TRILOGIJA PURPUR ARKONE Drina Steinberg - 1 Miris nasleđa
Prolog
20. mart 1973. Ostrvo Rigen u Baltičkom moru, DDR. 3 sata i 37 min. iza ponoći. Ubrzani bat izlizanih ženskih klompi odjekuje pustim hodnikom sablasno mirnog porodilišta u okviru bolnice Garz, severno od Binca. Marija, babica pažljivo začešljane sede kose u urednu punđu, žurno otvara vrata sobe NB2. Tiho se šunja između sedam visokih krevetaca sa drvenom ogradicom. Na trenutak prilazi krevetiću sa izbledelim tik uz prozorsko oknozastaje, i polakoosvrće polaže se, malilagano smotuljak na vojnički ispeglani čaršaf. slikama laneta - Imaš sreće - smeši se. - Večeras nemaš cimera - govori tiho, povlačeći roze kapicu preko kapaka usnule bebe. Okreće se na petama i nečujno izlazi vodeći računa da se masivna vrata ne zalupe. Zastaje još uvek držeći bravu i naslanja se na njih. Marija, babica koja će u junu u penziju, uzdiše glasno i stresa se shvatajući koliko je mirno na najglasnijem delu bolnice. Pušta kvaku i prilazi otvorenom prozoru hodnika. Gleda u nebo. Ni daška vetra. Vedra martovska noć zatamnila je krošnje visokih četinara koji kao stražari na liticama streme svojim vrhovima, ka zvezdama okupljenim oko punog meseca. Prenula se uočivši čudnu purpurastu boju meseca. Jeza joj prolazi niz kičmu. Naglo spušta unutrašnje okno. - Zima će trajati još dugo - misli, gledajući na sat, zakačen o gornji levi džep uniforme. Sat pokazuje 03.43 posle ponoći. Babica lagano ka sobama za odmor vidibolnice kako mesec kolorit,kreće koji niz kaohodnik, prah, nošen vetrom juri kai propušta desnom da krilu u komgubi je svoj neobični smešteno porodilište. Zaglušujući tresak nevidljivom silinom otvara sve prozore i vrata starog zdanja, izazivajući nestanak struje i uspaničeno komešanje praćeno histeričnim plačem probuđenih beba. Purpurni prah zaustavlja se iznad porozora sobe NB2, a zatim, poprimajući oblik guste mase, uleće u sobu. Širi se zauzimajući svaki slobodan deo plafona, dajući mu izgled baltičke bure. Krećući se oko svoje ose, masa počinje da ključa, stvarajući vrtlog iz čijeg središta počinje isijavanje tankih snopova jarke svetlosti, praćeno ponovnim uvlačenjem krajeva u centralni deo, zbog čega joj se obim poprilično smanjuje. Lebdeći na metar od tavanice, oblak se zaustavlja iznad krevetića sa slikama izbledelog laneta. Grčevit plač novorođenčeta se utišava i detetovu pažnju zaokuplja prelivanje zrakova u spektru neobičnog kolorita, koji formiraju oblik zupčanika izdeljenog na osam krakova. Konačno, lebdeća masa poprima sivu boju i oblik dva oka. Hipnotisana toplim i blagonaklonim pogledom, beba podiže svoju desnu majušnu šaku sa raširenim ka njima. praha, poprimivši purpurnu boju,jojsitan kaoUsne suza se odvaja se od lebdećeprstićima mase točno ispred Komad devojčičine nozdrve. Ona ga udiše. Oči sijaju. izvijaju u osmeh. Beba tromo zatvara očne kapke. Spava kao da se ništa nije desilo. Oblak naglo i nenadano iščezava. Bolnicom vlada mukla tišina. Marija, babica koja će u junu u penziju, uzdahnula je glasno i stresla se kada je shvatila koliko je mirno na najglasnijem delu bolnice. Pušta kvaku i prilazi otvorenom prozoru hodnika. Gleda u nebo. Ni daška vetra, vedra martovska noć zatamnila je krošnje visokih četinara koji kao stražari na liticama streme svojim vrhovima, ka zvezdama okupljenim oko punog meseca. Zadivljeno gleda u veličanstvenu punoću meseca. Na trenutak je odlutala u svojim mislima. Čudna jeza prolazi joj niz kičmu i ona naglo spušta okno. - Zima će zaista trajati još dugo - misli gledajući na sat, zakačen o gornji levi džep uniforme. Sat pokazuje 03.43 posle ponoći. Babica lagano kreće niz hodnik prema sobama za odmor...
Posmatram dete kako prelazi most. Drveni. Viseći. Natruo i oronuo. Da ono što vidim ima zvuk, čula bi se škripa pri svakom koraku malog stopala. Da ima mirisa, mirisalo bi na hladnoću i strah. Da ima boje, i dalje bi sve bilo sivo. Na kraju mosta stoji starac. Hrom, izbrazdan, beživotan. Praznim, upalim očima pomno prati kretanje deteta. Tanke usne krivi u osmeh dok podiže mršavu ruku. Ispod iskrzanih manžetni proviruje šaka sa koščatim prstima. Maše. Zove ga sebi. Dete stoji na polovini svoga puta. Okleva. Rukama se čvrsto drži za isprepletane konopce mosta. Znam da je dečak iako se ne okreće. Ima razbarušenu kosu.korak. Most se ljulja. Bojažjivo gleda ispod sebe. Vidi oblake. Mračni Pravikratku još jedan oblaci odaju utisak da se nalazi na velikoj visini. Osećaj jeze mi struji niz kičmu. Ne mogu da se pomerim. Nikad ne mogu da se pomerim. Dozivam ga. Ne čuje me. Nikad me ne čuje. I dalje se kreće napred, prema kraju. Prema starcu. - Stani! - vrištim u sebi. Molim ga da se vrati, da me sačeka, jer dolazim po njega. Ali noge su mi prikovane za zemlju, ruke su mi prilepljene uz telo. Užas moje bepomoćnosti izaziva u meni napad plača! Bez zvuka. Bez trzaja. Stani, preklinjem ga u sebi. To nije ispravno! Nije dobro! Čuje se nenadano fijuk. Oštar i tanak, kao jecaj preseca tišinu. U prvi mah ne mogu da razaznam da li je stvaran, ili se samo desio u mojoj glavi. Gledam ka mostu i pitam se da li ga je i on čuo. Samo stoji, ručicama steže pletenice užeta, dok ga starac pogrbljeno doziva suvom šakom. Mene ne primećuje. Nikad me ne primećuje. -Zaprepašćeno Ostani! Stani!shvatam - molimda u sebi. dečak ponovo kreće napred. Naprežem svaki mišić tela, ali i dalje sam nepomična. Strah za njegov život stvara u meni neizdržljiv bol. Nepodnošljiv, težak. Guši me tišina jecaja i obmrlost tela. I onda se iz dubine najveće žalosti, prolomi vapaj za koji u početku nisam ni svesna da je moj. Tužan i tanak, nošen iznenadnim strujanjem vetra razliva se svuda oko mene. Dečak se ukipio. Da li me je čuo? Posmatram kako se njegovo čupavo teme pomera polako prvo levo, a zatim desno. Čuo me je! Užas s mog lica prelazi u osmeh olakšanja. Gledam prema starcu. Iznenađeno shvatam da više nije tamo. Dečak i dalje stoji. Mirno. Previše mirno. To nije dobro. Hvata me panika. Znam da to nije dobro. Pogledom prelazim po okolini. Zapljuskuje me neobičan slatkast miris. Cvetni. Ne znam koje je cveće u pitanju, ali sam sigurna da je purpurne boje. Kad bi boje imale miris, purpurna bi mirisala baš ovako. Sveže, iskričavo, senzualno, a opet jednostavno. Ni sama ne znam zašto, refleksno zatvaram oči i pokušavam da udahnem punim plućima. Osećam se ošamućeno. Pospano. Lenjo otvaram očne kapke i ledim se od iznenadnog sa očima. Sivim, teškim, Besnim! blizu mene da ne mogu da vidimsusreta lice kome pripadaju. Moj pogledblistavim. je prikovan za te Toliko preteće su oči. Vidim u njima prekor. To nije u redu. Ništa ovde nije u redu! To su opasne oči! Zašto onda, umesto straha, osećam samo nelagodnost? Da li sam nešto skrivila? Dete! Panično skrećem svoj pogled ka mostu. Okrenuto leđima, majušno telo u crvenoj košulji i dalje se čvrsto drži za ivice, ali se pomerilo unazad te se opet nalazi na polovini. Pobedničkim osmehom ozarih lice. Uspela sam. Prvi put sam uspela da me čuje. I tada zaprepašteno shvatam: Nema boje! Ovde nikad nema boje!!! Odjednom, sve oko mene počinje da se ruši! Nevidljive strune koje su me sputavale, pokidane su. Slobodna sam! Mogu da se pokrenem. Trčim ka mostu. Iznenada, pojavljuje se zvuk. Glasan, zaglušujući. Čujem odjeke gromova, zaglušujuće pucanje zemlje i jako hujanje vetra. Ne mogu da budem brza koliko želim. Blizu sam. Most snažno podrhtava i puca na nekim delovima...
- Još samo malo! Ne plaši se, stižem! - vičem na sav glas. Jaka eksplozija para nebo i odbacuje me na leđa. U trenu, noga mi skliznula između dve napukle daske. Shvatam da most propada. Očajnički grabim deo iskidanog užeta i namotavam ga oko lakta i šake leve ruke. Silovit vetar, svuda podiže vrtloge prašine oko mene. Ne mogu da gledam. Oči počinju da me peku. Pokušavam da ih zaštitim slobodnom rukom. Kroz roj sićušnih sivih čestica, vidim crvenu košulju i razbarušenu kosu ipred sebe. Stavljam mu ruku na rame i, pokušavajući da nadjačam buku. Govorim da će sve biti u redu. Napokon osećam njegovu malu šaku svojoj.lice? TakoJasno je topla i meka! ka meni. mu vidimkao lice.daZašto mogu da muu vidim vidim samoOkreće njegovesemale usne Želim koje sedapomeraju, neštonegovore. Ne shvatam da li ga ne čujem ili ne razumem. Oblak prašine me zaslepljuje i nepodnošljiv prasak me baca. Ovaj put na kolena. I dalje čvrsto stežem malu šaku u ruci. Trljam oči o rame ne bih li povratila vid. Prašina počinje da mi ulazi u usta i u nos, ne mogu da dišem. Gušim se! Užasnuta shvatam da dečji stisak počinje da popušta. Stežem ga najjače što mogu! Klizi! Ne mogu to da dozvolim. - Ne, Ne!!! - vrištim. Bacam namotano uže iz svoje leve šake. Pokušavam i njome da uhvatim dečju. Uspevam samo ovlaš da je dotaknem, trenutak pre no što shvatim, da sam ostala sama na mostu. Užasnutno gledam ispod sebe kako mala, crvena košulja nestaje u tmurnim oblacima. Sekund pre nego što je skroz nestala, bila je siva. Boja je opet nestala... Zašto nikad nema boje? Ne znam koliko dugo nepomično zurim u provaliju. Ne sećam se kako se sve ponovo vratilo prvobitno se stanje. zvuka.usnama Bez mirisa. Života. Vidim na da kraju opet stojipogledu hromi starac. uIskrivljeno smešiBez tankim i maše. Ubeđena sam sammosta u njegovom uhvatila tugu pre nego što sam skočila. Padam. Propadam velikom brzinom! Leđima prolazim kroz oblake. Iako su mračni, meki su. Paperjasti. Imaju neku nežnu mirisnu notu. Mirisa jutra, pokošene trave, blage kiše. Mirisa proleća. Volim proleće... Rođena sam u proleće, umreću u proleće. Ne osećam strah. Ni sreću. Ni bes. Ni bol. Ne osećam ništa. Samo želim da se ovo što pre završi. Propadam i dalje. Pre nego što udarim o zemlju, poslednje što vidim su sive sjajne oči, koje me gledaju prekorno i zabrinuto. Ne znam zašto, šaljem im utešan osmeh. Zatim sve nestaje u tišini mraka. Zovem se Purpur. Purpur Devan. Danas je dvadeseti mart, moj rođendan. Trideset deveti. *** Kako ono kažu - podigoh desnu obrvu, stvarajući tanku brazdu na čelu iznad nje - živi svoje snove i sve će biti- Luka med isleže mleko?! - Tako nekako ramenima. - Ipak, da su znali kakvi će biti tvoji, rekli bi samo mleko. I to pokvareno. Kao ov o, kod tebe u frižideru. - Uzmi neotvoreno! - obrnuh očima, otrgnuvši mu tetrapak. Bacih ga u kantu, vratih se do šporeta i prekrstih ruke čekajući da voda proključa. Naglo zatvori frižider i, zastavši na tren, zabrinuto me pogleda: - Nikad nisi stigla dovde! Zašto sad? Misliš da je ovo kraj? - Ne znam. Večeras je sve bilo drugačije. Zvukovi, mirisi, boja, strah i taj spokoj na kraju - na tren se opet nađoh u svojoj noćnoj mori. Stresoh se - … i... i... nikad pre se nisam ubila... Pištanje čajnika me je trglo. Brzo ga sklonih. Prilazeći šoljama, shvatih da mi se ruke nekontrolisano tresu, zbog čega vrela voda, umesto u šoljama, završava razlivena po radnoj površini.
- Ipak, ovaj put zamalo da ga spaseš - uzevši mi čajnik, naliva vodu preko kesica kamilice. - Možda sledeći put i uspeš! - gleda me ispod oka. - Sledeći put?! - prebledeh. - Ne želim nikakav jebeni sledeći put! Razumeš!? Ne želim nikad više! Ne mogu... - glas mi drhti pod naletom suza. Prigrlio me je. Zarivam glavu u njegovo rame. - Ššššš, mila. Sve će biti u redu. - Ne mogu... - jecam - ne mogu više svake jebene godine!! Hoću da prestane! Molim te da prestane... Ljuljuška me, tešeći me pričom da će sve biti u redu. Da su to samo glupi snovi koji se više nikad neće ponoviti. Iako ne verujem u njih, utešne reči počinju da me smiruju. Zaronih još jače u njegove grudi kada kroz debeli kućni ogrtač uhvatih blagi trag njegovog mirisa. Nasmejah se u sebi. Volim taj njegov miris. Luka miriše na šumu. Prvi put sam svoju noćnu moru imala s pet godina. Od tada je redovno imam za svaki rođendan. Moji roditelji, shvativši da pričanjem, tešenjem, ostavljanjem upaljenog svetla i spavanjem u istoj sobi i krevetu sa mnom, ne postižu ništa, okrenuli su se, po naninom nagovoru, radikalnijim metodama - bajalicama, salivanju strave, kačenju klopke za duhove, vrištavce i napokon, klopke za snove. Ipak, kao ugledni bračni par cenjenih naučnika, već od sedme godine počeli su da me vode na seanse, u početku kod psihologa, zatim psihijatra, ali i drugih stručnjaka. Danas, trideset dve godine kasnije, ravno jedanaest stručnih lica, dvojica hodža i jedan vrač, imaju negde zaturen moj karton, sa istim beleškama i različitim dijagnozama. Složili su se samo oko jedneje stvari sam izasigurno imalarođendan i ranije, ializašto samseje završava prvi put registrovala s pet godina. A zašto imam,- moru uvek istu uvek na svoj uvek u određeno vreme, niko nije protumačio slično, niti do kraja. Kad god počela da sanjam, uvek bih se probudila tačno u 3.43. Bacam pogled na sat. Već je uveliko šest. Prošlo je sat i po od kad sam Luku ostavila da prespava na sofi, a ja se vratila u krevet. Dok je on zadremao pričajući sa mnom, tačnije - dok sam ga uspavala svojim standardnim samosažaljevanjem, ja sam ostala budna. Glave zabijene između brda jastuka i naslona sofe, ruku savijenih u laktovima i sa stisnutim pesnicama kao da je u gardu, disao je uravnoteženo. Iskrala sam se s donjeg dela bele sofe sa zagasito zelenim cvetovima i ustala. Polako sam ga pokrila i izvukla ispod njega dva unakrsno postavljena jastuka koja su mu glavu držala u neprirodnom položaju. Zbog blagog cimanja izazvanog gubitkom oslonca, Luka se promeškoljio i okrenuo ka meni. Desna ruka i dalje stisnuta u pesnicu spala mu je na pod, dok mu se glava našla tačno na sredini sofe i tako, iako u polumraku, u potpunosti otkrila njegovu Njegovedečačku pravilnelepotu. crte lica, svežu baršunastu kožu, snene oči boje ćilibara uokvirene njegovim dugim trepavicama. Jaka vilica sa oštrom bradom dodatno je naglašavala njegovu muževnost. Često je govorio da gustu bradu ima zahvaljujući vojsci, jer su ga terali da se brije svaki dan, iako je faktički bio ćosav. Usne su mu pune i na njihovim krajevima mogu se uočiti dve tanke brazdice od smejanja, koje su zapravo i jedine bore koje ima. Čelo mu je glatko i visoko, prekriveno pramenovima kose boje lešnika, večno štrokave bez obzira koje dužine bila. Moj Luka je zaista prelep. Sa svojih 190 centimetara visine i preko devedeset kilograma, ovaj profesor istorije širokih ramena i uvek sjajnih očiju, skreće pažnju na sebe gde god da se pojavi. Ni sama ne znam koliko puta sam se zvahvalila Bogu, univerzumu, sudbini, ali i upravi gradske gimnazije, koja ga je zaposlila. Pre osam godina, ja sam se vratila kući kod roditelja, a Luka se uselio u kuću preko puta naše. Lagano sam sklonila pramen koji mu je padao preko nosa i uputila se ka sobi. Penjući se, zapitah se zašto nas dvoje, osim neizmerne bratske ljubavi, ne osećamo
ništa više jedno prema drugom. Jer, koliko god bili zajedno, koliko god bili bliski u deljenju svojih tajni i intime, koliko god bili pijani, ja sam u njemu pronalazila isključivo svog starijeg brata. Zaštitnika, koji me je kao mlađu sestricu uzimao u zagrljaj i nastojao tu sakriti od svih sranja i situacija u koje sam upadala. Za skoro deceniju, koliko živi u našem gradu, Luka je postao bukvalno član moje porodice. Uvaženi član naše zajednice, omiljen i među đacima i među roditeljima, tako da mi nikad nije bilo jasno kako uvek pronađe novu suknju u gradu koju nije zaskočio. Njegovo blago dečačko lice, krilo je nezasitog tridesetsedmogodišnjeg zavodnika. Čak ibukvalno u vremebacale kad sepod zbog naše govorilo da smo u nasto tajnojjaovezi, suuvijeno mu se noge. Onbliskosti je uvek učtivo i kavaljerski da ihžene drži inadevojke distanci, flertujući i tako uspevao da izbegne da na sebe navuče gnev muške populacije. Između ostalog zato su ga muškarci rado primali u svoje okruženje, smatrajući ga oličenjem karaktera, i dizali u nebesa njegovu vernost prema svojoj devojci Kristi, koja bi možda jednom mesečno dolazila da ga poseti. Bez obzira na stalne veze, jer posle Kriste status stalnih dobilo je još nekoliko njih, Luka je redovno dovodio kući aktuelne lepotice, bilo da su bile devojke ili već žene. Neretko upadajući i u komične situacije, koristio me je za „pokrivanje“, a na moje prekorno gunđanje, šeretski bi mi odgovarao da je priroda načinila ženu zbog dve stvari: prvo zarad jebanja, drugo zarad rađanja. Dodavao je uvek, naravno šaleći se, da će mi odmah objasniti šta zapravo time misli ako samo malo smaknem gaće ustranu. Nervirale su me takve vulgarne šale i zaista, Luka je znao biti sirovina i zadrti šovinista, ali ja ga bez obzira na to volim takvog kakav je, jer i on je, ne tražeći razlog kao mnogi, vrlo brzo prihvatio moje ludilo i mene ovaku kakva sam. ustajem i automatski sedam na ivicu kreveta.unazad. Bosa stopala na masivni pod, po ali osetivšiNevoljno njegovu hladnoću, ih povlačim Stresohspušam se, i bacih u potražnju krevetu za šarenim zepama koje mi je nana ištrikala. Kao neko, ko ne podnosi kućne varijante obuće, zepe sam prihvatila kao idealno rešenje. Prestali su da mi zvocaju da se obujem, a ja nisam morala da nosim stvari koje me sputavaju. Dok sam navlačila levu zepu, pažnju mi je privuklo neko komešanje ispred sobe. Vrata se uz potiskivanje smeha, stidljivo odškrinuše i na momenat zavlada tajac. Zatim se naglo otvoriše, puštajući da kroz njih kao tajfun projuri mala riđa glavica, koja mi, skočivši na mene svom snagom na sekund izbi va zduh. Jak stisak malih ručica oko ramena i meke usne koje me rafalno ljube, odagnaše iz moje duše mučne osećaje. - Srećan rođendan, mama! - vikala je ushićeno, pokušavajući da me uz svako izgovoreno slovo poljubi. Golicanje izazvano njenim bujnim kovrdžama natera me na nekontrolisan smeh. - Hvala, mila, hvala! - jedva sam uspevala da dođem do daha. Iznenada je ciknula i našla se u vazduhu, mašući rukama i nogama. Luka ju je držao kao džak, naslonjenu na svoj kuk, pokušavajući slobodnom joj zače pi usta. se kikotala se da oslobodi. - Od ovog malog rukom davežadaniko ne može daBejla ti priđe! - nacerii trudila se, zatim je se baci na krevet potrbuške, pa i sam dramski uskoči. Privuče moju glavu ka sebi i poljubi me u čelo: - Srećan rođendan i da nam proleća počnu mnogo veselije! - prošapta nežno. Njegov pokušaj da me ugnezdi ispod svoje glave i obavije jakim stiskom prekinu iznenadi desant jastuka koje je Bejla uputila na nas. - Koliko puta sam ti rekla da mi ne muvaš mamu? - vikala je skakućući na dnu kreveta, lica spremnog za još jedan napad. - A koliko puta sam ti rekao da me ne ometaš u tome? - uzvrati joj podrugljivo. Ona se ukoči, naprći svoj pegavi nosić i namršti neuredne obrve, podboči glavu o desnu ruku praveći se da razmišlja. Polako govoreći, vezujući i otežući reči izdeklamova: - Hm, mislim da uopšte nije lepo da tako razgovaraš sa jednom finom šestipogodišnjakinjom, koja te uglavnom zatiče u previše prisnim i smelim odnosima sa mojom
mamom, a koji verovatno, nagoveštavaju početak neke delikatesne radnje! - isplazi se na kraju. Prasnusmo u smeh. - Prisni i smeli odnosi? Delikatesna radnja!? Zaboga, Bejla! Ozbiljno ti zabranjujem da gledaš i čitaš sve te stvari, koje su ti i inače zabranjene!!! Luka, kreći u njenu sobu da pronađemo taj zabranjeni materijal! - moj naredbodavni ton on isprati skakanjem sa kreveta u stav mirno i vojničkim salutiranjem. - Nikad nećete otkriti gde sam ih sakrila! - i dalje stojeći na kraju kreveta, s prekrštenim rukama-naVojniče, grudima,prvo pobedonosno je gledala sevajući kreni od nas kuće za lutke! Uvek pogledom. mi je delovala previše roze za male devojčice! - natmurih se strogo. - Razumem! - okrenuvši se na peti, Luka krenu ka vratima. Bejla se zakikota i poče da skakuće po dušeku. - Nikad ih nećete pronaći! - vikala je veselo. Luka se brzo okrenu, namignu mi i u dva koraka se nađe na krevetu sa sve Bjelom u naručju. - Ako ne možemo sami da pronađemo, možemo da saznamo - uzvratila sam kroz smeh i krenula zajedno s njim da je golicam. - Neee, nikad vam neću reći! - cičala je. - Ako treba, upiškiću se od smeha! Zapravo, zaista ću to da uradiiimm! - gica se i smeši. - Stani, stannite! Evo reći ću! Reći ću mami, obećavam da ću joj reći! - oseća da smo popustili. Prilazi i sklanja mi pramen kose sa uha. Gledajući u raščupanog neštonanerazumljivo. Pobednički mu seLuku kezi,šapuće što ga mi navodi povlačenje s kreveta. - A, neeee, neće moći tako, ja sam ipak... - moja i Bejlina težina su ga prekinule u rečenici. - O, jeb… ti! - ujeda se za jezik - To su ti žene! - cedi kroz smeh - Šta god bilo oo, ahahah, na krajuuuuu se udruže, ahahha... Iz rvačkog klinča u kome sad njih dvoje pokušavaju mene da savladaju i da mi skinu zepe, prenula nas je zvonjava telefona. Poskakasmo zadihani svako na svoju stranu. Luka je još jednom lupio Bejlu jastukom, ona se prevrnula na krevet. Uzimajući slušalicu, posmatram ih kako pokušavaju da obuzdaju smeh, dok on pobednički diže ruke uvis, a ona kao mrvica visi na njima pokušavajući da se spusti. - Halo? - javih se kroz polusmeh. - Halo, draga, - jednoličan muški glas s druge strane me osvesti - zašto se ne javljaš na telefon?- Kako se ne javljam, Filipe? - stavljajući prst preko usta pokušavam da utišam Bejlu i Luku. - Pa, draga, - nastavi jednolično - telefon je sigurno zvonio više od četiri puta pre nego što si se javila. - Može biti. - počeh da se pravdam - Malo smo se zaigrali Bejla, Luka i ja. Nisam odmah čula… - Svakako da ste se zaigrali! - prekida me grubo. - I svakako da je Luka kod tebe! Kako god, nemam vremena za raspravljanje. Zovem da te podsetim na večerašnji prijem. Obuci se pristojno! Lupih se po čelu. Potpuno sam zaboravila da večeras treba da budem u Kontinetal Inu, u Beogradu, na proslavi povodom petogodišnjeg rada Arkona Istu. Iako skoro nikad ne pratim muža na bitnim dešavanjima, izričito je zahtevao da se pojavim večeras, bez obzira na to što mi
je rođendan. Najavljeno je prisustvo Aleka Liraja, generalnog direktora i vlasnika konglomerata Arkona grupa, i Filip nikako nije želeo da propusti priliku da se upozna s njim. Pojavljivanje sa suprugom, davalo mu je potrebnu dozu ozbiljnosti, jer njegov imidž ženskaroša nikako nije nešto što bi predstavio Liraju. - Haloooo?? Draaaagaaa - Filipovo nervozno otezanje slogova me prenu iz misli. - Ee, tu sam! Tu sam. Čini mi se da se gubi veza. - Svakako da se gubi veza! - procedi. - Znači, vidimo se večeras i ko boga te molim, pokušaj da budeš ljubazna prema mojim kolegama! U pozadini čujem piskav ženski smeh. - Evo pozdravlja te Mia - zbrzao je. - Poljubi mi Bejlu. Pozdravi tog bilmeza i poruči mu nek nađe neku pristojnu žensku. Javi se kad stigneš u hotel. - Ok, ok. Važi, samo, kako misliš kad stignem u hotel? Zar se nećemo videti u stanu? - Neću stići do stana. Imam ceo dan neke obaveze - zbrzao je. - Vidi da dođeš najkasnije do pola osam. Srećan rođendan! Vidimo se - veza je prekinuta. Lica crvenog od besa, spuštam slušalicu. Luka gleda kroz prozor, pokušavajući da ignoriše moj razgovor sa Filipom, kao što je inače pokušavao da ignoriše i ceo moj brak s njim. Bejla mi prilazi i seda u krilo. Naslanja glavu na moje grudi: - Pozdravi i ti tatu... - prošaputala je. U sobi zavlada muk. Primakoh glavu da je poljubim utešno. Učini mi se da njene kovrdže čudno Udahuvši duboko u njenu kosu Na i telo mi zapljusnu od kojemir miišu. se Namrštih diže svakase. dlaka na telu. Moja zaronih ćerka je lice mirisla na jutro. pokošenu travu,aroma blagu kišu... Moja ćerka je mirisala na proleće. Razrogačenih očiju skamenjena se pomerih od nje. - Mamice, da li si dobro? - upita me osećajući moju rekciju. - J... jesam... - promucah, a Luka se okrenu od prozora. Podiže upitno desnu obrvu: - Jel sve u redu? - D… da… samo sam se setila šta sve treba da uradim. - Odmah je shvatio da lažem. - Pa onda, da ne gubimo vreme. Spremajte se, pa da krene rođendansko slavlje. Ako je meni pokvario muvanje, nećemo valjda dozvoliti da mami pokvari rođendan?! Davežu, polazi u sobu na oblačenje, a ti, matora, marš u kupatilo da se malo dovedeš u red! Bejla veselo ciknu i potrča za njim, zatim zastade i vrati se da me zargli. - Hajde, mama, treba da vidiš svoj poklon od bake i deke. Ako bude dobar, dozvoliću Luki daZatim te muva minuta.dovoljno da primetim kako joj kosa miriše kao i uvek, na dečiji mepetnaest blago poljubi, šampon od maline. Moja ćerka, gurajući se sa svojim kumom, izađe iz sobe. Oko deset sati, noseći veliki poslužavnik s toplim napicima, izašla sam iz kuhinje u prostranu dnevnu sobu naše porodične kuće u Starom Nebu. Prema internoj tradiciji, pokloni se kod nas otvaraju posle doručka kada slavljenik posluži sve goste, a ja sam ih tog jutra imala petoro. Roditelje, tetku, Luku i, naravno, Bejlu. Dok se ona vrpoljila oko ukrasnih kutija sa poklonima poredanim na niskom apotekarskom stolu, moj otac Miloš se razmahao ispred širokih prozora koji gledaju u zadnje dvorište i pokazivao Luki gde se nalaze strateška mesta na travnjanjku, na kojima treba postaviti zamke za krtice. Ema, moja majka, i tetka Amelija, udobno zavaljene u sofe, prelistavale su albume sa starim slikama. Dok pažljivo sipam kafu, posmatram svakog od njih. Tople drage ljude, iskrenih otvorenih srca. Miloša, večitog kontraša svetle puti i
bele kose, tromog držanja, britkog pogleda, uvek podignutog iznad rama naočara od kornjačinog okopa i zaluđenika za svoj posao. Tata je doktor biohemije. Potpuni Darvinovac. Prirodnjak, čvrstog stava da svako živo biće ima pravo da samo odlučuje šta će sa svojim životom. Pije jaku kafu, s malo šećera i mleka. Kratko mi namiguje kad mu pružam njegovu šoljicu od modrog porcelana sa izlizanom kobaltnom šarom oko oboda. Kao i uvek, namrštio se palacajući jezikom jer je srknuo vrelu kafu, a zatim nastavi razgovor s Lukom. Mama ga je nakratko odmerila ispod oka i sa zahvalnim osmehom, prihvatila šolju koju sam pijei blagu bez krinovima šećera i mleka, iz široke belog porcelana iz Kjota,jojs nudila. tankom Ema drškom ručno kafu, iscrtanim purpurne boje. šolje Niska,odmršava, kratke kose boje divljeg kestena, nežnog tena posutog pegama od sunca, toplih maslinastih očiju, obučena po poslednjoj modi, deluje kao potpuna Miloševa suprotnost. Međutim, osim što je, za razliku od njega, vodila računa o svom izgledu i pila drugačiju kafu, njih dvoje su bili skoro isti. Upoznali su se u biblioteci Kembridža 1968, gde je Ema studirala medicinu, a Miloš spremao svoju doktorsku disertaciju. Svoju ljubav opisuju kao lančanu hemijsku reakciju, koja zahvaljujući zakonima fizike traje i dan-danas. Belu šolju za čaj, od kineskog porcelana sa visokom pozlaćenom drškom, pružih tatinoj mlađoj sestri Ameliji. Završila je medicinu u Berlinu, a za specijalizaciju je izabrala Beograd, gde je i upoznala svog verenika dr Ivana Gorova, ruskog hemičara, na čiji je poziv Miloš u martu 1973. došao na Rigen, kako bi održao predavanje „O reagovanju molekula na Sunčevu svetlost“, tokom naučnog skupa iz hernije i biohemije u Bincu. Pepeljaste tanke kose, obla, mekih crta lica, rumenih očiju, Šolja iz koje pije deopod je seta koji obraza su onai itužnih Ivan okruglih kupili samo triona danapijeprečistu, negojaku što crnu je onkafu. u Budimpešti uhapšen, optužbom da je zapadni špijun i gde 1976. godine umire u istražnom zatvoru, od upale pluća. Amelija nikad nije prihvatila razlog njegove smrti i nikad se više nije udavala. Kada nas je posetila prvi put, Staro Nebo joj se toliko svidelo, da nam se ubrzo i sama pridružila. Posluživši još Luku i Bejlu, napokon i sama sedoh. Ispijajući svoju jaku, gorku kafu, preko oboda šolje gledam i slušam svoju malu porodicu. Smešeći se klimam glavom, jer opet mi je sasvim jasno zašto nas ceo život smatraju čudacima. U ovakvim trenucima, u našoj kući, mogla su se čuti tri jezika. Dok su Miloš i Luka pričali na srpskom, Amelija i Ema na nemačkom, Bejla je pevala pesmicu na češkom. Iako su imali nemačko državljanstvo, moji roditelji su iz mešovitih brakova. Mama iz braka Nemca i Ruskinje, a tata iz braka Čeha i Nemice. Koliko god to drugima izgledalo uvrnuto, u našoj kući su se ravnopravno koristila sva tri jezika, plus srpski, pogotovo kada se s Bejlinim rođenjem u našu kuću uselio Filip. Luka u početku mogao da pratikoristio naše stalno prebacivanje s jednog jezika drugi, ali posle nekoliko godina, nije sasvim se solidno češkim, dok je nemački, koji jenaučio u školi, podigao na zavidan nivo znanja. - Mamaaaa! - povika Bejla piskavo, privlačeći pažnju svih ukućana. Namršteno je izvlačila poveću kutiju sa poklonom, zavijenim u mat srebrni papir, sa mrežastom mašnom, iste nijanse. - Hajde već jednom da otvoriš poklon od bake i deke! Ja ne znam šta je, ali mnogo će ti se svideti! - iznenađeno odiže svoje čupave obrve i slegnu ramenima. - Mislim da ću prvo da krenem od tvog! - rekoh, prilazeći stolu, kružeći prstom iznad hrpe šarenih kutija. Izabrah jednu veličine kutije za cipele, aljkavo oblepljene crveno-belim Miki Maus papirom. Bejla brzo spusti kutiju koju je držala, a zatim se prilepi uz mene, prigušeno se smeškajući. U kutiji je bila fotografija, nas dve, kako razmenjujemo poklone za Božić. Slika se
nalazila u ljubičastom gipsanom ramu ručne izrade, u koji je ona utisnula sve moguće ukrase koji su joj došli pod ruku. Ma delovalo je tako natrpano, kičasto i sklepano, delovalo je apsolutno savršeno! Zaglih je snažno, jedva suzdržavajući suze. Pomislih da mi je ona najlepši poklon koji sam ikad dobila i utisnuh joj jak poljubac na čelo. Bejla me zagrli svojim malim ručicama, a zatim mi brzo utrapi u ruke tetkin poklon. S oduševljenjem shvatih da se radi o kuvaru Džejmija Olivera „Jamie at home“, s ručno ispisanom posvetom, lično od autora. Nasmejah se od srca. Moja tetka uvek zna nekog ko zna nekog... Lukin je poklon izazvao opšti smeh. Iza nežnog pakovanja bebiPoklon roze mašnom krilai Eme se, Festool LEX 2 125/7 ekscentar brusilica, koju sam dugo merkala nasanetu. od Miloša je svima oduzeo dah. Ispod širokog poklopca masivne kutije, nalazila se duga koktel haljina od teške nabrane svile, rojal purpurne boje! Levom stranom grudi preko desnog ramena bila je prebačena smaragdnozelena svila, koja, preko leđa, pada na sve strane i stvara širok i dug plašt sa istanjenim paučinastim krajevima. Ženstvena i teatralna, rađena po uzoru na haljine starorimskih princeza, bila je deo jesenje kolekcije Zuhair Murada i bila je jedna od onih haljina, koju kad vidite, ne možete da prestanete da mislite o njoj. Stalno sam govorila da ću je kad-tad imati, pa makar je nosila po kući. Jedva uspevam da se izborim s prijatnim šokom. Zahvalno ljubim sve. - Pa, sad ćeš makar imati šta da obučeš večeras! - dobaci Luka: - Pazi samo da ne zavedeš Filipove kolege, - zavrte preteći glavom. - Pa, onda da i oni budu dosadni ko ti! - Bejla mu se naruga. Luka joj priđe i, uštinuvši je za nos, reče da veću dosadu od nje nije video. Ona ga lupi nogom u cevanicu i pobež e. -- Nikad melinećeš - Isplazi mu- se pre nego štošoljice. uteče u trpezariju. On je pojuri. Hoćemo po jošuhvatiti! jedno parče torte?! upitah kupeći - Uzećemo, svi osim tebe! - Ema mi odgovori kroz kiseo osmeh. A kad se suoči s mojim namračenim upitnim pogledom, skoro pevajući dodade, da haljina ne trpi višak kilograma. Moja mama, pomislih ulazeći u kuhinju, verovatno je jedini zoolog na svetu koji na loše kalorije gleda kao na smrtne neprijatelje ženskog tela. - Tamo gde se mladost završava, tu počinju kalorije i gravitacija - imala je običaj da govori. Ostatak dana proveli smo u opuštenoj priči, prisećajući se mojih nestašluka. Uletali smo jedno drugom u reč, ispravljajući i dobacujući propušteno. Smejali smo se do suza. Kada je frizerka pozvonila na vrata, poskakali smo, shvativši da nam je ceo dan proleteo i da niko nije uradio ništa od onog što je planirao. Pre nego što smo se svi razleteli, svako na svoju stranu, dogovorili smo se da me Miloš i Ema voze do Beograda, pošto ionako idu na premijeru u Narodno- Uh, pozorište. Luka je odahnuo dobro je da ne moram ja!teatralno: Imam već neke ugovorene planove. Prevrnula sam očima, znajući na kakve planove misli, i uputih se u sobu gde me je čekala frizerka, nervozno cupkajući zbog toga što nisam još oprala kosu. *** Pred ulaz u novi beogradski hotel Kontinetal In, koji se i sam nalazi u sklopu Arkona grupe, stigla sam 20 minuta posle sedam. Filip me je tokom puta obavestio da je gužva u hotelu velika, dodajući da je i on sam, do guše u važnim razgovorima, preporučio mi je da se odmah uputim u Kristalnu dvoranu, za sto broj sedam, gde je smešten menadžment Arkona Ist. Posle kratkog ubeđivanja s mojima, da nema potrebe da ulaze sa mnom i da sam sjajno, što uopšte nisam bila, udahnuh duboko. Čvrsto stiskajući gornji sloj haljine, blago klimnuh glavom vrataru i uđoh unutra.
Glasni žamor ljudi, komešanje raznobojnih toaleta, izmešani mirisi koji me dočekuju u impozantnom mermernom holu, izazivaju mi blagu vrtoglavicu, zbog koje se žurno, kratkim koracima, udaljavam iz špica zbivanja. Naslonjena golim ramenom na hladan mermerni stub, duboko dišući, posmatram gužvu oko ulaza u Kristalnu dvoranu. Ako nešto ne volim, to je ovo, što me čeka iza staklenih ulaznih vrata. Nemam problem s tim što treba da uđem sama. Čak, osećam olakšanje, jer je Filip već unutra i što ću izbeći najveći deo rukovanja i bezličnih osmehivanja. mala, maštala o ovakvim situacijama. O balskim dugimposmatraju. haljinama, kako seKao prelepa i laka vrtimsam u rukama snažnog princa, dok nas svi dvoranama, sa oduševljenjem Međutim, sada, na izdisaju životnih godina koje počinju brojem tri, pre ulaska u balsku dvoranu, u teškoj haljini u kojoj se osećam još deblje, vrtim nervozno svoju klač torbicu i kao manijak vrebam iz prikrajka kako bih se u odgovarajućem trenutku ušunjala, a zatim se posle formalnog dela, upoznavanja sa Lirajem i odglumljenog skladnog braka, sklonila u neki usamljeni i skriveni deo hale, u kom ću se napiti i slati Luki poruke, opisujući mu kakve sve žene propušta. Uzdahnuh kad shvatih da kasnim i više nego što sam očekivala. Pokupih slojeve haljine i svoga samopouzdanja i krenuh prema ulazu na kojem su se gosti i dalje tiskali. Uključih se među poslednje pridošle, toplo ih pozdravljajući osmehom na koji niko ne uzvrati. Nervozno cupkajući u mestu, reših da kuckanjem poruka skratim vreme i nelagodnost zbog toga što stojim sama među grupom nepoznatih ljudi. Na moje zaprepašćenje, ekran mog mobilnog telefona me obavesti da imam devet propuštenih poziva i četiri poruke. Sve od Filipa. Panično krenuh da ih iščitavam očekujućidastandardne prozivke na da račun moje kašnjenje, nesposobnosti, ali zapravo, me jeu samo obaveštavao mogu slobodno sebi priuštim jer program nećeonpočeti narednih sat vremena. Iako već na samom ulazu, ova sjajna vest mi posluži kao izgovor da se izvučem iz reda. - Ipak imam na raspolaganju dobrih četrdeset minuta, koje ću posvetiti sebi - pomislih na kraju, ko bi još poželeo da poslednji rođendan pred ulazak u petu deceniju provede okružen plastičnim strancima. Gurajući telefon nazad u torbicu, savih ruke u laktovima, ne bih li pokupila plašt i šlep i pri tom, nezgodno odgurnuh nakvarcanu crnku zalizane kose, u pripijenoj crvenoj toaleti, koja je podsećala na Armani. - Uh, izvini, molim te! Nesporazum s haljinom! - nasmeših se i sležući ramenima, očekujući žensko razumevanje, pokazah na količinu svile koju držim u rukama. Međutim, ona me samo ošinu zatamnjenim pogledom. Zaboga, ko sve neće doći večeras? - zajedljivo je prokomentarisala, na šta me je njeno društvo-uz kikot, prezivo odmerilo. Osetih kako mi buknu u licu talas besa i vreline. Ne podnosim plitke i jeftine ljude. Ispustih krajeve svoje haljine iz ruke, te polako pređoh dlanovima preko nabora na kukovima, kao da želim da ih ispravim. Pogledah u svoju haljinu. - Oh, Zuhair, izvini! Nisam te upoznala sa ostalim toaletama večeras - pogledah u začuđena lica ispred sebe. - Znači - podigoh dramski ruku u visinu svojih grudi - Murad! - odmakoh ruku od sebe pokazujući na crnku - Blok 44. Blok 44, Murad. - ponovo spustih šaku na svoje grudi. - Bilo mi je zadovoljstvo! - zaprepašćenom društvu uputih svoj najširi osmeh. Namignuvši im, progurah se nazad. Ponosna na sebe, reših da se počastim čašom dobrog vina u Pijano baru hotela. S obzirom na gala dešavanje, bar je prazan. Osim šankera, koji nezainteresovano briše
čaše i konobara naslonjenog na šank, jedini gost je bila sitna plavuša smeštena za stolom tik uz koncertni klavir, za kojim je pijanista, kose boje meda, izvodio prelep „pijano“ koji me odmah razneži. Naslonih se na šank, nošena poznatim zvukom jedne od mojih omiljenih melodija „My lonely road.“ Naručih crno vino. Iskre topline, ispuniše mi telo. Sedajući na barsku stolicu, zažmurih prepuštajući se dirljivim notama i potpuno ignorišući pomeranje stolice do mene. Uz poslednje tonove, uzeh čašu u ruku da nazdravim izvođaču. Neko pored mene zapljeska, što navede pijanistu da se okrene naklon, zatim prihvati plavušu mu pritrča haljini, u čvrst zagrljaj. Podignuvši je uz od blag zemlje, uputiajoj dug snažno mazni poljubac. Devojkakoja u nežnoplavoj sitna, tanka kao vila, piskutavo se nasmeja. I dalje stojim za šankom, s čašom u ruci, skamenjena, bleda, kao da je neko upravo iscedio svaki milimetar života iz mene. Iako čujem svoje srce kako luđački udara i pumpa krv, očekujem da mi do mozga stigne dovoljno kiseonika, kako bih odreagovala bilo kako. Besom, plačem, histerijom, samo da odreagujem! Međutim, i dalje kao da sam upravo ustala sa stolice. Držim polupodignutu čašu i umesto da pobegnem što dalje, samo bezizražajno stojim, dok mi u mislima ponovo odzvanja poznati „pijano“. Glavom polako počinjem da pratim tonove samo meni čujne melodije. Osećam pritom svaku, apsolutno svaku notu, koja mi, kao duša meko, prvo poljubi srce, a onda se krvnički, zarije u njega. Razarajući bol u predelu grudi me tera da pogledam u svoja nedra i tek tad uočavam rukav muškarca, koji stoji u blizini i očito posmatra prizor pored klavira. -Zapravo, Prelepo!taj - začuh njegov blag,mekoćom, promukaonaglas. glas mi svojom sekund zaustavi manijačno kidanje u telu, ali ubrzo, bol se vrati i ja nastavih dalje pognuto da posmatram svoj deo tela gde kažu da stoji srce, očekujući, valjda, da se tu pojavi nešto. Neka rana, krv, neki znak probijanja, nešto što će mi potvrditi da je ovo što osećam, zapravo fizički bol. Umesto toga, osećam podrhtavanje brade i skupljanje suza u očima. Refleksno sam zažmurila i snažno stisla dršku čaše. Pokušavam da prikupim svu snagu, da odem, a ne zaplačem. - Zaista se vidi kako imaju divnu vezu ili brak. - Iako mi se obraća na engleskom, mekoća njegovog glasa me ponovo dotiče i na sekund opet dolazim sebi. - Nisu u braku! - rekoh otvarajući oči. Uspravljam se i spuštam čašu na hrastov pult. - A na osnovu čega možete da zaključite da nisu u braku? Da li ih slučajno znate - začuh kako govori skoro podrugljivo. - Paa... - uzdahnuh - Slučajno znam samo njega... On mi je suprug! - okrznuh ga pogledom, izađem. zatim se okrenuh pod još jednom navalom suza i napokon zakoračih da što pre Nažalost, nespretno nagazih na plašt haljine koji se ovio oko mene. Zbog toga sam zateturala i uz cepanje svile poletela ka zemlji. Međutim, pad mi je sprečio jak stisak njegove ruke koji me uhvati za desnu mišicu. Zatim osetih i drugu ruku kako me prihvati oko struka. Moje teturanje izazva prigušen smeh žene koja se ljubila sa Filipom. I dalje okrenuta od Filipa, polako počeh da se uspravljam, oslanjajući se rukom o rame nepoznatog muškraca. Razarajući bol, upravo nahranjen poniženjem, prelomi me i bujica suza krenu mi niz lice. Ispravljajući se, kroz pokušaj osmeha, uputih mu jedno jedva čujno „hvala“, i tad se susretoh s toplim pogledom očiju, čiju boju nisam mogla odrediti. Nežnost, koja je zračila iz njih me naježi. Osetih ponovni napad slabosti i kao da nisam već u dovoljno jadnoj situaciji, moje ionako nestabilne noge klecnuše, poleteh napred i zagnjurih licem pravo u njegove grudi. Ne znam da li je ceo taj trenutak trajao sekund ili možda manje, ali meni se u tom momentu učini da se sve oko mene kao
po naredbi uspori i utihnu. Kao pod vodom, čujem samo svoje disanje i osećam spokoj. Spokoj, kakav sam samo još kao beba ušuškana u majčinom zagrljaju osećala. Neobičan miris je izbijao iz njegovog tela, miris koji me skroz opusti i ja se promeškoljih pokušavajući da se što više utisnem u njegovu košulju, ostavljajući pri tome vidljiv trag razbrljane šminke po belom pamuku. Iskričav, svež, jednostavan miris. Miris mog imena. Miris purpura, uvuče se u svaku poru moga tela, te iskolačih oči i kao oprljena odskočih nazad. Gledam u njega ii gonjena kao luđak promatram i upijam svaku crtu. Svaki milimetar tog prelepog lica. Naglo se okrećem užasnim osećajem izdaje, bola, poniženosti, ali i nečeg potpuno novog, izleteh iz bara. Užurbano se uputih ka toaletu, ostavljajući ga u čudu i s uverenjem da ništa luđe i jadnije u životu od mene nije sreo. Jebiga! Držeći porube haljine podignute visoko, skoro do kolena, laktovima otvorih vrata ženskog toaleta. Proleteh bez pozdrava pored zatečene „tetkice“ i uleteh u prvu slobodnu kabinu. Spuštajući svoje smoždeno telo na wc šolju, primetih da u stisnutim pesnicama grčevito gnječim svilu i pustih je da se raspe po podu. Gledam u svoju unakaženu i gužvavu haljinu. Počinjem prvo polako, a zatim sve brže da gladim nabrane slojeve. Nabori se stalno vraćaju. Ližem vrhove prsiju, nastojeći da ih vlažnim prstima nekako ispeglam. Nervozno trljam više ni sama ne znam šta. Osećam jak bol u predelu stomaka i presavijena preko ruku guram svoj očaj, nazad u sebe. Skupljena na wc šolji hotelskog toaleta, u svojoj haljini od nekoliko hiljada evra, ridam prvo tiho, a zatim sve jače. Puštam da suze izvuku sav užas -koji se nakupio u meni u manje od sat vremena. čujem ženski glas praćen laganim kucanjem na vratima. - Gospođice! Ćutim. Ne dišem. Ne pomeram se: - Idi, nisam tu! Govorim u sebi: - Nije ni trebalo da budem ovde. - Gospođice, da li ste dobro?- ženski glas sad već zvuči zabrinuto. Kucanje povezuje sa cimanjem brave. - Draga, molim vas! Da li vam nešto treba? Da li ste dobro? - ponavlja kao papagaj. Ćutim i dalje. Kakva guska! - počinjem da besnim u sebi: šta misli kako mi je, kad cmizdrim toliko dugo u wc-u? Odjednom je mrzim. Mrzim njen mali svet koji i ne poznajem, mrzim što me je videla i čula kako u svojoj toaleti koja košta kao njena dvogodišnja zarada, pizdim umazana suzama i slinama na jebenoj usranoj wc šolji! Mrzim što pokušava da se brine za mene: Koji kurac to radi? Jebena babasera!... Ćutim. - Dobro, draga. Ako ti nešto treba, ti samo reci! - obraća mi se majčinski i pušta bravu. samupapira sebe i,zbog tolikog gneva, usmerenog na potpuno nedužno PovukohOpsovah listiće toalet kidajući deo po deo, počeh da brišem oči i duvam nos. stvorenje. - Da, da, dobro sam! - rekoh poluglasno - samo malo da dođem sebi i izlazim. - Važi, draga. Samo polako. Gospodin je već četiri puta dolazio na vrata, raspitujući se za tebe. Mislim da još čeka ispred. Sad ću mu preneti da si u redu. - Svakako da se gospodin zabrinuo za mene. Seljačina jedna ! - pomislih ustajući napokon: - Sigurno se pojede čekajući ženicu da mu se pridruži pri uvlačenju u Lirajevu guzicu. Smrad jedan! Jeste da je naš brak čisto prodavanje magle i jeste da mi je sasvim logčino da ima druge žene, ali bar je mogao večeras da se suzdrži, barem večeras, kad mi je rođendan i kad sam mu došla ovako sva nakićena, da me prikazuje kao mečku. Pizda! Dolazi sad četiri puta, a malo pre se... - prekidoh misao. Zaboga, Filip i ne zna da sam ga videla, niti gde sam! Pa čekaj... Koji gospodin je onda dolazio!? Lagano otvorih vrata i skrivajući se iza njih, pogledah u pravcu ulaza u toalet. Tetkica,
sive kratke kose, u krem kompletu i belim borosanama, pričala je s nekim kroz odškrinuta vrata. Sa te razdaljine nisam mogla ništa da čujem, te se, praćena šuštanjem svile, došunjah do desnog zida, na kome se nalazi aparat za sušenje ruku i papirni ubrusi. Polako izvlačim ubruse osluškujući šta pričaju. - Hoću, preneću joj - govori tetkica, a zatim se pomera u stranu da pusti visoku brinetu da uđe. Žena, kuckajući po telefonu ne obraća pažnju na mene. Odmah se uputila ka zadnjim kabinama. Tetkica me ugleda, s rukama maramicama. - Ma šta sam vam rekla! Viditepunim i sami da je u redu - pomera se s vrata pokazujući namrštenom muškarcu unutra, ka meni. Ponovo osećam klecanje nogu. Preplašeno se oslanjam leđima na hladne pločice zida. - Aaa, dobro. Vidim sad da je u redu - govori kroz osmeh koji mu je potpuno ozario lice, i pokazao pravilne bele zube. - Sad idem i ja, da se malo dovedem u red - krivi usne u stranu i pravi rukom krug u vazduhu, tačno iznad umrljanog dela košulje. U mastilo crnom Henri Pul smokingu, i dalje stoji na vratima ženskog toaleta, posmatrajući me tako pitomo kao da je ono što vidi zapravo nešto najmilije što postoji, očito očekujući pritom od mene bilo kakvu povratnu informaciju ili reakciju. Međutim, ja i dalje samo stojim, bledo blejeći u njega kao da je bilo kakvo čudo, nakaza, Bog, ili kao da je prvi prelepi muškarac kog sam u životu videla. Zapravo, ovako upijajući svaki pramen njegove kose boje kestena, njegove pravilne crte lica, njegov ravan nos, visoko čelo prošarano horizontalnim brazdama, i njegove svetle ravne ispod lep, kojihkoliko blistaju zagasitosive oči okružene sitnim borama, zaključujem da on obrve i nije toliko samsnene mislila. Jer on nikako nije kao Luka, oličenje dečačke lepote. Niti kao Filip, oličenje hladne zrelosti. On je nešto sasvim drug o, nešto za mene veoma bitnije i neverovatnije. Nešto, zbog čega ostajem paralisana i nema. On je zapravo, ono oličenje muškarca, koje sam ceo život sretala u svojim snovima i nosila u mislima dok sam sklapala sliku idealnog muškarca, samo malo stariji. Čovek na vratima ženskog toaleta hotela Kontinental In u Beogradu, kao da je iskoračio iz mojih najdubljih želja. Ako je tako, onda ima i veliku kitu. Moja zadnja misao mi povrati ubrzan rad srca i krv mi se vrati u telo, žareći moje umazane obraze. Zaboga, Purpur! Postideh se svojih bezobraznih misli i prekorih samu sebe, svesna, da je već sigurno zaključio da zapravo i nisam normalna. - Hvala još jednom! - rekoh i savijajući ruku u laktu mahnuh mu, kasno shvativši da još uvek i dalje u ruci držim hrpu papirnih maramica. ti doći. - reče ka se, gomili mahnu:-- Dobro Dužnostćezove! Moram sadpokazujući da idem. - glavom naklonivši ode. u mojoj šaci, a zatim mi sam Tetkica zatvori vrata, podboči se i zacokta, mereći me od glave do pete. - Hajde da vidimo šta ovde može da se popravi. - reče, prilazeći stalku na kome su se nalazile razne šnalice i četke. Potpuno zbunjena, automatski joj priđoh. Brineta iz zadnje kabine izađe, kuckajući još uvek po telefonu. Kad ga je spustila da opere ruke, pogleda u svoj odraz u ogledalu i tada joj se pogled sretne sa mojim razmazanim licem i raščupanom kosom. - Oh, mein Gott! - povika na nemačkom, a zatim otvori svoju torbicu, pokazujući mi njen sadržaj: - Mislim da će ti trebati i moja pomoć... - izusti na tečnom engleskom. Zahvalno joj klimnuh glavom. U narednih petnaestak minuta, teta Mira i Inga, izuzetno prijatna Nemica, uspele su nekako da me uljude. Dok se Inga trudila da mi popravi šminku, Mira je improvizujući nešto s
ukosnicama, koncem i iglom, popravila pocepani plašt haljine, a zatim, shvativši da frizuru ne može spasti, prateći izvučene pramenove punđe, isplete mi opuštenu pletenicu, koju pusti da mi padne preko levog ramena. Inga mi je na kraju fiksirala karmin puderom u prahu, a zatim su me okrenule ka ogledalu ponosno posmatrajući moj odraz. Izgledala sam savršeno, osim mutnih očiju koje su i dalje oslikavale dubinu tuge koja je vladala u meni, skoro ništa drugo nije ukazivalo na moje rastrzano stanje. Zahvalno se nasmeših ovim dvema nepoznatim ženama, zatim zagrlih prvo lepu Nemicu, onda i teta Miru. -- Zaista znamlepi kakomoj da Purpuru! vam se zahvalim sležem Hajde!ne Kreći, - tetkica- mi nežnoramenima. uzima šake u svoje. - Ne kažem da mi ne prija tvoje histerisanje po toaletu, ali molim te, požuri da te gospodin više ne čeka. Koliko se nasekirao, mislila sam da će na kraju provaliti unutra. Moj pokušaj da joj objasnim da ga zapravo poznajem manje njego nju, prekula je zvonjava mog mobilnog telefona. - Zaboga, draga, znaš li ti koliko je sati? - Filip me pita kao i uvek, jednolično, bez najmanje emocija. - Formalni deo je već počeo. Ako si planirala da mi podmećeš nogu, trebalo je da kažeš ranije, kako bih se pripremio. Ovako ispadam smešan, na možda najhitnijoj večeri u svojoj karijeri. - Krećem! - prosiktah kratko. - Gde se nalaziš? - šaljem po još jedan poljubac divnim ženama i izalazim napolje. Pre nego što sam kročila u dvoranu, udahnuh još jednom duboko i podigoh ponosno glavu. Držećibroj desnom kraj sedi pletenice kako se Arkona ne bi pomerila, koračam muških i koracima četiri ženske glave prema stolu sedam,rukom za kojim menadžment Ista. Pet sigurnim kao hipnotisane gledaju ka pozornici, tako da me nisu ni primetile. Polako povukoh slobodnu stolicu pored Filipa i samo što krenuh da sednem, salom se prolomi gromoglasan aplauz i svi ustadoše kako bi pozdravili govornika. I sama zapljeskah, klimajući glavom u znak odobravanja, kao da znam kome tako ushićeno kličemo. Na prve taktove džeza, masa se umiri i gosti počeše da sedaju na svoja mesta. Tada me uočiše Filipove kolege za stolom, te mi svi redom uputiše pozdrave, na šta im ja ljupko uzvratih. U prvih nekoliko minuta, Filip je ignorisao moju pojavu, pogledom usmerenim ka ostalim gostima kao da nekog traži. Kada je fokusirao svoj pogled na grupu muškaraca okupljenih ispred izlaza na terasu, hladno me preko ramena upita gde sam bila dosad. - Izvini, dragi, zadržala sam se na pijano koncertu u baru hotela - rekoh mu mazno, skoro dodirujući usnama njegovo uho. - Zamisli, pijanista je svirao našu omiljenu „My lonly road“. Kao opečen, Fillip je poskočio i okrećući se, ispitivački zario svoj ledenoplavi pogled u moje oči. - Posle sam samo otišla do toaleta da pustim vodu za svojim ponosom. Znaš, iako ga nije bilo puno, namučila sam se da ga pošaljem među govna kao što si ti. - hladno mu odgovorih, a zatim započeh razgovor s Katarinom, suprugom generalnog menadžera Arkona Ista. - Kakav si srećnik što imaš Purpur za ženu! - namignu ona Flipu, koji joj se i dalje sav smušen, samo bledo osmehnu, a zatim, dižući se, uhvativši me za mišicu, povuče me da ustanem. - Izvinite nas na momenat. - obrati se društvu za stolom - Brzo se vraćamo - pokaza bradom ka otvorenim vratima terase. Stežući me do bola, vodi me kroz velelepnu salu s niskim masivnim kristalnim lusterima. Okrugli stolovi i stolice, kao i ceo ambijent, su snežnobeli, s dekoracijama ukrašenim srebrnim prahom i staklenim perlama, kao i neobičnim buketima belih krinova s purpurnim vrhovima. Prilazeći grupi muškaraca u tamnim odelima, od kojih je polovina bila napolju i pušila, Filip mi
pusti ruku i upozori da se ponašam normalno i da je najbolje da ništa ne govorim. Mihail, mršavi Rus bele kose i uredne jareće bradice, proviri iza leđa jednog od sagovornika kada nas ugl eda. - O, Filipe, stigao si u pravi čas! Upravo pričam sa Mekom o tvom predlogu za unapređenje poslovanja u jugoistočnoj Evropi. Filip se rukova s njim, a zatim se nakašlja: - Gospodine Liraj, mislim da nismo imali priliku da se i zvanično upoznamo. - O jebote! O sranje! - bilo je sve što sam pomislila kada se prema nama okrenuo jedan
srušiti !!!upoznajemo - reče formalno, od Mihailovih - Oooo -jebote, Dragomislim mi jeda daćusesekonačno Liraj sesagovornika. rukova s Filipom. zatim se, nakrivivši glavu nadesno, fokusira na mene. Njegov pogled mi naježi svaku dlaku na telu i on upravo tako, kao da prati njihovu putanju, prelete skupljenim očima po meni od glave do pete. Približi mi se korak bliže. Sasvim dovoljno da opet osetim talas njegovog jedinstvenog mirisa. Mereći svaki milimetar rumenila koje mi obli obraze, prvo mi se ozbiljno unese u lice, a zatim se naglo okrenu ka Filipu, koji je zapanjeno s kolegama posmatrao kako me Liraj proučava. - Oh, izvinite! Dama me je podsetila na jednu osobu koju sam davno upoznao. Pretpostavljam da je ovo vaša gospođa!? - Da, da - promuca Filip - ova, mislim, ona je moja supruga - reče, obgrlivši me oko struka. Njegov dodir na mom telu dođe mi kao hladno buđenje. Lice mi ponovo poče dobijati normalnu shvatam da Liraj, zasad, neće pomenuti neugodnu situaciju u kojoj me je malopreboju, sreo.jer Pružih mu ruku, kojubarem on meko prihvati. - Purpur - rekoh, i iz ko zna kog glupog razloga, blago se naklonih, kao da se u najmanju ruku pozdravljam s kraljem. Ispod oka, uhvatih Filipov podrugljiv pogled koji je govorio da sam glupa. - Purpur! Krajnje neobično ime - ne puštajući moju ruku iz svoje, Liraj je zvučao iznenađeno. Toplina koja je izbijala iz njegovog mekog stiska poče da mi znoji dlan. - Nažalost, ja nemam tako lepo i nesvakidašnje ime kao vi. Ja sam Alek - reče i sagnuvši se u naklon prinese moju ruku svojim usnama, koje mi ovlaš dotakoše kožu, ali sasvim dovoljno da osetim kako mi njihova mekoća zažari mesto koje poljubi. - Diši, jebote, Purpur! Diši normalno, šta je s tobom!? - počeh da se prekorevam u sebi. Liraj, osetivši nelagodnost koja je u meni ključala, napokon mi pusti šaku, a svoju stavi u džep, kao da želi da sakrije kapljice mog znoja koje su ostale na njoj. -- Moram priznati da ste zaista srećniknaš - reče, obraćajući se vas Filipu. Recite mi, Purpur, vama se veliki nije svideo program? Nisam video pored supruga dok je trajao zvanični deo. - Ma, znate, žene i njihove haljine! - uplete se Filip, odgovarajući umesto mene. - Ne, ne znam - uzvrati mu Alek potpuno ravnodušno. - Objasnite mi, molim vas - uputi mu ispitivački, pomalo ciničan pogled. - Pa... ovaj, znate, moja draga je više žena-domaćica. Jednostavna žena - Filip je zatečen mucao. - Mislim ona, ona, nije navikla da nosi duže stvari od minića, niti da se kreće izvan šoping molova. Tako da je malo nagazila na haljinu... - Jebote, šta ovaj priča?! - sasekoh pogledom Filipa, koji razmahano izvlači i nadograđuje pojedine situacije u kojima sam se našla, predstavljajući me kao potpuno nesposobnu, razmaženu ženu. Svi se zasmejaše kada iz rukava izbaci anegdotu kako sam pre četiri godine na prijemu u
indijskoj ambasadi u Dohi blago đuskala. Šokirano sam ga slušala, ne shvatajući u šta je uspeo da pretvori moje šaljivo zapažanje da im je himna kao stvorena za ples. Bes je počeo da kipti u meni i taman kad sam htela da mu vikenem - Ah, seronjo, malopre te je generalni direktor gledao kako se vaćariš s drugom ženom! - uhvatih Alekov pogled ispod obrva. On apsolutno nije obraćao pažnju na Filipove reči. Umesto toga kao da se zabavljao, proučavajući moju reakciju na njih. Obuze me novi talas neprijatnosti. Postadoh svesna situacije da ovaj čovek ovde, posle svega što je video i čuo za manje od tri sata, misli da sam kompletna paćenica. I umesto da se, bez obzira na posledice, posvađam s Filipom, ja samo uzeh čašu šampanjca konobara koji se tu zatekao, ispih veliki gutalj i zagledah se u plafon, pokušavajući da izbrojimodkristale na jednom od lustera. - O, pa vama mora da je ovo naše okupljanje veoma dosadno - iz misli me trže baršunast glas. - Oh, zapravo - rekoh, uzimajući još jedan gutljaj - ništa bolje nisam mogla poželeti sebi za rođendan od prisustva veličanju Arkonine imperije - odgovorih ironično, ispijajući šampanjac do kraja. - A, sad me izvinite - rekoh stavljajući praznu čašu u Filipove ruke - moram da se javim kupcu, imam neki problem sa negovom narudžbinom! Teatralno se naklonih svima: - Tigre, vidimo se posle - namignuh Filipu, ostavljajući ga s potpuno izobličenom facom. Ne osvrćući se, lagano, pravih leđa i uzdigute glave, hodajući kao da je ceo svet moj, šepureći dvorane. se haljinom, Kristijan Labutin štiklama i moćnim nakitom od tanzanita, izađoh iz Potpuno nesvesna, opet se nađoh ispred Pijano bara, koji je i dalje bio sablasno prazan. Pogledah ka koncertnom klaviru i stresoh se ponovo od juriša slika i osećanja koja sam malopre tu doživela. Šanker me upita da li sam sad u redu. Potvrdno klimnuh glavom i naručih vino. - Uh... pa koliko planirate da ostanete? - poče da zamuckuje - znate, mi bismo da zatvorimo ranije s obzirom da večeras nema posla. - Slušaj, dečko! - rekoh nameštajući svoje telo u ogromnoj haljini na visoku stolicu - ajd, molim te, nemoj još i ti da me zezaš, važi?! Vidi, malopre sam navatala muža ovde na gomili s nekom plavušom, zatim sam islinavila po njegovom generalnom direktoru i s obzirom da mi rođendan traje još dva sata, zamolila bih te da mi ostaviš buteljku vina i pustiš neku muziku, a ti i drugar idite gde god hoćete! Otvorih tašnicu i stavih mu sto evra na šank. -On Dovoljno? pogledah, podižući obrvu. brzo uze -novac, ostavi otvorenu flašu ispred mene i pusti neki sentiš. Zatim, krenu ka vratima, pa se vrati i položi na šank paklicu crvenog Maribora. - Ne znam da li koristite, ali možda vam zatreba... Izlazeći napolje, zastade da okrene znak sa „open“ na „close“. - E tako, Purpur. Pa neka ti je srećan rođendan! - nazdravih sama sebi i iskapih čašu do kraja. Osetih razlivanje alkohola kroz krvotok. Sad mi je već bolje, mnogoo bolje. Sipajući novu čašu primetih vibriranje svoje torbice i zagledah se u displej koji je vrištao Filipovo ime. Odbih poziv. Samo što sam primakla čašu usnama, telefon se opet oglasi. Opet Filip! Uzdahnuh i javih se. - Purpur? Purpur, halo, gde si?! - interesantno, glas mu više ne zvuči jenolično. - Reci - javih se, vrteći prstom paklicu cigareta po šanku. - Pa gde si jebote nestala?! Znaš koji sam kreten ispao zbog tebe?!
- Evo me u šoping molu. Đuskam uz indijsku himnu, što pitaš? - Aman, luda ženo, morao sam nekako da te izvučem - reče, vraćajući glas u svoj prepoznatljiv ravan ton - kaži mi gde si?! - Isprobavam neke miniće. Oni mi se slažu s koeficijentom inteligencije! - Purpur, ne inati se bez razloga. To što si videla je potpuno nebitno. Pričaćemo o tome kad dođemo kući. Kaži mi gde si? Alek me već nekoliko puta pitao gde si nestala. Nećemo sad zbog tvoje gluposti da pokvarimo odličan odnos koji smo uspostavili s njim. MI smo to već uspostavili dobar odnos i već ga zovemo ALEK? - rekoh izvlačeći cigaretu- izOh, paklice. - Pa da. Pošto si zabrljala nabacivši da nešto radiš i da ti je rođendan, on se zainteresovao, pa sam, na sreću, uspeo da izvučem fleke objasnivši mu da ti je hobi restauracija nameštaja. - Eee, pa nek si mu objasnio! Baš si super! - rekoh prevrćući cigaretu između prstiju. - Purpur, ozbiljno ti kažem da me ne zavlačiš više! Mi imamo dogovor koji moraš da poštuješ, ukoliko nećeš da trpiš posledice! - opet zaiskri emocija u njegovom glasu. Zaboga kako sam to mogla uraditi sebi i Bejli!?! - stresoh se, stavljajući cigaretu u usta. - Slušaj, Filipe! Nema potrebe da me podsećaš na to šta bi se desilo kad te ne bih slušala, ali moje trenutno stanje može samo da naškodi tvom imidžu. Zato, s ozbirom na to da si ti tako veliki i tako dobar menadžer, sigurno ćeš već smisliti neku pristojnu priču i objasniti zašto sam otišla. Kao i uvek, daću ti ideju. Reci mu da sam otišla kući, jer se Bejla ne oseća dobro. Protiv toga što sam brižna mama niko ništa ne može. To kao prvo. A kao drugo, ja sam inače već na putu za SStaro Nebo, ua usnama ti radi štanagnuh hoćeš,se spavaj hoćeš. cigaretom prekogde šanka da potražim upaljač. - I, Filipe, nemoj me više zvati. Baterija mi je prazna. Nisam čula šta mi je potom rekao. Gaseći telefon, izvadih cigaretu iz usta i prelomih je, a onda naiskap popih čašu vina. - Iskreno, sad ću već pomisliti da me pratite - rekoh, sebi u bradu, ne podižući pogled s prazne čaše u rukama, kad me zapljusnu sad već prepoznatljiv miris. - Želite li da vas pratim, Purpur? - prošapa, uzimajući mi čašu iz ruku. - Prazna? Želite li još jedno? - reče lagano obilazeći oko šanka. Ćutim i dalje pognute glave. Samo sležem ramenima. Već sam dovoljno popila da bih bila ošamućena i tupa na dešavanje oko sebe. Zašto, zaboga, onda ne mogu da ostanem ravnodušna na njegov miris, na njegov glas i na saznanje da je u istoj prostoriji sa mnom? - Da vidimo šta imamo ovde - smeši se prelazeći kažiprstom preko izloženih boca „Kosta Browne“, „Fontodi“, „Barone Ricasoli“, „La Massa“, ahaaa! - zastade, pažljivo izvlačeći elegantnu tamnu flašu, sa etiketom u boji starog pergamenta. - „Barolo Marcenasco“ iz 2005. godine. Šta mislite? - upita pokazujući mi flašu. - Hm... Mislim da se radnicima neće svideti da ujutro vide da im je neko otvarao vina uputih mu napokon normalan pogled - Jebote, kako je lep! - Ja mislim, da se radnicima neće svideti jedino to što će dobiti otkaz - reče pažljivo otvarajući vino. - Otkaz?! - Smatram da je napuštanje radnog mesta tokom radnog vremena bez ikakvog objašnjenja, sasvim dovoljan razlog za otkaz. Slažete li se sa mnom, Purpur? - izgovori moje ime tako meko, kao da me miluje svakim izgovorenim glasom. - Paaa... - naprćih se kao da mi nije pravo - ako ih ne prijavimo, niko neće ni saznati. Zapravo, realno, ja sam krivac što nisu tu! - nalaktih se na šank.
- Znate, zamolila sam ih da mi omoguće dva sata mira. - Znači, nećemo im dati otkaz! - zaključi sipajući vino. - Zaista lepo od njih što su vam izašli u susret. Izvolite - reče pružajući mi čašu. - Da, nećemo im dati otkaz! - prihvatih je i namerno ga dotaknuh pri tome. - Svakako, hotel je vaš. Zaboravila sam na to. Nasmeja se široko. - Sad zaboravite to. Sad zaboravite na sve. čašu zagleda mi sečistih u oči.očiju, Ukočeno u modrinu njegovog U toplinu Podiže koja je svoju izbijala iz itih neobičnih, takozaronih blistavih, da u njima mogu pogleda. videti svoj odraz. Polako podigoh vino i dalje udubljena u centar njegovog lica. Blagi zvuk kristala isprati doticanje oboda čaša. - Srećan rođendan, Purpur... - izusti tako tiho, kao da ne želi da to iko drugi osim mene čuje. - Moj rođendan?! Da... hvala... - promrmljah nekako. U isto vreme primakosmo usne čašama. Jedino što sam u tom momentu poželela, bilo je da budem čaša iz koje pije. Novi talas alkohola mi prostruja kroz vene i pomeša se s kovitlacem različitih osećanja koja su me plavila tokom celog dana. I onda, odjednom, iz te mešavine najrazličitijih emocija, na površinu moje svesti ispliva i izdvoji se ona, za mene tako davno zaboravljena i napuštena. Ugašen i zatrpan pepelom izgorele ljubavi, plamen strasti je u meni zadnji put goreo pre sedam godina. Sada, posle toliko vremena, opet, u dubini svog tela osetih njegovo- stidljivo zbog- čega lagano zadrhtah. reče spustivši čašu. Da li vamtinjanje, je hladno? - Ne, ne - ispetljah se nekako iz haosa koji mi je brujao u glavi. - U redu sam. Samo mi je malo dan bio nekako previše... - Previše..? - dosipajući vino, pogleda me ispitivački. - Previše čudan - rekoh prihvatajući novo piće. - Zapravo, dan mi je bio skroz neverovatan! - zbrzah, a zatim ispih poveći gutalj. Novi talas alkohola mi dade tako potrebno samopouzdanje. Napokon osetih da se opuštam u njegovom društvu. Držeći čašu u visini svojih očiju, zavrteh njen ostatak, posmatrajući tanak venčić mehurića koji se napravi na površini. Začu se Ferijevo izvođenja pesme „Make you feel my love“, kada ga upitah kakav je bio njegov dan. - Jesam li uspela da uđem u vaših top deset najglupljih osoba koje ste upoznali?! dodadoh i dalje fokusirana na sadržaj čaše. šanka. - Eh, u top deset.... - podiže obrve - i nije baš tako, pre će biti u top pet! - reče izlazeći iz - Jeiiiii!!! - ispih ostatak, pa podigoh ruke slavodobitno. - Zaista veliki uspeh! - izvijajući uglove svojih usana u tanak osmeh, sede pored mene. Osetih novi nalet njegovog mirisa, ali lažno samopouzdanje me spreči da se i ovaj put parališem. - Recite mi, Alek, kako mogu da se popnem na prvo mesto?! - pogledah ga molećivo. Znate, oduvek sam žudela da bar negde budem prva. Ovo mi je najbliže tome, što mi se ukazalo u životu. - Ne znam... Zavisi kako ste planirali da završite ovu noć - oslonjen podlakticama na šank, zamišljeno odgovara. - Uz ples! - izgovorih kao iz topa i odmah se pokajah. - Ples?! - klimnuo je glavom i zagledao se u čašu ispred sebe. - Dobar odgovor - uzdahnu.
- Znate, ja nisam neki plesač. Mislim da nisam plesao godinama. - Nisam ni ja, ali... - pogledah na sat - dok se ne pretvorim u bundevu i ne pobegnem s miševima, možda ipak iskoristim ovu svoju haljinu, a i vi svoj smoking?! Nekoliko sekudni sedi sasvim mirno i ukočeno. Zatim, teško ustaje, okreće se ka meni. Uz blag naklon stidljivo mi pruža ruku i pita da li sam za ples. - Oh, bilo bi mi zadovoljstvo! - teatralno glumim iznenađenje. Prihvativši mi ruku, nežno me povlači prema sebi. Obuhvata me oko struka i ja spuštam svoju rame. Krećemo polako, utromo, ijednetišina, reči, ukočenog držanja,i kao dalevu prvišaku put nau njegovo životu plešemo. Više sesenjišemo mestu.bezMučna koja nadjačava Brajanov napukli glas, mi smeta i ja stidljivo usmerih pogled ka njemu. Gledao je u daljinu. Odsutan, drvenog izraza kao da mu je neprijatno. Ugrizoh se za usnu kako bih uzdah razočaranja zadržala u sebi i posramljeno pognuh glavu. Naše nezgrapno klaćenje prekide stisak njegove ruke na mojim leđima, koji me ugnezdi na njegove grudi. Promeškoljih se kada primetih luđačko lupanje njegovog srca, toliko jako i toliko nepravilno da moje uho osim tih udaraca ništa drugo nije registrovalo. A onda, kao da uhvati ritam mog srca, upari svaki otkucaj s njim i poče da se smiruje. To mi se svidi. Zažmurih i uz osmeh utisnuh se još više u njegov miris, u njegova nedra, kao da je to nešto najnormalnje, kao da to stalno radim. Kao da je moje mesto u ovom svetu zapravo tu, na levoj strani tela muškarca, koga poznajem samo nekoliko minuta. - Purpur - izgovori moje ime mekše nego ikad. - Da - odgovorih jedva čujno. - Znam daFilip nije tako mojeponaša da se prema mešamtebi? - krenu polako - ali, odgovori mi, molim te, zašto dozvoljavaš da se - osetih se kao ošamarena. Naglo podigoh glavu. - Mislim, zašto si u braku s njim? Stadoh, ošamarena drugi put. - Zašto si uopšte ostala večeras ovde posle svega?! Bio je to udarac u stomak. Iskoračih iz njegovog naručja. Osetih da se njišem prvo napred, pa nazad. Jebote, pa logično da misli da sam budala, opsovah u sebi. Stojimo tako jedno naspram drugog. On i dalje drži moju šaku u svojoj. Ukočeno me posmatra očekujući odgovor. Krenuh da nešto kažem, ali onda stadoh. Umesto da se pravdam, samo se lažno nasmejah, i izvukoh svoju ruku iz njegove. Uzimajući torbicu sa šanka, uzdahnuh okrenuvši se ka njemu. Stajao je i daljeruku nepomično šake u pesnice spuštenihnanizmestu telo. na kom smo plesali. Začuđeno me je posmatrao, stežući - Da, u pravu si! Nije tvoje da se mešaš! Hvala ti na ovom plesu! - rekoh kratko. Podigoh krajeve svoje haljine i pojurih napolje. Istrčah iz bara. Istrčah iz hotela. Istrčah iz ovog dana, u nadi da ću istrčati iz sebe. Sudarajući se s ljudima na ulici, potpuno izgubljena u orijentaciji, posrćući u visokim štiklama, nađoh se ispred zgrade u kojoj imamo stan. Izuh cipele koje su mi stvorile žuljeve i krenuh da tražim ključ u torbici, kad me jaka svetlost farova automobile natera da se okrenem. Ugledah Filipov auto kako se parkira. Pomerih se u mrak iza nadstrešnice. Filip i sitna plavuša iz Pijano bara zagrljeni, smejući se, uđoše u zgradu. Naslonih se na fasadu i klizeći o nju uz zvuk cepanja materijala, sedoh na zemlju. - Zato što ne mogu! - povikah besno, gledajući u nebo. - Zato što... - zajecah skupljajući se u svojoj haljini - zato što ne smem... - prošaptah
*** Hladno mi je. Alkohol je već ispario iz mene i sad već sasvim dobro osećam ujede ledenog martovskog vazduha koji mi se zarivaju u kožu. Zima mi grize kosti, kao što mi bol grize dušu. Nesnosno brujanje u glavi, tera me da poželim da je jako stisnem, međutim, obamrlost i ukočenost u rukama me sprečavaju u tome. Shvatam da moram negde da se sklonim. Da moram da ustanem. Ne osećam noge. Povlačim haljinu i gledam u svoja prljava stopala, u iscepanim čarapama. prsteprošlo na njima iako imam osećaj da onau uopšte pripadaju meni. Ne znam kolikoPomeram je vremena od kad sam istrčala iz hotela hladnu ne noć. Čujem ubrzane korake niz ulicu i nečiji veseli smeh. Iako se zbog zime nekontrolisano tresem, teram sebe da ustanem, te uspevam da se pridignem pridržavajući se za zid. Gledam okolo, tražeći tašnicu kako bih uzela telefon. Pokušavam da iskoraknem do nje, oslanjajući se na pete, međutim, noge me ne slušaju. Padam potrbuške, kao klada. Bez ikakvog otpora, prostirem se po tvrdoj zemlji. Otima mi se jauk. Jebote, ne mogu da poverujem da mi se ovo dešava! Polako se pridižem, oslanjajući se o podlaktice i shvatam da su mi lice i usta puni zemlje. Trljam ih o ramena i to trenje po goloj, smrzutoj koži, izaziva novu bol. Moji napori da se uspravim ne daju rezultate, jer sam se zapravo zapetljala u svoju haljinu čiji su krajevi i plašt uveliko iscepani i iskrzani. Jebiga. Kroz misli mi prolaze moji roditelji koji me zgroženo posmatraju dok se koprcam u njihovom skupocenom poklonu. Da mogu da me vide, sigurno bi bili ubeđeni da sam se olešila od alkohola, dok bi Amelija coktala namršteno kriveći njih i njihove karijere što se opijam u ovim godinama. Naoko kraju bi svi moje valjanje zemlji, okupirani toga ko potpuno je kriv zaizignorisali propast njihove jedinice.poNasmejah se. Prvo još jednom svojom svađom lagano pustih da talas smeha izleti iz mene, a onda potpuno nekontrolisano počeh da se smejem sve jače, uspevajući nekako da se četvoronoške dovučem do nadstrešnice, na koju se oslonih. I dalje smejući se luđački počeh da se ispravljam. - Jebeš ti mene ako moj život nije najcrnja komedija! - Izvini, je l' možeš samo malo da me pogledaš kako bih dobro zapamtio ovu situaciju da je prepričavam tvojim unucima? - začuh dobro poznat glas. - Zaboga, Luka! Kako si znao? Kako si me našao? K... kako, jebote!!? - šokirano se ukopah gledajući Luku kako mi se približava skidajući svoj žaket. Stao je tačno ispred mene i, pokrivši me njime, položio svoja dva prsta na moju bradu. Podigao mi je glavu i zagledao se u lice. Smeje se. - Šminka ti je veoma gotik! I frizura - pomerio se korak unazad i škiljeći me odmerio od glave do- pete. - Zapravo, zombi gotik! Hm... znao, postojikad li tako nešto znao, uopšte?! Lukaaa! - prosiktah - kad bi samo bi jebote šta mi se sve... - pre nego što završih rečenicu, on me podiže lako i ponese u naručju, sklupčanu kao malo dete. - Šta god da se desilo, sad je prošlo - reče ubacujući me polako na sedište upaljenog auta. Njegova toplota se razmili po mom telu. Obiđe kola i sede za volan. - Šta god da se desilo zabrinulo je nekog tipa, koji je uzbudio pola Starog Neba dok nije došao do broja tvojih, a oni su zvali mene. Skupih se još više na sedištu, puštajući da me uspava topao vazduh. Upitah ga jedino ko me je to tražio. - Mislim da je rekao da se zove Alek. Da, tako je. Alek Liraj - bilo je poslednje što sam čula pre nego što sam utonula u san. ***
Glava me užasno boli. Tačnije, boli me celo telo, jedino se jasnije izdvaja bol u slepoočnicama. Pokušavam teškom mukom da podignem kapke. Osećam da su teški i natečeni. Čkiljim. Oštrim vid na senci koju na plafonu ostavlja noćna lampa. Posmatram je kako treperi u polumraku. Liči mi na zmaja sa raširenim krilima iz čijih čeljusti prema meni izbija snažan i oštar plamen vatre. Zapravo, ta senka uopšte ne liči na zmaja. Više liči na rascvetali krin, iako je realno, samo obična okrugla senka koja ne liči ni na šta, ali ja jednostavno želim da liči na zmaja ili na krin, jer stvari u mojoj glavi izgledaju uvek mnogo bolje nego na javi. Zato je u mojim mislima i sećanje jučerašnji dan jednostavno spektakularno. Recimo, mojim mislima se nikad zovem Purpur, već na imam neko lepo, žensko ime. uNaprimer Katja. Ujamojoj glavi ne je čak i Filipova ideja da se venčamo, bilo nešto, za što sam mislila da je najbolje što ću uradti u svom životu. Kinuh, naglo odskočivši glavom sa jastuka. Okrenuh se ka noćnom ormariću da uzmem maramice i pogledah na sat. Bilo je deset ujutru. Brišući nos, polako se uspravih. - Ne mogu da poverujem da sam spavala samo nekoliko sati! Zato se i osećam toliko usrano! - zaključih u sebi. Svukoh posteljinu da iskoračim i tad zapazih da sam obučena u toplu trenerku sa sve zepama na nogama. - Luka - nasmejah se - uspeo je i da me presvuče! - pomazih svoju omiljenu izbledelu sivu gep trenerku, a onda shvatih da mi je i previše udobno u njoj. - O, neee, nije valjda? - počeh da popuštam učkur donjeg dela - samo da nije... E jebem mu! - procedih. Skinuo mi je i veš i obukao mi druge pamučne gaćice, sa sve slikom kravlje glave napred. jastuke pa iz samo je još to trebalo!! Luka!! uUbiću te!i-zakukah - Luka,Zaronih proderah- se sve mi snage. - Ajde, bre, ko da pičku u životu nisam video, šta ti je?! - kezio se, dok je ulazio u sobu noseći šolju iz koje se pušio čaj. - Pa jebote nije to bilo čija... - napravih pauzu - pička! - E, pa zato što nije bilo čija, obukao sam joj kravu! Moram ti priznati da me je zabavilo preturanje po tvom vešu. Na momenat sam pomislio da gledam u Bejlinu ladicu - reče spuštajući čaj ispred mene. Izronih iz jastuka i raspalih ga iz sve snage, udarajući tačno u stomak. - Koji si ti kreten! - uspravljajući se, namršteno prekrstih ruke preko grudi. Uzdahnuh. - Znaš li ti, jebote, šta mi se sve izdešavalo sinoć?! - Strsoh se od bujice sećanja koja su navirala. - Misliš preksinoć? - polako mi pruži čaj. - Molim? - pogledah ga bledo. Ceočajić jučerašnji prespavala - reče Može? nameštajući se pored mene. - A sad polako da popiješ -ovaj i da midan sve,sinatenane, ispričaš. Nagnuh lice nad paru koja je izbijala iz šolje, udišući vreo miris kamilice. Polako pokušah da srknem gutljaj, ali ipak opekoh jezik. Držeći pažljivo šolju na prekrivaču, nagnuh se na Lukino rame i počeh da mu pričam. Prošlo je već sat vremena od kad sam započela svoju priču. Popila sam čaj, a Luka mi je u međuvremenu doneo Aspirin, i sad ćutke sedimo. - Pa reci nešto! - šljepih ga u rame. - Šta želiš da ti kažem, Purpur?! - reče ustajući ljutito sa kreveta. - Zar treba da komentarišem bilo šta, s obzirom da ti ie čovek koji te je video na dva minuta, pitao ono, što te ja pitam svaki dan. Šta Filip još treba da uradi kako bi se ti dozvala pameti?! - Luka, nisi fer! Znaš da ne mogu da se razvedem od njega! - uspravih se na krevetu - i sam znaš da je to nemoguće!
