PREVOZ OPASNIH MATERIJA

PREVOZ OPASNIH MATERIJA Mr.sc. Stojan Aleksić dipl.inž.drum.saob. Topić Muhamed dipl.inž.drum.saob.

ŠTA SU OPASNE MATERIJE ?  Opasnim materijama smatraju se sve one materije koje u toku proizvodnje, transporta, skladištenja ili rukovanja mogu da izazovu posledice štetne po zdravlje ili okolinu

 Zbog navedenog negativnog uticaja ovakvih materija, njihov transport mora biti organizovan po odreĊenim pravilima kako bi rizik od nezgoda bio minimalan, odnosno da posledice većnastale nezgode budu svedene na najmanju moguću meru.  Opasne materije mogu biti u ĉvrstom, teĉnom ili gasovitom agregatnom stanju.

 Opasne materije se ĉešće javljaju u drumskom transportu u odnosu na druge vidove transporta  Razliĉitim mjerama pokušava se izvršiti smanjenje uĉešća drumskog transporta u ukupnom transportu opasnih materija, a na raĉun povećanja transporta opasnih materija u rijeĉnom, pomorskom i željezniĉkom transportu  Slijedeći grafikoni predstavljaju prikaz statistiĉkih podataka iz SR Nemaĉke za 1997. i 2004. godinu.

 1997. god. Transport opasne robe po vidovima u SR Nemačkoj izražen u procentima

2004.god. Transport opasne robe po vidovima u SR Nemačkoj izražen u procentima

 ADR je skraćenica za : EVROPSKI SPORAZUM ZA TRANSPORT OPASNIH MATERIJA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

 Na osnovu ADR-a svaka država ĉlanica tog sporazuma donosi sopstveni zakon i prateće propise kojima bliže regulišu ovu materiju. Kod nas se takav zakon naziva ZAKON O PREVOZU OPASNIH MATERIJA.  REGULISANJE POSTUPAKA U TOKU PREVOZA OPASNIH ROBA

 Da bi broj nezgoda sa opasnim robama bio što manji kao i njihova težina, bilo je potrebno utvrditi odreĊena pravila ponašanja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt, ili mogu na njih da utiĉu na bilo koji naĉin

 Sa tim ciljem 1954 godine Ujedinjene Nacije su formirale ekspertski tim koji je dao preporuke kako stvoriti jedinstvene kriterijume koji se odnose na obilježavanje, klasifikaciju, vozila, ureĊaje na vozilima i dozvole.  Na osnovu ovih preporuka, 1957 godine UN je napravio sporazume koji su postali obavezujući za sve potpisnike sporazuma. Danas imamo: ADR – drumski saobraćaj, RID – železniĉki saobraćaj, ICAO-TI – vazdušni saobraćaj, IMDG-CODE – pomorski saobraćaj, ADN – rijeĉni saobraćaj. Prikaz sporazuma dat je na slici 1.

Slika 1. Vrste sporazuma za prevoz opasnih roba po vidovima transporta

 Transport opasnih materija u drumskom transportu regulisan je kroz ADR – MeĊunarodni sporazum o prevozu opasnih roba u drumskom transportu (European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road). Ovaj sporazum je 1972 godine ratifikovala tadašnja SFRJ  Svi potpisnici ovog sporazuma dužni su da prilagode nacionalne propise tako da oni ne budu u suprotnosti sa ADR-om. Iako su pravila propisana ADR-om ista za sve, moguća su izuzeća ili posebna pravila koja će važiti na teritoriji pojedinih zemalja

KLASE OPASNIH ROBA PREMA ADR u  UtvrĊivanje klase kojoj pripada opasna materije ili roba omogućava nam dodelu UN broja toj materiji ili robi  UtvrĊivanje UN broja je važno jer je njime opasna materija u potpunosti definisana, a to znaĉi da su za tu materiju poznati: zvaniĉni naziv, klasa, klasifikacioni kod, ambalažna grupa, broj listice opasnosti, posebni propisi, graniĉne koliĉine, uputstva za ambalažu i pakovanje, uputstvo za mešovito pakovanje, kakvo se vozilo koristi, itd  Poznavanje UN broja je važno jer ne dozvoljava slobodna tumaĉenja vezana za manipulaciju opasnim materijama od strane bilo kog uĉesnika u transportnom lancu.

