A
EN 206-1
EVROPSKI STANDARD Decembar 2000.
ICS 91.100.30
Zamenjuje ENV 206: 1990
Beton – Deo 1: Specifikacija, Specifikacija, svojstva, proizvodnja i kontrola saglasnosti Ovaj evropski standard je odobrio CEN 12.maja 2000.god. Članice CEN-a su obavezne da poštuju interne propise CEN/CENELEC-a koji određuju uslove za davanje ovom evropskom standardu standardu statusa nacionaln nacionalnog og standarda standarda bez promena. promena. Ažurirane Ažurirane liste liste i bibliogra bibliografske fske reference reference koje se tiču takvih nacionalnih standarda mogu se dobiti na zahtev upućen Upravnom centru ili bilo kojoj članici CEN-a. Ovaj evropski standard postoji u tri zvanične verzije (engleska, francuska, nemačka). Verzija na bilo kom drugom jeziku prevedena od strane strane CEN članice na njen njen jezik i o kojoj kojoj je obavešten Upravni Upravni centar ima isti status kao kao i zvanične verzije. verzije. CEN članice su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Islanda, Irske, Italije, Luksemburga, Holandije, Norveške, Portugala, Španije, Švedske, Švajcarske i Velike Britanije.
CEN EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU STANDARDIZACIJU
Upravni centar: centar: rue de Stassart, Stassart, 36 B-1050 Brussels Brussels
Strana 2 EN 206-1: 2000
Sadržaj Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Delokrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Normativne reference . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Definicije, simboli i skraćenice . . . . . . . . . . . . . 3.1. Termini i definicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2 Simboli i skraćenice . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Klase izloženosti prema delovanju sredine . . . . . . . . . . 4.2. Svež beton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.1. Klase konzistencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2.2. Klase prema maksimalnoj veličinu zrni agregata . . . . . . . . . 4.3. Očvrsli beton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.1. Kl Klase čvrstoće pri pritisku. . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3.2. Klase prema zapreminskoj masi za lake betone . . . . . . . . 5. Zahtevi za beton i metode provere . . . . . . . . . . . . 5.1. Osnovni zahtevi za komponentne materijale . . . . . . . . . 5.1.1. Opšte napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.1.2. Cement . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.1.3. Agregati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.1.4. Voda za spravljanje betona . . . . . . . . . . . . . . . 5.1.5. Hemijski dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.1.6. Mineralni dodaci (uključujući mineralne praškaste punioce i pigmente) 5.2. Osnovni zahtevi za sastav betona . . . . . . . . . . . . . 5.2.1. Opšte napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2.2. Izbor cementa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2.3. Upotreba agregata . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2.4. Upotreba reciklovane vode . . . . . . . . . . . . . . . 5.2.5. Upotreba mineralnih dodataka . . . . . . . . . . . . . . 5.2.6. Upotreba hemijskih dodataka . . . . . . . . . . . . . . 5.2.7. Sadržaj hlorida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2.8. Temperatura betona . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.3. Zahtevi koji se odnose na klase izloženosti . . . . . . . . . . 5.3.1. Opšte napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.3.2. Granične vrednosti za sastav betona . . . . . . . . . . . . 5.3.3. Metode projektovanja prema svojstvima . . . . . . . . . . . 5.4. Zahtevi za svež beton . . . . . . . . . . . . . . . . 5.4.1. Ko Konzistencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.4.2. Količina cementa i vodocementni faktor . . . . . . . . . . . 5.4.3. Sadržaj vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.4.4. Maksimalna veličina zrna agregata . . . . . . . . . . . . 5.5. Zahtevi za očvrsli beton . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . 5 . . . . . . 8 . . . . . . 8 . . . . . . 10 . . . . . . 11 . . . . . . 11 . . . . . . 16 . . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. 16 . 16 . 19 . 19 20 20 . 21 21 . 22 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22 22 22 23 23 23 23 23 23 23 24 24 25 25 27 28 28 29 29 29 29 30 30 31 31 31 31
Strana 3 EN 206-1: 2000
5.5.1 5.5.2. 5.5.3. 5.5.4.
6. 6.1. 6.2. 6.2.1. 6.2.2. 6.2.3. 6.3. 6.3.1. 6.3.2. 6.3.3. 6.4. 7. 7.1. 7.2. 7.3. 7.4. 7.5. 8. 8.1. 8.2. 8.2.1. 8.2.2. 8.2.3. 8.3.
Čvrstoća . . . . . . . Zapreminska masa . . . . Otpornost na prodiranje vode Otpornost na delovanje požara
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . 31 . . 32 . 33 . 33
Specifikacija za beton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opšte napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifikacija za beton projektovanih svojstava . . . . . . . . . . . . . . . Opšte napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnovni zahtevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dodatni zahtevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifikacija za beton projektovanog sastava . . . . . . . . . . . . . . . Opšte napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnovni zahtevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dodatni zahtevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Specifikacija za standardizovani beton projektovanog sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Isporuka svežeg betona Informacija korisnika betona proizvođaču . . . . . . . . . . . . . . . . Informacija proizvođača betona korisniku . . . . . . . . . . . . . . . . Otpremnica za isporučen beton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Informacije za isporuku betona proizvedenog na gradilištu . . . . . . . . . . . Konzistencija na mestu isporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kontrola saglasnosti i kriterijumi saglasnosti . . . . . . . . . . . . . . Opšte napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kontrola saglasnosti za beton projektovanih svojstava . . . . . . . . . . . . Kontrola saglasnosti za čvrstoću pri pritisnu . . . . . . . . . . . . . . . Kontrola saglasnosti za čvrstoću pri zatezanju putem cepanja . . . . . . . . . . Kontrola saglasnosti za druga svojstva izuzev čvrstoće . . . . . . . . . . . . Kontrola saglasnosti za beton projektovanog sastava uključujući i standardizovani beton projektovanog sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.4. Mere u slučaju nesaglasnosti proizvedenog betona . . . . . . . . . . . . . 9. Kontrola proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1. Opšte napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.2. Sistemi kontrole proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.3. Registrovani podaci i ostali dokumenti . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.4. Ispitivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.5. Sastav betona i prethodna ispitivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.6. Osoblje, oprema i instalacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.6.1. Osoblje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.6.2. Oprema i instalacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.7. Doziranje komponentnih materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.8. Mešanje betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.9. Postupak kontrole proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Ocena saglasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10.1. Opšte napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10.2. Procena, snimanje i sertifikacija kontrole proizvodnje . . . . . . . . . . . . 11. Označavanje betona projektovanih svojstava . . . . . . . . . . . . . .
33 33 34 34 34 35 35 35 35 36 36 36 36 37 37 38 39 39 39 40 40 43 43 44 44 46 47 48 48 48 48 49 50 50 50 50 51 52 52 59 59 59 59
Strana 4 EN 206-1: 2000
Aneks A (normativ) Prethodna ispitivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Aneks B (normativ) Identifikaciono ispitivanje za čvrstoću pri pritisku . . . . . . . . . 62 Aneks C (normativ) Odredbe za procenu, nadgledanje i sertifikaciju kontrole proizvodnje . . . 64 Aneks D (informativan) Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Aneks E (informativan) Instrukcije za primenu koncepta ekvivalentnog svojstva betona . . . . 68 Aneks F (informativan) Preporuke za granične vrednosti sastava betona . . . . . . . . . 69 69 Aneks G (informativan) Zahtevi za tačnost uređaja za doziranje . . . . . . . . . . Aneks H (informativan) Dodatne odredbe za beton visoke čvrstoće . . . . . . . . . . . 73 Aneks J (informativan) Postupci projektovanja na bazi svojstava vezanih za trajnost . . . . 76 Aneks K (informativan) Familije betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Slike Slika 1 – Odnosi između EN 206-1 i standarda za projektovanje i izvođenje, standarda za komponentne materijale i standarda za ispitivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Tabele Tabela 1 – Klase izloženosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Tabela 2 – Granične vrednosti hemijske agresivnosti iz prirodnog tla i podzemne vode za pojedine klase izloženosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Tabela 3 – Klase sleganja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Tabela 4 – Vebe klase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Tabela 5 – Klase kompaktnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Tabela 6 – Klase rasprostiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Tabela 7 – Klase čvrstoće pri pritisku za beton normalne težine i teški beton . . . . . . . . 21 Tabela 8 – Klase čvrstoće pri pritisku za laki beton . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Tabela 9 – Klasifikacija lakog betona prema zapreminskoj masi . . . . . . . . . . . . 22 Tabela 10 – Maksimalan sadržaj hlorida u betonu . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Tabela 11 – Tolerancije za zadate vrednosti konzistencije . . . . . . . . . . . . . . 30 Tabela 12 – Rast čvrstoće betona na 20 ºC. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Tabela 13 – Minimalna učestalost uzorkovanja za ocenu saglasnosti. . . . . . . . . . . 41 Tabela 14 – Kriterijum saglasnosti za čvrstoće pri pritisku . . . . . . . . . . . . . . 42 Tabela 15 – Kriterijum saglasnosti za članove familije betona . . . . . . . . . . . . . 42 Tabela 16 – Kriterijum saglasnosti za čvrstoću pri zatezanju putem cepanja . . . . . . . . 44 Tabela 17 – Kriterijum saglasnosti za druga svojstva izuzev čvrstoće . . . . . . . . . . 45 Tabela 18 – Kriterijum saglasnosti za konzistenciju . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Tabele 19a i 19b - Dozvoljeni brojevi za kriterijum saglasnosti svojstava izuzev čvrstoće . . . 47 Tabela 20 – Registrovani podaci i drugi dokumenti, gde je relevantno . . . . . . . . . . 49 Tabela 21 – Tolerancije u procesu doziranja komponentnih materijala . . . . . . . . . . 52 Tabela 22 – Kontrola komponentnih materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Tabela 23 – Kontrola opreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Tabela 24 – Kontrola procesa proizvodnje i svojstava betona . . . . . . . . . . . . 57 Tabela B.1. – Kriterijum identifikacije za čvrstoću pri pritisku . . . . . . . . . . . . 63 Tabela F.1. – Preporučene granične vrednosti za sastav i svojstva betona . . . . . . . . . 70 Tabela G.1. – (Izvod iz Tabele 3 iz EN 45501:1992) . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Tabela G.2. – (Izvod iz tabele 6 iz EN45501:1992) . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Tabela H.1. – Kontrola komponentnih materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Tabela H.2. – Kontrola opreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Tabela H.3. – Kontrola procesa proizvodnje i svojstava betona . . . . . . . . . . . . 75
Strana 5 EN 206-1: 2000
Predgovor Ovaj evropski standard je pripremljen od strane Tehničkog komiteta CEN/TC 104 »Beton i relevantni proizvodi«, čiji sekretarijat zaseda u DIN-u. Ovaj evropski standard zamenjuje ENV 206: 1990. Ovom evropskom standardu biće dat status nacionalnog standarda, bilo publikacijom identičnog teksta bilo odobrenjem, najkasnije do juna 2001.god., a konfliktni nacionalni standardi biće povučeni najkasnije do decembra 2003.god. Prema internim propisima CEN/CENELEC-a, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemalja dužne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrija, Belgija, Češka Republika, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Island, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. Ovaj standard zajedno sa delovima ENV 13670-1 (Izvođenje betonskih konstrukcija) zamenjuje evropski predstandard ENV 206: 1990 "Beton - kriterijumi u vezi sa svojstvima, proizvodnjom, ugrađivanjem i saglasnošću", koji je bio osnova za pripremu ovog standarda. Naročito su sledeće teme bile podvrgnute reviziji prilikom pripreme ovog standarda: - proširenje sistema klasifikacije za betone posebno u pogledu ekoloških uslova; - zahtevi trajnosti; - proširenje klasa za čvrstoću; - klase za čvrstoću lakog betona; - razmatranje mineralnih dodataka kod određivanja vodocementnog faktora i količine cementa; - identifikacija raspodele tehničke odgovornosti između specifikatora, proizvođača i korisnika; - razmatranje tačnosti merne opreme; - razmatranje zahteva za održavanje; - odredbe za kontrolu saglasnosti, kriterijum saglasnosti i identifikaciono ispitivanje; - odredbe za određivanje saglasnosti. Aspekti koji se tiču izvođenja su uglavnom premešteni u ENV 13670-1 ili druge relevantne standarde. Kontekst u kome ovaj standard funkcioniše je ilustrovan na Slici 1. Ovaj standard je operativan samo uz standarde proizvoda ili ekvivalantne specifikacije za komponentne materijale (t.j. cement, agregati, mineralni dodaci, hemijski dodaci i voda za spravljanje) i relevantne metode za ispitivanje betona. Standardi proizvoda i standardi metoda za ispitivanje su u pripremi od strane CEN-a, ali neće biti dostupni kao evropski standardi na dan publikacije ovog standarda. Iz tog razloga, poslednji datum povlačenja nacionalnih standarda koji su u konfliktu sa ovim standardom biće datum kada svi dole navedeni standardi, zajedno sa relevantnim standardima za metode ispitivanja, budu dostupni i primenjivani kao evropski standardi ili ISO standardi, gde je to relevantno, ili budu dobili status koji zahteva ovaj standard. EN 197-1 Cement – Sastav, specifikacije i kriterijum usaglašenosti – Deo 1.: Obični cementi EN 12620 Agregati za beton uključujući one za puteve i trotoare
Strana 6 EN 206-1: 2000
EN 13055-1 Laki agregati – Deo 1.: Laki agregati za beton i malter EN 1008 Voda za spravljanje betona – Specifikacije za uzorkovanje, ispitivanje i ocena pogodnosti vode, uključujući i vodu za pranje sa instalacija za reciklažu u industriji betona, kao vodu za mešanje betona EN 934-2 Hemijski dodaci za beton, malter i zaptivne smese – Deo 2.: Hemijski dodaci za beton – Definicije i zahtevi EN 450 Leteći pepeo za beton – Definicije, zahtevi i kontrola kvaliteta EN 13263 Silikatna prašina za beton - Definicije, zahtevi i kontrola saglasnosti Aneksi A,B i C su normativi. Aneksi D, E, F, G, H, J i K su informativni.
Strana 7 EN 206-1: 2000
Betonska konstrukcija EN... Standardi za prefabrikovane betonske proizvode EN 1992 (Eurocode 2) Projektovanje betonskih konstrukcija
EN 206-1 Beton
ENV 13670-1 Izvođenje betonskih konstrukcija EN 197 Cement
EN 12350 Ispitivanje svežeg betona EN 12390 Ispitivanje očvrslog betona EN 13791 Procena čvrstoće betona u konstrukcijama
EN 450 Leteći pepeo za beton EN 13263 Silikatna EN 12620prašina za beton za beton Agregati EN EN 13055-1 934-2 Laki agregati Aditivi za beton EN 1008 Voda za spravljanje
EN 12504 Ispitivanje betona u konstrukcijama
EN 12878 Pigmenti
Slika 1 – Odnosi između EN 206-1 i standarda za projektovanje i izvođenje, standarda za komponentne materijale i standarda za ispitivanje
Strana 8 EN 206-1: 2000
Uvod Ovaj evropski standard će biti primenjivan u Evropi u različitim klimatskim i geografskim uslovima, različitim nivoima zaštite i u okviru različitih, čvrsto ukorenjenih, regionalnih tradicija i iskustava. Radi obuhvatanja ovakvih situacija uvedene su klase svojstava betona. Tamo gde takva uopštena rešenja nisu moguća, relevantne klauzule sadrže odobrenja za primenu nacionalnih standarda ili odredaba na mestu upotrebe betona. Tokom razvoja ovog evropskog standarda, posvećena je i pažnja detaljnoj razradi pristupa svojstvima koja se odnose na specifikaciju trajnosti. Radi ovoga, sačinjen je pregled postupaka projektovanja i ispitivanja sa aspekta svojstava betona. Ipak, CEN/TC 104 je zaključio da ove metode još nisu dovoljno razvijene da bi se razrađivale u detaljima u ovom standardu, ali je CEN/TC 104 zapazio da su neke članice CEN-a stekle poverenje u lokalna ispitivanja i kriterijume. Zato ovaj standard dozvoljava nastavak i razvoj takve prakse koja važi na mestu primene betona kao alternative za predviđeni pristup. CEN/TC 104 će nastaviti sa razvojem metoda baziranih na svojstvima kod procene trajnosti na evropskom nivou. Ovaj evropski standard uključuje i pravila za upotrebu komponenti betona koje su obuhvaćene evropskim standardima. Drugi industrijski nuz-produkti, reciklovani materijali itd. su aktuelno u upotrebi na osnovu lokalnih iskustava. Dok evropske specifikacije za ove materijale ne budu dostupne, ovaj standard neće davati pravila za njihovu upotrebu, već samo navodi nacionalne standarde ili odredbe koje važe na mestu primene betona. Ovaj evropski standard definiše zadatke za specifikatora, proizvođača i korisnika. Na primer, specifikator je odgovoran za specifikaciju betona (klauzula 6), proizvođač je odgovoran za kontrolu saglasnosti i proizvodnje (klauzule 8 i 9). Korisnik je odgovoran za ugrađivanje betona u konstrukciju. U praksi može postojati više različitih strana koje određuju zahteve za specifikaciju u različitim fazama procesa projektovanja i izvođenja, npr. investitor (klijent), projektant, izvođač, pod-izvođač na betoniranju. Svaki od njih je odgovoran da prenese zahteve iz specifikacije, zajedno sa svim dodatnim zahtevima, sledećoj strani u lancu, sve do proizvođača. U smislu termina ovog evropskog standarda, termin »specifikacija« odnosi se na ovakvu krajnju kompilaciju zahteva. U praksi, isto tako, specifikator, proizvođač i korisnik mogu da budu ista strana (npr. izvođač projektuje i izvodi objekat). U slučaju isporučenog betona, kupac svežeg betona je specifikator i mora da dostavi specifikaciju betona proizvođaču. Ovaj standard takođe obuhvata neophodne razmene informacija između različitih strana. Pitanja ugovora nisu razmatrana. Kada je reč o odgovornosti poverenoj stranama u ugovoru, radi se o tehničkoj ogovornosti. Primedbe i fus-note u tabelama ovog standarda treba smatrati kao normativne, osim ako nije drugačije navedeno; druge primedbe i zabeleške su informativne. Dalja objašnjenja i instrukcije o primeni ovog standarda data su u drugim dokumentima, kao što su izveštaji CEN-a. 1 Delokrug Ovaj evropski standard se primenjuje na beton za konstrukcije betonirane na licu mesta (in situ), na prefabrikovane betonske konstrukcije, i na betonske prefabrikate za zgrade i druge građevinske konstrukcije. Beton može biti spravljen na mestu ugradnje, isporučeni beton ili beton proizveden u postrojenju za prefabrikaciju betonskih elemenata (prefabrikata). Ovim standardom definišu se zahtevi za specifikaciju:
Strana 9 EN 206-1: 2000
-
komponentnih materijala betona; svojstava svežeg i očvrslog betona i njihove provere; ograničenja vezanih za sastav betona; tehničkih zahteva u specifikaciji betona; isporuke svežeg betona; procedure kontrole proizvodnje; kriterijuma saglasnosti i ocene saglasnosti.
Ovaj evropski standard se primenjuje na beton koji je zbijen tako da ne sadrži značajniju količinu zaostalog vazduha, osim uvučenog vazduha. Ovaj standard se primenjuje na betone normalne težine, na teške i lake betone. Drugi evropski standardi za specijalne proizvode, npr. za betonske prefabrikate ili za procese u okviru delokruga ovog standarda mogu zahtevati ili dozvoliti odstupanja od ovog standarda. Dodatni ili različiti zahtevi mogu biti dati u sledećim delovima ovog standarda ili u drugim evropskim standardima, na primer: -
beton za primenu na putevima ili drugim transportnim površinama; beton koji koristi druge materijale (npr. vlakna) ili komponentne materijale koji nisu obuhvaćeni tačkom 5.1; beton čija je gornja veličina zrna agregata 4 mm ili manje (malter); specijalne tehnologije (npr. prskani beton); beton za odlaganje tečnog i gasovitog otpada; beton za sudove za skladištenje otrovnih supstanci; beton za masivne konstrukcije (npr. brane); suvo mešani beton.
NAPOMENA Sve dok ovi standardi ne budu dostupni, mogu se primeniti odredbe koje važe na mestu primene betona. U pripremi su Evropski standardi za: -
beton za primenu na putevima ili drugim transportnim površinama; prskani beton.
Ovaj standard se ne primenjuje za: -
gas - beton; peno - beton; beton sa otvorenom strukturom (″ kaverozni″ beton); beton zapreminske mase manje od 800 kg/m3; vatrostalni beton.
