feminizam

davanje patrijarhalne kulture inkorporirane u sve poznate civilizacije, ukljuËujuÊi i zapadnu (kojoj je na pervertirani naËin pripadalo i naslee bivπeg realsocijalizma), a iz koje je feministiËka teorija i praksa ponikla. U tom smislu, teorijski rad sadræan u magistarskoj tezi Bobe NedoviÊ - iako napisan i odbranjen pre

BuduÊi da je teËno govorila engleski, italijanski i francuski jezik i sluæila se πpanskim, Ëesto je boravila na inostranim fakultetima i institutima u Strazburu, Æenevi, Njujorku, Bostonu, Indijanapolisu, Buenos Airesu, Utrehtu i dr. Dræala je predavanja na mnogim fakultetima u bivπoj Jugoslaviji (Zagrebu, Zadru, Ljubljani, Sarajevu, Podgorici), kao i na sastancima struËnih druπtava i studentskim tribinama. UËestvovala je na mnogobrojnim nauËnim skupovima u zemlji i inostranstvu.

viπe od dve decenije u jugoslovenskim uslovima realsocijalizma - predstavljao je i dalje predstavlja neosporan civilizacijski doprinos: jer je napisan pregnantno, sistematiËno, analitiËki veoma produktivno, jer se temelji na izuzetno bogatoj i najrelevantnijoj zapadnoj i domaÊoj literaturi, jer se bavi temom od dalekoseænog znaËaja, jer je jedan od prvih i najtemeljnijih teorijskih radova o ovoj temi u domaÊoj struËnoj literaturi...

Bila je sekretar Socioloπkog druπtva Srbije, Ëlan redakcije Ëasopisa Socijalna politika, Evropskog udruæenja sociologa (ESA) i Meunarodnog udruæenja sociologa (ISA). U vreme izbornih kraa, sa grupom kolega osnovala je 1997. godine Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Ëiji je predsednik bila do kraja æivota. SuprostavljajuÊi se retrogradnom Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine, aktivno je uËestvovala u osnivanju i radu Centra za unapreivanje pravnih studija (CUPS) i Akademske alternativne obrazovne mreæe (AAOM).

Utoliko, objavljivanje magistarskog rada profesorke NedoviÊ Savremeni feminizam - poloæaj i uloga æene u porodici i druπtvu ima joπ veÊi, trajniji, delotvorniji, produktivniji znaËaj za struËnu, intelektualnu, kulturnu i ukupnu javnost na ovim prostorima i u ovom vremenu.“

Iz predgovora

prof. dr Dragice VujadinoviÊ

CeSID

Profesorka NedoviÊ je bila po senzibilitetu esteta, po ubeenju idealista, po opredeljenju borac za demokratske vrednosti, po prirodi nekonvencionalna i neposredna, oseÊajna, paæljiva i srdaËna prema svakom prijatelju, ali i oponentima. Ostala je intelektualno nezavisna i dosledna do kraja, ærtvujuÊi u vreme represije i svoj nauËni rad. Mnoge njene studije, istraæivanja i projekti ostali su zbog toga nedovrπeni. Uprkos teπkoj bolesti bila je aktivna _ u nastavno-pedagoπkom, praktiËko-politiËkom i teorijsko-istraæivaËkom radu _ do nagle i prerane smrti 24. januara 2004. godine.

CeSID

CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU

´

IZABRANI SPISI 1

roena je u Beogradu 1955. godine, gde je zavrπila osnovnu πkolu i gimnaziju. Diplomirala je (1977), magistrirala (1982) i doktorirala (1992) na Pravnom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu predavala je 25 godina od izbora za asistenta-pripravnika 1978. do reizbora u zvanje vanrednog profesora 2003. godine na predmetima Opπta sociologija i Socijalna politika i pravo.

Savremeni feminizam

rije predstavlja doprinos borbi za emancipaciju æene i za savla-

SLOBODANKA NEDOVI∆

Savremeni feminizam poloÿaj i uloga ÿene u porodici i druçtvu

Izabrani spisi

Slobodanke Nedoviœ Radovi objavljeni u Izabranim spisima profesorke Slobodanke NedoviÊ predstavljaju njen svojevrsni portret. U njima je pokazala izuzetnu erudiciju i dobro poznavanje predmeta prouËavanja. Visoki profesionalni kriterijumi kojima se rukovodila u svom istraæivanju, kao i usavrπavanje na stranim univerzitetima, te intenzivna struËna aktivnost na meunarodnim i domaÊim skupovima, omoguÊili su joj da svoje struËne radove solidno teorijsko-metodoloπki utemelji. Njen teorijski opus krasi elegantan stil, jasan i precizan jezik. I pored izvanrednih dometa koje je ostvarila u svojim delima, ona je - buduÊi naglaπeno samokritiËna - ostajala uvek nezadovoljna postignutim. ZahvaljujuÊi tako visokim struËnim zahtevima, praÊenim samopregornim radom i traganjem za perfekcijom, Slobodanka NedoviÊ je ostavila u naslee monografske studije koje se mogu svrstati u red najsistematiËnijih i najtemeljnijih u naπoj socioloπkoj literaturi. Voena idejama liËne slobode i odgovornosti, u svemu πto je radila ostavila je trag svoje jedinstvene liËnosti, skladno kombinujuÊi toplinu i racionalnost. Izabrani spisi Slobodanke NedoviÊ sadræe: knjiga 1

Savremeni feminizam

poloÿaj i uloga ÿene u porodici i druçtvu

SLOBODANKA NEDOVI∆

Slobodanka Boba Nedoviœ

„Svaki prilog razvoju feministiËkog pokreta i feministiËke teo-

knjiga 2

Drÿava blagostanja ideje i politika knjiga 3

1

Izazovi tranzicije

rasprave o ljudskim pravima, demokratiji i izborima knjiga 4

U odbranu demokratije

Centar za unapreøivanje pravnih studija Centar za slobodne izbore i demokratiju

CeSID

CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU

Slobodanka NedoviÊ

IZABRANI SPISI Knjiga 1

UREØIVAÆKI ODBOR prof. dr Aleksandra JovanoviÊ prof. dr Dragica VujadinoviÊ prof. dr Jovica Trkulja (predsednik) Mirjana PopoviÊ-GavriÊ (sekretar) prof. dr Mirjana TodoroviÊ prof. dr Vesna RakiÊ-VodineliÊ

Objavljivanje ove knjige pomogao je Fond za otvoreno druπtvo

Copyright © Slobodanka NedoviÊ

SLOBODANKA NEDOVIŒ

SAVREMENI FEMINIZAM POLOŸAJ I ULOGA ŸENE U PORODICI I DRUÇTVU

Beograd 2005

SADRŸAJ

PREDGOVOR................................................................................7 UVOD............................................................................................13 I

Poglavlje IDEJNI KORENI SAVREMENOG FEMINIZMA..............................17

II

Poglavlje GLAVNI PRAVCI U SAVREMENOM FEMINISTI»KOM POKRETU......................................................37 1. Sjedinjene AmeriËke Dræave..............................................39 2. Zapadna Evropa ................................................................46

III

Poglavlje SAVREMENI FEMINIZAM I DRU©TVENO-EKONOMSKI POLOÆAJ ÆENE...............................51 1. Istorija druπtveno-ekonomskog poloæaja æene..................53 2. Poloæaj æenske radne snage u druπtvenoj proizvodnji savremenog razvijenog kapitalizma..................................56 3. Feminizam i uloga domaÊih (kuÊnih) poslova u kapitalistiËkom sistemu.................................................63

IV

P . oglavlje SAVREMENI FEMINIZAM I TRADICIONALNA ULOGA ÆENE U PORODICI I DRU©TVU .........................................................69 1. Porodica u kapitalizmu .....................................................71 2. FeministiËka kritika patrijarhalizma ................................72 3. FeministiËki zahtev za slobodno raspolaganje sopstvenim telom................................................. 74 a) Materinstvo kao oblik otuenja......................................74 b) Borba za slobodan, struËan i besplatan abortus ..........77 c) Seksualna opresija æene .......................................79 4. Æena se ne raa, æenom se postaje (Simon de Bovoar)........81

V

Poglavlje ODNOS FEMINISTI»KOG I RADNI»KOG POKRETA .................87 1. Uloga i znaËaj novog identiteta æene .................................89 2. FeministiËka dilema: borba polova ili klasna borba? ................................................................91

3. Ideja liËno je politiËko i praksa sticanja svesti u malim grupama ..................................................................93 4. RadniËki i feministiËki pokret: od nepoverenja do saradnje..............................................96 5. Autonomija pokreta za osloboenje æene .......................103 VI

Poglavlje NEKA PITANJA EMANCIPACIJE ÆENE U JUGOSLAVIJI.............107

PRILOG Neki pokazatelji ekonomskog i druπtvenog poloæaja æene u Jugoslaviji ................................................................117 SAÆETAK....................................................................................123 SUMMARY...................................................................................127 BIBLIOGRAFIJA..........................................................................131

PREDGOVOR

agistarski rad Slobodanke Bobe NedoviÊ, Savremeni feminizam i poloæaj i uloga æene u porodici i druπtvu, odbranjen je 1987. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ovo je prvo integralno objavljivanje teksta magistarske teze, s tim πto je, kao πesto poglavlje, dodat tekst Neka pitanja emancipacije æene u Jugoslaviji koji je Boba NedoviÊ objavila u Ëasopisu „Socijalna politika“, Beograd, 1987/11-12. Vreme u kome je Boba NedoviÊ posvetila svoj teorijskoistraæivaËki rad prouËavanju feministiËke problematike karakteriπe raanje i razvijanje feministiËkog pokreta i bujanje feministiËke literature na Zapadu, uz delimiËno aktuelizovanje feministiËke teorije i prakse i na naπim prostorima. U okvirima bivπe Jugoslavije, naroËito u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, dolazi do formiranja feministiËkih grupa i do teorijskog bavljenja feminizmom, mada daleko manje intenzivno nego na Zapadu i sa elementima opstruktivnosti _ i po samorazumevanju i po oficijelnim reakcijama _ u odnosu na vladajuÊu ideologiju samoupravnog socijalizma. Novi druπtveni pokreti, meu kojima feministiËki pokret u svojim raznim varijetetima zauzima znaËajno mesto, javljaju se πezdesetih godina i delaju u punoj snazi do kraja osamdesetih, kao elementi razvoja civilnog druπtva, odnosno nastojanja druπtva da afirmiπe autonomiju u odnosu na dræavu i politiËku vlast. Ti pokreti su reprezentovali pokuπaj uspostavljanja drugaËije paradigme u odnosu i na vladajuÊe modalitete liberalne demokratije i konzumerizma, i realsocijalizma sovjetskog tipa i tzv. samoupravnog socijalizma. Novi druπtveni pokreti su nailazili na zazor politiËkog establiπmenta na Zapadu, a pogotovo u jednopartijskim sistemima realsocijalizma. U okvirima delovanja novih druπtvenih pokreta artikuliπe se neofeminizam, koji se nadovezuje na tradicionalni feminizam, ali ga i bitno nadilazi. Dok je tradicionalni feminizam XIX veka i prve polovine XX veka insistirao na partikularnom æenskom pitanju i na specifiËnim aspektima neravnopravnosti æena, vezano za pravo glasa, za poloæaj u radu, za ekonomsku i klasnu ravnopravnost æena u odnosu na muπkarce, savremeni feminizam (neofeminizam) druge polovine XX veka nadilazi okvire æenskog pitanja kao partikularnog i uspeva da definiπe univerzalnu osnovu

M

7

SAVREMENI FEMINIZAM

neravnopravnosti polova u savremenoj civilizaciji. Ono πto je bitno novo u neofeminizmu, i πto Boba NedoviÊ prepoznaje i fokusira u svom magistarskom radu, jeste prepoznavanje patrijarhata kao osnovnog uzroka neravnopravnosti æene kroz istoriju, u savremenom kapitalizmu, u realsocijalizmu uopπte, ukljuËujuÊi i samoupravni socijalizam. Patrijarhat, naime, ima autonomni koren i kao takav prethodi klasnom druπtvu, a opstaje u svim klasnim druπtvima uz odreene modifikacije, jer hijerarhijski i autoritarni model odnosa koji ga karakteriπe suπtinski odgovara potrebama svakog klasnog druπtva. Patrijarhalni tip porodice pruæa socijalizaciju, na koju se nadovezuju druπtveni mehanizmi socijalizacije u obrazovanju, kulturi, na radnom mestu, a koji onemoguÊavaju istinsku emancipaciju æene, jer se njima reprodukuju specifiËna polna podela rada (od porodice do svih formi druπtvenih odnosa), patrijarhalni polni stereotipi, formiranje autoritarnog tipa liËnosti i autoritarni meupolni odnosi. Neofeminizam postavlja kao temeljno pitanje razgradnju patrijarhalne strukture odnosa u druπtvu, i u tom cilju bavi se razotkrivanjem svih moguÊih fenomena u kulturi, obrazovanju, radnoj sferi, koji tu strukturu reprodukuju, a najdirektnije se bavi prepoznavanjem i savladavanjem pojava marginalizacije æena u porodiËnom æivotu i u javnom delovanju, kao i nasiljem prema æenama i seksistiËkim govorom i naËinom miπljenja u svim njihovim ispoljavanjima. Boba NedoviÊ je prepoznala i veoma minuciozno analizirala idejne korene savremenog feminizma (neofeminizma) i razliËite struje u savremenom feminizmu sa stanoviπta uloge patrijarhalne strukture odnosa u porodici i u druπtvu, s fokusom na druπtvima razvijenog kapitalizma (a uz pominjanje u zavrπnom poglavlju druπtva samoupravnog socijalizma bivπe Jugoslavije). U datom kontekstu, Boba NedoviÊ analizira sva znaËajna pitanja kroz koja neofeminizam sebe artikuliπe, a meu njima znaËajno mesto zauzimaju pitanja materinstva, abortusa, seksualne opresije æene, nasilja prema æenama, interiorizacije ropstva, duple optereÊenosti æena radom i na poslu i u kuÊi. Takoe, Boba NedoviÊ prepoznaje i emancipatorske potencijale razvijenog kapitalizma i njihovo ispoljavanje u svim elementima porodiËnog i druπtvenog æivota, ukljuËujuÊi i delovanje novih druπtvenih pokreta. Naime, moderno druπtvo _ za razliku od prethodnih klasnih druπtava _ ne reprodukuje viπe jednoznaËno patrijarhalnu strukturu odnosa, veÊ su na delu dijalektiËki procesi sukoba patrijarhalizma i emancipacije. Sa otvaranjem prostora za masovno obrazovanje, zapoπljavanje, za univerzalno zakonodavstvo, za raanje nove paradigme, tj. sistema vrednosti koji afirmiπe univerzalnu jednakost ljudi i dobija svoje izraze u porodiËnim

8

PREDGOVOR

odnosima, obrazovanju, mehanizmima socijalizacije, kulturi, kao i u borbi novih druπtvenih pokreta (ukljuËujuÊi i æenski pokret), moderno druπtvo je stvorilo izvesne pretpostavke za prevazilaæenje patrijarhalne strukture odnosa u porodici i druπtvu. Boba NedoviÊ je u navedenim okvirima posvetila i duænu paænju odnosu radniËkog i feministiËkog pokreta, i ukazala na manjkavosti uvrijeristiËkog pristupa izvornog marksizma i na neophodnost, s jedne strane, autonomije feministiËkog pokreta, a s druge strane, na komplementarnost delovanja radniËkog i æenskog pokreta u smislu borbe protiv hijerarhijskog tipa odnosa meu ljudima. »itav rad odlikuje analitiËki, teorijskoistraæivaËki pristup, osloboen ideoloπkog diskursa. Doduπe, ima i odstupanja kada autorka, na primer, pominje da u samoupravnom socijalizmu nema potrebe za autonomnim feministiËkim pokretom, mada æensko pitanje i dalje ima svoj legitimitet zbog saËuvanih elemenata patrijarhalne strukture odnosa. Navedeni nekritiËki stav je zaista izuzetak i nije u skladu ni s celinom ovog sjajnog rada, niti s duhom miπljenja i delanja Bobe NedoviÊ, a niti s daljim naËinom promiπljanja iste teme u njenim kasnijim tekstovima. Tako, na nauËnom skupu odræanom 1987, Boba NedoviÊ govori na temu Neka pitanja emancipacije æene u Jugoslaviji i veoma jasno ukazuje na probleme reprodukcije patrijarhalne strukture odnosa u jugoslovenskoj porodici i druπtvu, na pogorπavanje poloæaja æene s pojavom i jaËanjem druπtvene i ekonomske krize, na lakπe gubljenje posla veÊ i u vreme privredne reforme 60_ih godina kao i u vremenu krize krajem 80_ih godina, na teæe dobijanje bolje plaÊenih radnih mesta, na teæe prilagoavanje æena obrazovanju uz rad i za potrebe novih tipova radnog mesta vezano za tehnoloπke inovacije, na vraÊanje æena u kuÊu i lako odustajanje od podruπtvljavanja porodiËnih obaveza i poslova, na smanjivanje ukljuËenosti æena u javne poslove i politiËko delovanje, na jaËanje tradicionalno-patrijarhalnog mentaliteta koji strukturno degradira æenu, a na koji æena po istoj patrijarhalnoj individualno-psiholoπkoj potki uvek iznova lako pristaje. U ovom tekstu Boba NedoviÊ eksplicitno govori o znaËaju feministiËkog pokreta i njegovih plodotvornih rezultata u prouËavanju æenskog pitanja, za razliku od sterilnih birokratizovanih realsocijalistiËkih æenskih organizacija. U nastojanju da naglasi znaËaj autonomnog bavljenja æenskim pitanjem, i to na nebirokratizovan, neideologizovan, na odista produktivan naËin, odnosno znaËaj intimne revolucije kojom Êe, pre svega, same æene odustati od patrijarhalnog modela æenske uloge i utoliko Êe samosvesno delati i menjati same sebe, ona kaæe: „Pitanje koje logiËno proistiËe iz gornjeg zakljuËka jeste: Ima li ovo

9

SAVREMENI FEMINIZAM

druπtvo interesa za realizaciju takve intimne revolucije ili nema? Ako je suditi prema rezolucijama _ ima. Ako, pak, analiziramo praksu _ baπ i nema. Revolucionarni i delatni AFÆ zamenile su konferencije razliËitog naziva, ali sliËnih efekata _ malih. Svojevremeno se predsednica takve konferencije na saveznom nivou proËula u javnosti time πto je na partijskom kongresu oπtro osudila feministiËke pokrete (pa joπ u mnoæini) kod nas. A ipak, feministiËke grupe u Zagrebu, Beogradu i Ljubljani pruæile su viπe kvalitetnih studija i analiza æenskog pitanja kod nas, nego sve konferencije zajedno.“ Boba NedoviÊ je pisala jasnim i Ëistim jezikom, uvek s do kraja promiπljenim i artikulisanim idejama, s potrebom da teme kojima se bavi obradi sveobuhvatno, temeljno, sistematski, celovito, kao i s potrebom da nepristrasnoj analizi u odreenim momentima da i peËat svoje duhovnosti, topline, prisnosti, duhovitosti. Svaki doprinos razvijanju feministiËkog pokreta i feministiËke teorije predstavljao je i predstavlja civilizacijski doprinos borbi za emancipaciju æene i za savladavanje patrijarhalne kulture inkorporirane i u zapadni kapitalizam i u druπtva realsocijalizma. U tom smislu i teorijski rad sadræan u magistarskoj tezi Bobe NedoviÊ predstavlja neosporan civilizacijski doprinos: jer je napisan pregnantno, sistematiËno, analitiËki veoma produktivno, jer se temelji na izuzetno bogatoj i najrelevantnijoj zapadnoj i domaÊoj literaturi, jer se bavi temom od dalekoseænog znaËaja, jer je jedan od prvih i najtemeljnijih teorijskih radova o ovoj temi u domaÊoj struËnoj literaturi. Generalno uzev, poπto su sva pitanja koja ova magistarska teza pokreÊe, kao i radovi o feminizmu koje je Boba NedoviÊ napisala i objavila, i dalje u punoj meri aktuelni, vaæni, suπtinski za svaki pokuπaj transformacije druπtvenih odnosa po meri univerzalne jednakosti meu ljudima, tema kojom se bavila Boba NedoviÊ nije ni najmanje izgubila na svom znaËaju. Nadalje i jednako vaæno, poπto su tranzicijski procesi ponovo izoπtrili pitanje poloæaja æene tako πto se taj poloæaj po mnogim linijama pogorπao u odnosu na doba kada je Boba NedoviÊ pisala svoj magistarski rad, a i tako πto kvalitet tranzicije ima svoju meru i kriterijum valjanosti, tj. uspeπnosti u kvalitetu æivota i kvalitetu meuljudskih odnosa, a time pre svega u kvalitetu odnosa meu polovima, tema magistarske teze pisane poËetkom 90_ih dobija specifiËnu teæinu na ovim prostorima danas. Uz to, problemi preæivljavanja, produæene ekonomske i socijalne krize, odloæene i manje-viπe neuspeπne tranzicije u Srbiji i Crnoj Gori, doveli su do toga da je tema feminizma, patrijarhalne strukture odnosa, emancipacije odnosa meu polovima stavljena

10

PREDGOVOR

na margine teorijskog rada. UpeËatljivo manje objavljenih radova, manje snage delovanja feministiËkog pokreta, i manjeg prisustva ove teme ima u javnom i kulturnom æivotu nego u vreme kada je Boba NedoviÊ pisala svoj rad. Njen magistarski rad je tada bio meu pionirskim radovima u jugoslovenskoj struËnoj javnosti, ali ipak je predstavljao deo snaænijeg duhovnog i politiËkog usmerenja. Danas je duhovna i intelektualna klima izmenjena nagore i veoma Ëesto se jaËe oseÊaju uticaji duhovnih, intelektualnih, kulturnih usmerenja koja vode retradicionalizaciji i repatrijarhalizaciji nego emancipatorskim tokovima feministiËkog i svakog drugog tipa. Utoliko, objavljivanje magistarskog rada Bobe NedoviÊ Savremeni feminizam i poloæaj i uloga æene u porodici i druπtvu ima joπ veÊi, trajniji, delotvorniji, produktivniji znaËaj za struËnu, intelektualnu, kulturnu i ukupnu javnost na ovim prostorima i u ovom vremenu. To je ujedno najbolji naËin da Boba NedoviÊ i dalje bude meu nama svojom pameÊu, hrabroπÊu, znanjem, visprenoπÊu, kao i svojim demokratskim i humanistiËkim politiËkim i ljudskim opredeljenjem. Dragica VujadinoviÊ

11

UV0D

eminizam predstavlja skup ideja, misli i akcija koji odnose meu polovima odreuje kao konfliktne, teæi da razume prirodu tog konflikta i da ga otkloni.1 U tom smislu, jezgro feminizma Ëini negiranje „prirodne i neophodne“ neravnopravnosti polova i, shodno tome, odbijanje druπtvenih polnih uloga koje su istorijski utvrene. Ovako odreen feminizam je difuzna pojava, prisutna kroz Ëitavu istoriju ËoveËanstva. Na pojedinaËnom, individualnom planu uvek je bilo ideja koje bi se u navedenom smislu mogle nazvati feministiËkim, a neretko je iz njih proisticao i spontani revolt, pobuna protiv postojeÊeg, a u ime novog, bolje _ moguÊeg. Prvo poglavlje rada posveÊeno je sumarnom pregledu stavova i ideja o æeni kroz istoriju. Bez pretenzija na iscrpnost, nastojali smo da ukaæemo naroËito na nastanak i razvoj misli koju bismo mogli nazvati feministiËkom, u navedenom smislu. Objektivan razvoj kapitalizma uslovio je drastiËno suprotstavljanje stvarnosti i moguÊnosti. Na subjektivnom planu æena jasno sagledava nesklad izmeu onoga πto objektivno postoji kao πansa i onoga πto joj se istinski dopuπta. Iz toga i takvog raskoraka, socijalizacijom neposrednog liËnog iskustva potËinjenosti i inferiornosti, izrasta ono πto je karakteristiËno za savremenu epohu razvoja graanskog druπtva, a πto prevazilazi granice pojedinaËne pobune _ izrasta pokret.

F

1

Definicije koje se susreÊu u literaturi dosta se razlikuju. G. C. Odorisio u Istoriji feministiËke ideje u Italiji (Eri, Torino, 1980) odreuje feminizam kao „æensku kritiku poloæaja æene u druπtvu i razliËite pokuπaje da se on izmeni“, u kojem sluËaju bi feminizam ex definitionem iskljuËio muπkarce. G. Arrighi u Istoriji feminizma (Firenca, 1911) pod feminizmom podrazumeva „diskusiju o vrednosti polova kao i nastojanje da se poboljπa poloæaj æene“, πto je bilo adekvatno odreenje za feminizam XIX veka, ali je „poboljπanje poloæaja æene“ kao cilj daleko prevazieno u zahtevima savremenog feminizma. »esto se feminizam izjednaËava sa „sticanjem svesti ili, kako to formuliπe N. Ler_SofroniÊ, radi se o „tendenciji stvaranja, artikulacije æenske svijesti ka otporu protiv podreenog druπtvenog poloæaja klasiËne „æenske uloge“, πto je, po naπem miπljenju, jednostrano (ne samo zato πto je u pitanju „æenska“ svest, dakle isti nedostatak kao i kod odreenja G. C. Odorisio veÊ i zato πto feminizam nije samo svest veÊ i konkretna akcija). J. Mitchel u Poloæaju æene odreuje feminizam kao „verovanje da je ugnjetavanje æena prvo i najvaænije i odvojivo od svakog drugog istorijskog konteksta“, πto je jednostrano veÊ i zbog toga πto feminizam izjednaËava s tzv. „radikalnim“ krilom feministiËkog pokreta koje, uostalom, ima sve manje pristalica i sve manje uticaja. Stoga nam se Ëini najprihvatljivijom odredba M. Albistur - D. Armoghate u Istoriji francuskog feminizma (Pariz, 1977) koju uglavnom i prihvatamo.

13

SAVREMENI FEMINIZAM

Savremeni feminizam (ili „neofeminizam“ kako se najËeπÊe naziva) predstavlja istinski masovan pokret, Ëije se delovanje u razvijenim zapadnim zemljama znaËajno opaæa u najrazliËitijim sferama æivota: od nauke i umetnosti, preko politiËkog æivota, do promena u moralnom kodeksu i pravnom sistemu. BuduÊi da je joπ u fazi konsolidacije, kako svojih teorijskih polaziπta, tako i sopstvene organizacije i delovanja, oËigledne su oscilacije u pokretu koje idu od krajnje nezrelih, teorijski neosnovanih i u praksi nesprovodivih istupanja, do ozbiljnih napora da se konstituiπe nauËno zasnovana teorija pokreta, njoj funkcionalna organizacija, te strategija i taktika koja bi u konkretnoj akciji postizala potrebne efekte. U drugom poglavlju nastojimo da prikaæemo (svesni da svaka klasifikacija nosi i osiromaπenje pojave) glavne idejne pravce pokreta. Zbog specifiËnosti u pogledu uslova nastanka i delovanja, kao i razlika u orijentaciji, poglavlje smo podelili tako da je prvi odeljak posveÊen feministiËkom pokretu u SAD, a u drugom se bavimo pokretima u Zapadnoj Evropi. Ipak, mislimo da se u osnovi mogu identifikovati dva nivoa u zahtevima feministiËkog pokreta: a) zahtev za punu ekonomsku, politiËku i uopπte druπtvenu ravnopravnost s muπkarcem (πto je zajedniËko Ëitavom pokretu) i b) teænja da se prevaziu osiromaπenje liËnosti i otuenje kojem su izloæeni i æene i muπkarci (ovakva inspiracija karakteristiËna je, naroËito, za znaËajni deo pokreta koji se, manje ili viπe, pribliæava marksistiËkom stanoviπtu). Iz ovako obimnih zahteva proistiËe i πirok dijapazon problema kojima se pokret bavi. Gotovo bi se moglo reÊi da nema oblasti æivota o kojoj, na ovaj ili onaj naËin, feminizam nije progovorio sa stanoviπta svojih interesovanja. Predmet zanimanja su podjednako i sfera javnog i sfera privatnog æivota. Opus feministiËke literature obuhvata dela koja se bave ekonomijom, pravom, porodicom, te antropoloπkim, socioloπkim, psiholoπkim istraæivanjima medicine, obrazovanja, religije, umetnosti itd. TreÊe i Ëetvrto poglavlje predstavljaju pokuπaj da se, donekle, sistematizuje i izloæi ono πto smo smatrali najbitnijim problemima koji trenutno zaokupljaju najveÊi deo pokreta. SmatrajuËi ga veÊ sada najznaËajnijim, a u buduÊnosti i jedinim moguÊim pravcem, najviπe prostora posvetili smo stavovima onog dela pokreta koji se u manjoj ili veÊoj meri oslanja na marksistiËku teoriju i prihvata socijalistiËku orijentaciju. Materiju smo izloæili grupiπuÊi je prema onome πto smatramo da predstavlja i osnovne aspekte druπtvene uslovljenosti pokreta: a) druπtveno-ekonomski _ diskriminacija i

14

UVOD

intenzivna eksploatacija æenskog rada koji je, po pravilu, manje cenjen i slabije plaÊen (kada je privreda u opadanju, po pravilu se otpuπtaju najpre æene; njihove penzije su najËeπÊe niæe od penzija muπkaraca, socijalno obezbeenje je uglavnom nepovoljnije kada su korisnici æene, a o ugledu i vrednovanju obavljanja kuÊnih poslova ne treba ni govoriti); b) socijalno-psiholoπki _ u smislu odreivanja æene kao podreenog, manje vrednog, „drugog“ pola (liËnost i uloga æene devalvira u svim oblicima tradicionalnog patrijarhalnog mentaliteta i ideologije, u porodici kao i druπtvu u celini). ZnaËajnu novinu u savremenom pokretu za osloboenje æene predstavlja njegova masovnost. Istorija pokazuje da su se æene gotovo u svim epohama, na najrazliËitije naËine, suprotstavljale svom inferiornom i potlaËenom poloæaju. Savremena epoha je donela, meutim, promenu od nesagledivog znaËaja: ova pobuna, ova borba, sve manje je stvar malobrojne avangarde, a sve viπe postaje masovni fenomen. U tom smislu, poznata italijanska komunistkinja A. Seroni (Adriana Serroni) upozorava na „dva nivoa“ pokreta: s jedne strane, to su grupe koje se takvima (feministiËkim) odreuju, a s druge, u pitanju je beskrajno raznolikija i πira realnost, pokret svesti ogromnih masa æena koji, mada s razliËitih polaziπta i u traganju za razliËitim reπenjima, dovodi u pitanje celokupan naËin postojanja i æivota æene (a time i muπkarca) 2. Milioni radnica, sluæbenica, seljanki, studentkinja, intelektualki odbijaju da budu diskriminisane i poniæene; organizuju se domaÊice; udruæuju se radi samopomoÊi vanbraËne majke, zlostavljene supruge, napuπteni „aneli domaÊeg ognjiπta“. Zahtevi savremenog feministiËkog pokreta, Ëak i kada ne dostiæu politiËki efikasnu artikulaciju, ostaju formulacije protesta, koji u perspektivi (proces je veÊ jasno vidljiv) svoju punu zrelost moæe naÊi samo u nerazdvojnom savezniπtvu s progresivnim radniËkim pokretom. Sam, pak, radniËki pokret kao revolucionarna snaga promene u sebi imanentno sadræi zahtev za revolucionisanje celokupne egzistencije radnika, πto, uz sve priznavanje neospornog znaËaja otuenja i eksploatacije u procesu rada, zahteva i fundamentalnu analizu onoga πto se odvija van ekonomije, gde je od nemalog znaËaja i oblast koja se uopπteno naziva „privatnom“. Revolucionarno, socijalistiËko krilo feminististiËkog pokreta tako nalazi svoje pravo mesto u vezi sa celinom jednog novog, æivog, poletnog revolucionarnog pokreta koji se angaæuje u najrazliËitijim oblastima druπtvenog æivota (organizaciji rada, urbanizaciji, obrazoAdriana Serroni: La guestione femminile in Italia 1970_1977, ER, Roma, 1977, str. 274.

2

15

SAVREMENI FEMINIZAM

vanju, oËuvanju æivotne sredine), produbljujuÊi sadræinu borbe za novo, humanije, socijalistiËko druπtvo. Autonomni masovni pokreti (pri Ëemu æelim da podvuËem da autonomija ne znaËi automatski i separatizam) u dijalektiËkom odnosu s totalitetom revolucionarnog procesa i organizacijom, koja je njegov nosilac, unose i razvijaju razliËite znaËajne dimenzije revolucionarnog potencijala artikulacijom, mada parcijalnog, sopstvenog razloga borbe. Kao posledica kontradikcije i krize kapitalizma, snaænije no ikad ranije, afirmiπu se brojni emancipatorski pokreti (æena, mladih, obojenih manjina, ugnjetenih nacija...). Njihov odnos prema totalitetu revolucionarnog procesa predstavlja jedan od kljuËnih problema i od naËina njegovog reπenja mogli bismo reÊi da umnogome zavisi njihova dalja sudbina. Kakva Êe, dakle, biti buduÊnost feministiËkog pokreta u najveÊoj meri Êe odrediti spremnost i sposobnost za otvoren, kritiËki dijalog i susret s nosiocem preobraæaja druπtva u pravcu socijalizma _ radniËkom klasom i njenom avangardom. Ovim razmatranjima posveÊena su poslednja poglavlja rada.

16

I poglavlje

IDEJNI KORENI SAVREMENOG FEMINIZMA

eminizam kao pokret vezan je za period buræoaskih revolucija koje su istakle zahteve za slobodu i ravnopravnost, okupljajuÊi πiroke narodne mase u borbi protiv okova preæivelog feudalnog sistema. Meutim, ideje feminizma imaju mnogo duæu istoriju. Problemi æene, njenog poloæaja u porodici i druπtvu, odnosi izmeu polova, zaokupljali su brojne mislioce joπ od grËkih filozofa. Platon u „Dræavi“ i „Zakonima“ stvara sliku dræave buduÊnosti u kojoj Êe uz slobodnu ljubav postojati potpuna seksualna i druπtvena ravnopravnost muπkaraca i æena. Æene Êe se obuËavati u vojnim veπtinama, baviÊe se sportovima i savetovati vladara o potrebama dræave. Zakonodavac ne treba da izostavlja æenu, prepuπtajuÊi je privatnoj sferi doma. Nasuprot Platonu, Aristotel zasniva teoriju o patrijarhalnoj porodici pod vlaπÊu muπkarca i Ëinjenicama iz prirode dokazuje univerzalnost principa inferiornosti æene. U æivotinjskom carstvu muæjak je svuda biÊe bolje razvijeno od æenki: veÊe, jaËe, okretnije. Po Aristotelu, to je prirodni zakon koji vaæi i za ljude i kojem se ne treba suprotstavljati. No, ne zadræava se samo na spoljnim, fizioloπkim oznakama muπke nadmoÊi: utvruje stvaralaËki princip kao po prirodi muπki i daje mu dominantnu ulogu. Na taj naËin, muæ se prema æeni odnosi kao „sunce prema zemlji, kao tesar prema drvetu“. RazliËitost koja postoji izmeu muπkarca i æene nije kvalitativna, πto bi omoguÊilo ravnopravnost u razliËitosti, veÊ kvantitativna. Supstanca od koje su saËinjeni u suπtini je ista _ oboje poseduju snagu i toplinu, ali ih æena ima u manjoj meri, πto je Ëini manje delatnom. On je aktivan, a Ona pasivan princip. Zadatak muπkarca je u sticanju, æene u oËuvanju. Muπkarac je tako prirodno disponiran za gospodarenje, æena za potËinjavanje. Aristotelove koncepcije o æeni izloæene u „Politici“, „Nikomahovoj etici“ i „Istraæivanju æivotinja“ pokazale su neverovatnu vitalnost. Ugraene su u dela brojnih autora svih epoha, uspele su da se odræe uprkos znaËajnim druπtvenim promenama, nauËnim otkriÊima, ekonomskim i socijalnim revolucijama.

F

Tako se i hriπÊanska ideologija u velikoj meri pozivala na Aristotelove ideje da bi uËvrstila svoje koncepcije o æeni. Rano hriπÊanstvo je, u izvesnoj meri, zabranom razvoda doprinelo socijalnoj sigurnosti mase æena. Prvi put u istoriji neplodnost se ne smatra valjanim razlogom da bi muæ „oterao æenu“. Meutim, s druge

19

SAVREMENI FEMINIZAM

strane, pravilo o njenoj potËinjenosti muπkarcu tako je striktno i opπtepoπtovano da ona gubi Ëak i ono malo autoriteta i samostalnosti koji su joj dotad priznavani, bar u domenu unutraπnjih pitanja domaÊinstva. UËenje o prvobitnom grehu koje leæi u osnovi hriπÊanskog stava prema æeni prikazuje je kao „kÊer Sotone“ koja svaki put ponovo, poput svoje pramajke Eve, dovodi u iskuπenje svog Adama; od nje dolaze sve greπne misli i „svaka bi se æena na pomisao da je æena morala zacrveneti od stida“ (Klement Aleksandrijski). Ipak, mora se uoËiti da je hriπÊanstvo, kao nova sekta u pohodu za osvajanje pristalica, iskazivalo u pogledu svojih stavova mnogo viπe tolerancije i spremnosti na kompromis, nego πto Êe to biti sluËaj kasnije. Druga velika svetska religija islam, bar u svom tradicionalnom obliku VII veka, nema prema æeni tako negativan stav, kako se najËeπÊe tumaËi. Prorokove izreke (Hadithe) veliËaju „mudro i plemenito“ materinstvo koje je osnovna uloga æene (uz njenu ulogu supruge) „kojima se one odlikuju po prirodi i naravi“, i kojim, osim postizanja liËnog zadovoljstva i radosti, obavljaju vrednu i znaËajnu funkciju u druπtvu. Ipak, kao dodatak njenom prirodnom znaËaju u prokreaciji, æene i muπkarci su obdareni jednakim umnim sposobnostima, koje Muhamed istiËe kada kaæe da je „usvajanje znanja duænost svih muslimanskih muπkaraca i æena“. Æene VII veka uzimaju aktivno uËeπÊe u æivotu muslimanske zajednice, ukljuËujuÊi i obavljanje uglednih politiËkih, druπtvenih i drugih funkcija, uz jedno ograniËenje _ da to ne dovede do zanemarivanja njene primarne uloge supruge i majke. Ova prva, meutim, utopijska faza relativno kratko je trajala. Poliginija, sakrivanje i zastiranje æene, znaËajno jaËanje vlasti muπkarca u oblasti porodiËnog i naslednog prava, ukljuËujuÊi i pravo repudijacije, uz nova tumaËenja Haditha, doveli su do zanemarivanja svih po æenu povoljnih elemenata Muhamedovog uËenja i njenog potpunog _ ideoloπkog i realnog _ potËinjavanja muπkarcu. »ini se da su obe ove religije proπle sliËan razvojni put u pogledu svojih stavova prema æeni. U periodu svog konstituisanja mnogo su naklonjenije æenama, koje su najËeπÊe i Ëinile najpogodnije tlo za razvoj klice nove vere. No, nijedna nije ispunila oËekivanja. U doba svog procvata, i jedna i druga predstavljaju stegonoπe mizoginije svog vremena. UËvrstivπi se kao dominantna dræavna religija, hriπÊanstvo razvija svoju organizaciju _ crkvu u dotad nesluÊenim razmerama. HriπÊanska ideologija daje peËat Ëitavom srednjem veku, buduÊi ne samo idejno, veÊ i funkcionalno najuticajnija snaga. U svojoj

20


poËetnoj fazi, u velikoj meri vera siromaπnih i æena, hriπÊanstvo postaje religija i uticajnih, moÊnih, vladajuÊih muπkaraca koji mu preko crkvene organizacije daju ton i usmeravaju ga u pravcu sopstvenih interesa. Æena se negira u svim aspektima svoje liËnosti, doslovno se poriËe njena ljudskost, neprestane su optuæbe upuÊene joj kao „izvoru svakog zla“. Na Koncilu u Makonu diskutuje se da li æene imaju duπu i tek se nakon dugih razgovora, sa samo jednim glasom viπe, daje afirmativan odgovor. Diskutuje se i o polu anela, odnosno da li æene moraju, nakon smrti, promeniti pol da bi uπle u raj. Oracio (Oratio) Plata 1595. godine objavljuje delo naslovljeno Disputatio perjucunda qua anonimus probare nititur mulieres homines non esse, u kojem navodima iz Starog zaveta dokazuje da æena nije ljudsko biÊe, da je stvorena kao pomoÊ i druπtvo Adamu a ne kao njemu jednaka. Ovo delo je uzburkalo duhove u velikoj meri i inspirisalo seriju autora da daju svoj doprinos utvrivanju da mulieres homines non esse. Da bi se upotpunila slika teπkog poloæaja æene tog perioda, treba se podsetiti i na ogroman broj æena koje su spaljene na lomaËi, potopljene ili muËene do smrti u strahotama „lova na veπtice“. Do velikog preokreta u sistemu vrednosti, nauci i kulturi dolazi sa renesansom. Ona donosi nadu u jedan novi svet, osloboen stega ranijih vremena, slobodan, poletan. Centar univerzuma postaje Ëovek telesan, fiziËki _ svetovni Ëovek. ObeÊana rajska zadovoljstva kao nagrada za ovozemaljsko trpljenje ne zadovoljavaju Ëoveka renesanse _ sreÊu i slobodu on traæi na ovom svetu. Mlada graanska klasa uzore slobodne ljudske liËnosti i lepπeg æivota nalazi u antiËkom nasleu, duhu i idejama Starog sveta. Po prvi put nakon mnogo vekova Ëovek otkriva svoje telo. Umetnost stare GrËke i Rima nadahnjuje Ëitavu plejadu velikih stvaralaca renesanse. Individualizam novog pokreta snaæno se suprotstavlja srednjovekovnom univerzalizmu. U umetnosti preovlauje realizam, u nauci empirizam, u trgovini racionalizam. Humanizam ovog perioda kao ideal ima svestrano obrazovanu liËnost razvijenih duhovnih sposobnosti, sa izraæenim estetskim oseÊajima, osloboenu starih dogmi _ kako u pogledu misli i ideja, tako i svog telesnog postojanja. U opπtoj atmosferi previranja i permisivnosti oËekivalo bi se da i mesto i uloga æene doæive znaËajne promene. Tako je i bilo _ no samo na prvi pogled i samo za mali krug æena. Kurtizane i velike dame, obrazovane i samostalne, ukljuËuju se u elitne intelektualne krugove toga doba. Æene se viπe ne zadovoljavaju time da sluπaju _ one i same govore, piπu, objavljuju. Ipak, veÊina æena

21

SAVREMENI FEMINIZAM

ne oseÊa talas novog kao poboljπanje sopstvenog poloæaja. Renesansa biva i ostaje muπko doba. Æenski je ideal i dalje hriπÊanski, sve iako je muπki krajnje svetovan. Literatura ovog perioda koja se bavi feministiËkim temama uglavnom je tipa intelektualnih nastojanja moralne revalorizacije æene. Meu najuticajnija dela ove orijentacije u renesansnom periodu spada svakako De nobilitate et praecellentia foemini sexus Korneliusa Agripe (Agrippa) iz 1509. godine. Prevedeno na sve evropske jezike, izazvalo je burna reagovanja. U uvodu on istiËe da, iako postoji razlika u fiziËkoj konstituciji, niπta ne razlikuje duh æene od duha muπkarca i ne postoji nijedan opravdan razlog za dodeljivanje jednom ili drugom kakve suπtinske superiornosti. Problem inferiornosti æene ne leæi u prirodi veÊ u obrazovanju. PozivajuÊi se na Likurga i Platona, Agripa proklamuje zahtev za punu ravnopravnost, ne samo u pogledu obrazovanja veÊ i uËeπÊa u svim „muπkim“ aktivnostima. Tako, veÊ u renesansnoj literaturi nailazimo na izraæen interes za problematiku obrazovanja æene, koja Êe u punoj meri okupirati mislioce kartezijanskog racionalizma i prosvetiteljstva. Teza o nejednakim moguÊnostima kao rezultatu nejednakih uslova razvoja muπkaraca i æena doπla je do punog izraæaja u traktatu Pulen de la Bare (Poulain de la Barre) „O jednakosti polova“ (1673). Mnogi autori, od Askolija (Ascoli) do Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir), smatraju ovu autorku prvom modernom feministkinjom. Navedeno delo dosledno razvija metod i principe kartezijanskog racionalizma primenjene na æensko pitanje. Nijedna ideja, ma kako stara i/ili opπteprihvaÊena, ne sme biti osloboena kritiËke ocene razuma. Princip primenjen na ideje o inferiornosti æene zahteva ozbiljno preispitivanje proπlosti i u njoj De la Bare traæi i nalazi odgovor na problem muπke dominacije _ u kulturnoj diferencijaciji polova. Æena je potËinjena silom, na osnovu prava jaËeg zbog svoje fiziËke nemoÊi i ranjivosti tokom trudnoÊe. Uopπte, smatra De la Bare, sila je uvek u istoriji pobeivala razum. Dolazi, meutim, vreme kada Êe razum prevladati i tada Êe inferiornost æene biti smatrana privremenim stanjem (kakvo zaista i jeste). De la Bare postavlja i jedno od kapitalnih pitanja feminizma koje ostaje aktuelno do danas: kako i zbog Ëega je materinstvu i uopπte funkcijama koje vrπi æena priznata manja vrednost od onih koje obavlja muπkarac? Za ilustraciju uzima viπe vrednovanje rada muπkarca na kroÊenju i dresiranju konja, slonova i kamila u odnosu na rad æene koja podiæe i vaspitava decu. Prosvetiteljstvo, vera u ljudski razum i progres daju nov zamah feministiËkim idejama. Borba protiv predrasuda i privilegija mora

22


obuhvatiti i borbu protiv potËinjenosti æene i polnih privilegija. Slobodno, racionalno prouËavanje stvarnosti mora dovesti do istine koja Êe, jednom dostignuta, biti dovoljno ubedljiva i lako prevodiva u druπtvenu stvarnost. Iz duboke vere u neograniËene moguÊnosti ljudske spoznaje, kao logiËna posledica, proizlazi i vera u obrazovanje kao lek za sve druπtvene nevolje. Neophodnost obrazovanja za æene argumentovana je na razliËitim nivoima: jednakoπÊu muπkarca i æene, moralnim napretkom koji se postiæe uËenjem, koriπÊu od boljeg voenja domaÊih poslova i sliËno. Ipak, mit o inferiornosti æene tako je star i opπteprihvaÊen da ni najsvetliji umovi XVIII veka ne uspevaju da ga se u potpunosti oslobode. Monteskje (Montesquieu) utvruje prirodnu jednakost, odbacuje uzurpaciju prava od strane muπkaraca i nejednakost meu polovima objaπnjava nejednakim obrazovanjem. Ipak, kao osobite karakteristike æene istiËe njenu lepotu, neænost, æenstvenost i, smatrajuÊi neophodnom njenu emancipaciju, savetuje joj da se ovih osobina nikako ne odrekne. Ovu ambivalentnost Ruso (Rousseau) dovodi gotovo do jasnih antifeministiËkih pozicija. On se, po sopstvenim reËima, uzdræava od „taπte diskusije“ o jednakosti ili nejednakosti polova. Priroda je sama uspostavila hijerarhiju koju treba poπtovati. Æena je stvorena da se pokorava i pruæa zadovoljstvo. Njena je duænost da se potËini muπkarcu i pokloni mu decu. Ruso æenama ne odriËe pravo na obrazovanje, ali jasno kaæe: „...Ipak bih sto puta viπe voleo devojku jednostavnu i prosto odgojenu, od uËene devojke otmenog duha koja bi u mojoj kuÊi osnovala literarni tribunal kojem bi sama predsedavala...“ 3 On im ne odriËe ni pravo da misle, ali smatra da ne mogu ni dotaÊi nauku o miπljenju. Dogodilo se, ipak, neπto veoma znaËajno. Racionalizam i prosvetiteljstvo XVIII veka uzroke neravnopravnosti polova traæe i pronalaze u druπtveno-istorijskim, a ne prirodnim uslovima. To, istovremeno, znaËi da ih druπtvo moæe i otkloniti. Istorija feminizma bila je do Francuske revolucije istorija ideja. S buræoaskim revolucijama raa se jedan novi kvalitet _ feministiËka akcija. Nove ideje, snaæni dah promena u usijanoj predrevolucionarnoj atmosferi, pokrenule su i æene kao i muπkarce. One se æivo ukljuËuju u revolucionarnu aktivnost. Bude se nove nade u bolje, pravednije, humanije druπtvo. Æene se javljaju sa zahtevima za pravo na rad, priznanje pravne autonomije liËnosti, politiËka prava. U osnovi, bio je to æenski feminizam. Pune poverenja u revoluciju, 3

Navedeno prema: M. Albistur femmes, Pariz, 1977, str. 192.

