ZOHAR
Priredio: Geršom Šolem
Naslov originala:
ZOHAR
-
The Book of Splendour
Edited by Gershom G.Scholem
© Copyright na prevod za Jugoslaviju:
SADRŽAJ
IPBABUN Sva prava objavljivanja zadržava izdavač.
Izdavač: lP "BABUN" Za izdavača: Dragan Paripović Ana Bešlić
Uvod
..7
....
POSTANJE Početak ... Univerzum: ljuska i jezgro . Prva luč ....... Stvaranje čovekovo .
Prevod: Dragan Paripović Pregledao i transkribovao: rabin Isak A sijel
Prelom:BABUN Štampa: Lukaštampa, Beograd Tiraž:
418
Prvo izdanje,Beograd 1999
25 26 27 29
32 36 Sveproždirući oganj Napuštanje života ...................... 39 ....... 40 Tri niti Duha .... Najviši stupanj vere ..................... 41 43 Ponoć ........ Jakovljev blagoslov ...................... 46 . . ..... 48 Veći od Josefa .. 50 Velika svetkovina .... 57 Jakovljeva smrt ... Muško i žensko
.. .
Pečat na tvome srcu
........ 67
IZGNANSTVO Deset sefirota . Iz dubina
..
Dva aspekta .. Šabat
.....
Ljubavnici Tore Sudbina duše . . . Patnja nevine dece . Tri vida duše . . . . Služi Gospoda s radošću . Zvezde
..........
Alegorijsko objašnjenje Jone
75 79 80 81 85 89 92 94 96 97 .. .. 101
KNJIGA LEVITSKA-BROJEVI-PONOVL JENI ZAKON 107 Izgnanstvo i izbavljenje . 110 Kako stajati pred Bogom 111 Himne u nebesima . 113 Sveto sjedinjenje . 114 Božanska ljubav . .. 116 Ruža šaronska ... . 117 Drvo života .... .. 118 Skriveno značenje Tore . 121 Tekstovi .. Glosarijum
123
UVOD
* ISTORUSKE OKOLNOSTI NASTANKA ZOHARA
K
njiga Zohar, najvažnije literarno delo Kabale, leži pred nama donekle tiha i nepristupačna, kako i do
likuje jednom delu tajne mudrosti. Da li zbog toga, ili uprkos tome, nijedno literarno delo srednjeg veka, koliko god da je jasnije i pristupačnije od Zohara, nije izvršilo ni približno sličan uticaj, niti doživelo takav uspeh.Uticati na razvoj religioznih uverenja u dužem vremenskom periodu i u najširim krugovima judaizma, a naročito u onim najosetljivijim na pitanja religije, štaviše, uvrežiti se u periodu od tri veka, tačnije rečeno od petnaestog do osamnaestog stoleća, kao izvor doktrine i otkro venja istog autoriteta i kanonskog ranga kao Biblija iTalmud - predstavlja prerogativu koja nije pripala ni jednom drugom delu jevrejske literature. Ova zračeća sila, razume se, nije izbijala od samog početka iz "Knjige zračenja" ili, kako je obično prevodimo
"Knjige sjaja".
Majmonidov
"Vodič za zbunjene", u
skoro svakom pogledu antiteza Zoharu, vršio je u svoje vreme
7
Uvod
Uvod
*
*
uticaj neposredno i otvoreno. Od samog trenutka svog pojavlji vanja uplivisao je na umove ljudi, bilo da ih je ispunjavao nadahnućem ili bogobojažljivim slutnjama. Ipak, već nakon dva veka izrazitog uticaja knjiga je počela sve više i više da tone u zaborav sve dok je huk vekova nije skoro u celosti izbrisao iz svesti širokih masa. Tek krajem osamnaestog stoleća Pokret jevrejskog prosvetiteljstva je ponovo izvlači na svetlost dana nalazeći u njoj pokretačku silu za svoju borbu. Sa Zoharom je slučaj bio drugačiji, budući da je on svoj put do javnosti morao da prokrči iz jedne bezmalo potpune, teško probojne anonimnosti i tajnovitosti. Stotinama godina, a mo žda i više, delo jedva da je pobuđivalo bilo kakvo interesovanje, a kamoli da je davalo povoda za ikakvu diskusiju. Kada se pojavilo na sceni ono je izražavalo (i prema tome pozivalo na) osećanja veoma malobrojnog soja ljudi koji su se u labavo uređenim zajednicima borili za novo, mistično razumevanje sveta Judaizma, nemajući ni najprigušeniju slutnju da je ova naročita knjiga, među mnogima koje su težile da jezikom alegorije i simbola izraze nove svetske poglede, jedina predo dređena da doživi uspeh. Lagana senka skandala koji je pratio njeno objavljivanje i inicijalno pojavljivanje u svetu literature, kao i pitanje da li je možda posredi nelegitimno rođenje svo jevrsnog literarnog falsifikata, vrlo brzo su, međutim, nestali i bili zaboravljeni. Polako, ali sigurno, uticaj Zohara beše naras tao. I, u trenutku kada su se grupe, među kojima je njegov uticaj u burama jevrejske istorije prevladao, dokazale kao nosioci novog religioznog stava, koji ne samo da je polagao 8
pravo na autoritet, nego ga je zapravo i stekao, Zohar je svojim takoreći zakasnelim, ali izuzetno intenzivnim pro sj aj em nacio nalnog života najposle uspeo da ispuni veliki istorijski zadatak tajnog teksta koji će služiti kao nadopuna Bibliji i Talmudu na jednom novom nivou religiozne svesnosti. Ovu njegovu nada hnjujuću osobinu pripisuju mu sve do dana današnjeg brojne jevrejske zajednice u istočnoj Evropi i na Istoku, bez oklevanja potvrđujući ono što je od davnina poznato u vezi svetih tek stova - a to je da uticaj koji jedno takvo delo vrši na dušu ne zavisi od toga da li će ono biti shvaćeno. Tek sa propašću onog nivoa života i verovanja prema kojem je Kabala u stanju da predstavlja istorijsku snagu, i sjaj Zohara je zgasnuo; a još kasnije, prilikom revalorizacije prosvetitelj stva, on je postao "knjiga laži", štivo za koje se smatralo da zatamnjuje čistu luč judaizma. Reformistička polemika u o vom slučaju takođe je požurila da postane oruđe istorijskog kriticizma koji se, mora se reći, nakon nekoliko obećavajućih početaka, pokazao slabim i nesigurnim u izvršavanju svog programa, čvrstog koliko i njegovi metodi i istinitog koliko je većina njegovih teza uopšte mogla da bude. Istorijski kriticizam će, međutim, nadživeti kratkotrajnu besmrtnost onog "izvornog" judaizma iz čijih istorijskih nazora i hijerarhije vrednosti je i nastao. Lišen polemičnosti, zaoku pljen preciznijim i obj ektivnijim uvidom u njegovu predmetnu suštinu, sada će se on potvrditi u novom (a delimično vrlo starom) kontekstu u kojem počinjemo da sagledavamo svet judaizma i njegovu istoriju. 9
Uvod
Uvod
*
*
LITERARNI KARAKTER
Ako je suditi po spoljašnjoj literarnoj fiziognomiji Zohara, daleko od toga da je on zamišljen i sačinjen kao jedinstvena kompozicija. Štaviše, Zohar nije ni nalik na nekakvo izlaganje o pogledima na svet po uzoru na Kabalu, poput mnogih koji potiču još iz vremena nastanka Kabale pa i iz kasnijih perioda. Najpre se može reći daje to, u štampanoj formi kakva leži pred nama, jedna zbirka rasprava i spisa koji se po svojoj spoljašnjoj formi bitno razlikuju jedan od drugog. Čini se da su u većini poglavlja predstavljena tumačenja biblijskih pasaža, odnosno kratkih izreka ili dužih homilija, ili pak vešto komponovanih tumačenja čitavih nizova homilija u kojima rabin Š imon ben lohaj, glasoviti učitelj drugog veka i njegovi prijatelji i učenici objašnjavaju reči Svetog Pisma u skladu sa njihovim skrivenim značenjem i to skoro uvek na aramejskom jeziku. Ostala po glavlja, mada se na takva ređe nailazi, sačuvana su u vidu anonimnih i čisto činjeničnih tumačenja u kojima se ne mogu prepoznati tako istančani opisi pejzaža i ličnosti kakve nalaz imo u drugim delovima dela i to gotovo uvek u jednom vrlo visokoparnom stilu. Veoma često je izlaganje enigmatično kratko, ali su ideje predstavljene uz prepoznatljivu propo vedničku amplitudu i sa arhitektonski efektnom elaboracijom. Mnoga poglavlja doista liče na fragmente proročanstava i tumačenja tajnih otkrovenja, a pisana su naročito nadahnutim, svečanim, "uzvišenim" stilom, u toj meri da je nepristrasan 10
čitalac gotovo sklon da pomisli kako su prekoračene granice dobrog ukusa u pravcu usiljenosti i visokoparnosti. Dok izla ganje uglavnom dobija tek lagano povišeni ton, bremenit i realističan, u određenom broju poglavlja uistinu možemo naći strast za povezivanjem ideja koja dospeva do svog ekstrema i degeneracije, uzdižući se iznad konceptualne realnosti. Isto tako, mnogi delovi su odvojeni od ostalih naročitim naslovima kao manje ili više nezavisne kompozicije, za šta su verovatno postojali vrlo jaki razlozi. Za glavni deo Zohara, koji je uređen delovima iz Peto knjižja smatra se da predstavlja drevni Midraš, i u mnogim pojedinostima on imitira oblik drevnih radova pod istoimenim nazivom iz prvih stoleća nove ere. Međutim, u celini gledavši, on ovu formu razbija da bi preuzeo jednu sasvim drugačiju formu srednjevekovne besede. Produžene kompozicije kon struisane sa određenim planom, kakve nalazimo u Zoharu u dužini od petnaest, dvadeset ili čak četrdeset stranica, u pot punosti su strane drevnom Midrašu. Ovde imamo drugojačije principe kompozicije. Isto važi i za delove naslovljene Midraš ha-Neelam (Tajni Midraš) i Sitre Tora (Tajne Tore), koji u velikom broju delova iz Petoknjižja, naročito u prvoj knjizi, čine paralelne deliće "glavnim delovima". Tajni Midraš, razume se, ima mnogo toga da nam kaže o Šimonu Ben Johaju i njegovom krugu, ali su u njemu skoro u potpunosti izostavljene izvorne mistične i teozofske linije mi sli; umesto toga, u svojim najvažnijim delovima, on predstavlja radikalnu alegorizaciju patrijarhalnih priča koje daju naznake 11
Uvod
*
o sudbini duše pre i posle smrti. Ove alegorije vrlo jasno otkrivaju svoju bliskost sa filozofskim propovedništvom tri naestog veka. Na drugoj strani, "Tajne Tore", koje su uglavnom bile komponovane bez upotrebe forme Midraša ili dodavanja imena, predstavljaju prelaz od filozofsko-eshatološke alego rije ka izvorno mističnoj egzegezi. ldra Raba (Velika skupština) opisuje, sa jednim izvanredno
smišljenim planom, mističnu "figuru" Božanstva kroz simbol Prvog Čoveka, a Šimon ben Johaj tretira istu temu po drugi put u jednom monologu uoči svoje smrti, koja je vrlo živo opisana u!dri Zuti (Mala Skupština). Anonimne "Mišnajot" i "Toseftot", zamišljene kao uvod u druga poglavlja, izlažu pro ročanstva u vezi sveta i duše. U Raja Mehemna (Verni Pastir), Mojsije i Rabin Šimon razgovaraju o skrivenim razlozima zapovesti. Tikunim ponovo daje detaljno tumačenje prvog poglavlja petoknjižja, i tako dobijamo sumu više od deset velikih i malih delova koji očigledno predstavljaju odvojene jedinice. Stoga se ne treba čuditi što pitanja o jedinstvenosti Zohara nailaze na vrlo neodređene odgovore.
NASTANAK I AUTORSTVO Iako na ovom mestu ne možemo u potpunosti obratiti pažnju na različite kritičke poglede o Zoharu, rezultati analize do kojih se sve do sada stiglo mogu se, u svakom slučaju, ukratko sažeti. Najradikalnije gledište o Zoharu izneo je Ha jnrih Grec (Heinrich Graetz). On je objavio da su svi delovi 12
Uvod
*
Zohara bez izuzetka delo španskog kabaliste Moše de Leona (Moses de Leon) koji je umro 1305. Uz put se veliki istoričar nije libio da na dotičnog kabalistu preko svake mere izlije žuč i jarost. Retko koje delo je u Grecovoj školi izašlo na tako žalostan i rđav glas kao de Leonev Zohar. Ne samo da nije prepoznao genijalnost koja se autoru Zohara - ukoliko se radi o delu jednog čoveka - ne može osporiti, nego je Grec u njemu video samo prevaru i šarlatanstvo. Nasuprot ovom gledištu, na Zohar se gledalo, naročito u ranijim generacijama, kao na potpuno nejedinstveno delo, ili još kao na delo koje je u tajnosti nastajalo tokom vremena, i u kome su najrazličitije i često kontradiktorne sile kabalističkog pokreta nalazile svoj izraz. U oba slučaja je Moše de Leon bio smatran urednikom drevnih spisa i fragmenata, kojima je mo žda dodao nešto svoje. Teorija da su u Zoharu bili čuvani "rani" izvori i dokumenti, mada prema opštem uverenju u revidiranoj formi, danas je veoma raširena. Ako se sa tim složimo Zohar bi zaista mogao da bude (što nesumnjivo čini ovo gledište veoma atraktivnim mada mu nedostaju svi dokazi), čak i u svojim spoljašnjim počecima, riznica kreativnog narodnog du ha te, poput Biblije i Talmuda, anonimno delo koje je nastajalo vekovima. Upravo na ovakvim gledištima da se uočiti dugotra jni uticaj škole Ahad Haama, kojoj nedostatak dokaza u teori jama - u čiju korist nije izneta čak ni senka filološko-kritičkog dokaza - ni u kom slučaju nije ugrozio širenje i razgranavanje. Ono što je ugodno može da prođe i bez dokaza. 13
Uvod
* Svaki pokušaj da se korišćenjem egzaktnih kriterijuma do kaže kako određeni slojevi i delovi Zohara potiču iz vremena pre sredine trinaestog veka dovodi uvek iznova do upravo suprotnog zaključka. Tu činjenicu je autor ove knjige lično iskusio. Nakon što je mnoge godine posvetio jednoj takvoj analizi, našao je da nepobitan rezultat tako malo odgovara početnim očekivanjima, da je u stvari morao u potpunosti da ih odbaci. Stoga dajem sebi za pravo da utvrdim sledeće: Zohar je, uglavnom, jedinstvena knjiga, mada ne onako kako je to Grec zamišljao. Među odvojenim delovima nema slojeva niti drevnih materijala iz mističnih Midrašima koji bi nama možda bili nepoznati. Naprotiv, ovi delovi knjige izlaze iz umova svojih autora baš onakvi kakvi jesu, izuzev onih delova koji nesumnjivo nedostaju, a takvih ima dosta i nestali su iz rukopisa već u četrnaesto m veku. Dobar deo štampanog materijala je pogrešno uređen, dok je, međutim, sam rukopis očuvan u korektnom redosledu. Najposle, nekoliko kraćih delova je pridodato naknadno u četrnaestom veku. Odvojeni delovi ne ukazuju na mogućnost odgovarajućeg broja slojeva ili autora, ali je čitavo štivo Zohara u početku bilo sačinjeno iz tri dela. U sebi su uglavnom jedinstveni i to su:
Uvod
*
Sigurno je da autor trećeg sloja, koji je pred sobom imao kompletnu formu drugog koji citira i prilično neuspešno imi tira, nije autor prva dva. Sve govori protiv toga: lingvistički karakter trećeg dela, njegova snažna apokaliptična stremlje nja, mučna konstrukcija, divergentna gledišta, te način na koji se služi izvorima. Neko bi u vezi sa ovim mogao da iznese prilično riskantnu tezu kako je treći sloj možda nastao u auto rovom poznom dobu kada je njegov talenat već presušio i napustio ga, pa je stao da imitira samog sebe. Međutim knjiga Tikunim trećeg sloja deluju nadasve autonomno čineći tako ovu tezu neodrživom. Ova poslednja grupa spisa kompono vana je oko 1300. godine. Sa druge strane, prva dva sloja su po svoj prilici delo jednog autora, čiji se razvoj od kompozicije prvog do kraja drugog sloja još uvek jasno uočava, i tako svedoči u korist teze da iza njih stoji jedna ličnost. Tajni Midraš, koji se zbog slobodnog korišćenja filozofske terminologije kao i delimičnog korišćenja hebrej skog jezika sve do danas uobičajeno smatrao poslednjim delom čitavog opusa, predstavlja najverovatnije njegov najra niji deo.
3) Raja Mehemna i takozvani Tikune Zohar čiji je autor jedan.
Iza svega stoji živa ličnost mistika koji, počevši najpre sa filozofskim i talmudskim učenjem svog vremena sve više biva privučen dubokim mističnim i gnostičkim idejama Kabale, da bi napokon sasvim odustao od filozofskih interesovanja iska zujući umesto toga uistinu zapanjujuću genijalnost za mistične homilije. Ruku na srce, trebalo je da prođe pola milenijuma da bi jevrejska literatura ponovo iznedrila jedno tako nepro-
14
15
1) Midraš ha-Neelam. 2) Glavni deo Zohara sa /dra Rabom, [dra Zutom, Sitre Torom i većinom ostalih kraćih tumačenja.
Uvod
Uvod
*
cenjivo delo. Takav je autor ovih najvažnijih delova Zohara on nije ni redaktor niti je kolektor nego upravo propovednički genije. Ono što je on neočekivanom i impresivnom snagom stvorio iz teksta Svetog pisma i drevnih hagadskih motiva Midraša zaista je prava Kabala, nastala pre njegovog vremena, ali na koju se ugledao i koja je postala njegov spiritualni dom.
LJ
*
Ali šta reći u vezi ovih maski? Šta reći o čitavom galilejskom pejzažu koji se rastvara u nestvarnom, i o rabinu Šimonu ben Johaju, njegovoj porodici i prijateljima, i svoj drugoj "odeći" ukrašenoj po ugledu na Midraš, u kojima autor izgleda da nalazi toliko zadovoljstvo, kao da uživa u igri mašte? Ovaj beg
anonimnost i romantične kulise izazivao je pravo literarno uzbuđenje u kritičkim delima 19. veka - ljutite napade i mora listički prezir, kao i obazrivo te ponekad bučno odobravanje što danas može da izgleda prilično preterano. Jer, odavno je poznato da beg u anonimnost i sakrivanje iza pseudonima slute na literarni falsifikat, i neretko označavaju prevaru. Tako da se nismo uzalud odlučili za izraz "pseudo-epigraf' (za podmet nuto delo tobožnjih bogougodnika) kako bi označili naročitu, ali ipak dozvoljenu kategoriju religiozne literature jednim ter minom koji bi bio lišen moralističkog predznaka izopačenosti što odjekuje u engleskoj reči "falsifikat". Važni dokumenti naše religiozne literature su u tom smislu falsifikati; takođe, mi stična literatura koju je autor Zohara možda čitao sastojala se, LJ znatnoj meri, od ranijih pseudo-epigrafa. čak nismo sigurni ni da li je autor, koji tehnikom pseudo epigrafije rukuje sa toliko veštine - dopuštajući likovima svog dijaloga obilje izmišljenih naslova knjiga i citata, uzeo literarnu formu kabalističkog pseudo-epigrafa toliko ozbiljno. Naravno, posmatrajući čitav niz imitacija Zohara koje su se pojavile u toku prvih sto godina od njegovog objavljivanja, jasno je da njihovi autori svu tu maskaradu nipošto nisu uzimali ozbiljno. Maskarada je služila kao zgodna prilika da ime autora koji je za sebe nalazio da je u posedu tajne mudrosti iščezne iza njegovog materijala. A, ako bi okvir ponekad bio namerno ili možda nesmotreno prekornemo ukrašen - a Zohar je najis taknutiji, ali daleko od toga da je i jedini primer takve ljubavi prema maskaradi u jevrejskoj literaturi - još uvek se radilo tek
16
17
Prema tome, njegov svet misli i koncepta nije bio ni nov ni neobičan, mistični izvori kojima se služio ni u kom slučaju nisu zaboravljeni tomovi i apokrifi iz opskurnih vekova. Radi se o literaturi Kabale iz vremena Moše ben Nahmana ( 1 1 95-1270) i njegovog kruga, literatura koja je u velikom delu sačuvana i danas je takođe vrlo dobro poznata. Način na koji je mistični svet ovog autora Zohara satkan otkriva nam vrlo precizno samo razdoblje u kome je on bio angažovan na razvoju svoje Kabale. Uz to, čitavi nizovi lingivističkih i činjeničnih kriteri juma nepogrešivo ukazuju na isto vreme. Glavni delovi Zohara su, dakle, komponovani oko 1280. godine u Španiji, od strane jednog kabaliste koji nije ni video Palestinu. Ovo delo, uvek u novom ruhu i različitim literarnim i stilskim formama, izbija iz autora koji izgleda da je duboko iskusio preobraćenje u kabalu. No, uprkos svih maski koje on rado na sebe navlači, unutrašnja forma i lični stil su uvek istovetni.
\
I
Uvod
Uvod
*
*
o blagom dodiru. Tek kasnije, kada je prerušavanje postalo istorijska realnost ove stvari su bile grublje shvaćene. Koliko razigrano se autor Zohara služio ovom formom pokazuje i vredna pažnje činjenica da je njemu osim ove knjige pošlo za rukom da sastavi i neka druga kraća pseudo-epigraf ska dela, od kojih je jedno, takozvani "Testament rabina Elieze ra Veličanstvenog", uspelo da postane jedna od najraširenijih jevrejskih narodnih knjiga, mada je njeno pravo poreklo uglav nom nepoznato. Grec je, međutim, optužio Moše de Leona da je falsifikovao Zohar iz pohlepe za dobitkom, kako bi izmamio novac od lakovernih bogataša, pošto su knjige pod njegovim imenom prestale da mu donose dovoljno profita. čak i ako ne bi imali ubedljiv dokaz da je glavni deo Zohara postojao još pre 1286. godine, a to je godina kadaje Moša de Leon napisao "svoju" prvu knjigu koja se u celini temeljila na Zoharu, za istorijski kriticizam bi ovako oslikana njegova figura, koja podseća na probisveta iz pripovedaka, bila neprihvatljiva. Ovo naravno ne isključuje mogućnost da je on sam napisao Zohar pre te godine.
