1. ANALIZA ZAHTEVA KORISNIKA - VERBALNI OPIS 3 2. STRUKTURNA SISTEM ANALIZA 4 Hijerarhijski organizovan skup DTP 4 2.1.Dijagram konteksta (nulti nivo dekompozicije) 4 2.2 Prvi nivo dekom…Full description
seminarski rad
informatikaFull description
dddFull description
solar
uradi sam
Sistem Za Kočenje Motornog Vozila-seminarski radFull description
Sistem Za Kočenje Motornog Vozila-seminarski rad
Priručnik
Seminarski
JavaScript nije Java. Toliko! Kada smo ovo razjasnili, možemo da pređemo na značajnije i važnije učenje, kao npr. kako da napravite dobre slajdere. Šalu na stranu, JavaScript je jedna imple…Full description
1. Uvod Sunce1neiscr*ni generator energije i ivota1i3vor je gotovo sve ras*oloive
energije na na+oj *laneti i kada govorimo o o4novljivim i3vorima energije1 ne3ao4ila3no je govoriti o neiscr*noj energiji ve-itog generatora5 Sunca% Po-etak 2!%veka13ahvaljujući ljudskom faktoru i novim tehnologijama1 o4eleen je e*ohalno snanom eks*an3ijom kori+ćenja sun-eve/solarne energije1kro3 vidove novih tehnolo+kih dostignuća *rimenjenih u *roi3vodnji i *rojektovanju solarne tehnike% Sr4ija13ahvaljujući svom geografskom *oloaju1ima vi+e sun-anih sati godi+nje nego u većini evro*skih 3emalja i *rateći statistiku14roj sun-anih dana i u toku 3ime se i3 godine u godinu sve vi+e *ovećava% 6vaj statisti-ki *odatak nagove+tava 4lagi ula3ak mediteranske klime na na+im *rostorima1sti-ući sve veće i veće uslove kori+ćenja solarne energije 3a solarno grejanje kuća1 sanitarne vode i 4a3ena%
2. Solarne elektrane 6no +to 4i moglo da *ostane deo *ri-e sa *o-etka ovog teksta jesu solarne elektrane u kojima se vr+i *osredna konver3ija energije Sunca u elektri-nu energiju% To se *ostie *rimenom ogledala kojima se koncentri+e energija Sunca na kolektor1 kako 4i se 3agrejali radni mediji u njemu% 7a taj na-in *ostiu se tem*erature manje od ! 1 tada se u i3menjiva-u to*lote koristi freon1 koji is*arava i *okreće tur4inu% Tako se *ostiu 3natno veće tem*erature1 a usled to*lote voda se *retvara u *aru 3a *okretanje *arne tur4ine% 7ajveća RS elektrana u svetu je solarna elektrana 9Solar one u ;aliforniji1 snage ! m<% Tro+kovi i3gradnje i3nosili su !(2 miliona dolara1 +to daje s*ecifi-ne investicije od !(%2 &S=/<1 +to je oko !" *uta sku*lje od klasi-nih elektrana% Ako se u3me u o43ir da su to s*ecijalne investicije vr+ne snage1 dola3i se do 3aklju-ka da je cena desetak *uta vi+a od cene klasi-ne elektrane% >nteresantan je *odatak da 2 eki*a od *o 2 ljudi ne*rekidno -isti ogledala kako 4i solarna elektrana mogla nesmetano da radi% S*ecifi-ni utro+ak klju-nih materijala ?-elik i 4eton@ je 2 do ' *uta veći nego u slu-aju termoelektrane% Ako 4i se i3ra-unala energija koja se mora utro+iti 3a do4ijanje materijala ugraenih u solarnu elektranu1 dola3i se do 3aklju-ka da je vreme vraćanja energije *omenutih !" godina% Beruje se da će forsiranje elektroautomo4ila dovesti do novih modela solarnih centrala1 kao i njihovo snienje inicijalnih tro+kova% 7a+i solarni sistemi 3a *odr+ku sistemu 3a centralno grejanje, mogu da *okriju od 'C do (C *otre4a 3a energijom 3a grejanje tokom 3ime1kro3 solarno grejanje kuće . Pored ove u+tede1 tokom godine se ovim sistemom moe *okriti 8C *otre4a 3a energijom 3a to*lu sanirtarnu vodu% Solarni sistem 3a *odr+ku grejanju ugraujemo tamo gde se uvodi: •
etažno grejanje na struju,
•
centralno grejanje na čvrsto gorivo ili gas,
•
podno grejanje.
