D R A Q I N J A A R S IĆ
DRUŠTVENO-EKONOMSKI KORENI STALJINIZMA
» •v 'it »ATOJ INSTITUTA ZA MEĐUNARODNU POLITIKU I PRIVREDU B e o g r a d 1972.
SADRŽAJ PREDGOVOR UVOD - - -
- - -
- - -
- - -
- - -
- - -
- - -
I - SOVJETSKA STVARNOST POSLE OKTOBRA - Industrijska i poljoprivredna proizvodnja Prve ekonomske veze sa inosnanstvom Lenjin o Rusiji posle revolucije — — Međunarodni položaj Sovjetske Rusije II III -
— — — —
— — — —
-
-
5 u
-
19
— — — — 20 — — — — 2c — — — — 33 — — — — ja
- NOVA EKONOMSKA POLITIKA - LENJ1NOV PUT KA SO CIJALIZMU U USLOVI MA NERAZVIJENOSTI - - 53 U ODSUSTVU LENJINA: XII KONGRES RKP (b) Uloga partije i države —— Kongres o NEP-u — — — /5ukob Politbiro—Trocki / — — Nacionalno pitanje — — — Odnosi u RKP (b) — ——
— — — — —
— — — — —
— — — — —
— — — — —
—— —— —— —— ——
-
-
— — — — —
— 67 — 78 — 82 — 97 — 101
ć'
IV - UTEMELJENJE ADMINISTRATIVNOG SISTEMA UPRAVLJA NJA PRIVREDOM - - - - - - 117 Proklamacije i stvarnost privrednih kretanja — — — — — 118 Kolektivizacija sela — — — — — — — — — — — 134 Unutrašnja i spoljna trgovina — — — — — — — — — 144 V - STAU1N1ZAM KAO SISTEM -
—— — ——
— — 153
Sveobuhvatno državno planiranje —— — —— Neka obeležja Staljinizma kao političkogsistema ——
—
— — 133 — — 167
VI VII -
O M EĐU NARO DNO J DIMENZIJI STALJINIZM A
-
-
-
ZA K LJUČ A K ILI: O IDENTIFIKACIJI IZVORA TEŠKOĆA I DALJIM IMPULSIMA ZA PROMENE SISTEMA _ -
BIBLIOGRAFIJA SUMMARY — — —
—— — —— —
— —
—— ——
— —
— —
—— ——
—— ——
181 199 211 219
PE3IOME — — — —— — — —— — — —— —— 231 PREDMETNI INDEKS - - - - - - - - - 2 4 7 INDEKS IMENA I GEOGRAFSKIH NAZIVA - - - - - 277
PREDGO VO R Tema ovog rada značajna je ne samo po tome što se odnosi na jedan ključni period u razvoju Sovjetskog Saveza već i po tome što je to specifičan slučaj jedne daleko šire problematike koja je bila u ono vrijeme, kao i danas, vrlo značajna, a koja će to još dosta dugo biti i u budućnosti. Autor se ograđuje od tretiranja i anatiziranja staljinizma van onog vremena i prostora u kojem je on nastao u periodu od X do XVil-kongresa-Komunističke par tije SovferskogSaveza, to jest u toku približno jedne i po decenije poslije revolucije. Osim toea, tema rada je analiziranje prije svega ekonomskih korijena, dakle razmatranje i studiranje stanja, raz voja i svjesnih intervencija društvenih i političkih aktera zbivanja u Sovjetskom Savezu u tom kritičnom periodu njegove.navijesti. Ostajući uglavnom u okviru tih postavljenih ciljeva, ovaj rad dobiva na konkretnosti analiza i na solidnosti fundiranja činje nicama svih izvoda i zaključaka. Ovakav prilaz ovoj temi nije tako česta pojava, pa je van sumnje postojala potreba za ovakvom knjigom i pored znatnog broja radova o staljinizmu kod nas i u drugim zemljama. Štaviše, upravo je ovakav pristup neophodan s gledišta izučavanja historijskog puta Sovjetskog Saveza kao i za rasvjetljavanje šire problematike postrevolucionarnih dilema uopče. Politički pokreti usmjereni na revolucionarno mijenjanje postojećeg stanja, bilo da je riječ o unutardruštvenim sukobima ili o oslobodilačkim pokretima u kolonijama ili okupiranim po dručjima, uvijek sazrijevaju brže i postavljaju na dnevni red za datke koji prelaze tada postojeće realne mogućnosti date sredine. To je razumljivo i s psihološkog gledišta i s gledišta političke 5
taktike i strategije, a odražava sposobnost i nezaustavljivu tež nju ljudskog duha da, kad je jednom pokrenut, krči nove puteve i probija barijere koje sputavaju daleko inertnije društvene snage koje su tek počele da se pokreću. Drugim riječima, konstatacija Lenjina i drugih revolucionara, njegovih savremenika i saradnika, dg je Jlu s ija zaostala zemlja i zato opterećena posebnim problemimaliThastojanju da krči nove puteve u razvoju socijalizma, kao i pretpostavka da bi revolucija u razvijenijoj zemlji presttgh sntptmj razvoja socijalizma u Ru siji. nije izolovani problem ruske stvarnosti. To je bio i vjerojatno će i ubuduće biti problem svih revolucija i revolucionarnih po kreta. Zaista je teško zamisliti revoluciju koja bi izbila i pobije dila tek onda kada su stvoreni svi uvjeti za rješenje onih društve nih problema ko ji'su izazvali tu revoluciju i pokrenuli buntovne duhove da formuliraju ciljeve pokreta. Posmatramo li tok ranijih revolucija, koje su prethodile ok tobarskoj, kao i one koje su nastale kasnije, uvijek ćemo se su sresti s tom istom kategorijom problema. Naravno, problemi se postavljaju u različitim aspektima i imaju različit konkretan sadr žaj. No, još se nije desilo da vođe poslije revolucije ne budu kon frontirani s općim problemom savladavanja neadekvatnih osno vica za realizaciju ciljeva koji su pokrenuli društvo u revolucio narnu akciju. U tom pogledu oktobarska revolucija nije bila izu zetak, ali je dubina njezinih dilema i teškoća izuzetno velika i ispunjena dramom. Osim toga, nevolje i muke kroz koje se pro bijala Rusija i kasnije Sovjetski Savez tokom svojih prvih petna est godina ostavili su dubok trag i reflektirali se na tok razvoja i u područjima daleko od granica te zemlje. Može se bez pretjerivanja reći da je nezamislivo tretirati pro bleme bilo koje zemlje u kojoj su se u naše vrijeme zbile revo lucionarne promjene a da se prethodno ne naoružamo iskustvima poslijerevolucionarnog perioda u Sovjetskom Savezu, da prethod no ne izoštrimo sposobnost zapažanja, analiziranja i zaključiva nja na primjeru dramatskog zbivanja koje je uslijedilo poslije ok tobarske revolucije. Štoviše, čitajući tadanje diskusije, a o nji hovom sadržaju ovaj rad daje vrlo značajne oglede, nalazimo to liko dilema, problema, sudova, sumnji i novih ideia koje nam se čine poznatim, ako smo se bavili revolucionarnim kretanjima na ših dana bilo gdje u svijetu. 6
Sasvim je razumljivo da konkretni slučaj staljinizma, odnos no njegovih korijena u Sovjetskom Savezu ne treba smatrati niti tipičnim ni neizbježnim fenomenom poslijerevolucionamog raz voja bilo gdje u svijetu. Štoviše, autor nas upozorava da ne treba olako prihvatati niti zaključak da je staljinizam bio neizbježan čak i u Sovjetskom Savezu. Neizbježne su i u tadašnjoj Rusiji i u svakom drugom slučaju prisutne osnovne dileme i problemi. Odgovori i metode rješavanja različiti su i ovise o nizu faktora, ali i o subjektivnim nastrojenjima i specifičnim težnjama vodećih aktera i faktora u svakoj pojedinoj zemlji i u svakom pojedinom historijskom primjeru. Upravo zato je i mogućno da nas diskusije koje su se vodile u kontekstu tekuće problematike dvadesetih godina u Rusiji toliko podsjećaju na diskusije iz naše nedavne prošlosti, pa i sadašnjo sti. Mnoge, na izgled specifične naše situacije pokazuju se na jednom kao posebni slučajevi jedne problematike koja se u suš tini već tada i tamo postavljala pred one koji su se trudili da razvijaju socijalizam. Štaviše, neka naša originalna rješenja mogu se sasvim logično izvesti iz prijedloga — na žalost neprihvaćenih — iz tog perioda u Rusiji. Autor s pravom upozorava na to da ne želi da da defini tivne sudove o tome što je moglo, što je trebalo da se dogodi, nego nas samo obavještava o problematici, o raznim varijantama koje su predlagane i onda na kraju ukazuje na to da su se stvari razvijate onako kako to iz povijesti znamo zato što su određene ključne dileme bile riješene na dati način. To se može činiti ne dovoljno smjelim prilaženjem problematici i tako će možda i neki čitalac ocijeniti. Međutim, solidna naučna analiza ne može ići mnogo dalje od toga. Autor je zaista zadužio svoje čitaoce upravo time što je na solidnoj dokumentaciji zasnovao svota izlaganja i nije pokušao da nametne svoje impresije i pretpostavke kao re zultate istraživania, već je ostavio da svaki čitalac na osnovi ove objektivne i studiozne analize izvede svoje zaključke, ako to želi. Prvo i možda najvažnije pitanie u vezi s time ieste toliko često postavljano pitanje da ti ie staljinizam bio neizbježan, od nosno u tom općem pitaniu sadržano posebno pitanje o tome da li je poslije prvih koraka učinjenih u toku prve tri godine poslije revolucije bilo neizbiežno da se razviie staljinizam onakav ka kvog ga znamo iz kasnijih godina. U okviru slobodnog i neoba
veznog ćaskanja na ta se pitanja vrlo često daju koliko apodiktički toliko i neosnovani odgovori. Autor je izričito i energično odbio ovakva pojednostavljenja. Umjesto toga dao nam je cijelu ovu studiju, bogatu podacima, analizama i prezentacijama disku sija koje su se vodile u okviru te problematike. Drugo, ne manje značajno pitanje koje se postavlja u ok- , viru ove teme jeste pitanje o tome što je zapravo staljinizam. Tu autor daje na dva mjesta svoje definicije, odnosno karakteris tike staljinizma koje se nameću iz samog argumenta ovog rada. O vaj pokušaj treba da se stavi uz bok ranijim pokušajima drugih, autora kod nas i u svijetu. Međutim, mnogo važniji od sažetih formula su oni dijelovi teksta koji daju pravi smisao i interpre taciju samih formulacija iz kojih se sastoji pokušaj definicije. Svakako, a u to se nije moglo sumnjati, autor odbacuje definiciju da su u staljinizmu posrijedi greške iz kasnijeg (poslijeratnog) pe rioda Staljinova života, ili da je prosto posrijedi „ kult ličnosti“ . Posebno treba istaći razmatranja o transformaciji Partije u mitski personaliziranu nepogrešivu silu iznad društva; ta, moglo bi se reći, deifikacija Partije, pa prema tome i njenih lidera, od nosno prvog i najvišeg lidera vrlo je značajna, iako ne iscrpljuje pojam staljinizma. Staljinov primjer jasno pokazuje da se takva, ili slična situacija može stvoriti samo uz postojanje jake karizme lidera, odnosno, u pomanjkanju takve moći ličnosti uz stvaranje dovoljno velike lične moći kako bi se lider nametnuo. U vezi s tim citirani su ponižavajući primjeri glorifikacije Staljina na XVII kongresu koji su uvod u stvaranju nametnute karizme, to jest korištenju lične moći da se stvori tabu i moć ličnosti, koju je Staljin na kraju ostvario i time konačno učvrstio svoju poziciju u okviru mitski personificirane P a rtije koja se tretira kao orakulum, a ne instrument kroz koji radni čovjek ostvaruje svoje težnje. O vaj proces mitologizacije Partije i njenog lidera počeo je, naravno, poslije Lenjina i to autor smatra kao period koji je bio odlučujući u razvoju Sovjetskog Saveza u pravcu staljinizma. D o tle su osnovni problemi daljeg razvoja ostali kao neriješeni na dnevnom redu, ali je učinjen vrlo značajan korak naprijed u peri odu nove ekonomske politike. Ona je ocijenjena kao ulazak u odlučujuću fazu sovjetskog društva. To je bio most između ne8
mast ine, opterećene razorenošću građanskog rata, i onog što niko još tada nije definirao dovoljno jasno: izgrađenog socijalizma. Nova ekonomska politika omogućila je relativno vrlo brzo jačanje i rast materijalne proizvodnje i samim tim stvorila bazu na kojoj je bilo mogućno razmišljati o budućnosti i tražiti dalje puteve. Kao što autor pokazuje u ovom radu, uspjesi nove eko nomske politike bili su izvanredno veliki, ali isto tako i nedo voljni za prelaz na novi sistem, koji bi bliže i preciznije odra žavao socjalističke težnje. Tu, dakle, dolazi do prekretnice koja ima značaj odlučujućeg momenta u poslijerevolucionarnom raz voju Rusije. Tu autor vidi začetke staljinizma, odnosno stvara nje osnovica u ekonomiji, koje nužno dovode do staljinističke strukture društvenih i političkih institucija, do punog razvoja staljinizma. Na kraju autor daje kratak osvrt na međunarodne dimen zije staljinizma. Sasvim je razumljivo što je u okviru ovog rada taj dio toliko kratak i sveden na samo nekoliko općenitih osvrta. Budući da je cijeli rad historijski ograničen uglavnom na period do početka tridesetih godina, razumljivo je što je međunarodna dimenzija koja se potpuno razvija tek u eri postojanja drugih socijalističkih zemalja, ostala zapravo van okvira teme. Ipak, tre ba zahvaliti autoru što se tu nije suviše striktno držao teme, jer je za potpunije shvaćanje samog fenomena staljinizma u Sov jetskom Savezu i značaja onog što se tamo odigralo u dvadesetim i u početku tridesetih godina bio neophodan makar i letimičan prikaz međunarodnih odnosa i poslije drugog svjetskog rata. Rad je time još više aktueliziran-, međutim, on je u svakom slučaju aktuelan i po samoj osnovnoj temi. Štaviše, sada, u eri novih tokova u svjetskoj politici, a posebno u vezi sa zbližava njem u odnosima Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Dr žava, kao i u vrijeme kada se produžava zategnutost u odnosima s Kinom, dakle u toj neobično značajnoj eri pogled unatrag ima izuzetan značaj. Odnosi Sovjetskog Saveza i Amerike postali su kritični u vrijeme odmah poslije revolucije i od tada su prošli kroz vrlo različite peripetije. Na njihov tok uticali su mnogi fak tori, a među njima je svakako bio od velikog značaja unutarnji razvoj u Sovjetskom Savezu i to ne samo u pogledu narastanja ma terijalne moći te zemlje i njezino izbijanje na mjesto jedne od 9
dvije najmoćnije sile svijeta, nego također i unutarnji društveni razvoj. Isto tako su i odnosi s Kinom, odnosno sa revolucionarnim pokretima te zemlje došli u fazu oscilirajućih kretanja poslije re volucije u Rusiji. I tu je, između ostalog, igralo veliku ulogu ono što se događalo na planu unutrašnjeg razvoja Sovjetskog Saveza. S druge strane, kao što je to naglašeno u ovom radu, spoljni odnosi i prilike u svijetu uticali su vrlo snažno na formiranje stavova i tok razvoja u Sovjetskom Savezu. Zato i treba očekivati da će oni koji studiraju savremene međunarodne odnose naći u ovoj knjizi dragocjenog pomagača pri pokušaju da shvate i teku će tokove i perspektive. Leo MATES 9 . avgusta 1972.
10
UVOD U istraživanjima društvene stvarnosti Sovjetskog Saveza i zemalja istočne Evrope, te u razmišljanjima o sadržini, obeležjima i perspektivi socijalizma u savremenom svetu, termin „destaljinizacija" počeo se upotrebljavati pre nego što se „staljinizam" do kraja i kompleksno razjasnio kao sistem. Može se takođe za paziti da se oba izraza — staljinizam i destaljinizacija — upotreb ljavaju često bez dovoljno jasne predstave o sadržini procesa i stvarnom stanju koje kao pojmovi treba da izražavaju i obeležavaju. Ova se opaska možda manje odnosi na filozofske i političke aspekte ovih pojava, ali je zato neosporna kad je reč o istraži vanju ekonomskih osnova i karakteristika staljinizma. A upravo u toj oblasti osvetljavanje uzroka, karakteristika i posledica sta ljinizma predstavljalo bi podlogu i za poimanje destaljinizacije kao procesa i za sagledavanje perspektive socijalizma kao sistema društvenih odnosa. Iskustvo socijalizma — ako tako nazovemo praksu i rezul tate dugogodišnjeg postojanja i razvoja Sovjetskog Saveza i istoč noevropskih zemalja — bilo je, a u nekim aspektima još uvek je snažno opterećeno i obeleženo dvema međusobno uslovljenim karakteristikama: relativnom nerazvijenošću proizvodnih snaga u odnosu na nivo dostignut u razvijenim kapitalističkim zemljama, i staljinizmom, jednim kompleksnim fenomenom koji je prožimao 11
puteve i metode izgradnje političkih i ekonomskih sistema novih društava, tj. poslerevolucionarnih društava koja socijalističkim nazivamo uslovno, svodeći socijalističku revoluciju na čin pre uzimanja vlasti i opredeljenosti za izgradnju socijalizma. Iako nastao u uslovima i na osnovi višestruke nerazvijenosti novog, poslerevolucionamog sovjetskog društva, fenomen staljinizma je daleko nadživeo uslove svog nastanka, učvrstio se kao „put izgradnje socijalizm a" i kao višestrano obel'ežje sistema i struktura čitave grupe zemalja i na višem nivou razvoja njihovih proizvodnih snaga, te u teoriji identifikovao s'ebe kao sam soci jalizam ostvaren u praksi. Upravo zbog ovoga dalja istorija socijalizma kao društvenog uređenja biće, čini nam se, ne toliko istorija razvoja proizvodnih snaga, koliko prevashodno istorija i napredovanje destaljinizacije kao najhitnijeg i odlučujućeg procesa za perspektivu i svetsku afirmaciju naučnog socijalizma u praksi. U ovoj svetlosti mogu se razumeti i pomenuta preokupacija „destaljinizacijom " u teoriji i izvesno zanemarivanje potrebe za doslednim istorijskim „obračunom " sa staljinizmom u smislu is traživanja i osvetljavanja svih uzroka njegovog nastanka i uslova fiksacije i razvoja kao sistema. Međutim, decenije nakon otvaranja destaljinizacije činom osude Staljina (Josif Visarionovič Džugašvili) i njegove ere po kazuju da izostajanje teorijskog objašnjenja nastanka staljinizma i zanemarivanje analiza i zaključaka o tome kako i zašto je tok oktobarske revolucije skrenuo i ostao nedovršen (sa stanovišta svojih ishodnih socijalističkih ciljeva), mogu da znače i realnu kočnicu samog procesa destaljinizacije. Analize i generalni zaključci izostali su pre svega u Sovjet skom Savezu nakon Hruščovljeve (N ikita Sergeevič Hruščev) osu de Staljina i inaugurisanja destaljinizacije. Sama osuda i način ina uguracije destaljinizacije sa vrha KPSS sadržavali su u stvari malo 12
pravih „fermenata" za sigurno napredovanje novim putem i malo pravih podsticaja za teoretičare i društvene snage u pravcu suš tinskog razobličenja staljinizma i radikalnog raskida s njim. Osu dom Staljinove ere tako što se samo „odškrinuta zavesa" nad posledicama jednog sistema, unapred su stavljene brane diskusiji o suštinskim pitanjima socijalizma koja su osudom morale biti izazvana. Time što se „prolog prikazao i kao epilog destaljinizacije" bile su u samom sovjetskom društvu znatno sužene moguć nosti za pokretanje široke nacionalne debate o suštini i konsekvencama staljinizma. To je uslovilo i izostajanje radikalne revi zije njegovih osnova. Ceo sistem osude i kritike zasnivan je. kako u početku tako i kasnije, uglavnom na simplificiranim negativnim ličnim svojstvima Staljina i na njegovim „greškama" i „samovolj nim činovima" koji su bili posledica tih ličnih svojstava. Sam inaugurator raskida sa staljinizmom — Hruščov, naglašavajući uporedo sa „Staljinovim greškama" i sva dostignuća i progres Sovjetskog Saveza za vreme Staljina, ograđivao je društveno-ekonomski razvoj od Staljina, minimizirajući de facto njegovu ulogu u tom razvoju i negirajući, implicitno, potrebu za revizijom sta ljinizma kao sistema. Ovakve granice osude Staljina, postavljene na samom po četku destaljinizacije, pokazale su se same po sebi fleksibilne u tom smislu što su Hruščovljevu osudu činile nedovoljno logičnom, neubedljivom i podložnom reviziji. Sam način osude, naime, sa državao je i otvarao mogućnosti za rehabilitaciju Staljina. U decenijama koje su usledile te će se mogućnosti povremeno i koris titi, a koristiće ih najčešće upravo oni koji su u prvim godinama nakon XX kongresa KPSS elemente površne i pojednostavljene osude najviše i razrađivali: sovjetski istoričari. Ograničene na „kult ličnosti" i negativne lične osobine Sta ljina, sovjetske kritike staljinizma su neminovno neubedljive i kontradiktorne. Pošto je na XX kongresu KPSS u februaru 1956. 13
godine svetu otkrio zločine Staljina i izazvao masovni utisak da se živelo u zabludama i „falsiftkovanom socijalizmu" i pošto je podvukao razliku između ličnosti benjina i Staljina rečima ,,Lenjin (Vladimir Il’ič Uljanov Lenin) je opraštao svojim neprijate ljima a Staljin je ubijao svojfc prijatelje" — Hruščov je malo posle toga izjavio: . . . . . . U delatnosti druga Staljina mi vidimo dve strane: po zitivnu. koju podržavamo i visoko cenimo, i negativnu, koju kritikujemo, osuđujemo i odbacujemo___ " 1 Sve činjenice koje su pri tom obelodanjene o Staljinu mogle su i morale samo da zbune svakog ko je dobronamemo želeo da prihvati ovu tvrdnju o „dvojstvu" njegove ličnosti. Način na koji su istoričari „razrađivali" osudu Staljina i granice u kojima su to činili mogu se videti iz pisanja Istorije Komunističke partije Sovjetskog Saveza. U izdanju ovog dela 1962. godine o tome je, na primer, rečeno sledeće: ° ,,J.V. Staljin je imao krupne zasluge ne samo za obezbeđenje pobede socijalizm a u SSSR-u, već i za razvoj svetskog komunis tičkog i oslobodilačkog pokreta. To je, prirodno, njemu stvorilo veliki autoritet i popularnost. Tokom vremena međutim nj'emu su počele da se pripisuju sve pobede koje je sovjetska zemlja po stigla pod rukovodstvom Partije. Postepeno je počeo da se for mira kult ličnosti Staljina. Razvijanju kulta ličnosti doprinele su u ogromnoj meri negativne lične osobine J.V. Staljina na koje je skretao pažnju V.I. Lenjin. Uspesi, koje su ostvarivali komunis tička partija i sovjetski narod i pohvale na njegovu adresu zavrteli su Staljinu glavu. Preceniujući suviše svoju ulogu i zasluge, on je poverovao u sopstvenu nepogrešivost i počeo da podstiče veličanje sebe. Njegova se reč sve više razilazila s delom. Kult * * N. S. Hniščov, Za tesnuju svja: lireraturv i iskusna s finiji« naroda. Gospolitizdat. Moskva 1957, Str. 16.
14
ličnosti Staljina, osobito u poslcdnjim godinama njegovog života, naneo je ozbiljnu štetu stvari partijskog i državnog rukovođenja. Greške i deformacije nastale usled kulta ličnosti kočile su razvoj sovjetskog društva, nanosile mu veliku štetu, ometale raz voj stvaralačke inicijative masa, ali, uprkos lažnim izmišljotinama neprijatelja socijalizma, one nisu mogle da izmene i nisu izmenile duboko demokratski, istinski narodni karakter sovjetskog uređe nja, čija su pokretačka snaga uvek bile, jesu i biće — mnogomilionske mase trudbenika. Kult ličnosti nije mogao da uzdrma orga nizacione, političke i teorijske osnove Partije koju je veliki Lenjin stvorio i vaspitao u revolucinarnom duhu. I u uslovima kulta ličnosti Partija je delovala kao živi organizam, mesn'e partijske organizacije delovale su stvaralački. Politika koju je Partija sprovodila bila je pravilna, ona je izražavala interes naroda".2 Uprkos mnogim činjenicama koje su 1956. godine obelodanjene o Staljinovim metodima rukovođenja u tridesetim godina ma, vrhunski partijski istoričari u 1962. ističu štetnost kulta lič nosti Staljina „osobito u poslednjim godinama njegovog života". Intenzivno, iskreno i spontano „razrađivanje" osude Stalji na, do koga je došlo u delima nekih sovjetskih književnika, pre lazi — bar po efektima koje izaziva slikanjem pojava iz staljinis tičke ere — granice zvanične osude političara i isto riča^ a^ Van Sovjetskog Saveza, na Zapadu, pažnja sovjetologa u protekle dve decenije, kada je reč o staljinizmu, bila je možda više nego u Sovjetskom Savezu zaokupljena fundamentalnim pi tanjima uzroka i posledica staljinizma kao sistema. Ukazujući generalno na nerazvijenost posleoktobarskog dru štva kao na izvor staljinizma i na staljinizam kao izraz „konačne faze oktobarske revolucije", većina autora sa Zapada sklona je da negira druge, socijalističke alternative u razvoju sovjetskog druš2 {storija Komunističcskoj partii Sovetskogo Sojuza, Gospolitizdat. Mo skva 1962. str. 660.
tva i da stavlja znak jednakosti između lenjinizma i staljinizma. ocenjujući ovaj drugi kao logičan neprekinuti nastavak onoga što je Lenjin inicirao i inspirisao. Po mišljenju poznatog sovjetologa profesora univerziteta u Glazgovu Alek Nove (Alec Nove), na primer, boljševicima je bio neophodan diktatorski težim da bi se u takvim uslovima održali na vlasti, njihova politika industrijalizacije — da bi bila efikasna — morala je da izazove probleme koji će nametnuti potrebu za daljim jačanjem političke i ekonomske kontrole. A, s obzirom na prirodu partijskog aparata, na duhovni i politički nivo masa u Rusiji, na logiku policijske vlasti — politika je, po mišljenju Nove, morala da izazove konflikte sa seljaštvom i razne druge ekscese. „N a taj način, s datim premisama, izvesni elementi ono ga što se može nazvati staljinizmom bili su objektivno 'nužni*. U tom smislu i u toj riteri, Staljinov rad je bio tako reći logično konsekventan lenjinizm u.. . Staljin je nesumnjivo do kraja izveo neke od logičnih konsekvenci Lenjinovih ideja i politike- .3 Ne negirajući razlike u ličnim osobinama Lenjina i Staljina, većina autora na Zapadu ocenjuje staljinizam kao neizbežnu ver ziju^ marksizma prilagođenu zemlji u kojoj bosi mužići, koji svoju zemlju obrađuju drvenim plugovima, predstavljaju pretežnu ve ćinu stanovništva. „U staljinizmu se socijalistički ideal, koji je ponikao u zapadnoj Evropi, stopio sa zaostalošću i nepisnrenošću jedne poluaziiatske zemlje i s urođenom tradicijom carističke autokratije. Socijalistički ideal ima svoj unutrašnji integritet i konzistenciju. Caristička Rusija, takođe, ima svoje sopstveno or gansko jedinstvo i vidik. Stapanjem jednog u drugo moralo je da se proizvede nešto tako bizarno i nezgrapno kao što je stalji nizam- .4 * Alec Nove. Was Stalin an .Historical Secessitv'?. — The Sc\iet $ysrciH in Theon- and Practice. edited by Harry G. Shaffer, New York 1965. pp. 69—70. 4 Isaak Deutscher. Ironies cf History. London 1966. p. 184.
6
Da li je i u kojoj meri staljinizam bio neizbežan nastavak oktobarske revolucije predstavlja dosta sporno istorijsko pitanje Nije, naravno, sporno to da je nerazvijenost ranog sovjetskog društva omogućila i olakšala pojavu staljinizma — osobito kad je to društvo ostalo bez Lenjina. Isto tako je danas neosporno da je kasnije uobličavanje staljinizma u sistem — sa svim društveno-političkim i ekonomskim konsekvencama — postalo sa svoje strane uzrok i snažan faktor nove relativne nerazvijenosti sovjet skog društva, faktor savremenog zaostajanja socijalističkih ze malja za glavnim tokovima ekonomskog razvoja u svetu i uzrok njihovog manje efikasnog ekonomskog razvoja u odnosu na sred stva koja su ulagana i u odnosu na razvijeni kapitalizam. Međutim, izrazi nerazvijenost i razvijenost imaju u vremenu i prostoru relativna značanja te se i značenja društvenih feno mena koje oni uzrokuju mogu shvatiti samo u konkretnim istorijskim okolnostima i jedino predočavanjem konkretnih društveno-ekonomskih prilika u kojima nastaju. Bez pretenzija na razrešavanje dileme da li je staljinizam bio istonjski neizbežan ili neTu ovom rađlTce se ukazati na to da je postojala mogućnost i drugačijeg razvoja oktobarske revo lucije u uslovima primitivne carske Rusije. Tačnije, ukazaće se na okolnosti pod kojima je na određenoj prekretnici u revolucio narnom razvoju Sovjetskog Saveza izvršen određen izbor i time oduzete šanse za nastavak i proveru jednog drugog programa i koncepta — Lenjinovog. Prikazivanjem konkretnih prilika na ekonomskom, kulturnom "i idejnonPplamTTrSovjerskom Savezu dvadesetih godina ovog^veka.ukazaće sena^ono što je nastanak, utemeljenje i razvoj staljinizma moglo da uslovi ili podstakne. Prikazaće se, dakle, u kojim istorijskim okolnostima su koreni staljinizma, sadržani u tlu nerazvijenosti, mogli da niknu i razviju se do sistema društvenih odnosa, gušeći pri tome izdanke 17
drugih odnosa — zasnovanih na premisama i ciljevima socijalis tičke revolucije. Koreni i začeci staljinizma kao sistema, ili, tačnije, istorijske okolnosti njegovog nastanka, utemeljenja i prenošenja na druge zemlje — jesu gotovo isključivo predmet ovog rada. Autor nije imao za cilj analizu i prezentaciju staljinizma, njegove ka rakteristike, funkcionisanje i posledice posle vremenskog raz doblja u kome je on nastajao kao sistem. Ukoliko je i to dotak nuto, to je učinjeno samo u onoj meri u kojoj će želelo približiti otvaranju perspektive socijalističkih zemalja putem identifikacije pravih izvora nekih teškoća koje su ukočile njihov brži savremeni društveno-ekonomski razvoj. Pošto je upravo staljinizam — nekim svojim karakteristi kama o kojima će u radu biti reći — doprineo da neke istorijske okolnosti i stvarnost ubrzo postanu tabu za one koji su ih kao svedoci i učesnici preživeli i da uvid u njih bude kasnije sve manje moguć onima koji nisu bili svedoci i učesnici, to i istraži vanje samog predmeta ovog rada ima svoje granice. Postoje, na ime, mnoge praznine u literaturi a i čitav niz okolnosti onemogu ćavao je egzaktno dokazivanje i ilustrovanje svih konstatacija u oblasti o kojoj je u ovom radu reč. Autor je, bez obzira na metodološke teškoće i često ogra ničene vrednosti rezultata istraživanja prošlosti Sovjetskog Saveza usled toga, nastojao da iskustvo stečeno višegodišnjim praćenjem i proučavanjem stvarnosti Sovjetskog Saveza i zemalja istočne Evrope maksimalno iskoristi prilikom izbora dokumenata i rele vantnih izvora i njihovog tumačenja za to da bi ovim radom čitaocima što više približio jednu značajnu pređenu etapu u raz voju Sovjetskog Saveza, čije je poznavanje potrebno za razumevanje i ocenjivanje kasnijih i savremenih tokova.
18
I
- SOVJETSKA STVARNOST POSLE OKTOBRA U poređenju s razvijenim zemljama Rusima je bilo laicše da PO ČNU revoluciju, ali će njima biti teže da je NASTAVE i da je dovedu do definitivne pobede u smislu pune organizacije soci jalističkog društva (V. I. Lenin, Soiinenija, tom 27, str. 506, izdanie četvcrtoe)
Celokupno iskustvo Sovjetskog Saveza i drugih zemalja koje su se opredelile za izgradnju socijalizma potvrdilo je u punoj meri težinu Lenjinovog predviđanja i upozorenja. To upozorenje je iz raz dubokog shvatanja činjenice da je oktobarska revolucija iz vršena i izgradnja socijalizma započeta u jednoj zaostaloj zemlji u kojoj kapitalizam nije stvorio materijalne, istorijske i kulturne preduslove za nov društveni poredak. Ono je takođc izraz shva tanja da revolucionarna smena starog poretka nije čin preuzi manja vlasti već proces dugog i permanentnog stvaralaštva u praksi i teoriji privrednog razvoja i organizacije društva. Stvara lački prilaz teoriji i primena prakse kojom bi se novi prilazi proveravali, potvrđivali i stalno dalje razvijali, kao pretpostavka sva kog razvoja i napretka uopšte, bili su u uslovima u kojima je iz vršena oktobarska revolucija, više no potreba; bili su uslov op stanka i nastavka socijalističke revolucije. Svoje shvatanje mere nerazvijenosti Rusije i pravog značaja i dometa samog čina re volucije u uslovima zaostalosti, Lenjin je izražavao i pre oktobar ske revolucije kada je pisao: ..ili ćemo propasti ili stići napredne
zemlje i .ekonomski ih J .preteći!.1 Čitav Lenjinov koncept eko nomskog i društvenog razvitka Sovjetske Republike - u koju je Oktobrom pretvorena jedna zaostala zemlia sa 85% seljaka u ukupnom broju stanovništva, razorena građanskim ratom, ekonomski potpuno dezorganizovana — bio ie sračunat na prethodno izvlačenje iz te zaostalosti i na istorijsko razdoblje nužnog stva ranja pretpostavki za socijalizam u njegovom naučnom značenju. INDU STRIJSKA I POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA
Prvih godina posle -okotobarske revolucije industrijska pro izvodnja u Rusiji nije dostizala u prošeku više od /17% nivoa zaostale carske Rusije, a poljoprivredna proizvodnja'^/ opala na oko 40% tog nivpa. U nejrim industrijskim granama nije sc pro izvodilo više od, 1 ° | do 2% predratnog nivoa. Stanje sovjetske privrede u vrerrienć kađa_je Lenjin razrađivao koncept NEP-a, tj. načela jednog šireg programa izgradnje temelja za prelazak na socijalističku izgradnju i organizaciju privrede i društva, karakterišu podaci dati u tabeli I: Tabela I — Stanje sovjetske privrede 1920/1921.
Vrednost ukupne indu strijske proizvodnje Godine
Mil. rub. po
predrat. cenama 1913. 1916. 1917. 1920/21.
5.621 6.831 4.344 981
% od nivoa 1913. 100 121 77 17
Zaposlenost Broj radnika U
1000
2.598 2.926 3.024 1.480
•/• od nivoa 1913. 100 113 116 57
Isror: Jabilejmij ib cn ik CSU. Modcra 1924. IO. 161; .Planom bor] »jstro' M 6. 1924.
U mnogim važnim industrijskim granama proizvodnja uopšte nije bila započeta do 1921. godine. N a primer. proizvodnja 1 V. I. Lenin. Sočinetiiia. tom 25. izdanie četvettoc. str. 338. 20
bakra je u toj godini iznosila samo 0,001% predratnog nivoa, iskop ruda — 1 ,7 % , proizvodnja sirovog gvožđa — 2 ,4 % , građe vinskog materijala — 2 ,3% itd. Saobraćaj u zemlji bio je razoren. U toku građanskog rata bilo je uništeno preko 20 hiljada kilome tara železničkih pruga, 380 hiljada železničkih radionica, oko 5 hiljada železničkih zgrada, srušeno 4,5 hiljada mostova, poki dano 176 hiljada kilometara telegrafskih i telefonskih linija itd.2 Bilo je uništeno blizu 80% trgovačke flote, odnosno: od 1.121 trgovačkog broda čime je raspolagala carska Rusija 1913 ostalo je početkom 1922. samo 143 broda, što po broju i tonaži nije predstavljalo više od 20% flote carske Rusije, a i od toga malog broja samo 14 brodova je odgovaralo uslovima za međunarodni saobraćaj. Opštoj privrednoj razorenosti pridružile su se posledice katastrofalne suše u žitorodnim regionima zemlje u 1921. godini. Ćelu zemlju je zahvatio nov talas gladi. Preko 5 miliona ljudi umrlo je samo od gladi. Radnici su masovno napuštali gradove u potrazi za hranom. U selima su ekonomske prilike bile slične, a političke još gore. Poljoprivredna proizvodnja bila je znatno ispod nivoa carske Rusije, što potvrđuju i podaci navedeni u tabeli II: Tabela II — Stanje u sovjetskoj poljoprivredi 1921. Godine 1913. 1921.
Setvene površine Bruto proizvodnja pod žitaricama (u žitarica (u miliomilionima hektara) nima pudova*) 96,2 73,6
5.896 3.160
Stočni fond (u hiljadama uslovnih jedinica) 85,3 48,3
* 1 pud = 16,38 kg; .Planovoc hozjajstvo* JVs 11 . 1927.
Ciljevi Oktobra trebalo je da počnu da se realizuju n'e samo u prostranoj seljačkoj zemlji već i u sledećim prilikama, karakte 2 Materialy po statistike putej soobščenija, Moskva 1921, str. 4.
21
rističnim za selo po završetku građanskog rata: seljaci su se tek vraćali iz armije, nalazili opustošena im anja i spaljena čitava sela i nisu imali čime da otpočnu proizvodnju. Siromašni seljaci nisu mogli da obrađuju zemlju koju su dobili jer nisu imali ni konja, ni plugova, ni drugih potrebnih alatki. Bogati seljaci su pružali otpor novome, pribegavajući i zločinima nad entuzijastima koji su prihvatali nove forme i id e je * Suša je uništila i one napore koje su, u datim uslovima, seljaci uložili: stoka se 1921. godine masovno istrebljavala jer ni ljudi nisu imali šta da jedu. Radnička klasa je bila i gladna i bosa. N a 300 radnika — 5 pari obuće. »R usija je iz rata izašla u takvom stanju da je ono najviše ličilo na stanje čoveka koga su pretukli do polusmrti: sedam godina su je mlatili i sad, dai bože i sa Stakama da c* k™»re!* Ovo je bio Lenjinov odgovor »inteligentsko-birokratskom" sloju u M oskvi koji se trudio da formira .javn o mnjenje- ismevajući komunizam i upoređujući ga sa skrivalicom — .iz a čoveka na štakam a i zavojima preko lica- .*4 Ekonomske veze s inostranstvom nisu postojale. Blokada koju su zemlje Antante i SAD zvanično objavile oktobra 1919. Tabela III — Stanje spoljne trgovine sovjetske države 1918—1921. (po ceMOtita 1913: n milionima rubalja) Godina
Izvoz
Uvoz
Promet
1913. 1918. 1919. 1920. 1921.
1.520 8 0 1.4 20
1.375 105 3 29 211
2.895 113 3 30.4 231
Saldo + — — — —
145 97 3 27.6 191
Irror: V. A. Sifkin. Sormfcce gesmJarstre I ttramj- sapaju » 1917—1923. U a ia g n J 1969.
* U literaturi o orim prilikama pored ostalih na potresan način sve cioči i Solohov u svojim pričama. 4 Desjatyj sczd RKFfh). stenografičeskij otčet. str. 411. 22
ukinuta je samo formalno 16. januara 1920, a praktično je tra jala duže. Takozvana „zlatna blokada" Sovjetske Republike, kada nijedna firma ni banka u inostranstvu nisu primale sovjetsko zlato, nanela je već razorenoj zemlji naknadne štete od oko 45 miliona rubalja.0 Skidanje blokade i potpisivanje trgovinskog sporazuma s Engleskom u martu 1921. nisu označili i početak trgovine Sovjetske Republike s inostranstvom, jer se ona za Sovjete sve do 1922/23. svodila na kupovine žita i drugih naj nužnijih proizvoda za zlato iz rezervi, te je „više ličila na snabdevanje opsednute tvrđave provijantom nego na organizovanu trgovinu".0 Izvoz nije imao nikakav značaj. Dok je vrcdnost ukupnog izvoza carske Rusije u godinama 1909—1913. iznosila 1.501,0 milion rubalja, vrednost izvoza Sovjetske Rusije u 1921—1922. iznosila je samo 63,9 miliona rubalja. Ukupan sov jetski izvoz u J 922—23. godini iznosio je, ako se uračunaju i teritorijalne promene (odvajanje pribaltičkih republika, Poljske i Besarabije), svega 12.6% vrednosti izvoza carske Rusiic pred 'rat. Osamdeset procenata vrednosti izvoza carske Rusije sačinja vali su poljoprivredni proizvodi, koje Sovjetska Republika u svojim prvim godinama nije imala ni za sprečavanje masovne gladi u zemlji. Opšta glad 1921. ostavila je u narodu i revolucionarnom rukovodstvu duboke psihološke tragove, tako da su i kasnije, u rodnoj godini, mnogi sovjetski rukovodioci odbacivali i samu pomisao, na primer, na mogućnost izvoza žita. Kada je juna 1922. godine Narodni komesarijat za spcljnu trgovinu postavio pitanje mogućnosti probnog izvoza žita u količini od 30 miliona pudi, kao odgovor je došla zabrana da se to i spomene.67 6 N. I. Zolotarev, Primame de iure i zadaći vnešiiej torgovli, Harkov 1924, Str. 4—5. • B. J. Stein, VneSnjaja torgovlja SSSR, Moskva—Leningrad 1925, str. 3. 7 Vidi L. B. Krasin, Vne$njaja torgovlja SSSR, Moskva 1924.
23
Objektivne uslove u prvim godina postojanja Sovjetske Re publike — nizak nivo proizvodnih snaga i opitu dezorganizaciju unutrašnje ekonomike, odsečenost republike „ne samo od svih iz vora snabdevanja iz inostranstva već i od onih najglavnijih izvora namirnica, metala, kamenog uglja i nafte koji se nalaze na njenoj vlastitoj teritoriji“ s — treba posmatrati još i u svetlosti sledećih okolnosti: — težak međunarodni položaj i izuzetni napori Republike za održanje i priznanje; — potpuna dezorganizacija starog administrativnog i struč nog aparata u zemlji i nesposobnost novostvorenog aparata da organizuje i upravlja privrednim životom; — praktična smušenost i prva „idejna" razočaranja dobrog dela revolucionara zbog sukobljavanja njihovih „romantičarskih predstava" o socijalizaciji društva i „komunističkom načinu vo đenja privrede" — s grubom materijalnom stvarnošću, zbog naglog shvatanja da sistem i principi ratnog komunizma ili, kako su mnogi smatrali, „čisto komunistički metodi privređivanja" — nisu podobni za primenu ni efikasni u izgradnji socijalizma u tadašnjim ruskim uslovima. Metodi tzv. ratnog komunizma u ekonomici prvih godina sovjetske vlasti nemaju istorijsku ogra ničenost samo na jedno razdoblje kada je zaštiti mlade Sovjetske Republike od intervenata morala da bude podređena čitava eko nomska politika i kada je sistem najstrože centralizacije svih izvora i sredstava bio za tu svrhu najefikasniji. U radovima pojedinih teoretičara, uključujući „ABC komunizma" Buharina, neki principi koji su primenjivani za vreme ratnog komunizma iznošeni su kao osnovna načela izgradnje socijalizma u Rusiji još pre oktobarske revolucije. Posle revolucije mnogima je bilo8 8 L. B. Krasin, Planovoe Uozjajstvo i monopoiiia vnešnej torgcvli. Mo skva 1925: za vreme intervencije i ofanzive belogardejskih snaga od sovjet ske Rusije bile su otrgnute najvažnije sirovinske, prehrambene i industrijske oblasti kao što su U krajina, Ural, Srednja Azija. Kavkaz i Sibir.
24
teško da shvate da je veštačko nasađivanje socijalističkih oblika privređivanja u zemlji, u kojoj za to nisu postojali ekonomski ni socijalni uslovi, dovode do naknadnih teškoća u sovjetskoj privredi. Neki su se otvoreno suprotstavljali napuštanju ratnog komunizma i Lenjinovom novom ekonomskom programu. Poznata je, na primer, Lenjinova polemika na X kongresu partije marta 1921. s Miljutinom (Miljutin) koji je, suprostavljajući se NEP-u kao programu „prelaznog perioda", smatrao da ratni komunizam predstavlja onaj harmonični sistem koji, uz sovj'etsko zakono davstvo, omogućuje prelazak u komunizam „bez ustupaka sitnoj buržoaziji". „Taj harmonični sistem", — odgovarao je Miljutinu Lenjin, — „koji se stvarao, bio je diktiran potrebama, razlozima i uslovima ratnim, a ne ekonomskim. U tim uslovima nečuvenog razaranja, u kojima smo se mi nalazili, kada smo bili prinuđeni da posle velikog rata izdržimo niz građanskih ratova, drugog izlaza nije bilo . . . Mi nismo imali nikakve druge mogućnosti osim maksimalne primene neodložnog monopola, uključujući oduzimanje svih viškova, makar i bez ikakve kompenzacije . . . To nije bio harmoničan ekonomski sistem. To je bila mera iza zvana ne ekonomskim uslovima, već mera koja nam je bila propisana u znatnoj meri uslovima ratnim".0 Mnogi drugi pošteni komunisti, verni saradnici Lenjina, pokušavali su da kasnije svesrdno prihvate Lenjinov NEP kao strateški program na novim načelima, ali bez razumevanja suštine tog programa, lično se pravdajući zbog „odstupanja od socija lizma" koje su smatrali privremenim i nužnim zlom. Krasin Leonid Borisovič*10 je, na primer, 1925. godine isticao; „da se 0 V. I. Lenin. Sočiiieniia. tom 32, izdanie četvertoe, str. 210. 10 Ing. Leonid Borisovič Krasin bio je prvi sovjetski narodni komesar za spoljnu trgovinu; od avgusta do novembra 1918. bio jc predsednik Vanrednog komiteta za snabdevanje Crvene armije; od novembra 1918. do marta 1919. član je Revolucionarnog ratnog saveta i komesar za komunikacije; učestvovao je u svim delegacijama koji su vodile prve pregovore o uspostavljanju eko nomskih veza s inostranstvom. Marta 1921. postavljen je za ambasadora u
25
sistem ratnog komunizma, pri kome je država preuzela upravljanje i kontrolu ctlokupnom ekonomikom zadržao — to bi, na ravno, izvanredno olakšalo kasniji prelazak u puni socijalizam ".11 Z a to je, po mišljenju ovog poštenog istaknutog revolucionara, bilo potrebno samo da sovjetska država raspolaže jačom indus trijom, boljim saobraćajem i jačim distributerskim aparatom koji bi bio u stanju da obezbedi bolje snabdevanje zemlje, „posebno seljaštv a", predmetima za ličnu potrošnju i oruđem za poljo privrednu proizvodnju. N eslaganja među revolucionarima u partijskom i državnom vrhu počela su u to doba i na ovoj osnovi neshvatanja i ne snalaženja u složenim pitanjima privrede i organizacije „socija lističkog društva" kad je riebalo napustiti jednostavne „revolu cionarne metode". Lenjin se borio s „levim komunistima" i njihovim nerealnim predstavama o mnogim ekonomskim pita njima. Između ostalog Lenjin je isticao da, sa stanovišta „levih", „socijalistička republika među imperijalističkim državama ne bi mogli da zaključuje nikakve ekonomske sporazume, ne bi mogla da postoji — sem da odleti na M esec".1* A u uslovima stvorenim ratom i blokadom bili su potrebni izuzetni napori i smišljene akcije rukovodstva da bi se uspostavile veze sa svetom i otvorili kanali za pri tican je neophodnih dobara za obnovu i izgradnju zemlje. PRVE EKO NO M SKE VEZE SA INOSTRANSTVOM
Sovjetska Republika bila je gotovo hermetički zatvorena sa svih strana, izolovana i odsečena od sveta sve do januara 1920.*1 2 Engleskoj; napisao je niz radova iz oblasti spoljne trgovine i bio veliki zaš titnik monopola države u spoljnoj trgovini u konkretnim ruskim uslovima. Umro je u Londonu 1926. u L. B. Krasin. Plattovoe Uozjajstvo i monopolija vneinej torgovli, M o
skva 1925.
12 V. I. Lenin, Sočitimija, tom 35, pjatoc izdanje, str. 402.
26
godine kada je Vrhovni savet Antante doneo, po recima Krasina, ..platonsku odluku" o skidanju blokade; ona jv» bila „platonska" zato što su još čitavu godinu dana posle pariške odluke države Antante „s boljševicima bile ni u miru ni u ratu. one su i priz navale i nisu priznavale" Sovjetsku Republiku.13 Samo pojedini švedski trgovci obavljali su sa Sovjetima neke poslove sitnijeg značaja. Na primer, u literaturi je zabeleženo da se krajem 1917. godine švedski trgovac Olaf Amberg (Ulav Amberg) obratio na rodnom komesarijatu za trgovinu i industriju za dozvolu da u zamenu za sitne poljoprivredne mašine i alatke kupi u Rusiji 100 hiljada tona uljanih pogača od suncokretovcg semena. U toku 1918. godine u Stokholmu su sklopljeni pojedinačni spora zumi s nekim švedskim firmama (Jensen i kompanija i druge) o prodajama ruske kudelje i kupovinama najnužnijih alatki za poljoprivredu. Tek ugovorom o miru s Estonijom, sklopljenim 2. februara 1920. godine u Revelu (današnji Talin), otvara se prva, mada i ne mnogo značajna, pukotina u zidu kojim je Evropa bila ogra dila Sovjetsku Rusiju. Tim ugovorom stvorene su skromne mo gućnosti za snabdevanje zemlje najnužnijim proizvodima iz inostranstva preko Revela. U glavnom gradu Estonije ubrzo se okupljaju špekulanti iz međunarodnih poslovnih krugova da bi po visokim cenama plasirali u sovjetskoj državi robu lošeg kvali teta, koristeći pri tome ne samo glad za robom već i svakovrsnu neukost sovjetskog aparata. Iz tih razloga ovaj tzv. „estonski period" u trgovini Sovjetske Republike s inostranstvom nije mogao da doprinese poboljšanju prilika u zemlji u pogledu snabdevanja stanovništva i privrede jer se kupovala skupa roba lošeg kvali teta, a geslo kupca, u ovom slučaju Sovjetske Republike, bilo je „što više po količini bez obzira na kvalitet i asortiman" što su špekulanti naveliko koristili. 13 V. I. Lenin, Sočmeiiija, tom 40, četvcrtoe izdanie, str. 245.
27
Prva evropska zemlja s kojom je Sovjetska Republika uspo stavila redovniju trgovinsku razmenu bila je Švedska — 15. maja 1920. godine sa Švedskim udruženjem trgovaca i industrijalaca zaključen je prvi ekonomski sporazum, čiji je ekonomski značaj prvenstveno u tome što su njime malo šire otvoreni kanali za iole redovno pribavljanje najnužnijih proizvoda za obnovu sovjetske industrije, saobraćaja i poljoprivrede. »Najnužnijim*' proizvodima u to vreme smatrani su testere, sekire, kose, seme, razervni de fovi za proste poljoprivredne mašine, žica, pumpe za vodu, kaiševi, telegrafski uređaji i parne lokomotive. O vaj sporazum sa švedskim privrednicima zaključila je sovjetska vladina delegacija koja je u stvari pod firmom »delegacije Centrosojuza"14 preko Švedske putovala u Englesku na početak pregovora na koje se engleska vlada odlučila krajem marta 1920. godine. Pod ne naročite po voljnim uslovima dobijen je od švedskog koncerna kredit od 100 miliona kruna sa sovjetskim pokrićem u zlatu, tj. »Centrosojuz** je na ime koncerna uplatio 25 miliona zlatnih kruna. Iz ovih 100 miliona kruna sovjetska država mogla je da nabavlja svu robu švedskog porekla i da ne plaća odmah zlatom ili novcem već menicama čija je dospelost za plaćanje, prema sporazumu, mogla da se produžuje do godinu i po dana. Švedska vlada, koja, kao i ostale evropske vlade, nije zvanično učestvovala u ovim pregovorima, ipak je sporazum sankcionasala i pružila garantije o neprikosnovenosti ruskog zlata i robe koji će se po ovom sporazumu nalaziti u Švedskoj. U uslovima »zlatne blokade" koju su vršile kapitalističke zemlje ove garantije su bile veoma zna čajne. Švedski sporazum predstavljao je prvo praktično probijanje »zlatne blokade" čiji je smisao bio u tome da se sovjetska država slomi ekonomskim merama. Po dogovoru krupnih evropskih banaka bilo je zabranjeno primanje sovjetskog zlata i prodaje 14 Pošto Sovjetska Rusija nije bila p rim ata de ture. kao formalni pre govarač i potpisnik sporazuma u to vreme istupao je u ime sovjetske vlade »Centrosojuz". odnosno Savez zadruga.
28
svake vrste za zlato Rusima ne samo u zapadnoj Evropi već i u Americi.O tome šta je za Sovjetsku Rusiju značila „zlatna blo kada" govorio je, pored Lenjina, više puta Krasin koji se ne posredno borio za njeno probijanje. „Pod zlatnom blokadom mi podrazumevamo one posebne uslove u koje je Sovjetska Republika bila stavila Antanta već od prvih koraka naše estonske trgovine. Ona se sastojala u tome što su najkrupnije evropske finansijske banke, a posebno banke Francuske i Engleske, prestale da kao sredstvo plaćanja primaju rusku monetu i uopšte zlato koje potiče iz Rusije. Pošto drugih sredstava plaćanja osim zlatne monete i zlatnih poluga, Sovjetska Rusija nije imala, odbijanje banaka da primaju zlatnu monetu dovelo je sovjetsku vlast u bezizlazan položaj".15 Povodom sporazuma sa švedskim koncernom i deponovanja sovjetskog zlata u Stokholmu, francuska vlada je uložila i formalan protest Švedskoj, pretnjom da će blokirati i oduzeti sovjetsko zlato, ali su ove pretnje ostale bez stvarnih posledica. Pravi proboj blokade usledio je tek sklapanjem trgovinskog sporazuma s Velikom Britanijom. Potpisivanje ovog sporazuma engleska vlada je odugovlačila, pregovori su trajali n'ekoliko meseci — od kraja maja 1920. do potpisivanja sporazuma 16. marta 1921. U međuvremenu, tokom 1920. godine sovjetska vlada je sklopila ugovore o uspostavljanju prijateljskih odnosa s Iranom, Avganistanom i Turskom i ugovore o miru s Poljskcm, Finskom i sa ostale dve pribaltičke države — Letonijom i Litvanijom. Odmah posle sporazuma u Londonu, 6. maja 1921, okončani su sklapanjem ugovora i dugi ekonomski pregovori s Nemačkom započeti još sredinom 1918. Sporazumi s Engleskom i Nemačkom bili su signal i za ostale zemlje, tako da je do kraja 1921. Sov jetska Republika imala trgovinske sporazume i ugovore sa svim 1S L. B. Krasin, Voprosy vtteine; torgov/i, Moskva 1928, str. 245.
29
pribaltičkim i skandinavskim zemljama, a takođe sa Čehoslovačkom, Austrijom i Italijom. Međutim, uspostavljanje ekonomskih odnosa s inostranstvom i probijanje opšte blokade vršili su se pod veoma nepovoljnim okolnostima za Sovjetsku Rusiju. Ne računajući to što je blokada još dugo posle formalnog ukidanja imala svoj eho u praksi trgovine, sam proboj „zlatne blokade" koštao je Sovjetsku Republiku, prema tadašnjim proračunima, nekoliko desetina miliona zlatnih rubalja. Između ostalog, zlato koje je poticalo iz Sovjetske Rusije bilo je na inostranom tržištu „obeleženo" time što se primalo, kad je uopšte počelo da se prima, za 1 5 % —20% a u pojedinim slučajevima i za 30% —40% ispod cene zlata na svetskom tržištu, usled čega je samo u 1920—1921. godini sovjetska država pri razmeni zlata za ino stranu valutu im ala gubitke koji se ocenjuju na 45 miliona pred ratnih zlatnih rubalja. Nakon zaključenja englesko-sovjetskog sporazuma ova se situacija menja tako što se sovjetski gubici pri prodajam a zlata smanjuju najpre na 6% a zatim na 1 % —2% , čime je i efekat „zlatne blokade" sveden na minimum. Teškoće druge prirode takođe nisu bile male. N a primer, sovjetsku robu i brodove u stranim lukama zaplenjivali su kom panije ili pojedinci pod izgovorom da vrše „kompenzaciju" za nacionalizovanu imovinu bivših vlasnika. Zato je početak sov jetskih ekonomskih odnosa s inostranstvom bio praćen nizom sudskih procesa za povraćaj i zaštitu sovjetske imovine. Osigura vajuća društva na Zapadu odbijala su da osiguravaju sovjetsku robu i brodove, a bez osiguravajuće polise nije se mogao dobiti kredit za izvezenu robu što je. uz finansijsku blokadu uopšte, otežavalo sovjetska plaćanja i poskupljivalo sve transakcije Sovjetske Republike. Zapadne i međunarodne kompanije nisu htele da prevoze rusku robu niti pružaju bilo kakve usluge, izgo varajući se nesigumošću da brodovi ne budu rekvirirani, odnos no konfiskovani. 30
Kao nastavak formalno skinute opšte blokade sprovođene su u praksi tzv. „specijalne blokade" pri svakom pokušaju sov jetske vlade da obnovi tradicionalni izvoz svojih proizvoda — petroleja, lana, drveta i si. Na primer, „petrolejska blokada" objavljena je na inicijativu bivših vlasnika petrolejskih izvora u Rusiji koji su se u toku 1921. i 1922. godine specijalno u tu svrhu okupljali u Londonu i Parizu i doneli odluke da se ne kupuje „ukradena sovjetska nafta". Na konferenciji u Parizu, održanoj 19. septembra 1922, predstavnici 18 krupnih engleskih, francuskih, belgijskih, bivših ruskih i drugih petrolejskih kom panija dogovorili su se o formiranju „jedinstvenog fronta za zaš titu prava i interesa ruske petrolejske industrije" i doneli rezo luciju čija se sadržina svodi na sledeće: — nedopustivo je da neko od zainteresovanih nanese nepo srednu ili posrednu štetu postojećim interesima i pravima ma kojem od vlasnika koji su sovjetskim zakonodavstvom lišeni svojih prava; — eksploatacija petrolejskih izvora mogućna je samo pod uslovom da se vrate prava ili naknade gubici na primerima jedna kim za sve zainteresovane za svojinska prava; — zainteresovani ne treba individualno, bez zajedničke sagglasnosti, da uzimaju u koncesije naftonosna zemljišta koja pri padaju sovjetskoj državi i koja čine neophodan fond za puni razvoj njene industrije nafte. Na ponovnom skupu 29. septembra 1922. ova grupa je od lučila da odustane od prvobitno ostavljene mogućnosti „naknade štete" i da zahteva „potpuno vraćanje njihovih svojinskih piava". Pariškom „petrolejskom rezolucijom" gotovo je potpuno onemo gućen sovjetski izvoz nafte i petrolejskih proizvoda na krupna tržišta kao što su Francuska, Skandinavija i druga. U 1921/22. privrednoj godini izvoz petrolejskih proizvoda iznosio je samo 5% od nivoa izvoza 1913. godine, a u narednoj privrednoj godi 31
ni samo 9% od tog nivoa. Tek nakon separatnih akcija engleske firme Šel, koja se nije obazirala na ovaj pariški „petrolejski sporazum" i kupila velike količine ruske nafte, ukinuta je „pet rolejska blokada". Uz sve to, kao što je već pomenuto, nesposobnost i neorganizovanost sovjetskog spoljnotrgovinskog aparata prouzrokovali su naknadne gubitke u poslovanju s inostranstvom. Prva pred stavništva u inostranstvu poslovala su nasumce, bez plana i poznavanja sopstvenih potreba i internih mogućnosti. Kupovine su obavljane na osnovi pojedinačnih narudžbina raznih organi zacija i ustanova i neusaglašenih direktiva sa svih strana; nije postojala koordinacija posla među predstavništvima, nekoliko njih se istovremeno obraćalo istoj firmi čime s'e izazivalo pogor šanje uslova ponude. Korišćenje usluga raznih posrednika i špekulanata, na koje su sovjetski predstavnici bili silom upućeni usled izolacije, bilo je praćeno time što su posrednici naplaćivali maksi malne iznose „za rizik" i narušavali rokove isporuka i, u datim okolnostima, bili potpuni gospodari situacije dok su sovjetski predstavnici zavisili od njihove dobre volje. Pod ovakvim i sličnim okolnostima razrađivana su prva načela sovjetske teorije međunarodnih odnosa, pri čemu s'e isto vremeno s borbom za probijanje blokada i protiv pokušaja name tanja Sovjetskoj Republici svih mogućih nepovoljnih uslova u inostranstvu, unutar sovjetskog rukovodstva vodila borba na „idejnom planu", tj. za definisanje linije i principa spoljnoekonomskih odnosa i borba protiv svakojakih nerealnih stanovišta na liniji „zaštite čistote komunizma" i protiv „ustupaka kapita lizmu i međunarodnoj buržoaziji". Uopšte uzev, po teškoćama svake vrste u periodu o kome je reč, postojala je istorijski možda neponovljiva kombinacija unu trašnjih i spoljnih nepovoljnih uslova egzistencije jedne zemlje i delovanja njenog rukovodstva. U takvim uslovima stvaralački 32
prilazi unutrašnjem i međunarodnom razvoju i položaju mogli su da doprinesu prevazilaženju teškoća. Program nove ekonomske politike i program istupanja sov jetskih delegacija na međunarodnim konferencijama u ton: raz doblju potvrđuju postojanje upravo takvih prilaza u rukovodstvu nove Sovjetske Republike u prvim godinama njenog bitisanja. Međutim, način objašnjavanja NEP-a u vreme njegovog uvođenja i način objašnjavanja sovjetskih akcija na međunarodnom planu sami po sebi svedoče ne samo o istovremenom prisustvu ekstre mista u rukovodstvu, koji su pružali otpor realnim prilazima, već i o širim pojavama nerazumevanja, neshvatanja generalnih linija izgradnje sovjetskog društva u konkretnim ruskim uslovima. Posmatrači iz tog vremena ukazivali su veoma rano na Staljina kao „fanatičnog ekstremistu"10 u rukovodstvu u poređenju sa Lenjinom, Krasinom, Čičerinom (G. V. Čičerin), Litvinovom CM. Maksimovič Litvinov) i drugim rukovodiocima koji su tada bili na čelu akcija na unutrašnjem i međunarodnom planu.
LENJIN O RUSIJI POSLE REVOLUCIJE
Određujući snage protiv kojih komunisti moraju da se bore unutar zemlje, Lenjin jt, u govoru na II sveruskom kongresu radnika u oblasti političkog vaspitanja, u Moskvi 17. oktobra 1921. izneo da postoje „tri najvažnija neprijatelja protiv kojih čovek mora da se bori nezavisno od uloge koju igra u državi", nabrajajući ih kao: razmetljivost komunista; nepismenost; mito. Razmetljivci zamišljaju da komunističkim dekretima mogu rešiti sve probleme. Pošto su takvi ljudi članovi partije koja je na vlasti i koja upravlja i funkcioneri raznih državnih institucija, oni, po Lenjinovim rečima, veruju da su samim tim politički obrazovani i da im to daje dozvolu da suvereno proglašavaju rezultate, do ul "The Slavonic Review” N? 8. Vol. III, Decembcr 1924, London.
33
stignuća. pobede, čineći ih neospornim faktima samom s\ojom pozvanošću i funkcijama koje zauzimaju. To su prvi začeci poli tičke prakse koja je kasnije postala sveopšta i bitna karakteristika onoga što se zove staljinizam. Što se neobrazovanja, neznanja i nepismenosti tiče, Lenjin je isticao da o političkom delovanju i vaspitanju ne može biti reči dok oni postoje, jer je nepismen čovek izvan politike te ga prvo treba opismeniti.1718 Nešto kasni je, na VIII kongresu Partije, L'eniin je sve opasnosti i neprijatelje ukratko sažeo u jedan izraz i definisao birokratiju i birokratu kao najveću opasnost za socijalizam („N a š najgori unutrašnji neprijatelj jeste birokrat, komunista koji u sovjetskim instituci jam a zauzima određeno mesto“ )ls i zaključio je u vezi s tim da je: „Boriti se protiv birokratije, do kraja, do konačne pobede. moguće samo ako celokupno stanovništvo učestvuje u upravljanju zem ljom ".19 Osnova svih opasnosti koje prete sovjetskoj vlasti jeste nekultura, zaostalost, nepismenost (vidi tabelu IV). Tabela IV — Broj pismenih na 1000 stanovnika Rusije u 1«20. Na 1000 muškaraca 1897.
Evropski deo Rusije Sevemi Kavkaz Zapadni Sibir Ćela Rusija
326 241 170 318
Na 1000 žena
1920.
1897.
422 357 307 409
136 56 46 131
Na 1000 stanovnika
1920.
255 215 ___134__ 244
is« r.
1920.
229 150 108 223
330 281 218 319
Izvor: V. I. Ltnin. W i«oiii4 . tom >3. izdani* žetveno*. str. 422.
Navodeći ove podatke Lenjin je ukazao na suviše spor progres u peređenju s carskim vremenima u pogledu opisir.enjavanja i na to koliko još upornog i teškog rada predstoji Sovjetskoj 17 V. I. Lenin. Sočineuija tom 33. izdanie četvertoe. str. 38—56. 18 V. I. Lenin. Sočinenija, tom 29. izdanie četvertoe. str. 182. >* V. I. Lenin. Sočineuija, tom 33. izdanie četvertoe. stt. 214.
34
Republici da bi dostigla nivo obične civilizovane države zapadne Evrope. Što se međunarodnog ponašanja mlade Sovjetske Republike tiče, bila je vođena uporna politička borba da se objasni nuž nost koegzistencije s kapitalističkim državama i prevaziđe atmos fera očekivanja „permanentne revolucije" i „raspadanja imperi jalističkih država" tipična za period do Brestskog mira, i da se shvati da je privredni preporod, korišćenje stranog kapitala i „ne ograničeni poslovni odnosi s kapitalističkim državama" (Lenjin) preduslov opstanka sovjetske vlasti, Rusije, pa prema tome osnova i celokupne njene međunarodne i unutrašnje politike.* Razrada i prihvatanje programa razvoja na pomenutim prin cipima bili su u redovima boljševika praćeni sporovima, često žestokim, nastalim već na početku formiranja sovjetske države, neposredno posle Oktobra. Iz mnogih radova Lenjina i istupanja njegovih saboraca (Čičerin i drugi) vidno je da su bili ulagani veliki napori i insistiranje da bi se nova načela prihvatila i počela u praksi da sprovode, što još nije moralo da znači i stvarno razumevanje njihovog dometa i smisla za sve. Tragovi sporova će ostati. U toj činjenici se takođe može gledati podloga za kasnije napuštanje i samog programa ili iskrivljavanje njegovih pojedinih elemenata. Lenjin je ukazivao na veliku političku opasnost od sporova unutar partije. Osvrćući se na X kongresu RKP(b) na sporove „oko platforme" koji su bili karakteristični za prethodne godine, tj. za čitavu 1920. godinu, Lenjin je upozorio: „Pred tom opas nošću mi moramo da shvatimo da ne samo formalno moramo da prekratimo partijske sporove — mi ćemo to, naravne, učiniti, ali to je malo ! . . . Prisutna je politička opasnost. . . Ona zahteva od vladajuće partije komunista, od lukovodećih revolucionarnih
elemenata proletarijata sigurno ne takav odnos kakav smo mi u ovoj godini obično pokazivali".20 Reč je ovde pored ostalog i o tzv. „radničkoj opoziciji", frakcionaškoj grupi koja je, kao takva, prvi put istupila septem bra 1920. godine na IX sveruskoj konferenciji RKP(b) s govorima protiv birokratizma u Partiji i tražila da se ukine praksa da Partija propisuje i mesa se u rad sovjetskih državnih i sindikalnih institucija i organa. Konferencija je osudila predstavnike grupe [A. G. Šljapnikov (Aleksandr Šljapnikov), S. P. Medvedev, A. M. Kolontaj (Aleksandra M. Kollontaj), J. K. Lutovinov (Ju. K. Lutovinov) i dr.] kao anarho-sindikaliste. U toku diskusije o sindi katima u 1920—21. „radnička opozicija" je vodila aktivnu borbu za svoja stanovišta. U posebnoj brošuri „Radnička opozicija", ob javljenoj uoči X kongresa Partije, A. M. Kolontaj je izložila pro gram grupe; između ostalog, opozicija je predlagala da se uprav ljanje privredom u celini poveri Sveruskom kongresu proizvođača, a proizvođači da se udruže u strukovne proizvodne saveze i da biraju centralni organ upravljanja ćelom privredom zemlje. Protiv platforme „radničke opozicije" kao sindikalističkog i anarhističkog skretanja vođena je borba uglavnom na X, a delimično i XI kongresu RKP(b). N a X kongresu doneta je rezo lucija ,,o jedinstvu Partij'e" i formalno su zabranjene grupe i frakcije u RKP(b). Zinovjev (G. Č. Zinov’ev) je radničkoj opoziciji pripisivao i napad na program NEP-a i tumačenje ove skraćenice tako kao da ona znači „nova eksploatacija proletarijata". No, donošenju odluke na X kongresu o zabrani frakcija i grupa pret hodila je unutarpartijska borba u RKP(b) i s drugim „platforma m a". N a primer, oštra diskusija vođena je, kao što je poznato iz Lenjinovih radova, o ulozi sindikata i metodima njihovog rada. U tom pogledu Trocki (Lev D. Bronštajn Trockij) je zastupao sta 20 V. I. Lenin, Sodnenija. tom 32, izdanie četvertoe. str. 161; isto o partijskim i političkim krizama i na str. 300.
36
novište da u sindikatima treba zadržati ratne metode komandovanja i dirigovanja, „stezanja šrafova" i si., što je bilo predmet spora na zasedanju komunističke frakcije V sveruske konferencije sindikata i na novembarskom plenumu CK RKP(b) u 1920. godi ni. Shvatanja Trockog su na plenumu odbačena, a istovremeno je bila doneta odluka o tome da se spor koji je nastao u CK ne obelodanjuj'e i ne proširuje van okvira CK. Trocki je narušio ovu odluku i izazvao javnu diskusiju, što je osuđeno na partijskom plenumu januara 1921. godine. U javnoj partijskoj diskusiji Troc ki je kritikovan zbog zahteva za podržavljenje sindikata, njihovo pretvaranje u običan dodatak državnog aparata, bez mogućnosti da vrše funkciju zaštite materijalnih, životnih i kulturnih interesa radnika. Lenjin je isticao da sindikati „ . . . nisu organizacija prinude, to je vaspitna organizacija, organizacija privlačenja i obučavanja, to je škola, škola upravljanja, škola privređivanja, škola komunizma.21 Za vreme partijske diskusije o sindikatima 1920—21. istu pila je sa svojom platformom takođe i grupa „demokratskog cen tralizma", takozvani „decisti" koji su bili protiv monopolističke uloge Partije u sovjetima i sindikatima i protiv principa „jedinonačalija" u industrijskim preduzećima. Sporovi i razne platforme o uređenju društva i privrede iza zvali su u godinama koje su prethodile X kongresu Partije oz biljnu unutarpartijsku krizu koja se, kao što će se videti, neće u suštini otkloniti ni pom'enutom formalnom zabranom. Kasnije, 1923. godine, Lenjin će u članku „Kako da organizujemo radničko-seljačku inspekciju" (predlog XII kongresu Partije) upozora vati da je na pomolu rascep, a Staljin će u svojoj završnoj reći na XII kongresu RKP(b) govoriti o „navikama i tradicijama 21 V. I. Lenin, Polnoe sobranie sočmemj, tom 42, izdanie pjatoe, str. 203.