_

D. Armoghate: Histoire du feminisme francais, Des

23

SAVREMENI FEMINIZAM

ukljuËivale su se u pokret muπkaraca, zavaravajuÊi se da Êe revolucionarna frazeologija postati stvarnost, da Êe kraj privilegija uopπte predstavljati i kraj muπkih privilegija. Sama revolucija, pak, nije posedovala ni traga feministiËke komponente. Ipak pojavljivali su se glasovi u korist æenskih prava. Meu njima, najznaËajnije je bilo istupanje jedinog od velikih francuskih filozofa XVIII veka koji je doæiveo revoluciju _ Kondorsea (Condorcet). U Ëlanku „O priznanju graanskih prava æenama“, besprekorne jasnoÊe i snage, ukazuje na nerazumnost argumenata obiËno koriπÊenih za iskljuËivanje æena iz politiËkih i graanskih prava, kao πto su fiziËka slabost ili neænost. Ako bi se primenjivao isti kriterijum, trebalo bi liπiti prava i muπkarce manje snage ili one „koji zimi podleæu prehladama“. Nacionalna skupπtina koja je razorila mnoge stare predrasude ogluπila se o sve ove zahteve _ polovina stanovniπtva ostala je iskljuËena iz politiËkih i graanskih prava. Olemp de Guæ (Olympe de Gouges) 1791. godine objavljuje broπuru „Prava æene i graanke“ zahtevajuÊi da se koncepti Deklaracije o pravima Ëoveka i graanina iz 1789. godine primene i na æene, ËineÊi ih graanima u punom smislu reËi. Æena se, piπe De Guæ, raa jednaka muπkarcu i poseduje ista neotuiva prava: slobode, vlasniπtva, otpora tiraniji. Stoga je neophodno da i one uËestvuju u kreiranju zakona, bilo neposredno, bilo izborom svojih predstavnika u organima vlasti. Bila je to primena Rusoove koncepcije druπtvenog ugovora, proπirenje demokratije i na æene. Tekst podrazumeva postojanje „druπtvenog ugovora“ izmeu polova i dosledni je izraz revolucionarnih racionalistiËkih i demokratskih ideja toga doba. Odgovarali su joj: „Vladajte naπim oseÊanjima! Zakonodavci su pod vaπim nogama“ (©omet - Chaumette). U doba terora 1793. godine Olemp de Guæ je giljotinirana, jer „hoteÊi da bude dræavnik, zaboravila je vrline koje odlikuju njen pol“. Iste godine Konvent odbija predlog o politiËkoj ravnopravnosti polova. Jednom ordonansom 1794. godine su ukinuti brojni, do tada postojeÊi, æenski klubovi i zabranjeno njihovo buduÊe ponovno osnivanje. Nailazi uopπte period snaæne antifeministiËke aktivnosti. Babef (Babeuf) i Mareπal (Marechal) izraziti su predstavnici racionalistiËkog egalitarizma. IzjavljujuÊi da su svi ljudi jednaki _ odreuju kao jedinu „prirodnu“ i pravednu onu razliku izmeu muπkaraca i æena. S. Mareπal, verni Rusoov sledbenik, autor je i zakonskog projekta koji bi zabranjivao æenama da uËe da Ëitaju. Code Civil izraziÊe u punoj meri antifeministiËki karakter Francuske revolucije. Kako je napisala Simon de Bovoar (Beauvoir), æene oduvek uËestvuju u ratovima i revolucijama _ iskljuËene su iz obnove ili stvaranja novog, koje dolazi posle. Ipak, ideje o ravnopravnosti, slobodi i

24


pravima æene iz poËetnih revolucionarnih previranja u Francuskoj raπirile su se poput plamena i van granica zemlje. Jedna æena, inspirisana ovim teænjama, uneÊe nove ideje u Englesku, gde Êe one doæiveti buran razvoj i procvat tokom XIX veka. Bila je to Meri Volstonkraft (Mary Wollstonecraft). Polazne postavke njenog opusa su izrazito racionalistiËko-prosvetiteljske. Kao odgovor na Taljeranov (Tailleyrand) tekst „Izveπtaj o javnom obrazovanju“, u kojem on predlaæe da se devojËice obrazuju u javnim πkolama zajedno sa svojom braÊom samo do osme godine, a nakon toga da ostanu u kuÊi gde Êe se njihovi interesi i aktivnosti normalno i odvijati tokom Ëitavog æivota, M. Volstonkraft piπe i objavljuje 1791. godine „Odbranu prava æena“, jedno od najznaËajnijih dela u istoriji feminizma. Kako, zapravo, æene postaju „graciozne domaÊe æivotinje“, pita se M. Volstonkraft i odgovara: odsustvom obrazovanja, ili pogreπnim obrazovanjem Ëiji smisao nije u razvoju ljudskih osobina i potencijala jednakih muπkarcu, veÊ „æenskih“ kvaliteta koji zahtevaju guπenje svakog intelektualnog i fiziËkog razvoja i svoenje interesovanja na frivolne triËarije i braËne aspiracije. Roza Kalifornia (Rosa California) 1794. godine u Italiji objavljuje tekst „Kratka odbrana prava æena“. Naslov jasno upuÊuje na delo Meri Volstonkraft, ali sadræina se odnosi na italijansku stvarnost toga doba. Delo je polemiËkog karaktera i Kalifornia odbacuje tada raπirene ideje francuskih filozofa-lekara koji su, odbacujuÊi klasiËni dualitet tela i duπe, svodili duh na nervne centre i mozak. Ove ideje su podstakle diskusiju o fizioloπkoj razliËitosti muπkaraca i æena, πto bi uslovljavalo i razliËitost u karakteru ideja i moralnih stavova izmeu polova. Ovakve stavove odbacuje kao „filozofiju koja bi zasmejala i majmune i majmunËiÊe“ i negira prirodnu uslovljenost polnih razlika. Sadaπnji inferiorni poloæaj æene je proizvod druπtva, Ëinjenice da su zatvorene u zidovima doma, da im oËevi i muæevi odriËu svako pravo na kulturu i spoznaju. Smatrati ih takvima po prirodi isto je kao iz Ëinjenice da su stopala Kineskinja stisnuta i zgrËena, zakljuËiti da su takva od roenja. Jedna druga Italijanka, Karolina Latanci (Carolina Lattanzi), 1797. godine objavljuje tekst „Ropstvo æena“ u kojem kao glavne neprijatelje æene identifikuje religiju i vlast muπkarca. Ideali slobode, bratstva i jednakosti, oko kojih je poletna i revolucionarna mlada buræoazija okupila πiroke slojeve, bivaju vrlo brzo zaboravljeni. RazoËaranje u novi druπtveni poredak i njegovu oπtru kritiku izraæavaju dela socijalista_utopista prve polovine XIX veka. Sistematska kritika mladog kapitalistiËkog druπtva obuhvatila je i kritiku buræoaskog braka i porodice, kao i podree-

25

SAVREMENI FEMINIZAM

nog poloæaja æene. Sen-Simon (Saint_Simon) se nije izriËito bavio poloæajem æene, ali su neke uzgredne napomene u skladu sa opπtim duhom njegovog dela, posluæile za dublju razradu ovog problema koju su izvrπili njegovi uËenici. U „Katehizisu industrijalaca“ (1823), kritikujuÊi strogost engleskih zakona prema æeni, napisao je da druπtvo koje se ne interesuje za polovinu svog stanovniπtva ne zavreuje poπtovanje. Na samrti, u „moralnom zaveπtanju“ svom uËeniku O. Rodrigezu (Rodriguez), izrekao je misao koja Êe postati Ëuvena: „Muπkarac i æena, eto druπtvene individue!“ Njegovi su uËenici i sledbenici, a naroËito Anfanten (Enfantin), dali æeni i njenom osloboenju mnogo znaËajnije mesto. Æena je, zajedno sa industrijskim radnikom, upravo najugroæenija u postojeÊem „militaristiËkom dobu“. Novim Êe dobom koje dolazi, vladati mir i ljubav, a ko bi viπe od æene bio pozvan da utemelji takvu vladavinu? Emancipacija æene, po Anfantenu, neÊe se odigrati na planu pojedinaËne liËnosti, veÊ u okviru para, πto je u skladu s njegovom tezom o braku kao osnovnoj druπtvenoj Êeliji. Æena Êe u buduÊem druπtvu biti ravnopravna muπkarcu, ali im Anfanten pripisuje razliËite atribute i razliËite druπtvene funkcije. U braku Êe se racionalna snaga muπkarca i oseÊajne pulsacije æene ujedinjavati na harmoniËan naËin. Sentimentalna priroda æene ne Ëini je ni na koji naËin inferiornom. Furije (Fourier), u mnogo veÊoj meri nego sensimonisti, svoja razmiπljanja o æeni zasniva na analizi konkretnih problema njenog æivota: braka, materinstva i abortusa, prostitucije, zapoπljavanja... Progres druπtva i poloæaj æene, po Furijeu, direktno su proporcionalni. „Proπirenje prava æene opπti je princip svakog druπtvenog progresa.“ OsuujuÊi potËinjenost æene kao ogromnu druπtvenu greπku, Furije otkriva paradoks koji Êe do danas u velikoj meri okupirati feministiËke mislioce: æene koje su ærtve muπke nepravde opravdavaju tu nepravdu sopstvenim ponaπanjem. Sa indignacijom, Furije zakljuËuje: „Rob nikad nije viπe dostojan prezrenja nego kad se slepo pokorava, πto uËvrπÊuje uverenje tlaËitelja da je njegova ærtva roena za robovanje...“ 4 I dalje, jasno pokazuje u kojoj meri æene njegovog doba interiorizuju ideju sopstvenog ropstva: „Æene se, kao sve klase u stanju servilnosti, mrze izmeu sebe, poπtuju pol koji ih tlaËi, preziru svakog Ëoveka koji ih brani i osuuje njihovo robovanje“.5 Bespoπtedni je kritiËar braka svog vremena kojeg optuæuje za moralno izopaËavanje. Buræoaski je brak dvostruka prostitucija, u kojoj se supruænici prodaju jedno drugom uz dvostruku pomoÊ _ posrednika i oËeva. On je nasilje nad ljudskom prirodom, izvor hipokrizije i dekadencije. Kritikuje dvostruki polni 4

Op. cit. str. 275.

5

Op. cit. str. 275.

26


moral koji proizvodi nuæne pratioce ovakvog braka _ prostituciju i preljubu, a koji u najveÊoj meri pogaa æenu. Zbog donekle zaista prenaglaπenog vezivanja sudbine æene za sudbinu ljudske ljubavi i seksualnosti, Furijea Êe kasnije kritikovati neki feministiËki teoretiËari. Simon de Bovoar tako piπe: „Furije brka osloboenje æene i rehabilitaciju zahteva tela; zagovara slobodu afirmisanja i ispunjenja impulsa strasti, æeli da brak zameni ljubavlju, a zavrπava tako da identifikuje æenu s njenom seksualnom funkcijom, gubeÊi iz vida njenu kompleksniju ljudsku suπtinu. Ovome bi se moglo prigovoriti da Furije ipak ne zanemaruje ostale aspekte æivota æene. Kao dosledan mislilac svoje epohe, on istiËe presudan uticaj vaspitanja i obrazovanja, traæeÊi u tom pogledu jednaka prava za æenu. S druge strane, njegov utopijski projekat falanstera ukljuËuje i oslobaanje æene od domaÊih poslova i gajenja dece, πto Êe biti povereno zajedniËkim kuhinjama, obdaniπtima, krojaËnicama i sliËno. Æene neÊe biti iskljuËene ni iz jedne funkcije i „ubrzo Êe preuzeti ulogu koju im je priroda dodelila: ulogu rivala, a ne podanika muπkog roda“. „Æena je parija u muπkom druπtvu“, primetiÊe Flora Tristan (1804 _ 1844). Kao feminista_socijalista unela je u kritiku koju je socijalutopizam uputio podreenom poloæaju æene jedan nov momenat: sopstveno iskustvo _ iskustvo æene. Emancipacija radnika i emancipacija æene, dva su nerazdvojna pitanja. Ali, istiËe F. Tristan, sam socijalni preokret ne reπava automatski sve specifiËno æenske probleme. UkazujuÊi da je kroz istoriju udruæivanje onih koji trpe i oseÊaju potrebu za promenom uvek prethodilo reformama, zalaæe se za solidarnost i udruæivanje kako radnika, tako i æena. Æene treba da se izbore za jednako obrazovanje i profesionalno osposobljavanje, za jednake nadnice, za pravo na „greπku“ tj. pravo na razvod i moguÊnost da pravno predstavljaju „glavu porodice“. Ali, ukazuje Tristan, to su ipak parcijalne reforme. Korenita promena poloæaja æene zahteva i promenu morala i obiËaja. Muπkarci moraju priznati drukËiju podelu uloga. „NajpotlaËeniji muπkarac moæe tlaËiti nekoga _ svoju æenu. Ona je proleter samog proletera“ 6, piπe i podseÊa: „Vi siroti radnici, za svoje podizanje i vaspitanje niste imali drugog do svoju majku, za vaπe odræanje u æivotu nemate drugog do æene svoje klase, svoje drugarice u neznanju i bedi.“ 7 Nisu, meutim, Êutali ni oni koji su o æeni mislili drugaËije. Ogist Kont (Ogist Comte), osnivaË savremene sociologije i tvorac pozitivizma, nastavlja tradiciju konzervativne misli o æeni. TeoretiËar i zagovornik patrijarhalne porodice i dominacije muπkarca, 6; 7

Op. cit. str. 285.

27

SAVREMENI FEMINIZAM

Kont u fiziologiji i biologiji toga doba traæi argumente u prilog tezi o inferiornosti æene. Ona je fizioloπki i umno manje vredna, ali, dopuπta Kont, ljubav i moralna Ëistota su oblasti njene nadmoÊi. Muπkarac je stvoren da misli, æena da voli. „Æena bez neænosti predstavlja druπtvenu nakazu joπ viπe nego muπkarac bez hrabrosti.“ Æena je inkarnacija svih patnji, ona na izvestan naËin nosi teret svih svetskih grehova. S druge strane, Kont æenama odriËe sva prava, jer one uvek moraju „duænost pretpostavljati pravima“. Uostalom, ne priznaje im nikakvo pravo na direktnu, individualnu akciju prema druπtvu, one ne mogu liËno biti zasluæne, van porodiËne grupe. Mesto æene je u kuÊi, gde se vrπi njen pozitivan moralni uticaj pod intelektualnim rukovoenjem praktiËnog muπkarca. Kont je svoje stavove obrazlagao i u svojoj polemiËkoj prepisci s jednim od najuticajnijih, najumnijih i najupornijih boraca za æenska prava _ Dæ. S. Milom (J. S. Mill). Poznat po svojim liberalnim stavovima o mnogim pitanjima, Mil 1869. godine objavljuje delo „PotËinjavanje æena“, jedno od najprivlaËnijih i najvaænijih klasiËnih dela feminizma XIX veka. Kako je sam napisao, ovaj esej je imao cilj da πto jasnije obrazloæi autorovo Ëvrsto uverenje da „princip koji reguliπe postojeÊe druπtvene odnose izmeu polova _ pravnu subordinaciju jednog pola drugom _ pogreπan je sam po sebi i sada jedna od glavnih prepreka ljudskom progresu i da treba da bude zamenjen principom savrπene jednakosti, koji ne bi dopuπtao nikakvu silu ili privilegiju na jednoj strani, niti nemoÊ na drugoj“.8 Mil izraæava veoma napredne i radikalne ideje o poloæaju æene, braËnom pravu i razvodu, pravu æene na obrazovanje i izborno pravo, ukazuje na nepravednost odricanja osnovnih ljudskih prava Ëitavoj polovini ËoveËanstva. Naslednik racionalizma i prosvetiteljskih ideja XVIII veka izraæava ogromnu veru u ljudski „ratio“, u obrazovanje, u moÊ racionalnog argumenta u odbacivanju i najdublje ukorenjenih predrasuda. Njegovo delo predstavlja ubedljivu argumentaciju za priznanje ravnopravnosti æene, ali i izvanrednu analizu prepreka koje tom priznanju stoje na putu. „Imali smo moral potËinjavanja i moral kavaljerstva i velikoduπnosti: sazreo je momenat za pravedni moral“ 9, pisao je Mil. U isto vreme, u Francuskoj, anarhista, malograanski socijalista Prudon (Proudhon) matematiËki dokazuje nejednakost polova. Æene po fiziËkoj i umnoj snazi, kao i po moralnosti, daleko zaostaju 8

Navedeno prema J. S. Mill: The subjection of women, u “The Femminist Papers” ed. A. S. Rossi, Bantam Books, New York, 1978, str. l96. 9 Op. cit. str. 194.

28


za muπkarcem. „MatematiËki egzaktno, vrednost se muπkarca u ovim oblastima izraæava cifrom 27, a æene 8. Obrnuta je srazmera u lepoti tela i duha i ljupkosti. Æena je, tako, po konstituciji predodreena da æivi uz muπkarca, u braku, a njena je uloga da raa decu, voli muæa i stara se o domaÊinstvu, omoguÊavajuÊi tako muπkarcu da πto viπe razvija svoje sposobnosti. Prema druπtvu i u spoljnoj delatnosti, u svemu onome πto se odnosi na rad u rukovoenju æivotom, na upravljanje i odbranu republike (ovo) jedinstvo ne moæe postojati. Bolje reÊi, æena se ne uraËunava, ona je apsorbovana svojim muæem.“ 10 Prudon je autor i poznate ideje o jedinom moguÊem izboru: „ili domaÊica, ili kurtizana“. Ove su Prudonove ideje dovele do njegovog jasnog distanciranja od socijalista koji su revolucionarne 1843. godine insistirali na priznanju politiËkih prava æenama. Deset godina kasnije objavljuje „La justice...“, delo koje Êe izazvati burnu polemiku izmeu njega i Æeni d Erikur (Jenny d'Hericourt) i Æilijet (Juliette) Lamber. Na drugoj strani Atlantika, u prvoj polovini XIX veka, mlado ameriËko druπtvo doæivljava burni procvat. U severnim i srediπnjim dræavama naglo jaËa mlada industrija, dok se u juænim razvija poljoprivreda, bazirana na crnaËkoj robovskoj radnoj snazi. U osnovi, iz ove protivreËnosti, a pod uticajem filantropa sa severa, izrasta snaæan abolicionistiËki pokret koji se u istoriji feminizma najËeπÊe istiËe kao politiËki koren ameriËkog pokreta za æenska prava. U to vreme deluju joπ neki pokreti, Ëiji je uticaj na buenje svesti æene o sopstvenom poloæaju takoe znaËajan (sindikalni, evangelistiËki, trezvenjaËki). Svi ovi pokreti su uklopljeni u opπtu klimu ekonomskih, politiËkih, pa i ideoloπkih promena koje prate osamostaljivanje SAD. Po svojim zahtevima uglavnom reformistiËki, po Ëlanstvu i orijentaciji malograanski, ameriËki feminizam se po jednoj svojoj osobini znaËajno razlikuje od evropskog. Ovde borci nisu visoki intelektualci koji na osnovama racionalistiËko-prosvetiteljskih ideja vode svoju borbu na analitiËko-teorijskom nivou, koristeÊi se pri tom knjigama, esejima, Ëlancima, predavanjima. AmeriËki je feminizam politiËki aktivan, manje zasnovan na liËnim, a viπe na organizovanim grupnim nastojanjima i koristi se uglavnom politiËkim sredstvima. Po ovim osobinama se moæe uporediti, moæda, jedino s francuskim feminizmom revolucionarnog perioda (naroËito socijalistiËkim) 1848. godine. Æene koje su uzele aktivno uËeπÊe u navedenim pokretima ubrzo su uvidele da ne mogu delovati kao politiËki ravnopravne 10

Proudhon: De la justice, navedeno prema R. PaviËeviÊ: „Dræava kao konfederacija komuna“, IMRP, Beograd, 1969, str. 151.

29

SAVREMENI FEMINIZAM

sa svojim muπkim saborcima. U svojim aktivnostima nailaze na brojne probleme i neprijatnosti vezane za Ëinjenicu da su æene i, govoreÊi o robovima, poËinju da govore i o æenama. U Ëitavom njihovom delovanju pitanja osloboenja robova i osloboenja æena postaju nerazdvojno povezana. Ove æene, vesnici novog polja borbe na ameriËkom tlu, doæivljavaju sliËno razoËaranje u svoje muπke istomiπljenike iz pokreta, kao i njihove mnogo kasnije naslednice iz 1968. godine. Lukrecija Mot (Lucretia Mott) i Elizabet Kedi Stenton (Elizabeth Cady Stanton), kao Ëlanovi ameriËke delegacije na Svetskom kongresu za ukidanje ropstva 1840. godine u Londonu, bivaju oterane na galeriju i nije im dozvoljeno da uËestvuju u radu. Da druπtvo uopπte s neodobravanjem gleda na æene koje uËestvuju u politiËkom æivotu, bilo je jedna stvar; da se vodeÊi muπki radikali, oni koji su najviπe zabrinuti zbog druπtvenih nejednakosti, takoe diskriminatorno ponaπaju prema njima, bilo je veÊ sasvim drugo. Ove dve æene Êe osam godina kasnije organizovati jedan Ëisto æenski kongres (konvenciju) posveÊen iskljuËivo njihovim pravima, u Seneka Folsu (Seneca Folls). Oko 300 prisutnih izglasalo je prvu u istoriji deklaraciju o slobodama i pravima æena _ „Deklaraciju o oseÊanjima“, uobliËenu prema „Deklaraciji o nezavisnosti“ iz 1776. godine. Osim Deklaracije usvojeno je joπ dvanaest rezolucija. Samo jedan zahtev nije bio prihvaÊen jednoglasno _ zahtev za priznanje izbornih prava æene (sifraæ - suffrage). Interesantno je da, mada se Konvencija smatra oficijelnim poËetkom sifraæetskog pokreta, æene toga vremena mnogo viπe interesuju prava vezana za kontrolu nad sopstvenim posedom i zaradom, staranje o svojoj deci, razvod, jednako obrazovanje i zapoπljavanje... Od 1848. godine do poËetka graanskog rata konvencije za æenska prava odræavale su se gotovo svake godine. Osniva se Ëitav niz nezavisnih æenskih Ëasopisa (“The Lily”, “The Una”, “Women's Advocate” i sliËno). OtpoËinjanjem graanskog rata privremeno jenjava aktivnost na æenskom pitanju, jer su borci prikljuËeni opπtim ratnim naporima. Ali, veÊ 1868. godine E. K. Stenton i Suzan B. Entoni (Susan B. Anthony), uviajuÊi vaænost organizovanja radnica, osnivaju Working woman's Association. Borba sifraæetkinja se zaoπtrava usvajanjem Ëetrnaestog amandmana, kojim se osiguravaju prava novoosloboenih crnih graana, ali i po prvi put i u Ustav uvodi diskriminacija prema polu. Usvojen je i 15. amandman kojim se zabranjuje rasna diskriminacija. Svi zahtevi da se, uz rasnu, zabrani i polna diskriminacija _ odbijeni su. VeÊ od samih poËetaka u ameriËkom pokretu za æenska prava razlikovale su se dve struje: jedna, radikalna, koja je zahtevala

30


korenite promene u poloæaju æene; druga, umerena, koja je borbu ograniËavala na izborno pravo. Tako se 1869. godine i formalno pokret cepa na dve organizacije. S. B. Entoni i E. K. Stenton organizuju National Woman Suffrage Association, koja prihvata πiroku koncepciju æenskih prava za koja je izborno pravo samo jedno od sredstava, dok Lusi Ston (Lucy Stone) i dr. osnivaju American Woman Suffrage Association, koja u nastojanju da ideju o æenskom izbornom pravu uËini „uglednom“ ograniËava svoje delovanje samo na ovo podruËje, odbijajuÊi da se angaæuje oko „kontroverznijih“ pitanja, kao πto su brak ili crkva. Posle viπe od 20 godina spajaju se u National American Woman Suffrage Association, prihvatajuÊi drugu, umerenu koncepciju. Postizanje izbornog prava 1920. godine usvajanjem 19. amandmana (Anthony Amandman) oznaËilo je i kraj klasiËnog feministiËkog pokreta u SAD. U svom razvoju feminizam dobija razliËite forme u razliËitim zemljama, u skladu sa specifiËnim druπtveno-ekonomskim i politiËkim uslovima. Zemlje koje su uz brz industrijski rast izgraivale i relativno liberalan reæim buræoaskog parlamentarizma i demokratije, kao SAD i Engleska, doæivljavaju snaænu ekspanziju revandikacionistiËkih sifraæetskih pokreta. Njihovi zahtevi su uglavnom u sferi politiËke reorganizacije, bez korenitih zahvata u postojeÊi druπtveno-ekonomski sistem. Meutim, u zemljama u kojima su klasne suprotnosti izraæenije, zbog sve veÊeg zaostajanja starih i prevazienih produkcionih odnosa i politiËko-institucionalnog aparata za naglim razvojem proizvodnih snaga, i u kojima se radniËki pokret u veÊoj meri vezuje za ideje nauËnog socijalizma, nakon poËetnih sifraæetskih tendencija, feministiËki pokret sve ËvrπÊe vezuje svoju sudbinu za sudbinu radniËke klase i njenih politiËkih organizacija. Ovo je posebno izraæeno u NemaËkoj, gde Socijaldemokratska partija, pod uticajem Bebela, K. Cetkin (Zetkin), E. Iera (Iher) i drugih, pridaje veliki znaËaj æenskom pitanju. U svoj program ukljuËuju i borbu za pravo æene na ravnopravnost u radu, opπte pravo glasa i dr., a K. Cetkin ureuje i Ëasopis posebno namenjen problemima radnica _ „Ravnopravnost“. U Italiji feminizam joπ (kraj XIX veka) nije dobio razmere pokreta. Osnovni uzroci svakako leæe u sporom ekonomskom razvoju druπtva, uz dugo zadræavanje preæivelih feudalnih odnosa i ograniËen razvoj industrije, politiËkoj rascepkanosti (do 1870. godine), zatim u krajnje restriktivnoj i zakasneloj demokratizaciji druπtva i, svakako, velikom uticaju katoliËke crkve u druπtvu uopπte, a posebno meu æenama. Ipak, ma kako usporen, razvoj druπtva doveo je do bitnih promena u poloæaju æene, πto je, zajedno sa

31

SAVREMENI FEMINIZAM

uticajima veÊ formiranih pokreta u drugim zemljama, delovalo na pokretanje italijanskih æena u pravcu organizovanije feministiËke akcije. Posebno treba istaÊi zasluge Ane Marije Moconi (Anna Maria Mozzoni) i Ane Kuliπov (Anna Kuliscioff) za aktiviranje procesa, s jedne strane, senzibilizacije mase æena, a s druge, za uvoenje u opπtepolitiËku problematiku specifiËnih feministiËkih tema. A. M. Moconi deluje u dugom periodu od 1864. do 1920. godine. Izrazito feministiËka orijentacija spreËava je da se u potpunosti ukljuËi u bilo koju politiËku organizaciju. Mada se ukljuËuje u borbu Macinija (Mazzini), radikala a potom i socijalista, distancira se kad god oseti da se potiskuje u drugi plan, ili loπe postavlja, pitanje „reforme“ koja nju prvenstveno interesuje. Njene polazne ideje su izrazito racionalistiËko-prosvetiteljske: æena mora upoznati sopstvenu liËnost, odbaciti teret pogreπnih shvatanja i negativne tradicije. Religija, obiËaji i shvatanja druπtva znaËajni su faktori koji negativno odreuju poloæaj æene. Pod uticajem Flore Tristan, izjavljuje da æene, osuene da budu ograniËene vremenom u kojem æive, obiËajima i savijene pod teretom predrasuda, postaju „parije ljudskog druπtva“. U delu „Æena i njeni druπtveni odnosi“ nastoji da otkrije pravu prirodu odnosa koji æene povezuju s druπtvenim shvatanjima, religijom, porodicom, pravom, naukom i druπtvom uopπte. UtvrujuÊi njen potËinjen poloæaj u druπtvu, istiËe da je doπao trenutak da se æeni prizna „zrelost“, koju je i pokazala svojim uËeπÊem u Risorimentu. U pogledu njenog poloæaja u porodici, istupa protiv teze o veËnoj i nepromenljivoj patrijarhalnoj porodici, dokazujuÊi postojanjem „drukËijih“ porodica, zasnovanih na drugaËijim obiËajima, njenu istoriËnost i promenljivost. Nakon analize svih navedenih odnosa, zavrπava delo serijom reformi za koje se æene moraju boriti, a koje se odnose na opπte obrazovanje, izborno pravo, ravnopravnost supruænika i odvojene imovine, iste kazne za iste delikte, slobodan pristup æenama u sva zanimanja i sve aktivnosti. Ovako πiroko zasnovana ideja emancipacije navela ju je da se snaæno suprotstavi ekonomicistiËkom redukcionizmu socijalistiËke partije. Osnovana 1892, SocijalistiËka partija Italije dugo nije uspela da odredi pravo mesto æenskom pitanju u svom programu. BaveÊi se u osnovi samo problemima æenskog rada i zaπtitom na radu, ostaje u suπtini neodreena prema zahtevima koji su prevazilazili ovu tematiku. Na ukljuËivanju u program SPI i specifiËnim pitanjima emancipacije æene uporno insistira jedna grupa æena socijalista, meu kojima se posebno istiËe ruska emigrantkinja Ana Kuliπov. Objavivπi 1890. godine „Monopol muπkarca“, ona se pita: „Kako je moguÊe izdvojiti æensko pitanje od drugih druπtvenih problema, koji imaju korena u

32


nepravdi, koji imaju za osnov privilegije, jednog pola ili jedne klase?“ Ali, nastavlja. „Iskustvo drugih æena i, pre svega, moje sopstveno, nauËili su me da ako se na reπavanju mnogostrukih i sloæenih socijalnih problema angaæuju brojni muπkarci... to nije sluËaj kad se radi o problemu privilegija muπkarca u odnosu na æenu... Svi muπkarci, sem malobrojnih izuzetaka, svoju privilegiju smatraju prirodnom...“ 11 S jedne strane, naglaπava reπenje ekonomskih problema kao prvi korak u osloboenju æene, dok s druge, s jednakom paænjom analizira psihiËke i moralne posledice koje na æeni ostavlja njen potËinjeni poloæaj. Dve godine kasnije napustiÊe ovako πiroko stanoviπte i kategoriËki izjaviti da se æensko pitanje ne reπava u sferi etike, veÊ Ëiste ekonomije, koja æenu gura u oblasti proizvodnje i politike i koja Êe æenu emancipovati i u odnosima s drugim polom. „Kad æena postane dovoljna sama sebi, promeniÊe se i sadræaji njenog odnosa s drugim polom.“ 12 Ovaj automatizam _ ekonomsko osloboenje dovodi samo po sebi do emancipacije æene i u svim drugim oblastima _ oznaËava u najpotpunijem smislu suπtinu stavova SPI prema æenskom pitanju i doveπÊe do æestoke polemike sa A. M. Moconi i drugim feministkinjama. Do najæeπÊeg sukoba doπlo je povodom predloga SPI za donoπenje zakona o zaπtiti æena i dece na radu. SmatrajuÊi da Êe ovakav zakon u krajnjem efektu iskljuËiti æene iz najkvalifikovanijih zanimanja, udaljiti ih iz proizvodnje uopπte i vratiti u izolaciju doma, Moconi posebno izraæava strah zbog sumnje da upravo motivi „zaπtite“ opravdavaju i sankcionisanje njene inferiornosti. OptuæujuÊi je za „sitnoburæoasku ideologiju“, tvrdeÊi da ignoriπe potrebe proleterske mase æena, Kuliπov odgovara da upravo ovakve argumente koristi kapitalistiËki sistem da bi odbio sve zahteve u pogledu radniËkog zaπtitnog zakonodavstva. U Francuskoj se pokreÊe u okviru feministiËkih ideja jedna nova oblast pitanja. Uz zahteve za politiËku i zakonsku ravnopravnost, u uskim intelektualnim krugovima pojavljuje se i zahtev za „slobodnu ljubav“. Æoræ (George) Sand je protagonista ove ideje koja nalazi odjeka ne samo u okvirima malograanskih intelektualki, tzv. „superiornih æena“, nego i πire. U suπtini, literarna romantiËarska ideja „slobodne ljubavi“ imala je odjeka i u carskoj Rusiji gde se na tu temu odvija prepiska izmeu Ines Arman (Inesee Armand) i Lenjina, koji razotkriva buræoaski karakter i konfuznost Ëitave zamisli. SmatrajuÊi da zahtev za slobodnu ljubav zapravo sadræi zahtev za osloboenje od ozbiljnosti u ljubavi, osloboenje 11

Navedeno prema M. Alloisio, M. Ajo: La donna nel socialismo Italiano, Lerici, Cosenza, 1978, str. 5. 12 Op. cit. str. 6.

33

SAVREMENI FEMINIZAM

od prokreacije i pravo na preljubu, Lenjin ga ocenjuje kao potpuno neprihvatljiv i „ni u kom sluËaju proleterski“. Dvadesetih godina naπeg veka, priznanje izbornog prava æenama 13 oznaËilo je kraj sifraæetskog pokreta. S druge strane, dolazi do novog talasa antifeminizma i mizoginije. »uju se optuæbe: feminizam je faktor razdvajanja druπtva i anarhije; on oznaËava kraj svake obaveze i duænosti u porodici; opasnost je feminizma u zahtevima koji od æene treba da naËine autonomno, moralno i ekonomski ravnopravno biÊe, πto je u krajnjoj liniji ekvivalent socijalizma 14. Ekonomska kriza podstiËe ideje o „reintegraciji“ porodice, koja definitivno i kompletno posveÊuje æenu kuÊi i porodici. FaπistiËki reæimi u Italiji i NemaËkoj sistematski i progresivno liπavaju æene svih njihovih dotadaπnjih postignuÊa. Poniæavane, izolovane, potisnute na margine druπtva, tretirane su kao maπine za proizvodnju vojnika. »uvena „3K“ [Kirche (crkva), Küche (kuhinja), Kinder (deca)], postaju definicija „idealne æene“. Boriti se protiv feminizma predstavlja demonstraciju moralnosti i progresivnosti. Feminizam privremeno silazi sa svetske scene. Nakon Drugog svetskog rata bivaju i u Italiji (1945) i u Francuskoj (1946) konaËno priznata izborna prava æene. Uspostavljena je formalna ravnopravnost muπkarca i æene. I upravo kada se Ëinilo da je udovoljeno svim zahtevima æena, pojavljuje se jedna autorka, Simon de Bovoar, sa knjigom „Drugi pol“ koja otvara novo poglavlje borbe i nagoveπtava ono πto Êe postati poznato pod nazivom neofeminizam. Strogo uzevπi, „Drugi pol“ ne Ëini deo novog feministiËkog pokreta. Objavljen 1949. godine, Ëitave dve decenije prethodi razbuktavanju politiËkih pokreta za osloboenje æene. Tek 14 godina kasnije pojaviÊe se prva naredna knjiga iste tematike _ “The Feminine Mystique” _ Beti Friden (Betty Friedan). Ipak, „Drugi pol“ je odigrao znaËajnu ulogu i imao izuzetno veliki uticaj na prvu generaciju neofeministkinja. Stoga je najpogodniji da i u ovom radu oznaËi kraj prvog poglavlja, posveÊenog istorijatu ideje feminizma i da istovremeno nagovesti naredni odeljak koji se bavi savremenim pokretom. „Drugi pol“ je Ëitavoj generaciji æena izaπlih iz rata ponudio na razmiπljanje neobiËno lucidnu analizu njihovog poloæaja, ukazujuÊi na osnovne elemente nove opresije æena. Novo i zapanjujuÊe u vezi sa ovim delom, za prvu ËitalaËku generaciju, nije toliko njegov 13

U Engleskoj 1918; 1919. u NemaËkoj, Austriji, ©vedskoj i »ehoslovaËkoj; 1920. u SAD; 1922. u Maarskoj; 1923. u Holandiji itd. 14 Navedeno prema G. C. Odorisio: Storia dell' idea femminista in Italia, ERI, Torino, 1980, str. 168.