- Ne, ne znam! - sevao je očima - pojma nemam što se ne razvedeš! Svaki put imaš neki novi izgovor, koji treba da bude neka velika prepreka! - Luka, znaš da za to postoji jak razlog! - To nije razlog, Purpur! To je tvoj izbor! - odlazi do prozora i počinje da ih otvara. Svež vaduh ispunjava sobu. Podvukoh se pod pokrivač, čim osetih njegovu hladnoću. - Nije to moj izbor! Mislim na brak! - brecnuh se. - Bejlu jesam izabrala, ali ja nisam zamislila, niti sam htela ovo. Da sam znala, sigurno ne bih izabrala ovakav život! Pa toliko me valjda znaš! - Vidi, mišu - reče prilazeći mi - ja sam na tvojoj strani i uvek ću biti. Ali shvati da neću uvek biti tu da te spašavam, slušam i tešim! Tvoj život jeste jebeno zamršen, ali moraš priznati da se nisi nešto pokazala u nameri da ga odmrsiš. Umesto toga, samo dodaješ nove čvorove. Povlači posteljinu sa mene. - Krajnje je vreme da podigneš to tvoje veliko dupe i kreneš da se dovodiš u red! Imaš 39 godina! Da smo Indijanci, već bi te odveli u planinu i ostavili da umreš od starosti - podiže me i noseći kao džak, uputi se ka kupatilu. Osetih mučninu kad me spusti u kadu. - Prvo da se središ, pa onda pravac radnja! Bejla je u školici, tvoji su si noć otputovali za Istanbul, odakle danas imaju let za Honolulu, preko Tokija. Ja imam časove popodne. Javljam se kasnije da proverim kako si. U svakom slučaju, vidimo se večeras. Potrudi se da ti muž slučajno ne dođe! Teško da ću se suzdržati da ga ne napu cam - poljubi me i izađe. Čujem ga kako strčava niz stepenice dovikujući da ne odugovlačim. naslonjena o njenu ivicu. Dvoumim se da li da ustanem krenemSedim nazad obučena u krevet,uilikadi, da ga poslušamglavom i počnem da dovodim sebe u red. Ustajem polako ii ipak se odlučujem za krevet, Luka ne razume koliko je komplikovan moj život. Ne razumeju ni moji roditelji, niti Amelija, niti bilo ko, ko me poznaje. Pogotovo moj život sigurno ne može da razume neko kao što je Alek Liraj! Šta on zapravo može da zna o životima nas običnih ljudi, da ne kažem smrtnika? Dok je njegov najveći problem da li će se popeti, ili pasti za jedno mesto na Forbsovoj listi, mi svakodnevno moramo da se borimo za svoje gole živote. Dobro, prizajem sebi da sad malo serem. I ja potičem iz relativno bogate porodice, ali poenta je u tome da je neko kao Liraj neranjiv. Sedam ljutito na krevet. Dok se on šepuri u svom sjaju, privlačeći pažnju gde god stigne, ja moram da se krijem od same sebe u mraku svog uma. Mogu da zamislim koliko ga je zabavilo sve ono sinoć! Seljak jedan! Šta on misli? Pojavi se onako sav... Prisećam se njegovog pogleda, njegovog glasa. Zastajem i žmurim pokušavajući da dočaram momenat kad slušam kucanje njegovog Ujedam za Viđala usnu, trudeći se dai pokupim na sebi trag njegovog mirisa. Kako god,srca. otvorih nagloseoči. sam i lepše zgodnije negde od njega! Besno ustadoh i uputih se ponovo u kupatilo. Seljačina! Sigurno misli da sam se upiškila od sreće jer mi se on obratio. On! Alek Liraj! Pleše sa mnom. Ko je bre taj Liraj uopšte? Eto, ja nisam nikad čula za njega! Dobro, jesam malo, ali nisam pojma imala kako izgleda, zato sam se i zbunila kad sam ga videla! Pa da, zapravo ja sam se samo pogubila kad sam ga videla, jer me je podsetio na idealnog muškarca, čiji obrazac sam sklopila u svojoj glavi, samo za sebe. To je u pitanju! Zato sam se... zastadoh šokirana ispred ogledala. Iz njega me je posmatrao ispijen, pogubljen, jedva prepoznatljiv, lik. Uplaših se, pa se polako primakoh bliže ogledalu. Ispod nateklih kapaka naziru se krvave, sitne oči, uokvirene razbrljanim tragovima maskare koja se razliva niz obraze, praveći po njima nepravilne brazde. Bore između obrva, naglašene su kao da mi ih je neko nožem urezao u kožu, a pola čela mi je ulepljeno u raščupanu kosu. Ta celokupna slika izmučene osobe, samo još više naglasi moje nepravilne crte. Odvrnuh vodu i počeh se umivati brzim potezima, ali samo se
izbrljah još više. Zato počeh da trljam gelom za skidanje šminke. Jedva skidam sa njega okorelu šminku, trljajući ga nervozno u isto vreme svim što mi se nalazi pri ruci. Kad se boja malo ublaži, počeh da se skidam i bacajući stvari na pod, uleteh u kadu. Puštam jak mlaz i naslonjena rukama o zidne pločice odvrčem jače vrelu vodu. Želim da što pre sperem svoje telo i da ta voda slivajući se niz njega odnese i sve tragove nelagodnosti koja me je pritisla. *** Iz kuće u kasno podne. Što sam više Nebo odmicala tako su ostaci dana iza sam mojihizašla leđa.tek Sumrak se već spustio na Staro kad od samnje, krenula da odmicali otključami radnju, koja se nalazila u prizemlju stare trospratnice sazidane u stilu bečke secesije. Pored moje radnje nalazile su se još samo apoteka i cvećara. Ostatak zgrade, čekajući da se reši problem svojinskog prava, bio je napušten, što je nama savršeno odgovaralo, jer smo mogli slobodno da koristimo ogroman podrumski prostor koji se prostirao ispod njene cele površine. Kročivši u radnju, zapljusnu me suv vazduh, izmešan s mirisima lavande, starog drveta i ulja. Zaista, dugo nisam bila ovde, pomislih, oslobađajući se kaputa. Priđoh prozoru i zagledah se napolje. Dućan je bio moja poslednja ambicija. Iako sam imala diplomu ekonomiste, nikad me nije privlačilo da radim u svojoj struci, te sam stalno lutala između toga da pronađem svoje idealno zanimanje. Da pronađem sebe. Posle desetogodišnjeg traganja za svojim životom po severnoj Americi, u koju sam otišla s jednim verenikom, vratila sam se trudna s drugim. Kao što sam i očekivala, mojima je bilo važno samo to što će im njihova jedinica podariti unuče, tako da su na moju trudnoću kaoveći na blagoslov, Filipa kao na nekog ko ide i upredavanja, paketu sa mnom. S obzirom na togledali da su oni deo godine ananaproputovanju, držeći seminare nas tri smo bile same u kući. Kada kažem nas tri, mislim na Bejlu, Ameliju i sebe. Filip se odmah po rođenju ćerke okrenuo svojoj karijeri. Preselio se prvo u Beograd i dolazio je kući samo vikendima. Potom u London, u početku dolazeći kući samo jednom mesečno, a kasnije jednom na šest meseci. Kada je prešao u Arkonu, radio je u Arkona Majningu, u Nemačkoj, ali je pre godinu dana prihvatio jednu od vodećih pozicija Arkona Ista i vratio se u Beograd. Ulične svetiljke se u nizu popališe osvetljavajući svojim snopovima rojeve pahulja koje se nošene vetrom sudaraju među sobom. Pogledah na sat. Bejla je u predškolskoj još sat vremena. Moraću uskoro da krenem po nju. Bolje da nisam ni dolazila, pomislih spuštajući se u fotelju u tradicionalnom engleskom stilu, koju sam prefarbala u belo, tapacirajući je u kombinaciji štavljene kože i štofa sa printom izbledele britanske zastave. Rukama pomazih njene hrapave ručke, osećajući pod jagodicama neravnine od grube šmirgle. Pokušah jednim pogledom da biobuhvatim celu svoju bionije je iznijansiran u različite tonove sive kako izgledao starije, a da seradnju. pri tomeBrodski strukturapod drveta izgubila, već su čvorovi i brazde ostali i dalje vidljivi. Na desnom zidu od stare cigle koji sam prefarbala u pepeljastosivu, postavljene su bele police od masivnog drveta na kojima su se stisli tomovi knjiga u kožnim povezima, fotoalbumi i drveni predmeti urađeni u dekupažu. Leva strana Dućana bila je rezervisana za staklenu vitrinu i sekretar, koje sam takođe prefarbala u belo i odradila „krakel“ kako bi se dobio ispucali izgled. Ceo levi zid bio je oblepljen belim tapetama s motivima krupnih maslinastih krinova, preko kojih su visila četiri pravougaona ogledala bogatih ramova, a iznad i ispod svakog visile su slike koje sam kupila, iz sažaljenja pre dve godine u Kijevu, od jednog uličnog prodavca. Na svih osam slika na kojima je dominirala purpurna boja, razlivali su se pupoljci i latice cveta rujan. Zapravo, boju i motive na slikama sam primetila tek kad sam ih donela u Dućan. Radnju je osvetljavalo devet lampi različitih veličina, sa abažurima na kojima su preovlađivali zemljani tonovi. Na plafonu su visila dva velika lustera od kovanog
gvožđa, koje mi je Amelija dovukla iz Maroka, i koji su umesto sijalica imali debele sveće, boje i mirisa vanilije. U donjem delu radnje, između vrata za toalet i kuhinje, nalazio se kamin. Na njemu su se nalazile dve velike sveće takođe u boji zemlje i četiri boje lavande, do pola izgorele kao i dva rama s crno-belim fotografijama Miloševe i Emine familije iz tridesetih godina prošlog veka. Ispred kamina je bila razasuta mala prostirka tamnih boja od kozje dlake, koju su istkali omanski beduini, a na njoj se okrenuta ka kaminu nalazila masivna kožna „kabinetska“ fotelja upadljive purpurne boje. U izlogu je pak, stajala široka fotelja u prirodnoj boji kože. Utisak, da je upravo nekopreko ustaolevog iz nje, daje toplo velško s prepoznatljivom šarom jarkih boja, nemarno prebačeno naslona za ruke, dokćebe na desnom stoji otvorena Markesova knjiga „Sto godina samoće“. U podnožju fotelje nalazi se tabure od istog materijala, na kome je drveni poslužavnik s motivima francuske pekare, a na njemu čajnik od tirkiznog porcelana sa naprslim poklopcem i duboka šolja boje rubina. Iz samog ćoška, ceo prizor osvetljava lampa širokog abažura, sa bordurom zrelog belog grožđa po ivicama. Središnji deo Dućana popunjava komadni nameštaj, koji sam uglavnom kupovala preko Interneta i sređivala u jednom delu podruma koji sam pretvorila u svoje skladište i radionicu. U početku, prodaja je išla sasvim do bro, a onda se tako malo mesto, kao Staro Nebo, zasitilo ručnog rada dokone domaćice, pa skoro šest meseci nisam ništa značajno prodala. Primetih kako se abažur u izlogu iskrivio. Zavukoh se pored fotelje da ga ispravim, kad zvončići iznad ulaznih vrata najaviše da je neko ušao. - Žao mi je, ne radimo - rekoh, trljajući o farmerke šake prašnjave od lampe i izvukoh se iz izloga. Muškarac skide štofani kačket sa kog zbaci mrvice snega, pređe rukom kroz slepljenu kosu, zatim strese tanak pokrov pahulja sa ramena. Zakorači napred i tek tad me udostoji svog pogleda. - Kvasite mi pod, gospodine Liraj! - rekoh glasno, nastojeći da zvučim što ravnodušnije. Zapravo potpuno sam zbunjena. Pokušavam da obuzdam zapanjenost što ga vidim u svojoj radnji. - Dobro veče i vama, Purpur - potpuno ignorišući moju zamerku, poče da otkopčava svoj žaket. - Veoma vam je prijatno ovde - reče osvrnuvši se oko sebe, pa prebaci stvari preko stolice za ljuljanje. - Znam! - rekoh drsko. Prođoh pored njega i naslonih se na kamin zarivajući nokte u dlan, pokušavajući da osećajem boli nadjačam ushićenost što ijecrnim tu u svoj svojojneobrijan, lepoti. Jednostavan, tamnomcrticama džinsu, sivom džemperu sa visokom kragnom, čizmama, nasmejan, us tankim oko očiju, šireći oko sebe miris koji kao da je pravljen samo za njega. Miris koji mi draži sva čula i opija kao droga. Prilazi i naslanja se pored mene na kamin. Stavlja ruke u džepove i sad već pažljivije razgleda enterijer Dućana. Ćuti i razgleda sasvim polako, deo po deo. Držim otvorena usta da nešto kažem, ali jedino što se čuje je moje glasno disanje. Tišina traje. Osećaj ushićenosti u meni već počinje da nadvladava osećaj nelagodnosti. Jer, zapravo mi je neprijatno! Neprijatno, zbog svega što se preksinoć izdešavalo, nepri jatno zbog mojih reakcija na njega, neprijatno zbog tišine koju ne znam kako da prekinem. Neprijatno, zbog osećanja koja mi plamte telom. - Z… zašto ste ovde!? - reči napokon uspeše da izađu iz mene. - Fali vam malo drame u životu?! - odahnuh u sebi. - Jes, vratila sam se! - Oh - poče polako da govori, fokusiran na snop kristalnih zvezdica koje vise u desnom
ćošku. - Verovali ili ne, drame imam sasvim dovoljno i bez vas - pogleda me i izvi obrve. - Došao sam zapravo, da vas angažujem za jedan posao - reče meko. Nakrivi glavu u stranu i skupi oči, kao da želi da izoštri vid na mom licu. E, jebiga, pomislih u sebi kad osetih nalet vreline kroz kožu. - Mene da angažujete?! - Da, vas... - reče polako, a zatim priđe purpurnoj fotelji i vrhovima prstiju lagano pređe po njenoj glatkoj koži. Zastade, protrlja prste, nakrivi usne u stranu i naglo se zavali u nju. Ispruživši se, prekrsti ruke preko grudi i zažmuri. je. Mislim da ću je kupiti! - Udobna - promeškolji se u njoj. - U stvari, mislim da ću kupiti sve u radnji! - reče nadmeno i dalje držeći oči zatvorene. - Zapravo, mislim da ću kupiti ceo Dućan.- Pomalo bezobrazno se nakezi. - A da kupite ipak grad? - ne uzdržah se. - Hm... pa mogao sam i to - zevnu, kao da se dosađuje. - Liraj!!! - Bože, kako ne podnosim nadmene ljude. - Ahaaaa? - promrmlja. - Napolje iz moje radnje!!! - razbesneh se. Zapravo, mrzim nadmene ljude! - Šššššš, nisam vam još izneo svoj poslovni predlog! Ovo za kupovinu Dućana mi je sad palo na pamet. A grad ste vi sami predložili - reče i dalje žmureći. - Očito je da ga nećete ni izneti! - rekoh, prilazeći stolici za ljuljanje. Pokupih njegove stvari. Moram po ćerku! Nemam vremena da vas zabavljam! - rekoh, bacivši stvari na njega i okrenuh- se da pokupim i svoje. - Šteta! Iako u to nisam hteo da poverujem, izgleda da je Filip bio u pravu... - reče skoro ravnodušno. Kao ošinuta poskočih i okrenuh se ka fotelji. Nije ga više bilo u njoj. Zapanjeno primetih da stoji sasvim obučen, s kačketom na glavi, ispred ogledala i posmatra slike. - K...kako!? - upitah jedva čujno. Zadubljeno je posmatrao sliku iznad trećeg ogledala. - Rujan - reče više za sebe, a zatim u ogledalu uhvati moj ukočen odraz, kome se sasvim opušteno obrati: - Znate... Filip mi je rekao da ste vi suviše slabi da prihvatite posao kod mene - pomeri se ka četvrtom ogledalu. - U stvari, tačnije bi bilo, citiram: „Purpur neće prihvatiti posao, jer je svesna da ne može da U stvari može delimično, ali ona se nikad ne trudi dovoljno i z ato nikad ne završi onogaštoodradi. započne.“ - Filip nema pojma! - procedih. - Mislim da je još rekao, da imate neku noćnu moru, koju uvek sanjate, samo delimično. - Molim!?? - uzviknuh zapanjeno. - Pa, ne znam. Kaže da ceo život sanjate neki san. Valjda... neku moru koju nikako da dovršite - okrenu se ka meni sa upitnim pogledom. Ne mogu da poverujem da mu je pričao o mojoj mori, jebote! Filip je potpuno poludeo od kad se vratio za Srbiju. - Filip je... - zastadoh. - Šta? - Pogleda me ispod obrva. - Ma, Filip sere! - rekoh oblačeći kaput. - Samo, sad zaista žurim! Je l' može ta priča da sačeka ili...
- Paaa... - prekide me. - Hajde da vas ispratim do škole i izložim vam svoj predlog. Priđe vratima i otvori ih pokazujući rukom napolje: - Posle vas... Prebacih šal preko kose, klimnuh glavom i iskoračih napolje. Pravo u snežni kovitlac i pravo pred crni Majbah iz kog izađe vozač čim ga ugleda kako ide iza mene. Iznenađeno zastadoh, ali primenih sav svoj talenat da odglumim ravnodušnost. Zaključavajući vrata, pokazah glavom niz ulicu: Imamo narugah- mu se. samo dve ulice do škole. Mislite li da ćete znati da prepešačite do tamo?! Liraj se zbunjeno namršti: - Vuče, ići ćemo peške! Vozač se bez reči vrati u auto. - Nema ništa lepše od lagane šetnje po mračnoj ledenoj martovskoj mećavi - reče sa prizvukom besa u glasu. - Da, zaista je prelepo! - rekoh ustremivši pogled u tamno nebo, dopuštajući da mi hladno paperje sleti na lice. Alek, takođe uputi pogled ka nebu. Zažmuri, ali brzo se strese, brišući sitne kapljice s lica. - Nadam se da shvatate da sam bio ironičan - procedi kroz zube. - Nadam se da vi shvatate, da ja nisam! - rekoh stavljajući ruke u džepove. - Idemo?! Pogledah ga bezobrazno. - Nemamo vremena, a gorimdaodAlek željeLiraj da čujem šta jelično, to što na ja Zašto je bilo potrebno dođe meni mogu da uradim za imperiju Arkone.mnogo noge? - E, sad već osećam ironiju u vašem glasu - reče, takođe stavljajući ruke u džepove. Vidite, veoma me je zainteresovalo to što se bavite restauracijom nameštaja. Kao što sam i pretpostavio, radite to odlično. Kupio sam jedan dosta star i trošni objekat. U njemu ima nekog nameštaja, koji je pohaban i istrošen, ali mi se veoma sviđa. Svakako, ima tu stvari i detalja koji mi se i ne sviđaju. Znači, želeo bih da vas angažujem za restauraciju celog tog objekta kao... noga mu trapavo iskliznu i on se okliznu na ledu. Brzo izvukoh ruke hvatajući ga za rukav, međutim, njegova težina i mene povuče, u trenu se nađoh prosuta preko njega na zemlji. Ležim licem zaronjena u njegov torzo, iz kog me zapljusnu miris koji jako udahnuh, a onda se skamenih kad osetih kako me njegova desna ruka mazi po kosi. Podigoh glavu. On skloni zamršene pramenove s mog lica. -UDa li simozak dobro?! - upita tiho. meni poče da ključa. Normalno da nisam jebote! Kako mogu da budem dobro?! Ležim nasred ulice na tebi, promrzla od zime i vetra jer nisam imala herca da uđem s tobom u auto, a ti me sad maziš po kosi! Normalno da nisam dobro! Ne znam da li više želim da se uvučem pod tvoj žaket i tu zaspim omamljena ovim tvojim jebenim mirisom, ili da pocepam sve sa tebe, kako bih osetila tvoju kožu na svojoj i tvoju muškost u sebi! - Gospodine Liraj! Gospodine, da li ste dobro? - uzbuđen vozačev glas me trgnu i ja shvatih da me drži prikovanu uz sebe svojim sivim očima, kojim kao da nastoji da mi se uvuče u misli. - Da, da... okej sam - jedva promrmljah. - Ti? - Izgleda da sam zaista zaboravio da hodam - iskrivi usne u topli osmeh, koji veoma lako izmami i moj.
Osetih vozačevu ruku kako me vuče da ustanem. Zatim pomože i Aleku. On, tresući sneg sa sebe, kroz smešak predloži: - Ako me uhvatite pod ruku, možda i uspem da dođem do škole. Naprćih se kad mi pruži ruku. - Samo zato što osećam dužnost da pomažem starijima. Nećemo da u vašim godinama polomite nešto - rekoh prihvatajući ruku. Licem mu se razli široki osmeh. -- Aaaa, znam damu nijese.lepo pitati, ali koliko vi to, mlada damo, imate godina? 39! - narugah - Bog te - nasmeja se glasno - pa vi ste stvarno u cvetu mladosti za mene! - Znam, matori - opušteno naslonih glavu na njegovo rame, - a sad da čujem ostatak predloga - rekoh, brzo se trgnuvši od njega, nakon što shvatih šta sam uradila. Nasmeja se glasno. Gurnuh ga ljutito ramenom. Ponovo zateturasmo. Uputi mi pogled toliko topao da bi u sekundi mogao otopiti i najtvrđi glečer. Ruku pod ruku, krenusmo ka školi. *** Sedim za trpezarijskim stolom, prebirajući ostatke bolonjeza koje smo imali za večeru. Preko puta mene, Amelija i Luka sa Bejlom u krilu, stiskaju se oko laptopa. - Ajojj, kako je ovde lepo! - Bejla je ushićena. - Vidi sve te kućice na plaža! Kao za lutke! -- Zaista izgledana - mrmlja Luka,moru?! - iako mi deluje se hladno. I sigurno je uvek vetrovito. očekivao Baltičkom na sledeću Šta silepo - ubaci Amelija - I prebaci fotografiju. - Ajme, lepše je nego što se sećam - coktala je unoseći se u ekran. - Jao, evo kuće na plaži na Sanzicu! Uvećaj Luka, ne vidim jasno! Pa ništa se nije promenilo! - Amelija, ženo! Pomeri se malo, ništa ne vidim od tebe! - nervira se Luka. - Ček da ukucam „ono“ gde treba da ide! Purpur - obrati mi se ne dižući glavu - kako si rekla da se zove to mesto? - Putgarten, na vrhu poluostrva Vite u sklopu Rigena, to je Zapadna Pomeranija, Meklenburga - otpih gutalj vina i dalje se igrajući hranom. - Aaauuu!! Evo ga jebote! Rt Arkona! - Luki zasijaše oči kad me pogleda. - Jebote, šta bih dao da mogu da idem ja umesto tebe! Ma znaš li ti, bre, da je to bilo zadnje uporište starih Verski i politički centar slovenske kneževine.svetilište Tad je bilo poznato kao ostrvo Rujan. TuSlovena. se nalazila drevna tvrđava, hram i staroslovensko posvećeno slovenskom bogu Svetovidu, ali i hramovi Jerovita, zatim... - Ko je rekao da ću i ja da odem tamo profesore?! - prekidoh ga. Luka i Amelija izvukoše glave iz ekrana, a Bejla i dalje nastavi da vriskavo komentariše fotografije. - Vidi, imaju vozić kao iz crtaća!!! - Kako to sad misliš nećeš da ideš?! - upita me Amelija preko naočara. - Lepo! Za sve ove godine, nijednom nisam otišla na Rigen. Tako će i ostati! - rekoh motajući rezance oko viljuške. - Mrzim Rigen i sve što je vezano za to glupo ostrvo! - namotah ogromno klupko špageta i strpah ga u usta. - Purpur, ne lupetaj! - dobaci Luka. - Koliko je rekao da će ti platiti? - Deset hiljada odmah... i ...šta ja znam, valjda... četrdeset hiljada po završetku posla -
rekoh punih usta. - Plus, karte, smeštaj, hrana i džeparac. - jedva se izborih sa špagetama. Čovek je potpuno lud! - napokon progutah zalogaj. - Purpur, ti ćeš odbiti šansu da zaradiš pedeset hiljada evra jer iz nekog glupog razloga ne voliš ostrvo na kom si se, sticajem okolnosti, rodila, a na kom si zapravo provela samo prvih 48 sati svog života!? - osetih prekor u Amelijinom glasu. Otpih ponovo gutalj vina. - I manje od 48 sati mi je bilo dovoljno da mi ceo život bude obeležen zbog čudnih dešavanja na tom glupom ostrvu! - savijajući prste u vazduhu Jebote, roditelji hipici su mi dali ime po boji! Umesto da pobegnu odatle ispisah glavomnavodnike. bez obzira, -njima je bilo baš slatko što im se novorođenče u porodilištu probudilo umazano u purpurni prah! - Nije prah, nego polen! - namršteno me ispravi Amelija. - I ništa ti ne fali što imaš tako karakteristično ime! Smotah novu rolnicu oko viljšuke. - Šta god da je, užasno je! Zamisli da sam zatekla Bejlu prekrivnu prahom, recimo plave boje, i da mi ne padne na pamet ni da se raspitam šta se desilo ili da uzmem uzorak i ispitam prah, već se sva raznežim i kažem: „Joj što je slatka! Zvaću je Plavo!“ - strpah ponovo hranu u usta. - Dobro znaš, a i sama si toliko puta čitala da je te noći zabeleženo nezapamćeno nevreme! I da je najistureniji deo ostrva, rt Arkona osvanuo prekriven purpurom. - Da, da, samo što sam ja bila u bolnici kod Binca i kako to da je samo na meni nađen?! Ko zna -koje su sehoćeš budaleli zajebavale po bolnici!Zar Pusti priče više! Važi?! Mama, se penjati tenanoći svetionike!? se timinete plašiš visine? Šta misliš da li svetionici rade? - sruči Bejla ceo rafal pitanja. - Neću, plašim se, ne znam! Ostavi laptop i kreni u kupatilo da se sređuješ za spavanje naredih joj strogo. - Znači, razlog zašto nećeš da prihvatiš posao koji ti može promeniti život iz korena je taj, što se ljutiš na to ostrvo jer si se na njemu rodila i sticajem okolnosti dobila smešno ime? - reče Luka sipajući sebi čašu vina. - A ne... Nije samo to - pružih mu da dopuni i moju. - Slušamo te - reče Amelija dok joj se Bejla nameštala u krilu, a zatim me ljutito pogleda. - Mama, daj da čujemo zašto neću ići na svetionik - reče prćeći se. - Recimo, zbog toga što mi je pola života pisalo da sam rođena u DDR -u! Luka i Amelija se pogledaše kolutajući očima. - Samo vi kolutajte očima! Jedino sam ja imala stalno problem da dokažem da nisam prebegulja! - Glupost! Prebegulja ne postoji! - reče Bejla bitno. - Sačekaj, srećo, da mama smisli još nešto! - dobaci Luka. - Dobro. Ne želim da se razdvajam od Bejle na duži period! Eto, to je pravi razlog - rekoh naslanjajući se na stolicu i namignuh ćerki. - Koliko je to dugo?! - upita Amelija. - Ne znam, nisam videla koliko ima posla. Liraj kaže da je okvirno najviše tri meseca. Do 21. juna. - Do mog rođendana, mamice?!! - Tako je, mila moja, do tvog rođendana - odgovorih joj toplo. - A znaš gde ćeš da budeš do svog rođendana?! - tetka joj se nežno unese u lice. - Gde?! - povikasmo obe u isto vreme.
- Kod bake i deke na Havajima! Danas su javili da je Miloš ipak prihvatio da predaje godinu dana na „Chaminade“ univerzitetu u Honolulu. Tako da su nas zvali da ih posetimo, pošto je baka sama po ceo dan. Taman možemo nas dve da odemo, a mama može da bude slobodna da ode da radi. - Nema ništa od toga! - skočih besno. - Bejla dušo, molim te kreni u kuplatilo da se sređuješ, sad će mama doći da te stavi u krevet! - Važi, mamice - reče, posla mi poljubac i otrča iz trpezarije. -- Kakve kombinacije, su mama zvali? i poče da Kad rasprema sto. i-tata Danas su dokto sibrespavala - reče Amelija?! I nisu to nikakve kombinacije, samo se sve napokon sklopilo. Ja ionako imam previše slobodnih dana, a i godišnji odmor koji nisam iskoristila. - Džabe se trudiš, Amelija - oglasi se i Luka. - Purpur će sve uraditi i pronaći sto izgovora, samo da ne prihvati posao. Zapravo, i kad bi ga prihvatila, sigurno bi ga završila delimično. „Delimično!“ ta reč mi zazvoni u glavi. Zar to nije i Filip rekao Liraju? - Otkud ti pravo, otkud ti ideja da tvrdiš nešto tako!? - brecnuh se na Luku. Moja reakcija ga iznenadi. - Šta bre, svi vi, hoćete od mene!? Da mi namećete poslove, ideje i život! Da me razdvajate od deteta, da idem u pizdu materinu, samo da biste dokazali svetu da i ja znam nešto da radim? Pojma nemam bre ni ko je taj Alek Liraj i što mi se u poslednjih nekoliko dana uporno uvaljuje u život! -- Šta Sačekaj! Stani, nisi u pravu, - prekida me Amelija. bre nisam?! - ljutito joj sePurpur obratih. - Purpur, jebote! Zaista nisi u pravu! Mi želimo samo jedno - ubaci se i Luka ponovo. - Ma je l'? Samo jedno?! Da čujem šta je to! - Želimo samo da uzmeš svoj život u svoje ruke - reče polako. Otvorih usta da mu viknem da nije u pravu, ali reči ostadoše da vise u vazduhu. Ućutah. - Retko kad život nekom daje toliko prilika kao što si ih ti imala - Amelija mi se obraća nežno. - A ti, draga moja, iako si previše talentovana za mnoge stvari, apsolutni si antisluhista kada treba da čuješ i osetiš, da primetiš i prihvatiš mogućnosti koje ti se pružaju. Još kao dete grabila si iz pogrešne kantice. Uvek si zahvatala iz one s muljom, iako ti je kantica s čistim peskom bila bliža. Ti si predodređena za mnogo bolji život od ovog. Mada, kakav god on bio niko ti ga nije nametnuo. Sama si ga sebi stvorila. Vratih se pokunjena na stolicu, Luka mi priđe i položi ruku na moja ramena, blago ih masirajući. - Lutko, ovo ti je jedinstvena prilika da radiš nešto što zaista voliš. Još ćeš za to biti šta i više nego dobro plaćena, a Bejla će provesti nezaboravno vreme u Zalivu delfina pre nego što krene u školu. Ti ćeš sigurno moći da je vidiš kad god poželiš, a na kraju ćeš i Filipu dokazati da si sposobna da sama nešto stvoriš i zaradiš. Možda ga u međuvremenu i odjebeš. A to što ti takvu priliku pruža čovek koji može da priušti, ma može da kupi, najbolje i napoznatije arhitekte, dobro, to je jasno - čovek je lud! - nasmeja se široko. - Ali, ja zaista nisam tako dobra u enterijeru. To što on traži premašuje moje veštine i znanje. Šta ako mu se ne svidi šta sam uradila? Šta ako sve zajebem?! - A šta ako sve odradiš kako treba?! - poljubi me u teme. - Videćeš. Ovo će ti promeniti život iz korena! Luka opet miriše na šumu. Opustih se malo. Znam da su u pravu i da ne treba da pravim toliku dramu oko svega. Ali u dubini duše ja sam zaista prestrašena. Od samog izazova, ali,
moram to bar sebi da priznam i od novog poraza, od novog životnog promašaja. Ušuškana u gradiću koji nikad nisam prepoznala kao svoj, koji ne pruža nikakve mogućnosti, ja sam se učaurila. Zadovoljna sam malim stvarima, oko kojih ne trebala da se trudim i koje su mi sigurne. Zapravo, Bejlino rođenje mi je došlo kao najbolji izgovor zašto se poslednjih sedam godina vrtim oko neuspeha. Samo na momente prepoznam onu staru Purpur u sebi, koja me povuče da se zaletim u realizaciju neke svoje ideje kao što je bio Dućan, kao što je pre Dućana bila udaja za Filipa, a pre Filipa raskid veridbe s Petrom. Nametnula sam sebi život i okruženje koje mi ne prija, sebe od novog pada, pretvorila sam se u sve ono što nikad nisam htela da budem kamaraštiteći nagomilanog samosažaljenja. - Pa dobro, možda ne bi bilo loše da probam da to odradim. Mislim, imam nekoliko dana da razmislim - počeh polako. - Samo da proverim još nešto - rekoh privlačeći laptop sebi. Amelija se osmehnu i s rukama punih sudova, krenu ka kuhinji: - To je moja Purpur! - dobaci. Luka privuče stolicu i gromko se nasmeja. - Vidi ti nju! - reče kad primeti da mi je u Guglu izašlo 127 miliona rezultata na ukucano ime - „Alek Liraj“. - Jebote, odakle da krenem? - zbunjeno sam skrolovala stranicu. - Od toga koliko milijardi ima u džepu! - naceri se i natoči nam po čašu vina. *** Bejla i Amelija već uveliko spavaju, dok nas dvoje završavamo drugu flašu vina. Ja sam već dobro ošamućena. tri! Pupur, je l' možeš ti da zamisliš četrdeset tri milijarde dolara?! - Luka me - Četrdeset je nalakćen na fotelju posmatrao dok sam se borila da pročitam još nešto s vidom ošamućenim od alkohola. - Ja ne mogu da zamislim ni četrdeset tri hiljade... - govorio je više sam za sebe. - Ćuti bre više i sipaj mi još! - pružih mu poluiskrivljeno čašu i zalupih laptop. - Jebote, Luka, šta ćemo sad?! - Da se kresnemo?! - naceri se i iscedi poslednju kap iz flaše. - Ma daj, ozbiljno te pitam! Je l' ti stvarno misliš da je on ono, čudan, lud, poremećen? - Da, da! Sto posto! Svako ko može da ima četrdeset tri milijarde dolara, mora da bude ili lud ili poremećen! Inače ih ne bi imao! Peder!!! Lupih ga u rame. - Stvarno ne krapiram što je on došao kod mene?! - iskapih vino, a onda se zamislih. U glavu mi nagrnu sećanja na prethodna tri dana i telo mi preplavi osećaj stida i nelagodnosti. Lupihbujica se po čelu. - Jao, čoveče! Shvataš li ti koliko sam se ja blamirala u ova tri dana!? - Znam, lutko! Rekoh ti, tip je lud, a i peder! Sad odoh da spavam! I to kod svoje kuće za promenu. Smoždila si me u ova poslednja 72 sata! Treba mi da se naspavam, a bogami i da pojebem nešto. Koliko vidim, ovde to ne mogu dobiti - reče vukući me da ustanem. - Možeš valjda druga da ispratiš do kuće ili ako hoćeš da ostanem, makar da me oralno utešiš?! - Seljačino! - lupih ga ponovo u rame, on me zagrli i nas dvoje zateturasmo. Na vratima mi se obešenjački unese u lice: - Da se kladimo da bi Liraju dala, čim bi i pomislio na to! - Jeste! Liraj bi posle Žanet Bank, Bele Marčelo, Elen Šlos i ko zna kojih drugih lepotica tražio od mene malo gnjecavog dupeta - rekoh tužno, a pred oči mi iskočiše njegove fotografije sa dugonogim manekenkama i glumica s kojima je bio u vezama.
- Sranje! - pomislih dok sam posmatrala Luku kako tetura preko ulice, a zatim iz trećeg pokušaja uđe u kuću. - Sranje, sranje! - krenuh na sprat. Zaustavih se ispred vrata Bejline sobe. Zavirih u nju i uspavano lice moje ćerke me razneži i rastuži. Zaboga, kako da se razdvojim od mog malog anđela na toliko? Do sada se zaista često dešavalo da ode negde s mojima, ili da ostane u Starom Nebu ako ja moram da otputujem s Filipom, ali nikad se nisamo rastajale duže od dvadesetak dana. Međutim, tri meseca, i pri tome na potpuno dva različita dela sveta, to je stvarno previše! Nešto mi se skupi u
stomaku, zamišljama je samu na plaži, i kamenčićima dvorac od peska, koji je napravila, onda tužno shvatakako da ukrašava nema ni školjkama mame ni tate tu, da im ga pokaže. Moja mogućnost da zamišljam dramatične događaje koji se nikad ne ostvare, izmami mi suze na oči. Krenuh ka sobi. Otac joj nikad i nije tu. A opet, ona je jedini razlog zbog kog ga trpim. Ruku na srce, moram da priznam da je Filip, kad je k od kuće, uvek s njom, ali to su stvarno retke situacije. I ona je već naučila da ne pita kad će doći i da li je zvao. Kada nije uspeo da dođe na pozorišnu predstavu koju je njen vrtić izveo u Pozorištancetu Sirena u Beogradu, a koje se nalazi samo nekoliko ulica od sedišta Arkona Ista, po povratku kući, sklonila je njihovu zajedničku fotografiju u fioku. Bila je veoma utučena i zatvorena narednih dana. Iako je na sve načine pokušavala da to prikrije, tuga i razočaranje su izbijali iz njenih krupnih očiju bo je maslina. Duša me je bolela što nisam mogla da utičem na Filipa. Zaista smo se svi trudili da je oraspoložimo. Na kraju smo se spakovale i otišle kod mojih, koji su tad bili u Portoriku. Novi i neobičan svet brzo je zaokupio dečju pažnju, i po povratku u Srbiju, puna prelepih utisaka, opet je i nasmejano nassliku je Filip sačekao na aerodromu, dovezao kući i bio s njom tri bila dana,živo Bejla više nikad lice. nije Iako izvadila iz fioke. Nekako se oslobodih odeće i uskočih u krevet. Mislim da me je san uhvatio čim sam spustila glavu na jastuk. Ne znam koliko sam tačno spavala pre nego što me je nečije kretanje u sobi probudilo. Skupljena na levoj strani kreveta, žmurim, ne pomeram se, čini mi se da i ne dišem. Osluškujem teške i trome korake. Strah mi se penje uz kičmu, vukući za sobom jezu, koja se razliva u telu izazivajući srce da luđački udara. Koraci se zaustaviše pored mene. Zapljusnu me miris duvana i teškog muškog parfema. - Draga, stigao sam kući! - reče, cereći se, zatim spusti ruku pored mog stomaka i poljubi me u obraz. Trag viskija me uštinu za lice. Namrštih se i polako otvorili oči. Pod svetlom stone lampe, dočekaše me mutne oči, krvavih beonjača. Lice mu se krivi u neuobličen izraz, dok se, zanoseći- Hej! trudio- da ostane na nogama. rekoh sanjivo, potiskujući užas i mučninu što ga vidim sad pored sebe u takvom stanju. - Otkud ti? Ponovo me poljubi u obraz, izazivajući mi bubnjanje u ušima. - O, pa zar muž ne sme da se uželi svoje žene? - reče skidajući odeću sa sebe. Zavukoh se još više pod pokrivač. - A, i čuo sam da je dolazio lično šef svih šefova da vidi moju malu suprugu... To je zaista velika čast! Veliki Liraj obleće oko tebe! - zakikota se podrugljivo, zatim povuče prekrivač, leže pored mene, promrmlja nešto nerazgovetno i zaspa. Osetih da mi se srce spušta iz grla, na svoje mesto. Skupih se još više. Filip se promeškolji i okrenu na suprotnu stranu. Odahnuh. Teški kapci počeše da mi padaju. Nesmejah se u sebi kad ugledah bledi lik Liraja kako sedi u fotelji por ed prozora, čak osetih i onaj njegov prepoznaljiv miris. Zažmurih, pa ponovo jako raširih oči, ali on i dalje sedi tu na metar i po od
mene, ne pomera se, posmatra me zamišljeno u običnoj crnoj majici dugih rukava. Izgleda mi mlađe. A, moj psihijatar Lorenco mi je rekao da ne znam da vizualizujem stvari! Nasmejah se svojoj bujnoj mašti. Ugasih lampu, zažmurih, upijajući duboko note purpurne arome, ujednačih svoje disanje i potrčah u snove. Iz nekog razloga ponovo sam budna, iako je četiri ujutru. Znam da je tačno toliko, jer se stari sat u hodniku oglasi sa ravno četiri duboka zvona. Znam da sam budna jer je tiho i mračno i više nema Alekovog lika i mirisa oko mene. Ležim nepomično na leđima, širom otvorenih očiju. Pokušavam da se setim sna,na alistranu nema nii čekam sna, samo je on izazvao. se stresem, okrenem ponovo da prisutnost zaspim, aliosećaja misli koji mi ponovo beže kaI onda Liraju. Razmišljam o situaciji u koju sam se uvalila. Govorim sebi šta god da je ovo zapravo, sa jutrom će se razrešiti, a u stvari duboko u sebi se nadam da se nikad neće završiti. Filip se meškolji i prebacuje ruku preko mene. Naglo me privuče sebi. Ako sutra radi, moraće da ustane u pet. Ljubi me po kosi i vratu. Njegov opor dah mi probija čula, do malopre ušuškana u toplu Alekovu senku. Gledam ka fotelji u kojoj sam ga zamišljala, sad je samo kao i cela soba ispunjena tamom i Filipovim teškim disanjem. Dodiruje me jako. Njegove šake me peku. Želim da prestane. Spušta se niže. Stiskam butine i komešam se kako bi shvatio moje negodovanje. - Spavam, pusti me! - rekoh pomerajući se, skroz do ivice. Ne registruje me. Ne interesuje ga šta mislim. Šta želim. Nastavlja da mi ostavlja lepljive tragove pljuvačke i ružne dodire po koži. Ne želim ga, želim Liraja! Počinjem da govorim sebi da zapravo sanjam ružan san.
- Da, tako je. Samo ružan san - tešim se dok me jakim stiskom okreće na leđa. Žmurim. Samo ružan san! Naginje se nada mnom, šireći ustajao miris cigareta i alkohola. Ćutim. U mojim snovima, mirisi su uvek jako izraženi. Okrenuh glavu i namršetno stegnuh kapke. - Samo ružan san... - šapnuh, kada me iznenadni osećaj grubog prodiranja natera da širom otvorim oči. Ukočih se. Bol u donjem delu stomaka izazvan njegovim životinjskim zarivanjem, potpuno me osvesti. Nije san!! Budna sam i previše! Zašto nije san!? Zavrištah u svom telu i svojoj glavi. Nastavlja da ulazi u mene spuštajući svoju celu težinu preko mog tela. Zaroni glavu u moj vrat. Gadi mi se. Prlja me svojim teškim uzdasima i ubrzanim prodiranjem. Gadi mi se moj strah da ga odbijem. - I tucaću te, kad god to ja budem hteo! Jasno? - kroz glavu mi prolaze njegove reči.
Ležimpogrdnim na leđimaimenima, širom otvorenih Bez za ijednog borećipokreta se za dah, naziva stežući očiju. me jako ruke tona iznadslušam glave. kako Bez me, ijednog dopuštam da mi zariva znojavo lice u grudi, da me nekontrolisano ujeda za dojke i bradavice. Bez ijednog izraza lica, primam njegova sve nasilnija zabijanja, puštajući ga da se isprazni u meni. Nisam se pomerila ni kad se umiro, ni kad se tromo svalio s mene. Nisam se pomerila ni kad je ustao i teturajući po mraku otišao u kupatilo. Sat u hodniku je otkucao pet sati kada je odvrnuo vodu. Začuh kako je počeo da zvižduće. Iz kupatila, kroz odškrinuta vrata snop svetla se blago razmile po sobi. Ležim i dalje na leđima. Gola, otkrivena, gledam u plafon. Pokušavam senkama na njemu da dam neki oblik. Ne mogu. Sve mi se muti pod naletom suza. Bolno uzdišem stiskajući čaršav u šakama. Napokon se pomerih i okrenuh se u stranu. Alek ovo lice, svo iskrivljeno od bola, ukočeno i tužno, posmatralo me je iz fotelje. Deluje mi star, uplašen, bespomoćan. Mali. Ni sama ne znam zašto, užasno sam ljuta na njega. Zajecah tiho, puštajući lavini slanih kapljica da mi pokori lice.
- Jadna Purpur - pomislih u sebi - zrela za ludnicu... Voda i zvižduk u kupatilu utihnuše. Pre nego što sam zaspala, odlučila sam da ujutru zovem Liraja i prihvatim posao. Stidljivi zraci dana počeše da prodiru kroz debela stakla prozora, terajući tamu iz sobe. I pre nego što je bledo martovsko jutro ispunilo celu prostoriju, bila sam budna. Bosa i gola, samo ogrnuta debelim kućnim ogrtačem, i dalje osećajući Filipove tragove na sebi, iskradoh se na prstima, ostavljajući ga zaronjenog u jastuke. Iako izmoždena, neispavana, osećala sam se zapravo nekako mirno i spokojno. Prođoh pored Bejline i Amelijine sobe, spustih se u predsoblje ikomad počehpapira preturati vizit kartu. se beli nađepou džepovima mojoj ruci. kaputa Pređoh tražeći prstimaLirajevu preko reljefnih slovaNasmejah i uputih sesekakad Miloševoj radnoj sobi. Ušavši u nju, brzo zaključah vrata i u dva koraka nađoh se u fotelji za radnim stolom, držeći telefon u jednoj, a karticu u drugoj ruci. Pogledah na sat - 7 i 10. Srce mi poče luđački lupati dok sam ukucavala broj. Pre nego što unesoh ceo, ponovo pogledah na sat - bilo je 7 i 11. Zavalih se u naslon. - Prerano je - pomislih okrenuvši se ka pozoru. Dopustih da mi se ogrtač otvori, izlažući moju golu kožu dnevnoj svetlosti i jutarnjoj hladnoći. Zagledah se u svoje naježeno telo, na kome uočih ujede i masnice koje je Filip ostvaio. Stresoh se Bilo je 7 i 14 kada sam ga zaista pozvala. Javio se na drugo zvono i to me iznenadi. - Liraj - izgovori, glas mu je delovao umorno i teško. Ćutim. Pokušavam da se priberem. - Halo?! - zazvuča nestrpljivo, ali i dalje umorno. - Ovaj, dobro jutro, godpodine Liraj - krenuh nespretno. -- Da? omekša. Ovaj,- glas ovdemu Purpur, ako me se sećate? Purpur Devan - ujedoh se za usnu kad shvatih da lupetam. On se nasmeja. - O, gospođo Devan! Teško da bih vas mogao tako brzo zaboraviti - kad to izgovori, glas mu se odjednom uozbilji. - Da li je sve u redu? - Da, da... - promucah - Ovaj... - zagledah se u ružne tragove po svome telu. - Jesam, mislim... Jeste. - Jeste li sigurni? Ne zvučite mi baš tako!... Trgoh se i slobodnom rukom navukoh na sebe krajeve mantila. Okrenuh se opet ka stolu. - Zaista sam dobro, Liraj - rekoh mirno. - Izvinjavam se što vas zovem ovako rano, ali kasnije ću biti u nekoj gužvi - slagah. - Samo želim da vas obavestim da prihvatam posao - rekoh u jednom dahu. - To je sjajno! To je zaista divna vest za početak dana - reče veselo. - Ja danas odlazim iz Srbije, ali odmah ću obavestiti svoju asistentkinju da pripremi ugovor i da vas uputi u sve detalje. - Važi - rekoh vidno razočarana, jer sam iz ne znam kog razloga, očekivala da ću to lično s njim završiti. Prekorih sebe zbog sanjalačkih očekivanja. Jebote, šta on ima da se bakće sa mnom? Svakako da će poslati nekog drugog! - Kad? - zamucah opet - Kad mislite da će mi se vaša asistentkinja javiti? - Očekujte je već tokom današnjeg dana. Da li je to sve? - upita mirno. - Da, jeste. Izvinjavam se još jednom što sam vas ovako rano zvala - rekoh smušeno. - Ma nema veze. Ionako sam loše spavao. Pravo da vam kažem, jedva sam dočekao jutro. Eh, kad bi tek znao kakva je moja noć bila! - pomislih.
- Dobro, bilo mi je drago što smo se čuli i nadam se da ćete biti zadovoljni sa mnom lupih se po čelu kad shvatih kakvu glu post prosuh. Ponovo se nasmeja. - Siguran sam da ću biti zadovoljan s vama! Ako je to sve, moram vas pozdraviti, jer zaista me očekuje mnogo obaveza. - Da, da to je sve. Doviđenja, gospodine Liraj - rekoh brzo, želeći samo što pre da završim razgovor. -Pa, Doviđenja, vamZagledah ugodan dan reče i prekide pomislih,gospođo nije biloDevan. toliko Želim strašno. se u- tatinu sliku navezu. stolu. Iz nje su me posmatrala dva neuredna repića koja su provirivala iza velikog buketa šumskog cveća. Nasmejah se svojim belim srozanim dokolenicama i svežim flasterima na kolenu i laktu. Tačno se sećam koliko je toga dana Švarcvald bio okupan suncem kad sam rešila da mami naberem najveći buket šumskog cveća i tačno se sećam nelagodnog osećaja u stomaku kad su mi po povratku kući, kupujući sladoled, rekli da se selimo u jednu zemlju koja se zove Jugoslavija. Rastopljen sladoled je kapao po mojoj haljinici sa šarom leptira, dok sam pokušavala da shvatim o čemu mi pričaju. Kad sam se okrenula da pogledam Švarcvald poslednji put, on je već utonuo u sumrak i dve suze su mi se skotrljale pravo u rastopljenu grudvicu vanile. Iz zadubljenosti u fotografiju nasmejane devetogodišnjakinje, prenu me obaveštenje da mi je stigla poruka. Iščitavajući je, ustadoh, a onda me n jen sadržaj toliko zateče da se nespretno udarih o ivicu stola. Svaku reč ponovo pročitah. Prvo brzo, a onda polako, duboko urezujući svako slovo u misli, razvukoh osmeh od uva do uva. Veselo i stiskajući Kroz misli mi kao pesmica počeciknuh da defiluje sadržajtelefon poruke:na grudima razdragano izađoh iz sobe. „Draga Purpur, ne mogu vam opisati koliko mi je drago što ste odlučili da prihvatite posao. Nadam se da će vam ugovor odgovarati i da ćete se što pre naći na Rigenu. Veoma mije žao što neću biti tu da vas lično dočekam, ali ću dati sve od sebe da vam se što pre pridružim na ostrvu. U međuvremenu, ukoliko vam bilo šta zatreba, možete se obratiti mojoj asistentkinji Ingi, ili pak budite slobodni obratiti se meni lično. Srdačan pozdrav, Alek Liraj“ Na stepeništu se susretoh sa Amelijom. Zevajući, ispitivački me pogleda. Zagrlih je iz sve snage i poljubih. - Mogla bi da spremiš one svoje belgijske vafle za doručak! A? Je l' može? - namignuh joj i krenuh dalje. - Stani! - povuče me za ruku. Jedva sprečih da mi se ogrtač opet ne otvori. -Namršti Filip je se. stigao sinoćsi -tako rekoh opušteno. - I zato srećna?! - A, neee - priđoh joj bliže uhu - sad sam se čula s Lirajem. Prihvatila sam posao poljubih je još jednom jako, a onda odskakutah do sobe i dalje čvrsto držeći telefon u ruci. Doručkovale smo do devet. Iako ni sama ne znam koliko sam dugo budna, osećam se dobro. Osećam se zapravo odlično. Sedim zavaljena u trosed u dnevnoj sobi, s Bejlom u naručju. Pričam joj šta ćemo sve da radimo za njen rođendan kad se vratim, a Amelija, koja polako ispija čaj u fotelji preko puta nas, blagonaklono klima glavom podržavajući sve što kažem. Bejla ciči od sreće kad sam rekla da ćemo imati dvorac na naduvavanje u dvorištu, mađioničara, pinjatu, balone, laterne i da ćemo pozvati sve njene prijatelje iz „predškolskog“. Zvono na vratima nas samo na tren prekide u priči. Tetka ostavi šolju na sto i izađe da otvori. - Mamice, a šta ako mi budeš puno, puno nedostajala? - pogleda me tužno. Njene kovrdže joj padoše preko očiju. Sklonih ih lagano.
- Ako me poželiš puno, puno, onda će mama da doleti da te vidi i izljubi puno, puno, prvo ovde - počeh da joj ljubim glavu, - pa onda ovde - poljubih joj obraz - a onda ovde - podigoh joj majicu i počeh da je golicam po stomaku. Ona se veselo zakikota, braneći se rukicama. - Inga!?! - ispravih se, ne verujući da u svojoj dnevnoj sobi vidim visoku brinetu iz toaleta hotela. - Purpuurrr! - Predući, izgovori moje ime i raširi svoje ruke ka meni. Na sebi ima uski Mark Džejkops komplet jarkocrvene boje, strogog kroja, sa „olovka“ suknjom iznad iskošene kolena. Kosa joj jenos zavezana u visok rep i tako zalizana naglašava njene meke crte lica, blago oči, ravan i nakarminisane usne. - Predosećala sam da si to ti! Ipak je velika slučajnost da vas ima više u Srbiji s tako neobičnim imenom. Odmahujući glavom u znak da i dalje ne verujem, priđoh i zagrlih je. - Neverovatno! - pomislih. - Otkud ti kod mene? - upitah kad se malo sabrah. - Kako otkud ja ?! Pa donela sam ugovor da ga potpišeš - reče osvrćući se oko sebe, te sedajući u belu sofu, mahnu Bejli, koja joj se raščupano smešila. Odgurnuvši šoljice raščisti sto, spusti aktovku na slobodnu površinu i poče da vadi papire. - Ugovor? - i dalje sam bila začuđena. Pogleda me ispod oka. - Zar ti gospodin Liraj nije rekao da ću doneti ugovor?! - lupi šakom na prazno mesto na sofi pored - Hajde, sedaj, da počnemo! - zatim nastavi da pregleda papire. - Tisebe. si Lirajeva asistentkinja?! - spustih se polako pored nje. - Ahaaa! Evo ga! - reče kad izvuče belu fasciklu na kojoj je stajao logo Arkona grupe i na čijem je desnom gornjem uglu crnim markerom pisalo, Purpur Devan. Pogleda me nasmejano. Beli zubi joj sevnuše ispod punih jarkih usana. - O, pa da! Ja sam lična asistenkinja gospodin Liraja, a koliko sam ga razumela, biću i tvoja, ako to situacija nalaže - blago me ćušnu laktom i namignu. Zatim mi pruži fasciklu. - Izvoli! Pažljivo je otvorih. U njoj me dočeka na desetak ispisanih strana. Zbunjeno preleteh preko svake. Namrštih se. Uvek sam bila loša s ugovorima. Možda je najbolje da ovo pogleda Miloš ili Filip. Stresoh se kad se setih da je još u kući. Na sreću, spava. Zatvorih fasciklu. Tek tad ugledah Bejlu i Ameliju kako zainteresovano sede preko puta i ćuteći me posmatraju. Inga, pravih leđa, kao da je shvatila o čemu mislim, upita me da li imam nekog da me posavetuje . -- Da, da, imam - rekoh ustajući i pogledah na sat. Pozvaću tatu preko skajpa. Mislim da će mi on dati najbolji savet. - Hoćeš i ja da pođem s tobom, kako bismo razjasnili ako ima nešto nerazumljivo? - upita me ustajući. Potvrdno klimnuh glavom i uputih je ka Miloševom kabinetu. Tati sam prvo pola sata objašnjavala zašto idem, gde idem, odakle ja znam Liraja, zašto baš mene hoće, gde će biti Bejla, šta kaže Filip na sve to, pa tek onda počeh pažljivo da mu čitam sadržaj ugovora. U jednom momentu i mama mu se pridruži. Miloš je u početku bio zbunjen, jer je ugovor bio i više nego povoljan za mene, tako da sam mu iščitavala deo po deo, više puta. Na kraju je samo rekao, da odavno nije čuo da je neki poslodavac napravio tako nepovoljan „deal“ za sebe, na šta dobi ćušku od Eme. - Ne lupetaj! - viknu i gurnu tatu. - Mila, kad bi to značilo da bi krenula? Pogledah u Ingu. Ona se približi ekranu.
- Što se nas tiče, može već i sutra, iako verujem da je to suviše brzo. Tako da bi možda petak bio najidelaniji za sve? - podižući upitno obrvu, pogleda u mene. - Sutra?! Petak?! Da, da, petak može. Samo da proverimo kad Bejla i Amelija mogu imati let za Havaje. Moji se pogledaše. - Teško! - izgovoriše uglas, vrteći glavama. - Teško da će biti nekih letova s dobrim vezama. Oh, nedabih ja brinula okobrzo togai sigurno - ubaci se Inga.do- vaših Sigurna sam daAko ćemoje utoArkoni pronaći- način vašase ćerka i tetka stignu roditelja. sve pogleda na svoj mali Kartije sat, - ja bih morala da krenem. Gospodin Liraj mi je ostavio još neke zadatke koje bi trebalo da završim dok sam u Beogradu. - Da, da, svakako. Izvini što sam te ovoliko zadržala - mahnuh svojima, uz opasku da ćemo se čuti kasnije. Isključiti komp i uzeh penkalo. Eto, Purpur, krećeš u još jednu avanturu! Ajd da to uradiš kako treba, rekoh samoj sebi. - Oh divno, divno! Baš mi je drago što si potpisala - Inga je bila ushićena. Dade mi moje primerke ugovora i krenusno ponovo ka dnevnoj sobi. - Jeste da žurim, ali mogli bismo malčice nazdraviti - namignu mi. - Ali pre svega, morala bih da obavim jedan privatan telefonski razgovor i da odem do toaleta. Uputih je kuda da ide, pa krenuh prema sobi, iz koje se čuo dečji smeh. Bejla, obučena za školu, kikotala se, pokušavajući da obori Filipa, koji je u jednoj ruci držao njenu pernicu. - Mama , mama, tata je stigao! - povika i dalje skačući po njemu. - Znam, - rekoh, ukopana ispred vrata. Filip je na kraju lako obuzda, i preko nje ubaci pernicu u rančić. - Naravno da mama zna da je tata stigao - reče, poljubi je u kosu, a zatim me pogleda očima punim pakosti. - I, toliko mi se obradovala da sam je jedva skinuo sa sebe - naceri se. - A, što se penjala na tebe? - upita naivno Bejla, grleći ga. - Mama, tata kaže da će on da se brine o meni dok ti nisi tu, a ja bih da ga vodim da pliva sa delfinima - i dalje nasmejana gledala je u mene. Amelija mi priđe s leđa obaveštavajući me da treba da krenu. - Bejla dušo, treba da kreneš u školicu. Vodiće te tetka. Važi? Mama će te pokupiti jer treba da idemo u šoping - rekoh blago i prilazeći im spustih ugovor na sto. Ona poljubi Filipa, pa mene i poskakujući izađe iz sobe sa Amelijom. - Znači, prihvatila posao? - paleći cigaretu iznenadila, Purpur - izbaci si dim u stranu i pogleda me. Filip se zavali u sofu. - Sad si me iskreno - Prvo, zbog toga što si se usudila da prihvatiš jedan ozbiljan posao, a drugo, što je možda i važnije, nisam očekivao da ćeš potpisati bilo šta bez razgovora sa mnom i moje saglasnosti. - Ne treba mi tvoja saglasnost. Ni za poslove, ni za bilo šta u životu! Naš dogovor je vezan samo za jednu stvar - rekoh oštro. - Ozbiljno? Samo za jednu stvar? - iskrivi podrugljivo usne, pa ustade polako, ne vadeći cigaretu iz usta. Oči su mu i dalje zakrvavljene. Čupav je, bled i zarastao u bradu. Iako istuširan, karakteristični miris Klajv Kristijana pomešan s duvanom, širio se iz njegovog tela, iritirajući mi nozdrve. Oborih pogled. Uhvati me za obraze i podižući mi glavu, unese mi se u lice. - Draga. Naš dogovor je takav, da ti za sve u svom bednom životu treba moja saglasnost! Pogotovo ako se radi o ozbiljnim stvarima, o kojima ti ne znaš ama baš ništa, kao što je, recimo,
posao za Liraja. Razumeš?! Koliko ćeš zaraditi? - upita me, puštajući mi lice. - Pedeset hiljada... evra. Iskolači oči iznenađeno, pa se nasmeja. - Tvoj rad, zajedno s tobom celom ne vredi ni pet hiljada dinara! Povuče nov dim. Skupi oči razmišljajući, pa uze ugovor sa stola. - Hm... - zapali novu cigaretu, prelećući pogledom preko njega - neće moći ovo ovako, poništićeš ugovor! Krv lice. zainteresovan za tebe, moraće onda mnogo više da plati! Lirajutoliko - Akomijejurnu Besno povikah: - Ne pada mi na pamet da ga poništim! - brzo mu priđoh i oteh fasciklu iz ruku. - Dosta mi je više i tebe, i tvog ucenjivanja. Dobio si sve što si hteo! Hoću da se izgubiš iz moje kuće, iz mog života i života moje ćerke. Stoji bezobrazno i gleda me bez reči, iskolačenog, luđačkog pogleda. Diše brzo. Ja dišem još brže. Ne mogu da poverujem šta sam mu upravo rekla. Stiskam iz sve snage ugovor na grudima. Želim još svašta da mu saspem u lice, ali moram da se kontrolišem, jer me je strah. Strah od toga šta može da uradi i šta može da kaže. Naglo skoči i povuče me za ruku. Bolno je savi, terajući me da ispustim ugovor i sednem pored njega. U jednom potezu, dohvati pap ire i precepi ih napola. Zaleteh se da ga sprečim, da ih dalje uništava, ali me jak šamar zaustavi. Osetih zujanje u ušima i trag tople tečnosti, koja mi poče kapati iz nosa. Uhvatih se za glavu i skupih na sofi. On me povuče za kosu. - Slušaj, sledeći put otići ću pravo kod tvog kopileta! Ispričaću joj kakva joj je drolja njena draga mamica! Odgurnu me i ćušnu još jednom, preko ruku kojima sam zaštitila glavu. - Purpur! Šta se ovde dešava!? - začuh Ingin glas. Podigoh glavu ka njoj. Zgroženo stoji pored vrata. Filip naglo skoči i potpuno izbezumljeno poče da zalizuje kosu rukama i uvlači košulju u pantalone. - Ma ništa, gospođice Klemen! Zaista ništa! Dete se malo zaigralo - reče grabeći iscepane papire oko sebe, gurajući ih u fasciklu. Šokirana sam njegovom reakcijom na Inginu pojavu. Ona mu prilazi u dva koraka. Prava, kao strela i viša od njega za deset centimetara, fiksira ga pogledom. - Gospodine Milincov, koliko mi je poznato, vi bi trebalo da se sad nalazite na sastanku upravnog odbora, gde je trebalo da vas upute u detalje vezane za unapređenje poslovanja vašeg sektora.- IliMasam možda nešto da,jajesam.... Ali, propustila? morao sam i da popričam sa suprugom, znate, oko tog posla u Nemačkoj. Zvala me je sinoć, pa sam odmah dojurio - okrenu se pokazujući ka meni - do kasno smo pričali i ja sam... Inga samo podiže ruku i on ućuta. Priđe meni, sagnu se i uputi mi topao osmeh saosećanja. Iako mi je prijala ta toplina, prepuna razumevanja, osetih se postiđeno. Toliko je mlađa od mene, a opet tako jaka, uspešna, a već drugi put me vidi potpuno poniženu i uplakanu. Zamahnu glavom i bez reči pokupi iscepane delove ugovora. Bukvalno ih gurnu Filipu pod nos. - Jel nešto nije bilo u redu?! - Ne, ne ugovor je savršen - Filip prestravljen poče da škljoca svojim Zipo upaljačem kako bi upalio cigaretu. - Bejla se oko tih papira otimala s majkom, pa su ga slučajno iscepale. Još se Purpur udarila o sto - iz trećeg puta uspe da je zapali, te nervozno uvuče dim.
- Da, da, udarila se na sto... Na sreću, ja imam još tri potpisane kopije. Purpur, ostaviću vam opet jednu, a ove dve ću poneti sa sobom. Znači da vam rezervišem kartu za petak? - Gleda me s visoko podignutom obrvom očekujući odgovor. Ćutim. Ne znam šta da kažem. Još sam uplašena od Filipovih reči i šamara. Do sad me nikad nije udario, šta ako zaista obistini svoje pretnje? - Znate - poče Filip polako. - Nama je najveći problem to što će Purpur biti toliko odvojena od Bejle. Takođe, za njen odlazak iz zemlje s tetkom potrebna je saglasnost oba roditelja- Imate pa... svu moju pažnju - Inga se nadmeno okrenu prema njemu. - Kao što znate, moj posao na trenutnoj poziciji zahteva previše zalaganja i odricanja, rada, tako da ja ne mogu da provodim dovoljno vremena sa svojim voljenima koliko želim ljigavo se smeškao. Ja zakolutah očima. - Zato mi je veoma bitno da mi ćerka bude stalno makar uz jednog roditelja. Ponuda koju ste izneli Purpur je isuviše primamljiva, međutim tri meseca koja će naša ćerka biti bez majke su zapravo neprocenjiva. Zastade, sede pored mene i uze moj šaku u svoju. Polako poče da je mazi spuštajući mi poljubac na dlan i izazivajući gađenje u meni. - Nemojte da mislite da ja ne želim da moja supruga radi za gospodina Liraja. Mislim, ja sam mu lično ispričao čime se ona bavi - i dalje u svojoj ruci drži moj šaku - međutim, ja, iako sam u Srbiji, neću moći da se posvetim Bejli koliko bih želeo, tako da sam savetovao suprugu da odustane od puta. Pokušah da izvučem ruku iz njegove, ali je on, bez ikakve promene na licu, samo je jako stegnu, izazivajući mi u njoj strujanje tupe boli, na šta mi prsti izgubiše boju. Pogleda u Ingu i poljubi moje pobelele jagodice, te popusti stisak. Inga, okamenjenog lica i dalje stoji na istom mestu, potpuno ravnodušno, bez ijedne naznake šta misli o svemu što je dosad čula. Kad je procenila da je Filip završio, samo je upitala: - Međutim? Filip se nasmeja. Klimajući glavom, pusti moju ruku i povuče dug dim. - Međutim, ako bih, recimo, i ja bio izvan zemlje, na nekoj boljoj poziciji, već bi neke stvari bile drugačije. - Koje? - oglasih se i ja napokon. Licimerno me pomazi po glavi i izdahnu dim pored nje. Pa recimo, ne druga bih osećao što nisamIako bar teška ja, kosrca, je ostao s Bejlom. druga zemlja, -druga pozicija, plata, krivicu druga situacija. pustio bih BejluOvako da otputuje kod babe i dede. Ako nijedno od nas nije u Srbiji, nema potrebe da bude ni ona. - Interesantno. Ja sam mislila da ste vi zadovoljni svojom pozicijom ovde - reče Inga, vadeći telefon iz torbe. - I jesam, ali iskreno, nisam gadljiv na višu poziciju. Pogotovo ne na veću platu. - A na veću odgovornost? - Ne bih stigao dovde da se plašim odgovornosti. - Dobro, dozvolite mi da odem u drugu prostoriju i vidim šta mogu uraditi po vašem pitanju. Filip joj namignu pokazujući vrata. - Slobodno, ne morate da žurite. Kad je izašla, on zabaci ruke iza glave, zavali se ponovo pred mene i podiže noge na sto.
Na licu mu se jasno videlo koliko je ponosan na sebe. - Vidiš, draga, tako to rade pravi menadžeri! - cerio se. - Zapravo si ucenio svog direktora. Može da ti da i otkaz! - Otkaz? Paaa, može da mi da - nakašlja se - ali, ako ti je ponudio onakve uslove i onolike pare, a sigurno te je već pre toga proverio i saznao koliko si nesposobna, onda znači da mu je iz nekog, meni nerazumljivog razloga veoma stalo da ti lično odradiš taj posao. - Jebi se! - rekoh ustajući. Međutim, me poče brzo da uhvati okopod struk a i posadi u krilo. Snažno me pritisnu uz sebe levom rukom, dokon desnu zavlači duksericu. - Pusti me! - vrpoljila sam se. Poče da se smeje. Povlačeći me za kosu, zari lice u moj vrat. - Ako je toliko nastran, da hoće da ti se zavuče u gaće, moraću to dobro da mu naplatim. Oslobodih se nekako. - Nikad mi nije bilo jasno zašto me toliko mrziš - rekoh brišući njegovu pljuvačku s vrata. - Mrzim? Svašta. Kad bih te mrzeo, to bi značilo da osećam nešto prema tebi. Meni lično, puče kurac za tobom i za svima oko tebe. Ali, ako sam već ušao u tvoju igru, dok ne pokupim sve što želim, ne izlazim iz nje. Kapiraš? Inga naglo uđe u sobu i dalje telefonirajući. - Svakako, razumem. Računajte da je to već završeno - zastade gledajući u mene. - Dobro. Hoću - reče kroz osmeh. - Bez brige, gopodine Liraj. Doviđenja. Kada prekide, uzdahnu.Milincov! Upravo ste unapređeni u generelnog menadžera Arkona gospodine - Čestitam, Enerdžija za istočnu Evropu i centralnu Aziju. U Astani vas očekuju sutra, u večernjim satima. Filip ziviznu. - E to je već nešto! - Poslaću vam ugovor mejlom tokom dana da ga pročitate. Zatim ću vas sačekati na aerodromu da potpišete srcinnal, kao i saglasnost za Bejlino putovanje. Upućeni ste u iznos plate generalnih menadžera u Arkona grupi? Odgovori potvrdno. - Na raspolaganju će vam biti vila s bazenom, firmin auto sa šoferom, kao i neograničen broj avionskih karata za vas i vašu porodicu. Ostale detalje po pitanju osiguranja, odmora, bolovanja, otkaza i slično pročitaćete u ugovoru. Da li vam to odgovara? Filip zadovoljno klimnu glavom. - Odlično. Kad tačno imam let za Kazahstan? - Javiću zaistazaneBeograd. rapolažem tom informacijom - zadovoljno uzdahnu. - Ako vam je to tokom sve, ja dana. bih daSad krenem Zadržala sam se više nego što sam planirala. Na izlazu se obrati Filipu: - Trebalo bi da se uljudite. Ne zaboravte da će vaše kolege misliti da ste zasluženo došli na ovu poziciju. Purpur, bićemo u kontaktu, nemojte se ustručavati da me nazovete u bilo koje doba dana ili noći. Poljubi me tri puta u oba obraza pre nego što je sela u automobil. S velikim interesovanjem isprati Luku, koji nam je pritrčavao preko ulice. Vragolasto me pogleda još jednom i mahnu. *** Slobodno vreme do petka, dok je Bejla bila u predškolskoj provodila sam sama u
Dućanu. Iako mi je namera bila da se nekako kampanjski doučim i nadoknadim sve što sam propustila poslednjih meseci, zapravo, samo sam sedela u svojoj purpunoj fotelji, pregledajući sve što je internet mogao da mi kaže o Liraju, Arkoni i Rigenu. Bez obzira na to što su mi ukucavanjem njegovog imena na Guglu izlazili milionski rezultati, svi podaci su uglavnom bili vezani za poslovnu sferu njegovog života. Alek je zvanično došao na čelo konglomerata sa trideset dve godine, kao jedini direktni naslednik Arkona imperije, osnovane 1890. godine u Kimberliju. Iako potiče iz jedne od najbogatijih porodica na svetu, živi povučeno, okružen samoprinajbližima. U septembru 2005. godine,baka posle nasilnog upada grupe plaćenika na njegov posed, čemu je mučena i ubijena njegova Izabel, prebacuje centralni štab Arkona grupe iz Južnoafričke Republike u Englesku, tačnije u London, gde razvija IT sektor i logistiku. Osim što se nalazi u vrhu Forbsove liste najbogatijih, nalazi se i u vrhu liste najpoželjnijih neženja. Ima 45 godina, govori tečno sedam jezika. Filantrop, veliki ljubitelj životinja, pogotovo konja, pasionirani kolekcionar predmeta vezanih za stare Slovene. Ne zna se tačno koje se sve nekretnine nalaze u njegovom vlasništvu i gde se one nalaze, međutim, ono što je sigurno jeste to da je pre pola godine kupio više objekata na najvećem nemačkom ostrvu Rigen. Zevnuh razočarano jer ništa posebno nisam našla ni posle tri dana. Svakako sam shvatila da ceo konglomerat nosi ime po rtu Arkona, da se na Rigenu nalazi najduži hotel na svetu koji su nacisti napravili između 1936. i 1939. godine, a koji nikad nije bio u funkciji, da je leti za moj ukus tamo suviše hladno, suviše vetrovito i da ja suviše mirno ulazim u celu ovu priču. *** Prikovana za sedište Cesne, snažno stežući naslon kožnog sedišta, nogama stiskam nevidljive kočnice. Doživljaj sletanja malog aviona na kratku pistu u Bincu, spada u red onih koji slobodno mogu da se preskoče u životu. Moje ushićenje izazvano prvim obrisima ostrva zamenio je paničan strah kad sam jasno uočila koliko je zapravo aerodrom mali. S moje desne strane mirno sedi Vuk, u tamno sivom odelu, sivoj košulji, sa tamno sivom kravatom, plećima od dva metra, tankih usana, kratko podšišan, sa pogledom skrivenim iza Rejban naočara, mirno čita dnevnu štampu, potpuno ignorišući moje namršteno žmurenje. Inga me je na putu za Beograd obavestila da je ona nažalost sprečena da mi se pridruži, ali da adekvatnu zamenu i puno poverenje mogu da imam u Vuka, koji mi se pridružio na aerodromu. Čim sam ga videla, bilo mi je jasno da sam zapravo dobila dadilju i ta mi se ideja uopšte nije svidela. Iako sam svesna da se avion prizemljio i da već odavno stoji na pisti, i dalje snažno žmurim. Tek iz trećeg puta Vuk uspeva da me dozove da otvorim oči. -Jedva Poslesam vas uspela - reče, da pokazujući ka od izlazu gde Ustajući, su stajali pilot i kopilot. se odlepim sedišta. povukoh majicu kako bih je odvojila od znojavih leđa, ogrnuh jaknu, pozdravih se s posadom i izađoh. Moj iskorak iz aviona dočeka oštar vetar koji mi ošinu lice suvom hladnoćom. Kosa i jakna mi se podigoše pod njegovim talasom. Boreći se s nemirnim pramenovima, počeh polako da se spuštam niz stepenice čvrsto se oslanjajući o rukohvat. U momentu kad mi je noga dotakla zemlju, vetar iz pravca obale nanese oblak morskog peska koji mi upade u oči i usta. Instinktivno zarih lice u unutrašnjost jakne, a Vuk me blago uhvati za mišku i povede ka crnom automobilu, koji se nalazio na desetak metara od piste. Dok je meni vetar telo bukvalno gurao unazad, on je hodao sasvim normalno, kao da je oko njega sve mirno. Pustio mi je ruku, tek kako bi mi otvorio vrata od limuzine, ali i to je bilo sasvim dovoljno da bez njegove pomoći izgubim oslonac pod novim naletom vetra i zateturam se unazad nekoliko koraka, dopuštajući da me jako strujanje vazduha obori. U momentu kad sam se leđima našla opružena na zemlji, dodirujući svojim telom njenu hladnu površinu, intenzivna
aroma mi zapljusnu telo i u potpunosti zanemarih bol na potiljku nastao usled udarca. Svež, iskričav, senzualan miris, miris purpura i što je još važnije, miris Aleka Liraja, u potpunosti ispuni moja čula svojom jednostavnošću i svežinom. Otvorih oči i kroz zamršenu kosu, čkiljeći, uočih iznad sebe gust oblak, sastavljen od sitnih čestica boje moga imena. Sklonih kosu u stranu dopuštajući da mi njegov sjajni prah, mek kao pliš, prekrije kožu stvarajući tanak film topline na licu. Pre nego što me Vuk podiže, udahnuh svom snagom, sad već tako poznat miris i pređoh rukom preko lica očekujući na dlanu tragove tog neobičnog oblaka. Razočarano shvatih da mi je ruka Pridržavajući se za Zavalih Vuka, polako uđoh ui zagledah auto. Kaoseodgovor na pitanje da lidasam mu širok osmeh. se u sedište kroz prozor, zapažajući se dobro,čista. uputih sve već uveliko smirilo i razvedrilo. Majbah jurnu pored napupelih drvoreda, prateći krivudav put kroz oranice uputismo se ka Bincu. Na vedrom nebu, kao maglovite oči, na tren se ukazaše dva oblaka koja ubrzo ostadoše iza nas. Okrenuh se kako bih uhvatila njihov odraz kroz zadnje staklo. - Izvini što me tako dugo nije bilo - rekoh za sebe, ni sama ne znam zašto. Okrenuh se ponovo napred i shvatih da je Vukovo lice, koje videh kad je napokon skinuo naočare, prvi put imalo zabrinut izraz. Uhvatih se za potiljak. - Da si ti ovako udario glavom, pričao bi sa zvezdama, a ne s oblacima! On diskretno iskrivi gornju usnu u tanak, jedva vidljiv osmeh: - Verovatno - promrmlja i vrati Rejbanke na nos, a zatim iskrivi glavu i zainteresovao pogledaI kroz staklo auta: -varošice Stižemo koja za petseminuta, Devan. samaprednje pogledah u pravcu naziralagospođo ušuškana, između uzvišenja obraslih šumom. - Stižem kući, za pet minuta... - rekoh u sebi ovaj put, puštajući da mi srce pumpa adrenalin, stvarajući osećaj uzbuđenja i treme, kao da stojim na litici s koje upravo treba da skočim. Zaustavljamo se ispred hotela „Charrme Kurhaus“, koji se od pre pola godine nalazi u sklopu Arkona grupe. Uz samu obalu mora, urađen u tradicionalnom stilu arhitekture dvadesetih godina prošlog veka, svojom jednostavnom fasadom, u kombinaciji bele i bež boje, neravnog krova, ispresecanog kupolom i četvrtastim tornjevima čija je jarkocrvena nijansa crepa identična boji široke ivice temelja, odiše luksuzom i elegancijom već na prvi pogled. Prilaz je širok, popločan pastelnim kockama, ograničen urednim, pravougaonim travnjakom i visokim svetiljkama. Na ulasku u hol dočekala me je melodija klavira koja se iz jednog dela tiho širila ka drugom. Iznad središnjeg dela objekta nalazila se staklena kupola koja je pružala otvoren pogled na plavetnilo jeneba što se kombinacija savršeno uklapalo u tonove enterijera. Uz Menadžer malo odstupanja, unutrašnjosti dominirala boje peska i kravljevskoplave. hotela meu dočeka pored glomazne, visoke, modre vaze postavljene u centru hola, u kojoj je bio smešten masivan buket belih krinova. Posle kratkog formalnog razgovora uputiše me u moju rezidenciju, koja je bila zaista impozantna, s tri sobe, dva kupatila, širokim prozorima duž cele istočne strane na koje se nastavljala terasa s pogledom na Baltik. Nežno žuti zidovi ukrašeni belim tapetama sa utisnutim obrisima sivih cvetova, savršeno su se uklapali u nameštaj od svetlog hrasta sa štofovima kraljevskoplave nijase koja se nalazila i na mnogim dekoracijama. Glavno kupatilo u koje se ulazilo iz spavaće sobe imalo je okruglu kadu uz sam prozor, kao i prostranu staklenu tuš-kabinu s efektom kiše. Izašavši na terasu, pogled mi osta prikovan za savršeni odsjaj dana, na površini pučine iznad koje su lagano lebdeli galebovi. Naspram hotela, sigurno preko tri stotine metara ka pučini, pružao se drveni most napravljen od sivih dasaka, s malim pristaništem na kraju. Celu dužinu mosta prate pravilno raspoređene starinske svetiljke, između kojih su
smeštene drvene klupe. Plažom od sitnog belog peska šeta se nekoliko turista uživajući u zubatom suncu, mirisima mora i tišini koju narušava jedino šum vetra i talasa. - Ovde je savršeno - prošaptah i posegnuh za telefonom da fotografijama ovekovečim sve što vidim, kada primetih pristigle poruke od svojih i Luke. - Ovo je i previše savršeno - nasmejah se kad ugledah SMS dobrodošlice od Liraja. Iako sam imala u planu da se prvo istuširam, odmorim i nešto pojedem, umesto u kupatilu, ubrzo se nađoh s rukama u džepovima u centru Binca. Polako, nogu pred nogu, prolazim glavnom ulicom, promenadom, savršeneverandama, bele kuće i višespratnice. Poštujući tradiciju predratneposmatrajući arhitekture, iza beleurednog fasade sdrvoreda malim terasama, visokim prozorima, izbačenim ćoškovima i badžama, ispod kojih su se širile pastelne tende kafića, restorana, antikvarnica i malih šopova, činile su da se stekne utisak da je ovde vreme stalo. Umor osetih tek posle dva sata šetnje i odlučih se za predah uz kasni ručak u malom bistrou na početku šetališta. Pre povratka u hotel prošetah se vetrovitom plažom, a zatim se, pozdravljajući grupu penzionera, uputih na drveni most. Naslonih se na njegovu hrapavu, ispucalu ogradu i zagledah se u smiraj dana. Nebo ispred mene gorelo je u spektru purpurnih nijansi najavljujući gašenje sazrelog sunca koje je tonulo iza ivica horizonta, zbog čega površina Baltika poprimi neobični, jarki odsjaj neba, koji se klizeći širio po njegovoj nemirnoj površini. Jak miris soli donese mi u lice hladan vetar s pučine. Udahnuh duboko, puštajući da mi se u telo zavuče morska svežina, zbog čega zadrhtah, i skupljajući glavu među ramena, krenuh nazad u hotel praćena postepenim žarenjem svetiljki na mostu. sam rano.seOdmah posle dugog tuširanja kojimusam htela da oteram nakupljenu zimu izZaspala sebe, podvukoh pod mekane prekrivače i zaronih mirne snove. Izignorisah blago treptanje displeja telefona - Ko god da je, nek zove kasnije. Tonući u san, uhvatih tiho kuckanje na vratima... Mrak se lagano spustio, uranjajući tamnim nebom u mirno Baltičko more. Blagi talasi, zapljuskujući obalu, delimično gutaju njene krajeve, povlačeći za sobom sitni pesak. Ušuškana u mir i spokoj u kom se nalazim, borim se protiv ideje da ustanem i čini mi se da bih mogla zauvek da ostanem tu među paperjastim jastucima pod nežnim prekrivačem, naslonjena na njegovu toplu kožu, gde isprepletanih nogu ušuškana u njegov čvrst zagrljaj slušam kako diše. Polako se pridigoh na lakat i stidljivo se osmehnuh kad me na jastuku dočeka njegova čupava glava s mirnim izrazom usnulog dečaka. Posmatrajući kako mu se grudni koš polako diže i spušta, pažljivo povukoh prekrivač dopuštajući da mi pojava njegove glatke kože izazove komešanje u stomaku. Alek se promeškolji i ja se na trenutak ukočih, a zatim, uverena da i dalje
spava, nastavihpoklon, da polako prekrivač Uzbuđena, kao detenago, kojeizvajano otvara dugoočekivani ujedoh svlačim se za usnu, kad mi sse njega. pred očima ukaza njegovo telo. Poželeh, više od svega, da rukom ili vrhom jezika pređem preko svakog milimetra te zategnute kože, ali mi na kraju svu pažnju odvuče njegova poluprobuđena muškost. Ubrzani rad srca i blag pritisak među nogama oteše mi uzdah. Svesna sam da to ne smem da uradim, jer zapravo ni sama ne znam kako sam se i zašto zatekla gola sa Lirajem u krevetu. Ipak, nošena nekom jačom silom, krenuh jedva osetno vrhovima prstiju da ga dodirujem, prelazeći lagano od korena nežnim trljanjem po njegovoj kiti. Već pri prvom dodiru osetih kako mu ud reaguje na mene i zadovoljno ga pogledah. I dalje žmureći, zadovoljno izvi usne. - Hej... Budna si?!... Nasmejah se i umesto odgovora pređoh preko glatkog glavića koji se sve više nazirao. Zadovoljno se promeškolji. - Mmmm, nije ti bilo dosta? - upita me šapatom.