Ovaj standard ne obuhvata zahteve za zdravstvenu i sigurnosnu zaštitu radnika tokom proizvodnje i isporuke betona. 2. Normativne reference
Strana 10 EN 206-1: 2000
Ovaj Evropski standard uključuje i neke zastarele ili nezastarele odredbe drugih standarda. Ovakve normativne odredbe navedene su na odgovarajućim mestima u tekstu, a publikacije iz kojih one potiču navedene su u tekstu napred. Za zastrarele odredbe, kasniji amandmani ili revizije ovih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su uključeni u njega putem amandmana ili revizija. Za nezastarele odredbe primenjuje se poslednje izdanje navedene publikacije (uključujući i amandmane). U slučaju pozivanja na nacrte evropskih standarda, dok evropski standard ne bude dostupan mogu se primenjivati odredbe koje važe na mestu primene betona. EN 196-2, Metode ispitivanja cement – Deo 2: Hemijska analiza cementa EN 197-1, Cement – Deo 1: Sastav, specifikacije i kriterijum saglasnosti za obične cemente EN 450, Leteći pepeo za beton – Definicije, zahtevi i kontrola kvaliteta EN 933-1, Ispitivanja geometrijskih svojstava agregata – Deo 1: Određivanje granulometrijskog sastava – Metod prosejavanja EN 934-2, Hemijski dodaci za beton, malter i zaptivne (glet) mase – Deo 2: Mineralni dodaci za beton - Definicije i zahtevi prEN 1008:1997, Voda za spravljanje betona – Specifikacije za uzorkovanje, ispitivanje i ocenu pogodnosti vode, uključujući vodu upotrebljenu u betonskoj industriji, kao vodu za spravljanje betona EN 1097-3, Ispitivanja mehaničkih i fizičkih svojstava agregata – Deo 3: Određivanje zapreminske mase i šupljina u rastresitom stanju EN 1097-6, Ispitivanja mehaničkih i fizičkih svojstava agregata – Deo 6: Određivanje zapreminske mase zrna i upijanja vode EN 12350-1 , Ispitivanje svežeg betona – Deo 1: Uzorkovanje EN 12350-2, Ispitivanje svežeg betona – Deo 2: Ispitivanje konzistencije metodom sleganje EN 12350-3, Ispitivanje svežeg betona – Deo 3: Ispitivanje konzistencije metodom Vebea EN 12350-4, Ispitivanje svežeg betona – Deo 4: Ispitivanje konzistencije - Stepen kompaktnosti EN 12350-5, Ispitivanje svežeg betona – Deo 5: Ispitivanje konzistencije metodom rasprostiranja EN 12350-6, Ispitivanje svežeg betona – Deo 6: Zapreminska masa EN 12350-7, Ispitivanje svežeg betona – Deo 7: Sadržaj vazduha u svežem betonu – Metode pritiska EN 12390-1, Ispitivanje očvrslog betona – Deo 1: Oblik, dimenzije i drugi zahtevi za uzorke za ispitivanje i kalupe EN 12390-2, Ispitivanje očvrslog betona – Deo 2: Izrada i nega uzoraka za ispitivanje čvrstoće EN 12390-3, Ispitivanje očvrslog betona – Deo 3: Ispitivanje čvrstoće pri pritisku uzoraka EN 12390-6, Ispitivanje očvrslog betona – Deo 6: Ispitivanje čvrstoće pri zatezanju cepanjem uzoraka EN 12390-7, Ispitivanje čvrslog betona – Deo 7: Zapreminska masa očvrslog betona prEN 12620:2000, Agregati za beton EN 12878, Pigmenti za bojenje građevinskih materijala na bazi cementu i/ili kreču – Specifikacije i metode ispitivanja prEN 13055-1:1997, Laki agregati – Deo 1: Laki agregati za beton i malter prEN 13263: 1998, Silikatna prašina za beton – Definicije, zahtevi i kontrola saglasnosti prEN 13577: 1999, Kvalitet vode – Određivanje sadržaja agresivnog ugljen dioksida EN 45501: 1992, Metrološki aspekti neautomatskih instrumenata za merenje mase ISO 2859-1: 1999, Šeme uzorkovanja za inspekciju po atributima – Deo 1: Šeme uzorkovanja označene indeksima prema dopuštenoj granici kvaliteta (DGK) za inspekciju po metodi slučajnog uzorka ISO 3951: 1994, Procedure uzorkovanja i grafovi za inspekciju po varijablama prema procentu neslaganja
Strana 11 EN 206-1: 2000
ISO 4316, Površinski aktivni hemijski dodaci – Određivanje pH vrednosti vodenih rastvora – Potenciometarska metoda ISO 7150-1, Kvalitet vode – Određivanje amonijaka – Deo 1: Ručni spektrometrijski metod ISO 7150-2, Kvalitet vode – Određivanje amonijaka – Deo 2: Automatizovani spektrometrijski metod ISO 7980, Kvalitet vode – Određivanje kalcijuma i magnezijuma – Atomska absorpcija spektrometrijski metod DIN 4030-2, Procena vode, tla i gasova prema njihovoj agresivnosti na beton – Deo 2: Uzimanje i ispitivanje uzoraka vode i zemljišta ASTM C 173, Volumetrijska metoda ispitivanja sadržaja vazduha u svežem izmešanom betonu OIML R 117, Sistem merenja za tečnosti (Organisation Internationale de Métrologie Légale) Direktiva 90/384/EEC, Direktiva Saveta od 20.juna 1990. godine za harmonizaciju regulative država članica u vezi sa neautomatskom opremom za merenje mase
3. Definicije, simboli i skraćenice 3.1. Termini i definicije Za potrebe ovog standarda primenjuju se sledeći termini i definicije:
3.1.1. beton (concrete) materijal dobijen mešanjem cementa, krupnog i sitnog agregata i vode, sa ili bez prisustva mineralnih i hemijskih dodataka, koji poprima svoja svojstva hidratacijom cementa 3.1.2. svež beton (fresh concrete) beton koji je u potpunosti izmešan i koji se još uvek može zbijati putem odabranog postupka 3.1.3. očvrsli beton (hardened concrete) beton koji je u čvrstom stanju i koji je postigao određenu čvrstoću 3.1.4. beton proizveden na gradilištu (site-mixed concrete) beton koji proizvodi korisnik za svoje potrebe na samom gradilištu 3.1.5. isporučen beton (ready-mixed concrete) beton isporučen u svežem stanju od strane lica ili organizacije koja nije korisnik betona. Isporučen beton u smislu ovog standarda je takođe: -
beton proizveden van gradilišta od strane korisnika; beton proizveden na gradilištu, ali ne od strane korisnika.
3.1.6. betonski prefabrikat (precast concrete product) betonski proizvod izbetoniran i odnegovan van mesta finalne upotrebe 3.1.7. beton normalne težine (normal-weight concrete)
Strana 12 EN 206-1: 2000
beton koji ima zapreminsku masuu suvom stanju veću od 2000 kg/m3, ali koja ne prelazi 2600 kg/m3
3.1.8. laki beton (light-weight concrete) beton koji ima zapreminsku masu u suvom stanju ne manju od 800 kg/m3 i ne veću od 2000 kg/m3. Proizvodi se korišćenjem lakog agregata-u celini ili delimično-u odnosu na ukupnu količinu primenjenog agregata 3.1.9. teški beton (heavy-weight concrete) beton koji ima zapreminsku masuu suvom stanju veću od 2600 kg/m3 3.1.10. beton visoke čvrstoće (high strenght concrete) beton klase čvrstoće pri pritisku veće od C50/60 u slučaju betona normalne težine ili teškog betona, odnosno klase LC50/55 u slučaju lakog betona 3.1.11. beton projektovanih svojstava (designed concrete) beton za koji su specifikacijom osnovna i dodatna svojstva zadata proizvođaču, pri čemu je proizvođač odgovoran za proizvednju betona sa svim zadatim svojstvima 3.1.12. beton projektovanog sastava (prescribed concrete) beton za koji su specifikacijom sastav betona i komponentni materijali zadati proizvođaču, pri čemu je proizvođač odgovoran za proizvodnju betona zadatog sastava 3.1.13. standardizovani beton projektovanog sastava (standarized prescribed concrete) Beton čiji je sastav dat standardom koji je u važnosti na mestu upotrebe betona 3.1.14. familija betona (concrete family) skup betonskih mešavina za koje je uspostavljen i dokumentovan pouzdan odnos između relevantnih svojstava 3.1.15. kubni metar betona (cubic metre of concrete) količina svežeg betona koja, kada se zbije u skladu sa postupkom datim u EN 12350-6, zauzima zapreminu od jednog kubnog metra 3.1.16. auto-mešalica (truck mixer) mešalica za beton postavljena na samohodnoj šasiji, osposobljena za mešanje i istovar homogeno izmešanog betona 3.1.17. oprema za "gitovanje" betona pri transportu (agitating equipment)
Strana 13 EN 206-1: 2000
oprema obično postavljena na samohodnoj šasiji, koja je u stanju da »agituje«-održava svež beton u homogenom stanju tokom transporta
3.1.18. oprema za transport bez mogućnosti »agitovanja« betona pri transportu (non-agitating equipment) oprema koja se koristi za transport betona, a nema mogućnost njegovog agitovanja u smislu definicije 3.1.17., npr. kamion kiper 3.1.19 mešung (batch) količina svežeg betona proizvedena u jednom radnom ciklusu mešalice ili količina spravljena tokom 1 min rada mešalice sa kontinualnim radom 3.1.20. tovar (load) količina svežeg betona utovarenog i transportovanog u vozilu, koju sačinjava jedan ili više mešunga 3.1.21. isporuka (delivery) proces predaje svežeg betona od strane proizvođača naručiocu 3.1.22. hemijski dodatak (admixture) hemijska materija koja se tokom procesa spravljanja betona dodaje u malim količinama u odnosu na masu cementa radi modifikovanja svojstava svežeg ili očvrslog betona 3.1.23. mineralni dodatak (addition) fino usitnjen materijal mineralnog porekla koji se dodaje betonu radi poboljšanja određenih svojstava ili dobijanja specijalnih svojstava. Ovaj standard obrađuje dva tipa neorganskih dodataka: - skoro inertni dodaci (tip I); - pucolanski ili latentno hidraulični dodaci (tip II). 3.1.24. agregat (aggregate) zrnasti granulisan mineralni materijal pogodan za upotrebu u betonu. Agregati mogu biti prirodni ili veštački, a takođe i reciklirani-kada su dobijeni od materijala prethodno korišćenih za gradjenje 3.1.25. agregati normalne težine (normal-weight aggregate) agregati zapreminske mase zrna u suvom stanju > 2000 kg/m3 i <3000 kg/m3, određene prema EN 1097-6 3.1.26. laki agregati (light-weight aggregate) agregati mineralnog porekla zapreminske mase zrna u suvom stanju ≤ 2000 kg/m3, određene prema EN 1097-6 ili zapreminske mase u suvom rastresitom stanju ≤ 1200 kg/m3, određene prema EN 1097-3
Strana 14 EN 206-1: 2000
3.1.27. teški agregati (leavy-weight aggregate) agregati zapreminske mase zrna u suvom stanju ≥ 3000 kg/m3, određene prema EN 1097-6 3.1.28. cement-hidraulično vezivo (cement-hydraulic binder) fino samleven neorganski materijal koji pomešan sa vodom formira pastu koja vezuje i očvršćava putem hidratacionih reakcija i procesa i koji posle očvršćavanja zadržava svoju čvrstoću i postojanost čak i pod vodom 3.1.29. ukupna količina vode (total water content) dozirana voda plus voda koja je već sadržana u zrnima agregata i na njihovoj poršini, plus voda u hemijskim i mineralnim dodacima korišćenim u obliku pasti i voda koja je rezultat dodatog leda ili zagrevanja parom 3.1.30. efektivna količina vode (effective water content) razlika između ukupne količine vode u svežem betonu i količine vode koju upijaju zrna agregata 3.1.31. vodocementni faktor (water/cement ratio) odnos mase efektivne količine vode i mase cementa u svežem betonu 3.1.32. karakteristična čvrstoća vrednost čvrstoće ispod koje se može očekivati najviše 5% vrednosti svih rezultata ispitivanja čvrstoće, koja se odnosi na količinu razmatranog betona 3.1.33. uvučeni vazduh (entrained air) mikroskopski sitni vazdušni mehurići namerno uvučeni u beton tokom mešanja, korišćenjem površinski aktivnih agenasa; tipični prečnici ovih mehurića sfernog ili skoro sfernog oblika su između 10 i 300 μm 3.1.34. zarobljeni vazduh (entrapped air) vazdušne šupljine u betonu koje nisu namerno formirane 3.1.35. mesto građenja, gradilište (site, construction site) prostor na kome se izvode građevinski radovi 3.1.36. specifikacija (specification) finalni skup dokumentovanih tehničkih zahteva, koji se daju proizvođaču u vidu svojstava ili sastava betona 3.1.37.
Strana 15 EN 206-1: 2000
specifikator (specifier) lice ili organizacija koja definiše tehničke uslove (specifikacije) za svež ili očvrsli beton 3.1.38. proizvođač (producer) lice ili organizacija koja proizvodi svež beton 3.1.39. korisnik (user) lice ili organizacija koja koristi svež beton za izvođenje objekta ili dela objekta 3.1.40. vek upotrebe (working life) vremenski period tokom koga će svojstva betona u konstrukciji biti održana na nivou saglasnom sa ispunjenjem zahtevanih svojstava konstrukcije, uz uslov pravilnog održavanja 3.1.41. prethodno ispitivanje (initial testing) ispitivanje ili ispitivanja koja se obavljaju pre početka proizvodnje, radi utvrđivanja sastava betona ili familije betona koji će zadovoljiti tehničke uslove date specifikacijom, u svežem i očvrslom stanju 3.1.42. identifikaciono ispitivanje (identity test) ispitivanje radi provere da li odabrani mešunzi ili tovari potiču iz skupa mešavina koje ispunjavaju propisane zahteve (usaglašene mešavine) 3.1.43. ispitivanje saglasnosti (conformity test) ispitivanje koje vrši proizvođač radi utvrđivanja ispunjenosti zahteva koje treba da zadovolji beton 3.1.44. ocena saglasnosti (evaluation of conformity) sistematska ispitivanja radi utvrđivanja do kog stepena proizvedeni beton ispunjava zahteve date specifikacijom 3.1.45. uticaj sredine (environmental actions) hemijska i fizička dejstva kojima je beton izložen, koja rezultuju uticajem na beton ili armaturu, odnosno ugrađeni metal, a ne smatraju se opterećenjem pri projektovanju konstrukcije 3.1.46. provera (verification) potvrivanje putem ispitivanja objektivnih činjenica da su ispunjeni zahtevi dati specifikacijom 3.2. Simboli i skraćenice XO XC...
Klasa izloženosti bez rizika korozije ili štetnih uticaja Klase izloženosti sa rizikom korozije prouzrokovane karbonatizacijom
Strana 16 EN 206-1: 2000
XD... XS... XF... XA... S1 do S5 V0 do V4 C0 do C3 F1 do F6 C.../... LC.../... f ck,cyl f c,cyl f ck,cube f c,cube f cm f cm,j f ci f tk f tm f ti D... Dmax CEM... σ sn AQL w/c k e m n
Klase izloženosti sa rizikom korozije prouzrokovane delovanjem hlorida koji ne potiču iz morske vode Klase izloženosti sa rizikom korozije prouzrokovane delovanjem hlorida iz morske vode Klase izloženosti na zamrzavanje/odmrzavanje1) Klase izloženosti na hemijske uticaje Klase konzistencije izražene visinom sleganja betona Klase konzistencije izražene Vebeovim vremenom Klase konzistencije izražene stepenima kompaktnosti Klase konzistencije izražene prečnikom rasprostiranja Klase čvrstoće pri pritisku za betone normalne težine i teške betone Klase čvrstoće pri pritisku za lake betone Karakteristična čvrstoća pri pritisku betona određena pomoću cilindara za ispitivanje Čvrstoća pri pritisku betona određena pomoću cilindara za ispitivanje Karakteristična čvrstoća pri pritisku betona određena pomoću kocki za ispitivanje Čvrstoća pri pritisku betona određena pomoću kocki za ispitivanje Srednja čvrstoća pri pritisku betona Srednja čvrstoća pri pritisku betona pri starosti od (j) dana Individualni rezultati ispitivanja čvrstoće pri pritisku betona Karakteristična čvrstoća betona pri zatezanju putem cepanja Srednja čvrstoća betona pri zatezanju putem cepanja Pojedinačni rezultati ispitivanja čvrstoće betona pri zatezanju putem cepanja Klasa zapreminske mase lakog betona Nominalna gornja veličina zrna najkrupnije frakcije agregata Vrste cementa prema serijama standarda EN 197 Procena za standardnu devijaciju skupa Standardna devijacija n uzastopnih rezultata ispitivanja Dozvoljena granica kvaliteta (vidi ISO 2859-1) Vodocementni faktor Faktor kojim se uzima u obzir aktivnost dodataka tipa II Verifikacioni interval na skali opreme za merenje mase Teret nanet na opremi za merenje mase Broj
4. Klasifikacija 4.1. Klase izloženosti prema delovanju sredine Uticaji uslova sredine klasifikovani su kao klase izloženosti u tabeli 1. Primeri navedeni u tabeli su informativni. NAPOMENA Izbor klasa izloženosti zavisi od uslova koji važe na mestu primene betona. Ova klasifikacija prema izloženosti ne isključuje i razmatranje specijalnih uslova koji važe na mestu primene betona ili primene zaštitnih mera, kao što je primena nerđajućeg čelika ili drugih metala otpornih prema delovanju korozije, odnosno primene zaštitnih premaza za beton ili armaturu.
Beton može biti izložen delovanju više od jednog uticaja opisanih u tabeli 1, kada može biti potrebno uslove sredine kojima je on izložen iskazati kao kombinaciju klasa izloženosti. Tabela 1 – Klase izloženosti Oznaka klase
Opis uslova sredine
Informativni primeri gde se klase izloženosti mogu primeniti 1 nema rizika od korozije ili agresije
Strana 17 EN 206-1: 2000
X0
Za beton bez armature ili Beton unutar zgrada veoma niske vlažnosti ugrađenog metala: Sve izloženosti vazduha sem zamrzavanje/odmrzavanje, habanje ili hemijska agresija 2 Korozija prouzrokovana karbonatizacijom Kada je beton koji sadrži armaturu ili druge ugrađene metale izložen vazduhu i vlazi, izloženost će biti klasifikovana na sledeći način: NAPOMENA Uslovi vlažnosti se odnose na uslove u betonu zaštitnog sloja armature ili drugog ugrađenog metala, ali u mnogim slučajevima, uslovi u zaštitnom sloju betona mogu se smatrati da reflektuju uslove sredine. U ovim slučajevima klasifikacija uslova sredine može biti adekvatna. Ovo se ne odnosi na slučaj kada postoji barijera između betona i okruženja.
XC1
Suva ili stalno vlažna sredina
Beton unutar zgrada niske vlažnosti vazduha Beton stalno potopljen u vodu XC2 Vlažna, retko suva sredina Betonska površina izložena dugotrajnom kontaktu sa vodom Mnogi temelji XC3 Umereno vlažna sredina Beton unutar zgrada umerene ili visoke vlažnosti vazduha Spoljašnji beton koji je zaštićen od kiše XC4 Ciklično vlažna i suva sredina Betonske površine izložene kontaktu sa vodom, ali ne u okviru klase izloženosti XC2 3 Korozija prouzrokovana hloridima koji ne potiču iz morske vode Kada je beton koji sadrži armaturu ili drugi ugrađeni metal izložen kontaktu sa vodom koja sadrži hloride, uključujući i so za odmrzavanje, koji ne potiču iz morske vode, izloženost će biti klasifikovana na sledeći način: PRIMEDBA U vezi sa uslovima vlažnosti vidi takođe odeljak 2 ove tabele
XD1 XD2
Umereno vlažna sredina Vlažna, retko suva sredina
Betonske površine izložene hloridima iz vazduha Plivački bazeni Beton izložen industrijskim vodama koje sadrže hloride XD3 Ciklično vlažna i suva Delovi mostova izloženi prskanju vodom koja sredina sadrži hloride Kolovozi, trotoari Ploče na parkinzima 4 Korozija prouzrokovana hloridima iz morske vode Kada je beton koji sadrži armaturu ili drugi ugrađeni metal izložen kontaktu sa hloridima iz morske vode ili vazduha koji sadrži so poreklom iz morske vode, izloženost će biti klasifikovana na sledeći način: XS1 Sredina izložena solju iz vazduha Konstrukcije blizu obale ili na obali ali gde beton nije u direktnom kontaktu sa morskom vodom
Tabela 1 (u nastavku) Tabela 1 nastavak) Oznaka klase Opis uslova sredine Informativni primeri gde se klase izloženosti mogu primeniti XS2 Beton permanetno potopljen u Delovi konstrukcija u morskoj vodi morskoj vodi
Strana 18 EN 206-1: 2000
XS3
Zone izložene plimi, kvašenju i Delovi konstrukcija u morskoj vodi prskanju 5 Zamrzavanje/odmrzavanje sa ili bez agenasa za odmrzavanje Kada je beton u vlažnom stanju izložen značajnim ciklusima zamrzavanja/odmrzavanja XF1 Umerena zasićenost vodom, bez Vertikalne betonske poršine izložene kiši i mrazu agensa za odmrzavanje XF2 Umerena zasićenost vodom, sa Vertikalne betonske površine saobraćajnih agensom za odmrzavanje konstrukcija izložene mrazu i sredstvima za odmizavanje iz vazduha XF3 Velika zasićenost vodom, bez Horizontalne betonske površine izložene kiši i agenasa za odmrzavanje mrazu XF4 Velika zasićenost vodom sa Ploče na putevima i mostovima izložene agensima za odmrzavanje ili sredstvima za odmrzavanje morskom vodom Betonske površine izložene direktnom prskanju rastvorima sredstava za odmrzavanje i mrazu Zone kvašenja konstrukcija na morskoj obali izložene mrazu 6 Hemijska izloženost Kada je beton izložen hemijskim uticajima iz zemljišta i podzemnih voda, kao što je prikazano u tabeli 2, izloženost će biti klasifikovana kao što je dato dole. Klasifikacija morske vode zavisi od geografske lokacije, tako da važi klasifikacija koja odgovara mestu primene betona. NAPOMENA Može biti potrebna posebna studija da bi se definisali relevantni uslovi izloženosti, kada su u pitanju: - granice izvan onih koje su date u tabeli 2; - druge agresivne hemikalije - hemijski zagađeno zemljište ili voda - velika brzina vode u kombinaciji sa hemikalijama iz tabele 2.
XA1 XA2 XA3
Blaga hemijska agresivnost sredine prema tabeli 2 Umerena hemijska agresivnost sredine prema tabeli 2 Veoma hemijski agresivna sredina prema tabeli 2
Strana 19 EN 206-1: 2000
Tabela 2 – Granične vrednosti hemijske agresivnosti prirodnog tla i podzemne vode za pojedine klase izloženosti Dole klasifikovana hemijska agresivnost sredine bazirana je na tlu i podzemnim vodama sa temperaturama između 5˚C i 25˚C i dovoljno niskim brzinama vode, koje približno odgovaraju statičkim uslovima. Najveća vrednost svake pojedinačne hemijske karakteristike određuje klasu. Kada dve ili više agresivne karakteristike teže istoj klasi, sredina će biti klasifikovana u sledeću višu klasu izloženosti, sem ukoliko se posebnom studijom za konkretan slučaj ne pokaže da to nije potrebno. Hemijske Odgovarajući XA1 XA2 XA3 karakteristike metod ispitivanja Podzemna voda 2SO4 mg/l EN 196-2 ≥ 200 i ≤ 600 >600 i > 3000 i ≤ 3000 ≤ 6000 pH ISO 4316 ≤ 6,5 i ≥ 5,5 < 5,5 i ≥ 4,5 < 4,5 i ≥ 4,0 Agresivni CO2 prEN 13577: 1999 ≥ 15 i ≤ 40 > 40 i > 100, do mg/l ≤ 100 zasićenja + NH4 mg/l ISO 7150-1 ili ≥ 15 i ≤ 30 > 30 i > 60 i ISO 7150-2 ≤ 60 ≤ 100 2+ Mg mg/l ISO 7980 ≥ 300 i ≤ 1000 > 1000 i > 3000, do ≤ 3000 zasićenja Tlo 2a b SO4 mg/kg EN 196-2 ≥ 2000 i ≤ 30003) > 3000c) i > 12000 i ukupno ≤ 12000 ≤ 24000 Kiselost ml/kg DIN 4030-2 > 200 Nije zabeleženo u praksi Baumann Gully a Glineno zemljište sa propustljivošću ispod 10-5 m/s može biti pomereno u nižu klasu. b Metoda ispitivanja propisuje ekstrakciju SO42- pomoću hlorovodonične kiseline; alternativno, može biti korišćena i ekstrakcija vode, ako postoji iskustvo na mestu primene betona. c Granica od 3000 mg/kg biće smanjena na 2000 mg/kg, ako postoji rizik nagomilavanja sulfatnih jona u betonu zbog ciklusa sušenja i vlaženja ili kapilarnog upijanja.
4.2. Svež beton 4.2.1. Klase konzistencije Za klasifikaciju konzistencije betona primenjuju se tabele 3, 4, 5 ili 6. NAPOMENA Klase konzistencije u tabelama 3 do 6 nisu u direktnom odnosu. U posebnim slučajevima, konzistencija može takođe da bude dara specifikacijom putem zadate vrednosti. Za beton vlažan kao zemlja t.j. za beton sa niskim sadržajem vode, projektovan tako da bude zbijen posebnim postupkom, konzistencija se ne klasifikuje.
Tabela 3 – Klase sleganja
Strana 20 EN 206-1: 2000
Klasa S1 S2 S3 S4 S51)
Sleganje u mm 10 do 40 50 do 90 100 do 150 160 do 210 ≥ 220
Tabela 4 – Vebe klase Klasa V01) V1 V2 V3 V41)
Vebeovo vreme u sekundama ≥ 31 21 do 30 11 do 20 6 do 10 3 do 5
Tabela 5 – Klase kompaktnosti Klasa C01) C1 C2 C3
Stepen kompaktnosti ≥ 1,46 1,26 do 1,45 1,11 do 1,25 1,04 do 1,10
Tabela 6 – Klase rasprostiranja Klasa F11) F2 F3 F4 F5 F611)
Prečnik rasprostiranja u mm ≤ 340 350 do 410 420 do 480 490 do 550 560 do 620 ≥ 630
4.2.2. Klase prema maksimalnoj veličini zrna agregata Za klasifikaciju betona prema maksimalnoj veličini zrna agregata, koristi se nominalna gornja veličina zrna najkrupnije frakcije agregata (Dmax) u betonu. NAPOMENA D je gornja veličina otvora sita kojom je krupnoća agregata definisana u skladu sa prEN 1260:2000.