I
I
I
No, da li je Moše de Leon u stvari autor Zohara, kako su to , nekada davno njegovi savremenici posumnjali? Danas mo žemo potvrditi sa dovoljnom dozom filološke sigurnosti da I Moše de Leona valja smatrati stvarnim autorom knjige. Zaista, I iako su raniji dokazi koji potkrepljuju ovu hipotezu opovrgnu ti, sada se pojavljuje jedan sasvim nov dokaz koji odlučujuće J svedoči u prilog autorstva Moše de Leona. Jedno je sigurno: Moše de Leon posedovao je original dela koje je lično umno18
žavao i prosleđivao dalje počev od 1280. godine, tako da je njegov zemljak, Isak ibn Sahula od Gvadalahare čitao "Tajni Midraš" već 128 1 . godine. Od 1286. pa nadalje Moše de Leon je sastavio znatan broj "sopstvenih" spisa. Ove knjige otkrivaju nam autora koji u potpunosti živi i kreće se u specifičnom miljeu Zohara, a ne samo u svetu Kabale njegovog doba, te lako jedino preostaje da ustvrdimo kako se on ili sasvim pre pustio snažnoj ličnosti bezimenog autora Zohara, do te mere daje napustio i svoje lične crte, ili daje on pak sam autor knjige. Za potonje gledište postoji značajan hronološki pokazatelj. Sve do nedavno, niko nije znao koliko je star bio Moše de Leon kada je počeo da piše, niti je uopšte bilo moguće povezati njegovu "predistoriju", odnosno vreme pre nego što je počeo da piše pod svojim imenom, onih deset do dvadeset g�dina koliko je neophodno za pripremu i tvorenje jednog dela te vrste kojima pripadaju prva dva sloja Zohara. Ali, nešto pre Prvog svetskog rata u Moskvi je zahvaljujući čudnoj koinciden ciji pronađen rukopis za koji se ispostavilo da je ni manje ni više nego skripta Majmonidovog "Vodiča za zabludele", pisanog za Mošu de Leona 1264. godine. Ovih dvadeset "praznih" godina (od 1264-1286) koji su prethodili njegovom pojavlji vanju u javnosti vrlo upadljivo se poklapaju sa periodom nas tanka Zohara, koji je utvrđen potpuno različitim vezama i kriterijumima. Pa zašto onda put od čitanja "Vodiča za za bludele" do eshatološkog misticizma Moše de Leonove "Knjige racionalne duše" ne bi bio onaj isti gore opisani u kome se ogleda unutrašnji razvoj autora Zohara, od polu-filozofske 19
Uvod
Uvod
*
*
alegorije do mistično-teozofskog tumačenja Svetog pisma? Možemo sa sigurnošću da kažemo kako se nijedan drugi špan ski kabalista tog perioda, od onih koje znamo i pojavljuju se pred nama sa svojim individualnim duhovnim obeležjima, ne može dovesti u vezu sa mogućim autorom Zohara. NiAbraham Abulafija, ni Moše de Bwgos, ni Jakov od Segovije niti Josef Gikatila ne pokazuju tako nepogrešivu fiziognomiju. l, ko god nije rad da veruje u Veliko Neznano koje tako uspešno izmiče svim pokušajima da bude opisano, mora se prikloniti Moši de Leonu, ukoliko želi da uspe u rekonstrukciji jednog od na jznačajnijih i najistaknutijih figura jevrejske religiozne istorije. Ovde bi valjalo reći nešto i o jeziku Zohara, koji predstavlja jedan od najznačajnijih faktora njegovog uspeha. Postojana' igra crno-belog kontrasta Zohara na specifičnom aramejskom, prekrivena je štovanja vrednom patinom kroz koju se probija sjaj obuzdanog entuzijazma i ideja koje su, da bi bile izražene uzdržanim j evrejskim jezikom 13. veka, morale da govore same za sebe. U obličju koje su preuzele one su, takoreći, pronašle svoj maternji idiom. Ovo lingvističko postignuće je utoliko više vredno poštovanja zbog toga što je srednjevekovni hebrejski, kao što je oštroumnom oku vidno, na svakoj stranici iskazan kroz aramejski redosled reči, sintaksu i terminologiju. A još više poštovanja izaziva činjenica da aramejski vokabular au tora pokazuje čudnovatu oskudnost i jednostavnost. Čim se pročita prvih tridesetak stranica originala nauči se vrlo dobro jezik čitave knjige pa je, ako se to ima u vidu, zadivljujuće sa , koliko skromnim resursima je toliko toga izraženo, i koliko 20
veliki efekat je postignut. Veoma često je za tačno razume vanje delova Zohara neophodan prevod na hebrejski jezik Kabale tog vremena, a zapažanja Moše de Leona i pored svega loga brzo daju ključ mnogim poglavljima. Dobar deo mističnih koncepata izražen je prilično nasumično u novim rečeničnim formacijama, koje su u mnogim slučajevima nastale iz is l..'Varenih oblika talmudskih reči u srednjevekovnim rukopi sima, ili iz sličnih nerazumljivih tekstova.
o
IZBORU ZA OVU KNJIGU
Čini se da je u najmanju ruku drsko vršiti ma kakav odabir iz jednog takvog dela kao što je Zohar, ali jedno je sigurno dočarati u jednom skraćenom izdanju nešto od onog bogatstva sadržaja, neverovatnog obilja ideja koje krase original pred stavlja nimalo lak zadatak. Zaista, nikakav izbor ne mo�e da oslika mističnu doktrinu Zohara. Takvo predstavljanje - uko l iko je uopšte izvodljivo u okviru jednog ovako nevelikog dela - moralo bi da podrazumeva sijaset pojašnjavajućih nota i komentara ne manjeg obima nego što je sam tekst. Zato ono što sam pokušao da predstavim na narednim stranicama predstavlja niz poglavlja za koja se može očekivati da će na jedan neposredan način izazvati pažnju čitaoca: slik ovitošću kojom je oslikan život duše, začudujućom bistrinom biblijske egzegeze, upadljivom paradoksalnošću izrečenih mi sli. 21
Uvod
*
Sva odabrana poglavlja - neka od njih su data u ponešto zgusnutom obliku - imaju zajedničko to što neposredno prizi vaju čitaočevu maštu i fantaziju, bez poziva na tumačenje brojnih tehničkih i simboličkih asocijacija kojima tekstovi obi luju. Izvesna apsolutno neophodna objašnjenja data su u fus notama. Međutim, u celini, usudio sam se da pretpostavim kako će zainteresovani čitalac sam poželeti da razmišlja o obilju simbola i slika koji se ovde pojavljuju. Upravo na taj način se Zohar vekovima obraćao širim čitalačkim krugovima. Najmanje je bitno da li je ovo ili ono simboličko značenje pravilno shvaćeno ili ne. Držeći gore spomenuto na umu, odabrao sam poglavlja koja će baciti više svetla na mistične ideje u vezi Boga i različitih stupnjeva njegove manifestacije, o ideji duše, njenim nivoima i sudbini, kako već podučava Zohar. U izvesnom broju slu čajeva, objašnjenje za jedno poglavlje može se naći u nekom drugom. Smatrao sam da nije mudro da knjigu uredim u skladu sa temama i predmetima razgovora. Jedna takva organizacija ne bi bila preporučljiva, utoliko pre što su sva odabrana poglavlja veoma povezana, i stoje u uzajamnoj vezi. Prema tome, našao sam da je bolje držati se redosleda u kojem se delovi pojavljuju u originalnom tekstu Zohara. Nadam se da će ova mala knjiga ispuniti svoj zadatak da čitaocu donekle dočara snagu kontemplativnih slika skrivenih unutar naizgled nerazumljivog razmišljanja kabalista. Geršom. G. Šolem 22
POSTANJE
PO ČETAK
*
U
početku" (Postanje 1:1) kada je volja Kralja počela da se ispoljava, on je urezao znamenja u nebesku sferu (koja ga okruživaše). U najskrivenijim dubinama, iz tajanstva tn soja, Beskonačja, suknuo je tamni plam, nalik na izmaglicu, oblikujući se u neoblikovanom - zatvoren u prstenu te sfere, ni hele ni crne, ni crvene ni zelene, niti bilo koje boje. Tek kada je ovaj plam počeo da poprima veličinu i obim, stvoriše se zračeće boje. Iz najunutarnjijeg središta plama izbilo je vrelo iz kojeg su se razlile boje na sve ono što je ispod, skriveno u t ajnovitoj skrivenosti en soja. -
Vrelo je izbilo, a ipak se još nije probilo kroz eter (sfere). Ne bi se ni dalo razaznati, sve dok sa konačnim praskom nije zablistala skrivena vrhovna tačka. Iznad ove tačke ništa se više ne može pojmiti. Zato je ona nazvana rešit, početak - prva reč (od deset) pomoću koje je univerzum stvoren. *
•
*
*
Ova primordijalna tačkaje, prema Zoharu, poistove ćena sa mudrošću Boga
(hohma), idealnom mišlju Tvorevine.
25
Postanje
Postanje
*
*
UNIVERZUM: LJUSKA I JEZGRO Kada je Kralj Solomon "zašao u dubine orašja", kao što je napisano, "Siđoh u orašje " (Pjesma nad pjesmama 6:10), on je pokupio sa zemlje ljusku oraha i, pošto ju je pomno proučio, sagledao je analogiju između slojeva oraha i duhova koji pod stiču čulne želje kod ljudi, kao što piše, "a užici sinova ljudi (jesu od) muških i ženskih demona" (Knjiga propovjednikova 2:8) . ...
Presveti, neka je blagosloven, uvide kako je neophodno da u svet uvede sve ove stvari da bi obezbedio njegovu posto janost, i dobio, takoreći, jedan mozak okružen brojnim op nama. Čitav svet, i gornji i donji, uređen je po ovom načelu, počev od osnovnog mističnog središta pa sve do najisturenijih slojeva. Tako svi oni predstavljaju jedan drugom omotač, mo zak unutar mozga, duh unutar duha, ljusku unutar ljuske. Osnovno središte je najunutamjija luč, prozračna, čistote· suptilnosti iznad poimanja. Ta unutrašnja tačka kada se pro širi postaje "palata" koja deluje poput omotača središtu, a njeno skoro providno zračenje takođe prevazilazi moć poi manja. "Palata" koja čini omotač nespoznatljive unutrašnje tačke, iako je po sebi nespoznatljivog zračenja, ipakje manje suptilna i prozračna negoli najprvija tačka. Od te palate na dalje, prema. spolja, obrazuju se slojevi, od kojih svaki čini omotač onom 26
prethodnom, poput kakve moždane opne. Iako na prvom mestu predstavlja opnu, svaki produžetak biva mozak sle dećem produžetku. Na ovaj način se proces nastavlja naniže; tako je i čovek slika j prilika savršenog ustrojstva sveta, predstavljajući spoj mozga j opne, duha i tela. Dok je bio sjedinjen sa suncem, mesec beše sjajan, ali kada se odvojio od sunca i kada mu je predata uprava nad sopstvenom vojskom, njegov položaj i svetlost su se uma njili. Prema tome ljuske su stvorene kako bi obmotavale mo zak, zarad njegovog dobra. *
*
*
PRVA LUČ "I reče Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost" (Postanje 1:3).
Ovo je prvobitna luč koju je Bog stvorio. To je svetlost oka. Ovu svetlost pokazao je Bog Adamu, i zahvaljujući njoj njegov pogled mogao je da se pruži od jednog do drugog kraja sveta. Tu svetlost pokazao je Bog Davidu, pa je on, videvši je, zapevao u njegovu slavu, "Kako je mnogo u tebe dobra, koje čuvaš za one koji te se boje " (Psalmi 31:19). To je svetlost kojom je Bog razotkrio Mojsiju zemlju Izrael od Gileada do Dana. . . .
Predviđajući dolazak triju grešnih pokoljenja, pokoljenje Enoha, pokoljenje Potopa i pokoljenje Kule Vavilonske, Bog 27
Postanje
Postanje
*
*
je odlučio da tim naraštajima uskrati uZ1vanje u svetlosti. Zatim ju je predao Mojsiju u vreme kada ga je njegova majka sakrivala, prvih tri meseca nakon rođenja. Kada su Mojsija odveli pred faraona Bog mu je opet oduzeo svetlost, i nije mu je davao sve dok se nije popeo na planinu Sinaj da bi primio Toru. Od tada ju je Mojsije imao sve do kraja svog života, i stoga mu se nijedan sin Izrailja nije mogao približiti ukoliko ne bi zastro svoje lice pokrivalom (Izlazak 34:33). "Neka bude svetlost. Ibi svjetlost" (Postanje 1:3). Na koju god stvar da se primeni reč vajehi (i bi), ona je u ovom svetu i u svetu koji će doći.
Rabin Isak je rekao: "Prilikom Stvaranja, Bog je pustio svetlost od jednog do drugog kraja sveta, ali se docnije svetlost povukla, da bi grešnici sveta bili lišeni uživanja, a sačuvana je za pravednike, kao što je zapisano, 'Svjetlost se prosipa na pravednika' (Psalam 97:11); tada će svetovi biti u skladu i svi će biti ujedinjeni u jedan, ali sve dok ne nastane novi vrli svet, svetlost je sklonj ena i skrivena. Ova svetlost zasjala je iz tame koju su razneli udarci Najtajnijeg; na isti način, svetlošću koja beše skrivena, nekim tajnovitim putem, raskrčena je tama nižeg sveta u koji se trajno uselila svetlost. Niža tama nazvana je 'noć' u stihu, 'a tamu nazva noć' (Postanje 1:5)." *
*
28
*
STVARANJE
ČOVEKA
Rabin Šimon tada ustade i prozbori: "Video sam u medi j aciji kako su, u magnovenju kada je Bog odlučio da stvori čoveka, sva stvorenja i gornjeg i donjeg sveta počela da dršću. Šesti dan beše na izmaku kada je božanska odluka pala. Tada bl esnu izvor svih svetlosti i otvori kapiju Istoka, odakle izvire svetlost. Svetlost koja je Istoku bila podarena na početku, Jug je rasuo u punoj slavi, tako da se Jug priključio Istoku. Istok se priključio Severu, a Sever se probudio i, otvarajući se, pozvao je glasno Zapad da mu se priključi. Tada je Zapad otputovao do Severa i priključio mu se, i nakon toga se Jug priklonio Zapadu, a Sever i J ug su okružili Vrt, praveći oko njega ogradu. Potom se Istok približio Zapadu, a Zapad se obradovao i rekao, 'da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi' (Postanje 1:26), da obgrli poput nas četiri strane sveta i gornji i donji svet. Na to se Istok i Zapad sjediniše, i stvoriše čoveka. Otuda su naši mudraci zaključili da je čovek nastao iz mesta Hrama. Štaviše, možemo smatrati da reči 'da načinimo čovjeka ' prenose sledeće - nižim bićima koja potiču od strane gornjeg sveta Bog je razotkrio tajnu kako da dobiju božansko ime Adam, u kom je obuhvaćeno i više i niže, u sili njegova tri slova, koja su alef, dalet i finalno mem. Kada su se ta tri slova spustila 29
Postanje
Postanje
*
*
u donji svet, u samom njihovom obličju primećeno je da ime Adam, u celosti obuhvata i muško i žensko. Žensko je bilo pričvršćeno na boku muškarca, pa je Bog muškarca bacio u dubok san, i ostavio ga da leži na mestu predoređenom za hram. Tada je Bog odvojio od njega ženski deo, i potom ju je doveo njemu odevenu kao nevestu, kao što je napisano, 'pa mu uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom ' (Postanje 2:21). U starostavnim knjigama kaže da ovde reč Jedna ' znači Jedna žena ', to jest, izvorna Lilit, koja je s njim legla i začela. Ali, sve do tada ona nije mogla da mu bude od pomoći, kao što je rečeno, 'ali se ne nađe Adamu drug prema njemu ' (Postanje 2:20) . Adam je tako došao na svet poslednji, jer je bilo predvi đeno da u času svog pojavljivanja zatekne stvaranje dovršeno." 'I svaku biljku poljsku, dokle je još ne bješe na zemlji' (Po stanje 2:5).
Adam i Eva nisu stvoreni licem u lice. Ovo proizlazi iz re dosleda stihova u Svetom Pismu; prvo piše, Jer Gospod Bogjoš ne pusti dažda na zemlju ', i sledeće, 'niti bješe čovjeka da radi zemlju" (isto), a to znači da čovek ne beše još savršen, jer tek onda kada je Eva bila načinjena savršenom, i on bi savršen. Dalji dokaz je da se u ovom poglavlju u reči vajisgor (i on zatvori) po prvi put pojavljuje slovo sameh, koje znači "pot pora", prosto kao da želi da kaže da muško i žensko sada podupirujedno drugo. Na isti način se i niži i viši svet uzajamno podupiru. Sve dok niži svet nije bio savršen, ni ostatak sveta nije mogao biti savršen. Kada je niži svet stvoren kako bi podupirao viši, okrenut licem u lice prema njemu, stvaranje tada bi dovršeno, jer pre toga 'Gospod Bogjoš ne pusti dažda na zemlju. '
Rabin Šimon nastavio je da besedi: "Aluzija je u vezi ve ličanstvenog drveća koje je kasnije izraslo, ali je tada bilo sićušno. Adam i Eva, kao što rekosmo, behu stvoreni bok uz . bok. Zašto ne licem u lice? Zato što nebo i zemlja još uvek nisu bili u skladu Jer Gospod Bog još ne pusti dažda na zemlju ' (Postanje 2:5). Kada je niže jedinstvo dovršeno, i kada su se Adam i Eva okrenuli licem u lice, tada je bilo dovršeno i više jedinstvo. Do ovoga možemo doći ispitujući slučaj Tabernakla - pošto znamo da je pored njega podignut još jedan tabernakl, a viši nije podignut dok nije bio podignut niži. Isto se desilo i u ovom slučaju. Štaviše, pošto gore nije sve bilo savršeno uređeno, ni
Zatim, 'Ali se podizaše para sa zemlje' (Posta nje 2:6), kako bi nadomestila prazninu, 'da natapa svu zemlju ' (isto); a para koja se diže jeste čežnja ženskog za muškim. Uz to još jedno tumačenje kaže da ako uzmemo reč 'ne' iz prvog stiha da bi je ubacili u drugi i spojili sa 'parom ', ispada da Bog nije uspeo da pošalje kišu zato što para nije počela da se diže, jer da bi se pokrenula snaga višeg, impuls mora da krene od nižeg. Tako, da bi obrazovala oblak, para se najpre diže sa zemlje. Isto tako se digao i dim žrtve paljenice, stvarajući harmoniju gore i sveopšte jedinstvo, tako da je nebeska sfera našla ucelovljenje. Kretanje počinje odozdo, a posle toga se sve dovršava. Da je zajednica Izrailja propustila da pokrene prvi impuls, Svevišnji
30
31
Postanje
*
joj ne bi izašao u susret. Na tom primeru vidimo kako je čežnja nižeg dovela do dovršenja na višem planu." *
*
*
MUŠKO I ŽENSKO Rabin Šimon je jednom prilikom krenuo u Tiberijas u društvu Jose, Jude, i rabina Hije. Na putu su zastali rabina Pinhasa. Zatim svi sjahaše sa konja i posedaše ispod jednog drveta u podnožju neke planine.
"
'
Tada reče rabin Šimon: "'J iđaše svojim putovima odjuga sve do Yetilja, do mjesta gdje mu prvo bijaše šator, između Vetilja i Gaja. " (Postanje 13:3). A zatim nastavi: "Ovde bismo mogli da očekujemo da je put izražen u jednini; ali umesto toga čitamo 'putovima ', što dokazuje da je na putovanju s njim bila božan ska Sveprisutnost. Od muškaraca se na takvom putovanju traži da bude neprestano 'muško i žensko ', postojane vere, kako ga Njegova Sveprisutnost nikada ne bi napustila. Možda će neko da se zapita šta biva sa muškarcem koji krene na put i, daleko od svoje žene, prestane da bude 'muško i žensko '? Takav čovek, pre nego što krene na put i dok je još uvek u stanju 'muško i žensko ', mora da se moli Bogu, kako bi prizvao njegovu Sve prisutnost. Kada se pomoli i iskaže svu svoju zahvalnost, i kada se uveri da je Gospod uz njega, tada može da krene, jer vr1inom 32
Postanje
*
njegovog jedinstva sa Gospodom on sada može da bude muško i žensko i u polju, baš kao što je bio muško i žensko u gradu, jer je pisano: 'Pravda (cedek, ženski rod od cadik) će pred njim ići, i postaviće na put stope svoje. ' (psalmi 85:13) Zapazite sledeće. Na putovanju muškarac mora sve vreme dobro da pazi šta radi, kako se sveto jedinstvo ne bi prekinulo i on ostao nepotpun, lišen jedinstva sa ženskim. Ako je to bilo neophodno kada je bio sa svojom ženom, zamislite koliko je to tek potrebno onda kada je sa njim njegov nebeski drug? Da bogme da je potrebnije, pošto ovo nebesko jedinstvo na njego vom putovanju uistinu deluje kao njegov stalni čuvar, sve do povratka kući. Štaviše, njegova je dužnost da, kada se jednom vrati kući, pruži svojoj ženi zadovoljstvo, pošto je zahvaljujući njoj ostvario nebesko jedinstvo. Razlog za prihvatanje obaveze zajedničkog života je dvojak. Prvo, ovo zadovoljstvo je religiozno, i ono takođe čini radost Njegovoj Sveprisutosti, budući činilac mira u svetu, kao što je napisano, 'J vidjećeš da je mir u šatoru tvom, kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti. ' (Jov 5:24). (Može se postaviti pitanje, da li je greh ukoliko on ne uspe da se spoji sa svojom ženom? To jeste greh, jer ga njegov neuspeh udaljava od slave nebeskog druga koja mu je data upravo zahvaljujući njegovoj ženi.) Drugo, ako njegova žena začne, nebeski drug detetu daruje svetu dušu; jer, ova obaveza nazvana je Najsvetija Obaveza. Otuda, muškarac treba da je željan uživanja u ovoj blagodati kao što uživa u blagodati Šabata, kada je vreme da se sveci pričeste u jedinstvu sa svojim ženama. Prema tome 'J vidjećeš 33
Postanje
*
da je mir u šatoru tvom ', jer Gospod ti se pridružuje i boravi u tvojoj kući, i zato 'kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti', u radosnom izvršavanju svoje religiozne obaveze u vidu bračne dužnosti pred Njegovom Sveprisutnošću.
Tako su proučavatelji Tore, budući zauzeti egzegezom, odvojeni od svojih žena šest dana u nedelji, u tom razdoblju bliski nebeskom drugu, ostajući neprekidno u stanju 'muško i žensko ' A kada nastupi Šabat, od njih se traži da uživaju sa svojim ženama, u čast nebeskog jedinstva, u nastojanju da izvrše volju svojeg Gospodara, kao što je propisano. .