Dosta?! Tebe? Nikad! - pomislih, a zatim se sagnuh i mekano mu dotaknuh usnama kožu iznad pubične kosti. Prateći nevidljivu liniju sve do grudi, spustih mu na nju r oj vlažnih poljubaca, prelazeći usput ovlaš vrhom jezika i preko bradavica. On uzdahnu jako, i povuče me ka sebi, tako da nam se lica nađoše jedno uz drugo. Ležim na njemu, pripijena kožom o kožu, osećam njegovu nabreklinu pod svojim telom. Jedino što u ovom momentu želim je da se malo pridignem, a zatim skliznem na njega. Međutim, Alek, kupajući me svojim bistrim pogledom, samo me blago pomazi po desnom obrazu.
svoje usne mojim. Držim ih blago otvorene - Purpur... Purpurnjegovog - prošapta osećajući kako mi blizina dahaprimičući ježi telo, žmurim spremna za njega. - Purpur - šapuće polako... Žmurim i dalje. Volim kako izgovara moje ime. - Gospođo Devan! - njegovo dozivanje pristiže mi kao kroz maglu. Ne reagujem, koncentrisana sam samo na njegove usne i svoje telo koje vapi za njim. - Purpur! - mislima mi prostruja glasni izgovor mog imena. Otvorih naglo oči i susretoh se s belom tavanicom iznad sebe. - Gospođo Devan! - začuh ponovo i zbunjeno skočih s kreveta. - Alek?! - pogledah po sobi primećujući da je jutro uveliko ušlo u svaki njen kutak. Jasnije čujem glasno kucanje na vratima. Nespretno uvijena u čaršav doteturah se do njih i umalo se ne onesvestih kada ispred sebe ugledah Liraja kako stoji, pravih leđa, u crnoj kožnoj bajkerskoj jakni, crnim farmericama i poludubokim vojničkim čizmama. Sva čupava, izgužvana, ssaberem loše prebačenim preko gologSamo tela,pre razrogačenih gledam, nespretna da se od situacijeplatnom u kojoj se nalazim. minut on je očiju bio gogau mom krevetu, spreman da vodi ljubav sa mnom, a sad stoji tu obučen kao „buntovnik bez razloga“ i posmatra me s podrugljivim osmehom. - A... Alek - zamucah, sklanjajući nemirnu kosu s lica. - Ovaj... gospodine Liraj - ponovo pomerih dosadan pramen. - Dobro jutro, Purpur. Vi ste izgleda zaboravili na moju poruku? Slegoh ramenima i dalje se koprcajući između razočaranja što je sve malopre bio san i realnosti koja mi ga dovodi pravo pred vrata. Videvši da ne znam o čemu priča, dodade, da mi je još sinoć poslao poruku da će me pokupiti u osam sati, da zajedno doručkujemo i idemo do Putgartena i Vita. - Žao mi je. Nisam dobila nikakvu poruku. Rano sam zaspala - rekoh smeteno i stežući čaršav oko sebe vratih se u sobu, pokušavajući da nađem telefon. bože! - rekoh više zaugledavši sebe kadnaprimetih poruke, od Amelije,- O Luke i Aleka. A zatim, displeju da da zaista je 9.30,imam lupih tri se nepročitane rukom po čelu. - Jaoo, zaista mi je žao - viknuh, okrećući se ka njemu. Stojeći i dalje ispred vrata, raširi ruke kao da ne zna šta da kaže, a onda me ipak kroz smešak obavesti da nije problem. Samo ćemo doručkovati u Vitu, da se brzo spremim, jer toliko toga je planirao sa mnom danas, i ako mogu, da obučem nešto toplije, pošto idemo... - Planirao sa mnom danas - samo sam dotle čula. - On planira sa mnom svašta danas odzvanjalo mi je u mislima, ali i u preponama - nadam se više nego u mojim snovima! Zažmurih i ponovo se vratih trenutku iščekvianja od malopre. Osetih kako mi krv udari u obraze. Odmahuh glavom brzo. Uz odgovor da silazim za dvadesetak minuta, zalupih mu vrata pred nosom. Zbacih čaršav sa sebe. - O jebote, šta da obučem?! - povikah uspaničeno vadeći stvari iz kofera. Kada sam shvatila da sam sve što sam ponela pobacala po krevetu i da svakako nemam
šta da obučem, odlučila sam se za tamne leviske, razvučeni petrolej zeleni XL džemper, Ketpilerove čizme i žaket na dva reda kopčanja. Kosu boje karamele, samo podigoh šnalom u neurednu punđu. Prebacujući kariranu ešarpu oko vrata, pogledah se u ogledalo. - Blagi bože, na šta ličim - rekoh kolutajući očima. Iz torbe izvukoh braon ,,cat-eye“ Barberi naočare za sunce. Na sreću, prekriće mi pola lica. Tražeći Labelo u Brit torbi, izleteh iz sobe. Kad mi se mali balzam napokon nađe u ruci, pokušah da ga u hodu nanesem na usne. Međutim, ukočih se na samom izlazu spazivši Aleka koji mekojim čeka me s rukama u džepovima naslonjen na motor. Moj zgrožen izraz lica mu izbrisa širok osmeh je dočekao. - Sve u redu? - reče pažljivo. - To... to je? - rekoh pokazujući ka velikom motociklu. - To?! - zbunjeno se okrenu. - O, pa to je motor! - Motor!?! - naglasih ponovo mašući rukom ka dvotočkašu. - Tako je, gospođo Devan. To je motocikl - promrmlja uzimajući dve kacige sa sedišta. Tačnije, Triumf Bonvil T100 iz 2003. godine - stavi sebi na glavu crnu kacigu s malim štitnikom za sunce. - I to je prevozno sredstvo kojim ćemo stići do Vita. Kao što sam vam već rekao. Stavi mi drugu kacigu na glavu, a zatim zadovoljno lupi po njoj blago. - Spremni?! - Ne, ja nisam! - viknuh. A zatim spustih glas - Ja, ja se ne vozim na motorima - rekoh ukočeno. - Ne volim ih. Plašim ih se! -- Imali ste neka loša iskustva s njima?! - upita. Ne, nisam - zbrzah. - Neko drugi, iz vašeg okruženja je imao loše iskustvo? - Ne, ne! Nije zato. Jednostavno, ne volim... ne znam. Nesigurni su, nestabilni. Nekako imam osećaj... A, onda mi se iz najmračnijih dubina moje podsvesti, napakovane konfuznim sećanjima i nerealnim željama, kroz maglu, pred očima ukaza bljesak srebrnog metala masivnog motocikla, dok staje pored mene. Bat njegove čizme koja se spušta u prašinu, njegova leđa u kožnoj jakni koja grlim dok opkoračujem motor. Čuh svoj veseo smeh koji odzvanja dok mu se oslanjam na leđa i njegove reči, koje nadjačavaju buku motora i tutnje mojim telom. - Veruj mi... Nagli trzaj me vraća u stvarnost. Alek mi povlači uzice kacige i nešto govori. Zbunjena sam. - Zar je moguće da ništa nije primetio? Koliko je ovo moje sanjarenje trajalo? Još više sam zbunjena što sam ponovo imala „deža vi“. - To nije dobro. Moram čim se vratim zvati doktora Lorenca. Nije nikako - Važi? - reče dobro! pomerajući se unazad. - Šta?! - napokon se vratih Aleku. - Da mi verujete! Gospođo Devan! Pa vi mene ništa ne slušate! - reče blago se smešeći. Verujte mi, ništa vam se neće desiti. A do Vita je ovako najlakše doći. - Veruj mi - ponovih njegove reči šapatom i lagano krenuh ka motociklu. Iako ne želim, iz nekog razloga stojim bez reči pored crnog dvotočkaša i čekam da sedne i da ga upali, zatim ga opkoračih. - Držite se za mene čvrsto - reče glasno. Opustite se i pokušajte da se naginjete blago telom na onu stranu na koju se ja nagnem. - Razumem - rekoh jednostavno. Jako ga obgrlih i naslonili glavu na njegova leđa. Zažmurih. Krenusmo lagano i ja osetih kako mi srce silazi u pete. Stegnuh ga još jače, skoro
zarivajući nokte u njegove grudi. Hladan vazduh prateći naše ubrzavanje sve jače mi šiba lice. - Veruj mi - dobaci mi još jednom preko ramena, nadglasavajući buku. Otvoram oči, i dalje naslonjena na njegova leđa. Najednom postajem spokojna. Vetar je blaži, ispunjen Alekovim iskričavim mirisom. Meškoljim se zadovoljno. Noge mi više ne klecaju. Osećam kako se naginje nadesno i lagano ga ispratih. Nasmejah se sebi i svom strahu. Ne znam kako, ali Liraj ga je tako brzo otklonio. Ponovo mi srce ubrzava, ali ovaj put od sreće. Verujem ti - šapnuh i zagledah se u prelepu prirodu koja je promicala pored nas. put od ka Putgartenu je kroz more tek iznikle pšenice, iza visokih Krivudavi golih drvoreda sa Binca stidljivim izdancima. prolazio Nebo beskonačne bistrine, bez ijednog oblaka, kupalo se u sunčevoj svetlosti pružajući slobodu mlažnjacima da ostavljaju penušave tragove za sobom. Pomislih da nikad u životu nisam doživela ovako vedar i svetao dan. Vozimo se već nešto manje od sata. S vremena na vreme, on mi se obrati, ali ja... Ja ništa ne čujem. Ne razumem. Realno i ne slušam, jer iako pokušavam da se koncentrišem na bajkovite pejzaže i njegove reči, rojevi zakržljalih sećanja i snova, mešaju se sa stvarnošću i onim sto doživljavam sad. Pokušavam da povežem stvari. Da povučem paralelu, mrštim se i napinjem da vratim u misli još nešto što sam negde davno zaturila. Međutim, nema rezultata. Samo čist sudar današnjice s mojom prekomernom maštom, što bi rekao dr Lorenco. Ipak, za promenu bez straha i osećaja krivice, ovaj put uživam u vožnji, naslonjena na njegova široka leđa, priljubljena svojim bledim licem o tamnu kožu njegove jakne želim da ova vožnja nikad ne prestane. Blago se u malu varošicu. Mirisipustih soli, hladnog mora, teškevetru, vlage,brujanju prolaze mi naginjemo nozdrvama.nalevo Kao idaulazimo se budim iz nekog polusna, šumovima talasa, motora da mi razbistre misli. Osetih da smanjuje brzinu i teška srca se pridigoh. Kretali smo se lagano poljskim putem koji je sekao oranice. Najednom, motor se zaustavi. On poče da otkopčava kacigu, kada mi reče da mogu da siđem. Skliznuh sa kožnog sedišta i skidoh naočare kako bih tačno mogla da upijem prizor ispred sebe. Pred nama je stajalo desetak malih kućica u gotskom stilu sa potamnelim slamnatim krovovima. Stisnutie među golim krošnjama i četinarima, skrivene među zelenim žbunovima, činile su malo seoce kao iz bajki, iz davno zaboravljenih priča. Liraj me polako uhvati za ruku: - Hajde. Stigli smo u Vit. - Prelepo je! - poslušno krenuh za njim. - Još je lepše izbliza - reče, vodeći me u malu uličicu popločanu žutim kamenom. - Ja, ja ne mogu da poverujem! Ovde je tako nestvarno! - rekoh prolazeći pored stare, bele osmougaone crkvice. oštrim linijama nalazila se nekoliko metaraSa izdvojene od ostalihprozora, zbijenihtamnim kuća. žaluzinama i slamnatim krovom, - Šta ti je Nemac! - nasmejah se. - Napravili su da sve izgleda tako verodostojno, kao da je zaista napravljeno pre tristo-četristo godina. Vrlo brzo izađosmo iz seoceta i izbismo na obalu, u isto vreme divlju i romantičnu s malim drvenim molom, o koji su bila vezana dva ishabana čamca. Nemirni talasi su ih nosili i sudarali jedan o drugi. Krenuh da stanem na prvu dasku, ali Liraj me povuče ka sebi i rukom pokaza na krajolik koji se prostirao oko nas. - Zapravo, svih trinaest kuća ribarskog naselja postojalo je još u devetom veku - reče gledajući u pravcu seoceta. - Hoćete da kažete da su ove kuće tu preko jedanaest vekova? - upitah s nevericom. - Da - poče da pokazuje rukom. - Svih trinaest kuća, ovaj malecki mol - zatim uperi prst u smeru dva svetionika koja su se nazirala na samom rtu - kule, hram, tvrđava, most, sve ovo stoji
tu, mnogo duže od jedanaest vekova - pogleda me. - Jedino je kapela napravljena u devetnaestom veku, 1816. godine. - Čekajte - prekidoh ga, šireći pogled ka praznini koja se pružala svuda oko seoceta. - Ne razumem, kako mislite tvrđava, kule, hram? - Pogledaj malo bolje - reče mirno i ponovo mi usmeri svu pažnju ka najistaknutijem delu ostrva. Ka strmoj litici obrasloj divljim puzavicama, o čiju su se belu hridinu razbijali visoki talasi. - Pogledaj ka Arkoni - reče polušapatom. Ne... ne nalazilo? vidim ništa - Je rekao l' trebadatuje da bude neko... neko obeležje- da se zaista tu nešto Čini- slegnuh mi se daramenima. mi je prijatelj ovde nekad postojao neki hram... Znate, ja inače nosim naočare za vid... - htedoh da se okrenem, ali mi on priđe s leđa, priljubi me uz sebe i obgrli držeći moje ruke u svojim. Njegova neobična reakcija, iako mi je prijala, potpuno me zateče. Pre nego što sam bilo šta rekla, on je uzeo moju levu ruku i položio mi je na levu stranu grudnog koša. Tamo gde mi je srce nekontrolisano kucalo. Desnu, podiže i uperi ka strmoglavim hridima rta. - Oseti Arkonu, Purpur - šapuće tiho, mazeći vrelim dahom moj vrat. - Oseti je u sebi i videćeš jasno sve što treba. Gledam nekoliko sekundi. Uživam što se nalazim u tako prisnom položaju s njim. Ali, svesna sam da ću se već večeras spakovati i pobeći nazad kući. Jer koliko god sebe smatrala ludom, Liraj je definitivno luđi od mene sto puta. - Blagi bože, u šta sam se ovo uvalila?! mogući scenariji kidnapovanja i ubistava da midugo se motaju ponovoSvi osetih njegovu blizinu na svom vratu. On mi počeše uputi jedno ššššššš,kroz kao glavu, da želikad da ućuti moje misli. I zaista uspeva u svom naumu. Misli mi se izbistriše, zažmurih i udahnuh duboko i lagano ponovo otvorili oči. Na mestu gde su bili svetionici, sad se prostire kamena tvrđava s četiri oble kule. U okviru tvrđave, naslonjen na njenu istočnu stranu, okrenutu ka moru, nalazi se velelepni drveni hram s jasnim duborezima uklesanim po spoljnjem zidu. Iz njegovog centra ka nebu stremi moćni drveni totem na čijem vrhu su prikazane četiri muške glave. Tvrđava je s tri strane okružena duplim zaštitnim zidovima. Spoljni zid napravljen je od visokih grubih balvana sa oplatom purpurne boje i oslanja se na unutrašnji zemljani. Zadnja strana tvrđave okružena je strmim krečnjačkim hridima. Tik uz ivicu litice, duž cele vertikale zida hrama, nalaze se masivna hrastova vrata sa neobičnim simbolom u obliku sunca. Podseća na nacističku svastiku. Međutim ovaj ima osam krakova iscrtanih po sebi. Direktno od vrata hrama kreće uski drveni viseći most, koji se, teških sekućioblaka. nebo, završava na početku oštre litice, na vrhu neke planine, koja proviruje između Pogled na tako poznat prizor paralisao mi je telo. Lomeći mi strahom svaki deo realnosti i prisebnosti, ružnom jezom izvuče iz mene očajnički, neljudski krik, posle kog se nađoh na mokroj zemlji bez svesti. - Isuse! Purpur! Purpur! - odjekuje mi u glavi. Hladan znoj mi izbija iz svake pore. Znam da nisam u vodi, ali skroz sam mokra. Hladna. Malaksala. Pokušavam da otvorim oči, ali zujanje u glavi praćeno igrom bezbroj sitnih tačkica sprečava me da progledam. Mrštim se. Zima mi je. Pokušavam to da kažem. Ne uspevam. - Purpur! Molim te, čuješ li me?! Pogledaj me, zaboga! Pogledaj me! - čujem ga kako mi se obraća zapovednim tonom. Kapci su mi teški. Uspevam nekako da ih malo otvorim. Čkiljeći, vidim iznad sebe zabrinuto Alekovo lice.
- Z... zima mi je... - promucah. On skida jaknu. Kleči pored mene držeći mi glavu u svom krilu. Pokušava da me ugreje. Iza njegovh leđa, uočavam obris svetionika. Tvrđava, kule, hram... most... više nema ničega, samo beskrajna pustara u kojoj se naziru dva svetionika i vrhovi krovova razbacanih kuća. - Tvrđava... - rekoh. - Šta je s tvrđavom? - upita me i dalje zabrinutog izraza. - Pa... ne, nema je. Gleda me začuđeno. Gde je ponovo nema? ka litici. Isprati smer mog pogleda, pa se nasmeja. - Na Arkoni - izoštrih- pogled - Pa, gospođo Devan, u pravu ste! Tvrđave nema. Zapravo, nema je već desetak vekova! - Ne, ne - pobunih se - ja sam je maločas videla! Tvrđavu, hram, totem, zidine, kule i most! Drveni, viseći most! Poče da se smeje. Uze me u naručje i podiže od zemlje. - Mislim da vam vožnja motociklom ipak nije prijala. A i sigurno ste gladni - reče mirno i noseći me u rukama polako krenu ka seocetu. - Liraj, nisam luda! - brecnuh se. - Ti si me na to usmerio! Ti si mi i rekao da vidim! Kako da vidim! Stao si iza mene! Zastade. Zagleda mi se u lice. - Jesam stao iza tebe - uzdahnu - ali, samo kako bih ti pokazao koji od dva svetionika treba da rekonstruišeš. I to samo zato jer si uporno gledala u suprotnu stranu. Zbunih S nevericom unesohdrveni u lice.viseći most, koji vodi od velikih vrata sam videla!... Videla mu samsemost... - Ali, alisejaponovo. hrama kroz oblake ka vrhu neke planine, neke litice... Čoveče, pa nisam luda! - ujedoh se za usnu, jer jedan deo mene i te kako smatra da je to istina. Podboči me u rukama, da bi me sigurnije držao. - Ne kažem da si luda, samo si možda previše iscrpljena od puta, zime, gladi i uzbuđenja. Idemo prvo da te ugrejemo, nahranimo, a onda da vidimo za koliko ćemo ti smanjiti platu, jer sam se sav isprepadao, kad si se prostrla po zemlji. A, realno, žurim i da te spustim negde. Gospođo, mnogo ste teži nego što izgledate! Iako sam skroz sluđena, njegova opaska me nasmeja. Udarih ga u rame. Namršti se i stisnu me još jače. Naslonih se na njegove grudi. Pomislih da je verovatno u pravu. Dok smo zalazili u seoce, pusta litica gubila se iza nas i on na tren spusti bradu na moj glavu. - I ne čudi me što mi se phviđaju delovi mojih noćnih mora, kad sam on svojom pojavom, kao da je izašao iz mojih najintimnijih snova.-Celim telom -mi prođe drhtaj, on uhvati i isprati blagim izvijanjem levog ugla usne u osmeh. Oh... neeee zakukah u sebi koji - zaboga, koliko ću se još blamirati pred ovim čovekom?! - Preplavi me talas stida i osetih se tako sitnom u njegovim rukama. - Blagi bože, šta se ovo sa mnom dešava? Nije me ispustio iz ruku, sve dok nismo ušli u gostionicu u gotskom stilu koja se nalazila u sklopu sela. Smestio me je u ćošak, na svetlu drvenu klupu prekrivenu štavljenom ovčjom kožom, odmah pored kamenog kamina sazidanog od grubo tesanog kamena. Seo je pored mene, naredio da se izujem i podignem noge, a zatim da se uvijem u meko cvetno ćebe, koje mi je donela gostioničarka. Ušuškana, prihvatajući celom površinom tela toplotu koja je dolazila od vate, ali i prisnosti same krčme, posmatram ga kako naručuje hranu. Izgled sasvim obično. Veselo se obraća rumenoj bucmastoj krčmarici u nemačkoj narodnoj nošnji, kao da se znaju ceo život. Deluje tako normalno i nenametljivo dok se raspituje o ulovu i komentariše neobično lepo vreme.
Kad Helga, kako nam se predstavi domaćica, ode, upita me da li sam bolje, pa zavuče ruke pod ćebe i uze u njih moja stopala. Zavrte glavom osetivši njihovu hladnoću i poče da ih trlja. To me ostavi bez teksta. Ne progovaram ništa. Ćutim. Iako mi prija, u isto vreme njegovi dodri u meni izazivaju talas nelagodnosti. Uzvrteh se, pokušavajući da izvučem stopala. - Ni slučajno, gospođo Devan! - zazvučao je strogo. - Puštam vas, tek kad osetim život u njima! Vrata krčme otvoriše se i u nju kroči starac sede brade i kose koja je provirivala ispod izgužvane tegetplave beretke. Načizme. sebi jeOko imao žutumukišnu kabanicu sa zavezana plavobelim trakama oko rukava i duboke, zelene, gumene vrata je bila neuredno crvena marama sa sitnim vezom poljskog cveća. U jednoj ruci držao je štap za pecanje i mrežu za ulov, a u drugoj, ulubljenu metalnu kofu iz koje se proli malo vode kad je spusti pored vrata. - Je l' grize? - upita ga Alek ljubazno. Starac se široko nasmeja i raskopčavajući se reče da dobar mamac uvek dovede do dobrog ulova. Okači kabanicu o čiviluk na zidu i osta u plavoj futrovanoj košulji preko koje su bili nemarno ukršteni kaiševi pantalona sa tregerima. Kad krenu ka nama, primetih da malo vuče levu nogu. - Bernard - reče, pružajući ruku prvo meni, pa onda i Liraju. Njegova šaka, iako nabrana, delovala je veoma nežno, tako da mu je stisak bio izuzetno prijatan i mek. - Purpur - klimnuh glavom. - Alek - reče Liraj toplo. Starac mu-ljubazno upita ne prodrma puštajućiruku, ga. fiksirajući ga svojim svetlim očima. - Turisti? - Pa... zavisi ko - odgovori Liraj - i smem li da dobijem svoju šaku nazad?! Starac se trže i pogleda svoju šaku, naglo je ispusti. Nakašlja se. - Izvinite, na trenutak ste me podsetili na nekog. Brzo, kao da mu je mokra, izbrisa svoju desnu šaku o levi rukav, pa iz prednjeg džepa na grudima izvadi paklicu duvana. - Neće vam smetati da zapalim? - reče stavljajući jednu već uvijenu cigaretu u usta. - Samo napred - Alek ga je i dalje znatiželjno posmatrao. - Nadam se da sam vas podsetio na nekog dragog? Starcu se, iako kroz osmeh, ocrta duboka tuga na licu. - Da, da. Podsećate me na jednog velikog prijatelja iz momačkih dana. -Polako Niste se dugocigaretu videli siznjim? li i on odavde? znatiželjno. izvadi usta Je i izdahnu bled trag- upitah sagorelog duvana. Nakašlja se ponovo. - Pa nisam. Poslednji put sam ga video pre četrdeset godina - okrenu se i polako se primače prozoru. Zagleda se napolje. - Zapravo, tačno pre 39 godina. Negde u ovo doba isplovio je u svom čamcu. Isto kao i sada, bilo je neobično lepo vreme. Isplovio je sam... Nažalost, nikad se više nije vratio. Progutao ga je Baltik - glas mu zadrhta. - Znate, tog dana, iako je sve bilo mirno i činilo se da će tako i ostati, Rigen je zadesila nezapamćena oluja. Njegov novi čamac je posle nekoliko dana pronađen kako pluta blizu Binca. Bio je dosta oštećen, a od mog prijatelja nije bilo ni traga... Sam čamac je bio prepun.... Prepun, nekog purpurnog praha. Naglo se okrenu od prozora i fokusira se na mene. - Znate, u zoru 20. marta 1973. godine, pola istočne obale se probudilo prekriveno
purpurnom bojom. Iskolačenih očiju, zgrčenog izraza, pokušavam da mu kažem da sam ja rođena upravo tada i upravo u Bincu, međutim, osim što su mi usne blago otvorene, iz njih izlazi samo tišina. Starac se teško nakašlja, vrati cigaretu u usta, zastade da još nešto kaže, ali ga prekide Helga koja nam donese jelo. - Bernarde! - ciknu kad ga vide. - Znaš da ne smeš da izlaziš iz kreveta!!? Spusti brzo hranu ispred nas, zatim ga uhvati pod ruku i polako uvede u kuhinju. Pre nego što- su otišli, Deka slegnuseramenima i dobaci tiho: Izvinite. nekad izgubi. Vrata se zatvoriše. Nastupi tišina. Srce mi ponovo poče luđački udarati. Mozak bruji i radi sto na sat. - Nemoguće! - govorim u sebi. Gledam u Liraja. Mirno razvrstava ribu i krompir salatu u tanjire. - Nemoguće! - ponovo ponavljam. Sve su to slučajnosti. Sve je to samo stres. Vraćam pogled ispred sebe. I dalje ćutimo. Gledam kako mi Alek kao detetu seče i odvaja meso od tankih ribljih kostiju. - Dobro, Purpur - napokon progovori. - Sad ćeš prvo da jedeš, a onda da mi ispričaš šta se to sve, zaboga, dešava s tobom i u tebi - polako prebaci kosti u poseban tanjir. Ne gledajući u mene, nastavi: - Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali izgledaš kao da si videla duha, a još si danas pala i u nesvest. Pričinjavaju ti se tvrđave, kule, mostovi... Zurim ispred sebe. Podiže mi glavu i okrenu je ka sebi. Ja zaista da moram damene. znam da li... da li ti možeš, mislim, da li si... kako da kažem, psihički- sposobna radiš za Ne trepćem. Gledam ga mirno, dok mi telo cepa tuga. Ne znam šta da kažem. Jebiga, Filip je u pravu. Ja sam beskorisna, nesposobna. Opterećena nekim svojim ludilom koje me stalno sputava. Osećam da mi brada podrhtava, ali se trudim da ne zaplačem. Primećuje da se borim sama sa sobom. Hvata mi lice između šaka. Osećam neverovatnu toplinu koja izbija iz njih. - Ne. Ne mislim tako, Purpur - govori meko kao da mi čita misli. - Ja zaista želim da ti radiš. Samo ti - nasmeši se blago. - Jedino ne želim da te posao ovde iz nekog razloga povredi, poremeti, da se razboliš... Zato, zato mi je potrebno da znam šta te muči, da znam kako ćemo dalje. Da li mogu da utičem da se to nekako promeni. Eto, ne moramo danas ići do svetionika i kuće, ali moraš mi reći, moram znati kako da postavim stvari dalje. Trebalo je sutra da idem za Berlin, a onda nazad u London. Ali i to ću pomeriti. Međutim, zaista moram da znam šta se s tobom dešava. - Zašto ti je uopšte stalo?! - pitanjem iznenadih i samu sebe. - Zašto ja od toliko drugih?! Zašto? Mislim... - Evo i viiino! - prekide nas Helga. Oboje je čudno pogledasmo. - Ahaa, vas dvoje golupčića očito niste primetili šta se dešava napolju. Je li tako?! Nema veze. Tek sad će da udari najjači deo! Vino će dobro doći da vam ubije vreme u čekanju, a ne bi me čudilo da i prespavate ovde - reče vrcavo namigujući modrim očima. - Imate sreće. Naša jedina soba nije zauzeta. Upitno se pogledasmo i zajedno krenusmo ka prozorima. Prizor koji nas dočeka nikako nije ličio na onaj koji smo pre nešto više od pola sata ostavili kad smo ušli. Napolju je divljala oluja. Jak vetar lomio je talase, visoko preko drvenog mola, besno ih razbijajući o njegovu tanku ogradu koja je na momente cela nestaje u sivoj peni. Dok je mračno natušteno nebo isparano
munjama, ljutito iz sebe izbacivalo slapove oštre kiše, nabujala voda proždirala je grube stene i samu obalu. - Po... potpiće selo! - uzviknuh uspaničeno. - Draga moja, ne brini ti ništa! - Helga me pogleda ispod plavog kovrdžavog čuperka koji joj pade preko čela. - Za svo ovo vreme od kad postoji, selo Vit nije bilo potopljeno. A veruj mi, u poslednjih hiljadu godina sigurno je bilo mnogo većih oluja. A sad, vratite se svojoj večeri! Zaboga, ko još jede hladnu ribu i krompir salatu?! vratismo za sto, ponovo se umotah, ali noge ostavih u čizmama. Alek je ovaj put seo Poslušno preko putasemene. - Ovako će mi biti lakše da te slušam - primače tanjir i escajg sebi. - Na sreću, nevreme nam i ne ostavlja više izbora od hrane i priče. Nasu nam po čašu vina. Zatim stavi komad krompira u usta. - Prijatno - reče žvaćući polako. Nagnu čašu i otpi gutalj. - Čim budeš spremna - spusti piće i zagrize komad ribe. Praskav zvuk groma najavi munju, koja kao blic osvetli celu prostoriju. Za promenu, ne osetih strah. Otpih malo vina. Uzeh isto komad ribe. Bila je izvrsna, iako već mlaka. Izbegavajući da ga pogledam, počeh između zalogaja da mu pričam. Prvo o tome kako sam zapravo dobila ime. Zatim, pažljivo birajući reči, uvedoh ga u svoju noćnu moru. Dok mu je priča o bebi prekrivenoj purpurnim prahom izmamila osmeh na lice i komentar sadmogli razume reakciju priču, kaodai pričam da bez oobzira šta se ja mislila, roditelji da nisu da moju mi daju bolje na ime,Bernardovu kad sam započela snu, on potpuno koncentrisao na moje reči. Sedeći pravih leđa, s rukama prekrštenim na grudima pažljivo je slušao svaku moju reč. Njegova pažnja me pomalo zbuni, pa počeh da prelećem preko nekih detalja, petljajući se s redosledom događaja. Vrlo brzo je uočio da sam sve isprepletala, pa me samo zamoli ako mogu sporije, deo po deo, godinu po godinu. - Ali - pobunih se - svake godine, sve je uvek isto! - Jesi li sigurna? - upita me, i dalje mirno sedeći. - Ma jesam! Jedino je poslednji san bio drugačiji. Odmah ću ti ispričati njega. - Ne, ne. Polako. Svaku godinu po godinu, a onda poslednji san. - Ali to su 34 iste priče?! Smorićeš se! - Ne brini se. Neću. A ako mi slučajno bude dosadno, reći ću ti. Zaista bih voleo da čujem sve po redu. Slegnuh ramenina. - Dobro, gospodine Liraj. Nemojte posle da kažete da pričam stalno jedno te isto. Nasmeja se. U isto vreme posegnusmo za pićem. Otpismo po gutljaj i ja počeh deo po deo da pretresam svaki svoj san. Svaki put isto, kao što sam i rekla. Liraj sedi mirno i pažljivo me sluša. Bez obzira što se priča neprekidno ponavlja, on deluje veoma zainteresovan. Klimne glavom s vremena na vreme, otpije malo vina i vrati ruke da i dalje stoje prekrštene preko grudi. - I tako, vidiš, sve je isto do ovog sad poslednjeg - rekoh, posle više od dva sata priče. - Ne bih se složio s tobom - reče spuštajući ruke na sto. - San za tvoj trideset drugi rođendan. - Šta je s njim?! - Rekla si da je dete stajalo skroz nadohvat tog starca. - Šta sam rekla?! - namrštih se.
On uzdahnu kratko: - Purpur, rekla si da si se probudila u momentu kad je dete pružajući ruke ispred sebe prišlo skroz starcu. Naslonih se na klupu. Premotah namršteno ponovo sve snove u glavi. - Zaboga, u pravu je! Vratih se na taj svoj trideset drugi rođendan. Tačno tako je bilo. - Ja... ja ne znam zašto nikad nisam obratila pažnju na to. Nekako, taj san mi je bio najkraći i ta moja trideset i druga godina je bila sva konfuzna i tad sam... - zastadoh, zamalo da mu kažem. Ujedoh se za jezik. -- Tad si? ja - glas mu jetadpotpuno ravantrudna i ispitivački. Pa šta znam... sam ostala s Bejlom. Ma to nije ništa posebno. To... taj događaj kako sam ostala trudna. Nasmeja se od srca. Nemoguće da je ovo izašlo iz mojih usta! - najradije bih ošamarila samu sebe, bar u mislima. - Jeste da ne bih imao ništa protiv da čujem i taj događaj do tančina opisan - zvučao je bezobrazno - ali, ipak mi ispričaj prvo ovaj poslednji san. Ponovo se uozbilji, vraćajući ruke na sto. Drži ih dlanovima paralelno sa površinom. Primećujem da ima krupne i široke šake. Sad kad ih pogledam, nekako mi i ne idu uz njega. Jeste da deluje jako i muževno, ali za ove šake bih rekla da pripadaju nekom ratniku. Nekom ko grabi i gradi život baš njima, a ne uspešnom biznismenu. Njegove šake deluju kao da mogu da smrve jedim udarcem sto ispod sebe. -Stresoh I? - upita. se od svežine sećanja koja mi se uvukoše u kosti. Posegnuh da naspem još vina. Ali on me iznenada uhvati za ruku. - Buteljka je prazna - reče, iako sam bila ubeđena da je u njoj još vina. Spustih je, a on pozva Helgu pružajući joj flašu, i reče da nam donese novu. - Polako, Purpur, samo polako. Voleo bih da ne ispustiš nijedan detalj. - U redu. Ali, samo da znaš, zbunjuje me ta tvoja zainteresovanost. Volela bih da ti ispričam samo ono što je neobično u tom poslednjem snu, mislim, stvari koje se razlikuju... mislim, nije mi prijatno ponovo da prolazim kroz svaki detalj. - Ne! - reče povišenim tonom. - Treba da znam sve. Razumeš?! Gleda me nekako prekorno. Zagledah mu se u oči. - Jebote, bez obzira koliko puta ih videla u poslednje vreme, ne mogu da se otmem utisku da ih od ranije već znam. Domaćica se vrati sa svežim vinom. Veselo nas pita da li smo se odlučili za sobu, s obzirom da nevrememineće zajedno, neprijatno je. skoro prestati. Brzo otpijam gutalj, iako mi je drago što misli da smo - Uzećemo sobu - reče Alek mirno. Zagrcnuh se, i vino mi pođe na nos. - Zemljo, otovori se! Posegnuh za salvetom da se izbrišem. - Jesi dobro? - podiže upitno desnu obrvu. - Mhh, mhh - promrmljah kroz platno klimajući potvrdno glavom. Zatim se ponovo obrati Helgi. - Ali, prvo ćemo još malo ovde posedeti. I ako može, donesite nam još vina, osećam da će ovo biti jedan dug dan, a i noć. Helga klimu glavom i ode, on uze čašu da i sam popije vino, a ja iskapih svoju. Uzdahuh. - Znači, dete stoji na... O jebote šta sam ono obukla? Kakav li je veš na meni? Kako on to misli da ćemo uzeti sobu? - ... dete stoji na tom mostu - zar je ovo isto vino kao i malopre? O,
sranje! Nisam se depilirala! Blagi bože, ala udara ovo vinoooo. Što me gleda ovako?! Nešto čeka?! A da, san! Ovaj poslednji. Uf, kako mrzim da pričam o tome... Možda u kupatilu imaju onaj jednokratni pribor za brijanje. Aman, Purpur! Nećeš imati seks sa Alekom Lirajem... Definitivno dobro vino, a šta bi mu falilo da ga ima sa mnom? Nisam ja toliko loša, kao što ih ima... Što me ovako gleda?! - Pa počela sam da pričam, moram da razmislim o svim detaljima! I koliko je on, zapravo, blesav kad je navalio da mu pričam svoja ludila. A i te njegove
sive oči... Vidi gakao štošto mesam prekorno Hihihi. - Dobro, rekla, gleda! dete stoji... Al' ipak da ja nekako ugasim svetlo čim se skinem. U stvari pre skidanja!... Ajoj, al' se namračio. Nakašljah se i podigoh prst, u znak da mi treba malo vremena da se saberem. Lelee, Purpur, za ovih deset dana, samo prosipaš gluposti iz sebe. I zamalo da mu kažem za Bejlu. U jebote, ali je jako vino. Raširih oči i zatreptah jako. - Jel se ovo meni spava!? - Purpur! - povika strogo. U trenu dođoh sebi. Ispravih se. Spustih ruke isto kao i on i pribrah misli. Reči kao bujica krenuše iz mene. Mislima mi prolazi svaki deo sna. Ponovo osećam jezu kako mi struji niz kičmu. Pokušah da zažmurim i udahnem duboko. Osećam mirise koji me okružuju. Pričam mu o boji, o mirisu purpura i nesmotreno mu govorim da i on miriše tako. Otvaram ponovo oči. Zastajem. Lice mu je bledo. - Nastavi - reče tiho. Ponovo žmurim. Ćutim nekolikodete. trenutaka. Osećam ponovo svaki Kako trčim, kako propadam i borim se da uhvatim Bez daha mu prenosim svaki momenat. sekund. Osećam kako mi se suze skupljaju u uglovima kapaka, dok pričam kako mi je mala ručica iskliznula iz ruke. Počinjem da plačem. Želim da otvorim oči i prekinem, ali me sećanje nosi i nastavljam dalje. Ježim se dok govorim kako se bacam u provaliju i kako me pre nego što sam umrla obavija miris proleća i one oči... Sive, prekorne i tužne... Sive oči... ponovih sama za sebe. Prekorne i tužne u isto vreme... kao... naglo otvorih oči: - Tvoje oči!! - povikah preplašeno. Liraj sedi preko puta mene. Bled. Nekako star i bezizražajan. Ne trepće. Diše veoma ubrzano. - Ti... - promucah i obrisah suze. Gleda me netremice. Primećujem da su mu šake skupljene u pesnice. Usne su mu stisnute, kao da na taj način pokušava da sputa nešto što bi mogao da kaže. -Naglo Ti... tiustaje - i dalje ponavljam. i bez reči kreće ka izlazu. Zastaje na nekoliko koraka od vrata, pa se vraća. Ćuti i gleda me. I dalje ubrzano diše. Prilazi ponovo stolu. Gledam ga, potpuno nesposobna da dokučim šta se ovde više dešava. Steže pesnice uz telo. - Brzo ću se vratiti - zvuči promuklo. - Čekaj me, tu! - reče i opet se brzo okrenu. - Moram... Znaš, posao. Moram nešto da obavim... Zaboravio sam... Veruj mi - izusti nepsretno, pre nego što nestade iz prostorije, zalupivši vrata za sobom. Brzo skočih da krenem za njim, ali tad shvatih da mi se od alkohola već uveliko manta u glavi. Iako su mi se noge činile teškim, olovnim, nekako se dovukoh do vrata. Kad ih otvorih, jak pljusak i vetar me skoro ubaciše ponovo unutra. Oštra munja rascepi nebo i osvetli veliki deo okoline. Međutim, Liraja nisam nigde videla. Pokušah da izađem makar malo dalje od ulaza, ali nevreme me samo ugura nazad. Stajala sam u dovratku jedno vreme, potpuno pogubljena, jer koliko god navikla da mi je život neobičan, ovo s njim je potpuno suludo. Uđoh pokunjeno i
zatvarajući vrata, naslonih se na njih. - Možda je i ovo samo san - krenuh ka stolu kad zakačih nogom o sivu kantu koju je Bernard ostavio. Sagnuh se da je pomerim. - Šta?! - uzvikuh kad uočih da je kofa puna purpurnog peska. Mokrog. Htedoh da ubacim ruku, ali me otvaranje spoljnih vrata gurnu u stranu, u istom momentu kad se u krčmi pojaviše Helga i Bernard. - Deda! Pa ne možeš tako da mi na sred krčme sve ostavlja! Polomiće neko vrat! - reče žena glasno i brzoslegnu uze kofu dodajući je starcu. On samo ramenima: - Pa kad mi ne date da pecam ko čovek! - reče i odnese kofu u kuhinju. Tek kad htedoh da pitam gde je našao pesak, Helga me prekide obraćajući se nekom iza mene. Njih dvoje su mi odvukli pažnju i potpuno sam zaboravila na vrata. Nadam se da se Liraj vratio. Okrenuvši se, susretoh se s visokom, tankom ženom. Kačila je svoj kišni mantil u trenu kad smo se pogledale. Bila je veoma atraktivna, sa sjajnom „zift“ crnom, veoma dugom ravnom kosom koja joj je naglašavala proculanskobeli ten. Na licu su joj se posebno isticale jarko crvene, tanke usne i visoke crne obrve. Na sebi je imala kožne pantalone i crnu košulju, dovoljno raskopčanu da joj se vide bujne grudi. Oko vrata joj je visila ogrlica od tankog lanca, s veoma neobičnim priveskom u boji platine. - Užasno vreme! - reče ošinuvši me svojim, kao ugalj crnim očima. teksta. Uzvratih samo potvrdnim klimanjem glave, jer hladnoća iz tih očiju me je ostavila bez - Ako može buteljka belog vina i dve čaše za sto u ćošku - obrati se Helgi, koja se odmah poslušno izgubi u kuhinji. Veštački se osmehujući prođoh pored nje. Pokušavam da što trezvenije hodam ka svom mestu. Uzimam svoju torbom i tražim mobilni. Nastojim da ignorišem nelagodni osećaj što sam sama s njom u prostoriji. Iako vatra u kaminu tinja, stresam se od zime. Ispijajući novo vino, počeh da listam telefon. - Oh, nemoguće! - povika ona iznenada, i natera me da pogledam u njenom prvacu. Sedi direktno okrenuta ka meni, držeći čašu u jednoj, a cigaretu u drugoj ruci. - Vi imate dometa ovde?! - ustade i ne ispuštajući stvari iz ruku, priđe mi. - Smem? - pokaza na slobodno mesto preko puta. Htedoh da joj kažem da je zauzeto, ali umesto toga samo potvrdno klimnuh glavom. izusti sedajući trebalo -daHvala bude -prijatan osmeh. naglo. Povuče dim i razvuče tanke usne u nešto što bi verovatno - Zate, meni se izgubila mreža, a moram hitno da pozovem jednog prijatelja. Ako biste mogli da mi date da se poslužim vašim telefonom? - Nicht sprechen Deutsch - slagah ko iz topa, ni sama ne znam zašto. - Oh! - iznenadi se. - Ok. Ok - uzvrati ljubazno. - English?! - povuče dim. - Sorry, not English! - slegnuh ramenima i iskapih svoje piće. - Purpur, pa ti si skroz pijana! - prekoreh sebe. Uputih joj jedan od onih svojih blentavih pogleda. Auuu, sestro! Ja kad bih zamišljala „ober“ kučke, one bi izgledale upravo ko ti! - Ohh... - ona se iznenadi i poče osvrtati po prostoriji, kao da traži nekog, za koga bi mogla pretpostaviti da bi mogao biti razlog zbog kog tu sedim sama i pijana. Sranje! Pa vidi da je sto postavljen za dvoje. - Srbija! - uzviknuh, kao potpuni kreten, mašući pred njom s tri prsta, moleći se u sebi da
ne progovori na bilo kom od jugoslovenskih jezika. - Srbija!? - ponovo mi uputi razvučen osmeh. - Slovenka znači! Lepo, lepo. E, jesi ga sad usrala, Purpur - počeh da psujem u sebi - ova očito sve živo zna. Zašto si je uopšte slagala na startu?! - grdim samu sebe. - Ne, ne... Slovenka - krenuh da mašem rukama i da objašnjavam. - Ja Srrrrppppkinja!! skoro zapredoh. - Znaš?! - počeh da razlažem na slogove - SRBIJA! Slovenija not! Zakikota se zabacujući svoju dugu kosu. si slatka! dobro -šta je Srbija, pleme. mila moja - nastavihrabri, na engleskom. Južni se kaoZnam da se japriseća. Simpatično Tvrdoglavi, ratoborni i- časni, Sloveni--Što zamisli ali nesložni i neozbiljni. Retko bandoglav narod! - nasmeja se. - Ali ipak, veoma simpatični. Veoma. Koja je ovo luda! Hvala bogu što je slagah, pomislih. Zatim potvrdno klimnuh glavom, iako u isto vreme slegnuh ramenima, dajući joj opet do znanja, da nemam pojma šta priča. Pogledah ponovo u telefon. Vidi, zaista nema mreže. Svašta ! Ubacih ga u torbu, ustadoh i počeh da navlačim žaket. - Sorry - krenuh polako. - Moram da idem - razmahah se sa sve polunavučenim rukavima, te krenuh da gestikuliram i pokazujem da mi se spava. - Ja drunk! - rekoh, kad se napokon obukoh. Za razliku od svega drugog, ovo je bilo prvo što sam joj rekla, a da je istina. Užasno mi se vrtelo u glavi, zaplitala sam jezikom, a bogami i nogama. Ona ljubazno ustade kada sam gurajući pored nje da pokupim jaknu. Helgu, Koja jekoja on budala! Izašao je onako čudno go! me Zateturahseunazad kad krenula je napokon izvukoh.Lirajevu Pozvah glasno se odmah pojavi gledajući. - Room, room! - rekoh udarajući se o grudi. - Must idem, razumeš?! Beng-beng, me and my čovek, sad imamo sex! Gooood sex! - rekoh važno. Helga se stidljivo nasmeši i ode po ključ od sobe, a ja se na peti okrenuh ka „ober kučki“. Posmatra me sa podsmehom. - Da, da, draga! Bang, bang ako budeš u stanju da se uopšte dovučeš do kreveta. Jadan tvoj dečko - naceri mi se. Glupa krava! Misli da ako ne razumem šta priča, može da me vređa! Što bi moj dečko bio jadan? Jeste da mi nije dečko i da nemem sise ko ti, al' makar nemam ni pogled ubice. Pffffi za razliku od tebe ja pričam pet jezika, a ti samo dva! Al' si glupa! Dalju raspravu s njom u mojoj glavi, prekida Helga, koja, noseći mi kišobran, pokazuje da izađem. -Ovlaš Inače,jejaprihvatih. sam Morana - reče, pružajući mi ruku. - Amelija - klimnuh glavom i brzo izađoh na kišu. Na samo dvadeset koraka, Helga se zaustavi i otvori mi stara hrastova vrata. Pomeri se da prva uđem, a zatim sa praga okrenu prekidač. Malu prostoriju blago osvetliše dve noćne lampe na noćnim stočićima pored kreveta. Prizor koji me zateče izmami mi osmeh. Ceo enterijer kao da je donesen iz mog Dućana! Centralno mesto zauzimao je beli metalni krevet s visokom ogradom, debelim dušekom i kao sneg belim prekrivačem. Male lampe na komodama imajju abažure prekrivene ljubičastim cvetovima lavande. Starinski beli ormar nalazi se na desnom zidu, pored koga je malo iskrivljeno smešteno veliko podno ogledalo. Kod vrata ka kupatilu, nalazi se toaletni stočić sa pletenom stolicom u seoskom stilu. Soba miriše na sveže pokošenu travu. Helga me je još uputila kako da pojačam grejanje, gde se nalaze dodatni prekrivači i
peškiri, te izađe. Provirih u kupatilo i razočarano zaključih da nema jednokratnog seta za brijanje, ali realno, sad mi je i svejedno. Alek definitivno nije normalan. Ruku na srce, nisam ni ja, a uz to sam mrtva pijana i mrtva umorna. - Jebeš ga! - rekoh zbacivši garderobu sa sebe i uskočih pod tuš. Puštam da me ugreje jak mlaz vode i odagna tragove dana. Masiram telo sapunom od lavande. Uživajući u njegovoj maznoj aromi i toploj kupki, osećam kako se napokon opuštam. Tek kad mi se koža na rukama zgužvala od vode, naterah se da izađem. Umotah kosu u peškir i ogrnuh bademantil. paru potragovi ogledalu. Zagledah se u svoju bledu put i ioči boje badema u čijimIzbrisah uglovima su kondenzovanu se nazirali tanki godina. Namrštih se svom odrazu ta gestikulacija me počasti još dvema dubokim linijama između obrva, zbog čega odmah opustih lice i krenuh da ga čistim tuferima. Kada se dovedoh u red, izbegavajući da celim stopalom stanem na hladan parket, na vrhovima prstiju uđoh u sobu. Vrisnuh zbog onog što me tamo dočeka. Nasred sobe, mokar do gole kože, stajao je Liraj. Kosa mu je sasvim slepljena za lice, majica usukana, pripijena za torzno. Niz telo mu se cede kapljice vode praveći barice na podu. Iako mu je blagim svetlom osvetljeno samo pola lica, jasno se vidi koliko je lep. Lep i lud! Valjda to tako ide. Ah, da. I peder! Što bi na sve dodao Luka. - Amelija? - promuklo mi se obrati. Ruke su mu spuštene uz telo, sa stisnutim pesnicama. On kao da je stalno spreman, ako ne za borbu, onda sigurno za gard, pomislih prilazeći mu. -- Gospodine, izbacila Napućih se aludirajući njegov izgled. Amelija, rekao sam time dapoplava?! me čekaš -tamo gde sam te ostavio!na- namršti se. - Ma je li? Da te čekam, a ostavio si me bez reči! - brecnuh se. - Rekao sam da ću se vratiti i da me čekaš! - priđe mi bliže. - O, a dok te čekam, da mi društvo pravi neka sado-mazo, bog te pitaj kakva veštica!? besno mu se primakoh. Stojimo jedno naspram drugog toliko blizu da osećam pod stopalima hladnoću vode koja se sliva s njega. Namračen je. - Zašto si rekla Morani da se zoveš Amelija, da ne razumeš nemački ni engleski i da ćemo imati seks? - namršteno nabra čelo. Ajoj! Zemljo, otvori se! On poznaje tu kučku! Kakvo li sam sad sranje napravila?! Na ovo poslednje sam skroz zaboravila! Naprćih se prvo. Svesna sam da zapravo pojma nemam što sam izlagala tu ženu. Ali jednostavno je delovala tako hladno i odbojno. Pa… kako pa… bih - sagnuh glavu. vrhove -prstiju mu se što višePrvo unelahtedoh u lice. da se pravdam, ali umesto toga, propeh se na - Ma slušaj bre! Ostavio si me tamo da sedim polupijana, sama. Pobegao si bez reči, pošto si me satima ispitivao o mojim najintimnijim sferama života! A onda se pojavila ta... ta Morana, il' kako se već zove. I eto prosto mi se nije svidela, a i boli me dupe! Šta ja imam da pričam s tvojom devojkom! Peškir na glavi mi se nakrivi, te ga besno povukoh puštajući da mi se kosa raspe. Spustih se ponovo na pete i krenuh ljutito da sklanjam zamršene pramenove. Međutim, on me brzo uhvati za ruku i pomeri je od lica. Zaboga, da li je ovaj čovek ikad hladan? - zapitah se, osećajući toplinu koja je izbijala iz njegove šake. Pognu se i poče pažljivo da mi sklanja mokru kosu. - Purpur, iskreno... ništa pametnije nisi mogla da uradiš... - nasmeja se široko. Iznenadi me odgovorom. Pogleda me toplo.
- Izvini što sam izašao tako naglo. Setio sam se da su mi u pregradi na motoru ostali neki važni dokumeti, koje je trebalo da pošaljem Ingi čim smo stigli - zaćuta, uze lagano još jedan pramen, pa mi ga polako stavi iza uha. Srce mi poskoči i poče sve jače da lupa. - Setio sam se toga ranije, ali nisam želeo da te prekidam dok pričaš. Delovala si mi veoma tužno i potreseno. Nisam hteo da ostavim utisak da su moja dokumenta važnija od tvog sna, od tebe. Kolena miželja klecnuše. telom mi zavrišta da mePribliži poljubi.mi se toliko blizu da osetih njegov dah na svojoj koži i celim - A Morana - namršti se - ona nikako ne može biti moja devojka. Ja nemam devojku. Svaki nerv, svaki deo mene, zatreperi. Mahinalno podižem glavu tražeći njegove usne. Gleda me. Gleda moje usne. Mazi me pogledom, prelazeći milimetar po milimetar moje kože. Sklanja mi i poslednji pramen s lica, meko ga mešajući sa ostalom kosom iza uha. Uzdah koji mi se ote pokušah da prigušim ujedom za usnu. Preko lica mu prelete jedva vidljiv smešak. Postideh se i refleksno pognuh glavu. Nežno mi podiže bradu vrhovima prstiju. Zažmurih. Poljubi me spuštajući svu nežnost ovog sveta na krajičak mojih usta. Meko i blago. Toplina njegovog dodira lagano otvori moje usne puštajući da nam se vlažni dah izmeša. Lagano me primače sebi. Zavukoh mu prste u mokru kosu prepuštajući njegovom jeziku da vodi moj. Istopih se u sve jačim poljupcima. Jagodicama prstiju jedva dodirujući kožu, pređe po liniji mog vrata. Spuštajući ruku, pomeri mekani frotir, pa vrhom jezika, kao da želi da ispita moju reakciju, ovlaš mi okrznuglavu deo između i ramena. Celimzatelom prođoše trnci,dazbog kojihsve uzdahnuh, zabacivši unazad. vrata Ujedoh sebe ponovo donju mi usnu, nastojeći ućutkam glasnije disanje koje izazva lavina poljubaca. Gorim od želje za njim. Za njegovom golim telom pripijenim uz moje. Zavlačim ruke pod njegovu mokru majicu, istražujem prstima njegovu glatku kožu. Polako prestaje da me ljubi. Uspravlja se i sam je svlači. Zurim netremice u njegov goli torzo, široka ramena, izvajane snažne ruke, pravu skupinu mišića na stomaku i neobičnu tetovažu na levom ramenu. Neprijatno mi je što ga tako proždirem pogledom, ali ne mogu da odolim da upijem očima svaki milimetar tog čvrstog tela. Želim da me te ruke uzmu, da uronim u njih. Želim da umrem u njima. Kao da čita moje misli, bez reči me uzima u naručje, gledajući me duboko u oči. Nikad nisam videla tako bistre oči. Iako je polumrak, ogledam se u njima. Lepa sam u njima. Lepa sam u njegovim rukama dok me nosi ka krevetu i spušta na mekani prekrivač. Strane bademantila se u potpunosti otvaraju i moje nago telo je izloženo njegovom pogledu. mu zasijaše. Jeva čujno izgovara moje njegovo ime i počinje da mi ljubiusvaki gole čvrsta kože. Težina Oči njegovog tela, blizina njegovog mirisa, lice zaronjeno mojedeo grudi, nabreklina koja mu se ocrtava ispod farmerica, nateraše me da počnem da ga oktopčavam. U momentu kad ga oslobodih pritiska kožnog kaiša, on naglo stade. Ukoči se kao kip. Njegovo vrelo telo, najednom postade neprijatno hladno i ravnodušno na moj dodir. - Alek - prošaptah zbunjeno - Jel sve u redu? Zadihano i zbunjeno on poče da se okreće i sklanja od mene. - Izvini... izvini - muca pokušavajući da izbegne pogled sa mnom. Ustaje s kreveta i držeći se za glavu obema rukama, počinje da hoda po sobi, gore-dole. Brzo povukoh krajeve mantila naslanjajući se o uzglavlje, još zadihana i vlažna. Sa srcem koje udara u grlu, pokušavam da se povratim od šoka koji sam upravo doživela. Osećam se posramljeno i poraženo, dok ga posmatram kako prekoreva sebe što je pokušao da spava sa mnom, potpuno ignorišući moje prisustvo u prostoriji. Osetih se jadno kada se okrenu ka meni.
Mutnih očiju, tihim glasom, lagano prilazeći krevetu, poče da mi se izvinjava. - Molim te, Purpur, izvini... - zamuca. - Ja... ja sam kriv. Nisam smeo dozvoliti da ovo dođe dovde. Izvini, ja... - prođe rukama kroz kosu i izdahnu glasno. - Ja imam problem. Ja... do mene je. Nemoj misliti da ima veze s tobom - priđe ivici kreveta, zamahnu glavom kao da tera misli. - Ovo nije smelo da se desi - pogleda me setno. - Ja... vidiš... ja... Zastade. Zadrža dah, kao da osluškuje, načulji uši. Skupljenih očiju prelete pogledom po sobi, i u sekundi se nađe ispred ulazih vrata. Ukopa se ispred njih, pa besno povika: -SNišta nije desilo! Nenikakvog brini se! odgovora. Idi! drugesestrane nije bilo Odjednom on silovito otvori vrata. - Zašto si tu?! - nastavi besno. - Rekao sam ti da mi ne trebaš i da mogu da se kontrolišem! - brecnu se na osobu koja je u kabanici stajala na pragu. Ljutito se pomeri u stranu i pokaza rukom na mene. Ispod crne kapuljače, ukaza se namračeno lice njegove asistentkinje. Iskolačenih očiju, potpuno pogubljena, na kraju nerava i na ivici suza, zacvileh. - Šta se ovde više dešava?! Ljudi, ko ste vi bre!? Šta hoćete od mene?! - krenuh da se izvlačim iz prekrivača u koji sam se uplela dok sam posmatrala Alekovo ludilo. Inga prekorno pogleda Aleka, koji odmahnu rukama kao da se predaje, a onda pogleda u mene. - Slušajte, zajebite vi lepo ovo sve! - vičem. - Ne znam šta hoćete od mene, a pravo da vam kažem, možda je bolje da i ne saznam - spuštajući se s kreveta rekoh. - Idem ja lepo nazad, aotvori vi… pore vi... i- kroz ne završih misao. Sneno zevnuh vođena tragom topline koja mi zanese telo, njih primi Alekov miris koji me ušuška u miran spokoj. Prostreh se pocelo krevetu. Boreći se sa snom, uhvatih, kao kroz maglu sliku Aleka, kako se razmahao dok nešto žučno raspravlja s Ingom. Ona mu se pognute glave duboko nakloni pre nego što izađe. Zadovoljno se promeškoljih, osetivši njegove tople usne koje mi spustiše poljubac na obraz. Zvuk vode u kupatilu me isprati u dubok i miran san. *** Guram glavu pod jastuk, namršteno se skrivajući od svetla koje me budi. Nervozno zaključujem da mi je pretoplo i da ne mogu da dišem ispod gomile perja. Prevrćem se po krevetu ne bih li našla mesto gde me sunce neće okrznuti i naterati da ustanem. Zapravo, iako se osećam naspavano i odmorno, ne želim još da se probudim. Žmureći, ispitah svaki deo kreveta i na kraju se otkrih, prebacujuću prekrivač preko glave. Taaakooo, zadovoljno promrmljah, opuštajući se u improvizovanom zaklonu. Nek semi snovi - Hej, spavalice! - dopire krozvrate... prekrivač. Skupih se osluškujući. - Alek?! - Žao mi je, Purpur, ali zaista je vreme da ustaneš! - povuče jednu stranu prekrivača i sede pored mene. Pažljivo provirih. - Alek - zatreptah brzo, - postoji li neki poseban razlog zašto si go? - ne skidajući pogled s njegovog tela, obučenog samo u teget bokserice, podigoh se malo na rame. Nasmeja se široko i jednostavno me poljubi u čelo. - To sam se i ja pitao kad sam video tebe! - cereći se uspravi se i poče navlačiti pantalone. - Ne znam šta nam je Helga sipala, ali odavno nisam imao ovakvu glavobolju. - Požali se, te povuče i zbaci ceo prekrivač sa mene, odmerivši me od glave do pete. Zadovoljno klimnu
glavom. - Lepo, lepo. Zaprepašćeno shvatih da sam samo u bademantilu, koji mi se traljavo zapteljao negde iza leđa. Jeboteee!! Ja gola! Pred njim! Na ovakvom i ovolikom svetlu! Užas! Užas! Brzo počeh da skupljam ogrtač oko sebe. Zaboga, pa nismo valjda spavali?... Napad panike i blama pretio je da me uguši. - Ja... ja se ničeg ne sećam - rekoh posramljeno. - Kako? - zamucah. - Mislim, sećam se kad sam otišla da se tuširam i da si ti došao sav mokar - sedoh na ivicu kreveta. Sva raščupan, posramljeno pogledah u svoja stopala - I onda... onda... - setih se kako me je poljubio, ali to preskočih. - I... Inga je došla?! Sećanje na njegovu asistentkinju me iznenadi, jer zapravo, osim traga u mislima, nisam bila sigurna da li sam je zaista videla. Navlačeći majicu, on stade ispred mene. Instinktivno usmerih pogled ka njemu. Pomazi me nežno po kosi. - Jeste došla, i bila je strašno ljuta! - zviznu. - Mor ao sam da izađem s njom jer se iskomplikovalo što joj nisam javio za ona dokumenta na vreme. - Slegnu ramenima - Nažalost, bio sam skroz neupotrebljiv što se tiče posla, tako da me je naterala da ti se vratim - uputi mi topao pogled. - A, s druge strane, i ovde sam bio neupotrebljiv, s obzirom da si već uveliko spavala. Na kraju sam se samo ušunjao pored tebe i zaspao. Kleknu pored mene i uze moje šake u svoje. Zagleda se u njih, a onda ih prinese usnama i nežno ih okrznu poljupcem. - Nemoj da se brineš - reče blago. - Ja sam go jer sam bio skroz mokar, a ti, jer si tek izašla iz Putgartena. kupatila. Hajde! Idem da dan namnije naručim doručak i kafu, a ti se sredi. Posle, idemo u obilazak Ceo jučerašnji baš ispao kako sam planirao. Pre nego što je izašao, pogledao me je još jednom i namignuo: - Bio je mnogo bolji od toga! Trebalo mi je nekoliko minuta da se saberem kada sam ostala sama. U tišini, posmatrajući svoj raščupan odraz u ogledalu i hvatajući u mislima i najmanje sitnice, kombinujući ih sa najrazličitijim emocijama, pokušah da sumiram sve što mi se desilo od kad sam sletela na Rigen. Posle nekoliko minuta uzdahnuh i krenuh da se spremam. Osećaj da nešto nije u redu, iako tako ne izgleda, pratio me je sve vreme. Dok sam se tuširala, oblačila i koračala ka gostionici. Ulazeći unutra, zatekoh Aleka kako čavrlja s Helgom, koja je postavljala sto. Kad me ugleda na vratima, lice mu se ozari. Veselo me pozva da požurim. Pozdravljajući se s domaćicom, sedoh preko puta njega. Uzeh šolju u koju mi on nasu kafu, a zatim mi, kao kakvom detetu, na tanjir stavi kajzericu koju je presekao na pola. Kratkim potezima razmazivao je puter na vreli hlepčić, kroz moj smeh, kakoi smo se usnu napiliu sinoć. kafe, pogledah ga prekokomentarišući ruba šolje. Uhvati pogled kriveći stranu, Srknuvši namignu gutalj mi ponovo. Stresoh se. Naravno da osećam da nešto nije u redu. Jebote, ja sam se skroz zaljubila u njega!!! Oko deset sati smo polako krenuli napolje. Dan je bio prozračan, okupan svetlom, bez tragova jučerašnje oluje. Vetar, iako blag, bio je dovoljno hladan da me natera da se odmah zakopčam do grla i umotam u šal. Alek je telefonirao dok smo prilazili motoru. Kroz glavu mi prođe da se od juče nisam čula sa svojima i osetih nalet griže savesti. Brzo poslati cirkulrani SMS svojima i Luki: „Sve je sjajno! Malo sam se uspavala. Zovem predveče preko Skajpa. Ljubim vas i volim“. Kad poslah poruku, uzeh manju kacigu s motora i počeh da je nameštam mrzovoljno. Mrzim da nosim to čudo na glavi! Mogu samo da zamislim na šta ličim, pomislih dureći se. - Misliš da ti kaciga treba i kad ideš peške?! - dobaci, kad završi razgovor. - Jedino ako
hoćeš da je nosiš kao modni detalj - naruga se mom tupavom izrazu lica. - Oh, nisam znala, mislila sam da idemo motorom pošto smo došli do njega. - Samo da bih uzeo ovo - reče veselo, te iz bisage smeštene s desne strane sedišta Triumfa, uze kožnu faciklu. - Ti to nisi dao Ingi? - A, ne. Ona je uzela što je bilo za nju, a ovo je - teatralno mahnu kacigom - vaš posao, gospođo Devan! Pokaza rukom premaPratio poljskom Posle vas! Krenusmo u tišini. nas jeputu: šum- mora, nošen blagim vetrom. Vazduh je bio svež i hladan. Iako nas je zubato sunce kupalo svojim sjajnim snopovima, zima se grubo kačila za svaki deo moje neporkivene kože. Skupih se još više u svom žaketu, a ruke ugurah dublje u džepove. - Zima?! - upita. - Brrr! Ovo sunce varaaaa! - zakukah. - Zar ti nisam rekao da se toplo obučeš?! - reče prekorno. Uze moje ruke, i one nestadoše u njegovim šakama. - Auu, pa ti si led! - Jesi li ti nekad hladan?! - upitah kad osetih toplinu koja je izbijala iz njegovog stiska. Juče je zaista bio divan dan. Štaviše, pravi prolećni! Delovalo mi je da sam se i previše obukla. Ne puštajući moju ruku, povede me dalje niz put. - Zaista. Juče je bio jedan od najtoplijih dana u martu, od kad se meri vreme u ovom delu Nemačke. Ali, inače, već petnaestak dana, u stvari od dvadesetog marta, vlada pravo proleće. To je izuzetno neobično.me, lagano nastavi da priča: Ne gledajući - Znaš, ovde se sneg zadrži nekad i do početka aprila. A onda u aprilu, pa i u maju, budu magle, kiša, oluje. Pogotovo je na rtu hladno. - Da, pročitala sam to - ubacih se. - Šta si čitala? O čemu? - pogleda me s interesovanjem. - Pa to... o Rigenu, Arkoni, Putgartenu, morala sam malo da odradim i domaći pre nego što sam prihvatila posao. - Ahaa - reče i privuče me skroz uz sebe, tako da udarih ramenom o njegovu mišicu. Iznenadi me njegova rekacija. - Hoćeš da se bijemo? - upitah ironično. - Ha-ha! Pa ne znam da l' bih imao šanse protiv tebe! - nasmeja se pomerajući me skroz do ivice puta. - Povukao sam te zbog ovoga. Okrenu i japrevoz? uočih mali vozić, koji ide ka nama. - Da nisime htela - Nisam ga čula - rekoh, kad mala lokomotiva zapišta veselo i vukući tri poluprazna vagona protutnja pored nas. - Prevoz? - ponovo upita. - Ne, hvala. Prija mi ova šetnja - odgovorih meko. Zadovoljno me ponovo uhvati za ruku i lagano krenusmo dalje. Poče se raspitivati šta sam sve pročitala i saznala što se tiče mesta u kom se nalazimo. Naglašava pomalo cinično, kako je mislio, da mnogo više znam o ostrvu, s obzirom na to da sam tu rođena. Namrštih se zbog te opaske. Stadoh mu objašnjavati kako sam, čim sam postala svesna da je moje čudno ime vezano upravo za Rigen, pokušala da ostrvo, zauvek isključim iz svog života. Takođe napomenuh, da sam negde u sebi sigurna da purpurna oluja ima veze sa svim neobičnim dešavanjima i ludostima koje prate moj život.
- Kao na primer?! - ispiti vački podiže obrve. - Pa... - zamislih se... - snovi i java koji su toliko izmešani da više ne znam šta je realno, a šta ne. Noćna mora, koja se ponavlja iz godine u godinu. Pojava flešbekova za događaje za koje sam sigurna da se nisu desili, a pri tome znam da ne patim od amnezije. Porodica potpuno luda. Bejla, koja fizički ne podseća ni na koga iz naših familija. Jednostavno - slegnuh nemoćno ramenima - niz nezamislivih situacija, kojima mi je život popločan, a koje opet za sobom povlače i ljude i poznanstva kojima nikako nije mesto u mom svetu. -- Kao je, recimo, poznanstvo Lirajem? - klimnuštoizazovno glavom. Baš što tako. I poznanstvo s njimsa -Alekom uzdahnuh. - Pogotovo mi se život preokrenuo naopačke od kad sam ga upoznala Pre... koliko ima? - skupih oči kao da razmišljam - Dve nedelje? - Ali, možda ti se život nije okrenuo naopačke. Možda je tek sad uhvatio pravi kurs? blago me gleda. - Da, da... - nasmejah se. - Kako da znam da je pravi kurs, kad ne znam ni gde sam se uputila, niti gde ću stići? - Pa - slegnu ramenima - ako ti srce ne kaže da si na pravom kursu, onda neka ti to kaže posao. - Hej, pa mi smo to stigli? Već?! - iznenadih se kad primetih da se nalazimo u maloj varošici. Kao i sve ostalo što sam videla na ostrvu, i Putgarten je izgledao kao pitomo romantično mesto kome koje je vreme stalo. Savršeno izbalansirana arhitektura sesokihu kuća, su bile okružene visokim listopadnim drvećemtradicionalnih i zimzelenimi savremenih grmovima. Dvorišta ravna, uredna, otvorenih prilaza. U samom centru nalazi se Rigenhof, staro tipično severnonemačko imanje, sastavljeno od više različith kuća obloženih pečenom ciglom. Na imanju je smeštena vila, zatim dve štale i ambar, ali i malo jezero okruženo bujnom travom koja služi za ispašu konja. Kako sam mogla i pretpostaviti, imanje odskora pripada Arkona grupi. Na moju sreću, ono nije u planu da se renovira. Posle kratkog obilaska imanja, nastavljamo preko trga okruženog zanatskim radnjama ka izdvojenim svetionicima. Prvi svetionik, koji je bio stariji, niži, četvrtast i nekako zdepast, delovao je toplo i pristupačno, za razliku od drugog, novijeg, mnogo višeg, sa tipičnim cevastim izgledom. Oba tornja nalaze se na čistini koja vodi ka strmoj litici najisturenijeg dela poluostrva Vitov, na samom rtu Arkona. Iako me je Alek i dalje držao za ruku, dok mi je pokazivao okolinu, osećala sam sve jače ujede zime, svakim novim korakom, koji nas je približavao svetionicima. Sve jače me je hvatala drhtavica, praćena jakim u slepoočnicama. Talas Dok nelagodnosti i mučnine prožeprelazim me celim telom, te pustih tumbanjem Lirajevu ruku i ukopah se u mestu. zamagljenim pogledom preko novog svetionika, prilepljenog za kraj litice, čujem kroz eho Aleka, kako me doziva i pita da li sam dobro. Osećam u grlu lupanje srca. Disanje mi je oštro i kratko. Dok mi čelo rosi hladan znoj, um mi se mrači i koliko god se borila da ostanem na nogama, osećam da gubim tlo Noge mi klecnuše, međutim, po ko zna koji put završavam u njegovim rukama. Nekoliko sekundi sam bez svesti. U potpunom ništavilu. Bez zvuka, boje i mirisa. Svesna tupog mraka koji me okružuje, počeh da nazirem negde u daljini tiho dozivanje svog imena. Sasvim se prepustih, u želji da me taj glas izvede iz stanja u kom se nalazim. Posle nekoliko trenutaka kao da izronih. Udahnuh naglo, kašljući i otvorih oči. Dan je i dalje bio svetao i oštar, samo su se na nebu videli nagomilani paperjasti beli oblaci. - Purpur, da li si sad dobro?! - pomerajući glavu susretoh se s njegovim teškim pogledom. Njegove sive oči, bile su okruženim tmurnim krugovima, kao da nije spavao godinama.
- Da, da - promrmljah, lagano se odvajajući od njega. - Sad mi je već bolje. Izvini, najverovatnije sam imala napad panike. - Zbog čega sad? - zavrte glavom osmatrajući jednostavnu, čistu okolinu - Ovde nema ništa što bi te uplašilo? - Ne znam - uputih pogled ka visokom svetioniku. - Mislim da je to zbog mog straha od visine. Ovaj toranj, i blizina onako oštre i visoke litice, zaista nisu nešto što mi prija. - Slegnuh ramenima i tužno ga pogledah: - Jesi li ti ono rekao da ja treba neki svetionik da restauriram?! Da, u planu je dadasrediš novog - namršti pogledom ledine do ćemoprizemlje ovo ostaviti za neki visokog- toranja. - Izgleda drugi se put.prelazeći Ako si dobro, ondaodnapokon da krenemo do kuće, koju celu treba da središ? - U redu - rekoh pokunjeno. U dušu se ponovo useli težak osećaj nesposobnosti. On me polako obgrli oko struka, kao da želi da me uteši i dodade da je on kao dete često imao napade panike i straha. Povede me uskim putem koji presecajući vlažnu smrznutu zemlju, vodi nazad ka Putgartenu. Svesna sam da svojom pričom pokušava da mi skrene pažnju s ružnog osećaja koji mi se još vrzmao telom, pa odlučih da i sama doprinesem bol jem raspoloženju. Krenuh da ga ispitujem za Arkonu, odnosno za vezu između njegovog konglomerata i rta. - Arkona je bilo zadnje uporište starih Slovena. Purpur, koliko znaš o Slovenima? - Slovenima?! - iznenadi me njegovo pitanje. - Da. Slovenima. Starim Slovenima?! - O, pa ja sam ti ono baš, Slovenka! - rekoh veselo i skoro ponosno, ali se i blago stresoh prisetivši se Moraninog kad sam joj rekla da Devan sam Srpkinja. do preizraza trideset godina u porodici se živelo s ubeđenjem da smo Zapadni - Zapravo Sloveni. Kod mene postoji i određeni promil krvi Istočnih Slovena, što je zasluga bake Malene, koja je Ruskinja. Međutim, 1979. godine, moj tata Miloš je imao priliku da tokom posete Čehoslovačkoj obiđe dvorac „Moravski Krumlov“. Tu se prvi put susreo sa „Slovenskom epopejom“ Alfonsa Muhe. Toliko je bio fasciniran njegovim gigantskim slikama i temom, da se odmah i sam posvetio traženju korena našeg porekla koje je našao ni manje ni više nego kod Južnih Slovena. Zato je kupio zemlju u Starom Nebu, jer je na našu nesreću, otkrio i to da smo zapravo potomci Devane, koja je bila slovenska kraljica. - Boginja! - ispravi me grubo. - Da. Tako nešto. Boginja, carica, vila Ravijojla! Pola pije, pola Šarcu daje. Šta god nakezih se, ali se smesta uzobil jih kad primetih njegov mračan izraz prouzrokovan mojim komentarima. - Elem, MilošRepubliku je istražujući našukako lozu došao tog neverovatnog otkrića. Doveo nas je tad u Socijalističku Srbiju, bismo do živeli u zemlji svojih predaka, poštujući tradiciju i negujući običaje. Normalno, vrlo brzo je shvatio da je pogrešio, jer je Jugoslavija bila zemlja u kojoj se slavio kult Tita, komunizma, socijalizma, marksizma i ostalih izama, gde se nisu poštovali ni hrišćanski običaji, a kamoli slovenski. E, onda se zemlja raspala. Krenuli su građanski ratovi. Nacionalizam je izbio u prvi plan. Gledalo se ko je Srbin, Hrvat, dokazivalo se čiji je bog veći - da li pravoslavni, katolički, islamski, ko se pre naselio, čije je nasleđe veće. Više nismo imali iste pretke i niko se više nije ni trudio dalje da istražuje. O Slovenima se nešto posebno ni u školi ne uči. Što se mene tiče, postoje Istočni, Zapadni i Južni Sloveni. Južni su napravili Jugoslaviju, došli su negde s Karpata, a slovenski vrhovni bog od pet slova u ukrštenim rečima je Perun. Žao mi je - slegnuh ramenima. - Ali o Slovenima ne znam skoro ništa. Miloš je vremenom prestao da priča o našem kraljevskom poreklu. On i Ema uglavnom i nisu u Srbiji, a ja sam pak ostala sa Amelijom, ali to je neka druga priča...