4.3. Očvrsli beton 4.3.1. Klase čvrstoće pri pritisku
) Videti napomenu u 5.4.1.
1
Strana 21 EN 206-1: 2000
Za klasifikaciju betona prema njegovoj čvrstoći pri pritisku, primenjuju se tabela 7 za betone normalne težine i teške betone, ili tabela 8 za lake betone. Za ovu klasifikaciju mogu biti korišćene karakteristična čvrstoća pri pritisku cilindra prečnika 150 mm i visine 300 mm posle 28 dana (f pk,cil) ili karakteristična čvrstoća pri pritisku kocke ivica 150 mm (f pk,koc) posle 28 dana. NAPOMENA U specijalnim slučajevima mogu da se koriste međ učvrstoće između ovih u tabelama 7 ili 8, ako je to dozvoljeno relevantnim projektnim standardom.
Tabela 7 – Klase čvrstoće pri pritisku za beton normalne težine i teški beton Klasa čvrstoće pri pritisku C8/10 C12/15 C16/20 C20/25 C25/30 C30/37 C35/45 C40/50 C45/55 C50/60 C55/67 C60/75 C70/85 C80/95 C90/105 C100/115
Minimalna karakteristična čvrstoća cilindra f ck,cyl N/mm2 8 12 16 20 25 30 35 40 45 50 55 60 70 80 90 100
Minimalna karakteristična čvrstoća kocke f ck,cube N/mm2 10 15 20 25 30 37 45 50 55 60 67 75 85 95 105 115
Tabela 8 – Klase čvrstoće pri pritisku za laki beton Klasa čvrstoće pri pritisku LC8/9
Minimalna karakteristična čvrstoća cilindra f ck,cyl N/mm2 8
Minimalna karakteristična čvrstoća kockea f ck,cube N/mm2 9
Strana 22 EN 206-1: 2000
LC12/13 LC16/18 LC20/22 LC25/28 LC30/33 LC35/38 LC40/44 LC50/55 LC55/60 LC60/66 LC70/77 LC80/88 a
12 13 16 18 20 22 25 28 30 33 35 38 40 44 45 50 50 55 55 60 60 66 70 77 80 88 I druge vrednosti mogu biti korišćene, ako je odnos između njih i referentnih čvrstoća cilindra uspostavljen sa dovoljnom tačnošću i dokumentovan.
4.3.2. Klase zapreminske mase za lake betone Za klasifikaciju lakih betona po klasama zapreminske mase, primenjuje se tabela 9.
Tabela 9 – Klasifikacija lakog betona prema zapreminskoj masi Klasa zapreminske mase Opseg zapreminske mase kg/m3
D1,0
D1,2
D1,4
D1,6
D1,8
D2,0
≥ 800 i ≤ 1000
> 1000 i ≤ 1200
> 1200 i ≤ 1400
> 1400 i ≤ 1600
> 1600 i ≤ 1800
> 1800 i ≤ 2000
NAPOMENA Zapreminska masa lakog betona može takođe biti specifikovana pomoću zadatih vrednosti.
5. Zahtevi za beton i metode provere 5.1. Osnovni zahtevi za komponentne materijale 5.1.1. Opšte napomene Komponentni materijali ne smeju da sadrže štetne sastojke u količinama koje mogu biti štetne za trajnost betona ili prouzrokovati koroziju armature i treba da budu pogodni za predviđenu upotrebu u betonu. Ako je utvrđena opšta podobnost nekog komponen tnog materijala, to ne podrazumeva i podobnost tog materijala u svakoj situaciji i za svaku betonsku mešavinu. Samo komponentni materijali sa utvrđenom podobnošću za određenu primenu mogu se upotrebiti u betonu u skladu sa EN 206-1. NAPOMENA Kada ne postoji evropski standard za određeni komponentni materijal, koji se posebno odnosi na upotrebu ovog komponen tnog materijala u betonu u skladu sa EN 206-1, ili kada postoji evropski standard koji ne obuhvata određeni proizvod, ili ako sastojak značajno odstupa od evropskog standarda, određivanje podobnosti biće izvedeno na osnovu: -
evropskog Tehničkog odobrenja koje se odnosi posebno na upotrebu komponentnog materijala u betonu u skladu sa EN 206-1;
Strana 23 EN 206-1: 2000
-
relevantnog nacionalnog standarda ili odredaba koje važe na mestu primene betona, a koje se odnose na primenu komponentnog materijala u betonu u skladu sa EN 206-1.
5.1.2. Cement Opšta podobnost određena je za cement koji je u skladu sa EN 197-1.
5.1.3. Agregati Opšta podobnost je određena za: -
-
agregate normalne težine i teške agregate u skladu sa prEN 12620: 2000; lake agregate u skladu sa prEN 13055-1: 1997.
5.1.4. Voda za spravljanje betona Podobnost je određena za vodu za spravljanje betona i za reciklovanu vodu iz proizvodnje betona, u skladu sa prEN 1008:1997.
5.1.5. Hemijski dodaci Opšta podobnost određena je za hemijske dodatke koji su u skladu sa EN 934-2.
5.1.6. Mineralni dodaci (uključujući mineralne praškaste punioce i pigmente) Opšta podobnost mineralnih dodataka tipa I, vidi 3.1.23., određena je za: -
praškaste agregate u skladu sa prEN 12620:2000 pigmente u skladu sa EN 12878.
Opšta podobnost mineralnih dodataka tipa II određena je za: -
leteći pepeo u skladu sa EN 450; silikatnu prašinu u skladu sa prEN 13263:1998.
5.2. Osnovni zahtevi za sastav betona 5.2.1. Opšte napomene Sastav betona i komponentni materijali za beton projektovanih svojstava ili beton projektovanog sastava treba da bude izabran (videti 6.1) tako da su zadovoljeni zahtevi specifikacije za svež i očvrsli beton, uključujući konzistenciju, zapreminsku masu, čvrstoću, trajnost, zaštitu od korozije ugrađenog čelika, a uzimajući u obzir proces proizvodnje i predviđeni metod izvođenja betonskih radova. Ukoliko nije detaljno navedeno u specifikaciji, proizvođač treba da izabere vrste i klase komponenata betona od onih materijala za koje je utvrđena podobost za uslove sredine iz specifikacije. NAPOMENA 1 Beton treba da bude projektovan tako da segregacija i krvarenje ("bleeding") svežeg betona budu minimalni, osim ako nije drugačije dato specifikacijom.
Strana 24 EN 206-1: 2000
NAPOMENA 2 Zahtevana svojstva betona u konstrukciji biće generalno postignuta samo ako su ispoštovani određeni postupci ugrađivanja svežeg betona na mestu primene. U tom smislu, kao dopunu zahtevima iz ovog standarda, pre definisanja specifikacije betona treba uzeti u obzir i zahteve za transport, ugrađivanje, negovanje i dalji tretman (vidi ENV 13670-1 ili druge relevantne standarde). Mnogi od ovih zahteva su često međusobno zavisni. Ukoliko su svi ovi zahtevi zadovoljeni, sve razlike u kvalitetu između betona u konstrukciji i standardizovanih uzoraka za ispitivanje biće adekvatno obuhvaćene parcijalnim koeficijentom sigurnosti za materijal (vidi ENV 1992-1-1).
Za standardizovani beton projektovanog sastava, sastav je ograničen na: -
prirodni agregat normalne težine; mineralne dodatke u obliku praha, pod uslovom da nisu uračunati u sadržaj cementa i u vodocementni faktor; hemijske dodatke, osim uvlačivača vazduha (aeranata); mešavine koje ispunjavaju kriterijume za prihvatanje prethodnih ispitivanja datih u A.5.
NAPOMENA 3 Odredbe koje važe na mestu primene mogu sadržati listu tipova i klasa komponentnih materijala sa utvrđenom podobnošću za lokalnu sredinu.
5.2.2. Izbor cementa Cement treba da bude odabran između onih za koje je utvr đena podobnost, uzimajući u obzir: -
izvođenje radova; krajnju primenu betona; uslove negovanja (npr. tretman zagrevanjem); dimenzije konstrukcije (razvoj toplote); uslove sredine kojima će konstrukcija biti izložena (videti 4.1.); - potencijalnu reaktivnost agregata na alkalije iz komponenata betona.
5.2.3. Upotreba agregata 5.2.3.1. Opšte napomene Tip agregata, krupnoća i kategorizacija svojstava, npr. ljuspičavost, otpornost na mraz, otpornost prema habanju , krupnoća, biće izabrani uzimajući u obzir: - izvođenje radova; - krajnju primenu betona; - uslove sredine kojima će beton da bude izložen; - sve zahteve za "izloženi agregat" (kulije) ili agregat za posebno obrađenu površinu betona. Maksimalna nominalna gornja veličina zrna agregata (Dmax) treba da bude izabrana uzimajući u obzir i zaštitni sloj betona i minimalnu širinu preseka.
5.2.3.2. Prirodna mešavina agregata Prirodna mešavina agregata, u skladu sa prEN 12620:2000, može se upotrebiti samo kod klasa čvrstoće pri pritisku ≤ C12/15.
5.2.3.3. Vraćen agregat
Strana 25 EN 206-1: 2000
Agregat koji je vraćen iz vode za pranje ili iz svežeg betona, može da se koristi kao agregat za beton. Nefrakcionisan vraćen agregat ne može biti dodavan u količinama većim od 5% od ukupnog agregata. Ako su količine vraćenog agregata veće od 5% ukupnog agregata, on treba da bude istog tipa kao i primarni agregat i frakcionisan u posebne krupne i sitne frakcije, u skladu sa prEN 12620:2000.
5.2.3.4. Otpornost na alkalno-silikatnu reakciju Ako agregati sadrže različite silikate osetljive na reakcije sa alakalijama (Na2O i K 2O koje potiču iz cementa ili drugih izvora) i ako je beton izložen vlaženju, treba preduzeti preventivne mere protiv štetnih alkalno-silikatnih reakcija, koristeći postupke sa potvrđenom pododnošću. NAPOMENA Potrebno je preduzeti mere predostrožnosti koje odgovaraju konkretnom geološkom nalazištu agregata, uzimajući u obzir dugoročno iskustvo sa određenim kombinacijama cementa i agregata. Pregled mera predostrožnosti koje važe u različitim evropskim zemljama dat je u izveštaju CEN-a CR 1901.
5.2.4. Upotreba reciklovane vode Reciklovana voda iz proizvodnje betona može da se koristi u skladu sa uslovima datim specifikacijom za njenu upotrebu u prEN 1008:1997.
5.2.5. Upotreba mineralnih dodataka 5.2.5.1. Opšte napomene Količine mineralnih dodataka tipa I i tipa II koji se koriste u betonu treba da budu određene prethodnim ispitivanjima (vidi Aneks A). NAPOMENA 1 Uticaj velike količine mineralnih dodataka na druga svojstva osim čvrstoće treba uzeti u obzir. Tip II mineralnih dodataka može biti uzet u obzir za sastav betona, vodeći računa o sadržaju cementa i vodocementnom faktoru, ukoliko je njegova podobnost utvrđena.
Pogodnost koncepta k-vrednosti utvrđena je za leteći pepeo i silikatnu prašinu (vidi 5.2.5.2.). Ukoliko se primenjuju drugi koncepti, npr. koncept ekvivalentnog svojstva betona (vidi 5.2.5.3.), modifikacije pravila koncepta k-vrednosti, veće k-vrednosti kao što je definisano u 5.2.5.2.2. i 5.2.5.2.3., drugi mineralni dodaci (uključujući i tip I) ili kombinacije mineralnih dodataka dodataka, potrebno je utvrditi njihovu podobnost. NAPOMENA 2 Podobnost se može utvrditi na osnovu: -
Evropskog Tehničkog odobrenja, što se posebno odnosi na upotrebu mineralnih dodataka u betonu u skladu sa EN 206-1; relevantnih nacionalnih standarda ili odredaba koje važe na mestu upotrebe betona, što se posebno odnosi na upotrebu mineralnih dodataka u betonu u skladu sa EN 206-1.
5.2.5.2. Koncept k-vrednosti 5.2.5.2.1. Opšte napomene Koncept k-vrednosti dozvoljava da mineralni dodaci tipa II da budu uzeti u obzir:
Strana 26 EN 206-1: 2000
-
-
zamenom termina "vodocementni faktor" (definisanim u 3.1.31) terminom "odnos voda/(cement+k ⋅ dodatak)"; u zahtevu za minimalni sadržaj cementa (5.3.2.).
Prava vrednost koeficijenta k zavisi od konkretnog dodatka. Primena koncepta k-vrednosti za leteći pepeo u skladu sa EN 450 ili silikatnu prašinu u skladu sa prEN 13263:1998, zajedno sa cementom tipa CEM I u skladu sa EN 197-1, data je u narednim klauzulama. Koncept k-vrednosti može biti primenjen na leteći pepeo i silikatnu prašinu i sa drugim tipovima cementa, kao i na druge mineralne dodatke ako je utvrđena njihova podobnost.
5.2.5.2.2. Koncept k-vrednosti za leteći pepeo u skladu sa EN 450 Maksimalna količina letećeg pepela koja se uzima u obzir kod primene koncepta k-vrednosti mora da zadovolji zahtev: leteći pepeo/cement ≤ 0,33 po masi Ako je upotrebljena veća količina letećeg pepela, prekoračena količina neće biti uzeta u obzir kod sračunavanja odnosa voda/(cement + k ⋅ leteći pepeo) i kod minimalnih količina cementa. Sledeće k-vrednosti su dozvoljene za beton koji sadrži cement tipa CEM I, u skladu sa EN 197-1: CEM I 32,5 CEM I 42,5 i više
k = 0,2 k = 0,4
Minimalna količina cementa koja se zahteva za odgovarajuću klasu izloženosti (vidi 5.3.2.) može biti umanjena za maksimalnu količinu od k ⋅ (minimalna količina cementa – 200) kg/m3, uz dodatni uslov da količina (cement + leteći pepeo) ne može biti manja od minimalne količine cementa koja se zahteva u skladu sa 5.3.2. NAPOMENA Koncept k-vrednosti nije preporučljiv za beton koji sadrži kombinaciju letećeg pepela i sulfatno otpornog cementa tipa CEM I, u slučaju klase izloženosti XA2 i XA3, kada je u pitanju agresivna supstanca sulfat.
5.2.5.2.3. Koncept k-vrednosti za silikatnu prašinu u skladu sa prEN 13263:1998 Maksimalna količina silikatne prašine koja se uzima u obzir kod sračunavanja vodocementnog faktora i sadržaja cementa, treba da zadovolji uslov: silikatna prašina/cement ≤ 0,11 po masi Ako se koristi veća količina silikatne prašine, prekoračena količina ne može biti uzeta u obzir kod primene koncepta k-vrednosti. Za primenu kod betona koji sadrži cement tipa CEM I u skladu sa EN 197-1 dozvoljene su sledeće kvrednosti: za vodocementni faktor prema specifikaciji ≤ 0,45: k = 2,0 za vodocementni faktor prema specifikaciji > 0.45: k = 2.0, osim za klase izloženosti XC i XF, gde treba uzeti k = 1,0 Količina (cement+k ⋅ silikatna prašina) ne može biti manja od minimalne količine cementa koja se zahteva za relevantne klase izloženosti (vidi 5.3.2.). Minimalna količina cementa ne može biti
Strana 27 EN 206-1: 2000
umanjena za više od 30 kg/m3, u betonu koji se primenjuje za one klase izloženosti za koje je minimalna količina cementa ≤ 300 kg/m3. 5.2.5.3. Koncept ekvivalentnih svojstava betona Koncept ekvivalentnih svojstava betona dozvoljava amandmane na zahteve iz ovog standarda za minimalnu količinu cementa i maksimalan vodocementni faktor, u slučaju da se primenjuje kombinacija nekog specijalnog mineralnog dodatka i nekog specijalnog cementa, za koje su poreklo proizvodnje i svojstva jasno definisani i dokumentovani. U okviru zahteva iz 5.2.5.1., treba dokazati da beton, a posebno u pogledu reakcije na delovanje uslova sredine, kao i na njegovu trajnost, poseduje neko ekvivalentno svojstvo, u poređenju sa referentnim betonom, u skladu sa zahtevima za odgovarajuću klasu izloženosti (vidi 5.3.2.). U Aneksu E dati su principi za procenu koncepta ekvivalentnog svojstva betona. Kada je beton proizveden u skladu sa ovim principima, on treba da bude podvrgnut stalnoj proceni koja uzima u obzir i varijacije u cementu i mineralnom dodatku. U skladu sa gornjim odredbama, koncept ekvivalentnog svojstva betona utvrđene podobnosti, može biti primenjen (vidi primedbu 2 u 5.2.5.1.).
5.2.6. Upotreba hemijskih dodataka Ukoliko se primenjuju hemijski dodaci, njihova ukupna količina ne treba da prekorači maksimalnu dozažu koja se preporučuje od strane proizvođača i ne treba da bude veća od 50 g (u isporučenom stanju) po kg cementa, osim u slučaju kada je uticaj veće dozaže na svojstva i trajnost betona posebno utvrđen. Korišćenje hemijskih dodataka u količinama manjim od 2g/kg cementa dozvoljeno je samo ako su oni pomešani sa delom vode za spravljanje betona. Ako ukupna količina hemijskog tečnog dodatka prelazi 3 l/m3 betona, sadržaj vode u njemu treba uzeti u obzir prilikom sračunavanja vodocementnog faktora. Ako se koristi više od jednog hemijskog dodataka, njihova kompatibilnost treba da bude proverena prethodnim ispitivanjima. NAPOMENA Beton konzistencije ≥ S4, V4, C3 ili ≥ F4 treba da bude spravljen sa hemijskim dodatatkom tipa plastifikatora sa visokim stepenom snižavanja količine vode (HRWRA).
5.2.7. Sadržaj hlorida Sadržaj hlorida u betonu, izražen kao procenat jona hlora u odnosu na masu cementa, ne treba da prelazi vrednost koja je, za odabranu klasu sadržaja hlorida, data u tabeli 10.
Tabela 10 – Maksimalan sadržaj hlorida u betonu Primenjeni beton
Klasa sadržaja hloridaa
Ne sadrži čeličnu armaturu ili druge ugrađene metale, sa izuzetkom koroziono otpornih
Cl 1,0
Maksimalan sadržaj Cl po masi cementa b 1,0 %
Strana 28 EN 206-1: 2000
ankera za podizanje (elemenata) Sadrži čeličnu armaturu ili drugi ugrađeni metal
Cl 0,20 0,20 % Cl 0,40 0,40 % Cl 0,10 0,10 % Sadrži čelik za prednaprezanje Cl 0,20 0,20 % a Za specifičnu upotrebu betona, klasa koju treba primeniti zavisi od odredaba koje važe na mestu primene betona. b Ako se koriste mineralni dodaci tipa II, i ako su oni uzeti u obzir za količinu cementa, sadržaj hlorida se izražava kao procenat jona hlora, u odnosu na masu (masu cementa plus ukupna masa mineralnih dodataka) koja je uzeta u obzir. Kalcijum hlorid i hemijske dodatke na bazi hlorida ne treba dodavani betonu koji sadrži čeličnu armaturu, čelik za prednaprezanje ili drugi ugrađeni metal. Za određivanje sadržaja hlorida u betonu, sumu doprinosa komponentnih materijala treba odrediti koristeći jednu od sledećih metoda, ili njihovu kombinaciju: -
proračun baziran na maksimalnom sadržaju hlorida u komponentnim materijalima, bilo onaj koji je dozvoljen standardom za taj materijal, bilo onaj koji je deklarisan od strane proizvođača svake komponente; - proračun baziran na sadržaju hlorida u komponentnim materijalima, računato mesečno iz sume srednjih vrednosti za poslednjih 25 određivanja sadržaja hlorida, plus 1,64⋅ izračunata standardna devijacija za svaki komponentni materijal. NAPOMENA Drugi postupak je posebno primenljiv na agregate izvađene iz mora i za one slučajeve gde nije deklarisana ili standardizovana maksimalna vrednost.
5.2.8. Temperatura betona Temperatura svežeg betona u vreme isporuke ne treba da bude niža od 5 ºC. Ako postoji potreba da se zahteva drugačija minimalna ili maksimalna temperatura, treba je propisati specifikacijom, dajući i određene tolerancije. Svaki zahtev za veštačko hlađenje ili grejanje betona pre isporuke treba da bude dogovoren između proizvođača i korisnika.
5.3. Zahtevi koji se odnose na klase izloženosti 5.3.1. Opšte napomene Zahtevi za beton da podnese delovanje sredine dati su bilo u obliku graničnih vrednosti za sastav betona i utvrđenih svojstava betona (vidi 5.3.2.), bilo da su oni izvedeni iz projektnih metoda, vezanih za svojstva betona (vidi 5.3.3.). Zahtevi treba da uzmu u obzir i predviđeni vek upotrebe betonske konstrukcije. 5.3.2. Granične vrednosti za sastav betona U nedostatku evropskih standarda za ispitivanje apsolutnog svojstva betona, zahvaljujući različitim dugoročnim iskustvima, u ovom standardu dati su zahtevi za postupak specifikacije otpornosti na delovanja sredine, u obliku utvrđenih svojstava i graničnih vrednosti sastava betona.
Strana 29 EN 206-1: 2000
NAPOMENA 1 Zbog nedostatka iskustva u tome kako klasifikacija delovanja sredine reflektuje lokalne razlike u okviru iste nominalne klase izloženosti, određene vrednosti ovih zahteva za primenjene klase izloženosti date su u odredbama koje važe na mestu upotrebe.
Zahtevi za svaku klasu izloženosti treba da budu dati specifikacijom u obliku: - dozvoljenih vrsta i klasa komponentnih materijala; - maksimalnog vodocementnog faktora; - minimalne količine cementa; - minimalne klase čvrstoće pri pritisku betona (kao opcija); a, ako je relevantno, još i - minimalnog sadržaja vazduha u betonu. NAPOMENA 2 U odredbama koje važe na mestu primene, maksimalan vodocementni faktor treba da bude dat u prirastima od po 0,05, minimalna količina cementa u prirastima od po 20 kg/m3, čvrstoća pri pritisku u klasama datim u tabeli 7 za betone normalne težine i teške betone, odnosno u tabeli 8 za lake betone. Preporuka za izbor graničnih vrednosti za sastav betona i za svojstva betona data je u Aneksu F (informativno), ako se koristi cement tipa CEM I. NAPOMENA 3 Odredbe koje važe na mestu primene betona treba da uključe i zahteve sa pretpostavkom predviđenog veka upotrebe od najmanje 50 godina, pod očekivanim uslovima održavanja. Za kraći ili duži vek upotrebe, mogu biti potrebni blaži, odnosno strožiji zahtevi,. U ovakvim slučajevima, ili za specifične sastave betona, odnosno specifične zahteve za antikorozionu zaštitu armature od strane betonskog zaštitnog sloja (npr. u slučajevima zaštitnog sloja manje debljine od one date specifikacijom u relevantim delovima ENV 1992-1 za zaštitu od korozije), potreban je poseban pristup od strane specifikatora za određeno gradilište, ili, generalno, putem nacionalnih odredbi uopšte.
