VIICEV V CEVII KO KOJE SMO VOL OLJELI JELI
© za hrvatsko izdanje Mozaik knjiga, k njiga, Zagreb, 2009.
Nakladnik Mozaik knjiga, Zagreb, 2009. Za nakladnika Alen Bodor Urednik Zoran Maljko Maljković vić Odabrao i priredio Otto Siebers Grafički urednik uredn ik Marko Katičić Tisak Znanje d.d., Zagreb, rujan 2009. 200 9. ISBN 978-953-14-0594-2 CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne Nacio nalne i svučilišne sv učilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 714210.
Sva prava zadržana. Ova je knjiga zašt ićena autorskim autorskim pravima i ne smije se ni u cjelini ni djelomičn djelomično o reproducirati, reproducirati, pohranit i u sustavu sust avu za reproduciranje ili prenositi u bilo kojem obliku ni na koji način bez pisanog dopuštenja autora i izdavača.
V Odabrao i priredio
OTTO SIEBERS
I. BOSANSKA POSLA
MUJO CEPI KOKOŠI Pojavila se nekakva epidemija i veterinari idu po selu cijepiti kokoši. Bili prvo kod Sulje, cijepili pa ga onda pitaju: »A čime ti, Suljo, hraniš ove kokoši?« »Pa čime i sav ostali svijet – šenicom, kuruzom, bacim im zrnja…« »E, to ti je pogrešno i sad ćeš platiti globu za pogrešnu prehranu.« »A čime onda da ih hranim?« »Upamti: galofag, geomicin, streptomicin…« Plati Suljo globu i dok veterinari idu redom po selu, on trkom poprijeko svom ahbabu Muji, da ga opomene. »Mujo, bolan, da i ti ne nastradaš ko i ja…« – pa mu sve ispriča. Ode Suljo, a Mujo pamti i ponavlja: »Galofag, geomicin, streptomicin, galofag, geomicin…« Zabavili se veterinari i evo ih konačno i njemu u avliju. Ima on podosta kokoši pa i to potrajalo. Onda ga upitaše čime hrani kokoši. Češe se Mujo iza uha (zaboravio kako se ono zove) pa će na kraju: »Ma, ja ti njima, znaš, svako jutro dam po pet dinara pa nek si kupe što hoće…«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
MUJO I PAPAGAJ U AMERICI Elem, sjedne Mujo u avion za New York i ponese sa sobom papagaja, onog velikog koji priča. Slete oni, ali tamo i carinik. Pita on Muju: »A što je ovo?« »Pa vidiš i sam: moj papagaj.« »E vidite, mister Mujo, na ulasku u Ameriku morate platiti carinu na unesene ptice.« »A koliko, majke ti?« »Za žive dolara, a da vam je slučajno prepariran, onda dolara.« Mujo poče nešto kontati, a papagaj će: »Mujo, ne jedi govna nego plaćaj tih dolara!«
MUJO I SULJO OTIMAJU AVION Sjede njih dvojica kod aerodroma i smišljaju kako doći do para. Pa će Mujo: »Suljo, bolan, a da mi otmemo avion, znaš koliko je to love!« »Ja budale, kako ćemo, vidi koliki je.« »Ama, nećemo ga otimati na zemlji, nego u zraku, kad bude mali.«
MUJO I PAPAGAJ U SARAJEVU Suljo ima jako pametnog papagaja, a drži ga u kavezu na balkonu. Prolazi tako Mujo ulicom ispod balkona, papagaj ga prepozna i pozove: »Mujo!« »Što je?«, čudi se Mujo. A papagaj će: »Jebem ti mater.« Mujo ga pogleda i ljut ode dalje. Drugi dan opet papagaj: »Mujo!« »Što je?« »Pa jebem ti mater«, opet će papagaj. Treći dan opet sve isto. Muji pukne film i ravno Sulji: »Suljo, ili ćeš ti upametiti ovu svoju bezobraznu mrcinu ili ću ga zadaviti!« I bogme, Suljo postavi papagaja preda se i održi mu lekciju da ne napada ljude, da ne prostači, a da Muju nikako ne ljuti. Sljedeći dan ide Mujo i sve slavodobitno gleda papagaja, a ovaj će: »Mujo!« »Aha, što je sad, papagajčino?!« »Znaš ti dobro što je!«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
POPRAVAK SATA Nešto mu sat ne radi pa Mujo hoda po gradu i traži sadžinicu. Traži, gleda i u jednom izlogu ugleda obješen onaj veliki sat. Uđe i veli: »Evo da popravite ovaj moj sahat.« »Ali mi to ne radimo.« »A ja šta vi onda radite?« – pita on. »Mi ovde sunetimo, obrezujemo.« »E, vala, svašta: sunetite, a u izlog stavili sat.« »A šta bi ti stavio?!«
