u ovom broju predstavljamo: REČ IZDAVAČA POLITIKA ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA INTERVJU AKTUELNO SKRIVENA SRBIJA KULTURNI TURIZAM EKO ZONE SRBIJE
Uređivački tim: PR tim Blumen group d.o.o. d.o.o. Copyright: Blumen group d.o.o. www. blumen.co.rs
KALENDAR DOGAĐAJA
REČ IZDAVAČA
26.februar-1. mart 31.MEĐUNARODNI SAJAM TURIZMA
Beogradski sajam 8. mart OSMOMARTOVSKA IZLOŽBA RUČNIH RADOVA – Temerin
11-15. mart MEĐUNARODNI SAJAM MOTOCIKALA I BICIKALA SAJAM NAUTIKE
Beogradski sajam 21. mart DANI SELA - Mali Iđoš 22. mart USKRŠNJI SUSRETI – Sajan
26. mart Koncert: IL DIVO Beogradska arena 26. mart - 30. april SALON ARHITEKTURE
Muzej primenjene umetnosti 27. mart - 5. april
U Srbiji je prošle godine boravilo 2,26 miliona turista, što je za 2% manje nego u 2007. godini. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od toga je 646.494 stranaca, što je smanjenje za 7%. Prošle godine ostvareno je 7,3 miliona noćenja, što je na istom nivou kao i 2007. godine, a od toga je 1,4 miliona noćenja stranaca. Destinacija sa najvećim brojem ostvarenih noćenja je Beograd, slede Vrnjačka Banja, Zlatibor, Kopaonik i Soko Banja. Sem navedenih destinacija, ostatak Srbije još uvek ostaje velika nepoznanica za običnog domaćeg turistu. Zabrinjava što se na turističkoj mapi Srbije nikako ne povećava broj destinacija koje značajnije učestvuju u turističkom prometu, ali i pad vrednosti osnovnih parametara u turističkoj tražnji. Malo je, međutim, organizovanih i masovnih akcija u Srbiji koje motivišu i animiraju domaće stanovništvo da od-
mor provode u sopstvenoj zemlji. Nasuprot tome, u javnosti su brojne kampanje koje nas pozivaju da odmor provedemo van zemlje. Ostaje bez odgovora i večiti problem: Kako puniti kapacitete pre i posle sezone. Verujemo da je ogroman potencijal srpskog turističkog tržišta još uvek nedovoljno iskorišćen, a domaći turista nedovoljno inormisan o turističkoj ponudi svoje zemlje. Ovo se prevashodno odnosi na mlađu i srednju starosnu generaciju, u kojoj još uvek preovlađuje mišljenje da Srbija i nema mnogo toga da ponudi u turističkom smislu. Turistički inormator HELLO, SERBIA! predstavlja korak u pokušaju da se na savremen način tržištu pruže neophodne inormacije o srpskom turizmu danas s ciljem brzog i efkasnog inormisanja i popularizacije srpske turističke industrije u najširem smislu te reči.
MEĐUNARODNI SALON AUTOMOBILA (OICA)
PR tim Blumen group
Beogradski sajam
www.merr.gov.rs
www.pks.rs
www.blumen.co.rs
POLITIKA ODRŽIVOG RAZVOJA TURIZMA
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja defnisalo je, kao jedan od prioriteta u svom radu, vođenje aktivne politike održivog razvoja turizma. Sektor za turizam u okviru Ministarstva je u prethodnom periodu aktivno razvijao turizam u Srbiji koordinisanim aktivnostima u više segmenata. Prioritet su imala ulaganja u inrastrukturu za razvoj planinskog, rečnog, jezerskog i banjskog turizma, pri čemu se podjednako vodilo računa o nacionalnim i lokalnim projektima. MERR, Sektor za turizam, je pripremilo predlog Zakona o turizmu kao deo paketa ekonomskih zakona usmerenih ka pribiližavanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, priprema Zakon o banjama, Pravilnik o kategorizaciji ugostiteljskih objekata, a velike napore ulaže u regulisanje imovinsko-pravnih odnosa što je predstavljalo problem stranim investitorima. Do sada je izrađeno 11 master planova prioritetnih turističkih destinacija i njihova realizacija je u toku. U 2009. godini će biti izrađena još 3 master plana i to za razvoj turizma na Besnoj Kobili, Fruškoj Gori, odnosno Sremskim Karlovcima, kao i plan daljeg razvoja Kopaonika kao celogodišnjeg planinskog turističkog centra. www.merr.gov.rs
Sektor za turizam će 2009. godinu posvetiti nastavku rada na projektima koji su započeti i planirani u 2008. godini. Kao prioritetne programe označeni su projekat Lepenski Vir, ulaganje u javna skijališta i opremanje ski inrastrukture, razvoj turističke inrastrukture u prioritetnim turističkim destinacijama za koje su izrađeni master planovi, nastavak realizacije projekata na lokalnim vodovodima i sistemima za prečišćavanje voda u turističkim mestima, izgradnja pristupnih puteva i saobraćajnica, nastavak projekta javnih toaleta, kao i upravljanje čvrstim otpadom. U 2009. godini je za Sektor za turizam iz budžeta Republike Srbije izdvojeno 3.240.000.000 dinara, a od toga je 550.000.000 dinara iz Nacionalnog investicionog plana. Projektima razvoja turizma, turističkim organizacijama, privrednim društvima i drugim organima i institucijama čiji je osnivač Vlada ili lokalna samouprava, kao i pravnim licima koja upravljaju turističkim prostorom i objektima turističke inrastrukture namenjeno je 1.120.000.000 dinara. Za skijališta je planirano izdvajanje od 625 miliona dinara, Turističku organizaciju Srbije 215 miliona dinara, za Javno preduzeće „Babin zub“ 20 miliona www.pks.rs