Ako je beton u saglasnosti sa graničnim vrednostima, smatraće se da beton u konstrukciji zadovoljava zahteve trajnosti za predviđenu upotrebu u određenim uslovima okruženja, pod uslovom: - da je beton pravilno ugrađen, zbijen i negovan, npr. u skladu sa ENV 13670-1, ili drugim relevantnim standardima; - da je obezbeđen minimalni zaštitni sloj betona, u skladu sa relevantnim standardom za projektovanje, za određene uslove sredine, npr. ENV 1992-1; - da je odabrana odgovarajuća klasa izloženosti; - da je primenjeno očekivano održavanje.
5.3.3. Metode projektovanja na bazi svojstava Zahtevi koji se odnose na klase izloženosti mogu biti utvrđeni korišćenjem postupka projektovanja na bazi svojstava vezanih za trajnost i mogu biti dati specifikacijom u obliku parametara na bazi svojstava, npr. gradiranjem betona prema ispitivanju otpornosti na mraz. Instrukcije za primenu alternativnih metoda projektovanja na bazi svojstava u pogledu trajnosti, date su u Aneksu J (informativno). Primena nekog alternativnog postupka zavisi od odredaba koje važe na mestu upotrebe betona. 5.4. Zahtevi za svež beton 5.4.1. Konzistencija Za određivanje konzistencije svežeg betona, može se primeniti neka od sledećih metoda: - metoda sleganja u skladu sa EN 12350-0; - Vebe metoda u skladu sa EN 12350-3; - metoda merenja stepena kompaktnosti u skladu sa EN 12350-4 - metoda rasprostiranja u skladu sa EN 12350-5; - posebne metode koje se usaglase između specifikatora i proizvođača betona za specijalne primene (npr. " beton vlažan kao zemlja" ).
Strana 30 EN 206-1: 2000
NAPOMENA Zbog nedovoljne osetljivosti svih navedenih metoda izvan određenih vrednosti konzistencije, preporučuje se primena navedenih metoda ispitivanja za sledeća područja: -
sleganje ≥ 10 mm i ≤ 210 mm; Vebeovo vreme ≤ 30 sek i > 5 sek; stepen kompaktnosti ≥ 1,04 i < 1,46; prečnik rasprostiranja > 340 mm i ≤ 620 mm.
Konzistencija betona treba da se ispituje u vreme ugrađivanja betona ili, u slučaju isporučenog betona, u vreme isporuke. Ako je beton dopremljen u auto-mešalici, ili u vozilu za transport sa mogućnošću agitovanja, konzistencija može biti merena koristeći "spot uzorak" dobijen iz početnog pražnjenja. Ovakav "spot uzorak" treba uzeti nakon pražnjenja od približno 0,3 m3, u skladu sa EN 12350-1. Konzistencija može da bude zadata specifikacijom bilo putem klasa konzistencije prema tač. 4.2.1. ili, u posebnim slučajevima, putem zadate vrednosti. Za zadate vrednosti, odgovarajuće tolerancije date su u tabeli 11.
Tabela 11 – Tolerancije za zadate vrednosti konzistencije Zadata vrednost u mm Tolerancija u mm
≤ 40 ± 10
Zadata vrednost u sek Tolerancija u sek
≥ 11 ±3
Zadata vrednost Tolerancija
≥1,26 ± 0,1
Zadata vrednost u mm Tolerancija u mm
Sleganje 50 do 90 ± 20 Vebeovo vreme 10 do 6 ±2 Stepen kompaktnosti 1,25 do 1,11 ± 0,08 Prečnik rasprostiranja sve vrednosti ± 30
≥100 ± 30 ≤5 ±1 ≤ 1,10 ± 0,05
5.4.2. Količina cementa i vodocementni faktor Kod određivanja količine vode, cementa ili mineralnih dodataka, količinu cementa, mineralnih dodataka ili dodate vode treba uzeti ili kao što je registrovano u zapisu mešunga, ili, ako se oprema za štampanje ne koristi, iz dnevnika proizvodnje, a u vezi sa uputstvima za mešung. Kod određivanja vodocementnog faktora, on treba da se izračuna na bazi utvrđene količine cementa i efektivnog sadržaja vode (za tečne hemijske dodatke vidi 5.2.6). Upijanje vode agregata normalne težine i teškog agregata treba odrediti u skladu sa EN 1097-6. Upijanje vode krupnog lakog agregata u svežem betonu, treba uzeti kao vrednost dobijenu posle 1 sata, na osnovu postupka datog Aneksom C u EN 1097-6, koristeći vlažno, umesto suvog stanja. NAPOMENA 1 Za sitan laki agregat, postupak ispitivanja i kriterijum treba da slede odredbe koje važe na mestu upotrebe betona.
Strana 31 EN 206-1: 2000
Kada je minimalna količina cementa zamenjena minimalnom količinom (cement + mineralni dodatak), odnosno kada je vodocementni faktor zamenjen odnosom voda/(cement+k ⋅ mineralni dodatak), ili odnosom voda/ (cement+ mineralni dodatak), (vidi 5.2.5.) postupak treba primeniti uz odgovarajuće izmene. Nijedna pojedinačna vrednost određenog vodocementnog faktora ne sme da bude veća od 0,02 iznad granične vrednosti. Kada se određuje količina cementa, količina mineralnog dodatka ili vodocementni faktor u svežem betonu putem analize, postupci ispitivanja i tolerancije treba da budu dogovoreni između specifikatora i proizvođača. NAPOMENA 2 Vidi CEN Izveštaj CR 13902 ″ Određivanje vodocementnog faktora svežeg betona ″ .
5.4.3. Sadržaj vazduha Za određivanje sadržaja vazduha u svežem betonu, treba primeniti postupak u skladu sa EN 12350-7 za betone normalne težine i teške betone, ili postupak u skladu sa ASTM C 173, za lake betone. Sadržaj vazduha daje se specifikacijom putem minimalne vrednosti. Gornja granica sadržaja vazduha u specifikaciji daje se kao minimalna vrednost, plus 4% apsolutne vrednosti.
5.4.4. Maksimalna veličina zrna agregata Za određivanje maksimalne gornje veličine zrna agregata u svežem betonu treba primeniti postupak u skladu sa EN 933-1. Maksimalna nominalna gornja veličina zrna agregata definisana kao u prEN 12620:2000 ne treba da bude veća od vrednosti date u specifikaciji.
5.5. Zahtevi za očvrsli beton 5.5.1 Čvrstoća 5.5.1.1. Opšte napomene Kod određivanja čvrstoće, ona treba da bude bazirana na ispitivanjima sprovedenim bilo na kockama ivica 150 mm, bilo na cilindrima 150/300 mm, u skladu sa EN 12390-1, spravljenim i negovanim u skladu sa EN 12390-2, a od uzoraka svežeg betona uzetih u skladu sa EN 12350-1. Prilikom ocene čvrstoće mogu da se koriste i druge veličine spravljenih uzoraka, kao i drugi režimi negovanja, uz uslov da je sa dovoljnom tačnošću utvrđen i dokumentovan odnos sa standardnim uzorcima. 5.5.1.2. Čvrstoća pri pritisku Kod određivanja čvrstoće pri pritisku, ona treba da bude izražena kao f c,cube, ako je određena koristeći uzorke oblika kocke, ili kao f c,cyl, ako je određena koristeći cilindrične uzorke, u skladu sa prEN 123903:1999. Bilo da se čvrstoća pri pritisku ocenjuje na osnovu ispitivanja kocke bilo na osnovu ispitivanja cilindra, to treba da bude prijavljeno od strane proizvođača betona blagovremeno pre isporuke. Ako se koristi drugačija metoda, to treba da bude dogovoreno između specifikatora i proizvođača. Osim ako nije drugačije dato u specifikaciji, čvrstoća pri pritisku se određuje na uzorcima ispitivanim posle 28 dana. U posebnim slučajevima, može biti neophodno dati specifikacijom čvrstoću pri pritisku za starost manju ili veću od 28 dana (npr. kod elemenata masivnih konstrukcija), ili nakon čuvanja uzoraka u specijalnim uslovima (npr. tretman grejanjem).
Strana 32 EN 206-1: 2000
Karakteristična čvrstoća betona treba da bude jednaka ili veća od minimalne karakteristične čvrstoće pri pritisku, za klasu čvrstoće pri pritisku koja je data u specifikaciji, videti tabelu 7 i 8. Ako se očekuje da ispitivanje čvrstoće pri pritisku pokaže nereprezentativne vrednosti, npr. kod ispitivanja betona klase konzistencije C0 ili krućih konzistencija, ili kod ispitivanja vakuum betona, potrebno je ili modifikovati metod ispitivanja, ili će čvrstoća pri pritisku biti određena u postojećoj konstrukciji, odnosno konstrukciskom elementu. NAPOMENA Ocena čvrstoće betona u konstrukciji ili konstrukcijskom elementu treba da bude bazirana na prEN 13791:1999.
5.5.1.3. Čvrstoća pri zatezanju putem cepanja Kada treba odrediti čvrstoću pri zatezanju putem cepanja, ona treba da bude ispitana u skladu sa EN 12390-6. Osim ako nije drugačije dato u specifikaciji, čvrstoću pri zatezanju putem cepanja treba odrediti na uzorcima starosti 28 dana. Karakteristična čvrstoća betona pri zatezanju putem cepanja treba da bude jednaka ili veća od karakteristične vrednosti ove čvrstoće date specifikacijom.
5.5.2 Zapreminska masa Prema zapreminskoj masi u suvom stanju, beton može da bude definisan kao beton normalne težine, kao laki beton ili teški beton (vidi definicije). Zapreminska masa betona u suvom stanju treba da dude izmerena u skladu sa EN 12390-7. Za betone normalne težine, zapreminska masa u suvom stanju treba da bude veća od 2000 kg/m3 i da ne prelazi 2600 kg/m3. Za lake betone, zapreminska masa u suvom stanju treba da bude u okviru graničnih vrednosti za klase zapreminskih masa date specifikacijom, videti tabelu 9. Za teške betone, zapreminska masa u suvom stanju treba da bude veća od 2600 kg/m3. Kada je zapreminska masa specifikacijom definisana kao zadata vrednost, primenjuje se tolerancija od ±100 kg/m3 . 5.5.3. Otpornost na prodiranje vode Kada treba odrediti otpornost betona na prodiranje vode (vodonepropustljivost betona), postupak ispitivanja i kriterijum saglasnosti treba da budu dogovoreni između specifikatora i proizvođača. U nedostatku dogovorenog postupka ispitivanja, otpornost na prodiranje vode može biti data specifikacijom indirektno, putem graničnih vrednosti za sastav betona.
5.5.4. Otpornost na delovanje požara Beton koji se sastoji od prirodnih agregata u skladu sa 5.1.3., cementa u skladu sa 5.1.2., hemijskih dodataka u skladu sa 5.1.5., mineralnih dodataka u skladu sa 5.1.6. ili drugih neorganskih komponentnih materijala u skladu sa 5.1.1., klasifikovan je kao Euro klasa A i ne zahteva ispitivanje.1)
) Odluka Komisije od 9. septembra 1994. god. (94/611/EC) publikovana u zvaničnom žurnalu Evropske zajednice br. L
1
241/25, 9. septembar 1994.
Strana 33 EN 206-1: 2000
6 Specifikacija za beton 6.1. Opšte napomene Specifikator betona treba da obezbedi da svi relevantni zahtevi za svojstva betona budu uključeni u specifikaciju koja se daje proizvođaču. Specifikator takođe treba da predvidi specifikacijom i sve zahteve za svojstva betona koji su potrebni za transport nakon isporuke (unutrašnji transport), unošenje u oplatu, zbijanje, negovanje, ili dalji tretman. Specifikacija treba, ako je potrebno, da uključi i sve specijalne zahteve (npr. za dobijanje određene arhitektonske završne obrade). Specifikator treba da vodi računa o: -
primeni svežeg i čvrstog betona; uslovima negovanja; dimenzijama konstrukcije (razvoj toplote); delovanju sredine kojoj će konstrukcija da bude izložena; svim zahtevima za vidljiv agregat ("kulije") ili za završnu obradu površina betona; svim zahtevima koji su vezani za zaštitni sloj, ili za minimalnu širinu preseka (npr. o zahtevu za maksimalnu nominalnu veličinu zrna agregata); svim ograničenjima za upotrebu komponentnih materijala sa utvrđenom podobnošću (npr. o ograničenjima koja proizlaze iz klase izloženosti).
NAPOMENA 1 Odredbe koje važe na mestu primene betona mogu da sadrže zahteve za nekim od navedenih razmatranja.
Beton u specifikaciji treba da bude definisan bilo kao beton projektovanih svojstava, generalno u smislu klasifikacije date u poglavlju 4 i zahteva datih u tačkama 5.3. do 5.5. (vidi 6.2), bilo kao beton projektovanog sastava (vidi 6.3.). Osnova za projektovanje svojstava, odnosno sastava betona, treba da budu rezultati prethodnih ispitivanja (vidi Aneks A), ili informacije dobijene na osnovu dugogodišnjeg iskustva sa uporedivim betonima, uzimajući u obzir osnovne zahteve za komponentne materijale (vidi 5.1.) i sastav betona (vidi 5.2. i 5.3.2.). Za beton projektovanog sastava, specifikator je odgovoran da specifikacija odgovara opštim zahtevima iz EN 206-1 i da sastav dat specifikacijom obezbeđuje postizanje predviđenih svojstava betona u svežem i očvrslom stanju. Specifikator treba da vodi i ažurira dokumentaciju koja se odnosi na projektovanje predviđenih svojstava, vidi 9.5. U slučaju standardizovanog betona projektovanog sastava, ovo je odgovornost nacionalne organizacije za standardizaciju. NAPOMENA 2 Za beton projektovanog sastava, ocena saglasnosti bazirana je jedino na postizanju sastava koji je dat specifikacijom , a ne na ijednom svojstvu predviđenom od strane specifikatora.
6.2. Specifikacija za beton projektovanih svojstava 6.2.1. Opšte napomene Specifikacija betona projektovanih svojstava treba da bude bazirana na osnovnim zahtevima iz tačke 6.2.2., naznačenim u svim slučajevima, kao i na dodatnim zahtevima iz 6.2.3., naznačenim samo ukoliko se zahtevaju. Za skraćenice koje će se koristiti u specifikacijama, videti poglavlje 11. 6.2.2. Osnovni zahtevi
Strana 34 EN 206-1: 2000
Specifikacija treba da sadrži: a)
b) c) d) e)
zahtev za usaglašenost sa EN 206-1; klasu čvrstoće pri pritisku; klasu izloženosti (videti poglavlje 11 za skraćeni format); maksimalnu nominalnu gornju veličinu zrna agregata; klasu sadržaja hlorida, u skladu sa tabelom 10.
Dodatno, za lake betone: f) klasu zapreminske mase ili zahtevanu zapreminsku masu. Dodatno, za teške betone: g) zahtevanu zapreminsku masu; Dodatno za isporučene betone i betone spravljene na gradilištu: h) klasu konzistencije ili, u posebnim slučajevima, zahtevanu konzistenciju.
6.2.3. Dodatni zahtevi Specifikacijom se mogu, koristeći zahteve u vezi svojstava i odgovarajuće postupke ispitivanja, dati i sledeći zahtevi, ako je potrebno: -
specijalni tipovi ili klase cementa (npr. cement niske toplote hidracije); specijalni tipovi ili klase agregata;
NAPOMENA 1 U ovakvim slučajevima, za sastav betona radi minimizacije štetnih alkalno silikatnih reakcija, odgovoran je specifikatora (vidi 5.2.3.4.).
-
karakteristike relevantne za otpornost prema dejstvu mraza (npr. sadržaj vazduha, vidi 5.4.3.);
NAPOMENA 2 Pre definisanja u specifikaciji sadržaja vazduha na mestu isporuke, od strane specifikatora treba da budu uzeti u obzir mogući gubici nakon isporuke tokom pumpanja, unošenja u oplatu, zbijanja itd.
-
zahtevi za temperaturu svežeg betona, ako su drugačiji od zahteva navedenog u tač. 5.2.8; rast (razvoj) čvrstoće (vidi tabelu 12); rast (razvoj) toplote tokom hidracije; usporeno očvršćavanje;
Strana 35 EN 206-1: 2000
-
otpornost na prodiranje vode; čvrstoća pri zatezanju putem cepanja (vidi 5.5.1.3.); drugi tehnički zahtevi (npr. zahtevi za postizanje određene završne obrade ili specijalne metode ugrađivanja).
6.3. Specifikacija za beton projektovanog sastava 6.3.1. Opšte napomene Beton projektovanog sastava u specifikaciji treba da bude definisan prema osnovnim zahtevima iz tačke 6.3.2., koji će biti naznačeni u svim slučajevima, i prema dodatnim zahtevima iz tačke 6.3.3., koji će biti naznačeni, ako se to posebno zahteva.
6.3.2. Osnovni zahtevi Specifikacija treba da sadrži: a) zahtev za usaglašenost sa EN 206-1; b) količinu cementa; c) vrstu (tip) cementa i klasu čvrstoće; d) bilo vodocementni faktor, bilo konzistenciju, putem oznake klase ili, u posebnim slučajevima, putem zadate vrednosti; NAPOMENA Vrednost vodocementnog faktora koja se daje u specifikaciji treba da bude za 0,02 manja od bilo koje propisane granične vrednosti.
e) vrstu i kategoriju agregata i maksimalan sadržaj hlorida u agregatu; u slučaju lakog betona ili teškog ebetona i odgovarajuću maksimalnu ili minimalnu zapreminsku masu agregata; f) maksimalnu nominalnu gornju veličinu zrna agregata i ograničenja za granulometrijski sastav; g) vrstu i količinu hemijskih ili mineralnih dodataka, ako se koriste; h) ako se koriste hemijski ili mineralni dodaci, poreklo ovih sastojaka i poreklo cementa, kao zamenu za karakteristike koje nije moguće definisati na druge načine.
6.3.3. Dodatni zahtevi Specifikacija može još da sadrži i: -
poreklo nekih, ili svih komponenti betona, kao zamenu za karakteristike koje nije moguće definisati na druge načine; dodatne zahteve za agregat; zahteve za temperaturu svežeg betona, kada se ona razlikuje od temperature u tač. 5.2.8. druge tehničke zahteve.
6.4. Specifikacija za standardizovani beton projektovanog sastava Standardizovani beton projektovanog sastava u specifikaciji treba da bude definisan navođenjem: -
standarda koji važi na mestu primene betona, u kome su dati svi relevantni zahtevi; oznake betona u tom standardu.
Strana 36 EN 206-1: 2000
Standardizovani beton projektovanog sastava može da se primenjuje samo za: - beton normalne težine za nearmirane i armirane betonske konstrukcije;
-
klase čvrstoće pri pritisku za proračun ≤ C16/20, osim ako je klasa C20/25 dozvoljena u odredbama koje važe na mestu primene betona; - klase izloženosti X0 i XC1, osim ako odredbe koje važe na mestu primene betona ne dozvoljavaju i druge klase izloženosti. Za ograničenja u sastavu standardizovanog betona projektovanog sastava, videti 5.2.1.
7. Isporuka svežeg betona 7.1. Informacija korisnika betona proizvođaču1) Korisnik treba da dogovori sa proizvođačem -
datum isporuke, vreme i rokove;
a ako je potrebno izvestiće proizvođača i o: -
specijalnom transportu na gradilištu; specijalnim metodama ugrađivanja; ograničenjima vezanim za vozila za isporuku, npr. o tipu vozila (sa mogućnošću agitovanja/bez mogućnosti agitovanja), o veličini, visini ili bruto težini. 7.2. Informacija proizvođača betona korisniku Korisnik može zahtevati informaciju o sastavu betona da bi se omogućilo pravilno ugrađivanje i negovanje svežeg betona, kao i za procenu rasta čvrstoće. Takva informacija treba da bude data od strane proizvođača na zahtev korisnika pre isporuke, prema okolnostima. Za beton projektovanih svojstava, na zahtev korisnika, treba da se dostave sledeće informacije: a) b) c) d)
vrsta (tip) i klasa čvrstoće cementa i vrsta agregata; vrsta hemijskih dodataka, vrsta i približan sadržaj mineralnih dodataka, ako se koriste; zahtevana vrednost vodocementnog faktora; rezultati ranijih relevantnih ispitivanja betona, npr. iz kontrole proizvodnje ili iz prethodnih ispitivanja; e) rast čvrstoće; f) poreklo komponentnih materijala.
U slučaju isporučenog betona, kada se to zahteva, informacija takođe može da bude dostavljena, pozivanjem na proizvođačev katalog sastava betona, u kojem su dati detalji o klasama čvrstoće, klasama konzistencije, težinama mešunga i drugi relevantni podaci. Za određivanje vremena negovanja, informacija o rastu čvrstoće betona može biti data bilo u obliku tabele 12, bilo pomoću krive rasta čvrstoće na 20 ºC između 2 i 28 dana. Ovaj standard ne zahteva da se informacija daje u određenom obliku, pošto to zavisi od odnosa između proizvođača i korisnika, npr. u slučaju betona proizvedenog na gradilištu ili betonskih prefabrikata, proizvođač i korisnik mogu da budu isto lice. 1
Strana 37 EN 206-1: 2000
Tabela 12 – Rast čvrstoće betona na 20 ºC Rast čvrstoće Brz Srednji Spor Veoma spor
Procena odnosa čvrstoće f cm,2 / f cm,28 ≥ 0,5 ≥ 0,3 do < 0,5 ≥ 0,15 do < 0,3 < 0,15
Faktor čvrstoće, kao pokazatelj rasta čvrstoće, predstavlja odnos srednje čvrstoće pri pritisku posle 2 dana (f cm,2) prema srednjoj čvrstoći pri pritisku posle 28 dana (f cm,28), određenih prethodnim ispitivanjima, ili na osnovu poznatih svojstava betona uporedivih sastava. Za ova prethodna ispitivanja probna tela za određivanje čvrstoće treba da budu uzorkovana, izrađena, negovana i ispitivana u skladu sa EN 12350-1, EN 12390-1, EN 12390-2 i prEN 12390-3:1999. Proizvođač treba da obavesti korisnika o rizicima po zdravlje do kojih može doći tokom rada sa svežim betonom, kao što je zahtevano odredbama koje važe na mestu primene svežeg betona.
7.3. Otpremnica za isporučen beton Pri isporuci, proizvođač treba da dostavi korisniku otpremnicu za svaki tovar betona, na kojoj su odštampane, pečatom preslikane, ili napisane, bar sledeće informacije: -
-
-
ime postrojenja u kome je proizveden predmetni isporučeni beton; serijski broj otpremnice; datum i vreme utovara, t.j. vreme prvog kontakta između vode i cementa; broj kamiona ili identifikacija vozila; ime kupca; naziv i lokacija gradilišta; detalji ili navodi iz specifikacije, npr. broj šifre, broj porudžbine; količina betona u kubnim metrima; izjava o saglasnosti sa specifikacijom i sa EN 206-1; naziv ili oznaka sertifikacionog organa, ako je potrebno; vreme u koje beton stiže na gradilšte; vreme početka istovara; vreme završetka istovara;
Dodatno, otpremnica treba da pruži detalje i o sledećem: a) za beton projektovanih svojstava: -
klasa čvrstoće; klasa sadržaja hlorida; klasa izloženosti; klasa konzistencije, ili zahtevana vrednost konzistencije; granične vrednosti sastava betona, ako je navedeno u specifikaciji; vrsta (tip) i klasa čvrstoće cementa, ako je navedeno u specifikaciji;
Strana 38 EN 206-1: 2000
-
vrsta hemijskih i mineralnih dodataka, ako je navedeno u specifikaciji; specijalna svojstva, ako je zahtevano; maksimalna nominalna gornja veličina zrna agregata; u slučaju lakog ili teškog betona: klasa zapreminske mase ili zahtevana vrednost zapreminske mase.
b) za beton projektovanog sastava: -
detalji sastava, npr. količina cementa, i, ako je zahtevano, vrsta hemijskog dodatka; - bilo vodocementni faktor, bilo konzistencija (u obliku oznake klase ili u obliku zadate vrednosti konzistencije), kao što je navedeno u specifikaciji; - maksimalna nominalna gornja veličina zrna agregata. U slučaju standardizovanog betona projektovanog sastava, informacija koja se daje treba da sledi odredbe relevantnog standarda.