37
borbe unutar CK koje su za poslednjih 6 godina rada formirane" a koje stvaraju lošu atmosferu rada u partijskom rukovodstvu. Formalna zabrana opozicije partijskom rezolucijom Y. kon gresa, s Lenjinovim potpisom, uzima se danas kao početak ili bar osnova staljinizma u Lenjinovom konceptu, pa se u tom smislu stavlja znak jednakosti između Lenjina i Staljina, govori se o kontinuitetu, o staljinizmu kao logičnom nastavku lenjinizma, o tome da je Lenjin „stvorio Staljina" time što je onemogući svaku efikasnu opoziciju Staljinu u Partiji i doprineo konsolidaciji njegove vlasti, pa i to da je Lenjin sam, svojom ličnošću, odraža vao i širio surove autokratske tradicije svoga podneblja, da je s.'im oličavao pobedu orijentalskog despotizma nad zapadnim demokratskim tendencijama, te da se može tvrditi da je staljini:am , ako ne diktiran, ono u svakom slučaju olakšan Lenjinovim shvatanjem partije kao vladajuće elite koja je „podozriva prema . sindikalističkom mentalitetu radnika a neprijateljska pre ma inerciji i konzervatizmu seljak a".22 Međutim, u ovom radu će se, kao što će se videti kasnije, praviti ipak bitna razlika između Lenjinove vizije socijalizma i njegovog programa da se u specifičnim ruskim uslovima toj viziji približi, i Staljinovog mo dela. a pogotovo će se videti bitna razlika između ponašanja i shvatanja Lenjina i Staljina. Što se tiče same Lenjinove rezolucije o jedinstvu partije ili o formalnom ukidanju sporova, na što je Lenjin u datim uslovima apelovao, čitavo Lenjinovo delo poka zuje da je u kasni iem razvoju Partije u SSSSR-u više reč o zlo upotrebi jedne odluke donete u konkretnim, specifičnim okolnos tima. nego o Lenjinovom iniciranju i inspirisanju prakse koja je usledila njegovim nestankom. Autor prema tome nije sklon ni da pretpostavi da je staljinizam bio jedina ili bar logična alter nativa razvoja, kao što se čini da to pretpostavlja Zbignjev a Vidi Zbigniew Brzezinski. Betu-eeii Two Ages, New York 1970, pp. 12S—127. a takode i Leonard Schapiro. The Origiti of CcnttiMUHist Autecracv. London 1956. i Isaac Deutscher. The Propitet Outca$t. London 1965. 38
Bžežinjski (Zbigniew Brzezinski) kada kaže „Teško je sagledati kako bi Rusija posle prvog svetskog rata, razdirana nacionalnim i klasnim konfliktima, ideološkim rivlastvom i apsolutnom ma terijalnom bedom, mogla da efikasno institucionališe jedan de mokratski sistem kad takvi sistemi nisu uspeli ni u zemljama sa iačim demokratskim tradicijama i u okolnostima mnogo povolj nijim za demokratski razvoj".2'1 MEĐUNARODNI POLOŽAJ SOVJETSKE RUSIJE
Lenjin je lično razrađivao NEP i prve programe konkretnih međunarodnih akcija počev od mira u Brest-Litovsku, Ugovora u Rapalu i istupanja sovjetske delegacije na konferenciji u Đenovi. Polazeći, u stvari, od toga da su dovoljno poznata načela tih programa i da su ovde važnije okolnosti u kojima su ona stvarana, da je važnija živa i nedogmatska reakcija na specifičan sticaj okolnosti, o samim načelima i neće ovde biti drugačije govora već samo u smislu podsećanja i navođenja primera. Akcije u inostranstvu bile su, kao što je poznato, usmerene ka: uspostavljanju regularnih odnosa Sovjetske Republike s kapi talističkim zemljama u cilju obnove razrušene privrede; dobijanju kredita i privlačenju stranog kapitala na bazi koncesija; prizna nju de iure, i to prvenstveno iz „čisto praktičkih poslovnih potreba radi obezbeđenja poslovnog ugovoranja sa stranim kapitalom"2' Na prvoj plenarnoj sednici Đenovske konferencije 10. aprila 1922. Čičerin, koji je zamenio bolesnog Lenjina u svojstvu šefa sovjetske delegacije, istakao je sledeće: „Ostajući na stanovištu komunističkih načela, delega cija Rusije uviđa da je u sadašnjoj istorijskoj 'epohi, koja 234 23 Zbignievv Brzezinski. Beru-cen Two Agcs, New York 1970, pp. 134— — 135.
24 G. V. Čičerin. Članci i govori o pitanjima međunarodne politike. Kul tura, Beograd 1967. str. 182.
39
čini mogućnim uporedno postojanje starog poretka i novog socijalnog poretka koji se rađa, ekonomska saradnja između država koje predstavljaju ta dva sistema svojine bezuslovno nužna radi opšte ekonomske obnove".25 Principijelan stav sovjetske delegacije bio je utemeljen pret hodnom Lenjinovom razradom osnovnih pitanja teorije državnog kapitalizma i principa politike koncesija. Politika koncesija, kao orijentacija u spoljnoekonomskim odnosima Sovjetske Rusije i kao jedan od osnovnih elemenata programa izgradnje ekonomskih pretpostavki socijalizma u se ljačkoj i nerazvijenoj zemlji, bila je, već kao ideja Lenjina, povod za rasprave i sukobe u partijskim i državnim krugovima. Izvestan broj boljševika video je u koncesijama napuštanje socijalističkih principa i smatrao ih je nespojivim s ekonomskom prirodom pro leterske države. Već na Prvom kongresu Sovnarhoza 25. maja 1918. jedan od učesnika u diskusiji povodom referata o ekonom skim posledicama Brestskog mira A. Lozovski (A. Lozovskij), napao je referat sledećim recima: „ . . . iz iznetog dela programa mi saznajemo o koncesijama i drugim veoma lepim ali zato malo socijalističkim stvarima. Mi vidimo da ova socijalis tička organizacija privrede na socijailzam uopšte ne miriše- .28 O štra polem ika i u štampi usledila je povodom razmatranja projekta koncesije za izgradnju sevem e železničke magistrale krajem 1918. i početkom 1919. godine.27 Tom prilikom sukobila su se dva stanovišta u vezi s koncesijama upošte: jedno, po kome su koncesije nužnost i izraz potrebe za saradnjom i koegzisten cijom dva sistema: drugo, po kome su koncesije „izdaja vlastitog *• 25 DofeM»«e»fty
v H ešn ej p o litik i S S S R , to m
V, Moskva 1961. str. 191—
-192. *• Prema V. A. šiškin, Sovetskoe gosudarstvo i strattv zapada v 1917— —1923. Leningrad 1969. str. 102—103. r Videti .Pravda" 22. dekabr' 1918. .Ekonomičeskaja 31. dekabr' 1918. 5. 21. i 25. janvar' 1919. i 5. fevral' 1919.
40
dela", „malodušnost", „neverovanje u stvaralačke snage proletari jata", „pogibeljna" politika ne samo za Sovjetsku Rusiju već i za svetski radnički pokret itd 2829 Sovnarkom (Sovet narodnyh komisarov RSFSR) je 4. febru ara 1919. ipak doneo odluku o davanju koncesija i time zaklju čio polemiku potvrđujući stanovište po kome su koncesije u skladu s interesima razvitka proizvodnih snaga. U pismu američkim radnicima 23. septembra 1919. Lenjin je o koncesijama prvi put govorio ne kao o potrebi trenutka već kao o elementu šireg ekonomskog programa prelaznog perioda: „Koncesije date na razumnim uslovima poželjne su i za nas kao jedno od sredstava da se u Rusiju privlači tehnička pomoć zemalja koje su u tom pogledu naprednije, dok traje period kada će uporedno postojati socijalističke i kapitalističke države".20 Široj razradi ove ideje Lenjin će se vratiti po okončanju građanskog rata, intervencije i totalne blokade, tj. u godinama 1920—1921. Sovnarkom je 23. novembra 1920. doneo dekret o koncesijama s Lenjinovim potpisom kojim se regulišu opšti eko nomski i pravni uslovi koncesija. Istovremeno je doneta odluka da se tekst dekreta objavi u posebnoj brošuri, zajedno s listom objekata, odnosno preduzeća koji se mogu davati u koncesiju.30 Koncesionar je na osnovi ovog dekreta dobijao deo produkcije s pravom izvoza na inostrano tržište; u slučaju primene tehničkih novina i .modernizacije većih razmera predviđene su posebne trgovinske prednosti za koncesionara, a takođe i produžavanje rokova korišćenja koncesija ako je to zahtevala priroda posla: utvrđene su garantije sovjetske vlade da imovina koncesionara 28 Ovakve napade na politiku koncesija iznosili su, pored ostalih, viso ki funkcioneri saveza sindikata kao što su Tomskij, Lozovskij, Veinberg, Suhanov i dr. 29 V. 1. Lenin, Sočinenija, tom 39, pjatoe izdanie, str. 197. 30 Videti „Sbornik uzakonenij i rasporaženij raboćego i krestjanskogo pravitel’stva" (SU) 1920, j\ ? 91, str. 481.
41
neće biti nacionalizovana ni konfiskovana ili rekvirirana; regulisana su prava koncesionara da za svoje preduzeće iznajmljuje radnike i službenike na teritoriji RSFSR. uz poštovanje sovjetskog radnog zakonodavstva. Sovjetska vlada je takođe garantovala koncesionaru nedopustivost jednostrane izmene ugovora o koncesiji. Donošenje dekreta je ponovo izazvalo živu diskusiju u štam pi a razjašnjavanje političke i ekonomske suštine koncesija ostaće još dugo dnevna politička potreba i preokupacija Leniina i dru gih državnika čiji je zadatak u to vreme bio da Sovjetsku Rusiju zastupaju na međunarodnom planu. Objašnjavajući, na pnmer, predstavnicima sovjetske štampe program i stavove s kojima se ide na Đenovsku konferenciju. Čičerin je. 26. marta 1922. glavni akcenat stavljao upravo na objašnjavanje uloge stranog kapitala: „U granicama apsolutnog očuvanja neprikosnovenosti i suverenih prava radničko-seljačke vlasti, prava radnih ma sa i ekonomskih osnova sovjetskog poretka, potpuno su mo gućni sporazumi sa stranim kapitalom, strogo ograničeni okvirima ugovora, koji našim budućim partnerima pružaju dovoljno koristi da bismo ih privukli, a koji u isto vreme nose sobom obnovu i razvitak proizvodnje i transporta u R u s iji. . . O d Rusije se nikako ne zahteva prinošenje žrtava već samo odvajanje dela buduće koristi i očekivanog profita da bi ove dobitke i profite izvukla . . . Ekonomska saradnja koja mora da se razvija između Rusije i drugih zemalja ko risna je za obe strane, ona je čak neophodna za ekonomski napredak i Rusije i celog sv eta."31 Ovakva i slična objašnjenja bila su namenjena u prvom redu partijskom rukovodećem kadru među kojim je bilo dosta rašireno stanovište da je razvoj sovjetske privrede moguć izolovano od sveta, bez ekonomske i tehničke saradnje s kapitalizmom. Na X* * l G. V. Čičerin. Članci i govori o pitanjima međunarodne politike. Kultura, Beogtad 1«67. str. 1 8 0 -1 8 1 .
42
kongresu Partije Lenjin se obračunavao s takvim gledištima i pod vlačio da: „Održati proletersku vlast u zemlji nečuveno razorenoj, s gigantskim prevladavanjem takođe razorenog seljaštva — bez pomoći kapitala, za koju će on, naravno, odrati stoprocentnim kamatama — nemogućno je. To treba shvatiti. I zato — ili ovaj tip ekonomskih odnosa ili ništa. Ko drugačije postavlja pitanje taj u praktičnoj ekonomici ne razume apsolutno n i š t a . .. " . 32 Tri godine kasnije, u odsustvu Lenjina, Krasin će u vezi s ekonomskom platformom CK RKP(b) izneti na II savetovanju opunomoćenika Narodnog komesarijata za spoljnu trgovinu (odr žano od 10. do 18. januara 1924. godine u Moskvi) primedbu iz koje se vidi da su ostala prisutna stanovišta suprotna Lenjinovim: „Smatram da je gotovo jedina slaba strana ekonomske plat forme CK RKP(b), koja je ovih dana objavljena, u tome što se u toj deklaraciji ekonomska obnova 130 milionske zemlje za mišlja, čini se, bez bilo kakvog učešća spoljnog kapitala. Među tim, ni u jednoj krupnoj zemlji brza obnova industrije nikada se nije vršila bez učešća inostranog kapitala u ovoj ili onoj formi. Bilo bi istorijski pogrešno zamišljati obnovu naše ekonomike u uslovima manje ili više potpune ekonomske izolacije od ostalog sveta."33 Zadržavanju pogrešnih uverenja u redovima rukovodećeg kadra doprinosili su neuspesi i teškoće s kojima se suočavala Sovjetska Republika u nastojanjima da štiteći svoju nezavisnost i tekovine Oktobra, uspostavi regularne odnose s kapitalističkim državama na principima mirne koegzistencije i ekonomske saradnje, da debije preko potrebne kredite, razbije opšte nepoverenje prema sovjetskoj vlasti i skine tzv. „rusko pitanje" s međunarodne scene. Primedba koju je upravo citirani Krasin izneo odnosila * ** V. I. Lenin. Soiinenija, tom 32, četvrtoe izdanje, str. 201. M L. B. Krasin. VtieŠHjaja torgovlja SSSR, Moskva 1924, str. 35—3o.
43
se na pripreme i m aterijale za XII kongres RKP(b). koji je održan od 17. do 25. aprila 1923. kada je Lenjin već bio inaktiviran bolešću i kada neslaganja i oko ekonomske platforme postaju osnova za formiranje opozicije u rukovodstvu CK, čemu je pot rebno posvetiti kasnije posebnu pažnju; na ovom mestu, navešćemo samo detalj iz polemike koja se u vezi sa suštinom primedbe Krasina vodila na XII kongresu, jer su oponenti Krasina upravo neuspehe i teškoće u inostranstvu navodili kao argument da se bez inostranstva može, odnosno mora. N e negirajući činjenicu da bi inostrani krediti, i strani kapital uopšte, ubrzali tok sovjetskog privrednog razvoja Trocki (koji je na Kongresu podneo referat o industriji) je odgovorio Krasinu sledeće: »Govore nam da je neophodna umešnost da se dobije novac; to je pravilno, mi smo zato i poslali u London jednog od najumešnijih. Niko drugi do drug Krasin Leonid Borisovič prevodio je našu sovjetsku novčanu nuždu na engleski jezik; za to je on i bio poslat. N ije, međutim, tajna da od toga nije ništa is p a lo . . . Govore da ništa nisam rekao o stranom kapitalu. N ije tačno. U tezama postoji o tome stav prema kome se mi veoma ozbiljno odnosimo. K ad bi posto ja la realna mogućnost priliva evropskog ili drugog kapitala, zar mi ne bismo svojski pošli u susret i učinili sve da olak šamo privlačenje stranog kapitala . . . Evropa nema slobodna sredstva, a ukoliko nešto i ima, ona neće da se odluči, iš čekuje. Tu deluju faktori koji imaju veću težinu no što je forma zahteva u pogledu dugova. N am a su neophodni ino strani kapitali i spremni smo da im pružimo široko polje i visoke profite, ali mi ćemo raditi i bez njih. I svoj posao ćemo obaviti” .*4 Sovjetska vlada je, kao što je poznato, bila incijator sazi vanja međunarodne konferencije za mirno regulisanje spornih * ** 44
D v e tta d c a ty j s e z d
RKP
(b ).
stcnografičeskij otfct, str. 41?.
političkih i ekonomskih pitanja između RSFSR i kapitalističkih država: 28. oktobra 1921. upućena je nota vladama Velike Bri tanije, Francuske, Italije, Japana i SAD, u kojoj je naglašeno da je jedan od trajnih ciljeva sovjetske vlade „ekonomska saradnja s drugim državama i zaključivanje sa njima ekonomskih spora zuma bez kojih je nemoguća normalizacija ekonomskog života i u samim kapitalističkim zemljama". Ova nota sovjetske vlade poslužila je u izvesnom smislu kao polazna tačka za kasnije sazivanje međunarodne konferencije u Đenovi. Sovjetska inicijativa je, po rečima Lenjina, protumačena u svetu kao znak slabosti sovjetske države i izraz želje da se zbog unutrašnjih teškoća pređe na kompromise i ustupke Zapadu da bi se dobila finansijsko-tehnička pomoć.35 Ovakva interpretacija note od 28. oktobra u krugovima na Zapadu bila je u skladu s njihovim ocenama uvođenja NEP-a, koji je tumačen kao „ruski termidor" i s procenama uopšte teške ekonomske situacije i gladi u Rusiji 1921—1922, te su i pripreme za međunarodnu konferenciju na Zapadu bile u istom duhu, tj. sa ciljem da se iskoriste teškoće i vrši ekonomski pritisak na sovjetsku zemlju. Na zasedanju u Kanu 6. januara 1922. Generalno veće sa vezničkih država (Velika Britanija. Francuska, Italija, Japan i Belgija) donelo je odluku o sazivanju Đenovske konferencije uz učešće Sovjetske Rusije. U Kanu su istovremeno razmatrane pri preme za konferenciju, odnosno forme organizovanja finansijskih krugova za delatnost u Rusiji. U tom smislu na kanskom savetovanju razmatrana su dva predložena projekta: tzv. engleski projekat o osnivanju privatnog Međunarodnog finansijskog konzorcijuma s kapitalom od 20 miliona funti sterlinga i francuski projekat o osnivanju centralnog sindikata s kapitalom od 2 miliona* ** V. I. Lenin, Poluoe sobrauie sočinenij. tom 45. izdanic pjatoe. str. 7 0 -71.
45
funti sterlinga kome bi se priključili nacionalni sindikati sa svojim kapitalima. Prihvaćena je ideja francuskog projekta i stvoren Organizacioni komitet sa zadatkom da razradi plan aktivnosti konzorcijuma, odnosno sindikata. Načela ove aktivnosti utvrđena Kanskom rezolucijom bila su nepovoljna, odnosno neprihvatljiva za sovjetsku državu jer su se svodila na zahteve Zapada u vezi s dugovima, bivšim svojinslrim pravima i na traženje posebnih povlastica u sovjetskom zakonodavstvu za rad stranaca u Rusiji. Isticano je da će konzorcijum, čije se osnivanje planira, moći da pruža pomoć i daje kredite tek kad se stekne poverenje i bliže upozna stanje u Rusiji i priroda njenog režima, a. isto tako. i to da je osnovni zadatak konzorcijuma da pri tome .strogo štiti ranije stečena prava građana svih država osnivača konzorcijuma. U d .*
Ovakav karakter konzorcijuma još jasnije je određen na konferenciji koju je Organizacioni komitet održao u Londonu 21—2$. februara 1922, kada je doneta odluka o osnivanju cen tralnog sindikata s kapitalom od 2 miliona funti sterlinga i kapi talima nacionalnih korporacija od ukupno 20 miliona funti ster linga. Istovremeno su na sledeći način određeni uslovi za pruža nje finansijsko-ekonomske pomoći iz ovih sredstava:96 konzcrciium neće poslovati u zemljama ili sa zemljama: a) koje ne priznaju sve dugove i obaveze iz prošlosti O v e dugove i obaveze mora garantovari država, koja treba da pre uzme i obavezu da će inostranim građanima vratiti svejinska prava ili. ako je to nemogućno. kompenzirati sve gubitke i štete nastale usled konfiskacije ili hapšenja; b) koje nisu stvorile zakonodavni sistem ili preuzele ugovo rne obaveze kojim bi se svestrano obezbedila i potpomagala ko mercijalna aktivnost; * Na konferenciji u Londonu učestvovali su predstavnici Engleske. Francuske. Italije. Belgije i Japana, a na zavisnim sednicama i Nemačke i Danske: predstavnici SAD bili su u svojstvu poanatrača. 46
c) koje nisu pružile sigurne dokaze o mogućnosti vođenja komercijalne aktivnosti.3' Iako s’e ideja o konzorcijumu nije ostvarila, jer je vlada Rusije protestovala protiv namera drugih vlada da je u Đenovi postave pred svršen čin i pred unapred izrađene nacrte, koji su pripremani bez njenog učešća i znanja, osnovna načela izneta prilikom pokušaja njegovog osnivanja predstavljala su suštinu platforme s koje su zapadne zemlje razmatrale „rusko pitanje" na Đenovskoj konferenciji. Na samoj konferenciji sovjetskoj delegaciji je bio uručen referat londonskih eksperata („Londonski memorandum") u kome su kao uslovi za ekonomsku saradnju sa Sovjetskom Rusijom postavljeni sledeći zahtevi 1 — da sovjetska vlada prizna finansijske obaveze ranijih vlada i lokalnih vlasti u Rusiji (zemlje Antante su tražile ukupno 18 milijarde rubalja za pokriće dugova); 2 — da se formira komisija za ruske dugove kao garant da će Sovjetska Rusija izvršiti obaveze, što bi. u stvari, značilo uspostavljanje kontrole nad njenim finansijama i ekonomikom: 3 — povraćaj (restitucija) ili, u slučaju da je to nemogućno. naknada nacicnalizovane svojine stranih državljana, što bi utvr dili posebni mešoviti sudovi sastavljeni od trećih, nezainteresovanih lica; 4 — uvođenje posebnog zakonodavstva za strance u Rusiji i isključivanje mogućnosti sudskih organa RSFSR da na njih primenjuju sovjetske zakone; 5 — neobaveznost stranih državljana da na radnu snagu koju koriste u svojim preduzećima primenjuju norme sovjetskog zakonodavstva i sindikata; S7 V. A. Siškin. Sovetskoc gosudarstvo i stranv zapada v 1917—192? Leningrađ 1969. str. ?02—?05.
47
6 — napuštanje sistem a državnog monopola u spoljnoj tr govini. Sve su to bili uslovi neprihvatljivi za sovjetsku vladu. Program i taktika sovjetske delegacije u Đenovi bili su plod dugih i svestranih priprema kojima je Lćnjin lično rukovodio. U izveštaju XI kongresu RKP(b) Lenjin je referisao: „M i smo u Centralnom komitetu razradili dosta detaljne direktive za naše diplomate u Đenovi. Te direktive smo razrađivali dugo, nekoliko puta smo ih razmatrali i ponovo o njima disku tovali".38 Sa stanovišta opšte teme ovog rada karakteristična ie kon statacija sovjetskog naučnika koji je istraživao istoriju ekonom skih odnosa Sovjetske Rusije, pored ostalog i program i tok Đenovske konferencije, a koja se odnosi na dostupnost izvora u SSSR-u: " . . . Tok pregovora na konferenciji bio je iscrpno iz ložen u čitavom nizu radova sovjetskih autora. Istovremeno, sve do poslednjeg vremena istraživači gotovo nisu raspolagali materi jalim a o ogromnom pripremnom radu CK RKP(b) i vlade RSFSR na određivanju zadataka sovjetske delegacije na konferenciji i, posebno, o razradi ekonomskog programa delegacije uoči Đenove. Pojavljivanje završnih tomova sabranih dela V. I. Lenjina i nekih drugih materijala omogućuju da se u izvesnoj meri popuni praz nina koja postoji".39 Da bi umanjila značaj pretenzija Zapada u pogledu dugova i obaveza carske Rusije, sovjetska delegacija je bila spremna da na konferenciji taktički istupi s kontrapretenzijama na naknadu štete koju su imperijalisti naneli, da bi se tim argumentom pos tiglo međusobno odustajanje od finansjiskih obaveza iz prošlosti. U sovjetskim ustanovama bilo je procenjeno da privredna šteta * 58 V. I. Lenin. Pohioe scbranie soćiiieiii/, tom 45, izdanie pjatoe. str. oo—70. ** V. A. Siškin, Sovetskoe gosudarstvo i strany zapada v. 1917—1923, Leningrad 1069. str. 294—295.
48
koja j'e u razdoblju 1918—1920. intervencijom prouzrokovana u Sovjetskoj Rusiji iznosi 39 milijardi zlatnih rubalja.10 Međutim, glavne sovjetske pripreme za konferenciju bile su sračunate na dobijanje kredita. U tu svrhu se čak dopuštala i mogućnost nagodbe za ruske dugove, odnosno Lenjin je smatrao da treba težiti vezivanju pitanja dugova za dobijanje kredita i eventualnim ustupcima u tom pogledu, ali samo po formuli „na godba ali ne podjarmljivanje" (Čičerin). Na osnovi obimnih analiza u Gosplanu i drugim sovjetskim ustanovama ustanovljeno je da su Sovjetskoj Rusiji za obnovu i razvoj industrije, saobraćaja i poljoprivrede potrebna investiciona sredstva od ukupno 10 milijardi zlatnih rubalja za prvih 3—5 godina, od čega oko 3 milijarde inostranih zajmova. Polazeći od ovih potreba sovjetska delegacija je podnela na Đenovskoj konferenciji „ruski memorandum o kreditima". Kao što je pozna to, na konferenciji u Đenovi nije bilo rešeno tzv. rusko pitanje. Zapadne sile su ultimativno insistirale na tome da sovjetska vlada prizna predratne dugove carske Rusije i na punoj restituciji svojinskih prava, odnosno obeštećenju bivših vlasnika. Jedini spo razum koji su zapadne sile predlagale jeste smanjenje ratnih dugova i odlaganje plaćanja kamata. Odbačene su sovjetske kontrapretenzije. Sa svoje strane je sovjetska delegacija, odnosno vlada predložila niz važnih ustupaka u nastojanju da se postigne sporazum. Po direktivi Politbiroa CK RKP(b) datoj 17. aprila 1922. delegacija je ponudila sleđećc uslove nagodbe: ratni du govi i kamate na zajmove carske Rusije pre rata izravnavaju se sovjetskim potraživanjima za naknadu štete nanete intervencijom; restitucija ne dolazi u obzir, ali se nudi pravo prvenstva pri dobijanju koncesija; predratni dugovi carske Rusije se priznaju s tim da njihova otplata počne kroz 10—15 godina. 40 N. N. Ljubimov, Balans vzaiinnylt trebovanij SSSR i deržav soglaaiia. Moskva—Leningrad 1 9 2 4 . str. 13—17 i Dokumenty vitešiiej politikl SSSR, tom V. str. 293 —3 6 0 .
49
Obavezan uslov za sve ove ustupke jeste dobijanje većih zaj mova. Međutim, ovi uslovi nisu prihvaćeni motivacijom đa „protivreče kanskoj rezoluciji". G. V. Čičerin je čak na svoju ruku. iz taktičkih razloga, i kao krajnji napor za nastavljanje prego vora, u pismu Lojdu Džordžu (Loyd Georg) upućenom 20. aprila izjavio i spremnost sovjetske vlade da bivšim vlasnicima vrati njihovu imovinu ili ih obešteti — na osnovi posebnih sporazu ma.41 Svi ti napori su ostali uzaludni, a konkretni sovjetski do kumenti o potrebnim kreditima i koncesijama nisu u Đenovi ni bili razmatrani. „Rusko pitanje" je bilo ponovo razmatrano na Haškoj konfe renciji juna 1922. godine, še f sovjetske delegacije, ovog puta M. M. Litvinov, obrazložio je u Hagu memorandum o kreditima iznoseći da je Sovjetskoj Rusiji potreban zajam od ukupno 3 milijarde 224 miliona zlatnih rubalja, i to: za obnovu soabraćaja 1 milijarda i 50 miliona, za industriju — 750 miliona. za poljo privredu — 904 miliona, i za obnovu banaka i stabilizaciju rub lje, odnosno za novčanu reformu — 520 miliona zlatnih rubalja. Takođe su delegati upoznati s politikom koncesija, s uslovima. radnim zakonodavstvom i spiskom preduzeća koja bi mogla da se daju stranim kapitalistim a u koncesiju. Po ishodu, H aška konferencija, koja se završila 20. jula 1922, nije se razlikovala od konferencie u Đenovi, jer se i pozi cije zemalja Zapada nisu bitno izmenile. Ishodi ovih međunarod nih, za Sovjetsku Rusiju veoma komplikovanih pregovora nisu za nju bili sasvim neočekivani. Još pre otpočinjarja pregovora Čičerin je bio izjavio: „M i, možda, u Đenovi nećemo postići sporazum, u tom slučaju ćemo ga postići nešto kasnije. Mi se možemo već u Đenovi oko nečega sporazumeti; ali ovaj posao biće samo delimičan i samo jedna cd etapa na putu ka drugim 41 Dokumenty vneŠMej politiki SSSR. tom 5. str. 259—260: Pelitbiro CK uputio je Čićerinu kritiku i nesaglasnost s ovom izjavom.
50
daljim poslovima. Ma kako se završila Đcnovska konferencija, njen je značaj u tome da udari temelj postavljanja problema . . Svesni upravo istaknutih činjenica, sovjetski rukovodioci su uperedo s aktivnošću na međunarodnim konferencijama činili napore da se dođe do separatnih sporazuma s onim kapitalističkim zemljama čije su vlade i krupni kapitalisti iz sopstvenih interesa bili zainteresovani za napuštanje „jedinstvenog fronta" ispoljenog na međunarodnim konferencijama u Đenovi i Hagu. Prvi takav sporazum potpisan je u Rapalu 16. aprila 1922. s Nemačkom. Rapalskim ugovorom regulisana su sva sporna pitanja između Nemačke i Sovjetske Rusije na principima ravnopravnosti dva sistema svojine i na osnovi uzajamnih koristi, te je ovaj ugovor predstavljao, po rečima Lenjina, „jedino pravilan izlaz iz teškoća, haosa i ratnih opasnosti".13 Principi ponašanja mlade Sovjetske Republike u međuna rodnim odnosima — o kojima je ovde bilo govora samo u kontek stu ukazivanja na teškoće i nepovoljne međunarodne okolnosti za formiranje sovjetske države i organizovanje privrede i društ va posle Oktobra — bili su izraz nove ekonomske politike u unut rašnjem razvoju ili, bolje reći, integralni deo šireg programa i koncepta organizacije društva i razvoja privrede, koji je sa svoj'e strane predstavljao jedino mogućnu platformu za onaj težak „na stavak proleterske revolucije" u specifičnim ruskim uslovima, onako kako su Lenjin i drugi marksisti zamišljali taj nastavak. Ovde će se ukratko, u osnovnim linijama, razmotriti ishodišta i praksa NEP-a, dakle samo radi jačeg isticanja linije piekida i gašenja NEP-a i samo kao okolnosti u kojima je došlo do iz bora alternativnog „puta u socijalizam". 4- G. V. Čičerin, Članci i govori o pitanjima međunarodne politike, Kul tura, Beograd 1967, str. 181—182. 43 V. I. Lenin, Polnoe sobranie soćinenij, tom 45, izdanie pjatoe. str. 192-193.
II
- NOVA EKONOMSKA POLITIKA - LENJINOV PUT KA SOCIJALIZMU U USLOVIMA NERAZVIJENOSTI
Nova ekonomska politika je „metod, način uvođenja soci jalizma u seljačkoj zemlji", „genijalni strateški manevar" (Krasin) Lenjina u interesu velike bitke za definitivno približavanje socijalizmu u pravom smislu reči, u zemlji gde ogromnu većinu stanovništva čine sitni proizvođači, seljaci, i gde je upravo zbog toga sprovođenje socijalističke revolucije kao procesa moguće samo primenom celog niza specifičnih, prelaznih mera koje bi bile inače sasvim nepotrebne u zemljama visokorazvijenog kapitalizma./Tenjin je predviđao da su potrebne decenije, da je pot rebna čitava istorijska epoha da bi se sitnoseljačka spccifika Sovjetske Rusije uklonila kao prepreka i da bi se stvorila materi jalna i kulturna osnova za realizaciju ciljeva Oktobra. Njegova „nova ekonomska politika", čijoj je teorijskoj razradi i primeni posvetio poslednje godine svoga života, predstavljala je sistem kako da se to postigne, predstavljala j'e strategijsku koncepciju izvlačenja iz zaostalosti, uz istovremeno uporno i postepeno gra đenje temelja novog društva i poretka. Osnova NEP-a, njegov polazni (i krajnji) cilj za Lenjina bio je da se čovek, proizvođač, u konkretnom slučaju pretežno sitnoseljački proizvođač, ali ne samo on, stavi u takve uslove privređivanja koji će ga pokrenuti na akcije, lično i ekonomski 53
zaintercsovati za unapređenje proizvodnje i produktivnosti, omo gućiti mu slobodu ekonomskih akcija na nivou koji mu je blizak, u sredini u kojoj je on kao proizvođač i potrošač glavni akter, da bi na toj osnovi mogao da postane svestan učesnik i u izgrad nji novog i slobodnog društva u širem smislu. „Više inicijative i samostalnosti u bazi, više snaga tamo, više pažnje praktičnom iskustvu sa terena", za Lenjina je uslov za sistematsko savlada vanje teškoća^ „M i smo računali" — govorio je Lenjin — „ili će možda biti tačnije reći: mi smo pretpostavljali bez dovoljnog računa — da ćemo neposredno, zapovestima proleterske države moći organizovati državnu proizvodnju i državnu raspodelu proizvoda komu nistički — u sitnoseljačkoj zemlji. 2iv o t je pokazao našu grešku. Potreban je niz prelaznih stepena: državni kapitalizam i socija lizam, da bi se pripremio, radom dugog niza godina, pripremio, prelaz ka komunizmu. Ne neposredno, na entuzijazmu, nego po moću entuzijazma koji je rodila velika revolucija, na ličnom interesu, na ličnoj zainteresovanosti, na ekonomskoj računici gle dajte da izgradite najpre čvrste puteve koji u sitnoseljačkoj zem lji vode preko državnog kapitalizma ka socijalizmu; inače n'ećete doći do komunizma, inače nećete privesti desetine i desetine miliona ljudi komunizmu."2 Isključivi monopol države u privrednom životu, kad ona pri tome ne računa s položajem proizvođača i njegovim ličnim interesom, nije put u socijalizam. Lenjin više puta naglašava i objašnjava da su mere i metodi „ratnog komunizma" bili privre meni i nuždom nam etnuti.^,,Teorijski ne treba shvatiti da je državni monopol najbolji sa stanovišta socijalizma, mi smo ga primenjivali kad smo bili u krajnjoj nuždi i kad nismo mogli1 1 V. I. Lenin, Sočincitija. tom 33, izdanie čctvertoc, str. 8. s lbid.. str. 3 5 -3 6 .
54
drugačije da postupimo",34govorio je na X kongresu RKP(b) zala žući se za NEP, za slobodu prometa, za ekonomske i stimulativne metode privređivanj^i ocenjujući kao veliku i nesumnjivu grešku to što su boljševici „suviše daleko otišli na putu nacionalizacije trgovine i industrije" likvidiravši svaku lokalnu slobodu privre đivanja i prometa. " . . . Činjenica je nesumnjiva i nju ne treba skrivati u agitaciji i propagandi, da smo mi otišli dalje no što je teorijski i politički bilo nužno".1 Tržište, robno-novčani odnosi i privredni račun, stimulansi uspostavljanje organskih veza u privredi, u bazi, ekonomska saradnja s razvijenim Zapadom, koncesije, to su komponente novog ekonomskog programa koji je u proleće 1921. godine postao glavni zadatak Partije i državnih institucija u Sovjetskoj Rusiji, a bio je osnovna preokupacija Lenjina kao teoretičara, političara i državnika poslednjih godina njegovog života.^Teorijska razrada novog sistema, borba za njegovo usvajanje, stalno praćenje kon kretnih uslova i efekata njegove primene, oštre reakcije na naj manje izdanke izvitoperivanja smisla i suštine NEP-a, uočavanje i borba s opasnostima koje na tlu primene NEP-a i u piocesu privredne , političke i državne izgradnje mladog sovjetskog druš tva niču — to je ispunilo poslednje godine Lenjinovog života. Birokratizovanje, neznanje, frazerstvo, licemerje, obmana naroda, sakrivanje istine od naroda, n'erad, podmitljivost i podmićivanje — to su opasnosti koje su mogle da niču iz zaostalosti, koje su u materijalnoj nerazvijenosti privrede i društva imale pogodnu osnovu i Lenjin je višekratno i uporno ukazivao na njih kao na neprijatelje sovjetskog poretka i socijalizma. Pri tome, nisu u pitanju bili samo potencijalni neprijatelji na bazi zaostalosti — opasnosti su bile realno prisutne, neke su bujale već u prvim 3 Desjatyj s’ezd RKP (b), stenografičeskij otćet, Moskva 1963, str. 413. 4 V. I. Lenin, Sočinetiija, tom 32, izdanie ćetvertoe, str. 196, 197, 201. 203. 55
godinama sovjetske vlasti: birokratizovanje sovjetskog aparata, na prim'er, ili njegova podmitljivost. U referatu o organizacionim pitanjima na sekciji XII kongresa RKP(b), F. E. Djeržinski (Feliks E. Dzeržinskij), član CK i komesar za unutrašnje poslove, kritikovao je 25. aprila 1923. godine ceo sovjetski aparat ocenjujući da tamo postoji „strašan birokratizam i nerad". Kao osnovni nedostatak sovjetskog aparata Djeržinski je istakao njegovu „pot punu odvojenost od uticaja m ase" i stalno širenje administracije: „S naduvavanjem činovničkog personala mi već odavno vodimo bitku. U 1919. u nas je bilo više činovnika nego u 1922. Reklo bi se da je to uspeh. Ali ne treba zaboravljati da je u 1922. godini b ila nova ekonomska politika koja nas je rasteretila niza funkcija. M i u 1922. nismo snabdevali stanovništvo hlebom na karte, čitav niz funkcija je otpao i to smanjenje do koga je došlo nije dokaz da se aparat poboljšao i sredio iznutra. N i nalik na to. Mi smo se u to ubedili na nizu slučajeva. Videli smo da je smanjenje či novničkog personala bilo često naprosto zamazivanje očiju. Ja znam niz slučajeva da se aparat hvališe kako se smanjio za 1000 ljudi, a praktično se pokazuje da je ta hiljada sa krivena pod privredni račun. Zatim, drugovi, zajedno s neču venim naduvavanjem personala ide i nečuveno trošenje. U M oskvi ima 2.000 automobila, a to košta preko 1 milion u zlatu mesečno. I tako, uporedo s kolosalnim nepotrebnim trošenjem vrhuške niži službenici su u nem aštini."5 Govoreći o radničko-seljačkoj inspekciji Djeržinski je konstatovao da ona ne treba da isteruje svaki rubalj i kopejku gubeći pri tome više i sve, već „treba da radi na izučavanju nedostataka i defekata našeg sistema, da ispituje probleme i iznalazi u real 5 str. 762.
56
Dvenađcatyj s'ezd R KP (b), steografičeskij
otčet,
Moskva 1968,
nom životu one snage i metode kojima može da se obnovi naša privreda . . . Da istražuje uzroke zašto u nas ima toliko prestupni ka i prekršaja. . . Ona treba da pomaže da se uvodi naučna organizacija rada, a naučna organizacija rada će značiti pojefti njenje i sovjetizaciju našeg aparata".0 Djeržinski je u svoj posao svakako unosio svu snagu revolucionara i iskreno se uzbuđivao zbog defekata sistema koje je zapažao jer je ubrzo, sredinom 1926. godine, umro na kraju svog govora na konferenciji RKP(b). Najznačajnije u Lenjinovom konceptu političke izgiadnje sovjetskog društva jesu opšte, svenarodne debate, na jednoj strani, i lična, pojedinačna odgovornost, na drugoj strani. Govoreći o principu lične zainteresovanosti na Drugom Sveruskom kongresu političkih aktivista („prosvetara") u oktobru 1921. Lenjin je podvlačio: „Mi govorimo da svaku krupnu granu privrede treba izgraditi na ličnoj zainteresovanosti. Debata — zajednička, a od govornost — pojedinačna. Od nesposobnosti da ostvarimo ovo na čelo patimo na svakom koraku. Sva nova ekonomska politika zahteva oštro i bezuslovno jasno podvajanje u ovom smislu. Kada je narod prešao na nove ekonomske uslove, on se bacio na dis kusiju o tome šta će iz toga ispasti i kako treba da se gradi na nov način. Bez prolaženja kroz opštu debatu nije se moglo ništa početi, zato što su narod držali desetinama i stotinama godina pod zabranom da o bilo čemu raspravlja i revolucija sf nije mogla drugačije razvijati sem kroz period sveopšteg, univerzalnog mitingovanja o svim pitanjima"*7 Istovremeno Lenjin je ukazivao da se mora praviti razlika između praznog mitingovanja i frazerstva i stvarno upravljačkog posla.H l osnovne zadatke političkih radnika Lenjin je u konkretnim uslovima ubrajao učenje, podi zanje kulturnog nivoa, rad na tom'e da se revolucija učini dos tupnom masama stanovništva, da je narod prihvati i da ne ostane • Ibid., str. 763. 7 V. I. Lenin. Sočinenija. tom 33, izdanie četvertoe, str. 47.
57
samo deklaracija. Uslov za to je između ostalog i da se politički funkcioneri i aktivisti ponašaju kao »obični građani", i da svoj posao ne obavljaju činovnički, birokratski već da ličnim primerom pokazuju kako se treba boriti protiv birokratije, nepoštenja. mita i nerada. I još jedno važno Lenjinovo uputstvo političkim radnicima: „N e samo što je nužno da uništimo nepismenost i da uništimo podmitljivost koja se drži na tlu nepismenosti, već treba da naša propaganda, naša rukovodstva, naše brošure budu stvar no prihvaćene od naroda i da rezultat toga bude unapređenje nacionalne privrede” .s Opštenarodna debata, kontakti rukovodstva s narodom, ekonomski interes pojedinaca, proizvođača, njegova aktivna ulo ga u unapređenju privrede i društva na osnovi stalnog podizanja njegovog kulturnog nivoa i proširenja njegovih znanja — to su trajni akcenti i trajne komponente Lenjinovog programa socijali stičke izgradnje. Čitavo bogatstvo ideja o političkom razvoju sovjetskog društva, o posebnom toku nastavljanja revolucije u Rusiji zbog veoma specifičnih, posebnih uslova i početka te re volucije, nalazi se u Lenjinovim radovima. Izbornost, demokrati]a. puna odgovornost vlasti pred sovjetima, pred telima biranim od naroda i samobiranim. Puna sloboda, uključujući i slobodu etcepljenja, svim nacijam a u Rusiji. Prelazak bez odlaganja na pravo narodno samoupravljanje: „Z ar može biti drugog puta da se na rod odluči da sam sobom upravlja, da izbegava greške, sem puta prakse, sem prelaska na pravo samoupravljanja naroda?",9 izno sio ie Lenjin 1. oktobra 1917. svoje teorijske postavke o zadacima proleterske revolucije i radničke vlasti. Istovremeno, svestan rus kih uslova i činjenice da sovjetska država „u stvari nije radnička već radničko-seljačka" i da je ona „radnička s birokratskim izo p a č e n im ", Lenjin je ukazivao na nužnost da se organizovani* * Ibid.. str. >©. * V. I. Lenin. Sočinettiia. tom 26. izdani« četvertoe. str. 108. 58
proletarijat preko svojih radničkih organizacija zaštiti od takve svoje države s birokratskom deformacijom. „Naša sadašnja država je takva da sveopšte organizovani proletarijat mora da sc štiti i mi treba da iskoristimo radničke organizacije za to da bismo radnike zaštitili od njihove države i za to da radnici štite našu državu"."' Svako automatsko poistovećivanje, prema tome, inte resa države, diktature proletarijata, još pre partije a najpre njenog vrha, s interesima proletarijata, značilo je za Lenjina nevođenje računa c stvarnosti, o osobenostima prelaznog perioda, značilo je pusto teoretisanje i apstrakciju i štetnu političku praksu. Najzad, što se ekonomskog sistema tiče, Lenjin je uvek i više puta u vezi s radničkom kontrolom naglašavao da sami rad nici treba odozdo da izgrade nove osnove ekonomskih uslova i da je samo taj put, odozdo, put preobražaja: „Mi odlično znamo da je taj naš posao težak, ali tvrdimo da je pravi socijalist samo onaj koji se tog zadatka prihvati oslanjajući se na iskustvo i instinkt radnih masa", govorio je na III sveruskom kongresu sov jeta." Mirna koegzistencija i ekonomska saradnja s drugim zemlja ma su neophodan okvir i uslov za sprovođenje čitavog Lenjinovog programa, to su, kako proizlazi iz konteksta čitavog njegovog dela, trajni principi međunarodnog ponašanja jedne socijalističke zemlje, a priroda međunarodnih uslova nametala je i konkretne organizacione oblike ekonomske sarađnje i poslovanja sovjetske države s inostranstvom. Zastupajući teorijsko stanovište da priv redni monopol države nije najbolji sa stanovišta socijalizma, Le njin je konkretno politički zastupao takav monopol u spoljnoj trgovini mlade Sovjetske Republike. Dok je, po Lenjinovim rečima. prelazak na novu ekonomsku politiku kao na nove uslove privre đivanja u zemlji usvojen s retkom jednodušnošću u partijskom 10 10 V. 1. Lenin. SočmeMija, tom J2. izdanie ćetvertoe, str. 6—7. 11 V. 1. Lenin. Sočinenija, tom 26, izdanie ćetvertoe. str. 425.
59
rukovodstvu, bez načelnih sporova kakvi su u to vreme bili inače svojstveni, neki konkretni aspekti sprovođenja nove ekonomske politike izazivali su sporove i bili predmet velikih diskusija u državnom i partijskom rukovodstvu. Takav je, kao što se videlo ranije, bio slučaj s korišćenjem stranog kapitala i s izvorima akumulacije i sredstava uopšte za socijalističku izgradnju, uklju čujući načelno pitanje odnosa prema seljaštvu i ulozi poljoprivrede kao grane, a takav je bio slučaj i s pitanjem državnog monopola na spoljnu trgovinu, o čijoj celishodnosti je za vreme Lenjina, još 1921—1922, vođena polemika. Ne ulazeći na ovom mestu u samu polemiku niti u suštinu predmeta koji ju je podstakao, treba istaći da iz konteksta Lenjinovog dela proizlazi da je on insistirao na monopolu države u spoljnoj trgovini kao na politici neophodnoj i najpogodnijoj za zaštitu mlade sovjetske industrije u uslovitra u kojim a se ova na lazila i u svim uslovima uopšte karakterističnim za zemlju kojoj su „potrebne duge godine najupornijeg rada na podizanju prosvećenosti i nivoa upošte". Monopol spoljne trgovine bio je u inostranstvu „najomraže niji atribut sovjetske v lasti". Sa uvođenjem NEP-a, neki boljše vici (Buharin (N. J. Buharin), Sokoljnikov (Sokol’nikov), Zinovjev, Kamenjev (L. B. Kamenev), Miljutin i dr.) su predlagali ukidanje monopola. V. B. Miljutin, na primer, koji je u novembru 1921. kao šef sovjetske delegacije učestvovao na Baltičkoj eko nomskoj konferenciji, obratio se tada pismom Komesarijatu ino stranih poslova i predložio da se denacionalizuju spoljna trgovina kako bi se time olakšali uslovi za dobijanje kredita i sredstava na inostranom tržištu. Lenjin je predložio da se to odbije: „M oje lično mišljenje je da se odbaci čitav plan Miljutina kao sasvim nepodoban i potpuno neosnovan".12 Kad su predloži za ukidanje monopola učestali, Lenjin je izneo mišljenje da „treba formalno ,s V. I. Lcnin. Sbomik, tom XXXVI, str. 360. 60
zabraniti sve razgovore i pregovore i komisije i tome slično o slabljenju monopola u spoljnoj trgovini".13 Na ideje i predloge Buharina da monopol nad spoljnom trgovinom treba zam'eniti carinskim sistemom Lenjin je odgovorio: „Mi se moramo boriti svim snagama i boriti se čak do partijskog kongresa, jer ni o kakvoj ozbiljnoj carinskoj politici sada, u epohi imperijalizma, ne može biti ni govora mimo sistema monopola spoljne trgo vine".14 NEP je za Lenjina bio tek opita koncepcija, pravac, osnovni principi razvoja. Tu koncepciju je on gradio stvaralački prilazeći ruskoj stvarnosti. Međutim, bilo je potrebno isto takvo stvaralaš tvo i u primeni opite koncepcije, njeno proveravanje i dograđi vanje, dalje uobličavanje prvih iskustava i rezultata u praksi. J'ednodušnost Centralnog komiteta u prihvatanju opite koncepcije (na tu jednodušnost takođe treba gledati i u svetlosti zabrane sporova i opozicije) nije značila i obezbeđenje isto takvog zala ganja u praksi, a još manje je bila garantija za stvaralačku praksu ili bar pravilnu interpretaciju duha i smisla Lenjinovog koncepta onda kada Lenjina ne bude. Već prvi partijski kongres na kome Lenjin zbog bolesti nije učestvovao, XII kongres u aprilu 1923. godine, pokazaće prilikom sumiranja prvih iskustava NEP-a razlike u interpretacijama, iako će još samo postojanje L'enjinove ličnosti biti kohezioni faktor i na ovom kongresu, te će se otvorena opozicija javiti nešto kasnije. Nova ekonomska politika dala je neposredne rezultate već u prvoj godina primene. U poređenju sa 1921. godinom u 1922. povećana je proizvodnja čelika za 45% , sirovog gvozda za 54%, uglja za 19% , nafte za 23% , električne energije za 49% itd. u V. I. Lenin, Polnoe sobranie soćinenij, tom 5 4 , izdanie pjatoe, str. 2 6 0 . 14 V. I. Lenin, Politoe sobranie soćinenij, tom 4 5 . izdanie pjatoe, str. 3 55 —336 .
61
Ukupna industrijska proizvodnja uvećana je 1,5 puta za godinu dana. Prilike na selu su počele da se saniraju. U referatu na IV kongresu Kominteme u novembru 1922. Lenjin je izjavio: " . . . Seljaštvo se za jednu godinu ne samo oslobodilo gladi već je dalo i porez u naturi u takvom obimu da smo mi već sada dobili stotine miliona puda i gotovo bez primene bilo kakvih prinudnih mera. Seljački ustanci, koji su ranije, do 1921. godine, predstav ljali tako reći opštu pojavu u Rusiji, gotovo su sasvim iščezli. Seljaštvo je zadovoljno svojim sadašnjim položajem ".1’’ Dekret Sveruskog centralnog izvršnog komiteta (VCIK) o zameni prinudnog otkupa porezom u naturi bio je donet 21. mar ta 1921. gcdine^Sovnarkom (Savet narodnih komesara) je odmah nakon toger^ćfoneo dekret „ 0 visini poreza u naturi za 1921/22. godinu" ^ o jim je utvrđena količina „ne preko 240 miliona puda žita i namirnica" što je predstavljalo znatno smanjenje obaveza seljaka u poređenju s prinudnim otkupom. Z a 1922/23. godinu porez u naturi je smanjen za 10% i za narednih 10% na pro izvode koji se dobijaiu sa zemljišta na kome su vršeni melioracioni radovi. Viškovima proizvoda sa svojih imanja seljaci su mogli slobodno da trguju. Kao prvi rezultat NEP-a počinje da raste proizvodnja za tržište u industriji i poljoprivredi. Ukupna vrednost tržišne produkcije u industriji (računata u pređiatnim rubljama) za jednu privrednu godinu — od 1921/22. do 1922/23, povećana je za oko 30% , a u poljoprivredi za blizu 50% . U spoljnoj trgovini postignuti su takođe početni rezultati u tom smislu što je za dve godine povećan procenat pokrića uvoza izvozom — od 2,1% početkom 1921. godine na 65% početkom 1923. godine. Robna struktura prometa s inostranstvom izmenjena je utoliko što se, umesto kupovine hleba za zlato za snabdevanje ..opsednute tvrđave", do 1923. godine uspostavila već irvesna regularna razmena tradicionalnih ruskih izvoznih proizvoda (drvo,15 15 Ibid.. str. 2 85.
62
lan, petrolejski proizvodi, koža, krzno) za industrijsku robu i hra nu, s tendencijom ka smanjenju učešća namirnica u uvozu: pred meti ishrane sačinjavali su 1922. godine 34,1% ukupnog uvoza, a 1923. godine samo 10,7%, pri čemu u ovoj godini žito nije fi guriralo u uvozu. Ukupna razmena s inostranstvom dostigla je u 1922. godini 13% predratnog nivoa. Postignuti su prvi rezul tati u organizaciji mešovitih društava kao „najpoželjnije forme saradnje Sovjetske Rusije s međunarodnom buržoazijom bez rizi k a ".10 U 1923. godini postojalo je već osam aktivnih m'ešovitih društava s osnovnim kapitalom od 300 hiljada funti st'erlinga i 17,5 miliona zlatnih nemačkih maraka, *17 koja su koristila znat ne kredite u inostranstvu. Mešovita društva su, kao što je poznato, bila vid akcionarskih društava, s učešćem sovjetskog i inostranog kapitala, koja su se bavila otkupom sovjetske robe za izvoz, plasiranjem robe na inostranom tržištu i uvozom. Spoljnotrgovinska delatnost ovih društava bila je pod kontrolom Narod nog komesarijata za spoljnu trgovinu. Lenjin je smatrao da su ova društva pogodna forma da se nauči kako se posluje i da sc to nauči bez ikakvog rizika sa sovjetske strane, jer se mešovita društva mogu u svako doba likvidirati ako se pokaže da ne daju određene koristi za sovjetsku državu. Sovjetska Rusija je do 6. marta 1923. godine dobila iz inostranstva takođe 460 ponuda za koncesije. Najveći broj zahteva za koncesije stigao je iz Nemačke - 174, zatim iz Engleske i SAD — po 56, iz Francuske — 50, bez obzira što u to vreme Francuska još nije bila de jure priz nala RSFSR, iz skandinavskih zemalja — 25, Italije — 17, Holandije — 16, Čehoslovačke — 10, Poljske — 7 i Svajcarske — 6. Ruski preduzimači takođe su uputili 26 zahteva za koncesije. '• Ibid., str. 335—336. s'ezd RKP(b). stenografićeskij
17 Dveiiadcatyj
otčet.
Moskva
I 0 t>8 .
str. 22 .
63
Predloži su se odnosili na objekte raznih privrednih grana, ali najveća tražnja je bila za koncesije u trgovini i građevinarstvu, kao što se vidi iz tabele V. Tabela V — Broj zaltteva za dobijanje koncesija po delatnostinu Trgovina Poljoprivreda šume Gorivo Hernija Rudarstvo Metalurgija Tekstil Mašinogradnja Eleknoindustrija Vodni saobraćaj Građevinarstvo
61 48 47 45 39 26 20 20 23 17 23 61
Irvor: Dvenadcttyi s'ezd RKP (b). stenografičeslrij otiet. Moskra 1968. su. 29—26.
O d 1922. do marta 1923. sklopljeno je ukupno 26 ugovora o koncesijam a s ukupnim predviđenim prilivom stranog kapitala na osnovi njih od 30 miliona zlatnih iu balja i 15 miliona obavez nog kredita. N ova politika, međutim, sprovodila se u izuzetno teškim privrednim uslovima. N ije bilo obrtnih sredstava, sirovina i go riva za industriju, u gradovima se pojavila nezaposlenost; visoke cene industrijskih proizvoda i niske ceire poljoprivrednih pro izvoda19 (makaze cena) izazvale su novo nezadovoljstvo seljaka krajem 1922. i 1923. godine. U uslovima opšte gladi z a robom, za ove godine, a posebno za 1924, karakteristična je kriza pro daje, izazvana visokim cenama industrijskih proizvoda i niskim cenama poljoprivrednih proizvoda, uz ogromno obescenjivanje sovjetskih novčanica. U oktobru 1922. realna vrednost 100 hilja-18 18 Cene žita na unutrašnjem tržištu bile su u ovo vreme 40, 30 i ma nje kopejki. 64
da rubalja sovjetskih novčanica bila je ravna vrednosti l pred ratne kopejke. U selima je to izazvalo naturalne odnose: pud žita i funta soli igrali su ulogu novca. Kriza prodaje industrijskih proizvoda imala je za posledicu neisplaćivanje plata radnicima i nezadovoljstvo u gradovima. U nekoliko preduzeća pojavili su ^sc^štrajkovi. Uporedo s ovim teškoćama, novi uslovi privređivanja na bazi NEP-a otvarali su i mogućnosti špekulacije i ličnog bogaćenja pojedinaca, što je imalo negativne odraze na socijalnom planu. Izrazi NEP, „nepman", u svakodnevnom običnom jeziku se osamostaljuju od Lenjinove koncepcije izgradnje temelja sovjetske zgra de, poistovećuju se s negativnim pojavama u sovjetskom društvu, dobijaju svojstva uvredljivih izraza, te se koriste da izraze prezir, podsmeh i sve što je antipod komunističkim idealima. U pozorištima se na scenu izvodi „nepman" u takvoj negativnoj svetlosti, a boljševici se brane na taj način što uvode razliku između nove ekonomske politike i njene skraćenice NEP: „NEP i nova eko nomska politika su dva termina za pojave izuzetno važne ali uzajamno suprotne, za dve protivrečne strane iste pojave. Brka nje tih termina je uvredljivo. . . apsolutno se ne može shvatiti kako komunisti, učenici i sledbenici Lenjina odjednom zaštićuju NEPf Kako se može zamisliti da komunisti na ovaj ili onaj način budu pristalice NEP-a ili nepmana?",!> — uzviknuće stari boljše vik Krasin u predavanju u Harkovu, ističući da su komunisti za novu ekonomsku politiku, tj. za to da se cene drže na što je moguće nižem nivou, jer od toga zavise realna plata radnika stabilnost novca u zemlji i stabilnost čitavog sovjetskog ekonom skog sistema, dok NEP navija za džep nepmana — privatnika privatnog trgovca, koji se rukovodi samo interesima lične zarade i dok NEP predstavlja „celokupnost tendencija ka ometaju sov19 19 L. B. Krasin. Monopolija vneSuej torgovli i NEP, Moskva 1926.
65
jetskog razvoja, ka unazađivanju sovjetskog sistema i ka prevo đenju na kolosek restauracije kapitalizm a. . . NEP kao izraz je samo merkantilističko izvrtanje sm isla nove ekonomske politi k e ".20 Slične reci o NEP-u izgovoriće Zinovjev u političkom izveštaju Centralnog komiteta na XII kongresu Partije, zahtevajući da komunisti ne upotrebljavaju skraćenicu.21 —■ jpifl. 21 Dvenadcatvj s'ezd
str. 127.
66
RKP (b), stenografičeskij otčet. Moskva
1968,
III
-
U ODSUSTVU LENJINA: XII KONGRES RKP(b)
Društveno-ekonomske realnosti prvih godina NEP-a uticale su na atmosferu priprema za XII kongres RKP(b) i na polarizaciju stavova iznošenih na samom Kongresu. To je, kao što je pomenuto, bio prvi „kongres interpretacija" Lenjinovih stanovišta, bez njegovog ličnog prisustva, pri čemu takvih interpretacija koje su u suštini, iako iznošene pod firmom doslednosti i privrženosti duhu lenjinovog učenja, značile korekcije i iskrivljavanje tog učenja. Osim političkih i organizacionih pitanja, centralni problemi na Kongresu bila su pitanja razvoja industrije, iskustvo NEP-a (aktiva i pasiva), poreska politika na selu i nacionalni momenti u partijskoj i državnoj izgradnji. Glavna sporna pitanja bila su: uloga partije i odnos državnih privrednih institucija i partije: organizacija državne industrije, izvori sredstava za razvoj indus trije, odnos prema seljaštvu i odnos prema inostranim sredstvima finansiranja; nova ekonomska politika i uzroci teškoća.
ULOGA PARTIJE I DRŽAVE
Što se uloge Partije i odnosa države i Partije tiče, grupa privrednika-boljševika, među kojima naročito Krasin (takođe još Osinski i Larin), optuživani su u diskusiji od glavnih referenata na Kongresu (Zinovjev, Kamenjev, Staljin) da se zalažu za podelu 67
vlasti i funkcija između Partije i države); za veću autonomiju sovjetskih privrednih organa i njihovo izuzimanje ispod kontrole Partije. Kao povod za napad na Krasina poslužili su Zinovjevu, pod nosiocu političkog izveštaja CK, neki stavovi Krasina izneti u javnoj polemici s Martinovom („O dgovor Martinovu") uoči Kon gresa, pri čemu se, kako se vidi iz diskusije, Zinovjev služio nepotpunim citatim a i dosta slobodnim izvlačenjem zaključaka, optužujući Krasina za menjševizam i težnju za likvidacijom dik tature Partije koja je, po tada iznetom shvatanju Zinovjeva, isto što i diktatura proletarijata. Suština napadnutih stavova bila je: Partija, budući na vlasti, ne treba svojom politikom da ometa privredni razvoj, „Strogo dosledna politička linija Partije i držav ne vlasti ne treba da ometa obnovu proizvodnje, a da do toga ne bi došlo, potrebno je da u samom državnom i rukovodećem partijskom aparatu proizvodni kadrovi i privrednici, naravno, partijski, imaju bar onoliki uticaj koliki imaju novinari, literati i čisti političari".1 ^ Krasin ye smatrao da u izgradnji treba voditi računa o okol nosti da tehnika, finansije i druga pitanja privrednog razvoja imaju iz dana u dan sve veći značaj, te u skladu s tim partijski aparat mora stalno da stiče znanja i sposobnosti. Ukazivao je takođe na to da monopol partije u postavljanju privrednog i stručnog kadra i praksa čestih prebacivanja ljudi sa jednog mesta na drugo, iz jedne ustanove u drugu — predstavljaju „ozbiljan defekt" Partije. Smatrajući da Boljševička partija u novim uslovima i u pro cesu formiranja države mora da poznaje praksu i da koristi ne samo političko već upravljačko, privredno, organizaciono iskustvo, Krasin je izložio konstataciju da struktura tadašnjeg partijskog 1 Dvcnadcatvj s'ezd str. 124.
68
RKP (b). stenografičeskij otčet. Moskva 1968.
rukovodstva nije tome prilagođena: „Vrhovi naše Partije su po stavljeni od prilike tako kako je to bilo pre dvadesetak godina, dok su se zadaci Partije sada izmenili i kvantitativno i po kvali tetu".'’ Partija nije više ilegalna već predstavlja vladu ogromne zemlje koja mora da deluje u najsloženijim unutrašnjim i među narodnim uslovima, njeno rukovodstvo mora da se izdigne na viši nivo, „da svoje iskustvo u političkoj borbi dopuni iskustvom stečenim u neposrednom procesu rada".234 Jer, kako je govorio Krasin, glavna opasnost u unutrašnjem položaju Sovjetske Repub like jeste u tome " . . . što se traci, troši, pojede više nego što se proizvodi. . . to je uzrok budžetskog deficita, opadanja kursa ru b lje ... Treba pošteno reći istinu: seljaštvu nema odakle da se pomogne već naprotiv, svi, Crvena armija, industrija, državni aparat — svi sed’e seljaštvu na leđima. I obescenjivanje rublja, i pad vrednosti žita, lana itd. — sve se to navaljuje na seljaka",1 to znači da osnovni zadatak Partije i države u unutrašnjoj politici treba da bude — koncentracija snaga na rešavanje problema priv rede i unapređenja proizvodnje. S obzirom na to što su sopstvene mogućnosti i unutrašnji izvori bili nedovoljni, osnovni zadatak u spoljnoj politici, po re cima Krasina, bio je dobijanie kredita za obnovu poljoprivrede, saobraćaja i industrije, iznalaženje mogućnosti za sporazum s inostranstvom, bez principijelnih ustupaka ali s ekonomskom raču nicom. ,,CK nije nikada postavio s'ebi zadatak da razjasni koliko mi za jednu godinu gubimo u zlatnim rubljama usled toga što je naša privreda’ sada razrušena u poređenju sa 1913. godinom. Približna cifra tog gubitka, po procenama statističara, iznosi 8 milijardi rubalja u zlatu svake godine. Uzimajući u obzir to da ceo naš dug, uključujući pretenzije, može da se reguliše sumom 2 lbid., str. 125. 2 lbid. 4 lbid., str. 126—128.
69
od možda 10—15 milijardi zlatnih rubalja, uz odlaganje plaćanja kam ata na možda 5 ili čak 10 godina, mi treba da razmislimo o tome da praktično postavimo sebi zadatak traženja sporazuma, ier nam je preko potrebna spoljna p o m o ć /9 Pored Krasina, na Kongresu su i neki drugi učesnici kritikovali praksu što su Sovnarkom ili neka druga formalno viša sovjetska instanca bili tretirani samo kao tehnički organi, gde se odgovorni ljudi ne postavljaju iz straha da oni »ne pojedu Politbiro i ne budu mu konkurencija- .6 Kritika kadrovske politike Partije i masovnog prijema u njene redove pripadnika sitnoburžoaskih partija bila je prisutna u istupanju delegata moskovske organizacije Sortna, koji je u vezi s prijemom u RKP(b) 30 hiljada članova iz redova bivših građanskih partija ukazao na to da u Partiji ima. po najoptimističkijem računu, samo 10 hiljada starih boljševika a i od tih 10 hiljada jedan deo ne učestvuju u politič kom radu zbog toga što su neki suviše ostarili te ne usptvaju da idu u korak s opštim razvojem Partije, neki drugi su se za ustavili na predoktobarskom periodu ili na periodu Brest-Litovskog mira, te je idejno, staro boljševičko jezgro postalo sve sla bija protivteža velikom broju onih koji u Boljševičku partiju ulaze »s izvesnim idejnim prtljagom - . Veoma značajna pitanja uloge i razvoja Partije postavio ie na Kongresu Vladimir Kosior. delegat organizacije iz Tomske oblasti, kasnije sekretar CK Ukrajine. Govoreći o uslovima za stvarno jedinstvo Partije, j£ggiQ Ue konstatovao da takvi uslovi u RKP(b) u datom momentu ne postoje, jer rukovodeća grupa CK (misli se na trojku Zinovjev-Kamenjev-Staljin) sprovodi grupašku organizacionu politiku koja nije u interesu Partije. Dese tine partijskih radnika isključeno je praktično iz partijske i dr žavne aktivnosti samo zato što su ovom ili onom prilikom uče-* i Ibid., str. 12 <». * IUd., str. 132. 70
stvovali u kritikama zvanične linije koja se sprovodila ili pak što su samo diskutovali o toj liniji. Takva organizaciona, u suštini grupaška politika, po mišljenju Kosiora, upravo stvara atmosferu i tle za grupacije i sitnu grupašku aktivnost unutar Partije, iza ziva nepotrebno nezadovoljstvo u njenim redovima. „Unutar Par tije u nas stvorena je situacija u kojoj je veoma i veoma otežana svaka kritika čak i u praktičnom organizacionom pogledu. Do voljno je da se istupi s kritikom SNK (Savet narodnih komesara), s predlogom o ovim ili onim uskoorganizacionim pitanjima — od mah čitav niz rukovodilaca naše Partije traži u tim praktičnim predlozima principijelna neslaganja . . ." 7*9 Partija, po mišljenju Kosiora, mora da razvije samostalan, stvaralački rad i da unutar svojih redova izgradi „one unutrašnje snage koje moraju do izvesnog stepena da zamene genijalni um i genijalno iskustvo odsutnog Lenjina".s Slažući se sa Zinovjevom da j'e to mogućno samo na osnovi kolektivnog iskustva Partije, Kosior je dalje konstatovao da za kolektivan rad i iskustvo ne postoje odgovarajući uslovi u RKP(b), zato što je jedna izuzetna mera Partije (rezolucija X kongresa o zabrani frakcija i grupa unutar partija), doneta u izuzetnim okolnostima (Kronštatski ustanak, unutrašnja partijska kriza i si.), pretvorena ,,u sistem upravljanja Partijom", u takav sistem upravljanja koji ne omo gućuje kolektivan rad i mišljenje. „Kolektivno mišljenje u Partiji ne može da se stvara individualno. Za formiranje kolektivnog mišljenja potrebne su organizacione fomre. Mi nemamo ni klu bova ni drugih organizacija gde bi članovi Partije mogli da razmenjuju misli i gde bi oni mogli da izgrađuju to kolektivno is kustvo".0 Samo stvaralačkom, samostalnom aktivnošću i razvija njem društvenog života unutar Partije, po mišljenju ovog komu 7 lbid.. str. 103. " lbid. 9 lbid-, str. 104.
