Volter xbsdfhjarakraj

 VOLTER   VOLTER  (1694 – 1778) Biografija

Rođen 1694. godine u porodici siromašnog plemića u Parizu (prao ime mu !e "ilo# $rancois% &arie 'roue le eune)% po*eo se rano "aii +n!i,enošću i po+azao !e +n!i,eni alena% ali ga !e slo"odouml!e eć na prom +ora+u doelo u su+o" s re,imom i u dadese rećo! godini ,ioa morao !e da amnu!e !edanaes meseci u -asil!i z"og !ednog epigrama +o!i !e izrgao ruglu samog regena. 1 Porodi*na proesi!a prani+a i "ele,ni+a nau*ila ga !e da spreno odi so!e posloe i usadila usadila u n!emu pore"u da se iz!edna*i iz!edna*i s plemsom. plemsom. / !edne srane% srane% on !e izrsno izrsno obrazovan za0 za0al al!u !u!u !ući ći isus isuso oa* a*+o +om m š+ol š+olo oan an!u !u%% s drug druge e sra srane ne !e zado zado!e !en n slo"odars+im du0om poznaog seciša li"erinaca /ociee du 2emple3. Pra +n!i,ena dela počeo !e počeo !e oler% u sari% pisati u Bastilji. Bastilji . Po izlas+u iz zaora u"rzo !e došao u noi su+o" s lasima i morao da se s+loni u 5ngles+u. ' o !e imalo presudan zna*a! za n!ego dal!i ,io i misaoni razo!. U  Filozofskim pismima% +o!a  !e o"!aio na!pre na engles+om% a zaim i na rancus+om (174)% oler upoređu!e $rancus+u $rancus+u sa 5ngles+om% 5ngles+om% i da!e a+u sli+u sli+u rancus+o rancus+og g eudalnog eudalnog apsoluizma apsoluizma da !e izdaa* rancus+og izdan!a odma0 u0apšen i srpan u -asil!u% a +n!iga !e !ano spal!ena spal!ena pred paris+im Parlamen Parlamenom om +ao delo +o!e stoji u suprotnosti sa religijom, dobrim naravima i uvažavanjem vlasti. 2 /am oler !e iz"egao 0apšen!e napusiši Pariz. o*iše i zašiu dala mu !e n!egoa pri!ael!ica madam di Šatle. Šatle. a n!enom iman!u iman!u on !e proeo puni0 dese godina "ogaog +n!i,eno +n!i,enog g saran!a% saran!a% a n!ena smr% ne samo da ga !e du"o+o poresla eć ga !e ponoo "acila u neizesnos. Posle +ra +ra+o +ora ra!n !ne e "lag "lagon ona+ a+lo lono nos sii dor dora% a% šo šo mu !e pri" pri"a ail ilo o i prijem prijem u Fr Franc ancusk usku u akademiju (pošo akademiju (pošo !e dapu% 174. i 174. "io od"i!en) morao !e ponoo da napusi $rancus+u !er ga !e z"og ne+i0 šala omrznula +ral!ea l!u"anica% madam Pompadur. Pompadur. ruski !kralj"#lozo$%& Fridri' ((% (( % +o!i !e eć rani!e se *inio da prido"i!e olera da  io olero !e duga "or"a s usoli*enim eli*inama% s o+ošalim predrasudama predrasudama i zasarelim principima rednoan!a% a se o u ime slo"ode mišl!en!a% oleranci!e i isine. ' ipa+% oler !e "io miljenik krunisani' )lava* do"i!ao )lava*  do"i!ao !e priznan!a i po*asi: penzi!u od mladog ;u!a <: amozni regen $ilip =rleans+i dao mu !e zlanu medal!u i plau na+on šo ga !e dao zaorii u -as -asil il!u !u (drs (drs+i +i ga !e ole olerr u ne "aš "aš pri+ pri+ri rie eno no!! aleg alegor ori! i!s+ s+o! o! ran ransp spoz ozic ici! i!ii naz nazao ao rodos+rniel!em i roa*em>): ,ieo !e na doru prus+og +ral!a $ridri0a ??.  Filozofska pisma. ?a+o oo ni!e o"!e+ina +n!iga eć pre eš+a saira na poso!eće san!e u $rancus+o!% ona !e gorući pledoa!e za ers+u i polii*+u slo"odu% ali i za slo"odu na podru*!u nau*ni0 nau*ni0 isra,ian!a isra,ian!a i rgoine% rgoine% za "rigu o do"ro"ii do"ro"ii *iaog *iaog naroda. naroda. @ieći @ieći se engles+o! engles+o! razum razumnos nosi i i 0aleć 0alećii u  Pismima -e+ona%  Pismima -e+ona% oca e+sperimenalne AlozoA!e% ;o+a +o!i !e raz"io @e+ar @e+aro o princi princip p urođen urođeni0 i0 ide!a ide!a i% naran narano% o% !un !una a s n!ego n!egoim im o+ri o+rićem ćem za+ona za+ona opše opše grai graiaci aci!e% !e% drugi drugim m re*ima re*ima%% uz po0al po0alu u ers+e ers+e i polii polii*+e *+e olera oleranci nci!e% !e% uz po0al po0alu u rada rada i radinosi% oler oler pea 0imnu slo"odi mišl!en!a. &ar+iza &ar+iza di Bale Bale !e "ila sraseni sraseni po+loni+ prirodni0 prirodni0 nau+a% rsan rsan maema maemai*ar i*ar%% rsan rsan znalac engles+og i +lasi*ni0 !ezi+a% Alozo3. Prema re*ima olera% *iala !e ergili!a% Popa i alge"ru +ao šo se *ia roman: puna dil!en!a za ;a!"nica i ola (po pri*an!u saremenica suon!aa i neu+usno doerana% "ez slu0a za poezi!u) preela !e s lains+og na rancus+i !unoo +apialno delo Matematič delo Matematičke ke osnove prirodne prirodne flozofje. 1

2

3

1

,ii na n!egoom doru% ponudio mu !e da dođe u Posdam i +ad se oa! odazao poziu% o"asuo ga !e nagradama i po*asima. 'li% pri!ael!so između prus+og +ral!a i rancus+og slo"odoumnog mislioca ni!e moglo dugo ra!ai# *im se oler usudio da +rii+u!e i $ridri0oe posup+e% +ral! !e po+azao so!e prao prosećeno3 ladars+o lice.  oler  oler se ponoo našao na "espuću% !er u Pariz ni!e smeo da ide. Lutao je po Švajca Švajcarsk rskoj oj i raznim raznim )radov )radovima ima i dvorci dvorcima ma u unutra unutra+nj +njost ostii Fr Franc ancusk uske e % ne pre+ida!ući ni za renua+ so! plodni +n!i,eni rad. ? uprao u o do"a napisao !e i  Kandida gde  Kandida gde !e% pored osalog% dao oduš+a som raspolo,en!u +o!e !e "ilo posledica is+usa sa $ridri0om i "ora+a u ema*+o! uopše. ešo posle o"!al!ian!a Kandida o"!al!ian!a  Kandida s+rasio  s+rasio se ipa+ u zamku Fernej% Fernej% na granici između Ba!cars+e i $rancus+e% +o!i !e +upio za so!e sare dane i u +ome !e proeo gooo ceo osaa+ soga ,ioa% u*iniši so! dom +n!i,enom presonicom 5rope.  $erne! se po*e po*elo lo 0odo 0odo*a *as si iii iz si0 si0 zema zemal! l!a a sea sea%% a oler oleru u !e pri! pri!al alo o da igra igra ulog ulogu u ne+runisanog monar0a3 +n!i,enosi noe Alozos+e religi!e +o!u !e 0eo da zasnu!e. 2e+ +ad !e umro ;u! < i +ad !e nešo popusio apsoluizam apsoluizam u $rancus+o! $rancus+o!%% ponoo se  raio u so! rodni grad% Pariz. Pariz. 2o !e "io prai ri!um%  ri!um% !er ga !e ceo Pariz do*e+ao na nogama. 'li o !e "io i kraj# kraj# ne+oli+o meseci +asni!e umro !e na o"ali /ene (C. ma!a 1778). 1778). (ol (oler er !e umro umro oen*a oen*an n slaom slaom +ao ranc rancus+ us+ii /oo+l /oo+lo3 o3 nedugo nedugo na+on na+on 4 apoeoze  na sceni DomedieE$rancaise.)

rosve,enost - rosvetiteljstvo rosvetiteljstvo

@u0on @u0onii po+re% po+re% nastao  nastao  pri +ra!u 17. e+a% *i!e se deloan!e oseća i u 19.  e+u. Osnovna odlika oog odlika oog po+rea !e era u razum% a n!en )lavni nosilac !e nosilac !e građanso (premda po+re podupiru i po!edini ladari – $ridri0 ??% carica Faar Faarin ina.. a.... G pros prose eće ćeni ni apso apsolu lui iza zam) m).. Osno Osnovn vne e te.n te.nje je prosećeno prosećenosi si su e,n!a e,n!a za nau*ni nau*nim m posma posmaran ran!em !em po!aa po!aa (e ada ada i nasa! nasa!u u mnoge mnoge nau+e# nau+e# polii*+a e+onomi!a% saisi+a% sociologi!a% empiri!s+a psi0ologi!a) i spremnos za a+ine reorme. eren!e da su si l!udi !edna+i% do"ri i raz"orii% doelo !e do *eso *eso preer preerano anog g eroa eroan!a n!a u druš drušene ene reorm reorme e +o!e +o!e će *oe*a *oe*ans nsu u donei sreću i progres. rvi znaci prosvetiteljs prosvetiteljstva tva  idl!ii su !oš u do"a reormaci!e i renesanse – pro u Holandi!i (/pinoza)% poom u 5ngles+o! (empiri!s+a AlozoA!a# Ho"s% ;o+  i H!um I !unoa Azi+a J). Francusko Francusko prosvetit prosvetiteljst eljstvo& vo& +o!e se !al!a pod uica!em 5ngleza% mnogo !e polemi polemi*ni *ni!e !e i radi+al radi+alni! ni!e. e. oler oler i enci+l enci+lope opedis disi i (@idro (@idro%% Ruso% Ruso% &ones &ones+!e +!e%% Hel Helec eci! i!us us%% Fondi! ondi!a+ a+.. ...) .) nas nasa al! l!a! a!u u pros prose ei ie el! l!s+ s+e e pods podsi ica ca!e !e u pra pracu cu s+epi*+i0% aeisi*+i0 i maeri!alisi*+i0 za+l!u*a+a. U s'vatanju istorije pros prose ei ie el! l!s so o nagi nagin! n!e e ero eroa an! n!u u u prog progre ress *oe*ansa. -e!l !e zasnoao +rii+u isori!s+i0 izora... /nji.evnost prosvetiteljstva !e prosvetiteljstva  !e preas0odno aspina% moralisi*+a% +rii*+a%  0poteoza 1 1.o"o,aa 1.o"o,aan!e% n!e% proglaša proglašaan!e an!e "o,anso "o,ansom m K.ras+ošn K.ras+ošna a sli+a ne+e pozorišne pozorišne prired"e% o"i*no alegori!a.  !un !e za olera neosporno na!!a*i adu u "or"i proi +arezi!anaca% eologa i s0olasi+a% pri +ora+ prema prirodno!% neo+rieno! religi!i.