Na isti način, u danima kada je žena odvojena od muža, dok čeka na nju muškarac je u društvu svog nebeskog druga, tako da on nastavlja da bude 'muško i žensko '. Kada je žena pro čišćena, muškarac ima obavezu da je učini radosnom, ispun javajući veselo svoju religioznu dužnost. I u ovom slučaju važe već navedeni razlozi. Prema tajnom učenju, mistici se zavetuju da će bez ostatka predati svoj um i volju jednom (šehina ). Neko može da prigo vori kako u svetlosti potonje rasprave ispada da je muškarac više u stanju slave kada je na putovanju nego kod kuće, na dahnut vrlinom nebeskog druga koji je tada sa njim. Nije tako. Kod kuće, žena je temelj muškarčevog doma, jer zahvaljujući njenoj vrlini Sveprisutnost ne napušta kuću. Tako da su značenje stiha, 'I odvede je Isaku u šator Sare matere svoje ' (Postanje 24:67), učitelji naši protumačili kao znak da je Božanska Sveprisutnost ušla u Isakovu kuću zajedno 34
Postanje
*
sa Rebekom. Prema tajnom učenju, vrhovna Majka je jedno sa muškim samo kada je kuća spremna i u to vreme se muško i žensko sjedinjuju. U to vreme blagoslov vrhovne Majke se izliva na njih. Na isti način, svetovna Majka se nađe zajedno sa muškar cem samo onda kada je kuća spremna, i muškarac uđe u ženu i oni se spoje; tada se blagoslov svetovne Majke izliva na njih. Prema tome, dve žene, njegova Majka i njegova žena, treba da okružuju muškarca u njegovoj kući, a sve ih natkriljuje Mu škarac odozgo. Na ovo se upućuje u stihu 'svrh (ad) brda vječnijeh ' (Postanje 49:26). Ovo ad predstavlja željeni predmet 'brda vječnijeh ', čime je označeno više žensko koje se priprema da ga učini blaženim i blagoslovi ga, a takođe i niže žensko, koja mora da se sjedini, to jest u jedinstvu s njim dobije podršku. isto važi i u nižem svetu, želja 'brda vječnijeh ' odnosi se na oženjenog muškarca, a dve žene, jedna od višeg, jedna od nižeg sveta, imaju da mu pruže blaženstvo - viša na njega izliva sav blagoslov, a niža prima od njega podršku i sa njim se sjedinjuje. To važi dok je muškarac u kući. Ali kada je na putovanju, dok je vrhovna Majka još uvek s njim, niža žena ostaje po strani; i zato, po njegovom povratku, od njega se traži da čini ono zbog čega je okružen dvema ženama, kao što smo objasnili. *
*
35
*
Postanje
Postanje
*
*
SVEPROŽDIRUĆI OGANJ Rabin Šimon reče: "Na jednom mestu je zapisano Jer je Gospod Bog tvoj oganj koji spaljuje ' (Po novljen i zako n 4:24), a još negde, 'Ali vi koji se držaste Gospoda Boga svojega, vi ste živi danas' (isto 4:4). Družbenici su već besedili o tobožnjoj ne doslednosti između ovih tekstova, no ja nudim još jedno tu mačenje. Družbenici su utvrdili da postoji jedna vrsta ognja koja je jača od svake vatre, odnosno proždire i poništava drugu. Ako se nadovežemo na ovu misao, može se reći da onaj koji teži da pronikne u tajnu svetog jedinstva sa Bogom treba da razmisli o plamenu koji se diže iz užarenog ugljevlja ili sveće. Uvek mora da postoji neka materijalna tvar iz koje se diže plamen. U samom plamenu mogu se videti dve svetlosti - jedna bela i sjajna, druga crna, ili plava.Od ove dve svetlosti bela svetlost je viša i diže se bez podrhtavanja. Ispod nje je plava ili crna svetlost, na koju kao da se naslanja bela. Dve svetlosti su sjedinjene, bela se izdiže sa trona crne. Plava ili crna osnova je, takođe, povezana sa nečim ispod nje, nečim što je hrani i čini da prianja za belu svetlost iznad. Povremeno se ova plava ili crna svetlost pretvara u crvenu, ali svetlost iznad ostaje stalno bela. Ova niža svetlost, pokadšto crna, pokadšto plava, pokadšto crvena, služi tome da poveže belu svetlost iznad sa 36
materijalnom supstancom ispod sa kojom je vezana i zahva ljujući kojoj gori. Ova niža svetlost je u svojoj prirodi oruđe razaranja i smrti, proždirući sve što joj se približi. Ali, bela svetlost iznad nema razorno dejstvo, niti se ikada menja. Stoga je Mojsije rekao, jer je Gospod Bog tvoj oganj koji spaljuje ' (Po novljeni zako n 4:24), spaljujući uistinu sve što je ispod njega. Iz tog razloga on je rekao 'Gospod Bog tvoj' a ne 'naš Gospod Bog', budući da je Mojsije stajao u vrhunskoj svetlosti koja nema razorno dejstvo. Motrite dalje. Sam Izrailj je taj koji nastoji da raspali plavi plamen i poveže se sa belom svetlošću, Izrailj, koji odozdo prianja za plavu svetlost. I mada je u prirodi plave odnosno crne svetlosti da razori sve ono što dodiruje ispod, ipak Izrailj koji za nju prianja odozdo nije uništen. Zato je rečeno, 'ali vi koji se držaste Gospoda Boga svojega, vi ste živi danas'. Tvoj, a ne naš Gospod Bog; to znači, plavi ili crni plam spaljuje i l l Oištava sve što prianja za nj odozdo, a ti još uvek prianjaš i živ Sl.
Ono što se još jedino da opaziti iznad bele svetlosti jeste još jedna svetlost koja okružuje belu, a označava najvišu suštinu . . Prema tome, uzdižući plam simbolizuje vrhunske tajne mu d rosti." Rabin Pinhas mu priđe i poljubi ga, rekavši: "Blagosloven da je Gospod koji me dovede ovde." I oni izađoše sa rabinom Pi nhasom, šetajući tri milje. Kada su se vratili rabin Šimon im se obrati : "Objašnjenje koje sam vam dao može se shvatiti kao 37
Postanje
Postanje
*
*
simbol svetog jedinstva Boga. U svetom imenu J H V H * , drugo slovo he jeste plava ili crna svetlost koja prianja za preostala' tri slova jod, he, vav, koja čine blještavu belu svetlost. Ali, povremeno ova plava svetlost nije he nego dalet, što znači siromaština; to znači, kada Izrailj ne uspeva da prione odozdo za nj i ona zbog toga ne uspeva da se raspali i sama prione za belu svetlost, plava svetlost je dalet, ali kada Izrailj uspeva da prione za belu svetlost, onda je on he. Ukoliko muško i žensko nisu zajedno onda se he briše i ostaje samo dalet ( siromaština). Ali kada je lanac savršen, he prianja za belu svetlost i Izrailj prianja za he i daju supstancu svojoj svetlosti, a ipak nije uništen. U ovome proziremo tajnu prinošenja žrtve. Dim koji se diže raspaljuje plavu svetlost, koja se tada pridružuje beloj svetlosti, našto je čitava sveća u celosti raspaljena, goreći jednim ujed načenim plamenom. Budući da je priroda plave svetlosti da uništi sve što sa njom dođe u dodir odozdo sledi da, ukoliko je žrtva prihvatljiva i sveća u celosti raspaljena, onda, kao prema Eliji, '...pade oganj Gospodnji i spali žrtvu paljenicu i drva ' (Prva knj iga o carevima 18:38) , a ovo otkriva da je lanac savršen, jer onda kada plava svetlost prianja za belu svetlost koja je iznad, dok istovremeno spaljuje masnoću i meso žrtve paljenice ispod i ništa više osim toga, ostaje samo da se uznese i ujedini sa belom svetlošću. U takvo doba, mir vlada svim svetovima, i svi skupa su sjedinjeni. * Četir i s lo vai menaBoži jeg predstav j l aju četi r i stanjauvek šire ćeg božanskog ispo ljenja.
38
Nakon što plava svetlost proguta sve stvari ispod, sveštenici, I eviti i svetovnjaci okupljeni su oko nje uz pesmu, meditaciju i molitvu dok nad njima gori lampa, svetlosti su sjedinjene, svetovi su prosvetljeni, i gore i dole, i svi su blaženi. Stoga je zapisano 'ali vi koji se d1Žaste Gospoda Boga svojega, vi ste živi danas. ' Reči alem (vi) ovde prethodi slovo vav (i), koje ozna v'ava da, dok masnoća i meso što prianjaju za plamen nestaju I I njemu, vi koji prianjate za njega ipak ste živi.
*
*
*
NAPUŠTANJE ŽIVOTA Kad kucne čas da neki čovek ode sa ovoga sveta, Adam, prvi ovek, pojavljuje se pred njim sa pitanjem zašto napušta svet, i pod kojim uslovima. Čovek odgovara: "Teško tebi što ja moram da umrem dugujući tvom grehu." Adam odgovara: "Sine moj, ja prekrših jednu zapovest i zbog toga sam kažnjen; sagledaj koliko zapovesti svog Učitelja, h i lo da nešto treba da činiš ili da nešto ne treba da činiš, jesi sam prekršio." Uključuje se rabin Hija: "Adam i danas živi, dva puta dne vno on stoji pred patrijarsima kako bi ispovedio svoje grehe, pokazujući im mesto gde je jednom boravio u nebeskoj slavi." 39
Postanje
Postanje
*
*
Na to će rabin Jesa: "Adam dolazi pred svakog čoveka u trenutku odlaska sa ovog sveta, kako bi mu objasnio da ne umire zbog Adamovog greha, već dugujući svojim gresima, kao što i rekoše mudraci 'nema smrti bez greha. '" *
*
*
TRI NITI DUHA 'J rodi Noje tri sina. '
Rabin Juda će na to: "Nefeš i ruah su spojeni, dok nešama prebiva u samoj ličnosti čoveka, a to mesto ostaje neznano i skriveno. Ukoliko čovek teži čistom životu, u ovome mu po maže nešama, zahvaljujući kojem biva pročišćen i stiče zvanje sveca. Ali ako ne teži ispravnosti i čistoti u životu, onda njegov sveti nešama ne dolazi do izražaja, već samo niža dva stupnja, llefeš i ruah. Još grđe, onaj koji ogrezne u prljavštinu tone sve dublje u nju, i biva lišen nebeske pomoći. Prema tome, svako napreduje u skladu sa stazom kojom krene. *
*
*
(Posta nje 6:10)
Rabin Hija obrati se rabinu Judi: "Reći ću ti šta sam načuo u vezi ovog teksta. Ovo se može uporediti sa čovekom koji se zaputio u dubine pećine, odakle se pojavljuje dvoje ili troje dece, veoma različite po naravi i načinu ponašanja. Jedno je besprekorno, drugo je naravi posuvraćene, a treće obično. Isto tako postoje tri niti duha, koje se kreću tamo-amo, a privlače ih tri različita sveta. Nešama (Nad-duša) 1 izvire i uvire u planinskim vilajetima, gde mu se pridružuje ruah (duh). Potom 2 se spušta niže gde se nefeš (životvorna duša) pridružuje ruahu, i tri postaje jedno3 .', 1 Nešama, "sveta duša", nad-duša, predstav jl anajdub lju intuitivnu s oSObnost. kojavodi karazumevanju tajni Bogai Vaseljene.
P
2 Nefeš je podesna duša, prirodnadušadatasvakom č oveku.
3 O nazivimai stupnjevimaduše pogledati, takođe, poglav jl e Vera, kao i Tri vida
duše.
40
N�Š I STUPANJ VERE "Duša" (nefeš) stoji u bliskom odnosu sa telom, hraneći ga i podržavajući; ona je ispod, prvi podsticaj. Jednom kada takvo iskustvo zavredi, ona postaje tron na kojem će počivati "duh" (ruah) , kao što je napisano, 'dokle se ne izlije na nas duh s visine' (Isaija 32:15) . A kada ovo dvoje, duša i duh, u dobar čas pokažu spremnost, bivaju udostojeni da prime "nad-dušu" (ne Jama), koja sada počiva na tronu duha (ruah) . Nad-duša je nadmoćna i nevidljiva. Tako imamo tron na tronu, i najviši tron. Proučavanjem ovih stupnjeva duše stiče se razumevanje više mudrosti. I, upravo na taj način i sama mudrost omo41
Postanje
Posta nje
*
*
gućava povezivanje brojnih misterija. Telo prianja za nefeš, najniži podsticaj. Baš kao i kod plamena sveće, tamna svetlost na dnu prianja tik uz fitilj, bez kojeg ne bi ni postojala. Kada se u potpunosti razgori, tamna luč postaje tron beloj iznad nje, a kada obe dostignu svoj puni sjaj bela svetlost postaje tron za luč koja nije sasvim vidljiva, a radi se o nevidljivoj suštini koja počiva na beloj svetlosti. Tako, sve u svemu nastaje savršena svetlost. Isto je i sa čovekom koji se vinuo do savršenstva i nazvan je "svetim", kao što poručuje stih 'u svetima koji su na zemlji' (Psalam 16:3). Isto je i u gornjem svetu. Tako, kada je Avram kročio na zemlju, Bog se pojavio pred njim i Avram je primio nefeš, i tu podigao jedan oltar prema odgovarajućem stupnju (božestva). Tada 'otide Avram dalje idući na jug' (Postanje 12:9) , gde je primio ruah. Najposle je došao do vrhunca svoje privrženosti Bogu kroz nešama, a zatim 'podiže oltar Gospodu ', pri čemu se misli na neizrecivi stupanj postignuća nešama. Pošto je video da mora sebe da stavi na probu, i prođe kroz stupnjeve, on se zaputio u Egipat. Tamo je odoleo iskušenju demonskih sila i, pošto se dokazao sam sebi, vratio se u svoje prebivalište. I zaista, 'otideA vram iz Misira " a njegova vera beše jaka i ponovo učvršćena, i on se uznese do najvišeg stupnja vere. Od tog doba, Avram je poznao višu mudrost i otuda, budući nepokolebljivo privržen Bogu, postade njegova desna ruka u svetu. *
*
42
*
PONO Ć
Rabin Aba je napustio Tiberijas i zaputio se prema kući svog t asta. Sa njim se našao njegov sin, rabin Jakov. Kada su prispeli u Kfar Taršu, zaustaviše se da prenoće. Rabin Aba upitao je svog domaćina: "Da li držite nekog petla ovde?" Gostioničaru n ij e bilo jasno zašto ga to pita. Rabin Aba mu objasni: "Želim da ustanem tačno u ponoć." Gostioničar odvrati: "Za to vam nije potreban petao." Pokraj mog kreveta je vodeni sat. Voda iz njega ističe kap po kap, a u ponoć kada potpuno istekne, l očak se zavrti unazad uz glasnu zvonjavu na što je čitava kuća n a nogama. Ovaj sat napravio sam za izvesnog starca koji je i mao naviku da svake noći ustaje u ponoć kako bi proučavao TOfU. Na to rabin Aba reče: "Blagosloven neka je Gospod što me je doveo ovde." Sat se oglasio u ponoć, te rabin Aba i rabin Jakov skočiše na noge. Iz donjeg dela kuće začu se glas domaćina koji seđaše sa svoja dva sina zboreći: "Pisano je, 'ponoć ustajem da te slavim za pravedne sudove Tvoje' (Psalam 119:62) . Prilog "u" nije upotrebljen, tako da pretpostavljamo kako je "Ponoć" poziv Najsvetijem, neka je blagosloven, o kome nam pripoveda Da vid, zbog toga što je ponoć čas kada se On pojavljuje sa svojom pratnjom, i odlazi do Edenskog vrta kako bi razgovarao sa 43
Postanje
Postanje
*
*
pravednicima." "Sada zaista imamo sreću da budemo uz Nje govu Sveprisutnost.", reče tada Rabin Aba rabinu Jakovu.
Utom se oglasi mladi gostioničarev sin: "Zašto onda kaže 'Ponoć'?"
Pa tako krenuše da se pridruže svom domaćinu, a kad siđoše
"Ustanovljeno je da nebeski Kralj ustaje u ponoć.", odgovori Rabin Aba.
zamoliše ga: "Reci nam ponovo ono što si rekao, a što je zvučalo tako valjano. Gde si čuo o tome?" Gostioničar odgo vori: "Moj deda mi je to saopštio. Rekao mi je da su anđeli tužitelji zauzeti oko donjeg sveta u toku pIVa tri sata noći, ali tačno u ponoć optuživanje prestaje, jer u tom času Bog ulazi u Edenski Vrt." Zatim nastavi: "Ove ceremonije u gornjem svetu zbivaju se svake noći tačno u ponoć i ovo znamo iz onoga što je napisano o Avramu, da 'udari na njih noću ' (Postanje 14:15) i iz stiha 'a oko ponoći pobi Gospod sve ' (Izlazak 12:29), i iz brojnih drugih poglavlja u Svetom Pismu. David je znao za to, tako govoraše moj stari, zato što je od toga zavisilo njegovo carstvo. I on je imao običaj da ustaje u ovaj čas i peva pohvale, i zato je oslovio Boga sa 'Ponoć'. On je takođe rekao 'ustajem '(fa te slavim za pravedne sudove tvoje', pošto je ovu sferu poznao kao izvor pravde, iz koje se donose presude zemaljskim carevima, te tako David nije nikad izostavio ustajanje i veličanje Gospoda u ovaj čas." ...
"Ja imam drugačije objašnjenje.", reče dečak. Tada reče rabin Aba: "Govori, dete moje, zato što će kroz tvoja usta da progovori glas Luči * ." On odgovori: "Reći ću vam šta sam ja čuo. Istina je da je noć doba prekog suda, suda čija nepristrasnost dopire svuda. Ali ponoć se primiče sa dve strane, od strane suda i od strane milosrđa, samo pIVa polovina noći pripada sudu, dok druga polovina dobija prosvetljenje od strane milosrđa (hesed) . Otu da je David rekao 'Ponoć'. Na to je rabin Aba ustao i, položivši ruke na njegovu glavu, hlagosiljao ga rečima: "Mislio sam da mudrost boravi samo u nekolicini povlašćenih svetih ljudi. Ali sada vidim da su u pokoljenju rabina Šimona čak i deca obdarena nebeskom mudrošću. Srećan si ti, rabine Šimone! Teško pokoljenju kada ga ti napustiš!" *
*
*
Rabin Aba ustade i poljubi ga, rekavši: "Zacelo je tako kao što zboriš. Bogu hvala što me put nanese ovde. Na svim mes tima se presude izvršavaju noću, i to smo utvrdili besedeći o tome pred rabinom Šimonom." 44
•
Kroz Zohar rabin Šimon ben Johaj se naziva "svetom luči". 45
Postanje
*
JAKOVLJEV BLAGOSLOV J akovljevi blagoslovi, koji su mu dati u različitim dobima, behu zaista brojni. Najpre je, blagodareći lukavstvu njegove majke, dobio blagoslov od svog oca. A, po povratku od Labana, on je primio blagoslov od Gospoda, kao što je napisano, 'i javi se Bog Jakovu opet (Elohim), pošto izide iz Padan-Arama, i blagoslovi ga ' (Posta nje 35:9) ; još jedan blagoslov dobio je od samog anđela čuvara Isava. I, još jedared, kada je napustio Padan-Aram, njegov otac ga je blagoslovio na ovaj način, 'A Bog svemogući da te blagoslovi ' (Posta nje 28:3) Na to Jakov, videvši da ima sve ove blagoslove na raspola ganju, stade da duma: "Koji od ovih blagoslova najpre da ispunim?" Onda odluči da se posveti poslednjem od njih, koji je takođe bio lakši zadatak od ostalih. Jer, iako je znao da je po sebi težak, ipak je smatrao da je on najmanje težak prema njegovom viđenju vladanja u ovom svetu. Zato Jakov reče: "Ovaj blagoslov ću upotrebiti odmah, druge ću držati po strani da ih upotrebim u vreme kada ću ja i posle mene moji potomci imati potrebu za njim, to će reći, u doba kada će svi narodi da se okupe kako bi zbrisali moje potomstvo sa lica zemlje. . . .
Postanje
*
trnju: u ime ih Gospodnje razbih. ' (Psalmi 118:10-12) Vidimo
da se reči 'opkoliše me' ponavljaju tri puta, što se podudara sa tri blagoslova: blagoslovom njegovog oca, Božijim blagoslo vom, i trećim, blagoslovom anđela. Jakov reče: "Kad dođe vreme da se krene protivu mnogih careva i naroda, ovi blagoslovi biće potrebni; tako da ću ih zadržati do tog doba, ali za bavljenje sa Isavom, ovaj blagoslov će mi poslužiti." On se može uporediti sa kakvim carem koji pod svojom komandom ima velike trupe vojnika koje vode sposobne gla vešine gotove da krenu u borbu protiv najljućeg neprijatelja. Caru je dojavljeno da drumski razbojnici haraju zemljom, na što on izdaje zapovest: "Neka moji stražari budu poslati na njih." Pitaju ga: "Zar nemate da pošaljete nekog drugog od vaših brojnih trupa, nego stražu?" On odgovara: "Poslužiće protiv razbojnika. Doći će vreme kada ću morati da se poz abavim nekim moćnim neprijateljem, pa moram da sačuvam svoje trupe i glavešine za tu priliku." Tako reče Jakov: "Ovi blagoslovi su mi dovoljni što se tiče [sava, ali ostale blagoslove moram čuvati sve dotle dok ne budu potrebni mojim potomcima da se odbrane od velikaša i ze maljskih vladara.