 U zavisnosti od hemijskih osobina, agregatnog stanja i stepena opasnosti, a na osnovu kriterijuma utvrĊenih u ADR-u, sve opasne robe su raspodeljene na 13 klasa koje su oznaĉene do broja devet, i to:  KLASA 1 EKSPLOZIVNE MATERIJE I PREDMETI SA

EKSPLOZIVNIM MATERIJAMA

 eksplozivne materije − eksplozivni predmeti −materije i predmeti koji nisu gore navedeni, a izraĊeni su radi nekog praktiĉnog dejstva u vidu eksplozije ili pirotehniĉkih efekata − hemijske reakcije

 KLASA 2 GASOVI

 pritisak pare pri 50°C, veći od 3 bara ili  materija je u celosti u gasovitom stanju pri 20°C i standardnom pritisku od 1,013 bar (atmosferski pritisak)  KLASA 3 ZAPALJIVE TEĈNE MATERIJE

 se nalaze u teĉnom stanju prema kriterijumima koji su dati u ADR-u,  na temperaturi od 50°C imaju pritisak pare do najviše 3 bara i koje na standardnom pritisku od 1,013 bar (atmosferski pritisak) i temperaturi od 20°C nisu u potpunosti u gasovitom stanju  imaju temperaturu paljenja do najviše 60°C

 Pored gore navedenih uslova, u klasu 3 spadaju i:  zapaljive teĉne materije i rastopljene ĉvrste materije sa taĉkom paljenja iznad 60°C koje se prevoze ili predaju na prevoz zagrejane do temperature koja je jednaka ili viša od njihove temperature paljenja,  dizel gorivo, mešavine gasa i sirove nafte, lako ulje za grejanje i u sluĉaju kada je temperatura paljenja iznad 60°C.  KLASA 4.1. ZAPALJIVE ĈVRSTE MATERIJE, SAMOREAGUJUĆE MATERIJE I ĈVRSTI DESENZITIVISANI EKSPLOZIVI

 Lako zapaljive ĉvrste materije i predmeti koji mogu da se upale pomoću varnica ili usled trenja,

 Samoreagujuće ĉvrste materije, ili teĉnosti  Ĉvrsti desenzitivisani (umanjene osetljivosti) eksplozivi  Materije povezane sa samoreagujućim materijama.  KLASA 4.2. MATERIJE SKLONE SAMOZAPALJENJU

 Samozapaljive-piroforne materije su materije ukljuĉujući i smeše i rastvore (teĉne ili ĉvrste), koje se u dodiru sa vazduhom već u malim koliĉinama pale u roku od pet minuta  Samozagrevajuće materije i predmeti su materije i predmeti, ukljuĉujući mešavine i rastvore, koji su prilikom kontakta sa vazduhom skloni zagrevanju bez bilo kakvog dovoĊenja energije (potrebne su veće koliĉine – više kilograma i duži periodi vremena – više sati ili dana).

 KLASA 4.3. MATERIJE KOJE U DODIRU SA VODOM EMITUJU ZAPALJIVE GASOVE

 Materije koje reaguju sa vodom i emituju zapaljive gasove koji mogu sa vazduhom da formiraju i eksplozivnu smešu, kao i predmeti koji sadrže takve materije  KLASA 5.1. OKSIDIRAJUĆE MATERIJE

 Materije koje same po sebi ne moraju biti zapaljive ili sagorljive, ali zbog viška kiseonika kojim raspolažu, mogu da izazovu ili doprinesu paljenju ili sagorevanju drugog materijala koji je zapaljiv.  KLASA 5.2. ORGANSKI PEROKSIDI

 Organske materije koje sadrže bivalentni –O–O– strukturni elemenat i koji mogu da se smatraju derivatima vodonik peroksida, gde su jedan ili oba vodonikova atoma zamenjena organskim radikalima.

 KLASA 6.1 OTROVNE MATERIJE

 Materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu eksperimenata na životinjama može pretpostaviti, da one pri jednokratnom ili kratkotrajnom delovanju u relativno maloj koliĉini udisanjem, upijanjem preko kože ili gutanjem mogu da škode zdravlju ili da dovedu do smrti ljudi



KLASA 6.2 INFEKTIVNE MATERIJE

 Materije za koje je poznato ili se može pretpostaviti da sadrže izazivaĉe bolesti, kao što su mikroorganizmi(ukljuĉujući bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljive) ili rekombinovani mikroorganizmi (hibridi ili mutanti), za koje je poznato ili se može pretpostaviti da kod životinja ili ljudi prouzrokuju zarazne bolesti