MUJO U ZAGREBU Dođe Mujo u Zagreb i traži neku ulicu. I pita jednu pravu Zagrepčanku: »Gospoja, đe mu dođe (ta i ta) ulica?« Žena ljubazna i polagano mu objašnjava: »Idete prvo jedno dvesto metara ravno, ne? Onda skrenete desno, ne? Pa onda nakon nekih metara levo, ne? I to vam je odmah tu.« Gleda nju Mujo zabezeknuto pa će: »E, vala, ti meni, gospoja, to fino rastumači: ravno – ne, desno – ne, lijevo – ne! Pa neću valjda natrag, jebem te blentavu.«
DAMA I DŽENTLMENI U kupeu sjede Englez, Francuz, Bosanac i jedna dama. Ne poznaju se međusobno, šute. Odjednom, valjda damu stisnulo i ona – prdne. Tajac. Prvi se snađe Englez, pravi džentlmen, pa će: »Sorry! Oprostite, molim vas! Izletjelo mi je… Neugodno mi je… Sorry, please…« Voze se dalje, no damu izgleda gadno stisnulo pa »opali« i drugi put. Sad uskoči Francuz u pomoć: »Pardon! Pardon… Eto, nešto me želudac muči… Pobjeglo mi… Oprostite…« Opet se voze, tišina je, kad se Bosanac diže, pa veli: »Ljudi, ja moram ići pišati. Ako dama opet prdne, ja sam kriv.«
NOVA KUĆA Napravio Huso novu kuću i sav radostan pokazuje Hasi. Pregledao ovaj pa upita: »A đe ti je WC?« »Eno ga u avliji.« »Daleko, brate.« »Nije, ako na vrijeme kreneš.«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
PREODGOJ MUŽEVA Negdje, kako to već u vicevima biva, sretnu se Jane, Žana i Fata pa u razgovoru dođu i na temu muževa i zaključe kako im je dosta tih lijenčina koji ništa ne rade i kako je krajnje vrijeme da ih preodgoje. Dogovore da se nađu nakon tri mjeseca i podnesu izvještaj kako je prošlo to preodgajanje. I zbilja, nađu se one opet nakon tri mjeseca. Jane priča: »Dođem ja kući u London i odmah s vrata svom Johnu, da je dosta te muške tiranije, ljenčarenja i da istog trena mora početi brinuti o djeci: ujutro ih buditi, spremati za školu, dati im doručak, pripremiti im sendviče…« »I, kako je bilo?« pitaju one dvije. »Je li uspjelo?« Jane dalje priča: »Prvi dan – ne vidim ja ništa. Drugi dan, ne vidim ja opet ništa, ali treći dan, bogme moj John nevoljko diže djecu, peče im tost… A četvrti, krenulo! Uspjela ja.« »Odlično«, veli Žana. »I moj Jean-Paul nije bio baš oduševljen. Prvi dan ni ja ne vidim ništa, drugi dan opet ne vidim ništa, ko i ti, Jane, ali treći dan moj Jean-Paul sve radi…« »A ti, Fato? Kako je ispalo kod tebe?«
»Ma, i ja dođem u Sarajevo pa svom Muji sve skrešem u brk, da je dosta njegovog rahatluka, da samo ja hrmbam, a on, đubre muško, ama baš ništa… sve nako kako smo se dogovorile!« »I, dalje, dalje…«, nestrpljive one dvije. »Pa slično ko kod vas dviju: prvi dan ne vidim ja ništa, ni drugi dan ne vidim ja ništa… Tek četvrti dan – progledam ja malo na desno oko…«
MUJO I fATA NA SAfARU Voze se njih dvoje po onoj pustinji, sam pijesak, prašina, žega. Odjednom oaza, a u njoj jezerce, divna voda, okolo palme, divota jedna! Bućnu oni malo u jezerce, osvježe se, odmore. Muji nešto padne na um, pa se umiljava oko Fate: »Vidi, bona, ovu ljepotu, niđe žive duše…« A ona: »Ma nemoj sada, pričekaj da se još malo odmorim…« Uzdahne on, čeka, pa kad misli da se dovoljno načekao, pokuša opet: »Fato, dok nije ko naišo…« »Nemoj, bolan, boli me glava…« Nije ona to pošteno ni rekla, evo ti gorile, ščepa Fatu, odnese je na palmu i počne »čerupati«. Vrišti Fata: »Mujo, pomagaj!« A on metno ruke pod glavu i slavodobitno veli: »E sad njemu reci da te boli glava.«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