'
Pored ušteda energije tokom 3ime1 kom4inovani solarni 4ojler1 o4e34euje i 3agrevanje vode 3a domaćinstvo1 u *rela3nom i letnjem *eriodu1 3a kupanja, kuhinju i veš mašinu % Princip rada Solarni kolektori sme+teni na krovni *okriva-1 a*sor4uju to*lotu tokom sun-anih sati%A*sor4ovana to*lota se *um*om *renosi i skladi+ti u veliki akumulacioni solarni 4ojler% >3 akumulacionog tanka1 to*lota se u druge *rostorije *renosi kro3 sistem 3a centralno grejanje % Solarni sistem je veoma *ogodno re+enje 3a podno grejanje% ;ao osnovni i3vor energije u3 solarno grejanje moe se koristiti kotao na čvsto gorivo 1 ilikotao na struju1 odnosno kotao na gas% ,na-ajan uticaj na u+tede energije *redstavlja do4ra i3olacija kuće1 odnosno 3idova1 krova i tavana% Standardni ekonomi-ni sistem 3a solarno grejanje -ine kotao 3a grejanje na struju1 ili -vrsto gorivo ili gas1 akumulacioni solarni 4ojler1 solarni kolektori i regulaciona stanica% >34or sistema 3a grejanje standardni ekonomi-ni sistem grejanja -ine kotao 3a grejanje na struju1 ili -vrsto gorivo ili gas1 akumulacioni solarni 4ojler1 solarni kolektori i regulaciona stanica% onseko d%o%o% #eograd nudi nekoliko *otvrenih re+enja nema-ke firme Sunset1 u3 *ristu*a-ne cene 3a grejanje *omoću solarne energije% 6va standardna re+enja +iroko su *rimenjena i *otvrena u hladnijim delovima1 *re svega u 7ema-koj% Solarne elektrane *roi3vode elektri-nu energiju *retvarajući Sun-evu energiju u visokotem*eraturnu to*lotu1 koristeći *okretna ogledala1 dok se to*lota kanali+e do konvencionalnih generatora% Dlektrane se sastoje i3 dva dela: !%deo koji saku*lja solarnu energiju i *retvara je u to*lotu i 2%deo koji *retvara to*lotnu energiju u elektri-nu% Solarne elektrane 3asnovane na koncentraciji Sun-eve energije mogu ostvariti snagu od ! k< do!M< u 3avisnosti od a*likacije ?i3ved4e@ i *otre4a% 7eki sistemi koriste termalna skladi+ta 3a vreme noćnog i o4la-nog *erioda% 6vakvi atri4uti1 kao i efikasnost konver3ije ?*retvaranja@ energije1 -ine solarna *ostrojenja atraktivnim i3vorom o4novljive energije +irom sveta% Postoje tri vrste koncentri-nih solarnih sistema: 1. ;oritasti1 2. Solarni tornjevi i 3. Tanjirasti% ;lasifikacija je i3vedena *o na-inu saku*ljanja solarne energije%
2%! ;oritasti sistem
(
Sun-eva energija se koncentri+e *o *ara4oli koritastih reflektora ?ogle5dala@ na *rijemnu cev koja *rola3i kro3 koritastu *ovr+inu% To*lotna ener5 gija *rola3i kro3 cev ?radni medijum je ulje@ i koristi se 3a *roi3vodnju elektri-ne energije u konvencionalnom *arnom generatoru% ;olektorska *olja sadre desetine *aralelenih redova koritastih kolektora *ostavljenih *o osi ?liniji@ sever E jug% 6vakva konfiguracija omogućuje da se *rati kretanje Sunca od istoka do 3a*ada tokom dana i o4e34euje konstantnu fokusiranost Sun-evih 3raka na *rijemne cevi% >ndividualni koritasti sistemi