- Hoćeš da kažeš da te Miloš ništa nije naučio, a upravo ste se zbog slovenskog porekla preselili u drugi kraj Evrope? - Oh, pa ja sam tad imala samo sedam godina i nikako nisam htela da dođem da živim u Jugoslaviji. Kupili su me pričom o prabaki kraljici, pa sam jedno vreme mislila da ću živeti u njenom dvorcu. Kao što rekoh, tata je brzo shvatio da se bez obzira na svoje poreklo, nastanio u pogrešnoj državi. Verovatno je zato retko kad pričao o tome, a veruj mi, mene je mnogo više interesovalo sve drugo, sem moje porodične loze. - Čekaj! - nabrah čelo - Pa i ti isto vodiš porekloOn od se Zapadnih nakašlja:Slovena. U stvari ti si, kao i Miloš. Polu-Nemac, polu-Čeh! - Da. Ja sam takođe Sloven. Ali vodim poreklo od Baltičkih Slovena. Lice mu se ozari. Ja izvih obrvu, prebirajući po mislima kojoj grupi oni pripadaju. - Misliš, Baltički su deo Zapadnih? - Ne - nasmeši se. - Mislim na Baltičke, ove sa Arkone. - Ahaaa, da, da - krenuh da klimam glavom, pokušavajući da izgledam kao da sam se setila. - Ništa strašno, ako nisi čula za njih. Kao i svi drugi, i Baltički vode poreklo od Praslovena. - Praslovena?! - moja zbunjena faca pokazivala je da mi mozak traži još informacija. - Prasloveni su živeli u praotadžbini, koja se prostirala na obroncima severnih Karpata. Vremenom deo je postao izložendela čestim čudnimprapostojbinu. epidemijama raznih smrtnih cela situacija je taj pokrenula želju jednog da inapusti Sloveni kreću bolesti. u svojuTa veliku seobu, mešajući se s drugim narodima. Često napadani od drugih, naučili su kako da se bore, brane, a kasnije i da osvajaju. Bili su zatvoreni, ali čuvajući i negujući svoja verovanja i običaje, a poštujući tuđe, razvili su se u poznat i cenjen narod. Narod neustrašivih ratnika, spretnih trgovaca, uspešnih poljoprivrednika i ljubaznih domaćina. Kult prirode, koju su obožavali, prenosili su s kolena na koleno, potpuno ignorišući pojavu hrišćanstva. Vremenom su u odnosu na to gde žive i čime se bave, izdvojili neke bogove u odnosu na druge, podižući im hramove, ali i dalje su vodili računa o ostalima. Silno su se borili protiv pokrštavanja. Taj, za njih bolan proces trajao je vekovima. Započet njihovim prvim napuštanjem praotadžbine, završen je padom Arkone, i rušenjem Svetovidovog hrama 1168. godine. - O, pa ti si zaista upoznat sa svojim korenima! - zaključih veselo. - Mislim da bi imao svašta nešto da naučiš Miloša! Potvrdno klimnuseglavom. - Generacijama u mojoj familiji poštovalo naše slovensko poreklo. Arkona nije samo ime kompanije koja je u vlasništvu porodice Liraj. Arkona nije samo rt, komad poluostrva i belog krečnjaka koji tone. Arkona je mesto odakle je potekla moja krv. Krv mojih predaka. Za jednog Liraja Arkona je život! Nažalost, Rigen je vekovima bio okupiran, zapušten, odsečan od života i od ljudi s njegovim nasleđem. Moji su pronalazili načine da dođu na Rigen, Putgarten, da stanu u centar Arkone. Možda baš ovde gde nas dvoje sad stojimo, i da napune svoje telo energijom predaka! Svakako, za to su uvek morali da izdvoje velike sume novca, koje nikad nisu završile u pravim rukama. Na sreću, Nemci su spasli što se spasti može. Održavali su duh ostrva koliko god su mogli - Nasmeja se široko. - Međutim, odskora se mnogi objekti na ostrvu nalaze u mom vlasništvu. Tu spada i nekoliko kuća u Putgartenu. Tvoj zadatak, draga Purpur, je da središ ovu! - rukom pokaza iza mojih leđa. Okrenuh se. Ispred mene je stajala jednospratna kuća, slamnatog krova, sakrivena među
golim granama hrastova i gustih krošnji borova. Sva bajkovita, nežna i nekako usamljena, virila je iza stidljivih izdanaka žbunastih ruža i zelenog šimšira, pozivajući prolaznike svojom kamenom stazom da pokucaju na njena masivna vrata boje straog oraha. - Zaboga! - povikah iznenađeno - ne mogu da verujem! - razrogačenih očiju, gutala sam boju kuće. Tirijan, purpur boju - najtamniju nijansu moga imena, koja je blistala na spoljnim zidovima utapajući u sebe mrke žaluzine prozora. - O, moj bože! - izustih polušapatom. - Ovo mora da je neka šala?! Purpruna kuća! upitno pogledah u Aleka. kuća - potvrdi glavom. - A postoji i crvena. Obe su moje. Samo što je ova, za - Purpurna razliku od crvene, dosta propala. Mislim da će ti se svideti i priča vezana za nju - reče zagonetno. Povede me neravnom stazom ka ulazu. Pre nego što kročismo na prag, primače se i skoro šapatom mi reče: - Prema predanju, kuća je bila bela. Preko noći je misteriozno promenila boju kad je ostrvo zadesila neobična oluja, koja je probudila Rigen prekrivši ga purpurnim prahom, dvadesetog marta 1973. godine. Od tada niko nije uspeo da je prekreči, a kamoli da joj povrati prvobitnu belinu. Skupih obrve. Usta mi se osušiše. Sva ukočena pokušavam da skupim snagu, da mu kažem da je ovo sve zaista suviše za mene. Kraičkom oka, ipak primetih kako mu se ramen a zacimaše, praćena širokim osmehom na licu. - Kad bi sad mogla da vidiš svoju facu! - grohotom da se smeje. - Ma šalim se! Šalim se! -olujom. smeje se jako. - Prefarbali su je pre nekoliko godina zbog turista, kako bi im prodavali priču s - Aaaleeek! - besno zajaukah, udarivši ga snažno u rame. - Ti bre nisi normalan! Smejući se i dalje, protrlja rame. - Izvini, bilo je jače od mene! Ha-ha-ha! Udarih ga ponovo. On ne prestaje da se smeje. - Joooj, al' ti je teška ruka, ali vredelo je samo zbog tvog izraza! Aha-ha-ha! - Liraj, to uopšte nije smešno! - počeh da vičem na njega. - Meni nije smešno! Ja se ne šalim s tim stvarima! Grozan si! - rekoh ljutito i okrenuh se nazad. - Jebote, otvorim ti dušu, a ti me zezaš! Jebi se i nađi drugu gejšu da te zabavlja. Ovoj je više pun kurac! - krenuh besno niz stazu. - Čekaj, čekaj - nađe se pored mene u dva koraka. - Šalio sam se! - uhvati me za mišicu da se zaustavim. stisak njegove ruke me ukopa u mestu. Prevrnuh očima - koja sam ja paćenica, procedihBlagi u sebi. - Izvini, izvini, nisam hteo da te naljutim. Stvarno mi je žao. Samo sam hteo malo da se našalim i opustim nas. Ok?! - molećivo sagnu glavu, kako bi se što više spustio na moju visinu. Njegove sive oči, široko otvorene, srećno su blistale. Delovale su pre kao oči nekog dvadesetogodišnjaka. Koliko mi je on samo sladak, oprostila bih mu i mnogo gore stvari, iskrivili usne u osmeh. - Opraštaš mi? - veselo dočeka moj potvrdan osmeh. - Uh, dobro je! Evo neću više! Obećavam! - reče poput klinaca i pređe prstom preko leve strane grudi octravajući krst u vazduhu iznad srca. - Časna slovenska! - namignu mi i povede me nazad u kuću. - Inače, ne znam da li znaš da psuješ kao kočijaš kada si nervozna?! - reče vragolasto. Tupo ga pogledah i ponovo lupih u rame. - Ne, ne kažem ništa, meni je to baš slatko, ali i iznenađujuće, s obzirom na to da mi
vulgarnost ne ide uz tebe. - Ma je li? A šta to po tebi ide uz mene? - upitah kiselo. - Pa... šta ja znam... Koliko te poznajem, ti si nežna, krhka, stidljiva - polako mi skloni pramen kose iza uveta. - Vulgarnost mi je nekako suviše gruba za tebe. - Oh, Liraj, pa ti mene uopšte ne poznaješ! - pogledah ga ispod obrva. - I otvori već jednom ta vrata! - hladno mu naredih. Unutrašnjost kuće bila je tiha i poluprazna, sa snenim slojevima prašine po prekrivenom nameštaju. ustajaosunčeve vazduh svetlosti golicao mikoji je nozdrve oporim misirom drveta i drvenih uvelog cveća. Na Mlak, snopovima su se pravilno provlačilivlažnog kroz delove žaluzina, igrale su se čestice sitnog praha. Okrenuh se oko svoje ose, polako urezujući u pamćenje svaki deo prostrane prostorije. Zidove s oguljenim cvetnim tapetama, istrošen i ishaban stari drveni pod, ispucalu stolariju, kamin pretrpan šutom i starim papirom. Plafon, iz kog vire ogoljene strujne žice. Jedna vrata vodila su u malu kuhinju, u kojoj se nalazi sudopera bez slavine i otvoren zeleni frižider, prepun kutija za cipele. Prozor je zamračen izlizanim sivim ćebetom. Na većem delu poda fale kocke tamnog linoleuma. Preko puta je mali tolaet. WC šolja bez daske, oboren vodokotlić i lavabo sa zarđalom slavinom. Prozor je i ovde prekriven delom sivog ćebeta. Na Alekovo pitanje kako mi se do sad čini, ne rekoh ništa. Vratih se u prvu prostoriju. Priđoh belom čaršavu na sredini sobe. Podigoh ga, izazivajući oblak prašine, koji mi zagolica sluzokožu nosa, te kinuh sebi u rukav. -- Nazdravlje! - čuh Liraja izaoči. leđa.Protrljah nos još jednom o rukav, a zatim sva ozarena kroz suzne Hvala - rekoh priđoh trpezarijskom stolu, čija je masivna tamna struktura virila ispod zavrnutog dela platna. Pređoh rukom po njegovoj površini, osećajući pod jagodicama ispucale slojeve boje i laka. Zadovoljno se nasmejah i brzo popeh stepenicama pored ulaznih vrata koje vode na sprat. Nađoh se u skučenom hodniku, osvetljenom samo tankim zrakom svetlosti koji je dolazio kroz malu pukotinu na roletni. Pokušah da ga otvarim, ali osetih kako mi se iver zabi pod kažiprst. Opsovah u sebi i refleksno stavih prst u usta. Alek me uhvati za ruku. - Povredila si se? Odmahnuh glavom. - Ma to se stalno dešava. Ništa strašno - ponovo pokušah da otvorim prozor. Kada svetlost napokon uđe unutra, uočih na zidu između dve sobe pravougaonu sliku prekrivenu slojevima prašine. Ispod njih su se nazirali delovi ljubičastog cveća. Unesoh se u prizor oslikan na platnu. - Slučajnost, je li?! - rekoh više za sebe. Izvukoh maramicu iz torbe i lagano pređoh po njenoj površini, skidajući prašinu. Iako i dalje zatrpana sivilom ustajalosti, jasno su se mogli uočiti listovi i ljubičaste latice cveta. - Rujan! Alek, imam istu ovakvu! Slučajnost, je l'?! - rekoh sad već glasnije. On takođe priđe slici, zagleda se u nju, pa slegnu ramenima. - Jebiga, Purpur, pa verovatno je slučajnost. Rujan, zapravo, potiče iz ovih krajeva. Svaka kuća, osim što ga gaji u bašti, ima motive ovog cveća na raznim delovima nameštaja, tekstilu pa i na slikama. - Hm... dobro - rekoh mlako. Polako odškrinuh vrata prve sobe. Za razliku od haosa koji je vladao u prizemlju, ovde je sve bilo u redu. Svetlost je slobodno ulazila kroz otvorene žaluzine, osvetljavajući prostranu praznu sobu belih zidova i tamnog hrastovog brodskog poda.
Druga soba je bila dosta manja. Takođe prazna, oblepeljena tapetama s obrisima ruža na sebi, dok se kupatilo iste veličine kao veća soba, kupalo u svetlosti koja je dopirala s prozora koji je zauzimao celu bočnu stranu. Na metar od prozora, izdvojena, skoro na sredini prostorije, nalazila se starinska kada sa nosačima od kovanog gvožđa. WC šolja je bila odvojena zidom od starog kamena, a sa njegove prednje strane se nalazio starinski lavabo takođe u kovanom gvožđu. I ovde je pod bio od tamne hrastovine. Obiđoh kadu i priđoh prozoru. Kroz umazano staklo, izdeljeno na sitne kvadrate belim letvicama, ukaza se širok pogled na retke krošnje ogolele šume iznad se zelena dizao stari I sada, pogled u kasnoje martovsko popodne, dok se tek ponegde mogla kojih naslutiti boja svetionik. uspavane prirode, bio zadivljujući. Osetih kako mi se Alek primače iza leđa. Lagano provlačeći svoju desnu ruku oko mog struka, privuče me sebi. Svaki deo mog tela, pogled pa i disanje ukočiše se. Vrhovima prstiju mi okrznu kožu vrata, kada mi pomeri kosu ustranu. Refleksno se naslonih na njegove grudi, izvijajući vrat. - Čini mi se da ti se kuća sviđa? - upita me tiho, usnama skoro priljubljenim za moje uho. Potvrdno klimnuh glavom i zažmurih, osetivši njegov topli dah, pre nego što mi kožu samo ovlaš dokači usnama. Promeškoljih se zbog nežnog poljupca koji mi spusti na koren ramena. Naježih se kada mi vrhom jezika pređe po liniji vrata, zaustavljajući se kod uha, čiju resicu blago gricnu. Vrelina koja mi prostruja telom izmami mi uzdah. Pokušah još više da se ugnezdim u njegovom stisku, zarivajući nokte u njegove butine. On zavuče ruku pod moj džemper. Osetih pritisak na stomaku, kad me ponovo priljubi uz sebe. Poljupci mu postaše sve intenzivniji, i dok je desnom rukom krenuo ka mojim grudima, levu spusti do mojih prepona. I dalje leđimakaoslonjena ruku, smeštajući svoje prste u njegovu kosu. Povlačim mu glavu mestima na na njega, podigoh kojima želim da ga osetim. Primećujem da mu se kita digla i kružnim pokretima lagano trljam svoju guzu o njega. Počinje ubrzano da diše. Okreće me ka sebi. Mazeći moj jezik svojim, silno me ljubi. Stisak mu je snažniji. Drži me pripijeno uz sebe, dok mi prstima nadražuje svaki nerv po goloj koži leđa. Želim ga. Želim ga samo zbog toga kako miriše, želim ga samo zbog toga kako me gleda. Želim ga samo zbog toga kako me ljubi. Ali, umesto da ispuni moje želje i nastavi, on naglo prekide i bukvalno me odgrunu od sebe. Zateturah se unazad. Kosa mi upade u oči. Povukoh zdrljane rukave žaketa na ramena. Pokušavajući da dođem sebi, hvatajući dah, podigoh šiške. Stoji i gleda me nekoliko sekundi. Samo ubrzano diše, sa stisnutim pesnicama uz telo. Lice mu je zajapureno, uokvireno bolnim izrazom. Oči su mu najednom mutne. - Ne smem, Purpur! Ne smem... - reče, pre nego što se ponovo nađe pored mene. Obuhvati moje lice šakama, lagano mi podižući pogled ka sebi. - Molim te nekako da shvatiš da ja ne mogu! Ne smem da budem blizak s tobom.... god ništa. to želeo, to je... nemoguće gleda me tamnim pogledom. U njegovim očima prviKoliko put nema Samo siva zaista praznina. - Zašto? - upitah uspravljajući se, skidoh njegove ruke sa sebe. - Mogu li da znam zašto? Čemu sve ove igre sa mnom? - Ne, ne... ovaj, ne mogu da ti objasnim. Veruj mi da bih hteo, ali ne mogu... - Ma je li? - osećam kako bes počinje da se skuplja u meni. - Što ne možeš!? - Purpur, i kad bih smeo da ti kažem, ti to ne bi shvatila... Barem ne sad - reče mirnim tonom. - Pa probaj, Liraj! Probaj da mi objasniš! - bes me tera da pričam glasnije. - Ne verujem da je toliko teško, nekom kao što si ti, da objasni zašto se zajebava s nekim kao što sam ja! Šta ti koji kurac znači da me uzimaš, pa odbacuješ!? Šta, sviđa ti se da vidiš koliko se ložim na tebe? - Ne, ne! Nije to, Purpur! - govori mirnim glasom, dok pokušava da me opet obuhvati rukama. - Ni sama ne znaš koliko te želim! Zaista želim svim srcem, dušom, telom, da budem s
tobom, ali... - unosi mi se u lice - postoji jak razlog, zbog kog to ne mogu... Na moju žalost... - Reci mi koji je to razlog - izgovorih smirenije. - Ne mogu - pognu glavu. - Reci mi makar nešto... neki nagoveštaj - zapištah molećivo. Alek dugo ćuti, pognute glave. - Shvati, ne mogu... - A da nije razlog što si ti, jedan običan bogati drkadžija?! - snažno mu odgurnuh ruke od sebe. - Ono, ima Totalno se para, jeima se moć, hajde da nekom s jebemosvo život! Recimo Purpur je odličan kandidat. u haosu, neće ni primetiti da malo je zajebavam vreme. - Purpur, znaš da nije tako! - podiže glas. - Ne, ne znam! - osetih kako mi se suze skupljaju u očima. - Jebi se! - udarih ga snažno u rame i pojurih napolje. Stigao me je u trenutku kad otvorih širom ulazna vrata. Rafal bliceva me oslepe. Podigoh ruku kako bih se zaštitila od iznenadnih bljeskova što su dolazili iz mnogobrojnih objektiva foto-aparata i kamera. Okrenuh se i ugledah Aleka kako besno gleda u grupu novinara i foto-reportera koji su zakrčili prostor ispred praga. Zatim me bez reči zagrli i povuče nazad u kuću. - Š... šta, šta je sad ovo jebote?! - na ivici sam da zajaučem naglas. - Izvini. Jebeni novinari! Sigurno su čuli da sam ovde... sad ću, sad ću to regulisati - uze telefon i besno koračajući, nazva Ingu. belog prekrivača sa stare kožne fotelje i lagano sedoh u nju, nastojeći da dignemPovukoh što manjedeo prašine. Posmatram ga kako nervozno objašnjava šta se desilo. S vremena na vreme me pogleda upućujući mi topao osmeh, koji valjda treba da mi kaže da je sve u redu. Ništa nije u redu, Alek, ništa! Klimuh glavom u znak negodovanja. Ko zna u šta si se uvalila, Purpur, rekoh sama za sebe, naslanjajući se skroz na fotelju. - Idemo? - nabra čelo kad završi razgovor. - Idemo! - rekoh mrzovoljno. - Ok. Pusti mene da pričam. Ti se samo smeškaj i budi slatka. Važi? - pruži ruke da me podigne. Prihvatih ih blago. - Ko da mi se ostavlja izbor za nešto drug - promrmljah nezadovoljno. Priđosmo vratima. On me pomazi nežno po obrazu. - Hajde da vidim osmeh! Kiselo mu isetako. iskezih. - O, može Može! - izvi usnu. Zakolutah očima. Prvi Alek kroči napolje, a onda i ja iskoračih iza njegovih leđa. Gru pa ponovo nagrnu sevajući blicevima. Počeše uglas da dovikuju pitanja. - Dobar dan! - Alek je zvučao sasvim smiren. - Kako ste? - nasmeši se stavljajući naočare za sunce. - Zaista nije lepo kako ste isprepadali moju saradnicu! Mogu li nekako da vam pomognem?! - reče ljubazno. Ponovo svi povikaše uglas ispitujući ko sam. Zašto je sa mnom sam u kući? Da li sam mu ja nova devojka? Da li to znači da je raskinuo sa Elen Šlos? Odakle sam i je li istina da zajedno boravimo u selu Vit? Planiramo li da se preselimo u Putgarten kad završimo kuću? Koliko imam godina? Alek podiže ruku i sasvim opušteno objasni da sam iz Srbije. Da u Srbiji imam svoju firmu za restauraciju, koju je Arkona grupa angažovala za obnovu objekata, koji su u vlasništvu
kompanije na Rigenu. Da sam smeštena u Vitu dok radim na kući u Putgartenu i da su džabe prešli toliki put, s obzirom da se on već večeras vraća za London. - Ali, mi imamo informaciju, da ste bili veoma prisni dok ste razgledali selo. Imamo i sliku na kojoj se držite za ruke! - prekide ga kosooka crnka, sjajne kose vezane u nisku punđu, pokazujući mu na tabletu fotografiju na kojoj se zaista vidimo nas dvoje, u momentu kada me je povukao ka sebi, kako bih izbegla sudar s vozićem. - Oh, pa ako sad vas uhvatim za ruku, recimo da vas sprečim da padnete, da li će to značiti sami iuvek, s vama u vezi?! Klemen To bi bilo sve od mene. Za ostale informacije vas da se obratite,dakao gospođici - okrenu se ka meni i pruži mi ruku,molim koju prihvatili. Povede me niz tri stepenika koji su bili postavljeni ispred praga. Ne puštajući me, progurasmo se i krenusmo brzo ka crnom automobilu pored kog je već stajao Vuk. Čim nas je ugledao, otvori vrata, pa krenu ka nama nastojeći nekako da nas zaštiti svojim širokim leđima od fotografisanj a. S lakoćom me ubaci na zadnje sedište, a Alek sede odmah do mene. Taman kad krenusmo, telefon mu zazvoni i on se brzo javi. Ništa nije govorio. Pažljivo je slušao sagovornika, zatim kratko procedi: - Dobro - pogleda u mene - Zvaću te! - Prekide i nagnu se pema vozaču. Reče mu da vozi ka Vitu. Zatim se zavali nazad u sedište. Potraži moju ruku i poklopi je svojom velikom šakom. Ne pogledavši me, stisnu je kao da želi da mi kaže da je sve u redu. - Purpur - uzdhanu setno, klimajući glavom. Zatim ućuta i zamisli se fokusirajući pogled na put. Pokušah da izvučem ruku iz njegovog stiska, ali on mi je samo još jače stegnu i dalje zagledan Njegov dodir njegov stisak mi ponovo izazvaše stomaku. kako naljuti. Besno počeh da grdim trnce sebe. uZaboga, mi telom napolje. prolazi slatka jeza i toi me zarOsetih je moguće da sam tolika ćurka?! Zar je moguće da sam tipična glupača koja je u njegovom prisustvu potpuno nesposobna da pravilno reaguje, rasuđuje i na kraju da odjebe iz ovog nezdravog okruženja!? Dve nedelje sam potpuno sluđena, iza smene svakog doba dana čeka me novo neprijatno iznenađenje, novi dokaz da je Alek Liraj samo uvrnuti čudak. I opet na kraju ja ne mogu da se odvojim od njega. Moje telo ne može da odagna želju za njim, i moje misli ne mogu da se koncentrišu ni na šta drugo osim na njegov lik. Zurim kroz prozor. Učim sebe kako da mu saspem sve u lice, a da ne ispadnem kao poslednja jadnica, koja ne može da izađe nakraj s tim što ju je on odbio. Reći ću da mi ipak nedostaje Bejla! Reći ću da mi se pliva s delfinima. Ma, reći ću da sam zaljubljena u njega i da me to ometa u poslu! Ha! To je odličan izgovor! A, možda će i on reći da je zaljubljen u mene! Nakezih se zlobno u sebi, ali se brzo prekorih. Neko kao on ne može da gaji osećanja prema meni, ma koliko oboje bili uvrnuti... Auto se zaustavi. -- Gopodine, dalje ne mogu - Vuk nas oboje iz misli. Da, da, svakako - reče. - Krenućemo peškevrati do Helge. Molim te, ponese i stvari gospođe Devan - izađe napolje. Sagnu se pružajući mi ruku da izađem za njim. - Kakve moje stvari? - upitah smeteno. - Iz hotela - reče polako. Raširih oči - Molim?! Kako to misliš iz hotela?! - podigoh obrvu ljutito. - Dozvoli mi da ti objasnim dok hodamo - reče skoro šapatom. - Ne bi me čudilo da se novinari uskoro pojave i ovde. Zato bi bilo najbolje da što pre stignemo do gostionice. Morala sam da priznam sebi da je ovaj put bio u pravu. Nogu pred nogu, krenusmo lagano. - Inga smatra, a i ja ću se ovaj put složiti sa njom, da je najbolje da sad ostaneš u Vitu. U Bine se možeš vratiti kad hoćeš. Samo da se slegne prašina, jer kad vide da ja nisam tu i da ti radiš svoj posao, ostaviće te na miru. Svakako, do sad su već iskopali sve informacije o tebi. Ne
bih da tvoji, pogotovo Filip, steknu utisak da između nas postoji bilo šta više osim posla. Osetih se kao da mi je neko udarcem u stomak izbio vazduh. Ne gledajući ga, pružih korak kako bih izbegla da vidi moj razočarani i povređeni izraz lica. - Izvini zbog stvari - nastavi. - Mogla si i ti sutra da ih pokupiš, ali mislio sam da bi ti nešto moglo zatrebati već večeras. Nemoj da se plašiš da ti je Inga šunjala po njima, veruj mi, ona je poslednja osoba koja bi to uradila. Pravim se da ga slušam. Hvatam poslednje slogove reči, jer mi mozak ne reaguje na c ele rečenice.nasI postoji dalje sebilo borim s ehom prethodnemirečenice. želim da steknu utisak da između šta više osim njegove posla, neprestano odzvanjaNe u mislima. Nađosmo se ispred gostionice, gde nas je Helga već čekala. Pozdravih je bez reči, samo klimanjem glave. Smestih se pored kamina. Liraj reče Vuku da odnese stvari u sobu i naruči nam ručak. Sede preko puta mene i spusti kožnu fasciklu sa mojim obavezama na sto. Povukoh je prema sebi i počeh da pregledam složene planove. - Hoćeš da popiješ nešto pre ručka? Neku rakiju, ili neki drugi aperitiv? - pita me skidajući jaknu. Ćutim i pravim se da sa zanimanjem izučavam raspored nameštaja na crtežima. - Hoćeš možda ipak čaj? Ima lep domaći, s rumom. Ignorišem ga i dalje. Okrećući listove planiram, kako ću čim uđem u sobu, pogledati naš ugovor, da vidim postoje li neke nepovoljnosti za mene, ako odustanem od posla. - Purpur - glas mu je blag i molećiv. - Pogledaj me, molim te! Helga ga prekide stavljajući ispred nas bokal s domaćim sokom. -Nasu Malomidačašu, se okrepite! Aronija, domaćaTek - nasmeja se i ode. i ja odmah uzehnaša da pijem. kad osetih slatkast osvežavajući nektar u ustima, shvatih da sam užasno žedna. Iskapih čašu naglo. Spuštajući je, uhvatih kako me zapanjeno gleda. - Auu, dobro je da nije prvo donela pivo - reče i sam otpi iz svoje čaše. Nasmejah se iskreno. - Zamisli samo da je donela prvo rakiju! Nasuh sebi još jednu čašu, ali sad otpih samo nekoliko gutljaja. - Zbog totalnog haosa u koji me ubacuješ od kad sam došla, zaboravljam i na glad i na žeđ. Zar je moguće da ti nisi žedan kao ja?! - Otpih brzo još malo soka. - Ma... jesam... jesam - zvučao je zbunjeno. - Samo sam hteo prvo da mi se vratiš, ovaj, mislim da me saslušaš i da se dogovorimo oko posla i razjasnimo sve. Mislim da je vreme da se restartujemo i krenemo iz početka. Može?! Pružimisliš mi ruku. Ako da ću zaboraviti tvoje poljupce i dodire, nema šanse, odgovorih mu u sebi. Hajde da probamo - rekoh prijateljski. - Bez iznenađenja? - prihvatih mu ruku, koju blago stisnuh. - Bez iznenađenja - potvrdi toplo. Helga nas ponovo prekide, noseći pun oval hrane. Dok je stavljala ispred nas kiseli kupus, kolenice, kobasice, svež kupus, pečeni krompir, stari sir, vreo hleb, voda mi pođ e na usta. - Sad i ja osećam glad - dobaci uzimajući escajg. Jeli smo u miru. Polako. Uživajući u svakom zalogaju izvrsne hrane, pretresali smo planove vezane za kuću. Naglasih da ću prvo da je prefarbam u novu boju, što ga nasmeja. A što se tiče svetionika, obavezah se da ću otići što pre do njega, ali da lično neću učestvovati u njegovom sređivanju, s obzirom na moj strah od visine. Iako mi je ponovo napomenuo da za dva-tri dana mogu nazad u hotel, u Bine, ostala sam pri tome da se neću vraćati. Mnogo mi se
svidela soba u kojoj smo sinoć spavali. Obrazi mi se zažariše kada mi kroz telo jurnu sećanje na prethodnu noć i njegovu golu kožu. Oborih pogled. - I meni je sinoć bilo prelepo. Nemoj da ti je neprijatno - reče skroz opušteno. - Samo, nažalost, to ćemo morati da ostavimo iza nas. - Da, moraćemo! - nakrivih glavu na stranu. Jebote, kad bih još znala i zašto, poručih mu svojim hladnim pogledom. - Hoću da se istuširam i skinem napokon ovu odeću sa sebe i tragove tvog mirisa - rekoh ustajući. Praveći se da htelaneće naglas da uizgovorim poslednji deo poljupcima svoje rečenice i da mi je potpuno svejedno štosam me zaista više nikad uzeti zagrljaj, niti mi uroniti u kosu. - Ok, ok, razumem - reče i brzo ustade. - Dobro, znači, dogovorili smo se o svemu? Ja idem već danas. Inga će ostati u Berlinu. Vuk će ti biti na raspolaganju 24 sata dnevno. Za sve što ti treba, nemoj se ustručavati da zoveš Klemenovu, ili bilo koga drugog od mojih asistenata, pa i mene. Nadam se da ćeš imati vremena i za uživanje, a ne samo za rad. Veruj mi, bez obzira na godišnje doba, Arkona je uvek prelepa. Isprati me ćutke iz gostionice, sve do vrata moje sobe. Zastade. - Dobro. To bi bilo to. Ponovo stegnu pesnice uz telo i uputi mi dug, setan pogled. Otvori usne da nešto kaže, ali reči ostadoše izgubljene negde u vazduhu. Zavlada neprijatna tišina, koja je samo otežavala ioanko mučnu situaciju. Naglo ispružih ruku ka njemu. - Pa doviđenja, gospodine Liraj - rekoh što zvaničnije. - Biće sve u redu. Ne brinite. Toliko ćete biti zadovoljni mojim radom, da ćete me angažovati i u budućnosti za još neke poslove.Nasmeja se toplo. Nežno prihavti moju ruku. - Doviđenja, gospođo Devan. Siguran sam da ću biti zadovoljan, a i moram s obzirom da je moja budućnost u vašim rukama . Nakloni se i krenu ka Vuku, koji ga je čekao pored motocikla. Stavi kacigu, mahnu oštro, nasmeja se i odjuri putem između kuća. Stojim na pragu, osluškujući zvuk motora, koji se nošen vetrom, izmeša sa šumom mora, a zatim samo prosto iščeznu. Napravih nekoliko koraka ka obali. Nagli nalet zime koji me uštinu za lice i ruke, natera me da stanem i odustanem od svoje ideje da se spustim do mola. Smiraj dana se polako spustio na Arkonu i nebo poprimi tešku sivu boju. Vazduh je mirisao na sneg. Je li on rekao da je njegova budućnost u mojim rukama, nasmejah se. Kakav je to kreten! Uđoh u sobu, refleksno pogledah ka krevetu. Bio je uredno zategnut i pokriven novim cvetnim prekrivačem, na kome su stajali moj kofer i putna torba. Počeh da se skidam. Zastadoh na trenutak. Šireći nozdrve, pokušah da otkrijem zalutale njegovog tela negde na sebi. Nažalost, nigdekroz ne prepoznah onaj iskričav miris koji mi jemirise pre samo nekoliko sati dražio nerve i prodirao sve pore. Razočarano bacih stvari na fotelju, ne obazirući se što je veći deo završio pored nje. Topla kupka me opusti i razbistri misli. Odredih koga ću prvo zvati i smislih kako sutra da započnem dan. Kad završih s tuširanjem, uvih se u peškir i polako na prstima, ostavljajući kapljice vode po masivnom podu uđoh u sobu. Njena tiha praznina izazva u meni setu, koja mi u mislima oslobodi sećanje na prethodnu noć. Na Aleka koji me čeka mokar, zadihan, u svoj svojoj lepoti i uvrnutosti, željan mojih usana, željan mene. Kucanje na vratima me vrati iz zamišljenosti. Odškrinuh ih prvo pažljivo, a zatim se toplo osmehnuh svojoj domaćici puštajući je da uđe s bokalom svežeg soka i korpom domaćeg keksa. Međutim, za njom uđe i Vuk, koji mi ostavi ajfon, s memorisanim brojevima i mejlovima za koje je Liraj smatrao da mi mogu biti od koristi. - Za sve što vam treba, ja sam u kući domaćice - reče kratko. Požele mi laku noć i udalji se. Helga mi takođe poželi lepe snove, pa izađe, tiho
zatvarajući vrata. Okrenuh ključ dva puta. Navukoh rezu, pa protresoh bravu da se uverim da su zaključana. Skidoh kofer i torbu s kreveta, izvukoh svoj ajped. Dok sam čekala da se uspostavi konekcija, obukoh mekanu sivu pidžamu, udobno se smestih u fotelju, a srce mi ispuni neopisiva sreća kada na ekranu ugledah Bejlin riđi čuperak. - Mamaaaaa!! - začuh je kako veselo ciči. - Tetka, bako, dođite brzo! Evo mame na Skajpu! - poziva ostale. Zahvaljujući tome što je nespretno pomerila tablet ustranu ugledah kristalnoplavo nebo, okrnjeno zelenim krošnjama - Mamaaa, znaš kakopalmi. je ovde lepoooo?!! - zvučala je srećno. Zagrizoh keks, a lice mi ozari osmeh. Zaboravih na sva sranja, koja su mi se desila, slušajući je kako mi prepričava šta je sve videla i doživela na Havajima. *** - Ma bre, trebalo je da mu kažeš da je drkadžija! Mislim, realno, ti draga nisi piče za njega. Više si za mene - nakezi se podlo. - Ali, pravi je kreten, kad te tako šeta - Luka je siktao preko Skajpa. - Ona prava bogata pederčina! - Ajde tiše malo! - unesoh se u ekran. - Što?! Ko da osim tebe ima još nekog tu?! A i da ima, baš bi znali srpski! - Luka! - stavih kažiprst na usnu, kako bi shvatio da treba da ućuti s obzirom da Vuk uđe u prostoriju. Prebacih se brzo s prednje, na zadnju kameru. Luka samo zviznu kad mu se prikaza njegov lik. - Šta je, došla ti dadilja?! Nemoj samo da se izgubiš u tom selu! Strašno gde te je smestio! Čudi me da te ne ugura u jedan od svetionika da te sakrije - pljuvao je po Liraju kao da mu je najveći neprijatelj. - Luka, ućuti! - procedih. On napući usne. - Okej, okej - spusti ton. Klimnu glavom, Pa me pokvareno pogleda, te se primače kameri toliko da sam samo videla njegove pune usne i bele zube. - A ti! Bolje da si se kresnula sa mnom nego što te on ostavlja tako nedojebanu! Pamet u glavu i ne spuštaj gaće. Ti bogati su sve luđak do luđaka - povika najglasnije što je mogao. Vuk krenu ka meni, a ja brzo prekidoh našu video-konverzaciju. - Jel sve u redu, gospođo Devan? - upita me bez ikakvog izraza na licu. - Da, da, prijatelj i ja se malo šalimo. Evo, krećemo za petnaest minuta. Samo da završim kafu. Može? On potvrdno klimnu glavom i sede pored vrata, listajući novine. Pogledah u svoj mobilni i nasmejah se, svetlela je poruka: Luka: Kozo, što si me isključila!? Nisam završio rečenicu! Hteo sam da dodam da za mnom lude sve cure Starog Neba, a i šire, međutim, samo mi ti ne daš ribicu! E, jesi ovca :P Odgovorih mu: Seljačino, idi nešto radi, ne misli samo na žene! Hvala na društvu, zalivaj nam cveće, ne jebi ništa u mom krevetu, volim te puno i nedostaješ mi XXX Ponovo stiže odgovor: Bleso jedna, i ti meni nedostaješ, ljut sam što ne mogu da te odbranim od tog Liraja, ili njega od tebe U svakom slučaju, najpametnije je da ga držiš na distanci, očito da nešto nije u redu s njim. Jebem u svim sobama osim kod male. Cveće uvelo, kupiću novo. VT. Čujemo se opet ujutro. Ugasih telefon i odložih ga. Srknuh već mlaku kafu i pogledah na sat. Ustala sam pre osam. Vuka sam obavestila da ćemo krenuti oko devet. Osećam se odmorno, i zapravo, veoma
raspoloženo. Iako sam se plašila da ću jedva zaspati, s obzirom na misli koje su me gonile da analiziram i Aleka i sva dešavanja vezana za njega, umor me je savladao već po završetku razgovora s mojima. Nekako sam uspela da pustim Luki SMS za jutarnje sajber druženje, a onda sam u trenu zaspala. Ne pomerajući se, samo sam zatvorila oči. Ruku opuštenih pored tela, utonula sam u mir i mrak, bez bilo kakvih snova. Probudila sam se samo u jednom momentu, da pijem vodu, pre nego što sam ponovo zaspala, okrećući se na stranu, krajičkom oka u fotelji osvetljenoj svetlom iz kupatila, videla sam Liraja kako sedi naslonjen, ravnih leđa, s rukama na rukohvatima. Imao Sa je na sebi sivi duks s se kapuljačom. Pomislila sampre da nego bi trebalo da ga zamislim golog. širokim osmehom vratih spavanju. Negde, što misledeći se teloput skroz prepusti bestežinskom mraku, čuh prigušeno njegov blag smeh. Iako sam razmišljala da sama peške odem do Putgartena, Vuk nije želeo ni da čuje za to. Rekao mi je da ćemo ići kolima ili će on ići pored mene. Nisam želela da šetam s njim. Njegovo suviše ozbiljno držanje smetalo bi mom opuštenom razgledanju okoline. Dan je, za razliku od prethodna dva, bio tmuran i siv, s teškim i debelim oblacima koji su se navukli iznad pučine. Delovalo je da će kiša pasti svakog momenta. Vetar je duvao, nepredvidljivo šibajući sa svih strana. Povlačio mi se čak kroz rukave, izazivajući neprirodan osećaj hladoće ispod žaketa. Užas, pomislih pre nego što se uvalih u zadnje sedište. Stali smo ispred staze koja vodi u purpurnu kuću. Mračno jutro, svojim turobnim svetlom pritiskalo je njenu okolinu, čineći je još ružnijom. Iako je od svih nijansi ljubičaste, tirijan meni najdraža, kako zbog svoje tamne elegancije, tako i zbog svog kraljevskog porekla, ovolika količina utopljena sivilo slamnatog mrke stolarije, činili su je Vuku bolnom oči. Navukohboje vuneni kačket iuizlazeći proverih dakrova li sami se dobro umotala u ešarpu. samzarekla da je što se mene tiče slobodan i da želim još jednom sama da pogledam i osetim unutrašnjost kuće. Juče se Liraj baš dobro pobrinuo da mi u sećanju ostanu jedino njegove šake kako mi prže kožu. Osetih ponovo nalet vreline, kada mi slike iz kupatila pobudiše novu čežnju za njim. Opsovah i namršteno se uputih u kuću, noseći torbu s laptopom i fascikle. Lagano odgurnuh vrata puštajući da se sama skroz otvore i tek onda kročih unutra. Tišina i mirisi koji su me i juče dočekali, opet mi nadražiše čula. Neverovatno koliko je tiho ovde, pomislih spuštajući svoje stvari na poluotkriveni sto. Iako sablasna, kuća je na mene delovala skroz umirujuće. Ni tama, ni vlaga, ni ogoljeni enetrijer nisu izazivali nijedan drugi osećaj, osim zadovoljstva što sam tu. Otvarajući žaluzine i puštajući ono malo svetlosti unutra, povezah svoj spokoj sa jučerašnjim događajem. Čim sam svukla prašnjavu ćebad s prozora, u kuhinji i malom kupatilu, shvatih da samo odugovlačim sa željom da budem na spratu. Pored ovog velikog prozora, gde mi je Alek vlažnim dražio svaki telu, terajući da gazateći, želimukao životu.seSva uzbuđenapoljupcima kao da očekujem da ćunerv ga uu najmanju rukumetamo par nikog korakau nađoh u kupatilu. Vrata škripnuše kada ih skroz otvorih. Raširih oči i osvrćući se oko sebe, spustih ruku preko usana, u nadi da ću tako ućutkati svoje iznenađenje i umiriti pulsiranje srca kada kod prozora, na mestu gde sam gorela, ugledah beli seoski kovčeg sa belom mašnom. Polako prvo izvukoh koverat koji je bio utaknut u traku, s mojim imenom. Drhatvim rukama otvorih papir i brzo preleteh preko kratkog teksta tražeći njegovo ime. Graciozni potpis - Alek Liraj, izmami mi oduševljenje. Na tren me obuze neverovatno jaka emocija čiste sreće, koja me zanese i zamagli pogled. Pre nego što upih njegova rukom ispisana slova na finom papiru, sa žigom Arkona grupe, shvatih da je ushićenje, koje sam osetila odagnalo razočaranje, koje sam držala negde u podsvesti, a koje je bilo vezano za to da mi se nije javio od kad smo se rastali. „Draga Purpur, obećavam da će biti vredno svega kroz šta si prošla i kroz šta ćeš proći. Molim te budi strpljiva i veruj mi. Veruj sebi. Molim te, veruj u čuda. Ljubim te, Alek.“
Preveliki nalet radosti, previše jaka emocija ispisana svakim tragom crnog mastila, utisnu u moje srce dozu sreće za koju nisam bila spremna. Ushićenje koje osetih, učini mi se preteškim za telo. Jedna kratka rečenica i jedna kratka molba me svojom jednostavnošću i lepotom rastužiše. Čak se ne potrudih da zadržim suze kada prinesoh papir grudima. Sedoh na ivicu kovčega i zagledah se u kasno jutro. Više i nije bilo sivo. Nije bilo hladno. Više se nisam plašila razloga zbog kog sam došla na Rigen. Znam da me ovde nije doveo ni posao od pedeset hiljada evra, ni inat prema Filipu. Na Arkonu me je dovelo srce. Šta god da bude, biće kada završim ovu kuću. Bilo traganje dobro iliza loše, ću završiti besomučno sobomzatvoriće u svetu zajedno koji nepoglavlje znam da uli jemom moj. životu. NaslonihNapokon se na hladno staklo. Zamišljeno, u postoru između dva okna, uočih tanke šare zaostalog mraza. Kao i sve u mom životu, i ovo je imalo oblik. Sitne iglice, iscrtale su oštre latice rujana. Kada skupim kapke i zadubim se, mogu da uočim čak i njegovu ljubičastu boju kako se presijava preko staklastih kristala. Za promenu mi je svejedno što mi mozak govori da ne postoji mraz u takvoj boji, jer za promenu, jedino u šta sam tog trentka verovala bila su čuda. Čuda od kojih je moj život bio satkan i koja nisam tumačila jer ih nisam ni priznavala. Jedno vreme samo sam sedela na kovčegu, prislonjena na staklo, čvrsto držeći komad papira u naručju. Potpuno isključena iz momenta, iz tog jutra, iz celog ostrva, ako ne i iz sveta. Kada sam shvatila da mi taj neprirodni položaj izaziva grč u nozi i kočenje u vratu, ustala sam i napokon otvarila kovčeg. Njegov sadržaj mi je izmamio glasan smeh. Uz klimanje glavom, počeh da vadim stvari napolje. Bile su tu radničke tregerice, debela frotirna sivo-bela karirana košulja, crni para opasač - torbai zaštitna za alat smaska džepovima, zaštitna kaciga puruprne kojoj ostala su se nalazila dva rukavica u violetnim tonovima. Na kraju boje je u unjemu samo bela, četvrtasta, ukrasna kutija dimenzija preko 20 cm. Polako je izvukoh napolje. Protrljah dlanove o pantalone, pa prvo zavirih otkinuvši samo deo poklopca. Zatim skidoh ceo i izvadih srebrni Lejdibag zvučnik za ajpod, ispod kog se nalazio i sam ajpod. Ako me sve ovo do sad nije ostavilo bez teksta, onda je to sigurno bio momenat kada sam pogledala sadržaj muzike na belom gadžetu. Pregledajući liste, oduševljeno se nasmejah kada mi se pred očima poče smenjivati muzika koja je obeležila bitne delove mog života. Tu su bile hit liste pesama iz prethodnih decenija, liste posebnih žanrova i raspoloženja. Iako sam prvo poželela da čujem „Love“ listu, odlučila sam se za osamdesete. Brzo se presvukoh, a onda priključili ajpod na zvučnik. Neverovatno koliko je ovo malo čudo jako, pomislih kad začuh prve reči i bitove Bouvijeve pesme „Absolute Beginners“. Odjednom muzika ispuni svaki milimetar purpurne kuće. Moje telo poče da prati ritam. Uz đuskanje i osmeh od uveta do uveta, noseći Lejdibag u ruci, krenuh da đuskam Uvijajući kroz sprat. se nizsobu stepenište, da mi je pozornica, bitna zavrteh kukovima. se,Spuštajući siđoh u dnevnu i tek tadkao uočih Vuka, koji me je sva bledo gledao i tri muškarca u žutim prslucima kako se zadovoljno smeše ispod jarkih šlemova. Osetih da mi vrelina izbi na obraze, bojeći ih u crveno. Spetljah se pokušavajući da utišam muziku. Na kraju jednostavno rastavih ajpod od kućišta i muzika utihnu. - Ovaj, dobar dan! - Nisam vas očekivala, izvinite - rekoh prilazeći Vuku. Očekivala sam da će u mom izrazu pročitati da mi uopšte nije jasno zašto su tu. - Nema problema, bilo je uživanje gledati vas - odgovori najstariji od njih. Bio je to sedi ćovek u kasnim šezdesetim, sa dugim brkovima iste boje. Pružajući mi ruku, skide šlem, otkrivajući svoju retku kosu na temenu. - Gospođo Devan, ja sam Oto Kalt, ispred preduzeća Kalt &Hoff, koje je Arkona grupa angažovala da obavi potrebne građevinske radove na objektima. Samim tim i na ovoj kući. Ovo je - pokaza mi debeljuškastog rumenog čoveka, s tamnim pegama i riđim kovrdžama, - moj
zamenik, Kristijan Blat. Krstijan se, gužvajući svoje lice tankim brazdama oko usta, toplo nasmeši. - Zadovoljstvo mi je, gospođo Devan - reče otkrivajući izuzetno pravilan niz sitnih, žućkastih zuba ispod pune usne. Nakloni džentlmenski glavu. - I na kraju, Tobijas Hof, naš arhitekta - završi sa predstavljanjem Klat. Ispred mene kroči muškarac u ranim tridesetim. Bio je atletske građe, ne viši od 180. Crni čuperci koji su virili ispod šlema, uokvirivali su mu nestvarno zelene oči. Skide šlem, a neuredna, tršavasekosa, ukaza se ispod moju njega.ruku, Zagladi je dobaci brzo rukom u stranu. - Možete me zvati kratko. Prihvatajući on mi Tobi - nasmeši - zaista imate smisla za ritam! Šeretski mu se nasmejah. - Smisao za ritam je nešto što imaš ili nemaš. Ali kad ga imaš, tad ga imaš svuda odgovorih blago flertujući. Arhitekta se široko nasmeši - Elvis Prisli?! Iznenađeno klimuh glavom - Da, Elvis! - zagledah mu se malo bolje u lice. Dubina njegovih zelenih očiju totalno je odvlačila pažnju s njegovog bledog lica, pravilnih crta i bledog traga brade, koja je tek počela da niče. - Hof, kao drugi vlasnik vašeg građevinskog preduzeća?! - upitah. - Tobijasov otac, Helmut Hof je zapravo suvlasnik. Ali Tobi nam je najbolji arhitekta, zato smo ga i doveli kod vas - reče Oto. Izvih obrvu: - Dobro, verovaću vam da je najbolji. Izvinih se na momenat, pogledah Vuka: daupopričamo napolju? - Ako nije problem, da lipamožemo On potvrdno klimnu glavom i nađosmo se na pragu. - Ja sam mislila da ću sama završiti kuću - krenuh da objašnjavam - za neke radove bih svakako angažovala majstore, ali mislim da mi nije potreban nikakakav arhitekta, niti građevinski inženjer. - Gospodin Liraj je dao strogu naredbu da sve radove na, u i oko kuće obavljaju radnici Kalt &Hoffa. Vi ste zaduženi za - zastade, pa pogleda ulevo, kao da pretražuje koju će reč najbolje da iskoristi, - zaduženi ste za dekoraciju. Neki tanak smešak mu iskrivi ugao usana, ali brzo nestade kada ga isprati moja namračena faca. - Samo dekoracija!? - prosiktah. - Nema ništa od toga! - besno uleteh u kuću. - Gospodo, mislim da je došlo do nesporazuma. Ja sam zadužena za renoviranje cele kuće, a to praktikujem da radim sama. Zagledaše ja nastavih. - Svakako,sezaiznenađeno, elektriku i avodu će mi biti potrebna stručna pomoć, ali devedeset odsto popravki izvodim sama. Bilo da se radi o molerskim, stolarskim ili keramičkim poslovima. Vukovo protivrečenje ućutkah kad im obećah da ću ih zvati čim mi zatrebaju, što će biti sigurno uskoro. Ispratih svu trojicu napolje, a Vuka obavestih da ću verovatno ceo dan provesti u kući. Poslah ga da mi donese termos sa kafom i Helgin kolač od jabuk e. Kada utvrdih da je i Vuk otišao, priđoh Lejdibagu, postavih ajpod i prateći taktove pesme „Take on me“, grupe Aha, zaigrah skidajući čaršave s komadnog nameštaja u prostorijama. *** Naredni dani su mi brzo prolazili. Odmah posle doručka odlazila bih u kuću, gde bih se zadržala skoro do mraka. Vuk bi mi doneo ručak, ili bih se sama prošetala do jednog od dva restorana. S prvim sumrakom, vraćala bih se u gostionicu na večeru i obavezno čavrljanje s
Helgom i Bernardom. Zatim bih požurila u sobu kako bih se čula sa Bejlom, svojima ili Lukom. Svetlo bih gasila oko 21 sat. Zadovoljna sobom i poslovima, tonula bih u jednostavan topli mrak, bez snova i mora. Čim bih se probudila, pohrlila bih ka mobilnom, gde me je već čekala Lirajeva poruka poslata u 6.55, u kojoj mi želi divan dan. Isto tako mi je tačno u 20.55 svako večeri želeo laku noć. Iako sam pratila plan koji sam sebi odredila, shvatila sam već posle dve nedelje da, ukoliko sama radim, neću završiti posao ni do jeseni. Kuća je bila izranjavana sa truležom na mnogim mestima, biloTakođe, da se rešila radi osam zidovima, podunajveći ili instalacijama. To za je čiju zahtevalo dosta grublje i teže radove. da zadržim deo nameštaja, restauraciju mi je trebalo vremena. Teškom voljom sam pozvala majstore, prepuštajući im obnovu kuće, a ja sam se koncentrisala samo na nameštaj. „Dekoracije“, odzvanjalo mi je u glavi dok sam šmirglala maslinasti kabinet iza kuće. Kada su majstori zaposeli kuću, jedino sam dovoljno prostora imala napolju. Pažljivo su mi iznosili delove nameštaja koje sam obrađivala, postavljajući ih pod tendu uz celu dužinu kuće, koju su namestili iznad improvizovanog poda od dasaka. Noću bi sve zagradili teškom ceradom koja je pratila širinu tende. Na ruku nam je išlo vreme bez padavina i temperatura koja se nije spuštala ispod deset stepeni, kao i duži intervali sunčeve svetlosti, koji su stvarali utisak da je toplije. Druga nedelja aprila, iako je najavljivala proleće u svakom smislu, s vedrim nebom, blagim vetrom i sve zelenijom okolinom, završila se jakom kišom i divljanjem prirode. Morali smo brzo da reagujemo i sklonimo nameštaj. Najveći deo smo vratili u kuću. Međutim, s ozbirom da je samo sprat bio završen, a plašila sam se da se novi podovi ne oštete, složila sam vremena, se sa Tobijasom se vreme stvari prevezu u svetionik. Pravdajući se da nemam za sve da ovo nisam nijednom otišla do njega. Izbegavala sam ga u svojim šetnjama, ophodeći se prema tom delu Arkone kao da ne postoji. Svesna da razlog nije samo u mom strahu od visine, već da tu ima nečeg mnogo većeg, kopanje po svojoj psihi ostavila sam za kraj jer mi je zasad sve dobro išlo. Međutim, trenutna situacija je bila alarmantna. Više nisam imala vremena za odlaganje. Nameštaj je natovaren na kamion, a reakcija kojom su moju odluku dočekali Vuk i Oto, bila je zaista iznenađujuća. Utisak da se ne slažu sa mnom, iako to nisu rekli, pratio me je sve vreme puta do svetionika. Nestvarno jaka kiša, praćena šibanjem ledenog vetra, dočekala nas je ispred svetionika. Za deset minuta kao da se sva voda sveta sručila na nas. Vozila su se jedva kretala. Na kraju, na nekih par metara od svetionika, su stala. Odlučila sam da javim Kristijanu, koji je upravljao kamionom, da ostavi nameštaj u njemu i da ćemo sačekati sutra ili već neki drugi da n kad se vreme smiri. Međutim, rešila sam da je to trenutak u kom ja moram da uđem u toranj s crvenom kulom, -naMislila čijem vrhu naziralo sam sedajedva svetionik ne bledo radi -svetlo. upitah Vuka koji se polako prbližavao vratima, čekajući pravi trenutak da izađe napolje. - I ne radi. Međutim, postoji opcija da se mehanizam upali daljinski iz Rigenhofa. Pogotovo kad je ovakvo nevreme. - Pa, nema brodova i jedrenjaka koji bi se nasukli na krečnjak - pokušah da budem duhovita. - Kako god, tradicija je tradicija - reče mrzovoljno. Na licu mu se ocrtavalo nezadovoljstvo što će morati po ovom nevremenu da izlazi. Mogu zamisliti koliko je bio besan na mene što sam upravo sad rešila da se oslobodim svojih duhova i uđem. Iako sam mu predložila da ostane u autu, rekao je da je ta ideja apsolutno neprihvatljiva. Dok se borio na prednjem sedištu da navuče kabanicu, mobilni mu je zazvonio, što sam ja iskoristila da izletim bez njega. Pretrčala sam možda tri metra, koliko smo bili udaljeni,
međutim, i to je bilo dovoljno da otvarajući vrata u staro zdanje sa sobom unesem mlazove vode koji su se slivali s mene po grubom kamenom podu. Zbacih kapuljaču s glave, i zapanjeno počeh da se osvrćem oko sebe, pomno razgledajući svaki deo okrugle prostorije. Iznenadili su me svetli zidovi obloženi hrastom sa uočljivim brazdama godova. Svetlo, iako prigušeno, nije pratilo samo vijugave stepenice koje su se pele ka gore, već se od strane prigušenih zidnih fenjera ravnomerno razlivalo po celoj prostoriji. Celom širinom bez prekida, osim u blizini ognjišta, prostirala se kružna klupa. Deo za sedenje od ishabane kože boje svežeg mesa, se nakamenog potpornikamina zid ne viši od četrdeset centimetara. Očito je služio ostavljanje stvari. naslanjao Oko teškog zidovi su bili prazni, osim nekoliko slika za stare Arkone. Polako priđoh otvorenom ognjištu. Iako je unutrašnjost delovala toplo, imala sam utisak da iz njegovog grotla dopire ledeni vazduh, što izazva jezu u meni. Stresoh se. Naglo se okrenuh i vrisnuh iz sve snage kad se iznenada sudarih sa dubokim zelenilom Tobijasovog pogleda. Zbunjeno napravih korak unazad. Iako se smeškao, pokazujući svoje pravilne bele zube, bilo je nečeg ludog i zlobnog na njegovom savršenom licu. To prelepo zelenilo njegovih očiju kao da me je gutalo svojom dubinom. - Nisam hteo da vas uplašim, gospođo Devan - reče hvatajući me za mišku. - U redu je - promucah pokušavajući da mu se nasmejem. - Samo sam mislila da sam sama... pa sam se iznenadila. Ne mogu da poverujem da vas nisam ni videla ni čula kad sam ušla. - Oh, bio sa na vrhu - pusti mi ruku te ledenom šakom uhvati moju. Povuče me blago da krenem za njim. - Hoćete sa mnom? Iako je nevreme, divan je pogled. Bolno hladan dodir njegove glatke šake natera me da je refleksano izvučem i uguram u džep kabanice. - Plašim se visine, žao mi je - odgovorih brzo, kako bih opravdala nimalo prijatno trzanje ruke. Nasmeja se glasno. Šireći usne, nabra čelo i podrguljivo zaključi da ne može da poveruje da je Alek Liraj angažovao za sređivanje svetionika nekog ko se plaši visine. - Malo neprofesionalno i neobično, ako smem da primetim - zaključi na kraju. Svesna da baš i nemam neko opravdanje, slegnuh ramenima. Vrata se uz tresak otvoriše i kroz njih kao furija ulete Vuk, potpuno mokar i sav zadihan. Priđe mi u dva koraka. - Da vam nikad više nije palo na pamet da tako pobegnete od mene! - crvenilo na njegovom licu je govorilo da sam upravo uspela da ga toliko iznerviram, da mu je bes izbijao iz celog tela. Očigledno je da sam ga naterala da pokaže emocije na koje nisam navikla. - P... pa... - počeh da mucam - samo sam ušla unutra bez tebe - rekoh trepćući kao malo dete. Osetih kaosam da sedapravdam Mislim,- video si da sam unutra. - Znao si unutraroditeljima. - prosikta -hladno. Ali jebena vrataušla nisu mogla da se otvore skoro deset minuta! I, otkud ti ovde Tobijase? - okrenu se ka arhitekti, koji je stajao potpuno miran i ravnodušan na Vukovo režanje. - Došao sam minut pre vas - reče ravnim glasom. - Kako misliš, vrata nisu mogla da se otvore?! Mogao si pokucati, viknuti, mislim jasno je da nisam bila nigde dalje nego na metar od njih - pokazujući po kružnoj prostoriji, raširih nedužno ruke. Vuk se ponovo naglo okrete ka meni. - Gospođo Devan, deset minuta sam lupao, vikao i pokušavao da provalim vrata. Da ih Oto nije obio alatom, još bih bio ispred! Hoćete da kažete da ništa niste čuli?! Ako ne mene, onda bar njega dok je bonsekom sekao i čekićem razvaljivao vrata? Zatečena, samo nemo klimnuh glavom i pogledah u Tobijasa, koji dodade da zaista
nismo ništa čuli. Da stari hrast po zidovima stvara zaista dobru izolaziju. - Tobijase! Da te ne znam, posmislio bih da si kupio svoju diplomu! Kakva izolacija?! Lupali smo ko ludi - jednostavno reče Oto, pojavljujući se iza njegovih leđa. Stade naspram njega unoseći mu se u lice. - Izolacija od propalog hrasta na memljivom zidu! Važi! - zatim se brzo okrenu ka meni, toplo nabirajući čelo u nekoliko ravnih brazda, zagladi svoj desni brk i ljubazno reče - U redu ste, gospođo Devan? - Da, da - zbunjeno pokušavam da pohvatam ovu celu situaciju. - Skroz sam u redu. Nisam zaista Verovatno sam se da zadubila u enterijer, odnosno kaminusezagledala samništa se učula. ognjište pokušavajući razumem zimu koja dolazi -izkrenuh njega ka - nagnuh ponovo ka mračnom otvoru i osetih novi ledeni nalet vazduha. - Možemo da krenemo - rekoh navlačeći kapuljaču. - Ostavićemo nameštaj u kamionu. Verovatno nas je sve nevreme malo izbacilo iz koloseka. Oto i Tobijas potvrdno klimnuše glavom, dok me je Vuk pratio i dalje užaren od besa. Uputih mu svoj najtopliji pogled. Kriveći glavu, zatreptah brzo kao kakva šiparica, mazeći kosu koja mi je provirivala ispod kapuljače. Skoro tepajući, obećah da ću od sad biti dobra. Blagi osmeh koji mu prelete preko usana, odade ga da mi oprašta. Ponovo se pretvori u pogled kakvog ubice kada prođe pored Tobijasa. - Pričaćemo sutra! - reče oštro. - Laku noć! Krenusmo napolje i ja potpuno zanemeh kad uočih da je brava razvaljena. Za nama krenu i arhitekta. Oto ostade, kako bi popravio vrata. Napolju je i dalje padala kiša. Ipak, bila je mnogo blaža pa neometano krenusmo ka Vitu. Kada smo stigli do ulaza u selo, oblaci su se već ispraznili, tako da nas šetnja do gostionice nije jošiviše iskvasila. mene. Kad htela da uđem, Vuk je rekao da mora da se presvuče da će se brzoBarem vratiti.neKlimnula samsam glavom stavljajući mu do znanja da ga razumem i da mi je žao. - Zaista nisam čula da ste lupali na vrata - rekoh najiskrenije što mogu. - Znam - izusti kratko i kroz kuhinju ode u svoju sobu. Potpuno zatečena njegovim odgovorom, pokušavajući da povežem sve što se izdešavalo u poslednjih pola sata, namrštih se. Zakačih kabanicu i krenuh na svoje omiljeno mesto. Kad se namestih, izuh čizme, podigoh noge, te se ušuškah u cvetno ćebe. Zabrinuto se zagledah u jarki plamen vatre u kaminu... nije mi prvi put da se izgubim u vremenu. ...Smejem se stežući ga oko struka, naslonjena licem na crnu kož u njegove jakne. On pomera glavu ka meni i izgovara - Veruj mi.... - Veruj mi...- šapuće tiho, napuklim glasom, dok se očima prikovanim za moje nadvija nada mnom svojim golim telom. Pružam ruke, grabeći noktima njegove jake grudi. Moja želja za njim crta mu crvene brazde po koži gde sam zagrebala. Smeje se.naSklanja mojevlažan šake poljubac. i nežno meOsetih ljubi unalet dlanneobičnog jedne pa druge ruke. Lagano se naginje, spuštajući moje usne mirisa... To nije Petar. Petar tako ne miriše... Povukoh ga za kosu. Zagledam njegovo lice, međutim, pažnju mi odvlače njegove teške oči. Blistave i setne u isto vreme. Gubim se u svojoj želji da nestanem u njima... u njemu... Zvonki Helgin glas me je trgao iz zamišljenosti. Skoro se preturih s drvene klupe kada me naglo vrati u stvarnost. Razrogačeno pogledah u ženu koja me uplašeno upita da li sam u redu. Ubrzano dišući, obrisah znoj koji mi se probio po čelu i kroz kosu. Klimnuh glavom da sam dobro i ispih veliki gutalj vode iz čaše koju mi je nudila. - U redu, sam - promucah. - Malo sam se zagledala u vatru, pa sam odlutala mislima, ni sama ne znam gde. Izvini, ako sam te isprepadala. Helgi se svide moj odgovor i brzo ga prihavti. Postavljajući sto, poče da priča kako se i ona tako često izgubi u mislima. Nisam je slušala dalje. Kroz glavu mi prođoše ponovo slike
nekih zakržljalih sećanja. Osećaj griže savesti mi prolete celim telom. Namrštih se, zbog čega me Helga ponovo čudno pogleda. Nasmejah joj se slatko. Iako sam iznutra gorela, uključih se u razgovor sa svojom dobrom domaćicom, nastojeći da pričom zabašurim osećaj stida i srama koji je rovario po meni. Prvi put posle tri nedelje nisam mogla da zaspim. Večeru sam završila potpuno odsutna. Pod izgovorom da sam se premorila i smrzla, povukoh se u svoju sobu čim se za to ukazala prilika. Nisam bila raspoložena ni za ćaskanje preko Skajpa. Kratkom porukom sam se javila da je mreža zbog i dakada ću odmah spavanje. Posle tuširanja, zatekla SMS od pa. To što mi se nevremena javio baš sad, je mojana prošlost počela da čeprka svoj put kasam svetu, samo Filipala je povećalo nemir u meni. U poruci od Filipa je stajalo: Tvoj ljubavnik mi namešta premeštaj na Kamčatku! Ukoliko ne prihvatim, sledi mi otkaz! Spreči to ili ću uzeti Bejlu i svima reći kakva si zapravo! Obrisah mokru ruku o bademantil i drhtavo odgovorih: Ako misliš na Liraja, ne mogu ti pomoći jer ja ne znam ni gde je on! I ne verujem da bi se on bavio tobom. Zato prestani da me ucenjuješ i radi svoj posao za koji si ionako preplaćen! Za koji sekund od njega je stigao odgovor: Imaš sedam dana da mi središ situaciju. Verujem da će se mediji obradovati mojoj priči o tome kako ste ti i on hteli da me uništite! Ili još bolje, hoćeš da izađem s pravom istinom?! Krenuh besno da kucam i kroz rečenice da izbacujem iz sebe sav gnev koji godinama, gajim prema njemu, ali i prema sebi, jer sam ga tako praznoglavo pustila u svoj život. Pre nego što slanje,nekoliko pogledahsekundi ka fotelji i zgroženo zaključih daZatim sam ponovo da u nju dotakoh smestimopciju Liraja.zaPrvih sedela sam skamenjeno. skočih uspela na krevet, hodajući po njemu gore-dole. Divljaljući počeh da vičem na njegovu siluetu i zabrinut pogled! - Marš!... Jebote, marš, iz moje sobe! Izlazi iz moje fotelje! Izlazi iz moje glave!! Znam da nisam luda! Nisam luda! Ja tebe ne zamišljam! Ja tebe tu ne vidim! Ti mi se namećeš! Peškir mi je sleteo s glave. Bademantil mi se otvorio. Čupava, polugola, zastadoh i luđačkim pogledom se zagledah u svoju f ikciju. U lik koji sam tako jasno projektovala iz svoje glave. Plašila me je njegova jasnoća. Njegov prodoran pogled, njegove šake na rukohvatima koje steže iz sve snage, njegov torzo koji se širi i skuplja, stvarajući utisak da ubrzano diše. Njegove poluotvorene usne, koje kao da žele nešto da kažu. Bacih iz sve snage mobilni na njega. Raskolačih oči još više kad se telo trznu od udarca. Siđoh s kreveta polako, blago pognuta, izbačene glave. Približih mu se na par milimetara od lica. Uhvatih blagi trag njegovog toplog daha na svom licu. Ne trepće. Samo zuri u mene, sa izrazom potpunog sažaljenja. U meni sinu nada da je tu. Rekao mi je daobrazu. verujem u čuda,Pokušavam a ovo je čudo! Na to je mislio! Podigoh ruku pažljivo je zaista pružajući ka njegovom Drhtim. da iskontrolišem disanje i sprečim srce da iskoči. Smešim se. Luđački. Ushićena, jer pre ću poverovati u čudo nego da sam slučaj za psihijatriju. Krajem oka videh svoj odraz u staklu prozora. I dalje pognuta iznad fotelje, prebacujem brzo pogled na ogledalo pored vrata. U njemu vidim svoj raščupan odraz sa ispruženom rukom. Samo ja. Moj zdrljan bademantil, moja preplašena faca, moja ruka u vazduhu na nekoliko centimetara od praznog naslona bele fotelje. I dalje se posmtram u ogledalu. Zamahujem rukom kroz vazduh očekujući da ću nešto uhvatiti, dotaći. Prigušivši rukom na ustima jecaj koji mi zapara dušu, ustuknuh nazad. Širom otvorenih očiju posmatram fotelju u kojoj se nalaze samo moja zgužvana majica i moj bačeni mobilni telefon. - Božeee - procvileh puštajući da mi suze potope lice. - Božee, zašto mi se ovo dešava? bacih se na krevet i zaronih lice u jastuke, gurajući jedan od njih preko glave. Zadrhtah kada zaridah... - Nisam luda!! Nisam luda!
