+Energija vjetra

ALTERNATIVNI IZVORI IZVORI ENERGIJE Vežba II

asistent Mladen Tomić, dipl. maš. inž.

PREDNOSTI I NEDOSTACI OBNO OB NOVL VLJI JIVI VIH H IZ IZVO VORA RA EN ENER ERGI GIJE JE





S obzirom na vremensku mogućnost njihovog iscrpljivanja prirodni (primarni) oblici energije dele se na: Neobnovljivi oblici energije   



os na gor va ug uga , na a, zemn gas, u n r c , Nuklearna goriva Unutrašnja toplota Zemlje (geotermalna energija)

Obnovljivi oblici energije 

  

Vodne snage, (energija vodotokova, morskih struja i talasa, plime i oseke), Biomasa (i biogas, uklju čujući i drvo i otpatke), Energija Sunčevog zračenja, Energija vetra

NERG RGET ETSK SKE E PO POTR TREB EBE E ENE Energetske potrebe čovečanstva iznose GWh1014  Potencijali obnovljivih izvora energije iznose: 











Solarna Solarna energija energija – 15000 puta više više od potrebne, potrebne, Energija Energija vetra vetra (posledica (posledica solarne solarne energije) energije) – 300 , Energi Energija ja plime plime i oseke oseke – 70 puta, puta, Energi Energija ja bioma biomase se – 15 puta, puta, Hidroen Hidroenergi ergija ja – 0,5 puta puta..

Za razliku od neobnovljivih oblika energije, obnovljivi oblici energije NE MOGU se se vremenom iscrpiti, ali je moguće u potpunosti iscrpiti njihove potencijale.  Primer: Utvrđ ivanje najpogodnijih lokacija za gradnju HE odre đ ene ene instalisane snage na određ enom enom vodotoku i njihova izgradnja potpu po tpuno no iskor iskoriš išćen enje je ispla isplati tivih vih en ener erge getsk tskih ih kapaciteta vodotoka. 

Deo obnovljivih izvora energije nije mogu će uskl usklad adiš išti titi ti i/il i/ilii tran transp spor orto tova vati ti u prir prirod odno nom m obliku (vetar, zračenje sunca), a deo jeste (voda u vodotocima i akumulacijama, biomasa i biogas).  Izvore energije koje nije mogu će uskladištiti treba iskoristiti u trenutku kad se pojave ili ih pretvoriti u neki drugi oblik energije. 



Prednosti neobnovljivih izvora su: 

konstantost,



bolja mogu mogućnost nost prilag prilago ođenja







potr otrebama, skladištenj enja i tra transp nsporta orta u pri prirodn rodnom om obli obliku ku,, man e investici e za iz radn u ostro en a za n ihovo dobi dobija janj nje, e, pret pretva vara ranj njee i up upot otre rebu bu,, pogon i održavanje (s obzirom na instalisanu snagu). veće tehničke mogućnosti i bolja ekonomska opravdanost



Svojstva nekonvencionalnih izvora energije ne možemo posmatrati izdvojeno od opšte poznatih svojs svojsta tava va konve konvenc ncio iona naln lnih ih iz izvo vora ra..

SPUNJENJE POŽELJ POŽELJNIH NIH SVOJSTA SVOJSTAVA VA I SPUNJENJE NEKONVENCIONALNIH IZVORA Svojstv o izvora

Poželjn o

Obnovlji vost Potencija l En. za postrojen ja En. za dobijanje

Ispunjen a Što veći Neisp.

Emisija kod pretvara nja Moguća diverzifi kacija CO2 neutraln

Što manja

MHE

Su-T

Delim.

Su-E

Neisp.

Vetar

Bio.

Geo.

Delim.

Delim.

Delim.

Delim.

Što manja

Neisp.

Što manja

Delim.

Ispunjen o Povoljna

Delim.

Neisp.

Delim.

SPUNJENJE POŽELJ POŽELJNIH NIH SVOJSTA SVOJSTAVA VA I SPUNJENJE NEKONVENCIONALNIH IZVORA Svojstvo izvora

Poželjno

MHE

Su-T

Su-E

Vetar

Površinsk a distr. Površinsk a gust. Izvorno skl. I transp. Prirodna osc. Nužnost rezerve Zauziman je prostora Step. Kor. Dej. Mogućnos t kogen.