 KLASA 7 RADIOAKTIVNE MATERIJE

 Materije koje sadrže radionukleide kod kojih je koncentracija aktivnosti, kao i ukupna aktivnost za pošiljku iznad vrednost koje su date prema kriterijumu ADR-a.  KLASA 8 KOROZIVNE (NAGRIZAJUĆE) MATERIJE

 Materije i predmeti koji sadrže te materije, koje hemijskim delovanjem napadaju površinsko tkivo kože i sluzokože sa kojim dolazi u dodir ili koje prilikom oslobaĊanja nanose štetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili mogu da ih razore, a mogu da izazovu i druge opasnosti.

 Materije koje sa vodom stvaraju korozivne teĉnosti ili sa prirodnom vlagom iz vazduha korozivne pare ili maglu  KLASA 9 OSTALE OPASNE MATERIJE I PREDMETI

 Materije i predmeti koji za vreme prevoza predstavljaju neku opasnost koja nije obuhvaćena pojmovima drugih klasa.  U odnosu na stepen opasnosti odreĊuje se AMBALAŢNA GRUPA (I, II, III) ili AMBALAŢNA GRUPA predstavlja svrstavanje neke materije prema njenom stepenu opasnosti.  Dakle, iz AMBALAŢNE GRUPE moţe da se sazna koliko su neke materije opasne.

DOKUMENTACIJA ZA PREVOZ  Isprava za prevoz (otpremnica, tovarni list)  Certifikat za vozilo,  Certifikat za vozaĉa i  Uputstvo o posebnim merama bezbednosti



   



U Ispravi za prevoz (otpremnici ili tovarnom listu) moraju biti oznake materije i njena klasifikacija preko sledećih formulacija i termina: “UN 1203, BENZIN, 3, II “ : UN 1203 : broj materije (ident. Broj za benzin), BENZIN : naziv materije, 3 : klasa i II : ambalaţna grupa. “poslednji tovar, UN 1203, BENZIN, 3, II, ADR” : znaĉi da je cisterna prazna i neoĉišćena a poslednji put je prevozila benzin, klase 3, ambalaţne grupe II i identifikacionog broja 1203. “ CELOKUPNI TOVAR “ : znaĉi da se utovar ili istovar celokupne koliĉine robe obavlja na jednom mestu

 “PREVOZ RASUTOG TERETA” : znaĉi da prevozi ĉvrste materije bez ambalaţe. Po pravilu ĉvrste opasne materije ne mogu da se prevoze u rasutom stanju, osim ako to posebno nije dozvoljeno-znaĉi, ne mogu sve ĉvrste materije da se prevoze u rasutom stanju nego samo pojedine a za njih se to posebno odobrava.  “LOMLJIVI PAKET” oznaĉava paket sa lomljivim posudama: KOJI NIJE SA SVIH STRANA EFIKASNO ZAŠTIĆEN OD UDARA.  Vozila se zatvaraju i prekrivaju sa svih strana RADI

ZAŠTITE AMBALAŢE KOJA JE OSETLJIVA NA VLAGU (kartonska ambalaža).  Obaveza je POŠILJAOCA da u tovarnom listu potvrdi da opasna materija koja se prevozi odgovara zahtevima zakona i ADR-a u pogledu prirode opasne materije, mase svakog pojedinaĉnog pakovanja, vrste i naĉina pakovanja.

 Certifikat za VOZILO važi 1 god u unutrašnjem i meĊunarodnom transportu  Izdaje ga ovlašćena institucija na osnovu pregleda i ispitivanja prema propisanoj metodologiji.  Iz certifikata za vozilo može se videti tip vozila sa pripadajućim kodovima, materija koja se moţe prevoziti tim vozilom sa oznakama bliže pripadnosti te materije (naziv materije, klasifikacioni kod, ambalažna grupa i posebni zahtevi ako postoje kod tih vozila odnosno tih materija).  Tipovi vozila – cisterni  “ FL ” je tip vozila – cisterne ZA PREVOZ ZAPALJIVE TEĈNOSTI Kod ovog tipa vozila zahtevi u pogledu elektro instalacija su najstroţi.

