Homer odlican

1. Homersko pitanje 2. Stru Strukt ktur uraa i fun funkc kcij ijaa invo invoka kaci cije je u Ho Home mero rovi vim m epov epovim imaa 3. Struktu Struktura ra i funkci funkcija ja stalno stalnogg epit epiteta eta u Homero Homerovim vim epo epovim vimaa 4. Stru Strukt ktur uraa i fun funkc kcij ijaa pore poređe đenj njaa u Hom Homer erov ovim im epo epovi vima ma 5. „Sve „Svett por poređ eđen enja ja““ u Hom Homer erov ovim im ep epov ovim imaa 6. Sve Svena naju ju!i !i prip pripov ove" e"a# a# u Ho Home mero rovi vim m ep epov ovim imaa $. Stru Strukt ktur uraa i fun funkc kcij ijaa ekf ekfra raee u Hom Homer erov ovim im epo epovi vima ma %. Struktu Struktura ra i funk funkcij cijaa form formula ulai#k i#ki& i& iraa iraa u H Home omerov rovim im epo epovim vimaa '. (a)u (a)ullati ativn vnaa stru strukktura tura *l *lija" ija"ee 1+.. ,emats 1+ matska ka ko& ko&e eij ijaa *lij *lija" a"ee 11.. -arati 11 -arativni vni tok *lija" *lija"ee  osno osnovne vne o"like o"like 12. -arati -arativni vni tok /"isej /"isejee  osno osnovne vne o"like o"like 13. /"n /"nos os vreme vremena na narac naracije ije i vrem vremena ena fa)ul fa)ulee u /"isej /"isejii 14.. /) 14 /)li lici ci prip pripov ove" e"an anja ja u /"i /"ise seji ji 15. 0ealni 0ealni i irealn irealnii pros prostor torii /"is /"iseje eje 16. (unkci (unkcija ja prolep prolepsi si u H Home omerov rovim im epov epovima ima 1$. ojam ojam gost gostins inskog kog pprav ravaa u Home Homerov rovim im epov epovima ima 1%.. ret 1% reti# i#ka ka etik etikaa u *li *lija ja"i "i 1'.. ret 1' reti# i#ka ka etik etikaa u /"i /"ise seji ji 2+. Ho Hom mersk erskii pan pante teoon 21. ranic ranicee imeđ imeđuu )ogov )ogovaa i lju" lju"ii u *lij *lija"i a"i 22. ranic ranicee imeđ imeđuu )ogov )ogovaa i lju" lju"ii u /"is /"iseji eji 23. /snovn /snovnii mo"ali mo"alitet tetii o"nosa o"nosa ime imeđu đu )ogov )ogovaa i lju"i lju"i u Homerovim epovima 24. tika tika )o )oans anskog kog "elanj "elanjaa u *lija" *lija"ii 25. tika tika )o )oans anskog kog "elanj "elanjaa u /"isej /"isejii 26. ojam ojam su" su")in )inee u Homero Homerovim vim epo epovim vimaa 2$.. a 2$ ata ta)a )aa a u Ho Home mero rovi vim m epov epovim imaa 2%. & &il ileejev jev gn gnev ev 2'.. 7ik 2' 7ik &i &ile leja ja u *li *lija ja"i "i i /"i /"ise seji ji 3+.. 7ik 3+ 7ik /"is /"isej ejaa u *lij *lija" a"ii i /"i /"ise seji ji 31.. /" 31 /"is isej ej ka kaoo pri pripo pove ve"a "a## 32. 7ik gamemn gamemnona ona u *lija *lija"i "i i /"is /"iseji eji 33.. 7ik 33 7ik -est -estor oraa u *lij *lija" a"ii i /"i /"ise seji ji

34. 34. 35.. 35 36.. 36 3$.. 3$ 3%.

7ik 7ik Hele Helene ne u *lij *lija" a"ii i /"i /"ise seji ji 8ens 8enski ki lik likov ovii /"is /"isej ejee 9oti 9o tivv tkan tkanja ja u Hom Homer erov ovim im epo epovi vima ma 9oti 9o tivv sna sna u Hom Homer erov ovim im epo epovi vima ma rikai rikai po" po"em emnog nog sveta sveta u Home Homerov rovim im epovi epovima ma

Homersko pitanje o" pojmom „&omersko pitanje“ po"raumevaju se pitanja nastanka i autorstva Homerovi& epova koja su u novovekovnom ispitivanju „*lija"e“ i „/"iseje“ "o)ila na na#aju. :va suprotna gle"i;ta na &omersko pitanje u protekla tri veka )ila su analiti#ko i unitarno. :anas je mogu!e pri&vatiti "elove o)e teorije a rali#ite aspekte &omerskog pitanja< s tim "a o"ređene nesuglasice i "alje postoje. itanja nastanka su sle"e!a= 1> :a li su ep epov ovii nas nasta tali li usme usmeno no ili ili pis pisme meno no?? -7*,*@0*= smatraju "a je pismo )ilo neponato u Homerovo "o)a< te "a su spevovi pro;li "ug perio" usmene pre"aje pre nego ;to su apisani u iistratovoj re"akciji. -ovijim istraivanjima ustanovljeno je "a je gr#ka gr#ka pismenost postojala postojala u Homerovo vreme< ali ostaje #injenica "a sa#uvan Homerov rukopis ne postoji )io pismen< nasleđe u vi"u vi;e stole!a epskog pesni;tva na koje se *lija"a oslanja moralo je )iti usmeno. -a osnovu stilski& karakteristika gle"i;te "a su &omerski epovi nastajali u usmenoj formi takođe ostaje astupljeno. 7S* se slae sa transoralnom &ipoteom= Homerov ep apravo pre"stavlja prelaak sa sa usmenog pesni;tva ka pesni;tvu pesni;tvu koncipiranom u pismenom o)liku. *ako pretpostavlja prvo)itno je"instvo teksta< ovo ovo gle"i;te ne pori#e mogu!nost kasniji& "o"ataka "o"ataka

i umetaka. /sim toga< 7eski smatra "a Homera moemo posmatrati kao istorijsku li#nost< koja se pri sastavljanju pesama mo"a sluila i pismom. ao vreme nastanka Homerovi& "ela ona#ava "rugu polovinu osmog veka veka starog "o)a. 2>

:a lili su epo epovi vi nast nastali ali u celin celini< i< ili ili su su spoj spoj vi;e vi;e manji& manji& pesama pesama??

a> -7*,*@0*= -7*,*@0*= -a osnovu ne"osle"nosti i negrapni& „;avova“ u tekstovima tvr"e "a epovi pre"stavljaju vi;e naro"ni& pesama koje je kasnija re"akcija spojila spojila u je"no< ili su nastali i je"nog kra!eg epa koji je "opunjavan "o"acima i umecima. /vaj argument pose)no je vali"an ka"a je u pitanju /"iseja. ,eorija ,eorija o poje"inim poje"inim samostalnim pesmama polai o" pretpostavke "a se naro"no epsko pesni;tvo javlja samo u kra!oj formi< te neskla" Apreki"anja< Apreki"anja< pranine i nelogi#nosti nelogi#nosti u narativu> o)ja;njava o)ja;njava time ;to je nastala i vi;e samostalni& pesama< koje je o)je"inila isistratova re"akcija. ,eorija ,eorija o jegru i pro;irenju pretpostavlja "a je Homer sastavio "ve manje pesme= o &ilejevom gnevu i /"isejevom povratku< a one su kasnije )ile pro;irivane i "oterivane. /ve teorije uglavnom su o")a#ene< jer su argumenti kojima se one )rane osporivani= na primer< ne"osle"nosti ne"osle"nosti postoje i u savremenim tekstovima #ije autorstvo nije sporno< ra;#lanjenje na kulturne ili jei#ke celine )ile su neuspe;ne B-*,0C*= B-*,0C*= na na osnovu kompoicije kompoicije i "rugi& strukturalni& o"lika o"lika *lija"e "okauju "a je "elo nastalo u celini< i "a ga je stvorio je"an pesnik. Bnitarska teorija teorija pretpostavlja "a su o)a &omerska speva otpo#etka nastali u gotovo istom o)imu u kome i& imamo "anas< a krupne protivre#nosti koje su uo#avali analiti#ari pripisivali su kasnijim interpolacijama tj. umecima. 3> :a lili su su *lij *lija" a"aa i /"i /"ise seja ja na nast stal alii na isti isti na na#i #in? n? Derovatno ne= tematska ko&eija *lija"e * lija"e naspram rauđenosti /"isejeE stoga je verovatnije "a je *lija"a je"instvena celina< a /"iseja spoj vi;e manji& epova.

4> :a lili je je u stvara stvaranju nju epo epova va u#estv u#estvova ovaoo samo samo je"a je"an< n< ili ili vi;e vi;e pesnika? a> -7*,*@0*= -7*,*@0*= vi;e autora koji postepeno< vremenom i kro usmeno preno;enje< "oprinose tekstu. )> B-*,0C*= B-*,0C*= je"instvo je"instvo autorstva< ali ali autor se oslanja na )ogato )ogato kulturno i umetni#ko nasleđe koje je uticalo na motive< fa)ulu ali i versifikaciju Bprkos opisanim polemikama koje ostaju u najve!oj meri nerare;ene< utvrđeno je sa prili#nom sigurno;!u "a je spev nastao u osmom veku stare ere. /vo je pretpolisni perio"< i pretpostavlja se "a su &omerski &omerski tekstovi u vreme svog nastanka )ili ivođeni u go)u aristokrata< a u ratni#kom "ru;tvu.

F)og manjka materijalni& "okaa< sve sli#nosti imeđu &omerske i mikenske kulture moraju se posmatrati kao posre"ne.

Struktura i funkcija invokacije u Homerovim epovima *nvokacija= aivanje 9ua 9ue su svenaju!e i sveprisutne )oginje pokroviteljke umetnosti. *pak< prema Hesio"u< one mogu i "a govore istinu< i "a lau. Bop;te< u gr#kom svetu< onostranost ne po"raumeva univeralnost ili apsolutnu istinuE prema tome< iako invokacija u o"ređenoj meri sakraliuje i tako "oprinosi „)esmrtnosti“ pesme i njeni& likova< ona ne implicira potpunu istinitost. rimeri= na samom po#etku o)a speva i opisuje< ukratko< o #emu eli "a #uje  o &ilejevom gnevu< ili o "ovitljivcu /"iseju. B okviru invokacije ukratko se presa)ira osnovna poenta onoga ;to sle"i. *nvokacije su pose)no na#ajne na po#etku= u *lija"i ona o"ma& skre!e panju na centralni motiv &ilejevog gneva i o"atle linearno vo"i ra"nju "o kraja. B /"iseji invokacija< osim uvođenja glavnog lika i njegovi& stra"anja< o"ma& se na"oveuje i na i"eju sagre;enja< koja !e )iti )itna u spevu. (unkcija= F)og u)ikviteta 9ua< kao i nji&ovog svenanja< u tekstu se postie svenaju!i pripove"a#. -unost a )oanskim prosvetljenjem kako )i se postiglo svenanje isti#e i verovanje "a< suprotno o" )ogova< lju"i ne naju ni;ta. ro posre"stvo 9ua u tekstu< pripove"a# postaje i ekstra"ijageti#ki. ro invokaciju< &omerski tekst se "irektno poveuje sa transcen"encijom &omerskog teksta= "a svoje junake< na metafori#ki na#in< u#ini )esmrtnim. *nvokacija takođe o)eleava &omerski ep kao tekst koji nastaje< pre svega< pomo!u )oanskog na"a&nu!a< a ne pesni#kog ume!a. /vo je )itno a kasnije anti#ke teorije o ivorima i svr&ama pesni;tva. Struktura i funkcija stalnog epiteta u Homerovim epovima Stalni epitet u Homerovim epovima naj#e;!e nije potpuno ekskluivan< ali se naj#e;!e veuje a je"nog o"ređenog lika. *ma o"ređenu formu< mesto u sti&u koje je o"ređeno metrikom. *ako )og )rojni& ponavljanja umnogome gu)i na na#enjima< stalni epitet ipak govori ne;to o liku ili pre"metu na koji se o"nosi< i neretko pre"stavlja karakteristi#nu njegovu oso)inu. /sim uloge

koju ima u karakteriaciji< on moe )iti na#ajan element i "rugi& o"lika teksta. :rugim re#ima= Stalni epiteti #esto su formule< i ni;ta vi;e< koje nikako ne "o"aju na#enju< ma"a s "ruge strane mogu ona#avati svojstvo koje nekom liku neo"vojivo pripa"a. -eretko se i promene stalnog epiteta moe "o)iti na "inamici i o)oga!enju karakteriacije< npr. ka"a &ilej natera Hektora u )eg< on nije „)ronog“ nego „golem“. a"a se koriste a )ogove< mogu ukaivati i na amenljivost samog )oanstva i njegove kultne statue Aksoanona>< i "a ukauju na o"ređene elemente kulta tog )oga= sre)roluki polon Stalni epitet je element nasleđen o" stare usmene epike koji< imeđu ostalog< ima i mnemoni#ku funkciju. rimeri= )ronogi &ilej  &elenski stav "a se ivotna energija sa"ri u u"ovimaE smrt se ilustruje „klecanjem kolena“E samim tim< a najve!eg junaka je klju#no "a )u"e )ronog. ritom< ovaj epitet mu se pripisuje ne samo on"a ka"a je u pokretu< ve! i on"a ka"a< na primer< se"i u svom ;atoru< ;to ukauje na je"nu stalnu i na#ajnu oso)inu &ilejevog lika. kravooka Hera  u ovom stalnom epitetu ogle"aju se o"jeci teriomorfima koji u &omerskom epu postoje iako su )ogovi primarno antropomorfni slatkosme&a fro"ita Stalni epitet= ru;igra" /"isej  "a li se moe posmatrati kao prolepsa? )ogoliki  najmanje ekskluivan< i postavlja veu imeđu )ogova i lju"i na #ijoj granici stoje Homerovi &eroji< pogotovu u *lija"i< g"e nema mesta a „o)i#ne“ lju"e. /vaj epitet takođe je i primer kon"enovanog poređenja. Struktura i funkcija poređenja u Homerovim epovima oređenja u &omerskom spevu. Struktura poređenja=