34


feminizam, koliko smelost nauËnika koji je prekrπio udobne granice specijalizacije, vladajuÊeg principa u tadaπnjim akademskim disciplinama. „Drugi pol“ se kreÊe izmeu biologije, istorije, literature, antropologije i sociologije, koristeÊi sve πto su ove discipline mogle doprineti u rasvetljavanju poloæaja æene i znaËenja polnih razlika. U nauËnim krugovima pedesetih godina upravo snaga koja je proizlazila iz ovako πirokog multidiciplinarnog pristupa kritikovana je kao slabost: buduÊi da niko, smatralo se, ne moæe biti specijalista u toliko razliËitih oblasti, Ëitavo je delo sumnjive vrednosti. Autor, sa svoje strane, delu pristupa bez prevelikog entuzijazma: istiËe veÊ u predgovoru iritiranost πto je prisiljena da se bavi i dalje problemom „o kojem je sve reËeno, a ipak je sve ostalo da se kaæe“. U analizu „æenskog pitanja“ Simon de Bovoar uvodi nov vrednosni kriterijum: egzistencijalistiËki moral. Ne radi se, dakle, o proceni poloæaja æene u odnosu na opπte interese druπtva, ili na njenu pojedinaËnu sreÊu, veÊ u odnosu na njeno postavljanje kao autonomnog biÊa pred sopstvenu slobodu i moguÊnosti. Osnovna kategorijalna aparatura u ovoj analizi sadræi pojmove „izbora“, „slobode“, „projekta“, „transcedencije“ na jednoj i „determinizma“, „imanencije“, „alijenacije" i „drugaËijosti" na drugoj strani. Grubo pojednostavljeno, centralna taËka egzistencijalizma Simon de Bovoar je ideja da ljudsko biÊe prisvaja znaËenje njegovog ili njenog æivota u akcijama i projektima. Svaka svest se definiπe kao subjekt suprotstavljajuÊi se drugim svestima i odreujuÊi ih kao objekte. Svaka svest je transcendencija koja postiæe svoju slobodu neprekidnim samoprevazilaæenjem prema drugim slobodama. Ljudsko biÊe koje ne praktikuje ovu slobodu pada natrag u stanje imanencije i sloboda mu biva degradirana, svedena na fakticitet. Ako jedna osoba blokira i onemoguÊava slobodu druge, to predstavlja opresiju. Æena je vrhovni „Drugi“ suprotstavljajuÊi se kojem muπkarac definiπe sebe kao subjekt. Ali, ne reciproËno, πto bi znaËilo da je i on objekt æeninog subjektiviteta, veÊ u aktu psihiËke opresije. Æena je arhetip opresovane svesti: drugi pol. Njene su bioloπke karakteristike iskoriπÊene tako da je postala sabiraliπte otuenja muπkarca _ ona sadræi muπku drugaËijost i na taj naËin joj je negirana sopstvena ljudskost. Ono πto odreuje poloæaj æene i redukuje njenu autonomnu slobodu jeste to πto mora æiveti u svetu koji je smatra „drugim“, odreuje je tek u odnosu s drugim subjektom, koji je, pak, transcendira i osuuje na imanenciju. Niko se ne raa kao æena _ æenom se postaje. ©taviπe,

35

SAVREMENI FEMINIZAM

ona je stvorena za muπkarËeve potrebe. Tako se kristaliπe ideja koja predstavlja lajt-motiv dela _ opresija æene nije prirodna veÊ sociokulturna Ëinjenica. Ne postoji „æenska priroda“, bioloπki preetablirana, koja bi opravdala polnu segregaciju. TaËno je da postoje razlike, naroËito u morfologiji i seksualnosti, ali one su nedovoljne za objaπnjenje vajkadaπnje i uporne muπke dominacije. PotËinjavanje vrsti samo je jedan od osnovnih elemenata poloæaja koji æena zauzima u svetu. „Nije inferiornost æena determinisala njihovu istorijsku beznaËajnost, njihova je istorijska beznaËajnost dovela do inferiornosti.“ Osnovna i konstantna karakteristika poloæaja æene je odricanje moguÊnosti da zajedno s muπkarcima bude priznata kao odgovorna za hod istorije. Æivotinje ponavljaju i oËuvaju; Ëovek stvara i pronalazi. Sve πto je specifiËno ljudsko koncentrisano je u muπkarcu; sve πto je zajedniËko ljudskom i æivotinjskom svetu koncentrisano je u æeni. Mada veliki broj æena nalazi zadovoljstvo u æivotu „drugog“ i privilegijama koje takav poloæaj donosi, ima ih koje se ne bore i zato πto je protivnik odviπe jak, a opresija odviπe stara. »itava kultura, zakonodavstvo, filozofija i religija zasnovani su na ideji da je podreena uloga æene prirodna, bogomdana. Za Simon de Bovoar samo kolektivna promena svesti æena moæe dovesti do promene; æene moraju shvatiti da ne postoji unapred odreena „æenska sudbina“, da se sve moæe promeniti ako sopstvenu sudbinu uzmu u svoje ruke. ©iroko multidisciplinarno ishodiπte ipak nije omoguÊilo Simon de Bovoar da prevazie, u suπtini, uske okvire kulturalistiËkog pristupa i granice u osnovi individualistiËke koncepcije. „Drugi pol“ nije poziv na konkretnu politiËku akciju, niti ima znaËajnije implikacije na tom planu. Kako sama autorka izjavljuje, preæiveli su stari feministiËki zahtevi za priznavanje prava æenama. Novi cilj je u objaπnjenju i spoznaji.

36

II poglavlje

GLAVNI PRAVCI U SAVREMENOM FEMINISTIÆKOM POKRETU

o pojave novog talasa feminizma, tj. savremenog feministiËkog pokreta, dolazi πezdesetih godina XX veka. Savremeni feminizam predstavlja proizvod specifiËnih uslova æivota u razvijenom kapitalizmu, te posebnih problema s kojima se u ovakvom druπtvu suoËavaju æene (naroËito one visokoobrazovane). Neposredne politiËke korene pokreta mogli bismo locirati u radikalizaciji, politiËkoj i ideoloπkoj, koja karakteriπe ovaj period, a naroËito se izraæava studentskim pokretima i novom levicom.

D

1. Sjedinjene AmeriËke Dræave U odreivanju uslova nastanka ameriËkog pokreta, koji uæiva nesumnjiv istorijski primat u svetu, potrebno je ukazati i na izvesne specifiËnosti ameriËkog druπtva. Masovna proizvodnja izazvala je i potrebu za joπ masovnijom potroπnjom, πto je dovelo do pojave tzv. prosperitas americana, posebnog oblika „druπtva obilja“. Visoki prihodi i relativno razvijeni oblici socijalne sigurnosti stanovniπtva uËinili su da klasno-proletersko pitanje dobije oblik razliËit, ne samo od klasiËnog, veÊ i od forme karakteristiËne za mnoga savremena kapitalistiËka druπtva. Problem „najamnog rada“ u izvesnoj meri se pomera iz ekonomske u politiËku, ili sociopsiholoπku sferu. Tome treba dodati i sve veÊe uËeπÊe „belih okovratnika“ u ukupnoj masi najamnih radnika, sa svim problemima koji prate njihov poloæaj. Odsustvo revolucionarnog radniËkog pokreta i tradicija statusno-reformistiËkog sindikalizma takoe su bitno uticali na organizaciono i idejno oblikovanje feministiËkog pokreta. S druge strane, poloæaj ameriËke æene je takoe unekoliko specifiËan. Beti Friden objavljuje 1963. godine „Feminine Mystique“ u kojoj se po prvi put javno analizira problem proseËne ameriËke domaÊice, tzv. „problem bez imena“, jer ne ulazi u istu kategoriju s tada imenovanim, priznatim i analiziranim problemima. Naizgled emancipovana i samostalna, Ëesto oslikana u πtampi kao nova inkarnacija matrijarhata, proseËna je ameriËka æena, ukazuje Friden, u stvarnosti duboko nezadovoljna. AmeriËki politiËki sistem, na reËima otvoren prema æenama, u praksi se pokazao totalno nesposoban da za njih promoviπe bilo kakav poloæaj drugaËiji od

39

SAVREMENI FEMINIZAM

tradicionalnog. Ipak, jedna se oËigledna promena odigrala. Nove domaÊice nisu viπe „pionirke“ XIX veka, niti nepismene buræujke, veÊ obrazovane mlade æene, Ëesto s diplomama najboljih koledæa. Druπtvo blagostanja nudi im do tada nezamislivo izobilje kuÊnih aparata, automobila, odeÊe... Ali, potroπnja, hobi, dobrotvorna druπtva i nova psihologija seksualnog konzumizma ne uspevaju da prikriju suπtinsku, unutraπnju prazninu æivota domaËice. Nezadovoljstvo Amerikanki je nov fenomen koji se ne moæe objasniti klasiËnim tegobama _ siromaπtvom, boleπÊu, glau... „Ove æene oseÊaju glad koju hrana ne moæe zadovoljiti.“ Njima stvari ne nedostaju, naprotiv, Ëesto ih imaju i suviπe. „Neuroza“ ameriËkih æena raa se iz zahteva za druπtveno angaæovanje drugaËije od tradicionalnog, iz sukoba izmeu njihovih sposobnosti, kulture, akademskih zvanja i uloge koja im je poverena. Svi su putevi izgledali otvoreni: zapoπljavanje, profesionalna karijera, pravo glasa, visoko obrazovanje... „Mistika æenstvenosti“ spreËavala je da slobodno i krenu tim putevima. U politizaciji ameriËkih æena ponovo je rasni sukob odigrao znaËajnu ulogu. Po drugi put u istoriji æene masovno ustaju u odbranu prava „obojenih“ _ crnaca i u toj borbi stiËu i politiËku svest o svom poloæaju. (Rasni problem u tom smislu nepoznat je u Zapadnoj Evropi.) AmeriËki feministiËki pokret se od samih poËetaka manifestuje u velikom broju razliËitih grupa, stilova i organizacija. Varijacije su gotovo neograniËene. Ipak bi se mogla izvrπiti gruba diferencijacija u dve osnovne orijentacije: reformistiËku i radikalnu. ReformistiËko krilo naziva se Ëesto u SAD i starijim, delom zbog proseËne starosti pripadnica, a delom i zato πto je istorijski prethodilo radikalnom. SaËinjavaju ga formalne organizacije od kojih je najistaknutija i najstarija NOW (National Organization for Women), zatim NWPC (National Women's Political Caucus), FEW (Federally Employed Women) _ takozvano „desno krilo pokreta“ (po sopstvenom odreenju), WEAL (Women's Equity Action League) i joπ pedesetak razliËitih organizacija zaposlenih æena. Mada programski ciljevi ove starije grane pokrivaju πiroko polje, aktivnosti su im uglavnom koncentrisane na pravne i ekonomske reforme. Po organizaciji je izrazito tradicionalno, u skladu sa opπtim obrascem formalne demokratije. Rad se odvija po lokalnim ograncima (chapters) koje povezuju nacionalna (savezna) tela u kojima rade odbori biranih funkcionera i direktori. PoËevπi kao strogo hijerarhizovane (top-down) nacionalne organizacije, nikada nisu stekle razvijeniju osnovu. Prvobitno Ëlanstvo saËinjavali su æene i muπkarci profesionalno

40

GLAVNI PRAVCI U SAVREMENOM FEMINISTI»KOM POKRETU

zainteresovani za ovu problematiku, a proπirivanje Ëlanstva ostalo je u okvirima zaposlenih belih æena srednje klase. Prvi neposredni poticaji za formiranje NOW (formirana je 1966. godine na inicijativu B. Friden) doπli su po osnivanju Kenedijeve PredsedniËke komisije za poloæaj æena. Rezultati rada Komisije objavljeni su 1963. godine u publikaciji „AmeriËka æena“ i brojnim narednim tekstovima u kojima se iznose podaci koji pokazuju u kojoj meri su æene, i dalje, liπene mnogih prava i moguÊnosti. Slede brojne dræavne komisije sa sliËnim istraæivanjima. Aktivnosti federalne komisije i dræavnih komisija trojako su delovale na nastanak pokreta: prvo, time πto su dovele u vezu veliki broj aktivnih æena; drugo, πto su objavljeni podaci definitivno dokazali neravnopravan poloæaj æene i stvorili uverenje, i kod ranije nezainteresovanih, da se neπto mora uËiniti; i konaËno, ovi izveπtaji su stvorili klimu oËekivanja da Êe neπto i biti uËinjeno. Tokom ovog perioda joπ su dva momenta bila od znaËaja za formiranje NOW: objavljivanje “Feminin Mystique” B. Friden i uvoenje 1964. godine „pola“ u VII Title “Civil Rights Act”, kojim se zabranjuje diskriminacija u zapoπljavanju. Konzervativizam ovog krila jasno je izraæen nastojanjem da se æene integriπu u veÊoj meri u postojeÊi sistem (koji sam po sebi ne zahteva izmenu, veÊ pre „dopunu“) i zahtevima ne samo da ne ukljuËuju promene u druπtveno-ekonomski i politiËki sistem veÊ ostavljaju netaknute i osnove postojeÊe porodiËne organizacije i seksualnosti. Ako reformistiËko krilo pokazuje relativnu idejnu i organizacionu homogenost, stvar stoji sasvim drugaËije s radikalnom granom pokreta. Ono πto im je zajedniËko jeste shvatanje da osloboenje æene ne moæe biti dostignuto u okvirima postojeÊeg sistema i zahtev za korenitu promenu strukture druπtva i sistema vrednosti. Uz uvaæavanje Ëinjenice da svaka klasifikacija predstavlja osiromaπenje stvarnosti (πto je posebno taËno za tako heterogenu pojavu kakva je u danaπnjoj fazi radikalni feminizam), Ëini nam se najprihvatljivijim osnovno razlikovanje na: a) „politiËke“ (politicos), koje smatraju da je æensko pitanje deo πire borbe za socijalistiËku promenu, lociraju izvore opresije u porodici kao prvoj instituciji privatne svojine i in extensio u kapitalizmu i b) „feministkinje“ (feminists), koje æensko pitanje shvataju kao Pitanje i, mada su mnoge takoe kritiËki orijentisane prema kapitalizmu, utvruju muπki usmerene i definisane socijalne institucije i vrednosnu strukturu u kojoj se stvaraju stereotipi ljudi na osnovu njihovih polnih uloga, uzrocima potËinjenog poloæaja æene.

41

SAVREMENI FEMINIZAM

Do izraæavanja ovih razliËitih orijentacija doπlo je veÊ 1968. godine na prvoj nacionalnoj konferenciji Pokreta za osloboenje æena. „PolitiËke“ su tvrdile da Pokret moæe biti shvaÊen samo kao analitiËko sredstvo za objaπnjenje i interpretaciju nezadovoljstva æena _ sredstvo za eliminisanje opresije æena je socijalizam. „Feministkinje“, s druge strane, u svojim teorijskim stavovima uglavnom insistiraju na polnim ulogama i „sticanju svesti“ æene kao metodu za uklanjanje polne diskriminacije. U meusobnom odnosu „politiËke“ zapravo negiraju razliËitost izmeu njih i „feministkinja“, koje, naprotiv, insistiraju na razlici, istiËuÊi ideju da suπtina opresije æene leæi u sistemu segregacije prema polu i da sam napad na kapitalizam ne reπava problem. Ono πto treba izmeniti jeste sistem polnih uloga. „PolitiËke“ pokuπavaju da feminizam uklope u radikalnu kritiku druπtva. Jedna grupa, koja je prethodno usvojila marksistiËku orijentaciju nove levice, naglaπava feministiËki aspekt socijalistiËke analize: opresija æene je direktna posledica klasne opresije. Od zamerki „feministkinjama“ da organizuju „æene oko æenskih pitanja“, naglaπavaju buræoaski liËni aspekt opresije, a zamagljuju materijalnu eksploataciju æene i muπkarca, te da im nedostaje „revolucionarni potencijal“, s vremenom one dolaze na stanoviπte da „ustanovljavanjem (u ime marksistiËke klasne analize) dihotomije izmeu ’buræoaskih‘, liËnih i psiholoπkih formi opresije, s jedne, i ’realnih‘, materijalnih formi, s druge strane, mehaniËko shvatanje modela klasne podele zamenjuje dublje razumevanje mehanizama kojim ova dva oblika represije ovise jedan o drugom i podstiËu jedan drugi“.15 Jedna druga grupa (koju predvodi Roksana Danbar - Roxanne Dunbar) kombinuje marksistiËke stavove sa analizom poloæaja crnaca u SAD. Ne samo da SAD, kaæu one, imaju klasnu strukturu u tradicionalnom Marksovom smislu veÊ su klase ispresecane kastama. „Kaste“ su po njima, beli_crni, muπkarci_æene. Za bilo kakvu znaËajniju promenu u ameriËkom druπtvu, neophodno je napasti i klase i kaste. TreÊa, manja grupa, naziva sebe „antiimperijalistima“ i kombinuje feminizam sa suprotstavljanjem kapitalistiËkoj eksploataciji nerazvijenih zemalja, tvrdeÊi da æene tih zemalja ne mogu biti slobodne sve dok im je zemlja u uslovima strane dominacije. „PolitiËke“ se, uopπte, kreÊu uglavnom u okvirima „demokratskog socijalizma“, najËeπÊe izraæavajuÊi stavove nove levice o nuænosti 15

Myrna Wood, Kathy McAffe: Bread and Roses u “Voices from Women's Liberation”, A Mentor Book, New York, 1971, str. 416.

42


revolucije koju Êe povesti studenti, æene i radnici, a koja ne mora biti nasilna. »esto prihvataju ideju radikalne reforme koja bi predstavljala oblik kontinuirane, nenasilne revolucije. U svom odnosu prema „muπkom“ radikalnom pokretu „politiËke“ variraju od potpunog ukljuËivanja do zagovaranja potrebe za postojanjem autonomnog pokreta za osloboenje æene, koji bi, iako tesno povezan, ostao nezavisan u odnosu na novu levicu i njene organizacije. Ovaj drugi stav izraæavaju M. Vud (Wood) i K. MekAfi (McAffe) kada kaæu da „veruju da Êe se jaËi pokret za jednakost æena razviti u okviru svakog socijalistiËkog pokreta jedino zahvaljujuÊi svesnom naporu organizovanih æena, a iskustvo pokazuje da se takva svest ne razvija u pokretima sa oËiglednim muπkim πovinizmom izraslim iz druπtva muπke supremacije...“ 16 „Feministkinje“ (zapravo, radikalne feministkinje u uæem smislu) zagovaraju radikalni feministiËki pokret kao potpuno samostalan, odvojen od svih ostalih politiËkih pokreta. Polazna premisa im je da su æene uvek bile potlaËene. Druπtvenu osnovu opresije vide u tome πto muπkarci kao grupa vrπe opresiju æena kao grupe; stoga, æene se moraju organizovati i kolektivno suprotstaviti muπkoj dominaciji. Kako su æene bile eksploatisane i pre kapitalizma, a po njihovom miπljenju to su i u postojeÊim socijalistiËkim druπtvima, dokidanje kapitalistiËkog sistema nema uticaja na ravnopravnost æene. Dominacija muπkarca je kategorija van „levo“ i „desno“ razvrstanih politiËkih pokreta te zahteva odvojenu borbu. Jedna od najpoznatijih grupa ovakve orijentacije je Crvene Ëarape (Redstokings) koju su u Njujorku osnovale ©ulamit Fajerston (Shulamith Firestone) i Elen Vilis (Ellen Willis). Ova grupa, istiËuÊi kao osnovni zadatak „podizanje klasne svesti æena“, prva je jasno artikulisala funkciju, cilj i proces takozvanog “consciousness _ rising”-a (sticanja svesti) i zagovarala njegovu upotrebu, odreujuÊi ga kao strukturni naËin za prevazilaæenje takozvane „getoizacije“ æena izmeu sebe. U „Redstoking manifestu“ iz 1969. godine piπu: „Poπto smo æivele tako intimno sa svojim opresorima, izolovane jedna od druge, bile smo spreËene da vidimo svoje liËno trpljenje kao politiËko stanje. Ovo stvara iluziju da je odnos æene s njenim muπkarcem stvar meusobnog odnosa dve jedinstvene liËnosti i da se moæe reπavati individualno. U stvarnosti, svaki takav odnos je klasni odnos i konflikti izmeu pojedinaËnih muπkaraca i æena su politiËki konflikti i mogu biti reπeni samo kolektivno... Mi u muπkarcima odreujemo agente svoje opresije. Muπka supremacija je najstariji, najosnovniji oblik dominacije. Svi ostali 16

Op. cit. str. 427.

43

SAVREMENI FEMINIZAM

oblici eksploatacije i opresije (rasizam, kapitalizam, imperijalizam, itd.) proπirenje su muπke supremacije: muπkarci vladaju æenama, nekolicina muπkaraca vlada ostalima...“ 17 U „Manifestu“ je izraæena joπ jedna od baziËnih ideja ove grupe, a to je tzv. „proæenska“ orijentacija: da æene nisu ni na koji naËin odgovorne za svoju opresiju i da muπkarci, a ne æene, moraju promeniti svoje ponaπanje. Odbijaju ne samo ideju o uroenoj inferiornosti æena veÊ i tezu da je ona rezultat usvajanja druπtveno utvrenih vrednosti, „programiranjem“ æene za podreenu ulogu. IstiËe se, naprotiv, da je ono πto æene Ëine zasnovano ne na „ispiranju mozga“, veÊ na racionalnoj, svesnoj osnovi. Vrlo realne konsekvence pogaaju æenu koja „skrene s puta“. Na primeru brige oko izgleda, one dokazuju da æene nisu „isprazne i trivijalne“, veÊ vrlo realne. Kad se Ëuju zahtevi da æene odbace veπtaËko ulepπavanje kako bi udovoljile muπkim predstavama o tome kako one treba da izgledaju i oslobode svoju „prirodnu lepotu“, zaboravlja se da je æeni lep izgled njena „radna uniforma“. Ako se pojavi bez nje, πef (ili muæ) Êe je kazniti, odnosno zanemariti. „Redstokings“ su otiπle, meutim, u krajnost. „Sticanje svesti“ koje je trebalo da bude sredstvo politizacije, postalo je samo sebi cilj. Pod nazivom „politiËkog“ koncentrisale su se zapravo oko „liËnog“. I s drugom, „proæenskom“ idejom dogodilo se isto. ©to je poËelo dobrom idejom odbijanja da se potlaËeni okrivljuju za svoju potlaËenost, zavrπilo je zapravo kao „glorifikacija ærtve“. Jer, kakve spoljne promene ponaπanja mogu æene postiÊi ako je njihovo ponaπanje, zapravo, samo racionalni odgovor na zahteve sistema? Lociranje problema u okvire sukoba izmeu muπkaraca kao grupe, i æena kao grupe, svodi se, u krajnjoj liniji, na jedan oblik bioloπkog determinizma (æene su inherentno „opressable“) i ne vodi do drugog reπenja sem eliminisanja jedne od grupa. Orijentaciju ovih grupa ilustruju i njihovi nazivi: WITCH (Veπtica), RAT (Pacov), OWL (Sova), “Tooth and Nail” (Zub i ekser), “Pass the Word, Sister!” (Prenesi glas, sestro!), “No more Fun and Games” (Dosta je igre i zabave), “Up from Down” (Odozdo nagore) i sl. „Dijalektika pola: razlog za feministiËku revoluciju“ (1970) S. Fajerston,18 najreprezentativniji tekst ove orijentacije, doæiveo je desetine izdanja u SAD i preveden je u velikom broju zemalja. Ocene su se kretale od miπljenja da „predstavlja vrhunac razvoja teorije do sada“ (Dæ. MiËel - J. Mitchell) do stava da su prezentirane ideje 17

Redstoking Manifesto, objavljen u navedenoj zbirci “Voices...”, str. 109.

18

S. Firestone: The dialectic of sex: A case for femminist revolution, Bantam Books, New York, 1972.

44


„bliæe deliriju nego razumu“ (K. Alzon). Krajnja radikalizacija stavova feminizma i izraziti utopizam predstavljaju najkarakteristiËnije crte ovog dela. Fajerston se ne zadovoljava time da dovede u pitanje Ëitavu kulturu i njenu organizaciju, ona zahteva reorganizaciju i nadvladavanje same prirode. PoredeÊi ciljeve socijalistiËke i feministiËke revolucije, ukazuje na to da _ kao πto se prva ne zadovoljava time da eliminiπe ekonomsku eksploataciju izmeu klasa, veÊ zahteva i dokidanje klasa kao takvih, druga, feministiËka, zahteva ne samo ukidanje privilegija muπkog pola veÊ i Ëitave polne diferencijacije. Nasuprot Ëitavoj feministiËkoj tradiciji, koja se zasnivala na poricanju uroene „prirodne“ razlike meu polovima, Fajereston prihvata njihovo postojanje. Æene i muπkarci su, dakle, „prirodno“ razliËiti, ali „ono πto je prirodno, nije i pravedno“. OËigledno da nauka i tehnika danas bitno menjaju prirodu _ „vlast carstva prirode viπe nije apsolutna... ËoveËanstvo prerasta prirodu: ne moæemo viπe opravdavati odræavanje diskriminatornog polnog klasnog sistema na osnovi njegovih korena u prirodi...“ 19 I dalje, mada Ëovek moæe ovladati svojom bioloπkom prirodom koja je stvorila tiraniju muπkarca nad æenom i decom, ne vidi razlog zaπto bi muπkarci odustali od te tiranije. »ak i kada bi bila eliminisana bioloπka osnova ove operacije, to samo po sebi ne bi garantovalo i njeno dokidanje; naprotiv, kontrola raanja mogla bi posluæiti i za jaËanje eksploatacije. PredviajuÊi postrevolucionarno feministiËko druπtvo u kojem polne razlike neÊe znaËiti i kulturne, piπe: „Reprodukcija vrste od strane jednog pola za dobrobit oba, biÊe zamenjena (ili bar sa moguÊnoπÊu izbora) artificijelnom reprodukcijom: deca Êe se raati od oba pola jednako, ili pak nezavisno od oba... Ovisnost deteta o majci, i obratno, biÊe zamenjena bitno skraÊenom ovisnoπÊu o grupi drugih uopπte, a preostala bilo kakva inferiornost odraslih u pogledu fiziËke snage biÊe kulturom kompenzirana. Podela rada Êe biti okonËana eliminisanjem rada uopπte (cybernation). Tiranija bioloπke porodice biÊe uniπtena...“ 20 Za Fajerstonovu, kao uostalom i za sve utopiste, ovo Êe druπtvo biti definitivno, jer Êe biti eliminisani svi kontrasti i sukobi. KonaËni cilj kompleksnog preobraæaja je reintegracija „muπkog“ i „æenskog“ u stvaranju jedne nove, androgine kulture u kojoj Êe se oba elementa izraæavati u savrπenom stapanju. »itajuÊi ovaj tekst, ne moæe se oteti utisku da autor svesno konstruiπe druπtvo ne vodeÊi raËuna o realnim okolnostima i pretpostavlja „ostvarivost“ svojih ideja, utopizam Ëija snaga leæi u sposobnosti da zamisli svet i reπenja drugaËija od postojeÊih, svet slobodnih i 19

Op. cit. str. 10.

20

Op. cit. str. 11.

45

SAVREMENI FEMINIZAM

dobrih ljudi neoptereÊenih radom i nezadovoljenim potrebama. Za Ëitavo je radikalno krilo u organizacionom pogledu karakteristiËno svesno i odluËno odbijanje bilo kakve formalne organizovanosti, a posebno hijerarhijske strukture. Umesto nacionalne organizacije, veze izmeu grupa koje broje od pet-πest pa do nekoliko desetina Ëlanica, zasnovane su uglavnom na liËnom prijateljstvu. Ove su grupe glavne organizacione jedinice i osim funkcije jednostavnog dovoenja u vezu, okupljanja æena (ono πto su fabrike za radnike, kampus za studente, ili geto za crnce), imaju i zadatak da sluæe kao mehanizmi socijalne promene unutar liËnosti i van nje. Kao strukture, posebno su organizovane u cilju promene shvatanja uËesnika o sebi i druπtvu kao celini. Metode borbe za postavljene ciljeve su vrlo πarolike i kreÊu se od osnovne, „sticanja svesti“, preko najrazliËitijih oblika protestnih akcija, manifesta i pamfleta, do uliËnog pozoriπta. 2. Zapadna Evropa Izvesnim objektivnim karakteristikama poloæaja æene u Zapadnoj Evropi (diskriminacija i nadeksploatacija æenske radne snage, sociopsiholoπko odreenje æene kao manje vrednog, podreenog pola) pridruæio se πezdesetih godina ideoloπki revolt, opπta kriza vrednosti buræoaskog druπtva izraæena kontrakulturom nove levice i, posebno, masovnim studentskim pokretima, da bi udruæeni proizveli pojavu masovnog pokreta za osloboenje æene. ZahvaÊene opπtom atmosferom nezadovoljstva i zahteva za radikalnu druπtvenu promenu („Niπta viπe neÊe biti kao πto je bilo!“), mlade intelektualke i studentkinje ubrzo se nalaze gurnute u tradicionalne, podreene uloge i u odnosu sa svojim „drugovima“. Umesto „anela domaÊeg ognjiπta“ postaju „aneli πapirografa“. U isto vreme iz SAD stiæu vesti o brojnim i raznovrsnim akcijama veÊ relativno oformljenog i militantnog (Ëesto i spektakularnog) æenskog pokreta. UviajuÊi da ovaj revolucionarni zamah zapravo zaobilazi æenu, da kritika sistema, odbacivanje autoritarnosti, oduπevljenje neposrednom demokratijom, mimoilazi zahteve æena da liËno uËestvuju u preobraæaju i da se postavi problem njihovog specifiËnog poloæaja _ æene reaguju. Formiraju se prvi segmenti, sve brojniji i raznovrsniji, onog πto Êe postati poznato kao pokret za osloboenje æene. Mada ovi pokreti danas postoje u svim zemljama Zapadne Evrope, razliËiti druπtveno-ekonomski uslovi, razliËite tradicionalne vrednosti i sistem kulture uopπte, kao i razlike u politiËkom æivotu, omoguÊili su da se pojave i odgovarajuÊe raz-

46


like u naglascima i zahtevima pokreta, od zemlje do zemlje. Stupanj ekonomskog razvoja i uËeπÊe æena u druπtvenoj proizvodnji bitno su razliËiti, s jedne strane u Italiji (oko 18 posto zaposlenih su æene), a s druge strane u Finskoj koja se sa 46 posto æena u ukupnom broju zaposlenih 1978. godine pribliæila odnosu 1:1. U pogledu odnosa politiËkih snaga, razlike su takoe znatne _ od SR NemaËke, gde Ëak postoji poznata zabrana rada u javnim sluæbama za komuniste, leviËare i simpatizere, do Italije ili Francuske, gde partije levice (socijalisti i komunisti, pre svega) imaju izrazito snaæan uticaj, Ëak toliki da preuzimaju vlast. U pogledu tradicionalnih vrednosti i kulture, opet moæemo suprotstaviti Italiju, sa snaænim uticajem katolicizma, i uopπte mediteranske zemlje, koje neguju kult muπkosti kombinovan s drastiËnom diskriminacijom æene, skandinavskim zemljama, na primer, u kojima æena tradicionalno uæiva mnogo veÊu slobodu u druπtvu, kao i u porodici. Ove su razlike podstakle neke autore da predloæe klasifikaciju na: a) skandinavsku, b) zapadnoevropsku u uæem smislu (SR NemaËka, Engleska) i c) mediteransku (Italija, Francuska) varijantu pokreta. Ipak nam se Ëini opravdanijim razlikovanje prema razliËitim shvatanjima uzroka i objaπnjenja opresije æena, te razliËitim pravcima i metodama borbe za osloboenje æene, na reformistiËko, radikalno i, kao posebno znaËajno, usmerenje koje se najËeπËe oznaËava kao socijalistiËko (komunistiËko) _ feministiËko. ReformistiËko krilo _ »esto se u tekstovima koji se bave tematikom savremenog zapadnoevropskog feminizma ovo krilo i ne pominje, πto bi moglo znaËiti da autori ne smatraju da ono Ëini deo pokreta. Stricto sensu, ono to i nije. Nastalo dosta ranije, po svojoj idejnoj orijentaciji, kao i organizaciji, dosta se razlikuje od ostalih delova pokreta. »ine ga uglavnom formalno strukturirane organizacije, nastale nakon Drugog svetskog rata, koje se zalaæu za bolju integraciju æene u postojeÊe druπtvo. Na izvestan naËin se, zahtevima za „blagovremeno“ poboljπanje sudbine æene, zapravo zalaæu za usklaivanje dvostruke uloge, zaposlene æene i domaÊice. Ovakav pristup Ëesto se pojavljuje kao promovisanje neke vrste „emancipovane, moderne domaÊice“. M. Albistur i D. Armogat (Armoghate) 21 predlaæu sledeÊu klasifikaciju ovih organizacija: a) one koje su po programu i strukturi srodne nekoj politiËkoj partiji (npr. „Choisir“, „Le mouvement democratic feminin“, „Le club Louise Michel“ koji su vezani za SocijalistiËku partiju Francuske); b) one koje æele totalnu apolitiËnost, iako se izvesne ideoloπke preferencije ne mogu iskljuËiti (npr. Le Conseil National des Femmes, 21

U: Histoire du feminisme francais, Des femmes, Pariz, 1977, str. 447.

47

SAVREMENI FEMINIZAM

La Federation Nationale des Femmes, La Ligue pour le Droit des Femmes...), i c) paraprofesionalne organizacije koje okupljaju æene slobodnih profesija (npr. „L'Association Francaise des Femmes medecins“, „L'Association Francaise des Femmes des carrieres juridiques“...). Iako je ova klasifikacija ponuena za situaciju u Francuskoj, pandani ovih organizacija mogu se naÊi u svim zapadnoevropskim zemljama. NajveÊi problem ovih organizacija predstavlja njihovo nastojanje da probleme æene analiziraju u okvirima ideoloπke neutralnosti, πto ih zapravo ograniËava na sferu parcijalnih revandikacija. U nastojanju da pomire alternative koje æenama nudi druπtvo (ili da budu „dobre“ supruge i majke, ili da „imitiraju muπkarce“ i prave karijeru van kuÊe) putem taËno odreenih reformi ograniËenog dometa, otupljuju zapravo dalju radikalizaciju goruÊeg problema æene u savremenom razvijenom druπtvu. Radikalni feminizam _ Na evropskom tlu ova orijentacija nikada nije uspela da dobije onaj znaËaj i masovnost koje je postigla u SAD (gde je to bilo moguÊe, po naπoj oceni, prvenstveno zbog nepostojanja znaËajnijeg revolucionarnog radniËkog pokreta). Svoj najviπi uspon ovo krilo je dostiglo negde oko 1970. godine i od tada ima sve manje uticaja. PoËetni zamah ovog pravca donekle je rezultat i nespremnosti tzv. tradicionalne (ali i nove) levice da u punoj meri spozna revolucionarni potencijal pokreta za osloboenje æene, tretiranja „æenskog pitanja“ kao marginalnog ili, pak, „odloæenog“, Ëije se reπenje ostvaruje samo od sebe nakon uniπtenja kapitalizma i uspostavljanja druπtva na novim, socijalistiËkim osnovama. Da se radilo, zapravo, pre o meusobnom nerazumevanju, nego o razliËitim interesima, pokazaÊe se ubrzo, jer Êe veÊ u neposrednoj buduÊnosti doÊi do usklaivanja mnogih stavova i zajedniËkih akcija na brojnim pitanjima. Svoje nezadovoljstvo izraziÊe italijanske feministkinje 1970. godine u Manifestu „Rivolta femminile“ reËima: „Civilizacija nas je odredila kao inferiorne, crkva nas nazivala polom, psihoanaliza izdala, marksizam nas prodao hipotetiËnoj revoluciji...“ .22 Manifest je nastao kao izraz jedne serije autonomnih grupa koje Êe kasnije sukcesivno prihvatati naziv Kolektivi feministiËke borbe. Ove grupe predstavljaju najekstremniju liniju italijanskog pokreta, koju karakteriπe napad na „muπki πovinizam“, odbijanje svakog saveza s muπkarcima, protivljenje seksualnom odnosu u kojem postoji odnos dominacije, traganje za alternativnim oblicima seksualnosti i sl. FeministiËka grupa iz Trenta reprezentuje jedan drugi vid radi22

Manifesto Rivolta femminile, objavljen u R. Spagnoletti: „I movimenti femministi in Italia“, Savelli, Roma, 1978, str. 105.

48


kalnog feminizma _ polnu diferencijaciju odreuju kao kastinski sistem. PolazeÊi od uporedne analize poloæaja crnaca u ameriËkom druπtvu i æena (gde je oËigledan uticaj ameriËkog pokreta), utvruju da im je poloæaj definisan fiziËkim karakteristikama, koje ne mogu promeniti iz oËiglednih bioloπkih razloga. U „kastu“ se ulazi roenjem i nikakva individualna akcija ne moæe izmeniti tu situaciju. I kao πto su ameriËki crnci otkrili da koren njihove potlaËenosti nije samo u pripadnosti odreenoj klasi veÊ i u boji njihove koæe, te da se moraju boriti protiv druπtva koje „osim πto je kapitalistiËko, joπ je i belo“, tako se i æene moraju boriti protiv druπtva koje je ne samo kapitalistiËko, veÊ i muπko. I zato, 1971. godine: „Naπ pokret mora biti pokret samo æena, jer mislimo da ne moæe postojati zajedniπtvo izmeu muπkarca i æene bez prethodnog zajedniπtva meu samim æenama... U okviru kaste æena ima problema koji su specifiËni za ovu kastu...“ 23 Orijentacija na borbu polova, na jedinstvo svih æena bez obzira na klasnu pripadnost, na æenski πovinizam suprotstavljen muπkom, bila je ipak kratkog veka i nikad nije uspela da zadobije πiru podrπku. SocijalistiËki (komunistiËki) feminizam _ Od samih poËetaka pokreta javljaju se i grupe koje primenjuju globalno odbacivanje autoritarnosti na specifiËno „æensko pitanje“, analiziraju poloæaj æene u πirem kontekstu eksploatisanih slojeva druπtva i Ëine to uglavnom koristeÊi marksistiËku aparaturu. VeÊ 1969. godine Æenski kolektivi studentskog pokreta u Rimu izraæavaju seriju specifiËnih æenskih problema, ukljuËujuÊi, meutim, borbu æena u πiroki front borbe svih revolucionarnih snaga protiv kapitalizma. U „Predlogu politiËke platforme“ istiËu sledeÊe revolucionarne zadatke æene: 1) da bude nosilac specifiËnog napada na kapitalistiËki naËin proizvodnje, odnosno na podelu rada kojom se vrπi izdvajanje i diferenciranje rada æena i razbija klasno jedinstvo i na ovom frontu; 2) da nastavlja ovaj napad na kapital sve do njegovog institucionalnog porekla _ porodice, tretirane u kapitalizmu kao izvor privatne produkcije domaÊeg rada, te ideoloπke osnove i ekvilibrijuma samog sistema i 3) da angaæuje antikapitalistiËki front na jednoj kulturnoj revoluciji u sopstvenim okvirima, koja bi razjasnila ulogu æena u revolucionarnom procesu i prefiguraciji faze prelaska u socijalizam.24 SpecifiËne zadatke æena moæe izvrπiti „u okviru klasne borbe, (a) ne kao feministiËki pokret za emancipaciju, koji kao takav, tj. van borbe protiv kapitalistiËkog naËina proizvodnje, 23 24

R. Spagnoletti: I movimenti femministi in Italia, Savelli, Roma, 1978, str. 176. Op. cit. str. 67.

49

SAVREMENI FEMINIZAM

nema nikakav znaËaj i nikakav ishod...“ 25 S vremenom, postaje sve izraæenija tendencija feministiËkih pokreta ka teπnjem povezivanju s naprednim snagama levice. Osnovna zajedniËka karakteristika ovog pravca je u idejnoj usmerenosti, dok organizaciono mogu biti manje ili viπe bliske nekoj od levih partija ili, pak, funkcionisati gotovo potpuno samostalno u neformalnim grupama. Iako orijentisan na trajno, organsko povezivanje s progresivnim radniËkim pokretom i celinom revolucionarnih snaga, ovaj pravac pokreta ipak insistira na autonomnoj revolucionarnoj praksi æena (jer, ako niko danas nema pravo da u ime radnika govori o njihovom poloæaju i artikuliπe njihove zahteve, ko ima to pravo u odnosu na æene?). Iako ne smatra da je opresija æene jedini, kljuËni oblik eksploatacije, niti (poput radikalnog krila) da je izolovanom, partikularnom borbom æena protiv muπkaraca moguÊe postiÊi njihovo osloboenje, pripadnice ovog pravca ipak istiËu da poloæaj æene podrazumeva specifiËne oblike represije i diskriminacije, koji zahtevaju i specifiËne oblike organizacije i borbe. Opresiju i eksploataciju æene ova struja vidi kao strukturalnu pretpostavku kapitalistiËkog sistema koji, ako je i nije „izmislio“, tako ju je organski ukljuËio u svoje mehanizme da osloboenje æene nuæno pretpostavlja ukidanje kapitalistiËkih druπtvenih odnosa. Sledstveno tome ustaju protiv fundamentalnih vrednosti buræoaskog druπtva, eksploatacije, autoritarnosti i svih oblika diskriminacije (rasne, polne i dr.). Borbi protiv kapitalizma dodaju i borbu protiv patrijarhalne svesti i kulture uopπte, Ëija je egzistencija s jedne strane prethodila kapitalizmu, a s druge, kako pokazuju iskustva savremenih socijalistiËkih zemalja, uklanjanjem kapitalizma ne eliminiπe se automatski i patrijarhalizam u druπtvu, veÊ se samo stvaraju objektivni uslovi za njegovo dokidanje. Ova borba na „dva fronta“ preko specifiËnog vida tzv. dvostruke militancije omoguÊava najnaprednijim, marksistiËki orijentisanim predstavnicama da nastoje s jedne strane da aktueliziraju u marksistiËkoj misli neka od „feministiËkih pitanja“, a s druge, da pitanjima do kojih je vremenom doπao savremeni feminizam pokuπaju dati „marksistiËki odgovor“.

25

Op. cit. str. 71.

50

III poglavlje

SAVREMENI FEMINIZAM I DRUÇTVENO-EKONOMSKI POLOŸAJ ŸENE

dnos ekonomskog poloæaja æene i feminizma moæe se posmatrati s dva aspekta: prvo, ekonomska eksploatacija raa nezadovoljstvo i spremnost da se dovede u pitanje druπtveni status quo (a to, upravo, izraæava feminizam) i drugo, feminizam je pobudio interes i ponudio niz teorijskih pokuπaja analize ekonomskih uzroka i uslova potËinjenosti æene. Meusobno, ova dva aspekta izraæavaju dinamiËan odnos: analiza ekonomskog poloæaja æene ukazuje na razloge i opravdanost pokreta kakav je feministiËki, koji, pak, sa svoje strane podstiËe dalje analize. Feminizam je doneo i jednu novu interpretaciju istorije, tj. prouËavanje poloæaja æene u razliËitim razvojnim fazama druπtva. Ovo je doskoro bio zanemaren problem. ProuËavana je ili istorija dræava, a dræava i politika nikada nisu bile sfere æivota i rada æene, ili istorija proizvodnih odnosa iz kojih je æena takoe iskljuËena. Æivot æene odvijao se na marginama druπtva, van politike i ekonomije, van, dakle, tzv. „javnog“ u oblasti „privatnog“ _ u porodici. Porodica je, pak, dugo bila zanemarena oblast buræoaske, ali i marksistiËke nauËne misli. Marksisti su dugo zaboravljali, pod uticajem dogmatskog ekonomicistiËkog redukcionizma, drugu komponentu druπtvene osnove, „proizvodnju ljudi“ i njenog nosioca, porodicu. Druga sfera interesovanja feminizma mogla bi se odrediti kao analiza druπtveno-ekonomskog poloæaja æene u razvijenom kapitalizmu. Ovde se postavljaju dva osnovna pitanja: poloæaj æenske radne snage u druπtvenoj proizvodnji i tzv. „sindrom domaÊice“. U ovom poglavlju problematika Êe biti izraæena, prema navedenim oblastima interesovanja savremenog feminizma, u tri odeljka: 1) istorija druπtveno-ekonomskog poloæaja æene; 2) poloæaj æenske radne snage u druπtvenoj proizvodnji savremenog razvijenog kapitalizma i 3) uloga „kuÊnih poslova“ u kapitalistiËkom sistemu.