4

5

2

sairi*na ili !e slu,ila uesel!aan!u uma i du0a. egoala se "asna (;aonen)% saira (/i% oler)% roman o"razoan!a (F. $. &oric) i +omi*ni roman ($ilding). Flasicisi*+a ragedi!a !e posepeno zamen!ena građans+om dramom i delima senimenalizma (@idro). Po oleru se *eso i cela epo0a Prosećenosi u $rancus+o! naziala i epo'om volterijanstva.  iše nego za ne+o +n!i,eno delo ili za +n!i,enu rsu oleroo !e ime ezano za !edan o"li+ mišl!en!a i deloan!a% za !volterijanizam% 1 mešainu +rii*+e lucidnosi i ironi!e% demisiA+aorsa i du0oiosi% za!edl!iosi i poman!+an!a respe+a prema la,nim auorieima% po!aama% sein!ama3 +o!e a! respe+ ne zaslu,u!u – za anga,oani +ara+er n!egoe +n!i,ene i !ane delanosi. 2a!  oleri!anizam dao !e rancus+om proseiel!su n!egou pose"nu% "or"enu nou. 2Lorder 1 sedam tačaka prosvetiteljstva* 34 pobuna protiv autoriteta 1 crkve& kralja& plemstva i uvre.eni' istina4 e mali "ro! rancus+i0 Alozoa proseiel!sa poseio !e 5ngles+u +o!a !e na mnogo na*ina "ila slo"odoumni!a od n!i0oe domoine.  5ngles+o! su i0 zadiile prirodne nau+e% pose"no !un i n!egoa Azi+a. 'li nada0n!iali su i0 i engles+i AlozoA% pose"no ;o+ i n!egoa AlozoA!a polii+e. Fad su se raili u $rancus+u +renuli su u "i+u proi sari0 auoriea zauzeši s+epi*an sa prema nasleđenim isinama. Ma oo !e inspiraina "ila @e+aroa radici!a. 54 racionalizam 1 nepokolebljiva vera u ljudski razum4 $ilozoA proseiel!sa so! zadaa+ ide u ome da posae emel! morala% religi!e i ei+e +o!i "i "io u s+ladu sa nepromen!iim razumom l!udi. 64 prosvetiteljska ideja 1 %prosvetiti! +iroke slojeve naroda4 Mao se  eli+a pa,n!a poseću!e aspian!u i o"razoan!u. /pomeni+ ide!i proseiel!sa !e 5nci+lopedi!a (enkyklios paideia – zao+ru,eno o"razoan!e)% *i!i0 !e K8 omoa izašlo u razma+u od KC godina% u drugo! poloini 18. e+a. =de su so!e priloge dali si eli+i proseiel!s+i AlozoA. 74 kulturni optimizam 1 vera u napredak čovečanstva +o!i "i se emel!io na razumu i znan!u. 84 povratak prirodi 1 ukazivanje na to da su %primitivni narodi! često zdraviji i sre,niji od Evropljana  !er nisu 3ciilizoani. Ruso# 3&oramo se raii prirodi. Noe+ !e do"ar 3po prirodi. ?s0odiše zla  !e u drušu.6 9o#sti 1 /alikle* !egoa !e ide!a da u prirodnom san!u lada prao !a*eg i da !e o ono šo  !e do"ro. Prose*ni l!udi% medio+riei po sposo"nosi% su nešo šo ume+šaa% u"la,aa prirodno san!e. omos% +ao l!uds+a insiuci!a ni!e rednos% naproi ona šei !er omea one  !a*e i +alieni!e. Po Fali+lu% uprao medio+riei smišl!a!u za+one da "i se"i ola+šali ,io. Ma+on ide u prilog l!udima +o!i su man!e redni. : ;ipija# Loorio !e o iso! emi% ali o"rnuo. 2rdi druga*i!e – za n!ega !e prirodno san!e ope +ao +od Fali+la do"ro% ali druga*i!e do"ro.  n!emu su si l!udi !edna+i% si su "raća% a nomos !e za+on nasilni0 l!udi. a*i izmišl!a!u za+one i l!uds+e insiuci!e da "i ladali. Mao dr,ane insiuci!e na!*ešće spuaa!u izornu l!uds+u slo"odu. tvarno obavezni zakoni za sve ljude !esu samo oni nepisani – "o,ans+i ili prirodni za+oni – za+oni +o!ima se si sponano po+oraa!u. omos donosi nerednos% ali druga*i!e 6

3

<4 'umanizovano 'ri+,anstvo 1 %prirodna! reli)ija = potrebno je reli)iju dovesti u sklad sa %prirodnim! razumom ljudi4 Po proseiel!ima% 0rišćanso mora da se o*isi od nerazumni0 dogmi i  ers+i0 saoa +o!i su o+om isori!e cr+e dodai ?susoom  !ednosanom u*en!u. &nogi proseiel!i su prisalice deizma 1 s0aan!a po +ome !e -og sorio se pre mnogo remena% ali se +asni!e  iše ni!e o+rio seu. -og se o+ria l!udima samo +roz prirodu i n!ene za+one% a ne na 3naprirodan na*in.7 >4 ljudska prava 1 aktivna borba za %prirodna prava! )ra?ana4 Pre sega !e re* o "or"i proi cenzure% a ime i za slo"odu šampe. Po!edincu !e re"alo o"ez"edii prao da is+a,e sopsene misli – i o religi!i% i o moralu i o poliici. Proseiel!i se "ore i proi rgoine crna*+im ro"l!em i za 0umani!e posupan!e sa +a,n!enicima. =ni donose 3Proglas o praima *oe+a i građana +o!im urđu!u određena praa +o!a si l!udi ima!u samim im šo su rođeni +ao l!udi. 2o !e ono šo su oni podrazumeali pod 3prirodnim praom. 8@ OOO  Va.ni pojmovi* - Aeizam 1 sanoiše +o!e ne pori*e zna*a! religi!e% ali za0ea n!eno us+lađian!e sa l!uds+im razumom: pri0aan!e prirodne religi!e +ao religi!e razuma# pri0aan!e poso!an!a -oga% ali od"acian!e isina o+roen!a - Liberalizam 1 polii*+a eori!a po +o!o! su osnone rednosi indiidualne slo"ode *oe+a. - rirodno pravo 1 neouđia praa *oe+a% +ao šo su prao na ,io i slo"odu% prao lasniša i o"aeza pošoan!a drušenog ugoora - rirodno stanje 1 preposal!eno pro"ino san!e +o!e pre0odi drušu +ao za!ednici uređeno! na osnou drušenog ugoora: san!e u +ome su l!udi u du0onom i elesnom pogledu !edna+i i ima!u iso prao na se: preddr,ano% 3prepolii*+o san!e apsolune !edna+osi i neograni*ene slo"ode po!edinca.

 Volterov knji.evni rad od pseudonimom Volter otkrivamo dva različita pisca sa pri"li,no  !edna+om du,inom +n!i,eni*+og sa,a% ali ne!edna+e rednosi. -

 edan pripada prvoj polovini osamnaesto) veka# o !e ugledni

+oncipirano nego +od Fali+la. Hipi!a ima sli*nosi sa drugim misliocem modernog do"a – . . Rusoom.  =a+og 3Alozos+og -oga srećemo i +od 'risoela – za n!ega !e "og 3prauzro+ semira ili 3pri po+rea*.  Reoluci!a iz 1789. !e urdila niz praa +o!a !e re"alo da a,e za se 3građane. &eđuim% građanin !e uglanom s0aan +ao muš+arac. Borba za .enska prava počinje pre reoluci!e% sa Fondorseom +o!i !e izdao !edan spis o praima ,ena.  n!emu piše da ,ene ima!u isa 3prirodna praa +ao i muš+arci. ?pa+% ,ena +o!a se !e za0eala isa praa za ,ene – =lemp de Lu, – pogu"l!ena !e 179. 7

8

4

pozorišni pisac% salons+i i dors+i pesni+% popularizaor !una% ;o+a% opimisi*+i Alozo... -

