Zbirka Zadataka Za Internu Uporabu

Željka Soldin Mirta Rubčić Vibor Roje

Zadaci iz stehiometrije stehiometrije

3. prošireno izdanje Skripta uz kolegij Z. Popovi ć ć, Op ć ća kemija (za internu uporabu)

Zagreb, listopad 2004.

Zadaci iz stehiometrije

SADRŽAJ

.................................. ....................... ...................... ....................... ....................... .................... ......... 1 1. Kemijske formule...................... 2. Kristalna struktura...................... .................................. ....................... ...................... ...................... ....................... ................... ....... 5 2.1. Kubični sustav................. sustav............................ ...................... ....................... ....................... ...................... ....................... ............... ... 5 2.2. Ionski Ionski kristali kristali ....................... .................................. ...................... ...................... ....................... ....................... ...................... ........... 7 2.3. Heksagons Heksagonski ki sustav sustav ....................... .................................. ...................... ....................... ....................... ...................... ........... 8 2.4. Dijamantsk Dijamantskaa struktura struktura ...................... ................................. ...................... ....................... ....................... .................... ......... 10 2.5. Kristalni Kristalni defekti........ defekti.................... ....................... ...................... ...................... ....................... ....................... ...................... ........... 10 2.6. Razno Razno ..................... ................................. ....................... ...................... ...................... ....................... ....................... ...................... ........... 11 3. Stehiometrija kemijskih reakcija ...................... ................................. ...................... ....................... ................... ....... 13 3.1. Kemijski Kemijski ekvivalenti.............. ekvivalenti.......................... ....................... ...................... ....................... ....................... .................... ......... 13 3.2. Iskorištenje kemijske reakcije............................. reakcije................. ......................... .......................... ....................... .......... 15 3.3. Određivanje ivanje sastava sastava smjesa smjesa ....................... .................................. ....................... ....................... .................... ......... 17 4. Redoks procesi ...................... ................................. ...................... ....................... ....................... ...................... ...................... ............... 19 .................................. ....................... ....................... ...................... ...................... ............... 22 5. Stehiometrija otopina ....................... 6. Plinovi...................... ................................. ...................... ....................... ....................... ...................... ...................... ....................... ................. ..... 27 ................................. ...................... ....................... ....................... .................... ......... 33 7. Fizička svojstva otopina ...................... .................................. ....................... ...................... ...................... ....................... ................. ..... 37 8. Kemijska ravnoteža ...................... 9. Elektroliza ...................... ................................. ....................... ....................... ...................... ....................... ....................... .................... ......... 40 ................................. ....................... ...................... ....................... ....................... ...................... ...................... ............... 43 10. Dodatci ..................... 10.1. Periodni sustav elemenata..................... elemenata........ .......................... ......................... ......................... ..................... ........ 43 10.2. Standardni redukcijski potencijali .......................... ............. .......................... ......................... .................. ...... 44 10.3. Kristalni Kristalni sustavi sustavi........... ...................... ....................... ....................... ...................... ...................... ....................... ................. ..... 45 10.4. Osnovne fizikalne veli čine i pripadne SI-jedin SI-jedinice ice ...................... ................................. ........... 48 10.5. Izvedene fizikalne veli čine i pripadne pripadne SI-jedinice SI-jedinice ...................... ................................. ........... 48 10.6. Prefiksi u me đunarodnom sustavu jedinica..................... jedinica......... ......................... ..................... ........ 49 10.7. Grčki alfabet.................. alfabet............................. ...................... ....................... ....................... ...................... ....................... ............... ... 49 11. LITERATURNI IZVORI....................... .................................. ...................... ....................... ....................... ...................... ........... 50


1. KEMIJSKE FORMULE 1.

Koliki je maseni udjel željeza u željezovom(III) oksidu?

2.

Kolika je masa željeza sadržana u 2,00 2, 00 g željezovog(III) oksida?

3.

Hemoglobin sadrži 0,342 % Fe. Ako svaka molekula hemoglobina sadrži 4 atoma željeza, kolika je masa molekule ( m f) hemoglobina?

4.

Element X s ugljikom tvori spoj formule XC 2. Ako ugljik čini 37,48% tog spoja, odredite relativnu atomsku masu tog elementa. Koji je to element? Napišite formulu tog kemijskog spoja te odredite njegov naziv.

5.

Element X s dušikom tvori spoj formule X 3N. Poznato je da je maseni udjel dušika u tom spoju w (N)=40,21%. (N)=40,21%. Odredite formulu i naziv ovog spoja.

6.

Jedan plinoviti organski spoj se sastoji samo od ugljika i vodika. Maseni udjel ugljika u spoju je 85,7 %. Odredite empirijsku formulu spoja.

7.

Za jedan dvovalentni alifatski alkohol utvr đeno je da se sastoji od 53,35% C, 11,11% H, 35,54% O. Odredite empirijsku i molekulsku formulu tog alifatskog alkohola.

8.

Vanilin sadrži 63,14% C, 5,31% H i 31,55% O. Odredite empirijsku formulu vanilina.

9.

Zubna caklina se ponajviše sastoji od minerala hidroksiapatita koji se sastoji od kalcija, fosfora, kisika i vodika, u sljede ćim udjelima: w (Ca)=39,89%, (Ca)=39,89%, w (P)=18,50%, (P)=18,50%, w (O)=41,41%, (O)=41,41%, w (H)=0,20%. (H)=0,20%. Odredite najjednostavniju formulu tog minerala.

10.

Askorbinska kiselina (vitamin C) sadrži 40,92 % ugljika, 4,58 % vodika i 54,50 % kisika. Odredite empirijsku formulu askorbinske kiseline.

11.

Alicin je spoj od kojeg potje če karakteristični miris bijelog luka. Kvantitativnom analizom odre đen je njegov postotni sastav: 44,4 % ugljika, 6,21 % vodika, 39,5 % sumpora, 9,86 % O. Odredite empirijsku formulu alicina. Imaju ći u vidu da je molarna masa alicina 162 g mol -1, odredite molekulsku formulu alicina.

12.

Jedan organski spoj sadrži 52,18 % ugljika, 13,04% vodika i 34,78 % kisika. Određena mu je relativna molekulska masa koja iznosi ~ 92. Odredite: a) empirijsku formulu; b) molekulsku formulu; c) to čnu relativnu molekulsku masu.

13.

Spoj sadrži 7,81 % ugljika i 92,19 % klora. Ako jedna molekula ovog spoja ima masu 2,56·10-22 g odredite molekulsku formulu spoja.

1


14.

Koju najjednostavniju formulu ima spoj koji u 99,4 mg sadrži: 26,0 mg dušika, 7,40 mg vodika i 66,0 mg klora?

15.

S koliko molekula vode kristalizira željezov(II) sulfat ako zagrijavanjem gubi 45,3 % svoje težine?

16.

S koliko molekula vode kristalizira kobaltov(II) nitrat ako 14,6 mg spoja zagrijavanjem gubi 5,40 mg vode?

17.

Kada se 66,5 mg hidratne soli NiSO 4 · xH2O zagrijava u vakuumu, izlazi voda te je masa bezvodne soli nakon toga 36,7 mg. Odredite formulu te hidratne soli.

18.

Nekoliko kristali ća modre galice, CuSO 4 · xH2O, ukupne mase 55,5 mg, stavljeno je u epruvetu te lagano zagrijavano na plamenu sve dok nisu pobijelili. Nakon hlađenja, bijeli kristali su izvagani te je ustanovljeno da su za točno 20,0 mg lakši od plavih. Kako glasi empirijska formula modre galice?

19.

Maslačna kiselina je sastojak pokvarenog maslaca, a sastoji se od ugljika, vodika i kisika. Spaljivanjem 0,440 g masla čne kiseline u suvišku kisika, ugljik je određen kao 0,882 g CO 2, a vodik kao 0,360 g vode. Odredite empirijsku formulu maslačne kiseline.

20.

Nikotin je alkaloid prisutan u listovima duhana i izrazito otrovan spoj. Njegov elementni sastav je 74,0% C, 8,65% H i 17,35% N, a molarna masa 162,0 g mol –1. Odredite: a) empirijsku; b) molekulsku formulu nikotina.

21.

Kofein je alkaloid prisutan u kavi, čaju i raznim cola napitcima. napitcima. Ustanovljeno je da 126,1 mg kofeina sadrži 62,40 mg ugljika, 6,500 mg vodika, 36,40 mg dušika i 20,89 mg kisika. Njegova relativna molekulska masa je M r=194,2. Odredite empirijsku i molekulsku formulu kofeina.

22.

Uzorak spoja koji se sastoji od C, H i S spaljen je u suvišku kisika pri čemu je nastalo 9,682 mg CO 2, 4,956 mg H 2O i 3,523 mg SO 2. Odredite empirijsku formulu tog spoja.

23.

Spoj koji se sastoji od C, H i N spaljen je u suvišku kisika pri čemu je dobiveno 79,22 mg CO2, 43,25 mg H2O i 8,400 mg N 2. Kolika je množina atoma C, H i N sadržanih u uzorku? Koja je empirijska formula spoja? Koja je masa uzorka upotrijebljena za analizu?

24.

Neki spoj se sastoji od C, H i Cl. Spaljivanjem 4,000 mg uzorka, nastaje 7,605 mg CO2 i 3,499 mg H2O. U drugom pokusu, 1,250 mg spoja prevedeno je u 1,940 mg AgCl. Odredite empirijsku formulu tog spoja.

25.

Cinabarit je mineral žive za koji se zna da sadrži živu i sumpor. Analizom uzorka dobiveno je 30,2 mg Hg i 9,64 mg SO 2. Odredite formulu cinabarita.

26.

Odredite empirijsku formulu dvosoli, ako 80,0 mg te soli grijanjem otpušta 34,6 mg kristalne vode. Ostatak sadrži 14,0 mg kalijeva sulfata, a razlika je kromov(III) sulfat. 2


27.

Odredite empirijsku formulu pirosumporne kiseline, ako ona sadrži 45 % SO 3 i 55 % H2SO4.

28.

37,0 mg organskog spoja koji sadrži samo ugljik i vodik, relativne molekulske mase 28, spaljivanjem daje 119 mg ugljikovog(IV) oksida i 45,0 mg vode. Odredite njegovu empirijsku i molekulsku formulu.

29.

Organski spoj sadrži samo ugljik i vodik. 7,81 mg spoja daje 26,4 mg ugljikovog (IV) oksida i 5,40 mg vode. Relativna molekulska masa spoja je ∼ 78. Odredite empirijsku i molekulsku formulu spoja.

30.

Kemijskom analizom je prona đeno da spoj A sadrži 38,67 % kalija, 13,85 % dušika i 47,48 % kisika. Termi čkom razgradnjom spoja A nastaje spoj B koji sadrži 45,85 % kalija, 16,47 % dušika i 37,66% kisika. Napišite jednadžbu reakcije.

31.

Spaljivanjem 4,60 mg organskog spoja koji se sastoji od ugljika, vodika i kisika dobiveno je 8,80 mg ugljikovog(IV) oksida i 5,40 mg vode. Odredite empirijsku formulu spoja.

32.

Odredite empirijsku formulu spoja koji spaljivanjem daje 11,0 mg ugljikovog(IV) oksida i 32,0 mg sumporovog(IV) oksida. Spoj se sastoji samo od ugljika i sumpora.

33.

Spaljivanjem 13,8 mg nekog organskog spoja koji sadrži ugljik, vodik i kisik dobije se 26,4 mg ugljikovog(IV) oksida i 16,2 mg vode. Gusto ća para nepoznatog spoja prema gusto ći para vodika je 23. Odredite empirijsku i molekulsku formulu spoja.

34.

Kinin je gorkasti sastojak napitka "tonic water", a tako đer se koristi za prevenciju malarije. Spaljivanjem 13,70 mg uzorka kinina u suvišku kisika nastaje 37,20 mg CO 2 i 9,100 mg H 2O. U drugom eksperimentu odre đeno je da 18,30 mg uzorka sadrži 1,580 mg dušika. Relativna molekulska masa kinina je 324. Kinin sadrži C, H, O i N. Odredite kemijsku formulu kinina.

35.

Neki organski spoj se sastoji od C, H, N i Cl. 14,49 mg tog spoja spaljeno je u suvišku kisika pri čemu je nastalo 26,24 mg CO 2 i 12,88 mg H2O. U drugom pokusu je obradom 52,35 mg istog spoja nastalo 7,320 mg NH 3. Naposlijetku, 10,04 mg analiziranog uzorka je u reakciji sa srebrovim(I) nitratom dalo 11,85 mg AgCl. Molarna masa ispitivanog spoja je 121,51 g mol –1. Odredite njegovu empirijsku i molekulsku formulu.

3

Zadaci iz stehiometrije 36.

Kvalitativnom analizom ustanovljeno je da se neki organski spoj sastoji od C, H, O, N i Cl. 14,49 mg uzorka tog spoja je spaljivanjem u suvišku kisika prevedeno u 18,81 mg CO2 i 9,230 mg H2O. U drugom eksperimentu je 52,35 mg uzorka pri čemu je nastalo 5,250 mg NH3. U trećem eksperimentu je 10,04 mg tog spoja u reakciji sa srebrovim(I) nitratom dalo 8,490 mg AgCl. Utvrđeno je da je molarna masa ispitivanog spoja 169,51 g mol –1. Odredite njegovu empirijsku i molekulsku formulu.

37.

Lizin, esencijalna aminokiselina, sadrži ugljik, vodik, kisik i dušik. 21,75 mg lizina daje 39,40 mg ugljikovog(IV) oksida i 18,90 mg vode. U drugom dijelu eksperimenta 18,73 mg lizina daje 4,360 mg NH 3. Odredite: a) empirijsku formulu lizina; b) molekulsku formulu spoja ako je približna molekulska težina lizina 150.

38.

Sintetiziran je organski spoj koji sadrži ugljik, vodik, dušik, kisik i klor. Spaljivanjem 15,00 mg uzorka nastaje 13,80 mg ugljikovog(IV) oksida i 5,660 mg vode. U drugom dijelu 20,00 mg uzorka daje 2,380 mg amonijaka. Sadržaj klora se odre đuje kao srebrov klorid i 12,50 mg uzorka daje 25,10 mg srebrovog klorida. Odredite empirijsku formulu spoja.

39.

Policija je zaplijenila paketi ć bijelog praha za koji je pretpostavljeno da je heroin. Forenzičari su pročišćavanjem dobili 38,70 mg uzorka iz kojeg je spaljivanjem nastalo 97,46 mg ugljikovog(IV) oksida i 21,82 mg vode. Iz drugog dijela uzorka je odre đen postotak dušika koji iznosi 3,80 %. Pokažite da li dobiveni rezultati odgovaraju formuli heroina C 21H23NO5. Heroin sadrži C, H, N i O.

40.

Na polici s kemikalijama je prona đena stara bočica s natpisom "bakrov sulfat, hidratizirani". Zagrijavanjem 50,0 mg ovog spoja dolazi do gubitka vode. Ostatak nakon zagrijavanja je imao masu 32,0 mg. Otapanjem 30,0 mg spoja u vodi te dodatkom otopine barijevog klorida u smuvišku nastaje 28,0 mg krutog barijevog sulfata. Prona đite empirijsku formulu hidratiziranog bakrovog sulfata.

41. Poznato je da spoj sadrži ugljik, vodik i klor. Spaljivanjem uzorka mase 4,00 mg nastaje 4,34 mg ugljikovog(IV) oksida. U drugom dijelu eksperimenta je klor iz 1,25 mg uzorka preveden u 3,34 mg AgCl. Odredite empirijsku formulu spoja.

Rješenja: 1. 69,94 %; 2. 1,40 g; 3. 1,08 · 10 –22 kg; 4. CaC2, kalcijev karbid ; 5. Li3N, litijev nitrid; 6. CH2; 7. C2H5O, C4H10O2; 8. C8H8O3; 9. Ca5O13P3H tj. Ca5(OH)(PO4)3; 10. C3H4O3; 11. C6H10S2O, C6H10S2O; 12. a) C2H6O, b) C4H12O2, c) 92,13; 13. CCl 4; 14. NH4Cl; 15. 7; 16. 6; 17. NiSO4· 7H 2O; 18. CuSO4 · 5H2O; 19. C2H4O; 20. a) C5H7N, b) C10H14N2; 21. C4H5N2O, C8H10N4O2; 22. C4H10S; 23. 1,800 mmol C, 4,800 mmol H, 0,6000 mmol N, C 3H8N, 34,85 mg; 24. C4H9Cl; 25. HgS; 26. KCr(SO4)2 · 12H2O; 27. H2S2O7; 28. CH2, C2H4; 29. CH, C6H6; 30. 2KNO3→ 2KNO2 + O2; 31. C2H6O; 32. CS2; 33. C2H6O; 34. C20H24N2O2; 35. C5H12NCl; 36. C5H12O3NCl; 37. a) C3H7NO, b) C6H14N2O2; 38. C3H6NOCl2; 39. C21H22NO5; 40. CuSO4 · 5H2O; 41. C4H7Cl3.

4


2. KRISTALNA STRUKTURA 2.1. Kubični sustav 1.

Vanadij kristalizira po tipu volumno centrirane kubi čne kristalne rešetke. Duljina brida jedini čne ćelije je 305 pm. Izra čunaj gustoću vanadija.

2.

Litij kristalizira po tipu volumno centrirane kubi čne kristalne rešetke, a duljina brida elementarne ćelije je 3,50 Å. Kolika je gusto ća litija (u g cm –3)?

3.

Srebro kristalizira u kubi čnom sustavu, a brid elementarne ćelije je 4,08 Å. Gustoća srebra je 10,7 g cm –3. Po kojem tipu kubi čne rešetke kristalizira Ag?

4.

Tantal kristalizira u kubi čnom sustavu s bridom jedini čne ćelije od 3,30 Å. Gustoća tantala je 16,6 g cm –3. O kojem se tipu kubi čne rešetke radi?

5.

Neki metal kristalizira u volumno centriranom kubi čnom sustavu, a duljina brida kocke je 286 pm. Gusto ća tog metala je 7,92 g cm –3. a) O kojem je metalu riječ?; b) Koliki je radijus atoma tog metala?

6.

Za neki je metal ustanovljeno da kristalizira po tipu plošno centrirane kubi čne kristalne rešetke, a duljina brida ćelije je određena u iznosu od 392 pm. Gustoća tog metala je 21,5 g cm –3. a) Odredi o kojem se metalu radi; b) Izračunaj promjer njegovog atoma.

7.

Kristalna struktura kalcija je predo čena kubičnom plošno centriranom kockom. Gusto ća kalcija je 1,55 g cm –3. Kolika je duljina brida elementarne ćelije? Koliki je radijus atoma kalcija?

8.