Jakovu su prikladne reči: 'Svi me narodi opkoliše; ali ih u ime Gospodnje razbih. .. Optekoše, opkoliše me; ali ih u ime Gospod nje razbih. Opkoliše me kao pčele sać, i udesiše se kao oganj u
Kad to doba dođe, ovi blagoslovi će početi da stupaju na snagu, i u svetu će nastati sklad. Od tada pa nadalje, jedno carstvo će da nadmaši sva ostala carstva, i trajaće zanavek, kao
46
47
Postanje
*
što je pisano: '... ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati dovijeka. ' (Danilo 2:44) U vezi sa Jakovljevim blagoslovima, rabin Hija citirao·je sledeći stih: 'Ostatak će se obratiti, ostatak Jakovljev. ' (Isaija 10:21). Rabin Hija reče: "Ovo upućuje na preostale blagoslove. Dalje je pisano, 'I ostatak će Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa od Gospoda i kao sitan dažd po travi. >ll (Mihej 5:7) Rabin Jesa reče: "'Sin poštuje oca i sluga gospodara svojega ' (Malahije 1:6). Isav je bio takav primer sina, jer nijedan čovek na svetu nije tako puno poštovao svog oca kao Isav, koji mu je uistinu priuštio vlast u ovom svetu. Eliezer sluga Avramov je zaista primer pošte koju 'sluga odaje svom gospodaru '. Štaviše, Izrael se pokorio Isavu zbog suza koje je Isav prolio, i to sve dotle dok se, plačući, ne vrate Najsvetijem, neka je blagos loven, kao što je rečeno 'Ići će plačući ' (Jeremija 31:9) . Tada će biti ispunjeno proročanstvo: 'I izbavitelji će izaći na goru Sion da sude gori Isavovoj i carstvo će biti gospodnje. ' (Avdija 1:21) Blagosloven neka je Gospod zasvagda." *
*
*
VEĆI OD JOSEFA Sedeći jednog dana na kapiji Lide, rabin Aba ugleda nekog čoveka kako se približava, a potom seda na greben koji se 48
Postanje
*
visoko izdizao iznad jedne udoline. Čovek beše umoran od puta, pa je odmah zaspao. Rabin Aba ugledao je zmiju kako puzi prema čoveku, ali baš u trenutku kada mu se već bila približila, odlomi se iznenada neka grana i ubi zmiju. Utom se čovek probudi i, ugledavši zmiju pred sobom, skoči na noge i ustuknu. Neposredno iza toga greben na kome je ležao se odlomi i obruši u provaliju. Rabin Aba se približi čoveku i i upita ga: "Reci mi, zašto je Bog našao za shodno da učini dva čuda uzastopce, čime si to zaslužio?" "Ko god mi je učinio nešto nažao bilo kad, uvek sam se s njim mirio i praštao mu. A ukoliko ne bih uspeo da se s njim pomirim, onda sam se uzdržavao da odem na počinak pre nego što bih mu oprostio, i u sebi izmirio kako sa njim tako i sa svima ostalima koji su me uznemirili. Nikada nisam bio opsednut razmišljanjima o uvredi koju mi je neki čovek naneo; naprotiv, činio sam naročite napore da budem ljubazan baš prema tom čoveku", odgovori on. Kada je to čuo, rabinu Abi krenuše suze i reče: "Ovaj čovek po veličini svojih dela prevazilazi čak i J osifa. Da je Josif morao da bude trpeljiv prema svojoj braći i da prema njima iskaže usrdnost beše jedino što se od njega očekivalo, ali ovaj čovek učinio je i više od toga, zato je normalno što je Najsvetiji, neka je blagosloven, njega radi učinio uzastopno dva čuda." Nakon toga je rabin Aba besedio o stihu: 'Ko hodi bezazleno, hodi pouzdano; a ko je opak na putovima svojim, poznaće se. ' 49
Postanje
*
(Priče Solomunove 10:9) 'Ko hodi bezazleno', reče, to znači onaj koji sledi stazu Tore, i takav čovek 'hodi pouzdano ', a zle sile u svetu ne mogu da mu naškode. Ali 'koje opak na putovima svojim ' i odluta od staze istine 'pozna će se ', tako što će ga oni koji su određeni da sede na prekom sudu držati na oku sve dok ne dođe čas da bude priveden na mesto gde će mu se suditi. Ali onog 'ko hodi stazom istine' Bog uzima u zaštitu, tako da nije poznat sudskim izvršiteljima. Srećni su oni koji hode stazom istine. *
*
*
VELIKA SVETKOVINA Ophrvan velikim bolom rabin Isak sede jednog dana pred vrata rabina Jude. Kada je rabin Juda izašao i zatekao ga u takvom stanju, upita ga: "Kakvi su te to jadi skolili danas?" Rabin Isak odvrati: "Došao sam da te zamolim tri stvari. Prvo, kad god navodiš moja tumačenja Tore, spomeni moje ime. Drugo, molim te da podučiš mog sina Josifa Tori. A treće, molim te da svakih sedam dana posetiš moj grob, i moliš se nad njim." "Šta te je navelo na pomisao da ćeš umreti?", izusti Rabin Juda. 50
Postanje
*
On odgovori: nu poslednje vreme moja duša se odvaja od mene noću, a ne prosvedjuje me snovima kao obično. Uz to, kada se naklonim za vreme molitve, primećujem da se moja senka ne pokazuje na zidu, i ja slutim da je to zbog toga što me je glasonoša najavio kao sledećeg." Rabin Juda tada reče: "Učiniću kao što si me zamolio. Ali, od tebe zauzvrat tražim da na onom svetu sačuvaš jedno mesto za mene da bi, kao i na ovom svetu, i tamo bili zajedno." Rabin Isak kroz suze reče: "Preklinjem te da ostaneš uz mene do kraja mojih dana." Zatim odoše skupa do rabina Šimona, koji beše zaokupljen proučavanjem Tore. Rabin Šimon podiže pogled i opazi rabina [saka, a pred njim, trči i pleše Anđeo Smrti. Rabin Šimo n skoči prema vratima i, uzevši rabina Isaka za ruku reče: "Zapovedam da onaj koji je stalni posetilac uđe, a onaj koji nije neka odstupi." Tada rabin Isak i rabin Juda uđoše, a Anđeo Smrti ostade napolju. Zagledavši se duboko u rabina Isaka, rabin Šimon opazi da njegov čas još nije došao, ali da je on odložen dok ne kucne osmi sat dana, te on ponudi rabina Isaka da sedne i proučava Toru. Tada rabin Šimon naloži svom sinu, rabinu Eliezeru: "Sedi kraj vrata, i ne pričaj ni sa kim, a ukoliko ma ko bude želeo da uđe, reci da si se zavetovao da ne pustiš nikoga." Onda se okrenu prema rabinu Isaku: "J esi li danas video lice svog oca?" Jer, poznato je da kada dođe čas da neki čovek napusti svet, on se nalazi sa svojim pokojnim ocem i rođacima, 51
Postanje
Postanje
*
*
i gleda ih i prepoznaje, i vidi sve one koji su mu bili družbenici u životu. Oni će odvesti njegovu dušu u novo boravište koje joj sleduje." "Još to nisam video ", odgovori rabin Isak. Tada ustade rabin Šimon i reče: "Gospodaru vaseljene ! Rabin Isakje istaknut međ' nama, ijedno od sedam očiju sveta. J a ga zadržavam, i zato mi ga sada prepusti." Zatim se začuo glas: "Presto njegovog Gospodara je blizu krila rabina Šimona. Gledaj, on je tvoj i pratiće te tamo gde će ćeš ući da zauzme š mesto na svom prestolu." Utom je rabin Eliezer smotrio Anđela Smrti kako se pri bližava, i doviknuo mu je: "Smrt ne može da baci svoje prok letstvo tamo gde se nalazi rabin Šimon." Rabin Šimon je tada pozvao svog sina: "Dođi unutra i pruži podršku rabinu Isaku, jer vidim da se uplašio." Rabin Eliezer ga je poslušao, dok se rabin Šimon ponovo bacio na proučavanje Tore. Sada je rabin Isak utonuo u san, i u snu je video svog oca, koji mu se obratio: "Sine moj, tvoj usud je srećan, kako u ovom tako i u onostranom svetu. Iz tog razloga, tamo među lišćem drveta života u Edenskom vrtu stoji jedno veliko drvo, koje je zapravo rabin Šimon ben Johaj, moćan u obema svetovima, i on te štiti svojim granama." "Oče, kakav je moj usud tamo?", upita rabin Isak. On odgovori: "Još od pre tri dana tvoja odaja je podignuta i spremljena za tebe, sa prozorima na sve četiri strane da bi svetlost odasvud prodirala u nju, a kada sam video tvoje bo52
ravište laknulo mi je što je tvoj usud u svemu povoljan, osim što svog sina nisi dovoljno podučio Tori. I gle, sada dvanaest pravednih Družbenika žarko želi da te poseti, i baš kada smo hteli da krenemo, glas se prolomio kroz sve svetove pozivajući ih da ostanu ovde, i iskažu svoje divljenje prema rabinu Ši monu koji je podneo zahtev i beše mu udovoljeno. 1 Štaviše, ovde se nalaze sedamdeset krunisanih odaja koje su njegove, a u svakoj od njih postoje vrata koja otvaraju sedamdeset svetova, i svaki svet otvara sedamdeset kanala, a svaki kanal vodi do sedamdeset vrhunskih kruna, a otuda se pružaju staze do Najdrevnijeg i Nedostižnog2, otkrivajući pogled na onaj nebeski ushit koji pruža blaženstvo i prosvetljenje svemu, kao što se tvrdi, 'da gledam krasotu Gospodnju, i ranim u crkvu njegovu'. (Psalam 27:4)" "Oče, koliko mi je još suđeno da budem u ovom svetu?", upita tada rabin Isak. On odgovori: "Ovo mi nije dopušteno da otkrijem, niti se daje na znanje ma kom čoveku. Međutim, kada se bude držala velika svetkovina3 za rabina Šimona, ti ćeš imati dužnost da pripremiš njegovu trpezu." Rabin Isak se sada probudio, i njegovo lice beše ozario osmeh. Primetivši to, rabin Šimon reče: "Jesi li čuo nešto?" I
To jest, da rabin Isak treba da živi. Bog u svom najskrivenijem vidu. 3 Svetkovina je simboličan izraz za smrt.
2
53
Uvod
*
"Istina je", odgovori on, i pošto ispriča svoj san, pade ničice pred rabina Šimona. Od tog dana, tako se pripoveda, rabin Isak je revnosno podučavao svog sina Tori, koju ju je uvek nosio sa sobom. Kada je odlazio da se porazgovori sa rabinom Šimonom, ostavljao je svog sina napolju i, sedeći pred rabinom Šimonom, ponavljao u sebi reči: '... Gospode, u nevolji sam, olakšaj mi. ' (Isaija 38:14) Poznato je da u doba kada neki čovek treba da napusti svet, tog strašnog dana četiri strane sveta podnose protivu njega tužbu, a kazne slede sa sve četiri strane, dok četiri elementa zapodevaju kavgu, svaki zahtevajući da napusti svet na njego voj strani. Zatim izlazi jedan glasonoša sa objavom, a ta objava se čuje u dve stotine i sedamdeset svetova. Ukoliko je zaslužio, čoveka radosno prihvataju svi svetovi, ali u suprotnom, teško njemu i njegovoj sudbini! Naučili smo da nakon glasnikove objave izbija plamen sa Severa, sukteći kroz 'rijeku ognjenu ' (Da nilo 7:10), razvijajući se na sve četiri strane sveta, kako bi sagoreo duše grešnika. Nakon toga odlazi dalje i vitla gore-dole sve dok se ne ugnezdi među krilima jednog crnog petla, koji zaleprša krilima i za- ' kukuriče na kapiji. Najpre on objavljuje: 'ler, gle, ide dan, koji gori kao peć. . . ' (Malahije 4:1). Drugi put viče: 'ler eto onoga koji je sazdao gore i koji je stvorio vetar i javlja čovjeku što misli. . . ' (Amos 4:13) ; to je trenutak kada čovekova rđava dela bivaju posvedočena i on ih priznaje kao svoja. Treći put, oni ga' lišavaju njegove duše, i petao povikuje: 'Ko se ne bi tebe bojao, care nad narodima! Jer tebi to pripada. ' (Jeremija 10:7) 54
Postanje
*
"Otkud to da mora biti crni petao?", upita rabin Jose. Odgovori rabin Juda: "Mistično značenje je neraskidivo od svega što čini Svemogući. Poznato je da kazna pada samo na nekom sličnom mestu. Crno je simbol suda, plamen, kada izbije, osvetljava krila crnog petla, koji je najprikladniji. Tako biva kada se primakne čas čovekovog suda, on oseća da ga nešto poziva. I jedino mučenik zna, kako smo učili, da jedan novi duh silazi u čoveka koji leži bolestan, i čiji čas da napusti svet je blizu, a vrlina ovog novog duha je u tome što on sada može da vidi ono što ranije nije mogao, te zatim napušta svet. Tako je zapisano: '...jer ne može čovjek mene vidjeti i ostati živ. ' (Izlazak 33:20) . Za života ne, ali u času smrti to mu biva dopušteno. Štaviše, vidimo kako čoveku, u času njegove smrti biva dopušteno da vidi svoje rođake i družbenike sa onoga sveta. Svi oni se raduju što ga vide pozdravljajući ga ako je pravedan, ali ako nije, onda ga prepoznaju jedino grešnici koji se iz dana II dan tiskaju u Gehinomu. Sumorni i kukavni, svaku rečenicu počinju i završavaju sa "teško meni". Podižući pogled, on ih vidi kao plamen koji se diže iz vatre, ponavljajući za njima "teško meni"! Videli smo kako čovek, kada ga duša napušta, sreće svoje rođake i družbenike sa onoga sveta koji ga vode na mesto ushita ili na mesto mučenja. Ukoliko je pravedan, ukazuje mu se njegovo novo prebivalište i njegova duša se penje i smešta tamo, naslađujući se ushićenjima onog sveta. Ali, ako nije od 55
Postanje
*
pravednika, tada njegova duša ostaje na ovom svetu sve dok njegovo telo ne bude zakopano u zemlju, nakon čega je iz vršitelji grabe i odvode dole do Dume, princa Gehinoma, te do mesta koje joj je u Gehinomu određeno. Rabin Juda reče: "Tokom sedam dana duša šeta od svoje kuće do groba, i od groba do kuće, napred i nazad sve opla kujući telo, prema stihu: 'Samo tijelo njegovo dokje živ boluje, i duša njegova u njemu tuži. ' (Jov 14:22) I, pošto vidi bol u kući, ona takođe boluje. Sada nam je poznato da po isteku sedmoga dana počinje propadanje tela i duša tada odlazi u svoje prebivalište. Prvo joj biva dopušteno da do izvesne tačke kroči u pećinu Makpela, već prema njenoj zasluzi. Zatim dospeva u Edenski vrt, gde je sreće kerubim i ognjeni mač koji se nalazi u nižem predelu Edenskog vrta, te ukoliko se proceni da je zaslužila da uđe ona ulazi.
Postanje
*
sobom sagledava slavu Cara i sigurno doživljava vrhunsko ushićenje koje je obuzima iz oblasti nazvane Nebo. Srećan je onaj kome je dopala ova milost. Rabin Jose je rekao: "Postoji viša i niža milost. Viša milost nalazi se iznad nebesa, kao što je napisano 'Uzvisi se više nebesa, Bože, i po svoj zemlji neka bude slava tvoja' (Psalam 108:5). A u vezi niže milosti se kaže: 'Jerje tvoja milost do nebesa ' (Psalam 57:11), i od ovoga su kasnije 'milosti Davidove istinite' (Isaija 55:3). *
*
*
JAKOVLJEVA SMRT
Znamo da je tamo očekuju četiri stuba, i u svojim rukama oni nose obličje tela koje duša radosno uzima kao odeću, a zatim naznačeno vreme prebiva u svom predodređenom krugu u Nižem vrtu. Nakon toga glasonoša izdaje objavu i donosi se trobojni stub, nazvan 'stanom na gori Sionskoj' (Isaija 4:5) . Uz ovaj stub se duša uzdiže do kapije pravednosti, gde se nalazi Sion i Jerusalim. Srećne je sudbine duša koja je ocenjena vrednom da se uspne naviše, jer je onda ona jedno sa Telom Cara. Ukoliko ne zavredi da se uspne više, tada 'i ko ostane u Sionu i ko još bude u Jerusalimu, zvaće se svet' (Isaija 4:3) . Ali · kada duši bude dopušteno da se uspne više, tada ona pred
Razlog je, međutim, sledeći: Kada Bog odluči da primi nazad čovekov duh, on sačini pregled svih čovekovih dana na ovom svetu. I srećan je čovek čiji se dani približe da dođe pred Cara bez krivice, bez ijednog dana odbijenog na račun bilo
56
57
�
kad se približiše dani [zrailju da umre.' (Postanje 47:29)
Rabin Hija reče: "Ovde, prilikom spominjanja njegove smrti napisano je Izrailj, dok je dole, kada se govori o njegovom životu, on nazvan Jakov, kao što je napisano, '[Jakov poživje . ' (Posta nje 47:28) Zašto je to tako?" Rabin Jose odgovori: "Zapazite sada reč 'dani'. Nije li to čudno, jer čovekumire samo u jednom danu, štaviše, u jednom trenutku." .
.
Postanje
Postanje
*
*
kakvog greha. Prema tome, izraz 'približe ' upotrebljen je za pravedne, pošto se njihovi dani približe da dođu pred Cara bez krivice. A teško grešnima, čiji dani su straćeni u grehu i prođu neprimećeni gore, i otuda se njihovi dani ne mogu približiti." 'A putje bezbožnički kao mrak, ne znaju na što će se spotaknuti. ' (Priče Solomonove 4:19) Stoga je zapisano da se dani Izrailja 'približiše', bez krivice i sa čistom radošću zato je ime Izrailj upotrebljeno kako bi naznačilo veće savršenstvo, nego što to može da naznači ime Jakov." "Ima nekih pravednika čiji su dani, kada su obračunati, sklonjeni u stranu od Cara, a ima i nekih drugih čiji su se dani približili Caru, i njihova sudbina je blagoslovena, a među ovima beše i Izrailj", reče rabin Jose. 'Dozva sina svoga Josifa ' (Postanje 47:29) . Zar onda ostali nisu njegovi sinovi?
Rabin Aba objasni: "Vidimo da se o Josifu kao Jakovljevom sinu govori osećajnije nego kada se pominju njegova braća. Jer, setimo se da je onda kada ga je iskušavala Potifarova žena on podigao pogled i ugledao sliku svog oca (kao što piše, 'a ne bješe nikog od domašnjih u kući' (Postanje 39:11) , što za nas , znači, 'ali je ipak bio još neko ), i kada je Josif video svog oca onje odustao i napustio kuću. I zato je Jakov, dokje blagosiljao sve svoje sinove, rekao Josifu: '...znam sine, znam . ' (Postanje 48: 19), i u ponavljanju reči znam je smisao - znam da će se desiti događaj kada ćeš u tvom telu dokazati da si moj sin. .
58
.
Takođe, objašnjeno je da Josif toliko liči na svog oca da svako ko ga vidi prepoznaje da je Jakovljev sin. Zato mu je Jakov rekao 'sine moj'." Na ovo je rabin Jose dodao još jedan razlog, naime, da je Josif bio oslonac ostarelom Jakovu i njegovoj porodici. Štaviše, Jakov je zahtevao da ga pokopa Josif, a ne neki drugi sin, jer samo je Josif mogao da ga iznese iz Egipta." Rabin J ose tada upita: "Jakovje znao da će njegovi potomci hiti robovi u Egiptu; zašto onda on nije pokazao istinsku brigu jednog roditelja i naložio da bude sahranjen u Egiptu, tako da može da ih štiti? Međutim, kroz predanje znamo da je Jakov, kada se spremao da uđe u Egipat, bio obuzet strahom da bi njegovo potomstvo zbog toga moglo da bude izgubljeno među narodima i da bi Bog mogao da ga ostavi. E, zato mu je Bog rekao: '. . . ne boj se otići u Misir, jer ondje ću načiniti od tebe narod velik. ' (Postanje 46:3) I dalje, 'Ja ću ići s tobom u Misir'. (Postanje 46:4) J oš uvek se Jakov plašio da bi mogao da bude sahranjen u Egiptu, a ne uz njegove pretke, na šta je Bog rekao: . . . ija će te izneti odande ' (isto), što će reći, tako da možeš da budeš sahranjen sa tvojim precima. '
...
Prema tome, iz nekoliko razloga je Jakov želeo da se vrati iz Egipta. Jedan od njih bio je taj što je on znao da će Bog kazniti egipatske bogove, a on se plašio da će Egipćani njega možda proglasiti nekakvim božanstvom. Takođe, on je bio ubeđen da Bog neće povući svoju Nazočnost od njegovih potomaka u izgnanstvu. Treće, on je želeo da njegovo telo počiva među njegovim precima, da boravi među njima, a ne 59
Postanje
Postanje
*
*
među grešnicima Egipta, jer je Jakov, kao što je poznato, ponovio Adamovu lepotu, i bio uzvišene i svetačke pojave, kako i pristoji svetom tronu. Tajna ovoga je, međutim, da nema razdvajanja među patrijarsima, i stoga je rečeno: 'Nego neka ležim kod otaca svojih. . ' (Postanje 47:30) Još jedan razlog postoji što je Jakov oslovljavao Josifa sa 'sine moj'. Rahilja (Rahela) je njemu bila bezrezervno pri vržena i od samog početka on je bio voljniji da sa njom začne Josifa nego što je to bio slučaj sa ostalim sinovima." .
"Sva čovekova dela se pišu u jednoj knjizi i otkrivaju se pred svetim Carem kako bi ih on razmotrio; zato neka čovek ozbilj no pazi kako ne bi zgrešio i na bilo koji način išao protivu volje svog Gospodara jer su čak i čovekove misli Njemu poznate i ne mogu mu promaći. One noći kada je Jakov otišao do Lije (Lea), ona mu je pokazala znake koje je on poyerio Rahilji, pa je pomislio da je to Rahilja, a Bog, od koga nijedna tajna nije sakrivena dozvoli da se njegova misao zadrži, i tako rođenje Josifovo beše pre pušteno rođenju Ruben, budući Jakovljevo prvo seme, pa tako začeće njegova naslednika ipak dopade Rahilji. Zato je Lija svog prvenca nazvala Ruben (gledaj sin), a ne Reuveni (gledaj moj sin) ", reče rabin Šimon.
Znamo još sledeće: "Bog je bio svestan da Jakov nema nameru da greši pred njim, niti je dopuštao da se njegov um okrene ma kojoj ženi kao što čine grešni, i stoga je zapisano � imaše Jakav dvanaest sinova ' (Postanje 35:22). Postoji još jedan 60
naziv za sina kojeg je začeo grešnik, a poznat je Družbenicima. Zato se kaže, Jakov, ' nazva svog sina Josif njegov pravi sin, njegov sin na prvom mestu i na kraju. -
'Metni ruku svoju pod stegno moje' (Postanje 47:29).
Rabin Jose reče: "Jakov je insistirao da se zakune belegom svog svetog zaveta koji beše utisnut u njegovo telo, jer patrijarsi su držali da je ovo najvažnije, i ovaj zavet je takođe simboli zovan Josifom." "Nalazimo isto 'metni ruku pod stegno moje' i kod Avrama i kod Jakova, ali ne i u vezi sa Isakom, jer je Isav izašao iz Isaka ", reče Rabin Šimon. Dalje, može se pretpostaviti da je Jakov mislio: Zaklinjem te svetim belegom koji je u svet ispustio sveto i istinito seme što ostaje zauvek neoskrnavljeno, da me ne pokopaš među nečistima koji na njega nisu obratili pažnju. Ako je tako, može se postaviti pitanje, zašto je Josif koji je održao zavet, zakopan među njima? Objašnjenje toga je sledeće: u naročitu svrhu, kao onda kada se Bog javio Jezekiiju izvan Svete Zemlje, pored reke Čebar. Jer Bog je znao da će Josif ukoliko pokuša da izvede narod Izrailja biti bačen u ropstvo, i on je rekao: 'Sa hranitega u vodi *, toje mesto koje nije podložno nečistoći, i onda će narod Jzrailja biti u stanju da podnese ropstvo. '" Rabin Jose reče: "Jakov je uvideo da je, kao i njegov otac, on na svaki način bio prikladan da postane deo svete kočije (na kojoj je ustoličeno Božanstvo), ali je smatrao da se njegovo telo Prema tradiciji, Josefov kovčeg bio je ostavljen Izlaska. •
61
u
reku gde je ostao sve do
Postanje
Postanje
*
*
neće pridružiti njegovim precima ukoliko ostane pokopan 1:1 Egiptu. Kao što je poznato, bilo je dopušteno da uz patrijarhe i njihove žene budu pokopane u pećini Mahpela, pa zašto je onda Jakov bio sahranjen sa Lijom, a ne sa Rahiljom, koja je bila 'temelj kuće '? Razlog je taj što je Lija rodila više dece iz svetog semena." Rabin Juda reče: "Kada je Lija čula da je Jakov svrstan u pravednike, ona je počela svaki dan da izlazi na drum, da plače za njim i da se moli za njega. Rahilja to nikada nije radila. Otuda beše dopušteno da Lija bude sahranjena sa njim, ali je
Rahiljin grob bio postavljen pored druma. U tajnoj doktrini, kako smo ustanovili, jedno simbolizuje razotkrivenu, a drugo skrivenu sferu bića. Predanje kaže da je vrla Lija prolila mnoge suze moleći se da bude data JakoVU, a ne grešnom Isavu. Na njenom primeru može se videti kako neko kome sleduje kazna može da postigne njeno poništavanje ukoliko se sa suzama moli pred Svemoćnim. Tako je Lija, predodređena božanskom promišiju Isavu, ipak uspela mo litvom da ostvari svoju naklonost prema J akovu i izbegne da bude data Isavu." Rabin Isak reče: "Zapisano je, Jer mudrost Solomonova bijaše veća od mudrosti svijeh istočnijeh naroda ' (Carevi 5:10). Šta se podrazumeva pod mudrost istočnih naroda? Iz predanja znamo kako su oni ovu mudrost nasledili od Avrama. Jer, čitamo kako 'Avram dade sve što imaše Isaku ' (Postanje 25:5). 62
Pod ovim se misli na višu mudrost, koju posedovaše Avram zato što je znao sveto ime Božije. 'A sinovima svojih inoča dade Avram dare' (Postanje 26:6), to jest, znanje o nižim krunama (demonskim silama) i ostavi ih u 'istočni kraj' (isto), i iz ovog izvora su deca Istoka primila njihovu magijsku mudrost... 'Nego neka ležim kod otaca svojih ' (Postanje 47:30). Srećan je usud patrijarha. Oni čine delove svete kočije Boga, koji u njima nalazi ushit, a oni ga zauzvrat krunišu. Zato i stoji, 'Ali samo tvoji oci omilješe Gospodu ' (Ponovljeni zakoni 10:15)."