Aru)i se javlja nakon 3>8C# o !e lualica i izgnani+% pripoeda* i romanopisac% isori*ar% auor  !ilozo"skog rečnika,  nenadmašii polemi*ar i energi*ni ado+a ,raa religioznog "esnila...9

oezija =d so!i0 đa*+i0 dana do pozne sarosi oler ne presa!e da se "ai pisan!em si0oa. =n se ispro"aa u sim pesni*+im rsama% od ragedi!e do epigrama% od epa do saire% u raznoli+im meri*+im ari!aci!ama. 'li u o! gomili si0oa  !edna !edina sar nedosa!e# poezi!a. 2o odsuso poezi!e% isina% po!aa !e +ara+erisi*na za *iau si0onu produ+ci!u rancus+og osamnaesog e+a. Epopeja  oler ep ,eli da is+orisi za propagandu so!i0 ide!a. /oga ne uzima )ra?u soga epa iz nacionalnog mia s n!egoim !unacima proslal!enim u su+o"u da!u ciilizaci!a% +ao šo su o  #lijada  ili  Pesma o $olandu,  eć u "lis+o! prošlosi% u rancus+om ers+om rau šesnaesog e+a. 2amo će naći sog !una+a 'nri!a ?% sim"ol prosećenog ladara i ,ru religioznog anaizma. oler se nada da će n!ego ep poslu,ii širen!u proseiel!s+i0 ide!a u "or"i proi ers+e neoleranci!e.  Anrijada  !e inspirisana plemeniim ide!ama: na ,alos% om epu u+rašenom3 na+iom +lasi*ne reori+e nedosa!e ne samo praa eps+a građa eć pre sega prai eps+i izraz.  im +ore+nim i "ledim ale+sandrincima operećenim dida+izmom nailazimo na "ro!ne reminiscenci!e na eli+e eps+e i drams+e pesni+e% ali ne nalazimo i olera% originalnog eps+og pesni+a.  oler !e napisao i komični ep  Devica.  n!emu o"rađu!e sud"inu ane @ar+  (eanne d'rc)% +ćeri ,upni+a i so"arice3% u onu šala eselog% li"erens+og druša soga remena.  oim si0oima spa!a se olero ani+leri+alizam sa n!egoim eros+im opsesi!ama. 2e se opsesi!e A+sira!u za li*nos deice orleans+e3. ('ni+leri+alna i golicaa %evi&a orleanska !e izanredan primer +omi*nog spea...) Arama Pozoriše !e na!poso!ani!a% na!ra!ni!a oleroa sras.  n!emu on do,il!aa so! pri !ani uspe0 s ragedi!om 'dip% u n!emu će do,iei so!u apoeozu u posledn!im sedmicama ,ioa% na predsai ragedi!e #rena.  oler !e napisao ne+i0 pedesea+ ragedi!a i +omedi!a% od +o!i0 se malo ša danas izodi. Ma pozoriše !e oler mnogo u*inio u smislu eće prirodnosi u  =a+a dosru+os +n!i,enog saran!a i mogućnos o"nal!an!a !e izuzeno re+a po!aa# rancus+a +n!i,enos nam pru,a samo !edan sli*an primer# i+ora ?goa. 9

5

di+ci!i% eće erodoso!nosi u +osimu% pa i eće oda,nosi u de+oru i re,i!i – se su oo +oraci prema romani*+om earu.  oler se proslaio ragedi!om  'dip% napisanom u sudens+im danima za  reme "ora+a u isusoa*+om u*ilišu% +o!a !e (izuzmemo li nezgodne epigrame proi regena i drugi0) ozna*ila po*ea+ n!egoe rlo plodne +n!i,eni*+e +ari!ere.  oler !e% upr+os poremenim padoima% imao !e dugora!an niz uspe'a kod publike. Ma pu"li+u osamnaesog e+a oleroa +n!i,ena repuaci!a ezana  !e pri!e sega za n!egoo pozoriše# due eli+i0 ragi*ara Forne! – Rasin po!aom oleroi0 ragedi!a preara se u erce. a!mlađi *lan oog ercea na!*ešće !e igrani drams+i pisac u drugo! poloini osamnaesog e+a u $rancus+o! +omedi!i. Otkri,e Šekspirovi' tra)edija% za reme "ora+a u ;ondonu% predsal!aće za olera iše od sna,nog do,il!a!a – prai šo+. ?soremeno zapan!en i zadil!en im engles+im ararinom3% +o!i ni po!ma nema o prailima3% o do"rom u+usu3% +o!i ni!e znao *a+ ni lains+i3% oler !e asciniran Be+spiroom snagom% *udesnim s!a!em usred e noći3 neznan!a# on da!e 0il!adu pua se moderne prailne3 engles+e +omade za s!a!na Be+spiroa *udoiša3.1C  Zaira – Re* !e o ne,no! i paei*no! pri*i mlade Maire% ro"in!e u !erusalims+om sara!u%

ne+ad 0rišćan+e% +o!a se zal!u"l!u!e u mladog sulana =rozmana: on !e% zado!en erops+im manirima% spreman da !e uzme za !edinu ,enu> Maira u međuremenu sazna!e da !e 0rišćan+a% ali i na+on og saznan!a erno i ne,no l!u"i sog ereni+a i umire od =rozmanoog l!u"omornog "ode,a. esumn!ia !e sli*nos sa (telom, međuim% za mnoge $rancuze oler se za oa! +omad nada0nuo Forne!eim  Polijektom, a zu*ni i do"ro sro*eni ale+sandrinci +o!i su oli+o suza izu+li iz o*i!u adašn!e pu"li+e – o !e noina u earu> – od!e+u!u +risalno i e*no popu si0oa šo i0 !e pisao orac nenadmašnog ida.

 oler piše u s+ladu sa u+usom ondašn!e pu"li+e.  so!im ragedi!ama on osa!e u )ranicama kanona klasične tra)edije# pošu!e ri !edinsa% lica uzima iz +ral!es+i0 i ariso+ras+i0 sredina% so!e ragedi!e piše u  !edinsenom onu iso+og3 sila i u ale+sandrincima... Formu klasične tra)edije Volter ne izneverava& ali nema vi+e njeno) du'a. 5pi+ure!cu oleru% pro,eom opimisi*+om erom moderni03 u razum% progres i pere+i"ilnos *oe+a% dale+a !e aalnos !ednog /oo+la ili ragi*na izi!a sea !ednog Rasina. /atastro$a  u n!egoim ragedi!ama ne proizlazi iz nerešii0 sušins+i0 su+o"a% eć na!*ešće iz slu*a!nosi i nesporazuma – pogrešno s0aćeni0 re*i% poru+a% pisama... Diz tra)edija se zavr+ava kao melodrame# ri!umom do"roe i oseća!nosi% po"edom plemenii0 !una+a nad n!i0oim zlim nepri!ael!ima: u oima pa+ pro"uđena  Be+spir – geni! pun snage ...% pun uzišenosi% ali "ez run+e do"rog u+usa i "ez poznaan!a praila3% !ednom re*!u pi!ani dil!a+3 )le sauvage ivre*, +a+o će ga ipa+ na +ra!u opisai  oler. 10

6

oseća!nos doodi do moralnog preo"ra,a!a i +a!an!a. euminos ragi*ni0 su+o"a rasara se a+o u paei*no! oseća!nosi... /la"l!en!e inenziea i unurašn!e +oncenraci!e ragedi!e omogućaa auoru da u n!u unosi digresi!e% propagandne parole sal!ene u usa so!i0 !una+a. 'li oo kori+,enje tra)edije u svr'e #lozo$ske propa)ande mnogo !e eA+asni!e +ad *ia +omad so!im zapleom i radn!om izra,aa auoroe ide!e# anireligiozne u  Mu+amedu% aniapsoluisi*+e eli*an!em repu"li+anizma sarog Rima u rutu id. ?si !e slu*a! i sa  Volterovim komedijama. ? ode !e oler ro" +onenci!a +lasi*ne +omedi!e% spuan si0om% e ne uspea da izađe an n!eni0 o+ira... !egoe sairi*ne +omedi!e inspirisane su polemi+om Alozoa3 i po"o,ne sran+e3 sredinom e+a... okrat  !e od"rana enci+lopedisa% a -kotlananka ,eso+i napad na omra,enog nepri!ael!a Alozoa3 $rerona.11 Podređena polemi*+im pore"ama renu+a i li*nim ine+iama% ona ni!e mogla pre,iei reme u +o!em !e nasala.  KANDID -

Objavljen 17J9. u enei ()ra prikrivanja pravo) autorstva – u podnaslou !e pisalo da !e sa nema*+og preeo gosp. do+or Ral: U prvom izdanju% +o!e se po!ailo 17J9. godine% oo delo je predstavljeno rancus+im *iaocima +ao prevod s nemačkog od g. doktora $al"a, sa doda&ima koji su naeni u doktorovom džepu kad je umro u Min+enu leta gospodnjeg /01,  da+le kao $rancuski prevod jedno) nemačko) dela% a ne +ao delo rancus+og pisca. 'li u o nisu eroali ni *iaoci ni cenzori ;u!a <. ? so!im sadr,a!em i so!im silom  Kandid !e o+riao so!e rancus+o% proseiel!s+o pore+lo% a znalo se zašo pisac mora da +ri!e so!e ime. 1K Re,im ;u!a < ni!e o"ećaao niša do"ro slo"odnim misliocima. Fancelar ;u!a <% /egi!e% po+renuo !e prau 0a!+u proi sega šo !e slo"odno i +rii*+i mislilo... 1

-

-

 Volterev cilj* proselii l!ude% raz!asnii sari% oslo"odii du0 nepore"ni0 sega% i "ranii prao *oe+a na lasio mišl!en!e: (Libertinac – proini+ dogmas+og mišl!en!a.) Daslov - etimolo)ija# +andide% +andidus – is+ren% ooren% *is% naian. /ratak sadr.aj* Fandid ,ii u ema*+o! po+ra!ini esali!i% u dorcu

 ?# ?smean!e +n!i,eni0 +rii*ara u li+u $rerona% dao !e i u Kandidu G epizoda iz Pariza>   oler !e o+om sog ,ioa upore"io iše od de soine razni0 pseudonima na so!im mnogo"ro!nim i raznorsnim spisima. 2a+o !e izmislio i g. doktora $al"a, +ao o"o,n!eg pisca sog  Kandida. =a opreznos sedo*ila !e o eli+om oleroom ,ionom is+usu. Fad !e napisao Kandida% eć !e "io u šezdese i peo! godini ,ioa i ni!e iše mogao imai ni+a+i0 iluzi!a...  redi za"ele,ii da !e% za*udo% +alinisi*+a% repu"li+ans+a cenzura Ba!cars+e uspela da predu0iri +aoli*+u% +ral!es+u cenzuru ;u!a <% e !e a+o olero  Kandid do,ieo *as da "ude na!pre spal!en u Ba!cars+o!% šo !e samo doprinelo da se populariše i izan granica $rancus+e> 11 12

13

7

sog srica "arona 2underEenEron+a% i na+on šo ga odale iz"ace do,il!aa pusoloinu za pusoloinom% gu"i opimizam% a roman se zaršaa Fandidoom iz!aom da !e na!"ol!e o"rađiai so! r.