/no ;to se pore"i G comparatum /no sa #ime se pore"i  comparan"um Dea imeđu ta "va= tertium comparationis< koji je na#ajan jer ostavlja mesto a ono ;to tekst pre!utkuje< te se njegovim "eko"iranjem #italac angauje< postaje aktivan. 9ogu )iti kon"enovana u stalni epitet= naj)olji primer toga je „)ogoliki“. oređenje je parafa)ulativni segment koji ima sopstveni ivot unutar makronarativa< o)oga!uje ga< ;iri granice sveta. (unkcija poređenja je uspostavljanje vea imeđu onoga ;to se pore"i sa onime sa #ime se pore"i kro = tertium comparationis< ali ne samo toE tu je i uspostavljeanje vee imeđu epskog &ronotopa i ostatka postojanja. /vo je pose)no )itno u *lija"i< #iji je svet unutar makronarativa na vi;e nivoa ograni#en. -aime< osim ;to se "e;ava na malom prostoru i u malom vremenskom okviru< njen fokus je na iuetnom  )ogovima i &erojima. /vako postavljen epski svet postaje suen i nije stvarnolikE kro poređenja< koja uvo"e priore neGepskog sveta Auglavnom priro"e< ali i svako"nevice< ivotinje>< svet *lija"e se o)oga!uje i "opunjuje. /sim ;irenja vremena i prostora< kro poređenja se ;ire i pogle"i na sve ;to je "eo epa< i sve ;to se pore"i "o)ija mnogostruki lik. B /"iseji je svet topolo;ki i sociolo;ki ;irok< tako "a ova funkcija poređenja "onekle pa"a u senku. *pak< poređenja su i ov"e iuetno iva< a postaju pose)no interesantna on"a ka"a igraju ulogu u karakteriaciji. B tim prilikama< umesto "a ;ire svet epa topolo;ki< oni ;ire unutra;nji svet likova< rasvetljavaju!i nji&ovu "rugu "imeniju. enelopa koja se pore"i sa slavujem= /"isej koji se pore"i sa ratnom u"ovicom= ro poređenja< &omerski ep najjasnije postaje poeija oka. e"no o" najna#ajniji& poređenja u *lija"i je laukovo poređenje sa li;!em< kojime se pori#e in"ivi"ualiacija< ;to je suprotno kultu in"ivi"ue i areti#koj etici koja "ominira spevom. reispituju!i ontolo;ki status #oveka pitanjem „Ita je #ovek kao )i!e po se)i?“

Alist koji je prolaan< poređenjem se ;ire i granice i"eja koje spev nosi. „Svet poređenja“ u Homerovim epovima Svet poređenja slui a uspostavljeanje vee imeđu epskog &ronotopa i ostatka postojanja. /vo je pose)no )itno u *lija"i< #iji je svet unutar makronarativa na vi;e nivoa ograni#en. -aime< osim ;to se "e;ava na malom prostoru i u malom vremenskom okviru< njen fokus je na iuetnom  )ogovima i &erojima. /vako postavljen epski svet postaje suen i nije stvarnolikE kro poređenja< koja uvo"e priore neGepskog sveta Auglavnom priro"e< ali i svako"nevice< ivotinje>< svet *lija"e se o)oga!uje i "opunjuje. Svetom poređenja< *lija"a "o)ija na stvarnolikosti< a /"iseja na ;irini karakteriacije. oređenja mogu uvesti ne samo viuelne slike< ve! i #itave pri#e Amitove>< kao ;to je to slu#aj u enelopinom poređenju sa slavujem. J na#enje i na#aj ovi& mitovaK ro poređenja< &omerski ep najjasnije postaje poeija oka. Av. Struktura i funkcija poređenja Svenaju!i pripove"a# u Homerovim epovima Bloga na"a&nu!a 9ue= invokacija B je"nom trenutku u *lija"i o)ra!a se i atroklu retori#kim pitanjemK Svenaju!i pripove"a# &omerskog epa je i ekstra"ijageti#ki  i"vojen i samog "e;avanja toliko "a nije #ak ni nji&ov sve"ok< ve! samo prenosi ono #emu je sve"ok transcen"encija. /ve karakteristike pripove"a#a pri"aju vero"ostojnosti sa"raju njegovi& spevova< uprkos tome ;to 9ue< prema Hesio"ovom s&vatanju< iako naju sve< mogu ne samo "a govore istinu< ve! i "a lau. Bop;te< u gr#kom svetu< onostranost ne po"raumeva univeralnost ili apsolutnu istinuE prema tome< iako invokacija u o"ređenoj meri

sakraliuje i tako "oprinosi „)esmrtnosti“ pesme i njeni& likova< ona ne implicira potpunu istinitost.

Struktura i funkcija ekfrae u Homerovim epovima kfraa Agr#.  „opis“> je strukturalni po"anr koji u epu ima ne;to suenu "imeniju  o"nosi se na opise umetni#ki& pre"meta< naj#e;!e mimeti#ki&. kfraa pre"stavlja mimeis unutar mimeisaE alternativnu "inami#nu ra"nju unutar ra"nje< svet unutar sveta. ao stukturalni postupak< ekfraa je paralelna "rugim retar"acijskim postupcima< pose)no poređenjima< jer i je"an i "rugi postupak otvaraju alternativni svet. -ajna#ajnija ekfraa u *lija"i je opis &ilejevog ;tita< koji Hefest< na ,eti"inu mol)u< kuje po;to je &ilejevo oruje sa mrtvog atrokla skinuo Hektor. o;to poti#e o" )ogova< ovaj ;tit ima jaku veu sa transcen"encijom  sim)olika ovogaK -a ;titu je prikaan ceo svet= ve"ani svo"< gra"ovi koji kao "a su pokretne slike< polja< ivot na selu< pastirski ivot... uop;te< mnogo ranoliki& aspekata mirno"opskog postojanja koje je ivan makronarativa *lija"e. /va slika je u kontrastu sa na#inom ivota koji vo"i &ilej. 9ogu!e interpretacije ;tita= Itit kao solarni element= okrugao< ut< poti#e o" )ogova< i sa"ri ceo svet< asnije< u )ici< &ilejev ;tit igra )itnu ulogu< i pokauje se kao nesalomiv. Struktura i funkcija formulai#ki& iraa u Homerovim epovima (ormulai#ki elementi< koji imaju veliku ulogu u &omerskom tekstu< verovatno su preueti i fae usmenog sastavljanja epskog pesni;tva. /ni se tako naivaju jer prate o"ređene o)rasce prema kojima se gra"e< a koji se u tekstu ponavljaju. B nji& spa"aju stalni

epiteti< ve!i )roj formula a po#etak i kraj "irektnog govora i tipi#ni priori poput oruanja &eroja< go)e ili rtvovanja. (ormulai#ki irai neretko su poveani sa metrom= stalni epiteti< na primer< #esto imaju svoje mesto u sti&u< a neki se< prema a&tevima metra< javljaju samo u o"ređenom pa"eu. a"a su u pitanju formule a po#etak i kraj "irektnog govora< isti#e se takovana „prstenasta kompoicija“ kojom se govor na kraju vra!a temi kojom je apo#et. /va struktura takođe je nasleđena o" starijeg usmenog pesni;tva. *sto tako< nasleđena je i u#estalost govora u &omerskom epu. rikai oruanja= &ilej u "evetnaestom pevanju  kao solarni &eroj. (unkcija= „stalni epitet i tipi#ni prior #ine "a ono ;to je vano i vre"no )u"e i"vonjeno i ponavljanja i"enti#noga< te time u#inovito pomau formiranju slike sveta u kojem lju"i i stvari imaju svoje o"ređeno mesto“ A7eski< $+> Stalni epiteti #esto su formule< i ni;ta vi;e< koje nikako ne "o"aju na#enju< ma"a s "ruge strane mogu ona#avati svojstvo koje nekom liku neo"vojivo pripa"a. /sim toga< i)or stalni& epiteta neretko moe otkriti ne;to o autenti#nom gr#kom na#inu posmatranja sveta. rimera ra"i< epitet „)ronogi“< pripisan najve!em &eroju speva  &ileju< oslikava verovanje "a je ivotna sila veana a pokretljivost i sa"rana u u"ovima. -ekolicina stalni& epiteta koji se veuju a )oanstva veana su a kultne o"like ti& )oanstava Anpr. sre)roluki polon>< kao i a ije"na#avanje )oanstva sa ksoanonom Aslatkosme&a fro"ita>. (ormulai#an karakter epova< kao i stroga metrika< pogo"ovao je ameni metri#ki je"nakovre"ni& re#i i iraa< te je )og ovoga )io po"loniji promenama kro usmeno pre"anje< "o koji& je "olailo uprkos tome ;to koncepcija epa pretpostavlja upotre)u pisma tokom njegovog nastanka.

(a)ulativna struktura *lija"e

o" fa)ulativnom strukturom po"raumeva se raspore" "ogađaja u tekstu< koji nije &ronolo;ki< ve! je ispresecan ana&ronijama. /vo pitanje trai "a se ispita na#aj< raspore" i uloga ovi& ana&ronija. nalepse= i nji& sanajemo ne;to o kontekstu u kome se o"igrava ova pri#a< tj. o tome kako je i)io ,rojanski rat< i kako se o"vijao "o vremena makronarativa. Delike analepse u mitolo;ku pro;lost prisutne su u o)a epa. rolepse= ,ematska ko&eija *lija"e a"a je re# o *lija"i< moemo govoriti o tematskoj ko&eiji< jer se &ilejev gnev moe i"vojiti kao centralan motiv= njime se spev otvara< a avr;ava se on"a ka"a gnev uti&ne. ro ravoj i posle"ice &ilejevog gneva< &ilejev gnev je< na vi;e na#ina< centralni motiv *lija"e. /n se moe posmatrati kao sineg"o&a a ,rojanski rat< jer se mogu preponati paralelimi u otmicama ena  Helene i Lrisei"e< kao i u su")inama ,roje i &ileja. o#inje in me"ias res Asuprotno= a) ovo> i uvo"i slu;aoca "irektno u posle"nju go"inu ,rojanskog rata. -akon ;to saop;tava o #emu !e pri#ati< o"ma& prelai na uvo" Aivor> tog konflikta G Hrisovu mol)u gamemnonu. /"atle pa na"alje< tok makronarativa je sta)ilno linearanE ana&ronije< iako prisutne< nisu o)imne< te ne remete ovu linearnost. ,ematska ko&eija preponaje se i u tome ;to spev o)u&vata samo je"an< relativno kratak vremenski perio" koji o)u&vata samo "eo rataE spev se avr;ava on"a ka"a se u potpunosti raloi motiv &ilejevog gneva< a ne ka"a je ,roja pala ili &ilej umro. ,opolo;ki ograni#en< ali ontolo;ki )ogat svetE topolo;ka ograni#enost "oprinosi ko&eiji. ojam „fa)ularna građa“ Bloga parafa)ulativni& segmenata  kako se oni uklapaju u tematsku ko&eiju?

