Tre}i program Radio Beograda Br. 137–138, I–II/2008 UDK 141.7 Arent H. ; 172.15/.16(=411.6 ; 314.151.3-054.7(=411.16)(100)”193/194” ID=154231308
HANA ARENT
MI IZBEGLICE* Pre svega, svega, mi ne voli volimo mo da nas zovu zovu izbe Jedni druge druge nazi naziva vamo mo izbe glica glicama. ma. Jedni Na{e novi novine ne su novi novine ne za „Ameri „Amerikan kance ce prido prido {lica {licama ma ili imi granti grantima ma.. Na{e koji koji govo govore re nema~ nema~ki“, ki“, a oni koje ko je je Hitler Hitler progo progonio nio nika nikada da nisu, nisu, bar koli koliko ko je meni meni pozna poznato, to, osnova osnovalili klub ~ije ~ije bi ime nago na gove ve{ta {tava valo lo da su njego njegovi vi ~lano ~lanovi vi izbe izbegli glice. ce. Izbe Izbegli glica ca je rani ranije je bila bila osoba osoba koja koja je prinu prinu|e |ena na da u drugoj drugoj zemlji zemlji potra potra`i `i uto~i uto~i{te {te zbog svog poli politi~ ti~kog kog stava stava ili zbog ne~e ne ~ega ga {to je u~ini u~ini-la. Istina Istina je da smo mi mora mo ralili da tra`i tra`imo mo uto~i uto~i{te {te – ali mi nismo ni smo ni{ta ni{ta u~ini u~inili, li, a ve}i ve}ina na nas ni u snovi snovima ma nika nikada da ne bi prista pri stala la uz neko neko radi radikal kal-no politi~ liti~ko ko oprede opredelje ljenje. nje. Mi smo utica uticalili na to da se prome pro meni ni zna~e zna~enje nje izbe glica glica.. Sada izbe glice glice oni me|u pojma pojma izbe Sada su izbe me|u nama nama koji koji su bili bili lo{e lo{e sre}e sre}e da u novu novu zemlju zemlju pristig pristignu nu bez ikakvih ikakvih sredsta sredstava, va, prinu prinu|e |eni ni da prihva prihva-te pomo} pomo} od Komi Komite teta ta za izbe izbegli glice. ce. Pre rata rata nas je jo{ i vi{e vi {e poga poga|a |alo lo kada kada bi nas neko neko nazvao nazvao izbe izbegli gli-cama. cama. ^ini ^inilili smo sve da ubedi ube dimo mo druge druge da smo samo samo obi~ni obi~ni imigran imigranti. ti. Govo Govori rilili smo da smo svojom svojom voljom voljom do{li do{li u zemlju zemlju koju koju smo sami sami izaizabrali brali i da na{a na{a situ situaacija cija nema nema nika nikakve kve veze veze sa „tako „takozva zvanim nim jevrej jevrejskim skim granti i p rido {li do {lice ce koje proble problemom“. mom“. Da, mi smo bili bili imi granti koje su napu napusti stile le svoju svoju zemlju, zemlju, ili iz ~isto ~i sto ekonom ekonomskih skih razlo razloga ga ili zato zato {to nam jednog jednog lelepog dana dana napro naprosto sto vi{e vi{e nije nije odgo odgova vara ralo lo da u njoj ostane osta nemo. mo. Po`e Po`ele lelili smo da izno iznova va izgra izgradi dimo mo svoj `ivot, `ivot, i to je sve. Samo Sa mo sna`ni sna`ni i opti optimi mi-sti~ni sti~ni mogu mogu izno iznova va da izgra izgrade de svoj `ivot. `i vot. Stoga Stoga smo mi veli veliki ki opti optimi misti. sti. Na{ opti optimi mizam zam je zai zaista zadi zadivlju vljuju ju}i, }i, bez obzi obzira ra na ~inje ~injeni nicu cu {to mi to prime prime}uje }ujemo. mo. Kona~ Kona~no no se sazna saznalo lo za na{u na{u borbu. borbu. Izgu Izgubi bilili smo dom, {to }e re}i, re}i, dobro dobro pozna poznati ti svako svakodnev dnevni ni `ivot. `ivot. Izgu Izgubi bilili smo svoja svoja zani zani-manja, ma nja, {to }e re}i re }i izve izvesnost snost da u ovome ovo me svetu svetu ima neke neke kori koristi sti od nas. Izgu Izgubi bilili smo svoj jezik, jezik, {to zna~i zna~i prirod prirodnost nost reak reakci cija, ja, jedno jednostav stavnost nost gegestova, stova, neiz neizve ve{ta {ta~e ~enost nost u izra iz ra`a `ava vanju nju ose}anja. }anja. Ro|a Ro|ake ke smo ostavi ostavilili po * Hannah Arendt, Hitler’s Exiles. Personal Stories of the Flight from Nazi Germany to America, Mark M. Aderson (ed.), The New Press, New York. York.
9
tre}i program
10
ZIMA–PROL ZIMA–PROLE]E E]E 2008
geto getoiima u Poljskoj, Poljskoj, a najbo najbolji lji prija prijate telji lji su nam ubije ubijeni ni u koncen koncentra traci cioonim logo logori rima, ma, {to zna~i zna~i da smo pre`i pre `ive velili lomo lomove ve na privat privatnom nom planu. planu. Ipak, ~im smo se spasi spa sili, li, a ve}i ve}ina na nas je mora morala la da se spasa spasava va u vi{e vi{e navra navrata, ta, zapo zapo~i ~inja njalili smo novi novi `ivot `ivot i poku poku{a {ava valili da se {to vi{e vi {e dr`i dr`imo mo dobrih dobrih save saveta ta koje koje su nam dava davalili na{i na{i spasi spasiooci. Re~e Re~eno no nam je da zabo za bo-ravi ravimo, mo, i mi smo zabo zabora ravlja vljalili neza nezami misli slivom vom brzi brzinom. nom. Na prija prijatelj teljski ski nana~in smo podse podse}a }ani ni da }e nam nova nova zemlja zemlja posta postati ti novi novi dom i mi smo se ve} posle posle ~eti ~etiri ri nede nedelje lje u Francu Francuskoj, skoj, ili {est nede ne delja lja u Ameri Americi, ci, pretva pretvara ra-li da smo Francu Francuzi zi ili Ameri Amerikan kanci. ci. Oni opti optimi misti~ sti~ni nijiji me|u me|u nama nama ~ak bi doda dodava valili kako kako su ceo svoj prethod pret hodni `ivot `ivot prove provelili u nekoj nekoj vrsti vrsti nesve nesve-snog egzi egzila, la, i da im je tek nova no va zemlja zemlja poka pokaza zala la kako kako izgle izgleda da pravi pravi dom. Istina, Istina, pone ponekad kad se buni bunimo mo kada kada nam se ka`e ka`e da zabo zabora ravi vimo mo {ta smo raranije nije radi radili, li, a te{ko te{ko je i odba odbaci citi ti svoje svoje pre|a pre|a{nje {nje idea ideale ako se time time dovo dovodi di u pita pitanje nje va{ dru{tve dru{tveni ni status. status. Jezik Jezik nam, zato, zato, ne predsta predstavlja vlja nika nikakav kav problem. problem. Posle Posle samo samo godi godinu nu dana, dana, opti optimi misti sti su uvere uvereni ni da engle engleski ski gogovore vore kao mater maternji, nji, a posle posle dve godi godine ne se sve~a sve~ano no zakli zaklinju nju da ga govo govore re bolje bolje od bilo bilo kog drugog drugog jezi jezika ka – dok nema~ nema~kog kog jedva jedva da se i se}a se }aju. ju. U `elji `elji da {to uspe{ni uspe {nije je zabo zabora ravi vimo, mo, mi izbe izbega gava vamo mo svaku svaku aluzi aluziju ju na koncen koncentra traci cioone logo logore re i logo logore re za inter interni nira ranje, nje, kroz koje ko je smo pro{li pro{li u goto gotovo vo svim evropskim evropskim zemlja zemljama ma – pomi pominja njanje nje toga toga bi se moglo moglo proprotuma tuma~i ~iti ti kao pesi pesimi mizam zam ili nedo nedosta statak tak pove povere