Gustav Klimt

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE FAKULT FAKULTET ET ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE TEHNOLOG IJE I DIZAJN

Seminarski rad

Tema: Gustav Klimt

Profesor: Radenko Milak

Asistent: Duško Vučković

The world’s largest digital library

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.









Student: Nataša Poović

Sadržaj: -

U v od

-

Hron Hronol olog ogij ijaa Kli Klimt mtov ovog og živ život otaa

-

Beč Beč izm između eđu stva stvarn rnos osti ti i ilu iluzi zije je

-

Simb Simbol oliz izam am sece secesi sije je i fat fatal alne ne žene žene

-

Odaa rad Od rados osti ti i Beto Betove veno novv fri frizz

-

Egzo Egzoti tičn čnii moza mozaic icii ala alate te Sto Sto!l !lee

-

"agični !a !aleidos! os!o

-

Sva Sva um umetno etnosst je je ero erotts!a s!a

-

#a!ljuča!

-

Sli!e

-

$iteratura

!r" inde#a: V$%&'()%









Hronologija Klimtovog Života 1862. - %ustav Klimt je rođen &'(jula U Baumgartenu ored Beča) !ao drugo od sedmoro dece Ernsta Klimta i njegove suruge *ne) rođene +inster( 1876. - ,očinje da oađa .!olu za rimenjenu umetnost u Beču(Uči od +erdinanda $aufbergera i /ulijusa 0i!tora 0i!tora Bergera do &112(godine( 1877. - 3jegov mlađi brat Ernst ridruzuje mu se u .!oli za rimenjenu umetnost( #ajedno crtaju ortrete o fotografijama i rodaju i za 4 forinti( 1879. - Sa rijateljem +rancom "ačom) %ustav i Ernst Klimt očinju da rade na osli!avanju redvorja Umetnič!o-istorijs!og muzeja u Beču( 1880. - 5ri mladica dobijaju brojne narudžbine6 ' alegorije za svod alate .turanji u Beču7 svod Banje u Karlsbadu) 8eoslovač!a( Unutra tra9nj 9njaa de! de!ora oracij cijaa vile vile Hermes Hermes)) omilje omiljene ne rezide rezidenci ncije je van grada grada carice carice 1885. - Unu Elizabete7 o nacrtima Hansa "a!arta( 188 1886. - U Burgteatru Klimtov rad očinje da se izdvaja od rada dvojice saradni!a( Udaljava se od a!ademizma7 sva!i sva! i od nji trojice očinje da radi samostalno( 1888. - #a svoj dorinos umetnosti) Klimt dobija #latnu medalju iz ru!u cara +ranca /ozefa( 1890. - :e!oracija steeni9ta Umetnič!o-istorijs!og muzeja u Beču( Klimt dobija ;ars!u nagradu < '== forinti za rad Gledalište Starog Burgteatra) Burgteatra) Beč( 1892. 1892. - Klimtov otac umire od moždanog udara) !ao 9to je !asnije i sam Klimt( Umire mu brat Ernst( 1893. - "inistar !ulture odbija da otvrdi Klimtovo imenovanje za rofesora *!ademije umetnosti u Beču( 1894. - Klimt i "ač dobijaju narudžbinu za zidne sli!e i tavanicu za 0eli!i ol zgrade Univerziteta( 1895. - Klimt dobija 0eli!u nagradu *ntverena za de!oraciju Esterazijevog dvors!og ozori9ta u 5otisu 5otisu > "ađars!a ?( 1897. - /avna obuna6 Klimt je jedan od članova-osnivača secesije( @zabran je za redsedni!a( ,očinje da rovodi letnje mesece u oblasti Kamer) na jezeru *ter) sa svojom družbenicom Emili +lege( Sli!a rve ejzaže( 1898.  ,la!at za ,rvu izložbu secesije( Secesionisti osnivaju časois A0er A0er Sacrum( Klimtova univerzitets univerzitets!a !a sli!a Filo Filozof zofij ijaa , rotiv !oje 1C rofesora otisuje 190 1900. - Klimtova eticiju) dobija #latnu medalju na Svets!oj izložbi u ,arizu( 1901. - /o9 jeda jedann s!an s!anda dall o ovo vodo dom m izl izložbe ožbe sece secesi sije je66 del delo Medicina je tema tema arlamentarnog itanja "inistarstvu rosvete(









Klimt radi radi nacrte nacrte za mozai! mozai!ee ,alate ,alate Sto!le Sto!le u Brisel Briselu) u) !oji !oji De izvest izvestii Wiener 1904.  Klimt Werkstätten. 190 1905. - Klimt od "inistarstva ot!uljuje univerzitets!e sli!e( On i njegovi rijatelji nau9taju secesiju( !vinjona. 1907. - Klimt uoznaje mladog Egona .ilea( ,i!aso sli!a Gospoice iz !vinjona. 1908.  @zlaže &4 sli!a na "unstsc#au. na "unstsc#au. %alerija %alerija moderne umetnosti umetnosti iz ima !uuje $ri do%a &ene, *ustrijs!a državna galerija !uuje 'olju%ac. !uuje 'olju%ac. ,očinju ju rado radovi vi na Stokle frizu( frizu( ,oseDuje ,ariz) gde sa veli!im zanimanjem 190 1909. - ,očin ot!riva rad 5uluz-$otre!a i fovista( :ela 0an %oga) "un!a) 5oroa) %ogena) Bonara i "atisa izložena su na "unstsc#au na "unstsc#au(( 0eneciji( 1910. - :oživljava use na :evetom bijenalu u 0eneciji( 1911. - Smrt i &ivot. :obija rvu nagradu na Svets!oj izložbi u imu( Klimt utuje u im) +irencu) Brisel) $ondon i "adrid( sli!e Smrt i &ivot u lavo( >u "atisovom maniru?( 1912. - Klimt menja ozadinu sli!e Smrt 1914. - E!sresionisti !riti!uju Klimtovo delo( 1915. - Smrt !limtove maj!e( 3jegova aleta ostaje tamnija) ejzaži ejza ži teže monoromiji( zajedno sa .ileom .ileom)) Ko! Ko!o9! o9!om om i +ajsta +ajstauer uerom) om) učestvu učestvuje je na izložb izložbii 1916. - Klimt zajedno austrijs!i umetni!a !oju organizuje Berlins!a secesija( Umire car +ranc /ozef) dve godine re rasada @merije i Klimtove smrti( sli!a (evestu i !dama i )vu. @zabran je za očasnog člana Beč!e i 1917.  ,očinje da sli!a (evestu "inens!e a!ademija umetnosti( 1918. < Klimt umire 4( februara od osledica !ai( Ostavio je mnogo nedovr9eni ned ovr9eni sli!a za sobom(