O

1. Istorija druπtveno-ekonomskog poloæaja æene FeministiËka literatura obiluje tekstovima u kojima se istraæuje istorija ljudske porodice, jer, kako se Ëesto istiËe, istorija porodice

53

SAVREMENI FEMINIZAM

je istorija æene. Nastoji se otkriti kada je i kako æena postala „veÊina stanovniπtva u poloæaju potlaËene manjine“. IstoriËnost ove specifiËne opresije, Ëinjenica da je u jednom istorijskom momentu nastala, da je u razliËitim periodima razvoja ljudskog druπtva dobijala razliËite oblike i dimenzije, posluæila je kao ideoloπko orue u rukama pokreta, argument protiv univerzalnosti (u vremenu i prostoru) inferiornosti æene, protiv, dakle, svih neistorijskih _ bioloπkih, religijskih, antropoloπko-kulturalistiËkih tumaËenja o neizbeænosti patrijarhata. Delo prema kojem se, zapravo, odreuju sva kasnija nastojanja u tom pravcu je poznata Engelsova knjiga Poreklo porodice, privatne svojine i dræave. Zasnovano na skromnim rezultatima ondaπnjih antropoloπkih prouËavanja (pre svega, Bahofena i Morgana), delo svakako sadræi izvesne ideje koje su kasnija prouËavanja ozbiljno dovela u pitanje, ako ne i potpuno opovrgla. Takav je, na primer, sluËaj s tezom o postojanju matrijarhata, u smislu ginekokratije koja je istorijski prethodila vlasti muπkarca _ patrijarhatu. Dosadaπnja prouËavanja primitivnih grupa ukazuju, doduπe, na postojanje matrilinearnog sistema raËunanja srodstva, matrilokalnih brakova, avunkulata, ali nema dokaza koji bi potvrdili tezu o postojanju matrijarhata kao sistema ekonomske i druπtvene prevlasti æene. I pored pokuπaja da se zbog ove ili sliËnih neadekvatnosti relativizira celokupna nauËna vrednost teksta, delo je, po oceni ogromne veÊine nauËnika, saËuvalo metodoloπki i u osnovnoj ideji svoju validnost i do danas. Poloæaj æene nije diktiran ni voljom svemoguÊeg „tvorca“, niti, pak, nepromenljivom bioloπkom inferiornoπÊu, veÊ celokupnoπÊu druπtveno-ekonomskih snaga i odnosa na odreenom stupnju razvoja druπtva. Pojava viπka proizvoda u delatnostima koje su u gentilnom ureenju bile domen muπkarca _ van kuÊe, izazvala je uz nastanak privatne svojine i svetsko-istorijski poraz æenskog pola. U gentilnom ureenju „podela rada je potpuno prirodna: ona postoji jedino izmeu polova. Muπkarac ratuje, ide u lov i ribolov, nabavlja sirovine za hranu i za to potrebno orue. Æena se bavi kuÊom i pripremanjem hrane i odeÊe, kuva, tka, πije. Svako od njih dvoje je gospodar u svom podruËju: muπkarac u πumi, æena u kuÊi...“ .26 S prvom velikom druπtvenom podelom rada, „izdvajanjem pastirskih plemena od ostale mase varvara“, mada se naizgled niπta nije promenilo i svako je ostao gde je i bio, sve se zapravo okrenulo „naglavce“. Muπkarac, gospodar stada _ novih sredstava za proizvodnju, nosilac novih proizvodnih snaga i stoga posednik 26

F. Engels: Poreklo porodice, privatne svojine i dræave, Kultura, Beograd, 1947, str. 162.

54

SAVREMENI FEMINIZAM I DRU©TVENO-EKONOMSKI POLOÆAJ ÆENE

viπka proizvoda, postao je i posednik same æene. Ona je ostala u svojoj privatnoj sferi, ali ne viπe kao gospodarica, veÊ kao sluπkinja, „prosto orue za raanje dece“, koje Êe, takoe, biti vlasniπtvo muπkarca. Nastaje Ëitav arsenal mehanizama koji Êe hiljadama godinama odræavati æenu u potlaËenom poloæaju _ privatna svojina i na njoj zasnovana monogamija s dominacijom muπkarca, rascep totaliteta ljudskog æivljenja na „muπku“ javnu i „æensku“ privatnu sferu. PoËinje, dakle, istorija patrijarhata, poËinje, po Engelsovoj periodizaciji civilizacija, Istorija. PovezujuÊi razvoj proizvodnih snaga i promene u strukturi porodice, Engels analizira seriju razvojnih stupnjeva porodiËne strukture u pretkapitalistiËkom i kapitalistiËkom druπtvu. Prelazak na modernu krupnu industriju u kapitalizmu pojavljuje se kao kljuËni momenat za razumevanje poloæaja æene u buræoaskom druπtvu i kao ishodiπte promene tog poloæaja u buduÊnosti. Engels prihvata Marksov stav da je razvoj krupne industrije omoguÊio ulazak æene u svet druπtvene proizvodnje, dodajuÊi uz to i suprotstavljenost njenog poloæaja u oblasti javne produkcije i poloæaja u okviru domaÊinstva: „...No, s tim da ostaje iskljuËena iz javne proizvodnje i da ne moæe niπta privreivati ako ispunjava svoje duænosti u privatnoj sluæbi porodice; i da nije u stanju da ispunjava svoje porodiËne duænosti ako æeli da uzme udeo u javnoj radinosti i da sama privreuje...“ .27 Osnova emancipacije æene leæi, smatra Engels, u njenom ekonomskom osamostaljivanju ukljuËenjem u druπtveno organizovanu proizvodnju, s jedne, i u njenom oslobaanju od kuÊnih poslova, za πta kapitalizam takoe stvara preduslove, jer „moderna krupna industrija... ide za tim da i privatni kuÊni rad postepeno pretvori u javnu industriju“, s druge strane. Kao πto je potËinjavanje æene koincidiralo sa pretvaranjem jednog dela druπtva u robove, tako Êe i buduÊe, puno oslobaanje æene koincidirati sa ukidanjem najamnog ropstva i privatne svojine uopπte. U proleterskoj porodici Engels vidi vesnika jedne nove, viπe forme porodiËne organizacije. Jedino u proleterskoj porodici polna ljubav moæe postati i postaje „istinsko pravilo u odnosu prema æeni“. Ovde su ukinute sve osnove klasiËne monogamije: nema svojine radi Ëijeg oËuvanja i nasleivanja je monogamija i stvorena. Time se, dakle, uklanjaju sve pobude za uspostavljanje vlasti muπkarca. ©taviπe, smatra Engels, nedostaju i sredstva zaπtite te vladavine _ graansko pravo koje je zaπtiÊuje „postoji samo za imuÊne i njihove odnose s proleterima“. 27

Op. cit. str. 74_75.

55

SAVREMENI FEMINIZAM

Novija feministiËka literatura istiËe nove pojave karakteristiËne za savremeno graansko druπtvo, a koje zahtevaju dopunu i, u izvesnom smislu, i modifikaciju Engelsove analize. Pri tom uglavnom polaze od sledeÊeg: 1) u savremenom kapitalistiËkom druπtvu proleterske porodice ukljuËuju posedovanje (kuÊe, trajnih potroπnih dobara, novca...) koje, iako bitno razliËito od privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju, implicira ipak odreeni stepen zavisnosti æene od muπkarca; 2) buræoasko pravo proπireno je i dostupno u meri u kojoj reguliπe i odnose u proleterskoj porodici, i 3) intervencija dræave u oblasti reprodukcije radne snage utiËe na odræavanje odreenog oblika porodiËne strukture i uloge æene u njoj. Sa ovih pozicija nastali su pokuπaji da se patrijarhalna porodica objasni ne kao zaostatak iz pretkapitalistiËkih formacija, niti kao rezultat iskljuËivo ostataka tradicionalnog seksistiËkog mentaliteta i kulture, veÊ kao strukturalna komponenta kapitalistiËkog sistema od vitalnog ekonomskog, politiËkog i ideoloπkog znaËaja. Neke od argumenata u prilog ekonomskom znaËaju patrijarhalne porodice u kapitalistiËkom sistemu izneÊemo u preostalim odeljcima ovog poglavlja, dok Êe u poglavljima koja slede biti prezentirani i argumenti o njenoj politiËkoj i ideoloπkoj nezamenljivosti u graanskom druπtvu. 2. Poloæaj æenske radne snage u druπtvenoj proizvodnji savremenog razvijenog kapitalizma Poloæaj æene u savremenom druπtvu odreen je njenom dvostrukom radnom ulogom _ u druπtvu i u porodici. Ako je i taËno da kuÊni poslovi koje æene obavljaju u velikoj meri odreuju njihov poloæaj (Ëemu Êe biti posveÊen naredni odeljak), mora se imati u vidu i to da æenska radna snaga predstavlja integralni deo ukupnog radno aktivnog stanovniπtva i da je to uvek i bila. Mogli bismo Ëak utvrditi da kategorija „domaÊica“ predstavlja rezultat kapitalistiËkog razdvajanja mesta materijalne proizvodnje od mesta proizvodnje ljudi. No, kapitalizam je, kako smo videli, stvorio i preduslove za izlazak æene iz porodice, odnosno domaÊinstva kao izolovane jedinice u kojoj se obavlja bioloπka reprodukcija, i za njeno ukljuËivanje u druπtvenu proizvodnju. Uporedno postojanje ovih suprotnih tendencija u kapitalistiËkom sistemu stvara napetost iz koje proistiËe revolucionarni potencijal poloæaja æene (naravno, u

56


uslovima kada je spoznata neposredna „odgovornost“ kapitala za takvo stanje i Ëinjenica da, u sopstvenim okvirima, kapitalizam ne omoguÊava stvarno razreπenje ove protivreËnosti). Uz svu zainteresovanost da oËuva izolovanu porodiËnu jedinicu, sa æenom kao „stoæerom“ porodiËnog jedinstva i odluËujuÊim subjektom transmisije porodiËnih vrednosti, kapital se ipak ne moæe odreÊi ove druge uloge æene (radne snage u kapitalistiËkom produkcionom odnosu). Æenska radna snaga pokazuje drugaËije karakteristike i drugaËiju vrednost od muπke i to je baπ i Ëini, u izvesnoj meri, nezamenljivom za kapital. ObiËno se za æenu kaæe da radi „van kuÊe“. Ova jednostavna odrednica, uobiËajena i u svakodnevnom govoru, rezultat je Ëitavog spleta ideja i vrednovanja, misli i stavova o æeni. Za muπkarca ne postoji „kuÊa“ iz koje bi „izaπao“. On u njoj nikada nije ni bio, to je „iskljuËivo“ æensko obitavaliπte. Za æenu je rad van kuÊe, u buræoaskom sistemu vrednosti, neπto izuzetno ili, pak, neznatne vaænosti, πto je ekonomski izraæeno drugaËijim tretiranjem i vrednovanjem na træiπtu radne snage. Uopπteno govoreÊi, Ëak i u uslovima jednakih troπkova „proizvoenja“ æenske radne snage, ona ima drugaËiju vrednost od muπke. U Marksovoj odredbi vrednosti robe radne snage susreÊemo dve komponente: a) deo koji je potreban za reprodukciju radne snage samog radnika, i b) deo potreban za podizanje odgovarajuÊeg broja radniËke dece, koja Êe ga zameniti. Kako je, meutim, sudbina æene u æivotu uz muskarca, a on se pojavljuje kao „hranitelj“ u Ëiju vrednost je veÊ uraËunata i vrednost potrebna za odgajanje zajedniËke dece, komponenta (b) navedene odredbe „ne ulazi“ u vrednost radne snage æene. I dalje, muπkarac doprinosi i izdræavanju same æene (u skladu sa svojom funkcijom porodiËnog hranitelja i stareπine), tako da vrednost æenske radne snage moæe pasti Ëak i ispod nivoa prve komponente (a). Inferioran druπtveni poloæaj æene i postojeÊa diskriminacija na sadaπnjem „kulturnom stupnju“ predstavlja, u neku ruku, one specifiËne socioistorijske uslove o kojima Marks govori kada istiËe osobene karakteristike vrednosti robe radne snage, nasuprot ostalim robama: „...sam obim tzv. nuænih potreba, kao i naËin njihova zadovoljavanja, proizvod je istorije, te zbog toga velikim delom zavisi od kulturnog stupnja dotiËne zemlje, a izmeu ostalog, bitno i od toga pod kojim se uslovima, dakle, i s kakvim navikama i pretenzijama na æivot obrazovala klasa slobodnih radnika. To znaËi da, nasuprot ostalim robama, odreenje vrednosti radne snage sadræi izvestan istorijski i moralni element...“ 28 28

K. Marks: Kapital, Kultura, Beograd, 1947, tom I, knj. I, str. 121.

57

SAVREMENI FEMINIZAM

Interesantan je u ovom smislu pokuπaj 29 poreenja poloæaja æene i radnika_seljaka koji poseduje komad zemlje koji obrauje, ali mu to nije dovoljno za egzistenciju, te je prinuen da se prodaje i na kapitalistiËkom træiπtu radne snage. Ovaj komad zemlje se pokazuje kao hendikep, jer ga u krajnjoj liniji dovodi do toga da zasniva egzistenciju na radnoj snazi veoma niske cene. O ovom posebnom obliku eksploatacije Engels govori u „Stambenom pitanju“, ukazujuÊi kako ovo posedovanje kuÊe i malo zemlje omoguÊava, zapravo, besprimerno sniæavanje cene radne snage _ najamnine, ispod normalnog, pa Ëak i neophodnog nivoa, to jest, ispod njene vrednosti. SliËno kuÊni poslovi deluju na poloæaj æene. Besplatni rad koji obavlja u kuÊi pretvara se u faktor smanjenja njene najamnine. To je moguÊe, jer je besplatan rad izvrπen u korist muπkarca _ muæa, koji svojom veÊom najamninom moæe upotpuniti njeno izdræavanje. Ova veÊa najamnina muæa kojom on kupuje deo (ili Ëitavu) egzistencije æene Ëini materijalnu osnovu njegove dominacije. S druge strane, ovakva situacija pogoduje i kapitalu utoliko πto navedeno smanjenje njene najamnine nije u potpunosti kompenzirano muæevljevom poveÊanom cenom radne snage. Kapital, u najboljem sluËaju, poveÊanjem te cene, zakljuËuju autorke, omoguÊava izdræavanje æene, ali ne i plaÊanje svih poslova koje ona u kuÊi obavlja. Iz navedenog proizlazi da se na kapitalistiËkom træiπtu radne snage pojavljuju dve vrste robe: jedna, Ëija cena (najamnina) ne moæe pasti ispod odreenog nivoa (vrednosti); i druga, Ëija je cena u celini niæa nego kod prve vrste i Ëiji nivo moæe pasti Ëak i ispod onog koji je neophodan za odræavanje same radne snage. Prva je uglavnom sastavljena od muπkaraca, druga od æena i izvesnih muπkaraca (obojeni, imigranti i sl). Podaci o zaradama æena u zemljama Zapadne Evrope potvruju gornju analizu. Iz dokumenata pripremljenih za sednicu Evropskog parlamenta aprila 1971. godine V. SkvarÊalupi (Squarcialupi ) 30 prenosi sledeÊe podatke - æene zarauju manje od muπkaraca (prema zemljama i kvalifikacionim grupama):

29 30

U knjizi grupe autora: La coscienza di sfruttata, Mazzota, Milano, 1972. V. Squarcialupi: Donne in Europa, ER, Rim, 1979, str. 23.

58


Tabela 1.

ZEMLJA Francuska Italija

Grupa

Grupa

Grupa

nekvalifikovanih

polukvalifikovanih

kvalifikovanih

-15,6%

-19,4%

-25,8%

-9,1%

-24,0%

-29,4%

SR NemaËka

-21,8%.

-25,6%

-26,8%

Belgija

-25,0%

-28,7%

-33,2%

Holandija

-13,0%

-39,9%

-40,l%

U svojim prilozima za Meunarodnu konferenciju „Æena i socijalizam“ u Berlinu 1976. godine, predstavnice KP evropskih zemalja iznose sledeÊe podatke za svoje zemlje: S. Zon (Sohn) navodi da je srednji dohodak radnica u Austriji 1967. godine bio 62,4% uporedive vrednosti radnika, a taj procenat je 1976. joπ nepovoljniji i iznosi 61,6%; u isto vreme smanjivao se i ovaj odnos u sluæbeniËkim zanimanjima sa 63,2% 1967. godine na 60,5% 1976. godine. A. Brek (Broeckix) navodi podatke za Belgiju 1972. godine kada je proseËna satnica radnice iznosila 68,4% proseËne satnice radnika; sluæbenica je zaraivala meseËno 59,5% onog πto su zaraivali sluæbenici. U Finskoj, prema A. L. Hivonen (Hyvönen), najamnine æena iznose 60-80% najamnina muπkaraca.31 Iznete napomene i podaci odnosili su se na nejednako vrednovanje jednakog rada. Problem postaje joπ sloæeniji kad pokuπamo da utvrdimo koliko je rad muπkarca i æene, zapravo, jednak. ZnaËaj ovog pitanja istiËe Dæ. MiËel kada kaæe da zahteve za pravo na rad i jednaku naknadu treba zameniti zahtevom za pravo na jednaki rad. PosluæiÊemo se zakljuËcima E. Silaro (Sullerot), izvedenim nakon ispitivanja radnih uslova u veÊini zapadnoevropskih zemalja, u kojima navodi sledeÊe karakteristike „æenskog rada“ u industriji: • poslovi povereni æenama su viπe parcijalizovani, to su Ëisto izvrπilaËki poslovi. Pripremni poslovi (npr. pripremanje maπine za puπtanje u pogon) retko ili nikad se poveravaju æeni; • poslove poverene æenama ne karakteriπe nikakva raznolikost i ne zahtevaju bilo kakvo poznavanje tehnike i mehanike; • repetitivni karakter ovih poslova je naglaπeniji, jer se uglavnom radi o poslovima kratkog ciklusa; mnogo su monotoniji od poslova koji se poveravaju muπkarcima; • od radnica se, pre svega, zahteva brzina; 31

Prilozi objavljeni u Ëasopisu „Æena“, br. 4, 1979.

59

SAVREMENI FEMINIZAM

• æene su uglavnom na mestima koja zahtevaju manju odgovornost: skupe, nove maπine redovno se poveravaju muπkarcima; • u radnim jedinicama (ako su meπovite) najËeπÊe su rukovodioci muπkarci.32 Uopπteno govoreÊi, kvalifikaciona struktura æena je veoma nepovoljna, a posledica nekvalifikovanosti je da su liËno, pojedinaËno lako zamenljive. KarakteristiËna osobina tzv. „æenskog rada“ je i to da on najËeπÊe predstavlja produæetak uloge æene u porodici; æene se zapoπljavaju u tekstilnoj i prehrambenoj industriji, kao vaspitaËice i prosvetni radnici, kao spremaËice i kelnerice i sliËno. Æene radnice prvenstveno traæi kapital radno intenzivnih delatnosti, s niæim organskim sastavom i koji izdræava konkurenciju na træiπtu veÊom masom eksploatisanog rada i niæim najamninama. Æenska omladina, po pravilu, dobija ne samo kraÊe i oskudnije obrazovanje, veÊ se i u sluËaju viπeg obrazovanja jasno diferencira od svojih muπkih vrπnjaka i profesionalno usmerava tako da perpetuira postojeÊi raspored æenske radne snage. Pitanje ukljuËivanja æenskog najamnog rada u kapitalistiËku proizvodnju teπko se moæe odvojiti od pitanja rezervne armije rada. Marks istiËe da je kapitalu neophodno postojanje ove rezervne armije rada (ili „industrijske rezervne armije“, prema Marksovoj terminologiji) kao podsticaj kapitalistiËkoj akumulaciji. Potrebno je, dakle, postojanje jednog dela stanovniπtva koji se moæe ukljuËivati u pojedine sektore proizvodnje ukoliko se proπiri træiπte ili, pak, u nove sektore, odnosno obrnuto, koje se moæe iskljuËiti iz procesa kad je potrebna promena ili smanjivanje brojnosti radne snage. Ova populacija deluje kao konkurencija zaposlenima „...prisiljava ove na preteran rad i na potËinjenost zapovestima kapitala...“ 33, dakle, na pojaËanu stopu eksploatacije. S druge strane, „...relativno suviπno stanovniπtvo saËinjava pozadinu za kretanje zakona traænje i ponude rada. Ono nagoni taj zakon da se kreÊe u granicama koje apsolutno odgovaraju eksploatatorskoj poæudi i vlastoljublju kapitala...“ 34 Ëime se zapravo reguliπe i kapitalu odgovarajuÊi, niæi nivo najamnina. Æene su, iz dva razloga, veoma pogodne da saËine znatan deo rezervne armije rada: 1) kao πto smo ranije videli, njihova egzistencija se ne zasniva iskljuËivo na sopstvenoj najamnini (s obzirom na status u 32 E. Sullerot: La donna e il lavoro, Etas Kompass, Milano, 1969. Navedeno prema “La coscienza di sfruttata”, str. 156-157. 33 Karl Marks, op. cit. str. 532. 34

Op. cit. str. 534.

60


porodici), i 2) one u sluËaju nezaposlenosti ne zavise iskljuËivo od dræavnih davanja, jer dræave Ëesto odbijaju da priznaju pravo na naknadu nezaposlenim æenama, ukoliko su udate ili kohabitiraju. Postoji joπ jedan, ne beznaËajan razlog: prema preovlaujuÊim ideoloπkim stavovima, „pravo“ mesto æene i nije u druπtvenoj proizvodnji, veÊ u kuÊi. PoveÊanje stope nezaposlenosti moæe u druπtvu izazvati ozbiljne potrese i krize, ali „domaÊice“ se i ne smatraju nezaposlenima. Uz to, navedene osobine æenske radne snage, kao loπa kvalifikaciona struktura i stoga laka zamenljivost, a treba dodati i sledstveno nizak nivo politiËke svesti i slabu sindikalnu organizovanost, takoe predstavljaju faktore koji doprinose ukljuËivanju ove kategorije radniπtva u industrijsku rezervnu armiju. Postoje periodi koji ilustruju prilagodljivost i elastiËnost æenske radne snage i u kojima zaposlenost æena doæivljava spektakularan rast. Najbolji primeri su ratni periodi, kad se javlja neophodnost da za potrebe ratne industrije muπkarci (koji su na frontu) budu zamenjeni æenama. Ova pojava je zabeleæena u svim zemljama kako za vreme Prvog, tako i Drugog svetskog rata. U SAD, na primer, 1941. godine bilo je zaposleno l0.880.000 æena, a 1944. godine _ 18.030.000. O elastiËnosti svedoËi i Ëinjenica da se posle Prvog svetskog rata u gotovo svim zemljama procenat zaposlenosti æena smanjio u odnosu na njihovu zastupljenost pre izbijanja rata: u Austriji - 12%; Danskoj - l0%; Belgiji - 7,9%; Norveπkoj - 5,6%; Italiji - 5,6%; Irskoj - 4,9%; ©paniji - 4,4% i sl. Danas se uËeπÊe æena u ukupnom radnosposobnom aktivnom stanovniπtvu kreÊe u zapadnim zemljama negde oko 30-40%, pri Ëemu su znatne razlike od zemlje do zemlje. Procenat æena u ukupnom broju zaposlenih iznosi u Irskoj (1973) 26%, Belgiji (1973) 34,5%, Danskoj (1973) 41,2%, Italiji (1975) 27,9%, Austriji (1975) 38%, Francuskoj (1975) 35%, SAD (1976) 41%, Finskoj (1978) 46% itd. Uz malobrojne izuzetke, gde uËeπÊe æena opada (npr. Italija), karakteristiËan je za zapadni svet umeren, ali stalan porast zaposlenosti æena. Posebno je interesantan porast broja udatih æena i majki koje rade ili traæe posao. U periodu od 1966. do 1973. godine, uËeπÊe udatih æena u aktivnoj æenskoj populaciji popelo se, na primer, u Irskoj sa 8,9% na 13,5%; u Italiji sa 50,5% na 51,4%; u Francuskoj sa 52,1% na 59,6%; u Velikoj Britaniji sa 57,6% na 67,2% i sl.35 U SAD, procenat porodica u kojima rade oba supruænika poveÊao se sa 29% 1960. godine na 42% 1976. godine 36, a uËeπÊe 35

V. Squarcialupi, op. cit. str. 253.

36

S. Stencel, u: Women in the working force: achievements and effects, Editorial Research Reports USA, »ikago, 1977.

35 36

Re

61

SAVREMENI FEMINIZAM

majki u broju zaposlenih æena poraslo je sa 21,6% 1950. godine na 54,5% 1979. godine.37 Razmatranje porasta zaposlenosti æena zahteva izdvajanje dve kategorije radnoaktivnih æena: prvu saËinjavaju æene radniËke klase i sitne buræoazije (koje Ëine veliku veÊinu) Ëije zapoπljavanje je motivisano prevashodno ekonomskim razlozima, dok drugu predstavljaju pripadnice srednjih i viπih slojeva buræoazije Ëija motivacija leæi, pre svega, u steËenom obrazovanju i teænji za druπtvenom i liËnom emancipacijom. PokuπaÊemo da izdvojimo samo neke od brojnih faktora koji utiËu na ovaj porast. Za prvu kategoriju znaËajno je relativno opadanje kupovne moÊi radnika, sve veÊa borba za ekonomsku egzistenciju, kao i rastuÊe aspiracije u strukturi porodiËnih potreba, tako da ogroman broj radniËkih porodica nije viπe u stanju da odræi ni dostignuti æivotni standard bez dodatnog prihoda koji ostvaruje æena. Osim toga, za period recesije karakteristiËno je i smanjenje socijalnih davanja i pomoÊi porodici od strane dræave. Brojna su ispitivanja pokazala da je u ovoj grupi primarni motiv zapoπljavanja æena ekonomska potreba porodice. U porodicama u kojima materijalni problemi ne podstiËu zapoπljavanje æene postoji jedan drugi faktor, uz dostignut visok nivo obrazovanja, a to je svest o sopstvenoj liËnosti, koja podstiËe æene da, zaposlenjem van kuÊe, postignu relativnu nezavisnost i samoostvarenje. Postoje i neki faktori koji utiËu na obe navedene kategorije. Izmeu ostalog: masovna upotreba maπina i aparata za domaÊinstvo drastiËno skraÊuje vreme potrebno za odræavanje domaÊinstva, πto, uz prihvatanje nekih specifiËnih oblika ukljuËenja u rad (parttime, rad u smenama i sl.), omoguÊava æeni da, koliko-toliko, usaglasi obe svoje obaveze. Zatim, funkcija obrazovanja (a donekle i negovanja) dece dobrim delom je u savremenim uslovima podeljena izmeu porodice i druπtva, πto takoe æeni oslobaa izvestan broj Ëasova za rad van domaÊinstva. Ekspanzija tercijarnih delatnosti i usluga, u kojim oblastima je tipiËno æenska radna snaga, takoe je faktor koji ne treba zanemariti. Na kraju ovog odeljka izneÊemo joπ neke podatke o znaËajnim neravnopravnostima koje postoje i u oblasti socijalne sigurnosti. Prema izveπtaju koji je priredila komisija Evropske zajednice u februaru 1975, neravnopravnost se ogledala u pogledu: starosnih penzija, utoliko πto se one utvruju uglavnom na osnovu duæine staæa i visine prihoda, te se mnoge æene nalaze u neravnopravnom 37

Podaci iz Godiπnjeg almanaha SAD, 1980, prema Department of Labour, Women's Bureau.

62


poloæaju zbog prekida radne aktivnosti iz porodiËnih razloga, a s druge strane, za svoj rad su manje plaÊene; po æeni se ne moæe ostvariti pravo na penziju u mnogim zemljama; æene ne mogu ostvarivati (kao muπkarci) poveÊanja naknade za sluËaj bolesti ili invaliditeta, u zavisnosti od broja izdræavanih lica, πto vaæi i za naknade u sluËaju nezaposlenosti, koje, osim toga, u nekim reæimima udate æene otpuπtene zbog smanjenja obima posla ne mogu ostvarivati. Svi ovi podaci ukazuju da je Ëitav sistem socijalnog obezbeenja zasnovan na ideji „stareπine porodice“ kojim se uglavnom smatra muπkarac.38 3. Feminizam i uloga domaÊih (kuÊnih) poslova u kapitalistiËkom sistemu Istorijski posmatrano, odluËujuÊi momenat za odreivanje poloæaja æene u klasnom druπtvu predstavlja ne samo iskljuËenje iz svojine nad sredstvima za proizvodnju (πto je sluËaj i s najveÊim delom muπkaraca _ robova, kmetova, proletera) veÊ i iz samog uËeπÊa u proizvodnom procesu van domaÊinstva. KarakteristiËna je Ëinjenica da se radi o æenama kako iz eksploatisane, tako i eksploatatorske klase, πto predstavlja zajedniËku osobinu njihovog poloæaja, iako se on, u zavisnosti od klasne pripadnosti, moæe razliËito izraæavati. Takozvani „sindrom domaÊice“ nije, naravno, mogao izbeÊi paænji feministkinja. Nasuprot optimistiËkim oËekivanjima da Êe kapitalistiËki razvoj, donoseÊi sve masovnije ukljuËivanje æena u proizvodnju, oznaËiti i poËetak kraja „domaÊice“, ubrzo je postalo jasno da prosto ukljuËivanje u najamni rad ne donosi i trajne pogodnosti za æene. Naprotiv, ukljuËivane su i iskljuËivane iz druπtvene proizvodnje, manje ili viπe masovno, a da nisu istovremeno oslobaane odgovornosti za domaÊe poslove i podizanje potomstva. I to, ne samo zato πto se na njihov rad van kuÊe hroniËno gledalo kao na neπto privremeno, πto Êe proÊi Ëim viπe ne bude neophodno, veÊ i zato πto su servisi za pomoÊ domaÊinstvu bili i ostali veoma retki. I joπ neπto: Ëitav splet mistifikacija æene „supruge i majke“ onemoguÊavao je da se ozbiljnije ospori (Ëak i od samih æena) njihova odluËujuÊa uloga i odgovornost za podizanje dece i odræavanje domaÊinstva. Reπenje koje je nudila S. Fajerston _ osloboditi æenu reproduktivne funkcije i razvijati artificijelnu reprodukciju _ nije moglo zainteresovati ogromnu veÊinu æena, pa ni feministkinje. ObjavljujuÊi 38

Podaci preuzeti iz V. Squarcialupi, op. cit. str. 80-87.

63

SAVREMENI FEMINIZAM

„PolitiËku ekonomiju osloboenja æena“, 1969. godine, Margaret Benston je priπla problemu iz jednog drugog aspekta. Osnovna postavka dela je da kuÊni posao predstavlja predkapitalistiËki naËin proizvodnje dobara koja poseduju samo upotrebnu vrednost. Taj posao, mada neophodan, egzistira u nekoj vrsti istorijskog vakuuma, na neki naËin van kapitalistiËke ekonomije. Benston dalje zakljuËuje da æene kao grupa imaju drugaËiji odnos prema sredstvima za proizvodnju nego muπkarci. KljuË za razumevanje razlike nalazi u odgovornosti æene za domaÊe poslove, Ëime postavlja temelje za jednu novu analizu „reprodukcije“ koja bi ukljuËivala ne samo bioloπko materinstvo, veÊ i rad æene u kuÊi i njen odnos s kapitalizmom (ili kojim drugim sistemom). Rad u kuÊi, kojim se proizvode dobra i pruæaju usluge za neposredne potrebe porodice, proizvoenje iskljuËivo upotrebnih vrednosti, ostaje, dakle, u jednom „predtræiπnom“ stadijumu razvoja. U pogledu ekonomskih funkcija porodice, istiËe da ona ne Ëini samo potroπaËku jedinicu, kako se najËeπÊe tvrdi, veÊ da se mora posmatrati i kao proizvodna jedinica za obavljanje kuÊnih poslova i podizanje dece. Dokle god posao u kuÊi ostaje, zapravo, privatna produkcija i odgovornost æene i dok god ona (ako je i zaposlena) podnosi dvostruko radno optereÊenje, nema jednakosti polova. Jedino reπenje Benston vidi (podseÊajuÊi na stavove Engelsa i Lenjina) u podruπtvljavanju kuÊnih poslova. Marijaroza dala Kosta (Mariarosa dalla Costa) dve godine kasnije, u tekstu „MoÊ æene i druπtvena subverzivnost“, polazi od stava da je uloga domaÊice iz radniËke klase, koju smatra nezamenljivom u kapitalistiËkom sistemu proizvodnje, odreujuÊa za poloæaj svih æena. PozivajuÊi se na Marksa, podseÊa da ono πto se reprodukuje u domaÊinstvu predstavlja specifiËnu robu _ radnu snagu, bilo kao onu koju radnik (muπkarac ili æena) dnevno troπi u procesu rada, bilo kao buduÊu radnu snagu, decu. Iz ovog aspekta rad æene u domaÊinstvu se pokazuje samo prividno kao individualna usluga van kapitalistiËkog sistema _ on, zapravo, ne samo da proizvodi upotrebne vrednosti veÊ ima suπtinsku ulogu u proizvodnji viπka vrednosti. Centralna taËka interesovanja mnogih feministiËkih tekstova postaje, tako, pitanje: da li domaÊica proizvodi samo upotrebne vrednosti, ili, pak, poπto radna snaga biva prodata na træiπtu kao roba, rezultat njenog rada ima i prometnu prednost. I dalje, da li se njen rad moæe smatrati „produktivnim“ u kapitalistiËkim uslovima, jer proizvodi robu za træiπte, ili je, pak, bez obzira na to πto je koristan i Ëak neophodan za odræavanje kapitalistiËkog naËina proizvodnje _ „neproduktivan“? Selma Dæejms (James) podnosi 1972. godine na Nacionalnoj

64


konferenciji za osloboenje æene u ManËesteru referat „Æene, sindikati i rad, ili πta ne treba Ëiniti“ kojim se promoviπe zahtev „naknada za kuÊne poslove“. Zahtev se zasniva na dve osnovne postavke: da kuÊni poslovi, tj. rad domaÊica, sniæava vrednost radne snage (one proizvode za kapital odreeni viπak vrednosti) i da ovo pretpostavljeno smanjenje vrednosti radne snage predstavlja, zapravo, osnovni motiv zbog kojeg kapitalizam teæi da æene zadræi u podreenom poloæaju, u kuÊi. I jedan i drugi stav zahtevaju da ih malo bliæe razmotrimo. Bez neplaÊenog rada domaÊice, tvrdi se, najamnine bi morale biti mnogo viπe, jer bi se sva dobra i sve usluge neophodne za reprodukciju radne snage morale pribavljati putem træiπta i plaÊenog rada. Vrednost radne snage odreena je, u krajnjoj analizi, vrednoπÊu „ukupnosti“ robe neophodne za njenu reprodukciju. Najamnina, odnosno ono πto kapital isplaÊuje najamnom radniku, nije, meutim, odreena samo ekonomskom vrednoπÊu veÊ na njeno formiranje deluju i brojni drugi elementi. To su razliËiti politiËki i kulturni faktori, koji stabilizuju æivotni nivo razliËitih druπtvenih slojeva i kategorija radnika. Najamnina varira, ne samo prema razliËitim kategorijama radnika (beli ili crni, æene ili muπkarci, specijalizovani ili ne...) veÊ i u zavisnosti od posebnih uslova, kao πto su ponuda radne snage, ekspanzija ili recesija privrede, zaoπtrenost klasne borbe i njeni rezultati itd. Tu su, zatim, i razlike od grane do grane, pa Ëak i od preduzeÊa do preduzeÊa, u zavisnosti od specifiËnih uslova privreivanja, akumulativnosti, tehnoloπke opremljenosti i sl. U sklopu svih ovih faktora potrebno bi bilo izvrπiti svestrano ispitivanje stvarnog uticaja besplatnog obavljanja kuÊnih poslova na utvrivanje vrednosti radne snage. U nedostatku ovakvog istraæivanja, moæemo samo pretpostaviti da taj uticaj nije od nekog veÊeg znaËaja. S druge strane, nasuprot navedenoj tezi stoji i Ëinjenica da odræavanje kuÊnog, porodiËnog ambijenta kao glavnog prostora u kojem se odvija bioloπka reprodukcija istorijski postaje moguÊe u kapitalizmu tek kad priznata vrednost radne snage dostigne nivo koji omoguÊava reprodukciju Ëitave radniËke porodice. U tom smislu se danas govori o tzv. „porodiËnoj najamnini“ (salario familiare). I joπ jedna opaska: Ëini se da bi i „besplatni“ karakter obavljanja kuÊnih poslova zasluæivao posebno istraæivanje, koje bi se pozabavilo, izmeu ostalog, i pitanjima strukture najamnine, poreskog tretmana, razliËitih oblika socijalnog obezbeenja i usluga i sliËno. Nekoliko reËi o drugom stavu, kojim se tvrdi da je ova materijalna „potpora“ od strane domaÊica glavni motiv zbog kojeg kapitalizam zadræava æenu u kuÊi. I ovaj stav, kao i prvi, bazira se na koncepciji vrednosti radne snage koja je odviπe statiËna i neistorijska.

65

SAVREMENI FEMINIZAM

U pogledu poloæaja æene pojavljuju se u kapitalizmu dve osnovne situacije: ili je najamnina radnika dovoljna za izdræavanje Ëitave radniËke porodice, i u tom sluËaju æena moæe ostati u kuÊi; ili je, pak, ispod tog nivoa i æena izlazi iz kuÊe i ulazi u sferu druπtvene proizvodnje (a sve πto utiËe na formiranje najamnine, veÊ smo pokuπali da pokaæemo, naravno, bez pretenzija da to uËinimo makar i pribliæno u potpunosti). »ak i kada bismo prihvatili korisnost obavljanja kuÊnih poslova za kapital (u smislu prvog stava), ipak nedostaje objaπnjenje zaπto ih vrπe upravo æene. Sa stanoviπta kapitala, vaæno bi bilo da posao bude obavljen, a unutarporodiËni odnosi u kojima bi se on odvijao ne bi imali znaËaja. Argumentaciju koju navode pristalice ove teze mogli bi, u krajnjoj liniji, i izokrenuti. U tom sluËaju radi se ne samo o prikrivenoj koristi koju kapital ima od umanjene vrednosti radne snage muπkarca veÊ i o prikrivenom troπku koji izdræavanje celine domaÊinstva i njegovih Ëlanova izaziva, a koji je pokriven tzv. porodiËnom najamninom muπkarca. Uostalom, kako je pokazao Marks, kada se uposle svi Ëlanovi porodice, vrednost radne snage opada. Zaπto je onda interes kapitala da æena ostane u kuÊi? Odgovor koji nude feministkinje koje se zalaæu za „naknadu za kuÊne poslove“ ne Ëini nam se ubedljivim. Ono πto bi, dakle, trebalo ispitati su zapravo razliËiti oblici odnosa vrednosti radne snage i zatvaranja æene u kuÊu, te specifiËni istorijski, ekonomski i politiËki motivi iz kojih se tzv. porodiËna najamnina plaÊa izvesnim slojevima, a drugima ne, muπkarcima a ne æenama, u izvesnim oblicima kapitalizma a u drugim ne, i sliËno. Samo neistorijska, mehanicistiËka ekonomska analiza domaÊeg rada daleko je od toga da pruæi odgovor na kompleksna pitanja podreenosti æene u porodici i druπtvu. Zahtev „naknada za kuÊne poslove“ nije πiroko prihvaÊen u feministiËkom pokretu. Kritika koja mu je upuÊivana u osnovi se kreÊe na tri nivoa: najpre, istiËe se da bi udovoljenje tom zahtevu samo uËvrstilo postojeÊu podelu rada i osnaæilo osnove opresije æene, afirmacijom uloge supruge i majke kao osnovne; dalje, kaæe se, naknada ne bi niπta promenila u pogledu izolovanosti æena i njihove dvadesetËetvoroËasovne odgovornosti (naroËito za one s malom decom), u iscrpljujuÊem, besmislenom i repetitivnom karakteru kuÊnih poslova; i konaËno, nijedno druπtvo, ma kako bilo bogato, ne bi moglo, a pitanje je i da li bi trebalo, da vrednuje takav rad _ krajnje neproduktivan i stoga druπtveno veoma neracionalan. Dakle, ako odbacimo ovaj zahtev, ostaje nam da ispitamo alternativu _ podruπtvljavanje kuÊnih poslova. Zamerke koje su zagovornice prethodne solucije uputile ovom reπenju unekoliko su

66


opravdane. One upozoravaju da jednostavno „podruπtvljavanje“ u sadaπnjim uslovima znaËi joπ ËvrπËe vezati æenu za poslove u praonicama, menzama, tekstilnoj i prehrambenoj industriji i sl, s platama niæim od muπkih i u znatno nepovoljnijim radnim uslovima. Ovo upozorenje koristilo je da se formuliπe jedan proπireni zahtev koji bismo mogli prihvatiti: „Potrebno je podruπtviti kuÊne poslove i okonËati polnu podelu rada u svim zanimanjima i druπtvu u celini. To je zahtev Ëije je ispunjenje veoma teπko i mora biti praÊen sveπÊu o potrebi da se istovremeno traæe sve novi putevi za ruπenje kapitalizma i stvaranje jednog stvarnog, neseksistiËkog socijalizma...“ 39 Ostaje da se u ovom odeljku pozabavimo joπ jednim pitanjem koje se Ëesto susreÊe u literaturi, a to je problem odnosa domaÊice i radniËke klase. Pokuπaji (npr. M. Benston) da se æene domaÊice odrede kao ekonomski odvojena kategorija, zbog specifiËnog odnosa prema sredstvima za proizvodnju 40 ili, pak, (npr. Dala Kosta) tvrdnja da borba æena domaÊica iz radniËke klase protiv opresije, eksploatacije subsumira sve ostale oblike borbe 41, odnosno da su domaÊice klasa, ili, pak, ukljuËuju klasu, ne objaπnjavaju na pravi naËin odnos polne i klasne represije. Ovaj odnos ne objaπnjava ni poreenje æena sa crncima u SAD, niti svrstavanje æena i naroda TreÊeg sveta u istu kategoriju „neplaÊenih u svetu“. Mada ovakve analogije mogu biti ilustrativne u pogledu sliËnosti poloæaja razliËitih kategorija opresovanih, one ipak ostaju analogije, a ne analize. Problem neplaÊenog kuÊnog rada ne moæe biti centralni ni za politiku feministiËkog pokreta, a joπ manje za strategiju klasne borbe. Iako je istina da domaÊice imaju u celini, zajedniËko, obavljanje (uslovno) besplatnih poslova neophodnih za reprodukciju radne snage radnika, istu funkciju imaju i za drugu stranu u kapitalistiËkom odnosu _ one reprodukuju i kapitaliste. Istina je i da ih 39

E. Malos u “DWF” 12/13, 1979, str. 62. Jedan od tekstova koji ovu ideju dovode do krajnjih konsekvenci je i Glavni neprijatelj C. Delphy, u kojem se u savremenom druπtvu utvruje postojanje dva naËina proizvodnje: jedan je industrijski, odreen odnosima kapitalistiËkog vlasniπtva i eksploatacije, a drugi, patrijarhalni, odreen patrijarhalno familijarnim proizvodnim odnosima i patrijarhalnom eksploatacijom, tj. eksploatacijom æene od strane muπkarca. Ova dva naËina proizvodnje su odvojena i autonomna. Posledica je patrijarhalnog naËina proizvodnje postojanje æena kao posebne klase, bez obzira na njihovo zaposlenje ili socijalni status muæa, ujedinjene zajedniËkim trpljenjem opresije od strane muπkaraca. 41 Tako i S. Federici: „Kao πto Êu pokuπati da pokaæem, naknada za kuÊni posao nije samo revolucionarna perspektiva, veÊ je jedina revolucionarna perspektiva, s feministiËke taËke glediπta, u krajnjoj instanci i za Ëitavu radniËku klasu“, u Wages against Housework, Falling Wall Press, 1975, str. 2. 40

67

SAVREMENI FEMINIZAM

nedostatak ekonomske samostalnosti Ëini nemoÊnima, ali priznavanje bilo kakve naknade ne bi im omoguÊilo okonËanje dominacije kapitala i subordinacije u odnosu na muπkarca niπta viπe nego πto najamnine omoguÊavaju radnicima dokidanje njihove podreenosti kapitalu.