Ravnom.

Neisp.

Neisp.

Neisp.

Neisp.

Povoljna

Neisp.

Neisp.

Moguće

Neisp.

Neisp.

Neisp.

Neisp.

Mala

Neisp.

Neisp.

Neisp.

Neisp.

Ne treba

Neisp.

Neisp.

Neisp.

Neisp.

Povoljno

Neisp.

Povoljan Moguća

Geo.

Neisp. Neisp. Neisp.

Neisp.

Neisp.

Neisp. Neisp.

Bio.

Delim. Neisp.

Delim.

Delim.

U KUPNA EMISIJA KLIMATSKI ŠTETNIH GASOVA IZ ELEKTRANA (CO2 - EKVIVALENT EKVIVALENT , GRAM / K W W H ) Tip elektrana

Direktna emisija

Indirektna emisija 10-20

Ukupna emisija 10-20

Velike hidroelektrane hidroelektrane

0

Male hidroelektrane

0

15-20

15-20

Vetroelektrana 600 kW

0

40

40

50

50

Vetroelektrana 1,5 MW Elektrana na biomasu 700 kW

0

50

50

Elektrana na biomasu 11,5 MW

0

45

45

Velika fotoelektri fotoelektrična elektrana

0

180

180

Mala fotoelektri čna elektrana

0

220

220

Konv. termoelektrane na gas

340

80

420

Konv. termoelektrane na kam. ugalj

820

100

920

V REME ENERGETSKE AMORTIZACIJE Tip energ. postrojenja

Hidroelektrana Toplana Nuklearna elektrana Vetroelektrana Fotonap.-amorfne ćelije Fotonap.-amorfne ćelije Fotonap.-amorfne ćelije

Energ. amortizacija

0,2-0,3 0,2-0,5 0,2-0,8 0,2-1,9 2,6-4,6 3,1-6,8 4,2-7,1

T ROŠKOVI MALIH IZVORA ENERGIJE Tip izvora

Vetroelektrane Off-shore Vetr. .Hidroelektrane - mali mali pad pad Kogeneracija Fotonaponski sistem Gorive ćelije

Veličina (MW) Inv Investic icij ije e (Eura/kW)

15 100

Troškovi pogona (Eura/kWh)

5

900-1300 1500-2000 900-1000

0,04-0,09 0,05-0,12 , - , 0,02-0,03

5 5

800-850 6000-10000

0,05-0,06 0,75-1,00

5

1100-1600

0,08-0,10

ENERGIJA VETRA

Danska

Vetrenjače nekad...

Holandija

Grčka ... i sad

15/2 7

UMULATIVNI INSTALIRANI KAPACITETI K UMULATIVNI VGT U EU-15 EU-15 ZA PERIOD 1990-2003.

NSTALIRANI KAPACITETI VETROGENERATORSKIH VETROGENERATORSKIH FARMI U E I EVROPI ZAKLJU Č SA 2003-OM GODINOM . (EU-15: 28440 MW, EU-10: 102 Č NO MW, EU-25: 28542 MW, OSTALE ED: 164 MW)

Atmosphe Atm ospheric ric Bounda Boundary ry Layer Layer

Energija vetra je transformisani oblik sunčeve energije.  Sunce neravnomerno zagrejava različite delove Zemlje i to rezultira različitim pritiscima , izjednačavan avanje jem m prit pritis isak akaa vazd vazduh uha. a. Razl zlik ikuj uju u se globalni i lokalni vetrovi.  Ra 

LOBA BALN LNII VE VETR TROV OVII GLO Global balni vetrovi su visin sinski. ki.  Nastaju kao posledica nejednakih zagrevanja vazdušnih masa u zeml emljinoj atmosf osferi eri.  Ovo kretanje vazdušnih masa se odvija na . 