7.4. Informacije za isporuku betona proizvedenog na gradilištu Odgovarajuće informacije kao što je zahtevano u tački 7.3 za otpremnicu za beton, takođe su relevantne i za beton koji se proizvodi na gradilištu, kada je gradilište veliko, ili kada postoji više vrsta betona, ili kada lice koje proizvodi beton nije istovremeno i lice koje je odgovorno za ugrađivanje betona.
7.5. Konzistencija na mestu isporuke Generalno, svako dodavanje vode i hemijskih dodataka prilikom isporuke je zabranjeno. U specijalnim slučajevima, voda ili hemijski dodatak mogu biti dodavani, kada je to pod odgovornošću proizvođača i kada se ova mera koristi za dovođenje konzistencije na vrednost datu specifikacijom, uz uslov da granične vrednosti dozvoljene specifikacijom nisu prekoračene i da je dodavanje hemijskog dodatka obuhvaćeno projektom betona. Količina svakog dodavanja vode ili hemijskog dodatka u auto-mešalicu mora da bude registrovana na otpemnici, u svim slučajevima. Za ponovno mešanje, videti tačku 9.8. NAPOMENA Ako je na gradilištu dodato više vode ili hemijskog dodatka nego što je dozvoljeno specifikacijom, mešung ili tovar betona treba da budu na otprmnici registrovani kao neodgovarajući . Strana koja je odobrila ovo dodavanje je odgovorna za posledice i ova strana treba da bude registrovana na dostavnici. ″
″
8. Kontrola saglasnosti i kriterijumi saglasnosti 8.1. Opšte napomene Kontrola saglasnosti podrazumeva kombinaciju aktivnosti i odluka, koje se preduzimaju u skladu sa unapred usvojenim pravilima o saglasnosti, radi provere saglasnosti betona sa specifikacijom. Kontrola saglasnosti čini integralni deo kontrole proizvodnje (vidi poglavlje 9). NAPOMENA Svojstva betona koja se koriste za kontrolu saglasnosti su ona svojstva koja su merena prilikom odgovarajućih ispitivanja, uz primenu standardizovanih postupaka. Stvarne vrednosti svojstava betona u
Strana 39 EN 206-1: 2000
konstrukciji mogu se razlikovati od svojstava utvrđenih putem ispitivanja, u zavisnosti od različitih faktora, kao što su dimenzije konstrukcije, način ugrađivanja, ostvarena kompaktnost, negovanje i klimatski uslovi.
Plan uzorkovanja i ispitivanja, kao i kriterijumi saglasnosti, treba da su u skladu sa odredbama datim u tačkama 8.2. ili 8.3. Ove odredbe primenjuju se takođe i na beton za izradu betonskih prefabrikata, osim ako posebni standard za betonske prefabrikate ne sadrži ekvivalentan skup odredaba. Ako se od strane specifikatora zahteva veća učestalost uzorkovanja, to treba da bude dogovoreno unapred. Za svojstva koja nisu obuhvaćena ovim klauzulama, plan uzorkovanja i ispitivanja, postupak ispitivanja i kriterijumi saglasnosti, treba da budu dogovoreni između proizvođača i specifikatora. Mesto uzorkovanja za kontrolu saglasnosti treba izabrati tako da se relevantna svojstva betona i sastav betona značajno ne promene od mesta uzorkovanja do mesta isporuke. U slučaju lakog betona proizvedenog sa agregatima koji nisu zasićeni vodom, uzorci treba da budu uzeti na mestu isporuke. Ako su ispitivanja za kontrolu proizvodnje ista kao ispitivanja koja se zahtevaju za kontrolu saglasnosti, dozvoljeno je da se ona uzmu u obzir za ocenu saglasnosti. Proizvođač može takođe kod ocene saglasnosti da koristi i druge podatke o ispitivanju isporučenog betona. Saglasnost ili nesaglasnost ocenjuje se na osnovu kriterijuma saglasnosti. Nesaglasnost može da vodi ka preduzimanju daljih mera na mestu proizvodnje i na gradilištu (vidi 8.4.).
8.2. Kontrola saglasnosti za beton projektovanih svojstava 8.2.1. Kontrola saglasnosti za čvrstoću pri pritisku 8.2.1.1. Opšte napomene Za lake i teške betone sa klasama čvrstoće od C8/10 do C55/67 ili za laki beton od LC8/9 do LC55/60, uzorkovanje i ispitivanje treba da bude obavljeno bilo na pojedinačnim mešavinama betona, bilo na familijama betona sa utvrđenim odnosom svojstava (vidi 3.1.14.), onako kako je određeno od strane proizvođača, osim ako nije dogovoreno drugačije. Koncept familija betona ne može se primenjivati na beton viših klasa čvrstoće. Laki beton ne može pripadati familijama betona normalne težine. Laki beton sa provereno sličnim agregatima može da bude grupisan u okviru svojih posebnih familija. NAPOMENA Kao vodič za formiranje familija betona, videti Aneks K. Detaljnije informacije za primenu koncepta familija betona date su u izveštaju CEN-a (13901).
U slučaju familija betona, proizvođač treba da ostvari kontrolu nad svim betonima koji pripadaju familiji, a uzorkovanjem da obuhvati čitav skup mašavina betona koje se proizvode u okviru familije. Kada se sprovode ispitivanja za kontrolu saglasnosti familije betona, za referentni beton treba izabrati ili beton koji se najčešće proizvodi, ili beton koji pripada središnjem delu familije betona. Potrebno je uspostaviti odnos između svake pojedinačne mešavine betona u familiji i referentnog betona, kako bi se mogli transponovati rezultati ispitivanja čvrstoće pri pritisku svakog pojedinačnog betona iz familije na referentni beton. Ovaj odnos treba proveravati na osnovu originalnih podataka ispitivanja čvrstoće pri pritisku za svaki period ocene, kao i onda kada dođe do značajnijih promena u uslovima proizvodnje. Osim toga, kada se ocenjuje saglasnost za familiju betona, mora da bude potvrđeno da svaki pojedinačni član familije pripada familiji (vidi 8.2.1.3.).
Strana 40 EN 206-1: 2000
U planu uzorkovanja i ispitivanja, kao i u kriterijumu saglasnosti, bilo pojedinačnih mešavina betona ili familija betona, pravi se razlika između početne proizvodnje i kontinuirane proizvodnje. Početna proizvodnja obuhvata proizvodnju dok na raspolaganju ne bude najmanje 35 rezultata ispitivanja. Kontinuirana proizvodnja je dostignuta onda, kada je dobijeno bar 35 rezultata ispitivanja, tokom perioda koji nije duži od 12 meseci. Ako je proizvodnja neke individualne mešavine betona, ili familije betona, obustavljena duže od 12 meseci, proizvođač treba da uspostavi kriterijum uzorkovanja i plan ispitivanja koji se odnosi na početnu proizvodnju. Tokom kontinuirane proizvodnje, proizvođač može da usvoji plan uzorkovanja i ispitivanja, kao i kriterijume saglasnosti, koji odgovaraju početnoj proizvodnji. Ako je specifikacijom data čvrstoća za drugačiju starosti, saglasnost treba ocenjivati na uzorcima te druge starosti. Kod identifikacije određene zapremine betona sa skupom, za koji je potvrđena saglasnost sa zahtevima za karakterističnu čvrstoću (npr. ako postoji sumnja u kvalitet mešunga ili tovara betona, ili ako je u posebnim slučajevima to zahtevano projektnom specifikacijom), treba postupiti u skladu sa Aneksom B.
8.2.1.2. Plan uzorkovanja i ispitivanja Uzorke betona treba nasumično odabirati i uzimati u skladu sa EN 12350-1. Uzorkovanje treba da bude sprovedeno za svaku familiju betona (vidi 3.1.14.) proizvedenu u uslovima za koje se smatra da su uniformni. Minimalna učestalost uzorkovanja i ispitivanja betona treba da je u skladu sa tabelom 13, po stopi koja daje najveći odgovarajući broj uzoraka, za početnu, odnosno za kontinuiranu proizvodnju. Osim svih zahteva o uzorkovanju datih u tač. 8.1., uzorke treba uzeti i posle svakog dodavanja vode ili hemijskih dodataka betonu, za koje je odgovoran proizvođač, ali uzorkovanje pre dodavanja plastifikatora ili super plastifikatora radi podešavanja konzistencije (vidi 7.5.) dozvoljeno je samo ako je prethodnim ispitivanjima dokazano da plastifikator ili super plastifikator, u količini koja će se koristiti, nema negativan efekat na čvrstoću betona. Kao rezultat ispitivanja treba uzeti ili onaj koji je dobijen na pojedinačnom probnom telu, ili prosečan rezultat ispitivanja, ako su dva ili više probnih tela izrađena od istog uzorka betona i ispitivana pri istoj starosti. U slučaju kada su dva ili više probnih tela spravljena iz jednog uzorka betona, a rezultati ispitivanja se razlikuju za više od 15% od aritmetičke sredine, tada rezultate ispitivanja treba odbaciti, osim ako se ispitivanjem ne nađe neki dopustiv razlog za opravdanje odbacivanja samo pojedinačnog rezultata ispitivanja.
Tabela 13 – Minimalna učestalost uzorkovanja za ocenu saglasnosti Proizvodnja
Minimalna učestalost uzorkovanja Posle prvih 50 m3 proizvodnjea
Strana 41 EN 206-1: 2000
Prvih 50 m3 proizvodnje 3 uzorka
beton sa sertifikatom kontrole proizvodnje 1/200 m3 ili 2/proizvodnoj nedelji
beton bez sertifikata kontrole proizvodnje 1/150 m3 ili 1/proizvodnom danu
Početna (dok se ne dobije najmanje 35 rezultata ispitivanja) Kontinuirana b (kada je 1/400 m3 ili na raspolaganju bar 35 1/proizvodnoj nedelji rezultata ispitivanja) a Uzorkovanje treba sprovoditi tokom čitave proizvodnje i ne treba da bude više od 1 uzorka na 25 m3 b Kada standardna devijacija poslednjih 15 rezultata ispitivanja pređe vrednost od 1,37σ, učestalost uzorkovanja treba povećati na onu koja se zahteva za početnu proizvodnju i za sledećih 35 rezultata ispitivanja.
8.2.1.3. Kriterijum saglasnosti za čvrstoću pri pritisku Ocenu saglasnosti treba izvesti na rezultatima ispitivanja uzetim u toku perioda ocene koji ne prelazi poslednjih 12 meseci. Saglasnost čvrstoće pri pritisku betona ocenjuje se ispitivanjem probnih tela na 28 dana1) u skladu sa 5.5.1.2. za: -
grupe od "n" nepreklapajućih ili preklapajućih uzastopnih rezultata ispitivanja f cm (kriterijum 1); svaki pojedinačni rezultat ispitivanja f ci (kriterijum 2).
NAPOMENA Kriterijum saglasnosti razvijen je na bazi nepreklapajućih rezultata ispitivanja. Primena kriterijuma na preklapajuće rezultate ispitivanja povećava rizik odbacivanja.
Saglasnost je potvrđena ako su oba kriterijuma data u tabeli 14, bilo za početnu, bilo za kontinuiranu proizvodnju, zadovoljena. Kada se saglasnost ocenjuje na bazi familije betona, kriterijum 1 treba primeniti na referentan beton, uzimajući u obzir sve transponovane rezultate iz familije; kriterijum 2 treba primeniti na originalne rezultate ispitivanja. Radi potvrđivanja da svaki pojedinačni beton pripada familiji, srednju vrednost svih netransponovanih rezultata (f cm) pojedinačnog člana familije treba oceniti prema kriterijumu 3, kao što je dato u tabeli 15. Svaki beton koji ne zadovoljava ovaj kriterijum biće uklonjen iz familije i pojedinačno tretiran za ocenu saglasnosti.
Tabela 14 – Kriterijum saglasnosti za čvrstoću pri pritisku Proizvodnja 1
Kriterijum 1
Kriterijum 2
) Ako je specifikacijom data čvrstoća za drugačiju starost, ocena saglasnosti daje se na probnim telima te drugačije starosti
Strana 42 EN 206-1: 2000
Broj "n" rezultata ispitivanja čvrstoće pri pritisku u grupi 3 15
Početna Kontinuirana
Srednja vrednost "n" rezultata (f cm) N/mm2 ≥ fck + 4 ≥ fck + 1,48 σ
Svi pojedinačni rezultati ispitivanja (f ci) N/mm2 ≥ fck – 4 ≥ fck - 4
Tabela 15 – Kriterijum saglasnosti za članove familije betona Broj "n" rezultata ispitivanja čvrstoće pri pritisku za pojedinačnu betonsku mešavinu 2 3 4 5 6
Kriterijum 3 Srednja vrednost "n" rezultata (f cm) za pojedinačnog člana familije N/mm2 ≥ f ck – 1,0 ≥ f ck + 1,0 ≥ f ck + 2,0 ≥ f ck + 2,5 ≥ f ck + 3,0
U početku, standardna devijacija treba da se izračuna iz najmanje 35 uzastopnih rezultata ispitivanja, uzetih tokom perioda koji je duži od tri meseca i koji je neposredno pre perioda proizvodnje tokom koga se vrši provera saglasnosti. Ova vrednost treba da bude usvojena kao procenjena standardna devijacija skupa (σ). Validnost usvojene vrednosti mora da bude proverena tokom predstojeće proizvodnje. Dozvoljena su dva postupka provere procenjene vrednosti σ, a izbor postupka treba obaviti unapred. -
Postupak 1
Početna vrednost standardne devijacije može da bude primenjena na naredni period tokom kojeg se vrši provera saglasnosti, pod uslovom da standardna devijacija poslednjih 15 rezultata (s15) ne odstupa značajno od usvojene standardne devijacije. Ovo se smatra važećim pod uslovom da je: 0,63 σ ≤ (s15) ≤ 1,37 σ Ako vrednost s15 leži van ovih granica, nova procena vrednosti σ biće obavljena iz poslednjih raspoloživih 35 rezultata. -
Postupak 2
Nova vrednost može da bude procenjena iz kontinuiranog sistema i ova vrednost je usvojena. Osetljivost sistema treba da je bar kao u postupku 1. Na sledeći period ocenjivanja treba primeniti novu procenjenu vrednost σ.
8.2.2. Kontrola saglasnosti za čvrstoću pri zatezanju putem cepanja 8.2.2.1. Opšte napomene Primenjuje se poglavlje 8.2.1.1., ali koncept familije betona nije primenljiv. Svaki sastav betona treba ocenjivati posebno.
Strana 43 EN 206-1: 2000
8.2.2.2. Plan uzorkovanja i ispitivanja Primenjuje se poglavlje 8.2.1.2.
8.2.2.3. Kriterijum saglasnosti za čvrstoću pri zatezanju putem cepanja Ako je u specifikaciji data čvrstoća betona pri zatezanju putem cepanja, ocenu saglasnosti treba obaviti na rezultatima ispitivanja uzetim tokom perioda ocenjivanja, koji ne prelazi poslednjih 12 meseci. Saglasnost čvrstoće betona pri zatezanju putem cepanja ocenjuje se na probnim telima ispitivanim posle 28 dana starosti, osim ako u specifikaciji nije data druga starost, a u skladu sa 5.5.1.3. i to za: -
grupe od "n" nepreklapajućih ili preklapajućih uzastopnih rezultata ispitivanja f tm (kriterijum 1); svaki pojedinačni rezultat ispitivanja f ti (kriterijum 2).
Saglasnost sa karakterističnom čvrstoćom pri zatezanju putem cepanja (f tk ) je potvrđena ako rezultati ispitivanja zadovoljavaju oba odgovarajuća kriterijuma iz tabele 16, za početnu, odnosno za kontinuiranu proizvodnju. Tabela 16 – Kriterijum saglasnosti za čvrstoću pri zatezanju putem cepanja Proizvodnja
Broj "n" rezultata u grupi
Početna Kontinuirana
3 15
Kriterijum 1 Srednja vrednost "n" rezultata (f tm ) u N/mm2 ≥ ftm + 0,5 ≥ ftm + 1,48 σ
Kriterijum 2 Svi pojedinačni rezultati ispitivanja (f ti) u N/mm2 ≥ ftk – 0,5 ≥ ftk – 0,5
Odredbe za standardnu devijaciju date u poglavlju 8.2.1.3. i u ovom slučaju treba da budu primenjene.
8.2.3. Kontrola saglasnosti za druga svojstva izuzev čvrstoće 8.2.3.1. Plan uzorkovanja i ispitivanja Uzorci betona treba da budu nasumično izabrani i uzeti u skladu sa EN 12350-1. Uzorkovanje će biti sprovedeno na svaku familiju betona, proizvedenu u uslovima koji se smatraju uniformnim. Minimalan broj uzoraka i postupci ispitivanja treba da su u skladu sa tabelama 17 i 18.
8.2.3.2. Kriterijum saglasnosti za druga svojstva izuzev čvrstoće Kada su specifikacijom data i druga svojstva betona izuzev čvrstoće, ocena saglasnosti treba da bude obavljena na tekućoj proizvodnji, tokom perioda ocenjivanja koji ne prelazi poslednjih 12 meseci. Saglasnost betona bazirana je na brojanju onih rezultata ispitivanja dobijenih u periodu ocenjivanja, koji leže van graničnih vrednosti datih u specifikaciji, granica klase ili tolerancija zadate vrednosti i upoređivanjem ovog ukupnog broja sa maksimalnim dozvoljenim brojem (metod atributa). Saglasnost sa zahtevanim svojstvom je potvtrđena ako:
Strana 44 EN 206-1: 2000
-
broj rezultata ispitivanja van graničnih vrednosti datih u specifikaciji, granica klase ili tolerancija zadate vrednosti, nije veći nego dozvoljeni broj u tabelama 19a ili 19b (u zavisnosti od toga kako je dato u tabelama 17 i 18). Alternativno, u slučaju (AQL = 4%), zahtev može da bude baziran na ispitivanju putem varijabli, u skladu sa ISO 3951:1989, tabela II-A (AQL = 4%) gde se dozvoljeni broj odnosi na tabelu 19a;
-
svi pojedinačni rezultati ispitivanja leže u okviru dozvoljenog odstupanja datog u tabeli 17 ili u tabeli 18.
Strana 45 EN 206-1: 2000
Tabela 17 – Kriterijumi saglasnosti za druga svojstva izuzev čvrstoće Svojstvo
Postupak ispitivanja, ili metoda određivanja
Minimalan broj Uzoraka, ili minimalan broj određivanja
Dozvoljeni broj
Zapreminska masa teškog betona Zapreminska masa lakog betona Vodocementni faktor Količina cementa Sadržaj uvučenog vazduha u svežem betonu
EN 12390-7
kao u tabeli 13 za čvrstoću pri pritisku
vidi tabelu 19a
EN 12390-7
kao u tabeli 13 za čvrstoću pri pritisku
vidi tabelu 19a
- 30 kg/m3
+ 30 kg/m3
1 određivanje na dan vidi 5.4.2. 1 određivanje na dan EN 12350-7 1 uzorak/ za beton proizvodnom danu, normalne kada je proizvodnja težine i teški stabilizovana beton, a ASTM C 173 za laki beton Sadržaj vidi 5.2.7. potrebno je hlorida u odrđivanje za svaki betonu sastav betona i treba ga ponoviti ako postoji povećanje sadržaja hlorida u bilo kom sastojku a Osim ako granice nisu date specifikacijom.
vidi tabelu 19a vidi tabelu 19a vidi tabelu 19a
bez ograničenja a - 10 kg/m3
+0,02
0
bez ograničenja a
vidi 5.4.2.
Maksimalno dozvoljeno odstupanje pojedinačnog rezultata ispitivanja od granica klase date specifikacijom, ili od tolerancije za zadatu vrednost Donja granica Gornja granica 3 - 30 kg/m bez ograničenja a
-0,5% apsolutne vrednosti
Tabela 18 – Kriterijum saglasnosti za konzistenciju
bez ograničenja a +1,0% apsolutne vrednosti
nije dozvoljena veća vrednost
Strana 46 EN 206-1: 2000
Metoda ispitivanja
Minimalan broj ispitivanja ili određivanja
Dozvoljeni broj
Vizuelna kontrola
svaki mešung; za isporuku vozilom svaki tovar betona
-
Sleganje
Upoređenje izgleda sa normalnim izgledom betona konzistencije date specifikacijom EN 12350-2
Maksimalno dozvoljeno odstupanje pojedinačnog rezultata ispitivanja od granica klase date specifikacijom, ili od tolerancije za zadatu vrednost Donja granica Gornja granica -
i) učestalost kao vidi tabelu - 10 mm +20 mm b što je data u 19b - 20 mm +30 mm b tabeli 13 za Vebeovo EN 12350-3 vidi tabelu -4 sek +2 sek b čvrstoću pri vreme 19b -6 sek +4 sek b pritisku Stepen EN 12350-4 vidi tabelu -0,05 +0,03 b ii) kad god se kompaktnosti 19b -0,07 +0,05 b ispituje sadržaj Protok EN 12350-5 vidi tabelu -15 mm +30 mm vazduha 19b iii) u slučaju sumnje posle -25 mm b +40 mm b vizuelne kontrole a Kada nema donje ili gornje granice u relevantnoj klasi konzistencije, ova odstupanja se ne primenjuju. b Primenjuje se samo za ispitivanje konzistencije početnog istovara iz auto-mešalice (vidi 5.4.1.).
8.3. Kontrola saglasnosti za beton projektovanog sastava, uključujući i standardizovani beton projektovanog sastava U svakom mešungu betona projektovanog sastava treba oceniti saglasnost sa količinom cementa, maksimalnom nominalnom veličinom zrna agregata i granulometrijskim sastavom agregata, ako je dato specifikacijom i, onda kada je to relevantno, vodocementnim faktorom, količinom hemijskog ili mineralnog dodatka. Količine cementa, agregata (svake frakcije prema specifikaciji), hemijskog ili mineralnog dodatka, onako kako su registrovane u dnevniku proizvodnje, ili na odštampanom listu mešunga, treba da bude u okviru tolerancija datih u tabeli 21, a vodocementni faktor u okviru tolerancije od ± 0,04 u odnosu na vrednost iz specifikacije. U slučaju standardizovanog betona projektovanog sastava, ekvivalentne tolerancije mogu biti date u odgovarajućem standardu. Kada je potrebno oceniti saglasnost sastava betona putem analize svežeg betona, postupci ispitivanja i granice saglasnosti treba da budu unapred dogovoreni između korisnika i proizvođača, vodeći računa o gornjim granicama i preciznosti postupaka ispitivanja. Za ocenu saglasosti konzistencije, treba primeniti relevantne paragrafe iz tačke 8.2.3. i tabelu 18. Za:
Strana 47 EN 206-1: 2000
-
vrstu (tip) i klasu čvrstoće cementa; vrstu agregata; vrstu hemijskog ili mineralnog dodatka, ako se primenjuju; poreklo sastojaka betona, ako je dato specifikacijom,
saglasnost treba da se oceni upoređivanjem zapisnika o proizvodnji i otpremnica za komponente betona, sa zahtevima iz specifikacije.