 “ OX “ je tip vozila – cisterne ZA PREVOZ VODONIK PEROKSIDA I VISOKO PROCENTNOG RASTVORA VODONIK PEROKSIDA.  “ AT “ je tip vozila – cisterne koja ne pripadaju predhodnim tipovima a koja su namenjena za prevoz opasnih materija u kontejner-cisternama, prenosnim cisternama ili kontejnera za gas sa više elemenata (MEGC). ZA PREVOZ NEGORIVIH ILI MATERIJA KOJE NE IZAZIVAJU POŢAR.  TANK KOD (kod cisterne) se sastoji od slova i broja. Na primer : L4BN i znaĉi: L-cisterna za teĉnost:, 4 – najmanji proraĉunski probni pritisak:, B – cisterna sa otvorima za punjenje i pražnjenje na dnu sa 3 zatvaraĉa:, N – cisterna sa sigurnosnim ventilom  MEGC znaĉi: KONTENER ZA GAS SA VIŠE ELEMENATA

 Certifikat za VOZAĈA važi 5 god u unutrašnjem i meĊunarodnom saobraćaju.

 UPUTSTVO O POSEBNIM MERAMA BEZBEDNOSTI ukazuje na opasnosti i rizike od opasnih materija; postupak i sredstva za sluĉaj prosipanja ili požara i pružanje prve pomoći licima ugroženim od te opasne materije. Uputstvo obezbeĊuje i daje vozaĉu POŠILJALAC robe.  (Iz kog dokumenta se može saznati postupak u sluĉaju nezgode sa opasnim materijama: Iz Uputstva o posebnim merama bezbednosti. Postupak odlaganja prazne ambalaže je, zavisno od vrste supstance koja je bila upakovana, definisan u Uputstvu o posebnim merama bezbednosti,. Iz uputstva o posebnim merama bezbednosti moţete saznati koja su podesna sredstva za gašenje,)

 Uputstvo o posebnim merama bezbednosti IZDAJE SE ZA SVAKU MATERIJU POSEBNO i nalazi se u kabini vozila. Pre zapoĉinjanja prevoza vozaĉ mora da se upozna sa merama bezbednosti.  Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za prevoz opasnih materija, vozaĉ ne smije primiti na prevoz takvu materiju.  Ako vozaĉ NE DOBIJE napismeno Uputstvo o posebnim merama bezbednosti onda NE SMIJE da zapoĉne sa prevozom (ODBIJA PREVOZ TAKVE ROBE).  Pre polaska na put UVEK treba izvšiti predhodnu kontrolu vozila, opreme i dokumenata

 POJEDINAĈNA ILI ZBIRNA PAKOVANJA  Pojedinaĉna ili zbirna pakovanja (sanduci, palete i sudovi na vozilu), RAVNOMERNO SE RASPOREĐUJU PO CELOJ POVRŠINI TOVARNOG SANDUKA

 Pakuje se DO VISINE STRANICA tovarnog sanduka, a MOŢE I PREKO STRANICE ako je onemogućeno ispadanje iz vozila  AMBALAŢNE GRUPE odreĊene prema stepenu opasnosti su: I za visoke opasnosti, II za srednje opasnosti i III za malu (najmanju) opasnost  Znaĉi na osnovu ambalaţne grupe MOŢE DA SE PREPOZNA KOLIKO JE NEKA MATERIJA OPASNA

 Boce sa gasovima se pakuju NA SPECIJALNE PALETE U VERTIKALNOM ILI HORIZONTALNOM POLOŢAJU

 Boce sa opasnim materijama pakuju se u vozilo NA SPECIJALNE PALETE U VERTIKALNOM POLOŢAJU

 Prevoz sudova sa gasovima obavlja se po pravilu U OTVORENIM PREVOZNIM SREDSTVIMA zaštićenim od štetnih atmosferskih uticaja  Skladištenje povratne, prazne neoĉišćene ambalaže u kojoj je bila opasna materija se vrši : na isti naĉin kao i skladištenje pune ambalaţe  Postupak odlaganja prazne ambalaže je, zavisno od vrste supstance koja je bila upakovana, definisan u Uputstvu o posebnim merama bezbednosti

 Kod manjeg broja paketa mora se izvršiti obezbeĊenje od pokretanja, meĊusobnog sudaranja ili ispadanja. Fiksiranje paketa se može vršiti : drvenim podmetaĉima; kosim letvicama; podesnim podmetaĉima; vazdušnim vrećama; steznim trakama; protiv klizajućim blok ureĊajem. (NE MOGU SE KORISTITI : LANCI, PODMETAĈI ZA TOĈKOVE ili STRANICE VOZILA).