1.!vod ,osle &1F=( godine) javlja se jedan značajan) novi stil u oblasti rimenjene umetnosti i de!oracije( 5aj stil ima različite izvore !a!o o zemljama u !ojima je oni!ao) ta!o i o st*le ili li%ert* u li%ert* u estetič!im za!onima od !oje se odvodi) te se stoga naziva modern st*le ili Engles!oj) +ugendstil Engles!oj) +ugendstil u u nemač!im zemljama) art nouveau u +rancus!oj) ili stile floreale u @taliji( @ sama ta ojava je rotivrečena(  rotivrečena( #animljivo i ozitivno je to 9to su njegove njegov e ristalice zatevale da se jednom svetu !oji se valio da je moderan) da njegov sostveni) originalni stil) !oji bi bio u s!ladu sa načinom načino m života @ tenič!im razvojem( Sem toga) treba naomenuti da je on < bar svojim najnarednijim ograncima !ao 9to je bio u Engles!oj) stajao na čelu o!reta !rt o!reta !rt and raft < < insirisanog rerafaelits!om esteti!om jednog 0ilijama 0ilijama "orisa !oji je imao s!lonosti rema rema socijalnim temama < nameravao da se surostavi bledoj i banalnoj) serijs!oj industrijs!oj roizvodnji) reorodom jedne vredne i moderne roizvodnje !oja ce originalnim formama umeti da robudi s!lonosti rema leim stvarima6 a to je dale!a retodnica roblemati!e !oju o!rece savremeni









Endela ili imer9mita do name9taja +rancuza "ažorela( @zrazito negativni neg ativni elementi libertijaG su narotiv rave i risne osobine tog stila6 reteranost u!rasa) ljubav rema neravilnom) asimetričnom) izuzetnom) nagla9ene euritalije i usiljenost) ornamenti!a !rivi) savitljivi) ler9avi linija linija !oja se ugleda na sletove sletove rascvetalog rastinja( Otuda izve9tačenost) o!u9aji da se re bude 9i!G nego da se ostvari istins!a leota) otuda ne fun!cionalnost( #bog toga je libertiG rolazna ojava do !oje re dolazi u oblasti u!usa nego u oblasti umetnosti( Samo dela dvojice sli!ara možemo smatrati unim izrazom ovog rolaznog u!usa( U Beču osle one secesijeG u antirealistič!om i simboličnom smislu !oja je izraz želje za obnovom) ste!ao je ugled "#$tav Klimt sažetim sli!ama ostvarenim u jednom dau) umetni! !oji ce negovati jedno neodređeno) dvodimenzionalno sli!arstvo) !oje gotovo odseca na mozai!) sa graničnim ovr9inama remazanim živim bojama(

2.%&' i(m&)# $tvarno$ti i il#(ij& -poue grad s !raja @ ve!a( Beč) rodni grad %ustava Klimta) bio je fascinantni %elle -poue grad Bio je četvrti o veličini evros!i grad) i doživeo je do tada neviđeni !ulturni rocvat( Umetnici i intele!tualci) rastrzani između stvarnosti i iluzije) tradicije i modernog) bili su u neverovatnom stvaralač!om usonu( Sa stanovnicima out #igmunda +rojda) Ota 0agnera) 0a gnera) %ustava "alera i *rnolda .enberga) grad je bio laboratorija ao!aliseG) stvaralač!a labudova esma uoči roasti( 0ladajuDa #aute %ourgeoisie >viso!a buržoazija?) oznata o svojoj retenciznosti) sjajnim ban!etima i nezasitom otrebom za uživanjem) bila je !atalizator !ulture restionice( @z te laboratorijeG je je izrasla izrasla Klimtova umetnost( 3jegove 3jegove vizije su bile reune života i istovremeno su imale ja!u svest o smrti( 5radicija i moderno su bili tesno ovezani) sajajuDi !ulturu na izdisaju sa onom !oja se rađala( Senzualnost njegovi crteža) !aleidos!os!a !omozicija i bogatstvo ornamenta očinjavaju ogled i izazivaju otrebu da se ot!riju tajne njegovi sli!a( @znad svega) osmatrač je zaveden Klimtovom glavnom temom < žens!om leotom( Sva umetnost umetnost je erots!aG) !aže *dolf $os u svom delu /rnament i zlo0in. "nogo re nego 9to su e!sresionizam i nadrealizam otvoreno rogovorili  rogovorili o se!sualnosti u umetnosti) Klimt ju je načinio svojom !redom) i ona je ostala lajt-motiv njegovog dela( 3eajna) zanosna atmosfera Beča jasno je navela umetni!a da u centar ostavi eroti!u) a glavnu ulogu da overi ženi( Klimt je smelo) u svim mogucim ozama sli!ao Evu) rototi žene( 3jeno telo zavodi) a ne jabu!a( Ona je ri!azana ona!vom !a!va jeste) ni jedan detalj nije zaboravljen < (uda < (uda veritas >sli!a veritas >sli!a broj &(?( Klimt je dorineo stvaranju tia femme fatale) one !oja !astrira mu9!arce) tia oznatog  oznatog i u delima Obrija Bredslija i +ernanda Knofa( Ona se vidi i u Klimtovim