-arativni tok *lija"e  osnovne o"like o" narativnim tokom po"raumevaju se sle"e!e o"like teksta= tip pripove"a#a i njegov o"nos prema tekstu< o"nos fa)ule i siea Aana&ronije>< o"nos i raspore" naracije i "eskripcije< uloga mikronarativa A"igresija< epio"a< paralelni& ra"nji...> ,ip pripove"anja= svenaju!i i ekstra"ijageti#ki pripove"a# vođen )oanskim na"a&nu!em< ;to spevu "aje legitimitet transcen"encije< ali je ne #ini apsolutno istinitomE spomeni invokaciju kao stilsku figuru /"nos pripove"a#a prema tekstu= njeno ar&e Aporeklo> je na"a&nu!e< a telos Asvr&a> &e"oniam< a)avljanje< ali i metafori#ko o)esmr!ivanje junaka o#inje in me"ias res Asuprotno= a) ovo> i uvo"i slu;aoca "irektno u posle"nju go"inu ,rojanskog rataE prikauje "rugu stranu &ileja G iracionalnu< ne"ovoljno oprav"anu "estruktivnu "imeniju. -akon ;to saop;tava o #emu !e pri#ati< o"ma& prelai na uvo" Aivor> tog konflikta G Hrisovu mol)u gamemnonu. /"atle pa na"alje< tok makronarativa je sta)ilno linearanE ana&ronije< iako prisutne< nisu o)imne< te ne remete ovu linearnost. 9eđutim< ana&ronije )itno "oprinose "inamici teksta. 9akronarativ o)u&vata samo je"an< relativno kratak vremenski perio" koji o)u&vata samo "eo rataE spev se avr;ava on"a ka"a se u potpunosti raloi motiv &ilejevog gneva< a ne ka"a je ,roja pala ili &ilej umro. B velikoj meri je ograni#en< ne samo vremenski i prostorno< ve! i u pogle"u tipa lju"i koje posmatra Asamo &eroji< a raliku o" /"iseje>  topolo;ki ograni#en< ontolo;ki )ogat. 0aspore" naracije i "eskripcije= *lija"a neretko gu)i na "inamici )og temeljni& opisa ro"oslova i likova junaka koji se suko)ljavaju u "vo)ojima< iako tok i is&o" ti& "vo)oja retko uti#u na ra"nju< a ka"a to i #ine< taj uticaj je nenatan. :eskripcijom "vo)oja i katalo;kim na)rajanjima se "inamika usporava< te je ato neop&o"no uvesti elemente naracije koji !e "oprineti "inamici= ovo je primarna uloga ana&ronija. /sim ;to "o"aju na "inamici< prolepse iskaane kro proro#anstva samom strukturom teksta impliciraju

pre"o"ređenost unapre". ro ana&ronije se sanaje mnogo i o kontekstu "ogađaja= uroci i pret&o"ni tok rata< ali i njegov kraj koji ostaje van granica. Darijacije u tempu naracije postoje u *lija"i< iako nisu karakteristi#ne a epski stil. 9ikronarativi= umetne pripovesti i svet poređenja pro;iruju svet *lija"e i o)oga!uju ga. /sim toga< #ine ra"nju "inami#nijom.

-arativni tok /"iseje  osnovne o"like o" narativnim tokom po"raumevaju se sle"e!e o"like teksta= tip pripove"a#a i njegov o"nos prema tekstu< o"nos fa)ule i siea Aana&ronije>< o"nos i raspore" naracije i "eskripcije< uloga mikronarativa A"igresija< epio"a< paralelni& ra"nji...> ,ip pripove"a#a= svenaju!i pripove"a# vođen )oanskim na"a&nu!em Ainvokacija>E u pri#anju ko" lkinoja< /"isej preuima ulogu pripove"a#a u toku #ak #etiri pevanja. o;to je /"isejevo pri#anje posre"no Asvenaju!i pripove"a# navo"i /"isejev govor> sa"raj /"isejevi& pri#a nema onu vrstu legitimiteta o" strane transcen"encije kao ;to je to slu#aj sa svenaju!im pripove"a#em. /"nos pripove"a#a prema tekstu= kao i u *lija"i< njeno ar&e Aporeklo> je na"a&nu!e< a telos Asvr&a> &e"oniam< a)avljanje< ali i metafori#ko o)esmr!ivanje junaka /"isejev o"nos prema onome ;to govori= smi;ljeno pokre!e pri#u o svojim pustolovinama "a )i "o)io poklone. o#etak in me"ias res= Fa raliku o" *lija"e< po#etak „;eta“ preko vi;e "ogađaja koji su međuso)no vremenski u"aljeni= sa)ira trenutak raaranja ,roje< /"isejeva lutanja i povratak ku!i< spominje Helijeva gove"a. -a kraju se #itava tri pevanja uop;te ne )ave glavnim junakom= ,elema&ija /ve ralike u "inamici narativa u o"nosu na *lija"u ne ostaju veane isklju#ivo a po#etak< ve! se nastavljaju kro #itav spev= uloga

"eskripcije je "aleko manja nego u starijem spevu< a ana&ronija je vi;e< one su o)imnije Anpr. pri#anje ko" lkinoja> i igraju ve!u ulogu. Struktura o"iseje nije &omogena ni je"instvena. *ako postoji tok makronarativa koji je celovit< on je u senci parafa)ulativnog mikronarativa pri#anja ko" lkinoja< g"e se govori o" "ogađajima koji su a spev najkarakteristi#niji. Bop;te< ana&ronije< pogotovu analepse< mnogo su astupljenije u /"iseji nego u *lija"i= pri#anje ko" lkinoja je naj)olji i najop;irniji primer< ali tu su i :emo"okove pesme o ,rojanskom ratu< atim pri#a o "e;avanjima na gamemnonovom "voru... rva #etiri pevanja #ini ,elema&ija< koja nije parafa)ulativan segment< ve! prikauje raliku us tanju na *taci ka"a je /"isej prisutan i ka"a nije. B ovom "elu se glavni lik< /"isej< uop;te ne pojavljuje< nego je fokus na ,elema&u. /sim toga< u /"iseji se "osta pojavljuju i "rugi junaci ,rojanskog rata< i narativni prostor se posve!uje nji&ovim pri#ama= o" &ilejeve i gamemnonove u i"u< "o 9enelajeve i -estorove< ka"a i& ,elema& pose!uje. /"nos vremena naracije i vremena fa)ule u /"iseji /"nos vremena naracije i vremena fa)ule po"raumeva  koliko je narativnog prostora "ato kojim fa)ulativnim Aili pak parafa)ulativnim> elementima. B ovom smislu je pose)no na#ajno to ;to je je"an o" parafa)ulativni& segmenata< pri#anje ko" lkinoja< veoma op;iran< a to je slu#aj verovatno )og toga ;to se u njemu "e;ava ve!ina "ogađaja koji su najkarakteristi#niji a /"iseju. /)lici pripove"anja u /"iseji /)lici pripove"anja. /.o ripove"anje moe )iti "irektno i in"irektno< istinito i neistinito. /v"e je )itno napraviti raliku imeđu svenaju!eg pripove"a#a< a atim :emo"oka i /"iseja< te o"nosa svenaju!eg pripove"a#a< kao i "rugi& likova< prema onome ;to govore :emo"ok i /"isej.

/"isejeva pripove"anja se atim "ele na lana i istinita= ona koja pri#a ka"a je preru;en< i ona ko" lkinoja. ako se legitimi;u pri#anja ko" lkinoja? M lkinojevim poverenjem i /"isejevom re#ito;!u. 0ealni i irealni prostori /"iseje Fa raliku o" *lija"e< /"iseja pose"uje topolo;ku ;irinu= /"isej u svojim lutanjima pose!uje )rojna mesta i gra"ove< a u svojoj potrai a ocem sli#no postupa i ,elema&. Svet je pro;iren "o granica pojavnog= on"a ka"a u svojim lutanjima a"ire na krajnji istok ili krajnji apa"< /"isej alai u irealne prostore na kojima o)itavaju mitska )i!a i )oanstva. 0ealni prostori u /"iseji su fea#ko ostrvo< il< Sparta i *taka< o"nosno oni prostori koje naseljavaju smrtni lju"i i koji se nalae u granicama stvarnog sveta. *realni prostori /"iseje sme;teni su uglavnom na krajnji istok ili krajnji apa"< o"nosno van granica realnog sveta. /vi prostori su /gigija< irkino ostrvo< atim i"< ostrvo Sirena< ostrvo iklopa< emlja 7otofaga< klanac Skile i Hari)"e i sl. /ve prostore naseljuju )oanstva ili mitska )i!a< o" koji& svako ima specifi#ne natpriro"ne mo!i ili karakteristike. :a )i se a;lo u prostor irealnog ili se i njega ia;lo< potre)an je uvek isti vremenski perio"= "evet< ili "va puta "evet  osamnaest "ana. /vo ponavljanje )rojeva je motiv koji se #esto susre!e u )ajkama< i slui "a ilustruje natpriro"no ili magijsko. (ea#ko ostrvo nalai se neg"e na granici imeđu realnog i irealnog= s je"ne strane< na njemu o)itavaju „o)i#ni“ lju"i< s "ruge strane ostrvo je )laeno< vo!naci ve#no "onose plo"< lju"i su sre!ni< ive u io)ilju  i"ealiovan prostor. 0ali#iti toposi takođe slue "a prikau rali#ite o)like egistencije. -a primer< iklopi su prikaani kao naro" koji nije ciivliovan< ne kultivi;e ni;ta< nisu kao „&le)ojeđa“ #ovek i ne po;tuju )oanske

akone G na#aj civiliacije u &elenskom "ru;tvu prikaan kro olifemovu )rutalnost. 7otofai  mirolju)ivi< ali navo"e lju"e "a a)orave "omovinu. 7estrigonci  lju"o"eri ,oposi /"iseje< kako realni tako i irealni< neretko su poistove!eni sa enskim likovima koji na njima o)itavaju< pa je time topolo;ki aspekt vean a erotski. -ajna#ajnije su paralele imeđu enelope i *take pevanju< postupkom koji se naiva locus amoenus< a po"raumeva prika lepote priro"e kro sva #ula< te "o#aravanje omnisenualnog uitka. arakteristi#no je i to ;to je ovakav prostor nuno irealan< a opisuje se kro primu svi& lju"ski& #ula. /vakav opisni postupak fiksiran je i vremenom je postao knjievni kli;e< iako se ko" Homera tek pojavljuje. ao i /gigija< koja je i"ealna na svaki na#in< alipso je ve#no mla"a i )esmrtna< a te "arove nu"i /"iseju. 9eđutim< /"isej ovo o")ija "a )i se vratio enelopi. *taka je kr;evita< nesavr;ena< isto kao ;to je i enelopa starija< smrtna. B ivesnoj meri je mogu!e "a /"isej eli "a se vrati enelopi< jer je ona poistove!ena sa "omovinom. Bprkos nesavr;enostima< *taka i enelopa su mesto kome /"isej< kao lju"sko )i!e< pripa"aE /gigija< kao mesto transce"encije< to nije< i u /"isejevom o")ijanju "a ostane na /gigiji ili ko" irke ogle"a se njegov ose!aj a meru. (unkcija prolepsi u Homerovim epovima rolepti#ki segmenti u Homerovim epovima javljaju se uglavnom u formi proro#anstava koja igovara neko o" likova< a u manjoj meri su astupljena kao ironija su")ine koju isti#e sam svenaju!i pripove"a# Anaiva atrokla „slepom )u"alom“> F)og vee sa proro#anstvima< na#ajna je vea imeđu prolepsi i Homerovog o"nosa prema su")ini uop;te. 9eđutim< kako prolepse nisu je"ini element koji u#estvuje u "efinisanju &omerskog stava

prema su")ini< "a )i se uloga su")ine "u)lje ispitala< potre)no je imati na umu i )rojne "ruge elemente. roro#anstva )ogova Atj. o)ave;tavanje o nameri )ogova "a u#ine ne;to>= Hektor ne!e )iti austavljen sve "ok se &ilej ne vrati u )oj ,roja !e pasti Hektor !e poginuti o" &ilove ruke Asva ova proro#anstva "aje :iv> Stalni epitet= ru;igra" /"isej  "a li se moe posmatrati kao prolepsa< po;to se pojavljuje i u *lija"i? /" prolepsi< neke su interne< a neke eksterne  interne prolepse< tj. proro#anstva koja se ostvaruju unutar makronarativa< ilustruju nei)enost su")ine< i samim tim o)e)eđuju o"ređenu sigurnost "a !e se ostvariti i eksterne prolepse< poput oni& u *lija"i koje govore o &ilejevoj smrti i pa"u ,roje. -ajna#ajnija prolepsa u *lija"i je ona o &ilejevoj smrti< koja se ponavlja vi;e puta o" prvog "o posle"njeg pevanja< postepeno "o)ijaju!i sve vi;e "etalja. B po#etku< ,eti"a ja"ikuje jer se njen sin ne!e vratiti i rataE nakon atroklove smrti< prori#e "a !e &ilej umreti o"ma& posle Hektora Aa namo< i Fevsovi& prolepsi< "a !e &ilej u)ro osvetiti prijatelja>< i na kraju< na samrti< Hektor "aje kona#nu o"re"nicu &ilejeve smrti. o;to nije ostvarena unutar makronarativa epa< ova prolepsa je na#ajna kao nagove;taj "alji& "e;avanja u ratu posle &ilejevog gneva< i tesno je poveana sa prolepsama o pa"u ,roje. Derovatno najna#ajnija prolepsa u /"iseji je ona kojom se najavljuje "a je njegova su")ina "a se< nakon )rojni& lutanja i patnji< ipak vrati na *taku. /sim toga< na#ajne su i prolepse koje najavljuju smrt prosaca< kao i ,iresijino proro#anstvo.

