ЧОВЕК ДОБА i
ПРОСВЕЋЕНОСТИ npupeguo Мигиел Воеел
ЧОВЕК ДОБА ПРОСВЕЋЕНОСТИ
Садржај
Увод Мишел Вовел.......................................................................................................... 5 Како просвећеност види човека .................................................................. 5 Обичан човек................................................................... 12 Актери и протагонисти ................................................ i ............................. 18 Гласноговорници .......................................................................................... 26 Културни посредници.....................................................................................29 Кад ce све ускомеша..................................................................................... 32 (превела Вера Павловић) 1. П Л Е М И Ћ Пјер Серна...............................................................................................................37 (превела Вера Павловић) 2. Р А Т Н И К Жан-Пол Б е р т о ................................................................................................. 92 Од плаћеника до војника ............................................................................ 93 Од војника до војника грађанина ............................................................ 106 Наполеонов ратник ..................................................................................... 118 (превела Вера Павловић) 3. П О С Л О В Н И Ч О В Е К Л уј Бержерон...................................................................................................... 128 (превела Вера Павловић) 4. Ч О В Е К О Д П Е Р А Роже Ш а р т је ................................................................................................... 149 Филозофски дух и меценат монарха ..................................................... 150 Л>уди од пера, чланови академије, сатиричари.................................... 154
Поређења..........................................................................................................159 Аристократија л>уди од пера: салони и париске вечере .................... 162 Вештина конверзације.................................................................................. 169 Критике салона ............................................................................................. 171 Путовања „Разума“, Берлин ............................................................ 174 Париз и провинција: установе посвећења и места окупљања.......... 178 Посете и преписка........................................................................................ 181 Морални модел: повлачење инекористољубље ..................................... 183 Аутор власник свог д ел а............................................................................. 185 Патологија л>уди од п ера............................................................................ 191 Од славе Парнаса до грађанина „републике" л>уди од пера............. 193 (превела Вера Павловић) 5.
НАУЧНИК Винченџо Фероне ............................................................................................ 199 Научник из „старог режима“ и надмоћФранцуске ............................ „Нова Атлантида": између утопије истварности.................................. „Племенита научна каријера“ . Између заједнице и корпорације .... Научник и криза идентитета на крају века...........................................
201 209 215 225
(превела Мила Самарџић) 6. У М Е Т Н И К Данијел А рас......................................................................................................236 (превела Вера Павловић) 7. И С Т Р А Ж И В А Ч Мари-Ноел Бурге ...................................................
266
Истраживач: историјат једне речи ................ Истраживање, наука и царство....................... Од сна до открића: свет y мапама ................ Ликови истраживача.......................................... Ha мору и на копну: начини путовања......... Дневник, мапа, хербар: забележити откриће Повратак............................................................... Од путовања до приче ..................................... Врт повратака .....................................................
266 270 279 282 288 294 304 308 317
(превела Вера Павловић)
323
9. С В Е Ш Т Е Н И К Доминик Жилија ............................................................................................. 359 Ограничења система црквеног прихода ................................................. 361 Образовање свештеника: институција семинарија ............................. 368 Свештеничка „смерност“ ..............................................................................382 Друштвеност и свештеничка култура ..................................................... 384 Црквени ред y пракси ................................................................................ 391 ( превела Вера Павловић) 10. Ж Е Н А Доминик Годино.............................................................................................. 398 Виђење мушкараца....................................................................................... 400 Удате жене .................................................................................................... 405 Жене на раду................................................................................................. 411 Образовање девојака y време просвећености ........................................ 413 Културне жене............................................................................................... 418 Политичка позорница.................................................................................. 422 (превела Вера Павловић) Библиографија..................................................................................................... 432
Увод
Човек просвећености? Слика нам ce снажно намеће y најдословнијем смислу речи. Вилијам Блејк га представл>а, y својој композицији П ри јатан дан (G la d d ay ), y његовој голотињи, мирног и сигурног, раширених руку, y мандорли која као да из њега зрачи на тамној позадини. Он je y центру универзума: човек просвећености, y искушењу смо да кажемо. Готово исти став видимо кад Рењо усред Француске револуције слика своје платно Слобода или с м р т (L a Liberté ou la mort). И to je наг човек раширених руку који лебди на небу — анђео или Икар, јер му je уметник дао крила, као што му je чело украсио небеским пламеном. Али симболика je сложенија, иако тежи да буде експлицитна. С десне стране на облаку je људска фигура Слободе, y једној руци држи фригијску капу, y другој вагу једнакости. Kao противтежа на другој страни je смрт која као да je изашла из празне гробнице из доба барока, скелет увијен y црно ослања ce на своју косу. Слободан човек, освајач, прави господар универзума, који je изгонио снаге сенке и прошлости.