dru9tva( @a! je nes!riveni erotizam u njegovim delima izazvao netreljivost u tom de!adentnom gradu( @zazvao je s!andale) !ao u slučaju sli!a za Uiverzitet) !oje su na !raju morale biti u!lonjene( Bez obzira ob zira 9to ga je car +ranc /ozef odli!ovao #latnim odrenom za zasluge) tri uta je bio odbijen od njegove strane da bude imenovan za rofesora *!ademije( *!ademije( Klimt se obunio) i o9to vi9e nije želeo da zavisi od veli!i narudžbi države) osvetio se sli!anju ortreta riadni!a viso!og dru9tva i sli!anju ejzaža( Umeo je da ortretima udane dostojanstvo) a da zaravo is!ljučivo sli!a ono 9to ga zaista zanima < magijs!u eroti!u žena( 3aručioci ortreta su bili zadovoljni( zadovo ljni( :a bi zadržao formu) Klimt žene nije n ije mogao da ortreti9e nage) a i je neobično odevao) sa!rivajuDi njiovu nagost) da bi je) na izvestan način time i nagovestio( nag ovestio( +loralni motivi i ornamenti bili su svojevrsni smo!vin listG za dru9tvo odu9evljeno *rt 3uvoom( Stru!tura Klimtove sli!e u duu vizantijs!i mozai!a avene izazivala je o9tovanje) i odvlačila ažnju sa ravog sadržaja izobiljem detalja6 detalja6 duge valovite !ose) stilizovano cveDe) geometrijs!i u!rasi) e!stravagantni 9e9iri) ogromni !rzneni mufovi( @a! su ti isti detalji ojačavali erots!i naboj ortretisani žena( ,re nego 9to i je na sli!ama zadevao) sasvim je izvesno da i je retodno nasli!ao nage( /edno nedov9eno latno) ostalo osle Klimtove smrti < (evesta < (evesta >sli!a br(I(? ot!riva tu tajnu( Orijent i njegov bestijarijum tica i životinja) bilja!a i egzotični li!ova) dorineo je de!oru sli!e( ,oslednja dela) često iramidalne !omozicije) reterana su !rivuljama i siralama) mističnim mističnim vrtolozima) ista!nuti sjajni obli!a( 5aj novostvoreni svet obavija sredi9nje figure i uvlači osmatrača u dibine nesvesnog) u lavirint uma( erodu!cije Klimtovi dela su među najrodavanijim u svetu( 3e samo da je taj fantastični svet sli!a jedne de!adentne eoe) veD je i de!adentni element njegovog crtač!og stila ro!rčio ut modernizmu( Klimtovo ore!lo je imalo važnu ulogu u razvoju njegove umetnosti( ođen je &'( jula &14I( godine u Bumgartenu ored Beča) !ao drugo od sedmoro dece vrednog) siroma9nog gravera( "lađi brat) Ernst je ta!ođe ostao graver) a su dva brata često radili zajedno sve do Ernestove smrti) &1FI( godine( Sa neuni &' godina je Klimt ostao učeni! .!ole za rimenjenu umetnost u Beču( Sedam godina su %ustav) brat Ernest i +ranc "ač učili zajedno od brojne teni!e) re!o sli!arstva do fres!o sli!arstva !od rofesora +erdinanda $aufbergera( 5oli!o su dobro radili zajedno da im je $aufberger mogao dad a ne!e narudžbine( &11=( oni rade svoju rvu narudžbinu) četiri alegorije za ,alatu .tauranji u Beču i de!oraciju tavanice banjs!e zgrade u Karlsbadu( U to vreme je Klimtov stil odli!ovala izvesna baro!na virtuoznost) utemeljenja u interretaciji !lasičnog stila Hansa "a!arta) ista!nutog beč!og sli!ara tog doba( ,od o!roviteljstvom "a!arta) trojica $aufbergerovi $aufbergerovi učeni!a renose ne!oli!o ne!oli!o :irerovi drvoreza sa temom 5rijumfa "a!similijana "a!similijana @ u zidne sli!e u čast srebrne bračne godi9njice cara +ranca /ozefa( Klimtov rvi dodir sa :irerovim svetom ružio mu











%odine &114( zavr9eno je zdanje Burgteatra( Burgteatra( 5rojica 5rojica mladi mladi umetni!a su ozvani da nasli!aju scene iz istorije ozori9ta na timanonu i na n a svodu steeni9ta( Klimtov rad se ovom rili!om jasno izdvojio od rada dvojice rijatelja( 3ije vi9e bio zadovoljan samo !lasičnim ortretima) veD i je obogaDivao realistič!im ortretima) urađenim fotografs!om recizno9Du( 3a taj način je u sli!e uneo ečat svog doba) !ao na rimer) u slici 'ozorište slici 'ozorište u $aormini. $aormini. #avaljujuDi dugom izučavanju izučavanju vaze u ;ars!om muzeju i !oiranju sli!e !ao 9to 9to je 5icijanov ortret @zabele dJEste) %ustav je odlično ovladao crtač!om ve9tinom( @ ba9 b a9 zbog toga njegovo delo ni!ad nije izgledalo !ao očetnič!o( /avnost je brzo rivatila složene alegorije) otič!e iluzije) ostojani baro!ni stil < odli!e njegovog buduceg dela( Klimt je bio odu9evljen Hansom "a!artom) vodecim majstorom istoricizma u Beču( 3a!on "a!artove smrti) trojica mladai sli!ara dobiajaju zadata! da zavr9e njegovo nedovr9eno steeni9te Umetnič!o < istorijs!og muzeja u Beču( #a %ustava je to bio trenuta! intezivnog traganja6 suočen sa izazovom da rilagodi antič!u umetnost a da ritom ne zaadne u a!demizam) očeo je da istovremeno razvija simbolič!u de!oraciju i floralni ornament) na taj način najavljivajuDi manifest !oji De objaviti &1FI( godine u "eđunarodnoj izložbi muzi!e i ozori9ta 23nternationale !usstellung der Musik und des $#eaters4. "ladi Klimt nije bio toli!o odu9evljen rizvucima ro!o!oa u "a!artovom delu) !oli!o njegovim bar!onim izobiljem de!oracije i figuralni rozora( Bio je to dugotrajan uticaj) naročito vidljiv !ada se Klimt uvatio u !o9tac sa onim 9to je +rojd nazivao stra od raznog rozoraG >orror vacui?) ounjavajuDi otuno zadnji lan sli!a mno9tvom obli!a i ornamenata( U gva9u Gledalište starog Burgteatra, Be0 >sli!a br('(? #orror vacui se veD oseDa < sva!i milimetar latna je ounjen ne!im detaljem ili ne!om figurom( Oče!ivalo bi se da rizor obuvati ozornicu viđenu iz gledali9ta( Umesto toga) Klimt je nasli!ao gledali9te viđeno sa ozornice) na n a taj način obrnuv9i stvarnost) čineDi da ubli!a dobija uloge glumaca i ritom deluju !ao da su si9li sa sostveni) ojedinačni ortreta( ,očinje Klimtov samostalni uson) i izvesna fotografs!a reciznost u sli!anju lica ostaDe jedna od glavni odli!a Klimtovi ortreta( 'ortret ortreta( 'ortret +ozefa +ozefa 'em%auera, pijaniste i pedagoga >sli!a pedagoga >sli!a br(? je tiičan z ate fotografs!eG ortrete) !oji se graniče sa ierrealizmom( @a! je Klimt želeo da u sli!u unese svoje oznavanje !lasi!e) a je njen 9iro!i ram isunio redstavama  redstavama !ao 9to je :elfijs!o roroči9te( Od samog očet!a) Klimt se usudio da ređe granicu dvolične ristojnosti !oje je