renja nja u na{u na{u novu novu otad`bi otad`bi-nu. Osim toga, toga, koli koliko ko puta puta nam je re~e re~eno no da niko niko ne `eli `eli da slu{a slu{a o totome; pakao pakao vi{e vi{e nije nije stvar vere vere ili fanta fantazi zije, je, ve} ne{to ne{to stvarno stvarno poput poput kuku}e, kame kamena na i drve drveta. ta. O~igled O~igledno no da niko niko ne `eli `eli da zna kako kako je moder moderna na istori istorija ja stvori stvorila la novu novu vrstu vrstu ljudskih ljudskih bi}a bi}a – onu koju koju nepri neprija jate telji lji zatva zatvara ra-ju u koncen koncentra traci cioone logo logore, re, a prija prijate telji lji u logo logore re za inter interni nira ranje. nje. ^ak i me|u me|u sobom sobom mi ne razgo razgova vara ramo mo o tom delu pro{lo pro{losti. sti. UmeUmesto toga, toga, prona prona{li {li smo vlasti vlastiti ti na~in na~in da ovlada ovla damo mo neiz neizve vesnom snom budu} budu}no no-{}u. Svako Svako ne{to ne{to plani planira, ra, `eli, `eli, i svako svako se ne~e ne~emu mu nada. nada. Nismo Nismo ni mi druga druga~i ~iji, ji, ali pored po red tog op{te op{teljud ljudskog skog stava, stava, kod nas posto po stojiji i te`nja te`nja da na neka nekakav kav nau~ nau~ni ni na~in na~in popra popravi vimo mo budu} budu}nost. nost. Posle Posle toli toliko ko mnogo mnogo zle sre}e, sre}e, `eli `elimo mo perspek perspekti tivu vu koja koja }e biti biti sigur sigurna. na. Stoga Stoga ostavlja ostavljamo mo iza sebe sebe zemlju, zemlju, zajed zajedno no sa s a svim njenim neiz neizve vesno snosti stima, ma, i o~i upire upi remo mo ka nebu. nebu. Mi iz zvezda, zvezda, umesto umesto iz novi novina, na, ~ita ~itamo mo kada kada }e Hitler Hitler biti biti pora pora`en `en i kakada }emo }emo dobi dobiti ti ameri~ ameri~ko ko dr`a dr`avljan vljanstvo. stvo. Misli Mislimo mo da su zvezde zve zde mnogo mnogo pou pouzdani zdanijiji savet savetni nici ci nego nego svi na{i na{i prija prijate telji; lji; zvezde zvezde nam govo govore re kada kada treba treba da idemo idemo na ru~ak ru~ak sa svojim svojim dobro dobro~i ~ini nite telji ljima ma i kog dana dana su nam najbo najbolji lji izgle izgledi di da popu popuni nimo mo neki neki od onih bezbroj bez brojnih nih upitni upitnika ka koji koji praprate na{ sada sada{nji {nji `ivot. `ivot. Pone Ponekad kad se ne pou po uzdaje zdajemo mo ~ak ni u zvezde, zve zde, nego nego u lini linije je na dlanu dlanu ili na oblik oblik ruko rukopi pisa. sa. No, na taj na~in na ~in manje manje sazna saznaje jemo mo o poli politi~ ti~kim kim doga doga|a |ajijima, ma, a mnogo mnogo vi{e vi{e o sebi sebi sami samima, ma, iako psiho psihoaanali nali-za vi{e vi{e nije nije u modi. modi. Pro{la Pro{la su ta sre}na sre}na vreme vremena na kada kada su doko dokone ne dame dame i
STUDIJE O IZBEGLI[TVU
gospo gospoda da iz viso visokog kog dru{tva dru{tva pri~a pri~alili o nesta nesta{lu {luci cima ma iz ranog ranog detinj detinjstva. stva. Oni vi{e vi{e ne `ele `ele te pri~e pri~e o duho duhovima vima – sada sada im se ko`a ko`a je`i je`i od stvarnih stvarnih isku iskusta stava. va. Vi{e Vi{e nema nema potre potrebe be da se baca bacaju ju ~ini ~ini na pro{lost, pro{lost, ona je uistiuisti nu ve} dovoljno volj no za~a za~ara rana. na. Dakle, Dakle, uprkos uprkos na{em na{em pozna poznatom tom opti optimi mizmu, zmu, mi kori koristi stimo mo sve mogu mogu}e }e magij magijske ske triko trikove ve da prizo prizove vemo mo duho duhove ve bubudu}no du}nosti. sti. Ne znam kojim kojim su misli mislima ma i se}a se}anji njima ma no}u no}u ispu ispunje njeni ni na{i na{i snovi. snovi. Ne usu|u usu|ujem jem se da pitam, pitam, po{to po{to i ja sama sama vi{e vi{e volim volim da budem budem opti optimi mi-sta. Ali nekad ne kad zami zami{ljam {ljam da bar no}u no}u misli mislimo mo o svojim mr mrtvi tvima ma ili se se}a se}amo mo stiho stihova va koje koje smo neka nekada da vole voleli. li. Nika Nikada da nisam nisam razu razumela mela kako kako su na{i na{i prija prijate telji lji na zapad zapadnoj noj obali obali mogli mogli na tako tako neobi neobi~an ~an na~in na~in da poposmatra smatraju ju stvari stvari pa da za traja trajanja nja poli policij cijskog skog ~asa ~asa veru veruju ju kako kako mi nismo nismo samo samo „budu „budu}i }i gra|a gra|ani“, ni“, ve} „stranci-ne „stranci-nepri prija jate telji“. lji“. Tokom Tokom dana, dana, narav narav-no, mi smo stranci-ne stranci-nepri prija jate telji lji samo samo u „tehni~ „tehni~kom“ kom“ smislu smislu – to znaju zna ju sve izbe izbegli glice. ce. Ali, kada kada zbog tehni~ tehni~kih kih razlo razloga ga ne mo`e mo`ete te da iza|e iza|ete te iz ku}e ku}e kad padne padne mrak, onda onda svaka svakako ko nije nije lako lako izbe izbe}i }i mra~ne mra~ne speku spekula laci ci-je o odno odnosu su izme izme|u |u tehni tehnika kalilija ja i stvarno stvarnosti. sti. Ne, ne{to ne{to nije nije u redu redu s na{im na{im opti optimi mizmom. zmom. Me|u Me|u nama nama posto postoje je neobi~ neobi~ni ni opti optimi misti sti koji koji odr`e niz opti op timi misti~ sti~kih kih govo govora ra pa onda onda odu kuku}i i puste puste plin, ili na neo~e neo ~eki kivan van na~in na~in isko iskori riste ste visinu sinu nebo nebode dera. ra. Oni, ~ini ~ini se, predsta predstavlja vljaju ju dokaz dokaz kako kako je vese veselje lje koje koje mi poka pokazu zuje jemo mo zasno zasno-vano vano na opasnoj opa snoj spremno spremnosti sti da se umre. Vaspi Vaspita tani ni u uvere uverenju nju da je `i`i vot najve najve}e }e dobro, dobro, a smrt najve naj ve}a }a nesre nesre}a, }a, posta postalili smo svedo svedoci ci i `rtve `rtve u`asa u`asa ve}eg ve}eg od smrti, smrti, a nismo nismo uspe uspelili da prona prona|e |emo mo ne{to ne{to {to bi imalo imalo ve}u ve}u vrednost vrednost od `ivo `ivota. ta. Stoga Stoga nismo nismo posta postalili ni sposob spo sobni ni ni spremni spremni da za neku neku stvar rizi riziku kuje jemo mo `ivot, `ivot, iako smrt za nas nije ni je vi{e vi{e bila bila tako tako u`au`asna. Umesto Umesto da se bore, bore, ili razmi razmi{ljaju {ljaju kako kako da posta postanu nu sposob sposobne da uzuzvrate vrate udarac, udarac, izbe izbegli glice ce su navi navikle kle na to da pri`elj pri `eljku kuju ju smrt prija prijate telja lja ili ro|a ro|aka; ka; kada kada neko neko umre, mi s rado rado{}u {}u razmi razmi{lja {ljamo mo kakvih kakvih je on sve muka muka oslobo oslobo|en. |en. Na kraju kraju mnogi mnogi od nas po`e po `ele le da se i oni oslobo oslo bode de