LOGIKA Elem, naš Mujo odlučio u svom selu otvoriti knjižaru pa mu treba i knjiga, teka, olovaka i još štošta. Ode on u grad u veletrgovinu pa gleda što mu sve treba. I tako, među knjigama ugleda jednu lijepu, debelu, sa slikama, ali na njoj piše »Logika«, a on ne zna što je to. Što će, mora pitati, pa će onom što prodaje: »Čuj, bolan, fina ova knjiga, ova Logika… »Da«, veli prodavač. »Vrlo stručno napisana, ali jednostavnim riječima, razumljiva, tehnički opremljena, s mnogo ilustracija, debele korice… Jako dobra knjiga!« »Jes, vala«, veli Mujo. »Ali… to… Logika?…« Shvati prodavač o čemu se radi: »Aha, pojam logike! Ma, Mujo, ja ću to tebi najbolje objasniti na jednom primjeru.« »De objasni mi, matere ti.« »E ovako… Na primjer, imaš li ti slučajno kod kuće akvarij?« »Imam.« »Odlično, Mujo. Logika ti je način povezanog razmišljanja. Imaš akvarij, a u akvariju su ribe. Ti, dakle, voliš ribe.« »Volim.« »Slušaj dalje: Ti voliš ribe, a one plivaju u vodi. Znači, voliš i vodu.« »Volim i to.« »Fino, voliš ribe, voliš vodu, onda voliš i more.« »Jašta neg volim ić na more!«
»Onda dalje tom logikom razmišljamo: na moru ima lijepih plaža. Voliš i plaže.« »Dabome da volim, uz more idu i plaže.« »Aha, Mujo, vidiš da počinješ shvaćati logiku!« E, a na tim plažama ima finih cura. Ti sigurno voliš i cure? »A ja njih i volim najviše, samo da znaš kol’ko!!!« »I, da zaključimo sa tim pojmom logike i logičnog razmišljanja: Ti voliš ženske, znači da nisi peder.« »Ja peder! Nikad bio!« Prodavač tako zaključi svoje objašnjavanje, Mujo sav sretan i uze tri knjige Logike. Otvori Mujo svoju knjižaru, raja navalila, gledaju što to svega ima kod njega. Tu se našao i njegov jaran Meho. I njemu baš Logika zapela za oko pa pita Muju: »Mujo, kakva ti je ovo knjiga?« »Pa vidiš i sam – »Logika«. »Vidim, al što ti je logika?« »Aj, budale Mehe, on ne zna što je to logika! Da ti objasnim?« »De, majke ti.« »E, sad ću ja tebi jednim jednostavnim primjerom!« Imaš li ti kod kuće, na primjer… na primjer… akvarij? »Nemam«, veli Meho. »E onda si ti, Meho, peder!«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
fINO JE PROMAŠITI Sjedi Mujo pred kućom, uzeo dva poveća kamena i – tuca si jaja. Naiđe Meho i preneražen veli: »Mujo, jesi l’ poludio, što lupaš po jajima? Pa to boli!« »Joj, Meho, da znaš kako je fino kad promašiš.«
TRAŽE HASU U MÜNCHENU Došli Meho i Suljo u München naći Hasu. Imaju adresu, našli ulicu, broja nemaju, traže, gledaju, nema ga pa nema. Njemački ne znaju, ali, nema druge, pokažu cedulju nekom Švabi, gleda ovaj, vrti glavom i veli: »Ich weiss nicht.« (»Ne znam.«) A ovi, onako za sebe: »Pa pička mu materina, gdje je?« A Švabo ko iz topa: »Pička materina?! Oben, . Stock.« (»Gore, . kat.«)
HASO U ZAGREBAČKOM TAKSU Došo Haso u Zagreb, ima adresu, ima para, sjedne u taksi i – ajmo. A taj taksi bio mercedes pa ima štošta što on nikad nije vidio. Pa zapitkuje taksista šta je ovo, pa šta je ono, pa ugleda naprijed onu mercedesovu zvijezdu: »Šta ti je ono, Bože mili?« Vidi taksist s kim ima posla pa veli: »To je nišanska sprava.«
B o s a n s k a »A koga time gađaš?« p o s »Pješake«, odgovori taksist. l Kad slučaj hoće, u tom trenutku neki pješak zavrluda a ispred auta i taksist ga oštrim manevrom izbjegne. Međutim, pogleda u ogledalo i vidi da pješak leži, već se ljudi skupljaju… Očajan, taksista veli više za sebe: »Ma, nemoguće! Pa izbjego sam ga…« A Mujo mu objasni: »Jebo ti onu svoju nišansku spravu! Da ga ja nisam malo drmno vratima, promaši ti njega.!«
MUJO SJEDI Mujo sjedi pred kućom. Pita ga Haso: »Šta to radiš? Sjediš i razmišljaš?« »Jok, samo sjedim.«
OŽENIO BOSANAC ZAGORKU Dakle, u Zagrebu oženio Bosanac Zagorku pa ga pitaju što je on sada, u stilu one: »Otkud žena, otud i ti.« A moj Bošnjo kao iz topa: »Ja sam ti sad Zagorec s nekim bosanskim – detaljima.«
I
V
BOSANSKA DEfINICA SVIH NAS Znaš ti nas, jebo ti nas.
JAJE ILI KOKOŠ Haso i Huso se nadmudruju i natežu oko toga je li prije bilo jaje ili kokoš. Nikako se dogovoriti pa pitaju Muju: »De ti po duši reci je li prije bilo jaje ili kokoš?« Mujo duboko uzdahne, pa reče: »E, moj sinko, prije je bilo svega.«
BOSANAC U SLOVENI I OBRNUTO Pitalica: Šta traži Bosanac u Sloveniji? Odgovor: Posao. Pitalica: Šta traži Slovenac u Bosni? Odgovor: Oca.