Lelimo da objavimo rat umrtvljenoj rutini) o!o9talom vizantinizmu) svim oblicima lo9eg u!usaM 3a9e odvajanje >secesija? nije borba mladi rotiv stari umetni!a) veD borba za naredovanje ravi umetni!a nasurot grabljivcima !oji sebe nazivaju umetnicima) a imaju materijalni interesa da zaustave rocvat umetnosti(G Ovo je izjava Hermana Bara) duovnog oca secesionista može biti moto od !ojim je &1FC( godine osnovana Beč!a secesija) sa Klimtom na čelu) !ao duovnim vođom i redsedni!om udruženja( "ladi umetnici su su želeli da o!ončaju !ulturni izolacionizam Beča) da ozovu inostrane umetni!e id a dela sostveni članova o!ažu izvan granica *ustrije( ,rogram secesije nije bio o!renut jedino estets!im načelima) veD je redstavljao i borbu za ravo na slobodu umetnič!og stvarala9tvaG) za samu umetnost( Bila je reč o razlici izmedju viso!e umetnostiG i određeni žanrovaG) između umetnosti za bogateG i umetnosti za siroma9neG < rečju) između 0enereG 0enereG i 3iniG( Beč!a secesija je u sli!arstvu i rimenjenim rimenjenim umetnostima odigrala glavnu glavnu ulogu u 9irenju *rt 3uvoa( Ova obuna mladi je bila toli!o žesto!a da je istog trenut!a doživela use i stvorila utoijs!i roje!at6 reobražaj dru9tva utem umetnosti( Secesija je izdavala svoj časois 0er 0er SacrumG >sveto roleDe?)  roleDe?) čiji je saradni! dve godine bio Klimt( ,osle use9ni izložbi u inostranstvu) mogla se ostvariti i želja za sostvenim umetnič!im aviljonom u Beču( Klimt je redložio nacrte za ram umetnosti secesije) nadanute grč!o-egiats!im stilom) ali je ia! bio rivaDen i realizovan lan /ozefa "arije Olbria( 3jegova ideja je bila da !ombinuje geometrijs!e obli!e) od !oc!e do sfere( 3ad ortalom :oma secesije stoji čuvena ma!sima $udviga Hevezija) li!ovnog !ritičara6 Sva!om vremenu njegova umetnost) umetnosti njena slobodaG( ,rva) nestrljivo nestrljivo oče!ivana) izložba je bila &1F1( godine za !oju je Klimt uradio uradio la!at tezej i minotaurG) nabijen simboličnim značenjem( 3amerno iostaviv9i smo!vin list) Klimt je morao da zavara budnost cenzora ta!o 9to je u !omoziciju ostavio jedno drvo( @a!) s!oro otuna 5ezejeva nagost redstavlja borbu za novo7 on je na strain svetla) do! se "inotaur) roboden 5ezejevim mačem) s!lanja u sen!u i simboli9e oraženu silu( 3ema umetnosti umetnosti bez o!rovitelja) a među među rvim i najvažnijim o!rovitelja o!rovitelja secesije secesije bile su i bogate jevrejs!e orodice Beča !oje su i bile naručioci Klimtovi dela) a on se osebno secijalizovao u ortretisanju njiovi žena( 'ortret žena( 'ortret Sonje "nips >sli!a "nips >sli!a br(C? je rvi u nizu( Ovaj ortet ujedinjuje različite stilove( ,oznato je da se Klimt divio "a!artovoj ierboli) a Sonjina oza o!azuje uticaj "a!artove sli!e 6arlota sli!e 6arlota 7alter 7alter kao Mesalina. S Mesalina. S druge strane) način na !oji Klimt sli!a njenu odeDu odseDa na Uistlerov