dinara, a za kredite za podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude 320 miliona dinara. Na web sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja www. merr.gov.rs se možete inormisati o trenutnim aktivnostima Ministarstva i Sektora za turizam, a na stranicama http://www.merr.gov.rs/dokumenti/ i http://www.merr.gov.rs/sektori/indexturizam.php možete pronaći važne dokumente iz oblasti turizma – Zakon o turizmu, relevantne pravilnike, Strategiju razvoja turizma Srbije i izrađene master planove.
www.blumen.co.rs
INTERVJU: Dragana Šabic - PKS, Sekretar Udruženja za turizam i ugostiteljstvo
Krajem 2008. godine imenovani ste za sekretara Udruženja za turizam i ugostiteljstvo. Da li to znači da PKS pojačava svoje aktivnosti u domenu turizma, kao jedne od najperspektivni jih grana srpske privrede? U Srbiji, turizam može da bude jedan od glavnih razvojnih sektora. Učešće turističko - ugostiteljske privrede u društvenom proizvodu Republike iznosi oko 2% a u ukupnom izvozu roba i usluga do 9%. Privredna komora Srbije prepoznala je značaj ove delatnosti i u okviru svoje organizacije Udruženju daje posebno mesto. Realizacija projekata u turističkim destinacijama uvešće Srbiju na međunarodno turističko tržište, što će doprineti ukupnom povećanju turističkog prometa. Koje su planirane aktivnosti Udruženja u narednom periodu? Orijentacione planirane aktivnosti Udruženja su: praćenje procesa privatizacije u banjskim mestima, kordinacija sa domaćim i stranim investitorima, koordinacija i aktivno učešće u prezentaciji investicionih projekata iz oblasti turizma, aktivno učešće u procesu donošenja Zakona o turizmu, koordinacija razvojnih i investicionihi programa u saradnji sa bečkim
www.merr.gov.rs
ekonomskim orumom, aktivnosti u razvoju programa saradnje sa mediteranskim komorama, aktivnosti i povezivanje hotelske privrede. Kakve su perspektive razvoja srpskog turizma i koje grane turizma vidite kao nosioce razvoja? Razvoj i organizacija sadržaja turističke ponude Srbije odvija se kroz turizam velikih gradova, tranzit na glavnim magistralnim pravcima, planinski, banjski, lovni, seoski, etno i eko turizam u očuvanim prirodnim sredinama, nautički turizam na Dunavu. Potrebno je uspostaviti adekvatan oblik komunikacije sa međunarodnim tržištem (uvođenjem novih tehnologija, rezervacionih sistema, promocijom, sajmovima, susretom privrednika iz turističkog sektora i sl.). Zato je neophodno angažovanje najvišeg nivoa Državne uprave, od Vlade do lokalne samouprave, na podsticanju i usmeravanju razvoja turističke industrije (zakonski okviri i donošenje i sprovođenje strategije razvoja, osnivanje Fondova, dodela povoljnih kredita, i dr.). Šta nam možete reći o saradnji Udruženja sa učesnicima turističke privrede, kao i o saradnji sa drugim domaćim i stranim Institucijama koje se
www.pks.rs
bave pitanjima turizma? Udruženje za turizam i ugostiteljstvo PKS, ima stalne kontakte i susrete sa svo jim članicama preko Odbora i Grupacija: turističkih agencija, nautičke privrede i turizma, banjskih mesta Srbije, menadžera hotelskih domaćinstava Srbije, kao i organizatora privredno-turističkih maniestaci ja. Postoji i saradnja sa svim institucijama koje doprinose razvoju turizma, kao sto su Turistička organizacija Srbije, Turistička organizacija Beograda, Poslovna udruženja agencija i hotelijera, Pokrajinski Sekretari jat za privredu AP Vojvodine, Sekretarijat za privredu grada Beograda - sektor turizma i dr. Na međunarodnom planu Udruženje sarađuje sa velikim brojem institucija i udruženja, među kojima je Asocijacija mediteranskih komora ASCAME, čiji je član Privredna komora Srbije. Od decembra 2004. godine Privredna komora Srbije je pridruženi član Dunavske turističke komisije, aktivno učestvuje u njenom radu. Reprezent takve saradnje su kontakti i zajedničke aktivnosti sa Međunarodnim naučnim orumom “Dunav - reka saradnje”.
