FRANCUSKA USTAVNOST, tabela upt

ЗАКОНОДАВНА И ИЗВРШНА ВЛАСТ ПО ФРАНЦУСКИМ УСТАВИМА ОД 1791. ДО 1958. ГОДИНЕ УСТАВ З А К О Н О  Д А В Н А

1791

1793

1795

1799

1814

1848

1875

1946

1958

Н. СКУПШТИНА

Н. СКУПШТИНА

САВЕТ СТАРИХ

ТРИУНАТ

ДОМ ПЕРОВА

Н. СКУПШТИНА

СЕНАТ

САВЕТ РЕПУЛИКЕ

СЕНАТ

 једнодомна 745 посланика мандат ! године посредни из избори висок им" &ензус посл" имунитет

мандат 1 година НС предлае закон

горњи дом !50 чланова старији од 40 год" усваја предлог зак" без измене

100 чланова

саставља га краљ

КРА"

И З В Р Ш Н А

полае заклетву на устав &ивилна листа има СС,Н/6+Н6 +,-8 на одлуке НС ако два наредна сазива усвоје исти предлог вето отпада КАИНЕТ МИНИСТАРА

поставља и$ краљ премапотпис мин" на одлуке краља КАС КАСАЦИО ЦИОНИ СУД

С У  Д С К А

ПРИНЦИПИ НОВИНЕ СПЕЦИФ.

↓

усвајају га основне скуп#тине по департманима (најмање 1'! њи$)

ИЗВРШНИ САВЕТ ОД $4 %ЛАНА

бира га НС мандат ! године половина чланова се мења сваке год" СТАРЕШИНЕ ОРГАНА РЕПУЛИКЕ

бира га 6" савет оперативни ор орган подељен у ресоре одговара 6" савету КАСАЦИО ЦИОНИ СУД

контроли#е да ли су најви#а судска нии судови инстан&а правил правилно но примен применили или скуп#т скуп#тине ине бирају бирају право судије на мандат од годину дана ВИСОКИ НАРОДНИ НАРОДНИ СУД

суди министрима суди за деликте против драве судије се бирају на мандат од ; год" поротно су<ење прин&ип народне суверености прин&ип поделе власти

САВЕТ 5!!

доњи дом старији од 30 год" пред предла лае е зако законе не бирају се посредно мандат 3 године сваке год" бира 1'3 ДИРЕКТОРИ#УМ

једнодомна 750 по посланика ЗАКОНОДАВНО ДОМ бирани на оп#тим ТЕЛО ПРЕДСТАВНИКА 300 чланова бира се на непосред" тајним не непосредним изборима уз висок изборима СЕНАТ саветодавно тело &ензус *0 доивотни$ чл" * 1830. смањен  бира чланове цензус, а оба дома -рибу рибуна ната та и /" /" тел тела а добијају право законодавне инициј.

300 сенатора изгубио је превагу бирани по по де департ" у односу на НС НС 75 доивотни$ има право мандат % година суспензивног вета сваке 3" године Н. СКУПШТИНА бира се 1'3 мое сама да не мое мое се рас распус пуст" изг изгласа аса зако закон н право +,-. на иако га Савет одлук одлуке е Скуп#т Скуп#тине ине епуб епублик лике е не одобр одобри и

Н. СКУПШТИНА

СКУПШТИНА

бира прве доивотне сенаторе ТРИ КОНЗУЛА

колективни  конзул 2 Наполеон председник драве предлае законе пет чланова бира министре #ирока овла#ења именује амбасадоре сваке год" се мења 1 и судије на предлог С 500 управља војском бира и$ Савет стари$ 1*0!" Наполеон 2 доивотни конзул МИНИСТРИ поставља и$ и 1*04" &ар разре#ава  ДР&АВНИ  ДР&АВНИ САВЕТ САВЕТ директоријум министре именује први конзул

КРА"

ПРЕДСЕДНИК

ПРЕДСЕДНИК

скоро апсолутни непосредно изабран бирају га оба дома монар$ мандат 4 године заједно има право зак" именује и разре#ава мандат 7 година ини&ијативе министре #ирока овла#ења саставља 9" ерова поставља министре МИНИСТРИ распу#та 9ом одговорни ВЛАДА представник а председнику премапотпис * од 1830. краљ министра на сваку грађанин  одлуку председника министри одговорни одговорни МИНИСТРИ одговарају предст" зак" -елу телу 2 99 оптуује а :9 суди

ПРЕДСЕДНИК

ПРЕДСЕДНИК

бира се на непосредним изборима на мандат од 7 година

поставља првог министра а не мое да га смени мое да распусти НС али не мое Сенат од !000" г" мандат траје 5 година

ВЛАДА

САВЕТ МИНИСТАРА

КАСАЦИОН ИОНИ СУ СУД

&ени повреде материјалног права у поступ поступку ку пред пред ниим судовима осн" скуп#тине бирају судије ВИСОКИ СУД

суди послани&има и члановима директоријума

републик а конвентски скуп#тински систем оп#те бирачко пр"

бикамерализам директоријални систем

диктатура егзекутиве

уставна повеља сувереност мо монар$а

 републик а народна су сувереност подела власти

 република три ор органска за закона 1) о орг" Сената !) о орг" јав" власти 3) о односу органа  јавне власти

= република

= република