od nekih nekih nevo nevolja, lja, pa zatim zatim i postu postupe pe u skladu skladu s tim. Kada Kada je Hitler Hitler anekti anektirao rao Austriju Austriju 1938. godi go dine, ne, uveri uverilili smo se kako kako se re~i re~iti ti opti optimi mizam zam mo`e mo`e brzo brzo pretvori tvoriti ti u nemi nemi pesi pesimi mizam. zam. Kako Kako je vreme vreme prola prolazi zilo, lo, nama nama je biva bivalo lo sve gore gore – posta postaja jalili smo sve opti optimi misti~ sti~-niji niji i sve skloni sklo nijiji samo samouubistvu. bistvu. Austrijski Austrijski Jevre Jevrejiji u vreme vreme [u{ni [u{niga ga bili bili su tako tako veseo veseo narod narod da su im se svi nepri ne pristra strasni sni posma posmatra tra~i ~i divi divili. li. Bilo Bilo je prosto prosto divno divno koli koliko ko je dubo duboko ko bilo bilo njiho njihovo vo ube|e ube|enje nje da im se ni{ta ni {ta ne mo`e mo`e dogo dogodi diti. ti. Ali kada kada je nema~ nema~ka ka vojska vojska zau zauzela zela zemlju, zemlju, a kom{i kom{ije je po~e po~ele le da upada upadaju ju u jevrej jevrejske ske ku}e, ku}e, austrijski austrijski Jevre Jevrejiji su po~e po~elili da vr{e vr{e samo samouubistva. bistva. Za razli razliku ku od drugih drugih samo samouubica, bica, na{i na{i prija prijate telji lji ne ostavlja ostavljaju ju nika nika-kvo obja obja{nje {njenje nje za to {to su u~ini u~i nili, li, nika nikakvu kvu optu optu`ni `nicu, cu, ni{ta ni{ta {to bi opop -
11
tre}i program
12
ZIMA–PROL ZIMA–PROLE]E E]E 2008
tere tereti tilo lo svet koji koji je tog o~ajnog o~aj nog ~ove ~oveka ka primo primorao rao da govo govori ri i da se popo na{a na{a vese veselo lo do svog posled po slednjeg njeg dana. dana. Pisma Pisma koja koja ostavlja ostavljaju ju samo samo su konven konvenci cioonalni nalni i besmi besmisle sleni ni doku dokumen menti. ti. Stoga Stoga je i pogreb pogrebna na slu`ba slu`ba kokoja se odr`a odr`ava va nad otvore otvo renim nim grobom, kratka, kratka, pra}e pra}ena na nepri neprijat jatno no{}u {}u i ispu ispunje njena na nadom. nadom. Niko Niko ne pita pita za razlo razloge; ge; ~ini ~ini se da su oni svima svi ma jasni. jasni. *
*
*
Govo Govorim o nepo nepopu pular larnim nim ~inje ~injeni nica cama, ma, a {to je jo{ gore, go re, svoje svoje tvrdnje tvrdnje ne mogu mogu da potkre potkrepim pim argu argumen menti tima ma koji koji jedi jedini ni mogu mogu da ostave ostave utisak utisak na moder modernog nog ~ove ~oveka ka – ja, nai naime, ne raspo raspola la`em `em brojka brojkama. ma. ^ak i oni Jevre Jevrejiji koji koji zagri zagri`e `eno no pori pori~u ~u da jevrej jevrejski ski narod narod uop{te uop{te posto postoji, ji, proce proce-njuju njuju da, bar {to se brojki brojki ti~e, ti~e, imamo imamo dobre dobre {anse {anse da pre`i pre`ivi vimo mo – jer kako kako bismo ina~e ina~e doka dokaza zalili da je me|u me|u Jevre Jevrejima jima samo samo mali mali broj krimi krimi-nala nalaca ca i da su za vreme vreme rata rata mnogi mnogi Jevre Jevrejiji pogi poginu nulili kao dobre dobre patri patrioote? Zahva Zahvalju ljuju ju}i }i njiho njihovom vom napo naporu ru da sa~u sa~uva vaju ju stati statisti~ sti~ki ki `ivot `ivot jevrej jevrejskog skog naro naroda, da, mi znamo znamo da su Jevre Jevrejiji imali imali najni najni`u `u stopu stopu samo samouubista bistava va me|u me|u svim civi civililizo zova vanim nim naro narodi dima. ma. Sigur Sigurna na sam da sada sada broje brojevi vi govo govore re ne{to ne{to drugo, drugo, ali to ne mogu mo gu doka dokaza zati ti navo navo|e |enjem njem novijih vijih stati statisti stika, ka, mada mada svaka svakako ko mogu mogu navo navo|e |enjem njem novih novih isku iskusta stava. va. To mo`e mo`e biti biti dovolj dovoljno no za one skepti~ skepti~ke ke du{e du{e koje koje nika nikada da nisu nisu bile bile ube|e ube|ene ne da promer promer ne~ije ~ije lolobanje banje ta~no ta~no govo govori ri i o njenom njenom sadr sadr`a `aju, ju, ili pak da stati sta tisti stika ka o krimi krimina nalu lu preci precizno zno kazu kazuje je na kom je nivou ni vou naci nacioonalna nalna etika. etika. Bilo Bilo kako kako bilo, bilo, gde god da evropski evropski Jevre Jevrejiji danas danas `ive, `ive, oni se vi{e vi{e ne pona pona{a {aju ju u skladu skladu sa stati statisti~ sti~kim kim zako zakoni nito tosti stima. ma. Samo Samouubista bistava va ima ne samo samo me|u me|u uspa uspani ni~e ~e-nim stanov stanovni nici cima ma Berli Berlina na i Be~a, Be~a, Buku Bukure re{ta {ta ili Pari Pariza, za, ve} ih ima u NjuNju jorku jorku i Los An|e An|ele lesu, su, Bue Buenos Airesu Airesu i Monte Montevi videu. deu. S druge druge strane, strane, malo malo je izve izve{ta {taja ja o samo samouubistvi bistvima ma u geto getoiima i konkoncentra centraci cioonim logo logori rima. ma. Istina, Istina, ima, uop{te uop{teno no uzev uze v, veo ve oma malo malo izve izve{ta {ta-ja iz Poljske, Poljske, ali smo zato za to prili~ prili~no no dobro infor informi misa sani ni o nema~ nema~kim kim i franfrancuskim cuskim logo logori rima. ma. U logoru goru u Giru, Giru, na primer, primer, gde sam imala imala prili prilike ke da prove provedem dem neneko vreme, vreme, samo samo sam jednom ~ula ~ula da se pomi po minje nje samo samouubistvo, bistvo, i to kao predlog predlog za zajed zajedni~ ni~ku ku akci akciju, ju, navod navodno no neku neku vrstu vrstu prote protesta sta kojom kojom bi se iriti iritira ralili Francu Francuzi. zi. Kada Kada su neki neki od nas prime pri meti tilili da smo tamo ta mo dove dovede deni ni „ po op {te raspo raspolo lo`e `enje nje se izne iz nena nada da pretvori tvorilo lo u divlju divlju `ivot `ivot- pour ur crever“ crever“,, op{te nu hrabrost. hrabrost. Vlada Vladalo lo je mi{lje mi{ljenje nje da ~ovek ~ovek mora biti biti abnor abnormal malno no asoci asoci-jalan jalan i neza nezain inte tere reso sovan van za op{te op{te doga doga|a |aje je da bi bio kadar ka dar da ~itav ~itav taj doga doga|aj |aj tuma tuma~i ~i kao li~nu li~nu i indi indivi vidu dual alnu nu lo{u lo{u sre}u sre}u i da u skladu skladu sa tim svoj `ivot `ivot okon~a li~no li~no i indi indivi vidu dual alno. no. Ali onda onda su se isti ti ljudi, lju di, vrativ vrativ-{i se sopstve sopstvenom nom indi indivi vidu dual alnom nom `ivo `ivotu, tu, i suo suo~iv{i ~iv{i se sa navod navodno no li~nim li~nim proble problemi mima, ma, jo{ jednom jednom okrenu okrenulili onom luda~ luda~kom kom opti optimi mizmu zmu koji koji je samo samo na korak korak do o~aja. o~aja.