trenutno mogu da *roi3vedu oko 8 M< elektri-ne energije% ;onstrukcija koritastih sistema moe da sadri i termalno skladi+te1 *ostavljeno *ored *renosnika to*lote na njegovoj to*loj fa3i ?to*lom delu@1 +to omogućuje generatoru nekoliko -asova rada i *osle 3alaska Sunca% Trenutno1 *ara4oli-ni koritasti sistemi *redstavljaju hi4ride ?me+ovite sisteme@1 +to 3na-i da koriste sagorevanje fosilnih goriva 3a dogrevanje solarnog i3la3a tokom *erioda smanjenog Sun-evog 3ra-enja% Takoe1 koritasti sistemi mogu 4iti integrisani sa *ostojećim termoelektranama%
Slika !% Prikaz koritastog reflektora
"
Slika 2. Polje koritastih reflektora
Radni fluid se 3agreva u *rijemniku i koristi se 3a stvaranje *are koja se koristi u konvencijalnim tur4inskim generatorima 3a *roi3vodnju elektri-ne energije% Ranije konstrukcije solarnih tornjeva koristile su *aru kao radni fluid1 dok se u sada+njim konstrukcijama koristi rasto* nitratne soli 34og 4oljeg *renosa to*lote i skladi+nih karakteristika% Pojedina-ni komercijalni sistemi su u mogućnosti da *roi3vedu od " do 2 M< elektri-ne energije%
Slika '% Šematski prikaz rada koncentričnih koritastih solarnih sistema
;oristi i mogućnosti *rimene Solarni tornjevi nude +irok s*ektar distri4utivnih re+enja energetskih *otre4a1 naro-ito u naj4oljim uslovima eks*loatacije% ;ao i sve solarne tehnologije i oni koriste sun-eve 3rake kao i3vor i ne emituju gasove koji dovode do $
efekta 3elene 4a+te% 6ni su jedinstveni meu solarnim sistemima *o mogućnosti efikasnog skladi+tenja solarne energije i is*oruci elektri-ne energije u distri4utivnu mreu kada je to *otre4no1 noću ili u o4la-no vreme% Fedan solarni toranjski sistem snage !M< koristi ! ha ne*lodne *ovr+ine i 3a !2 -asova moe *roi3vesti i akumulirati elektri-nu energiju koja *odmiruje *otre4e " domaćinstava% Status tehnologije solarnih tornjeva Tehnologija solarnih tornjeva uiva visok rejting najvi+e 34og dva *ostrojenja u SA=% Postrojenje od! M< u #arstoG E u u ;aliforniji je demonstriralo +irok s*ektar koristi i mogućnosti *rimene ove tehnolgije1 *roi3vev+i '8 ktaliji1 a u i3gradnji je i *ostrojenje instalisane snage od ( M< u SA=% ;oncern takoe tei i3gradnji elektrane u *ustinji ;alifornije snage' I " M<1 *rojektovane da smanji tro+kove eks*loatacije i odravanja a *oveća efikasnost% Takvo *ostrojenje će ko+tati !%% dolara i *roi3vodiće! kSTDM> S60AR7>J T6R7FDBA Solarni tornjevi *retvaraju Sun-evu energiju u elektri-nu energiju tehnologijom koja se koristi mno+tvom velikih ogledala koja *rate Sunce ?heliostati@ radi fokusiranja sun-evih 3raka na *rijemnik koji se nala3i na vrhu solarnog tornja%
Slika (. Izgled Solarnog tornja i polja heliostata(ogledala)
.
Slika "% Šema rada postrojenja solarnog tornja
2%' TA7F>RAST> S60AR7> S>STDM> ?SKDR7>@ 6snovni delovi ovih sistema su: solarni koncentrator i energetsko ! i"menjivačka jedinica.