Kristalnu strukturu bakra karakterizira kubi čna plošno centrirana rešetka. Gustoća bakra je 8,93 g cm –3. Izračunaj: a) duljinu brida ćelije; b) polumjer atoma bakra.

9.

Aluminij kristalizira po tipu kubi čne plošno centrirane slagaline. Duljina brida kocke je 4,05 Å. Izra čunajte: a) koeficijent slaganja; b) udjel praznog prostora u kristalu aluminija.

10.

Krom kristalizira po tipu kubi čne volumno–centrirane slagaline. Duljina brida jedinične ćelije je 287,5 pm. Odredite: a) koeficijent slaganja; b) udjel praznog prostora u kristalu kroma.

11.

Kristalna struktura molibdena je karakterizirana volumno centriranom kockom. Radijus atoma Mo je 136 pm. Izra čunajte: a) duljinu brida ćelije; b) gustoću molibdena; c) udjel praznog prostora u kristalu molibdena.

12.

Radioaktivni metal polonij kristalizira po tipu primitivne kubi čne strukture. Radijus atoma Po je 1,90 Å. Izra čunaj: a) duljinu brida elementarne ćelije; b) gustoću polonija (u g cm –3).

13.

Litij kristalizira po tipu kubi čne volumnocentrirane kristalne rešetke. Duljina brida ćelije je 350 pm, a njezina gusto ća 0,534 g cm –3. Molarna masa litija je 6,94 g mol –1. Uz upotrebu ovih podataka izra čunajte Avogadrovu konstantu. 5


14.

Mangan kristalizira po tipu primitivne kubi čne rešetke. Parametar jedinične ćelije a = = 230,7 pm. Odredite gusto ću mangana i udjel praznog prostora.

15.

Elementarni paladij kristalizira po tipu plošno centrirane kocke s duljinom brida a = 3,89 ⋅ 10-10 m. Izračunajte: a) radijus paladija; b) udaljenost izme đu središta najbližih atoma; c) gusto ću paladija; d) koeficijent slaganja?

16.

17.

Eksperimentalno je ustanovljeno da neki metal ima gusto ću ρ = = 3,616 g cm –3 te da kristalizira u volumno centriranoj kubi čnoj rešetki s duljinom brida jedinične ćelije a = = 5,015 Å. O kojem se metalu radi? Eksperimentalno je ustanovljeno da iridij ima gusto ću 22,61 g cm –3. Odredite tip kubične kristalne rešetke tog metala, ako je atomski radijus 0,136 nm.

18.

Zlato kristalizira po tipu plošno centrirane kocke s bridom jedini čne ćelije a = = 4,07 Å. Izračunajte: a) radijus atoma zlata; b) gusto ću zlata; c) udaljenost između središta najbližih atoma ; d) udjel praznog prostora.

19.

Molibden sadrži dva atoma u elementarnoj kubi čnoj rešetki. Nacrtajte strukturu molibdena. Gusto ća molibdena iznosi 10,28 g cm –3. Izračunajte duljinu brida jedinične ćelije.

20.

21.

Eksperimentalno je ustanovljeno da Ni ima gusto ću 8,9 g cm –3 i da je radijus metala 0,125 nm. Odredite tip kubi čne kristalne rešetke tog metala. Neki metal ima gusto ću 21,45 g cm –3 i kristalizira u kubi čnom sustavu (plošno centrirana kocka) duljine brida jedini čne ćelije 3,9231 Å. O kojem se metalu radi?

22.

Titan kristalizira po tipu plošno centrirane kubi čne jedinične ćelije. Gustoća Ti je 4,50 g cm –3. Izračunajte duljinu brida jedini čne ćelije i vrijednost atomskog radijusa titana.

23.

Barij kristalizira po tipu volumno centrirane jedini čne ćelije s duljinom brida jedinične ćelije 5,025 Å. Odredite radijus barija i gusto ću.

24.

Platina kristalizira po tipu plošno centrirane kubi čne jedinične Izračunajte duljinu brida i gusto ću ako je radijus platine 1,38 Å.

25.

Kristalna rešetka rubidija je kubi čna (volumno centrirana kocka) s duljinom brida jedinčne ćelije 5,72⋅10 –10 m. Izračunajte: a) najmanju udaljenost izme đu dva atoma rubidija; b) radijus atoma rubidija; c) gusto ću rubidija.

26.

Aluminij kristalizira po tipu plošno centrirane kocke. Gusto ća aluminija pri 20 °C je 2,7 g cm -3. Odredite radijus atoma aluminija.

27.

Kristalna rešetka natrija je kubi čna (jedinična ćelija je volumno centrirana kocka), u kojoj najmanji razmak izme đu atoma iznosi 3,71 ⋅10 –10 m. Izračunajte gustoću natrija.

ćelije.

6


Srebro kristalizira po tipu kubi čne guste slagaline. Radijus atoma srebra je 1,44 Å. Izračunajte gustoću srebra.

29.

Volfram kristalizira po tipu volumno centrirane kocke. Gusto ća mu je 19,3 g cm-3. Izračunajte duljinu brida elementarne ćelije.

Rješenja: 1. 5,963 g cm –3; 2. 0,538 g cm –3; 3. plošno centrirana; 4. volumno centrirana; 5. a) Fe, b) 124 pm; 6. a) Pt, b) 277 pm; 7. 5,56 Å, 1,97 Å; 8. a) 3,62 Å, b) 1,28 Å; 9. a) 73,8 %, b) 26,2 %; 10. a) 68 %, b) 32 %; 11. a) 314 pm, b) 10,3 g cm –3, c) 31,9 % 12. a) 3,8 Å, b) 6,32 g cm –3; 13. iz zadanih podataka, N A=6,062· 1023 mol –1; 14. 7,43 g cm-3, 47,67 %; 15. a) 1,38 Å, b) 2,76 Å, c) 12 g cm –3, d) 74,7 %; 16. Ba; 17. plošno centrirana; 18. a) 1,44 Å, b) 19,44 g cm –3, c) 2,88 Å, d) 25,80 %; 19. 3,14 Å; 20. plošno centrirana; 21. Pt; 22. 4,13 Å, 1,46 Å; 23. 2,176 Å, 3,594 g cm -3; 24. 3,90 Å, 21,79 g cm-3; 25. a) 4,95 Å, b) 2,47 Å, c) 1,52 g cm -3; 26. 1,43 Å; 27. 0,97 g cm-3; 28. 10,6 g cm –3; 29. 3,16 Å.

2.2. Ionski kristali 1.

Srebrov klorid, AgCl, kristalizira po tipu rešetke NaCl . Gustoća AgCl je 5,57 g cm –3. Izračunajte: a) duljinu brida elementarne ćelije AgCl; b) najmanju udaljenost između iona Ag+ i Cl –.

2.

Kalijev fluorid, KF, kristalizira po tipu kristalne strukture NaCl . Gustoća KF je 2,468 g cm –3. Izračunajte: a) duljinu brida elementarne ćelije KF; b) najmanju udaljenost iona K + i F –.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

Gustoća cezijevog klorida je 3,99 g cm –3. a) Kolika je duljina brida ćelije CsCl?; b) Kolika je najmanja udaljenost Cs + i Cl – iona? Olovni(II) sulfid kristalizira po tipu NaCl . Najmanja udaljenost između Pb2+ i S2– iona je 297 pm. a) Koja je duljina brida ćelije PbS; b) Kolika je gusto ća PbS, izražena u g cm −3? Kalijev klorid, KCl, kristalizira po tipu rešetke NaCl . Najmanja udaljenost K + i Cl – iona je 3,14 Å. Izra čunajte: a) duljinu brida ćelije KCl; b) gustoću KCl u g cm –3. Talijev(I) klorid kristalizira po tipu rešetke CsCl . Najmanja udaljenost izme đu Tl+ i Cl – iona je 333 pm. Izračunajte: a) duljinu brida ćelije TlCl; b) gusto ću talijevog(I) klorida izraženu u g cm –3. NaSbF6 ima strukturu NaCl , a gustoća mu je 4,37 g cm −3. Izračunajte radijus iona SbF6 –, uz upotrebu podataka o radijusu iona Na +, r (Na (Na+)=95 pm, gustoći spoja, relativnoj molekulskoj masi i broju formulskih jedinki u elementarnoj ćeliji. Litijev jodid kristalizira po tipu NaCl . Brid elementarne ćelije litijevog jodida iznosi 6,0 Å. Ako pretpostavite da su Li + ioni tako mali da su I - ioni u strukturi u kontaktu izračunajte radijus I-. Koliki je radijus Rb + u strukturi RbI ako kristalizira po tipu NaCl , a duljina brida jedini čne ćelije RbI a = = 7,33 Å. 7


9.

Cezijev klorid ima jednostavnu kubi čnu rešetku u kojoj je radijus Cl - iona 1,81 Å. Parametar jedini čne ćelije a = = 4,123 Å. Izračunajte volumen jedini čne + ćelije i radijus Cs .

10.

Natrijev hidrid, NaH, kristalizira po tipu NaCl . Duljina brida jedinične ćelije je 4,88 Å. Izračunajte ionski radijus hidridnog iona i gusto ću NaH. (r (Na (Na+)=0,95 Å).

11.

Litijev klorid kristalizira po tipu NaCl . Duljina brida jedini čne ćelije iznosi 5,14 Å. Pretpostavljaju ći anion-anion kontakt izra čunajte ionski radijus Cl aniona. Koliki je radijus Rb + u strukturi RbCl (kristalizira kao NaCl) ako je duljina brida jedini čne ćelije 6,58 Å.

Rješenja: 1. a) 555 pm, b) 278 pm; 2. a) 539 pm, b) 269 pm; 3. a) 412 pm, b) 357 pm; 4. a) 594 pm, b) 7,59 g cm –3; 5. a) 6,28 Å, b) 2,00 g cm –3; 6. a) 385 pm, b) 6,98 g cm –3; 7. r (SbF (SbF6 –)=272 pm; 8. 2,1 Å. 1,55 Å; 9. 7·10-29 m3, 1,76 Å; 10. 1,49 Å, 1,372 g cm –3; 11. 1.81 Å, 1.48 Å.

2.3. Heksagonski sustav 1.

Magnezij kristalizira po tipu guste heksagonske slagaline. Duljina stranice baze elementarne ćelije je a = 3,203 Å. Izračunajte: a) radijus magnezija; b) masu jedinične ćelije; c) gustoću magnezija.

2.

Berilij kristalizira po tipu guste heksagonske slagaline s bridom elementarne ćelije a = 228,6 pm. Kolika je gusto ća berilija?

3.

Gustoća skandija koji kristalizira po tipu guste heksagonske slagaline je ρ = 2,99 g cm –3. Izračunajte parametre ćelije a i i c te te radijus atoma Sc, r .

4.

Talij je izvanredno otrovan metal, a kristalizira po tipu guste heksagonske slagaline. Gusto ća mu je 11,85 g cm –3. Izračunajte parametre jedini čne ćelije talija a i i c te te radijus atoma talija r .

5.

Kristalna struktura itrija je karakterizirana gustom heksagonskom slagalinom. Gustoća tog metala je 4,46 g cm –3. Izračunajte volumen heksagonske prizme u Å3.

6.

Koliki je volumen heksagonske prizme lutecija u Å 3? ρ (Lu)=9,84 (Lu)=9,84 g cm –3.

7.

Izračunajte volumen elementarne ćelije osmija, koji kristalizira po tipu heksagonske guste slagaline. Radijus atoma osmija, r (Os)=135 (Os)=135 pm, a osni omjer c/a = 1,579.

8.

Kristalna struktura rutenija opisana je gustom heksagonskom slagalinom. Radijus atoma rutenija je r (Ru)=133 (Ru)=133 pm, a osni omjer c/a = 1,584. Koliki je volumen elementarne ćelije rutenija? 8


Cirkonij kristalizira po tipu guste heksagonske slagaline. Duljina brida ćelije a = 323,2 pm, a gusto ća ρ = 6,50 g cm –3. Izračunajte osni omjer c/a .

10.

Kristalna struktura kobalta opisana je gustom heksagonskom slagalinom. Duljina stranice baze elementarne ćelije kobalta iznosi 250,1 pm, a gusto ća 8,85 g cm –3. Koliki je osni omjer c/a ?

11.

Cink kristalizira po tipu heksagonske guste slagaline. Parametri elementarne ćelije cinka su a =266,5 =266,5 pm, c =494,7 =494,7 pm. Iz tih podataka izračunajte koeficijent slaganja, K s, te ga usporedite s idealnom vrijednoš ću.

12.

Kristalna struktura kadmija je opisana gustom heksagonskom slagalinom, s parametrima elementarne ćelije a =297,9 =297,9 pm i c =561,8 =561,8 pm. Koliki je, prema ovim podacima, koeficijent slaganja, K s?

13.

Kobalt kristalizira u heksagonskom sustavu s parametrom jedini čne ćelije a = 250,7 pm. Koliko atoma sadrži jedini čna ćelija? Koliki je me đuatomski razmak i radijus kobalta? Odredite masu jedini čne ćelije i gustoću kobalta.

14.

Titan kristalizira u heksagonskom sustavu s parametrom jedini čne ćelije a = = 295 pm i osnim omjerom c/a = = 1,588. Odredite gusto ću titana.

15.

Kadmij kristalizira u heksagonskom sustavu s parametrom jedini čne ćelije a = = 298 pm. Koliki su radijus kadmija i gustoća, ako je osni omjer c/a = = 1,886?

16.

Skandij kristalizira u heksagonskom sustavu s parametrom jedini čne ćelije a = 331 pm. Odredite volumen jedini čne ćelije i gusto ću skandija. Koliki je volumen elementarne heksagonske prizme?

Rješenja: 1. a) 1,602 Å, b) 8,07·10 –23 g, b) 1,74 g cm –3; 2. 1,771 g cm –3; 3. a = 3,28 Å, c = = 5,36 Å, r = = 1,64 Å; 3 3 3 3 4. a = = 3,434 Å, c = = 5,610 Å, r = = 1,717 Å; 5. 198,6 Å ; 6. 177 Å ; 7. 26,9 Å ; 8. 25,8 Å ; 9. c/a = = 1,59; = 1,632; 11. 65,14 %; 12. 64,12 %; 13. 2, 250,7 pm, 125,4 pm, 1,957 ·10 –22 g, 8,78 g cm –3; 10. c/a = 14. 4,26 g cm –3; 15. 1,49 Å, 8,63 g cm –3; 16. 5,13·10 –29 m3, 2,90 g cm –3, 1,54·10 –28 m3.

2.4. Dijamantska struktura 1.

Kristalna struktura dijamanta je kubi čna sa stranicom duljine 356,7 pm. Gustoća dijamanta je 3,51 g cm –3. Koliko atoma ugljika sadrži jedna elementarna ćelija dijamanta? Koliki je radijus atoma ugljika?

2.

Germanij je karakteriziran dijamantskom kristalnom strukturom. Gusto ća germanija ρ (Ge) (Ge) = 5,32 g cm –3. Koliki je radijus atoma germanija, r (Ge) (Ge) u Å?

3.

Silicij kristalizira poput dijamanta. Radijus atoma silicija je 0,1173 nm. Izračunajte: a) duljinu brida jedini čne ćelije; b) koeficijent slaganja; c) gusto ću silicija.

9


α - Kositar Kositar kristalizira poput dijamanta s parametrom jedini čne ćelije a = 6,4912 Å. Izračunajte: a) radijus; b) udio praznog prostora; c) gusto ću

α-kositra. 5.

Duljina veze C-C u dijamantu je 1,54 Å. Izra čunajte: a) duljinu brida jedini čne ćelije; b) gustoću dijamanta.

Rješenja:

(C) = 77,23 pm; 2. r (Ge) (Ge) = 1,23 Å; 3. a) 0,5418 nm, b) 34,0%, c) 2,347gcm –3; 1. Z = 8, r (C) 4. a) 1,405 Å, b) 66,0 %, c) 5,776 g cm –3; 5. a) 3,56 Å, b) 3,53 g cm –3.

2.5. Kristalni defekti 1.

Gustoća srebrovog(I) klorida izra čunata iz kristalografskih podataka iznosi 5,57 g cm –3, no ona određena eksperimentalno nešto je manja i iznosi 5,50 g cm –3. Izračunajte udjel prostora neiskorištenog zbog defekata u strukturi AgCl.

2.

Magnezijev oksid kristalizira po tipu strukture NaCl . Radijusi iona su: r (Mg (Mg2+)= 0,65 Å i r (O (O2–) = 1,40 Å. Eksperimentalno odre đena gustoća MgO je 3,785 g cm−3. Koliki je udjel zbog defekata neiskorištenog prostora u strukturi MgO?

3.

Cezijev bromid je karakteriziran strukturom CsCl . Ustanovljeno je da je udaljenost izme đu iona Cs+ i Br – 3,72 Å. Tako đer, eksperimentalno izmjerena gustoća cezijevog bromida je ρ = = 4,40 g cm –3. Odredite koliki je udjel praznog prostora zbog defekata u strukturi.

4.

Cezijev jodid je karakteriziran strukturom tipa CsCl . Duljina brida ćelije CsI je a = 4,56 Å, a r (Cs (Cs+) = 1,69 Å. Gustoća nesavršenog kristala cezijevog jodida je 4,50 g cm –3. Izračunajte: a) radijus jodidnog iona, r (I (I –); b) udjel praznog prostora nastao zbog nesavršenosti kristala.

5.

Koliki je udio praznih mjesta u strukturi NaCl zbog defekta u strukturi, ako je brid jedinične ćelije 562,8 pm. Izmjerena gusto ća NaCl je 2,165 g cm –3.

6.

7.

NaBr kristalizira po tipu NaCl a =5,94 =5,94 Å, ρ (izmjerena)=3,203 (izmjerena)=3,203 g cm –3. Izračunajte koliki je udio praznina zbog nepravilnosti u strukturi (“defekti”). Titanov(II) oksid kristalizira po tipu strukture NaCl . Duljina brida jedini čne ćelije je 4,235 Å. Mjerena gustoća ρ = 4,93 g cm –3. Koliki je udio nepopunjenih mjesta zbog nepravilnosti u strukturi?

10


Rješenja:

(I –)=2,26 Å, b) 1,10 %; 5. 0,60 %; 6. 1,78 %; 7. 11,65 %. 1. 1,26 %; 2. 2,60 %; 3. 0,901 %; 4. a) r (I

2.6. Razno 1.

Spoj RbTlF6 kristalizira u tetragonskom sustavu s elementarnom ćelijom dimenzija a = 651 pm, c = 934 pm u kojoj je smještena jedna formulska jedinka navedenog spoja. Izra čunajte: a) volumen elementarne ćelije; b) gustoću spoja.

2.