68

IV poglavlje

SAVREMENI FEMINIZAM I TRADICIONALNA ULOGA ŸENE U PORODICI I DRUÇTVU

1. Porodica u kapitalizmu avremena feministiËka literatura, analizirajuÊi dejstva kapitalistiËkog naËina proizvodnje na porodicu, razlikuje uglavnom dve istorijske etape. Prvu su analizirali Marks i Engels, πto je pruæilo izvanrednu polaznu osnovu i za veÊinu feministiËkih autora. U periodu prvobitne akumulacije kapitala novi odnosi u proizvodnji destruktivno su delovali na porodicu. Izvoenje æene iz kuÊe, njeno ukljuËivanje u iscrpljujuÊi proizvodni proces fabriËke industrije, opustoπili su proletersku porodicu. Deca rastu prepuπtena sama sebi, muπkarac gubi ekonomske pozicije porodiËnog suverena, prodaje ne viπe samo sebe veÊ i æenu i decu, postaje „trgovac robljem“. RastaËu se temelji tradicionalne podele uloga unutar porodiËne strukture, stare ideje i vrednosti ustupaju pred golom ekonomskom nuædom. S druge strane, u graanskoj porodici, dakle, porodici privatnih vlasnika, u punoj meri se ogoljuje nehumana, otuena suπtina braka, koja, kao πto dvostruka negacija daje afirmaciju, od „dvostruke prostitucije Ëini graansku moralnost“. Æena biva totalno liπena ma kakve ekonomske funkcije. ©taviπe, njena beskorisnost u tom smislu postaje statusni simbol muæa, ona zapravo, kao i vlasniπtvo svih drugih dobara, dokazuje njegovu kupovnu moÊ, meru njegovog bogatstva. Tako prestaje njena ljudskost i Ëitav odnos sa svetom joj biva posredovan odnosom s muπkarcem u porodici. Dezintegracija radniËke porodice, pod dejstvom ekonomskih uzroka u ovoj prvoj fazi kapitalizma, na dugi rok bi, bez sumnje, ugrozila interes kapitala, koji poËiva na adekvatnoj reprodukciji radne snage _ dakle, na obnavljanju fiziËki i psihiËki „upotrebljive“ radniËke klase. Privatno domaÊinstvo, pak, usklaeno u svojoj organizaciji i strukturi sa zahtevima kapitala i njegove oplodnje na datom stepenu istorijskog razvoja, pokazuje se kao najpogodniji druπtveni okvir organizacije procesa reprodukcije individua. Tako dejstvo kapitalistiËkog naËina proizvodnje na porodiËnu strukturu i organizaciju ulazi u drugu fazu, u kojoj su ideoloπki uticaji mnogo znaËajniji. »ini se da u analizi ove etape savremeni feminizam daje svoj najznaËajniji doprinos. Delom se to moæe pripisati i Ëinjenici da je marksistiËka misao, u izvesnoj meri, „zapustila“ ovu oblast istraæivanja. O tome Êe biti neπto viπe reËi u narednom poglavlju. FeministiËke analize raskrinkavaju dugo prisutni „familizam“ u

S

71

SAVREMENI FEMINIZAM

svesti ljudi a i dobrom delu nauke. One ustaju protiv idealizovane predstave o porodici kao privatnoj sferi, pod kontrolom individue, u kojoj se odnosi pojavljuju kao „interpersonalni“, na neki naËin nedeterminisani odnosima u druπtvu u celini. Porodica se, u tom smislu, prezentira kao „poslednje utoËiπte“ u kojem se realizuje individualna ljudskost, „toplo ognjiπte“ uz koje je Ëovek zaπtiÊen od svih tegoba i nepravdi spoljnjeg sveta, kao sopstveni „privatni svet“ individue, ispunjen ljubavlju, harmonijom, prijateljstvom i neænoπÊu, nasuprot kojeg stoji svet rada i træiπta, kojim vladaju anarhiËne, bezliËne sile, van kontrole, a Ëesto i van spoznaje pojedinca. A sve te blagodeti obezbeuje æena, „aneo i stoæer“ porodiËnog „raja“. Ovakav graanski ideal porodice, poznatim mehanizmom kojim ideje vladajuÊe klase postaju dominantne ideje Ëitavog druπtva, zahvata u dobroj meri i radniËku klasu. Ovaj proces je od ogromnog znaËaja za funkcionisanje i perpetuiranje Ëitavog postojeÊeg druπtveno-ekonomskog poretka i njegove vrednosne nadgradnje. Preko „familizma“ se izraæava ideologizirana predstava o kapitalistiËkom druπtvu kao zbiru „slobodnih“ i „nezavisnih“ individua, ravnopravnih u svojim meusobnim odnosima u koje ih dovodi „autonomno opredeljenje“ i „sloboda volje“. Stvara se, dakle, izokrenuta predstava o porodici. Zamagljuje se njeno pravo, objektivno dejstvo, preko kojeg se porodica pojavljuje kao funkcija sistema, i kao takva determiniπe pojedince u njihovoj klasnoj, polnoj i generacijskoj pripadnosti, i ona subjektivno biva doæivljena kao jedino mesto gde se pojedinac ostvaruje kao autonomna, slobodna liËnost, kao upravljaË vlastitim æivotom. Linda Gordon 42 u tom smislu piπe: „Porodice su podræavale opresiju razdvajajuÊi ljude u male, izolovane jedinice, nesposobne da se udruæe u borbi za zajedniËke interese. I viπe, porodice teæe da zaklone i samo postojanje zajedniËkih interesa, uËeÊi ljude da svoje brige smatraju liËnim i privatnim, dok su one, zapravo, druπtvene... Porodice promoviπu individualizam i laæno povezivanje liËnog identiteta s privatnom svojinom, privatnim prostorom itd...“. 2. FeministiËka kritika patrijarhalizma Za neometano trajanje i funkcionisanje ovakve porodice, neophodna je jasna diferenciranost polnih i generacijskih uloga, te raspodela moÊi i autoriteta u hijerarhijskom obliku. Ovde feministiËki pisci uoËavaju spregu kapitalizma i patrijarhalizma, koji, mada 42

L. Gordon: Functions of the Family, u zbirci “Voices from Women's Liberation”, str. 183.

72

SAVREMENI FEMINIZAM I TRADICIONALNA ULOGA ÆENE U PORODICI I DRU©TVU

znatno prethodi pojavi buræoaskog sistema, i ovom prilikom pokazuje svoju vitalnost i funkcionalnost za sve antagonistiËke sisteme u istoriji. Sa stanoviπta kapitala vaæi parafraza: „da patrijarhata nema, trebalo bi ga izmisliti“. Patrijarhalna kultura i ideologija nude izgraen sistem ideja i vrednosti, jasno konstruisane modele ponaπanja i precizno diferencirane uloge. Æena je tu redukovana na „prirodno“, oduzeta joj je ljudskost, namesto koje joj se nudi „æenstvenost“. „...Muπkarac je definisan kao ljudsko biÊe, a æena kao æensko; kad god se ona ponaπa kao ljudsko biÊe, kaæe se da podraæava muπkarca...“ (Simon de Bovoar). Prema L. B. Iglicinu (Iglitzin) 43, druπtvo je patrijarhalno ako veÊina Ëlanova podræava sledeÊe stavove: 1) podela rada prema polu odraæava prirodne razlike izmeu muπkaraca i æena _ funkcionalna uloga sluæenja i pomaganja, bilo kod kuÊe bilo na træiπtu rada, najbolje odgovara liËnosti æene; tradicionalni „æenski poslovi“ kao uËiteljica, sekretarica, medicinska sestra, najbolje reflektuju æenin sopstveni afinitet; 2) identitet æene se uspostavlja njenim odnosom s muπkarcem _ ona je kÊerka, supruga, majka; moæe biti seksualni objekt ili supruga, ali je njen identitet uvek izveden iz njenog odnosa s nekim muπkarcem u njenom æivotu; æena bez znaËajne veze s muπkarcem odstupa od norme; 3) æene svoje puno ostvarenje dostiæu u ulozi supruge i majke _ ovo je primarna uloga, bez obzira na to imaju li karijeru van kuÊe; 4) æene su detinjaste _ one ne mogu dostiÊi stepen pune nezavisnosti; njima je potrebna paternalistiËka zaπtita od surovosti æivota koja se moæe obezbediti vezom s muπkarcem; æene koje su sluËajno ili po sopstvenom izboru same, devijantne su; 5) æene su apolitiËne _ ako imaju izbora, one Êe uvek radije politiku i „biznis“ prepustiti muπkarcu, æene viπe vole privatnu sferu „doma i srca“. U Ëemu je zapravo suπtina „æenstvenosti“ koja se nudi u patrijarhalnom modelu? I kako se moæe analizirati i kritikovati s pozicija feminizma? Na ta pitanja Êemo pokuπati da odgovorimo. Patrijarhalna misao totalitet ljudske liËnosti veπtaËki razdvaja, pripisujuÊi razum muπkom, a oseÊajnost æenskom polu. Meutim, kada je u pitanju æena, redukcija se tu ne zaustavlja. Ni sama emocionalnost æene nije potpuna, univerzalna, ljudska, veÊ skuËena, osakaÊena, krajnje biologizirana oseÊajnost. Muπkarac moæe 43

L. B. Iglitzin: Patriarchal Heritage, odeljak u “Women in the World: a Comparative Study”, Clio Books, Oxford, 1976.

73

SAVREMENI FEMINIZAM

biti osetljiv na patnje ËoveËanstva, njegov humanizam moæe biti druπtvenorevolucionaran. Æena, pak, ne izraæava æenstvenost time πto pokazuje (Ëak ni) emocionalni interes u sferama van „instinktivnog“, prirodnog, sopstvenog domena, a to su muæ, deca, porodica i „domaÊe ognjiπte“. Niπta u tradicionalnom miπljenju ne menja Ëinjenica da su u svim revolucionarnim, odluËujuÊim trenucima istorije æene rame uz rame s muπkarcima, noπene revolucionarnim humanizmom, iskazivale svoju ljudsku emocionalnost i zainteresovanost za patnje potlaËenih u svetu. Posebno su socijalistiËke revolucije pokazale novi angaæovani (i emotivno) lik æene. Kako je veÊ reËeno, intelektualnost je iskljuËivo muπka osobina, dok je æena, po ovom naËinu miπljenja, odreena kao infantilno, nerazumno stvorenje, nesposobno za analitiËku misao. Savremena verzija patrijarhalizma, u liku psihoanalize, afirmiπe ove ideje u punoj meri. CitiraÊemo Helen DojË (Deutsch): „...Sva posmatranja potvruju Ëinjenicu da je æena intelektualka maskulinizirana; u njoj svest saËinjena od æivih intuicija biva zamenjena hladnom i sterilnom spekulacijom” 44. Drugim reËima, bavljenje intelektualnom aktivnoπÊu liπava æenu vaænih atributa æenstvenosti. Nemali broj istraæivanja izvrπen poslednjih decenija, na koja se pozivaju feministiËki pisci, pokazao je da u inteligenciji muπke i æenske dece nema razlike, te da su konstitutivne predispozicije za intelektualni razvoj oba pola jednake. »injenica da se u kasnijem razvoju kod mladiÊa stimuliπe intelektualni razvoj, a kod devojËica suspreæe, direktna je posledica druπtvenih shvatanja o ulozi polova. Jednu od bitnih komponenti feministiËkog pokreta Ëini i insistiranje na punom intelektualnom i kreativnom afirmisanju æene. U tom smislu raste obim tzv. „æenskog stvaralaπtva“, kako na planu nauËnoteorijskom, tako i u umetnosti, Ëime se izraæava zahtev za promovisanje nove emocionalno-intelektualne osnove æenske liËnosti. 3. FeministiËki zahtev za slobodno raspolaganje sopstvenim telom a) Materinstvo kao oblik otuenja U sklopu feministiËke ideje o novoj ulozi æene nalazi se i zahtev da æene steknu pravo upravljanja vlastitim telom i seksualnoπÊu. Taj zahtev, meutim, veÊ na prvom koraku nailazi na oËigledan „problem“: telo æene proizvodi vrstu! Konzervativna misao na ovoj oËiglednoj Ëinjenici gradi tezu o prirodnoj neravnopravnosti æene, 44

H. Deutsch: Psicologia della donna nell'adolescenza, Einaudi, Torino, 1957, str. 276.

74


pri Ëemu se njena druπtvena uloga i poloæaj u druπtvenoj podeli rada shvataju kao direktna posledica prirodne, bioloπke nejednakosti. Pristalice borbe za osloboenje æene odvajaju, meutim, polnu razliËitost, koja jeste Ëinjenica prirodnog poretka, od neravnopravnosti koja proistiËe iz druπtvenog sistema. Nerazlikovanje bioloπke nejednakosti i druπtvene neravnopravnosti predstavlja druπtveno indikovanu, dugom tradicijom osnaæenu, iskrivljenu predstavu o stvarnosti, protiv koje ustaju feministkinje. „»itava naπa zapadna tradicija, u velikoj meri religiozna, zasnovana je, u stvari, na nekritiËkom uverenju, koje nikad nije podvrgnuto... ispitivanju, na mistifikovanom i mistifikatorskom uverenju da razliËito znaËi i neravnopravno i da polna razliËitost muπkarac-æena predstavlja ’prirodni‘ osnov druπtvene neravnopravnosti...“ .45 U borbi za slobodno raspolaganje sopstvenim telom feminizam je Ëesto posezao za marksistiËkom kategorijalnom aparaturom. Piπe se o eksproprisanju æene od sopstvenog tela i u tom smislu razvija koncept otuenja. Upravo je otuenje Ëoveka od sopstvenog postojanja onaj aspekt alijenacije koji vodi postvarenju ljudskog biÊa, njegovoj redukciji na puki objekat _ kao πto se, piπu feministkinje, dogodilo sa æenom koja je svedena na predmet zadovoljstva, seksualni objekat. Marks i Engels su analizirali dva aspekta postvarenja æene. Prostitucija, kao prvi, oznaËava ekstremnu reifikaciju ljudskog biÊa æene, njenu redukciju na træiπnu robnu kategoriju. Marks, s tim u vezi, istiËe da je prostitucija druπtvena institucija postvarenja, zapravo, institucionalizovano postvarenje i kao takvo, „tolerisano“ od strane druπtva. Engels, pak, analizira drugi aspekt, odnosno postvarenje æene u buræoaskom monogamnom braku u kojem je æena privatni posed muπkarca sa funkcijom produæetka vrste, proizvodnje naslednika na kojeg Êe se preneti vrhovni smisao porodiËnog i, uopπte, ljudskog æivota _ privatni posed. A. GviduËi (Guiducci) 46 skreÊe paænju na joπ jedan oblik otuenja i postvarenja æene, koji se odvija preko materinstva. Polazi od ideje da druπtvena neravnopravnost æene ne proistiËe iz njene sposobnosti da bude majka, veÊ iz „druπtvene upotrebe“ te sposobnosti. Autor razlikuje individualni doæivljaj materinstva od druπtvenih obiËaja koji ga reguliπu, odnosno posledica koje iz toga proizlaze. Materinstvo se tako pojavljuje kao sociokulturna, a ne samo bioloπka kategorija. Antropoloπka istraæivanja su pokazala da bez obzira na zajed45

A. Guiducci: La Maternita come istituto sociale, u zbirci “Veniamo da lontano...”, str. 95.

46

A. Guiducci, op. cit.

75

SAVREMENI FEMINIZAM

niËku bioloπku osnovu (zaËeÊe, trudnoÊa, poroaj), odnos materinstva i zadataka u druπtvenoj podeli rada varira. Margaret Mid (Mead) Êe, nakon prouËavanja tri susedna primitivna plemena Nove Gvineje, napisati: „Vidjeli smo da kod Arapeπa i muπkarci i æene pokazuju liËnost koju bismo mi na osnovi naπih istorijskih ograniËenih optereÊenja nazvali majËinskom sa oËinskim aspektima... UoËili smo da su muπkarci jednako kao i æene odgojeni da surauju, da ne budu agresivni, da reagiraju na potrebe i zahtjeve drugih... U znaËajnoj suprotnosti prema tim stavovima vidjeli smo da se kod Mundugumora i muπkarci i æene razvijaju kao bezobzirni, agresivni, pozitivno seksualni pojedinci, s minimumom majËinskih, maznih osobina... U treÊem plemenu, kod »ambula, naπli smo potpuno preokrenutu ulogu stavova o polu u usporedbi s naπom kulturom. Æena je dominantni impersonalni partner koji rukovodi, a muπkarac manje odgovorna i emocionalno ovisna osoba...47 Ako Arapeπe upitate o podjeli rada, oni Êe odgovoriti: svakodnevno kuhanje, donoπenje ogrevnog drva i vode, plijevljenje i prenoπenje _ sve su to æenski poslovi; kuhanje obrednih jela, noπenje svinja i teπkih klada, gradnja kuÊa, stavljanje slamnatih sveænjeva za pokrivanje krova, krËenje i ograivanje, rezbarenje, lov i uzgoj lama, to su muπki poslovi; izrada ukrasa i briga za djecu muπki su i æenski poslovi... Sitna svakodnevna briga o maloj djeci, sa svim rutinskim poslovima... sve je to jednako svojstveno muπkarcima kao i æenama.“ 48 Kod Mundugumora Ëak ni dojenje nije iskljuËivi prerogativ majke; potvruje se, zapravo, da ni tu ona nije nezamenljiva. Kako navodi M. Mid, Ëak i æene koje nisu nikada rodile mogu, stavljajuÊi stalno dete na grudi i pijuÊi mnogo kokosovog mleka, za nekoliko nedelja postiÊi da imaju dovoljno, ili gotovo dovoljno, mleka kako bi othranile usvojeno dete. Kod »ambula, æena je ta koja obavlja poslove neophodne za æivot i ishranu, dok se muπkarci bave umetnoπÊu, doterivanjem i sopstvenim izgledom. „Stvari koje muπkarac posjeduje dobija od æene u stvarno vlasniπtvo kao uzvrat za Ëeznutljive poglede i umiljate rijeËi... U prehrani ljudi ovise o ribarenju æena...“ 49 No, vratimo se tekstu A. GviduËi. Polnu diferencijaciju u druπtvu ne treba posmatrati samo sa aspekta njenog „prirodnog“ porekla. Institucionalizacija ove podele, koja se veÊ u primitivnim druπtvima vrπi putem zabrana, negativnog odreenja (u smislu zabrane vrπenja svih poslova sem propisanih), definitivno daje polnoj podeli rada druπtveni karakter. U tom kontekstu dolazi do 47 48 49

M. Mead: Spol i temperament u tri primitivna druπtva, str. 285. Op. cit. str. 66_67.

Op. cit. str. 263_264.

76


procesa otuivanja æene od sopstvenog tela, sopstvene bioloπke funkcije. Korene otuenja u oblasti prokreacije GviduËi nalazi u rastavljanju dva aspekta materinstva: fizioloπkog, koji nuæno biva prepuπten æeni, i druπtvenog, efektivnog upravljanja reproduktivnom funkcijom, koje, oduzeto od æene, putem brojnih propisa i zabrana, vrπe muπkarac i dræava. Malo je oblasti, istiËu feministkinje, u kojima graansko druπtvo pokazuje viπe hipokrizije nego u oblasti prokreacije. VeliËa se i slavi majka, ali samo ako je u braku, dakle, samo kad je potËinjena muπkarcu. „Da bi se uteπile æene zbog svog statusa drugorazrednih graana, majke su posveÊene, okruæene oreolom i obdarene posebnim ’instinktima‘, oseÊajima i znanjem zauvek iznad moguÊnosti shvatanja muπkarca... Svetost i degradacija jednostavno su dve strane iste medalje _ druπtvenog razbojniπtva u odnosu na æenu u klasnom druπtvu...“ 50 Namerni pobaËaj se smatra zloËinom. Druπtvo koje s mnogo entuzijazma uzima u zaπtitu embrion u majËinoj utrobi pokazuje malo interesa za veÊ roeno dete. I dok se, s jedne strane, ukazuju dalje feministkinje, ne priznaje da fetus pripada æeni koja ga nosi, s druge strane dete se smatra vlasniπtvom i privatnom brigom roditelja. b) Borba za slobodan, struËan i besplatan abortus Tako smo doπli do problema kojim se feministiËki pokret intenzivno bavio _ do kampanje za slobodan, struËan i besplatan abortus, koja je, inicirana neposredno od pokreta, u mnogim zemljama dobila masovne razmere. ©ezdesetih i sedamdesetih godina ova borba je predstavljala kljuËnu taËku okupljanja svih struja pokreta u SAD, NemaËkoj, Francuskoj, Italiji i dr. i kao takva pokazala solidarnost i jedinstvo pokreta u konkretnoj akciji. Prvi korak u borbi Ëinila je istorijska analiza porekla i smisla ove zabrane. O. Avenati (Avenatti) u tekstu „Abortus, legalizacija i pravo na roenje“ 51 prezentira jedan sumarni istorijski prikaz, utvrujuÊi da „pravo nasciturusa koje moæe biti u suprotnosti sa individualnim interesom majke, a ponekad (u sluËaju demografske eksplozije) i sa πirim interesima druπtva, biva izraæeno i ozakonjeno tek u proπlom veku“ 52. Abortus je u antiËkim zemljama smatran zloËinom samo 50

Evelyn Read: The Myth of Women's Inferiority, u zbirci “Voices From Women's Liberation”, str. 177. 51 Tekst je objavljen pod naslovom La nostra posizione sull'aborto, u zbirci B. Fra-

botta: “Femminismo e lotta di classe in Italia (1970_73)”, str. 69_74. 52

Op. cit. str. 70.

77

SAVREMENI FEMINIZAM

ako je bio izazvan nasiljem i u tom sluËaju pravo na obeπteÊenje imali su muæ ili otac æene koja je abortirala. Tek su Setimio Severo i Karakala (Caracalla) propisali kaænjavanje (Ëak i smrtnom kaznom) æena koje su skrivile namerni abortus i to (prema tekstu jednog edikta) „...zato πto bi bilo nedostojno (sramotno) da jedna æena moæe nekaænjeno oduzeti svom muæu nadu na potomstvo...“ .53 Iz ovog navoda jasno proizlaze dve stvari: da se muπkarac smatra vlasnikom dece i da æena ne biva kaænjavana zbog krπenja „prava fetusa na roenje“, veÊ zbog povrede oËevog „prava na potomstvo“. Tek je hriπÊanstvo nagovestilo koncept „prava nasciturusa“ mada vekovima o tome nije bio zauziman definitivan stav. KljuËni problem predstavljala je „animacija“, tj. oæivljavanje (odreivanje taËnog momenta u kojem zapoËinje ljudski æivot u materici) 54. U okviru crkve, diskusije su voene i stavovi su oscilirali izmeu neposredne i posredne animacije. Toma Akvinski i srednjevekovni mislioci pod uticajem Aristotela, prihvataju drugu varijantu. Animacija (koja u hriπÊanstvu, zapravo, oznaËava momenat u kojem fetus stiËe duπu) nastaje kad fetus dobije ljudski oblik. Ovaj koncept je prihvaÊen poËetkom XIV veka na Konciliju u BeËu i odræao se tokom narednih vekova. Lex Criminalis Carolina i Koncilij u Trentu sredinom XVI veka odreuju momenat animacije smeπtajuÊi ga u sredinu trajanja trudnoÊe i zloËinom se smatra, od tada, samo namerni pobaËaj izvrπen u drugoj polovini trudnoÊe. Tek 1869. godine Pije IX eliminiπe razliku izmeu prvog i drugog dela trudnoÊe, izjednaËavajuÊi svaki abortus sa ubistvom i propisujuÊi ekskomunikaciju za æene koje ga izvrπe. K. Driskol (C. Driscoll ) 55 istiËe da je ovakav stav bio od vitalnog interesa za crkvu, jer je obezbeivao porast broja vernika. Naravno, analiza ekonomskih i politiËkih uslova koji su doveli do ovakvog stava katoliËke crkve prema kontroli raanja nije do sada vrπena. U SAD, iznosi K. Driskol, uvoenje zabrane abortusa povezano je s prednostima koje je ekspanzija populacije nosila u godinama posle graanskog rata. Prvi zakon o zabrani abortusa, donet 1821. godine u dræavi Konektikat, koji je sledio ideju o odloæenom oæivljavanju, zamenjen je 1860. godine kad je zabrana proπirena na Ëitavo trajanje trudnoÊe. U vreme buenja i formiranja neofeminizma abortus je bio svakodnevna pojava i u dræavama koje su ga zabranjivale (npr. u 53

Op. cit. str. 71. Stari Grci su verovali da do animacije dolazi 40 dana po zaËeÊu za muπko dete, a 80_90 za æensko (Nikad nije objaπnjeno kako se odreivao pol fetusa!) _ navedeno prema C. Driscoll: The Abortion Problem, u zbirci “Voices from Women's Liberation”, str. 208. 55 Op. cit. str. 209. 54

78


SAD godiπnje je vrπeno osamsto hiljada do milion ilegalnih abortusa; u Italiji se ta brojka pela i na 3,5 miliona). Feministkinje su insistirale da zabrana abortusa implicira znatne klasne diferencijacije. S obzirom na ogromne svote koje su plaÊane za ilegalno vrπenje pobaËaja ili, pak, za plaÊanje putovanja i svih troπkova u zemljama koje su legalizovale abortus, on je, zapravo, bio „luksuz bogatih“. Siromaπnim æenama ostajala je alternativa: da se pomire s neæeljenim materinstvom (koje njih, za razliku od prve kategorije æena, socijalno i materijalno mnogo teæe pogaa), ili da se predaju u ruke nestruËnim osobama i direktno ugroze zdravlje, pa i æivot. S druge strane, slobodan, struËan i besplatan abortus veÊina feminstkinja shvatala je, zapravo, samo kao korak u pravcu razotuenja Ëoveka (posebno æene) u bioloπkoj i socijalnoj sferi, u ovladavanju sopstvenim prirodnim i druπtvenim postojanjem. Danas abortus ima funkciju „manjeg od dva zla“. Slobodno i struËno obavljen, manja je nesreÊa od neæeljenog, sluËajnog materinstva, sa svim socijalnim, psihiËkim i materijalnim nedaÊama koje ga prate. Na istoj liniji se nalaze i zahtevi za πiroku propagandu i obaveπtavanje, kao i laku dostupnost savremenih sredstava za kontracepciju i planiranje porodice u πirem smislu. c) Seksualna opresija æene Seksualna represija postoji, bez sumnje, u svim istorijskim oblicima antagonistiËki podeljenih druπtava. Ona se odnosi na oba pola, ali je njen teret za æenu uvek bio neuporedivo veÊi. Stoga se feministiËki pokret u velikoj meri angaæuje na razotkrivanju suπtine i smisla ovog specifiËnog oblika delovanja druπtva na liËnost i ceo æivot æene. Seksualnost kao autonomno podruËje liËnosti, kroz istoriju, æeni je bila negirana na razliËite naËine. Vekovima je bila neodvojiva od njene reproduktivne funkcije, materinstva. Pravo na ispoljavanje seksualnosti u antiËkom i srednjovekovnom periodu bilo je rezervisano za hetere i kurtizane, dok je udatim æenama bila uskraÊena svaka moguÊnost ispoljavanja seksualnosti van reprodukcije. Kult deviËanstva i materinstva, s jedne, i heterizam, s druge strane, stalni su pratioci patrijarhalne monogamije, neizbeæna posledica njenog dvostrukog morala. Pravna i religijska pravila danas je zamenila psihoanaliza kao novi agent seksualne opresije æene. Anatomija æene proglaπena je njenom sudbinom, a Ëitava njena seksualnost definisana je negativno u odnosu na muπkarca. U formi-

79

SAVREMENI FEMINIZAM

ranju liËnosti æene presudna je spoznaja anatomske razliËitosti polova u edipalnoj fazi. Od tog momenta njena dalja sudbina Êe biti odreena naËinom na koji tu razliku prihvata: ili Êe se razvijati normalno, tj. prihvatajuÊi „kastraciju“ i prelazeÊi s klitoriËne na vaginalnu fazu seksualnosti, ili Êe, pak, æeleti „neπto sliËno“ muπkom polnom organu i dalji njen razvoj biÊe oznaËen tzv. „kompleksom muπkosti“. FeministiËka analiza poznate Frojdove ideje o dva tipa seksualnog zadovoljenja æene („klitoriËnom“, kao infantilnom i manje vrednom i „vaginalnom“ kao zrelom, punovrednom) ukazuje na nov naËin vezivanja seksualnosti æene s njenom reproduktivnom funkcijom. Jedino istinsko, zrelo, „pravo“ seksualno zadovoljenje æene je ono koje omoguÊava zaËeÊe. Autonomna seksualnost, odvojena od prokreacije, znak je nezrelosti i „manjkavosti“ u psihofiziËkom razvoju æene. Takozvana seksualna revolucija predstavlja nov oblik mistifikacije seksualnog biÊa æene. Stari konformizmi i zabrane su pali, ali ne da bi se ostvarila seksualna sloboda kao razvijanje i obogaÊivanje ljudske liËnosti, veÊ „seksualna sloboda“ kojom su i muπkarac i æena svedeni na objekte, robu, u kojoj se afirmiπe samo pseudoseksualnost istrgnuta iz oseÊajnosti, tehnicizirana, otuena i krajnje partikularizovana seksualnost. Fleksibilni graanski sistem apsorbovao je sve oslobodilaËke implikacije ideje seksualne revolucije i seksualna sloboda je transformisana u joπ jednu, rafiniraniju formu represije i otuenja. „Surova je ironija u tome da je afirmacija dostojanstva i iskrenosti seksualne ljubavi postala sloboda za æenu-objekt da prodaje upotrebu objekta“ (Roubotam). „Seksualna revolucija“ predstavlja, zapravo, za æene „pravo“ da imaju seksualne odnose izvan braËnih okvira i, uopπte, umanjeno insistiranje na monogamiji, te u sadaπnjim uslovima stvarne, pre svega ekonomske neravnopravnosti æena i muπkaraca, Ëini æene joπ ranjivijim i stavlja ih u poloæaj lako dostupnog opπteg dobra. Savremeno graansko druπtvo supsumira seksualnost træiπnim kategorijama, razreπavajuÊi na nov naËin postojeÊe suprotnosti u afirmaciji ljudske seksualnosti (odnos seksualnost_reprodukcija, suzbijanje seksualnosti koje patrijarhalna porodica vrπi u cilju sopstvene reprodukcije i reprodukcije sistema i sl). Kako to postavlja Gordana Cerjan-Letica: „...Sve temeljne odrednice druπtva robne proizvodnje _ efikasnost, konzumacija, prestiæ u potroπnji, gomilanje robe i sl. _ reflektirane su na podruËje ljudske seksualnosti bez ostatka. To su... fenomeni obezljuene spolne potroπnje kojoj je motiv prestiæna kompeticija i tretiranje spolnosti kao objekta bolje prodaje robe (u reklamama, sredstvima masovnih komuni-

80


kacija, tijelo, naroËito æensko, tretira se kao objekt, itd)...“ 56 Æensko telo se u træiπnoj πpekulaciji razlaæe na anatomske delove, nezavisne jedan od drugog na naËin koji totalno negira ljudski identitet inkorporisan u æenskom telu. Reintegracija ovih delova, realizacija sopstvenog seksualnog identiteta, predstavlja, za veÊinu feministiËkih pisaca, prethodni korak koji æene moraju uËiniti da bi stupile u slobodan, human, istinski odnos s muπkarcem. Bez sumnje, bilo je i ima joπ zastranjivanja i pogreπno usmerenih pokuπaja u okviru pokreta (kao πto su isticanje lezbijskog iskustva kao alternativne seksualnosti, odbacivanje monogamije u bilo kom obliku i sl) ali, Ëini nam se, da veÊina predstavnica usvaja zahtev za revolucionisanjem seksualnosti u pozitivnom, humanom smislu, koje bi obogatilo odnos muπkarca i æene. Nije, stoga, Ëudno da se Ëesto u feministiËkim tekstovima susreÊe Marksova misao da je odnos muπkarca i æene, najprirodniji od svih odnosa, zapravo pokazatelj u kojoj meri je Ëovekova priroda zaista postala ljudskom. 4. Æena se ne raa, æenom se postaje (Simon de Bovoar) Socijalna sudbina, formiranje i afirmacija æene, zatvorena je u bioloπki determinisan krug njene porodice. Nezavisna egzistencija, samostalnost, direktan odnos sa svetom smatra se devijacijom. Za æenu kuÊa, dom predstavlja sudbinu, izraz njene druπtvene vrednosti. „Sindrom domaÊice“ ponovo postaje predmet analize, ovoga puta iz drugog ugla. Simon de Bovoar piπe: „DomaÊica od drugog pozajmljuje sopstveni razlog postojanja“; ona je zavisna od drugih, Ëitavo njeno postojanje opravdava se postojanjem muæa i dece. On je najpre graanin, proizvoaË, a tek potom muæ. Ona je, pre svega, a Ëesto i jedino, æena. Status domaÊice ne deluje na poziciju æene samo ekonomski, veÊ bitno utiËe i na oblikovanje njene psihe. Malo je poslova koji su sliËniji Sizifovom, sa stalnim ponavljanjem i bez kreativnosti. DomaÊica zapravo ne stvara, ona jednostavno odræava postojeÊe. „Æena svoj jedini vid opstanka vidi u porodici i, bivajuÊi spreËena da ispituje vlastite utopijske moguÊnosti, ostaje u autoritetu postojeÊeg, jaËa ga i podræava...“ .57 Naizgled, æene su psihosocijalno izvrsno usklaene sa svojim inferiornim statusom. One pokazuju kao osobine svoje liËnosti i submisivnost, i podloæniπtvo, i pasivnost i, konaËno, svest 56

G. Cerjan-Letica: Naznake o obitelji socijalistiËke robne proizvodnje, „Pitanja“ br. 7/8, 1978, str. 33. 57 Æarana PapiÊ: Odnos polova _ zanemarena protivreËnost, „Pitanja“ br. 7/8, 1978, str. 7.

81

SAVREMENI FEMINIZAM

o sebi kao manje vrednom „drugom“ polu. Ovaj fenomen, u feministiËkoj literaturi oznaËen kao „interiorizacija ropstva“, analiziran je u brojnim tekstovima. Kako je odbaËena teza da su to „prirodna“, stalna i nepromenljiva svojstva æene, odgovor je traæen i (po naπem miπljenju) pronaen na planu druπtveno-istorijskog i individualnog formiranja lika i uloge æene. PotËinjenost æene je prvi oblik potËinjavanja u ljudskoj istoriji, æena je „prvi Ëovek kojim se drugi Ëovek posluæio kao sredstvom“. Svi antagonistiËki sistemi redukovali su ljudski identitet æene. Bioloπke funkcije determinisale su, gotovo iskljuËivo, njeno druπtveno postojanje. Rezultat istorijskog oblikovanja æenske liËnosti predstavlja „nataloæena alijenacija“ (N. Ler-SofroniÊ), koja se u konkretnom istorijskom trenutku izraæava osobinama æene koje se potom, procesom ideologizacije, prezentiraju i doæivljavaju kao „prirodne“. Na individualnom planu, æena procesom socijalizacije „uËi da bude æena“. Porodica se pojavljuje kao primarno mesto u kojem se vrπi socijalizacija deteta i oblikuje æena prema modelu „æenstvenosti“, u koji se mora uklopiti, ukoliko se æeli socijalno i ekonomski integrisati u sistem joπ uvek patrijarhalnih odnosa. Sopstvenim uzorom, porodica jasno izdiferenciranih uloga, u skladu s tradicionalnim vrednostima i stereotipnim karakteristikama oba pola, deluje u pravcu usvajanja tih stereotipa, „prirodnih“ osobina za svaki pol i guπenja i potiskivanja osobina koje se pripisuju drugom polu. U tom smislu se Ëesto susreÊe shvatanje o porodici kao primarnom agentu transmisije druπtvenih vrednosti. E. G. Beloti (Belotti) ukazuje da se joπ pre roenja deteta formiraju razliËiti stavovi i oËekivanja u porodici i okolini vezani za pol deteta. Naπa kultura, koja privileguje muπku u odnosu na æensku ulogu, konstruisala je Ëitav sistem predznaka zasnovanih na raπirenim verovanjima i predrasudama koji bi trebalo da ukaæu na pol oËekivanog deteta. Ti „narodni obiËaji... ispitani u celini... pokazuju æelju i nadu da Êe nasciturus biti muπko... Ako analiziramo indicije, otkrivamo jednu zajedniËku karakteristiku: oni za koje se veruje da najavljuju muπko dete su pozitivni _ dobro raspoloæenje, zdrav ten, æustri pokreti ploda, mesec koji se puni itd. Mnogi pretpostavljeni znaci roenja muπkog deteta odnose se na desnu stranu tela...“ .58 Nakon roenja, veÊ od prvih dana (gotovo u svim zemljama razlikuju se boje kojima je okruæeno novoroenËe: plavo za deËake, 58

Elena Gianini Belotti: Dalla parte delle bambine, Feltrinelli, Milano, 1973,

str.15_17.

82


ruæiËasto za devojËice) podstiËe se razliËito ponaπanje dece u skladu s polom. DeËaci su podsticani na aktivnost, kreativnost, borbenost; devojËice, pak, na pasivnost, posluπnost, neænost. RazliËite igre (a poznat je znaËaj i funkcija deËjih igara), razliËite igraËke, pa i razliËita knjiæevnost za decu (setimo se „Enciklopedija za deËake“ i „Enciklopedija za devojËice“), od prvih dana uËe decu da se meusobno razlikuju prema polu i da se formiraju u skladu s modelima i uzorima koje pruæaju i zahtevaju odrasli. „Æene uveravaju“, piπe K. Lonci (C. Lonzi), „od detinjstva da ne donose odluke i da zavise od osoba ’sposobnih‘ i ’odgovornih‘, oca, brata, muæa...“ .59 Prema E. Beloti, Ëitavo uslovljavanje opstaje pod uslovom da se u drugom polu provocira suprotstavljeni. „...Superiornost i snaga jednog pola se odræavaju iskljuËivo na inferiornosti i slabosti drugog pola. Ako se muπkarac oseÊa takvim samo ako moæe dominirati, neizbeæno je proizvesti nekog ko Êe prihvatiti da bude dominiran...“.60 Ovde, zapravo, leæi jedan od osnovnih motiva koji su podstakli radikalno i socijalistiËki orijentisano krilo na kritiku tradicionalnog, reformistiËkog pravca u feministiËkom pokretu. U nepromenjenim druπtvenim okvirima, istiËe se, ne moæe se postiÊi ravnopravnost polova. Jer, tradicionalno shvaÊena muæevnost jednostavno je nemoguÊa bez tradicionalno shvaÊene æenstvenosti kao svog komplementa. Stoga je neophodna radikalna promena poloæaja i uloge oba pola, a postojeÊi druπtveni poredak graanskog sistema ne pruæa za to objektivne moguÊnosti. U formiranju liËnosti æene uËestvuju, udruæeni, tokom Ëitavog njenog æivota porodica, πkola, sredstva masovnih komunikacija, posebno æenska πtampa i dr. Stalno joj se govori da je drugaËija i specifiËna, te ona poËinje da veruje u tu drugaËijost, koja, zapravo, nije drugo do _ inferiornost. M. L. Karden (Carden) ukazuje u tom smislu da se æena, ulovljena u okvirima socijalnih institucija i institucionalizovanog ponaπanja, nalazi u zaËaranom krugu: πto se viπe trudi da dostigne ideal, postaje sve pasivnija i potËinjenija; sve viπe okupirana izgledom, a manje idejama; sve nesigurnija u sebe i sve sklonija da poveruje da su muπkarci superiorna biÊa.61 O kontradikcijama koje prate formiranje æene M. Taks (Tax) piπe: „Od dana kada nauËi da razumeva signale, sve πto æena Ëuje je serija kontradiktornih instrukcija i konfliktnih opisa o naËinu kako 59

C. Lonzi: Sputiamo su Hegel, u zbirci R. Spagnoletti, “I movimenti femministi in Italia”, str. 109. 60 E. G. Belotti, op. cit. str. 58. 61

M. L. Carden: The New Feminist Novement, Russel Sage Foundation, New York, 1974.

83

SAVREMENI FEMINIZAM

da izgleda i da se ponaπa. Ona mora biti skromna, a ipak, izazovna. Mora biti jaka, a ipak slaba; ranjiva, a ipak sposobna da se zaπtiti; dovoljno pametna da stekne muπkarca, ali ne dovoljno pametna da ga ugrozi; ili, pak, dovoljno pametna da sakrije svoju inteligenciju i njom veπto manipuliπe. Æeljena od svih, ali zainteresovana samo za jednog; rafinirana, a ipak naivna“.62 »itav splet faktora socijalizacije udruæuje se da æenu uveri da se sreÊa nalazi u zavisnosti od muπkarca, u prihvatanju modela æenstvenosti koji znaËi pasivnost i ograniËavanje na sferu „privatnog“. NauËnu podrπku i teorijsku osnovu ovakvom modelu pruæaju psihoanaliza i funkcionalizam. Oba misaona pravca poklanjaju mnogo paænje individualnom formiranju liËnosti i, kad je æena u pitanju, problem ljudskog identiteta se pomera sa opπteljudske na specifiËno polnu identifikaciju. N. Ler-SofroniÊ o tome piπe: „Inicijalna pretpostavka ortodoksne psihoanalize je... da je ,anatomija æenska sudbina‘, te da je æenina socijalna uloga bitno obiljeæena konstitucionalnim karakteristikama njenog pola. Osnovna pretpostavka, pak, funkcionalizma jeste da je uslov funkcionisanja poretka pravilno privikavanje na socijalne uloge i dosljedno ponaπanje jedinke i grupa u skladu s tim ulogama. Posebno, a vjerovatno najznaËajnije, mjesto imaju polne uloge koje se zasnivaju na seksualnoj podjeli rada...“ .63 Socijalizacija polova, kako se vrπi u naπoj civilizaciji sa i dalje izraæenim patrijarhalnim tradicijama, ne osiromaπuje i ne pogaa samo æenu. „Sindrom Ksantipe“, tiranija æene, pojavljuje se oduvek kao „nusproizvod“ muπke dominacije. Simon de Bovoar u „Drugom polu“ pruæa izvanrednu analizu onoga πto naziva dijalektikom gospodara i roba: tlaËeÊi, gospodar i sam postaje potlaËen. Muπkarci su zarobljeni sopstvenom vlaπÊu, istiËe De Bovoar. Zato πto samo oni zarauju, æene od njih zahtevaju novac; zato πto samo oni stvaraju karijeru ili biznis, æene od njih zahtevaju da budu uspeπni; zato πto samo oni ukljuËuju transcendenciju, æene æele da im je oduzmu, gospodareÊi njihovim planovima i uspesima. Æene od svoje slabosti stvaraju oruæje; meutim, ostaje Ëinjenica da one jesu slabe. „Velika razlika je u tome da je kod æene zavisnost interiorizovana: ona je rob, Ëak i kad se ponaπa naizgled slobodno; dok je muπkarac suπtinski slobodan... ako on izgleda ærtvom, to je zato πto su njegova optereÊenja najoËiglednija: æena je izdræavana od njega, poput parazita; ali parazit nije pobedniËki gospodar. Istina 62

Meredith Tax: Woman and her mind: the story of everyday life, “Notes from the sec-

ond year: women's liberation 63

_

major writtings of the radical feminists”, str. 15_16.

