Elektronika u Automobilu

PREDGOVOR O d p o s le d n je g iz d a n ja o v e k n již ic e d o š lo j e d o d a ljih u s a ­ v r š a v a n ja p o s to je ć ih i r a z v o ja n o v ih e le k tr o n s k ih u r e đ a ja za u g r a d n ju u a u to m o b il, k o ji tr e b a d a d o p r in e s u v e ć o j a u to m a ti­ z a c i ji u ¡ r u k o v a n ju v o z ilo m i v e ć o j b e z b e d n o s ti s a o b r a ć a ja . U to m p o g le d u je p r o š ir e n o i d o p u n je n o o v o iz d a n je . P r ik a z a n i su n o v i u r e đ a ji e le k tr o n s k o g p a lje n ja s tr a n z is to ­ r im a s n a g e , n a r o č ito r a z v ije n i m z a o v u s v r h u . D a lje s u p r i ­ k a z a n i n e k i e le k tr o n s k i s is te m i u v o z ilu s m ik r o p r o c e s o r im a , k o ji će o m o g u ć iti jo š v e ć u a u to m a tiz a c iju i r a z n e d r u g e f u n k c i j e u v o z ilu . S a k u p lje n o je iz lite r a tu r e d o s ta n o v ih e le k tr o n s k ih r e š e n ja z a a m a te r e z a k o n tr o lu is p r a v n o s ti u r e đ a ja i in s ta la c ija u v o z ilu i s a m o g m o to r a , r a d i š to v e ć e u š t e d e g o r iv a . D a s e o b i m k n j i g e n e bi p o v e ć a o i z o s t a l i s u n e k i p r i k a z i i z r a n i ji h iz d a n ja . I s to ta k o iz o s ta v lje n j e iz p o s le d n je g d e la k n ji g e U p o r e d n i p r e g le d p o lu p r o v o d n ik a , p a č ita o c e u p u ć u je m o n a n o v o i z d a n j e » P r i r u č n i k a z a p o l u p r o v o d n i k e i i n t e g r i s a n a k o la « , k o j i s a d r ž i i u p o r e d n e ta b e le . Š e m e , o b ja v lje n e u k n jiz i, d a te s u b e z obaveze na e v e n tu a ln u p a te n tn u z a š titu i p re d v iđ e n e su p r e v e n s tv e n o z a a m a te r e . I n a k r a ju je d n a d o b r o n a m e m a n a p o m e n a s v im a o n im a k o ji će g r a d iti n e k i u r e đ a j iz o v e k n již ic e . S v e g u šć i sa o b ra ć a j z a h te v a s to p r o c e n tn u is p r a v n o s t v o z ila . Z b o g to g a tr e b a s v a k i e l e k tr o n s k i u r e đ a j g r a d iti s n a jv e ć o m p a ž n jo m i s a m o s k v a li te t n im d e lo v im a . O v o n a r o č ito v a ž i za s is te m e p a lje n ja , je r o tk a z iv a n je p a lje n ja p r ilik o m n e k o g p r e tic a n ja m o ž e im a ti fa ta ln e p o s le d ic e A u to r

E L E K T R O N S K I U R E Đ A JI U G R A Đ E N I U K O L IM A

1. REGULACIJA NAPONA GENERATORA 1.1. Regulacija napona generatora jednosmerne struje kontaktnim regulatorom

sa

Podsećamo se ra d a generatora jednosm erne stru je — dinam e u kolima. To je generator s otočnom pobudom, a napon generatora reguliše se dužim ili kraćim kratko-spajanjem otpornika R vezanog u kolu pobude. Na si. 1.1 je taj m eha­ nički regulator, poznat još kao regler, prikazan šem atski. Regulator se sastoji iz elektrom agneta EM sa nam otaj em N I, kotve K l, sa kontaktim a 1 i 2, i otpornika R. Z avrtnjem Z može se regulisati razm ak kotve od jezgra m agneta. Na red sa pobudom vezan je otpornik R izm eđu priključka DF i D—•. N am otaj NI vezan je za priključke D + i D— diname. Regulacija se izvodi ovako: Sa povećanjem broja o brtaja generatora raste i napon na tačkam a D + i D—. Napon je još nedovoljan da elektrom agnet privuče kotvu K l i kontakti 1 i 2 su zatvoreni, a tim e je kratko-spojen otpornik R. K ad napon dostigne 14 V privlači EM kotvu, kontakti se rastave i otpornik se uključuje u kolo pobude. Usled toga se sm anjuje napon između D + i D— kotva se zbog m anje privlačne sile otpusti, kontakti 1 i 2 se ponovo zatv araju i kratko-spajaju R. Napon osciluje oko vrednosti 14 V. Z avrtnjem Z možemo povećati razm ak kotve zateza­ njem opruge 01 tako da je potrebna veća privlačna sila, tj. veći napon od 14 V, što znači da zavrtnjem regulišemo napon generatora. 7

1.2. Automatski prekidač za uključivanje akumulatora

—

isključivanje

Na si. 1.1 je sa druge strane EM šem atski prikazana kotva K2 koju zateže opruga 02. K otva K2 preko nam otaj a N2 od debele žice u vezi je sa D + . Plus pol akum ulatora p rik lju ču je se preko B + na ko n tak t 4, koji nem a spoja sa kontaktom 3, dok kotvu K2 ne privuče EM. P rem a tome, akum ulator se ne može prazniti preko generatora. K ada napon g eneratora dostigne vrednost od 14 V, p ri­ vlači EM kotvu K2, kontakti 3 i 4 se zatvaraju i akum ulator se puni. Ako bi p ri manjoj turaži opao napon generatora ispod 12 V, počinje da teče stru ja iz akum ulatora preko kontakta 3—4 i nam otaj a N2 u generator. 8

Ali kako sad a stru ja iz akum ulatora teče kroz N2 u suprotnom sm eru naglo opada m agnetno polje od EM i kotva K2 se odmah otpusti, k ontakti 3 i 4 se rastave i prestaje p ražn jen je akum ulatora preko generatora. 1.3. Način vezivanja pobude u generatorima pojedinih vozila Na si. 1.3a i 1.3c je kraj pobude DF preko R vezan za negativni p riključak generatora, a n a si. 1.3b i 1.3d za pozi­ tivni kraj D + . Na vozilima evropske i domaće proizvodnje je negativni pol D— g eneratora i akum ulatora spojen sa m asom vozila, si. 1.3a i 1.3b, dok se spoj pozitivnog pola generatora D + i akum ulatora prem a si. 1.3c i 1.3d izvodi n a vozilima američke i engleske proizvodnje. Ovo je sve po­ trebno znati prilikom zamene klasičnog kontaktnog reglera sa elektronskim , je r vezam a sa si. 1.3a,b,c i d odgovaraju različite veze reglera.

SI. 1.3

1.4. Elektronska regulacija napona i uključivanje — isključi­ vanje akumulatora K ontakti 1 — 2 i 3 — 4 sa si. 1.1 svojim radom izazivaju usled varničenja radio-sm etnje, a sem toga su platinski kon­ ta k ti podložni nagorevanju i trošenju. Ove se nezgode otkla­ n ja ju ako se m ehanički prekidači zam ene elektronskim , i 9

to kontakti 1—2 tranzistorskim prekidačem , a kontakti 3—4. diodom. N ajpre treb a tačno ustanoviti kako je vezana pobuda u generatoru prem a si. 1.3 i koji je pol akumulatora u vezi sa masom vozila. Rekli smo da kolima domaće proizvodnje od­ govara veza 1.3a a tome odgovara elektronski regler prem a si. 1.4a. Sa razdelnika napona R1 — R3 uzim a se napon koji se preko D2 vodi bazi tranzistora TI, čiji je kolektor vezan za bazu T2. Klizačem na R2 podesi se tako napon na bazi TI, da TI više provodi kada je napon generatora 14 V. Time do­ vodi tranzistor T I bazu od T2 bliže naponu D + usled čega T2 m anje provodi, što odgovara rastavljenim kontaktim a

10

1—2 sa si. 1.1. Napon generatora zbog toga opadne. Baza TI dobija m anju negativnu polarizaciju, TI m anje provodi, a T2 počinje da provodi više (odgovara zatvaranjem kontakta 1—2 n a si. 1.1) i napon generatora opet raste. T ranzistor T2 im a ulogu otpornika R u kolu pobude generatora, koji m enja svoju vrednost u zavisnosti napona generatora. Dioda D2 odvaja T I i R4 od razdelnika napona R1 — 3. Dioda D3 paralelno vezana nam otaju p>obude generatora kratko-spaja više indukovane napone u pobudi i tim e štiti T2 od prenaponskih oštećenja. Na mesto prekidača 3—4 sa si. 1.1 došla je sada dioda D l, koja je propusna u sm eru D + BT-, dakle od dinam e ka akumulatoru ako je napon dinam e veći (dovoljno je 0,5— 1 V) od napona akum ulatora. Ako opadne napon dinam e zbog m anje turaže ispod napona akum ulatora, stru ja iz akum ula­ to ra ne može teći u dinam u, jer je za tu stru ju D l u inverznom spoju. Istina, teče iz akum ulatora kroz diodu inverzna stru ja od nekoliko mA, ali to neće isprazniti akum ulator ni za mesec dana. Prilikom podešavanja napona g eneratora treba koristiti voltm etar. Napon se postepeno diže sa uključenim akum ula­ torom do 14,6 V i dalje ne ide. Tako će prestati punjenje akum ulatora čim napon na akum ulatoru dostigne 14,6 V. Dioda D l treb a da je dim enzionisana za m ax stru ju keju daje generator, BY324 je predviđena za trajn u stru ju od 25 A. D l, TI i T2 treb a m ontirati na ploče za hlađenje, za D l i TI treb a da su ploče izolovane od šasije, a T2 može se m ontirati na šasiju vozila, jer je kolektor u spoju sa masom. Kako su svi poluprovodnici germ anijum skog tipa, regler ćemo postaviti na mestu, koje nije mnogo izloženo grejanju od m otora. Za generatore sa pobudom vezanom prem a si. 1.3b m ora se tran zisto r T2 i dioda D3 priključiti prem a šemi na si. 1.4b. Kako ovde kolektor od T2 nije više u vezi sa masom vozila, m ora ploča za hlađenje T2 biti izolovana od mase. 11

N ajzad za slučaj da je pozitivni pol dinam e i akum ula­ tora u vezi sa m asom prem a si. 1.3c i d treba regler pove­ zati prem a si. 1.4c i d. Na ovim šem am a prom enjen je pola­ rite t diode D l i neke veze su izm enjene u šemi. I u ovom slučaju sve tri ploče za hlađenje su izolovane od šasije. Vrednosti RC elem enata su iste na svim šemama. Važno je da žičani otpornici R2, R3 i R5 budu predviđeni za n a­ značene snage. 1.5. Alternator na mesto generatora jeđnosmerne struje Radi boljeg efekta i ekonom ičnijeg rada zam enjen je u novim vozilima generator jeđnosm erne struje (dinama) sa generatorom naizm enične stru je (alternatorom ). Kako altern ato r nem a kolektor već samo dva klizna prstena, otpa­ daju sve nezgode sa kolektorom kao: abanje četkica, zaprljanost kolektora. Sem toga otpada i elektrom agnetni prekidač (kontakti 3—4 na si. 1.1) i nezgode sa njime. Najzad, što je veom a važno, altern ato r daje već i kod malog broja obrtaja dovoljno napona za punjenje akum ulatora tako da se i kod praznog hoda m otora već puni akum ulator, te rede dolazi do ispražnjenog akum ulatora. Obično je altern ato r izveden sa trofaznim nam otaj em na statoru. Pobuda je sm eštena na rotoru. Jednosm erna struja za pobudu dovodi se rotoru preko dva klizna prstena, a stru ja se dobija ispravljanjem trofazne stru je pomoću silicijum skih dioda D l — D3, i D7 — D9, si. 1.5. Jednosm erna stru ja za n ap ajan je električne m reže u autom obilu i za punjenje akum ulatora dobija se ispravljanjem trofazne struje u diodama D4 — D9 vezanim u trofaznom mostnom spoju. Sve su Si diode ugrađene u altern ato r sa kojim čine organsku celinu. Regulacija napona alternatora izvodi se kod starijih mo­ dela sa klasičnim elektrom ehaničkim regulatorom (reglerorn) na sličan način kao kod dinam e jeđnosm erne struje sa si. 1.1, gde je dat ceo opis. Na si. 1.5 uprošćeno je prikazan m ehanič­ 12

ki regulator. Dioda D paralelno vezana nam otaju pobude altern ato ra sprečava pojavu većih indukovanih napona u pobudi i oštećivanje k o ntakata 1—2. Pozitivni pol B + ispravljača direktno je spojen sa + polom akum ulatora. P ri sm anjenju napona ispravljača ispod napona akum ulatora kod m anjeg broja obrtaja a lte rn a ­ to ra ne može doći do p ražnjenja akum ulatora kroz ispravljač,

Alternator SI. 1.5

13

je r su diode neprovodne u srneru akum ulator — ispravljač. Zbog toga i nije potreban elektrom agnetni prekidač za u k lju ­ čivanje i isključivanje akum ulatora. Između BT- i D + vidimo kontrolnu sijalicu S koja po­ kazuje da li altern ato r puni akum ulator. U tiskivanjem ključa za paljenje Pp zasvetliće sijalica S, je r stru ja iz akum ulatora ide preko B + , Pp, S, D + , R, DF i nam otaja pobude na masu. Čim k ren e m otor i napon ispravljača poraste do te vrednosti da izm eđu B -f i D + nem a noponske razlike, ugasiće se sijalica i biće ugašena sve dok ispravljač puni akum u­ lator. Napomena: Oznake priključaka alternatora i reglera od­ govaraju propisu JU S-a, đatom u tački 37. 1.6. Elektronska regulacija napona — 1. varijanta E lektronski regler sa si. 1.6 uzet iz Boschove publikacije veoma je sličan regleru sa si. 1.4b. Izostavljena je dioda Dl sa si. 1.4b, je r se pozitivni pol akum ulatora priključuje na B + ispravljača na si. 1.5. Način rada je isti kao na si. 1.5. Sa razdelnika napona R1/R2 vodi se napon preko cener diode ZD na bazu tran zi­ stora TI, u čijem je kolektorskom kolu R3. P ri naponu između D + i D— m anjem od 14 V baza tranzistora TI dobij a takvu

14

polarizaciju da TI b lokira i tada će T2 da provodi, je r baza preko R3 dobij a negativnu polarizaciju. DF je tako u spoju sa D + i iz ispravljača za pobudu D l — D3 teče m aksim alna stru ja i napon altern ato ra raste. Kada napon izm eđu D + i D— prelazi vrednost od 14 V provodi TI a tim e se baza od T2 spaja preko TI sa D4- što dovodi do blokiranja T2 i isključivanja struje pobude, te napon altern ato ra opadne dok se ne blokira ponovo T I, pa se sve ponavlja istim redom. Dioda D paralelno vezana po­ budi lcratko-spaja pobudu od većih napona i tim e štiti T2.

1.7. Elektronska regulacija napona — 2. varijanta Ovaj regler, uzet iz Simensove publikacije, predviđen je za alternatore čiji k raj pobude DF preko T2 dolazi na D— i sličan je šemi si. 1.4a, samo je na mesto T2 iz te šeme došao Darlingtonov spoj sa tranzistorom BDY87. Dok je napon iz­ m eđu tačaka D + i D— m anji od 14 V baza TI dobij a preko razdelnika negativnu polarizaciju tako da TI provodi. Ovo ima za posledicu porast pozitivnog napona na R6, tako da i T2 provodi. S tru ja pobude od oko 4,5 A prolazi od DF kroz T2 ka D—. Čim napon izm eđu D + i D— dostigne 14 V dolazi do blo­ k iran ja T I i T2, što sm anjuje stru ju pobude, a tim e i napon izm eđu D + i m ase (D—). Cener dioda D l daje konstantan referentni napon emitoru TI, tako da napon ispravljača osciluje između 14 i 13,8 V. Prom enljivim otpornikom R4 može se regulisati stabilisani napon ispravljača n a vrednost izm eđu 14— 16 V. Dioda D‘2 paralelno vezana nam otaju pobude altern ato ra sa kondenza­ torom Cl sprečava pojavu većih indukovanih napona pri isključivanju stru je pobude. Zbog relativno velike struje kolektora tranzistora T2, m ora se tran zisto r m ontirati na telu za hlađenje term ičke otpornosti 4K/W. 15

16

1.8. E le k tr o n s k a r e g u la c ija n a p o n a — 3. v a r ija n ta

Na si. 1.8 prikazana je još jedna šem a iz Simensove pu b li­ kacije, koja je dosta slična sa prethodnom , samo je pobuda DF preko T3 vezana na + D . Na izlazu na mesto D arlington tranzistora BDY87, došao je tranzistor T3 tipa BD440, ili BD190, kome je još potreban pretpojačavač T2. Inače je rad reglera istovetan kao kod prethodnog. K ada napon altern ato ra u tački + D dostigne 14,1 V postaje T I potpuno provodan što ima za posledicu da blokira T2, čija baza dolazi preko TI na pozitivni polaritet. Sa T2 blokira i T3 i tako prek id a stru ju eksitacije u DF. Zbog toga opadne napon altern ato ra u tački + D . K ada taj napon opađne do 13 V dolazi do blokiranja TI, odnosno do provođenja T2 i T3 i napon raste do 14,1 V pa se igra ponavlja. Sa R2 podešava se režim rada izm eđu 13,8—13,9 V do 14,1—14,3 V. Delovi reglera m ontiraju se na pertinaks-pločici približnih dim enzija 50X60 mm, koja se ugrađuje u A l-kutiju odgovarajućih dim enzija. Radi boljeg hlađenja treb a p ri­ čvrstiti T3 na zid A l-kutije, ali izolovano, je r je kolektor u vezi sa kućištem T3. Sa spoljne stran e kutije na pertinaks-pločicu pričvrstim o tri nožasta kontakta preseka 6,3 X 0,8 mm

za priključivanje + D, DF i —D na koje dolaze odgovarajući natikači, koji se već nalaze na dovodnim žicama koje idu na m ehanički regler. K utija se p ričvrsti blizu klasičnog reglera. Radi podeša­ vanja p rik lju ču ju se natikači + D, DF i —D na elektronski regler i sa uključenim akum ulatorom kod oko 1000 obrtaja m otora u m inuti podešava se napon sa R2 da na akum ulatoru bude 14,1 V. Pažnja: Na regleru se ne sm eju p ri radu m otora isklju­ čivati ili u k ljučivati natikači dovodnih žica, je r bi zbog isklju­ čenog reglera moglo doći do oštećenja Si dioda u alternatoru od naponskih skokova u nam otaj im a alternatora. 1.9. Elektronska regulacija napona — 4. varijanta Na si. 1.9 data je novija verzija regulacije iz tačke 1.8 sa novim tranzistorim a. Cener doida snage ZD2 štiti D arling­ ton tranzistor T2 od prenapona i ograničava napon n a oko 39 V na T2. Regler ne srne da radi bez priključnog akum ulatora.

18

1.10. E le k tro n s k a

re g u la c ija n a p o n a sa in te g r is a n im

k o lim a

Industrijski se danas proizvode integrisana kola sa svim ugrađenim elem entim a u vidu jednog malog paralelopipeda koji se ugrađuje u altern ato r i sa njim e čini organsku celinu. 1.11. Elektronski indikator o stanju akumulatora — 1. varijanta Kontrolna sijalica S sa si. 1.5 i 1.7 zasvetliće kada a lte r­ n ato r puni akum ulator, ali nam ništa ne kazuje o tome, da li je akum ulator mnogo ispražnjen, ili je već napunjen, pa dalje punjenje nije potrebno. M eđutim kod čestih k ratk ih rastojanja, kada se često m ora uključiti starter, akum ulator se ne može dovoljno n ap u n iti zbog kratkotrajnog punjenja. Isto važi i ako noću lagano vozimo sa upaljenim velikim svetlim a farova, je r g enerator pri manjoj brzini ne može akum ula­ toru da nadoknadi električnu energiju koju troše farovi. Najbolji in d ik ato r o tome da li je olovni akum ulator pun ili ispražnjen je njegov napon. Ako napon 12-voltnog akum u­ latora pod opterećenjem opadne ispod 11 V, znači' da je aku­ m ulator skoro ispražnjen i da ga treb a puniti. Pun akum ulator pokazivače 12,5 V p ri isključenoj ¡struju punjenja, a pod strujom (u puferu) imaće i do 14,8 V. Na bazi ovoga dajem o šemu jednog elektronskog indikatora o stanju aku­ m ulatora, uzetu iz jedne Simensove publikacije. In d ik ato r je stalno priključen na akum ulator. P ri naponu od 11 V pali se crveno svetio (nedovoljno napunjen), pri naponu 12,5 V, zeleno svetio (napunjen akum ulator), a ako se upale oba svetla, akum ulator se prepunjava (napon prešao vrednost od 14,8 V). Električno rešenje indikatora, prem a Simensovoj b ro ­ šuri, vidimo na si. 1.11. Dve lum iniscentne diode uključuju se preko operacionih pojačavača kod kritičnih napona 11 i 12,5 V. Zener dioda u m ostu daje referentni napon za priključke »2« operacionih pojačavača. Sa otpornicim a R1 i R2 podešava 2*

19

i ri 'is

2Q

se uključivanje operacionih pojačavača OPI i OP2 pri naponu akum ulatora 11 i 12,5 V, koji zatim uključuju crvenu LD461 i zelenu LD471 LED. Preko povratne sprege sa BAY44 postignuto je isključi­ vanje OPI kada napon akum ulatora prelazi 11 V. Trim erom R3 na red vezanim sa BAY44 može se prvi most tako razdesiti, da se OPI ponovo uključi, ako napon akum ulatora prelazi 14,8 V, u kom slučaju će pored zelenog, zasvetliti i crveno svetio. Ćela šema realizovana je na štam panoj ploči, a LED di­ ode smeštene su u okvir 10X8X6 mm, koji se m ontira na instrum ent-tabli u kolima. Intenzitet svetljenja dioda je veliki tako da su i p ri dnevnoj svetlosti diode dobro vidljive. Ako je sve u redu goreće pri vožnji stalno zeleno svetio. P ri­ likom startovanja može da se upali i crveno svetio, koje se posle startovanja gasi. Povremeno crveno svetio sa gašenjem zelenog može nastu p iti i kod stajan ja pred sem aforom ako su upaljeni farovi. Ako pri vožnji nem a zelenog svetla ne puni se akum ulator, a ako pri starto v an ju nem a ni crvenog svetla, akum ulator je prazan, pa treb a veoma ekonom isati sa potrošnjom. U slučaju da oba svetla gore, puni se akum u­ lator, usled defektnog reglera, prejakom strujom , pa treb a uključiti farove dok se ne stigne do prvog servisa. 1.12. Elektronski indikator o stanju akumulatora — 2. vari­ janta Kontrolni u ređ aj, uzet iz časopisa »Radioamater« 9/1976, indikacijom tri naponska nivoa, daje odgovarajuće inform a­ cije: 1) da glavne kom ponente električnog sistema nisu is­ pravne; 2) da je napon akum ulatora dosta nizak zbog čega električni sistem m ora biti ispitan i 3) da je napon akum u­ lato ra dovoljan za efikasno funkcionisanje sistema. Indikator koristi tri LE diode (žuta, crvena i zelena) kao vizuelne pokazivače pom enutih naponskih nivoa, si. 1.12.,

Kada svetle crvena i žuta LE dioda, onda je napon akum ula­ tora ispod 11,7 V. A ktivirana žuta dioda registruje opseg od 11,7 do 12,7 V, dok samo zelena pokazuje da je napon 12,7 V ili veći.

Kada je napon na akum ulatoru ispod 11,7 V, svi tranzis­ tori su blokirani, tako da struja teče samo kroz granu R3 — LEDI — LED2, p ri čemu svetle žute i crvene LE diode; na taj način je indicirano da akum ulator, regulator napona, altern ato r ili bilo koja njihova kom binacija nije u ispravnom stanju. Ako je napon u opsegu od 11,7 do 12,7 V, tranzistori T2 i T3 su još uvek blokirani, dok cener dioda ZDI počinje da provodi, usled čega tranzistor TI dobij a polarizacioni napon pod čijim dejstvom će preći iz neprovodnog u provodno sta­ nje. U tom slučaju, m ala otpornost kolektor — em iter pre­ mošćuje LED2, tako da svetli samo dioda LEDI (žuta), inici­ rajući napon na akum ulatoru ispod 12,7 V. Ukoliko se ova niskonaponska situacija ne poboljša n a­ kon nekoliko kilom etara vožnje, što bi značilo da je akum u­

22:

lator ponovo napunjen, potrebno je izvršiti proveru napon­ skih vodova. U većini slučajeva, delimični pad napona prouzrokuju kontaktni potencijali, nastali usled lošeg spoja sa masom ili oksidacije p riključnih klem a na » + « i » — « izvodu akum u­ latora. Kada napon brzo dostigne vrednost od 12,7 V ili veći, tranzistor T3 dobij a polarizacioni napon preko R7 — ZD2 i počinje da provodi. Proticanje njegove kolektorske stru je proizvodi svetleći efekat na zelenoj LE diodi (LED3), i isto lako uslovljava provođenje tranzistora T2, koji sa svoje stran e šentira žutu LE diodu LEDI. Na taj način rezultirajuća zelena svetlost indicira vozaču ispravno funkcionisanje elek­ tričnog sistem a u kolima. Važno je ¡napomenuti da, prilikom izbora kom ponenata za gradnju ovog indikatora, treb a voditi računa o toleranciji cener dioda, s obzirom da te iste mogu pom eriti gore specifici­ rane naponske granice. Najbolje je proveriti ispravnost funkcionisanja sagrađenog u ređaja preko izvora za napajanje sa prom enljivim naponom. Za m ontažu — povezivanje delova možemo koristiti tzv. univerzalnu pločicu, prikazanu na str. 295 časopisa »Radioam ater« 9/76.

1.13. Auto-voltmetar s LED skalom V oltm etar ukazuje uvek vozaču o stan ju akum ulatora u kolima. Ispravan i dobro napunjen akum ulator, kada ne radi motor, pokazuje 12— 13 V. Ukoliko je napon ispod 12 V, znači da je akum ulator ispražnjen, ili neispravan. K ada m otor ne radi, napon akum ulatora treb a da je, sa uključenim farovim a, 11—12 V; m anja vrednost ukazuje n a neispravan ili nenap u n jen akum ulator. Kod uključenog m otora, treb a kod velike turaže i malog električnog opterećenja, napon akum ulatora da naraste n a 23

13— 14 V. M anja vrednost od 13 V znak je ili neispravnog reglera, ili neispravne dinam e (ili alternatora) u kolima, a veći napon od 14 V ukazuje da regler nije dobro podešen. Iz ovih podataka vidimo da je važno da samo u ograniče­ nom opsegu, od 10,5 V do 15 V pratim o stanje akum ulatora, radi čega bi skala voltm etra treb ala u tom opsegu da je raz­ vučena. Ovo možemo stvoriti pomoću v o ltm etra sa LED skalom u dve boje, koja će baš u tom opsegu pokazivati napon akum ula­ tora. Za ovo je potrebno integrisano kolo LM 3914 za uključi­ vanje LE-dioda sa postoljem, 10 LED (po 5 crvenih i zelenih) i nekoliko otpornika. Integrisano kolo je tako vezano (si. 1.13), da uvek svetli samo jed n a dioda, p a lako vidimo da li je napon akum ulatora u donjem, srednjem ili gornjem opsegu. Svi delovi su m ontirani n a štam panoj pločici, koja je data u »Radio-am ateru« 10/81.

SI. 1.13

24

Prilikom u g rad n je LE-dioda treb a paziti na njihov pola­ ritet. Diode su p rečnika 3 mm. I Za podešavanje potenciom etra RV1 (gornja granica) i RV2 (donja) potreban je izvor jednosm ernog napona koji se može kontinualno m enjati od 10 do 15 V i voltm etar koji donekle tačno pokazuje napon u tom opsegu. Prvo podesimo napon na 15 V i klizač na RV1 nam estim o da svetli LED 10. Sada sm anjimo napon na 10 V i sa klizačem na RV2 podesimo da svetli LED 1. »0« V sa si. 1.13 dolazi na šasiju kola, a » + 12 V« na prekidač paljenja. 2. TRANZISTORSKO I TIRISTORSKO PA LJEN JE 2.1. Nedostaci klasičnog paljenja Klasično p aljen je sa m ehaničkim prekidanjem stru je u p ri­ m arnom kolu bobine, a koje se još prim enjuje kod 90% da­ našnjih autom obilskih motora, radi na sledeći način: u određe­ nim vrem enskim razm acim a u zavisnosti od vrste m otora i bro­ ja cilindara otvara se i zatvara prekidač P preko grebenastog točkica sa osovine m otora, si. 2.1. Prilikom prekidanja strujnog kola jav lja se n a kontaktim a prekidača P varnica usled n a­ pona sam oindukcije prim arnog nam otaja Np bobine koji može dostići vrednost do 300 V. Radi sm anjivanja ovog napona od­ nosno varnice, vezan je paralelno prekidaču kondenzator C kapacitivnosti 0,15—0,25 m ikrofarada. i U sekundarnom nam otaju Ns in dukuju se naponski im ­ pulsi od 20.000 V, koji se preko razvodnika odvode u pojedine svećice. E nergija p aljen ja od oko 60 mWs akum ulira se u m ag­ netnom polju bobine. i

M ehanički prekidači im aju sledeće nedostatke: 1) Usled relativno velike snage prekidanja dolazi do va ničenja, što dovodi do nagorevanja kontakata, te se vrem e­ nom m enja podešeni razm ak kontakta. Ovo dovodi do težeg starto v an ja m otora, do m anjih m aksim alnih brzina i do veće potrošnje goriva. 25

SI. 2.1

2) Nepovoljni uslovi startovanja i ako su ispravni kontakti je r se p ri malom broju obrtaja kontaktna dugmad polako raz­ dvajaju, što dovodi do pojave električnog luka izm eđu njih i to sprečava tren u tn i prekid struje, tako da se ne dobij a puni visoki napon na sekundarnoj strani, što otežava s ta rt m otora. 3) P ri srednjem broju ob rtaja m ehanički prekidač zadovo­ ljava, ali kod većeg broja o brtaja stru jn i impulsi u bobini su sve kraći, što opet dovodi do sm anjivanja visokog napona na svećicama. Nedostaci pod tačkom 1 i 2 m ogu se otkloniti tranzistorskim paljenjem . 2.2. Princip rada tranzistorskog paljenja Na mesto m ehaničkog prekidača došao je tranzistorski p re­ kidač T u prim arno kolo bobine, si. 2.2 a m ehanički prekidač P koji je ostao služi samo za pobuđivanje — uključivanje i isključivanje tranzistora snage T. P rilikom otvaranja prekidača P prekida se stru ja baze tranzistora (koji je dotle bio provodan) i tranzistor blokira (trenutno prekida) stru ju iz akum ulatora kroz prim arni nam otaj bobine u čijem se sekundarnom namo­ taju indukuje visokonaponski impuls. 26

Cener dioda D štiti tranzistor od uništenja od im pulsa n a­ pona sam oindukcije prim arnog nam otaj a (300 V). Kako je D predviđena do 120 V m ora se koristiti specijalna bobina za iranzistorsko p aljenje sa većim prenosnim odnosom. Ovakvim rešenjem zaštićeni su kontakti prekidača P od jak ih stru ja prekidanja, je r sada se prekida samo stru ja baze od nekoliko mA. K o n tak ti ne nagorevaju i razm ak se ne m enja.

2.3. Tranzistorsko paljenje sa postojećim mehaničkim preki­ dačem — 1. varijanta šem u paljenja vidimo na si. 2.3. Potrebno je bobinu u ko­ lim a zam eniti sa drugom predviđenom za tranzistorsko p alje­ nje, na prim er Bosch tipa 0221118003. Pogonski tran zisto r TI provodi kada je zatvoren prekidač P, usled čega provodi i T2 čija je baza preko putanje kolektor — em itor od TI i R3 u vezi sa + polom. P ri o tvaranju P dolazi do blokiranja T I i T2 i do trenutnog prekida stru je kroz p rim am i nam otaj bobine Np. Dve na red vezane cener diode štite tranzistor T2 od napona sam oindukcije iz Np. T ranzistore i diode treb a m ontirati izolovano (podm eta­ njem liskuna) na reb rasti hladnjak dim enzija 120X75 mm. 27

2.4. Tranzistorsko paljenje sa mehaničkim prekidačem — 2. varijanta Poslednjih godina razvila je in d u strija difuzne Si-tranzistore snage, specijalno predviđene za tranzistorska paljenja, sa kojim a su postignuti daleko bolji rezultati. T ranzistori tipa BUY77, 78 i 79 im aju U ceo izm eđu 250—350 V i dozvoljavaju stru ju kroz bobinu do 5 A. P rva dva tranzistora zahtevaju od­ nos bobine 1 : 100, a trećem dovoljan je odnos 1 : 75. Za još veće snage p aljen ja predviđen je tranzistor u Darlingtonovom spoju BUX28 sa U CEo = 350V i BUX 29 (UCEo = 400 V) oba

SI. 2.4

za bobine odnosa 1 : 75. Za prvi tran zistor treb a da je otpornost prim ara bobine veća od 1,8 a za drugi veća od 2,45 ¿1. P rvi tra n ­ zistor daje stru ju kroz prim ar bobine od 7, a drugi od 5 A. Takvo tranzistorsko paljenje od Sim ensa prikazano je na si. 2.4. Dok je prekidač P zatvoren, blokira pogonski tra n ­ zistor T2, a provodi TI i pušta stru ju kroz p rim ar bobine. U 28

m om entu o tvaranja prekidača P provodi T2 i TI blokira usled čega se prekida s tru ja kroz bobinu. U tranzistoru T I je ujedno integrisana inverzna dioda koja štiti TI od prednapona iz prim ara bobine prilikom isključiva­ nja struje. Cener diode ZD1 i ZD2 štite TI i tako su odabrane da budu Uz + Ube>UcEO -Na šem i je T2 = BSX45, a TI = = BUX28. U startu se može poboljšati p aljenje ako se prekidačem S kratk o spaja redni otpornik Rv, ukoliko je otpornost prim ara bobine veća od 1,8 Q. 2.5. Poboljšano tranzistorsko paljenje sa mehaničkim preki­ dačem Ako se ispred pogonskog tranzistora uključi m onostabilni m ultiv ib rato r si. 2.5c može se postići dužina varnice nezavisno od tu raže motora. Sistem paljenja radi na bazi prom enljivog vrem ena t i protoka stru je kroz p rim arni nam otaj bobine, a p ri konstantnom vrem enu t2 izm eđu d v a protoka. Za t2 usvojićemo vrem e od 1,5 m ilisekunde, tj. t2 = 1,5 ms. Na si. 2.5a vidimo dijagram protoka struje lp kroz p rim a r bobine kod k la­ sičnog p aljen ja sa m ehaničkim prekidačem . Dok su platinska dugm ad prekidača zatvorena (vreme ti) stru ja lp n arasta do jedne vrednosti, koja p ri otvaranju k o n tak ta opadne na nulu. Do sledećeg zatv aran ja kontakta prolazi vrem e t2 = 1,5 ms. Kod velike turaže m otora m anje je vrem e t i (si. 2.5b), s tru ja u bobini ne može da n araste do pune vrednosti, pa zbog toga ni VN nem a punu vrednost. Perioda jednog ciklusa T jednaka je: T — t i + t2. Od v re­ m ena t2 zavisi tra ja n je varnice. Za dobro paljenje smeše treb a varnica da tra je oko 1 ms i zbog toga je za vrem e t2 uzeto 1,5 ms. Kod klasičnog p aljen ja vrem e t i iznosi obično 0,63T. Kod 4-taktnog m otora sa 4 cilindra traje perioda T oko 6 ms kod 5000 o/m in pa je t i = 0,63X6 = 3,8 ms. M eđutim ako se usvoji konstantno vrem e t2 = 1,5 ms, biće t i = T —12 = 6—1,5 = 4,5 ms. 29

SI. 2.5 a, b Šema (si. 2.c) je sastavljena iz jednog m onostabilnog m ultivibratora T1/T2 u kome C2 i R5 određuju vrem e tra ja n ja im ­ pulsa od 1,5 ms. Dalje sledi pogonski tranzistor T3 i D arlingtonov spoj sa T4, BUX37 (od Tomson CSF), koji specijal­ no razvijen za elektronsko paljenje i kojim se uključuje-isključuje stru ja kroz p rim ar bobine. Im pulsi sa prekidača P okidaju m onostabilni m u ltiv ib rator T1/T2. T reba odlemiti jed an kraj kondenzatora koji je paralelno vezan prekidaču P. Dok je p re­ kidač P zatvoren blokira TI, a T2 provodi i preko njega pro­ vodi i T3, koji uključuje T4, pa kroz p rim ar bobine prolazi stru ja iz akum ulatora. U m om entu o tvaranja prekidača P dolazi do k ra tk o tra j­ nog provođenja TI, što dovodi do p u n jen ja C2 preko R6 i do blokiranja T2 usled pada napona na R6. Sa T2 blokira i T3 i T4 i kroz bobinu se prekida struja. Zbog blokiranog T2 naraste napon na R8, koji se preko R5 prenosi na bazu TI, koja dalje 30

provodi i C2 se dalje puni. Posle 1,5 ms napon na C2 n araste na vrednost da T2 postaje opet provodan, a T I blokira. Sa T2 provodi i T3 i T4 i posle 1,5 ms opet se uspostavlja stru ja u p rim aru bobine. Sa R2 i D l p rig u šuju se impulsi usled eventualnog skaka­ nja kontakta P prilikom zatvaranja, što bi moglo nekontrolisano da okida m onostabilni m ultivibrator. Zener diode D5/6 sa RIO ograničavaju prenapone izazvane sam oindukcijom p ri­ m ara bobine, koji bi mogli da oštete T4 kod slučajnog prekida sekundarnog opterećenja bobine (prekid VN kabla). Kod p re ­ kida VN kabla može doći i do VN preskoka između sekundara i p rim ara bobine, što može dovesti do opasnih VF oscilacija. Da bi se to izbeglo treb a D5/6 i RIO sa što kraćim vezama p ri­ ključiti uz sam D arlington tranzistor T4. Najzad je radi zaštite od prenapona u sam T4 integrisana jed n a inverzna dioda (vidi šemu).

SI. 2.5 c 31

Dioda D7 štiti uređaj od oštećenja u slučaju pogrešno p ri­ ključene polarizacije. Prenosni odnos bobine treba da je 1 : 80 do 1 :100 po mo­ gućnosti sa spoljnim dodatnim otpornikom Rv radi boljeg hla­ đenja. U kupna otpornost Rp p rim ara bobine i Rv ne treb a da bude ispod 1,6 Q kako stru ja kroz T4 ne bi bila veća od 10 A. Na šemi su date vrednosti i za R9 za razne slučajeve vrednosti Rp. Delovi se m o n tiraju na štam panoj ploči 88 x 100 mm. D ar­ lington T4 m o n tira se na liveni hladnjak term ičke otpornosti 6°C/W. U časopisu »Radioamater« 5/78 d at je crtež štam pane ploče sa rasporedom delova i drugi podaci o ovom tranzistorskom paljenju. 2.6. Tranzistorsko paljenje s većim vremenom zatvaranja Kod većine u ređ aja za tranzistorsko paljenje, kojih ima sve više i u prodaji, radi se o tome, da se samo zaštiti kontakt prekidača bobine P od nagorevanja. Tako ostaje za duže vrem e neprom enjena podešena tačka paljenja i ugao zatv aran ja prekidača P i ne dolazi do pogoršavanja snage m otora usled nagorevanja kontakta. Ovakvo tranzistorsko p aljenje prikazano je na si. 2.6a. Kroz kontakte prekidača P prolazi m ala stru ja (reda nekoliko mA), a njegov zadatak je samo da preko TI uključuje i isključuje tranzistor snage T2, koji u k lju ču je/isključuje stru ju reda nekoliko A kroz bobinu. M eđutim, na taj način ne otklanja se oscilovanje kon­ tak ta pri zatv aran ju prekidača P, što se štetno održava na pa­ ljenje. Poboljšano tranzistorsko paljenje tipa TZ4, kod kojeg se otklanja štetno dejstvo oscilovanja kontakta, i veštački pove­ ćava ugao zatvaranja, da bi se dobila duža i jak a varnica na svećici, prikazano je na si. 2.6b. Ovo je električno rešenje jednostavnije od rešenja iz prethodne tačke, a postižu se njim e odlični rezultati. Prilikom o tv aran ja prekidača P, prenosi se preko C2 jedan k ratk i im puls n a bazu TI što dovodi do trenutnog blokiranja 32

TI, a preko njega i T2, i do pojave varnice na svećici. Veliki pozitivni napon, koji n astaje usled sam oindukcije u bobini, na kolektoru T2, b lokira preko R5 i dalje tranzistor T I sve dok traje varnica. K ada se potroši akum ulirana energija u bobini, gasi se varnica, napon na kolektoru T2 opadne i TI preko R6 ostaje provodan po prestanku varnice. Na taj način se postiže m aksim alno moguće vrem e zatvaranja, nezavisno od podeše­ nog ugla zatv aran ja prekidača P. Sa R2 i D l sprečava se štetno dejstvo oscilovanja k o n tak ta prekidača P. Ovakvo paljenje se pokazalo naročito dobro kod veće tu ­ raše motora, gde veće vrem e zatvaranja povoljno utiče n a sna­ gu m otora i potrošnju goriva. Jedino, ako bobina nije dobro dim enzionisana, može doći do njenog zagrevanja, zbog forsira­ nog rad a kod veće turaže. 2.7. Tranzistorsko paljenje sa beskontaktnim prekidačem i magnetnom sondom Kod ovog načina, koji je uzet iz jedne Simensove p u ­ blikacije, koristi se beskontaktni m agnetni prekidač, koji u od­ nosu n a klasični kon tak tn i prekidač im a sledeće prednosti: ;i E lektronika u autom obilu

33

— otpada m ehanički prekidač i sa njim e trošenje i zam enjivanje platinskih kontakata — povećanje stru je paljenja kroz bobinu — povećanje vrem ena tra ja n ja varnice, a tim e i snage m otora — sm anjivanje izđuvnih gasova zbog optim alno podeše­ nog paljenja. Princip ra d a beskontaktnog prekidača prikazan je na si. 2.7a. Na osovini m otora na mesto grebenastog točkica nalazi se kružna pločica sa 4 m agneta. Ukoliko je m otor sa 6 cilin­ dara, imaće pločica 6 m agneta raspoređenih u uglu od 60°. Prilikom o k retan ja ploče, m agneti prolaze pored m agnetne sonde FP200 L100. Sonda je sastavljena iz 2 senzora, koji menjaju svoju otpornost u zavisnosti od jačine m agnetnog polja. Senzor s otpornicim a R1 i R2 čine most i prilikom obrtanja pločice porem ećuje se ravnoteža mosta, te se u tački II javlja električni im puls, koji otkoči tranzistor TI. Sa TI postaje pro­ vodan i tran zisto r T2, što dovodi do blokiranja tranzistora T3, a preko njega i T4, koji je dotle provodio. B lokiranjem T4 prekida se s tru ja u prim arnom nam otaju Np bobine Bo, a u sekundarnom nam otaju Ns jav lja se im puls od oko 20 kV. Cener dioda izm eđu kolektora i em itora T4 ograničava samoindukovani napon u Np na 220 V radi zaštite T4. Otpornost nam otaja Np treb a da je iznad 2,8 Q kako stru ja prekidanja ne bi prešla 5 A. Diodom D l kom penzira se tem peraturski koeficijenat ulaznog tranzistora TI. Uređaj radi sigurno u naponskom raz­ m aku 8—16 V te će ovakav beskontaktni način funkcionisati i kod dosta ispražnjenog akum ulatora. Na si. 2.7b date su orijentacione dim enzije kružne plo­ čice, koja m ora biti od antim agnetnog m aterijala, može od alum inijum a. M agnetni štapići 1 su alniko, okruglog ili četvr­ tastog oblika, a U oblik m agneta postignut je um etanjem do­ nje gvozdene ploče 2. Pogodnim lepkom, postojanim na tem ­ peratu ri ulepe se alniko komadići sa donjom pločicom u kružni nosač. 34

>•

35

36

Način m ontaže vidimo na si. 2.7c. Pločica sa ulepljenim m agnetim a 1 pričv rsti se na osovinu 4 razvodnika pomoću gu­ menog zaptivnog p rsten a 2 i druge pločice 3. Z avrtnjevi M3 stežu obe pločice. Z aptivni prsten treb a da je postojan n a tem ­ peratu ru i na ulje. Na mesto m ehaničkog prekidača dolaze m agnetne sonde FP200L100. Vazdušni procep između sonde i m agneta iznosi oko 0,7 mm. Podešavanje ugla paljenja vrši se na uobičajen način sa centrifugalnim i vakuum skim reg u la­ torom. 2.8. Beskontaktno induktivno tranzistorsko paljenje Od prethodnog p aljenja razlikuje se po tome, što n a mesto m agnetne sonde FP200L100 iz tačke 2.8 ima na ulazu kalem, u kome se inđukuje napon p ri okretanju obrtnog raz­ vodnika sa četiri m agneta. Im pulsi iz tog kalem a deluju na monostabilni m u ltiv ib rator, iza koga se preko jednog RC r-lana, koji deluje kao vrem enski član slično kao u šemi na ni. 2.5, dobijaju im pulsi za dalji rad paljenja. Iza toga sledi jedan tranzistor kao pojačavaš tih im pulsa, koji pobuđuje pogonski tranzistor, koji dalje uključuje Darlingtonov spoj na BUX28, kao n a šemi iz tačke 2.4. 2.9. Beskontaktno optoelektronsko tranzistorsko paljenje O ptoelektronika uspešno zam enjuje m ehaničke p rek i­ dače kod p aljenja i donosi ista poboljšanja kao sistem i p a­ ljenja iz tačke 2.7 i 2.8. Princip rada prikazan je na šemi (dl. 2.9a). Na razvodniku »1« sm ešten je disk sa otvorim a kroz koje prolazi infracrveni (IC) zrak jedne LE diode »2« i koji pada na fototranzistor »3«. Prilikom okretanja razvod­ ni ka prekida se IC zrak i tako dolazi do električnog im pulsa za okidanje elektronskog paljenja, koje se sastoji iz u p ra v ­ ljačkog dela »4« i prekidačkog tranzistora »5« i bobine »6«. Ifazmeštaj i dužina kružnog otvora na disku obezbeđuju i posle 100.000 km vožnje tačan položaj tačke paljenja i ugla /otvaran ja. 37

Ćela elektronika sm eštena je na epoksid ploči u kućištu razvodnika i prikazana je na si. 2.9b. IC — LE dioda D l n a­ p aja se konstantnom strujom preko tranzistora TI. IC zrak sa diode prekida se u ritm u paljenja od diska »1« sa p re t­ hodne slike i pada na fototranzistor T2, u kome n astaju im ­ pulsi za paljenje. Dioda D2 štiti tranzistore T2 i T3 od preopterećenja. Signal iz T3 vodi se radi uobličavanja u Smitov trig e r S iz kojeg se dobijaju im pulsi sa oštrim uzlaznim i silaznim ivicama. Takvi su im pulsi potrebni da bi se naglo prekidala stru ja u p rim aru bobine, što im a za posledicu što veći indukRazvodnik

38

ov im visoki napon na sekundarnoj strani. Iz tog razloga moniju tranzistori T4/T5 da budu brzog tip a sa kratkim vrem em mi u k lju čen ja/isk lju čen ja. Dioda D3 štiti izlaz Šmitovog li Igora i ulaz od T4 od preopterećenja. T4 je dvojni tranzistor u I »arlingtonovom spoju kojim se pobuđuje brzi izlazni bran­ ili ur snage T5. T4 i T5 sm ešteni su na istom hladnjaku, i i nor dioda D6 štiti T5 od napona sam oindukcije iz p rim ara Ih,lune prilikom isključenja struje. Sa D4 i T6 snižava se i i lubilizuje napon na 5 V potreban za Smitovo kolo koje je 1 ,'vrđeno u TTL tehnici. Elektronski deo predstavlja, zahva­ liti iuči m inijaturnim dim enzijam a optoelektronskih i ostalih iH.luprovodničkih elem enata, kom paktnu celinu, koja je stala u razvodnik. 1 II) Tranzistorsko paljenje sa elektronskom kontrolom ugla paljenja Optimalno sagorevanje smeše i snaga m otora postiže se i•11 određenom uglu paljenja, koji se centrifugalnim i vakuiiinskim regulatorom podešava prem a broju obrtaja m otora i položaju leptira. Umesto sa oba regulatora, može se eleki m uškim putem postići kontrola ugla paljenja, a električno n sriijc vidimo na blok šemi na si. 2.10.