"Jakov je znao da će biti krunisan među svojim ocima i njegovi očevi uz njega... ", nadoveza se rabin Eliezar. Rabin Juda reče: "Ljudske uši su gluve za savete Tore, a oči slepe za sledeću spoznaju: onoga dana kada se ljudsko biće pojavi u svetu pojavljuju se i svi dani koji su mu pisani, pa se roje oko sveta i onda na povratku svaki siđe do čoveka da bi ga upozorio. A ako čovek i pored upozorenja zgreši protivu svog Gospodara, onda se taj dan u kome je zgrešio posramljen penje i lebdi tako izdvojen kao svedok, i tako ostaje sve dok se čovek ne pokaje. Ako se čovek okrene stazi ispravnosti, dan se vraća na svoje mesto, ali u suprotnom on odlazi da se spoji sa spoljašnjim duhom i vraća se u svoje boravište i potom preuz ima isto obličje kao i čovek, kao da ga podražava, i ostaje sa njim u njegovoj kući. Ako se čovek pokaže ispravnim, ukazuje se njemu jedan dobar družbenik. A u suprotnom, dolazi ml} zao družbenik. U oba slučaja, ovakav dan ne pripada više punom broju dana i ne računa se sa ostalima. 63
Postanje
Postanje
*
*
Teško onom čoveku čiji se broj dana smanjio naočigled Svevišnjeg, i tako ne može da se kruniše u onom svetu i približi svetom Caru. Jer, ako zavredi on se uspinje vrlinom onih dana u kojima je postupao ispravno i nije grešio i koji postaju njegovoj duši ogrtač sjaja. Teško onome koji je umanjio svoje dane gore, jer dani koji su oštećeni usled njegovih grehova nedostaju kada dođe vreme da bude obučen u ove dane, a njegov ogrtač je stoga nesavršen. Rđavo je ako ima mnogo takvih loših dana, onda on uopšte nema čime da se ogrne u onom - svetu. Teško njemu i njegovoj duši: njegova kazna u Gehinomu traje mnogo dana za samo jedan ovakav dan, i on tada uviđa da kada je napuštao svet nije imao dana kojima bi mogao da se zaogrne, i tako je ostao bez ogrtača. Pravedni su srećni, jer njihovi dani su na zalihi kod svetog Cara, čineći prekrasnu odoru koju mogu obući u drugom svetu. Ovo je tajno značenje stiha 'i vidješe da su goli' (Posta nje 3:7), što će reći, slavna odeća sačinjena od onih dana beše po- r kvarena i ne beše više dana u koje bi se obukli. Tako je bilo sve dok se Adam nije pokajao. Tada mu je Bog oprostio i sačinio drugu odeću za njega, ali ona nije bila satkana od njegovih dana, kao što stoji: 'J načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih. ' (Postanje 3:21). U vezi sa Avramom vidimo da kaže 'A Avram bješe pod stare dane ' (Postanje 24:1), jer je on napuštajući ovaj svet zaista došao u posed njegovih pređašnjih dana kao odeće, i ova sjajna odora beše raskošna i besprekorna. Ali je J ov rekao o sebi: '...go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se vratiti onamo' (Jov 64
1:21), pošto za njega nije bilo odeće u koju bi mogao da se obuče. Naši učitelji su učili sledeće: Pravedni su srećni, s obzirom da su njihovi dani bez krivice i čekaju da pređu u onaj svet i tako, nakon smrti, dani se okupljaju da sačine odeću sjaja u kojem pravednici imaju čast da dožive blaženstvo budućeg sveta, i u kojem su predodređeni da ponovo prime život. Ali teško grešnicima čiji dani su oštećeni, pa kao posledica toga ništa ne preostane sa čime bi se zaogrnuli kada napuste svet. Štaviše, naučili smo da svi oni koji zahvaljujući svojoj pra vednosti steknu za sebe sjajnu odoru satvorenu od njihovih dana bivaju u budućem svetu krunisani kao patrijarsi, krunama od potoka koji se bez prekida ulivaju u Edenski vrt, a o ovome je napisano: 'Jer će te Gospod voditi vazda, i sitiće tvoju dušu na sjajnim mestima ' (Isaija 58:11), ali grešnici koji su propustili da nabave sebi takvu odeću biće poput 'vrijesa u pustinji, koji ne osjeća kad dođe dobro, nego stoji u pustinji, na suhim mjes tima u zemlji slanoj i u kojoj se ne živi. 1fI(Jeremija 17:6) Rabin Isak je onda rekao: "Od svih ljudi Jakov je imao najpovoljniju priliku, jer je njegova odora bila prikladna vrli nom njegovih dana i dana njegovih predaka; zato je on rekao 'nego neka ležim kraj otaca svojih'." Rabin Juda reče: "Kada je Jakov ušao da dobije blagoslov svog oca, bio je odeven u Isavovu odeću, pa ipak je zapisano da je Isak omirisao njegovu odoru (Postanje 27:27), to jest, do njegovih nozdrva je dopirao miris Jakovljeve odeće u onostra65
Postanje
Postanje
*
*
nom svetu, i zahvaljujući tome ga je blagosiljao. I tako je on rekao: '. . .gle miris sina mojega kao miris odpolja koje blagoslovi Gospod. ' (isto), što se odnosi na polje svetog jabukovog drveća gde rosa iz područja nazvanog raj kaplje svaki dan. I on nastavi: 'Bog ti dao rose nebeske... ' Naučeni smo da svakog dana iz Edenskog vrta izlazi i širi se petnaest mirisa sa kojima je namirisana plemenita odeća u drugom svetu." Rabin Juda je zapitao koliko odeća tamo ima. Rabin Eliezer odgovori: "Po tom pitanju se učitelji razilaze, ali zapravo ima ih tri. Jedno je odeća duha (ruah) u zemaljskom Edenskom vrtu. Najplemenitija je druga, koja služi da se zaodene na j dublja duša (nešama) kada se nađe u 'svežnju živijeh' (Prva knjiga Samuilova 25:29) u krugu Cara. Treća je spoljašnji ogrtač, koji se pojavljuje i nestaje, kojom je zaodevena vitalna' duša (nefeš). Ovo odelo se kreće tamo-amo u ovom svetu i za vreme Šabata i Mlađaka ono traži duh u zemaljskom raju, od kojeg uči određene stvari i znanje o tome širi u ovom svetu. Poznato je da prilikom Šabata i Mlađaka duša (nefeš) preduz ima dve posete. Prvo, ona traga za duhom, među mirisima zemaljskog raja, a potom zajedno sa duhom ona nalazi višu dušu u 'svežnju živijeh ', i biva očarana sjajnim zrače-njem koje isijava sa obe strane. Ovo je naznačeno rečima, 'Jer će te Gospod... sitiće dušu tvoju na sjajnim mestima ' (Isaija 58:11), gde je množina upotrebljena da označi dva, spoljašnje zračenje mesta duha, i zračenje unutar zračenja koje im dolazi kada se nađu sa višom dušom u 'svežnju živijeh '. 66
PEČAT NA 1VOM SRCU
J ednom prilikom, namerni da se sklone od vreline sunca, rabin Eliezer i rabin Aba svratiše u pećinu kod Lide. Rabin Aba prozbori: "Hajde da sada ispunimo ovu pećinu rečima iz Tore." Tada otpoče rabin Eliezer, navodeći stih: 'Metni me kao pečat na srce svoje, kao pečat na mišicu svoju...žarje njezin kao žar ognjen, plamen Božiji. (Pjesma nad pjesmama 8:6) On reče: "Ovaj stih bio je povod za velike rasprave. Jedne noći, dok sam bio u poseti svom ocu, rekao mi je da duše pravednika snažno utiču na iskrenu privrženost Zajednice Izrailja prema Bogu, i njenu čežnju za njim, jer ove duše čine da donje vode poteku prema gornjim, iz čega se rađa savršeno prijateljstvo i žudnja za zajedničkim zagrljajem koji donosi plod. Kada ove vode pohrle jedna drugoj u susret, tada zajed nica Izrailja biva preplavljena dubokim osećanjima i objav ljuje: 'Metni me kao pečat na srce svoje. ' Jer, kao što se otisak pečata raspoznaje čak i kada se pečat izbriše, tako i ja prianjam za tebe, čak i onda kada me odvedu od tebe i kada padnem u zarobljeništvo - tako kaže zajednica Izrailja. Tako, 'Metni me kao pečat na srce svoje' , kako bih mogao da ostanem sličan tebi, poput otiska pečata. 67
Postanje
Postanje
*
*
'Jer je ljubav jaka kao smrt' (isto), silovita, kao što je i
odvojenost duha od tela; jer, znamo da kada neki čovek treba da napusti ovaj svet i počne da viđa čudesne stvari, njegov duh, poput lađara bez lađe pluta gore-dole u nemogućnosti da se domogne mora, plivajući gore-dole po njegovim udovima tra žeći dopuštenje da ode od svakog ponaosob. I, jedino uz pomoć snažnog raskidanja dolazi do njegovog odvajanja. Upravo ta ko, silovito, zajednica Izrailja voli Boga: '.. . i ljubavna sumnja tvrda kao grob ' (isto). Bez ljubomore, to nije istinska ljubav. Tako učimo da savršena ljubav muškarca prema ženi po drazumeva da on bude ljubomoran, jer tek onda on neće gledati nijednu drugu ženu:" Pošto su seli, začuše rabina Šimona kako se približava putem, u društvu Jude i rabina Isaka. Kada je rabin Šimon prispeo do pećine, rabin Eliezer i rabin Aba izađoše iz nje. Rabin Šimon reče: "Primetio sam da Božanska Sveprisutnost zrači iz zidova ove pećine." I svi posedaše na zemlju. "O čemu ste besedili?", upita rabin Šimon. "O ljubavi koju zajednica Izrai1ja gaji prema Bogu. A rabin Eliezer je u vezi sa tim naveo sledeći stih 'Metni me kao pečat na srce svoje',. ", odvrati rabin Aba. -
Rabin Šimo n reče: "Eliezere, ono što ste spoznali je nebeska ljubav i osećaj na privrženost." Zatim je neko vreme poćutao i najposle proslovio: "Tišina je uvek prijatna, izuzev kada je reč
jedna duboka misao na koju sam naišao u knjizi Rava Hamnune starijeg. Evo o čemu se radi: Po pravilu muškarac juri za ženom nastojeći da pobudi njenu ljubav, ali u ovom slučaju vidimo kako žena juri mu škaraca i udvara mu se, što se uobičajeno smatra nepristojnim za jednu ženu. No, u ovome se krije duboka tajna, jedan od najdivnijih Carevih dragulja. Znamo da tri duše pripadaju božanskim stupnjevima. Ali ne, četiri, jer ima jedna vrhovna duša koja je nevidljiva, za čuvara donje riznice sasvim sigurno, a verovatno i za čuvara gornje. To je duša svih duša, ne spoznatljiva i neopisiva, koja je zastrvena blistavo sjajnim ve lom, a sve zavisi od nje. Iz nje se rađaju biseri, nanizani jedan na drugi poput zglobova, a ona sve prožima ispoljavajući kroz njih svoju energiju. Ona i oni su jedno, i između njih nema podvojenosti. Ipak još jedna, ženska duša, sakrivena je među tim mnoštvom sa telom koje prianja za nju, i kroz koje iskazuje svoju snagu, poput duše u ljudskom telu. Ove duše su istovetne sa gore pomenutim zglobnim vezama. Ipak, tu ima još jedna duša. Naime, duše pravednika dole koje, zahvaljujući tom što dolaze od viših duša, duše žene i duše muškarca, upravljaju nad svim nebeskim trupama i logorima. Može se postaviti pitanje, ako već upravljaju i tamo i ovamo zašto se spuštaju u ovaj svet samo da bi u budućnosti odatle otišle?
o Tori. Imam jedan dragulj koji ću sa vama da podelim. To je
Ovo se može objasniti sledećim primerom: Jedan kralj ima sina kojeg pošalje u grad na školovanje sve dok ne dođe doba da bude upućen u dvorski život. Kada ga izveste da mu je sin
68
69
Postanje
Postanje
*
*
sazreo, pun ljubavi prema njemu, on šalje kraljicu majku da ga vrati u dvorac, kako bi se svakog dana radovao njegovom prisustvu. Na isti način Najsvetiji, nekaje blagosloven, ima sina od Matrone, a to je vrhovna sveta duša. On je šalje u varoš, to jest u ovaj svet, da u njemu odraste i nauči protokol kraljevskog dvora. Na glas da je njegov sin sazreo i da je zeman da se vrati na dvor, ispunjen ljubavlju, Kralj šalje Matronu da ga vrati u dvor. Duša ne napušta svet sve dok ne dođe doba da Matrona dođe po nju i dovede je u Kraljev dvorac, gde će zauvek prebivati. Na to, varošani plaču zato što je kraljev sin otišao od njih. Ali, jedan mudar čovek im objašnjava: 'Zašto plačete? Zar ne beše to kraljev sin, čije je mesto u palati njegovog oca, a ne sa vama'?
ćem svetu, jer na njih se oslanjaju i niža i viša bića. Otuda piše: 'A pravednikje temelj sveta' (Priče Solomunove 10:25)." *
*
Kad bi samo bili svesni ovoga, pravednici bi bili silno radosni što će jednom napustiti ovaj svet. Jer, nije li velika čast što Matrona silazi radi njih, da ih odvede u Kraljevu palatu, gde Kralj može svaki dan da uživa u njima? Jer, Bog se raduje samo dušama pravednika. Samo duše pravednih, ovde, na zemlji, mogu da pokrenu Ljubav zajednice Izrailja prema Bogu, jer oni dolaze od Kraljeve strane, muške strane. Ovo ushićenje prenosi se na ženu i pobuđuje njenu ljubav, te tako muškarac odista pobuđuje ljubav i naklonost žene, a žena biva ujedinjena sa muškarcem u ljubavi. Na isti način ženina želja da izlije niže vode kako bi se pomešale sa višim vodama* budi se samo kroz duše pravednih. I tako, blaženi su pravedni u ovom i u budu * Više i niže vode predstavljaju "muške" i "ženske" sile, odnosno aktivan i pasivan princip u stvaranju.
70
71
*
IZGNANS1VO
DESET SEFIROTA
* A. ko bi neko primetio, zar ne piše, ...jer ne vidjeste nikak �ga slična lika '(Ponovljeni zakoni 4:15), odgovor bi '
bio: "Uistinu, dopušteno nam je da ga vidimo u datom liku, jer u vezi Mojsija piše, 'i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj'.' (Brojevi 12:8) Ipak, Bog se razotkrio jed ino u onom liku koji je ugledao Mojsije, a ne u nekoj drugoj tvorevini uobličenoj Njegovim znamenjima. Zato je zapisano: S kim ćete dakle izjednačiti Boga? i kaku ćete mu priliku naći?' (Isaija 40:18) Takođe, čak i ta prilika beše jedna od prilika Svevišnjeg, neka je blagosloven, ne onakva kakav je on u samom svom prebivalištu za koje znamo da je nedostupno, nego u liku Cara koji manifestuje svoju moć vladavine nad čitavom svojom tvorevinom, i prikazuje se svakom od svojih stvorenja onako kako ga svako može razumeti, kao što je napisano: 'I govoriću preko proroka i umnožiću utvare' (Osija 12:11) * Otuda On kaže: 'Iako se u tvom liku prikazujem, sa kim ćeš me uporediti i učiniti me uporedivim ?' '
Zbog toga što na početku likovi i oblici još ne behu stvoreni, On ne imađaše ni oblika niti prilike, Otuda je zabranjeno da * Ovaj stih znači da se Bog prikazuje svakom proroku u skladu sa njegovom sposobnošću da pojmi Boga.
75
Izgnanstvo
Izgnanstvo
*
ga onaj koji ga pojmi onakvog kakav jeste pre Stvaranja, zamišlja u bilo kakvom obliku ili prilici, čak ni u njegovim slovima he i vav, * niti u njegovom punom svetom Imenu, ni slovu ni znaku bilo koje vrste. Prema tome, '...jer ne vidjeste nikakoga sličnoga lika ' znači, vi ne vidite ništa što biste mogli da zamislite u obliku ili prilici, ništa što biste mogli da otelovite u konačnu zamisao. Ali, kada je On stvorio obličj e nadčoveka, njega radi stvorio je kočiju na kojoj se spustio, da bi bio poznat pod nazivom JHVH, e da bi bio shvaćen po njegovim atributima i da bi u svakom ponaosob bio opažen. Zato je naredio da mu nadenu imena El, Elohim, Šadaj, Cevaot i JHVH, od kojih je svako za ljude bilo simbol njegovih nekolikih božanskih atributa, ob jaVljujući da se svet održava pomoću milosrđa i pravde, u skladu sa delima čovekovim. Da se zračenje slave Najsvetijeg, neka je blagosloven, nije rasprostrlo preko čitavog njegovog stvaranja, kako bi ga ipak mudri shvatali? On bi nastavio da bude nepoznat, a sledeće reči ne bi mogle da budu izrečene, "...puna je sva zemlja slave njegove" (Is aija 6:3). Međutim, teško onom čoveku koji se drzne da poistoveti Gospoda sa ma kojim pojedinačnim atributom, čak iako jeste Njegov, a još manje sa bilo kojim postojećim ljudskim oblicima "kojima je temelj na prahu" (Jov 4:19), slabašne građe, brzo prolaznim, i koji brzo padaju u zaborav. ČOvek sme da projek tuje jednu jedinu zamisao Najsvetijeg, neka je blagosloven, i to *
Cetiri slova svetog imena JHVH shvaćena su kao simboli manifestacije Božije
kreativne moći u svakom stvorenju. 76
*
njegove nadmoći nad nekim atributom ili nad vascelim stva ranj em. Ali, ukoliko se on ne bi sagledavao u ovim manifes tacijama, tada bi se moralo shvatiti da u njemu nema ni atributa, ni sličnosti, niti forme. On je poput samog okeana, čijim vodama nedostaje oblik i čvrstina, ali ga dobijaju kada se razliju po koritu zemlje. Iz ovoga možemo da tumačimo ovako: J edno je sam izvor 1 okeana. Iz njega se javlja tok noseći preobražaj koji je jod. Izvor je jedan, a tok čini dva. Zatim se obrazuje široko korito poznato kao okean, koje je poput kanala prokopanog u zemlji, a ispunjen je vodama koje dotiču sa izvora. E, ovo more je treća stvar. Njegovo prostrano korito izdeljeno je u sedam kanala, podsećajući na dugačke cevi, i vode ističu iz okeana putem sedam kanala. Sve skupa, izvor, tok, okean i sedam kanala daju broj deset. Ukoliko bi Tvorac, koji je stvorio ove cevi, odlučio da ih poruši, tada bi se vode vratile svom izvoru, i ostale bi samo slomljene posude, presahle i bez vode. Na isti način je Uzrok svih uzroka ispoljio svoje Biće u deset vidova koji su poznati kao sefiroti, a krunu je imenovao Iz vorom, koji predstavlja jednu nepresušivu fontanu svetlosti, dok je sebe označio kao en sof, Beskonačno. On nema oblika i ne postoji posuda u kojoj se može sadržati, niti ima načina da se on shvati. Na ovo se upućuje kada se kaže: 'Odustani od traganja za stvarima koje su za tebe isuviše teške, i odustani od traganja za stvarima koje su od tebe skrivene. ,2 l
2
Prvo slovo u imenu Boga. Ben Sira, citat iz Talmuda, Hagiga 1 3a. 77
Izgnanstvo
*
Zatim je oblikovao jednu posudu malenu poput slova jod i, pošto je ispunio svojim Bićem, nazvao ju je Fontana koja izliva Mudrost, a sebe je iz tog razloga nazvao mudrim. A nakon toga on je oblikovao široku posudu zvanu okean, i označio je kao Razumevanje (bina), a tako i sebe kao onog koji razume.U svojoj suštini on je i mudrost i razumevanje. Pri tom Mudrost sama ne može da pripiše sebi taj naziv, nego samo kroz njega koji je mudar i napunio je iz svoje fontane. Isto tako ni Ra zumevanje ne može samo po sebi da potvrdi taj naziv, već samo kroz njega koji ga je ispunio iz svoje vlastite suštine, pa bi i ono presušilo ukoliko bi se udaljilo od njega. U tom smislu zapisano je 'Kao kad vode oteku iz mora i rijeka opadne i usahne '. (Jov 14:1 1) I, napokon, 'i udariće ga (more) po sedam krakova ' (Isaija 11:15), to jest, onje usmerava u sedam plemenitih posuda, koje naziva Veličina, Moć, Slava, Pobeda, Veličanstvenost, Temelj, Kraljevstvo, * i u svakom označava sebe: veliki u Veličini, moćan u Moći, slavan u Slavi, pobednički u Pobedi, 'lepota našeg Tvorca ' u Veličanstvenosti, pravednost u Temelju (up. Priče Solomunove 10:25). Sve stvari, sve posude, i sve svetove on podupire u Temelju. Naposletku, u Kraljevstvu, on naziva sebe Kraljem, i nje gova je 'veličina, i moć, i slava, i pobeda i veličajnost; jer sve što jeste na nebu i na zemlji je Tvoje; Tvoje je, Gospode, �aljevstvo i Ti si uzvišen svrh svega poglavar' (Prva knjiga dnevnika 29:11).
U njegovoj moći leže sve stvari, bilo da on odabere da smanji •
Ovde se misli na sedam nižih sefirota. 78
Izgnanstvo
*
broj posuda, ili da uveća svetlost koju izliva, ili suprotno. Ali nad njim ne postoji božanstvo koje ima moć da uvećava ili smanjuje. Takođe, on je stvorio bića da služe ove posude: svaki tron poduprt j e sa četiri stuba, a šest stepenika vode do trona; sve u svemu, deset. Najzad, tron je poput pehara posvećenja oko kojeg je načinjeno deset tvrđenja (u Talmudu), harmoničnih sa Torom koja je data u Deset Reči (Dekalog) i sa Deset Reči putem kojih je svet stvoren. *
*
*
IZ DUBINE 'Iz dubine vičem k tebi, Gospode ' (Psalmi 130:1,2) . Zbog toga što mu je autor nepoznat, svi ljudi svih generacija mogu uzeti ovaj psalam kao svoj vlastiti. Dužnost svakog čoveka koji se moli pred svetim Kraljem jeste da se moli iz dubina svoje duše, jer onda će njegovo srce biti sasvim usmereno ka Bogu i njegov um sasvim osvojen molitvom.