(zvori - uticaji 34 knji.evni – $rancuska +n!i,enos# Ra"le% /irano de -er,era+: +panska +n!i,enos – pre sega /eranes i Lrasian: en)leski uica!i% po*eši od -en @,onsona i Be+spira do /ia% +oga !e oler oso"io cenio% pa i podra,aao% +ao šo se done+le idi i u Kandidu. 37 54 nauka i #lozo#ja4 !ego pri i na!iši ideal u nauci "io !e !un% a u AlozoA!i% posle eli+og uica!a +o!i !e na n!ega izršio rancus+i s+epi+  P!er -e!l% došli su !oš sna,ni!i uica!i uemel!ia*a modernog empirizma @,ona ;o+a (;o+# ?s+uso !e !edini izor saznan!a) i engles+i0 deisa% naro*io Folinza% 2olanda i ulsona.

Roman /lasicisti roman smatraju niskim .anrom4 167C. @aniel Hue (Q) piše $aspravu o poreklu romana# roman ne re"a posmarai +ao nou +n!i,enu rsu% eć +ao naslednik a priznai0 ,anroa% pose"no epa. Ma razli+u od +anonizoani0 o"li+a% romanopisci nemaju unapred zadata pravila po +o!ima mora!u sasal!ai e+s. Dekanonizovana knji.evna vrsta poslu.ila je Volteru isoremeno +ao parodi!a% za"aa% pou+a i +rii+a. Romaneskni - knji.evno"prozni uticaji# 1. e)zotične pripovesti sli*ne 31CC1 noći K. 9vi$tova %uliverova putovanja! (/airi*no is+orišćaan!e anasi+e +o!a uzima +omi*+e razmere i +o!a !e daa u šal!io!% pseudoEnau*no! ormi) . putopisi% izeša!i o ,iou pre+o 'lani+a 4. onteskje& %ersijska pisma! (/uprosal!an!e iso*n!a*+e egzoi+e rancus+o! saremenosi: +od olera !e oo sredso +rii+e rancus+og pore+a) -

enolo+ko odre?enje* Pod +o!e rse romana mo,emo podesi KandidaQ 34 444 #lozo$ski 54 pustolovni 2avanturistički@ 64 parodirani vite+ki 4. pikarski (ima elemene pi+ars+og romana) 2rogodišn!i "oraa+ u 5ngles+o!% 17K6 – 17K9% zna*io !e za olera mnogo iše od o"!al!ian!a poznai0  'ngleski+,  odnosno  !ilozo"ski+ pisama. olero dal!i razo! "io "i nezamisli "ez poznaan!a radoa -e+ona i ;o+a% !una% Alozoa -er+li!a% Bas"eri!a% i uopše "ez spozna!a o usro!su engles+og li"eralnog druša. z mislioce u su i +n!i,enici% pona!pri!e Be+spir i &ilon% *i!a su ga dela pripremila za sasim no senzi"ilie% za popuno nerancus+i u+us. 2u su i Poup% /i% @,on La% auor Prosjačke opere 3 si su mu pri!ael!i. 14

8

J. satirični 1 roman u +o!em se sa određenog moralnog sanoiša izrgaa!u ruglu ne+i l!uds+i i drušeni poroci. 1J  Kandid  !e sairi*ni roman Alozos+og +ara+era... 6. obrazovni 1 delano sa,il!aan!e sa seom – cil! o"razonog romana uopše... I ((puoan!e +o!e se zaršaa promenom))

Filozo$ski roman4  oler !e "io odlu*no proi Alozos+i0 sisema% a *inilo mu se da !e ne samo mogućno eć i na!prirodni!e da se AlozoA!a izla,e u +n!i,enim delima. 2a+o on piše 4metafzičke romane5. a a! na*in oler !e posao uzor Alozoa proseiel!a <??? e+a +o!i s!edin!u!e u se"i AlozoA!u i +n!i,enos% preara!ući i !ednu i drugu u "or"enu i du0oiu +n!i,enoEAlozos+u proseiel!s+u pu"licisi+u16% +o!o! se ne mogu poricai ni +n!i,eni ni Alozos+i +aliei. I oler "io oso"io !a+ u sairi i zao !e oleo da piše a+ozane flozo"ske romane  ili  flozo"ske pripovetke, među +o!ima !e  Kandid zauzeo pose"no meso. 2a! rod +n!i,enosi preorio !e on u satiru naravi, za +o!u !e na!+ara+erisi*ni!e o da li*nosi samo personiA+u!u izesna o"ele,!a (narai) i po!moe da "i se idelo +oli+o one nose u se"i opradan!a i isiniosi pred sudom razuma. Kandid !e prai o"razac a+e flozo"ske pripovetke ili satire naravi. 2o po+azu!e eć sam naslo. Ba zna*i sama re* kandidQ Proso% nai+o. 2o !e personiA+oano so!so nainog opimizma +o!i se suo*aa s "rualnom sarnošću: +ao šo !e nai+o% uz pomoć ironi!e% pri+azan +ao nepodnošl!ia +ra!nos !edne l!uds+e oso"ine +o!a se pod!edna+o mo,e cenii +ao i prezirai% a+o !e sarnos pri+azana !oš "rualni!e nego šo !e znamo% da "i nainos izgledala !oš naini!e. : Filozo$ska satira. =d pre poloine 18. e+a oler se "ai pisan!em umeni*+e proze (na+on drama% poezi!e% epa...).  $rancus+o! su oa dela nazana 6flozo"skim7 pripovetkama. 2im izrazom podla*i se n!i0o izrazio pu"licisi*+i +ara+er# sa+a od n!i0 napisana !e radi ilusraci!e ne+e drušenoEAlozos+e ide!e. 2u Alozos+u osnou so!i0 pripoeda+a o"!ašn!aao  !e i sam oler sal!a!ući podnasloe G a+o da imamo  Kandid – ili (ptimizam.

Razvoj satirično) romana4 Ma*e+om sairi*nog romana mogu se smarai emas+i poezane pri*e o 2ilu =!lenšpigelu u nema*+o! +n!i,enosi% a pri zna*a!an primer celoii!eg sairi*nog romana !ese Ra"leo 8argantua i Pantagruel.  /eranesoom  %on Ki+otu nalazimo primer +ompoziciono i sru+uralno +omple+snog sairi*nog romana u +o!em su praci sairi*nog de!sa usmereni i prema !ednom odnosu prema sarnosi (ieš+i roman) i prema ne+im drušenim po!aama saremene Bpani!e. 8uliverova putovanja su +lasi*an o"li+  alegori!s+og sairi*nog romana. ?d. ublicistika 1 1. grana lieraure +o!a se "ai e+ućim pian!ima polii+e i drušenog ,ioa K.noinarso% šampa 15

16

9

ustolovni roman4 -ogao inspirisan 9iljadu i jednom no:i% /eranesoim %on Ki+otom% raznim pusolonim romanima i puopisima% naro*io /ioim 8uliverom% oler odi sog Fandida od ema*+e% pre+o Holandi!e i $rancus+e% *a+ u Paraga! i 5ldorado (izmišl!enu zeml!u iluzi!a)% da "i ga raio u $rancus+u i 5ngles+u% a zaim upuio u eneci!u i 2urs+u% gde se puoan!e (i pripoe+a) zaršaa. 3> I Pišući sog Kandida u eć gooom o"li+u aanurisi*+og romana% oli+o popularnog na+on @eoa% Preooog  Klevlanda, oler unosi u  Kandida se elemente te romaneskne vrste# ploid"e po 'lani+u i po /redozeml!u% gusare i "rodolome% gali!e i gali!oe% 0areme i enu0e% omice i siloan!a% "e,an!a i poere% !ednonoge i !ednoru+e una+a,ene crna*+e ro"oe% dale+e pre+omors+e +ra!ee i urođeni+e spremne da Fandida% u0aćenog u oeom  !ezuis+om odelu% s+ua!u i po!edu% upornu r+u po seu za izgu"l!enim idolom% l!u"l!enom Funigundom... (zbor oblika avanturističko) romana* 1. parodija – (@,a+ula)# ?a+o oler ne mo,e da odoli prilici da poremeno parodira neke stereotipne scene avanturistički' romana% iz"or oe rse romana di+iran !e drugim i du"l!im razlozima nego šo !e ,el!a za parodiran!em !edne popularne +n!i,ene rse. K. op+ta slika sveta 22kao podlo)a - prostor kritičke analize@@.  'anurisi*+i roman pru,a oleru mogućnos da so!e !una+e poede na puoan!e po širo+om seu i da nam po+a,e n!egoe  !ade u nizu puni0 eapa% odo!eni0 poglal!a% izoloani0 epizoda og eli+og puešesi!a. +upnos i0 po!edina*ni0 epizoda re"a da pru,i *iaocu op+tu sliku sveta i čoveka. oler% u sari% prilagođaa i is+orišćaa o"li+ aanurisi*+og romana za pore"e  !ednog +arezi!ans+og% analii*+og na*ina mišl!en!a i za+l!u*ian!a +ara+erisi*nog za rancus+e proseiel!e% iso ona+o +ao šo !e &ones+!e is+orisio eć poso!eći o"li+ episolarnog romana za so!a Persijska pisma. . sloboda kompozicije4 =a+a o"li+ romana osal!a mu pose slo"odne ru+e u +ompozicionom pogledu% u iz"oru i u rasporedu građe i na+nadni0 proširen!a. 9truktura pustolovno) romana ima uzor  u ani*+im A+cionalnim l!u"anim pri*ama – u n!ima se na po*e+u do!e mladi0 zal!u"l!u!e% ali poso!i prepre+a i oni lua!u seom do,il!aa!ući razne nezgode do+ se na +ra!u ne srenu i srećno ne rae u domoinu. /li*no su izgledali i nooe+oni pusoloni romani. -a0in z"og oe sru+uralne sli*nosi romane 17E18 e+a srsaa u staro)rčki tip. Fara+erisi*an !e za olera +iroki )eo)ra$ski videokru).   Kandidu  se radn!a događa na!pre u ema*+o!% pa Holandi!i% Porugalu% Paraga!u% $rancus+o!% 5ngles+o!% 2urs+o! – oo !e +ara+erisi+a i oleroi0 ragedi!a% a izazana !e +osmopolis+im endenci!amaS 17