.1 ::.I0. — B lo k šem a e le k trič n o g p a lje n ja sa k o n tro lo m u g la p a lje ­ ni .i 1)V — o b rtn a p lo č ic a sa m a g n e tim a , F P — m a gne tn a son da i i " ’OOlilOO, E V — u la z n i p o jačav a č, DVV — b ro ja č ob rta ja , Z G — • n iiK -iis k i u k lju č iv a č , P 2 — p o te n cio m e ta r v e za n za le p tir, L S — iz la z n i stepen, Z S — b o b in a

39

Kod ovog rešenja je korišćen beskontaktni prekidač DV sa m agnetnom sondom FP opisan u tački 2.7. Im pulsi iz m agnetne sonde pojačavaju se u ulaznom operacionom pojačavaču EV i dalje prosleđuju preko brojača obrtaja DW, vre­ menskog uključivača ZG do izlaznog pojačavača LS, čiji je tranzistor vezan za prim arni nam otaj bobine ZS. U brojaču o b rtaja nastaje jednosm erni napon proporcio­ nalan broju o b rtaja motora. Ovaj napon deluje na vrem enski uključivao preko jednog operacionog pojačavača na RC čla­ nak. Na ovaj RC članak utiče i potenciom etar P2, čiji je klizač u vezi sa leptirom . Iz RC članka dobij a se posle odre­ đenog vrem ena, koje kao što smo videli, zavisi od inform acije iz brojača o b rtaja i položaja leptira, jedan napon koji se vodi izlaznom stepenu u kome blokira izlazni tranzistor i prekida stru ju u prim arnom kolu bobine. Ugao paljenja se prem a tom e autom atski podešava prem a broju obrtaja m otora i položaju leptira. Na taj se način poboljšava efekat rada m otora p ri raznim režim im a rada.

2.11. Tiristorsko paljenje Ovaj sistem paljenja je nešto kom plikovaniji, ali znatno poboljšava p aljenje kod velike turaže motora. P otrebna elek­ trična energija za paljenje akum ulira se u posebnom kon­ denzatoru koji se u pauzam a izm eđu dva paljenja puni iz po­ sebnog izvora jednosm erne stru je (konvertora) do napona 300—400 V, a u m om entu p aljenja kondenzator se prazni preko tiristo ra kroz prim arni nam otaj bobine Np, si. 2.11. Tiristorsko paljenje ranijih godina imalo je neke pred­ nosti nad tranzistorskim paljenjem , je r tada još nisu bili razvijeni pogodni tranzistori odgovarajuće snage i napona U c e o do 350 V. Međutim, posleđnjih godina in d u strija pro­ izvodi takve tranzistore pa je tranzistorsko paljenje, prim enom specijalnih vrem enskih kola, u svakom pogledu ravno40

pravno tiristorskom p aljenju (šema iz tač. 2.5—2.8). Jedina slaba stran a tiristorskog paljenja (kratkotrajna varnica) uspešno se o tk lanja raznim dopunskim elektronskim kolima. 2.12. Princip rada tiristorskog paljenja Iz uprošćene šeme si. 2.11 vidimo da se sistem sastoji iz Uonvertora (pretvarača napona od 12 V iz akum ulatora na 800 V), kondenzatora za paljenje C, bobine Bo, tiristo ra Ti i okidnog kola OK kojim se pali — okida tiristor. Okidno se kolo aktivira postojećim m ehaničkim prekidačem P. 2.13. Tiristorsko paljenje — 1. varijanta Kom pletnu šem u iz Telefunkenove publikacije vidimo na ni. 2.13. K onvertor je izveden kao protufazni pretvarač. Da bi se mogao u p o trebiti obični trafo-lim frekvencija oscilovanja ¡/.nosi oko 100 Hz. Način rada konvertora opisan je u tački 24. Važno je da se oscilovanje konvertora odmah nastavi po prestanku k ratkog spoja ispravljača, koji izaziva provodni liristor Ti u m om entu paljenja. Ovo je zato potrebno da bi se kondenzator napunio do sledećeg m om enta paljenja. 41

42 SI. 2.13

Napon sa sekundarnog nam otaja Ns ispravlja se u dioiljiuia D l — D4 u m ostnom spoju i odvodi se kondenzatoru C4 u kome se akum ulira električna energija za paljenje. C4 u 11.1 uzama se napuni uvek do istog nivoa, tako da nezavisno od hi oja obrtaja m otora stoji na raspolaganju ista električna i norgija, pa tim e i ista jačina varnice n a svećici, pa i pri lartovanju. C4 puni se preko P (dok je zatvoren), R4 i Np. U m om entu p aljen ja otvara se m ehanički prekidač P u ukidnom kolu, kroz kondenzator C3 prolazi od + pola preko R4 stru jn i im puls koji se preko D5 prenosi na eleki rodu za okidanje tiristo ra koji »upali« tj. postaje provodan. Kondenzator C4 isprazni se preko Ti, akum ulatora i p rim arnug nam otaja bobine. T iristor ostaje provodan sve dok stru ja pražnjenja kondenzatora C4 ne padne ispod »struje držanja« liristora. Kad se C4 isprazni preko Np opadne m agnetno polje bobine, u Np se sada indukuje napon u suprotnom sm eru, 11 .led kojeg stru ja iz Np puni C4 preko Ti (koji je još provoi! ni) obratnim polaritetom . Kad stru ja opadne ispod stru je držanja, Ti blokira. T ada se obratno napunjen C4 prazni p re ­ ko Np, akum ulatora i D6. Dioda D6 je potrebna kako bi se ('-1 potpuno ispraznio, da bi mogao kod sledećeg im pulsa da ne napuni iz p retv arača u obratnom sm eru. Dioda D5 štiti Ti ml velikih negativnih naponskih udara. K ondenzatoar C5, koji l<> od ranije paralelno vezan m ehaničkom prekidaču, može naknadno da rem eti rad okidnog kola, pa ga onda treb a is­ ključiti. Posle izvršenog p aljenja prekidač P se zatvori, C3 se prazni preko R5 da bi bio sprem an za sledeće paljenje. Kon­ takti prekidača P treb a da su stalno čisti, je r sada provode slabu struju. Razm ak kontakta ostaje isti kao kod ranijeg paljenja. Isto tako preuzim a se i neprom enjena bobina od klasičnog paljenja. Ceo sistem može ostati stalno uključen u radu bez opasnosti da će se neki poluprovođnik oštetiti. Potrošnja struje p ri paljenju je približno ista kao kod k la ­ sičnog načina. Snaga p retv arača — konvertora treb a da je oko 30 W u m om entu dok ispravljač puni kondenzator C4. U pauzam a 43

između dva pu n jen ja p retvarač troši veoma malo. Transfor­ m ator se m ota na jezgru trakastog lim a tipa CM 55. Ovakva jezgra izrađuje Iskra zajedno sa kalem om CM55. N pl = N p l’ 49 navojaka žice CuL 0,8 Np2 = Np2’ 65 navojaka žice CuL 0,2 Ns 1020 navojaka žice CuL 0,28 Nam otaji N pl i N p l’ kao i Np2 i Np2’ izvode se bifilarno radi bolje sprege, ali se kraj N pl veže sa početkom N p l’ što važi i za nam otaj Np2. Početak žice obeležen je sa p, a kraj sa k. 2.14. Tiristorsko paljenje — 2. varijanta Za razliku od ranije šeme ovde se kondenzator za paljenje Cl si. 2.14 puni jednim impulsom u pauzi između 2 paljenja. Takav uređaj radi ekonomičnije od prethodnog. T iristor se okida prilikom o tvaranja m ehaničkog prekidača P i tad a se prazni Cl preko Np bobine Bo i tiristo ra Ti. Kondenzator Cl puni se jednim impulsom koji se dobija okidanjem bloking oscilatora sastavljenog iz nam otaj a NI i N2 i tranzisto­ ra T. Prilikom zatv aran ja kontakta P dolazi preko C4 i D3 ne­ gativni im puls na nam otaj NI trafoa, usled čega se u na­ m otaju N2 indukuje napon, koji dovodi do provođenja tra n ­ zistora T i do oscilovanja bloking oscilatora. O tpornik R3 u kolu baze ograničava dalji porast kolektorske stru je pa preko N2 dolazi do blokiranja tranzistora. M agnetna energija iz trafoa prenosi se preko nam otaj a N3 u vidu strujnog im­ pulsa, koji preko D5 puni kondenzator Cl do napona 300—350 V. Proces pu n jen ja traje oko 1,5 ms, članak R4/C3 sprečava pojavu divljih oscilacija u sistemu. A sada da vidimo kako dolazi do okidanja tiristora. Dok je još zatvoren ko n tak t P, puni se C2 preko R1 na 12 V. Kada se P otvori dolazi R2 na napon akum ulatora, što dovodi do pražnjenja C2 preko D l, okidne elektrode tiristo ra i R2 što dovodi do okidanja (provođenja) tiristo ra i do pražn jen ja Cl 44

preko nam otaj a Np bobine, u čijem se sekundarnom nam o­ taju Ns jav lja visokonaponski impuls. Kako je pražnjenje od ('I oscilatorno, zatv ara se jedan polutalas preko Ti, a drugi preko D4. Dok stru ja iz C l prolazi kroz D4, blokira Ti. Za .ledeći polutalas tiristo r treb a opet da okida, a to se postiže nlrujom pražnjenja od C2, koja još teče preko okiđne elektrode tiristora. Sa ovom v arijan to m paljenja imamo stalno istu en eil’iju u C l za paljenje, nezavisno od broja obrtaja m otora. IIC elem enti tako su dim enzionisani da se postiže do 300 pa­ ljenja u sekundi, što odgovara 9000 o b rtaja /m in u t kod 4-ciliudričnog 4-taktnog m otora. Cl treb a da je MP ili m etalfolijskog tipa iz a rad n i napon do 1000 V. Za R3 se pomoću ¿ičanog potenciom etra od 5 ii snage 5 W nađe optim alna vrednost. Potrošnja u re đ aja iz akum ulatora raste linearno sa Iu ražom motora. Kod 2000 obrtaj a/m in je potrošnja 0,4 A, a kod 6000 o b rtaja je 1,2 A. 45

T ransform ator se radi sa standardnim trafo limom E /l oblika br. 3. N I dobija 19 navoja CuL 1,5 mm, N2 19 navoja CuL 1,0 mm, a N3 600 navoja CuL 0,2 mm. Limove treba slagati kao za prigušnicu, sa vazdušnim procepom od 0,2 mm. Na k ra ju još da napomenemo, da zbog slabe stru je (sve­ ga 0,2 A) koju prekida m ehanički kontakt P, treb a da su mu platinski k o n tak ti uvek čisti, da dobro naležu jedan na drugi i paziti da se u rad u ne zaprljaju uljem što dovodi do preki­ danja paljenja. Razm ak elektroda n a svećicama može da se poveća za 0,2—0,3 mm. 2.15. Napomena uz sva elektronska (tranzistorska i tiristorska) paljenja koja rade sa mehaničkim prekidačem Više puta je već spomenuto da kontakti prekidača mo­ ra ju biti uvek čisti i nezamašćeni, je r su stru je koje kroz njih prolaze reda desetak m iliam pera. Prim ećeno je posle dužeg rada elektronskih sistem a pa­ ljenja izvesno slabljenje paljenja. Razm ak kontakta m eha­ ničkog prekidača samo teorijski ostaje neprom enjen, a praktično se vrem enom taj razm ak sm anjuje. Na si. 2.15 šem atski je prikazan prekidač p aljenja m otora sa 4 cilindra. Na donjem nepokretnom delu prekidača 1 (nakovanj) nalazi se kontakt 3, gornji pokretni deo 2 (čekić) nosi suprotni

46

kontakt 4. Ovi su k o n takti zadržali im e »platinska dugmad« iako se danas proizvode od drugog m aterijala, volfram a ili lungstena. Čekić preko nokta 5, od tvrdog izolovanog m ate­ rijala, naleže na grebenastu osovinu 6. Prilikom o kretan ja osovine dolazi do izdizanja čekića i rastav ljan ja k o ntakta 3—4, si. 2.15b. Da bi se kod klasičnog paljenja održao isti razm ak kon­ takta 3—4 (koji se p ri radu troše usled varničenja i tako povećavaju razm ak) izabran je m aterijal za nokat 5 takve tvrdoće, da se njegova visina pri radu usled tren ja sm anjuje za onoliko, za koliko se povećava razm ak kontakta, tako da praktično rastojanje kontakta ostaje približno isto. Kod elektronskog p aljenja ne dolazi do trošenja kontakta 3 -4, a visina nokta 5 u radu se sm anjuje, tako da v re ­ menom dolazi do smanjenja razm aka ovog kontakta, si. 2.15c, usled čega se povećava ugao zatvaranja prekidača. Zbog toga elektronsko paljenje posle pređenih nekoliko hiljada kilo­ m etara više ne radi kao u početku. T reba znači povećati razm ak ko n tak ta 3—4 na prvobitnu moru (0,3—0,5 mm). Ovo se radi pomeranjem nosača kon­ takta 3 na nakovnju prem a si. 2.15d. P rvo se olabavi k o n tra

47

n av rtk a C pa se m alim odvrtanjem zavrtnja D podesi prvdbitni razm ak, koji se kontroliše m ernom pločicom B (špi­ jun). Na si. 2.15d prikazan je prekidač sa 6-ugaonom grebenastom osovinom. Kondenzator G ostaje naravno neuključen kod elektronskog paljenja. 2.16. Kontrola ključa paljenja Ovom kontrolom upozorava se vozač alarm nim tonom, ako p ri izlasku iz kola slučajno zaboravi da izvadi ključ pa­ ljenja. K ontrola radi nezavisno od toga da li je paljenje uključeno ili ne.

SI. 2.16a

Ako je ključ ostao unutra, a nije okrenut n a paljenje (P1 otvoren), ključ prekida svetlosni snop između sijalice S i fototranzistora FT, si. 2.16a. Sijalica i fototranzistor smešteni su u lim eni nosač, koji je m ontiran nad bravom za p a­ ljenje (si. 2.16b) tako da ključ u vertikalnom položaju p re­ kida svetlosni snop. 48

SI. 2.16b

Dok fototranzistor nije osvetljen blokiran je, i ulaz »1« NI kola NI, ima logičko 1. P ri otvaranju v ra ta vozača, zatvara prekidač u n u trašn jeg svetla P2, što preko R4 dovodi do blokiranja tranzistora T3, pa i ulaz »2« kola NI dobij a lo­ gičko 1. Usled toga izlaz »3« dolazi na log. 0. Na izlaz »4« m vertora N2 n astaje logičko 1. Druga dva NI kola (N3 i N4) vezana su sa R6, R7 i Cl kao m ultivibrator. Kako je ulaz »13« od N4 došao na log 1, počinje da radi m u ltiv ib rato r i preko R8 pobuđuje D arlinglonov spoj T4/5 a zvučnik upozorava vozača da treba da iz­ vadi ključ. Ako je ključ ostao okrenut na paljenje tj. P1 je zatvoren postaje TI preko R1 provodan te n a ulaz »1« ponovo do­ lazi log 1. Zbog okrenutog ključa sada je FT osvetljen i p ro ­ vodan, ali je vrednost R3 od 10 kQ velika prem a vrednosti provodnog TI, te ulaz »1« od NI ostaje na log 1. P ri o tv ara­ nju v ra ta zatvara P2, T3 blokira, pa ponovo dolazi preko NI i N2 do rada m u ltiv ibratora N3/N4 i do alarm nog tona u zvučniku. Za TI, T3 i T4 možemo koristiti BC107, a za FT :,vaki fototranzistor. Sijalica S može biti i m anjeg napona sa odgovarajućim predotpornikom , ali sa cilindričnim balonom, prem a kome se nap rav i lim eni štit kao na si. 2.16b. Za logička NI kola uzeta su kola u MOS tehnici, kao ('1)4011, koja rade u opsegu napajanja 4— 16 V i ne zahtevuju posebnu stabilizaciju napona. P riključak »14« od čipa dolazi na +12 V, a »7« na masu. i lUelaronika u autom obilu

49

3. ELEKTRONSKI DIGITALNO KONTROLISANI SISTEM PALJEN JA E lektronski digitalno upravljen sistem paljenja otklanja sve slabosti klasičnog paljenja sa m ehaničkim prekidačem . Slabosti dolaze usled m ehaničkih tolerancija u pogonu b re­ gaste osovine prekidača, zupčanika, centrifugalnog regula­ tora itd. Klasični način paljenja došao je do svoje granice mogućnosti kada je potrebno optim alno podesiti tačku pa­ ljenja u procesu sagorevanja smeše radi dobijanja m inim al­ nih štetnih gasova u produktu sagorevanja. Ovaj problem nije potpuno rešen ni sa tranzistorskim i tiristorskim palje­ njem . Potpuno rešenje postiže se samo elektronskim putem, a radi veće pouzdanosti u radu, prim enjen je digitalno kontrolisan sistem, poznat pod nazivom D igitalna-M otor-Elektronika »DME sistem«. Glavni problem kod paljenja m otora leži u tom e što od m om enta im pulsa paljenja (varnica na svećici) do procesa sagorevanja smeše m ora da prođe izvesno vrem e. Zbog toga je uvedeno tzv. pretpaljenje, čiji je ugao utoliko veći, uko­ liko je veća tu raža motora. Kod digitalno kontrolisanog sistem a postiže se autom at­ sko podešavanje tačke paljenja u zavisnosti od broja obrtaja i opterećenja m otora na taj način, što se broje im pulsi sa zubaca ozubljenog zamajca m otora. Zam ajac obično ima između 110—170 zubaca i jedan od njih se »m agnetno m ar­ kira« i taj zubac daje sinhron im puls. U kalem u sonde, koja je postavljena naspram zubaca, n astaje niz im pulsa od zuba­ ca i sinhron im puls m arkiranog zupca, koji se dobij a p ri od­ ređenom položaju zam ajca m otora. U digitalnom sistem u broje se im pulsi izm eđu dva sinhrona im pulsa i oni stokiraju u m em oriju. Sinhron impuls dalje se vodi sklopu za podešava* nje ugla paljenja. Taj sklop sadrži glavni brojač, koji odre­ đuje im pulse paljenja, i brojač kojim se m eri broj obrtaja m otora i opterećenja motora. O pterećenje m otora m eri se prem a položaju lep tira ili prem a potpritisku u usisnoj cevi.

50

i ovu svrhu su konstruisani specijalni detektori sa m em I. umom. Na m em branu ili leptir pričvršćeno je feritno jezgro Ii nje se pom era i tim e m enja induktivnost dva kalem a, koji u |)ovezani sa jednim MOS integrisanim kolom u kom e se n.ilu/.e dva g eneratora i jedan brojač. Iz ovoga kola se .inhija električni im puls, koji je m erilo opterećenja m otora. Posle obrade inform acija o broju obrtaja, opterećenja motora i tem p eratu ri m otora u posebnom računaru dobija ■ podatak iz sklopa za određivanje ugla paljenja. Taj se pnilatak vodi poslednjem sklopu, a čiji je zadatak da izvrši I I . 1ljenje i da razvodi varnicu pojedinim svećicama. Taj se po.|« tuji sklop sastoji iz tranzistorskog paljenja, je r samo min obezbeđuje v arnicu dovoljno dugog trajan ja. U sklopu • nalazi razvodni flip-flop (na m esto mehaničkog razvodutku). Zbog upotrebe elektronskog razvodnika razlikuje se doiickli* i način uklju čiv an ja prim ara bobine preko tranzistorI ii i stepena. P rim arn i nam otaj bobine naizmenično se u k lju .'ii je u jednom i drugom sm eru što se postiže elektronskim put.‘in, pa se tako i na sekundaru m enja polaritet visokog nai u ina. Pomoću 4 visokonaponske diode, od kojih su po dve ve/ ii im antiparalelno sa svake strane sekundarnog nam otaj a, postignuto je da se kod 4-taktnog m otora sa 4 cilindra u jed......i laktu pojavi varn ica na 1. i 4, a u drugom na 2. i 3. vt’ćici. Navedeni sistem digitalnog paljenja za sada je u i ipilivanju i predstoji veća integracija pojedinih elektronskih !• lopova u jedan m ikroprocesor. Za sada su još potrebna šest in log risana stan d ard n a kola. M ikroprocesor bi kasnije p re ­ li /on i kontrolu drugih funkcija u vozilu. i

m

Sislem će se verovatno za dve godine uvesti u Evropi im skupljim kolima, je r obezbeđuje potpunu sigurnost rada ■lol. I ninskog p aljenja, autom atsko podešavanje ugla paljen pi, sm anjenje u troška goriva i štetnih izduvnih gasova. U :.M ) je sistem u g rađen u većem broju vozila modela Tornado D/.mieral motorsa. 51

3.1. D M E siste m M o tro n ik — B osch

Ovim se sistem om upravlja, na bazi digitalne elektronike i uz pomoć jednog m ikroprocesora, celim sistemom paljenja i ubrizgavanja goriva. U pravljanje se vrši prem a pogonskim uslovima rad a m otora (opterećenje motora, broj o brtaja i tem p eratu ra motora). Ulazni p aram etri za kontrolu rada si­ stem a uzim aju se preko senzora, kojim a se m eri količina vazduha, broj obrtaja, tem peratura vazduha i m otora, položaj leptira u dovodnom kanalu vazduha. U senzorima se ove neelektrične veličine p retv araju u analogne električne, koje se zatim u A /D konvertorim a p re tv a ra ju u digitalne i dovode m ikroprocesoru za dalju p rerad u radi proračunavanja tačne vrednosti vrem ena ubrizgavanja goriva i ugla paljenja. Ubriz­ gavanje se vrši po Jetro nik sistem u (vidi tačku 15.11), a pa­ ljenje je tranzistorsko. Ugao p aljen ja određuje se iz dijagram a opterećenje/broj obrtaja. Svakoj tački na dijagram u odgovara jedan individual­ ni ugao paljenja. Dijagram om je obuhvaćeno 16 X 16 tačaka, između kojih se mogu još interpolovati daljih 16 vrednosti. Tako se dobijaju 4096 vrednosti raznih uglova p aljen ja za po­ jedine slučajeve od m inim alnog do m aksim alnog opterećenja pri raznim brojevim a obrtaja. Motor se u fabrici na probnom stolu ispituje p ri raznim opterećenjim a i brojevim a ob rtaja i tako se dobij a 4096 indi­ vidualnih uglova paljenja, koji se preko senzora p re tv a ra ju u električne veličine. Te se analogne veličine zatim u A /D kon­ vertorim a p re tv a ra ju u digitalne i upisuju u m em oriju m ikro­ procesora. P ri radu, m ikroprocesor svakog tre n u tk a iz m e­ m orije uzim a odgovarajuću vrednost ugla paljenja i preko upravljačkog dela deluje na ventil za ubrizgavanje i u odre­ đenom m om entu i na tranzistorsko paljenja. Šem atski ra d sistem a pokazan je na si. 3.1a, sa pojedinim delovima i njihovom funkcijom. U gornjem delu vidim o kruž52

ni l.ok goriva sa pumpom, filtrom i redukcionim ventilom , i |H»d toga je dovod vazduha sa senzorom m erača količine vaz•111 h;i, zatim senzor prekidača leptira, senzor za tem peraturu i ilulia, senzor rep ern e tačke brojača i senzor brojača obri >i.i Signali sa svih senzora vode se u upravljački deo, sa . I) konvertorim a, m ikroprocesorom i izlaznim stepenim a. U m lkioprocesoru videli smo da se određuje vrem e ubrizgavanja r."i ivu i tačka p aljen ja u zavisnosti od opterećenja i broja 53

o b rtaja m otora. U pravljački deo uključuje preko izlaznog stepena ventil za ubrizgavanje i tranzistorsko paljenje. Visokona­ ponskim razdelnikom raspoređuju se varnice iz bobine na po­ jedine svećice. Na si. 3.1b je data blok-šem a upravljačkog dela, koji se sastoji iz različitih elektronskih sklopova: ulaznog/izlaznog sklopa, centralnog računskog dela (CPU), jedne RAM memo­ rije, jedne ili više ROM m em orija i potrebnog b ro ja A /D konvertora. CPU jedinica očitava inform aciju iz ROM i preko iz­ laznih stepena u p ra v lja ubrizgavanjem i paljenjem .

SI. 3.1b

54

3.2. R a z n a r e š e n ja za u š te d u g o riv a

Radi veće uštede goriva danas in d u strija izrađuje specielektronske sistem e za paljenje, digitalnu stabilizaciju Ii «.ii praznog hoda i start-stop sistem e za autom atsko iskljui iv.mje m otora za vrem e stajanja p red zatvorenim semaforom. i.«Ii h *

Sistemi za p aljenje. Nova generacija sistem a za p aljenje od A EG -Telefunkena i ima sledeće tehničke k arak l. i isLike: VN na svećici iznad 25 kV, brzi porast VN (veći od ''DO V/ps) kako bi se sačuvala energija varnice do samog p reI-oka varnice na svećici, energiju varnice veću od 80 m ilidžulii u trajan ju većem od 3 m ilisekunde, pošto motor zbog uštede * uli sa slabijom smešom. Klasični m ehanički prekidač bobine zam enjen je halgenei utorom, koji daje za okidanje četvrtaste napone nezavisno od looja obrtaja m otora i bolje uslove rad a prilikom startovanja. i il.av je modul za paljenje izveden u hibridnoj tehnici sa I ».n lington tranzistorom , koji daje 7,5 A bobini, a ugrađuje se Kao kom paktni sklop na motor sa ostalim m ehaničkim đelovlim . Sa halgeneratorom je spojen i regulator ugla za tv a ran ja koji uključuje bobinu samo dok stru ja u njoj dostigne potreb­ itu v rodnost. i .i/ vijena

55

O v im s is te m o m p o s t i g n u t a j e u š t e d a g o r iv a o d 2— 4 % .

D igitalna stabilizacija kod praznog hoda m otora (DSPH). Da bi m otor dobro radio u praznom hodu m ora m u se dovesti jača smeša benzin/vazduh. Ovo opet dovodi do veće potrošnje goriva i nepovoljnog odnosa izduvnih gasova. Ovo se izbegava prim enom digitalne stabilizacije kod praznog hoda motora, kojom se kontroliše tačka paljenja i tim e sm anjuje utrošak goriva. U električnu realizaciju sklopa digitalne stabilizacije ovde nećemo ulaziti. Sklop se uključuje između halgeneratora u razvodniku i elektronskog m odula paljenja. Delovanje digi­ talne stabilizacije prikazano je n a si. 3.2. Kod broja obrtaja m otora iznad ra d a praznog hoda, podešava se tačka paljenja centrifugalnim regulatorom prem a opterećenju na »ranije pa­ ljenje«. Ako pak m otor radi sa m alom turažom (ispod praz­ nog hoda) »ranije paljenje« postiže se posredstvom sklopa za stabilizaciju praznog hoda. Sklop za digitalnu stabilizaciju aktivira se prilikom startovanja tek kada m otor dostigne broj obrtaja praznog hoda, a is­ ključuje se kada broj obrtaja opadne ispod broja specifičnog za dotični tip motora. S tart-stop sistem. Ovaj sistem autom atski isključuje motoi kod stajan ja u koloni, ili pred zatvorenim semaforom. Rad mo­ tora se isključuje ako je: — brzina vozila m anja od 5 km /čas, — ručica za ručno isključivanje u neutralnom položaju, — tem p eratu ra m otora iznad 55°C. Motor se opet autom atski uključi ako se ručicom m enjača za stepene prenosa prelazi iz prvog u drugi stepen, ili ako se ručica postavi u položaj »natrag«. P ored ovoga m oraju biti ispunjeni i ostali uslovi sigurnosti za uključivanje m otora i isključivanje startera. U zavisnosti od saobraćajnih prilik a po­ stiže se ovim sistemom ušteda goriva do 20°/o. 56

3.3. P o k a z iv a č u tr o š k a g o riv a

Pomoću jednog protočnog davača im pulsa, u daljem tekstu Uno PDI, može se u svako doba kontrolisati utrošak goriva u o/ilu. PDI se u ključuje prem a si. 3.3a izm eđu benzinske pum I•« i karburatora. Proizvođač Volkner .iz Nemačke za PD I tipa i . I)IVI daje 2 načina priključivanja: prem a si. a ako je u p itan ju •■I u r n i karburator, a prem a si. b, kada je u p itan ju k arb u rato r •n povratnom cevi. PDI pri prolazu benzina daje na izlazu si­ nu ni napon, čija je frekvencija proporcionalna količini pro-

57

teklog benzina (1/h). U zavisnosti od tipa, PDI daje 8000, 8500 ili 9500 im pulsa po 1 litru prolaza benzina. Kako je izlazni anpon iz P D I-a svega nekoliko milivolti, m ora se isti pojačati u IC1, za koji je uzet operacioni pojača­ vao tipa 741, si. 3.3b. Filtrom R l/C l elim inišu ise sm etnje viših frekvencija. Na izlazu »6« iz IC1 dobija se četvrtasti napon am­ plitude oko 6 V, koji je dovoljan za pobuđivanje frekventno-naponskog k o n vertora IC2 tipa LM2907, i za digitalni brojač,

ukoliko se tak av priključi za analogni pokazivač. U kolu IC2 p retv ara se dolazeći naizrnenični signal u jednosm erni napon, proporcionalan frekvenciji signala. Izlazni napon Ui* iz IC2 podešava se sa R7, R8 i C6, a može se odrediti iz obrasca: Uu = fui . Ub . (R7 + R8) . C6

gde su: fm = frekvencija ulaznog signala, Ub = 8 V. U stabili­ zatoru napona IC3 (78L08) snižava se napon akum ulatora i stabilizuje na 8 V, tako da je rad pokazivača osiguran i kod prom enljivog napona u vozilu. O tpornik R9 iznosi 3,3 k& ako je m iliam perm etar II za 1 mA, a 22 k£2 kod m iliam perm etra za 100 ^A. Ako se n a izlaz IC2 priključi digitalni brojač, iznosi R9 10 ktl i vezuje se za masu. 58

Baždarenje instrumenta. P otreban je ton-generator, koji .Inje signal od 10 Hz do 50 Hz. Instrum ent II se baždari u li­ li ima na čas (1/č). Ako PDI daje 8000 im pulsa na čas, biće l 8000/3600 = 2,22 Hz za 1 lita r/čas. Iz ton-generatora za 20 lilnra/čas dovodimo na ulaz signal od 44,44 Hz, ili zaokrug11«*no 44 Hz i sa R8 podesimo k ra jn ji otklon instrum enta. Nal>i a vičemo na in stru m en tu novu skalu od 0 do 20 l/čas, koju .. ino ravnom erno podeliti na 5, 10, 15 i 20 l/čas. Za digitalno pokazivanje bilo bi potrebno ugraditi još 2 Ulopa: jedan delitelj frekvencije odgovarajućeg odnosa deljenja i brojač sa četvorocifrenim displejom.

3.4. Alarm kod prekoračenja broja obrtaja motora S najpovoljnijim brojem o brtaja može se uštedeti i sve i.uplji benzin. Sledeća šema pokazuje alarm ni uređaj koji stup.i u dejstvo prilikom prekoračenja unapred podešenog broja obrtaja. Impulsi sa m ehaničkog prekidača bobine (platinska dug­ m a d ) ograničavaju se strujno i naponski u sklopu dioda i ot­ p o r n i k a , i oslabljeni na oko 4,7 V, vode se bazi tranzistora TI i a d i uobličavanja. Tako dobijeni im pulsi se zatim u diodam a I >7 i 1)8 ispravljaju, sa C3 filtriraju . Na C3 dobijamo jedno.mcrni napon koji je proporcionalan b ro ju o brtaja m otora.

Ovaj se napon, sa klizača potenciom etra P, vodi u Šmitovo luilo sastavljeno iz NI kola NI i N2. D ruga dva NI kola N3 i Ni vezana su kao ton-generator. Klizačem na P podešava se napon (kod graničnog broja "l >i'inja) da okida Smitovo kolo, koje oslobodi ton-generator Midi davanja alarm a u zvučnik. U potrebljeno je CMOS kolo 401 1 sa 4 dvoulazna NI kola. 59

Odgovarajući položaj klizača n a potenciom etru određuje se sa baždarenim ton-generatorom . Kod m otora sa 4 cilindra učestanost ton-generatora od 50 Hz odgovara 1.500 o/m in, kod 6 cilindara je to 1.000 o/m in, kod '8 cilindara 750 o/m in. 4. SVETLA ZA POKAZIVANJE SMERA KRETANJA Oprema svetla za pokazivanje sm era kretanja, poznatih kao »migavci« sastoji se iz sledećih delova: sam ih svetla S, obično po dva sa svake strane vozila, preklopnika P r u kolim a za uk­ ljučenje levog, ili desnog svetla, ta k tera T, jednog organa koji autom atski naizm enično pali i gasi ova svetla i kontrolne si­ jalice KS u kolim a po kojoj se vidi ispravnost instalacije. Tu spadaju i sami vodovi koji povezuju pojedine delove. Iz si. 4 vidimo da je instalacija vezana iza prekidača p aljen ja Pp. Svetla s snage su obično 15—20 W, a kontrolna sijalica KS 1,8—3 W. Klasični ta k te r sastavljen je od bim etalnog dela koji se pri prolazu stru je greje, đeformiše i deluje posle određenog v re­ m ena (0,3—0.6 sekundi) na m ikroprekidač koji isključuje »migavce«. Posle ohlađenja bim etalnog dela vraća se isti u prvo­ bitni položaj, m ikroprekidač uključuje m igavce i sve se po­ navlja dok se ne isključi prekidač P r. 60

M ana m ehaničkih ta k tera je ta što im a lom ljivih delova a Kontakti se troše i nagorevaju. Klasični ta k te r se može poboljati na dva načina: a) ta k te r se zam enjuje elektronskim ta k ­ li-mm (m ultivibrator) koji aktivira rele za uključivanje svetla i Ii) svi se delovi zam enjuju elektronikom , tak ter m ultivibralorom, a rele prekidačkim tranzistorom snage. II

Elektronski kontrolisani »migavac« sa optičkom indikaci­ jom rada — 1. v arijn ta

Astabilni m u ltiv ib rator koji pobuđuje rele Ite sastoji se iz dva tranzistora i nekoliko RC elem enata. Radni kontakti relea i I i r2 uključuju svetla S. Za kontrolno svetio KS predviđeno |<• posebno strujno rele Res koje uključuje KS kontaktom rs.
P rebacivanjem preklopnika P r za sm er na D ili L puni se C2 preko R3 odnosno R4. P orast napona na C2 dovodi preko D2 do provođenja tranzistora T2, i rele Re privlači kotvu, radni kontakti r l i r2 se zatvaraju i desni ili levi m igavac se upali. Usled provođenja T2 opadne napon na kolektoru, što preko C3 i D l dovodi do blokiranja TI. Sada se puni C3 preko T2 i R2 u obratnom sm eru, što posle pola sekunde dovodi do provođenja TI (preko Dl) i do b lokiranja T2, tj. do otpušta­ n ja kotve relea i gašenja migavca. Posle toga se igra ponavlja istim redom, C2 se puni preko R3 (R4) i posle pola sekunde opet se migavci upale. Diode D l i D2 ograničavaju napon n a bazam a tranzistora, D3 sprečava pojavu viših indukovanih napona u nam otaju relea prilikom isključivanja struje, što bi moglo da ošteti tran zi­ stor T2. K ondenzator od 250 m ikrofarada, između I i VII kratko-spaja naponske im pulse iz autom obilske električne insta­ lacije koji bi mogli da rem ete rad m ultivibratora. K ontakti r l i r2 m oraju biti dim enzionisani za stru je do 3 A, koliko prolazi približno kroz oba migavca. N am otaj relea treb a da ima otpornost između 200— 1000 £>. U obzir dolazi rele Iskra tipa PR15. S trujno rele Res m ora da im a nam otaj m ale otpornosti (ispod 1 oma) je r je vezano u kolo sijalice m i­ gavca. Zato se sa običnog relea skine tanki nam otaj pobude i kalem se nam ota CuL žicom debljine 0,5—0,7 mm. Opitom treba odrediti tak o debljinu žice i broj nam otaj a, da se kotva privlači ako su upaljena oba migavca. Za slučaj da jedan mi­ gavac pregori, nedovoljna je stru ja kroz nam otaj relea tako da se neće u p aliti kontrolna sijalica KS, što je znak da nešto nije u redu. P ertinaks pločica m ontira se n a pogodno mesto u kolima. Priključci I—V III spajaju se sa odgovarajućim električnim delovima u kolima. 62

63

4.1a. I s ti m ig a v a c sa a k u s tič k o m in d ik a c ijo m r a d a

Optička kontrola rada sa kontrolnom sijalicom KS nije da­ nju uvek efikasna u gradskoj vrevi, pa vozač može da zaboravi da isključi migavac. Na mesto sijalice može da se uključi akustički signal, koji zvučno u ritm u rada m igavca upozorava vo­ zača da migavci još rade i da ih treb a isključiti. Kao indikator dolazi u obzir svaka elektrom agnetna zujalica za 6 ili 12 V, koja se uključi na mesto kontrolne sija­ lice KS na šemi, si. 4.1, dakle na m asu i tačku IV štam pane pločice. Kod zujalice za 6 V biće potrebno na red vezati otpor­ nik od 50—500 £1, opitom naći tačnu vrednost. Možemo u g rad iti i elektronsku zujalicu, koja je detaljno opisana u tački 7.5. Zujalicu treb a tako priključiti da kraj » + 12 V« sa si. 7.5 dolazi na p riključak IV štam pane pločice sa si. 4.1. 4.2. Elektronski migavac — 2. varijanta In d u strija izrađuje integrisana kola u kojim a su sakupljeni i povezani svi elem enti sa tranzistorim a. Takvo integrisano kolo tipa TA A 775 od In term etala u vidu paralelopipeda ug­ rađeno u plastično kućište Dual — in — Line dimenzije 20X6,5X7,5 m m im a po pet p rik lju čak a sa svake strane. Elek­ tronski migavac dobij a se sa dva otpornika, kondenzatora i jednim releom koji se spolja p rik lju ču ju po šemi si. 4.2. Inte­ grisano kolo sa ostalim delovim a m ontira se na pertinaks ploču 50X70 mm. Vrednosti delova R5/6 i C5 određuju »vreme miganja«, a C6 sprečava uticaj k ra tk o trajn ih naponskih padova baterije na rad integrisanog kola. Rele Re treb a da ima otpornost nam otaj a oko 100 & i kontakte za 3 A. Za slučaj pregorevanja jedne od sijalica m igavca S ubrzano trep e ri kontrolna sijalica KS. 64

S I. 4.2

4.3. Elektronski migavac bez relea — 1. varijanta Ovaj migavac iz jedne Siemensove publikacije im a astaIu Ini m u ltiv ib rato r sa kom plem entarnim tranzistorim a T2 i T3. Tranzistor T I sa R1/C2 određuje vrem e pauze izm eđu dva »miganja«. Na m esto relea Re sa si. 4.2 dolazi tranzistor .nage T4, a kontrolnu sijalicu KS p ali tranzistor T5. U šemi su stran i tranzistori zam enjeni domaćim. Prilikom u k lju čiv an ja Pp provodi TI, a tim e se puni i C2 preko R7, R6, R3, R1 i TI. Napon sa C2 dovodi preko D l do provođenja tran zisto ra T2, koji preko R5 spaja bazu tran z i­ t u ra T3 sa +12 V, tako da i T3 provodi. Zbog pada napona kolektora T3, sm anjuje se napon baze tranzistora TI koji blo­ kira. Ovo im a za posledicu da se C2 više ne puni pa i T2 blo­ kira, a time i T3. Napon na kolektoru T3 ,zbog toga n araste •;to se preko R4 prenosi na bazu TI koji se uključi, pa dolazi do pražnjenja C2 preko R3, R4, TI i R l. Čim se C2 dovoljno Isprazni dobija baza T2 preko D l negativni napon da T2 pro­ vodi i igra se ponavlja. Vrem e svetljenja m igavca zavisi od vređnosti R3, a vrem e pauze do R l. . Kluktronika u autom obilu

65

SI. 4.3

Kada tran zisto r T3 provodi, opada napon baze tranzisto­ ra T4, te tranzistor snage T4 provodi i tim e upali leve ili desne migavce, u zavisnosti od položaja preklopnika Pr. P ad napo­ na na R8 u kolu em itera T4 dovodi preko R9 do uključivanja tranzistora T5, u čijem kolektoru leži kontrolna sijalica KS. Ukoliko jedan od m igavaca pregori nije više dovoljan pad napona na R8 da uključi T5 i KS se ne pali, što je znak da ne rade svi migavci. Dioda D l ograničava napon em iter baza za T2, a D2 dovodi negativni pol (masu) preko sijalice S, P r na L ili D na em itor TI. Kondenzator C l sprečava naponske udare iz električne instalacije automobila. 4.4. E lektronski migavac bez relea — 2. v arijan ta Slična šema, samo sa jednim tranzistorom m anje, p rik a­ zana je na si. 4.4. Kao prekidački tranzistor TI uzet je tip 2N3055, a u m u ltiv ib ratoru rade tranzistori T2 i T3. Sa T4 uključuje se kontrolna sijalica. Ćela šem a ima samo tri spoljna priključka: 49 za + pol akum ulatora od 12 V, C za kontrolnu (Mi

sijalicu SK i 49a za preklopnik P r kojim se uključuju leve (L) ili desne (D) sijalice S. P riključak 49 dolazi na plus pol aku­ m ulatora da bi se m igavac mogao prim eniti i za sigurnosno svetio kod isključenog prekidača paljenja. U tom slučaju tre ­ ba preklopniku P r n a krajeve L i D vezati prekidač kako bi istovrem eno svetlile sve četiri sijalice S. Dok je preklopnik P r u srednjem položaju ne radi m u lti­ v ib rato r T1/T2 je r nem a spoja sa masom. P ri položaju preklopnika P r na L, ili D dobij a se preko sijalice spoj sa masom i m ultiv ib rato r radi sa frekvencijom oko 1,5 Hz, koja je određe­ n a vrednostim a R, Rb i C. Od Rb zavisi vrem e svetlenja sija­ lica, a od Ra vrem e pauze. Ako se odabere vrem e pauze prem a svetlenju 2 :1, može tranzistor TI da se dovoljno ohladi u pauzam a pa otpada posebni hladnjak za njega. R im a 150 kO kod napona ak um ulatora 12 V, a 75 kil kod 6 V. P ri radu m u ltiv ib ratora postaje prekidački tranzistor TI provodan i u tak tu u k lju čuje sijalice. K ontrolna sijalica u k ­ ljučuje se u pauzam a kada ne svetle sijalice S, je r tad a je TI blokiran i T4 preko cener diode D i R1 postaje provodan. Kod ovog načina vidim o da kontrolna sijalica KS pokazuje samo rad taktera, a ne pokazuje da li je jedna sijalica pregorela. Svi delovi m o n tiraju se na pertinaks-ploču. Oko tra n ­ zistora T I mogu se rasporediti ostali tranzistori i ono p ar RC elem enata. Važno je da se uradi što k ra ća veza od p rik lju ­ čka 49 do kolektora T I, i od 49a do em itora T I, i da ta veza bude što šira, a treb a je popuniti tinolom kako bi p redstav­ ljala što m anju otpornost za stru ju od 4 do 6 A, da ne bi došlo do grejan ja štam pane pločice. Gotovu pločicu m ontiram o u odgovarajuću lim enu ili p la­ stičnu k u tiju na kojoj ostavljam o tri p riključka 49, 49a i C. Napomena: P rik lju čak 49, 49a i C odgovaraju JUS propisu iz tačke 37. n«

67

S I. 4.4

68

4.5. A k u s tič k a k o n tr o la m ig a v a c a

D anas se dosta koriste u vozilima elektronski migavci koji rade bešumno, samo sa optičkom indikacijom , pa često zaboravim o da ih isključim o. Pokazana akustička kontrola opomenuće nas da isključim o migavce kada nisu više potrebni. Tako ćemo izbeći eventualne nesporazum e i nezgode u sao­ braćaju. A kustička kontrola signalim a sa dva različita tona ujed­ no pokazuje da li radi levi, ili desni migavac. Ćela elektronika sastoji se iz 2 CMOS kola tipa 4011 i nekoliko RC elem enata, jednog tranzistora, 4 diode. Sve se to može sm esti ti u k u tiju veličine šibice, koja se — zajedno sa m alim zvučnikom — može m ontirati iza in strum ent-table u vozilu. Oba kola 4011 vezana su kao oscilatori, koji daju dva raz­ ličita tona za levo i desno skretanje. Pogonski napon (nožica 14) dobijaju CMOS kola sa kontakta L (levog), odnosno R (des­ nog) migavca. Signal iz oscilatora pojačava se u tranzistoru i vodi u zvučnik.

69

Ako je otpornost zvučnika veća od 60 & može se,izostaviti otpornik od 100 & koji je vezan na red sa njime. Na k ra ju upozoravam o da je p ri radu i ugradnji CMOS kola potrebna predostrožnost, zbog elektrostatičkih naboja, od kojih se mogu oštetiti ova kola. Naročito paziti da se integrisana kola u h v ate za kućište i da prsti ne dođu u dodir sa kontaktnim nožicama kola. 5. SIGURNOSNA SVETLA Ako se m igavci koriste kao sigurnosna svetla m oraju jednovremeno da rade levi i desni migavci, što se postiže pose­ bnim prekidačem za uključivanje sigurnosnog svetla Ps. Ujed­ no m ora u kolim a da postoji još jedna kontrolna crvena siPp

jalica sigurnosnog svetla KSs. Sigurnosna svetla m oraju ra ­ diti i ako je izvađen ključ paljen ja Pp, što je postignuto još jednim kontaktnim perom n a prekidaču Ps kojim se prem oš­ ćuje Pp. Na si. 5 vidimo blok-šem u za ovu svrhu. Obično je kontrolna sijalica sigurnosti KSs već ugrađena u ručicu p re­ kidača Ps. T ak ter T je m ultivibrator iz si. 4.1. 70

5.1. P r o š ir e n je še m e iz ta č k e 4.1

Na si. 5.1 vidim o povezivanje sigurnosnog prekidača Ps sa kontrolnom sijalicom KSs na pločicu iz tačke 4.1. P rik lju č­ ci su obeleženi sa I — VII. Dopunske veze izvedene su tačkasto.

SI. 5.1

Analogno šemi sa si. 5.1 mogu se proširiti i šeme iz tač. 4.2 i 4.3. 5.2. Šema »migavca« sa dodatkom za sigurnost sa tiristorom Ovakvo rešenje prikazano je n a si. 5.2. Tiristori mogu propustiti stru ju od više desetina A pa se koriste um esto relea za paljenje sijalica. T ak ter je sastavljen iz astabilnog m ultivibratora sa tranzistorim a TI i T2 kojim a se uključuju dva tiristo ra T il i Ti2. Prilikom zatvaranja prekidača Pp dolazi do provođenja TI koji preko R2 i D3 dovodi napon paljenja na elektrodu tiristo ra T il koji postaje provodan pa se upale m ignvci u zavisnosti položaja preklopnika P r na L ili D. Za to vrem e su blokirani tran zistor T2 i tiristo r Ti2. Po isteku periode svetljenja m ultivibrator pređe u d ru ­ g o stanje, tranzistor T I blokira, i dolazi do provođenja T2, t. o j i ujedno i ak tiv ira Ti2. Tiristor Ti2 preko C2 dovodi do gašenja tiristora T il. Minus pol C2 je u spoju sa R4 i katođ o m Ti2, što na šem i omaškom nije obeleženo tačkom. 71

72 SL 5.2

U kolu tiristo ra T il nalazi se stru jn o rele Res sa debelom žicom u nam otaju, čiji radni kontakt rs uključuje kontrolnu si­ jalicu KS. Sigurnosnim prekidačem P s prebacuju se svi m igavci da jednovrem eno rade i ujedno se uključuje sigurnosna kontrolna sijalica KSs. Za strane poluprovodnike iz si. 5.2 mogu [iz uporedne tabele (P riručnik za poluprovodnike 1— VI izdanje) naći domaći tipovi. 5.3. Prenosno sigurnosno svetio — 1. varijanta Ispred kola, k ad a su u kvaru, tre b a postaviti sigurnosno svetio koje im a svoje n apajanje iz suve baterije. Svetio je žute boje i trep ti u istom ritm u kao m igavac samo vrem e svetlenja može biti mnogo kraće, do 0,1 s. To ide u korist b ate­ rije koja se m anje troši. Po propisim a tre b a da je sijalica iz-

dignuta 150 mm nad postoljem i da budu ispunjeni ostali m e­ hanički uslovi sigurnosti. I ovde se trep ta n je postiže već po­ znatim astabilnim m ultivibratorom , si. 5.3. Dok tranzistor T2 provodi i pali sijalicu S u kolu kolektora, TI blokira. Za to vrem e se puni C2 preko R2 i T2 i kad napon baze dostigne negativnu vrednost provodi TI. Napon na R1 zbog toga opadne, p a se preko C l prenosi na bazu T2 koji blokira i ugasi sijalicu. 73

Sada se Cl preko TI i R3 puni, ali kako je vrem enska kon­ stan ta C1R3 skoro četiri puta veća od C2R2, trajaće pauza četiri pu ta duže od svetljenja. K ada je negativni napon baze T2 dovoljno narastao provodi T2, sijalica ponovo zasvetli i sve se ponavlja dok se ne isključi prekidač P. Ovakav m u ltiv ib rato r troši dosta stru je iz b aterije jer tranzistor TI troši stru ju i u pauzi. B olje rešenje p redstavlja m ultivibrator sa kom plem entarnim tranzistorim a. ' 5.4. Prenosno sigurnosno svetio — 2. varijanta Ova je šem a ekonom ičnija je r u pauzi ne radi ni jedan tranzistor. Šema je uzeta iz Siemensove publikacije (si. 5.4) i radi ovako: P ri uključenju prekidača P, oba tranzistora blo­

S I. 5.4

kiraju. K ondenzator C počinje da se puni preko S, R3 i R l. K ada na R l (bazi tranzistora TI) naraste dovoljan negativni napon, počinje da provodi tranzistor TI, a baza od T2 preko TI i R2 dobija pozitivni napon, T2 provodi i pali sijalicu. 74

Sada počinje da se puni C u suprotnom sm eru preko T2, R3 i p u tan je baza — em itor TI. Baza TI postaje m anje ne­ gativna, TI blokira a preko R2 dolazi i do blokiranja T2, te se gasi sijalica. Vreme gorenja sijalice zavisi od vrem enske konstante CR3, a vrem e pauze od C (R1 + R3).