www.blumen.co.rs
31.MEĐUNARODNI SAJAM TURIZMA Beogradski sajam od 26.2.do 1.3. 2009.godine
Posetiocima Beograda pruža se mogučnost dvosatnog razgledanja grada. Ture organizuje Glob Metropoliten Tours, a polasci su svakog radnog dana, minibusom, ispred Hotela Balkan u 10:50. Više inormacija na www.metropoliten.com.
Na sajmu će se predstaviti nacionalne i regionalne turističke organizacije, kao i turističke organizacije gradova, ministarstva, asocijacije, udruženja turističke industrije, touroperatori i turističke agencije, turističke atrakcije i maniestacije. Pored njih na sajmu će biti i predstavnici hotelske i ugostiteljske privrede, oprema, obrazovne ustanove u turizmu, osiguranja, savremene tehnologije u turizmu i rezervacioni sistemi. Sastavni deo ove maniestacije je i ponuda putovanja sa odgovarajućim sajamskim popustom. Organizator je Beogradski sajam, a suorganizator IFT Management d.o.o.
PREDSTAVLJANJE SRBIJE Turistička organizacija Srbije (TOS), organizuje predstavljanje Srbije na sajmu „Borsa Internazionale del turismo BIT 2009.“, koji se održava u Milanu - Italija od 19. do 22. ebruara 2009 godine. Pored Turističke organizacije Srbije, na zajedničkom štandu će se predstaviti Turistička organizacija Beograda, TO Vojvodine, TO Novog Sada, kao i turistička agencija “Intertours” iz Beograda. STIŽU NAM DINOSAURUSI! Tri kompletna skeleta dinosaurusa dugačka između 14 i 17 metara stižu u Beograd u junu 2009. godine. Oni će biti najatraktivniji eksponati na izložbi „Dinosaurusi Argentine – džinovi Patagonije” koju priređuje Prirodnjački muzej Beograda. Pored njih, biće predstavljeno oko 40 eksponata dinosaurusa Patagonije, među kojima su i jaja dinosaurusa, gnezdo mladunaca, replika nađenih otisaka stopa...
U Muzeju Staro selo u Sirogojnu do 31. januara mogla se pogledati postavka “Najlepše kuće Zlatibora od XIX. veka do danas”. Kako je Zlatibor jedna od najpoželjnijih destinacija za ulaganje kapitala u nekretnine, što je rezultiralo divljom gradnjom i nepoštovanjem arhitektonskih i estetskih kriterijuma, ovaj multimedijalni projekat problematizuje odnos gradnje i prirodnog okruženja, podsećajući da je taj, nekada harmonični odnos, moguć i danas. Izložba je istovremeno i apel za intenzivnijim i angažovanijim očuvanjem narodnog neimarstva, oličenog u dinarskoj zlatiborskoj brvnari, ali i međuratnih
www.merr.gov.rs
kuća i vila koje su simbol i svedok visoko razvijene svesti o turističkim mogućnostima planine. Predstavljanje kuća Zlatibora počinje od kuće koja više ne postoji izuzev na skicama i požutelim otografjama, a završrava pričom o strancu koji neguje sopstvenu divnu graditeljsku interpretaciju tradicionalnih rešenja što ga čini većim zaštitarem kulture na Zlatiboru od većine nas. Pored tradicionalne muzejske postavke, autori su napravili i njeno sajber izdanje, te svi oni koji nisu posetili Muzej u Sirogojnu, mogu se sa projektom upoznati I na web stranama: www.zlatibor.co.yu/kucezlatibora/
www.pks.rs
www.blumen.co.rs
DVORAC KAPETANOVO Dvorac Kapetanovo se nalazi na putu Zrenjanin - Vršac u blizini mesta Stari Lec. Dvorac je sagradio ondašnji Župan Botka Bela 1904. godine. Građen je u duhu pseudosrednjovekovnog zamka, skromnijih dimenzija i kao takav predstavlja redak primerak na teritoriji Vojvodine. Dvorac je na licitaciji 1938. kupio bogati trgovac Franc Maj za miraz ćerki, koja ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu, po kome i danas nosi ime. Milan Kapetanov, je zadržao dvorac u svom vlasništvu do kraja drugog svetskog rata, kada mu je zakonom o nacionalizaciji oduzet.