10

 Volter parodira onovremeni avanturistički roman* se se odi!a eli+om "rzinom% puu!e se sa !edne na drugu sranu sea% mri (iš*ezli% u"i!eni) li+oi se ponoo po!al!u!u% ali za razli+u od e*ne mladosi i lepoe ani*+i0 li+oa% Funigunda !e poru,nela% a idealno san!e sa po*e+a !e zaue+  izgu"l!eno. a!sigurni!i zna+ promene !e Fandidoa spozna!a. I =o delo posredsom parodi!e ruši za+one aanurisi*+og romana i n!emu so!senu aArmaci!u slu*a!a pod +o!im se +ri!e "o,!a promisao. Mgusnui do)a?aji avanturističko) romana pro.eti su #lozo$skim i knji.evnim raspravama4 (Pose"no u KK i KJ poglal!u.) /a+o poglal!e% sa+a po!edina zgoda slu,i za dodanu o"radu polii*+e% ers+e% ei*+e ili o"i*a!ne eme.  Kandid kao kritika - satira3G*

34 /ritika Lajbnicove ideje predodre?ene 'armonije4

Po ne+ima (Forać)% glani predme oleroe +rii+e u  Kandidu  !e poznaa Alozos+a ide!a – ;a!"nicoa ideja predodre?ene 'armonije% po +o!o! se se o"!ašn!aa ne+im unapred posal!enim i urđenim redom a+o da !e i oa! se u +ome ,iimo i moramo da ,iimo uprao ona+a +a+a !e mogao i morao da "ude% !. na!"ol!i od si0 seoa. oler !e 0eo da po+a,e +oli+o !e a+a +osmološ+i opimizam udal!en od sarnosi. 19  Fad ne+o upia Fandida% u  !ednom renu+u n!egoe pusolone egzisenci!e#  ;este li vi ovde iz dobri+ uzroka< –  oler odma0 sal!a u usa Fandidu i odgoor da !e sve samo sobom u vezi jedno s drugim i ude=eno da ne može biti bolje,  ia+o su "ugars+i  o!nici siloali deo!+u +o!u ,ar+o l!u"i% ia+o nigde o+o se"e ni!e ideo niša do"ro. I ema*+i AlozoA onog remena dal!e od ;a!"nica i ola% nisu ni 0eli ni znali da misle. =li*en!e a+e AlozoA!e u  Kandidu !e doktor an)los +o!i !e predavao metafziko>teologo>kosmolo>nigologiju i +o!i !e marl!io do+aziao da nema nikad posledi&e bez uzroka i da !e u ovom najboljem svetu od svi+ mogu:i+ svetova zamak 8ospodina arona najlep=i od svi+ zamkova, a 8ospoa najbolja od svi+ mogu:i+ baroni&a.  Fad dozna!e da su mu siloali l!u"l!enu Funigundu% nepopral!ii opimis ni!e mogao da u*ini niša drugo nego da uzda0ne# ?+, gde si svete, najbolji od svi+ svetova@ 2A I Kandid !e knji.evna parodija ideja koje Lajbnic zastupa u %Teodiceji! 23>3C@& gde po+ušaa da po+a,e da se poso!an!e zla u seu mo,e us+ladii sa -o,!om praednošću. ;a!"nic do+azu!e +a+o religi!a ne mo,e proire*ii razumu i +a+o !e -og sorio naš se +ao na!"ol!i od si0 mogući0 seoa 9atira 1 +n!i,eno delo u +ome !e na podrugl!i i du0oi na*in izra,ena ošra osuda !ednog druša ili l!uds+i0 mana. 2radici!a prozne sairi*ne +n!i,enosi odi od Lr+a &enipa% Riml!anina Peroni!a (atirikon) i 'pule!a% pre+o Ra"lea% /ia i olera% pa Logol!a id.  -ran+o @,a+ula# Podnaslo ne re"a da nas zaede# Kandid se ne svodi na polemiku sa Lajbnicom% uosalom eć preaziđenu% sa n!egoom presa"iliziranom 0armoni!om i na!"ol!im od mogući0 seoa3. $ormule opimisi*+e ;a!"nicoe AlozoA!e% n!egoi0 isomišl!eni+a i sled"eni+a slu,e ode iše +ao +onras za rel!eni!e o+rian!e amni0 srana ,ioa i sea nego +ao sarni pood za rasprau. er% u ri!eme pisan!a  Kandida za olera dileme iše nema# on !e deAniino ras+rsio i sa ;a!"nicom i sa Poupom.  M. -# Fa+o Fandid% +ao 3mali Perica% *ia ;a!"nicaQ 18

19

20

11

(+armonia praestablata). Po ;a!"nicu% sa+a sar na seu ima so! uzro+% !er seom lada unapred urđen s+lad i priroda ne prai s+o+oe !er !e se saršeno us+lađeno. ?roni!om pro,ee središn!e mudrosi u romanu poi*u iz ;a!"oicoe AlozoA!e% ali uzee su an mai*nog +one+sa i sedene na razinu sa+idašn!eg ,ioa i išesru+o isme!ane i ironizoane +roz pri*u. neopozi do+az da priroda ipak čini skokove – zeml!ores u ;isa"onu 17JJ. (J. poglal!e) +rai sedmogodišn!i ra (Prus+a i 5ngles+a s 'usri!a% Rusi!a% $rancus+a 17J6E176)% sma+nuće admirala -inga +o!i ni!e 0eo da ,ru!e so!u o!s+u (K. poglal!e):K1 -

54 9atirička kritika dru+tva $eudalno) sistema4  Forać# Fandid sazna!e da čovek ne može ni krv pustiti, ni klistirati se a da ne plati,  da u rau% kad se trideset +iljada ljudi bore protiv trupa iste jačine, ima oko dvadeset +iljada siflističara sa svake strane  id. ? sama mudros u li*nosi u*enog do+ora Panglosa srada od siAlisa% a oa! o+ria lanac poro+a u +ome pro meso zauzima !edan raar. Baj je poklon dao Paketi,  pri*a Fandidu u*eni do+or Panglos% neki veoma učeni "ranjeva&, koji se napajao na samom izvoruC jer on ga je dobio od neke stare grof&e koja ga je dobila od nekog konjičkog kapetana, koji je za njega imao da za+vali nekoj markizi, koja ga je vukla od nekog paža, koji ga je dobio od nekog jezuite, koji ga je dobio, kao isku=enik, u pravoj liniji od jednog druga Kristo"a Kolumba. I Fo se u ni!e razo"li*enQ /i +o!i su "ili krv i meso $eudalno) sistema.

64 /ritika onovremene nauke4 Forać# eumol!i !e oler "io i prema

nauci +o!a ni!e 0ela da zna za progres. =n o i u  Kandidu ispol!aa uzgred% ali sa nenadmašnim sar+azmom% +ad goori o 0kademiji nauka u Bordou% +o!o!  !e Fandid po pora+u iz 5ldorada po+lonio *udesnu ocu i +o!a na o raspisa kao temu za nagradu te godine da se iznae za=to je vuna te ov&e &rvena i nagradu dobi neki naučnik sa severa koji dokaza sa ? plus , manje D, podeljeno sa E, da je ta ov&a morala biti &rvena i da ugine od ovčiji+ boginja.

74 /ritika ljudski' poroka i slabosti4 Raz)ovor izme?u /andida i

učeno) doktora an)losa na kraju romana e*e oa+o# a znam i o3% re*e Fandid% da re"a da o"rađu!emo so! r3. T ?mae prao3% re*e Panglos% !er +ad !e *oe+ posal!en u 5dens+i r% posal!en !e amo u operare eum% da radi% šo do+azu!e da *oe+ ni!e rođen da "esposli*i3. T @a radimo% a ne da razgla"amo% re*e &arin: !edino a+o će nam ,io "ii snošl!i3. ? na +ra!u% +ad u*eni Panglos podseća Fandida ša mu se dogodilo i ša mu se se moglo dogodii% on zaršaa# @o"ro !e o re*eno% odgoori Fandid% ali re"a da o"rađu!emo so! r3. Forać# =o po+azu!e da !e olero Fandid u so!o! sušini 0umanisi*+o delo i da oleroa +rii+a l!uds+i0 poro+a i sla"osi ipa+  na +ra!u e,i idealu *oe*nosi. rosvetiteljstvo istoriju s'vata  +ao e+uće z"ian!e% +ao saremenos iz +o!e se mogu do"ii pou+e za "udućnos. 21

12

84 /ritika surovosti savremeno) dru+tva i čoveka4 -ran+o @,a+ula#

$ormule opimisi*+e ;a!"nicoe AlozoA!e slu,e ode +ao +onras za rel!eni!e o+rian!e amni0 srana ,ioa i sea... račna slika sveta% inonirana eć na prim sranicama romana% u dal!im poglal!ima ni!e modiA+oana ni+a+im  edri!im onoima% eć samo proširena i mnogosra+o porđena. Poso!i% isina% u  Kandidu !edna idealna zeml!a% 5ldorado% ali o !e *isa uopi!a i lierarna izmišl!oina# pusi san. Kandid ne izire ni iz Alozos+e mediaci!e o nesaršenosi sea i l!udi. =n !e e+splozi!a !ada i ogor*en!a izazanog surovim zbivanjima  Volterovo) vremena# o"osranim "ezumnim dil!ašom Prusa (-ugara) i $rancuza ('"ara) ispol!enim u sedmogodišn!em rau (ise scene iz og raa ispri*ane su *a+ u ri erzi!e)% iznenadnom prirodnom +aa+lizmom (lisa"ons+im +aasroalnim zeml!oresom)% po!a*anim cr+enim progonima% loma*ama% glupošću% gramziošću% neis+orenl!iim predrasudama...