David je već rekao, 'Svijem srcem svojim tražim tebe' (Psalmi 1 19:10). Možemo se zapitati zašto je on morao da ide iznad ovoga i kaže 'iz dubine '. To je zbog toga što čovek, kada se moli pred Kraljem, mora da preda svoj um i srce isključivo misleći o izvoru svih izvora, kako bi dobio blagoslov iz (sfere nazvane) 79
Izgnanstvo
Izgnanstvo
*
*
'dubine izvora', izvora svekolikog života, 'vode koja tecijaše iz Edena ' (Posta nje 2: 10), koje 'vesele grad Božiji' (Psalmi 46:5).
Molitva predstavlja prizivanje ovog blagoslova odozgo, na niže: kada Drevni, Sveskriveni, poželi da blagoslovi svet, on učini da se u nebeskim dubinama izlije njegova preobilata milost, odakle će je ljudska molitva privlačiti u 'izvor ', omo gućujući tako da sve reke i potoci budu ispunjeni. * *
*
*
(ništa), ili je to bio "Manji Lik", Imanentno, koje je označeno kao JHVH. Zbog toga umesto reči lo (ne) ovde imamo reč ajin (ništa). Neko se može zapitati, zašto su onda Izrailjci bili kažnjeni? Pravi razlog je taj što su oni napravili razliku između ova dva aspekta u Bogu, i što 'kušaše Gospoda ', govoreći sebi: Mo lićemo se na jedan način, ako je to Jedini, a na drugi način ako je to onaj Drugi. *
DVA ASPEKTA Rabin Aba se pitao šta su Izrailjci mislili kada su rekli: 'Je li Gospod među nama, ili nije?' (ajin, ništa; Izlazak 17:7). Zar je moguće da, u svojoj ludosti, oni nisu bili svesni da je on među njima? Zar oni ne behu prožeti Božanskim Prisustvom i okru ženi oblacima slave? I zar ne opaziše preko mora svetlost blistavu veličanstva njihovog Kralja? Zar nismo čuli kako je sluškinji na Crvenom Moru bila dopuštena sjajnija vizija nego Jezekiiju? Objašnjenje, kao što ga je dao rabin Šimon, da su Izrailjci želeli da se uvere da li je manifestacija Božanskog, koja im je bila pružena bila od Drevnog, Sveskrivenog Jednog, Transcen dentnog, koji je, budući iznad poimanja, označen kao ajin *
Zohar uzima da ovaj stih znači: 'Prizivam te iz dubina (u kojima jesi). 80
*
*
ŠABAT 'Sjećaj se dana od odmara, da ga posvetiš. ' (Izlazak 20:8)
Rabin Isak je rekao da piše: "'J blagoslovi Bog sedmi dan ' (Postanje 2:3). Uprkos tome, rečeno je o mani: 'Šest dana ćete kupiti, a sedmi je dan Šabat, tada ga neće biti' (Izlazak 16:26). Kakav blagoslov može da donosi dan u kome nema hrane? Uz to, naučili Smo da od sedmog dana dolaze svi blagoslovi i gore i dole. Zašto, dakle, baš ovog dana nema mane? Objašnjenje je da šest 'dana ' transcendentnog sveta dobi jaju svoje blagoslove od sedmog dana, a od onoga što dobiju od sedmog dana, svaki od ovih šest vrhovnih dana razdeli hranu nižem svetu. Otuda, ko je god dospeo do stupnja prave vere, valjalo bi da postavi trpezu, veče uoči Šabata (petak), 81
Izgnanstvo
Izgnanstvo
*
*
kako bi njegov sto bio blagosloven tokom ostalih šest dana u nedelji. To je zbog toga što će se on, uporedo sa pripremom za Š abat, pripremiti da primi blagoslov i narednih šest dana, budući da prazan sto ne donosi blagoslov. Otuda čovek treba da pripremi sto sa hlebom i drugom hranom veče uoči Šabata." Rabin Isak je dodao: "A isto važi i na dan Šabata." "Tog dana čovek valja da proslavi tri obroka kako bi se dan okrepio i ispunio zadovoljstvom", reče rabin Juda. Rabin Aba reče: "Ovako treba da se radi kako bi vrhovni dani, koji svoj blagoslov dobijaju od sedmog dana, bili blagos loveni. Tog dana rosa koja se spušta od Svetog Drevnog, Sveskrivenog Jednog1 , ispunjava glavu 'Manjeg lika '. On čini , da se rosa spusti u sveto 'Polje jabukovog drveća 2 tri puta nakon nailaska Šabata, tako da svi mogu da uživaju u blagos lovu. Iz ovoga sledi da su tri obroka dnevno neophodna ne samo radi nas samih, nego radi čitave tvorevine, jer se na taj način ispunjava istinska vera u Svetog Starodrevnog, 'Manji . Lik', te 'Polje jabukovog drveća'. Zato treba tri puta da se radujemo obrocima i uživamo podjednako u sva tri. A onaj koji ne uspe da se pričesti sa sva tri obroka kao da kvari i remeti . savršenstvo gornjih oblasti... Zbog toga što je Šabat središte vere, čovek je na ovaj dan potpomognut dodatnom, vrhovnom dušom, u kojoj je sve savršenstvo, u skladu sa planom idućeg sveta. Šta je značenje 1
Vidi poglavlje Dva aspekta.
2 ''Polje jabukovog drveća" simbolizuje sferu Božanskog prisustva.
82
reči Šabat? Ime Najsvetijeg, neka je blagosloven, Ime savršenog sklada na svim stranama." Rabin Jose reče: "Uistinu, tako je. Teško onome koji ne učestvuje u dovrhunjenju radosti svetog Kralja! Kakva je onda ta radost? Tri obroka Vere, obroka kojim su se pričestili Avram, Isak i Jakov, i kroz koje je izražena radost iznad radosti, savršena vera sa svih strana. Kao što smo naučeni, ovog dana su očevi krunisani i sva deca nadahnuta snagom, svetlošću i radošću, toliko koliko se drugim danima svetkovine ne dobija. Ovog dana i grešnici dobijaju odmor u Gehinomu. Svet je tog dana oslobođen kažnjavanja. Ovog dana je Tora krunisana krunama savršenstva. Ovog dana radost i zadovoljstvo od jekuju kroz dve stotine i pedeset svetova. Zapazite takođe i sledeće - svakog od ostalih šest dana u nedelji, u času popod nevne molitve, preovlađuje sila neublaženog suda, a kazna preti. To ne važi i za dan Šabata. Kada dođe čas popodnevne molitve za Š abat, na delu su dobri uticaji, manifestuje se ljubaznost Svetog Starodrevnog, i sva kažnjavanja se obus tavljaju, a radost i zadovoljstvo se svuda šire. U tom času zadovoljstva i neopisanog milja, sveti, istiniti prorok Mojsije napustio je ovaj svet, kako bi svima bilo dato na znanje da on nije odveden na sud, nego da se njegova duša uznela u času milosti Svetog Starodrevnog, da bi se u njemu sakrila. Otuda, 'i niko ne dozna za njegov grob do današnjega dana ' (Zakoni ponovljeni 34:6) . Prema tome, pošto je Sveti Starodrevni Sve skriven, nespoznatljiv onima iznad i onima ispod, tako je i duša Mojsijeva skrivena, u otkrovenju, tokom popodnevne molitve 83
Izgnanstvo
Izgnanstvo
*
*
na dan Šabata, u trenucima Božije milosti. Od svih skrivenih stvari na svetu, Mojsijeva duša je najskrivenija, i ne podleže prekom sudu. Blagosloven je usud Mojsijev. Ovog dana je Tora okrunjena vrhunskom slavom, u svim njenim zapovestima, u svim njenim presudama, u svim njenim prekorima grehova - krunom sa sedamdeset grana svetlosti koje zrače na sve strane. 0, gledaj malene ogranke, izbijaju iz svake grane, dok pet grana stoje u samom Drvetu, u kome su sadržane sve grane! 0, gledaj kapije koje se otvaraju sa svih strana, odašiljući sjaj i slavu neiscrpne svetlosti! ČUje se glas: Probudite se, vi nebeski sveci! Probudi se, sveti narode, iz abrani gore, i izabrani dole! U radosti se probudite da dočekate svog Gospoda, u savršenom zadovoljstvu se probudite! Spre mite se, u trostrukoj radosti triju patrijarha! Spremite se za Veru, radost svih radosti! ° Izrailjci, kako ste srećni, sveti u ovom svetu, sveti u idućem svetu! Iznad svih neverničkih na roda, ovo je tvoje nasleđe 'znak između mene i vas ' (Izlazak 31:13)." -
Reče rabin Juda: "Tako je, doista. I zato, 'Sjećaj se dana od odmora, da gaposvetiš'; 'budite syeti, jerja sam svet, Gospod vaš' (Levitska 19:2) ; 'i ako prozoveš subotu milinom, svaki dan Gospodnji slavnijem, i budeš ga slavio.. ' (Isaija 58:13)." .
*
*
*
LJUBAVNICI TORE
Jedne noći, rabin Hija i rabin Jose sreli su se kod Tirske kule, srećni što se nađoše u društvu. Rabin Jose reče: "Kako je dobro gledati u lice Božanskom Prisustvu! Sve vreme dok sam putovao dosađivao mi je neki starac koji je jahao na magarcu. Postavljao mi je raznorazna glupa pitanja kao na primer - koja zmija leti u vazduhu sa mravom među zubima? Šta započinje jedinstvom, a završava razdvajanjem? Koji orao ima svoje gnezdo na drvetu koje ne postoji, dok su njegove mladunce otela stvorenja koja nisu stvorena, na mestu koje nije? Šta su oni koji silaze kada uzlaze, a penju se kada silaze? Ko je prekrasna devica koja nema očiju? * I telo skriveno, a ipak otkriveno - skriveno po danu, otkriveno po jutru? I koja je okićena ukrasima koji nisu? Na ovaj način mi je tokom čitavog putovanja dodijavao. No, sad napokon uživam u miru i tišini, i možemo da se prepustimo raspravama o Tori umesto da gubimo vreme u glupim razgo vorima." "Da li uopšte poznaješ tog starca?", upita rabin Hija. Ova rečenica može se takođe uzeti da znači: na koju niko nije bacio pogled. Naredni pasus ide u prilog takvom tumačenju. *
84
85
Izgnanstvo
Izgnanstvo
*
*
Rabin Jose odvrati: "Znam samo da u njemu nema ništa; da ima on bi prozborio koju reč o Svetom Pismu, i mi jednostavno ne bismo gubili vreme na putu." Rabin Hija je tad upitao: "Da li je starac negde u blizini? Jer, ponekad može da se desi da naizgled prazna posuda sadrži poneko zrnce zlata." Rabin Jose odgovori: "Da, tu je, upravo sprema hranu za magarca." Pozvaše starca i on im se pridruži. Čim se približi starac reče: "Sada su se dva pretvorila u tri, a tri u jedno!" Rabin Jose reče: "Rekoh li ti da on uvek govori besmislice?" Starac sede i poče da govori: "Gospodo, tek nedavno sam počeo da j ašem magarca. Imam mladog sina koji pohađa školu, i voleo bih da ga podučim Tori; zbog toga, kad god me put nanese na nekog učenjaka, ja ga sledim u nadi da ću naučiti nešto novo u vezi Tore; ali, danas nisam naučio ništa novo."
grcaj ući rekla: "Da smo dospeli na ovaj svet samo da bismo slušali reči koje dolaze iz tvojih usta, bilo bi nam dovoljno." On reče: "Drugari, ono što sam vam dosad rekao nije bila samo prazna priča, tek da bih pokrenuo razgovor sa vama, jer teško da bi starac poput mene zastao na jednoj priči, čineći zvuk poput jednog novčića u ćupu. Koliko je samo ljudi koji borave u pometnji, ne uspevajući da prepoznaju stazu istine koja prebiva u Tori, a Tora ih, s ljubavlju, zove dan za danom sebi. Ali avaj, oni ne čine ništa više od toga nego da okrenu glavu. Upravo kao što rekoh - Tora ispusti poneku reč, i pojavi se iz svojih korica uvek tako malo, da bi se odmah potom povukla u skrivenost. Ali ona to čini samo za one koji je razumeju i slede njena uputstva.
"Ono što si rekao u vezi prekrasne device i gnezda ... ", odvrati rabin Jose.
Ona se može uporediti sa prekrasnom devicom dostojan stvena držanja, koja je usamljena u skrovitoj sobi jedne palate, a ima ljubavnika za čije postojanje jedino ona zna. Opijen ljubavlju prema njoj, on neprekidno prolazi pokraj njene ka pije, upirući pogled u svim pravcima ne bi li je pronašao. Ona je svesna da on može tako zauvek da obleće oko njene palate, i šta preduzima? Odškrine jedna vratanca njene tajne odaje, na trenutak otkriva lice svom ljubavniku, a potom ih brzo zatvara. Jedino on i niko drugi nije kadar da je primeti. A on je svestan da mu se u tome trenu ona razotkrila zato što ga ljubi, pa njegovo srce i duša, i sve u njemu bivaju još više opčinjeni njome.
Na toj tački njihovog razgovora (o paradoksima), starac je zaćutao, da bi iznenada dvojica rabina klekla pred njega i
Tako je i sa Torom, koja razotkriva svoje najunutarnjije tajne jedino onima koji je vole. Ona zna, da onaj koji obožava
86
87
Rabin Jose reče: "Od svih stvari koje sam čuo da pričaš jedna me je naročito zapanjila, ukazujući na iznenađujuću količinu gluposti kod čoveka tvojih godina, sem ako nisi znao šta pričaš." "Na šta misliš?", upita starac.
Izgnanstvo
*
mudrost, lebdi nadomak njenog boravišta danima. Šta ona preduzima? Izviri za tren iz svoje palate da bi mu pokazala lice, šaljući mu tako ljubavne znake, a potom se brže-bolje vraća na svoje skrovito mesto. ledino on shvata njenu poruku, i pri vučen je njome svim svojim srcem i dušom, odnosno čitavim bićem. Na taj način se Tora, u magnovenju, razgolićuje u ljubavi prema svojim ljubavnicima, kako bi se njihova ljubav uvek iznova obnavljala. Tako, vidimo da je to put Tore. Na početku, kada se po prvi put razotkriva nekom čoveku, ona mu pokazuje neko znamenje. Ukoliko on shvati, dobro je, ali ako mu to ne pođe za rukom, tada ga ona proglašava "ludom", govoreći svojim glasnicima: Idite i recite toj ludi da dođe kod mene i obrati mi se - kao što je napisano: 'Ko je lud neka se vrati ovamo ' (Priče Solomunove 9:4). A kada stigne, ona počinje da priča s njim, najpre iza vela koji zaklanja njene reči, kako bi se prilagodile njegovom nivou razumevanja, i kako bi on mogao postepeno da napreduje. Ovo je poznato kao deraša. * Zatim mu ona priča iza jednog prozračnog finog vela, govoreći mu u zagonetkama i alegorijama - koje su nazvane hagade. Kada je, napokon, on postao sa njom blizak, ona stane razotkrivena oči u oči sa njim; razgovarajući sa njim u vezi svih njenih tajnih misterija, i svih skrivenih puteva koji su bili skriveni u njenom srcu od davnina. Tada je takav čovek istinski adept u Tori, "majstor hrama", jer mu je ona razotkrila sve njene misterije, ne skrivajući od njega ništa. Ona mu kaže: *
Tumačenje zakona iz slova Svetog spisa. 88
Izgnanstvo
*
Vidiš li znak, nagoveštaj, koji sam ti dala na početku, koliko tajni on sadrži? On tada shvata da se nijedna stvar ne može pridodati rečima Tore, niti se od nje oduzeti, nijedan znak, ni slovo. Otuda ljudi treba da slede Toru što je igda moguće, jer samo na taj način postaju njeni ljubavnici, kao što smo pokazali." *
*
*
SUDBINA DUŠE
U vreme kad je Najsvetiji, neka je blagosloven, namerio da stvori svet, on je odlučio da uobliči sve duše koje bi docnije bile dodeljene deci ljudi, i svaka duša je bila oblikovana tačno prema liku tela koje je trebalo da posedne. Proučavajući svaku, on je opazio da među njima ima nekih koje bi u svetu mogle da budu žrtve urokljivih očiju. U predodređeno vreme je Naj svetiji svakoj naložio da dođe pred njega i rekao: "Idi sad, siđi na to i to mesto, u to i to telo." No, ipak bi duša često odgovorila: "Gospode sveta, bila bih zadovoljna da ostanem u ovom području, i nemam želju da ga napustim i odem u neko drugo, gde ću dopasti ropstva, i uprljati se." 89
Izgnanstvo
Izgnanstvo
l)
l)
Na to bi Najsvetiji, neka je blagosloven, odgovorio: "Tvoj usud je takav, i bio je takav od dana tvog stvaranja, da ideš u svet." A onda bi duša, shvatajući da nema kud i da mora da se pokori, nevoljko sišla u ovaj svet. Tora, savetodavac sveta, videvši ovo dovikuje čovečanstvu: "Gledajte kako se Najsvetiji, neka je blagosloven, sažalio na vas!" Poslao vam je besplatno svoj skupoceni biser, a to je sveta duša, kako bi njome mogli da se služite u svetu. 'Ako ko proda kćer svoju da bude robinja ' (Izlazak 21:7), to jest, kada vam Najsvetiji, neka je blagosloven, preda svoju kćer, svetu dušu za sluškinju, da je držite u ropstvu, molim vas 'da ne odlazi kao robovi što odlaze ' (isto), to jest uprljana grehom, nego slo bodna, obasjana svetlošću, kako bi njen Gospodar mogao u njoj da se raduje, nagrađujući je prekomerno rajskom slavom, kao što je napisano: 'Jer će te Gospod. . . i sitiće dušu tvoju sve tlošću ' (Isaija 58:11), to jest kada se uznese u tu sferu, pros vetljena i čista. Ali 'ako ne bude po volji gospodaru svojemu' (Izlazak 21:8), jer je ukaljana grehom, onda teško telu koje je večno lišeno svoje duše! Zato što one duše koje se uznesu iz ovog sveta u stanju čistote i prosvetljenosti zabeležene u Kraljevim arhi vama, svaka poimence, i on kaže: Ovde je duša tog i tog čoveka, ona pripada telu koje je napustila. Kao što je napisano: 'i onje uzme za ženu ' (isto). 90
Ali, 'ako ne bude po volji gospodaru svojemu', što znači, ukoliko je ukaljana grehorn i krivicom, on odbija da kao ranije naznači isto telo za nju, i tako ga zauvek razdvaja od duše, sem ako se ne smilostivi i odvede je nazad do tela (selidbom), jer 'tada neka je pusti na slobodu ' (isto), kao što je napisano 'On izbavi dušu moju da ne otide u jamu ' (Jov 33:28) . To znači da je čoveku dat savet da izbavi svoju dušu kroz pokoru. Zapravo, dvojako je značenje reči 'tada neka je pusti na slobodu ', jer one ciljaju na čovekovo izbavljenje sopstvene duše kroz pokoru, i nakon toga, izbavljenje iz Gehinoma zahvaljujući Svevišnjem, neka je blagosloven. 'A ako li je zaruči sinu svojemu, da joj učini po pravu koje imaju kćeri' (Izlazak 21:9) . Koliko samo smotren čovek treba da bude da ne bi zalutao na krivudavoj stazi ovoga sveta! Jer, ukoliko uoči svoju vrednost u ovom svetu, pazeći svoju dušu sa velikom predostrožnošću, tada će Svevišnji, neka je blagos loven, biti veoma zadovoljan s njim, i svakodnevno će ga hvaliti pred svojom uzvišenom porodicom na sledeći način: "Vidi svetog sina koji je moj u donjem svetu ! Gledaj njegova dela i vrlinu njegove staze."
I kada jedna takva duša napusti svet, čista, prosvetljena, nevina, Svevišnji, neka je blagosloven, učini da ona svakod nevno sija nebrojenim zracima i obznanjuje u vezi nje: "Ovde je duša mog sina, takva i takva - nek bude sačuvana za telo koje je napustila." Značenje ovih reči: 'A ako li je zaruči sinu svojemu, da joj učini po pravu koje imaju kćeri. ' Šta znače reči, 'po pravu koje 91
Izgnanstvo
*
imaju kćeri'? Radi se o tajni koja ostaje jedino u posedu mudrih - Palata znana kao Palata Ljubavi leži posred velike stene, poput najtajnijeg nebeskog svoda. Tu, na tom mestu, čuva se Kraljevo blago, i svi njegovi poljupci ljubavi. Svaka duša koju Svevišnji voli, ulazi u tu palatu. I kada se Kralj pojavi, 'Ipoljubi Jakov Rahilju ' (Postanje 29:11), što znači da Gospod pre poznaje svaku svetu dušu, i uzimajući svaku natrag sebi on je grli i ljubi, 'po pravu koje imaju kćeri', baš kao što otac postupa sa svojom voljenom kćeri, grleći je i ljubeći, obasipajući je darovima. *
*
*
PATNJA NEVINE DECE Solomon je rekao: 'Opet vidjeh sve nepravde koje se čine pod suncem, i gle, suze onijeh kojima se čini nepravda, i nemaju ko bi ih potješio ' (Knjiga propovjednikova 4:1) ...