5.5. Prenosno sigurnosno svetio napajano iz akumulatora iz kola Ako je potrebno jače svetio, sa sijalicom snage od 20—30 W m ora se m igavac napajati iz akum ulatora preko gum enog kabla. T reptanje se postiže m ultivibratorom (si. 5.5), a sija­ licu pali tran zisto r snage T3 tipa 2N 3055, koji m aksim alno propušta 2,5 A.

M ultivibrator sa T I i T2 radi n a isti način kao na si. 5.3. Ukoliko ne raspolažem o sa 2N 3055 možemo na m esto R4 da uključim o nam otaj relea otpornosti 200—500 Q kao na si. 4.1, čiji će rad n i kontakt da uključi S. Rele Iskra, PR. 15. 75

6. ELEKTRONSKO UKLJUČIVANJE — ISKLJUČIVANJE PARKING SVETLA Sa foto-otpornicim a, foto-elem entim a ili foto-tranzistorim a mogu se naprav iti elektronska kola, koja u sum rak u k lju ­ čuju, a u zoru isključuju parking svetio. Svetlosno osetljiv poluprovodnik m o ntira se u unutrašnjost kola tako da nije izložen svetlosti fa ra drugog automobila. Taj elem enat tre ­ ba da reaguje samo ako opadne osvetljenje, odnosno n a ra ­ ste preko određenog nivoa, i da im a određenu inerciju, kako ne bi k ratk o trajn e prom ene jačine svetlosti uticale na autom atiku. 6.1. Elektronska kola sa foto-otpornikom LDR03 Na si. 6.1a prikazana je prosta šema. Ako je foto-otpornik Rf osvetljen im a m alu otpornost, reda 100—1000 ii, a u m rak u ima otpornost preko 1 Miž. Znači, danju dobij a baza tranzistora TI negativnu polarizaciju tako da TI provodi i spaja bazu tranzistora T2 n a + potencijal, tako da je T2 bloki­ ran pa sijalica S ne svetli. U m raku, zbog velike otpornosti, Rf blokira TI a T2 pro­ vodi (baza preko R dobij a negativnu polarizaciju) i sijalica 5 se upali. Sa R se podešava nivo osvetljenja kada treb a da se uključi S. Umesto LDR 03 može se uzeti svaki drugi fotootpornik koji svoju vrednost m enja sa osvetljenjem u gornjim grani­ cama. D rugu v arija n tu imamo na si. 6.1b, gde je u kolektorskom kolu vezan nam otaj relea Re, koji im a radni kontakt r dim enzionišan za veći broj parking sijalica. Kolo radi nezavisno od stan ja akum ulatora, je r cener dioda D stabilizuje napon na 6 V n a razdelniku R l-R f. Princip rada je isti kao na si. 6.1a, samo su ovde korišćeni npn tranzistori. Oba tranzistora veza­ n a su u D arlingtonovom spoju, kojim se postiže veliko strujno 76

pojačanje. Napon sa Rf filtrira se u R3C tako da k ra tk o tra jn i jači svetlosni im pulsi ne mogu uticati n a rad autom atike. Nivo uključivanja podešava se sa R2, p ri čemu treb a isključiti C Svi se elem enti m ontiraju na pertin ak s pločici koju treb a zaštititi plastičnom kutijom . O tpornik Rf može biti postav­ ljen na otvoru kutije, kako bi do njega dopirali svetlosni zraci.

SI. 6.1

6.2. Elektronsko kolo sa fotoelementom TP61 Napon fotoelem enta raste sa jačinom osvetljenja. Šema uzeta iz Siemens publikacije radi sa fotoelementom TP61. U re­ đaj može da radi sa 6 ili 12 V. Kod napajanja na 12 V im a­ ju elem enti vrednosti prem a šemi. Ako je fotoelem ent FE osvetljen biće blokiran tranzistor TI a T2 provodan. Baza tranzistora T3 preko R7 i T2 u vezi je sa pozitivnim polom, T3 će blokirati i sijalica S neće svetleti. 77

U sum raku se dešava obratno, napon na FE je toliki da provodi TI, što preko R4 dovodi do blokiranja T2 i do provo­ đenja T3 i p aljen ja sijalice. P ovratna sprega T2 preko R3 na bazu TI potpom aže ovu pojavu. Sa S je stalno vezan na red R9, zbog čega se sijalica stalno »malo zagrejava«. Tim e se izbegavaju stru jn i u d ari u kolu kolektora T3, je r se ne u k lju ­ čuje hladna sijalica (sa malom otpornošću vlakna). Nivo u k ljučivanja i isključivanja tako je podešen đim enzionisanjem otpornika, da se svetio uključuje kod jačine osv etljen ja od 20—30 luksa, a isključuje kod 30—45 luksa. i

7. KONTROLA ISPRAVNOSTI SVETLA 7.1. Kontrola ispravnosti sijalica na vozilu — 1. varijanta Vrlo jednostavno kolo prikazano na šem i služi kao indi­ k ato r da li su stop-sijalice ispravne. Ukoliko jesu, svetleće dio­ de (LEDI i LED2) svetle ćelo vrem e dokle je dat kontakt, a gase se kada se pritisne pedala kočnice. Diode D l i D2 m oraju da izdrže p unu stru ju potrošnje sijalica, odnosno za većinu vozila biće dovoljne diode za stru ju 2A. M aksim alni inverzni napon može da bude svega 25 V, a nije bitno da li su germ anijum ili silicij um tipa. 78

7.2. Kontrola ispravnosti sijalica ili stop-svetla — 2. varijanta Radi provere stop-svetla potrebno je izaći iz kola i povla­ čenjem ručice kočnice videti da li svetle oba stop-svetla. Sa prikazanom šemom (»Radioamater« 4/82) pomoću jed ­ nog rid (reed) ko n tak ta može se izvršiti kontrola stop-svetla ne izlazeći iz kola, pa i za vrem e sam e vožnje. Rid kontakt je stak ­ lena cevčica, u kojoj su ulivene dve žice, između kojih se nalazi pokretni kontakt. Pod uticajem m agnetnog polja ovaj se kon­ ta k t zatvara, pa opet otv ara po prestanku dejstva m agnetnog polja. N a staklenu cevčicu nam otam o 10 do 15 navoj aka lak žice debljine 0,8 do 1 mm. Opitom nađemo, kao što ćemo kasnije videti, najpovoljniji broj nam otaja. N am otaj prem a šemi ve­ žemo na red sa prekidačem stop svetla, koji se zatvara povla­ čenjem ručice kočnice. Obično su u kolim a sijalice stop-svetla od 12 V /21 W. P ri prolazu struje ovih sijalica kroz nam otaj n a cevčici stv ara se u n am otaju m agnetno polje, usled kojeg se zatv ara rid ko n tak t i LED zasvetli. Na taj način može se proveriti sledeće: — Ako su obe sijalice ispravne stru ja kroz nam otaj (oko 3,5 A) je dovoljna d a se zatvori rid kontakt i LED zasvetli. 79

Tranzistor TI može da bude praktično 'bilo koji germ anijum ski tranzistor m ale snage, PNP tipa, a za T2 odlično će poslužtii silicijum ski BC212 — BC214. Ukoliko ne može da se nađe svetleća dioda treb a umesto nje upotrebiti običnu autom obilsku sijalicu male snage npr. 12 V/2 W. U tom slučaju za T2 tre b a uzeti tranzistor veće snage — BC287. O tpornik R3 tada nije više potreban. 7.4. Kontrola ispravnosti zadnjeg svetla — 4. varijanta U gradnjom po jednog foto-otpornika Rf u arm atu ru stop-svetla postignuta je autom atska kontrola ispravnosti ovih svetla. Iz šeme na si. 7.4 Vidimo da su oba foto-otpornika ve­ zana n a red u kolu baze tranzistora TI.

Ako su oba stop svetla upaljena imaće oba foto-otpornika m alu otpornost tako da će blokirati tranzistor TI, a sa njim e i T2 i signalna sijalica S neće svetliti. 82

U slučaju pregorevanja, ili lošeg k o ntakta u grlu jednog od stop-svetla biće njegov foto-otpornik sa velikom otpornošću što dovodi do provođenja TI i T2 (čija je baza preko T I i R2 na neg. potencijalu) i sijalica S će zasvetleti. V rednost otpornika R zavisi od položaja Rf prem a sijalici u arm atu ri stop-svetla i kreće se od 33— 100 kfi. Opitom se n a­ đe odgovarajuća vrednost. 8. RAZNA KOLA ZA UPOZORENJE 8.1. Upozorenje o smanjenoj vidljivosti U šemi prem a si. 8.1 (uzetoj iz »Radio-am atera« 12/78) ko­ risti se dvostruki operacioni pojačavač tipa 747 u kućištu DIL-14. P rvi sistem (A) koristi se kao senzor za svetlosni nivo. D iferencijalni ulaz IK sa nožicama (1) i (2) spojen je na dija­ gonalu foto-osetljivog mosta, koji sačinjavaju delitelji TP1 —R9 (fotoelement), odn. R1—R2, tako da se invertujući ulaz (1) nalazi na pola napona napajanja. Pod uslovom da je dnevno osvetljenje dovoljno, R9 im a nisku vrednost i drži ulaz (2) na nižem potencijalu od onog koji vlada na nožici (1). Zbog toga je izlazni napon na nožici (12) nizak, tj. samo nešto iznad 0 V. ! i K ada se otpor fotoelem enta R9 poveća kao posledica sm a­ njenog osvetljenja na putu, napon na ulazu (2) će p rerasti re­ feren tn i napon + 6 V, pa će izlazni napon brzo poprim iti skoro puni iznos napona napajanja. Budući da ne postoji negativna povratn a veza, to je pojačanje IK veliko i dovoljna je vrlo m ala prom ena svetlosti za velike izlazne napone. Izlaznim naponom sistem a (A) n ap aja se drugi operacioni pojačavač (B), koji je spojen kao im pulsni generator. Takav astabilni m u ltiv ib rato r daje pravilne pravougaone im pulse n a izlazu (10) čija frekvencija zavisi od veličine vrem enske konstante Cl — R6: f0 = ------- I -------= 2Hz 1,4 • R6 • Cl 6*

83

Pozitivnim im pulsim a otvara se tranzistor TI a njegova stru ja pali indikatorsku lam picu na kontrolnoj tabli (ako se koristi svetleća dioda potrebno je da radna stru ja bude ispod 20 mA, odn. serijski otpor R8 m inim alno 500 U). M iganje optičkog indikatora p redstavlja opomenu vozaču da je vidljivost na putu sm anjena ispod m inim um a i da je po­ trebno upaliti poziciona svetla na vozilu.

9. SIGNALIZACIJA O UKLJUČENIM SVETLIMA Cesto se dešava da vozač noću ili pred zoru u vožnji uključi farove, ili svetla za m aglu, a zatim kada svane pri izlasku iz kola, zaboravi da farove isključi. Višečasovno uključeni farovi, ukoliko m otor ne radi, mogu dosta da is­ prazne akum ulator. 9.1. Akustična signalizacija pri vađenju ključa za paljenje Šema je veom a jednostavna, si. 9.1. Zujalica, ili zvono za napon 3—8 V, kakvo se u potrebljava u kućnim instalacijam a, vezano je preko diode D iza prekidača za paljenje Pp i preki­ dača P za uključivanje farova. Ako su farovi ostali uključeni (P zatvoreno) zatv ara se kolo za zujalicu Z ako se izvadi 84

ključ (Pp otvoreno) od m inus pola, preko bobine, diode D, zujalice Z, prekidača P na plus pol akum ulatora i zujalica će upozoriti vozača da su ostali farovi uključeni. Dioda sprečava da se uključi zujalica p ri zatvaranju Pp, sm er diode m ora biti tako postavljen.

9.2. Akustična signalizacija pri otvaranju vrata I ova je šema prosta i koristi prekidače P1 ili P2 na v ra ­ tim a za paljenje u n u trašnjeg svetla u kolima, pri otvaranju v ra ta si. 9.2. Rad je jasan iz same šeme. Ako je ostao far uključen, zatvaraju se prekidači P1 ili P2 pri otvaranju v ra ta i tim e zatvaraju kolo struje od mase preko P1 (P2), diode D, zujalice Z, prekidača P do plus pola akum ulatora. Dioda sprečava zatvaranje kola zujalice od mase preko fara, »Z«, D do plus pola. 9.3. Signalizacija o uključenim farovima — 1. varijanta Ovaj jednostavni alarm ni uređaj upozorava vozača ako je prilikom p ark iran ja zaboravio da isključi na faru F, daljin ­ sko ili oboreno svetio, (Fd, Fo), ili koje drugo svetio, p ri u k ­ ljučenom pozicionom svetlu P. Uređaj stupa u dejstvo kada se vadi ključ iz prekidača paljenja Pp. Ujedno se vozač upo­ 85

zorava kad sa parkinga uveče krene kroz grad, da treb a da upali oboreno svetio na farovima, je r uključena poziciona svetla u osvetljenom gradu nisu dovoljna optička signaliza­ cija. Upozorenje — signal vozaču daje m ala zujalica Z prem a šemi na si. 9.3. Potrebna su dva tranzistora, 4 diode, 2 otpornika i zuja­ lica (mali tip) za jednosm ernu stru ju napona 12 V potrošnje 15—20 mA. Sve se ovo m ontira na pertinaks pločici 3X 6 cm koja ima 4 priključka: Pp u vezi sa prekidačem p aljen ja Pp, P, koji ide na poziciona svetla, Fd i Fo u vezi sa daljinskim i oborenim svetlom fara, odnosno sa prekidačim a P l, P2 i P3 ovih svetla. Na šemi su prikazani i osigurači ovih svetla Osi i Os2. Svi ovi delovi pripadaju električnoj instalaciji vozila.

86

Princip rada je sledeći: Ako vozač prilikom p ark iran ja izvadi ključ iz b rave prekidača paljenja Pp, kojim se isklju­ čuje prim ar bobine B od +12 V, i ako je zaboravio da isključi daljinsko Fd, ili oboreno svetio Fo fara F, postaje tranzistor TI preko D l (D2) i R1 provodan što dovodi do blokiranja tranzistora T2. Z ujalica Z preko D3 (D4) dobija napajanje sa masom. Čim vozač isključi far p restaje pozitivna polarizacija baze do TI, koji blokira, a T2 postaje provodan (jer je baza preko R2 vezana za uključeno poziciono svetio P) i zujalicu vezuje za masu. Ako vozač upali kola utiskivanjem ključa zatvara se Pp, zujalica sa +12 V dobija napajanje i stupa u dejstvo. Tek kada upali vozač jedno svetio fara p restaje zujanje je r preko D l (D2) TI provodi i T2 blokira i zujalicu isključi sa mase. Ukoliko je potrošnja zujalice veća (50—100 mA) treb a za T2 uzeti jači tranzistor, npr. 2N1613, koji proizvodi domaća industrija, a za R2 uzeti 10—30 D. Ovakva se signalizacija može prim eniti i za kontrolu d ru ­ gih svetla u kolim a (far za m aglu ili drugo). Potrebno je za to svetio sa R1 vezati još jednu diodu BA209, a sa kolektora T2 diodu 1N4001. Napomena: oznake priključaka prekidača p aljenja Pp, bobine B i pojedinih svetla odgovaraju JUS propisu datom u tački 37. 9.4. Signalizacija o uključenim farovima — 2. varijanta Na šemi je kao p rim er prikazana signalizacija za svetla u kolima (ili park in g svetla), za far za m aglu i za grejač zadnjeg stakla, a sastoji se iz 3 diode, dvopolnog preklopnika P r i zujalice za 12 V. P reklopnik P r treb a uvek da stoji u položaju kao na šemi, tj. da vezuje zujalicu za diode i za p rim ar bobine. Kada vozač izvadi ključ za paljenje, otvara se prekidač paljen ja Pa i ako je jedno od svetla ostalo uključeno (na pri87

m er P1 zatvoren), zatvara se kolo stru je od + pola akum u­ latora, preko P l, diode D l, zujalice Z, prim ara bobine i p latinskih k o n tak ata Pl, i zujalica stupa u dejstvo. Ako bi po p restanku rad a m otora slučajno ostao otvoren prekidač Pl, zujalica će opet raditi, je r je obično paralelno instalaciji p aljen ja vezano neko malo opterećenje otpornosti Ro (razne kontrolne sijalice) preko kojeg se zatvara kolo stru je za zujalicu. Ukoliko Ro predstavlja veliku vrednost za siguran rad zujalice, može se postojeće opterećenje povećati p aralel­ nim vezivanjem jednog otpornika R od 100 do 200 2 W. U pogledu štednje energije još je bolje umesto R vezati sija­ licu od 12 V, snage 0,1 W, ukoliko se takva može nabaviti, je r se njena otpornost povećava sa zagrevanjem . Ako pak želimo da prilikom p ark iran ja neko svetio ostane uključeno (parking svetio) prebacim o preklopnik P r u drugi položaj, čime isključimo zujalicu. 88

Prilikom ponovnog startovanja m otora moramo preklopnik P r opet da vratim o u prvobitni položaj, da bi aktivirali signalizaciju o uključenim svetlim a prilikom vađenja ključa p aljen ja kod p ark iran ja. 9.5. E lektronska zujalica — 1. varijan ta Umesto elektrom agnetne zujalice ili običnog zvonca mo­ žemo koristiti električnu zujalicu, u stv ari oscilator sa jednini tranzistorom , m alim izlaznim transform atorom i m alim zvučnikom, sve iz jednog defektnog džepnog tranzistorskog prijem nika a u kom e još radi izlazni stepen. Šema je veoma jednostavna, si. 9.5. T ranzistor T radi kao oscilator sa izlaznim transform a­ torom Tr, koji je bio predviđen za protufazni rad. Drugi kraj prim arnog nam otaj a (koji je bio vezan za kolektor drugog tranzistora u prijem niku) preko C l vežemo za bazu tran z i­ stora i tako dobijemo potrebni fazni odnos napona da sistem osciluje. Visina tona određuje vrednost C2. Opitom treb a naći za C l i C2 optim alne vređnosti da bi se dobio dovoljno pro­ doran ton u zvučniku. Zvučnik je m ali tip iz džepnog p ri­ jem nika, otpornosti 4— 8 £2.

SI. 9.5

89

Sve se ovo ugradi u m alu kutiju, ili se koristi k u tija sta­ rog džepnog prijem nika u kome se izvrše potrebna prevezivanja. 9.6. Elektronska zujalica — 2. varijanta Sa tranzistorom tipa UJT (Unijunction Transistor), ili dvobaznom diodom, kako se ovaj tranzistor još i naziva, može se prem a si. 9.6 sagraditi jednostavni oscilator koji sa zvuč­ nikom radi kao zujalica. Takva dioda im a em iter E i dve baze BI i B2, od kojih je jedna vezana za minus, a druga za plus pol baterije preko otpornika. Dok je pozitivni napon em itora mali obe baze kao i p u tan ja E -B l su neprovodne. Čim napon na E naraste do određene vrednosti postaje pro­ vodna p utanja E -B l. Ako se tačke A—B spoje sa naponom napajanja, doći će do punjenja kondenzatora C l preko R2. Napon na C l raste i kada dostigne određenu vrednost provodi E -B l i preko toga i zvučnika se naglo prazni kondenzator Cl. Posle toga počinje Cl ponovo da se puni i igra se ponavlja. Frekvencija tona zvučnika može se m enjati prom enom vrednosti R2.

SL 9.6

90

9.7. Automatsko isključivanje daljinskih svetla farova Sema sa si. 7.4 može se, nešto izm enjena i sa drugim tranzistorim a, p rim en iti i za autom atsko gašenje daljinskih farova, ako nam se noću približava drugo vozilo sa upaljenim daljinskim svetlim a, a želimo, gašenjem našeg svetla da ga upozorimo da i svoje gasi. Kako se to postiže vidimo sa šeme na si. 9.7 gde u em iteru T2 um esto sijalice, leži nam otaj relea Re. Kada foto-otpornik Rf nije osvetijen od daljinskog svetla suprotnog vozila, imaće veliku otpornost, i TI će provoditi, a sa njim e i T2. Rele Re će privući kotvu i radni k o n tak t r l uključuje daljinska svetla fara. Dolaskom suprotnog vozila sa upaljenim daljinskim svetlim a postaje Rt niskoomni, usled čega blokiraju tran zisto ri TI i T2 i kotva relea otpusti pa se daljinska svetla gase, a druga strana (m irni kontakt r2) u k lju ­ čuje oboreno svetio fara. Sa R l podešava se prag isključi­ vanja daljinskog svetla.

SI. 9.7 97

Kao rele dolazi u obzir tip sa pobudom 50—150 i i , sa kontaktim a dim enzionisanim za stru ju do 15—20 A može se koristiti rele od Iskre Pr59C na kome se sva tri kontakta vežu paralelno. Foto-otpornik Rf treb a postaviti u m etalnu cevčicu i tako m ontirati iza vetrobranskog stakla da reaguje samo na snop velikog svetla fara suprotnog vozila.

9.8. Automatsko uključivanje farova kod ulaza u tunel šem a na si. 6.1b iz tačke 6.1 može se prim eniti i za uključivanje farova p ri ulazu u tunel. Potrebno je samo upotreb iti rele sa kontaktim a dim enzionisanim za struje do 15 A, kao u prethodnoj tački. 9.9. Automatsko korigovanje daljine svetlosnog snopa farova D aljina svetlosnog snopa farova može se autom atski ispraviti nezavisno od opterećenja vozila. Tako će farovi b a­ cati svetlosni snop uvek do iste daljine, nezavisno da li je vozilo malo, ili potpuno opterećeno. Ovo se postiže na taj način, što se m eri, pomoću senzora induktivnim putem , stvarno rastojanje Rstv šasije vozila od prednje i zadnje oso­ vine, si. 9.9. Vrednost Rstv iz senzora se upoređuje u kom paratoru K sa vrednošću norm alnog rastojanja Rn kada kola nisu opte­ rećena. Dobijena nova vrednost iz kom paratora pojačava se u pojačavaču i zatim vodi u elektrom agnet EM, koji deluje na polugu P, koja je vezana za far. M anjim ili većim uvlačenjem poluge u elektrom agnet dolazi do pom eranja fara naviše ili naniže, i tako se postiže da far »baca« svetlosni snop uvek do iste udaljenosti, ne­ zavisno od opterećenja vozila. 92

10. PREKIDAČ ZA GREJAC ZADNJEG STAKLA Sa logičkim kolim a ostvaren je prekidač kojim se može uključiti grejanje zadnjeg stakla samo kada generator puni akum ulator. U slučaju prestanka punjenja akum ulatora, grejač se sam isključuje. Tako se izbegava jače pražnjenje aku­ m ulatora kada se u zimskim m esecima grejač, koji je obične snage oko 100 W, najčešće uključuje. Uzeta su CMOS kola koja su m anje osetljiva na varijacije napona, a mogu da se p riključuju do napona od 15 V. Radi sigurnosti od naponskih u dara iz instalacije paljenja, snižava se napon od 14 V, koliko iznosi prilikom punjenja akum ula­ tora, na 12 V i stabilizuje sa R l, C l i cener diodom D l. Svaki čip iz CMOS kola tip a 4011 sadrži po 4 NI kola sa po dva ulaza. Čipovi su obeleženi na šemi sa IK1 i IK2. Sem a je uzeta iz »Radioam atera« 5/82. Uključivanje i isključivanje grejača vrši se preko senzora. Za okidanje Šmitovog kola koristi se deo napona uzetog sa tačke D + , tj. sa priključka kontrolne sijalice, koja se gasi, 93

94

kada generator puni akum ulator. Izm eđu tačke D + i mase, vezana je cener dioda D2 i R3. K ada kod punjenja na D + naraste napon na 12,6 V, dobij a se u tački A napon od 12,6 — 5,1 = 7,5 V. Ovaj napon je dovoljan da se na izlazu (nožica 3) Šmitovog kola, koje je sastavljeno iz IK1, IK2, R4 i R6, jav lja logičko H, što se prenosi i na ulaz 6 NI kola IK2, čiji drugi ulaz 5 leži na log. L. (H odgovara visokom nivou, a L niskom nivou). Dodirom senzora U dolazi ulaz 5 od HK2 na log. H, što na izlaz 4 daje log. L, a na izlaz 10 invertora log. H. Izlaz 10 preko R8 vezan je za gejt tiristora T il, koji zbog H nivoa okida i uključuje grejač prikazan na šemi kao R9. Grejač se isključuje dodirom senzora Is, je r tada ulaz 9 NI kola IK1 prelazi sa H nivoa na L. Kako je ulaz 8 na nivou li, biće i izlaz 10 na istom nivou koji preko R12 aktivira tiristor Ti2. Ovaj tiristo r preko kondenzatora C3/C4 »gasi« tiristo r T il. K om binacija od C3, C4, D8 i D9 ponaša se kao bipolarni elektrolitički kondenzator. Tiristor za gašenje Ti2 može da se aktivira i preko monoTlopa sastavljenog iz IK1, C2, R7 i D3, ako generator prestaje da puni akum ulator, tj. ako napon na D + opadne ispod 10,6 V, odnosno u tački A, ispod 10,6 — 5,1 = 5,5 V. U tom slučaju i/.laz 3 Šmitovog kola prelazi na nivo L, što na izlazu monol'lopa daje nivo H, a preko invertora IK1 na ulaz 8 NI kola I Kl daje nivo L. Kako je ulaz 9 tog kola na nivou H, biće izlaz 10 na istom nivou, i preko R12 aktivira se Ti2, koji gasi T il. Na taj način isključuje se grejač zadnjeg stakla sam, čim prestaje rad m otora, je r tada nem a više punjenja a k u m u ­ latora. Diode D4 — D7 su zaštitne diode za izlaze NI kola. Sija­ lica La je indikator uključenosti grejača. Preko R13 dolazi do brzog punjenja C3/C4 u jednom sm eru, a preko R14, u drui;om, kada je izvađen ključ paljenja. R14 je tako dimenzioni.aii, da se Ti2 sam isključuje kada prestaje punjenje akum u­ latora. 95

Sve delove, sem senzora, m ontiram o na pertinaks ploču dim enzija 8X10 cm. Na T il dolazi zvezdasti h lad n jak te r­ mičke otpornosti oko 8 K/W . Dobro je za CMOS kola m onti­ rati na pertinaks ploči DIL 14 postolja. P ertinaks ploču smestimo u pogodnu plastičnu kutiju. Na drugoj plastičnoj ploči, koja se m ontira na instrum ent tabli, dolaze oba senzora. Svaki senzor izrađen je od dva hrom irana eksera sa velikom pljosnatom glavom (kakve upo­ treb ljav aju tap eta ri za presvlačenje stolica). Ekseri se utisnu u ploču da se glave približe do 1 m m i senzor je gotov. Dovod do »vruće« glave treb a izvesti sa oklopljenom PVC žicom, ako su senzori malo dalje postavljeni od elektronike. 11. ELEKTRONSKO

KONTROLISANI BRISAČI STAKLA

Većina brisača stakla na kolim a predviđena je za nor­ malne uslove kiše, a ne i za slučaj m agle ili slabog snega. Ako vozač pusti da stalno radi brisač kod nedovoljne vlage (ma­ gla) dolazi do rib an ja gume brisača na staklu, je r nem a dovoljno vode za podm azivanje. Ovo dovodi do bržeg trošenja guma, većeg tre n ja gume na staklo, a tim e i do jačeg opte­ rećenja m otora brisača, odnosno do jačeg zagrevanja motora. Vozač u takvim slučajevim a pusti brisač da radi 2—3 periode, pa ga isključuje i posle 10—20 sekundi ga ponovo uključi za 2—3 periode i to ponavlja nekoliko puta. Ovaj posao može da preuzm e autom atika prikazana na uprošćenoj šemi si. 11a. Motor brisača uključuje se prekidačem P1 koji se nala­ zi obično na instrum ent-tabli. Na samom m otoru nalazi se još prekidač Pk za krajnji položaj koji se uključuje pošto m otor krene i ostane uključen sve dok brisači ne dođu u krajnji položaj. Ovo je potrebno da bi motor i posle isklju­ čivanja P1 radio sve dotle dok brisači ne dođu u najniži (krajnji) položaj, pa se onda i Pk isključuje. Da nije tog p re­ kidača, brisači bi stali u onom položaju gde se nalaze p ri is­ ključivanju P l. > 96

A utom atika se u ključuje prekidačem Pa i kontakt k, p a­ ralelno vezan p rekidaču P1 (koji ostaje otvoren kod rad a sa automatikom) periodično isključuje i uključuje brisače u interv alu od 2 do 40 sekundi. Vrem e se podešava otpornikom R na tak teru autom atike. Neki m otori b risača izvedeni su sa električnim kočenjem rotora, tj. rotor se k ratk o spaja u k ra jn je m položaju b risa­ ča. Radi ovoga postoje dva kontakta k l i k2, koji su vezani na red, a zatv araju se u k rajnjem položaju i tim e kratko spa­ ja ju rotor. Zbog toga je k l m ehanički vezan sa P l, a k2 sa Pk, si. 11b. Ako autom atika u p rav lja m otorom koji ima kočnicu, rele m ora im ati dva k o n tak ta, jedan radni k paralelno vezan prekidaču P l i drugi mirni k3, na red vezan sa k l i k2.

11.1. Takter sa releom — 1. varijanta T ak ter se sastoji iz astabilnog m ultivibratora sa tranzisto­ rim a T I i T2 čiji smo rad već upoznali u tački 4.1, samo su ovde izm enjene vrednosti RC elem enata s obzirom n a du­ že vrem e blokiranja tran zistora T3 u čijem kolektorskom kolu leži nam otaj relea Re. Radni kontakt k vezan je paralelno prekidaču P l, si. 11 sa R2 vezan je n a red R3 kojim se može podesiti vrem e kada je isključen brisač, tj. kada ne provodi T3, a provodi T2. To se vrem e kreće izm eđu 2 do 40 sekundi. R3 se m ontira izvan pertinaks pločice, najbolje n a in stru rnent-tablu. Sa R3 se može kom binovati i prekidač za u k lju ­ čivanje P a autom atike. Vreme rada b risača dato je vrednostim a Cl i R4 i iznosi oko 1 sekundu. Ako je potrebno duže vrem e treba povećati vrednost R4, ali ne preko 25 k&. Uloga diode D l—D3 i C3 opisane su već na si. 4.1. . Klektronika u autom obilu

97

98

11.2. Takter sa releom — 2. varijanta Ovde je korišćeno isto integrisano kolo TAA 775 od »Interm etala« koje smo im ali kod opisa m igavca iz tačke 4.2. Potrebno povezivanje integrisanog kola sa ostalim RC elem entim a prikazano je na si. 11.2 gde je korišćen m otor brisača sa električnim kočenjem. Sa R1 reguliše se vrem e isključivanja brisača u intervalu od 4—20 s, dok vrem e rada brisača iznosi oko 6 sekundi. Rele Re im a dva kontakta, jedan radni rl i jedan mirni r2. P rom enljiv otpornik R l i prekidač P a m ontiraju se na pose­ bnoj ploči na in stru m en t-tab li na kolim a blizu prekidača P l, dok su svi ostali RC elem enti sa releom Re m ontirani na pertin ak s pločici. Napomena: Stezaljke na prekidaču brisača obeležene su prem a JUS propisu datom u tački 37. ; 11.3. Takter sa releom — 3. varijanta Kod ovog ta k te ra korišćena je ista šem a sa kom plem en­ tarn im tranzistorim a kao kod m igavca sa si. 4.3, samo su ovde 7*

99

Prekidač brisada

zbog drugih vrem ena uključivanja i isključivanja izm enjene vrednosti RC elem entim a. U kolu kolektora T3 uključen je nam otaj relea Re, koji treba da im a oko 200—250 !&. Uko­ liko m otor brisača im a električno kočenje m ora rele da ima po jedan radni k i m irni k3 k o n tak t koji se vezuje prem a si. 11b. Vrednosti RC elem enata su tako odabrane da brisač radi oko 2 sekunde, ,a vrem e pauze izm eđu 2—90 sekunde po­ dešava se sa R3, koji je m ontiran izvan pertinaks pločice na instrum ent-tabli. S tran i tranzistori BCY58 i BCY78 mogu se zam eniti sa BC 107 i BC 177 kao n a si. 4.3. 11.4. Takter sa tiristorom na mesto relea Kod ove šeme je m ehanički ko n tak t relea zam enjen elek­ tronskim prekidačem — tiristorom . Ovakvo se rešenje ne može prim eniti ako je m otor brisača izveden sa električnim ko­ čenjem. 100

SI. 11.3 A utom atika rad i ovako: zatvaranjem prekidača P a prvo je blokiran tran zisto r TI, je r je baza spojena preko C l sa m inus polom. K ondenzator C l polako se puni preko R1 i R2. Dok je TI blokiran nije ni T2 provodan je r je njegova baza

SI. 11.4

preko R4 na plus potencijalu. Zbog neprovodnosti T2 gejt elektroda ne dobij a napon za okidanje tiristora Ti, pa je blo­ k iran tiristor, koji je paralelno vezan prekidaču m otora b ri­ sača P l. Posle nekoliko sekundi, u zaavisnosti od položaja klizača na R l, napuni se C l, baza TI postaje pozitivna i TI a tim e i T2 provode. Tako dobij a gejt elektroda tiristo ra pozitivnu pola­ rizaciju pa Ti uključi na mesto P l brisače. Brisač k rene iz krajnjeg položaja i tim e se zatv ara p re ­ kidač PK i kratk o sp aja napajanje za autom atiku, što dovodi do blokiranja Ti. Sada se kondenzator Cl prazni preko Pk, i diode D l. K ada brisač ponovo dođe u k ra jn ji položaj, otvori se P k i Cl počinje ponovo da se puni. Vrem e punjenja t zavisi od R l i dato je približno obrascem t = R l/6 gde je t dato u se­ kundam a, a R l u k&. Vrednost t je vrem e pauze rad a b ri­ sača. Za R l u zet je prom enljiv otpor 250 kfl i ako je klizač, na prim er na vrednosti 240 lđG, biće t = 240/6 = 40 s. 11.5. Takter koji se sam uključuje kada počinje kiša T akter radi sa kom plem entarnim tranzistorim a slično tak teru sa si. 5.4. Izm eđu baze i kolektora prvog tran zisto ra TI leži R l i sonda S, koja se ovlaži od kapi kiše i postaje pro­ vodna, p a bazu T I spoji sa kolektorom te dolazi do provođe­ n ja TI i ta k te r nap rav i jedan impuls. P ri k ra ju im pulsa m et­ lica brisača obriše kap vode sa sonde S i rad brisača prestaje sve dok sledeća kap kiše ne padne ponovo na sondu. Uko­ liko kiša pada stalno tak ter radi neprekidno. U kolu kolektora tranzistora T2 leži nam otaj relea Re od 500—1000 £2, u obzir dolazi rele Isk ra PR 15 sa kontaktim a do 3 A. R adni k o n tak t relea K paralelno je vezan prekidaču P l brisača, koji m ora ostati otvoren za vrem e ra d a tak tera, je r kontakt K preuzim a njegovu ulogu. Sa R5 podešava se vrem e pulziranja taktera. K ondenza­ tor C l sprečava da varijacije napona napajanja utiču n a rad taktera. 102

Ka s o ndi

Ka p r e k i d a č u brisača

SI. 11.5b i c

103

Sve clelove u uokvirenom delu šeme m ontiram o na pertinaks pločici debljine 2 mm. Sonda se radi na odvojenoj tan ­ koj pločici. Potenciom etar m ontiram o odvojeno na in stru ­ m ent tabli u kolima. Sondu radim o od tankog kaširanog pertinaksa debljine 0,2—0,5 mm dim enzija oko 30X35 m m na kojoj zaštitnim la­ kom prem a si. 11.5b nacrtam o dve elektrode u vidu češlja. Posle nagrizanja i ispiranja pločice, treb a pozlatiti Češljeve, ako postoji mogućnost, kako bi se postigla tra jn a dobra provodnost elektroda n a površini bakarnog sloja kada kap vode padne između elektroda-zubaca. N a k rajev e a i b nalem im o odvodne žice dobro izolovane, koje najkraćim putem vodimo do priključaka A i B taktera. Sondu m ontiram o sa spoljne stran e vetrobrana prem a si. 11.5c pri čemu treb a paziti da gum eni deo m etlice p ri k re ta ­ n ju prelazi samo preko zubaca sonde i da ne zadire u kon­ tak te a i b gde su zalem ljene odvodne žice. Sonda se lepi ne­ kim univerzalnim lepkom koji je postojan na vlagu. 11.6. Razni sistemi motora za brisače stakla Im a više sistem a elektrom otora koji pokreću brisače stakla i od n jih zavisi način priključivanja elektronskog ta k ­ tera. Na si. 11.6 prikazani su najčešći sistemi. M otor brisača uključuje se prekidačem P1 na instrum ent-tabli. Kod svih sis­ tem a sa motorom je m ehanički vezan još prekidač P k za k ra jn ji položaj, pa se onda isključuje. Da nije tog prekidača sm eštenog u m otoru, brisači bi ostali u položaju u kom e se nalaze p ri isključivanju P l. Kod starijih tipova vozila prim enjuje se najčešće sistem brisača 1, sa osnovnim šem am a A1 i B I, kod kojih se P k ve­ zuje paralelno sa P l. Kod varijan te A2 i B2 dolazi P l izm eđu m ase i motora, a v arija n ta A3 i B3 prikazuje m otore sa dve brzine. Poslednja kolona A5 i B5 daje način priključivanja k rajev a X i Y za elektronski takter. 104

SI. 11.6

105

Sistem brisača 2 prim enjuje se kod novijih konstrukcija vozila, sa v arijan tam a Cl do H l. V arijante Cl do F l, im aju pored prekidača P l, još i P2, kojim se m otor kratk o spaja prilikom isključenja P l i tako dovodi do električnog kočenja motora. P l i P2 su m ehanički povezani i m ontirani na instrum ent-tabli i kada se jedan otvara, drugi se zatvara i obratno. Iz najjednostavnijeg rešenja C l vidimo da se prilikom isključivanja m otora otvara P l i zatvara P2. Motor preko Pk još dobij a stru ju dok brisači ne dođu u donji položaj, tada Pk otvara i preko P2 kratko spaja m otor i izaziva kočenje. Na istom principu rade i rešenja šeme C l. Kod rešenja G1 — H l nije potreban prekidač P2 a kratkospajanje m otora izvedeno je sa P l i Pk. I ovde poslednja kolona C5 do H5 p ri­ kazuje način p rik lju čiv anja elektronskog taktera. Važno je da se veza izm eđu P k i P2 prekine, a prekid se preko veze V i W u tak teru prem ošćuje, kao što ćemo videti. Da bi se u praksi mogao ta k te r pravilno priključiti na X — Y i V ■ — W moramo, ukoliko ne raspolažem o šemom veza m otora, pomoću om m etra pronaći krajeve, koji odgova­ ra ju vezam a X, Y, V, W i obavezno rastaviti spoj izm eđu Pk i P2, koji je u petoj koloni posebno obeležen. t 11.7. Takter sa kolom NE555 Integrisanim kolom NE555 možemo sagraditi univerzalni tak ter si. 11.7 koji će zadovoljiti u svim slučajevim a. Kolo NE555 je univerzalni tajm er (vrem ensko kolo) koje sa neko­ liko spoljnih RC elem enata može da radi kao mono, odnosno astabilni m ultivibrator. { Na si. 11.7 radi kao astabilni m ultivibrator, koji se p re­ bacuje im pulsom sa C2. K ondenzator C2 se kod uključenja puni preko R l. Brzina brisanja grubo se podešava preklopnikom P r i sa R2—R5, a fino sa trim erom P l. Izlazna struja kola NE555 iznosi oko 200 mA, tako da se sa priključka 3 može n ap ajati rele Re sa jednim radnim X—Y i jednim m ir­ nim kontaktom V—W. , ' 106

Dioda D l k ratk o sp aja napon sam oindukcije u nam otaju relea. Za rele se može uzeti P r — 15 za 12 V jednosm ernog napona proizvodnje »Iskra«, koji im a kontakte za opterećenje do 5 A. K ontakti X—Y i V—W p riključuju se kod pojedinih sis­ tem a prem a petoj koloni, si. 11.6 iz prethodne tačke. Segm enti preklopnika P r i i Pr2 sm ešteni su na zajednič­ ku osovinu, a im aju 6 položaja. P reklopnik sa releom se m on­ tira izvan štam pane ploče na instrum ent-tabli a štam panu ploču i podnožje relea pričvrstim o negde u blizini prekidača za brisače.

SI. 11.7

Položaj relea treb a da je takav u kolima, da u slučaju defekta elektronskog tak tera kontakti X—Y ostaju otvoreni, a V—W zatvoreni, kako bi se obezbedio ra d brisača i bez tak tera. U časopisu »Radioamater« 1/77 n a str. 22 prikazana je za taj ta k te r štam pana ploča.

107

12. ELEKTRONSKI OBRTOMERI Svaki m otor sa unutrašnjim sagorevanjem im a najbolji stepen dejstva p ri određenom broju obrtaja. Tada rad i m otor i pod najpovoljnijim uslovima. Sistemom prenosa odaberem o ručicom uvek onu »brzinu« počevši od prve do četvrte, da m otor po m ogućstvu radi u optim alnom opsegu broja obrtaja. U upu tstv u za vozilo uvek je d at optim alni i m aksim alni broj obrtaja m otora. Broj obrtaja m otora kontroliše se tahometrom . Im a više načina da se električnim putem m eri broj obr­ ta ja motora, ali n ajprostiji je korišćenjem im pulsa iz sistem a paljenja. Sistem p aljenja bio je prikazan na si. 2.1. P rim arni nam otaj Np indukcionog kalem a — bobine uključuje se i is­ ključuje prekidačem P u kolo akum ulatora. Usled indukcije jav lja se u sekundarnom nam otaju Ns visoki naponski im­ puls pri o tv aranju prekidača P reda oko 20.000 V, a na k ra je ­ vim a P imamo im puls do 200 V usled sam oindukcije p rim ar­ nog nam otaj a. Broj ovih im pulsa je proporcionalan broju o b rtaja mo­ tora. Za četvorotaktni motor sa 4 cilindra i jednom bobinom imamo dva im pulsa p ri jednom o b rtaju motora. Veza između broja im pulsa u jednoj sekundi, odnosno frekvencije im pulsa n *O

f, data je sledećim obrascem: f = ------------gde su: n broj obrT • B • 30 taj a m otora u m inutu, C broj cilindara, T broj taktova m otora i B broj bobina. Iz niza im pulsa dobij a se jed n a vrednost napona, ili struje, koji se m eri instrum entom čija je skala baždarena u brojevim a o b rtaja u m inuti. Videćemo clve m etode m erenja: sa RC članom za diferenciranje i sa m onostabilnim m ultivibratorom . 108

12.1. R C č la n za d if e r e n c ir a n je

Način rad a RC člana prikazan je na si. 12.1a. P ri ot­ varanju i z a tv a ran ju prekidača dovodi se periodično napon U (si. 12.1b) i dolazi do punjenja i pražn jen ja kondenzatora C preko otpornika R. Jač in a stru je Ic ra ste i opada po ekspo­ nencijalnoj funkciji i zavisi od napona. U i vrem enske kon­ stante RC. K ada je P otvoren, ide stru jn i im puls Ic kroz kondenzator u jednom , a kada se P zatvori u drugom sm eru (si. 12.1c). Ako bi se n a m esto »x« uključio m iliam perm etar, ostao bi on u m iru, je r k azaljka zbog inercije ne bi m ogla d a u brzom ritm u skrene čas levo, čas desno. Zbog toga se u sistem uključi ispravljač, koji propušta sam o stru ju Ic u jednom sm eru si. 12.ld . T ako dobijeni stru jn i im pulsi m ogu se registrovati instrum entom , koji će pokazati srednju vrednost, koja raste sa b ro jem im pulsa u sekundi.

SI. 12.1 12.2. Obrtomer sa RC članom — 1. varijanta Za ovo rešenje po treb an je m iliam perm etar za 100 pA (na si. 11.2 pogrešno označeno 100 mA) u n u trašn je otpornosti oko 1 k£2. Ćela elek tro n ik a može se ugraditi u sam instrum ent, ili na pločici 3X5 cm uz sam instrum ent. Cener dioda D l ograničava im pulse sa prekidača (koji m ogu biti i do 200 V) na vrednost 6 V. K ada je P otvoren

109

puni se kondenzator C preko R l, D3 i instrum enta, a p ri za­ tvorenom prekidaču P prazni se C preko D2, P i R l, je r D3 u tom slučaju je neprovodna. Vidimo da kroz instrum enat idu samo stru jn i im pulsi punjenja kondenzatora. Sa R2 se baždari in stru m en at kako će biti objašnjeno u tač. 12.7. 12.3. Obrtomer sa RC članom — 2. varijanta U ovoj je šem i korišćen m iliam perm etar većeg opsega do 1 mA, koji se lakše može nabaviti. Ako je prekidač P ot-

voren provodi tran zisto r T, jer baza dobija preko D l, R2 i razdelnika napona R l/3 pozitivni napon i kondenzator se prazni preko T i diode D3, instrum enta i D6. Do p u njenja kondenzatora dolazi p ri zatvorenom prekidaču P kada T blo­ k ira preko R4, D4, instrum enta i D5. Sa R5 baždari se in ­ strum ent. 12.4. Obrtomer sa monostabilnim multivibratorom — 1. va­ rijanta M onostabilni m ultiv ibrator im a jedno stabilno stanje, stalnu provodnost tran zistora T2 i neprovodnost TI. Da bi T I postao provodan potrebno je dovesti spolja okidni (triger) impuls. Kod astabilnog m ultivibratora, kao što smo videli u tač. 4 i 5, sistem je sam prelazio iz provodnog u neprovodno stanje i ta se igra stalno ponavljala. T a b e la 12.4 — V re d n o s t i za R

i C iz šem e o b rto m e ra

(si. 12.4)

I ll

Na šem i je tranzistor T2 provodan a TI neprovodan. Čim dobij a baza od T I preko R l, R3 i D l okidni impuls, prilikom otvaranja prekidača P, provodi TI i kroz instrum ent prolazi im puls kolektorske stru je od TI. Pad napona u R4 prenosi se preko C na bazu T2, koji zbog toga blokira. Time poraste pozitivni napon na kolektoru T2, koji se preko R5 prenosi i na bazu T I koji ostaje i dalje provodan i po prestan k u okiđnog impulsa. T ada se puni kondenzator C preko TI, R i R6 i kada pozitivni napon na bazi T2 dovoljno naraste, provodi T2. Čim provodi T2 opada napon R7 te se preko R5 prenosi na bazu T I koji blokira. Sistem je doveden u prvobitno sta­ nje sve dok ne naiđe novi okidni im puls sa ulaza. Za četvorotaktne m otore sa četiri cilindra i jednom bobinom iznosi R = 28 kQ, a C = 0,1 (¿F. V rednosti za R i C date su u tabeli ,12.4 za razne v rste motora. T em peraturski uticaj kom penzira se diodom D2. Radi stabilizacije napona n a­ pajanja, predviđen je tranzistor T3 i cener dioda D3.