STUDIJE O IZBEGLI[TVU
Mi smo prvi prvi seku sekular larni ni Jevre Jevrejiji koji koji su proga proganja njani ni – i mi smo pr vi koko ji, i to ne samo sa mo in extre od gova vara ramo mo samo samouubistvom. bistvom. Mo`da extremis mis,, na to odgo su u pravu pravu filo filozo zofi fi koji koji ka`u ka`u da je samo samouubistvo bistvo posled poslednji nji i vrhun vr hunski ski gagarant ljudske ljudske slobo slobode: de: iako nismo nismo slobod slobodni ni da krei kreiramo ramo svoj `ivot `i vot ili svet u kojem kojem `ivi `ivimo, mo, mi smo ipak slobod slo bodni ni da odba odbaci cimo mo `ivot `ivot i napu napu-stimo stimo ovaj svet. sve t. Pobo Pobo`ni `ni Jevre Jevreji, ji, narav naravno, no, ne mogu mogu da shvate shvate ovu nega nega-tivnu tivnu slobo slobodu; du; oni u samo sa mouubistvu bistvu vide vide ubistvo, ubistvo, odno odnosno sno uni{ta uni{tava vanje nje onoga onoga {to ~ovek ~ovek nije nije u stanju stanju da stvori, stvori, kr{e kr{enje nje prava prava koje koje pripa pripada da Tvorcu. Tvorcu. Ado Adonai nat han ve ado adonai nai lakach lakach („Bog dao, Bog uzeo“); a oni bi doda dodali: li: baruch („blagoslo slove veno no ime Bo`je“). Bo`je“). Za njih sasa baruch shem adonai adonai („blago mou moubistvo, bistvo, jedna jednako ko kao i ubistvo, ubistvo, predsta predstavlja vlja bogo bogohul hulni ni napad napad na Bo`Bo`je stvara stvaranje nje u celi celini. ni. ^ovek ^ovek koji koji ubije ubije sebe sebe potvr potvr|u |uje je da `ivot `ivot nije nije vrevredan `ivlje `ivljenja, nja, i da svet nije ni je vredan vredan da on u njemu nje mu bude. bude. Ipak, na{e na{e samo samouubice bice nisu nisu ludi ludi buntov buntovni nici ci koji koji prko prkose se `ivo `ivotu tu i svesvetu i poku poku{a {ava vaju ju da u sebi sebi ubiju ubiju ~itav ~itav univer univerzum. zum. Oni nesta nestaju ju na tih i skroman skroman na~in, na~in, kao da se izvi iz vinja njava vaju ju zbog nasil nasilnog nog re{e re{enja nja koje koje su proprona{li na{li za svoje svoje li~ne li~ne proble probleme. me. Veru Veruju, ju, uop{te uop{te uzev, da poli po liti~ ti~ki ki doga doga|a |ajiji nema nemaju nika nikakve kve veze veze s njiho njihovom li~nom li~nom sudbi sudbinom. nom. I u dobrim dobrim kao i u lo{im lo{im vreme vremeni nima, ma, oni veru veruju ju samo samo u svoju svoju li~nost, li~nost, a sada sada u sebi sebi prona prona-laze laze miste misteri rioozne nedo nedostat statke ke koji koji im onemo onemogu gu}a }ava vaju ju da se sna|u. sna|u. Po{to su od najra najrani nijeg jeg detinj detinjstva stva ose}a ose}alili da im pripa pri pada da odre odre|e |eni ni dru{tve dru{tveni ni stastatus, oni se ose}aju }aju kao gubit gubitni nici ci kada kada vi{e vi{e ne uspeva uspevaju ju da sa~u sa~uva vaju ju taj status. status. Njihov Njihov opti optimi mizam zam je uzalu uzaludan dan poku poku{aj {aj da dr`e dr`e glavu glavu iznad iznad vode. vode. Iza te fasa fasade de vedri vedrine, ne, oni se bez prestan pre stanka ka bore bore s unutra unutra{njim {njim o~ajem. o~ajem. Na kraju kraju umiru umiru od neke neke vrste vrste sebi~ sebi~no nosti. sti. Ukoli Uko liko ko smo spase spa seni, ni, ose}a ose}amo mo se poni poni`e `enim, nim, a ako nam se popo mogne, mogne, ose}a ose}amo mo se degra degradi dira ranim. nim. Bori Borimo mo se kao ludi ludi za svoju svoju privat privat-nu egzi egzisten stenci ciju ju s vlasti vlastitim tim usudom usudom i vlasti vla stitim tim proble problemi mima ma po{to po{to se plapla para ra zita zita (sch (schno nor r rer) rer) {imo {imo da ne posta postane nemo mo deo onog mno{tva mno {tva bednih bednih pa kojih kojih se, budu budu}i }i da su mnogi mnogi od nas biv{i biv {i filan filantro tropi, pi, vrlo vrlo dobro dobro se}a se}a-mo. Svoje Svojevre vreme meno no nismo nismo shvata shvatalili da je tako ta kozva zvani ni para simbol jeje parazit simbol sobnjako kovi} vi} (shlemihl), (shlemihl), pa nam se zato vrejske vrejske sudbi sudbine, ne, a ne ne spo sobnja zato dadanas ~ini ~ini da i nema ne mamo mo pravo pravo da o~eku o~ekuje jemo mo neka nekakvu kvu jevrej jevrejsku sku soli solidar dar-nost. Ne shvata shvatamo mo da nije nije re~ toli toliko ko o nama, nama, koli koliko ko o jevrej je vrejskom skom nanarodu rodu kao celi celini. ni. Pone Ponekad kad nas na{i na{i za{tit za{titni nici ci sna`no sna`no podsti podsti~u ~u da istra istraje je-mo u tom odsu odsustvu stvu razu razumeva mevanja. nja. Se}am Se}am se direk direkto tora ra veli velike ke dobro dobrotvor tvor-ne fonda fondaci cije je u Pari Pa rizu zu koji koji bi, uvek kad dobi do bije je vizit-kar vizit-kartu tu nekog nekog nema~ nema~-ko-jevrej ko-jevrejskog skog intelek telektu tual alca ca s neiz neizbe be`nim `nim „dr“, znao da povi po vi~e ~e iz sveg glasa: gla sa: „Gospo „Gospodi dine ne dokto doktore, re, gospo gospodi dine ne dokto doktore, re, gospo gospodi dine ne para parazi zitu, tu, gospodi spodine ne para parazi zitu!“ tu!“ Iz ovako ovako nepri neprijat jatnih nih isku iskusta stava va mi smo izvu izvukli kli sasvim sasvim jedno jednosta stavan van zaklju zaklju~ak. ~ak. Vi{e Vi{e nas ne zado zadovo volja ljava va {to smo samo sa mo dokto doktori ri filo filozo zofi fije, je, nana-
13
tre}i program
14
ZIMA–PROL ZIMA–PROLE]E E]E 2008
u~ili ~ili smo da je potreb po trebno no unapre unapredi diti ti stari stari `ivot `ivot kako kako bi se zatim zatim mogao mogao izgra izgradi diti ti novi. novi. Zgodna ma mala la basna basna je izmi izmi{lje {ljena na da bi se opisa opi salo lo na{e na{e drdr`anje `anje – bedni bedni jaza jazavi vi~ar ~ar u izgnan izgnanstvu, stvu, u svoj svojoj svo joj muci, muci, svaku svaku pri~u pri~u zazapo~i po~inje nje re~i re~ima: ma: „Jednom, „Jednom, kada kada sam bio bernar bernardi dinac...“ nac...