E NERGETSKI FLUKS VETRA NA 850 H P A M (~1500 M NADMORSKE VISINE ) U W/ W/ 2

G=

u∗ κ

2

 u∗  2 − ln A   +B  f z 0 

OKA ALN LNII VETR TROV OVII LOK Lokalni vetrovi predstavljaju kretanje vazdušnih masa u prizemnom sloju atmosfere.  Nastaju z bo g lokalnih razlika u atmosferskim pritiscima.  Tipični lokalni vetrovi su morski i planinski vetrovi. 

UTICAJ TERENA ABL

Topography effects effect s on the wind energy

MERENJE VETRA Brzina vetra se obično meri anemometrom sa poluloptastim čašicama.  Anemometar se sastoji se od vertikalne osovine na kojoj se na vrhu nalaze tri poluloptaste čašice .  Na osnovu prikupljenih podataka o brzinama i pravcima vetrova izrađuju se dijagrami ruža vetrova za neku lokaciju. 

PRIMER RUŽE VETROVA I DISTRIBUCIJE BRZINE

RUŽA VETROVA I DISTRIBUCIJA ZA LOKACIJU T VR VRĐ AVA U NIŠU

PROCENA ENERGIJE VETRA

M ERNOM MESTU 1( 1( LEVO ) I M M ERNOM MESTU 2 2 ( DESNO ) 2 5 . m a r t 2 0 1 1 .

33/5 0

A KVIZICIONI SISTEM , FUNDIRANJE I VO Đ ENJE KABLOVA KROZ STUB , DETALJ ORIJENTISANIH INSTRUMENATA SA UKRU Ć Ć ENJEM

2 5 . m a r t 2 0 1 1 .

34/5 0

OGR RAF AFIJ IJA A PO POS SMA MAT TRAN ANOG OG TER ERE ENA OROG

RUŽA VETROVA I W W EIBULL-OVA DISTRIBUCIJA NA M ERNOM MESTU 1 1 ( PREDGRAĐ E )

37/2 0

RUŽA VETROVA I W W EIBULL-OVA DISTRIBUCIJA NA VRĐ AVA ) M ERNOM MESTU 2 2 (T VR

38/2 7

Ako je poznata orografija terena i karakteristike vetra u jednoj tački, moguće je dobiti regionalnu kar kartu glob global alni nih h vetr vetrov ova. a.



KONVERZIJA ENERGIJE VETRA



Pretvaranjem kinetičke energije vetra u mehaničku energiju (okretanje vratila generat eratoora) isko skorišćava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu. od 16/27 ili 59% kinetičke energije vetra u mehaničku energiju pomoću vetr vetrot otur urbi bine ne..

Osnovni faktor ekonomičnog korišćenja je lokacija.  Vetrovite oblasti su uglavnom dosta udaljene od nase naselj ljaa i dist distri ribu buti tivn vnih ih mreža reža.. 

ekonomski opravdanu eksploataciju vetra grade se vetr vetroel oelekt ektra rane ne..  Više vetroagregata grupiše se u celinu.

Vetroagregati se u okviru vetroelektrane povezuju na zajedničke sabirnice kablovskim vodovima da bi se izbegao uticaj atmosferskih prenapona.



mrežu vezuje transformatora.