 Mešovita roba je razliĉita roba koja je upakovana

po propisima o mešovitom tovaru.  Na ambalaţi sa opasnim materijama uvek MORA biti ispisan UN broj (broj materije).  Paketi sa opasnim materijama se NE SMEJU otvarati.

 Kad se kaže "TEŢINA PAKETA" bez posebne napomene misli se na : Bruto masu: MASA ROBE I

NJENA AMBALAŢA.  DOZVOLJENO JE zajedno prevoziti materije Klase 2 i

Klase 3. odnosno Kl. 2 i Kl. 6.1.  NIJE DOZVOLJENO da se zajedno prevoze materije Kl. 1 i Kl. 3.  OslodaĊanje od zahteva ADR-a po osnovu koliĉine opasne materije se primenjuje kod PREVOZA KOMADNE ROBE U ODGOVARAJUĆOJ AMBALAŢI.

 Ukoliko prilikom preuzimanja opasne materije na prevoz utvrdite da opasna materija nije upakovana u propisanu ambalaţu ili je ta ambalaţa oštećena ili utvrdite da je zatvaraĉ na sudu u koji je smještena opasna materija olabavljen, ONDA TREBA ODBITI PREVOZ TAKVE MATERIJE.

 UTAKANJE – ISTAKANJE  Obavlja se na mestima koje odredi nadleţni organ.  Utovar i istovar opasnih materija obavlja se po pravilu DANJU, izuzetno NOĆU pod uslovom da su elektriĉne instalacije u “Ex” zaštiti (protiveksplozivnoj zaštiti).  Zabranjeno je : pušenje, upotreba otvorenog plamena, upotreba alata koji varniĉi, zavarivanje i sliĉni postupci, prolaz nadzemnih elektriĉnih vodova i sl.  Pušenje je zabranjeno: u kabini vozila, pored vozila i na mestima utakanja ili istakanja (za vrijeme rukovanja).

 Pušenje je dozvoljeno samo na mestima koja su za to odreĊena i nalaze se van zona opasnosti od poţara.  Motor vozila je iskljuĉen. Moţe biti u radu samo u sluĉaju kada obezbeĊuje rad ureĊaja koji sluţe za utovar ili istovar odnosno kada sluţi za pogon sopstvene pumpe kod istakanja (hvataĉvarnica je na izduvnoj grani vozila).  Cisterna se obavezno uzemljuje (povezuje kablom i štipaljkom sa uzemljivaĉem) radi spreĉavanja nagomilavanja statiĉkog elektriciteta odnosno radi odvoĊenja statiĉkog elektriciteta preko uzemljivaĉa u zemlju.

 Sudovi za zapaljive teĉnosti pune se najmanje 80% od ukupne zapremine suda.  Kod sudova – cisterni napunjenih do vrha PRETI OPASNOST OD NAGLOG POVEĆANJA PRITISKA  CILINDRIĈNI OBLIK cisterni je najpogodniji za

prevoz materija pod pritiskom zbog ravnomernog pritiska na zidove suda.

 Kod sudova od ojaĉane plastike vodi se raĉuna o brzini punjenja i pritisku odnosno TEMPERATURA TEĈNOSTI MORA BITI MANJA OD 50°C

 





Za vreme prevoza MOŢE DOĆI DO PROMENE NIVOA TEĈNOSTI u sudu (zbog promene temperature). Ako je gustina teĉnosti 0,8 kg/l a ima 30.000 litara onda je masa (težina) teĉnosti 0,8 x 30.000 = 24.000 kg = 24 tone. Ako se kod istovara opasne materije utvrdi da je jedan dio sadržaja paketa iscurio: vozilo se mora što prije oĉistiti, odnosno prikupiti odgovarajućim upijajućim materijalom. Na mestima utakanja ili istakanja moraju biti prisutni aparati za gašenje požara. Aparat tipa "S" oznaĉava aparat sa suhim prahom (fino usitnjena soda bikarbona).

 Aktiviranje “ S ”aparata: izvući osigurač, pritisnuti ručicu za aktiviranje do kraja i obavezno otpustiti, sačekati 3-5 sekundi i ponovo pritisnuti ručicu za aktiviranje.  Kod prevoza opasne robe pod režimom “MALA KOLIĈINA”, potrebno je imati MINIMUM 2 KG PRAHA ili ekvivalentnu koliĉinu nekog drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara  Ovi aparati se koriste za gašenje požara sljedećih vrsta – klasa požara : Klasa A – požari ĈVRSTIH materija : PRAH, VODA I PESAK Klasa B – požari TEĈNIH materija: PRAH, PENA, UGLJENDIOKSID, GALONI I PRIRUĈNA SREDSTVA.