Tanjirasti ?sferni@ kolektor koji se naj-e+će na3iva koncentrator1 osnovna je kom*onenta sistema% 6n saku*lja sun-eve 3rake i fokusira ih ?koncentri+e@ na malu *ovr+inu1 +to *ovećava efikasnost kori+ćenja% Staklena ogledala reflektuju oko 2C u*adnih sun-evih 3raka% ;oncentrator se okreće i *rati kretanje Sunca i konstantno reflektuje sun-eve 3rake u termalni *rijemnik% Dnergetska i3menjiva-ka jedinica sadri termalni *rijemnik i generator% Termalni *rijemnik *redstavlja s*regu i3meu koncentratora i generatora% A*sor4uje i koncentri+e sun-eve 3rake1 *ertvara ih u to* lotnu energiju i tu to*lotu *renosi do generatora% Termalni *rijemnik moe 4iti sno* cevi sa rashladnim fluidom1 naj-e+će sa hidrogenom i helijumom1 koji je u isto vreme *renosnik to*lote i radni fluid generatora%
8
Slika $% Vrste izvedbi tanjirastih solarnih sistema
)eneratorski sistem *redstavlja *odsistem koji *reu3ima to*lotnu ?termalnu@ energiju od termalnog *rijemnika i koristi je 3a *roi3vodnju elektri-ne energije% 7aj-e+će kori+ćeni ti* motora je Stirling % 6n koristi to*lotu do4ijenu i3 s*olja+njeg i3vora?sun-evi 3raci@ 3a *okretanje kli*ova i *roi3vodnju mehani-ke energije1 sli-no kao i motori sa unutra+njim sagorevanjem% Mehani-ki rad se *renosi do vratila motora1 koje svojom rotacijom *okreće generator koji *roi3vodi elektri-nu energiju% ;ao dodatak Stirligovom motoru dodaju se mikro tur4ine i fotoelektri-ni koncentratori koji će u 4udućnosti *redstavljati mogući model *retvara-a energije u ovoj tehnologiji% Mikro tur4ine se trenutno *roi3vode i distri4uiraju 3a generatorske sisteme% 6vakvi motori1 koji su sli-ni ?ali mnogo manji@ avionskim motorima1 takoe se mogu koristiti 3a *okretanje elektri-nog generatora% Kotoelektri-ni i3menjiva-ki sistemi nisu *ravi motori1 ali *oseduju *olu*rovodni-ki ni3 koji direktno vr+i konver3iju sun-evih 3raka u elektri-nu energiju% Tanjirasti ?koncentri-ni@ solarni sistemi su ra3vijeni 3a s*ajanje sa glo4alnom mreom1 *renosne sisteme1 na*ajanje *roi3vodnih sistema itd%
Pojedina-ni sistemi ostvaruju snagu u o*segu od do 2" k< i mogu da funkcioni+u ne3avisno od *ostojeće elektri-ne mree1 uglavnom 3a *um*ne sisteme i o4e34eenje elektri-ne energije u ruralnim sredinama% 6ni *redstavljaju *renosne sisteme sa lakom instalacijom1 relativno jednostavnom konstrukcijom i visokom efikasno+ću +to ih -ini konkurentnim konvencionalnim sistemima 3a *roi3vodnju elektri-ne energije%
3. Solarni kolektori Po-etak 2!%veka1 3ahvaljujući ljudskom faktoru i novim tehnologijama1 o4eleen je e*ohalno snanom eks*an3ijom kori+ćenja sun-eve/solarne energije1kro3 vidove novih tehnolo+kih dostignuća *rimenjenih u *roi3vodnji i *rojektovanju solarne tehnike1od kojih dva na-ina 4elee vrhunac ras*rostranjenosti u njihovoj *rimeni i u*otre4i: S#$%&'( )#$*)+#&(5to*lotno/termalno dejstvo1gde se sun-eva/solarna energija
*reko solarnih vakuum kolektora moe iskoristiti 3a i3gradnju to*lotnih/termalnih centrala 3a grejanje kuća/stam4eno5*oslovnog *rostora1grejanje 4a3ena i 3a grejanje sanitarne *otro+ne vode -ija je *rimena veoma ras*rostranjena%
Slika .: Solarni kolektori S#$%&'( )#$*)+#&( 5fotona*onsko/elektro dejstvo1gde se sun-eva/solarna