“ Na{i Na{i novi novi prija prijate telji, lji, pretr pretrpa pani ni takvom takvom koli koli~i ~inom nom zvezda zvezda i slavnih slavnih ljudi, ljudi, nisu nisu mogli mogli razu razumeti meti da u osnovi osnovi svih tih na{ih na {ih opisa opisa sjaja sjaja i veli veli~i ~i-ne pro{log pro{log vreme vremena na le`i le`i jedna jedna prosta prosta ljudska ljudska istina: istina: mi smo nekad nekad bili bili oni za koje koje su ljudi ljudi mari marili, li, prija prijate telji lji su nas vole voleli, li, a stano stanodav davci ci su znali znali da redov redovno no pla}a pla}amo mo kiri kiriju. ju. Kupo Kupova valili smo hranu hranu i vozi vozilili se metro metroom om a da nam niko niko nije nije govo govorio rio da smo nepo ne po`elj `eljni. ni. Posta Postalili smo poma pomalo lo histe histe-ri~ni ri~ni kada kada su novi novina nari ri po~e po~elili da nas raspo raspozna znaju ju i javno javno opomi opominju nju da ne bude budemo mo drski drski kada kada kupu kupuje jemo mo hleb i mleko. mle ko. Pita Pitalili smo se kako ka ko bi to uop{te bilo bilo mogu mogu}e, }e, jer smo ve} tako tako prokle prokleto to oprezni oprezni u svakom svakom tretrenutku nutku svog svako svakodnev dnevnog nog `ivo `ivota ta po{to po{to ne `eli `elimo mo da iko pogo po godi di ko smo, koji paso{ paso{ imamo, imamo, gde nam je izda izdata ta kr{te kr{teni nica ca – kao i to da nas Hitler Hitler ne voli. voli. Daje Dajemo mo sve od sebe se be da se uklopi uklopimo mo u svet u kojem kojem na neki neki na~in na~in mora morate te imati imati poli politi~ ti~ko ko mi{lje mi{ljenje nje i kad idete idete da kupi kupite te hleb. U ta t akvim okolno okolnosti stima ma „bernar „bernardi dinac“ nac“ posta postaje je sve ve}i ve}i i ve}i. ve }i. Nika Nika-da ne}u ne}u zabo zabora ravi viti ti mladi mladi}a }a koji koji je, kada ka da se od njega nje ga o~eki o~ekiva valo lo da priprihvati hvati neki neki jedno jednosta stavan van posao, posao, uz uzdah uzdah rekao: rekao: „Vi ni ne znate zna te s kim razrazgova govara rate, te, ja sam bio {ef jednog jed nog odelje odeljenja nja u Kar{ta Kar{tatu“ tu“ (veli (velika ka robna robna kuku}a u Berli Berlinu). nu). Ali tu je i dubo du boki ki o~aj sredo sredove~ ve~nog nog ~ove ~oveka ka koji koji je morao morao da pro|e pro|e kroz bezbroj bezbroj razli razli~i ~itih tih komi komite teta ta da bi se mogao mogao spasi spasiti ti i na kraju kraju uzvik uzviknu nuti: ti: „A niko niko ovde ovde ne zna ko sam ja!“. Po{to Po {to niko niko nije nije hteo da se prema prema njemu njemu odno odnosi si kao prema prema dosto dostojan janstve stvenom ljudskom ljudskom bi}u, bi}u, on je po~eo po ~eo da {alje {alje tele telegra grame me va`nim va`nim li~no li~nosti stima ma i svojim svojim veli velikim kim ro|a ro|a-cima. cima. Brzo Brzo je nau nau~io da ovaj ludi lu di svet mnogo mnogo lak{e lak{e prihva prihvata ta da je neko neko „veli „veliki ki ~ovek“ ~ovek“ nego nego da je ljudsko ljud sko bi}e. bi}e. [to smo manje manje slobod slobodni ni da odlu odlu~i ~imo mo ko smo, i da `ivi `i vimo mo kako kako `e`elimo, limo, to se vi{e vi {e trudi trudimo mo da pred sebe se be istu isturi rimo mo {tit, da sakri sa krije jemo mo ~inje ~inje-nice nice i igramo igramo razli razli~i ~ite te uloge. uloge. Prote Protera rani ni smo iz Nema~ Nema~ke ke zato zato {to smo Jevre Jevreji. ji. Ali, tek {to smo pre{li pre {li francu francusku sku grani granicu, cu, posta postalili smo [vabe [vabe..1 ^ak nam je re~e re~eno no da tu oznaku ozna ku mora moramo mo prihva prihvati titi ti ukoli ukoliko ko smo zbilja zbilja protiv protiv Hitle Hitlero rovih vih rasnih rasnih teo teorija. rija. Tokom Tokom sedam sedam godi godina na smo igrali igrali smesme{nu ulogu ulogu onih koji koji poku poku{a {ava vaju ju da budu budu Francu Francuzi zi – ili onih koji ko ji }e nenekad bar posta postati ti francu francuski ski gra|a gra|ani. ni. Ali kada kada je po~eo po~eo rat, zatvo zatvore reni ni smo be. U me|u zato zato {to smo [vabe. me|uvre vreme menu nu se najve najve}i }i deo nas zai za ista i pretvo pretvo-rio u lojal lojalne ne Francu Francuze ze koji koji vi{e vi{e ne mogu mogu da kriti kritiku kuju ju francu francusko sko ure|e ure|e-nje, pa smo onda rekli re kli da je u redu redu {to smo zatva zatvara rani. ni. Mi smo bili bili prvi prvi „ pri sonni koje je istori istorija ja vide videla. la. Kada Kada su Nemci Nemci okupi okupira ralili sonnier er volon volonta taiires“ koje 1 Boches Boches,
pogr pogrdan dan izraz izraz za Nemce Nemce u Prvom Prvom svetskom svetskom ratu. ratu. – Prim. prev.
STUDIJE O IZBEGLI[TVU
Francu Francusku, sku, francu francuska ska vlada vlada je treba trebalo lo samo samo da prome promeni ni naziv naziv firme firme – bili bili smo utamni utamni~e ~eni ni zato zato {to smo Nemci, Nemci, a sada sada nismo nismo oslobo oslobo|e |eni ni zato zato {to smo Jevre Jevreji. ji. Ista pri~a pri~a se nepre nepresta stano no pona ponavlja vlja {irom {irom sveta. sveta. U Evropi Evropi su nam nana cisti cisti odu oduzeli zeli imovi imovinu, nu, a u Brazi Brazilu lu mora moramo mo da damo damo tre}i tre}inu nu imetka, kao sdeutschen sdeutschen.. U Pari {to ~ini ~ini ve}i ve}ina na odanih odanih ~lano ~lanova va Bund der Ausland Parizu zu nismo nismo smeli smeli da izla izlazi zimo mo iz ku}e ku}e posle posle osam sati sati zato zato {to smo Jevre Jevreji, ji, a u Los An|e An|ele lesu su su nam namet nametnu nuta ta ograni ograni~e ~enja nja zato zato {to smo „stran„stran ci-nepri ci-neprija jate telji“ lji“ („enemy aliens“). aliens“). Toli Toliko ko se brzo brzo menja menja na{ identi identitet tet da niko niko zapra zapravo vo ne mo`e mo`e da otkri otkrije je ko smo. Na nesre nesre}u, }u, ni{ta ni{ta nije nije bolje bolje ni kada ka da se sretne sretnemo mo s Jevre Jevrejijima. ma. FranFrancuski cuski Jevre Jevrejiji su bili bili potpu potpuno no ube|e ube|eni ni da su svi Jevre Je vrejiji koji koji dola dolaze ze iz oblasti oblasti s druge strane strane Rajne Rajne oni koje ko je oni zovu zo vu Po nema~ki ki JeJe Polaks laks – a nema~ vreji vreji Ostjuden Jevrejiji koji koji su zai zaista do{li do{li iz isto~ is to~ne ne Evrope Evrope ne slasla Ostjuden.. Ali Jevre Jaec eckes kes.. Sino `u se sa svojom svojom francu francuskom skom bra}om bra}om i nas zovu zovu Ja Si novi vi tih koji ko ji mrze mr ze Jaec druga gene genera raci cija, ja, ro|e ro|ena na u Francu Francuskoj skoj i ve} dovolj do voljno no Jaeckes kes – druga asimi asimilo lova vana na – sla`e sla`e se u mi{lje mi{ljenju nju s francu francuskim skim Jevre Jevrejijima ma vi{ih vi{ih klasa. klasa. Tako se mo`e mo`e dogo dogodi diti ti da vas u jednoj jednoj istoj istoj poro porodi dici ci otac zove zove Ja Jaec ecke ke,, lak.. a sin Po sin Polak Od kada kada je izbio izbio rat i kata katastro strofa fa zade zadesi sila la Jevre Jevreje je u Evropi, Evropi, ve} sasa ma ~inje ~injenica nica da smo izbe izbegli glice ce spre~i spre~ila la nas je da se me{a me {amo mo s Jevre Jevrejijima ma staro starose sede deoocima. cima. Poko Pokojiji izu izuzetak zetak samo samo je potvr potvr|i |ivao vao pravi pravilo. lo. Iako se to nikad nikad javno javno ne priznaje, znaje, nepi nepisa sani ni dru{tve dru{tveni ni zako zakoni ni sna`no sna`no uti~u uti~u na javjavno mnjenje, mnjenje, a