Ortorompska jedini čna ćelija NiSO4 ima dimenzije a = 6,34 Å, b = 7,84 Å, c = 5,16 Å, a gusto ća je izmjerena i iznosi 3,90 g cm −3. Izračunajte: a) broj formulskih jedinki u jedini čnoj ćeliji; b) idealnu vrijednost gusto će; c) udjel zbog defekata nepopunjenog prostora.

3.

Azitromicin, C38H72N2O12 · 2H2O, karakteriziran je ortorompskom jedini čnom ćelijom s parametrima: a = 1786 pm, b = 1689 pm, c = 1475 pm. Gustoća spoja je ρ = 1,17 g cm –3. Koliko molekula azitromicina je prisutno u elementarnoj ćeliji?

4.

Sumporov nitrid, S4N4, kristalizira u monoklinskom sustavu. Parametri ćelije su: a = = 8,78 Å, b = = 7,26 Å, c = = 8,69 Å, β = = 92,5°. Gustoća spoja je 2,2 g cm −3. Koliko molekula S 4N4 je prisutno u elementarnoj ćeliji?

5.

Reakcijom niklovog(II) hidroksida i acetilacetona nastaje kompleksni spoj koji kristalizira u rompskom sustavu s ćelijom čiji su parametri: a = 2333 pm, b = 964,0 pm, c = 1565 pm, ρ = 1,455 g cm –3, Z = 4. Izračunajte molarnu masu dobivenog kompleksnog spoja.

6.

Poznat je kompleksni spoj cinka sa Schiffovom bazom čiji postotni sastav je: 13,32 % Zn, 38,85 % C, 3,69 % H, 17,00 % N, 12,96 % S, 14,33 % Cl. Spoj kristalizira u monoklinskom sustavu, s parametrima ćelije a = 15,090 Å, b = 7,739 Å, c = 18,300 Å, β = 92,9°, Z = 4, ρ = 1,54 g cm –3. Odredite: a) empirijsku; b) molekulsku formulu spoja.

7.

Poznat je kompleksni spoj molibdena koji, uz molibden, sadrži ugljik, vodik, kisik i sumpor te molekule diklormetana, CH 2Cl2, koje u kristalnoj strukturi solvatiraju kompleksnu jedinku. Postotni sastav spoja je: 32,35 % Mo, 24,30 % C, 2,02 % H, 16,18 % O, 10,81 % S te 14,31 % CH 2Cl2. Nadalje, poznato je da spoj kristalizira u monoklinskom kristalnom sustavu, a parametri ćelije su: a = 11,224 Å, b = 10,012 Å, c = 17,476 Å, β = 92,129°, Z = 2, ρ = 2,008 g cm −3. Odredite: a) empirijsku, b) molekulsku formulu spoja. (Pomoć: kod računanja empirijske formule, uspostavite omjer N (Mo): (Mo):N (C): (C):N (H): (H):N (O) (O):N (S): (S):N (CH (CH2Cl2).)

11


Spoj formule VO2IO3·2H2O kristalizira u monoklinskom sustavu. Iz podataka rendgenske difrakcije dobivene su ove dimenzije jedini čne ćelije: a = = 985 pm, o –3 b = = 816 pm, c = = 719 pm, β = = 102,2 , a gustoća je 3,47 g cm . Izračunajte broj formulskih jedinki u toj jediničnoj ćeliji.

9.

Djelovanjem octene kiseline na bakrov(II) acetat nastaje kristalni produkt zelene boje. Kristali tog spoja su monoklinski s parametrima jedini čne ćelije: a = = 1315 pm, b = = 852 pm, c = = 1390 pm, β = = 117 o, Z = = 4, a gustoća iznosi –3 1,92 g cm . Izračunajte molarnu masu spoja.

10.

Izračunajte gustoću bakrova(II) sulfata pentahidrata ako je jedini čna ćelija triklinska s parametrima: a = 6,1224 Å, b = 10,7223 Å, c = 5,9681 Å, α = = 82,35 o, β = = 107,33 o, γ = 102,60 o, Z = = 2.

11.

Dodatkom amonijaka u otopinu bakrovih(II) iona te kristalizacijom je dobiven tamno modri kompleks. Kristali spoja su rompski s parametrima jedini čne = 10,651 Å, b = = 11,986 Å, c = = 7,069 Å, Z = = 4. Gustoća kompleksa je ćelije: a = –3 1,81 g cm . Izračunajte molarnu masu kompleksa.

12.

Reakcijom kalijeva bikromata i kalijeva oksalata u otopini oksalne kiseline dobiven je modro zeleni kompleks. Kristali spoja su monoklinskii s parametrima jedinične ćelije: a = = 7,71 Å, b = = 19,74 Å, c = = 10,40 Å, β = = 108 o, Z = 4. Gustoća kompleksa je 2,15 g cm –3. Izračunajte molarnu masu kompleksa.

13.

Napišite formule željezovih oksida ako su u gustoj kubi čnoj slagalini kisikovih iona: a) sve oktaedarske šupljine zauzete istom vrstom željezovih iona; b) 1/4 oktaedarskih šupljina je ispunjena jednom vrstom željezovih iona dok druga vrsta ispunjava 1/8 tetraedarskh praznina i 1/4 oktedarskih praznina; c) 2/9 ukupnog broja šupljina je ispunjeno samo jednom vrstom željezovih iona.

Rješenja: = 1,70 g cm –3; 2. a) Z = 4, b) ρ = = 4,02 g cm –3, c) 2,99 %; 3. Z = = 4; 4. Z = = 4; 1. a) V ć = 396 Å3, b) ρ = –1 5. M = 771 g mol ; 6. a) ZnC16H18S2Cl2N6, b) ZnC16H18S2Cl2N6; 7. a) Mo2C12H12S2O6 · CH2Cl2, b) Mo4C24H24S4O12 · 2CH2Cl2; 8. Z =4; =4; 9. 401,1 g mol-1; 10. 2,28 g cm –3; 11. 246 g mol –1; –1 12. 489 g mol ; 13. a) FeO; b) Fe3O4 tj. FeO⋅Fe2O3; c) Fe2O3.

12


3. STEHIOMETRIJA KEMIJSKIH REAKCIJA 3.1. Kemijski ekvivalenti 1. Koliko grama jodovodika može nastati reakcijom 5,00 g fosforovog(III) jodida prema jednadžbi: PI 3(s) + 3H2O(l) → 3HI(g) + H3PO3(l). 2. Izračunajte masu fosforne kiseline koja može nastati reakcijom 6,00 g fosforovog(V) oksida i vode. 3. Koja je najveća masa OF2(g) koja može biti dobivena reakcijom 2,50 g F 2(g) i 2,50 g NaOH? 2F2(g) + 2NaOH(aq) → OF2(g) + 2NaF(aq) + H 2O(l). 4. Koliko grama SF4(g) može biti prire đeno iz 6,00 g SCl2(g) i 3,50 g NaF(s), u reakciji: 3SCl2(g) + 4NaF(s) → SF4(g) + S2Cl2(l) + 4 NaCl(s). 5. Izračunaj najveću masu diborana koju je mogu će prirediti iz 2,650 g natrijevog tetrahidridoborata i 4,560 g borovog(III) fluorida u reakciji: 3NaBH4(s) + 4BF3 → 3NaBF4(s) + 2B2H6(g). 6. Izračunajte masu živog vapna koje može biti prire đeno žarenjem 200 kg vapnenca koji sadrži 95,0 % čistog CaCO3. 7. Klorovodična kiselina se industrijski naj češće priređuje zagrijavanjem NaCl s koncentriranom sumpornom kiselinom. Koliko je 90 %–tne sumporne kiseline potrebno za dobivanje 2000 kg 36 %–tne klorovodi čne kiseline? 8. Sumporov(VI) oksid oksid se može može dobiti sljedećim kemijskim reakcijama: S8(s) + 8 O2(g) → 8 SO2(g) 2 SO2(g) + O2 (g) → 2 SO3(g) Izračunajte koliko sumporovog(VI) sumporovog(VI) oksida nastaje nastaje iz 50 g sumpora i 100 g kisika. 9. Koliko kilograma čistog H2SO4 može biti prire đeno od 2,00 kg čistog pirita, nizom kemijskih reakcija; 4FeS2 + 11O2 → 2Fe2O3 + 8SO2 SO2 + 1/2O2 → SO3 SO3 + H2O → H2SO4. 10. Točno 4,00 g otopine sumporne kiseline je razrje đeno vodom te je dodano barijevog klorida u suvišku. Ispran i osušen talog BaSO 4 imao je masu 4,08 g. Izračunajte maseni udjel sumporne kiseline u izvornoj otopini. 11. Koliko je potrebno kalcijeva karbonata i 20 %-tne klorovodi čne kiseline, da bi se dobilo 50 g CaCl 2 · 6H2O? 12. Koliko se borne kiseline može dobiti iz 200 g kristaliziranog boraksa, Na2B4O7 · 10H2O?

13


13. Iz 1000 kg sumporne kiseline, koja sadrži kao one čišćenje 0,01 % arsena (u obliku arsenitne kiseline), treba sumporovodikom istaložiti arsen. Koliko je 80 %-tog željezovog(II) sulfida potrebno za proizvodnju potrebne koli čine sumporovodika. 14. Koliko se kilograma broma može dobiti uvo đenjem klora u 15 000 kg neke otopine koja sadrži 0,3 % magnezijevog bromida, ako gubici iznose 3,50 %? 15. Ako se magnezijev amonijev fosfat heksahidrat žari, dobije se magnezijev pirofosfat. Koliko se grama magnezijeva pirofosfata može dobiti žarenjem 1,00 g magnezijeva amonijeva fosfata heksahidrata? 16. Litra morske vode sadrži 4,176 g magnezijeva klorida i 1,668 g magnezijeva sulfata. Dodatkom kalcijeva hidroksida magnezij se istaloži kao magnezijev hidroksid. Koliko je potrebno morske vode i kalcijeva oksida da se takvim postupkom dobije 1000 kg magnezijeva oksida (kalcijev oksid sa vodom daje kalcijev hidroksid potreban za taloženje magnezija). 17. Rutil (ruda koja sadrži TiO 2) zagrijavanjem s ugljikom u prisutnosti klora dala je titanov tetraklorid: 3TiO2 + 4C + 6Cl2 → 3TiCl4 + 2CO2 + 2CO Ako je 35,4 g titanova tetraklorida dobiveno iz 17,4 g rude koliki je maseni udjel TiO2 u rudi? 18. Reakcijom elementarnog srebra, molibdena i sumpora nastaje kao jedini produkt spoj koji sadrži 49,04 % Ag; 21,81 % Mo i 29,15 % S. Odredite: a) formulu spoja; b) koliko se maksimalno maksimalno tog spoja može prirediti iz 8,63 g Ag, 3,36 g Mo i 4,31 g S? 19. Za potpunu pretvorbu bijelog fosfora u fosfornu kiselinu djelovanjem duši čne kiseline treba upotrijebiti suvišak od 50 % iznad teoretski prora čunate kiseline. Koliko će prema tome biti potrebno 30 %-tne duši čne kiseline, da se potpuno oksidira 1,00 g bijelog fosfora? 20. Kalijev kromat nastaje reakcijom željezovog(II) kromita s kalijevim karbonatom i kisikom pri povišenoj tempraturi prema reakciji: 4FeCr2O4 + 8K2CO3 + 7O2 → 8K2CrO4 + 2Fe2O3 + 8CO2. 169 g željezovog(II) kromita, 298 g kalijevog karbonata i 75 g O 2 upotrebljeno je za tu reakciju. Izra čunajte koliko se kg kalijevog kromata može prirediti tom reakcijom te koji su reaktanti i u kojim koli činama u suvišku. 21. Etin (acetilen) C2H2, reagira s Br2 i može dati C2H2Br2 ili C2H2Br4. 1. C2H2 + Br2 → C2H2Br2 2. C2H2Br2 + Br2 → C2H2Br4 Ako se pomiješa 5 g C 2H2 s 40 g Br2 koliko će preostati C2H2Br2 i C2H2Br4 na kraju drugog stupnja. 22. Cink se može prirediti redukcijom cinkovog oksida pomo ću ugljikovog(II) oksida pri visokoj temperaturi: ZnO + CO → Zn + CO2. Ugljikov(II) oksid se dobiva iz ugljika: 2C + O 2 → 2CO. Koliko se maksimalno cinka može dobiti iz 75,0 g ZnO i 50,0 g C. 14


23. Cianovodik se prire đeuje postupkom koji uklju čuje dvije kemijske reakcije. Najprije amonijak reagira s kisikom 4NH3 + 5O2 → 4NO + 6H2O, potom NO reagira s metanom 2NO + 2CH4 → 2HCN + 2H2O +H2 Izračunajte koliko se cianovodika može dobiti iz 24,2 g amonijaka i 25,1 g metana. 24. Koliko grama titanovog tetraklorida nastaje ako se pomiješa 4,15 g TiO 2, 5,67 g C i 6.78 g Cl 2. 3TiO2 + 4C + 6Cl2 → 3TiCl4 + 2CO2 + 2CO 25. Koliko se grama HCN može prirediti reakcijom: 2 NH 3 + 3 O2 + 2 CH4 → 2 HCN + 6 H 2O, ako je za nju upotrijebljeno 11,5 g amonijaka, 10,0 g kisika i 10,5 g metana? 26. Koliko se bakrovog(II) sulfata pentahidrata može dobiti djelovanjem 20 g 98 %-tne sumporne kiseline na bakar, ako je iskorištenje reakcije 85 %?

Rješenja: 1. 4,66 g; 2. 8,28 g; 3. 1,69 g; 4. 2,10 g; 5. 0,939 g; 6. 107 kg; 7. 1076 kg; 8. 125 g; 9. 3,26 kg; 10. 43 %; 11. 23 g, 85 g; 12. 130 g; 13. 221 g; 14. 37,8 kg; 15. 0,453 g; 16. 430 m3, 1391 kg; 17. 85,9 %; 18. a) Ag2MoS4, b) 14,7 g; 19. 17 g; 20. 293 g, 0,646 mol K2CO3, 1,02 mol O2; 21. 24 g, 21 g; 22. 60 g; 23. 38,4 g; 24. 9,07 g; 25. 5,64 g; 26. 21 g.

3.2. Iskorištenje kemijske reakcije 1. Elementarni mangan se može prirediti reakcijom: ∆

4Al(s) + 3MnO2(s) → 3Mn(l) + 2Al2O3(s). a) Koliko grama mangana može biti priređeno reakcijom 2,935 g aluminija sa suviškom manganovog dioksida? b) Ako je reakcijom dobiveno samo 2,386 2,386 g mangana, koliko koliko je iskorištenje te reakcije? 2. U jednom eksperimentu je 6,00 g kalcijevog fosfida sa suviškom vode, dalo 1,40 g fosfina. Izra čunajte iskorištenje reakcije. Ca3P2 + 6H2O → 3Ca(OH)2 + 2PH3↑. 3. 5,00 g litijevog borovog hidrida u reakciji sa suviškom amonijevog klorida, dalo je 2,16 g B3N3H6. Izračunajte iskorištenje reakcije. 3LiBH4(s) + 3NH4Cl(s) → B3N3H6(l) + 3H2(g) + 3LiCl(s) 4. Žarenjem vapnenca nastaju živo vapno i uglji čni dioksid. Izračunajte postotak iskorištenja te reakcije ako se termi čkom disocijacijom 30,7 g vapnenca dobije 11,7 g ugljičnog dioksida.

15


5. Fosforov(III) klorid se dobiva reakcijom bijelog fosfora i klora. 16,4 g fosforovog(III) klorida je dobiveno reakcijom 5,00 g fosfora sa suviškom klora. Izračunajte postotak iskorištenja reakcije. 6. Prva etapa u industrijskom dobivanju duši čne kiseline je oksidacija amonijaka do dušikovog(II) oksida: 4NH3 + 5O2 → 4NO + 6H2O. Izračunajte masu (u gramima) dušikovog(II) oksida dobivenog reakcijom 600 l kisika sa suviškom amonijaka, uz 90%–tno iskorištenje reakcije. Gusto ća kisika u uvjetima reakcije je 1,43·10 -3 g cm−3. 7. Fosfin mase 4,94 g pomiješan je s 0,110 kg modre galice 85%–tne čistoće. Izračunajte masu (u gramima) bakrovog(II) fosfida koja je dobivena 6,31%–tnim iskorištenjem reakcije:

3CuSO4· 5H2O(s) + 2PH3(g) → Cu3P2(s) + 3H2SO4(aq) + 15H2O(l).

8. Silicij visoke čistoće koji se upotrebljava u elektronici, prire đuje se postupkom kojeg se prikazuje sljede ćom jednadžbom: SiO2(s) + 2C(s) → Si(l) + 2CO(g). a) Ako je reakcijom nastalo 5,00 µg CO atoma silicija nastaje? b) Koliko se, pritom, atoma ugljika potroši ako je iskorištenje reakcije 95%? Pt

9. Termičkom disocijacijom amonijevog nitrata nastaju dušikov(I) oksid i voda. Koliko ml vode je nastalo tom reakcijom ako je dobiveno 4,40 g dušikovog(I) oksida? Gusto ća vode u uvjetima eksperimenta je 0,9898 g cm –3. 10. Kada se preko fino usitnjenog željeznog praha prevodi klor uz zagrijavanje, nastane željezov(III) klorid. Koliko je željeza potrebno za dobivanje 1,50 g željezovog(III) klorida ako reakcija te če uz 80 %–tno iskorištenje? 11. Koliko je bakrovog(II) sulfata pentahidrata potrebno upotrijebiti za dobivanje 5,0 g tetraamminbakrovog(II) sulfata monohidrata ako reakcija ide uz 90 %–tno iskorištenje? 12. Tekuće željezo se dobiva iz rude hematita (Fe 2O3) prema sljedećim kemijskim jednadžbama: 1.) 3Fe2O3(s) + CO(g) → 2Fe3O4(s) + CO2(g) 2.) Fe3O4(s) + CO(g) → 3FeO(s) + CO2(g) 3.) FeO(s) + CO(g) → Fe(l) + CO2(g) Koliko se željeza može dobiti ovim postupkom iz 125 g Fe 2O3 ako je iskorištenje u prvom koraku 90 %, u drugom koraku 85 % a u tre ćem koraku 95 %? Rješenja: 1. a) 4,482 g, b) 53,23%; 2. 62,5 %; 3. 35,1 %; 4. 86,7%; 5. 74,2%; 6. 578 g; 7. 1,15 g; 8. a) 5,37· 1016, b) N (C)=1,20· (C)=1,20· 1017; 9. 3,64 ml; 10. 0,670 g; 11. 5,74 g; 12. 64,2 g.

16


3.3. Određivanje sastava smjesa 1.

Uzorak legure Mg/Al mase 32,4 g, reakcijom sa suviškom kiseline osloba đa 1,66 mol H2(g). Izračunaj udjel Mg u leguri.