<4 /ritika crkve ili antiklerikalizam4 KK  šaroli+o! masi lica oleroog

romana% od srgnui0 i proerani0 carea i +ral!ea% irans+i0 guernera% nadui0 i ograni*eni0 plemića% po+upl!ii0 sudi!a% neznala*+i0 le+ara% rdoglai0 dogmas+i0 Alozoa% do"ri0 urođeni+a% *esii0 zanali!a% nepošeni0 rgoaca% salons+i0 i uli*ni0 "ludnica% do +oc+ara% aralica% lopoa% pl!a*+aša% o!ni+a i gusara% izuzeno !e "ro!no zasupl!ena kate)orija crkveni' slu.benika% od pape i eli+og in+iziora do opaa% redoni+a razni0 redoa% pasora i deriša. /ima n!ima !e za!edni*+a cra da ,ie u nes+ladu s onim šo propoeda!u% a ne+i +rše i osnone za+one l!uds+osi i elemenarnog drušenog reda.K

>4 /ritika reli)ije -

-

 Volterovi reli)iozni stavovi* $ilozos+i deizam engles+og ipa# -e+on% ;o+. oler od"acu!e o+rienu religi!u 1 pobornik je prirodne reli)ije& Pas+aloog osećan!a "o,ansa srcem.  oler izrgaa podsme0u i učenje o slobodi volje (Fandid u "ugars+om ropsu mora da "ira između ši"e 6 pua od celog pu+a i srel!an!a)

 @o"ar deo pripoeda+a nasali0 na+on Kandida, u razdo"l!u po!a*ane oleroe Alozos+e propagande% anireligiozne polemi+e i +ampan!e za oslo"ađan!e i re0a"iliaci!u ,raa ers+i0 progona% pisan !e pod n!egoim "or"enim geslom# nišie "esidnicu3 (5crasez liname>)% !. +aoli*+u cr+u. @,a+ula# Pre+omono !e i pre!ednosano sesi a! sa olera% ne+adašn!eg odli*nog piomca !ezuis+og +ole,a% na ne+u rsu man!a+alnog% zagri,enog ani+leri+alizma. 2a+o se pri+ria!u sarni razlozi n!egoog saa. oler do,il!aa u som remenu o,il!aan!e du0a anaizma u organizoano! !ano! +ampan!i i ,igosan!u  'n&iklopedije, Alozoa% ali i u dis+reni!im a+inosima cr+e% a pose"no n!enog "or"enog odreda% !ezuia% u ršen!u organizoane +onrole !anog mišl!en!a i prianog ,ioa po!edinaca... 'li e mnogo"ro!ne cr+ene l!ude u oleroom delu ni!e samo ers+i anaizam naeo da nau+u mani!u% eć i ineresi i ,iona nu,da. '+o oler upuću!e so!e sar+asi*ne srele% pre sega !ezuiima% o  !adno! sud"ini po!edini0 redoni+a% naerani0 na e prisilne o+aci!e% sazna!emo iz n!i0oi0 ispoesi lišeni0 ironi*ni0 inenci!a. 22

23

13

L(/OV( -

-

asivnost i aktivnost likova4 57 @,a+ula# oleroa lica li*e nam *eso na auomae erane sud"inom% ali i lasiom glupošću i predrasudama. !emu !e izgledalo da se l!udi +roz ,io +reću poput marioneta. 'li prema so!im licima oler se ne sal!a samo u sa superiome disance.  n!ima on o+ria i so!e s+lonosi i opsesi!e% simpai!e i e,n!e% ali i anipai!e% mr,n!e... /ud"ina iz"acu!e oleroe !una+e iz n!i0oi0 egzisenci!a +ra+ora!ne i arl!ie sigurnosi% da "i i0 "acila u ludu r+u seom ne osal!a!ući im ni remena ni mogućnosi da se sa"eru% da razmisle o som ,iou i da mu lasiim% slo"odnim iz"orom odrede n!ego dal!i o+. asivni junaci ne "ira!u so! ,io% oni ga podnose. admoćne sile upral!a!u n!i0oim sud"inama osal!a!ući im malo prosora za ispol!aan!e n!i0oe l!uds+osi% sedene na plemenios po!edina*ni0 do"ri0 dela (ana"apisa a+% Fandid% erni Fa+am"o). /andid se , istina& ne predaje i ne napuša ragan!e za onim šo smara so!om na!ećom srećom% da "i na +ra!u puoan!a% !. na pragu zrelog do"a% spoznao +oli+o !e a poraga "ila pogrešno usmerena i iluzorna% i rezignirano pri0aio s+romni ,ioni program# o"rađian!e sopsenog  ra. /arikaturalnost likova4 RF2#  sairi*nim delima nemamo +ara+ere nego +ari+aure. /airi*ar se po!ae razo"li*aa komičnom opservacijom. Preueli*aa!ući% popu sli+ara +ari+aurise% po!edine cre po!ae do +ra!n!i0 granica +omi*nog i apsurdnog% on razo"li*aa n!en priid i razo+ria n!enu negainu sranu...

lavni likovi* 1. /andid 1 *is% nein% "ezazlen% is+ren. Priroda mu !e podarila ne,nu nara – duša mu se idela na licu. Mapada u gomilu neol!a popu @on Fi0oa G ,eleći da *ini do"ro salno greši i se uma*i na so! na*in. Pod uica!em !e sog u*iel!a Panglosa% sled"eni+a ;a!"nicoe AlozoA!e. K. artin 1 li+ suproan Fandidu. &arinoa reUe+si!a o ,iou# -og  !e ou +uglu prepusio ne+om zlo"nom "iću. a seu nema prade. Noe+ !e po &arinu rođen da ,ii ili u gr*eima nespo+o!sa ili u mrilu dosade. &arin na +ra!u pozia na rad  !er !e o !edino šo ,io *ini +alienim. &arin !e ue+ "io ogor*en% Fandid ne. . an)los 1 !e 3Alozo pa ne mo,e poricai se"e.. e i dal!e rdi da  !e oa! se na!lepši...

 Ma olera 5ngles+a !e zeml!a rada i radinosi% zeml!a "ez gooana i pros!a+a% a *oe+ !e rođen za a+ci!u !er !e ona izor l!uds+e sreće. !emu !e mrza+ Pas+alo sa mediaci!e% nedeloan!a i nepoeren!a prema *oe+u% zao oler glasno uzi+u!e da mislii o se"i% zna*i mislii ni o *emu3. 24

14

ostupci u )ra?enju likova -

-

-

-

-

-

;ica i radn!u romana upozna!emo pree,no posredsom autorovi' opisa& obja+njenja& komentara. -ino razli*i od romanopisaca sog remena popu Preoa% &arioa ili Rusoa% oler se uopše ne koristi introspekcijom u prezenaci!i so!i0  !una+a. Ma n!ega% *oe+ !e ne ono šo on misli ili goori o se"i% eć ono šo radi i +a+o dela. i n!egoi !unaci +ad goore o se"i i ne po+ušaa!u da analizira!u so!a dušena san!a% so!e namere% pro!e+e.  središu n!i0oe pri*e !e ono šo i0 !e zadesilo% lasii posupci% ponašan!a% akcije.  oler nam ne daje mno)o detalja ni o nji'ovom spolja+njem iz)ledu. /oga oni nema!u punoću i sugesinu snagu prisunosi eli+i0 romanes+ni0 !una+a.KJ ortreti epizodni' lica% ali odlu*u!ući0 za Fandidou sud"inu% porrei "arona 2underEenEron+a i "aronice% n!egoe supruge% dai su is+l!u*io karikaturalnim autorovim opisom% doršenim u s+ladu s n!i0oim nasilnim li*nosima# "aronoim udarcima nogom u Fandidou sra,n!icu% +o!ima ga iz"acu!e iz sog dorca% i "aroni*inim šamarima upućenim Funigundi% *im se poraila iz nesesi3. =a+o e+spediino A+siran!e lica u romanu ne proizlazi samo iz epizodnosi n!i0oe uloge% eć iso a+o iz siromaša n!i0oog "ića sodl!iog na ne+oli+o +ara+erisi*ni0 cra. I /uproan sa ((ne znam *i!i))# Fao po prailu% sporedne li*nosi u oleroim pripoe+ama su ocrane .ivlje i vi+e realistički ne)o )lavne% zao šo uprao pre+o n!i0 oler da!e +rii+u narai saremenog druša (crnac na radu na plana,i u Kandidu)  'li kompleksnija lica romana% lica "ogai!e l!uds+e sadr,ine% predstavljena su na znatno razu?eniji način& u vi+eslojnosti nji'ovi' reči& iskaza& postupaka. /andida  upozna!emo na!pre +ao do"rodušnog ze+ana indo+riniranog opimisi*+om AlozoA!om sog u*iel!a dogmai*ara Panglosa% *i!e posa+e ponal!a +ao dosadni papaga!. 'li +ad ne naso!i da AlozoAra% pose"no u ae+iim san!ima% u renucima uz"uđen!a ili ogor*enosi% iz n!ega proal!u!u prae% nenau*ene re*enice aueni*nog% lasiog goora i logi*nog rezonoan!a. 'li znano iše nego u re*ima Fandida o+riamo u n!egoim posupcima# n!egou plemenios% ali i odlu*nos% preduziml!ios% impulsinos% emoinos.  rau Fandid dezerira iz "ugars+e o!s+e o+riši n!ena zlodela nad ,enama% decom% sarcima. apo+on% na +ra!u puoan!a% Fandid spasaa ,ione "rodolomni+e% so!e pri!ael!e sa+upl!ene širom "elog sea% pru,a!ući im azil. /o!u autorsku ironičnu distancu Volter  ne napu+ta  poremeno samo u odnosu na glanog !una+a – i sporedne li*nosi do"i!a!u prili+u da progoore o se"i na !edan neposredan% sponan na*in. (spovest akete% ,ene +o!a se "ai na!"edni!im zanaom na seu% delu!e u so!o! oporo! i !ednosano! isiniosi +ao sranica isrgnua iz saremenog ,ioa.