Kad mi se telo umorilo od plakanja, a mozak od potrage za razumnim objašnjenjem, izvukoh se iz gomile jastuka i prekrivača. Sva izmoždena odvukoh se do kupatila. Umih se, otvorih pregradu ispod ogledala i izvukoh aspirin. Popih ga. Vraćajući kutiju među lekove, zapazih i flašicu sa leksilijumom. Mrzovoljno je otvorih i uzeh jednu tabletu. Namrštih se. Dve će ipak biti bolje. Popivši ih, vratih se u krevet. Sat je pokazivao 2.34. Ugasih lampu. Zagrlih jastuk, sa željom da me bar on nekako uteši. Zaključujem da ću ujutru zvati dr Lorenca. Trebaju mi novi lekovi. Jači. I možda dana kod njega, u ustanovi. Kapci mitanki otežaše. na bok.Mučim Pogledah praznojnekoliko fotelji. Zažmurih. Padajući u san, uhvatih trag Okrenuh Lirajevogsemirisa. se ka da otvorim oči. Bez ikakve reakcije gledam u fotelju. I dalje je prazna. - Čuda! - promrmljah. - Puši kurac i ti i tvoja čuda! - utonuh u san u kome me preko visećeg mosta progone izdužene senke, kroz krive kule, kojima vatra guta temelje. *** Ekran ajfona prigušeno zatreperi kada se posle četvrtog zvona upali sekretarica. - Kurvo! Kurvo, čuješ li me! - Filip je besneo u slušalicu. - Uništiću te! Poslala si mi njegove gorile za vrat! Uništiću i tebe i njega! Nećete se tako lako izvući! Zapamtićete me!!! - tup zvuk izazva krčanje u telefonu. - Pustite me! Ne može Liraj tako sa mnom! Hoću da se čujem s njim! Imam svašta da mu kažem! Zahtevam da ga zovete! Pusti t... *** Evo, dolazim! Mrmljam podvlačeći se još više pod prekrivač. Kucanje na vratima na trenutak prestade, pa poče iznova. Izvukoh se i zbacih stvari sa sebe. Osećam se kao pregažena. Teško se podižem s kreveta i sedam na njegovu ivicu. Gledam u svoja stopala. Šarene zepe jarkih boja me podsetiše na moju nanu. Nana je zapravo bila dadilja koja me je čuvala kada su svi bili zauzeti. Miloš i Ema su je upoznali ubrzo po dolasku u Staro Nebo. Bila sam veoma tužna i nikako nisam htela da prihvatim da živim kao stranac u novoj sredini. Neutešno sam plakala i odbijala da izađem iz sobe. Posle tri dana, roditelji su me izmamili napolje tako što su mi rekli da idemo da obiđemo dvorac naše prabake, kraljice Devane. Razočaranje kad sam videla razrušenu tvrđavu samo je još više pojačalo moj bojkot prema novom gradu. Krenula sam da bežim od njih, preteći im da ću pobeći i da me više nikad neće naći. Posle nekoliko metara sam se spotakla, pala i razbila koleno. Prva do mene baka Vasilisa. me je podigla i rekla uopšte nisam razumela, ali je jebilostigla sasvim dovoljno da Nežno joj se nasmešim i shvatim, da unešto tom što nežnom zagrljaju bele kože koja je mirisla na pamuk mogu naći utehu i spokoj. Moja reakcija na nepoznatu baku bila je savim dovoljna da je moji odmah pitaju da me čuva. Ispostavilo se da baka Vasilisa već duže živi sama. Nije imala decu, a muž joj je umro pre nekoliko godina. Izdržavala se tako što je prodavala svoja pletiva na improvizovanoj tezgi kod ulaza u tvrđavu. Blaga, niska, s krupnim sedim kovrdžama, istinski toplih prozirnoplavih očiju, nije mi davala ni kao maloj, a ni kasnije kao devojci, da pokleknem pod naletima svojih duhova i mora. Mudra i tiha, štitila me je srcem punim ljubavi i savetima, bez kojih sam nažalost ostala kad su mi bili najvažniji. Nana je umrla u snu, 1996. godine, tačno na proleće i tačno jedan dan posle mog 22. rođendana, 21. marta. Njena smrt bila je samo kap koja je prelila čašu i zbog koje sam se odlučila da s Petrom odem u SAD i napustim Staro Nebo, Srbiju i svoj stari život. Kucanje na vratima je još jače, protrljah stopalo o stopalo. - Evo bre stižem! - povikah
ponovo. Kad sam uopšte obula zepe? Sećanje na nanu me razneži i rastuži. Obrisah oči krajem rukava. I oni moji ludi roditelji zaposlili ženu, a da je nisu ni proverili. Nasmejah se u sebi. Koji kraljevi! Zastadoh pred vratima i prođoh rukom kroz kosu nekoliko puta, na kraju je samo ponovo raščupah. Ko da je bitno, pomislih i povukoh kvaku. - Draga, jel ti uvek izgledaš kao govno ili samo kad te ja vidim?!! - Inga mi se cerekala s vrata, šireći ruke u uskom crnom kišnom mantilu i sa crnim kožnim rukavicama na rukama, držeći u jednoj ruci naočare za sunce, u drugoj crnu lakovanu Fendi torbu. Oko glave jekarmin imala zavezanu crnu maramu istačkanu belima Fendi znakom. Kao i uvek, imala je jarko-crveni na usnama. I kao i uvek izgledala je besprekorno. - Jel ti uvek izgledaš kao da si sišla s naslovne strane Voga ili samo kad hoćeš da mi još više nabiješ komplekse?! - nasmeših joj se i zagrlih je. - Odkud ti ovde? - upitah izvlačeći se iz zagrljaja. - Oh, pa imam i ja dušu! - reče ulazeći u sobu. Okrenu se ka meni. - Ravno sedam slobodnih dana! - baci torbu na fotelju. - A Liraj me je zamolio da pre nego što isparim u toplije krajeve vidim kako se ti provodiš i da li ti nešto treba? - skide rukavice i baci ih pored torbe. Graciozno otkopča mantil. - Ipak, mislim da me je pre poslao da proverim da se nisi smuvala s nekim zgodnim građevincem. Lagano se okrenu i u trenu zbaci mantil sa sebe, ostajući u uskoj midi, rebrastoj sivoj haljini sa čamac izrezom i tričetvrt rukavima. Podboči se Pa me odmeri: - Samo... draga, teško bi liti radiš i majstora podne?daŠta noću, mogla a?! smuvati! Zaboga, na šta ličiš!? I kakvo je to spavanje do dva po Odmahnuh glavom. - Ne pitaj! - sklonih njenu torbu da uzmem mobilni. - Filip - rekoh pročitavši ime koje je pisalo na displeju. - Izvini, molim te - uzdahnuh i stavljajući slušalicu na uho, odmakoh se do prozora. Osećaj mučnine mi krenu iz stomaka kada začuh svog muža kako sikće u slušalicu da sam kurva. Nastavak nisam čula jer mi se baterija izpraznila. Položih ajfon na punjač. Inga sede na rukohvat fotelje, gledajući me ćutke s podignutom obrvom. - Ma... - ponovo slegnuh ramenima - mislim da ću se vratiti kući. - Ne bih rekla - reče jednostavno. - Sve osim toga da ti srce govori da treba da se vratiš, ne prihvatam kao razlog. Priđe mi i nežno položi svoju tanku belu ruku na moje rame. - Ko ili šta te tera nazad u Srbiju? -- Prošlost! - namrštihsese. Ohh! - iznenadi mojim odgovorom. Stade pored mene i obuhvativši mi ramena rukama, poče me gurati ka kupatilu. - Ako u sadašnjosti vučeš repove iz prošlosti, nema ti ni budućnosti! „Mila moja Purpur, loša prošlost ne sme da ti se meša u sadašnjost. Uništiće ti budućnost!“ Pre nego što uđoh u kupatilo, dobacih joj - Skoro identično mi je govorila moja nana! - Mudra žena! - dobaci mi kroz vrata. - Idem do Helge da nam naručim ručak. Odnosno, tebi doručak! Hoću da mi se pridružiš za petnaest minuta, sveža i spremna da mi sve ispričaš! Rekla sam Ingi za poruke. Mobilni mi je i dalje bio na punjaču, tako da joj ih nisam čitala. To mi je i odgovaralo, jer bi možda tražila da ih vidi, pa bi pročitala Filipove pretnje. A ako ćemo već o sramoti, pre ću joj ispričati kako mi se Liraj priviđa u sobi, nego čime me muž ucenjuje. Inga pući usne i klima glavom dok sluša. Kada sam završila, priznala je da je zaista
bilo u planu da Filipa sklone na Kamčatku. Kao retko ko je uspeo da za kratko vreme svojim ponašanjem naruši imidž kompanije. Osim traljavog obavljanja posla, tu se prvenstveno misli na alkohol, žene i droge. S ozbirom da se radi o muslimanskoj zemlji, Arkona Istu je postalo sve teže da ga pokriva. Odlazak na Kamčaktu je još bilo neko blago rešenje. Položi svoju ruku preko moje. - Ne brini se mila. Koliko vidim, Alek će ako treba igrati po njegovom. Samo da te zaštiti. - U čemu je stvar s njim? - upitah. - S kim? - reče i ustajući prinese mobilni uhu. -- Pa, s Alekom... mnom -serekoh skoro sebiglavom. u nedra. Ti kao ne znaš?!i -sanasmeja široko i zavrte - Oh, godpodine Liraj! - reče u slušalicu. Namignu mi brzo, pa se okrenu. - Da li ste slobodni nekoliko minuta? Mislim da imamo jedan mali problem. Bernard uđe u gostionicu širom otvarajući vrata, puštajući promaju da ustalasa vazduh kroz prostoriju. Inga krenu telefonirajući ka prozoru, ostavljajući za sobom blag i mekan miris pamuka. Jedva osetan, ali sasvim dovoljan da me podseti na Nanu, i sasvim dovoljan da zbog njega izletim napolje bez reči. Utrčah u svoju sobu ne zatvarajući ulazna vrata. Posegnuti za telefonom okrećući dr Lorenca. Zvuk njegovog jakog italijaskog akcenta me smiri. Potpuno ignorišući zadihanu Ingu na vratima, zamolih ga da mi zakaže seansu. Makar preko interneta. Dogovorismo se da ćemo se preko Skajpa čuti u 18 sati. - Zaista ne mogu da pričam o tome! - rekoh joj stavljajući telefon u zadnji džep farmerica. - Ali,Nisam sve će biti u redu?! - upita me nabirajući čelo. - Tako si izletela da sam se isprepadala. ni razgovor završila. - Ma biće u redu! - rekoh, navlačeći jaknu. - Dr Lorenco mi pomaže da raskrstim s prošlošću i s nekim svojim... - zagledah se u praznu fotelju -... demonima. Hoćemo do kuće, da vidiš kako napreduju radovi?! - Ohhh!! Jedva čekam da vidim! - uskliknu. Zaključah vrata i krenusmo polako ruku pod ruku. - Čekaj, jesi videla Vuka?! Ne mogu da poverujem da ga nema ceo dan?! Sinoć je bio baš ljut na mene! - iskrivih tužno usne. - Poslala sam ga da preveze neke stvari do Binca. Što je bio ljut? - stegnu me jače za ruku i približi mi se još više. Krenuh da joj pričam o nevremenu i celom događaju u svetioniku. Kada smo završile razgledanje kuće, Kristijan nas doveze do svetionika. Stvari su već bile smeštene unutra, s tim da su dve fotelje, stolice iz dnevne sobe, kanabe, klupa i dva viseća dela koja zadržala kuhinje spratu, dok koji su unije prizemlju ostavljeni ormar, stolica za sam ljuljanje, veći izkovčeg za bila drvana i jedan manji bilo šanse da bacim iako sekreter, je dosta propao. Polako se popeh uskim stepenicama na sprat. Bilo je identično kao u prizemlju, osim što je zbog nedostatka kamina, klupa išla celom širinom zida, bez prekida. Koža na delu za sedenje je bila bolje očuvana. Svetlost je dolazila od četiri mala prozora sa gvozdenim ramovima postavljenim prema stranama sveta. Pored vrata se nalazio teški čiviluk, na kom je visila žuta kabanica sa plavo-belim prugama na rukavima, preko nje je bila prebačena ofucana poštarska torba boje tamne čokolade, dok su uredno ispod njih bile složene zelene duboke gumene čizme. Prođe mi glavom da takve identične stvari nosi Bernard. Međutim, ne bi me čudilo da je to neka vrsta uniforme svakog drugog muškog stanovnika Putgartena. Iznendano divljanje vremena na ovom ostrvu podrazumeva ovakvu gumenu odeću i obuću. Moja prijateljica izađe na vrata i pogleda ka stepeništu koje je vodilo na sprat. - Purpur, draga, da li si se penjala na vrh? Prelep je pogled, a gore ima jedna fina,
ušuškana sobica, mnogo prijatnija i toplija nego ove dve. Krenuh za njom i zgroženo pogledah u spiralne metalne stepenice, koje su se gubile u visini. Kroz šupljine između njih, nazirala se podzida koja je valjda vodila u tu sobicu. Stresoh se. - Ne postoji taj pogled i razlog koji će me naterati da se svojevoljno popnem tim užasnim stepenicama! Deluju tako nestabilno i krhko! Gledaj kako su šuplje - namrštih se zgađeno. - Ma ni da me Liraj gore čeka go, nema šanse da moja noga kroči na njih! - nakezih se Ingi, koja se zasmeja zabacujući glavu. prenesem da u svetioniku pored tebegore, jedino daoslanjajući dobije prehladu?! se rukomuozbilji-seOnda nagloda- mu Kažeš da je Tobijas bio na spratu? Skroz ili?može - upita o zid, dok se nogu pred nogu pažljivo spuštala niz neravne stepenice u prizemlje. - Pa ne znam, stvarno - zamislih se - Rekao mi je da je divan pogled. Verovatno je bio na vrhu. Krenuh za njom polako. - Kako me je isprepadao, veruj mi, imao je neki potpuno luđački pogled - stresoh se. - Hm... - Inga nabra nos, pa svuče rukavice kako bi uzela telefon iz torbe. Priđe kovčegu za drva, pa sedajući na njega, brzo otkuca poruku. Vrati telefon. Ustade. Rukom ispravi krajeve svog mantila. - Ne bi trebalo da je bio na vrhu. Kula je zaključana. Postoje samo dva ključa. Moj i Lirajev, koji je sad kod tebe. Da li je još kod tebe? - upita oprezno. Potražih u džepu svoj svežanj ključeva. Među njima je bio i starinski masivni ključ, boje starog zlata. Zavrteh joj njime ispred nosa. -Ona Tobijas je možda maloglavom. psiho, aliUipak nije džeparoš! potvrdno klimnu momentu kad smo se našle napolju, ispred nas se zaustavi crni majbah. - I prevoz na vreme! Odlično - uzviknu veselo. - Ubila bih se da sam još morala pešačiti na ovim štiklama! - otvori vrata pre nego što Vuk izađe napolje. Sedajući brzo za njom, dobacih jedno kratko - Zdravo - na koje mi on srdačno otpozdravi, zatvorivši vrata za nama. - Oh, već je 17.15! - Inga razočarano pogleda u svoj mali Kartije. - Ti ono u šest imaš razgovor sa svojim doktorom? - Ma da... - zakolutah očima - iako mi se čini da sam ipak preterala što sam ga cimala rekoh gotovo pokajnički. - Mislim da sam se samo previše isprepadala zbog Filipa i njegovih pretnji. Tad se setih da nisam preslušala poruku do kraja. Izvadih telefon i iznenadih se kad primetih da poruke nema. Zabrinuto nekako izbrisala poruku i daNamrštih mi je sadsejošbrzo goreprelistavajući kad ne znamtelefon. šta je sve hteo. rekoh Ingi da sam - Purpur, Filipa prepusti nama - reče kriveći svoje crvene usne u tanki osmeh. - Znam, Inga, ali vi… vi ne znate njega. Ako ne bude po njegovom ili mu se nešto desi, on će... - ujedoh se za usnu i oborih pogled. - On će šta? - upita me ravnim glasom. - Pa... - smušeno se počešah po čelu. - On će me predstaviti kao lošu majku i tražiti strateljstvo nad Bejlom - glas mi zadrhta. Toplo položi ruku na moju, blago je stiskajući. - Zaista se ne brini. Dok ti budeš razgovarala sa svojim doktorom, ja ću završiti sve s Filipom. Sledeći put kad ti se javi, biće prezadovoljan - namignu mi u momentu kad stigosmo pred sam ulaz u Vit. Inga nije izašla za mnom. Veselo mi dobaci - Pazi ovako, ja idem sad u hotel u Bine. Na miru ću se dogovoriti sa Lirajem i ostalim članovima odbora šta ćemo s Filipom. U 20 sati te
očekujem doteranu u baru hotela. Vreme je da se i mi cure malo provedemo! - Kiselo se namršti - Ukoliko se neko uopšte može provoditi na ovom ostrvu - drsko namignu i zatvori vrata. Ubrzano se uputih u sobu. Skidoh jaknu, izuh se i uvalih u fotelju. Nestrpljivo pogledah na sat Još dvadeset minuta. Što su minuti sve više odmicali, moja želja da mu otvoreno kažem da sam počela da haluciniram sve više se smanjivala. Kada me je u 18 sati sa monitora mekbuka pozdravio crnomanjasti doktor, debelih obrva i širokog nosa, počela sam da mu pričam da me muči nesigurnost izazvana pojavom novog muškarca u mom životu, u koga sam ludo zaljubljena. Da ne znam šta on prema meni, jer meodgovarajuću stalno pali papriču, gasi.koju Razočarani na morala licu mog dobrog doktora, bio oseća je znak da sam izabrala pri tomeizraz nisam ni da izmišljam. To što je on pod hitnom seansom verovatno očekivao mnogo više, sigurno će ubrzati naš razgovor, a ja ću imati dovoljno vremena da se spremim za izlazak. Nekoliko koktela, muzika i prijatno društvo mi se sad čine kao najbolja terapija. Oko 21 sat već sam završavala svoje drugi Šardone. Inga i ja sedimo pored velikih prozora u ćošku restorana. Opušteno čavrljamo o svojim propalim ljubavima i glupostima koje smo pravile zbog njih. Osećam olakšanje kad shvatam da i takve žene kao što je ona zna ju da naprave budalu od sebe, samo zarad muške pažnje. - Realno - reče uzimajući novu čašu vina koju nam donese konobar - za sve njih ja sam mislila da su „onaj pravi“. Znaš - gleda negde preko mog ramena, - onaj, zbog kog ti misli ispisuju zajedničke monograme na peškirima. Onaj, zbog kog ti zatrepere krila stotinu leptira u stomaku. Onaj, zbog kog ti lice oblije rumenilo kad ti se obrati, i kad te obori preteran nalet sreće kad stigne poruka.zbog Onaj, zbog hitnokarijeru. radiš novi uporedni horoskop i sve više želiš brdo balavih potomaka kojih ćeškoga napustiti Otpi gutalj. Spuštajući čašu na sto, napući usne. - Moraću da promenim astrologa! zaključi zamišljeno. - Na sreću, još si mlada, toliko je još vremena pred tobom - rekoh utešno. - Ipak, ne mogu da poverujem da ti nemaš sreće s muškarcima. - Hm... - začkiljih - da nije obrnuto? Možda oni nemaju sreće s tobom? Ona prasnu u smeh - Da, da - nagnu se ka meni i pozva me rukom da joj se približim. Zlobno se nasmeši i poče šapatom - Istina je da... - Vidi, vidi! Gospođa lični asistent bez moćnog gazde sama zabavlja njegovu igračku! promukao, strog ženski glas je prekide i ja automatski pogledah uvis. Ako sam se nekad kao dete plašila mraka, zamišljajući njegovo gusto crnilo kao mrtvu zagasitost tišine na najdubljem delu okeana, sada, posmatrajući crnilo Moraninih očiju, shvatih da sav mrtve, taj strah dece su živi mraku njenog tamne, toliko ugašene toliko učinile da uustuknem kada jepogleda. ugledahNjene poredoči, nas.toliko Zlobnih, tankih, jarkih usana,i sjajne crne kose upletene u riblju kost, lica belog kao sneg, nije se ni trudila da izgleda prijatno. Sevala je tamom svog pogleda od Inge ka meni, previše besno, previše uvređeno. Za razliku od mene, zaleđeno prikovane za njenu po javu, koju je odmah ošinula uvreda da sam Alekova igračka, Inga ju je u prvi mah potpuno ignorisala. Lagano je iskapila svoje vino, nakašljala se blago u platnenu salvetu, kojom je potom tapkajući pokupila kapljicu tečnosti ispod donje usne. Prevrnula je očima i blago nakrivivši glavu, pogledala je u ženu pored nas. Uputila joj je širok veštački osmeh i napokon progovorila: - Morana?! Kakvo neprijatno iznenađenje! Ja sam mislila da veštice u proleće ostaju u svojim memljivim katakombama. Nemoj mi reći da ti je ponestalo lešina za jelo? - hladno i bezlično je izgovorila, a zatim se obratila meni na najčistijem srpskom jeziku koji sam ikad čula: - Draga moja, molim te da ignorišeš ovu ženu u potpunosti. Na sreću, njena plitkost joj ne
dozvoljava da razume više od dva jezika. Ipak, zamolila bih te da ne reaguješ ni na jednu reč od onih koje bismo nas dve eventualno mogle razmeniti. Potrudiću se da je što pre sklonim iz našeg okruženja. Lagano i poslušno se nagnuh u naslon svoje stolice. Njen tako dobar i jasan srpski, ali i način na koji joj se obratila, ostaviše me da bez teksta primetim kako se Moranin ljutit izraz najednom utopi u talasu arogancije koji izbi iz Inge. Morana je nekoliko sekundi samo stajala i posmatrala, ne skidajući kiseli osmeh, pa besno coknu: - Koliko god mi se gadilo ovo toplo vreme, nisam mogla dozvoliti da propustim poslednje proleće - nasloni se rukama na sto i unese se Ingi skroz u lice. - Znam da nešto krijete! Još nisam sigurna šta, ali ću saznati! Na sreću, ostalo vam je tako malo vremena. Negde ćete pogrešiti i onda - okrenu se naglo ka meni lupivši dlanom o dlan, aludirajući na eksploziju, viknu: - BUM! Preplašeno se trgoh, lepeći se za naslon, grčevito stegoh ivicu stola. - Napokon će doći kraj! - reče namignuvši mi. - Nemoj da plašiš ženu - reče mirno Inga. - Bolje bi bilo da otpužeš nazad u svoj brlog. Počinješ da zaudaraš! Zbog tvog ponašanja još ćemo izgubiti odličnog saradnika. Shvati, Morana, za razliku od tebe, mi imamo život. I to odličan život! Morana je potpuno ignorisala Ingu. Ukočenim pogledom sam pratila kako spušta svoje ruke i uzima moje šake. Zagledala se u njih okrećući ih. - Hm... - promrmlja, ostavljajući njima neprijatan grubnova dodir svoje ledene kože. Zanimljivo. Znači, gazda ti jebe još Elen? na Mislili smo da mu je iovo zanimacija. Naglo istrgoh šake iz njenih ruku. Ona se grohotom nasmeja. Uspravi se i zabaci glavu. - U pravu si. Ovde je suviše veselo i toplo za moj ukus! Na sreću, to ć e se sve uskoro promeniti. - Uperi prstom u mene - Ova mala je previše čudna. Previše! - okrenu se bez pozdrava i udalji od nas, ostavljajući za sobom težak, ružan miris koji me podseti na trulo meso. Dok sam ja pokušavala da savladam osećaj mučnine koji je u meni izazvao Moranin trag u vazduhu, ali i da dođem sebi od svega što sam čula, Inga mi se toplo smešila, mekim pogledom. - Šta, šta je ovo? Šta ovo bi? - promucah. Ona začuđeno podiže obrvu - Ovo?! - zamahnu rukom. - Ma to je samo Morana. Bila je nekad zaposlena u Arkona Oil &Gasu. Dobila je otkaz pre dve godine, jer smo posumnjali da se bavila industrijskom špijunažom. Nažalost, nisamo imali čvrste dokaze, tako da nas je tužila. Dobila je spor i isplatu od više. 1,7 miliona evra kao nadoknadu. ona jegrupom, ubeđenatako da da je trebalo da joj damo mnogo Postala je opsednuta Alekom iMeđutim, uopšte Arkona se uvek pojavljuje na mestima gde je najmanje očekujemo. Izaziva nas u nadi da ćemo reagovati na neki neprikladan način, što će joj dati mogućnost da nas opet tuži. - A tvoj srpski?! - skupih oči. - Nisi mi nijednom rekla da govoriš srpski. I to tako čisto?! Inga se blago zarumeni. - Pa, hvala ako misliš da ga pričam tako čisto. Profesor Pavlović se ne bi složio s tobom. Inače, ja uvek praktikujem da učim jezike država u kojima boravim. Kao što znaš, u Srbiji sam pola godine, a pre toga sam živela u Hrvatskoj, preko godinu dana. Na sreću, jezici su vam isti. Sve što mi je rekla delovalo mi je i pored zbunjenosti koju sam osećala, sasvim u redu i logično. - Morana zaista nije normalna - rekoh stavljajući prst na slepoočnicu i pokazujući da je luda. Međutim, na ruci osetih zadržan miris njene kože i zgađeno skočih. Izvinjavajući se, uputih
se da operem ruke. Mršteći se, pustih jak mlaz skoro vrele vode i počeh iz sve snage da trljam dlanove. Užas, kako neko može tako da smrdi! Psihopata! Brišući ruke o ubruse, setih se da je prokomentarisala kako „on“ još uvek jebe Elen! Sigurno je mislila na Liraja. On se dugo zabavljao s manekenkom Elen Šlos - rastužih se. Šta ako je to istina? Ako je to razlog zašto neće da bude sa mnom?! Pokunjeno se zagledah u svoje šake, prste i dlanove. Kakve veze imaju moje ruke s tim da li je Alek još u vezi s Elen?! Slegnuh ramenima. Purpur, žena je očito luda, zaista joj ne treba verovati.- Pa Uteših sebe i vratih se u restoran gde namjezikom je Inga naručila još postolicu jedno da vino. kad pomerih sednem. - Jesi gde si, draga, dosad?! - reče zaplićući primetila koliko je sladak onaj konobar?! - govorila je polušapatom, usmeravajući moju glavu nimalo diskretno ispruženim prstom ka visokom plavom konobaru u beloj košulji, sa leptir mašnom. Otpih veliki gutalj vina. - Odličan izbor, Inga - nasmejah se drsko. - Misliš li da ima brata?! - obe prasnusmo u smeh i nazdravismo. Oko dva ujutro, skoro su nas izbacili iz bara u koji smo otišle posle restorana. Inga se s Vladimirom, kako se zvao konobar, uputi u svoju sobu, a ja se teturajući dovukoh do Vuka, koji me nekako smesti u limuzinu, a zatim me doveze do Vita. Na rukama me donese do moje sobe. Ubaci me snažno u krevet i ja se zakikotah veselo kada odskočih na dušeku. - Laku noć, gospođo Devan. Probajte da se naspavate - dodade, kada je izlazio napolje. Promrljah nešto što je ličilo na to da razumem i zažmurih. Učini mi se da se cela soba
okreće oko - O, mene. jebote! - procvileh, shvatajući da sam previše popila, okrenuh se na stranu. - Šta se ti smeješ?! - besno dobacih Liraju, koji je opet „sedeo“ u fotelji. Povukoh jastuk ispod sebe i bacih ga na njega. U momentu kad zamahnuh, posrnuh i uz tresak padoh na zemlju. Pokušah da se uspravim, ali shvatih da nemam snage. Samo se opružih po podu. Nije ni ovde loše - pomislih i zaspah. *** Prvih dana maja vreme na Rigenu se sve više uklapalo u tipične okvire kasnog proleća. Bujanje zelenila, izmešani mirisi procvetale prirode s lakom notom soli koju je s mora donosio blag vetar, ali i sve veći broj turista, činili su da se ostrvo probudi i u potpunosti živne. Gostionica je bila svakog dana sve punija, a i Bernard je imao pune ruke posla sa strancima koji su želeli se ufasade, njegovim čamcima otisnu popravke na Baltik ii prepravke zamahnu uštapovima &Hoff su,daosim završili sve potrebne kući, takozadapecanje. je ostaloKalt još samo da ja završim nameštaj iz prizemlja svetionika. Uglavnom sam i dalje sve sama radila. Ponekad bih pozvala Tobijasa da mi preveze potrebne stvari malim pikapom, jer nikako nisam imala želju da se ponovo vraćam u svetionik. Iako smo počeli loše, ispostavilo se da mladi arhitekta i ja zapravo imamo mnogo toga zajedničkog. Počev od muzike, knjiga i filmova do jednog oblika bojkota društvenih mreža. Vuk je u početku izričito zahtevao da me on dovozi i vraća, međutim, ubrzo je počeo da se opušta, tako da je na kraju popustio pod mojim molbama da sama dolazim do Putgartena starim biciklom koji je nekad pripadao Bernardu. Često bih umesto na ručak išla da se vozim kroz beskrajna polja mlade pšenice, suncokreta i jarkih makova. Gubeći se u lepoti okoline, čije su se boje predveče oslikavale i na samom nebu, potpuno bih zaboravila da jedem, tako da sam sredinom maja oduševljeno primetila da sam, i pored Helgine jake kuhinje, uspela da skinem skoro pet kilograma. Osećala sam se sjajno.
Zdravo, odmorno i svakim novim danom koji je donosio još jedan napredak što se tiče kuće, bivala sam sve ponosnija na sebe. Moji su i dalje bili na Havajima. Iako mi je ćerka nedostajala, tešilo me je to što znam da je srećna i da uživa s njima. Osim bolne čežnje za Alekom, koja me nije ostavljala na miru, sve je delovalo savršeno. Što se mene tiče, čak i previše. Liraj uopšte nije dolazio u Nemačku. Javljao mi se redovno porukama ili bi zvao nakratko, raspitujući se kako sam i da li mi nešto treba. Inga je dolazila još dva puta i oba puta smo završile pijane, s tim što bih se ja sama vraćala u Vit, a ona bi Vladimira odvlačila u svoju hotelsku sobu. - I na kraju si uspelakako da ubaciš kišu!puštam - s prekrštenim na grudima, oslonjen o štok vrata, Tobijas je posmatrao zvanično u rad tuš urukama kupatilu. Pokušavajući da se što manje iskvasim, sa sve kabanicom na sebi, bosa i u zavrnutim radničkim tregericama, zavrnuh vodu i izađoh iz široke tuš-kabine, koja se nalazila na mestu gde je nekad bila stara kada. Bočni kao i pregradni zidovi bili su obloženi prirodnim kamenom, dok su se na podu nalazili uglačani obluci doneseni sa plaža Rigena, koje sam jednog po jednog, ručno obrađivala i postavljala. Ceo plafon iznad kabine činili su sitni otvori u tri veličine, kroz koje je curila voda, stvarajući efekat kiše. Zaštitno staklo išlo je samo po pola metra uz pregradne zidove, omogućavajući pari da se slobodno širi celim prostorom. - Misliš li i dalje da sam pogrešila što sam izbacila kadu?! - upitah važno, brišući noge. Obuh čarape, a zatim Timberlend čizme. Podižući ruke kao da se predaje, reče da sam bila u pravu, ali da mi je tuš oduzeo previše vremena i da je koštao kao sređivanje celog sprata. - Čovek bi pomislio da si iz nekog razloga vezana za ovo kupatilo. - Zazvučao je skoro podrugljivo. Nasmejah se skidajući kabanicu. - Uvek sam želela kišu u kupatilu. Nisam mogla propustiti šansu da je ovde napravim izlazeći napolje, tiho mu dobacih. - Nemoj nikom reći, ali planiram prva da je isprobam namignh mu i krenuh da silazim, kada mi zazvoni telefon. Javih se veselo Ingi, koja me u startu zbuni. Smeteno mi je objašnjavala da je skroz zaboravila da mi kaže za večeras. Da moram odmah da krenem s Vukom za Berlin, kako bih izabrala ono što ću obući. - Inga, polako! Ništa te ne razumem - uspeh nekako da je prekinem. - Šta si zaboravila? Šta je večeras? - Jao, draga, pa večeras je tradicionalni Majski bal u dvorani Kurhausa! - Pa dobro - rekoh mirno. - Kakve ja veze imam s tim balom? Mislim, ništa strašno ako ga propustim. - Ne, ne, taman posla! - povisi hitro glas. - Ti moraš doći! Ovo je prva godina da se Majski bal održava pod pokroviteljstvom Arkona grupe. Svi ćemo biti tamo. Biće divnooo skoro zapeva - videćeš! - Ali... Inga, ja ne bih da zvučim kao svako žensko, međutim, ja nemam ovde ništa što bih mogla da obučem za bal... u stvari - zamislih se - imam jednu crnu haljinicu, samo ne znam... - Ma, zato te i zovem! - zvučala je skroz usplahireno. - Ti balovi su vekovna tradicija i zato se traži da gosti budu adekvatno obučeni. - Nemoj mi sad reći, da mi treba neki kostim? - pogledah u Tobijasa, koji mi veselo ponudi jabuku. Namršteno odmahnuh glavom. - Možda ne kostim, ali nešto što će da podseća na to vreme - spusti glas - kraj 19. veka. Nasmejah se glasno: - Je l' ti to mene zezaš?
- Ne, ni najmanje! - zazvuča skoro uvređeno. - Inga, ja jesam malo čudna - nasmejah se onom što sam čula, - ali da posedujem i da pri tome nosim sa sobom kombinaciju venčanice i d'Artanjanove uniforme, to bi bilo previše. Čak i za mene. - Ma, draga, ti mene ništa ne slušaš! - ona nastavi brzo. - Smesta da si s Vukom krenula u Berlin. Izaberi šta god hoćeš i ne pitaj za cenu! - zakikota se. - Moram da idem sad. Još sam u Madridu. Ljubim te i vidimo se večeras u 20 sati! -Tužno Ali, ali... - promucah u slušalicu. Međutim, je već prekinula vezu. i zbunjeno pogledah u Tobijasa koji jeona završavao svoju jabuku. - Mislio sam da znaš za bal - reče, kada sažvaka zalogaj. - U stvari, zato sam danas i došao - nasmeja mi se svojim zelenim pogledom i zagladi tršavu kosu. - Hteo sam da te pitam da mi budeš pratilja večeras - blago rumenilo mu prođe obrazima i dečački stidljivo pognu glavu. - Pa... ne... mislim ne znam - nabrah čelo. - Zaista ne znam. Pogotovo što imam pogledah u sat iza njega - šest sati do bala, a ja jedino što imam to su nokti oguljeni od šmirgle! Mislim da neću ni ići - zaključih kupeći stvari sa stola i ubacujući ih u vrećastu torbu. - Pa šteta... - razočarano promuca otvarajući mi vrata da izađem iz kuće. - Mislio sam da ćeš ići. Ti balovi su zaista nešto posebno, a tvoje društvo bi mi baš prijalo. - Pa da su mi bar javili ranije, onda bih sigurno išla. Ovako imam zaista malo vremena da sve nabavim i da se spremim. Ma doći ću sledeće godine, videćeš! - namignuh mu. - A večeras sam rešila da završim Pekićevo „Besnilo“. Ima da se smrznem od straha - složih uplašenu facu i krenuh -niz stazu, gde se zaustavi iz kog- brzo izađe Vuk. glavom. Gopođo Devan, možemomajbah da krenemo klimnu poslovao - Gde?! - podigoh upitno obrvu. - U Berlin! Nasmejah mu se široko i odmahnuh rukom uz opasku da nema ništa od toga. Da idem pravo kući. Međutim, on mi saopšti da Liraj insistira da se pojavim na balu. - Hoće li i on biti na balu? - upitah obazrivo. - Svakako. - reče Vuk kratko. Napućih se zamišljeno. Iako sam svesna da nemam vremena ni za šta, šansa da napokon vidim Aleka delovala je i previše dobro da se propusti. Uskočiti u auto, veselo pozdravljajući Tobijasa. Dobacih mu da ćemo se možda i videti večeras. Tročasovna jurnjava Berlinom, osim što me je umorila i dovela u vrlo neprijatne situacije zbog zgroženih odmeravanja i komentara, kad bih se u svom radnom odelu pojavila u ekskluzivnim radnjama, je rastužila, sam šest shvatila da nigde nema ništa što bih mogla da uklopim s onimtakođe što seme traži. Uveliko jekad prošlo po podne i ja potpuno slomljeno saopštih Vuku da me slobodno vrati u selo. - Zašto ne pokušate još negde?! - upita me Vuk kad se mrtva od umora uvalih u zadnje sedište. - Pa ne znam... obišla sam sva mesta na koja me je Inga uputila. Na kraju, sad i kad bih nešto našla, ne bih imala dovoljno vremena da se spremim i stignem do 20 sati. Vuk potvrdno klimnu glavom i upali auto. Tek što smo krenuli, shvatih da sam užasno gladna. Zamolih ga da nam stane negde i uzme kerivurst s pomfritom. Zaustavi se kod malog imbisa i samo što izađe napolje, vrati se razgovarajući preko telefona. - Izvinite - pogleda me toplo. - Moramo na još jedno mesto pre nego što uzmemo hranu. Ne odgovarajući na pitanje gde idemo, dodade gas i pojuri iz centra. Posle desetak minuta, na moje zaprepašćenje zaustavili smo se tačno ispred sedišta
Arkona grupe. Ne izlazeći napolje, Vuk otvori vrata gepeka, u koji radnik obezbeđenja ubaci jednu masivnu crnu kutiju i papirnu kesu. - Tako - reče veselo - sad možemo i na kerivurst. U Vit smo došli dvadeset minuta posle sedam. Odustala sam od javljanja svojim domaćinima. Razočarano se uputih u sobu. Vuk je išao iza mene noseći u rukama stvari iz gepeka. Otvorih vrata i okrenuh se da mu mahem i poželim laku noć, kad iznenađeno ustuknuh primetivši da stoji pored mene.
Ako sad krenete sa spremanjem, nećemo mnogo kasniti - uđe u sobu i položi kutiju i kesu na-krevet. Nakloni mi se blago pružajući mi beli koverat. Brzo ga otvorih: „Dobar prijatelj mi je ovo preporučio za tebe. Jedva čekam da te vidim. Izvini što mi nisi pratilja. Ljubim te, Alek“ Potpuno van sebe od sreće i uzbuđenja, pročitah ponovo nekoliko puta poruku, a zatim otvorih kutiju. Ciknuh od sreće kada se pred mojim očima ukaza raskošna duga haljina u kombinaciji teške crne sivile i tafta. Sijajući očima, polako je uzeh u ruke, posmatrajući svaki njen deo. Na čvrst korset nastavljao se svileni donji deo, sastavljen od slojeva volana oivičenih gustom čipkom. Prednji deo, je za razliku od zadnjeg, koji se sigurno vukao po zemlji, bio dužine prosečne mini suknje. Korset je sa strane imao vez od svilenog crnog konca. Uz haljinu je išao i mali crni bolero, dugih uskih rukava s visokom ruskom kragnom, koja je po širini imala prišivene dve trake prsta krvi crvene boje opšivene debelim koncem u nijansisustarog zlata. Identične trakedebljine bile su prišivene oko zglobova na rukavima. Iznad traka nalazila se po dva teška dugmeta veličine novčića, takođe u boji starog zlata. Kada opipah i pregledah svaki milimetar materijala haljine, ushićeno iz kese izvukoh kutiju u kojoj su bile spakovane, crne lakovane cipele u Meri Džejn stilu, s visokom tankom štiklom i malom platformom. Oduševljeno, skoro igrajući, uleteh u kupatilo, svesna da imam suviše malo vremena da se sredim kako bih želela. Oko 21 sat, Vuk se zaustavi ispred Kurhausa. Brzo izađe. Otvorivši vrata pruži mi ruku da izađem. Iz hotela se čuo žamor ljudi i muzika. Udahnuh duboko, popravih svoju jednostavnu, nisku punđu koju mi je Helga napravila, te pogledah u Vuka, molećivo pitajući kako izgledam. - Prelepo - reče sa širokim osmehom i isprati me do ulaza. Sa izmešanim osećajem treme, ushićenja, ali i umora, kročih u velelepnu dvoranu koja mi je u tom momentu izgledala kao da je pre nekih dvesta godina u njoj vreme stalo. Muškarci u frakovima, alikojih i nakićenim država, žene veselo i devojke u dugim balskim haljinama, od je većina uniformama podsećala na raznih današnje venčanice, su ćaskali razbacani po celoj sali. Iako je gudački orkestar svojim prijatnim zvukom pozivao na valcer, niko nije plesao. Krenuh da se migoljim između gostiju u nadi da ću što pre videti Aleka, ali me neko povuče za ruku. - Izgedaš savršeno! - Tobijas me je zadivljeno upijao očima. Pomalo zbunjeo mu uzvratih na kompliment, jer i sama ostadoh zadivljena njegovim izgledom. Nosio je crni frak krojen po meri, belu košulju i leptir-mašnu. Duge crne šiške padale su mu u stranu preko čela, savršeno ističući njegove zelene oči, koje su sada poprimile neku smaragdnu nijansu. Izgledao je graciozno i elegantno. - Tobi, moram ti priznati da si me sad ostavio bez teksta - nasmejah se ljupko. - S kim si došla? - upita me i pogleda okolo kao da traži moju pratnju. - Ma... - udahnuh da mu ispričam kako sam jedva došla kad krajem oka iza njega ugledah
Liraja. Iskrivih drhtavo usne i pažljivo izvirih preko Tobijasovog ramena. Držeći svoju ruku nemarno na njegovom ramenu, na Aleka se naslanjala Elen Šlos. Praćena tužnim cviljenjem u telu, usta mi se u trenu osušiše. Osetih se ponovo tako malo, slabo i jadno. Potpuno zaboravivši na Tobijasa, koji me je pitao da li sam dobro, kroz suzne oči sam posmatrala kako se Elen, u dugoj tirkiznoj sirena haljini, okreće i pokazuje svoje bujno poprsje u korsetu s plitkim četvrtastim dekolteom. Platinaste kose vezane u urednu francusku punđu, punih sjajnih usana ispod kojih naziralii snežnobeli kaoserođena za nekog kao što je Alek koji Liraj.je Aleksuseseokrete pogleda u zubi, momizgledala pravcu, je a ja brzo sakrih ispred Tobijasa, začuđeno gledao u mene. - Purpur, da li si u redu? Izgledaš kao da si videla duha - reče, pa se i sam okrenu. Naglo ga povukoh za rukav. - Nemoj da gledaš! - zavapih molećivo. - Aaaa - razvuče podrugljivo. - Liraj i Elen. Nemoj mi reći da nisi znala da su opet zajedno? - Pa... - zamucah - nisam... Mislim, nisam nešto pratila šta se dešava u njegovom životu oborih pogled i zagledah se tužno u vrhove svojih cipela. - Ako ćeš iskreno - reče toplo me hvatajući za ruku - takve, kao što je ona, imaš svuda. Osim lepote nemaju ništa drugo da ponude. Iskrivih usne u kiseo osmeh. -- Tobi, sadsesamo mi pričaš tome daoko fizički izgled nije deo bitan. hajde, opogledaj sebe. Najveći devojaka i Ma nemolim kažemte, to nemoj - ispravi brzo.da- Ali žena u ovoj sali izgleda kao ona. Sve su lepe, zgodne, doterane, namirisane... Zakolutah očima. - Hoćeš li mi reći, molim te, kako ta tvoja priča može da mi pomogne?! - Pa prosto. Pogledaj njih, pa pogledaj sebe?! Iako na prvi pogled različite, sve su zapravo iste. Sve su na isti kalup! Što je najgore, sve sigurno isto razmišljaju. Dok ti... - pomeri se korak unazad, uhvati me za ruke, pa me naglo primače sebi - Ti si jedinstvena i potpuno drugačija nakrivi glavu - svoja! - dodade veselo. - Hoćeš li me usrećiti i biti moja pratilja večeras? - celo lice mu se ozari. - Bilo bi šteta da se ovoliki trud baci - pokazah na sebe, aludirajući na svoj izgled. Namignuh mu i uhvatih ga pod ruku. Prosto nisam mogla odoleti njegovim slatkim rečima. - Piće!? - dobaci mi dok smo se probijali kroz masu ka šanku. -Znala Punosam pića!da- je rekoh čvrsto ga stiskajući za ruku. pitanje minuta kada će nas Liraj ili Inga primetiti. Jer, iako je bila gužva, Tobijas i ja smo iznenađeno zaključili da osim mene nijedna druga ženska osoba nije bila u crnoj haljini. Ispijajući drugu čašu šampanjca, shvatih da se orkestar ne pridržava isključivo repertoara iz 19. veka. - Ako čujem još jedan valcer, podržaću trend samoubistava žena u carskoj Rusiji! nacerih se zbunjenom Tobijasu. - Skočiću pod voz kao Ana Karenjina - skoro mu se isplazih. - Ahmm - on skupi oči klimajući potvrdno glavom. - Zapravo, ceo taj tvoj izgled večeras nekako i podseća na Karenjinu. Nasmejah se glasno zabacujući glavu unazad, kada dvoranu ispuniše taktovi engleskog valcera. Namrštih se. - Gde je onaj turistički vozić? - procvileh plačno. - Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se! - nasmeja se povlačeći me za ruku ka
podijumu, na kojem je plesalo nekoliko parova. - Nema šanse! - pisnuh pokušavajući da se izvučem. - Ne mogu ovde da plešem! - Ćuti - reče, bukvalno me vukući. - Toliki talenat da bude zarobljen za šankom? Ništa od toga, draga damo! Pod dejstvom šampanjca, njegovih komplimenata, ali i željna da me Liraj vidi kako plešem s tako zgodnim momkom, popustih i u nekoliko koraka pridružih mu se na podijumu. Tobijas me prijatno iznenadi kada me lako, kao pero, povede uz nežne taktove muzike. Osećajući kao daodmeokreta, nosi, uspeh prepustih mu da me provede i graciozno zavrtičega krozsesvaki ton valcera. U sejednom da uhvatim Alekov besan pogled, zbog još više uživeh u ples i prepustih rukama muškarca, koji mi ove noći pruža pažnju. Blagi aplauz isprati kraj plesa. Tobijas mi se nakloni i poljubi mi ruku. Uzvratih mu ljupkim naklonom. Krenusno s podijuma kada nas Inga povuče prema sebi. - Pa, Purpur, draga - kao i uvek skoro zaprede izgovarajući moje ime. - Gde si dosad?! Ostavila sam ti brdo poruka na sekretarici. - Oh - slegnuh ramenima. - Siguno sam u žurbi ostavila telefon u sobi. Ona skupi oči kao da mi ne veruje, a onda se zadivljeno baci Tobijasu u zagrljaj. - Tobi, moj divni dečače, pa ti si izrastao u pravog muškarca. Tako graciozan i tako lep! Ingino navalentno ponašanje me zateče isto kao i Tobijasa, koji je zbunjeno pokušavao da je odmakne od sebe. - Zaista ste lepo plesali - Lirajev promukli meki glas dođe mi s leđa, naježivši mi celo telo. Udahnuh duboko. Stisnuh šake u pesnice pre nego što se okrenuh da ga hladno pozdravim. Pokušavajući da izgledam što smirenije uputih mu jedno „zdravo“, blagim klimanjem glave. On mi otpozdravi mekim ljubaznim osmehom, ali i očima, potamnelim od ljutine. Elen mi opušteno i gotovo nezainteresovano pruži ruku predstavljajući se. Prihvatih je ljubazno i preterano srdačno. - Purpur Devan - rekoh kratko. - Oh, kakvo čudno ime - začuđeno me odmeri od glave do pete. - Ali moram priznati da se nekako slaže uz taj vaš izgled. Zatim kokento pogleda u Tobijasa, koji se jedva izvuče iz Inginog stiska. - Da li vam je on pratnja? - upita. - Oh... ne... - rekoh, meko uzimajući Tobijasa za ruku. - On je moj aksesoar! Svi se nasmejaše, a najviše Inga, koja mi bukvalno istrgnu n jegovu ruku odvlačeći ga da plešu. ispratih pogledom kako se gube među ljudima, pa se ponovo okrenuh ka Liraju i Elen,Nemoćno, prihvatajući šampanjac koji mi donese konobar. - Kako Vam se sviđa na balu, Purpur? - upita me Liraj i sam uzimajući čašu penušavog pića. - Savršeno! - rekoh u dahu. Podižući čašu nazdravih. Oboje otpismo po gutalj u isto vreme. - Oh, dragi - reče Elen, iznenađeno prebacujući pogled sa Aleka na mene. - Vas dvoje kao da ste identično obučeni! - nabra nos. Potpuno koncentrisana na njega i njegovo lice, nisam ni primetila koliko nam je garderoba slična. Zapravo, moj bolero, kao da je bio umanjeni i modifikovan deo njegovog gornjeg dela, koji je podsećao na jednostavnu crnu oficirsku uniformu. Jebote, ovaj čovek je savršen! - zabalavih nad njim u svojim mislima. - Šta si rekao, čiji model nosiš? - Elen ga upitno pogleda, na šta on slegnu ramenima,
objašnjavajući da mu je Inga izabrala šta će obući. - A ti, Purpur?! - skupljenih očiju prelazila je preko svakog dela i nabora moje haljine. Takođe slegnuh ramenima. - Zaista nemam pojma. Prijatelj mog prijatelja ju je izabrao za mene - rekoh suzdržavajući osmeh. Pogledah ka Liraju ispod oka. U pogledu mu više nije nije bilo besnog odsjaja od malopre. Blago pomeri glavu u stranu kao da želi da mi kaže „nema na čemu“. To izazva u meni blagi nalet treptaja u stomaku, koji pređe u vreleme trnce kadazaostavljajući svoju čašu na prazan plato, uze izkada rukesmo moju, te je među pruži Elen. Zatim držeći ruku povede ka podijumu. Kao po naredbi, kročili parove koji su se vrteli uz valcer, muzika utihnu. Odjednom se celom dvoranom razliše uvodni taktovi Perlmanovog tanga. Zaprepašćeno se ukočih kad shvatih šta treba da plešemo. Moje naglo ukopavanje ga trže za ruku i on se okrenu upitno me pogledavši. - Nešto nije u redu?! - Ja... ne znam, ne mogu... - promucah povlačeći ga ka sebi. Nasmeja se. - Mislim da ćeš moći, veruj mi... - približi mi se, duboko uranjajući svojim sjajnim očima u moje. - Nisam godinama plesala tango - izgovorih u dahu, potpuno izgubljena u njegovom pogledu. Lagano mi rukom skloni pramen iza uveta. Osetivši blagi dodir njegovih jagodica na obrazu, -setih se da mida je tiu ne Beogradu slično rekao. čujno izustih. Mislila sam plešeš?!nešto - jedva Obarajući pogled, iskrivi blago levi ugao usne. - Dosad nisam imao sa kim - Naklonivši se polako me upita - Purpur, hoćeš li mi učiniti čast i plesati sa mnom?! Nisam uspela ni da odgovorim kad me je privukao, priljubio uz sebe. Pažljivo prateći tužan zvuk violine, povede nas ka sredini prostorije. Osećam njegov miris svuda oko sebe. Potpuno sam zanesena svakim korakom tanga. Prvo me nežno vodi, očima prikovanim za moje. Zatim me snažno, prepuštajući se jakoj emociji, odgurnu i gledajući preko svog levog ramena, strastveno zavrti, vodeći me celim podijumom. Čvrsto me drži u rukama. Tačno pogađa svaki novi oštar ton melodije i ja bez problema, na vrhovima prstiju, počinjem usklađivati svoje kretanje s njim, s blagim pritiskom na moj dlan kojim me usmerava, s njegovim sigurnim stiskom kada me prebacuje iz jednog okreta u drugi, s njegovim koracima kojima kao da klizi po podu. Tangopriliku je uvekbilo biogde moja neispunjena Naučila sam ga petnaest godina i nikads nisam imala i bilo s kim dafantazija. ga plešem. Međutim, sadpre u potpunosti usklađena njim, njegovim kretanjem i disanjem, dok nas svi netremice posmatraju, kako se nošeni magijom violine, pripijeni jedno uz drugo prepuštamo erupciji strasti koja isijava iz svakog našeg pokreta i pogleda, ostvarujem je na način na koji nisam mogla ni da sanjam. Gromoglasan aplauz koji se promoli celim Kurhausom, vratio nas je iz potpune zanesenosti u stvarnost. Shvativši da smo i dalje u suviše intimnom zagrljaju, osmehnusmo se ljudima oko sebe i smeteno se povukosmo s podijuma. - Hoćeš li da mi objasniš šta je ovo bilo? - Elen je sva crvena od besa siktala na Aleka. - Tango, šta će biti?! - reče sasvim mirno i dalje držeći moju ruku u svojoj. - Divno, divno! - umeša se Inga brzo, ponovo vukući Tobijasa za sobom. - Božanstveno! - zakikota se i skoro pakosno pogleda u Liraja. - A, sad malo da se smirite. Novinari su me već udavili pitanjima - reče spuštajući glas. - Gospodine Liraj, mislim da bi trebalo da odvedete
gospođicu Šlos malo na svež vazduh. Čisto da se govorkanja smire. Alek prevrnu očima. Šapnu mi da ćemo se videti kasnije i stavljajući svoju ruku na Elenin donji deo leđa, povede je ka izlazu. I dalje pod utiskom plesa, zadihano i blentavo sam se smejala, pokušavajući da shvatim Ingin prekoran izraz, ali i potpunu zamućenost Tobijasovih očiju. Njegov je prodoran pogled sada bio potpuno mračan. Priđoh mu obazrivo, pitajući ga da li je dobro. On samo meko klimnu glavom. Reče nešto Ingi naka uvo, zbog čega se ona zasmeja. Zabacujući glavu dobaci mi da se vidimo ujutru i uputi se s njim šanku. Ostadoh sama. Zbunjeno, prvo krenuh za njima, ali se ipak odlučih da izađem na terasu. Žamor ljudi koji je i napolju bio previše glasan, navede me da se krišom, kupeći flašu šampanjca, zaputim niz široke stepenice u vedru noć. Krenuh ka drvenom molu. Lagano koračajući između snenih senki koje su po neravnoj površini ostavljale stare svetiljke, prepustih se svežem vetru, šumu mora i beskonačnom crnilu neba koje se istačkano hiljadama srebrnih treptaja gubilo svuda oko mene. Na kraju mosta, naslonivši se na ogradu, zadivljeno posmatrajući sjajna sazvežđa, otpih gutljaj iz flaše. - Nadam se da nisi planirala sve sama da popiješ! - Kao da me miluje, Alekov glas me ponovo iznenadi s leđa. - Nadam se da si uspeo da osvežiš svoju devojku - rekoh, ne osvrćući se i dalje zagledana u mračno prostranstvo ispred sebe. Osetih na ogradi kad -seotpi nasloni, pažljivo izvlačeći - Rekaoblago sam ulegnuće ti da nemam devojku gutljaj. - A, ti... rekla flašu si daiznemoje znašruke. da igraš tango. Nasmejah se kad me misli podsetiše na naš ples od malopre. - Naučila sam ga davno. Mislila sam da sam ga zaboravila. - Kad si ga naučila? - upita uzimajući novi gutljaj. - Pre petnaest godina - iskrivih tužno usne. - Želela sam da to bude moj prvi svadbeni ples. Osetih da me iznenađeno pogleda. - Ooo, nisam znao da si toliko dugo u vezi s Filipom. Zavrteh glavom, izvukoh mu flašu i otpih malo šampanjca. - I nisam... Pre petnaest godina, bila sam verena za drugog muškarca... - skupih oči - za Petra. - Pa što se nisi udala za ako Petra?! - zazvuča skoro bezobrazno. - Nekako mi svi muškarci deluju bolje od ovog sadašnjeg, smem i to da kažem. Napućih se. - Ne smeš, ali - slegnuh ramenima - već si rekao, a moram priznati da si u pravu. Napokon se okrenuh ka njemu. Stajao je uspravno, sa očima koje su sijale jačinom zvezda. Kupao me je svojim blistavim pogledom. Potpuno hipnotisana, pod naletom vetra koji mi u lice nanese njegov miris, podigoh se na prste i poljubih ga. - Nisam se udala za njega, zato što me je ostavio - rekoh tužno i krenuh nazad ka plaži. - Izvini, nisam znao... - reče pokajnički, pružajući korak za mnom. - Ništa strašno. Nisam ni ja - nasmejah se - štaviše, tek sam slučajno u Nju Orleansu saznala da on ima drugu, s kojom ima sina starog osam meseci... - zastadoh i pogledah u njegov smrznut izraz lica. - I to tako, što sam nam uzela sobu u pansionu koji vodi njena mama - klimnuh važno
glavom. - O, zaista... žao mi je - zapetlja se u pokušaju da pronađe prave reči, zbog čega se nasmejah i lupih ga po ramenu, uzimajući mu flašu. - De, de, nema šta da ti bude žao - otpih poveći gutalj. - Petru je ionako jedina ambicija u životu bila da ima čopor dece. - Pa što mu ih ti nisi rodila?! - brzo skupi usne, kao da se pokaja što me je to pitao. - Oh, pa ja ne mogu da imam decu - slegnuh ramenima. Uzeh još šampanjca. -- Bejla... - zbunjeno promuca. nije da tvoja ćerka?! Ne. Bejla jeste moja ćerka!- Onda - iakoBejla svesna sam mu rekla i više nego što treba, odgovorih mu sasvim mirno. - Hmm... znači, ona je tvoje i Filipovo dete?! Zar ne? Uspela si ipak da ostaneš trudna? zazvuča nekako srećno. - Da, uspela sam da ostanem trudna - zagledah se duboko u njegove oči. - Ali ne s Filipom. On nije njen otac. Pokušah da mu se nasmešim, ali me njegov šokiran izraz lica odgovori od toga. Krenuh da uzmem još pića, međutim, namršteno se predomislih. Vraćajući mu flašu, povukoh duži deo haljine ka sebi i lagano, kao da ništa bitno nisam rekla, nastavih ka kraju mola. Hodamo u tišini. Na trenutak zastane kao da želi da me nešto pita, ali onda samo odmahne glavom i nastavi da korača pored mene. Ispratio me je do auta. Poljubivši me nežno u čelo, poželeo mi je laku noć. Uzvr atih mu setnim osmehom. Vuk je vozio polako. Uvaljena u zadnje sedište, kroz prozor pratim sazvežđa koja ostaju iza nas. Shvatam da počinje da mi se manta u glavi i prvi put u životu mi je drago što sam pijana. Definitivno moram prestati da pijem, odlučih u sebi. Ko zna šta ću mu sledeći put sve reći. Na samom ulazu u Vit, majbah velikom brzinom obiđe motor. Vuk naglo zakoči. Okrećući se tik uz auto, uz škripu guma zaustavi se Liraj. Bukvalno bacajući motocikl, u nekoliko koraka priđe i otvori moja vrata. Zadihano mi pruži ruku da izađem i ja je zbunjeno prihvatih. Vuk okrete auto i vrati se ka gradu, a mi ostadosmo mirno da stojimo jedno pored drugog. Držeći me za ruku, bez reči je odmeravao svaki deo mog lica. Znam da pokušava da pronađe prave reči kojima bi me pitao ono što želi da čuje. Nalet suza mi zasija u očima. Podigoh glavu. - Ne znam... - uzadnuh tiho. - Ja ne znam ko je Bejlin otac - izustih jedva čujno drhtavim glasom. - Pa dobro - utešno miupomilova kosu. - Nisi jedina koja se odlučila za donatora. Ali mi onda nije jasna Filipova priča svemu tome. Kroz suze uspeh nekako da se nasmejem od muke. - Alek, ja ne znam ko je otac moje ćerke jer... jer se ne sećam... mislim ne mogu jasno da se setim muškarca s kojim sam spavala! Liraj ukočeno ustuknu u stranu, ispustivši mi ruku. - Zaboga, Purpur, kako ne znaš? - zvučao je šokirano. - Da li je moguće da si bila toliko pijana? - Ne... - šapnuh. - Drogirana? Odrično klimuh glavom. - Niti sam se drogirala, niti su me drugi drogirali, niti sam pila, niti - podigoh ruke u vazduh - patim od amnezije... Jednostvno, izašla sam u šetnju ujutro i probudila se sutradan u
svojoj sobi s potpuno nepovezanim i konfuznim sećanjima. Za mesec dana shvatila sam da sam trudna. I što je najgore, nisam znala s kim! - počela sam histerično da vičem. - Jesi li sigrna da to nisu bili Petar ili Filip?! - upita me pokušavajući da me uhvati za mišice. Besno ga odgurnuh. - Oh, kako mi to nije palo na pamet do sad?! - narugah mu se. - Vidi, bila sam u Nju Orleansu kako bih se videla s Petrom prvi put posle skoro tri meseca. Tačnije 21. septembra, imali se nađemo u jednom malomi prijavila pansionu.seKao što sam već rekla, saznalasmo samdogovoreno to što sam da saznala. Pokupila svoje stvari u drugi hotel.ti Izašla sam napolje kako bih sabrala misli. Jedno vreme sam slušala ulične muzičare, a zatim sam rešila da odem do obale. Sledeće čega se sećam je da gola spavam u svom krevetu! Što se tiče Filipa, njega sam slučajno srela istog dana kada sam saznala da sam trudna. Potpuno pogubljena, sudarila sam se s njim kad sam izlazila od doktora u San Francisku, gde sam inače živela poslednjih godina. To što sam slučajno srela nekog iz Starog Neba s kim sam išla u srednju školu, koga faktički poznajem ceo život i to baš kad sam saznala da sam trudna, shvatila sam kao neki znak od... obrnuh očima - od univerzuma, boga, pojma nemam čega. Otišla sam na kafu s njim... sve mu ispričala... Slušao me je pažljivo. Podržavajući me u mojoj odluci da rodim, poredložio je da se venčamo i da će on prihvatiti moje dete kao svoje... Uzdahnuh glasno i bolno se uhavtih za glavu. - Najgore od svega je što sam mu ispričala sve... Sve iz svog života i za.... za te neke flešbekove, kojimuškarca su ubrzo- počeli me -proganjaju... Za slike iznenađeno nabra čelo - i nekog čijeg lika i imena ne mene mogui... da -seLiraj setim, ali čije dodire, spustihdaglas reči i poglede moje telo i moja duša i te kako pamte. Šta sam, šta sam mogla da uradim!? - upitah ga molećivo. - Preko deset godina vukla sam se po svim mogućim klinikama i institutima i svi su bili sigurni da nikad... nikad neću moći imati decu. I onda... nisam mogla da odbacim tu šansu... da je rodim. Za mene i moje, ona je bila kao božji dar. Zato joj je Luka i dao ima Bejla. nasmeših se, napokon brišući suze. - Znaš, Bejla na slovenskom znači... - Od boga data - Alek mi priđe i nežno me zagrli. - Nisi pogrešila što si je rodila - reče meko. - Izvini ako sam grubo reagovao. Stvarno sam se iznenadio - pomazi me po kosi. - Sigurno nisi više od mene - rekoh gnezdeći se u njegovim rukama. - Verujem onda da te Filip ucenjuje sa tom informacijom? - povuče me blago da krenemo ka kući. Klimnuh - Filip je upotvrdno toj celojglavom. situaciji jedino video šansu da pored mene lagodno živi. Majka mu je umrla još dok je studirao. Ubrzo je potrošio novac koji je dobio prodavši njen stan. Uputio se u Ameriku, gde je, dan pošto je dobio otkaz, naišao na mene. - Pogledah besno u nebo. - Šta li sam ovom gore skrivila da me ovako zajebava!? Zagrli me čvrsto i privi uz sebe. - Ništa! - reče - Jednostavno, sve se to izdešavalo s nekim razlogom. Nasmejah se odmahujući glavom. - U te mantre prestala sam davno da verujem... iako - pogledah ga ispod oka - sećam se da mi je Bejlin otac govorio da mu verujem... I vozio je motor... barem se nadam... Zastade unoseći mi se u lice i upita znam li kad sam tačno ostala trudna. - 21. septembra 2005. - odgovorih u dahu. On pognu glavu.
- Tačno na dan kad su na naš posed u Kimberliju uleteli plaćenici... Tad su ubili Izabel... Ćutke nastavismo do moje sobe. Na vratima mi spusti na usne čežnjiv poljubac i upita da li sme da prenoći kod mene. *** Polako se iskrao iz kreveta, pažljivo vraćajući prekrivač preko mene i pomazio mi ivicu lica. Zadovoljno sam se nasmešila i okrećući se na drugu stranu zagrlila slobodan jastuk. Blago otvorih snene očiu jastuk. i zamućenim vidom jedva prepoznah broj šest na satu. Zevnula sam lenjo i ponovo zaronila - Spavaj, još je rano - rekao je tiho, spuštajući mi kratak poljubac na slepoočnicu. Mazno sam se promeškoljila i u trenu ponovo zaspala. U osam ujutro sam već bila skroz budna. Spavala sam kad je Alek otišao. Dok ležim opružena na leđima, držim iznad lica komad hartije i iščitavam ga u polumraku, naprežući oči. Iznova i iznova, preterano srećno krivim usne, euforična zbog njegove poruke. Pažljivo iščitavam slova, pevljivo ih sričući u reči. Pretvarajući ih zatim poluglasno u rečenicu, koja svojim zvukom i značenjem dozvoljava srcu da podrugljivo saopšti mozgu da ovaj put nije u pravu. Alek Liraj možda jeste malo čudan, ali moje srce zna, moje telo oseća, da mu je potpuno iskreno, čisto, bezuslovno stalo do mene. Da sam navikla na ljubav i pažnju, verovatno bih pomislila i da me voli. Jer, šta ovo drugo može da bude? Šta drugo može da znači sva nežnost sveta koju položinjegovi na meneotkucaji svakimsrca svojim dodirom ili poljupcem? osim ljubavi mogu da predstavljaju upareni s mojim, kada gorimŠtaoddrugo, želje za njim. Šta drugo, osim ljubavi može da znači njegovo aspsolutno prihvatanje mene i mog uvrnutog sveta. „Purpur, izvini što si se probudila bez mene, ali ako mi dozvoliš da te večeras izvedem na večeru, možemo je završiti doručkom... Javiću ti vreme, a mesto prepuštam tebi. Ljubim te, Alek“. Na kraju, posle više od pola sata pamćenja svake krivulje i linije njegovog rukopisa, prekidoh razvlačenje po krevetu i izvukoh se. Soba je mirisla na njega. Ja sam mirisala na njega. Prislonih prevoj svoje leve ruke i udahuh Aleka. Ne želim nikad da ga sperem sa sebe. Želim da zauvek ostane na mojoj koži! Zaboga, Purpur, ponašaš se kao manijak! Prekorih sebe, a onda se i samoj sebi nasmejah, jer trenutno me baš briga koliko ludo izgledam njušeći se, dok čekam da se ajpedom povežem na Skajp. Izgužvano Lukino lice, potpuno iskrivljeno od spavanja, pojavi se preko polovine ekrana. -- Da li sirekla ti normalna!? - prormlja Luka, sam mu! Sve sam munamršteno. rekla! - povikah nestrpljivo. - Šta si kome rekla?! - on protrlja oči i mljackajući zevnu. - Oh, čekaj - napokon mu se na licu pojaviše prepoznatljive oči boje ćilibara. - Sigurno si Liraju nešto rekla, čim si tako ushićena! A? Sigurno ništa pametno. - Rekla sam mu za Bejlu! Luka, sve sam mu ispričala! Lukino lice se iskrivi od negodovanja. - Jebote, Purpur! Nisi valjda! Pa jesi li ti normalna! - Ma nisam. Mislim jesam... Ma, ne znam. Pričali smo i ne znam... To je jednostavno poteklo iz mene... Morala sam da mu kažem. Da zna zašto... - Šta je Liraj rekao?! - prekide me ljutito. - Pa... prvo je ćutao. Tad sam i pomislila da sam pogrešila. Ali, onda me je samo privio uz sebe. Kao malo dete me je privio u svoj čvrst zagrljaj...
- I šta ti je rekao, Purpur!? - prekide me ponovo. - Kako je reagovao?! - zvučao je preterano nestrpljivo. - Rekao je da nisam ja kriva! Zamisli, rekao mi je da me razume, jer to se desilo zato što niko nije pazio na mene u trenucima kada sam bila uplašena, ranjiva i ostavljena... Da sam ispravno uradila što sam je rodila, jer bez obzira na sve, ona je ipak bogom data... Da će, ako to ja hoću, angažovati ljude da traže njenog oca... - Šta si ti rekla? - bio je i dalje mrtav ozbiljan. - Rekla sam da ne koji bih želela da znam... ne još.pronalazim Jedino bihsličnost. volela daZnaš mi prestanu isprekidani naleti sećanja, me muče i teraju Barem da u svakom šta je on rekao?! - Zatvorih oči kao da ne verujem. Ponovo se podsetih u mislima. - Rekao je da se više ne plašim i ne brinem. Sad je on tu da me štiti i čuva. Mene i Bejlu. - Još nešto?! - glas mu postade dosta mekši. - Ma svašta nešto! - skoro sam cičala od sreće. - Ljubili smo se, mazili, pričali, držao me je celu noć u rukama. Mislim, nismo imalo seks - slegnuh ramenima. - Ali, rekao mi je da ćemo večeras ići na večeru, koju ćemo završiti doručkom! - Nja, nja, nja - Luka se ponovo vrati u prepoznatljivo stanje ironije i cinizma. - Kakav patetičar! - Marš bre! - vrisnuh uvređeno, a on prasnu u smeh. - Ajd, dobro, nije baš toliki patetičar, al' ko neka tetka! Samo te mazi i pazi, ko kurca da nema! Videćeš na kraju da je peder! Namrštih se zakikota još jače. - Kakav tise. je On to blentavi izraz?! - podiže veselo obrve. - Nego, gde je večera? Jel kod te Helge u selu? Mislim ono, ima se - može se! - Marššš! Kretenu jedan! - udubih se ljutito u ekran. - Ne znam gde je! Rekao mi je da ja izaberem! - I gde ćeš? - nabra zabrinuto čelo. - Gde će mala Purpur da odvede svog milijardera, a? Nabrah nos. - Nemam pojma - uzdahnuh. - Realno, ako se izuzme jučerašnji šoping, ja dalje od Binca nisam ni išla. Priđoh prozoru i zagledah se u toplo jutro koje je punilo prelep dan na Arkoni. - On je u Berlinu. Tamo ću da nađem nešto za nas dvoje... - zastadoh, zadivljeno obuhvativši pogledom neverovatno iznijansirano zelenilo prirode, utopljeno u svetli svod vedrog neba. - Luka, dan je divan! - dobacih pre nego što ga pozdravih i odložih ajpod. Otvorih prozor širom, puštajući sobu i u kroz sebe glavu. jasan Počeh miris rujana kasnog proleća. Zagledah se u svetionike. Sumanuta idejau mi prođe brzo dai navlačim široki, tanki Ralf Loren džemper preko teksas šortsa. Skoro skačući, obuh duboke bejkerske čizme. Oduševljena sam svojom idejom o idealnom mestu za večeru, koje će biti pravi način, da njemu i sebi pokažem da sam počela da pobeđujem svoje strahove. Poskakujući zagrlih Helgu, uzimajući od nje samo kafu u termos šolji. Odustadoh od doručka, za svaki slučaj, ako mi bude muka. Vuka, koji je mirno čitao dnevnu štampu, poljubih u teme glave. Detinjasto mu saopštih da ću biciklom do kuće. Da se vraćam kroz sat vremena i da se spremi za dugo popodne, jer planiram šoping u Berlinu. Izjurih napolje, puštajući da moja sreća nadjača šum mora, šuštanje vetra i veselo kotrljanje zupčanika u lancu. Ne zadržavajući se u prizemlju, krenuh odmah po ulasku u svetionik da se penjem uskim stepenicama. Oslanjajući se celom levom stranom o kameni zid polako, stepenik po stepenik, ne spuštajući pogled i stežući čvrsto termos u ruci. Pomalo zadihano i previše uzbuđeno, ubrzo
stigoh pred zaključana vrata, gornje sobe u kuli. Srce mi je bilo u grlu, luđački pozdravljajući nalet ponosa na samu sebe. Okrenuh ključ u bravi i pažljivo rukom odgurnuti teška gvozdena vrata. Bol u glavi izazvan prodornom svetlošću koja mi se u trenu kao nož zari u mrežnjaču i bol izazvan vrelinom kafe koja mi se rasu po delu ruke i nozi kad ispustih termos, postadoše zanemarljivi zbog boli u mojoj duši, izazvanoj onim što ugledah u sobi. Boreći se za vazduh, pokušavajući i dalje da ostanem na nogama, oslanjam se leđima o hladan, ispucalipulsiranje štok. Stiskam iz sve snage šakama glavu, se dakrikom jakim pritiskom nepodnošljivo u slepoočnicama. Pokušavam da trudeći neljudskim koji izlazisuzbijeni iz mene savladam razarajući osećaj straha, straha koji me obli hladnim znojem i paralizova u mestu. Glava mi bruji od naleta pitanja i udaraca srca, koje kao da više i nije u meni. Netremice, mokra do gole kože, široko otvorenih očiju, gušeći se, hvatam vazduh dok prelećem pogledom preko parčića svog života, koji se kao segmenti mnoštva filmova, ubrzano prelivaju preko niza ekrana kojima je popločan zid pred kojim stojim. Gledam sebe, kako nevešto posrćem dok pokušavam da napravim prve korake ka Emi, dok me Miloš snima svojom velikom kamerom. Gledam sebe, kako se radosno smejem svom prvom novčiću koji mi je ostavila vila Zuba. Gledam sebe, kako neutešno plačem pošto sam pala s tricikla i razbila koleno. Hipnotisana brzim slikama, odsustvom svih osećanja pa čak i straha, krećem ka zidu. Ispred njega se nalazi sto s tri široka monitora, velikim desktop računarom, bežičnom tastaturom, mišem i nečim što bi trebalo da bude daljinski upravljač. Zurim i dalje u sebe, dokčekam bežimdaizme škole s najboljom drugaricom, dok seupijana ljubimposmatram s Petrom. Dok ormaru pronađu u žmurci i dok sleđena polumraku Filipaskrivena kako seu ljubi s drugom ženom u Pijano baru, leđima okrenuta Aleku. Osećam bolan nalet zime i skupljam ruke na grudima, pokušavajući da se zagrejem. - Šta je ovo... zaboga? - mucam glasno. Na pola metra sam od ekrana na kome se vrti snimak na kojem plačem, jer je nana umrla. Smenjuje ga snimak na kom vrištim dok spavam, jer imam moru. Datum 20. mart 1990. Unutrašnjost usta i grla mi je suva. Svaki pokret jezika struže kao šmirgla. Užas mi jedino pokreće suze. Zateturah. - Beži! Beži, jebote!!! - očajno vičem na sebe. Koračam unazad. Na ekranu vidim sebe, kako u tamno plavoj suknji, beloj košulji i s crvenom maramom oko vrata, nastupam pred celom školom. Kako potpuno nesvesno, po završetku svoje recitacije, ignorišući Miloša, koji me slika iz prvog reda, gledam nasmejano, u objektiv onog ko me snima. tad oči. zamrzne. Kadar se uveličava. vidljiveSlika samose moje Boje badema i pune tuge... Zumira mi lice, sve dok na njemu ne ostanu Zajecah. - Zaboga! Ko je?... Zašto?... Koji su ovo bolesnici? - šapućem preplašeno i hitam ka izlazu. Nespretno udaram bokom o ivicu stola. Zanesem se i krećem da se oslonim o njegovu površinu kako ne bih pala. Desna šaka mi slučajno završava na tastaturi. Pritisak moje ruke automatski pokreće monitor kompjutera, čijom površinom blješti logo Arkona grupe. - Zaboga... - jecam posmatrajući kako u jednom od četiri dela, na koje je srednji ekran podeljen, Helga, u mojoj sobi pregleda sadržaj mog ajpeda, dok Vuk nezainteresovano zeva pored prozora. U ostala tri dela vide se prazna gostionica, dnevna soba purpurne kuće i prizemlje svetionika. Požurih prema vratima, ne razmišljajući kako ću se spustiti. Gonjena idejom da samo što pre pobegnem, bukvalno strčah. Međutim, na pola stepeništa zastadoh. Zadihano se oslonih rukom o zid.
- O jebote! - povikah. Preskačući svaki drugi stepenik, vratih se nazad u sobu. Ekrani su i dalje osvetljeni snimcima mog života. Međutim, svu svoju pažnju sada usmeravam ka redu belih, metalnih ormarića, smeštenih uz bočni levi zid. Pažljivo proučavam četvorocifrene brojeve utisnute iznad svake fioke. Kad shvatih da su poredani po godinama od mog rođenja pa nadalje, počeh besno da ih otvaram, pronalazeći u njima niz plastičnih fascikli sa žigom Arkona grupe, prepunih dokumenata iz mog života, potkrepljenih fotografijama. Počeh razjareno da ih izvlačim i bacam oko sebe. Ljutito zgrabih nekoliko fascikli i sjurih se niz stepenice. U prizemlju mi zazvoni Kao puta opečena ga izvadih iz džepa, da me Vuk zove. Udahnuhajfon. nekoliko duboko. Pokušavajući da drhteći zvučimispratih što pribranije, veselo muZažmurih. se javih. Obaveštavam ga da spremam nešto specijalno za Aleka i sebe, pa sam skoknula do svetionika kako bih pokupila nešto za dekoraciju, što će mi trebati za večeru. Reče mi da će smesta doći da me pokupi, ali ja sva razočarana nastavih da mu objašnjavam da je to jedan od načina da prekratim vreme do večeras. Obećah mu da ću ga zvati iz kuće, pa onda možemo pravo u Berlin, ali da sad stvarno moram da se posvetim ukrašavanju ljubavnog gnezda. - U redu, u redu - od postiđenosti skoro zamuca. - Samo nemojte duže od sat vremena da budete odsutni. - Sat i petnaest minuta - pisnuh i ostavih telefon na stepeništu. Skidoh kabanicu sa čiviluka. Ogrnuvši je, potrčah ka grupi japanskih turista koji su se ukrcavali u svoj minibus, parkiran kod starog tornja. Radoznala dobroćudna lica ispod belih kačketa sa simbolima Rigena, sažaljivo su me posmatrala sam,Grčevito skupljajući ispod fascikle velike kabanice, pokušavala blagimodosmehom ostaviti što pribranijidok utisak. samsestezala u krilu i koliko god gorela želje da zavirim u njih, nisam smela da rizikujem. Ono što sam do sad videla zahtevalo je danonoćno prisustvo u mojoj blizini i ne bi me čudilo da je neka od ovih kamera namenjena popunjavanju arhive mog života. Zašto!? Zašto?! - brujalo mi je u glavi dok sam tražila bilo kakav smisao u svemu što sam videla. Ideja da odmah odem u policiju, pala je u vodu čim sam u Berlinu, po izlasku na Aleksander placu, skrivena u mraku jednog haustora, otvorila prvu fasciklu koju sam nasumično pokupila (Jun, 2006). Napad panike i plač mi potresoše telo dok drhtavo listam svoje i Bejline slike, po njenom rođenju, iz bolnice. U fascikli se nalazila kopija otpusne liste, kopija njenog i mog zdravstvenog kartona i fotografija njene male glavice kako mirno spava na mojim grudima prvu noć po dolasku kući. To mi izaziva takvu mučninu, da počeh da povraćam. Sav strah i šok koji sam doživela u svetioniku, učiniše mi se bezazlenim naspram straha za život moje ćerke. Vrisnuh besno kad mi se u rukama nađe Bejlina fotografija, uz čiju je samu ivicu crnim flomasterom bilo ispisano Uspaničeno počeh OTAC??? da pregledam ostale dve fascikle. (Februar, 1998) bio je ispunjen Petrovim i mojim slikama tokom našeg vikenda za Dan zaljubljenih u Santa Barbari. Bile su tu i slike Petra koji pijan povraća u nekoj mračnoj ulici i kako se ljubi s rasnom crnkinjom. Pažljivo otvorih fasciklu (Septembar, 2010), gde me opet dočekaše nežne oči moje ćerke koja se igra s drugaricama ispred obdaništa. Potom slike mene i Filipa kako se svađamo. Kako ležim u Lukinom krilu na tremu njegove kuće. Fascikla je, za razliku od prethodne dve, posedovala i ručno pisane beleške. Počeh da ih čitam, ali se nebo iznad mene otvori, sipajući ledenu kišu, koja u trenutku raskvasi i razli mastilo na papiru. Sklopih fascikle, i vodeći računa da sve pokupim, počeh da trčim, hvatajući zaklone od pljuska među tendama i nadstrešnicama lokala. Iako umorna, preplašena i potpuno izgubljena, bez novca i telefona, nisam prestala da trčim sve dok nisam uočila da sam, izašavši iz centra, potpuno nesvesno stigla do široke višespratnice, napravljene od neprobojnog tamnog stakla pored čijeg ulaza je u kamenu zlatnim
slovima bilo uklesano Arkona grupa. Iznenađeno ustuknuh iza reklamnog panoa autobuskog stajališta. Provirih samo onoliko koliko mi je bilo dovoljno da jasno vidim ulaz u zgradu. Ljudi su u velikom broju izlazili napolje, zbog čega shvatih da je kraj radnog vremena, a tiskanje većine zbog kiše, učini mi se idealnim da se koristeći gužvu izmešam s njima. Žurno pretrčah ulicu i zaputih se ka ulazu. Na nekoliko metara od staklenih rotirajućih vrata, ukopah se u mestu. Skamenjeno shvatih da ulazim bez plana, bez podrške, bez ikakve zaštite u grotlo najbestidnijeg zla. Među gomilu lažova i prevaranata koji moj život i život moje ćerke koriste u ko zna kakve svrhe. Skidoh kapuljaču, ne obraćajući pažnju na ukišu. Uputih pogled najvišem spratu. negde je Lirajeva kancelarija. Besno stisnuh šake pesnice. Svesni deoka mene je govorio da Tu se odmah okrenem i uputim u najbližu policijsku stanicu, međutim, u naletu neopisive srdžbe, krv mi grunu u glavu. Osetih jak talas vrućine i kako mi se razum muti. Vid mi se suzi, mržnja me probode i jedino što sam tog momenta želela je da se lično obračunam s Lirajem, ne birajući sredstva, potpuno ignorišući posledice. Zbog vrućine raskopčah kabanicu, ali kapuljaču vratih na glavu. Zaputih se ka vratima. Ne sklanjajući se nikom, očešah se o nekoliko osoba koje me mrsko odmeriše. Zaklonih deo lica faciklama kada ih pokazah obezbeđenju koje na oštrom nemačkom obavestih da nosim hitne izveštaje s Rta i Vita gospođi Kleman. Dvojica krupnih muškaraca samo klimuše glavom i uputiše me ka liftovima. Na svoje iznenađenje, shvatih da se u holu nalazi još ljudi u identičnim kabanicama. Nasmejah se u sebi. Kako sam mogla i posumnjati da nešto nije njihovo?! Ne skidajući kapuljaču započeh kratak razgovor s mladićem koji je čekao lift pored mene. Iako mi je ljubazno klimao glavom na moje konstatacije kako je loše vreme i kakoispod čovekžutog više materijala. ne može daLift peca, jasno dođe. se videlo da jesezgrožen mojim provirivao napokon Potrudih da uđem prva,izgledom kako bih koji je bila što dalje od vrata i dugmića. Kada su svi ispritiskali svoje, dobacih poluglasno: - Molim vas do sprata gospodina Liraja. Ne okrećući se ka meni, starija gospođa u teget plavom mantilu, s visoko podignutom kragnom, stisnu pretposlednje dugme. Krenusmo lagano da se penjemo i do poslednjeg sprata, lift se potpuno isprazni. Pažljivo iskoračih iz njega. Vrata se zatvoriše iza mene uz kratako zvono, dovoljno da na mene skrene pažnju kovrdžave sekretarice, za širokim crnim pultom. - Oh, izvolite - reče previše ljubazno, odmerivši me od glave do pete. - Da li ste slučajno zalutali!? - coknu svojim sjajnim usnama. - Ne, nisam - hladno svukoh kapuljaču i rastresoh mokru kosu. Pažljivo se osvrćući oko sebe, pokušavajući da odredim na kojoj strani je Alekova kancelarija, bacih fascikle na pult. Sagnuvši se preko njega, frknuh joj u lice. -Ona Hitnistisnu izveštaji i sela! Moram odmah da loga ih odnesem! oči, sa paArkone pređe rukom preko poznatog na fasciklama i krenu da otvori jednu od njih. Jako je šljepih po ruci. - Strogo poverljivo, draga! - namignuh. - Hoćeš ti da mu nosiš ili ja? - Gospodin Liraj je trenutno na jednom veoma bitnom sastanku. Strogo mi je zabranjeno da ga prekidam. Ostavite dokumenta i ja ću ih uručiti kasnije. Molim vas, samo se upišite u ovu listu - reče drsko okrećući mi knjigu za posete. Pogledah na sat iznad nje. Bilo je 16.37. Polako popunjavajući formular, nagovestih da su izveštaji trebali da budu pre pola sata na njegovom stolu, te da se Inga slobodno može ovaj put derati na nju, a ne na nas iz svetionika. Pogledah je ispod obrva i potpisah se kao Amelija Milincov. Posmatrala me je besno nekoliko sekundi, a onda je podigla slušalicu. Prebacih se preko pulta i prekidoh joj vezu. - Ako je rekao da ga ne prekidaš, što bi ti se javio na telefon?! - nakrivih glavu uz kiseo
osmeh. Skloni gadljivo moju ruku sa aparata, vrati slušalicu i unese mi se u lice - Ako neće da se javi na telefon, sigurno mi neće dozvoliti ni da ga prekinem kucanjem na vratima! Ostavite te izveštaje, a ja ću ih odneti kad ih bude tražio. Ne brinite. Sedeću ovde i čuvaću ih kao oči u glavi, sve do kraja sastanka. Ionako nemam ništa u planu za večeras - reče pobedonosno, preko rama svojih jarko crvenih naočara. Prevrnuh očima. Jasno u planu za večeras! - navukoh i nagnuh preko akojeihdatinemaš ne dašništa danas, i to odmah sad, onda ću ih jakapuljaču lično predati sutra!se-opet pulta. - -Ali, krenuh da uzmem fascikle koje ona refleksno zgrabi. U tom trenutku zvono lifta se oglasi i iz njega istrča muškarac u sivoj sportskoj jakni i teget bejzbol kapi, koji, potpuno nas ignorišući, projuri ka jedinim vratima na desnoj strani prostorije. Sekretarica ga isprati izgubljenim telećim pogledom, a u mene se kroz nozdrve u zadnji deo mozga zari prepoznatljiv, dobro znan miris, zbog kog mi se krv ponovo uzburka. Zabacih glavu. - Zaboga, to je nemoguće! - zavapih glasno. Obiđoh pult i snažno joj istrgnuh fascikle iz ruku, zbog čega ona zatetura. Zatim pojurih ka vratima, prateći jasan miris šume, koji se osećao u hodniku. Ne obazirući se na pretnje sekretarice, snažno otvorih vrata i nađoh se u toploj polupraznoj kancelariji bez prozora. Osim stola ravnih linija, u kombinaciji tamne boje venge i natur trešnje, jednostavnih polica nije u obliku smeštenih pored s leve tapetom i desne strane boje bočnih zidova, drugog nameštaja bilo. kvadrata Ceo zid naspram ulaza bio vrata je oblepljen iznijasniranim vertikalnim prugama boje zemlje i kafe. Preko centra dužine kao i sto, ali ne više od pola metra u širinu, išao je ekran na kojem su se smenjivali prelepi prizori Arkone u proleće. Sekreterica navali na vrata, i ja se svom snagom leđima oslonih na njih, pokušavajući da se odlučim na koju ću stranu ući. Kada osetih da ne mogu više da je zadržim, sklonih se i u nekoliko koraka uleteh kroz vrata s moje leve strane. Čvrsto stisnuvši fascikle na grudima, zadihano zarih pogled pun mržnje u Aleka. On se trže iznenađeno kad me ugleda preko konferencijskog stola, za kojim su sedela tri Arapina u snežnobelim dišdašama, jedna žena u crnoj abaji sa zlatnim vezom o ivici marame, krupniji muškarac svetloplave tanke kose u crnom odelu bez kravate, kao i punija devojka duge izblajhane kose u jeftinom štofanom kostimu, boje slonovače. - Purpur! - Liraj poče zbunjeno da ustaje. - Otkud ti?! Šta se desilo?! Da li si dobro?! obazirući se na preneražene izraze lica beznareči, potpuno fokusirana Aleka, Ne uputih se ka njemu. Jak stisak snažnih rukuprisutnih, koje osetih miškama, zaustavi me i na ja bolno vrisnuh. - Ne! Smesta je pustite! - Alek naredi strogo. Ignorišući sve u prostoriji, priđe na korak od mene. Ovlaš pogleda kako grčevito stežem sad već izgužvane fascikle na nedrima, zatim mi se zagleda u lice pogledom sažaljenja. Nervozno klimnu glavom u znak negodovanja. - Napolje! - procedi ljutito - Napolje svi, smesta! Inga! - Ali., ali... - iako je nisam videla kad sam ušla, jasno sam je čula kako zamu ca iza mojih leđa. - Napolje! Svi! Šta sam rekao?! Gotovo je! - prodera se dubokim glasom punim besa, toliko zastrašujućim da i ja sama napravih korak unazad. U nekoliko trenutaka, uz komešanje, svi izađoše bez ikakvog komentara.
- Purpur... - prošapta tiho - ja... - krenu šakama da mi obuhvati lice zbog čega automatski ustuknuh nekoliko koraka. - Ne plaši me se - blago krenu ka meni. - Ne približavaj mi se ! Nemoj slučajno da si mi prišao! - povikah besno i podigoh fascikle uvis da ih jasno vidi. Poslušno se zaustavi. Blago pognu glavu i spusti ruke niz telo, stiskajući šake u pesnice. - Nikad te ne bih povredio, Purpur! Sad se samo smiri... se smirim?! - povikah. - Da se sadržaj. smirim?! - celo telo mi jednu od fascikli.- -Da Pored ovog?! - besno mu pokazah - Šta je ovo?! A? zadrhta. Šta je breOtvorih ovo?! Ko si ti?! Ko si ti, jebeni luđaku?! Počeh histerično da bacam dokumenta i fotografije iz fascikle na njega. Listovi se razleteše svuda oko nas. - Šta hoćeš koji kurac od mene?! On stoji i dalje mirno, ukopan u mestu. Očima punim bola prati moje divljanje i skoro da ne trepće. - Zašto!? - zapitah šireći kroz plač drhtave ruke. - Zašto se ceo moj jebeni život nalazi na video-zapisima i u metalnim fiokama tvog smrdljivog svetionika. Zašto?? - zavapih prilazeći mu. - Šta smo ti Bejla i ja uradile u životu?! Briznuh u histeričam plač i grozničavo počeh da ga udaram iz sve snage po grudima i ramenima. - Šta želiš od mene? Ko si ti?! Ko si ti?! - nošena besom, strahom, razočaranjem, mržnjom, zaustavihseseispraznih. tek kad osetih da višeobrisah nemamlice snage ni da iplačem, da ga udaram, ni da govorim. Potpuno Malaksalo o rukav podigohni pogled ka njegovim sivim tužnim očima, u kojima kao da se zadržala svaka uvreda, svaka reč, koju sam izgovorila. Zašto? - šapnuh. - Ko si ti?! Blago mi se nasmeši. Zažmuri tužno i kad otvori oči, one zablistaše onim svojim jasnim punim sjajem. Lagano se nagnu ka meni, pomerajući mi slepljenu kosu s lica. - Ne, ne... ne prilazi mi! - drhtavo ustuknuh ponovo nazad. - Šššššš, Purpur - napokon progovori. Mekano i toplo. - Dođi, pruži mi ruku. Sedi, sve ću ti objasniti. Potpuno iscrpljena i preplašena, gledam u njegovu ispruženu ruku. Jebiga kad si bila luda da dođeš sama ovde, sad slušaj šta luđak ima da priča, rekoh sebi i krenuh pažljivo da ga prihvatim za ruku. - NE! Nemojte! - poznat glas me trže. Skidajući jaknu sa sebe, Luka hladno prostoriju uputi isepoznato ka nama.lice. Osetih - Luka! - sivu vrisuh ponovo vraćena u životušeta kaduugledah voli jeno olakšavajući nalet sreće. Potrčah ka njemu i skočih mu u zagrljaj. - Ne mogu da poverujem da si tu! Vodi me, vodi me smesta! - zajecah čvrsto ga stiskajući. - Luka, ovde su sve luđaci! - zaronih što dublje u njegove grudi, udišući njegov prodoran miris zelenog drveta. Miris šume. - Ti... ti nemaš pojma šta je on uradio, on je lud! - prošaptah, kad polako počeh da shvatam da mi on ne uzvraća zagrljaj. - Luka..? - preplašeno usmerih pogled ka njemu. Ne reagujući na mene, stajao je besno, stisnute vilice, gledajući u Liraja. - Luka, jebote! - viknuh očajno i trgoh mu ruku, na šta mi on uputi mračan i prazan pogled, koji mi se kao nož zari u stomak. - Luka... ti... ti.. - zamucah. - Purpur - prekide me grubim glasom. - Za promenu, ovo je mnogo više od tebe! - skoro zareža. - Skloni se! Ionako si napravila previše problema - blago me odgurnu od sebe i uputi se ka Aleku, koji je stajao zagledan kroz velike prozore u kojima se kupao Berlin noću.