2.

Uzorak legure Al-Cu mase 3,25 g se otopi u suvišku koncentrirane duši čne kiseline. Reakcijom je dobiveno 0,122 g plina. Odredite postotni sastav legure.

3.

Neki metal X tvori kruti oksid formule XO 3. Taj oksid reagira s H 2(g) dajući slobodni metal i vodu. 3,31 g XO 3 daje 1,24 g H 2O. Koji je metal X?

4.

7,69 g smjese CaC 2(s) i CaO(s) reagira s vodom, pri čemu nastaje 2,34 g plina. Izračunajte udjel kalcijevog karbida u smjesi.

5.

U 10,0 g uzorka smjese kalcijevog karbonata i kalcijevog sulfata dodano je klorovodične kiseline u suvišku. Nastalo je 1,50 g plina. Uz pretpostavku 100 %–tnog iskorištenja reakcije, izra čunajte udjele kalcijevih soli u smjesi.

6.

Uzorak smjese etana i propana spaljen je u suvišku kisika, pri čemu je nastalo 12,5 g CO2 i 7,20 g H2O. Izračunajte udjel etana u smjesi.

7.

Uzorak smjese CaCO 3(s) i NaHCO3(s) je zagrijavan: ∆

CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g) ∆

2NaHCO3(s) → Na2CO3(s) + H2O(l) + CO2(g), pri čemu je nastalo 10,76 g CO 2 i 2,70 g H 2O(l). Izračunajte postotni sastav smjese. 8.

Smjesa kalcijevog i barijevog oksida ima masu 2,212 g. Djelovanjem sa sumpornom kiselinom na smjesu nastaje smjesa sulfata mase 5,023 g. Izračunajte sastav smjese.

9.

Iz 0,7800 g smjese kalijevog sulfata i amonijevog sulfata dodatkom otopine barijevog klorida dobiveno je 1,1943 g taloga barijevog sulfata. Izra čunajte sastav smjese.

10.

Spaljivanjem magnezija na zraku nastaje smjesa MgO i Mg 3N2. Ako se od 2,697 g magnezija dobije 4,266 g smjese, izra čunajte masene udjele magnezijevog oksida i magnezijevog nitrida.

11.

Za neutralizaciju 10,00 g smjese natrijevog hidroksida i kalcijevog hidroksida utrošeno je 47,936 g 20,0 % otopine klorovodi čne kiseline. Izračunajte sastav smjese.

12. Žarenjem 1,0045 g uzorka smjese kalcijevog karbonata i magnezijevog karbonata nastalo je 0,5184 g smjese odgovaraju ćih oksida. Odredite koliki je udio kalcija i magnezija u uzorku. 13. Smjesa željezovog(III) klorida i aluminijevog klorida ima masu 5,960 g. Kloridi su u postupku kemijske analize prevedeni u bezvodne okside. Dobiveno je 2,620 g smjese oksida. Izra čunajte udio željeza i aluminija u po četnoj smjesi. 17


14. Mineral dolomit se sastoji od magnezijevog i kalcijevog karbonata. Radi određivanja sadržaja ižari se 0,369 g minerala do konstantne težine: Masa ostatka dobivenog nakon žarenja iznosi 0,193 g. Odredite formulu f ormulu minerala. Rješenja: 1. 30,3 %; 2. w (Cu)=2,60 (Cu)=2,60 %, w (Al)=97,4 (Al)=97,4 %, 3. molibden; 4. 74,9 %; 5. w (CaCO (CaCO3)=34 %, w (CaSO (CaSO4)=66 %; 6. 44.4 %; 7. w (CaCO (CaCO3)=27,2%, w (NaHCO (NaHCO3)=72,8 %, 8. m (CaO)=1,829 (CaO)=1,829 g, m (BaO)=0,383 (BaO)=0,383 g; 9. w (K (K2SO4)=56,41 %, w ((NH ((NH4)2SO4)=43,59 %; 10. w (MgO)=75,39 (MgO)=75,39 %, w (Mg (Mg3N2)=24,61 %; 11. m (NaOH)=3,526 (NaOH)=3,526 g; m (Ca(OH) (Ca(OH)2)=6,747 g; 12. w (Ca)=18,42 (Ca)=18,42 %, w (Mg)=16,71 (Mg)=16,71 %; 13. w (Fe)=18,1 (Fe)=18,1 %, w (Al)=9,60 (Al)=9,60 %,14. MgCO3⋅CaCO3.

18


4. REDOKS PROCESI 1.

Pomoću parcijalnih jednadžbi oksidacije i redukcije izjedna čite sljedeće jednadžbe kemijskih reakcija reakcija :

a) b) c) d) e) f) g) h) i) j)

Cu + HNO3 (raz.)→ Zn + HNO3 (raz.)→ Mg + HNO3 (raz.)→ As + HNO3 (raz.)→ P4 + HNO3 (raz.)→ Hg + HNO3 (konc.)→ Cu + HNO3 (konc.)→ S + HNO3 (konc.)→ HI + HNO3 (konc.)→ 3HCl + HNO3 (konc.)→

2. Pomoću parcijalnih jednadžbi oksidacije i redukcije izjedna čite sljedeće jednadžbe kemijskih reakcija reakcija :

a) b) c) d) e) f) g) h) i) j)

Ag2S + HNO3 (raz.)→ CdS + HNO3 (raz.)→ PbS + HNO3 (raz.)→ Bi2S3 + HNO3 (raz.)→ FeS + HNO3 (raz.)→ CuS + HNO3 (raz.)→ H2S + HNO3 (raz.)→ Ag2S + HNO3 (konc.)→ H2S + HNO3 (konc.)→ As2S5 + HNO3 (konc.)→


a) b) c) d) e) f) g) h) i) j) k)

HCl + KMnO4 → FeSO4 + KMnO4 + H2SO4 → H2C2O4 + KMnO4 + H2SO4 → Na2C2O4 + KMnO4 + H2SO4 → H2S + KMnO4 + H2SO4 → NaNO2 + KMnO4 + H2SO4 → KMnO4 + H2SO3 → KI + KMnO4 + H2SO4 → H2O2 + KMnO4 + H2SO4 → H2O2 + KMnO4 → H2O2 + KMnO4 + KOH →

19



a) b) c) d) e) f) g) h) i)

H2S +I2 → H2S + K2Cr2O7 + H2SO4 → K2Cr2O7 + H2SO4 + C2H5OH → KBrO3 + HCl + SnCl2 → H3AsO3 + KBrO3 + HCl → KClO3 + FeSO4 + H2SO4 → CuSO4 + KI → Na2S2O3 + I2 → CrI3 + KOH + Cl2 → K2CrO4 + KIO4 + KCl + H2O ∆

j) Cl2 + KOH → k) Cl2 + KOH → 5. Pomoću parcijalnih jednadžbi oksidacije i redukcije izjedna čite sljedeće jednadžbe kemijskih reakcija reakcija :

a) b) c) d) e) f) g)

Zn + NO3 + OH → Al + NO3 + OH → P4 + OH → ClO2 + OH → ClO2 + ClO3 Cl2 + IO3 + OH → IO4 + Cl Fe2+ + Cr2O72- + H+→ Br + Cr2O72- + H+→

Rješenja: 1. a) 3Cu + 8HNO3 (raz.)→ 3Cu(NO3)2 + 2NO + 4H2O, b) 4Zn + 10HNO3 (raz.)→ 4Zn(NO3)2 + NH4NO3 + 3H2O, c) 5Mg + 12HNO3 (raz.)→ 5Mg(NO3)2 + N2 + 6H2O, d) 3As + 5HNO 3 + 2H2O → 3H3AsO4 + 5NO, e) 3P4 + 20HNO3 + 8H2O → 12H 3PO4 + 20NO, f) Hg + 4HNO3 (konc.)→ Hg(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O, g) Cu + 4HNO3 (konc.)→ Cu(NO3)2 + 2NO2 + 2H2O, h) S + 6HNO3 (konc.)→ H2SO4 + 6NO2 + 2H 2O, i) 2HI + 2HNO3 (konc.)→ NO2 + I 2 + 2H 2O, j) 3HCl + HNO3 (konc.)→ NOCl + Cl2 + 2H2O; 2. a) 3Ag2S + 8HNO3 (raz.)→ 6AgNO3 + 2NO + 3S + 4H2O, b) 3CdS + 8HNO 3 (raz.)→ 3Cd(NO3)2 + 2NO + 3S + 4H2O, c) 3PbS + 8HNO3 (raz.)→ 3Pb(NO3)2 + 2NO + 3S + 4H2O, d) Bi2S3 + 8HNO3 (raz.)→ 2Bi(NO3)2 + 2NO + 3S + 4H2O, e) 3FeS + 8HNO3 (raz.)→ 3Fe(NO3)2 + 2NO + 3S + 4H 2O, f) 3CuS + HNO 3 (raz.) → 3Cu(NO3)2 + 2NO + 3S + 4H 2O, g) 3H2S + 2HNO3 (raz.)→ 3S + 2NO2 + 4H2O, h) Ag2S + 4HNO3 (konc.)→ 2AgNO3 + 2NO2 + S + 2H2O, i) H2S + 2HNO 3 (konc.)→ S + 2NO 2 + 2H2O, j) As 2S5 + 10HNO3 (konc.)→ 2H3AsO4 + 10NO2 + 5S + 2H2O; 3. a) 16HCl + 2KMnO4 → 2KCl + 2MnCl2 + 5Cl2 + 8H 2O, b) 10FeSO4 + 2KMnO4 + 8H 2SO4 → 5Fe2(SO4)3 + K 2SO4 + 2MnSO4 + 8H 2O, c) 5H2C2O4 + 2KMnO4 + 3H 2SO4 → 2MnSO4 + K2SO4 + 10CO2 + 8H2O, d) 5Na2C2O4 + 2KMnO4 + 8H2SO4 → 2MnSO4 + K2SO4 + 5Na2SO4+ 10CO2 + 8H2O, e) 5H2S + 2KMnO4 + 3H2SO4 → 2MnSO4 + K2SO4 + 5S + 8H2O, f) 5NaNO2 + 2KMnO4 + 3H2SO4 → 5NaNO3 + K2SO4 + 2MnSO4 + 3H 2O, g) 2KMnO4 + 5H2SO3 → 2H 2SO4 +K 2SO4 + 2MnSO4 + 3H2O, h) 10KI + 2KMnO 4 + 8H2SO4 → 6K 2SO4 + 2MnSO4 + 5I2 + 8H2O, i) 5H2O2 + 2KMnO4 + 3H2SO4 → K2SO4 + 2MnSO4 + 5O2 + 8H2O, j) 3H2O2 + 2KMnO4 → 2MnO2 + 2KOH + 3O2 + 2H2O, k) H2O2 + 2KMnO4 + 2KOH → 2K2MnO4 + O2 + 2H2O; 20


4. a) H2S +I2 → 2HI + S, b) 3H2S + K2Cr2O7 + 4H2SO4 → Cr2(SO4)3 + 3S + K2SO4 + 7 H2O, c) K2Cr2O7 + 4H2SO4 + 3C2H5OH +17H2O → 2KCr(SO4)2 12H2O + 3CH3CHO, d) KBrO 3 + 6HCl + 3SnCl2 → KBr + 3 SnCl4 + 3H2O, e) 3H3AsO3 + KBrO3 + HCl → KCl + HBr + 3H3AsO4, f) KClO3 + 6FeSO4 + 3H2SO4 → KCl + 3Fe2(SO4)3 + 3H2O, g) 2CuSO4 + 4KI → 2CuI + I2 + K2SO4, h) 2Na2S2O3 + I2 → Na2S4O6 + 2NaI, i) 2CrI3 + 64KOH + 27Cl2 → 2K2CrO4 + 6KIO4 + 54KCl + 32H2O, j) 3Cl2 + 6KOH → KClO3 + 5KCl + 3H2O, k) Cl2 +2KOH → KClO + KCl +H2O; 5. a) 4Zn + NO3 + 7OH → 4ZnO22 + NH3 + 2H2O, b) 8Al + 3NO3 + 5OH + 18H2O → 8Al(OH)4 + 3NH3 , c) P4 + 3OH + 3H2O → PH3 + 3H2PO2 , d) 2ClO2 + 2OH → ClO2 + ClO3 + H2O, e) Cl2 + IO3 + 2OH → IO4 + 2Cl + H2O, f) 6Fe2+ + Cr2O72- + 14H+→ 6Fe3+ + 2Cr3+ + 7H2O, g) 6Br + Cr2O72- + 14H+→ 2Cr3+ + 3Br2 + 7H2O

21


5. STEHIOMETRIJA OTOPINA 1.

Izračunajte koliko se grama klora može dobiti iz 10,6 g 95 %-tnog manganovog(IV) oksida i 48 ml 36 %-tne otopine klorovodi čne kiseline.

2.

Izračunajte masu ugljikovog dioksida dobivenog reakcijom 10 g kalcijevog karbonata s 20 ml 38 %-tne otopine klorovodi čne kiseline. Pomo ću empirijskog pravila sami odredite gusto ću kiseline.

3.

U koliko vode treba otopiti 10,0 g magnezijevog klorida heksahidrata da bi se dobila 0,250 M otopina? Izra čunajte postotni sastav otopine ako je gusto ća otopine 1,02 g cm -3.

4.

Izračunajte maseni udio sumporne kiseline dobivene miješanjem 28,3 g 27,0 %-tne, 15,4 g 60,2 %-tne i 12,6 g 67,4 %-tne otopine sumporne kiseline.

5.

Koliko mililitara 36 %-tne klorovodi čne kiseline treba uzeti za za pripremanje 2,00 3 dm 0,1 M otopine?

6.

Koliko litara 1 M i 6 M klorovodi čne kiseline treba pomiješati da se dobije 25 dm3 4 M otopine kiseline.

7.

Koliko se litara 12,0 %-tne i 36,0 %-tne klorovodi čne kiseline treba pomiješati da se dobije 23,5 kg 25,0 %-tne otopine kiseline.

8.

9.

10.

Koliko litara 56 %-tne HNO 3 ( ρ = 1,35 g cm –3) i 20 %-tne HNO3 ( ρ = 1,12 g cm –3) treba pomiješati da se dobije 15,8 dm 3 30%-tne HNO3 ( ρ = 1,18 g cm –3). 112 ml sumporne kiseline gusto će 1,84 g cm –3 razrijeđeno je vodom na 2,0 l. Za potpunu neutralizaciju 5,0 ml razrije đene otopine kiseline utrošeno je 19,4 ml 0,50 M otopine natrijeve lužine. Odredite postotak H 2SO4 u nerazrijeđenoj kiselini. Koliko ml 15,0 %-tne otopine natrijevog hidroksida gusto će 1,15 gcm –3 je potrebno za potpunu neutralizaciju 100 ml 30,0 %-tne otopine fosforne kiseline gusto će 1,18 g cm –3?

11.

1,352 g tehničkog željezovog(III) klorida s masenim udjelom FeCl 3⋅6H2O 95,2 % je otopljeno u vodi, a željezo istaloženo kao željezov(III) hidroksid s 9,91 % otopinom amonijaka gusto će 0,960 g cm-3. Koliko je mililitara otopine amonijaka potrebno dodati da bi se istaložilo ukupno željezo ako se zna da je za potpuno taloženje željeza potreban 10 %-tni suvišak otopine amonijaka.

12.

10,0 ml klorovodi čne kiseline istaloži se sa srebrovim nitratom. Dobiveno je 0,693 g taloga. Za potpunu neutralizaciju neutralizaciju 25,0 ml neke otopine otopine natrijevog karbonata potrebno je 22,5 ml iste klorovodi čne kiseline. Koliko grama natrija sadrži 1,00 l ispitivane otopine ot opine natrijevog karbonata?

22


13.

2,50 g tehničkog kalijevog hidroksida otopi se u malom volumenu vode. Dobivena otopina se razrijedi do 200 cm 3. 50,0 cm3 ovakve otopine troši za neutralizaciju 10,7 cm 3 otopine H2SO4 koncentracije 0,500 mol dm –3. Koliko grama kalija ima u 2,50 g uzorka tehni čkog kalijevog hidroksida?

14.

Priredi se zasićena vodena otopina 3,00 g tehni čkog natrijevog hidroksida. Dobivena otopina se razrijedi do 200 cm 3. 100 cm3 ovakve otopine troši za neutralizaciju 12,5 cm 3 otopine H2SO4 koncentracije 0,500 mol dm –3. Koliko grama natrija ima u 1,00 g uzorka tehni čkog natrijevog hidroksida?

15.

Izračunajte masu natrijeve lužine u 100 ml otopine, ako je za titraciju 10 ml ove otopine utrošeno 10,5 ml otopine klorovodi čne kiseline. Koncentracija klorovodične kiseline odre đena je titracijom sa standardnom otopinom natrijevog karbonata. Natrijev karbonat (0,1220 g) je otopljen u vodi i nadopunjen do 100 ml, a za za titraciju 25,0 ml te otopine natrijevog karbonata utrošeno je 12,5 ml klorovodične kiseline.

16.

Sadržaj kalcija u pitkoj vodi može se odrediti taloženjem kalcijeva oksalata. Istaloženi oksalat se ispere i obradi suviškom sumporne kiseline te titrira kalijevim permanganatom. 200 ml vodovodne vode trošilo je kod takve analize 12 ml 0,0200 M otopine kalijeva permanganata. Izra čunaj masu kalcijeva oksida u 1 l vode.

17.

Uzorak od 0,500 g olovnog(IV) oksida otopi se u octenoj kiselini uz dodatak kalijevog jodida i natrijevog acetata. Za titraciju izlu čenog joda utroši se 38,0 cm3 otopine natrijevog tiosulfata koncentracije 0,100 mol dm -3. Izračunajte postotak olovnog(IV) oksida u uzorku.

18.

Sadržaj manganovog(IV) oksida u piroluzitu se može odrediti tako da se na odvaganu koli činu piroluzita doda klorovodi čna kiselina. Izlu čeni klor iz otopine jodida istiskuje jod koji se titrira sa standardnom otopinom natrijevog tiosulfata. Izračunajte maseni udjel manganovog(IV) oksida u uzorku piroluzita ako je na 0,217 g uzorka dodan suvišak klorovodi čne kiseline i kalijevog jodida. Za titraciju izlučenog joda utrošeno je 40,0 cm 3 otopine natrijevog tiosulfata koncentracije 0,100 mol dm –3.

19.

Dušik iz 0,196 g nekog organskog organskog spoja spoja je preveden u amonijev sulfat. Kuhanjem s natrijevim hidroksidom se oslobo đa amonijak koji je titriran s 25,0 ml 0,100 M klorovodičnom kiselinom. Za titraciju suviška klorovodi čne kiseline utrošeno je 12,3 ml 0,0250 M baritne vode. Izra čunajte postotak dušika u spoju.

