Evolucija nervnog sistema Nervni sistem kicmenjaka je centralizovan i cev ast.Nervne celije stvaraju nervnu cev koja se na prednjem delu prosiruje u tri mehura, od kojih nastaju prednji,srednji,mali mozak,medjumozak i mozdano stablo . Od ostatka nervne cevi nastaje kicmena mozdina.Centralna supljina se suzava unutar kicmene mozdine i nastaje centralni kanal koji prelazi u 4 mozdanu komoru. Preko Silvijevog kanala 4 komora povezana je sa 3-com koja se nalazi u medjumozgu.Sve komore i centralni kanali su ispunjeni mozdanom tecnoscu koja stiti mozak od potresa.
Funkcija kicmene mozdine Kicmena mozdina se nalazi u kicmenom kanalu. Na poprecnom preseku oko centralnog k anala uocava se
siva masa(cine je tela nervnih celija).Na podrucju sive mase razlikujemo prednje i zadnje rogove.Oko sive mase nalazi se bela masa(mijelinska nervna vlakna). Iz kicmene mozdine izlazi 31 par nerava. Mozdinski nervi su mesoviti jer se sastoje od senzitivnih i motornih nervnih vlakana. Ganglija je skup tela senzitivnih nervnih celija koji pruzaju svoje nastavke prema rece ptoru na periferiji i telima nervnih celija zadnjeg roga sive mase. mase. Belu masu cini veliki broj mijelinskih nervnih vlakana grupisanih u nervne puteve, koji mogu biti uzlazni ili silazni . Najvazniji silazni put je piramidalni put koji prenosi informacije iz kore prednjeg mozga do kicmene m ozdine i daje komandu grcenja skeletnih misica. Piramidalni putevi se ukrstaju na prednjoj strani produzene mozdine i tako svaka polovina prednjeg mozga kontrolise rad misica suprotne strane tela. Kicmena mozdina je centar refleksinih reakcija (refleks povlacenja (pegla), grcenje trbusnih misica, savijanje moznih prstiju ili tetivni refleks). Osnovna Osnovna uloga kicmene mozdine je ostvarivanje refleksnih reakcija i pokreta, ali i sprovodjenje informacija cime objedinjuje aktivnost tkiva i organa u jedinstvenu funkcionalnu grupu - ogranizam. Ukoliko dodje do prekida izmedju veze mozga i kicmene mozdine dolazi do spinalnog soka, odnosno gubljenje svih refleksa ispod mesta preseka.
Autonomni nervni sistem Autonomni nervni sistem je deo perifernog nervnog sistema, ali deluje samostalno jer ne zavisi od nase volje i kontrolise rad glatkih misica unutrasnih organa,zlezda i srcanom misica.Unutrasnje organe prozimaju vlakna simpatickog (aktivira se u stresnim situacijama)i parasimpatickog nervnog sistema(tokom spavanja,posle obroka). Ova dva sistema sastoje se od ganglija, preganglijskih i postgangliskih nervnih celija.Tela svih simpatickih pregansliskih celija nalaze se u kicmenoj mozdini. Svojim zavrsetcima stvaraju sinapsu sa postgangliskim nervnim celijama. Tela parasimpatickih pregangliskih nervnih celija nalaze se u produzenoj mozdini. Njihovi nastavci su dugi jer su ganglije smestene u samim organima, ali postgangliska vlakna su veoma kratka. Na krajevima sinaptickih postganglijskih vlakana luci se neurotransmiter noradrenalin(ubrzava rad srca,povecava krvni pritisak,sirenje disajnih puteva,zenica, a smanjuje varenje hrane,praznjenje mokracne besike i rad polnih organa). Deo pregangliskih simpatickih vlakana koji polazi iz kicmene mozdite oslobadja adrenalin(isto ko kod noradrenalina). Na krajevima parasimpatickih postgangliskih vlakana luci se acetilholin(usporava rad srca,desanje,snizava krvni pritisak,podstice varenje hrane).