BOSANAC UČI ZA PADOBRANCA Nagovara jaran svog jarana da i on ide u padobrance. Uvjerava ga, ali ovaj se ne da: »A da mi se nakon tog brojenja ne otvori padobran?« Jaran mu veli: »Onda ima rezervni; povučeš drugu ručicu, još se nije dogodilo da se ne otvori.« »Nije to meni sigurno!« I jaran izbaci zadnji adut: »A onda kad iskačemo, pečemo ćevape i uživamo!« »Ćevape, što nisi odma’ reko! Onda hoću.« Izuči on teoriju, skače, broji do tri, povuče ručicu – ništa. Povuče i rezervnu – opet ništa. Veli Bošnjo: »E, majku im jebem, ako još ni ćevapa ne bude, nikad više neću skakati!«
MUJO I IBRO NA BAUŠTELI Radili njih dvojica na jednoj baušteli u Njemačkoj, skela nekako popusti, Mujo padne i pogine. Njegova Fata dobije lijepe novce od osiguranja. Došao i Ibro na dženazu (pogreb) u Bosnu. Kad to bi gotovo, pita Ibrina žena: »A đe si ti bio, bolan Ibro, kad se srušila ta skela?« »Šuti, moja Šefika, imo sam velku sreću: malo prije toga sam moro u ćenifu (WC).« A Šefika odvali: »Pa da, uvijek sereš kad se pare dijele!«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
RODIO SE HODŽI SIN Rodio se hodži sin i, kako je bio običaj, dolaze razne zanatlije i donose poklone. Pa tako, prvi dan dođe obućar, donese na poklon kundure (cipele) i hvali malog kako je lijep, pametan i kako će jednog dana sigurno biti obućar. Drugi dan dođe stolar, donese stolicu na poklon, hvali malog kako je zdrav i pametan i kako će sigurno, kad odraste, biti stolar. Treći dan dođe krojač, donese odijelce… itd. Sedmog dana sjeti se netko i hodžu pitati što će mu biti sin. Hodža veli: »Političar!« »Što, bolan hodža, političar?« čudi se raja. »Pa star je tek sedam dana, a samo sere i sere i sere!«
fATA PRODAJE LJUBAV Bila teška vremena u Sarajevu. Potrošile se zalihe i para i svega. Nema se, a živjeti se mora. Sjeli Mujo i njegova Fata, razmotrili sve mogućnosti i nema druge, nego da Fata prodaje ljubav. Dogovoreno – učinjeno. Evo ti prve mušterije. Ode s Fatom gore u sobu. Ne prođe ni minute, viče Fata: »Mujo!« »Šta je, bona, Fato?« »A kol’ko da tražim?«
»Pa reko sam ti: maraka i to odma!« Ne prođe ni minute, opet ona: »Mujo!« »Što je sad?!« »Nema on nego maraka. Šta ću sad?« Češe se Mujo iza uha pa dovikne: »Uzmi i tih , ali ne daj dalje, ne puštaj ga unutra, samo nako okolo… izvana…« Nakon minuta viče Fata opet: »Mujo! Daj, bolan, posudi čovjeku maraka!«
ZAŠTO JE TURSKA TAKO ZAOSTALA? Ako niste znali: nije ni čudo, kad je bila u Bosni godina!
KREMIRALO MEHU Umre Meho na radu u Njemačkoj, a pošto je prijevoz skup, dogovori se familija da ga tamo spale, kremiraju i onda će tu njegovu urnu komšija Hajro donijeti kad pođe na »urlab«. Tako i bi. Vozi se Hajro prvo cugom po Njemačkoj i Austriji, autobusom po Sloveniji i Hrvatskoj pa dalje nekakvim kamionom do Tešnja. Onda s nekim seljakom zaprežnim kolima do birtije u
B o s a n s k a p o s l a
I
V
selu. Ona urna sve teža, stišće ga u grlu… Uđe u birtiju, popije rakiju da dođe malo sebi. Pitaju ga ljudi, nikad to još nisu viđali: »Šta ti je to?« »To se zove urna, a unutra je rahmetli (pokojni) Meho« objašnjava on. »Daj da ga viđamo« radoznalo će mještani. Rašire novine po stolu i istresu Mehu na stol. Gura se raja, malo i pod »gasom«, da bolje vidi Mehu, pa neko drmne stol i – pola Mehe se istrese na pod! Što će sad, majko moja?! Kako će Mehinoj Zumri donijeti pola Mehe?! Sjete se i ode netko iza birtije, tamo kud inače istresaju pepeo, pa dotrpaju urnu da Meho opet bude kompletan. Ide Hajro onih nekoliko kilometara još pjehe, sve mu teže pri duši, svi već čekaju na njega, pa kad ga ugledaše, svi u lelek! Unesoše Mehu u kuću, rasprostriješe i oni novine po stolu, pa istovariše Mehu na novine. A njegova Zumra u plač: »Jadni moj Meho! Šta ostade od tebe: ovo malo pepela i nešto ljuski od jaja!«