Sleđeno posmatram. Ne mogu da verujem da moj Luka, moj najbolji prijatelj, moj brat, prilazi tom luđaku od Aleka Liraja i blago mu se naklonivši, skoro pokajnički govori: - Nije vreme! Ne smete joj reći! Sećanja joj se moraju zamrznuti! To je jedini način da zaboravi na ceo događaj. Zamrznuti sećanja? Jel to Luka rekao da mi zamrznu sećanja? - tresem od muke glavom da dođem sebi, jer ne verujem šta sam čula. Ne prihavtam da se sve ovo stvarno dešava. - Nije tvoje da odlučuješ kad je vreme i šta ja treba da radim! - i dalje posmatrajući svetla grada, podiže glas. - Purpur je previše propatila bi nastavila da Luka se muči dalje s rupama u sećanjuAlek i prazninama u vremenu. Stvari su se ionako da zakomplikovale, - uzdahnu. - Svima nam je jasno da smo na korak od kraja. To što će ona saznati istinu, možda nama neće ništa pomoći, ali bar će njoj sve biti jasnije. - Ako mi dozvolite - Luka se ispravi - Ne smete dozvoliti da vam osećanja prema njoj pomute rasuđivanje. Svi znamo da je ona previše slaba i nesigurna. Ukoliko je uputimo u situaciju, vrlo lako se može desiti da nesvesno svojim ponašanjem, ili rečima, otkrije nasleđe pre Velike noći. Šta da otkrijem? Pre kakve Velike noći? Jebote, šta je ovo!? Luka je izgleda još luđi od Aleka! Smr znuta činjenicom da se njih dvojica očito poznaju, da je Luka upleten u sve ovo i da njih dvojica trenutno odlučuju o mojoj sudbini, počeh polako, skoro neprimetno da se krećem unazad. Već sam isplanirala da čim izađem, prvo pokrenem protivpožarni alarm u hodniku, a zatim stepenicama strčim među ljude. - Nemoj se ni dragaBlago Purpur. možeši uputi tako lako izaćida- sednem, Inga se stvori pored mene, široko se truditi, osmehujući. meOdavde povuče ne za ruku u stolicu te mi pruži čašu s vodom. - Verujem da nisi ništa od jutros ni jela ni pila, uzmi, prijaće ti. Uplašeno pogledah u nju. Brzo skrenuh pogled ka prozoru gde je stajao namračen Luka s Lirajem. I dalje je bio okrenut leđima ka meni. Jasno mi je da sam skoro dehidrirala. Oblizah se prihvatajući čašu, ali mi prođe kroz glavu da je voda sigurno otrovna, ili ko zna kakva. Odgurnuh je gadljivo, prosipajući jedan deo po Inginoj šaci. - Draga? - coknu. - Zar ti ličimo na trovače?! - razvuče pevljivo. - Pored ove dvojice, mogu samo da zamislim šta ti se sve mota po glavi - povuče bokal i dve čaše koje su stajale na stolu. Nasu malo vode u obe pa iz jedne otpi gutalj, pokazujući mi na taj način da nije otrovna. Pruži mi drugu čašu. Njen topli pogled mi uli poverenje i nagnuh da je ispijem, kad s e Liraj okrenu:- Purpur, da sam na tvom mestu, ne bih pio tu vodu. Automatski prosuh i ispljunuh gutljaj koji mi se nađe u ustima. Skočih i besno je pogledah. Ona samo slegnu ramenima. - Samo sam htela da je uspavam! Takođe se slažem da je loš momenat da joj kažeš pravu istinu o sebi i o nama - krenu žustro ka njima dvojici. - Nažalost, vreme nam izmiče, Naviti su sve sumnjičaviji. Kao lešinari se pojavljuju svuda, očekujući da napraviš grešku koja će pokrenuti događaj pre Velike noći. Purpur je inače tvoja slabost! Ukoliko se to sazna, ona, Bejla, njeni roditelji, svi iz njenog života biće suviše lake mete kojima će hteti da te izazovu! - Upravo tako. Stisnuli su obruč oko nas - Alek odgovori mirno. - Nisu još povezali koju ulogu u svemu ima Purpur. Ali shvataju da mi je iz nekog razloga bitna. Zato su uticali na Tobijasa, pokušavajući da ga nateraju da uđe u kulu. - Koliko god se trudili, teško da će sami uspeti da shvate da je ona ključ svega! - Luka ga
drsko prekide. - Međutim, Purpur, koja je upoznata s celom situacijom u koju ti hoćeš da je uvučeš i sve po cenu da ugroziš Veliku noć, samo kako bi mogao da je jeb... - Umukni! - Alek puče na njega teškim i neljudskim glasom, koji mi podiže svaku dlaku na telu. Krv u žilama mi se sledi, kada ga zgrabi za vrat i lako kao pero odiže od zemlje, samo jednom rukom. - S kojim pravom ti meni govoriš šta ću ja da radim!? Ti, koji si i doveo do ove situacije, jer nisi bio na svom mestu! Ti, koji si stvoren meni da služiš, meni protivrečiš na takav način? rukamamui nogama borio pokušavajući da kašljući se izvini. povuče Luka Lirajase za mlateći ruku, šapnuvši nešto, zbog čegazaonvazduh, odmah spusti Luku, koji sedeInga na pod. - Izvinite, žao mi je - reče pokajnički i dalje se boreći za vazduh. Zatim me pogleda, prepoznatljivo, kao nekad, drago. - Izvini, Purpur... nisi ti kriva... - nakašlja se. - Dobra si ti... I dalje potpuno zbunjena, želela sam samo da odem što pre i što dalje odavde: - Doobrooo! - razvukoh odjednom, ustajući sa stolice. - Vidim ja da vi imate neke svoje porodične probleme - slatko se nasmejah pokazujući rukom na sve troje. - Vidite, jeste da sam ja možda nešto tu malo poremetila vaše odnose, ali rekla sam jednoj prijateljici da sam ovde, paaa... zabrinuće se što me nema. Sve troje su me pažljivo slušali. - Idem ja sad, ako nije problem? A?! Mislim, eto ne morate mi ništa pričati, niti objašnjavati. Nema veze. Što se mene tiče, evo, sve ću zaboraviti! Podigoh obe ruke prema glavi, nameštajući prste tako kao da držim pištolje. Prislonih ih na slepoočnice i imitirajući samništa sebiupucala u glavuPuffff!! rekoh: Što biste vi rekli, ne zamrznuto, već Nema da više ovoj glavi. - Gotovo! oduvano sećanje. - Mahnuh brzo i okrenuh se ka vratima. - Zamalo da ti poverujemo. Ali, izdala te prijateljica! - začuh Alekov glas iza svojih leđa. - Ako izuzmemo tvoju porodicu, jedini ljudi koje još voliš, nalaze se u ovoj prostoriji. Pognuh glavu, kada shvatih koliko je u pravu. - Molim te, sedi - nastavi. - Pokušaću da ti objasnim sve što jasnije. Prihvatih stolicu i pažljivo sedoh. Strepeći od svega što mogu čuti, razne stvari počeše da mi se vrte po glavi i seju strah u telu. Posle nekoliko sekundi, Alek izgovori jedinu stvar na svetu koju nisam očekivala i koja me zasmeja. - Purpur, ja... - uzdahnu glasno i šireći ruke kao da se predaje reče: - Ja nisam čovek! - Pa... - napućih usne - svakako da nisi čovek! - Sve troje me pogledaše potpuno zaprepašćeno. gotovo ravnodušno - Ti nisi čovek, ti si milijarder! - Cinično mahnuh rukamaSlegnuh ispred sebe pokazujući gde ramenima: se nalazimo. Luka rukom priguši nalet smeh, a Inga se ujede za usnu. Čak mi se i Liraj nasmeši. - Purpur, zaista! - obrati mi se ponovo ozbiljnim glasom. - Ja nisam čovek. Mi... mi, nismo ljudi. U stomaku poče nešto da mi se komeša. Nisam mogla da odredim šta pre da kontrolišem. Da ne prasnem u histeričan smeh, ili da se ne upišam od straha. Jer, kako god, nije dobro. Nikako nije dobro kad neko misli da nije čovek. Onda mora biti ili psihopata, ili narkoman ili... - Ja sam bog... BOG!!! Puče mi u glavi! Da li je to on meni upravo saopštio da je on, Alek Liraj, bog?! Zaprepašćeno držim otvorena usta, pokušavajući da dođem sebi od šoka. Široko raširenih zenica, zurim u sve troje, dok mi se čini da oni kao na iglama, očekuju neku moju reakciju. Zaboga, koji luđak!!! - vrisnuh u sebi - Užas. Pa on je stvarno lud! Malo mi je falilo da
spavam s kompletnom šizofrenom budaletinom! Jebeni milijarder, umislio da je bog! Pa nisi hirurg, mamu ti jebem! O, jebote, Purpur, o jebote u šta sise uvalila... - lupih se po čelu. - Ma je li? Ti si bog!? - nakezih se drsko, još uvek pokušavajući da se kontrolišem. - A ovo dvoje su sigurno Isus i Marija Magadalena?! A!? - mahnuh glavom ka njima. Jebote, od svih sranja koja sam očekivala, poslednje je da ste neki jebeni sektaši! Kako god, bilo mi je drago. Nadam se da ste se lepo poigrali sa mnom, ali ja nisam potpisala ništa i ne prilazim nikakvim verskim kultovima. Mogu sad da idem?! Bože! - naklonih se duboko Liraju. Zatim
klimnuh glavom Luki. - Sine! - pa pogledah u Ingu - Sveti duše il šta si već ... - sklopih ruke kao da se molim. - Amin! Sve troje počeše da se smeju. - Pa kako si mogao da budeš ljut na nju?! - brecnu se Inga na Luku. Tresući se od smeha, Luka jedva izgovori: - Žao mi je. Šta ću kad sam takav?! Liraj skide svoj sako i prebaci preko stolice, a zatim se uvali u nju. Otpusti kravatu, i zavrćući rukave progovori: - Purpur, Purpur! Pa nemoj mi tako narušavati autoritet - šakama prođe kroz kosu. - Prvo ćemo malo da se okrepimo, važi?! Koliko znam, nisi jela ni pila ništa od jutros. Da me ovi ceo dan nisu zamajavali s poslom i da zbog toga nisam morao da budem u izolovanoj kancelariji, osetio bih na vreme... Ovako su nas sve, a pogotovo tebe, samo bespotrebno namučili. - Ajde, mila, evo svežeg soka od aronije i sendviča s pršutom i sirom! se okrenuh ugledah Helgu,povuče kako ume svojoj stavlja poslužavnik na masivniBledo konferencijski sto.i Kada ga spusti, toplonošnji, za rukuveselo i smesti na stolicu. - Kako sad... Kad si ti? - promucah jedva čujno. - Ostavite nas same! - naredi Liraj - Lado, proveri sa aerodromom da još večeras pođemo u Bahlu! Osim mog glasnog uspaničenog disanja, svi ostali zvukovi u prostoriji zanemeše. Liraj, i dalje miran, samo me posmatra. Prelep i prelud. Dok mi se u glavi sumanutom brzinom smenjuju kombinacije kako da pobegnem, skupljenog pogleda koji mu naglašava sitne bore oko očiju, jasno i pažljivo počinje da priča. - Znam da ti je ono što ću ti reći teško shvatljivo, jer živiš u jednom sasvim drugačijem svetu, ali veruj, sve što ti kažem je istina. Nisam lud, nisam psihopata. Molim te pokušaj da otvoriš um. Da shvatiš i poveruješ u moju priču... Ja... Moje pravo ime je Jarovit. Ja sam slovenski bog rata i ranog sunca. Stvoren od Svaroga, da služim njemu i slovenskom narodu, jedini sam preživeli iz sveta Java, koji poseduje svoje izvorne još priča. jedno vreme. Zinuh zaprepašćeno. Ipak je lud. Samo nije svestan. Onmoći... verujebarem u ovo što - Svarog, moj vrhovni bog, tvorac neba i sveta, praotac svih drugih bogova od kojih ste kasnije i vi ljudi potekli, stvorio je zemlju i sve na njoj u svom snu. Taj san još traje i nikad ne sme da se završi, jer probuđen Svarog suočiće se s grotlom zla i užasa koje je preplavilo zemlju, uništilo njegovo nasleđe, pogubilo njegovu vojsku i podelilo njegove naslednike. U samo jednom treptaju njegov bes uništiće svet i sav život na njemu. - Znači, taj tvoj bog spava kao beba dok mu zemlju vekovima unazad natapa krv tolikih ratova. Dok svakog dana nova katastrofa zagađuje i nebo i svet. Dok se mi ljudi, koje je on tako lepo isanjao, gađamo atomskim bombama, on hrče?!? Je li? - ironično mu stavih do znanja šta mislim o svemu što onom čujem. - Znam da ti je teško da prihavatiš ovo što ti pričam, ali te molim da me saslušaš do kraja, bez prekidanja. Na kraju ćeš čuti i uvideti da govorim istinu - mirnim glasom nastavi dalje. - Što
se tiče tvog pitanja, Svarog, iako praotac svega, i vrhovni bog, vlada i upravlja isključivo nama. Bogovima, kojima je odredio značaj, ulogu i mesto u jednom od tri dela sveta. Naš zadatak je da se brinemo o ljudima i svemu što je ostavio. - Al' je našao kome da nas ostavi - zakolutah očima. Odmahnu glavom i ignorišući moju opasku, nastavi: - Postoje tri sveta - Jav, Prav i Nav. Jav je ovaj stvarni, materijalni svet koji ti vidiš i u kom živiš. Ustrojen onako, kako ga ljudi uglavnom shvataju. Svet ljudi na zemlji i božanstva na nebu. Nav ga je se nevidljivi svetjepodzemlja Svetzakon duša stvaranja, i smrti. Ljudi o njemu govorkaju uglavnom plaše. Dok Prav svet iu duhova. kome vlada u kojem postoji sila kojai reguliše balans između Java i Nava. Između božanstva i duša, između života i smrti. Ta sila koja održava ravnotežu dobra i zla zapravo je sam Svarog, Svebog, Svevišnji ili samo Bog, kako ga vi sad zovete. Kao što sam rekao, on upravlja samo nama, zato je boga Peruna postavio da upravlja Javom, a Velesa da upravlja Navom. Sve dok su snage između njih izjednače ne, sve dok sila ne prevagne na bilo koju od dve strane, Svarog će ostati u svom snu. Nažalost, ravnoteža između svetova je odavno poremećena, a jedini razlog zašto Svarog nije osetio šta se dešava je Perunovo prisustvo u Pravu. Složih potpuno nedužnu i pogubljenu facu. - To je nešto mnogo bitno?! - procedih. Ovo zadnje, ništa nisam razumela. On potvrdno klimnu glavom. - Prav je nematerijalni svet. U njemu nema ničeg što ima oblik. Nijedno telo ne bi moglo da preživi silu koja tu vlada. Pa čak ni mi, iako smo bogovi. Jer, mi svojimdobijeni moćima da raspolažemo jedino dok smoiz ukojih svojim telima. Našaenergiju tela su hramovi, od možemo Svaroga zajedno sa određenim artifazima crpimo potrebnu i snagu. Kada napustimo svoje telo, odvajamo se od izvora svega što nas čini onim što jesmo i postajemo ranjivi i slabi. Međutim, jedini način da uđeš u Prav je, zapravo, oslobađanje od svog materijalnog oblika. Pre 850 godina, Perun je napustio svoje telo zauvek se preselivši u Prav, gde svojim stalnim prisustvom stvara sliku ravnoteže između dva sveta. Tom odlukom on je žrtvovao svoje telo i snagu, jer po padu Arkone, pre 850 godina, više nije postojao drugi način da se balans održi. - Kakve sad veze ima Perun s hramovima na Arkoni?! Svetovid i Jerovit su bogovi Baltičkih Slovena? - značajno podigoh obrvu kad uočih vezu. - Kako taj tvoj „Svevišnji“ nije osetio da mu podanike pokrštavaju? Kako nije primetio da mu se vera svela na jednu tvrđavu i drveni hram? - Ipak me slušaš? - nasmeja se. - Drago mi je zbog toga, iako i dalje osećam sarkazam u tvom glasu. - Ma nije valjda?! - zakolutah očima, ali ućutah kako bi nastavio. - Vidi, kao što sam ti već rekao, moraš da shvatiš da su svi Sloveni potekli iz istog korena. Iz jednog plemena, nastalog od nas. Živeli su srećno, slavili su život, prirodu. Na nas bogove gledali su kao na svoje pretke, i sebe su smatrali zbog toga božanskim bićima. Verovali su u majku zemlju, sile prirode i slobodu življenja. Svoju veru nisu imenovali, jer nisu imali potrebe za tim. Slavili su godišnja doba, prirodne pojave, plašili su se bolesti i zime koja je dolazila od Morane, a radovali su se proleću i suncu koje je dolazilo od Jarila. Kao što vidiš, svaki bog imao je veze s određenim događajem ili pojavom u prirodi. Tako da je za sve Slovene, bez obzira na to kojoj oni kasnije grupi pripali, bog neba, kiše, grmljavine bio Preun, Mokoš boginja plodnosti, Stribog bog vetra... - Nažalost, napeti odnosi koji su stalno vladali među samim bogovima, bili su izazvani od onih koji smatraju da su nepravedno dobili manje i lošije moći, pa samim tim imaju manju
popularnost i omiljenost u narodu. To je dovelo do toga da otpočne sukob, koji će kasnije prerasti u pravi rat i koji na neki način još uvek traje. - Prvo su Morana i Veles uzeli duše mrtvih iz Nava i utisnuli ih u životinje. Zatim i u same ljude. Dobijenim kreaturama su izazvali strah i pometnju. Pomućenih umova, ta živa bića, nahranjena dušama mrtvih, dobila su natprirodnu snagu. Nagoni su im se pojačali, želja za hranom ustuknula je nad željom za krvlju. Želju za životom zamenila je želja za ubijanjem. Dok su ljudi na zemlji počeli da se bore s Besomarima i ostalim stvorenjima koja zovemo Naviti, bogovi Java su se put suočili s bogovima Povukli su zasadi se brzozrno u podzemni ali haos koji su ostavili, bioprvi je sasvim dovoljan da se uNava. slovenski narod straha odsvet, nepoznatog i natprirodnog. Morana je vremenom strah potkrepljen bolešću i zimom u hladnim mesecima, koristila šaljući svoje kreature da selektivno ubijaju ili razbole upravo one ljude koje je najlakše bilo pokolebati i preobratiti. One koji su počeli širiti priče o tome kako smo ih napustili, kako žive na prokletoj zemlji. One koji su prezirali druge koji su zdravi i kojima usevi uspevaju, kriveći ih da su nam se dodvorili. Teški zimski meseci, na koje mi ne možemo da utičemo koliko želimo, jer je tako Svarog odlučio, dovodili su do svađa i razmirica, sejanja mržnje, a neretko i ubijanja. - Zašto ste im dozvolili da se pokrste?! Zašto ste dozovolili da vam se hramovi pale, kultovi seku? Zašto ste dozvolili patnju i ubijanja? Kako Svarog to nije osetio? - odjednom zastadoh. Uplaših se, jer se osetih previše uključena u celu priču, s lavinom pitanja koja krenuše iz mene. Klimnu glavom, pa izuzetan. ustade protežući se s r ukama Međutim, u džepovima. je bio Skoro nesalomiv... vremenom je postao nesložan - Moj narod zbog sve većeg razgranavanja i udaljavanja od svojih korena. Na kraju su se povređivali među sobom više nego u ratu s drugima. Uz to, prisustvovali su stalnim previranjima i događajima u kojima se njihovi bogovi sukobljavaju i sudaraju, što je uvek dovodilo do novih prirodnih katastrofa. Tokom pet hladnih meseci, od novembra do marta, podstaknuti huškanjem od mračnih sila, njihova vera u nas bivala je sve slabija. Smatrajući da smo ih napustili, okretali su se drugim bogovima i verama ili još gore, drugim mračnim kultovima, na koje ih je Morana navodila. Vidiš, koliko god mi bili moćniji i mnogobrojniji, bogovi Nava počeli su da nas pobeđuju i slabe. S jedne strane, mi smo gubili ono najvažnije, veru naroda u nas. A, s druge strane, tokom zimskih meseci trpeli smo stalne napade Navita. Čak i u letnjim mesecima, skretali su nam pažnju raznim podvalama, kako bi došli do naših artifaga. Jer, pored osnovne moći koju crpimo iz svojih tela, mi energiju dobijamo i iz posebnih atifaga koji su ili izvorni od boga dati, ili naši lični i predstavljaju nas utkan neki oblikgleda. nasleđa. Potpuno zadubljenadeo primetih kakoume setno Na trenutak mi se ceo njegov l ik učini ranjivim i krhkim. Verovatno je uočio moj sažaljiv pogled, pa se nakašlja. Brzo izvadi telefon i obavi kratak razgovor s Ingom. Ponovo sede preko puta mene. - Mislila sam da vi bogovi možete da komunicirate makar telepatijom? - Vidiš, dobro si mislila. Samo, sad je to nemoguće. - Što? - prekidoh ga, skoro se rugajući. - Mislim da ćeš to sama kasnije shvatiti. Sad imam tačno toliko vremena da ti odgovorim na pitanja od malopre. Podigoh obrve pokušavajući da se prisetim šta sam ga uopšte pitala. - Tačno 22. decembra 6508. godine ili 1000. godine po vašem kalendaru, Štetin u današnjoj Poljskoj, koji je bio pod zaštitom boga Triglava, napale su horde Besomara, bauka i
ostalih neljudskih stvorova. Triglav je bio jedan od najmoćnijih bogova. Imao je tri glave, kojima je posmatrao sva tri sveta. Međutm, kada su Sloveni krenuli iz prapostojbine, Perun mu je na glavu koja gleda u Jav navukao zlatnu traku preko očiju, jer Triglav je bio veoma vezan i privržen svom narodu, tako da bi ga i najmanja nepravda koju bi video, navela da reaguje burno. Zastade, progutavši pljuvačku. Kao da se priseti, strese se od jeze. - Vojska Navita ubijajući i paleći sve što stigne, izazvala je haos zbog kog Perun, kada vide da se Triglav nigde ne pojavljuje da zaštiti svoje, posla Mokoš, Striboga i mene među Štetane bi smo smirili situaciju. U momentu kad smo se našlimeđu na trgu gde je postavljen Triglavu,kako Naviti su svi do jednog nestali i mi ostadosmo sami, leševima. Veles, kojiidol je namamio Triglava tokom noći u Nav, govoreći mu da Perun hoće da uništi njega i njegov kult, pusti ga iz podzemlja, ali mu pri izlasku strgnu povez. Bolan krik se probio iz njegovog tela kada je ugledao mrtva iskasapljena tela svojih sledbenika i nas među njima sa isukanim mačevima. Zaslepljen besom, samo jednim udarcem smoždio je Stribogov štit. Probio ga je svojim mačem, a njegov mač mu je izbio iz ruke. Na moje zaprepašćenje, Mokoš ga uze i prelomi na dva dela. Razbi dršku iz koje pusti silu vetra. To je bio zadnji artifiag sa Stibogovom moći. Pao je kao pokošen i u trenu se raspršio u hiljade sitnih čestica. Mokoš je nestala u Navu. Iz neba je doleteo Perunov grom koji je pogodio Triglava. Otkinuvši mu ruku sa štitom, olakšao je meni da mu posečem sve glave i izbijem mač. Njegova moć je bila u telu, ali i u očima... - vilice zgrčene od boli, Liraj pogleda u zemlju. - U svakom oku. - Narednih 168 godina borili smo se sa Navitima, kojima se pridružila Mokoš i pokrštavanjem Slovena. se nije radilo o tome da imahaos, većuide moć, o očuvanju sveta. Veles je bio svestan da Više mu buđenje Svaroga, kojikoćećezateći na već ruku. Znao je da će njegov bes uništiti ne samo nas, već i ceo svet. Milioni mrtvih napuniće njegovo podzemlje, postaće aspolutni vladar svih duša. Jedino čega se plašio bilo je da prevaga u Navu ne probudi Svaroga. Zbog toga je morao da poštuje koliko-toliko određene zakone. Morana je koristila svaku zimu da napadne narod. Izazivala nas je da se umešamo i branimo, pogotovo što smo tad bili izloženi i slabi. Leti bi preko sve većeg broja nakaza huškala nezadovoljstvo u narodu, ljudi bi sve više gubili veru u Jav. Prvo smo izgubili Dajboga, zatim Beloboga. Ravnotežu među svetovima i mirnog Svaroga, Perun je održavao koncentrišući ka njemu jaku moć Arkone. Jer, bez obzira što su svi Sloveni oko Arkone milom ili silom, već prihvatili hrišćanstvo, Rujanci su slepo obožavali i verovali svojim bogovima, prvenstveno Svetovidu i meni... Jarovitu. - Godinama su se suprotstavljali i gradili svoj grad-državu okruženi neprijateljima. Zbog toga smo ka ih mi joši više zaštitili. Nisu bili potkupljivi i pokvareni iznutra. Njihova srca bilatako su otvorena nama to nam je davalo snagu da krenemo da se oporavljamo. Barem smo mislili. - Ali, Mokoš je uspela da zavede glavnog sveštenika Svetovidovog hrama. Ubedila ga je da je trudna i da će on dobiti potomka s boginjom plodnosti, što će ga približiti nebu Java. On se slepo povinovao svakoj njenoj želji. Upravo on je odao sve tajne i slabosti Arkone danskom kralju Valdemaru, koji je 1168. godine napao Arkonu, zajedno s hrišćanskim plemenima, koja su zapravo činili pokršteni Sloveni. Dok su Danci razarali Arkonu, u Svetovidovom hramu on i ja smo se borili s Moranom, Mokoš, Crnobogom i ostalim Navitima. Svetovid je odmah ubio Mokoš, a ja sam savladao Crnoboga. Morana je bila skoro poražena i probodena mojim mačem, kada su u hram uleteli Sloveni koji su ratovali s Valdemarom i zaštitili je svojim telima. Ustuknuli smo i spustili oružje, jer slovenski bog nikad ne diže mač na svoje potomke. Shvativši da smo poraženi, počeli smo da se povlačimo, ali tada je Svetovida pogodilo dugo užareno
koplje, koje je doletelo pravo iz Nava. Perunova munja je tada zapalila zemlju između nas, izazivajući da se tlo rascepi i povuče sa sobom Moranu, Navite, ali i deo slovenske vojske. Shvativši da je izazvan da pogrešno reaguje, odvukavši u smrt deo svog naroda, kao i da je pitanje sekunde kada će se Svarog probuditi, Perun se odrekao svog tela i kao duh je ušao u Prav, čineći da njegova čista i jaka duša stvara stalni utisak o ravnoteži dobra i zla. Java i Nava. Iako mi se činilo da se svojim razumom borim protiv toga što me Liraj polako, ali sigurno uvlači u svoje ludilo, osećala sam da me ova priča sve više zanima, pa ne izdržah da ne pitam: - Svetovid? - upitah potpuno zaokupljena njegovom pričom. - Svetovid je dobro. Mislim, živ je. Koplje mu je oduzelo najveći deo moći, ali je dobro. Nasmeja se toplo. - Upoznala si ga. Zbunjeno počeh da prebiram po glavi kad sam ga mogla upoznati. On na glo ustade i obavesti me da moramo da krenemo. - Čekaj! A kako si ti preživeo? Mislim, kako si preživeo sve ovo vreme? Da li zato što si bog rata? Ko su ostali? - Recimo tako nešto. Objasniću ti kasnije. Sad moramo da idemo - pokaza ka vratima gde su stajali Luka, Inga i Vuk. Ponovo dozvolih da mi do mozga dopre delić razuma. - Gde da idemo! - upitah bledo. Kroz glavu mi prođe da, osim zanimljive bajke, ništa konkretno nisam čula. - Ne idem ja nigde! - Krenuh da se bunim glasno. - Slušajte, ja stvarno ne bih ovdefali nikog da vređam, se čini da nisu sam ja malo zalutala među Ja više ne da li nešto vama, ili meni,alialimeni te vaše bajke normlane. Stvarno nijevas. normalno da znam neko za sebe misli da je bog. Čak i da je tako, šta u celoj toj vašoj priči tražim ja? Liraj, to mi nisi rekao! Šta hoćeš od mene? Ti... Vi svi... vi... - kao pokošena osetih da padam ka njemu i da me on nežmo prihvati i podiže. - Idemo u Bahlu - meko mi prisloni usne pored uha. - Jar, nadam se da verujete u svoju odluku - čuh kako mu se Vuk obrati. Pokušah da otvorim oči, ali me sprečiše olovnoteški kapci. San me povuče u svoja tamna nedra. ***
Trčim bosa u kariranoj pamučnoj haljinici, kroz bujnu travu istačkanu krunicama ljubičastog cveća. Osećam kako me latice nežno dodiruju, mazeći moja mala stopala. Na momente me zagolicaju, zbogučega se veselo okrećemDoziva razdragano kako sa zavrnutom suknjom rukama tromosmejem trči zai mnom. me daprimećujući stanem. Da Vasilisu, ne idem dalje, ali ja je ne slušam. Zavedena mekim tepihom ispod nogu i bistrim odsjajem dana na mojoj beloj koži, jurim ka početku šume. Tamo, između mrkih stabala starih hrastova, pod teškim zelenim krošnjama, vidim dete kako me zove da dođem da se igramo. Tako sam srećna, jer već dugo nisam bila sa svojim vršnjacima. Vasilisin glas mi se čini sve daljim dok nošena posebnim mirisom koji me obuzima, bez daha i umora, stižem sve bliže malim ručicama koje me zovu. Iako se trudim iz sve snage da budem brza, odjednom postajem spora, teško se krećem kroz travu koja je svakim korakom sve veća i gušća. Ponovo se okrećem. Iza mene nema moje nane, nema ni vedrog jutra, ni zelene trave. Ništa, osim ispucale čvornate zemlje. Užasnuto shvatam da se tlo, kao glina gusto rasipa oko mene i mojih stopala. Izvlačim noge iz ljigave mlake mase. Ponovo grabim napred, kroz visoko šiblje i korov, ka devojčici. Ona me gleda molećivo. Kosa joj je svetla, skoro plava. Kratko podšišana. Ima istu haljicu kao ja. Odlučujem da će mi biti sestra,
ako se izvučemo iz svega. Oduvek sam htela sestru. Hvatam je za ruke. Iako deluje kao da je moja vršnjakinja, njene šake su sasvim sićušne u mojim. Osećam glinu koja gnječka pod mojim nogama. Znam da treba da bežimo. Povukoh je. - Hajde! Hajde, Purpur! Moramo da idemo! - devoj čica ćuti. I dalje me samo gleda. Moraš, Purpur! Moraš da kreneš sa mnom! - iako sam uspaničena, trudim se da mi glas zvuči što sigurnije. Osećam kako mi blago stiska šaku i upućuje sjajan pogled pun sete. - Ti... ti... promucah. Ne obraćam visegrađu. pažn juNjene na glinenu masu, me zapljuskuje sa svih strana. Gledam u nju. U njeno lice. Njenu tužne oči bojekoja badema. - Ona je - shvatih uspaničeno - ona je JA! Od iznenađenja ispustih njenu ruku, ali me ona iznenada zgrabi za mišice. Povuče me i nas dve zamenismo mesta. U treptaju, prekrije ju i povuče žuta zemljana masa. Ipak, u jednom trenu sekunde, pre nego što nestade, jasno uočih kako su joj oči poprimile tamnu nijasnu moga imena. - Neeee! - povikah. - Ne! - vrisnuh posežući za njom. Vrisak me trže dovoljno jako da se probudim. Bunovno se okrenuh oko sebe, pokušavajući da shvatim gde se nalazim. U tišini narušenoj samo prigušenim zvukom motora, u mekom mraku, isprekidanom bledim svetlom koje klizi po podu aviona sklupčana, prekrivena ćebetom, ležim u širokoj oborenoj fotelji pastelne boje. Pokušah da se uspravim kad me sigurnosni pojas vrati na sedište. Još pod utiskom sna, suočena svešću o dešavanjima od juče, s kompletnim ludilom da otkopčavam pojas.i strahom koje su mi Liraj i njegova skupina budala izazvali, počeh grčevito - Zaista se nadam da žuriš u toalet, a ne da bežiš - Alek izroni iz mraka pored mene. Besno zarežah, ignorišući ga. Nastavih da vučem kaiš. - Dozvoli - lagano me povuče za ruku, izazivajući u meni trnce, zbog kojih skočih kao opečena. Podigoh ruke ljutito, odustajući od otvaranja kopče. - Vau... Mora da si stvarno bog, kad si tako moćan da me oslobodiš jednom rukom prevrnuh očima. Ispravljajući se u naslonu, rastegnuh se i zagledah kroz prozor u mračno nebo. - Još se nadaš da ćeš noću kad pogledaš kroz prozor, zateći zvezde tik uz avion? - spusti se meko preko puta mene i upali lampu pored prozora. - Molim!? - iznenađeno ga pogledah. - Ah, da! - namrštih se. - Ti poznaješ moj život možda i bolje od mene. - Da li je to razloga što letimo... gde?! - Letimo u Oman. U Bahlu. I da, poznajem ceo tvoj život, ali ne bolje od tebe. Sloveni.- Oman?! - nabrah čelo. - O, pa da. Logično je da idemo na Bliski istok, tamo su sve - Da, da... zato - nasmeja se šir oko. Svuče svoj crni duks preko glave. On mu na tren povuče i majicu ispod koje se ukaza njegov čvrst stomak. Ne znam kako sam ga tad gledala, ali samo je dodao: - Pa vrućina mi je! Tebi nije? - Pa ne znam, možda. Sigurno ćeš ti odlučiti! - na sebi sam i dalje imala svoj široki Ralf Loren džemper. Ali umesto šortsa, uočila sam XL sivu mušku trenerku. - Šta, nismo stali bar po moje stvari? - nadurih se. - Nije bilo vremena - otvori rukohvat svoje fotelje i stisnu jedno od gomile dugmadi. Kabina aviona se ispuni svetlom, u momentu kad stjuardesa uđe unutra. - Helen, budite ljubazni da nam donesete doručak i kafu. Ona ljubazno klimnu glavom i ode.
- Želiš li možda da se osvežiš?! Čeka nas preko pet sati puta - upita toplo. - Zar se ne brineš da će se moji zabrinuti gde sam? - upitah umesto odgovora. - Shvataš li da Miloš i Ema nikad neće prestati da me traže. Sigurno neće poverovati u te vaše laži - naježih se. - Purpur, veruj mi. Niko nema nameru da te povredi. Možeš sad odmah nazvati svoje preko satelitskog telefona. A čim sletimo, zovi ih kad god želiš i koliko želiš. Moraš da shvatiš da ja nikad neću dozvoliti da ti se bilo šta desi! Ni tebi, ni nekom od tvojih. Reči koje mi uputi i način na koji je tourekao smiriše. u stomaku, zbog njegovog ludila da je bog i moje važnosti celoj me toj priči nisuMeđutim, mi dali danervoza sedim mirno. - Šta želiš od mene? - prošaptah, kad se stjuardesa vrati s ovalom i prođe pored nas. - Sad želim od tebe samo da pođeš sa mnom na doručak koji ti dugujem - ustade i pruži mi ruku. - I obećavam ti, pre nego što sletimo, znaćeš sve što budeš želela. Nekoliko sekundi samo smo se nemo gledali. Helen se, izvinjavajući se, provuče pored njega i izađe. Klimnu glavom. - Molim te - molećivo skupi svoje obrve. - Pa da sam gladna, jesam - prihvatajući poziv, uhvatih ga za ruku. - A između ostalog i živo me interesuje gde je to ova odnela doručak! Povuče me ka sebi. Njegov dodir i jak stisak, na moment oteraše iz moje glave sve što doživeh u poslednja 24 sata. Ali izazva i juriš crvenila u lice, kada mi njegova trenerka skliznu ostavljajući me samo u oskudnom vešu. Brzo je zgrabih i mumlajući povukoh je jako preko struka. Nasmeja se glasno. - Za sve svoje vreme, nikad nisam doživeo da nekoj ženi preda mnom same od sebe spadnu pantalone! Samo tako! - stisnu mi ponovo ruku i povede u zadnji deo aviona. Dok je prvi deo aviona bio više uređen kao poslovni prostor, zadnji deo je bio mnogo impozantniji. Dve bele sofe jedna nasprem druge, bile su odvojene masivnim belim klub-stolom na kome nas je čekao doručak. Tačno ispred sofa nalazio se pregradni sivi zid, s velikim led televizorom. Iza zida se nalazilo malo kupatilo sa toaletom, dok se u repu aviona skoro celom širinom prostirao ogroman francuski krevet. Sve je bilo jednostavnih, svetlih linija, u kombinaciji bele i krem boje, sa sitnim detaljima koji su stvarali osećaj topline, ali opet, nisu oduzimali niti smanjivali prostor. - Mogu li da odem da se umijem?! - zazvučah samoj sebi kao dete. Bez reči me uputi gde da uđem, a on se povuče u prednji deo aviona. - Ha-ha, znam da li možeš ponijem da ideš u školu, ali ako se mama složi, dobićeš jednog malog za ne rođendan! Ukopah se kad ga začuh izlazeći iz kupatila. Stajala sam zbunjena u atlet majici i njegovoj trenerci. Kosu sam podigla i pričvrstila s dve drvene olovke, koje sam pronašla u jednoj od fioka. Iako sam pokušala, nisam uspela da se upristojim, ali tuširanje me je malo dovelo u red. Kada me ugleda, pozva me, pokazujući na telefon u ruci. - E, evo je! Važi! Pozdravi mi bake i dedu svakako. I ne brini se za ponija! Nagovorićemo Purpur nekako. Pruži mi poveliku slušalicu. Celo telo mi zaigra od naglog naleta sreće, kada začuh piskav Bejlin glas. Skoro se sručih na sofu, pokušavajući da obuzdam suze kada mi se obrati: - Mama, čika Alek mi je obećao ponija za rođendan! Je l' mogu da ga obojim u ljubičasto?! - Uhvatih se za srce, stežući slušalicu. Gledam ga iznenađena, kako nam sipa kafu i maže kroasane.
- Ko si ti? - šapnuh u sebi. Posle desetak minuta ragovora sa svojima, skroz se opustih i počeh da jedem. Tek kad je Helen ponovo došla, shvatih da smo prešli na novi oval hrane. Po završetku razgovora, uvalih se u naslon i nasmejah se svom stomaku koji iskoči ispod majice. - Zaboga! - pokazah mu prstom uz širok osmeh. - Koliko dugo nisam jela?! - Nažalost, suviše dugo... Izvini - reče. - Zaista, da sam osetio da si ušla u svetonik, došao bih odmah. Pokušao bih već tada da ti objasnim. Ne mogu ni da zamislim kako je to sve delovalo na Lesnik umestonačin. na svom mestu, bio u ko zna čijem krevetu. Zato si ušla goretebe... i saznala sve je, na nažalost, skroz pogrešan Uzeh šolju s kafom. Podigoh noge na sofu. - Ti ćeš i dalje da mi tvrdiš da si Jarovit? I dalje misliš da si bog? - Više volim da me zovu Jarilo. Na kraju, to ime koristim i kad sam među ljudima. - Zar se kako ti kažeš „među ljudima“, ne prestavljaš kao Alek Liraj? - Upravo tako. Liraj. - klimnu potvrdno glavom. - Liraj... - zamislih se - Liraj... Ahaaaa, misliš, unazad je to Jaril! - blesavo se iskezih kada provalih ime dobijeno čitanjem s desna na levo. - A, ko je taj Lesnik? - Lesnik je Luka. - Da li je i on... - nisam nikako mogla da izgovorim reč „bog“. - Ne. Luka nije bog. On je polubožansko stvorenje. Lesnik je čuvar šuma i drveća. S tim što je poslednjih godina On jecelog divanJava. i odan podanik, ali nas je njegova nezasitostsedam ženama umaloprvenstveno koštala tebe,tvoj i štočuvar. je najgore, - Znači, došli smo i do dela kada ću saznati koja je moja uloga u tom tvom izmaštanom svetu... - I dalje sam odbijala da poverujem u njegovu priču, iako sam gorela od želje na napokon saznam i razotkrijem sve. Dah strepnje koji mi je prostrujao telom, podsetio me je da u dubuni duše, nisam još uvek spremna da se suočim s istinom, još gorom od one koju sam već čula. - Jav... Purpur... tako se zove taj moj svet. I on nije izmaštan. On zaista postoji koliko god ti odbijala da to prihvatiš, to ništa ne može promeniti. Tvoja tvrdoglvost ga neće izbrisati, a ja znam da ti sve više shvataš, da je sve što ja pričam, koliko god da te to plaši, istina. Tom svetu pripada i ovo nebo kojim sad letimo, sultanat u koji idemo i okean s delfinima u kome pliva tvoja ćerka. Zemlja sa svojim suncem, planetama, zvezdama i živim bićima. Sve je to Jav. A, sva njegova lepota i sav život na njemu, na tvojoj planeti Zemlji, može da nestane u momentu kraćem od daha i treptaja oka. Jer, iako je Perun prešao iz telesnog u vantelesni oblik, kako bi duhom stalnodobre bio prisutan uz će Svaroga, potrebno je da i nai tako prostoru samog da Javasepostoji jedan izvor moći, koji mu slati svoju energiju doprinositi stvara barem privid balansa između svetova. Po padu Arkone, samo smo boginja Lada i ja zadržali sve izvore svojih moći i snage. Kao bog rata, ja sam posedovao osam mačeva i štit. Lada, koja je boginja Leta, svoju izvornu snagu crpila je iz divlje kobile koju je jahala, kao i iz fibule od vrbovine i leske. Iako su svi bogovi u jednu ruku i ratnici, Lada, Devana, Belobog, Koledo, Hore i Radgost, nisu uspevali uvek da se snađu u borbama, jer najvećim delom oni su ipak bili bogovi prirode i života. S druge strane, ja sam svojim većim delom bog rata, bog krvi... Zbog toga sam svoj deo zaštitinika mladog života, sunca i proleća potisuno slepom željom za osvetom. Ne štedeći se, usijane glave, uletao sam u borbu s Navitima. Tako sam na kraju, zaslepljen besom zbog širenja kuge, uleteo u Nav ubijajući sve pred sobom. Upao sam u klopku, iz koje sam se teško ranjen, bez tri mača i sa oštećenim štitom jedva izvukao. Morana je odmah povezala šta su moji artifazi i od tada više nije prezala da šalje svoju armiju samo na mene. Kad god je mogla, činila je to u
nadi da će ih se dokopati ili u borbi uništiti. - Postoje i nasledni atrifazi, koje dobijemo utiskivanjem dela sebe u deo prirode. Osim nekoliko kao što je Ladina fibula, Horcov drveni rog i Radgostova lavlja šapa, drugih nije bilo. Ranije nam nisu trebali, a kasnije smo izbegavali da ih pravimo. Uglavnom zato jer svako utiskivanje dela boga u živi ili neživi svet, zahteva korišćenje jake moći koja isijava veličinom vidljivom i običnom čoveku. Takođe, ostavljanje nasleđa u živim bićima pokazalo se lošim, zbog njihove ranjivosti. Predmeti opet treba uvek da budu uz nas. glasno. zaista previše podataka za mene. Čitava priča ponovo mi postadeZevnuh besmislena, takoBilo da sejeneovo uzdržah: - Znači, mačeve i štit nosiš u pantalonama. Zato nisi nikad smeo da ih skineš? Znala sam ja da ti nešto kriješ u njima. Nažalost, mislila sam da je u pitanju jedan drugačiji mač - obrnuh oči ironično i proteguh se. Nasmeja se i ne skidajući pogled sa mene, odruči ruku u stranu. Blago savi šaku, i u njoj se ni iz čega stvori dugački teški mač. Drška i krsnica blago povijena unutra bile su od mreže belog, žutog i crvenog zlata. Na samoj dršci nalazio se osmokraki sunčev znak, okružen listovima hrasta, od dragog kamenja. U centru te svastike, koja je izgledom zapravo podsećala na točak ukoviren belim zlatom, sijao se purpurni kamen. Kraj drške, okrugao i izrezbaren u starom zlatu, predstavljao je zemlju. Samo sečivo, bilo je sjano i glatko kao ogledalo. Prelamajući svelost po sebi ukazivao je na laka ulegnuća po gornjoj površini i bočnim ivicama, dok je srednji deo bio blago proširen. Zapanjeno zurim ga, kao iz igračku, okreće u ruci i obora sečivo ka zemlji. - Misliš li da sam dok ga izvukao rukava?! Ponovo ga podiže, upirući lagano vrhom u pravcu mog ramena. Zaronih leđima u naslon. Suvih usana, prestrašeno gledam u oštre ivice sečiva. - Ovo je najoštriji, osmi mač! Jedini koji mi je još ostao. I jedini, koji je zapravo samo ono što vidiš. Hladno oružje. Pre 40 godina, u Sibiru, uništen mi je poslednji mač. A štit je toliko oštećen, da je ostao bez energije - naglo povuče ruku ka sebi i on, isto kao što se pojavio nestade iz njegove šake. Meko me pogleda. - Možeš da se opustiš. Neću ga više vaditi... osim ukoliko to ti želiš? Zavrteh brzo glavom, u znak negodovanja. - Dobro, neću! - zlobno iskrivi usne nalevo. Polako se odlepih od sedišta. Uzeh gutljaj soka, te pređoh vrhom jezika preko isušene gornje usne. Zagledana u čašu, pokušavajući da prihvatim da mu se masivni mač samo tako našao u ruci nje, upitah ga,On akopotvrdno je to običan mač, i jedini koji je preostao, da li to znači da su svii ispario njegoviizartifazi uništeni. klimnu glavom. - Ti, znači, zapravo i nemaš moći! - logično, odlična priča da pokrije svoju ludost... taj mač je sigurno deo nekog trika. Normalno da nije bog. - Glavni izvor moje moći je moje telo - reče pažljivo. - Da li je ono... ono, kao... otporno na metke? - ništa drugo mi ne pade na pamet, da ga pitam. - Moj oklop je skoro skroz neprobojan. Međutim, kao što znaš, na svakom oklopu postoje mesta koja nisu zaštićena i kroz koja mogu da me povrede... i ubiju... Svakako, mislim na bogove. Naviti i ljudska oružja mi ništa ne mogu. Nakrivih glavu. - Što znači, ako sam dobro razumela, ukoliko se tebi nešto desi, s tvojim telom umreće i svet?
- Da. Ukoliko bi se to desilo, moja smrt bi označila početak buđenja Svaroga i kraj Java. - Ne shvatam. Ako su te napadali toliko silno pre, dok si bio moćan, zašto su sad stali? Cela priča sa bogatstvom i Arkona grupom nije baš da ne privlači pažnju. - Zato što oni ne znaju da mač nije artifag i zato što ne znaju da u Javu ipak postoji moje nasleđe... Deo mene... - zastade, bljesnu sivilom svojih očiju, koje napokon prepoznah. Sledih se kad završi rečenicu: ...utisnut u živo biće... u tebe. Treba im žrtva, treba im žrtva... preplašena se povukoh u naslon, pokušavajući da budem
Bože, ubiće me... što manja, što sitnija, porazašto u neprimetnija... Sibiru, bilo nam je sasvim jasno da je pitanje dana kada će primetiti - Posle moju ranjivost - nastavi promuklim šapatom. - Jedino što je preostalo, bilo je da ostavim deo sebe u svom nasleđu. - Z... zašto baš u mm...mene? - promucah jedva čujno. - Svaki proces usađivanja nasleđa u prirodu, kao što sam ti već rekao, zahteva moć koja izaziva velike reakcije. Međutim, postoje određeni datumi, kada se inače u prirodi oseća prisustvo magije. Tada je moguće u određenom momentu početka ili kraja tog dana, prikriti taj proces utiskivanja. Svakako, tragovi ostaju vidljivi dugo posle toga... čak ih i vi ljudi možete opaziti, ali je skoro nemoguće ući u trag, na šta je ili na koga je preneto nasleđe. Kao Bog ranog sunca, iskoristio sam magiju koju u vazduhu donosi rađanje proleće. Preneo sam deo sebe na tebe. Purpurni prah, kojim ste ti, cela Arkona i deo Rigena u noći tvog rođrnja bili prekriveni, deo su oslobađanja moje moći koja se tada desila. -- Pa zašto od sve dece nanasleđe, svetu, izabrao mene!??da- zavapih plačljivo. Iako smosiretko prenosili uvek sebašnastojalo se ono utisne na čisto slovensko poreklo. Putpur, ti si Devan! Direktan potomak boginje Devane. - Ja... ja nisam prava Srpkinja! Ja uopšte nisam Južna Slovenka! Pa rekla sam ti, moja loza... svi živi su izmešani! - Ne, ti nisi ni Srpkinja. Nisi ni prava Južna Slovenka. Ali ti si ono što je najbitnije, čistog slovenskog porekla. Upravo sva ta izmešana krv raznih naroda koja teče kroz tebe, vodi do jedne jedine plave krvi. Do jednog naroda, od kog su svi potekli. Do Praslovena, naroda nastalog od bogova! Tvoje poreklo vodi od Devane, boginje ljubavi, mladosti i lepote. Miloš je u jednom momentu to čak i shvatio. Zbog toga mu je Devana, po vašem dolasku u Staro Nebo, zamrzla sećanja. Ostavila mu je samo slobodnu ideju povezanosti vašeg prezimena s njenom tvrđavom u Starom Nebu. - Devana je živa? Ja sam mislila... - Ne. Devana nije živa - pogleda kroz prozor. Sunčeva svetlost mu obasja lice. Delovao je staro i umorno. - Umrla je pre šesnaest godina u borbi sa Moranom - uzdahnu. - Ti misliš da je umrla u snu. Devana je bila tvoja nana Vasilisa. Sećanje na nanu i njegovo uvlačenje njenog nežnog i krhkog lika u celu priču me naljuti. Besno skočih, brecnuvši se preko stola na njega. - Da se nisi usudio! Da se nisi usudio da moju nanu uvlačiš u ove tvoje izmišl jotine! Posmatra me mirno, svojim dubokim blistavim pogledom. Tera me da mu verujem. Ali ja ne želim i ne mogu! Zavalih se nazad u fotelju. Sunce se u jakom naletu probi svojom svetlošću kroz obli prozor i ja ljutito spustih zaklon. Udahnuh duboko. - Ja uopšte nisam rođena na proleće, već dvadesetog marta. Tad još uvek traje zima. Vratih se u naslon. - A osim toga, kako Morani i tim tvojim Navitima nije bilo čudno što je celo ostrvo obeleženo tvojom bojom?
- Te 1973, prvi sekund dolaska magije prole ća, počeo je 20. marta u 3.37 ujutru. Završio se u isto vreme, sutradan. Tvoje vreme rođenja se uvek poklopi ili s početkom ili krajem rađanja ranog sunca. Na taj način je trenutak slanja tvoje energije Perunu, pokriven i zaštićen od Navita. Razrogačenih očiju, klimam glavom, kao da ne želim da čujem ono što pokušava da kaže, i što polako počinjem da shvatam. - Svakog rođendana, ti prelaziš viseći most između neba i zemlje Java. Most koji počinje ispred vrata Svetovidovog hrama na Arkoni, a koji se završava ipred vrata neba Java. Dok prelaziš,- svakim korakom o postojanju mog- nasleđa i moći u ja, Prav. mi se šalješ trese, saznanje otežavajući mi govor... Ja... ja...svojim - brada Ja ne prelazim prelazi ga dečak... Ja... Ja ne mogu ni da se pomerim... - odjednom mi pred očima bljesnu poslednji san, gde malu šaku pokušavam da stegnem što jače, pre nego što mi je iskliznula iz ruke. Ponovo me probodoše strah i bol koji sam osetila, kada sam shvatila kako ga gubim. Tad prvi put zaista videh lice deteta, pre nego što mi je iskliznuo u provaliju. Tužne oči boje badema, ispod ravnih, čupavih obrva. Meki rozikasti obrazi, blede pune usne, kratka, tršava, svetla kosa, onakva, kakvu je prvo pamtim. Vrisnuh, boreći se za vadzduh. Skupih se na sofi, rukama prekrih glavu. Uronuih u mrak svoje kože. - Ne, ne, ne... - ponovaljam dok mi se telo grozničavo trese. - Nije istina! Ne može biti istina! Alek sede pored mene. Pokušava da me uzme u ruke, ali ja ga odgurnu iz sve snage. - Beži! Beži od mene! Ti si lud! Ništa nije tačno od ovog što si rekao! mi se-njegova priča!običan Njegova pojava! što da znateštaslušam! mi se dešava u glavi. Umazana Ti si jedan luđak! NećuToviše Ubij me, baš me briga! suzama,Gadi ustajem. Samo ućuti više! - izvlačim se, pokušavam da shvatim gde ću. Trčim u zadnji deo, u kojem su zastori još uvek spušteni i vlada prijatan mrak. Zavlačim se pod pokrivač. Kao prestrašeno dete, skupljam se između jastuka. Čvrsto žmureći, terajući ga iz misli, terajući svoj san koji mi se sad jasno prikazuje u mislima. San u kojem vidim sebe kako kao malo dete ginem. Osetila sam kako se dušek ulegnuo kad se spustio pored mene. Povuče me blago ka sebi i nađoh se na njegovim grudima. Zagrli me, dovoljno čvrsto, da umiri moje drhtanje. I plač mi polako utihnu. Iako ne želim da budem u njegovom naručju, nežna toplina kojom me obgrli i njegov iskričav miris malo me smiriše. Ćutim i zurim u tanki snop sunca koji se nekako provlači kroz namračen prozor, presecajući prostor napola. Puštam ga da mi blago mazi kosu, i koliko god se trudim da razmišljam, shvatamu njegova da su mi mislitiho prazne. Jedino jeste njegovo duboko disanje. Zažmurih i zaronih nedra, pitajući šta ćešto bitičujem, sa mnom. On ćuti i mazi me. Ne govori ništa. Kao da čeka da mi se telo skroz umiri i opusti. Posle nekoliko minuta, ne puštajući stisak, reče da će od sada svaki sekund provoditi uz mene. Čuvaće me i pokušati da nadoknadi sve konfuzije i traume koje su izazvali smrzavanjem mojih sećanja, kada bih dolazila u situaciju da ih otkrijem. Promeškoljih se, ali ne pokušah da se odvojim od njegovih grudi. Znam da je to pogrešno, ali prvi put, posle toliko vremena, osećam se sigurnom. - Shvati. Morali smo da budemo non-stop pored tebe. Morali smo da te čuvamo, pratimo i utičemo na neke događaje u tvom životu koji su išli tokom koji tebi nikako nije odgovarao. Sve velike promene u tvom životu su vezane za poteze koje smo mi vukli... Osim... osim Bejlinog rođenja - ućuta naglo. - Bejla... - prošaptah. Telom mi prolete treperav osećaj sreće kad se prisetih njenih riđih kovrdža i maslinastih očiju.
- Hoćeš da kažeš da ni bogovi ne znaju ko je otac mog deteta?! - nasmejah se od muke. - Da. Ni mi ne znamo. Pogotvo što nisu postojale šanse da zatrudniš. Nikad nije trebalo da imaš decu - izgovori pažljivo, ali i pored toga, osetih napad besa u sebi, zbog kog pokušah da se oslobodim njegovog naručja. On samo pojača stisak i opet se osetih potpuno mirna. - Ti ne možeš da imaš decu, jer je u tebi deo nasleđa boga. Zbog toga ni jedno ljudsko biće nije moglo da te oplodi! - Hoćeš da kažeš - naježih se od crne misli koja mi prođe telom. - Ne,2005. Bejlagodine nije dete nikog od nas,Niko, niti nekog njih... zna šta se desilo ponovo tog 21. Orleansu. osim od tebe! ZatoNiko sam ne preksinoć pokušao septembra, u Nju da doprem do tvog sećanja, vezano za taj dan - reče skoro pokajnički. Proguta pljuvačku, pa nastavi: - Ja sam te poslao u Nju Orleans i usmerio u Gabrijelin pansion. Bilo je vreme da otkačiš Petra i da upoznaš mene. Želeo sam da ti napokon priđem, da budem u tvojoj blizini, kao čovek od krvi i mesa, a ne da te samo gledam iz prikrajka kao duh ili preko ekrana. Nažalost, Naviti su nas tad prvi i jedini put napali na našoj teritoriji u Kimberliju. Ni danas nisam saznao zašto su doveli u opasnost da se stabilnost Nava zaljulja. Iako su me u jednom momentu ranili, to sam prikrio sve dok ih nismo pobedili, a zatim sam pao i izgubio svest. Samo tokom tog perioda, ti si bila sama bez pratnje i ne mogu da poverujem. Ostala si trudna, a da ni sama ne znaš s kim! Nasmeja se toplo. - Purpur, znaš, ti si izvor ne samo moje snage, već i stalne drame koja se odvija oko tebe. Jer, koliko god mi utičemo na neke bitne događaje koji su ti zaista otežali život, ti si sama svojim odlukama pravila veću -zbrku. Poljubi mejoš u kosu. Stižemo za manje od sata u Oman. Jesi li se smirlila? - Paaa... jesam. Iako ne znam kako, s ozbirom na to da mi stotine pitanja prolaze glavom. Ne znam šta bih te pre pitala. - Smiruje te moja blizina. Tvoje srce prepoznaje otkucaje mog. Prepoznaje poreklo svoje krvi - ponovo me jače stisnu u naručje. - Znam da imaš još mnogo pitanja. Ali, veruj mi, i ja sam više umoran od pričanja, nastavićemo kad sletimo. Prija mi njegov miran promukao glas. Prija mi njegov stisak, njegovo ravnomerno disanje. - Može li samo još jedno pitanje? - upitah mazno kao devojčica. Potvrdno klimnu glavom. - Zašto nisi hteo da spavaš sa mnom!? Dok je on prasnuo u smeh, ja u mislima ošamarih samu sebe. Nisam mogla da poverujem šta samsaupravo svega uradio, što sam videla i čula, jasvesna, pitam da zašto nije spavao mnom.pitala! JednimPosle delom sebe,što i tojeonim većim, i dalje sam potpuno je ononlud. - Purpur, samo ti možeš tako nešto da pitaš! - smeje se široko, sa srećnim izrazom lica. - Ni sama ne znam zašto mi je to posle svega palo na pamet - slegnuh ramenima. Postiđeno pokušah da se nekako nevidljivo izvučem, pokrijem preko glave i nestanem skroz . On se nakašlja i privuče me sebi, zavuče ruku u moju kosu na potiljku. Zastade da nešto kaže, ali umesto toga, meko me poljubi, spuštajući ruku na moj vrat. Nežno me palcem pomazi po ivici obraza. - Hajde da probamo da malo odspavamo. Ne skidajući pogled s njegovih očiju, jedva pr imetno potvrdno klimuh glavom. *** Vrelo jutro, posuto jakim mirisom jasmina i tamjana, dočeka nas pri izlasku iz aviona. Držeći me za ruku, povede me do crnog Rendž Rover ,,Envoque“, parkiranog nedaleko od piste.
Naslonjena na policijski auto u blizini su stajala dva uniformisana čoveka, i jedan obučen u tradicionalnu krem dišdašu. Na moje iznenađenje, Alek im se obrati na arapskom, pruživši im svoj i moj pasoš. Oni odmah ljubazno udariše pečate i pozdraviše se s njim. - Bogovi imaju pasoše? - nisam mogla da izdržim i progovorih dok sam ulazila u auto. Pogleda me veselo. Primače se i poljubivši me kratko, upali auto. - Da, Purpur. I bogovi imaju pasoše - reče, stavljajući naočare za sunce, - a sad, bilo bi dobro ako možeš da se strpiš s podjebavanjem dok ne stignemo da Bahle. -- Ako moram - obrnuh Ja nemam sunce! - naprćih se ljutito. da će ti lepo Ah da. Izvini, nismo očima. poneli -tvoje stvari naočare - ispružizaruku ka meni. - Mislim stajati - nasmeši se, kratko me pogledavši. Razrogačenih očiju gledam u futrolu za naočare u njegovoj šaci. Spusti mi je u krilo, zatim dodade gas kad obiđe policijski auto koji nas je vodio s aerodroma. Gledam u futrolu sa poznati dezenom Barberija u svom krilu i kao da očekujem da će me napasti svakog trenutka, držim se ukočeno rukama za sedište. - Hajde, pa stavi ih! Neće te ujesti. To su samo naočare. Samo naočare, rekoh i sama sebi, pažljivo otvarajući futrolu. Stavljajući ih, promrmljah, da me je sunce sigurno zaslepelo, pa nisam videla odakle ih je izvadio. - Mesto odakle sam ih izvadio, sunce nikad nije videlo! - klimnu ironično glavom i nasmeja se glasno, zbog čega ga udarih u rame. On to opet isprati sa glasnim smehom. Do Bahle smo se vozili oko dva sata. Potpuno mirna i opuštena, posmatrala sam kako se smenjuju i grubikoja pejzaži unutrašnjosti Omana. Umesto da oduševljavam mu postavim arhitekturom, makar jedno pitanje, odmeki mnoštva mi kao košnica zuje u glavi, ja se izgubljenim kozama pored usamljenih žbunova i nepreglednim strmim brdima kroz koja ide put. S vremena na vreme, on me pogleda sa širokim osmehom, koji svaki put uznemiri leptire u mom stomaku i natera mi krv u lice. Zaboga, nije on lud! Ja sam - kažem sebi i trudim se da što više gledam kroz prozor. Ušli smo u Bahlu, a da to nisam ni primetila. S utiskom da smo odjednom iz pustinje došli pred peščane zidine stare tvrđave, zaključih da sam na kraju zaspala. - To bi bilo to - reče, dok se parkira pod debeli hlad velikog krivog drveta. - To? - prosto razočarano izađoh iz auta, posmatrajući okolinu. Činile su je neugledne kamene kućice, ispucalih zidova i zamračenih prozora i vrata. Okrenuh se oko sebe. Nigde nije bilo ni žive duše. Samo tišina, presecana blagim hujanjem vetra koji je izbijao iz tvrđave. Osim drveta ispod kog smo mi stajali, bilo je još nekoliko suvih stabala, koja su beživotno i skoro zastrašujuće svojećilimi. suve kvrgave stvarajući tankusesenku. njenoj od prašini su se mogli videti šareni širila beduinski Podigohgrane, naočare iznenadivši k ad naUjednom njih ugledah par sivih mačaka, kako lenjo leže. - Hajde, Purpur - reče i blago me povuče za ruku. Stegnuh njegovu šaku iz sve snage, da je ne ispustim. Uzvrati mi blažim stiskom. - Tako je sablasno ovde - prošaptah prateći ga ka ulazu. - Nije. Samo je vreme odmora - poljubi me u kosu i skoro ne dodirujući otvori masivna vrata. Nađosmo se na sredini tvrđave sa bedemima boje belog peska. U okviru tvrđave su se nalazila četiri tornja s osmatračnicama na koje su se naslanjali višespratni objekti, s dva reda četvrtastih prozora na samom vrhu. Unutar tvrđave prostor je zauzimao kompleks identičnih jednospratnica, bez krovova, pravolinijski raspoređenih uz zidine. Kao i spoljni deo Bahle i unutra je sve bilo sablasno pusto. Usta mi se osušiše shvativši da mi se kičmom penje novi napad panike. Bukvalno se ukopah u mestu, zbog čega se Alek trže i okrenu ka meni. Suočavajući se s
mojim preplašenim izrazom lica, podiže me u naručje. - Čini mi se da ti je prešlo u naviku da te ovako nosim - reče mi blago. Nisam uspela ni da se nasmejem, a već smo se uputili ka jednoj od kuća. Vrata se lagano otvoriše i iznenadni nalet jakog prohladnog vetra koji izbi iz prostorije natera me da mu se skupim u naručju čvrsto zažmurivši, međutim, on me odmah spusti i ja ponovo otvorih oči. Primetih na sredini vrata, iscrtan simbol točka identičnog oblika i boje kao što sam videla na Lirajevom maču. mene je sve nestvarno prostrano. glatkim, oblim, sa visokimOko staklenim plafonom, kroz koji se jasnoIpresecano vidi vedroširokim, nebo, prozirnoplave boje.stubovima To svakako nije bilo ono što sam očekivala da vidim unutar jedne obične, neugledne kućice u koju smo ušli. Pod ispod mojih nogu bio je od snežnobelog mermera, na čijim krajevima su rasuti mozaici jarkih boja, među kojima dominira kraljevsko-prupurna. Prostorija je prazna. Tačno naspram mene nalazi se širok izlaz na terasu nad kojom su se nadvijale krošnje sveže olistalog hrasta, kroz koje se probijaju tanki snopovi sunca, osvetljavajući prelepe bele krinove. Čist, svež, vazduh, koji struji celim mestom, naterao me je da se uspravim i duboko udahnem. Upijam toliko jako njegovu jasnu svežinu, da mi se čini da će mi pluća pući. S terase iznenada čujem zvonki smeh ljudi. Ne obazirući se na Aleka. Krećem nekoliko koraka napred. Vidim devojku duge, ravne kose boje sena. Bosonogu, obučenu u belu prozirnu haljinu, s tankim vencem od sitnog cveća oko glave. Veselo trčkara držeći za ruku mladića, koji na sebi ima samo pantalone od bele tkanine. Svetle kose, pokupljene u rep, izgledao je kao njen brat blizanac. Smeju se, osvrćući se,kao kaodadasam beže od nekog. trenu komi od mesrca ugledaše, zaustaviše se. Zbunjeno me posmataju, kakvo čudo, a U zatim se utoplo nasmejaše. - Purpur! Purpur je stigla! - povikaše, kao da dozivaju nekog. I zaista, iza njih se ubrzo pojave još tri para. Skoro identična, jedino sa razlikom u nijansi kose. - Alek, šta je sad ovo? Ko su ovo ljudi? - upitah okrećući se prvi put ka njemu od kad smo došli. - To su vile i vilenjaci - reče, pozivajući ih rukom da dođu. Lagano korača prema meni. - Oni su poslednjih četrdeset godina stalno u nebeskom Javu. Nismo smeli da dozvolimo da ih neko na zemlji uhvati i tako sazna za tebe. - Alek!!!... Šta... je to sad... dođavola??? - šapućem dok ga gledam kako mi se približava. Izgleda kao da je upravo izašao iz nekog epskog filma, koje inače ne volim da gledam. Na sebi ima čvrst, crni kožni prsluk, s metalnim ojačanjima na ramenima. Na grudima mu je utisnut čijem ispod centrudruge, se nalazi osmokraka svastika, okružena liskama hrasta.simbol S obesunca strane,odu belog visini zlata, rebara,u jedna utisnute su po četiri oštrice mača. Ispod prsluka nosi zagasitosivu tuniku, čiji rubovi rukava, izvezeni tankom, srebrnom mrežom, dosežu dužinu sredine mišice. Preko ramena, pričvršćen fibulom od purpurnog kamena, tačno iznad srca, ima prebačen dugi plašt od crne, teške, svile, s purpurnim unutrašnjim delom. Podlaktice su mu zaštićene crnim kožnim štitnicima, dok mu na levoj strani, niz stru k visi teški mač, koji sam videla u avionu. Na nogama su mu crne duboke čizme, u koje su uvučene crne kožne pantalone. Prvi put primećujem da mu kosa ima crvenkast, zapravo riđ odsjaj. - Jedini način da ti pokažem i da te uverim u svoju priču bio je da te dovedem ovde prilazeći, ponudi mi ruku da je prihvatim. Zbunjeno, polažem svoju šaku na njegovu. Vodi me na terasu. Silazimo niz stepenice, prolazeći pored veselih lica prelepih devojaka i muškaraca koji nam se klanjaju. - Dao si mi neku drogu u avionu! Jesi li? - rekoh, kad shvatih da nas stepenište spušta u
meku, belu, paperjastu paru, koja me je jedino podsećala na oblake. - LSD? Šta drugo može da izazove ovakve halucinacije?! - nastavih dalje da meljem, pokušavajući da svemu ovom što vidim i doživljavam, dam neki smisao. - Reci mi šta bi u ovom trenutku želela? - reče zaustavljajući se na sredini „ničega“. Opkoljena belom maglom, kroz koju se s vremena na vreme probijaju zlatni zraci sunca, čvrsto ga stežem za ruku. Pokušavam da tim stiskom dokažem sebi da sam svesna i budna. - Kaži mi - ponovi promuklim glasom, koji mi odzvoni u glavi, srcu i među nogama. se Tog kad shvatih da jedini ga moje telo,odgovor potpunobioignorišući krajnje situacijuZacrveneh i dalje želi. momenta, iskren bi da meovu uzme odmahbizaranu ovde i nahrani me svojim telom. Pretrnuh kad primetih da mu licem prođe vragolast osmeh. - A, ne, gospođice, to ne dolazi u obzir! - reče, a ja ga odmah prekidoh: - Bejlu! Želim da vidim Bejlu! - povikah u dahu, skrivajući sablažnjenost što je tako lako shvatio šta sam prvo poželela. - Sada spava. Samo tiho - šapnu. Ni sama ne znam kako, nađosmo se u hotelskoj sobu u Honoluluu. Srce mi zatrepreri kao ludo kada ugledah usnulu ćerku kako mirno spava u kr evetu sa baldahinima preko kojeg je prebačena mreža. Stezala je malo majmunče u rukama. Kovrdže su joj bile rasute po jastuku, a sitne pegice s lica skoro uklopljene s osunčanom kožom. Usnice su joj blago otvorene, zato se jasno mogže čuti kako diše. Poželeh da je uzem u ruke, da je pomilujem, da ilegnem pored nje, da je sklupčanu u svom naručju, štiteći je takopoljubim. od svega.Poželeh Od života od ove ludosti u kojoj se držim ja nalazim. Pogledah u Aleka, koji mi potvrdno klimnu glavom i ja se nagnuh nad nju, spuštajući joj poljubac u kosu i na čelo, na šta se ona promeškolji. - Mama - ne otvarajući oči, izusti kratko i okrenu se na drugu stranu. Suze mi kliznuše niz lice i krenuh ka njoj. Međutim, osetih Lirajevu ruku na ramenu. U sledećem trenu ponovo sam stajala negde u „nedođiji“, u moru paperjastih oblaka ili u nebu Java, kako je Alek voleo da kaže. Zagrli me i ja se nađoh oslonjena na njegov prsluk, koji mi se učini hladnim i odbojnim. - Hoće li ova tvoja svastika sad da mi se ucrta u lice? - rekoh izvlačeći se iz njegovog stiska. - Samo kad nosim oklop - poljubi me u čelo. - Je l' mi sad veruješ? - tiho mi šapnu na uho. Čini mi se da stojim sredini mora, čiji se vazdušasti talasi u nepregledno plavetnilo svoda na iznad nas. beskonačnog U prostoru bez početka i kraja. Prostoru bezulivaju ikakvog zvuka, ispunjenim samo svežim vazduhom, u kome se jasno oseća Alekov iskričav miris! Klimam potvrdno glavom, mada zapravo, ne mogu i dalje da prihvatim ništa što sam videla i čula. Stalno oček ujem da se probudim i vratim u stvarnost. Posmatram ga. Nikad nije izgledao bolje, ni mlađe. A ja, ja se osećam tako staro i umorno. - Verovaću u šta god hoćeš, samo mi molim te obezbedi toplu kupku i čistu odeću. On klimnu blago glavom. - Ali, pre toga imam nešto za tebe - prilazeći ispruži dlan u kom mi se ukaza prsten od belog zlata s kamenom identičnim kao na njegovoj fibuli. Zbunjeno posmaram njegov blistavi sjaj, izazvan skupljanjem svetlosti u njegovoj providnoj kristalnoj strukturu. Zraci koji isijavanju, naglašavju osmokraku svastiku u centru. Ne čekajući da ga pitam zašto mi ga pokazuje, on prihvati moju levu šaku i lagano ga navlači na domali prst:
- Molim te da ga od sad stalno nosiš. Napravljen je od kamena koji se nalazio u mom štitu i jedini je deo koji još sadrži deo izvorne energije. Zato, dokle god bude na tvojoj ruci, bićeš zaštićena. - Od koga? Od Navita? - upitah zadivljeno posmatrajući neprestanu igru svetlosti u njemu. - Da, od Navita... i od mene. - Od tebe?! - namršteno spustih ruku sebi iza leđa. On je povuče ka sebi. Prinese je usnama-i Recimo poljubi. da sada više ne može da ti se desi da izgubiš deo vremena, deo sećanja, da sanjaš ružne snove, da se neko igra tvojim mislima i utiče na tvoje odluke. Energija prstena pokriva moje nasleđe utkano u tebe i svaki višak njenog isijavanja pripisaće se upravo prstenu. - A zašto si rekao da će me štititi od trebe?! - kao da ništa prethodno nisam čula. Tražila sam samo jedan odgovor. - Purpur... ja mogu da te povredim fizički, nesvesno.... ukoliko bih spavao s tobom. Suviše sam grub za ljudsko biće. Pogotovo tako nežno, kao što si ti... Napokon, jedan odgovor koji mi se svideo! Znači sad s prstenom ću moći da namirim svoju želju za njim, prođe mi vragolasto kroz glavu. Isto tako ja se nasmejah, okrećući se oko sebe. Zamišljeno upitah na kojoj strani je kupatilo. - Idemo onda - klimnu glavom i povede me kroz guste oblake bele magle. - Idemo?! Kako? Gde?! - nespretno krenuh za njim. U nekoliko koraka se pojavismo ispred visokih s masivnim nađosmo ispredvrata, neugledne kućice uzlatnim Bahli. okovima. Lagano ih otvori, i mi se odjednom opet - I, u čemu je uopšte stvar s ovim mestom?! - rekoh iznenađeno posmatrajući trg u okviru tvrđave, koji se pretvorio u živopisnu pijacu, punu žamora ljudi različitih rasa. Dan se približavao svom vrhuncu. Uzavrela temperatura i teška vlaga, koja je mešala u sebi mirise različitih kultura, još više su doprinosili da iznenadna buka postane neprijatna za sva moja čula. - Nema ništa od nošenja! - Alek se nagnu ka meni. Držeći mi ruku, povede me kroz gužvu, van bedema tvrđave ispred kojih nas dočeka prijatna tišina. - Šta bi ovo sad? Gde uopšte idemo?! - Idemo tamo gde ima vode, hrane i čiste odeće - reče otvarajući vrata automobila. - Ne mogu da verujem da ćemo se sad satima voziti nazad! - nezadovoljno se namrštih. Pa ti reče da si bog! Nisi li mogao da zamisliš, mahneš rukom, lupiš petom o petu ili šta već radiš, da- Više nas dovedeš hotelske sobevidiš ili gde već idemo?! nismo udo Bahli, kao što - smeši se. - Brzo ćemo stići. Veruj mi, svideće ti se. - Ma meni bi se svidelo i bure s hladnom vodom i komad čiste tkanine, da se samo umotam. Nisi mi odgovorio u čemu je stvar s Bahlom?! - Postoje određena mesta na zemlji, koja su centri magije. Raznih vrsta magije. Od vlaške do vudu, od sihir do harne, od crne do bele. Nju Orleans, Bahla, Kimberli, Ufa, Trinidad, Tara, Mumbaj, Stonhendž i još neki. Međutim, sama Bahla je mesto gde je stalno, vekovima unazad, prisutna velika koncentracija magije, najozbiljnije i najintenzivnije. Svi magovi celog sveta dolaze među ove bedeme da kupuju, razmenjuju i stvaraju svoja čudesa, pri tome crpeći iz sebe velike količine energije, koja se zadržava između zidina. Kao takva, ona služi kao odličan paravan za ulazak nebožanskog bića u Jav. Da sam te uveo u Jav direktno sa Arkone, ili bilo kog drugog dela sveta, tvoje prisustvo bi ostavilo primetan trag koji bi Velesu i Morani još više potvrdio tvoj značaj za mene.
- Ali, sad kad imam prsten - prekidoh ga, - zar nismo mogli da se samo stvorimo negde? Ne mogu više da podnesem putovanja, koliko god ona bila ispunjena zanimljivim pričama plačno zavapih. - Upravo zbog prstena ne možemo. On te štiti od Navita, ali i od mene. Od mog uticaja na tebe. On štiti tvoju volju da nešto radiš ili negde budeš. Zato, recimo, kad bih ja sad hteo da budemo u Rejkjaviku, ti bi ostala ovde. - Pa jednostavno! - značajno podigoh obrvu. - Skinem ga dok se ne pojavimo na Islandu i onda ga- vratim?! - rekoh palcem leve šake. polako, vodeći računa šta će da kaže. Hajde ovako daokrećući probam prsten da ti objasnim - reče Zamisli recimo, da je Nav neka tajna agencija, koja u svom štabu ima štrebere, čiji je zadatak da po ceo dan gledaju u ekrane i prate šta se dešava u svetu. U Arkona grupi. Gde se nalazimo Inga, ja i ostali... Međutim, oni su prvenstveno koncentrisani na to da uoče bilo kakvu neobičnu pojavu koja će značiti da postoji spavač. Živo biće, ili predmet, koji su mi od izuzetne važnosti i koji sadrže važne informacije o meni i Javu. Ti, recimo, u sebi imaš jedan tajni odašiljač, koji se aktivira korišćenjem nadljudske energije oko tebe, ili na tebi. U momentu kad a bih te ja sada odavde prebacio kod Bejle, samo na minut, njihov satelit bi te automatski pronašao i pokazao im gde se nalaziš. A njihov primarni cilj je eliminacija tebe kao izvora mog nasleđa, moje moći. Zato se, kad smo s tobom, vozimo avionom, autom, zato koristimo telefone i kompjutere u komunikaciji kad smo pored tebe. Zato na sve načine nastojimo da ne koristimo svoje moći u tvojoj blizini. Barem ne one, koje bi te navele da nesvesno uključiš lokator - iskrivi usne u stranu. -- Shvataš li sad? je onda stvar s ovim prstenom ? Ali u čemu - Prsten te štiti da ni ja, niti bilo ko drugi, ne može da utiče na tebe moćima ili magijom. - Ali ako ga vide, mislim, shvatiće da je tvoj! - Shvatiće da je moj i misliće da si mi ljubavnica. Jer - spusti glas - slično prstenje su nosile i sve moje devojke. Uputih mu razočaran i ljutit pogled. - Ne, nije tako kao što misliš. Poklanjao sam im slične prstenove, koji su ih štitili samo od mene... da slobodno mogu da spavaju sa mnom. - Netremice gleda pravo, na put. - Jedini način da neko od nas bude s ljudskim bićem je da se čovek ili žena, zaštite od naše snage preko neke amajlije. - Znači kad nosim prsten, ti si pored mene običan čovek i prsten te zapravo odbija od mene? -- Da odgovori Kad- ga skinem,kratko. ranjiva sam na bilo koji način. - Da. - Kad ga vratim, možemo da spavamo! - Sad sam i direktna! Ali, tako treba, pomislih u sebi. - Ne. - Kako to misliš, ne!? - uvređeno zapištah. - Ukoliko ga ne nosiš, mogao bih da te povredim. Ukoliko ga nosiš, on bi mene povredio. - Ali one! Te druge...? - potpuno konfuzno prošaptah. - Za razliku od njih, koje su obična ljudska bića, ti imaš u sebe utkanu izvornu moć boga koja uvećava snagu prstena. Ne zaboravi! Taj kamen je tvoj štit. Od svih pa i od mene. - Ma daaajj!! - lupih se po čelu. - Zašto bi bilo jednostavno kad može komplikovano!? protresoh glavu, kao da pokušavam da se otarasim svih informacija koje su me prebukirale.