71
niste, mogu se izbeći greške u radu a upravo za to u RKP(b) ne postoje uslovi, jer se svako zajedničko mišljenje nekoliko čla nova Partije kvaliHkuje odmah kao frakcija, proizvoljnim i samo voljnim tumačenjem rezolucije X kongresa o jedinstvu Partije. -Ja često sebi postavljam pitanje: na koji način ja, kao član Partije, imam mogućnost da se borim protiv desetina propusta koje vidim u privrednom životu i drugde. D a pišem u novinama? Ali u novinama pišu mnogo o nedostacima a drugovi od kojih zavisi njihovo otklanjanje možda i ne čitaju svaki dan novine. N a propuste treba da bude usredsređeno partijsko javno mjenje i zato, ponavljam, ne treba ovu rezoluciju (tj. rezoluciju X kon gresa) proizvoditi u sistem upravljanja pri. kome svaki društveni život unutar Partije, ukoliko se ne uklapa u okvire zvaničnih partijskih organa, u okvire ćelija, rejonskih ili gradskih komiteta, postaje u stvari nem ogućan".10 Razm išljajući o izmeni takvog stanja stvari u interesu Partije i njenog jedinstva. Kosior je došao do zaključka da bi Kongres trebalo da stvori »pravu barijeru koja bi bila dovoljno samostalna da se suprotstavi ličnim uticajima svake vrstfe".11 Predsednik strukovnog Saveza radnika u oblasti komuni kacija, Lutovinov, takođe se izjasnio protiv onemogućavanja kri tike u Partiji i protiv etiketiranja onih članova koji stavljaju konkretne primedbe na rad Centralnog komiteta, etiketama .n e prijatelj", .m en jševik" i si.: " . . . U našoj RKP(b) nema moguć nosti da se normalnim putem iznose svoja stanovišta o pojedinim pitanjima. D okaz za to je činjenica da ako vi u RKP(b) pokušate da kritikujete ne političku liniju već čisto praktično sprovcđenje te linije, odmah će vas, pod hitno, ubrojiti u menjševike, esere, u što mu drago . . . V 2 Tvrdnju Zinovjeva iznetu u referatu da *• Ibid. n Ibid.. str. 105. 15 Ibid.. str. 116. 72
„svaka kritika partijske linije, makar i tzv. leva, jeste danas objektivno menjševička kritika"13 Lutovinov je protumačio da i nije reć u stvari o kritici Partije već o tome da se Politbiro poistovećuje sa njom, po formuli: „sve što ja činim — činim pra vilno, ne usuđuj se da protivurečiš i niko nema prava da iznosi nikakvu kritiku". „Takva postavka ne samo što nije marksistička već je i krajnje štetna u praksi i neizbežno dovodi do suko ba . . . Jedinstvo Partije, koja se nalazi u izvanredno teškim uslovima, ne može", — po rečima Lutovinova — „da se postigne re presalijama, zatvaranjem usta onima koji žele da se izjasne o ovom ili onom problemu, koji daju konkretne predloge. A to je praksa. Pošto ona postoji, protiv nje se mora boriti makar na Kongresu ako za to ne postoje mogućnosti na terenu i u centru."14 Sva ova i slična mišljenja, otvoreno izneta, bila su na XII kongresu, na kome su najviše rukovodstvo Partije predstavljali Zinovjev, Kamenjev i Staljin, u manjoj meri Buharin i Trocki, oštro kritikovana i odbačena kao oportunistička, menjševička, paničarsko-demagoška, kao birokratsko — desno i levo antipartijsko skretanje, kao „najdublji pesimizam u pogledu sovjetskih unutrašnjih snaga, a najveći optimizam u odnosu na velikodušnost evropskog kapitalizma" (reči Kamenjeva upućene Krasinu), kao borba protiv uticaja Partije u državi itd. „Mi sada, hvala bogu, imamo sovjetskog trgovca, sovjetsku berzu i još nam predlažu i sovjetsku podelu vlasti. Nek se, kažu, sovjetski državni aparat bavi državnim poslovima, a Partija nek se bavi agitacijom, pro pagandom, produbljavanjem komunističke svesti i si. Ne, drugovi, to bi bila suviše velika radost za naše neprijatelje."15 Napavši stanovište Kosiora Buharin ga je optužio da on i njemu slični teže da pretvore „centralizovanu partiju u federaciju n Ibid., str. 52. 14 Ibid., str. 116 13 Ibid., str. 158
73
različitih grupacija koje mogu međusobno đa paktiraju kad je to potrebno, koje mogu da stupaju međusobno u neke vrste uza jamnih odnosa, ali koje će uopšte i u celini predstavljati apsolut no sve sto je ugodno samo ne Boljševičku p a rtiju '1** i žele da pretvore Partiju u mrežu diskusionih klubova boreći se protiv osnova demokratskog centralizma i osnova strukture Partije kao Boljševičke partije; itd. Krasina je Buharin napao za poziciju . čistog privrednika* van politike, za .stručno inženjersku tačku gled išta' s koje je važno unapređenje proizvodnje, a sasvim sve jedno da li će od toga biti koristi za kapitalizam ili za prole tarijat. %. Staljin je izneo optužbu da se želi .d a razbije ono jezgro koje je unutar C K stvoreno dugogodišnjim radom, da bi se po stepeno raspalo s v e '.17 K ao argumente protiv demokratije u Partiji za koju su se neki zalagali. Staljin je izneo da bi to Par tiju na vlasti, koja im a bar 400 hiljada članova i bar 20 hiljada ćelija .pretvorilo u diskusioni klub onih koji večno brbljaju a ništa ne rešav aju' i da bi to u uslovima neprijateljskog okru ženja značilo .iznositi na ulicu sva pitanja* ,lS — ^ Zinovjev je sa svoje strane optuživao da se. pod vidom kri tike Lenjinovih učenika, primenom .ratn o g lukavstva" kritikuje, u stvari, politika koju je Lenjin vodio.1* I tako dalje. Krasin, Kosior i drugi, koji su na KongTesu iznosili mišlje nja suprotna mišljenjima rukovodilaca Partije koji su na Kon gresu zamenjivali Lenjina. optuženi su da su glasnogovornici onih koji pišu anonimne brošure i platforme suprotne liniji RKP(b).*° *• Ibid.. str. 1*7. 17 Ibid.. str. 201. 14 Ibid.. str. 199—200. •* Ibid.. str. 208—20«. 219 i dalje. * Uoči Kongresa pojavila se takva anonimna platforma n javnosti koja se pripisuje radničkoj opoziciji i gtnpi zvanoj .Radnička istina*. 74
Treba reći da su na ovom kongresu neki od optuživanih izražavali svoje nepoverenje prema onima koji zamenjuju Lenjina. „Mi znamo da su čak i greške Lenjina, uz takav značaj nje gove ličnosti kada je on mogao autoritativno da govori i istupa u ime ćele Partije, bile prihvatljive, bile čak plus i za nas, za našu partiju i državnost. Ali, kad meni govore da će neka trojka ili četvorka da zameni Lenjina i da ’sve ostavljamo po starom’ ja kažem: ne, drugovi, po starom ne može da ostane i tog starog neće biti do momenta kad Vladimir Iljič ponovo ne uzme u svoje ruke kormilo državnog b ro d a V Osinski (N. Osinskij) je tada izneo negativno mišljenje o Zinovjevu, optužujući ga da se po naša kao general a ne kao partijski radnik: ,,U svojim pfetkongresnim člancima drug Zinovjev je istupao upravo onako kako može da istupa samo neki ’mnogobožački sveštenik’ ; on je sebi uzimao pravo da se prosto dere, ne dajući pravi odgovor ni na što. Kad mene Lenjin, Vladimir Iljič Uljanov-Lenjin, očinski seče’, ja se drugovi ne vređam. Kad mene Teže’ drug Lenjin, mada sam ja već i prerastao (u smislu svog partijskog i društvenog staža i svog razvitka) one godine kad je bilo moguće da budem rezan, u svakom slučaju to onda čini moj duhovni otac, čovek od koga sam ja, ako se kao merilo uzme rast čoveka, niži rastom bar za dva aršina i ja to onda razumem; ali kada lenjinskim jezi kom pokušava da govori drug Zinovjev, ja kažem sebi: ne veruj . . . Ako je na kavezu napisano ’lav’ a lava tamo nema, ja natpisu ne verujem. Ja smatram da takvi ljudi kao što je drug Zinovjev, nemaju prava da tako postupaju".2122 jt Na XII kongresu, kao što je pomenuto, diktaturu proletari jata je Zinovjev prvi put interpretirao kao „diktatura partije" 21 Dvcnadcuivi s'ezd RKP (b). stenografičeskij otčet, Moskva 196$. str. 126. - Ibid., str. 134: ovaj deo diskusije Osinskog bio je u svoje vreme, tj. u prvom izdanju stenografskih beležaka sa XII kongresa 1923. godine, izo stavljen. 75
i s njom poistovetio. Takva interpretacija uneta je i u rezoluciju Kongresa o izveštaju C K RKP(b), pri čemu je na karakterističan način .popravljena" i jedna važna odluka prethodnog Kongresa u pogledu uloge Partije u privredi: .X II kongres potvrđuje odluku XI kongresa o tome da partijske organizacije same rešavaju privredna pitanja samo u onim slučajevim a i onoliko kada i koliko ta pitanja stvar no zahtevaju principijelno rešenje Partije’. Kongres, među tim. upozorava na suviše široko tumačenje pomenute od luke. što može da stvori političke opasnosti za Partiju. U periodu koji preživljava. RKP(b) rukovodi i mora da ruko vodi celokupnim političkim i kulturnim radom organa držav ne vlasti, usmerava i mora da usmerava delatnost svih priv rednih organa repu blike. . . Z adatak Partije nije samo u tome da pravilno rasporedi svoje radnike po pojedinim ob lastim a državne delatnosti, već i u tome da u svemu bitnom određuje i proverava sam tok te delatnosti. P artija sc ni u kom slučaju ne može sada ograničiti samo na opštu propa gandu i agitaciju. Diktatura radničke klase ne može se obez-
bediti drugačije nego u formi diktature njene napredne avangarde, tj. komunističke partijea (podvulda D. A.).29 Naime, u političkom izveštaju Centralnog komiteta, u delu u kome se tretira odnos Partije i države u izmenjenim uslovima. tj. uslovima različitim od .1 9 1 8 , 1919, 1920, 1921, — kada je Partija — bila Crvena armija u 9/10, a država — bile organizovani ra t", Zinovjev je izveo zaključak: .M i sada treba da postig nemo to da se i u sadašnjoj novoj etapi revolucije ruko\cdeća uloga Partije ili diktatura Partije učvrstiV *4 Treba reći da se na Kongresu, sem delegata napadnutih za svoja razm išljanja o ulozi i razvoju Partije i odnosu države i a Ibid., str. 672. u Ibid., str. 46—47. 76
Partije, novoj tezi o diktaturi Partije, tj. reviziji Lenjinovog uče nja nije niko suprotstavio, bila je to linija čitave rukovodeće grupe Kongresa, uključujući, dakle i Staljina.23 Staljin je, zajedno sa Zinovjevom, bio podnosilac izveštaja o radu Centralnog komi teta između dva kongresa. U njegovom delu izveštaja (o organi zacionim pitanjima) radnička klasa je „armija" Komunističke partije, prema tome radnici su vojnici Partije, koju Staljin još u celini definiše „kao organizam koji živi svojim posebnim živo tom i kao aparat koji daje parole i proverava njihovo ostvariva nje".'20 Razliku između ustrojstva prave vojske i uređenja poli tičke partije Staljin ipak pravi na taj način što ističe da u vojnoj oblasti sam komandni sastav stvara armiju, on sam je formira" a u političkoj oblasti „partija svoju armiju ne stvara već je na lazi, a to je radnička klasa" i zatim još: ,,u vojnoj oblasti ko mandni sastav ne samo stvara armiju već je i hrani, odeva. obu va" a u političkoj oblasti to nije slučaj jer „ . . . partija ne hrani, ne obuva i ne odeva svoju armiju — radničku klasu".27 Zbog ovog poslednjeg partija, da bi rukovodila svojom armijom, mora da ima „pipke pomoću kojih prenosu svoju volju radničkoj klasi a rad nička klasa se iz rasturene mase pretvara u armiju partije". Ti pipci u rukama partije su čuveni „transmisioni kaiševi" čiju je teoriju Staljin razvio upravo na ovom kongresu RKP(b). Kao što je poznato, prva i osnovna takva transmisija je sindikat, a zatim slede: zadruge, potrošačke i proizvodne, kao masovni predajni aparat partije; savez omladine, ženske organizacije, škole, štampa, armija a takođe i ceo državni aparat koji predstavlja „osnovni masovni aparat koji spaja radničku klasu, koja u licu svoje partije stoji na vlasti, i seljšatvo, i koji omogućuje radnič „Diktatura partije" kao izraz upotrebio je i Trocki u referatu o indu striji, videti DdvcHadcatyi s'ezd RKP (b), stenografićeskij otćet str. 335. 351. -® Ibid., str. 55. 87 Ibid., str. 56. 77
koj klasi personificiranoj u njenoj partiji, da rukovodi seljašt vom ".28 KONGRES O NEP-u
U odlukama XII kongresa mogu se u mnogome naći osnove ili začeci politike i programa onog sistema koji će kasnije sve više postojati .m odel" razvitka sovjetskog društva i privrede, a koji će se bitno razlikovati od koncepta koji je Lenjin počeo da izgrađuje. U rezoluciji o izveštaju CK, na primer, proglasiće se. što se NEP-a tiče, da .počinje period utačnjavanja i konkretizacije me toda privređivanja pri N EP-u"19; utačnjavanja koja se nagoveštavaju vršiće se u skladu s takvim osnovnim ocenama dvogodišnjeg iskustva N EP-a u kojim a je akcenat stavljen na opasnost i teš koće koje NEP uzrokuje: .X II kongres ne može da zatvara oči pred tim da situacija NEP-a stvara tle za skretanja, čiju opasnost Partija mora da predvidi i da im od samog početka pruži odlučan idejni otpor" (videti Rezoluciju o izveštaju CK).30 Jedno od glav nih skretanja p o odluci ovog Kongresa ieste .pokušaj da se poveća nezavisnost sovjeta i privrednih oreana od Partije". Za karakteristično istupanje na Kongresu u smislu odnosa prema Lenjinovom NEP-u kao programu, može se uzeti istupanje E. Preobraženskog (E. Probraženskij). tada delegata redakcije .P rav de". Pre svega, Preobraienski je konstatovao da RKP(b) nema program ni principijelnu rezoluciju koji bi se odnosili na problem prelaska od kapitalizma ka socijalizmu: .M oram da kažem da do danas naša partija ne samo da nema program koji ne bi bio sasvim zastareo već nemamo niti jedne principijelne rezolucije o pitanju NEP-a koja bi* * Ibid.. str. 60. *» Ibid.. str. 671. » Ibid.. str. 673 78
sc odnosila na problem prelaska od kapitalizma ka socija lizmu u takvoj seljačkoj zemlji kakva je Rusija".31 Nesumnjivo, ovakva tvrdnja je bar implicitno značila ignorisanje Lenjinovih ideja o prelaznom periodu i ignorisanje nje govog ekonomskog programa. Dalje izlaganje Preobraženskog bilo je posvećeno najvećim delom insistiranju na opasnostima koje izviru iz NEP-a: „Najopštije rečeno nas pri NEP-u ugrožavaju dve opas nosti. Prva je u tome što se naša državna privreda zasniva na sitnoburžoaskoj proizvodnji koja po razmerama svoje produkcije pet puta premašuje državnu privredu. Postavlja mo sebi pitanje: kad bi namesto naše državne industrije, koja proizvodi za slobodno tržište, industrije koja pliva na talasima NEP-a, tj. robne privrede, za trenutak zamislili sebi na šu industriju pre revolucije, kako bi ona sada egzistirala, kako bi funkcionisala i u kom bi pravcu plivala? Moramo da odgovorimo da bi u suštini kapitalistička industrija umno gome plivala u istom pravcu u kome plivamo mi. Zašto? — Zato što naša sitnoburžoaska baza, baza robne privrede ima vlastiti tok, te, mada i naš sovjetski privredni brod ima svoj tok. on se ipak više drži struje ove robne privrede. 1 u ta kvim uslovima, kada smo umnogome prinuđeni da kopiramo onaj put kojim bi išao kapitalizam, da dovršavamo ono što nije dovršio kapitalizam, za nas postoji ogromna opasnost koja se sastoji u sledećem: na bazi te sitne proizvodnjo naša socijalistička privreda još nije u stanju da ispclji sve svoje privredne efekte: te pošto za to vreme trgovac, privrednik, kapitalista, vaspitan stolećima, povrgnut stolećima selekciji, putem bankrotstva i razaranja gorih i uzdizanja boljih, pošto svi oni na bazi sitne privrede počinju ponovo da grade ono što je revolucija pomela, mi smo, drugovi, u opasnosti jer *' Ibid.. str. H 2 .
79
s objektivne, privredne tačke gledišta, poslujemo manje efi kasno. U nekim granama, na primer, u trgovini, mi već sada moramo da konstatujemo da nas je privatni kapital istisnuo . . .Dok naša krupna proizvodnja još nije u stanju dr. nor malnim ekonomskim putem — ne putem vanekonomskim, ne putem državnog, poreskog i drugog pritiska, već onim pu tem kojim je manufaktura Morozova gušila sitnog zanatliju-tkača, stane na čvrsto tle i uguši klicu privatnog kapitala, mi smo ugroženi tim privatnim kapitalom ".32 Druga opasnost, koju je potencirao Preobraženski, bila je, navodno, u tome što je ,,u uslovima NEP-a, kada robna privreda ima svoj vlastiti tok, objektivno nezavisan od naše volje, naših želja, platformi programa itd. — naša privreda prinuđena da konkuriše s privatnom privredom i da se obračunava sa zakonima ove konkurencije. U takvoj situaciji je mogućno da čak najtalentovaniji privredni rukovodioci, oni koji će nam dati najveće do biti, koji će od nas dobiti crvene zastave za uspehe na privrednom frontu, — silom zakona koji odozdo naviru, koji su jači od naše volje i našeg programa — ti najbolji privrednici, koji zaslužuju da dobiju crvenu zastavu, baš oni budu predstavnici one struje koja će se udaljavati od partijske kontrole . . . zato što mi preživ ljavamo opasan period kada je u nas mogućno izvesno razilaženje linije proleterske diktature, koja treba da ostvaruje naše opšte za datke i, što je glavno, da štiti našu budućnost — i linije posebnih privrednih interesa pojedinih grana, čak vrlo krupnih grana, naše industrije a možda i razilaženje interesa današnjice većeg broja preduzeća, i sutrašnjice diktature proletarijata, kojoj će se ta preduzeća suprotstaviti.33 Posebnu opasnost Preobraženski je video u osamostaljivanju preduzeća i privrednih udruženja (trestova): “ lbiđ., str. 143-144. M Ibid.. str. 144.
80
„Sa stanovišta čitave državne privrede u celini mi sno simo ogromne gubitke (usled opšte velike manije za trgovi nom — D. A.), dok pojedinačni trest može da bude i u do bitku. Udruženje će, po završnom računu, i to ne falsifikovanom već pravom, pokazati dobit, a sva privreda u celini imaće gubitak. To može da bude pojava i u čitavim priv rednim granama. A kada naša partija bude ispravljala stanje, ne samo po privrednoj već i po opštepolitičkoj liniji, ona će se tada sukobiti s opozicijom privrednika koji nesvesno odra žavaju prelazak industrije na kolosek robne privrede" * *4 Zastrašivanje opasnostima od NEP-a bila je predmet izlaga nja više učesnika na Kongresu.33 Preobraženski je, između ostalog, kao lek protiv rastućih antipartijskih tendencija na bazi robne privrede, i kao meru koja će sprečiti da centralni komitet ispusti iz ruku upravljanje privredom — predložio organizovanj'e čitavog niza stalnih komisija pri Centralnom komitetu Partije, kako bi se CK institucionalno i fizički-personalno osposobio da drži sve u svojim rukama, jer inače partijski organi „nemaju nikakvih fizičkih mogućnosti ne samo da ulaze u detalje već čak ni u osnovne cifre i podatke o problemima koje moraju da rešavaju, usled čega i prave neosnovane greške".36 Više prostora ovde posvećeno je stanovištima Preobražen,skng zato što će on i kasnije iznositi id'eje i teorije o razvitku sovjetske privrede i društva koje će na kraju objektivno poslužiti kao inspiracija za utemeljenje sistema i modela sovjetskog razvoja. Mnogi autori smatraju ga danas inspiratorom Staljina u niepnvim * Ibid. ** Krasin je konstatovao da zastrašivanju opasnostima od NEP-a pribegavaju uglavnom ..čisti političari" koji pri tom ne vide osnovnu opasnost unutrašnjeg razvoja koja je u tendenciji i činjenici da Sovjetska Republika ne može da proizvede onoliko koliko se potroši. Dvenadcatyj s'ezd RKP (b). Stenografičeskij otčet, Moskva 1968, str. 327. *• Dvenadcatyj s'ezd RKP (b). stenografičeskij otčet, Moskva 1968. str. 145.
81
ekonomskim potezima i metodima, bez obzira na činjenicu što je Staljin, u vreme kada je Preobraženski iznosio svoje teorije, bio njegov kritičar i što ga je na kraju, u godinama 1936—1938.. i fizički likvidirao, kao i mnoge druge. Iz opasnosti po Partiju i državu, koje je video u robnoj privredi i NEP-u uopšte, Preobraženski je, pored predloga, čija je suština bila u podržavljenju PartiJe'Tobezbeđenju centralizovanog državno-partijskog upravljanja privredom i društvom do de talja. na stranicama časopisa .V estnik kommunističeskoj akademii" razvijao tezu da .u državi već suviše zaostaloj da bi u potpunosti ostvarila komunizam, proletarijet mora da živi eksploraušući^seljaštvo kao koloniju". Ovu tezu Preobraženski je detalj no razradio u vezi s ^.teorijom socijalističke akum ulacije". u knji zi .N o v a ja ekonomika" izdatoj 1924. u kojoj polazi od toga da .pro letarijat u periodu socijalističke izgradnje mora da iz vlači iz sela sredstva koja su potrebna za proširenu reprodukciju, kao što je to ranije činio kapitalist u odnosu prema kolonijama" 37
SUKOB POL1TBIRO - TROCKI
Rečeno je već da je na XII kongresu RKP(b) predmet spora bilo pitanje odnosa prema seljaštvu i izvori finansiranja državnog sektora industrije, tj. pitanje .socijalističke prvobitne akumu lacije". Sporna stanovišta o ovim pitanjima bila su izmeta u tezama za kongresni referat o industriji, u samom referatu i diskusiji o njemu. R eferat o industriji, kao što je pomenuto. podneo je Trocki. Trocki je već prilikom razm atranja njegovih teza za referat, pre Kongresa, bio oštro kritikovan na pet sednica Politbiroa CK (u toku februara, m aja i aprila 1923) i na dva plenuma CK (22—24. februara i 30—31. marta iste godine), prvo. kao prista17 E. Preobraženskij. Sovaja ekonomika. Moskva 1924. 82
lica „diktature industrije nad poljoprivredom" i, drugo, kao pro tivnik uloge- sovjetske-države -u privrednoj..izgradnji ( pristalica likvidacije rukovodeće uloge Partije u privredi. Kao osnova za prvo navedenu optužbu poslužila je sledeća teza Trockog: „Svoj rukovodeći položaj radnička klasa može u kraj njoj liniji da sačuva i učvrsti ne preko aparata države, ne preko armije, već preko industrije koja reprodukujc sam proletarijat. . . samo razvoj industrije stvara čvrstu osnovu proleterske diktature. U oblasti poljoprivrede, koja ima prvo stepen značaj za podizanje zemlje, delatnost sovjetske drža ve — koja se stalno širi i produbljava imaće ipak, za još veoma dug period, prevashodno sporedan, pomoćni, privredni pedagoški karakter, pošto će prevalentnu masu poljopriv rednih proizvoda još dugo proizvoditi sitni robni proizvo đači."'''' Na martovskoj sednici Politbiroa CK 1923. doneta je odluka da Trocki ovaj stav izmeni i unese nov tekst sledeće sadržine: — poljoprivreda, bez obzira na to što se još uvek nalazi na niskom tehničkom nivou, ima primaran značaj za čitavu ekonomiku Sov jetske Rusije; — promene značaja poljoprivrede i premeštanje centra gra vitacije od poljoprivrede na industriju mogućni su samo sa stvar nim uspesima u razvoju fabričke industrije i elektrifikacije ze mlje; — ignorisanje ili zanemarivanje te okolnosti u političkom i ekonomskom pogledu značilo bi podrivanje i slabljenje saveza proletarijata sa seljaštvom i slabljenje poverenja seljaštva, koje, u datom istorijskom prelaznom periodu, predstavlja jedan od naj 38 Drenadcatyj s'ezd RKP (b). stenografičeskij otčet. Moskva 1968,
str. 810.
83
važnijih oslonaca diktature proletarijata, u skladu sa čim se od ređuje i osnovni zadatak Partije; — prihvatanje socijalističkih metoda privređivanja od se ljaštva može da se postigne samo pokazivanjem primera, tj. prak tičnim dokazivanjem, tokom niza godina, činjenice da je kolek tivna privreda ekonomski efikasnija, racionalnija i si.39 Druga optužba Trockog izazvana je njegovom tezom da " . . . neosporno pravo Partije da raspoređuje svoje kadrove ni u kom slučaju ne sme da se u praksi pretvara u često i neuskla đeno postavljanje i premeštaj privrednika, već mora da se svede u granice stroge i bezuslovne nužde, pri čemu partijske organi zacije moraju na sve moguće načine da podržavaju takav način rada pri kome bi kompetentni privredni organi imali ne samo formalno pravo već i stvarnu mogućnost da postepeno vaspitavaju privredne kadrove i pravilno ih unapređuju uporedo s njihovim sricanjem iskustva, razvojem i ličnim uzdizanjem- .40 K orekcija na koju je Politbiro obavezao Trockog u vezi s ovim stavom im ala je sledeću sadržinu: — osnovni sadržaj rada Partije u konstruktivnoj, privrednoj fazi revolucije jeste i mora biti rukovođenje radom privrednih organa u osnovnim punktovima sovjetske izgradnje; — obaveza Partije je da ne samo pravilno rasporedi kad rove. već i da neposredno rukovodi radom privrednih organa „naročito u okolnostima nove ekonomske politike koja stvara opasnost od unutrašnjeg izrođavanja dela privrednog kadra i izopačenja proleterske linije u ekonomskoj izgradnji".41 Pismo grupe članova i kandidata za članove Politbiroa4*, od 22. marta, upućeno pretkongresnom partijskom plenumu, s mol» lbid., str. m lbid., str. « lbid. Pismo su članovi Politbiroa Politbiroa CK. 84
811-812. 814. potpisali: Zinovjev. Staljin. Kamenjev, Totnslti. Rikov. kao i Buharin. Kalinjin i Molotov. kao kandidati za članove
boin da plenum sadržinski oceni i podrži stavove Politbiroa u kritici teza Trockog, pokazuju da je neslaganje u Politbirou imalo dublji karakter, da je izazvalo „težak incident' i da je ugrozilo jedinstvo Partije i normalan rad XII kongresa. Iz sadržine pisma se vidi takođe da je Trocki optuživao Politbiro da se u svojim stavovima i odlukama rukovodi „poli tičkom prođom" a ne stvarnim interesima, da korekcije koje su od njega zahtevane nisu izraz stvarne težnje da se unesu promene u upravljanju privredom, da u Politbirou postoji predodređena većina povezana posebnim grupaškim interesima („kružokovštinom"), itd. U jubilarnom broju „Pravde", povodom dvadesetpetogodišr.jice Partije, Trocki je objavio polemički članak „Razmišljanja o Par tiji" gde je, prema navodima autora pomenutog pisma, optužio rukovodstvo za „najreakcionarnije donkihotstvo", za pogrešnu praksu rešavanja važnih sovjetskih i privrednih pitanja „od oka", i gde Je izneo stav da „Partija treba da usmerava, a ne da uprav lja, vlada". U pismu se na članove CK apeluje da se na plenumu založe za otklanjanje razmirica „jer sada i najmanja fiksacija nesuglasica odmah dovodi, nezavisno od volje pojedinih drugova, do ujedinjavanja svih, makar i raznorodnih, elemenata koji ob jektivno dezorganizuju Partiju".43 U periodu o kom'e je reč, dati trenutak u ekonomici, politici i na idejnom planu uticao je umnogome na stavove i odluke, pa su i razmišljanja o problemima šireg značaja, o formiranju i razvoju socijalističkog društva često pokušavala da se limitiraju na dati trenutak i da se zvanično ocenjuju sa stanovišta implika cija koje konkretno i praktično mogu da imaju. Kasnije, među tim, korišćenje datog momenta za pravdanje pragmatističkih od 43 Dvenadcatyj s'ezd RKP(b), stenografičeskij otčet, Moskva 1968,
str. 819.
85
luka i za suzbijanje stvaralaštva postaće metod, široka praksa i javno samo izgovor za postupke i dalje otuđivanje vlasti. No. XII kongres RKP(b) je još obilovao idejama i preoku pacijama njegovih učesnika o* socijalizm i^ i o putevima kojima se njemu može približiti u nemogućim materijalnim i drugim us tavima; ovaj se kongres jo š odlikovao slobodnim, glasnim i iskre nim razm išljanjima o problemima, a tek bi se iz istorijske retro spektive neke nijanse na Kongresu mogle tumačiti kao prvi sim ptomi izrođavanja revolucionara u rivale za vlast koji u tom ri valstvu ne biraju sredstva. Pretpostavlja se, dakle, da su razlike u pogledima na razvoj mladog sovjetskog društva, koje su došle do izražaja u diskusiji na Kongresu 1923. godine, bile plod idejnog ubeđenja i samostal nih sagledavanja i ocenjivanja prakse i budućnosti. Uostalom, čitav period dvadesetih godina, kao jedini postoktobarski period stvaralačkih napora u organizaciji društva i države, u ekonomici, književnosti i umetnosti uopšte, potvrđuje takvu pretpostavku kao opravdanu. U referatu Trockog o industriji, na primer, izneto je na Kongresu, bez obzira na njegove možda sužene ocene NEP-a, niz samostalnih i širih ideja o izgradnji industrije i o socijalizmu kao društvenom poretku, postavljeni su mnogi problemi koji će i znatno kasnije ostati aktuelni u zemljama sa socijalističkim opredeljenjem i sličnim ustavima nedovoljne razvijenosti. S druge strane, u idejama i pristupima Trockog, kao i ide jama Preobraženskog, mogu se naći i takve ishodne postavke čijim bi konsekventnim razvijanjem moglo da se dođe do temelja jedne etatističke strukture društva i privrede. A u ovom radu se polazi od toga da staljinizam. ukratko rečeno, upravo i nije_driigp j o petrificirana eta tistič k istru k tu ra društva u Pelini, s prinudom kao imanentnim svojstvom nadgradnje,, s osamostaljenom i hije rarhijskom ^irarnidonT^vlasti i subjektivističko-voluntarističkim 86
prikazivanjem etatističke strukture kao osnove ili čak kao iden titeta socijalizma?Trocki je na NEP gledao (ne samo on) kao na „metode, na čine i institucije kapitalističkog društva, koje radnička država koristi za izgradnju, ili pristup izgradnji, socijalističke privrede".14 Po njemu, radnička država, zato što nema svoje, nove metode za razmeštaj proizvodnih snaga i raspodelu sredstava između pri vrednih grana, koristi metode i institute kapitalističkog uređenja, tržišta, dok ne stvori nove — centralizovane, planske metode i institucije za evidenciju; to je opšta formula nove ekonomske po litike, a njena ruska specifičnost je u tome što se tržišnim odno sima u prvom redu reguliše odnos između sela i grada, jer je upravo taj odnos određujući i za uslove raspodele proizvodnih snaga i sredstava u društvu, jer j'e seljaštvo osnovna masa društva. Iz ugla ovih postavki Trocki je posmatrao i prva iskustva NEP-a. tj. ocenjujući ih sa stanovišta izvršenja dva zadatka ne jednakog značaja. Prvi od tih zadataka, za čij’e rešavanje je i po zvan upomoć „tržišni đavo", jeste privremen, kratkoročan, „nesocijalistički: iniciranje razvoja proizvodnih snaga. Drugi zadatak je nov, socijalistički, prvi put u istoriji postavljen, primaran, dugo ročan: usmeravanje toka razvoja proizvodnih snaga u korito radničke države, socijalističkim putem. Odlučujući fakt, istinski i pravi posao radničke države nije tržište, već to da se proizvodne snage, koje se pomoću tržišta razviju, usm'ere kanalom socijalis tičke izgradnje. S tog stanovišta Trocki je nepovoljno ocenjivao dvogodišnje iskustvo NEP-a, jer je dokazivao da je NEP arena koju je sovjetska država otvorila i legalizovala za borbu između radničke države i privatnog kapitala, da je on doprineo oživlja vanju privrede, ali s primitivnim karakteristikama tog oživljava nja u tom smislu što su, prvo, odnosi sa selom, koji su preko tržišta uspostavljeni, nosili isključivo potrošački karakter, tržište 44 Ibief., str. 309. 87
je oživelo sam o razmenu robe lične potrošnje između sela i grada i, drugo, što lavovski deo privredne koristi od NEP-a ima sitna industrija i privatni kapital, dok državni sektor ima samo gubitke. O pšta ocena Trockog, prema tome, bila je da su privatni ka pital u trgovini i rast sitne robne proizvodnje objektivno usmereni protiv socijalizm a i radničke države. Suma materijalnih vrednosti kojim a država raspolaže smanjuje se sa NEP-om, industrija u celini je donela državi gubitke za dve godine NEP-a, a unutar industrije veoma je zaostala teška industrija u poređenju s gra nama lake industrije koje su im ale najveći porast (vidi tabelu VI). T a b e la
V I — R a z v o j in d u strije u d v e g o d in e N E P -a
Gr a ne Industrija ukupno
1. Industrija cementa 2. Iskop ruda 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20.
Proizvodnja zlata Proizvodnja platine Proizvodnja soli Proizvodnja kamenog uglja Proizvodnja nafte Proizvodnja treseta Industrija metala Elektrotehnička industrija Industrija gume Industrija šibica Industrija duvana Industrija kože Industrija pamuka Industrija vune Industrija lana Industrija svile Industrija kudelje Trikotaža
Vrednost bruto-proizvodnje u milionima zlatnih rubalja po predratnim cenama 1921.
1922.
550,3
778.8
1,1 1.6
1,4 1.4 7.3 1.9 5.5 60,9 62.3 14.4 84.2 17,4 38.5 4.6 30.3 53.6 191.1 137.4 42.6 10.5 8,3 5,5
1,7 0,4 4.3 51.4 51,9 16,2 85,8
8.2
17.8 4.8 49.1 68,9 85,9 71.7 17.0 1.7 6.9 4.0
Izvor: Ddve*adcatyi s'tzd RfCP (b j, stenograftteslrij o tftt. Moskva IMS. str. 316.
88
Iz podataka izloženih u tabeli VI i drugih podataka Trocki je na Kongresu izvlačio zaključak da neposredne koristi od priv rednog oživljavanja imaju prvenstveno trgovački kapital i sitna i laka industrija, uključujući zanatlije, dok je država na to, tj. na pokretanje privredne mašine, utrošila deo osnovnog kapitala društva, jer se ulaskom u treću godinu NEP-a nije čak uspelo ni u tome da se zaustavi proces smanjenja osnovnog i obrtnog kapitala, a kamoli da ostvari akumulacija i unaprede proizvodne snage Sovjetske Republike. Drugi nepoželjan proces na koji je Trocki ukazao jeste po trošački karakter spone sa selom, što znači da se seljak suočava sa zanatlijom, privatnim industrijalcem, trgovcem i špekulantima u prvom redu, dok su mu proizvodi nacionalizovane industrije ne dostupni; pri tome seljak razmenjuje svoje proizvode s privatnom industrijom, trgovinom itd., znatno nepovoljnije nego što je to bio slučaj u carskoj Rusiji, jer je plaćao za istu količinu indust rijskih proizvoda koje troši, u 1922. godini za 167% više, a u 1923. godini — za 175% više nego što je plaćao 1913. godine. Ovu tvrdnju Trocki je dokazivao navodeći podatke izložene u tabeli VII. Umesto 409 g brašna, koliko je za određenu količinu pot rebnih industrijskih proizvoda seljak plaćao 1913. godine, davao je 1922. godine 1,092 kg brašna a 1923. 1,125 kg brašna. Da bi se prekinuo ovaj nepovoljan trend, Trocki je predlagao da država, kao posrednik, organizuje razmenu seljaka s inostranstvom umesto sa sitnom domaćom industrijom, tj. da se izvozom žita postigne njegova povoljnija cena ne samo za seb'aka već da se deo koristi od toga (»posrednička dobit") iskoristi za razvoj državne industrije. Dalji zaključak Trockog jeste da gubici u industriji pokazuju da makaze cena nisu išle u korist razvoja industrije, iz čega proističe da je sama industrija neracionalno organizovana. 89
i i i
i- 3 = lg
m
lu lim :- :- z
-3 5 o -
i
U tom pogledu nužna je koncentracija industrije, a ovaj pak proces nailazi na teškoće materijalne, političke i moralne prirode. Poseban problem u tome Trocki je video u nezaposlenosti kao nužnoj propratnoj pojavi procesa koncentracije industrije: „Mi se sukobljavamo s nužnošću otpuštanja radnika i radnica. To je tvrd, veoma tvrd orah koji naša partija mora u toku naredne godine da razbija. Izbeći se to ipak ne može jer bi bila najveća malodušnost ćele radničke klase i njene partije kad bi oni maskirali nezaposlenost, tj. zadržavali u Fabrikama suvišan broj radnika i radnica koji jedva da imaju posao, koji su poluzaposleni, na trećinu svega zaposleni — samo zbog toga da ne bi bili upućeni na otvorenu nezaposle nost. Ne može biti nikakve sumnje u to da maskirana ne zaposlenost predstavlja najgori, najmanje uspešan i najskup lji vid socijalnog obezbeđenja. A pre svega, taj lažni oblik socijalnog obezbeđenja kvari naš privredni aparat, koji u takvim uslovima ne može da ima ispravnu računicu, da svodi rezultate, da kalkuliše i predviđa, koji se vaspitava u duhu besmislenog rasipništva i neodgovornosti. . . Nepos redno i otvoreno pomagati nezaposlene je bolje, pravilnije i zdravije nego to činiti zamaskiranim putem".40 Gubici u sovjetskoj industriji, u vreme kada je ona počela da oživljava, pripisivani su jednim delom i preterano visokim neproizvodnim troškovima, koji su bili uzrokovani nizom nedos tataka i nepravilnosti u unutrašnjoj organizaciji preduzeća i u upravljanju njima. Nad preduzećem se uzdizala, po oceni Trockog, ..vavilonska kula birokratskog privrednog aparata", a od indus trijskih preduzeća tražilo se da snose razne troškove koji s pro izvodnjom nemaju nikakve veze, da preuzimaju na sebe razne patronate, da izdržavaju kulturne ustanove, štampu, pojedine garnizone — što je sve onemogućavalo bilo kakvu ekonomsku4 44 lbid. str. 325.
91
računicu, a proizvodi su, dok prođu put od proizvođača do potro šača, bili skuplji po 5—6 puta nego kad su izašli iz fabrike. Ogrom na sredstva u preduzećima trošena su na svakojako reklamiranje proizvoda, iako je u postojećim uslovima oskudice robe na tržištu reklama bila suvišna i neracionalna. Z a industriju su. umesto svega toga, bili mnogo aktuelniji pravilnija naučna organizacija rada u preduzećima, racionalnije korišćenje radne snage, .ukidan je svake nepotrebne nadgradnje; nemilosrdno sma njenje kancelarijskog osoblja; likvidacija suvišnih predstavništava, agentura i uopšte svih neradnika*46 (Troclđ) i zavođenje režima odgovornosti i evidencije i knjigovodstva. Odsustvo svake evidencije i svake računice značilo je u ta dašnjim sovjetskim uslovima direktnu provokaciju na krađu, koja je bila veoma raširena. Iz izveštaja Radničko-seljačke inspekcije proizlazilo je da su bilansi preduzeća i udruženja bili proizvoljni, sastavljani .o d o k a *, često se u njima iskazivala milionska dobit onda kad su posredi, u stvari, bili gubici, u cenu koštanja unosile su se fiktivne stavke, svakakvim .crnim i belim magijama kalku lacije* prikrivane su krađe i pljačke državne imovine.47 Neka 7apfl7-aipa o položaju preduzeća, o odnosima između preduzeća i njihovih udruženja, o zemljišnoj renti, kamatama na osnovna sredstva, amortizaciji itd., koja je Trocki iznosio 1923. godine, postaće ponovo, na višem stupnju prirvednog razvoja Sovjetskog Saveza (i drugih zemalja) veoma aktuelna. N a primer, to da je preduzeće, fabrika i još uže — pogon u fabrici, osnova čitave privredne aktivnosti, te da od njihovog položaja i načina finansiranja zavisi ceo sistem i čitava privreda, da se u odnosu država-udruženje-preduzeće mora naći mera i dinamična ravnote-
4447
I b i d ., str. 326. .Ranije, a vrane ratnog komunizma u nas se n slučaju pljačke govo rilo: 'rekvirirao’ : zatim je počela epoha: — ’izšpeknlisao*. Borim se da se pri bližava epoha kada će početi da govore: — 'iskaflculisao'" (Trocki). D v e n a d c a t y i s ’ e z d RK P f b ) . stenografičesldj otčet. Moskva 1968. str. 330—551.
92
ža, zavisno od uslova i karaktera proizvodnje i tržišta, pri čemu „finansiranje preduzeća jeste upravljanje, jeste tri četvrtine ili bar polovina upravljanja industrijom",43 a „preduslov dinamične ravnoteže jeste samostalna kalkulacija i samostalni bilans svakog zavoda i svake fabrike".40 Svako preduzeće mora da bude ne fiksiranom, već elastičnom oprugom spojeno s udruženjem, trestom, a svaki zavod treba da ima mogućnosti provere da li su pojedine operacije tresta za njega povoljne ili nepovoljne, treba da je u stanju da udruženju, ili višoj instanci uopšte, dokaže da je privredna politika koju samostalno vodi, ispravna. S druge stra ne, od konkretnih uslova i efikasnosti rada preduzeća, na osnovu njegovih bilansa, treba da se određuje stepen centralizacije i de centralizacije u pojedinim granama i sektorima industrije, bez šablona. Već su počeci razvoja sovjetske državne industrije bili opte rećeni pojavama od kojih će se neke, na drugom nivou razvije nosti i u drugim uslovima, trajno reprodukovati kao negativno obeležje i posledica sistema. U Moskvi je, na primer, 1923. go dine, u izdanju Centralnog komiteta Sveruskog saveza rudara objavljena brošura ,,Voprosy organizacii gosudarstvennoj promyšlenosti na častnom primere Podmoskovnogo basseina" (Pita nja organizacije državne industrije na primeru Podmoskovskog bazena), u kojoj su autori zapazili faktički r-askorak između teo rijskih prednosti i mogućnosti sovjetskog društva i stvarnog, ne povoljnog stanja u industriji, videći najhitniji uzrok tome u sledećem: „Uprave naših trestova a zatim i direktori naših predu zeća ne ponašaju se kao pravi domaćini koji vode računa i unose dušu u svoj posao, cene svaki minut vremena, čuvaju489 48 Dvcuadcatyj s'ezd RKP (b), stenografičeskij otčet, Moskva 1968, str. 3 3 3. 49 Ibid., str. 3 33.
93
svaku kopejku, provode dane i noći u brizi o potrebama fabrika, zavoda, ru dn ik a. . . nema domaćina u preduzeću, nema domaćina u trestu." O tome, prema autorima ove brošure, svedoči i to što „dr žavna industrija, čak i u preduzećima koja im aju izuzetno dobre uslove rada i veća sredstva nego pre rata, koja su bolje tehnički snabdevena i u kojima je produktivnost rada radnika normalna — proizvodi sa gubicima, dok su kapitalisti u tim preduzećima imali profite; toliko su veliki rashodi na izdržavanje administra tivnih direkcija (G lavk — D. A.), na izdržavanje ogromnog broja kancelarijskog osoblja, na izdržavanje kategorija pomoćnih rad nika i na plaćanje trgovini za realizaciju proizvodnje. Nismo dosada postavljali pitanje dobiti. Međutim, sada ili kroz izvesno vreme, moraćemo da ga postavimo jer proletarijat nema drugih načina za prelazak u socijalizam osim akumulacije dobiti". A u tom pogledu, nije dovoljno samo da radnici proizvodno i efikasno ulažu svoju radnu snagu već i da drugi savesnije troše sredstva, da čuvaju svaku sovjetsku kopejku — zaključak je autora pomenute brošure. Sa svoje strane Trocki je na Kongresu fazu koja predstoji sovjetskoj privredi uporedio s prvobitnom akumulacijom u kapi talizmu, sm atrajući da visok stepen koncentracije volje treba usmeriti ^a_obogaćenje_zemlje, na „prvobitnu socijalističku aku m ulaciju
".’0
Drugo važno pitanje teorijskog značaja koje je razmatrano na XII kongreiiT a nije izgubilo aktuelnosr ril 4—b decenija kasnije, jeste odnos plana i tržišta. U vreme slobodnih razmišljanja c načinu kako da se priđe socijalizmu, organizaciji radničke dr žave i privrede, kad još nisu bile ispoljene pretenzije na isključivost *V . s* Izraz .prvobitna socijalistička akumulacija* pripada ne Trockom već V. S. Smimovu. funkcioneru Gosplana. delegatu narednog. XIII kongresa RKP (b) u maju 1924. 94
bilo kojeg pristupa i mišljenja, preovlađivale su i kod Lenjina i kod Trockog, Kržižanovskog (Kržižanovskij) i niza drugih, ocene da je planiranje — rukovodstvo, regulisanje, predviđanje i koordi nacija u uslovima tržišta, koordinacija putem predviđanja, pra ćenja, ispravljanja onoga što je loše predviđeno, a ne kruto administriranje. Podvlačilo se stalno da plan mora imati tehničku pretpostavku u razvijenom, snabdevenom prirednom organizmu, a u ruskim uslovima to je značilo dugu, upornu borbu za plansku privredu, korišćenjem tržišnih zakona i oslanjanjem na te zakone. „Nismo mi izmislili planiranje, to je u principu isto ono što Morgan i njegov štab primenjuju (samo bolje od nas) u odnosu na morganovski trust: predviđanje, usaglašavanje, usmeravanje, rukovođenje. Razlika je ta, i ne mala razlika, što mi moramo planske metode da primenimo na naš sveruski trust trustova, na našu privredu u celini".51 U rezoluciji koju je Kongres usvojio u pogledu zadataka i metoda planiranja naglašeno je sledeće: „Ukupno prethodno iskustvo pokazalo je da plan soci jalističke privrede ne može biti ustanovljen a priori, teorij skim ili birokratskim putem. Uspešan socijalistički privredni plan, koji obuhvata sve grane industrije i njihovu međusobnu povezanost, kao i uzajamnu povezanost industrije u celini s poljoprivredom, mogućan je samo kao rezultat dugotrajno pripremanog iskustva u privredi, na osnovu nacionalizacije i stalnih napora da se praktično koordinira rad raznih priv rednih grana i na osnovu pravilne ocene rezultata. U nared nom periodu zadatak je, prema tome, opštedirektivnt i u znatnoj meri pripremne prirode. On se ne može rešiti nikak vom formulom, već pretpostavlja neprekidno i pažljivo prilagođavanje rukovodećeg privrednog aparata, njegovih os 51 Dveuadcatyj s'e:d RKP (b), stenografičeskij otčet. Moskva 19es.
str. 940.
95
novnih zadataka, metoda i prakse — tržišnim pojavama i odnosima. Samo u svom konačnom razvoju planski metodi mogu i treba da sebi potčine tržište i da ga samim tim ukinu."32 U ovom pogledu u rezoluciji je ukazano na dve opasnosti povezane s primenom državnih planskih metoda u privredi: ,,a) pri pokušaju da se planskim mešanjem pretekne privredni razvoj, da se regulatorska uloga tržišta zameni administrativnim merama za koje živo privredno iskustvo još nije stvorilo potrebnu pod logu, apsolutno su neizbežne delimične ili opšte privredne krize, kakve su zapažene u vreme ratnog komunizma; b) pri izostajanju centralizovanog regulisanja kada su za to očigledno sazrele po trebe, doći će do razrešavanja privrednih problema metodima tržišta, neekonomično i u onim slučajevima kada bi blagovreme nom administrativno-privrednom intervencijom mogli da se ost vare isti rezultati u kraćem roku s manjim utroškom snaga i sred stava . . . Primena planskih metoda administrativnim putem mora da se vrši s izvanrednom opreznošću, putem brižljivog ispitivanja tla ."33 Istovremeno s ovim postavkama, u rezoluciji o kojoj je reč, sadržane su i druge — postavke lišene elastičnosti, postavke koje po duhu i krajnjim konsekvencama u praktičnoj primeni mogu da znače minimiziranje uslova za postepenost. elastičnost i, oso bito, za samostalnost i manevrisanje svih privrednih subjekata osim države, ma koliko da se naglašavala potreba da se to izbegne. Jedna od takvih postavki je, na primer, sledeća: „D ržava je posednik osnovnih sredstava za proizvodnju i transport. Pojedini privredni resori i unutar njih pojedini organi, ustanove i udruženja upravljaju poverenim im delovima državne privrede u onim granicama samostalnosti koje « lbid., str . 6 7 7 . M lbid., str . 6 7 7 —6 7 8 .
96
su nametnute potrebama privređivanja u sadašnjim tržišnim uslovima i koje se određuju odozgo, tj. od strane državnih organa koji su iznad njih."w NACIONALNO PITANJE
Kao prva rasprava o krupnim pitanjima partijske, državne i privredne izgradnje sovjetskog društva bez prisustva Lenjina, XII kongres RKP(b) je na jednom primeru pružio mogućnost da se nazru sve implikacije Lenjinovog odsustva. Reč je o raspravi o nacionalnom pitanju, kao krupnom pitanju programskog karakte ra koje je sovjetska država na samom početku svog nastajanja morala da rešava. Dovoljno su poznate postavke koje je o nacionalnom pita nju izneo Staljin u referatu na Kongresu. Uostalom, referati, reči, govori i teorija uopšte, ne moraju, kao što se u kasnijoj evoluciji ?SSR-a sasvim očigledno moglo da prati, da imaju neposrednu vezu s onim što se stvarno radi, a ta odvojenost reči i dela, pro grama i prakse, takođe predstavlja jedno obeležje sistema čije se početne niti u ovom radu istražuju. Ipak, i što se same sadržine Staljinovog izlaganja 1923. godine tiče, vieoma je indikativno to što je on nacionalne probleme neosnovano doveo u prvom redu u vezu s novom ekonomskom politikom: „Nacionalno pitanje ima za nas, sa stanovišta unutraš nje situacije, značaj ne toliko zbog toga što bivša državna nacija brojčano predstavlja oko 75 miliona, a sve ostale na cije — 65 miliona (što nije ipak malo), i ne toliko zbog toga što ranije ugnjetene nacionalnosti zauzimaju rejone i punkto ve koji su najnužniji za privredni razvoj i najvažniji s gle dišta vojne strategije; ne samo zbog toga, već pre svega zato što smo ove dve godine mi uveli tzv. NEP,a u vezi s tim4 44 Jbld.. str. 679.
97
ruski nacionalizam počeo je da raste i da ja č a . . . Na taj način, u vezi s NEP-om, u našem unutrašnjem životu rađa se nova sila — velikoruski šovinizam koji se gnezdi u našim ustanovama i zavlači u sve uglove naše federacije . . . " 53 Važnija je, međutim, okolnost što je Politbiro (bez Lenjina) odlučio da se na Kongresu ne objavljuju pisma koja je Lenjin diktirao iz bolesničke postelje, a odnose se na nacionalnu politiku i programska načela te politike. Lenjin se, kao što je poznato, o tim načelima izjasnio bio već ranije, na V ili i X kongresu Partije ali su u pismima 30. i 31. decembra 1922. godine50 u pitanju bili primena tih načela u praksi stvaranja Sovjetskog Saveza i Lenjinovo reagovanje na greške koje su tom prilikom činjene u Gruziji i uopšte. Lenjin je j oš u pismu koje je uputio članovima Politbiroa 27. septem b ral922. godine kritikovao i odbacio predlog Staljina o „autonom izaciji", tj. o ujedinjenjujoyjetskih republika'njih ovim uključenjem, u RSFSR na principima auto nomije. Umesto autonomizacije Lenjin je kao principijelno rešenje predložio dobrovoljno ujedinjenje svih sovjetskih republika, uključujući i RSFSR, u novu državnu formaciju — Savez Sovjet skih Republika, na osnovi pune ravnopravnosti svake od republi ka.57 No, upoznavši se s nekim događajima u Gruziji na osnovi izveštaja Kom isije CK koja je vodila istragu povodom situacije u Gruziji,5S Lenjin u pomenutim pismima krajem 1922. izraža vao svoje žaljenje i osećanje krivice pred radnicima Rusije „što nije dovoljno energično i dovoljno oštro intervenisao u ozlogla šenom pitanju o autonom izaciji", pošto se pokazalo da je „čitava * M Ibid., str. 481. * Videti .O pitanju nacionalnosti ili o 'autonomizaciji’' , V. I. Lenin. SočineMija. tom 36, izdanie četvertoe, str. 553—559. *7 30. decembra 1922. godine Prvi kongres Sovjeta SSSR-a doneo je odluku o formiranju Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika. 58 Kompleks pitanja nazvan „giuzinski incident' uključivao je između ostalog i primenu fizičkog nasilja u „velikoruskoj kampanji" Ordzkonikidzea u Gruziji protiv tzv. .socijal-nacionalista". 98
ta izmišljotina autonomizacije u korenu bila neispravna i neblago vremena".50 „Mislim", — pisao je Lenjin povodom usvojenih rešenja u vezi sa formiranjem SSSR-a — „da su tu odigrali kobnu ulogu žurba i administratorski zanos Staljina, kao i njegova ozloj'eđenost protiv ozloglašenog ’socijal-nacionalizma’. Ozlojeđenost uopšte igra u politici obično najgoru ulogu."00 Ističući da se o nacionalnom pitanju nejnoze govoriti aps traktno, već da treba razlikovati nacionalizam nacije-ugnjetača i nacionalizam ugnjetene nacije, nacionalizam velike nacije i male nacije, Lenjin je u konkretnim sovjetskim uslovima zastupao gle dište da nacija koja je ugnjetavala, velika nacija, ima internacio nalnu obavezu da „nadoknadi" ugnjetenim nacijama onu nejed nakost do koje faktički dolazi u životu, te da popustljivošću i oprezno gradi poverenje ranije ugnjetavanih nacionalnosti. ,,U datom slučaju bolje je presoliti u popustljivosti i blagosti prema nacionalnim manjinama, nego ne dosoliti".01 Povodom formiranja Saveza Sovjetskih Republika Lenjin je između ostalog upozoravao na to da treba uvesti najstrožija pra vila u pogledu upotrebe nacionalnog jezika u neruskim republi kama koje ulaze u sastav SSSR-a i proveravati primenu tih pravila; predviđajući da pripadnici ruske nacije pod izgovorom „jedinstva železničkog saobraćaja" i „jedinstva fiskalne politike" i si., mogu učiniti masu zloupotreba, Lenjin je insistirao na detaljnom zakon skom obezbeđenju od zloupotreba, putem kodeksa, u čijoj bi iz radi učestvovali nacionalni kadrovi određene republike. Posebno je značajan Lenjinov stav prema nadležnostima fe deracije: „ne treba se ni na koji način unapred zaricati da se neće nakon čitavog tog rada,02 na sledećem kongresu. Sovjeti vratiti59601 59 V. I. Lenin, Sočihenija, tom 36. izdanie fetvertoe, str. 553. 60 Ibid., str. 554. 61 Ibid., str. 557. ®* Misli se na brižljivu razradu zakona i propisa, uz učešće kadrova neruskih republika, o funkcionisanju i nadležnostima novoformirane države. Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika. 99
nazad, tj. zadržati Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika samo u pogledu vojske i diplomatije, a u svim drugim odnosima uspo staviti punu samostalnost pojedinih nacionalnih komesarijata".® U isto vreme s principijelnim stavovima o tome kako treba sovjetska država da tretira nacionalno pitanje, Lenjin je pred lagao da se Ordžonikidze primemo kazni za velikorusko ponaša nje u Gruziji, a političku odgovornost za velikorusku, nacionalis tičku kampanju pripisivao je Staljinu i Djeržinskom. Staljin je, kao što se može zapaziti na osnovu materijala sa XII kongresa, nešto modifikovao principe i ideje Lenjina, a u svakom slučaju doireta je odluka da se Lenjinova pisma na Kon gresu ne objavljuju, odnosno sadržina pisma je bila saopštena delegacijama pojedinačno, u meri u kojoj se našlo „za potrebno". Delegatima koji se nisu slagali s izlaganjem Staljina i koji su po kušavali da se u svojim stavovima pozivaju na Lenjina, nije bilo dozvoljeno da pomenuta pisma citiraju na Kongresu. N a traženje objašnjenja odluke da se pisma ne objavljuju, javno je rečeno da je „Lenjin postao žrtva jednostrane, pogrešne informacije"® te da je njegovo pismo članovima Politbiroa posledica takve in formacije, budući da je Lenjin sam bolestan i nije u stanju da prati tok događaja. S druge strane, Staljin je na početku svog referata naglasio da se na XII kongresu nacionalno pitanje postavlja na nov način u odnosu na X kongres, jer je i u unutrašnjoj situaciju u vezi sa NLP-om došlo do izmena. N a Kongresu je takođe rukovodeće telo ispoljilo težnju da se malo ulepšaju ocene stvarnih problema koji su u zemlji u to vreme postojali u oblasti nacionalnih odnosa, što je pored ostalih kritikovao i Buharin, iznoseći činjenice o nesređenim prilikama M V. I. Lenin. Soćineitija. tom 36. izdanie ćetvertoe, str. 558. M Dvenadcatyj s'ezd RKP (b). stenografičeskij otčet. Moskva 1968, str. 590. 100
u Ukrajini, Zakavkazju, Turkestanu, Sibiru itd. Veliki spor je vođen s delegatima iz Gruzije. Suprotstavljajući se Staljinu, komu nista Gruzije, član partije od 1903, Mdivani je, odbacujući na pade koji su mu upućeni; izm'eđu ostalogjzneo da mu je lično Staljin, Jkao- predsedniku Revolucionarnog komiteta, davao ins trukcije da bude oprezan, odnosno nepoverljiv prema manjinama, a sada^ga-op.tužuje, opet on lično, za velikogruzinski odnos prema njima. Mdivani je izveo zaključak da se u državi mnoge stvari i ne rešavaju baš zbog toga što se traži da se bespogovorno slušaju naređenja pojedinaca, u ovom slučaju Staljina, kao unapred i je dino ispravna. Delegat iz CK Ukrajine (i predsednik Gosplana ove repub like), Grinjko (Grin’ko), ukazao je na „najdublju centralizatorsku inerciju" ne samo u sovjetskom aparatu već i u Partiji, kao na osnovnu prepreku za uspostavljanje pravilnih odnosa među republikama na državnom planu i u oblasti razvoja nacionalnih kultura. ODNOSI U RKP (b)
Jedna okolnost o odnosima u RKP(b), u vremenu o kome je reč, privlači posebnu pažnju kao simptom kasnije široko primenjivane prakse. Reč je o neobaveštavanju članstva, o legalizovanju prava da se članstvu, i užem i širem, dopušta da zna ono što po nahođenju užeg rukovodstva može i treba đa se dopusti. Videlo se već na primeru Lenjinovih beleški o nacionalnoj politici da se primenio metod čitanja pisma (čak i ne pisma, već samo delova njihovih, i sadržine prilagođene trenutnoj potrebi) u zatvorenim krugovima, po delegacijama. Ovaj metod „delimičnog" i „čita lačkog" obaveštavanja legalizovaće se godinu dana kasnije od lukom Majskog plenuma CK na prim'eru izvršavanja volje Lenjina u vezi s njegovim pismima označenim kao „zavet Lenjina", u kojima je Lenjin izneo zapaženja o karakteru Staljina, Trockog 101
i drugih, a, isto tako, i sugestije o razvoju političkog sistema SSSR-a. Lenjin je izrazio želju da se s njegovim mišljenjima i ocenama upozna naredni kongres RKP(b) nakon njegove smrti. Metod koji je po odluci M ajskog plenuma CK 1924. godine primenjen na XIII kongresu RKP(b), sastojao se u tome što su čla novi posebne komisije „oglašavali" po delegacijama sadržine pis ma, uz određeni postupak oko prijema i vraćanja papira i sa stro gom zabranom reprodukovanja njihove sadržine. Drugi primer zavođenja diskrecionog prava pojedinaca i užih rukovodećih gru pa u odlučivanju o tome šta partijsko članstvo treba a šta ne treba da zna o odnosima i radu u rukovodstvu, odnosi se na ličnost Trockog, a takođe potiče iz vremena kada je Lenjin bio inaktiviran bolešću. Već citirani Vladimir Kosior, kritikujući grupašku politiku rukovodeće grupe u CK na XII kongresu, izrazio je, u vezi s nedovoljnom angažovanošću niza partijskih rukovodi laca, između ostalih i Trockog, sumnju da se partijski radnici nam'emo drže po strani zbog toga što ne odgovaraju interesima određene rukovodeće grupe. Staljin je napao Kosiora za iznošenje neistina („bilo bi Kosioru bolje da ćuti i da ne istupa na ovom Kongresu"), a što se tiče angažovanosti Trockog izjavio je sledeće: „Z ar se može ozbiljno govoriti o tome da je drug Trocki bez posla? Zar je rukovoditi takvom mašinom kao što je naša armija i flota malo? Zar je to nezaposlenost? — Pret postavimo da je za tako velikog radnika kao što je drug Trocki to i malo, no moram da ukažem na neke činjenice koje govore o tome da sam Trocki očigledno nema nameru i _ne oseća sklonosti za drugi, složeniji posao. U septembru pro šle godine (1922 — D. A.) drug Lenjin je podneo Politbirou predlog da se Trocki imenuje-za njegovog zamenika, za žamenika predsednika Sovnarkoma. Taj predlog je bio izglasan. Drug Trocki je kategorički odbio, bez motiva. U januaru ove godine ja sam ponovio predlog Lenjina dodavši da Trocki 102
može da bira mesto zamenika i tako reći tutorstvo nad VSNH ili mesto zamenika i tutorstvo nad Gosplanom kojim se on veoma zanosio. Opet smo dobili kategorički negativan odgo vor, s motivacijom da bi naimenovanje za zamenika značilo za Trockog njegovo likvidiranje kao sovjetskog funkcionera . . . " °5 Ova izjava Staljina nije bila objavljena ni u biltenu Kon gresa ni u stenografskim beleškama izdatim 1923, niti u sabranim delima Staljina. Staljin je, naime, istog dana kada je ovo izjavio na Kongresu, tj. 19. aprila 1923, poslao Predsedništvu Kongresa belešku sa zahtevom da se to što je govorio u odgovor Kosioru ne unosi u zapisnik, ukoliko sami zainteresovani ne insistiraju na tome. Predsedništvo je to prihvatilo i odlučilo da se odgovara jući deo stenograma stavi u poverljivu arhivu CK RKP(b). Sama ova činjenica baca senku na sve okolnosti političke evolucije Trockog, pored toga što i sam metod doziranja infor macija, po nahođenju jedne grupe ili pojedinca, otvara u principu put svakojakim zloupotrebama, put radikalnog odvajanja ruko vodstva od članstva i otvara mogućnosti gajenja zabluda svake vrste u Partiji i narodu uopšte. Stanje koje je nastalo u rukovodstvu RKP (b) kada je L'enjin prestao da bude lično prisutan, nije bez ikakvog uticaja na dalji tok izgradnje političkog sistema SSSR-a. Nema sumnje da su razlike u idejnom sagledavanju i političkoj oceni problema izgradnje, u uslovima kada nikakva unapred data formula za iz gradnju nije postojala i kada je tek trebalo da se ona zajednički pronađe na najbolji način baš konfrontacijom raznih ideja i pri laza, nužne i neminovne. Međutim, isto tako nema sumnje da razlike takve prirod'e nisu bile odlučujuće za onaj politički tok koji je u SSSR-u usledio eliminacijom protivnika i svake opozicije uopšte. Mnogo je verovatnije da su uzrok brzoj eliminaciji, pro-•* •*
lbid.,
1 98- 1 9 9 .
103
glašavanjem dojučerašnjih Lenjinovih saradnika i odanih boljše vika neprijateljima socijalizma i otkrivanjem raznih skretanja (de snih, levih, sitnoburžoaskih it d .) — obračuni u borbi ne za najispravniji put izgradnje socijalizira v<>č ličnu vlast i prestiž. J , Phjfn j f tff, ftho ftff j f prtmatn. iz bolesničke postelje predviđao, a njegova predviđanja su zloupotrebljena kao znak za obračun i kao ukazivanje na ličnosti koje-treba eliminisati. Đa bi zloupo treba bila moguća, Lenjinova pisma su morala ostati tajna.66 Po čemu su pisma koja je Lenjin iz postelje upućivao XII kongresu Partije decembra 1922. godine, bila opasna za položaj pojedinaca? — Pre svega Lenjin je predlagao bitnu reformu Cen tralnog komiteta, sm atrajući je reformom samog političkog siste ma zemlje, na taj način što bi se znatno povećao broj članova CK „na nekoliko desetina ili čak na stotinu". Razlozi koje je naveo su po suštini sledeći: 1) šire, kolektivno političko rukovodstvo ima više prava da se obraća radničkoj klasi i poseduje veći autoritet; 2) brojnije kolektivno političko rukovodstvo predstavlja branu koja može da spreči da konflikti malobrojne grupe CK steknu preterano veliki uticaj i značaj za sudbinu Partije; 3) što je veći broj članova Centralnog komiteta veće su mogućnosti za uzdiza nje i obučavanje partijskog rukovodećeg kadra, s jedne strane, i za vaspitavanje i izgrađivanje aparata u sovjetskom i socijalistič kom duhu, s druge strane. Radničko-seljačka inspekcija, po miš ljenju Lenjina, nije u tom pogledu odigrala ulogu koja joj je bila namenjena i „možda je bila upotrebljena samo kao oruđe i pomoćno sredstvo članova C K " 6‘• •• Pisma su publikovana. i to na predlog Staljina, decembra 1927. go dine u Biltenu XV kongresa Partije, tj. onda kada su glavni rivali Staljina (Trocki, Zinovjev) već bili isključeni (14. novembar 1927) i kada je pored njih isključeno na samom Kongresu još 98 članova iz redova rukovodećeg kadra RKP (b). *' Trwadcatyj s'e:d RKP (b), stenografičeskij otčet, Moskva 1963, str. 687—689. (Pisma KongTesu. Lenjin, 23. XII, 24. XII i 25. XII 1922. i 4. 1 1923).
104
Proširenje sastava Centralnog komiteta RKP (b), po Lenjinovom predlogu, trebalo je da se izvrši izborom članova iz re dova onih koji su bliži običnim radnicima i seljacima i koji ne spadaju „u kategoriju direktnih ili indirektnih eksploatatora", koji su ispod onog sloja koji je za 5 godina sovjetske izgradnje izrastao i stekao već „izvesne tradicije i predubeđenja s kojima je baš i poželjno boriti se". Novi članovi iz redova običnih radnika i seljaka mogu svojim prisustvom na sednicama CK i Politbiroa i uvidom u sva dokumenta CK da izrastu u odane pristalice sov jetskog uređenja i doprinesu stabilnosti i čvrstini samog Cen tralnog komiteta, kvalifikovano učestvujući u izgradnji sovjetskog aparata. Pod stabilnošću Centralnog komiteta kao političkog ru kovodstva, Lenjin je podrazumevao primenu m’era protiv rascepa, „ukoliko se takve mere uopšte mogu preduzimati". Upravo t: vezi sa stabilnošću kao garantijom protiv rascepa Lenjin je izneo svo ja mišljenja o ličnim osobinama pojedinih rukovodilaca — Staljina, Trockog, Buharina, Zinovjeva i drugih. Staljin i Trocki su predstavljali, po mišljenju Lenjina, osnov ni problem za stabilnost rukovodstva, jer su odnosi između Sta ljina i Trockog „predstavljali veću polovinu opasnosti onog ras cepa koji bi mogao da se izbegne između ostalog, i povećanjem bro!a članova CK na 50, na 100 ljudi".®8 Karakteristika, danas već široko poznata, koju je tada Lenjin dao za Staljina je sledeća: „Drug Staljin, učinivši sebe generalnim sekretarom, koncentrisao je u svojim rukama nedoglednu vlast i ja nisam uveren hoće li on uspeti uvek da se dovoljno oprezno koristi tom v lašću.. . Staljin je suviše grub, a taj nedostatak, sasvim podnošljiv u sredini i u komuniciranju među nama, komunistima, postaje nedopustiv na dužnosti generalnog sekretara. Zato ja predlažem drugovima da razmisle o premeštanju Staljina s tog mesta i da na to mesto ime nuju drugog čoveka koji se od Staljina razlikuje samo jednom 88 lbid., str. 688.
105
prednošću — da je tolerantniji, lojalniji, uljudniji i pažljiviji pre ma drugovima, da je manje kapriciozan itd. O va okolnost se mo že pokazati kao sitnica. A li ja mislim da sa stanovišta sprečava nja rascepa i sa stanovišta onoga što sam gore napisao o odnosu između Staljina i Trockog, to nije sitnica ili je to takva sitnica koja može da dobije odlučujući zn ačaj".69 Istovremeno, Lenjin je ocenjivao da se Trocki odlikuje izu zetnim sposobnostima i da je „lično on možda najsposobniji čovek u sadašnjem CK, ali i preterano samouveren i čovek koji se preterano oduševljava čisto administrativnim aspektom stvari".7" S nestankom Lenjina svojstva Staljinove ličnosti ispoljavaju se u punoj svetlosti u ekstremizmu prema svima koji su mu lično smetali, a prema inteligenciji i „nepmanima" u prvom redu. Prvo su usledili napori da se eliminiše Trocki. Glavnu reč je vodila troj ka Stalj in—Zinovjev—Kamenjev. __ Trocki je, interpretirajući Lenjinovo zaveštanje u pogledu reforme političkog rukovodstva, pokušao da se bori za više demo k r a t ^ u Partiji, za priliv novih snaga u rukovodstvo i za pru žanje novoj generaciji mogućnosti da se uključi u diskusiju o os novnim problemima te da utiče na njihovo rešavanje; međutim, pri tome je, ujesen 1923. godine, uspeo samo da bude svrstan u redove opozicije kao njen idejni vođa. U partijskoj diskusiji koja je te jeseni vođena, Trocki i niz drugih okvalifikovani su kao „sitnoburžoaska struja" od koje Partija mora da se zaštiti radi kalnim čišćenjem svojih redova. „Sitnoburžoaskom devijacijom " bavilo se posebno na XIII partijskoj konferenciji održanoj januara 1924. godine,71 a odluke •• Ibid. Str. 688—689. 74 Ibid., str. 688. 71 Partijska konferencija je usvojila .Rezoluciju o rezultatima disku sije ’o sitnoburžoaskom skretanju' u Partiji", u kojoj je Trocki kvalifikovan kao vođa opozicionog bloka i frakcije. 106
ove konferencije potvrđene su na narednom, XIII kongresu RKP (b), maja iste godine. Podnoseći politički izveštaj CK na ovom kongresu, Zinovjcv je pozvao opoziciju, tj. sve koje je rukovodeća partijska troj ka tako okvalifikovala, da istupe na partijskoj tribini i izjave: »Ja sam pogrešio. Partija je bila u pravu". Ovom formulom Zinovjeva obeležen je početak jednog stanja koje će evolucijom dovesti do bitnih karakteristika unutarpartijskog života i odnosa u SSSR-u i međunarodnom radničkom pokretu. Ne ulazeći ovde u sve uslove i implikacije unutarpartijske borbe i politike RKP (b), a RKP (b) je bila osnovna politička sna ga novog sovjetskog društva i od njenih stavova i principa koje je usvajala zavisila su sva svojstva tog društva — i na državnom, ekonomskom i nacionalnom planu — treba reći da u ishodnim stavovima Trockog analitičar danas teško može da identifikuje ono što se kasnije u međunarodnom radničkom pokretu široko kvalifikovalo kao „trockizam", tj. idejna struja neprijateljska so cijalizmu i radničkom pokretu. Razume se, ovde se uzimaju u ob zir samo stavovi kojie je Trocki zauzimao javno, i zastupao unutar Partije, dok je bio u njenim redovima, i zbog kojih je „gurnut u opoziciju". Rezerva se, dakle, izražava samo u pogledu okolnosti pod kojima je Trockom oduzeta mogućnost da unutar Partije iz nosi svoje stavove i za njih se bori. Nije, prema tome, namera autora da ocenjuje političku evoluciju Trockog izvan RKP (b) i njegovu aktivnost u organizovanju demonstracija na ulici protiv Partije. U tom pogledu bi i danas bilo teško staviti se na stranu metoda i sredstava javne i organizovane borbe opozicij'e protiv Partije, tj. u datom slučaju protiv države. Takva borba, u kon kretnim sovjetskim uslovima 1927, znači borba na tlu revolucije, kad ona živi, ne može da se vodi istim sredstvima kao borba za revoluciju (ili protiv nje), te ona ni u kom slučaju, u tim uslovima nije mogla da znači konstruktivnu i progresivnu akciju u ime 107
sovjetske radničke klase. Ugušivanje i onemogućavanje akcija javno usmerenih ka mobilizaciji radnika, ili bilo kog društve nog sloja, protiv organizovane sile društva je funkcija te sile dokle god je ona država, pa m akar i radnička, to je nesumnjivo a i iskustvom praktično dokazano. N ije izvesno, međutim, da li radnička partija, kao idejna, rukovodeća, politička organizacija, treba u svojim okvirima da onemogućuje i sprečava borbu miš ljenja i demokratsko, svestrano razmatranje stavova njenih čla nova, u cilju otklanjanja razlika, pre nego što one mogu da do vedu do rascepa koji bi se manifestovao u javnom i organizovanom suprotstavljanju platformi partije izvan nje same, na uli cama i „barikadam a". Prenebregavanje potrebe da se u političkoj organizaciji — avangardi radničke klase, podstiče i razvija otvorena borba miš ljenja u procesu formiranja generalne linije i platforme za druš tvenu akciju, vodi u praksi sužavanju same te linije i platforme, pa samim tim stavlja u pitanje i snage za akciju i njen uspešan ishod. D a li je Staljin imao osnova da o motivima i namerama „opo zicije" u Partiji zaključuje bez neposredne veze s onim što je javno u Partiji iznošeno, da li je imao osnova za brz obračun i kvalifikaciju svih koji misle različito od njega kao neprijatelja socijalizma u SSSR-u? Lenjin je bio izričito protiv toga da se stavovi, ne samo Trockog, već i Zinovjeva i Kamenjeva, svrsta vaju u „neboljševizam ". No, sumnja koja je ovde izražena, za sniva se, kao što je već rečeno, samo na suštini onoga što je Trocki javno govorio i zastupao u vreme kada je započeta njegova politička likvidacija u RKP (b), a takođe i na činjenici što je taj početak usledio suviše brzo, suviše kratak vremenski razmak postojao je, čini se, za „transform aciju" Trockog od vremena njegove saradnje s Lenjinom i od vremena Lenjinove ocene c nje mu, date uprkos činjenici što je i sam Lenjin vodič s Trockim 108
oštru polemiku oko uloge sindikata 1920—1921. godine i povo dom njegove sklonosti »ka administrativnim metodima". Stavovi Trockog (Zinovjeva, Buharina i drugih takođe) o ulozi sindikata u sovjetskom društvu, u vreme kad ih je Lenjin žučno i najoštrije napadao kao pogrešne, stavovi, koji su se od nosili u suštini na čitavu organizaciju sovjetske države i društva 0 ne samo na ulogu sindikata, bili su tada, 1918—1921. godine, kada sovjetska vlast nije još stala na svoje noge kako treba, sva kako opasniji, mogli su da budu štetniji po sovjetsku vlast u datim, konkretnim uslovima, nego stavovi zbog kojih će Trocki biti eliminisan i likvidiran. Pa ipak. Lenjin, kao što pokazuje njegova ocena data nakon rasprave 1918—1921, nije smatrao da je istrebljenje — ni političkoga kamoli fizičko, metod i stil nove sovjetske vlasti i Boljševičke partije. Lenjin čak teorijski, nezavisno od ruskih uslova, nije ni po litičku eliminaciju buržoazije, njeno isključenje iz biračkog pra va, ni isključenje drugih partija, više partija, iz političkog života, smatrao kao princip i suštinu diktature proletarijata, ni kao bitan 1 isključiv put za izgradnju i razvoj radničke države. On je ne brojeno puta naglašavao ruske specifičnosti, posebna obeležja ru ske revolucije, posebne njene puteve daljeg razvoja. Na primer, u polemici sa Kauckim, novembra 1918, Lenjin je izričito naglasio sledeće: „ .. . pitanje lišavanja eksploatatora, njihovog biračkog prava jeste čisto rusko pitanje, a ne pitanje diktature prole tarijata uopšte. . . Pitanj'e ograničavanja biračkog prava jeste nacionalno — posebno a ne opšte pitanje dikature. Ograni čavanju biračkog prava treba prilaziti izučavajući posebne uslove ruske revolucije, posebni put njenog razvoja.. . Bila bi greška unapred tvrditi da će buduće proleterske revolucije u Evropi, sve ili većina, neizostavno doneti ograničenje bi račkog prava za buržoaziju. To može biti tako. Posle rata 109
i posle iskustva ruske revolucija to će verovatno i biti tako, ali to je neobavezno za ostvarenje diktature, to ne čini nužno obeležje logičkog pojma diktature, to ne ulazi kao neophodan uslov u istorijski i klasni pojam dik tatu re."'1 Isto ovo, Lenjin će ponoviti na VIII kongresu RKP (b) 1919. godine, podvlačeći da se sovjetski ustav ne ističe kao uzor za druge zemlje, da on nije ideal, već da je uslovljen niskim kultur nim nivoom i nedovoljnom organizovanošću u zemlji. Nizak kul turni nivo, zaostalost, nerazvijenost proizvodnih snaga — uzrok su i drugim praktičnim, specifično ruskim, privremenim odstupa njima od primene onoga što je Lenjin teorijski smatrao da spada u novo, u trajne principe političke izgradnje Sovjetske Repub like. Pitanje upravljanja, demokratije, borbe protiv birokratije, na primer. „Boriti se s birokratizmom do kraja, do pune pobede nad njim, mogućno je samo onda kada čitavo stanovništvo bude učestvovalo u u prav ljan ju .. . D a bi radne mase mogle da učes tvuju u upravljanju, pored zakona« potreban je još kulturni nivo koji se ne može podvesti ni pod kakav zakon. Taj nizak kulturni nivo čini to da su Sovjeti, koji su po svom programu organi uprav ljanja posredstvom radnih masa, u stvari organi upravljanja za radne mase, posredstvom naprednog sloja proletarijata, ali ne po sredstvom radnih m a sa ."*73 U govoru na XIII kongresu Partije Trocki je obrazložio svoje stavove o demokratiji i uopšte o političkom razvoju RKP i neke poglede na institucionalizovanje planske privrede, povezujući svo ja stanovišta sa stanjem i procesima u zemlji, i pozivaiući se na konstatacije iznete u rezoluciji Politbiroa CK i Predsedništva Centralne kontrolne komisije usvojenoj 5. decembra 1923.74 75 V. I. Lenin. Sočinenija, tom 28, izdanie žetvertoe. str. 234—23 5. 73 V. I. Lenin, Sočinenija. tom 29, izdanie četvertoe. str. 161. 74 Rezolucija -O partijskoj izgradnji*, objavljena u .Pravdi' 7. de cembra 1923. 10
U ovoj rezoluciji, koju je potvrdio i Kongres 1924, sadržane su sledeće ocene i konstatacije u vezi sa stanjem u Partiji i privredi: — privreda zemlje je u krizi; proizvodi državne industrije nemaju prođu usled izvanredno visokih troškova proizvodnje i realizacije i usled nedopustivih metoda podizanja cena na račun potrošača. U osnovi privrednih teškoća leže neprođuktivnost i neusaglašenost pojedinih elemenata državne privrede međusobno i s tržištem, neracionalna organizacija industrijskih i trgovinskih preduzeća, neefikasnost njihovog rada, nesposobnost birokratskih organa trgovine i zadruga da prodru na seljačko tržište. Dalje, privredno oživljavanje kojim manje ili više treba da se uskoro prevaziđe sadašnja kriza, poslužiće stvari socijalističke izgrad nje „samo u onoj meri ukoliko mi stvarno naučimo da usklađu jemo elemente državne privrede u njihovom stalnom uzajamnom dejstvu i s tržištem".75 — u Partiji se zapaža birokratizacija aparata što nosi opas nost odvajanja Partije od masa; — proces pridobijanja sve širih slojeva inteligencije za sov jetsku vlast nosi u sebi i opasnost od „ideološkog opkoljavanja komunista"; — radnička demokratija „ne pretpostavlja slobodu frakcija, koje su za Partiju na vlasti krajnje opasne, jer uvek znače pretnju od razdvajanja i rascepa vlade i državnog aparata u celini";7,; — „samo neprestani, živi idejni život može da sačuva Par tiju, onakvu kakva se formirala pre i za vreme revolucije, sa stal nim kritičkim izučavanjem svoje prošlosti, ispravljanjem svojih grešaka i kolektivnim raspravljanjem važnijih pitanja. Samo ovi metodi rada mogu da pruže stvarne garantije da se epizodne ne suglasice ne pretvore u frakcije. . . Da se to izbegne, potrebno je da rukovodeći partijski organi osluškuju glas širokih partijskih 75 Trinadcatyj s'ezd RKP(b), str. 777. ™ lbid., 779.
stenografićeskij
otčet.