 @,a+ula# idimo i0 ne +ao dugo o"rađiane porree u ul!u% eć +ao "rze s+ice olo+om sa izanredno uo*enim i daim +ara+erisi*nim crama. 25

15

-

-

-

(mena kao sredstvo za obele.avanje i individualizovanje likova4  oler so!im li+oima da!e imena +o!a nagoešaa!u n!i0o +ara+er. -ezazleni mladić ima ime Fandid% gromoglasni i glomazni "aron – 2underEenEron+% "r"l!ii u*iel! AlozoA!e – Panglos% egzoi*ni melez – Fa+am"o% +ći preencioznogK6 esals+og "arona – Funigunda% "laziraniK7 eneci!ans+i ariso+raa – Po+o+urane. e+a su lica osala "ez imena% ideniA+oana so!om iulom% proesi!om% san!em# mladi "aron% mornar% perigords+i opa% sarica... ) Lica se iskazuju i svojim karakterističnim poslovičnim $ormulama i izrekama.  n!ima ona rezimira!u so!a ,iona is+usa i sreml!en!a% so!u siuaci!u i so!u ,ionu AlozoA!u. M. -#  Likovi +o!i predsal!a!u ne+e +ulurnoEisori!s+e enomene... ;i+oi su u slu,"i radn!e% nisu... ((i# @a li se oo odnosi na rdn!u sa sr. 7 da li+oi ilusru!u ne+e drušenoEAlozos+e ide!eQ ?li !e re* o +ara+auralnosi li+oaQ ?li o ne*em rećemQ))

9T(L 1 odlike* -

-

-

-

9a.etost Volterove rečenice izrazia !e oso"ina n!egoa sila. 'li model og sa,eog sila% og sVle coupe3 sorio !e eć odano &ones+!e u so!im  Persijskim pismima. 2om silu oler da!e so!e indiidualno o"ele,!e upore"om ekspresivni' jezički' detalja% o"raa% ee+aa% parado+salni0 za+l!u*a+a% ironije% +onrasa% aluzi!a...  'li ono šo o! prozi da!e n!enu na!li*ni!u ozna+u !es n!en ritam4 Rečenice se ni,u đaols+i "rzim empom% preso i presissimo% "ez zaso!a i mri0 mesa% osal!a!ući !eda +raa+ preda0 *iaocu u prosim re*enicama na+on seri!e slo,eni0. 'li oa umetnost elipse i redukcije% +o!a od"acu!e opširne opise% duga o"!ašn!en!a% unurašn!e monologe i spol!n!e di!aloge% nezamislia !e "ez auoroe sposo"nosi da u o+ire so!e izi!e sea "rzo uo*i i izdo!i ono zna*a!no u l!udima i z"ian!ima i da o prenese *iaocu u +ondenzoanom i izra,a!nom o"li+u. 2a kondenzacija omoguću!e oleru da u o+iru ridese +ra+i0 poglal!a o"u0ai !edan šaroli+i se lica i događa!a sa *eiri +oninena. I E$ekat Volterovo) stila# /a,eos i riam re*enica% +ao i +ompozici!a poglal!a dr,e *iao*eu pa.nju stalno budnom. Barenilu a"ula odgoara u oleroim pripoe+ama +arenilo tona i stila pripovedanja% u +o!ima na!prirodni!e spa!a elemene anazi!e i

retenciozan 1 1.+o!i mnogo ra,i% izis+u!e K.+o!i ima o se"i preerano iso+o mišl!en!e: umišl!en% uo"ra,en Blaziran 1 ranodušan: si sega i o"uze dosadom: prezasićen 26

27

16

realizma% do+ la+a ironi!a "ia s remena na reme pre+idana oz"il!nim Alozos+im razmišl!an!ima ili ošrim sar+asi*nim ispadima proi razni0 gadosi i rugo"a drušenog uređen!a. -

-

-

!srednji stil! – +ao i u Manon Fesko – !unaci nisu uzišeni% izdo!eni iz poezanosi sa+odnenog ,ioa% eć su u+lopl!eni u so!e – ećinom sredn!e – ,ione o+olnosi% i zaise od n!i0: me+anje stilova ali realizam  osa!e u )ranicama dopadljivosti. Realisi*nos !e šaroli+a i za"ana ali ne produ"l!ena i oz"il!no pro"lemaizoana.  umeni*+om pogledu Kandid !e remek"delo ironično) pričanja4 Ma  olera ironi!a !e orma maniesoan!a određenog pogleda na se...  opše +io ironi*nog izo"li*aan!a upliće se Fandidoa poseta utopijskoj zemlji Eldorado – ipi*no proseiel!s+a uopi!a gde !e osnono na*elo sesrano zadool!en!e pore"a *oe+oe li*nosi. 5ldorado !e 3carso razuma. ... Fad se napusi uopi!a dolazi se u pol!e 3/i!u proi si0. (Ho"s) oler ironiše i pretencioznu ambiciju da se razume svet. ((? Fandido% i Pangloso% i &arino pogled na se su ironi*no izo"li*eni.)) 2radicionalno sre,ni zavr+etak  ima ironi*no o"ele,!e !er Fandid do"i!a Funigundu +ada posane na+aza.

O9TUH(* 34 /ompozicija po)lavlja G o)lavlje se zavr+ava u renu+u +ad !una+  zapadne u ne+u neo*e+ianu% iznenadnu% dramai*nu siuaci!u% ili +ad nagoešaa pri*u o so!im dogodošinama. =a+a posupa+ odr,aan!a napeosi3% +orišćen !e mnogo +asni!e u romanEel!onu i u +riminalnom romanu.

54 9labljenje realizma4

1) aro*io parado+salan momena u sru+uri oleroi0 pripoeda+a !e spoj na)la+ene #lozo$ske tendencije i avanturističko) si.ea (+o!i !e do oleroog remena "io so!sen delima sa sla"im ide!nim sadr,a!em). 'li aanurisi*+i si,e u oleroim pripoe+ama ima !asno izra,eno racionalisi*+o o"ele,!e: ni!edna epizoda ni!e u"a*ena "ez opradan!a% eć po srogo smišl!enom planu. K) @rugi momena +o!i sla"i realizam n!egoi0 pripoeda+a !e od +lasicizma nasleđeno o+tro raz)raničavanje na dobro i zlo% šo doodi do s+oro s0emas+og suprosal!an!a !ednolini!s+i0 +ara+era (na pr. Panglos – &arin). Na+ se !edna oso"a +o!a Wne "i mogla da ima a+e oso"ineX u sledećo! sceni pri+azu!e sa a+im oso"inama. (Q)

64 rikaz #lozo$ski' ideja4  oler +roz pri*u proeraa% zagoara% ili ismea određene Alozos+e zamisli G olero posupa+ u 3#lozo$skim romanima# ni!e re* o eš+o do+u*iim Alozos+im razmaran!ima% eć o 17

po!ednosal!enim ide!ama% pri+azanim u o"li+u sa+odneni0 ,ioni0 siuaci!a: +n!i,enos !e meso proere% +ušan!a Alozos+i0 ide!a – n!i0oo porđian!e ili osporaan!e odi!a se +ao pri*a% mašoia i +n!i,ena ilusraci!a Alozos+i0 ide!a.

74 Te'nika reIektora (spo lig0) ((/airi*na e0ni+aQ))# !a+o se osel!aa

 !edan mali deo% priidno se +azu!e isina% ia+o sa "li,a određen!a i o"!ašn!en!a osa!u u mra+u. Y oler osel!aa ono šo !e smešno i apsurdno. =a! meod !e pozna pre olera% ali on ima pose"an na*in da ga o"li+u!e – on "rzo men!a sli+e...

84 ropa)andna te'nika  22te'nika kritike i promovisanja #lozo$ski' idejaJ@@ 1 metodi# brz tempo – "rzo% ošro rezimiran!e razi+a siuaci!e% brza promena slika4 -rzi empo slu,i oleru da ošro iznese sušins+e moie l!uds+og delan!a ona+o +a+o i0 on razume – +ao +ra!n!e maeri!alisi*+e. antitetično pojednostavljivanje problema. -rzina !e u slu,"i po!ednosal!en!a% svo?enja problema na neku antitezu  i n!egoog pri+azian!a u "rzo!% eselo! pri*i u +o!o! su crno i "elo eori!a i pra+sa%  !asno i !ednosano suprosal!eni. (8. pogl# Funigundina pri*a G u,asni događa!i izgleda!u +omi*no zao šo se o"rušaa!u sa o+renošću i zao šo se pri+azu!u +ao "ogom dani i uo"i*a!eni.) I 'niei*no po!ednosal!en!e% pretvaranje problema u ane)dotu i us+oilana ,ios empa lada!u celim romanom: neol!e dolaze !edna za drugom i ue+ se ponoo uma*e +ao nu,ne u o+iru pore+a% razumne% doso!ne na!"ol!e od si0 mogući0 seoa% šo !e se o*igledno "esmisleno. -  Kandid sadr,i pro"lemai+u protiv meta#zičko) optimizma Lajbnica i n!egoe ide!e o na!"ol!em od si0 seoa. oler pro"leme preara u anegdoe. eol!e dolaze !edna za drugom i ue+ se uma*e +ao nu,ne i doso!ne na!"ol!eg od si0 seoa. a so! na*in oler kritikuje stvarnost time +to uzroke do)a?aja prekomerno pojednostavljuje. (oler +onsiuiše sarnos a+o šo !e prilagođaa so!im cil!eima. =na !e nepopuna i sesno po!ednosal!ena.) KKK 9tav* Dema unutra+nje) reda4 5G  oler preposal!a da ni+o pamean ne mo,e da eru!e u unurašn!i red među događa!ima ili u ne+u unurašn!u opradanos ((opimisi*+ogQ)) pogleda na se. ostupak dokazivanja teze* Falsi#kovanje stvarnosti &irno razmišl!an!e se o+om *ian!a romana guši u sme0u% ne primeću!e se da naodna stvarnost is+usa +o!u oler izgrađu!e uopše ne odgoara is+usu% da !e ve+tački načinjena za nje)ov polemički cilj4  Volter $alsi#kuje stvarnost a+o šo uzro+e događa!a preiše po!ednosal!u!e G uzroci ljudski' sudbina +o!i se !al!a!u u n!egoim proseiel!s+im spisima ili su prirodni događa!i i slu*a!ei% ili% a+o l!uds+o  i# prepisano iz uđe s+ripe...