pomoću

energetskog



(1) rotor



(2) kočnice



(3) upravljački i nadzorni sistem



(4) generator



(6) kućište



(7) stub



(8) temelj



(9) transformator



(10) posebna oprema



(11) prenosnik snage

α

W

W

V U

δug1

α

αkr

α > αkr

α

αkr

αkr

α > αkr W

V

W

V U1

U

δug

δug2

αkr α

V U2

δug

U = const

α < αkr δug = const

α < αkr δug1 > δug2

Regulisanje snage promenom nagiba lopatica

U = var

Regulisanje snage aktivnom promenom broja obrtaja

Blok šema vetrogeneratorske turbine

Prilog КОНТРОЛНИ СИСТЕМ

МЕРЕЊЕ НА МРЕЖИ НАПОН ФРЕКВЕНЦИЈА

G

~

ГЕНЕРАТОР

ИСПРАВЉАЧ

ИНВЕРТОР

Sistem za kontrolu i monitoring rada turbine na mreži

ТРАНСФОРМАТОР

1200 1000

k , a g a n s a n c i r t k e l E

800 600 400 200

BONUS-1000 ρ = 1.225 kg/m

0

0

5

10

15

Brzina vetra, m/s

20

3

25

1000


600 400 200 ENERCON - 48 0

ρ = 1.225 kg/m

0

5

10

15

Brzina vetra, m/s

20

3

25

Prilog

1200 1000


800 600 400 200

WinWinD-1 ρ = 1.225 kg/m

0

0

5

10

15

Brzina vetra, m/s

20

3

25

E-82

Enercon E-82 1-gondola 2-obrtna platforma 3-elektrogenerator 4-mehanizam za promenu nagiba lopatice 5-kupola glavčine rotora 6-lopatica 7-stub

Konstruktivni stil Prečnik rotora Aktivna površina Broj obrtaja Opseg rada Regulacija snage Bro lo atica Tip generatora Nominalna snaga Zaštita Hlađ enje Tip Prenosni odnos Proizvođ ač Vazdušno kočenje

Direktan pogon 82 m 3959 m2 6 - 21.5 o/min 2.5 – 28 (32) m/s Nagib lopatice 3 Sinhroni, višepolni 2000 kW IP 54 Kombinovano

Nagib lopatice- 88

Mehaničko kočenje

Dvostruke – disk kočnice

Zaštita od korozije

Boja

Direktni pogon о

Aerodinamička optimizacija

Detalj prirubnice lopatice Princip direktnog pogona

Detalji stuba i temelja 56/2 7

Ограничење: Заштитни лак намотаја (200 °C)

200

r u t a r e 100 p m e T

Ограничење: Импрегнациона смола (180 °C)

Ограничење: Класа изолације F (155 °C)

Стварна температура температура : Бакарни проводник Стварна температура температура : Изолација Стварна температура температура : Импрегнациона Импрегнациона смола Стварна температура температура : Површина намотаја

0

Granične i stvarne temperature kritičnih elemenata generatora

PRIMER POVEZIVANJA NA MREŽU

1 . d e c e m b a ,r 2 0 1 0 .

58/2 7

UTICAJ NA OKOLINU - BUKA

ALTERNATIVNI IZVORI IZVORI ENERGIJE Vežba III


PRORA ČUN SNAGE VETROTURBINE

Vetroturbine konvertuju kinetičku energiju vetra u kinetičku energiju turbine i potom električnu ener energgiju iju na gener enerat ator oru. u.



M ATEMATIČKI MODEL 

E – kinetička energija 



E=1/2mv2

Snaga vetra je jednaka po definiciji 

P=dE/dt=1/2V 2dm/dt

asen pro o

 



e e na

dm/dt= ρ Adx/dt dm/dt= ρ AV



Snaga vetra je konačno jednaka 

P=1/2 ρ AV 3

Po Betz-ovom zakonu, teorijski maksimum pret pretva vara ranj njaa kinet kinetiičke energije vetra u mehaničku .  Teorijska snaga turbine je onda 



Pteor=1/2 ρ AV 316/27



U stvarnosti se koeficijent iskorišćenja vetr vetrot otur urbi bine ne kre kreće u opsegu od 20 do 40%. 

Pturbine=1/2ηρ AV 3

Z ADACI

Z ADATAK 1



Merenjem na jednoj lokaciji su ustanovljene sledeće vrednosti za brzinu vetra na visini od 10 m. Izračunati brzinu vetra na lokaciji 2, na visini od 100 m, ako je zbog konfiguracije terena veličina brzina veća za 20%. 



uM=2−8 m/s u/u*=(z/z*)p



u= 3,33−13,34 m/s

Z ADATAK 2



Sračunati proizvedenu električnu snagu za turb turbin inu u sled sledeećih kara karakte kteri risti stika: ka: 







Dužina lopatice, Brzina ve vetra, , Iskorišćenje enje turb turbin ine, e,

R=52 m, V=12 m/ m/s, = , =0,4. η =0,4.

3,



Rešenje 

P=3,6 MW

Z ADATAK 3



Za distribuciju vetra sa slike, sračunati proizvedenu električnu energiju za prethodni zadatak.