 Klasa C – požari GASOVA : PRAH, UGLJENDIOKSID, GALONI

 Rukovanje odnosno aktiviranje aparata za gašenje poţara moraju znati svi : VOZAČ, SUVOZAČ I PRATIOC.  SUVOZAĈ JE LICE KOJE JE OSPOSOBLJENO DA U SVAKOM MOMENTU ZAMIJENI VOZAĈA, znaĉi i u

prevozu ali i kod intervencija.

OBILJEŽAVANJE I OZNAČAVANJE OPASNIH MATERIJA  Za obilježavanje i oznaĉavanje opasnih materija koriste se TABLE UPOZORENJA, NALEPNICE ili LISTICE OPASNOSTI i BOJENJE SUDOVA SA GASOVIMA

 Osnovna TABLA UPOZORENJA je pravougaonog oblika dimenzija 40 x 30 cm, obojena NARANDŢASTOM BOJOM, a uokvirena crnom bojom.  Koriste se kod prevoza materija Klase 1 – Eksplozivne materije, kod prevoza razliĉitih materija u istom vozilu ili po komorama i sl.

 Tabla upozorenja, u drugim sluĉajevima, je pravougaonog oblika dimenzija 40 x30 cm, obojena NARANDŢASTOM BOJOM, a uokvirena i podeljena na pola crnom bojom.  Kada gabariti vozila to zahtevaju, kada nema mesta za ovoliku tablu ili kada bi ona iz bilo kojih razloga ometala rad ureĊaja i armature na vozilu, zaklanjala delove armature i sl. onda ona MOŢE BITI I MANJA i to ( 30 x 12 ) cm.

 U nekim sluĉajevima – kada se prevoze ĉvrste opasne materije u rasutom stanju -TABLA MOŢE BITI IZVEDENA KAO NALJEPNICA ILI BOJENJEM NA SUDU ali mora biti zaštićena od atmosferskih

uticaja (kiša, snijeg, niske i visoke temperature) odnosno mora da osigurava trajno obeleţavanje.

 U GORNJEM POLJU table nalaze se identifikacioni BROJEVI OPASNOSTI ( OZNAKE OPASNOSTI ILI VRSTE OPASNOSTI ).  Može biti upisano najmanje DVA a najviše TRI broja i slovo X ispred brojeva  PRVI broj oznaĉava OSNOVNU opasnost.  DRUGI i TREĆI broj ako ga ima, oznaĉavaju dodatne opasnosti. (Od jedne materije može biti više opasnosti ali jedna je osnovna a druge su dodatne)

 Ako je DRUGI broj * 0 * zanaĉi da NEMA DODATNIH OPASNOSTI odnosno OSNOVNA OPASNOST NIJE POJAĈANA. ( Tumaĉenje se svodi na prvi broj ili ako se opasnost od neke materije može iskazati jednim brojem, drugi broj je nula. Nula ne umanjuje osnovnu opasnost ali je i ne istiĉe).  Ako su brojevi ISTI znaĉi da je osnovna opasnost POJAĈANA ili IZRAŢENA.  Ako je ispred brojeva slovo * X * znaĉi da ta materija OPASNO (BURNO) reaguje sa vodom

odnosno ne smije doći u dodir sa vodom.

 Brojevi označavaju sledeće opasnosti :  2 Emisija gasa usled pritiska ili hemijske reakcije  3 Zapaljivost teĉnosti (para) i gasova ili teĉnosti koje su podložne samopaljenju  4 Zapaljivost ĉvrstih materija ili materija sklonih samopaljenju  5 Oksidirajući (vatro intenzivni) efekat  6 Toksiĉnost ili opasnost (rizik) od infekcija  7 Radioaktivnost

 8 Korozivnost

 9 Opasnost od spontane snažne reakcije

OBAVEZE GLAVNIH UČESNIKA U

TRANSPORTU OPASNE ROBE  Uĉesnici transportnog procesa opasnih materija moraju izvršiti odgovarajuće mjere prema karakteru i obimu opasnosti koje mogu predvideti, tako da se spreĉi nastanak štete, povreda ili eventualno da se minimiziraju njihove posledice.U svim sluĉajevima moraju ispuniti zahteve ADR-a koji se odnose na njihovu delatnost i obaveze.  U transportnom procesu imamo sledeće ućesnike: pošiljaoc, prevoznik, primalac, utovarivaĉ, vozaĉ, paker...  Svaki od uĉesnika je dužan da je kontroliše rad predhodnika u transportnom lancu, jer za eventualne greške svako od uĉesnika odgovara

