gramatika i um

Gramatika i um –Noam

Čomski (Sticanje (Sticanje jezičkog znanja) znanja)

Jasmin Metjahić

Sadržaj Uvod ..............................................................................................................................................................

2

Generativna gramatika ..................................................................................................................................

3

Jeziĉne univerzalije .......................................................................................................................................

4

Deskriptivna i eksplanatorna teorija ..............................................................................................................

5

Teorije uĉenja jezika .....................................................................................................................................

6

Sticajni model za jezik ..................................................................................................................................

7

1


Čomski (Sticanje jezičkog znanja)

Jasmin Metjahić

Uvod

Jedna je od temeljnih karakteristika ljudskog jezika težnja prema što većem uĉinku s

jedne strane, a što manjem naporu s druge. Onaj ko govori nastoji dati što veći broj informacija, a utrošiti što manje energije, dok onaj koji sluša oĉekuje što potpuniju informaciju ali i što manje napora da bi je razumio – taj se pojam u lingvistici naziva ekonimijom .

Jeziĉna ekonomija je definisana kao mogućnost postizanja ravnoteže u jeziku izmeĊu dviju krajnosti – težnje za uštedom u trošenju energije i težnje za što boljom komunikacijom. Smatra se da je stoga ekonimija jedan od osnovnih pokretaĉa promjena u jeziku.

2



Jasmin Metjahić

Generativna gramatika

Prema Chomskom jezik je skup pravilno stvorenih reĉenica, a govoriti jezik znaĉi vladati skupom pravila za proizvodnju takvih reĉenica. On ne pokušava reći što je to reĉenica jer smatra da svaki izvorni govornik (native speaker; le parlant authentique) intuitivno zna što je reĉenica i koja su njena pravila. Kriterijum za pravilnost reĉenice jest idealan izvorni govornik tj. njegova jeziĉna intuicija. Cil j lingvistiĉke teorije, za Chomskoga je u tome da opiše jeziĉnu sposobnost, sposobnost

kojom govornici razlikuju gramatiĉke (taĉne) od agramatiĉkih (netaĉnih) reĉenica. Ta je jeziĉna sposobnost uslov za uĉenje jezika i ĉini govornikovu kompetenciju. Kao što je već reĉeno, Chomsky razlikuje kompetenciju i performanciju . No, istraživanje kompetencije važnije je od

istraživanja performancije jer je kompetencija biološko nasljeĊe, tj. suprotna neĉemu što je nauĉeno. Osim toga opisivanje kompetencije može objasniti ne samo sustav pravila nekog jezika već i jeziĉne univerzalije (univerzalna svojstva, zajedniĉka svim jezicima). Cilj generativne gramatike

tako je nastojanje da se opiše univerzalna gramatika. Sposobnost razlikovanja

gramatiĉkih od agramatiĉkih reĉenica ĉini, dakle, jeziĉnu kompetenciju govornika. Gramatika, kao model kompetencije, model govornikova znanja, ima zadatak da eksplicitno nabroji sve

gramatiĉke reĉenice i da iskljuĉi sve agramatiĉke, gramatika koja toĉno opisuje neki jezik, tj. koja može nabrojati strukturni opis svih njegovih izraza. Iz ovoga možemo izvući definiciju generativne gramatike : to je eksplicitna gramatika koja ima sposobnost da nabroji sve i

iskljuĉivo gramatiĉke reĉenice nekog jezika. Cilj ove gramatike je da utvrdi pravila po kojima se generiraju ( stvaraju) reĉenice.

3



Jasmin Metjahić

Jezične univerzalije

Ĉovjek ima specifiĉnu uroĊenu JEZIĈNU MOĆ tj. sklonost koja mu omogućuje ovladavanje stvaralaĉkom upotrebom jezika. Ona je nezavisna o opštoj inteligenciji. O postojanju te moći govore i ĉinjenice da se jezik pojavljuje u probližno istoj dobi kod sve djece, da je naĉin njegova usvajanja isti u svim kulturama svijeta. Djeca imaju opštu sklonost za jezik, a koji će jezik ono nauĉiti zavisi u kojoj se sredini zateklo. I u samim jezicima mora ju postojati neke osobine zajedniĉke svim jezicima koje ograniĉavaju jeziĉnu raznolikost na mjeru u kojoj su uoĉljivi ograniĉenim mehanizmom. Za takve JEZIĈNE UNIVERZALIJE može se reći da odražavaju ograniĉenja i svojstva ureĊeaja koji proizvodi jezik. Jeziĉne se univerzalije mogu podijeliti u dvije grupe: SUSPSTANTIVNE i FORMALNE UNIVERZALIJE.