Tabele 19a i 19b – Dozvoljeni brojevi za kriterijum saglasnosti svojstava izuzev čvrstoće Tabela 19a AQL =4 % Broj rezultata Dozvoljeni ispitivanja broj 1 – 12 0 1 – 19 1 20 – 31 2 32 – 39 3 40 – 49 4 50 – 64 5 65 – 79 6 80 – 94 7 95 - 100 8 Ako broj rezultata ispitivanja prelazi 100, odgovarajući dozvoljeni brojevi mogu biti uzeti iz tabele 2-A u ISO 28591:1999
Tabela 19b AQL = 15 % Broj rezultata Dozvoljeni broj ispitivanja 1–2 0 3–4 1 5–7 2 8 – 12 3 13 – 19 5 20 – 31 7 32 – 49 10 50 – 79 14 80 – 100 21
8.4. Mere u slučaju nesaglasnosti proizvedenog betona U slučaju nesaglasnosti, od strane proizvođača treba da budu preduzete sledeće mere: -
proveriti rezultate ispitivanja i ako su pogrešni, preduzeti mere za eliminaciju grešaka; ako je nesaglasnost potvrđena npr. ponovnim ispitivanjem, treba preduzeti mere korekcije, uključujući pregled relevantnih procesa upravljanja kontrolom proizvodnje; ako je utvrđena nesaglasnost sa specifikacijom, koja nije očigledna pri isporuci, treba obavestiti specifikatora i korisnika, kako bi se izbegle moguće posledične greške; registrovati sve gore navedene mere.
Ako je nesaglasnost betona posledica dodavanja vode ili hemijskih dodataka na gradilištu (vidi 7.5.), proizvođač mora da preduzme mere samo ako je on odobrio ovo dodavanje. NAPOMENA Ako je proizvođač prosledio obaveštenje o nesaglasnosti betona, ili ako rezultati ispitivanja saglasnosti ne ispunjavaju zahteve, mogu biti zahtevana dodatna ispitivanja prema EN 12504-1 na cilindrima uzetim iz konstrukcije, ili dela konstrukcije, odnosno kombinacija ispitivanja na cilindrima i ispitivanja bez razaranja na konstrukciji, ili delu konstrukcije, npr. prema EN 12504-2 ili prEN 12504-4:1999. Uputstva za ocenu čvrstoće betona u konstrukciji, ili delovima konstrukcije, data su u okviru prEN 13791:1999.
Strana 48 EN 206-1: 2000
9. Kontrola proizvodnje 9.1. Opšte napomene Svi betoni treba da budu podvrgnuti kontroli proizvodnje, koja je u nadležnosti proizvođača. Kontrola proizvodnje podrazumeva sve mere neophodne za održavanje svojstava betona u saglasnosti sa zahtevima specifikacije. Ona uključuje: -
izbor materijala; projektovanje betona; proizvodnju betona; inspekcije i ispitivanja; upotrebu rezultata ispitivanja komponentnihn materijala, svežeg i očvrslog betona i opreme; kontrolu opreme korišćene u transportu svežeg betona, kada je to relevantno; kontrolu saglasnosti, za koju su odredbe date u klauzuli 8.
Zahtevi za druge aspekte kontrole proizvodnje dati su u sledećim podklauzulama. Ove zahteve potrebno je razmatrati vodeći računa o vrsti i obimu proizvodnje, o izvođenju radova, o konkretnoj opremi, o postupcima i pravilima koja se koriste na mestu proizvodnje i na mestu primene betona. Za posebne okolnosti na mestu proizvodnje ili za posebne zahteve kod specifičnih konstrukcija ili konstrukcijskih elemenata mogu biti neophodni i dodatni zahtevi. NAPOMENA Klauzula 9 vodi računa o principima datim u EN ISO 9001.
9.2. Sistemi kontrole proizvodnje Odgovornost, nadležnost i međusoban odnos čitavog osoblja koje rukovodi, izvršava i proverava rad koji je od uticaja na kvalitet betona, treba da budu definisani u dokumentu o sistemu kontrole proizvodnje (priručniku za kontrolu proizvodnje). Ovo se posebno odnosi na osoblje kome je potrebna organizaciona sloboda i autoritet za svođenje na minimum svih rizika od moguće nesaglasnosti betona i za identifikaciju i registrovanje svih problema kvaliteta. Sistem kontrole proizvodnje treba da bude proveravan bar na svake dve godine, od strane uprave proizvođača betona, kako bi se osigurala pogodnost i efektivnost sistema. Zapisnici sa takvih provera treba da budu sačuvani tokom najmanje 3 godine, osim ako se zakonskim obavezama ne zahteva duži period. Sistem kontrole proizvodnje treba da sadrži adekvatno dokumentovane postupke i instrukcije. Ovi postupci i instrukcije, tamo gde je to relevantno, treba da budu uspostavljeni poštujući zahteve kontrole u skladu sa tabelama 22, 23 i 24. Očekivana učestalost ispitivanja i kontrola od strane proizvođača treba da budu dokumentovani, a rezultati ispitivanja i kontrole registrovani.
9.3. Registrovani podaci i ostali dokumenti Svi relevantni podaci iz kontrole proizvodnje treba da budu registrovani, vidi tabelu 20. Zapisnici o kontroli proizvodnje treba da budu sačuvani barem 3 godine, osim ako zakonske obaveze ne zahtevaju duži period. Tabela 20 – Registrovani podaci i ostali dokumenti, gde je relevantno Predmet
Registrovani podaci i ostali dokumenti
Zahtevi dati specifikacijom
Ugovorna specifikacija, ili kratak spisak tehničkih zahteva
Strana 49 EN 206-1: 2000
Cementi, agregati, hemijski i mineralni dodaci Ispitivanja vode za spravljanje betona (nije potrebno za pijaću vodu) Ispitivanja komponentnih materijala Sastav betona
Ispitivanja svežeg betona
Ispitivanja očvrslog beton
Ocena saglasnosti Dopuna za isporučen beton
Dopuna za beton u prefabrikaciji
Ime dobavljača i poreklo Datum i mesto uzorkovanja Rezultati ispitivanja Datum i rezultati ispitivanja Opis betona Popis količina (masa) komponentnih materijala u mešungu ili tovaru betona (npr. količina cementa) Vodocementni faktor Sadržaj hlorida Šifra betona, člana familije Datum i mesto uzorkovanja Lokacija u konstrukciji, ako je poznata Konzistencija (korišćeni postupak i odgovarajući rezultati) Zapreminska masa , ako je zahtevano Temperatura betona, ako je zahtevano Sadržaj vazduha, ako je zahtevano Zapremina betona u mešungu, ili u tovaru betona, koji je ispitivan Broj i šifre (oznake) probnih tela za ispitivanje Vodocementni faktor, ako je zahtevano Datum ispitivanja Šifre (oznake) i starost probnih tela Rezultati ispitivanja zapreminske mase i čvrstoće Posebne napomene (npr. neobična figura loma probnog tela) Saglasnost/nesaglasnost sa specifikacijama Ime kupca Lokacija radova, npr. gradilište Brojevi i datumi otpremnica vezanih sa ispitivanjima Otpremnice Dopunski ili drugačiji podaci mogu biti zahtevani u relevantnom standardu proizvoda
9.4. Ispitivanje Ispitivanje treba da bude obavljeno u skladu sa postupcima ispitivanja datim u ovom standardu (referentni postupak ispitivanja), ili mogu biti korišćeni i drugi postupci ispitivanja, ako je uspostavljena korelacija, ili pouzdan odnos između rezultata ovih ispitivanja i referentnih postupaka. Korektnost pouzdanog odnosa, ili korelacije, treba proveravati u odgovarajućim intervalima. Provere je potrebno sprovoditi odvojeno za svako mesto proizvodnje, koje radi u različitim uslovima, osim ako je odnos dat u nacionalnim standardima ili važećim odredbama na mestu upotrebe.
9.5. Sastav betona i prethodna ispitivanja U slučaju korišćenja novog sastava betona, potrebno je obaviti prethodna ispitivanja, radi dobijanja betona koji postiže svojstva data specifikacijom, ili očekivno svojstvo, sa adekvatnim odstupanjem (vidi Aneks A). Ukoliko postoji dugoročno iskustvo sa sličnim betonima, ili sličnom familijom betona,
Strana 50 EN 206-1: 2000
prethodno ispitivanje nije neophodno. Projekat betona i projektovani odnosi treba da budu ponovo uspostavljeni ukoliko dođe do značajne izmena u komponentnim materijalima. Prethodna ispitivanja od strane proizvođača nisu potrebna i u slučaju betona projektovanog sastava, ili u slučaju standardizovanog betona projektovanog sastava. Novi sastavi betona, dobijeni interpolacijom između poznatih sastava betona, ili ekstrapolacijom čvrstoća pri pritisku koje ne prelaze 5 N/mm 2, smatra se da zadovoljavaju zahteve za prethodna ispitivanja. Sastavi betona treba da budu proveravani periodično, da bi se potvrdilo da su svi projekti betona još uvek u skladu sa aktuelnim zahtevima, vodeći računa o izmenama svojstava komponentnih materijala i o rezultatima ispitivanja saglasnosti za sastav betona.
9.6. Osoblje, oprema i instalacija 9.6.1. Osoblje Znanje, obučenost i iskustvo osoblja uključenog u proizvodni proces i u kontrolu proizvodnje, treba da budu odgovarajući za konkretnu vrstu betona (npr. za betone visoke čvrstoće, za lake betone). Potrebno je voditi odgovarajuće zapisnike u vezi sa obukom i iskustvom osoblja koje radi u proizvodnji i u kontroli proizvodnje. NAPOMENA U nekim zemljama, postoje posebni zahtevi koji se tiču nivoa znanja, obučenosti i iskustva za različite poslove.
9.6.2. Oprema i instalacija 9.6.2.1. Skladištenje materijala Komponentne materijale treba skladištiti i sa njima rukovati tako, da se njihova svojstva ne menjaju značajno, npr. usled delovanja klimatskih uslova, usled međusobnog mešanja ili kontaminacije, i da bude očuvana saglasnost sa odgovarajućim standardima. Odeljci za skladištenje treba da budu jasno označeni, kako bi se izbegle greške prilikom upotrebe komponentnih materijala. Posebne instrukcije od dobavljača komponentnih materijala takođe treba da budu uzete u obzir. Potrebno je obezbediti odgovarajuća sredstva koja omogućavaju uzimanje reprezentativnih uzoraka, npr. sa deponija, iz silosa i bunkera. 9.6.2.2. Oprema za doziranje Kvalitet opreme za doziranje treba da bude takav da se u praktičnim uslovima rada mogu obezbediti i održati tolerancije navedene u tački 9.7.. Posle 01.01.2003. godine, tačnost mernih uređaja, određena u skladu sa EN 45501:1992, treba da bude usaglašena sa zahtevima datim u Direktivi 90/384/EEC, bar za klasu (IIII) za cement, agregate, vodu, hemijske i mineralne dodatke. Broj podeoka na mernoj skali (n) opreme za merenje treba da bude: -
za hemijske dodatke, najmanje 1000; za cement, agregate, vodu i mineralne dodatke, najmanje 500.
Strana 51 EN 206-1: 2000
NAPOMENA Za detaljnije informacije videti Aneks G (informativan).
Tačnost merne opreme za zapreminsko doziranje treba da bude usaglašena sa OIML R 117. Bez obzira na zahteve date gore, postojeća oprema za doziranje koja nije usaglašena sa zahtevima ovog poglavlja može da bude korišćena do 01.01.2003.god., ukoliko je usaglašena sa odredbama koje važe na mestu proizvodnje, na dan publikacije ovog standarda.
9.6.2.3. Mešalice Mešalice treba da obezbede ravnomernu distribuciju komponentnih materijala, i ravnomernu konzistenciju betona, u okviru odgovarajućeg vremena mešanja i kapaciteta mešalica. Auto-mešalice i oprema sa mogućnošću agitovanja pri transportu, treba da budu tako opremljeni, da omoguće da beton bude isporučen u homogenom stanju. Pored toga, auto-mešalice treba da budu snabdevene sa odgovarajućom mernom opremom i opremom za doziranje, ukoliko se voda ili hemijski dodaci dodaju na gradilištu, pod odgovornošću proizvođača.
9.6.2.4. Oprema za ispitivanje Svi neophodni uređaji, oprema i instrukcije za njihovo pravilno korišćenje, treba da budu na raspolaganju, kada se zahteva provera, odnosno ispitivanje opreme, komponenata i betona. Odgovarajuća oprema za ispitivanje treba da bude kalibrisana (etalonirana) u vreme ispitivanja, a proizvođač treba da vodi program kalibracije (etaloniranja).
9.7. Doziranje komponentnih materijala Dokumentovano uputstvo za doziranje, sa svim detaljima o vrsti i količinama komponentnih materijala, treba da budu dostupne na mestu doziranja betona. Tolerancije u doziranju komponentnih materijala ne smeju da pređu granice date u tabeli 21 za sve količine betona od 1 m3 ili veće. Kada je izvestan broj mešunga izmešan, ili ponovo promešan u automešalici, tolerancija u tabeli 21 primenjuje se na tovar betona.
Tabela 21 – Tolerancije u procesu doziranja komponentnih materijala Komponentni materijali Tolerancije Cement Voda Ukupna količina agregata ± 3 % zahtevane količine Mineralni dodaci korišćeni sa > 5% u odnosu na masu cementa Hemijski i mineralni dodaci korišćeni sa ≤ 5% u odnosu na ± 5% zahtevane količine masu cementa NAPPOMENA Pod tolerancijom se podrazumeva razlika između zahtevane vrednosti i merene vrednosti.
Strana 52 EN 206-1: 2000
Cementi, agregati i mineralni dodaci u obliku praha, treba da se doziraju po masi; dozvoljeni su i drugi postupci, ako zahtevana tolerancija doziranja može biti postignuta i ako je to dokumentovano. Voda za spravljanje betona, laki agregati, hemijski dodaci i tečni mineralni dodaci, mogu se dozirati po masi ili po zapremini.
9.8. Mešanje betona Mešanje komponentnih materijala treba da se vrši u mešalici u skladu sa 9.6.2.3. i da traje sve dok beton ne postane uniformnog izgleda. Mešalice ne treba puniti preko njihovih deklarisanih kapaciteta mešanja. Hemijske dodatke, ukoliko se koriste, treba dodavati tokom procesa mešanja, izuzev hemijskih dodataka visokog stepena redukcije vode (HRWRA) ili plastifikatora, koji mogu da se dodaju i posle glavnog procesa mešanja. U ovom drugom slučaju, beton treba ponovo izmešati, sve dok hemijski dodatak nije potpuno dispergovan u celom mešungu, odnosno u tovaru betona i postao u potpunosti efektivan. NAPOMENA U auto-mešalici, trajanje ponovnog mešanja posle glavnog procesa mešanja, ne treba da bude manje od 1 min/m3 i ne manje od 5 min nakon dodavanja aditiva.
Za laki beton koji je doziran sa agregatima koji nisu zasićeni vodom, period od početnog mešanja do kraja završnog mešanja (npr. ponovnog mešanja u auto-mešalici) treba produžiti sve dotle dokle god absorbcija vode od strane agregata i naknadna evakuacija vazduha iz lakih agregata, može da ima značajniji negativan uticaj na svojstva očvrslog betona. Sastav svežeg betona ne sme biti menjan nakon istovara iz mešalice.
9.9. Postupak kontrole proizvodnje Komponentni materijali, oprema, postupak proizvodnje i beton treba da budu kontrolisani u pogledu njihove saglasnosti sa specifikacijama i zahtevima ovog standarda. Kontrola treba da je takva da se ustanove sve značajne promene koje utiču na svojstva i preduzmu odgovarajuće mere . Vrste kontrole/ispitivanja komponentnih meterijala i njihova učestalost treba da odgovaraju onome što je dato u tabeli 22. NAPOMENA Ova tabela je bazirana na predpostavci da postoji adekvatna kontrola proizvodnje od strane proizvođača komponentnih materijala na mestu gde se oni proizvode i da su komponentni materijali isporučeni sa deklaracijom ili sertifikatom o saglasnosti sa odgovarajućom specifikacijom. Ukoliko nisu, proizvođač betona treba da proveri saglasnost materijala sa relevantnim standardima.
Kontrola opreme treba da obezbedi da objekti za skladištenje, oprema za merenje i kalibraciju (etaloniranje), mešalica i kontrolni uređaji (npr. za određivanje sadržaja vode u agregatu), budu u dobrom radnom stanju i da su u saglasnosti sa zahtevima ovog standarda. Učestalost provere i ispitivanja opreme (ako se vrše) date su u tabeli 23. Postrojenje za proizvodnju, oprema i sredstva za transport betona, treba da budu podvrgnuti planskom sistemu održavanja i da se održavaju u efikasnom radnom stanju, tako da ne bude štetnog uticaja na svojstva i količine betona. Svojstva projektovanog betona treba kontrolisati prema zahtevima iz specifikacije, kako je dato tabeli 24. Ako su specifikacijom date proporcije betona projektovanih svojstava, konzistencija i temperatura, njih treba kontrolisati prema zahtevima navedenim u tabeli 24 (rubrike 2 do 4, 6, 7 i 9 do 14).
Strana 53 EN 206-1: 2000
Kontrola treba da obuhvati proizvodnju, transport do tačke isporuke i isporuku. Za neke betone mogu biti neophodni i dodatni zahtevi za kontrolu proizvodnje. Za proizvodnju betona visokih čvrstoća, zahtevaju se posebno znanje i iskustvo. Ovo nije definisano standardom. Aneks H daje neke instrukcije. Ako su ugovorom definisani posebni zahtevi za beton, kontrola proizvodnje treba da obuhvati i odgovarajuće mere, pored onih datih u tabelama 22 do 24. Mere predviđene u tabelama 22 do 24, u posebnim slučajevima, mogu da budu prilagođene uslovima određenog mesta proizvodnje i da budu zamenjene merama koje obezbeđuju ekvivalentan nivo kontrole. Tabela 22 – Kontrola komponentnih materijala
1
2
3
Komponentni Kontrola/ispitivanje Materijali Cementia Kontrola otpremniced pre istovara Agregati
Svrha
Utvrditi da li pošiljka odgovara naručenoj i da li je pravog porekla b d Kontrola otpremnice Utvrditi da li pošiljka pre istovara odgovara naručenoj i da li je pravog porekla Kontrola agregata pre Uporediti sa istovara normalnim izgledom krupnoću, oblik zrna i nečistoće.
Minimalna učestalost Svaka isporuka
Svaka isporuka
Svaka isporuka Ako je isporuka trakastim transporterom, periodično, u zavisnosti od lokalnih uslova ili uslova isporuke
Tabela 22 (u nastavku)
4
Tabela 22 (nastavak) Komponentni Kontrola/ispitivanje Svrha materijali Agregati Ispitivanje Oceniti usaglašenost prosejavanjem prema sa standardom, ili EN 933-1 drugim dogovorenim sastavom agregata
Minimalna učestalost Prva isporuka novog porekla, ukoliko informacija o sastavu nije dostupna od strane dobavljača agregata U slučaju sumnje posle vizuelne inspekcije Periodično, u zavisnosti od lokalnih uslova ili uslova isporukee
Strana 54 EN 206-1: 2000
5
6
7
8
9
10
11
Ispitivanja sadržaja nečistoća
Ocenioti prisutnost i količinu nečistoća
Prva isporuka novog porekla, ukoliko ova informacija nije dostupna od strane dobavljača agregata U slučaju sumnje posle vizuelne inspekcije Periodično u zavisnosti od lokalnih uslova ili uslova isporukee Ispitivanje upijanja Oceniti efektivnu Prva isporuka novog porekla, vode prema EN 1097-6 količinu vode u ako ova informacija nije betonu, vidi 5.4.2. dostupna od strane dobavljača agregata U slučaju sumnje Dodatna Ispitivanja prema EN Izmeriti zapreminsku Prva isporuka novog porekla, kontrola za 1097-3 masu u suvom ako ova informacija nije lake ili teške rastresitom stanju dostupna od strane dobavljača agregate agregata U slučaju sumnje posle vizuelne inspekcije Periodično, u zavisnosti od lokalnih uslova ili uslova isporukee Hemijski c Kontrola otpremnice i Proveriti da li Svaka isporuka d Dodaci etikete na kontejneru pošiljka odgovara pre istovara poručenoj i da li je pravilno obeležena Ispitivanja radi Uporediti sa U slučaju sumnje identifikacije, prema navedenim podacima EN 934-2, npr. proizvođača specifična masa, infracrvena spektroskopija Tabela 22 (u nastavku)
Tabela 22 (nastavak) Komponentni Kontrola/ispitivanje Svrha Materijali Praškasti Kontrola otpremnice d Utvrditi da li mineralni pre istovara pošiljka odgovara c dodaci u naručenoj i da li je u rinfuzi pravog porekla Leteći Ispitivanje gubitka Utvrditi promene Pepeo žarenjem letećeg sadržaja ugljenika, pepela koje mogu uticati na beton sa uvučenim vazduhom
Minimalna učestalost Svaka isporuka
Svaka isporuka koja se koristi za beton sa uvučenim vazduhom, ako ova informacija nije dostupna od strane dobavljača
Strana 55 EN 206-1: 2000
12
Mineralni dodaci c u obliku suspenzija
13 14
Voda
Kontrola otpremnice d pre istovara
Utvrditi da li Svaka isporuka pošiljka odgovara naručenoj i da li je pravog porekla Ispitivanje Proveriti uniformnost Svaka isporuka i periodično specifične/zapreminske tokom proizvodnje betona mase Ispitivanje prema prEN Uveriti se da voda Kada se po prvi put koristi nov 1008:1997 nema štetnih izvor vode koja nije za piće sastojaka, ako nije reč U slučaju sumnje o pijaćoj vodi
a
Preporučuje se da uzorci budu uzimani jednom nedeljno iz svakog tipa cementa i uskladišteni za ispitivanje u slučaju sumnje. b Otpremnica ili lista podataka o proizvodu takođe treba da sadrže informacije o maksimalnom sadržaju hlorida i treba da identifikuju klasifikaciju prema alkalno silikatnoj reakciji, u skladu sa odredbama koje važe na mestu upotrebe betona. c Preporučuje se da uzorci budu uzimani prilikom svake isporuke i uskladišteni d Otpremnica treba da sadrži ili da bude praćena deklaracijom ili sertifikatom o saglasnosti, kao što je zahtevano u relevantnom standardu ili specifikaciji. e Ovo nije neophodno kada je kontrola proizvodnje agregata sertifikovana.
Tabela 23 – Kontrola opreme 1 2
Oprema Deponije, bunkeri, itd Merna oprema
3
Kontrola/ispitivanje Vizuelna kontrola Vizuelna kontrola ispravnosti Provera tačnosti merenja
Svrha Utvrditi saglasnost sa zahtevima Proveriti da li je merna oprema u čistom stanju i da li funkcioniše pravilno Provera tačnosti u skladu sa 9.6.2.2.