E=2,59 GWh

Z ADATAK 4



Za zadate podatke vetra za neku lokaciju izračunati snagu na generatoru vetroturbine i proi proizv zved eden enu u elek elekttričnu energiju. Smatrati da je η=0,4.

��

�� (��

�

��

�

��

�

��

�

��

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

��

�

��

�

��

�� (��

��

�

��

��

�

��

��

�

��

��

�

��

��

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

��

��

�

��

��

�

��

��

�� (��

��

��

�

��

��

�

��

��

�

��

��

��

�

��

��

��

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

��

��

��

�

��

��

�

��



Koeficijent iskorišćenja nije nepromenjiva veličina i zavisi od brzine vrha lopatice vetroturbine i brzine vetra. Koeficijent brzine vrha lopatice (Tips speed ratio, TSR) se definiše se kao: 

λ = brzina

vrha lopa opatice/br /brzi zin na vetr etra



λ = ωR/v



Brzina vrha lopatice = n̟D/60

Z ADATAK 5



Pretpostavljajući brzinu rotacije da iznosi 15 o/m o/min, sračunati λ� η� ��

�� (��

η

��

��

�

��

��

��

��

�

��

��

��

��

�

��

��

��

��

�

��

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�� (��

��

λ

η

��

�

��

��

��

��

��

�

��

��

��

��

��

�

��

��

��

��

��

�

��

��

��

��

��

�

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

�

��

��

��

��

��

�

��

��

��

��

��

�

��

��

��

��

2000

8000

1800

7000

1600

6000

1400 ) 1200 ( e m1000 e r V 800

5000 4000 3000

600

2000

400

1000

200 0

0 0

5

10

15 Brzina vetra m/s

20

25

30

Z ADATAK 6



Za zadatu efikasnost turbine Su Suzlon S88, 2.1 MW u funkciji od brzine vetra, izračunati snagu na generatoru. Poluprečnik rotora iznosi 46,5 m.

��

η

��

��

2

�

�

Slab vetar

4

��

6

��

7

��

8 9

��

10 12

��

14

��

16

��

18

��

20

��

22

��

24

��

26

Maksimalna efikasnost

�

Puna snaga

Isklju čenje

��

η

��

��

2

�

�

Slab vetar

4

��

��

6

��

��

7

��

��

8

��

��

9

��

��

10

� ��

��

12

��

��

14

��

��

16

��

��

18

��

��

20

��

��

22

��

��

24

��

��

�

��

26

Maksimalna efikasnost

Puna snaga

Isklju čenje

PITANJA ?

A LTER LTERNA NAT TIV IVNI NI IZ IZVO VORI RI EN ENER ERGI GIJE JE Vežba IV


Ukupni potencijal potencijal 4,3 mil mil tOE tOE

Nafta i utečnjeni prir. gas 7,23% Ugalj 77,26%

Drvo 2,91% Prir. gas. 2,45% Geot. Energ. 0,05%

Proizvedeno 397274 ТЈ primarne energije

El. Energ. Ugalj 7,42% 10,31%

Hidr. el. en. 10,10%

Drvo 0,01%

Природни гас

23,33% Nafta i naftni deriv. 58,93%

Uvezeno 251497 ТЈ energije

Ukupno 251497 ТЈ – 15,49 15,4933 Mtoe Mtoe energi energije je



SR Nemačka 



Potencijal 



357021 km2 64 GW

Instalirana snaga 

29,1 GW



Republika Srbija 



Potencijal (uz pretpostavku da je brzina vetra 1020% niža) 



88316 km2

10 GW

Iskoristivo 

4,3 – 10 GW GW

Ako pretpostavimo da je faktor iskorišćenja 20%













7400 7400 - 17500 17500 GWh/go GWh/godd (2300 (2300 GWh) 0,64 0,64 - 1,50 1,5055 Mtoe Mtoe – cca. cca. 6%

16,730 Mtoe (2013), 15,992 Mtoe (2012), 15,493 Mtoe (2009).