 Pošiljalac  Pošiljaoc opasnih materija je obavezan da preda za transport samo pošiljke koje odgovaraju zahtevima ADR-a.  U sklopu obaveza uĉesnika transportnog procesa, prema poglavlju 1.4.1. obaveze pošiljaoca su sledeće:  Utvrdi da su opasne robe klasifikovane i dozvoljene za prevoz u skladu sa ADR-om;  Da snadbe prevoznika informacijama i podacima i ako je potrebno, potrebnim transportnim dokumentima kao i pratećim dokumentima (dozvole, odobrenja, obaveštenja, sertifikati, itd)

 Da koristi iskljuĉivo ambalaže, velika pakovanja, velika sredstva za pakovanje (IBC) i cisterne (vozilocisterna, demontažne cisterne, vozilo baterija, MEGCs, prenosive cisterne i konterner-cisterne) koje su odobrene i prilagoĊene za prevoz datih supstanci i koje su propisano oznaĉene prema zahtevima ADRa; Da postupi u skladu sa zahtevima koji se odnose na naĉin otpreme i ograniĉenja pri otpremanju opasne robe;  Da obezbedi da i prazna neoĉišćena ili neispražnjena ambalaža, cisterne (vozilo-cisterna, demontažne cisterne, vozilo baterija, MEGCs, prenosive cisterne i kontener-cisterne) ili prazna neoĉišćena vozila, veliki ili mali konteneri za rasuti teret su odgovarajuće obeleženi tablama i listicama opasnosti i da prazne neoĉišćene cisterne budu zatvorene kao da su napunjene opasnom materijom.

 Ako pošiljalac koristi usluge drugih uĉesnika (pakera, utovarivaĉa, punioca, itd.), on će preduzimati odgovarajuće mjere da obezbedi da pošiljka zadovoljava zahteve ADR-a. On može, da se pouzda (osloni) na informacije i podatke dostupne od ostalih uĉesnika.  Kada pošiljalac radi u ime trećeg lica, to treće lice će informisati u pismenom obliku pošiljaoca o kojim opasnim materijama se radi (taĉan naziv opasne robe koju treba transportovati, oznaku klase, UN broj, vrstu i stepen opasnosti (osnovnu i dodatnu opasnost), koliĉinu) i omogućiće mu dostupne informacije i dokumenta koja su mu neophodna za izvršavanje obaveza

 Prevoznik  Obaveze prevoznika su sljedeće:  Konstatuje da su opasne materije koje se upućuju na prevoz dozvoljene za prevoz prema ADR-u;  Obezbedi da su propisana dokumenta u transportnoj jedinici;  Vizuelno konstatuje da vozilo i teret nemaju oĉigledne defekte, curenje ili pukotine, opremu koja nedostaje i itd.;  Konstatuje da datumi sljedećeg testiranja (provere) vozila-cisterni, vozila-baterija, demontažnih cisterni, prenosivih cisterni, kontejnera-cisterni i MEGCs nisu istekli;

 Potvrdi da vozila nisu pretovarena;  Konstatuje da su listice opasnosti i propisane oznake bezbednosti priĉvršćene za vozilo;  Konstatuje da su propisana oprema i pisana upustva za vozaĉa u vozilu  Ako je za vreme vožnje primećen neki prekršaj koji bi mogao ugroziti bezbednost saobraćaja, vozilo natovareno opasnom robom bi trebalo da bude zaustavljeno ĉim to bude moguće, imajući na umu zahtjeve bezbjednosti saobraćaja. Prevoz može biti nastavljen samo ako pošiljka bude u skladu sa primenljivim propisima

 Primalac  Primalac ima obavezu da ne odlaže prijem robe bez nekih jakih razloga i da potvrdi, posle istovara, da su zahtevi ADR-a koji se odnose na njega ispoštovani

 Obaveze primaoca su sledeće:  Propisno ĉišćenje i dekontaminacija vozila i kontenera u sluĉaju da je to predviĊeno ADR-om  Da obezbedi da su konteneri kompletno istovareni, oĉišćeni i dekontaminirani i da ne nose oznake opasnosti koje su u skladu sa zahtevima poglavlja 5.3ADR-a.