Da li je on bio zaista u stanju da vidi sve one koji su potlačeni? Naravno da nije, ali on ovde govori o deci koja su napustila svet još kao odojčad. Zaista, ovu decu svuda očekuje ugnjetavanje, i gore u nebeskoj sferi, i dole na zemlji. Najviše su ugnjetena deca čiji su roditelji ili preci zgrešili, i o takvima piše: 'koji pohodim grijehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtoga koljena '... (Izlazak 20:5) 92
Izgnanstvo
*
Uzmimo na primer dete koje je rođeno iz preljubničke veze muškarca sa ženom svog suseda, koju je on, otvoreno ili prik riveno preoteo. Svevišnji, neka je blagosloven, obavezuje se da podari telo i oblik tom detetu, i onda je ono zaista 'ugnjeteno dete koje je stvoreno takvo', to jest, uprkos volji Svemogućeg. Razmišljajući o tom pitanju Solomon je rekao: "Razmišljam o teškom teretu što je pao na one nesrećne ugnjetene koji behu 'stvoreni', i suze koje prolivaju pred Svevišnjim, neka je blago sloven. Jecajući, oni izlaze pred njega sa svojim žalbama. Da bogme, kogod zgreši, mora da umre. Ali, Kralju univerzuma, dete staro jedan dan, zar će se i njemu suditi? Ovo su 'suze onijeh kojima se čini nepravda, i nemaju ko bi ih potješio. '" Svi prolivaju suze, iako među njima ima razlika. Neko je dete, primerice, začeto incestom. Neposredno po dolasku na svet ono biva izopšteno iz zajednice svetih ljudi, i to zlosrećno kopile proliva suze jadajući se Svevišnjem, neka je blagosloven: "Gospode sveta! Ako je onaj koji me je stvorio zgrešio, u čemu je, pak, moja krivica? Jer ja sam uvek nastojao da činim dobra dela pred tobom." N o, najveća žalost dopada onim 'ugnjetenima ' koji su još kao odojčad odbijeni od majčinih sisa. Nad njihovom sudbinom, zaista, čitav svet roni suze; ništa se ne da porediti sa suzama ovih beba, njihove suze dolaze iz najunutarnjijih i najudaljeni jih mesta srca, i čitav svet je zbunjen govoreći: Doveka pravedni jesu to što jesu presudom Najsvetijeg, neka je blagosloven, i svi njihovi putevi jesu putevi istine. Ipak, da li je neophodno da ova nesrećna deca preminu, bez greha i bez krivice? Gde je tu 93
Izgnanstvo
Izgnanstvo
*
*
pravda i nepristrasnost suda Gospoda svetova? Ako je uzrok njihove smrti greh njihovih otaca, onda ona zaista 'nemaju ko da ih potješi'." Ali, u stvarnosti, suze koje prolivaju 'ugnjeteni' deluju kao opomena i molba živima, a zahvaljujući takvoj nevinosti i delotvornosti njihovog posredovanja, u budućnosti njih oče kuje jedno mesto, takvo kakvo ne može zauzeti, niti dostići, čak ni najpravedniji. Jer, Svevišnji, neka je blagosloven, zaista voli ove male jedinstvenom i izvanrednom ljubavlju. On ih uzima sebi i priprema im mesto najbliže njemu. A o njima je još napisano: 'U ustima male djece i koja sisaju činiš sebi hvalu nasuprot neprijateljima svojim, da bi učinio da zamukne nepri jatelj i nemimik. ' (Psalmi 8:2) *
*
*
Ruah je okrenut zemaljskom Rajskom vrtu. Tu se, ovaj duh, želeći da uživa u zadovoljstvima veličanstvenog Vrta, zaodeva ogrtačem, koje je kopija tela u kojem prebiva na ovom svetu. Prilikom Š abata, Mlađaka i u danima svetkovina on se penje u vrhovne sfere, prepuštajući se tamo neizmernim užicima, a zatim se vraća u Vrt. Kao što je napisano: '... a duh (ruah) se vrati k Bogu, koji ga je dao (Knjiga propovjednikova 12:7) , to j est, prilikom naročitih praznika i u naznačena vremena.
Ali nešama se odmah penje na svoje mesto, u područje iz kojeg je taj deo duše emanirao, i zahvaljujući njemu javlja se svetlost, koja zrači odozgo. Nikad se, nakon toga, nešama ne vraća na zemlju. U nešama se spoznaje svestrano J edno, koje obuhvata gornji i donji svet. I sve dok ne dođe doba da se nešama uzvine i sjedini sa Prestolom, ruah ne može da bude krunisan u nižem Vrtu, a nefeš ne može da se skrasi na mestu. Ali, oni nalaze smirak kada se nešama vine.
Iako se telo u grobu raspada i pretvara u prah, nefeš prianja za njega, i luta po ovom svetu, šetajući se među živim svetom, zanimajući se za njihove tuge, posreduj ući, kada je potrebno, za njih.
Elem, kada se deca ljudi, brižna i žalostiva, zapute ka groblju onih koji su preminuli, budi se nefeš i izlazi napolje da probudi ruah, koji onda podiže patrijarhe, i posle toga, nešama. Na što se Najsvetiji, neka je blagosloven, sažali na svet... Ali, ukoliko je nešama iz nekih razloga sprečen da se uzdi gne na svoje pravo mesto, onda ruah, dolazeći pred vrata Edenskog vrta, nalazi da su zatvorena pa, u nemogućnosti da uđe, luta okolo sam i odbačen. A nefeš, takođe, luta od mesta do mesta po svetu, i opazivši da telo u kome je nekad bio naseljen jedu crvi, što je sudbina koje ono mora da pretrpi u grobu, žali za njim, kao što je rečeno u Svetom Pismu: 'Samo
94
95
TRI VIDA DU Š E Postoje tri odeljka duše: nefeš (vitalna duša), ruah (duh), nešama (najdublja duša, nad-duša). Sva tri se sadrže jedan u drugome, ali svaki ima svoje zasebno prebivalište.
Izgnanstvo
Izgnanstvo
*
*
Odgovor je da 'od danapada Hrama, sve kapije do neba behu zatvorene, ali kapije suza ne behu zatvorene, '* i patnja i tuga izražavaju se suzama. Nad kapijama suza stoje nebeska bića koja ruše prepreke i krše gvozdene katance, tako da molbe skrušenih molilaca nalaze svoj put do svetog Kralja, a mesto Božanskog prisustva je natopljeno tugom onoga koji se moli, kao što je zapisano: 'U svakoj tuzi njihovoj on bješe tužan. ' (Isaija 63:9)
tijelo njegovo dokje živ boluje, i duša njegova u njemu tuži. ' (Jov 14:22)
Tako svi oni proživljavaju patnju, sve dotle dok nešama ne uzmogne da se vine do svog pravog mesta u gornjem svetu. Onda, i druga dva dela duše dolaze na svoje pravo mesto. To je zato što su sva tri jedno, čineći jedinstvo, grleći se u mi stičnom jedinstvu. *
*
A kada se Kralj pojavi i začuje njegov vapaj, sve njegove molitve bivaju ispunjene. Otuda se molbe onoga koji žali ne vraćaju neispunjene, nego se Svevišnji, neka je blagosloven, sažali na njega. Blagosloven je čovek koji proliva suze pred Najsvetijim, uistinu blagosloven.
*
SLUŽI GOSPODA S RADO ŠĆU Na Prvosvešteniku je da uđe u Hram radosno, a dok stoji pred Njegovim Prisustvom na tom svetom mestu, sve stvari oko njega treba da izražavaju radost. Tako je zapisano: 'Služite Gospodu veselo; idite pred lice njegovo pjevajući' (Psalmi 100:2). Zato što je prilikom službe Gospodu neumesno biti potištena srca. Neko može da se upita, šta ako nekoh čoveka ophrva nevolja pa teška srca potone duboko u tugu, a ipak ga muka nagoni da ode pred nebeskog Kralja i potraži utehu. Treba li on tada da odustane od molitve zato što je tužan u srcu? Šta treba da čini, budući da ne može sam da zaleči rane na svom srcu? 96
*
,
*
*
ZVEZDE ' J ednom prilikom sedeli su u društvu rabin Elizer i rabin Aba, a kada se spustilo veče, oni ustadoše i krenuše prema jezeru Tiberijas. D ok su tako išli opaziše dve zvezde kako, sa suprotnih strana neba, hitaju jedna prema drugoj, sreću se, i na kraju nestaju. *
Talmud, Berahot 32b. 97
Izgnanstvo
Izgnanstvo
*
*
Rabin Aba primeti: "Gore na nebu, kao i dole na zemlji, veličanstvena su dela Svevišnjeg, neka je blagosloven. Ko zna kako su ove dve zvezde krenule sa suprotnih tačaka, kako su se srele i kuda su nestale?" Rabin Eliezer odgovori: "Nismo ni morali da ugledamo ove zvezde da bismo o njima razmišljali, jer ima toliko drugih veličanstvenih dela koje je Svevišnji, neka je blagosloven, uvek izvodio." A onda je, citirajući stih, 'Veliki je Gospod naš, i velika je krjepost njegova, i razumu njegovu nema mjere'* (Psalmi 147:5), nastavio svoju besedu: "Uistinu, veliki i moćan i nadasve uzvi šen je Sveti, neka je blagosloven. Ali, pošto oduvek znamo da je Najsvetiji veličanstven i njegova moć beskonačna, koje je to novo obožavanje David iskazao prema Bogu ovim rečima? Zapazi, pored toga, da svuda u psalmima on kaže, 'Veliki je JHVJi' (Psalmi 145:3) , dok ovde kaže 'veliki je naš Gospod (Adonenu) . Koji je razlog tome? Razlog je taj da kada on kaže 'Velik je JHVH, i valja ga veličati i slaviti ' (Psalmi 145:3), on aludira na viši stupanj, dok ovde on misli na jedan niži stupanj. 'Velik je naš Gospod', ovo odgovara 'Gospodu (adon) sviju na zemlji' (Jošua 3:13). Šta kaže sledeći stih? '/zbraja mnoštvo zvezda i sve ih zove imenom ' (Psalmi 147:4) . Kad bi se svi ljudi, počev od prvog čoveka, okupili i pokušali da izbroje zvezde, ne bi uspeli da ih pobroje, kao što piše: 'Pogledaj na nebo i prebroj zvijezde, ako ih možeš prebrojati' (Postanje 15:5). Dok se za *
To jest, beskonačan je. 98
Najsvetijeg, neka je blagosloven, kaže: '/zbraja mnoštvo zvezda i sve ih zove imenom. ' Zašto je tako? Iz sledećeg razloga: 'Veliki je Gospod naš, i velika je krjepost njegova, i razumu njegovu nema mjere. ' Kako zvezde niko ne može prebrojati, tako ni razumu njegovu 'nema mjere '. I sledeće valja primetiti. Zapisano je: 'Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu ' (Isaija 40:26). Svevišnji, neka je blagosloven, izvodi svu svoju vojsku, tabore i zvezde, i svako zove po svom imenu, i 'ne izostaje nijedno ' (isto) . Svim ovim zvezdama i sazvežđima naimenovani su vladari, glavešine i mi-nistri, a to ih obavezuje da služe svetu, svaki u skladu sa svojom funkcijom. Pa ni najmanja vlat trave na zemlji nije bez svoje naročite zvezde na nebu. A opet, i svaka zvezda ima nad sobom biće koje joj je dodeljeno, da ga predstavlja u skladu sa odgovarajućim položajem, u službovanju pred Najsvetijim, neka je blagosloven. Sve zvezde nebeskog svoda vode računa o svakom pojedi nom predmetu sveta, odnosno za svaki ponaosob je određena jedna posebna zvezda. Biljke i drveće, trava i divlje biljke, da bi cvetali i rasli moraju da imaju moć zvezda koje stoje nad njima i nadgledaju ih, svaka na sebi svojstven način. Veliki broj planeta i zvezda svih vrsta pojavljuje se na početku noći i sija sve do petnaest minuta do tri po ponoći. Posle toga je samo mali broj napolju. To što sve zvezde sijaju i služe nije bez svrhe. Neke od njih, budući na dužnosti čitave noći, uzrokuju da biljke koje su pod njihovim starateljstvom izniknu ili procvetaju. Druge počinju svoje aktivnosti na početku noći, motreći na 99
Izgnanstvo
Izgnanstvo
*
*
svoje štićenike sve do ponoćnog časa. Dok neke, kada se pojave i dođu u konjunkciju sa svojom naročitom biljkom na koju utiču, na taj način brzo dovrše svoju dužnost svake noći. Tako je sa zvezdama koje vidimo, koje se pojavljuju nakratko radi svog predodređenog zadatka. Kada se njihov zadatak završi, takve zvezde nestaju iz sveta, uzdižući se na sebi predodređena mesta gore. Knjiga više mudrosti Istoka govori o zvezdama repaticama, kometama, koje sa nebesa upravljaju i usmeravaju rast odre đenih biljaka na zemlji, vrsta poznatih kao "eliksir života", a utiču takođe i na rast dragog kamenja i zlata koje se može naći u plićacima gorskih potoka, a njihov rast podstiču bljeskovi tih svetlucavih tragova što ih ostavljaju zvezde koje paraju nebom. Tako, takođe, postoje ljudska oboljenja, kao na primer žutica, koja se može izlečiti ako se brzim povlačenjem blistavog čeličnog predmeta napred-nazad baca odsjaj i odašilja svetlost prema očima bolesnika, što sve nalikuje na bljesak zvezde repatice. I ovo donosi iscelj enj e. A istina j e da, ukoliko bi stvari koje su pod uticajem neke zvezde ostale lišene njene svetlosti, ne bi mogle da rastu i razvijaju se, jer, zahvaljujući svetlosti komete, one uspevaju da obnove svoje boje i okrepe se po potrebi. Dokaz za ovo može se' naći i u knjizi Kralja Solomona koji, baveći se naukom dragoga kamenja, potrvrđuje da su neki takvi kamenovi zakočeni u svom razvoju i nikad ne dostižu najsavršeniji oblik ukoliko ostanu bez svetlosti i sjaja odre đenih zvezda. 100
Najsvetiji, neka je blagosloven, uredio je sve stvari tako da svet izgleda savršen i sjajan, te stoga piše da su zvezde određene 'da obasjavaju zemlju ' (Postanje 1:17), i sve stvari jer je to neophodno za savršenstvo sveta. *
*
*
ALEGORIJSKO OBJAŠ NJENJE JONE Priča o J oni može se protumačiti kao jedna alegorija o životnom toku nekog čoveka u svetu. Jona silazi u lađu: ovo je paralela sa dušom čoveka koja se spušta i ulazi u njegovo telo u ovom svetu. Zašto je duša nazvana Jona (doslovce, oža lošćena) ? Zato što ona, kada jednom uđe u telo, postaje podložna svim vrstama briga. Prema tome, čovek od ovoga sveta je poput neke lađe koja prelazi bezmemi okean a preti da se razbije, kao što piše, 'tako da mišljahu da će se razbiti lađa '. (Jona 1:4) Takođe, čovek od ovoga sveta čini grehove, jer on misli da Gospod ne mari za svet i da njegovo prisustvo može da se izgubi. Na to će Svemogući podići veliku oluju; to jest, preki sud čoveku, koji uvek stoji pred Najsvetijim, neka je blagos loven, i neumoljivo traži da bude kažnjen.To je onda kada on razbija lađu, i sećajući se čovekovih greha, zgrabi ga; tada je čovek zahvaćen olujom i oseća slabost; baš kao što je Jona 101
Izgnanstvo
Izgnanstvo
*
*
'sišao na dno lađi, i legav' spavaše tvrdo ' (Jona 1:5). Iako čovek ovako leži, još uvek njegova duša ne čini ništa da bi se vratila svom Gospodaru, da bi se vratila i iskupila za svoje grehe. Otuda, 'upravitelj od lađe pristupi k njemu ', to jest, onaj koji je svestrani krmanoš, i Božija Volja, i govori mu: 'Šta ti spavaš! ustani iprizivaj Boga svojega ' (Jona 1:6) ; nije vreme za spavanje, vreme je da podneseš račune za sva tvoja dela u ovom svetu. Pokaj se za sva svoja nedela. Posveti svoj um ovim stvarima i vrati se svom Gospodaru. 'Koje si radnje ', to jest, čime se baviš u ovom svetu, i ispovedi se sad u vezi s tim pred Gospodom; 'i odakle ideš'; to jest, od obične kapljice, i stoga odustani od nadmenosti pred Njim. 'Iz koje si zemlje ' razmotri kako si došao iz praha i u prah ćeš se vratiti; 'i od koga si naroda ' (Jona 1:8); to jest, razmotri da li možeš da se ponadaš da će te štititi zasluge i vrline tvojih predaka. -
Kada je doveden pred nebeski sud da mu se sudi, bura, koja je u stvari bila preki sud koji mu je bio izrečen, poziva Kralja da kazni sve Kraljeve zatvorenike. Zatim se pojavljuju kraljevi savetnici, i saziva se sud. Neki se zalažu za optuženog, drugi su protiv njega. Ukoliko se nađe da je čovek kriv, kao u Joninom slučaju, onda 'ljudi stadoše veslati da bi došli ka b-aju, ali ne mogahu '. Prema tome, oni koji ga brane, iznose argumente u njegovu korist i zahtevaju da on bude vraćen na ovaj svet, ali ne uspevaju u tome; Jer im bura na moru bivaše sve veća' (Jona 1:13). To jest, optužnica je dignuta protiv njega da ga oduva i poništi odbranu, te čovek stoji optužen za svoje grehe. Utom 102
se na njega spuštaju tri odabrana izaslanika. Jedan od njih vaga sva njegova dobra i sva loša dela na zemlji. Jedan evidentira sve nj egove dane. Treći se, zapravo, neprekidno nalazio uz njega još od vremena kada je bio u majčinom stomaku. Kao što je rečeno, strašna presuda je ublažena tek kada 'uzeše Jonu i baciše ga u more ', kada čoveka vode od njegove kuće ka pogrebnoj zemlji. Tada se u vezi s njim šalje objava u kojoj kaže, ukoliko je vodio ispravan život: Slava Kraljevom liku! 'Dolazi u mir ipočiva na postelji svojoj ko god hodipravijem putem. ' (Isaija 57:2) Ali, kada umire grešnik obznanjuje se: "Teško ovom čoveku, bolje da se nikada nije ni rodio!" U vezi ovakvih ljudi zapisano je 'i baciše ga u more; i presta bura na moru ' (Jona 1:15), što znači da će se oluja prekog suda zaus taviti tek onda kada ga napokon spuste u grob, koji je mesto presude. I, uistinu, riba koja je progutala Jonu jeste grobnica; 'i Jona bi u trbuhu ribljem ' (Jona 2:1), koji je poistovećen sa 'trbuhom donjeg pakla ', kao što možemo videti iz stiha, 'iz utrobe grdne povikah ' (Jona 2:3). 'Tri dana i tri noći' (Jona 2:1) što znači da je tri dana čovek u grobnici pre nego što se njegova utroba ne rasprsne. Nakon što prođu ta tri dana, ona izbacuje svoju trulež na njegovo lice, govoreći: Uzmi natrag ono što si stavio u mene; vascelog dana si jeo i pio, a nikada nisi ništa dao siromašnima; svi tvoji dani behu praznovanje i slavlje, ali gladni nisu delili sa tobom tvoju hranu i ostaše gladni. Uzmi natrag ono što si stavio u mene ... -
A, kada prođu još tri dana, čovek trpi kaznu u svakom organu, u svojim očima, svojim rukama, svojim stopalima. Za 103
Izgnanstvo
*
trideset dana duša i telo primaju zajedno kaznu. Prema tome duša za to vreme boravi ispod zemlje, i ne uspinje se u svoju sferu, kao što je i žena, u periodu svoje nečistoće, u izolaciji. A zatim se duša uspinje, dok telo nastavlja da se raspada u zemlji, i ono će tu da ostane sve do časa kada će Svevišnji, neka je blagosloven, da vaskrsne umrle. Do tada će se čuti jedan glas kako obilazi grobnicu obznanjujući: 'Probudite se i pjevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa - rosa svetlosti, i zemlja će izmetnuti mrtvace. ' (re/aim Isaija 26:19) . Ovo će da se desi onda kada Anđeo Smrti nestane iz sveta, kao što je zapisano: 'Unžštiće smrt zauvijek, i utrće Gospod suze sa svakoga lica, i sramotu naroda svojega ukinuće sa sve zemlje. ' (Isaija 25:8) -
To je događaj na koji se misli kada je rečeno: 'J Gospod zapovjedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju ' (Jona 2:11). Kada grobnice začuju trube i ovaj glas, one će spremno ustati mrtva tela koja u njima leže. I mrtvi će preuzeti svoje prastaro telesno stanje, kao što je naznačeno rečju refaim (senke), koja je u vezi sa rafa (isceljenje ) . .
.
Tako vidimo da priča o ribi sadrži reči utehu za čitav svet. Riba je progutala Jonu i on je umro, ali je ipak, nakon tri dana, vraćen u život i ona ga je izbacila napolje. A na isti način će u budućnosti zemlja Izrailja biti vraćena u novi život i 'zemlja će izmetnuti mrtvace. ' *
*
104
*
LEVITSKA, BROJEVI, PONOVLJENI ZAKON
IZGNANS1VO I IZBAVUENJE
*
J
ednom prilikom, dok su rabin Aha i rabin Juda šetali zajedno, rabin Juda je primetio: "Znamo da je Devica Izraelska 1 sedam puta blagoslovena, a ipak se u Svetom pismu u vezi nje kaže, 'Čujte ovu riječ, naricanje, kojepodižem za vama, , dome Izrailjev 2 i još grđe, 'Pade, neće više ustati djevojka Izra iljeva ' (Amos 5:2). Ovaj potonji stih su, zaista, svi Družbenici protumačili kao poruku ohrabrenja. 3 No, ovo nije verovatno. Sam prorok ukazuje da se radi o naricanju." Na to će rabin Aha: "Ta nedoumica i mene takođe mori. Pojavio sam se pred rabinom Šimonom veoma zabrinut." On je primetio: "Izraz tvog lica mi deluje kao da nešto muči tvoj um." Rekoh mu: "Uistinu, moj um je snužden kao što govori moje lice." Upitao me je: "Šta je onda posredi?" A ja mu se poverih: "Zapisano je, 'Pade, neće više ustati devica Izrailjeva. ' Ako čoveka napusti žena zato što je on na nju l
Božansko prisustvo kao mistično otelovljenje Zajednice Izrailja. stih, koji se ne može naći u našem svetom pismu, očigledno je parafraza stiha , /:f. ti nariči za knezovima Izrailjevijem ' (JezekiJj 19:1) 3 U Talmudu, Berahot 4b, stih se tumači ovako: "Onajepafo" ali više neće; ustani, 2 Ovaj
o device Izrailja.
107
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
*
ljut, zar se ona nikada više neće vratiti? U tom slučaju, teško deci koja moraju da pođu sa njom! " "Zar ti objašnjenje koje su Družbenici dali nije dovoljno?", upitao je on. Rekoh: " Čuo sam ono što su oni rekli, da je to jedna ohrabrujuća poruka, ali me to nije zadovoljilo." Na to će rabin Šimon: "Njihovo objašnjenje je ispravno, ali ima još toga da se kaže. Teško pokoljenju koje nema pastira, kada poput zalutalog stada ne zna kuda ide. Ovaj stih doista iziskuje pojašnjenje, mada je on posve jasan svakom ko urne ispravno da protumači Toru. Priđi i vidi. Sva druga izgnanstva Izrailja odvijala su se u naznačeno doba, i kada bi ono prošlo, Izrailj bi se vratio Bogu, a devica Izrailja bi se vratila na svoje mesto. Ali ovo poslednje izgnanstvo j e drugače, i ona se neće vratiti kao do tada, što je naznačeno u stihu, 'Pade, neće više ustati djevojka Izrailjeva. ' Kao što vidiš, ne piše i 'Ja je neću više nikad uzdići'. Zamisli nekog kralja koji je besan na svoju kraljicu i privre meno je isteruje iz svoje palate. Posle određenog vremena, ona se odmah vraća kralju. Ovo se; recimo, ponavlja nekoliko puta. Međutim, jedanput dođe vreme da ona bude otpuštena iz kraljeve palate na duže vreme. Sada Kralj kaže: 'Ovog puta neće biti kao pre, kada se ona vraćala meni. Ovaj put, poći ću ja lično i povesti svu svoju pratnju sa sobom, da je nađem.'