Moskva
1963.
111
masa, da ne smatraju svaku kritiku ispoljavanjem irakcionaštva i ne guraju time dobronameme i disciplinovane partijce na put zatvorenosti i frakcion aštva"; — interesi Partije i u pogledu njene uspešne borbe s uticajima NEP-a i u pogledu povećanja njene borbene sposobnosti u svim oblastima rada zahtevaju ozbiljnu promenu partijskog kursa u pravcu stvarnog i sistematskog sprovođenja principa radničke demokratije.” Stanje u partijskim organizacijama, u vreme kada je ruko vodstvo konstatovalo .birokratizaciju koja preti odvajanjem Par tije od m asa", opisao je Buharin, u govoru na sastanku jednog moskovskog rejona, na primeru života partijskih organizacija u Moskvi: sve, počev od sekretara partijske ćelije i svih rezolucija u suštini se nameće organizacijam a odozgo, bez prava diskusije, a usvajanje odluka teče po sistemu postavljanja pitanja „ko je protiv” . „U nas čitav niz nižih slojeva organizacija nailazi na barijere tipa 'nikakvih diskusija’, ’ko je protiv’ itd. i čitav sistem rakvih metoda svodi na nulu unutarpartijski život. Samo se po sebi razume da to povlači ogroman talas nezadovoljstva. Ja sam naveo nekoliko primera iz života najnižih naših ćelija. Isto to se, u nešto izmenjenoj formi, može zapaziti i u sledećim redovima naše partijske hijerarhije.” 7S U ovim uslovima Trocki je zastupao mišljenje da je suština problema unutarpartijskog razvoja i režima u problemu genera cija u partiji i radničkoj klasi; u nužnosti da se mladom pokolenju radničke klase obezbedi mogućnost .stupanje na širok put lenjinizma” putem .aktivnog, sam ostalnog i stvaralačkog učešća u političkom životu Partije i zemlje” , uz puno respektovanje i korišćenje pri tome idejno-političkog i organizacionog iskustva " Ibid.. str. 777—783. (tekst rezolucije).
78 Ibid.. str. 147—148. m
stare generacije boljševika koji su svojom borbom i omogućili da se nova pokol'enja razvijaju u uslovima drugačijim od njenih. ..Mlado pokoljenje ne može da ponovi istoriju i, srećom ne mora da ponavlja istoriju starijeg pokolenja," ali mu treba omogućiti da ide novim putevima i da u skladu s prirodom radničke države unese svoj pozitivan obol u boljševizam, komunizam, lenjinizam. Ovakav stav Trockog protumačen je kao „preuveličavanje unutarpartijske demokratije", radi otvaranja kanala za prodira nje sitnoburžoaskog uticaja u Partiju. Pobijajući to, Trocki je na Kongresu tvrdio da birokratizacija partijskog aparata, koju niko ne osporava, takođe predstavlja socijalnu pojavu, ima duboke so cijalne koren’e, da je njen glavni izvor državni aparat koji je po prište i klasnih trvenja i sporazumevanja, pa i nekultumosti ši rokih radnih masa, čak i same radničke klase, a pošto Partija rukovodi državom, identifikuje se sa njom, može se pitanje posta viti i tako da je birokratizacija Partije opasnija od preuveličanih zahteva za demokratijom i da upravo birokratizacija pre i više omogućuje prodiranje sitnoburžoaskog uticaja. U vezi s pozivom na pokajanje, po formuli ,,ja sam pogrešio Partija je u pravu", Trocki je ukazao da bi takva izjava bila veoma jednostavna i laka, ali da on ne može da je da jer ne misli_ tako i drukčije shvata svoju dužnost člana Partije. Član Partije, po njegovom mišljenju, treba da zna da je Partija u krajnjoj liniji uvek u pravu, ali isto tako treba da zna i to da se 5tav Partije izgrađuje i na osnovu onih glasova koji se, u određenom momentu, razilaze s vladajućim raspoloženjem rukovodećih krugova Partije. U „sitnoburžoasko skretanje" Trockog spadali su i njegovi zahtevi za većim značajem planskih metoda u privredi, kao i miš ljenje da se robnom intervencijom države na tržištu mogu resiti neki aktuelni društveni problemi, neki akutni problemi privrede, .zazvani, između ostalog, neopravdanim naduvavanjem cena pro izvoda državnog sektora u industriji. Suština pitanja tzv. robne 113
intervencije bila je da se uvozom robe (za široku potrošnju u pr vom redu), tj. većom ponudom na tržištu, utiče na sniženje cena domaćih proizvoda i omogući prevazilaženje „krize prodaje". Trocki jve isticao da problem regulisanja cena na unutraš njem tržištu, pomoću manevrisanja robnom masom, ne može da se reši ako država samu sebe blokira i ne pribegava uvozu rcbe iz inostranstva. Pretpostavka za robnu intervenciju jeste da država vodi politiku striktnog usaglašavanja interesa pojedinih industrij skih grana i privrednih sektora. Predlog „robne intervencije" odudarao je cd shvatanja uloge sovjetske spoljne trgovine i njenih prioritetnih zadataka: obezbeđenje sirovina i materijala za industriju; zaštita domaće indu strije od strane konkurencije; aktivan trgovinski bilans. što se aktivnog bilansa tiče Trocki je ukazivao da je u uslovima bede i nestašice koja vlada aktivni bilans samo prinudna raskoš koja treba da bude svedena na najnužniji minimum. Izneti stavovi tumačeni su kao borba sitnoburžoaskih eleme nata protiv NEP-a i linije Boljševičke partije uopšte, a Trocki je proglašen za idejnog nosioca te borbe. Kasnije, decembra 1925. godine, otvaranjem sukoba između Zinovjeva i Staljina na XIV partijskoj konferenciji, ova uloga idejnog vođe opozicije pripisaće se Zinovjevu, a u naredne dve godine (1926—1927) Staljin će uglavnom iz rukovodstva odstraniti sve „opozicionare". Oduzelo bi mnogo prostora da se prikažu naglost zaokreta u partijskoj atmosferi i svi metodi koji su primenjivani da se učvr sti vlast jednog čoveka u vrhovima Partije, da se svi pravi i po tencijalni „buntovnici" protiv novog toka „gum u" u opoziciju i likvidiraju. Već XV kongres Partije decembra 1927. godine pruža jadnu sliku odnosa i svedoči o grubostima razračunavanja, vređanja. teranja s govornice najpogrdnijim upadicama „glasova iz audito rija ", svih onih koji su pokušali da se objasne ili da im se objasni 114
šta se desilo i šta se dešava. Primera radi navodimo da je delegat Centralne kontrolne komisije na ovom Kongresu, Minjin (Minin), pokušao da dobije objašnjenja o nekim nerazjašnjenim okolno stima u vezi s odlukama XIV partijskog kongresa (18—31. decem bar 1925) i o događajima u lenjingradskoj partijskoj organizaciji, tj. obračunu sa Zinovjevim u toku 1926. Minjin je bio najgrublje, uz vređanja, kvalifikacije da je sam otišao u opoziciju i tome slično, oteran s govornice. On je tada pokušao da ukaže na to da su rezolucije novoizabranog Centralnog komiteta na XIV kon gresu i tvrdnje koje je Staljin tada izneo u neskladu s onim što je usledilo, da se sprovodilo drugo a n'e ono što je zaključeno, te da je takođe u rezolucijama bilo zapisano drugo a ne ono što je predlagano na Kongresu. On je izneo da se još na XIV partijskom kongresu govorilo isto ono što je i Zinovjev pisao u svojoj knjizi „Lenjinizam" i isto ono što je lenjingradska delegacija iznosila na Kongresu.70 Delegacija lenjingradske oblasti je na XIV kongresu zahtevala da se u rezoluciju Kongresa unesu sledeći stavovi: — o borbi protiv kulaka, o ulepšavanju NEP-a, o prikriva nju negativnih strana NEP-a, o potrebi za povećanjem radničkog jezgra Partije i o nužnosti širenja unutarpartijske demokrati je: o tome da se prema lenjingradskoj organizaciji i pojedincima neće primenjivati nikakve organizacione represivne merc, jer se ne može jednostrano na njih prebaciti sva odgovornost za diskusiju koja je prethodila, itd. Zaključak Kongresa u vezi s ovim predlozima bio je da se osnuje komisija koja će ih razmotriti i uskladiti s rezolucijom,74 74 U knjizi „Lenjinizam*. koja je objavljena uoči XIV partijskog kon gresa 1925. godine, Zinovjev je, pored ostalog, ukazivao na to da je seljač ko pitanje osnovno pitanje lenjinizma, da se politički sistem SSSR-a svodi na diktaturu Komunističke partije, da su sovjetska državna industrijska preduzeća po svojoj prirodi državno-kapitalistička, i izrazio pri tome sumnju u mogućnost izgradnje socijalizma, u punom njegovom značenju, u jednoj zemlji. 115
ali, umesto toga, usledila je kampanja novoizabranog Centralnog komiteta, koji je po mišljenju Minjina, .odgurnuo mnoge, možda manje stabilne, a možda i iz nekih drugih razloga, ali odgurnuo ih od linije koju je CK sprovodio.. . T a kampanja koja je spro vedena u Lenjingradu posle XIV kongresa gurnula je mnoge, čak radnike, u o po ziciju'.80 Pozivajući se na zbunjenost radnika i članova Partije načinom kampanje i načinom vođenja partijskih sastanaka, na kojim a .tr i člana Politbiroa nameću svoja mišlje n ja" a posle objavljuju odluke koje nisu usvajane glasanjem kao da to jesu. .Ili usvojiti rezolucijom XIV kongresa odluku o sprovođenju u život demokratije, ili sprovoditi takvu kampanju kako su je sproveli u Lenjingradu, kada su rezoluciju odbačenu većinom i nepotvrđenu glasanjem, objavili kao prihvaćenu znatnom ve ćinom glasova“ ,S1 tražio je Minjin. Radnici su se u Lenjingradu navodno tim povodom pitali: .Š ta se to d e ša v a.. . Kad ljudi koje mi poštujemo ovako sprovode demokrati ju ".81 O vo je bio samo detalj koji može da osvetli okolnosti pod kojima se ugušivala opozicija u Partiji dvadesetih godina u Sov jetskom Savezu. Mnogi će tada biti odstranjeni kao „protivnici Leniinovog kursa NEP-a“ , a iako se NEP već gasio i već je bio, čitavom politikom prema NEP-u, pod vidom borbe protiv opas nosti koje je on izazivao, pripremljen u potpunosti sasvim drugi kurs u privredi i društvu. ®* Pjatitadcani s'ezd VKP (b). stenografićeskij otćet. tom I. Moskva 1461, str. 234—235.
« lbid.. str. 235. “ lbid.. str. 236.
116
IV - UTEMELJENJE ADMINISTRATIVNOG SISTEMA UPRAVLJANJA PRIVREDOM Program NEP-a, koji je zahtevao istrajnu i dugu borbu, podsticao je svojim usputnim manifestacijama opoziciju i neverovanje u krajnji pozitivan ishod. Staljin je i to neverovanje iskori stio da odstrani svoje oponente i rivale, da bi se učvrstio na vlasti, a NEP je sam likvidirao, definitivno onda kada je indu strijska proizvodnja uglavnom bila obnovljena do nivoa carske Rusije pred rat, tj. već počev od 1928. godine. Osnovna sila društva, koja j'e u stvari iznad društva, Par tija, i država s kojom se ona identifikovata, počinje tako. pro glašavanjem svakog samostalnog mišljenja mimo rukovodećeg ka dra te sile za antisovjetsko i antipartijsko, da u SSSR-u egzistira i upravlja bez ikakvog korektiva i društvenog mehanizma za proveru, ocenu i ispravljanje politike koja se društvu nameće. Duga, istrajna i očajna borba da se društvo u celini, uklju čujući sve materijalne i subjektivne snage, pripremi u materijal nom i kulturnom smislu za prilaz socijalizmu, borba tokom dugog niza godina, kako je Lenjin naglašavao, svedena je na kratak vre menski razmak od 3—4 godine i na obnovu proizvodnje do nivoa koji je imala carska Rusija. Ono što je u Lenjinovom programu isticano kao trajno, principijelno — interpretirano je kao privre mena, kratkotrajna nužda. Ono, pak, što je kod Lenjina bilo sa 117
mo taktika i politika, iznuđena prolaznim uslovima i momentom — interpretirano je, primenjivano i razvijano do pravila, zakona, sistema. NEP je značio elastičnost, posteptenost, iznalaženje i traženje novih oblika privređivanja, isprobavanje ekonomskih instrume nata države u privredi, pripremanje uslova za plansku privredu. Njegovo gašenje i napuštanje značilo je „skraćen postupak". forsiranje, prinudno nasađivanje formi i krutih kalupa na živi pri vredni organizam. NEP-om se postiglo oživljavanje proizvodnje i trgovine, po stiglo se pokretanje privredne mašine u pogon, ali nesmetani raz voj i stalni napredak, pretpostavljali su rešavanje mnogih pro blema „u hodu", organizaciju, regulatore, stalno nove impulse. Organizatori privrede i neposredni proizvođači, široke mase, ula gali su u to dvadesetih godina sav svoj elan i svu umešnost kojom su raspolagali. A ova umešnost, kao i sve drugo, bili su ogra ničeni i stečenim navikama i odlikama u radu, opštim nivoom tehničke i radne kulture, te se samo požrtvovanošću i elanom nisu u kratkom roku mogli probiti i prevazići okovi vekovne zaostalosti carske Rusije. Jedan profesor sa Zapada, koji je 1925— —1926. posetio Sovjetski Savez, konstatovao je, na primer, s ve likim čuđenjem da „za Rusa pojam vremena nije baš isti kao za jednog čoveka sa Z apada" i da je lično bio iznenađen postoja njem u Moskvi posebne institucije („D ruštvo za vreme"), čiji je zadatak bio da svoje članove nauči tačnoj vrednosti vremena.1 PROKLAMACIJE I STVARNOST PRIVREDNIH KRETANJA
Mnogo što-šta i nije zavisilo samo od proizvođača. NEP je bio period opredjeljenja, izbora, rizika, savlađivanja prepreka. Na 1 L'EcoHomie dirigee, (Confcrenccs, organisees par la Societe des Anciens de l’Ecole libre des Sciences poIitiques) Allacution de professeur Louis Marlio) Pariš 1934, p. 244. 118
prepreke se nailazilo na svakom koraku u privredi, počev od ne stašice goriva, sirovina, kvalifikovane radne snage. U prvim go dinama NEP-a osećala se opšta nestašica radne snage usled toga što su u godinama gladi radnici masovno napuštali gradove i odlazili u selo. Kasnije, uporedo s nestašicom visokokvalifikovane radne snage javlja se nezaposlenost u ostalim kategorijama radne ^nage. Nezaposlenost je rasla u razdoblju 1925—1928. godine kao što se to može videti iz tabele VIII. Tabela VIII — Kretanje broja nezaposlenih radnika u SSSR-u 1925—1928. (samo registrovani na benama rada) Stanje na dan: 1. I. 1. 1. 1. 1.
X 1925. IV 1926. X 1926. IV 1927. X 1927. IV 1928.
Broj nezaposlenih (u hiljadama) 920.4 1.056.5 1.070,8 1.477,9 1.041,0« 1.596.0*
^ U zemlji je u 1926/27. godini bilo ukupno 82,7 miliona tivnog stanovništva, od čega je samo 3,38% , tj. 2 miliona bilo 'zaposleno u fabričkoj industriji i u rudarstvu; od ostalih — 1,3 miliona u saobraćaju, svega 300 hiljada u građevinarstvu, u sitnoj domaćoj industriji i zanatstvp 1,9 miliona, a sve ostalo — 71,7 miliona ili 86,72% ukupnog aktivnog stanovništva bilo je zapo sleno u poljoprivredi.* Poljoprivreda je u nacionalnom dohotku učestvovala sa 62% . v ^ Krajem prve decenije posle revolucije, tj. 1927/1928. godine, prema zvaničnim podacima, ukupna vrednost proizvodnje u tzv. - Videti organ Centralne statističke uprave „Statističeskoe obozrenie* Ni 5. 1928. 119
cenzus-industriji,3 iznosila je 10.987 miliona Servonaca, što je značilo približno dostizanje nivoa carske Rusije iz 1913.4 Od ove vrednosti u državnim preduzećima proizvodilo se 98,55% , u pri vatnim — 0,81% a u koncesiji 0 ,6 4 % .5 Međutim, preka potreba da se industrija obnovi uslovila je da proces proizvodnje od samog početka sovjetske vlasti bude pod dejstvom parole „bitka za kvantitet a asortiman i kvalitet kas^, nije". Već je bilo reči o tome da je cena koštanja u državnim preduzećima bila prekomemo visoka, 2—3 puta veća nego u car skoj Rusiji.0 Permanentne reorganizacije u oblasti upravljanja industrijom i izmene u položaju preduzeća, u nastojanjima da se nađu najbo lja rešenja, imale su negativno dejstvo u privredi. Z a čitavu dece niju posle revolucije karakteristična je borba i naizmenično smenjivanje dve tendencije u upravljanju privredom — centralizacije i decentralizacije; u tom smislu često su menjane ekonomske 3 .Cenzus-industrija" je dvadesetih godina obuhvatala preduzeća koja zapošljavaju preko 30 radnika bez mašina, odnosno motorne snage i preko 15 radnika s motornom snagom. Ova preduzeća su bila obavezna da državnim organima dostavljaju podatke i izveštaje o delatnosti. 4 Sam nivo proizvodnje carske Rusije, kojim su se merili uspesi u to ▼ reme (i kasnije), procenjivao se prilično proizvoljno, jer carska Rusija nije vodila statistiku, odnosno evidenciju ukupne proizvodnje u rubljama. Sovjet ski statistički organi su vrednost proizvodnje 1913. proračunavah na osnovu izveštaja pojedinih grana industrije i izveštaja o kretanju cena. Jedan od čla nova kolegija CSU (V. Groman) je u referatu na međunarodnoj ekonomskoj konferenciji pri Društvu naroda, maja 1927. godine, navodeći zvanične po datke o tome da je SSSR dostigao nivo carske Rusije, izjavio da je „novijim analizama CSU utvrđeno da je vrednost industrijske proizvodnje u 1913. do sada bila pri preračunavanju snižena bar za 10%, tako da i svi procenti koji izražavaju odnos prema predratnom nivou treba da se shodno tome snize" (V. Groman, N a r o d n o e h o z j a j s t v o S S S R , Moskva 1927, str. 47). L. B. Krasin je, na osnovu podataka koje je sovjetska statistika publikovala, izjavljivao da je sovjetska krupna industrija već 1925/1926. proizvela 95% vrednosti iz 1913. ( M o n o p o l i a v H e štie j t o r g o v l i i N E P , Moskva 1926, str. 21—23). s .Finansy i narodnoe hozjajstvo" Mi 32, Moskva 1928. * Videti, na primer, S. Molčanov, I z d e r i k i p r o i z v o d s t v a p r o m y š le i t n o s r i S S S R , Moskva, str. 17.
120
funkcije i nadležnosti centralnih odnosno lokalnih organa.* U periodu neposredno posle revolucije (1918) bila je karakteristična decentralizacija, lokalni sovjeti vršili su nacionalizaciju industrije, upravljanje industrijom bilo je koncentrisano u komitetima rad ničke kontrole koje su birali radnici svake fabrike. VSNH (Viši s a m narodne privrede) imao je tada pretežno samo nominalnu vlast, izdavao je propise i si. „Ratni komunizam" u godinama 1919—1920, značio je koncentraciju privredne vlasti u centru, u VSNH i glavnim upravama („G lavk"). Prema popisu krajem 1920. godine, VSNH i njegovi lokalni organi imali su punu nadležnost nad 37 hiljada krupnih i sitnih industrijskih preduzeća, koja nisu imala nikakve samostalnosti a bila su administrativno dvojako potčinjena: teritorijalno — lokalnim organima VSNH, a proiz vodno — granskim glavnim upravama. S prelaskom na NEP, u godinama 1921—1924. oblasni sovnarhozi i mesni sovjeti imaju veću ulogu u upravljanju privre dom, pri mesnim sovjetima osnivaju se ekonomski centri za uprav ljanje (EKOSO), glavne uprave se likvidiraju a osnivaju privred na udruženja („tresti") unutar kojih preduzeća stiču izvesnu au tonomiju. U Sovjetskom Savezu je 1925. godine postojalo 819^ takvih privrednih udruženja u koja je bilo grupisano 2.915 pre duzeća sa ukupno 1.470.852 zaposlenih. Postojala su udruženja saveznog značaja (73 od ukupnog broja), republičkog (162) i lo kalnog značaja (584 od ukupnog broja). Najveći broj udruženja okupljao je sitna preduzeća, sa manje od jedne hiljade, ukupno za poslenih radnika, pod svoju upravu. Takvih udruženja bilo je 649 od ukupno 819, a stvarno krupnih udruženja, koia okupljaju od 10 do 30 hiljada i više radnika, bilo je svega tridesetak. ^ Od 1924. godine ponovo se privredno odlučivanje koncentriše u VSNH i glavnim upravama po granama. Mnoga proizvodna T Više o ovome videti Bruno Belić, Učešće radničke klase Sovjetskog Saveza u upravljanju privredom. Institut za međunarodnu politiku i privre”du. Beograd 1963.
121
udruženja prelaze iz nadležnosti lokalnih sovjeta u nadležnost centara, a njihova prava se znatno sužavaju osnovnim dekretima o trestovima. Prema ovim zakonskim propisima, državni trest ima svojstvo pravnog lica, predstavlja udruženo preduzeće u čiji sastav ulazi nekoliko proizvodnih jedinica. Uprava tresta raspo laže imovinom, ali nema pravo da bez saglasnosti VSNH otuđi ili založi svoj osnovni kapital. Preduzećima koja ulaze u sastav tresta upravljaju direktori koje postavlja trest. Samostalnost preduzeća je ograničena, njihovom proizvodnjom raspolaže uprava tresta. U nadležnosti tresta je snabdevanje svih preduzeća osnov nim sredstvima i sirovinama, on zaključuje kolektivni ugovor sa sindikatima o platam a i uslovima rada za sva preduzeća koja udružuje, privredne veze (kretanje robe i si.) unutar tresta su is ključivo pravo odlučivanja uprave tresta, itd. Uprava tresta takođe nije samostalna u odlučivanju — ona je potčinjena odgova rajućem sovnarhozu ako je reč o odlučivanju u vezi s izmenama osnovnog kapitala preduzeća, s izgradnjom novih objekata i mo dernizacijom postojećih, s nabavkam a mašina i sirovina u inostranstvu, a, isto tako, i u vezi sa svim pitanjima proizvodnog programa, finansiranja, kreditiranja i tome slično. Zaokret ka centralizaciji odlučivanja u privredi i problemi koji se u njoj time povećavaju, izazivaju početkom 1926. godine nove zahteve za decentralizacijom i učestale napade na centrali zam. Ponovo se ističe da centralizacija privredne vlasti rađa birokratizaciju i da tendencija ka centralističkom rcgulisanju celokupnog, znači i tekućeg, privrednog života u preduzeću, unosi samo dezorganizaciju u privredni život i čini fikcijom i one privredne funkcije centra koje bi u datim uslovima bile korisne i neophodne. Djeržinski je, tada predsednik VSNH — centralnog privrednog 122
organa, na Januarskom plenumu SKP (b)s crno ocrtao stanje u oblasti upravljanja sovjetskom industrijom: „Našom industrijom upravljamo zastrašujuće i krajnje nedomaćinski.. . Ako pogledate ceo aparat, ako pogledate ceo naš sistem upravljanja, kada vidite naš nečuveni biro kratizam, naše nečuveno petljanje sa svim usaglašavanjima (rada privrednih organa — D. A.) obuzeće vas užas od svega".n Sve do smrti, koja ga je zadesila za vretne govora n; ple narnoj sednici Vrhovnog sovjeta juna 1926. godine, Djeržinski će uporno dokazivati da je centralizovani sistem, kc-ji 4 ^ jnogao da bude efikasan u prvim godinama posle revolucije, „štetan, da predstavlja najštetniji ostatak" ratnog komunizma i da „detaljno tutorisanje" iz centra mora da se zameni „sistemom punog poverenja". Njegov naslednik u VSNH, Kujbišev, (V. V Kujbyšev), takođe će se boriti protiv centralizacije privredne vlasti u VSNH >' u svojim javnim govorima zastupati mišljenje da prava odluči vanja treba da se prenose na „niže organe, sindikate, trestove, preduzeća i administrativne lokalne i oblasne organe."8*10 Kritičari centralizma u ovo vreme nisu, međutim, imali i ja snu koncepciju o tome da se u uslovima veoma oskudnih materi jalnih sredstava društva sistem centralizovanog upravljanja i alo kacije tih sredstava kombinuje i uskladi s većim pravima i većom inicijativom nižih privrednih organa i proizvodnih jedinica. Stra nice stručnih časopisa i materijali sa sednica partijskih foruma bili su u ovo vreme, u drugoj polovini dvadesetih godina, više ispunjeni oštrim kritikama i cmim prikazivanjem stvarnosti nego što se u njima mogu naći jasni, konzistentni programi kako da se sistem postavi i privredni problemi reše. 8 Na XIV partijskom kongresu (18—31. decembar 1925) dotadašnji na ziv partije (Ruska komunistička partija boljševika) promenjen je u Svesavezna komunistička partija boljševika (SKP (b)). 8 „Pravda", 1. janvar' 1926. 10 ,,Voprosy istorii" No. 6, 1966, str. 12.
123
Birokratizam, formalizam, nepostojanje osećanja odgovorno sti, ogroman centralizovani aparat koji prima na hiljade kilo grama raznih izveštaja i šalje na sve strane isto toliko raznih cirkulara i formulara a ipak ne dobija na osnovi toga ni elementarna znanja o kretanjima u privredi, o *radu preduzeća, o njihovom položaju u udruženjima, niti o radu i položaju tih udruženja i njihovom odnosu prema centralnom organu — takve se po suštini ocene nalaze u dnevnoj štampi i stručnoj literaturi 1926. i 1927. godine. Predstavnik organa Radničko-seljačke inspekcije Goljcman (G ol’cman) izneo je, na primer. na savetovanju o reorganizaciji upravljanja proizvodnjom januara 1927, sledcće konstatacije o položaju preduzeća i njihovih udruženja: „Uslovi u koje je postavljen direktor preduzeća ne daju mu mogućnost da racionalno upravlja. Preduzeća u sastavu privrednih udruženja snose tobož svu odgovornost a u stvari ni za što nisu odgovorna.. . Ako se uzme privatna sitna in dustrija u SSSR-u, videće se da je produktivnost u privatnim fabrikama u mnogo slučajeva veća nego u državnim fabri kama. A u nas je bolja oprema i veći kapitali, i reklo bi se da i rezultati treba da budu dru k čiji.. . Uzrok ove pojave krije se u nenormalnim odnosima između preduzeća i viših organa. U nas preduzeća ne znaju čime raspolažu, dok u inostranstvu preduzeća (AEG, na primer,) koja su razmeštena po raznim mestima Zemljine kugle, imaju svoj bilans, svoj osnovni i obrtni kapital i sami za sve odgovaraju. U nas, pak, trest je i snabdevač sirovina i organ za prodaju proiz voda i finansijska ustanova i organ za normiranje rada. T a kva udruženja u inostranstvu ne postoje. U nas je trest uni verzalna ustanova koja sve zna, a direktor je samo snab devač tresta. Sva preduzeća u nas stavljena su pod čvrsto 124
tutorstvo kakvo nije postojalo čak ni u fabrici pre revolu cije".11 Na XIV konferenciji SKP (b) održanoj u Moskvi od 26 ok tobra do 3. novembra 1926. godine, Rikov (A. I. Rykov), predsednik Sovnarkoma, insistirao je na tome da je „osnovni zadatak sovjetske vlasti radikalna reorganizacija industrije". Isti Rikov (koga će Staljin ubrzo lišiti funkcij'e šefa vlade) je na XV kongresu SKP (b) decembra 1927. godine pledirao za to da se svim merama stimulira inicijativa u privrednoj i kulturnoj izgradnji jer se bez toga ne može organizovati socijalističko društvo; Rikov je izneo pri tome sledeće: v ' „Ja već i ne govorim o tome kako je neophodno izmeniti sistem rada naših organizacija. Mi imamo ogromne centralizovane organizacije koje posluju u razmerama gigantske zemlje kao što je naša. Vrhuške tih organizacija su tako udaljene od fabrike, zavoda, sela, da je mogućnost njihovog odvajanja od onoga što se dole dešava realna.. . Nalazimo se pred opasnošću da će ovi organi koji su se formirali, koji su ojačali i imaju ogroman značaj u životu~sovjetske države, stekavši izvesmLmtinu 1 inerciju,— guliti i zaustavljah ono novo, živo, revolucionarno i progresivno što izrasta u porama . sovjetske države i privrede".1* T'Jema sumnje da se upravo tako i zbilo. ^ U toku 1927. godine održavana su brojna savetovanja di rektora predureća, rukovodilaca privrednih udruženja i ekono mista u vezi sa stanjem u industriji i svuda je istican zaključak da je neophodno saniranje uslova rada industrijskih preduzeća. Sredinom 1927. godine doneta je odluka o reformi upravljanja industrijom na sledećim načelima: plansko rukovođenje industri jom iz centra, tj. organa VSNH, ostaje neprikosnoveno. Neke 11 .Ekonomićeskaja žizn’", 12. janvar’ 1 927. ,s P jatn ad caty j š'ezd VKP (b), stenografičeskij otčet, tom II,
skva 1962, str. 880.
M o
125
funkcije upravljanja, međutim, decentralizuju se time što se pre nose delimično na republičke organe VSNH, a delimićno na upra ve privrednih udruženja (trestova). Preduzeća dobijaju izvesnu samostalnost u operativnim funkcijama, odnosi između preduzeća i udruženja se menjaju utoliko što se daje mogućnost da se ti odnosi zasnivaju na ugovoru, tj. preduzeća dobijaju narudžbine na osnovi ugovora a ne direktivne zadatke; ona svoje proizvode prodaju trestu po unapred ugovorom utvrđenim cenama; predu zeća takođe imaju pravo da deo svoj'e proizvodnje prodaju nepo sredno na tržištu, mogu da mimo centra, odnosno tresta, kupuju sirovine i stiču pravo na slobodno raspolaganje delom dobiti i uštede ostvarene sniženjem cene koštanja. Preduzećima se, dalje, dozvoljava da na proizvode stavljaju svoje oznake pored marke udruženja. Udruženje nema pravo da se meša u tekuću delatnost direktora preduzeća, može samo u rokovima predviđenim ugovo rom da ga poziva i zahteva podnošenje izveštaja; direktor ima pravo žalbe na upravu udruženja višem organu, tj VSNH, itd. Odluka CIK-a (Centralnog izvršnog komiteta SSSR-a) o re formi naišla je na efikasan otpor u administraciji VSNH i tres tova. U reformi se videla opasnost „odvajanja nacionalizovane industrije od rukovodećih centara", te se pobrojana načela nisu ni sprovela u život. Godinu dana posle zakona o hitnoj reorga nizaciji upravljanja industrijom i o pravima preduzeća i udruženja, u izveštajim a Radničko-seljačke inspekcije od marta i juna 1928. godine navodi se da su analize sprovođenja dekreta o pravima preduzeća i trestova pokazale da se čak i minimalna prava, koja su preduzećima i trestovima data odlukom vlade, prenose na njih vrlo sporo, „da se VSNH krajnj'e sporo rasterećuje funkcija u korist trestova, a ovi se isto tako odnose prema pieduzećima". Istovremeno, u zvaničnoj štampi i odlukama visokih državnih i partijskih organa, počinju da se, povodom desetogodišnjice re volucije, ističu veliki privredni uspesi, da se svi krupni nedostaci 126
prebacuju u rubrike malih, sitnih propusta i da se kao takvi pri pisuju anonimnom „malom čoveku" i njegovoj nesposobnosti, po činje da se javno nagoveštava uspešan završetak onog Lenjinovog dugog i mukotrpnog istorijskog perioda stvaranja pretpo stavki za približavanje socijalizmu i da se proglašava da su preduslovi za „punu izgradnju socijalističkog društva" stvoreni već 1927, da je „nova ekonomska politika u celini opravdala sebe za proteklih 10 godina" i izvršila svoju ulogu, te da je na dnevnom redu „ofanziva socijalizma u sovjetskoj ekonomici a defanziva kapitalističkih elemenata pred rastućim socijalizmom". To su, na primer, ocene navedene u odluci Centralnog izvršnog komiteta SSSR-a donetoj 20. oktobra 1927.13 Prema tekstu iste odluke, rezultati prve decenije posle Oktobra su takvi da omo gućuju početak radikalnog socijalističkog preobražaja čitave eko nomike, prelazak na industrijalizaciju i „plansko rukovođenje u svim odlučujućim sferama nacionalne privrede", uz osnovni zada tak „učvršćenja socijalističkog jezgra privrede na osnovi indu strijalizacije zemlje i obezbeđenja takvog tempa privrednog raz-~ voja koji će omogućiti da se u najkraćem roku stignu i prestignu napredne kapitalističke zemlje",1314 ove proklamacije se iznose bez obzira na to što se istovremeno konstatuju i „gigantske teškoće kao što su: nezaposlenost, zaostalost niza industrijskih grana, još uvek nizak stepen razvoja poljoprivrede, visoke cene industrijske robe, visoki neproizvodni troškovi u trgovinskim i industrijskim 13 Videti tekst odluke u Zborniku R eienifa Partii i pravitel'stva po Uozjaistvennyni voprosam 1917—1967, tom I, Moskva 1967, str. 652—657: još pre toga, na XIV kongresu SKP (b), decembra 1925. godine, u rezoluciji o izveštaju CK konstatovano je, povodom proglašavanja kursa na industrijalizaciju ze mlje, da je „nastupila ekonomska ofanziva proletarijata na osnovi nove eko nomske politike i pomeranje ekonomike SSSR-a u stranu socijalizma" (Videti KPSS v rezoljucijah i reieni]aU s'ezdov, konferencij i plenuntov CK, Moskva 1954, str. 196). 14 ReSenija Partii i pravitel'stva po hoz/ajstveHnyM voprosam 1917— —1967, tom I, Moskva 1967, str. 652—657.
127
preduzećim aV 5 i bez obzira na sve teškoće i nedostatke u sistemu na koje se ukazivalo. N a XV kongresu SKP (b) decembra 1927. godine Staljir će u referatu takođe istrčati velike uspehe, konstatovaće da zemlja postaje „inđnstri jsk a “ T p o re? toga što će navesti podatke da je u 1226/27. godini udeo bruto industrijske proizvodnje u ukupnoj nacionalnoj proizvodnji po predratnim cenama 38% a udeo po-| ljoprivrede — 62%. K ao osnovni zadatak Partije Staljin će posta viti: „Širiti i jačati naše socijalističke komandne pozicije u svim granama nacionalne privrede, kako u gradu tako i u selu, držeći se kursa likvidacije kapitalističkih elemenata" a kao argumente za taj kurs navešće između ostalog to da je „procenat godišnjeg povećanja socijalističke industrije kao i povećanja ukupne indu strijske proizvodnje u SSSR-u — rekordan procenat kakvog nema nijedna krupna kapitalistička zemlja u svetu", da „po stopi svog rasta sovjetska industrija uopšte, socijalistički sektor industrije posebno, stiže i prestiže razvoj industrije kapitalističkih zemalja !! a da je sve to „direktan i nesumnjiv dokaz prednosti sovjetskog sistema proizvodnje nad kapitalističkim sistemom ".10 Tvrdnja da se „stiže i prestiže" i parola „stići i prestići" ima ju svoju predistoriju, ali prava istorija parole „stići i prestići", kao verbalne preokupacije Staljina, počinje verovatno u ovo doba. Lenjin je govorio o nužnosti da se stignu i prestignu razvijene zemlje, sa stanovišta ruske stvarnosti i značenja socijalizma kao društvenog uređenja i načina proizvodnje s neminovno i hezuslovno višim stupnjem proizvodnih snaga i produktivnosti rada u odnosu na stari, kapitalistički način proizvodnje. Krasin je, govoreći o prednostima socijalističkog načina proizvodnje i plan ske privrede, 1925. godine, isticao da se na tim načelnim predno stima i „zasniva naša nada i naša uverenost da ćemo već u naredw JPIfl.
16 Pjatnadcatyj s'ezd VKP (b), stenografičeskij otćet, tom I, Moskva
1 0 6 1 . str. 56—62 . 128
noj deceniji ne samo stići već početi i da prestižemo privredu razvijenih kapitalističkih zemalja, ne isključujući verovatno ni Ameriku".17189Ali, maštajući o tome da se do 1935. godine stigne i prestigne ceo kapitalistički svet u organizaciji proizvodnje, po dizanjem socijalističkih „superfabrika" i „super zavoda", Krasin je istovremeno ukazivao na to da u siromašnoj Rusiji 1925. godine postoje samo „klice budućnosti" kakvu on zamišlja, za ključujući nabrajanje teorijskih prednosti socijalizma s konstata cijom da se u tom pogledu „uglavnom i u većem stepenu samo nagađa ili teorijski naslućuje ono ogromno preimućstvo kojim se odlikuje ekonomski sistem planske privrede u poređenju s kapi talizmom. . ,“ 1!' Jasna je potpuna disonanca između zvaničnih proklamacija i Staljinovih konstatacija i masovnih kritika stvarnosti kako je vide privrednici, radničko-seljačka inspekcija i pojedini boljševici iz redova sovjetskog rukovodstva. Na primer, član kolegija Radničko-seljačke inspekcije J. Jakovljev (J. Jakovlev) je u Pravdi 4. marta 1928. godine protestovao protiv toga što se u štampi piše samo o beznačajnim nedostacima i apelovac je da je . neop hodno neprijatno razobličenje velikih poroka i nedostataka veli kog mehanizma koji postoji" u sovjetskoj državi. Na slične kri tike reagovao je partijski časopis „Boljševik" s upozorenjem i pretnjom da „svaki pokušaj uopštavanja nedostataka i traženja filosofije defekata — predstavlja ne samo kritiku već m'enjševizam i kontrarevoluciju".10 U stručnoj štampi navode se brojni nedostaci-1, defekti ne samo sistema već i objekriymh usloya,_mM®ry^np^ i kadrovskog zaostajanja. Konstatuje se, na primer, nepostojanje tehničkog i organizatorskog kadra u privredi. Dok je u zapadnim zemljama 17 L. B. Krasin. Plaitovoe Uozjajstvo i nionopolija viicinci forgov/i. Mo skva 1925, str. 19. 18 Ibid., str. 21. 19 ..Bol'ševik" Ni 10, 1928.
129
tehnički kadar tada, dvadesetih godina, učestvovao sa 10—15% u ukupnom broju zaposlenih, u Sovjetskoj Rusiji jedva da je 2% svih zaposlenih u proizvodnji činilo ovu kategoriju proizvođača.20 Pa i pored takvog stanja, niz tehničara i kvalifikovanih stručnjaka nalazilo se, u drugoj polovini dvadesetih godina, u redovima ne zaposlenih, jer su otpušteni s posla u kampanjama .z a smanjenje činovničkog aparata i administrativnih viškova". Decembra 1927. godine, na X V kongresu SKP (b), Rikov je u referatu kritikovao tu pojavu, iznevši da zna čitav niz slučajeva „kada su kvalifikovane stručnjake, laborante i tehničare koji su radili na pobolj šanju proizvodnje, otpuštali s posla usled smanjenja personala. I to u uslovima ogromne potrebe za kvalifiko'ranim radnicima u svakoj fabrici, u svakom preduzeću. U uslovima ogromne tehničke zaostalosti naše industrije mi na taj način veštački stvaramo ne zaposlenost među za nas apsolutno neophodnim tehničarima, inže njerima itd ."21 Do otpuštanja stručnjaka dolazilo je, po rečima Rikova, baš u fabrikama i privrednim udruženjima, tamo gde su oni proizvodno radili, dok ih u kancelarijama raznih sovjetskih državnih organa i ustanova niko nije dirao. OpštPkultum i i obrazovn(*nivo rukovodećeg kadra u preduzećima bio je veoma nizak. U tabeli IX prikazana je, prema jed noj anketi iz 1928. godine, školska sprema direktora 770 indu strijskih preduzeća. Tabela IX — Školska spretna rukovodećeg kadra u sovjetskoj privredi 1 9 2 8 . P ro c e n a t an ketiran ih ______________ direk to ra
Bez ikakve škole S nižim školskim obrazovanjem Sa srednjim školskim obrazovanjem S višim obrazovanjem
3.5*/o 71.6#/a 16 8.9*/»
Izror: .Bol'Jtvik*. Nt t. 192*.
*• .Ekonomičeskoe obozrenie" 6, 1928. ii Pjatnadcatyj s'ezd VKP (b), stenografičeskij otiet. tom II. Moskva 1962. str. 875. 130
Direktori velikih trestova bili su uglavnom radnici — 41,3% od svih anketiranih; direktori preduzeća su takođe većinom (63% ) bili pre revolucije radnici. Pravdajući nedostatke u privredi i neukošću upravljača, već citirani član kolegijuma Radničko-scljačke inspekcije Jakovljev isticao je: „Naši privrednici su u ogromnoj svojoj većini obični radnici. Samo se po sebi razume da se taj kadar ne može odlikovati velikim stepenom kulture i osobito velikim zna njima. A otkuda i da se razviju ta znanja i ta kultura, kad je tipična istorija našeg privrednika — istorija radnika, većim delom revolucionara-ilegalca, zatim ratnog komesara, čekiste i, dalje, direktora fabrike ili tresta. Nije bilo puta do kulture! A nikada, međutim, nije se tako oštro osećao taj nedostatak kulture i znanja, nikada on nije bio tako opasan, politički opasan, kao sada, kada se milijarde troše na inve sticionu izgradnju."22 Specijalne kontrole Radničko-seljačke inspekcije u godinama 1927—1928. ustanovile su da se kapitalna izgradnja u SSSR-u vrši bez plana, da ne daje potreban efekat i da košta zemlju nesraz-^ merno skupo. U razdoblju od 1924/1925. do 1 °2 8/1929, tj. za četiri godine, bilo je investirano u osnovni kapital industrije preko 3,5 milijarde rubalja, dok je do početka privredne 1927/1928. godine samo 219,3 miliona rubalja od tih sredstava bilo aktivira no, tj. za toliko je svega bila završena modernizacija postojećih ili izgradnja novih objekata, s ukupnom godišnjom produktivnošću od svega 470 miliona rubalja.23 Neefikasnost ulaganja, „ne zamisliva za buržoaske zemlje", karakterisala je privrednu izgrad nju Sovjetskog Saveza od samog početka. Sredstva za finansiranje industrije obezbeđivana su do 1923. godine pretežno inflacijom, zatim visokim cenama, dok nije izaz-*3 “ „Pravda", 4. mart 1928. 33 Kapitalnoe stroitel'stvo promyšl'eMHOSti, Moskva 1928.
131
vana kriza prodaje, a zatim unutrašnjim zajmovima i porezima. O ko 45 % svih ulaganja u razdoblju 1928—1932. obezbeđeno je de facto prinudnim narodnim zajmovima. N a primer, povodom 200-milionskog zajm a za industrijalizaciju 1927. godine može^ se u literaturi toga doba pročitati sledeće zapažanje: — „Pod moralnim pritiskom mnogi radnici i službenici upisivali su sume koje prevazilaze mogućnosti njihovog bu džeta".24 U vremenu od prvog novčanog državnog zajma 1922. godine^ sovjetska vlada je do 1928. godine raspisala 19 zajmova, na ukupnu sumu od 2.220 miliona rubalja. Sa raspisivanjem državnih zajmova sovjetska vlada će pre stati tek posle 1958. godine, a na X XIV kongresu KPSS 30. marta 1971. godine, Brežnjev (Leonid Il’ič Brežnev) će, u vezi s pres tankom korišćenja zajm ova stanovništva 1958. godine, izneti sle deće: „Ali, isplaćivanje obveznica koje su se nalazite kod sta novništva, a njihova vrednost dostiže sumu od oko 25 mili jardi i 800 miliona rubalja, bilo je odloženo za 20 godina, s tim da se isplata vrši svake godine od 1977. do 1996. godine u jednakim ratam a."26 Što se tiče koncesija i privlačenja stranog kapitala, v rela tivno kratkom razdoblju pre njihovog praktičnog potiskivanja u sklopu opšte „defanzive kapitalističkih elem enata", nije moglo biti krupnih rezultata. U privrednoj 1925/1926. godini udeo kon cesija u industrijskoj proizvodnji iznosio je samo 0 ,4 % .“ Od * 84 „Finansy i narodnoe hozjajstvo' Ms 4, 1928. 85 „Pravda", 31. marta 1971: Brežnjev je takođe u referatu saopštio odluku Partije i vlade da se obveznice isplate narodu pre ovog roka, do 1990. godine, poćev od 1974. * P o s t r o e n i c f u n d a m e n t a s o c i a l i s t i ć e s k o j e k o n o m i k i v S S S R 1926—1932, Moskva 1960. str. 207—208.
132
jula 1921. do 1. januara 1928. sovjetskoj vladi je stiglo ukupno 2.200 predloga iz inostranstva za koncesije; zaključeno je, me đutim, samo 163 ugovora ukupno, pri čemu je najveći broj ugo vora realizovan u trgovini i prerađivačkoj industriji (vidi ta belu X). Tabela X — Ugovori o koncesijama (stanje 1. I 1927) Privredna oblast Trgovina Šumarstvo Poljoprivreda Ribarstvo i lov Rudarstvo Prerađivačka industrija Saobraćaj i veze Građevinarstvo Ostalo Ukupno
%
Broj ugovora 36
25,0 4,2 6,i 4,2 16,6 28,5 8,4 2.1 4.2
6 10
6 24 41 12 3
6
100,0
144
Izvor: A. Ioffc, Itogi konceisiviinoj polltiki SSSR, .PUnovoc hozjajstvo' M
I. 1927.
Većina i ovih zaključenih ugovora nije realizovana u praksi, jer već u prvoj polovini privredne 1926/1927. godine počinje pro ces intenzivnog suzbijanja privatne industrije uopšte.27 Ukupno je u sovjetskoj privredi 1. oktobra 1926. godine dejstvovalo 62 koncesije s kapitalom od ukupno 30.953 hiljada rubalja. Sledeće godine je broj aktivnih koncesija opao na 53, s kapitalom koncesionara od 34.295 hiljade rubalja. Najveći deo ovih sredstava i u 1926. i u 1927. bio je uložen u rudarstvo, kao što se to vidi i iz tabele XI.17 17 Videti o tome detaljnije Materialy o sostojanii častnogo kapitala v 1926—1927 u publikaciji Materialy po istorii SSSR, tom VII, Moskva 1959, str. 22—166.
133
Tabela XI
Grane
Raspored koncesija i kapitala po privrednim granama u SSSR-u
Broj koncesija stanje
1. X 26. Prerađivačka industrija Rudarstvo Šumska industrija Poljoprivreda Trgovina Komunikacije Građevi narstvo Ostale delatnosti Ukupno
24 19
2 7 3
2
1. X 27. 24
12 2 4 3
2
2
3
3 62
3 53
Uloženi kapitali Vlasništvo koncesionara
(a hiljadama rubalja) Vlasništvo sovjetske vlade
l .X 27.
l .X 26.
8.938 16.613
7.534 20.914
7.534 20.914
2.888 2.001 1.408
4.395 2.681 1.408
__ — __
__ — __
332
260
1. X 26. 3.712 13.870
1. X 27.
6.742
_
_
_
_
30.953
34.295
28.448
28.448
Irror: Materiaiy po istorii SSSR. tom VII, Moskva 1959. str. SS.
Čist profit koncesionara u prerađivačkoj industriji, rudarstvu i u trgovini iznosio je 1926/27. 6 miliona 265 hiljada rubalja.
KOLEKTIVIZACUA SELA
Razvoj poljoprivrede za 10 godina sovjetske vlasti još manje je pružao osnova za zaključak da su ostvareni preduslovi za punu izgradnju socijalizma; poljoprivreda još očiglednije pokazuje brzo napuštanje Lenjinovog programa razvoja. U 1927. godini oko 8 miliona seoskih gazdinstava nije imalo konja. Na 24 miliona gaz dinstava bilo je svega 9 miliona plugova, a u ćelom Sovjetskom Savezu postojalo je oko 25 hiljada traktora. Evoluciju u poljo privredi do 1928. godine pokazuju podaci u tabeli XII a iz tabele XIII vide se prinosi upoređeni s prinosima u nekim razvijenim zemljama. 34
Tabela XII — Stanje poljoprivrede 1921— 1 9 2 7 .
Godine
Setvene površine pod žitaricama (milioni ha)
Bruto proizvodnja žitarica (milioni puda)
96,2 73,6 76,7 89,5
5.896 3.160 3.364 4.525
1913. 1921. 1923. 1927.
Stočni fond (hiljade jedinica krupne stoke) 85,3 48,3 63,7 86,6
Izvor: .Planovojc hozjajstvo* JA 11, 1927.
Tabela XIII — Poređenje sovjetskih prinosa pojedinih kultura s nekim razvijenim zemljama (1925; u kvintalima na 1 hektar) Kulture Raž Pšenica Krompir Šećerna tepa Lan. vlakna
SSSR
Danska
Poljska
6,0 6,1 73,0
16,3 33,1 173,9
13,3 14,4 123,4
Francuska 12,8 16.0 103,8
Nemačka 17,1 20,7 148,5
128 2,4
320,9 7.8
214,3 5,9
245,7 8,2
256,7 5.6
Izvor: Sbornllt CSU. Moskva 1917.
r
U evropskom i centralnom delu zemlje vladala je prenase ljenost. a istočni krajevi evropske Rusije, Sibir i Srednja Azija naseljavali su se veoma sporo zato što je osvajanje slobodnih zem ljišta i preseljavanje ljudi tamo zahtevalo ogromna sredstva. Car ska Rusija je za dvadeset godina (1896—1915) uspela da u pomenute oblasti preseli samo 2,5 miliona seljaka, i to u vreme kada je najbolja zemlja još bila slobodna. Za vreme sovjetske vlasti godišnje se presaljavalo samo oko 65 hiljada ljudi. „Kontrolnim ciframa za 1927/28. godinu" predviđalo se da se za 10 godina preseli na istok i u Aziju 5 miliona ljudi, što bi državu koštalo oko milijardu rubalja. Država je, međutim, odvajala samo oko 15—20 miliona rubalja godišnje u te svrhe. * 135
Govoreći o problemima agrarne prenaseljenosti i nezaposle nosti u Sovjetskom Savezu, Rikov je u referatu na XV kongresu SKP (b) decembra 1 9 2 7 . konstatovao sledeće: „Put za uništenje agrarne prenaseljenosti putem emi gracije za nas je potpuno zatvoren. Istina, na teritoriji Sa veza postoje ogromne oblasti pogodne da se tamo preseli su višno stanovništvo, ali takvo preseljenje zahteva tako velika sredstva da u toku narednih godina jedva da na taj način možemo da izvršimo iole značajniji uticaj na smanjenje ne zaposlenosti i agrarne prenaseljenosti".23 Sovjetska država je, u periodu o kome je reč, imala stalne teškoće u snabdevanju žitom i drugim poljoprivrednim proizvo dima, između ostalog i zbog toga što je u odnosu na carsku Ru siju bila povećana potrošnja na selu, smanjena tržišna proizvod nja, a osobito zbog toga što je, usled velikih razlika u cenama, seljak težio da što više proda na seljačkoj pijaci, a što manje državi (vidi tabelu XIV). Tabela XIV — Razlike u cenama žita u državnom otkupu i na seljačkoj pijaci (u rubi jama za 1 metarski cent) Pšenica Jul 1927. A. Prosečne otkupne cene na teritoriji SSSR-a za 1 rate B. Prosečne maloprodajne cene na seljačkoj pijaci Jul 1928. A. Prosečne otkupne cene na teritoriji SSSR-a za 1 mtc B. Prosečne maloprodajne cene na seljačkoj pijaci
Raž
Ovas
Ječam
6,9
4,64
3.54
4.03
8,18
6,17
6.59
6.65
6,77
4.56
4.35
5.67
11.54
11.11
12.09
9.28
Izvor: .Fiaanrr i narodnoe hozjajtrvo' N t 96. 1928.
58 Pjatnadcatyj s'ezd VKP (b). stenografičeskij otčet, tom II. Moskva 1962, str. 874.
136
Pokušaji države da administrativnim merama spreči selja ka da privatno prodaje žito izazivali su samo pojavu špekulacije i raznih polulegalnih poslova. Seljak je trošio više u svom doma ćinstvu i obraćao se špekulantima umesto državi i iz straha da mu javni tržišni viškovi letine ne donesu kvalifikaciju kulaka. NjemČinov (Nemčinov), kasnije akademik a tada član kolegijuma Centralne statističke uprave SSSR-a, objavio je 2. juna 1928. godine u „Pravdi" članak u kome je ukazivao na tendenciju ka opadanju tržišne proizvodnje sovjetskog sela u poređenju s car skom Rusijom, a kao ilustraciju te tendencije navodio je približne podatke (vidi tabelu XV). Tabela XV — Tendencija opadanja tržišne proizvodnje sovjetskog sela
Godina i gazdinstvo
Bruto-proizvodProizvodnja za Tržišnja žita tržište van sela nost u (mil. puda]1 % (mil. puda) °/o %
1913 1) Spahijski posedi 2) Krupna seljačka gazdinstva 3. Srednja i siromašna seljačka gazdinstva Ukupno
600 1.900
12,0 38,0
281,6 650,0
21,6 50,0
47,0 34,0
2.500 5.000
50,0 100,0
369,0 1.300,6
28,4 100,0
14,7 26
80,0 617,0
1,7 13,0
37,8 126,0
6,0 20,0
47,2 20,0
4.052,0 4.749,0
85.3 100,0
466,2 630,0
74,0 100,0
11,2 13.3
1926/1927. i) Sovhozi i kolhozi 2) Krupna seljačka gazdinstva ') Srednja i siromašna seljačka gazdinstva Ukupno Izvor: „Pravda”. 2. ijtin' 1929.
U stručnoj publicistici pred kraj prve decenije sovjetske vla sti beležilo se i pogoršanje kupovne moći seljaka, usled makaza cena, u poređenju s carskom Rusijom. Član kolegijuma CSU, V. Groman, pisao je: 137
»Kupovna moć žita u odnosu na industrijske proizvode dostiže na severnom Kavkazu i u Ukrajini jedva jedni; tre ćinu predratne kupovne moći, a u Sibiru i u Povolžju ne više __od jedne polovine- .**® Drugi sovjetski ekonomista, V. Bazarov, konstatovao ie tada u vezi s makazama cena (vidi tabelu XVI) da je „pre rata u Ru siji odnos cena bio za seljaštvo nepovoljan; ka desetoj godišnjici revolucije on je još nepovoljniji, pogoršavši se za seljaka za 30% kada su u pitanju cene na veliko i za 100% kada su posredi cene na malo- .30 Tabela XVI — ,Makaze“ cena poljoprivrednih i industrijskih proizvoda u Sovjetskom Savezu 1927/192$.
Proizvodi
Cic Šećer So Biljno ulje Gas Ekseri Sapun Pšenica
Jedinica mere
Za 1 mtc raži moglo se kupiti: U jesen U jesen 1927— 1926. 1909—1913. U zadrugama U privatnoj U državnoj trgovini trgovini
metar kg kg kg centner kg kg mtc
Irror: .EkoDomiieskoe obozrcnie*
23.72 14.6 182,5
12.6
41,53 24,36 16.17 0,78
12.42 7.23 125.2 —
41.16 15,59 9.18 0,71
10.35 7.02 83.2 50.5 36.25 12.94 7.95 0.71
_ — __
8.42 __ — —
—
Nk 6. 1921.
Monopol država u spoljnoj trgovini uticao je na smanjenje efekta od izvoza žita za poljoprivrednog proizvođača, jer je pre rata seljak dobijao za prodato žito 6 5 %—75% prodajne cene na svetskom tržištu, a u sovjetskim uslovima samo 4 0 % —50 % .31 *• .Ekonomičeskaja žizn'*, 3. sentjabr' 1927. * .Ekonomičeskoe obozrenie" >6 4. 1927. ” .Vestnik finansov* 9, 1927. 138
dok je za uvozne poljoprivredne mašine i ostale alate seljak pla ćao 2—3 puta više nego što je to državu koštalo. NEP je izazvao izvestan polet na selu. U razdoblju od 1923/ /24. do 1926/27. godine zapažena je tendencija povećanja setvenih površina (po stopi od 3,5% godišnje), ali je ta tendencija nagoveštenim zaokretom u politici prema selu zaustavljena i počev od 1927. godine setvene površine se ponovo smanjuju za 2,5 % — —3% godišnje.32 Politika države prema seljaštvu od 1925/26. godine postaje veoma promenljiva zavisno od ekonomske situacije: ako poljo privredna proizvodnja opada i država ima teškoće da obezbedi snabdevanje gradova i poljoprivredni izvoz, propisi i direktive su liberalniji, centralni organi upućuju lokalnim organima uputstva i objašnjenja da je osnovni zadatak savez sa seljaštvom, da „se ljak koji ima 2 konja nije kulak", i tome slično. I obrnuto, ako se ekonomska situacija poboljšava, centar inicira i podstiče ^ofanzivu na kulaka" pod parolom da je „ovca (tj. kulak) zarasla u vunu i da je vreme da se malo ostriže". Takva politika značila je neizvesnost za seljačkog proizvo đača, a time i nestabilnost njegove proizvodnje i prodaja na tr žištu. Za konačnim opredeljenjem partijskog rukovodstva za „ofanzivu socijalizma" na XV partijskom kongresu, usledio je oš tar preokret u politici prema seljaštvu. Početkom 1928. godine, zbog inflacije, donet je dekret o dopunskom samodoprinosu se ljaka. Osim poreza koje je država određivala, dekretom su data prava seoskim sovjetima da razrezuju posebne doprinose za pod mirenje lokalnih potreba. Odluke o nameni i visini doprinosa donose se na zborovima seljaka, a potvrđuju ih seoski sovjeti. Imućni seljaci su bili na osnovi ovog dekreta opterećeni novim porezom u ukupnom iznosu od 80 miliona rubalja. Na selu se* *
„Ekonomičeskoe obozrenie" Ms 11, 1928.
139
aktiviraju tzv. „grupe sirotinje" koje su formirane na osnovu od luke O kobarskog plenuma CK Partije oktobra 1925. godine i ko jim a je bila namenjena funkcija da „organizovanije obezbeđuju interese sirotinje" na selu i da forsiraju stvaranje kolektivnih gaz dinstava. Aktivnost sličnih organizacija (seljački komiteti za uzajamnu pomoć), osnovanih 1921, bila je u vreme NEP-a za mrla. N a osnovu posebne instrukcije CK Partije poslate lokalnim organima 1926. godine dolazi do šireg ograničavanja biračkih prava seljaka, što Staljin na XV kongresu Partije ističe kao po zitivan proces na selu: „Treba istaći našu poslednju instrukciju povodom izbora koja je povećala broj onih koji su lišeni birač kog prava".33 Raspisuje se i razrezuje prinudni zajam od poljoprivrednika u visini od 200 miliona rubalja. Takođe, u 1928. godini zavodi se prinudni otkup žita i formiraju odredi za rekviziciju koji su obila zili sela i vršili pretres. Seljaci koji su odbijali da daju žito bili su masovno hapšeni i proterivani. Oni kod kojih je pretresom pronađeno skriveno žito predavani su sudu, a žito im je konfiskovano. Odredi za rekviziciju stražarili su i na prilazima grado vima, seljačke pijace je milicija rasterivala, a sve ove represivne mere primenjivale su se prema masi seljaka iako pod parolom gonjenja kulaka. R ikov je u jednom govoru objavljenom u „Pravdi" izneo podatke Narodnog kom esarijata za pravosuđe prema kojima je među onima kojima je suđeno zbog odbijanja da prodaju žito po državnim otkupnim cenama bilo ^ajno^66% kulaka. U jednoj si birskoj oblasti čak među osuđenima zbog špekulacije sa žitom bilo je samo 7% kulaka, 64% srednjih seljaka a 25,5% siro tinje.34 ** PfatHadcatvj s'ezd VKP (b). stenografićeskij otčet. tom I. Moskva 1961. str. 100. 34 ..Pravda". 1 J. ijul' 1928.
14 0
U zakon o oporezivanju seljaka unosi se 1928. nov član ko jim se lokalnim poreskim vlastima daje pravo da kulake opore zuju „individualno, van normi i člana zakona". Predsednik CIK-a M. Kalinjin (Mihail Kalinin) je u referatu na sednici moskovskog Sovjeta 18. septembra 1928. godine izneo da j'e „ . . . individualno oporezivanje primenjivano nepravilno.. . . Pojedine oblasti i pojedinci bili su opterećeni 2—3 puta više nego u prethodnoj godini, a pojedini seljaci, seljačka gazdinstva čak i 5—6 puta više. . . Individualno su opterećivani porezom i seljaci čiji prihodi potiču od rada. . . I siromašni i srednji seljaci vide da su imućnijeg tako pritegli porezom da se može reći da su ga razo rili. . . Kakva je to klasna linija? Zar je klasna linija u razaranju privrede?"11'’ Vanrednim, represivnim merama samo su povećane teškoće i u snabdevanju i uleto 1928. godine zaoštrena j'e opšta privredna | kriza. Sovjetska vlada je bila prinuđena da obustavi izvoz žita, | a Partija je kao osnovni zadatak praktično istakla „intervenciju države i prinudno prevođenje individualnih seljaka u socijalizam" i industrijalizaciju na račun drastičnog izvlačenja akumulacije iz sela.:,u U „Pravdi" 2. juna 1928. godine Staljin formuliše plan pri nudne kolektivizacije sela: „Osnova naših teškoća sa žitom je u tome što je u nas porast proizvodnje tržišnog žita sporiji od porasta potreba za žitom. . . Proizvodnja tržišnog žita raste ubitačno sporim tempom.. . Izlaz je u kolektivizaciji, a država će kolhoze pri morati, pod pretnjom lišavanja supsidija i povlastica, da svoje tržne viškove predaju po utvrđenim cenama". ^ *• 15 „Pravda", 23. sentjabr' 1928: Kalinjin je takođe bio svrstan u „de sno skretanje" i kritikovan. *• Mnogi sovjetski autori negiraju upravo ovu činjenicu tvrdeći da je teret industrijalizacije u Sovjetskom Savezu bio podjednako raspoređen na sve stanovnike.
141
Staljin je predviđao da će opštom kolektivizacijom za 3—4 godine uspeti da otkupom obezbedi 120—150 miliona pudi žita za tržište, i to jednu trećinu od kolhoza a dve tTećine od sovhoza. U 1923. godini u Sovjetskom Savezu je bilo ukupno 18,6 hiljada kolhoza; 1926. godine taj broj je opao na 15,2 hiljade. Od 1. oktobra 1927. do 1. jula 1923. godine osnovano je 15.849 novih kolhoza i njihov ukupan broj u zemlji se povećao na 35 hiljada, sa oko 1,7 miliona hektara setvenih površina i sa oko 500 hiljada porodica i pojedinaca.*7 Kako je bilo pojava da su
seljaci pod pritiskom ulazili u kolhoze da bi nakon izvesnog vre mena iz njih ponovo izlazili, donet je zakon po kome imovina ostaje kolhozu i ne može da se deli niti likvidira, a seljaci koji napuštaju kolhoz ne mogu računati na povraćaj jednom kolektivi zirane zemlje.*3 Ovo je ipak bio samo uvod u dramu prinudne kolektivizacije koja će tek u narednoj, 1929. godini dobiti svoje prave dimen zije (vidi tabelu XVII). Od jula do septembra 1929. godine, tj. za svega 3 meseca, uteraće se u kolektive blizu milion seoskih gazdinstava, a do kraja iste godine još 2.400.000. Ta operacija sovjetske vlasti naneće poljoprivredi silan udar čije će posledice •mati trajan efekat u stalnom zaostajanju ove grane u strukturi sovjetske privrede i u činjenici da ni u 1953. godini proizvodnja žitarica u SSSR-u neće još dostići nivo iz 1928. godine.*9 Tabela XVII
Tok kolektivizacije poljoprivrede
—
Broj kolhoza (u 000) Broj gazdinstava u kolhozima (u milionima) Procenat kolektivizira nih seoskih gazdinstava
1929. 57,0
tezi Vseteiuzm oj
Izror: XVII str. 10.
u
SSSR-u
1930. 85,9
1931. 211.1
1.0
6,0
13.0
14.9
15.2
3.9
23,6
52.7__
61.5
65.0
K o m om r/tefcoj
1932. 217.05
Pm rtii (h). steuopefiteskii etlet.
1933. 224.5
Moskva 19)4.
97 .Pravda", 21. nojabr' 1928. 18 .Ekonomičeskaja žizn” , 26. ijul' 1928. » R. Garodi. Velika prekretnica socijalizma. Beograd 1970, str. 65. 142
Tabela XVIII — Promene u stočnom fondu u toku kolektivizaci/e (u milionima grla) Stanje
1929.
1930.
1931.
1932.
1933.
1935.
Konji Goveda Ovce i koze Svinje
34.0 68.1 147,2 20,9
30,2 52,5 108.8 13,6
26,2 47,9 77,7 14.4
19,6 40,7 52.1 11.6
16,6 38,6 50,6 12.2
14,9 3 3,5 —
—
Izvor: XVII s’ezd Vkso /mzhoI Kommuitistiletkoj Parili (b), itenografićeskij otćet. Moskva 1934. str. 20; .Voprosv istorii' Ns 3, 1963. str. 20. podaci su izneti na kongresu 1934. koji je već obilovao falsifikatima, pa nije iskljućeno da su promene joi veće.
U svakom slučaju sovjetsko stočarstvo ni 1940. godine još nije bilo dostiglo nivo iz 1928. godine (vidi tabelu XVIII), jer, kako navodi S. G. Strumilin, bruto-proizvodnja stočarstva je 1940. godine bila manja za 17% nego proizvodnja u 1928, tj. pred opštu kolektivizaciju.40 Stvaranje sovhoza bilo je praćeno ne samo „raskulačivanjem" već i nasilnim oduzimanjem imanja od seljaka uopšte. Se kretar CK Ukrajine Kosior govorio je o nizu slučajeva otimanja zemlje.41 Sovhozi su bili nerentabilni, u štampi je zabeleženo da usl'ed teškog finansijskog položaja oni ne isplaćuju plate poljoprivred nim radnicima i da je „postala opšta pojava da poljoprivredni radnici kreditiraju sovhoz. Potreba vraćanja kredita dobijenih od banaka dovodi sovhoze pred likvidaciju. Protesti menica sovhoza postali su obična pojava".42 Usled nerentabilnog i neorganizovanog poslovanja žito iz sovhoza je bilo za 20% —25% skuplje ne go žito iz individualnih seoskih gazdinstava.43 Socijalistički oblici kolektivnog privređivanja na selu, prema tome, bili su, u vrem'e 40 S. G. Strumilin. Očerni ekonomićeskoj istorii Rosii i SSSR. Moskva 1966, str. 271. 41 „Pravda", 7. oktjabr' 1928. 48 „Pravda", 23. nojabr’ 1928. 45 „Ekonomičeskoe obozrenie" Ni 9. 1928.
143
kada Staljin počinje prinudno da ih forsira, sve drugo sem Lenjinovog očiglednog i privlačnog primera za individualnog seljaka.
UNUTRAŠNJA I SPOLJNA TRGOVINA
„O fanziva socijalizm a" u drugim oblastima privrede takođe je značila u konkretnim uslovima samo zaustavljanje procesa oživljavanja započetog NEP-om i prekid organskih veza koje su u privrednom mehanizmu NEP-om bile uspostavljene na osnovi robno-novčanih odnosa. Uvođenjem NEP-a, na primer, započet je bio proces oživljavanja rasta unutrašnje trgovine i povećanja dela proizvodnje koji se realizuje na tržištu. Ove tendencija mo gu se pratiti sve do sredine dvadesetih godina, a zatim od 192 5/ /26, počinje njihovo jenjavanje (vidi tabele X IX i X X).
Tabela X IX — Stope povećanja proizvodnje za tržište u SSSR-u u razdoblju
1921—1928. Poljoprivredna proizvodnja
1 9 2 1 /2 2 . 1 9 2 2 /2 3 . 1 9 2 3 /2 4 . 1 9 2 4 /2 5 . 1 9 2 5 /2 6 . 1 9 2 6 /2 7 . 1 9 2 7 /2 8 .
lz\or: 144
Ukupno industrija i poljoprivreda
ili i ilt i i I 1 .7 1 0 2 .2 2 0 3 .0 3 0 4 .4 6 0 5 .9 3 0 6 .8 0 0 7 .9 9 0
100 1 2 9 .8 1 3 6 .5 1 4 7 ,2 1 3 2 ,9 1 1 4 .7 117 .5
1 .7 4 0 2 .5 5 0 2 .7 2 0 3 .8 1 0 4 .2 6 0 4 .6 1 0 4 .8 6 8
na osnovu podataka Driavne planike komisije.
100 146 .5 1 0 6 .7 140,1 111 ,8 1 0 8 ,2 1 0 5 ,6
3 .4 5 0 4 .7 7 0 5 .7 5 0 8 .2 7 0 1 0 .1 9 0 1 1 .4 1 0 1 2 .8 5 8
100 138 ,3 120,5 143 ,8 123,2 1 1 1 ,9 112 .7
Tabela XX — Dinamika robnog prometa u unutrašnjoj trgovini na veliko i malo u razdoblju 1923—1928 (u milionima ćervonaca)
Godine 1923/24. 1924/25. 1925/26. 1926/27. 1927/28.
Privatna trgovina
Državna trgovina
3.025 5.382 8.210 9.795 10.790
2 .7 5 0 5.231 9 .626 13.7 8 0 1 7.450
Zadružna trgovina 3.976 4 .0 0 0 5 .770 5 .200 5.200
Ukupno 9.751 14.613 2 3 .6 0 6 2 8 .7 5 0 33.4 4 0
Izvor: na osnc»vu Državne planske komisije.
„Rezanje" privatnika s kursom izraženim u 1928. izazvalo je odlazak privatnog kapitala u trgovini u „ilegalstvo", njegovo usmeravanje ka raznim nelegalnim i spekulativnim operacijama. „Privatna trgovina je gotovo načisto odsečena od ilegalnih izvora snabdevanja proizvodima državne industrije", zabeležio je 1928. godine ekonomista V. Kantorovič.4445 Ovome je prethodilo grubo potiskivanje privatne trgovine nizom vladinih administrativnih mera. U jednoj analizi stanja privatnog kapitala u 1926/1927. privrednoj godini zaključuje se da su oštra nestašica i glad za ro bom na unutrašnjem tržištu u ovoj godini naneli silan udarac privatniku, da je nizom okolnosti — kao što su „nestašica robe na tržištu, onemogućavanje poslovnih veza s društvenim sektorom, ukidanje kredita, visoki porezi i zakupnine, sve to uz pojačan pritisak na privatnika kao na neradni elemenat društva i u drugim oblastima privrednog i društvenog života, — privatni trgovac bio prinuđen da traži nove puteve i (orme za svoju đelatnost, a, isto tako, i da sasvim obustavi svoju đelatnost na tržištu.. . U nekim slučajevima on jednostavno odlazi s legalnog robnog tržišta i okreće se (ormama podzemne trgovine".46 44 Nekotorye voprosy torgovogo aparata SSSR, ..Socialističeskoe hozjajStvo" N? 3. 1928. 45 Videti Materialy po istorii SSSR, tom VIT, Moskva 1959, str. 125. 165 i 166.