Legenda o dvorcu Kapetanovo Tužna priča vezuje se za ovaj dvorac. Vlasnik zamka Botka Bela zapao je u novčane probleme i 1938. godine je bankrotirao. Od tuge zbog gubitka zamka, supruga Botke Bela polila se benzinom i zapalila. Kažu da ni gram pepela nije nađen. Ostao je samo pramen plave kose koji je dugo obletao oko zamka. Priča se da se njen duh pojavljuje u zamku svakog meseca avgusta na dan svetog Ilije i da dugo boravi u nekoj od soba zamka, zagledana u banatsku ravnicu. Svaki put kada se kosi trava oko zamka, kosci na svojim kosama i grabuljama nađu po neki pramen plave kose.
CRKVA STARA PAVLICA Ostaci crkve Stara Pavlica nalaze se na stenovitom brežuljku u neposrednoj blizini Brvenika na putu Kraljevo – Raška. Ova crkva bez obzira sa koje strane se gleda, deluje impresivno. Stara dama, smeštena na vrhu stene, stremeći u visine, kao da opominje i pripoveda o minulim vremenima. Prošlost spomenika je obavijena velom tajni. Nije utvrđeno kada je nastala i ko je bio ktitor. Smatra se da je sazidana pre epohe Nemanjića, najkasnije u prvoj polovini XII veka. Po arhitektonskoj i prostornoj koncepciji Stara Pavlica je jedinstven hram u Srbiji. Do današnjih dana očuvan je samo deo prvobitne dosta složene građevine. Ono što je ostalo od ovog ,,manastira na steni’’, danas je konzervirano i sačuvano od propadanja. Kada stanete pred vrata ove crkve i pogledate na sve četiri strane, shvatate zašto je baš tu podignuta, baš na tom mestu u dolini Ibra okružena visovima Kopaonika. www.merr.gov.rs
www.pks.rs
www.blumen.co.rs
VESTI 7 svetskih čuda Ministarstvo za dijasporu je uputilo poziv svim udruženjima Srba da u izboru “7 svetskih čuda prirode”, glasaju za Đavolju Varoš. Kao znak zahvalnosti za glasove koje će dati Đavoljoj Varoši, Ministarstvo za dijasporu u saradnji sa AD “Planinkom” omogućavaju: - 20 boravaka po deset dana za dve osobe u Prolom Banji - 50 suvenira Đavolje Varoši Šansu da osvoje nagradu imaju svi pripadnici dijaspore koji glasaju za Đavolju Varoš do 11.06.2009. godine i proslede potvrdu dobijenu od agencije NEW7WONDERS zajedno sa svojim podacima na srbija@ djavoljavaros.com Srbija I Sveti Trifun Turistička organizacija Vrnjačke Banje po drugi put je organizovala maniestaciju povodom obeležavanja dana Svetog Triuna, Maniestacija za sve zaljubljene pod nazivom „Poljubi me“ održana je na “Mostu Ljubavi” pred velikim brojem posmatrača, I Turistička organizacije opštine Negotin je organizovala proslavu Svetog Triuna na jednom od najinteresantnijih turističkih lokaliteta u Srbiji, Rajačkim pivnicama. Obeležavanje Svetog Triuna preraslo je u tradicionalnu maniestaciju koja okuplja veliki broj vinara, vinogradara, mnogobrojne goste i ljubitelje vina i muzike.