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
*
novu čežnju za njom, kralj je uzima za ruku i podiže je, vodeći je natrag u palatu uz obećanje da je više nikada neće otpustiti. Slično je i sa zajednicom Izrailja: kad god je prvobitno bila u izgnanstvu, neko vreme, ona se po običaju vraćala sama Kralju; sada, prilikom ovog izgnanstva, Svevišnji, neka je bla gosloven, poći će sam da je uzme za ruku i podigne, pruži utehu, i vrati je u svoju palatu. Otuda je zapisano: 'U to ću vrijeme podignuti opali šator Davidov' (Amos 9:1 1) ; a 'šator Davidov ' isto je što i devica Izrailjska." Rabin Juda reče: "Uistinu si me utešio i zadovoljio, ovo je istinito gledište. Dolazi mi u glavu jedna slična ideja koju sam zaboravio, stvar koju je rekao rabin Jose, da će Najsvetiji, neka je blagosloven, jednog dana odati priznanje Zajednici Izrailja i reći: 'Otresi prah sa sebe; ustani, sjedi Jerusalime' (Isaija 52:2), kao kada čovek uzme za ruku svog suseda i kaže, dođi sad, mir s tobom." Rabin Aha mu tada reče: "Isti način izražavanja koristili su svi proroci. Tako je zapisano, 'Ustani, svijetli se, jer dođe svijet lost tvoja ' (Isaija 60:1), a to znači da je Kralj nameran da joj ponudi pomirenje. I još 'Car tvoj ide ka tebi' (Zaharije 9:9) ; a to znači, On će ti doći da te podigne i uteši, i udesi ti sve po volji, da te odvede u palatu zauvek, kako j e zapisano: 'Jzaručiću te Sebi dovijeka ' (Knjiga proroka Osije 2:21). *
*
Nalazi je kako sedi u prašini. Videvši je tako skrhanu, i osetiv' 108
109
*
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zako n
*
*
KAKO STAJATI PRED BOGOM Tumačeći stih 'Služite Gospodu veselo, iditepred lice njegovo pjevajući' (Psalmi 100:2), rabin Juda je dodao: "Znamo da je služenje Bogu bez radosti i žara nesavršeno. Ali, šta ako čovek zgreši uprkos zakonu, i onda u pokajanju krene da održi službu Bogu? Kako treba da izgleda čovek u takvoj prilici, dok stoji pred Bogom? U tom trenutku, tako slomljena srca i poka jničkog duha, kako da iskaže svoju radost i zapeva ? Istina je, međutim, da je sveštenicima i Levitima to polazilo za rukom. Sveštenik se radovao, zbog toga što je on daleko od kažnja vanja, i ima obavezu da iskaže radost na licu, više nego ma ko drugi. A što se tiče pevanja, ovo su izvodili Leviti, to je bilo njihovo zaduženje. Tako je sveštenik stajao pred čovekom i prikladnim rečima radosno sjedinjavao sveto Ime, a istovre meno bi Leviti izvodili svoje pevanje.
had), na svojim počecima, a oni su kapije (unutrašnjeg) sveta. Otuda u molitvi čovek treba da učvrsti svoje misli na Najsveti jeg, to jest, na njegovo sveto Ime, i onda da izgovori svoju molitvu.
Istu pouku takođe izvlačirno iz sledećeg: Radost je tajno ime Zajednice Izrailja, i doći će dan kada Izrailj više neće biti u izgnanstvu zato što se radovao, kao što je zapisano 'Jer ćete s veseljem izaći ' (Isaija 55:12) , i otuda se kaže, 'Služite Gospodu veselo, iditepredlice njegovopjevajući'. Na taj načinje radovanje potpuno, jer u srcu tada prebiva radost, a na usnama počiva pesma. Prema tome, vidimo da je ovo način na koji neki čovek treba da se pojavi pred svojim Gospodom, jer će mu tada biti rečeno, 'Poznajte Gospod daje Bog' (Psalmi 100:3); Tada mu ostaje još da ujedini sveto Ime, da učini da ova dva imena postanu jedno pridružujući jedno drugom, i u ovome leži istinsko služenje Svevišnjem, neka je blagosloven." *
*
*
Ali, u današnje vreme, kada više nema žrtvenih ponuda, kako čovek, koji se svom Gospodaru vraća skrhana srca i žalostiv, u suzama i pokajanju, da iskaže radost i da peva? Odgovor leži u jednoj tajni. Znamo da čovek treba da se približi sinagogi na udaljenosti visine dvoje vrata i onda da se moli. Ovo upućuje na Davidove reči: 'Vrata! uzvisite vrhove svoje' (Psalmi 24:7) . Ova vrata su dva stupnja, i nalaze se duboko u unutrašnjosti. To su stupnjevi Milosrđa (hesed) i Straha (pa-
ska 16:18). U vezi sa ovim rabin Juda naveo je sledeći stih: 'Bog
110
111
HIMNE NA NEBU
:4 neka izađe k oltaru kojije pred Gospodom ' (Knjiga Levit
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
*
*
nad bogovima, Gospod, govori, i doziva zemlju od istoka sunčanoga do zapada. '
On reče: "Znamo da u praskozorje hor od hiljadu i pet stotina pedeset mirijada peva himne. u slavu Boga, a u podne pak, hiljadu i pet stotina četrdeset osam, a u doba koje je poznato kao 'između večeri', peva hiljadu i pet stotina devede set mirijada." Rabin Jose je primetio kako u svitanje dana sva nebeska vojska poznata kao 'gospodari vikanja' pozdravljaju dan re čima slave, jer su tada svi oni ushićeni, i tada je sud prosvetljen. U tom času svet se raduje i Sveti, neka je blagosloven, uzdiže Avrama (predstavnika Milosrđa) kako bi obavio sa njim pri jatan razgovor i dopustio mu da stekne prevlast nad svetom. No u doba koja je poznato kao 'između večeri' anđeli zvani 'gospodari urlanja ' podižu svoje glasove i svetom tada pre ovlađuje svađa. Tada Najsvetiji, neka je blagosloven, i�daje naređenje Isaku (predstavniku prekog Suda) da ustane i počne suđenje prestupnicima zakona. I u tom času pokulja sedam ognjenih reka slivajući se na glave grešnih, a takođe i užareno ugljevlje. Sada se Avram povlači, dan zamire, i u Gehinomu grešnici, vapiju: 'Teško nama, jer dan naže, i sjenke večernje oduljaše ' (Jeremija 6:4) .
počinje da se stišava i jenjava, a ostali se okupljaju da pevaju psalme dok ne svane i ne grane jutro, i prijatnost i milje ne zavladaju ponovo svetom.
SVETO SJEDINJENJE Rabin Aba naveo je sledeći stih: 'Jer koji je narod na zemlji kao Tvoj narod, kao Izrailj, narod jedan na zemlji?' (II knjiga Samuilova 7:3) . On još reče: "Bog je izabrao Izrailj i nijedan drugi narod među narodima da bi ga stavio u svet kao jedin stvenu naciju i, po ugledu na sopstveno ime, nazvao 'iedan narod'. Da bi ga okrunio, darovao mu je mnoštvo pouka, i uz to molitveno remenje za glavu i ruku, koji čoveka čine jednim i celovitim. Jedino kada je celovit, čovek je nazvan 'iedno ', ali ne i ako je manjkav, pa je tako Bog kada je dovršio patrijarsima i sa Zajednicom Izrailja, nazvan Jedno. Na taj načinje, obukavši svoje molitveno remenje i uvijajući se u molitveni šal, Izrailjac kruni san svetim krunama na ne beski način, te je nazvan Jedan '. Tada je prigodno da Jedan dođe i obrati pažnju na jednog.
Tako, u tom času, čovek treba da pazi da ne preskoči večernju molitvu. Kada se primakne noć, iza zastora pojavljuje se drugih hiljadu petsto četrdeset osam mirijada pevajući him ne, dok kazne iz donjeg sveta ustaju i lutaju svetom, pevajući pohvale sve do ponoći, što traje sat j po. Tada, severni vetar
Kada se za čoveka kaže da je Jedan '? Kada je on kao muškarac sa svojom ženom, visoko posvećen, odnosno žudi za osvećenjem. Tada i samo tada on je označen kao jedan bez ikakve mane. Otuda muž i njegova žena, u času njihovog sjedinjenja, treba da imaju jedinstvenu težnju, a muž treba da
112
113
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
*
bude zadovoljan svojom ženom, nežno je privlačeći sebi. Tako sjedinjeni, oni čine jednu dušu i jedno telo: jedinstvenu dušu kroz svoja osećanja, jedinstveno telo, jer jedino onda kada se muško i žensko sjedine oni obrazuju jedno telo. S druge strane, i ovo smo naučili, ukoliko muškarac nije ženjen on je, može se reći, raspolućen. Ali, kada su muško i žensko sjedinjeni, Bog prebiva nad Jednim ' i daruje ga svetim duhom; i, kako je rečeno, oni su nazvani decom Svevišnjeg, neka je blagosloven. *
*
*
BOŽANSKA LJUBAV Rabin Aba promatrao je stih: 'Pogledaj na me i smiluj mi se, daj silu svoju sluzi svojemu. ' (Psalmi 86:16) On je rekao: "Da li to znači da David beše najlepši kada Bog na njega gleda? Značenje je da Bog, kao što znamo, ima još jednog Davida, onog koji upravlja brojnim nebeskim tru pama i legijama. A, želeći da podari svoju milost svetu, Bog daje nasmešen lik ovom 'Davidu ' (Božansko prisustvo), koji onda, vrlinom svoje lepote, prosvetljava svet i ulepšava ga. Njegova glava je zlatna lobanja ukrašena sa sedam zlatnih ornamenata. Bog ga veoma voli pa ga upućuje da se okrene i pogleda u njega svojim krupnim plavim očima koje, kada to učini, dotaknu Božije srce i probadaju ga strelama nebesnih
*
osećanja. Zbog toga taj nebesni i ljupki David, objekat Božanske ljubavi i želje kaže: 'Pogledaj na me i smiluj mi se... ' Tako beše i kada Isak reče JakoVU, 'gle, miris sina mojega kao miris od polja koje blagoslovi Gospod' (Postanje 27:27). Znamo da se ovako zbilo zbog toga što je za Jakovom, kada je ulazio, ušao i Edenski Vrt. Opet možemo da se zapitamo: kako bi Edenski vrt mogao da uđe s njim, onako prostran i ne izmerne širine i dužine, sa svojim nebrojenim staništima i područjima? U stvarnosti, Bog poseduje još jedan sveti vrt. O � ga naročito voli i pazi, dajući mu zaduženje da uvek pratI pravednike. Ovaj vrt je ušao sa Jakovom. Isto tako, kada se spomene priča da je čitava zemlja Izrailja došla i stavila se na raspoloženje Avramu * , radi se o još jednoj zemlji koju Bog ima, svetoj i nebeskoj zemlji koja je pozn�ta još i kao 'zemlja Jzrailja'. Ova zemlja Izrailja leži ispo� mIS tičnog Jakovljevog staništa, i Bog, iz svoje ljubavi prema njemu, dao ju je Izrailju da bude s njim i da ga vodi i štiti; poznata je još i kao 'zemlja živih '. *
•
114
Prema jednom midr3Šu o Post.
*
13:15 1 15
*
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
*
* DRVO ŽIVOTA
RUŽA ŠARONSKA
Besedeći o stihu: 'Ja sam ruža Šaronska, ljiljan u dolu ' (Pjesma nad pjesmama 2:1), rabin Šimon je rekao: "Najsvetiji, nekaje blagosloven, ima puno ljubavi prema Zajednici Izrailja, zbog čega je i neprekidno hvali, a ona iz riznice pesama i himni koje čuva za Kralja, neprekidno peva u slavu Njemu. Zato što veličanstveno cveta u Edenskom vrtu, zajednica Izrailja nazvana je ruža Šaronska; zbog svoje želje da bude zalivana iz dubokih potoka koji su izvorište svih duhovnih reka, ona je nazvana ljiljan u dolu. Takođe, zato što se nalazi na najdubljem mestu prozvana je ljiljan u dolu. Najpre, ona je ruža sa žutim laticama, a potom dvobojni ljilj an, beli i crveni, ljiljan sa šest latica, koje se prelivaju u bojama. Zajednica je nazvana 'ruža ' kada je spre mna da se sjedini sa Kraljem, a nakon što se sjedini s Njim u svojim poljupcima, zovu je 'ljiljan'."
*
*
116
*
Valja zapaziti sledeće: Bog je, kada je stvorio čoveka i zaodenuo ga velikom slavom, stavio čoveku u dužnost da uvek bude privržen Njemu, nepodeljena srca, u jedinstvu sa Jednim, sponom jedinstvene vere koja povezuje sve. Ali, kasnije, ljudi napustiše stazu vere i zaboraviše na čudnovato drvo koje nad visuje sve ostalo drveće, te se prikloniše mestu čije se boje neprekidno menjaju, od dobra do zla i od zla do dobra, spustiše se sa visina i prionuše za donji varljivi svet, i napustiše uzvišeno i nepromenljivo J edno. I tako, njihova srca, kolebajući se između dobra i zla, sama uzrokovaše da povremeno zasluže milost a povremeno kaznu, u zavisnosti od toga ka čemu su stremila. Najsvetiji, neka je blagosloven, rekao je: 'Čoveče, život si napustio i smrti težiš, uistinu smrt te očekuje. ' I tako je smrt postala izvesnost, za njega i za čitav svet.
Ali, ukoliko je Adam zgrešio, u čemu je onda greh ostatka sveta? Znamo da nisu sva stvorenja prišla da jedu sa zabran jenog drveta, zaista nisu. No, ovako se zbilo: kada se čovek uspravio, sva stvorenja, ugledavši ga, osećahu golemi zazor, i ropski ga sleđahu. I otuda, na njegov ·poziv: "Dođite da se poklonimo Gospodu koji nas je stvorio - ona stadoše da ga slede. Ali, kada videše da se klanja drugom mestu, priklan117
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon
Levitska, Brojevi, Ponovljeni zakon'
*
*
jajući se drugom, ona se povedoše za njim, i tako on prizva smrt kako sebi tako i čitavom svetu. Tako se Adam kretao napred-nazad od jedne do druge boje, od dobra do zla, od zla do dobra, od nemira do mira, od presude do milosti, od života do smrti: nigda postojan u ma čemu, usled delovanja samog tog mesta gde 'plameni mač vijaše i tamo i amo ' (Postanje 3:24), u ovom i onom pravcu, od dobra do zla, od milosti do kazne, od mira do rata. Ali, uzvišeni Kralj, iz samilosti prema svojih ruku delu, šalje im upozorenje: 'Ali s drveta odznanja dobra izla, s njega nejedi. ' (Postanje 2: 17). Neobazriv, čovek postupi kao i njegova žena, i bi prognan zauvek, jer je i on kao i žena smeo da dođe na ovo mesto ali ne i da nastavi dalje, i tako je zahvaljujući njoj smrt postala izvesnost za sve. Ali u budućnosti sledi, '...jer će dani narodu mojemu biti kao dani drvetu ' (Isaija 65:22), poput onog čudnovatog drveta o kome smo čuli. U vezi tog vremena napisano je 'Unžštiće smrt zauvijek, i utrće Gospod Bog suze sa svakoga lica' (Is aija 25:8).
njemu! Takvu toru, koja bi se bavila svakodnevnim stvarima, čak i izvrsniju, mogli bismo i mi da sastavimo. Štaviše, u posedu vladara sveta ima i vrednijih knjiga, i na njih bismo takođe mogli da se ugledamo, ako bismo baš poželeli da sastavimo neku takvu toru. Ali Tora, u svakoj svojoj reči, krije vrhunske istine i uzvišene tajne. Zapazite kako tačno su uravnoteženi gornji i donji svetovi. Izrailj koji je ovde dole uravnotežavaju anđeli gornjeg sveta, u vezi kojih je napisano: 'činiš vjetrove da su ti anđeli' (Psalmi 104:4). Jer, kada anđeli siđu na zemlju oni oblače zemaljsku odeću, inače' ne bi ni mogli da prebivaju u svetu, niti bi svet mogao da izdrži njihovo prisustvo. Ali, ako ovako stoji stvar sa anđelima, koliko to tek važi za Toru - Tora je stvorila anđele i sve svetove koji, zahvaljujući Tori, i opstaju. Svet ne bi mogao da podnese Toru da se nije zaodela odećom ovog sveta.
Rabin Šimon reče: "Ako čovek na Toru gleda samo kao na knjigu u kojoj su predstavljene priče i svakodnevne stvari, teško
Zbog toga su priče ispričane u Tori naprosto njeno spo ljašnje ruho, " i ' teško onom čoveku koji to spoljašnje ruho smatra samom Torom, jer će takav čovek biti isključen iz onoga sveta. Zato je David rekao: 'Otvori oči moje, da bih vidio čudesa zakona tvojega ' (Psalmi 119:18) , to jest, stvari koje su ispod. Vidite sada. Najvidljiviji deo čoveka jeste odeća koja je na njemu, i oni koji nemaju razumevanja, kada pogledaju u čo veka, skloni su da u njemu ne vide ništa drugo osim njegove odeće. U stvarnosti, međutim, telo čovekovo je ono što daje lepotu odeći, kao što je njegova duša ono što daje lepotu njegovom telu.
118
119
*
*
*
SKRIVENO ZNAČENJE TORE
Levitska, Brojevi, Po novljeni zako n
*
Tako j e i sa Torom. Njene priče koje se odnose na stvari ovoga sveta čine odeću koja zaodeva telo Tore. A to telo je sačinjeno od Torinih pouka guje-Tora (tela, glavna načela)o Ljudi koji nemaju razumevanje vide samo ove priče, spoljašnje ruho. Oni, koji proniču nešto više vide takođe i telo. Ali istinski mudri, oni koji služe najuzvišenijeg Kralja i stoje na planini Sinaj, proniču na svaki način u njenu dušu, dušu istinske Tore koja je osnovno načelo svega. Takvima će u budućnosti biti dozvoljeno da prodru u samu dušu duše Tore. Zapazite sada kako je istovetan redosled u najvišem svetu, sa odelom, telom, dušom i nad-dušom. Spoljašnje odelo su nebesa i sve u njima, telo je Zajednica Izrailja a ona je prijem nik duše, to je 'slava Jzrailja '. A duša duše jeste Drevni Naj svetiji. Svi oni su međusobno povezani. Teško onim grešnicima koji na Toru gledaju samo kroz priče koje govore o svetovnim stvarima, opažajući tako samo spoljašnje odelo. Ali, blago onim pravednicima čiji pogled prodire u samu Toru. Kao što se vino mora čuvati u vrču, tako i Tora mora da bude zaodevena spoljašnjim ruhom. To ruho je sačinjeno od priča i dogodovština. Ali, na nama je da pro dremo u njihovu suštinu. *
*
*
TEKSTOVI Rimski brojevi i paginacija odnose se na standardna izdanja Zohara koja slede pIVO izdanje, Mantua 1558-60. 25: Početak, I 15 a 26: Univerzum: ljuska i jezgro, I 19 b 27: PIVa luč, I 31 b 29: Stvaranje čovekovo, I 34 a 32: Muško i žensko, I 49 a 36: Sveproždirući oganj, I 50 b 39: Napuštanje života, 1 57 b 40: Tri niti duha, I 62 a 41 : Najviši stupanj vere, I 83 b 43 :. Ponoć, I 92 b 46: Jakovljev blagoslov I 146 a 48: Veći od Josefa, I 201 b 50: Velika svetkovina, I 217 b 57: Jakovljeva smrt, 1 221 b 67: Pečat na tvome srcu, 1 244 b 75: Deset sefirota, II 42 b 79: Iz dubina, II 63 b
120
121
80: Dva aspekta, II 64 b 8 1 : Šabat, II 88 a 85: Ljubavnici Tore, II 94 b 89: Sudbina duše, II 96 b
GLOSARIJUM
92: Patnja nevine dece, II 1 12 b 94:
Tri
aspekta duše, II 141 b
96: Služi Gospoda s radošću, II 1 65 a 97: Zvezde, II 171 a 101 : Alegorijsko objašnjenje Jone, II 199 a
ABRAHAM ABULAFUA lista.
-
(1240-1291) Saragosa, kaba
- (Ašer Hirš Ginsberg 1856-1927) esejista, mislilac i lider pokreta Hivat Cion. AHAD HAAM
107: Izgnanstvo i izbavljenje, III 6 a
BINA - Razumevanje, treća sefira Drveta života.
1 1 0: Kako stajati pred Gospodom, III 8a 1 1 1 : Himne u nebesima, III 64 b 1 1 3 : Sveto sjedinjenje, III 81 a 1 14: Božanska ljubav, III 84 a
GEHINOM - mesto u koje odlaze grešnici nakon smrti.
1 16: Ruža šaronska, III 107 a 1 17: Drvo života, III 107 a 1 18: Skriveno značenje Tore, III 152 a
HESED Milosrđe, četvrta sefira Drveta života. -
HOHMA Mudrost, druga sefira Drveta života, idealna misao Tvorevine. -
ISAK IBN SAHULA - (1244-?) pesnik, učenjak, kabalista, živeo u Gvadalahari, Kastilja. Bio je učenik Mošea iz Burgosa. JOSEF GIKATILA (1248-1325) španski kabalista, učenik Avrahama Abulafije. -
KERUBIM u nebeskoj hijerarhiji kerubimi pripadaju vi šem redu, između prestola i serafima, te stoluju neposredno uz Boga bliže od svih ostalih neinkarniranih bića. -
LEVITI pleme Levijevo koje je služilo u jerusalimskom Hramu. -
LILIT - ženski zloduh. 122
123
MAJMONID (1 135-1204) Kordova, Španija, najveći ra binski autoritet svih vremena. Kodifikator jevrejskog zakona, filosof i lekar. -
MANA - hrana kojom je Bog hranio narod Izraela tokom perioda njihovog lutanja po pustinji. MIDRAŠ - zbirka ranih rabinskih komentara na Mojsijevo petoknjižje, Rut, Pesma nad pesmama, Ester. MISIR - hebrejski micrajim, Egipat. MO ŠE BEN NAHMAN - ( 1 1 94-1270) španski rabin i učen jak, jedan od vodećih autora talmudske literature Srednjeg veka; filosof, kabalista, pesnik i lekar. Rođen u Geroni Kastilja. MOŠE DE BURGOS (1230/1235-1300) španski kabalista, rabin u Burgosu od 1260. POKRET JEVREJSKOG PROSVETITEWSTVA ili Ha skala - nastao 1770. Svoje korene vuče iz opšteg pokreta Prosvetiteljstva koji je nastao u Evropi u osamnaestom veku. TABERNAKL - Šator sastanka, vidi knjigu Izlaska 25 :8. TALMUD - Kodifikacija i komentar na Mišnu, tj . usmeni zakon. Naziva se i Gemara. Mišna i Gemara zajedno čine Talmud. ŠEHINA Božija Sveprisutnost. ŠIMON BEN JOHAJ II vek, učenik rabi Akive. -
-
-
124
Iz
iste biblioteke:
TAO TE ĐING Lao Ce (Rihard Vilhelm) -
Nijedno drugo delo kineske literature nije privuklo toliku pažnju čitalačke publike kao Lao Ceov TAO TE ĐING. Prevođena više nego ma koja druga knjiga (izuzev Biblije), u vezi sa njom napisano je najviše komentara. Kao filozofska spekulacija i mistična refleksija, TAO TE ĐING govori o harmoničnom toku života i neophodnosti da se čovek uskladi sa njim. Rihard Vilheim, koji se najpre proslavio svojim izvanred nim prevodom 11 ĐINGA, 1910. godine preveo je TAO TE ĐING, i ovo je prvo izdanje TAO TE Đ INGA na srpskom jeziku sa njegovim komentarima. Ovi komentari predstavljaju neprocenjiv doprinos za dublje razumevanje suštine drevnog teksta.
/
-r -I /
�
