„Gospođa Bovari“ –Gustav Flober Struktura I kompozicija –Roman se sastoji iz tri dela, a delovi su povezani likom glavne junakinje Eme Bovari. Iako je podeljen na tri dela, roman ipak predstavlja jednu celinu koja se odnosi na život Eme Bovari, a delovi se mogu posmatrati kao faze njenog života. Svaki deo se odlikuje promenom sredine i uz Emu drugu glavnu ličnost u svakom delu igraju njeni partneri. U prvom delu je to Šarl Bovari, Emin muž, radnja se odvija u selu Tostu. U drugom delu značajnu ulogu igra Emin ljubavnik Rudolf Bulanže i radnja se odvija u gradiću Jonvilu, u palanci. U trećem delu, pored Eme se javlja njen drugi ljubavnik Leon, koji se pominjao i na početku drugog dela. Radnja u trećem delu pretežno odvija u većem gradu, Ruanu, gde se Ema sastaje sa svojim ljubavnikom.Pripovedanje je pravolinijsko, ima hronološki tok, osim na početku kada pisac delo počinje retrospekcijom da bi predstavio detinjstvo Šarla Bovarija i okarakterisao ga. Nakon toga hronološki tok se ne narušava. Kompozicija se zasniva na gotovo pravilnom smenjivanju važnih epizoda(dramskih prizora) i opisa. Ti opisi uglavnom predočavaju Eminu svakodnevnu egzistenciju. Roman počinje u 1.licu množine – odbacivanje autorske perspektive. Floberu je važno da veže svoju perspektivu za učenike ili za Šarla. Stalno dolazi do pomeranja perspektive. Floberovim postupkom čitalac prvo sagledava likove spolja, a tek kasnije im ulazi u svest. Pripovedanje je u trećem licu, međutim, pripovedač nije sveznajući, već se njegovo znanje svodi na znanje junaka,tako da on pripoveda menjajući tačke gledišta –poistovećuje se sa likovima i govori u njihovo ime.Nova pripovedačka tehnika koja je zapažena u ovom romanu je doživljeni govor – to je upravo takvo piščevo poistovećivanje sa likovima, tako da govori iz njihove perspektive i svesti.Radnja nije dinamična, prebačena je na plan doživljaja, tako da je svedena na predstavu karaktera i psihološkog stanja Eme Bovari. Roman pre svega govori o nemoći da se prevlada emotivna samoća bića i o nesrazmeru između čovekovih želja i mogućnosti koja dovodi do duševne neuravnoteženosti i propadanja. Na taj način, ovaj roman nije samo prikaz nesrećne sudbine jedne žene, već se, zahvaljujući psihološkoj karakterizaciji glavne junakinje, prenosi na opštiji plan. Ema nije samo obična
žena koja strada, ona postaje simbol čovečje nemogućnosti da se izbori sa sobom,sa svojim strastima, maštarijama, idealima, ubeđenjima i željama.Promena tačke glediš ta: opšti redosled knjige isključuje junakinju iz uvoda i epiloga – i središnji položaj daje Šarlu. Upravo se u Šarlovom vidnom polju pojavljuje Ema –Šarl služi kao reflektor sve do trenutka kada Ema, postupno uvedena i prihvaćena, postaje središte i siže. I ona mora da počne od nižeg položaja ličnosti- predmeta, koja se upoznaje spolja (s tim što se pojavljuje ne predkritičkim, već zadivljenim okom). Flober se služi Šarlom da predstavi Emu onako kao je on vidi, pri čemu se Flober čvrsto spaja sa njegovom perspektivom, usvaja njegov ograničeni ugao gledanja i njegovo subjektivno viđenje. On se odriče povlašćene optike sveznajućeg autora, da bi o svojoj junakinji da samo privremenu, površnu sliku. Tokom celog uvodnog dela, Šarl je i središte I reflektor, i Ema je viđena preko njega, o njoj se saznaje samo ono što i on zna – nemamo pojma šta ona stvarno misli ili oseća.Roman je izgrađen po principu kontrasta u karakterizaciji ili u situacijama (Ema i ostali likovi, Šarl Bovari i apotekar Ome, Šarl i Emini ljubavnici). Često se Mme Bovari poredi sa Don Kihotom:jer osnovna tema je sukob između stvarnog i imaginarnog (junakove mašte). - u stilskom smislu predstavljaju parodije nekih romana (''DK '' viteških, ''MB'' romanse).