112

12.5. Obrtomer sa monostabilnim multivibratorom — 2. va­ rijanta Kod ovog rešenja, uzetog iz jedne »Telefunken« publi­ kacije koristi se kapacitivna sprega sa visokonaponskim ka­ blom koji ide iz bobine u razvodnik. O kidni impuls dobij a se dakle kapacitivnim putem . Dovoljna su tri navoja izolovane žice oko kabla za paljenje, si. 12.5. M iliam perm etar A za 1 mA u n u trašn je otpornosti oko 300 oma, vezan je u kolektorsko kolo T2. Rad m ultivibratora opisan je u prethodnoj tački. Sa P1 podesi se optim alni u la­ zni napon tako da m onostabilni v ib rato r dobro radi preko

celog opsega bro ja o b rtaja motora. Sa P2 vrši se baždarenje. RC vrednosti tako su odabrane da se dobija pun otklon in­ strum en ta kod četvorotaktnog m otora sa 4 cilindra kod 6000 obrtaj a/m in. K ondenzator C3 paralelno vezan instrum entu, am ortizuje oscilacije kazaljke kod m ale turaže m otora. Cener dioda D2 sa R6 i C4 stabilizuje radni napon, je r se napon akum ulatora p ri rad u m otora m en ja od 12—15 V. 8 E lektronika u autom obilu

113

12.6. O b r to m e r sa in te g r is a n im k o lo m S A K 110

Integrisano kolo SAK 110 od »Interm etala« predviđeno je za ¡izradu elektronskih obrtom era. Kolo je izvedeno u Mini~Dip plastičnom kućištu sa 8 priključaka. U električnom po­ gledu je to jed n a v rsta m onostabilnog m ul ti vibratora. Na si. 12.6 vidimo još ostale RC elem ente potrebne za rad obrtom era, koji se sa integrisanim kolom m ontiraju na pertinaks pločici 4X5 cm. M iliam perm etar predviđen je za opseg do 1 mA. Sa R ll baždari se instrum ent. Cener dioda D stabilizuje napon na 7,5 V. P rik lju čak I ide na p riključak bobine, II i III n a + 12 V i —12 V, IV n a m iliam perm etar, koji je drugim k rajem vezan na masu.

12.7. Baždarenje elektronskih obrtomera Za baždaranje napred navedenih obrtom era potreban je izvor četvrtastih im pulsa frekvencije f = 50 Hz. Iz obrasca iz tač. 12 dobij a se broj obrtaj a/m in u t: 1 500 • T • B

n = ---------------

C

114

ako se f zameni sa 50 Hz. Kod 4-taktnog m otora sa 4 cilindra i jednom bobinom biće 1 500 • 4 • 1 n = ----------------= 1 500 o/m in 4 E lektrična m reža im a frekvenciju od 50 Hz i prost gene­ ra to r četvrtastih im pulsa dat je na šemi, si. 12.7a. T ransform ator za električno zvonce daje sa sekundarne strane napon od 8 V, koji se preko R1 vodi bazi tranzistora T. Jednosm erni napon dobij a se ispravljanjem sa diodom D i filtriranjem sa C. T ranzistor će biti provodan samo za vrem e pozitivnih poluperioda tako da na izlazu imamo četvrtaste im pulse od oko 10 V, frekvencije 50 Hz.

SI. 12.7

Izlaz »Ba« i »zemlja« dovode se na priključke »Ba« i n e­ gativni pol ranije opisanih obrtom era. Sa prom enljivim ot­ pornikom za baždarenje dotera se kazaljka instrum enta na odgovarajući broj obrtaja, u gornjem prim eru na 1500 obr­ taja. Kako je otklon kazaljke instrum enta sa kretnim kalem om linearan sa frekvencijom , dovoljno je odrediti samo jednu taćku na skali. S kalu in strum enta izdelimo na šest delova p re ­ m a si. 12.7b i tako dobijemo segm ente za 0, 1000, 2000, 3000, 4000, 5000 i 6000 o /m inut. 8*

115

12.8. O b rto m e r sa s v e tle ć im d io d a m a

Broj o b rtaja ¡motora pokazuju 21 LED-dioda poredane u krugu. Dužina osvetljenog kružnog segm enta pokazuje (kao kod mehaničkog obrtom er a kazaljka) broj obrtaja m otora. Kod maksim alnog b ro ja obrtaja svetli ceo krug. O brtom er se može koristiti kod svih tipova višecilindričnih motora. Opisani tip obrtom era im a 2 m erna opsega, i pred­ viđen je za m aksim alni m erni opseg od 1.000 i 10.000 obr­ taj a/m in u t, ali se um esto toga mogu izabrati bilo koja druga dva m aksim alna m erna opsega. Za izradu obrtom era potrebna su samo 3 integrisana kola, nekoliko otpornika i kondenzatora, jedan dvopolni preklopnik i 21 LED. Šema veza obrtomera. E lektričnu šemu vidimo na si. 12.8 koja se može podeliti u 3 osnovna sklopa: filtarski deo za prečišćavanje ulaznog signala, frekventno-naponski konvertor i d rajv er sa LED indikacijom . Sa kontakta prekidača P bobine uzim aju se im pulsi, čiji je broj proporcionalan broju obrtaja m otora. Ti su im pulsi čet­ vrtastog oblika osnovnog napona 12 V, ali sadrže još harm o­ nike naizm eničnih kom ponenti do 10 kHz kao i naponske im­ pulse do 250 V koji potiču od sam oindukcije p rim ara bobine. U filtarskom delu, sastavljenom od R1 i ZD1, ograničavaju se im pulsi na 12 V, a u delu R2, R3 i C l potiskuju se VF kom po­ nente, tako da n a izlazu iz filtarskog dela imamo prečišćen signal četvrtastog oblika napona 12 V. Taj se signal vodi na ulaz (nožica 1) IK1 tipa LM2917N, koji radi kao frekventno-naponski konvertor. U njem u se dobija jednosm erni napon koji je proporcionalan b roju ulaznih impulsa. Taj se napon uzim a sa nožice 5 za koju je vezan ot­ pornik R6. Za nožice 2 — 4 vezan je dvopolni preklopnik P r za izbor dva granična m erna opsega. Od veličine C2 zavisi veći, a od C3, m anji m erni granični opseg. V rednost za C3 10 p u ta je veća od Ivrednosti C2. Vrednost C2 zavisi od tipa m otora i 116

117

m aksim alnog bro ja obrtaja, a uzim a se iz nom ogram a, objav­ ljenog u »Radio-am ateru« 11/81. Za četvorotaktni m otor sa 4 cilindra dobij a se iz nomograma za C2 vređnost 22 nF. Vrednost za C3 biće prem a tome 220 nF. Potenciom etrim a RV1 i RV2 baždari se granični m erni opseg. Kada se u k ljuči prekidač paljenja zasvetli LEDI da obrtom er ne bi bio neosvetljen dok m otor još m iruje. Sledeća integrisana kola IK2 i IK3 tipa LM3914N su LED d rajv eri i svaki može da uključi po 10 LED. K ada še vežu u kaskodu mogu se uključiti 20 LED. Svih 20 LED zasvetle pri naponu od oko 2,4 V koji se uzim a sa R6, a vodi nožici »5« kola IK2 i IK3. Na red sa LE diodam a vezani su otpornici R7, R8, RIO—R14, čiji je zadatak da sm anjuju stru ju kroz IK2 i IK3. O brtom er se sa tri žice veže u vozilu za: prekidač pa­ ljenja, k o ntakt P prekidača bobine i m asu (šasiju). Štam pana ploča sa rasporedom delova data je u gore nave­ denom časopisu, gde su dati i potrebni podaci za baždarenje obrtom era sa ton-generatorom , ili u vozilu, pomoću im pulsa sa prekidača P bobine. 13. ELEKTRIČNI TERMOMETRI 13.1. Termometar za ulje na bazi Vitstonovog mosta U jednu granu mosta vezan je NTC otpornik R3 tip a K22 (Siemens) od 1000 D n a 20°C. O tpornik R3 je m alih dim en­ zija i m ontira se u bakarnu cev unutrašnjeg prečnika 4 mm. B akarna cev je sa donje strane zatvorena i ona se uvuče u k arte r m otora gde je ulje. T em peratura ulja se kreće od 70— 140°C a sa tem peraturom sm anjuje se otpornost R3. Prom ena vrednosti R3 utiče na ravnotežu mosta, u čijoj dijago­ nali leži m iliam perm etar, sa skalom baždarenom u stepenim a. B aždaranje se izvodi tako što se u lim enu posudu (kutija od konzerve) sa uljem stavlja živin term om etar i bakarna cevčica sa R3. Posuda se greje do 70°C a sa R4 dotera se kazaljka instru m en ta na početak skale. Zatim se dalje greje 118

SI. 13.1

ulje i kod tem p eratu re od 150°C (pročitanih n a živinom te r ­ m om etru) sa R5 dovodi se kazaljka na m aksim alni otklon in ­ strum enta. Sada se skala u intervalu od 70—150° baždari p ri hlađenju ulja za tem perature 140, 130, 120, 110, 100, 90, 80 i 70°C. Dioda D l sprečava da kazaljka instrum enta naglo skrene u suprotni sm er kod tem p eratu ra ispod 70°C, zbog prom ene sm era stru je u dijagonali mosta. Cener dioda D2 sa R6 stabilizuje napon n ap ajan ja na m ostu na 7,5 V, kako bi pokazivanje bilo nezavisno od napona akum ulatora. Svi elem enti mogu da stanu na m alu pertinaks pločicu koja se pričvrsti iza instrum enta. 13.2. Indikatori temperature sa PTC otpornikom i tranzistorskim pojačavačem Sa novim PTC otpornicim a mogu se napraviti prosti in­ dikatori tem perature, koji kod prekoračenja određene tem ­ peratu re, npr. u lja u m otoru ili vode za hlađenje, daju op­ tički ili akustički signal. PTC otpornosti od titanat-keram ike im aju kod određene tzv. nazivne tem perature nagli porast 119

SI. 13.2

otpornosti. Tako npr. PTC otpornik Siem ens-a tipa P 371-C521 ima otpornost n a ,25°C m anju od 100 koja kod 123°C naglo poraste na vređnost veću od 10 kil. O tpornik je veličine 5X12 mm, prevučen je teflonskom prevlakom sa priključnim žicama dužine oko 1/2 m izolovane silikonskom gumom. O tpornik, kao detektor tem perature, stavlja se u odvodnu cev vode za hla­ đenje cilindra. Šem a (si. 13.2) prikazuje elektronski deo uzet iz jedne Siem ens-ove publikacije. Napon sa razdelnika R1/R2 stabilizovan je cener diodom na 6 V. Dok je tem p eratura na R2 ispod 100°C baza tranzis­ tora dobija tak v u polarizaciju da tranzistor blokira. Kod tem perature preko 120°C postaje tranzistor provodan zbog porasta otpornosti R2, i pali sijalicu S. Sa R1 podešava se tem p eratu ra n a kojoj se sijalica upali. Umesto sijalice može doći i nam otaj relea otpornosti 200—300 kojim se uključuje akustički signal (zujalica). D rugu v a rija n tu indikatora pokazuje si. 13.3, sa PTC ot­ pornikom Siem ens tipa P400—A6, koji je u vidu diska 0 1,5 X 0,5 Imm. O tpornik je uključen izm eđu dva kontakta. Napon sa razdelnika R l/2 vodi se bazi TI diferencijalnog pojačavača sa tranzistorim a T1/T2. Kod tem perature ispod 120°C TI je blokiran a tim e i T3, čija baza dobija napon preko T I i R3. 120

SI. 13.3

Kod tem p eratu re 130°C naglo n araste otpornost R2, a tim e i pozitivni napon na bazi T I, pa tranzistor provodi. Usled toga dobij a baza tranzistora T3 negativnu polarizaciju, T3 provodi i sijalica se upali. T em peratura gašenja sijalice podešava se sa R7. 14. OSIGURANJE OD PROVALE I KRAĐE VOZILA In d u strija danas proizvodi serijski razne brave koje se ugrađ u ju u volan, ili u prekidač paljenja, radi »zaključavanja vozila«. M eđutim, izvežbani »pozajm ljivači kola« često ras­ polažu drugim ključem i na drugi način »otključavaju« takvu bravu. Izrađuju se razni alarm ni uređ aji koji uključuju sirenu posle nekoliko sekundi po otv aran ju vrata, ili dizanja po121

klopca sa m otora, ukoliko je ak tiv iran alarm ni uređaj. A kti­ viranje se vrši jednim prekidačem , koji se postavi u kolima na pogodnom skrivenom mestu. S irena dejstvuje 20—40 se­ kundi, koliko je potrebno da se zbuni »pozajmljivač«.

14.1. Električna zaštita bez elektronike Ovde se za zaštitu koriste prekidači P1 na v ratim a koji služe za p aljenje svetla u kolima. Ako je potrebno osigu­ ra ti i haubu nad motorom, može se ugraditi jedan m ikroprekidač P2 kakve izrađuje »Iskra«. Umesto m ikroprekidača može se postaviti i živin prekidač P2, koji se tako m ontira ispod haube, da daje kontakt pri dizanju haube. Na si. 14.1a vidimo šemu za slučaj da sirena Si u kolima nije vezana preko prekidača paljenja. Prekidač za aktivi­ ran je P a m ontira se skriveno u arm atu ri svetla registarske tablice, ili negde ispod haube, ili n a neko drugo pogodno skriveno mesto. Prekidač P a m ora biti vezan ispred dugm eta za sirenu. Prilikom o tv aran ja vrata, p ri uključenom prekidaču Pa dejstvuje sirena koja će raditi sve dotle dok se ne isključi Pa, odnosno zatvore vrata. Ukoliko je sirena vezana iza ključa za paljenje Pp (si. 14.1b) treb a sirenu priključiti ispred Pp, što zahteva prevezivanje sirene sa tačke a na tačku b (na slici tačkasta veza). Po­ vezivanje Pa sa P 1/P 2 izvodi se kao na si. 14.1a. E legantnije rešenje je ugrađivanje relea Re prem a si. 14.1c. Sirena se n ap aja preko radnog kontakta k relea. K ada rele nije uključeno, kotva nije privučena i kontakt k je u položaju »1« i sirena može da radi samo ako je P p zatvo­ reno. Ako se otvore v ra ta rele privlači kotvu k koja dolazi u položaj »2« i sp aja sirenu ispred Pp, tako da će sirena dejstvovati i kod izvađenog ključa za paljenje. Kao re le dolazi u obzir tip PR15, Iskra, naveden u tački 11.5. 122

Si

SI. 14.1 Postoje i zaštitni uređaji koji re ag u ju pri naginjanju kola na jednu ili dru g u stranu, pa čak i p ri jačem vetru. U elek­ tričnom pogledu u ređ aj je izveden prem a si. 14.1a, a n a mesto prekidača P1 u g rađen je prekidač koji se zatvara p ri nagi­ n jan ju kola, bilo sa živom, ili u obliku klatna. P rem a si. 14.ld može se sagraditi takav prekidač-klatno. U lim enu k u tiju orijentacionih dim enzija prem a skici, izolovano je zavrtnjem M4 pričvršćeno klatno, izrađeno od ta n ­ kog opružnog lim a širine 10—12 mm. Na k ra ju klatna je zanitovana m ala olovna plom ba a po potrebi mogu doći i dve kao na skici. Sa bočne strane k u tije izbušimo dve rupe 0 5 m m i zaiemimo dve navrtke M4. Sa 2 zav rtn ja M4 pode123

simo potrebni razm ak, od 0,5—1 mm sa svake strane klatna, da klatno ostvari ko n tak t pri naginjanju kola. Radi trajn ijeg kontakta treb a na k latnu zanitovati platinsko dugm e kao na skici. Na dnu k u tije izbušimo dve rupe 0 5 mm radi pričvršćenja ku tije u vozilu. Z avrtanj u vezi sa klatnom spojimo sa onim kontaktom prekidača P1 sa si. 12.1a, koji nije u vezi sa masom. P reko bočnih zavrtnjeva, koji su u vezi sa masom vozila, zatvara se kolo struje kao prilikom otvaranja vrata. 14.1a. Električna zaštita sa elektrolitičkim

kondenzatorom

Jednostavnu zaštitu možemo napraviti na taj način što prekidaču p aljen ja P pored postojećeg kondenzatora C ve­ žemo još paralelno jedan elektrolitički kondenzator od 10 nF, radnog napona do 400 V. Ovaj će kondenzator onemogućiti brzi porast stru je u prim aru bobine prilikom uključivanja i nagli pad stru je kod isključivanja, a time će se sm anjiti i visoki napon na sekundarnoj strani, tako da na svećicama

SI. 14.1a

124

neće doći do varnice. Zaštita se ak tiv ira prekidačem P a (si. 14.1a), koji je zatvoren samo kad treb a zaštititi vozilo od krađe. Prekidač P a m ontira se na nekom skrivenom m estu u vozilu i kao što se iz šeme vidi jedan je kraj u vezi sa + po­ lom elektrolitičkog kondenzatora, a drugi (tačkasta veza) dolazi ili na prik lju čak 1 bobine B, ili na prekidač P. 14.2. E lektronska zaštita — 1. varijanta Kod ove v arija n te uključuje se sirena prilikom pokušaja paljenja m otora zatvaranjem prekidača za paljenje Pp. Si­ rena se posle 20—40 sekundi sam a isključuje. E lektronika se sastoji iz dva tranzistora, nekoliko RC elem enata i relea napred navedenog tipa. Ovi se delovi m on­ tira ju na pertinaks pločici 50X100 mm, koja se pričvrsti ispod instrum ent-table u kolima. Preklopnik P r, kojim se aktivira zaštita, skriveno se m ontira u kolima. Od radnog kontakta r relea Re vode dve žice (IV i V) do kontakta dugm eta DS na volanu, kojim se norm alno uključuje sirena Si. Preklopnik P r priključen je izm eđu bobine B i prekidača P na razvodniku. P ertinaks pločica sa 5 žica I—V povezuje se sa instalacijom u kolima. Način rada je sledeći: u položaju »1« preklopnika zaštita je isključena, ali em itor tranzistora TI vezan je preko R1 za plus pol, a baza preko R4 i R6 dobija takvu polarizaciju da T I provodi, pa se kondenzator C puni preko TI, R1 iz akum ulatora. Ovo dovodi preko R5 do provođenja tranzistora T2, ali u kolu kolektora još nem a stru je je r je tačka »2« još bez napona. P rebacivanjem preklopnika P r u »2«, zaštita se aktivira. Ako sada neko pokuša da drugim ključem za paljenje zatvori kontakt Pp, kolektor T2 dobija napon, rele privlači kotvu, i k o ntakt r uključuje sirenu. Istovrem eno dobija i baza TI preko R4 pozitivan napon koji blokira TI te prestaje dalje punjenje kondenzatora. K ondenzator C počinje da se prazni preko R2, R3 i R5 i putanje baze — em iter od T2. Kad 125

+12 V

i » * ' ■ napon na C opadne ispod određene vrednosti, blokira se i T2, rele otpusti kotvu, i sirena p restaje da radi. Otpornikom R2 reguliše se vrem e pražnjenja konden­ zatora (a tim e i rad sirene) u in terv a lu od 20—40 sekundi. 14.3. E lektronska zaštita — 2. varijanta U ovom slučaju uključuje se sirena otvaranjem v ra ta ili dizanjem haube. Šema elektronskog dela dosta je slična prethodnoj v arijan ti. Tačkasto uokvireni delovi dolaze na pločicu koja se m ontira u kolima. P riključci I—V povezuju se sa instalacijom u kolima. Način rada: Prekidačem P a koji se skriveno m ontira izvan kola ak tiv ira se zaštita. O tvaranjem v ra ta za tv araju se prekidači P1 i P2 unutrašnjeg svetla, a tim e se kondenzator C puni preko R1 i D l što dovodi do provođenja TI. Usled pada napona n a R4 postaje preko R6 pozitivna baza tra n ­ zistora T2, koji zbog toga provodi i uključuje rele Re, koje zatvara k o ntakt u i uključuje sirenu Si. Dovoljno je lcratkovrem eno otv aran je v ra ta da se ak tiv ira sirena. 126

+ 12^

DSf— DUD2 =D3= BA 519 Svi R 5 nag* 1/4W, Pobuda Re 200-1000/1 T1= BC177 T2=BC107B

SI. 14.3

Sirena će ostati uključena i po za tv aran ju vrata, sve do­ tle dok se ne isprazni kondenzator C preko R2 i R3, je r dotle će i TI i T2 da provode. Ovo će tra ja ti oko 30 sekundi, posle čega rele otpušta kotvu i sirena se isključuje. Dioda D2 sa R5 obezbeđuje blokiranje tranzistora T I po ispražnjenom kondenzatoru C, a D3, paralelno vezano nam otaju relea spre­ čava pojavu indukovanih većih napona u nam otaju (a tim e i n a kolektoru T2), prilikom prekida kolektorske struje. N aj­ zad dioda D l sprečava pražnjenje kondenzatora preko sija­ lice S. Ukoliko se v ra ta ponovo otvore ponovo će zasvirati si­ rena a ako ostaju v ra ta stalno otvorena, kondenzator C se stalno dopunjava i sirena će stalno biti uključena. Namesto prekidača na vratim a, mogu se koristiti (kao u tač. 14.1) i prekidači ispod haube. Kako je obično sirena vezana u kolim a iza prekidača za p aljen je Pp kao na si. 14.1b, potrebno je vezati sirenu u kolim a ispred prekidača, p rem a si. 14.1c, bez upotrebe dodatnog relea. 127

14.4. Elektronska zaštita — 3. varijanta Ova se zaštita od prethodne razlikuje po tom e što uk lju ­ čuje sirenu tek 3—5 s po o tvaranju vrata, a sirena se ne isključuje sama, tek po isključivanju alarm nog prekidača Pa. Zaštita rad i n a sledeći način, si. 14.4: Z atvaranjem p re­ kidača Pa, počinje da se puni kondenzator C3, p a rele R el kratkovrem eno privlači dok se ne napuni C3, zatim otpusti, te se m irni ko n tak t r 'l opet zatvori. Napon sa C3 preko D i R1 dolazi do baze tranzistora T i isti blokira. K ada se otvore v rata (dovoljno je i kratkotrajno) zatva­ ra se na v ratim a kontakt P l, rele Re2 se pobudi preko otpor­ nika R2 i m irnog kontakta r 'l. Oba radna kontakta relea Re2 r'2 i r"2 se zatvaraju. K ontakt r'2 drži rele i po zatva­ ra n ju v ra ta (kada se P l otvara). S ada počinje da se puni Cl preko R1 i radnog kontakta r'2. Napon baze tranzistora pos­ taje sve negativniji i posle 2—5 sekunde T provodi i uk lju ­ čuje rele R el. R adni ko ntakt r " l uključuje sirenu, a m irni kontakt r 'l se otv ara (prelazi n a šem i u drugi položaj) i rele R el se drži preko r 'l, D i r'2.

128

Sirena ostaje uključena sve dok se ne isključi Pa. Od vrem enske konstante C1R1 zavisi kada će stupiti u dejstvo sirena po o tv aran ju vrata. Prom enom vrednosti Cl ili R1 naviše ili naniže, vrem e se može produžiti ili skratiti. K on­ denzator C2 paralelno vezan nam otaju Re2 sprečava naglo privlačenje kotve p ri o tv aranju vrata. Oba relea im aju otpor­ nost pobude 200—500 £2, u obzir dolazi rele P r 15 od Iskre. Kao tranzistor dolazi u obzir svaki NF tranzistor, na pr. AC551 do 555. A larm ni prekidač P a m ontira se na skriveno mesto izvan kola, a uključuje se kod zatvorenih vrata. Za P1 koristi se prekidač kojim se pali svetio u kolim a p ri otvaranju vrata. V rednost R1 zavisi od napona akum ulatora, ako je on 12 V, R1 je 4,7 kQ a kod 6 V, je R1 2 k£2. 14.5 Elektronska zaštita — 4. varijanta Jed an jednostavan način sastoji se u prim eni prekidača, kojim se prekida s tru ja u kolu p rim ara bobine, pa utiskiva­ njem ključa za paljenje, kola se ne m ogu upaliti. Taj prekidač je negde skriven u kolim a i vozač p ri napuštanju kola p re b a­ cuje prekidač tako da »pozajmljivao kola« ne može upaliti mo­ tor. P ri povratku, vozač m ora prethodno opet da uključi p re ­ kidač da bi mogao da upali kola. Slaba stran a ovog sistem a je u tome, što vozač ne srne da zaboravi da isključi i uključi skriveni prekidač. Prim enom elektronike sistem se utoliko usavršava, da otpada intervenci­ ja vozača. Električno rešenje vidimo na si. 14.5a. Umesto napred pomenutog prekidača u kolu bobine došao je radni kontakt rerelea Re kojim se prekida kontakt 1—2. P rilikom utiskivanja ključa za p aljenje SI i njegovog daljeg okretanja dolazi do po­ k retan ja m otora od startera, ali m otor se neće upaliti, je r je otvoren kontakt 1— 2, pošto elektronika još ne dejstvuje. Ako dodirnem o prstom dodirni ko n tak t TAP dolazi do p ro ­ vođenja tranzistora T I, preko njega do provođenja D arlington 0 E lektronika u autom obilu

120

SI. 14.5a

spoja T2/T3 i do privlačenja relea Re i zatvaranja kon takta rea i reb. P rv i zatv ara 1—2 i omogućuje startovanje m otora pri okretanju ključa SI, a drugi drži privučen rele ako se otpusti p rst sa dodirnog kontakta TAP. Rele otpusti tek kada se izvuče ključ SI. Ako posle ponovo želimo da upalim o m otor, moramo ponovo da prstom dodirnemo TAP, pošto prethodno utisnem o ključ SI. Za TI možemo uzeti tranzistor BC177 ili BC212, a za T2, BC107 ili BC171. Sa R3/C2 preko povratne sprege C l sprečavam o da napon­ ski skokovi iz autom obilske električne instalacije utiču na TI. Ovakvi naponski skokovi potiču od rada ventilatora, brisača stakla, ili drugih uređaja, koji su u radu pre privlačenja relea. D odirni k o n tak t TAP može se napraviti po ličnom ukusu. Prim er za izradu prikazan je n a si. 14.5b, gde su date dve varijante. Po prvoj v arijanti tre b a iseći od kalajisanog lima (od k utije konzerve) debljine 0,3 mm dva kom ada (leva strana si. 14.5b), čije krake treb a saviti pod pravim uglom. Od pertinaks-ploče debljine 2 mm isečemo kom ad 25X40 mm, izbušimo otvore i uvučem o krake oba lima, tako da izm eđu limova 130

ostane razm ak od 1 mm. K rake još jednom savijem o i zalemimo dovodne žice i dodirni kontakt TAP je gotov. Po drugoj v a rija n ti uzimamo 2 pritiskivača (»rajsnadle«) kakvi se koriste za pričvršćivanje crtaće h artije na tabli, tu r­ pijom ostružemo ivicu glave do 1 m m (desna strana si. 14.5b). Na pertinaks ploči izbušimo n a potrebnom razm aku dve rupe tako, da kada u n jih utisnem o pritiskivače dođu glave na raz­ m ak od 1 mm. Sa zadnje strane zalem im o dovodne žice. Tako izrađen dodirni kontakt sa 2 zav rtn ja m ontiram o na skriveno, ali lako pristupačno mesto u kolima. Elektronske delove sa releom m ontiram o na pertinaks-pločicu, koju, zaštićenu plastičnom kutijom , pričvrstim o blizu bobine u vozilu. Kao rele možemo uzeti Iskrin tip PR53, za 12 V koji ima 3 preklopna kontakta za stru ju od 5 A. Dva kontakta vežemo paralelno da bi dobili 10 A, što ćemo koristiti kao kontakte rea u šemi, a treći, kao reb. Ako upotrebim o neko drugo rele, tre b a pertinaks-ploču sa releom tako posta­ viti i p ričvrstiti u kolima, da ne bi slučajno usled vibracije u kolima, došlo do ra sta v lja n ja kontakta, što bi tren utno p rek i­ dalo rad bobine.

SI. 14.5b

131

Rele PR53 im a nožice i utiskuje se u odgovarajuće posto­ lje. Ako kola ostavim o u servisu radi opravke, izvadićemo rele iz postolja i komadom žice (iste debljine kao što su nožice relea) prem ostiti one dve čaure na postolju, koje idu sa rea i kojima premostimo kontakte 1—2. kako bi stalno bio uključen p rim ar­ ni nam otaj bobine. 14.6. E lektronska zaštita — 5. varijanta Zaštita je uključena izm eđu prekidača paljenja Pp (tačka 1) i pobude relea startera (tačka 2). Em iter tranzistora vezan je preko pobude relea Re i pobude relea sta rte ra za m a r a kolektor za + 1 2 V, ali ispred prekiuaca paljenja Pp. Ako »pozajmljivao« pokuša da upali m otor okretanjem ključa do­ bij a baza tranzistora preko Pp i R pozitivni potencijal, tra n ­ zistor provodi i kotva K relea uključuje sirenu. S ta rte r se pri tome neće pokrenuti je r je velika otpornost n a red ve­ zanog R, p u tan je baza—em itor i nam otaja relea Re. Istovrem eno puni se i C preko pobude relea startera. Tranzistor ostaje još provodan oko 15 sekundi, dok se kon-

S L 14.6

132

denzator C ne isprazni preko R, p u tan je baza—em itor i po­ bude relea Re, k ad a rele otpusti kotvu i isključi sirenu. Rele je tipa P r 15 od Iskre sa pobudom 200—500 i kontaktom za 3 A (paralelno vezani kontakti). Z aštita je stalno uključena. Da bi vozač mogao da s ta r­ tu je motor, predviđeno je prem ošćenje između tačaka 1 i 2 preko dirke Di, koju m ora da pritisne prilikom startovanja mo­ tora. D irka je skriveno m ontirana u kolima. D irka m ora da ima kontakte dim enzionisane za s tru je do 3 A, a i vodovi do dirke treba da su preseka 1,5 m m 2. Predviđena je još i zaštita preko lep tira (bočnog pro­ zora), ili haube m otora, ili prtljaga, sa m ikroprekidačim a P1 i P2 koji se zatv araju p ri otvaranju leptira, odnosno dizanju haube. Za ovu zaštitu je predviđen alarm ni prekidač Pa, sk ri­ veno m ontiran u kolima, kako bi vozač mogao nesm etano da podigne haubu. 14.7. Elektronska zaštita — 6. varijanta Jednostavan i pouzdan alarm ni uređaj, objavljen u časo­ pisu »Radioamater« l/76, delovaće ako neko kada je uređaj uključen, otvori v ra ta automobila. Može se tako štititi i p rt­ ljažnik i motor dodavanjem prekidača ili korišćenjem već po­ stojećih u p rtljažn ik u P i kod m otora M. A larm ni uređaj se uključuje glavnim prekidačem G. K ada neko nasilno otvori v ra ta zatvoriće se prekidač V i sirena is­ tovremeno zasvira. Ako nepoznati iznenađen sada: a) zatvori v ra ta i pobegne, sirena će svirati i dalje još oko 10— 15 s, što zavisi koliko ste podesili vrem e sviranja, a zatim će se sam a isključiti i neće se više uključivati, osim ako neko ponovo ne otvori vrata. b) ako ostavi v ra ta otvorena i pobegne, tada će sirena da svira sa prekidim a dok vi ne dođete i ne isključite alarm . Prednost ovog alarm nog u ređaja je u tome što se često desi da kada nepoznati otvori vrata, sirena zasvira, i on izne133

SI. 14.7 nađen zatvori v ra ta odmah ne bi li sirena prestala svirati, a pošto ne prestaje on beži. Tako vi m ožda nećete ni čuti sirenu, a vaš će autom obil biti zaštićen, a da vam se ne isprazni a k u ­ m ulator, pregori sirena i probudite čitav komšiluk. Sam i odlučite gde ćete m ontirati glavni prekidač G. T rajanje sv iran ja sirene zavisi od vrednosti R1 i C l. Kao rele Re se može uzeti P r 15—D za 12 V, od Iskre sa k ontak­ tim a za 5A, od kojih je jedan m irni a drugi radni, i nam otajem od 100—300 15. RAZNI ELEKTRONSKI UREĐAJI KOJE PROIZVODI INDUSTRIJA RADI POVEĆANJA BEZBEDNOSTI VOŽNJE I AUTOMATIZACIJE RUKOVANJA VOZILOM Dalji razvoj u konstrukciji elektronskih sistem a za obezbeđenje sigurnosti vožnje ide za tim , da se vozač što više oslobodi brige o stan ju m otora, stan ju samog vozila i stanju p u ta i da elektronika preuzm e sakupljanje i p rerad u infor134

m acija i da tako što više autom atizuje vožnju. Vozača treb a opteretiti samo onim inform acijam a, koje za sada elektronika još nije u stan ju sam a da rešava. Razvoj elektronske autom atizacije naročito je u živom toku u SAD. P rem a prognozi firm e RCA biće do 1985. god. većina vozila snabdevena centralnim elektronskim sistemom, koji će preko raznih detektora i senzora u centralnom računaru odlučivati i preuzeti kontrolu vožnje, stanje m otora i svih in­ stalacija u vozilu i do m aksim um a obezbediti sigurnost vožnje. 15.1. Radar za kontrolu rastojanja između dva vozila Sve je više udesa usled naletanja zadnjeg vozila na p re d ­ n je zbog nedovoljnog rastojanja izm eđu njih, slabe v id lji­ vosti, velike brzine, klizavog puta, ili kom binacije ovih uzroka. N em ačka firm a VDO konstruisala je specijalni radar, kojim treb a da se izbegavaju ovakvi udesi. D istanc ra d ar m ontiran u kolima, zvučnim signalom upozorava vozača, ako je preko­ račio napređ određeno rastojanje od vozila ispred sebe u zavisnosti od brzine vozila i stanja puta. R adar je toliko osetljiv da »vidi« 100—200 m ispred vozila, ili druge prepreke na putu. Ceo uređaj je sastavljen od nekoliko delova m ontiranih u kolima. Na blok šemi, si. 15.1a prikazan ie način ra d a ra ­ dara. U gornjem delu vidimo predajnik, u donjem, prijem nik. G un-oscilator 1 radi n a frekvenciji 9,16 GHz sa kojom rad i i radar. Između oscilatora i rog-antene 2 uključen je Pin-diodni prekidač 3 kojim se 30000 puta u sekundi propusti im puls u tr a ­ jan ju 80 ns. C irkulatorom 4 otklanjaju se sm etnje na oscilator usled refleksije sa diodnog prekidača. R og-antena p rijem nika 5 prim a reflektovani im puls sa prednjeg vozila. Mešač I transform iše ove signale na MF od 160 MHz, radi lakše p rerade u uređaju. Posle toga prosleđuje se signal u logaritam ski i video pojačavač 6. Da bi se osigu­ rala stabilnost frekvencije oscilatora od 9,42 GHz za m ešanje u prijem niku, uzim a se deo izlaznog signala preko 10 dB-sprege 135

7, koji se sa signalom od 9,42 GHz vodi u mešač II, u kom e se m ešanjem oba signala dobija nov signal koji se posle pojačava­ n ja u VF pojačavaču 8 vodi u diskrim inator 9. Iz diskrim inatora se dobija regulacioni napon za korekciju frekvencije od 160 MHz u slučaju odstupanja frekvencije oscilatora za 9,42 GHz. Dalja p re rad a signala vrši se u posebnom delu, koji se sastoji iz prigušivača bliskih prep rek a 10 (ptice, lišće, kom a­ dići hartije), vrem ensko-naponskog pretvarača 11 i računara 12. Signal iz logarit. pojačavača 6 vodi se prvo u naponski kom parator 13, koji daje neki izlazni napon, ako ulazni napon prelazi vrednost referentnog napona u kom paratoru. Iz n a­ ponskog kom paratora signal dalje ide u vrem ensko naponski pretvarač, a odvode u računar 12. 136

Prigušivač bliskih prepreka radi sa generatorom re fere n t­ nog napona 10, čiji napon opada sa vrem enom , si. 15.1b. Ovim generatorom u p ra v lja ta k te r 14. Z adatak prigušivača bliskih p rep rek a je da priguši reflektovane trenutne lažne im pulse bliskih predm eta, kao što su gomilice lišća, komadići h artije kraj puta, koji su jak i zbog blizine, a ne predstavljaju opas­ nost. Opasnost su dalja vozila, čiji je reflektovani signal zbog veće udaljenosti m anji. Na si. 13.1b vidimo lažni jači signal, reflektovan od predm eta blizu antene i slabi signal reflektovan od p rep rek e koja p redstavlja opasnost. R efe­ ren tn i napon na m alom rastojanju je veliki i prigušuje lažni impuls, dok na većem rastojanju toliko opada da slabi im puls probija i on se registruje. Sa vrem ensko-naponskim pretvaračem 11 određuje se tren u tn o rastojanje prednjeg vozila. Izlazni napon iz napon­ skog kom paratora 13 i napon iz ta k tera 14 odvode se u vrem ensko-naponski p retvarač, iz kojeg se dobij a napon propor­ cionalan vrem enu, dakle m erilo za rastojanje. Ovaj se napon vodi u raču n ar 12, u kome se diferenciranjem dobij a brzina približavanja p rednjem vozilu. Posebni brzinom er 15 odre­ đuje brzinu samog vozila i ta se inform acija predaje ra ču ­ nam . Kako još ne postoji posebni senzor za određivanje

Sl. 15.1b

137

stanja puta (suvo, vlažno, led), to se taj podatak unapred određuje pritiskom odgovarajuće dirke na instrum ent tabli 16. Iz dobivenih inform acija raču n ar određuje razm ak si­ gurnosti od prednjeg vozila. Ako je taj razm ak prekoračen sleduje akustički signal upozorenja preko zvučnika 17. Uko­ liko se sm anjuje razm ak signal je sve jači. D alja ispitivanja idu na to da se sm anji m ogućnost da ra d ar reaguje na lažne prepreke (lišće) na ivici puta. Pobolj­ šanje u tome je oštrije usm eravanje antene i upotreba veće radne frekvencije. M eđutim veća rad n a frekvencija više je podložna u ticaju kiše, vlage ili m agle na rasprostiranje ta ­ lasa. Uzimajući u obzir sve radne uslove dolazi se do opti­ m alne frekvencije od 18 GHz. U ređaj je prikazan n a Među­ narodnoj auto izložbi 1973. u F ra n k fu rtu i sada je u daljem usavršavanju. 15.2. Im pulsni ra d ar razvijen od AEG — T elefunken Noviju savršeniju verziju sličnog ra d ara razvio je AEG — T elefunken u saradnji sa firm om Boš. R adar rad i kao im­ pulsni ra d ar na 35 GHz sa razdvojenim emisionim i prijem ­ nim antenam a, sm eštenim nad branikom ispred hladnjaka. P rijem ni em isioni deo p red stav lja sa antenskim reflektornim sistem om kom paktnu celinu, koja je Zaštićena od vlage i prljavštine. O setljivost sistem a je tolika da n a rastojan ju od 60 m identifikuje predm et veličine kofera, n a 70 m rasto jan ja trougao opasnosti sa kola, na 90 m »vidi« osobu, n a 250 m putničko, a na 300 m teretno vozilo. I ovaj je sistem u daljem usavršavanju. 15.3. D istanc-radar razvijen od firm e SEL Ovaj ra d ar je konstruisao SEL u saradnji sa firm om D aim ler Benz. Sistem radi na opsegu 35 GHz sa 'FM m odu­ lacijom (FM — CW radar) i im a neke prednosti u pogledu 138

usm eravanja, a tim e i otkrivanja i razlikovanja pojedinih predm eta na putu. U blok-šem i (si. 15.3) prikazan je princip rada. Podaci sa ra d a ra o trenutnom rasto jan ju prepreke Rt na p u tu i relativnoj brzini Vrel dovode se sa brzinom Vv sopstvenog vozila sa podacim a o stanju puta Stp u specijalni računar sigurnosti, koji određuje razmak sigurnosti Rs i taj razm ak upoređuje sa trenutno izm erenim rastojanjem Rt. Ukoliko je Rt m anje od Rs sistem daje optičku i akustičku signalizaciju vozaču da sm anji brzinu vozila. Za obradu po­ dataka prim enjuje se u računaru m ikroprocesor. Većina elektronskih sklopova ovog radarskog sistem a izvedena je u integrisanoj tehnici. Sistem je od 1975. u ispitivanju i u daljem usavršavanju. Očekuje se serijska izrada sistem a i njegova prim ena u vozilima početkom 1980.

SI. 15.3

15.4. Distanc-radar sa infracrvenim zracima razvijen od fir­ me BOŠ U odnosu na gore opisane sistem e ovaj ra d ar radi sa infracrvenim (u daljem tekstu IC) zracim a. Princip rada. N a zadnjem vozilu V2 (si. 15.4a) nalazi se I C predajno-prijem ni uređaj, koji em ituje usm erene IC zrake. O dbijeni zraci sa prednjeg vozila VI stižu do IC prijem nika vozila V2, i na osnovu vremenskog razm aka emitovanog i p ri-

139

Prigušivač bliskih prepreka radi sa generatorom re fere n t­ nog napona 10, čiji napon opada sa vrem enom , si. 15.1b. Ovim generatorom u p ra v lja ta k te r 14. Z adatak prigušivača bliskih p rep rek a je da priguši reflektovane trenutne lažne im pulse bliskih predm eta, kao što su gomilice lišća, komadići h artije kraj puta, koji su jak i zbog blizine, a ne predstavljaju opas­ nost. Opasnost su dalja vozila, čiji je reflektovani signal zbog veće udaljenosti m anji. Na si. 13.1b vidimo lažni jači signal, reflektovan od predm eta blizu antene i slabi signal reflektovan od p rep rek e koja p redstavlja opasnost. R efe­ ren tn i napon na m alom rastojanju je veliki i prigušuje lažni impuls, dok na većem rastojanju toliko opada da slabi im puls probija i on se registruje. Sa vrem ensko-naponskim pretvaračem 11 određuje se tren u tn o rastojanje prednjeg vozila. Izlazni napon iz napon­ skog kom paratora 13 i napon iz ta k tera 14 odvode se u vrem ensko-naponski p retvarač, iz kojeg se dobij a napon propor­ cionalan vrem enu, dakle m erilo za rastojanje. Ovaj se napon vodi u raču n ar 12, u kome se diferenciranjem dobij a brzina približavanja p rednjem vozilu. Posebni brzinom er 15 odre­ đuje brzinu samog vozila i ta se inform acija predaje ra ču ­ nam . Kako još ne postoji posebni senzor za određivanje

Sl. 15.1b

137

stanja pu ta (suvo, vlažno, led), to se taj podatak unapređ određuje pritiskom odgovarajuće dirke na instrum ent tabli 16. Iz dobivenih inform acija raču n ar određuje razm ak si­ gurnosti od prednjeg vozila. Ako je taj razm ak prekoračen sleduje akustički signal upozorenja preko zvučnika 17. Uko­ liko se sm anjuje razm ak signal je sve jači. D alja isp itiv an ja idu na to da se sm anji m ogućnost da rad ar reaguje na lažne prepreke (lišće) na ivici puta. Pobolj­ šanje u tome je oštrije usm eravanje antene i upotreba veće radne frekvencije. M eđutim veća radna frekvencija više je podložna u ticaju kiše, vlage ili m agle na rasprostiranje ta ­ lasa. Uzim ajući u obzir sve radne uslove dolazi se do opti­ m alne frekvencije od 18 GHz. U ređaj je prikazan na M eđu­ narodnoj auto izložbi 1973. u F ra n k fu rtu i sada je u daljem usavršavanju. 15.2. Impulsni radar razvijen od AEG — Telefunken Noviju savršeniju verziju sličnog ra d ara razvio je AEG •— Telefunken u sarad n ji sa firm om Boš. R adar rad i kao im­ pulsni ra d ar na 35 GHz sa razdvojenim emisionim i prijem ­ nim antenam a, sm eštenim nad branikom ispred hladnjaka. P rijem ni em isioni deo p red stav lja sa antenskim reflektornim sistem om kom paktnu celinu, koja je zaštićena od vlage i prljavštine. O setljivost sistem a je tolika da n a rastojan ju od 60 m identifikuje predm et veličine kofera, n a 70 m rastojan ja trougao opasnosti sa kola, na 90 m »vidi« osobu, n a 250 m putničko, a na 300 m teretno vozilo. I ovaj je sistem u daljem usavršavanju. 15.3. Distanc-radar razvijen od firme SEL Ovaj ra d a r je konstruisao SEL u saradnji sa firm om D aim ler Benz. Sistem radi na opsegu 35 GHz sa FM m odu­ lacijom (FM — CW radar) i im a neke prednosti u pogledu 138

usm eravanja, a tim e i otkrivanja i razlikovanja pojedinih predm eta na putu. U blok-šem i (si. 15.3) prikazan je princip rada. Podaci sa ra d a ra o trenutnom rastojanju prepreke R t na p u tu i relativnoj brzini Vrel dovode se sa brzinom Vv sopstvenog vozila sa podacim a o stanju p u ta Stp u specijalni raču n ar sigurnosti, koji određuje razmak sigurnosti Rs i taj razm ak upoređuje sa trenutno izm erenim rastojanjem Rt. Ukoliko je Rt m anje od Rs sistem daje optičku i akustičku signalizaciju vozaču da sm anji brzinu vozila. Za obradu po­ dataka prim enjuje se u računaru m ikroprocesor. Većina elektronskih sklopova ovog radarskog sistem a izvedena je u integrisanoj tehnici. Sistem je od 1975. u ispitivanju i u daljem usavršavanju. Očekuje se serijska izrada sistem a i njegova prim ena u vozilima početkom 1980.

SI. 15.3

15.4. Distanc-radar sa infracrvenim zracima razvijen od fir­ me BOŠ U odnosu n a gore opisane sistem e ovaj rad ar radi sa infracrvenim (u daljem tekstu IC) zracim a. Princip rada. N a zadnjem vozilu V2 (si. 15.4a) nalazi se IC predajno-prijem ni uređaj, koji em ituje usm erene IC zrake. O dbijeni zraci sa prednjeg vozila VI stižu do IC prijem nika vozila V2, i na osnovu vremenskog razm aka emitovanog i pri­

139

jem nog signala m eri se rastojanje R između oba vozila i v re­ m enska prom ena d R /d t tog rastojanja. Na osnovu sopstvene brzine v2 m eri se i brzina prednjeg vozila v i po obrascu: v i — v2 + d R /d t Analogni raču n ar određuje kritični razm ak Rk izm eđu vo­ zila iz sledećih podataka: v i, v2, usporenja kočenja k l i k2 oba vozila i vrem ena reakcije t.

SI. 15.4a

Ukoliko je trenutno rasto jan je R m anje od kritičnog Rk daje uređaj optički i akustički signal upozorenja. Na taj način se subjektivna procena rastojanja vozača zam enjuje objektiv­ nom procenom rad ara i tako se odstranjuje najveći uzrok udesa usled n aletan ja zadnjeg na prednje vozilo. Najveći kritički razm ak nastaje ako se vozilo približava prednjem vozilu koje stoji u m estu. Ako je brzina zadnjeg 140

vozila v2 = 200 k m /h a usporenje kočenja k2 iznosi 5 m /s2, dolazimo do kritičnog razm aka Rk = 110 m. Uređaj je predvi­ đen za najm anji dom et od 120 m. Da bi se prednje vozilo »uhvatilo« i na krivinam a m ora da je ugao »hvatanja« u re ­ đaja ± 2 °. IC snop snage oko 200 mW daje predajnik sa BaAs dio­ dom, m odulisan frekvencijom od 415 kHz. Paraboličnim ogledalom prečnika 45 mm koncentrisu se IC zraci i usm eravaju ka prednjem vozilu. Odbijeni IC zrak sa prednjeg vozila koncentriše se optikom prečnika 18 m m na IC prijem niku sa PIN-foto-diodom.