N. Ler-SofroniÊ: Odiseja ljudskog identiteta æene, „Pitanja“ br. 7/8, 1978, str. 13.

84


je da... muπkarac i æena zajedno trpe opresiju institucija koje nisu stvorili... Za njihovo zajedniËko dobro, situacija mora biti promenjena tako πto Êe se zabraniti brak kao ’karijera‘ za æene... Æena se oslanja na muπkarca zato πto joj nije dozvoljeno da se oslanja na samu sebe; on Êe osloboditi sebe oslobaajuÊi nju _ πto Êe reÊi, dajuÊi joj da neπto Ëini u svetu...“ .64

64

Simone de Beauvoir: The Second Sex, Landsborough Publ. Ltd, London, 1960, str.

197_198.

85

V poglavlje

ODNOS FEMINISTIÆKOG I RADNIÆKOG POKRETA

1. Uloga i znaËaj novog identiteta æene nogi autori odreuju feminizam onako kako to Ëini npr. Nada Ler-SofroniÊ, podrazumevajuÊi pod tim pojmom „...najopπtije reËeno... tendenciju stvaranja i artikulacije æenske svesti ka otporu protiv podreenog druπtvenog poloæaja, klasiËne æenske uloge...“ .65 Mada prihvatamo πire odreenje ovog pojma, nesporno je da feminizam ukljuËuje, kao veoma bitnu, i ovu „svesnu“ dimenziju. PokuπaÊemo da malo bliæe razmotrimo i ukaæemo na osnove i domaπaj te „nove svesti“, novog identiteta æene. Traganje za ljudskim identitetom odvija se, istorijski, na dve ravni. Prva je politiËka i predstavlja pitanje identiteta jedne klase, naroda ili dela ljudske vrste i ono se uvek postavlja u vezi sa opresijom, degradacijom i otuenjem ljudskih osobina koje te grupe trpe. To je, zapravo, pitanje politiËko-revolucionarnog identiteta grupe, odnosno klase. S druge strane, generiËko svojstvo Ëoveka je da se pita, ne osvrÊuÊi se na politiËke i druπtvene uslove, o znaËenju i smislu sopstvenog postojanja i ljudskosti uopπte. Ovu ravan nazvali bismo filozofsko-spoznajnom i ona je svojstvena Ëitavom ljudskom rodu, dok je politiËko traganje za identitetom po svojoj prirodi drugaËije: raa se iz opresije i trpljenja i uvek je usmereno protiv neËega, te predstavlja osnov za okupljanje pojedinaca i formiranje socijalnih pokreta. Filozofsko pitanje moæe prerasti u politiËko, ali ne mora. Mase ljudi se mogu istovremeno baviti sopstvenim ja, sopstvenim uslovima egzistencije i potlaËenosti u formi psiholoπkih ili psihoanalitiËkih traganja, ostajuÊi tako, metodoloπki i sadræajno, u granicama individualizma i bez znaËajnije druπtvene teæine. Tek prelaz sa intimnog, pojedinaËnog traganja za sopstvenim identitetom na drugu, politiËku ravan, dakle, s politiËkom perspektivom uvoenja druπtveno-istorijskih parametara (materijalnih uslova, klasa i klasnih borbi, politiËkih i institucionalnih konflikata...), odnosno πire druπtvene realnosti, moæe dati osnova za globalne promene na druπtvenom planu. PolitiËki smisao ovakvog sticanja svesti o sopstvenom postojanju nuæno usmerava na okupljanje masa opresovanih i nastojanje na identifikaciji protivnika.

M

65

N. Ler-SofroniÊ: Marksizam i feminizam, „Opredjeljenja“, br. 1, 1980, str. 130.

89

SAVREMENI FEMINIZAM

Feminizam je odigrao veoma znaËajnu ulogu u afirmisanju novog identiteta æene, ukazujuÊi na brojne protivreËnosti i iracionalnosti njenog poloæaja u kapitalizmu. Oficijelno, savremeno graansko druπtvo prihvata tezu o ravnopravnosti polova kao primerenu buræoaskoj ideologiji „slobode i jednakosti“. To daje zvaniËno jednake moguÊnosti za æene kao i za muπkarce, uklanjajuÊi formalne sankcije koje su u ranijim periodima spreËavale æene da se i suviπe udalje od svoje tradicionalne uloge. One su danas naizgled slobodne da se ukljuËe u bilo koju oblast obrazovanja i zanimanja, dozvoljeno im je da se bave politikom i drugim „muπkim“ aktivnostima. Naglasak koji graansko druπtvo stavlja na prava Ëoveka i participaciju u „demokratskom“ druπtvu onemoguÊava mu da formalno odrekne jednake moguÊnosti, dok je s druge strane diskriminacija neizbeæna osnovica Ëitavog sistema. U takvoj situaciji nuæno se afirmiπu i podstiËu neformalni stavovi i sankcije koji sluæe odræanju nejednakosti. Sju ©arp (Sue Sharpe) tako ocenjuje ameriËko druπtvo: „Proklamovani princip jednakosti sugeriπe da se svako moæe takmiËiti i uspeti: moæeπ uspeti ako pokuπaπ, naravno pod uslovom da nisi radnik, æena ili crnac...“ .66 Sve veÊi znaËaj u odræavanju postojeÊe druπtvene strukture dobija, tako, socijalizacija u smislu formiranja muπke i æenske uloge kao suprotstavljenih. U druπtvu u kojem se osuuje oËigledna diskriminacija, „prirodne“ razlike kakva je polna (ili rasna) sluæe odræanju i osnaæivanju nejednakosti na kojima se temelji Ëitav sistem. AtakujuÊi na postojeÊi sistem polnih uloga, feministiËki pokret, stoga, nuæno dobija antikapitalistiËki karakter, Ëak i kada on nije do kraja i svesno sproveden u svim delovima pokreta. Promovisanje i artikulacija novog identiteta i svesti æene znaËajno je i sa stanoviπta buenja njene klasne svesti. S. ©arp ispravno primeÊuje: „RazliËiti odnosi koje muπkarci i æene imaju prema proizvodnji uobliËili su njihovu svest i za æene porodica obiËno dolazi na prvo mesto. One se retko identifikuju s klasnom borbom koja izgleda da ima malo veze s njihovim æivotima, iako su obiËno one prve koje osete njene efekte...“ .67 Stoga i nije Ëudno πto se æene tako Ëesto pojavljuju kao nenamerni, a najËeπËe i nesvesni, branioci postojeÊeg sistema, stalno podseÊajuÊi muπkarca na njegovu odgovornost prema æeni i deci, obeshrabrujuÊi ga u njegovoj militantnosti van kuÊe. Borba na ideoloπkom planu za novi identitet æene (i muπkarca) pokazuje se tako kao neophodni pratilac borbe protiv materijalnih osnova klasne i polne eksploatacije, jer 66 67

Sue Sharpe: Just Like a Girl, Pelican Books, 1978, str 56. Op. cit. str. 57.

90

ODNOS FEMINISTI»KOG I RADNI»KOG POKRETA

demistifikacijom postojeÊe ideologije ljudi mogu saznati i razumeti sopstvenu ulogu u procesima eksploatacije i dominacije, te se vlastitim naporima angaæovati na osloboenju sebe, kao i drugih. U tom smislu moæemo posmatrati buenje i oblikovanje novog identiteta æene, nove „svesti“ koja je dovodi u sukob s dominantnim druπtvenim sistemom, iako ne uvek sa istom merom zaoπtrenosti i racionalizacije. 2. FeministiËka dilema: borba polova, ili klasna borba? Moæe delovati banalno, ali tvrdnja da postoje æene dominantne kao i æene potËinjene klase esencijalna je za razumevanje realnopolitiËke teæine revandikacija razliËitih pravaca pokreta za osloboenje æene. »isto logiËko razmatranje navodi nas na zakljuËak da novi identitet nema isto znaËenje za æene iz suprotstavljenih klasa. Buræujka ili æena iz srednjih slojeva poseduje, makar i posredno, novac i moÊ, uæiva materijalne i kulturne privilegije, moæe raspolagati svojim vremenom i sl, a ipak, i ona trpi u civilizaciji koja utvruje nesvodive, etoloπke razliËitosti æene. Njeno „sticanje svesti“ Êe biti, meutim, preteæno individualistiËkog tipa, na pojedinaËnom, psiholoπkom nivou. Iz takvog tipa svesti rodila se iluzija univerzalne solidarnosti svih æena, tzv. „sestrinstvo“ (sisterhood, sorelanza) bez uvaæavanja razliËitih druπtvenih uslova egzistencije; otuda i mit o „muπkarcu_neprijatelju“. UtvrujuÊi sopstvenog muπkarca, ili muπkarca uopπte, kao glavnog protivnika, ovakva svest teæi oslobaanju od polne opresije na individualnom nivou, u okvirima postojeÊih druπtveno-ekonomskih uslova. DrugaËije se, zapravo, ne bi ni mogla orijentisati ovakva svest, jer prihvativπi, odnosno utvrdivπi, da opresija u savremenom kapitalizmu ima korene u vlasti klase kojoj i same, makar i posredno, pripadaju, ove æene bi doπle u duboku kontradikciju sa sopstvenim druπtvenim postojanjem. Moæe se pretpostaviti da bi suprotnost izmeu postojeÊeg, privilegovanog socijalnog statusa i novog ljudskog znaËenja æenskosti bila razreπena na πtetu ovog drugog. SupstituiπuÊi klasnu borbu borbom polova nastoji se, prema naπoj oceni, da se izvrπi prestrukturiranje i preraspodela moÊi u okviru postojeÊih klasa, Ëime bi æene privilegovane klase dobile mnogo, ali se postavlja suπtinsko pitanje πta bi takva reorganizacija donela ogromnoj masi æena potlaËene klase. Upravo takvo znaËenje mi vidimo u tezi „radikalnog“ feminizma o polnoj revoluciji kao zameni za socijalne revolucionarne promene. U stvari, sukob polova, nepovezan s borbom za ukidanje klasne strukture

91

SAVREMENI FEMINIZAM

druπtva, biva tolerisan i resorbovan u kontekst razvijenog kapitalizma. Prema oceni M. Repeta (Repetto), reË je o „luksuzu koji sebi druπtvo moæe dopustiti, ostajuÊi duboko patrijarhalno, opresivno, nasilno, seksistiËko: borba polova zapravo ne pokazuje dovoljnu izdræljivost buduÊi da se utemeljuje samo kod æena koje su postigle stepen znatno poodmakle emancipacije...“ .68 Ipak, ovakav feminizam pripremio je teren za prelazak na drugi _ politiËko-socijalni nivo formiranja svesti æene o sopstvenom poloæaju i ulozi. Nismo daleko od tvrdnje da je napuπtanje elitistiËkih tendencija poËetne faze pokreta, ukljuËivanje πirokih slojeva æena, suπtinski doprinelo transformaciji pokreta u kojem se pojavljuje novi kvalitet „svesti“, ne viπe zasnovane na utvrivanju i oblikovanju nesvodive „æenske“ suπtine kao suprotstavljene „muπkoj“, veÊ na afirmaciji æene kao jednog subjekta viπe, kao novog Ëinioca u borbi protiv svih oblika druπtvene nejednakosti i tlaËenja. Previπe su, po naπoj oceni, optimistiËki stavovi da su u savremenom feminizmu definitivno prevladana stanoviπta o borbi polova kao primarnoj. Sama Ëinjenica da se opresija æene ne moæe svesti, u potpunosti i bez ostatka, na klasnu eksploataciju i opresiju, moæe dovesti, i dovodi i danas, do apsolutizacije specifiËnog oblika antagonizma izmeu muπkarca i æene, te zanemarivanja svih ostalih oblika dominacije i suprotstavljenosti u druπtvu. Mada iskljuËujemo tezu o muπkarcu kao neposredno odgovornom, svesnom tlaËitelju, ipak je jasno da se na svim nivoima on pojavljuje upravo kao agent, kao manje-viπe svesni vrπilac ove opresije. „OËiglednost“ ove Ëinjenice moæe zavesti pripadnice pokreta i onemoguÊiti im prodiranje do samih korena i suπtine potlaËenog poloæaja æene. Ovo se moæe dogoditi Ëak i tamo gde ne postoje subjektivne barijere sticanju istinitih i potpunih, druπtveno-istorijski zasnovanih saznanja. MarksistiËka teorija i metod pokazali su se kao dragoceni i nezamenljivi na putu feministiËke analize, tako da danas pokret karakteriπe „eksplozija socijalistiËke sadræine i orijentacije“, radikalizacija zahteva u meri u kojoj dovode u pitanje suπtinske vrednosti i celinu graanskog druπtva. Tako se feminizam, sazrevajuÊi, oblikuje kao znaËajna komponenta revolucionarnih antikapitalistiËkih snaga na Zapadu, prelazeÊi put od buræoaskog, individualistiËkog liberalizma, „reformistiËkog“ feminizma sa zahtevima za jednakost pred kapitalom i graan68

M. Repetto: La nostra storia e appena cominciata, u „DWF“, 14/1980, str. 78.

92


skim zakonima, preko „antimuπke“ orijentacije tzv. „radikalnog“ feminizma, do istinskog radikalizma socijalistiËkog feminizma. 3. Ideja liËno je politiËko i praksa sticanja svesti u malim grupama Jedna od ideja okosnica teorije i prakse neofeminizma je promovisanje sfere „privatnog“ kao oblasti od ogromnog druπtvenog i politiËkog znaËaja. Otuenost privatne od politiËke sfere ljudskog æivota zapazila je veÊ frankfurtska πkola kao jednu od bitnih karakteristika zapadne civilizacije, Ëiji tipiËni princip predstavlja autonomija razliËitih oblasti ljudskog æivota. U zapadnoj tradiciji, voditi politiËke razgovore o privatnoj sferi, odnosno povezati privatno s politiËkim æivotom, predstavlja nedopustivu konfuziju i krπenje osnova modernog miπljenja. Snaga Zapada leæi, prema ovoj tradiciji, upravo u reæimu autonomije: ekonomija, politika, umetnost, religija, pravo, etika, sve su to odvojeni realiteti, regulisani sopstvenim, odvojenim merilima. Meu svim autonomnim oblastima najudaljenije jedna od druge stajale su, πezdesetih godina, privatna i politiËka. Neofeminizam se tada pojavljuje na druπtvenoj pozornici, istiËuÊi kao ideju vodilju tezu liËno je politiËko. Zaπto su baπ æene tako spremno prihvatile ovu ideju i dovele je do krajnjih konsekvenci, izvrsno obrazlaæe Dæ. (J.) Travers u tekstu „Feminizam. Proces involucije ili otvaranja?“ 69. Upitavπi se πta je zapravo „privatni æivot“, odgovara da su to „svi ljudski (ili neljudski) odnosi vezani za aktivnosti van muπke sfere proizvodnje“. Za muπkarca, dakle, liËno je seksualni æivot, aktivnosti u slobodnom vremenu (sport, piÊe i dr.), odræavanje domaÊinstva u kojem on i æena sa zajedniËkom decom jedu i spavaju. Za æenu, meutim, koja nije ukljuËena u „muπku“ proizvodnju, liËno predstavlja Ëitav njen æivot, sve aktivnosti koje vrπi _ posao koji obavlja, seksualni æivot, ono malo slobodnog vremena... Drugim reËima, za æenu liËni æivot predstavlja ukupnost svih odnosa koje ima u æivotu. „OËigledan je“, zakljuËuje Dæ. Travers, „razlog zbog kojeg æena biva ta koja ’neprekidno govori‘ o liËnom æivotu...“ Prvobitna aktivnost pokreta odvijala se u malim grupama koje su praksom „sticanja svesti“ ili „samoosveπÊivanja“ (autocoscienza) pokuπale da pristupe problemima æene na nov naËin. Prvi zahtev je bio redefinisati status i revalorizovati znaËenje liËnog iskustva. 69

Julienne Travers: Femminismo. Processo di involuzione o di apertura?, u zbirci B.

Frabotta, “Femminismo e lotta di classe in Italia (1970_1973)”, str. 30_31.

93

SAVREMENI FEMINIZAM

Priroda opresije nad æenom istraæivana je izveπtajima o liËnom iskustvu. Krajnja privatizacija æivota æene shvaÊena je kao jedan od simptoma opresije. Rascepom privatnog i politiËkog, javnog æivota u muπki orijentisanoj dominantnoj kulturi, liËno je postalo trivijalno. Ustanoviti sliËnost u svojim liËnim iskustvima, za æene je znaËilo veliki korak napred, shvaÊeno je kao politiËki akt i istaknut je zahtev da se ovi aspekti sopstvenog æivota izdignu do politiËkog znaËaja. Neofeminizam, koji je izrastao iz kontrakulture mladih πezdesetih godina, nosio je tragove idealistiËkog individualizma karakteristiËnog za veliki deo tog pokreta. ReË je o tendenciji da se odnos s druπtvom shvati kao identifikacija politike i izraæavanja sopstvenih individualnih potreba, sopstvene instinktivne prirode, odbijajuÊi svaki oblik druπtvenosti i druπtvene odgovornosti. ReË je o nesagledavanju onog πto Markuze (Marcuse) naziva „dijalektikom osloboenja“, odnosno odnosa liËne i politiËke pobune, privatnog osloboenja i druπtvene revolucije. Kako istiËe Markuze, identifikacijom ova dva momenta uniπtava se revolucionarni potencijal i jednog i drugog. „Buræoaski individuum“ ne moæe se prevladati prostim ignorisanjem druπtvenih zahteva time πto Êe se postati odmetnik od druπtva i praktikovati sopstveni stil. Ovakve ideje upravo, meutim, izraæava deo pokreta za koji teza o privatnom kao politiËkom ne predstavlja samo ishodiπte veÊ i konaËni smisao pokreta. OstajuÊi zatvorene u sferi privatnog, odbijajuËi da se ukljuËe u „muπku“ javnu sferu, zapravo, joπ viπe osnaæuju postojeÊu redukciju æenske egzistencije, njenu dalju „getoizaciju“, iduÊi time i nesvesno naruku najæeπÊim protivnicima osloboenja æene. I ovde se potvruje ideja da ekstremna radikalizacija „ulevo“ nije nikad previπe udaljena od ekstremne „desnice“. G. Cezareo (Cesareo), kritikujuÊi ovakve tendencije u pokretu, piπe: „...æene su sklone... da se povuku iz politike koju hegemonizuju muπkarci (tj. danas iz politike kakvu uopπte poznajemo), jer ne oseÊaju da odgovara ni njihovim specifiËnim zahtevima, ni njihovom æivotnom iskustvu; jer oseÊaju da ova politika isuviπe Ëesto zanemaruje ili mistifikuje kontradikciju polova. Meutim, takvo odustajanje ne moæe a da se ne razreπi zatim u obnovi posredniπtva od strane muπkaraca, koji i dalje razrauju i vode ovu politiku, ovekoveËujuÊi mistifikaciju i obnavljajuÊi æensku podreenost...“ .70 Ideju „liËno je politiËko“ veliki deo pokreta ipak shvata drugaËije, kao teænju da se obogati sadræina politike, koja nije samo pitanje promene strukture moÊi veÊ mora ukljuËiti i odnose meu ljudima, 70

G. Cesareo: La contradizzione femminile, ER, Rim, 1977, str. 236.

94


kao i koncepciju same liËnosti. PostavljajuÊi pitanje privatnog, interpersonalnih odnosa, naËina æivota, pokret je doveo u pitanje Ëitavu koncepciju politike u sadaπnjem poretku stvari, uneo je u politiËki æivot zahtev za izmenu i obogaÊivanje i onih oblasti koje su tradicionalno smatrane najintimnijim u æivotu Ëoveka. Praksa „samoosveπÊivanja“ u malim grupama za brojne æene je bila od presudnog znaËaja, ukazavπi da mnogi problemi i tegobe u æivotu æene nemaju korena u liËnim manjkavostima i defektima, veÊ da su posledica objektivne situacije, tj. sociokulturnog porekla. Ako su, dakle, problemi dotad smatrani liËnim, druπtveni po svom poreklu, onda ni reπenje ne moæe biti pronaeno na individualnom planu. Grupa „FeministiËka borba“ 1973. godine piπe: „...PolazeÊi od nas samih, naπih materijalnih uslova, moæemo jasno (i bolno) videti kako se naπi æivoti odvijaju izmeu dva pola: ’posla‘ i ’odnosa muπkarac_æena_deca‘, oznaËenih takoe kao ’svet van kuÊe‘ ili ’svet rada‘... nasuprot ’seksu‘, ’porodici‘ ili ’braku‘ itd. Kad smo jedanput uspele da shvatimo odnos izmeu dve situacije ne kao suprotstavljene, veÊ kao meuzavisne, Ëitava tzv. ’privatna dimenzija‘ ili ’individualna‘ i sve tegobe, strahovi i opsesije koji proizlaze iz njenog shvatanja kao izolovane, nestaju i uspevamo jasnije videti duboki znaËaj slogana feministiËkog pokreta: LI»NO JE POLITI»KO!...“ .71 Onima koji u malim grupama vide metod grupne psihoterapije, Dæ. Travers odgovara: „Prvo, æena ne pati od neuroze koju treba izleËiti. Æena je potlaËena u druπtvenim uslovima koji su joj nametnuti. Drugo, ne oËekuje se da liËni problemi o kojima se diskutuje u grupi mogu biti reπeni mehanizmima same grupe. Ovi problemi su politiËke i druπtvene prirode i samo promenom Ëitavog druπtva mogu biti reπeni na definitivan naËin. TreÊe, cilj grupe nije, kao u psihoterapiji, da reintegriπe æenu u postojeÊe druπtvo, veÊ da osvetli da u ovom druπtvu nema mesta za æenu gde ne biva opresovana...“ .72 S. Roubotam u malim grupama vidi i odgovor na specifiËnost æenske borbe koja se vodi ne samo protiv kontrole muπkaraca i generalne opresije kapitalistiËkog sistema veÊ i protiv interiorizacije opresije. Æene su morale nauËiti da same sebe viπe ne doæivljavaju kao inferiorna biÊa, da „vole sebe i druge æene i imaju meusobno poverenja“ .73

71

Navedeno prema A. Censi: Il privato come politica, str. 54.

72

J. Travers, op. cit. str. 35.

73

S. Rowbotham: Il movimento delle donne e la costruzione del socialismo, “DWF”, 14/I980, str. 24.

95

SAVREMENI FEMINIZAM

4. RadniËki i feministiËki pokret: od nepoverenja do saradnje RadniËki pokret i njegove organizacije u Zapadnoj Evropi dugo su bolovali od idejnog oportunizma i reformizma, od dogmatizacija i redukcije marksizma, od ekonomicizma staljinistiËkog tipa. Pristup æenskom pitanju odraæavao je slabosti i nedostatke pokreta u celini. Uglavnom se bavilo pitanjima vezanim za materijalnu sferu: zapoπljavanja, eksploatacije u proizvodnji, sindikalnog organizovanja æena i sl. Povremeni pokuπaji prevazilaæenja ovakvog redukcionizma nisu nailazili na razumevanje (setimo se, na primer, Rajhovog (W. Reich) pokuπaja „politizacije seksualnih pitanja“ koji je doveo do njegovog iskljuËenja iz KP NemaËke). Malo se vodilo raËuna o specifiËnim vidovima opresije koji nisu neposredno uzrokovani ekonomskim faktorima, veÊ imaju ideoloπku osnovu i psihiËke posledice. „...Odvojivπi klasnu protivreËnost od protivreËnosti polova i zatim pretpostavivπi da druga jednostavno proizlazi iz prve, marksistiËka je analiza i na ovom podruËju bila u zaostatku i, ograniËivπi se na ekonomizam, Ëesto je svodila ’æensko pitanje‘ na parcijalno pitanje ili je neposredno asimilirala muπku dominaciju dominaciji kapitala...“ .74 Osim toga, reπenje „æenskog pitanja“ odlagano je za period nakon socijalistiËke revolucije. U osnovi ispravne teze da se „ne radi o posebnom æenskom pitanju, veÊ o opπteljudskom“, da „nema osloboenja æene bez osloboenja Ëoveka“ i sl, tumaËene su, meutim, tako da su iskljuËivale bilo kakvu ideju o autonomnoj borbi æene za sopstveno osloboenje, bilo kakvo specifiËno polje borbe. Krajem πezdesetih godina doπlo je do revolucionarnih previranja meu grupama koje su na svojim pleÊima oseÊale teret razliËitih specifiËnih formi opresije u kapitalistiËkom druπtvu. Javljaju se pokreti za prava crnaca, studentski pokreti, radikalizacija inteligencije - naroËito kroz novu levicu, ekoloπki pokret, pokreti za osloboenje æena... Ove grupe, svaka sa specifiËnim poljem borbe, ulaze u sukob sa graanskim druπtvom, istiËu zahteve koji dovode u pitanje njegove temeljne kategorije i samu egzistenciju. U isto vreme dolazi do novog talasa radniËkih borbi sa do kraja zaoπtrenim suprotstavljanjem dominantnom sistemu u svim njegovim aspektima. Eksplodiraju do kraja dovedeni konflikti u oblasti proizvodnje i potroπnje, politike i ideologije, Ëitavog sistema vrednosti; ljuljaju se, dakle, temelji druπtva. Tradicionalne radniËke, politiËke 74

G. Cesareo, op. cit. str. 225.

96


i sindikalne organizacije suËeljavaju se s masom novih ideja i zahteva za proπirenje polja klasnog sukoba, s novom istorijskom pojavom najrazliËitijih autonomnih pokreta koje ujedinjuje izrazit antikapitalistiËki karakter. Pred okoπtalu, letargiËnu tradicionalnu levicu postavlja se pitanje odnosa i stava prema svim tim novim revolucionarnim snagama. Taj problem se postavio, dakako, i u odnosu na feministiËki pokret. PoËetnu fazu, susret radniËkog i feministiËkog pokreta, karakteriπe uzajamno nepoverenje. RadniËke organizacije, s jedne strane, ocenjivale su feministiËki pokret kao „malograanski“, kao skretanje s prave linije borbe, „faktor u razbijanju klasnog jedinstva proletarijata“ i time „otupljivanje oπtrice klasne borbe“ i sl. Feministkinje, s druge strane, optuæivale su radniËki pokret za nezainteresovanost i hipokriziju kad su u pitanju problemi æena, za seksizam u sopstvenim redovima, jednom reËju, za „punu integrisanost u patrijarhalnu ideologiju“. Mada su objektivne slabosti i na jednoj i na drugoj strani delom odgovorne za poËetno meusobno poricanje, u velikoj meri se radilo i o meusobnom nepoznavanju i nerazumevanju. Prethodna pitanja koja su se postavljala za radniËki pokret u odreivanju odnosa prema pokretu za osloboenje æene bila su: da li borba za osloboenje æena predstavlja bitnu komponentu revolucionarnog procesa, i ako predstavlja, u Ëemu je njen antikapitalistiËki karakter, te u kom je odnosu prema strategiji proleterskog pokreta? U poËetnoj fazi, feministiËki pokret pokazuje izvesne objektivne slabosti koje ga udaljuju od radniËkog pokreta. KarakteristiËno je, kako ukazuju i A. Maraci (Marazzi) i E. Tedeski (Tedeschi),75 da je talas feminizma najpre zahvatio æene iz intelektualnih slojeva i sitne buræoazije, zaposlene i studentkinje. Ovi slojevi æena, viπe od drugih, bili su osetljivi na nove feministiËke sadræaje. Dostignuti stepen obrazovanja, te moguÊnost zapoπljavanja i s tim povezanog minimuma ekonomske nezavisnosti, dozvoljavali su dve vrste procesa: najpre, da svesnije doæive kako eksploataciju kapitala, tako i specifiËnu opresiju u porodici, na radnom mestu i druπtvu uopπte, kojoj su izloæene kao æene; i drugo, posedovale su sposobnost racionalizacije otuenja i psihiËke zavisnosti æene, u pokuπaju jedne analize koja za predmet ima celinu iskustva individue _ æene. „SamoosveπÊivanje“ u prvim malim grupama preteæno 75 A. Marazzi i E. Tedeschi: Donna: riforma o rivoluzione?, Controcorrente, Rim, 1977, str. 117, i dalje.

97

SAVREMENI FEMINIZAM

je u svojoj suπtini intelektualnog tipa i prvih je godina centralna taËka feministiËke prakse, iako ne i jedini njen izraz. Mala grupa, meutim, Ëesto se javlja kao samodovoljna, izolovana i samo sluËajno povezana sa analognim strukturama. Proklamovani „spontanizam“ i izriËito odbijanje ma kakve formalne organizacije delovalo je u ovoj prvoj fazi tako da praktiËno nije postojala kakva zajedniËka dimenzija koja bi povezivala i objedinjavala iskustva i elaboracije pojedinaËnih grupa. Spektakularnost pojedinaËnih akcija nije bila i mera efikasnosti pokreta. AnalitiËki nivo ovog prvog perioda nije uspevao da prevazie deskripciju. Teorijski pokuπaji najËeπËe su se iscrpljivali u opisivanju pojedinaËnih oblika opresije i eksploatacije æene. Ovaj metodoloπki postupak Ëinio se najispravnijim, praktiËno nepogreπivim, jer je stvarao utisak neposrednog prodiranja u suπtinu problema, koji se u ovakvom tipu analize, utvruje kao suprotnost muπkarac_æena; delovao je i najuverljivije, jer je nailazio na neposredni emocionalni odziv æena, od kojih je svaka s lakoÊom mogla individualizirati svog „muπkarca-opresora“. Ovakva vizija, ideoloπka koliko i idealistiËka, πematizuje ljudsku realnost, deleÊi je u dve odvojene celine: s jedne strane, æena _ ærtva par excellence, s druge, muπkarac _ obavezno opresor, πto je najËeπÊe zavrπavalo identifikacijom pola i klase. Muπkarci i æene pojavljuju se kao dve klase sa istorijski sukobljenim interesima i, sledstveno tome, u meusobnoj borbi. Razumljivo je da ovakve koncepcije nisu mogle predstavljati ishodiπte ma kakvog susreta sa radniËkim pokretom. FeministiËki pokret se vremenom oslobaa svojih „deËjih bolesti“ iz poËetne faze, prodiruÊi u svojim teorijskim nastojanjima do dubljih, strukturnih razloga potËinjenosti æene, πto nuæno dovodi do njegove socijalistiËke orijentacije i time povezivanja sa radniËkim pokretom. U tom smislu tumaËimo i ocenu N. Ler-SofroniÊ socijalistiËki usmerenih pokreta za osloboenje æene: „Pitanja koja æena autonomno pokreÊe... ne tiËu se nikada samo æene i ne odnose se samo na humanizaciju odnosa meu polovima, veÊ se tiËu cjeline druπtvenih odnosa i njihovih korelata“ 76. FeministiËka borba protiv „seksizma“ gubi sve viπe konotaciju „borbe polova“, dok se sve viπe afirmiπe njena suπtinska antiburæoaska komponenta. Jer, seksizam nije ideologija van vremena i prostora, bez uzroka i istorije, i kao takva svojstvena svim muπkarcima kao univerzalna konstanta, bilo da su buræuji ili proleteri. Naprotiv, to je ideologija koja, iako prihvaÊena i od veÊine muπkaraca potlaËene 76

N. Ler-SofroniÊ: Osloboenje æene str. 128.

_

putevi i stranputice, „Argumenti“, br. 1/79,

98


klase, predstavlja proizvod buræoazije, njoj sluæi i ekonomski i politiËki. Osnovna korisnost seksistiËke ideologije za vladajuÊu klasu i odræanje postojeÊeg sistema leæi u podeli masa i same radniËke klase, a u skladu sa opπtom tendencijom razbijanja jedinstva eksploatisanih, uvoenjem, πto je moguÊe viπe, elemenata i osnova podele. U tom smislu buræoazija preuzima od ranije vladajuÊih klasa patrijarhalnu seksistiËku ideologiju, ugraujuÊi je u same temelje strukture graanskog druπtva. Posredi je ideologija kapitalistiËkog sistema koja je uperena ne samo protiv æena veÊ i protiv muπkaraca potËinjene klase, jer ih liπava najvaænijeg saveznika _ æena iz sopstvene klase. Tako kritika patrijarhalizma i seksizma unutar radniËke klase i radniËkog pokreta, zapravo, doprinosi jedinstvu radniËke klase i proπiruje domet i sadræinu klasne svesti. Analizom i kritikom porodice u savremenom kapitalizmu, feminizam je ukazao na joπ jednu Ëinjenicu od bitnog znaËaja za radniËki pokret: muπkarac se i u proleterskoj porodici pojavljuje kao koËnica osloboenja æene, teæeÊi da oËuva izvesne privilegije koje ima na osnovu polne podele u druπtvu, ponaπajuËi se na taj naËin suprotno opπtim interesima svoje klase. FeministiËki pokret svojim okretanjem ka problemima æena domaÊica deluje u pravcu politizacije ogromnog dela druπtva koji je do sada ostajao van tokova socijalnih i politiËkih borbi, a po prirodi svog poloæaja potencijalni je saveznik radniËke klase. Od kakvog je to znaËaja za zemlje u kojima i do 80% (Italija, npr) æena pripada upravo toj kategoriji, mislimo da ne treba posebno obrazlagati. Unoπenjem Ëitave jedne nove sfere, oblasti privatnog u polje politiËke borbe, feministiËki pokreti se suπtinski suprotstavljaju redukcionizmu nasleenom iz staljinistiËkog vremena, po kojem promene u ekonomskoj strukturi „same po sebi“ i bez potrebe za nekim radikalnim zahvatima i akcijama subjektivnih snaga socijalizma dovode do promena u ideoloπkoj nadgradnji. S. Roubotam tako kritikuje 77 koncepciju tradicionalnih politiËkih organizacija levice, po kojoj se nivoi aktivnosti postavljaju u formi piramide: pri dnu su konflikti u proizvodnom procesu i borbe za politiËku vlast; slede borbe na socijalnom planu (Ëesto shvatane krajnje usko kao pitanje stanovanja); zatim dolaze problemi πkole, socijalne pomoÊi i teme iz oblasti kulture, kojima se eventualno mogu prikljuËiti politika polova, politika „liËnog“, ekologija i brojne druge 77

S. Rowbotham, op. cit. str. 45.

99

SAVREMENI FEMINIZAM

stvari koje se uglavnom podrazumevaju pod „kvalitetom æivota“... Sa feministiËkog stanoviπta (i ne samo feministiËkog), ovakvo hijerarhizovanje problema pokazuje se neprihvatljivim. Kritiku levice, ali i mesto feministiËkog pokreta u strategiji proleterske borbe izraæava i R. Spanjoleti (Spagnoletti): „Borba za osloboenje æene u odnosu na klasnu borbu ne predstavlja puki dodatak, joπ jedan specifiËan razlog, veÊ istinsku i svojstvenu kulturnu revoluciju, sposobnu da ponovo otvori diskusiju o dihotomiji æivota i politike, da ogoli, s temama porodice, odnosa meu polovima, istoriËnosti potreba, kvaliteta æivota, teorijsku sklerotiËnost koja paraliπe veliki deo stare i nove levice u pozitivistiËkoj kanonizaciji marksizma Druge internacionale...“ .78 Neofeminizam tako koincidira ne samo vremenski, veÊ i sadræinom, s novom druπtvenom i politiËkom praksom koja se javlja u okviru samog radniËkog pokreta nakon 1968. godine i koja otvara „nove horizonte socijalnih borbi koje bi radikalne promene u fabrici povezale s praktiËnim inicijativama za socijalne i kulturne alternative graanskoj civilizaciji u svim oblastima druπtvene prakse...“ .79 Kao ilustraciju ovakve orijentacije u feministiËkom pokretu naveπÊemo stavove koje je u „Nacrtu platforme principa pokreta za osloboenje æene“ veÊ 1970. godine objavila italijanska feministiËka grupa Pokret za osloboenje æene (MLD), osnovana na inicijativu Radikalne partije Italije. U tekstu se najpre utvruje specifiËni karakter opresije i eksploatacije æene u odnosu na ostale oblike opresije, na ekonomskom, psiholoπkom i seksualnom planu. Iznosi se zatim jedna serija „momenata“ specifiËne opresije: a) bioloπka funkcija prokreacije vekovima je odreivana kao jedina i tipiËna druπtvena funkcija æene; ostala je to i u savremenom druπtvu (uprkos promenjenim ekonomskim, demografskim i socijalnim uslovima) u kojem sluæi za sputavanje i ograniËavanje subjektivnog razvoja æene i njenih druπtvenih funkcija; b) pravila patrijarhalnog druπtva potËinjavaju æenu vlasti muπkarca, tretirajuÊi je kao inferiorno biÊe pod ekonomskim, pravnim i moralnim starateljstvom muπkarca; ovo potËinjavanje se realizuje naroËito u braku i porodici; c) ekonomska eksploatacija æene koja se pokazuje, bilo da je zaposlena ili domaÊica, kao nejednak tretman na træiπtu radne snage, odnosno optereÊenje kuÊnim poslovima; 78

Spagnoletti: I movimenti femministi in Italia, Savelli, Rim, 1975, str. 17.

79

Z. VidakoviÊ: Marks i savremeni svet, Partizanska knjiga, Beograd, 1981, str. 587.

100


d) proces psihiËkog kondicioniranja u kojem se æena od roenja socijalizuje u pravcu „æenskosti“ koja ne predstavlja drugo do inferiornost; jednom interiorizovana, takva „æenska uloga“ onemoguÊava joj da analizira i shvati sopstveni poloæaj, te zavrπava automatskim prihvatanjem kompletnog potËinjavanja „polnom aparthejdu“ po kojem je æena inferiorna i intelektualno i emotivno; e) represija æenske seksualnosti koja nagoni æenu da potiskuje i izobliËava sopstvenu seksualnost, kako bi postala i ostala „seksualno vlasniπtvo“ muπkarca; æena je kondicionirana da bude na raspolaganju i uËini se poæeljnom, ne na osnovu sopstvenih seksualnih pobuda ili kriterija liËnog izbora, veÊ na osnovu „robne ponude“, jer svest o sopstvenoj seksualnosti biva potisnuta, a seksualno zadovoljstvo zamenjeno potroπaËkim zadovoljstvom. MLD zatim utvruje borbu za osloboenje æene kao suπtinski deo opπtije borbe za revolucionarnu promenu u pravcu socijalistiËkog i antiautoritarnog druπtva. U tom smislu ciljevi borbe za osloboenje æene, koji proistiËu iz specifiËnih karakteristika njene potlaËenosti, Ëine integralni deo opπtijih ciljeva: 1) osloboenja od autoritarizma i hijerarhije u cilju druπtva slobodnih i jednakih, u kojem Êe u svakom trenutku biti osigurano maksimalno uËeπÊe svakog pojedinca u odreivanju sopstvene sudbine; 2) osloboenja od dogmatskih ili sektaπkih stavova, od religioznih, rasnih, bioloπkih predrasuda u traganju za ljudskom zajednicom, kao celinom, zasnovanom na poπtovanju æivota i sreÊe svakog pojedinca; 3) osloboenja od ekonomske eksploatacije, za izgradnju takvog ekonomskog ustrojstva koje Êe predstavljati zajedniËki poduhvat u kojem Êe rad predstavljati samoostvarenje, a ne otuenje; 4) oslobaanja od represivnog kondicioniranja i psiholoπkog redukovanja u cilju slobodnog psihiËkog razvoja liËnosti u okvirima najπire moguÊe game ljudskih vrednosti, iskljuËujuÊi sva ideoloπka predubeenja; 5) osloboenja od seksualne represije u cilju slobode i prava na seksualno samoostvarenje i ukidanje svakog oblika tlaËenja Ëoveka u ma kakvoj se formi ono pojavljivalo; 6) osloboenja Ëoveka od ograniËenja sopstvenog tela, uklanjanjem svih ekonomskih, birokratskih, ideoloπkih i psiholoπkih prepreka poznavanju i dostupnosti sredstava koja nude nauka i tehnika. 80 80

Proposta di piattaforma politica dei collectivi femminili, u zbirci R. Spagnoletti: “I

movimenti...”, str. 66_72.