neiz neizre re~e ~eno no mi{lje mi{ljenje nje i tiha tiha praksa praksa mnogo mnogo su va`ni va`nijiji za na{ svako svakodnev dnevni ni `ivot `ivot od svih zvani~ zva ni~nih nih izja izjava va dobro dobrodo do{lice {lice i izra iz raza za dobre dobre volje. volje. ^ovek je dru{tve dru {tvena na `ivo `ivoti tinja nja i te{ko te{ko mu je da `ivi `i vi ako su mu poki po ki-dane dane sve dru{tve dru{tvene ne veze. veze. Moral Moralni ni standar standardi di se mogu mogu mnogo mnogo lak{e lak{e o~uo~uvati vati ako ste deo dru{tve dru {tvenog nog tkiva. tkiva. Malo Malo je poje pojedi dina naca ca koji koji imaju imaju dovolj dovolj-no snage snage da sa~u sa~uva vaju ju inte integri gritet tet ukoli ukoliko ko posto postojiji potpu potpuna na zbrka zbrka u pogle pogle-du njiho njihovog vog dru{tve dru{tvenog, nog, poli politi~ ti~kog kog i pravnog pravnog statu statusa. sa. Nema Nemaju ju}i }i snage snage da se bore bore za prome promenu nu svog dru{tve dru{tvenog nog i pravnog pravnog statu statusa, sa, mnogi mnogi od nas su odlu odlu~i ~ilili da poku poku{a {aju ju da prome promene ne vlasti vlastiti ti identi identitet. tet. Me|u Me|utim, tim, tatakvo neobi~ neobi~no no pona pona{a {anje nje samo samo pogor pogor{a {ava va stanje stanje stvari. stvari. Konfu Konfuzi zija ja u kokojoj `ivimo vimo delom delom je posle posledi dica ca i onog {to smo sa s ami u~ini u~i nili. li. Jednom }e ne ko napi napisa sati ti istini istinitu tu pri~u pri~u o jevrej jevrejskoj skoj emigra emigraci cijiji iz NeNema~ke ma~ke i mora mora}e }e po~e po~eti ti s onim gospo gospodi dinom nom Konom iz Berli Berlina na koji koji je uvek bio 150 proce pro cena nata ta Nemac, Nemac, koji koji je bio nema~ ne ma~ki ki super superpa patri trioota. Taj gospo gospodin din Kon je 1933. godine di ne na{ao na{ao uto~i uto~i{te {te u Pragu Pragu i ubrzo ubrzo postao postao ube|e ube|eni ni ~e{ki ~e{ki patri patrioota – istinski i odani oda ni ~e{ki ~e{ki patri patrioota kao {to je pre bio nema~ nema~ki. ki. Vreme Vreme je prola prolazi zilo lo i oko 1937. godi go dine ne ~e{ka ~e{ka vlada vlada je, nala nalaze ze-}i se ve} pod prili~ pri li~nim nim priti pritiskom skom naci nacista, sta, po~e po~ela la da prote proteru ruje je jevrej jevrejske ske
15
tre}i program
16
ZIMA–PROL ZIMA–PROLE]E E]E 2008
izbe izbegli glice ce ne vode}i de}i ra~u ra~una na o njiho njihovom vom ube|e ube|enju nju da su na putu pu tu da popostanu stanu ~e{ki ~e{ki gra|a gra|ani. ni. Na{ gospo gospodin din Kon odlazi lazi u Be~. Da bi se prila prilago go-dio tamo tamo{njim {njim uslovi uslovima, ma, postao postao je odlu~ odlu~ni ni austrijski austrijski patri patrioota. Zbog nenema~ke ma~ke inva invazi zije, je, gospo gospodin din Kon je, me|u me |utim, tim, bio primo primoran ran da napu napusti sti zezemlju. U Pariz Pariz je stigao stigao u zao ~as i nika ni kada da nije nije dobio dobio valja valjanu nu dozvo dozvolu lu boboravka. ravka. Ve} raspo raspola la`u `u}i }i veli velikom kom ve{ti ve{tinom nom u gleda gledanju nju stvari stvari iz ugla sopsopstvenih stvenih `elja, `elja, on je odbio od bio da ozbiljno ozbiljno shvati shvati puke puke admi admini nistra strativ tivne ne mere, mere, uveren uveren da }e svoj budu bu du}i }i `ivot `ivot prove provesti sti u Francu Francuskoj. skoj. Stoga Stoga se priprepremio na prila prilago go|a |ava vanje nje francu francuskoj skoj naci nacijiji tako tako {to se poi poistove stovetio tio s „na„na {im“ pretkom pretkom Vercin Vercinge geto torik riksom. som. Mislim Mislim da je bolje bolje da ne du`im du `im s pripri~om o daljim daljim avantu avantura rama ma tog gospo gospodi dina. na. Sve dok nije ni je u stanju stanju da done done-se odlu odluku ku da bude bude ono {to zapra za pravo vo jeste, jeste, Jevre Jevrejin jin }e mora morati ti da prola prolazi zi kroz luda~ luda~ke ke prome promene ne koje koje niko niko ne mo`e mo`e ni da predvi pred vidi. di. ^ovek koji koji `eli `eli da izgu izgubi bi svoje svoje sopstvo sopstvo otkri otkriva, va, zapra zapravo, vo, mogu} mogu}no no-sti ljudskog ljudskog posto postoja janja, nja, a one su besko bes kona~ na~ne, ne, besko beskona~ na~ne ne kao i stvara stva ra-nje. Ali, otkri ot kriva vanje nje nove nove li~no li~nosti sti u sebi sebi nije nije lako, lako, i bezna beznade de`no `no je koli ko liko ko i stvara stvaranje nje novog novog sveta. sveta. [ta god ~ini ~inili, li, {ta god se pretva pretvara ralili da jesmo, jesmo, mi ne otkri otkriva vamo mo ni{ta ni{ta osim vlasti vlastite te luda~ luda~ke ke `elje `elje da bude budemo mo druga druga~i ~iji, ji, da ne bude budemo mo Jevre Jevreji. ji. Sve na{e na{e aktiv aktivno nosti sti usmere usmerene ne su ka ostvari ostva riva vanju nju tog cilja cilja – ne `eli `elimo mo da bude budemo mo izbe izbegli glice, ce, po{to po{to ne `eli `elimo mo da bude budemo mo JeJevreji. vreji. Pravi Pravimo mo se da nam je engle en gleski ski mater maternji nji po{to po{to su dose doselje ljeni nici ci koji koji govo govore re nema~ nema~ki ki posled poslednjih njih godi godina na obele obele`e `eni ni kao Jevre Jevreji. ji. Ne ka`e ka`emo mo za sebe sebe da nema nemamo mo svoju svoju dr`a dr`avu, vu, po{to po{to ve}i ve}inu nu ljudi ljudi bez dr`a dr`ave ve danas danas ~ine ~ine Jevre Jevreji. ji. Spremni Spremni smo da posta postane nemo mo lojal lojalni ni Hoten Hotento toti ti samo samo da bismo bismo sakri sakrilili ~inje ~injeni nicu cu da smo Jevre Jevreji. ji. Ne uspeva uspevamo mo u svemu svemu tome, tome, i ne momo `emo `emo uspe uspeti; ti; pod kopre ko prenom nom „opti „optimi mizma“ zma“ lako lako mo`e mo`ete te otkri otkriti ti beznad beznad-nu tugu tugu asimi asimila laci cioonista. nista. S nama nama koji koji smo do{li do{li iz Nema~ Nema~ke ke re~ asimi asimila laci cija ja je dobi dobila la dublje dublje filo filozof zof sko sko zna~e zna~enje. nje. Te{ko Te{ko je i zami za misli sliti ti koli koliko ko smo to ozbiljno ozbilj no shvata shvatali. li. Asimi Asimila laci cija ja nije nije zna~i zna~ila la neop neophodno hodno prila prilago go|a |ava vanje nje zemlji zemlji u kojoj kojoj smo se slu~aj slu~ajno no rodi rodili, li, i ljudi lju dima ma ~iji ~iji jezik jezik govo govori rimo. mo. Mi se u princi prin cipu pu prila prilago go-|ava |avamo svemu svemu i svako svakome. me. Taj stav mi je postao po stao jasan jasan kada kada sam ~ula ~ula rere~i jednog jednog mog suna sunarod rodni nika ka koji koji je o~igled o~i gledno no umeo da izra iz razi zi svoja svoja oseose}anja. }anja. Tek stigav stigav{i {i u Francu Francusku, sku, on je osnovao osno vao jedno jedno od onih dru{ta dru {tava va za prila prilago go|a |ava vanje nje u koji kojima ma su nema~ nema~ki ki Jevre Jevrejiji jedni jedni druge druge uvera uverava valili kakako su ve} posta postalili Francu Francuzi. zi. U svom prvom prvom govo govoru, ru, on je rekao: rekao: „U NeNema~koj ma~koj smo bili bili dobri dobri Nemci Nemci i zato zato }emo }emo u Francu Francuskoj skoj biti biti dobri dobri FranFrancuzi.