SI. 15.4b

Kako se meri rastojanje R. R astojanje R m eri se prema si. 15.4b gde je prikazana m odulacija emitovanog i prim lje­ nog odbijenog IC zrak a (si. 15.4b). Zbog vrem ena rasprostiranja zraka kasni m odulacija odbijenog zraka u prijem niku za ugao (pa. U poređivanjem n u ltih prolaza obeju m odulacija dobija se četvrtasti napon Uao, čija je srednja vrednost Ua. Za ovo se koriste razna logička kola, lim iteri i dubokopropusni filtri. 141

Kako se srednja vrednost jednosm ernog napona Ua men ja po jednoj periodičnoj funkciji, javlja se napon Ua na izlazu dubokopropusnog filtra više puta. Da bi se izbegla višeznačnost napona Ua, uzima se srednja vrednost za Ua u prvoj; poluperiodi, a to odgovara rasto jan ju prepreke Ro od 120 m. Na taj način se napon Ua od stvarne prepreke (vozila) jasno razlikuje na udaljenosti 0—120 m od drugih lažnih prepreka 2Ro, 3Ro koje su na udaljenosti preko 120 m. Sve se ovo pos­ tiže u posebnim logičkim kolima, si. 15.4c.

SI. 15.4c

Blok-šema celog uređaja. Na emisionoj strani oscilator 9, m odulisan sa 415 kHz, preko VF pojačavača 8, pobuđuje emisionu GaAs diodu, koja zrači IC svetlost, koja se paraboličnim ogledalom 7 usm erava ka prednjem vozilu. O dbijena svet­ lost sa prednjeg vozila pada na optiku, koaksijalno sm eštenu prem a ogledalu. Optika IC zrak koncentriše na PIN foto-diodu prijem nika 1. P rijem n i signal se dalje pojačava u VF pojačavaču 2, zatim ide u mešač 3 za prom enu učestanosti, pa se u MF stepenu 4 dalje pojačava, odakle ide u lim iter 5 i regulacioni pojačavao 6. Sa predajne strane deo svetlosnog zraka odvodi se jednim svetlosnim vodom u referentni kanal, koji se sastoji iz istih

142

sklopova (1', 2', 3 ' , 4', 5' i 6') kao na prijem noj strani. U logičkon kolu 11 dobi ja se napon Ua faznog pom aka oba signala, koji po prolazu kroz niskopropusni filtar 12 daje merilo o rasto jan ju R. Posle diferenciranja ovog signala u stepenu 13 dobij a se razlika brzina vozila v i —v2. B rzinu vozila v2 određuje po­ sebni brzinom er 14. U računaru 15 obrađuju se podaci v2, v i—v2, iz kojih se dobija podatak o kritičnom rastojanju Rk. Ovaj se podatak upoređuje sa R podatkom u kom paratoru 18. Zatim se u logičkim kolim a 16, 17 i 19 obrađuju podaci o faz­ nom pom aku
15.5. A la r m n i u r e đ a j za k o n tr o lu b rz in e v o ž n je

Alarmni uređaj »Tempo-control«. A larm ni uređaj »Tempo-control« konstruisan od proizvođača ITT grupe za sastavne delove, predviđen je za ugradnju u vozilu i upozorava vozača akustičkim signalom ako prekorači brzinu vožnje, koja je na uređaju program irana. Uređaj se sastoji iz tri delà: senzora, koji se fiksira za tahom etar u kolima, elektronskog delà u vidu m ale ku tije i p riključnih kablova. Na uređaju se sa tri dirke mogu pro g ram irati tri brzine na koje treb a uređaj da reaguje. Princip rađa. Senzor sadrži dva kalem a sa gvozdenim jez­ grom si. 15.5a. Senzor se nalepljuje na pogodno mesto sa spoljne strane kućišta tahom etra, čiji presek vidimo na si. 15.5b. Gipka osovina pokreće perm anentni m agnet i prilikom okre­ tanja m agneta indukuju se u m etalnom zvonu vrtložne struje usled čega dolazi do zaokretanja zvona. S piralna opruga (na slici se ne vidi) ne dozvoljava o brtanje zvona, već samo zao-

Sl. 15.5a, b

kret, koji je utoliko veći, ¡što je brža rotacija m agneta. Ka­ zaljka pričvršćena na zvonu na skali pokazuje broj o b rtaja mo­ tora, ili brzinu k re ta n ja vozila. 144

Prilikom o k retan ja m agneta indukuje se u kalem u senzora naizm enični napon, koji je proporcionalan broju ob rtaja m agneta. Taj se napon dalje pojačava u elektronskom delu, si. 15.5c u operacionom pojačavaču O PI. Iza O PI sleduje uobličavač im pulsa sa T1/T2. Potenciom etrom P1 podešava se vrem enska konstanta člana za diferenciranje C6, P l, R l l ako je u tisn u ta jedna od program skih dirki I—III. T ranzistor T3 provodi dok nem a ulaznih signala. N egativni im pulsi iz člana za diferenciranje b lo k iraju T3, a vrem e blokiranja zavisi od položaja P l, tj. vrem enske konstante.

SI. 15.5c

D rugi operacioni pojačavač OP2 ra d i kao kom parator i zatvoren je dok provodi T3, jer je njegov » + « ulaz preko T3 na napon O. Ulaz »— « preko razdelnika R1/R2 dolazi n a po­ lovinu napona nap ajan ja. Za vrem e dok je T3 blokiran, ra ste napon na » + « ulazu prem a vrem enskoj konstanti R12/C7, a kada T3 provodi, opada prem a konstanti R13/C7. N a » + « ulazu se p ojavljuje testerasti napon sa strm im porastom i bla­ gim padom. Ukoliko brzina vozila raste biće veća frekvencija testerastog napona, a kako se C7 ne može dovoljno da is­ prazni, ra ste sre d n ja vrednost napona n a » + « ulazu. Ako 10 E lektronika u autom obilu

145

napon na » + « ulazu dostigne određenu vrednost, provodi OP2 i na izlazu se pojavljuje pozitivni napon. D irkam a I—III oda­ bere se brzina vozila pri kojoj kom parator OP2 postaje p ro ­ vodan. Plus napon sa izlaza OP2 preko R16 dovodi do provođenja T4, preko kojeg dobija napajanje bloking-oscilator T5 koji napaja m alu slušalicu i daje akustički signal kad vozilo dođe do granice brzine. U blizini granice alarm se ponavlja u raz­ m aku od 1 Hz, i sa prekoračenjem brzine povećava se učestanost alarm a. M ontaža i reglaža uređaja. U ređaj se m ontira ispod instru m en t-tab le u vozilu, a senzor se spol ja nalepljuje na ku­ ćište tahom etra. Opitom pri vožnji sa brzinom oko 70 km /h nađe se najpogodnije mesto na kućištu za senzor da napon u mernoj tački MT1 bude iznad 400 hV. Sada utiskivanjem dirke I sa P1 podešavam o n ajm anju brzinu alarm a. D ruge dve veće brzine podešavaju se dirkam a II i III i potenciom etrim a P2 i P3. Jačin a tona se podešava potenciom etrom P4 prem a šumu u vozilu. U ređaj troši u m iru oko 0,2 W. Ako želimo da ga isklju­ čimo iz ra d a tre b a pritisnuti obe dirke II i III čime se isklju­ čuje napajanje. 15.6. Alarmni uređaj sa digitalnim kolima I Za razliku od prethodnog u ređ aja ovaj radi sa digitalnim kolima. Iz blok-šem e si. 15.6a vidim o da se im pulsi iz induk­ tivnog senzora dobijeni iz tahom etra, pojačavaju u pojačavaču, zatim se odbrojavaju u brojaču, u kome se unapred dir­ kam a određuju granične brzine od 10, 20, 40 i 80 km. U brojač se dovode još i im pulsi iz vrem enskog kola. Ako se prekorači program irana b rzina uključuje se ton-generator koji daje aku­ stički alarm . P rincipijelna šema si. 15.6b i dijagram pojedinih impulsa, si. 15.6c pokazuju način rada uređaja. Kao senzor služi kalem 146

SI. 15.6a

telefonskog adaptera, p rilepljen na tahom etar. Im pulsi iz senzora pojačavaju se u T I—T3. Č etvrtasti im pulsi A iz T3 p re ­ tv a ra ju se u igličaste im pulse B (si. 15.6c) u kolu 74121. F re k ­ vencija ovih im pulsa proporcionalna je broju o brtaja tahom etra i predstavlja m erilo za brzinu vozila. Im pulsi B in v ertu ju se u im pulse F preko 1/4 NOR kola 7402, a zatim se odbrojavaju u brojaču 74193. Od m om enta odbrojavanja im pulsa F, dobijaju se iz vrem enskog kola (1/2 74123) im pulsi D i G određene dužine. Ovi im pulsi nastaju u

SI. 15.6b

147

m onoflopu 74123 od im pulsa C koji su dobijeni invertiranjem im pulsa B u drugoj četvrtini NOR kola 7402. Istovrem eno sa vrem enskim im pulsom D nastaje u d ru ­ goj polovini m onoflopa 74123 im puls E dvostrukog trajanja. Ovim se drugim monoflopom sprečava ponovno okidanje p r­ vog m onoflopa (vremenskog kola), a dvostruko vrem e obezbeđuje da se vrem ensko kolo oporavi do sledećeg im pulsa sa tahom etra. Sledeći impulsi C tahom etra, pošto je prošlo v re­ me oporavka E, ponovo okidaju vrem enski monoflop koji daje im pulse D. Ovo se dešava sve dok broj im pulsa sa taho­ m etra ne prelazi program iranu brzinu, tj. broj im pulsa koje

8 "1

f ~I

I

"■]....i ... |....!.... |....r f ... r - | ....j....j....|....p -

C . J_____________________________1__ ___

i _______________ riiTiumnjiiijmjiiinjuin___r__ SI. 15.6c

brojač treb a da odbrojava. B rojač se program ira sa 4 dirke kojim a se izlazi brojača »15«, »1«, »10«, »9« spoje n a + 5 V, ili na masu. D rugim parom kontakta dirki uk lju ču je se stabilisani izvor za + 5 V i napon n ap a ja n ja od 12 V. Ako sa tahom etra dolazi veći broj im pulsa B no što je program irano na brojaču, jav lja se n a izlazu brojača prenosni impuls H, koji okida monoflip 1/2 74123 iz kojeg se javlja impuls K i istovrem eno se jav lja akustički alarm L. Ovaj alarm n astaje u m u ltiv ib rato ru sastavljenom od druge polo­ 148

vine NOR kola 7402, čiji se signal I čuje samo dok tra je im ­ puls I. Na mesto zvučnika koristi se m agnetna slušalica. Dok je broj o b rtaja na tahom etru ispod program irane brzine, p.e dolazi do okidanja m onoflopa 74123 i do alarm nog zvuka. M erno vrem e D zavisi od tipa tahom etra i podešava se potenciom etrom P, koji zajedno sa otpornikom od 11,2 k& i kondenzatorom od 47 m ikrofarada čini RC član m onoflopa na ulazu »6« od kojeg zavisi vrem e D. Za TTL kola snižava se i stabilizuje napon iz akum ulatora n a 5 V pomoću T4. T astatu ra za p rogram iranje brzine je takve konstrukcije da se pritiskom jedne dirke pom eraju dva p ara preklopnika. Ako želimo na p rim er graničnu brzinu od 70 k m /h treb a u tis­ nuti dirke za 10, 20 i 40 km. Ukoliko ni jedna dirka n ije u tis­ n u ta uređaj je isključen. 15.7. Regulator

za

održavanje konstantne brzine vozila

Od nedavno se i u Evropi može da nabavi specijalni u re ­ đaj koji se već izvesno vrem e u SAD i serijski ugrađuje: regu­ lator za održavanje konstantne brzine k retan ja vozila. Proiz­ vodi ga zapadnonem ačka firm a VDO pod nazivom »Tempo-

stat«. Radi se i o kom pletu delova koji su prilagođeni svakom tipu vozila. Popularno rečeno u pitanju je »elektronski u p ra v ­ ljana pedala za gas«, koja duža i kraća putovanja čini ne samo kom fornijim i sigurnijim , već i ekonomičnijim. U ređaj vodi raču n a da vozilo, nezavisno od uspona, spu­ sta ili pravca v e tra (prsni ili leđni) održava konstantnu b r­ zinu k retanja, što omogućava znatno sm anjenje psihofizičke napregnutosti, je r više ne postoji potreba za neprekidnom paž­ njom koncentrisanom na održavanje konstantne brzine k re ­ tan ja vozila (sistem: brzinom er-oči-noga-pedala za gas). P o­ što više nem a potrebe za ovakvom koncentracijom , vozač svu svoju pažnju može sada da upravi n a saobraćaj, odnosno na vozila u njegovoj blizini. N aravno i p ri uključenom uređaju, 149

vozač u svakom trenutku, kada nađe za potrebno, može da ubrza ili prikoči. U ređaj se sastoji od četiri dela: generatora frekvencije koji proizvodi signal čija je frekvencija direktno proporcio­ naln a brzini k re ta n ja vozila, zatim elektronskog regulatora, koji upoređuje nom inalnu sa stvarnom brzinom k retan ja vozila, regulatorskog sklopa koji deluje na k a rb u ra to r i ko­ mandnog dela, koji vozač p ri dostignutoj željenoj brzini kre­ tanja vozila uključuje, posle čega kom andni deo autom atski održava izabranu brzinu kretanja. 15.8. Kontrola pojave leda na kolovozu Ovaj u ređ aj na vrem e upozorava vozača o pojavi leda na kolovozu i tako može da spreči eventualni udes usled klizanja vozila. Uređaj rad i na principu m erenja spoljne tem perature. Led se stv ara n a kolovozu obično p ri vlažnom vrem enu kod tem p eratu re u visini b ranika od + 4 ° do 0°C. Svetleća dioda svojim »žm irkanjem« upozorava vozača o m ogućnosti form i­ ra n ja leda na kolovozu i potrebi sm anjenja brzine. U ređaj je naprav ljen sa integrisanim kolom LM3900 i sa još nekoliko RC elem enata. Kolo LM3900 sadrži 4 operaciona pojačavača, od kojih se koriste samo 3. Kao d etek to r tem p erature koristi se PTC otpornik tipa K17, koji n a 20°C im a otpornost od 10 k&. M erenje počiva na m erenju stru je po diferencijalnoj m etodi u operacionom pojačavaču O PI, tako da m erenje ne zavisi od naponskih prom ena, te je nepotrebna naponska stabilizacija iz akum ula­ tora. O tpornik K17 ugrađen je u zaštitnu čauru od plastike, koja se m o ntira na p rednji branik. Drugi pojačavao OP2 radi kao astabilni m ultiv ib rato r čija frekvencija zavisi od vrednosti K17, a OP3 radi kao kom parator sa LED indikacijom . P ri spoljnoj tem peraturi iznad 4°C LED još ne svetli, kod + 4°C počinje LED da trep eri sa frek­ vencijom od oko 1 Hz i ta se frekvencija povećava sa sniže150

SI. 15.8

njem spoljne tem perature, tako da kod + 2 °C dioda stalno svetli. Iz šeme vidimo da se ono malo RC elem enata sa LM3900 može sm estiti na m alu pertinaks-ploču, koja se m ontira iza instru m en t ploče u kolima, a LED postavim o na instrum ent-ploču. Kao LED dolazi u obzir svaki tip. Podešavanje signalizacije vršim o n a sledeći način. Č auru sa K l 7 stavimo u m alu posudu sa vodom i kockicama leda iz frižidera, zajedno sa jednim živinim term om etrom . D odava­ njem leda podesimo tem peraturu vode na 3—4°C. Sada potenciom etrom P dovedemo LED da »žmirka«. D odavanjem leda frekvencija »žm irkanja« će se povećavati, da kod + 1 °C dioda stalno svetli. Dioda m ora da se gasi sa vađenjem K17 iz vode. U slučaju prek id a dovoda K17 dioda će svetleti i kod tem p eratu re + 4°C . Ovo može vozaču koristiti kao kontrola ispravnosti sistem a signalizacije.

151

15.9. S is te m z a d e b lo k ir a n je k o č n ic a

Sistem za deblokiranje kočnica obavezan je u SAD za sva tere tn a vozila. Sistem treba da omogući što m anje klizanje toč­ ko va na kolovozu i da tim e poveća snagu kočenja i sm anji dužinu p u tan je kočenja. Na si. 15.9a vidimo kako zavisi sila kočenja od klizanja. Sila kočenja opada sa blokiranjem točkova (klizanje ukočenog vozila) dok se povećava p u tan ja koče­ nja. Ako se prilikom kočenja povrem eno kočnica k ra tk o tra j­ no pritegne i otpusti, sm anjuje se, kao što pokazuje 15.2b obimna brzina točka r.co, brzina vozila v, a tim e i p u tan ja kočenja, a što je važno, zadržava se kontrola u p ra v lja n ja vo­ zilom.

A utom atika preuzim a to naizm enično pritezanje i otpuš­ tan je kočnice u zavisnosti brzine k re ta n ja vozila. Na si. 15.9c prikazana je hidraulična kočnica sa deblokiranjem kočenja. Rad autom atike je sledeći: Sa un u trašn je strane bubnja za kočenje sm ešten je naročiti senzor 1, koji u zavisnosti brzine vozila daje signal računaru 2. Iz računara se posle obrade , inform acije dobije stru ja za otvaranje (zatvaranje) m agnet­ nih ventila, kojim a se pušta ulje u cilindar za kočenje. Na donjoj granici blokiranja zatvara se ulazni m agnetni ventil 4 i p ritisak u lja (sila kočenja) ostaje neprom enjena. Zatim se o tvara izlazni m agnetni ventil 3, usled čega opada pritisak ulja, vozilo se opet ubrzava, i čim dostigne prvo­ bitnu brzinu (gornja granica kočenja) opet se zatvara izlazni 152

i otvara ulazni ventil. A utom atika preko računara podešava vrem e blokiranja i deblokiranja u zavisnosti brzine vozila i stan ja puta. Na si. 15.9c još vidimo pedalu kočnice 5, ventil kočnice 6, cevovode za ulje I i II sa rezervoarom 7, pum pu 8 i cilindar točka 9. Senzori najčešće rade na elektrom agnetnom principu. Na osnovu točka sm ešten je zupčasti m agnet M, čiji zupci nailaze na jezgro kalem a senzora, u kome se indukuje elek­ trični napon, koji je proporcionalan brzini okretanja točka, tj. brzini k re ta n ja vozila. Ind u strija danas izrađuje veoma kom paktne senzore, koji su sa tranzistorskim pojačavačem izvedeni u integrisanoj teh ­ nici i koji daju digitalne im pulse četvrtastog oblika reda 5 V. Im puls se dalje p re rađ u je u logičkim digitalnim kolim a ra ču ­ nara.

S I. 15.9c

153

D ruga v rsta senzora ne radi na principu zupčastog m a­ gnetnog točkica, već na principu približavanja m etalnog de­ tektora (ploče) u procep jezgra između prim arnog i sekun­ darnog kalem a transform atora. U p rim aru teče naizm enična stru ja i napon koji se indukuje u sekundaru zavisi od polo­ žaja m etalne ploče u procepu. P rednost ovakvog senzora jeste što reaguje i na veoma m ale brzine k re ta n ja vozila. 15.10. Elektronsko kontrolisana start automatika Prilikom starto v an ja i kada je m otor hladan treb a da je bogatija sm eša benzinom. To se postiže zatvaranjem leptira za dovod vazduha, a ovo se radi ručno. Siemensova autom a­ tika radi ovo sam a bez učešća vozača. Princip rad a elek­ tronske autom atike vidimo na si. 15.10. B im etalna spirala BS pokreće s ta rt lep tir SKL, a tem p eratu ru m otora ispituje son­ da F&m u vidu PTC otpornika. Prilikom starto v an ja zatvoren je sta rt leptir SKL. Time se smeša do m ax obogaćuje benzinom , što daje najpovoljnije uslove startovanja. Odmah po starto v an ju zatvara se preklopnik SI nagore (kao na šemi) i sada protiče m ax stru ja kroz grejač HW koji greje bim etalnu spiralu. S pirala se usled grejanja izvije i otvori leptir. Posle određenog vrem ena t i u zavisnosti tem p eratu re motora, vrem enski prekidač ZT preba­ cuje preklopnik SI u donji položaj, pa struia g rejan ja sada ide preko reg u lato ra g rejanja HR, koji podešava stru iu gre­ jan ja spirale, a tim e i ugao otvaranja leptira prem a tem pera­ tu ri m otora koju pokazuje term om etar TA. Ako je lep tir potpuno otvoren deluje na k ra jn ji nrekidač S2, koji isključuje grejanje spirale. S2 se opet uključuje ako se spirala potpuno ohladi, pa grejač počinje da greje spiralu i da pom era leptir. Električno rešenje autom atike izvedeno je sa 2 operaciona pojačavača tipa TCA335A i više RC elem enata preko kojih se u p ra v lja izlaznim stepenom sa darlington tranzisto­ 154

rom BDY88, koji daje stru ju za grejač bim etalne spirale leptira. Operacioni pojačavač dobij a preko PTC otpornika (čija otpornost raste sa tem peraturom motora) inform aciju, koja se posle pojačavanja koristi za regulaciju pojačanja iz­ laznog tranzistora BDY88 a tim e i stru je grejanja grejača spirale. Na taj se način obezbeđuju optim alni uslovi za sta rtovanje motora.

S I. 15.10 — P r i n c i p r a d a s t a r t a u t o m a t i k e , T A — t e r m o m e t a r , Z T — v re m e n s k i p re k id a č , H R — re g u la to r g re ja n ja , S K L — s t a r t le p tir , B S — b im e ta ln a s p ira la , H W — g re ja č , F — te m p e r a tu r s k a s o n d a , cp — t e m p e r a t u r a m o t o r a

15.11. Elektronsko kontrolisano ubrizgavanje goriva Sve gušći saobraćaj po gradovim a zaoštrava problem otrovnosti izduvnih gasova iz vozila. Ovo se može otkloniti pogodnim doziranjem goriva u zavisnosti od radnog režim a m otora. Na taj način se ujedno i ostvaruje ušteda u gorivu i poboljšava efekat rad a m otora p ri raznim režim im a rada. Kao što je poznato potrebna količina benzina zavisi u svakom m om entu od radnog stanja m otora. Radno stanje m o­ tora određeno je: brojem obrtaja m otora, položajem lep tira 155

tj. pritiskom n a pedalu gasa i pritiskom koji vlada u usisnoj cevi. Kako izm eđu njih postoji m eđusobna funkcionalna za­ visnost, to se svodi u krajnjoj liniji na to da je radno stanje m otora, kada je on doveden na svoju radnu tem peraturu,

SI. 15.11 — Serna elektronskog sistema ubrizgavanja goriva kod V W 1600. 1 — Pumpa za gorivo; 2 > — filtar za gorivo; 5 — rezervoar; 6 — regulator pritiska; 8 — elektroventil za ubrizgavanje goriva; 10 — usisna cev za dovod vazduha; 11 — prekidač pritiska; 12 — detektor pritiska; 16 — ventil za dodatni vazduh; 17 — glava cilindra; 18 — razvodnik goriva; 19 — prekidač leptira; 20 — razvodnik paljenja sa okidnim kontaktima; 23 — detektor temperature na cilindru; 24 — detektor temperature usisnog vazduha; 25 — kompjuter; 26 — akumulator

156

određeno samo pomoću dva činioca, izm eđu ona tri nabro­ jana. P rem a tom e i količina goriva koja treb a da bude ubrizgana u svakom m om entu potpuno je određena pomoću dva činioca. Za elektronsku kontrolu ubrizgavanja odabrani su za to: broj o b rtaja m otora i p ritisak u usisnoj cevi, budući da se ove veličine m ogu lako m eriti. Na većim i skupljim vozilima ugrađen je elektronski si­ stem ubrizgavanja goriva. Ovde ćemo opisati sistem firm e Bosch. 15.12. Sistem za ubrizgavanje goriva proizvodnje Bosch ugra­ đen u Volkswagenu VW 1600 E Sistem se može podeliti na dva dela energetski i u p ra v ­ ljački. Energetski deo obuhvata: pum pu (1) za potiskivanje ben­ zina iz rezervoara (5) preko filtra (2) u cevovod goriva. P ri­ tisak od dva b ara cevovoda kontroliše regulator (6). Iz cevovoda se razdelnikom (18) gorivo razvodi do pojedinih elektrom agn etnih ventila (8) na glavam a cilindra preko kojih se gorivo ubrizgava u cilindar (17). Postoji još posebni ventil za startovanje pri niskim tem p eraturam a (koji n a si. 15.11 nije p ri­ kazan) sm ešten na utisnoj cevi za dovod vazduha (10). Upravljački deo im a više organa koji p rikupljaju potreb­ ne podatke koji se obrađuju u centralnom delu, jednom m a­ lom kom pjuteru (25) koji u p ra v lja radom celog sistema. K om pjuter, rađen u štam panoj tehnici, sadrži 250 sastavnih delova, m eđu n jim a 30 tranzistora i 40 dioda. S ostalim or­ ganim a povezuje se kom pjuter kablovim a, koji se priključuju jednim 25-polnim konektorom . P otrebne podatke p rik u p ljaju sledeći organi: detektor pritisk a (12) i prekidač pritisk a (11) u usisnoj cevi (10), okidni k ontakti (20) sm ešteni u razvodniku paljenja (ne zam eniti ove ko n tak te sa prekidačem struje), detektor tem pe­ ra tu re (23 i 24) k o n tak t lep tira za dovod vazduha (19).

157

D etektor p ritisk a (12) p re tv a ra veličinu p ritisk a vazduha u usisnoj cevi u odgovarajući duži ili kraći električni impuls. P retv arač se sastoji iz barom etarske kutije povezane sa po­ kretnim jezgrom i indukcionim kalemom. B arom etarska ku­ tija se p ri m anjem pritisku (zatvoren leptir) m anje sabija, a tim e m anje ulazi jezgro u kalem čija je induktivnost zbog toga mala, tako da se sa detektora dobij a k ra ta k električni impuls. O bratno, kada je lep tir otvoren, veliki je pritisak u cevi, b arom etarska k u tija je sasvim sabijena, induktivnost kalem a je velika zbog prisustva jezgra u njem u i odati elek­ trični im puls dužeg je trajanja. Prekidač p ritisk a (11) radi na sličnom principu sa mem­ branom , koja se kod jačeg p ritisk a izvija i aktivira električni kontakt. D etektor tem perature (23) ustvari je NTC otpornik sm ešten u cilindru gde protiče voda za hlađenje m otora. NTC otpornik sm anjuje svoju otpornost sa povećanjem tem pera­ tu re i tako se dobij a inform acija o tem peraturi u m otoru. P ored toga predviđen je i detektor tem perature (24) u usis­ noj cevi radi kontrole tem perature usisnog vazduha. Rad elektronske autom atike izgledao bi ovako: kom pju­ te r dobij a sa okidnih kontakata (20) iz razvodnika paljen ja inform aciju o b roju o b rtaja m otora i o vrem enu uključivanja stru je za elektroventil (8) za ubizgavanje goriva. Količina goriva zavisi od vrem ena tra ja n ja uključenog ventila, a to vrem e se dobij a u kom pjuteru obradom inform acija iz de­ tekto ra p ritisk a (12) i tem perature (24). Ako kroz nam otaj elektro ventila ne teče struja, igla zatv ara ventil. Po dva ven­ tila odjednom se o tv araju im pulsim a iz kom pjutera i to preko provodnika K ventil u cilindru 2 i 3, a preko J, u cilindru 1 i 4. Da bi m otor p ri niskim tem p eratu ram a lakše startovao obogaćuje se sm esa elektroventilom za startovanje (na slici izostavljen) kojim se ubrizgava dopunsko gorivo. Ovaj se ventil za starto v an je otvara stru jn im im pulsom koji se ne dobij a iz kom pjutera već iz akum ulatora preko term oprekidača (na slici izostavljen), a koji se aktivira okretanjem

158

dugm eta za starto v an je motora. Term oprekidač se uključuje samo na niskim tem p eraturam a sam od sebe. P ri punom opterećenju m ora se sm esa obogatiti. Za ovo daje inform aciji im puls sa prekidača pritiska (11). Posle obrade ove inform acije u kom pjuteru sleduje produženje vrem ena ubrizgavanja goriva na ventilu (8). Ako se vozilo kreće nizbrdo, le p tir je zatvoren, a preko prekidača (19) dobij a kom pjuter inform aciju, i posle obrade ove inform acije sa inform acijom o b roju o brtaja m otora (sa okidnih k o n tak ata 20 iz razvodnika paljenja) kom pjuter is­ ključuje ventile za ubrizgavanje goriva. Ovo se dešava ako je broj obrtaja m otora iznad 1800 u m inuti. K ada turaža opadne na 1200 o b rtaja /m in u t, kom pjuter ponovo uključuje ubrizgavanje. K om pjuter (25) uključuje se preko posebnog relea dovodnim kablom I pri startovanju motora. Da bi opisani sistem ubrizgavanja radio pouzdano konstruisan je kontrolni test-ap arat EFAW 228 kojim se mogu kontrolisati svi up rav ljački organi i kojim se svaka neis­ pravnost lako pronalazi. 15.13. Interlock sistem — prinudno korišćenje sigurnosnog po­ jasa u vozilu Ovaj sistem zaštite obavezan je u SAD od 1972. a kod nas od 1977. za sva p u tnička vozila. In term etal je za ovaj sistem razvio specijalno integrisano kolo tipa SAJ280, koje dosta uprošćava realizaciju sistema. Sistem se sastoji iz dva glavna delà: sistema za b lokiranje starter a A i sistem a upozorenja B. Sistem A p rek id a stru ju startera ukoliko jedan od sigur­ nosnih pojase va nije zatvoren pri zauzetom sedištu, ili ako je pojas zatvoren n a praznom sedištu. P ri pokušaju starto vanja pali se signal »Fasten Seat B elt«-priključiti sigurnosni pojas uz akustičko upozorenje zujalice. S tartovanje m otora moguće je tek pošto se pritegnu svi sigurnosni pojasevi. Sistem upozorenja B radi za vrem e vožnje i daje isti optički i akustički signal ako nije zatvoren sigurnosni pojas 159

p ri radu m otora, ili nije pritegnuta ručna kočnica. Signal upozorenja dobija se još i ako vozač, ili suvozač, za vrem e vožnje otkopča pojas. Kako sistem B radi samo kada je vozilo u pokretu, može se sistem isključiti pritezanjem ručne koč­ nice. Postoji još vremensko isključivanje sistem a A (deblokiran je startera) u tra ja n ju od 3 m inuta. Ovo je potrebno ako se ugasi m otor posle kratkog vrem ena rada. Ponovo u k lju ­ čivanje m otora moguće je za vrem e do 3 m inuta a da starter ne blokira i ako nisu sigurnosni pojasevi privezani. Integrisano kolo SAJ280 sadrži u sebi potrebna logička kola i m em orije, koja prim aju sve inform acije i posle njiho­ ve obrade blokira se rele sta rte ra i uključuju optički i akustički signali po napred navedenom redosledu. SI. 15.13 poka-

SI. 15.13

160

zuje povezivanje SAJ280 sa ostalim organim a kom andam a u vozilu i sa tranzistorim a i RC elem entim a izvan SAJ280. Inform aciju o stan ju pojasa i zauzetih sedišta daju odgo­ varajući prekidači, koji spajaju ili odvajaju od mase p ri­ ključke tih delova sa SAJ280. Inform aciju o radu m otora daje kontrolni m anom etar za ulje. Signal iz prekidača paljenja takođe ide u SAJ280 u kome, posle obrade u logičkim kolima, n astaju potrebni im pulsi za aktiviranje tranzistora TI i T2. Vidimo da tran zisto r T2 uključuje rele Re, koje p riv la ­ čenjem kotve K isključuje kolo nap ajan ja relea startera. Preko tranzistora T I uključuje se zujalica Zu i sijalica S za optičku signalizaciju. Ovo je bio uprošćen prikaz rada integrisanog kola SAJ280 kojim je realizovan rad sistem a A i B. Sistem radi u napon­ skom in tervalu od 6— 16 V. 15.14. Gradnja jednostavnog alarmnog uređaja za sigurnosni pojas Sada ćemo videti kako am ater može n a jednostavan način da realizuje ovakav alarm ni uređaj, si. 15.14a. A larm se postiže preko prekidača P1 i P2 na vratim a vo­ zača i suvozača, kojim a se pali un u trašn je svetio S3 u kolima. Diodama D l i D2 su oba paralelno vezana prekidača razdvo­ jena, da bi alarm reagovao kako kod vozača, tako i suvozača. A larm vozaču n astaje u 4 logička NI kola i 2 tranzistora vezana u Darlingtonovom spoju. G ornja stran a šeme deluje na signalnu sijalicu SI vozača, a donja na signal S2 suvozača. Signali svojim »žm irkanjem« upozoravaju da treb a da se p rivežu sigurnosni pojasi. Način rad a je sledeći. Ako vozač otvori vrata, zatvara se P2 i uključuje u n u trašn je svetio S3 a istovrem eno se jedan ulaz RS flip-flopa NI1/NI2 veže na masu, dok drugi ulaz i dalje ostaje preko R1 na plus naponu (tačka »2«). Tim e se setu je flip-flop i njegov izlaz dolazi na logičko »1«. 11

E lektronika u autom obilu

161

Po u k ljučivanju p aljenja (utiskivanju ključa) dodija tačka »1« nap ajan je i astabilni m ultivibrator N I3/NI4 počinje da radi. Njegova frekvencija je određena sa R5./6 i C l/2. Preko R9 se pobuđuje T1/T2 i alarm na sijalica SI sve'tli u ritm u oscilacija m ultivibratora. Tek kada se P3 zatvori, p re­ lazi izlaz flip-flopa na log. »0« pa m ultivibrator p restaje da radi.

Kao prekidač P3 može da posluži svaki prekidač u vidu dugm eta (kao na stonoj lampi), koji se jednim pritiskom uključuje, a drugim isključuje. P3 se m ontira na instrum ent-tablu pored SI. Elegantnije rešenje pred stav lja si. 15.14b gde je za P3 uzet mali rid-kontakt, koji se sa dve obujmice pričvrsti za brav u sigurnosnog pojasa. Na drugom delu brave nalepi se m ali perm anentni m agnet, koji prilikom za tv a ran ja brave dovodi do zatv aran ja rid-kontakta P3. E lektronika suvozača izvedena je na isti način sa preki­ dačem P4 za isključivanje alarm a, koji se kao rid -k o n tak t pri162

čvrsti na bravu pojasa suvozača. Sa P4 još je paralelno vezan P5. Ovaj je prekidač potreban da bi se isključio pogrešni alarm ako suvozač izađe iz kola, u kom slučaju njegov pojas ostaje nepriključen. P5 može da otpadne, ako se za P4 ne ko­ risti rid-kontakt već obični prekidač, koji se m ontira pored S2 na in stru m en t-tab li i kojim se onda isključuje alarm . Da bi se izbegla posebna stabilizacija napona od 5 V, što je potrebno ako se za NI kola uzme integrisano kolo TTL teh ­ nike 7400, koristi se integrisano kolo u MOS tehnici tip a 4011 sa 4 NI kola. Kola u MOS tehnici rade stabilno u opsegu n a­ pajanja od 3—16 V. Za D l i D2 može se uzeti 1N4001 (Ei), a za T I—T4 BC107. O tpornik R ll sa prigušnicom P r i kondenzatori C5—C8 predviđeni su za filtraciju napona n ap ajan ja iz akum ulatora ud 6 ili 12 V.

15.14b

!15.15. Mikroprocesori u sigurnosnim uređajima automobila u perspektivi Uloga m ikroprocesora pokazana je već u tački 3.1 kod opi­ sa DME sistema. K akvu će ulogu m ikroprocesori im ati sledećih godina u elektronskim u ređ ajim a u autom obilu moglo se videti na jed ­ nom prototipu autom obila A ston M artin — Lagonda, koji je bio izložen u salonu autom obila EARL’s COURT. 163

Za koordinaciju rada svih tih uređaja služi »elektronski mozak« koji je dobio naziv »LAGONDA«. R ačuna se sa veli­ kim korišćenjem m ikroprocesora za ovaj elektronski sistem pri čemu je osnovni zadatak m ikroprocesora, da budu po­ srednici između »snimača« podataka i displeja sa jedne stra ­ ne i odgovarajućih instrukcija za rad autom obila (rad mo­ tora, kočenje, osvetljenje i si.) Na in strum ent-tabli prikazuju se svi elem enti na koje j( vozač već navikao: brzina kretanja, broj pređenih kilom etara, pritisak u gum am a, zalihe goriva, a pored toga još i trenutni i prosečni utrošak goriva i druge izvedene (i izračunate) ve­ ličine i karakteristike. Pokazaćemo kako se na prim er kontroliše p ritisak u gu­ mama. Na felgi točka je sm ešten senzor pritiska u vidu jednog prekidača sa m em branom PM, si. 15.15. U samom prekidaču je

ugrađen jedan kalem ,u štam panoj tehnici, koji prekidač k ra tkospaja, kada opadne p ritisak u gum i točka. Prilikom okre­ tanja točka prolazi prekidač PM pored prenosnika PR koji je m ontiran na držaču na osovini točka. U prenosniku postoji naizmenično m agnetno polje iz posebnog izvora. K ada k ra tkospojen kalem prolazi pored prenosnika, malo se priguši magnetno polje u prenosniku. Ovaj se signal prenosi u m ikro­ procesor, koji optičkim putem upozorava vozača o sm anjenom pritisku u točku. Vozač ima samo tri kom andna elem enta: volan, gas i koč­ nicu. Sve ostale funkcije (usklađivanje brzine, kretan je se
SI. 15.16

kanalu fl autom atski se daje radiogram u digitalnom obliku sa pozivnim znakom. Na drugom kanalu f2 stupa u vezu hitna pomoć, ili servis sa vozačem, a vozač na trećem k analu f3 se sporazum eva sa njim a. F rekvencije kanala određene su po m eđunarodnim propisim a tako da će se ovaj sistem sigurnos­ ti moći p rim en jiv ati i u drugim zem ljam a. Vidi i tačku 23.2 gde je opisan p red ajn ik za uzbunu ugrađen u kolima. P redviđa se da cena svakog u ređ aja za vozila iznosi oko 300 DM, a očekuje se da će auto-radio »Blaupunkt«, snabđeven ovakvim pozivnim uređajem , biti skuplji za oko 150 DM. Mreža relejn ih stanica treb a da obuhvati oko 4.000 stanica razm eštenih po autostradam a u Saveznoj Republici Nemačkoj. Cena po jednoj stanici se procenjuje n a oko 100.000 DM. 166

OPREMA ZA RADIO TV I ELEKTROAKUSTlCKE UREĐAJE U KOLIMA 16. AUTOMOBILSKE ANTENE 16.1. Pasivne automobilske antene U ovu grupu spadaju standardne teleskop-antene i fleknibilne antene od čelične žice presvučene plastičnom masom, koje su savijene sa prednjeg k raja autom obila na zadnji kraj, •ii. 1.6.1. N edostatak oba tipa antena je taj, što se dužina antene i im peđansa đovođnog kabla ne mogu dim enzionisati za opti­ malni prijem istovrem eno za UKT i DSKT područje. Kako Inkva antena uvek pred stavlja deo ulazne kapacitivnosti pretutepena, sm anjuje antena osetljivost prijem a ukoliko je n e­ propisno m ontirana, pa vlaga ulazi u postolje antene. Međutim, do sada su ovakve antene uglavnom u upotrebi i zadovoljavaju, je r se u većini slučajeva u kolim a sluša lo­ li. 11na, ili koja jača stanica, prilikom čijeg prijem a kvalitet atitene ne dolazi toliko do izražaja. Ovakve antene se već isporučuju m ontirane u kolim a zaJulno sa prijem nikom , sa kojim čine sastavni deo. Pored navedenih nedostataka izložene su teleskop antene, |m red korodiranja, i nam ernom oštećenju obesnih prolaz­ nika kao i krađi, ukoliko vozač zaboravi na parking placu da uvuče teleskop antenu. Ovakve teleskop-antene mogu ako su u vučene, kod velikih b rzina k re ta n ja i kod v etra da dovode •lu raznih akustičkih šumova. 167

SI. 16.1a i b

Zbog svega izloženog počela je industrija da trag a za novim tipom auto-antene. F abrike koje izrađuju sekurit staklo u g rađ u ju sada antenu u vidu tankog žicanog okvira iz­ m eđu dva slepljena stakla vetrobrana. Okvir je postavljen 6 cm od ivice stakla vetrobrana, si. 16.1b. P rve pokušaje izvodila je am erička firm a »Pontiac«. Ulaganje žicanih okvira izm eđu staklenih slojeva iziskuje naročitu tehnologiju, pa se prešlo na »štam panje antene sa u n u tarn je stran e v etrobrana provodnim srebrom . Autom obili Opel model A dm iral i Diplomat isporučuju se sa takvim naš­ tam panim antenam a sa u nutrašnje strane vetrobrana. A sada da vidimo kako možemo da napravim o takvu un u trašn ju antenu. Dademo dve varijante, sa provodnim la­ kom i alum inijum skom folijom, 168

SI. 16.1c, đ,e 169

Unutrašnja antena na vetrobranu — 1. varijanta. Potrebno je n abaviti neki dobar elektroprovodni lak, na prim er provodno srebro u tečnom stanju, proizvod firm e Degussa, tipa 200, 204 ili 245. To je srebro u specijalnom rastvoru, nanosi se četkicom i za 3—4 časa se sloj osuši. Kako slobodnom rukom nije moguće četkicom izvući pravu liniju debljine 0,6—1 mm, treba na rastojanju 5 cm od gum ene ivice vetro b ran a sa u n u trašn je strane, nalepiti dve paralelne selotejp trak e na razm aku 0,6—1 mm. si. 1.6.1c. Razmak izm eđu tra k a četkicom se popuni provodnim srebrom . Trake se skinu, kada se osuši srebrni sloj. K ontakt an tena sa koaksijalnim kablom može se ostvariti na dva načina: 1) pomoću jednopolne plastične m ale luster kleme, koja se univerzalnim lepkom zalepi za staklo, a u m etalni deo se uvuče kom adić pokalajisane pletenice (lične) koja se drugim krajem zalemi za srebrnu traku, si. 16.ld.; 2) um esto toga možemo koristiti »đriker kontakt« kakav im aju b aterije od 9 V za tranzistorske džepne aparate. Ženski deo »drikera« koji je zanitovan za komadić kartona, sa kartonom se zalepi za staklo i »driker« se pokalajisanom pletenicom zalem i za antenu. Muški deo »drikera« se zalemi za žilu koaksijalnog kabla, si. 16.le. Unutrašnja antena na vetrobranu — 2. varijanta. Ukoliko ne možemo nabaviti provodno srebro možemo okvir antene naprav iti i od alum inijum ske folije, koja se pod ozna­ kom ALMA prodaje skoro u svakoj samoposluzi i koristi se za pakovanje nam irnica. Od ove folije pažljivo m akazam a isečemo tra k u širine 3—5 mm. Dužinu ostavimo toliko da iz jednog kom ada do­ bijem o okvir na staklu. Boropor lepkom nalepim o trak u 5—7 cm udaljenu od ivice stakla sa unutrašnje stran e v etro ­ brana. Kada je ceo okvir nalepljen, ostavimo još 5—8 cm slobodne folije i taj kraj uvedem o prem a si. 16.ld ili e na luster klemu, ili d rik er kontakt, kako je objašnjeno kod 1. varijante, radi p riključka koaksijalnog kabla. 170

Grejač zadnjeg stakla kao antena. G rejači koji se po­ stavljaju na staklo autom obila iza zadnjeg sedišta, mogu se veom a uspešno koristiti kao antene za autom obilske p rijem ­ nike. Da bi se to omogućilo m ora se sprečiti k ra tk a veza indukovanog visokofrekventnog napona preko akum ulatora. To se može postići ubacivanjem visokofrekventnih prigušnica LI i L2 koje su prikazane na si. 16.lf. K ondenzator C služi za odvajanje jednosm erne kom ponente celog kola od autom o­ bilskog radio-prijem nika u slučaju da u antenskom kolu već ne postoji ugrađeni rastavni kondenzator. Kalemovi prigušnica LI i L2 načinjeni su od b akarne la ­ kirane žice prečnika 1 mm koja je nam otana na feritno jezgro prečnika 6 mm, dužine 20 mm. Broj nam otaj a je 25 do 30.

S I. 16.l f

16.2. Aktivne automobilske antene U novije vrem e izrađuju se tzv. aktivne auto-antene, tj. imtene sa ugrađenim VF pojačavačim a za UKT i DSKT opseg, i ’ojačavači su izvedeni kao integrisana kola, sm ešteni su u postolje antene i sa njim čine električnu organsku celinu. 171

Naročitim električnim dim enzionisanjem oba pojačavača postižu se optim alni uslovi nivoa šum a antene i samog poja­ čanja, tako da dužina ovakve antene može biti 1/3 dužine standardne teleskop antene, sa kojom ima iste električne p ri­ jem ne karak teristik e. Im a i v arija n ata aktivnih antena di­ m enzije samo oko 80 mm, koje su sa elektronikom sm eštene u retrovizor i na k rilu automobila. Za sada su ovakve antene više prototipovi te za rađio-am atera, zbog specifičnih delova i integrisanih kola, koja se ne mogu svugde nabaviti, još ne dolaze u obzir. 17. RADIO-ELEKTRIČNO BLOKIRANJE ELEKTRIČNE INSTALACIJE IJ KOLIMA Električne instalacije u kolim a svojim radom, usled varničenja dovode do VF sm etnji, koje ćemo dalje nazvati radio-sm etnjam a i koje om etaju prijem kako aparatim a u drugim kolima, tako i aparatim a ugrađenim u sopstvenim kolima. Zato i razlikujem o dva načina otklanjanja rađio-sm etnji: daljinsko ili spoljno otklanjanje i unutrašnje otklanjanje. Prem a propisim a JUS N.N.O. 902 obavezna je fabrika da blokira vozilo protiv daljinskih radio-sm etnji, m eđutim , još uvek se često na ekranu televizora vide sm etnje od obližnjeg {automobila, što znači da blokiranje nije na svim kolim a propisno izvedeno. Da bi u kolim a mogli da rade bez sm etnji ugrađeni apa­ rati, m ora se izvršiti unutrašnje blokiranje kola od radiosm etnji. 17.1. Izvori radio-smetnji Električne varnice dovode do elektrom agnetnih talasa, koji se rasp ro stiru n a svim frekventnim područjim a duž električne instalacije u kolim a i prim ećuju se kao k rčanje u zvučniku ili crne tačke na ekranu televizora. 172

R adio-sm etnje izazivaju sledeći električni uređaji: — instalacije p aljen ja (varnice u svećicama, u razvodniku paljenja i varnice niskonaponskog prekidača bobine); — generatori, altern ato ri i regulatori napona (regleri) usled varničenja na kolektoru i na platinskim dugm adim a; — svi prekidači stru jn ih kola; — svi elektrom otori u kolima (ventilatori, brisači stakla); — obrtom eri, električni časovnici; — starter za vrem e rada; — sirene i migavci; — labavi k o n tak ti usled n epritegnutih kontaktnih za­ v rtan ja; — slabi ili povrem eni m etalni spojevi karoserije sa osta­ lim delovima; —• elektrostatički naboji karoserije ili guma na točkovima, ili gum enih kaiševa generatora ili ventilatora. U tački 17.2 biće govora o još nekim sm etnjam a. 17.2. Sredstva za otklanjanje radio-smetnji Prigušivajne sa otpornicima. Na si. 17.2a vidimo talas sm etnji koje izaziva varnica svećice za paljenje. Prigušivanjem pomoću otpornika, koji se ugrađuje između svećice i dovodnog kabla, sm etnja se osetno sm anjuje, si. 17.2b. Važno je da prigušili otpornik bude što bliži izvoru sm etnji, je r inače komad žice od svećice do otpornika i dalje zrači, pa je otpornik bez uticaja. Prigusni otp o rn ik

SI. 17.2a, b

173

Otpornici su žičani reda 10—20 k£l; veća vrednost osla­ bila bi varnicu. Na si. 17.2c i d prikazani su zaštićeni utikači svećica i klizni razvodnici.