Minimalna učestalost Jednom nedeljno Dnevno Prilikom instalacije Periodično, u zavisnosti od nacionalnih odredaba U slučaju sumnje
Tabela 23 (u nastavku)
4
5
6 7
Tabela 23 (nastavak) Oprema Kontrola/ispitivanje Svrha Dozator Vizuelna kontrola Proveriti da li je hemijskih stanja merna oprema u dodataka čistom stanju i da li (uključujući i funkcioniše pravilno one koji su Provera tačnosti Izbeći netačno dodavanje postavljeni na automešalicu) Vodomer Ispitivanje tačnosti Utvrditi da li je tačnost u merenja skladu sa 9.6.2.2. Oprema za
Upoređivanje
Proveriti tačnost
Minimalna učestalost Pri prvom korišćenju u toku dana, za svaki aditiv Prilikom instalacije Periodičnoa posle instalacije U slučaju sumnje Prilikom instalacije Periodičnoa posle instalacije U slučaju sumnje Prilikom instalacije
Strana 56 EN 206-1: 2000
8
kontinualno merenje sadržaja vode u sitnom agregatu Sistem za Doziranje
9
10
11
a
1
Aparature za Ispitivanje
Periodičnoa posle instalacije U slučaju sumnje
stvarne vrednosti sa očitavanjem na meraču Vizuelna inspekcija
Proveriti da li sistem za Dnevno doziranje pravilno funkcioniše Proveriti tačnost Prilikom instalacije doziranja prema tabeli 21 Periodičnoa posle instalacije U slučaju sumnje
Upoređivanje (odgovarajućom metodom u zavisnosti od sistema doziranja) stvarne mase sastojaka u mešungu sa zadatom masom, a u slučaju dozatora sa automatskim registrovanjem, sa registrovanom masom Kalibracija Proveriti saglasnost (etalonizacija) prema relevantnim nacionalnim ili EN standardima Vizuelna inspekcija Proveriti izhabanost opreme za mešanje
Periodičnoa Aparatura (hidraulička presa) za ispitivanje čvrstoće, najmanje jednom godišnje Periodičnoa
Mešalice (uključujući automešalice) Učestalost zavisi od vrste opreme, njene osetljivosti u primeni i od uslova proizvodnje. Tabela 24 – Kontrola procesa proizvodnje i svojstava betona Vrsta ispitivanja Svojstva projektovanog betona
2
Sadržaj vode u sitnom agregatu
3
Sadržaj vode u krupnom
Kontrola/ispitivanje
Svrha
Minimalna učestalost
Prethodno ispitivanje Pružiti dokaz da su Pre upotrebe novog sastava (vidi Aneks A) svojstva iz specifikacije betona ostvarena projektom betona, sa adekvatim odstupanjima Kontinualni sistem Odrediti mase agregata u Ako ne kontinualno, onda merenja, ispitivanje suvom stanju i mase dnevno; u zavisnosti od sušenjem ili vode koja se dodaje u lokalnih i vremenskih ekvivalentno mešalicu uslova, može se zahtevati veća ili manja učestalost ispitivanja Ispitivanje sušenjem Odrediti mase agregata u U zavisnosti od lokalnih i ili ekvivalentno suvom stanju i mase vremenskih uslova
Strana 57 EN 206-1: 2000
agregatu 4
Sadržaj vode u svežem betonu
5
Sadržaj hlorida Početno određivanje u betonu računanjem
6
Konzistencija
7
8
Zapreminska masa svežeg betona
Vrsta ispitivanja 9 Količina cementa u svežem betonu 10 Količina mineralnih dodataka u svežem betonu 11 Količina hemijskih dodataka u svežem betonu 12 Vodocementni faktor svežeg betona 13
Sadržaj
Provera količine dodatea vode
vode koja se dodaje u mešalicu Pružiti podatke za određivanje vodocementnog faktora Proveriti da li maksimalan sadržaj hlorida nije prekoračen
Svaki mešung
Vizuelna inspekcija
U toku prethodnog ispitivanja U slučaju povećanja sadržaja hlorida u komponentama betona Svaki mešung
Tabela 24 (nastavak) Kontrola/ispitivanje Svrha
Minimalna učestalost
Uporediti sa normalnim izgledom Ispitivanja Oceniti postizanje Ako je konzistencija konzistencije prema vrednosti konzistencije specifikovana, tada kao u EN 12350-2, -3, -4 prema specifikaciji i tabeli 13 za čvrstoću pri ili -5 proveriti moguće pritisku promene u sadržaju vode Kada se ispituje sadržaj vazduha U slučaju sumnje posle vizuelne inspekcije Ispitivanje Kod lakih i teških betona Dnevno zapreminske mase nadgledati-kontrolisati prema EN 12350-6 doziranje i kontrolisati zapreminske mase Tabela 24 (u nastavku)
Provera mase doziranoga cementa Provera mase doziraniha mineralnih dodataka Provera mase ili zapremine doziraniha hemijskih dodataka Računanjem ili ispitivanjem, vidi 5.4.2.
Proveriti količinu cementa i dobiti podatke za vodoementni faktor Proveriti količinu mineralnih dodataka i dobiti podatke za vodocementni faktor Proveriti količinu hemijskih dodataka
Oceniti da li je postignut vodoementni faktor mešavine prema specifikaciji Ispitivanje prema EN Oceniti da li je postignu
Svaki mešung Svaki mešung
Svaki mešung
Dnevno, tamo gde je dato specifikacijom Za betone koji sa uvučenim
Strana 58 EN 206-1: 2000
vazduha u svežem betonu, ako je dato specifikacijom 14
Temperatura svežeg betona
12350-7 za betone normalne težine i teške betone ASTM C 173 za lake betone Merenje temperature
sadržaj uvučenog vazduha prema specifikaciji
vazduhom: prvi mešung ili tovar betona svakog proizvodnog dana, dok se vrednosti ne stabilizuju
Oceniti da li je postignuta minimalna temperatura betona od 5 ºC, ili granice temperature date specifikacijom
U slučaju sumnje Kada je temperatura data specifikacijom: -periodično, u zavisnosti od situacije; -svaki mešung ili tovar betona, ako je temperatura betona blizu granice 15 Zapreminska Ispitivanje prema EN Oceniti da li je Ako je zapreminska masa b masa očvrslog 12390-7 postignuta zapreminska data specifikacijom, ista lakog il teškog masa prema specifikaciji učestalost kao i za betona ispitivanje čvrstoće pri pritisku 16 Ispitivanje Ispitivanje prema Oceniti da li je Ako je čvrstoća pri čvrstoće pri prEN 12390-3:1999 postignuta čvrstoća pritisku data specifikacijom, pritisku prema specifikaciji ista učestalost kao i za izrađenog kontrolu saglasnosti, videti probnog tela 8.1. i 8.2.1. a Ako oprema za registrovanje nije korišćena i kada su premašene tolerancije u doziranju za mešung ili tovar betona, registrovati doziranu količinu u dnevnik proizvodnje. b Može takođe da se ispituje na zasićenim uzorcima, ako je uspostavljen siguran odnos sa zapreminskom masom u suvom stanju. 10. Ocena saglasnosti 10.1. Opšte napomene Proizvođač je odgovoran za ocenu saglasnosti za zahteve date specifiksacijom za beton. U tu svrhu proizvođač treba da sprovede sledeće aktivnosti: a) prethodna ispitivanja, kada je to zahtevano (vidi 9.5. i Aneks A); b) kontrolu proizvodnje (vidi poglavlje 9), uključujući i kontrolu saglasnosti (vidi poglavlje 8); Da li se preporučuju ili ne zvanična inspekcija i sertifikacioni organi koji vrše inspekciju kontrole proizvodnje i sertifikuju njenu saglasnost, zavisi od nivoa zahteva svojstava betona, od njegove predviđene primene, vrste proizvodnje i zahtevane granice sigurnosti sastava betona. Generalno, inspekcija i sertifikacija kontrole proizvodnje od strane zvanične inspekcije i organa za sertifikaciju se preporučuje. Ovo se ne smatra neophodnim za standardizovani beton projektovanog sastava, sa visokom zahtevanom granicom sigurnosti u sastavu (videti Aneks A.5), za predviđenu ograničenu primenu i za beton niske klase čvrstoće (videti 6.4.). Za betonske prefabrikate, zahtevi i odredbe za ocenu saglasnosti, dati su u relevantnim tehničkim specifikacijama (standardi proizvoda i tehnička odobrenja).
Strana 59 EN 206-1: 2000
10.2. Procena, snimanje i sertifikacija kontrole proizvodnje Kada se, bilo u ugovoru, bilo prema odredbama koje važe na mestu primene betona, zahteva da proizvođačeva kontrola proizvodnje bude pregledana i ocenjena od strane zvanične inspekcije i zatim certifikovana od strane odobrenog certifikacionog organa, primenjuju se odredbe za ocenu, snimanje i certifikaciju date u Aneksu C.
11. Označavanje betona projektovanih svojstava Za davanje osnovnih karakteristika betona u skraćenoj formi, primeniće se sledeći format: -
-
-
naznaka ovog evropskog standarda: EN 206-1; klasa čvrstoće pri pritisku, kao što je to definisano u tabeli 7 ili 8, npr. C25/30; za granične vrednosti u skladu sa klasama izloženosti: oznaka klase prema tabeli 1, praćena skraćenicom imena zemlje1) koja je izdala odredbe za granične vrednosti, sastav betona i svojstva betona, ili drugi skup zahteva, npr. XD2 (F) kada se primenjuju francuske odredbe; maksimalni sadržaj hlorida: klasa definisana u tabeli 10, npr. Cl 0,20; maksimalna nominalna gornja veličina zrna agregata: vrednost Dmax, kao što je definisano u 4.2.2., npr. Dmax 22; zapreminska masa: oznaka klase, kao što je dato u tabeli 9, ili zadata vrednost, npr. D1,8; konzistencija: prema klasi, kao što je definisano u 4.2.1. ili putem zadate vrednosti i metoda ispitivanja. Dovde, 08.09.04. u 20:30 Aneks A (normativ)
Prethodna ispitivanja A.1. Opšte Ovaj aneks pruža detalje o prethodnim ispitivanjima, kao što je naznačeno u 5.2.1., 5.2.5.1., 6.1. i 9.5. Prethodnim ispitivanjima treba doći do betona koji zadovoljava sve zahteve date specifikacijom za svež i očvrsli beton. Ukoliko proizvođač ili specifikator mogu prikazati adekvatan projekat betona, na osnovu podataka iz ranije vršenih prethodnih ispitivanja ili dugoročnog iskustva, to može da se smatra kao alternativa prethodnim ispitivanjima.
A.2. Strane odgovorne za prethodna ispitivanja Prethodna ispitivanja treba da budu u odgovornosti proizvođača betona projektovanih svojstava, u odgovornosti specifikatora za beton projektovanog sastava, a u odgovornosti organa za standardizaciju, za standardizovani beton projektovanog sastava.
A.3. Učestalost prethodnih ispitivanja ) U saglasnosti sa međunarodnim skraćenicama za registarske tablice. Za skraćena nazive zemalja, mogu se dodati i dopunske informacije, prema odredbama 1
Strana 60 EN 206-1: 2000
Prethodna ispitivanja treba da budu obavljena pre primene novog betona ili familije betona. Prethodna ispitivanja potrebno je ponoviti, ako dođe do značajnije promene u komponentnim materijalima, ili u zahtevima iz specifikacije na kojima su prethodna ispitivanja bila bazirana.
A.4. Uslovi ispitivanja Generalno, prethodna ispitivanja treba sprovoditi na svežem betonu temperature od 15 ºC do 22 ºC. NAPOMENA Ako se betoniranje na gradilištu radi u veoma divergentnim temperaturnim uslovima, ili ako se primenjuje toplotni tretman betona, proizvođač treba da bude obavešten o ovome, tako da može razmotriti moguće efekte na svojstva betona i potrebu za dodatnim ispitivanjima.
Za prethodno ispitivanje pojedinačnog betona, potrebno je ispitivanje na najmanje tri probna tela iz svakog od tri mešunga. Kada je u pitanju prethodno ispitivanje za familiju betona, brojem mešavina za uzorkovanje potrebno je obuhvatiti sastav celog opsega mešavina iz familije betona. U ovom slučaju, broj mešunga po betonu može biti smanjen na jedan. Kao čvrstoću jednog mešunga ili tovara betona treba uzeti prosečnu vrednost rezultata ispitivanja. Rezultat prethodnog ispitivanja određenog betona je prosečna vrednost čvrstoće mešunga podvrgnutih ispitivanju, ili tovara betona. Vreme između mešanja i ispitivanja konzistencije, kao i dobijeni rezultatati, potrebno je da budu registrovani. Znatno veći broj ispitivanja je neophodan za propisivanje sastava standardizovanog betona projektovanog sastava, kako bi njima bili obuhvaćeni svi dozvoljeni komponentni materijali, koji su predviđeni da budu korišćeni na nacionalnom nivou. Rezultati prethodnih ispitivanja tada treba da budu dokumentovani kod odgovorne organizacije za standardizaciju.
A.5. Kriterijum za usvajanje prethodnih ispitivanja Za ocenu svojstava betona, posebno svojstava svežeg betona, razlike između tipa mešalice i primenjenog postupka mešanja tokom prethodnih ispitivanja i onih koji se primenjuju tokom aktuelne proizvodnje betona, moraju da budu uzete u obzir. Čvrstoća pri pritisku betona za sastav koji treba usvojiti za aktuelnu proizvodnju treba da bude veća od vrednosti f ck iz tabele 7, odnosno tabele 8 za adekvatnu marginu. Ova margina treba da bude najmanje jednaka onoj koja je potrebna za zadovoljavanje kriterijuma saglasnosti datog u tački 8.2.1. Margina treba da iznosi približno dvostruku vrednost očekivane standardne devijacije, što znači margina od najmanje 6 N/mm2 do 12 N/mm2, u zavisnosti od uslova proizvodnje, komponentnih materijala i raspoloživih iskustvenih informacija o varijacijama kvaliteta. Kriterijum za usvajanje prethodnih ispitivanja za standardizovani beton projektovanog sastava je: f cm ≥ f ck + 12 MPa Konzistencija betona, u vreme koje odgovara ugrađivanju betona, ili u slučaju isporučenog betona, vremenu isporuke, treba da odgovara granicama klasa konzistencije.
Strana 61 EN 206-1: 2000
Za druga svojstva koja su data specifikacijom, beton treba da zadovolji vrednosti iz specifikacije, sa odgovarajućom marginom.
Aneks B (normativ) Identifikaciono ispitivanje za čvrstoću pri pritisku B.1. Opšte napomene Ovaj aneks pruža detalje za identifikaciono ispitivanje, kao što je naznačeno u 8.2.1.1. Identifikaciono ispitivanje pokazuje da li određena definisana zapremina betona koja je u pitanju, pripada istom skupu mešavina kao i ona za koju je potvrđena saglasnost sa karakterističnom čvrstoćom, putem ocenjivanja saglasnosti od strane proizvođača. B.2. Plan uzorkovanja i ispitivanja Za obavljanje identifikacionog ispitivanja, potrebno je definisati određenu zapreminu betona, npr.: -
jedan mešung, ili, ako postoji sumnja u kvalitet, jedan tovar betona; beton dobavljen za svaki sprat zgrade ili za grupu greda/ploča, ili stubova/zidova jednog sprata zgrade, ili uporedivog dela drugih konstrukcija; količina betona isporučenog na gradilište u okviru jedne nedelje, ali ne veća od 400 m3.
Broj uzoraka koji treba uzeti iz određene zapremine betona treba da bude definisan. Uzorke treba uzeti iz različitih mešunga, odnosno tovara betona, u skladu sa EN 12350-1.
Strana 62 EN 206-1: 2000
Probna tela za ispitivanje treba da budu izrađena i negovana u skladu sa EN 12390-2. Čvrstoća pri pritisku probnih tela treba da bude određena u skladu sa prEN 12390-3:1999. Kao rezultate ispitivanja treba uzeti prosečne rezultate od dva ili više probna tela, uzeta iz jednog uzorka za ispitivanje, pri istoj starosti. Ako rezultati ispitivanja odstupaju za više od 15% od srednje vrednosti, te rezultete treba odbaciti, osim ako se ispitivanjem ne utvrdi neki dopustiv razlog za opravdanje odbacivanja pojedinačnog rezultata ispitivanja.
B.3. Kriterijum identifikacije za čvrstoću pri pritisku B.3.1. Beton koji je pod sertifikacijom kontrole proizvodnje Identifikacija betona se utvrđuje za svaki pojedinačni rezultat ispitivanja čvrstoće i za prosečnu vrednost od "n" nepreklapajućih diskretnih rezultata ispitivanja, kao što je to definisano u tabeli B1. Beton se smatra da potiče iz usaglašenog skupa mešavina, ako su zadovoljena oba kriterijuma iz tabele B.1. za "n" rezultata dobijenih ispitivanjem čvrstoće, na uzorcima uzetim iz definisane zapremine betona.
Tabela B.1. – Kriterijum identifikacije za čvrstoću pri pritisku Broj "n" rezultata ispitivanja čvrstoć pri pritisku iz definisane zapremine betona 1 2–4 5–6
Kriterijum 1 Srednja vrednost "n" rezultata (f cm) N/mm2 nije primenljiv ≥ fcm + 1 ≥ fcm + 2
Kriterijum 2 Svaki pojedinačni rezultat ispitivanja (f ci) N/mm2 ≥ fck – 4 ≥ fck – 4 ≥ fck – 4
NAPOMENA Kriterijum identifikacije iz tabele B.1. daje verovatnoću od 1 % da usaglašena zapremina betona može da bude odbačena.
B.3.2. Beton koji nije pod sertifikacijom kontrole proizvodnje Iz definisane zapremine beona, za ispitivanje treba uzeti najmanje 3 uzorka. Beton se smatra da potiče iz usaglašenog skupa mešavina, ako su kriterijumi saglasnosti iz 8.2.1.3. i tabele 14 zadovoljeni.
Strana 63 EN 206-1: 2000
Aneks C (normativ) Odredbe za ocenu, nadgledanje i sertifikaciju kontrole proizvodnje C.1. Opšte napomene Kada se to zahteva za kontrolu proizvodnje (vidi poglavlje 9), odredbe za ocenu, nadgledanje i sertifikaciju kontrole proizvodnje od strane odobrenog organa, date su u ovom Aneksu.
C.2. Zadaci za inspekcijski organ C.2.1. Početna ocena kontrole proizvodnje Početna inspekcija postrojenja za beton i kontrole proizvodnje postrojenja, treba da se obavi od strane odobrenog inspekcijskog organa. Početna inspekcija ima za cilj određivanje da li preduslovi, po pitanju osoblja i opreme za redovnu proizvodnju, kao i za odgovarajuću kontrolu proizvodnje, deluju zadovoljavajuće. Inspekcijski organ treba da proveri najmanje sledeće: -
proizvođačevo uputstvo za kontrolu proizvodnje i da utvrdi sve njegove odredbe, a posebno da li je usaglašen sa zahtevima za kontrolu proizvodnje u poglavlju 9 i da li vodi računa o zahtevima ovog standarda; dostupnost aktuelnih dokumenata koji su od posebnog značaja za inspekciju postrojenja na odgovarajućim mestima i da li su oni dostupni relevantnim osobama; da li su svi neophodni uređaji i oprema dostupni za sprovođenje neophodnih inspekcija i ispitivanja opreme, komponentnih materijala i betona; znanje, obučenost i iskustvo osoblja za proizvodnju i za kontrolu proizvodnje;
Strana 64 EN 206-1: 2000
-
da li je prethodno ispitivanje obavljeno u skladu sa Aneksom A ovog standarda i da li je o tome podnet izveštaj na adekvatan način.
Ukoliko je obavljeno indirektno ispitivanje, ili ako je saglasnost za čvrstoću bazirana na transponovanim rezultatima prema konceptu familije betona, proizvođač treba da dokaže korelaciju ili siguran odnos između direktnog i indirektnog ispitivanja, radi zadovoljavanja inspekcijskog organa. Radi uveravanja u rezultate kontrole proizvodnje, inspekcijski organ treba da obavi tzv. "spot ispitivanja" paralelno sa proizvođačevim ispitivanjima. Takva ispitivanja mogu biti zamenjena detaljnim pregledom proizvođačevih podataka i sistema kontrole, kada je proizvođačeva laboratorija akreditovana i pod nadzorom akreditacionog tela. Sve relevantne činjenice početne inspekcije, posebno opreme na mestu proizvodnje, sistema kontrole proizvodnje, kao i ocena sistema, treba da budu dokumentovani u izveštaju o oceni. Ukoliko proizvodni sistem prođe početnu inspekciju i zadovolji inspekcijski organ, inspekcijski organ izdaje izveštaj o oceni da je kontrola proizvodnje usaglašena sa poglavljem 9. ovog standarda. Ovaj izveštaj treba da bude prosleđen proizvođaču i odobrenom sertifikacionom organu. NAPOMENA Na osnovu ovog izveštaja odobreni sertifikacioni organ će odlučiti o sertifikaciji kontrole proizvodnje (videti C.3.1.).
C.2.2. Kontinualno praćenje kontrole proizvodnje C.2.2.1. Rutinska inspekcija Glavni cilj rutinske inspekcije od strane inspekcijskog organa je da proveri da li se svi preduslovi za proizvodnju i dogovorenu kontrolu proizvodnje održavaju. U tu svrhu, izveštaj o oceni početne inspekcije koristi se kao izjava o dogovorenoj kontroli proizvodnje. Proizvođač je odgovoran za održavanje sistema kontrole proizvodnje. Ako dođe do značajnijih promena uređaja na mestu proizvodnje, u sistemu kontrole proizvodnje, ili u uputstvu za kontrolu proizvodnje, proizvođač treba o ovim promenama da izvesti inspekcijski organ, koji može tražiti ponovnu inspekciju. Tokom rutinske inspekcije, inspekcijski organ treba da oceniti najmanje sledeće: -
proizvodnju, proceduru uzorkovanja i ispitivanja; registrovane podatke; rezultate ispitivanja dobijene za kontrolu proizvodnje tokom perioda inspekcije; da li su zahtevana ispitivanja ili procedure, sprovedeni sa odgovarajućom učestalošću; da li je oprema za proizvodnju proverena i održavana po utvrđenom rasporedu; da li je oprema za ispitivanje održavana i kalibrirana (etalonirana) po utvrđenom rasporedu; mere preduzete prema svakoj nesaglasnosti; otpremnice i izjave o saglasnosti, tamo gde je to relevantno.
Radi uveravanja u uzorkovanje i ispitivanje tokom proizvođačeve kontrole proizvodnje, inspekcijski organ treba u toku rutinske inspekcije da uzima na ispitivanje "spot uzorke" iz tekuće proizvodnje. Uzorkovanje za ovu svrhu ne treba da bude unapred najavljeno. Inspekcijski organ treba da odredi odgovarajuću učestalost za svaku proizvodnu jedinicu, u kojoj ispitivanje betona treba da bude sprovedeno, vodeći računa o pojedinačnim okolnostima. Ovakva ispitivanja mogu, u posebnim
Strana 65 EN 206-1: 2000
individualnim okolnostima, biti zamenjena detaljnim pregledom proizvođačevih podataka i sistema kontrole, kada je proizvođačeva laboratorija za ispitivanje akreditovana i pod posebnim nadzorom akreditacionog tela. Za beton projektovanih svojstava treba ispitivati svojstva definisana specifikacijom, npr. čvrstoću, konzistenciju. Za beton projektovanog sastava, ispitivanjem treba obuhvatati samo konzistenciju i sastav. Potrbno je napraviti upoređenje između proizvođačevih rutinskih rezultata ispitivanja i rezultata ispitivanja inspekcijskog organa. Inspekcijski organ treba povremeno da proveri pouzdanost odnosa između direktnih i indirektnih ispitivanja i odnose između članova familije betona. Rezultati rutinske inspekcije treba da budu dokumentovani u izveštaju koji treba da bude prosleđen proizvođaču i sertifikacionom organu. Rutinske inspekcije treba obavljati najmanje dva puta godišnje, osim u slučaju kada šema provere ili sertifikacije definiše uslove za smanjenje ili povećanje te učestalosti.