“ cuzi.“ Publi Publika ka je odu{e odu{evlje vljeno no tap{a tap{ala la i niko niko se nije nije smejao; smejao; bili bili smo sre}sre}ni {to smo ve} nau na u~ili ~ili kako kako da doka doka`e `emo mo svoju lojal lojalnost. nost. Da je patri patriootizam tizam stvar ruti rutine ne ili prakse, prakse, mi bismo bismo bili bili najpa najpatri triot ot-skiji skiji narod narod na ~ita ~itavom vom svetu. svetu. Vrati Vratimo mo se na{em na{em gospo gospodinu Konu Konu – on je svaka svakako ko oborio oborio sve rekor rekorde. de. On je idea ide alan dose doselje ljenik nik koji koji u svakoj svakoj zeze-
STUDIJE O IZBEGLI[TVU
mlji u koju koju ga je dove dovela la njego njegova va stra{na stra{na sudbi sudbina, na, odmah odmah uo~ava uo~ava i voli voli plani planine. ne. Ali po{to po {to patri patriootizam, tizam, kako kako se jo{ uvek veru ve ruje, je, nije nije stvar ve`be, ve`be, te{ko te{ko je uveri uveriti ti ljude ljude u iskrenost iskrenost na{ih na{ih opeto opetova vanih nih transfor transforma maci cija. ja. Zbog tog napo napora ra na{e na{e vlasti vlastito to malo malo dru{tvo dru{tvo postaje staje tako tako neto netole lerant rantno no – mi zahte zahteva vamo mo potpu potpunu nu potvr potvrdu du od na{e na{e vlasti vlastite te grupe grupe zato zato {to nismo u pozi pozici cijiji da to dobi do bije jemo mo od staro starose sede dela laca. ca. Doma Doma}i }ini, ni, suo suo~eni ~eni s tako tako neoneobi~nim bi~nim bi}i bi}ima ma poput poput nas, posta postaju ju sumnji sumnji~a ~avi. vi. Oni, po pravi pra vilu, lu, posma posma-traju traju}i }i sa svoje ta~ke ta~ke gledi gledi{ta, {ta, razu razumeju meju samo samo na{u na{u lojal lojalnost nost prema prema stastaroj zemlji. zemlji. Zbog toga na{ `ivot `ivot posta postaje je zai zaista gorak. gorak. Njiho Njihovu vu sumnji sumnji~a ~a-vost bismo bismo mogli mogli neka nekako ko da suzbi suzbije jemo mo kada kada bismo bismo im obja objasni snilili da, bubudu}i du}i da smo Jevre Jevreji, ji, na{ patri patriootizam tizam prema prema na{oj na{oj prvo prvobit bitnoj noj domo domovi vini ima jedan jedan prili~ prili~no no neobi neobi~an ~an aspekt. Iako je odista odi sta bio iskren i dubo du boko ko ukore ukorenjen. njen. Napi Napisa salili smo mnogo mnogo debe debelih lih knjiga knjiga doka dokazu zuju ju}i }i to, plati platilili da ~itav ~itav jedan jedan biro birokratski kratski aparat aparat istra istra`i `i pro{lost pro{lost tog patri patriootizma tizma i da je stasta tisti~ tisti~ki ki obja objasni. sni. Imali Imali smo nau~ nau~ni nike ke koji koji su pisa pisalili filo filozof zof ske ske diser diserta taci cije je o prede predesti stini nira ranoj noj harmo harmoni nijiji Jevre Jevreja ja i Francu Francuza, za, Jevre Jevreja ja i Nema Nemaca, ca, Jevre Jevreja i Ma|a Ma|ara, ra, Jevre Jevreja ja i ... Na{a Na{a trenut trenutna na lojal lojalnost, nost, koja koja se ~esto ~esto dovo dovodi di u sumnju, sumnju, ima duga~ duga~ku ku istori istoriju. ju. To je istori isto rija ja od stotinu tinu pede pedeset set godi godina na asimi asimilo lova vane ne jevrej jevrejske ske zajed zajedni nice ce koja koja se mo`e mo`e pohva pohvaliliti ti jedin jedinstve stvenim nim dodostignu stignu}em: }em: doka dokazu zuju ju}i }i sve vreme vreme svoje svoje neje nejevrej vrejstvo, stvo, ona je uspe us pela la da istovre istovreme meno no ostane ostane jevrej jevrejska. ska. O~ajni~ O~ajni~ka ka zbrka zbrka u glava glavama ma tih Odise Odiseja-lu ja-luta talilica ca koji, koji, za razli razliku ku od svog veli velikog kog uzora, uzora, ne znaju znaju ko su, lako lako se mo`e mo`e obja objasni sniti ti njiho njihovim vim potpotpuno puno mani~ mani~nim nim odbi odbija janjem njem da zadr zadr`e `e svoj identi iden titet. tet. Ta mani manija ja traje traje mnogo mnogo du`e du`e od ovih posled po slednjih njih deset deset godi godina na koje koje su otkri otkrile le dubin dubinsku sku apsurd apsurdnost na{e na{e egzi egzisten stenci cije. je. Mi smo kao ljudi lju di koje koje mu~i mu~i opse opsesiv sivna na ideideja i koji koji ne mogu mogu presta prestati ti da se trude trude da sakri sakriju ju neki neki izmi izmi{lje {ljeni ni beleg. beleg. Stoga Stoga nas odu{e odu{evljava vljava svaka svaka nova nova mogu} mogu}nost nost koja, koja, budu budu}i }i da je nova, no va, obe}a obe}ava va ~uda. ~uda. Fasci Fascini nira ra nas svaka svaka nova nova naci nacioonalnost nalnost kao {to krupnu krup nu `e`enu fasci fascini nira ra svaka svaka nova nova halji haljina na koja koja }e na `elje `e ljeni ni na~in na~in da istak is takne ne lini liniju ju njenog njenog struka. struka. Ali ona svoju svo ju novu novu halji haljinu nu voli voli samo samo dok veru veruje je u njene njene ~ude ~udesne sne kvali kvalite tete te i baci baci}e }e je ~im ustano ustanovi vi da se u njoj ne menja izgled iz gled njene njene figu figure re – odno odnosno, sno, u ovom drugom drugom slu~a slu~aju, ju, da nova nova naci nacioonalnost nalnost ne menja menja na{ status. status. Mo`da Mo`da izne iznena na|u |uje je to {to jo{ uvek nismo ni smo obeshra obeshrabre breni ni o~igled o~iglednom nom besko beskori risno sno{}u {}u svih na{ih na {ih neobi~ neobi~nih nih krinki. krinki. Istina Istina je da ljudi lju di retko retko u~e iz istori istorije, je, ali je tako ta ko|e |e istina istina da mogu mogu u~iti u~iti iz vlasti vla stitog tog isku iskustva stva koje koje se, kao u na{em na{em slu~a slu~aju, ju, stalno stalno pona ponavlja. vlja. No, pre nego ne go {to hitne hitnete kamen kamen na nas, seti setite te se da to {to je neko ne ko Jevre Jevrejin jin ne zna~i zna~i da }e dobi dobiti ti bilo bilo kakakav pravni pravni status status na ovome ovome svetu. svetu. Ako bismo bismo po~e po~elili da govo govori rimo mo istinu istinu da smo samo samo Jevre Jevrejiji i ni{ta ni{ta drugo, drugo, onda onda bismo bismo se izlo izlo`i `ilili sudbi sudbini ni ljudljudskih bi}a bi}a koja koja su, budu budu}i }i da ih ne {titi {ti ti nika nikakav kav odre odre|e |eni ni zakon zakon ili poli po li-ti~ka ti~ka konven konvenci cija, ja, samo samo ljudi ljudi i ni{ta ni{ta vi{e. vi{e. To bi bilo bi lo ne{to ne{to najo najopasni pasnije je {to