145
Ovim merama se još više pogoršava kriza na unutrašnjem tržištu. Pokušaji da se državnim merama reguliše tržište nisu dali nikakve rezultate usled potpunog nepoznavanja tržišta i proiz vodnje. Referišući X V kongresu SKP(b) o stanju i problemima u oblasti privredne konjunkture, predsednik Sovnarkoma Rikov je izjavio: ^ -Ja sam se trudio da utvrdim manje ili više tačno ap solutni raskorak između tražnje i ponude. Moram otvoreno da priznam da se ne usuđujem da na Kongresu navodim računice koje o tome postoje, iz sledećih razloga. Prvo. tak vih podataka je veoma mnogo; drugo, oni su međusobno kon tradiktorni. usled razlika u metodima izračunavanja; treće, svi su oni krajnje uslovni i ni iz daleka ne odražavaju pravo stanje tržišta. Određivanje apsolutnih razmera gladi za ro bom pomoću izračunavanja bilansa ukupne tražnje i ukup ne ponude ima, na primer, taj nedostatak što se u ukupnu cifru kojom se izražava veličina ponude uračunavaju i de ficitarni proizvodi i oni kojih ima dovoljno ili čak suviše. U nju se recimo slaže gas, koga ima u dovoljnoj količini, sa cicom, koji nam nedostaje. N estašica jednih roba se tako a r it m e t i č k i pokriva suviškom drugih, a ukupan bilans tražnje i ponude čini prilično uspešan. dok je stvarnost drugačija, jer košulja koja je čoveku nužna teško može da bude zamenjiena gasom ili krdžom na tako jednostavan način kac statističkim računima- .48 Proganjanjem i potpunim istiskivanjem privatnikaJz unutraš-
zadružne trgovačke m reže^U_regulisanju tržišta i trgovine primenjivani su primitivni, uprošćeni metodi .planske distribucije" "
P ia tn a d c a ty j
1962. Str. 8S6— 857.
146
s 'e z d
VKP
(b ).
stenografičeskij otćet. tom II. M osVt ?
koja se svodila na administrativnu raspodelu planera ukupne rob ne mase po regionima zemlje, bez poznavanja potreba, i na utvrđi vanje normi otkupa poljoprivrednih proizvoda i normiranih koli čina industrijskih proizvoda za svaki rejon. U 1926. i 1927. go dini, državni aparat uvodi još jedan metod regulisanja tržišta — zaključivanje opštih ugovora između privrednih udruženja, sindi kata i zadruga za prodaju industrijskih proizvoda, a, isto tako, i zaključivanje prethodnih kontrakata između državnih otkupnih organizacija i seljaka, za isporuke poljoprivrednih proizvoda. Primena ovih ugovora spoticala se o birokratizam i nemogućnost predviđanja kretanja cena, koje su odražavale tržišna i valutna kolebanja. Cene, iako ih je država fiksirala, kao i marža trgo vinskih organizacija, pokazivali su u praksi stalan porast, a po litika države sračunata na izvlačenje što veće mase akumulacije u industriji i na ubiranje što više poreza u budžet podsticala je stalni porast cena. U razvoju spoljne trgovine za deset godina sovjetske vlasti postiglo se to da je promet s inostranstvom u 1927/28. dostigao nivo ravan 44% nivoa carske Rusije u 1913. sa sovjetskim učeš ćem u svetskoj razmeni od svega 1,5% . Spoljna trgovina je, kao što je već rečeno, od početka sovjet ske vlasti centralizovana u rukama države, a njena isključiva fun kcija je „socijalistička akumulacija" za državu. U evoluciji dr žavnog monopola spoljne trgovine, međutim, učvršćivao se i raz vijao samo taj državni, birokratsko-administrativni i centralistički elemenat, a oslobađalo se od raznih elastičnih oblika u primeni monopola koji su bili uvođeni NEP-om i zanemarivale se takve prvobitne funkcije i takve interpretacije monopola u kojima se insistiralo na tome da on ne znači „mere administrativnog dejstva već predstavlja metod ekonomskog uticaja zasnovanog na zaradi, na interesu, na vođenju računa o raznim privrednim mogućnosti ma, na sukobljavanju suprotnih interesa, na ekonomskoj borbi, 10*
147
konkurenciji i sličnim faktorim a", da monopol spoljne trgovine ..nije ništa drugo do regulisanje i plan, a plan pretpostavlja pre svega, određeni nadzor nad njegovim izvršavanjem".47* Oni koji su uspostavljali i stvarali monopol države u spoljnoj trgovini (Lenjin, Krasin) sve argumente u prilog monopola izvo dili su prvenstveno, ako ne i isključivo, iz nerazvijenosti, siro maštva, bede Sovjetske Rusije, iz konkretnih praktičnih uslova i zadataka sovjetske vlade u ekonomskim odnosima s inostranstvom u tim uslovima. „N am a je neophodan monopol spoljne trgovine i zato što naša siromašna država ne može da se odrekne njegovog korišćenja kao jednog od izvora socijalističke akumulacije,4S kao jednog od sredstava za koncentrisanje sovjetskih napora i snage za nastup na inostranom tržištu, kao jedno od sredstava za odr žavanje uvoza na onom nivou koji je determinisan siromaštvom, razorenošću, nerazvijenošću. Kasnije, s kratkotrajnom primenom NEP-a, monopolu i centralnom državnom organu za spoljnu trgovinu upućivan je niz prigovora i kritika, uglavnom zbog birokratizacije i poslovanja nezavisno od stvarnih potreba na unutrašnjem tržištu. U vreme nestašice robe na tom tržištu, privredni krugovi su često isticali da „kad ne bi bilo „V nještorga" (Centralnog državnog aparata za spoljnu trgovinu) s njegovim monopolom, moglo bi se u inostranstvu kupiti koliko hoćete jeftine robe i ne bi bilo gladi za robom, a ovako Vnještorg uvozi ne ono što je nužno, raspodeljuj'e nasumce — jednom daje, drugom ne da, ubira velike profite, utvrđuje kako hoće cene, suviše niske za domaću i preterano vi soke za stranu robu i si."49 Ljudi iz privrednih organa, udruženja i preduzeća smatrali su da bi daleko bolje bilo i da skupo plaćaju robu stupajući u neposredne poslove s inostranstvom, pa da dobiju ono što im je za proizvodnju neophodno na vreme i brže nego 47 L. B. Krasin, Voprosv vnešnej torgovli, Moskva 1928, str. 5, 71. « Ibid., str. 17. 4# Ib/rf , str. 40. 148
što je to slučaj preko birokratskog aparata Vnještorga, koji je 1926. godine imao preko 20 hiljada činovnika. U robnoj razmeni s inostranstvom održavale su se tokom dvadesetih godina sve nestabilnosti na unutrašnjem planu, a po sebno se napuštanje NEP-a i zaokret u politici prema selu odra zio na strukturu sovjetskog izvoza i veličinu poljoprivrednih fon dova za eksport. U uslovima NEP-a ovi su fondovi naglo poveća ni, i obrnuto, naglo smanjeni gašenjem NEP-a, što se može pratiti posebno na kretanju izvoza žita i na promenama u strukturi iz voza uopšte (vidi tabele XXI, XXII, XXIII). Mešovita društva, kao oblik unapređenja spoljnotrgovinskih i kreditnih odnosa s inostranstvom, nisu razvijana i iskorišćena na način zamišljen njihovim osnivanjem. Njihove funkcije su uprošćene i svedene na omogućavanje sovjetskog izvoza i dobijanje robnog kredita, a uz to je ogroman sovjetski aparat spoljne rrgovine „progutao" veći deo finansijskog efekta ovih društava. Na dan 1. I 1924, na primer, sopstveni kapital svih mešovitih društava ocenjivao se na 4,5 miliona zlatnih rubalja. Ukupan iz nos inostranih sredstava koja su ta društva privukla u Sovjetsku Rusiju bio je veći — oko 15 miliona zlatnih rubalja, ali je to u poređenju sa 400 miliona rubalja, koliko su iznosili ukupni sa vezni troškovi za finansiranje spoljne trgovine, tada bilo malo, Tabela XXI — Sovjetski izvoz žita it razdoblju 1924-1928. Godine
U hiljadama tona
1913. 1924/25. 1925/26. 1926/27. 1927/28. l:vor: ..Ekonomiicskaia
9.583,4 598,7 2.068,6 2.177,6 416,6 30. okljabr' 19’S.
149
— Struktura izvozu S S S R 1926—1928. (n procentu od ukupne vrednosti izvoza)
X X II
Proizvodi
1913.
Žito i stoka Maslo Jaja Živina Lan i konoplja Svinjska čekinja Creva Krzno Ostali poljoprivredni proizvodi
45.0 4.7 5,9 0.4 7.7
1.1 8.6
11.8 10.0
6,7 1.7 3.3 1.0 1.7 17.9 14,0
Ukupno poljoprivredni proizvodi Drvo Petrolejski proizvodi Ruda mangana Ostali industrijski proizvodi
74.7 11.4 3.4 1.3 9.2
67.6 10.4
12,6
6,2
5.4
1.0 1.4
0.7
Ukupno industrijski proizvodi
1927/28.
30.2 5.1 4,3
1,0 2.8
0.6
Ceo izvoz
1926/27.
57,6
12,2
15.4
2.2 12,2
3.6
6.2
25.3
32.4
42,4
100,0
100.0
100,0
Irror: .Ekooomiieskaja žizn'*. 30. oktajbr' 1931.
Tabela XXIII — Struktura uvoza SSSR-a 1924—1927. (*lt od ukupne vrednosti uvoza) 1913. 1924/25. 1925/26. 1926/27.
Proizvodi
14.0
7,4
12,0
21.0
40,8
50.9
56.5
62.3
5,1 2.1 7.4 2.3 1.2 5.4 0.7
6.2 3.3 0,1 28,5 1.8 0.1 1.7
8.5 3.4 0.6 13.5 1.9 0.1 3,5
5,9 2.4 0.9 4.9 0.8 0,0 1.8
100,0
100.0
100,0
loo.o
Mašine i oprema za industriju Sirovine, polufabrikati i pomoćni materijal Materijal i proizvodi za poljoprivredu Materijal za saobraćaj Gorivo Roba široke potrošnje Sanitarno-medicinski uređaji Luksuzni predmeti Ostala roba Ukupni uvoz Izror: .Ekoooaiieskaja
15 0
ha". 30.
oktjabr’ 1921.
svega 3,5 procenata.”'0 Najveći broj mešovitih društava osnovan je u razdoblju 1922—1924. Već u narednim godinama njihov se broj naglo smanjuje. Samo u toku 1927. likvidirano je 8 od ukupno 19 od tog doba preostalih mešovitih društava.*51' Spoljnotrgovinska aktivnost Sovjetskog Saveza kroz čitav period o kome je reč merena je jedinim, isključivim m'erilima — aktivnošću spoljnotrgovinskog bilansa i doprinosom socijalističkoj akumulaciji za razvoj industrije. U rezoluciji II svesaveznog savetovanja o spoljnoj trgovini 1924. godine, kao uspesi u toj ob lasti istaknuti su: tendencija apsolutnog smanjenja uvoza, posebno smanjenja uvoza robe široke potrošnje i hrane; centralizovano regulisanje izvoza utvrđivanjem kontingenata i zabranom izvoza određenih kategorija roba. Prioritetni zadatak spoljn'e trgovine bio je uvoz robe za raz voj domaće industrije i njegovo puno pokriće plus zarada izvo zom tradicionalnih ruskih proizvoda. Kasnije, 1930. godine, kada rukovodstvo proklamuje „da je SSSR u najkraćem istorijskom roku postigao ogromne pobede i uglavnom izgradio socijalizam", dontće se u Sovjetskom Savezu odluka o prestanku ili svođenju na minimum kupovina na Zapadu, jer će se oceniti da je „uspešan tok izvršavanja prve petoljetke obezbedio Sovjetskom Savezu tehničko-ekonomsku nezavinost od kapitalističkih zemalja i stvorio realnu mogućnost smanjenja uvoza, što je sa svoje strane izmenilo odnos SSSR-a prema ino stranim kreditima"52 i omogućilo mu da „prestane s plaćanjem danka" kapitalistima u vidu visokih kamata i visokih cena. “ A. Zolotarev, Prizn aje de ture i zadaći vnešnej torgovli, Harkov 1024. str. 18— 19. 51 Materialy po istorii SSSR. tom VII. str. 48—55. ** Vide'i Torgovye othošenija SSSR s kapitalističeskim mirom, Mo skva 1938.
151
V
- STALJINIZAM KAO SISTEM
Vratimo se na period dvadesetih godina i na njegovu ulogu i značaj u stvaranju, ili omogućavanju stvaranja, sovjetskog mo dela, i razmotrimo evoluciju povezanu s utemeljenjem centralis tičkog planskog regulisanja privrede kao bitnog atributa tog modela. SVEOBUHVATNO DRŽAVNO PLANIRANJE
Gosplan, centralizovana sovj'etska institucija za planiranje, osnovan je kao što je pomenuto 1921. godine. Međutim, u prvim godinama njegova uloga nije bila ni definisana ni aktivna. Po znata je Lenjinova reakcija na ideje o sveobuhvatnom i pravom planu nacionalne privrede u uslovima „bedne, gladne i razorene Rusije". U pismu predsedniku Gosplana G. M. Kržižanovskom, 19. februara 1921. godine, Lenjin je nazvao „birokratskom uto pijom" takve ideje i tom prilikom ponovo upozorio da je „naj veća opasnost — birokratizacija plana državne privrede. Ta opas nost je velika".1 Lenjin je savetovao Kržižanovskom da se ne nosi s birokratskom utopijom plana ćele privrede već da „izdvoji n a jv a ž n ije , minimum preduzeća i njih postavi".2 Što se organiza cije i funkcija Gosplana tiče, iz pisama Lenjina 27. do 29. de-*5 1 V. I. Lenin. Soćiitenija, tom 3 5, izdanje četvertoe, str. 405. 5 lbid.
153
cembra 1922. godine proističe da Gosplan nije zamišljao kao centar privredne vlasti već kao naučnu ustanovu: .G o splan se očigledno u nas razvija u svestranu komi siju eksperata. N a čelu takve ustanove ne može da ne stoji lice s velikim iskustvom i svestranim naučnim obrazovanjem iz oblasti tehnike. Administriraj uća sila tu u stvari treba da bude sporedna. Izvesna nezavisnost i samostalnost Gosplana su obavezni sa stanovišta autoriteta te naučne ustanove i postoji samo jedan uslov. naime, savesnost njegovih radnika i njihova dobronamema težnja da u život sprovedu na? plan ekonomske i socijalne izgradnje** . 3 Nikakvih uslova za planiranje u godinama bede nije bilo. a pokušaji da se neki planovi nametnu nisu urodili plodom. O s vrćući se na tu činjenicu, sovjetski ekonomisti V. Sarabjanov je 1926. godine zapisao: „Plan se ostvarivao kada se poklapao sa stihijom, a propadao kada se oslanjao na organizovan: a p a ra t. . . U go dinama procesa obnove industrije stihija je igrala izvanredno krupnu a Gosplan — izvanredno malu ulogu*.4 Bilo je u to vreme među sovjetskim ekonomistima i takvih koji su sa žaljenjem smatrali da socijalističko, plansko regulisanje privrede treba uvođenjem NEP-a i načelno odbaciti, jer je inkompatibilno s kapitalističkim metodima koji se navodno NEP-om uvode, te je bolje i ne pokušavati da se primena ovih poslednjih sprečava već otvoriti put slobodnom dejstvu tržišnih za kona kao regulatora. Takva rezonovanja nekih ekonomista navodi, na primer, E. Preobraženski u knjizi O d N E P - a k a s o c i ja li z m u ( p o g l e d u b u d u ć n o s t R u s i je i E v r o p e ) , 1922 . g o d i n e .5 Sam Preo braženski je sm atrao da je iskustvo pokazalo da socijalizam može
6 c la
154
* V. I. Lenin, S o i h t e n i ja . tom 36, izdanie fetvertoe, stT. 550— 551. 4 V. Šarah’janov. O s n o v n y e p r o b l e m v N E P - a , Moskva 1926. * Videti francusko izdanje: D e l a N E P a u s o c i a l i s m c ( v u c s s u r T a v e n i r R u s s i e c t d e r E u r o p e ) . Pariš VII, 1966, p. 55.
uspešno da iskoristi neke kapitalističke forme i kategorije, kao, na primer, ekonomski račun, novac, i si., kada se ukine politička vlast klase koja je reprezentant ovih formi i kategorija u njihovoj sveukupnosti, ali da je iskustvo takođe pokazalo da je za rešavanje mnogih problema ekonomske prirode, koje je kapitalizam postavio i resio svojim metodima, neophodno i to da je kapitalis tička klasa na vlasti. Gosplan, kao organ koji u opštim linijama reguliše sovjet ski privredni život i koji posebno upravlja državnom industrijom, izražavao je i, po mišljenju Preobraženskog, reprezentovao suš tinu, bit socijalističke ekonomije, njen „mozak", dok je sovjet ska državna banka, drugi istovremeni centralni organ upravlja nja privredom, izražavao i predstavljao samo „kičmenu moždinu" kapitalističke ekonomije (jer mozak nije, po rečima Preobražen skog, svojstvo kapitalističke privrede). U periodu pune asimilacije kapitalističkih metoda u Sovjetskoj Rusiji koji su trenutno od govarali socijalizmu, bilo je, kako dalje navodi Preobraženski, shvatanja da banka treba da potčini Gosplan i da ga pretvori u svoju komisiju za plan, što je bilo pogrešno, jer je uloga banke kao privremene a ne stalne sovjetske institucije bila u tome da „organizuje kapitalističke odnose i da ih prilagodi socijalizmu i, u novoj situaciji, delimično dovrši ono što nije završio kapitalizam"u u nerazvijenoj Rusiji. Centralna banka je trebalo da plasira kapitalističke elemente u smeru socijalizma, pod nadzorom i ru kovodstvom Gosplana kao „prave socijalističke institucije" i da time „izda samu svoju kapitalističku suštinu socijalizmu, razvija jući pomoću kapitalističkih metoda i instrumenata kapitalizam u korist socijalizma".7 Uloga pak Gosplana bila je da „socijalističku suštinu" koju predstavlja adaptira kapitalističkim i komercijalnim odnosima koji• • Ibid. pp. 56—57. - Ibid.
155
se u sovjetskoj zemlji razvijaju, ovladajući tim odnosima, potčinjavajući ih. Međutim, i idejni pobornik etatizma, centralizacije privrede i državnih centralističkih institucija kao imanentno socijalističkih institucija. Preobraženski sam, ocenio je da „je bio jedan period kada su mnogobrojne privredne organizacije težile da se oslobode kontrole Gosplana i drugih organa državnog regulisanja i kada je Gosplan sam bio do izvesne mtre dezavuisan", i da je „prelazak s budžetskog finansiranja na bankarski kredit odigrao veliku pozitivnu ulogu, unoseći u preduzeća naviku da se striktno drže ekonomske računice, da ekonomišu sredstvima, da komercijalno i racionalno posluju, da budu inicijativna".8 Ovakva pozitivna uloga banke, kredita i drugih metoda kvalifikovanih kao „kapita listički metodi" zabeležena je uprkos činjenici što je Državna banka SSSR-a u vreme NEP-a raspolagala veoma oskudnim sred stvima za finansiranje razvoja i za ekonomski način poslovanja, te je bila prinuđena da se često rukovodi lukrativnim momentima usmeravajući kredite prvenstveno u preduzeća i delatnosti koje mogu brzo da ih vrate, što nije nikad slučaj s teškom i ekstraktivnom industrijom, a jeste s lakom industrijom, iako je, naravno, banka pri tome bila dužna da vrši selekciju preduzeća s opšteprivrednih i državnih stanovišta i interesa. U finansijske i druge teškoće u vezi s realizacijom kontrolnih cifara privrednog raz voja za 1926/27. godinu, Rikov je na X V partijskom kongresu, kao osnovne i dugoročne teškoće, ubrojio upravo to što se pove ćana sredstva moraju ulagati u grane industrije koje ne mogu neposredno da ispolje efekte na tržištu, u ponudi robe. U izveštaju o svom radu 1926. godine Gosplan je suštinu planiranja i shvatanje svoje uloge u privredi odredio na sledeći način: 8 lbid. pp. 57—58 156
„Stvarajući plansku privredu mi, prvo, težimo izgradnji takve nacionalne privrede u kojoj će se, zahvaljujući pro porcionalnosti njenih delova i naučno postavljenim metodima proizvodnje i raspodele, dovođenjem u sklad objektivnih materijalnih resursa i raspoložive radne snage, postizati mak simalan proizvodni uspeh s minimumom troškova i u mini malnom vremenskom roku; drugo, ceo državni sistem konstruiše se tako da obezbedi ravnomemo funkcionisanje čita vog mehanizma, bez kriza i prekida, pri čemu ceo radni ko lektiv predstavlja svesnog učesnika društvene proizvodnje u celini, sa jasnim i punim poznavanjem metoda i mogućih granica potčinjavanja mrtve prirode svojim potrebama."1* Elementi ovog prilaza planiranju i ulozi plana u privrednom razvoju i pretpostavke za ostvarivanje ciljeva koji su ovde pos tavljeni, nisu bili ni izdaleka prisutni u sovjetskoj stvarnosti u momentu donošenja direktiva o prvom petogodišnjem planu, na XV kongresu SKP (b) decembra 1927. O tome svedoče makar i one najoštrije disproporcije u privredi koje su nabrojane u rezo luciji Kongresa o direktivama za izradu petogodišnjeg plana: " . . . disproporcija između industrije i poljoprivrede koja ni izdaleka nije nestala i pored bržeg rasta industrije nego poljoprivrede; disproporcija između cena industrijskih i poljo privrednih proizvoda (’makaze’ na tržištu); disproporcija iz među tražnje industrijskih sirovina poljoprivrednog porekla (pamuk, koža, vuna itd.) i njihove ponude; najzad, dispro porcija između raspoloživih radnih ruku na selu i realne mogućnosti njihovog privrednog iskorišćenja (tzv. agrarna prenaseljenost) . " 910 Što se tiče „svesnih učesnika društvene proizvodnje" kao bitne pretpostavke zamišljene aktivnosti Gosplana, u sovjetskoj 9 Sbornik Problemy planirovanija, Moskva 1926. 10 Videti tekst rezolucije, Rešettlja PartU l pravitel'stva po Uozjafstveiof>’i)t voprosam 1917—1967, Moskva 1967, str. 665.
157
literaturi zabeležena je sledeća ocena tadašnjeg predsednika Sovnarkoma, Rikova, izneta na jednom partijskom sastanku u Moskvi 1926. godine:. .Nisam, na žalost, osetio ni na jednom sastanku rad nika da je radnička klasa stvarno na svojoj koži osetila da je, eto, ona doživela taj momenat kada počinju da se pos tavljaju prve cigle novog socijalističkog društva".11 Slično odzvanjaju i reci koje je pre toga, 1924. godine, bio ogovorio F. Djeržinski: .Moram da kažem da mi, kada čitamo o našim preimućstvima i o mogućnostima u pogledu racionalizacije proizvod nje, postaje muka kao od morske bolesti."1* Treba obratiti pažnju na pristup i logiku koje je tada. u političkom izveštaju Centralnog konut£t3^ ia X V partijskom kon gresu, povodom planiranja, razvij^p^Staljin: J .Već sama činjenica što smo odlučili da na ovom kon gresu postavimo pitanje petogodišnjeg plana privredne iz_ gradnje, već ta činjenica govori o tome da je Partija daleko ' napredovala u planskom rukovođenju našom privrednom iz gradnjom i u bazi i u centru. Drugi smatraju da tu nema ničeg osobitog. Ne, drugovi. To jeste nešto osobito i važno što treba da se istakne. Pozivaju se ponekad na američke, na nemačke privredne organe koji tobože takođe planski ruko vode nacionalnom privredom . . . Doduše, oni imaju nešto kao planove. Ali, to su planovi- prognoze, planovi-nagađanja, koji ni za koga nisu obavezni i na osnovu kojih nije mogućno rukovoditi privredom zemlje. U nas nije to. Naši planovi nisu planovi- prognoze, nisu planovi-nagađanja, već planovi- d irek tiv e koje su ob av e zn e za rukovodeće organe i koje1 2 11 A. L Rykor.
P c r c d n o v y im i za da ć a ma,
Moskva 1926. str. 42.
12 .Torgovo promyšloinaja gazcta*. 26. avgust’ 1928.
158
određuju pravac našeg privrednog razvitka u budućnosti u okviru čitave zemlje" . 13 — Činjenica da je Partija odlučila da se pređe na petogodišnji opšti privredni plan uzima se ovde kao dokaz stvarnog napretka i ujedno dokaz stvarnih mogućnosti za izvršenje odluke. Već je bilo govora o tome kako je Lenjin ocenjivao takve manire ruko vodećih komunista i kakvu je opasnost u njima video po sovjetsku zemlju i socijalizam. Pridavanje takvog značaja samom činu od luke Partije, nezavisno od materijalnog stanja stvari, implicira nužnost primene sile u izvršavanju same odluke, implicira nak nadno „prilagođavanje stvarnosti" potrebama realizacije odluke i naknadno stvaranje uslova za to, između ostalog, i putem „čis tki" svih koji se tome protive ili im metod nije jasan.14 Iz već citirane rezolucije XV kongresa Partije o izradi prvog petogodišnjeg plana proizlazi da se kao ostvarena pretpostavka za sveobuhvatno planiranje privrede uzimalo u prvom redu to što je „principijelno izmenjena organizaciona forma nacionalne priv rede, pošto je na osnovi nacionalizacije krupne industrije i drugih komandnih pozicija postalo mogućno plansko privredno rukovo đenje, koje sve više istiskuje anarhiju robno-kapitalističkog tr žišta".11’ 13 Pjatnadcatyj s'ezd VKP (b), stenografičeskij otčet, tom I, Moskva 19t>l, str. 76. 14 Velika .čistka" u SKP (b) na osnovu odluke XVI partijske konferen cije aprila 1929. godine imala je javno za cilj da bez problema obezbedi sprovodenje odluke o industrijalizaciji i kolektivizaciji. Podnosilac referata o tome na konferenciji. Jaroslavski, naglasio je kao osnovno uputstvo da je samo po sebi razumljivo da ..tamo gde mi budemo imali posla s pokušajima da se sada, posle donošenja odluka, podriju naše odluke o industrijalizaciji, o kolektiviza ciji poljoprivrede, o borbi s kulakom.. . razume se samo po sebi da takvima nema mesta u Partiji", šestnadcataja Konferencija VKP (b), stenografičeskij otčet. Moskva 1962. str. 609. ,s Rešenija Partii i praviteistva po li02jajstvennyni voprosam, 1917— -1 9 6 7 . Moskva 1967. str. 66.
159
Istovremeno su realne okolnosti u kojima se prelazi na opšti privredni plan na X V partijskom kongresu u istoj rezoluciji ocenjene u suštini drugačije: „Iskustvo planskog rukovođenja pokazalo je da je ne jednom bilo neophodno planske pretpostavke bitno isprav ljati. da su one neizbežno imale relativni i uslovni karakter, da se realan plan neizbežno organski komponuje zavisno od mere stvarnog rasta organizovanosti nacionalne privrede i od mere povećavanja mogućnosti za tačnu evidenciju i predviđanja na osnovi rastućeg podruštvljavanja privrede ćele zemlje. Zavisnost od letine i nemogućnost da se ona prethodno tačno statistički odredi; zavisnost od tržišne stihi je koja se sve više obuzdava planski ali se još u celini ne sabija u okvire planiranja; kolebanja konjunkture na svetskom tržištu i zavisnost od ovog poslednjeg; najzad, neeko nomski faktori, povezani u prvom redu s neprijateljskim kapi talističkim okruženjem, koji se odražavaju i na ekonomske odnose s inostranstvom i na ekonomske odnose unutar zem lje — sve to uslovliava relativnost značenja planskih i uopšte kvantitativnih predviđanja. Petogodišnji plan nacionalne pri vrede mora na sebi da isproba poseban pritisak međunarod nih momenata u vezi sa zaoštravanjem odnosa između kapi talističkih država i SSSR-a.‘,ie U vezi s ovim poslednjim, prva i osnovna direktiva za izradu prvog petogodišnjeg plana bila je upravo obezbeđenje odbrambene sposobnosti zemlje: * w I b i d ., str. 662—663; U drugoj polovini dvadesetih godina ponovo se pogoršavaju odnosi Sovjetske Rusije i kapitalističkih zemalja. U eri .nove ofanzive engleskog imperijalizma" 1925—1927. godine dolazi do napada na sovjetska predstavništva a inostranstvu. Napad na .Arkos" u Londonu 1927. godine bio je povod za prekid odnosa između Engleske i SSSR-a. .Arkos* akcionarsko društvo (Ali Russian Cooperative Society Limited) osnovano je u Engleskoj u jesen 1920. godine. 160
„Uzimajući u obzir mogućnost vojnog napada kapita lističkih država na proletersku državu, nužno je pri razradi petogodišnjeg plana posvetiti maksimalnu pažnju bržem raz voju onih grana nacionalne privrede uopšte i industrije po sebno, kojima pripada glavna uloga u obezbeđenju odbrane i privredne stabilnosti zemlje u ratno doba. " 17 . Ova ćc direktiva ostati trajno primarna, prioritetna u pla niranju sovjetskog prirvednog razvoja i ekonomskoj politici dr žave i ona će za dug niz godina odrediti praVac izgradnje struk ture privrede i ukupnog potencijala države. U prvom petogodišnjem planu (1928—1932) bilo je pred viđeno da se rashodi sovjetske države u vojne svrhe, to jest na povećanje odbrambene sposobnosti zemlje, povećaju samo za 31% u odnosu na stanje pred plansko razdoblje. Faktički su, međutim, ovi rashodi desetostruko povećani do 1932. godine, a za narednih pet godina, do 1937, uvećani su još 12 puta u od nosu na nivo 1 93 3. godine.18 Direktivom za razvoj međunarodnih odnosa na početku raz doblja njihovog obuhvatanja opštim planom nacionalne privrede izmeniće se u suštini stanovište na kome je Lenjin insistirao (ne ograničeni poslovni odnosi s kapitalističkim državama i trajna ekonomska saradnja s njima), j’er se planeri obavezuju da „maksi malno široke veze s inostranstvom" shvataju tako da su za Sov jetski Savez one maksimalne „onoliko koliko te veze (širenje spoljne trgovine, inostranog kredita, koncesija, privlačenje ino stranih tehničkih snaga itd.) povećavaju privrednu moć Sovjetskog “ Saveza, čine ga nezavisnijim od kapitalističkog sveta, proširuju socijalističku bazu daljeg industrijskog razvoja Saveza — samo u tim granicama može se govoriti o maksimalno širokim vezama" . 10 17 ,B ,# —1967.
/M .. str. 6 bi. ..Voprosy istorii" Ni 10, 1967, str. 78, 81.
Rcicuija Pariii i pravilel'stva po Uozjajstveunviu voprosam 1917—
Moskva 1967. str. 66 J.
161
Među sovjetskim ekonomistima u aprilu i maju 1928. go dine razvila se velika diskusija o izboru metoda srednjoročnog i perspektivnog planiranja privrednog tazvoja. U toj diskusiji došla su do izražaja dva pristupa. Jedan, u literaturi nazvan „tekološki" prilaz planiranju, po kome u izradi plana treba polaziti od ciljeva. ne obazirući se na „vekovne ekonomske zakonitosti" i osloboditi -se-potčinjenosti njima. Drugim prilazom („genetički" metod) predlagalo se da se plan zasniva na izučavanju ekonomskih procesa, njihovih tenden cija i zakona njima imanentnih, re da se u planskim predviđa njima rukovodi svesnim ciljevima samo u granicama i pravcima koji ne narušavaju osnovne zakonitosti razvitka proizvodnih sna ga zemlje. Prvi pristup planiranju zastupali su uglavnom mlađi ekono misti i komunisti, istovremeno predstavnici zvanične linije, a dru gi — iskusni stari ekonomisti tipa V. Bazarova i V. Gromana. istovremeno pripadnici „stare inteligencije". Optuživani u diskusiji da su „deterministi", stari ekonomi sti su argument za svoju odbranu nalazili u tome „što i u Sovjet skoj Rusiji ekonomski zakoni imperativno diktiraju svoju volju. Prilikom izrade plana naš zadatak je. pre svega, da se upoznaju stvarnost i njeni zakoni" . 20 Odgovor zastupnika suprotnog prilaza (N. Kovaljevski i dru gi) bio je: „M i takođe ne negiramo nužnost spoznaje postojećeg i izučavanja dinamike prošlosti. Ali, pitanje primata teleologije je rešeno za nas još u danima oktobarske revolucije, kada smo pošli protiv ’večitih zakona kapitalističkog razvitka’ " . 21 To je bio efek tan argument, a pobeda predstavnika zvanične linije bila je i lak ša u tadašnjim sovjetskim uslovima, kada je lakše bilo zanema riti te uslove i državnički delovati samostalno i odvojeno od njih, » « 162
D i s k u s i ja Ib id .
po
v o p ro su o m e to d o lo g ii g e n e r a r n o g o p la n a .
Moskva 1928.
nego se unapred, u procesu kreiranja državne i privredne politike, stalno sukobljavati s nerešivim problemima, teškoćama, prepre kama. Najzad, u ovo doba udaranja temelja sistema koji će se dosledno razvijati u pravcu suprotnom od ideja i nagoveštaja Lenjina, svešće se postepeno na fikciju i puku formu i prvobitna nastojanja da se na poslovima države, privrede i društva angažuju široke radničke mase. Prvobitna forma radničke kontrole bila je zamenjena formom proizvodnih savetovanja. Pri kraju dvade setih godina ova savetovanja već neće biti izraz i sadržina proiz vodne demokratije nego uglavnom samo fikcija. U novembru 1928. godine održano je Svesavezno savetovanje o masovnoj ekonomskoj aktivnosti sindikata. Rad proizvod nih savetovanja ocenjen je tada sledećim rečima: „To je stanje opadanja. Aktivnost proizvodnih saveto vanja preživljava krizu. Direktive, cirkulari, instrukcije, brzi naleti instruktora Sveruskog centralnog veća Saveza sindi kata i Centralnih komiteta saveza — takva je osnova i po zadina sindikalnog rukovođenja masovnom ekonomskom ak tivnošću u preduzećima".2Delegati Savetovanja navodili su primere i podatke iz kojih se videlo da se u velikim preduzećima proizvodna savetovanja održavaju jednom u 6 — 1 0 meseci, da ne samo radnici već ni čla novi fabričkih komiteta ne dolaze na savetovanja, da se odluke savetovanja ne sprovode u delo itd.23 U vezi sa svim što je izloženo u ovom poglavlju rada treba ponoviti sledeće: postoktobarski period dvadesetih godina bio j^ p e rio cn isla isija , dilema, traženja. U uslovima bede, gladi, dezorganizacije, veoma niskog nivoa proizvodnih snaga, u formi ranju države i trasiranju puteva privredne izgradnje na nov na- „Ekonomičeskaja žizn'” , 20. nojabr’ 1928.
» Ibid. 163
čin.lBoljševićka partija nije mogla da se opredeljuje, da vrši izbor ovih ili onih gotovih formula, rešenja i alternativa. Takvih for mula nije bilo, pa, prema tome, posredi nisu ni mogli da budu :am o cpredeljivanje i izbor, već isključivo stvaranje, iznalaženje ncvih puteva i formula koje su tek primenom, praksom i daljim korekcijama i razvojem mogle da pokažu svoju vitalnost i podob nost za izgradnju novog društva i ostvarivanje revolucionarnih ciljeva. Sa stanovišta te istine, čini se da u prvih deset godina sovjetske vlasti nijedan stav, nijedno rešenje, nijedan predlog — 5em naiopštijeg opredeljenja za socijalizam — nisu objektivno mogli biti a priori ispravni, nepogrešivi, imuni od suprotstavlja nja i kritike: i obrnuto, nijedan stav — sem otvorenog napada na opredel’enje za socijalizam i otvorenog zastupanja starog — nije mogao da se kvalifikuje a priori kao neprijateljski, tuđ socija lizmu. Samo je dogovorno, dobronamemo i svestrano razmatranje svakog predloženog rešenja i svake formule, i isto tako dobronamerno i dogovorno proveravanje primene u praksi, velikim trudom i izuzetno savesnim radom svih — moglo da naknadno potvrdi ispravnost izbora rešenja ili dovede do novog izbora i nove provere. Međutim, za takvu atmosferu i takav stil rada Boljševičkoj partiji je mnogo što-šta nedostajalo, ili, bolje reći, bilo ie suviše negativnih okolnosti, suviše teškoća i unutrašnjih i međunarod nih. a Partija nije m ogla da mimoiđe i ne odrazi u sopstvenom razvoju materijalnu i kulturnu nerazvijenost uslova svog delovanja. A u tim uslovima disciplina, nedemokratija i svi prosti me todi upravljanja i razvoja im ali su bržu i bolju-šansu da se afirmišu i učvrste, nego što je to bio slučaj sa svojstvim a^jgcijali^ ričke. političke i privredne demokratije. v mnogo su komplikovanija stvar ako već inače sa svake strane vreba opasnost koja izvire iz svih mogućih, materijalnih i objek tivnih teškoća. Iako je teorijski nepobitno da je disciplina naj 164
manje pogodan metod za izgradnju novog društva, socijalizma, traženje puteva opštenarodne demokratije onda kad se teško na laze osnovna sredstva za to da se narod prehrani i odene jeste preokupacija upravljača. „Demokratija nije tako lagodna kao imperativne i administrativne metode, a učešće u odlukama i odgovornosti je teže nego stajati po strani i gunđanje u neodgo vornoj pasivnosti" (Ernest Fišer) ili prosto navikavanje na dirigovana rešenja i povinovanje njima. Tako se, valjda, na svim frontovima u SSSR-u, nakon isteka prve decenije posle OktoHraTrposlo svim lakšim putevima; lak šim izborima, bez dilema. A kad se tako pošlo, bile su logične i nužne sve mere obezbeđenja da se s izabranog puta ne skrene, da se on forsira i da se sve prepreke čiste svim sredstvima koja se pokažu efikasnim i s najbržim dejstvom. Kao što se videlo, taj put je u poljoprivredi značio brutalnu, prinudnu kolektivizaciju koja je sobom don'ela nišenje i uništa vanje proizvodnih snaga, masovno klanje stoke i dramatične dru štvene konflikte. U industriji je on označio naglu industrijalizaciju metodima takođe brutalne „socijalističke prvobitne akumulacije", na koju su bez ostatka primenljive Marksove ocene u vezi s metodima kapitalističke prvobitne akumulacije: „Jednim delom ovi metodi počivaju na najbrutalnijoj sili, na primer, kolonijalni sistem. Ali svi oni iskorišćavaju državnu vlast, koncentrisanu i organizovanu silu društva, da bi ubrzali proces prevođenja feudalnog načina proizvodnje u kapitalistički i skratili prelaze.. . i sama sila je jedna eko nomska potencija. " 24 Staljinov put jeste bio lakši za upravljače u datim uslovima. On je, međutim, bio teži, dugotrajniji i neizvesniji sa stanovišta u Karl Marks, Kapital, I tom. „Kultura", Beograd 1947, str. 635. 165
ishoda, sa stanovišta izgradnje socijalističkog društva, samo se po sebi razume društva slobodnog od nemašdne, u materijalnom smislu, i slobodnog od represalija, prinuda, sputanosti ličnosti, individua, masa, društva kome je glavno svojstvo i cilj — oslo bađanje rada i oslobađanje društvenih jedinki od svega što ometa njihov puni razvoj i ispoljavanje stvaralačkih sposobnosti. Jer. u tom se pogledu ne može da ne složi s Herbertom Markuzeom (Herbert Markuse) da: »Strogo uzevši, oslobađanje pretpostavlja slobodu: oslo bađanje se može postići samo ako g a prihvate i ako ga podržavaju slobodni pojedinci — slobodni od potreba i in teresa vladanja i ugnjetavanja. Ako sama {evolucija ne bi napredovala pomoću slobode, potreba za vladanjem i ugnje tavanjem prenela bi se na novo društvo fa sudbonosno odva janje 'neposrednih' od 'istinskih' interesa pojedinaca postalo bi gotovo neizbežno; pojedinci bi postali predmet svog vla stitog oslobađanja a sloboda bi bila stvar administracije i dekreta. N apredak bi značio sve veće ugnjetavanje a 'odga đanje' slobode moglo bi se samo produžavati i pokretati dalje** . 55 U Garodiievoj (Roger Garaudy), »intereferenciji problema iz gradnje socijalizm a sa problemima borbe protiv nerazvijenosti" definisano je najsažetije ono što se u dosadašnjem izlaganju po kušalo da prikaže kao osnova na kojoj je nastao staljinizam. Zam ena ciljeva — konačne ciljeve socijalizm a potamnilo je ostva rivanje uslova za socijalizam ,56 takođe je najsažetije objašnjenje onoga što je nastanak staljinizm a zapravo značio.
166
a
H e rb e rt M aifcuze. U m
*
R o ž e G a io d i. V d ifc a
i revolucijo. S a r a je v o prekretnica soci jalom *.
1966. str. 376. B e o g ra d 1970. str. 59.
NEKA OBELE2JA STALJINIZMA KAO POLITIČKOG SISTEMA
Sto se same suštine sistema tiče, u ovom radu već je rečeno da pod staljinizmom ukratko podrazumevamo petrificiranu etatističku struKturu društva u celini, s prinudom kao imanetnim svojstvom i permanetnim sredstvom za održavanje te strukture, s osamostaljenom i hijerarhijskom piramidom vlasti i subjektivističko-voluntarističkim prikazivanjem etatističke strukture kao identiteta socijalizma. To znači, zaustavljanje nastavka revolucije u fazi etatizma, a to opet znači da dalji nastavak revolucije u toj fazi nailazi na bitnu prepreku i osnovnu suprotnost „između socijalizma kao institucije flocijalizm a kao revolucije, između postignutog i snaga koje su time zadovoljne, te željenog i snaga koje to moraju željeti da bi bili ljudi, između države i revolucije. Država je stalno sfecište svega što Je zadovoljno postignutim i što bi time da vlada. A proletarijat je stalna kontestaciia. Država je stalna tendencija ka završavanju, ka svođenju, ka proslavi i podeli odlikovanja a proletarijat je stalna tendencija ka nastavljanju" . 27 Poslužili smo se citatom iz dela jugoslovenskog autora koji je izrazio istu, po našem mišljenju, nepobitnu istinu o praktičnom saldu oktobarske revolucije u staljinizmu. Etatizam u ovom smislu, što se tiče položaja proizvođača u sistemu, nije u stvari ništa bitno i revolucionarno izmenio u poređenju sa stanjem koje je Marks opisao odnosom kapitalista— —radnik u društvenom procesu proizvodnje gde „Kapitalistova uprava (ovde uprava države — D. A.) nije samo naročita funkcija koja proizlazi iz prirode druš tvenog procesa rada i koja pripada tome procesu, ona je ujedno i osobito funkcija eksploatisanja jednog društvenog procesa rada a usled toga uslovljena je neizbežnotn suprotnošću između eksploatatora i materijala njegove eksploata87 Luka Marković. Biljelke o suvremenosti driave i socijalizma, ..Naše teme" br. 6. 1969, str. 953.
167
čije. Isto tako, s porastom obima sredstava za proizvodnju koja prema radniku stoje kao tuđa (ovd* kao državna — D. A.) svojina, raste nužnost kontrole nad njihovom pri kladnom upotrebom. Zatim je kooperacija najamnih rad nika jednostavno dejstvo kapitala (to jest, državnih sred stava — D. A.) koji ih jednovremeno zapošljava. Vezanost njihovih funkcija i njihovo jedinstvo kao ukupnog proiz vodnog tela leže izvan njih, u kapitalu koji ih okuplja i drži u zajednici. Usled toga im se povezanost njihovih radova idejno prikazuje kao plan a u praksi kao autoritet kapitali sta (tj. države — D. A.), kao sila tuđe volje koja njihovo delanje podvrgava svojoj svrsi".2S U centralizovanom sistemu privređivanja država određuje uslove privređivanja, nameće, u vidu plana, osnovne zadatke, nad zire citay tok reali?^ * tih zadataka i ubire, odnosno jaspolaže efektom društvenog procesa proizvodnje. ^ s.f^T-1 Neumitna logika centralističkog sistema i privrednog m
i skrenuta gotovo glavna pažnja u momentu kada je u samom Sovjetskom Savezu proglašen početak obračuna sa staljinizmom. Iako samo spoljna, pojavna i usputna obeležja sistema, neke ma nifestacije staljinizma, tada obelodanjene su svojom drastičnošću i iracionalnošću najviše uzbudile i apsorbovale pažnju tako da se sam čin njihove minulosti, iščezavanja u praksi uzima kao destaljinizacija sistema, uz opšte odahnuće zajedno sa šokom^ Naipre, o svojstvima Staljinove ličnosti i o „kultu ličnosti". Najopštije uzeto, u svakom primitivnom društvu, u nerazvijenoj i polupismenoj zemlji, kultovi su mogućni; ali oni nisu obavezno i društveno opasni i nisu ekonomsko-društveno bitni ako za to ne postoje druge i dublje okolnosti. Samim svojstvima Staljinove ličnosti, o kojima je Lenjin govorio, verovatno se mogu u izvesnoj mcri objasniti počeci nekih pojava. Tu je posebno važno, najverovatnije, kao što su neki već ukazivali, činjenica što je Staljin raspolagao snažnom voljom, bezobzimošću i okrutnošću. Već 1926. godine na Zapadu se ukazivalo na to 3a je o
godine *° ..The Contemporary Review", Vol. CXXX, London, September 1926. *' Isto pitanje postaviće se i čitaocima knjige Artura Londona (Prizna
nje. Beograd 1969).
169
oštro se i bitno razlikuje od svih dotadanjih kongresa ruske i sovjetske Partije. Svi raniji kongresi bili su radni, na njima su ljudi iznosili dileme, probleme, niko, doslovno niko, nikada na tim kongresima nije ne samo počinjao i završavao svoje govore slavopojkam a i odama bilo kome, nego niko nije smatrao potreb nim ni da spominje zasluge ni tako velikog revolucionara kao što je Lenjin, u njegovom prisustvu. Posle Lenjina, dvadesetih godina, diskusije su mahom vrvele kritikama, ukazivanjem na nedosta tke. N a XVII kongresu SKP (b). svi, doslovno svi govornici bez izuzetlća, uključujući Hruščova, uključujući Krupsku (Nadežda Konstantinovna Krupskaja) — koju je Staljin kasnije stavio pod policijski nadzor a koju je još za života Lenjina grubo vređao32 — uključujući niz dna^ih komunista, čije su se diskusije na ranijim kongresima odlikovale smelošću, kritičnošću, svi su odreda veli čali Staljina i uzdizali ga u nebo. Predstavnici .desne" i svake druge opozicije koji su se posle 1926—1929. ponovo pojavili na partijskom kongresu, kao Zinovjev, Buharin, Preobraženski. Tomski, Rikov i drugi, odigrali su na njemu beskrajno tužnu ulogu pljujući na sebe i veličajući Staliina. Rikov, na primer, čije su kritičke primedbe dvadesetih godina često citirane u ovom radu, govorio je ovde u stilu: „Ja sam bio jedan od krivaca, jedan od rukovodilaca borbe protiv Partije i njenog Centralnog komiteta, ja sam podržavao teoriju Buharina o stišavanju klasne b o rbe.. . sada kada je sve to prošlo, vidim svu neispravnost i lažnost svojih gledišta, borba protiv Staljina i sadašnjeg rukovod stva bila je moja najveća greška, moja ogromna krivica pred P artijo m .. . Staljin i CK su garantija da će radnička klasa po b editi.. . Staljin je razvio učenje Marksa, Engelsa.* ** 170
T a j n i r e f e r a t N . S. H ru ščo v a, Z a g r e b 1970. str. str.
22—2i.
Lenjina . . . on je vođa našeg i svetskog proletarijata i samo pod njegovim rukovodstvom može Partija da ide napred. " 33 Još samo 4 godine pre ovoga, na XVI konferenciji SKP (b) u aprilu 1929. godine ovaj isti Rikov je imao smelosti da, obraz lažući značaj petogodišnjeg plana, otvoreno izražava svoje sum nje, dileme i zabrinutost u vezi s mogućnošću realizacije nekih aspekata plana: „Čitav lanac problema u vezi s našom tehnikom i teh ničkim kadrom izaziva moju zabrinutost u pogledu realiza cije petogodišnjeg plana . hoćemo li mi uspeti da isko ristimo one gigantske mogućnosti razvoja koje pruža savremena tehnika. . . Ako sada ulažemo velike napore da bismo osvojili zapadnoevropsku i američku tehniku, u toku peto ljetke korišćenje inostranog naučno-tehničkog iskustva mo ra imati neizmemo veće razmere. . . Uzmite, na primer, ta kvu granu kao što je proizvodnja veštačke svile — indus trijska grana koja nesumnjivo ima široke perspektive za razvoj. Mi se tu beskrajno trudimo, a ne možemo još ni pro jekte da izradimo kako valja niti da ih s razumevanjem ocenimo. A u inostranstvu se ova grana industrije, i pored svih prepreka u vezi s privatnosvojinskim načinom privre đivanja tamo, razvija izuzetno brzo. " 34 Zinovjev je na XVII kongresu izjavljivao: „Koliko smo na padali ličnost Staljina, a sada uviđamo i znamo da je on, boreći se protiv opozicije, bio izuzetno principijelan, da je tu borbu vo dio na izuzetno visokom teorijskom nivou.. .".3S 33 XV[J s'ezđ Vsesojuznoj Komuiunistićeskoj Partii (b). stenografičeskij otčet-. Moskva 1934. str. 209. 212. 34 šcstnadcataja Konferencija VKP (b), sten o grafičesk ij otčet. M oskva 1962, Str. 1 9—1 <3.
15 XVII s'ezd Vsesojuznoj Konununističeskoj Partii (b), stenografičeskij otčet, Moskva 1934. str. 497.
171
Euharin je govorio: „Staljin je odneo pobedu u unutarpartijskoj borbi na duboko principijelnim osnovama lenjinske poli tike; on je blistavo primenio marksi$tičko-lenjinsku dijalektiku... Mi smo jedina zemlja koja ovaplo&uje* progresivne snage istorije i naša P artija a lično drug Staljin je moćan glasnik ne samo ekonomskog već i tehničkog i naučnog progresa na našoj pla neti. . . D a živi Partija, koja će sve pobede izvojevati pod ruko vodstvom slavnog feldmaršala proleterskih snaga, najboljeg među najboljima — druga Staljin a."3® Tomski: „Staljin je bio najdosledniji, najdalekovidiji kad nas je teškom rukom mlatio zbog opo zicije.. . pod njegovim rukovodstvom ostvareno je ono što je Lenjin smatrao izuzetno teškim. " 37 Preobraženski_ je izražavao svoj „najdublji stid pred Stalji nom" zbog svih svojih mogućih i nemogućih, praktičnih i teorij skih grešaka, napadao je sebe kao „teoretičara trockizm a", na padao Trockog, zgražavao se nad njim i sobom i veličao Staljina, uveravajući Kongres da je Staljinu uspelo da ostvari još veće jedinstvo Partije nego što je ikada Lenjin to učinio, i zaključu jući s ličnim saznanjem i budućim geslom svog života: „G lasaj -sudrugom Staljinom i nećeš pogrešiti" 3S „Pokajnici" ovde citirani bili su u prethodnim godinama ma hom odstranjeni; Kirov je upotrebio izraz da su oni „sedeli u komori" dok je radnička klasa bila bitku, pa je stoga mogućno da su oni posebnim, još možda nepoznatim, metodima policije i vlasti za nekoliko godina slomljeni i njihove ličnosti unakažene, tako da je njihova uloga na Kongresu bila izrežirana.39 Kako, međutim, objasniti držanje svih drugih, šta je njih nagnalo na to da svoja istupanja zasnivaju isključivo na odama velikom vođi i3* 33 37 38 33 —1938. 172
Ibid.. str. 124 i 129. lbid., str. 250 i 251. lbid.. str. 236—239. Ta ih uloga nije poštedela fizičkog istrebljenja u godinama 1936—
njegovim velikim dostignućima u izgradnji socijalizma već tada, kakva je to masovna transformacija ljudi izvršena za samo 3—4 godine? — Uzmimo, na primer, Kirova, svetlu ličnost sovjetske izgradnje, koji će upravo kao takav biti ubijen uskoro, iste go dine, na svom radnom mestu u Lenjingradu. Kirov je Staljinov izveštaj na Kongresu ocenio kao „najjasniji, najpotpuniji doku ment epohe", koji svi smrtnici nisu „još ni dorasli da kako treba i potpuno shvate" i predložio Kongresu da se taj izveštaj „usvoji kao partijski zakon — sve postavke i svi zaključci u izveštaju druga Staljina. . . najvećeg stratega oslobođenja radnih masa celog sveta". Hruščov je odmah posle ovog predloga istupio s predlogom rezolucije ukrajinske delegacije da se „izveštaj druga Staljina odobri u potpunosti" i da se predloži da se „sve partijske orga nizacije rukovode postavkama i zadacima Staljina" . 11 Ejke (Eihe), takođe kasnije istrebljen, izneće da je „snaga Partije u tome što na čelu rukovodstva stoji veliki strateg socijalističke izgradnje" a Ordžonikidze (Sergo Ordžonikidze) da je „Staljin duša či tave politike" . 12 I tako redom, svi su veličali velikog vođu i nije bilo ni jednog glasa koji bi upozorio na postojanje bilo kakvog, makar najmanjeg, nedostatka u politici Partije ili u stvarnosti razvoja sovjetskog društva. ■ jCime se to moglo postići za kratko vreme? Delimično objašnjenje može biti u psihološkom faktoru, u ljudskoj osobini da nakon perioda stalnog isticanja teškoća, pe rioda raskola, gladi, nemaštine, nakon strahovanja za sudbinu revoluci'e i Sovjetske Republike — nastupi zamor i da se sa la koćom prihvata i pozdravlja najzad ccena da je sve to prošlo, da se socijalizam izgradio, da je u ofanzivi, da se sve srećno završilo401 40 XVII otfet. Moskva 41 Ibid.. 4! Ibid..
s'ezd Vsesojuznoj Koniiuuitistićeskoj Partii (b). stenografičeskij 1934. str. 251. 252 i 239. str. 260. str. 65 i 167.
173
i da će se dalje nizati samo pobede. Ako se teškoće i tm ovitost puteva ne ističu, oni su u glavam a ljudi manji, a njihova zahvat' nost onima koji su doprineli tome i divljenje onima koji su uspeli da teškoće smanje i uklone uprkos njihovih dimenzija — veća. Ali. ovo je samo delimično objašnjenje. D alje se može pretpostaviti da je već tada nastupilo zatvaranie~Partiie i odva janje njenog rukovodećeg (centralnog i republičkog) kadra od m asa i stvarnosti, da je odvajanje, povuklo Siru neobaveštenost o stvarnim procesi j a . da ie značilo koriščenie informacija i podataka prethodno .prilaeođenih" politici i proglasima, ocenama koje se žele itd. Stvaraće se sve više prividi, mitovi, režiraće se uspesi. čitavim arsenalom sredstava pothranjivale se za dovoljstvo postignutim, a ogromno prostranstvo zemlje pružaće mogućnost za sve to u glavnom centru i manjim centrima, koji će sve više voditi sopstveni život, a život ostalih i čitave zemlje ocenjivati i određivati po vlastitom nahođenju. Godine koje su usledile posle tzv. pobedničkog partijskog kongresa 1934. predstavljaju verovatno najmračnije razdoblje u razvoju sovjetskog društva. XVII Kongres SKP (b) je stvarno bio kongres pobede — staljinizma. Sažeto i potresno opisala je stanje u zemlji posle tog kongTesa jevgeniia Ginzburg (Evgenija Ginzburg). naučni radnik i profesor Filozofskog fakulteta u Kazanju do 1937. godine, koja je 17 godina provela u zatvorima i logo rima dalekog Sibira: »Velike dvorane i auditorije pretvorili su se u ispovjedaonice. Unatoč tome što se otpuštanje grijeha davalo teška srca (naprotiv, najčešće su pokajničke izjave smatrane 'nedovoljnim’) val pokajanja sve se više širio. Svaki sastanak bio je unaprijed namješten. K ajali su se zbog neispravnog shvatanja teorije o permanentnoj revoluciji, zbog uzdržavanja od glasanja za opozi cionu platformu tisuću devetsto dvadeset treće godine. Zbog 'po jave' velikodržavnog šovinizma i zbog potcjenjivanja drugog pe174
togodišnjcg plana. Zbog poznanstva s nekim grešnicima i zbog oduševljavanja Majerholjdovim kazalištem. Busajući se šakama u prsa, 'krivci' su vikali na sav glas da su 'bili politički kratkovidni’, da su se 'uspavali', da su se mi rili sa 'sumnjivim elementima’, da su 'tjerali vodu na svoj mlin', da su ’ispoljili truli liberalizam’ . . . I još mnogo, mnogo takvih fraza odzvanjalo je pod svodo vima javnih zgrada. Štampa je također donosila pokajničke član ke. Najočitiji zečji strah upravljao je perima mnogih 'teoreti čara'. Iz dana u dan rasla je uloga i značenje organa ^^KVD-a".,:, Nepoželjni svedoci uskoro će biti poubijani, i to će se predstaviti kao još jedan uspeh u izgradnji besklasnog sovjetskog društva i U borbi s neprijateljima kursa na takvu izgradnju. ..Proces"likvidirahla narodnih nepriip ^ lja' pruipAta i sistematizirao gotovo do sh'ema i tablica. Mogao se, na pri mjer, pročitati članak o nemarnom sekretaru pokrajinskog ko miteta, koji tvrdi da se u njegovu rejonu 'nema više koga zatvo riti'. Dopisnik je ustao protiv takve pomirljivosti ’s neprijatelj skim elementima’ i izrazio sumnju u sekretarovu pouzdanost. Nekoliko puta na mjesec novine su donosile detaljne izvještaje o sudskim procesima rajonskim rukovodiocima. Stupci običnih pro vincijskih novina vrvjeli su od riječi kao 'najstroža kazna’, ’presuda je izvršena^ — koje su se tiskale masnim slovima" . 41 Tamo gde su komunisti — osuđeni na fizičko ubijanje — bi li popularni u narodu ili omiljeni u partijskom članstvu, činilo se to bezglasno, bez suda, bez objave, jednostavnim ali masovnim, nestanclm ^judi/'’43 43 Jevgenija G inzburg, Kronika kulta ličnosti. Z agreb 1971. str. 1 S—19. 44 Ibid.. str. 235. 43 Hruščov je na X X kongresu KPSS ilustrovao takve slučajeve. O ne
stanku Kosiora, sekretara CK Ukrajine, moglo se na pritner naslutiti samo na osnovu toga što je kijevski radio, koji je svoje emisije počinjao sa ..Ovde radio Kosior" — prestao to da čini. (Tajni referat N. S. Hruičova. Zagreb 1970. str. 90).
75
Delegati X X kongresa upoznaće se sa faktom da je od 139 članova i kandidata C K partije izabranih na XVII kongresu, 98 njih ili 70 % bilo 1937—1938. uhapšeno i streljano,^uptkos činje nici sto su ti ljudi bili izabrani na Kongresu u čijem je sastavu $0% delegata poticalo iz redova boljševika primljenih u Par ni u pre oktobarske revolucije, a 60% njih iz redova radničke klase. — Koliko je stotina hiljada starih boljševika i ispravnih ko munista^rukovodilaca, i koliko miHona ljudi uopšte, poubijano u razdobliu^lg 3 0 —19400 godina i nije-danas više toliko bitno. Procene se kreću između 6—7 miliona i 15=16-m iliona ljudi. Međutim, ovde treba istaći, po našem mišljenju, ispravnost gledišta onih autora koji smatraju da staljinizam kao »fizičko nasilje jeste samo uslovno najpogibeljnije", a da je »političko siledžijstvo" i politička dominacija toga tipa ono što ie ostalo ■ prisutno i što ie imalo trajne posledice po razvoj SSSR-a i čita vog međunarodnog radničkog pokreta, i to u oblasti svesti, u oblasti stvarnih, realnih društvenih odnosa.4* Već dovoljno poznate m am fe stacij^ jštaljim zn ^ s istom vr stom posledica jesu i hegemonija i monopol na svim relacijama društvenog života, dominacija nad čovekom, nad načinom miš ljenja. i sa njima povezani isključivost i »cm o-bela lo g ik a ""! monopol nad svim istinam a, njihovo institucionalizovanje i prak sa »etiketiranja" o ko jo j je'v eć bilo dovoljno reči, a čiju suštinu je upravo citirani jugoslovenski autor video u »intelektualnoj len josti* jer »svrstavanje novih pojava pod stara odredišta i ter mine" ne zahteva napor da se novo shvati i oceni. Dekadencija k o ja je u sle d il^ n a svim ovim osnovama odra zila se takođe i u stalnom širenju prostora za mediokritete i stal- * ** Videti dr A ndrija Dujić. Diskusija n a naučnom saveto van ju »Odnosi a međunarodnom radničkom pokretu", objavljena u : »Međunarodni radnički pokret* br. ? i 6. Institut =a izučavanje radničkog pokreta. Beograd H 68. 176
nom potkresivanju i uništavanju svih izdanaka stvaralaštva. N a uka i teorija služile su samo za opravdavanje i argumentisanje već donetih odluka Partije. Garodi je kao istorijski značajan uvod u ovu praksu označio govor Staljina na konferenciji struč njaka za agrarna pitanja 27. decembra 1929. godine, u kome je on tezu Engelsa o tome da seljaku treba dati što je moguće više vremena da na svom parčetu zemlje razmisli o kolektivizaciji, ocenio kao valjanu samo za seljaštvo Zapada, i tom prilikom izjavio: „Može li se reći da je situacija ista kod nas, u SSSR? — N e ... žalosno je da naši teoretičari za agrarna pitanja nisu još pokušali da sa svom potrebnom jasnoćom ukazu na tu razliku u položaju seljaka kod nas i na Zapadu".47 To je, kako s pravom podvlači Garodi, „prvi tekst u kome se teorija otvoreno poziva da služi za opravdavanje već donetih odluka i mera prinude". Opšte opadanje stvaralačkog potencijala u svim domenima privrede i života, a posebno stagnacija, i više od toga, krajnja degradacija humanitarnih nauka, jieste logična posledica njiho vog svođenja i sabijanja u mediokritetski okvir i apologetiku. Ovo je, kao što je poznato, drastično došlo do izražaja u oblasti sovjetske teorije, gde je u dugom periodu moglo da se održi sa mo banalno ponavljanje najuprošćenijih postavki klasika mark sizma i razrada parola zvanične ideologije, čime je celokupna ekonomska i društvena misao u publikovanom vidu bila svedena na nivo brošura u propagandne svrhe. Akademik V. Njemčinov je 30 godina posle Staljinovog pr vog poziva na apologetiku, govoreći o problemima sovjetske ekonomske nauke 1959. godine, izjavio: ,,U organizaciju naučnih ekonomskih istraživanja mo raju se uneti radikalne promene. U nizu slučajeva naučni instituti u nas pretvaraju se u pomoćne organe izdavačkih kuća i bave se pripremanjem naučno-populamih radova. Če-41 41 Garodi. Velitca prekretnica socijalizma, Beograd, 1970. str. 64.
17-7
sto se u tim radovima samo parafraziraju opšte poznate postavke, u njima nema novih naučnih činjenica i zaklju čaka, već se dogmatski izlažu stare naučne postavke. J edna od najhitnijih karakteristika staljinizma kao sistema' i društvenog odnosa jeste verbalna glorifikacija radničke klase i naroda, a stvarno nepoverenie u njih, u druge nacije i države. P artijsko rukovodstvo o ovom sistemu uzurpiralo je, kao što se videlo, isključivo pravo da bude glasnogovornik i tumač želja, htenja i interesa radničke klase i njenog odnosa prema sistemu. Druga strana ove js t e karakteristike staljinizma jeste stvarna pasm zggT a širokih slojeva društva. Politika, krupne i manje krupne odluke koje se tiču društva kao celine — u nadležnosti su samo užeg, do mistifikacije zatvorenog kruga centralnog ruko vodstva Partije i eventualno države.^Taj krug je, prema tome. i poprište antagonizama koji za društvo mogu samo retko i izu zetno da budu vidljivi, a gotovo nikad i do kraja jasni, pogotovo kad je reč o njihovim motivima i uzrocima, sve do odluke zatvo renog kruga da ih obelodani. U jednoj tako nerazuđenoj poli tičkoj strukturi kakvu je sagradio i petrificirao staljinizam, mo gućnosti istraživanja i kontakata su strogo određene, postoje tačno određeni kanali i forme za to i svako istrčavanje izvan tih kanala i formi osuđuje se, etiketira, proganja. U takvim uslovima bi se i najširim sociološkim istraživanjima teško moglo ustano viti šta zapravo misle oni koji nisu .um ešteni" u političku struk turu, čiji su stavovi irelevantni za tu strukturu i koji nisu po zvani da svoja razm išljanja i stavove dnevno, po sili mehanizma društvenog ustrojstva, javno izražavaju i time doprinose unapre đenju sistema i njegovom lečenju od izvitoperavanja i deka dencije. U sistemu o kome je reč, „Svi su se morali pretvarati da fan tastični silogizmi odražavaju stvarno stanje opštih misli. D o * .Voprosy ekonomiji* >6 4, 1954. su. 33. 178
voljno je bilo postaviti nekome pitanje koje razotkriva glupost da bi se prisutni ili uzvrpoljili, ili blago osmjehnuli smatrajući pitaoca idiotom".40 Metod zastrašivanja naroda povremenim dramatizovanjem opasnosti spolja (vojnih, ideoloških i dr.) i unutar zemlie (tezom o zaoštravanju klasne borbe) takođe se logično uklapa u gelu sliku staljinizma kao političkog sistema, jer se tim metodom povremeno daju impulsi za disciplinu kao oslonac sistema s jedne strane, a istovremeno dodaje uverljivost čitavom sistemu za snovanom na prinudi. Potreba da se ima neprijatelj j'e, prema tome, fundamentalno svojstvena sistemu, kao sredstvo za održa vanje kohezije društva. Nije nebitno svojstvo Centralističko-birokratskog političkog sistema ovog tipa i hipokrizija. Naprotiv. I najzad, sva navedena svojstva nalaze svoj logičan izraz u jednom — u nepriznavanju nužnosti bilo kakvog preokreta u razvoju, jer je taj razvoj ispra van, u osnovi jedino pravilan i njega opet jedino ispravno i pra vilno rukovodstvo može samo dalje da doteruje i usavršava. Đerđ Lukač (Gyorgy Lukacz) je ovaj manir staljinizma u njegovom posledičnom dejstvu izjednačio s nedopuštanjem prostora za teo rijski obračun i praktičan raskid sa samim staljinizmom. Staljinizam, kao politika takođe stalno reprodukuie sva svo ja svojstva, a jedan od načina da se to obezbedi jeste što se zatvoreni krugovi rukovodeće elite obnavljaju samo iz „svojih redova'VtjT izjredova onih koji su vaspitavani tačno i strogo po uzoru i obličju~lame te elite, tj. birokratije. Poredak stvari u tom pogledu opisali su u novije vreme trojica sovjetskih naučnika*60 u manifestu upućenom CK KPSS i vrhovnim sovj’etskim orga nima vlade u kome kažu: 4# Jevgenija Ginzburg, Hronika kulta ličnosti, Zagreb 1971, str. 4T. 60 A. D. Saharov, V. F. Turčin, R. A. Medvedov, vidi „Encyclopaedia
moderna" br. 12, 1970, str. 94—95.
179
.O čigledn o je nepoverenje prema delatnim, kritičkim ličnostima stvaralačkih ideja. Uslovi stvoreni takvom kli mom omogućuju hijerarhijsko napredovanje ne onih što se odlikuju svojim stručnim sposobnostima, nego onih što se verbalno ističu svojom vemošću Partiji, a u stvari teze za svojim uskim ličnim interesima i ističu se stavom pasivnih izvršitelja." Donekle sporno pitanje čini se danas šta je za staljinizam kao sistem uopšte i za društvenu supremaciju vlasti Partije — poistovećene i srasle s državom — stvarna i preovladavajuća baza: komandne pozicije koje im a u ekonomicr-ilr arsenal političkih sredstava? — U odgovoru na ovo pitanje leži i shvatanje suštine staljinizm a i njegovog istorijskog dometa, tj. da li je to prevashodno .k riz a političkog sistem a" kao što neki ocenjuju ili je to sam sistem odnosa u bazi, s položajem proizvođača i merom nje govog^ učešća u proizvodu koji stvara, kao osnovnim kriterijumom. Od odgovora na ova pitanja zavisi dalje i pristup destaljinizariji. Autor ovog rada, kao što to proizlazi iz ranije rečenog, ipak sm atra da glavna snaga staljinizma kao sistema počiva na nekon troliranim komandnim pozicijama u ekonomici, u društvenom procesu rada, jer bi promene u tom domenu brže uslovile napu štanje svih drugih obeležja staljinizma, nego što bi to bio slučaj obrnutim putem, ako bi on uopšre bio realno moguć i efikasan. Pod obrnutim putem, naravno, podrazumeva se ovde samo po kušaj nasađivanja nekih demokratskih formi javnog političkog života, a ne radikalna transformacija u društvenoj političkoj strukturi.