s!andala se čitava beč!a !ulturna javnost ovlačila o blatu( *li) Klimt je imao najbolje namere( On je Filozofiju video Filozofiju video !ao sintezu sostvenog ogleda na svet) traženja sostvenog stila( U !atalogu obja9njava6  Sa leve strane grua figura6 ađanje života) Sazrevanje) ,roadanje( Sa desne strane) sfera !ao misterija( @z dubine se ojavljuje telo od svetlosti6 SoznajaG( Uvaženi beč!i rofesori obunili su se) ronav9av9i na slici slici naad na ravovernost i rave verdnostiG( Oni su tražili sli!u !oja je trebalo da izrazi trijumf svetla nad mra!om( Umesto toga) umetni! im je dao obedu tame nad svetomG( ,od uticajem .oenauerovi i 3ičeovi ideja) o!u9av9i da na svoj način razre9i zagonet!u čove!ovog ostojanja) da redstavi zbunjenost modernog čove!a) Klimt je obrnuo zatev naručilaca( 3ije o!levao da re!orači tabu teme !ao 9to su bolest) roadanje tela) siroma9tvo u svojoj ružnoDi7 sve do tada je bilo uobičajeno da se stvarnost ublažava) ub lažava) da se ri!azuju njene svetlije i rijatnije strane( Eros i 5anatos 5anatos su o!osnica života i njegove eroti!e) itit a borba rožima čitavo čitavo Klimtovo delo( *legorijs!a sli!a Medicina sli!a Medicina >sli!a >sli!a br(&=?) br(&=?) druga univerzitets!a sli!a) ta!ođe izaziva s!andal( 5ela 5ela ras!omadana sudbinom nosi matica života) u !ojoj su sva životna doba) od od rođenja do smrti) u radosti i atnji( Ova!va vizija je na ne!i način otcenila i omalovažavala medicinu( Ona nagla9ava nemoD isceljiteljs!e snage medicine) nasram neu!rotivi snaga sudbine( 3ije li Higija) boginja zdravlja) !oja gordim ravnodu9jem !reDe leđa ljuds!om rodu) re zagonetna i zavodljiva fatalna žena) nego simbol rosvetiteljstva nau!eN 3isu li očaravajuDa tela mladi žena isreletena sa s!eletima) dire!tna ilustracija 3ičeove arabole o večnom večno m ovrat!uG) u !ojoj je smrt !ljučni momenat životaN U Filozofiji i Medicini i Medicini Klimtova vizija vizija uninerzuma je i .oenauerova < svet !ao volja) !ao slea energija u bes!rajnom !ruženju besmislenog rađanja) ljubavi i smrtiG( @ treDa univerzitets!a sli!a 'ravo sli!a 'ravo >sli!a >sli!a br(&&? br(&&? je doče!ana na nož( ,ubli!a je bila 9o!irana ružnoDom i golotinjom !oju su jedino videli( Samo jedan rofessor istorije umetnosti na Beč!om univerzitetu je branio Klimta u čuvenom redavanju od nazivom .ta je ružnoNG 5o ia! nije srečilo s!andal !oji se o!ončao u arlamentarnoj rasravi o Klimtovim sli!ama sa otužbom umetni!a za ornografijuGi izoačeno reterivanjeG( Klimt se nije obesrabrio i nastavio je svojim utem( Sli!anje sli!e Mojim sli!e Mojim kriti0arima) kriti0arima) !asnije izlagane !ao 8latna !ao 8latna ri%ica >sli!a ri%ica >sli!a br(&I?) bio je njegov jedini odgovor na žesto!e !riti!e( ,ovi!a javnosti dostigla je vrunac6 divna) razigrana nimfa o!azuje









rerodu!tivnog detalja sa nestali reme! dela < i gor!og riznanja nemoDi umetni!a vezanog za stub srama censure( ,re s!andala s!andala o!o univerzitets!i sli!a) Klimt Klimt je uoznao 3i!olausa :umbu) !oji mu je overio uređenje i de!orisanje muzič!og salona u svojoj alati6 izradu dve sli!e nad vratima salona( ,rva je 6u%ert je 6u%ert za klavirom >sli!a klavirom >sli!a br(&2?) a druga je Muzika je Muzika 33 33 >sli!a >sli!a br(&'? br(&'? sa redstavom grč!e sve9tenice sa aolons!om !itarom( ,rva se nostalgično osvrDe na izgubljeni raj bezbrižnog) dobrostojeDeg dru9tva !oje je uživalo u radostima !uDnog muziciranja( :ruga je otuno različita i u!azuje na svet simbola dionizijs!e moDi muzi!e( 3asli!ao nam je jedan čaroban san) živ ali neoiljiv) o bezazlenoj) o!reljujuDoj umetnosti !oja je služila jdnom lagodnom dru9tvuG) isao je Karl .ors!e( 5o je bio Klimt !oga je Beč voleo) miroljubljivi Klimt !oji je očaran ča! i naj!onzervativnije) uzvraDajuči njiovom alauzu i vi9e nego 9to su oče!ivali < dajuDi im .uberta) israzni izgovor za izlive njiove sentimentalnosti( Kad nije radio za naručioce) Klimt je odbacivao sve o!ove i sli!ao ona!o !a!o je zaista želeo( Stua na scenu otuno drugačiji ti žene) oasne i intuitivne) !ao 9to su !tena su !tena 'alas i 'alas i (uda (uda 7eritas 7eritas(( 5aj 5aj ti žene rvi ut se ojavio  ojavio u crtežima za 0er 0er SacrumG i ona je od tada oznata !ao demon secesijeG( :ruga verzija (uda verzija (uda 7eritas 7eritas >sli!a br( &?) ulje na latnu viso!o I)4 metara) obeležava rodor novog) naturalistič!ogG stila( /avnost je bila 9o!irana crveno!osom nagom devoj!om) devoj!o m) a ne 0enerom) 0enerom) veD 3ini natrirodne veličine) biDem od !rvi i mesa !oje je re!inulo sve veze sa tradicionalnom) idealizovanom redtsvom žens!og a!ta( ,redstava stidni dlačica bila je objava rata !lasičnom idealu( +udita 3 i i osam godina !asnija +udita !asnija +udita 33 redstavljaju redstavljaju razradu Klimtovog aretia fatalne žene( 3jegova /udita nije biblijs!a eroina) veD tiična Bečlij!a tog doba) na 9ta u!azuje i njena omodna i s!uocena ogrlica uz vrat( Klimtove sli!e nije moguDe analizirati analizirati bez njoovi riadajuDi ozlaDeni ramova !oji im daju !ara!ter i!one( am za rvu verziju +udite verziju +udite je je uradio njegov brat %eorg( Ornamenti sa sli!e renose se i na ram) na način !oji je bio omiljen jo9 od vremena rerafaelita( Sli!e o!azuju i uticaj vizantijs!e umetnosti) sa !ojom je Klimt do9ao u dodir rili!om borav!a u aveni( 3amerno ista!nut !ontrast između lastičnosti i fino obli!ovani li!ova i dvodimenzionalnosti ornamenta tiična je odli!a ovi sli!a( Bez sumnje) Klimt je u +uditi u +uditi rona9ao rona9ao neodoljiv simbol za ravdu i is!uljenje smrDu !oje žena izvr9ava nad mu9!arcem( Ona je bila redodređena da odeli onaj segment beč!og dru9tva !oji je inače sreman da rivati !r9enje tabua( Ovog uta je Klimt re!r9io