centrala1-ija se elektri-na energija moe koristiti 3a osvetlenje i *okretanje a*arata u domaćinstvima a takoe se *reko +tedljivih elektro greja-a moe koristiti i 3a 3agrevanje *rostora u kome ivimo%
Slika 8% otonaponski kolektor
S&7MASTDR solarni vakuum kolektor1 tj%vakuum cev1 sastoji se od dve staklene cevi i3raene od ekstremno jakog 4orosilikatnog stakla% S*olja+nja cev je trans*arentna do*u+tajući solarne 3rake svetlosti i to*lote sa minimalnim odsjajem%&nutra+nja cev je o4loena sa *ose4nom selektivnom *resvlakom koja ima ulogu veoma visoke a4sor*cije solarnog 3ra-enja sa s*oljne strane i *ara4oli-nog usmeravanja sa unutra+nje strane1 stvarajući na taj na-in uslove 3a maksimalnu u-inkovitost -ak i kod malih uglova u*ada sun-evog 3ra-enja% Bakuum *rostor i3meu s*oljnog i unutra+njeg stakla *redstavlja veoma vaan faktor u *erformansama ste*ena iskori+ćenosti i u hladnim 3imskim vremenskim uslovima i na 5!" L1te je stoga veoma *ogodan 3a i3gradnju solarne to*lotne/termalne centrale 3a grejanje kuća% Belike *otre4e 3a +tednjom energije kro3 u*otre4u solarne energije *ostale su u toj meri vane da ne samo da smanjuju na+e tro+kove već *ostaju veoma vane1-ak *resudne 3a o*stanak na+e *lanete i od su+tinske vanosti 3a o-uvanje *rirodnih 4ogatstava koja se tro+e da 4i se ta energija do4ila1tako da koristeći o4novljivu/solarnu energiju koja je 4es*latna1drasti-no smanjujemo svoje tro+kove i +titimo *rirodu i okruenje u kome ivimo%
Slika % Solarni vak!!m kolektor
;onkretno kada je re- o to*lotnoj energiji u cilju ra3vijanja tehnologije koje će re3ultovati velike u+tede u energiji i novca koji se tro+i da 4i se ta energija do4ila1sa ciljem +to *ovoljnije dostu*nosti solarne tehnologije1eksklu3ivni distri4uter 3a Dvro*sko tri+te S&7MASTDR1-iji smo ovla+ćeni 3astu*nik i distri4uter 3a Sr4iju1lansirao je na tri+te energetski efikasne solarne vakuum kolektore koji i kod manje *ovoljnih uslova imaju veoma visok ste*en iskori+ćenosti u odnosu na *lo-asti solarni kolektor%
!!
. Solarna energija Solarna energija je energija sun-evog 3ra-enja koju *rimećujemo u o4liku svetla i to*lote koju *rimamo od najvećeg i3vora energije na ,emlji1 Sunca% Sun-evo 3ra-enje je odgovorno i 3a stalno o4navljanje energije vetra1 morskih struja1 talasa1 vodenih tokova i termalnog gradijenta u okeanima% Beć decenijama se solarna energija koristi 3a generisanje to*lote u smislu 3agrevanja vode1 ivotnog *rostora1 a takoe i 3a hlaenje% &*otre4a solarne energije ima vi+estruke *rednosti% To je tih1 -ist i *ou3dan i3vor energije% ,4og rastuće cene fosilnih goriva kao i 34og je-anja svesti o *otre4i o-uvanja ivotne sredine sve vi+e reste interes 3a kori+ćenje sun-eve energije% & stam4enim o4jektima *ostoje dva ti*a solarno to*lotnih energetskih sistema: oni
koji se koriste isklju-ivo 3a 3agrevanje vode i oni koji u3 to o4e34euju i grejanje ?tako3vani kom4i sistemi@% Solarno to*lotni energetski sistemi 3a 3agrevanje vode su di3ajnirani tako da su u to*lijoj *olovini godine kom*letno odgovorni 3a 3agrevanje vode% & 3imskim mesecima to*la voda se o4e34euje 4ojlerima koji rade na naftu1 gas ili drvo1 a sun-anih dana *odrava ga solarno to*lotni energetski sistem% To 3na-i da se svake
!2
godine oko $C 3ahtevane to*le vode moe ostvariti solarnim to*lotnim energetskim sistemima% Solarno to*lotni energetski sistem 3a 3agrevanje vode u kući:
!% ;olektor 2% Solarni re3ervoar '% #ojler (% Solarna stanica "% Potro+a- to*le vode ?n*r% tu+@ ;od solarnih kom4i sistema kolektori imaju veću *ovr+inu i takoe *omau u grejanju 3grada tokom jesenjih i *rolećnih meseci% Ti*i-no1 solarna energija moe da o4e34edi ! do 'C uku*ne energetske *otre4e 3grade1 3avisno od toga koliko je do4ro i3olovana i koliki je 3ahtevani ste*en 3agrevanja% Postoje i s*ecijalne solarne kuće koje do4ijaju " do !C uku*nog grejanja od solarne to*lotne energije% Postoje ra3li-ite vrste solarnih kolektora% 7ajjednostavnija forma kolektora je ne3astakljen *lasti-ni a*sor4er% ;od njih se voda *um*a kro3 crne *lasti-ne *okriva-e i o4i-no se koristi 3a grejanje 4a3ena% 6vom metodom *ostie se tem*eratura od ' do "% Beoma -esti u u*otre4i su kolektori sa ravnom *lo-om% ;od njih1 solarni a*sor4er1 koji konvertuje solarno 3ra-enje u to*lotnu energiju1 je instaliran u i3olovanoj staklenoj kutiji da 4i se smanjili to*lotni gu4itci% Ravni kolektori uglavnom *ostiu tem*eraturu i3meu $ i % Ba3du+ni kolektori su s*ecijalni ti* kolektora sa ravnom *lo-om u kojima se va3duh 3agreva i1 3a najveći deo1 koristi direktno 4e3 *osrednog skladi+tenja 3a 3agrevanje o4jekta% ,agrejani va3duh se takodje moe koristiti 3a su+enje *oljo*rivrednih *roi3voda% Pomoću i3menjiva-a to*lote va3duh5voda1 takoe se moe grejati i voda1 na *rimer 3a domaću u*otre4u% Bi+e tem*erature i veći ste*en efikasnosti moe se *ostići u*otre4om vakumskog cevnog kolektora 3ato +to je to*lotni gu4itak dodatno smanjen *reko jakog negativnog *ritiska u staklenim cevima% ;olektor se sastoji od 4rojnih vakumskih staklenih cevi% ,ahvaljujući *okretnom montiranju *ojedinih cevi1 ravan a*sor4er *ostavljen na staklenom *rijemniku moe 4iti o*timalno *o3icioniran ka suncu% ;ao re3ultat1 vakumski cevni kolektori se mogu instalirati gotovo vodoravno na ravnim krovovima%
!'
Pojedine cevi formiraju samoodriv sistem koji *renosi to*lotnu energiju i3menjiva-em to*lote do centralnog ureaja 3a sna4devanje solarnog ciklusa% Postoji ni3 instalacijskih1 tehni-kih i *rakti-nih *rednosti solarnih kolektora 3a 3agrevanje vode% Prvo1 samim tim +to koriste sun-evu svetlost *ruaju jedinstven osećaj sigurnosti jer je to neiscr*an energent na ras*olaganju svakom korisniku% =rugo1 njihovi tro+kovi odravanja su 4e3na-ajni u odnosu na vek eks*loatacije i samo se jednom *laćaju kod ugradnje sistema% Treće1 energija sunca +tedi druge energente koji se *laćaju1 a investicija se vraća 3a dve do *et godina% Netvrto1 nije *otre4no da je o4jekat una*red *rojektovan 3a *otre4e instalacije takvog sistema grejanja% Solarne kolektore je lako integrisati u 4ilo koji već *ostojeći sistem grejanja u 4ilo kom o4jektu% Prose-an sistem u domaćinstvu smanjuje emisiju 62 3a oko '" kg godi+nje% Solarna energija vi+e nije OalternativnaO energija1 kako se kod nas do nedavno *ogre+no smatralo% S o43irom na varija4ilnu cenu klasi-nih energenata ?lo5ulje1 *lin i elektri-na energija@1 od kojih nafta i *lin nisu o4novlivi te -ije cene imaju tendenciju trajnog rasta i 5 iskori+ćenje ovog najefikasnijeg o4novljivog i3vora energije1 *ostaje a*solutni im*erativ% Sunce nam svakoga sata *o+alje toliko energije koliko celoku*no stanovni+tvo ,emlje *otro+i u jednoj godini stoga je to