Godinama unazad kulturni turizam postaje sve značajniji segment na tržištu turističke ponude. Turizam kao dinamičan proces neminovno i neposredno utiče na kulturnu baštinu svakog društva. Iz same interakcije koja nastaje u susretima turista sa lokalnim stanovništvom nastaju i potpuno novi načini komunikacije , nova saznanja ali i nove vrednosti. Od toga kakav će uticaj imati turisti na lokalno stanovništvo, ali i obrnuto u velikoj meri zavisi uspešnost razvoja turizma na određenoj destinaciji. Kulturne atrakcije su postale značajan element turističke ponude, a za turistu često i odlučujući pri izboru destinacije. Turista sve manje ide u mesta koja, sem dobrog hotela, nemaju nikakvu dodatnu ponudu, te sve više obraća pažnju na kulturu i kulturnu baštinu svoje destinacije. Kulturnu baštinu jednog društva čine, kako spomenici, tako i sve narodne priče, pesme, olklor – sve što potiče iz naroda, njegova materijalna i duhovna kultura a prenosi se sa generacije na generaciju. www.merr.gov.rs
Kulturni turizam je jako širok pojam, ali se pod njim najčešće podrazumeva takva vrsta turizma u kojoj turisti posećuju muzeje, galerije, izložbe, koncerte, estivale, kao i različite vrste objekata od dvoraca , manastira do zgrada koje predstavljaju simbol moderne arhitekture. Postoje razne defnicije šta je to kulturni turizam, ali sve one mogu se svesti na sledeće: kretanje ljudi motivisano interesom za kulturom, pri čemu pojam kultura obuhvata: istoriju, umetnost, kulturno nasleđe, pa čak i stil života na nekom prostoru ili regiji. Srbija u svojoj turističkoj ponudi ima mnogobrojne manastire, stare i raznolike gradove, brojne kulturne maniestacije, bogato olklorno i narodno stvaralaštvo koji su, uz tradicionalno srpsko gostoprimstvo, dobra polazna osnova. Ostaje nam pitanje kako se Srbija može prepoznati u ovoj vrsti turizma i na koje načine najbolje može iskoristiti svoje potencijale.
www.pks.rs
www.blumen.co.rs
PUTUJTE UGODNO, BEZBRIŽNO I NA POTPUNO DRUGAČIJI NAČIN 1. individualne programe putovanja, prilagođene vašoj želji 2. aranžmane sa grupnim polascima 3. on-line rezervacione sisteme (avio, hoteli, rent-a-a-car) 4. najširi spektar visokokvalitetnih usluga 5. kompletnu turističku ponudu za vas i vaše poslovne partnere Avio karte, Bus, Mini bus, Rent a car, Svakodnevno razgledanje Beograda, Izleti Kao deo medjunarodne turističke mreže Lufthansa City Centara, Povezanih sa 160 lokacija u 65 zemalja sveta, pouzdan smo partner na svim poslovnim privatnim putovanjima.
Dositejeva 26, Belgrade, Serbia, Tel/fax: (381) 11-2181-181; 2622-620 E.mail:
[email protected], www.metropoliten.com
IMPRESUM
Eko ZONE SRBIJE
Inormator br. 1 ebruar 2009. god. Izdavač: Blumen group d.o.o www.blumen.co.rs
[email protected] [email protected] Tel. 011/2410 867, 3861 970 Uređivački tim: Blumen group Inormacije koje se nalaze u Inormatoru objavljene su na osnovu podataka dostupnih autorima u trenutku objavljivanja. Neke od navedenih inormacija su podložne promenama, tako da autori i izdavač ne snose odgovornost za netačno inormisanje. Inormator je besplatan.
SELO KATIĆI – UDAHNITE MUČANJ
Za iskrene ljubitelje prirode, selo Katići, nekih dvadesetak kilometara udaljeno od Ivanjice, pravi je mali raj, daleko od buke, smoga, pa i od modernih tehnologija. Katići su, naime, idealno mesto za produžene vikende, prava prilika da vidite mnoge delove Zapadne Srbije. U selu se nalazi pansion “Obradović”, ovenčan nagradom “Turistički cvet” za Distribucija: 65.000 e-mail adresa. najbolje seosko domaćinstvo. Osim soba, u sklopu porodične “zgrade - centrale”, je i
Inormator br. 1, ebruar 2009.
nekoliko kućica-brvnara sa apartmanima smeštenim na obodu šume. (Podatke o smeštaju najlakše ćete naći na sajtu www. selo-turizam.com.) Domaćini će vam, kao posebnu atrakciju, ponuditi vožnju u, za turiste posebno doteranoj, traktorskoj prikolici do najvišeg vrha u blizini, planine Mučanj. Vidikovac je za pamćenje! Iz Katića možete da se peške zaputite na bilo koju stranu sveta, i da šetate dok se ne umorite - malo “stazama zdravlja”, malo šumskim putevima ili preko proplanaka i njiva. A onda, kada dobro proučite sve staze i stazice po Katićima i okolini, pa tako obiđete i Belu crkvu u selu Brezova, posvećenu Svetom Nikoli, ili stignete do sela Maće, ostaje vam da berete šumske jagodice, kupine, maline i šampinjone ili izvadite poneki krompir ( al’ da vas niko ne primeti). Ukratko, nateraće vas Katići i Ivanjica da se vratite još koji put... S. Ogrizović