20.

Da bi se odredila koncentracija neke otopine fosforne kiseline uzeto je 25,0 ml otopine iz koje je prisutna kiselina istaložena kao magnezijev amonijev fosfat. Žarenjem magnezijevog amonijevog fosfata dobiveno je 0,928 g magnezijeva pirofosfata. Izračunajte množinsku koncentraciju otopine te mase fosforovog(V) oksida i fosfora koje sadrži 1 ml otopine.

23


Arsen iz uzorka nekog pesticida mase 0,821 g se oksidira do As(V), a zatim se doda 25,0 ml 0,0800 M srebrova nitrata. Nastali talog Ag 3AsO4 se odfiltrira, ispere od suviška srebrovih iona te otopi u duši čnoj kiselini. Za titraciju dobivene otopine potrebno je 7,40 ml 0,0865 M otopine kalijeva tiocianata. Odredite postotak As2O3 u uzorku. Koliki bi volumen iste otopine kalijeva tiocianata bio potreban za titraciju suviška srebrovog nitrata?

22.

U kiselini je otopljeno 0,5500 g uzorka minerala koji sadrži barijev karbonat. Otopina je neutralizirana, a barij istaložen kao barijev kromat. Talog je zatim otfiltriran, ispran i otopljen u klorovodi čnoj kiselini. U dobivenu otopinu je dodan kalijev jodid u suvišku, a oslobo oslobo đeni jod je titriran sa standardnom otopinom natrijevog tiosulfata. Potrošeno je 36,48 ml otopine natrijevog tiosulfata koncentracije 0,1200 mol dm -3. Izračunajte maseni udio barijevog karbonata u uzorku.

23.

0,740 g smjese kalijevog klorida i kalijevog bromida se otopi u vodi i nadopuni na volumen od 100 ml. Za titraciju 25,0 ml ove otopine utrošeno je 21,9 ml 0,100 M otopine srebrovog nitrata. Izra čunajte postotni sastav smjese.

24.

Uzorak deterdženta mase 0,3516 g koji sadrži fosfor se spali i obradi vru ćom klorovodičnom kiselinom pri čemu se fosfor prevede u fosfornu kiselinu. Fosfati se zatim istalože kao amonijev magnezijev fosfat heksahidrat dodatkom magnezijeve soli i vodene otopine amonijaka. Nakon filtriranja i pranja talog se žarenjem prevede u magnezijev pirofosfat. Dobiveno je 0,2161 g magnezijevog pirofosfata. Izra čunajte postotak fosfora u uzorku.

25.

0,330 g rude koja u najve ćem dijelu sadrži željezov(II) oksid i željezov(III) oksid, otopljeno je (bez prisutnosti zraka) u sumpornoj kiselini te titrirano s 0,0200 M otopinom kalijevog permanganta. Utrošeno je 20,3 ml otopine kalijeva permanganata. Druga odvaga od 0,370 g je otopljena u sumpornoj kiselini, a trovalentno željezo reducirano do dvovalentnoga. Za titraciju dobivene otopine je utrošeno 42,6 ml iste otopine kalijeva permanganata. Koliki je maseni udjel pojedinog oksida u smjesi?

26.

Uzorak spoja koji sadrži Mn, C, N i O podvrgnut je sljede ćem analitičkom postupku. 1, 304 g uzorka je otopljeno otopljeno u vodi i nadopunjeno nadopunjeno do 250 ml. a) Sadržaj mangana odre đen je oksidacijom u permanganatni ion te njegovom titracijom sa standardnom otopinom željezovog(II) sulfata. 25,00 ml otopine uzorka trošilo je za titraciju 36,42 ml 0,1036 M otopine željezovog(II) sulfata. b) Sadržaj dušika je odre đen iz drugog alikvotnog volumena uzorka od 25,00 ml. Dušik je preveden u amonijak koji je titriran standardnom otopinom klorovodi čne kiseline. Potrošeno je 22,93 ml 0,09870 M otopine klorovodi čne kiseline. c) Sadržaj ugljika odre đen je spaljivanjem uzorka u struji kisika i mjerenjem volumena nastalog CO 2. Iz 0,9830 g uzorka dobiveno je 137,0 ml CO2 pri 24 °C i 755 mm Hg. Odredite empirijsku formulu spoja

24


Sumporno kisela otopina amonijevog metavanadata (NH 4VO3) postaje elektrolizom tamno ljubi časta. Iz te otopine rastu kristali tamno ljubi časte boje. Odredite kemijsku formulu spoja iz slijede ćih podataka: a) 0,3420 g uzorka kristala ižarenog ižarenog na zraku daje 0,0645 0,0645 g V 2O5; b) 0,2310 g uzorka kristala kuhanjem s lužinom, a lužnati destilat uveden u predlošku koja je sadržavala 50 ml 0,100 M HCl. Za neutralizaciju suviška HCl trebalo je 45,2 ml 0,100 M NaOH; c) 0,2578 g uzorka kristala otopljeno je u vodi vodi i s otopinom barijevog barijevog nitrata je dobiveno 0,2519 g barijevog sulfata; d) Kristali zagrijavanjem gube gube vodu, ali se ona ne može direktno direktno odrediti.

27.

28. Nakon što je amonijev željezov(II) sulfat heksahidrat otopljen u vodi, a u otopinu dodana oksalna kiselina, istaložila se sol (A) za koju je ustanovljeno da sadrži 38,89 % željeza. Potom je u otopinu kalijevog oksalata dodana sol (A), zatim vodikov peroksid te, na kraju, oksalna kiselina. Iz otopine je dodatkom etanola iskristalizirao kompleks (B) osjetljiv na svjetlo. Sastav kompleksa (B) odre đen je na osnovi sljede ćih podataka: a) 0,2455 g uzorka je otopljeno u razrije đenoj sumpornoj kiselini i titrirano 0,0200 M otopinom kalijevog permanganata, uz utrošak od 30,0 ml; b) Nakon izvršene titracije u istu je otopinu dodan cink u prahu, otopina zagrijana, a potom je višak cinka uklonjen filtracijom. Filtrat je zatim titriran otopinom kalijevog permanganata iste koncentracije, pri čemu je potrošeno 5,00 ml; c) Dokazano je da su u sastavu kompleksa kompleksa još kalij i 11,0 % vode. 29. U porculanskoj se zdjelici pomiješaju usitnjeni kalijev bikromat i oksalna kiselina te se pokriveno lagano zagrijava. Kada po čne reakcija, reakcijska smjesa postane tamna viskozna teku ćina. U još toplu se otopinu doda etanol pri čemu taloži produkt. Formula kompleksa odre đena je sljedećim postupkom: a) 0,3031 g uzorka je otopljeno u vodi, dodano dodano je natrijevog hidroksida te je smjesa zagrijana, pri čemu je nastao zeleni talog. Taj je talog profiltriran te ispran vrućom vodom. Takav je filtrat zakiseljen sumpornom kiselinom, blago zagrijan te titriran s 40,0 ml 0,0200 M otopinom kalijevog permanganata; b) Zeleni talog otopljen je u razrijeđenoj sumpornoj kiselini, otopini je dodano kalijeva bromata, potom klorovodi čna kiselina te kalijev jodid. Izlu čeni jod je titriran s 30,0 ml 0,100 M otopinom Na2S2O3; c) Pripravljeni kompleks sadrži još i 12,9 % kalija i vodu. 30. Oksidacijom kobaltovog(II) klorida kisikom iz zraka uz aktivni ugljen kao katalizator, u amonijakalnoj otopini, nastaje zlatno–sme đi kristalinični produkt. Sastav kompleksa odre đen je sljedećim nizom eksperimenata: a) 0,5406 g uzorka je otopljeno u tikvici za destilaciju amonijaka u 20,0 ml 10 %–tne natrijeve lužine. Destilirani amonijak je skupljen u 50,0 ml kloridne kiseline, c (HCl) (HCl) = 0,495 M. Suvišak kiseline je retitriran sa 35,1 ml natrijeve lužine, c (NaOH) (NaOH) = 0,362 M;

25


b) U ohlađeni ostatak nakon destilacije amonijaka, u kojem je alkalna suspenzija kobaltovog(III) oksida, dodano je cca 1 1 g kalijevog jodida, a zatim je zakiseljeno klorovodičnom kiselinom. Nakon što su sve crne čestice otopljene, bezbojna otopina je titrirana s otopinom natrijevog tiosulfata, c (Na (Na2S2O3) = 0,0985 M, V (Na (Na2S2O3) = 20,5 ml; c) Ostatak do 100 % je klor. 31. U vruću otopinu dobivenu otapanjem aluminija u kalijevom hidroksidu je dodana oksalna kiselina. Dodatkom etanola i hla đenjem na ledenoj kupelji iskristalizirao je bezbojni produkt. Sastav kompleksa je odre đen sljedećim analitičkim postupcima: a) 0,2015 g kompleksa kompleksa je otopljeno u 2 M otopini sumporne kiseline. Dobivena Dobivena otopina je zagrijana do 60 °C i titrirana standardnom otopinom kalijevog permanganata. Utrošeno je 25 ml 0,02091 mol dm -3 otopine kalijevog permanganata. b) 0,5234 g uzorka uzorka je razoreno, a aluminij je određen gravimetrijski. Dobiveno je 0,05776 g aluminijevog oksida. oksida. c) Kompleks sadrži sadrži još 25,37 % kalija i vodu. Odrediti formulu spoja i nacrtajte njegovu strukturnu formulu. Nazovite spoj prema pravilima nomenklature anorganskih spojeva.

Rješenja: 1. 8,22 g; 2. 4,4 g; 3. 191 g, w (MgCl (MgCl2)=2,33 %; 4. 45,1 %; 5. 17 ml; 6. 10 dm3, 15 dm3 7. 9,90 l, 10,9 l; 8. 3,87 l, 11,93 l; 9. 92,2 %; 10. 250 cm 3; 11. 2,814 cm3; 12. 10,0 g; 13. 1,67 g; 14. 0,191 g; 15. 0,194 g; 16. 0,17 g; 17. 90,8 %; 18. 80,2 %; 19. 13,5 %; 20. 0,33 M, m (P (P2O5)=0,024 g, m (P (P4)=0,011 g; 21. 2,58 %, 0,0157 dm 3; 22. 52,35 %; 23. w (KBr)=31,2 (KBr)=31,2 %, w (KCl)=68,8 (KCl)=68,8 %; 24. 17,10 %; 25. w (FeO)=44,20 (FeO)=44,20 %, w (Fe (Fe2O3)=42,73 %; 26. MnN3CO4; 27. NH4V(SO4)2⋅12H2O; 28. K3Fe(C2O4)3⋅3H2O; 29. KCr(C2O4)2⋅2H2O; 30. Co(NH3)6Cl3; 31. K3Al(C2O4)3·3H2O, kalijev tris(oksalato)aluminat trihidrat

26


6. PLINOVI 1.

Koliki je kona čni tlak kriptona kada je 1,00 ml toga plina na tlaku 105 kPa prebačeno u spremnik od 1,00 l?

2.

Kemičar je 0,100 mol plinovitog neona, pri nekom tlaku i temperaturi, spremio u posudi promjenjiva volumena. Daljnjih 0,010 mol neona je dodano u istu posudu. Koliko se mora promijeniti volumen, a da bi tlak i temperatura ostali nepromijenjeni?

3.

Dvije zatvorene posude istog volumena se nalaze na istoj temperaturi. U jednu posudu je uneseno 20 g kisika i 5,0 g vodika, a u drugu 60 g kisika. Izračunajte u kojoj je posudi ve ći tlak i koliko puta.

4.

a) 14,6 mg amonijaka uskladišteno je u boci od 500 mL pri 28 °C. °C. Koliki je tlak amonijaka? b) Kolika masa amonijaka treba biti dodana da bi tlak bio 50.0 Torr?

5.

Na kojoj će temperaturi (u °C) i pri konstantnom tlaku od 65 861,25 Pa, gustoća sumporovodika biti 0,650 g dm –3?

6.

Koliki je tlak plina u posudi od 1 l, ako se u njoj nalazi 1 mol CO 2 pri 20 °C: a) uz pretpostavku da je CO2 idealni plin; b) uz pretpostavku da je CO 2 realni plin (a = 3,65 ⋅105 Pa dm6 mol-2, b = 0,043 dm 3 mol-1) .

7.

Izračunajte tlak plina u posudi od 1,98 l ako se u njoj nalazi 43 g ugljikovog(IV) oksida pri 26 °C: a) uz pretpostavku pretpostavku da se ugljikov(IV) oksid ponaša kao idealni plin; b) uz pretpostavku da je ugljikov(IV) ugljikov(IV) oksid realni plin (a=3,59 atm dm dm 6 mol-2, b=0,043 dm3 mol-1).

8.

Izračunajte tlak 1.000 mola realnog plina kisika u posudi volumena 1,000 l, pri 0 °C. (a (O (O2) = 1,36 dm 6 atm mol –2, b (O (O2) = 0,032 dm3 mol –1, R = = 8,206· 10 –2 dm3 atm K –1 mol –1)

9.

a) Uz uporabu van der Waalsove konstante b za za CO2 (b = = 0,0427 dm 3 mol –1) izračunajte volumen molekule CO 2 (u litrama); b) Koliki postotak ukupnog volumena CO 2 otpada na volumen molekula, pri n.u ?

10.

Smjesa 0,560 g kisika i 0,560 g dušika ima tlak od 0,600 bar. Izra čunajte parcijalne tlakove komponenata smjese!

11.

Parcijalni tlak metana je 0,225 atm, a etana 0,165 atm. a) Koliki je množinski udjel svakog plina u smjesi? b) Ako smjesa pri 35 °C °C zauzima 9,73 l, kolika je ukupna množina plinova u smjesi? c) Kolika je masa svakog plina u smjesi?

27


12.

13.

Amonijak reagira s kisikom u prisutnosti platine kao katalizatora pri čemu nastaju dušikov(II) oksid i vodena para. Koliki volumen dušikovog(II) oksida može biti priređen od 16,0 l amonijaka i 16,0 l kisika. Volumeni svih plinova mjereni su pri istim uvjetima tlaka i temperature. t emperature. Da bi se odredio sadržaj kisika u zraku, pomiješa se 60 cm 3 zraka s 30 cm 3 vodika i smjesa dovede do eksplozije. Nakon hla đenja i uspostavljanja početnog tlaka smjesa preostalih plinova, dušika i vodika, imala je volumen 48 cm3. Izračunajte volumni udio kisika u uzorku zraka.

14.

Reakcijom amonijaka i fluora u prisutnosti bakra kao katalizatora, nastaju dušikov(III) fluorid i amonijev fluorid. Koliko mililitara amonijaka i fluora je potrebno za pripravu 50,0 mL dušikovog(III) fluorida ako reakcija ide uz 65%– tno iskorištenje. Svi plinovi su mjereni u istim uvjetima tlaka i temperature.

15.

Balon volumena 1000 l napunjen je helijem pri 27 °C do tlaka od 1,01 bar. Pri dizanju balona je temperatura pala na -10 °C, a vanjski tlak na 0,74 bar. Izračunajte masu helija kojeg bi trebalo ispustiti iz balona da volumen ostane nepromijenjen.

16.

Kalcijev hidrid reagiraju ći s vodom daje vodik i kalcijev hidroksid. Koliko grama kalcijeva hidrida je potrebno za dobivanje 3,00 l vodika pri n.u .? .?

17.

Izračunajte volumen plina koji se pri n.u. može dobiti iz 10,0 g natrijevog bisulfita i 20,0 ml 98 % sumporne kiseline gustoće 1,836 g cm -3.

18. Izračunajte volumen plina dobivenog pri n. u. zagrijavanjem 25 g bijelog fosfora s 40 g kalijevog hidroksida. 19. U reakciji CaC2 s vodom nastaje 195 ml plina iz 0,712 g uzorka. Plin je mjeren iznad vode pri 15 °C i tlaku od 748 mmHg. Odredi: a) volumen plina pri s. u.; b) postotak CaC2 u uzorku; c) masu čistog CaC2 potrebnog za dobivanje tog volumena plina. 20. Izračunajte masu manganova(IV) oksida i volumen klorovodi čne kiseline gustoće 1,18 g cm-3 i masenog udjela 0,36 potrebnih za dobivanje 2,0 l klora pri n. u.? 21. Koliko se grama 98 %-tne sumporne kiseline dobiva kontaktnim postupkom iz 30 l sumporova(IV) sumporova(IV) oksida oksida i 20 l kisika uzetih pri 50 ºC i 1,03 atm atm ako gubici iznose 15 %. 22. Neka količina bakra je otopljena u suvišku koncentrirane sumporne kiseline. Dobiveni plin pri 15 ºC i 0,95 atm zauzima volumen od 6,50 dm 3. Izračunajte početnu masu bakra, masu dobivenog plina i volumen kisika koji je kod jednakih uvjeta potreban za potpuno potpuno izgaranja tog plina.

28


23. Tehnički željezov sulfid sadrži 95 % željezovog(II) sulfida i 3,0 % elementarnog željeza. Koliki se volumen plinova razvija pri normalnim uvjetima djelovanjem razrije đene klorovodične kiseline na 10 g tehni čkog proizvoda? Izra čunajte sastav smjese plinova u volumnim i težinskim postocima. 24. Bakrov(II) sulfat se dobiva reakcijom koncentrirane sumporne kiseline i bakra. Izračunajte koliko je litara 96 %-tne sumporne kiseline gusto će 1,84 g cm -3 potrebno za pripravu 1,0 kg bakrova(II) sulfata. Koliko ml plina nastaje ovom reakcijom pri 25 °C i 0,98 atm? 25. Barijev klorat se dobiva uvo đenjem klora u vru ću otopinu Ba(OH) 2. Ako otopina volumena 1 dm 3 sadrži 30 g Ba(OH) 2 izračunajte: a) volumen klora pri n. u. koji je potreban za tu reakciju; b) masu barijeva klorata koji nastaje tom reakcijom. 26. Lantanov(III) karbid, La 2(C2)3(s), reagirajući s vodom daje etin, C 2H2(g) te lantanov(III) hidroksid, La(OH)3(s). Koliki volumen etina (mjeren pri 20 °C i 0,250 atm) će nastati reakcijom 0,650 g La 2(C2)3? 27. Klorovodična kiselina gusto će 1,16 g cm 3 sadrži 375 g klorovodika po litri. Koji volumen klora se pri 27 °C i tlaku od 720 mmHg može dobiti iz 20 g kiseline? Na 1/10 dobivenog klora doda se suvišak otopine amonijaka. Nakon ispiranja s razrijeđenom kiselinom dobiva se elementarni dušik. Izra čunajte volumen dušika pri standardnim uvjetima? 28. Volumen plina sakupljenog u cilindru iznad vode iznosi 130 cm 3 pri 22 °C i 758 mm Hg. Razina vode unutar cilindra je 68 mm iznad vode u pneumatskoj kadi. Tlak para vode pri 22 °C je 19,66 mm Hg. Gusto ća vode pri istoj temperaturi je 1,00 g cm -3. Izračunajte volumen suhog plina pri n.u . 29. Magnezij reagira s N 2 i O2 tako da nastaju Mg3N2 i MgO. Izračunajte mase nitrida i oksida koje se mogu dobiti reakcijom jedne litre zraka pri 23 °C i 749 mm Hg i suviška magnezija. 30. Reakcijom 30,00 g uzorka legure cinka i aluminija s razrije đenom kiselinom, nastalo je 34,90 l vodika (mjerenog pri n.u.). Koliki je maseni udjel cinka u leguri? 31. Uzorak legure srebra i cinka mase 1,26 g se otopi u suvišku klorovodi čne kiseline. Reakcijom se osloba đa 310 cm3 plina pri 750 mm Hg i 20 ºC . Odredite postotni sastav legure. 32. Reakcijom 12,50 g uzorka legure magnezija i aluminija s razrije đenom kiselinom, nastaje 14,34 l H 2 (pri n.u .). .). Odredite postotni sastav legure. 33. Uzorak mjedi (legura bakra i cinka) mase 4,95 g se otopi u suvišku klorovodične kiseline. Reakcijom je oslobo đeno 230 cm3 plina pri 20 ºC i 750 mm Hg. Odredite postotni sastav mjedi.