17
tre}i program
18
ZIMA–PROL ZIMA–PROLE]E E]E 2008
se mo`e mo`e zami zamisli sliti ti po{to po{to `ivi `ivimo mo u svetu svetu u kojem kojem ljudi ljudi kao takvi takvi ve} neko ne ko vreme vreme ne postoje, stoje, po{to po{to je dru{tvo dru{tvo otkri otkrilo lo kako kako je diskri dis krimi mina naci cija ja odli~ odli~-no dru{tve dru{tveno no oru|e oru|e za me|u me|usob sobno no ubija ubijanje nje bez proli proliva vanja nja krvi, krvi, po{to po{to paso paso{i {i i mati~ mati~ni ni listo listovi, vi, a pone ponekad kad ~ak i izvo izvodi di o pla}e pla}enom nom pore porezu, zu, vi{e vi{e nisu nisu formal formalni ni doku dokumen menti ti ve} sa sobom sobom nose nose i dru{tve dru{tveni ni ugled. Istina Isti na je da su mnogi mnogi od nas potpu pot puno no zavi zavisni sni od dru{tve dru{tvenog nog standar standarda, da, da mi gubi gubimo mo pove povere renje nje sami sami u sebe sebe ukoli ukoliko ko nas dru{tvo dru{tvo ne prizna priznaje, je, da smo – odu oduvek bili bili – spremni spremni da plati platimo mo svaku svaku cenu cenu samo samo da nas dru{tvo dru{tvo priprihvati. hvati. Ali je isto tako ta ko istina istina da su oni retki ret ki me|u me|u nama, nama, koji koji su poku poku{a {a-li da se sna|u sna|u bez tih triko trikova va prila prilago go|a |ava vanja nja i asimi asimila laci cije, je, plati platilili mnogo mnogo vi{u vi{u cenu cenu od onog {to su sebi se bi mogli mogli da priu priu{te – doveli veli su u pita pi tanje nje i onih neko nekoliliko ko {ansi {ansi koje koje u ovom, naglav naglavce ce posta postavljenom vljenom svetu, svetu, dobi dobija ja-ju ~ak i otpad ot padni nici ci od zako zakona. na. Nedav Nedavni ni doga doga|a |ajiji ne mogu da obja objasne sne ni dr`a dr`anje nje te neko nekolilici cine ne koje koje bismo bismo s Bernar Bernardom dom Laza Lazarom rom mogli mogli da nazo nazove vemo mo „svesnim „svesnim pari parija jama“, ma“, kao ni pona pona{a {anje nje na{eg na{eg gospo gospodi dina na Kona Kona koji koji se svim sila silama ma trudio trudio da brzo brzo zado zadobi bije je dru{tve dru{tveni ni status. status. Sve su to deca de ca 19. veka ve ka koja koja su, ne popoznaju znaju}i }i pravne pravne i poli politi~ ti~ke ke progna prognani nike, ke, vrlo vrlo dobro dobro znala znala za dru{tve dru{tvene ne pari parije je i njiho nji hove ve panda pandane, ne, za dru{tve dru{tvene par ne par venu Moderna na istori istorija ja Jevre Jevre-venu.. Moder ja, koja koja je po~e po~ela la s „dvorskim „dvor skim Jevre Jevrejijima“ ma“2 i nasta nastavi vila la s jevrej jevrejskim mi mililiooneri nerima ma i filan filantro tropi pima, ma, u stanju stanju je da zabo zabora ravi vi taj drugi drugi trend jevrej jevrejske ske tradi tradici cije je – tradi tradici ciju ju Hajnea Hajnea (Hei (Heine), Rahe Rahele le Varnha ar nhagen, gen, [olom [olom Alei Aleihena hena (Sholom (Sholom Aleic Aleichen), hen), Bernar Bernarda da Laza Lazara, ra, Franca Franca Kaf ke, ke, ~ak i ^arli ^arlija ja ^apli ^apli-na (Charlie (Charlie Chaplin). Chaplin). To je tradi tra dici cija ja jedne jedne manji manjine ne Jevre Jevreja ja koja koja nije nije `e`elela lela da naglo naglo osvoji osvoji dru{tve dru{tvene ne pozi pozici cije je i koja koja je vi{e vi{e vole volela la status status „sve„svesnih pari parija“. ja“. Sve veli ve li~a ~ane ne jevrej jevrejske ske osobi osobine ne – „jevrej „jevrejsko sko srce“, srce“, huma huma-nost, humor, humor, bezin bezinte tere resna sna inte inteliligen genci cija ja – zapra zapravo vo su osobi osobine ne pari parija. ja. Sve jevrej jevrejske ske mane mane – nedo nedosta statak tak takta, takta, poli politi~ ti~ka ka glupost, glupost, kompleks kompleks manje manje vredno vrednosti sti i gomi gomila lanje nje novca – zapra za pravo vo su karak karakte teri risti stike ke etabli etablira ranih. nih. Uvek je bilo bilo Jevre Jevreja ja koji koji nisu nisu smatra smatralili da vredi vredi svoj huma humani ni stav i pripri rodni rodni pogled pogled na stvari stva ri dati dati u zame zamenu nu za sku~e sku~enost nost kastin kastinskog skog duha duha ili su{tin su{tinsku sku nere nereal alnost nost finan finansij sijskih skih transak transakci cija. ja. Istori Istorija ja je i pari pa rija jama ma i skoro skoroje jevi vi}i }ima ma namet nametnu nula la status status progna prognani nika. ka. nisu prihva prihvati tilili Balza Balzako kovu vu „on ne par vient Par venu venu jo{ nisu vient pas deux fois“ fois“ i zato zato ne razu razumeju meju divlje divlje snove snove ovih prvih prvih i ose}a ose}aju ju se poni poni`e `eni nima ma kada kada dele dele njiho njihovu vu sudbi sudbinu. nu. Ona neko nekolilici cina na izbe izbegli glica, ca, kojoj kojoj je veo veoma stalo stalo da ka`e ka`e istinu istinu ~ak i po cenu ce nu „nepri „nepristoj stojno nosti“, sti“, dobi dobija, ja, u zame zamenu nu za svoju svoju nepo nepopu pular larnost, nost, prednost prednost koja koja nema nema cenu: cenu: za njih istori isto rija ja vi{e vi{e nije nije zazatvorena rena knjiga knjiga i poli politi tika ka vi{e vi{e nije nije privi privilegi legija ja onih koji ko ji nisu nisu Jevre Jevreji. ji. Oni znaju znaju da je po stavlja sta vljanju nju jevrej jevrejskog skog naro naroda da u Evro E vropi van zako zakona, na, usledi usledi-2 Jevrej Jevrejski ski
prev.
banka bankari ri koji koji su finan finansi sira ralili plemi} plemi}ke ke hri{}an hri{}anske ske poro porodi dice. ce. – Prim.
STUDIJE O IZBEGLI[TVU
lo stavlja stavljanje nje van zako zakona na ve}i ve}ine ne evropskih evropskih naci nacija. ja. Izbe Izbegli glice ce koje koje su priprimorane rane da idu iz jedne jed ne zemlje zemlje u drugu drugu samo samo su prethod prethodni nici ci svojih svojih nanaroda roda – ukoli ukoliko ko sa~u sa~uva vaju ju svoj identi iden titet. tet. Prvi Prvi put istori istorija ja Jevre Jevreja ja ne stoji stoji zaseb zasebno, no, ve} je pove po veza zana na s istori istorijom jom svih drugih drugih naro naroda. da. Zajed Zajedni ni{tvo {tvo evropskih evropskih naro naroda da se raspa raspalo lo u param parampar par~ad ~ad u trenut trenutku ku kada kada su dozvo dozvo-lile lile da njihov njihov najsla najslabi bijiji ~lan bude bude isklju isklju~en ~en i progo progonjen. njen. Raspa Raspalo lo se upravo upravo zato zato {to su dozvo dozvolilile le da to bude bude u~inje u~injeno. no. S en gle en gle skog preve prevela la Alek sandra sandra Kosti}
19