investicija u trajno re+enje grejanja -iju cenu E koja je a*solutno 4es*latna 5 vam ne mogu *romeniti nikakvi *ore3i niti glo4alna ekonomska i *oliti-ka kri3a% Teoretski gledano1 ra3voj tehnologija 4i mogao omogućiti da se 3a -etvrt veka i3 solarnih elektrana u Sahari sna4deva energijom cela Dvro*a% 7aalost1 solarna industrija je sada na ste*enu ra3voja na kojem je 4ila industrija automo4ila oko !2% godine% Po-etna ulaganja u solarne elektrane su ogromna1 a is*lativost je moguća u roku od !" do 2 godina rada%
Ninjenica da je solarna energija *re svega -ista1 *ou3dana1 neiscr*na i 4es*latna1 terala je ljude da ne*restano *oku+avaju da je koriste kao energetski i3vor% & tome se delimi-no us*elo1 jer su sva fosilna goriva na *laneti nastala akumuliranim dejstvom sun-eve energije1 ali su njihovi ka*aciteti sada već veoma ograni-eni% ;ao sve nove tehnologije1 *ose4no one koje se odnose na *roi3vodnju energije1 veoma su sku*e1 *a se is*lativost dovodi u *itanje% Ako je vek trajanja *rvo4itnih solarnih *anela i ostalih neo*hodnih ureaja 3a kori+ćenje solarne energije 4io *ri4lino jednak vremenu is*lativosti1 jasno je 34og -ega je taj vid *roi3vodnje energije 4io sla4o 3astu*ljen% ena uvoenja solarnih sistema dovela je do toga da 7ema-ka1 jedna od !(
najra3vijenijih 3emalja sveta1 koja 34og geografskog *oloaja nema ni *ri4lino *ovoljne uslove 3a kori+ćenje solarne energije1 4ude 4roj jedan u tom segmentu sna4devanja energijom% Pre *et godina je taj i3vor energije u 7ema-koj na ra3li-ite na-ine koristilo vi+e od 2% domaćinstava% ,ahvaljujući snanoj inicijativi vlade1 7ema-ka je *ostala najveće tri+te solarne energije% Re3ultati istraivanja koje je s*rovela kom*anija 90uks riser- govore da 4i Sjedinjene Ameri-ke =rave1 u kojima je interesovanje 3a solarnu energiju 4ilo sla4o sve donedavno1 tre4alo da se i3jedna-e sa 7ema-kom tek 2!'% godine1 dok će ;ina na *olju solarne energije ostati i3a Amerike%
-. rejanje potrošnje vode Sada se najis*lativijom -ini *rimena solarne energije 3a 3agrevanje sanitarne vode u stam4enim kućama1 hotelima1 restoranima1 u s*ortskim i ostalim o4jektima sa većom *otro+njom1 u3 *rimenu to*lotnih *um*i1 najis*lativiji je na-in kori+ćenja o4novljivih i3vora energije% Takva investicija se is*laćuje u *eriodu od dve do -etiri godine1 +to 3avisi od *otro+nje to*le vode 5 +to je ona veća investicija se 4re vraća% Takva u+teda se moe ostvariti kori+ćenjem solarnih kolektora1 -iji ste*en korisnog dejstva *ri *retvaranju solarne energije u to*lotnu i3nosi od $ do . odsto%
Mora se imati u vidu i neo*hodnost *osedovanja dodatnih sistema 3a grejanje i to*lu vodu1 jer solarna energija noću i 3imi ne moe 3adovoljiti *otre4e% >straivanja su *oka3ala da su 3a grejanje stana *ovr+ine $ kvadratnih metara na solarnu energiju *otre4ne investicije od hiladu do hiljadu i *o evra1 a 3a to*lu vodu u takvom stanu oko " evra% Procene su da 4i solarna energija mogla *odmiriti oko *et odsto energetskih *otre4a na+e 3emlje% 0eti 4i mogla o4e34editi -ak 8 *rocenata *otre4a 3a to*lom vodom1 a 3imi i3meu '" i " odsto% Sve to1 naravno1 3avisi od 4roja sun-anih dana u godini1 kojih Sr4ija ima sasvim dovoljno1 a neki gradovi kao +to je ,aje-ar su na nivou Jvara i Podgorice% Sistemi 3a grejanje i to*lu vodu mogli 4i !"