SI. 17.2c, d , e , f

174

Blokiranje vodova kondenzatorima. U dovodne žice se p ri­ ključu ju što bliže izvoru sm etnji kondenzatori, koji sm etnje odvode na masu. Često se uključuje u dovod i prigušnica koja za radio-sm etnje predstavlja veliku otpornost. K onden­ zatorim a, koji mogu biti paralelnog i provodnog tipa, blo­ k iraju se prekidači, kolektori generatora i svih m otora i drugi električni u ređaji kod kojih nastaju varnice prilikom rađa. Za blokiranje sm etnji na DT i ST opsegu upotrebljavaju se paralelni, a za KT i UKT, provodni kondenzatori (si. 17.2.el. Kapacitivnost p aralelnih kondenzatora iznosi oko 0,5—2,2 a provodnih između 0,05—2,2 m ikrofarada. U tabeli 36 na k ra ju knjige dat je pregled kondenzatora za blokiranje proizvodnje »Iskra«. U težim slučajevim a prim enjuju se kom binacije konden­ zatora i prigušnice, tzv. filtri (si. 17.2f) u kojim a je induktivnost prigušnice red a 5—40 m ikrohenrija. Presek žice p ri­ gušnice mora biti predviđen za dotično opterećenje. Tabela 36 obuhvata i ovakve filtre. Još jednom upozoravam o da kondenzatore i filtre treb a priključiti što bliže izvoru smetnji i da imaju dobar spoj sa masom. Pored toga treb a da su dobro m ehanički pričvršćeni zbog vibracije u kolima. N ajsigurnije je upotrebljavati kon­ denzatore koji su naročito za tu svrhu izrađeni. Često je generator, alternator, m ehanički regler ili neki m otor iz m ehaničkih razloga radi prigušenja oscilacija od m otora, pričvršćen na gum ene am ortizere, tako da ovi delovi nisu u električnom spoju sa masom m otora ili šasijom vozila. U takvom slučaju tre b a m asu ovih delova gipkom bakarnom trakom ili pletenicom preseka 2,5 m m 2 spojiti sa masom mo­ tora, odnosno šasijom vozila. Oklopljavanje vodova. U najtežim slučajevim a m oraju se vodovi pa i pojedini delovi instalacija statički oldopiti, tj. preko vodova se navlači žičani oplet, a preko svećice, razvodnika i bobine se stavlja lim eni oklop. Važno je da svi oklopi imaju dobar spoj između sebe i sa masom vozila. Kapacitivnost oklopljenih vodova za paljenje povećava sc oko deset puta p rem a neoklopljenim vodovima što može da 175

porem eti k arak teristik u varnice i da dovede do povećanog nagorevanja elektroda u svećici. Radi ovoga se u utikače za svećice u g rađ u ju otpornici reda oko 1000 O ldopljeni vodovi sadržani su u tabeli 36. / Spojevi sa masom. Veći m etalni delovi karoserije ili m e­ hanizm a m otora mogu usled vibracije na dodirnim tačkam a da im aju čas bolji, čas lošiji spoj što može dovesti do raznih sm etnji, usled nejednakih električnih naboja koji se javljaju

SI. 17.2g, h

na tim m estim a. Ukoliko još im a većih zazora izm eđu po­ krivača m otora i karoserije, dospevaju sm etnje izvan po­ klopca i »zagađuju« prostor oko antene, si. 17.2g. Ovo se sprečava fleksibilnim bakarnim trakama, kojim a se prem oš­ ćuju sva ona m esta gde nem a sigurnog kontakta, ili gde može doći do povrem enog spoja usled vibracije. Ovakve tra k e dovode i do poboljšanja ako je m otor izolovano postavljen na šasiji i ako nem a dovoljnog m etalnog spoja između m otora, šasije, hladnjaka, zadnjeg zida. Sve ove delove treb a spojiti fleksibilnom trakom . Navešćemo još nekoliko uzroka radioelektričnih sm etnji u vozilu: — U građeni električni časovnici, priključeni na + pol, sa m agnetnim navijanjem , mogu izazvati sm etnje kod p e ri­ odičnog u ključivanja m agneta. Dovoljno je ispred časovnika, 176

izm eđu .+ pola i m ase uključiti kondenzator od 0,5—2 nF ili filtar. — Sirena može nekad da smeta. Ona se ne srne blokirati kondenzatorom , je r bi to uticalo na visinu tona i jačinu. Sm etnja od sirene je znak da postolje auto-antene nije u dobrom spoju sa karoserijom . — M erači benzina u rezervoaru mogu sm etati. Njih treb a prem ostiti kondenzatorom od 0,5 do 2 nF. — Električni obrtom eri, ako dobij aju im pulse sa p re k i­ dača bobine (platinska dugmad). Između dovoda za obrtom er i prekidača u k ljučiti filtar (što bliže prekidaču), pri čemu paziti da se ne rem eti (usled kondenzatora u filtru) rad in sta­ lacije paljenja. —• Ako se pri rad u pojedinih prekidača čuje pucketanje, zaprljani su ili nagoreli kontakti. Izrađuju se specijalni filtri (sa kondenzatorom i prigušnicom, dim enzionisanom za struju prekidača), koji se u k lju čuju ispred prekidača. Često je je fti­ nije, na mesto filtra, zam eniti prekidač, naročito ako su mu kontakti već dosta nagoreli, što je često slučaj kod prekidača stop-svetla. Otklanjanje elektrostatiČkih naboja na gumama. Usled tre n ja na suvom kolovozu mogu se na gumama, pri većim brzinam a pojaviti elektrostatička punjenja, koja se preko valjkastih ležaja točkova prazne na šasiju kola što dovodi do pucketanja u zvučniku. Slična elektrostatička punjenja nastaju i na karoseriji usled tren ja okolnog vazduha pri većoj brzini vozila. K onstruisane su specijalne kontaktne opruge (si. 17.2i) koje se um eću izm eđu kape točka i tako daju kontakt sa glavčinom točka n a osovini. Na taj način se kontinualno od­ vode elektrostatički naboji na masu. Statički naboj k linastih gum enih kaiševa za pogon ven­ tila to ra ili generatora mogu se otkloniti ako se na mesto obič­ nih kaiševa u p o treb ljav aju specijalni električno-provodni kaiševi. lž E lektronika u autom obilu

177

SI. 17.2i

Statički naboji jav ljaju se sve više, je r su danas, delovi od m etala, pa negde i ćela karoserija, zam enjeni plastičnim m aterijalim a. I u unutrašnjosti vozila može doći do statičkih naboja usled tre n ja odeće na sedištim a. Naročito odeća i ja ­ stuci od sintetike pogoduju tome. Specijalni antistatički sprej, kojim se poprskaju sedišta, za izvesno vrem e, svojom elek tri­ čnom provodljivošću, može da zaštiti od statičkih naboja, koje putnik oseća kao bezopasno, ali često neprijatno peckanje, pri dodiru m etalnih predm eta. Tada dolazi do pražnjenja, pucketanja, a mogu b iti i m ale varnice, koje se čuju u zvučniku. 17.3. Kako treba pristupiti otklanjanju smetnji P re svake intervencije u unutrašnjosti treb a ispitati elek­ tričn u i m ehaničku ispravnost svih delova instalacije. Sva oštećena m esta treb a prethodno dovesti u red. K olektori na generatoru, sta rte ru i ostalim elektro-m otorim a m oraju se očistiti, četkice pravilno nabrusiti prem a krivini kolektora i podesiti na prav ilan pritisak. Svi kontaktni spojevi m oraju biti čvrsto pritegnuti, kontakti na prekidačim a i osiguračim a m oraju čvrsto nalegati na svoja m esta. 178

Stepen zaštite od radio-sm etnji zavisi od vrste p rijem ­ nika, frekventnog opsega, od same auto-antene i njenog polo­ žaja na kolima i od karoserije kola. T reba uvek gledati da se željeni efekat zaštite postiže sa što m anje troškova, što je često moguće izborom odgovarajuće antene i njenog položaja na karoseriji. A ntenu treb a m o ntirati na prednjem delu karoserije u blizini prijem nika tako da koaksijalni dovod bude kraći. Po­ stolje antene treb a da im a dobar spoj sa masom karoserije i sa oklopom koaksijalnog kabla. M ontažu izvršiti prem a fa­ bričkom uputstvu. A ntene postavljene pozadi karoserije zahtev aju dugačke dovode do prijem nika što treba izbegavati. Ukoliko je k aroserija m etalna, ili nad m otorom je m etalni poklopac, sm anjuju se troškovi zaštite. Više tru d a zabtevaju kola sa karoserijom od plastike. P rilikom fiksiranja konden­ zatora i filtra treb a m esta dobro očistiti od laka ili rđe da bi se postigao dobar spoj sa masom. 17.4. Zaštita od radio-smetnji na ST i DT (srednje i dugotalasnom području) 1) Na svećice postaviti otporne kapice tipa B IK odnosno C1K a u kapu razvodnika otporne elem ente A1K do A10K. Oznake delova odgovaraju delovima navedenim u tabeli 36 na k ra ju knjige. Napomena: ova zaštita izvedena je u većini slučajeva još u samoj fabrici i ona je obavezna prem a propisu o zaštiti od daljinskih radio-sm etnji. 2) Na bobini prem ostiti prem a m asi p rim arni priključak (15) kondenzatorom KP221/5. 3) Ako je reg ler na generatoru, priključak B + prem os­ titi istim kondenzatorom kao pod 2), a po potrebi priključak D + kondenzatorom KP 051/1. Ukoliko je regler van genera­ tora, spojiti posebnom žicom priključak reglera D— sa D— n a generatoru. 179

4) Na altern ato rim a sa odvojenim m ehaničkim reglerom između reglera i altern atora uključiti filtar F1515/8 i 1516/8, koji ima svoju tropolnu utičnicu. A lternatori sa elektronskim reglerim a nem aju m ehaničkih prekidnih kontakata te otpada svako blokiranje. 5) Na m otorim a (brisači stakla, pumpe) priključke do­ voda stru je prem ostiti kondezatorim a KP 051/1 ili K P 301/2 prem a masi. Ukoliko to ne pomaže stru ju dovesti preko filtra F 1110/1. 17.5. Zaštita od radio-smetnji na KT i UKT području (kratki i ultrakratki talasi) 1) Kao pod 17.4.1, ali sa kapicam a B5K i B10K, odnosno C5K i C10K. Obične svećice treb a zam eniti sa zaštićenim svećicama protiv radio-sm etnji, ili na obične svećice staviti statičke oklope. U razvodniku p aljen ja obični klizač zam e­ niti sa zaštićenim. 2) Na bobini izvršiti zaštitu kao pod 17.4.2. 3) Na generatoru sa ugrađenim reglerom prik lju čak B + prem ostiti kondenzatorom KU 301/8, a priključak D + kon­ denzatorom KU 051. Ako je regler odvojen od generatora, priključak reglera B + prem ostiti sa KU 301/8, D + sa KU 051/1 ili KU 051/3, zatim spojiti D— reglera sa D— generato­ ra. Po potrebi izm eđu priključka DF reglera i generatora uključiti filtar F1210/2 a u težim slučajevim a F1810/13. 4) Zaštita altern ato ra kao pod 17.4.4. 5) Na m otorim a izvršiti zaštitu kao pod 17.4.5. Ukoliko to ne dovodi do rezultata, um esto filtra F 1110/1 probati F 1616/9. 17.6. Zaštita od radio-smetnji u vozilima sa ugrađenim radiotelefonom Ovakav je slučaj sa vozilima hitne pomoći, požarne ko­ m ande, m ilicije i drugim vozilima u kojim a su ugrađene UKT prim opredajne stanice. 180

R adio-električna zaštita postiže se prim enom specijalnih oklopljenih svećica, oklopljenog razvodnika i oklopijenih vodo­ va do svećica tipa RFM 833/C ili RFM 833/D, kao i ugradnjom posebnih filtara F1918/14, F2018/14 ili 2119/14. Ova zaštita se izvodi u samoj fabrici po posebnom zahtevu. 17.7. Uputstva za izvođenje unutrašnje zaštite od radiosmetnji na nekoliko domaćih i stranih vozila kojih ima u većoj količini kod nas Na si. 17.7 i u tabeli 17.7 dati su podaci za izvođenje unutrašn je radio-zaštite pod pretpostavkom da je već izve­ dena u fabrici spolj na zaštita. Pojedini elem enti označeni su na šemi sa A-E a priključci sa a-e na bobini, generatoru i regleru. Tabela 17.7 daje bliže podatke o v rsti elem enta i oznaci priključka (kontakta) na vozilu. U koloni »spojiti đelove« označuju brojevi 1—13 koje delove vozila treb a međusobno povezati bakarnom trakom , ili višežičnim b ak arn im vodom preseka najm anje 2,5 m m 2. Brojevi označuju: 1. Poklopac m otora — karoserija, 2. V entilator — karoserija, 3. Regler — dinamo, 4. Bobina — blok motora, 5. Regler — karoserija, 6. Bobina — karoserija, 7. F iltar — poklopac ventila, 8. Poklopac v en tila — blok m otora, 9. Nosač h lad n jak a — blok m otora, 10. Regler — elem enat kojim se otklanja sm etnja, 11. Kućište bobine — filtar vazduha, 12. Regler — bobina, 13. Blok m otora — karoserija. Najzad u koloni »Primedba« naveden je elem enat kojim se blokira brisač stakla, časovnik ili drugi neki deo. 181

184

SI. 17.7

17.8. Radioelektrične smetnje koje dolaze izvan vozila I ako je vozilo p rem a napred navedenim uputstvim a blo­ kirano, često je otežan, a m om entano i onemogućen potpuno čist prijem od spoljnih sm etnji, koje ulaze u prijem nik preko antene. Ovde podsećamo n a pojedina m esta (tuneli, podvož­ njaci, m esta ispod dalekovoda), koja su za prijem jako osenčena, bilo usled okolnih zgrada, ili konfiguracije samog zem­ ljišta, tako da se nek ada ni lokalna stanica ne može prim ati. Ta se pojava prim ećuje naročito n a UKT opsegu, usled refleksije talasa. Često je dovoljno preći kolima samo 2—3 m dalje, pa da se p rijem v ra ti norm alnoj jačini. Na KT, ST i DT opsegu je prijem p ri prolazu vozila ispod dalekovoda, tra m ­ vajskih ili trolejbuskih žica, ili u blizini fluorescentnih svetiljki, često praćen jak im krčanjem . Na ST i DT opsegu i a t­ m osferske sm etnje mogu da om etaju čist prijem . Ovakve se sm etnje ublažuju, kod novih modela autoradia, u kojim a je ugrađeno specijalno ASU, IAC, ESA kolo (vidi tačku 18.1) za otklan janje tren u tn ih im pulsa sm etnji. Za vrem e tra ja n ja im pulsa sm etnje blokira se NF deo p rijem ­ nika, tako da se ne prim ećuje tren u tn a sm etnja. Na k raju nekoliko saveta p ri pojavi ovakvih sm etnji: — Podesiti autoradio uvek samo n a jak u lokalnu stanicu. Ako se prim a na UKT opsegu, uvlačiti antenu što više, kako bi se prim ale samo jak e UKT stanice. — Ukoliko je autoradio predviđen za autom atsko traženje stanica (vidi tačku 18.1), prijem nik uključiti na najm anju osetIjivost, kako bi se prim ale samo najjače stanice. Ako je p rijem ­ nik predviđen d za stereofonski prijem preći samo na mono prijem . — Tonblendu postaviti na »tamno« kako bi se krčanje što više ublažilo. — I na k raju, ako su u pitan ju atm osferske sm etnje, koje su naročito izrazite n a DT i ST opsegu, isključiti autoradio. 185

18. AUTOMOBILSKI RADIO-PRIJEM NI UREĐAJI 18.1. Prijemnici za radiodifuzni prijem Za u g rad n ju u kola konstruisani su specijalni radio-prijem nici koji su po svojoj konstrukciji predviđeni uslovima rada u kolima. P rijem nici su zbog potresa pričvršćeni na gu­ m enim am ortizerim a u specijalnim nosačim a-okvirim a, koji se pored teleskop-antene isporučuju kao m ontažni pribor uz prijem nik. Često ide uz prijem nik i kom pletna g arn itu ra (kondenzatori, otpornici i prigušnice) za rađio-električno blo­ k iran je instalacije u kolima. Prijem nici se danas proizvode is­ ključivo sa tranzistorim a za jedno (ST), ili više talasnih po­ dručja, sa izlaznim stepenim a snage 1—3 W. Često zvučnik nije ugrađen u prijem nik već se postavlja na pogodno mesto u kolima. P rijem n ik se napaja iz autom obilskog akum ula­ tora. Na prijem nicim a jeftinije klase traženje stanica vrši se ručno, okretanjem dugm eta. U ovu kategoriju spadaju sledeći autom obilski prijem nici domaće proizvodnje: A uto-radio AT101, 302, AP125, 126, 130, zatim uvozni prijem nici: B eckermodel »Monte Carlo«, »AVUS«, »Evropa«, R FT -aparati razni modeli B laupunkta i japanski autom obilski prijem nici fabri­ k ata Belson, Sanyo, Sharp, Sankoh, TEN i dr. D etaljan opis sa šemom ovih ap arata može se naći u knjizi »Opravka rađio-aparata«, X III izdanje i »Japanski prijem nici, m agnetofoni i gramofoni«, I izdanje. Skuplji modeli prijem nika rad e sa autom atskim traže­ njem i elektronskim podešavanjem stanica. Kod starijih mo­ dela, za to je služio jedan elektrom otor, koji je polako pokre­ tao kazaljku na skali, sve dok se ne uhvati koja stanica. Kada prijem nik naiđe na sam u stanicu, stupa u dejstvo elektronska autom atika, koja zakoči pogonski m otor, i elektronskim pu­ tem »navlači se prijem nik na stanicu«, tj. prijem nik se sam dalje podesi na stanicu što je poznato pod nazivom AFC (autom atska kontrola frekvencije). Ovo se postiže varikap diodama. 186

Kod novijih sk u pljih m odela autom obilskih prijem nika potpuno je napuštena m ehanika podešavanja sa prom enljivim kondenzatorom i elektrom otorom i sve je zam enjeno elektronikom . T akav je prijem nik npr. B laupunkt — Koburg, B am berg electronic, Becker — G rand P rix e 240 čiji je opis autom atike prikazan u knjizi »O pravka radioaparata«, XIII izdanje. Noviji modeli auto-prijem nika im aju ugrađena specijalna elektronska integrisana kola, poznata pod nazivom IAC (Interference Apsorption Circuit) — interferentno apsorpciono kolo, ili ASU (Autom atische Stor U nterdrtickung) — auto­ m atsko potiskivanje sm etnji, kojim a se u prijem niku potis­ kuju povrem eni im pulsi sm etnji, koji dolaze bilo iz samog vozila ili izvan vozila. P ri pojavi im pulsa sm etnji IAC kolo prigušuje NF signal iza racio-detektora za vrem e dok tra je im puls sm etnji. D eta­ ljan opis ovog sistem a d at je u knjizi »Opravka radio-aparata«, X III izdanje, kod opisa auto-radia G runđig- WK2510, ili B lau­ punk t: Bam berg CR, ili ESSEN CR. U kolima može se koristiti i svaki prenosni tranzistorski prijem nik sa ugrađenom baterijom i feritnom antenom . N a­ ravno, reprodukcija neće biti dovoljne jačine. U ovakvim slu­ čajevim a može se uzeti dodatni pojačavač opisan u tački 19. Važna napomena prilikom korišćenja svih v rsta p rijem ­ nika u kolima: Čist prijem p ri ra d u m otora moguć je samo u kolima ako je izvedeno blokiranje prem a tački 17. 18.2. Stereo

auto-prijemnici s ugrađenim auto-kasetofoni

kasetofonom

i

A uto-prijem nici skuplje klase predviđeni su danas u ve­ ćini slučajeva i za stereo prijem na UKT području. Kao p ri­ m er navodimo prijem nike B laupunkta: »M ünster stereo«, » F ran k fu rt stereo«, »Bamberg stereo« s ugrađenim kasetofo187

nom, »Essen CR« s kasetofonom, a od firm e Becker: »Europa II stereo«, »Monza Cassette stereo.« Ugrađenim kasetofonim a mogu da se snim aju i reprodukuju program i koje prim a prijem nik. Za prijem nike starije proizvodnje konstruisani su dodat­ ni kasetofoni, koji mogu samo da reprodukuju već snim ljene trake. Kao p rim er navodimo prijem nike B laupunkt: auto-kasetofon ACR900, autostereo kasetofon ACR922 i ACR 925, Beker: Cassette stereo 355. Svi navedeni aparati detaljno su opisani u gore pom enutoj knjizi. 18.3. Prijemnici za saobraćajne informacije i za prijem »Eurosignala« Razni sistem i za prenos saobraćajnih inform acija za vreme vožnje opisani su u tački 23. Industrija proizvodi razne adaptere, koji se priključuju na auto-radio radi prijem a sao­ braćajnih inform acija. P rim er takvog prijem nika jeste gore pom enuti p rijem nik Grunđig WK2510. M eđutim pojedini sistemi zahtevaju specijalne auto pri­ jem nike koji se m ontiraju u vozilu pored auto-radija za radiodifuzni prijem . Ti su prijem nici opisani u tački 23.1 do 23.3. Za pozivnu radio-službu »Eurosignal« iz tačke 24 konstru­ isani su specijalni prijem nici koji su predviđeni za ugradnju u vozilo, ili kao ručni prenosni prijem nici. 18.4. Primopredajnici za CB saobraćaj Poslednjih godina dozvoljena je na Zapadu upotreba m a­ lih p riv atn ih prim opredajnih stanica Sina tzv. CB (Citizen Band) bandu na 11-metarskom području, na kom e je dozvo­ ljen rad građanim a. Takve m ale prim opredajne stanice mogu biti ručno-prenosne, stacionirane u stanu, ili mogu biti pred­ 188

viđene za u g rad n ju u vozilo. U građena CB stanica u vozilu koristi postojeću au to-antenu u vozilu. Rad sa ovim stan i­ cam a dozvoljen je građanim a bez prethodnog odobrenja po­ šte, što nije slučaj i za operatore am aterskih stanica. CB uređaji rade telefonijom na frekventnom opsegu od 27,005 do 27,135 MHz tj. na 11-m etarskom području sa m ak­ sim alno dozvoljenom izlaznom snagom od 0,5 W. Dom et ovih CB u ređ aja je ograničen na nekoliko kilom etara a koriste se za vezu vozila sa najbližom okolinom. 19. DODATNI POJAČAVAČ SA ZVUČNIKOM U KOLIMA U tački 18.1 videli smo da je nedovoljne snage reproduk­ cija prenosnog p rijem n ika u kolima. Ovo se može pojačati dodatnim pojačavačem sa zvučnikom. Ulaz pojačavača p ri­ ključuje se u gnezdo za slušalicu, kojeg im a na svakom prenosnom, ili džepnom prijem niku. Jač in a reprodukcije reguliše se na prijem niku. Sa integrisanim kolim a koja se mogu dobiti i kod nas, mogu se jednostavno sagraditi NF pojačavači sa nekoliko do­ datnih delova, tako da se ne isplati g ra d n ja N F pojačavača sa diskretnim poluprovodnicim a. Zbog toga smo i izostavili NF pojačavače sa tranzistorim a iz ranijih izdanja. 19.1. NF pojačavač sa integrisanim kolom — 1. varijanta Takvi su pojačavači predviđeni za autoradio i prenosne gramofone. Pojačavač se može ugraditi i u sam u k u tiju zvuč­ nika. P rim er takvog pojačavača izlazne snage 7 W jeste in teg ri­ ramo kolo TBA 810S od Telefunkena, si. 19.1. Izvan integrisanog kola potrebna su još samo nekoliko RC elem enata. K u­ ćište integrisanog kola izvedeno je tako da obezbeđuje dobro odvođenje toplote. Kod napona n ap ajan ja od 6 V iznosi iz­ lazna snaga samo 1 W. 189

Slično integrisano kolo TDA2870 za izlaznu snagu od 10 W proizvodi Simens.

19.2. NF pojačavač sa integrisanim kolora — 2. v arija n ta Drugi p rim er pojačavača predstavlja integrisano kolo TDA2002 firm e SGS-Ates, koje daje 8 W izlazne snage, si. 19.2a U integrisanom kolu je ujedno predviđena elektronska zaš­ tita od preopterećenja, prenapona i kratkog spoja u dovodu zvučnika. TDA2002 ne zahteva mnogo dopunskih RC delova kao što se vidi iz šeme si. 19.2a. Sa R1 i R2 određuje se naponsko po­ jačanje a sa R3 i C5 prigušuju se »divlje« oscilacije n a višim frekvencijam a. B rujanje kom penzira C2. Propusni opseg po­ jačavača (govor/m uzika) podešava se sa Rx i Cx čije se vrednosti određuju eksperim entalno. Za kontinualnu regulaciju treb a da je Rx prom enljiv. P reko C l dovodi se NF signal iz prijem nika veličine 10—20 mV. Im pedansa zvučnika treb a da je 2—4 ii. Izlazna snaga iznosi 5—8 W (kod izobličenja 10°/o) u zavisnosti od im pe190

SI. 19.2a danse zvučnika i napona nap ajan ja od 14,4 V i pojačanja G = 100. Kod m anjih izlaznih snaga opada izobličenje na 0,2%. O vakav se NF pojačavač može uspešno prim enjivati i kao gram o-pojačavač, u interfonskim uređajim a, u m egafonim a itd. Izlazna snaga može se lako povisiti i do 15 W pri istom naponu napajanja, ako se dva takva pojačavača vežu u mosnu spregu, si. 19.2b, sa zvučnikom im pedanse 4 & dobija se izlazna snaga od 15 W kod izobličenja od 10%. Za 10 W izlazne snage po treb an je ulazni NF signal od 18 mV.

19.3. NF stereo pojačavao sa integrisanim kolom Kao p rim er je uzeto integrisano kolo TDA2004 koje daje 2 X 12 W na 2 zvučnika po 4 prem a šemi na si. 19.3a. Kolo sadrži dva razdvojena kanala. O tpornici R1 i R2 određuju po­ jačanje od 50 dB. U čipu su izvedena sva zaštitna kola protiv preopterećen ja i kratkog spoja. Oba se pojačavača mogu vezati u mostu prem a si. 19.3b u kom slučaju pojačavao radi u monofonskoj tehnici i daje izlaznu snagu od 25 W. Kako je sada poja­ čanje 40 dB, m ora se izlazni napon (sa zvučnika) autoradija sm anjiti za 50 pu ta u naponskom razdelniku od 470/10S2. Ako se štam pana ploča NF pojačavača postavi uz sam autoradio i m asa pojačavača spoji sa masom (šasijom ),autoradija,

192

SI. 19.3b

SI. 19.3c 193

neće biti p otreban posebni stepen za razdvajanje »masa«. Me­ đutim, ovakav se stepen, prem a si. 19.3c, m ora uključiti između autorađija i NF pojačavača, ako se iz prostornih razloga, pojačavač sa zvučnikom m ora sm estiti u zadnji deo kola. 19.4. P ojačava« za autobuse Za autobuse izrađuje in d u strija specijalne pojačavačke uređaje kom binovane sa prijem nikom . Takav je uređaj na prim er »Galeb I« proizvodnja firm e »Čajavec« — B anja Luka. Pojačavač rad i sa izlaznom snagom od 8 W i n ap aja više zvučnika razm eštenih u autobusu. P rijem nik prim a srednje, duge i u ltra k ra tk e talase. Postoji mogućnost priključivanja m ikrofona, gram ofona i m agnetofona. U ređaj rad i sa tranzistorim a, troši 0,5—1,6 A kod 12 V i 0,25 — 1 A kod 24 V napona akum ulatora. 20. AUTOMOBILSKI TELEVIZORI I televizori se danas mogu naći u kolima. To su televi­ zori specijalno konstruisani za rad u kolima, nap ajan je iz autom obilskog akum ulatora. Za p rijem se obično koristi sli­ čna teleskop-antena kao za prijem nik. Televizor se m ontira na gum enim am ortizerim a na nosaču pričvršćen u kolima. Postoji m ogućnost lakog vađenja iz nosača radi korišćenja televizora i v an kola, u kam pu. P redviđen je duži g ajtan za napajanje televizora iz kola. E kran takvog televizora iznosi oko 15X20 do 18X25 cm. Pored ovakvih televizora mogu se naći u kolskom p rt­ ljag u i p ortabl televizori koji nisu predviđeni za rad u kolima za vrem e vožnje već za rad izvan kola u kam pu. Takav tele­ vizor je npr. Ei-MINIVOX 8735, ek ran a 17X25 cm za VHF i UHF područje sa ugrađenom antenom (teleskop za VHF i okrugli dipol za UHF). 194

N apajanje televizora moguće je iz m reže 220 V i iz ak u ­ m ulatora od 12 V. U prvom slučaju troši oko 30, a u drugom , oko 12 W. Televizor je potpuno tranzistorizovan izuzev k a­ todne cevi. 21. AUTOMOBILSKI KASETOFON U Americi su prvo počeli sa ugradnjom kasetofona u automobile. Takav je kasetofon specijalne konstrukcije, p ri­ lagođen uslovima rada u kolima. Izrađuju se tipovi koji mogu da snim e i reprodukuju, zatim tipovi koji samo reprodukuju u mono ili stereo tehnici. Ako su u p itan ju stereokasetofoni postavljaju se u kolim a dva zvučnika, obično po jedan u levom i desnom zadnjem uglu. 21.1. Kasetofoni sa snimljenom kasetom samo za reprodukciju T akav kasetofon koristi već snim ljene kasete, tako da vrši samo reprodukciju, zbog čega nem a glavu za brisanje niti oscilator za predm agnetisanje glave. Kasete mogu biti sa trak am a norm alne širine sa četiri traga, ili sa specijalnim trakam a sa osam tragova, tako da se mogu reprodukovati četiri različita stereoprogram a, koji su snim ljeni na traci. Željeni program odabere se biračem na kasetofonu a .specijalni m ehanizam podiže glavu za potrebnu visinu do izabranih tragova. Po završenom kom adu glava se autom atski diže na sledeći p ar tragova, ili ako je sve odsvirano, posebni m ehanizam izbacuje kasetu iz kasetofona i isključuje kasetofon. Takvi su npr. japanski kasetofoni AIWA TP 1028, GROWN CSC 1500 i TEN CSL 2203/EX1. 21.2. Kasetofon za stereo reprodukciju i mono snimanje Neki tipovi kasetofona, kao npr. AIWA TP 1015 i CROWN CSC 1500 predviđeni su za reprodukciju već snim ljene stereotrak e ali mogu ujedno i da se prebace na snim anje, i u tom slučaju snim aju mono n a oba traga. 13*

195

P rem a tome takav kasetofon im a stereoglavu za repro­ dukciju, koju koristi i za m onosnim anje na oba trag a i široku glavu za b risan je oba traga. Postoji i oscilator za predm agnetisanje glave za snim anje i za nap ajan je glave za brisanje. Oba tip a kasetofona im aju elektronski uređaj sa m eha­ nizmom za izbacivanje kasete. D etaljni opis svih navedenih tipova iz tačke 21.1 i 21.2 dati su u navedenoj knjizi. 22. OPSTA UPUTSTVA ZA UGRADNJU ELEKTRONSKIH UREĐAJA U VOZILO Prilikom ugradnje elektronskih uređaja treb a im ati u vidu da su elektronski uređaji u kolim a izloženi sledećim uticajim a: — velikim tem peraturnim prom enam a, nekad od — 10 do + 70°C, — jakim vibracijam a i potresim a, — električnim im pulsim a od postojeće električne insta­ lacije u kolim a (paljenje, generator, m otor za brisače). Sve ovo može često da rem eti norm alan rad elektronskih uređaja. Na tem peraturske uticaje (povišenu tem peraturu), na­ ročito su osetljivi elektronski u ređ aji sa germ anijum skim tranzistorim a. Zato ovakve u ređ aje nikada ne tre b a m ontirati u blizini m otora. Elektronska kola sa silicijum skim tranzis­ torim a podnose veću tem peraturu. Da bi u ređ aji bili m anje oštećeni od vibracija, treb a da budu izvedeni što kom paktnije, najbolje sa integrisanim koli­ m a na p ertinaks pločici sa štam panim vezam a a RC elem ente i druge delove treb a zalem iti uz sam u pločicu kako bi se izbegla vibracija ovih elem enata na priključnim žicama. P rilikom lemljen ja krajev a žice poluprovodnika voditi računa da te žice ne budu suviše kratke, kako ne bi došlo prilikom lem ljen ja do te r­ mičkog oštećenja poluprovodnika. U kritičnim slučajevim a 196

pertinaks pločicu m o n tirati na am ortizerim a od gume, sun­ it Taste plastične mase, ili pločicu zakačiti između opruga. Vodove od elektronskih uređaja do ostalih delova u auto­ mobilu izvoditi višežičanim vodovima sa PVC izolacijom, kaI;vi se već u p o trebljavaju u autom obilskim električnim insta­ lacijama. Ove vodove tre b a pričvrstiti obujm icam a za zidove, ili za druge delove u kolima. E lektrični im pulsi iz instalacije, naročito ako ona nije blokirana protiv radio-električnih sm etnji (vidi tačku 17), mogu često da rem ete rad elektronskog uređaja, ako je u njem u ugrađen m ultivibrator. Na ulazu napajanja kod većine takvih i drugih u ređ aja predviđeni su već kondenzatori radi zaštite od električnih impulsa. K apacitivnost ovih kondenza­ tora iznosi 100— 1000 m ikrofarada (elektrolitski), za niskoTrekventne sm etnje. P ro tiv visokofrekventnih sm etnji zašti­ ćuju se elektronski ugrađeni uređaji keram ičkim kondenza­ torim a reda 1— 10 n an ofarada koji se vežu paralelno elektrolitskim kondenzatorim a. 23. RAZNI SISTEMI ZA PRENOS SAOBRAĆAJNIH IN ­ FORMACIJA PREKO RADIJA U zapadnoj Evropi već više godina su u upotrebi razni sistem i za regulisanje saobraćaja i davanje raznih inform acija vozačima na auto-stradam a preko specijalno za to postavljene m reže radio-predajnika. Neki sistemi rade već nekoliko go­ dina kao npr. sistem ARI na UKT opsegu za davanje infor­ m acija u užem sektoru saobraćaja, ili sistem n a srednjetalasnom području kojim se daju inform acije za širi sektor s a ­ obraćaja. U ispitivanju su i drugi sistem i na dugotalasnom pod­ ručju. Na pojedinim m estim a auto-puta postavljene su ispod kolovoza specijalne antene, preko kojih se mogu dati opšte saobraćajne inform acije (sistem PAAC u Francuskoj) ili in ­ dividualne inform acije kao kod sistem a ARI koji je u ispi­ tiv an ju u NemaČkoj. 197

23.1. A R I s iste m

U Zapadnoj Nemačkoj radio-m reža već 10 godina zrači razne saobraćajne inform acije važne za vozače na auto-putevima. Sistem je dobio oznaku ARI (Automobilske Radio In­ formacije). Informacije na AM području. P rvih godina saobraćajne inform acije davane su na AM području, tako da ih je mogao prim ati svaki auto-radio. P re d avanja inform acije predajnik zrači jedan trozvuk za upozorenje vozaču da sleduje inform a­ cija. Naravno, auto-radio je u tom slučaju m orao da bude stalno uključen na stanicu, koja je priključena ARI sistemu. Da bi se to izbeglo, postavljene su kasnije na većim mestim a za odmor na auto-putu specijalne inform acione kabine.

23,75Hz 28,27Hz 34,93Hz 39,58Hz 45,67Hz 53,98Hz A B C p E ‘ F SI. 23.1a

198

takozvane Infoteke, koje redovno p rim aju sve inform acije i iste stokiraju na m agnetofonsku trak u . Vozač kad dođe do takve Infoteke preko telefona može sa trak e da sazna posledn ju saobraćajnu situaciju na auto-putu. M eđutim, to su obič­ no inform acije koje se odnose za veći reon, a vozač je n a j­ češće zainteresovan za situaciju u užem saobraćajnom reonu gde se nalazi. Za ovo su kasnije korišćene UKT stanice ras­ poređene po celoj zemlji, a podeljene po saobraćajnim regionim a. Informacije na UKT području. Zbog ograničenog dom eta UKT stanica odnosi se inform acija za uži region do 100 km u krugu. Radi toga je za ARI sistem ćela Zapadna Nem ačka podeljena u šest saobraćajnih regiona. Kako u svakom regionu ima po nekoliko UKT stanica od kojih samo jedna povrem eno daje saobraćajne inform acije, ustanovljena su tri načina identifikovanja ovih stanica: 1. UKT p red ajn ik koji daje inform aciju stalno uz p ro ­ gram zrači i ultrazvučni signal od 57 kHz, koji je nečujan. To je u stvari treći harm onik pilotske frekvencije (19 kHz) koju zrači svaki stereo-predajnik. Taj se signal naziva signal predajnika (SP). 2. Kako se na granici regiona mogu odjednom p rim iti i predajnici susednih regiona, ima svaki predajnik još i svoj znak za raspoznavanje, ili signal regiona (SR). Frekvencije 6 SR signala obeležene su sa A (23,75 Hz), B (28,27 Hz), C (34,93 Hz), D (39,58 Hz), E (45,67 Hz) i F (53,28 Hz). Jednom od ovih frekvencija am plitudno je m odulisan nosilac SP sig­ nala (57 kHz). 3. Najzad za vrem e davanja inform acije nosilac SP sig­ nala još se dodatno m oduliše sa signalom frekvencije 125 Hz i to je signal inform acije (SI) što znači da se za vrem e da­ vanja tog signala daje inform acija. Na si. 23.1a dat je raspo­ red i način dobijanja pojedinih frekvencija (deljenjem) za ove signale. Oznake A—F nose na vidnom m estu i table n a autoputu na ulazu u saobraćajni region si. 23.1b. Na tabli je sem toga 199

označena i frekvencija UKT stanice koja daje inform aciju, a ponekada i frekvencija stanice n a srednjetalasnom području, ukoliko i ona zrači inform aciju. Da vidimo kako radio-prijem nik koristi signale SP, SR i SI. Da vozač ne bi morao stalno da im a uključen UKT p ri­ jem nik konstruisan je specijalni dekoder, koji se priključuje n a auto-prijem nik i koji reaguje na SP, SR i SI signale i auto­ m atski uključuje u prijem niku NF stepen i zvučnik samo za vrem e davanja saobraćajne inform acije. Na dekoderu vozač pritisne jed n u od dirki A—F prem a tom e u kome se saobraćajnom regionu nalazi, i koji želi da sluša. Ako sada vozač p ri tražen ju stanica nailazi n a neku stanicu koja uz program zrači i signal SP, pali se u dekoderu sijalica kao znak da je prijem nik na takvoj stanici. Dalje vozač ne m ora da rad i ništa niti da isključi prijem nik. P ri­ jem nik ostaje »nem« (jer je dekoder isključio NF deo) sve 200

dok ne počne davanje inform acije kada u dekoderu SI signal uključuje NF deo prijem nika. Ukoliko je u kolim a ugrađen auto radio koji sam traži stanice (elektronsko traženje stanica) otpada i taj posao vo­ začu. U ključen p rijem n ik će se uz pomoć dekodera sam po­ desiti na stanicu koja daje inform acije. Rad dekodera objašnjen je na blok-šem i si. 23.1c. Dekoder je konstruisan od B laupunkta a priključuje se na auto-radio u gnezdo predviđeno za m agnetofon, dakle na izlaz NF signala. Iz NF signala isfiltrira se nosilac SP signala (57 kHz) koji se pojačava u posebnom pojačavaču i vodi u AM dem odulator. Iz kola za identifikaciju SP signala pali se LED dioda koja po­ kazuje prisustvo ARI stanice. Iza AM dem odulatora preko propusnog filtra opsega (10 — 60 Hz) SR signali idu u kolo za uobličavanje im pulsa gde n astaju četv rtasti impulsi. Uzlaznom ivicom ovih im pulsa

201

pobuđuju se sta rt — stop oscilator frekvencije 297 Hz. Osci­ lacije iz oscilatora odbrojava brojač, koji se unapred podesi na jednom od A—F signala SR. U jednom kom paratoru, sas­ tavljenom iz logičkog I kola (II), upoređuju se im pulsi iz brojača sa im pulsom signala SR iz uobličavača, i u slučaju koincidencije daje II kolo signal, koji preko kola za identifi­ kaciju SP i SR signala pali LED. Ujedno se preko kola 12 i 13 zatvara elektronski prekidač, preko kojeg se NF signal pušta u NF deo auto-radija. Ako vozač želi samo da prim i ARI sta­ nice pritisk u je d irk u SP na dekoderu. Radi identifikacije SI signala izdvaja se on posle AM dem odulatora preko propusnog filtra za 125 Hz i taj se signal pojačava i lim itira. U jednom PLL kolu za 125 Hz identifikuje se SI signal i ako je p ritisn u ta d irk a SI na dekoderu, preko 14 kola će se zatvoriti elektronski prekidač samo za vrem e davanja inform acije. Najzad dirkom »radio« n a dekoderu se stalno zatvara elektronski prekidač, tako da auto-radio prim a sve UKT sta­ nice bez obzira da li zrače ARI inform acije. Potrebno je da vozač poznaje oznake A—F saobraćajnih regiona kako bi na dekoderu mogao da pritisne odgovarajuću dirku za SR signal. Zbog toga su i postavljene ran ije pomenute table prikazane na si. 23.1b. Ovakav ARI sistem predložen je od Evropske radiodifuzne unije za sada za Z apadnu N em ačku i A ustriju, a priprem a se uvođenje i u Svajcarskoj, Francuskoj i Holandiji, je r je u ovim zem ljam a sve gušći saobraćaj na auto-stradam a.

23.2. Francuski saobraćajni sigurnosni radio-sistem

PAAC

U Francuskoj je pre dve godine prikazan saobraćajni si­ gurnosni radio-sistem PAAC (Protection des Autom obilistes et Aide a la Circulation) razvijen na predlog Evropske kom isije u Brislu. Sistem je predviđen za regulisanje saobraćaja u gra202

dovima i na auto-putevim a, a m oguće je davanje tri vrste inform acija: 1. Na važnim m estim a auto-puta postavljeni su predajni uređaji sa podzem nim antenam a preko kojih se vozaču mogu predav ati selektivne saobraćajne inform acije. 2. Na svakom m estu mogu se po potrebi u krugu od ne­ koliko km iz po k retn ih stanica (helikoptera ili m otorcikla) vozačima p reneti važna saopštenja. 3. U vozilu je ugrađen predajnik za uzbunu, koji stupa u dejstvo samo p ri jačem potresu u slučaju nekog saobraćajnog udesa, i kojim se saobraćajna m ilicija obaveštava o nastalom udesu. Vidi i tačku 15.16 »Pozivni sistem za vozače u nuždi«. P redajni u re đ aji postavljeni duž auto-puta. U ređaji se postavljaju sa obe stran e auto-puta na rastojanju 10—30 km prem a si. 23.2a. AM predajnici snage nekoliko W rade na fre k ­ ventnom opsegu od 50— 100 kHz (dugi talasi). A ntene su po­ stavljene izolovane u zem lju duž p u ta i n a k ra ju su odgova­ rajućim završnim otpornostim a Z vezane za zemlju. Postoje dve antene, jed n a dužine od 10 m koja zrači predsignal modulisan sa 2,9 Hz (čiji je zadatak d a tik lju č i autoradio), i druga,

SI. 23.2a

203

dužine oko 2 km preko koje se na četiri jezika vozaču predaju inform acije. A uto-radio ostaje uključen samo ža vrem e dok tra je inform acija. Time se izbegava da vozač prim i inform aciju predajnika sa suprotne strane autoputa. Kod brzine k re ta n ja vozila od 150 k m /h i dužina antene od 2 km prim aće se in­ form acija u tra ja n ju od 48 s. Inform acija ne sme da bude duža od 16 s, ako se tri puta ponavlja. P redajni u ređ aji duž puta povezani su sa stanicom sao­ braćajne m ilicije duž autoputa. U stanici se uključuju m ag­ netofonske kasete sa tekstom na četiri jezika a tim e se ujedno uključuju i svi predajnici duž p u ta i tako zrače vozačima. Informacije sa pokretnih stanica (helikoptera ili motorcikla). U ovim slučajevim a stanice rade na frekvenciji od 450 MHz kako bi se izbegle velike antene i refleksija u jonosferi. U vozilu je za ovu vezu predviđen poseban prijem nik za 450 MHz čiji je NF deo zajednički sa dugotalasnim prijem nikom ili ugrađenim auto-radiom . Taj prijem nik koristi već posto­ jeću auto-antenu od auto-radia. Predajnik za uzbunu ugrađen u vozilu. Ovaj predajnik radi na frekvenciji od 150 MHz, a m odulisan je tonom od 800 Hz i koristi ugrađenu auto-antenu za radio-difuzni prijem . P redajnik se ne može ručno uključiti, već se sam uključuje u slučaju jakog potresa kod nekog saobraćajnog udesa vozila. Na auto-putu postavljeni su na razm aku od 2 km na spe­ cijalnim stubovim a prijem nici za prijem signala sa oštećenog vozila. P ri prijem u takvog poziva za pomoć uključuje se na stubu i alarm no svetio kao upozorenje drugim vozačima, a poziv se žičnim putem dostavlja prvoj stanici saobraćajne m ilicije duž auto-puta. Ugrađen prijemnik u vozilu za saobraćajnu informaciju. Blok-šem u prijem nog uređaja vidimo na si. 23.2b. P rijem nik za opseg od 50— 100 kHz radi sa feritnom antenom. Za auto-an­ tenu vezan je p rijem nik za 450 MHz i auto-radio. Za istu anten u se p rik ljučuje i predajnik za nuždu, kojim se traži p rva pomoć u slučaju udesa. 204

SI. 23.2b

Iza ovih prijem n ik a sleđuje elektronsko kolo kojim se uklju ču je NF stepen u konkretnim slučajevim a prijem a. Troškovi uvođenja ovog sistema. Cena prijem nog i p re ­ daj nog u ređ aja u samom vozilu kreće se oko 230 FFr. Insta­ lacija svih u ređ aja duž auto-puta sa dovodnim kablovim a procenjuje se na oko 11500 F F r po dužnom kilom etru p u ta pod pretpostavkom razm aka od 15—30 km izm eđu dva postavljena uređaja. 23.3. Kontrola saobraćaja pomoću kompjutera Ovaj je sistem kontrole pomoću kom pjutera sa induk­ cionom petljom razvijen od firm i Boš, B laupunkt i jednog in stitu ta za telelcomunikacione uređaje. Sistem poznat kao A LI (A utofahrer — L enkung und Inform ation — System) 205

sistem je od 1975. u ispitivanju u Zapadnoj Nemačkoj, a sa­ stoji se u sledećem: Vozač im a u kolima m ali tablo (upravljačku kutiju) sa dirkam a. P ritiskom dirki označava vozač pravac i mesto pu­ tovanja. Ovi se podaci u tablou kodiraju (šifriraju brojevim a i slovima) i tako p redajnik ugrađen u vozilu predaje induk­ cionim putem inform aciju petlji, si. 23.3. Petlja, veličine 2X2,5 m, ukopana je ispod kolovoza na auto-putu, na odre­ đenim razm acim a. Kao antena pred ajn ik u u vozilu služi feritn i štap dužine 20 cm m ontiran ispod šasije vozila. Prilikom prelaza vozila preko petlje prim a petlja induk­ tivnim putem inform aciju iz feritne antene. Slične se petlje već duže vrem ena koriste u gradovim a i auto-putevim a radi p rik u p ljan ja podataka o broju vozila koji prolaze u saobra­ ćaju. P etlje na au to-putu su povezane sa uređajim a postavlje­ nim u zemlji pored petlji. U ređaji su herm etički zatvoreni u šahtovim a duž puta, a snabdeveni su prim opredajnicim a i m em orijam a, koji p ri-

206

m aju redom inform acije od vozila p ri prolazu preko petlje i te inform acije stokiraju. U ređaji su telefonskim kablom povezani sa centralom dotičnog područja. U centrali se svi prim ljeni podaci od pojedinih u re đ aja obrađuju u posebnom računaru, i n a osnovu podataka kojim a raspolaže računar u centrali o stanju kolovoza (led, vlažnost), gustini saobraćaja, m agli ili slično, sleduju redom odgovori pojedinim uređajim a duž puta. U ređaj preko predajnika i indukcione petlje u šifrovanom stan ju zrači tražene inform a­ cije. P rijem nik vozila sa petlje prim a preko feritne antene tražen u inform aciju, koju posle dekodiranja u tablou vozač dobija u vidu optičke indikacije na tablou. Ako m em orija u re ­ đ aja raspolaže već sa traženim podacim a iz vozila, odmah uređaj te podatke šalje preko petlje vozila. U protivnom , m ora uređaj da zatraži podatke telefonskim kablom od cen­ tralnog računara. Prednosti ovakvog sistem a individualnog inform isanja leže u tome što raču n ar može vozača blagovrem eno da upo­ zori na eventualno zagušenje saobraćaja na pojedinim deonicam a postojećeg p u ta i da ga uputi na neki zaobilazni drugi put. Tako se bolje iskorišćava kapacitet putne mreže. D alje dobija vozač blagovrem eno podatke o stan ju kolovoza. N aj­ zad, najveća prednost ovog sistem a njegovim radom na p rin ­ cipu indukcione petlje, je da ne dolazi do neželjenih sm etnji drugim vozilima. Bliži tehnički opis sistema. K odovanje podataka izvedeno je kom binacijom cif a ra i slova koji se dirkam a odaberu na up­ ravljačkoj kutiji. P rv e dve dirke im aju po šesnaest slova i oz­ načavaju velike sektore — površine od 31 X 31 km. Zapadna Nemačka podeljena je u 256 velikih sektora. Treća dirka sa po šesnaest slova daje podatke o m alim sektorim a površine 8 X 8 km. Poslednja d irk a daje znak od 9 slova i 7 cif ara, pri čemu slova obeležavaju sektore veličine 2,7 X 2,7 km, a cifre označavaju u kodovanom stanju vrem e polaska vozila u m alom sektoru. Na taj način je tačno locirano vozilo i dato je vrem e kada je vozač zatražio podatke. 207