29


34. Izračunajte masu željeza potrebnu za dobivanje 2,00 g željezovog(II) sulfata ako reakcija željeza i razr. H2SO4 ide uz iskorištenje od 65 %. Koliko ml vodika, H2, se oslobodi tom reakcijom, pri n.u.? 35. Butan se koristi kao jeftino, priru čno, gorivo, npr. u džepnim upalja čima. Izgaranjem smjese 4,66 g butana i 52,9 l zraka, dobiva se 12,3 g uglji čnog dioksida. Gusto ća kisika pri uvjetima eksperimenta je 1,33 ⋅10-3 g cm−3. a) Koji je reaktant limitirajući? b) Izračunajte iskorištenje reakcije. c) Izračunajte masu reaktanta reaktanta koji preostane preostane nakon reakcije. 36. Koliki je volumen zraka, pri n.u., potreban za potpunu oksidaciju 6,00 g čistog ugljika? 37. Koliko se m 3 ugljikovog(IV) oksida i vodene pare može sakupiti pri normalnim uvjetima nakon potpunog izgaranja 1,0 kg drva koje sadrži 25 % vode, 38 % ugljika i 4,5 % vodika? 38. Neka količina cinka je otopljena u suvišku sumporne kiseline. Dobiveni plin kod 15 °C i 740 mm Hg zauzima volumen od 5,60 dm 3. Izračunajte početnu masu cinka, masu dobivenog plina i volumen zraka koji je potreban (kod istih uvjeta) za potpuno izgaranje tog plina. 39. Redukcijom bakrova(II) oksida s amonijakom nastaju bakar, voda i plinoviti dušik. Ako je za reakciju uzeto 3,40 g bakrova(II) oksida izra čunajte: a) Koliko litara dušika nastaje pri temperaturi od 38 °C i tlaku od 1,20 atm? b) Broj molekula nastalog dušika. c) Ukupni tlak pri 250 °C ako su dušik i voda sakupljani u cilindru volumena 1,20 l. 40. 0,1035 g magnezija je otopljeno u suvišku klorovodi čne kiseline. Razvijeni plin je sakupljen iznad vode. a) Izračunajte koliki volumen zauzima plin pri 17 °C i tlaku od 620 mmHg? Tlak vodene pare pri 17 °C iznosi 14,5 mmHg. b) Koliko magnezijevog magnezijevog klorida nastaje reakcijom? 41. Debljina sloja cinka, nanešenog elektrolitskim putem na željeznoj plo čici određuje se na osnovi sakupljenog vodika iz reakcije cinka i kiseline. Odredite debljinu sloja cinka iz podataka: plo čica veličine 1,50 cm x 2,00 cm; volumen suhog vodika 30,0 ml; t = 25 °C; p = 740 Torr; gustoća cinka 7,11 g cm -3 (otopina kiseline sadrži "inhibitor SbCl 3 koji priječi reakciju željeza i kiseline). 42. Uzorak Mg mase 3,50 g se ubaci u cilindar volumena 5,0 l, koji sadrži 150 ml 6,00 M klorovodi čne kiseline. kiseline. Cilindar se se zatali zatali pri 25 °C i početnom tlaku od 1 atm. Izračunajte tlak vodika, ukupni tlak u cilindru te koncentracije svih prisutnih iona iona u otopini. 43. Izračunajte masu suhog zraka pri n. u. sadržanog u 150 ml zraka sakupljenog iznad vode vode pri 15 ºC i 765 mm Hg. Hg. Tlak vodene pare pri 15 ºC iznosi 12,7 mm Hg. 30


44. U boci volumena 550 ml nalazilo se 200 ml razrije đene klorovodi čne kiseline. U tu je otopinu uba čen komadić od 0,920 g cinka. Cink je potpuno izreagirao s kiselinom, a nastao u toj reakciji u potpunosti je ispunio prazan prostor u boci. Temperatura plina je bila 25 °C. Izračunajte: a) tlak suhog plina koji nastaje reakcijom; ukupni tlak smjese ako je tlak vodene pare u uvjetima pokusa 3167,2 Pa. 45. Određivana je empirijska formula spoja organskog spoja koji se sastoji od ugljika, vodika i dušika. Spaljivanjem uzorka u višku kisika ustanovljeno je da spoj sadrži 85,21 % ugljika i 6,50 % vodika. U drugom je pokusu odre đen sadržaj dušika; 10 mg uzorka osloba đa 0,724 ml dušika mjerenog pri temperaturi od 25 °C i tlaku od 101 300 Pa. Odredite empirijsku formulu tog spoja. 46. 8,00 mg organskog spoja koji se sastoji od ugljika, vodika i kisika, oksidirano je u suvišku kisika pri čemu je nastalo 15,0 mg CO2 i 10,0 mg H2O. Relativna gustoća para tog spoja prema vodiku je 23. Odredite molekulsku formulu analiziranog spoja. 47. Kvalitativnom analizom ustanovljeno je da se nepoznati organski spoj sastoji od ugljika, vodika i sumpora. Kada je 94,0 mg tog spoja spaljeno u suvišku kisika, nastalo je 88,0 mg uglji čnog dioksida, 54,0 mg vode i 128 mg sumporovog(IV) oksida. U drugom je eksperimentu (po Dumasu) tikvica za određivanje molarne mase volumena 28 ml, pri 100 °C i 10 5 Pa, sadržavala 85,0 mg uzorka. Odredite: a) empirijsku i b) molekulsku formulu spoja. 48. 140 mg spoja koji se sastoji od C, N i S dalo je analizom 147 mg CO 2. U drugom dijelu eksperimenta iz 184 mg istog spoja dobiveno 52,3 ml dušika pri 18 °C i 760 mm Hg. Odredite molekulsku formulu ako 210 mg spoja u plinovitom obliku zauzima volumen od 59,6 ml pri 16 °C i 755 mm Hg. 49. Amonijev karbonat raspada se grijanjem na amonijak, uglji čni dioksid i vodu. Koliki volumen pri 200 °C i 700 mm Hg zauzima plinska smjesa dobivena grijanjem 10 g amonijeva karbonata. Izra čunajte masu taloga dobivenog uvođenjem nastalih plinova u otopinu barijeva hidroksida. 50. U posudi volumena 5,0 l nalazi se 6,0 g kisika i 1,0 l etana pri 25 °C i 745 mm Hg. Reakcija izgaranja izgaranja etana se inicira iskrom. Nakon završetka egzotermne reakcije posuda se ohladi do 150 °C. Uz pretpostavku da su produkti izgaranja etana ugljikov(IV) oksid i voda odredite ukupni tlak u posudi. 51. 100 ml CO i 40 ml O 2 je pri normalnim uvjetima pomiješano i dovedeno do eksplozije. Plinovi su nakon završetka reakcije uvedeni u apsorpcijsku cjevčicu napunjenu kalijevom lužinom. Izra čunajte povećanje mase apsorpcijske cjev čice i volumen plina preostalog nakon apsorpcije.

31


52. Smjesa ugljičnog monoksida i kisika je u zatvorenoj posudi sa čvrstim stjenkama elektri čnom iskrom dovedena do eksplozije pri čemu se potpuno oksidira ugljični monoksid. Hla đenjem na početnu temperaturu dolazi do pada tlaka sa 763 mm Hg na 654 mm Hg. Izra čunajte volumni udio plinova u smjesi prije eksplozije. 53. Smjesa od 20 cm 3 CO i 80 cm 3 zraka se u eudiometru dovede do ekspolozije kojom dolazi do oksidacije CO u CO 2. Izračunajte volumne udjele plinova nakon eksplozije ako su mjereni pri istoj temperaturi i tlaku kao i po četna smjesa. 54. Pomiješa se 260 ml kisika sa 90 ml smjese dušika i acetilena i dovede do eksplozije. Nakon hla đenja, sušenja i uklanjanja CO 2 pronađeno je da ostatak plina sadrži 60 ml kisika. Izra čunajte volumni udio acetilena u po četnoj smjesi? Sva mjerenja su izvedena pri istoj temperaturi i tlaku. 55. 100 ml smjese ugljikovog(II) oksida, metana i acetilena pomiješan je s 400 ml kisika u suvišku. Plinska smjesa se uz odre đene uvjete dovede do eksplozije i dolazi do oksidacije plinova u ugljikov(IV) oksid. Nakon hla đenja volumen preostalog plina iznosi 375 ml, a propuštanjem kroz kalijevu lužinu volumen padne na 224 ml. Izra čunajte sastav po četne plinske smjese. 56. 62 ml smjese metana, ugljikovog(II) oksida i vodika pomiješano je s 125 ml kisika koji je bio u suvišku. Uz odre đene uvjete smjesa se dovede do eksplozije kojom nastaje voda i ugljikov(IV) oksid (oksidacijom metana i ugljikovog(II) oksida). Nakon hla đenja volumen smjese plinova iznosi 76 ml, a pranjem s kalijevim hidroksidom pada na 19 ml. Izra čunajte postotni sastav početne smjese plinova.

Rješenja: 1. 105 Pa; 2. 9,1 %; 3. u posudi s O2 i H2, 1,64 puta 4. a) 4,29 kPa, b) 8,1 mg; 5. 142 °C; 6. a) 2,44· 106 Pa, b) 2,18· 106 Pa; 7. a) 12,1, b) 11,5 atm; 8. 21,8 atm; 9. a) 7,1· 10 –26 l, b) 0,19 atm; 10. p (O (O2)=0,280 bar, p (N (N2)=0,320 bar; 11. a) x (CH (CH4)=0,577, x (C (C2H6)=0,423, b) 0,15 mol, c) m (CH (CH4)=1,39 g, m (C (C2H6)=1,91 g; 12. 12,8 l; 13. 23,3 %; 14. V (NH (NH3)=308 ml, V (F (F2)=231 ml; 3 3 (SO2) = 2,35 dm ; 18. V (PH (PH3) = 4,48 dm ; 19. a) 182 ml, b) 73,2 %, 15. 27 g; 16. 2,74 g; 17. V (SO 20. 7,82 g, 30,88 ml; 21. 102 g; 22. 16,6 g, m (SO c) 0,521 g; (SO2) = 16,7 g, 3,25 dm 3; (H2S) = 2,5 dm 3, V (H (H2) = 0,12 dm3 , ϕ (H (H2S) = 95,4 %, ϕ (H (H2) = 4,60 %, w (H (H2S) = 99,7 %, 23. V (H w (H (H2) = 0,3 %; 24. V (SO (SO2) = 0,156⋅106 ml, V(H2SO4) = 0,7 l; 25. a) 4,0 l, b) 9,1 g; 26. 0,54 dm3; 27. V (Cl (Cl2)=2,3 l, V (N (N2)=0,661 l; (Mg3N2)=3,23 g, m (MgO)=0,685 (MgO)=0,685 g; 28. 116 cm3; 29. m (Mg 30. w (Zn)=9,2 (Zn)=9,2 %; 31. w (Zn)=66,0 (Zn)=66,0 %, w (Ag)=34,0 (Ag)=34,0 %; 32. w (Mg)=30,5 (Mg)=30,5 %, w (Al)=69,5 (Al)=69,5 %; 33. w (Zn)=12,5 (Zn)=12,5 %, w (Cu)=87,5 (Cu)=87,5 %; 34. 1,13 g, 291 ml; 35. a) O2, b) 98,4 %, c) m (butan)=0,52 (butan)=0,52 g; 36. 53,3 l; 37. V (CO (CO2)=0,717 m3, V (H (H2O)=0,818 m3; 38. m (Zn)=15,1 (Zn)=15,1 g, m (zraka)=0,464 (zraka)=0,464 g, 13,3 dm3; 39. a) 0,3 l, b) 8,43·10 21 molekula, c) 206 600 Pa; 40. a) 124 ml, b) 0,406 g; 41. 3,36⋅10-3 cm; 42. p (H (H2)=71 554 Pa, p (ukupno)=172 (ukupno)=172 879 Pa, [Mg2+]=0,93 M, [H3O+]=4,13 M, [Cl-]=6,00 M; 43. 0,182 g; 44. a) 98,4 hPa, b) 102 hPa; 45. C12H11N; 46. C2H6O; 47. a) CH3S, b) C2H6S; 48. C2N2S; 49. m (BaCO (BaCO3)=20,52 g; 50. 175 903 Pa; 51. 0,157 g, 20 ml; 52. ϕ (CO) (CO) = 28,57 %, ϕ (O (O2) = 71,43 %; 53. ϕ (O (O2)=7,5 %, ϕ (CO (CO2)=22,42 %, ϕ (N (N2)=69,96 %; 54. 88,9 %; 55. ϕ (CO)=33 (CO)=33 %, ϕ (CH (CH4)=16 %, ϕ (C (C2H2)=51 %; 56. ϕ (CH (CH4)=80,6 %, ϕ (CO)=11,3 (CO)=11,3 %, ϕ (H (H2)=8,1 %.

32


7. FIZIČKA SVOJSTVA OTOPINA 1.

Metanol i etanol tvore idealnu otopinu. Na 50 °C tlak para čistog metanola je 0,529 atm, a čistog etanola 0,292 atm. Koliki je tlak para otopine (pri 50 °C) koja sadrži 24,00 g metanola i 5,76 g etanola?

2.

Koliki je molarni udjel metanola u smjesi metanola i etanola ako je tlak para iznad te smjese 0,400 atm, pri 50 °C? Tlak para čistog metanola pri toj temperaturi je 0,529 atm, a etanola 0,292 atm.

3.

Benzen, C6H6 i toluen, C6H5CH3 tvore idealnu otopinu. Na 90 °C, tlak para čistog benzena je 1,326 atm, a čistog toluena 0,532 atm. Koliki je molarni udjel toluena u otopini koja na tlaku od 1,000 atm ima temperaturu vrelište 90 °C?

4.

Tlak para čistog etera (C4H10O) pri 10 ºC iznosi 291,8 mm Hg. Otapanjem 4,16 g salicilne kiseline u 80,7 g etera tlak para se smanji za 8,50 mm Hg. Izračunajte molarnu masu salicilne kiseline.

5.

Otopina koja je priređena otapanjem 96,0 g nehlapljive, neelektrolitne tvari u 5,25 mol toluena, pri 60 °C, ima tlak para 0,161 atm. Izra čunaj molarnu masu tvari. Tlak para čistog toluena pri 60 °C je 0,184 atm.

6.

Tlak para iznad otopine dobivene otapanjem 15,0 g nehlapljivog organskog spoja u 250 g benzena pri 30 °C iznosi 120,2 mm Hg. Izračunajte molarnu masu nepoznatog spoja. Tlak para čistog benzena pri 30 °C iznosi 121,8 mm Hg.

7.

Otopina se pripremi miješanjem 1,00 mol benzena i 2,00 mol toluena (C 7H8) pri 30 ºC. Pri ovoj temperaturi tlak para čistog benzena je 119,3 mm Hg, a toluena 36,66 mm Hg. Izra čunajte tlak para svake komponente u otopini, ukupni tlak para otopine, molarni udio svake komponente pri 30 ºC.

8.

Izračunaj temperaturu ledišta otopine koja sadržava 64,3 g saharoze, C12H22O11 u 200 g vode?

9.

Antifriz koji se uobi čajeno upotrebljava u automobilskim hladnjacima je etilen glikol, C2H4(OH)2. Koliko grama etilen glikola treba dodati u 1,00 kg vode da bi se priredilo otopinu koja smrzava na –15,0 °C?

10.

Izračunajte molarnu masu spoja ako znate da se otopina dobivena otapanjem 13,2 g spoja u 250 g tetraklorugljika, smrzava na –33,0 °C.

11.

Izračunajte ledište 10 %-tne otopine metanola u benzenu.

12.

Odredite temperaturu ledišta vodene otopine slabog elektrolita koji je 7,5 % disociran na dva iona, b (otopine) (otopine) = 0,10 mol kg –1.

33


13.

Otopina koja sadrži 2,00 g kalcijevog klorida u 98,00 g vode smrzava na –0,880 °C. Izračunajte van't Hoffov faktor, i , za temperaturu ledišta ove otopine?

14.

Izračunajte temperaturu vrelišta otopine koja sadrži 40,5 g glicerola (C3H5(OH)3) u 100 g vode?

15.

Otopina koja sadrži 3,86 g nepoznate tvari X u 150 g etil–acetata ima temperaturu vrelišta 78,21 °C. Izračunaj molarnu masu od X.

16.

Odredite temperaturu normalnog vrelišta vodene otopine b = = 0,22 mol kg –1, uz pretpostavku potpune disocijacije soli.

17.

Na kojoj će temperaturi biti vrelište zasi ćene otopine litijevog karbonata čija je topljivost, na 100 °C, 0,72 g / 100 g H2O. Pretpostavlja se potpuna disocijacija soli.

18.

1,15 g nepoznatog spoja se otopi u 75,0 g benzena. Vrelište dobivene otopine je za 0,125 ºC više od vrelišta čistog benzena. Izra čunajte molarnu masu nepoznatog spoja.

19.

NaCl,

Koncentracija H + iona u 0,25 M vodenoj otopini octene kiseline je 2,0·10 -3 M. Odredite ledište otopine kiseline. Gusto ća otopine je 1,00 g cm –3.

20.

38,2 g nepoznatog spoja se otopi u 438,6 g vode. Dobivena otopina se ledi pri –0,828 ºC. Izračunajte molekulsku masu otopljenog spoja.