180
VI
- O MEĐUNARODNOJ DIMENZIJI STALJINIZMA
Predmet ovog dela rada biće ograničen samo na prostorno, institucionalizovano širenje i ispoljavanje staljinizma van gra nica SSSR-a. Bez ove ograde bilo bi inače neophodno široko raz matranje stanja i pravaca razvoja međunarodnog radničkog po kreta i njegovih institucija posle uspostavljanja sovjetske države, što ovde nije namera. Najuprošćenije bi se i za šire shvaćenu me đunarodnu dimenziju staljinizma moglo reći da je ona izražena u odnosu utvrđenog štaba (svetske revolucije) i brojne rasute armije (radničke klase i njenih nacionalnih avangardi — KP) — kao transmisija tog štaba. Proleterski internacionalizam imao je sa stanovišta tako postavljenog odnosa isključivu sadržinu — svekolika podrška prvoj sovjetskoj zemlji u nastojanjima da op stane i da se razvija kao žarište svetskog socijalističkog pro gresa. U Lenjinovo doba, a i kasnije dvadesetih godina, takva in terpretacija internacionalnih obaveza svetskog proletarijata i njegovih nacionalnih avangardi bila je opravdana, naime, oprav dana sve dotle dok su postojale opasnosti od ugušivanja revolu cije u njenoj početnoj fazi, organizovanim akcijama imperija lističkih i reakcionarnih snaga sveta i dok je postojala osnova za realnu perspektivu razvoja sovjetske zemlje kao žarišta svetskog 181
progresa i napredovanja snaga socijalizma u svetskim rima.
razme-
I realne sposobnosti i realne perspektive, međutim, staviće se pod sumnju onog momenta kada počne izrastanje .žarišta so cijalizm a* u svetsku velikodržavnu silu T kada u tom pogledu nastupi nova interferencija problema -^interferencija borbe za napredovanje socijalizm a u svetu i berbe za jačanje pozicije ve like države i svetske sile, i kada i u međunarodnim razmerima bude u tom smislu došlo do .transfera cilje v a*: kad borbu za podršku i afirmaciju elemenata socijalizma u svetu bude potis nula i potamnela borba za sopstveno napredovanje i za pozicije svetske sile. Rečeno je, međutim, da ova pitanja nisu predmet istraživa nja u smislu praćenja nastanka, evolucije i svih konkretnih ma nifestacija i uticaja koje je prekretnica ka staljinizmu imala na razvoj međunarodnih revolucionarnih snaga. Pod međunarodnim ispoljavanjem staljinizma ovde se podrazumeva samo proširenje prostora za to ispoljavanje posle dru gog svetskog rata, to jest s momentom nastanka više država koje su se deklarisale za s o c ija liz a m ^ predmet izlaganja biće samo neke okolnosti koje sn omogućile i doprinele da staljinizam pre đe granice Sovjetskog Saveza i prenese se na druge nacije, odno sno države. N a ovom mestu nije suvišno podsetiti na ono što je Lenjin svojevremeno pisao o međunarodnom značaju ruske revolucije: „U najužem smislu reči. to jest, podrazumevajući pod međunarodnim značajem — međunarodno značenje ili istorijsku neizbežnost ponavljanja u međunarodnim razmerima onoga što je bilo u nas. mora se priznati takvo značenje nekih osnovnih crta naše revolucije. Naravno, bila bi najvećT pogreska kada bi se preuveličala ova istina i primenila šire'nego samo na neke od osnovnih crta naše revolucije. 182
Isto tako, bilo bi pogrešno ispustiti iz vida da će posle po bede proleterske revolucije makar samo u jednoj od napred nih zemalja, nastupiti, po svoj prilici, oštar prelom, zapravo: Rusija će uskoro posle toga postati ne uzorna već ipak zao stala (u 'sovjetskom' i u socijalističkom smislu) zemlja".1 Postojala je, dakle, teorijska mogućnost da se u razvijenim zemljama, s izvesnim demokratskim tradicijama i razvijenom radničkom klasom, s višim stupnjem industrijskog razvoja nego što je bio slučaj s Rusijom posle Oktobra, a takva je bila bar jedna od istočnoevropskih zemalja posle drugog svetskog rata, bar Čehoslovačka (ako se izuzme podeljena Nemačka) — krene drugim putem izgradnje socijalizma i da se izbegne sve ono što je uslovilo sovjetski „model". Međutim, to se nije desilo, a došlo je do proširenja, multipliciranja sovjetskog modela i prenošenja uslova, metoda i efekata staljinizacije sovjetskog društva na grupu zemalja istočnoevropskog podiučja. Ovo je bilo uslovljeno mnogim faktorima, a okolnosti koje su posebno olakšale takav start novih socijalističkih zemalja jesu: fa-j međunarodni odnosi posle drugog svetskog rata. O beležena počecima hladnog rat a. formiranjem blokova i primenom agresivnih akata n međunarodnim odnosima12 — situacija u svetu posle drugog svetskog rata doprinela je da zemlje istočne Evrope postanu prvi prostor za međunarodno ispoljavanje staljinizma kao koncepta i prakse koji su do tle bili kodifikovani u granicama Sovjetskog Saveza i u in stitucijama međunarodnog radničkog pokreta; 1 V. I. Lenin, SočineHila, tom 31, izdanie četvertoe. str. 5. 2 Primeri za to su: ugušivanje akcija progresivnih snaga u Grčkoj; kriza oko Trsta; blokada Berlina; stvaranje NATO-a i Maršalov plan; podržavanje i širenje psihoze opasnosti od novog rata pod parolom „neizbežnosti konflikta između imperijalizma i socijalizma", itd. 183
. .V bJ — afirm acija Sovjetskog Saveza herojskim držanjem naroda i pobedama Crven'e armije u drugom svetskom ratu i posebno u oslobađanju istočne Evrope; l c — izostajanje vlastitih revolucija i vlastitog revolu cionarnog puta dolaska na vlast komunističkih i radničkih partija u većini slučajeva u zemljama istočne Evrope. Ta okolnost olakšala je umnogome „brzi uvoz" u te zemlje in stitucija i politike karakterističnih za Sovjetski Savez i us postavljanje malih verzija staljinističkog sistema, na osnovi ■ njegove striktne imitacije u unutrašnjim uslovima sasvim različitim od uslova u Sovjetskom Savezu dvadesetih i tri desetih godina. Istočna Evropa se 1948—1949. nesumnjivo bitno razlikovala od Sovjetskog Saveza u godinama kada su uvedene osnove staljinizma u privredi i društvu i kada je trasiran „put izgradnje socijalizm a" s forsiranom indu strijalizacijom, odnosno izgradnjom teške industrije i nasil nom kolektivizacijom sela. Sam način na koji su došle na vlast komunističke partije u zemljama istočne Evrope istovremeno je i pretpostavljao i značio odsustvo jedne snažne, duboko u narodu stvorene podloge tih partija za stupanje u dijalog i polemiku sa Sov jetskim Savezom o pitanjima koja su relevantna bilo za nji hov unutrašnji dalji razvoj, bilo za uspostavljanje međusob nih odnosa na principima koji bi predstavljali nešto novo i bili u skladu s interesima razvoja socijalizma. Snažnu vlastitu podlogu u tom smislu, za dijalog i ot por, imala je, kao što je poznato, Jugoslavija, a zatim Kina i Albanija, iz istih razloga i na istim temeljima kao i KP Jugoslavije, bez obzira na razlike koje su mogle da iskrsnu u toku suprotstavljanja staljinizmu, na metode i argumente, pa čak bez obzira i na mogućne razlike u ciljevima suprot stavljanja, i 184
•^1 Cd^) — nepostojanje tradicije u međusobnim odnosima zemalja istočne Evrope i Sovjetskog Saveza, nepostojanje kontinuiteta koji bi u svim inače složenim okolnostima mo gao bar privremeno da evoluira kao tradicija. Ako je reč o ekonomskim odnosima, tradicija je uglavnom bila na dru goj strani, a preuzimanje gotovog sovjetskog modela impli ciralo je potrebu za naglom preorijentacijom u privrednim strukturama i spoljnoekonomskim odnosima i njihovo usmeravanje određenim putem izgradnje socijalizma. Čehoslovačka, na primer, sa u ovom delu Evrope visokorazvije nom prerađivačkom industrijom pre drugog svetskog rata, sa širokim i kvalitetnim izvoznim fondom za zapadnoevropsko tržište, preorijentisala se na proizvodnju mašina-alatljika, traktora i slično, da bi svoj izvozni asortiman uskladila s potrebama Sovjetskog Saveza i ostalih susednih zemalja. I u drugim istočnoevropskim zemljama došlo je, u ma njem ili većem stepenu, do „prekidanja pravca" privrednog razvoja u tom smislu što su zanemarene i one osnove i teko vine starog društva koje je možda bilo neophodno iskoristiti za dograđivanje novih osnova, koje su zasluživale dalju evo luciju i egzistenciju. Ako to u svim zemljama i nije bio slu čaj s proizvodnim snagama kao starim osnovama koje nije trebalo zanemariti ni rušiti, postojale su druge tradicije (demokratske, kulturne) koje je trebalo negovati a ne pre kidati. Zemlje, na primer, koje su usled svog istorijskog razvoja imale male mogućnosti da marksističkim kadrom i novim aparatom zamene staru inteligenciju kao društveni sloj, trebalo je možda s većom opreznošću da priđu eliminisanju „buržoazije", koja je u pretežno agrarnim zemljama jedva to i bila u pravom smislu reči, ne eliminišući i onaj tanak sloj inteligencije koji je mogao da posluži i novom društvu u njegovoj kulturnoj izgradnji. 185
N agla preorijentacija u privredi, koja je pomenuta, zna čila je, između ostalog, koncentraciju ogromnih sredstava za izgradnju — u većini zemalja predimenzioniranih — centara za proizvodnju čelika i gvozda, za izgradnju „svojih socija lističkih giganata" tipa sovjetskih Donbasa, Kuzbasa i si. (N ova Huta u Poljskoj, Staljinvaroš u M ađarskoj, Košiće u Čehoslovačkoj), što je u konkretnim uslovima novih socija lističkih zemalja u istočnoj Evropi značilo, dalje, stvaranje osnove za staljinizam kao sistem, jer su se istovremeno stva rale osnove za dugoročnu zavisnost od uvoza rude, uglja, nafte i drugih sirovina iz Sovjetskog Saveza, a time i za preuzimanje i širenje svih efekata staljinizacije sovjetske privrede. Ovaj aspekt preorijentacije u privredama i odno sima istočnoevropskih zemalja imaće posebne implikacije za razvoj ekonomskih (i drugih) odnosa između više država s opredeljenjem za izgradnju socijalizma. Ove okolnosti su značajne za „utiranje puta" za staljinizam na širem geografskom prostoru istočne Evrope. Međutim, osnov na i određujuća okolnost pri tome sadržana je u samoj prethod noj staljinizaciji sovjetskog dmštvJU-U-Jfeć-nčvršćenom staljinizmu kao sistemu, koji je raspolagao sredstvima, metodima i priznatom snagom u međunarodnim odnosima posle drugog svetskog rata, koji su mu omogućavali da se prostorno proširi. Nešto u toj snazi dodato je takođe i posebno ispoljenom efikasnošću centralizacije u ratnim uslovima. uspesima ratne ekonomike i Crvene armije, mada je i centralizacija imala već i pre toga efekte u brzom stvaranju industrijskih centara i giganata, u br zoj industrijalizaciji sovjetske zemlje, iako na uštrb mnogih di menzija i industrijskog i opšteg razvoja. Sa izlaskom iz strogo centralizovane ekonomike i drugog svetskog rata, neki sovjetski ekonomisti pokušali su da stave na 186
dnevni red diskusije o koncepciji daljeg razvoja privrede i sistema, ali opet, međutim, u materijalnim uslovima koje je, s jedne stra ne, drugi svetski rat znatno približio uslovima dvadesetih godina, uništivši mnogo toga što je u materijalnom pogledu bilo stvo reno za kratak period između dva rata, a koje je, s druge strane, staljinizam u svemu ostalom umnogome udaljio od uslova i atmo sfere dvadesetih godina.3 Predsednik Državne planske komisije SSSR-a, N. Voznesenski (N. Voznesenskij), koji je tu funkciju obavljao od 1938. godine, počeo je da posle drugog svetskog rata u svojim radovima ponovo ističe potrebu da se zakon vrednosti u sovjetskoj privredi intenzivnije koristi i da ukazuje na objektivnost delovanja eko nomskih zakona: „Životna sposobnost ratne ekonomike SSSR zasnovana je na socijalističkom načinu proizvodnje. Ali, naučni socija lizam ne odriče značaj zakona vrednosti, tržišnih cena i privrednog računa za socijalističku ekonomiku.. . Pobeda socijalizma u SSSR, ne isključuje već pretpostavlja ličnu svo jinu nad dohotkom od rada, nad kućom za stanovanje i do maćinstvom i nad predmetima lične potrošnje. Štaviše, pra vo lične svojine nad radnim ušteđevinama, nad kućom za stanovanje, nad predmetima za ličnu udobnost, daje više podstreka za razvitak sovjetske ekonomike.. . Privredni ra čun u sovjetskoj ekonomici ne samo da ne protivreči socija lističkom privrednom sistemu nego je on glavni podsticaj* * Ako ništa drugo, situacija nakon rata bila jc komplikovanija, po izja vi Hrušćova na XX kongresu KPSS. jer je i „Staljin postao još ćudljiviji, razdražljiviji i brutalniji: naročito je rasla njegova sumnjičavost. Njegova manija proganjanja dostigla jc neverovatne dimenzije. Mnogi politički radnici postajali su u njegovim očima neprijatelji.. . o svemu je sam odlučivao, bez obzira na bilo koga i na bilo što” . Počinje obnavljanje mračne istorije tridesetih godina, ponavlja se u novom vidu „lenjingradska afera” i dolazi do novog talasa ubi janja političara, partijskih i državnih funkcionera (videti Tajni referat N. S. Hrušćova, Zagreb 1970, str. 68—69).
I za napredovanje socijalističke proizvodnje jer doprinosi uve' danju dobiti a prema tome i akumulacije bez koje se proiz; vodnja i reprodukcija ne mogu razvijati".4 Možda su Voznesenskog na ponovno pokretanje problema koji su već bili predmet diskusije dvadesetih godina podstakle i neke teze samog Staljina iznošene neposredno pred drugi svetski rat u tada započetim diskusijama oko udžbenika političke eko nomije socijalizma, koje je rat prekinuo. Staljin je, naime, tada počeo da tvrdi da „samo glupači i budale" negiraju objektivnost delovanja zakona vrednosti u socijalističkoj privredi. Međutim, posle drugog svetskog rata ista tvrdnja Voznesenskog je već bila jeres koja se plaćala glavom. N. A. Voznesenski je uhapšen mar ta 1949. godine, jer je pre toga, januara iste godine, podizanjem cena na veliko u sovjetskoj industriji pokušao i praktično da primeni svoja stanovišta o uvažavanju ekonomskih zakona. Korišćenje mehanizma cena u sovjetskoj privredi moglo je, naime, da izazove postavljanje na dnevni red istih zahteva i u odnosima SSSR-a i istočnoevropskih zemalja, dok su fizičko planiranje i naturalni obračuni u tim odnosima bili za Staljina prihvatljiviji i jednostavniji.56 Perspektiva, odnosno šansa za međunarodno ispoljavanje dejstva staljinizma, putem njegovog prenošenja na sisteme istoč noevropskih država, možda je baš zamaglila svaku šansu bilo kog pokušaja da se staljinizam oslabi u samom Sovjetskom Savezu ili da se bar razvije diskusija o osnovama, ili, pak, da bar oživi ponovo diskusija o privrednom razvoju, ekonomskoj zainteresovanosti proizvođača i ekonomskim zakonima kao zakonima ima* N. Voznesenski, Ruma ekonomika u SSSR u periodu otadžbinskog rata. Kultura. Beograd 1948, str. 142. 6 Cene na veliko u SSSR-u su nakon uklanjanja Voznesenskog bile po novo snižene u dva maha — januara i jula 1950. a iste godine je Voznesenski i pogubljen. 88
nentnim sovjetskom načinu privređivanja kroz čitav period „do vođenja miliona ljudi do komunizma". Pokušaja da se to učini bilo je krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina, ali bez uspeha. Na primer, u SSSR-u su u to vreme bile ponovo započete diskusije o udžbeniku političke eko nomije socijalizma prekinute pred rat. Poznata je, na primer, tzv. novembarska diskusija 1951. godine u CK KPSS o temi ekonom ski problemi socijalizma, kojim povodom su mnogi ekonomisti, uviđajući besmislenost vladajućih dogmi i budući svedocima či njenice da je sovjetska ekonomska i društvena realnost u rasko raku i s najuprošćenijim predstavama o socijalizmu, pokušali da iznesu neke svoje, jasne ili konfuzne, koncepcije koje bi bile različite od zvanično priznatih koncepcija. Na primer, L. D. Jarošenko je tada došao na ideju o „racionalnoj organizaciji proiz vodnih snaga" kao osnovnoj potrebi socijalizma koji je on lično doživeo i zato se zalagao za razvoj naučne teorije „organizacije proizvodnih snaga u društvenoj proizvodnji i za razvoj teorije pla niranja" kao osnovnoj sadržini ekonomske teorije socijalizma. Uviđajući nepostojanje materijalnih i kulturnih pretpostavki za socijalizam u sovjetskoj stvarnosti, Jarošenko je takođe insistirao na tome da se kao osnovni zakon socijalizma tretira „stalni po rast i usavršavanje proizvodnje materijalnih i kulturnih uslova društva". Kao što je poznato, Staljin je oštro napao Jarošenka, povezujući njegove stavove s gledištima Bogdanova i Buharina, a zvanični rezultat celokupne pomenute diskusije oformljen je kao Staljinove „primedbe" na predloge i kao njegova mišljenja o problemima, poznata kao njegov rad „Ekonomski problemi so cijalizma u SSSR-u".6 Tom prilikom Staljin se „razračunao" i s predlozima da se kolhozima prodaju u svojinu osnovna sredstva za proizvodnju koja su bila koncentrisana u mašinsko-traktorskim • • Videti „Bol'ševik", 1952, str. 18, J I —50.
189
stanicama i da se na taj način država rastereti investicija u poljo privredu, čime bi se postiglo da sami kolhozi snose odgovornost za održavanje i razvoj mašinsko-traktorskog parka, jer su oni za to potpuno sposobni. Autori ovakvog predloga7 smatrali su da je to put da se kolhozna svojina približi „opštenarodnoj svojini". Jedan od argumenata Staljinove kritike ovakvih razmišljanja bio je da je posredi „nerazumevanje" uloge robnog prometa u socija lizm u" i „neshvatanje da je robni promet inkompatibilan s per spektivom prelaska iz socijalizma u komunizam". Pod kritiku Staljina dopao je tada i ekonomista N. Notkin koji je, između ostalog, sm atrao logičnim da se sredstva za proiz vodnju proizvedena u sovjetskim preduzećima tretiraju kao roba. Atm osfera obračuna sa svakim pokušajem skretanja s koloseka partijski ozvaničene ideologije i „teorije" u SSSR-u, dala je ton i počecima socijalizma u zemljama narodne demokratije u vreme kada je nastanak ovih zemalja, po Staljinu, obeležio „dru gu etapu opšte krize kapitalizm a" i kada je istovremeno započelo utvrđivanje „strateškog po jasa" SSSR-a u istočnoj Evropi, između ostalog i primenom tom cilju adekvatnih metoda u uspostavlja nju i određivanju karaktera i pravca razvoja ovih zemalja i nji hovih veza sa SSSR-om. Jedan od metoda, prost veoma., ali već zane s njim kaiševima isto toliko čvrstim kao i druge transmisije sovjetske Partije u granicama Sovjetskog Saveza. To razgranjavanje Staljmovih „pipaka" ugrađivanjem uTnrežu transmisija po red sovjetskih institucija još i niza država i njihovih nacionalnih institucija, predstavlja možda najuprošćeniju suštinu odnosa iz 7 A. V. Sanjina i V. G. Venžer; predlažući to ovi ekonomisti su se po zivali i na to da je CK SKP (b) u vreme masovne kolektivizacije sela, krajem 1 9 2 9 . i početkom 1 9 3 0, sam stajao na stanovištu da mašinsko-traktorske sta
nice treba kasnije predati u svojinu kolhozima, zahtevajući od ovih da nji hovu vrednost isplate državi u roku od tri godine. Međutim, krajem 1930. godine, CK SKP (b) je ovu svoju odluku ukinuo. 19 0
među SSSR-a i drugih zemalja za vreme Staljina. Ipak će se o tim odnosima na ekonomskom planu reći ovde nešto više na primeru okolnosti pod kojima je osnovan i korišćen SEV kao zajednička organizacija za ekonomsku saradnju zemalja o kojima je reč. Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć je osnovan januara 1949. godine, kada su već uveliko postojali „punktovi" i kanali za obezbeđenje vojno-političkog saveza SSSR-a i zemalja narod ne demokratije i za obezbeđenje sovjetskog nadzora nad eko nomskim, unutrašnjim i spoljnoekonomskim tokovima u istočnoj Evropi. Razmešteni su već bili sovjetski saveznici na svim nivo ima, osnovana mešovita društva, sovjetski ambasadori su imali svoju specifičnu misiju i privilegovan položaj („kao kod svoje kuće"), a sovjetska vojska je taleođe bila prisutna u svim zemlja ma narodne demokratije. Bez ikakvog formalnog zajedničkog organa mogli su se pre ma tome neformalnim sredstvima u ovo vreme usm'eravati odnosi u pravcu koji je Staljin nalazio za poželjan. Međutim, istupanjem protiv svih neformalnih sredstava i metoda Staljinovog sistema stvaranja „strateškog pojasa" Sovjet skog Saveza, Jugoslavija je 1948. primerom skrenula pažnju na pitanja ekonomskih odnosa između socijalističkih država kao na sporna pitanja od bitnog značaja za dalji samostalni razvoj tih zemalja. S druge strane, inicijative i aktivnost SAD u Evropi, po sebno Maršalov plan za obnovu Evrope, podstakli su svojom pojavom formalnu potrebu da se forme odnosa u istočnoj Evropi institucionalizuju. Staljin je zabranio učešće zemalja narodnih demokratija u Maršalovom planu, ali zabrana nije otklonila izvesna kolebanja, odnosno priželjkivanja pojedinih zemalja da učestvuju u njemu (na primer, Čehoslovačke). Sa ciljem da se suzbiju i kanališu eventualni neželjeni sukobi na tom planu i u interesu daljeg jačanja političkog saveza, u Moskvi je 23. januara 1949~: održano ekonomsko savetovanje predstavnika SSSR-a, Bugarske,
y fi
M ađarske, Poljske, Rumunije i Čehoslovačke. Rezultat tog savetovanja bilo je osnivanje Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć. Izveštaj^) osnivanju^ koji j e tada objavljen, odražava naglašene političke motive i dosta ograničene ^ o n o m sk e ciljeve, kao što se to vidi iz j:entralnog dela ovog prvog dgkumenta o SEV-u: „N a savetovanju je, dalje, konstatovano da vlade Sje dinjenih Američkih Država, Engleske i n'ekih drugih zapad noevropskih zemalja u suštini bojkotuju trgovinske veze sa zemljama narodne demokratije i SSSR-om, zato što ove zem lje sm atraju nemogućnim da se potčine diktatu Maršalovog plana, jer plan narušava suverenitet i interes njihovih nacio nalnih ekonomika. Vodeći računa o tim okolnostima, na sa vetovanju je razmotreno pitanje mogućnosti organizovanja tesnih veza u širokoj privrednoj saradnji zemalja narodne demokratije i SSSR-a. U cilju ostvarenja šire ekonomske saradnje zemalja na rodne demokratije i SSSR-a na savetovanju se smatralo nuž nim da predstavnici zemalja učesnica ovog savetovanja os nuju, na bazi ravnopravnog predstavništva, savet za uza jamnu ekonomsku pomoć, koji će imati za zadatak razmenu privrednih iskustava i pružanje uzajamne pomoći u tehnici, sirovinama, namirnicama, mašinama, alatima i si."8 Karakteristično je da se u prvom dokumentu o SEV-u ne spominju ni pod'ela rada ni planiranje ekonomskih odnosa među zemljama osnivačima, kojima su se kao članovi novostvorene or ganizacije ubrzo pridružile još Albanija (1949) i Nemačka DR (1950). U poststaljinskom periodu činiće se veliki napori da upra vo to bude sadržina aktivnosti SEV-a i govoriće se o ekonomskoj integraciji kao cilju, ali će se ujedno pokazati da se u izmenjenim uslovima, bez Staljinovih metoda sile, takva ekonomska integra cija ne može lako ostvariti. 8 .Rude pravo*, 25. januar 1949. 192
Postoje razne procene o tome zašto Staljin, koji je imao silu i mnoge okolnosti pogodne da je i primeni, nije nametnuo ekonomsku uniju i nije koristio SEV, već se na ekonomskom pla nu zadovoljio time da se u trgovinskoj razmeni na bilateralnoj os novi izvrši koncentracija istočnoevropskih zemalja oko SSSR-a, da se te zemlje povuku iz trgovine Istok—Zapad (čemu je, naravno, doprinela i diskriminacija i blokada od zapadnoevropskih zema lja) i da se ekonomski praktično iskoriste za potrebe 'ekonomske obnove Sovjetskog Saveza. Po rečima poljskog planera S. Jendrihovskog (S. J?drychowski) ,,u početnoj fazi SEV je ograničio svoju delatnost na sferu trgovinskih odnosa, a problemi proizvod nje bili su tretirani samo fragmentarno",9 ali čak i taj značaj SEV-a u početnoj fazi je sporan, jer posle prva tri zasedanja (apri la i avgusta 1949. i septembra 1950), Savet se nije ni sastajao sve do 1954. godine, a stvarna promcna u trgovinskim odnosima je — od iracionalnog izbegavanja SSSR-a između dva rata na takođe iracionalnu koncentraciju oko SSSR-a posle drugog svetskog rata — koincidirala s pojavom SEV-a, ali nije bila rezultat njegove aktivnosti. Istočnoevropske zemlje nisu pre drugog svetskog rata gotovo ni imale trgovinske veze sa Sovjetskim Savezom kao svojim susedom. Takođe su i međusobne veze bile ograničene po obimu, što se može videti iz tabele XXIV. Preokret u spoljnotrgovinskim vezama istočne Evrope, kakav proizlazi iz navedenih podataka, praćen je, kako je već ranije rečeno, praktičnim prilagođavanjem ekonomskih modela, 'eko nomskih politika i trgovinskih procedura istočnoevropskih ze malja sovjetskim uzorima. U vreme kada se taj proces vršio — do 1952. godine, nisu bile potrebne nikakve forme ni ideologije, ni državni pregovori ili sporazumi u istočnoj Evropi, jer to je bilo vreme grube „neformalne sile" koje je obuhvatalo i mračn'e pro-• • „Tribuna ludu", 7—9. listopad 1957. 193
T a b e la X X I V — U s m e re n o st s p o ljn o tr g o v in s k e ra z m e n e n e k ih I s to č n o e v ro p sk ih z e m a l ja 1938, 1952, i 1958. (% od ukupne razmene, bez nevidljivih stavki)
Zemlje
Bugarska Čehoslovačka Mađarska Poljska Rumunija Neponderisani prošek
15 11 14
0
21
49 18 29 20 25
0 0 0
16 21 31 17 19
14 5 9 16 9
59 32 29 32 57
19 16 25 13 13
13 15 16 17 12
53 33 27 26 51
11
28
0
21
11
42
17
15
38
6
2
a aproksimativni podaci b cifre za 1931. su za Ncmažku; cifre za 1952. i 19Si. su za Sareznu Republiku Nematku i DR Nemaiku kombinovano. Izvori: za 1938. godinu League of Nations. The Nervork of Wodd Trade. Gcneva 1942: za 1952. Ecanomlc Survey of Europe In 1954. Geneva 1955. pp. 113. 292; za 1958. UN. Yearbook of International Trade Statlstles. 1961; u 1958. SR Nematlu je učestvovala sa 50;. u neponderisanom prošeku, a Nemačka DR sa 1^/e.
cese revolucionarima, sa iskonstruisanim optužbama kojima se Staljin unapred obezbeđivao od eventualnih pojava neposlušnosti ili pokušaja stavljanja na dnevni red principa međudržavnih eko nomskih odnosa ili pobuna protiv bezakonja i nepravde. U optužnicama ili presudama na procesima organizovanim u tom razdoblju u M ađarskoj, Bugarskoj, Albaniji, Rumuniji, Polj skoj i Čehoslovačkoj, isticana su, između ostalog, dva „zločina" s gore pomenutom svrhom zastrašivanja unapred: — povezanost sa „fašističkom , imperijalističkom, itd. „klikom " u Jugoslaviji; — navodno sprečavanje razvoja spoljne trgovine sa Sovjetskim Sa vezom. N a procesu u Pragu, npr., u optužbama protiv Slanskog i dru gih „rukovodilaca zavereničkog centra" tvrdilo se „da su se zaverenici trudili svom silom da spreče isporuku robe SSSR-u i drža 194
vama narodne demokratije ne vodeći računa o ugovorima, zahtevajući za robu daleko veće cene od tekućih cena na svetskom tržištu. Nasuprot tome, u kapitalističke zemlje su slali robu po znatno nižim cenama od onih koje su zahtevali od SSSR-a, a koje su bile ispod nivoa cena na svetskom tržištu. . ." 101 Optuženi su u svojim „iskazima" „priznavali": „sprečavali smo razvoj spoljne trgovine sa SSSR, naručujući i uvozeći, na primer, proizvode mašinogradnje i uređaje iz kapitalističkih zemalja, mada smo iste mašine i uređaje proizvedene u SSSR mogli kupiti po nižim cenama. Veliki broj sovjetskih narudžbina bio je odbi jen pod izgovorom da čehoslovačka industrija ne proizvodi traže ne proizvode, dok ih je, u stvari, ona proizvodila. U drugim slučajevima trgovina sa Sovjetskim Savezom kočena je namerno visokim cenama, ili su te narudžbine samo delimično prihvatane pod lažnim izgovorom da je kapacitet fabrike nedovoljan i sabotirani su određeni rokovi isporuke.. . Na isti način je postupano i sa narudžbinama zemalja narodne demokra tije i tako su trgovinske veze sa ovim zemljama bile ograniča vane".11 Za ekonomske odnose u ovom mračnom razdoblju, koje će kao istorija postati kasnije značajna kočnica savremenosti u SEV-u, karakteristični su, mimo trgovine po proizvoljnim cena ma, i neki drugi prilivi iz istočne Evrope u Sovjetski Savez. Sam'e reparacije su objektivno imale mesto u tome, mada se ne mogu bez ograda prihvatiti tvrdnje nekih autora sa Zapada da je po osnovama reparacija SSSR bio u to vreme „jak primalac pomoći" iz prostog razloga što reparacije Sovjetski Savez nije dobijao ni nepravedno ni neopravdano. 10 Artur London, Priznanje, Prosveta, Beograd 1969, str. 305. 11 Ibid., str. 3 0 5 -3 0 6 . 195
T a b e la
X X V — S o v je t s k a p r i m a n ja o d i s t o č n o e v r o p s k i h z e m a l ja r e p a r a c i j e i p o s l ič n i m o s n o v a m a 1950. g o d i n e
za
(u milionim a dolara, po cenama 1 9 5 0)
Zemlja i osnov
Iznos*
Nemačka DR — reparacije Nemačka DR — troškovi izdržavanja sovjetske vojske Mađarska — reparacije1 Rumunija — reparacije1 Poljska — niske cene uglja3 Vojni tranzit i troškovi izdržavanja sovjetske vojske (bez Nemačke DR3)
1.4 0 0 500 47 71 120 250
Svega
2 .3 7 0
* Procene navodi P. ). D. Wiles. Communist bitcnationai Ecenemlcs, N e* York— —VVarhington 1969, p. 397. 1 Godišnja rata sa 1930. procenjena je na taj način što je u obzir uzeta ukupna suma od 300 miliona dolara, koja je trebalo da se isplati prvobitno za 6 godina, a kasnije je rok produžen na S godina: ukupna suma od 300 miliona smanjena je 194S. sa 50*/». Na isti način je procenjena i godišnja rata za Rumuniju, za koju je prvobitna suma reparačija imosila 300 miliona dolara ukupno. * U razdoblju 1946—1933. Poljska je isporučila Sovjetskom Savezn oko 60 miliona tona kamenog uglja iznad njenog normalnog eksporta, po specijalnim, niskim cenama. U 1930. godini ove cene su. kako navodi P. Wiles. bile 3 dolara po toni. dok bi normalne cene na tržištu iznosile po toni približno 18 dolara. Iznos od 130 miliona dolara n tabeli izračunat je kao razlika u ceni. Prema poljskim izvorima, ukupna poljska potraživanja usled razlika u ceni uglja. koji je Poljska izvozila u SSSR u periodu 1949—1933. po niskim cenama izno sila su 333 miliona dolara. Za regulisanje ovih poljskih potraživanja SSSR je anulirao kre dite dodeljene Poljskoj do 1. XI 1956. (.Tribuna ludu*. 30—30. grundzien' 1956). 1 Uzeto je da ova stavka iznosi aproksimativno polovinu ukupnog iznosa Nemačke DR po istom osnovu.
Suma od 2.370 miliona dolara, koju je prema navedenoj pra ćeni Sovjetski Savez primio za reparacije i po sličnim osnovama, značila je oko 3% sovjetskog nacionalnog dohotka u to vreme. Posle Staljina, do 1955. godine, sve reparacije su bile isplaćene, a sva mešovita društva ustupljena, odnosno prodata partnerima koji su preko tih društava bili eksploatisani.12 U drugoj polovini pedesetih godina izmeniće se mnogo što-šta u položaju Sovjetskog Saveza i u atmosferi u istočnoj Evropi. Izmeđi 1 g, od neto-primaoca po raznim osnovama u razdob lju do SSSR će postajati postepeno neto-davalac pomoći. 12 Vidcti o tome Vladimir Dedijer, Prosveta, Beograd 1 970.
n o v ič a S t a ljin a ,
196
I z g u b lj e n a
b itk a
Jo sifa
V isa r io -
odnosno kredita. Ova promena se delimično vidi i iz podataka u tabeli XXVI. Tabela XXVI — Sovjetska priman ja ( + ) odnosno davanja (—) sredstava u istočnoj Evropi
(u milionima dolara)
1950.
Neto-primanja, uključujući reparacije i anulirane dugove Neto-zajmovi
+ 2.3 7 0 + 1 5 0
1957. '
+ 195,5 — 59
Izvor: 'Problem: of Communism", July—August 19J9.
1957/godine SSSR je, kao što se vidi, davalac zajmova istočnoj EvropiT o čemu će kasnije još biti reći. Uglavnom, zaključujući ovaj period uspostavljanja ekonom skih odnosa između SSSR-a i zemalja istočne Evrope u Staljinovo doba, može se tvrditi da je to bio period kada je jačanju eko nomskog i političkog uticaja Sovjetskog Saveza i formiranju bloka bilo podređeno sve i kada se malo ili nimalo pažnje obraćalo na .sredstva, metode i forme kojima se to ostvaruje.13 Sam Savet^za uzajamnu ekonomsku potnoć nije za to bio ne ophodan i njegova uloga je i bila beznačajna. Postoje ocene da SEV za Staljina i nije bio pogodna forma koju bi mogao ili hteo da koristi, i to iz sledećih razloga: SEV je formalno bio zasnovan na sporazumu koji je bio demokratičan, to jest naglašavao je nacio nalnu suverenost i međunarodnu ravnopravnost: SEV je bio me đudržavni, a ne međupartijski organ, te je u okolnostima suprematije partija u svakoj od zemalja-članica bio de facto sasvim k 13 Neki autori na Zapadu procenjuju da je Sovjetski Savez do 1956, izvlačio iz saradnje s istočnoevropskim zemljama čiste koristi u iznosu od bar iffilijardu američkih dolara godišnje (Videti, na primer, Zbigniew K. Brzezinski, The Soviet Bloc — Unity and Conflict. Cambridge 1960, p. 283. 197
sporedan organ. No. bez obzira na svoju beznačajnu ulogu u for siranju neželjenog karaktera ekonomskih odnosa njegovih članica u razdoblju o kome je bilo reči, SEV će. odnosno njegova aktiv nost. kasnije biti na mnogo načina „obeležena" istorijom ovog razdoblja kada su usađeni koreni nekih savremenih pojava, ne sporazuma i teškoća.
198
VII - ZAKLJUČAK ILI: O IDENTIFIKACIJI IZVORA TEŠKOĆA I DALJIM IMPULSIMA ZA PROMENE SISTEMA Reprodukovanje izvesnih disproporcija u privrednom razvoju SSSR-a i ostalih zemalja SEV-a i dugo nakon toga što su ih od govarajući organi i ekonomisti u tim zemljama konstatovali i uočili, pokazalo je da su određeni ekonomski instrumenti i merila privrednog razvoja zadržavani u praksi i onda kada su raz vojem proizvodnih snaga, završetkom prve faze industrijalizacije, bih prevaziđeni i postajali faktor koji je ometao dalji razvoj. Insistiranje na tome da se nužna centralizacija i politizacija privrednog života prikažu kao imanentne socijalističkom načinu proizvodnje i, s tim povezano. apioTutižovanje nekih institucija rođenih u primitivnim, pa, prema tome, Tsasvim netipičnim uslovima izgradnje socijalizma, kao imanentno socijalističkih instituoja^pokazali su se kasnije vrlo štetnim za privredni razvoj i od nose u SEV-u. U privrednoj praksi zemalja SEV-a zanemarivani su objek tivni ekonomski zakoni, koji, svojom unutrašnjom logikom deluju u pravcu porasta produktivnosti rada. A faktori koji utiču na porast produktivnosti društvenog rada su složeni i ne mogu se poistovećivati samo s kvantitativnim porastom proizvodnih snaga, uz zanemarivanje uslova pod kojima se ostvaruje taj porast i cene po koju se on ostvaruje. Marks je na više mesta ukazivao da će 199
„ radno vreme, čak i kad ne bude prometne vrednosti uvek biti supstancija koja stvara bogatstvo i mera troškova potrebnih za njegovu proizvodnju".1 Isto tako, govoreći o faktorima produk tivnosti rada, Marks je podvlačio: . . . . ne uzimajući u obzir razlike u prirodnoj energiji i u stečenoj radnoj umešnosti raznih naroda, proizvodna snaga rada mora uglavnom da zavisi: prvo, od prirodnih uslova rada kao što su: plodnost zemlje, bogatstvo rudnika itd; drugo, od sve većeg usavršavanja društvenih snaga rada koje proističe iz: proizvodnje u velikim razmerama, iz kon centracije kapitala i kombinacije rada, iz dalje podele rada, iz primene mašina i poboljšanih snaga, iz smanjivanja vre mena i prostora pomoću sredstava za vezu i saobraćaj, kao i iz svih drugih pronalazaka pomoću kojih nauka primorava prirodne snage da služe radu i na osnovu kojih razvija dru štveni ili kooperativni karakter rada."** Kapitalizam povećava proizvodnu snagu rada permanentno, dnevno, jer — kao što je opet davno Marks konstatovao: „Indu strijski kapitalist stalno ima pred sobom svetsko tržište, on upoređuie i stalno mora da upoređuje svoje sopstvene troškove proiz vodnje sa tržišnim cenama ne samo u svojoj zemlji, već i u ćelom svetu".3 Takva merila i stalno upoređivanje nedostajali su priv rednom sistemu zemalja SEV-a u proteklom razdoblju. Pojam tržišta bio je skoro sasvim isključen iz arsenala kategorija soci jalističke ekonomike, a zajedno s tim bila su u osnovi odbačena i ekonomska merila za v e rifik a riju o n o g a što se pIQiZYodi. Proiz vođači su se „ravnali" samo-prema onoinTltiTje planom fiksirano kao zadatak, a državni planeti su se u određivanju tih zadataka ravnali samo prema onome što je u prethodnoj godini ostvareno. 1 K. Marks, F. Engels. Soćineniia. Tom 26. fast TFI. str. 265. * Marks—Engels, Izabrana dela. Tom 1. Kultura, str. 397—398. * K. Marks, K apital, tom III, Kultura. Beogtad 1 948. stT. 34«. 200
Tako se, na primer, i produktivnost rada planirala i iskazivala, odnosno merila u poređenju s prethodnim periodom (kao uostalom i mnogi drugi pokazatelji razvoja), a ne u poređenju s onim ni voom koji je mogućan na određenom stepenu razvoja nauke i tehnike i koji je optimalan u poređenju sa svetskim merilima. Usled nepostojanja odgovarajućih ekonomskih motiva delovanja i usled sputavanja ekonomskih veza između proizvođača i potro šača, osobito na mikroekonomskom nivou, u uslovima preterane centralizacije nisu se često realizovale ni godišnje planirane stope povećanja produktivnosti rada u zemljama SEV-a, iako osnove za njihovo planiranje nisu odgovarale krupnim koracima u svako dnevnom napredovanju nauke i tehnike u svetu. Početkom šezde setih godina mnogi ekonomisti zemalja SEV-a konstatuju pojave kao što su raskorak između stope povećanja industrijske proiz vodnje i stopa povećanja produktivnosti rada, nisku produktivnost u industriji i dalju tendenciju njenog opadanja,4 osobito u zem ljama koje su iscrple mogućnost za ekstenzivan razvoj, to jest za dalje povećanje proizvodnje, odnosno zaposlenosti u industriji angažovanjem radne snage iz poljoprivrede. Apsolutizovanje uloge centralnog plana,, nepostojanje organske veze i7 m e d n p r n iT u n đ a r n u p r n r e g n reprodukcije i odvojenost, proizvođača od potrošača, odnosno tržišta, imali su za posledicu ne samo_odsustvo neposrednog interesa proizvođača za količinu opređmećenog i živog rada koje se utroše na proizvodnju radi izvršavanja određenih planskih zadataka, već i nepostojanje inte resa za kvalftet i sudbinu proizvoda kao upotrebnih dobara. To odsustvo interesa izražavalo se u tendenciji ka povećanju zaTlha" robe lošeg kvaliteta, u smanjenju proizvodnje na jedinicu osnovnih fondova i jedinicu ulaganja; ono se isto tako izražavalo i u onoj dubokoj protivrečnosti procesa društvene reprodukcije na čije je 4 Videti npr. radove J. Dudinskog, Artura Bodnara, I. Novozemskog, J. Bjeljajeva i drugih. 201
posledice ukazao češki ekonomista Z. Vergner kad je pisao da se društvena reprodukcija u socijalističkim zemljama ostvaruje »akn što .postepeno rastu mrtvi prometi unutar proizvodnje, što nji hova proizvodnja u sve većoj meri tako reći guta samu sebe. svoj rezultat, a za društvo, za finalnu potrošnju, proces reprodukcije daje sve manje i manje".6 U literaturi zemalja SEV-a, počev od šezdesetih godina, na lazile su se sve češće kategorične konstatacije slične sledećoj: .Sve evropske socijalističke zemlje, ne izuzimajući ni Nemačku DR ni Čehoslovačku, u pogledu produktivnosti rada, tehničko•ekonomskih parametara i kvaliteta mnogih industrijskih proiz voda u ovom ili onom stepenu još uvek zaostaju iza razvijenih kapitalističkih zemalja".6 Nepostojanje automatskih, prirodnih, impulsa u procesu re produkcije za elastično prilflgn đ av an j^jrm T V ftd flj** Tahtevim a po trošača, za sniženje cene koštanja j za stalno usavršavanje upo trebnih svojstava robe koja se proizvodL nedostatak-pnrodne po trebe preduzeća, odnosno proizvođača das^e kao u slučaju Marksovog industrijskog kapitaliste stalno i dnevno ravnaju prema drugima, prema višim dostignućima u zemlji i s^etu — u društveno-ekonomskim uslovima reprodukcije zemalja SE¥-a, značilo je u velikoj meri nepostojanje onog motiva_za unapređenje pro izvodne snage društva koii bi kao motorjbio ugrađen u sam pro ces dnižarene rep ro d u k cije A pso lu tn a ulo g a d ržave u privredi to isključuje. Uostalom, socijalistička praksa do danas nije do kraja resila problem ugrađivanja takvog motora, odnosno motiva koji bi imao permanetno, svakodnevno đejstvo. Isto tako nisu rešeni ni problemi uvođenja odgovarajućih poluga na mikroekonomskom^ planu kojima-bi-sft pokretalo paralelno,, istosmerno dejstvo poje 5 Vidcti: .Politička ekonomie' Ms 11. 19 6 5. str. 963. • Vidcti V. Kae. .N o v o e vTemja", >6 4 3 . 19 6 5. Iz ranije datih nporednih pokazatelja jasno je u kojoj meri se tvrdnja sovjetskog autora odnosi i na sam Sovjetski Savez. 202
dinačnih i opštih interesa,u procesu proizvodnje i kojima bi se eliminisalo dejstvo suprotnih interesa pojedinaca, kolektiva i dru štva. Tek razvijeno samoupravno društvo može u tom pogledu da izmeni stanje stvari. U uslovima složenijih, razgranatijih proizvodnih snaga, dr žava može sve manje da obuhvata složene međuzavisnosti u pro cesu reprodukcije, a insistiranje na tom obuhvatanju vodilo je u praksi SSSR-a i zemalja istočne Evrope ka praktičnom kidanju funkcionalnih međuzavisnosti u privredi. Negativni efekti takvog kidanja prikrivani su i zamagljivani sistemom cena, raspodele i drugim merama koje su imanentne čitavom sistemu. Arbitrarna određivanje cena, n a . primer, nezavisno od troškova proizvodnje, dovelo je do formiranja takozvanih samostalnih krugova cena koji su ometali normalnu i organsku pove zanost procesa reprodukcije i sprečavali da se na tržištu ispolje stvarni ekonomski efekti proizvodnje. U nivou i odnosima cena odražavala se samo politika preraspodele čistog dohotka u priv redi, pre svega politika ubiranja akumulacije kroz porez na pro met. Mobilizacija viška proizvoda, koju država vrši kroz cene predmeta za potrošnju, nezavisno od dobiti, odnosno rentabil nosti, imobilisala je cene unutar dva odvojena kruga, tj. dva nivoa cena: nižih cena sredstava za proizvodnju i visokih cena sredstava za potrošnju. Ta imobilizacija unutrašnjih cena značila je u krajnjoj liniji nepostojanje cen'e kao kategorije robne pro izvodnje. U praksi cene nisu imale gotovo nikakve veze ni s tro škovima proizvodnje ni s upotrebnim svojstvima proizvedenih dobara, pa država nije mogla preko njih ni da sledi promene u produktivnosti rada; drugim recima, ona nije mogla da sledi pro mene u ukupnoj količini rada koja se ovaploćuje u proizvodima a smanjenje te ukupne količine rada bi, po Marksu, moralo da 203
služi kao osnovni kriterijum za povećanje proizvodne snage rada ma kakvi da su društveni uslovi pod kojima se proizvodi. Preterana r e n t r a l i z a r i ja i h i m lra riT a /M j;. privrede postojali su postepeno ne samo uzrok neefikasnosti privređivanja već i no^ a posledica same te neefikasnosti time što se između centra i baze produbljavao jaz i raskorak u interesima., te je centar,, u težnji d a j i ^ s T mizIra 'efekte svojih .odluka, morao sve više da se oslanja na instrumente pritiska, čime su se opet izvršioci odluka sve više gurali' u „sam oodbranu" i noyo__utvrđivanje barikada između sebe i upravlja ča .7^ ~Na spoljnoekonomskom području apsolutizovanje uloge dr žave fiksiralo se u praksi država istočne Evrope kao apsolutizo vanje instituta državnog monopola spoljne trgovine i valutnog monopola. Državni monopol je idenrifikovan kao imanentno soc ij a 1i s ti čk j_u s ta nova, Iako je ta ustanova stvorena prvi put u "uslovima i u svrhe koji nisu ni po čemu mogli da reprezentuju uslove i svrhe socijalizma uopšte.8 Monopol spoljne trgovine i va lu tn i monopol omogućili su državi da održava samostalne, izolovane unutrašnje L spoline sistem e.cena s velikim razlikama u nivou, odnosima i kretanju unutrašnjih i spoljnih cena, nezavisno od troškova rada i produktivnosti rada. Sistemu privređivanja u zemljama SEV-a odgovarali su takvi izolovani „krugovi cena" kao „barijere protiv delovanja zakona vrednosti i protiv bilo kakvog ekonom skog-uticaia TpoljTfTm-prniTrvođače. Funkcija unutrašnjih cena sasto jala j e samo u tome da obezbedi stabilnu kalkulacionu osnovu za preduzeće, dok su rezultati ekonomske aktivnosti pređuzeća, odnosno.sam a ta aktivnost, bili ograđeni.! nezavisni od 7 O tome da se u centralističkom sistemu privređivanja planeri i proiz vođači nalaze „sa đve strane barikade", o uzročno-posledičnom zatvaranju kruga pri tome i o drugim negativnim posledicama centralističkog upravljanja privredom, videti poljskog ekonomistu Zbigniewa Lewandowicza u nedeljniku ..Kultura", Warszawa, 5. septembar 1971. 8 Više o tome, kao i o promenama kojima se teži videti: „Međuna rodni problemi" br. 2, Institut za međunarodnu politiku i privredu, 1969. 204
uslova realizacije na tržištu u zcmljj i van nje. J akvo ograđivanje od impulsa sa tržišta i, posebno, odvoj'enost proizvođača od svetskih uslova, morali su da se negativno odražavaju na tehnički nivo proizvodnje. Trgovinski i valutni monopol i uslovi za uspo stavljanje izolovanih sistema cena koji su oni stvarali, doprino sili su da se na makroekonomskom planu odražavaju u iskrivlje nom vidu stvarni efekti proizvodnje i razmene, što je imalo uticaja i na usmeravanje razvoja privrednih struktura i spoljne trgovine zemalja SEV. Privredne i druge teškoće u razvoju SSSR-a i ostalih socija lističkih zemalja Istočne Evrope poslužile su vladama i partijama u članicama SEV-a kao impuls da inaugurišu reforme u unutra šnjim sistemima privređivanja čiji su koncepti i realni tokovi do voljno poznati. Osvmućemo se samo ukratko na „plafone" tih realnih tokova. Reforme, kao i proces nacionalnog osamostalji vanja, kao dve osnove i pretpostavke za unapređenje odnosa u SEV-u, imale su, u stvari, i svoju pretpostavku — destaljinizaciju. Ne samo to, potreba i zahtev za destaljinizacijomTnli su naJEitmji strateški smisao i suština ekonomskih reformi i nacionalne eman cipacije. Međutim, iskustvo pokazuje da destaljinizacija ima svoje „plafone" u SSSR-u, pa, prema tome, i u zemljama istočne Evro pe, bilo da su oni omeđeni omerom unutrašnjih subjektivnih snaga u pojedinim zemljama, bilo da su nametnuti spolja, zavisno od odnosa snaga u regionu tzv. socijalističkog sveta. Jer, iako su u ovom pogledu u principu najhitniji tzv. „unutrašnji frontovi" socijalizma i to kolike su snage i kojim sredstvima se one bore za destaljinizaciju, ako je j'edna zemlja u situaciji da se ponaša prvenstveno kao velika sila, onda unutrašnji procesi u toj zemlji mogu da budu, kao što je 1968. godina pokazala, međunarodni faktor, odlučujući za tok i ishod unutrašnjih procesa u drugim zemljama. Nakon događaja u 1968. godini sasvim je van sumnje da, dokle god u ponašanju Sovjetskog Saveza prema drugim zem
ljam a bude osnovno ne to što je on socijalistička zemlja, već to što je velika državna sila, njegova „rnera" destaljinizacije bi će plafon i za druge zemlje u granicama istočnoevropskog regiona. Koliko može da traje to „poistovećivanje najmoćnije države i najispravnije formule socijalizm a" zavisi od unutrašnjih procesa u Sovjetskom Savezu u prvom redu. U svakom slučaju, progresivne snage u svetu su 1968. godine osetile potres od snažnog eha ostataka staljinizma u sistemu koji se, inače, počev od X X kongresa KPSS, postepeno ali nesumnjivo menja. Vojna intervencija u Čehoslovačkoj i njeno iracionalno opravdavanje pobudili su sumnju u mogućnost brzog i radikalnog eliminisanja metoda i prakse tipičnih za sistem koji je utvrđen tridesetih godina u Sovjetskom Savezu. Međutim, ma koliko bio snažan odjek prošlosti u povremenim postupcima SSSR-a kao svetske sile i u odnosima između zemalja istočne Evrope, počev od sedme decenije ovog veka postaju još snažniji impulsi za menjanje staljinizma kao sistema, a snaga tih impulsa izvire, između ostalog, i iz objektivnog stanja stvari u ekonomici, odnosima i položaju socijalističkih zemalja u svetu. Za ovaj položaj karak teristično je kvalitativno zakašnjenje zemalja SEV-a. Na to za kašnjenje u poslednjih deset godina ukazuju, kad je reč o Sovjet skom Savezu, i mnogi sovjetski naučnici. Dovoljno je podsetiti se apela koji su tri sovjetska naučnika uputila Centralnom komi tetu partije i vladi SSSR-a, ukazujući na težinu koju zakašnjenje o kome j'e reč u savremenim uslovima ima: „Jaz između SAD i nas još je veći kad se radi o novijim i revolucionarnijim granama privrede. Mi smo ispred Ame rike u iskorištavanju uglja, ali smo iza nje u iskorištavanju nafte, plina i električne energije; mi smo u deset puta većem zakašnjenju u pogledu kemije a neizmjerno u elektronici. O vo posljednje ima osobito značenje jer uvođenje elektron skih računala u nacionalnu ekonomiku ima odlučujuću važ20 6
nost i korjenito mijenja sistem i način proizvodnje. Ono se s pravom naziva drugom industrijskom revolucijom. Cjelo kupna snaga naših računala stotine puta je manja od ame ričkih; u pogledu njihove upotrebe u nacionalnoj ekonomici razlika je tako Velika da je nije moguće izmjeriti. Mi jedno stavno živimo u drugom vremenu.. . na početku sedamdese tih godina možemo utvrditi da ne samo što nismo stigli Ame riku nego sve više zaostajemo za njom .. . Zar su doista uvje ti razvoja proizvodnih snaga u nas gori nego u kapitalistič kom sistemu? Zar doista u ekonomskom natjecanju između kapitalizma i socijalizma pobjedu odnosi kapitalizam?"9 U traženju odgovora na ovde postavljena pitanja autori apela su došli do zaključka da izvor sovjetskih teškoća nije u socijalističkom poretku već u osobenostima i uslovima života u SSSR-u koji su suprotni i neprijateljski socijalizmu. „Taj su izvor antidemokratske tradicije i norme što su nastale u javnom životu za vrijeme staljinizma i do danas nisu posve iščezle.. . " 10 a postale su odlučujući ekonomski činilac onemogućavanja raz voja proizvodnih snaga u savremenim uslovima, učvrstivši se kao „birokratizam, ritualnost, dogmatizam, službeno licemerje i osrednjost koja danas zauzima tako visoko mjesto".” Ostaci staljinizma na koje ukazuju sovjetski naučnici jesu danas samo specifičan, dopunski izvor nestabilnosti i tenzija koje su inače karakteristične za savremeni svet širom Zemljine kugle, a posebno za brzo rastuća industrijska društva. Jer, suprotnosti između političkih suprastruktura i socijalno-ekonomske baze su opšte prisutne u industrijskim zemljama, a suprotnosti između monopola partijsko-državne kontrole i hijerarhijskog načina odlu čivanja birokratske vrhuške na jednoj strani i zahteva brzo ras-• • „Encyclopaedia modema", br. 12, Zagreb 1970, str. 94. w lbid., str. 94. 11 lbld.. str. 95. 207
tućih industrijskih društava u istočnoj Evropi uzrokuju na tom planu naknadne i specifične teškoće i stalne društvene tenzije i izazove. D alje, rastuća alijenacija tehnokratije i omladine od re žima je tak ode u savremenom razvijenom svetu opšti proces koji u istočnoj Evropi, zbog pomenutih ostataka, ima specifičan i deformisan vid frustracije, pasivne rezistencije i socijalne dezorijen tacije. Otpor prema pritiscima kao metodu sistema ima dalje u socijalističkim zemljama vid nacionalizma koji postaje snaga i pokretač novih tenzija — bilo između država suseda, bilo unutar višenacionalnih društava. Nacionalizam kao posledica sistema i njegovih metoda pritisaka svojim snaženjem i virulentnošću pre tvara se dalje u novi uzrok i razlog održavanja sistema, te nosi potencijalnu opasnost od snaženja sopstvenih korena i uzroka. I tako dalje. A sve to zajedno vodi multipliciranju ekonomskih i socijalnih problema i prepreka za dalji razvoj proizvodnih snaga, pa prema tome ugrožava sve progresivne tendencije koje impe rativno i objektivno izviru iz potreba da se prevaziđe jaz između socijalističkih zemalja i razvijenih kapitalističkih zemalja koje su. po svemu bi se reklo, nosioci druge industrijske revolucije u svetu, i ugrožava perspektivu socijalizma. Ovde se opet vraćam o na ocene već citiranih sovjetskih naučnika koji. podstaknuti patriotskim osećanjima, plediraju za neođložnu demokratizaciju, tj. destaljinizaciju sovjetskog društva, ukazujući na to šta može da očekuje SSSR ukoliko ona izostane: .Z akašn jen je u odnosu prema kapitalističkim zemljama u drugoj industrijskoj revoluciji i postupnom preobražaju naše zemlje u provincijsku silu drugog reda (povijest pozna je takve primjere); porast ekonomskih poteškoća; pogorša vani e odnosa između partijskog aparata, vlade i inteligencije; opasna skretanja lijevo i desno; pogoršanje nacionalnih pro blema, jer u narodnim republikama težnja osnovice ka de mokratizaciji im a neizbježno nacionalističko o b ilježje.. . 208
Skretanje udesno, tj. pobjeda pristalica grubih administra tivnih metoda, ’šrafljenje’, ne samo da neće riješiti ni je dan problem nego će ih, naprotiv, do kraja pogoršati i do vesti zemlju u tragičan položaj. . . " , Način da se sve ovo izbegne jeste nastavljanje reformi i dosledno napuštanje sistema o kome je bilo reći. Tim putem se u SSSR-u i drugim socijalističkim zemljama krenulo u poslednjoj deceniji i ostvarene su već mnoge pretpostavke za dalje napre dovanje procesa destaljinizacije. Te pretpostavke, kao i sve zapa žene nove tendencije u društveno-ekonomskom razvoju zemalja SEV-a, nisu, međutim, bile predmet cvog rada iz prostog razloga što svojim značajem za perspektivu socijalističkih zemalja zaslu žuju da budu praćene i ocenjivane odvojeno od osnova na koji ma se razvijaju i barijera koje ih ometaju. Draginja ARSIĆ 12 Ibid.. str. 97—98.
200
BIBLIOGRAFIJA Aragon, L.. Histoire parallele — Histoire de L'URSS de 1917 a 1960. Pariš 1962. Arsić. Draginja, Ekonomski odnosi u SEV-u, Beograd 1971. Bandera. V. N„ The New Economic Policy (NEP) as an Economic System — The Journal of Political Economy. June 1963, p. 265—279. Baykov. Alexander. The Development of the Soviet Economic System, Cambridge 1950. Belić. Bruno. Učešće radničke klase Sovjetskog Saveza u upravljanju privre dom, Institut za međunarodnu politiku i privredu. Beograd 1963. Bergson. Abram, The Economics of Soviet Planning, London 1964. Bettelheim, Charles, La transition vers l’economie socialiste. Pariš 1968. Bilten XV kongresa Partije, Moskva, decembar 1927. Beljaev. J. N., Szbliienie urovnej ekonomičeskogo razvitija socialističeskilt stran, Moskva 1967. Bogomolov, O. T„ Teorija i metodologija meždunarodnogo socialističeskogo razdelenija truda, MosKva 1967. ..Bol'ševik" 8, 10, 1928; Ni 18, 1952. Brus. W., Ogolne prob!emy funkcijonowania gospodarki socjalisticznej, Warszawa 1961. Brzezinski. Zbigniew. Between Two Ages, New York 1970. Brzezinski. Zbigniew, The Soviet Bloc — Unity and Conflict, Cambridge 1960. Carr, H. Edward, Davies, R. W., Foundations of a Planned Economy 1926— —1929. London 1969. Chambre, Henri, Union sovietigue et Developpement Economique, Pariš 1967. Ciepielewski, J. i inni, Historia gospodarcza š\viata XIX i XX \vieku, Warszawa 1970. ,.Contemporary Reviewn, Vol. CXXX, London, September 1926. Četyrnadcatyj s'ezd VKP (b), stenografičeskij otčet, Moskva. Čiierin, G. V., članci i govori o pitanjima međunarodne politike. Kultura. Beograd 1967. Dedijer. Vladimir, Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina, Prosveta,—. Beograd 1967. 211
D esjatyj se z d R K P (b), s te n o g ra fič e sk ij o tč e t. M o s k v a 1963. D e u tsc h e r. Isa c , The Prophet O utrast, Lo n do n 1963. D e u tsc h e r. Is a a c , Ironies o f History. Lo n do n 1966. D e u tsc h e r. Is a a c . The Unfinished Revolution — R u ss ia 1917—1967. London
1967.
D iskusija po voprosu o metodologii general'nogo plana, M o sk v a 1928. Dokument},’ vnešnej politiki SSSR. to m V . M o sk v a. D u jić . dr. A n d r ija , Odnosi u međunarodnom radničkom pokretu, .M e đ u n a rodn i rad n ič k i p o k re t * b r.
k r e ta . B e o g ra d 1968. Dve Miirovve sisrewy hozjajstva,
5—6,
M o skv a
In stitu t z a iz u č a v a n je r ad n ič k o g p o
1961.
Dvenadcatyj s'ezd RKP(b). ste n o g ra fič e sk ij o tč e t. M o sk v a 1968. Economic Projections for Europe 1965—1980, A P ro g re ss R e p o rt by Secretar ia t E C E , G e n e v a 1969. .E c o n o m ic s o f P la n n in g * N o . 3. 1966. .E c o n o m ie e t p o litiq u e *. I 1963. Economie (V ) dirigee, P a riš 1934. »E k o n o m ič e sk a ja žiz n ’ “ . 31. XII 1918;
5, 21. i 25. I 1919; 5. II 1919; 12. 1 1927; 3. IX 1927; 26. VII 1928; 30. X 1928; 20. XI 1928. 1928; N i 4, 1927. 1970. .Finansy i narodnoe h o z ja js t v o * 4, 32, 36. M o s k v a 1928. Garodi, Rože, Velika prekretnica socijalizm a, B e o g ra d 1970. G in z b u rg , Je v g e n ija , Kronika kulta ličnosti, Z a g r e b 1971. G ro m an , V ., Narodnoe hozjajstvo S S SR , M o sk v a 1927. .E k o n o m ič e s k o e o b o z r e n ie " N i 6. 9, 11, .E n c y c Io p a e d ia m o d e r n a * N i 12. Z a g r e b
G rz y b o v w sk i, K a z im ie rz ; The Socialist Commonvealth of Nations, London
1964. Đ o rđ e v ić, Jo v a n , Politički sistem. Prilog nauci o čoveku i samoupravljanju, B e o g ra d 1967.
Handel zagraniczny a vzrost k ra jo v RVVPG (z b o rn ik ), W arsz aw a 1969. H a z a rd , Jo h n , The Soviet System of Government, C h ic a g o —L o n do n 1964. H ru ščo v , N . S., S b o m ik M ir bez oružja — mir bez voin, I to m , G o sp o litiz d a t, M o sk v a 1960. b to rija komunističeskoj partii S a v e tsk o g o S o ju z a , M o sk v a 1962, 1970. .I z v e s t ij a * , J o f fe ,
A .,
Moskva, 4. VII 1964. /to g i
koncessionnoj politiki SSSR, .P la n o v o e h o z ja js tv o * N i l .
1927. Jubilejnij sbom ik CSU, K a rd e lj, E ., Socijalizam Kapitalnoe stroitel’stvo K e n d e, P eter, Logique
M o skv a
1924.
i rat. K u ltu r a , B e o g ra d 1960. promišlennosti, M o s k v a 1928. de Veconomie centralisče. Un example: La Hongrie,
P a riš 1964. IG e er, Je rz y , Z S R R — pol vieku przemian gospodarchych , W arsz aw a .K o m u n i s t * N o . 12. M o s k v a 1962.
1967.
K PSS v rezoljucijah i rešenijah s'ezdov, Konferencij i plenumov CK. M o
skva 1954. 212
Krasin. Krasin, Krasin, Krasin,
L. B., L. B., L. B„ L. B.,
1925.
Monopolija vnešnej torgovli i NEP, Moskva 1926. Vučinaja torgovlja SSSR, Moskva 1924. Voprosi vnešnej torgovli, Moskva 1928.
Planovoe hozjajstvo i monopolija vnešnej torgovli, Moskva
Krešić, Andrija, Kritika kulta ličnosti, Beograd 1968. Lenin, V. I. Solinenija, izdanie četvertoe, tom 26, 27, 28, 29, 32, 33, 35,
36, 40.
Lenin, V. I., Polnoe sobranie sočinenij, izdanie pjatoe, tom 45 i 54. Lenin, V. I., Govor na X kongresu RKP (b), 15. marta 1921. Lewandowicz, Zbigniew, Logika zntian. Kultura. Warszawa, 5. IX 1971. London, Artur, Priznanje, Beograd 1969. Ljubimov, N. N., Balans vzaintnyh trebovanij SSSR i deržav soglasija, Mo skva—Leningrad 1924. Marković, Luka, Bilješke o suvremenosti države i socijalizma, „Naše teme" br. 6 , 1969. Markuze, Herbert, Um i revolucija, Sarajevo 1966. Marks—Engels, Izabrana dcla, tom 1—2, „Kultura", Beograd 1949—1950. Marks, K., Engels, F., Sočinenija, tom 26, čast III, Moskva 1959. Marks, KarI, Kapital, I—III tom, „Kultura", Beograd 1947. Materialy po istorii SSSR, tom VII, Moskva 1959. Materialy po statistike putej soobščenija, Moskva 1921. Materialy o sostojanii častnogo kapitala v 1926—1927, Materialy po istorii SSSR, tom VII, Moskva 1959. Mirovaja socialističeskaja sistema hozjajstva, tom 1—4. Moskva 1967. Molčanov, S., Izderžki proizvodstva promyšlennosti SSSR, Moskva 1926. Muhić, Fuad, Sfa je staljinizam, „Gledišta" br. 10, Beograd 1969.
Nekotorye voprosy torgovogo aparata SSSR, „Socialističeskoe hozjajstvo" No. 3, 1928. Nove, Alec, An Economic History of tltc USSR, London 1969. Nove. Alec i oth. Was Stalin an Historical Necessity?, The Soviet Systeut in Theory and Practice, edited by Harry G. Jhaffer, New York 1965. Odinadcatyj s'ezd RKP (b), stenografičeskij otčet, Moskva 1961. „Planovoe hozjajstvo" NŠ 6 , 1924; N® 11 , 1927. Postroenie fundamenta socialistićeskoj ekonomiki v SSSR 1926—1932, Mo skva 1960. „Pravda", 22. XII 1918; 7. XII 1923; 20. IX 1928; 4. III 1928; 2. VI 1928; 13. VII 1928; 23. IX 1928; 21. XI 1928; 7. X 1928; 23. XI 1928; 10. IV 1958; 4. IV 1964; 31. III 1971. Preobraženski, E., Novaja ekonomika, Moskva 1924. Preobraženski, E., De la NEP au socialisme (vues sur l'avenir de la Russie et de 1'Europe), Pariš VII, 1966. Pjatnadcatyj s'ezd VKP (b), stenografičeskij otčet. I, II tom, Moskva 1961, 1962. Prilozi za istoriju socijalizma, sveska 8, Institut za savremenu istoriju. Beo grad 1971. Problemv planirovanija, Moskva 1926. 213
Resenija partii i pravitel'stva po hozjajstvennym voprosam 1917—1967. M o
skva 1967. "Review of Economics and Statistics', May 1959. Rykov, A . U.. Pereci novymi zadačami. M o sk v a 1926. Rozwoj gospodarczy krajotv RWPC 1950—1968, W arsz aw a 1 9 6 9 . .R u d e pravo", 25. I 1949. Saharov. A. D., Turčin, V. F., Medvedov. R. A., u .Encyclopaedia moderna* No. 12, 1970. Sarab'janov. V ., Osnovnye problemy NEP-a, Moskva 1926. SboTHik CSU, M o sk v a 1 9 2 7 . .Sboraik uzakonenij i rasporaženij rabočego i krestjanskogo pravitel'stva" No. 9 1 , (S U ) 1 9 2 0 .
Schapiro. Leonard, The Origin of Communist Autocracy. London 1956. XVII s'ezd VsesojuzHoj Kommunistićeskoj Partii (b), stenografičeskij otčet, Moskva 1934. Sekulović, Aleksandar, 5fa je staljinizam , .Gledišta" br. 11, Beograd 1 9 6 9 . Seranne. Catherine, Les situatioits d'inigalite au sein du Comecon, Pariš 1 9 7 1 . Shaffer. Harry. The Soviet Syštetu im Theory and Practice, New York 1 9 6 5 . Shaffer. Harry, The Communist World, New York 1 9 6 7 . Slavonic (The) Review No. 8, Vol. III, London 1924. .Sprawy Miedzinarodowe“ No. 6, 1958. Sopostavlenie urovuej ekonomičeskogo razvitija socialističeskih stran, M o sk v a
1965. Spulber. Nicolas, Soviet Strategy for Ecouomic Growth, Bloomington 1964. Stalin. J. V ., Ekonomičeskie problemi socializma v SSSR. „Bol’ševik" N i 12. 1952. ..Statističeskoe obozrenie" No. 5, 1928. Statistički godišnjak Nemačke, 1927. Stojanović, Svetozar, Između ideala i stvarnosti, Beograd 1969. Stransky, Frantisek, Sovjetska ekonomika i SEV, „Hospodarske noviny“ N o . 44, 1964. Strumilin, S. G .. Očerki ekonomičeskoj istorii Rossii i SSSR, Moskva 1966. Studies iii Comparative Communism, June—October 1968, June—October 1969. Šestnadcataja Konferencija VKP(b), stenografičeskij otčet. Moskva 1962. Sestnadcatyj s’ezd VKP (b). stenografičeskij otčet, Moskva 1962. šiškin, V . A .. Sovetskoe gosudarstvo i strany zapada v 1917—1923, Leningrad 1969. Šm elev , N . P .. Problemi ekonomičeskogo rosta razvivajuićihsja stran, M o skv a
1970. Tajni referat N . S. Hruščova, Zagreb 1970. Toljatti, Pal’miro. Izbrannie stat'i i reći, tom 1 i II, Moskva 1965.
-Torgovo promyšlennaja gazeta", 26.
V III
1928.
Torgovye otnošenija SSSR s kapitalističeskim mirom, M o sk v a 1938.
7 -9 . X I 1957; 20-30. X II 1956. United of Nations, Economic Syrvey of Europe in 1954, Geneve 1955. United of Nations, The Network of World Trade. Geneve 1942. .T r ib u n a lu d u " ,
U N , Yearbook of International Trade Statistics. 1 9 6 1 .
214
Usiević, M., Nekotorye voprosy ekonomiki mirovoi sistemy socializma, „Voprosy eKonomiki" No. 5. 1964. Vikent’jev, I. A., Mirošničenko, P. B .; Ekonomičeskie zakoni socializma i planirovanie v stranaU SEV, Moskva 1967. ..Vestnik finansov" N« 9, Moskva 1927. ..Vnešnjaja torgovlja SSSR". Moskva 1924. „Voprosy ekonomiki" No. 4, 1959; No. 5, 1964, Moskva. ..Voprosy istorii" No. 3. 1965; No. 6, 1966; No. 10, 1967. Vosntoj s'ezd RKB(b). protokoly. Moskva 1959. Voznesenski, N.. Ratna ekonomika u SSSR u periodu otadžbinskog rata. ..Kul tura", Beograd 1948. Ward, Benjamin, The Socialist Economy — a Study of organizational Alternatives, New York 1967. Wiles, P. J. D., Communist International Economics, New York — Washing-
ton 1969. Zolotarev, N. !.. Priznanie de jure i zadaći vneinej torgovlji, Harkov 1924. Zinovjev. G. ].. Leninizm. Moskva 1925.
215
SUMMARY PE3IOME
SOCIO-ECONOMIC ROOTS OF STALINISM An elucidation of historical circumstances related to the emergence of Stalinism as a socio-economic system seems unavoidable to grasp the destalinisation process and understand the possible prospects of socialism in Eastem Europe. The experience of socialism, should this be the name of the practices and results of the many-year existence and development of the Soviet Union, has been and in certain aspects still is overwhelmingIy burdened and characterized by two mutually related features: the relative uttderdevelopment of the forces of productlOH as compared with the level reached in the developed capitalist countries; Stalinism, a compIex phenomenon that has imbued the paths and methods of building up the political and economic $ystems in a number of East-European States. Albeit Stalinism emerged from the manifold backwardness of the new. post-revolutionary Soviet society. it more than outlived the conditions from which it cropped up, imposed itself strongly as “ the road of socialist develop ment" and as a universal feature of the systems and structures of a group of States, some of which even on a higher level of development, identifying itself in theory as socialism materialized through practice. It is preciscly because of this identification that the future develop ment of socialism will be less the history of economic development and more the history and progress of destalinisation — being the most substantial and most decisive process necessary to rehabilitate the scientific approach to so cialism as a social order. Decades that have elapsed since the condcmnation of Stalin and his era proved that the lack of theoretical elucidation of the emergence of Sta linism, and the neglect of analyses and conclusions regarding the distortion and diseontinuation of the October Revolution (from the point of view of its original objeetives) meant. at the same time. a very real hindrance to a faster destalinisation.