101

SAVREMENI FEMINIZAM

Kao pitanje od sve veÊeg znaËaja za feministiËki pokret postavlja se tzv. „dvostruka militancija“ njegovih pripadnica. Pod tim se podrazumeva, zapravo, borba na dva polja: s jedne strane, zajedno sa radniËkim pokretom i u okviru njegovih organizacija, borba protiv kapitalistiËkog sistema, za uniπtenje klasa, najamnog rada i sve bede i otuenja koje raa taj sistem i buræoazija kao njegov istorijski subjekt; s druge strane, protiv dominacije muπkarca nad æenom, protiv svih specifiËnih vidova opresije æene kao takve, πto podrazumeva i borbu protiv patrijarhalizma i nejednakosti polova unutar samog proleterijata i njegovih organizacija, a πto predstavlja specifiËnost i osnov autonomije pokreta u odnosu na radniËku klasu i njene organizacije. Ovom pojmu skloni smo da damo joπ jedno znaËenje. Naime, „samoosveπÊivanje“, tj. sticanje svesti o sopstvenom poloæaju i ulozi æene, ostaje kljuËni momenat feministiËkog angaæmana. SpecifiËnost istorijske situacije æene oznaËena je, kako smo veÊ pominjali, ideoloπkim naslagama u druπtvenoj i individualnoj svesti; mistifikacije odnosa meu polovima mnogobrojne su i teπko probojne, a interiorizacija sopstvene inferiornosti tragiËna je posledica vekovne potËinjenosti æene. Stoga se borba za sticanje novog identiteta pokazuje kao borba za samoodreenje i moguÊnost subjektivizacije svake æene. Polazak od sopstvene situacije u kojoj su æene najneposrednije pogoene patrijarhalistiËkom praksom i ideologijom pojavljuje se kao preduslov sticanja dubljih i potpunijih saznanja o istorijskim uslovima i druπtvenim okolnostima koji izazivaju i afirmiπu takvu praksu i ideologiju. Prodiranjem do tih istina, otpoËinje proces politizacije pokreta, ne samo putem idejnog pribliæavanja radniËkom pokretu veÊ i putem konkretne druπtvene i politiËke prakse. Upravo u tom momentu susreta izmeu nastojanja da se poloæaj æene „objasni“ ali i „promeni“, u spoju idejne i praktiËne borbe vidimo drugu „dvostrukost“ borbenosti feministkinja. RadniËki pokret, sa svoje strane, preπao je dug put od poËetnog osporavanja vrednosti i znaËaja pokreta za osloboenje æene. Tako se i od vodeÊih liËnosti „istorijske“ levice mogu Ëuti izjave koje kao da su preuzete sa stranica feministiËke literature. Ilustrativan je, u tom smislu intervju koji je E. Berlinger (Berlinguer) dao joπ 1976. godine Karli Ravajoli (Carla Ravaioli), u kojem, izmeu ostalog, kaæe: „...Izvestan reakcionaran i diskriminatoran mentalitet u odnosu na æenu, izvesne pozicije antiæenskih i antifeministiËkih predrasuda i svi oblici æivota i ponaπanja koji proizlaze iz odnosa polova, i sve ostale povezane manifestacije æivota, predstavljaju konkretnu i teπku prepreku emancipaciji æene, i na

102


izvestan naËin Ëine muπkarca opresorom æene. I ne mislim samo na buræuja, kapitalistu, veÊ i na radnika, i na proletera, i na komunistu. To je naslee iz najdalje proπlosti koje danas, s rastuÊom sveπÊu æene o sopstvenim pravima, determiniπe odreenu borbu izmeu polova i zahtev za æenu za oslobaanjem i u odnosu prema muπkarcu...“ .81 I dalje, „u osnovi je... tradicionalno ’muπko‘ druπtvo, usled Ëijeg hiljadugodiπnjeg trajanja nije samo kapitalizam taj koji se okoriπÊuje æenskim radom, bilo radnice, bilo domaÊice, veÊ je to i muπkarac, gospodar, bio on buræuj ili proleter...“ .82 5. Autonomija pokreta za osloboenje æene „Mogli bismo reÊi da je smer puta kojim je proπao feminizam poslednjih godina... bio dijalektiËko prevazilaæenje svoje specifiËnosti i, na duge staze, moæda povratak klasi i njenoj avangardi... No, ovo prevazilaæenje sopstvenog okvira ne treba shvatiti kao povratak na poËetnu taËku, na tradicionalnu politiËku i organizacionu praksu, veÊ isprobanu na Ëitavoj levici, jer danas je odnos sa radniËkom klasom, s njenim potrebama i organizovanim avangardama moguÊ, verovatan i politiËki konstruktivan samo u uslovima proklamovane i priznate autonomije feministiËkog pokreta...“ .83 Za razliku od tzv. radikalnog krila, Ëiju smo praksu zatvaranja i „antimuπke“ orijentacije veÊ kritikovali, socijalistiËki orijentisan deo feministiËkog pokreta u autonomiji ne vidi separatizam. Jasno Êe to istaÊi L. Kastelina (Castellina): „...autonomna organizacija ne znaËi separatnu organizaciju, πto je druga stvar: autonomija pretpostavlja dijalektiËki odnos sa celinom revolucionarnog procesa i organizacijom koja ga vodi, odnos utoliko blizak ukoliko kvalitet tog procesa garantuje interpretaciju, mada parcijalnih, specifiËnih razloga borbe. Separacija znaËi antagonizam i segregaciju...“ .84 Autonomija je potrebna, pre svega, zato πto prihvatanje svih implikacija koje nosi teza o osloboenju æene neÊe biti brz i jednostavan proces ni u okviru same radniËke klase, pa Ëak ni u okviru njene organizovane avangarde. Prevazilaæenje polnog antagonizma pretpostavlja prevazilaæenje ideologije koja vuËe korene iz dalekih istorijskih epoha, zasnovane na vekovima prihvaÊenim i priznatim odnosima, ne, dakle, 81 82 83

Carla Ravaioli: La questione femminile Op. cit. str. 195.

_

Intervista col PCI, 1976, str. 192.

R. Spagnoletti: I movimenti femministi in Italia, Savelli, Rim, 1978, str. 13.

84

L. Castellina: Lettera aperta ai compagni del Manifesto a proposito della questione femminile, u B. Trabotta: “La politica del femminismo”, str. 231.

103

SAVREMENI FEMINIZAM

samo u odnosima kapitalistiËke proizvodnje veÊ „proizvodnje ljudi“ u svim do sada poznatim oblicima. Stoga, smatraju feministkinje, raskinuti okove kapitalistiËkog naËina proizvodnje ne znaËi automatski i okonËati vekovnu potËinjenost æene. „FeministiËka revolucija je najduæa!“, ali istovremeno neodvojiva od proleterske, koja joj stvara neophodne preduslove. S druge strane, ne osporavajuÊi ni u kom sluËaju postojanje klasa, feminizam ukazuje da klasne razlike ipak funkcioniπu na naËin unekoliko drugaËiji kad su u pitanju æene. Istina je da postoje duboke razlike izmeu buræujke i proleterke, ali zar ne postoje i izmeu proletera i proleterke, ili izmeu buræuja i njegove æene? Postoje problemi æene, specifiËni problemi koji prevazilaze klasne razlike i koji Ëine specifiËno polje borbe feministiËkog pokreta. „Govoriti o kontradikciji poloæaja u kojem se nalaze sve æene, ne znaËi zastupati generiËki interklasizam kojeg zaista ima u nekim frakcijama pokreta æena, veÊ to znaËi doprinos analizi uslovljenosti te situacije i znaËi da eliminacija klasa ne predstavlja automatski eliminaciju kontradikcije muπkarac_æena iako je borba protiv kapitalizma fundamentalni preduslov prevazilaæenja te kontradikcije“.85 Ovo, uostalom, nije nepoznato ni u samom radniËkom pokretu. P. Toljati (Togliatti) je, joπ 1945. godine, na prvoj Konferenciji æena komunista Italije ukazao da „emancipacija æene, u stvari, nije i ne moæe biti problem samo jedne partije niti Ëak samo jedne klase. On interesuje sve æene, uz izuzetak, razume se, malih grupa povezanih interesima s privilegovanim vladajuÊim slojevima... Van ovih grupa, treba ostvariti jedinstvo svih italijanskih æena, shvaÊenih u celini kao mase koja ima zajedniËke interese, jer je cela zainteresovana za sopstvenu emancipaciju, za duboku transformaciju sopstvenih uslova postojanja i, dakle, za onu obnovu Ëitavog druπtva bez koje takva promena nije moguÊa...“ .86 Videli smo kako je „interiorizacija ropstva“ tragiËna posledica istorijskog potËinjavanja æene. Upravo zbog toga, æene se jedino autonomnom revolucionarnom praksom mogu osloboditi svog „podaniËkog duha“. ReË je o revoluciji na individualnom planu, koju niko ne moæe izvrπiti umesto æene same. „Æena, htjela to ili ne, mora postati subjekt vlastitog osloboenja!“ (N. Ler-SofroniÊ). 85

_ 86

“Effe”, jun/jul 1975, navedeno prema N. Ler-SofroniÊ: Pokreti za osloboenje æene putevi i stanputice, „Argumenti“, 1/79, str. 122. P. Togliatti: L'emancipazione femminile, ER, Rim, 1973, str. 41.

104

VI poglavlje

NEKA PITANJA EMANCIPACIJE ŸENE U JUGOSLAVIJI

azmotriti svestrano i odgovorno stanje i probleme vezane za pitanje emancipacije æene u Jugoslaviji daleko premaπuje i pretenzije i moguÊnosti ovog priloga.* Æelja mi je, ipak, da ukaæem na tek neka od brojnih pitanja koja se u ovoj oblasti nameÊu. Od ne malog znaËaja je i trenutak u kojem razgovaramo o ovoj temi. Naime, sedamdesete i poËetak osamdesetih godina u nas oznaËavaju period pojaËanog interesovanja za „æensko pitanje". U to vreme objavljuju se znaËajni teorijski i istraæivaËki radovi koji predstavljaju pomak u pristupu i krupan doprinos sagledavanju poloæaja æene kod nas. Duboka ekonomska i opπtedruπtvena kriza koja je zahvatila naπe druπtvo nametnula je neke druge probleme, akutnije i dramatiËnije, πto je, razumljivo, potisnulo „æensko pitanje" u drugi plan. Ipak, potisnuto ne bi smelo znaËiti i zanemareno jer bi neki potezi, danas povuËeni (ma bili oni naizgled i opravdani), mogli, na dugi rok, drastiËno unazaditi poloæaj æene u naπem druπtvu. Nije, uostalom, niπta novo u tome da se druπtva u ekonomski kriznim vremenima oslanjaju na porodicu, πto uglavnom znaËi - æenu. Mnogo bogatije zemlje od naπe, tzv. „dræave blagostanja" Ëesto su krize svojih ekonomija reπavale u sferi socijalne sigurnosti graana, „kreπuÊi" manje ili viπe drastiËno, dræavna izdvajanja za ove svrhe i prebacujuÊi, tako zbaËeni teret, na tradicionalnog nosioca ovih funkcija - porodicu, odnosno æenu. „Reganomija" i „taËerizam" vrlo uspeπno obuhvataju i ove metode. Prepoznatljivi su elementi ovakvog ponaπanja i u naπoj svakodnevici. Socijalni razvoj, nejednom, u partijskim i dræavnim programima i deklaracijama stavljen je u istu ravan sa ekonomskim, ali se to, na æalost nije ostvarivalo ni u periodima najveÊeg privrednog prosperiteta. PorodiËne funkcije, potrebe domaÊinstva i „kuÊni poslovi“, odnosno njihovo podruπtvljavanje, ulaze uglavnom u sferu socijalnog razvoja. Nije nevaæno kako Êe se jugoslovenska zajednica odnositi prema ovim pitanjima u periodu ekonomske krize. Zabrinjava primetna tendencija da se kuÊni poslovi vraÊaju domaÊinstvu, tj. æeni jer, „podruπtvljavanje“ ima neprihvatljivo visoku cenu. U strukturi potreba i izdataka za njihovo zadovoljavanje, domaÊinstva se najlakπe odriËu

R

* Saopπtenje na nauËnom skupu, objavljeno u: „Socijalna politika“, Beograd, 1987/11-12.

107

SAVREMENI FEMINIZAM

onih usluga koje moæe zameniti „kuÊni rad“ æene. Ovome treba dodati i Ëinjenicu da je u naπem druπtvu u ogromnoj veÊini domaÊinstava upravo æena ta koja ima zadatak „finansijskog Ëudotvorca“ koji treba da obezbedi porodiËno „preæivljavanje od plate do plate“. Napred reËeno Ëini da se podsetimo Engelsove opservacije u „Poreklu porodice, privatne svojine i dræave“. PrihvatajuÊi Marksov stav da je razvoj krupne industrije omoguÊio ulazak æene u svet druπtvene proizvodnje, dodajuÊi uz to i suprotstavljenost njenog poloæaja u oblasti javne produkcije i poloæaja u okviru domaÊinstva, Engels je pisao: „...s tim da ostaje iskljuËena iz javne proizvodnje i da ne moæe niπta privreivati ako ispunjava svoje duænosti u privatnoj sluæbi porodice; i da nije u stanju da ispunjava svoje porodiËne duænosti ako æeli da uzme udeo u javnoj radinosti i da sama privreuje...“ .87 Opominje, zar ne? SmatrajuÊi ekonomsko osamostaljivanje pretpostavkom emancipacije æene, Engels tome dodaje i „podruπtvljavanje kuÊnih poslova". Ne zanemarujuÊi opasnost od ekonomistiËkog redukcionizma koji je naneo puno πtete Ëitavom tradicionalnom radniËkom pokretu, a ne malo i tretiranju æenskog pitanja, zadovoljiÊu se napomenom da se u ekonomskoj sferi reπavaju tek pretpostavke, nuæni ali ne i dovoljni uslovi emancipacije æene. U tom smislu valjalo bi ukazati na neke relevantne Ëinjenice druπtveno ekonomskog poloæaja æena, u prvom redu vezane za njihovu zaposlenost i zapoπljavanje. UËeπÊe æena u ukupnom broju zaposlenih u druπtvenom sektoru pokazuje stalan porast: 1945. godine iznosilo je 29,3%, 1982. godine dostiglo je 36,5%, a u 1986. godini 38,0%. Ovo je uËeπÊe uporedivo sa podacima za razvijene evropske zemlje. Meutim, uËeπÊe æena u ukupnom broju zaposlenih veoma je razliËito kada se posmatraju pojedini delovi naπe zemlje. Dok u SR Sloveniji ono iznosi 45,8%, u SR Hrvatskoj 40,9%, dotle je u SR Makedoniji 34,7%, SR Crnoj Gori 35,6% i SAP Kosovu 22,1 %.88 U pogledu profesionalne orijentacije æena, moæe se zakljuËiti da su one uglavnom zaposlene u zanimanjima koja pokazuju veliku sliËnost sa njihovim tradicionalnim porodiËnim funkcijama. U industriji, zapoπljavaju se mahom u granama koje proizvode 87

Engels, F: Poreklo porodice, privatne svojine i dræave, Kultura, Beograd, 1950. str. 74-75. 88 Podaci iz Izveπtaja SFRJ o primeni konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije æena, jun 1983. str. 18 i SGJ za 1986, „StatistiËki bilten SZS“ broj 1577, 1986.

108

NEKA PITANJA EMANCIPACIJE ÆENE U JUGOSLAVIJI

predmete koje su ranije izraivale æene u porodiËnom domaÊinstvu: tekstilnoj, prehrambenoj, i sl. Izvan industrije, kao prosvetne radnice, bolniËarke, lekarke, socijalne radnice, sekretarice, spremaËice i sl, obavljaju uglavnom, funkcije ranije vezane za supruge - majke: formiranje i socijalizacija dece, briga o bolesnima, o nemoÊnima, staranje o ËistoÊi i sliËno. »ak i kada nema neposredne sliËnosti sa tradicionalnom æenskom ulogom, poslovi koje æene obavljaju najËeπÊe spadaju u tipiËno „æenska" zanimanja, jasno razdvojena od „muπkih". Zanimljivo je da su neki ameriËki autori ovom tradicionalnom podelom zanimanja na ,,muπka" i „æenska" objaπnjavali zaπto nije doπlo do automatskog, masovnog otpuπtanja æena u velikoj ekonomskoj krizi tridesetih godina u SAD. Da za nas isto ne vaæi, pokazale su dr Eva BerkoviÊ i Mirosinka DinkiÊ u analizi „Ekonomski poloæaj æene u Jugoslaviji". Privredna reforma πezdesetih godina zahtevala je prelazak sa ekstenzivnog na intenzivni naËin privreivanja, πto je u nekim preduzeÊima nuæno dovelo do smanjenja broja zaposlenih. Na udaru su se naπle, prvenstveno æene ,,sa manje ili viπe jasno prisutnom motivacijom da je pre svega muπki Ëlan porodice pozvan da obezbedi egzistenciju". Tradicionalna shvatanja o „hraniocu porodice" zbrisala su sve proklamacije o ravnopravnosti. Autorke ukazuju da je u SR Srbiji u periodu januar-avgust 1966. godine meu brojem otpuπtenih kao viπka radne snage, udeo æena iznosio 32,3%, a u istom razdoblju 1967. godine – 35,4%. Podaci se, navode dalje autorke, mogu sagledati u pravom svetlu tek ako se ima u vidu da je uËeπÊe æena u ukupnom broju zaposlenih u SR Srbiji bilo 28,6% u 1966. godini, a 28,7% u 1977.89 Navedeni podaci morali bi posluæiti kao opomena i upozorenje u situaciji u kojoj se traæe putevi ozdravljenja naπe privrede, jer se ne bi smelo ponoviti iskustvo u kojem nesrazmerno veliki teret podizanja produktivnosti snose radnice. U pogledu diskriminacije na poslu literatura razlikuje dva osnovna oblika: job discrimination (diskriminacija u poslu) – kada grupe jednako kvalifikovanih radnika u proseku ne dobijaju jednako vrednovane poslove – i wage discrimination (diskriminacija u zaradi) kada su grupe jednako kvalifikovanih radnika nejednako plaÊene za isti posao. Jugoslovensko, kao i sva savremena zakonodavstva, iskljuËilo je moguÊnost ovog drugog oblika, moglo bi se reÊi klasiËnog oblika diskriminacije, ali prvi oblik je joπ uvek veoma prisutan kada su u pitanju æene, a ima indicija da Êe se stanje 89 E. BerkoviÊ i M. DinkiÊ: Ekonomski poloæaj æene u Jugoslaviji, „MarksistiËka misao", br. 4/81. str. 18.

109

SAVREMENI FEMINIZAM

i pogorπati. Naime, brzi razvoj nauke i tehnologije postavlja zahtev za permanentno obrazovanje, usavrπavanje tokom rada. Problem postizanja odreenog zvanja, kvalifikacije, postaje manji od problema odræavanja koraka sa razvojem nauËnih, tehniËkih, uopπte, struËnih dostignuÊa. Da bi se iπlo u korak sa razvojem struke, profesije potrebno je investirati i vreme i energiju. U tom smislu, dodati teret kuÊnih obaveza za æene, gotovo da deluje prohibitivno. Izgubiti, pak korak, zaostati u usavrπavanju, znaËi sporije ili nikako ne napredovati na poslu, πto se, izmeu ostalog, odraæava i na liËna primanja. U Bibliji je zapisano da Êe se vrednost æene procenjivati na 3/5 muπkarca. Ma koliko vekova proteklo od nastanka Biblije i bez obzira na sva dogaanja i promene u meuvremenu, danas proseËne zarade æena u razvijenim zemljama iznose oko 60% zarada muπkaraca. Prema mom saznanju, u naπoj zemlji je poslednje snimanje visine liËnih dohodaka zaposlenih prema polu i kvalifikaciji iævrπeno 1976. godine, a rezultati su objavljeni pet godina kasnije.90 ProseËan liËni dohodak æena niæi je od proseËnog liËnog dohotka muπkarca (sa odgovarajuÊom struËnom spremom) u svim delatnostima osim vodoprivrede. U industriji ove razlike su se kretale od 11% u grupi nekvalifikovanih, do 33,8% u grupi kvalifikovanih, 32,6% kod visokokvalifikovanih i 21,7% kod radnika sa visokom struËnom spremom, u korist muπkaraca. Ovi podaci ukazuju na postojanje izvesnog oblika diskriminacije æena, koje teæe dobijaju rukovodeÊe funkcije, duæe Ëekaju na unapreenje i uopπte, ima ih znatno manje na sloæenjjim, odgovornijim, pa time i bolje plaÊenim mestima. Nepisano je pravilo da se Ëak i u radnim organizacijama sa velikom veÊinom æenske radne snage na rukovodeÊim mestima nalaze muπkarci. TeπkoÊe na koje nailaze æene u svojoj profesionalnoj karijeri, neke tzv. uspeπne æene ilustruju konstatacijom da „æene moraju u svemu biti superiorne da bi bile ravnopravne“. SimptomatiËno je i zabrinjava da se uËeπËe æena u delegatskim telima smanjilo u odnosu na rezultate ranijih izbora, a znano je da rezultati ni ranije nisu bili zadovoljavajuÊi. Za ilustraciju, naveπÊu neke podatke vezane za izbore 1986. godine: - u delegacije u OUR-ima i radnim zajednicama izabrano je 34,11% æena, πto je i najpovoljniji procenat, jer pribliæno odgovara ukupnoj zastupljenosti æena u udruæenom radu (1978. procenat je bio 33,6%), 90 Bilten SZS, br. 1181 iz 1981. godine: „»ist liËni dohodak zaposlenih prema stepenu struËne spreme za rad na radnom mestu i polu za 1976. godinu“.

110


- u poljoprivredi, zanatstvu, ugostiteljstvu, kulturi, nauci i drugim profesionalnim delatnostima - 5,42% æena (1982. bilo je 8,12 odsto). - u delegacijama mesnih zajednica danas se nalazi samo 8,9 odsto æena (na izborima 1978. izabrano je 9,9% æena), - u skupπtinama opπtina: u veÊima udruæenog rada izabrano je 19,5% æena (1978 - 19%), πto je skoro upola manje od uËeπÊa æena u delegacijama OOUR i RZ; u veÊima mesnih zajednica - 8,5% æena (1978. bilo ih je 11,6%); u druπtveno-politiËkim veÊima æene Ëine 21%, - uËeπÊe æena smanjeno je i u Skupπtini SFRJ, sa 17,5% u 1982. na 15,25% u 1986. godini.91 Sve progresivne druπtvene promene, sve revolucije ukljuËivale su masovno u svoje redove i æene. Francuska buræoaska revolucija je tragiËan primer zloupotrebe poverenja mase æena koje su se ukljuËivale u pokret muπkaraca, zavaravajuÊi se da Êe revolucionarna frazeologija postati stvarnost, da Êe kraj privilegija uopπte, predstavljati i kraj muπkih privilegija. Olemp de Guæ, koja je 1791. godine zahtevala da se koncepti Deklaracije o pravima Ëoveka i graanima primene i na æene tvrdeÊi da se æena „raa jednaka muπkarcu i poseduje ista prava: slobode, vlasniπtva, otpora tiraniji“, dobila je prvo, odgovor: „Vladajte naπim oseÊajima! Zakonodavci su pod vaπim nogama!“ (©omet), a potom, kada joj to nije bilo dovoljno - giljotinu jer, „hoteÊi da bude dræavnik, zaboravila je vrline koje odlikuju njen pol...“ Iste godine, 1791. Konvent je odbio predlog o politiËkoj ravnopravnosti polova. Otprilike jedan vek kasnije, 1890. godine Ana Kuliπov u tekstu „Monopol muπkarca“, zapitala je: „Kako je moguÊe izdvojiti æensko pitanje od mnogih drugih druπtvenih problema, koji svi imaju korena u nepravdi, koji svi imaju za osnov privilegije, jednog pola ili jedne klase?“ Ali, nastavlja: „Iskustvo drugih æena i pre svega moje sopstveno, nauËili su me da ako se na reπavanju mnogostrukih i sloæenih socijalnih problema angaæuju brojni muπkarci... to nije sluËaj kad se radi o problemu privilegija muπkaraca i u odnosu na æenu... Svi muπkarci, sem malobrojnih izuzetaka, svoju privilegiju smatraju prirodnom...“. 92 Proteklo je joπ jedno stoleÊe. Naπa je revolucija potvrdila pra91 Podaci navedeni prema: „Æene u izborima 1986“, „Borba", 2. juli 1987. godine i „Informarcija o uËeπÊu æena u odluËivanju prema rezultatima izbora u organe i organizacije Federacije“, SK SSRNJ i Konferencija za pitanja druπtvenog poloæaja æene Jugoslavije, Beograd, septembar 1981. 92

Navedeno prema M. Alloisio, M. Ajo: La donna nel socialismo Italiano, Lerici, Cosenza, 1978. str. 5.

111

SAVREMENI FEMINIZAM

vilo o masovnom uËeπÊu æena. Sada je potrebno da opovrgnu tezu S. de Bovoar prema kojoj æene oduvek uËestvuju u ratovima i revolucijama ali su iskljuËene iz obnove ili stvaranja novog koje dolazi posle. U tom smislu treba razmotriti i Ëinjenicu da se u tri najviπa tela SFRJ (Predsedniπtvu SFRJ, Predsedniπtvu SKJ i SIV-u) nalazi samo jedna æena (Ëlanica SIV-a). Podatak dodatno upozorava ako se setimo da je u posleratnoj 1947. godini, samo savezna vlada imala πest æena ministara.93 Do sada su u ovom prilogu bili pomenuti samo neki aspekti diskriminacije æena u oblasti ekonomije i politike. Ostala je gotovo nedodirnuta socijalno-psiholoπka sfera diskriminacije u okviru koje se æena odreuje kao podreeno, manje vredno ljudsko biÊe (ako joj se veÊ i sama ljudskost ne odrekne sintagmom „Ëovek i æena“). ReË je o devalvaciji liËnosti i uloge æene kroz sve oblike tradicionalnog partijarhalnog mentaliteta i ideologije, u porodici kao i druπtvu u celini. U ovoj socijalno-psiholoπkoj sferi se krije ozbiljna opasnost, obzirom da krizne druπtvene situacije veoma pogoduju narastanju pojava retrogradne svesti. Jedan od ideologijskih modela suprotstavljenih progresivnom naËinu miπljenja je i patrijarhalizam, koji se savrπeno uklapa u sklop zahteva da se „uvede red“ i da se zna ,,gde je Ëije mesto“, da se uspostavi tradicionalna podela uloga u kojoj mladi sluπaju starije, narod sluπa rukovodstvo, a æene, naravno, sluπaju muπkarce. Kriza morala, ili Ëak moralni vakuum, ima posebnu teæinu kada je u pitanju æena i njen poloæaj u druπtvu. S obzirom da je socijalistiËki moralni postulat o punoj ravnopravnosti polova kod nas, u velikoj meri bio tek deklarativnog karaktera, opravdano je oËekivati u ovim „smutnim“ vremenima, najezdu tradicionalnih, paternalistiËkih stavova prema æeni. Legitimnost ovom strahovanju daju i egzaktni podaci iz vremena privredne reforme, ali i pojava nekih „inicijativa“ i „predloga“ u skorije vreme. PodsetiÊu na silne otpore predlogu o produæenju penzijskog staæa za æene, „briljantne“ ideje da se na jednom radnom mestu angaæuju po dve (baπ) æene, inicijative za produæenje porodiljskog odsustva i sl. Sve ove i sliËne „inicijative“ koje naizgled „πtite“ æene, poËivaju zapravo, na ideji o prirodnoj nejednakosti polova, o prirodnoj predodreenosti æene za ulogu supruge i majke. Zaposlenje ,,van kuÊe" za æenu je samo nuæno zlo, druπtveni angaæman ne odgovara njenim uroenim osobinama, politiËka aktivnost je u suprotnosti sa njenom pravom prirodom, a samo je porodiËno okruæenje mesto njene istinske i pune afirmacije. Reπenja koja nude ovi briæni zaπtit93

Navedeni tekst u „Borbi“.

112


nici slabijeg pola samo su zamena i to neadekvatna, pogreπna zamena za prava reπenja problema savremene æene: umesto kraÊeg radnog veka - treba uslove rada uËiniti humanijim; umesto part-time zaposlenja - obezbediti efikasno i finansijski pristupaËno pruæanje usluga domaÊinstvu; umesto duæeg porodiljskog odsustva - obezbediti adekvatne uslove dnevnog zbrinjavanja dece, itd. Prava reπenja za teπkoÊe sa kojima se suoËavaju jugoslovenske æene na putu ka ravnopravnosti zahtevaju i vremena i sredstava, pre svega kroz punu praktiËnu afirmaciju znaËaja socijalnog razvoja. Sa druge strane, treba eliminisati iz procesa socijalizacije polova sve elemente segregacije (πta znaËe, na primer „Enciklopedije za deËake“ i „Enciklopedije za devojËice“?), uskratiti druπtvenu podrπku svim delima i predlozima koji idu u pravcu getoizacije æena u okvire porodice, Ëiniti neprestano napore u pravcu emancipacije druπtva od svih elemenata tradicionalne svesti i patrijarhalnog mentaliteta. Kakva je uloga samih æena u procesu vlastite emancipacije? Veoma Ëesto zapaæamo da su æene, naizgled, psihosocijalno izvrsno usklaene sa svojim inferiornim statusom. One pokazuju kao osobine svoje liËnosti i submisivnost, i podloæniπtvo, i pasivnost, i konaËno o sebi misle kao manje vrednom „drugom“ polu. I ne samo o sebi, veÊ Ëesto i o svim æenama. Ne retko se moæe Ëuti od radnica da mnogo lakπe prihvataju muπkarce rukovodioce, da „æene nisu za πefovanje“ i sliËno. Joπ je Furije zakljuËio: „Æene se, kao sve klase u stanju servilnosti, mrze izmeu sebe, poπtuju pol koji ih tlaËi, preziru svakog Ëoveka koji ih brani i osuuje njihovo robovanje.“ 94 Ovaj fenomen u literaturi je oznaËen kao „interiorizacija ropstva“ i objaπnjavan je na planu druπtveno-istorijskog i individualnog formiranja lika i uloge æene. PotËinjenost æene je prvi oblik potËinjavanja u ljudskoj istoriji. Æena je „prvi Ëovek kojim se drugi Ëovek posluæio kao sredstvom“. Svi antagonistiËki sistemi redukovali su ljudski identitet æene, a bioloπke funkcije su determinisale, gotovo iskljuËivo, njeno druπtveno postojanje. Rezultat istorijskog oblikovanja æenske liËnosti predstavlja „Nataloæena alijenacija“ (N. Ler-SofroniÊ) koja se u konkretnom istorijskom trenutku izraæava kroz osobine æene koje se, potom, procesom ideologizacije, prezentiraju i doæivljavaju kao prirodne. Na individualnom planu, æena procesom socijalizacije „uËi da bude æena“. „Æena se ne raa, æenom se postaje“ zapisala je S. de 94 Navedeno prema: M. Albistur - D. Armogathe, Histoire du feminisme francais, Des Femmes, Paris, 1977. str. 275.

113

SAVREMENI FEMINIZAM

Bovoar. U formiranju liËnosti æene u pravcu druπtveno poæeljnog modela „æenstvenosti“ uËestvuju, udruæeni, tokom Ëitavog njenog æivota porodica, πkola, sredstva masovnih komunikacija (posebno æenska πtampa) i dr. Æene se oblikuju prema modelu u koji se moraju uklopiti ukoliko se æele socijalno i ekonomski integrisati u sistem, moraju usvojiti stereotipne karakteristike svoga pola, a guπiti i potiskivati osobine koje se pripisuju muπkom polu. „Interiorizacija ropstva“, tragiËna posledica istorijskog potËinjavanja æene, reprodukuje se kroz individualizovani proces socijalizacije, pojavljujuÊi se tako, kao individualna hipoteka æene. Upravo zbog toga, æene se jedino autonomnom revolucionarnom praksom mogu osloboditi svog „podaniËkog duha“. Radi se o revoluciji na individualnom planu, koju niko ne moæe izvrπiti umesto æene same. Zato dr N. Ler-SofroniÊ poruËuje da „Æena, htjela to ili ne, mora postati subjekt vlastitog osloboenja!“ Pitanje koje logiËno proistiËe iz gornjeg zakljuËka jeste: ima li ovo druπtvo interesa za realizaciju takve „intimne revolucije“ ili nema? Ako je suditi prema rezolucijama, ima. Ako pak, analiziramo praksu - baπ i nema. Revolucionarni i delatni AFÆ zamenile su konferencije razliËitog naziva, ali sliËnih efekata - malih. Svojevremeno se predsednica takve konferencije na saveznom nivou proËula u javnosti time πto je na partijskom kongresu oπtro osudila „feministiËke pokrete“ (pa joπ i u mnoæini) kod nas. A ipak, „feministiËke" grupe u Zagrebu, Beogradu i Ljubljani pruæile su viπe kvalitetnih studija i analiza „æenskog pitanja“ kod nas, nego sve konferencije zajedno. Je li saradnja baπ nemoguÊa i zaπto, ako je cilj isti? Moæda odgovor leæi u neformalnoj i naravno, nezvaniËnoj konstataciji koju je autorica ovog priloga Ëula od sekretarice savezne konferencije, poËetkom osamdesetih, kada je zamolila za usluge njihove biblioteke. Biblioteke nije bilo, ali joj je sa vrata objaπnjeno: „Vi, naravno, znate da mi ne priznajemo postojanje posebnog æenskog pitanja“. Nisam tada, naravno, mogla reÊi da je naslov moje magistarske teze „Savremeni feminizam“.

114

PRIL0G

PRILOG

NEKI POKAZATELJI EKONOMSKOG I DRU©TVENOG POLOÆAJA ÆENE U JUGOSLAVIJI 1.

U»E©∆E ZAPOSLENIH ÆENA U DRU©TVENOM SEKTORU (STANJE 30. IX 1980) Tabela 2. SFRJ

BiH Cr.Gora Hrvat. Maked. Sloven

Srbija svega uæa ter. Kosovo Vojvod.

Ukupno

35,67 31,33 31,32 39,40 30,48 44,50 33,09 33,66 20,44 35,62

I. Privredne delat.

30,90 26,42 26,92 34,47 26,57 39,62 28,19 28,56 16,24 30,59

1. Industr. i rudar.

33,77 28,50 28,21 39,69 34,08 43,38 30,88 30,l9

19,41 36,02

2. Poljopr. i ribar.

24,39 24,89 32,82 27,54 25,64 46,78 20,75 23,58

6,99 21,05

3. ©umarstvo

9,65

8,08

4. Vodoprivreda

9,63

9,90 11,25

5. Graevinarstvo

8,00

7,25

6. SaobraÊaj i veze

5,03 10,26 6,85

5,35 17,76

9,11

9,12

9,51

6,37 10,47 10,95

8,63

7,78 15,28

8,75

4,49 10,80

8,18

3,81

7,91

13,72 10,97 12,03 14,90 10,77 17,38 13,31 14,08

5,39 12,51 8,86

7,24 12,75

7. Trgovina

47,19 45,30 47,12 50,52 38,27 59,84 42,97 43,93 25,03 45,12

8. Ugostitelj. i tur.

60,20 56,88 49,08 61,96 45,68 73,90 58,40 59,16 44,03 60,61

9. Zanatstvo

17,62 13,53

19,99 17,32 19,27

7,12 14,26

10. Stamb. komun. del. 18,11 19,07 13,65 16,69 17,53 21,83 19,54 19,62

6,79 24,53

11. Finans. i dr. usl.

8,49 21,18 10,l7

50,54 49,39 45,63 51,75 43,82 51,92 50,75 51,79 34,68 50,95

II. Vanprivr. delat.

58,98 56,16 49,48 65,14 49,72 71,59 55,01 56,66 32,54 61,49

1. Obrazov. i kultura

53,28 51,97 43,99 61,21 42,96 65,29 49,02 51,39 25,99 58,42

2. Zdrav. i soc. zaπt.

75,00 71,32 67,11 78,12 67,31 84,31 72,49 72,53 57,64 77,05

3. Druπtv. politiË. zajed. i organiz.

48,35 46,67 40,41 52,99 41,02 61,0l

45,06 46,38 27,80 48,80

NAPOMENA: UËeπÊe æena u ukupnom broju zaposlenih 1945. godine iznosilo je 29,3%

2.

NEKI POKAZATELJI NEPOVOLJNE PROFESIONALNE ORIJENTACIJE ÆENA1

Prema podacima iz 1979. godine, 33% od ukupnog broja zaposlenih æena radilo je u industriji i rudarstvu, a od tog broja opet 1/3 (kao i 1962. godine) u granama tekstilne industrije, 17% u prehrambenoj, duvanskoj industriji i izradi gume, koæe i obuÊe. U navedenim granama radi polovina ukupnog broja æena zaposlenih u industriji i rudarstvu, odnosno 23,5% ukupnog broja æena u pri1

Podaci preuzeti iz Ëlanka E. BerkoviÊ i M. DinkiÊ: Ekonomski poloæaj æene u

Jugoslaviji, „MarksistiËka misao“, br. 4/1981, str. l9_20.

117

SAVREMENI FEMINIZAM

vrednim delatnostima. U trgovini i ugostiteljstvu je naπla zaposlenje 1/5 ukupnog broja zaposlenih æena. To su ujedno i grane u kojima je uËeπÊe æena u ukupnom broju zaposlenih veoma veliko: u granama tekstilne industrije 66,3%, proizvodnji koæne obuÊe i galanterije 63,0%, proizvodnji i preradi duvana 41,9%. Podatke o uËeπÊu æena u ukupnom broju zaposlenih po oblastima delatnosti pruæa prednja tabela. 3.

NEKE NAPOMENE O OBRAZOVNO-KVALIFIKACIONOJ STRUKTURI ÆENA U SFRJ2

Broj nepismenih æena je i dalje veliki i za tri puta veÊi nego muπkaraca. Meu njima je veliki broj radnosposobnih æena. »ak i u gradskim naseljima, gde su moguÊnosti za opismenjavanje ogromne, ima oko l0,8% nepismenih æena starijih od deset godina. Regionalne razlike su velike i kreÊu se za gradsko stanovniπtvo od 0,7 u SR Sloveniji, do 32,6 odsto na Kosovu. Obrazovno-kvalifikaciona struktura zaposlenih æena i dalje je niæa od obrazovno-kvalifikacione strukture zaposlenih muπkaraca. Interesantno je da u republikama gde je ostvarena najveÊa zaposlenost æena najniæa je i obrazovno-kvalifikaciona struktura. Tako, na primer, u Sloveniji, u grupi sa fakultetom, viπom i srednjom πkolom, visokokvalifikovanih i kvalifikovanih radnika, od ukupnog broja zaposlenih æena je 39,2 odsto, u Hrvatskoj 44 odsto, na Kosovu 53,8 odsto, a u BiH 46,4 odsto. To moæe da bude i indikator da tamo gde su moguÊnosti za zapoπljavanje ograniËene, zapoπljavaju se, preteæno, æene koje imaju odgovarajuÊe kvalifikacije. Na primer, nekvalifikovane radnice i one s niæim struËnim obrazovanjem najviπe uËestvuju u ukupnom broju zaposlenih u Sloveniji i Hrvatskoj, najmanje na Kosovu i u Makedoniji. 4.

PROSE»NI LI»NI DOHODAK ÆENA3

Prema stepenu struËne spreme, ukupno i u svim delatnostima, izuzev u vodoprivredi, niæi je proseËni liËni dohodak æena od liËnih dohodaka muπkaraca, Ëak i u delatnostima i granama indus2

Izvor: Æena u udruæenom radu, „Aktuelne politiËke informacije“ SK SSRNJ, br. 3,

1977, str. 56_57.

3 Podaci su preuzeti iz poslednjeg (prema naπem saznanju) snimanja visine liËnih dohodaka zaposlenih prema polu: »ist liËni dohodak po radniku prema stepenu struËne spreme za rad na radnom mestu i polu za 1976. godinu, SZS, „Bilten“, br. 1181.

118

PRILOG

trije u kojima æene predstavljaju veÊinu zaposlenih. 1976. godine, ovi rasponi kretali su se u industriji od 11% u grupi nekvalifikovanih radnika, do 33,8% u grupi kvalifikovanih, 32,6% kod visokokvalifikovanih i 21,7% kod radnika s visokom struËnom spremom u korist muπkaraca. 5.

ÆENE INOKOSNI POSLOVODNI ORGANI (1976)4 Tabela 3.

Oblik organizovanosti

% od ukupnog broja

Osnovne organizacije udruæenog rada Radne organizacije bez OOUR-a Radne organizacije sa OOUR-ima Sloæene organizacije udruæenog rada Radne zajednice U svim oblicima organizovanosti

3,5 8,7 2,3 2,6 4,5 5,5

Iz tabele se vidi da se æene ËeπÊe pojavljuju kao rukovodioci u manje sloæenim oblicima organizovanosti. Situacija nije jednaka u svim republikama, odnosno pokrajinama. U Sloveniji, uËeπÊe æena u ukupnom broju inokosnih poslovodnih organa iznosi l0%; na Kosovu samo 3%, a najmanje je u Crnoj Gori _ 1%. 6.

U»E©∆E ÆENA U BROJU LICA KOJA TRAÆE ZAPOSLENJE (U %)5 Tabela 4. SFR

BiH. Cr. Gora Hrvat.Maked. Slov

Srbija Ukupno Uæater. Kosovo Vojv.

1970. god.

49,0 38,2 51,3 61,1 43,6 66,8 47,6 52,2

1977. god.

51,7 49,5 57,6 56,6 51,5 57,1 50,8 55,1 17,9 59,7

1978. god.

53,7 53,0 59,0 62,7 52,2 57,3 52,2 55,6 19,0 65,8

1979. god.

53,7 53,2 61,3 61,5 53,1 56,1 52,1 56,0 19,3 65,2

198o. god.

64,4 62,9

4

55,2

9,2 54,5

20,9 66,3

A. MitroviÊ: Druπtveno-politiËka angaæovanost æena, „MarksistiËka misao“, br. 4/81, str. 41. 5 Tabela preuzeta iz Izveπtaja o ostvarivanju Rezolucije... Saveznog komiteta za rad, zdravstvo, socijalnu zaπtitu, Beograd, april 1981.

119

SAVREMENI FEMINIZAM

7.

NEKI PODACI O U»E©∆U ÆENA U ODLU»IVANJU 6

Prema podacima o delegatskim izborima 1978. god: _ u ukupnom broju Ëlanova delegacija æene su Ëinile 26,3%; _ u delegacijama OOUR-a i radnih zajednica taj procenat je najpovoljniji, jer pribliæno odgovara ukupnoj zastupljenosti æena u udruæenom radu i iznosi 33,6%, dok je u delegacijama mesnih zajednica samo 9,9% æena; _ u delegatskim skupπtinama opπtina meu delegatima ima samo 18% æena (u veÊima mesnih zajednica 11,6%, a u veÊima udruæenog rada 19%, πto je skoro duplo manje od uËeπÊa æena u delegacijama OOUR-a i RZ-a); _ u delegatskim skupπtinama republika i pokrajina æene su zastupljene sa 18,5% (9,1% u Skupπtini SR Crne Gore i 12,4% u Skupπtini SR Makedonije _ gde je istovremeno i najnepovoljnije uËeπÊe u veÊima skupπtina _ 5,5% i 5,7%); _ u Skupπtini SFRJ ima 55 æena, od Ëega 45 u Saveznom, a 10 u VeÊu republika i pokrajina (najmanje æena imaju delegacija SR Crne Gore i Kosova , ukupno po dve u oba veÊa, a najviπe SR Slovenija _ 11, Srbija _ l0 i Hrvatska _ 9); _ u SIV-u, na izborima 1978. godine nije izabrana nijedna æena (1982. godine samo jedna _ predsednik SIV-a) _ od 75 rukovodeÊih mesta u osam saveznih sekretarijata samo tri su zauzimale æene; meu 38 rukovodilaca πest saveznih komiteta bile su tri æene; _ u saveznim upravama i organizacijama _ od 66 rukovodeÊih radnih mesta samo na dva su æene; od ukupno 190 rukovodeÊih mesta unutar SIV-a (van uæeg sastava samog SIV-a), unutar saveznih sekretarijata, komiteta, uprava i organizacija _ ima samo 8 æena (4,3%); _ u Predsedniπtvu SFRJ _ nema æena; na ukupno 33 rukovodeÊa mesta unutar Predsedniπtva SFRJ _ nema æena; _ u Savetu federacije od 127 Ëlanova, samo 8 su æene; _ u tri savezna saveta, meu predsednicima i sekretarima _ nema æena; _ u Ustavnom sudu Jugoslavije _ od 13 sudija je jedna æena; 6

Izvor: Informacija o uËeπÊu æena u odluËivanju prema rezultatima izbora u organe i organizacije Federacije, SK SSRNJ i Konferencija za pitanja druπtvenog poloæaja æena Jugoslavije, Beograd, septembar 1981. godine.