28

18

delan!e dolazi u o"zir +ao uzro+% onda su o nagoni% zlo"a i glupos.  oler se ne bavi istorijskim preduslovima ljudski' sudbina% saoa i usanoa – o a,i i za isori!u indiidua% i za isori!u druša uopše G "esmisleni% glupi i slu*a!ni su u  Kandidu  o!ni po0odi% regruoan!a% ers+i progoni% saoi plemsa ili sešensa. Pone+ad uspostavlja lance uzroka u kojima navodi samo one činioce  +o!i se odnose na prirodne po!ae% izosal!a!ući se šo !e moralno ili šo pripada li*nosi o +o!o! !e re* – na pr. Panglos o pore+lu sog siAlisa. a a! na*in  oler isključuje od)ovornost pojedino) čoveka za svoje postupke. (oler smara da sa+og *oe+a mo,e snaći sa+a+a sud"ina +o!a !e u s+ladu sa prirodnim za+onima% "ez o"zira na mogućnos poezanosi sud"ine sa +ara+erom.) =d predusloa a,ni0 za l!uds+i ,io oler uzima samo maeri!alnoEprirodne (proseiel!s+a maeri!alisi*+a razo"li*en!a): od"acu!e isori!s+e i du0one.  oler sari po!ednosal!u!e a+o da zdra% pra+i*an% prosvetiteljski um posa!e jedino merilo rasu?ivanja. OOO

(AEE  0n)a.ovana knji.evnost - rosvetiteljske ideje  0n)a.man ozna*aa a+ian sa umeni+a prema drušeno! i polii*+o! sarnosi% n!egou ol!u da se 3promeni se i% o"i*no% "or"en odnos prema onome šo u promenu zausal!a.

/ljučna stvar kod Voltera je napor da se bavi vlastitom stvarno+,u& savremeno+,u4 asupa +ao +rii*ar. 2a Agura +rii*ara +o!a nasa!e su rancus+i proseiel!i% a na!"ol!i primer !e oler. Ma n!ega niša ni!e seo. Hilj prosve,enosti* l!uds+i um re"a da se suprosaii sa+om ereu +o!i odma,e napre+u. (Dil! !e oslo"ađan!e druša erea +o!i +o*e razumni napreda+.)

rosvetiteljske ideje* -

-

R0U4 Virtu – promućurnos% du0 *oe+a# Fa+o se"e o"razoai da "i se oslo"odili uorsa: legiimnos racionalnosi i si0 podru*!a +o!a se n!ome mogu legiimisai: R0U : /ULTURD( OT((04 Eldorado 1 %carstvo razuma! 1 ipi*na proseiel!s+a uopi!a: u o! zeml!i osnono na*elo !e sesrano zadool!aan!e *oe+oi0 pore"a: ide!u !e preuzeo od /ia (4. deo 8uliverovi+ putovanja)% ali oler% za razli+u od /ia% ne pozia na  raćan!e pari!ar0alno! idili prošlosi: 5ldorado !e 3carso razuma u  oleros+om zna*en!u re*i. ?pa+% +ada se napusi uopi!a dolazi se u 19

-

-

-

pol!e 3si!u proi si0 (Ho"s). R(ROADO 9T0DE4 Volter udara na Rusoovu tezu o prirodi čoveka – o !e naina eza o neposrednom% is+renom% ransparennom *oe+u... I Aok se Ruso )nu+a civilizacije& Volter brani dru+tveni .ivot... =n u ciilizaci!i idi ne samo mogućnos ećeg napre+a eć i o da !e *oe+oo na!plemenii!e sremel!en!e i posao – a ciilizaci!a. Ma  olera% *oe+o ,io nema rednos i smisla u+oli+o *oe+ nema u*ešće u za!edni*+om ,iou. ;!uds+e rline – samilos% do"ro*inso% prai*nos – poso!e usled druša% da nema druša ne "i "ilo n!i0. OBUD0 ROT(V 0UTOR(TET0* &eaAzi+a i pogled unazad su za  olera do+az l!uds+e gluposi. R(ROAD0 REL((0 2J@4  '+o ima provi?enja& onda !e ono ranodušno u pogledu sreće i "ede so!i0 soren!a. oler za+l!u*u!e da mi ni+ta ne znamo o uzrocima svoje sudbine . ="rađian!e sog ra  !e spasonosno... (oler# pesimizam u a+ci!i s. Ruso# opimizam u inerci!i.)

itanje utopije -

@a li !e uopi!a predsal!ena +ao poziina ili poso!i ne+a ironi!s+a disancaQ Mašo Fandid "rzo prelazi ou zeml!u% ide dal!eQ Mašo se u 5ldoradu (pozlaćeno! zeml!i) ne rednu!u maeri!alne sariQ Mašo ne "ismo si ,ieli u 5ldoraduQ Mao šo nema 5ldorada. Fa+o o"ez"edii da sa+i +amen "ude dragiQ

itanje optimizma

=pimizmu% nes0al!iom na+on oli+i0 mra*ni0 sli+a sanog ,ioa% oler ne suprosal!a !edan apsoluni% sisemas+i pesimizam. K9  Mlo za n!ega ni!e unierzalno% permanenno% neiz"e,no pro+leso l!uds+og roda. =no% "ez sumn!e% nalazi oslonca u gluposi% srasima% suroosi *oe+a: ali og *oe+a o"li+u!u i spol!ne o+olnosi prirodnog i drušenog reda.  *oe+u !e% međuim% i proile+# u n!egoo! plemeniosi% sreml!en!u +a "ol!em% a+inosi i saran!u. &a +oli+o "ila n!egoa nada anana% olero se ni!e se "eznađa. ?sina% !urn!aa za srećom o+ria na +ra!u iluzornos og cil!a.  'li i +ad se on sede na s+romni!e dimenzi!e% *oe+ mo,e ra*unai samo na se"e samog za n!egoo osaren!e. er% čoveku ni+ta nije poklonjeno. =*e+iai pomoć od Proiđen!a zna*i o"man!iai se iluzi!ama% a o !e uprao ono šo *ine se cr+e i religi!e i šo olera reolira.  /uproan sa# Pesimizmu Kandida pre0odi aza opimisi*+e AlozoA!e inspirisane Poupom% ;a!"nicem. ?z n!e !e proizašao  Eadig, ori!enalna pripoe+a (1747).  om romanu MadigE  oler (so!im pogledima se ideniA+u!e sa so!im !una+om) uo*aa se gluposi% neprade i o+runosi druša% a pose"no dors+og sea. oler 0oće da eru!e da se +roz se neol!e i nesreće osaru!e !edan du"l!i i *oe+u nedo+u*ii smisao% i da !e prema ome +ao i +od Poupa se šo poso!i do"ro3. oleru% nošenom im opimizmom% se izgleda ooren i pun mogućnosi# na +ra!u Eadiga na las dolazi na!mudri!i% na!0ra"ri!i% na!plemenii!i. 5+splozi!a ogor*en!a u  Kandidu i +asni!im delima razoriće neporano a! naini opimizam#  Eadig !e n!egoa la"udoa pesma. 29

20

-

Fao apostola optimističko) verovanja oler da!e Demca an)losa. =n Fandidu o"!ašn!aa u*en!e o unapred urđeno! 0armoni!i. /a Panglosoa mudros !e u ne+oli+o napame nau*eni0 ;a!"nicoi0 eza popu one da !e se na!"ol!e u oom na!"ol!em od si0 seoa. Panglosu oo u*en!e poma,e da oprada sa+o zlo.

-

artin  !e Alozo – pesimisa. Noe+ !e% po n!emu% rođen ili za e*no nespo+o!so ili za *amoin!u. =n !e suproan Panglosu.

-

/andid  ne sa!e ni na Panglosou ni na &arinou sranu. =n prau ,ionu mudros sluša od sarog 2ur*ina +o!i o"rađu!e so! oćn!a+ i rdi da nas rad spasaa. oler naglašaa rednos +on+rene ,ione pra+se – ona !e !edina u san!u da po"ol!ša ,io i doprinese progresu ciilizaci!e.

%oruka!*

Treba obrađivati svoj vrt.

@o guše anga,oani pisac% oler nam na +ra!u da!e so!u poru+u3# &animo se "es+ra!ni0% isprazni0 pri*a i raspraa i pri0aimo se l!uds+i posla. Rad ima i erapeus+o so!so# od lošeg mona0a (Q) "ra iroUe radom će posai ne samo do"ar solar nego *a+ i pošen *oe+. 2a !e le+ci!a ue+ a+uelna. 'li ne orsira!mo suiše n!eno zna*en!e. Fandidoa +oloni!a !e paernalisi*+aC do"roorna usanoa% a r3 !e ipa+ samo $erne% posed se*en za ršen!e indiidualni0 do"ri0 dela i mali0 reormi. inimalni .ivotni pro)ram na kraju  !ednog izuzeno dinami*nog romana.  om !e programu sadr,ano i pola*en!e iz !anog ,ioa. 1 načaj konkretne radne prakse – ona !edina po"ol!šaa ,io i doprinosi progresu ciilizaci!e. ?pa+% oa! za+l!u*a+ o+ria olero sra0 od preeranog produ"l!ian!a proseiel!s+og po+rea. (Q)

O umetnosti Aelovi knji)e koji se bave umetno+,u* Fada odu u poseu ne+om plemiću – Po+o+uraneu – on goori o o li+ono! umenosi i +n!i,enosi. =n se +rii+u!e a Fandidu ni!e !asno +a+o mo,e niša da mu se ne siđa. Fandidu !e o *udno% on ni!e nai+nu da misli so!om glaom% da razi!a +rii*+e saoe% do+ se &arinu dopalo ono šo !e *uo od plemića... Rad objvaljen na sajtu: www.maturski.org

aternalizam 1 nazi za naso!an!e poslodaaca da so!om 3"rigom za do"ro"i radni+a i drugi0 zaposleni0 odo!e oe od n!i0oi0 sindi+aa odnosno od "or"e za radni*+a praa. Y /0aan!e po +ome se po!edine drušene grupe reira!u +ao malolene !. nesposo"ne da se same razi!a!u% eć im !e pore"na 3o*ins+a "riga i pomoć ne+oga +o !e od n!i0 razi!eni!i.  oler ga% srećom% neće sproesi: suo*en s noim po!aama ers+og "esnila i zlo*ina lasi% on će !oš odlu*ni!e i 0ra"ri!e podići so! glas. 30

31

21

22