21.

Otopina od 0,562 g sumpora u 43,5 g uglji čnog disulfida pokazuje povišenje vrelišta za 0,123 ºC. Od koliko atoma se sastoji molekula m olekula sumpora?

22.

5,60 g benzojeve kiseline (C 7H6O2) otopljeno je u 45,0 g benzena. Izra čunajte temperaturu vrenja dobivene otopine.

23.

0,250 M vodena otopina slabe kiseline HA se ledi pri –0,651 ºC. Izra čunajte približan stupanj disocijacije kiseline. Gusto ća otopine je 1,00 g cm –3.

24.

Odredite temperaturu vrenja 2,00 M vodene otopine fosforne kiseline ako je 1. stupanj disocijacije fosforne kiseline 9,00 %. Gusto ća otopine je 1,062 g cm –3.

25.

Ledište 5,00·10-2 M vodene otopine fluorovodi čne kiseline je –0,103 ºC. Izračunajte stupanj disocijacije kiseline. Gusto ća otopine fluorovodi čne kiseline je 1,00 g cm –3.

26.

Morska voda sadrži prosje čno 3,50 % soli od čega ima 80,0 % NaCl, 11,0 % MgCl2, 5,00 % MgSO4 i 4,00 % CuSO 4. Izračunajte ledište morske vode uz pretpostavku potpune disocijacije soli.

27.

Izračunajte osmotski tlak otopine koja u volumenu od 250 ml sadržava 2,00 g glukoze, pri 25 °C. °C. 34


28.

Izračunajte osmotski tlak (pri temperaturi od 25 ºC) i temperaturu vrenja 20 %-tne vodene otopine kalcijevog klorida. Gusto ća otopine je 1,150 g cm -3.

29.

Izračunajte osmotski tlak vodene otopine koja u volumenu od 750 ml sadrži 3,0 g barijevog klorida. Stupanj disocijacije je 0,82, a temperatura otopine iznosi 25 ºC.

30.

250 ml otopine koja sadrži 9,30 g hemoglobina, pri 27 °C ima osmotski tlak 1 732,66 Pa. Izra čunajte molarnu masu hemoglobina.

31.

Neki protein ima molarnu masu 3 000 g mol –1. Osmotski tlak zasi ćene vodene otopine tog proteina, pri 25 °C, iznosi 27,763 kPa. Izračunajte: a) masenu i b) množinsku koncentraciju te otopine.

32.

Izračunajte osmotski tlak 0,1 M vodene otopine magnezijeva sulfata na temperaturi 25 °C, imajući u vidu da je u ovom slu čaju sol disocirana svega 21 %.

33.

Izračunajte tlak para i osmotski tlak 10,0 %-tne otopine saharoze (C 12H22O11) pri 25 ºC. Gusto ća otopine je 1,04 g cm –3, a tlak para vode pri 25 ºC iznosi 23,8 mm Hg.

34.

Odredite molekulsku masu nepoznatog spoja X ako 1,00 l otopine sadrži 4,50 g X i ima osmotski tlak od 0,337 mm Hg pri 30 ºC.

35.

Koliki osmotski tlak ima otopina dobivena otapanjem 2,00 g kamfora (C10H16O) u 125 g benzena kod 15 ºC, ako je gustoća otopine 0,885 g cm –3.

36.

Izračunajte osmotski tlak otopine še ćera, koja sadrži 2,0 g trš ćanog šećera (C12H22O11) u 50 ml pri temperaturama 0 ºC i 20 ºC. Kod koje se temeperature ledi ova otopina ako joj je gusto ća 1,01 g cm –3.

37.

0,100 M vodena otopina K 4Fe(CN)6 je izosmotska s otopinom dobivenom otapanjem 6,80 g glukoze (C 6H12O6) u 100 g vode. Temperature obiju otopina su jednake. Gusto ća otopine glukoze je 1,07 g cm -3. Izračunajte broj čestica ν , u vodenoj otopini K 4Fe(CN)6 ako je sol 68 % disocirana.

38.

Elementarna analiza adrenalina je 59,0 % C, 7,10 % H, 7,60 % N, 26,2 % O. Kada se 0,64 g adrenalina otopi u 36,0 g benzena, dobije se otopina koja se ledi na 5,0 °C. a) Odredite molekulsku formulu adrenalina; adrenalina; c) Izračunajte osmotski tlak gore spomenute otopine, pri 20 °C, uz pretpostavku V (otopina) (otopina) = V (benzen). (benzen).

39. Neki organski spoj se sastoji od C, H, O i N. Spaljivanjem 20,55 mg spoja u suvišku kisika dobiveno je 55,80 mg ugljikovog(IV) oksida i 13,65 mg vode. U drugom dijelu eksperimenta je iz 40,55 mg spoja dobiveno 5,60 ml amonijaka pri n.u. Otopina dobivena otapanjem 1,00 g spoja u 80 ml 35


benzena pokazuje povišenje vrelišta za 0,111 °C. Odredite empirijsku i molekulsku formulu spoja. 40. Neki organski spoj se sastoji od 93,7 % ugljika dok je ostatak vodik. Odredite empirijsku i molekulsku formulu spoja. Poznato je da 2,00 g tog ugljikovodika otopljenog u 50,0 g ledene octene kiseline snižava ledište octene kiseline za 1,22 ºC.

Potrebne konstante :

–1

K k(H2O) = 1,86 K kg mol –1 K e(H2O) = 0,512 K kg mol -1 K ee (CS 2) = 2,4 K kg mol –1 t t(CCl4) = – 23 °C ; K k(CCl4) = 29,8 K kg mol –1 t v(CH3COOC2H5) = 77,06 °C, K e(CH3COOC2H5) = 2,77 K kg mol –1 t t(benzen) = 5,5 °C, K k(benzen) = 5,12 K kg mol t v ºC, K ee (benzen) = 2,53 K kg mol -1 v(benzen)=80,15 -3 ρ (benzen)= 0,876 g cm -1 K k k (CH3COOH)= 3,90 K kg mol

Rješenja: 1. 0,495 atm; 2. 0.456; 3. 0,411; 4. 127,6 g mol –1; 5. 128 g mol –1; 6. 356 g mol –1; (benzen)=39,8 mm Hg, p (toluen)=24,4 (toluen)=24,4 mm Hg, p (ukupni)=64,2 (ukupni)=64,2 mm Hg, x (benzen)=0,620, (benzen)=0,620, 7. p (benzen)=39,8 –1 x (toluen)=0,380; (toluen)=0,380; 8. –1,75 °C; 9. 500 g; 10. 154 g mol ; 11. –12,3 °C 12. –0,20 °C; 13. 2,57; °C; 14. 102,25 °C; 15. 62,0 g mol –1; 16. 100,22 °C; 17. 100,15 °C; 18. 3,10⋅102 g mol-1; 19. –0,48 °C; 20. 196 g mol-1; 21. 8; 22. 82,7 °C; 23. 40,0 %; 24. 101,31 °C; 25. 10,6 %; 26. –2,17 °C; 27. 110,17 kPa; 28. 1,54· 107 Pa, 103,46 °C; 29. 1,2· 105 Pa; 30. 6,70· 104 g mol –1; 31. a) 33,6 g dm –3, b) 0,112 mol dm –3; 32. 3· 105 Pa; 33. 23,7 mm Hg, 7,44 atm; 34. 2,53· 105 g mol –1; 35. 2,16 atm; 36. 2,6 atm, 2,8 atm, –0,22 °C; 37. 5; 38. a) C9H13NO3, b) 209,2 kPa; 39. C10H12NO, C20H24N2O2; 40. C5H4, C10H8.

36


8. KEMIJSKA RAVNOTEŽA 1. Napišite izraze za koncentracijsku konstantu ravnoteže, K c, za sljedeće kemijske procese: a) 2H2S(g) + CH4(g) → CS2(g) + 4H2(g) b) 2NO2(g) → N2O4(g) c) 2Pb3O4(s) → 6PbO(s) + O2(g) d) C(s) + CO2(g) →2CO(g) e) 2NO(g) →N2(g) + O2(g) f) 4NH3(g) + 5O2(g) → 4NO(g) + 6H2O(g) 2. Ustanovite u kojem će se smjeru, pove ćanjem tlaka, pomaknuti položaj ravnoteže za reakcije u 1. zadatku? 3. Za reakcije iz 1. zadatka, napišite izraze za tla čnu konstantu ravnoteže, K p. 4. Reakcija redukcije niklovog(II) oksida ugljikovim(II) oksidom NiO(s) + CO(g) → Ni(s) + CO2(g) je egzotermna. Kako će se pomicati ravnoteža ako se na taj sustav, kada je u ravnoteži, djeluje: a) hla đenjem; b) sniženjem tlaka; c) dodatkom NiO(s); d) dodatkom CO(g); e) uklanjanjem CO 2(g)? 5. Kolika je vrijednost K c za sustav u ravnoteži H 2(g) + I2(g) → 2HI(g), pri 395 °C, ako su ravnotežne koncentracije komponenata: [H2] = 0,0064 mol l –1, –1 –1 [I2] = 0,0016 mol l , [HI] = 0,0250 mol l . 6. Na nekoj temperaturi, 0,0740 mol, PCl 5(g) stavljeno je u jednolitarsku posudu, nakon čega je došlo do uspostavljanja ravnoteže: PCl5(g) → PCl3(g) + Cl2(g). U ravnoteži je koncentracija PCl 3(g) bila 0,0500 mol l –1. Odredite: a) kolike su ravnotežne koncentracije Cl 2(g) i PCl5(g); b) vrijednost K c na temperaturi eksperimenta. 7. Kada se 0,0300 mol SO 3(g) uvede u posudu volumena 0,5 l pri temperaturi od 1000 K, 36,7 % SO 3(g) disocira prema jednadžbi: 2SO3(g) → 2SO2(g) + O2(g). Izračunajte: a) ravnotežne koncentracije SO 3(g), SO2(g) i O2(g); b) K c pri 1000 K. 8. Za ravnotežni proces CO(g) + 2H 2(g) →CH3OH(g), konstanta ravnoteže iznosi 10,2 L2 mol –2, pri 225 °C. Kolika je koncentracija CH 3OH(g) u ravnoteži ako je na početku reakcijska smjesa sadržavala 0,075 mol l –1 CO(g) i 0,060 mol l –1 H2(g)? Kolika bi masa metanola mogla biti prire đena, kada bi se ovakav proces izvodio u posudi od 250 litara?

37


9. Koncentracijska konstanta ravnoteže reakcije H2O(g) + CO(g) → H2(g) + CO2(g), pri 750 °C, iznosi 1,30. Ako se u posudi od 1 l pomiješa 0,600 mol H 2O(g) i 0,600 mol CO(g), kolike su koncentracije svih četiriju tvari u ravnoteži? 10. Za reakciju 4HCl(g) + O 2(g) → 2Cl 2(g) + 2H2O(g), K c = 889 l mol –1, pri 480 °C. Ako se u jednolitarskoj posudi pomiješa 0,030 mol HCl(g), 0,020 mol O 2(g), 0,080 mol Cl2(g) i 0,070 mol H2O(g), u kojem će smjeru teći reakcija? 11. Za ravnotežni proces H 2(g) + I2(g) → 2HI(g), pri 425 °C, K c = 54,8. Ako se u posudu volumena 1 l stavi 1,000 mol H 2(g), 1,000 mol I2(g) i 1,000 mol HI(g), kolike su koncentracije svih triju plinova u ravnoteži? 12. Konstanta ravnoteže, K c, redukcije željezovog(II) oksida ugljikovim(II) oksidom, FeO(s) + CO(g) → Fe(s) + CO2(g), pri 1000 K, iznosi 0,403. Ako se u jednolitarskoj posudi posudi 0,0500 mol CO(g) pomiješa sa suviškom FeO(s); a) kolike će biti ravnotežne koncentracije CO(g) i CO2(g), b) Kolika će masa Fe(s) Fe(s) biti prisutna u sustavu u ravnoteži? 13. Pri 1000 °C, kruti ugljik je stavljen u posudu napunjenu napunjenu elementarnim vodikom na tlaku od 1,000 atm. Nakon što je uspostavljena ravnoteža C(s) + 2H 2(g) →CH4(g), parcijalni tlak metana iznosio je 0,138 atm. Izra čunajte: a) parcijalni tlak H2(g) u toj ravnotežnoj smjesi; b) tla čnu ravnotežnu konstantu, K p, pri 1000 °C. 14. Kruti amonijev hidrogensulfid stavljen je u evakuiranu posudu pri 24 °C. Nakon što je uspostavljena ravnoteža NH4HS(s) → NH3(g) + H2S(g), ukupni tlak bio je 0,614 atm. Koliko iznosi tla čna konstanta ravnoteže ove reakcije, K p, izražena pomo ću jedinice bar, pri 24 °C? 15. Koncentracijska konstanta, K c, ravnotežnog sustava 4HCl(g) + O2(g) →2Cl2(g) + 2H2O(g), pri 480 °C, iznosi 889 l mol –1. Koliko iznosi tla čna konstanta ravnoteže, K p, tog sustava pri istoj temperaturi? 16. Smjesa sastavljena od 1,000 mol CO(g) i 1,000 mol H 2O(g) uvedena je u spremnik volumena 10,00 l, pri 800 K. Nakon uspostave ravnoteže, smjesa je sadržavala 0,665 mol CO 2(g) i 0,665 mol H2(g). Imajući u vidu da se radi o ravnotežnom sustavu CO(g) + H2O(g) → CO2(g) + H2(g), odredite: a) ravnotežne koncentracije svih četiriju plinova; b) vrijednost konstante K c pri 800 K; c) vrijednost konstante K p izražene pomo ću Pa, pri 800 K.

38


17. Na temperaturi od 585 K i ukupnom tlaku od 1,000 atm, NOCl(g) je 56,4 % disociran: 2NOCl(g) → 2NO(g) + Cl2(g). Uz pretpostavku da je koli čina nitrozilovog klorida prije uspostave ravnoteže bila 1,000 mol, izra čunajte: a) broj molova NOCl(g), NO(g) i Cl 2(g) u ravnoteži; b) ukupnu množinu plina u ravnoteži; c) parcijalne tlakove plinova u ravnoteži; d) tlačnu konstantu ravnoteže, K p, izraženu pomo ću jedinice bar. 18. U evakuirani spremnik pri 800 K umetnuta je odre đena količina krutog kalcijevog karbonata. Kolika je vrijednost K c pri 800 K ako je nakon uspostavljene ravnoteže CaCO3(s) → CaO(s) + CO2(g), tlak CO2(g) bio 0,220 atm? 19. U posudu volumena 1,00 l, pri 25 °C, uveden je vodik, H 2(g), pod tlakom od 2,0 atm te ugljični dioksid, CO 2(g), također pod tlakom od 2,0 atm. Smjesa je potom zagrijana na 700 °C, pri čemu je došlo do uspostavljanja ravnoteže: H2(g) + CO2(g) → H2O(g) + CO(g), K c = 0,534. Koliko je grama elementarnog vodika prisutno u smjesi nakon uspostave ravnoteže? 20. Koncentracijska konstanta ravnoteže reakcije 3Fe(s) + 4H2O(g) → Fe3O4(s) + 4H2(g), pri 900 °C iznosi 5,1. Koliko je grama Fe 3O4 prisutno u ravnoteži ako se u posudu od 1,0 l uvede 0,050 H 2O(g) i 0,100 mol Fe(s)? Rješenja: 1.

2.

3.

4 2 CS 2 ] [H 2 ] N 2O 4 ] CO] N O [ [ [ a) K c = , b) K c = , c) K c = [O2], d) K c = , e) K c = [ 2 ] [ 22 ] , 2 2 2 [H 2 S] [CH 4 ] [NO 2 ] [CO 2 ] [NO] 4 6 NO H O f) K c = [ ] [4 2 ]5 ; [NH 3 ] [O 2 ]

a) ←, b) →, c) ←, d) ←, e) 0, f) ←; a) K p =

f) K p =

4 pCS2 p H 2

, b) K p =

2 p pH 2S CH4 4 p 6 p NO H2O 4 p 5 p NH 2 O2

pN2O4 2 p NO 2

, c) K p = pO , d) K p = 2

2 pCO

pCO2

, e) K p =

p N2 pO2 2 pNO

,

;

4. a) →, b) 0, c) 0, d) →, e) →; 5. K c = 61,0 6. a) [PCl5] = 0,0240 M, [Cl2] = 0,0500 M, b) K c = 0,104 mol L –1 7. a) [SO3] = 0,0380 M, [SO2] = 0,0220 M,[O2] = 0,0110 M, b) K c = 3,70 ·10 –3 mol dm –3; 8. [CH3OH] = 0,0028 M, m (CH (CH3OH) = 22,43 g; 9. [H2O] = [CO] = 0,280 M, [H2] = [CO2] = 0,320 M; 10. u lijevo; 11. [H2] = [I2] = 0,319 M, [HI] = 2,362 M; 12. a) [CO] = 0,0356 M, [CO2] = 0,0144 M, b) m (Fe) (Fe) = 0,804 g; 13. a) p '(H '(H2) = 0,724 atm, –1 2 –4 –1 b) K p = 0,263 atm ; 14. K p = 0,097 bar , 15. K p = 1,42 · 10 Pa ; 16. a) [CO] = [H2O] = 0,0335 M, [CO2] = [H2] = 0,0665 M, b) K c = 3,941, c) K p = 3,941; 17. a) n (NOCl) (NOCl) = 0,436 mol, n (NO) (NO) = 0,436 mol, n (Cl (Cl2) = 0,218 mol, b) n uk '(NOCl) = 0,436 atm, uk = 1,09 mol, c) p '(NOCl) p '(NO) '(NO) = 0,376 atm, p '(Cl '(Cl2) = 0,188 atm, d) K p = 0,142 bar; 18. K c = 2,50 ·10 –3 mol dm –3; 19. m (H (H2) = 9,5 · 10 –2 g; 20. m (Fe (Fe3O4) = 1,74 g.

39


9. ELEKTROLIZA 1.

a) Koliko se natrija izlu čilo na katodi elektrolizom taline NaCl ako je elektrolitom proteklo 96485 C naboja? b) Koliko se, istovremeno, litara klora izlučilo na anodi? d) Izračunaj prosječnu jakost struje ako je proces trajalo 10 h?

2.

Provedena je elektroliza vodene otopine bakrovog(II) klorida uz jakost struje 5·10 –2 A, u trajanju od 10 min. Izra čunajte masu bakra izlu čenog na katodi.

3.

Elektrolizom taline bromidne soli jednog dvovalentnog metala dobiveno je 2,43 g toga metala. Proces je, uz struju od 2,5 A, trajao 2,14 h. Koji je to metal?

4.