120

PRILOG

_ u Saveznom sudu _ od 13 sudija je jedna æena, od 22 sudija porotnika _ dve su æene. Savezni javni tuæilac i njegovih 7 zamenika, savezni javni pravobranilac samoupravljanja i dva zamenika, savezni javni pravobranilac i dva zamenika su _ muπkarci. _ u Skupπtini SFRJ _ nema æena na duænosti predsednika, 5 potpredsednika, generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara Skupπtine SFRJ. Samo ima jedna æena na duænosti predsednika veÊa, a nema nijedne æene na duænosti potpredsednika i sekretara skupπtinskih veÊa, kao ni na duænosti predsednika zajedniËkih komisija oba veÊa (kojih inaËe ima ukupno osam); _ u veÊima Skupπtine SFRJ samo je jedna æena na duænosti predsednika Odbora u Saveznom veÊu i jedna æena _ predsednik Komisije u VeÊu republika i pokrajina (ukupno u veÊima ima 16 odbora i 6 komisija). Meu sekretarima odbora i komisija _ jedna je æena (u VeÊu republika i pokrajina); _ u Sluæbi Skupπtine SFRJ u dva sekretarijata nema æena na nivou sekretara, zamenika i pomoÊnika. Meu 10 savetnika Skupπtine SFRJ _ nema æena. A meu ostalim funkcionerima Skupπtine SFRJ, od 32 _ samo je jedna æena (na duænosti πefa protokola). U rukovodstvima druπtveno-politiËkih organizacija na nivou Federacije, stanje do izbora 1982. godine bilo je ovakvo: _ u sastavu CK SKJ ima 11,5% æena, u Predsedniπtvu CK SKJ _ jedna æena, meu izvrπnim sekretarima _ nema æena, meu 9 predsednika komisija Predsedniπtva CK SKJ _ nema æena; _ Savezna konferencija SSRNJ ima 243 Ëlana, od kojih su 49 æene. U Predsedniπtvu SK SSRNJ, koje broji 34 Ëlana, samo je jedna æena. Od 9 predsednika sekcija SK SSRNJ samo je jedna æena (koja je istovremeno i Ëlan Predsedniπtva SK SSRNJ, dok meu predsednicima koordinacionih odbora (7), odbora (l0) i komisija (4) _ nema æena. Od dva predsednika saveta jedna je æena; _ u VeÊu Saveza sindikata Jugoslavije od 138 Ëlanova ima 29 æena, a u Predsedniπtvu VeÊa SSJ od 31 Ëlana _ tri su æene. Meu 15 predsednika strukovnih saveza sindikata Jugoslavije _ nema æena; _ u Savezu socijalistiËke omladine Jugoslavije od 147 Ëlanova Konferencije. _ 50 su æene. U Predsedniπtvu Konferencije SSOJ od 27 Ëlanova _ 6 su æene; _ u Saveznom odboru SUBNOR-a Jugoslavije od 118 izabranih Ëlanova _ 8 su æene. Predsedniπtvo SO SUBNORJ od 22 Ëlana ima jednu æenu.

121

SAŸETAK

ovom radu autorka je prepoznala i podrobno analizirala idejne korene savremenog feminizma (neofeminizma) i razliËite struje u savremenom feminizmu sa stanoviπta uloge patrijarhalne strukture odnosa u porodici i u druπtvu, s fokusom na druπtvima razvijenog kapitalizma i druge Jugoslavije. U datom kontekstu autorka je analizirala sva znaËajna pitanja kroz koja neofeminizam sebe artikuliπe, a meu njima znaËajno mesto zauzimaju pitanja materinstva, abortusa, seksualne opresije æene, nasilja prema æenama, ’interiorizacija ropstva‘, ’duple optereÊenosti‘ æena radom i na poslu i u kuÊi. Takoe, autorka prepoznaje emancipatorske potencijale razvijenog kapitalizma i njihovo ispoljavanje u svim elementima porodiËnog i druπtvenog æivota, ukljuËujuÊi i kroz delovanje novih druπtvenih pokreta. Naime, moderno druπtvo - za razliku od prethodnih klasnih druπtava - ne reprodukuje viπe jednoznaËno patrijarhalnu strukturu odnosa, veÊ su na delu dijalektiËki procesi sukoba patrijarhalizma i emancipacije. Sa otvaranjem prostora za masovno obrazovanje, zapoπljavanje, za univerzalno zakonodavstvo, za raanje ’nove paradigme‘ tj. sistema vrednosti koji afirmiπe univerzalnu jednakost ljudi i dobija svoje izraze u porodiËnim odnosima, obrazovanju, mehanizmima socijalizacije, kulturi, kao i u borbi novih druπtvenih pokreta (ukljuËujuÊi i æenski pokret), moderno druπtvo je stvorilo izvesne pretpostavke za prevazilaæenje patrijarhalne strukture odnosa u porodici i druπtvu. Autorka je u navedenim okvirima posvetila duænu paænju odnosu radniËkog i feministiËkog pokreta, i ukazala na manjkavosti uvrijeristiËkog pristupa izvornog marksizma i na neophodnost, s jedne strane autonomije feministiËkog pokreta, a s druge strane na komplementarnost delovanja radniËkog i æenskog pokreta u smislu borbe protiv hijerarhijskog tipa odnosa meu ljudima. Teæiπte analize je na kritiËkom preispitivanju dostignutog stepena osloboenja æena u modernom druπtvu, posebno u SFR Jugoslaviji. To je pitanje od ogromnog znaËaja, jer (kako je to izrazio joπ Furije, a potvrdili klasici marksizma) stepen osloboenja æene, merilo je progresivnosti jednog druπtva. »injenica je da je jugoslovenska revolucija pobedila u uslovima, najblaæe reËeno, skromnog stepena druπtvenog razvoja (πto je uostalom, karakteristika

U

123

SAVREMENI FEMINIZAM

svih do sada izvrπenih socijalistiËkih revolucija) koji se odraæavao ne samo u ekonomskom zaostajanju, veÊ i u uslovima snaæno izraæenog patrijarhalnog mentaliteta. Ovo je, sigurno, uticalo na dinamiku procesa afirmacije novih ideja o poloæaju æene. Patrijarhalizam je, na æalost, joπ uvek bitno obeleæje naπeg mentaliteta. Prevratom u osnovi druπtva, uspostavljanjem novih, socijalistiËkih produkcionih odnosa na osnovama druπtvene svojine nad sredstvima za proizvodnju, otvoren je proces preobraæaja u tzv. nadgradnji. Tempo tog preobraæaja nije ujednaËen, on predstavlja mukotrpno napredovanje „dva koraka napred, jedan natrag“. Patrijarhalna ideologija i mentalitet uspevaju da nadæive (i to, Ëini se, ne na kratko) sopstvene ekonomske osnove, da se reprodukuju i u uslovima za koje, ne samo da nisu strukturno vezani, veÊ se u njihovom sklopu pojavljuju kao totalni anahronizam, kao ruæna izraslina koja nagruje druπtveno telo. Neretko, opaæa se u naπem savremenom trenutku i opasnost od tzv. „moralnog vakuuma“ pod kojim se podrazumeva razaranje tradicionalnog, patrijarhalnog morala ruralnih zajednica, koje nije praÊeno istovremenim usvajanjem novih moralnih normi izjednaËavanja muπkarca i æene u svim pravima i na svim poljima, a ti se stavovi „zaboravljaju na kuÊnom pragu“. Jesmo li sigurni da nema i kod nas „crvenih sultana“, kako su duhovito nazvale italijanske komunistkinje svoje partijske drugove koji se u sopstvenim domovima ponaπaju kao neprikosnoveni apsolutisti? Autorka smatra da borba protiv patrijarhalizma u naπim uslovima ne predstavlja „zastranjivanje“ i „blebetanje dokonih æena“, kakvih anarhistiËki nastrojenih intelektualki, veÊ suπtinsku, bitnu komponentu borbe za emancipaciju i nove druπtvene odnose, koji Êe predstavljati odnose potpunih, „oËoveËenih“ ljudi. Pritom smatramo, da se ne radi samo o emancipaciji æene, veÊ o „emancipaciji“ Ëitavog druπtva od stege nasleene ideoloπke „hipoteke“. Potrebno je kritiËki analizirati i druπtvene uslove i usmerenja koji omoguÊavaju odræanje i reprodukciju onih elemenata druπtvene strukture koji spreËavaju promenu druπtvenog statusa i uloge æene. Prezentirani podaci i pokazatelji objektivnog poloæaja æene u naπem druπtvu navode na zakljuËak da ni kod nas æene joπ nisu dostigle punu ekonomsku, politiËku i opπtedruπtvenu ravnopravnost sa muπkarcem. Podruπtvljavanje porodiËnih funkcija vrπi se u relativno skromnom obimu. U situaciji kada „domaÊice“ predstavljaju oko polovine æenske populacije ne moæe, naravno, biti reËi o tome da æene u druπtvu zauzimaju ravnopravan poloæaj sa muπkarcem, niti o ravnopravnosti u raspodeli uloga i moÊi u

124

SAÆETAK

porodiËnoj strukturi. Pokazatelji koji ukazuju na ukljuËenost æena u politiËke strukture i mesta odluËivanja, joπ su nepovoljniji od onih koji osvetljavaju ekonomski poloæaj æene. Iz svega izloæenog autorka je zakljuËila da se tzv. „æensko pitanje“ u savremenom jugoslovenskom druπtvu, ne moæe smatrati reπenim i prevazienim, i da nas na tom planu Ëeka joπ mnogo posla. Izmeu ostalog, ona smatra da ne bi trebalo olako odbacivati sve ideje kojima se rukovode napredni pokreti za osloboenje æene, veÊ da se, umesto „da sa vodom izbacimo i dete iz korita“, u sopstvenoj teoriji i praksi, nakon kritiËkog preispitivanja naπe stvarnosti, s jedne, i prakse i teorije feministiËkog pokreta s druge strane, posluæimo, na sopstvenu korist, bogatstvom koje taj pokret nudi. »ak i insistiranje na „liËnom“, na „podizanju svesti“, na „autonomnom iskustvu“, ne moæe biti potpuno strano i neprihvatljivo u druπtvu u kojem je „Ëovek najveÊe bogatstvo“, druπtvu koje u punoj meri nastoji da ostvari „dijalektiku osloboenja“, druπtvu koje sopstveni razvoj ne moæe ni zamisliti, a joπ manje ostvariti, bez osloboenja i liËne sreÊe svakog njegovog Ëlana.

125

SUMMARY

n this paper the author recognises and comprehensively examines the roots of the idea of contemporary feminism (neo-feminism) and the different factions in contemporary feminism from the point of view of the role of the patriarchal structure of relationships in the family and in society, with the focus on the society of developed capitalism and the second Yugoslavia. In this context the author analyses all significant issues through which neo-feminism is articulated. Among these an important place is given to issues of maternity, abortion, sexual oppression of women, violence against women, ‘the internalisation of slavery’, and the ‘double work burden’ of women in the workplace and the home. Thus the author also recognises the emancipatory potentials of developed capitalism and the manifestation of this in all elements of family and social life, including action through new social movements. Modern society, unlike previous class societies, no longer reproduces pure patriarchally structured relationships, but witness instead dialectic process of the conflict of patriarchy and emancipation. With the opening of space for education of the masses, employment, universal legislation, the birth of the ‘new paradigm’, i.e. the system of values which affirms the universal equality of people and expresses itself in family relationships, education, socialisation mechanisms and culture as well as the struggle of new movements (including the women's movement), modern society has established certain presumptions for overcoming the patriarchal structure of relationships in the family and in society. Within these frameworks the author has devoted due attention to the relationship between the labour and feminist movements and noted the deficiencies of the labour approach to genuine Marxism and to the necessity, on one hand, for the autonomy of the feminist movement and, on the other hand, of complementary activity between the labour and women's movements in fighting against hierarchical models of relationships among people. The focus of the author's analysis is the critical re-examination of the women liberation level in a modern society, and in particular in the Socialist Federal Republic of Yugoslavia. This issue is

I

127

SAVREMENI FEMINIZAM

of great significance because (as has already been asserted by Fourier and confirmed by the classics of Marxism) the level of freedom of women is a criterion for progress in a society. It is the fact that the Yugoslav revolution succeeded under conditions which can at best be described as a modest level of social development (which is characteristic of all social revolutions carried out up to now). This is reflected not only in the economic lag, but also in the strongly expressed patriarchal mentality. This has certainly influenced the dynamic of the process of affirming new ideas on the status of women. Unfortunately patriarchy is still an essential characteristic of our mentality. Through a revolution in the very foundation of the society and the establishment of new, socialist, productive relationships based on socially owned property and means of production, the way was cleared for the process of transformation in so called social superstructure. There is no standard tempo for this transformation, instead it is a process of ‘two steps forward, one step back’. The patriarchal ideology and mentality succeed in outliving (and not for a short time, it seems) their own economic foundation, to reproduce themselves even in conditions to which they have no structural connection, appearing as a total anachronism, an ugly growth defacing the body of the society. The danger of a ‘moral vacuum’ is often seen in our contemporary period. This comes from the destruction of the traditional patriarchal morals of rural communities without the simultaneous adoption of new moral norms or attitudes on the necessity of women being given equality with men in all rights and in all fields. These attitudes are effectively ‘left at the front door’. Are we sure that we do not have “red sultans”, the term jokingly used by Italian communist women for their party colleagues who behaved in their own homes as undisputable absolutists?” The author believes that the struggle against patriarchy in these conditions does not represent “deviation” and “the blabbering of idle women” or of a few intellectuals of anarchist orientation. Instead she sees it as an essential, important component of the struggle for emancipation and new social relations which would represent the relations of a complete “humanised” man. We believe that it is not about the emancipation’ of women but about the ‘emancipation’ of the whole society from the restraints of an inherited ideological ‘mortgage’. It is also necessary to critically analyse the social conditions and directions which allow the maintenance and reproduction of those elements of social structure

128

SUMMARY

which limit the social states and role of women. The data and indicators of the objective status of women in this society as presented here lead to the conclusion that women in this society have still not reached full economic, political and overall social equality with men. The socialisation of family functions is still relatively modest in scope. In a situation where about half the female population are “housewives”, it cannot be said that women have an equal status with men in the society, nor that there is equality in the division of roles and power in family structures. The indicators show that the engagement of women in political structures and positions of decision-making are still less favourable than those which reveal the economic status of women. From everything previously presented, the author concludes that the “women's issue” in contemporary Yugoslav society cannot be considered solved and overcome, that there is still a lot of work to be done in this field. The author considers, inter alia, that it is not only proper to refute all ideas of progressive movements for the liberation of women but, instead of “throwing out the baby with the bath water”, it is also necessary to use the benefits of those movements after a critical re-examination of our reality, on one side, and the theory and practice of feminist theory on the other. Even an insistence on “personal”, on “raising awareness”, on “autonomous experience”, cannot be regarded as alien and unacceptable in a society “where man is the greatest treasure”, in a society which wants to fully achieve a “dialectic of liberation”, in a society which cannot even imagine its own development, far less achieve it, without the liberation and personal happiness of each of its members.

129

BIBLIOGRAFIJA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22.

ALBISTUR, M., ARMOGATHE, D.: Histoire du feminisme francais, Des Femmes, Paris, 1977. ABBA, FERRI, MEDI, LAZZARETTO, Motta: La coscienza di sfruttata, Mazzota, Milano, 1972. ALLOISIO, M., AJO, M.: La donna nel socialismo italiano, Lerici, Cosenza, 1978. BAKER MILLER, Jean (ed.): Psychoanalisis and Women, Pelican Books, London, 1978. BASSET, Isabel: The Parlour Rebellion, McClelland & Stewart Ltd, 1975. BEBEL, A.: Æena i socijalizam, Rad, Beograd, 1965. BEAUVOIR, Simone de: The Second Sex, Landsborough publ. Ltd, London, 1960. BERLINGUER, Enrico: KomunistiËko pitanje 1969_1977, IC Komunist, Beograd, 1978. BODROGVARI, Ferenc: Negacija i humanitet, RU Veljko VlahoviÊ, Subotica, 1977. BROWNMILLER, Susan: Against Our Will: Men, Women and Rape, Bantam Books, New York, 1979. BULLOUGH, Vern L.: The Subordinate Sex: A History of Attitudes towards Women, University of Illinois Press, 1973. CHAFFE, William: Women and Equality, Oxford University Press, 1978. CHAFFE, Milliam: The American Women: Her Changing Social, Economic and Political Roles 1920-1970, Oxford University Press, New York, 1972. CHIANESE, Gloria: Storia della donna in Italia (1800_1980), Guida editori, Napoli, 1980. CHISTE, L., DEL RE, FORTI: Oltre il lavoro domestico, Feltrinelli, Milano, 1980. CONTI ODORISIO, Ginevra: Storia dell idea femminista in Italia, ERI, Torino, 1980. COOTE, A., GILL, T.: Women's Rights, Penguin Books, 1977. COSTA, Mariarosa dalla: Pottere femminile e sovversione sociale, Marsilio Editori, Venezia, 1972. DRUG-CA, πapirografisani materijali sa skupa u organizaciji Studentskog kulturnog centra u Beogradu, od 27.10. do 1.11.1978. god. –OR–EVI∆, dr Jovan: Æensko pitanje, RadniËka πtampa, Beograd, 1975. ENGELS, F.: Poreklo porodice, privatne svojine i dræave, Kultura, Beograd, 1950. ENGELS, F.: Anti-Diring, Kultura, Beograd, 1964.

131

SAVREMENI FEMINIZAM

23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32.

33. 34.

35. 36. 37. 38. 39. 40.

41. 42. 43. 44. 45. 46.

FIRESTONE, Shulamith: The Dialectic of Sex, Bantam Books, New York, 1972. FLETCHER, Ronald: The Family and Marriage in Britain, Pelican Books, London, 1977. FRABOTTA, Biancamaria: Femminismo e lotta di classe in Italia (1970_ 1973), Savelli, Roma, 1975. FRABOTTA, Biancamaria: La politica del femminismo, Savelli, Roma, 1978. FREEMAN, Jo: Women: a feminist Perspective, Mayfield Publ. Co, 1975. FREEMAN, Jo: The Politics of Women's Liberation, New York, 1975. FRIEDAN, Betty: The Feminine Mystique, W. W. Norton & Co, New York, 1963. GOLDBERG, Steven: Male Dominance: The Inevitability of Patriarchy, Abacus Sphere Books, London, 1979. GREER, Germaine: Female Eunuch, Granada Publ. Co, New York, 1972. HANCOCK, M. D., SJOBERG, G.: Politics in the Post-Welfare State: Responses to the New Individualism, Columbia University Press, New York, 1972. HOLE, J.; LEVINE, E.: Rebirth of Feminism, Quadrangle Books, New York, 1971. HOROWITZ, I. L.; FRIEDLAND. W.: The Knowledge Factory: student power and academic politics in America, Southern Illinois University Press, 1972. HOROWITZ, Irving Louis: Ideology and Utopia in the United States 1956_1976, Oxford University Press, 1977. Idejne koncepcije u radniËkom pokretu (zbornik), Naπe teme, Zagreb, 1970. IGLITZIN, L. B., ROSS, R., (ed.): Women in the World: a Comparative Study, Clio Books Oxford, 1976. Il marxismo e la donna (zbornik), Edizioni il Formichiere, Milano, 1977. In hoc signo... ideologia e politica della chiesa, tematski broj Ëasopisa “Nuova Donna-Woman-Femme”, br.16, 1981. IZVE©TAJ o ostvarivanju Rezolucije o osnovnim pravcima druπtvenog delovanja na unapreivanju druπtveno-ekonomskog poloæaja i uloge æene u socijalistiËkom samoupravnom druπtvu, Savezni komitet za rad, zdravstvo i socijalnu zaπtitu, Beograd, april 1981. JANEWAY, Elizabeth: Man's World Woman's Place, Delta Book, New York, 1971. KORDA, Michael: Male Chauvinism, Coronet Books, London, 1974. La questione femminile in Italia dal '900 ad oggi (zbornik), Franco Angeli Editore, Milano, 1979. LILLI, Laura, VALENTINI, Shiara: Care compagne: il femminismo nel PCI e nelle organizzazioni di massa, Editori Riuniti, Roma, 1979. Le operaie della casa, priredio Collectivo internazionale femminista, “Marsilio Editori”, Venezia, 1975. LOCKWOOD CARDEN, Maren: The New Feminist Movement, Russel Sage Foundation, New York, 1974.

132

BIBLIOGRAFIJA

47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73.

74. 75. 76. 77.

MARKS, Karl: Kapital, Kultura, Beograd, 1947, knjiga prva. MARKS, K., ENGELS, F.: Sveta porodica, Kultura, Beograd, 1959. MARKS, K., ENGELS, F.: Rani radovi, Naprijed, Zagreb,1961. MARKS, K., ENGELS, F.: Odabrana pisma, Kultura, Zagreb, 1955. MACKENZIE, Midge: Shoulder to shoulder, Alfred A. Knopf, Inc, 1975. MANIERI, Rosaria: Donna e capitale, Marsilio Editori, Venezia, 1975. MARKUZE, Herbert: Merila vremena, Grafos, Beograd,1978. MARKUZE, Herbert: Kontrarevolucija i revolt, Grafos, Beograd, 1979. Marksizam _ misao savremene epohe, Beograd, 1976. MARAZZI, A., TEDESCHI, E.: Donna: riforma o rivoluzione?, Controcorrente, Roma, 1977. MEAD, Margaret: Male and Female, Pelican Books, London, 1978. MEAD, Margaret: Spol i temperament u tri primitivna druπtva, Naprijed, Zagreb, 1968. MILI∆, Anelka: Klase i porodica, RadniËka πtampa, Beograd, 1975. MITCHELL, Juliet: Psychoanalysis and Feminism, Pelican Books, London, 1979. MITCHELL, J., OAKLEY, A. (ed.): The Rights and Wrongs of Women, Pelican Books, London, 1979. MLADENOVI∆, Marko: Socijalna politika i porodica, Savremena administracija, Beograd, 1980. MLADENOVI∆, Marko: Porodica izmeu usamljenosti i druπtvenosti, Savremena administracija, Beograd,1976. MLADENOVI∆, Marko: Osnovi sociologije porodice, Savremena administracija, Beograd, 1979. MLADENOVI∆, Marko: Uvod u sociologiju porodice, Savremena administracija, Beograd, 1973. MONTINI, Ileana: La bambola rotta, Bertrani editore, Verona, 1975. MONTINI, Ileana: Parlare con Dacia Mariani, Bertrani editore, Verona, 1979. MORUS: Historija seksualnosti, Zora/Naprijed, Zagreb, l961. MORI, Anna Maria, (ed.): La questione femminile: il ruolo della donna nella politica socialista, Marsilio Editori, Venezia, 1976. MORGAN, D. N. J.: Social Theory and the Family, Routledge and Kegan Paul Ltd, London, 1975. NUNNES, M., WHITE, D.: The Lace Ghetto, New Press, Toronto, 1972. O'CONOR BLUMHAGEN, K., JOHNSON, W. (ed.): Women's Studies _ an interdisciplinary selection, Greenwood Press, 1978. O'SULLIVAN, J., GALLICK, R.: Workers and Allies: Female Participation in the American Trade Union Movement, 1924_1976, Smithsonian Institution Press, Washington, D.C., 1976. PAVI∆EVI∆, Radovan: Dræava kao konfederacija komuna, IMRP, Beograd, 1969. PEZZUOLI, Giovanna: La stampa femminile come ideologia, Edizioni il Formichiere, Milano, 1975. Porodica u velikom gradu, MarksistiËki centar OSK Beograda, 1979. QUARANTA, G., DEL CONTE, R., MARABOTTO, M.: ...Veniamo da lontano..., Nuova Guaraldi, Firenze, 1981.

133

SAVREMENI FEMINIZAM

78.

RAVAIOLI, Carla: La questione femminile: intervista col PCI, Saggi Bompiani, Milano, 1976. 79. RAVERA, Camilla: Breve storia del movimento femminile in Italia, Editori Riuniti, Roma, 1979. 80. REICH, Wilhelm: Sex-pol, Vintage Books, 1972. 81. REICH, Charles: The Greening of America, Bantam Books, New York, 1971. 82. Rezolucija Skupstine SFRJ o osnovnim pravcima druπtvenog delovanja na unapreivanju druπtveno-ekonomskog poloæaja i uloge æena u socijalistiËkom samoupravnom druπtvu, Sluæbeni list SFRJ, br.18, 1978. 83. ROSSI, Alice, (ed.): The Feminist Papers, Bantam Books, New York, 1978. 84. ROWBOTHAM, Sheila: Woman's Consciousness, Men's World, Pelican Books, London, 1979. 85. ROWBOTHAM, Sheila: Beyond the Fragments, Merilin Press, London, 1980. 86. RUSCONI, Gian Enrico: KritiËka teorija druπtva, Stvarnost, 1973. 87. RUSCONI, G. E., SCHMIDT, A.: Frankfurtska πkola, IC Komunist, Beograd, 1974. 88. SERRONI, Adriana: La questione femminile in Italia (1970-77), Editori Riuniti, Roma, 1977. 89. SHARPE, Sue: Just Like a girl: How Girls Learn to be Women, Pelican Books, London, 1978. 90. SPAGNOLETTI, Rosalba, (ed.): I movimenti femministi in Italia, Savelli, Roma, 1978. 91. SQUARCIALUPI, Vera: Donne in Europa, Editori Riuniti, Roma, 1979. 92. STATERA, Gianni, (ed.): Il privato come politica, Lerici ed. Cosenza, 1978. 93. SUSMAN, Marvin, (ed.): Non-traditional Family Forms in 1970's, National Council on Family Relations, Chicago, 1973. 94. TANNER, Leslie (ed.): Voices from Women's Liberation, Mentor Book, 1971. 95. TISO, Aida: I comunisti e la questione femminile, Editori Riuniti, Roma, 1976. 96. The Women's Movement: Achievements and effects, Editorial Research Reports, USA, 1977. 97. TOGLIATTI, Palmiro: L'emancipazione femminile, Editori Riuniti, Roma, 1973. 98. TOM©I», Vida: Women in the development of socialist self-managing Yugoslavia, Jugoslovenski pregled, Beograd, 1980. 99. VIDAKOVI∆, dr Zoran: Marks i savremeni svet, Partizanska knjiga, Beograd, 1981. 100. Women: Their Changing Roles, The New York Times, Arno Press, 1973. 101. ZOLLINGER GIELE, Janet: Women and the Future: Changing Sex Roles in Modern America, The Free Press, 1973. 102. Æena i razvoj, X meunarodni seminar, Bled, 1977, izdanje SK SSRNJ, 1978. god.

134

BIBLIOGRAFIJA

»LANCI 103. BERKOVI∆, E., i DINKI∆, M.: Ekonomski poloæaj æene u Jugoslaviji, „MarksistiËka misao“, br. 4, 1981. 104. BEECHEY, Veronica: Produzione capitalistica e lavoro salariato femminile, “Nuova DWF”, 12-13/1979. 105. BIRNBAUM, Norman: O pojmu politiËke avangarde u suvremenoj politici: intelektualci i tehniËka inteligencija, „Praxis“, br. 1-2, 1969. 106. BODROGVARI, Ferenc: Nova levica i revolucija, „Pregled“, br. 4, 1980. 107. BORTOLOTTI, Franca Pieroni: Destino e missione delle donne, “Donne e politica”, br. 62, 1981. 108. BOGDANOVI∆, Mirjana: Reimut Reiche, Seksualnost i klasna borba (prikaz), „Sociologija“, br. 1975. 109. BRAJ©A, Pavao: Marks i Engels o Ëovjeku, seksualnosti, braku i obitelji, „Ideje“, br.1, 1981. 110. BROECKX, Annie: Rad _ bitan uvjet ravnopravnosti æene, „Æena“, 4/1979 111. CECCHINI, Fausta: Stvarna jednakost muπkarca i æene joπ nigdje nije ostvarena, „Æena“, 4/1979. 112. CERJAN-LETICA, Gordana: Naznake o obitelji socijalistiËke robne proizvodnje, „Pitanja“, br.7/8, 1978. 113. CERJAN-LETICA, Gordana: Neki dominantni stavovi suvremenog feminizma o porodici, „Æena“, 3/1976. 114. CERJAN-LETICA, Gordana: AmeriËki feministiËki pokret, „Æena“, 5/1976. 115. CERJAN-LETICA, Gordana: FeministiËka pitanja i marksistiËki odgovori, „Naπe teme“, br. l-2, 1980. 116. CHODOROW, Nancy: Struktura porodice i liËnost æene, „Argumenti“, 1/1979. 117. Cronologia donna, “Donne e politica“, br. 62, 1981. 118. CVJETI»ANIN, Veljko: Suvremeni svijet i socijalistiËka revolucija, „Praxis“ br.1-2, 1969. 119. »A»INOVI∆-PUHOVSKI, Nadeæda: Odgovor na pitanje: kakva je sudbina æenstvenosti s obzirom na emancipaciju?, „Æena“, 4/1978. 120. »A»INOVI∆-PUHOVSKI, Nadeæda: Ravnopravnost ili osloboenje (teze o teorijskoj relevantnosti suvremenog feminizma), „Æena“, 3/1976. 121. DEMARCHE-RONCO, Danielle: Borba za emancipaciju æene _ dio borbe za istinski humanizam, „Æena“ 4/1979. 122. DESPOT, Blaæenka: Povijest i priroda æene, „Dometi“, br. 2, 1980. 123. DESPOT, Blaæenka: Pitanje samoupravljanja i ’æensko pitanje‘, „MarksistiËka misao“, br. 4, 1981. 124. DRAKULI∆, Slobodan: Preduvjeti i prepreke za postavljanje æenskog pitanja u Jugoslaviji, „Argumenti“,1/1979. 125. DRAKULI∆, Slobodan: Emancipacija æena i revolucija, „Opredjeljenja“, br. l0-11, 1978. 126. DRAKULI∆-ILI∆, Slavenka: Æena i seksualna revolucija, „Dometi“, br. 2, 1980. 127. ELLEINSTEIN, Jean., MARCUSE, Herbert: Suvremeni kapitalizam i mo-

135

SAVREMENI FEMINIZAM

guÊnosti revolucije, „Kulturni radnik“, br. l, 1979. 128. FIUME, Giovanna: S. Rowbotham e il leninismo, “Nuova DWF”, 14/1980. 129. FREEMAN, Jo: Political Organization in the Femminist Movement, „Acta Sociologica”, vol. 8, No. 2-3, 1975. 130. GARCIA-GUADILLA, Naty: MaËizam u Latinskoj Americi, „Argumenti“, 1/1979. 131. GORI»AR, Barbara: Pokuπaj osvjetljenja ekonomskog i druπtvenog poloæaja æena u zapadnoevropskim zemljama, „Æena“, 3/1976. 132. HABERMAS, Jürgen: Uvjeti za revolucioniranje kasnokapitalistiËkih druπtvenih sistema, „Praxis“, br. 1-2, 1969. 133. HABERMAS, Jürgen: Intelektualci, ljevica i vlast u Evropi, „Kulturni radnik“, br. l, 1979. 134. HOMES, Ulrih: Izazov razumu (Herbert Markuze i nova levica), „TreÊi program“, zima 1970. 135. HORKHAJMER, Maks: Tradicionalna i kritiËka teorija, „TreÊi program“, proleÊe 1972. 136. HUMPHRIES, Jane: Classe operaia, Lottta di classe e persistenza della famiglia, “Nuova DWF”, 12-13/1979. 137. HYVÖNEN, Anna Liisa: Feministkinje umjesto klasnoj borbi _ prednost daju borbi spolova, „Æena“, 4/1979. 138. IRRIGARAY, Luce: Noli me tangere ili o vrijednosti roba, „Dometi“, br. 2, 1980. 139. IVEKOVI∆, Rada: Talijanski komunisti i æenski pokret, „Dometi“, br. 2, 1980. 140. IVEKOVI∆, Rada: Æenska kreativnost i kreiranje æene, "Argumenti“, 1/1979. 141. IVEKOVI∆, Rada: Nevidljivi patrijarhat, „Polja“, br. 248, 1979. 142. IVEKOVI∆, Rada: Æena govori, „Knjiæevna reË“, br. 129, 1979. 143. Iz programa i statuta komunistiËkih i radniËkih partija i oslobodilaËkih pokreta (RadniËki pokreti na Zapadu i pitanje druπtvenog poloæaja æene), „Æena“, 4/1979. 144. JOGAN, Maca: O nekim teorijskim i metodoloπkim pitanjima prouËavanja poloæaja æene, „Æena“ br.4-5,1980. 145. KALANJ, Rade: Sporni marksizam Louisa Althussera, „Naπe teme“, br. 9, 1971. 146. KATUNARI∆, Vjeran: Pokreti poslije emancipacije, „Dometi“, br. 2, 1980. 147. KATUNARI∆, Vjeran: Marksizam i feministiËka inteligencija, „Argumenti“ 1/1979. 148. KONTOPOULOS, Kyriakos: Osloboenje æena kao socijalni pokret, „Dometi“, br. 2, 1980. 149. LETICA, Slaven: Skica za komunistiËki manifest protiv feminizma, „Pitanja“, br. l-2,1980. 150. LER-SOFRONI∆, Nada: Odiseja ljudskog identiteta æene, „Pitanja“, br. 7/8, 1978. 151. LER-SOFRONI∆, Nada: Dijalektika odnosa spolova i klasna svijest, „Dometi“, br. 2, 1980.

136

BIBLIOGRAFIJA

152. LER-SOFRONI∆, Nada: Pokreti za osloboenje æene _ putevi i stranputice, „Argumenti“, 1/1979. 153. LER-SOFRONI∆, Nada: Æena _ mit i stvarnost, „Æena“, 4/1978. 154. LER-SOFRONI∆, Nada: Subordinacija æene _ sadaπnjost i proπlost, „MarksistiËka misao“ br. 4, 1981. 155. LER-SOFRONI∆, Nada: Marksizam i feminizam, „Opredjeljenja“, br. l, 1980. 156. LER-SOFRONI∆, Nada: Autonomni identitet æene u perspektivi opπteljudskog osloboenja, „Opredjeljenja“, br. 10-11, 1978. 157. LEWIS, Jill: Kritika monogamije, „Argumenti“, 1/1979. 158. MARKOVI∆, Mihailo: Oblici i ciljevi savremene emancipacije, „Socioloπki pregled“, br. 2, 1979. 159. MALOS, Ellen: Lavoro domestico e politica del movimento di liberazione delle donne, “Nuova DWF”, 12-13/1979. 160. MARKUZE, Herbert: Preispitivanje pojma revolucije, „Ideje“, 1-2/1972. 161. MARKUZE, Herbert: Novi izvori kao prilog utemeljivanja historijskog materijalizma, „Naπe teme“, br.11,1968. 162. MARKUZE, Herbert: Protosocijalizam i kasni kapitalizam, „Ideje“, br.5, 1979. 163. MARKUZE, Herbert: Poraz nove levice, „Marksizam u svetu“, br. 1-2, 1977. 164. MEÆNARI∆, Silva: Emancipacija kroz i pomoÊu rada i suvremeni feminizam; poimanje i uloga rada kao emancipatorske vrednote, „Æena“, 3/1976. 165. MILI∆, Anelka: Druπtvena jednakost polova: savremena teorijska ispitivanja, „MarksistiËka misao“ br. 4,1981. 166. MILI∆, Anelka: Zapoπljavanje æena i njihova emancipacija, „Pitanja“, br. 7/8, 1978. 167. MILANOVI∆, –ura: Æenska πtampa _ industrija sreÊe, „Pitanja“, br. 7/8, 1978. 168. MILANOVI∆, –ura., i SKLEVICKY, Lidia: Sadaπnji trenutak zapadnoevropskog feminizma _ novi institucionalizirani oblici za osloboenje æene, „Argumenti“, 1/1979. 169. MILANOVI∆, –ura: Æenska πtampa kao fenomen masovne kulture, „Opredjeljenja“, br. l0-11, 1978. 170. MILKMAN, Ruth: Lavoro femminile e crisi economica: la Grande Depressione degli anni Trenta, “Nuova DWF”, 12-13/1979. 171. MILOSAVLJEVI∆, Dana: Organizovane socijalistiËke snage i oslobaanje æene, „MarksistiËka misao“, br.4, 1980. 172. MITCHELL, Juliet: Poloæaj æene (prevod odlomka iz “Woman's Estate”, Penguine Books, 1977), „Naπe teme“, br. l-2, 1980. 173. MORAVSKI, Stefan: Neofeminizam u umetnosti, „Ideje“, br. l, 1981. 174. Okrugli stol Ëasopisa Æena i Centra CK SKH za idejno-teorijski rad na temu Druπtveni poloæaj i uloga æene u razvoju socijalistiËkog samoupravljanja, odræan juna 1980 _ prilozi objavljeni u Ëasopisu „Æena“, 4-5/1980. 175. OKLOBDÆIJA, Mirjana: Muπki πovinizam i æenski pokret, „Argumenti“, 1/1979.

137

SAVREMENI FEMINIZAM

176. PAPI∆, Æarana: Odnos polova _ zanemarena protivreËnost, „Pitanja“, br. 7/8, 1978. 177. PAPI∆, Æarana: Socijalizam i tradicionalno stanoviπte o odnosu polova, „MarksistiËka misao“, br.4, 1981. 178. PAVLI», Breda: Ciljevi i metodi savremenog feminizma, „Æena“, br. 3/1976. 179. PERELLI, Lucia: Il lavoro ieri e oggi, “Donne e politica”, br. 62, 1981. 180. POLI», Milan: Æenstvenost, bitno pitanje buduÊnosti, „Æena“, br. 4/1978. 181. PRIBI∆EVI∆, Branko: Nova levica _ pojava, druπtvene osnove i idejnopolitiËke koncepcije, „Pregled“, br 4,1980. 182. PROKOP, Ulrike: Production and the Context of Women's Daily Life, “New German Critique”, br. l3, 1978. 183. PUSI∆, Vesna: Æensko pitanje: izmeu cilja i strategije, „Argumenti“, br. 1/1979. 184. PUSI∆, Vesna: O nekim aspektima uloge feminizma u savremenom druπtvu, „Æena“, 3/1976. 185. RALI∆, Prvoslav: KomunistiËki pokret i ’æensko pitanje‘, „MarksistiËka misao“, br. 4, 1981. 186. ROI∆, Sanja: Poloæaj æene u Evropskoj zajednici, „Æena“, 4/1979. 187. ROSSILLI, Maria Grazia: Movimento femminista e marxisti-leninisti in Italia, “Nuova DWF”, 14/l980. 188. ROWBOTHAM, Sheila: Il movimento delle donne e la costruzione del socialismo, “Nuova DWF”, 14/1980. 189. ROWBOTHAM, Sheila: DijalektiËke smetnje (odlomak preveden iz “Women, Resistance and Revolution”, Penguin Books, 1975), „Naπe teme“, br. l-2, 1980. 190. SEFARGI∆, Duπica: Pokreti za osloboenje æena _ zapostavljeni problem radniËkog pokreta, „Pregled“, br. 2-3, 1973. 191. SIEGLINDE, Tömmel: Muπki kapitalizam i ’æenski‘ socijalizam, „Marksizam u svetu“, br. 6, 1976. 192. SKLEVICKY, Lydia: Od borbe za prava do prave borbe, „Æena“, 3/1976. 193. SLAMNIG, Svevlad: Emancipacija i sudbina æenstvenosti u suvremenom svijetu, „Æena“, 4/1978. 194. SOHN, Susanne: Æenska radna snaga izloæena mnogostrukoj diskriminaciji, „Æena“, 4/1979. 195. STOJAN0VI∆, Svetozar: MoguÊnosti socijalistiËke revolucije danas, „Praxis“, br. 1-2, 1969. 196. Studije o æeni i æenski pokret, tematski broj Ëasopisa „Marksizam u svetu“, br. 8-9/1981. 197. ©TRAJN, Darko: Prilog pitanju transformacije teorijskih i praktiËnih aspekata ideoloπke konfrontacije marksizma i anarhizma s obzirom na kontekst nove levice, „Pregled“, br. 4. 1980. 198. ©MIT, Alfred: Egzistencijalna ontologija i istorijski materijalizam Herberta Markuzea, „TreÊi program“, zima 1970. 199. TADI∆, Ljubomir: SocijalistiËka revolucija i politiËka vlast, „Praxis“, br. 1-2, 1969. 200. TADI∆, Ljubomir: Misao osloboenja u svetu nesreÊe (u spomen filozofu H. Markuzeu), „Glediπta“, br. 7-8, 1981.

138

BIBLIOGRAFIJA

201. TEDESCO, Giglia: Famiglia e societa, “Donne e politica”, br. 62, 1981. 202. TISO, Aida: Sve je ËvrπÊi odnos komunistiËke partije i æenskog pokreta, „Æena“, 4/1979. 203. TISO, Aida: Opressione di classe opressione di sesse, “Donne e politica”, br. 62, 1981. 204. TOM©I», Vida: Poloæaj æene u suvremenom svijetu, „Æena“, 3/1976. 205. TOM©I», Vida: O globalnom svjetskom znaËaju borbe za ravnopravnost æena, izlaganje na Okruglom stolu:„Socijalizam i zemlje u razvoju“ u Cavtatu 1978. (navedeno prema: „Opredjeljenja“, br. l0-11, 1978). 206. TURNATURI, Gabriella: La donna fra il publico e il privato: la nascita della casalinga e della consumatrice, “Nuova DWF”, 12-13/1979. 207. UNGER, Irwin: Kraj pokreta nove levice u SAD 1969_1972. 208. VEDDER-SHULTS, Nancy: Hearts Starve as Well as Bodies: Ulrike Prokop's “Production and the Context of Women's Daily Life”, “New German Critique”, br. 13, 1978. 209. VRANICKI, Predrag: „Marksizam o druπtvenom poloæaju æene“, „Æena“, 3/1976.

139

Slobodanka NedoviÊ

SAVREMENI FEMINIZAM Poloÿaj i uloga ÿene u porodici i druçtvu Prvo izdanje

IzdavaËi Centar za unapreivanje pravnih studija Beograd, Danijelova 32 Centar za slobodne izbore i demokratiju Beograd, Lomina 9 Za izdavaËe prof. dr Vladimir V. VodineliÊ prof. dr Zoran LuËiÊ Urednik prof. dr Jovica Trkulja Lektura Menja HodæiÊ Prelom i dizajn TOTAL DESIGN Tiraæ 500 primeraka ©tampa Dosije Beograd, Bulevar kralja Aleksandra 67

141

feminizam

Recommend Documents