Srebrno jezero 1 Srebrno jezero 2 Miroc

Tupiznica Rtanj

Veliki Jastrebac Kopaonik Selicevica Radan Stara Planin Planina a – Babin Zub Zub Vlasina Stara Plani Planina na – Modr Modraz az

TEHN EHNOEK OEKONO ONOMS MSKA KA ANA ANALI LIZA ZA Projekti energetske efikasnosti i koriš ćenja OIE

Cilj ekonomske analize je da se oceni profitabilnost projekta energije vetra i da se upor up ored edii sa alte altern rnat ativ ivni nim m inve invest stic icij ijam ama. a.  Metode ekonomske analize se mogu primeniti 

kapitalnih troškova održavanja.

i

troškova

pogona

i

NALIZ IZA A JE JEDN DNOS OSTA TAV VNO NOG G PERI RIOD ODA A A NAL POVRA Ć AJA (SIMPLE P AY B ACK ) Jednak je odnosu ukupnih kapitalnih troškova sistema i prosečnog godišnjeg povraćaja od proizvodnje električne energije.  SPB=Cc/AEP = 



PRIMER Inve Invest stic icij ijaa – Cc = 5000 500000 $  Proizv Proizveden edenaa energij energijaa – 100000 100000 kWh/god kWh/god energi gije je – 0.10 0.10 $/kW $/kWh h  Cena električne ener 

SP = 50000/100000 0,1  SP = 5 god 



LJUČNI POKAZATELJI EKONOMSKE K LJU SPOS SP OSOB OBNO NOST STII PR PROJ OJEK EKTA TA VE VETR TROE OENE NERG RGIJ IJE E 

Ključni pokazatelji na osnovu kojih se ocenjuje ekonomska sposobnost projekta su: 



Neto sadašnja vrednost projekta Odnos korist/trošak





Interna stopa povrata

NETO SADAŠNJA VREDNOST GODIŠNJIH TROŠKOVA POGONA I ODRŽAVANJA 

Izražava godišnje troškove pogona i održavanja kao procenat m od ukupne investicije 

NPV po+odr = mI[(1+r)N-1/(r(1+r)N]

neto sadašnja vrednost investicije iznosi 



NPV ac= I{1+m[(1+r)N-1/(r(1+r)N]}

Shodno tome godišnji troškovi projekta iznose 

NPV ac* = I/N{1+m[(1+r)N-1/(r(1+r)N]}



Trošak po kWh proizvedene električne energije iznosi 



E=8760PCF =

ac

*

=

N-

N

NETO SADAŠNJA VREDNOST KORISTI PROJEKTA Ako projekat ostvaruje godišnju dobit BA od prodaje elek elekttrične energije, tada je akumulirana NPV svih dobiti tokom životnog veka





NPV BA =BA[((1+r)N-1)/(r(1+r)N)]

NETO SADAŠNJA VREDNOST PROJEKTA 

Neto sadašnja vrednost projekta NPV je neto vrednost novčanih anih tokov tokovaa (ulaz (ulaz – izlaz) izlaz) 

NPV = NPV BA - NPV po+odr

o e

ve o nu e, pro e a e sp a v.

TROŠAK ODNOS KORIST / TROŠAK 

BCR = NPV BA / NPV ac

Ako je BCR > 1, projekat je isplativ.



PERIOD POVRATA KAPITALA 

Period provrata kapitala je godina u kojoj je neto sadašnja vrednost svih troškova jednaka neto sad sadašnj ašnjoj oj vred vredn nosti osti svih svih kori korist sti. i. BA 



ac

BA[((1+r)N-1)/(r(1+r)N)] = I{1+m[(1+r)N-1/(r(1+r)N]} N = - ln(1 ln(1-r -rI/ I/B BAA-mI mI)/ )/ln ln(1 (1+ +r)

INTERNA STOPA POVRATA Definiše se kao diskontna stopa pri kojoj akumulirana sadašnja vrednost svih troškova jednaka koristima.



N-

N

I{1+m[(1+IRR)N-1/(IRR(1+IRR)N]} 

IRR nam kazuje do koje kamatne stope je projeka projekatt prihva prihvatlj tljiv. iv.

Z ADATAK



Izračunati ekonomske pokazatelje za projekat energije vetra.    