- Žedna sam! - rekoh kratko na kraju. - Izvini, zaboravo sam. - Flašica s vodom mu se pojavi u ruci. Iskolačih oči na nju. - A ovo može?! - Purpur, to su samo zanemarljive sitnice... Otpih gutalj. - Koliko komplikacija samo da ne bi spavao sa mnom - uzdahnuh zagledavši se kroz prozor. - Ništa strašno u tome što te ne privlačim - rekoh, više za sebe. -Mahnuh Purpur,rukom to nije da istina, da... to neznaš želim da slušam. Zaista, više ništa nisam želela da čujem. Ako budem primila još jednu informaciju, pući ću! Pregoreću! Zagledah se kroz prozor. Shvatih da idemo pored obale. Tirkizno more upilo je u sebe prelep odsjaj ljubičastog neba. Želim da se stavim na ler. Da se restartujem. Želim da mi mozak opet bude prazna tabla po kojoj život tek treba da ispiše svoje tokove, jednostavne i jasne. - Bože, kako je lepo - prošaptah približavajući se nesvakidašnjem zaslasku sunca. Liraj skrenu s glavnog puta nizbrdo, ka morskoj uvali. Okružena strmim grubim liticama tamnog kamena i belog sitnog peska, opasana visokim zidom iza koga su provirivale krošnje palmi, nazirala se kuća boje pečene zemlje, ravnog krova, velikih prozora i široke terase. Ušli smo u dvorište u kom je bujala vegetacija. Tu nas dočekaše Vuk i Helga. Poželeše mi širokim osmehom ljubaznu dobrodošlicu, na koju ja uzvratih ljutitim klimanjem glave. - Hoću samo pod tuš! - odbrusih kratko. Nastojim da potpuno ignorišem nalet pitanja u svojoj glavinazbog njihovog prisustvapažnju u Omanu. Soba ukoja kojuje su me smestili bila toga je nagde spratu, pogledom pučinu. Ne obraćajući na Helgu, uspela da, između mi ses šta nalazi i kad je večera provuče i upozorenje da mi je organičeno kretanje bez pratnje, izađoh na terasu. Zalazak sunca se približavao svojoj završnoj fazi. Nebo purpurne boje, bilo je isenčeno narandžastim i crvenim tonovima jarke polulopte koja je mirno tonula u modro more tirkiznih oboda, stvarajući pri tome na njegovoj površini odsjaj ogromnog ogledala. U vetru osetih miris soli i vreline na izdisaju. Smiraj dana mi opusti mišiće i shvatih koliko sam zapravo umo rna. Kada sam izašla iz kupatila, zatekla sam poruku od Aleka da mu se pridružim na večeri. Iako mi u prvi mah srce zaigra mameći mi osmeh na lice, prsten na mojoj levoj ruci me podseti da mu trebam, ali ne na način na koji ja to želim. Umesto da se obučem, samo povukoh pokrivač s kreveta i legoh da spavam. Zagrlivši jastuk, pogledah u tanki sloj mraka koji se spuštao svuda oko mene. Pomislih na Bejlu i zaspah u trenu. Naredne dane proveli smo uglavnom u kući i na plaži. Pili bismo kafu na mojoj terasi, čekajući da senazora u zrelo jutro, posmatrajući a onda opet uveče, bihmisejespremila za spavanje, ležali bismo terasipretvori pod vedrim nebom, zvezde.kad Alek tada pričao o starim Slovenima, o iščezlim svetovima, o borbama, porazima i pobedama. Slušala sam naslonjena na njegove grudi, osećajući njegovu toplinu i bilo njegovog srca. Puštala sam da me promuklim glasom ušuška i uspava, posle čega bi me on odneo u krevet i otišao. Svakog dana čula bih se sa svojima i slegala ramenima kada bi me pitali da li znam gde je Luka. Na kraju, to da ne znam šta se dešava s njim, zapravo je bila jedina istina u moru laži koje sam im rekla. Išli smo u Bahlu, da bih se iz predvorja Java stvarala na Havajima kako bih videla Bejlu. Ali, volela sam i da se samo tako pojavim i na svim drugim mestima i svim vremenima koja bi mi pala na pamet. Opustila sam se vremenom. Počela da uživam i nesvesno da prihvatam istinu da sam ja, Purpur Devan, direktan potomak slovenske boginje Devane, u koju je na dan proleća pre 39 godina bog rata i mladog sunca Jarilo utkao deo svog nasleđa. Umesto priča, vodio bi me kroz periode mog života, gde sam videla sebe i njih, i odjednom, događaji u mom životu počeli
su da dobijaju smisao. Odjednom znam zašto samo ja nisam ušla u auto kad je Vera za svoj osamnaesti rođendan pijana ukrala auto od roditelja da bi se posle dvadeset metara slupala, zadobivši teške povrede. Znala sam zašto sam se iz čista mira, sama, napila kod kuće za deset minuta, čekajući sva sređena i uzbuđena Nikolu da dođe po mene. Kad je video u kakvom sam stanju, umesto sa mnom, izašao je s mojom najboljom drugaricom Tijanom, koja je posle samo nekoliko nedelja usled njegovog napada ljubomore, završila na urgentnom zbog batina koje je pretrpela. - Zašto-baš Petar Filip? - uranije pitah ga jedneživota? večeri na putu za Muskat. - Zar niste mogli... Filipa da iisključite iz mog oborih pogled - Petar... Petar je bio odličan izbor! Nedostatak njegove ambicije, uticao je i na tebe. Vremenom, bez njegove podrške odustajala si od raznih snova i ideja. Put u Ameriku smo samo malo podstakli. Bilo je bitno da si uvek u nekoj sredini. Da se ne ističeš. Zato smo te povlačili dole, kad god bi krenula da krčiš neki novi put. - A toliko toga sam htela... - razočarano uzdahnuh. - Da, jesi - pogleda me. - I uspela bi u svemu, da te mi nismo sabotirali. Žao mi je. - Žao ti je?! - obrnuh očima. - Da ti je bilo žao, ne bi to radio! - Purpur, zaista ne mogu da ti objasnim kroz šta sam sve prolazio i kako mi je bilo dok sam... - Dok si gledao kako se Filip ponaša prema meni?! Jesi li grickao kokice dok ste posmatrali kako me sistematski ubija svojim ucenama? A? Odgovaralo ti je i to? -- Ne. izbor.-Na njega nismo KakoFilip sad jeto?tvoj Zašto?! procedih besno.uticali. - Zato što sam se ja u tom periodu oporavljao od napada Navita. Zato što smo te izgubili na 24 časa i zato što si već bila trudna kada smo se povratili od svega. Zato, što na odluku majke, ko će biti muškarac u njenom životu, ne može da utiče niko, pa ni ja. Pogotovo, ako je njen izbor potomak slovenskog plemena, a Filip je na sve to i poslednji potomak Milinca. Gledala sam ga bledo. - Ti si majka nove slovenske krvi! Drvo boginje Devane dobilo je novi izdanak zahvaljujući tebi. Samim tim, kako ćeš gajiti i s kim ćeš gajiti novi slovenski život je bila samo tvoja odluka. Ti si, nažalost, bez obzira na sve, držala Filipa pored Bejle, a samim tim i pored sebe. - Koja glupost! - zakolutah očima. - Mogli ste... - Nismo mogli ništa! - grubo me prekide. - Ništa, osim da mu nudimo stvari koje bi ga držale dalje od vas.bilo Kao su što poslovi, žene i novac. Nažalost, to što seTvoj dešavalo kada ste zajedno, je što nešto sam mogao samo nemo da gledam. strah, između da će tevas, on predstaviti Bejli i svima u ružnom svetlu, kao promiskuitetnu, neiskrenu osobu i lošu majku, dok je mene odbijao, njega je držao uz tebe. Sve dok ti nisi odlučila da mora da ide iz tvog života, dok to nisi naglas rekla i sebi i njemu, moje ruke su bile vezane! Moja dalja pitanja, prekinuli su blicevi fotoaparata koji nas dočekaše na ulazu u hotel Čedi, gde smo planirali da večeramo. Prekrih refleksno lice rukama, dok je on polako pokušavao da se probije autom. - Alek, otkud sad oni? Zar nisi mogao ovo da predvidiš? On me uhvati za ruku i pokaza mi prsten. - Zar se ne plašiš što si u mom prisustvu samo čovek? - U tvom prisustvu, jedino što i želim je budem samo čovek... u svakoj situaciji - reče milujući svojim pogledom svaki milimetar mog lica.
Gledam ga. Žeđ za njim i dalje postoji u meni, samo je držim potisnutu od kad sam dobila prsten. Kod njega su prisutna drugačija osećanja prema meni. To dokazuje i to što nijednom više nije pokušao ni da me poljubi niti dodirne kao ženu. Ali opet, taj njegov pogled, ta strast i sjaj u njegovim očima, uvek mi zagolicaju maštu. Alek brzo otvora vrata i izlazi napolje, veselo se osmehujući novinarima koje je obezbeđenje sada pomerilo nekoliko metara dalje. Prilazi potom i otvora moja vrata. - Samo se nasmej i mahni levom rukom, kako bi ti se video prsten - šapnu mi, prihvatajući mojui blago ruku da izađem.pokušavajući da zadržim što opušteniji izgled lica. Stidljivo mahnuh, - Gospođa Devan se pokazala kao sjajan restaurator. Zato smo je angažovali i na nekoliko projekata koje Arkona grupa ima u Omanu. Jedan od njih zapravo vodi i suprug gospođe Devan. Zato bih vas zamolio za ubuduće, da se pre nego što dođete do bilo kakvih ishitrenih zaključaka, malo detaljnije informišete - veselo odgovori na pitanje da li smo u vezi, a zatim mi stavi ruku na leđa i povede u Čedi. Uputili smo se ka plaži na kojoj su bili postavljeni beli baldahini, oko kojih su tinjale baklje, osvetljavajući svilene jastuke po belom pokrivaču. Tek što smo se smestili, Aleku zazvoni telefon. Po njegovom izrazu lica znala sam da je nešto u vezi sa mnom. - Izvini, Inga - reče, skrolujući stranice po telefonu. - Već smo se našli u trač rubrikama! Nažalost, večeras moraš biti na putu za Nemačku. Morana će sad ozbiljnije početi da kopa po tvojoj biografiji. -- Zar većsamo promenili o meni? Da, niste jesmo... to štopodatke se ja lično vrtim oko tebe, sve ovo vreme, biće joj sumnjivo. - Pa dobro, misliće da sam ti ljubavnica. - Ne, neće... - zagleda se ka pučini... - Znaće da si mi mnogo više! Ja ću ostati još dva dana u Omanu, a zatim ću otići u Njujork. Ti, molim te, budi u Vitu. Krajem juna ću ti se opet pridružiti. Znam da sam obećao da te neću ostavljati, ali veruj mi... neophodno je da... - Alek, za deset dana je Bejlin rođendan. Moj posao u Putgaretnu se završava sa dvadeset prvim junom. Obećala sam da ću joj napraviti najlepši rođendan do sad i da se više nećemo razdvajati. Najkasnije desetog juna moram biti u Starom Nebu! - Da, da, izvini. Zaboravio sam. Svakako da ćeš se do tad vratiti kući. Luka će te paziti dok se ja ne vratim. Nadam se da sam pozvan na Bejlin rođendan - reče ispijajući vino koje su nam upravo nasuli. - Obećao si joj ponija koji može da se ofarba u ljubičasto! Prema tome i više si nego pozvan Ostatak - nazdravih mu čašom. Pogotovo, pošto konj ne dolazi kaoNekoliko poklon - namignuh. večeri proveli - smo u tišini, uživajući u hraniu obzir i piću. puta me je pogledao dubokim, umornim pogledom uz blag smešak. Znala sam da je zabrinutiji mnogo više nego što izgleda. Oko ponoći k renuli smo pravo na aerodrom. Na pistu nas je sprovelo isto obezbeđenje kao kad smo sleteli. Motor aviona je već bio upaljen, a Helen nas je čekala na ulazu. Osetih knedlu u grlu, pri pomisli da se upravo rastajem od njega. Stali smo bez reči jedno naspram drugog. - Opet bez stvari! - rekoh čisto da skrenem pažnju s mučne tišine koja nas je davila. Nasmeja se blago. - Imaš u avionu dve moje trenerke ako ti bude zima. Samo, nemoj da ti spadnu pred pilotima! Udarih ga u rame, boreći se s crvenilom koje mi u lice ubrizga sećanje na to kako mi je trenerka skliznula pred njim.
- Ma ja i kad sam gola, jedino što mogu da privučem je prehlada. Tako da nemaš potrebe da brineš za pilote! A ni za bilo koga drugog - pružih mu ruku da se pozdravimo. Prihvati je nežno. - Čućemo se. Nemoj ništa da se brineš - reče, ne skidajući pogled s mojih očiju. - Čuvaj se, i molim te nemoj da skidaš prsten. - Važi - rekoh kratko, pokušavajući da izvučem ruku. On samo još više pojača stisak. Nekoliko sekundi me je promatro sa izrazom na licu, kao da pokušava nešto da kaže. Zatim sebi i provlačeći svojom slobodnom šakom da kroz moju potiljku, poljubime mepovuče strasno.kaRazdvajajući svojim usnama moje, prepusti nam se kosu jezici na isprepleću, mešajući vrelinu našeg vlažnog daha. Obrgli me snažno. Ja pohitah rukama kroz njegovu kosu, grčevito napajajući poljupcima svoju žeđ za njim. Iznenada osetih da mu prvo ruka, a zatim i celo telo neobično, skoro bolno podrhtava. Pokušah da se otrgnem, ali me on još jače stisnu, pripijajući me skroz uz sebe. Naslonjena na njegove grudi, uhvatih ubrzano i neravnomerno lupanje njegovog srca. - Da li si dobro? - promucah i ponovo pokušah da se izvučem. - Da, da... ne brini se - položi svoj obraz uz moju glavu. - Sve je u redu i sve će biti u redu. - Godpodine Liraj, morali bismo da krenemo - Helen nas pozva s vrata aviona. Jedva me je pustio iz zagrljaja. Pre nego što sam ušla, okrenula sam se ponovo ka njemu. S rukama u džepovima, u teget košulji sa zavrnutim rukavima, crnim ravnim farmercama, s kosom od mojih ruku i bolnim izrazom na licu, je preu znak na preplašenog nego naraščupanom zrelog muškarca. Ponajmanje na boga. Klimnuo mi jeličio glavom pozdrava idečaka mirno, pravih leđa, ispratio uzletanje aviona. *** Čežnju za njim trudila sam se da utopim u radu. Prvih nekoliko dana po povratku bili su mi veoma zanimljivi. Purpurna kuća, sada sa svojom belom fasadom, izgledala je savršeno. Svi radovi na njoj su završeni. Ostalo mi je još samo da rasporedim dekoracije i sitnice koje su stigle dok nisam bila tu. Iako mi je Alek ponudio da ostanem u kući do povratka za Srbiju, vratila sam se kod Helge i Bernarda. To što je Bernard zapravo Svetovid ili Vid, kako ga je Helga zvala, nije me toliko iznenadilo kao kada mi je Vuk rekao da je on čovek kao i ja, od krvi i mesa. Da je direktan potomak Ljutića, slovenskog plemena koje se nikad skroz nije odreklo svojih korena. Kao i njegovi preci i on je obučen da čuva i da se brine o svojim bogovima. Luka je došao odmah posle odgovorio je mene. kratko:Izgledao je loše. Bio je zarastao, nekako smeten. Na moje pitanje gde se krio, - Na Tajlandu! Uglavnom je vreme provodio u svetioniku. Bila sam ljuta na njega i izbegavala sam ga. U početku sam se mnogo šetala s Vidom, slušajući njegove priče o sjaju Arkone, o noći mog rođenja, strahovima i nadama vezanim za mene. Ali, priče koje su me najviše interesovale bile su vezane za Aleka, ili Jara, kako ga Bernard zove. Upijala sam svaku reč o njegovoj veličini, hrabrosti, požrtvovanosti, o teretu koji sam nosi. O njegovom gnevu i besu, želji za osvetom i krvlju koju je počeo da kontroliše tek kada je uvideo da je ipak uspeo da utisne deo nasleđa u mene, ali i kako su ga dva puta jedva sprečili da ubije Filipa. - Znaš, on je spoj nespojivog! S jedne strane u sebi nosi bes i žestinu rata, a s druge nežnost proleća. Ako je Svarog odabrao nekog da zajebe, to je onda sigurno moj Jar - rekao mi je jednom, spremajući se za popodnevnu dremku.
Iako sam se svakodnevno čula s Alekom, naši razgovori su bili kratki, informativni, skoro poslovni. S jedne strane nedostajao mi je mnogo više nego što sam htela i nikakva sila prstena, niti volje nije uspevala da utiša moju čežnju za njim. A s druge strane, ti tihi razgovori između nas, satkani od previše pažljivo biranih reči, činili su da me tolika njegova obzirnost rastuži. Jutro pred povratak u Staro Nebo htela sam maksimalno da iskoristim. Posle doručka ispred gostione, ispijajući kafu, prepuštena milom junskom suncu i nežnom vetru, odlučila sam da još jednom peške obiđem ceo rt i da se poponem u svetionik. Iako su se u početku svi protivili da sama, na moje iznenađenje, na kraju su popustili. Jedini uslov bio je da javim Luki da ću doćiidem do njega. Dan je bio idealan. Krenula sam strmim i vijugavim Kraljevskim stepeništem, nad kojim su se nadvijale guste krošnje. Sve oko mene bilo je zeleno, zdravo, sveže. Zapravo, činilo mi se da je priroda u celom Rigenu dostigla onaj stepen lepote koji još na prvi pogled sve ostavlja bez daha. Savršeni pejzaži, savršeno vreme, savršeni ljudi, savršen mir i skoro savršena sreća. Razmišljala sam o Aleku dok sam se, držeći se za drveni rukohvat, spuštala na plažu. Da su Bejla i on sa mnom ovde i bog da me vidi! Zadnji deo rečenice mog razmišljanja me nasmeja. Kad napokon siđoh sa stepeništa, dočeka me plaža od glatkog kremena, s razbacanim oštrim stenama u plićaku, iznad koje se uzdizalo belilo krečnjaka samog rta, hujanje vetra i jak miris soli. Plaža je bila sasvim uska i mala. Iako nemirno, more je bilo čisto i blago se razbijalo o izbačene stene. Izuh se polako i zagazih u vodu, gledajući ka kristalnoj pučini, na čijoj su se površini ogledali zraci sunca. oporigađenja neprijatni miris iztruljenja se kao zari koja u čula mučninu. Savih seIznenada, s osećajem i krenuh plićaka,mikada uočihnožsenku se ipoizazva površini vode razlivala pored moje. Strah mi izvuče boju iz kože i naruži je bolesnim bledilom, skoro identičnim kakvu je imala i osoba pored mene. Ustuknuh, kad me Mora na pozdravi, piskavo i kiselo. - Izvini - reče gutajući me svojim bezizražajnim očima. - Nisam htela da te uplašim. - Ne, ne - promucah. - Samo nisam čula kad si došla, a nešto sam se zamislila. - Vidim - prekide me naglo. - Za ovih nekoliko dana si savršeno naučila nemački! - reče pakosno. - Verovatno još bolje pričaš engleski?! O jebote, Purpur! O jebote pa je li moguće? Nasmejah se blentavo: - O, pa ja sam uvek znala ta oba jezika - rekoh posle kratkog premišljanja. - Ustvari, govorim tečno pet jezika, a koristim se s još tri. Morana se namršti, veoma iznenađena mojim odgovorom. Bila sam iznenađena i ja sama. - A čemu onda onolika drama i foliranje da me ne razumeš? - priđe mi na korak i upitno podiže tanku obrvu. - Šta to kriješ? Vetar do mene ponovo nanese njen nepodonošljiv smrad. S gađenjem mahuh rukom ispred nosa. - Žao mi je. Ja jednostavno nikako ne mogu da podnesem neke jake mirise - udaljih se na nekoliko koraka od nje. - Zato mi je uvek neprijatno u tvojoj blizini. Samo to nije tvoj problem, već moj - tužno klimnuh glavom. - Sećam se jednog Nikole u kog sam bila zaljubljena nastavih. - Koristio je toliko jake parfeme, da sam se ispovraćala kad smo se prvi put poljubili slagah. - Zato nastojim da što manje komuniciram s ljudima čiji mi miris ne odgovara. Ne želim da im bude neprijatno zbog mene. Ona se naceri, klimajući glavom kao da mi ne veruje. - Zaista? Jadna ti! Iako mi i dalje nije jasno zašto ste poturali priču da me ne razumeš. - Morana, ja nisam želela da komuniciram s tobom jer... jer sam iz nekog razloga mislila
da imaš neke veze s Alekom - nabrah nos. - Ionako me nervira što je nekako... - zagledah se u pučinu - sav tajnovit. Bilo mi je neobično kad si se prvi put pojavila tako iznenada i sama. A po izgledu deluješ kao neko ko bi imao šanse kod njega. Glasno se nasmeja zabacujući glavu unazad. - Draga moja! Od svih žena, ja sam poslednja s kojom bi tvoj Alek nešto imao! Pogledah je upitno i ponovo stavih ruku preko usta i nosa. - Vidi, vidi - povika unoseći mi se skoro u lice i izazivajući novi talas mučnine koji jedva zadržah u sebi. svojom mršavom rukom moju, kojom sam prekrivala nos i savijajući mi prste zagleda sePovuče u purpurni kamen. - Moj brat suviše lako deli prstenje svojim kurvama. Iako... - zamisli se - ovaj tvoj, mora da je nov. Nisam ga videla do sad - reče podižući moju sad već mlitavu ruku i pažljivo razgledajući svaki milimetar kamena. Šokirano otvorih oči i potpuno ignorišući njen nepodnošljiv miris, otvorih usta pokušavajući da sastavim upitnu rečenicu. - Oh, veliki Alek Liraj ti nije rekao da je on moj brat?! - reče ne dižući pogled s moje šake. - To je tako tipično za njega - začkilji. - Da li ti je možda rekao šta znači ovaj simbol utisnut u kamenu? Morana je Jerovitova sestra?! - pokušavam da se prisetim svega što sam čula, tražeći negde neki propušteni deo. Ona iskrivi svoja tanka usta, očekujući moj odgovor. - Ne. Nije mi rekao da si mu sestra... Ni Inga mi nije rekla... Ne znam zašto! - zamucah. Ona zakolutaŠta očima. - A simbol? ti je rekao za simbol? I zašto si dobila prsten od njega? Moraš priznati, to je suviše intiman poklon. - Purpur... - ukočeno se suočih s njenim ispitivačkim izrazom. - Rekao je da je video prsten na jednoj aukciji u Njujorku, i da ga je podsetio na mene, zbog svoje boje. Za simbol ga nisam pitala. Previše sam bila ushićena što mi je Alek poklonio tako nešto. - I tebi i gomili drugih! - sažaljivo klimnu glavom. - Baš jutros sam videla da je juče bio sa Elen Šlos na nekom prijemu u Londonu. Čula sam da mu je jedva oprostila pošto su se vaše slike iz Čedija pojavile na svim portalima - coknu podrugljivo. - Kažu da ga je ucenila brakom, na šta je moj jadni brat odmah pristao. Nasmeja se podmuklo. - Jarilo se napokon ženi! Valjd a će me pozvati na svadbu! Pokušavam da saberem svoje misli. Da usaglasim disanje i bol koji mi svaka njena reč zadaje. Njen truli miris najednom je postao zanemarljiv, naspram težine razočaranja koje mi preplavilo dušu uhvati i telo. rukama I dalje se da kažem bilo štamepametno potpuno kadneke me iznenada naglo za boreći obe mišice. Fiksirajući pogledom, poče se da sledih izgovara nerazumljive ritmične reči kao da recituje, ili što me potpuno zaprepasti - da baje! Paralisana od straha, potpuno blokirana da reagujem, gutam tamu njenih očiju, koje kao da pokušavaju da mi uđu u glavu. Čujem je kako sve glasnije izgovara te besmislene reči i steže me sa svakim glasom sve besnije. Ruke su mi opuštene. Osećam prijatnu toplinu koja počinje da mi se širi iz leve šake kroz celo telo. Moranino lice sa na trenutak izobliči. Zaprepašćeno me pogleda, momenat pre nego što me Luka iz sve snage istrgnu od nje. Snažno je gurnu i ona pade na zemlju. Zabrinuto mi priđe da proveri da li sam u redu. Kada mu potvrdno odgovorih, skoro životinjski skoči ka Morani. Ona se naglo podiže, te je Luka samo malo okrznu rukom. - Da te više nikad nisam video blizu nje! Razumeš!? - zaurla gurnuvši je rukama i ona se ponovo zatetura.
- Nešto je čudno s ovom ženom, Lesniče! Nešto krijete! Otkriću šta! Mora da je nešto mnogo veliko, kad je ti toliko štitiš! - prosikta povlačeći se ka njemu. - A, šta bi to moglo biti čudno? Ništa nije čudno s njom, Morana! Kao što i sama znaš, ona je samo jedna obična pička kao i sve druge, koje Jar povremeno jebe! - Aaa, ne, ne! - povika upirući prst ka meni. - Ona je drugačija! Ona je posebna! - Jeste! Ona je posebna, jer za razliku od drugih, nije praznoglava i njoj ne možemo prodati priču da si ti samo naša, bivša, luda radnica. Sad joj još moramo i sećanje smrznuti! ljutito je ošinu pogledom. Vraćaj ostavljajući se u svoj brlog iz kog si setrag iskrala! Još nije vreme za tebe! zamahnu jako ka njoj i ona-nestade iza sebe tanak smrdljivog crnog dima. Luka pohita k meni. I dalje sleđeno stojim. Grli me, teši i govori da će sve biti u redu. - Morana mu je sestra?! - promucah. Potvrdno klimnu glavom. - Ne voli da priča o tome. - Da li je on svo ovo vreme s Elen? - rekoh skoro sebi u nedra. Lukin miris šume napokon poče da mi smiruje i čisti čula Nije mi zapravo ni trebao odgovor. Telo mi rascepi tuga kada me utešno poljubi u kosu. - Ženi se? Kako on uopšte može da se ženi?! - očiju punih suza ga pogledah. - Žao mi je, Purpur - jedva čujno izgovori. - Ja... ja... više ne mogu da podnesem bilo šta! - zajecah, potpuno se predajući suzama. Luka me još jače zagrli. - Hoću već danas da idem u Staro Nebo. Polako mećeš povede ka ustepeništu i klimnu potvrdno. spavati svojoj kući. - Večeras Kada smo se vratili, Bernard je nameštao svoje udice, dok je Inga sedela s Vukom ispred gostionice. Prišla mi je odmah i ljubazno počela da me grli, objašnjavajući da bi Alek odmah došao da može. Da bi mi on sve sigurno objasnio. Da je sve to samo maska. Da je Morana preuveličala sve, samo da bi videla moju reakciju. Da ubuduće moram da se ponašam kao da se ničeg ne sećam. - Ne, neee! - povikah besno. - Neću više da slušam te gluposti! - Ali moraš to da razumeš! - Inga je bila uporna. - Ne mogu i ne želim više ništa da razumem! - rekoh besno, ignorišući Helgu, koja iznese pred mene oval s hranom i pićem. - Jar bi odmah došao ovde, da može! Pa i sama to znaš! - Inga nije odustajala. - A, zašto ne može da dođe?! - prekidoh je. - Pa zato štodabibiNaviti osetili da je iznenada koristio moći, da iz jednog dela sveta dođe u drugi. Znaš im to odmah bilo sumnjivo. - Ma je li? A neće osetiti da si ih ti koristila?! Neće im biti sumnjivo što si se ti odjednom nacrtala ovde u Vitu?! Da ne pomisle da sam tebi previše važna?! - besno krenuh u svoju sobu. Šuplja su vam ta opravdanja! - povikah pre nego što joj zalupih vrata pred nosom. Besno počeh da pakujem stvari. - Luđaci! - počeh da gunđam sama za sebe. - Sve sam luđak do luđaka. A ja sam najveći što se uopšte petljam sa njima! Sektaši! Pa nije ni čudo! Drže me ovde drogiranu! počinjem da vrištim. Ljutnja me jede! Kida! Jasno mi je da skoro četiri meseca živim potpuno nenormalno. Nerealno. Jebeni bogovi! Gurajući svoju odeću u kofer, prsten mi se zakači za rajsferšlus. Jedva sam uspela da ga otkačim. Besno ga strgoh sa ruke. - Posebna! Kurac moj! - povikah i bacih ga u ćošak sobe. - Ne znam da li sam ti već rekao da strašno mnogo psuješ?! - Alekov promukli glas me
saseče. - Ali znam sigurno da sam ti reko da ne skidaš taj prsten - reče ustajući s fotelje. Zbunjeno ga posmatram kako u sivoj majici i tamnim farmericama ide ka meni. Osmehuje se toplo, ali mu je na licu iscrtan izraz zabrinutosti. Iako posmatram kako staje tačno ispred mene, sa stisnutim pesnicama pored tela, shvatam da nešto nije u redu. Da on nekako nije u redu. Da on i nije tu. Pokušavam da ga dotaknem, ali ruka mi prođe kroz njega, kao kroz vazduh. - O, bože! - izgovorih kriveći usta, pre nego što padoh u nesvest. što sam čula je Lirajev mi bio veselo iz fotelje.vesao glas: - Moraćemo da poradimo na tom tvom padanjuPrvo u nesvest - reče Shvatam da ležim pokrivena na krevetu u sobi, u kojoj se već skupljao polumrak. Vidim da prsten stoji na stočiću pored kreveta. - Šta, šta je sad ovo?! Koliko dugo sam bez svesti? - promrmljah. - Paaa... kratko. Ali si spavala skoro dva sata. Sad kad si skinula prsten, pošto si pala u nesvest, Inga te je uspavala. - Ti... ti si kao duh, i dalje? - polako počeh da se pridižem u krevetu. - Da, jesam. Mislim da sam ti rekao da mogu da napustim svoje telo kad poželim? - Ali, sad nemaš moći..? - promucah. - Tako je. Sad nemam svoje moći. Međutim, nemaš ih ni ti - pokaza ka prstenu - tako, da mogu da budem pored tebe s jedne strane, a s druge, Naviti ne mogu da mi uđu u trag da sam ovde. Zašto si skinula prsten? - upita strogo. -Pogledah Zato... zato... - osećaj stida misam preplavi celo lomila telo i obrazi u svoje šake, kojima nervozno prste. mi se zažariše. - Morana ti je sestra? - izgovorih na kraju. - Da, to je tačno - reče polako. - Ne volim da pričam o tome da mi je Morana sestra. Ne volim da pričam ni o tome, da me je Veles kao malog ukrao iz Java, odveo kod sebe i da sam dugo živeo u ubeđenju da mi je on otac. - Kako? Kako si...? - začuđeno ga pogledah. - Kako sam saznao?! - uzdahnu. - Na najgori mogući način! Zaljubio sam se u Moranu spusti pogled. - Moju žeđ za njom, ona je maksimalno iskorišćavala. Jednom mi je kao dokaz ljubavi tražila da se ušunjam i donesem jedan od artifaga bogova Java. Zaslepljen, krenuo sam lično na Peruna, ubivši pritom tri vilenjaka. Na sreću, Perun me je savladao. U početku su me držali zatvorenog, jer sam bio potpuno divlji, ali vremenom sam počeo da dolazim sebi i saznajem istinu o svom životu.sestra, Saznao sam da mi prebegla je Perun kod zapravo pravi otac.što Štojejeizabrana najgore,odsaznao samdai to da mi je Morana koja je sama Velesa, besna Svaroga bude boginja zime. - Mhhh... - promrmljah nerazumljivo i dalje gledajući u svoje blede prste. - Je li to sve što želiš da znaš, Purpur? - upita me blago. - Jesi li zbog toga bacila prsten i izložila se opasnosti? - Znaš ti odlično zbog čega sam to uradila - pogledah ga napokon. - Elen Šlos... - jedva čuh samu sebe kako plačno izgovaram njeno ime. Iako je ustao i seo pored mene, krevet se nije udubio. Iako je podigao ruku da mi skloni kosu s lica, ništa se nije pomerilo. Ništa nisam osetila. Ništa, osim njegovog mirisa. Uzdahnu i poče polako da mi objašnjava da i kad bi mogao da se ženi, to bih mogla biti jedino ja. Namerno je tražio da podignem ruku u Čediju, kako bi se na slikama video prsten, zbog čega bi Elen podivljala praveći javne skandale. Zato se posle toga svuda pojavljivao s njom i radio sve i
previše javno, da bi ubedio svet da je lud za njom. - Odnosno, kako bi Veles i Morana mislili da si mi i ti samo jedna u nizu - obori pogled. I opet, moja sestra se usudila i ponovo izašla na Arkonu, i to pred leto - uzdahnu. - Ona me poznaje, zna kakav sam kad sam zaljubljen. Zato je dosta rizikovala, samo da te lično proveri. - Kako ona može to da zna? - tek kad izustih, shvatih koliko je moje pitanje zapravo glupo. - Purpur, jedina žena u koju sam ikad bio zaljubljen... koju sam voleo, bila je ona! -- Hoćeš da kažeš... Hoću da kažem da nikad, nijednu drugu posle nje nisam voleo. Nije mi bilo Da, Purpur. potrebno, a nisam ni želeo... sve do pre dvadeset godina. Tad sam shvatio da volim tebe. Gledam ga i ne dišem. Ne trepćem. - Ali pre dvadeset godina ja sam, ja sam... - Ti si imala devetnaest godina. Smrtno si bila zaljubljena u jednog drkadžiju, Nikolu. Kada te je napokon pozvao na sastanak, podstakao sam tvoju tremu zbog koje si popila skoro pola flaše brendija. Vasilisa je htela da me ubije zbog toga. A ja sam joj tad morao priznati da sam zapravo ljubomoran na Nikolu. I kasnije sam bio ljubomoran na sve druge muškarce u tvom životu. Čak i na Lesnika, jer je mogao toliko vremena da provodi s tobom - nasmeja se meko. - Jar, avion je upravo sleteo u Bincu. Purpur i Lesnik mogu da krenu za sat vremena Vuk povika pošto pokuca na vrata. - Molim te, stavi sad prsten - reče uspravljajući se s kreveta. -- Ali ondame te neću videti -kod zazvučah kao devojčica.- nagnu se i spusti mi poljubac, koji osta Videćeš prekosutra Bejle na rođendanu negde u vazduhu, a zatim nesta. Razočarana, nekoliko minuta samo sam sedela s prekrštenim rukama, dureći se razmaženo što je otišao. Zatim ga začuh u svojoj glavi kako mi preteći govori da stavim prsten, zbog čega poskočih plašljivo. Pre nego što mi purpurni kamen opet zasija na levoj šaci, začuh njegov zvonki smeh. *** Jutro 21. juna unelo je pravu pometnju među našu malu družinu. Miloš, Ema, Amelija, Luka i ja pokušavali smo što tiše da završimo dekoraciju za Bejlin rođendan. Dvorište načičkano srebrnim i ljubičastim ukrasnim trakama, zastavicama, mašnama, balonima, isprepletanim s laternama jarke narandžaste boje, koje je Bejla izričito zahtevala, delovalo je zaista bajkovito. Moja ćerka nas jenapumpavanje zatekla u momentu samoigru redali poklone Unabebi-dol sto i dokspavaćici, su majstori u uglu dvorišta završili dvorca kada za dečiju i skakanje. pišteći od sreće, zalete mi se u zagrljaj, oduševljeno tapšući i pozdravljajući sve što vidi. - Kako je lepo! - cičala je trčkarajući bosim stopalima po mekoj travi i vrteći se oko svoje ose, praveći krivudave piruete. Pritrčala je poklonima, podižući ih. Pažljivo je odmeravala svaki ugao šarenih kutija, trudeći se da pogodi šta je u kojoj. Jedva smo je nagovorili da otvaranje poklona odloži za nekoliko sati, kad rođendan i zvanično počne. Doručkovali smo napolju, opušteno i glasno prepričavajući prethodne mesece. Upadali smo jedno drugom u reč, kada nas je Bejla prekinula pitanjem kada će joj otac doći. Neprijatni tajac zavladao je za stolom. Svi su me upitno pogledali, zbog čega se samo zbunjeno nasmejah, trudeći se da zadržim veseo izraz lica. Povukoh ćerku ka sebi i postavih je u krilo. - Pa, vidi - započeh pažljivo. - Tata ti je kupio i poslao poseban poklon, ali - primakoh se
njenom uhu. - On je na jednom veoma, veoma posebnom i tajnom zadatku. Zato nije mogao baš danas da dođe, međutim... Bejla se naglo okrenu i ućutka me svojim skupljenim očima boje masline. Naprći se kao da će da plače, ali umesto toga, iskrivi usne u širok osmeh. - Mama, koji si ti lažov! - istrgnu mi se iz ruku i potrča ka prilici koja nam se približavala kroz spoljni ulaz u dvorište. Svi se okrenusmo i ugledasmo kako je Filip snažno diže i vrti u vazduhu. - Tata! Tata! si!na- zemlju. cičala jePovede presrećno. - Hajde da doručkuješ sa nama! - reče, vukući ga za ruku kadDošao je spusti ga k nama. Prišavši stolu, Filip se kiselo nakezi. - Dobro jutro, familijo! Jesam li vam nedostajao? Znam da jesam. Pogotovo tebi, draga moja ženice! - nagnuvši se k meni, pokuša da me poljubi. Ja bukvalno iskočih iz stolice. Luka se u trenu nađe pored mene, spuštajući ruke na moja ramena. - Nisi se poželela svog dragog muža?! - nakezi se uvređeno i spusti se u stolicu preko puta moje podižući Bejlu sebi u krilo. Ona ga mazno obrgli oko vrata i prošaputa da se ne brine. Luka stalno pokušava da me smuva, ali ga ona sprečava u tome. Svi joj se veštački nasmejasmo. Mučnu situaciju prekidoše ljudi iz keteringa koji su počeli da donose hranu. Ema i Amelija odoše u kuhinju, a Miloš povede Bejlu da isproba zamak za skakanje. Luka je i dalje stajao iza mojih leđa, mirno posmatrajući Filipa, koji sam nasu sebi kafu. -Mešajući Zašto si došao!? upitah ga posle pauze. kafi, pogleda me drsko ispod svojom -kašičicom šećer kraće, koji seneprijatne topio u vreloj obrva. - Ništa nije moglo da me spreči da dođem ćerki jedinici na rođendan! Ni posao, ni udaljenost, pa ni gorile tvog švalera! Luka se trže. Gotovo krenu ka njemu, ali ga povukoh nazad ka sebi. Filip otpi gutalj, pa se uvali u naslon, paleći cigarteu. - Vidi komšu kako skače zbog tebe! Da nije i on na Lirajevom spisku plaćenika? nakašlja se kroz ironičan smeh. Delovao je sivo i suvo. Njegova, nekad sjajna i zategnuta koža, zgužvala se oko nabora lica. Kosa, duža nego inače, prošarana mu je širokim sedim pramenovima iznad uha. Kriveći usne, izbaci dug dim ka meni i Luki. - Ozbiljno te pitam. Zašto si došao?! Šta sad želiš? - ponovih. - Samo što i svaki otacseželi! - prosikta. Da budem sa svojom ćerkom! možda da mi toono zabraniš?! - nagnu preko stola i ne- osvrćući se pozva glasno Bejlu, Da kojanećeš se u trenu stvori pored njega. - Kaži, tatice?! - Bejla ga poljubi u grubu bradu, mršteći se kad oseti ubode iglica po svom licu. - Hoćeš da pokažeš tati šta si sve donela s Havaja?! - Daaaa! - ona veselo povika i skoči, uputivši se ka sobi. Filip se tromo podiže i ubaci cigaretu u šolju s kafom. - Vidimo se posle - namignu, ulazeći u kuću. - Luka, kako? Zašto je on tu? - ustadoh. - Mislila sam da ga Alek i vi držite podalje od mene? On slegnu ramenima. - Najverovatnije je već potrošio sav novac koji je dobio. Ne brini se, ionako Jar stiže
danas, tako da... - pomazi me po obrazu. - Pokušaj nekako da se opustiš, središ i uživaš u ovom danu. Filipa ću ja držati na oku. - Plašim se da danas nešto ne kaže... - prekidoh ga lomeći prste. - Deluje kao da mu je novac i više nego potreban. Ne verujem da će bilo šta reći. Barem dok ne pokuša da izvuče nešto od tebe - reče tiho. Luka je bio u pravu. Iako ne mogu reći da Filipu nije stalo do Bejle, ipak je za njega novac uvek bio na prvom mestu i samo to može biti razlog što je došao. Ema mi doviknu da imamo još dva satasobe, dok gosti ne počnu da prepričava stižu. Polako krenuh na sprat da se spremam. Zastadoh na vratima Bejline osluškujući kako svoje doživljaje s delfinima. - Filipe, telefon! - Ema ga pozva iz prizemlja. On kao po komandi, izlete iz sobe. Iako se pri tom očeša o mene, čak me i ne pogleda. Pokucah o štok vrata i zatekoh svoju ćerku kako s raširenim albumom zbunjeno stoji pored kreveta. - Mila, tata mora hitno zbog posla da telefonira. Hajde ti sa mnom da se kupamo i sređujemo za žurku. Nećemo valjda da Jelena bude veća princeza od tebe?! Namršti se i prođe pored mene. - Ne znam samo zašto si je zvala!? Njena mama je ionako rekla da smo mi svi čudaci! marširajući uđe u moju sobu. - Pa zato sam je i zvala! - sagnuh se i dokačih joj nosić kažiprstom, pa namignuh. - Najbolje žurke su kod čudaka! - nabrah nos i ukosih očima praveći smešnu grimasu. Ona se nasmeja i skoči mi u zagrljaj. Njenakovrdža, kosa pade mi na kadtrgnem. je spustih u kadu. Jasni, proleća, izbi iz njenih riđih natera melice da se Na momenat mi secvetni zavrtemiris u glavi. Krozkoji izmaglicu uhvatih njen preplašen izraz lica i to kako me ukočeno gleda. - Mamice! Mamice! Jesi dobro?! - zavapi. Zažmurih nekoliko puta jako, pokušavajući da se osmehnem. Protresoh glavom. - Nego šta! Nego sam, dobro! - nekako sastavih rečenicu. - Mama je samo pojela previše čokolade za doručak - gadljivo se isplazih. - Mamaaaa, pa ti ništa ne radiš kako treba! - zapreti mi prstom i sede u kadu. Čula mi se skroz razbistriše kad uzeh tuš i počeh da je prskam, na šta se ona radosno nasmeja. Tačno u jedan po podne, počeli su da stižu gosti. Bejla, obučena u belu haljinicu isprskanu ljubičastim kapljicama i sa širokom trakom oko struka u boji njene kose, nestrpljivo ih je sačekivala kod vrata i pratila do dvorišta. Zadovoljno je osluškivala njihove reakcije, iako nismo imali nikakav rod veliki u Starom pa nisuuim samoj Srbiji, Miloš i Ema, a pogotovo Amelija, uspeli su dablizak upoznaju brojNebu, ljudi koji čak postali dobri prijatelji. Ja sam, s druge strane, po povratku iz Amerike i udajom za Filipa, ostala bez svojih prijatelja za koje sam smatrala da su pravi, te se, izuzimajući Luku, nisam mogla pohvaliti osobama s kojima imam blizak odnos. Moji roditelji i tetka, bili su poštovani i cenjeni kao naučnici i akademici, ali mene su svi posmatrali kao večiti izvor tračeva. Iako sam uvek bila ljubazna prema drugima, sebe jednostavno nikad nisam mogla da vidim, niti da uklopim u svet sitnih, zlobnih duša koje su se vodile kao bitne u gradu. Potpuno sam ignorisala njihove pojave i dešavanja vezana za njih. Radije bih sate provodila igrajući se s decom na igralištu, nego s drugim majkama ogovarajući one koje nisu tu. Jedini razlog zbog kog sam bila u Starom Nebu bila je sigurnost i ušuškanost koju je taj grad pružao mojoj ćerki, ali i meni. Ipak, kuća Devana je uvek bila interesantna drugima. Zato su se svi vrlo rado odazvali pozivu za rođendan. Stariji da vide moje, mame da prikupe nove tračeve, ali i da vide Luku, tate da pojedu i popiju dobro, a klinci da uživo dožive
pravu malu ba jku. Kao ljubazna domaćica, trudila sam se da svima ukažem pažnju i zahvalnost što su došli, ali sam i neprestano pratila gde je Filip. Iako svesna da ga Luka drži na oku, njegovo prisustvo mi je unosilo nemir. Pogotovo što ni za trenutak nije ispuštao čašu s brendijem. Jedno vreme je pokušavao da i sam komunicira s gostima, ali ubrzo je seo za jedan zavučen sto, okrenut ka ulazu. Mrzovoljno je gledao na sat i nervozno cupkao nogom. Desetak minuta, pošto su dve mame uporno pokušavale da mi suptilno stave do znanja da su negde pročitale trač da smo Liraj i ja zajedno, on je ušetao u dvorište. Na sebi je imao bele ravne košulju zavrnutih na nežnoljubičaste štrafte. Zastao je na ulazu. pantalone Susrevši sei sizvučenu mojim pogledom, toplo mi rukava, se nasmejao, a zatim se odmah uputio ka Filipu. Njegova pojava je privukla pažnju svih odraslih. Ako ne zbog svog poznatog imena, onda svakako zbog stvari koje je držao u rukama. Dok je u jednoj ruci držao belu kutiju s purpurnom mašnom, u drugoj je nosio svežanj povećih šargarepa sa zelenim lišćem, koje je bilo povezano, velikom, crvenom mašnom. Kratko je porazgovarao s Filipom, posle čega se on skoro trčeći uputio ka ulazu gde ga je čekala Inga s kojom je ušao u kuću. Alek ih je ispratio pogledom. Izvinih se ženama koje su otvorenih usta upijale njegovu pojavu i krenuh mu u susret. Kosa mu je ponovo imala onaj riđi odsjaj na suncu. Posmatrao me srećno svojim sivim očima. - Nadam se da su te šargarepe za salatu, a ne za ono na šta mislim?! - naprćeno zastadoh pored njega. Popevši se na prste, poljubih ga u obraz. - Dobro došao! - izustih, boreći se s blagim crvenilom, koje mi obli lice kada osetih bockanje njegove tek nikle brade pod usnama. - Bolje te našao, Purpur! - nagnu se i uzvrati mi poljubac u obraz. - Izgledaš prelepo! Upravokroja. sam se zbogboja ovakavog komplimetna i odlučila usku petrolej haljinu, jednostavnog Njena je još više naglašavala prelepu za purpurnu nijansuzelenu prstena. Ipak, uspeh da se postidim! Oborih pogled. - Prelepa si i kad se postidiš! Mnogo lepša nego kad psuješ. - Njegove usne skoro dotaknuvši moje uho svojim vrelim dahom, naježiše me i izazivaše mi komešanje u stomaku. - Mama, mama! Tata je otišao! Videla sam da je tata otišao! - na ivici suza Bejla dotrča do nas. Sagnuh se da je zagrlim i ona zaroni glavu u moje naručje. - Mama, tata nije hteo ni da se okrene kad sam ga zvala! Pravio se da nije čuo, a znam da jeste! Gde je otišao!? Zašto je otišao!? - plačno je pitala. Blago je ljuljuškajući, pokušah da je utešim pričom da je morao hitno da se javi na posao, jer samo on može da ispravi greške koje su drugi napravili. - Mila moja! Sigurno te nije čuo kad si zvala. - Ali zašto mi se nije javio da ide? - tužno je cvilela. Paunije da ti kvari rođendan. Znaomi je zaroni da ćeš usenaručje rastužiti. Vratiće se on čim poljubih- je kosuhteo i pomazih po obrazu. Ponovo i tužno šapnu, kao za stigne sebe: - On nikad nema vremena za mene! Nekoliko sekundi još me je čvrsto stezala oko vrata. - Mama, ovde je jedan čika koji drži neke šargarepe u ruci - reče pokazujući očima ka neobičnom buketu u Alekovim rukama. Izvuče se iz mog zagrljaja, pa se obe uspravismo. Bejla prekrsti ruke na grudima i sumnjičavo nakrivi glavu u stranu. - Nadam se da te šargarepe nisu za mene!? - upita ga, preteći. - Oh, ove?! - Liraj iznenađeno podiže šargarepe iznad njene glave. - Ne, ne. To nije poklon za tebe. To je za nekog drugog. - Za koga?! - Bejla zainteresovano skupi oči. - Za njega! - reče Liraj pokazujući u pravcu zadnjeg ulaza, gde je već išao Vuk, vodeći pored sebe malog smeđeg ponija. Dok sam ja besno gledala u Aleka koji veselo slegnu
ramenima, Bejla vrisnu. Pokri usta šakama i poče da skače od sreće. Zatim se zalete ka poniju, međutim, na nekoliko koraka od njega, okrenu se i potrča ka nama. U momentu kad mi je Liraj pružio drugi poklon, ona mu skoči u zagrljaj. On je zbunjeno podiže u naručje i nespretno prihvati njen poljubac. - Hvala ti, hvala ti! Ovo je najlepši poklon ikad! - ponovo ga obgrli i poljubi. - Ti si čika Alek, zar ne!? - upita, kada se napokon odvoji od njega. - Jesam. Ja sam Alek - reče zbunjeno. -- Hajde do ponija! Moraš da mime pokažeš kako radi! gledajući začuđeno. Da... dasajemnom nosim?! - zamuca, Nasmejah se i potvrdno klimnih glavom. Bejla ga ponovo obgrli i njih dvoje krenuše ka Vuku i poniju. Oko njega su već stajala okupljena deca i stariji. Posmatram ih kako veselo razgovaraju, pre nego što je on nežno spusti na malo sedlo. Zatim poče nespretno da odgovara na silna pitanja, koja mu moja ćerka i ostali počeše postavljati. Dušu mi ispuni talas radosti i sreće. Bio je to savršen prizor za moje oči i moje srce. Bejla i Alek! Savršen muškarac, savršen otac... - Bog! - prenuh se iz misli. Ugledah Luku kako stoji pored mene. - Bog, Purpur. On je bog. On nije, niti može da bude normalan čovek. Pogotovo ne može da bude otac. Nemoj zato tako da ga gledaš. Žao mi je, ali nemoj nikad da pomišljaš na takve stvari. - Znam - uzdahnuh setno. - Ali, kad ih ovako posmatram, kad ih vidim zajedno pogledah tužno u Lesnikove oči boje ćilibara. - Jednostavno, deluje savršeno. - Alek, koji je sad opušteno razgovarao s mojima, pogleda nas nakratko i namignu. Purpur, dovodi sebe, To a samim i svei što nas zamišljaš u opasnost, jer ti jeglavi, dao prsten kojidamu blokira -moći kad Jarilo je u tvojoj blizini. što bi tim ti htela u svojoj ne može se ostvari na duže staze. Za nekoliko meseci, Jar mora raspolagati svom svojom snagom i moći. - Pa... - pogledah u kamen na prstu - on štiti... - Štiti samo tebe. Od Navita, ali i od njega. Zamisli da neko sazna da su mu moći blokirane. Zamisli, da tokom zime, kada nas stalno napadaju, neko shvati da si ti nasleđe ili, što je još gore, da je u tvojoj blizini on ranjiv. Za nekoliko minuta sve bi bilo gotovo. - Ali, ali... - pokušavam da se izborim s ružnom istinom koju sam čula. - Nemoj ništa da mu pričaš - reče kad primeti da nam se Liraj približava. - Još je ljut na mene zbog svetionika - Luka mi se osmehnu, potapša Aleka po ramenu i otrča ka Bejli i deci pitajući ih ko je spreman za mađioničara. - Jel sve u redu? - Alek upita zabrinuto, kada primeti izraz mog lica. Odmahnuh glavom i rekoh da se brinem zbog Filipa. - Tražio je uznemiravati. novac. Već je na putu ka aerodromu. Ne brini se. Paziće ga više nego prošli put. Neće vas više - Oh, to bi bilo dobro. Hvala ti puno - rekoh pokušavajući da napokon otvorim poklon koji je meni doneo, u čemu me on spreči hvatajući me za ruku. - Hajde da to ostavimo za kasnije - pokaza mi bradom na srednji deo dvorišta, gde su postavljali decu oko slavljeničkog stola. - Torta! - lupih se po čelu. *** Poslednji gosti otišli su s prvim sumrakom. Miloš je Aleka zadržao „na po još jednoj domaćoj rakiji“, što je Bejla iskoristila da mu se uvuče u krilo. Ubrzo, tako sklupčana u njegovom zagrljaju, zaspa. Tiho ga pozvah rukom da ustane i on je lagano podiže i pođe za mnom na sprat. Spustivši je na krevet, pomeri se u stranu kako bih je ja presvukla. Bejla se
promeškolji, blago otvori oči i promrmlja nešto, pa se, osmehujući se, okrenu i ponovo zaspa. Iskrali smo se polako. Na vratima, Alek me okrenu ka sebi i uhvati za obe ruke. - Bilo mi je prelepo sa svima vama danas... Trebalo bi.. - Nemoj da ideš! - prekidoh ga u jednom dahu. - Ostani... - jedva čujno prošaptah, gledajući ga u oči. - Žao mi je, ali ne mogu da ostanem duže... Imam još nekih obaveza. Razočarano uzdahnuh i naglo izvukoh ruke iz njegovih. - Onda, u redu, Jarilo! Kako god ti hoćeš - pokušah ljutnjom da prikrijem svoje razočaranje. - Jarilo? - reče meko. - Prvi put si me nazvala mojim pravim imenom. - I poslednji! - brecnuh se besno i krenuh niz stepenice. - Stani, Purpur - uhvati me za rame. - Ja ne mogu duže da ostanem, ali bi mi veoma značilo, ako bi ti pristala da ideš sa mnom večeras na... na jedno mesto. - Koje mesto?! - upitah važno. - Zbog čega?! Stavljajući mi ruku na sredinu leđa, povuče me ka sebi dovoljno blizu da osetim njegov dah na svom licu. Pomeri mi pramen kose iza uha. - Želim da večeras budeš sa mnom. To je sve što ovde mogu da ti kažem. Napućih usne i namrštih se kao da se premišljam. Iznenadi me, okrznuvši svojim usnama moje. - Veruj mi! - namignu. Okrete se i brzo krenu niz stepenice. Pozdravio se s mojima, i pre nego što je izašao, dobaci mi da će doći mene zakako dva Vuk sata. i Inga izlaze za njim, a zatim samo slegnuh ramenima Zbunjeno sampoispratila kad me s početka stepeništa mama i tetka upitaše da li ja to večeras izlazim. - Pojma nemam - odgovorih. Kad sam izašla iz kupatila, sačekala me je poruka od Aleka da obučem neku jednostavnu haljinu i ravnu obuću. I da obavezno ponesem poklon koji sam dobila. Prvo sam skoro pola sata isprobavala sve moguće haljine, zgroženo zaključivši da mi na ravnu obuću sve loše stoje. Na kraju se odlučih za dugu prozirnu belu suknju A kroja. Pronađoh običnu belu majicu na tanke bretele i obuh ravne sandale boje kafe. Ponesoh i malu torbicu s dugim resama boje starog vina. Upravo sam pošla da napokon otvorim poklon, kada mi je poslao poruku da siđem. Svi moji su uveliko pozaspali. Potrudih se da što tiše izađem iz kuće. Stajao je u ispranim farmericama, sivim starkama i običnoj beloj majici ravnog okovratnika, koja mu je naglašavala široka ramena i snažne ruke, naslonjen na svoj trijumf. Izgledao mlado, sveže, jako. Izgledaosejenasmejah. kao seks! Kao „preseks“! Zapravo izgledao je kao bog seksa!jeZbog svojih misli bezobrazno Krenu ka meni govoreći: - Znaš, ovo me izluđuje! Nakrivih glavu, stavljajući mu do znanja da ne znam šta je hteo da kaže. - Izluđuje me što ne mogu da znam o čemu misliš! Prasnuh u smeh. - Zamisli, meni je tako uvek! I zašto opet motor? - rekoh dureći se i pružih mu kutiju s poklonom. Uzeh manju kacigu sa sedišta i stavih je tupo na glavu. - Ne mogu da poverujem da ga još nisi otvorila - nasmeja se otvarajući poklopac. Pokušavajući da zategnem kaiščić, nagnuh se da vidim sadržaj. Međutim, on je brzo zatvori, uz komentar da ako nisam videla do sad, mogu da sačekam još nekoliko minuta. Ostavi kutiju u bisage sa strane sedišta, zatim me upozori da povučem suknju. Sede na motor.
- A gde je tvoja kaciga?! - držeći visoko zadignuto suknju, opkoračih motor i sedoh iza njega. Umesto odgovora, samo klimnu glavom. Obgrlih ga čvrsto oko struka, spuštajući mu glavu na leđa. Osetih da me obuze vrelina zbog njegove blizine. Prepuštajući se brzoj vožnji, zažmurih pokušavajući da udahnem svaki delić njegove arome, koju mi je vetar nanosio u lice. Kad primetih da usporava, popustih stisak ok o njegovog tela. Otvorih oči. Došli smo do same tvrđave Devane. Ispravih se kad shvatih da smo ušli u centar starog zdanjam, koji je noću zabranjen za tvrđave, posetioce. Ispred teških kojadelovala vode u jedesno krilo,Napad on se straha zaustavi. Unutrašnjost osvetljena lenjimdrvenih bledim vrata svetlom, sablasno. me natera da se ponovo prilepim uz njega. Osetivši moj stisak on ispravi leđa i prisloni svoje ruke na moje. - Nemoj da se plašiš - izgovori jedva čujno. Polako popustih i nekako siđoh, ali se ubrzo opet ukopah i prilepih uz njega, začuvši zvonki smeh koji se razli između zidina. - Jesi, jesi li čuo?! - promucah. Osluškujući, pokušah ponovo da uhvatim smeh u zujanju vetra. - Jesam - reče i izvadivši kutiju iz bisaga, uhvati me za ruku. - Purpur, veruj mi! izgovori nežno i ja stežući njegovu ruku, krenuh za njim. - Nadam se da ovde ne prinosite neke žrtve, ili tako nešto... - skupih se iza njegovih leđa, kada krenu da otvara vrata. - Znaš, ja nisam devica! A nisam baš i nešto ukusna. Uglavnom salo i kosti. Okrenu se ka meni. - Šta!? - Mislim, ako jedete ljude, niti sam ukusna niti zdrava - iskrivih blentavo usne. - Ja vam dođem, nešto, kao tovljeni šaran. Alek prasnu u smeh i privuče me sebi. Vrata se širom otvoriše i mi kročismo iza zidina tvrđave, na desnu obalu reke Dunav, gde ljudska noga nikad nije kročila. Barem ne u poslednjih osam vekova. Iznad tamne površine mirne reke, naziralo se beskrajno prostranstvo blistavih zvezda. Mesec, širok i zreo, bacao je svoju svetlu senku po obali, na kojoj su oko užarenih vatri, između visokih barjaka, dugih belih zastava okićenih vinovom lozom, devojke i muškarci okupljeni pevali i igrali. Svi su bili obučeni kao vilenjaci u Javu. Jedino su devojke na glavama imale vence od cveća. Uputismo se ka grupi koja je stajala uz sam obod mrke hrastove šume, pored visoke vatre. imkada priđosmo, ženaljubazan duge plave kose okrenu se da nas pozdravi i ja potpunojarke ostadoh bezKad teksta, prepoznali osmeh. - Inga! - uzviknuh iznenađeno. - Lada - reče ona mazno. - Moje pravo ime ja Lada - nakloni se graciozno. - Ja sam boginja leta. Poljubi me tri puta u obraz. - Danas, osim Bejlinog rođendana slavimo i početak leta i slavimo Kupala. Jar ti verovatno, po običaju, ništa nije rekao - pogleda ga ljutito. - Evo sad ću - reče, pružajući mi kutiju s poklonom. - Ohhh, bože, prelepo je - izustih kada podigoh poklopac. Ugledah venac upleten od grane vrbe i vinove loze, ukrašen cvetovima lavande, belog krina, jarkih kalina i bledih hrizantema. Pažljivo ga uze i stavi mi ga na glavu.
- Savršen je! - povika Inga - zar ne?! - upita prisutne koji su stajali okupljeni oko vatre. I njihova lica napokon prepoznah. Luka mi priđe prvi. Poljubivši me meko, pomazi me po obrazu. - Ako te ovaj nekad bude povredio, jebaću mu kevu! Makar me pretvorio u hrast - reče zlobno. Lupi Aleka po ramenu i prođe pored nas. Zatim me pozdraviše Vid, Helga, Oto, Kristijan, Vuk i dve visoke plavuše. Na kraju svi nekud odoše i nas dvoje ostadosmo sami. Okrenuh se kadaAleku. ćeš golotinjom da mi odvratiš pažnju od ove čudne situacije, grdno se - Ako misliš varaš, dragi moj Jarilo - rekoh, kada shvatih da i on, kao i svi drugi muškarci, ima na sebi samo jednostavne bele pantalone. - Danas je, kao što ti je Lada rekla, dan početka leta. Letnji solsticijum. Dan kada priroda u svojoj moći, snazi i plodnosti doživljava vrhunac. Sve posle večeras je osipanje dobre energije. Večeras ima mesta samo za sreću, radost i ljubav. Večeras nijedna spodoba iz Nava ne može da kroči na našu zemlju ili nebo. Ovde, u tvrđavi Devane, boginje ljubavi, okupljamo se svi mi iz Java. Bogovi, polubožanstva, ali i smrtnici svesni svog slovenskog porekla. Tu smo da slavimo život! - Večeras je jedan od onih dana kada možete da utisnete nasleđe, zar ne? Kao za moj rođendan? - upitah zamišljeno. - Da - reče nameštajući mi venčić koji se iskrivio. - Mogli bismo. U stvari, Lada bi mogla, da ima dovoljno snage. Vidiš, njeno telo nije u stanju da istisne toliku moć i da obavi utiskivanje u prirodu. - Ali svi ovi ljudi, ova noć?! Kako su se ovde stvorili? - Purpur, ja sam bespomoćan samo u tvojoj blizini! - izvi usnu u blag osmeh - a kad smo već kod prstena, da li možeš sad da ga skineš? Samo na nekoliko sati? Potpuno me zateče svojim pitanjem. - Hoćeš da mi čitaš misli?! - nacerih mu se. - Recimo i to! Ali, prvenstveno hoću da prisustvuješ Kupali. Ne bih da nas tvoj prsten ometa. - Kupala?! - namrštih se. - Ubeđena sam da sam za to već negde čula. Skinuvši prsten, pružih mu ga i on nestade u njegovoj šaci. - Običaj je - poče da mi objašnjava, - da devojka skine svoj venac i pusti ga niz vodu. Muškarac koji ga nađe i vrati joj venac zapravo je ljubav njenog života. Ali pre toga, vršimo obred duhovnog i telesnog Za duhovno, na obavlja centralnoj lomači senaših pali ženska lutka napravljenja od sena i trava,pročišćenja. dok se telesno pročišćenje potapanjem tela u vodu. Samo čista duša i telo, mogu da se nose sa strahom i bolešću zime. - Hajde, Purpur! Pleši s nama! - povika Inga, kada me povuče i odvoji od Aleka. Uvuče me u veselo kolo s drugim devojkama, koje su plesale oko najvećeg plamena. - Ali, ja ne znam kako! - počeh da se nećkam, posmatrajući ih kako zavodljivo igraju oko mene. - Znaš, draga! - Inga me obgrli rukom oko struka. - Samo se opusti i prepusti ritmu! U početku trapavo, a zatim sve lakše, počeh da pratim njihovo senzualno kretanje. Vođena notama koje kao da su dolazile iz samog mog srca, zažmurih. Zanjihah se lagano i na vrhovima prstiju ispratih ceo ples. Muzika se utiša i prvo što ugledah kad otvorih oči bio je Alek, kako me bez daha posmatra kroz visoki plamen. Iako su muškarci pored njega uglavnom mlađi, on ih u svemu nadmašuje. Kako svojim dostojanstvenim stavom, tako i svojim zrelim muževnim
izgledom. Blago mi klimnu glavom u znak odobravanja s jedva uočljivim osmehom. Koji si ti „preseks“! - pomislih, upijajući svaki milimetar njegove kože, na kojoj su treptale senke od vatre. Nasmeja se široko, zabacujući glavu, zbog čega zakolutah očima. - Izlazi iz moje glave! - ljutito povikah. To ga natera na još jači smeh. Osetih kako gorim u licu kada me pomeriše u stranu, da bi se napravio prostor za paljenje lutke. Vreme je,poskidaše devojke! -vence povika Lada i sve ka jednom vodi. Zagaziše u njusve skoro do struka. Veselo -pevajući, i pustiše ih upojuriše vodu. U momentu, pogledaše ka meni. - Hajde, Purpur! - reče jedna crnokosa. - Zar ne želiš da znaš ko ti je suđen? Ne osvrćući se, polako zagazih u vodu. One ponovo zapevaše i ja nežno skinuh svoj venčić i pustih ga niz mirnu površinu vode. Zavlada tišina ispunjena mirisom cveća i očekivanja. Nijedna se ne pomeri, zbog čega se i ja skamenjeno ukopah. Površina vode se u nekoliko sekundi snažno uzburka, kad iz nje počeše da izranjaju muškarci. Njihovo iznenadno pojavljivanje iz nemirnih talasa me prenu i od straha padoh na leđa u vodu. Reka se brzo umiri i ja se napokon uspravih primetivši da svi muškarci nose vence u rukama i da ih vraćaju devojk ama. Iznenada, jak talas me ponovo zaljulja te se jedva zadržah na nogama. Tačno ispred mene, iz tamne vode čija površina je sijala hvatajući svetlucavu mesečevu prašinu, izroni Alek s ispruženim rukama, u kojima je držao mojpotpuno venac. prepustih Smeh i veselo klicanje, koje glatkog se širilotorza oko nas naglo zanemeše u mojim mislima i ja se upijanju njegovog niz koji su se slivale kapljice vode dok mi je prilazio. Telo mi zadrhta od treme. Oborih pogled kad mi na glavu spusti cvetni venac. Položi dva prsta ispod moje brade i lagano mi podiže glavu. Zagledah se u njegovo lice, u njegove blistave sive oči. Oči, koje sam ceo život viđala i sanjala u pogrešnom svetlu. Obrgli me jednom rukom, snažno me privuče sebi i spustivši mi nežan poljubac, kratko okrznu svojim jezikom moj. - Veruj mi... - prošapta pre nego što me ponovo poljubi, jako i dugo. Žareći svojim dahom moj, podiže me i ponese u naručju. Ne prekidajući da me ljubi, povede me između razbacanih parova koji su plesali ili se ljubili, i uvede u šumu. Kročivši među široke krošnje starog drveća, jasno osetih miris lipe, kada me položi među bele baldahine, osvetljene svećama. Ne pokušavam ni da se pitam odakle i kako su se tu stvorili. Ne želim da znam ništa više, osim da li i njegovo telo vapi za mojim kao moje za njegovim. Potvrdno klimnu Izvih glavu u stranu uz tih uzdah.glavom kada mi uhvati misli. Zatim zaroni usnama u moj vrat. Vrhom jezika poče da prelazi po ivici mog vrata, do ključne kosti. Zatim se mekanim poljupcima vrati ponovo do uha, lagano uhvativši resicu zubima. Mazno zavukoh prste među njegovu kosu, kao odgovor na žarenje njegovog vrelog daha. Šapnu mi koliko me voli i ja otvorih oči. Vidim njegovo lice iznad sebe. Očima jasnim, punim želje, posmatra me kao da želi nešto da kaže. Uplašena novim odbijanjem, ljubim ga jako, pohlepno. Povukoh ga ka sebi. Uzvraća mi poljupce, prelazeći rukom preko mojih grudi i stomaka. Vrelina njegove kože koja se lepi uz moju, stavlja mi do znanja da više nemamo odeću na sebi. Težina kojom me po kriva izaziva trnce, koji mi se razmileše po celom telu, izazivajući da ga osetim svakom svojom ćelijom. Draži me vlažnim žarom usana. Klizi preko mojih grudi, očvrslih bradavica i stomaka do bedara, ljubeći nežno njihovu unutrašnjost. Osećam oštrinu njegovog jezika, dok mi samo
letimično vrhom, prelazi između prepona. Uzdišem glasno i zabacujem glavu. Grizem se za usnu. Vlažnost i pulsiranje među nogama me teraju da se promeškoljim i blago raširim noge, što on ispraća ritmičnim palacanjem jezika. Osetih užitak zbog kog zastenjah jako, gužvajući rukama čaršav pored sebe. Drhtaji praćeni širenjem slatke napetosti iz bedara, teraju me da ga povučem za kosu ka sebi. Podiže se podbočen rukama o krevet. Diše ubrzano, držeći svoje usne nekoliko milimetara od mojih. Prislanja svoju nabreklu muškost, i zadržava je čini mi se beskrajno dugo, uz moje vlažano, pulsirajuće međunožje. Gleda u dubinu mojih očiju, upijajući u njima moju želju za i njegovim mesom uu mene, sebi. Oblizujem uzbuđeno rubneopisivu usana. Poljubi me njim, vlažnonjegovim i strasnotelom i nežnim trzajem skliznu savršeno i glatko. Kao da je tu stvoren, ispuni me svojom čvrstinom, izazivajući da glasno zaječim, grabeći kao davljenik rukama ka njegovim grudima. Ulazi u mene lagano i sporo. Nigde ne žuri. Zna koliko moje telo vapi za njim i to ga još više uzbuđuje. Dok kruži polako, izluđuje me, drhtim pod njegovom težinom i prodiranjem. Primičem mu svoje telo i guram kukove ka njemu. Počinje da me ljubi brže, po usnama, licu, vratu. Žareći mi obraze svojom bradom, sve jače uranja u mene. Prelazim rukama po njegovim leđima, preplavljena vrelinom zarivam nokte u njih, povlačeći ga tako u sebe još više, želeći ga zauvek tu, u sebi, u svoj njegovoj veličini. Probodena golicavim treptajima koji mi obuzimaju celo telo, zaječah izgovarajući njegovo ime. Rojevi trnaca, izazvani slasnim uzbuđenjem, grče mi sve mišiće tela. Ispunjavaju svaki njegov atom neopisivom žudnjom koja mi tera srce da divljački udara. Eksplozija sreće nadraži svaki moj nerv u momentu kada se u pulsirajućim naletima prosuo u mene. Bio je to trenutak na granici smrti. u oči. Trenutak bez vazduha, trenutak bez svesti. Boreći se za dah, zagledasmo se jedno drugom Ne želim da se odvojim od tebe! - pomislih kad se susretoh s mekim pogledom punim ljubavi. Smirujući disanje, nasmeja se čuvši mi misli i poljubi me nežno. - Ni ja ne želim da se odvajam od tebe! - reče spustivši mi na usne nov poljubac. Lagano, ponovo pređe jezikom po ivici mojih usana, što mi ponovo ote dug uzdah iz grudi. - Cela noć je pred nama! - reče hvatajući moje ružičaste bradavice svojim punim usnama i izazivajući novi talas mog uzbuđenja. Mazno se zakikotah izvijajući poslušno telo ka njemu... *** Lepršavo strujanje svežine natera me da se sklupčam pod pokrivač. Lenjo odškrinuh očne kapke i mrzovoljno počeh da privikavam oči na svetlost, izazvanu isijavanjem snopova sunčevih zraka kroz bujno hrastovo lišće. Vetar lagano zanjiha bele baldahine, šireći oko sebe izmešane mirise rose, lipe, šumskog cveća Aleka. ka Promeškoljih se mazno. Osetih vlažan poljubac na vratu i stisak njegove ruke kada mei povuče sebi. - Dobro jutro, ljubavi - prošapta zadovoljno, tačno iznad mog uha. - Kako si spavala? promukla mekoća u njegovom glasu, blizina njegovog nagog telog, slike našeg zanosa od prethodne noći koje mi u trenu okupiraše misli, nateraše me da stidljivo skliznem iz njegovih ruku. Prekrih se čaršafom preko glave. - Koliko je sati?! - izgovorih tiho, grdeći samu sebe zbog glupog pitanja i detinjastog ponašanja. - Purpur, da li je sve u redu? - vragolasto me upita zavirujući i sam pod prekrivača. Planiraš li ceo dan, da ostaneš tu ili? - Oh! - iznenadih se kad mi nalet svetlosti ispod prekrivača usmeri pažnju na njegovu davno probuđenu i podignutu muškost. Ugrizoh se za usnu bezobrazno osetivši sladak talas treperenja u stomaku i preponama.
- Mislim da bih mogla ostati ovde ceo dan - dobacih mazno. Krenuh oblizujući se da ga pomazim po nabreklom udu, ali me odsjaj purpunog kamena na ruci trže. Naglo se otkrih i gledajući u svoju ruku sedoh na krevet. - Ali... ali zašto? - upitah tužno, okrećući prsten. Polako se i sam podiže i stavi moje šake u svoje. - Žao mi je. Jutro je odnelo svu magiju koja nam je sinoć dopuštala da uživamo jedno u drugom - pređe placem preko staklaste površine kamena na mom prstu. - Ljubavi, tvoja sigurnost mora biti na prvom mestu. pa neće me ovde niko napasti! - pokušah da mu stavim do znanja da mi još treba, - Pa... da ga još želim. - Znam da neće, ali moraš da se zaštitiš od mene - prinese moju šaku usnama i spusti nežan poljubac, zbog kog se bolno namršti. - Ti me nećeš povrediti! - ljutito istrgnuh šaku iz njegovog stiska. Prebacujući desni dlan preko prstena, skoro plačljivo mu rekoh da znam i osećam da me neće povrediti. - Osetila sam to sinoć! - dodadoh tužno. On povuče čaršav i prebaci preko mojih leđa. Sklanjajući mi nemirne pramenove s lica, tužnim osmehom reče da nežnost koju sam sinoć osetila on ne može da mi ponovo pruži. Koliko god to hteo i koliko god se trudio, to je nemoguće. - Napravljeni smo tako da ne možemo biti intimni sa smrtnicima. Pogotovo ne ja. Bog rata, satkan od besa i jara. Suviše sam... - zastade, kao da traži pravu reč - težak! - Ali,postaneš ja ti verujem! pomazih ga po obrazu. - Možemo da pokušamo! Mogu lako vratiti prsten, ako suviše...- „težak“. Pridržavajući mi ruku uz svoj obraz, pređe rukom preko moje podlaktice. Osećajući moj puls na svojim usnama, poljubi mi unutrašnjost zgloba. Stisak ruke mu se pojača kada oseti moj ubrzan rad srca. - Izvini! I sekund je dovoljan da izgubim kontrolu! - grč na licu kad mi ponovo poljubi pulsirajuće mesto, stavi mi jasno do znanja da i moja želja pojačava bol koju on oseća. Lagano se pomerih, zatežući čaršav oko sebe. - I šta će biti sad? Šta će se dalje dešavati sa nama? - upitah obgrlivši rukama kolena i naslonih bradu na njih. - Sad ćemo prvo da te vratimo kući. Uskoro će šest. Pitaće se gde si, a i ovom mestu je vreme da nestane. - Ustade i pogleda oko sebe, kao da nešto traži. Uspravih se, upijajući pogledom svaki deo njegovog muževnog, čvrstog tela koje se kupalo na jasnom jutarnjem svetlu. Sagnu se, podižući majicu, kada krajičkom spazi moj zanesen blentavi- izraz. Purpur, treba da krenemo! - nasmeja se oblačeći je. Iskrivih obrve i usne, kao da želim da plačem. Dohvatih jastuk i bacih ga na njega. - Zaštooo?!? - povikah i teatralno se zaronih i u posteljinu. - Zašto me mučiš? - zavapih kada me pogodi suknjom preko glave. - Mučim? Ja tebe mučim!? - zazvuča skoro besno i ja izvirih ispod suknje. Navlačio je ljutito pantalone. - Ja nju mučim?! - pričao je sam za sebe. - Godinama je želim! Znam napamet svaki deo njenog tela! Pamtim svaki njen pokret! Uzdisaj zadovoljstva, dok su je drugi uzimali! Gorim od želje za njom duže nego što ona zna za sebe! I ja nju mučim?! - povuče naglo čaršav s mene. - Muči me svaki jebeni momenat kada smo odvojeni! Muči me i glad za tobom, koju ne mogu da namirim! Muči me strah da ću pokleknuti u želji za tobom i da neću uspeti da se iskontrolišem. Muči me da će zver u meni napraviti jebeno sranje, koje će biti pogubno za sve!
Zadihano provuče ruke kroz kosu. - Izvini - prošaptah i počeh da se oblačim. - Purpur - sede pored mene. - Ma nisi... nisi ti ništa kriva. Izvini - zagrli me. - Izvini! Za sve. Na kraju, ništa od ovoga ti nisi tražila. Jedno vreme me je samo držao u naručju. Ćutimo, jer zapravo reči počinju da gube smisao. Osluškujemo kako nam se otkucaji srca sinhronizuju i smiruju. - Liraj - rekoh i dalje skupljena u njegovim rukama. -- Reci, - obrati mi se meko. Nisamljubavi znala da i bogovi psuju! - nakezih se. Zasmeja se. Iz naručja me potrbuške jednostavno prebaci preko svojih kolena. - Loše utičeš na mene! - reče lupnuvši me blago po guzi. - Diži to lepo dupe, idemo! naredi veselo. *** U kući je i dalje vladala spokojna tišina kada smo ušli. Stavila sam vodu za kafu kada mu je telefon zazvonio. Tup, razočaravajući osećaj, izazvan bojom njegovog glasa tokom razgovora s Elen, kao pesnica mi se zari u stomak, ukočivši mi bolno sve udove. - Nemoj da ideš - prošaptah u sebi - molim te, nemoj još! Nemoj njoj! Završavajući razgovor, priđe mi s leđa, obrglivši me. Spuštajući poljubac u moj vrat, pomeri sa šporeta džezvu, u kojoj je ključala voda. -Naslonih Moram da Purpur... - uzdahnugrudi. napuklim stegnuvši meglavom uz sebe.i nervozno se idem, potiljkom na njegove Samoglasom, potvrdno klimnuh počeh da zakuvavam kafu. - U redu - promrmljah, ne okrećući se da ga ispratim. Zamišljeno ostah da stojim, osluškujući kako se zvuk motora udaljava od kuće. Kafa je ključala, u mehurima se izlivajući iz džezve kada je Luka uze i pomeri. Zatim me bez reči okrenu prema sebi i zagrli. Umirujući miris šume i njegov nežan stisak, podsetiše me na vreme pre Liraja. Pre Lesnika, kada je on bio samo Luka. - Nedostajao si mi - šapnuh kroz suze. - I ti meni, Purupur. I ti meni - poljubi me toplo u čelo. *** Od kad smo imali ponija, kuća nam je vrvela od dece koja su dolazila da se igraju s njim. Skoro danaodvedemo je prošlo od Bejlinog rođendana nam nije dozvolila da konjića, je nazvalamesec Sunčica, u pravu štalu. Živeo jei još u preuređenoj baštenskoj kućici, nakoga kraju dvorišta. Za promenu, moji su rešili da vreli jul i avgust provedu u Starom Nebu, tako da smo uglavnom visili pored bazena. Svi su bili veseli. Što se mene tiče, i previše veseli. Sasvim mi je bilo jasno da ne žele da me ostavljaju samu, zbog vesti o Alekovoj i Eleninoj svadbi, zakazanoj za 21. septembar. Iako mi se redovno javljao porukama, iako me je zvao, slao pisma i mejlove, ja mu nisam odgovarala. U razgovoru s Lukom, shvatila sam da on radi ono što mora i da je to što se isključuje iz mog života, najbolje rešenje. Zbog toga nisam htela da ga vidim kada je dolazio sredinom avgusta. Poručila sam mu samo da ga razumem i da se ne brine. Moja sreća ili naša sreća, nikako ne sme da ugrozi druge. Jebiga! Nije mi prvi put da moram da se žrtvujem. Inga, odnosno Lada, često je dolazila s Vukom, pod izgovorima da je u prolazu. Uvek je kroz priču pokušavala da provuče kako pati i koliko mu je teško. Jednom mi je čak predložila da skinem prsten, kako bismo osetili jedno drugo. Nisam htela. Iako sam znala da ne postoji više
ništa što će ga izbrisati iz mene, iz mog života i sećanja, smatrala sam da ne treba da imamo kontakt. Nikakav direktni kontakt! Dani su jednostavno prolazili. Nizali su se bez ikakvih bitnih dešavanja. S jedne strane, za promenu, spavala sam mirno. Bolje nego inače. S druge, svesna svega što se izdešavalo, svesna razloga zbog kog on nije sa mnom, trulila sam u sebi od bola, kada bih na njihovim zajedničkim slikama videla prsten na njenoj ruci. To što sam odlično znala zbog čega ona zapravo nosi purpurni kamen me je razaralo. Ponekad je čak bolelo mnogo više nego što mi nedostaje. Dok sam se ja trudila da niko ne primeti šta se dešava u meni, moji su se trudili da me zbune i zabave, kako bih nekako zalečila sve ružne nalete tuge u sebi, koje očito nisam uspela da prikrijem. Septembar je došao brže nego što smo svi očekivali. Bejla je krenula u školu, a ja sam rešila da se vratim Dućanu. Miloš i Ema su ponovo otputovali na Havaje. Luka i Amelija su se takođe vratili svojim obavezama. Sve je delovalo kao pre. Naša čudna mala zajednica, ponovo je postala savršena za komplikovan život i savršena za tračeve. Ponekad bih u zbrci i brojnim obavezama i zaboravila na sva dešavanja. Zaboravila bih na ono što znam, što sam videla, što jesam. Ponekad bih zaboravila i na pravu istinu o životu i svetu koja mi je prikazana i hvatala bih sebe, kako zamišljam neku budućnost, jednostavnu, srećnu, daleko od svih, sa Bejlom i s njim. Šesnaestog septembra ispratila sam Bejlu u školu i otvorila Dućan. Tek što sam skuvala kafu, zvončići na vratima su me naterali da provirim iz kuhinje. Iznenadih se kad ugledah Vesnu, jednu iz roditeljskog saveta. bih pravila spisak kogaizduženog bih bez trunke griželica, savesti kose, žućkastog na poslalaodumama Nav, to bi sigurno bila ona!Kada Tanke, crvenkaste kojem su najviše pažnje privlačile u dva luka tanko istetovirane obrve, pridajući mnogo veći značaj svojoj advokatskoj tituli nego što zaslužuje, važila je za inicijalnu kapislu svih većih tračeva vezanih za ljude oko nje, ali i šire. Iako je bila mršava u licu, telo joj je bilo mesnato i zdepasto. Potpuno je operisana od ukusa. Izgrađivala ga je na uzorima loših sapunica i folk pevačica. Ušla je pompezno u Dućan, veštački mi se osmehujući usnama oivičenim tamnom olovkom. Pink haljinicu uparila je s heklanim čizmama iste boje, na vrhovima presvučenim belom kožom. Osmehnuh se njenoj „skraćenoj“ pojavi, što ona shvati kao pozdrav. Hitro mi priđe mašući rukama, uz komentar kako mi je divno u lokalu. Naravno, Vesna nikad nije ništa kupila kod mene. A i to, što je sad tu ne znači da hoće. Jedini razlog što je svraćala uvek je bio da mi prenese neki trač, ili da smisli novi. Pažljivo srknuh kafu i nalaktih se na pult slušajući je kako kokodače da joj treba poklon za prijateljicu, koja se bogato udala u Nemačkoj i koja pored silnih ima izraz i jednu u Rigenu.miPažljivo me odmeri, proučavajući moju reakciju na pomennekretnina ostrva. I zaista, iznenađenja pređe preko lica. - Srbi na Rigenu!? - pitanjem pokušah da pokrijem svoju reakciju. - Zaista nisam znala zviznuh oduševljeno. - Ohhhh, ona je Srpkinja, a on je Nemac - namignu mi. - Jedan od menadžera u Arkona Enerdžiju - naceri se. - Znaš, kod onog tvog prijatelja, Liraja - naglašavajući reč „prijatelja“, blago se osvrnu oko sebe, kao da pazi da je neko ne čuje. Zatim mi se unese u lice. - Nataša. Tako se zove ta moja prijateljica. Pozvana je na svadbu sad u subotu i zamisli, zove me sinoć i kaže da je venčanje otkazano. Spustih šolju na sto, pokušavajući da izgledam što pribranije. Gušeći luđačko udaranje srca, slegnuh ramenima, pokazujući da ne razumem šta hoće da kaže. Ona obrnu očima.