Ako svi jezici upotrebljavaju jedinice odreĊene vrste koje su ĉlanovi ograniĉenog skupa jedinica, tada o tim jedinicama govorimo kao o suspstantivnim univerzalijama. Primjer takvih

univerzalija su glasovna obilježja koja su dovoljna za opis fonoloških sustava svih jezika. Sliĉni skupovi univerzalija postoje i u sintaksi i semantici. Tako npr. Svi jezici imaju odreĊene sintaktiĉke kategorije kao što su imenica, glagol,.. I odrešene semantiĉke uloge kao tema, cilj. Formalne su univerzalije mnogo apstraktnije od suspstantivnih. One odreĊuju oblik gramatike i pravila koja se u njoj mogu pojaviti. Naziv formalne univerzalije odnosi se na opšte uslove koje moraju zadovoljiti gramatike svih prirodnih jezika. Takva je univerzalija zahtjev da gramatike

prirodnih jezika moraju sadržavati transformacijske procese. Lingvist koji prouĉava neki jezik i dijete koje taj jezik uĉi nalaze se pred istim problemom. Comski – Sposobnost coveka da vec u ranim godinama života usvoji jedan složen sistem pravila koja ce mu omoguciti da koristi sredstva svog jezika i formira recenice. Taj sistem jeste gramatika maternjeg jezika.

Primjeri jeziĉkih univerzalija -

Svi jezici imaju bar dva vokala,

-

a ukupan broj fonema u njihovim glasovnim sistemima nije manji od 10 niti veći od 70.

-

Svi jezici imaju vlastita imena.

-

Svi jezici koriste se metaforama.

-

Ako neki jezik ima kategoriju roda, onda uvek ima i kategoriju broja. 4



Jasmin Metjahić

Deskriptivna i eksplanatorna teorija

i) nabrajanje klase r 1, r 2,.. mogućih reĉenica ii) nabrajanje klasa SO1, SO2,... mogućih strukturalnih opisa iii) nabrajanje klasa G1, G2,... mogućih generativnih gramatika iv) Specifikovanje funkcije f takve da je SOf strukturalni opis pripisan reĉenici r 1 gramatikom G1 v) Specifikovanje funkcije m takve da je m(i) ceo broj asociran sa gramatikom G 1 kao

svojom vrednošću (metod za selekciju jedne od beskonaĉno mnogo hipoteza koje su uskladljive sa datim jeziĉkim podacima)



Teorija jeziĉke strukture koja zadovoljava uslove i-iv zvaćemo eksplanatornom teorijom



A teoriju koja zadovoljava uslove i-v deskriptivnom teorijom

5



Jasmin Metjahić

Teorije učenja jezika

Istorijski gledano možemo da izdvojimo dva opšta pristupa problemu sticanja znanja: -empiristiĉki -racionalistiĉki

Ĉomski tvrdi da jezik nije nešto što se uĉi, već je to uroĊena struktura koja se aktivira samim dolaskom deteta na svijet. Dijete je, dakle, po Ĉomskom, na neki naĉin genetski “programirano” da usvoji jedan od mogućih ljudskih jezika. Ovo dalje pretpostavlja da dijete ne bi moglo da usvoji nijedan drugi sistem koji bi se razlikovao od prirodnih jezika. Ĉomski se vraća racionalistiĉkoj filozofiji, koja povlaĉi jasnu granicu izmeĊu ĉovjeka I svih drugih živih bića istiĉući izuzetnost homo sapiens-a. Razlike izmedju dveju aktuelnih koncepcija jeziĉkih univerzalija 1) Empiristiĉka, induktivna i oslonjena na deskripciju 2) Teorijska, deduktivna i usmerena ka objašnjenju

6



Jasmin Metjahić

Sticajni model za jezik

Transformaciona gramatika mora zadovoljiti uslove: 1. Opservacione adekvatnosti koja podrazumijeva dosljednost posmatranja, tj. niz pravila koja

omogućavaju da se bilo koja reĉenica u jeziku može taĉno opisati; 2. deskriptivne adekvatnosti koja podrazumijeva dosljednost u opisivanju prećutnog znanja govornika koje obuhvata procjenjivanje semantiĉkih odnosa unutar reĉenice; 3. eksplanatorne adekvatnosti koja se tiĉe dosljednosti u objašnjavanju I opisivanju pravila koja

omogućavaju najekonomiĉniji opis jezika. Ova tri nivoa adekvatnosti Ĉomski sagledava sa stanovišta izgraĊivanja apstraktnog sticajnog modela za jezik (SM) koji se može prikazati u vidu tzv. kutije:

jeziĉki podaci – > SM -> GRAMATIKA Primarni jeziĉki podaci kojima se dijete služi kada usvaja odgovarajući jezik ĉine ulazni materijal . Gramatika, odnosno gramatiĉki sistem je izlazni materijal . Po prijemu primarnih

jeziĉkih podataka koji se sastoje od onih iskaza koje je dijete ranije ĉulo, SM stvara gramatiĉki sistem koji omoguduje predviđanje budućih opažanja, tj. predviđanje o tome koji će iskazi biti gramatičke rečenice. Da bi se shvatio SM i naĉin na koji on stvara gramatiku, potrebno je razumjeti njegovu unutrašnju strukturu.

7

gramatika i um

Recommend Documents