PALA MAČKA S DRVETA Radi stariji brat Kasim u Njemačkoj i jednog dana primi pismo od mlađeg brata Izudina, u kojem mu ovaj između ostalog piše: »Ona tvoja mačka, koju si plaho volio, skakala s grane na granu, pala u avliju i krepala.« Odgovara njemu stariji brat Kasim, pa piše: »Budalo jedna! Ti znaš kako ja imam mekano srce i kako sam ja plaho volio tu mačku! Trebao si me polako pripremati, a ne ‘vako, bub!, krepala mačka! Moro si polako. Na primjer' u prvom pismu mi pišeš: »Dragi moj brate, ona tvoja mačka, koju ti plaho voliš, skače s grane na granu.« Pa onda, u drugom pismu, za mjesec dana opet pišeš: »Dragi moj brate, ona tvoja mačka koju ti plaho begenišeš, tako, skačuć s grane na granu, pala u avliju…« I tek onda, u trećem pismu, kad si me već malko pripremio, napišeš: »Dragi moj brate, ona tvoja mačka, koju si ti plaho volio, tako skačuć s grane na granu, pala u avliju i, eto, krepala.« Shvatio to mlađi brat i nakon mjesec dana dolazi starijem bratu pismo, u kojem, između ostalog, piše: »Dragi moj brate, naš babo, kojeg si ti plaho volio, skače s grane na granu…«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
BUJRUM (IZVOLITE) Zagorec i Bosanac bili zajedno u vojsci i jako se sprijateljili te su se i nakon vojske međusobno posjećivali. I tako, jednom bio Zagorec kod svog prijatelja u Bosni. Ujutro, kako je to već običaj u Bosni, »hanuma« (žena) skuhala čaj i stavila pred njih dvojicu i veli: »Bujrum!« Bosanac polako srkuće svoj čaj, a Zagorec sve nešto čeka. Pita ga domaćin: »Što, bolan, ne piješ taj čaj?« »A, kaj nije tvoja žena rekla da bu i rum?!«
MUJO NA RADU U RUSI U Njemačku više ne primaju, nema posla, a Haso i Huso čuju da je sad u Rusiji lakše za posao. »Hajmo i mi, Huso«, veli Haso. A Huso malko strašljiviji i oprezniji pa kaže: »Haso, znaš kako ćemo: hajd prvo ti u tu Rusiju pa ako je dobro, piši, a onda eto i mene.« »Eh, jesi pametan, pa ako ne valja, ja ti napišem pismo, oni ga pročitaju pa me strpaju u zatvor.« Huso opet smisli rješenje: »Znaš kako: odeš, vidiš kako je i napišeš mi da je sve jako dobro. Ali, ako je zbilja dobro, onda pišeš plavom tintom,
a ako nije, onda pišeš crvenom tintom. Tako te oni ne mogu ufatiti, a ja znam šta je i kako je.« Valja, valja. Ode Haso i nakon mjesec i pol evo pisma i to – plavom tintom: »Huso, bolan! Kakva Njemačka, kakvi bakrači! Ova Rusija je ono pravo! Poso sam dobio za tri dana, a plata ko bog. Stan jeftin, hrana jeftina. A da im šta fali, nije istina! Ima svega što zaželiš, samo crvene tinte – niđe!«
JEfTINOĆA U RUSI Piše Haso Husi iz Rusije: »Huso, brate, što je ovdje sve jeftino! Ma za rubalja kupiš slona! Al, jebeš slona, šta će mi. Ja rađe dodam još rublje, pa kupim kokoš.«
fATA IMA MALE GRUDI Mujo: »Fato, imaš li ti sise? « Fata: »Pa, imam…« Mujo: »A što ih onda ne nosiš?«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
HASO I HUSO U HyDE PARKU Došli oni u London pa idu u onaj znameniti Hyde Park Corner, gdje svakakvi govornici govore po cijeli dan. Međutim, baš tad ni žive duše, pa da ne propadne dan, veli Haso: »Hajd ti budi govornik, a ja ću glumiti publiku.« Dobro, počne Huso nešto brljezgati, a Haso zgrabi kamen pa ga pogodi u glavu. Huso kuka, boli ga, i viče: »Jebem te blentava, što me udari?« Haso: »Vid budale! Šta ti znaš ko te udari od volke publike!«
TIPIČNO RUSKI Griša ispija svoju zadnju bocu votke, uživa u svakoj kapljici jer više nema novaca za drugu. Tužno razmišlja što da radi, a njegova Ninočka ga nagovori da ode pecati, da se smiri. Nakon dva-tri sata evo Griše i slavodobitno nosi tri boce votke. »Otkud ti te tri boce?« čudi se Ninočka. »Ulovio sam tri zlatne ribice!«
SNEG USRED LJETA »Jesi l’ ti, Mujo, čuo da će u augustu pasti snijeg u Sarajevu!« »Aj, majko moja, ko će ga čistiti po toj žegi?!«