.ums!i rizori !ao !ao Brezova Brezova šuma odseDa šuma odseDa na teiseriju u !ojoj Klimt riziva du euritmije) stvarajuDi onovljene uzro!e od gruisani verti!alni i orizontalni linija( Bogatstvo mozai!a !oji guta orizont i negira treDu dimenziju ružilo mu je ola!9anje od #orror vacui !oji !oji ga je mučio( Odsustvo ljuds!i figura) govori nam da je Klimt svoje ejzaže tretirao !ao živa biDa( ,o9to je žena o!osnica njegovi sli!a) možemo za!ljučiti da je svoje ejzaže tretirao !ao žene( #ar aljina )mili aljina )mili Flege) Flege) sa rvog ortreta &F=I( godine >sli!a br(&4? ne izgleda !ao da je naravljena na ravljena od jedne Klimtove 9ume) da rijanja uz nju !ao druga !ožaN U Klimtovim ortretima aljine su jedna!o važne !ao i žene !oje i nose( One refinjeno ot!rivaju ličnost žene) ističu lice) vrat i ru!e) u čemu Engr može biti !lasični reteča( Klimtovi ortreti) ortreti) ta!ođe nagla9avaju čulnost žene( #a obojicu je odeDa imala !ljučnu ulogu u ortretu) bila je out delova tela) ili ča!) ostajala deo tela(

4.da rado$ti i %&tov&nov ,ri( Kao 9to je o!azao u univerzitets!im sli!ama) filozofija) medicina i ravo za Klimta nisu bili garancija isunjenog i sreDnog života( On i njegovi rijatelji utoisti) jedino su umetnost videli !ao snagu !oja donosi do nosi sasenje( 5o osebno obja9njava secesionistič!u ideju totalnog umetnič!og dela >Gesamtkunst9erk >Gesamtkunst9erk ?( ?( U tom duu je njiova @0 izložba bila zami9ljena !ao oseban događaj < !ao totalno umetnič!o delo( @zložba je ostavljena &F=I) u čast "a!sa Klingera) a njegova s!ultura Betovena zauzimala je centralno mesto( 8itav događaj je rerastao u roslavu Betovena) !oji je u to vreme redstavljao  redstavljao !ultnu ličnost( Klimt i rijatelji su u Betovenu videli in!arnaciju genija) a u njegovom delu slavljenje ljubavi i žrtve !oje donose sasenje čovečanstvu( Unutra9njost :oma secesije secesije je za izložbu izložbu uradio /ozef Hofman( :a bi enterijer enterijer izgledao 9to neutralnije) uotrebio je goli beton( :a bi utisa! bio jo9 jači) cela izložba je zami9ljena !ao sinestetič!i doživljaj) !oji je odrazumevao i muzi!u6 izveden je četvrti stav Betovene :evete simfonije od dirigents!om alicom tada9njeg muzič!og dire!tora Beč!e oere) %ustava "alera( Klimt je za izložbu uradio Betoven uradio Betoven friz >sli!a >sli!a br(&C?( +riz je nasli!ao dire!tno na zidu)











lezbejs!e ljubavi) ri!azan u vodenim strujama sli!a 7odene zmije 3 >sli!a >sli!a br(&1? i 7odene zmije 33 >sli!a >sli!a br(&F?) ravi su rimer zastra9ujuDeg !o9marnog sveta !ojim vladaju žene( 8a! je i Betovenov obedni! umetnosti sa !raja friza) u redstavi zagrljaja ili oljubca) u oasnosti) usamljen) nag) bez o!loa( Ur!os snažno građenom atlets!om telu) on je zarobljeni! žens!og tela( 3ema ni traga od 5ezeja obedni!a sa la!ata secesije( "ladiD) obedni! umetnosti) o!reDe leđa !astrirajuDim furijama6 njegova oza je ista !ao i oza besomoDnog starca u 'ravu u 'ravu(( Suočen sa dru9tvom u !ome su smrt i se!sualnost smatrane izvorima aosa i zato tabuisanima) Klimt je izgleda od tog trenut!a bio re9en vi9e nego i!ad za mučnu) grozničavu) burnu i stra9nu otragu !oja bi dala odgovor o smislu ljuds!og ostojanja( 8itavo Klimtovo delo je nabijeno simbolima ljuds!og otora tiraniji matrije i čežnje !a istini i idealu( 3ije li vladavinu ravde usostavio sam #evs) !ao zna! milosti i oro9taja ,rometejuN Beč) !ome je nedostajala nedostajala zevsovs!a veli!odu9nost) nije mogao mogao da orosti Klimtu( ,ao je u nemilost institucija i vi9e nije dobio ni jednu zvaničnu narudžbinu( 3egativna rea!cija na Betovenov na Betovenov friz je izazvala odele unutar same secesije) na one !oji Klimta Klimta održavaju i one !oje ga !riti!uju( %ustav Klimt je odlučio da nausti secesiju) !oja se od tog gubit!a nije ooravila( #latni dani su ro9li( 0er 0er SacrumG je restao da izlazi( Klimt je imao otrebu da se ovuče iz javnosti( %lavna tema njegovog dela je i dalje bio životni to!6 začeDe) trudnoDa i rađanje) ali i bolest) stra i smrt( 3jegovi neusesi su ga učinili ravnodu9nim za dru9tvene robleme i oliti!u( o liti!u( 5raganje 5raganje za duovno9Du ga je jedna!o o!uiralo7 iz me9avine o!ultizma i dale!oistočni religija stvorio je sostvenu filozofiju u čijem je sredi9tu bilo itanje o smislu životu( Eros i 5anatos su uve! bili izvor njegovog









tajanstveno uo!vireno zlatnim) sjajnim !rugom) zaista ima mistično) gotovo !osmič!o značenje za umetni!a( #ar omračenje sunca ne izgleda ba9 ta!oNG