Funkcija mozdanog stabla Mozdano stablo cine: produzena mozdina,mozdani most (Varolijev) i srednji mozak. Produzena mozdina se produzava na kicmenu mozdinu i povezuje je sa Var olijevim mostom. Zbog ukrstanja vlakana piramidalnih snopova, siva masa gubi karakteristican oblik leptira i izdeljena je na veliki broj o strvaca u kojima se nalaze jedra glavenih nerava. O produzenoj mozdini cesto se govori kao o cvoru zivota jer sadrzi automatske centre koji re gulisu disanje,rad srca i promer krvnih sudova. centri su smesteni u
najstarijem delu mozdanog stabla, mrezastoj strukturi koju cini slozene mreze nervnih celija. U produzenoj mozdini se nalaze i centri za gutanje i povracanje,lucenje oljuvacke kao i centr i koji kontrolisu izvodjenje odbrambenih refleksa kijanja i kasljanja. Varolijev most povezuje produzenu mozdinu i srednji mozak. Ova struktura ucestvuje u re gulaciji ravnoteze polozaja glave i tela u prostoru. Varolijev most uskladjuje mimiku lica,zubi i uha, sadrze centre za zvakanje,sisanje i centre odbrambenih refleksa suzenja i treptanja i regulise frekvenciju disanja. Srednji mozak ima gradju kao kora prednjeg mozga. U srednjem mozgu su siva i bela masa izmesane i u sredini se nalazi Silvijev kanal . Iznad ovog kanala nalaze se donje(slusne) i gornje(vidne kvrzice). Bocni donji deo srednjeg mozga cine mozdane drske kroz koje prolaze nervni putevi koji povezuju prednji mozak i ostatak mozdanog stabla. U mrezastoj strukturi srednjeg mozga nalaze se crveno jedro i crna supstanija koje omogucavaju odrzavanje normalnog polozaja tela i glave u prostoru, k ao i ustajanje.
Funkcija malog mozga Mali mozak je podeljen na dve hemisfere izmedju kojih je smesten izduzeni deo - centralni crv. Siva i bela masa su suprotno rasporedjene u odnosu na nize delove C NS-a. Siva masa cini koru, a bela masa je ispod nje i u njoj se nalaze jedra sive mase. Kora je izrazbarena i cine je tela nervnih celija. Belu masu cine nervna vlakna celija sive mase koja napustaju mali mozak, kao i nervna vlakna koja ulaze u njega iz drugih delova mozga. Mali mozak je izdeljen na najstariji (regulise ravnotezu),stari(Regulacija tonusa misica i stava tela) i najmladji(brze pokrete t ela i ekstremiteta) deo. Kora prednjeg dela malog mozga izdaje informacije koje piramidalnim putem dolaze do misica da bi se neki pokret izvrsio, Te inf idu do jedra malog mozga gde se kontrolisu.
Funkcija medjumozga Medjumozak se nalazi izmedju leve i desne hemisvere prednjeg mozga. U centralnom delu medjumozga nalaze se 3-ca komora. Medju mozak c ine pinealna zlezda,talamus i hipotalamus . Talamus se nalazi na ledjnoj strani 3-ce mozdane komore i cine ga grupe jedara koje imaju razlicite uloge. Talamus nije samo jednostavan prenosilac vec on i desifruje,tumaci i poredjuje informacije sa periferije. Svaki pojedinacni receptor u sastavu culnih organa ima svoju proek ciju na talamus. Ovaj deo medjumozga ucestvuje u grubom razlikovanju osecaja ili razlikovanju svetlosti i tame. Talamus utice i na tonus m isica, koordinaciju pokreta i odrzavanje ravnoteze. Hipotalamus je deo medjumozga koji se nalazi na podu i zidovima 3-ce mozdane komore. Na donjoj strani sipotalamusa postoji drska koja povezuje hipotalamus i Hipofizu. Siva masa hipotalamusa je organizovana u vidu velikog broja jedara koja su uzajamnim vezama povezana sa drugim delovima CNS-a. Uloga hipotalamusa je u odrzanju stalne unutrasnje sredine,temperature(u prednjem delu kad je prevruce, u zadnjem delu kad je prehladno) i regulaciji ponasanja. Aktivan prednji deo pokrece: usporen rad srca,sirenje krvnih sudova,smanjenje krvnog pritiska,pojacano lucenje zlezda organa za varenje, smanjen metabolizam. Aktivacijom zadnjeg dela hipotalamusa dovodi do ubrzanja rada srca,suzavanja krvnih sudova. Hipotalamus regulise i potrebu za hranom ( bocni delovi) i centar z a sitost ( srednji deo). Regulise i uzimanje tecnosti (prednji deo). Hipotalamus kontrolise i emocije i instiktivno ponasanje. Ovu funkciju ostvaruje zajedno sa delovima LIMBICKOG
SISTEMA:hipokampusom,bademastim jedrima i limbickom korom. Libmicki sistem i hipotalamus regulisu i produktivno ponasanje.