KUPIT ĆE BABO Mali Mujica se brćka u moru, a otac ga sokoli s obale: »Ronjaj, sine, ronjaj! Kupit će babo tebi i đozluke i surlu.« (đozluke = naočale )
SAMOOBRANA U nekom veselom i preveselom društvu navalili pričati viceve na račun Bosanaca, u stilu »tupi-glupi«, pretjerali i preko granica posprdnosti i pristojnosti, dok Muji nije puko film, pa ih upita: »A znate li vi, pametnjakovići, zašto Bosanci pričaju viceve o sebi?« »Zašto?« »Zato da se budale imaju čemu smijati.«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
UVELI IM TELEfONE Haso i Huso dobili u Ljubljani stanove solidarnosti, Haso na devetom, a Huso na trećem katu. Međutim, stalno otvaraju prozore, deru se i dovikuju: »Husooo…« »Šta je bilooo…« »Dojdi na kahvuuu…« Dodije to urlanje susjedima Slovencima i »padne« dobrovoljna akcija, skupe pare i uvedu im telefone, samo da se više ne deru. Ali ovi se opet deru: »Husooo…« »Šta je bilooo…« »Hajd na telefooon, sad ću te zvatiii…«
NE ON KRIV Ubio Meho Sulju i sad mu sude. Pita ga sudija kako je to sve bilo i Meho objašnjava: »Efendi sudija, nisam ja ništa kriv! Sjedim ja tako kod kuće i nožom gulim jabuku i, jelde, one oguljine padaju tu kod vrata. I tako ja gulim jabuke, jedem jabuke, bacam oguljine, kad evo ti Sulje. Okliznu se on na onu oguljinu i ravno meni na nož! I tako – sedam puta.«
NEDOSTATAK KALCA Mujo konobari u jednom kafiću u Ljubljani, a Janez mu stalno nešto nabacuje na temu »pametnih« Bosanaca. No, na sve te začkoljice Mujo samo odgovara: »Janez, tebi fali kalcija.« Jednog dana Janez dospije na pretrage u bolnicu i utvrde da mu doista – fali kalcija! Tad ga zapeče savjest i čim je izašao iz bolnice, ravno Muji: »Oprosti, prosim te lepo, Mujo. Nikad te više neću zajebavati, samo mi povej kak si znao da meni fali kalcija!?« »Lako: ja tebi već tri godine tabam ženu, a tebi rogovi nikako da izrastu.«
HUSO POLAŽE LOVAČKI ISPIT Došo Huso polagati lovački ispit. A ispitivač njegov jaran Haso, pozna svog Husu pa veli: »Čuj, bolan, ne mogu dati ćage tek tako, znaš kako je. Moram te nešto pitati, šta bilo. Reci, na primjer, pet divljih životinja, to barem moraš znati…« »Pa znam!« »A koje su?« »Pa, vuk, lisica i… i… i tri međeda!«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
MISIRAČA Zaustavi se auto kraj Muje, koji nosi misiraču (bundevu), pa ga pitaju kako da dođu do Tešnja? »Pridrži ovu misiraču!« Pridrže oni misiraču, Mujo raširi ruke i veli: »Eh, ne znam!«
TRI ŽELJE Peca Mujo ribu kraj Vrbasa. I, zna se, ulovi zlatnu ribicu. Moli ga ona da je pusti i, po običaju, ispunit će mu tri najveće želje. Mujo bio dobre volje pa je pusti. Pita ribica: »Prva želja?« »Da umjesto vode Vrbasom teče rakija.« »Druga želja?« »Da umjesto obale bude meza.« »Treća želja?« Mujo malo razmišlja pa će: »Daj još litru rakije.«
PUTUJ KAKO HOĆEŠ Zaustavi se auto kraj Muje pa ga pitaju koliko još ima do Doboja. »Pa tako, pola sata…« »Dobro, pola sata, ali čime, autom, biciklom, pješice?« »Eh, jebe se meni čime ćeš ti ići.«
MLADIĆ, SAT I MUJINO RAZMIŠLJNJE Voze se u kupeu neki mladić i stari Mujo. Tišina. Onda mladić upita: »Koliko je sati, molim vas?« Nema odgovora. Mladić misli da ovaj možda nije čuo pa će malo glasnije: »Koliko je, molim vas, sati?« Mujo ga pogleda, ali ne otvara usta. Čudi se mladić i upita: »Gospodine, ne razumijem zašto mi nećete reći koliko je sati, a vidim da imate sat?« »E, kad me tako fino pitaš, sad ću ti reći. Vako: ja tebi kažem koliko je sati. Onda ti lijepo zahvališ, a vidim kako si zbilja fin momak, pa me onda upitaš dokle putujem. Ja ti odgovorim da idem do Travnika, a ti me zatim pitaš i za familiju, ja odgovorim da imam ženu, sina i kćer. Znam ja sebe, a i fin si momak, pa te pozovem kući. Tamo ti upoznaš moju kćer, koja je fina cura. Tako se vi onda zaljubite, bili biste fin par. I tako bi ti meni posto zet, a jebem ja zeta koji ni sat na ruci nema!«