-i jedan i drugi roman proizvode slične tragi-komične efekte. - Ema je takođe pročitala isuviše knjiga. Razlika : - Ema ima pogrešnu predstavu o sebi samoj, a DonKihot o svetu oko sebe. Ideje – Ideja koja se naslućuje u temi romana je prikaz ličnosti koja je nezadovoljna sopstvenim životom, stalno teži zamišljenim idealima, nečemu što će je izvući iz sveta monotonije i dosade kakav je realni svet oko nje, koja traži ljubav o kakvoj je čitala u romanima koja će je potpuno obuzeti i zadovoljiti sve strasti koje u njoj buktaju. S druge strane, Flober na ovaj način daje kritiku romantičarskih pogleda na svet i preko lika Eme Bovari koja je zanesena romantičarskom literaturom koju čita, on posredno daje i kritiku romantizma i kritički se postavlja i prema sebi kao stvaraocu jer je u jednom delu svog života pisao dela romantičarskog karaktera.Suprotstavljaju i ostale likove Emi, on prikazuje suprotnost između maštarije, nerealnosti, iracionalnosti i sa druge strane, trezvenosti, realnosti i racionalnosti (najviše izraženih u liku Rudolfa). Neuspeh Eminih ljubavnih veza upravo se zasniva na
različitim pogledima koje imaju ona i njeni partneri i upravo to dovodi do njihovog razilaženja i međusobnog nerazumvanja. Emina iluzija o stvarnosti dovodi je postepeno do konačne materijalne i duhovne propasti. Ema kao simbol romantičarskih težnji mora da propadne zbog pogrešnih ubeđenja. Emino samoubistvo je kulminacija njenog razočaranja i nemoći da se svalada emotivna samoća bića. Ema ne budi naklonost čitalaca jer je sebična i hladna,čak i prema svojoj kćeri. Nju fascinira privid stvari, a istina je ne zanima. Lik Šarl građen je kaokontrast Emi: njeno nezadovoljstvo jednako je njegovom zadovoljstvu; njena želja za životom jednaka je njegovom strahu od promene; njena ambicija njegovoj neambicioznosti i slaboj volji. Među njima ne postoji razumevanje, Šarl ne primećuje njeno nezadovoljstvo. Ironično, tek nakon Emine smrti Šarl počinje da liči na junake iz njenih snova. Nezadovoljstvo sopstvenom sudbinom glavno je obeležje Eminog lika. Termin Žila de Gotjea bovarizam predstavlja spoj nerealne ambicije,zapaljive mašte, autosugestije, taštosti, nedostatka mudrosti i tragičnog osećanja života. Apotekar Ome svojim karakterom predstavlja malograđansku glupost i površnost. On je glavni predmet piščeve ironije. Upravo ističući propast Šarla Bovarija na kraju, i društveni uspeh Omea,kao suprotnost– pisac ironično aludira na pobedu sujete, gluposti i proračunosti nad humanošću i učenošću. Na taj način kritika društva postaje još jedna od piščevih ideja. Likovi ovog romana uglavnom nisu ono za šta se predstavljaju. Zbog te dvojnosti karaktera Gospođa Bovari ima odlike psihološkog romana. Duhovna učmalost i kukavičluk krije se iza ovih junaka, iako oni sami nisu toga svesni i sebe vide drugačije. U pravom svetlu sebe jedino sagledava zelenaš Lere, koji prihvata sopstvenu pokvarenost. Roman takođe obuhvata sve slojeve društva, pa ima i odlike socijalnog romana (seoski, plemićki i građanski sloj).