 Ako primalac koristi usluge drugih uĉesnika (punioca, ĉistioca, dekontaminacioni prostor, itd.) on će preduzeti odgovarajuće mere da obezbedi da su zahtevi ADR-a u saglasnosti s tim  Ako provere dovedu do kršenja zahteva ADR-a, primalac će vratiti kontener prevozniku jedino pošto se prekršaj otkloni.

 OBAVEZE OSTALIH UČESNIKA U TRANSPORTU OPASNE ROBE  Utovarivač  Obaveze utovarivaĉa su sledeće:  Da preda opasnu robu prevozniku samo onda ako je roba dozvoljena za prevoz prema zahtevima ADR-a;  Da proveri da li je ambalaža oštećena. On neće predati na prevoz pošiljku ĉija je ambalaža oštećena, posebno ako nije otporna na isticanje opasne materije i ako postoji isticanje ili mogućnost isticanja opasne materije, dok oštećenje ne bude otklonjeno. Ova obaveza se odnosi i na prazne neoĉišćene ambalaže;

 Da prilikom utovara opasne robe u vozilo, ili veliki ili mali kontener, postupa prema specijalnim zahtevima koji se odnose na utovarivanje i rukovanje (manipulisanje);  Da posle utovara opasne robe u kontener postupa prema zahtevima koji se odnose na propisno oznaĉavanje ambalaže i vozila koja prevoze opasne robe, prema zahtevima poglavlja 5.3 ADR-a;  Da se prilikom utovara pridržava zabrane miješanja tereta vodeći raĉuna pri tom o opasnoj robi koja je već u vozilu i zahtjevima koji se odnose na odvajanje prehrambenih namirnica, ostale robe široke potrošnje ili stoĉne hrane.

 Paker  Obaveze pakera su sledeće:  Vodi raĉuna o zahtevima koji se odnose na uslove pakovanja, uslove zajedniĉkog pakovanja i  Vodi raĉuna o zahtevima koji postoje u ADRu u pogledu korišćenja narandžastih tabli i listica opasnosti, kada priprema ambalažu za prevoz.

 Operator kontejner cisterne / prenosne cisterne  Operator za kontejner cisterne / prenosne / će:  Da obezbijedi ispunjenje zahtjeva za konstrukcije, opremu, testiranje i oznaĉavanje,  Da obezbijedi održavanje cisterne i njene opreme na taj naĉin da se obezbijedi da pod normalnim uslovima rada, cisterna-kontejner/prenosiva cisterna zadovoljava zahteve ADR-a do sljedeće inspekcije (kontrole),  Da obezbedi posebne provjere koje se rade kada su moguća oštećenja cisterne ili njene opreme prilikom neke opravke, neke promene ili nezgode

 Punilac  Obaveze punioca su sledeće:  Da obezbijedi pre punjenja cisterne da cisterna i njena oprema tehniĉki zadovoljavaju uslove;  Da obezbedi da datum sledećeg testiranja vozilacisterni, vozila baterija, demontažnih cisterni, prenosivih cisterni, kontener cisterni i MEGC nije istekao;  Da puni cisterne opasnom materijom dozvoljenom za prevoz u tim cisternama;  Da se pridržava zahtjeva (uslova) koji se odnose na opasne materije u susjednim(okolnim) komorama cisterne

 Da se pridržava maksimalno dozvoljenog stepena punjenja ili maksimalno dozvoljene mase sadržine po litri kapaciteta za materije koje se pune;  Da provjeri otpornost na curenje poslije punjenja cisterne - zaptivenost i zatvaranja svih ureĊaja;  Da ostatak opasne materije koja se puni neće da bude zalijepljen za spoljašnju stranu cisterne;  Da obezbijedi da su narandžaste table i propisane listice opasnosti priĉvršćene za cisternu, na vozilo i na veliki i mali kontejner za prevoz robe u rasutom stanju u skladu sa zahtevima. .

 Poznavanje ADR-a (kada će tovar biti osloboĊen ADR-a, kada teret zahteva da se transportuje kao ADR, kako to pravilno izvesti i sl.) u cilju spreĉavanja nezgoda sa opasnim materijama i iz razloga izbegavanja visokih novĉanih kazni zahtijeva konstantno praćenje promjena vezanih za transport opasnih materija i prilagoĊavanje novim pravilima.