5.g(oti'ni mo(ai+i /alat& Stol& Klimt je jo9 jednom ri!azao ci!lus života < svoj oslednji veli!i zidni rad) Stokle rad) Stokle friz friza) Stokle friz je >&F=-&F=F?( #a razli!u od Betovenovog od Betovenovog friza) je dale!o smireniji( Secesionistič!i rincii su najavili intera!ciju svi obli!a umetnič!og izražavanja) a ta!o i arite!ture) sli!arstva i s!ulture( Sli!ara De ozvati da uredi enterijer( On vi9e neDe imati obavezu da stvara figuralne !omozicije i da se zadržava u naraciji) veD De biti slobodan da izrazi svoje ideje oblicima i bojama(G /ozef Hofman Hofman u zidovima vidi odlogu za ornamente) a ne samo !ao veli!e ovr9ine( ,o njegovom mi9ljenju) !oje je delila i Beč!a radionica) u!ra9avanje mora da bude srovedeno !roz simbiozu sa arite!turom( #ato i ne iznenađuje njegova saradnja sa Klimtom( :ofmanova Klimtom( :ofmanova palata Stokle je Stokle je !onstruisana od veli!i !oc!i za stanovanjeG i obložena belim mermerom( 3jene ivice su nagla9ene ba!arnim ugaonim tra!ama( Klimt je uradio trodelni mozaič!i friz) od mermera sa in!rustacijama od zlata) emajla i oludragog !amena( Saradnja između između umetnosti i arite!ture je jedna od važniji tača!a istorije istorije umetnosti) umetnosti) među !ojima treba omenuti i Bauaus Bau aus i rus!i !onstru!tivizam iz dvadeseti godina( ,otonji su) !ao i $e Korbizije i $eže) želeli da njiov rad bude ristuačan svima) do! su Hofman i Klimt svoje ideale realizovali jedino !roz narudžbine elite( :evet anela









+lege( 'olju%ac +lege( 'olju%ac ne ne samo da je ro9ao cenzuru) veD je doče!an sa odu9evljenjem uritins!e buržoazije( Ovog uta Klimt je useo uzvrati udarac < da njegov dorinos evros!oj modernoj umetnosti !onačno bude riznat( @ re nego 9to se izložba na !ojoj je 'olju%ac bio 'olju%ac bio izložen &F=1( > "unstsc#au? "unstsc#au? godine zavr9ila) sli!u je ot!uila država( /o9 dve Klimtove sli!e bile su izložene na "unstsc#au, na "unstsc#au, (ada 33 >sli!a br(IC? i 1anaja >si!a br(I1?( @ oet je Klimtova oru!a bila blaža nego ranije( Ba9 !ao 9to su vi9ebojni ornamentalni motivi u!ra9avali a!tove i činili i rivatljivim) ta!o su i simbolič!i motivi u drugoj verziji (ade verziji (ade ublažili ublažili 9o!antnu i agresivnu nagotu rve verzije >sli!a br(IF?( br(IF?( Kao 'olju%ac i 'olju%ac i $ri do%a &ene) &ene) (ada 33 je je zami9ljena !ao i!onaG) u !ojoj živost boja omoguDava manje sumorno oimanje teme( "eđutim) ne treba ola!o uzeti Klimtove ublažene tonove !ao zna! da se njegova filozofija romenila < on je samo o!azivao svoju miroljubivu stranu( "it o :anaji je samo ovod !oji Klimtu omoguDava omoguDava da redstavi žens!u ljubavnu e!stazu) !oju je on verovatno is!usio( U Klimtovom delu ornament je sve bogatiji i bogatiji( 8esto ojavljivanje zlata ima različita značenja u Klimtovom delu( U ranim radovima) zlato je u osnovi s!aralno < magičnog !valiteta ne!i redmeta) !ao 9to je !itara *olonove sve9tenice u Muzici u Muzici 33 33 ili ili 9lem i oružje !tene oružje !tene 'alade 'alade(( *!o je !asnije svoje žene odevao u zlato < !ao u +uditi, u +uditi, zlatnoj ri%ici ili 'ravu ili 'ravu)) to je da bi ojačao o jačao njiovu sugestivnost( *li ča! i u zlatnoj faziG) Klimt je dozvoljavao revlast zlatnog samo u sli!ama !oje se tiču ljuds!e sudbine( 5a dela riadaju osebnom žanru zagonet!i životaG( Klimtova zlatna fazaG) !oja se može nazvati i njegovim zlatnim dobomG očinje 'ortetom Frice sli!a br( 2=? i !ulminira &F=C( 'ortretom &F=C( 'ortretom !dele