C.2.2.2. Vanredne imspekcije Vanredna inspekcija je neophodna: -
ako su zapažena ozbiljna neslaganja tokom rutinske inspekcije (ponovna inspekcija); kada nije bilo proizvodnje u toku perioda dužeg od šest meseci; kada se to zahteva od strane proizvođača, npr. zbog promena u uslovima proizvodnje; ako se to zahteva od strane sertifikacionog organa, uz davanje dužnog opravdanja;
Delokrug, tip i vreme vanredne inspekcije zavisi od određene situacije.
C.3. Zadaci za sertifikacioni organ C.3.1. Sertifikacija kontrole proizvodnje Sertifikacioni organ treba da sertifikuje kontrolu proizvodnje na osnovu izveštaja inspekcijskog organa, kojim se izveštava da je proizvodna jedinica prošla početnu procenu kontrole proizvodnje, na zadovoljstvo inspecijskog organa.
C.3.2. Mere u slučaju nesaglasnosti Kada inspekcijski organ konstatuje nesaglasnost sa specifikacijama ili kada su otkriveni propusti u procesu proizvodnje, ili u kontroli proizvodnje na koje proizvođač nije propisno reagovao na vreme (vidi 8.4.), sertifikacioni organ treba da zahteva od proizvođača da ispravi propuste u okviru odgovarajućeg kraćeg perioda. Proizvođačeve preduzete mere treba da budu proverene od strane inspekcijskog organa. Ako je potrebno, treba organizovati vanrednu inspekciju i dodatna ispitivanja u slučaju nesaglasnosti sa: - čvrstoćom; - vodocementnim faktorom;
Strana 66 EN 206-1: 2000
-
osnovnim granicama u sastavu; zapreminskom masom, kada je data specifikacijom za laki ili teški beton projektovanih svojstava; sastavom definisanim u specifikaciji, u slučaju betona propisanog sastava.
Ako rezultati vanredne inspekcije nisu zadovoljavajući, ili ako dodatna ispitivanja nisu zadovoljila postavljene uslove, sertifikacioni organ će suspendovati, ili povući sertifikat o saglasnosti kontrole proizvodnje bez odlaganja. NAPOMENA Posle suspenzije ili povlačenja sertifikata o saglasnosti kontrole proizvodnje, proizvođaču više nije dozvoljeno da se poziva na sertifikat.
U slučaju drugih grešaka, sertifikacioni organ može smatrati vanrednu inspekciju nepotrebnom i može prihvatiti dokumentovane dokaze da je greška ispravljena. Takav dokaz treba da bude potvrđen tokom sledeće rutinske inspekcije. Aneks D (informativan) Bibliografija ENV 1992-1-1 Eurocode 2: Projektovanje betonskih konstrukcija – Deo 1-1: Opšta pravila i pravila za zgrade EN 12390-4 Ispitivanje očvrslog betona – Deo 4: Čvrstoća pri pritisku – Specifikacije za opremu za ispitivanje čvrstoće EN 12390-5 Ispitivanje očvrslog betona – Deo 5: Čvrstoća pri savijanju ispitivanih uzoraka EN 12390-8 Ispitivanje očvrslog betona – Deo 8: Dubina prodiranja vode pod pritiskom EN 12504-1 Ispitivanje betona u konstrukcijama – Deo 1: Izvađeni cilindri – Uzimanje, pregled uzoraka i ispitivanje čvrstoće pri pritisku EN 12504-2 Ispitivanje betona u konstrukcijama – Deo 2: Ispitivanja bez razaranja – Određivanje otskočnog broja prEN 12504-3:1999 Ispitivanje betona u konstrukcijama – Deo 3: Određivanje sile čupanja prEN 12504-4: 1998 Ispitivanje betona u konstrukcijama – Deo 4: Određivanje brzine ultrazvuka ENV 13670-1 Izvođenje betonskih konstrukcija – Deo 1 – Zajednička pravila prEN 13791:1999 Ocena čvrstoće pri pritisku betona u konstrukcijama ili konstrukcijskim elementima EN ISO 9001 Sistem kvaliteta – Model osiguranja kvaliteta u projektovanju/razvoju, proizvodnji, instalaciji i servisiranju (ISO 9001:1994) CR 1901 Regionalne specifikacije za izbegavanje štetnih alkalno-silikatnih reakcija u betonu CR 13901 Upotreba koncepta familija betona za proizvodnju i kontrolu saglasnosti betona
Strana 67 EN 206-1: 2000
CR 13902 Određivanje vodocementnog faktora u svežem betonu CEB Informacioni Bilten 197 – FIP, Beton visoke čvrstoće – Izveštaj o tehničkim dostignućima; SR 90/1-1990
Strana 68 EN 206-1: 2000
Aneks E (informativan) Instrukcije za primenu koncepta ekvivalentnog svojstva betona Ovaj aneks pruža detalje koncepta ekvivalentnog svojstava betona, definisanog u 5.2.5.1. i 5.2.5.3. Ispitivanje treba da pokaže da svojstvo betona koji sadrži mineralne dodatke treba da bude bar ekvivalentno svojstvu referentnog betona. Referentni beton treba: -
da sadrži vrstu (tip) cementa usaglašenog sa EN 197-1 i da sadrži sastojke koji odgovaraju kombinaciji cementa i dodatka; da odgovara zahtevima iz 5.3.2. za relevantnu klasu izloženosti.
Ukoliko ne postoji na raspolaganju odgovarajući cement, treba koristiti cement tipa CEM I. Program ispitivanja treba da obuhvati sva zahtevana ispitivanja, da bi se pokazalo da beton koji sadrži mineralne dodatke ispunjava zahteve na ekvivalentan način, u poređenju sa referentnim betonom u pogledu specifičnih efekata koji su rezultat delovanja sredine određene klase izloženosti. Ispitivanje treba da bude sprovedeno u isto vreme i u istoj laboratoriji, koja treba da bude obučena i akreditovana za relevantna ispitivanja. Rezultati ispitivanja treba da pruže sličan stepen pouzdanosti u svojstva betona kao beton koji sadrži cement koji je u skladu sa EN 197-1 i u skladu sa zahtevima 5.3.2. za relevantne klase izloženosti. Opseg sastava za koji se primenjuje ovaj postupak treba da bude ograničen tako da: -
ukupna količina mineralnog dodatka, uključujući i onaj koji je već sadržan kao sastojak cementa, treba da bude u okviru granica datih u EN 197-1, za odgovarajuću dozvoljen vrstu (tip) cementa; ukupna količina cementa i mineralnog dodatka treba da bude najmanje jednaka zahtevima za količinu cementa u 5.3.2. za relevantne klase izloženosti; odnos voda/(cement + mineralni dodatak) ne sme da bude veći od zahteva u 5.3.2. za maksimalan vodocementni faktor koji odgovara relevantnoj klasi izloženosti.
Strana 69 EN 206-1: 2000
Aneks F (informativan) Preporuke za granične vrednosti sastava betona Ovaj aneks daje preporuke za izbor graničnih vrednosti sastava betona i svojstava, u odnosu na klase izloženosti prema 5.3.2. Vrednosti u tabeli F.1. bazirane su na pretpostavci predviđenog veka upotrebe konstrukcije od 50 godina. Vrednosti u tabeli F.1. odnose se na upotrebu cementa tipa CEM I, koji je u saglasnosti sa EN 197-1 i agregata maksimalne nominalne gornje veličine zrna agregata u opsegu od 20 mm do 32 mm. Minimalne klase čvrstoće dobijene su iz relacije između vodocementnog faktora i klase čvrstoće betona spravljenog od cementa klase čvrstoće 32,5. Granične vrednosti za maksimalan vodocementni faktor i minimalnu količinu cementa primenjuju se na sve klase, dok zahtevi za klasu čvrstoće betona mogu biti dodatno definisani specifikacijom.
Tabela F.1. – Preporučene granične vrednosti za sastav i svojstva betona Klase izloženosti Bez rizika Korozija prouzrokovana Korozija prouzrokovana hloridima Uticaj Hemijski agresivna korozije karbonatizacijom zamrzavanja/odmrzavanja sredina Morska voda Hloridi koji ne ili agresije potiču iz morske vode X0 XC1 XC2 XC3 XC4 XS1 XS2 XS3 XD1 XD2 XD3 XF1 XF2 XF3 XF4 XA1 XA2 XA3 Max v/c 0,65 0,60 0,55 0,50 0,50 0,45 0,45 0,55 0,55 0,45 0,55 0,55 0,50 0,45 0,55 0,50 0,45 Min. C12/15 C20/ C25/ C30/ C30/ C30/ C35/ C35/ C30/ C30/ C35/ C30/ C25/ C30/ C30/ C30/ C30/ C35/ klasa 25 30 37 37 37 45 45 37 37 45 37 30 37 37 37 37 45 čvrstoće Min. 260 280 280 300 300 320 340 300 300 320 300 300 320 340 300 320 360 količina cementa (kg/m3) Min. 4,0 a 4,0a 4,0a sadržaj vazduha (%) Drugi Agregat u skladu sa prEN Sulfatno zahtevi 12620:2000 dovoljne cement b otpornosti na otporni zamrzavanje/odmrzavanje Za beton bez uvučenog vazduha, svojstva betona treba da budu ispitivana prema odgovarajućem postupku ispitivanja, u poređenju sa betonom za koji je dokazana otpornost na zamrzavanje/odmrzavanje za relevantnu klasu izloženosti. Kada SO42 vodi ka klasama izloženosti XA2 i XA3, osnovno je upotrebiti sulfatno otporni cement. Kada je cement klasifikovan prema sulfatnoj otpornosti, treba koristiti cement umerene ili visoke otpornosti na sulfate u klasi izloženosti XA2 (i u klasi izloženosti XA1 kada je primenjivo), cement visoke otpornosti na sulfate treba da bude korišćen u klasi izloženosti XA3.
Strana 70 EN 206-1: 2000
Aneks G (informativan) Zahtevi za tačnost uređaja za doziranje G.1. Opšti zahtevi Ovaj aneks daje pregled primene EN 45501:1992, kao što je zahtevano u tač. 9.6.2.2. ovog standarda. Paralelno sa CEN pravilima, EN 45501:1992 treba da bude uveden kao nacionalni standard u svim zemljama članicama CEN-a najkasnije do 1993. godine, zajedno sa povlačenjem postojećih nacionalnih standarda najkasnije do decembra 1995. godine. EN 45501:1992 specifikuje metrološke i tehničke zahteve za neautomatske instrumente za merenje težine. Evropski standard za automatske instumente za merenje težine još nije dostupan. Ipak, očekuje se da će on navoditi EN 45501:1992. Zato, EN 206-1 zahteva primenu EN 45501:1992 za neautomatske i automatske instrumente za merenje težine. Neautomatski instrumenti za merenje težine zahtevaju intervenciju operatora tokom procesa merenja, npr. da natovari na primač, ili da istovari sa primača (koša) opterećenje koje se meri. Instrument omogućava direktno praćenje rezultata merenja, bilo na ekranu, bilo na displeju, ili odštampanom listu.
G.2. Klase tačnosti U EN 45501:1992, tačnost je klasifikovana u 4 klase: Klasa (I), Specijalna tačnost Klasa (II), Visoka tačnost Klasa (III), Srednja tačnost Klasa (IIII), Obična tačnost Za proizvodnju betona, za ovaj standard odabrana je najmanje klasa (IIII) za merenje težine cementa, agregata, vode, hemijskih i mineralnih dodataka.
G.3. Klasifikacija instrumenata Interval (podeok) merne skale, broj intervala (podeoka) na mernoj skali i minimalni kapacitet za klasu (IIII) dati su u sledećoj tabeli. Interval (podeok) merne skale za graduisane instrumente bez pomoćnih uređaja za indikaciju, jednak je stvarnom intervalu (podeoku) skale. Kada instrumenti poseduju pomoćni uređaj za indikaciju, ili nisu graduisani, interval (podeok) merne skale treba da bude izabran od strane proizvođača, u skladu sa instrukcijama u EN 45501:1992.
Tabela G1 – (Izvod iz tabele 3 u EN 45501:1992)
Strana 71 EN 206-1: 2000
Klasa tačnosti
Interval (podeok) merne skale (e)
Obična (IIII)
5g≤e
Broj (n) intervala (podeoka) merne skale (e) maks.kapacitet n= e 100 ≤ n ≤ 1000
Min. kapacitet opreme za izbegavanje prekomerne greške 10 e
Broj (n) intevala (podeoka) merne skale (e) treba da bude: -
za hemijske dodatke, najmanje 1000 za cement, agregat, vodu i mineralne dodatke, najmanje 500 (vidi 9.6.2.2.).
PRIMER Oprema za merenja težine za cement ima kapacitet od 3000 kg, a interval (podeok) skale je 5 kg. Broj (n) intervala (podeoka) merne skale (e) je (n) = 3000/5 = 600, što je u okviru dozvoljenog opsega 3. kolone u tabeli G.1. i zadoviljava uslov: n ≥ 500.
Maksimalne dozvoljene greške: Napravljena je razlika između maksimalnih dozvoljenih grešaka pri početnoj verifikaciji nakon instalisanja i merenja tokom rada, kao što je prikazano u tabeli G.2.
Tabela G.2. – (Izvod iz tabele 6 u EN 45501:1992) Za opterećenja (m) izražena u intervalima (podeocima) merne skale (e) klasa (IIII) 0 ≤ m ≤ 50 e 50 e < m < 200 e 200 e < m ≤ 1000 e
Maksimalno dozvoljene greške Početna verifikacija sistema ± 0,5 e ± 1,0 e ± 1,5 e
U toku rada ± 1,0 e ± 2,0 e ± 3,0 e
G.4. Drugi zahtevi u EN 45501:1992 Detalji ispitivanja za početnu verifikaciju u potpunosti su opisani u okviru standarda, koji takođe opisuje opšte tehničke zahteve za projektovanje i izradu odgovarajućih instrumenata. Normativni aneksi EN 45501:1992 daju postupke ispitivanja za: -
neautomatske instrumente za merenje težine; dodatna ispitivanja za elektronske instrumente.
Aneks H (informativan)
Strana 72 EN 206-1: 2000
Dodatne odredbe za beton visoke čvrstoće Ovaj aneks daje neke prepruke u vezi odredbi za kontrolu proizvodnje kada se radi o proizvodnji betona visoke čvrstoće, kao dodatak preporukama datim u tabelama 22, 23 i 24,. Brojevi vrsta u narednim tabelama H.1., H.2. i H.3. odnose se na odgovarajuće vrste u tabelama 22, 23 i 24 i zamenjuju, ili popravljaju ekvivalentne zahteve.
Tabela H.1. – Kontrola komponentnih materijala 4
9a
Komponentni Kontrola/ispitivanje materijal Agregati Ispitivanje prosejavanjem prema EN 933-1 ili informacije od strane dobavljača agregata Hemijski dodacia
Ispitivanje sadržaja suve supstance
Svrha
Minimalna učestalost
Utvrđivanje usklađenosti sa dogovorenim sastavom
Svaka isporuka, osim ako su agregati isporučeni sa ograničenim tolerancijama i sa sertifikatom kontrole proizvodnje Upoređivanje sa Svaka isporuka, osim ako deklarisanom vrednošću na su podaci ispitivanja listi podataka prosleđeni od strane dobavljača U slučaju sumnje Svaka isporuka
9b
Ispitivanje Poređenje sa specifične/zapreminske nominalnom mase specifičnom/zapreminskom masom 11 Praškasti Ispitivanja gubitka Utvrđivanje promena Svaka isporuka, osim ako mineralni žarenjem sadržaja ugljenika, koji su podaci ispitivanja dodaci u može da utiče na svojstva prosleđeni od strane Rinfuzi svežeg betona dobavljača a Preporučuje se da uzorci budu uzeti iz svake isporuke i uskladišteni. NAPOMENA Dodatne informacije za kontrolu kontrolu proizvodnje betona betona visoke čvrstoće, mogu se uzeti uzeti iz relevantne literature, npr. CEB Informativni Bilten 197 – FIP, Beton visoke čvrstoće – Izveštaj o tehničkim dostignućima; SR 90/1-1990.
Tabela H.2. – Kontrola opreme 1
Oprema Kontrola/ispitivanje Deponije, bunkeri, Vizuelna inspekcija
Svrha Proveriti
Minimalna učestalost Jednom dnevno
Strana 73 EN 206-1: 2000
itd. 3a 5
usaglašenost sa zahtevima Potvrditi tačnost na jednoj tački Postići tačno doziranje
Oprema za merenje Ispitivanje tačnosti merenja težine težine Dozatori he hemijskih Ispitivanje tačnosti dodataka (uključujući i one postavljene na auto-mešalicu)
6a
Vodomer
Upoređivanje merenih vrednosti sa zadatim vrednostima
Proveriti tačnost prema klauzuli 9.7
7
Oprema za kontinualno merenje sadržaja vode u sitnom agregatu Sis Sistem za za do doziranje
Upoređivanje merenih vrednosti sa očitavanjima na meraču
Prov Prover erit itii tačn tačnos ostt
9
Upore oređivanje (o (odgovar varajućim ćim Obezbediti postupko, u zavisnosti od tačnost doziranja sistema doziranja) merenih prema tabeli 21 vrednosti sastojaka u mešungu sa zahtevanim vrednostima, a u slučaju automatskog registrovanja doziranja, sa registrovanom vrednšću
Jednom nedeljno
Prilikom instalacije Jednom nedeljno, nakon instalacije U slučaju sumnje Prilikom instalacije Jednom nedeljno, nakon instalacije U slučaju sumnje Pril Prilik ikom om inst instal alac acij ijee Jednom nedeljno, nakon instalacije U slučaju sumnje Prilikom prve instalacije U slučaju sumnje Jednom mesečno, nakon instalacije
Tabela H.3. – Kontrola procesa proizvodnje i svojstava betona 3
Vrsta ispitivanja Količina vode u krupnom agregatu
Kontrola/ispitivanje Ispitivanje sušenjem, ili ekvivalentno
Svrha Da bi se dredile mase agregata i vode koje se dodaju u mešalicu
Minimalna učestalost Jednom dnevno U zavisnosti od lokalnih i
Strana 74 EN 206-1: 2000
vremenskih uslova, može da bude zahtevana veća ili manja učestalost ispitivanja Svaki mešung
4
Količina dodate vode u svežem betonu
Registrovanje a količine dodate vode
Pružiti podatke za za vodocementni faktor
9
Količina cementa u svežem betonu
Registrovanje a količine dodatog cementa
10
Proveriti količinu cementa i pružiti podatke za vodocementni faktor Proveriti količinu mineralnih dodataka
Količina Registrovanje a količine Svaki mešung mineralnih dodatih mineralnih dodataka u svežem dodataka betonu Za proizvodnju betona visoke čvrstoće preporučuje se oprema za merenje težine sa automatskim registrovanjem
a
Svaki mešung
Aneks J (informativan) Postupci projektovanja na bazi svojstava vezanih za trajnost J.1. Uvod Ovajj aneks Ova aneks daje daje kratke kratke detalj detaljee o prilaz prilazuu i princi principim pimaa za pos postup tupke ke projek projektov tovanj anjaa na bazi bazi svo svojst jstava ava vezanih za trajnost, kao što je navedeno u 5.3.3.
Strana 75 EN 206-1: 2000
J.2. Definicija Postupak projektovanja na bazi svojstava, razmatra svaki relevantni mehanizam razaranja, vek upotrebe elementa ili konstrukcije i kriterijum koji definiše kraj veka upotrebe, na kvantitativan način.
J.3. Primena i opšte instrukcije a) Neke agresivne uticaje najbolje je razmatrati putem prilaza propisivanjem, npr. alkalno-silikatna reakcija, uticaj sulfata ili abrazije. b) Postupci projektovanja na bazi svojstava su relevantniji za otpornost na koroziju, a moguće i na otpornost na zamrzavanje/odmrzavanje betona. Ovaj prilaz može da bude odgovarajući u sledećim slučajevima: -
kada se zahteva vek upotrebe značajno različit od 50 godina; kada se radi o "specijalnoj" konstrukciji, koja zahteva nižu verovatnoću loma; kada su uticaji sredine posebno agresivni, ili kada su dobro definisani; kada su očekivani standardi izrade visoki; kada se uvodi strategija upravljanja i održavanja, možda sa planiranim unapređenjem; kada se izvodi značajan broj sličnih konstrukcija ili elemenata; kada se koriste novi ili različiti komponentni materijali; kada je u projektovanju korišćen metod prema 5.3.2., ali je došlo do nesaglasnosti.
c) U praksi, nivo dostignute trajnosti zavisi od kombinacije kvaliteta projekta, materijala i izvođenja; d) Osetljivost koncepta projektovanja, konstruktivni sistemi, oblik elemenata i konstruktivno/ arhitektonski detalji, značajni su parametri za sve postupke projektovanja trajnosti. e) Kompatibilnost materijala, postupak izvođenja, kvalitet izrade, nivo kontrole i osiguranja kvaliteta, značajni su parametri za sve postupke projektovanja trajnosti. f) Zahtevano svojstvo trajnosti zavisi od zahtevanog veka upotrebe, od moguće buduće eksploatacije konstrukcije, posebnih zaštitnih mera, od planiranog održavanja tokom eksploatacije i od posledica loma, u posebnom lokalnom okruženju. g) Za bilo koji zahtevani nivo svojstava, moguće je izvesti alternativna ekvivalentna rešenja iz različitih kombinacija projektovanja, materijala i faktora gradnje. h) Nivo poznavanja sredine i lokalne mikro klime je važan za uspostavljanje pouzdanosti postupaka projektovanja na bazi svojstava.
J.4. Postupci na bazi svojstava vezanih za trajnost Prilikom primene postupaka navedenih dole, važno je unapred definisati najmanje sledeće: -
tip konstrukcije i njen oblik; lokalne uslove sredine; nivo kvaliteta izvođenja; zahtevani vek upotrebe.
Strana 76 EN 206-1: 2000
Neke predpostavke i ocene ovih pitanja obično su neophodne radi spuštanja izabranog postupka na pragmatičan i praktičan nivo. Postupci koji tada mogu biti korišćeni uključuju: a) Prečišćavanje postupka prema 5.3.2., bazirano na dugoročnom iskustvu sa lokalnim materijalima i praksom, kao i na detaljnom poznavanju lokalne sredine. b) Postupke bazirane na odobrenim i dokazanim ispitivanjima, koja reprezentuju stvarne uslove i imaju prihvaćen kriterijum svojstava. c) Postupke bazirane na analitičkim modelima, koji su kalibrirani prema podacima ispitivanja koji reprezentuju stvarne uslove u praksi. Sastav betona i komponentni materijal treba da budu precizno definisani radi omogućavanja da nivo svojstava bude održan.
Aneks K (informativan) Familije betona K.1. Opšte Ovaj aneks pruža detalje o primeni koncepta familija betona, kao što je naznačeno u 8.2.1.1.
K.2. Izbor familije betona