o4e34editi '" odsto *otre4a u severnoj i centralnoj Dvro*i1 oko " odsto juno od Al*a1 a na jugu Dvro*e -ak . *rocenata% Prema *redvianjima1 uku*na *ovr+ina kolektora u D& dostići će ove godine ." miliona kvadratnih kilometara1 a u 3emljama Dvro*e van D& jo+ ( miliona kvadratnih kilometara% =ugo o-ekivana ured4a Blada Sr4ije je *re nekoliko meseci usvojila &red4u o *odsticanju *roi3vodnje struje i3 o4novljivih i3vora energije% 7jena *rimena u skladu sa direktivama Dvro*ske unije tre4alo 4i da do*rinese da ovakva *roi3vodnja struje u 2!2% 4ude veća 3a .1( odsto1 odnosno .'" miliona kilovat -asova nego u 2.% godini% >3meu ostalih *odsticajnih mera1 &red4a sadri i o4ave3u DPS5a da otku*i svu *roi3vedenu energiju *o *odsticajnim cenama%
Mogućnosti *rimene Prvi korak se uvek *ravi malim *rogramima% Tako se solarni fotona*onski sistemi *rimenjuju uglavnom 3a na*ajanje ureaja relativno malih snaga% ;ako je ra3voj informatike doveo do *ojave velikog 4roja a*arata malih snaga koja o4avljaju sloene i vane funkcije1 solarno na*ajanje 4elei nagli rast% ,4og niskih tro+kova *ogona i odravanja1 jednostavne ugradnje1 *rilagodljivosti ra3li-itim okruenjima1 fleksi4ilnoj konfiguraciji ?modularnosti@1 te s*oso4nosti 3a dugotrajni rad 4e3 nad3ora1 solarni sistemi se *rimenjuju u velikom 4roju delatnosti% Beć sada se i *o Sr4iji mogu videti solarni ureaji koji na*ajaju osvetljenje udaljenih raskrsnica1 i sve većeg 4roja 4ig4orda% 7a sli-an na-in se na*ajaju i savremeni sao4raćajni 3naci1 javna i sigurnosna rasveta na +etali+tima i *arkovima% 7ije redak slu-aj de se na ove ureaje1 *ose4no na +etali+tima *ored reka1 instalira i mini5ureaj 3a *retvaranje energije vetra u elektri-nu energiju% 6vaj vid na*ajanja energijom je do4ar i 3a vikendice1 udaljene turisti-ke destinacije1 a *ose4no je *ostao *o*ularan u slu-aju o4jekata 3a *unjenje 4aterija 3a vo3ila1 u Americi1 naravno% Pose4an segment1 u kome se *rimena solarne energije 4r3o ra3vijala 34og *latene moći ku*aca jesu 4rodovi i jahte% ;ada je re- o o4jektima 3a stanovanje1 i3vori solarne energije su integrisani s javnom mreom1 +to će reći da se koriste hi4ridni sistemi elektroagregata i alternativnih i3vora% &reaje na solarnu energiju imaju i savremeni sistemi 3a navodnjavanje1 kao i sna4devanje vodom manjih naselja i udaljenih domaćinstava1 vikendica i sala+a%
!$
/.0aključak Rad *redstavlja *rika3 solarnih tehnologija i *ostrojenja1 3asnovanih na najnovijim tehni-ko E tehnolo+kim re+enjima% Dvidentan je kontinualni ra3voj tehnologija i ideja na ovom *olju koji se odvija *rvenstveno u ra3vijenim 3emljama koje *ridaju 3na-aj alternativnim i3vorima energije i njihovim *rednostima% ;onstantno se una*reuju *ostojeći solarni sistemi1 vr+i se njihova anali3a rada1 smanjuju tro+kovi i3gradnje1 odravanja i eks*loatacije1 +to dovodi do smanjenja jedini-ne cene *roi3vedene to*lote1 odnosno elektri-ne energije%