,očeci imresionizma odudarali su se sa !rajem Klimtove zlatne  zlatne fazeG7 uvideo je da ga je uotreba zlata odvela u !ruti izraz) li9avajuDi njegovo delo svi fini siolo9!i nijansi( ason e!sresije risutan u delima Edvarda "un!a) ,jera Bonara i *nrija "atisa na izložbi &F=F( godine ga je zadivio( OseDao je da njegovo delo ubuduDe treba da ide tim ravcem( /o9 iste godine je otutovao u ,ariz) gde je ot!rio dela 5uluza- $otre!a i fovista( 5a ot!riDa su mu dala odstre! i omoguDila nastana! magične) !aleidos!os!e sinteze njegovog oznog dela < oet se o!azalo da je Klimt sosoban da menja svoj rad( Klimt je odlučio da ornamenti!u ornamenti!u i de!or učini la!9ima) da ronađe novi stil ta!o ta!o 9to De se vratiti svom bogatom reertoaru obli!a( Sli!e !ao 9to su =ena su =ena sa šeširom i %oom i %oom od perja >sli!a br( 2I? ili rni šešir od perja >sli!a br(22? su najranije na !ojima se vidi značajna romena stila) !oji De ia! ne9to !asnije biti zamenjen otuno različitim( ,o9to je bio uoznat sa oslednjim rečima viso!e mode) Klimt je is!oristio omodne frizure) 9min!u i odevne detalje !a!o bi svoje fatalne žene retvorio u itomija biDa7 one sa lažnom s!romno9Du o!azuju svoje e!stavagantne 9e9ire i ogromne mufove( ,ortreti !ao 9to je Meda je Meda 'rimavezi >sli!a >sli!a br(22?) devoj!a u !ojoj vidimo novi žens!i ideal u Klimtovom delu) nastao sintezom žene i cveta) redstavljaju reme! dela Klimtove ozne faze( Klimt se o!renuo drvorezima i !njigama o jaans!oj !ulturi( !ulturi( Bio Bio je odu9evljen jaans!im drvorezima !oje je rvi ut video &1C2( godine na Svets!oj izložbi u Beču( Sa!uljao je drvoreze i druge jaans!e redmete) ta!o da im je njegovo zanats!o umeDe mnogo dugovalo) naročito !ada je reč o sli!ama !aleidos!os!i !omozicija ri!azanim iz tičje erse!tive( /aans!e redlo9!e je !oristio za drvo života u 3spunjenju u 3spunjenju i za frizu( Uticaj ga je orabrio da do ras!o9i isuni ozadine ortreta cveDe i tice u Stokle u Stokle frizu(









rožimanje arite!ture sa ejzažom) tj( soj dela ljuds!i ru!u sa rirodom( 5reDi 5reDi element ovi !omozicija je voda( Ka!o bi nesmetano i u miru sli!ao) otisnuo bi se sa čamcem na jezero) out "onea( One redstavljaju dalji razvoj) arite!tura forma snažno teži !ubizmu( 3ema ljuds!i figura) tu su samo čemresi) č emresi) simboli smrti) !oji su se na grobljima sadili zbog verovanja da srečavaju rasadanje tela( :one!le iznenađuje da je Klimt) !olorista) osteeno nau9tao uobičajene jar!e boje u oznijim ejzažima iz &F&-&F&1( u !orist tmurnije) monoromnije alete( U ortretima i drugim ateljers!im sli!ama) nema ni traga od te sumorne atmosfere) atmosfere) rezervisane is!ljučivo za ejzaže) !oji su o svojoj rilici verni odraz njegovog rivatnog života( 5urobna atmosfera može biti i osledica izbijanja ,rvog svets!og rata u leto &F&'( godine) !ao i smrt maj!e &F&( godine( at je označio !raj veli!og rocvata beč!e !ulture) !raj jedne jedne eoe) !raj ve!a( Ka!o je Klimt dorineo tom dobu) !a!av je otonji značaj njegovog delaN ,rvo je !ao arizmatični vođa secesije) dorineo međunarodnom roboju i useu austrijs!e umetnosti( #atim je u sostvenim sli!ama usostavio !onstante6 !vadratni format) dijagonalnu !omoziciju) asimetriju) geometrijs!u stilizaciju) mozaič!u stru!turu obje!ta) zlatnu ili srebrnu ozadinuM i iznad svega) snagu eroti!e( Bio je među rvima !oji je useo da soji figurativno sa astra!tnim a stra!tnim sli!arstvom6 u!oli!o bogatsvo motiva !oji o!ružuju Klimtove figure ne smatramo de!orativnim) veD astra!tnim) autonomnim svetom) !oji dorinosi osobitoj izražajnosti li!ova( Ur!os značajnim dorinosima svoje umetnosti) !oji De biti dragoceni za buduDe umetni!e) Klimt je sa s!romno9Du govorio o svom sli!arstvu6 Umem da sli!am i crtam( @ sam u to verujem) a i ne!i drugi ljudi !ažu da u to veruju( *li) nisam sasvim siguran da











Krst) rvi ornament !oji je i!ada nastao) bio je erots!iM Horizontalna linija6 žena !oja leži( 0erti!alna 0erti!alna linija6 čove! !oji u nju rodireM  rodireM *li) *li) čove! na9eg vremena) !oji sledi unutra9nji oriv da maže zidove erots!im simbolima) je restuni! ili je izoačenM ,o9to ornament vi9e nije !oerentni) organs!i deo na9e !ulture) on vi9e ne može da bude njen izraz(G 5a!o 5a!o je isao *dolf $os u te!stu Ornament i zločinG) !oji očinje čuvenom rečenicom6 Sva umetnost je erots!aG( 3amera njegovog te!sta je bila da žigo9e bolesnu eroti!uG Klimta i drugi umetni!a o!uljeni o!o Beč!e radionice( Klimt je) smejuDi se ovom novom Savonaroli) odgovorio utoortretom sa genitalijamaG) istovremeno !ari!aturom i otvrdom sostvenog oredeljenja( *!o uo9te ostoji ostoji umetni! čije je celo delo erots!oG) erots!oG) onda je to %ustav Klimt( Klimt( Lena









reciznost je otvorila ut !a !omromisu lo9nog i trodimenzijalnog redstavljanja( Femme fatale je fatale je ostala ristuačnija) o!ornija( Ona če!aM 'ortret @znenadna smrt februara &F&1( godine srečila je Klimta da zavr9i dela !ao !ao 'ortret +o#ane 6taude >sli!a 6taude >sli!a br('&? i čuvenu (evestu čuvenu (evestu >sli!a >sli!a br('I?( 3jiova nedovr9enost vodi u Klimtov svet) !roz vrata !oja je ostavio otvorena !ada je odlazio( 0idi se da je crtež ostavljen !ao na grafič!oj loči) re otis!ivanja %oliG crtež je očinjen i osramljen osteenim rodorom boja(

8.alj#'a

















Gustav Klimt

Recommend Documents