ojam gostinskog prava u Homerovim epovima ostnsko pravo #ini potku *lija"e. r;enje gostinskog prava "ovo"i "o rata. J ;ta je apravo gostinsko pravo? * toga ;to se arisova otmica Helene posmatra kao kr;enje gostinskog prava< s&vatamo "a gost< kao korisnik prava< mora u

o"nosu na njega imati o"ređene o)avee= naime< on je "uan "a iskauje po;tovanje kako prema "oma!inu< tako i prema njegovom "omu i imovini. / onome ;ta je apravo pravo gosta moemo vi;e "a sanamo i /"iseje= naime< gostinsko pravo po"raumeva ne samo sme;taj i &ranu< ve! i pokone a stranca. /"isej veoma ra"o koristi svoje pravo na poklone. o" iklopa< na primer< )og toga umalo stra"a< jer se tamo gostinsko pravo ne po;tuje. o" lkinoja svojom re#ito;!u i tunom su")inom uspeva "a a"o)ije vi;e poklona nego ;to )i poneo i ,roje. /vo ukauje na ivesnu lakomost u /"iseja< i "onekle ispituje granice gostinskog prava. ojam i lik stranca usko je povean sa pojmom gostinskog prava. B /"iseji se to pose)no nagla;ava= strance i prosjake tre)a ugostiti< jer neretko i sami )ogovi u takvom o)li#ju pose!uju smrtnike. Bvre"a stranca ili prosjaka isti#e se kao uvre"a )oga. *pak< iako po;tuju Fevsa po;tuju!i gostinsko pravo< (ea#ani urokuju )es osej"ona< koji i& atim kanjava sa Fevsovim o"o)renjem. /vime se isti#e na#aj mere Apro)lem je koli#ina poklona koje je "o)io /"isej>< i avisnost lju"i o" )ogova< koji& ima vi;e< i koji mogu imati rali#ite interese. Fa;titnik gostinskog prava je Fevs. ostinsko pravo u &elenskom svetu= kseni< prijatelji po gostoprimstvu  gostinske vee se prenose kro generacije< i po;tovane su u stvarnom ivotu Hela"e kao naj)itnija vrsta vee< #ak i u vreme eloponeskog rata. *nstitucija gosta kao )oanstva koje se "o#ekuje< ugo;!ava naj)olje ;to je mogu!e< )og mitolo;ki& pre"stava o )ogovima koji "olae preru;eni u strance. B *lija"i< kseni su :iome" i lauk. ostinsko pravo u /"iseji takođe je je"an o" na#ajniji& motiva= /"isej ga uiva u poje"inim mestima< a na "rugima je gostinsko pravo prekr;eno. ostinskim pravom< /"isej "o)ija i )rojne "arove. B vi;e navrata se isti#e Fevsova poveanost sa gostinskim pravom< kao i )oji )es koji )i se mogao urokovati nepo;tovanjem prava gosta.

lement Fevsovog nego"ovanja )og arisovog kr;enja gostinskog prava je"an je o" retki& primera u *lija"i g"e )oanstva "elaju ili rami;ljaju eti#ki usmereno< tj. protiv su nekog kr;enja etike. B *lija"i je ovaj motiv "aleko prisutniji< kao ;to je to slu#aj i sa motivom gostinskog prava. ira B /"iseji je pojam gostinskog prava iuetno na#ajan< jer je /"isej< kao putnikGlutalica< #esto u poiciji "a se njime koristi. o;tovanje i nepo;tovanje gostinskog prava koristi se kao merilo eti#ke valjanosti poje"ine aje"nice. o" iklopa< ovakvo nepo;tovanje )ogova Aposre"no> je"an je o" naka uasavaju!e neciviliovanosti. enelopini prosci pre"stavljaju primer kr;enja gostinskog prava< i Fevs je< upore"o sa tenom< )oanski pokrovitelj /"isejeve osvete. -ji&ov gre& sastoji se u nameri "a u)iju ,elema&a i &ar#enju /"isejevog imanja "ok on nije tu< ali /"isej na kraju isti#e "a oni sami nisu lepo "o#ekivali stranceE na taj na#in< prosci se prikauju kao likovi koji kr;e o)e strane gostinskog o"nosa< i samim tim postaju jo; negativniji. o;to "aje vi;e ranovrsni& primera primene< upotre)e i loupotre)e gostinskog prava< moe se re!i a /"iseja istrauje rali#ite aspekte ovog motiva. reti#ka etika u *lija"i reti#ka etika je ona etika koja je )airana na pojmu arete Ao"like>< tj. onome ;to #oveka #ini pose)nim< ono u #emu je naj)olji= najlep;i< najlukaviji< najre#itiji< najja#i... reti#ka etika je etika in"ivi"ualnosti. Sa ovime je u konfliktu laukovo poređenje #ovekovog ivota sa listom< koji je prolaan< i je"an o" mnogi&E nasuprot tome &eroj koji pose"uje arete je je"instven  o ovome sve"o#e i temeljna na)rajanja imena i ro"oslova svi& &eroja koji se )ore u "vo)ojima< #ak iako oni ginu i nemaju nikakvu na#ajnu ulogu u ravoju fa)ule. „unak“ u &omerskom spevu  aner< mu;karac u sim)oli#kom smislu.

reti#ka etika u *lija"i astupljena je< pre svega u a&ejskom ta)oru< g"e vla"a vojna "emokratija Askup;tina>< i na#ajna je a spev utoliko ;to je &ilejev gnev< koji je centralan motiv< utemeljen upravo u takvoj vrsti etike. &ilej< koji pose"uje skup iuetni& vrlina< samim tim pose"uje i vr&unsku arete na osnovu koje "o)ija istaknuto mesto u vojni#koj aje"nici #iji je "eo. ao o"govor na njegovu arete< "o)ija i time  prinanje< koje se realiuje "arovima< među kojima je< imeđu ostalog< )ila Lrisei"a. -jeno o"uimanje se stoga tuma#i kao kr;enje areti#ke etike< slui kao motivacija &ilejevog gneva< i samim tim polana ta#ka apleta #itavog epa. 7ogika kojom se vo"i gamemnon u o"uimanju Lrisei"e ralikuje se o" areti#ke etike= on se oslanja na pragmati#ne raloge= ima najve!u vojsku< te je )og toga vođa iako nema najvi;u arete. B *lija"i< posre"stvom areti#ke etike< po"raumeva se i tv. alokagat&ia  spoj lepote i "o)rote< a ta#nije< verovanje "a fii#ka lepota implicira "o)rotu. B *lija"i je telo< pre nego "u;a< o"re"nica i"entiteta. F)og ovoga< na primer< a&ejska vojska "o)ro reaguje na &ilejev )unt< ali osuđuje runog ,ersita koji govori otprilike isto. Sli#no tome< aris je lep< ali je kukavica i &valisavacE uprkos tome< rijam veruje u njegovu "o)rotu jer je lep. @ovekov i"entitet je vean ne samo a estetiku< ve! i a "inamiku< pokretljivost telaE u"ovi< koji su "inami#ni< sa"re ivotnu silu  otu" na#aj epiteta „)ronogi“.

reti#ka etika oslikava i o"vajanje *lija"e o" polarni& o"re"nica starijeg< kosmolo;kog epa. /na ne ponaje "o)ro i lo;e u moralnomNeti#kom smislu< ve! samo iuetno Akoje je u fokusu speva> i neiuetno Akoje je iostavljeno i &erojskog sveta>. reti#ka etika u /"iseji

reti#ka etika je ona etika koja je )airana na pojmu arete Ao"like>< tj. onome ;to #oveka #ini pose)nim< ono u #emu je naj)olji= najlep;i< najlukaviji< najre#itiji< najja#i... reti#ka etika je etika in"ivi"ualnosti. reti#ka etika oslikava i o"vajanje *lija"e o" polarni& o"re"nica starijeg< kosmolo;kog epa. /na ne ponaje "o)ro i lo;e u moralnomNeti#kom smislu< ve! samo iuetno Akoje je u fokusu speva> i neiuetno Akoje je iostavljeno i &erojskog sveta>. B /"iseji "olai "o o"vaajanja o" areti#ki& vrlina *lija"eE /"isej< a raliku o" &ileja< nije fii#ki savr;en &eroj. -jegova arete se ogle"a u njegovoj ve;tini i lukavstvu pre nego u snai Ama"a< a&valjuju!i teni< )iva o)"aren i njom>. 0alika u tretiranju Hefesta u *lija"i Apo"sme&> i /"iseji Aisti#e se ve;tinom i po)eđuje ja#eg i lep;eg o" se)e>. B ovom spevu su astupljeni i „mali likovi“ koji nisu iuetni &eroji= "a"ilje< svinjari< klju#arice... i oni uspevaju "a o"igraju na#ajnu ulogu u fa)uli. Sociolo;ka ;irina /"iseje jo; je"an je nak u"aljavanja o" areti#kog s&vatanja. ostoji jasna polariacija na eti#koj osnovi  "o)ro i lo< koje je nagrađivano ili kanjavano o" strane )ogova. S je"ne strane< suko) /"iseja i prosaca moe se posmatrati na ovaj na#inE s "ruge strane< to ostaje suko) imeđu aner i neGaner mu;karaca< ;to je u skla"u sa areti#kom etikom. /vo o"vajanje se mo"a "onekle moe o)jasniti sa"rajem /"iseje= a raliku o" *lija"e< ona nije spev o ratu< te ima vi;e prostora a "ruge ve;tine i oso)ine osim ratni#ki&. rimer ovoga je lik /"iseja „"ovitljivca“ #ija je egistencija vi;estruka i fii#ki. *pak< osim ;to ga pretvara u nekoga ko je nepreponatljiv< tena je u stanju i "a ga u#ini lep;im< privla#nijim< te "opa"ljivijim  ovo je takođe )itno< a nosi o"like areti#ke etike. 9eđutim< /"isej koji je aner moe< teninom #arolijom< postati ruan prosjak< a o#uvati svoj i"entitet junaka.

/sim toga< mu;ki likovi u /"iseji ostaju po"eljeni na oni koji jesu< i one koji nisu aner  rali#iti o)lici egistencije istraeni su uglavnom kro enske likove. Sam /"isej na lkinojevom "voru protivi se tvr"nji mla"i!a "a „nema ve!e slave o" one koja se stekne snagom“E osporava veu imeđu lepote i "o)rog karaktera Agovori je"nom o" prosaca "a kao li#nost nije u skla"u sa svojim lepim igle"omK> i "okauje sopstvenim primerom "a se slava moe posti!i i po"viima koji nemaju vee sa fii#kom snagom. Homerski panteon /07/ H/90S/ -,/- Av. 7eski> Homerski panteon )aira se na auto&tonom nasleđu koji su Heleni atekli na po"ru#jima koja su naselili= npr.< Hera nije in"oevropsko ime. Logovi u &omerskom svetu su &tonski ili uranski G &tonski su "eca same eje< a uranski "eca eje i Brana. /va po"ela umnogome "uguje Hesio"u< ;to je )itno imati na umu. Hesio" govori o niu pokoljenja )ogova< koja se nasleđuju "ija&ronijski. Homerski tekst otvara povest )oanstava u nekakvoj spolja;njoj realnosti kro< imeđu ostalog< stalne epitete. Stalni epiteti neretko mogu re!i ne;to o elementima kulta poje"inog )oga= sre)roluki polon< ili pak o poistove!ivanju )ogova sa ksoanonom Akultnom statuom> slatkosme&a fro"ita. A?> Fevs  a;titnik gostinskog prava i akletvi polon  latoliri< sre)roluki  tri)uti )oanstva vo"e niu sim)olika. polon je "ualno )oanstvo u &omerskom svetu< polarno< jer moe )iti smrto"avno< kao i uveseljavaju!e  o)a ova elementa iraena su u prvom pevanju. B *lija"i rali#iti )ogovi auimaju suprotne strane u ratu. &ejska strana= Hera< tena< ossej"on< Hermes< Hefest ,rojanska strana= rej< polon< rtemi"a< 7eta< santo ASkaman"ar>< fro"ita ranice imeđu )ogova i lju"i u *lija"i

Smrtnost je osnovna ontolo;ka karakteristika #oveka< i ona ga o"vaja o" )ogova. a"a Fevs ali &ilejeve )esmrtne konje= #ovek kao najnesre!nije ivo )i!e )og svesti o sopstvenoj smrtnosti. F)og svog ontolo;kog statusa< )ogovi su u mogu!nosti su "a postupaju onako kako ele  a raliku o" lju"i< nemaju granica #iji )i prelaak mogao )iti fatalan. F)og ovoga< oni ne po"leu moralu< i prolae nekanjeno a svoje postupke. /vo je osnovna ralika imeđu smrtnika i )oga< koja je pose)no iraena u *lija"i= smrtnik< #ak i ako je toliko )liak )ogovima kao ;to je to &ilej< ne moe iveti mimo svoji& granica. Lliina )ogova sa smrtnicima ogle"a se< pre svega< u nji&ovom antropomorfimu. Deliki ja se< pak< ogle"a u )esmrtnosti< natpriro"noj snai< i mogu!nosti "a postupaju prema svojim &irovima. Logovi su ti koji o"lu#uju "a !e ,roja pasti< i to na osnovu svoji& &irova. /ni mogu postupati sa smrtnicima onako kako im je volja< i to i #ine. oneka"a pri&vataju nji&ove rtve< a poneka" neE o"nos )ogova prema smrtnicima retko je nagra"a ili kana a kakav postupak #ovekov. Scene velike )liskosti imeđu smrtnika i )ogova= *pak< &eroji poput :iome"a i &ileja uspevaju "a se pri)lie )ogovima= &ilej kro latentno eroti#nu scenu sa epifanijom tene< a :iome" na mnogo gru)lji fii#ki na#in  u )oju< sa fro"itom i rejem. /vo oteava ralu#ivanje lju"skog i )oanskog. ro"iranje koplja  fali#kog sim)ola< u )oansku kou< koja je &o" Homera granica li#nosti< ima i seksualni po"tekstE ia granice koe< )ogovi su rali#iti o" lju"i. rimeri= fro"itin i&or i rejev jauk pokauju "a )oansko telo nije )esmrtno samo na#elno< ve! i "a su )ogovi su;tinski rali#iti. a"a &ilej prekora#uje granicu svoje mere tako ;to "opu;ta gnevu "a vla"a njime< on "ovo"i "o svoje propasti. 9eđutim< :iome"< koji ranjava "va )oga< ne )iva kanjen a svoje postupke iako fro"itina majka to prori#e. 9ogu!e je "a ulogu u tome igra to ;to je ranjavanje "va )oga nare"ila tena.

a"a se polon ljuti i po"se!a na raliku imeđu )ogova i smrtnika< :iome" se povla#i< ali &ilej< koji se sa polonom susre!e kasnije< o")ija "a se povu#e i gru)o mu o"govara  prekora#enje mereK aralelno sa ovim scenama velike )liskosti< u *lija"i postoji i vi;e momenata u kojima )ogovi po"se!aju lju"e na veliku ontolo;ku raliku koja postoji među njima  polon koji staje pre" :iome"a "a o")rani neju< i )ogovi koji u )itkama u#estvuju kao u igri< ne snose!i nikakav realan riik "a poginu. o"se!anje „)ogoliki&“ lju"i na neprelanost te granice ilustruje tragi#nost lju"ske smrtne su")ine. /vo po"se!anje je usko poveano sa i"ejama o milosti i okrutnosti )ogova  oni favoriuju svoje miljenike< ali o;tro kanjavaju one koji im se ne "opa"aju. Deoma je upe#atljiva i nji&ova ravno"u;nost prema ve!ini poje"inaca= Fevs< "a )i &ileju po"ario slavu< "opu;ta "a u velikom )roju ginu &ejci. *uetno je )itno a ovaj spev "a )ogovi ne pre"stavljaju eti#ke kategorije< te "a su nji&ovi postupci< kao i o"luke o nagra"i ili kani< uslovljeni isklju#ivo &irom. /vo se na"oveuje na otsustvo granica u )oanstava< i #ini poloaj #oveka jo; tragi#nije ugroenijim. D. jo; i onaj pasus u „/snovni mo"aliteti o"nosa imeđu )ogova i lju"i“ koji se ti#e uticaja )ogova na misli i postupke lju"i. Faklju#ak= granica imeđu )ogova i lju"i u *lija"i je #vrsta ali fluktuantna< i trae se sli#nosti i ralikeE postavlja se ontolo;ko pitanje o"nosa imanentnog i transce"entnogE konstantni poku;aji transgresije. *spitivanje granice imeđu lju"skog i )oanskog je"na je o" centralni& tema *lija"e. ranice imeđu )ogova i lju"i u /"iseji Logovi kao eti#ke kategorije Av. Loanska etika u /"iseji> Fa raliku o" *lija"e< g"e smrtnici #ak i ranjavaju )ogove< u /"iseji se a"iranje u fii#ki prostor )oanskog tretira kao ogre;enje. /"nos imeđu )ogova i lju"i uslovljen je time ;to se )ogovi posmatraju

kao jemci eti#kog poretka na emlji< te lju"i svojim postupcima mogu uticati na svoj o"nos sa )ogovima. a"a :iome" ranjava fro"itu< on ne )iva kanjenE nasuprot tome< /"isej koji ranjava olifema Anije )og< nego je sin )oga> pa"a u osej"onovu nemilost i snosi te;ke posle"ice< kao ;to njegova posa"a A"rugovi> snose posle"ice a skrnavljenje Helijevi& gove"a. B /"iseji< lju"i su svesni koliko su ispo" )ogova i po"loni nji&ovoj volji< te lak;e i pri&vataju i po"nose )oanske kane a svoja ne"ela. *lustrativan primer toga je :emo"okova pesma o lju)avi reja i fro"ite= relativnom nekanjeno;!u lju)avnika ilustruje se< kao i u *lija"i< )egrani#nost )oanski& "elanja i nji&ova sposo)nost "a prođu nekanjeno< a raliku o" lju"i< koji su veani granicama. Bprkos osej"onovom )esu< /"isej avređuje naklonost "rugi& )ogova= na "rugoj skup;tini aklju#uje se "a /"iseju tre)a "ovoliti povratak ku!i jer se i on i njegova ena pona;aju moralno ispravno. ranica imeđu )ogova i lju"i u /"iseji jasno je ustanovljena i ne moe se pre!i. /"isej< a raliku o" &ileja< ostaje svestan svoje lju"ske mere< i )og toga o")ija )rakove sa )oginjama alipso i irkom. Bprkos tome< /"isej jeste na o"ređen na#in )liak )ogovima< a pose)no )oginjama< fii#ki  njegov o"nos sa tenom se )og emotivnog jeika moe posmatrati kao erotski< a on stupa i u "irektan seksualni o"nos sa nimfama alipso i irkom. itanje= ;ta je lju"sko ogre;enje o )oansko  ;ta je prekora#enje mere? /ntolo;ke granice su sta)ilne< i #ovek auima sre"nje mesto  imeđu )oga i ivotinje. :a li se o"nos imeđu peva#aNpripove"a#a i 9ua moe posmatrati kao je"an o" mo"aliteta? D. jo; i onaj pasus u „/snovni mo"aliteti o"nosa imeđu )ogova i lju"i“ koji se ti#e uticaja )ogova na misli i postupke lju"i.

/snovni mo"aliteti o"nosa imeđu )ogova i lju"i u Homerovim epovima F)og svog ontolo;kog statusa< u mogu!nosti su "a postupaju onako kako ele  a raliku o" lju"i< nemaju granica #iji )i prelaak mogao )iti fatalan. Bticaj )oanstva na misli i ose!anja Av. „ranice imeđu lju"skog i )oanskog“ i „tika )oanskog "elovanja“> :a )i ostvarili neke svoje ciljeve i &irove< )ogovi !e neretko o"lu#iti "a "eluju na smrtnike< navo"e!i i& "a ura"e ili osete ne;to u skla"u sa eljama )oga. oneka"a je ovo maliciono< kao ka"a fro"ita sili Helenu "a i"e u arisovu lonicu< ili ka"a tena spre#ava prosce "a napuste /"isejev "vor )og upoorenjaE poneka"a je pak )enigno< kao ;to je to slu#aj u /"iseji< ka"a tena na"a&njuje u /"iseju &ra)rost< ili u ,elema&u re#itost. /vaj uticaj )ogova na lju"ske postupke poneka"a je toliko velik "a se ne vi"i granica imeđu lju"ske i )oanske volje u postupcima. -ajiraeniji primer ovoga je Helena. /"govornost a poje"ine postupke  )ilo "o)re< )ilo lo;e< poneka"a je "vojna ili nejasna. :o ut "es A"ajem "a )i ti "ao>  mo"el komunikacije koje ilustruju Hris i polon< ali i gamemnon i Fevs. /vakav mo"el o"nosa sa )oanstvima< tj. rtvovanje u &omerskom svetu< o"ra je elemenata i animisti#kog sta"ijuma religije koji su aostali u teisti#koj fai. *pak< s o)irom "a se na teisti#ku fau ipak pre;lo< ostaje nejasno koju korist )ogovi imaju o" rtava. ro ovaj mo"el< uspostavlja se o"ređena ravnopravnost imeđu )oga i #oveka< jer mogu je"no "rugom "ati ne;to< uajamno su potre)ni. *pak< )og nejasno!a u o"ređivanju raloga a;to )i )oanstvima )ila potre)na rtva< ovaj mo"el moe )iti i neuspe;an. ,ako< Hris uspeva "a "o)ije ono ;to eli po;to prinosi rtvu polonu< ali gamemnonu< uprkos prinetim rtvama< Fevs nije usli;io mol)u< kao ;to ni trojanske ene nisu uspele "a svojom molitvom i rtvom umilostive tenu. 9o"el "avna;nje naklonosti= uglavnom ranopolni< tj. )oginja prema mu;kom &eroju.

rimeri= ,eti"a i &ilej Afro"ita i neja>< fro"ita i aris< tena i &il< u /"iseji /"isej. /)ratiti panju na latentnu eroti#nost u epifaniji tene u prvom pevanju *lija"e< kao i na /"isejeve seksualne o"nose sa )oginjama alipso i irkom. /"nos tene i /"iseja u /"iseji veoma je prisan= ona o njemu na skup;tini )ogova pri#a veoma emotivnim jeikom< ;to upu!uje na erotski o"nos koji se )og na#aja spajanja vla"ara i )oginje moe poveati i sa plo"no;!u. 9o"el nagra"e i kane= u velikoj meri asenjuje pret&o"na "va mo"ela u /"iseji< ma"a i oni ostaju prisutni< a uvo"i )oanstva kao jemce eti#kog poretka na emlji< i i"eju o tome "a lju"i sami mogu uticati na svoju su")inu. pifanije= tenina epifanija< koja moe pre"stavljati trenutak prisnosti imeđu )oginje i smrtnika< ali i eksterioriaciju &ilejevog misaonog "ela< #ime se )oginja apstra&uje. Bop;te< fii#ke epifanije )ogova mnogo su astupljenije u *lija"i nego u /"iseji.

tika )oanskog "elanja u *lija"i B *lija"i< )ogovi su imoralni A)e morala  ni moralni< ni amoralni>< i ne slue kao jemci eti#kog poretka na emlji. rimer ovoga je motiv kuge< koja je neposre"na posle"ica )oanske intervencije< ali nije reakcija )ogova na gre& lju"i< ve! je urokovana Hrisovom molitvom. 9eđutim< :iome"< koji ranjava "va )oga< ne )iva kanjen a svoje postupke iako fro"itina majka to prori#e. F)og svog ontolo;kog statusa< u mogu!nosti su "a postupaju onako kako ele  a raliku o" lju"i< nemaju granica #iji )i prelaak mogao )iti fatalan. @esto "elaju na osnovu puki& &irovaE lju"i a svoje postupke nisu kanjavani niti nagrađivani. ostoji su")inska pre"o"ređenost< ali principi njenog funkcionisanja nisu o)ja;njeni  nemaju vee sa

etikom. -eretko su &iroviti= ne pri&vataju rtve< namerno #ine lju"ima naao. revrtljivost )ogova ogle"a se i u nji&ovom #estom preru;avanju= najna#ajnije ov"e je fatalno preru;avanje tene kako )i naterala Hektora "a se suo#i s &ilejem< i tako "ovela "o njegove smrti. S "ruge strane< tu je Hermes koji je )enevolentan prema rijamu "ok ga vo"i u a&ejski logor. 9eđuso)no< )ogovi se svađaju< lau< varaju< pa i fii#ki suko)ljavaju u )ici. Fevs va"i i !upova "o)ra i la  poneka" i o)a< poneka" samo i la< ali nika"a samo i "o)ra. -a me;anje "o)ra i la Aproporcije> ne uti#u postupci lju"i. D. jo; i onaj pasus u „/snovni mo"aliteti o"nosa imeđu )ogova i lju"i“ koji se ti#e uticaja )ogova na misli i postupke lju"i.

tika )oanskog "elanja u /"iseji B /"iseji< )ogovi se prvi put javljaju kao jemci eti#kog poretka na emlji. /vaj spev se otvara i"ejom o ogre;enju A&amartia  "ruga#ije na#enje nego u trage"iji>. ojam gre&a se ov"e posmatra kao ritualna pojava< a ne eti#ka A;to je i ivorno s&vatanje>< te se manifestuje fii#kim a"iranjem u "omen )oanskog  uimanje posve!eni& ivotinja. Samim tim< kao i u *lija"i< granica imeđu lju"skog i )oanskog postaje na#ajan motiv. Bvo"i se novi mo"alitet o"nosa )ogova i lju"i= mo"el nagra"e i kane. Fa raliku o" *lija"e< lju"i su u ovom spevu u stanju "a svojim postupcima uti#u na svoju su")inu i svoj o"nos prema )ogovima. Fevs= „svojim lo#instvima se)i "onose lo“ -estor se javlja kao lik koji iuetno po;tuje )ogove< i a to )iva nagrađen.

*pak< iako po;tuju Fevsa po;tuju!i gostinsko pravo< (ea#ani urokuju )es osej"ona< koji i& atim kanjava sa Fevsovim o"o)renjem. /vime se isti#e na#aj mere Apro)lem je koli#ina poklona koje je "o)io /"isej>< i avisnost lju"i o" )ogova< koji& ima vi;e< i koji mogu imati rali#ite interese. *ako )ogovi slue kao jemci eti#kog poretka na emlji< oni sami mogu i "alje "a )u"u nemoralni< jer nisu veani granicama mere kao ;to je to slu#aj sa lju"ima  rej i fro"ita. D. jo; i onaj pasus u „/snovni mo"aliteti o"nosa imeđu )ogova i lju"i“ koji se ti#e uticaja )ogova na misli i postupke lju"i. ojam su")ine u Homerovim epovima lementi teksta kro koje se moe posmatrati pojam su")ine su prolepti#ki segmenti koji se veuju a proro#anstva< ali i "irektan govor likova< kako lju"ski& tako i )oanski&< o pojmu su")ine. Sama struktura teksta *lija"e< kro )rojna proro#anstva< o" koji& se mnoga ostvaruju i unutar makronarativa< implicira pre"o"ređenost unapre". raj Asmrt> &ileja i ,roje nije svrsis&o"anNmotivisan< ;to ukauje na napu;tanje pret&o"nog o)lika epa  kosmolo;kog< u kome mora "a postoji jasno o"ređen pore"ak u kome sve mora )iti po"ređeno o"ređenom akonu. F)og napu;tanja kosmolo;kog mo"ela< postavlja se pitanje teo"iceje  o"akle lo u svetu< kako je svet strukturisan< i  "a li je pore"ak su")ine svr&ovit. Lesmisao ove "ve smrti implicira "a nije  pre"o"ređenostpostoji< ali nisu ponati principi na kojima ona po#iva. *ako su")inska pre"o"ređenost nesumnjivo postoji< ona ne vo"i „krutom "eterminimu“ A7eski>. Logovi< a ali i lju"i< pomi;ljaju< poku;avaju "a "elaju< ili "elaju „preko su")ine“. *l. 2+<3+  Fevs iskauje stra& "a )i &ilej mogao sru;iti i"ove ,roje< protivno su")ini. itanje je u kojoj su meri )ogovi u s tanju "a uti#u na su")inu< jer se ona poneka" pojavljuje paralelno sa )oanskom voljom< a poneka" kao na"ređena kategorija.

*pak< )ogovi jesu u stanju "a o"lu#e< na primer< o su")ini ,roje. /sim toga< na#ajna je i Fevsova o"luka "a Hektora u#ini neaustavljivim sve "ok se &ilej ne vrati u )or)u Av. Helenin para"oks>< kao i "a Hektor pogine o" &ilejeve ruke. B /"iseji< tena govori "a )og uvek moe pomo!i #oveku< osim ka"a se ume;a su")ina. /vo ilustruje primat su")ine na" )oanskim koji je u ovom spevu iraen i kro formu olifemove kletve= on moli svog oca osej"ona "a ne "ovoli /"iseju "a se ika"a vrati ku!i< ali ukoliko je su")ina ve! namenila "a se to "esi< "a mu makar u#ini povratak ;to mu#nijim  ovo se< na kraju< i "e;ava. fro"itina majka pre"viđa "a !e :iome" stra"ati )og toga ;to se usu"io "a povre"i fro"ituE i je"nmeđutim< :iome" ne stra"a u ratu i ivi "ugo i sre!no. *ako *lija"a nije kosmolo;ki spev< ona sa"ri njegove tragove. rimer ovoga su Fevsove teraije koje su veane a sre"inu ne)a Asunce>< a na kojima meri "ve ere Acrne )og smrtiNkrvi>  "revne &tonske pre"stave smrti #ije je poreklo neraja;njeno< a #ija „teina“ postaje presu"na a su")inu pre nego Fevsova sopstvena volja. /vim teraijama je pojam su")ine "irektno povean sa smr!u< i "alje o" toga se ne ravija. ,eraije su")ine su uje"no i je"ina personifikacija „vi;eg poretka“ u *lija"i. B *lija"i< pojam su")ine je fokusiran gotovo isklju#ivo na smrt< te personifikovan u o)liku era. B /"iseji je pak pro;iren< tako ;to je osnovna su")inska pre"o"ređenost ne to "a li !e /"isej "a ivi ili pogine< ve! "a !e "a se vrati ku!i. Deoma je in"ikativno a stepen uticaja )ogova i lju"i na su")inu to ;to i je"ni i "rugi svojim eljama i postupcima uti#u na tok i trajanje tog povratka. *"eja "a je „karakter #ovekova su")ina“< te "a #ovek sam uti#e na svoje nesre!e je mnogo manje astupljen u *lija"i nego u /"iseji. Su")ina je "a !e se /"isej vratiti ku!i< ali na povratak uti#u postupci samog /"iseja< koji je lju"sko )i!e. Helenin para"oks= stvarnost u slu)i poeije  Fevs je njoj i arisu pre"o"re"io stra;nu su")inu "a )i se o njima pevalo. o;to u *lija"i ne postoji kanjavanje i nagrađivanje lju"ski& postupaka o" strane

)ogova ili su")ine< poeija kao vi" metafori#kog o#uvanja egistencije ostaje „vi;a nagra"a“ juna;va< preteno &ilejevog. ata)aa u Homerovim epovima ata)aa< o"nosno silaak u po"emni svet mrtvi&< ne postoji u svom pravom o)liku u Homerovim epovima. B /"iseji< /"isej "olai samo "o granice i"a< ali iako ne ulai "irektno u prostor mrtvi&< on komunicira sa njima. 0itual kojime /"isej "opire "o carstva mrtvi& pose)no je sim)oli#an i opisuje njegovu priro"u= samim tim ;to se nalai ispo" emlje< carstvo mrtvi& je &tonski prostor< ato je logi#no "a je upravo mrak i nesvesnost njegovo osnovno o)eleje. Htonska priro"a carstva mrtvi&< kao i otsustvo ivota u njemu< prikaana je kro ritual kojime /"isej uspeva "a "opre "o njegovi& stanovnika= on kopa rupu u emlji< sim)oli#ki pro"iru!i u njenu unutra;njost< i „&rani“ je krvlju kao sim)olom ivota. Seni mrtvi& "olae "a piju krv< i time privremeno "o)ijaju svest< o"nosno ivotnost. e"ina oso)a koja aista ulai u Ha" i i njega se vra!a u Homerovim epovima jeste Herakle< koji je prikaan kao mitski &eroj< stariji i ve!i o" trojanski&. &ilejev gnev arakteristike &ilejevog gneva= 0e# upotre)ljena a „gnev“ je gr#ka „menis“< koja u se)i sa"ri i konotaciju sumanutosti Amania>< koja se gu)i u prevo"u< a koju valja imati u vi"u. &ilejev gnev je< na vi;e na#ina< centralni motiv *lija"e. /n se moe posmatrati kao sineg"o&a a ,rojanski rat< jer se mogu preponati paralelimi u otmicama ena  Helene i Lrisei"e< kao i u su")inama ,roje i &ileja. 9otivacija &ilejevog gneva i areti#ka etika= &ilej< koji pose"uje skup iuetni& vrlina< samim tim pose"uje i vr&unsku arete na osnovu koje "o)ija istaknuto mesto u vojni#koj aje"nici #iji je "eo.

ao o"govor na njegovu arete< "o)ija i time  prinanje< koje se realiuje "arovima< među kojima je< imeđu ostalog< )ila Lrisei"a. -jeno o"uimanje se stoga tuma#i kao kr;enje areti#ke etike< slui kao motivacija &ilejevog gneva< i samim tim polana ta#ka apleta #itavog epa. o;to je gnev motivisan< ono ;to ga #ini lo;em nije samo njegovo postojanje< nego to ;to &ilej "ovoljava tom gnevu "a preovla"a raum< koju poku;avaju "a isprave 7ike. Faslepljenost Aate> se uima kao ralog ;to je &ilejev gnev ueo toliko ma&a. o" Homera< ate je pre svega nak nemo!i #oveka u o"nosu na )oga. (a)ulativno= Spev se otvara motivom gneva< a "o uti&nu!a gneva "olai na kraju. 0avoj motiva &ilejevog gneva otkriva i ontolo;ki sloj na#enja *lija"e tako ;to pomae uspostavljanju granice imeđu lju"skog i )oanskog. &ilej< iako je )liak )ogovima na vi;e na#ina< ne moe iveti mimo svoji& granica i pro!i nekanjeno= pri#a o njegovom gnevu ilustruje njegove granice. Samim tim ;to on "ovoljava afektu "a na"vla"a raum< on )iva kanjen po principu talionske etike= ono ;to se< )og njegovog gneva< "e;ava &ejcima< na kraju se "e;ava i njemu kro atroklovu smrt. oimanje prema kome raum mora "a "ominira emocijama karakteristi#no je a &elenski svet< iako je u &omerskom svetu sla)ije "efinisano nego kasnije.

7ik &ileja u *lija"i i /"iseji B *lija"i< &ilej je glavni lik koji je usko povean sa svim "e;avanjima unutar makronarativa speva. F)og ovakvog fokusa< *lija"a je spev o je"nom junaku mnogo vi;e nego ;to je to slu#aj sa /"isejom.

&ilej< koji pose"uje skup iuetni& vrlina< samim tim pose"uje i vr&unsku arete na osnovu koje "o)ija istaknuto mesto u vojni#koj aje"nici #iji je "eo. „unak“ u &omerskom spevu  aner< mu;karac u sim)oli#kom smislu< postaje se vr&unskom arete. &ilej je aner u tolikoj meri "a moe "a ispoljava )ol veoma otvoreno< )e "a )ilo ko posumnja u njegovu mu;kost. ao o"govor na njegovu arete< "o)ija i time  prinanje< koje se realiuje "arovima< među kojima je< imeđu ostalog< )ila Lrisei"a. -jeno o"uimanje se stoga tuma#i kao kr;enje areti#ke etike< slui kao motivacija &ilejevog gneva< i samim tim polana ta#ka apleta #itavog epa. &ilej< po;to je< imeđu ostalog< i najlep;i< ostaje latentno eroti#an lik kro #itav spev. rotiaciji &ileja "oprinosi i epifanija tene u prvom pevanju< g"e se ta "va lika prikauju u veoma intimnom trenuktku. S "ruge strane< tre)a imati na umu "a se epifanija tene moe posmatrati i kao eksteoriacija misaonog unutar &ileja. &ilej je je"ini lik u *lija"i koji svira Aformingu>  jo; je"an talenatE svira enske tu)alice. oeija< u funkciji ontolo;ke "opune o)e)eđuje metafori#ku ve#nost lju"skog )i!a kao celine< kro mimeis stvarnosti. o;to u *lija"i ne postoji kanjavanje i nagrađivanje lju"ski& postupaka o" strane )ogova ili su")ine< poeija ostaje „vi;a nagra"a“ juna;va< preteno &ilejevog. /vaj lik je "u)oko &iper)olisan u svim svojim reakcijama= gnevu< )olu... 7ik &ileja je fokaliovan i glorifikovan
Logovi se neretko me;aju #ak i u &ilejeva "elanja i ose!anja= epifanija tene u prvom pevanju mo"a je najupe#atljiviji pirmer< ali mnogo suptilnije me;anje )ogova postoji i u raspletu &ilejevog gneva< tj. u njegov #in mirenja sa rijamom. :vojni#kiN)liana#ki o"nosi #est su ar&etip u epskom tekstu= &ilej i atroklo  konkretiovan o)la#enjem oklopa< preru;avanjem< smr!u umesto prijatelja. &ilejev oklop atim o)la#i i Hektor. &ilej i Hektor  kompleksniji< nagla;en simetri#no;!u i poveivanjem "ve smrti. atroklo na samrti prori#e Hektorovu smrt< Hektor na samrti prori#e &ilejevu  kao ciklus. ro)lem auto"estruktivnosti i u"nje a smr!u ko" &ileja kao &eroja= iracionalni &eroj< protiv ivota< a u ime slave  egistencija ara" metafii#kog "omena. Bsmerenost ka metafii#kom nastupa )og svesti o prolanosti fii#kog  atroklova smrt. &ilejev stav prema smrti< pre nego ;to atrokle pogine< iskaan je u o"govoru /"iseju u "evetom pevanju= smrt je univeralna a sve lju"e< #eka sve po"je"nako< )ili oni junaci ili rđe. /vime &ilej o)ralae svoje o")ijanje "a se vrati u )itku i )ori se ara" gamemnonovi& ciljeva< jer njega smatra mnogo gorim o" se)e. B ovom trenutku< &ilej je o"lu#an "a napusti po"noje ,roje< "a )i proiveo "ug ivot< ali )e slaveE u ovom trenutku "eluje kao "a on ceni svoj ivot< jer je svestan "a je je"an< i "a je smrt kona#na. B "aljem ravoju ra"nje< )og atroklove smrti< &ilej napu;ta ovaj stav i ponovo srlja u rat i smrt "a )i stekao metafori#ku )esmrtnost u vi"u slave. *pak< u „/"iseji“ &ilej je samo sen< i u tom o)liku ali a ivotom< tvr"e!i "a )i ra"ije )io o)i#an #ovek sa "ugim ivotom< nego kralj po"emnog sveta. /vo je u kontrastu sa /"isejevim iskaom "a je &ilej „najsre!niji o" sviju lju"i“< jer je a ivota )io )ogotvoren< a i posle smrti vla"a. /sim metafori#ke egistencije kro slavu< &ilej nastavlja "a ivi kro sina  veoma je sre!an ka"a mu /"isej saop;tava "a mu je sin iv< i "a je #estit i snaan #ovek.

7ik /"iseja u *lija"i i /"iseji B *lija"i lik /"iseja je spore"an. /n je sitnije građe o" "rugi& junaka< i njegova arete lei u njegovim ve;tinama. Stalni epitet= ru;igra" /"isej  "a li se moe posmatrati kao prolepsa? a" go" gamemnon poove na o"laak ku!i< /"isej ga spre#i. /n pokauje oso)ine ra)oritosti< re#itosti i lukavosti< a takođe je i &ra)ar i snaan na )oji;tu. a"a govori rijamu o a&ejskim junacima< Helena &vali njegovu mu"rost i re#itost. :olonija  /"isej i :iome" aje"no i"u kao u&o"e u trojanski logor< u)ijaju ,ra#ane i kra"u im konje. /"isej u /"iseji= *ako spev nosi njegovo ime< on nije centralan lik u onoj meri u kojoj je &ilej centralan a *lija"u. Fa raliku o" &eroja *lija"e< /"isej je na vi;e nivoa vi;estruk< promenljiv< a ne o"raava je"an je"instveni o)lik i"ealne mu;kosti Aaner>. /vo je je"an o" naka u"aljivanja o" areti#ke etike u mlađem Homerovom epu. Stalni epiteti= "ovitljivac Apolimet&is  onaj koji ima mnogo sposo)nosti>< kovaran e"na o" najna#ajniji& /"isejevi& oso)ina je upravo njegova vi;estrukost. B /"iseji< osim uloge ratnika koja je centralna u *lija"i< on je i putnik< prosjak< peva#< osvetnik< otac... -jegova karakteriacija je slojvita i neje"nona#na. ose)no upe#atljivo je poređenje /"iseja sa enom koja nari#e )og smrti mua je o"vo"e u ropstvo  on kao vla"ar i junak upoređen je sa oso)om li;enom svake mo!i i potpore u ivotu. /"isejeva su"rljivost= u spevu koji ilustruje potre)u a ostajanje unutar granica lju"skog< g"e su ontolo;ke granice imeđu )oga i #oveka jasno "efinisane< /"isej pre"stavlja lika koji je jasno svestan svoje mere i nje se "ri. /vo se ogle"a u tome ;to o")ija "a ostane

ko" alipse< )iraju!i pre svoje mesto  *taku< koja nije i"ealna< ali on njoj pripa"a. /n se su"rava i o" &rane  am)roije< kao i o" Helijevi& gove"a. -jegova su"rljivost i istrajnost "ovo"i "o nagra"e u vi"u povratka ku!i< "ok njegovi "rugovi ginu )og svoje neumerenosti. 9eđutim< /"isej ne uspeva "a se su"ri o" u"nje a slavom  olifem. /"isejevo lukavstvo= /"isej pokauje lukavstvo na vi;e na#ina= ko" olifema< na primer< govori "a se ove „-iko“E takođe je veoma snalaljiv u komunikaciji sa lju"ima< opreno pri#a rali#ite< lane pri#e lju"ima koje uponaje< ve! u skla"u sa situacijom. 7ukavstvo i vi;estrukost ogle"a se u /"isejevom #estom preru;ivanju u teninu pomo!. /sim ;to ga pretvara u nekoga ko je nepreponatljiv< tena je u stanju i "a ga u#ini lep;im< privla#nijim  ovo je takođe )itno< a nosi o"like areti#ke etike. /"isejeva #astolju)ivost= *pak< /"isejeva mu"rost nailai na ograni#enje u vi"u #astolju)ivosti< o"nosno elje a slavom Akoja je ko" Homera poitivna oso)ina>. :ovikuju!i svoje ime olifemu< on osuđuje se)e na "ua i tea lutanja< ali o)e)eđuje slavu. o" lkinoja< on trai o" :emo"oka "a peva pesmu o sopstvenom najve!em po"vigu< i kasnije pripove"a o "rugim po"viima "a )i "o)io ne samo slavu i prinanje slu;alaca< ve! i poklone. Helenin para"oks se pojavljuje i u /"iseji= /"isej eli "a se o njemu peva "a )i postigao )esmrtnost< a i ,elema& ali )og toga ;to otac nije prisutan u slavi< isto kao ;to ali ;to nije prisutan fii#ki. /"isej kao aner= /"isej< kao snaan i lep junak o"raava i"eju aner i areti#ke etike< ali je "opunjuje i pro;iruje svojim vi;estrukostima= *pak< on je am)ivalentan< i sa"ri spoj najve!eg junaka i najnieg prosjaka kakav nije )io mogu! a likove *lija"e. Bsko povean sa ovim je i /"isej kao vla"ar emlje i otac poro"ice= )e njega< *taka je u lo;em stanju /"nos imeđu /"iseja i ,elema&a na#ajan je motiv speva< a o"nos imeđu oca i sina uop;te je karakteristi#an a epski svet< koji je patrijar&alan i patrilinearan Ama"a postoje elementi

matrilinearnosti>. Fa ,elema&a< /"isej je na#ajan kao inicijator u mu;kost Aaner>E )e prisustva oca< )ilo fii#ko )ilo kro kleos Aslavu J pri#u>< ,elema& ne moe ste!i mo! karakteristi#nu a aner< te ostaje nemo!an na sopstvenom ostrvu. B posle"njoj sceni /"iseje< g"e se susre!u ,elema&< /"isej i 7aert nagla;ava se vanost smene generacija. enelopa je lik koji je unekoliko paralelan /"iseju. /"isej kao pripove"a# /"isej #esto pripove"a o svom ivotu  )ilo ka"a imi;lja la< ka"a je preru;en< )ilo ka"a pri#a istinu< ko" lkinoja. ri#anje ko" lkinoja je pose)no na#ajna analepsa u fa)uli< jer auima mnogo narativnog prostora< pre"stavlja parafa)ulativni segment< i u mnogome o)eleava spev< "ominiraju!i #ak i na" makronarativom. lkinoj naiva /"iseja peva#em< &vale!i na#in na koji on pri#a. S o)irom na ulogu pesme u o)e)eđivanju metafori#ke )esmrtnosti u &omerskom spevu< moe se re!i "a je< na ivestan na#in< /"isej o)e)e"io se)i ovu vrstu )esmrtnosti ne samo svojim juna#kim po"viima< ve! i svojom ve;tinom re#itosti. *ako nig"e nije eksplicitno nagla;eno< jasno je "a ovim pri#anjem /"isej poku;ava "a o)e)e"i se)i slavuE /"isejeva #astolju)ivost je"na je o" na#ajniji& crta njegovog lika. Fa legitimitet /"isejevog pripove"anja< )itno je i lkinojev iska poverenja u njegovu pri#u. 7ik gamemnona u *lija"i i /"iseji gamemnon u *lija"i= O e"an o" naj)itniji& vojskovođa O Brokuje suko) sa &ilejem kr;enjem osnova areti#ke etike= sujetan< vlastolju)iv O /krutniji o" 9enelaja= sugeri;e mu "a ne ;te"i poraene O ukavica= tri puta pre"lae povla#enje i )itke i o"laak ku!i O -e pose"uje arete< ve! svoju mo! crpi i prakti#niji& stvari= on je vla"ar< ima mnogo vojske

O &ilej ga osuđuje u svom o"govoru /"iseju= govori o tome kako je gamemnon gramiv ka"a je ratni plen u pitanju )itnoE naiva ga ma&nitim. O -akon pomirenja sa &ilejem< optuuje re&otu i slepilo Aate> a svoj prestup gamemnon u /"iseji= :oiveo neslavan kraj o" ruke sopstvene ene i njenog lju)avnika< avr;io u i"u ogor#en< )e "o)re sa&rane. Fa raliku o" -estora i 9enelaja< on sam a svoju smrt primarno krivi litemnestru< i osuđuje je i )og toga ;to mu nije atvorila o#i ka"a je umro. F)og svog iskustva sa nevernom i lom enom< on upoorava /"iseja "a enama generalno ne tre)a verovati< te ga savetuje "a na povratku na *taku ku;a enelopu< kako )i i)egao i"aju. -a kraju< ka"a sanaje a enelopinu vernost o" seni mrtvi& prosaca< on je jo; vi;e &vali< stavljaju!i je u kontrast sa litemnestrom. -jegov poloaj je jo; tragi#niji i )og toga ;to ne na ;ta se "esilo sa njegovim sinom /restom  ov"e se isti#e na#aj motiva smene generacija< i na#aj sina u ivotu mu;karca= &ilej takođe pita a sina kao i a oca< a ,elema& i 7aert su )itni u /"isejevom povratku. 7ik -estora u *lija"i i /"iseji -estor je starac< otac o"rasli& sinova koji se takođe )ore u ,rojanskom ratu. Bprkos starosti< on i "alje ilai na )oji;te< a )og svog velikog iskustva po;tovan je kao mu"ar i spokojan savetnik  ne;to kao o#inska figura. gamemnon trai njegov savet< a &ilej< i po;tovanja< "o"eljuje 5. nagra"u u trci "vokolicama iako se -estor nije ni takmi#io. Svog unuka ntilo&a -estor savetuje u takmi#enju sa "vokolicama. a"a "olai "o svađa u a&ejskom ta)oru< -estor nagla;ava na#aj sloge i aje"ni;tva. /n je taj koji pre"lae "a se gnevnom &ileju po;alje poslanica< ali je takođe i &ra)ar  spre#ava gamemnona "a po)egne ku!i.

nalepsa o -estorovoj mla"osti< u je"anaestom pevanju= u toj pri#i< on se isti#e kao snaan i &ra)ar junak. /v"e se takođe isti#e i njegov ugle"< snaga< a taj utisak "opunjuje i opis )ogatstva njegovog ;atora. -estor u "rugom spevu takođe ima o)lik mu"rog starca koji se alae a slogu Aali )og nesloga među &ejcima tokom rata>< a osim toga iskauje i iuetno veliko po;tovanje prema )ogovima= ,elema& ga ati#e kako prinosi rtvu osej"onu< a nakon ;to tena napu;ta njegove "vore< on prinosi rtvu i njoj. -stor sa nego"ovanjem pri#a i o tunoj su")ini gamemnona= a raliku o" kasniji& opisa su")ina treji!a< on ne nagla;ava ulogu litemnestre< ve! ulogu gista./vo je )itno< jer ,elema& "olai upravo "a se poali na prosce  mu;karce koji su aueli mesto "oma!ina ku!e tokom njegovog otsustva< i koji poku;avaju "a ovla"aju njegovom enom. *sticanjem krivice gista pre nego litemnestrine< -estor nagla;ava silinu gre&a prosaca. itanje= po #emu se -estorova mu"rost ralikuje o" /"isejeve?

7ik Helene u *lija"i i /"iseji B *lija"i< Helena se prvi put pojavljuje kao tkalja< koja pravi platno na kome su prikaane scene )itaka koje su se o"igrale )og nje. a"a joj saop;tava vest o "vo)oju arisa i 9enelaja< )oginja *ri"a joj na"a&njuje u"nju a )iv;im suprugom i poro"icomE ka"a spasava arisa i )itke< fro"ita joj veoma gru)o< prete!i joj< i uprkos opiranju< name!e "a o"e arisu u lonicu. -a ovaj na#in< Helena postaje je"an o" likova u kojima je veoma te;ko preponati motivaciju< te u kojima je lju"ska motivacija avisna o" )oanske  u kojoj meri? *pak< kasnije Helena iskauje pre" Hektorom sti" )og arisovi& postupaka< i pokauje jasnu naklonost prema samom Hektoru )og njegove plemenitosti< snage i &ra)rosti.