HASO HUSI POSUĐUJE GAĆE Pošo Huso doktoru pa mu trebaju gaće. Posuđuje mu Haso i veli: »Pazi kad budeš oblačio: ovo smeđe ti ide natrag, a ovo žuto naprijed.«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
NE ČETVRTAK U Bosanskoj Gradišci pazarni je dan valjda oduvijek bio četvrtkom. E, a ovo se dogodilo još u vrijeme kad su telali (izvikivači) objavljivali važne novosti. Povod ovom slučaju bio je neki praznik, koji je pao baš u četvrtak i telal je to raji ovako objavio. Lupa on u one svoje bubnjeve nasred čaršije da se raja skupi pa onda viče: »Čuj, narode i počuj! Čuj, narode i počuj! Ove hefte četvrtak neće biti u četvrtak, jer nemere bit… Nego će zato ove hefte četvrtak biti u petak! A iduće hefte će četvrtak jope biti u četvrtak!« (hefta = tjedan)
MUJO NA MJESECU Namoli Mujo direktora da ga pusti sa jednom ekspedicijom na Mjesec. Pusti ga. Mujo se vrati s mjeseca, ali sad ima , a kad je otišao imao je godine. »Kako to, Mujo?« pita ga direktor. »Znaš, direktore: na Mjesecu svaki čovjek ima svoj sat. Ja našo svoj, vratio ga natrag i evo me ko mladić!« Direktor odluči: »Mujo, ideš ponovo! Ja se bojim aviona, a kamoli rakete, pa ćeš ti na Mjesecu naći moj sat i pomladiti me!« »Dobro, direktore.«
Odleti Mujo, vrati se, a direktor – godina i galami: »Mujo, majku ti jebem, šta ovo napravi? Kako ću ja biti direktor s godina?!« »Ma, direktore, budi ti sretan da je na tvom satu puko feder, inače bi ja tebe vratio u pičku materinu.«
NEĆEŠ PRAZNIH RUKU… Uselio Suljo u novi stan i objašnjava jaranu Muji, kako se dođe do njega: »… A kad dođeš pred zgradu, onda tamo imaju zvonca. Đe piše moje ime, ti nosom stisneš, kod mene gore zazvoni, ja stisnem dugme, a ti onda nogom gurneš vrata i uđeš u zgradu. Pa onda je tu jope onaj lift. Ja sam ti na petom spratu, pa ti laktom stisneš dugme da dođe lift. Siđe lift, vrata se automatski otvore, a ti onda opet čelom stisneš dugme za peti sprat. Leđima gurneš vrata lifta, izađeš i eto te pred mojim vratima i ja te čekam. Je l' ti sve jasno?« »Jes, vala, jasno je. Samo zašto ti meni: nosom, laktom, leđima, nogama… ko da ja nemam ruke?« »Pa, budale, nećeš valjda na useljenje doći praznih ruku!«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
TARZAN U SARAJEVU Ugura se Tarzan kao slijepi putnik u nekakav avion i sleti u – Sarajevo. Nađu ga bez papira i daju Muji policajcu na »obradu«. »Ko si ti?« »Tarzan.« »Onaj iz džungle?« »Da.« »E onda ti znaš razgovarati sa životinjama?« »Znam.« Odvede njega Mujo kući i pred kokoši. Tarzan njima nešto reče, a pijetao odgovara: »Ko, ko-ko, ko, ko-ko-ko.« »Šta veli?« zanima Muju. »Žali se na tebe: da ih slabo hraniš, ne mijenjaš redovito vodu…« Sad pas: Tarzan njemu nešto, a pas: »Vau, vau-vau, vau-vau-vau.« »Šta taj kaže? »Mujo, i pas se žali: mučiš ga glađu, ne puštaš s lanca, čak ga udariš nogom…« Vidi Mujo: stvarno Tarzan! Uto Tarzan pogleda preko plota komšijinu kozu, a Mujo prestravljeno: »S njom da nisi razgovaro, jesi čuo! Sve laže, kurva!«
PROMJENA VJERE Došao Mujo hodži i traži savjet: »Hodža, prevarila me Fata.« »A ti je otjeraj!« »Hodža, bolan, kako ću je otjerati kad imamo četvero djece?!« »Pa ti je onda ostavi.« »Đe ću je ostaviti, kad me prevarila!« »A ti je onda otjeraj!« »Kako ću je otjerati kad imamo četvero djece?« I tako njih dvojica nikako se dogovoriti, kad hodži nadođe spasonosna ideja: »Mujo, znam šta ćeš!« »Šta, hodža, brate?« »Promijeni ti vjeru!« »A što to, bolan ne bio?!« »E, pa dosta si zajebavo mene, hajd sad malo zajebavaj popa.«
MUJO U KAZALIŠTU Pitali Muju šta mu se najviše svidjelo kad je bio u kazalištu. »Joj, brate, ono kad su na kraju dijelili kapute!«