Elektrolizom vodene otopine zlatovog(III) klorida, s inertnim elektrodama, na katodi je izlučeno 1,50 g zlata. Čega i koliko grama je izlu čeno na anodi?

5.

Elektrolizom vodene otopine aluminijevog klorida s grafitnim elektrodama, dobiveno je 10 ml klora. Čega i koliko mililitara (pri s.u.) je istodobno izlu čeno na katodi? ¸

6.

Elektrolizom vodene otopine sumporne kiseline se za 10 minuta razvije 75,0 ml praskavca pri 18 ºC i 755 mm Hg . Izra čunajte jakost elektri čne struje kojom je izvođena elektroliza.

7.

Električna struja jakosti 5 A je 24 h prolazila kroz 100 g 5 %-tne vodene otopine kalijevog fosfata. Izra čunajte maseni udio kalijevog fosfata nakon završene elektrolize. Isparavanje vode se može zanemariti.

8.

Provedena je elektroliza vodene otopine srebrovog(I) nitrata s inertnim elektrodama. Elektrolitom je prošlo 1,23 kC naboja. a) Koliko grama i kojeg produkta je izlučeno na katodi? b) Uz primjenu II. Faradayevog Faradayevog zakona elektrolize izračunajte masu produkta izlučenog na anodi.

9.

Elektroliza vodene otopine natrijevog sulfata uz grafitne elektrode trajala je 15 min, uz struju od 25 mA. Identificirajte produkte izlu čene na elektrodama te izračunajte njihove volumene. Proces se odvijao pri 25 °C i 1 bar.

10.

Dva elektrolizera serijski su spojena. U prvom je, prilikom elektrolize vodene otopine bakrovog(II) sulfata na grafitnoj katodi izlu čeno 2,00 g bakra. Koliko je, za isto to vrijeme, srebra iz otopine srebrovog nitrata izlu čeno u drugom elektrolizeru?

11.

Izračunaj jakost struje u procesu elektrolize 40%–tne natrijeve lužine sa željeznim elektrodama ako je u procesu koji je trajao 24 h nastalo 36,08 dm 3 plinovitih produkata, pri 25 °C i 1030 hPa.

40


12.

Koliko je potrebno vremena da se izlu či sav bakar iz 500 ml 0,25 M otopine bakrova(II) sulfata korištenjem struje jakosti 75 mA.

13.

Klor se komercijalno dobiva elektrolizom morske vode. Struja jakosti 2500 A je prolazila kroz otopinu morske vode 24 sata. Izra čunajte volumene vodika i klora dobivenih pri n. u. te masu NaOH dobivenog na katodi.

14.

Koji volumeni vodika i kisika se mogu dobiti pri 27 °C i 740 mm Hg prolaskom struje jakosti 25 A kroz zakiseljenu vodenu otopinu u vremenu od 24 sata?

15.

Struja jakosti 1,25 A prolazi kroz vodenu otopinu bakrova(II) sulfata 1 sat. Koji produkti i koliko njih nastaje na grafitnim elektrodama?

16.

Izračunajte količinu naboja potrebnog za oksidaciju 100 cm 3 0,50 M otopine kromovog(III) sulfata u kromnu kiselinu ako je iskorištavanje struje 80 %.

17.

Talina litijeva klorida je elektrolizirana sve dok nije sakupljeno 1500 ml Cl 2 pri n.u. Koliko litija nastaje na katodi?

18.

Izračunajte mase produkata dobivenih elektrolizom taline kalcijeva klorida uz struju jakosti 20 A u vremenu od 30 minuta. Napišite katodne i anodne reakcije.

19.

Elektrokemija se može koristiti za odre đivanje el. struje u srebrovom kulometru. Katoda od srebra je vagana prije elektrolize i njena masa je iznosila 10,77 g. Nakon što je struja prolazila 15 min kroz kulometar masa elektrode je bila 12,89 g. Odredite koli činu naboja i struju u kulometru.

20.

Provedena je elektroliza vodene otopine srebrovog(I) nitrata s inertnim elektrodama. Izračunajte mase produkata izlu čenih na elektrodama, ako je elektrolitom prošlo 1230 C.

21.

U krugu istosmjerne struje su u seriju spojeni kulometar za praskavac i bakreni kulometar. Koliko se bakra izlu či na katodi ako se razvilo 500 cm 3 praskavca pri 750 mm Hg i 17 ºC. Tlak vodene pare pri 17 ºC iznosi 14,4 mm Hg.

22.

Koliko dugo treba provoditi struju od 4 A kroz otopinu od 10 g natrijeva sulfata u 100 g vode, da bi otopina postala 40 %-tna s obzirom na natrijev sulfat? Isparavanje vode se može zanemariti.

23.

Električna struja prolazila je kroz serijski spojene kulometar za praskavac te vodenu otopinu bakrovog(II) sulfata. U kulometru je, iznad vodenog stupca visine 1,0 dm, skupljeno 84 ml vlažnog praskavca pri 1013 hPa i 23 °C. Koliko miligrama bakra je izlu čeno iz otopine bakrovog(II) sulfata? (p (H (H2O(g), 23 °C) = 2808,8 Pa, ρ (H (H2O(l), 23 °C) = 0.997 g cm –3)

41


24.

25.

Na željeznu plo čicu dimenzija plohe 2 cm x 3 cm elektroliti čki je, iz vodene otopine neke soli kroma(III), nanesen tanki sloj kroma. Proces je trajao 60 min uz struju 12,50 A koja je bila iskorištena 80 %. Izra čunajte debljinu sloja kroma! ρ (Cr) (Cr) = 7,19 g cm –3. 250 ml 20,0 20,0 %-tne vodene vodene otopine natrijevog hidroksida hidroksida gusto će 1,22 g cm -3 podvrgnuto je elektrolizi strujom jakosti 5,00 A kroz 1 dan. Izra čunajte maseni udio natrijevog hidroksida iona nakon provedene elektrolize.

26.

500 ml vodene otopine kobaltovog(III) nitrata, c (Co(NO (Co(NO3)3) = 0,50 M podvrgnuto je elektrolizi strujom jakosti 0,50 A, iskoristivosti 90 %, u trajanju od 0,5 dana. a) Kolika je množinska množinska koncentracija kobaltovih(III) iona nakon elektrolize? elektrolize? – b) Kolika je, pak, množinska koncentracija NO 3 ionâ u otopini nakon provedenog procesa?

27.

Vodena otopina bakrovog(II) sulfata koncentracije 1 M elektrolizirana je bakrenim elektrodama, pri čemu je elektrolitom proteklo 10 000 C naboja. Volumen otopine je bio 1 l, a masa svake elektrode na po četku pokusa 20,00 g. Izračunajte: a) promjenu koncentracije koncentracije Cu2+ ionâ tijekom pokusa; b) masu svake svake elektrode nakon pokusa! pokusa!

28. Na bakrenu plo čicu dimenzija 5,00 cm x 5,00 cm elektroliti čkim putem je nanesen tanki sloj cinka. U svrhu odre đivanja debljine sloja cinka, plo čica je uronjena u razrije đenu otopinu klorovodi čne kiseline pri čemu je na 25 °C i 1010 hPa razvilo 3,36 l suhog vodika. Gusto ća cinka, ρ (Zn) (Zn) = 7,14 g cm –3. a) Kolika je bila debljina (u mm) cinčanog sloja na bakru? b) Koliko je naboja naboja utrošeno na na njegovo nanošenje? c) Preostali, bakreni, komad pločice uronjen je u razrije đenu dušičnu kiselinu pri čemu se, u istim uvjetima tlaka i temperature, razvilo 5,77 l bezbojnog plina. Kolika je bila debljina bakrene plo čice? ( ρ (Cu) (Cu) = 8,96 g cm –3 ) 29. Električna struja je prolazila kroz serijski spojene ćelije s vodenim otopinama bakrova(II) sulfata, srebrova(I) nitrata i sumporne kiseline. Ako se u prvoj ćeliji izlučilo 0,21 g bakra izra čunajte: a) masu srebra izlučenog u drugoj ćeliji; b) volumen plina koji se pri 15 °C i 740 mm Hg izlu či u trećoj ćeliji. Rješenja: 1. a) 22,99 g, b) 11,2 l; 2. 9,88 mg; 3. magnezij; 4. 0,81 g; 5. 10 ml; 6. 0,64 A; 7. 8,38 %; 8. a) m (Ag)=1,4 (Ag)=1,4 g, b) m (O (O2)=0,1 g; 9. V (H (H2)=2,90 ml , V (O (O2)=1,45 ml; 10. m (Ag)=6,79 (Ag)=6,79 g; 11. 2,23 A; (Cl2)=20 066 dm3, V (H (H2)=20 066 dm3, m (NaOH)=89,5 (NaOH)=89,5 kg; 14. V (O (O2)=141,5 dm3, 12. 5361 min; 13. V (Cl 3 V (H (H2)=283 dm ; 15. m (Cu)=1,48 (Cu)=1,48 g, m (O (O2)=0,37 g; 16. 36 188 C; 17. 0,93 g; 18. m (Ca)=7,48 (Ca)=7,48 g, m (Cl (Cl2)=13,22 g; 19. 1879 C, 2,1 A; 20. m (Ag)=1,38 (Ag)=1,38 g, m (O (O2)=0,102 g; 21. 0,862 g; 22. 64 h; 23. m (Cu)=141 (Cu)=141 mg; 24. d (Cr)=1,6 (Cr)=1,6 mm; 25. 23 %; 26. a) 0,36 M, b) 1,50 M; 27. a) ∆c (Cu (Cu2+)=0, b) m (katoda)=23,29 (katoda)=23,29 g, m (anoda)=16,71 (anoda)=16,71 g; 28. a) d (Zn)=0,50 (Zn)=0,50 mm, b) Q =26,4 =26,4 kC, c) d (Cu)=0,1 (Cu)=0,1 cm; 3 (praskavca) = 120 cm . 29. a) 0,713 g, b) V (praskavca)

42


9. DODATCI 10.1. Periodni sustav elemenata

43


10.2. Standardni redukcijski potencijali Reakcija na elektrodi +

a v a t s j o v s h i k s j i c a d i s k o t s a r o p

Li (aq) + e- → Li (s) + K (aq) + e → K (s) 2+ Ba (aq) + 2e → Ba (s) 2+ Sr (aq)) + 2e → Sr (s) 2+ Ca (aq) + 2e → Ca (s) + Na (aq) + e → Na (s) 2+ Mg (aq) + 2e → Mg (s) 2+ Be (aq) + 2e → Be (s) 3+ Al (aq) + 3e → Al (s) 2+ Mn (aq) + 2e → Mn (s) 2+ Cr (aq) + 2e → Cr (s) 2H2O(l) + 2e → H2 (g) + 2OH (aq) 2+ Zn (aq) + 2e → Zn (s) 3+ Cr (aq) + 3e → Cr (s) 2+ Fe (aq) + 2e → Fe (s) 2+ Cd (aq) + 2e → Cd (s) 2+ Co (aq) + 2e → Co (s) 2+ Ni (aq) + 2e → Ni (s) 2+ Pb (aq) + 2e → Pb (s) + 2H ( aq) + 2e → H2 ( g) 2+ SO4 (aq) + 2H (aq)+ 2e → SO2 (g) + 2H2O(l) IO3 (aq) + 3H2O(l) + 6e → I (aq) + 6OH (aq) 2+ Cu (aq) + 2e → Cu (s) O2(g) + 2H2O(l) + 4e → 4OH (aq) I2(s) + 2e → 2I (aq) MnO4 (aq) + 2H2O(l) + 3e → MnO2 (s) + 4OH (aq) + O2(g) + 2H (aq) + 2e → H2O2(aq) 3+ 2+ Fe (aq) + e → Fe (aq) + Ag (aq) + e → Ag (s) 2+ Hg (aq) + 2e → Hg (l) + NO3 (aq) + 4H (aq) + 3e → NO (g) + 2H2O(l) Br2(l) + 2e → 2Br (aq) + ClO4 (aq) + 2H (aq) + 2e → ClO3 (aq) + H2O(l) + O2(g) + 4H (aq) + 4e → 2H2O(l) + 2+ MnO2(s) + 4H (aq) + 2e → Mn (aq) + 2H2O(l) 2+ 3+ Cr2O7 (aq) + 14H (aq) + 6e → 2Cr (aq) + 7H2O(l) Cl2(g) + 2e → 2Cl (aq) + BrO3 (aq) + 6H (aq) + 6e → Br (aq) + 3H2O(l) 2+ 3+ CrO4 (aq) + 8H (aq) + 3e → Cr (aq) + 4H2O(l) + ClO3 (aq) + 6H (aq) + 6e → Cl (aq) + 3H2O(l) 3+ Au (aq) + 3e → Au (s) + 2+ MnO4 (aq) + 8H (aq) + 5e → Mn (aq) + 4H2O(l) + 2BrO3 (aq) + 12H (aq) + 10e → Br2(aq) + 6H2O(l) + H2O2(aq) + 2H (aq) + 2e → 2H2O(l) 3+ 2+ Co (aq) + e → Co (aq) 22S2O8 (aq) + 2e → 2SO4 (aq) + O3(g) + 2H (aq) + 2e → O2(g) + H2O(l) F2(g) + 2e → 2F (aq)

0

E / V

-3,05 -2,93 -2,90 -2,89 -2,87 -2,71 -2,37 -1,85 -1,66 -1,18 -0,91 -0,83 -0,76 -0,74 -0,44 -0,40 -0,28 -0,25 -0,13 0,00 +0,20 +0,26 +0,34 +0,40 +0,53 +0,59 +0,68 +0,77 +0,80 +0,85 +0,96 +1,07 +1,19 +1,23 +1,23 +1,33 +1,36 +1,44 +1,45 +1,45 +1,50 +1,51 +1,52 +1,77 +1,82 +2,05 +2,07 +2,87

a v a t s j o v s h i k s j i c k u d e r t s a r o p

44


10.3. Kristalni sustavi 1. KUBIČNI: a = b = c, α = β = γ = = 90o

a a

a

P

I

F

2. TETRAGONSKI: a = b ≠ c, α = β = γ = = 90o

c a a

P

I

3. ROMPSKI: a ≠ b ≠ c, α = β = γ = = 90o

c

b a

P

I

F

C

45


γ ≠ 90o 4. TRIGONSKI: a = b = c, α ≠ β ≠ γ ≠ α α

a

a

a

P 5. MONOKLINSKI: a ≠ b ≠ c, α = γ = 90o ≠ β

c

β β β β

b

a

P

C

γ ≠ 90o 6. TRIKLINSKI: a ≠ b ≠ c, α ≠ β ≠ γ ≠

c

α α β β β β γ γ a

b

P

46


7. HEKSAGONSKI: a = b ≠ c, β = γ = = 90o, α = 120o

c

P a

o

120

a

VOLUMEN JEDINIČNE ĆELIJE: Opća formula:

V = abc (1 − cos 2 α − cos 2 β − cos 2 γ + 2 cos α cos β cos γ

Kubični sustav: Rompski sustav: Tetragonski sustav: Heksagonski Heksagonski sustav: Monoklinski sustav:

V = = abc V = = abc 2 V=a c o 2 V = = a c sin60 V =  = abc sin β

47


10.4. Osnovne fizikalne veli čine i pripadne SI-jedinice FIZIČKA VELIČINA

OSNOVNA SI-JEDINICA

NAZIV

SIMBOL

NAZIV

SIMBOL

duljina

l

metar

m

masa

m

kilogram

kg

vrijeme

t

sekunda

s

električna struja

I

amper

A

termodinamička temperatura

T

kelvin

K

količina tvari

n

mol

mol

intenzitet svjetlosti

I v

kandela

cd

10.5. Izvedene fizikalne veli čine i pripadne SI-jedinice FIZIČKA VELIČINA

IZVEDENA SIJEDINICA NAZIV SIMBOL

DEFINICIJA JEDINICE

NAZIV

SIMBOL

sila

F

newton

N

kg m s =Jm

tlak

p

pascal

Pa

kg m s =N m

energija

E

joule

J

kg m s

snaga

P

wat

W

kg m s =J s

el. naboj

Q

coulom

C

razlika el. potencijala

U

volt

V

el. otpor

R

ohm

Ω

kg m s A = V A

el. vodljivost

G

siemens

S

kg m s A = Ω

el.provodnost

χ A

volumen

V

gustoća

ρ

koncentracija otopljene tvari

c

    

Sm

površina

    

-2

-1

-2

2

2

-1 -2

-2

-3

-1

As 2

kg m s

–3

A

-1

1

=JA

2

–3

-1

-2 3 2

–1

-2

-

-1

-1

-1

m

2

m

3

kg m

s

-3

mol m

-3

48


10.6. Prefiksi u međunarodnom sustavu jedinica PREFIKS SIMBOL ZNAČENJE PREFIKS SIMBOL ZNA ČENJE -1 1 d da deci deka 1 ⋅ 10 1 ⋅ 10 -2 2 c h centi hekto 1 ⋅ 10 1 ⋅ 10 -3 3 m k mili kilo 1 ⋅ 10 1 ⋅ 10 -6 6 M mikro mega 1 ⋅ 10 1 ⋅ 10 µ

nano

n

1 ⋅ 10

-9

giga

G

1 ⋅ 10

9

piko

p

1 ⋅ 10

-12

tera

T

1 ⋅ 10

12

femto

f

1 ⋅ 10

-15

peta

P

1 ⋅ 10

15

ato

a

1 ⋅ 10

-18

eksa

E

1 ⋅ 10

18

10.7. Grčki alfabet Alfa A α Jota

Beta

Gama

Delta

Epsilon

Zeta

Β β β

Γ γ γ

∆ δ

Ε ε Ε ε

Ζ ζ ζ

Kapa

Lambda

Ι ι ι

Κ κ Κ κ

Λ λ

Ro P ρ

Sigma

Tau T τ

Mi M µ Ipsilon

Ni N ν Fi

Υ υ υ

Φ φ Φ φ

Σ σ Σ σ

Theta

Ksi

Eta H η Omikron

Ξ ξ Ξ ξ

Ο ο Ο ο

Π π π

Hi

Psi

Omega

Χ χ

Ψ ψ ψ

Ω ω Ω ω

Θ θ Θ θ Pi

49


11. LITERATURNI IZVORI 1. P. Atkins, L. Jones, Chemistry – Molecules, Matter and Change, Freeman and Co., New York, 1997. 2. C.E. Mortimer, Chemistry, Wadsworth Publishing Co., Belmont, 1986. 3. P. Nylen, N. Wigren, Uvod u stehiometriju, Nakladni zavod Hrvatske, Zagreb, 1948. 4. J. Olmsted, G.M. Williams, Chemistry − The Molecular Science, Mosby, 1994. 5. M. Sikirica, Stehiometrija, Školska knjiga, Zagreb, 1989.

Zbirka Zadataka Za Internu Uporabu

Recommend Documents