Helenin o"nos sa ,rojancima= rijam je ne krivi< ,rojanci ele "a o"e i gra"aE ona se sti"i svoji& postupaka i uvek se)e omalomaava< naiva „ku#kom“ i tome sli#no. -akon Hektorove smrti< gorko ga oplakuje< tvr"e!i "a vi;e nema prijatelja u ,roji. Helena u /"iseji= o svom )oanskom poreklu i varljivosti karaktera u mnogome je sro"na irki i alipso. rimera ra"i< ka"a se lju"i na 9enelajevom "voru rastue )og pri#a o palim "rugovima< ona im sipa pi!e koje !e i& u#initi sre!nima  ovo veoma po"se!a na #aroliju. /sim toga< ona je ta koja preponaje ,elema&a< o"nosno njegovu sli#nost sa /"isejem< i na kraju< ka"a ga ispra!a< prori#e /"isejev povratak na *taku. riro"a Heleninog lika ostaje neu&vatljiva i am)ivalentna u o)a speva= s je"ne strane< ona se moe posmatrati kao o"govorna a smrti mnogi& &ejaca< )og #ega ona sama iraava alostE s "ruge strane< a svoja ose!anja i postupke ona uvek krivi uplitanje )ogova. B *lija"i nam o ovom uplitanju govori i svenaju!i pripove"a#= *ri"a i fro"ita. B /"iseji 9enelaj pri#a o tome kako je Helena umalo "ovela "o propasti &ejaca tako ;to i& je "oivala "ok su )ili sakriveni u "rvenom konju glasovima nji&ovi& ena  Aopona;anje< preru;ivanje  jo; je"na oso)ina )ogova>. *pak< on sam a ovo krivi nekog "emona. Fa ovu o"re"nicu „"emon“ )itno je to "a je sama Helena iuetno )liu transcen"encije. Helenino slepilo. B "rugom spevu Helenu ati#emo "vorenu i po;tovanu na 9enelajevom "voru. *ako iskauje svoju krivicu i ali )og stra"anja koja su lju"i po"neli )og nje< ona je o" strane "rugi& nekanjena< ;to nagla;ava njenu poveanost sa )ogovima Asposo)nost "a 9enelaja posle smrti o"ve"e u liij>. ao i )ogovi< Helena ima mogu!nost "a ivi van granica lju"ske mere. 8enski likovi /"iseje

Fa raliku o" *lija"e< /"iseja o)iluje enskim likovima< kro koje se istrauju rali#iti o)lici egistencije. -aime< po;to je re# o epu< a mu;karce su mogu!a samo "va o)lika egistencije= onaj koji jeste< i onaj koji nije aner. Fa raliku o" *lija"e< ov"e se ipak istrauju neke nijanse= ,elema& kao )u"u!i aner< prosci kao potpuni neGaner< it". 8ene< pak< mogu )iti mnogo rali#itije međuso)no< i nji&ova uloga u epu je pose)no )itna jer su emotivni i uop;te međulju"ski o"nosi u fokusu. tena= mo"el "avna;nje naklonosti< elementi erotskog o"nosa< pokroviteljstvoE u /"iseji tena jasno ispoljava "va snana elementa svog kulta= mu"rost kro savetovanje i rat kro osvetu< koju po"sti#e i pomae. /na je unekoliko paralelna /"iseju< i time ;to je transce"entna< a toliko nalik njemu< pomae glorifikaciju /"isejevi& vrlina. Splet matrijar&ata i patrijar&ata lei u kulturnoj osnovi speva. Htonska religija rani& in"oevropljana o)eleena je preteno enskim )oanstvima. o" Homera= &eroj i )oginja a;titnica A/"isej i tena J erotski o"nos koji se poveuje sa plo"no;!u> irka i alipso= o"aju utisak paralelni& likova< jer se nalae na suprotnim krajevima sveta< a o)e su nimfe< k!eri ,itana. Fa&valjuju!i liku irke< alipso oa"aje utisak )laeg< )enevolentnijeg lika. /)e ove )oginje sa"re element ugroavaju!e enskosti< koji je ko" irke pose)no iraen. 8enaG#aro)nica je takođe knjievni topos koji se pretapa u ritualni entitet „gospo"arice veri“. Svojim mo!ima< irka pre"stavlja atak ne samo na mu;kost< ve! i na lju"skost< koji je te;ko i)e!iE njena "ominacija< a raliku o" alipsine< je maligna. B o"nosu na ove< )oanske< ene< /"isej je inferioranE ov"e se ogle"aju o"jeci matrijar&ata< te suko) mu;kog i enskog u spevu koji postoji kao po"tekst epa. alipso kae "a „)ogovi avi"e )oginjama“ koje vla"aju smrtnim mu;karcima< tj. ne "aju im vlast #ak ni na" smrtnicima. Helena= Av. lik Helene>

enelopa= unekoliko paralelna /"iseju< st.ep.= „mu"ra“. -jeno osnovno lukavstvo je tkanje pokrova< kojim uspe;no o"lae svoju u"aju< ali ovu oso)inu pokauje i ka"a uspeva "a "o)ije u"a")ene "arove o" prosaca ve#e pre nego ;to !e o)javiti takmi#enje u strelja;tvu. enelopa je suprotstavljena litemnestri na vi;e mesta u spevu< i &valjena kao i"ealna supruga )og svoje vernosti. *pak< osim vernosti i postojanosti< u njenom liku se moe preponati i crta nesposo)nosti "a "onese o"luku i "a promeni svoj ivot. (ii#ki je enelopa veoma privla#na= )u"i u"nju u svim proscima ka"a ulai u "voranu. Sociolo;ki< ona pre"stavlja enu koja je van )raka i svi& međulju"ski& vea< ;to je a antiku neo)i#no. Le /"iseja< njena uloga supruge gu)i na#aj< i ona ostaje majka. risustvo majke kao starateljke moe se posmatrati kao je"an o" elemenata koji spre#avaju ,elema&ovu incijaciju u mu;kost= iako on pokauje veliki potencijal svojom snagom< &ra)ro;!u i o"lu#no;!u< njemu fali mo! "a istera prosce i ku!e upravo ato jer je tu njegova majka< koju oni ele "a oene. o;to se ,elema& )lii mu;kosti< enelopina uloga majke )le"i< te se ona u tom trenutku nalai neg"e na međi< )e ikakve uloge uop;te. *pak< ona se se!a svog maj#instva i )rine a svoju ulogu majke  poređenje sa slavujem kao "eo "ileme "a li "a ostane u muevljevoj ku!i ili "a se vrati ocu. -ausikaja= je"ina "evica u Homerovim epovima< i kao takva< pre"stavlja ase)an o)lik enske egistencije< koji je "o tan#ina opisan. -jen lik se uvo"i teninim o)e!anjem skore u"aje= ona je ne samo "evica< ve! "evojka rela a u"aju M plo"nost. Fatim se ona paljivo stavlja u kontekst svoje poro"ice= po;tovanje i sti"ljivost pre" ocem< staranje o )ra!i< lju)av prema majci koja joj "aje ulja a kupanje. o;to je ranije ve! iskaala sti"ljivost< #italac ne osuđuje njenu &ra)rost pre" golim /"isejem< ve! je panja skrenuta na njeno po;tovanje )ogova< pre svega gostinskog prava. /na atim o"rava svoju smernost i #estitost tako ;to /"iseja "rugim putevima uvo"i u gra"< "a ne )i osramotila oca.

-jena "o)rota< smernost i #estitost u kontrastu su sa !erkom vla"ara 7estrigonaca< koja takođe "o#ekuje strance< ali i& o"vo"i na "vor lju"o"era. 9oe se povu!i paralela imeđu ve#nog prole!a na fea#kom ostrvu i -ausikajine mla"osti u punom cvatu  kao i )rojni "rugi enski likovi< ona je emanacija tla. raljica reta= mu"ra i omiljena kraljica< ena koja "ri mnogo mo!i na lkinojevom "voru  /"isej prvo prilai njoj. litemnestra= pre"stavlja perveriju priro"ne uloge supruge kao #uvarke "oma i )raka i antiGi"eal ene uop;te< ;to se na vi;e mesta isti#e. /na je takođe lik koji je u kontrastu sa enelopom< koja pre"stavlja figuru i"ealne< verne supruge. B -estorovoj i 9enelajevoj pri#i< ona nije centralni krivac a 9enelajevu smrt< ve! ve!inu krivice snosi gist. /vo moe )iti poveano s tim "a su nji&ovi govori "eo ,elema&ije< g"e je )itno naglasiti "rskost prosaca vi;e nego #estitost enelope. :a"ilja= mo"el starice< isto kao ;to je -ausikaja mo"el "evice= preponaje /"iseja po oiljku i "etinjstva< sim)oli;e se!anje< #uvanje stari& o)i#aja i ku!e. 8ene i mesta= ,oposi /"iseje< kako realni tako i irealni< neretko su poistove!eni sa enskim likovima koji na njima o)itavaju< pa je time topolo;ki aspekt vean a erotski. -ajna#ajnije su paralele imeđu enelope i *take pevanju< postupkom koji se naiva locus amoenus< a po"raumeva prika lepote priro"e kro sva #ula< te "o#aravanje omnisenualnog uitka. arakteristi#no je i to ;to je ovakav prostor nuno irealan< a opisuje se kro primu svi& lju"ski& #ula. /vakav opisni postupak fiksiran je i vremenom je postao knjievni kli;e< iako se ko" Homera tek pojavljuje. ao i /gigija< koja je i"ealna na svaki na#in< alipso je ve#no mla"a i )esmrtna< a te "arove nu"i /"iseju. 9eđutim< /"isej ovo o")ija "a )i se vratio enelopi.

*taka je kr;evita< nesavr;ena< isto kao ;to je i enelopa starija< smrtna. B ivesnoj meri je mogu!e "a /"isej eli "a se vrati enelopi< jer je ona poistove!ena sa "omovinom. Bprkos nesavr;enostima< *taka i enelopa su mesto kome /"isej< kao lju"sko )i!e< pripa"aE /gigija< kao mesto transce"encije< to nije< i u /"isejevom o")ijanju "a ostane na /gigiji ili ko" irke ogle"a se njegov ose!aj a meru. 9otiv tkanja u Homerovim epovima ,kanje je aktivnost koja se primarno veuje a ene< tako "a u makronarativu *lija"e nije astupljena gotovo uop;te. e"ini prior tkanja u makronarativu pre"stavlja Helena< koja tka platno sa priorima )or)i koje su se o"igrale )og nje J sim)olika ovakvi& priora. B /"iseji postoji vi;e enski& likova< te tkanje "o)ija ve!u koli#inu narativnog prostora< a i na#enja. -imfe alipso i irka su o)e prikaane kao tkalje u svojim "omovima< ;to moe posluiti kao jo; je"na o"lika paralelima imeđu ta "va lika. B tkanje< one i pevaju< te se samim tim tkanje moe posmatrati kao u neku ruku i"ealna aktivnost a enu< kao isticanje enstvenosti. reta takođe tka< i preponaje svoje tkanje. enelopino tkanje  lukavstvo koje ima vi;estruko na#enje kako u "elu< tako i u ;irem kontekstu evropske knjievnosti. 9otiv sna u Homerovim epovima San se u Homerovim epovima pojavljuje kao negativna pojava sro"na smrti< varljiva i sro"na smrti. B *lija"i< san je personifikovan kao )oanstvo koga Fevs ;alje gamemnonu "a mu o)e!a lanu po)e"u< i koje kasnije pristaje "a< na Herin nagovor< uspava i samog Fevsa< omev;i tako njegove planove a ravoj )itke imeđu ,rojanaca i &ejaca.

Sim)oli#na je poveanost )oanstva Sna sa Smr!u= San implicira gu)itak )u"nosti< panje< te ranjivost< nepanju. B /"iseji san s takođe pojavljuje kao ne;to ;to moe )iti varljivo  enelopina pri#a o "vema kapijama kro koje san "olai. *pak< ukoliko "ođe na pravu kapiju< san moe )iti i istinit ili proro#ki Aproirna vrata o" roga i neproirna vrata o" slonova#e>. iklop olifem je po)eđen "ok je spavao. Fna#ajno je to ;to u /"iseji san nije personifikovan kao )oanstvo< ve! je apstrakniji. /vo je u skla"u sa oso)inom /"iseje po kojoj je ovaj mlađi spev rali#it o" *lija"e= )oanstva su manje prisutna u svetu lju"i< apstraktnija su< epifanija je manje... Bprkos ovim negativnim konotacijama< stalni epitet koji se veuje a san je „osveavni“< i on se #esto pokauje kao ne;to neop&o"no a o"mornost i snagu  pose)no iraeno u /"iseji< g"e /"isej #esto spava< iscrpljen< posle kakvog te;kog po"u&vata ili putovanja. /vo implicira "a je priro"a sna u Homerovim epovima "vojna= s je"ne strane< on je neop&o"an< s "ruge strane< moe )iti ;tetan. ,akođe je karakteristi#no to ;to san ne "olai i samog #oveka< ve! ne ne;to ;to svoje poreklo vo"i i transcen"entnog. rikai po"emnog sveta u Homerovim epovima B Homerovim epovima ne postoji prika i"a kao prostora< ve! su "ate samo neke njegove o"like= on je mra#an< sumoran< i po" vla;!u „stra;ne“ ersefoneje. ro negativne utiske seni koje u njemu )orave< a sa kojima se susre!e /"isej< sti#e se snaan utisak o atmosferi koja vla"a u po"emlju. /tsustvo viuelnog prikaa ostavlja otvoren prostor a tuma#enje i #uva element tajanstvenog i nepovratnog< ali je ato atmosfera sasvim "ovoljna "a "o#ara po"emni svet kao finalan i tuan kraj lju"ske egistencije. Fagro)ni ivot u &omerskom svetu postoji< ali ve#nost ne< jer u agro)nom ivotu opstaje samo sen< )e tela< koje je ono ;to o"ređuje #oveka. 0alika imeđu sene i li#nosti ogle"a se u slici Heraklove seni< koja se nalai u i"u< "ok je on sam na /limpu.

Homer odlican

Recommend Documents