Razm ena inform acije od vozila do uređaja na p u tu a even­ tualno i do centralnog kom pjutera i natrag vrši se u vidu im pulsne telegrafije takoreći »u tre n oka«. Ćim vozilo dođe na indukcionu p etlju dobija uređaj u vozilu pozivni impuls sa petlje, p red ajn ik u vozilu se uključuje i zrači cilj puta i ostale podatke koje su zatraženi preko feritne antene. Induk­ tivnim putem p etlja ove podatke uzim a i prenosi u ređ aju na putu. M emorija u ređ aja radi sam ostalno i ako raspolaže sa traženim podacima, odmah iste preko svog predajnika šalje u vidu im pulsnog telegram a prijem nom uređaju u vozilu i posle dekodiranja u tablou dobija vozač na indikatoru tra ­ ženu inform aciju u vidu optičkih i akustičkih znakova. Ure­ đaj na p u tu »konsultuju« centralni kom pjuter samo ako su nastale neke prom ene u saobraćaju ili u stan ju kolovoza. Sem toga u ređ aji sa puta povrem eno šalju centralnom kom­ p ju teru i inform acije o gustini saobraćaja na svom sektoru, sm eru k retan ja vozila i brzini kako bi se omogućila razrada prognoze saobraćaja na širem sektoru. Razmena inform acija vrši se u vrem enu od oko 10 ms, p ri čemu se rad i sigurnosti za to vrem e razm enjuju tri tele­ gram a u oba p rav ca i tek kada se dva istovetna telegram a potvrde, vrši se dekodiranje. P renos inform acije je potpuno obezbeđen i kod teorijske brzine vozila od 300 k m /h , je r je površina p etlje od 2 X 2,5 m dovoljna da se p ri tom e ne ispusti ni jedan im puls iz telegram a. Troškovi uvođenja ovakvog sistema. Cena u ređaja u vozilu procenjuje se na oko 200 DM je r se tu radi uglavnom o digital­ nim uređajim a, koji će se u daljem razvoju sve više integrisati u kom pletna integrisana kola. Polaganje p etlji i izrada u sputnih uređaja auto-puta iz­ nosila bi nekoliko prom ila od cene koštanja jednog auto-puta. Ovde još treb a ukalkulisati troškove za proširenje već posto­ jeće telefonske m reže na auto-putevim a i polaganje novih m reža na najvažnijim auto-putevim a, što bi stajalo d aljih sto m iliona do jedne m ilijarde DM. Dosadašnji opiti koje je v r­ šio B laupunkt u svom fabričkom k rugu sa 13 p etlji i razvoj celog u ređ aja stajali su oko pola m iliona DM. 208

24. E V R O P S K A R A D IO -P O Z IV N A S L U Ž B A »E U R O S IG N A L «

U zapadnoj Evropi uvedena je 1970. m eđunarodna radio-pozivna služba skraćeno »Eurosignal«. Ovaj pozivni sistem om ogućuje telefonskom p retplatniku da preko m eđugradske telefonske mreže, koja je u vezi sa m režom UKT predajnika »Eurosignala« da svom p artneru, koji se nalazi negde na p u tu po srednjoj Evropi, u p u ti neku poruku. UKT predajnici zrače u kodiranom obliku pozivni znak i poruku. Sistem radi na opsegu od 87,3 do 87,5 MHz sa AM m odu­ lacijom. Pojedine zem lje zapadne E vrope prem a geografskom položaju im aju svoj pozivni broj koji dolazi ispred pozivnog broja p artn era koji se traži. Pozivni broj p artn e ra sastoji se iz šestocifrenog broja. Telefonski p retp latn ik će sa svoga tele­ fona, po b iran ju bro ja za »Eurosignal« na m eđugradskoj tele­ fonskoj centrali da na svom ap aratu prvo odabere pozivni broj zemlje u kojoj p retp ostavlja da se njegov p artn er nalazi, a zatim će u produžetku birati još šest brojeva koji odgova­ ra ju pozivnom b roju partnera. Za »Eurosignal« konstruisani su specijalni prijem hici koje vozač ima u kolima. Po prijem u poziva u vidu optičke i akustičke signalizacije na prijem niku, kada vozač stigne do prve javne telefonske govornice na auto-putu potražiće preko m eđugradske telefonske m reže p artn e ra koji ga je tražio »Eurosignalom«. UKT »Eurosignal« — predajnik stalno zrači AM signal od 1153 Hz, a kada se poziva neki p artn e r um esto toga sleduje pozivni broj od 6 različitih tonova izm eđu 313,3—1062,9 Hz u kodiranom obliku. Svaki ton traje po 100 ms, tako da se pozivni znak daje za vrem e od 600 ms, posle čega opet sle­ duje znak pauze, tj. 1153 Hz. UKT prijem nik za prijem »Eurosignala« m ora prem a Za­ jednici evropskih poštanskih službi (CEPT) da udovolji n a­ ročitim propisim a u pogledu osetljivosti, selektivnosti i AM m odulaciji, što u mnogome odstupa od radio-difuznih UKT prijem nika koji rade sa FM m odulacijom. »Eurosignal« — 209

prijem nik predviđen je da može da prim i 4 različita poziva koji se razlik u ju samo po poslednjem 6. tonu. P rem a tome može da prim i 4 vrste poruka koje su unapred ugovorene i to: javiti se preduzeću, javiti se kući, javiti se drugom preduzeću, prekinuti vožnju i v ra titi se natrag. Ind u strija na Zapadu razvila je nekoliko tipova prijem ­ nika za tu svrhu. Opisaćemo u k ratk o jedan prijem nik fran­ cuske proizvodnje. »Eurosignal« — prijemnik razvijen od Thomson CSF. Pri­ jem nik je džepnog form ata sa 5 specijalno za to razvijenih integrisanih kola. Preko površinske ugrađene antene IA, si. 24a dospeva signal u kvarcni filta r FLO l za 87,3775 MHz koji obezbeđuje potrebnu selekciju VF signala. Signal dalje ide preko člana za prilagođavanje L2/C5 na bazu prvog m ešača TI. Iz posebnog kvarcnog oscilatora dovodi se transponirajući signal na em itor TI. Tako dobijena prva m eđufrekvencija od 18 MHz dalje se pojačava i vodi integrisanom kolu IS1. U IS2 dobija se napon za regulaciju pojačanja i ujedno napon za rad kola IS1. U tom se kolu sa kvarcnim oscilatorom Q1 dobija druga m eđufrekvencija od 455 kHz koja se dalje vodi u keram ički filtar FL03. U kolu IS2 nalazi se i dem odulator. Dem odulisan NF signal sa nožice »2« preko C41 odvodi se u dekoderski deo. Dekoderski deo, si. 24b na ulazu im a niskopropusni filtar koji ograničava propusni opseg n a 1,5 kHz, što je dovoljno je r je najviši pozivni ton samo 1153 Hz. Posle filtrira n ja sinusni signal lim itira se u IS3 i p re tv a ra u četvrtasti signal. U kolu IS3 radi još oscilator četvrtastih im pulsa koji je stabilisan kvarcom Q2. P rim ljeni signal i signal iz oscilatora dalje se p re rađ u ju u dekoderu Z2 i m em oriji Z3 na digitalni način. M em orija se sastoji iz grupe dioda i u m em oriji se unapred program ira pozivni znak, tj. g ru p a tonskih frekvencija na koje tre b a p ri­ jem nik d a reaguje. Videli smo da je pozivni znak sastavljen iz šest tonova. 210

kHz, Demodulation

S I. 2 4 b

Da (bi dekoder »prepoznao« pozivni znak koji je pro­ gram iran u m em oriji, m eri se u jednom kolektoru faktor korelacije prijem nog signala prem a referentnom signalu, koji je dobijen deljenjem frekvencije signala iz oscilatora Q2. U slučaju korelacije svih šest tonskih frekvencija, što traje oko 600 ms pali se LED a zujalica daje akustički znak. P rijem nik se n ap aja naponom od 2,6 V iz dve m ale bate­ rije, ili dve NiCd ćelije, koje se pune iz m reže preko isprav­ ljača, koji se isporučuje uz prijem nik. U Nemačkoj slične E urosignal-prijem nike proizvodi G rundig pod oznakom FU10 i firm a Tekade pod oznakom E ll-2 . Oba su p rijem nika predviđena za ugrad n ju u vozilo. Van vozila prijem nici rad e sa NiCd akum ulatorom napona 2,6 V, a u vozilu se n ap a ja ju iz auto-akum ulatora, koji ujedno puni i NiCd ćelije. U električnom pogledu oba su prijem nika izve­ dena sa integrisanim kolim a sa sličnim funkcijam a kao kod gore opisanog prijem nika.

212

ELEKTRONSKI UREĐAJI IZVAN KOLA POTREBNI U PRAKSI 25. POTREBA PU N JEN JA AKUMULATORA IZVAN KOLA Često se m ora akum ulator dopunjavati izvan kola. Ovo je slučaj kada se iz akum ulatora uzim a više električne ener­ gije nego što se u n jega dovodi iz dinam e za vrem e njegovog rada. Do ovoga dolazi najčešće ako se ostave duže vrem ena uključeni farovi, ili ako su oni uključeni kod m alih brzina u gradu, je r tad a dinam a, zbog malog b ro ja obrtaja, ne puni akum ulator. N ajzad i neispravni regler može da prazni akum ulator preko diname, ili se akum ulator prazni zbog neispravne in ­ stalacije. Na k raju, može i sam akum ulator da je već pri k ra ju i da u njem u dolazi do sam opražnjenja. Još nekoliko reči o samom olovnom akum ulatoru. Gustina sum porne kiseline iznosi u njem u 28—32°Be ako je aku­ m ulator u punom stan ju i 18—24°Be kod ispražnjenog aku­ m ulatora. G ustina se m eri bom etrom ili areom etrom . Ukoliko je gustina kiseline ispod navedenih vrednosti treba doliti razređenu sum pornu kiselinu gustine 24°Be, a ako je gustina iznad navedenih vrednosti, treb a doliti destilovanu vodu. Nivo kiseline treb a da je uvek za 10—15 mm iznad gornje ivice pločica. Napon po ćeliji iznosi 2 V. Prilikom punjenja raste napon do 2,6 V, dakle kod 6-voltnog akum ulatora (3 ćelije) 3X2,6 — 7,8 V, a kod 12-voltnog, 6X2,6 = 15,6 V. Čim se dostigne taj napon prilikom p u n jen ja dolazi do intenzivnog »kuvanja«, 213

tj„ razvijanje gasova i tada treb a prekinuti dalje punjenje ak u m u lato ra. A kum ulator nikad ne treb a prazniti ispod napona 1,8 V p o ćeliji, tj. 6-voltni akum ulator do 5,4 V, a 12-voltni do 10 ,8 V. Napon se uvek m eri pod opterećenjem, tj. sa upaljenim fahovim a, ili sa voltm etrom u kome je ugrađen otpornik (v id i tač. 32.2). Prilikom p u n jenja akum ulatora izvan kola treb a pode­ s i t i jačinu stru je iz ispravljača prem a tehničkom uputstvu ak u m u lato ra. Isto važi i za vrem e traja n ja punjenja. Bolje je akum ulator p u niti slabijom strujom i duže vrem ena. 25.1. Jednostavni ispravljač sa silicijumskim diodama Ispravljač prem a si. 25.1 može se koristiti za 6-voltne i 12--voltne akum ulatore, za početne jačine stru je punjenja 3 —-4 A. T ransform ator snižava napon mreže n a oko 20 V sa izv'odom iz sredine za 10 V. Sa 4 diode vezane u m ostu is­ p ra v lja se stru ja. Kod 12-voltnih akum ulatora koristi se ceo mo>st, a kod 6-voltnih samo jedna g ra n a mosta, diode D l i D2 i sre d n ji odvod sekundarnog nam otaj a.

SI. 25.1

214

A m perm etar A opsega 5 ili 6 am pera pokazuje stru ju punjenja. S tru ja se ograničava otpornicim a R l, odnosno R2, n a 3—4 A u početku punjenja, a sa porastom napona na akum ulatoru opada jačina stru je punjenja. Punjenje treb a p rekinuti kad n astaje jako »kuvanje« i kada se napon popne na 7,8 V, odnosno 15,6 V. T ransform ator je m otan na lim u kvaliteta IV, form at lim a br. 6. Ceo pro račun transform atora objašnjen je u tač. 34. P rim arni nam otaj dobija 970 navojaka žice CuL 0,35, se­ kundarni, 100 navoj aka CuL 1,2, sa odvodom iz sredine (posle 50. navoja). O tpornik R l im a 0,5 i snage je 5 W, a R2, 2 & i snage 25 V/. O tpornike možemo napraviti od cekas žice prečnika 1 mm, koji nam otam o na keram ički štapić. Za R l treba 30 cm, a za R2 1,2 m otporne žice. 25.2. Ispravljač sa elektronskom regulacijom — 1. varijanta Ispravljač se može autom atizovati, tj. da prestaje pu­ njenje kada napon akum ulatora dostigne vrednost 15,6 V, što je postignuto stabilizovanjem izlaznog napona isp rav lja­ ča na tu vrednost. Ako treba puniti 6-voltni akum ulator, stabilizovana vrednost ispravljača je 7,8 V. Pored ovoga može se i stru ja p u n jenja ograničiti na m aksim alnu vrednost. SI. 25.2 pokazuje takvo električno rešenje za ispravljač za izlazne napone od 2—20 V i za stru je od 5 A uzeto iz »Elektronik« 10/1971. Jednosm erni napon dobija se iz isprav­ ljača D l—D4. Napon p u n jen ja reguliše se na prim arnoj stran i transform atora triakom Trk po principu prom ene faznog okidanja. Za okidanje triak a služi diak Di, koji postaje provodan p ri određenom naponu uključivanja Uu koji nastaje n a kon­ denzatoru C2. P otrebno defaziranje postiže se prom enljivim ot­ pornikom R l, u obrtaču faze Cl R l. Time se ujedno i podešava izlazni napon ispravljača u granicam a 2—20 V. Jačina stru je pu n jen ja zavisi od izlaznog napona ispravljača i napona aku­ m ulatora. 215

Sa R2C2 člankom izbegava se sprega diaka s obrtačem faze, a R3C3 paralelno vezan triak u štiti ga od previsokih napona, koji n astaju u p rim aru transform atora prilikom uključivanja i isključivanja, i koji bi mogli nekontrolisano da uključe triak a sem toga i da ga oštete. Ujedno C3R3 otklanja i neželjene radio-sm etnje. Elektronski deo može se m ontirati na pertinaks pločici 60X100 mm. T riak treb a radi hlađenja m ontirati na m etalnu šasiju. O tpornik R1 sa am perm etrom i prekidačem , kao i signalna lam pa 220 V /5—10 W sa m injon grlom, m ontira se na prednjoj ploči. Trafo dolazi na m etalnu šasiju. T rans­ form ator je m otan na jezgru od lim ova br. 6 presek 3,2 X 3,2 cm. P rim arn i nam otaj dobija 1000 navojaka CuL žice 0,35, a sekundarni, 100 navojaka CuL žice 1,3 mm.

Dl - D 4 ; 8Y 2 84

SI. 25.2

25.3. Ispravljač sa elektronskom regulacijom — 2. varijanta Za reg u laciju napona i stru je ispravljača izrađ u ju se specijalna integrisana kola. Takav p rim er pokazuje si. 25.3, sa integrisanim kolom LM300 proizvodnje »National Sem icon-

216

ductors.« Kolo je ugrađeno u kućištu T 05 sa 8 nožica. Kolo sadrži tem p eratu rn i kom penziran re feren tn i napon od 1,8 V i diferencijalni pojačavač. Na prik lju čak 6 dovodi se deo n a­ pona sa razđelnika R6, 7 i 8, koji tre b a stabilizovati na p ri­ ključak 1, deo napona za ograničenje stru je punjenja, a na 3 i 4 napon iz ispravljača. Kao prom enljiv redni otpornik rad i tranzistor snage T I, a njega pobuđuje pogonski tranzistor T2, čija baza dobija sa p riklju čk a 2 napon iz integrisanog kola. Stabilizovani izlazni napon u opsegu od 4—20 V podešava se sa R6, a jačina s tru ­ je pu n jen ja do m ax. 4 A, sa R4. K ondenzatori C2 i C3 štite LM 300 od divljih oscilacija. C3 treb a da je po mogućnosti tan tal kondenzator. Diode D5 i D6 štite LM 300 od prenapona. Za punjenje 6-voltnih akum ulatora ima na sekundaru transfo rm ato ra odvod oko 12 V, a za 12-voltne akum ulatore sekundarni napon iznosi 18 V. Naizm enična stru ja treb a da je oko 5 A. T ransform ator se m ota na jezgru kvaliteta IV od trafo lim a br. 6; prim arn i nam otaj dobija 1000 navoja CuL žice 0,4 a sekundarni nam otaj 90 navoja sa izvodom posle 60. n a ­ voj ka CuL žice 1,3 mm.

SI. 25.3

217

26. AUTOMATSKO UKLJUČIVANJE SVETLA PRED GARAŽOM A utom at sa foto-senzorom predviđen je za uključivanje svetla pred garažom ako se foto-senzor osvetli farom auto­ mobila. Svetio je upaljeno nekoliko m inuta posle čega se samo opet ugasi, i može se još uključiti pritiskom dirke iz zgrade. Uređaj, čiji je opis uzet iz »Radio-am atera« br. 9/79, se sastoji iz operacionog pojačavača 741 i tajm era 555, dva foto-otpornilca LDR1 i LDR2, nekoliko RC elem enata i jednog relea, kojim se uključuje svetio. Foto-otpornici vezani su za ulaze »2« i »3« operacionog pojačavača, čiji je izlaz »6« vezan za ulaz »2« kola 555, koje je vezano kao vrem enski prekidač (tajm er). Izlaz »3« iz tajm era dolazi preko R5 na pobudu relea (100—300 O, 12 V) čiji radni kontakt (1 A) uključuje svetio iz m reže 220 V.

SI. 26

Ako su oba senzora istovrem eno osvetljena podjednakom jačinom, ili neosvetljena, biće izlazni napon operacionog poja­ čavača zavisan samo od položaja klizača potenciom etra R1 i, pri određenom položaju klizača, približava se naponu napa­ 218

ja n ja U ==15 V. Tek ako je LDR2 neosvetljen (ima veliku otpornost), a LDR1 osvetljen, opašće izlazni napon na »6« na petin u napona U. O bratni način osvetljavanja oba senzora nem a uticaja na izlazni napon operacionog pojačavača. Oba se fotootpornika postavljaju u m etalne cevčice i m ontiraju ispod ulaza u garažu tako da budu danju pod­ jednako osvetljena od dnevne svetlosti. Cev od LDR1 treb a još tako usm eriti ka ulaznim vratim a u dvorištu da na nju uveče pada snop svetlosti od automobilskog fara pri ulazu kola u dvorište. Padom napona na »6« na 1/5 U, trig eru je se tajm er i na njegovom izlazu »3« jav lja se napon koji aktivira rele, koje uklju ču je svetio. V rem e dok je uključeno rele zavisi od R7, R6 i C3, i sa vređnostim a iz šeme, to je 1—5 m inuta. Dirkom Di može se u k ljučiti svetio i iz stana. Cev sa LDR1 m ora se zaštititi od uticaja svetla dvorišta (koje bi stalno ponovo aktiviralo tajm er) posebnim zaklonom ali tako, da otvor cevi bude slobodan i uperen u pravcu snopa autom obilskog fara a zaklonjen od dvorišnog svetla. 27. SIGNALIZATOR VREMENA PARKIRANJA Mali signalizator koji se može poneti u džepu, upozoriće akustičkim signalom blagovrem eno da je isteklo vrem e p ark i­ ra n ja vaših kola. U električnom pogledu signalizator se sastoji iz dva CMOS kola, nekoliko RC elem enata i malog ton-generatorskog m odulata, tzv. »pipera«, koji daje akustički signal u vidu pijukanja. Signalizator se može podesiti za traja n je p a r­ k iran ja od 1 ili 2 časa. Nekoliko m inuta pre isteka vrem ena p ark iran ja signalizator će svojim pijukanjem upozoriti da je vrem e da se ubaci ponovo novac u sat parkiranja. Iz šeme na si. 27 vidimo, da je kolo IC1 tipa 4020, tj. 14-stepeni b inarni brojač, a IC2 je tipa 4011, koje sadrži 4 NI kola sa po 2 ulaza. Dva od ovih kola (IC2c i IC2d) vezana su kao astabilni m u ltivibrator. Izlaz »10« m ultivibratora vezan 219

je za taktni ulaz »10« brojača 4020, i za ulaz »12« kola IC2b. Drugi ulaz »13« tog kola napaja 14. ili 13. stepen brojanja (nožica »3«, ili »2« brojača 4020). Nožica »3« je norm alno na L nivou, ali prelazi u H nivo kod 4096. koraka brojanja. Ovo odgovara položaju »2 časa« preklopnika SW. Kod položaja preklopnika »1 čas«, prelazi nožica »2« kod 2048. koraka bro jan ja na H nivo. Izlaz »11« sa IC2b ide preko invertora IC2a na m inijaturni tongeneratorski m odul sa m a­ lim ugrađenim zvučnikom, koji daje zvučne signale.

Postupak upozorenja ide ovako: prilikom postavljanja preklopnika na 1-, ili 2-časovno parkiranje, ujedno se i uključuje signalizator. Preko R2C2 dobija nožica »11« kola 4020 k ra tk i reset impuls, usled kojeg izlazi »2« i »3« idu na L nivo, a astabilni m u ltivibrator počinje da osciluje. Među­ tim tongeneratorski modul još ne može da radi, je r je jedan od ulaza kola IC2b još na L nivou. Posle 2048. odnosno 4096. koraka b ro jan ja dolazi ulaz »13« n a H nivo. Uvek ako pri tome i izlaz »10« sa m u ltivibratora dođe na H nivo, biće tim e i ulaz »12« na H nivou, a izlaz »11« na L, pa preko invertora IC2a dobije m ini piper napajanje, koje će se oglasiti jednim 220

pijukanjem . Potenciom etrom RV1 podešava se vrem e upo­ zorenja na nekoliko m inuta pre isteka jednog, odnosno dva časa vrem ena p ark iran ja. Sve delove m ontiram o na pertinaks pločicu dim enzija oko 3X12 cm. Za integrisana kola treb a nabaviti po jedno 14- i 16-polno podnožje, kako bi izbegli lem ljenja na nožicama CMOS kola i m oguća oštećenja sa tim e u vezi. Naročito upo­ zoravam o da se CMOS kola mogu oštetiti od statičkih naboja, pa p ri radu treb a kola držati za kućište i paziti da p rsti ne dođu u dodir sa k o n tak tnim nožicama. P ertinaks pločicu sa zalem ljenim delovima, preklopnikom , tonskim modulom i b a­ terijo m ugradim o u plastičnu kutiju odgovarajućih dim enzija.

28. KONVERTORI ZA 220 V 50 Hz Poželjno je prilikom kam povanja, da se iz akum ulatora može dobiti naizm enična stru ja 220 V za napajanje m alih električnih aparata, kao što su aparati za brijanje, m ali m i­ kseri, m ala bušilica i lemilo, eventualno strujni radio-aparat, pojačavači ili gramofoni, ili m ale fluorescentne lam pe za osvetljavanje šatora. Snaga svih ovih aparata, ukoliko se priključe pojedinačno, ne srne preći 50 W. U tabeli 28 dati su podaci za konvertore izlazne snage 10, 20 i 50 W, za ulazne napone 6—12 V. R3 za sve slučajeve im a 50 ii. K onvertor ili p retv arač je tranzistorski protufazni oscilato r kod kojeg tran zistori naizm enično provode i blokiraju i tim e puštaju stru ju iz akum ulatora naizmenično, na jednu ili drugu polovinu prim arnog nam otaja transform atora N pl, NP1’. Oscilovanje se održava povratnom spregom iz nam o­ taja NP2 i NP2’ ,koji su vezani izm eđu baze i em itora tra n ­ zistora. Tranzistori u stvari zam enjuju m ehanički preklopnik, kakav se pre 30 godina koristio u v ibratorim a tadašnjih auto­ m obilskih prijem nika. 221

RC elem enti su tako dim enzionisani da se dobij a izlazni sekundarni napon 220 V i 50 Hz, približno pravougaonog ob­ lika. Frekvencija m alo zavisi od opterećenja, tako da aparati osetljivi na frekvenciju (sinusni oblik) napajanja možda neće besprekorno raditi. Radi lakšeg početka oscilovanja predviđena je d irk a Di, koja se p ri sta rtu za m om enat pritisne. Prilikom preopterećenja može doći do prekida oscilovanja konvertora. Po sm a­ njenju opterećenja i ponovnom starto v an ju dirkom , konverto r će d alje raditi. Tranzistore treb a m ontirati n a zajednički h lad n jak radi odvođenja toplote disipacije. H ladnjak je u vezi sa negativ­ nim polom akum ulatora. T ransform atori se izrađuju sa stan­ dardnim transform atorskim lim ovim a datim u tački 35. Broj nam otaja i veličina lim a data je u tablici 28. Na kalem u se 222

jednovrem eno m otaju (dva k raja zajedno, tj. bifilarno) nam o­ taj N pl i NP1’ zatim u nastavku Np2 i Np2\ Preko toga sta­ vimo nekoliko slojeva h artije pa nam otam o sekundarni n a­ m otaj Ns. Početak nam otaja obeležen je sa »p«, a kraj sa »k«. Limovi E /I slažu se naizmenično. T a b e l a 28 —

P o d a c i z a k o n v e r to c r e 220 V , 50 H z

Sve delove m ontiram o na šasiji od alum inijum skog lim a debljine 2 mm, dim enzija 120X120X30 mm. šasija je uje­ dno i hladnjak za tranzistore. S ekundarni nam otaj ide na dvopolnu utičnicu m ontiranu na šasiji. 29. KONVERTOR ZA MALE FLUORESCENTNE LAMPE 29.1. Konvertor sa transformatorom sa feritnim lončastim jezgrom — 1. varijanta Svetlosno iskorišćenje fluorescentnih lam pi je oko tri p u ta veće nego kod obične sijalice iste snage sa usijanim v la­ knom . Zbog toga je takvo svetio podesno prilikom kam povanja. Potrebni naizm enični napon od 220 V daje m ali kon­ vertor. U obzir mogu doći samo m anje lam pe od 6 W. Posebnom konstrukcijom konvertora uzetom iz Siem ensove publikacije, može se izostaviti s ta rte r i prigušnica čiji su 223

delovi, kao što je poznato, potrebni radi paljenja i ograni­ čenja stru je kroz lam pu, ako se lam pa direktno n ap aja iz električne m reže napona 220 V. K onvertor je i ovde protufazni oscilator, koji radi n a is­ tom principu kao oscilator iz prethodne tačke. Frekvencija oscilovanja iznosi oko 10 kHz, pa se zbog toga m ora upotrebiti feritno lončasto jezgro tipa B65-581-A0250-A022 za tran s­ form ator, je r bi gubici bili veliki u transform atoru sa jez­ grom od klasičnog trafo lima. Sekundarni nam otaj Ns 1 im a dvojaku funkciju: kod uključivanja lam pe pritiskivanjem dirke Di napaja se vlak­ no lam pe preko kondenzatora C2 da bi se dobilo početno pražnjenje kroz živinu p aru u cevi. K ondenzator C2 je tako dimenzionisan da ograniči stru ju kroz vlakno cevi. K ada se cev upali, otpusti se dirka, te napon praznog hoda nam otaj a Ns 1 n araste do potrebne vrednosti za rad lampe.

SL 29.1 224

Namotaj Ns 2 daje napon p aljenja (preko 500 V) koji se preko otpornika R4 vodi na elektrodu za paljenje. Ova elek­ troda je u vidu provodne trak e n alepljena po spoljašnosti cevi po celoj njenoj dužini, u vezi sa jednim polom cevi. T ransform ator se m ota na lončastom jezgru. N am otaji N pl i N p l’ kao i Np2 i Np2’ m otaju se istovrem eno na način kako je objašnjeno u tač. 28. N pl i N p l’ dobija po 25 navojak a žice CuL 0,4 a Np2 i Np2’ po 6 navojaka CuL 0,2. P reko toga dolaze tanki slojevi izolacije, pa preko njega nam otaj N sl sa 105 navojaka žice CuL 0,3 i Ns2 sa 750 navojaka žice CuL 0,06. Da ne bi došlo do probijanja napona između navojaka tre b a upotrebiti samo kvalitetnu duplo lakiranu žicu. Svi n a ­ m otaji moći će da se sm este na kalem lončastog jezgra sa­ mo ako se pažljivo m ota. Početak samog nam otaja obeležen je sa »p«, a kraj sa »k«. 29.2. Konvertor s transformatorom sa feritnim jezgrom — 2. varijanta Ovaj konvertor, čiji je opis uzet iz »Radio-am atera« 5/79. omogućava osvetljavanje prikolica, čamaca, šatora itd. pomoću fluorescentnih cevi korišćenjem akum ulatora od 12 V. Ako plus-pol n apajanja leži na masi, tada se mogu da upotrebe elem enti prikazani na šemi, a tranzistor se u cilju hlađenja može direktno da p ričvrsti na kućište uređaja. Mere u cilju izolacije u ovom slučaju su suvišne. Ako m inus-pol n ap ajan ja leži na masi, tada se tranzistor označen na šemi m ora da zameni sa 2N3055. Isto tako treba okren u ti elektrolitski kondenzator, kao i priključke kojima se uređaj vezuje n a akum ulator. U ovom slučaju R2 treba povećati na 150 D a R1 sm anjiti na 420—450 &. Na ovakav p retv arač može da se priključi fluorescentna sijalica snage 8 W, čiji intenzitet svetlosti odgovara intenzi­ tetu svetlosti sijalice sa užarenim vlaknom snage 25 W. 15 E lektronika u autom obilu

225

SI 29.2

T ransform ator se ovako m ota: na jezgru od feritnog m a­ terijala oblika E, dužine najm anje 30 mm, ili većom lončastom jezgru m ota se n i = 7 zavojaka CuL žice 0 0,5 mm; n2 = 6 zavoj aka CuL žice 0 0,5 mm; n3 = n5 = 7 zavoj aka CuL žice 0 0,2 m m i n4 = 230 zavoj aka CuL žice 0 0,2 mm. Za kom penzaciju predm agnetisanja jezgra ostavlja se m ali vazdušni procep. 29.3. Konvertor sa transformatorom sa standardnim trafo limom U slučaju da se ne može naći lončasto feritno jezgro mo­ že se tran sform ator izraditi sa standardnim trafo limom. Iz šeme, si. 29.3 vidimo da se šem a razlikuje od prethod­ ne. U potrebljeni RC elem enti tako su dim enzionisani da se dobija frekvencija oscilatora za koju se može koristiti stan­ dardni trafo lim. Na transform atoru nem a nam otaj a za po­ četno grejanje v lak n a cevi. U obzir dolazi m ala fluorescentna cev tipa L15/25 dužine 440 mm, prečnika 38 mm. Na mesto startera i prigušnice imamo samo kondenzator od 0,1 m ikro226

farad a radnog napona 500 V (m etalizovani poliester tip, koji izrađuje domaća industrija), koji ograničava stru ju kroz lam pu na potrebnu m eru. U praznom hodu je napon na se­ kundarnom nam otaju Ns oko 400 V, koji po paljenju lam ­ pe opadne na vrednost potrebnu za lam pu.

SI. 29.3

Dirkom Di olakšava se sta rt oscilatora. M etalizovana tr a ­ ka (alu-folija) širine 5 mm nalepljena sa spoljne strane cevi, olakšava paljenje cevi. T raka je u spoju sa jednim polom cevi. T ransform ator motamo bifilarno kako je objašnjeno kod ranijeg konvertora. Kalem se pravi prem a lim u br. 4 iz ta ­ bele 35, koja sadrži podatke za E /I limove. Presek jezgra je 24X20 mm, sa visinom paketa 20 mm. Limove E i I sla­ žemo naizmenično. Namotaj N pl dobija 2X75 navojaka CuL 0,8 Np2 2X15 navoja, CuL 0,3, nam otane preko N pl. Preko toga nam otam o 3 sloja izolacione trafo h artije 0,05 mm, pa zatim selcunđar Ns sa 2400 navoja CuL 0,14. Ako pažljivo motamo smestićemo svu žicu na raspoloživi prostor. Početak i kraj nam otaj a ozna­ čen je sa »p« i »k«.

Za tranzistore uzimamo AD431, ili AD436. Radi hlađenja m ontiram o tranzistore izolovano (liskun pločica) na limenu 'šasiju od alu lim a dim enzija 120X120X30 mm, na koju m ontiram o i trafo sa ostalim RC elem entim a. 30. STROBOSKOP ZA KONTROLU PRETPALJEN JA MOTORA Po stroboskopskoj metodi može se na jednostavan i brz način kontrolisati ugao pretp aljen ja pri radu m otora, kao i delovanje centrifugalnog i vakuumslcog regulatora p re tp a lje­ nja. Dovoljno je da se oseti mesto gde je skala na m otoru, j reperna tačka će m irovati zbog stroboskopskog efekta u m om entu p aljen ja svećice, sa koje se uzim a im puls za okidanje bljeskalice. Ceo uređaj se sastoji iz 2 dela: elektronskog ili m eha­ ničkog obrtom era i stroboskopa. Obrtom erom kontrolišem o broj o b rtaja m otora. Može doći u obzir ma koji obrtom er opisan u tački 12. Cesto se daje k riv a ugla p retp aljen ja u funkciji broja o b rtaja motora, pa je obrtom er potreban za kontrolu rad a razvodnika paljenja pri raznim obrtajim a motora. Stroboskop se sastoji iz konvertora za punjenje akum u­ latora i bljeskalice (fleš-blic lampe). K onvertor je tranzistorski protufazni oscilator, koji je istog tipa kao konvertor iz tačke 28. Naponom sa sekundarne strane, posle ispravljanja, puni se kondenzator do 300—400 V. Elekrična energija sa­ kupljena u kondenzatoru p re tv a ra se, pri pražnjenju kon­ denzatora kroz bljeskalicu, u jak svetlosni bljesak. Radi paljenja-okidanja bljeskalice dovodi se na njenu elektrodu za p aljenje impuls sa svećice prvog cilindra. Ko­ risti se kapacitivna veza. Oko VN kabla prve svećice postavi se lim ena obujm ica dužine 10—12 cm, sa koje ide izolovan vod do elektrode za paljenje bljeskalice. U m om entu palje­ nja svećice prvog cilindra bljesnuće i stroboskop. 228

SI. 30'

RC elem enti konvertora tako su dim enzionisani da konv erto r radi sa frekvencijom iznad 1 kHz, pa se zbog toga m ora upotrebiti feritno jezgro. Uzeto je jezgro od VN tra n s­ form atora iz televizora. Za NI nam otam o 2X15 navoja CuL 1 mm, za N2, 2X 6 navoja CuL 0,6. Namotaje m otamo bifilarno kako je objašnjeno u tački 28. Namotaj N3 dobija 500 navoja CuL 0,3 mm sa odvodima posle 400 i 450 navojaka. Opitom nađem o koji je odvod najpovoljniji. K onvertor smestimo u podesnu kutiju, a bljeskalicu sa prekidačem P u posebni nosač, koji može biti i u vidu piš­ tolja, kao na si. 32.4b. Pištolj se 4-žilnim kablom veže za konvertor. Iz pištolja još izlazi i gum eni kabl koji se zavr­ šava limenom obujmicom. 31. STROBOSKOP NAPAJAN IZ ELEKTRIČNE MREŽE Ovaj stroboskop na mesto »blic-lampe« koristi običnu sijalicu m anjeg radnog napona. Opiš je uzet iz časopisa »Radio-am ater« 2/82. l 229

Šema u ređ aja. T akt stroboskopu daje astabilni m ultivibrator, sastavljen iz integrisanog kola 7410 koje sadrži 3 NI kola sa po 3 ulaza, koji su paralelno vezani. M ultivibrator daje igličaste im pulse u tra ja n ju oko 2 m ilisekunde, čija se frekvencija može m enjati sa R1 u grani­ cama od oko 1 do 16 Hz. Na taj način može se frekvencija stroboskopa prilagoditi svim mogućim ispitivanjim a. M ultivibrator se preko T3 sinhronizuje sa frekvencijom mreže. Mrežni napon se preko D l ispravlja i sa R9 i Cener diodom D2 snižava na oko 4,5 V za napajanje celog sklopa. Sa tranzistorom T3 form iraju se četvrtasti im pulsi od isprav­ ljenog mrežnog napona, koji se zatim diferenciraju kolom C2R5. |Kađa igličasti impulsi sa R5 dovode preko T4 do pro­ vođenja T2, dolazi i do pražnjenja C l. Time se postiže p rela­ ženje m ultiv ib rato ra iz jednog u drugo stanje i to uvek samo na početku pozitivne poluperiode m režnog napona što ujedno dovodi do okidanja tiristora Ti u tom momentu. Tako se ćela pozitivna poluperioda mrežnog napona koristi za dobijanje m aksim alnog ¡svetlosnog efekta sijalice. Igličasti im pulsi iz kola 7410 pojačavaju se tranzistorom T I i vode na geit radi aktiviranja tiristora. Sa C3 i RIO za­ štićuje se tiristo r od naponskih udara. S obzirom n a sinhronizovanost sa m režnim naponom , sa R1 može se m enjati frekvencija bljeskalice samo u razm acim a od po 20 m ilisekundi između dva bljeska. Za TI možemo uzeti BC337, za T2—T4, BFY33 ili BSY51 i za Ti, KT206/400. Montaža. Sve delove m ontiram o na pertinaks-ploči 50 X 80 mm. Za kolo 7410 dobro je na ploči m ontirati DIL podnožje sa 14 nožica. Zbog priličnog grejanja otpornika R9, tre b a ga m ontirati sa dužim žicama n a izvesnom rasto jan ju od ploče. Osigurač ćemo dim enzionisati prem a broju sijalica. Štam panu ploču treb a u g rad iti y plastičnu k u tiju radi saštjte od mrpžnog napona-

Iskustva sa bljeskalicom. Svetlosni efekat bljeskanja za­ visi od term ičke inercije sijalice i što je ona m anja, efekat je bolji. Korišćene sijalice od 40 W za 127 V dale su bolji bljesak od sijalica za 220 V. Kako je vrem e prolaza struje kroz sijalicu u bljesku samo reda m ilisekunde, izđržaće sija­ lica i od 127 V. Sem toga, stroboskop radi prilikom ispitivanja samo 5—10 sekundi. Sa sijalicam a za 220 V (im aju m anju term . inerciju) nije postignuta dovoljna jačina bljeska. Za jači bljesak mogu se vezati 2—3 sijalice paralelno.

SI. 31

32. RAZNI ELEKTRIČNI INSTRUMENTI ZA ISPITIVA NJE ELEKTRIČNE INSTALACIJE VOZILA I RADA MOTORA 32.1. Indikator za ispitivanje električne instalacije Industrija pa i naša domaća, izrađuje ovakve indikatore u vidu odvrtke sa ugrađenom sijalicom ili tinjalicom . Iz te grupe imamo npr. tester AIN 12 sa ugrađenom sijalicom n a­ pona 12 V, kao »probe-lampom« za proveru ispravnosti elek­ tričn ih kola u vozilu, kao i indikator paljenja IN 12000, sa ugrađenom tinjalicom za proveru instalacije paljenja i sam ih gvećica. Tinjalica se prinese svećici i prem a ritm u i jačini gvetlucanja tinjalice može se zaključiti o ispravnosti svećice \ ćele instalacije paljenja. Oba indikatora proizvodi preduzeće »K ladivar«? SR Slovenija.

331

32.2. I n s tr u m e n t z a is p itiv a n je e le k tr ič n e in s ta la c ije

Tačnije podatke o stanju instalacije pružaju prenosni, za tu svrhu konstruisani voltm etri, am perm etri i univerzalni instrum enti. Instru m en t »Motomer«, proizveden od Iskre, je univerzalnog tipa, sa njim se može m eriti napon, stru ja, po­ jedine otpornosti otpornika za otklanjanje sm etnji, kao i broj obrtaja m otora u praznom hodu i ugao zatvaranja kon­ takta. Za m erenje broja obrtaja m otora i ugla zatvaranja koriste se im pulsi sa prekidača (kod paljenja). Radi ovoga se instrum ent vezuje prem a sl.32.2. Plus priključak instru-

Sl. 32.2

m enta dolazi na p riključak D l bobine, ili na priključni kon­ ta k t razvodnika paljenja, a m inus pol n a masu. Broj o b rta­ ja se pročita na skali za 2, 4 ili 6-cilindričnog m otora, a procenat ugla zatv aran ja na drugoj skali. Iz posebne tabele dobija se ugao u lučnim stepenim a. Napon akum ulatora treba m eriti uvek pod opterećenjem . Radi ovoga im a voltm etar viljušku izm eđu čijih je vrhova vezan otpornik, kojim se opterećuje ćelija akum ulatora p ri­ likom m erenja. 232

Drugi tip ispitivača baterije, proizvodnje »Grypton T ri­ angle«, Engleska, im a dve kadm ijum ske šipke, čiji se razm ak može podesiti u nosaču (si. 32.2a), prem a razm aku čepova na ćelijam a akum ulatora. Čepovi se odvrnu sa akum ulatora i šipke se uvlače kroz ru p u u dve susedne ćelije. Tako se m eri napon elektrolita izm eđu dve susedne ćelije. Iz ovoga se za­ ključuje o ispravnosti pojedinih ćelija akum ulatora. O vakav instrum ent dolazi u obzir za one akum ulatore, koji su sa gornje strane zatvoreni plastičnom masom koja pokriva po­ love ćelija. F abrika Bosch izrađuje specijalne prenosne instrum ente za proveru napona i stru je u instalaciji, zatim može tak av univerzalni instru m en t »Minitester« da m eri i ugao zatvaranja na prekidaču razvodnika za paljenje u opsegu 0—100%, kao i broj obrtaja m otora.

¡jú. 32.2a 233

32.3. Instrument za auto-servis Ovim se instrum entom može na motornom vozilu m eriti ugao zatv aran ja prekidača paljenja od 0—100%, zatim broj o brtaja m otora u opsegu od 0—1500 i 0—1600 i napon aku­ m ulatora do 15 V. U građena LE dioda svojim svetljenjem pokazuje kada je instrum ent priključen na auto-akum ulator od 12 V. Za elektronski deo koji sadrži 4 integrisana kola u TTL tehnici, 4 tranzistora i 4 diode, sm anjuje se napon iz akum u­ latora i stabilizuje na 5 V u integrisanom kolu LM309. Dioda D3 štiti kolo LM309 od eventualno pogrešne polarizacije aku­ m ulatora. Na mesto ovog kola može se naravno koristiti ma koji drugi stabilizator napona koji daje na izlazu 5 V i do 500 mA. Principijelna šema. Ulaz A instrum enta dolazi n a p reki­ dač paljenja (platinska dugmad) kojim se u k lju ču je/isk lju čuje p rim ar bobine. Im pulsi sa tog prekidača prolaze kroz đubokopropusni filtar R l, R2 i C l, pojačavaju se zatim u T4 i sa em itora T4 okidaju šm itovo kolo (NI). U integrisanom kolu 7413 nalaze se dva takva kola NI i N2. * Tropolnim preklopnikom SI uključuje se m iliam perm etar, opsega 1 mA na jedan od tri v rste rada: položaj 1 — merenje ugla zatvaranja, 2 — m erenje broja o brtaja m otora i 3 — m erenje napona na akum ulatoru. Merenje ugla zatvaranja (1. položaj preklopnika SI). Im pulsi iz Smitovog kola NI preko razdelnika nanona R4 do R7 vode se na bazu integratora sa tranzistorom T3. Srednja vrednost kolektorske struje zavisi od odnosa tra ja n ja impuls/pauza (duty — cycle) im nulsnog napona, a tim e i od ugla zatvaranja. V rednost za C5 je tako izabrana da i kod m ale turaže m otora kazaljka instrum enta ne vibrira. O sa­ mom baždarenju biće govora kasnije, a izvodi se podešava­ njem razdelnika R4 — R6/R7. Merenje broja obrtaja motora (2. položaj preklopnika S2). f*rekopčavanje sa jednog na drugi opseg m erenja vrši se auto­ matski u sarpopi instrum entu ppmpću Milerovog integratora,

§34

sastavljenog od T2 sa RC elem entim a. Im pulsi sa izlaza »6« trig era NI deluju istovrem eno na oba monoflopa IC2 i IC3 (74121). Sa izlaza »6« monoflopa IC2 dobijaju se im pulsi tra ­ ja n ja 2,5 ms, a sa izlaza IC3 im pulsi 4 puta dužeg traja n ja , tj. 10 ms. Im pulsi sa kola IC2 pojačavaju se u TI i odvode u Milerov in teg rato r T2. Ako je broj o b rtaja m otora ispod 1500 u m inutu biće ulaz »9« Smitovog trig era N2 koji je vezan za integrator T2, na logičko 0, a kako je ulaz 10, 12, 13 na logičko 1 ( + 5 V) biće izlaz »8« na log »1«. Preko invertora N3 dobij a ulaz »10«

SI. 32.3 235

NAND kola N4 log »0« pa kolo N4 neće propuštati im pulse iz kola IC2. M eđutim NAND kolo N5 je prelazno za im pulse sa kola IC3, koji preko N5 i N6 i preko R19 stižu na bazu integratora sa T3. S rednja vrednost struje kolektora proporcionalna je frekvenciji im pulsa, odnosno b roju obrtaja m otora. Bažda­ renje se vrši sa R12 i R13. Za obrtaje m otora preko 1500/min imaće izlaz Milerovog integratora i ulaz »9« od N2 potencijal log »1«, pa će izlaz od N2 biti na log »0«. Sada će zasvetliti LED D4 koje pokazuje da je instrum ent prebačen n a broj obrtaja do 6000. Sada je NAND kolo N5 zatvoreno za im pulse iz kola IC3, a N4 otvoreno za im pulse od 2,5 ms iz kola IC2, koji preko N6 stižu u in teg rato r T3. Kako je vrem e tra ja n ja ovih im pulsa samo 1/4 treb a 4 puta veći broj obrtaja, tj. 4X1500 = 6000 za pun otklon instrum e­ nta. Baždarenje se vrši sa R15 i R16. Tačka prebacivanja sa jednog na drugi opseg podešava se sa R26. M erenje napona (3. položaj preklopnika SI). U ovom položaju preklopnika vezan je m iliam perm etar sa jedne stra ­ ne na masu a sa druge, preko R8—RIO za priključak »L« koji se spaja sa + polom akum ulatora. Prilikom baždarenja treba R9 i RIO tako podesiti da kod 15 V instrum ent ima pun otklon. Bliži podaci za poluprovodnike: TI može biti BC157 ili BC177, T2 do T4 — BC107 ili BC147 D l i D2 — 1N4148 ili BA209, D3 1N4001. Od integrisanih kola dolazi u obzir po jedan komad 7413, 7400, LM309 i dva kom ada 74121. Baždarneje instrum enta: Ugao zatvaranja. P reklopnik SI u položaju 1. Ulaz A spojiti sa + polom akum ulatora i pri tome in strum ent ne sme da pokaže nikakav otklon. Zatim se priključak A odvoji od akum ulatora i spoji sa masom. Za R5 i R6 nađe se najpovoljnija vrednost da instrum ent pokaže pun otklon, što na skali odgovara uglu zatvaranja od 100%. Otpornici R5 i R6 se više ne sme ju m enjati. Polovina skale odgovara uglu od 50% je r je podela od 0—100% linearno podeljena n a skali. 236

Broj obrtaja 0— 1500 u minuti. P reklopnik SI u položaju 2. Spojnu tačku od R23/24 i C4 vezati za + 5 V. Ovim se spre­ čava autom atsko prebacivanje instrum enta sa jednog na d ru ­ gi m erni opseg. Na ulaz A dovodimo 8 V naizm eničnog napona iz jednog tran sfo rm atora za zvonce. Frekvencija m reže od 50 Hz odgovara im pulsnoj frekvenciji na prekidaču (platinslca dugmad) pri b roju obrtaja četvorotaktnog m otora od 1500 o/m in. Ova se frekvencija dobija iz obrasca: f =

—c- T • B • 30

gde je n — broj p b rtaja m otora u m inuti, C broj cilindara, T — broj taktova m otora i B — broj (količina) bobina. Uko­ liko treb a m eriti broj obrtaja m otora sa više cilindara, treba prem a gornjem obrascu odrediti frekvenciju naizm enične stru je koja se dovodi n a ulaz A. B aždarenje vršim o pogodnim izborom vrednosti R12 i R13 tako da se dobij a pun otklon skale. Broj obrtaja 0— 6000 u minuti. P rekida se spoj tačke R23/24 i C4 sa + 5 V i na ulaz treb a dovesti signal dovoljno velike frekvencije da instrum ent prebacuje na veći imerni opseg. Ovo se može postići pri većoj turaži m otora a da se pri tome ne kreće vozilo. Raznim »dodavanjem gasa« može se tako m enjati frekvencija im pulsa sa prekidačim a. Pogod­ nim izborom vrednosti R26 nalazim o tačku prebacivanja (1500 o/m in). Da bi se ovaj opseg baždario, potrebna je naizm enična stru ja od 100 Hz. Radi ovoga se na sekundarni nam otaj od 8 V gore pom enutog trafoa veže mosni ispravljač koji će dati pulzirajući jednosm erni napon frekvencije 100 Hz. Sada se pogodnim izborom R15 i R16 podesi da kazaljka dođe na sre­ dinu skale što odgovara 3000 obrtaja. Bliži podaci za sastavljanje instrum enta i za štam panu ploču dati su kod opisa istog instrum enta u časopisu »Radio-am ater« br. 7—8/78.