- Purpur! Rekla mi je da je Liraj otkazao venčanje i da je pre dva dana prešao u kuću na Arkoni. Molim te, smiri se. Molim te, smiri se! Pokušavam da obuzdam sebe i radost koja mi krivi usne u osmeh. Podiže upitno obrve, koje poprimiše izgled pijavica. - Izivni, izvini! Smejem se jer ne razumem zašto to sve meni pričaš?! - Kako zašto tebi?! - uvredi se. - Pa ti i on ste bliski prijatelji - ponovo naglasi reč „prijatelji“. - Pomislila sam da znaš nešto o tome. Znaš, obećala sam Nataši, da ću joj potvrditi iz
Trača. prve ruke da licele je svenaslovne ovo tačno - lupikoju ispredsumene Preko strane, činileprimerak slike Elen i Aleka, masnim crnim slovima stajao je naslov „Raskid! Ostavljena pred oltarom“. Zagledah se u Alekov lik. Slikan je u crnom trodelnom odelu, kako telefonirajući ulazi u svoj majbah. - Svašta. Izgleda da ti ništa nisi znala! - trže me svojim piskavim glasom i ja zbunjeno pogledah u nju. - Ne - klimnuh glavom. - Zaista nisam. - Oh, očito da niste više u tako dobrim odnosima, posle - namignu mi - Bejlinog rođendana. Skoči i pogleda na sat, komentarišući da mora da krene. Užurbano izađe i dobaci da slobodno zadržim primerak novina. Kada se vrata zatvoriše za njom, grčevito krenuh da ih listam i upijam tekst o raskidu, propraćen paparaco fotografijama. Da utiskivanja. je sreća kojaKrenuh izbi iz brzo menedamogla da se vidi, sigurno po bi ostavila veći trag nego purpurni prah se pakujem, preturajući torbi. Dok sam tražila gde su mi ključevi od auta, ponovo pogledah u naslovnu stranu, na kojoj je dominirala Elenina slika. U sivom mantilu s velikim naočarima za sunce na licu, izlazila je iz hotela. Zadovoljstvo mi preplavi telo kad uočih da više ne nosi prsten, ali mi i pažnju privuče još nešto, zbog čega me obli hladan znoj i skamenih se u mestu. U gomili ljudi skupljenih oko ulaza, dok su svi pogledima pratili zanosnu plavušu, jedna osoba je gledala direktno u objektiv kamere. Drhtavim rukama prinesoh novine bliže licu. Mračne oči, naglašene jakom šminkom, pakosno su se smejale s Moraninog bledog lica. - Jesi li videla?! - trže me Lukin besan upad kroz vrata. - Jesi videla št a je taj luđak uradio?!? - baci pred mene nekoliko primeraka razne žute štampe. - Jesam - zamucah preplašeno, posmatrajući kako mi izobličen od besa pokazuje da se na svakoj slici nalazi Morana. luđak! - Sve nas je ugrozio! Sve! - Uhvati se za glavu, hodajući po prostoriji gore-dole. - Jebeni - Ali. Ali... to ne mora da znači... to ništa ne mora da znači! Ne zna ona ništa... ne zna za mene - promucah. - Purpur, Purpur! - poče da klima glavom - Purpur, moja mila i naivna! Ne znam šta ti je Jar pričao, ali siguran sam da je mnoge stvari, pogotovo one najhitnije, izostavio. Telefon poče da mu zvoni i on ga uz psovku, tresnu o zemlju kad vide ko ga zove. Uvali se u fotelju. - Zove, jer ne može da dopre do mene. Tvoj prsten ga blokira da mi se obrati normalno, pa mora da me zove. Na telefon! Ejjj - povika glasno - Na telefon! - poče da se smeje luđački. Bog koji jednim dahom može da oduva pola sveta, onaj koga pratim od kad sam stvoren, zbog koga živim, koga pokrivam i za koga bih život dao, zove me na jebeni smartfon! Jer on ništa ne može da učini kad sam u tvojoj blizini. Razumeš?! Zamisli da je sad Morana na mom mestu!
Zamisli koliko bi joj trebalo da smisli način da te ubije, a da mi to i ne primetimo?! - Od kad si se rodila, brinemo se o tebi. Štitimo te, pratimo te. Nema detalja o tvom životu s kojim nismo upoznati. Trideset devet godina čekamo da pređeš taj jebeni most i sad kad je ostalo još samo... - Prsten me štiti, upravo od nje! - prekidoh ga ljutito. - Da me ni ona, niti bilo ko drugi, ne povredi! Isceri se zlobno i probode me pogledom. - Da,i od Purpur. te zemlji. štiti odOno bogova, mene inapomeuti svih nas je- da obrnu natprirodnih većinePrsten ljudi na što ti jeNavita, Jar zaboravio to neočima važi zadirektne potomke slovenskih plemena, kao što su Devan, Ljutići, Milinci, Bodrići i... Najednom, Luka se ukoči. Lice mu se bolno zgrči, pre nego što se preturi na zemlju. Ispred otvorenih vrata mog Dućana, u žutoj kišnoj kabanici i zelenim gumenim čizmama, stajao je Bernard, podignute ruke. Spuštajući je, meko mi se nasmeši svojim svetlim očima. - Da li si u redu? - upita me pre nego što u nekoliko koraka priđe Luki i kleknu pored njega. Ukipljena, jedva pomerih glavu da klimnem potvrdno. Luka poče da dolazi sebi. - Purpur, moraću da ga sklonim na jedno vreme od svih. E, moj dečko! - reče vukući ga ka sebi. - Ideš ti meni malo na nebo, predugo si na zemlji. - Od svih - reče polako - Lesnik je najviše vezan za Jara. Zato se plaši za njega... Ali, plaši se i za tebe. Još je balavac. Podiže ruke upadanje, kao bebu. Glas mu jematora bio mekan, skoro pevljiv. - Izvinigazau ovo ali moja i ja nismo mogli da dozvolimo da Lesnik napravi glupost. Svrati na svež sok - namignu pre nego što se lagano okrenu i u nekoliko koraka izađe iz Dućana. Sedela sam sama u radnji sve dok me Amelija nije pozvala da vidi gde sam i da li sam pročitala današnje vesti. Odgovorila sam joj potvrdno i prekinula vezu. Očekivala sam da se nešto desi. Očekivala sam da će me on nazvati. Ili bar Inga. Ili da će se Vuk pojaviti na vratima sa informacijama kako i šta dalje. Međutim, moj telefon je bio nem. Dan je mirno tekao svojim tokom. Ništa se nije dešavalo i ja se polako uputih kući. Bejla se igrala sa Sunčicom kada sam stigla. Amelija je sedela na terasi i čitala. Pogledala me je preko okvira naočara, kada sam se samo sručila u fotelju pored nje. Ćerka mi srećno mahnu i ja joj uzvratih. - Amelija, moram ići da ga vidim! - rekoh ne skidajući pogled s Bejle. - Mislila sam da si već otišla - zatvori knjigu. -- Nemoj se brineš.setivši Lukase ćenjegovog mi pomoći oko male. Luka... da - zastadoh luđačkog izraza lica. - Luka je morao hitno da ode kod svojih na sever. - Oh - iznenadi se ona skinuvši naočare. - Da li je sve u redu? Čuli smo se jutros, ništa mi nije rekao. - Svratio je u Dućan pre nego što je otišao - stresoh se od jeze koja mi prođe telom, što tetka shvati kao moju reakciju na zimu. - Nije ni čudo što ti je hladno! Stalno hodaš gola! Moraš više voditi računa o zdravlju! prekori me i pozva Bejlu da dođe do nas. Bejla se, sva zelena od trave i umazana blatom, jedva odvoji od ponija i uputi se u kuću. - Ista ti! - nasmeja se Amelija, kada mi ćerka kratko, na pitanje kako je u školi, odgovori da mrzi da uči. Poganjah je u kupatilo i zamolih tetku da pogleda kad imam prvi let za Berlin.
- Šta ćeš u Berlinu, mama? - upita me ulazeći u kadu, u kojoj je raslo brdo sapunice. - Idem nešto u vezi s posla - slagah. Počeh i sama da se svlačim. - Miči se, ulazi razarač - rekoh, pre nego što uskočih u kadu. Moj ulazak izazva prskanje vode po celom kupatilu. Amelija zavrte glavom kad zagazi na mokre pločice. - Imaš let u dvadeset sati. Za manje od tri sata. - Sasvim dovoljno vremena. Samo da okupam ovo čudovište i krećem! Draga, rezerviši mi kartu.i savijajući Ne nosimprste ptrljag. mala, čuvaj moje specijalne kaoAdati,sviram klavir,sekrenuh ka njoj. četke za pranje riđe, čupave kose - rekoh Ona ciknu od smeha i zaroni u vodu. U Berlin smo sleteli nekoliko minuta posle dvadeset dva sata. Čim je avion dotakao zemlju, nervozno sam upalila telefon. Međutim, osim ljubaznih poruka T-mobila u vezi s romingom, ne dobih nijednu drugu. Teška i vlažna noć me dočeka po izlasku s aerodroma. Zadrhtah od zime. Amelija je u pravu. Ne oblačim se toplo. Uđoh u prvi slobodan taksi. Posle prve odluke da idem u sedište Arkona grupe, odlučih da idem direktno na Rigen, zbog čega me taksista čudno pogleda i s grubim stranim naglaskom mi saopšti da do tamo ima preko dvesta kilometara. - Na sreću, ovo su nemački putevi. Stići ćemo za manje od dva sata! - potapšah ga po ramenu. - Samo vi vozite! - zavalih se nazad u sedište i zamolih ga da upali klimu. Taksista slegnu ramenima, kao da želi da kaže da mu je svejedno. Uključi taksimer i pojača grejanje.i Poslah Ameliji poruku da sam na putu je sve momentu ok. Sklupčah se pored prozora zagledah se u mračno, zatvoreno nebozanaPutgarten kome se iudajednom ukaza bledi obris meseca, iza gustog sivog oblaka. Vozač, na moju sreću, nije bio pričljiv. Pusti muziku sa radija. Iz zvučnika se začu Džegerov prepoznatljiv vokal „...Is anybody seen my baby...“ Da ne nosim prsten, pomislila bih da je Alek uticao na muziku. Poznati taktovi ispratiše moje misli ponovo u razmišljanja o njemu i svemu što se desilo. Koliko je zapravo ludo to što sam se samo tako uputila u Arkonu? Koliko je pameto i opasno? Šta će reći kad me vidi? Zašto mi se nije javio? Da li zaista ne može da me oseti kao pre? Setih se tragova koje je nekad ostavljao za sobom. Njegovi mirisi u vazduhu, njegove senke na nebu, njegov dah u vetru. U Putgarten sam stigla desetak minuta posle ponoći. Isplativši taksistu, izađoh u hladnu, gluvu, kišnu noć. Prvo mi je trebalo malo vremena da se priberem i shvatim na koju stranu da idem. Tama oko mene, podstaknuta oštrim vetrom, unosila mi je strah u kosti. Prebacih jaknu preko glave i užurbano krenuh niz put. Iako svesna da me prsten štiti, strah koji mi je spustio srce umraka, pete nisam savladati. Osluškujući i trzajući na svaki šum koji je dolazio neprijatnog skoromogla potrčah, čuvši iza sebe korake koji susemi se svakim batom sve višeizpribližavali. Svetlo sa trema Lirajeve kuće, bledo je tinjalo kroz ogolele krošnje, kad skupih snagu da se okrenem. Iza mene nije bilo nikog. Samo vlažan put, jedva osvetljen uličnim svetiljkama. Jedno vreme sam hodala unazad i čkiljeći posmatrala okolinu. Ništa! Ni žive duše. Samo krive senke drveća i sumorno hujanje vetra. Klimnuh glavom, smejući se sama sebi, ali me novi, jači zvuk udarca teških đonova po asfaltu, natera da pojurim iz sve snage ka kući. Hvatajući se za bravu, uleteh unutra. - Puuurpuuurrrrr! - začuh plačno dozivanje svog imena u hujanju vetra koji mi u leđa nanese oštar miris soli s mora. Zalupivši vrata, naslonih se na njih. Srce mi je divljalo. Boreći se za dah, pomislih da ću, ako ni od čeg drugog, umreti od infarkta. Prijatna toplina i prigušen odsjaj lampi, počeše da me smiruju. Preleteh pogledom preko sobe. Sve je bilo uredno i na svom mestu. Osim upaljenog
svetla, ništa drugo nije ukazivalo da tu neko boravi. Namrštih se, iako sam celim putem bila svesna da on može da bude bilo gde. Ipak sam se nadala da ću ga zateći na Arkoni. Svi ti natpisi i fotografije u vezi s raskidom su mi govorili da je želeo da ih vidim. Uputih se uz stepenice. Nasmejah se tiho, grizući se za usnu kad začuh zvuk vode koji je dopirao iz kupatila. Provirujući, odškrinuh vrata i pustih da mi lice pokvasi vreo oblak vodene pare. Na prstima se ušunjah u zamagljenu prostoriju. Prepušten jakim mlazevima vode, koji su se kao kiša slivali niz njegovo telo, stajao je pognute glave potpuno miran, dlanovima oslonjen na bočni zid. Svaki mišić na rukama, leđima i nogama mu sekošulju. napeto Pognu ocrta kada da sam tu. Zbacih jaknu ičelo uputih se ka njemu, raskopčavajući kariranu glavuoseti još niže. Zažmuri, nabirajući i prstima snažno stisnu kamenje ugrađeno u zidu. Od jačine njegovog stiska počelo je da puca. - Nisam hteo da dođeš! - reče okrećući se ka meni. Stajao je uspravno, ruku opuštenih niz telo, sa stisnutim šakama u pesnice. Ubrzano disanje mu je nepravilno pomeralo grudi. Prateći putanju vode, moj pogled poče da klizi niz njegovu slepljenu kosu, lice, široka ramena, preko snažnog torza, čvrstog stomaka, niz kitu, koja je iako opuštena, delovala impozantno. - Ne verujem ti - rekoh skidajući košulju. Izvukoh kaiš, a zatim svukoh i pantalone. Pomno je pratio svaki moj pokret, bez reči. Iako zabaci i klimnu glavom u znak negodovanja kada otkopčah brus, reakcija njegove kite na ono što vidi izazva kod mene zloban osmeh. - Purpur, molim te! Znaš da ne mogu! - stisnu pesnice još jače i proguta pljuvačku, kada skinuvši gaćice ostadoh potpuno naga pred njim. Krenuh u kabinu, ali bolni grč koji mu se oslika na licu me zaustavi. Podigoh- levu rukumei krenuh skinemkako prsten. snažno uhvati da i povuče bi me sprečio u nameri da ga se - Ne! Stani, nemoj! oslobodim. Međutim, kamen je već bio među mojim prstima. - Ne znaš šta radiš! - besno prosikta, stežući mi ruku. Boreći se s neprijatnim bolom njegovog stiska, podigoh prsten u visini očiju, a zatim ga pustih, puštajući da ga voda odvuče u slivnik. - Mogu da te povredim! - reče šapatom puštajući me. Potvrdno klimnuh glavom. - Možeš i da me izlečiš! - Ne razumeš, Purpur! Mogu da te ubijem! - obori on pogled. - Ne, ne možeš - rekoh, pažljivo stavljajući dlan na levu stranu njegovih grudi. Srce mu je luđački udaralo. Disao je sve teže. Priđoh i spustih poljubac na mesto gde sam držala ruku. Vrelinai njegove podkamojim usnama, izazva mi blago strujanje trnaca kroz telo. Pažljivo se odvojih usmerih kože pogled njegovim očima. Suženim sivim pogledom pažljivo me posmatra. Znam da je u „mojoj glavi“. Znam da mi čita misli i osećanja. Znala sam da prepoznaje moju ljubav i želju za njim. Da zna koliko mi treba i da zna, da mu napokon verujem. - Želim te! - reče mereći svaki treptaj koji mi se zbog vreline njegovog daha ocrta na licu. Uzbuđeno dišući, zažmurih i otvorih usne. On spusti na njih iznenađujuće blag poljubac. Toliko nežan, da mi izmami osmeh na lice. Vidiš da možeš, pomislih. Otvarajući kapke, suočih se sa njegovim užarenim, pohotnim pogledom. - Prokleto te želim! - reče u dahu, pre nego što me snažno podiže, ljubeći me silno. Obrglih ga nogama oko struka. Provlačeći ruke kroz njegovu kosu, bolno se namrštih osetivši neprijatan udarac leđima o hrapavi kamen, kad me snažno pribi uza zid. Brzo se odvoji od mene, ali ja ga samo povukoh ka sebi, usmeravajući ga prema svom vratu.
- Nećeš me povrediti! - šapnuh mu na uho. On me pogleda blistavim pogledom, potvrdno klimu glavom i halapljivo uronu u moj vrat. Njegova glad za mnom ostavljala je vrele tragove jezika po mojoj koži, a težak stisak šaka po mestima na kojima me je dodirivao. Moja želja za njim pekla me je među bedrima, dok su izlivi moje strasti crtali po njegovim ramenima jarke brazde od noktiju. Prodro je u mene ceo! Naglo, izazivajući da mi zadrhti svaki delić tela. Uzdahnuh jako, zabacujući glavu i otvarajući se ka njemu.naPrepustih njegovoj čvrstini,je koja me celu ispuni, terajući svaki nerv na da zaboravi bol kojisemiu potpunosti reže prepone. Na početku mirovao u meni. Bio je koncentrisan moje grudi i bradavice, koje je naizmenično oblizivao vlažnim usnama, vrhom jezika i kratkim ugrizima. Drhtim pod njegovim rukama, dok prelazi preko mojih butina. Obuhvata svojim širokim šakama celu moju zadnjicu, pre nego što zanjiha kukovima upirući svoju muškost u mene, sve jače i dublje. Zajecah glasno, osećajući samo jedno - njegovo meso u sebi, koje je sa svakim novim prodorom, još više rasplamsavalo moju želju za njegovom snagom. Čvrsto me stiskajući za stražnjicu, poče me navlačiti na sebe, ljubeći me pritome žustro i alavo. Odvoji nas od kamenog zida i ne prestajući da se zabija u mene, povede me kroz hodnik do sobe. Skoro me baci na krevet. Okrenu me leđima prema sebi. Povuče me za kosu, zbog čega se nađoh prikovana potiljkom za njegove grudi. Usnama ponovo uroni u moj vrat, obuhvatajući mi rukama dojke. Poče snažno da ih stiska, a zatim, dodirom koji je pržio moju kožu, spusti svoj dlan među moje noge. Prvo samo ovlaš dotaknu moju brazdu, a zatim osećajući koliko sam vlažna, poče da se igra prstimaDočeka između izbacujući guzu. uPromeškoljih se, puna iščekivanja. me mojih svojim usmina. užarenim Zastenjah, glavićem, koji polako ugnezdi mene. Ne prestajući da me mazi vrhovima prstiju, poče da ulazi u mene kratko i lagano, puštajući da osetim svu veličinu njegove muškosti. Svaki njegov milimetar. Izazivao je pri tome lavinu strasti i drhtaja, zbog kojih počeh da dišem sve glasnije. Prateći moje uzbuđenje, nabija se u mene sve jače. Prodirući svom snagom u moju utrobu, dovodi me do orgazmičnog transa. Srce mi sumanuto udara. Borim se za dah. Pokušavam da se osvestim posle snažne eksplozije svetlosti u glavi. On me grubo baca na leđa, hvata me za noge i snažno povuče ka sebi. Prodire u mene duboko i jako. Vrelinom svog daha prlji mi obraze i vrat. Talas slasti ponovo poče da mi se širi telom. Zaječah glasno izgovarajući njegove ime i ščepah prstima razbarušene vlasi njegove kose. Naglo mi zgrabi ruke i razape ih iznad moje glave. Stiskajući ih, zari se u mene gladno, nekontrolisano, ispunjavajući me i dalje snažno svojom čvrstinom. Osećam da se hrani mojom vlažnošću, luđačkim pulsiranjem u preponama i glasnim uzdasima zadovoljstva koji su pratili svaki njegov novi nalet. Potpuno prepuštam prodiranju i poljupcima. se topi praćeno luđačkim se lupanjem srca,njegovom koje se rastoči na hiljade trzaja svih Telo mišićamimog tela. uSvivrelini, moji mišići se na momenat zgrčiše, a zatim me, osobađajući jarki prasak boja, odbaciše u bestežinski gluv prostor mira i tišine. Nestvaran osećaj zadovoljstva, izmami mi širok izraz sreće u momentu kad osetih njegovo pulsiranje i podrhtavanje u sebi. Vreo mlaz me ispuni. U trenu pogled mu se izbistri. Pokušavajući da iskontroliše svoje disanje, pusti mi ruke i preplašeno upita da li sam u redu. Iako me je sve živo bolelo, njegovo pitanje mi izazva osmeh. Namršti se pažljivo promatrajući svaki deo mog lica, osećajući svaki trzaj mog tela dok se smiruje, pokušavajući da prepozna lavinu osećanja koja mi kuljaju kroz telo. Promuca iznenađeno. - Ne razumem. Ne razumem, šta osećaš! - Ne razumem ni ja! - slegnuh ramenina. Pomazih ga po obrazu i povukoh umorno prema sebi. Kao malo dete ugnezdi se između
moje glave i ramena. Poljubi me u vrat i ja zaspah. *** Mislila sam da sam umrla! - rekoh kad pospano otvorih oči. - Dobro jutro i tebi - reče, mazeći me po ramenu. - Paaa izgleda da ti nisi baš toliko slaba da bi umrla od jednog seksa s bogom! - nakrivi glavu. Prisloni ruku na moj stomak, privi me uz sebe. - Mmmmm, više povezanih... - nasmejah se, mazno mu stavljajući do znanja da me je buđenje, pripijenoali uzod njegovu vrelu kožu ponovo napalilo. - Ali... izgleda da bih od tih „više povezanih“, s tobom ja umro! - kezi se zlobno i povuče me na sebe, zbog čega ga opkoračih. - Oooh, šta to treba da znači, Jarilo?! - upitah blago se trljajući o njegovu nabreklinu, koja je stajala pripijena uz stomak. Sklanjajući mi kosu s lica, primače moju glavu svojoj i poljubi me meko. - Znači da bih umro zbog tebe! Njegov izraz lica, koji isprati moj šok, stavi mi do znanja da mu se moja reakcija na to što čujem uopšte nije svidela. Lupih ga jako u rame. - Ne pričaj gluposti! Kao prvo, ne smeš da umreš jer ćemo onda svi da odemo u tri lepe, a kao drugo - lupih ga još jače - prestani da mi rovariš po glavi! Nije lepo! Krenuh da ga ljubim po grudima. - Ne moraš da znaš koliko te ponovo želim i... - nastavih da se spuštam niže - i šta bih sve volela da radimo. Kad stigoh i ispod pupka, letimično pređoh jezikom po njegovom širokom glaviću. Pomislih kako bih iz njega mogla isisati svaku kap, zbog čega on zadrhta i zadovoljno zabaci glavu unazad. - Jesam li ti rekla da mi više ne petljaš po mislima?! - preteći se uspravih i tada ugledah na noćnom stočiću odsjaj purpurnog kamena. - Zašto? Zašto si ga vratio!? - upitah besno. - Ne želim više da ga nosim! - Purpur - reče uspravljajući se. Uze prsten u ruku - moraš da ga nosiš! - Ne, ne moram! - prosiktah. - Vidiš da mi ne treba zaštita od tebe! - Znaš da nije samo to u pitanju! A Naviti? - Štiti me i od njih, je l'?! - povukoh besno prekrivač i počeh da se umotavam u njega. Koliko sam ja razumela Luku, Morana i te kako može da pronađe način da me ubije, a da to niko od vas ne primeti! Samo da nađe, to dadauradi umesto nje! šta se desilo s Lukom. Njegov izraz lica treba mi jasno stavi ko do će znanja on nema pojma - Hoćeš da kažeš da ne znaš da je Bernard pokupio Luku iz Dućana, pošto je imao napad besa, jer si raskinuo sa Elen zbog mene? - Vid je dolazio u Dućan?! - bio je iznenađen. - Nije dolazio! Samo se pojavio. Oborio je Luku, rekao da ga vodi na nebo i u trenu otišao - pucnuh prstima. - Samo tako! Šta ja sad, kao to treba tebi da ispričam? Ne vidiš to u mojoj glavi?! Posmatrao me je odsutno nekoliko trenutaka. Zaustio je da nešto kaže, ali umesto toga, samo me je povukao ka sebi i ugnezdio na grudi. - Dobro, ne moraš da ga nosiš! Zaista mi je lakše kada znam gde si i kako si. Poljubi me u kosu. Zamišljeno se zagleda kroz prozor. Nasloni bradu na moju glavu. - Jel sve u redu? - jedva se usudih da pitam.
On potvrdno klimnu glavom. - Ne brini se. Ništa, što ne može da se reši! Poljubi me u slepoočnicu i ja ponovo zaspah. *** Zagasite senke mraka već su ispunjavale svaki kutak sobe kad sam se probudila sama u krevetu. Polako se pridigoh na laktove, osluškujući šumove koje je šunjajući se kroz krošnje izazivao Svuda prostoriji su se osećali zarobljeni koji me, nadražujući sva čula, vetar. nateraše da seu mazno protegnem. Ustajući, setih semirisi da jenaših moja tela odeća razbacana po podu kupatila, te ogrnuh Alekovu košulju koja je ležala zgužvana pored kreveta. Miris koji izbi iz nje, skoro me ošamuti i ja shvatih da se nikad neću zaisititi ni njega, niti njegove arome. Krenuh polako da se spuštam niz stepenište. Iako sam znala da mu je jasno da sam budna, htela sam makar malo da ga iznenadim. Na zadnjem stepeniku, prvo krišom promolih glavu. Stajao je samo u farmericama, naslonjen na kamin, i gledao ka meni. Izraz njegovog nasmejanog lica, kad me primeti kako provirujem sa stepeništa i njegove raširene ruke, koje čekaju da me zagrle, rastopiše me i ja mu kao razdragano dete potrčah u naručje, u njegov dubok zagrljaj. Podiže me lako i blago me okrenu. Spuštajući mi na usne poljubac, upita da li sam se naspavala. - Jesam... iako... - pogledah ga ispod obrva - mislila sam da ću te zateći kad se probudim! - Oh, izvini! Došao nam je gost - reče i pokaza rukom ka sofi u kojoj je sedeo Bernard. Talas stida me opeče po obrazima, ostavljajući na njima jarko crvenilo. Setih se da ispod nemarno košulje, nemam Pokušah da se sakrijem izanoge. njega,Zbunjeno ali njih dvojica sezakopčane slatko nasmejaše. Alek meništa. pogledom uputi da nekako pogledam u svoje povukoh košulju i opipah bele bokserice i atlet majicu koje sam imala na sebi. - Sad, kad nemaš prsten, mogu da te obučem u šta god hoću! - nasmeja se i ispruži mi dlan u kome se opet pojavi purpurni kamen. Prvo zbunjeno pozdravih Bernarda, a onda ljutito odmahnuh glavom, odbacujući ideju da ponovo stavim prsten. On uzdahnu. - Samo kad smo zajedno u društvu drugih... molim te. Tvoje misli su previše bučne, bezobrazne i konfuzne i zato mi odvlače pažnju - reče blago me uzimajući za ruku. - Tražila si da ti ne ulazim u glavu. Ovo je jedini način da me sprečiš - iskrivi toplo levi ugao usne u osmeh inače neću izlaziti iz nje! Napućih usne i kao odgovor, gurnuh mu ruku pred lice da mi stavi prsten. - Ali, - oči mu bezobrazno zasijaše - očekujem da kad smo sami, ovaj kamen vidim što dalje odPonovo tebe. osetih nalet stida zbog Bernardovog prisustva i, oborivši pogled, tiho se nasmejah. Nežno me pomazi po kosi, pitajući da li sam za kafu. Potvrdno klimnuh glavom i sedoh u široku kožnu fotelju. Prinese i meni i sebi po jednu šolju. Sedajući na rukohvat, klimnu glavom Bernardu. - Nastavi! Trebalo mi je nekoliko minuta da shvatim da Vid priča kako je Lesnik jutros otišao iz Java i da je nestao bez traga. Na moje pitanje, zar je moguće da Alek ne zna gde je, Vid mi reče da se često dešavalo da Luka, kada se naljuti, koristi moć šume, da se kamuflira i skloni od svih na nekoliko dana. - Verovatno ću za koji dan znati gde je - reče Alek. - Zašto ne možeš danas?! - upitah začuđeno. Umesto odgovora, zagleda mi se u lice i mirno mi reče da je trenutno slab. - Ne razumem... - zamucah - zbog prstena? - krenuh da ga skidam.
- Ne, ne! - poklopi svojom šakom moju. U očima mu se ocrta duboka tuga, koju pokuša da sakrije blagim osmehom. - Nema to veze s prstenom, niti sa... - Mislim da treba da joj ispričaš sve - Bernard ga prekide. Alek ga zbog toga ljutitno ošinu pogledom, ali ipak ne reče ništa. - Jar! Ne vidim razlog da je ne uputiš u sve, sad kad je upoznata s tim ko smo mi i ko je ona! Alek ga je i dalje samo besno gledo bez reči. Sedi starac na to samo ravnodušno otpi gutalj kafe. - Dobro. Ako nećeš ti, ja ću! - reče spuštajući šoljicu na tacnu. - Purpur, Jar je posle Kolovata ponovo napadnut i teško ranjen! Skočih kao opržena. - Kako ranjen?! Gde? Ali... ali - zamucah plačno se okrećući ka njemu. - Ne brini se! Sad sam u redu - pomilova me po kosi, međutim, ja naglo odgurnuh njegovu ruku. - Zašto mi nisi rekao? Kad se to desilo!? - povikah izgubljeno. - Pa to je bilo odmah posle... posle... - ustuknuh kad se setih da je to bilo posle Bejlinog rođendana. Odmah, pošto smo prvi put spavali. - Hej! - obgrli mi obraze dlanovima. - To je prošlo! Gotovo je! Povratio sam skoro svu snagu. Kroz par dana ću biti kao nov! -- Bićeš nov, ali ne još! dodadesve Bernard. Nećeškao nikad povratiti svu -snagu, dok ona - pokaza prstom na mene - ne dovrši svoj prelazak. Njegov ispružen prst i strog pogled uprt u mene zaprepastiše me. Htedoh da mu kažem da nemam pojma o čemu priča, ali iznenada shvatih da misli na moj san! - Ja, pa ja ću ga odmah dovršiti! - ustadoh stajući ispred Vida. - Kad god želite! Kad god treba! Da li je onaj starac na kraju mosta isto bog ili?... - Ja sam taj starac... - začuh Aleka iza leđa. - Ali, ali on je... - zamucah polako se okrećući - ti?.On je... - On je ja - pogleda me duboko. - Purpur, ti svakog rođendana pokušavaš da pređeš most kako bi se kao nasleđe spojila sa Jarilom - ubaci se Bernard. - Jar ti je rekao da svakim svojim korakom tokom tog rođendanskog sna, šalješ dokaz o postojanju njegovog nasleđa i izvora dobre moći i snage u Jav. Tvoju energiju,- Ono zajedno svojom, Perun Svarogu i tako ga drži udešava mirnomnešto snu. što se zove što sa ti nije rekao, jesteusmerava to, da sekasvake četrdesete godine, Velika noć. Tada se otvaraju vrata Prava i tada vrhovni bogovi Java i Nava - nekad Perun, a sada Jar i Veles, moraju da pošalju svu svoju energiju direktno Svarogu. - Uvek sa Rta Arkone, svako na svojoj strani, Jarilo na Vratima Java, Veles ispred mog hrama, pod kojim se nalaze vrata Nava, šalju Svarogu dokaz svoje snage i potvrđuju postojanje njihove izvorne moći. Na taj način oni dokazuju da su zasluženo njegovi naslednici, koji neguju i čuvaju svet kakav im je on ostavio. Poslata energija im se obnavlja, vrata se zatvaraju i Svarog ostaje u snu. A mi narednih četrdeset godina nastavljamo svoju bitku protiv Navita, u kojoj sve teže izlazimo kao pobednici. Iako se trudim iz sve snage, ne mogu da razumem šta hoće da mi kaže i kakve sve to veze ima sa mnom. Videvši da mi ništa nije jasno, Vid uzdahnu. - Velika noć se dešava jednom u četrdeset godina. Međutim, na isti datum svake godine,
22. decembra, dešavaju se Bele noći. Tada se šalje moć iz izvornih ili naslednih artifaga, koja umesto direktno u Pravu, završava koncentrisana u njegovom Prvom polju. Prvo polje Prava služi da u sebi godinama akumulira dobijenu energiju, koja se tokom Velike noći vrati četrdeset puta jača svojim vlasnicima, obnavljajući u potpunosti svu datu moć, koja je proistekla kako iz njih, tako i iz njihovih artifaga. - Svake godine, pošto ti ne pređeš most i ne pripojiš mu se kao nasleđe, Jar mora da pošalje deo svoje izvorne moći iz tela, kako bi namirio svoj deo Prvog polja. Tokom 39 godina izgubio snage i zbog je potrebno, sad,most svaki sveonviše se oporavi je oddosta napada Navita. Datoga si ti mu kojim slučajem kao prešla doput sada, bi vremena slao deo da svoje snage iz nasleđa. - Za sve sam ja kriva... - procvileh pod teškim osećajem krivice i bola, kad shvatih koliko pati zbog mene. - Ja... - brada mi zadrhta.. - zašto me niste naterali? Zašto niste nekako uticali na mene da ga konačno pređem?! - Ne, ne, nisi ti kriva - Alek me utešno zagli. - Mi... mi... ne možemo da utičemo na tebe dok si na mostu, jer tad ne pripadaš ni nebu ni zemlji, a ti... - stisnu me još jače - ti nisi mogla da znaš. Nažalost, na mostu si uvek kao malo dete i strah te sprečava da dođeš do mene. - Ali... zašto, zašto onako izgledaš?! - upitah smušeno. - Da li je ono zapravo tvoj pravi izgled?!. On skupi oči i nabra nos - Zar zaista misliš da je ono moje pravo lice?! - iskrivi usne u ljutit osmeh. - Pa... - slegnuh ramenima. Svesna sam da opet, više ništa ne znam i ne shvatam. - Purpur, ti si na mostu preplašeno dete, i tvoj strah čini da ja u tvojim dečjim očima izgledam onako strašno. Klimuh kratko glavom. - Ako sad pređem most, da li će to značiti da ćeš imati svu svoju energiju? - Da. Značiće! - pomazi me po ivici obraza utešno. - Rekao sam ti da nemaš šta da se brineš. - Da - reče Vid ustajući. - S tim što je Velika noć pre tvog rođendana. Jarilo mora da se oporavi što više kako bi mogao da prebaci Svarogu dovoljno energije i da pri tome ostane živ. Ponovo preplašeno pogledah u Aleka, koji obrnu očima. - Vide! - prodera se ljutito - dosta si je plašio! Svetovid samo zavrte glavom. - Jar, hoću da zna koliko je bitno da se ne iz lažeš opasnosti - zatim -me blagoPurpur. pogleda. Vidiš, Ti si izvor njegove energije. Bez obzira što nisi sjedinjena s njim, ipak, dokle god si na zemlji, daješ mu jednu određenu dozu energije koja ga može održati u životu. Pogotovo ukoliko bi došlo da ostane skroz bez snage svoga tela. S druge strane, jasno ti je da bez tebe, šanse da dočeka sledeću Veliku noć skoro da i ne postoje. Podiže obrvu. - Potrebno je da se oboje čuvate nevolja. A sad, izvinite me, Helga me već čeka s večerom. Kada ga ispratismo, Alek me povuče ka sebi i naglo me poljubi, zbog čega se u momentu bolno zgrči. Besno svukoh prsten i bacih na kraj sobe. - Jednostavno nauči da se kontrolišeš i da mi ne upadaš u glavu! Polako podiže glavu. Boreći se da odagna bolan izraz na licu uputi mi širok osmeh. - Kako neko može pored tebe u bilo čemu da se kontroliše? Zakolutah očima na šta me on zgrabi i snažno u par koraka odnese u krevet. - Mora da me zezaš?! - uzvikuh, kad shvatih da sam skroz gola pod njim.
- Ja se skoro nikad ne zezam - reče. U sekundi, i sam ostade bez pantalona. Podigoh se na laktove, besno prćeći nos. - Bernard je rekao da ne smeš da trošiš svoju energiju! Obori me jednom rukom ponovo na leđa. - Ja je ovim putem ne trošim - nasmeja se bezobrazno. - Ja je uzimam - a zatim, ljubeći mi svaki deo kože, skliznu jezikom među moja bedra. *** Početak oktobra je najavio tešku i hladnu jesen. Vratila sam se u Staro Nebo kako bih bila s Bejlom, a Alek se preselio u Beograd, izdavši saopštenje za javnost da planira da u narednih nekoliko meseci lično nadgleda rad Arkona Ista. Viđali smo se skoro svaki dan. Iako sam ja u početku uglavnom išla kod njega, kako je vreme odmicalo, on je sve češće boravio kod nas, potpuno se sprijateljivši sa Bejlom. Kada ga je tokom jednog kišnog novembarskg jutra zatekla u mom krevetu, samo se nasmejala, gurajući se između nas. Sklupčano je nastavila da spava na njegovoj ruci. Što se tiče Filipa, rekla sam svima da sam se odmah posle Bejlinog rođendana razvela od njega. To nije bila istina. Alek ga je poslao na Tajland, uručivši mu otkaz i veću količinu novca. Zapretio mu je da se više ne pojavljuje blizu nas. Takođe, saznao je da je u tom delu sveta boravio i Luka. Tražila sam od Aleka da me nekako spoji s njim. Međutim, on je samo odmahivao glavom, govoreći da nije prvi put da Lesnik bude udaljen od svih toliko dugo. Udubljeni jedno u drugo, često provodeći duge vikende u zavejanom Putgaretnu, na momente ko jeoporavio. on, ko sam i kako nam se brzo bliži da Velika Početkom decembra,bih Jar zaboravila se u potpunosti Bezjaproblema je počeo ponovo koristinoć. svoju snagu i moć, ali je zato sve teže mogao da kanališe svoju silovitost u seksu. Posle jedne večeri, shvativši da je skoro van kontrole i da me može ozbiljno povrediti, potpuno besan na sebe, samo je bez reči nestao. Pojavio se tokom jutra, mrtav-pijan i snužden, s najlepšim mogućim belim krinom purpurnih vrhova, koji sam prepoznala iz bašte Java. Ponavljajući da mu oprostim i da me nikad ne bi povredio, potpuno me je raznežio, zaspavši na mom krilu. - Ti ozbiljno hoćeš da kažeš da bog može da se napije?! - bilo je prvo što sam rekla kad se probudio. - Svakako da mogu! - široko se nasmeja. - Pa, ljubavi, nisam ti ja Supermen! Nakrivih glavu i coknuh. - Pa koliko treba jedan bog da popije da bude pijan kao ti sinoć?! - Bolje ne ima znaš!jednu - povuče me rakiju maznokoju uz sebe. Svakako daonog ne mogu dajedino se napijem od vaših pića. Ali,daVid odličnu sam -pravi. Posle sinoć, što sam poželeo je da se napijem, kao pravi čovek! - namršti se, a zatim se strese. - Zamisli koliko sam te mogao povrediti... - uzdahnu, odmahujući glavom. - Jar... - priđoh mu s leđa i obrglivši ga naslonih glavu na njegova pleća - ...ti me nikad nećeš povrediti! - prošaptah. Sedeli smo tako jedno vreme. Ćuteći naslonjena na njegovu kožu, slušala sam kako diše. Znala sam da mi je u glavi i telu. Znala sam da oseća koliko mu verujem i koliko ga volim. Međutim, on je samo naglo ustao. - Moram da idem u Berlin - reče kratko, uputivši se u kupatilo. Potpuno zatečena, krenuh za njim, puštajući da mi tuga izmami suze niz lice, kad shvatih da je kupatilo prazno i da je opet otišao. Više ga nisam videla. Devetnaestog decembra najveći deo Starog Neba slavio je Svetog Nikolu. Čim sam
odvela Bejlu u školu, otišla sam u Dućan, jer kao i uvek, praznicima je pazar bio i više nego dobar. Prvo sam skuvala sebi kafu, a zatim se kroz zadnja vrata u kuhinji uputila niz trošno stepenište u veliki podrum, čiji sam zadnji deo koristila kao skladište. Iz širokog metalnog kovčega počeh da vadim predmete s hrišćanskom tematikom, koji inače nisu u slobodnoj prodaji, i da ih stavljam u kartonsku kutiju. - ...Recimo, taj vaš Sveti Nikola je ni manje ni više nego moj dobar prijatelj bog Voden nasmejah se u sebi kada se setih jedne od Vidovih priča tokom mog boravka u Vitu. Osetih bolan nalet sete, kada meti... misli naočima... dane provedene u Arkoni. shvativši Stresoh koliko mi zapravo nedostaju ti...odvukoše - zakolutah - bogovi... - i kolikoUzdahnuh, mi Alek nedostaje. se kad shvatih da je za tri dana Velika noć i zamišljeno se nagnuh nad metalni sto, držeći u rukama kutiju sa stvarima. Nagli tresak ulaznih vrata me trže. Uplaših se i smeteno pohitah ka prednjem delu. Na nekoliko koraka od vrata smrznuto se ukočih, kada videh kako se lagano, šireći težak miris mešavine parfema i duvana, Filip ušeta u podrum. Zaključa tešku bravu za sobom. Poželeh da vrisnem, ali umesto toga, samo sam nepomično stajala. Strah koji poče da mi se penje uz kičmu ubrza mi disanje. Stao je tačno ispred mene. - Draga, vratio sam se! - naceri se piskavo i raširi ruke. - Da li sam ti nedostajao kao ti meni?! Zgroženo počeh da shvatam da on izbliza više uopšte ne liči na sebe. Lice mu je grubo i naborano. Po čelu i obrazima ima tamne isperutane fleke. Podočnjaci, duboki i crni, samo još više hladnoću njegovih očiju kojima me luđački posmatra. Obliza ispucale usne,naglašavaju pokazujući mi skoro trule zube.svetlih Krenu ponovo ka meni. - Čujem da mi gospodin Liraj greje mesto u krevetu?! - zavrte glavom preteći. - Zato sam došao da mu oduzmem ono što je moje - naceri se, namršteno kriveći lice dok ispruženim rukama kreće ka meni. U momentu kad nasrnu na mene, probodena nesnosnim smradom, napokon se pomerih i počeh koračati unazad. Kretala sam se teško, iskolačenih očiju, klimajući glavom kao da ne verujem. Pokušavala sam da savladam miris truljenja mesa koji mi je dražio sva čula, prilepljena za mrtve Moranine oči, koje su me gutale svojim crnilom iza Filipovih leđa. Snažan, neljudski pisak koji dođe s drugog kraja prostorije, natera me da refleksno pogledam u tom pravcu. Zaprepašćeno vrisnuh kada ugledah dve pogrbljene, mršave, gole kreature kako se cerekaju. Pravile su pritom nesnosan, piskav zvuk. Potpuno sluđeno posmatram stvorenja koja prvi put u životu vidim. Telo im je prekriveno mrkim ispod kojih je na nekim mestima provirivalo meso. Ruke suispucalim im duge,krljuštima, tanke, s čvornatim savijenim prstima, između kojih se crveno razvlačiživo odvratana zelena sluz. Umesto noktiju, na prstima imaju zadebljane kandže. Noge su im kratke, krive, obrasle oštrim krznom, s kopitama na mestu stopala. Na telo im se, skoro bez vrata, nastavlja široka elipsasta glava. Imaju sitne upale oči i proreze umesto ušiju. Nos im je skoro spljošten s licem. Prekriven je krastama i suvim slinama, ali ono što me je potpuno paralisalo su njihova ogromna usta, ispunjena sa četiri reda oštrih očnjaka, preko kojih su nekontrolisano palacali tankim, žutim jezicima. - Šta je, kučko!? - Filipov glas mi ponovo usmeri pažnju na njega. - Više ti nisam potreban?! Više me ne želiš?! - prodera se besno, izazivajući grohotan Moranin smeh. Ona mu se, zabacujući glavu, nagnu nad uho: - Dragi - mazno mu se obrati. - Tvoja ženica te je u potpunosti zamenila s tvojim prebogatim šefom, koji je, koliko čujem, i pravi grubijan - frknu sevajući u mene svojim crnim
očima. - Zadnji put kad ju je tucao, zamalo je nije ubio! Zgroženo se namršti naslonivši mu se na rame. - Ako neko treba da je ubije od kurca, onda si to ti! - zakikota se i pomeri u stranu, pustivši da Filip, sav izobličen krene ka meni. U samo dva koraka on me obori na zemlju. Leže na mene, sputavajući me težinom svog tela da se pomerim. Poče da me ljubi, zbog čega zavrištah i uspevši nekako da oslobodim ruke ispod njega, počeh da ga udaram iz sve snage. Iza njegovih kreature za koje shvatihmu da saopšti su Naviti, još se više zasmejaše. - Rekla sam tileđa, da voli grubosti! - Morana važno. Kao po komandi, Filip jednom svojom rukom uhvati obe moje, dok mi drugom, slobodnom, udari tako snažan šamar, da mi se u momentu zamrači. Osetih kako mi krv poteče niz nos i usnu. Kada mi se vid povrati, kao da mi s njim dođe i novi nalet snage. Oslobodih ru ke od njegovog stiska i počeh naglo da ga udaram i grebem, zarivajući iz sve snage svoje nokte u njegovo lice i oči. On zajauka i na trenutak prekri lice šakama. - Jesi luda, kučko!? - poče da viče besno. Ponovo zamahnu i poče da mi udara sve jače šamare. - Smesta da si je pustio! - Alekov gromki i dubok glas, zaori se prostorom oko nas. Svojom hladnoćom i odlučnošću natera Filipa da se ukoči. - Oh, paaa napokon! Moj dragi brat je rešio da pomoli nos, i spase svoju kučkicu! Morana skoro zapeva, na šta joj Alek uputi samo bled, bezizražajan pogled. NaPrebačen sebi je imao sa utisnutim simbolom sunca i zlatnim osmokrakom svastikom na grudima. prekosjajan leđa,oklop, na ramenima mu je bio pričvršćen fibulama u obliku sunca dug jarkocrveni plašt, sa unutrašnjim delom kraljevsko - purpurne boje. Na nogama i rukama je nosio teške štitnike, optočene rubinima. Osam, kao krv crvenih, rubina, bilo mu je pravilno raspoređeno na šlemu spuštenog oboda. Na njegovom prednjem delu, u visini čela, bilo je utisnut simbol, identičan onom na maču, s jarkim purpurnim kamenom u sredini. - Tiii??? - Filip ljutito skupi usne. Baci me iz ruku i trčeći krenu ka njemu. - Ubiću te! povika. Alek se samo skloni i dok se Filip okretao da vidi gde je nestao, on mi priđe uzimajući me u ruke. - Purpur, izvini... ja, ja nisam mogao odmah - podiže me u naručje. - Nisam znao... nisam osetio... bio sam u kancelariji sa izolacijom zbog posla... - reče glasom punim krivice. Klimnuh glavom, pokušavajući da mu kažem da je sad sve u redu, ali on se iznenada trgnu i iskolačivši oči, zatetura u stranu. Zatrepta jako, iopruži i ja iskliznuh na zemlju. - Alek!!! - povikah ignorišući pištanje kreatura drzak ruke Moranin smeh. - Jarilo, jesi dobro? - zavapih pokušavajući nekako da ga dozovem. On se polako uspravi, dolazeći sebi. Teško savi ruku iza svojih leđa, i iz dela tela koje nije zaštićen oklopom, već samo teškom metalnom mrežom, sa strane lumbalnog dela, uz bolan uzadah izvuče dugo koplje. - Morana! - povika toliko glasno, da mi se krv sledi u žilama. Držeći krvavo koplje u rukama, okrenu se ka njoj, koja kao nevinašce slegnu ramenina: - Nemoj mene da gledaš! To nisam bila ja! - skupi oči pakosno. - Sam je uzeo moje oružje - pokaza na Filipa - ja sam mu samo predložila gde da gađa! - uzvrati drsko. Naviti opet zaskitaše kada Filip zamahnu novim kopljem, koje ovaj put, samo prolete pored Aleka. Na to on ljutito uzvrati, bacajući koplje koje je držao ka Besomarima, od čega oba padoše mrtva.
- Šta je, bato? - upita Morana slatko. - Ne smeš da udariš na sestru?! Potpuno je ignorišući, usmeri se ka meni, vukući levu nogu. Pokuša da mi se obrati, kada mu ona dobaci: - Da li se plašiš, ili ne želiš da ubiješ jedinu osobu koja te je mogla zadovoljiti, onako kako to tebi treba - naceri se cinično. On se besno okrenu: - Morana, nemam volje da se igram tvojih igara! Znaš da neću napasti Filipa, ali ni tebe reče jojMorana oštro. - Osim, ukoliko me ti ne izazoveš - pogleda je besnolinije. ispod oka. samo pakosno skupi usne u dve tanke, zakrivljene - Izazivaš li me to Morana?! - Jarilo povika glasnije. - Izazivate li me lično ti i Veles, ili ćete po običaju da me napadate iz zasede?! - glas mu je bio sve grublji i prodorniji. - Da li ste napokon resili da me ubijete?! - prodera se isijavajući besom, zbog čega ona ćutke ustuknu nekoliko koraka unazad. Alek se okrenu ka meni i pogledom pumm ljubavi klimnu glavom, dajući mi do znanja da je sve u redu. - Ne, ne... - jedva čujno, Morana zamuca iza njegovih leđa. Njen neobično tih glas kao da ga zaledi. - Ne! Nećemo tebe ubiti, brate! Znamo da to ne smemo - poče da govori glasnije tonom punim jeze. Ubrzano dišući, Alek se pomeri tačno naspram mene. Spusti ruku na svoj mač. - Možda -sad ne vriskavo, možemo iizazivajući ne smeno da tebe, ali, zato možemo ubijemoraznih tvoje jedino nasleđe! pisnu to ubijemo da celu prostoriju ispuni horskoda cerekanje nedefinisanih kreatura koje kao gamad nasrnuše na nas. Okrećući se ka njima, Jar me odgurnu na zemlju, doviknuvši mi da se sakrijem. Isuka hitro svoj mač i poče redom da seče i ubija sve koji su kao gamad naletali na njega. Krenuo bi par koraka napred, ali bi se zatim odmah vraćao ka meni. - Samo se sagni, Purpur! Ovi gadovi ti ne mogu prići pored mene! U sred novog naleta horde Navita, kroz vrata skladišta, koja se uz zvuk eksplozije otvoriše, ulete Vuk držeći u rukama dva kolta i zapuca na sve što se kreće. Morana isuka svoj mač pa i sama skoči na Aleka. Osetih olakšanje kada videh Vukovo ozbiljno lice, i odlučnost, da bez trunke emocija, zgazi sve ispred sebe. Ohrabrena njegovom neustrašivošću, i sama počeh da se osvrćem, tražeći nešto čime bih im pomogla. Zapazih malo dalje od sebe jedno od kopalja koje je nešto ranije držao Filip i puzeći, posegnuh za njim kada me on iznenada salete svom snagomGrabeći s leđa. me rukama oko vrata, poče da me guši. Koprcam se svom snagom pod njegovim stiskom, pokušavajući da ga odgurnem sa sebe. Pritisak na vratu počinje da zamenjuje rezak i prodoran pritisak u plućima, zbog nedostatka kiseonika. Skoro gubeći svest, uočih polomljen vrh strele, na rukohvat od svoje glave. Poslednjim atomima snage pružam ruku. Osećam oštricu vrha pod prstima. Grabim ga i iz sve snage zarivam u Filipove ruke na mom vratu. Snažno prodiranje oštrog metala kroz kosti i meso njegove šake nateraše ga pa me odmah pusti. Počeh da kašljem usled naglog naleta vazduha koji mi ispuni bolna pluća. Svom silom ga udarih laktom u grudi i on se bolno skotrlja sa mene. Brujanje u glavi i plućima stezalo mi je celo telo. Podigoh se na kolena, držeći se i dalje za grlo. Trudim se da uravnoteženo dišem. Okrećem se ka Aleku i Vuku. Zajaukah očajna, kada ugledah Vukovo mrtvo telo, koje su komadali Besomari. Jar je i dalje, iako sav izranjavan, pružao silan otpor. Osim šačice Navita, jedino ga je još Morana oštro napadala. Kroz glavu mi prođe srećna misao da ćemo se izvući, kada me iznenada Filip ponovo
povuče. Oborivši me na leđa, sede na mene sa visoko podignutim rukama u kojima je stezao šrafciger izbezumljeno ciljajući moje srce. Kučko, platićeš mi za sve! - prosikta luđački i zamahnu. - NEEEE! - začuh Alekov prodoran, zapovedački krik. Okrećući se ka nama, u isto vreme kad ja Filipu zarih vrh strele u grkljan, Alek baci svoj mač ka njemu. Ispustivši šrafciger koji je držao, hvatajući se za grlo, Filip krkljajući pade preko mene. Samo delić sekunde kasnije, Jarilov mač oštro i brzo prolete iznad njegove glave, zabijajući se u zid. -Lica Ne, iskrivljenog zaboga! Neee! prolomi iz mene,naletom kada gurajući telo, pogledah ka mu Jaru.se od- bola, podsestalnim strela Filipovo i uboda kopalja, koja su zarivala među prevoje oklopa, pao je teško na kolena. Hvatajući moj preplašen pogled, pokuša da namesti usne u osmeh, pre nego što se uz snažan tresak preturi na zemlju. - Alek... - šapućem - ...A... A... Jarilo... - mucam, bolno se uspravljajući. - Molim te, ljubavi - počinjem sve glasnije da vičem, probijajući se kroz vrisku odvratnih stvorenja. - Nee, neee! Sklanjajte se od njega! - zavrištah, uočivši dva Navita kako skaču po njegovom telu, pokušavajući da mu svuku šlem i delove oklopa. - Neeee! - uzviknuh, žustro ih skidajući s njega. - Dosta! - jeziv, hladan muški glas, zaori se prostorijom, terajući sve, da u njoj zavlada mrtvi muk. Pokušavajući da shvatim od koga taj glas dolazi, podižem polako glavu, suočavajući se s iskeženim izrazima Navita. Iznenada se trgoh kada u toj mrtvoj tišini, krajičkom uha, uhvatih blago kucanje srca, koje je iako jedva osetno, kucalo upareno s mojim. promucahpored spuštajući pogled njegovo beživotno telo. Tup udarac u glavu me povuče -u Jar... tamu.- Padajući Alekovog tela,nazačuh ponovo jeziv glas. - Želim ga živog! *** Jaka svetlost, tera me da otvorim očne kapke, ali ne uspevam. Ne mogu da se pomerim. Ne mogu čak ni da se namrštim. Svetlost mi smeta. Uvek mi je smetala. Čujem glasove. Odjekuju odnekud stvarajući nerazumljiv eho. Ne prepoznajem, ne razaznajem, ne razumem baš ništa od onog o čemu pričaju. Želim samo da ugase svetlo. Samo da ostanem u toplini i ušuškanosti svoje tame. *** Bejla?! Čujem ćerkin veseo smeh. Bejla! Otvaram oči, ali ne vidim ništa. Ponovo se susrećem s teškim vreo.Gola Vlažan. Teško Prostorijom odzvanja prigušen zvuk trube. mrakom. Znojim seVazduh od teškejevlage. sam. Ne mogudišem. da se pomerim. Zvuk bluza, bolno mi para čula. *** - Ja ću se pobrinuti za njega! - Luka? - prepoznajem njegov glas. - Požuri, nema dovoljno vremena! - Luuuuka!!?? - Nikad se ne smeju setiti... *** Jednostavan, iskričav miris, miris purpurne boje i mog imena, umiri sva moja čula.
Osećam pod svojim prstima njegovu mekanu kosu. - Veruj mi... - šapnu ubedljivo, pre nego što nežno prodre u mene. Uzdahnuh, zarivajući nokte u njegova leđa. Otvorih oči i spokojno uočih crvenkast odsjaj njegove kose. - Veruj mi... *** mi gasi je! Nemam vazduha. prozor vidim svetlećuZvuk reklamu za noćni kub, motora nadjačava koja se Vruće dosadno i pali. Zašto samKroz sad otvoren odjednom u Nju Orleansu? melodija bluza. Tužno cviljenje trube probija mi slepoočnice. Povraća mi se. *** „Ima jedna zemlja snova gde sva deca idu. Tamo zeke, male zeke, crtaju po zidu...“, ćerkin glas, miluje mi čula dok peva svoju omiljenu uspavaku. Trči kroz travu prepunu belih rada i zrelih maslačaka. Širi ruke kad me vidi. Kikoće se dok joj jarke, meke, kovrdže lete preko lica. - Mama vidi! Vidi! - otvara šake pune purpurnog praha. Pući svoje usnice, dok ga duva prema meni. Sitne čestice mi upadaju u oči, nos u grlo. Gubim dah. Ne mogu da dišem. Počinjem da se gušim. Bejla me preplašeno gleda. Ne mogu da udahnem! Pluća počinju me bole.* Rasprsnuće se od nepodnošljivog pritiska. Grčevito pokušavam da uhvatim vazduh. ** Udišem jako. Skačem sa kreveta. Razrogačenih očiju grabim dah, nastojeći da dođem sebi. Svaki deo tela me boli. - Pa, draga? Ružni snovi? A? - Morana coknu i izađe iz susedne prostorije, ostavljajući za sobom miris truleži. Zgađeno se savih i povratih, pored masivnog drvenog kreveta. *** Pljusak ledene vode me osvesti. Trznuh bolnom glavom, shvatajući da me je Morana upravo ispolivala. - Vreme je da dođeš sebi, Purpur - reče pomerajući se u stranu da propusti starca naboranog lica, me dugeklimnuvši pepeljaste kose zavezane u rep, oštre brade i upalih beživotnih očiju. On priđe i pozdravi glavom. - Poštovanje, Purpur. Toliko sam slušao o tebi, a tek sad te upoznajem! - iskezi se pokazujući uske, mrtve zube. Na sebi je nosio dugu, crnu togu od teškog pliša. Imala je široke rukave, i bila je pričvršćena sa tri masivne fibule po sredini. Rubovi toge su bili izvezeni debelim zlatnim nitima. Uz vrat mu je kao prilepljena, stajala teška visoka kragna od bakra s utisnutom osmokrakom svastikom okrenutom natraške. Od istog materijala su mu bili napravljeni i teški štitnici na zglobovima ruku. Nokti su mu mu crni, oštri, zasečeni na sredini. Dok hoda, oslanja se na suv, kvrgav štap. Miriše na smrt! Samo se tako može opisati memljiv i gust miris vlažne gline koji je širio oko sebe. Sklonih mokru kosu s lica i povukoh se plašljivo uz naslon kreveta. Pokušavam da shvatim šta se dešava. - Ne prepoznaješ me? - upita ravno.
Klimanjem glave odgovorih da ne znam. - Siguran sam da me je Jarovit spominjao. Moj tup pogled natera ga da ljutito uzdahne. - Ja sam Veles! Bog Nava! Podzemnog sveta svih pokojnih duša, a uskoro - naceri se pogledavši Moranu - uskoro i svih živih. Teatralno se nakloni, a zatim mi se unese svojim smrdljivim dahom u lice. Pomerih gadljivo glavu u stanu, zbog čega me uhvati koščatom šakom za bradu, ostavljajući mi bolne ubode noktiju po koži. Šireći nozdrve, udahnu duboko vazduh oko mojih usana, te zgađeno zaključi: - Cela je zaprljana njegovim mirisom! - besno se brecnu na Moranu, prilazeći joj. - Kako to niko ranije nije primetio?! Kako ti nisi - kucnu je prstom po čelu - osetila, kad si bila njom?! - Ostavljao je trag na svim svojim kurvama! Jači sam trag osećala na Elen nego na njoj! poče da se pravda, na šta je on prekide kratkim pokretom ruke. - Dosta! To sad više i nema veze! Napokon je sve spremno za potpuno uništenje Java! umiljato nakrivi glavu ka meni. - Sad, kad je Jarovit ostao bez jedinog artifaga, jedino što nam preostaje je da uživamo u Velikoj noći i Svarogovom buđenju. Setih se da sam osetila kucanje Alekovog srca. Takođe to što sam ja još uvek živa, značilo je da je i on. Ponadah se u sebi da se nekako izvukao iz skladišta. - Jar ti nikad, nikad neće dozvoliti da probudiš Svaroga! - brecnuh se i besno pokušah da skočim na njega. On to isprati lakim zamahom ruke, koji me silovito odbaci preko cele sobe. Jauknuh- kad leđima udarih grubdozvoliti! pod. Normalno da mi oneće - pogleda me s visine, dok sam pokušavala da se podignem. - Ja zaista ni nemam želju da ga budim. Zato će to umesto mene, lično Jarovit uraditi! - podiže svoj kvrgavi, suv štap u visinu svojih kolena. - Večeras će dokazati da nema potrebnu moć i snagu i da nije dostojan da vodi Jav! Izneverio je svoj narod! Izneverio je svoje bogove! Pokazao je da nije dosledan naslednik Peruna, dozvolivši sebi da poklekne pod ljudskim nagonima! - isceri se mučno. - To, to nije istina! Jarilo nikad ne bi ni zbog čega ugrozio Jav! - povikah. - Na sreću, to znamo samo nas troje. A potrudiću se da tako i ostane! - škljocnu svojim sitnim zubima i lupi štapom o zemlju. Zbog toga na trenutak kao da izgubih svest. Iako još potpuno ošamućena, polako dolazim sebi, primetih da sam okružena gustom, teškom maglom. Protrljah oči, osvrćući se oko sebe. Pokušavam da shvatim gde se nalazim. Preplašeno poskočih kada mi iza leđa zarežaše oštri zubi nekoliko Besomara. Veles skoro Koračajući lebdeći prođe pored mene, dozivajući rukom da pođem za njim. Morana me pogura napred. nespretno po magli, trzam me se zbog stalnih iskakanja nakaza koje me prate u stopu i kojih je sa svakim korakom sve više. Veles se najednom zaustavi. Sve oko nas je bilo ispunjeno gustim oblacima. Osim sevanja koščatih vilica Navita, ništa nisam videla, niti prepoznavala. Veles podiže obe ruke uvis. Dok je desnu držao prislonjenu na svoj okovratnik, levom, u kojoj mu je bio štap, zamahnu kružno iznad glave. Svaki put kad bi štapom napravio krug, magla i oblaci su se razilazili i svaki put mi je bilo sve jasnije gde se nalazimo. Na nekoliko koraka od mene, stajao je početak starog visećeg mosta, koji sam sanjala ceo život i koji spaja Svetovidov hram s vratima Java. Preko puta, na kraju mosta, na mestu gde počinje nebo Java, razapet između dva masivna stuba od crnog hrasta, jedva se držeći na nogama, vezan teškim lancima, nalazio se Alek.
Pogled na njegovo izmrcvareno telo, na skorele krvave rane ispod razbijenog oklopa, na njegov užasnut izraz lica kada me je jedva odigavši glavu ugledao, oštro, kao nož mi se zari u srce i ja plačući potrčah ka njemu. Umesto na mostu, nađoh se oborena, s kolenima na zemlji, okružena histeričnim smehom Navita. - Purpur, Purpur - Morana krenu lagano prema meni i ja puzeći po zemlji, počeh da se ispravljam, krećući se ponovo ka mostu. Ona me snažno povuče za kosu i ponovo obori na zemlju.- Pa gde si ti pošla?! - udari me nogom u stomak. Zakašljah se kad mi svojim udarcem izbi vazduh. Pokušavajući da povratim disanje, pogledah ponovo ka Aleku, koji povuče snažno lance i ne skidajući pogled s mene utešno klimnu glavom. Namrštih se, nastojeći da se uspravim kad celu Arkonu zapara njegov bolan krik. Izbezumljeno pogledah ka Jaru i videh dve strele zarivene u već ranjene mišice njegovih ruku. Podsmevajući se njegovom bolu, Morana nadmeno spusti luk. Prikupih svu snagu u sebi i ponovo skočih na nju udarajući je pritom pesnicama. Ona se zatetura i besno mi uzvrati jakim udarcem, koji mi začepi usnu, iz koje poteče krv. Padoh pored njenih nogu. Od boli mi se zavrte u glavi! U neverici samo je protresoh, kad osetih zelen i svež miris šume oko sebe. - Pusti je! Rekla si da je ona moja! Povukoh se u stranu, kada ugledah Luku kako se unosi Morani u lice. - I jeste! - odbrusi mu ona pogledavši me zgađeno. - Samo joj stavljam do znanja da ni slučajno- ne pokuša ovajovde?! most! - promucah i dalje ne verujući da ga vidim. Koliko god Luka! Šta,daštapređe ti radiš bila svesna istine, odbijajala sam da prihvatim jedino logično objašnjenje. - Oh, pa da... ona još ne zna! - Morana podiže pakosno obrvu, pogledavši ga. On pokunjeno spusti glavu. - Luka je na vreme shvatio i pridružio se pobedničkoj strani... Otkrio nam je tajnu artifaga, a jedini uslov mu je bio da te sačuvamo u žvotu - obrnu svojim očima, mrtve ribe. - Na tvoju sreću, Jarilo crpi snagu samo iz nasleđa koja su na zemlji ili neposredno uz njega. Okrenu se ka litici, široko pokazujući rukom po njoj. - Odavde imaš divan pogled, zar ne?! - naruga mi se i ispali još jednu strelu ka Aleku, koja mu se zari u levu butinu. On se samo kratko trznu, pokleknuvši, kao da izgubi svest. - Gotov je! - Veles im priđe i zadovoljno se nasmeja. - Koliko vremena još imamo do početka Velike noći? - upita ne skidajući pogled s Alekovog opuštenog tela. -Morana Manje stade od satpored vremena. njega i on joj stavi ruku na rame. - Spremi se, kćeri! Kad shvati da prima samo moju energiju, Svarog će se probuditi i zateći svet u haosu. Njegov bes prema ljudima i bogovima Java biće silan! - I više sam nego spremna! - ona ponosno podiže glavu. - Na ovo čekam ceo život! Ispali još jednu strelu koja okrznu Aleka po licu. Luka, skloni pogled. - Luka, zaboga šta si to uradio?! - podigoh se i krenuh besno pesnicama da ga udaram po grudima. - Šta si to uradio!? Zašto Luka? Zašto, Lesniku!? Zašto!? Tebi je najviše verovao! Histeričan smeh se ponovo razli oko nas i on me u jednom potezu savlada. Stvaljajući mi šaku preko usta, drugom rukom me prikova leđima uz sebe snažnim stiskom, povuče me napred i izdvoji od svih. - Ćuti! Ćuti! - prosikta mi na uho - ćuti! Sve je ovo zbog tebe! U životu si, jer želim samo
da se svakog jebenog dana ostatka svog mizernog života koprcaš u osećaju krivice! Ritnuh se i svom snagom ga nagazih jako na stopalo. On me silovito odgurnu na kameni bedem ispred hrama. Snažan bol mi se spusti od potiljka niz kičmu, kada mi se oštri krajevi kamenja zabiše u leđa i glavu. Sručih se na kolena, rukom hvatajući nagnječenje na potiljku. Suze mi potekoše niz lice, mešajući se s krvlju koja mi je curila iz nosa i iz rascepa na usni. Iako mi je bol okupirala svaki mišić, svaku kost na telu, plakala sam zbog druge vrste bola. Razarajuće, mučne boli izdaje. Luka,volela. zašto?! - upitah tražeći u njegovom manijačnom pogledu odsjaj mekog ćilibara koji sam- tako - Onaj ko ugrozi ceo svet ubistvom slovenskog potomka zbog obične pičke, ne može da mi bude vođa! - Šta? Šta ti to pričaš?! - zamucah. - Koga je ubio? - Prestani! - udari mi šamar. - Prestani! - povuče me za bradu, unoseći mi se u lice. - Ubio je Filipa zbog tebe! Počinio je greh, samo da bi ti bila slobodna! - Ne! - zacvileh - to nije istina. On je pokušao samo da me zaštiti. Filip bi me ubio. Morao je da zaštiti nasleđe... - Da te ubije?! - nakrevelji se - Da tebe ubije, iako nosiš njegov jebeni prsten!? - Luka, ja ne nosim taj prsten još od septembra! - povikah shvatajući da je on bio odsutan poslednjih meseci. - Lažeš! - trže me za ruke - nemoj da me lažeš! - Kako bi onda da me je Flip sa Moranom i Navitima napao?da- me počeh da se uspravljam polako. - Kakoznao bi osetio i znao da sam imala prsten?! Kako bi došao odbrani? Mršteći čelo pokušavao je da shvati šta mu pričam. - Sam si mi rekao da bi me Morana ubila za sekundu, a da to ni on, ni bilo ko drugi ne bi primetio, ukoliko bih ga nosila! Zato sam i prestala. Zato i da bih mogla da... - zastadoh... budem s njim. - Naviti i Morana su ga napali, jer je ubistvom Filipa prekršio zakon Svaroga! Ubio je jedinog potomka slovenskog plemena Milinzi! Pustio je da mu um zaslepi želja za tobom i tvojom slobodom! Nije ga bilo briga ni za kog drugog! Ni za Ladu, Vida, Ljutice, ni za celi Jav! Ni... - obori tužno pogled - ni za mene! - Luka - skoro prošaptah - Filip me jeste napao sam. Ali, sve vreme je tu bila Morana s Besomarima. Huškala ga je na mene, čim je Jarilo došao, prvo ga je Filip napao s Moraninim kopljem, ali pošto Alek nije uzvratio, horde Navita su nagrnule na nas... na mene. Pojavio se i Vuk - zajecah. - Luka... Vuka On ukočeno otvori usta.su ubili i raskomadali. - Luka... Alek je morao da nas oboje brani od Morane i njenih nakaza! On nije mogao da ubije Filipa.. Ja... ja sam ga ubila!... - stresoh se kad mi se pred očima ukaza prizor njegovog mrtvog tela. Lesnik naglo raširi oči. - Ali, Morana! Morana mi je rekla - brzo dišući, kriveći usne, pogleda u njenom pravcu. - Luka, zaboga... - s gađenjem shvatih da je bio s njom - Luka, gde si ti bio sve ovo vreme!? - upitah ljutito. - Nije bitno - snažno mi udari šamar, od kog mi pade mrak na oči i s bubnjanjem u glavi prosuh se ponovo po zemlji. Zujanje u glavi mi se činilo kao cepanje mozga. Oslanjajući se na ruke, tromo se izdigoh sa zemlje, te prođoh licem po ramenu, brišući krv izmešanu sa suzama. Imam utisak da se sve
oko mene usporilo. Svaki deo tela mi je užasno težak i jedva pomeram udove. Ispod oka pogledah ponovo ka Luki. Morana mu je mazila obraz, osmehujući se široko. Pognute glave potvrdno joj je klimnuo, a onda zajedno s njom prišao Velesu, koji je i dalje stajao nepomično uz sam ulaz u Svetovidov hram. Nastupi mrtva tišina. Utihnu navitovsko kreveljenje i hujanje vetra. Pogledah ka Aleku. Na izdisaju snage, zadnjim trzajima pokušavao je da se oslobodi stega. Svaki pokret tela na licu mu je ocrtavao grč patnje. Zavrištah u želji da mu pomognem. Da ih sprečim! Ne znam koliko vremena je ostalo, ali znam da moram da požurim. Moram da stignem do njega. da ga sjedinim sa njegovim nasleđem. teškom da na most. Iako ništamukom ne čujem, se uspravim. NogeMoram su mi olovne. Bodrim sebe da krenem i stanemPokušavam shvatam da se svi oko mene smeju mojim naporima da uradim nešto. Luka mi prilazi, hvata me za mišicu. Snažno me vuče podigavši me od zemlje. Jedva stojim na nogama. Vuče me napred. Ka litici. Ka početku mosta. Steže me ruk ama uz sebe, dok ja pokušavam zadnjim atomima snage da se oslobodim stiska. Gadljivo okrećem glavu na stranu, jer mi Morana prilazi. Osećam ledeni dodir usana leša, dok me ljubi u obraz. - Lesniku, zapravo nema ništa od našeg dogovora! Ubij je čim Jerovit umre! - naređuje mu mirno, ne pomerajući nijedan mišić na licu. Parajući nebo, prasak groma potresa nam tlo pod nogama. - Počelo je! - Morana kratko izgovori, povlačeći se kod Velesa. On je kao u transu držao ispružene ruke ka nebu. popusti stisak i ja počeh ritamnaših kako glava bih serazdvoji oslobodila. Novikraka, udar groma, praćen Luka zaslepljujućom munjom koja da se se iznad u dva izazva obrušavanje kamenja s obe strane. - Purpur - Luka me nežno privuče ka sebi. - Slušaj me pažljivo - izgovori svojim mekim, dobro prepoznatljivim glasom. - Nemamo dovoljno vremena. Novi prasak praćen munjom koja se ovog puta razloži u tri oštra kraka, bio je praćen snažnim vetrom prepunim peska. - Kad udari peti gorm, kreni što brže ka Jaru! Ja ću te svojim telom štititi koliko mogu! Oni ne smeju da kroče na most, zato će te gađati - reče brzo. Snažan nalet vetra jako zaljulja most, kidajući nekoliko dasaka s njega. Okrenuh se još jednom ka Luki i prepoznah njegov mio i dragi pogled. Poged koji me je uvek umirivao i tešio, pogled koji me je toliko puta razveselio i rekao da me voli. Oči mu se napuniše suzama. Purpur,- tireče to tiho. odlično znaš.... Puno puta sam grešio. Ali, ja... ovoga puta sam skroz zasrao...- jebiga! Tlo se ponovo pomeri. Kroz šibanje vetra, čula se Morana, kako mu dovikuje da se smesta vrati. - Uspeću! Stići ću do njega! Sve će biti u redu - izvih uglove usana u drhtav osmeh. - Ne, neće. Barem za mene neće - reče mirno. Uhvati me šakamam za lice. - Idi ka njemu i pokušaj da mu preneseš da... - strahovit prasak rascepi nebo s četiri oštra kraka. - Purpur, prenesi mu da ti nisi jedino nasleđe! - izgovori u dahu, pokušavajući da nadjača zaglušujuću buku obrušavanja stena i hujanja vetra. Nebo poče da se spušta i mrači sve oko nas. Vetar nam je bolno šibao lica. Odgurnuvši me od sebe, nasloni se na krajeve mosta. Most se svakim udarom vetra još više zanosi. S leđa doleteše strele koje mu se zariše u nogu i rame. Bolno ukoči lice kada savi ruku i izvuče jednu od strela. Držim se čvrsto stiskajući debeo kanap.
- Čistije nasleđe od tebe! - bolno jauknu i izvi se kada mu se nove strele zabiše u telo. On mora to da zna, kako bi odmah usmerio tu energiju ka sebi... Jar će prepoznati... Drhtavo posegnu za mojom rukom, prinoseći je usnama. Spusti mi na nju krvav poljubac izmešan sa suzama. Zagrcnu se kad ga nova strela pogodi u vrat. Boreći se s dahom, izvlačeći strelu iz sebe pokaza mi rukom da smesta krenem. - Ko?! - krećući se nespretno unazad, plačljivo ga upitah - Ko? Gde je... nasleđe? Nasmeja se svojim prelepim dečačkim osmehom. Svojim mekim usanama i belim zubima.- Trepnu da namiguje. Kao daseme prozdravlja. ruke ukao visini ramena i okrenu licem Od bogadugim data! trepavicama, - povika širećikratko, ka hramu. Zabaci glavu kada mu se kiša strela zabi u grudi. Sruči se tupo, ispred mojih nogu. Vrištim neutešno. Presavijam se ridajući. Padam na kolena i hvatam ga za još toplu ruku, pokušavajući da ga povučem ka sebi. Trudim se iz sve snage, ali ne uspevam da ga pomerim ni milimetar. Suviše je težak. Bacam pogled ispred sebe. Veles i dalje u transu stoji podignutih ruku, dok se Morana i Naviti polako približavaju. Svesna sam da ne smeju na most, ali nategnuti lukovi sa strelama, stavljaju mi do znanja da moram požuriti. Ponovo povlačim Luku ka sebi. Ne želim, ne mogu da ga ostavim! Plačući iz sve snage uspevam da ga povučem nekoliko koraka, posle čega se prevrćem na leđa. Bol koja mi rovi po srcu i duši, jer moram da odustanem i da ga ostavim, tera me na sve jači plač. Klečim pored njegove glave, čvrsto mu stežući ruku. Klatim se u mestu, milujem mu kosu, lice. Nekako uspevam da sebe nateram da ga nežno pustim. Plačući se naginjem nad njim, i zatvoram mu oči. Spuštam preko njegovih poslednji kapke poljubac na svako oko. mrtvih očiju, koje još uvek sijaju lepotom ćilibara. Spuštam - Uvek ću te voleti! - prošaptah, pre nego što se naglo uspravih i trčeći uputih preko mosta ka Aleku. Rascep neba koji isprati peto udaranje groma silno me odbaci unapred. Iako udarih grudima o daske, nalet vetra zaljulja most i telo mi slete propadajući sa strane. Čvrsto se hvatam za ostatak užeta, koji visi na mestu sa kog se odvalila daska. Nekoliko sekundi tako visim, pokušavajući da se priberem. Shvatam, da mi je telo suviše teško za ruke i da neću dugo izdržati. Juriš vetra me naglo zaljulja i ja bolno popuštam stisak kojim sam se grčevito držala za kanap. Jeza mi se oštro zariva niz kičmu, kada tik uz mene proleteše dve strele. Uzdišem duboko. Mrštim se i poslednjim atomima snage, vrišteći zbog urezivanja užeta u dlanove, podižem se i izvlačim na most. Dišem ubrzano i nekako se uspravljam. Shvatam da sam prešla pola mosta. Bacam pogled ka Aleku. Podiže glavu ka meni. Iznad desne slepoočnice mu je duboka rana iz koje je krv koja sesam slivala Od korena preko obraza ka uhu ima dubokmurez. Ubeđena da zatvorila pokušavaskoro da micelo se oko. nasmeje, ali nasnosa, oboje potresa silovit prasak šestog groma. Jedan deo munje pogađa i pali most. Nošen vetrom, plamen brzo počinje da se širi. Kolje mi oči svojim teškim dimom, zbog čega zaranjam lice u rame. S leđa mi dopire histeričan Moranin smeh i ja podižem glavu, pokušavajući kroz gusto sivilo dima da vidim Aleka. Zatreptah jako, osećajući kako mi je sluzokoža nadražena, nastojim skupljanjem kapaka da izoštirm vid i shvatam, da me on posmatra tupim, praznim pogledom, dok mu se oči pune beživotnim mrakom, kao kod Velesa i Morane. - Neeee! - povikah puštajući užad. Ne obraćajući pažnju ni na udare vetra, ni na miris vatre kroz koju ka meni doleću strele, potrčah svom snagom ka njemu. - Od boga data! - proderah se iz sveg glasa, ni sama ne znam zašto. Posrćući ponovo povikah:
- Postoji čisto nasleđe! - nemam pojma zašto to vičem, samo znam da moram. Osećam kako gubim tlo pod nogama, dok most puca. Nalazim se samo na nekoliko koraka od njega. Ponovo se grčevito hvatam za ivicu mosta koji se sumanuto njiše. Sve oko nas počinje da se urušava, stvarajući zagušljiv zvuk pri cepanju. On više ne obraća pažnju ni na mene, ni na dešavanja oko sebe. - Molim te! - zavapih. Osetivši vrelinu plamena iza leđa, shvatam da je pitanje sekunde kada će se most raspasti. - Molim te, pogledaj me! Molim te, nije još kraj! Postoji nasleđe! - ponavljam grozničavo. - Od boga data! - Molim te, ljubavi - zajecah tužno, kada se pustih i iskoračih pružajući mu ruke. Vrh desnog stopala dotače mi meko nebo Java kada on, i dalje besciljno zagledan, drhtavo podiže ruku ka meni. Prsti nam se letimično dokačiše jagodicama samo sekund pre nego što se nebo iznad nas otvori, divljajući zaslepljujućim zracima. Samo treptaj pre nego što mu život bijesnu u očima, samo dah pre nego što mu se tužno nasmeših, shvatih šta je Luka hteo da kaže. - Od boga data... - prošaptah kada me jaka eksplozi ja otrgnu od njega i povuče u ambis. Propadam meko, leđima kroz oblake. Oko mene je sve zamrlo i tiho. Tonem u mrak ispunjen vrelinom i vlagom. Mislima mi odzvanja cviljenje setne melodije. Ljubi me uz nju s čežnjom, kao da me više nikad neće ljubiti. Dodiruje me požudom kao da me više nikad neće dodirnuti. Čitajući moj strah, moli me da mu verujem. Voli me kao da me čitav život poznaje. Gleda me svojim sivim okruženu jasnim očima, punim iskrenog, suncaglas. sa hrasta, odsjajčistog riđe sjaja. kose iIma mektetovažu promukao osmokrakom svastikom listovima Ispunjava me svojim mirisom purpurne boje i proleća. Bejla... znači od boga data... - setno šapnuh, samo trenutak pre, nego me njen zvonki glas isprati u mrak. Bejla kao i on, miriše na proleće....