B o s a n s k a p o s l a
I
V
SARAJLE PU KAfU Haso i Huso svako jutro »kahvendišu«, srkuću, puše i – šute, kakav je adet (običaj). Šute, srkuću, šute, pa će Haso: »Jah.« Šute, srkuću, pa nakon nekog vremena odgovara Huso: »Jah.« Jednog dana sjedene i Mujo s njima. Šute, srkuću, pa će Haso: »Jah.« Šute dalje, srkuću, tek će Huso: »Jah.« Opet šute, srkuću, pa se javi Mujo: »Jah, jah.« Sutradan opet piju kahvu Haso i Huso. Upita Haso: »A da zovnemo Muju?« »Nemoj, brate, previše priča!«
NEMOJ ME VIŠE BRANITI Haso i Huso veliki prijatelji. Haso je velik i jak, a Huso malen i slab pa ga Haso brani ako zatreba. Jednog dana uđe u birtiju kavgadžija Mujo i odmah odvali čvoku Husi. Haso se umiješa i veli: »Mujo, zar ti ne znaš da je Huso moj prijatelj. De ga pipni još jednom, ako smiješ!« Mujo, ne budi lijen, opali Husi šamarčinu. Haso opet: »Mujo, jesi l' ti gluh?! Huso je moj prijatelj i probaj ga još samo jedanput taknuti!« Mujo ni pet ni šest, nego Husu šakom u glavu. Huso pade u prašinu i moli Hasu: »Nemoj me, molim te, više braniti!«
B o s a n s k a p o s l Kupio Mujo točak (bicikl) i uči se voziti oko čardaka. a
UČI MUJO VOZITI BICIKL
Kad god naiđe kraj kuhinje, a on se hvališe: »Viđaj, Fato, ja se vozam!« Ponovo naiđe: »Viđaj, Fato, ja bez jedne ruke!« Zatim opet: »Fato, ja bez ruku!« Evo ga opet (frflja): »Fato, ja bez zuba…«
PIKNIK Pozvao Mujo Šemsu i Fatu na piknik. Pita Šemsa Fatu: »Šta mu je to, bona, piknik?« »Ne znam, vala, ni ja, al sam se za svaki slučaj podaprala.«
JUČER SAZNAO Ubio Mujo Jovu i – na sud s njim. »Zašto si ti ubio Jovu?« pita sudac. »Pa i oni su ubili našeg cara Murata!« »Ama to je bilo prije parsto godina!« »Al ja sazno jučer!«
I
V
PETERO DJECE I 5000 MARAKA Izašao u Bosni zakon: tko ima petero djece, dobije konvertibilnih maraka. E, ali Mujo ima samo četvero djece. »Fato, jesi li čula za ovaj fini zakon?« »Jesam, vala, bilo bi dobro dobiti maraka…« »E, kad tako veliš, Fato moja, moram ti nešto reći…« »A šta?« »Znaš da mi imamo četvero djece, ali ja ti moram sad priznati, znaš, da ja imam još jedno sa strane. Pa bih ja njega sutra doveo i eto nam para…« I zbilja – ode Mujo sutradan po to svoje dodatno dijete i dovede ga. Međutim, Fata stoji u dvorištu i drži za ruku samo jedno dijete. »Fato, bona, a đe ti je ostalih troje djece?!« »E, došle ćaće i odveli svaki svoje.«
MUJO U AVIONU Na liniji Frankfurt – Sarajevo, uđe Mujo u avion i – sjedne na tuđe mjesto. Dolazi putnik čije je to mjesto i vrlo ljubazno, na njemačkom jeziku, moli ga da oslobodi njegovo mjesto i ode na svoje. »Niks feršten«, veli Mujo i ne miče se. Ode putnik po stjuardesu, da ona intervenira. Objasni ona Muji da ima kartu za biznis-klasu, a ne tu i moli ga da ode na svoje mjesto.
»Niks feršten«, opet će Mujo i samo se još udobnije namjesti. Vrijeme ide, Mujo »niks feršten«, avion ne polijeće, ljudi nervozni… Dođe i kapetan aviona pa i on i strogo i ljubazno upozorava Muju da ne smije zauzimati tuđe mjesto, nego da ide na svoje, jer konačno moraju poletjeti, a ne mogu dok se to ne riješi. »Niks feršten«, ostaje Mujo pri svome. Kasni se već minuta, nervoza postaje sve veća pa se kapetan preko razglasa obraća putnicima i moli ako ima neki Mujin zemljak, da mu na njegovom jeziku objasni situaciju, da konačno mogu krenuti. I zbilja, eto jednog zemljaka, nešto šapnu Muji, ovaj skoči i odjuri na svoje mjesto. Opći pljesak i veselje u avionu! Kapetan čestita zemljaku i veli da ga kompanija časti jelom i pićem tijekom cijelog leta do Sarajeva, ali ga moli da objasni što je to rekao Muji i ovaj ga odmah poslušao, a ni putnike, ni stjuardesu, ni njega, kapetana, nije, to jest kako ga je uvjerio. »Lako«, veli zemljak. »Rekao sam mu da to sjedalo ne leti u Sarajevo, nego u Beograd.«
B o s a n s k a p o s l a