32.4. Instrumenti za proveru rada motora Sve servisne stanice i benzinske pum pe kao i garaže, koriste specijalne instrum ente za ovu svrhu. Obrtomeri rade po foto-električnom principu sa sondom u kojoj je sm eštena foto-ćelija ili foto-otpornik. Sonda se prinese delu m otora koji se obrće i n a kome se kredom obeleži crta. Sonda optičke im pulse p re tv a ra u električne, koji se vode u instru m en t čija je skala baždarena u broju obr­ taj a/m inut. Termometri im aju sondu sa otpornom žicom, čija ot­ pornost v arira sa tem peraturom . Princip rada takvog te r­ m om etra opisan je u tač. 13.1.

SI. 32.4a

Analizator CO. Prisutnost ugljenm onoksida (CO) u izduvnim gasovima m otora danas je propisim a ograničena k a­ ko bi se sm anjila zagađenost vazduha. A nalizator se sastoji iz sonde, m erne komore i pokazivača CO u procentim a zapremine. Izduvne gasove sonda odvodi u kom oru gde sagorljivi 238

delovi gasova sagorevaju na zagrejanoj platinskoj žici koja zbog toga m enja svoju otpornost. P rom enu otpornosti poka­ zuje instrum ent sa baždarenom skalom CO sadržaja u °/o zaprem ine. Na si. 32. 4a prikazan je takav analizator tipa BD 64, proizvodnje »Crypton Triangle«.

SI. 32.4b

Ovakvim CO analizatorom podešava se k arb u rato r moto­ ra na optim alne uslove rada. Bosch je za svoj sistem elektronskog ubrizgavanja go­ riva koji je detaljno opisan u tač. 15.11, izradio kontrolni u re ­ đaj EFAW 228, kojim se može proveriti ispravnost rada sva­ kog organa sistem a ubrizgavanja. Ovde bismo još napom enuli razne stroboskopske in stru ­ m ente — »pištolje« za proveru rada pokretnih delova m oto­ ra i za proveru i m erenje ugla pretp aljen ja kao i delovanje centrifugalnog i vakuum skog regulatora pretpaljenja. Na si. 32.4b prikazan je tak av svetlosni pištolj BA '37 od »Crypton Triangle«. 239

U ovu grupu dolaze još instrum enti za m erenje pritiska benzinske instalacije i vakuum a u usisnim cevima, ali kako oni nem aju elektroniku, izostavićemo ih. 32.5. Instrument za proveru i podešavanje rada paljenja Za proveru instalacije paljenja pom enuli smo indikatore u tač. 32.1. M eđutim, jasnu sliku rada ćele instalacije palje­ nja daje jedino oscilograf, koji se industrijski izrađuje za ovu svrhu u raznim varijantam a. Bosch-ov oscilograf, tipa EFAW 206 npr. im a ek ran od 13 cm sa skalom za m erenje napom paljenja, ugla p aljenja i pretp aljen ja za sve v rste motora Moguća je kontrola bobine, kontrola rada pojedinačnog, ili svih cilindara odjednom. Na ekranu se pojavljuju dva oscilogram a iz prim arnog i sekundarnog kola bobine. P rem a ob liku ovih oscilogram a može se videti ispravnost pojedinih delova. Tako npr. si. 32.5 prikazuje razne oscilograme sa nave denim neispravnostim a pojedinih delova. 32.6. Ispitni stolovi za servisne stanice Za tu sv rhu industrija izrađuje kom pletne g arn itu re na pred pobrojanih instrum enata koji su sa još drugim neelektronskim instrum entim a ugrađeni u ispitne stolove za brzu proveru rada m otora i svih instalacija u vozilu. Uz ovakve stolove često se može naći u servisu i tzv. brzi punjač akumulatora, koji sa oko 10 puta većom strujom od norm alne brzo dopunjava akum ulator. Ovakvi punjači im aju elektronska zaštitna kola protiv preopterećenja i za trenutno isključenje ako bi se pogrešnim polaritetom punjač priključio na akum ulator u vozilu. P ri pogrešnom priključi­ vanju moglo bi doći do oštećenja Si diode ako je u vozilu ugrađen altern ato r i do oštećenja elektroakustičnih uređaja i drugih elektronskih uređaja u vozilu. 240

SI. 32.5 241

RAZNI PODACI POTREBNI U PRAKTIČNOJ AUTOELEKTRONICI 33. ELEKTROTEHNIČKI SIMBOLI KORlSĆENI U ŠEMAMA 1. Otpornici O tpornik, uopšte Podesivi otpornik O tpornik s kontinualnom regulacijom N elinearni otpornik (NTC, PTC) Potenciom etar 2. Kondenzatori Kondenzator, uopšte K ondenzator sa spoljašnjom oblogom Provodni kondenzator Podesivi kondenzator Kondenzator sa kontinualnom regulacijom E lektrolitički kondenzator (polarizovan) E lektrolitički kondenzator (nepolarizovan) 242

3. Namotaji, kalemovi, transformatori Namotaj, kalem Kalem statički oklopijen Namotaj, kalem sa odvojcim a Kalem sa stepenastom regulacijom Kalem sa kontinualnom regulacijom Namotaj sa gvozdenim jezgrom Kalem sa VF jezgrom

l

P rigušnica sa vazdušnim procepom T ransform ator 3. Poluprovodnici Dioda K apacitivna dioda Cener dioda Tiristor Fotodioda, foto-otpornik, ili foto-elem enat Diak Triak

PNP tranzistor NPN tranzistor Fototranzistor tipa PNP T ranzistor sa jednim upravljačkim kontaktom tipa N Isto, tipa P T ranzistor sa efektom polja, baza tip a N Isto, baza tipa P Halov generator

4. Elektroakustika M ikrofon, uopšte Zvučnik ili slušalica Magnetofon Sirena

5. Baterija i akumulator Galvanski elem enti ili akum ulatori B aterija elem enata ili akum ulatora 244

6.

I n s tr u m e n ti

Instru m en ti sa kazaljkom A m perm etar M iliam perm etar V oltm etar M ilivoltm etar K ristal, uopšte Term oelem enat Term ospreg

7.

Motori i generatori

Motor, uopšte G enerator, uopšte

i

G enerator sa pobudom N i otpornikom R

Trofazni generator sa pobudnim nam otajem Motor za jednosm ernu stru ju G enerator za jednosm ernu stru ju 245

8. R a z n o

Jednosm erni napon, stru ja Naizmenični napon, stru ja Provodnik, uopšte Provodnik, oklopijen Jed n o stru k i odvojak D vostruki odvojak U krštanje provodnika, bez spoja K onektor-utikač i gnezdo Radni kontakt M irni kontakt P reklopni kontakt Sijalica uopšte S tru jn i osigurač, uopšte Pobuda relea Jeđnopolni prekidač U zem ljenje i— spoj sa masom Visoki napon 246

•

34. OBRASCI ZA PRORAČUNAVANJE MALIH TRANSFORMATORA Presele jezgra S u cm2: S = 1,2 - ]/P. Prem a preseku se odabere iz tabele 35 odgovarajući profil lima. Snaga potroša­ ča P u vatim a. Broj navojaka za 1 volt: m — 45/S, za slučaj indukcije u jezgru od B = 1 T(10.000 G) i frekvencije f — 50 Hz. Broj navojaka primara: n P — UpXm p ri naponu prima­ ra UP. Tabela 34 — Dozvoljeno opterećenje žice u A pri gustini stru je od 3,5 A /m m 2 Prečnik žice u mm 0 ,06 0 ,07 0,08 0 ,09

0,10

0,12 0 ,1 4 0 ,1 6 0,18

0,20 0,22 0,25 0,28 0 ,3 0 0 ,3 2 0,35 0,38 0 .4 0 0 ,4 2 0,45 0,48 0 ,5 0 0.55 0 ,6 0 0.65

Opterećenje u A

0,010 0,013 0 ,0 1 8

0,022 0 ,0 2 7 0 ,0 4 0 0 ,0 5 4 0 ,0 7 0 0 ,0 8 9

Prečnik žice u mm 0 ,7 0 0,75 0 ,8 0 0,85 0 ,9 0 0,95

1,0 1,05

1,10

0,110

1,15

0 ,1 3 3 0 ,1 7 2 0,216 0,248 0 ,2 8 2 0,337 0,395 0 ,4 4 0 0 ,4 8 0 0 ,5 5 7 0,633

1,20

0,686 0 ,8 3 0 0 ,9 5 0 1,160

1,25 1,30 1,35 1,40 1,45 1,50 1,55 1,60 1,65 1,70 1,75 1,80 1,90

2,00

Opterećenje u A 1,35 I, 1.76

55

2,00

2,22 2.50 2,75 3,03 3,33 3 .64 3,96 4 ,3 0 4 .65 5 ,0 0 5,38 5.77

6,20 6,61 7,07 7 .5 0 7 ,9 5 8 ,4 0 8 ,9 0 9 ,9 II,

0

247

Broj navojaka sekundara: n. = sekundara U».

l,lX U .X m p ri naponu

Presek žice određuje se prem a tabeli 34 u zavisnosti ja ­ čine struje I. Jačina

struje

I u

am perim a

je:

IP — P/UP, L = P/Us

Prim er: Proračunaćem o transform ator za ispravljač za punjenje akum ulatora iz tačke 25.1. Dato je bilo: U. = 20 V, I.= 4 A, P ==4X20 = 80 ;W, UP=220 V, IP= P /U P=80/220 = 0,36 A. Sada je S = l,2 ^80 = 11 cm2. Iz tabele ,35 odgovara lim br. 6. Presek jezgra sa ovim limom iznosi p ri visini paketa 32 mm, 10,24 cm2, to je nešto m anje od 11 cm2, ali se može usvojiti taj profil lima. Broj navojaka za 1 volt m = 45/10,24 = 4,4 navojka. Broj navojaka prim arnog nam otaj a nP = 4,4X220 = 970 n a­ vojaka. Uzećemo žicu CuL. D ebljina žice se određuje prem a stru ji lp = 0,36A, iz tabele odgovara prečnik žice d = 0,35 mm (za Ip = 0,337A). Broj navojaka u sekundaru iznosi N« — 1,1X4,4X20 = 100 navojaka CuL. D ebljina žice d — 1,2 mm. Ovoj vrednosti odgo­ v ara iz tabele opterećenje od 3,96 A.

35.

STANDARDNE

DIMENZIJE TRANSFORMATORSKIH E /I LIMOVA

Za odabiranje lim a m erodavan je presek jezgra tran s­ form atora. Lim se odabere prem a širini jezgra b srednjeg dela. Ako je presek S kvadratnog oblika (što je najčešće slu­ čaj) biće b = |/ Š. Prim er: P resek jezgra S = 10 cm2; tome odgovara b = j/l0 = 3,2 cm = 32 mm, tj. lim br. 6. 248

SI. 35 T a b e la 35 B i oj lim a 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

M e

e

a

b

3

cl-

e

6 8 10 12 14 16 18 20 25 32

12 16 20 24 28 32 36 40 50 64

18 24 30 36 4U 418 f54 CÍ0 r5 >6

36 48 60 72 84 96 108 120 150 192

24 32 40 48 56 64 72 80 100 118

k

lnl

Presek b Xb cm 2

-

72 96 120 144 168 192 216 240 300 384

1,44 2,56 4,00 5,76 7,84 10,24 12,96 16,00 25,00 40,96

u mm f 35 42 49 56 63 70 87,5 112

g

50 60 70 80 50 1C0 12 5 11 0

!

3,5 3,5 4,5 4,5 5,5 5,5 6,5 6,5

36. ELEMENTI ZA OTKLANJANJE RADIO-SMETNJI (RS) U VOZILIMA T a b e la 36 E le m e n t

T e h n ič k i opis

KP 051/1 K o n d e n z a to r 0,5 g F P r ik lju č n a ž ica d u ž in e 160 m m Z a o tk la n ja n je R S u p o d ru čju S T n a k o n ta k tu B + d in a m a , re g le ru (k o n ta k t 61), in d ik a ­ to ru te m p e ra tu re i e le k tro ­ m o to rim a u v o z ilu .

KP 221/5 K o n d e n z a to r 2,2 gF P r ik lju č n a žica 100 m m Z a b o b in u -kontakt 15, -regletr B + /5 1 i a lte rn a to r k o n ta k ta B +.

KP 301/2 K o n d e n z a to r 3 gF P r ik lju č n a žica d u ž in e 100 m m Z a o tk la n ja n je R S u p o d ru č ju S T n a k o n ta k tu 15 b o b in e , na k o n ta k tu 51 re g le ra i e le k tr o ­ m o to rim a k o ji su u g ra đ e n i u v o z ilu .

KP 303/9 K o n d e n z a to r 3 g F P r ik lju č n a ži-ca d u ž in e 100 m m Z a b o b in u .

250

E le m en t

T e h n ič k i opis K U 051/1 K o n d e n z a t o r 0,5 jiF P r i k l j u č n a ž ic a d u ž i n e 150 m m Z a o tk la n ja n je R S u p o d r u č ju S T i U K T n a d in a m u (k o n ta k t B -f) i za re g le r k o n ta k t D + /0 1 . M a k s im a ln a s t r u j a 40 A .

KU 051/3 K o n d e n z a t o r 0,5 |xF P r i k l j u č n a ž i c a d u ž i n e 200 m m Z a i s t u s v r h u k a o i K U 051/1 M a k s im a ln a s t r u j a 6A

KU 301/8 K o n d e n z a t o r 3 |*F P r i k l j u č n a ž ic a d u ž i n e 1 5 0 m m Z a o tk la n ja n je R S u p o d ru č ju S T i U K T za re g le r (k o n ta k t B + /5 1 ) i s p e c ija ln e p rim e n e n a k o n t a k t 15 b o b i n e i z a e le k tro m o to re veće sn ag e. M a k s i m a l n a s t r u j a 40 A .

F 1110/1 F i l t a r : k a p a c i t e t 0,1 |aF , i n đ u k t iv i 't e t 20 nH , m a k s im a ln a s t r u j a 6 A . P r i k l j u č n a ž ic a d u ­ ž i n e 110 m m . Z a o t k l a n j a n j e R S u p o d ru č ju U K T z a b r i­ sa č s ta k la , in d ik a to re s m e ra , v e n tila to re i e le k tro m o to r e m a lih sn a g a .

251

E le m e n t

T e h n ič k i opis

F 1210/2 F ilt a r : k a p a c ite t 5000 p F in d u k t iv it e t 4 igH, m a k s im a ln a s tru ja 6 A . P r ik lju č n a žica d u ž in e 180 m m . Z a o t k la n ja ­ n je R S u p o d ru čju U K T za re g le r (k o n ta k t D F ) .

F 1616/9 F i l t a r : k a p a cirtet 0,4 fxF, in d u k t iv it e t 4 [iH, m a k s im a ln a s tru ja 10 A . Z a o tk la n ja n je R S u p o d ru č ju S T I U K T za e le k tro m o to re za b ris a č e s ta k la , in d ik a t o r s m e ra i v e n tila to r.

F 1515/8, 1516/8 F ilt a r :

252

k o n ta k t D F 10 000 p F k o n ta k t D + 1 |xF + + 2,5 fxH k o n ta k t D — s p o jn i vod

E le m en t

T e h n ič k i opis

F 1810/13 F ilt a r : k a p a c ite t 15 ODO p F , in d u k t iv it e t 40 |xH m a k s im a l­ n a s tr u ja 3 A . P r ik lju č n a ž ic a d u ž in e 110 m m . Z a o t k la n ja ­ n je R S u p o d ru čju U K T za re g le r (k o n ta k t D F). F 1918/14 F ilt a r : K a p a c ite t 2 X 0 ,3 pF, in đ u k tiv ite t 75 (iH. Z a o t k la ­ n ja n je R S u p o d ru č ju S T U K T za d in a m o snage p re k o 300 W u l i n ij i 61, m a k s im a ln a s tr u ja 6 A .

F 2018/14 F ilt a r : K a p a c ite t 2 X 1 ,5 |i.F, in d u k tiv ite t 1,5 |iH. Z a o t k la ­ n ja n je R S u p o d ru č ju S T 5 U K T , za d in a m o snage p re k o 300 W , u li n i j i B + , m a k s im a l­ na s tru ja 75 A . F 211914 F ilt a r : k a p a c ite t 2 X 2 pF, in ­ d u k tiv ite t 1,7 pH. Z a o t k la ­ n ja n je R S u p o d ru č ju S T i U K T , za d in a m o snage p re k o 300 W u l i n ij i B + , m a k s im a l­ n a s tr u ja 120 A .

A lk , A 5k, A 10k O tp o rn i e lem en at O tp o r: lOOOß, 5000Ö, Z a k a p u ra zv o d n ik a .

10 000Q

253

E le m en t

T e h n ič k i opis

B lk , B 5k, B lOk O tp o rn a k a p a o tp o r: 1000 Si, 5000 Si, 10 000S1 Z a sv e ć ic e za p a lje n je

C lk , C 5k, C lOk O tp o rn a k a p a o tp o r: 1000 Si, 5000 Si, 10 000 Si Z a s v e ć ic e za p a lje n je

RFM-833 tip C O tp o rn i k a b l Z a d o v o d v is o k o g n a p o n a sa b o b in e n a .ra zv o d n ik i s a ra z ­ vodna k a n a sv e ćice za p a lje ­ n je.

RFM-833 tip D O tp o rn i k a b l sa o tp o rn im k a ­ p am a. Z a dovod v is o k o g n a ­ p on a sa b o b in e n a r a z v o d n ik i sa ra z v o d n ik a n a s v e ć ic e za p a lje n je .

254

37. IZVOD IZ JU S -a N.PO.OIO O OZNAČAVANJU P R I­ KLJUČAKA (STEZALJKI) NA ELEKTROUREĐAJIMA U MOTORNOM VOZILU R edni

broj

O znaka p rik ­ lju č k a

1

2

1

1

2

4

3

15

4

30

5

31

6

61

7

B+

8

B—

9

D+

O p is p r i k l j u č k a

(ste cz aljk e)

S te z a ljk a in d u k c io n o g k a le m a (bobine) odn, a p a ra ta za p a lje n je p re m a p la b in s k im d u g ­ m a d im a . S te z a ljk a n a ra z v o d n ik u p a lje n ja p re m a p re ­ k id a č u (plait. d u gm ad) odn osn o p r ik lju č k a p re k id a č a i l i p r ik lju č k u k o n ta k ta kondom zato rsko g p a lje n ja (n is k i napom). S te z a ljk a ¡na in d u k c io n o m k a le m u (bo bin i) i n a ra z v o d u ik u p a lje n ja , v is o k i napom. Iz la z n a s te z a ljk a n a p re k id a č u p a lje n ja (g la v ­ n o m p re k id a ču ) od n osn o p re k id a č u p a lje n ja i d n e v n ih potrošača. U la z n a s te z a ljk a in d u k c io n o g k a le m a (bo­ b in e ) a p a ra ta za p a lje n je k o n d e n za to rsk o g p a lje n ja i p rik lju č n o g a p a ra ta za tra n z is to r s k o in d u k c io n o p a lje n je (n is k i napon). U la z n a s te z a ljk a n e p o sre d n o od p o z itiv n o g p o la a k u m u la to ra . S te za ljlc a za p o v ra tn i p ro v o d n ik n e p osre d n o k a n e g a tivn o m p o lu a k u m u la to ra i l i k a m a si. Iz la z n a s te z a ljk a na re g u la to ru (regleru) i l i g e n erato ru za k o n tro ln u la m p u p u n je n ja a k u m u la to ra . S te z a ljk a n a re g u la to ru za (+ ) p o l a k u m u ­ la to ra i n a tro fa z n o m g e n erato ru sa u g ra đ e ­ n im is p ra v lja č e m . S te z a ljk a n a re g u la to ru za (— ) pod a k u m u la ­ to r a i na tro fa z n o m g e n erato ru sa u g ra đ e ­ n im is p ra v lja č e m . S te z a ljk a n a re g u la to ru i (+ ) p o lu g e n era ­ to ra i s te z a ljk a za k o n tro ln u la m p u p u n je n ja a k u m u la to ra (kada n ije p o tre bn o d a p o sto ji s te z a ljk a 61).

255

2

3

______

10

D—

S te z a ljk a n a (— ) p o lu ge n erato ra i re g u la ­ to ra i s te z a ljk a za (— ) p o l a k u m u la to ra (kada ne p o sto ji s te z a ljk a B — ).

11

DF

S te z a ljk a n a re g u la to ru b u d n i nam o taj.

12

54

S te z a ljk a za s to p -s v e tla n a p rik lju č n ric i p r i­ k o lic e i p ri k o m b in a c ija m a svetla,- k a d a je o z n a č a v a n je potrebn o.

13

55

S te z a ljk a s v e tla z a m a g lu .

14 !

56

Iz la zn a s te z a ljk a na p re k id a č u o s v e tlje n ja i u la z n a s te z a ljk a n a p re b a civ a č u s v e tla (za­ je d n ič k i p ro v o d n ik za d a ljin s k o i oboreno svetio).

15

56a

Iz la z n a s te z a ljk a n a p re b a c iv a č u d a ljin s k o i k o n tro ln o svetio.

s v e tla

za

16

56b

Iz la z n a s te z a ljk a ob o re n o svetio.

s v e tla

za

17

58

Iz la z n a s te z a ljk a n a p re k id a č u o s v e tlje n ja za p o z ic io n a sv e tla , z a d n ja sve tla , s v e tla ta b lic e , o s v e tlje n je in s tru m e n t-ta b le .

18

58b

19

5 8L

20 21 22

49 49a 49b

23 24

C L, R

25

3 lb

26

53

S te z a ljk a za p re b a c iv a n je za d n je g s v e tla za je đ n o o so v in ske p rik o lic e . Iz la zn a s te z a ljk a n a p re k id a č u o s v e tlje n ja za le v o p o zicio n o i z a d n je s v e tio (kada se m ože posebno is k lju č iti) . U la z n a s te z a ljk a n a m ig a v cu . Iz la zn a s te z a ljk a na m ig a v cu . Iz la z n a s te z a ljk a n a m ig a v cu , u la z n a s te z a ljk a n a p re k id a č u za d ru g o k o lo m ig a lic e . S te z a ljk a na m ig a v c u za p rv o k o n tro ln o sve tio. Iz la zn a s te z a ljk a n a p re k id a č u m ig a v c a za le v e (desne) m ig a v ce . S te z a ljk a n a m o to ru b ris a ča v e tro b ra n a za p o v ra tn i p ro v o d n ik k a m a s i p re k o p re k id a č a k ra tk o g spoja. U la z n a s te z a ljk a n a m o to ru b ris a č a v e tr o b r a ­ n a (g la v n i p r ik lju č a k )

256

na

i

g e n erato ru

p re b a civ a č u

za

po-

i

1

2

j

27

|

53a

j S te z a ljk a na m o to ru b ris a č a v e tro b ra n a (prej k id a č za z a u s ta v lja n je u k r a jn je m p o lo ža ju ) I i na p re k id a č u za m o to r b risa ča .

28

|

53b

i

__________ _

1 ___________________ ____

1

S te z a ljk a na m o to ru b ris a č a v e tro b ra n a.

29

84

U la z n a s te z a ljk a s tru jn o g n a m o ta j ¡a i kon ta kt.

30

84a

K r a j n am o ta j a s tru jn o g relea.

31

84b

iz la z n a

32

85

Iz la z n a s te z a ljk a n a re le u i l i e le k tro m a g n e t­ s k o m p re k id a č u (od k r a ja naim otaja k a » — « p o lu a k u m u la to ra i l i m asi).

33

86

U la z n a s te z a ljk a n a re le u ;ili m a g n e tsk o m p re k id a č u (početak n a m o ta ja ako je sam o i jedan, d o v o dn i p ro v o d n ik ).

s te z a ljk a za

re le a

za

p o če ta k

k o n ta k t s tru jn o g

re le a .

LITERATURA L u č ić D. E le k tro u ire đ a ji u m o to rn im v o z ilim a , 1971, g. T e h n ič k a k n jig a , Beograd. M e n d e H. K r is t a lld io d e n u nd T ra n s is to re n 1972 F ra n z is V e rla g M ü n ch e n . Staber V , W ilk K . E le k t r o n ik im K ra ftfa h rz e u g 1971, F ra n z is V e r la g M ü n ch e n . G. B re d o w . A u to E le k t r o n ik — Z. N e m a ck a. H ln lo p e n H . A u to u n d E le k tr o n ik 1976. F ra n z is V e rla g M ü n ch e n . M e sa ro š V . R a d io lte h n ič k i p r ir u č n ik 1968 — T e h n ič k a k n jig a , Beo grad. M e sa ro š V . J a p a n s k i tra n z is to rs k i p r ije m n ic i, m a g n e to fo n i i g ra ­ m o fo n i, 1972, T e h n ič k a k n jig a , B e o g ra d. M e sa ro š V . O p ra v k a ra d io a p a ra ta X I I I iz d a n je 1982 — T e h ­ n ič k a k n jig a , B eo grad. P u b lik a c ije f ir m i: In te rm e ta ll, N a tio n a l S e m ico n d u cto rs, S im ens, i T e le fu n k e n o a p lik a c ija m a p o lu p ro v o d n ik a . T e h n ič k e in fo r m a c ije fjrm i: Boš, S im e n s, S G S - A te s , T h o m so n CSF.

257

Č a so p is » F u n k sch a u « Frain zis V e r la g M ü n ch e n : 1971 — B r. 8. 12, 17, 19, 21, 1972 — br. 12, 15, 1973 — br. 11, 1974 — br. 4, 5, 9, 11, 14, 1975 — b r. 1, 6, 8, 24, 1976 — br. 3, 4, 7, 14, — 1977 — br. 4, 7, 9, 12, 1978 — b r. 12, 20, 25, 1979 — br. 25, 1980 — br. 5, 1981 — br. 4, 22— 24, 1982 — br. 4. Č a sopis » F u n k te c h n ik « : 1971 — br. 12, 24. Č a so p is » E le k tro n ik « , F ra n z is V e r la g M ü n c h e n : 1968 — br. 1. 1971 — br. 10, 1977 — br. 4, 9, 1979 — br. 21. Č a sopis » E le c tro n ic s T o d a y In te rn a tio n a l, L o n d o n : 6/76 i 2/77. Č a sopis » E le k to r« — M ü n c h e n : 7— 8/75, 66/76, 4/79. Č a so p is » F u n k a m a te u r« M ilit ä r V e r la g B e r lin — D D R : 4/81. Č a sopis » E lra d « M ü n ch e n : 6/80, 5/81. Č a so p is » R a d io -a m a te r« T e h n ič k a k n jig a — B e o g ra d : 3/71, 2/74, 11/75, 1976 — b r. 1, 2, 9, 1977 — br. 1, 2, 3, 5, 6, 7, 1978 — br. 3, 5, 6, 12, 1979 — b r. 5, 9, 1980 — br. 7— 8, 1981 — br. 10, 12, 1082 — br. 2, 3, 4, 5. Č a sopis » M o to r e v ija « — B e o g ra d : 1/71. P ro s p e k tn i m a te r ija l p ro izv o đ a ča a u to m o b ils k e e le k tro o p re m e : »Iskra«, »R. Č a ja v e c« , »Bosch«. Z. N e m a čk a , »O rypton T ria n g le « — E n g le sk a, » L u ca s« — E n g le s k a i dr. P ro s p e k tn i m a te r ija l p ro izv o đ a ča p o lu p ro v o d n ik a : » E le k tro n s k a in d u s trija « , » Iskra« , » R IZ « , » In te rm e ta ll« , »Siem ens«, » T e le fu n k e n « i dirugi.

258

SADRŽAJ ELEKTRO N SKI 1. 1.1. L.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 1.7. 1.8. 1.9. 1.10. 1.11. 1.12. 1.13. 2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7.

17*

U R E Đ A JI

UGRAĐENI

U

K O L IM A

R e g u la c ija n a p o n a g e n e ra to ra — — — — — R e g u la to r n a p o n a ge n erato ra sa k o n ta k tim a — — A u to m a ts k i p re k id a č za u k lju č iv a n je is k lju č iv a n je a k u m u la to ra — — — — — — — — — — N a č in v e z iv a n ja p o b u d e u g e n e ra to ru p o je d in ih v o z ila — — — — — — — — — — — — E le k tro n s k a r e g u la c ija n ap o n a i is k lju č iv a n je a k u ­ m u la to ra — — — — — — — — — — — A lte r n a to r na m esto g e n e ra to ra je d n o sm e rn e s tru je E le k tr o n s k a r e g u la c ija n apo na — 1. v a r ija n t a — — E le k tro n s k a re g u la c ija n apona — 2. v a r ija n t a — — E le k tro n s k a r e g u la c ija n apona — 3. v a r ija n t a — — E le k tro n s k a re g u la c ija n apo na — 4. v a r ija n t a — — E le k tro n s k a re g u la c ija n a p o n a sa in te g ris a n im k o E le k tr o n s k i in d ik a to r o s ta n ju a k u m u la to ra — 1. v a rija n ta — — — — — — — — — — — E le k tr o n s k i in d ik a t o r o s ta n ju a k u m u la to ra — 2. v a rija n ta — — — — — — — — — — — A u to v o ltm e ta r sa L E D s k a lo m — — — — — T ra n z is to rs k o i tir is to r s k o p a lje n je — — — — N e d o sta ci k la s ič n o g p a lje n ja — — — — — — P r in c ip ra d a tra n z is to rs k o g p a lje n ja — — — — T ra n z is to rs k o p a lje n je sa m e h a n ič k im p re k id a č e m — 1. v a r ija n t a — — — — — — — — — T ra n z is to rs k o p a lje n je sa m e h a n ič k im p re k id a č e m — 2. v a r ija n t a — — — — — — — — — P o b o ljš a n o tra n z is to rs k o p a lje n je sa m e h a n ič k im p re k id a č e m — — — — — — — — — — T ra n z is to rs k o p a lje n je sa v e ć im v re m e n o m z a tv a ­ ra n ja — — — — — — — — — — — — T ra n z is to rs k o p a lje n je sa b e s k o n ta k tn im p re k id a č e m i m a g n e tn o m son d om — — — — — — —

7 7 8 9 9 12 14 15 1.7 18

19 21 23 25 25 26 27 28 29 32 33

259

2.8. 2.9. 2.10.

B e s k o n ta k tn o B e s k o n ta k tn o T ra n z is to rs k o

ugla paljenja

in d u k tiv n o tra n z is to rs k o p a lje n je — o p to e le k tro n s k o tra n z is to rs k o p a lje n je p a lje n je sa e le k tro n s k o m k o n tro lo m

—

39

T ir is to r s k o p a lje n je — — — — — — — — P r in c ip ra d a tir is to rs k o g p a lje n ja — — — — — T ir is to r s k o p a lje n je — 1. v a r ija n t a — — — — T ir is to r s k o p a lje n je — 2. v a r ija n t a — — — — N a p o m e n a uz sv a p a lje n ja sa m e h a n ič k im p r e k id a ­ čem — — — — — — — — — — — — 2.16. K o n tr o la k lju č a p a lje n ja — — — — — — — 3. E le k tr o n s k i d ig ita ln o k o n tro lis a n siste m p a lje n ja 3.1. D M E s is te m M O T R O N IK _ _ _ _ _ _ 3.2. R a zn a re š e n ja za uštedu g o i'iv a — — — — — 3.3. P o k a z iv a č u tro š k a g o riv a — — — — — — — 3.4. A la r m k o d p re k o ra č e n ja b ro ja o b rta ja m o to ra — 4. S v e tla za s m e r k re ta n ja — m ig a v c i — — — — 4.1. E le k tro n s k o k o n tro lis a n i m ig a v a c sa o p tičk o m in d i­ k a c ijo m — 1. v a r ija n t a — — — — — — — 4.1a, Is ti .m igavac sa akust. in d ik a c ijo m ra d a — — — 4.2. E le k tro n s k o k o n tro lis a n i m ig a v a c — 2. v a r ija n t a — 4.3. E le k tr o n s k i m ig a v a c bez re le a — 1. v a rija n ta — — 4.4. E le k tr o n s k i m ig a v a c bez re le a — 2. v a rija n ta — — 4.5. A k u s t ič k a k o n tro la m ig a v a c a — — — — — — 5. S ig u rn o sn a s v e tla — — — — — — — — 5.1. P ro š ire n je šem e i z tačke 4.1. — — — — — — 5.2. Šem a m ig a v a c a sa d o d a tk o m za s ig u rn o s t sa tir is t o ro m — — — — — — — — — — — — 5.3. P re n o sn o sig u rn o sn o sv e tio — 1. v a r ija n t a — — 5.4. P re n o s n o s ig u rn o sn o sv e tio — 2. v a rija n ta — — 5.5. P re n o s n o s ig u rn o s n o s v e tio n a p a ja n o iz a k u m u la ­ to ra u k o lim a — — — — — — — — — — 6. E le k tro n s k o u k lju č iv a n je — is k lju č iv a n je p a r k in g s v e tla — — — — — — — — — — — — 6.1. E le k tro n s k o k o lo sa fo to -o tp o m ik o m L E D R 0 3 — — 6.2. E le k tro n s k o k o lo sa fotoeleim entom TP61 — — — 7.1. K o n tr o la is p ra v n o s ti s ija lic a na v o z ilu — 1. v a r i­ ja n ta — — — — — — — — — — — — 7.2. K o n tr o la is p ra v n o s ti s ija lic a na v o z ilu — 2. v a r i­ ja n ta — — — — — — — — — — — — 7.3. K o n tr o la is p ra v n o s ti z a d n je g s v e tla na v o z ilu — 3. v a r ija n t a — — — — — — — — — — — 7.4. K o n tr o la is p ra v n o s ti z a d n je g s v e tla na v o z ilu — 4. v a r ija n t a — — — — — — — — — — — 8. R a zn a k o la za u p o zo re n je — — — — — — — 8.1. U p o zo re n je o sm a n je n o j v id ljiv o s t i — — — —

40 41 41 44

2.11. 2.12. 2.13. 2.14. 2.15.

260

— — — —

— —

— ——

37 37

46 48 50 52 55 57 59 60 61 64 64 65 66 69 70 71 71 73 74 75 76 76 77 78 79 80 82 83 83

5). 9.1. 9.2. 9.3. 9.4. 9.5. 9.6. 9.7. 9.8. i).9. 10. 11. 11.1. 11.2. 11.3. 11.4. 11.5. 11.6. 11.7. 12. 12.1. 12.2. 12.3. 12.4. 12.5. 12.6. 12.7. 12.8. 13. 13.1. 13.2. 14. 14.1. 14.1a 14.2. 14.3. 14.4. 14.5. 14.6. 14.7. 15.

E le k tro n s k a s ig n a liz a c ija u k lju č e n ih fa io v a — — A k u s tič k a s ig n a liz a c ija p r i v a đ e n ju k lju č a p a lje n ja A k u s t ič k a s ig n a liz a c ija p ri o tv a ra n ju v ra ta — — S ig n a liz a c ija o u k lju č e n im fa r o v im a — 1 v a r ija n t a S ig n a liz a c ija o u k lju č e n im fa r o v im a — 2. v a r ija n t a E le k tro n s k a z u ja lic a — 1. v a r ija n t a — — — — E le k tro n s k a z u ja lic a — 2. v a r ija n t a — — — — A u to m a ts k o is k lju č iv a n je d a ljin s k ih s v e tla fa ro v a — A u to m a ts k o u k lju č iv a n je fa r o v a p r i u la z u u tu n e l A u to m a ts k o k o rig o v a n je snopa fa ro v a — — — P re k id a č za g re ja č za d n je g s ta k la — — — — E le k tro n s k a k o n tro la b ris a č a s ta k la — — — — T a k te r sa re le o m — 1. v a rija n t a — — — — — T a k te r sa re le o m — 2. v a r ija n t a — — — — — T a k te r sa re le o m — 3. v a rija n t a — — — — — T a k te r sa tir is to r o m na m esto re le a — — — — T a k te r k o ji se sa m u k lju č u je k a d a p o č in je k iš a — R a zn i sis te m i m o to ra za b ris a č e s ta k la — — — T a k te r sa k o lo m NE555 — — — — — — E le k t r ič n i o b rto m e ri — — — — — — — — R C č la n za d ife re n c ira n je — — — — — — O b rto m e r sa R C čla n o m — 1. v a r ija n t a — — — O b rto m e r sa R C čla n o m — 2. v a r ija n t a — — — O b rto m e r sa m o n o s ta b iln im m u ltiv ib ra to ro m — 1. v a r ija n t a — — — — — — — — — — — O b rto m e r sa m o n o s ta b iln im m u ltiv ib ra to ro m — 2. v a r ija n t a — — — — — — — — — — — O b rto m e r sa in te g ris a n im k o lo m S A K 110 — — B a ž d a re n je e le k tro n s k ih o b rto m e ra — — — — O b rto m e r sa s v e tle ć im d io d am a — — — — — E le k t r ič n i te rm o m e tri — — — — — — — T e rm o m e ta r za u lje na b a z i V dtston ovog m osta — I n d ik a to ri te m p e ra tu re sa P T C o tp o rn ik o m i tr a n z is to rs k im p o ja č a v a če m — — — — — — — O s ig u ra n je od p ro v a le i k ra đ e k a la — — — — E le k tr ič n a z a š tita bez e le k tro n ik e — — — — E le k tr ič n a z a š tita sa e le k t r o lit ič k im (kondenzatorom E le k tro n s k a z a š tita — 1. v a r ija n t a — — — — E le k tro n s k a z a š tita — 2. v a r ija n t a — — — — E le k tro n s k a z a š tita — 3. v a r ija n t a — — — — E le k tro n s k a z a š tita — 4. v a r ija n t a — — — — E le k tro n s k a z a š tita — 5. v a r ija n t a — — — — E le k tro n s k a z a š tita — 6. v a r ija n t a — — — — R a z n i e le k tro n s k i u re đ a ji za p o v e ća n je b ezbedn osti v o žn je i a u to m a tiz a c iju ru k o v a n ja v o z ilo m — —

84 84 85 85 87 89 90 91 92 92 93 96 97 99 99 100 102 104 106 108 109 109 110 110 113 114 114 115 118 118 119 121 122 124 125 126 128 129 132 133 134

261

15.1. 15.2. 15.3. 15 4. 15.5. 15.6. 15.7. 15.8. 15.9. 15.10. 15.11. 15.12. 15.13. 15.14. 15.15. 15.16.

R a d a r za ¡kon trolu ra s to ja n ja 2 v o z ila — — — Im pulsnii r a d a r od A E G - T e le f u n k e n a — — — — D is ta n c r a d a r firm a S E L — — — — — — D is ta n c r a d a r sa in fr a c r v e n im z ra c im a firm e B O Š — A la r m n i u re đ a j »Tem po — C o n tro l« — — — — A la r m n i u re đ a j sa d ig it a ln im k o lim a — — — R e g u la to r za o d rž a v a n je k o n s ta n tn e b rz in e v o z ila — K o n tro la p o ja v e le d a na k o lo v o z u — — — — S iste m za d e b lo k ir a n je k o č n ic a — — — — — E le k tro n s k o k o n tro lis a n a s ta rt a u to m a tik a — — E le k tro n s k o ko n tro liisa n o u b riz g a v a n je g o riv a — S iste m za u b riz g a v a n je g o riv a p ro iz v o d n je B o s c h u g rađ e n u V olk,sw agen u V W 1600 E — — — — In te rlo k s iste m — p rin u d n o k o riš ć e n je sig u rn o sn o g pojasa — — — — — — — — — — — G ra d n ja je d n o sta v n o g a la rm n o g u re đ a ja za s ig u r ­ n osni p o ja s — — — — — — — — — — M ik ro p ro c e s o ri u s ig u rn o s n im u re đ a jim a a u to m o ­ b ila u p e rs p e k tiv i — — — — — — — — P o z iv n i s is te m za vozače u n u ž d i — — — — —

OPREM A U R E Đ A JE 16. 16.1. 16.2. 17.

ZA R A lD IO , U K O L IM A

TV _

I _

E L E K T R O A K U S T lC N E _ _ _ _ _ -----

A u to m o b ils k e antene — — — — — — — P a s iv n e a u to m o b ils k e a n tene — — — — — A k t iv n e a u to m o b ils k e a n te n e — — — — — R a d io - e le k trič n o b lo k ir a n je e le k trič n e in s ta la c ije u k o lim a — — — — — — — — — — — 17.1. Iz v o ri ra d io - s m e tn ji — — — — — — — — 17.2. S re d s tv a za o tk la n ja n je ra d io - s m e tn ji — — — 17.3. K a k o tre b a p r is t u p it i o t k la n ja n ju s m e tn ji — — 17.4. Z a š tita od ra d io - s m e tn ji n a S T i D T — — — 17.5. Z a š tita od ra d io - s m e tn ji na K T i U K T — — — 17.6. Z a š tita od ra d io - s m e tn ji u v o z ilim a sa u g ra đ e n im ra d io -te le fo n o m — — — — — — — — — 17.7. U p u ts tv o za iz v o đ e n je u n u tra š n je za štite od ra d io s m e tn ji n a n e k o lik o d o m a ćih i s tra n ih v o z ila — 17.8. R a d io s m e tn je k o je do laze iz v a n v o z ila — — — 18. A u to m o b ils k i ra d io p r ije m n i u re đ a ji — — — 18.1. P r ije m n io i za ra d io d ifu z n i p r ije m — — — — 18.2. S te re o a u t o -p rije m n ic i s u g ra đ e n im k a se to fo n o m i a u to -k a s e to fo n i — — — — — — — — — — 18.3. P r ije m n ic i za sa o b ra ća jn e in fo rm a c ije i za p r ije m » E u ro sign a la « — — — — — — — — — —

262

135 138 138 139 144 146 149 150 152 154 155 157 159 161 163 165 167 167 167 171 172 172 173 178 179 180 180 181 185 186 186 187 188

lit i. P rim o p re d a jn ic i za C B sa ob ra ća j — — — — — 388 l!i. D o d a tn i p o ja č a v a č sa d o d a tn im z v u č n ik o m — — — 189 19.1. N F p o ja č a v a č sa in te g ris a n im k o lo m — 1. v a rija n ta 189 l!).:’ . N F p o ja č a v a č sa in te g ris a n im k o lo m — 2. v a rija n t a 190 19.2. N F stereo p a ja č a v a č sa in te g ris a n im k o lo m — 3. v a r i­ ja n ta — — — — — — — — — — — — 192 19.4. P o ja č a v a č za autobuse — — — — — — — 194 20. A u to m o b ils k i te le v iz o r i — — — — — — — 194 I. A u to m o b ils k i k a se to fo n — — — — — — — 195 '1.1. K a s e to fo n sa s n im lje n o m k a se to m sam o za re p ro ­ d u k c iju — — — — — — — — — — — 195 1.2. K a s e to fo n za stereo re p ro d u k c iju i m on o s n im a n je — 195 22. O p šta u p u ts tv a za u g ra d n ju e le k tro n s k ih u re đ a ja u v o z ilo — — — — — — — — — — — — 196 23. R a z n i s is te m i za pre n os s a o b ra ć a jn ih in fo rm a c ija p re k o ra d ija — — — — — — — — — — 197 23.1. A R I siste m — — — — — — — — — — 198 2.8.2. F r a n c u s k i s a o b ra ć a jn i siste m s ig u rn o s ti P A A C — — 20 2 28.3. K o n tr o la sa o b ra ća ja pom oću k o m p ju te ra — — — 2205 9.4. E v ro p s k a ra d io p o z iv n a slu žba » E u rosign a l« . E u ro s ig n a l p r ije m n ik T h o m so n C S F — — — — — — — 209 E L E K T R O N S K I U R E Đ A JI IZ V A N K O L A P O T R E B N I P R A K S I — — —— — — — — — — — — — 9.5. 25.1. 23.2. 3.5.3. 26. 27. 28. 29. 29.1. 3.9.2. 29.3. 80. 31. 93.. 32.1. 32.2. 32.3. 32.4.

U —

O p o tre b i p u n je n ja a k u m u la to ra iz v a n k o la — — — J e d n o s ta v n i is p r a v lja č sa S i — d io d a m a — — — I s p ra v lja č sa e le k tro n s k o m re g u la c ijo m — 1. v a r i­ ja n ta — — — — — — — — — — — — I s p ra v lja č sa e le k tro n s k o m re g u la c ijo m — 2. v a r i­ ja n ta — — — — — — — — — — — — A u to m a ts k o u k lju č iv a n je s v e tla p re d g a ražo m — — S ig n a liz a to r v re m e n a p a r k ir a n ja — — — — — K o n v e r to r i za 220 V 50 H z — — — — — — — K o n v e rto r za m a le flu o re s ce n tn e la m p e — — — K o n v e r to r sa f e r it n im je zg ro m — 1. v a r ija n t a — — K o n v e r to r sa f e r it n im je z g ro m — 2. v a r ija n t a — — K o n v e r to r sa tra n s fo rm a to rs k im lim o m — — — — S tro b o sko p za k o n tro lu p re tp a lje n ja m o to ra — — — S tro b o sk o p n a p a ja n iz m reže — — — — — — R a z n i e le k t r ič n i in s tru m e n ti za is p it iv a n je ra d a m o to ra I n d ik a to ri za is p it iv a n je e le k trič n e in s ta la c ije — — In s tru m e n ti za is p it iv a n je e le k trič n e in s ta la c ije — In s tru m e n ti za auto sei*vis — — — — — — — In s tru m e n ti za p ro v e ru ra d a m o to ra — — — —

213 213 214 215 216 213 219 221 223 223 225 226 223 229 231 231 232 234 238

263

32.5. 32.6.

In s tru m e n ti za p ro v e ru i p o d e ša v a n je ra d a p a lje n ja Is p itn i s to lo v i za se rv isn e s ta n ic e — — — — —

240 240

R A Z N I P O D A C I P O T R E B N I U P R A K T IČ N O J A U T O -E L E K T R O N IC I — — — — — — — — — — —

242

33. 34. 35. 36. 37.

S im b o li k o riš ć e n i u šem am a — — — — — — O b ra s c i za p ro ra č u n a v a n i e m a lih tra n s fo rm a to ra — S ta n d a rd n e d im e n z ije tra fo lim o v a — — — — E le m e n ti za o tk la n ja n je ra d io -9 m e tn ji — — — — Izv o d iz J U S N.PO.OIO o o b e le ža v a n ju p r ik lju č a k a na e le k tro u re đ a jim a na m o to rn im v o z ilim a — — — L it e r a t u r a — — — — — — — — — — —

242 247 248 250 255 258

Velim ir M esaroš, đipl. inž. : E lek tro n ik a u autom obilu, IV izdanje — R ecenzent: Z ivojin Jerem ić — U rednik: D ušica Lučić — G rafički u rednik: Jugoslav B ogdanović — Izdavač: NIRO »Tehnička knjiga«, Beograd, 7. ju li 26 — Š ta m p a rija : BIGZ, Beograd, B ulevar vojvode M išića 17 — T iraž: 5.000 p rim e rak a — Oslobođeno poreza na prom et na osnovu m išljenja S e k re ta rija ta za k u ltu ru SRS