219
T h e p re se n t b o o k is d c v o ted to c la r ify in g th e esse n c e o f Stalinistn an d to a n a lv z in g th o se s o c ia l im p u lses w hich h ad s u b sta n tia lly h elped its sh ap in g up a s a sv ste m . S t a r tin g from th e g e n e ra l assu m p tio n th a t th e un derdevelopm en t o f th e p o st-O c to b e r so c ie ty is th e c au se o f Stalin ism . th e au th or attem p ed to p ro v e th a t Stalin ism w as n o t th e o n ly a ltern a tiv e un der th e then p re v ailin g c irc u m stan ce s o f b ac k w a rd n ess an d th a t th e em ergen ce o f S t a linism in fa c t m ea n t a d e p artu re from L e n in 's p ro gram m e an d h is Vision o f s o c ia lis t so c ie tv . T h is ta s k th e a u th o r atte m p te d th rou gh th e p rin cip al trends in th e s o c ia l. e co n o m ic an d p o litic a l d ev elo p m en t o f th e So v iet U n ion in th e tw en ties. T h e u n d e rd e v elo p m e n t o f th e e arly y e a rs o f th e So v iet U n ion m ade it e a sie r fo r Stalin ism to a p p e ar, e s p e d a lly w hen th e re w as n o Lenin. T h e e n su in g sh a p in g up o f S talin ism in to a sy ste m . w ith ali its so c ia l. p o litic al an d eco n o m ic im p a ct. b e ca m e on its p a r t a ls o a c a u se an d a pow erful fa c to r o f th e re la tiv e u n d e rdev elo p m en t o f s o c ia lis t States, o f th e ir lag g in g behind th e m ain flo w s o f eco n o m ic dev elo p m e n t in th e w orld an d a c a u se o f th eir less e ffe c tiv e eco n o m ic grow th — co m p ared w ith th e in v estm en t m ade an d with th e le v e l a c h iev e d in m o d em c a p ita lis t S tates. It sh o u ld b e r ec alle d , th e te n n s underdeveloped an d d e v e/o ped have d iffe re n t m e a n in g s b o th in te n n s o f tim e an d s p a c e ; c on sequ en tIy , th e m eanin gs o f s o c ia l p h e n o m en a c a u se d b y th em c o u ld b e un d e rsto od m erely in the c o n te x t o f h isto r ic a l. s o c ia l an d e co n o m ic r e a lities w ith in w hich lap th ev w ere bred . T h e au th o r g o e s in d e ta il in h er e x am in a ti o n o f tb e circ u m stan ce s in w hich th e r o o ts o f S talin ism c ou ld h a v e c ro p p e d u p an d d e v elo p ed in to a sy ste m o f s o c ia l r e la tio n s, su ffo c a tin g . a t th e sa m e tim e . th e sh o o ts o f other rela tio n sh ip s b a s e d o n th e v a lu e s an d aim s o f th e s o c ia lis t rev o lu tio n . Th e a n a ly s is sh o w s h ow th e lo n gte rm Le n in ’s p ro gram m e o f ap p ro a ch in g socialism u n d e r th e c o n d itio n s o f u n d e rd e v elo p m e n t w as de serte d an d how an other. d iffe re n t to th a t o f L e n in . w as cho sen . T h e fir st c h a p te r a n a ly s e s th e S o v iet re a litie s in th e afte rm a th o f the R e v o lu tio n an d a fte r th e te n n in atio n o f th e in te rv e n tio n : d rastic fa li o f eco n o m ic ac tiv ity . th e d iffic u ltie s o f th e r e c o n stn ic tio n . th e eco no m ic an d p o litic a l is o la tio n o f th e y o u n g S o v ie t R e p n b lic. h uge o b st a c l e s 't o th e o rga n ir a tio n o f s o c ia lis t r ela tio n sh ip s am o n g p eo p le in th e b a c k trard R u ssia . a s seen b y L en in . T h e r e a litie s o f th e new S o v ie t R e p u b lic a r e seen in th e lig h t o f the fo llo w in g c ir c u m sta n c e s: — th e d iffic u lt in te m a tio n a l p o sitio n o f th e R ep u b lic an d its effo rts to su rv iv e an d g a in r e c o g n itio n ; — th e en tire d iso r g a n iz a tio n o f th e fo rm er a d m in istrativ e an d pro fess io n a l a p p a r a tu s an d th e im p o te n c y o f th e n ew ly -e sta b lish ed ap p a r a tu s to o rg a n iz e a n d m n th e eco n o m ic life :
220
— the confusion in everyday activiries and the first "ideological disillusionment” of a number of revolutionaries whose „romantic” ideas of socialization and of “communist economic management” čame into collision with the rough reality and who became abruptly aware that the system and the principlcs of the war-time communism, or — as many seemed to have believed — the "pure communist methods of production” , are by no means suitable and cfficient in the construction of socialism under the conditions that prcvailcd in Russia at that time. The methods of the so-called war-time communism in the economic policy of the Soviet Republic were not confined solely to those first years when it had to protect itself from the outside intervention and when the system of rigid control and centralism proved to be the most efficient. In the writings of individua! theoreticians. including the author of the “ABC communism” Bukharin. some principles applied during the wartime communism were presented as the universally valid principles of socialist construction in Russia. It wis extremely difficult for many to underštand. when the Revolution was over, that the artificial planting of socialistic modes of production in a country with no adequate economic and social preconditions must have imposed additional difficulties to the Soviet economy. Many outspokcnly opposed the abandonment of the war-time commurism in the Lenin’s Nc\v Economic Programme (NEP). His true foIlowers tried later on to whoIe-heartedly accept Lenin's NEP as a strategic programme on new principles. but without really understanding the gist of this programme. apologizing at the same time for their "deviation from socialism” which they thought to be a temporary and inevitable evil. Krasin Leonid Borisovich. for instance, used to say in 1925 that "had the systcm of war-time communism. in which the State imposed full control and management over the whoIe economy continued, it would have facilitated the transition to full socialism a great deal”. What the Soviet State needed. according to him, was a more powerfu! industry. better Communications and a stronger commercial apparatus to ensure a better supply of consumer goods and farm tools. especiallv in the villages. The discord amongst revolutionaries in the Party and in the highcst State bodies started during the first years of the Soviet rule and originated in their lack of understanding and in the incompetence conceming the organization of the socialist society at the time tvhen the unsophisticated methods of the war-time communism had to be abolished. Thus, the first principles of the organization of the Soviet State and of the theory of intemational relations were elaborated under especially unfavourable conditions; in addition to the war against the blockade and fight against the attempts to impose ali kinds of pressures upon the Soviet Re public from abroad. there was the struggle on the "ideological field” , i.c., to define the Iine and the principles of foreign economic relations. as well as the sttuggle against the utopian views regarding the "protection of the 221
purity of communism" and against "concessions to capitalism and Internationa] bourgeoisie". Speaking in general, judging by the host of ali kinds of difficulties in that period, there was perbaps the unprecedented and unique combination of both internat and extemal hindrances in a country, nnder whose pressure its leaders had to act. The difficulties that ensted could bave been overcome solely by a genuinely Creative approach to the problems of interna! and extemal developments. T h e N e w E co n o m ic P o licy an d th e w ork p ro gram m e o f So v iet deleg a tio n s a t in te m a t io n a l c o n fe re n c e s, a s d e v elo p ed b y Lenin, p ro v e th a t the le ad e rsh ip o f th e new ly e sta b lish e d S o v iet R e p u b lic d id n o t la c k such an a p p ro a ch . H o w ev er. th e w ay h ow N E P w as b e in g e rp la in e d du rin g its intro d u c tio n . an d h ow S o v ie t d e le g a tio n s a c te d a b r o a d , a ls o p ro v e th a t there w ere e x tre m ists in th e le ad e rsh ip w ho o ffe re d r e sistan ce to th a t re a listic and C reative a p p r o a c h ; n e e d le ss to sa y , i t a lso fre q u e n tly h ap p en ed th a t th e general lin e o f th e so c ia lis t c o n stn ic tio n u n d e r th e c on d ition s in R u ss ia a t th a t tim e w a$ m isu n d e rsto o d . E ven th en so m e o b se rv e rs p o in te d to S talin a s b e in g a ' f a n a t ic e x tr e m ist” w ith in th e le ad e rsh ip — c o n traste d to L enin. K rasin , C h ic h erin , L irv in o v an d o th er le ad e rs w ho ran th e in tern at an d e x te m al p o lic ie s a t th a t tim e . T h e n e x t c h a p te r p ro v id es a n a n a ly s is o f th e L e n in '$ N ew E conom ic Po licy a s a s tr a te g y o f ap p r o a c h in g so c ialism u n d e r th e c on dition s o f n early p re -c a p ita listic un d e rd e v elo p m e n t o f R u ssia . T h e N ew E co n o m ic P o licy is a ’ m eth o d. a w ay o f in tro ducin g so c ialism in to a p e a s a n t s ’ c o u n tr y " , a .s t r a t e g i c m an o e u v re o f a g e n iu s ". in v en ted by L enin in th e in te re st o f a g r e a t s tru g g le fo r a gen u in e ap p ro a ch to so c ialism . in a cou n try w here sm a ll p ro d u ce rs — fa rm e rs p re v ail, an d w here th e con duct o f th e s o c ia lis t rev o lu tio n a s a p ro c ess seem ed p o ssib le o n ly th rou gh a series o f sp e c ific tr a n sito r y m ea su re s. w hich w ou ld o th e n ris e b e u n n e ce ssa ry in the h ig h ly d e v elo p ed c a p ita lis t co u n tries. L enin fo resa w th a t d e c ad e s w ere needed. a w hole h istori c al e po ch . to e lim in a te th e s p e c ific R u ss ia 's sm a ll-fa rm e r im age an d to c re a te th e m a te r ia l an d c u ltu ra l fo u n d atio n n e c essary fo r th e m ate r ia liz a tio n o f th e o b je c tiv e s o f th e O c to b e r R e v o lu tio n . H is N ew E conom ic P o licy . to th e th e o re tic al e la h o r a tio n an d ap p lica tio n o f w hich h e dev oted th e la s t y e a rs o f h is Ufa. c o n stitu te d a sy ste m aim e d a t a c h iev in g th ese o b je c tiv e s. a s tr a te g ic co n ce p t o f p u llin g th e cou n try o u t o f b ac k w a rd n ess w ith a sim u ltan e o u s p e r siste n t an d g ra d u a l h u ild in g u p o f fo u n d atio n s o f a new so c ie ty . T h e b a s is o f th e N E P , its in itia l (a n d fin a l) aim fo r L enin w as th a t th e m an , th e p ro d u ce r — u n der th e c irc u m stan ce s p re v ailin g ly a sm a ll farm er, b u t n o t o n ly him — is p u t in to such an eco n o m ic p o sitio n in w hich h e w ould be m ov ed to a c t. in w hich he w ou ld b e p erso n aIly a n d eco n o m ic ally in terested in p ro d u ctio n . in ra isin g th e p ro d u ctiv ity . w hich w ou ld g iv e him freedom
222
to udertake actions on the level he is accustomed to, in an environment where hc is the main actor in both capacities of a producer and of a customer to be able to become a conscious builder of a new and free society. The exclusive monopoly of the State in the economic life, when the State is not interested in the position of the producer and his own interests. cannot be the road to socialism. Lenin reiterated and explained on several occasions that measures and methods of the war-time communism were temporary, imposcd by the necessity. "TheoreticalIy it would be wrong to understand that the State monopoly is the best solution from the point of view of socialism; we were using it when we needed it badly and when there was no other way”, he told the lOth Congress of the RCP(b), pledging for NEP, for free commerce, for economical and stimulative methods of production; at the same time stating that it was a great mistake when the bolsheviks "went too far on the road of nationalisation of commerce and industry” , having abolished every local initiative in production and trade. The market economy, the incentives in production, the establishment of organic ties in the economy, in the basis of the system, economic cooperation with the developed West, concessions — those were the components of the new economic programme that became in early 1921 the main task of the Party and of the Soviet Government institutions, and thcy certainly took up ali Lenin’s thoughts, as a theoretician, politician and statesman. The theoretical elaboration of the new system, efforts to achievc its recognition, permanent contact with the realities observing its impact on them, sharp reactions to the slightest deviations from the essence and the meaning of the NEP, the awareness of the risks involved and the struggle with the dangers that cropped from the application of this policy and from the construction of the new State and $ociety — those took ali of the last years of Lenin’s life. Bureaucratic practices, ignorance, hackneyed talk, hypocrisy, false promises and keeping the people in complete ignorance of what is going on, inefficiency, bribery — those were the dangers which could have resulted from general backwardne$s, and Lenin repeatedly insisted that those were in fact the enemies of the Soviet order and of socialism. While insisting on this, he emphasized that those were not only potential enemies but that the dangers were already present and some of them swelled already in the first years of the Soviet rule. The most important feature in Lenin’s concept of political development of the Soviet society was the universal. nation-wide debates on the one hand. and individual responsibility on the other. Speaking about the principle of personal interest at the sccond All-Russian Congress of Political Activists in October 1921 Lenin stressed that the debate is common whereas the responsibility is individual. The New Economic Policy calls for sharp and unconditionally clear distinction of these two things. At the same time, Lenin emphasized that the distinction must be also made betvveen empty speeches 223
a t p u b lic g a th erin g s an d ge n u in e ly C reative o p e r atio n a l w ork. P o litica l and P a rty o ffic ia ls sh o u ld b e h a v e lik e * o rd in a r y p eo p le ” an d m u st n o t carry out th e ir j c b in a b u r e a u c r a tic m an n er. N a tio n -w id e d e b a te s, c o n ta c ts am o n g le ad e rs an d th e p eo p le, econom ic in tc re st o f th e in d iv id u a l, o f p ro d u ce rs, th e ir s a y in d e cisio n m ak in g an d in th e eco n o m ic m an a g e m e n t, an d th e ro le in p ro m o tin g th e dev elo p m ent o f the so c ie ty — th e role to b e p erform e d th rou gh r a isin g th e c u ltu ra l an d educ a t io n a l le v e l o f w orkers — th e se w ere th e la stin g e m p h ase s an d com pon en ts o f L c n in 's p ro gram m e o f s o c ia lis t c o n stm c tio n . Le n in ’s w orks enshrine an ab u n d a n c e o f id e a s a b o u t th e p o litic a l d ev elo p m en t o f th e So v iet societv . a b o u t th e sp e c ific c o u rse o f th e c on tin u in g rev o lu tio n in R u ssia. resultin g from th e v ery sp e c ific c on d ition s un der w hich th e rev o lu tio n b e gan . T h e princip le s o f e lc c tiv ity , de m oc rac y , full resp o n sib ility b e fo re th e p eo p le, befo re th e e le c to r a te ; full fTeedom , in c lu d in g th e freed om o f sece ssio n , to ali n atio n s in R u s s ia ; th e tr a n sfe r, w ith ou t d e lay , to genuine p eo p le ’s self-go ve m m e n t. sin ce th is is th e o n ly w ay fo r th e p eo p le to le a m how to g o v e m , how to av o id m istak e s. A s fa r a s th e e co n o m ic sy ste m is c o n ce m ed , Lenin o fte n sp o k e ab o u t th e w o rk e rs' c o n tro l e m p h asiz in g th a t it w ou !d b e up to th e w orkers to b u ild new fo u n d atio n s o f e co n o m y an d th a t th is w ay , in w hich th e in itia tiv e c om es from below , is th e so le w ay to tT ansform th e so c ie ty . P e ac e fu l c o e x iste n c e an d e co n o m ic c o lla b o r a tio n w ith o th er States m ake th e n e c e ssa r y fram e w ork an d co n d itio n to m ate r ia liz e L e n in 's p ro gram m e : Len in su g g e ste d th a t th e se a r e th e la s tin g p rin c ip les o f in te m a tio n a l beh a v io u r o f a s o c ia lis t c o n n try . A d v o c a tin g th e th e o re tic al view th a t th e econ o m ic m o n o p o ly o f th e S t a t e is n o t th e b e st fro m th e p o in t o f view o f soc ia lism , L e n in ju s tifie d su ch a m o n o p o ly in fo reig n tr a d e o f th e y o u n g So v iet R e p u b lic. T h e c o n te x t o f L e n in 's w ork s s u g g e sts th a t h e in sisted on th e m o n o p o ly o f th e S t a t e in fo r e ig n tr a d e a s a policy w hich is n e c essary an d m o st s u ita b le to p ro te c t th e y o u n g S o v ie t in d u stry a t th a t p a r tic u la r tim e an d in a co u n try "n e e d in g lo n g y e a rs o f h ard w ork to sp re ad enlightenm en t an d t o r a is e th e le v e l o f e d u c a tio n in g e n e ra l" . F o r Le n in th e N ew E co n o m ic P o licy w as m erely a -general con cep t. g u id e lin e , a s e t o f b a s ic p rin c ip les o f d ev elo p m en t. H e b u ilt th is c on cep t in a C reative w ay ta k in g in to ac c o u n t th e re a litie s o f R u ss ia . H ow ever, th e sam e d e gree o f c re ativ e n e ss w as v ery m uch n eeded w hen th is c on cep t w as p u t in to p ra c tic e , w hen its first exp erien ce s an d resu lts w ere to b e used to p ro c ee d fu rth er. T h e u n an im ity o f th e C en tral C o m m ittee o f th e R C P (b ) in a p p ro v in g th e ge n e ra l c o n ce p t did n o t m ean th e sam e su p p o rt in executing th is p o lic y ; even le ss i t w as a g u a ra n te e fo r C reative p ra ctice o r ex ac t in te rp re ta tio n o f th e š p irit an d m ea n in g o f L en in ’s c on cep t a t a tim e w ith o u t L enin.
224
A whole chapter is devoted to an analysis of the Twelfth Congress of the RCP(b) held in the absence of Lenin who was seriously ili. It was at that Congress where the first deviations from Lenin's concepts were felt. The author's attention was focused on the role and relationships between the Party and the State, on the New Economic Policy and the criticism directed against it, on the conflict between Trotsky and the Politbureau. and especially with Stalin. on the national issue and relations within the RCP(b). The author brings before the reader the dramatics of the dilemma which the Soviet socicty faced at the time of the Twelfth Congress: which way to gc on, Lenin's — which meant, among other things. full understanding and recognition of the vast contradictions between the wishes and the realities. or Stalin's — which would mean an acceptance of the methods rejected by Lenin, i.e„ the solution of contradictions in the society and of its problems by means of decrees, administrative practices, unscrupulous coercion. The NEP programme, which in itself called for persistent and long-lasting efforts, encouraged through its by-products the opposition and raised disbelief regarding its final outcome. Stalin made a full use of this lack of belief to remove his opponents and rivals, in order to strengthen his position and authority. He definitely liquidated NEP starting 1928 when the country's industrial production reached the level of the pre-war Russia. This is precisely how starts to operate the basic force of the society. which is in fact above it, The Party and the State with which it identified itself — by finding every idependent opinion. other than that shared by the leading officials of the Party and of the State, guilty of being anti-Soviet and anti-Party; how it exists and rules in the USSR without any corrective and any machinery for control, estimation and correction of the policies imposed on the society. The long-lasting. persistent and desperate struggle to prepare the society, by mobilizing ali the available material and human resources. for its transition to socialism, the struggle which would take according to Lenin many years. was reduced to a brief period of 3 to 4 years and was based on a production on a level of the pre-war Tzarist Russia. What Lenin underlined as permanent and the matter of principle, was interpreted as a ephemeral necessity. On the other hand, what was for Lenin only tactics and policy. imposed by transient situations and current events, was interpreted. applied and developed into a rule. law. into a system. The NEP meant flexibility. gradualness, searching and finding new modes of production, the examination of economic instruments of the State in economy, the preparation of a planned economy. Its extinction and abolition meant a short cut, a forced way. implying coercive methods to impose rigid models on a living economic organism. The NEP led to livelier production and commerce; the economic ma chinery started to operate; however, an undisturbed development and steady i--»
225
p r o g r e s p re su p p ose d th e so lv in g o f m any a d h oc p rob lem s a s th ey were com in g up . o rg a n iz a tio n a l ch a n g e s. regu lato re, in c re a sin gly new im pulses. M a n a g e r s in in d u stry . pro du cere, p eo p le in v ested in to th is m ovem cnt in th e tw e n tie s a li th e e la n an d a b ility th ey h ad . A n d a g a in th ese a b ilitie s like a n y th in g e lse w ere lim ited b y o ld h a b its an d tra d itio n a l a ttitu d e s to w ork. b y th e g e n e ra l low level o f te c h n ica l an d w ork c u ltu re ; th u s. th e e lan and s e lf-s a c rific e w ere en o u gh to b r e a k in such a b r ie f p erio d th e sh a ck les o f c en tu ry -lo n g b ac k w a rd n e ss o f th e T z a ris t R u ssia . In ad d itio n . m any circ u m stan c e s an d o b sta c le s v a s tly d im in ish ed th e e ffe c ts o f th e elan an d self-d en ial o f th e p eo p le. T h e p o s t-O c to b e r p erio d o f th e tw en ties w as a tim e fo r d iscu ssio n . dile m m as. sea rc h . A t th a t tim e o f w an t, fam in e, d iso rg a n iz atio n . very low level o f in d u stria l ac tiv ity , w hen new w ay s o f e co n o m ic ac tiv ity w ere b eing p av e d an d a new State w as b e in g b u ilt, th e B o lsh e vik P arty h ad no choice o f re a d y -to -u se fo rm u las, So lu tio n s an d alte r n a tiv e s. Sin ce th ere w ere no fo rm u las to c h o o se , it w as u n av o id a b le to c re ate an d find new w ay s and m od els th a t c ou ld p ro v e th e ir v ita lity an d su ita b ility fo r th e con stru ctio n o f a new so c ie ty an d m a te r ia liz a tio n o f rev o lu tio n ary o b je c tiv e s o nly th rough p ra ctice . F rom th e p o in t o f view o f th is tru ism , it seem s th a t du rin g the first ten y e a rs o f th e S o v iet rule n o t a sin g le attitu d e . so lu tio n . p ro p o sa l — e x ce p t th e g e n e ra l de te rm in a tio n in fa v o u r o f s o c ialism , — cou ld be a priori c o rrec t, in fa llib le , im m un e a g a in s t a t ta c k s an d c ritic ism ; an d v iče versa, not a sin g le attitu d e — e x ce p t th e open o p p o sitio n to s o c ialism an d su p p ort to th e o ld regim e — c ou ld h av e b een q u a lifie d a priori a s h o stile . alie n to soc ia lism . O n ly a m u tu al, w ell-in ten ded an d com p reh en siv e d iscu ssio n an d c o n sid e ratio n o f e ve ry p ro p o se d so lu tio n an d every new fo rm u la, an d th e sam e b e n e v o le n t e x am in atio n o f its ap p lica tio n in re a l life . in ad d itio n to h ard w ork an d scru p u lo u s e n ga gem e n t o f ali. c o u ld h av e su b seq u e n tly proved th e a c c u r a c y o f c h o ice s o r to le a d to fre sh c h o ic es an d e x p erien ce. Y e t. for su ch an atm o sp h e re an d s ty le o f w ork th e B o lsh e v ik P a rty lac k e d m any th in g s. o r to p u t it in o th er w ords. th e re w ere to o m an y u n fav o u rab le circ u m stan c e s d iffic u ltie s. in R u ss ia 's b o th do m estic an d in te m a tio n a l p ositio n . an d th e P a rty w as u n ab le to av o id an d o ve rco m e in its ow n developm ent th e m a te r ia l a n d c u ltu ra l b ac k w a rd n ess o f th e env iro nm en t o f its ac tiv ity . U n d e r su ch c o n d itio n s. th e d iscip lin e , la c k o f d e m ocracy an d a li th e direct m eth o d s o f m an a g e m e n t h ad a r ea d y an d b e tte r ch a n c e to b e co m e estab lish e d an d to c o n so lid a te th a n th e p rin c ip les o f s o c ia lis t p o litic a l an d econom ic d e m o c rac y . O p e n d e b a te s b etw een th o se w ho m an a g e an d th o se w ho w ork, a s well a s d e b a te s am o n g th e m a n a g e rs th e m se lv e s. a r e a m uch m ore c om p licated th in g i f th e y a r e e x p o se d t o d a n g e rs r isin g from a li k ind s o f m a terial and h u m an d iffic u ltie s . A lth o u g h it is th e o re tic ally u n d isp u tab le th a t th e discipline is th e le a s t s u ita b le m eth o d to b u ild so c ia lism . th e sea rc h fo r w ay s o f uni-
226
versal nation-w ide dem ocracy at a time when it is hard to find enough food and clothings for people seems even less suitable and constitutes an additional difficulty for the rulers. This w as why, it seem s, the "e a sie r ” road w as chosen in U SSR after the first decade follow ing the Revolution — a road w ithout dilem m as. O n ce this road was taken, it w as logical to take ali the steps to prevent deviation from th at road. to force it upon the nation and to clear ali the o b stacles by using ali the av ailab le m eans which could prove efficient. It is true, Stalin ’s road w as easier for the rulers under the given conditions. However, this road proved m ore difficu lt, long-lastin g and uncertain from the point o f view o f the outcom e. from the point o f view o f the construction o f the socialist society, a society w ithout poverty in the raaterial sphere, and society w ithout oppression. coercion, fetters im posed on both individuals and m asses, the society whose m ain quality and aim s include p er sonal freedom and the liberation o f labour. In the fourth and fifth chapter the au th or displayed the dram atic establishm ent o f Stalinism as a system . em phasizing its m ain econom ic and political features. while con fron ting them with Lenin's conceptions. A ccording to the author, Stalinism , to put it briefly. is a petrified sta tist structure o f a society in general. with coercion as its im m anent quality and perm anent agent to m aintain this structure. with self-reliant and hierarchical pyram id o f au th ority and sub jectiv istic-vo luntaristic s ta tist structure as the identity o f socialism . T h is m eans in fa c t a discontinuation o f the revolution during the phase o f statism . vvhich again m eans th at th e con tinuing revolution faces in th at p hase a su b stan tial ob stacle and runs into a b asic con tradiction between socialism as an institution and socialism as a revolutionary process. Th e au th or em phasizes th at statism . being a rem ainder o f the O ctob er revolution. brought ab o ut no essential and revoIutionary changes as fa r as the position o f the producer is con cem ed. if com pared with the Mancian im age o f th is p osition. ' In a cen tralized econom ic system it is the S tate which determ ines the conditions o f production. im poses — in the form o f a p lan — th e b asic objectiv es o f econom ic policy. supervises th e fulfilm ent o f th e plan. collects and utilizes the whole outcom e o f the social p rocess o f production. The inexorable logics o f the cen tralistic system and o f the econom ic m onopoly o f the S tate is th a t it ince$santly reproduces and perpetuates itse lf in such a w ay th a t its effects cre ate new foun dations for a stron ger and m ore rigid cen tralization. A disp utab le issue. to som e extent. could b e : w hat is for Stalinism . as a system . and for the soc ial suprem acy o f P arty au th ority — identifying and coalescin g with the S tate — the real an d p revailing b a s is : the comm anding p ositio ns it keeps in the econom y or the arsen al o f p olitical m eans?
227
It is in an $w ering th is q u e stio n w herc lies th e com p reh en sio o o f th c essence o f S talin ism an d its h isto rica l r e a c h : th a t is. is it a ’ c ris is o f th e p o litic al sv ste m o f s o c ia lis m ''. a s so m e p eo p le b e lie v e. o r is i t th e sy ste m o f relatio n s in th e v ery b a s is o f so c ie ty w ith th e p o sitio n o f th e p ro d u ce r (a n d a m easure o f h is p ar tic ip a tio n in th e p ro d u ct h e c re a te s) a s th e fu n d a m e n ta! c riterion ? T h e an sw e r to th is q u e stio n w ill de te rm in e th e ap p ro a ch t o d e stalin isatio n an d th e n e c e ssary p re c o n d itio n s fo r it. T h e au th o r h old s th a t th e m ain force o f Stalin ism a s a sy ste m re sts o n th e u n co n tro lled co m m an d in g p o sitio n s in eco n o m y . in th e s o c ia l p ro c ess o f p ro d u c tio n ; fo r. th e c h a n g e s in th is dom ain w ill b e tte r help a fa s te r ab a n d o n m e n t o f a li o th er fe a tu re s o f Stalin ism th a n th e m ere a tte m p ts to p la n t som e de m o c ratic fo rm s o f p ub lic p o litic al life . la c k in g a ra d ic a l tr a n sfo rm a tio n o f th e s o c ia l s tm ctu re in ge n e ral. A w h o le c h a p te r is de v oted to th e in te rn a tio n al dim en sio n s o f S t a linism in w hich th e au th o r ’s a n a ly sis is c o n fin e d o n ly to th e ex p an sive. in stitu tio n a l sp re ad in g an d d isp la y o f S talin ism b e yo n d th e b o rders o f the S o v ie t U n io n . T h is r ese rv atio n seem s in e v itab le b e c a u se w ith ou t it th e au th or w ou ld h av e to d isc u ss w id ely b o th th e situ a tio n an d th e tre n d s in th e dev elo p m e n t o f th e in te r n a tio n a l lab o u r m ov em en t an d its in stitu tio n s afte r th e e stab lish m e n t o f th e S o v ie t S tate. A v ery sim p lifie d descrip tio n o f a b ro a d e r dim en sio n o f Stalin ism w ould be th a t it is m an ifeste d in th e r ela tio n sb ip betw een fo rtifie d h ea d q u arte rs (the w orld r ev o lu tio n ) an d a v a s t, s c a tte r e d arm y (th e w ork in g c la s s an d its n a tio n a l av a n g u a rd s) — a s a tran sm issio n o f th e h ea d q u arte rs. T h e p ro le tarian in te m a tio n a lism h a s h ad . from th e p o in t o f v iew o f th e se r ela tio n sh ip s. quite exclu $iv e c o n te n ts : u n iv e rsal su p p o rt fo r th e fir st c o u n try o f So v iets in its en d e av o u rs t o s u rv iv e a n d d e v elo p a s th e c en te r o f th e w orld s o c ialist m ov em en t. D u rin g L e n in 's tim e an d in th e la t e tw e n tie s, such an in te rp re ta tio n o f in te r n a tio n a l com m itm en ts o f th e w orld p ro le ta r ia t an d its n a tio n a l av an tg u a rd s w as ju s tifie d — n a m e ly . i t w a s ju s tifie d u n til d a n g e rs to q u e ll th e rev o lu tio n in its in itia l s ta g e d id e x ist th rou gh o rg a n iz e d a c tio n b y im p e ria lists an d r e a c tio n a r y fo rce s o f th e w orld. an d u n til th e re w as th e p ro b ab ility fo r th e S o v ie t U n io n to d e v elo p in to a c en te r o f p ro g r e ss an d o f s o c ialism in th e w orld. Both the dangers and prospects. however, were put under serious doubt at the moment when the center of socialism turned into a force with the interests of a great power behind it, and when a new interference of problems occured: the interference of the struggle for the advancement of socialism in the world and of the struggle to strengthen the position of a great State and world power. and when in the international field as well there was a 'transfer of goails". i.e., when the efforts to gain the support and establishment of socialist principles were suppressed and obscured by the struggle for an advance from the position of a great power. 228
The International exposition o f Stalinism is understood by the author in this case only as an expansion o f space for this exposition in the afterm ath o f W orld W ar Tw o, th at is, when several States declared thcm selves in favour o f socialism ; the sub ject m atter o f this part o f the book are only som e circum stances which helped Stalinism cross the borders o f th e Soviet Union. In interpreting Lenin, the auth or notes th at there w as th eoretical possibility th a t developed countries, with som e dem ocratic trad ition an d with enlightened w orkcrs' c lass and on a higher level o f industrial developm ent than th at o f R u ssia afte r O ctob e r (like C zech oslovakia a t Ieast afte r the war) would em bark on a different road to socialism and avoid everything th at caused the Soviet " m o d e r . Th is obviously failed to happen and, instead. there wa$ an expansion, a m ultiplication o f the Soviet "m o d e r ' and the tran sfer o f con dition s, m ethods and effects o f “ sta lin isatio n ” in U SSR to the group o f East-European countries. an outcom e o f m any facto rs and cir cum stances discu ssed by the author. In conclusion, the auth or sum s up the b asic difficu lties faced in their socio-econom ic developm ent by so c ialist countries. m aintaining the econom ic system as estab lished in the late tw enties and early th irties in the Soviet Union. T h ese d ifficu lties are a t the sam e tim e an ob stacle to fa ste r grow th and an im puls tow ards change and con sistent abandonm ent o f the system whose form ation wa$ an alyzed in the book. M any things happened in socialist States during the la st decade which helped the d estalin isation process. Th ese propositions and new tendencies in the socio-econom ic developm ent o f socialist East-European countries are not discussed in th e book, since — by virtuc of their significance for the future o f soc ialist countries — they deserve to be studied and exam ined sep arately. ap art from the foun dations on which they have developed and ap art from the barriers th at have ham pered their progress so far.
229
OBmECTBEHHO-SKOHOMMHECKME KOPHM CTAJIMHM3MA PaSlflCHeHMC MCTOpHMeCKHX o6cTOMTCabCTB 3apO)iCaeHHB CTaaMHM3Ma B KanecTBe 06mecTBeHH0-3K0H0MMHecK0ii cmctcmbi MJiHerc* ycjiOBweM nomiMaHHfl npouecca ACCTaammaaiifui m BbiHBaeHMH nepcneKTMB couMaansMa ii Boctohhom EBpone. OnbiT C0UHajiH3Ma, ecjm noa 3tmm noapasyMeBaTb npaKTHKV m pe3yasTaTbi MHoroJieTHoro cyiuecTBOBaHH« m pasBMTM« Cobctckoto Coioaa m apyrnx couHaaHcnmecKMx cTpaK, 6bui, a b hckotopwx acneKTax w npoao/DKaeT octbBaTbca CMJibHO o6peMeHHbiM m xapaxTepM3yeMbiM AByMji B3aiiMOo6ycaonJieHHblM OCo6eHHOCTBMM: OTHOCUTe/lbHOU uepaseurocrbio npotaeodureAinbix cua no cpaBHeHMio c ypoBHCM, aocTHrHyn>iM b pa3BMTbix KanMTa;wcTitwecKHx CTpaHax, u ctoauhu 3mom , KaK KOMnaeKCHbiM 4>eHOMCHOM, kotopmm 6bian npoHMKHyTbi nyTH m MeToabt cTpoMTeabCTBa no;»mmecKHX u 3kohoMM«iecKHx CMcreM b pune cTpaH Boctohhom EBponbi. (DeHOMCH CTaaMHM3M3. -T XOTH OH M B03HHK B yCaOBM»X M Ha 0CH0B3X MHororpaHHOM HepaaBMTOCTM HOBoro. nocaepeBoaiouMOHHoro coBeTCKoro mecTBa, — HDMHoro nepe>Kiin ycaoBH«. b kotopwx npoxo.HM;io ero 3apo*aeHHe, aaKpenHacfl Ka« ,,nyn> cTpoMTeabCTBa counaansMa", Kax mhoiorpaHHbtH npMSHaK cucTeMbi h CTpyKTypw b pajie CTpaH flaace npu oacc BbICOKOM ypOBHe paSBHTHfl HX np0H3B0aHTeabHbIX CMa, TaK MTO B TCOpHM oh OToacaecTBaneT ce x c counaaHSMOM, BonaomeHHbiM b >KH3Hb
06
6
6
H mchho no3TOMy aa^bH ciiiiiafl mctopmh comiaaM3Ma KaK o6iuecTBe'iHoro CTpOB PBMTCJI He CTOabKO MCTOpMeM pa3BMTMfl npOH3BOaMTeabHbIX CM , cKoabKO npcwMyiuccTBCHHO MCTopneft pasBMTHa flccTaaHHM3auMM Kax npo uecca, KOTopoMy npMHaaaoKMT HaM6oaee cymecTBeHHoe m peuiaiouiee 3Ha-HeHHe an u nepcneKTMB m oceMnpHoro yTBepxmeHM« HanpaKTMKe HayMHoro couMaaMSMa.
ilecflTHaeTM)!, npouieaiuue co BpeMeHM ocyxcneHM« OraaHHa u ero 3noxn. r.0Ka3aa*i, mto OTcyTCTBMe TeopeTMMecKoro pa3-b«CHeHMfl npiiHMH sapoacaeHMH 231
CT3-iIMHM3Ma H MrHOplipOBaHHe aH3JIH30B N BUBOAOB O TOM. KaKHM 06p a3CM u noMeMy npon3ouuio OTK_ioHeHne b npouecce OimičpbcicoH peBOJiioiuoi h OH OCTa-lC* HC3aBCpmCHHhIM (c TOHKM 3pem u CBOHX OCHOBHbK COUMa-TMCTM-
wecKHx ue.ieii) *Bn in cb bmcctc c tcm peajibHbiM TopM030M ajm ycKopeHHoro npouecca aejrxiMHH3auMM. HacTOBiuiii« T p y a nocBaiucH pa3bBCH cm ao cyinH ocnt CTajiHHM3Ma h aHajiH3y rex o 6uxccrBCHHbix 4>aicTopoB, tcoTopue oicaaajiH cym ccrBeHH oe bo i aefiCTBMe Ha e r o craHOBJieHMe chctcmoh. Mcxoju H3 o6m ero Te3Hca, com acHO KOTopoMy HepaaBHTocTb n oc.ieo icn i6pbCKoro o 6m ecTBa 6b u a mctohhhkom c r a .iMHM3Ma. aBTop n o n b rrajic a nocpeacrBO M a H a jim a ochobhux tchjichuhh » o6 meCTBCHHOM, SKOHOMMHeCKOM H naTKTHHeCKOM paaBKTMM CoBeTCKOrO Co103 a b 3 B a jt u a n j e ro a b i noK aaaT b, hto b y aio B m ix Hepa3BKTOCTM rra.iHHH3M 6u .i OTHioab He ejniHCTBeHHOM ajibTepHaTMBOH, hto e ro craHOBJieHMe 03HaMeHOBajio c o 6oif onciOHeHHe ot jichhhckoh nporpaMMbi h K ap n n ib i com tajutCTMHecKoro o ćiu ecT B a.
HepaasHTocrb coBercicoro o6nxccTBa b pamotM nepMoa caeaajia bo3mojkhum h o6.ierHHJia 3apoBueim e crajiHHH3Ma. oco6eHHO nocae Toro, xax 3to oSinecTBO ocra.iocb JleHHHa. ilaibHeHmee craHOBJieime crajm iauM a CHCTeMOM co BceMii ero o6mecTBeHHO-nojnmnecKHMH m 3kohomhhcckhmh noOieaCTBHBMH BBKJIOCb CO CBOeii CTOpOHbl npHHMHOH M CHJIbHbIM 4»aKTOpOM HOBOM OTHOCMTeJlbHOM HepaSBHTOCTH COUMajIHCTMHeCKMX CTpaH. aKTOpOM HX OTcraBamoi ot HanpaB.i4>eKTHBHOCTH HX 3KOHOMHHeCKOrO paSBHTMB IIO CpaBHeHMIO C H3npaB.iHBiuHMHca Ha Hero cpcacTBaMH h b conocraBneioiM c pasBHTbiM KannTBJIH3MOM. OaHaKO BbipajKeHHBM Hepa3BHTOCTb h pa3BMT0CTb npMHajuexaT OTHOcHTe.ibHbie SHaneHHa bo BpeMeim m npocTpaHCTBe, Tar hto m aHaneHiie BbI3bIIJaeAVbIX HMH 0 6 lUeCTBeHHfalX 4>eHOMeHOB MOXHO IIOHMMaTb JIHinb B CBeTe KOHKpeTHbIX HCTOpHHeCKMX o6cTOjmejlbCTB H C yneTOM KOHKpeTHUX 06ineCTBeHH0-3K0H0MHHeCKHX yC30BHM. B KOTOpbUC OHM 3apOBCjalOTC«.
6a
A btop nojipoČHo aHajiM3HpyeT h noKa3breaeT y c i 0 BHjj. npu KOTopua KopHH craaHiBOMa, oćvaiOBJieHHbie HepaaBirrocTbio, MorjiH 3apoairrbCJi m Bbipacni b cHcreMy o6uiecTBeHHbix oTHomerndi, nouiaBJUu npH a r o « 3apoAbnw jp y n tx oTHomeHHH, ocHOBaHHbix Ha u eju u couMaaMCTKHecKOH peBOJnouiot. 3aecb noKa3aHO. kokhm o6pa30M Ha onpeaejieHHOM noBopomoM nyHirre b peBO.noiiHOHHOM pa 3 BHTHM CoBeTCKoro Coioaa npoMsomeji OTxa3 ot aojiroepOHHOH JieHHHCKOH nporpaMMbi npH&UfBCeHHfl K COUHajIK3My B ycaOBMJU HepaaBHToem m ćmji H36pan TatcoH nyrb crpoHrejn>cTBa couHaJiH3Ma KOTopuit OTJIHHaJICB OT JieUfHCKOro. B nepBOM paaaejie noABepraerc* anaaH 3 y coBeTCKa* jieHCTBMTeJibHocrb Ha nepBbiz n o p a x n o c jie p e s o jn o io m m jn om iuauK M HHTepBCHUHM: cMJibHeHniMM y n aao K xo3BHCTBeHHOM aejTreabHocTM, TpyjiHocTM BOccraHOBaeHMa. 3hohom'
23 2
necKaa m noaMTMMecKaa H30JI4IUMJI mo/ioaom Cobctckom Pecny6jiHKH, orpoMHue o6i>eKTMBHue 6api>epbi Ha nyTM opraHMaauMH b oTCTaaoA Pocchm tbkmx couHajiMCTHHCCKHX o6iuecTBeHHbix othoiuchhm. xaK hx noHMMan JleHHH06-beKTMBHbie ycjiOBH* b nepBue toam cywecTBOBaHHa Cobctckom Fecny6aMKM, — HH3KHM ypoBeHb npoM3BOAMTe.iibHbix cmji h o6uiaa ae3opraHM3auH.i BHyTpeHHeM 3K0H0.mmkm, monmiHA Pecny6jiHKM ot BHeuiHero MMpa m mctomHMKOB npOAOBOAbCTBMfl H Cbipbfl, — paCCMaTpMBaiOTCB. B HaCTHOCTM. B CBCTC c;ieayiowMx o6cTOBTeabCTB: — 3aTpyAHMTC/ibHoe Me*ayHapOAHoe noAorceHMe h MCK/iiOMMTeAbHO 6o.ibuiMC ycMAMH Pecny6aMKM k TOMy. hto 6 m npocyuiecTBOBaTb u 6bin> npn3HaHHoii; — noAHaa ae3opraHM3auMH cTaporo aAMMHHCTpaTMBHoro h TexHMHecKoro annapaTa b crpaHe, Hapaay c Hecnoco6Hocn.io BHOBb co3aaHHoro annapaTa ynpaBABTb M 0praHM30BblBaTb X03HMCTBeHHyfO 3KM3Hb — npaKTMHecKaa pacTepjiHHocTb h nepBbie „HaeMHbie pasoMapoBaHM*" y 3HaHMTCAbHOft HaCTM peBOAlOUMOHepOB BCJieACTBMe CTOAKHOBCHMJI HX „pOMail-
rMHecKMx npeacTaBAeHMft" o couMa;iM3auMH o6iuecTBa
h
„KOMMyhmctmhcckom
cnoco6e xo3BMCTBOBaHMfl‘‘ c rpy6oM MaTepnajibHOM AeMCTBMTeAbHOCTMio, ncaeacTBMe BHesanHoro ocoiHaHM« Toro, hto cMcreMa m npMHUMnbi BOCHHoro KOMMyHM3Ma MAH, KaK 3T0 MHOrMe CHMTaAM, „HMCTO KOMMyHMCTMHCCKMC M: roflbi X03flMCTB0BaHMfl" HenpMrOAHbl M HeacfccfceKTHBHbl npH CTpOMTeAbCTBC couMaAMSMa b ycAOBMBX Pocchm Toro bpcmchm. MrroAbi TaK HasbiBaeMoro
BOCHHoro K0MMyHM3Ma b 3K0H0MMKe b nepBbie roaw cyuiecTBOBaHH«i CobćtBAacTM McropMHecKM He orpaHMHaBaioTca AMUib TeM nepMOAOM, KOrja o6opOHe MOAOAOM COBCTCKOM PeCny6jIMKM OT MHTepBCHTOB AOAKHa 6biaa nOAHMHATbCIl BCH 3K0H0MMHCCKafl nOAMTMKa, a CHCTCM3 CTpOBCaMUieM UCHTpaAM3auMM Bcex pecypcoB h cpeacTB 6buia HaM6oaee s^cfceKTMBHOM nna 3tom ucjim. 6 Tpyaax oraejibHbiK TeopeTMKOB. b tom hhcac h aBTopa „As6yKM KOMMyHM3Ma'' EyxapMHa. oTAeAbHbie npMHUMnbi, npMMeHBBUiMeca b nepnoa BOCHHoro KOMMyHM3Ma, npCACTaBABAMCb KaK BCCo6lUHC npMHUMnbi noCTpoeHMB couMajiMSMa b Pocchm. TTocae pcboaioioim mhotmm 6mao tpyaho noHBTh. ckom
HTO MCKyCCTBeHHOe npMBMBdHHC COUMa;iHCTMHeCKHX $OpM X03»MCTBĆ>BaHHH B
CTpaHe, rae aak 3Toro He 6wjio hm 3kohomhhcckmx, hm couMaabHbix npennoCblAOK. npMHeCAO COBCTCKOM 3KOHOMMKC AOnOJIHHTejIbHbie 3aTpyAHCHMB. Mhoine oTKpuTo BbiCTynajm npoTMB OTKaaa ot bochhoto KOMMyHM3Ma m hobom 3KOHOMMnecKOM nporpaMMbi JleHMHa. npeaaHHbie copamMKM JleHMHa nbiTanMcb BnocneacTBHM BceMepHO noAAcpacMBaTb jichmhckmm Han b Kanecnie cTpaTeninecKOM nporpaMMbi ocHOBaHHOM Ha hobi>ix npMHUMnax. hc noHMMa», OAHaKO. CyiUHOCTM 3T0M npOrpaMMU H OnpaBAblBailCb b cbjism c tbkmm „OTKJIOHCHMCM OT C0UMaAM3Ma“, KOTOpOe OHM CHMTajIM BpCMeHHbIM M Heo6xOAMMMM 3AOM. TaK, HanpMMep, KpacHH. JIcohma Eopmcobmh, oTMenaji b 1925 roAy. hto ..eCAM 6bl COXpaHHAaCb CMCTCMa BOCHHoro KOMMyHH3Ma» npn KOTOPOM rocy233
aapcroo »3M 0 b cbom pvKM ynpaBjeHMe n Kompojn. H aio bccm skohomkkom. TO STO. KOHCIHO. OUbHO 6 hl O&KnOUlO nOaaHCMUlMM nCpCXOJ K nOJHO.My couiiaiN 3My*. J L u »roro. no mhchmk> K p aam a. 6 t u o ju an t hco6 xojucmo. •n o ć u cobcpckoc rocyaapcTBO o 6 a aa a a o 6 o ic e moduiom npoMunueHHocTbD. .iyHme HaaaaceHHHM TpaaicnopTOM m 6oaee ciubHMM pacnpcaciKTcjbHbi m annapaTOM. KoiopuM 6 b u b cocroaiom o6ecneaHCTBa. npejuteraMM jupm oro norpe&ieioui m opyJIUMH X II CejbCK0XO3JUICTBCHHOrO npONSBOJICTBa. P a a c o i u e t u u « e « y pcBonoiuioH epaM M b n a p n o b n a ■ rocyjupcTBCHHu x s e p x a x H an ajm cb b n e p B u e r o u C ob ct ck o m B Jia c n t b c b b s m c H cnom utaHey.wemieM n o ax o x im > k c i o k h u m BonpocaM H ap o iH o ro xo3*MCTBa, a T a K x e k opraH M sainui c o u H aiM cn m ecK o io očm ecTB a B y cioB H JU . x o rx a H axo 6b u o o n c a sa T itc a o t n p o c n n m c t o io b boch h o to K0MMymt3Ma. hmcm h
r i e p a u e npHHUHnu c p r a H io a in a i coseT C K oro ro c y iap c T B a m r e o p i u M eJCjyH apoxH bix OTHomemat p a 3 p a 6 a rb iB a .in c b b TpyAHUX yciOBMax. npiraeM ojHOBpcMeHHo c bh ciiih cm 6opb6oM s a n p c o a o a e in ie 6 x o x ax b i m n p o n a nonuTOK H aB flsu B aH iu C obctcko m P ccn y 6 xH xe p a s r n ji H e6 .iaro rrp M jm aix yc.lOBHM. B CSlMOM COBCTCKOM pyKOBOXCTBC BCJiaCb 6 o p b 6 a B „KleMHOM TUaHC~. t o e c r b 3a onpeaeiieHM e jimhmm h npMHUMnoB B H c m m a SK O H O M m ecna o n o mcHJUi, u 6 o p b 6 a npoTMB H epeajn»H ux t o h ck a p e H iu b n i a i c „ a a m i m i HMCTOTbl K0MMyHM3Ma* H IipOTMB ,yCTyHOX KanMTaSH3My M MCBUiyBapOKMOM 6 y p jcy a3 H ii*. B o 6m eii c jio jk h o c th , «tto K a c a e r c a 3aipyiHeHH M jno6o r o p o j a . to b n ep H o s, o KOTopoM 3xccb i u e T pcHb. cym ecTBOBaxo MoropinecKM. b o 3m o x h o , H enoBTopitMoc cowcTaHMC BHyrpeHHMx m B u c m in a H e& naronpM K Tiaa y cao B iai cyuiecTBO Bainu onpcsejieH H ofi cTpaHbi m acK T C ibH ocn t ee pyxoBoacTB a. B T a o a y c a o B iu x jnmn> T a o p n e c u o t n o a x o ji k BHyrpcHH cm y m M auyH apoxH O M y pa3BMTiQ0 m noaoaccH iao m o t cojeHCTBOBaTb n p c o jo a e in a o 3 arp y ju ieiD di. riporpaM M a h o b o ii skohom m hcckom n o jn m o o i h nporpaM M a B bicTynjcH Ju coBCTCKia K c ie r a u id i Ha M e aL a y H a p o ju «x x o h 4>c pc h id u « . p a 3 p a 6 a n iB a B im c c a JIcHHHblM, naiT BC paU iaD T . HTO MMCHHO TSKOM DOJKO! npKMCHKICa pyKOBOJCTBOM HOBOH COBCTCKOM PoCCMM B OCpBUC TOJUI OOCJIC CC C03K8HIU. O-lHaKO c n o co 6 o dbu cH eiu ui H ena b nepM oa e r o B H eap em u . H ap a a y c o ctocoćom o č -b ic H c m u c o bctckm k acMCTBMM Ha M euyH apojtH O M a p e a e . CBHxeTejibcraycT H 06 OAHOBpCMCHHOM npMCyCTBMM B pyKOBOJtCTBC SKCTpCMMCTOB, OKa3MBaBlBMI o m o p peajibHOMy m TBopsecKOMy n o jc c o jy ; 6u x o h c m a x o c a^ n acB H cn oaaMaHMa reHcpajbHOM jik h m h crpoH ren >cT B a cobctckoto o 6m ccrB a b k o h k p c t Hbix p o c a d i c i o a y c x o B iu x . O č o a p c B a re jn i T o ro b p cm ch m o n e a b p a n o c t u m V’Ka abiB arb Ha G r a ja m a x a x Ha „ 4 > aH a n n e c K o ro SKCTpcMMCTa” b pyxoBoacTB< n o epaBHCHMK) C JlcHKHblM, KpaCMHbIM, HincpKHblM. JI m tb m h o bu m N XpyTMMJI pyKOBQJucreiaMM, K o io p u e i o r a a B O s n a B iU M jk m c t b m ji b o b h p t p c k h c m m m c xjyuap
234
Bo btopom pa3aeae stoio Tpyaa aBTop aHaan3MpyeT neHHHCKyio koiiaenuMio hobom 3KOHOMH<KeHne k counaaiM3My b noanHHHOM CMbicjie caoBa b CTpaHe, rae n p eo6aaaaiom ee ČOAbUJHHCTBO HaCCJICHHJI COCTaBJIBIOT MCJIKMe npOM3BOaMTeAM. KpeCTbJIHe, rae MMCHIIO no 3T0M npHHHHC OCymeCTB^CHMe COUMa^HCTimeCKOM peBOAKJUHH KaK npouecca bo3mokho nMiiib nocpeacTBOM npMMCHCHHJi uenoro p ju a cneuM4*i HecKxx, BpcMCHHbix Mep. KOTopbie 6mam 6bi, BnponeM, coBepuieHHO m3amuihm b crpaHax BbicoKopa3BHToro KamiTaaH3Ma. JleHMH npeaBHaea, hto noTpe5yiotcji accjiTMJieTMB, noTpe6ycTCJi ueaaji ncTopnnecKaJi an ox a ana Toro htoću vcjiKOKpccTbaHCKaji cneuMijjMKa Cobctckoh Poccmm 6buia ycTpaHeHa KaK 6 apbcp n htoću binu cosaaH bi MaTepiia^bHbie u KyjibrypHbie ochobu a a ji a o c r hjKeHMB ueaeii O ktjićpji. Ero „HOBaji 3K0H0MHHecxaji nojiMTMKa", T e o p c rm e ckom paspaćoTKe m npMMeHeHMio kotopom oh nocBJiTMji n o caeam ie r o a u CBoefi JKM3HH, npeacTaBAjina coćo ii cncTeMy nna aoctmjkchhji 3tom ucjim, npeacTaBJiJUia coćo ii CTpaTcmnecKvio KOHuenumo npeoaoaeHHji OTcraaocTH npn ojmoBpcMCHHOM ynopHOM h nocTencHHOM 3aioiaabiBaHHM <£yHaaMeHTOB HOBoro o6uiecTBa h HOBoro crp oji.
JIchhhs
6
OcHOBbi Hana, ero ocHOBHaji (n KOHeHHaji) ueab aaKAioHaAHCb. no MHeHMio jleHHHa, b tom, htoću HeaOBeK, npoHSBoaMTenb. b kohkpcthom cjiyMae npenMymecTBeHHO MeaicMH KpecTbJiHCKHM npon3BoanTejib. oaHaKO He TOJibKO oh, Ćua nocTaBneH b TaKMe ycnoBHJi xo3m"icTBOBaHMJi, KOTopue ćyayT ToaKan. ero k aeiicTBMjiM, noBbiuiaioiuHM ero jiKHHyio u skohommhcck/ io aaMHTepecoBaHOCTb b paaBMTMH npoMSBoacTBa h npoH3BoaMTenbHocTn Tpyaa, o6ecneHaT eMy CBOĆoay xo3JiiicTBeHHUX aeifCTBMii Ha 6jim3kom eMy ypoBH-* h b cpeae, b kotopom oh aanaerca KaK npoM3BoaMTeab m noTpeĆMTeab ijiaBHbiM aKTepoM, c TeM, htoću Ha 3twx ocHOBax oh mot craTb co3HaTenbhum ynacTHHKOM CTpoiiTejicTBa Hoaoro, CBOĆoaHoro o6mecTBa b counajiMCTMMeCKOM CMbICne. McKniOHMTejibHaji MOiiononHJi rocyaapcTBa b skohommhcckoh jkiohm, npH KOTOPOM OHO HC CHMT3CTCJI C nOAOKeHHeM npOHSBOflHTejIJI H ero AHHHum HHTepecoM, He ecn> nyTb k couHajiH3My. JlemiH HeoaHOKpaTHo noanepKHBajl H o6bJICHJI.il, 4 TO Mepbl M MeTOflbI BOeHHOTO K0MMyHM3M3 ĆblAlI BpeMeHHbiMM m HaBJi3aHHMMM Heo6xoflHMOcTbio. ..TeopeTHMecKM He oieayeT noHMMaTb, mto rocyaapcTBeHHaji MOHonoaHJi caMaji ayHiuaJi c tohkh speHHB couHajiHSMa, mu npHMeHBJiM ee AHuib b KpaHHeii Heo6xoaMMocTH h Koraa He motah aeMCTBOBaTb HHaMe", roBopna oh Ha X Cbe3ae PKn(6), oTcraHBaji usn, cBo6oay TOBapooćopoTa, SKOHOMHnecime h cTMMyaaTHBHbie MeToau xo3235
uiCTBOi;&H)u m H asbiBaa 6a « b m 0M h 6eccnopHOM ouih 6 kom t o t 4 > arr. Mro 6 CBo6o s y X03*MCTB0BaHHa H 060pOTa s a x e b *tetTH Six paMicaz. PhlHOK. TOBapHOJieHeXHBie OTHOmCHlU M X03paCM«T, CnfMVJIbl. yCTaHOB.icHMe opraH »m eciaix c b m c h b HapojHOM zosaftcT B e. b e ro 6a 3Hce. sk o h o M m ec R o e coTpvAHiiMecrBo c p a a B im iM 3 a n a a o M , som ieccR M — a r o k o m t o HCHTbi hobom s k o h o m ip ic c k o r nporpaM M bi. KOTopaa bccho h 192 1 r o a a e r a r a och cbh om 3a A a ie ii nap-n m m r o c y a a p c r o e a i a ix y ip e xa e H R A C o b ctcko A P occkh h n p u c T a B a a a a co 6 o h rjia B H y » 3a 6o r y Jle m o ia m T e op e n uca. n o n im n e CKoro m rocyaapcTBeH H oro s e a r e s * . T e o p e r m e c K a a p i 3p a 6o n a hobom c h CTCMbi. 6o p b 6a s a ce npimaTM e. nocTom tH oe Ha6jDoaeHHe r o m p t n o a y c so bhi'i u pesvabTaTO B e t npiiMCHeiTMa, p e 3 m e p e a n u o i Ha MajteirnrMe sa p o a u irn t HCKaaceHiu CM bicsa u c y m H o c m u s n a . B u s a s e m ie y rp o s m 6opb6a c y rp o 3aMH, npoiopacraBiDH M M Ha t o h b c npHMeHCHHs H sn a h b n p o o e cce zosaAcTBeH Horo. n o airn iH ecK o ro h r o c y a a p c T B e m o r o cTpoirreibC TBa M o so a o ro coB eT caoro 06rnecTBa. — s t h m 6buiH H ac u m eH u n o c ie s r a i e r o s u k h s h m Jle m o ia . B io p o rp aT H 3am u, H eBexecTBo. 4>pa3epcTBo. sm ieM epH e. n fiu a m jH am ir n a p o s a . crpbi™ e o t H ap o a a H c n o n i. 6e a je jw e . B sa T O 'n o n e c r o o r B 3 s n o i. — Bce s t o 6 u jim y rp o sb i. K o ro p u e m ot a h npoM spacraT b h s o r c r a s o c n i h easo JU U H ce6e n o sx a u i n y n n o iB V b s n u e MaTepMasbHoif H ep asB H ro cm xo3SMCTBa h o6m ecT Ba: JleH ioi HeosHOKpaTHo H ynopH o >Tca3biBas Ha hm x k s k Ha B p a ro s cobctckoto •rr p o a u couM ajtiOM a. l ip u s t o m p em . n u a h c ra ib K O o noTerauiajibH b Ji B p a ra x . o6ycioB.TeHHi>ix O TcraaocT U O : v r p o s u 6bUH p e a n H o H aaim o m h cko r o p u e u s h h x aoctmtam c iU b H o ro p a 3 B itn u y x t b nepBbie r o a u C o b c ic k o u BSaCTM. B aeHMHCKOM KOHueiuiMM n a i m n e c K o r o cTpom ejibC TBa co B ercK o ro 06uiecTBa HaM6o jie e B a s o io e 3Ha«ieHHe n p K a a B a a o c b o6meMy, BceHapoxHOMy 06c r a s e m o o . c oahom cropoH bi. h ahh h om . HHaHBHsyaabHO« oTBCTCTBeHHocni. c ap y r o i«. K och vbiiim ci* n p io n o o ia ju h r o m 3aHH TepecoBam iocTR b c bocm b u aryiueHM H Ha B ropoM B ccp y caco M n e u e nojnrT-npocB eroB. co c ro m n je M c a b o r r a 6p e 192 1 r a s a . Jle m r a m u n e p io m a i . h t o o6c y x a e H R e a o ju h o 6u n > o6 u ih m . a OTB€TCTBeHHOCTb MHju(BitayajbHOM- H o B a s SKoaoM RH ecKas n o jn n o c a Tpe6y e r p e sK o ro . 6esycsoB H O n e n c o ro OTM exeBam ui s t r * S B y x š a š e m « . B m c c t c c ticm JI c h r h y ic a s u B a a Ha t o . t o H a s o o r m a n n y c ro e m m trh to s a m t h 4>pa3epcTBo o t nossMHHoi« y n p aaiein ecK O M p a6o n i . I lo s im n e c E M c a e s r e s M m a m o R C T U s o s a o u i b c c t v ce6a u i . n p o c n i e rp a a u iaH e ' r b h t o s m m . c b o h o B a sa H H O c n h c n o - m m o a m r ie c m r 6D p o K p an n ecK R B ceH apoaH oe o6c y n e i m e . r o irr a rT b i pyK O BO icrea c H apoaoM , s k o r s M inecicRn m rr e p e c H H SR Biua. npoH SBO SH Tei*. e r o a n H B H a a p o s b b p a s B R m la p o s H o r o so saR C T B a R o 6m e c iB a n a o c e o B a z H enpepbiBHoro TOBumeHHs ero ryjn>TypH oro vpoB H s h u o c io s h h o t o p aco m p eH R a s n a i a d l . — b o t n o c ro -
236
aHHbie 4>aKTopbi h Henpexoa«iHHe KOMnoHeHTbi aeHHHCKOH nporpaMMhi CTpoMTCJibCTaa counaaif3Ma. Bce m3o6mamc uaefi o noAMTHMecKOM pa3BMTMM coBercKoro o6iuecTsa, oco om nyTH npeaoaiKeHHH peBoaiouHH b Poccmi BcaeacTBMe O'icHb cneun4wMecKMx, CBoeo6pa3Hbix ycaoBMii, b KOTopbix 3Ta peBoarouMB HaMHHaaacb, 3aicnioHeH0 b Tpyaax JleHHHa. Bw ophoct, acMOKpaTMB, noAHan OTBeTCTBeHHOCTb BaacTM nepea HapoaoM, ncpea opraHavtM, H36npaeMbiMH HapoaoM. rioaHaa cBo oaa. BRaioMa« m cBo oav OTuenaeHMB — aaa bccx HauHM b Poccmm. Bc30TaaraTeabHbiM nepexoa k noaaMHHOMy HapoaHOMy caMoynpaBaeHHio, m o 3to eaMHCTBeHHo B03M0)KHbiii nyn> k TOMy, mto m Hapoa HayMHacfl ynpaBanTb. HayMHac« H erars ouih ok. Mto KacaeTCfl skohommhcckom cmctcmm, to JIchmh Bccraa, npHTOM HeoaHOKpaTHO d cbjish c pa6oMMM KOHTpoaeM, noaMepKHBaa, mto caMH pa oMiie aOAlKHbl CHM3y CTpOMTb OCHOBbl 3KOHOMHMeCKMX yCAOBMii, MTO AMUb 3T0T nyTb, BeayuJMM CHH3y, flBaaeTc« nyTCM k npeo6pa30BaHMio o iuecTBa.
06 6
6
6
6
6 6
6
36
6
6
MnpHoe cocymccTBOBaHM6 m 3kohomhm£cko£ coTpyaHHMecTBo c apyrnMM CTpaHaMM — 3to Heo6xoanMbie paMKH, Heo6xoaMMoe ycaoBMe npoBeaeHHB u WM3Hb aeHMHCKOM nporpaMMbi b ueaoM; 3to, KaK BMaHo m KOHTeKCTa TpyaoB JleHHHa, npoMHbie npHHiutnu MexcayHapoaHoro noBeacHM* counaancTHMecKOM CTpaHbi. OTCTaHBafl TeopeTHMccKoc noaoiKeHMe, coraacHO KOTopoMy xo3BMCTBeHHa>i MOHonoana rocyaapcTBa — oTHioab hc ayMuian c tomkm 3peHna counaan3Ma, JleHMH KOHKpeTHO. noAMTMMecKM BbiCTynaa mmchho aa Taxyio MOHonoauKt bo BHeuiHeH ToproBae moaoaom C obctckom Pecny6aHKH. Ha KOHTeKCTa TpyaoB JleHHHa npoMcreKaeT, mto oh HarraMBaa Ha MOHonoann rocyaapcTBa bo BHeuiHeii ToproBae KaK Ha noAuTtocc, KOTopa« Heo6xoaMMa u Han6oaee noaxoanma a a « 3amnTbi moaoaom cobctckom npoMbiuiaeHHOCTit b ycaoBMHx toto BpeMeHM, a a h boo6 uic b yoioBHax, xapaKTCpHbix aaa CTpaHbi, KOTopoii Heo6xoaMMbi mhotmc roabi caMoro ynopHoro Tpyaa aan noBbiuieHHH npocBemeHHocTii h o6iuero ypoBH«.
6
JleHMH paccMaTpHBaa H3n aMuib KaK o iuyio KOHuenuMio, KaK HanpaBaeHMe, KaK ochobhuc npMHUMnbi pasBMTMH. O h paapaSaTbiBaa ary KOHuenuMio Ha TBopnecKOM noaxoae k pcccmmckom aeMCTBHTeabHocTM. OaHaKO Tpe oBaacn TaKOH Me TBOpMeCKMM nOAXOA H K fipHM£HeHlflO IKM KOHUenUHH, Hy*HO uao ee HcnuTbiBaTb u saBepmaTb, aaBan, aaabHeHiiiyfo paapa oTKy nepsoro onuTa m npaKTMMecKMx peayabTaTOB. EaMHoayiuMe UeHTpaabHoro KoMMTeTa PKn( ) b npMHBTOM o ukh KOHuenuHM He oaHaMaao eme o ecneMeHH« tomho TaKoro ee OTCTansaHMii h Ha npaKTHKe m tcm Menee biao rapaHTMeM tbo?necKOH npaKTMKM vinu no MeHbiueii Mepe npaBMAbHOM MHTcpnpeTauMM ayxa m cMbicaa aeHMHCKOM KOHuenuMM b ycaoBHAx. Koraa JleHHHa oabiue He yaeT. Oco6biii pasaea nocBHiiieH aHaaMay XII C ie sa a PKn( ). npoxoAHBiuero
6
6
6
061
6
6
6
6
6
6
6
6e3 yMacTMa 6oaeBmero JleHHHa, Ha kotopom yxce Ha6aioaaaocb HeKOTopoe
237
OTKaotieHMe o t tom KOHuenuHM. KOTopyio H an aa p a 3 p a6 aT b iB arb JleHMH B u em -pe BHHM amu aBTopa H aao ju rrca poju> m B3aKMOOTHomeHKa n a p n u m rocy aap c T B a. u o B aa aKOHOMMMecaaji n o airn u c a m cpim niecK M e aaM enaiD u no ee a a p e c y , jcoh^ t k k t T p o toco ro c n o aH r6 x> p o m, b H a c ia o c n i. co GrazMHbiM. HauMOHa-TbHhiM B onpoc h OTHomeHMa b PKT1(6). B bt o m p a a a e a e aBTop noKaabiBaeT apxwaTM3M am eM M U , KOTopaa b n e p n o a X II C b e a a a c r o a a a n ep ca c o bctckm m o6mecTBOM. a MMeHHO — n o KaaOMy n y m l u n u a a a b m e : n o a e HHHCKOMy, 03HaHaBmeMy. a e u y npoHMM. n oaH oe n o m iM a m e m npH anam ic ray6oKOM nponmopeHMBOCTH M e u y x e a a u u u u i m aeMcrBKreabHOCTuo. iu m n o craaitHCKOMy. KOTopbrii o 3H an aa co 6 om n p io u rm e m c t o io b . o n u o iU B n D a c a .leHHHbiM, to ecn> m c t o t o b yperyaM poBaiO M o6mecTBeHHHX nponiBopeHHM if n p o čaeM aeicpeTaMH. ajMMHMCTpaTHBHbLMH cpeacTBaMH, 6ecuepeMOHHUM npi(M yxaeHHeM.
TlporpaMMa H3iia, Tpe6oBaBmaa nocaeaoBaTeabHoii, 3anuniOM 6opb6u. v o u itB a aa cbohmh nonynn>iMM aBaeiouMM onno3Kmoo h ueaoBepHe b othoineiaai KOHeHHoro n o aorarezbH oro Hcxoaa. 3 tmm HeaoBepMeM G ram u bocno.Tb30Bxrca. nroBu ycTpaiom> cbomx onnoHeHTOB m conepmncoB. Tro6b» vrrpoHnTbCfl y Baacnt. a Han 6 b u mm OKOinaTeabHO zMKBHZJcpoBaH Toraa. Koraa npoMfatinaeHHoe npoM3BoacTBO 6 hzo b ochobhom BoccraHoaaeHO ao vpoBHa. KOToporo oho a o cm ra a o b uapcKOH Poccmm HaxaHyHe BoifHbi 3 to npoH3omao, caeaoBaTeabHo. b 1928 roav. OcHOBHau c i u a o 6m ecTBa — n a p n u . C T oam aa, 4 > a x n u e c ia i. H aa 06mecTBOM. h O Toam ecTB inm eeca c Heio ro cy iap cT B O . n p o B o a r a a c m .n o č o e caMOCTOjrreabHoe MHeHMc. p a c a o a m n e e c a c MHemieM pvKOBOJunura lcaapoB btom c m u , aHTMcoBCTCKKM m aHTMnapTHHHbiM, HanMHaeT T am M o 6paaoM cym ccTBOBaTb h yrrpaBaim > b C C C P 6 c 3 Kaiocx-aw6o KopperrMBOB, 6e a o6m ecTBenhoto MexaHM3Ma u s npoBepicM. ouemcH m M a ip a B z e m u noaim ncM . HaBH3bjBaeMOM o6m ecTBy. 3 2 m x H a ji , n o cae ao B aT e ab H aa m o T H aaim aji 6o p b 6a 3 a t o . hto 6 m 06uiecTBo b ue.iOM. BicaioMaji s c e M aTepM aabm ie n cy6beicTMBHbie o u u . n o aroTOBHTb b MaTepMaabHOM m iryabTypHOM o n i o m e i a u z ju m n e p e z o a a k couMaaH3My, 6o p b 6a b T e n e iu e m m ohcc a e r . Kax O TM esaa Jle m m . 6b u a c s e a c n a raKMM o ćp aaoM k HenpoaoaacHTeabHOMy MHrepBaay b 3—* r o i a n BoccTanoB a e m o o npoif3BoacTBa a o r o r o ypoBH a, ro ro p h rii 6u a a o c n m i y T b u a p c a o ii P occmm . Mm c h h o t o . h to b aeHMHCKOM nporpaM M e CHHraaocb n p o v u iM h npHHmoiHaabHbiM . c r a a o M H Tepnpem poBaTbai icaic BpeMeHHaa, apan cocpoH H .u Heo6xoaMMOcn>. A t o . h to y J le m o ia p accM aT p im aaocb x a x T a m n c a m no.THTHxa. BbiaBam iaii npezoaJinuiM M ycaosiU M M m Tpe6oBam uM M a a im o r o mo MeHTa. MHTepnpcTHpoBajiocb. n p H M em u ocb m B O SB o n u o cb a o h o p m m . aaicoHa. c m c t c m u . H o B a a 3KOHOMMHecKaji noaMTMKa B o n a o m a a a aaacTHHHOcrb. no* creneHHOCTb, HaxoacaeHMe m B u a n a e im e h o b u x <)>opM xo3aM CTBOBaiau. mcm rraH H e aKOH OM Hnecna p u n a r o B ro cy aap cT B a b 3 k o h o m k k c . noaroTCBicv ycaoBMi<
238
jltm
naaH O Boro xo3JuicTBa.
6
Ee ;iMKBiuiauH>i m otk 33 ot Hee 03HaqajiH co om ..coKpameHHbiH n y T b '. 4>opcnpoBaHMe. npHHyauTeabHoe BHeapeHue 4>opM h HC3aacnmHbix uia6aoHOB p kubom opraHMSM HapoAHoro xo hmctb . .
3 3
E ^ aro a ap a H3ny 6wjio ocyutecTBaeHo BoapoKAeHMe npoM3BoacTBa u ToproBJiM, npuBejieH b abmjkchmc xo3HMCTBeHHbiM mcx 3 hm3m , ojtHaico 6ecnpefibtctbchhoc pasBMTMe h 6etnep e 6oMHbiM nporpccc n p ean o aaram i paapeiueHiie ..Ha x o a y “ MHornx BonpocoB, noapa3yM eBaan opraHH3auHK>. pervAATophi. HCH3MeHHo HOBbie HMnyjibCbi. OpraHHaaTopbi skohomhkh m HenocpeacTBeHHue npoi«3BoaMTeaM, a TaiOKe uiMpoKMc M accu HanpaBAAAM b asa au a T b ie roaw pecb CBOM 3HTy3Md3M H BCC MMePUIMeCH y HMX 3H3HMB Ha JIOCTHBCeHMC 3TOM ik a h . 3 tm 3H3HHB. Rak m Bce ap y ro e . orpaHHMMBaAHCb HaiconaeHHbiMM TpyAOBblMH HaBbIKaMM M OCo6eHHOCTAMM. 061UHM ypOBHCM TCXHHKH H TpyaoBoii KyabTypu. Tax >ito HeAba« 6h jio b kopotkmm cpoK AMUib caMOOTBepaceHHOCTblO li 3HTyjMa3MOM npCB30MTM li npeOJlOJieTb nyTbl MHOTOBeKOBOM OTCT.laoctm uapcKOH P occkh - K pomc Toro, MHoroHHC/icHHbie o 6cTOBTejibCTBa h 6 apbepu VMeiibiua^H p cavab T a™ n o aie M a m caMOOTBep*eHHOCTH Tpya«iuMxcn.