NPV BCR PBP IRR

Sledećih karakteristika     

 

Snaga Snaga turbin turbinee - 2,4 MW Investicija - 2200000 EUR Fakto Faktorr kapaci kapacitet tetaa - 0,35 0,35 Kamata - 5% Operativni troškovi pogona i održavanja - 2% I Životni vek projekta - 25 god Cena el. en. - 0,05 EUR/kWh

REŠENJE E = 8760 0,35 2400  E = 7358400 kWh/god 





BA = 7358400 0,05  BA = 367920 EUR/god 

 



NPV BA = 367920((1+0,05)25-1/0,05(1+0,05)25) NPV BA = 5185444 EUR

Troškovi = 2200000 0,02  Troškovi = 44000 EUR/god 

 



NPV po+odr = 4400 440000 ((1+ ((1+0, 0,05 05))25-1/0,05(1+0,05)25) NPV po+odr = 620134 EUR

 

NPV = NPV BA - NPV ac = 51 5185444 – 2820134

NPV = 2365311 EUR



BCR = NPV BA / NPV ac BCR = 5185444 / 620134 + 2200000 BCR = 1,84



n = 8,5 god

 

367920[((1+IRR)25-1)/(IRR(1+IRR)25)] = 2200000{1+0,02[(1+IRR)25-1/(IRR(1+IRR)25]}  IRR = 14,2% 

PRIMERI Numeričko istraživanje i merenje

Rezultati Rezultati sa sa sajta Cozzovalle Cozzovallefondi fondi - Sicilija Sicilija

Podizanje stuba

Rezultati sa lokacije Dobrič – Svrljig - Brzina Brzina i pravac pravac vetr vetraa -

135/ 27

Nakon svega, može se istaći da energija vetra, kao čista, dostupna i besplatna, predstavlja jednu od nada za dalji razvoj ljudskog društva. Kako je problematika jako složena, od faze procene, preko instalacije mernih stubova i vetrogeneratorskih turbina, do realne upotrebe, jasna je neophodnost neo phodnost upotrebe softverskih alata. Bez upotrebe CFD tehnologija, razvoj bi bio mnogo sporiji, ako ne i nemoguć. Njihovim korišćenjem, granice su samo u nama, u našoj mogućnosti da sagledamo probleme i nađemo put ka njihovom rešavanju!

ORIŠĆEN ENA A LI LITE TER RAT ATUR URA A K ORIŠ 





  



 

Dragan Marković, Procesna i energetska efikasnost, Univerzitet Singidunum, Beograd 2010 Pred Pr edra ragg Ži Živk vkov oviić, Procena energije vetra na mezo / mikro lokacijama u terenima kompleksne orografije – Uporedna analiza mettod me odol olog ogij ija, a, Ma Magi gist star arsk skaa te teza za,, MF u Niš išu, u, 20 2006 06 Fajik Begić, Muhamed Hadžiabdić, Energija vjetra – osnove konv ko nver erzi zije je,, za zašt štit itaa ok okol olin ine, e, ek ekon onom omij ija, a, MF Sar araj ajev evo, o, Sar araj ajev evoo 20 2011 11 , , – proj pr ojek ekto tova vanj nje, e, SI SIIC IC Ni Niš, š, Ni Niš, š, 20 2004 04 http://windpower.generatorguide.net/wind-spee http://windpower.generato rguide.net/wind-speed-power.html d-power.html http://ramblingsdc.net/Australia/WindProblems.html http://www.raeng.org.uk/education/diplom http://www.raeng.org .uk/education/diploma/maths/pdf/exemplars_adv a/maths/pdf/exemplars_adv anced/23_wind_turbine.pdf http://vetar-sunce.imsi.rs/tekstovi/Studija_EE7041052A/P9,2_RezultVetra.pdf www.merz.gov.rs http://www.altenergija.org/sites/default/file http://www.altenergija.o rg/sites/default/files/Koriscenje%20e s/Koriscenje%20energije% nergije% 20vetra%20u%20Srbiji.pdf

HVALA NA PAŽ NJI NJI

3 1 . m a j 2 0 0 6 .

138/ 27

+Energija vjetra

Recommend Documents