6
6
rioc^eoKTfl pbCKMH ncpnoa ABaauan>ix toaob bia nepHoaoM aHCKyccMM. HCKaHMM. B ycAOBMax HHiueTbi. roA oaa. aesopraHMaauHH. oneHb hht Koro vpoBHfi npoH3BoJiMTc.ibHbix cma, ojibuieBHCTCKan napTMa Ha M om a, b xo ae CTpoMTCJibCTBa rocyaapcTBa h HaMenaa nyrw xo3AMCTBeHHoro pasBHTMa nobwm cnoco oM, opHeHTMponaTboi Ha Te mah ap y n ie roTOBbie 4>opMyjibi, peuieHMa h a^bTepHaTHBbi, He M oraa nposojiHTb Mexcay hhmm Bbi op. TaKMx 4>opMya He u jio , u no3TOMy aeAO h jio He b opHeHTauHM mah mx Bbi ope. a HCKjnoHMTCJibHO b coaaaHMM, Haxo)iuieHMH HOBbix nyTeii m 4>opMya, KOTOpbic jiHLijb b xo ae npMMeHeHHH. npaKTHKM, BHeceHM« KoppeKTMBOB m aaAbHeHiuero paaBHTH« motam nokaaaTb cboio ACMSHeHHocTb h npHroaHOCTb jutu crpoMTeAucTBa HOBoro o iuecTBa m aocnuKeHMJi peBOAK>iufOHHbix ucaeM- C tomkm 3pehmh 3Toii HcniHbi iiaM npeacTaBAAeToi. mto b TeneHHe nepBbix aecATM Jier cymecTBOBaHHH cobctckom BJiacTM hh oaho noAoaceHMe, hh oaho peuieHHe. hh oaHO npej&noKeHHe, — 3a mckjhomchhcm caMOM o uicm opHCHTauHM Ha C0UHaaH3M. — o ieKTMBHo He motah biTb a priori npaBMAbHbiMH. 6e3oimiĆOHHblMH, HeBOCnpHHMMHĐbIMH K IipOTHBOIlOCTaBAeHHIO M KpHTHKe; H Hao opOT. hh oaho noAoxceHHe, — KpoMC OTKpbiToro nocaraTeAbCTBa Ha counajiHCTHq e c K y » opneHTaiiHio m OTKpOBeHHoro oTCTaMBaHiia cTaporo pc)KHMa, — hc motah a priori cHHTaTbca Bpa>KAe HbiMM, Hyx o ro npeaAOACeHKOTO peUieHMH, AI H HOBOM 4>0pMyAbl H CTOAb Me AOĆpOBCeAaTeAbHOC h corAacoBaHHoe hx HcnuTaHHe npHMeHeHHeM Ha npaKTHKe b x o ae oAbiuoro H HCKAlOHHTeAbHO A pOCOBCCTHOTO TpyAa CCX MOTAM 33AHMM MHCAOM nOATsepaHTb peuieHHA mah npHBecTH k Bbi opy hoboto peuieHHA m ero omcpeanOMy HcnuTaHHio. O ahbko aah TaKOM aTMOc4>epn h TaKoro cthaa p a oTbi y oAbiueBHCTCKOM napTHii He xB3TaAO m h o ibx aaHHbix. ham npaBHAbHee
jh jic m m ,
6
6 6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
060 06
6
6
6 6
6 6
6
239
roBopji. 6 b u o cjhuiikom MHoro OTpimaTejibHUX o6cTOjrrexbCTB. umuikom mhoro MTpvaHeHKii, xax BHvrpeHHKi, t sk m MexayHapoam>ix, npincM n apru i ne Moraa o6 ohth ii npeoaoJieTb b co6 ctb « hhom paaBimcM MaTepHaabHvri m Ky.ibTypH)io Hcpa3BirrocTb yaioBKii cboch jK aTeauiocn i. B n o u ycjiobmai u ynpo>nm>cH. u.eM 3to iiMe.10 Mecro co cBoiicTBaMM couHajmcTinecKOM, nojnmmecKOH m X03JIHCTBCHH011 JCMCICpaTIOI. O ncpbrrae aMCKyccHH M « u y ynpaBJunoioHMM m m o k jv hmmh ii HapoaoM ciiibHO ocJioaciuioTCJi. e c a n co bccx cropoH HaBHcaBT yrpo3bi, npoMcreKaiOlllMe 113 BCeB03M0BCHbIX MaTepH3LSbHbIX II o6-beKTKBHbIX 3aTpyaHeHHM. Ec.HI TeopcTHHecKH He noi-iejKMT comhchiod, tto AMCumuHHa BBABeTCJi HaMMeHee npiiroiHMM mctoaom crpoHTCjn.rro6bi npoicopMHTb h o se n . Hapoa, npejcTaBJiaeTcs cB m v eme MeHee npiiroAHbiM m cTaHOBUTc« aonoJiHirrejibHbiM 3arpyxHeHMeM b KawecTBe 3a6oTbi vnpaBAMiomiac. Bepojrrao, no 3tom n pirooie Ha btopom z e c a n u e n o t nocae O rn i6pa Ha bccx 4»poirrax b CCCP BcrjrcnuM Ha .6oaee a en o ie" irp n . nepennii k 6oaee xerKOMy OT6opy 6e3 jdu cm m . A nocae BCTynzeims Ha 3tot nyib CTAIH AOnnHbIMH M Heo6xOZHMbLMH sce MCpbl o6ecnMeHHX juhi Toro, mto6 u hc vKAOHHTbca ot H36paHHoro nyTH. ju b ero 4>opcMpoBaHHJi. a z a ycrpaHeHHj> 6apbepoB BceB03 M0 BaniMH cpeACTBaMM. KOTopue OKaJcyTCii M HairfSozee 6bicrpo ,ieMCTByiOIUKMH. n>Tb C ražim a 0Ka3aac« 6ojiee zerKMM nyreM ju a ynpaMar»niHX b aaHHbix ycjioBM«x. Oanaico. oh 6 u a 6oaee TpyaHUM. 3araoibiM u HetoBecnibiM C T04KH 3peHHJI HCXOAa. C TOHKH 3peHHM CTpOHTeabCTBa COimaaHCTmeCKOlO o6uiecTBa. o6mecrBa ocBo6oxaeHHoro ot n n i t n i b MaTepHaabHOM CMbicae cBo6oxHoro ot penpeccHM. npHHyuefOU, orpatoraeiou ahhhocth h Mace. TaKoro o6mecTBa, ochobhum cbohctbom h u e z b » KOToporo jraaaeTca ocbo6oBCAemie Tpyaa, ocBo6oxaeim e o6mecTBeHHbtx hhahbriob ot scero toto. mto MemaeT BceMepHOMv paaBim ao u npojreaemao mt TBop«ieciara enoco6 hoctch.
u
B HCTBepTOM h n«TOM p aaaeaaz aBTop noicaaa* apaMy yTBepjuem u crajiHiuoMa b Kanecree cMCTCMbi. yxa3faiBaa Ha ero ochobhmc aKOHOMiraccmic u noJHmnecKMe npmHajcH m conocraBJua btm npioH am c -»eromcniMJi aaMbicaaMM-
Koponco rosopji, doji CTajnanoMOM a sro p nojtpa3yMeBacT oxaMeHeBmyio ?TaTHcrcicyio cTpyxrypy o6mecTBa b i n o m . c npamyHMeHHeM xax HManeHTHbIM CBOHCTBOM M OOCTOBHHblM CpCACTBOM COipaHMOU^ 3TtM* CTpyXTypbI. c o6 oco6 xchhom MepapzmecKOM m paM iuofi Baacni m cy6iermBHCTCKO-Boa-
240
lOHTJipMCTMHCCKMM n0Ka30M 3TaTHCTCK0M CTpyKTypbl B KaMeCTBe CyUXHOCTH COUHaJIH3Ma. 3 to 3Ha«ofr ocraHOBKy pasBHTHH peBoaiouMH Ha crajmt 3TaTM3Ma, hto onBTb-TaiCH 3Ha«nrr, hto AaAbHeimiee npoAoniKeHHe peBoaioiiHM HaTajiKMBaeTcu Ha 3TO»i craaKH Ha cvmccTBeHHbiH 6aptep m ochobhoc npoTHBopeHne Me»cay COUMajIHSMOM KaK HHCTHTyTOM H COUHajIM3MOM KaK peBOTUOimeH. A btop noaHcpKHBaeT, hto 3Tani3M KaK npaKTHHecKHH nror O kt»6pbCKOM peBOJHOUMH He BHeC, 4>aKTHHeCKH, HHKaKHX CymeCTBeHHbIX peBOJIlOuhohhmx nepeMeH b no/ioaceHiie npoHSBOAHTen« b paMKax cucTeMbi no cpauHBHHio c TeM ero noAOJKeHHeM, KOTopoe onHcaHo MapKcoM xax othoukhhc M«Kay KanHTajiHCTOM m pu6 ohhm b oćiuecTBeHHOM npouecce npo*i3BOACTBaB yOIOBMXX UCHTpajIH30BaHHOH CMCTCMhl X03flHCTB0BaHHH TOCyAapCTBO onpeaejincT ycnoBHA xo3HHCTBOBaHiw, HaBB3biBaeT b Bitne n.naHa ocHOBHbie aananH, ocymecTBAJieT Hanaop Han BceM npoueccoM BbinoAHeHiu 3thx saaan u BsitMaeT, BepHee pacnopjUKaeTCA BceMH pe3ynbTaTaMH o6uiecTBeHHoro npouecca npoHSBOACTBa. HeirpeKAOHHa* jiomKa ueHTpanM30BaHH0H cHcreMU h x03«MCTBeHH0H MOHononHM rocyAapcTBa aaiuiOHaeTCB b tom, hto OHa nocroHHHO BOCnpOHSBOđMT H yseKOBeHHBaeT ce6« TeM CaMbIM, HTO npHHOCHMbie CiO nocjieacTBHJi coaaaiOT HOBbie ochobu ,w « ynpoHeHMn ueirrpaAHaauHH. OTHacTM cnopHbiM hm nerca Bonpoc o tom, b neM 3amiK>HaeTca noajiHHHbiH h npeodnanaioiaHH 6a3HC cpaAHHM3Ma KaK cHcreMbi Boo6me h o6utccTBeHHoro niaBeHCTBa napTHH, OToacAecTBneHHOH h cpocuieftc« c rocyaap ctbom: pyKOBoaautHe nosmiKM, kotopumh oh oEnanaeT b skohomhkc hjik apceHan noAMTMHecioac cpeacTB? B OTBeTe Ha 3Tot Bonpoc aanoiKeHo noHHM3HHe cyiUHOCTM CTajIHHH3M3 M eTO HCTOpHHeCKOrO SHaHeHHfl, TO eeTb HB.TaeTca ah oh npe«MyiuecTBeHHO „ kphshcom nonHTHHecKOH cHcreMbi counaaH3Ma", xax ero HHoraa ouemfBaiOT, ham xce 3to o6ycAOBAeHo caMoit chctcMoii OTHomeHMM b 6a3Hce, noAOKeimeM npoHSBoaHTean u Mepoii ero ynaCTHH cosaaBaeMOM hm npoAyKTe xax ochobhum KpHTepneM. O t OTBera na 3TOT Bonpoc 3aBMCHT, KpOMC TOrO, H nOAXOA K AeCTaJIHHH3aUHH, k ee npeA' nocuAKaM. A btop cHirraeT, hto ocHOBaHa* cmia craAHHM3Ma KaK CHcreMbi npoHcreKaeT hs 6ecKOHTpoAbHbix pyKOBOAAmHx noamurii b skohomhkc, b oćiuecTBeHHOM npouecce Tpyaa, h6 o nepeMeHbi b stom oSaacTH o6yc.iOBH,m 6bi 6oaee 6t>icTpbiH OTKa3 ot Bcex ApyrHx npmHaKOB cTanMHHSMa, neM sto HMeao 6 u Mecro npw nonuTKe npHBHBan, HeKOTopue AeMOKpaTHHecKHe 4>opmu o6mecTBeHHOH noAMTHHecKOH jkhshh 6ea paaHKaAbHoro npeo6pa30BaHHA o6mecrBeHHOH cTpyicrypbi b uenoM. B oco6 om paaaeAe noABepraerc« paa6opy MexcayHapoAHoe sHaneHMe CTanHHM3Ma, npune« aHajiHS aBTopa orpaHMHHBaeTCA AKuib npocTpaHCTBeiiopraHH30BaHHbiM pacnpocTpaHeHHeM h npoABAeHHeM CTanHHHSMa a npeAeaaMH CCCP. Ees 3Toro orpaHMHeiuui noTpe6oBanocb 6u nmpoKoe pac-
hum ,
16
3
241
o to i p c K B c noaoaceM ui ■ uanp aaaeH I B I t t f H l U B e r o BRCTVTTTOB DOUC O U aaH BB COBCTCKOro rOCTUpCTBa.
tuidi (pa6o'ntM uaocoM ■ ero
h
p o * em. stoto uiiaGa. lipa i TepcK oro iorrepH am »oH aaii3M a 3 a u m u a £ k u d v r i u o b MepH ou n a u t p m i nepBoii c r p a a e C o i c t d s b c e v o u i n ycToan> b p a j n BaTbCB b K a ie c T B t o
Bo BpeMCMa Jle m r a a . u b B n o c ie a c r o n a . b i c t o k n a j D u n u nuo>. u BH TepnperaoBK KH TepH auRO H aauioro a o a r a B c c jta p a o r o n p o ae T ap n ara e r o H au n o H ajb H b ii a s a m a p a o B 6 b u a o n p a B a a a a o n . O a m n c o n . o a a 6 u « a on p aB jaH H O « i o Tex č a m a n o p , n o t a cvm ecTBO Baaa y rp o 3 a n o s a s a c a n a m ii
m - n n < c m n p e a su n o io ib u c o a M ap a. n o t a cym ecTBOBaan < peajBH O B n e p c n e sn iB U pa3 8 R ru fl c r p a a u C o b c t o b b aanecrBe on a r a BceunpH oro n p o rp e c c a b p a a B n n u a u c o a n a a s M a b M a p o s u a M acn rra6 aa. O a a a K O fl p e a a b a u e v i p o s u . b p t a u a u e n e p c n e n n B U 6 y a y r n o c r a *acH bi n o a e a a u te a n e b t o t m o m c u t . t o n a . m a r o o n B ajn o M a * R a < m a b b i p a c r a i B b M n p o B v v B e m n o j e p s a s T . c o r a a b stom n a a a e o o b b k t c b H osaa e a r e p j^ e p e a m u np o fiaeM : nm tfN|>cpeHiuui 6 o p b 6 u 3 a n p o rp e c c co an aan 3 M a b M ape b 6 o p b 6 u 3 a y a u e a n e B e a n s o n . M B poson s e p a u s u . a o r a a b b mb p o s t a *» a c n r ra 6 a x b stoj* n a a a e n p o B o oo aeT .T p aac 4 »ep T u e je w * . to e r o c o r a a 6 o p b 6 a 3a n o a a e p s a a B e ■ y T B e p a a e a a e a a e H e a ro B c o n a a a a m a b Mape 6 r a e T B u r e o i e R a b 3 a T y a K B a a a 6 o p b 6 o i 3a c o 6 c r o e a a u i n p o rp ecc a a noa m n u a aeaBKOB a e p z a s u . I l o a a e x a y a a p o a a u u n p o aa a e s B e M c r a a a a a a M a a a r o p n o ap a3 y aeB aeT a a e c b a m n b p a c n o tp e an e n p o c r p a a c r B a r a K o r o e r o n p o flB a e a a a n o c a e sr o p o n MBpcBOU boom bi. t . c - c m o m c h t b , c o r a a p u ro c y a a p c iB B ticT y rn u a a c o n a * aura«. T a t a r o npeaM eroM B o a o a e a a j i a s a n o T c a a a n n . K e a o r o p u e o 6 c ro a r e a t c i B a . n o oB oan B am e n eaaeđCTBO BaBm ae TO*ty. 3a a p a c n p o c r p a a u c a b a p y r n x c r p a a a a . Mai e p u p e i a p y a J le m r a a . a a r o p jK a a u sa e r a a t o . a r o cym eciB O B aaa T e o p e m
caosHao coBeTCKyi> .M oaeab*. Oaaaao sto ae npoaaomao. b aanaaocB pacnpocipaaeaae. M yiTiTBniBi»Tpf»nm r coBercaoa m oucjb ■ b b u ik h b c ycao*BB. 242
MCTOflOB m pe3yflbTaTOB cTajiHHHaauHii coBCTCKoro o6iuecTBa b rpynne cTpaH BOCTOMHoesponeMCKoro pafioHa, mto 6 u a o o6ycnoB;ieHO mhotmmh 4>aKTopa.Mii m o6cTOHTeabcniaMH. KOTopbie aHaaH3HpyioTCii aBTopoM. B 3aiaii0MeHHe aBTop noflBoaMT mtot ochobhux 3aTpyaHeHMH. c kotopblMM CTajIKMBaiOTOI COlUfajIMCTMMeCKMe CTpaHbl B CBOeM 06ueCTBeHH0-3K0-
HOMKMecKOM pa3BHTMM. coxpaHiui 3KOHOMMMccKyio CMCTCMy, yMpexcneHHyio b KOHue ABajmaTUx m Hanajie Tpnauan>ix tojiob b Cobctckom Coioae. 3 th TpyjiHOcn< BBMjiMCb oAHOBpeMeHHO nOMexoif nee bicrpoMy pa3BHTMio u HMny^bC M b HanpaBJieHMH nepeMeH m noc/ieiioBaTe;ibHoro 0TKa3a ot cmctcMbi, craHOBJiiHMe KOTopoH aHajiMSHpoB&nocb c HacToauicM Tpyae. B couiia.incnmecKHx crpaHax coaaajiMCb b tchchmc nocaejHero aectmuiernn mhotomicaeHHbie npeanocbi^KM n.ia pasBMTH* npouecca accra^nHusauMM. 3 th npeaflOCblJTKH M HOBbie TeitlieHUHM B o6uieCTBeHHO-3KOHOMHMeCKOM paSBHTMM couHajiucTHwecKMx CTpaH Boctohhom EBponM aBTop He noasepr pa opy b cboch KHiire, m o BoieacTBHe cBoero 3HaweHMjq ann couHaaMCTHHecKHx CTpaH ohh acayx hto h mx aHajjM3npoBa;iM m oucHMBajiH o oco ;ieHHO ot ochob. Ha K T pbix npoHcxoaHT mx paaBHTHe, h MeuiaiouiHX hm apbepoB.
60 6
0
3
6 00
36
6
66 6
243
INDEKSI
PREDMETNI INDEKS A
administracija, rashodi 94 agrarna prenaseljenost, vidi prenaseljenost, agrarna aktivno stanovništvo, vidi stanovništvo, aktivno akumulacija — privredni raćun. V oznesenski 188 — teorija. Preobraženski 82 am basadori, sovjetski, zemlje narodne demokratije. misije 191 A ntanta — blo kad a SSSR -a 22, 27 — „Londonski m em orandum ", zahtev z a pokriće du gov a 47
— Vrhovni savet 27 — ..zlatna blokada" 29 aparat, administrativni i stručni — defekti 56. 57, 58 — stanje posle revolucije 24 aparat, birokratski — i preduzeća 91, 92 — karakteristike. Đ e riin sk i 56 — vrhuška i službenici 56 ..A rk o s", sov jetsk o predstav ništvo , n apad na au to k ratija, staljin izam . Isak D ojčer 16
160
au tonom izacija — nacionaln o p itan je — Lenjin 98, 99
— Staljin 98 247
B B a ltič k a e k o n o m sk a k o n fe r e n c ija 60 b a n k a , u lo g a , P re o b raž e n sk i 155 b a n k a rsk i k re d it, fin a n sira n je , b u d že tsk o b ira č k o p ra v o — d ik ta tu r a p ro le ta r ija ta , L e n jin 109,
156 110
— seljaci, ograničenje 140 — sp e c ifič n o sti, R u sija , L e n jin 109, n o b iro k r a tija
— socijalizam, opasnost 34 — Sv e ru sk i k o n g re s p o litič k ih a k tiv is ta . D ru g i, p o litič k i rad n ici, b o rb a p ro tiv 57, 58
birokratizacija — d e m o k ra tija , u n u ta rp a r tijs k a . T r o c k i — p riv re d a
113
— centar, izvršioci 204 — c e n tr a liz a c ija 1 2 2
— državna 153 — r e z o lu c ija . O
p a r tijsk o j iz g r a d n ji* l l l
— spoljna trgovina 148 — život untarpartijski. Bubarin 112 birokratizam — aparat, Đeržinski 55—56 — država, radnička, s birokratskim izopačenjem — mase, odvojenost od, Đ e rž in sk i 56 — stanovništvo, upravljanje 110 — štampa, dnevna, stručna, kritike 124 Vidi i 147 birokratski aparat, vidi aparat, birokratski b lo k a d a , B erlin 183 blokada SS S R -a, 22. 27 bogati seljaci, posle revolucije 22
58, 59
B r e st'L ito v sk i m ir, v id i U g o v o ri o m iru
buržoazija, istočnoevropske socijalističke zemlje, eliminacija 185 C cena koštanja 120 cene — makaze — po proizvodima 138 Vidi i 137, 157 248
— NEP, makaze 64, 89 — mehanizam, korišćenje 188 — porast 147 — rezolucija „ O p artijsk oj izgradnji" 111 — SEV
— „krugovi", privređivanje, sistem 204 — određivanje, arbitrarno 203 — spoljna trgovina, izolovani sistem 204, 205 — sredstva za proizvodnju — sredstva za potrošnju 203 — valutni monopol, izolovani sistemi 204, 205 cene na veliko, snižavanje 188 centralizacija — privreda, centar-izvršioci 204 — proizvodnja, socijalistička 199 — ratni uslovi, efikasnost 186 centralizacija — decentralizacija — indu strija 93 Vidi i 96 centralni plan, SEV, ap so lu tizov an je 201 cenzus — indu strija, p roizvodn ja, vrednost 119, C IK SSSR -a, up rav ljan je, reform a, odluka, o tp or C rvena arm ija — istočna Evropa, ulo ga 184
120 126
— istočnoevropske socijalističke zemlje, troškovi izdržavanja, tranzita 196 — N em ačka D R, troškovi izdržav an ja 196 — uspesi 186 — zemlje narodne demokratije 191 Č
čelik, NEP, proizvodnja 61 „čistka", industrijalizacija i kolektivizacija, konferencija SKP(b), XVI 159 D
„decisti", stavovi 37 demokratija, kongres RKP(b), XIII, Trocki 106, lio demokratija, radnička, rezolucija „O partijskoj izgradnji" l l l , 112 demokratija, unutarpartijska — birokratizacija, Trocki 113 — kongres RKP(b), XII, Staljin 74 — kongres RKP(b), XIV, delegacija lenjingradske oblasti, zahtevi 115 destaljinizacija 249
— ekonomika 180 — književnici, učešće 15 — KPSS
— inauguracija 11. 12. 13 — okviri 13, 14 — naučni socijalizam, afirmacija 12 — plafoni 205, 206 — početak, kongres KPSS, XX 206 — progres, uslov 208, 209 diktatura, neophodnost, Alek Nove 16 diktatura Partije — diktatura proletarijata 68, 75, 76, 77 — „Lenjinizam", Zinovjev 115 diktatura proletarijata — biračko pravo, Lenjin 109, 110 — diktatura Partije 68, 75, 76, 77 — učvršćenje, putevi, Trocki 83 Drugi sveruski kongres političkih aktivista. Lenjin. govor 33 država u socijalizmu — funkcija sile 108 — kvalifikacija, Lenjin 58 — mehanizam, kritika, Jakovljev 129 — monopol, privredni — ocena, Lenjin 59 Vidi i 168 — privreda, uloga 202 — privređivanje, uslovi 168 — proletarijat, zaštita od 58—59 — seljaštvo, politika 139 — spoljna trgovina, monopol — Buharin, stav 61 — predlog za ukidanje, Lenjin, stav 60—61 Državna banka SSSR-a, sredstva 156 državna imovina, vidi imovina, državna Državna planska komisija, vidi Gosplan državni kapitalizam — „Lenjinizam", Zinovjev 115 — prelazni stepen, Lenjin 54 — teorija, razrada, Lenjin 40 državni zajmovi 132 Društvo naroda, međunarodna ekonomska konferencija, referat, Groman 120 „Društvo za vreme", Moskva 118 25 0
Đ Đcnovska konferencija — delegacija, direktiva, Politbiro CK RKP(b) 49, 50
— Čičerin, istupanje 39—40 — „Londonski memorandum” , uslovi za ekonomsku saradnju 47—48
— pripreme 42 — pripremni radovi, CK RKP(b) 48 — „ruski memorandum o kreditima" 49 — SSSR, kontrapretenzije. šteta od intervencije 48—49 — tok, materijali 48 Vidi i 45, 51 E ekonomika. C1K SSSR-a, socijalistički preobražaj 127 ekonomika, ratna — uspesi 186 — Vozncsenski 187 ekcnomska platforma — CK RKP(b) 43 — kongres RKP(b), XII, opozicija, Trocki 44 ekonomski odnosi, SSSR — socijalističke države, Jugoslavija 191 ekonomski sporazumi. Švedsko udruženje trgovaca i industrijalaca — SSSR 28. 29 ekonomski zakoni. SEV, praksa, zanemarivanje 199 EKOSO. mesni sovjeti 121 električna energija. NEP, proizvodnja 61 etatizam — kongres RKP(b), XII, zameci. Trocki. Preobraženski 86 — Preobraženski 156 — proizvodnja, položaj 167. 168 ..etiketiranje” 176 evidencija, sovjetski uslovi, značaj 92 F
federacija, centralizatorska inercija. Grinjko 101 finansiranje — budžetsko, bankarski kredit 156 — industrija, preduzeća 93 flota, trgovačka, odnos (1913—1922) 21 frakcije. RKP(b). kongres X. rezolucija o zabrani 71, 72 251
G g a z d in stv a , s e o s k a — k o n js k a g r la 1 3 4 — N E P . in d u strijsk i p ro iz v o d i, p o tro š n ja , u slo v i 9 0 — p lu g o v i 134 G en eraln o v eć e sav ez n ičk ih d r ž a v a , z a s e d a n je u K a n u — e n g le sk i p ro je k t — o sn iv a n je M e đ u n aro d n o g fin a n sijsk o g k o n zo rciju m a 45 — fran cu sk i p ro je k t — o sn iv a n je c e n tr a ln o g sin d ik a ta 4 5 — 46 — sa z iv a n je Đ e n o v sk e k o n fe re n c ije , o d lu k a 4 5 g la d 1 9 2 1 . p o sle d ice . p sih o lo šk e 23 G o sp la n — b a n k a 155 — k a ra k te r . L e n jin 1 5 3 . 1 5 4 — o b n o v a i r a z v o j, sre d s tv a , p ro c e n a 4 9 — u lo g a 1 5 5 —1 5 6 —1 5 7 g r a đ a n sk i r a t — m o sto v i, r a z a r a n ja 21 — te le g ra f i te le fo n , r a z a r a n ja 21 — že lez n ic e , r a z a r a n ja 21 g r u p aštv o . k o n g re s R K P (b ), X II. K o s io r 7 0 .g r u p e s ir o tin je * . O k to b a r s k i p len um C K S K P (b ) 1 4 0 gru z in sk i in c id e n t, v id i n a c io n a ln o p ita n je
H Haška konferencija — memorandum o kreditima. Litvinov Vidi i 51
50
h ip o k r iz ija , s ta ljin iz a m 1 7 9
I im o v in a, d r ž a v n a , p lja č k a , R a d n ič k o -s e lja č k a in sp e k c ija 9 2 im o v in a, s o v je t sk a , p o lo ž a j u in o stra n stv u 3 0 in d u strija — c e n tr a liz a c ija — d e c e n tr a liz a c ija 93 — fin a n sira n je , izvo ri 1 3 1 . 1 32 — isto čn o e v ro p sk e s o c ija listič k e ze m lje , tip a 18 6 — k a d a r , n iv o 1 3 0 — k o n c e n tr a c ija , n e z ap o sle n o st 91 — k o n c e sije , ud eo 1 3 2 . 1 33
252
.s o c ija list ič k i g ig a n ti'
so v jetsk o g
— kongres RKP(b), XII. referat, Trocki 44. 86 — nacionalizacija, ocena, Lenjin 55 — NEP, bruto-proizvodnja, vrednost po granama 88 — obnova, stih ija 154 — poljoprivreda
— disproporcija 157 — NEP. razmena 89 — odnos, Trocki 83 — preduzeća, finansiranje 93 — razvoj, kongres RKP(b), X II 67 — reorganizacija, konferencija SKP(b), XIV, Rikov 125 — sranje — sa veto van j a 125
— Sveruski savez rudara 93, 94 — upravljanje, komiteti radničke kontrole 121 industrijalizacija — CIK SSSR-a, prelazak na 127 — metod, socijalistička prvobitna akumulacija 165 — narodni zajm ov i 132
— ocena, Alek Nove
16 — Sia ljin o v put 165, 166
— uslovi, SSSR — istočnoevropske socijalističke zemlje 184 industrijska proizvodnja — NEP, rezultati 62 — nivo, odnos prema carskoj Rusiji 20 industrijska revolucija, druga, SAD, SSSR, zaostajanje 207, 208, 209 inflacija 139 inostrani kapital, vidi strani kapital inostrani krediti 151 inteligencija — istočnoevropske socijalističke zemlje, eliminacija 185 — Staljin, odnos 106 inteligentsko'birokratski sloj, posle revolucije 22 internacionalizam, proleterski, sadržaj 181, 182 imperijalizam — socijalizam, konflikt, neizbežnost 183 Istorija Komunističke partije Sovjetskog Saveza (1962), Staljin, ocena 14, 15 izvoz — carska Rusija (1909—1913) — Sovjetska Rusija (1921—1922) 23 — (1913—1921) 22 • — poljoprivredni proizvodi, carska Rusija, procenat 23 — struktura (1926—1928) 150 — žito 149 253
K kadrovska politika, kongres RKP(b), XII, Sorin 70 kanska rezolucija — francuski projekt, aktivnost, načela 46 Vidi i 50 Kansko savetovanje. vidi Generalno veće savezničkih država kapitalističke zemlje — CIK SSSR-a, prestizanje, uslovi za 127 — poslovni odnosi. Lenjin. izmena 161 kapitalizam — kriza opšta. druga etapa, zemlje narodne demokratije. Staljin 140 — proizvodna snaga rada — tržište. Marks 200 kapitalna izgradnja, neplanska 151 klasa — partija, kongTes RKP(b), XII 77 klasna borba — Buharin. izjava Rikova 170 — staljinizam 17« koegzistencija — Đenovska konferencija. Čičerin 39—10 — koncesije, sukobi 40—41 — SSSR — kapitalističke zemlje, nužnost 55 — uslov za izvršenje programa 59 kolektivizacija sela — CK SKP(b), mašinsko-traktorske stanice, kolhozi l«0 — Engels — Staljin 177 — prinudna — plan. Staljin 141. 142 Vidi i 165 — Staljinov put 165—166 — stočni fond. promene (1929—1935) 143 — tok. pregled (1929—1933) 142 — uslovi. SSSR — istočnoevropske socijalističke zemlje 184 Vidi i 134 kolektivno mišljenje, kongres RKP(b), XII, Kosior 71, 72 kolhozi — mašinsko-traktorske stanice. CK SKP(b) 190 — osnovna sredstva, Staljin 189, 190 — tržni viškovi, prinuda, Staljin 141 — žito, otkup, plan, Staljin 142 kolhozna svojina — opštenarodna svojina 190 Komesarijat inostranih poslova, spoljna trgovina, denacionalizacija. Miljutin. predlog 60 254
Kominterna. kongres IV, seljaštvo, položaj. Lenjin 62 komunisti, razmetljivost 33 koncesije — industrija, udeo 132, 133 — pismo američkim radnicima. Lenjin 41 — politika, idejni sukobi 40—41 — ponude 63, 64 — profiti 134 — Sovnarkom. dekret, uslovi. regulisanje, Lenjin 41—42 — ugovori po privrednim oblastima 133, 134 KP Jugoslavije, staljinizam. suprotstavljanje, uslovi za 184 KPSS (Komunistička partija Sovjetskog Saveza) — CK. socijalizam, ekonomski problemi, novembarska diskusija (1951) 189 — deifikacija 8 — destaijinizacija — inauguracija 12, 13 — okviri 13, 14 — kongres XX — destaijinizacija, početak 206 — likvidacija, podaci 176 — Staljin, manija proganjanja, Hruščov 187 — staljinske likvidacije, Hruščov 175 Vidi i 13, 169 — kongres XXIV, državni zajmovi, obveznice, isplata 132 Vidi i RKP(b) i SKP(b) kritika, kongres RKP(b), XII, etiketiranje. Lutovinov 72, 73, 75 kriza — opšta, posledice 141 — Trst 183 kružokovština 85 kulaci — kongres RKP(b), XIV, delegacija lenjingradske oblasti, zahtevi 115 Vidi i 137, 139, 140 kult ličnosti — mogućnost i nužnost 169 — objašnjenje, psihološko 173 Vidi i 8, 13, 14, 15 kultura, kongres SKP(b), XV, stimulacija, Rikov 125 kupovna moć. seljaci 137, 138 255
L .le n jin g r a d s k a a f e r a * 1 87 len jin iz a m
— generacije, stare — nove, Trocki 112, 1U — Z in o v je v 115 38
Vidi i
le n jin izam —sta ljin iz a m , o d n o s 1 6 L e n jin o v a p ism a
— CK R K P (b ), refo rm a, p re d lo g 1 0 4 , 105 — p o je d in i ru k o v o d io ci, k a ra k te r is tik e 1 05 — Radničko-seljačka inspekcija, ocene RKI 1 0 4 — S ta ljin , k a ra k te r is tik e 1 0 5 — 1 0 6 — Trocki, ocena 1 0 6 levi ko m u n isti, Lenjin, b o rb a 2 6
M nakaze cena, vidi cene, makaze Maršalov plan — zemlje narodne demokratije, učešće, zabrana, Staljin 191 Vidi i 183, 192 mase — partijski vrhovi 174 mašinsko-traktorske stanice, kolhozi, CK SKP(b) 190 međunarodni odnosi — RSFSR. nota, predlog za rešavanje sporova 45 — stanovište, Lenjin. Staljin 161 međunarodni položaj, posle revolucije 24 mesovita društva — inostrana sredstva 149, 151 — korišćenje. način, kapital 149, 151 — Narodni komesarijat za spoljnu trgovinu 63 — spoljnotrgovinska delatnost 63 — SSSR — zemlje narodne demokratije 191 mima koegzistencija, vidi koegzistencija mito 33 N nacije, sloboda, pravo na otcepljenje, Lenjin 58 nacionalizacija, trgovina i industrija, ocena, Lenjin 55 nacionalizam, sistem, reakcija 2 0 8 nacionalna politika, kongres RKP(b), VIII. X, Lenjin 98 256
nacionalna proizvodnja, vidi proizvodnja, nacionalna nacionalni dohodak — poljoprivreda, učešće 119 — reparacije i slični osnovi, učešće 196 nacionalno pitanje — autonomizacija — Lenjin 98—99 — Staljin 98 — federacija, nadležnost, Lenjin 99. 100 — gruzinski incident 98 — i NEP 97, 98 — jezik. Lenjin 99 — kongres RKP(b), XII, referat, Staljin 97, 98 — manjine, Mdivani — Staljin 101 — modifikacija, kongres RKP(b). XII 100 —nacionalizam velike i male nacije. Lenjin 99 — velikoruska kampanja 100 naoružanje, rashodi 161 Narodni komesarijat za pravosuđe, otkup žita. podaci, presude 1-iO Narodni komesarijat za spoljnu trgovinu — mešovita društva 63 — savetovanje opunomoćenika. II, ekonomska platforma CK RKP(b) 43 — žito. izvoz, pokušaj (1922) 23 Narodni komesarijat za trgovinu i industriju, sporazumi sa švedskim firmama 27 ..narodni neprijatelji" — likvidacija — Hruščov 175 — Jevgenija Ginzburg 175 narodni zajmovi, industrijalizacija 132 NATO, stvaranje 183 NEP (nova ekonomska politika) — čelik, proizvodnja 61 — činovništvo. rasterećivanje 56 — diktatura proletarijata — privredni interesi preduzeća, kongres RKP(b). XII 80 — električna energija, proizvodnja 61 — gazdinstvo, seljačko, industrijski proizvodi, potrošnja, uslovi 90 — i CK RKP(b) 61 — i nacionalno pitanje 97, 98 — industrija, bruto-proizvodnja, vrednost po granama 88 — industrijska proizvodnja, rezultati 62 — i plan 154 — i princip odgovornosti 57
17
257
— i proizvođač 53—54 — i samostalnost i inicijativa 54 — i sitnoseljački proizvođač 53—54 — karakteristike. Krasin 65. 66 — lična zainteresovanost proizvođača. Lenjin 54 — likvidacija 117 — makaze cena 64. 89 — napuštanje, spoijna trgovina 149 — nezaposlenost 64 — ocena. Krasin 53 — opšta koncepcija 61 — poljoprivreda, uloga 60 — prelazak na. ocena. Lenjin 59—60 — privredni život, država, monopol 54 — program — komponente 5 5 — manifestacije, usputne 117 — proizvodne snage 87 — proizvodnja za tržište 62 — radna snaga, nestašica 119 — razmena. industrija, poljoprivreda 89 — razrada. Lenjin 39. 55 — rezolucija .O partijskoj izgradnji* 112 — rezultati 118. 127 — RKP(b) — kongres X, metode privređivanja, Lenjin 54. 55 — kongres XII. — izraz, značenje. Zinovjev 65—66 — ocena. Trocki 86, 87. 88 — rezultati, ocene 61 — robna privreda 79. 80. 81. 82 — skretanja, mogućnosti za 78 Vidi i 68 — kongres XIV, delegacija lenjingradske oblasti, zahtgvi 115 — selo—grad. politički karakter 89 — selo, polet 139 — sovnarhozi. privreda, upravljanje 121 — spoijna trgovina — državni monopol 60 — robna stniktura 62, 63 — uvoz — izvoz, odnos 62 — strani kapital 60 — strategijska koncepcija 53 258
— šovinizam. velikoruski 98 — špekulacije, mogućnost 6$ — tržišna produkcija, vrednost 62 — unutrašnja trgovina, oživljavanje, jenjavanje 144 — usvajanje, borba za. Lenjin 55 — Zapad, „ruski termidor" 45 Vidi i 9, 20, 25, 51, 100, 140, 147, 148, 156 nepismenost — i socijalizam 34 — Sveruski kongres političkih aktivista. II, politički radnici, borba pro tiv 58 Vidi i 33 „nepman", izraz, značenje, Krasin 65 ..nepmani", Staljin, odnos 106 nezaposlenost — industrija, koncentracija 91 — kadrovi, visokokvalifikovani, SKP(b), kongres XV. Rikov 130 — kongres SKP(b). XV, Rikov 136 — NEP 64 O okruženje, kapitalističko, petogodišnji plan 160 Oktobar, vidi oktobarska revolucija oktobarska revolucija — desetogodišnjica, uspesi, zaobilaženje nedostataka 126, 127 — i staljinizam 17 — materijalna i kulturna osnova za realizaciju ciljeva 53 — međunarodni značaj, Lenjin 182, 183 — saldo, Luka Marković 167 — staljinizam, „konačna faza" 15. 16 Vidi i 6. 12, 35, 43, 51 oporezivanje, moskovski Sovjet, Kalinjin 141 opštenarodna svojina — kolhozna svojina 190 oslobodilački pokret, kolonijalni 5 otkup, prinudni, žito 140 P parametri, tehničko-ekonomski, socijalističke zemlje — kapitalističke zemlje 202 ..permanentna revolucija" 35 petogodišnji plan 259
— odbrani bena sposobnost 160. 161 — o k o ln o sti, r ea ln e 1 6 0 — o k ru ž e n je , k a p ita lis tič k o 160 — p re ten zije i s tv arn e m o g u ćn o sti 1 59
— SKP(bl — k o n fe r e n c ija
XVI. Rikov
171
— kongres XV — d irek tiv e, r e z o lu c ija 1 5 7 — irvaštaj CK, Staljin 1 5 8 . 1 5 9 , 1 6 0
.petrolejska blokada* — Še l. a k c ije , s e p a ra tn e 32 i 31
Vidi
p e tr o le jsk i p ro iz v o d i (1 9 1 3 —1 9 2 1 / 2 2 ) 31. 32 .p e t r o le js k a r e z o lu c ija * 31 .p e t r o le js k i s p o r a z u m * 32 p ism e n o st, p re gle d 34
planiranje — — — — — —
d e fin ic ija 95 .g e n e tič k i* p ristu p 1 6 2 i NEP 154 p riv re d a 1 5 8 . 1 5 9 .te l e o l o š k i " p ristu p 1 6 2 p riv re d a , s tih ija 1 5 4
plan i tržište. RKP(b). kongres XII 9 4 . 9 5 . 9 6 . 9 7 planska privreda. RKP(b). kongres XIII. Troclđ l i o podmitljivost, aparat sovjetski 5 5 . 56 politika koncesija, vidi koncesije, politika polirizacija. proizvodnja, socijalistička 1 9 9 poljoprivreda — industrija — d isp ro p o r c ija 1 5 7 — NEP. r az m en a 8 9 — odnos. Troclri 83 — k u ltu r a , p rin o si, p o re d e n je s raz v ije n im z e m ljam a 135
— nacionalni dohodak, učešće 119 NEP 6 0 — proizvodi — carska Rusija, izvo z, p ro c en at u —
23
— s n a b d e v a n je 1 3 6
— proizvodnja, nivo. odnos prema carskoj Rusiji 20 — se tv e n e p o v ršin e — p o d ž ita ric a m a 135
Vidi i 260
13 9
— traktori 134 — stanje (1921) 21 — žitarice, bruto-proizvodnja 13 5 poreska politika, RKP(b), kongres XII 67 poreza u naturi — Sovnarkom, visina, dekret 62 — Sveruski centralni izvršni komitet, dekret 62 prenaseljenost, agrarna — SKP(b), kongres XV, Rikov 136 Vidi i 157 prenaseljenost, preseljavanje 135 princip odgovornosti. Drugi Sveruski kongres političkih aktivista, Lenjin 57 prinudni otkup, vidi otkup, prinudni privatnici, unutrašnja trgovina, potiskivanje 145, 146 privatni kapital, stanje (1926—1927) 145 privreda — birokratizacija — centar — izvršioci, jaz 204 — centralizacija 122 Vidi i 153 — centralizacija, centar — izvršioci, jaz 204 — centralizam, kritike 123 — CIK SSSR-a, upravljanje, plansko rukovođenje 127 — disproporcije 157 — država — monopol, ocena, Lenjin 59 — uloga, Trocki 83 — uloga u 202 — Evropa, istočna, davanja, primanja 196, 197 — istočnoevropske socijalističke zemlje, staljinizacija, uslovi za 186 — materijalna nerazvijenost, opasnosti 55 — Partija, uloga, Politbiro — Trocki 84 — plan i stihija 154 — planska, svrha 157 — plan, u SSSR-u i van njega, Staljin 158. 159 — preduzeča. birokratski aparat 91, 92 — privredni račun, Voznesenski 187 — rezolucija „O partijskoj izgradnji" i l i — RKP(b) — kongres XII — gubici 69, 70 — Partija, uloga 76 — rukovodeći kadar, školska sprema (1928) 130 261
— ..sitnoburžoasko skretanje", Trocki 113 , 114 — SKP(b), kongres XV, stimulacija, Rikov 125 — stanje (1920/1921) 20 — struktura, istočnoevropske socijalističke zemlje, sovjetski model 185 — tržišne cene, Voznesenski 187 — upravljanje — administrativno 117 — birokratizam 123 — centralizacija — decentralizacija 120, 121. 122, 123 — zakon vrednosti — Staljin 188 — Voznesenski 187 privredna konjunktura. SKP(b), kongres XV, Rikov 146 privređivanje, SAD, SSSR. zaostajanje 206, 207, 208, 209 procesi u istočnoevropskim socijalističkim zemljama — elementi 193, 194, 195 — optuženi, „priznanja" 195 produktivnost rada — faktori, Marks 200 — SEV 199 — socijalističke zemlje — kapitalističke zemlje 202 — trest 124 Vidi i 94 proizvodna savetovanja. karakter 163 proizvodne snage — NEP 87 — nivo posle revolucije 24 — racionalna organizacija, Jarošenko 189 — SSSR i istočnoevropske zemlje 11, 12 proizvodnja — industrija, udeo, Staljin 128 — kvantitet, asortiman, kvalitet 120 — poljoprivreda, udeo 128 — socijalistička, centralizacija, politizacija 199 — tržišna — selo, opadanje 137 — stope povećanja (1921—1928) 144 — upravljanje, savetovanje o reorganizaciji, Goljcman 124—125 proizvođač poljoprivredni, spoljna trgovina, država, monopol 138 proizvođač — potrošač. SEV. odvojenost 201 proletarijat — seljaštvo, savez 83. 84 proleterski internacionalizam, vidi internacionalizam, proleterski Prvi kongres Sovjeta SSSR-a. odluka o formiranju SSSR-a 98 262
prvobitna akumulacija, socijalistička - RKP(b). kongres XII 82 Vidi i 94 R rad, proizvodna snaga, tržište. Marks 200 radna snaga — NEP, nestašica 119
— nezaposlenost, kretanje (1925—1928) 119 — visokokvalifikovani. nestašica 119 radnici — direktori 131 radnička demokratija. vidi demokratija, radnička radnička klasa — posle revolucije 22
— staljinizam, verbalna glorifikacija 178 radnička kontrola — III sveruski kongres sovjeta, Lenjin 59
— zamena 163 ..radnička opozicija" — brošura, program grupe 36 — i birokratizam 36 — i NEP 36 — RKP(b)
— konferencija. IX sveruska 38 — kongres X 36 — kongres XI 36 — sindikalizam i anarhizam 36 Radničko-seljačka inspekcija — CIK SSSR-a, reforma upravljanja, izveštaji 126
— državna imovina, pljačka 92 — Lenjinova pisma, ocena RKI 104 — proizvodnja, upravljanje, savetovanje o, Goljcman 124—12 — rad, ocena, Đeržinski 56 — zadaci 56—57 Vidi i 129. 131 radno vreme, troškovi, mera, Marks 200 Rapalski ugovor, ocena, Lenjin 51 ratni komunizam
— centralizacija 24 — karakter, privremeni 54, 55 — principi, primenljivost, uslovi 24 — privredna vlast, centralizacija 121, 123
— R K P (b ). k o n g re s X . L e n jin — M iljn tin . p o le m ik a 25 — sh v a t a n ja . o c c n a . K r a s in 2 6 V idi i 9 2 . 96 r e p a ra c ije — isto čn o e v ro p sk e s o c ija listič k e ze m lje — SS SR 195 — SS SR . p rim a n ja , isto čn o e v ro p sk e s o c ija listič k e z em lje 196 re v o lu cija u r a z v ije n ijo j z e m lji 6 riv alstv o . R K P (b ). k o n g re s X II. sim p to m i 86 R K P (b ) [R u s k a k o m u n istič k a p a r tija (b o ljše v ik a )] — C e n tr a ln a k o n tro ln a k o m is ija . P re d se d n ištv o . re z o lu c ija . O i z g r a d n ji' 1 1 0 . 1 1 1 , 112 — CK — Đ e n o v sk a k o n fe r e n c ija , p rip rem ni rad o v i 4 8 — e k o n o m sk a p la tfo rm a 4 3 — i N E P 61 — L e n jin o v a p ism a , refo rm a, p re d lo g z a 1 0 4 , 1 05 — n o v em b arsk i p len um , sin d ik a ti, ratn e m etod e 37 — o p o z ic ija , k a m p a n ja p ro tiv 1 1 6 — P o litb iro — d ire k tiv a d e le g a c iji n a Đ e n o v sk o j k o n fere n c iji 4 9 — m a r to v s k a se đ n ica (1 9 2 3 ) 83 — re z o lu c ija . O p a r tijsk o j iz g ra d n ji* 1 1 0 . 1 1 1 . 112 — k o n gre s V III — b ir o k r a t ija i s o c ija liz a m 34 — n a c io n a ln a p o litik a . L e n jin 9 8 — u s ta v , s o v je tsk i, k a ra k te r is tik e . L e n jin 1 1 0 — k o n g re s X — n a c io n a ln a p o litik a . L e n jin 9 8 — N E P . m eto d e p riv re đ iv a n ja . L e n jin 5 4 , 55 — .r a d n ič k a o p o z ic ija * 3 6 — r atn i k o m u n iz am . L e n jin — M ilju tin . p o le m ik a 25 — rez o lu c ija — - o je d in stv u P a r t ije * 3 6 . 38 — . o z ab r a n i fr a k c ija * 7 1 . 7 2 — s p o ro v i . o k o p la tfo r m e * 35—3 6 — str a n i k a p it a l, u lo g a . L e n jin 4 2 — 43 V id i i 5. 37 — k o n g re s X I — p rip rem e z a Đ enovslcu k o n fere n c iju , iz v e š ta j. L e n jin 4 8 — .r a d n ič k a o p o z ic ija * 3 6 — k o n g re s X II — e k o n o m sk a p la tfo rm a , o p o z ic ija . T r o c k i 4 4 — e ta tiz a m , z am e ci. T r o c k i. P re o b raž e n sk i 8 6
264
p artijsk oj
— grupaška politika. Kosior 102 — industrija — razvoj 67 — referat. Trocki 44, 82. 83, 86 — izveštaj CK, Staljin, ..transmisioni kaiševi" 77 — kadrovska politika, Sorin 70 — kolektivno mišljenje, Kosior 71, 72 — kritika, etiketiranje, Lutovinov 72. 73, 75 — Lenjinova pisma 100 — nacionalno pitanje — modifikacije, Staljin 100 — referat, Staljin 97, 98 — NEP — diktatura proletarijata — privredni interesi preduzeća 80 — izraz, značenja, Zinovjev 65—66 — ocena, Trocki 86, 87, 88 — rezultati, ocene 61 — robna privreda 79, 80, 81, 82 — skretanja, mogućnosti za 78 Vidi i 67 — Partija — centralizam — federacija 73, 74 — demokratija, Staljin 74 — grupaštvo, Kosior 70, 71 — uloga 67, 68 — partija — klasa 77 — partija — sovjeti 78 — planiranje, rezolucija 95, 96, 97 — plan i tržište, odnos 94, 95 — poreska politika 67 — privreda — gubici 69, 70 — Partija, uloga 76 — privrednička linija, Krasin — Buharin 74 — prvobitna akumulacija, socijalistička 82 — referat o organizacionim pitanjima, Đeržinski, sovjetski aparat, ocena 56 — rivalstvo, simpotomi 86 — seljaštvo — odnos prema 82 Vidi i 67 265
— sindikat 77 — socijalizam, izgradnja, putevi 86 — Staljin, završna reč 37—38 — Sovnarkom. položaj 70 — strani kapital — Trocki 44 Vidi i 67 Vidi i 85 — kongres XIII — dem okratija, Trocki 110 — konferencija XIII. odluke, potvrda 107 — obaveštavanje članstva, metod 102. 103 — opozicija. Zihovjevljeva formula 107 — planska privreda. Trocki 110 — kongres XIV
— delegacija lenjingradske oblasti, zahtevi 115 — naziv Partije, promena 123 Vidi i 127 — konferencija XIII. .sitnoburžoaska d evijacija* 106, 107 — konferencija XIV, Zinovjev — Staljin, sukob 114 — konferencija sveruska, IX. »radnička opozicija* 36 — M ajski plenum CK. .zavet Lenjina' 101. 102
— opozicija — eliminacija, uzroci 103, 104 — metodi i sredstva 107 — Staljin, odnos 108 — plenum (januar 1921) 37 — putevi, alternative 164. 165 — rukovodstvo, stabilnost. Staljin—Trocki. ocena. Lenjin 105 Vidi i SKP(b) i KPSS roba
— položaj u inostranstvu 30 — sredstva za proizvodnju. Notkin 190 robna privreda. NEP. RKP(b). kongres XV 79. 80. 81. 82 robni promet — socijalizam . Staljin 190 — unutrašnja trgovina 145 .ruski memorandum o kreditima*. Đenovska konferencija 49 S
samodoprinos 139 samoupravljanje, prave naroda na 58 266
samoupravno društvo, privreda, rešenja 203 selo
— NEP. polet 139 — kolektivizacija 134, 141, 142, 143, 165. 166. 177 lg4 — proizvodnja, tržišna, opadan je 137 ' 190 selo — grad. NEP, p otrošački karakter 89 seljaci
— biračko pravo, ograničenje 140 — kupovna moć 137. 138 seljački komiteti za uzajamnu pomoć 140 seljački ustanci 62 seljačko gazdin stvo, vidi gazd in stv a, seo ska seljačko pitan je, ..Lenjinizam ", Z inovjev 115 seljaštv o — carsk a R u sija, stanovništvo, udeo 20
— država, politika 139 — ocena, Trocki 87 — proletarijat, savez 83, 84 — R K P(b). kongres XII
— odnos prema 82 Vidi i 67 — u staljinizm u, A lek N ove. ocena 16 seoska gazd-nstva, vidi gazd in stv a, seo ska setvene površine 139, 142 SEV (Savet za uzajam n u ekonom sku pom oć)
— aktivnost, sadržina, poststaljinski period 192 — cene — sredstva za proizvodnju — sredstva za potrošnju 203 — određivanje, arbitrarno 203 — centralni plan, apsolutizovanje 201 — ekonomski instrumenti, prevaziđenost 199 — okviri, trgovinski odnosi 193 — praksa, privredna, ekonomski zakoni, zanemarivanje 199 — predstavnici SSSR -a i z em alja narodne dem ok ratije. ekonom sko vanje, osn ivan je 191, 192
— privređivanje — reforme 205 — sistem, „krugovi cena" 204 produktivnost rada — m erenje 201 Vidi i 199 — proizvođač — potro šač, o dvojen ost 201 — proizvodna sn ag a rada — m erila 200. 201
— spoljna tTgovina, cene. izolovani sistemi 204. 205 — SSSR. korišćenje 197—19$ — tržište 200 — valutni monopol, cene, izolovani sistemi 204. 205 Vidi i 195 sindikat. RKP(b)). kongres XII 77 sindikati — CK RKP(b), novembarski plenum, ratne metode 37 — .decisti" 37 — konferencija, sveruska V. ratne metode 37 — kvalifikacija, Lenjin 37 — podržavljenje, zahtev Trockog 37 — savetovanje, svesavezno 163 — Trocki, ratne metode 37 — uloga — Lenjin—Trocki 10$. 109 — metodi. Lenjin 36 siromašni seljaci, posle revolucije 22 .sitnoburžoaska devijacija', RJCP(b), konferencija XIII 106, 107 SKP(b) [Svesavezna komunistička partija (boljševika)l — CK — kolektivizacija sela, mašinsko-traktorske stanice — kolhozi 190 — Oktobarski plenum, gnipe sirotinje 140 — Januarski plenum — industrija, upravljanje — privreda, birokratizam. Đeržinski 123 — konferencija XIV. industrija, reorganizacija. Rikov 125 — konferencija XVI — industrijalizacija i kolektivizacija. .čistka' 159 — petogodišnji plan, Rikov 171 — kongres XV — Bilten. Lenjinova pisma 104 — nezaposlenost, visokokvalifikovani kadrovi. Rikov 130 — .ofanziva socijalizma' 139 — opozicija, proganjanje 115, 116 — petogodišnji plan — direktive, rezolucija 157 — izveštaj CK, Staljin 15$. 159, 160 — prenaseljenost, agTama. nezaposlenost, Rikov 136 — privreda, kultura, stimulacija. Rikov 125 — privredna konjunktura. Rikov 146 — privredni razvoj, kontrolne cifre 156 — razračunavanje, metodi 114—115 268
— referat, uspesi i zadaci, Staljin 128 — „stizanje i prestizanje kapitalizma", referat, Staljin 128 — kongres XVII — delegati, sastav 176 — „pokajnici", ocena, Kirov 172 — „samokritika" — izveštaj Staljina, podrška, Hruščov 173 — Buharin 172 — Preobraženski 172 — Rikov 170 — Tomski 172 — Zinovjev 171 — slavopojke — Ejke 173 — Kirov 173 — Ordžonikidze 173 — Staljin 170, 171, 172, 173 Vidi i 169, 170 — staljinizam, pobeda 174 Vidi i 8 Vidi i RKP(b) i KPSS SNK (Savet narodnih komesara) 71 socijalistička izgradnja, program, komponente, Lenjin $8 socijalistička prvobitna akumulacija, vidi prvobitna akumulacija, socijalistička socijalističke zemlje, društvena reprodukcija — mrtvi prometi, Z. Vergner 202 socijalističke zemlje — kapitalističke zemlje — parametri, tehničko-ekonomski 202 — produktivnost rada 202 socijalizam — birokratija, opasnost 34 — država, uloga 58, 59, 60, 61, 108, 129, 139, 168, 202 — ekonomska teorija — proizvodne snage, racionalna organizacija, Jarošenko 189 — Staljin 189 — ekonomski problemi, CK KPSS, novembarska diskusija (1951) 189 — i akumulacija dobiti 94 — i nepismenost 34 — izgradnja — putevi 86, 182, 183 — u jednoj zemlji, „Lenjinizam", Zinovjev 115 — u zaostaloj zemlji 19 — Partija, uloga 67, 68, 77, 78, 108, 117 269
— prelazni stepen. Lenjin 54 — robni promet. Staljin 190 — SSSR i istočnoevropske zemlje, karakteristike 11 — Staljinov model 38 socijalizam — imperijalizam, konflikt, neizbežnost 183 socijal-nacionalizam 98. 99 sovhozi — stvaranje, oduzimanje zemlje. Kosior 143 — žito — cene 143 — otkup. plan. Staljin 142 sovjeti — partija. RKP(b), kongres XII 78 sovjetska vojska, vidi Crvena armija sovjetski razvoj, model. Preobraženski 81,82 sovjetsko društvo — nerazvijenost i staljinizam 17 — politička izgradnja, koncept, Lenjin 57 Sovnarkom (Savet narodnih komesara) — koncesije, uslovi, regulisanje, dekret, Lenjin 41—42 — poreza u naturi, visina, dekret 62 — RKP(b), kongTes XII, položaj 70 — Trocki, predlog Lenjina 102 Sovnarhoz, Prvi kongres. Brestski mir, posledice. ekonomske. Lozovski 40 sovnarhozi — nadležnosti 122 — NEP, privreda, upravljanje 121 ..specijalne blokade", izvoz, onemogućavanje 31 spoljna trgovina — aparat, sovjetski, delatnost. karakteristike 32 — birokratizacija 148 — država, monopol — Buharin. stav 61 — ocena, Lenjin 59 — poljoprivredni proizvođač 138 — predlog za ukidanje, Lenjin. stav 60—61 — estonski period 27, 29 — funkcija, .socijalistička akumulacija" 147 — Komesarijat inostranih poslova, denacionalizacija, predlog Miljutina 60 — mešovita društva, delatnost 63 — monopol, stvaraoci, intencije 148 — NEP — državni monopol 60 — napuštanje 149 270
— obim 147 — prioritetni zadatak 151 — rezultati 63 — robna struktura, NEP 62 — SEV, cene, izolovani sistemi 204, 205 — stanje (1915-1921) 22 — svesavezno savetovanje o, II, rezolucija 151 — uvoz — izvoz, odnos, NEP 62 — zadaci 114 Vidi i 144 spoljni kapital, vidi strani kapital spoljnoekonomski odnosi, principi, definisanje, borba 32 spoljnotrgovinska razmena, istočnoevropske zemlje, geografska usmerenost 193—194 sredstva za proizvodnju, roba, Notkin 190 staljinizam — apologetika, poziv na 177 — autokratija, Isak Dojćer 16 — baza, elementi 180 — definicija 86—87 — društveni život, nasilje 176 — društvo, pasivizacija 178 — hipokrizija 179 — humanitarne nauke u 177 — industrijalizacija. Alek Nove, ocena 16 — i nerazvijenost sovjetskog društva 17 — i oktobarska revolucija 17 — istočnoevropske zemlje, „uvoz" 184 — istočnoevropske socijalističke zemlje — buržoazija, eliminacija 185 — efekti 183 — inteligencija, eliminacija 185 — privreda, uslovi za 186 — privredna struktura, sovjetski model 185 — „transmisije" SSSR-a 190, 191 — uslovi za 183, 184, 195 — uslov za jačanje u SSSR-u 188 — i stvaralaštvo 180 — izvori 15 — klasna borba 179 — književnici, osuda 15 — „konačna faza oktobarske revolucije" 15, 16 — KP Jugoslavije, suprotstavljanje, uslovi za 184 271
— lenjinizam, „n astav ak", Zbignjev Bžežinjski 38—39 — međunarodna dimenzija, štab — armije 181 — nasilje, fizičko 176 — nauka i teorija u 177 — obeležja 168 — obračun sa, početak 169 — osnova, Carodi 166 — ostaci 206, 207 — politička struktura, petrifikacija 178 — politički sistem
— kriza 168 — obeležja 167 „put izgradnje socijalizma" 12 radnička klasa, verbalna glorifikacija 178 rukovođenje, metode 15 SAD, SSSR, zaostajanje, uzrok 207, 208, 209 — seljaštvo, Alek Nove, ocena 16 — siledžijstvo, političko 176 — SKP(b), kongres XVII, pobeda 174 — — — —
— SSSR
— nove socijalističke — velikodržavna sila — suprotstavljanje, KP, Vidi i 5, 7, 8, 9, 11, 13, stanovništvo
zemlje 182 182 snaga 184 18, 153
— carska Rusija, seljaštvo, procenat 20
— prenaseljenost, preseljavanje 135 stanovništvo, aktivno — građevinarstvo 119 — industrija, rudarstvo 119 — poljoprivreda 119 — saobraćaj 119 — zanatstvo 119' stihija, plan, industrija 154 stočarstvo — bruto-proizvodnja 143 — fond, kolektivizacija, promene (1929—1935) 143 stoka, suša (1921) 22 strani kapital — koncesije, ponude 63, 64 — NEP 60 — RKP(b)
— kongres X , uloga, Lenjin 42—43 272
— kongres XII — Trocki 44 Vidi i 67 — uloga
— Čičerin 42 — Krasin 43 suša (1921) — posledice 21 — stoka 22 Sveruski centralni izvršni kom itet, poreza u naturi, dekret 62 Sveruski kongres političkih ak tiv ista, Drugi
— nepismenost, borba protiv 58 — politički radnici
— borba protiv birokratije 57, 58 — zadaci, Lenjin 57—58 — princip odgovornosti. Lenjin 57 Sveruski kongres sov jeta, III, radn ička kontrola. Lenjin Sveruski savez rudara, indu strija, stan je 93, 94 svojin a
5«
— kolhozna — opštenarodna 190 — lična, oblici. Voznesenski 187 Š
šovinizam, velikoruski, NEP 98 špekulacije, žito 137, 140 štampa 129. 143 štrajkovi 65 švedsko udruženje trgo vaca i in du strijalaca, ekonom ski sporazum sa SSSR-om
28, 29 T teror — slik a, Je vge n ija G inzburg
174, 175
— ubijeni, procene 176 „transm isioni k a iše v i", RK P(b), kongres XII, izveštaj C K , Staljin trest, nadležnost — G oljcm an 124 Vidi i 122 trgovina — Istok—Z ap ad, zem lje narodne dem ok ratije, povlačenje iz — n acio n alizacija, ocena, Lenjin 55
18
77
193
273
trgovinski sporazumi — A ustrija — SSSR 29—30 — Čehoslovačka — SSSR 29—30 — Engleska — SSSR 23, 29 — Italija — SSSR 29—30 — Nem ačka — SSSR 29 — pribaltičke zemlje — SSSR 29—30 — skandinavske zemlje — SSSR 29, 30 tržišna produkcija, vrednost, NEP 62 tržište — i plan, RKP(b), kongres XII 94, 95, 96. 97 — proizvodna snaga rada, Marks 200 — proizvodnja za, NEP 62
— regulisanje, administrativno 146, 147 U ugalj — cene, Poljska — SSSR 196 — NEP, proizvodnja 61 ugovori o koncesijama, po privrednim oblastima 133. 134 ugovori o miru — Brest-Litovski — Prvi kongres Sovnarhoza, posledice. ekonomske. Lozovski 40 Vidi i 35, 39. 70 — Estonija — SSSR 27 — Finska — SSSR 29 — Letonija — SSSR 29 — Litvanija — SSSR 29 — Poljska - SSSR 29 ugovori o prijateljskim odnosima — Avganistan — SSSR 29 — Iran - SSSR 29 — Turska — SSSR 29 Ugovor u Rapalu 39 unutrašnja trgovina — NEP, oživljavanje, jenjavanje 144 — privatnici, potiskivanje 145, 146 — robni promet 145 Ustav, sovjetski, država, karakteristike. Lenjin 110 uvoz — (1913—1921) 22 — struktura (1924—1927) 150 274
V valutni monopol, SEV, cene, izolovani sistem i 204, velikoruski šovinizam , vidi šovinizam , velikoruski v last, preuzim anje, Lenjin 19 V nještorg 148, 149 Vrhovni sovjet 123 VSNH (V iši savet narodne privrede) — C IK SSSR -a, reform a u p rav ljan ja, o tpor 12 5
205
— funkcije, decentralizacija, delimična 125—126 — nadležnost 121
— privreda, centralizacija, borba protiv, Kujbišev 123 Z zakon o oporezivanju s eljak a 141 Z ap ad, staljinizam , ocena 16 zaposlenost, kadar, tehnički, o rganizatorski „z av et L enjina" — RK P(b), M ajski plenum C K 101, 102 — Trocki, interp retacija 106 „zlatn a blo k ad a" — A n tan ta 29 — K rasin, definicija 29
130
— proboj, cena 30 sporazum 28
— švedski Vidi i 23
zlato, sovjetsko, svetsko tržište 30 Ž
žitarice, setvene površine, bruto-proizvodnja 135 žito — cene, državni otkup — seljačka pijaca 136 — izvoz 149 — kupovna moć 138, 139 — otkup — plan, kolhozi i sovhozi, Staljin 142 — prinudni 140 — snabdevanje 136 — sovhozi, cene 143 — špekulacije 137, 140
275
INDEKS IMENA I GEOGRAFSKIH NAZIVA A Albanija 184, 192, 194 Amberg, O laf (Amberg, Ulav) 27 Amerika, vidi SAD Austrija 30 Avganistan 29
Azija 13 5
Bazarov. V. 138, 162 Belgija 45, 46 Belić. Bruno 121 Berlin 183 Besarabija 23 Bjeljajev. J. (Beljaev, J.) 201 Bodnar. Artur 201 Bogdanov 189 Brest-Litovsk 39 Brežnjev, Leonid Ilič (Brežnev, Leonid Il'ič) 132 Bugarska 191, 194 Buharin, N. I. 24, 60, 61, 73, 74, 84, 100, 105, 109, 112, 170, 172, 189 Bžežinjski, Zbignjev (Brzezinski, Zbigniew) 38—39, 197 Č Čehoslovačka 30, 63, 183, 185, 186, 191, 192, 194, 202, 206 Čičerin, G. V. 33, 35, 39, 42, 49, 50, 51
277
D Danska 46 Dedijer, Vladimir 196 Donbas 186 Dojčer, Isak (Deutscher. Isaac) 16. 38 države istočne Evrope, vidi Evropa, istočna države narodne demokratije. vidi Evropa, istočna Dudinski. J. (Dudinskij. J.) 201 Dujić, A ndrija 176 Đ Đenova 39. 45, 47. 48. 49. 50. 51 Đeržinski. Feliks E. (D zeržinskij, F. E.) 56. 57. 100, 122. 123, 158 E Eike (Ejhe) 173 Engels, Fridrih (Engels. Friedrich) 170, 177, 200 Engleska 23. 26. 28. 29, 45. 46. 63. 160. 192 Estonija 27 Evropa 27. 191 Evropa, istočna 1 1 , 18, 183. 184, 185. 186. 191, 192. 195. 194. n
197, 202, 203, 204, 205. 206. 208 Evropa, zapadna 16, 29. 55, 129. 192. 193 evropske socijalističke zemlje, vidi Evropa, istočna F Finska 29 Fišer. Ernest (Fischer. Ernest) 165 Francuska 29. 31, 45, 46, 63 G Garodi. Rože (Garaudy, Roger) 142, 166. 177 Ginzbnrg. Jevgenija (Ginzburg. Evgenija) 174. 175. 179 G lazgov 16 Goljcman (Gol'cman) 124 G rčka 183 Grinjko (Grin’ko) 101 Groman. V. 120. 137, 162 G ruzija 98. 100. 101
276
H Hag 50, 51 Harkov 65 Holandija 63 Hruščov, Nikita Sergejevii (Hruščev, Nikita Sergecvić) 12, 13, 14, 170.
173, 175, 187 1
Iran 29 istočnoevropske zemlje, vidi Evropa, istočna Istok 193 Italija 30. 45. 46, 63 J Jakovljev, J. (Jakovlev, J.) 129, 131 Japan 45, 46 Jaroslavski 159 Jarošcnko, L. D. 189 Jendrihovski, S. (Jfdrychowski, S.) 193 Jensen 27 Jugoslavija 184, 191, 194 K Kac, V. 202 Kalinjin, Mihail (Kalinin, Mihail) 84, 141 Kamenjev, L. B. (Kamenev, L. B.) 60, 67, 70, 73, 84, 106, 108 Kan 45 Kantorovič, V. 145 Kaucki (Kautzki, Karl) 109 Kavkaz 24, 138 Kazanj 174 Kina 9. 10. 184 Kirov 172, 173 Kolontaj. Aleksandra M. (Kollontaj, Aleksandra M.) 36 Kosior, Vladimir 70, 71. 72. 73, 74. 102. 143. 175 Košiće 186 Kovaljevski, N. (Kovalcvski. N.) 162 Krasin, Leonid Borisovič 23, 24, 25, 26. 27, 29, 32. 43. 44, 53, 65. 67,
68. 69, 70, 73, 74, 81, 120, 128, 129, 148 279
Krešić. Andrija 168 Krupska, Nadežda Konstantinovna tinovna) 170 Kržižanovski (Kržižanovskij) 95, 153 Kujbišev. V. V. (Kujbyšev, V. V.) 123 Kuzbas 186
(Krupskaja,
Nadežda
Konstan-
L Larin 67
Lenjingrad 173 Lenjin, Vladimir Iljič Uljanov (Lenin, Vladimir Il’ič Uljanov) 6, 8, 14, 17,
19, 20, 22, 25, 26, 29, 33, 34, 35, 38, 39, 40. 41, 42, 43, 44. 45, 48, 49, 51, 53, 54, 55. 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 65, 67, 71, 74, 75. 78, 95, 97. 98. 99, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 108, 109, 110, 117. 128, 148, I 53, 154, 159, 161, 163, 169, 170. 171, 172, 181, 182, 183 Letonija 29 Levandovič. Zbignjev (Lewandowicz. Zbigniev) 204 Litvanija 29 Litvinov, Maksimovič M. 33, 50 Lojd. Džordž (Loyd, George) 50 London 26, 29. 31, 46, 160 London, Artur 169, 195 Loiovski, A. (Lozovskij, A.) 40, 41 Lukač, Djerdj (Lukacz, Gyorgy) 179 Lutovinov, Ju. K. 36. 72, 73
Lj Ljubimov, N. N. 49 M M ađarska 186, 192, 194 Marković. Luka 167 Marks, Karl (Marx, K arl) 165, 167, 170, 199. 200, 202. 203 Markuze. Herbert (Markuse, Herbert) 166 Martinov 68 Mdivani 101 Medvedev, S. P. 36 Medvedov, R. A. 179 Miljutin, V. B. 25, 60
280
Minjin (Minin) 115, 116 Molčanov, S. 120 Molotov, Vjačeslav Mihailovič 84 Morgan 95 Morozov 80 Moskva 22. 33, 118, 125, 128, 191 Muhić, Fuad 168 N Nemačka 29, 46, 51 Nemačka DR 192, 202 Notkin, N. 190 Nova Huta 186 Nove, Alek (Nove, Alec) 16 Novozamski, J. (Novozamsky, J.) 201 Nj Njemčinov, V. (Nemćinov, V.) 137, 177
O Ordžonikidze, Sergo 98, 100, 193 Osinski, N. (Osinskij, N.) 67, 75 P Pariz 31 Poljska 23, 29, 63, 186, 192, 194, 196 Povolžje 138 Prag 194 Preobraženski, E. (Preobraženskij, E.) 78, 79, 80, 81, 82, 86, 154, 15 5,
156, 170, 172 pribaltićke republike, vidi pribaltićke zemlje pribaltičke zemlje 23, 30 R Rapalo 39, 51 Rikov, A. I. (Rykov, A. I.) 84, 125, 130, 136, 140, 146, 156, 158, 170, 171 Rumunija 192, 194, 196
281
s SAD 9, 22. 29. 45, 46, 63, 129, 191, 192, 206, 207 Saharov, A. D. 179 Sanjina, A. V. (Sanina, A. V.) 154 Sarabjanov, V. (Sarab'janov, V.) 154
Sekulović, Aleksandar 168 Sibir 24, 101, 13 5 , 138, 174 Skandinavija, vidi skandinavske zemlje skandinavske zemlje 30, 31, 63 Slanski, Rudolf 194 Smirnov, V. S. 94 socijalističke zemlje istočne Evrope, vidi Evropa, istočna Sokoljnikov (Sokol'nikov) 60 Sorin 70 Srednja A zija 24, 135 Staljin, Jo sif Visarionovič D žugaivili (Stalin, Jo sif Visarionovič Džugašvili)
8, 12, 13, 15. 16, 33, 38. 67, 70. 73, 74, 77. 81. 82, 84. 97, 99, 100, 101, 102, 103. 104. 105, 106. 108. 114. 115. 117. 125, 128, 129, 140, 141, 142, 144. 158. 165, 169, 170. 171. 172. 173, 177, 187, 188, 189, 190. 191, 194. 196, 197 Staljinvaroš 186 Stojanović, Svetozar 168 Stokholm 27, 29 Strumilin, S. G. 143 Suhanov 41
s šapiro, Leonard (Schapiro. Leonard) 38 Šiškin. V. A. 22, 40, 47, 48 šljapnikov. A leksandar G. 36 šolohov, Mifaail 22 Štein, B. J. 23
švajcarska 63 švedska 28, 29 T Talin (Revel) 27 Tomsk 70 Tomslđ, M. P. (Toraskij. M . P.) 41, 84. 170, 172 Trocki, Lav D. (Trockij, Lev D.) 36, 44, 73. 77. 82. 83. 84. 85, 86. 87.
282
88. 89, 91, 92. 94. 95. 101, 102. 103. 104. 105. 109, 110. 112, 113, 114, 169, 172
106. 107, 108.
Trst 183 Turčin, V. F. 179 Turkestan 101 Turska 29 U Ukrajina 24, Ural 24
1 0 1 . 138
V Vajls, P. D. (VViles. P. D.) 196 Veinbcrg 41 Velika Britanija, vidi Engleska Venžer, V. G. 190 Vergner, Z. 202 Voznesenski, N. (Voznesenskij. N.) 187, 188 Z Zakavkazje 101 Zapad 15. 16. 30. 4$, 46, 48. 50. 55. 118, 151, 169. 177, 193, 195, 197 zapadne zemlje, vidi Evropa, zapadna zapadnoevropske zemlje, vidi Evropa, zapadna zemlje istočne Evrope, vidi Evropa, istočna zemlje narodne demokratije. vidi Evropa, istočna Zinovjev, G. E. (Zinov’ev, G. E.) 36, 60. 65, 67. 68. 70, 71, 72, 73, 74,
75, 77. 84. 104, 105, 106, 107, 108, 109, 114, 115, 170, 171 Zolotarjev, N. ]. (Zolotarev, N. J.) 23, 151
283
Štam pa: štam parija .K u ltu ra *. Makedonska 4 . Beograd