Како просвећеносш види човека Т акав каквог га видимо, како плени y свом сажетку који омогућава слика, човек просвећености оправдава, ако je то потребно, писање овог есеја. Осамнаести век (питаћемо ce које му хронолошке границе треба одредити) ставио je човека y средиште свог света, усмеривши на њега сва своја рдв*Ш=5 шљања. П од тим ce подразумева раскид с епохом 6«mMa, ć1 LS %
осећајношћу која доминира y време после Тридентског сабора, која, уосталом, траје више од једног века, дисциплинована класичним редом. Докле? У искушењу смо да кажемо до средине века, кад свака граница не би деловала тако илузорно, према томе да ли ce позивамо на очекивања истраживача, на дела с краја претходног века, које je открила криза европске свести, или према знацима распростирања тако променљивим и тако опречним од једне друштвене групе до друге, од једне земље до друге, y Европи y којој, почев од Француске и Енглеске, потом Немачке и Италије, просвећеност зрачи постепено све слабије y концентричним таласима. Крај je лакше одредити: сумрак просвећености (прикладна метафора) изгледа да ce уписује y крај века y редоследу y коме je Француска револуција само тренутак страсти кад ce извесности помуте, a прекретница y историји човечанства не доведе y питање оно што je неповратно. Ha тим основама тема нашег истраживања добија своју двосмисленост. Поштедимо ce расправе, фундаменталне колико и нерешиве —сви аутори y овој књизи су то схватили —о неопходности разликовања идеалног „човека просвећености“ и „људи просвећености“ y својој анонимној и разноврсној скупини. Очигледно je да не можемо све да их прикажемо и слика коју добијамо je неминовно елитистичка: са изузетком представе о жени или војнику —који су y неким аспектима маргинални y том свету —као директни учесници, y једном или другом смислу, y тој понекад колективној авантури биће приказани: племићи, свештеници, предузимачи, људи од пера, научници или уметници и, на крају, истраживачи. Иако смо y искушењу да их сврстамо y једну или другу групу, сви они заједно творци су духа тог времена. Сељака, човека из народа, нема на тој слици. He можемо да ce не запитамо какво место он заузима y односу на тај нови узор часног човека који ce развија, y моменту кад он није непознат y расправи која обухвата читаво човечанство. T o je нова расправа о човеку уопште, y коју ce треба упустити да би ce он оценио y својој разноврсности понашања и облика no различитим групама. Прелистаћемо (неопходна референца) стране велике Дидроове и Даламберове Енџиклопедије и погледати одредницу „Ч овек“ . He без изненађења, уочићемо: 45 колона од којих je 36 посвећено анатомији, осам 6
„моралном човеку , a пола странице „политичком човеку . Увод даје општи тон. „То je биће које осећа, размишља, мислећи слободно шета ce no површини земље, делује као да je изнад свих животиња над којима доминира, живи y друштву, измислило je науке, уметности, има себи својствену доброту и злоћу, има своје господаре, створило je законе ... Можемо га посматрати из различитих аспеката, од којих су основни следећи: Састоји ce од две супстанце —прва je душа (види одредницу ,,Душа“), друга je позната под називом тело. Тело, или материјални део човека, доста je било проучавано...“ Кратким прелазом, који признаје да ce могу до y бескрај умножити различити погледи којима ce човек разматра, „јер не постоји ништа што ce може с њим поредити“ , почиње опширан опис који не оставља ништа непознато о физичком човеку, од фетуса до пубертета и старости, уз детаљан опис његових костију, мишића и органа, до табеле процента смртности. Опис моралног човека (одредница М. Ле Роа) je краћи, није мање експлицитан y анализи коју даје, која je видно инспирисана оптиком кондијаковске осећајности. Признаје предност човека y природном оквиру: „К ад погледамо огромне људске радове, кад детал>но испитамо његове вештине и прогрес наука, кад видимо како прелази мора, мери небо и расправља о грмљавини и буци и њеним ефектима“ , можемо само да будемо запрепашћени „нискошћу и ужасима“ , где ce често „открива тај крал> природе“ и спушта на низак ниво. Поставивши проблем, y облику парадокса и без веће агресивности него што je дозвољено, на самом почетку одбацује метафизичка објашњења која враћају на грех или лошу природу. „Неколико моралиста je прибегло једној мешавини добра и зла коју je такође потребно објаснити. Охолост, сујеверје и страх су произвели системе, оптеретили познавање човека хиљадом предрасуда, које опажање треба да уништи. Религија je задужена да нас води путем среће коју нам припрема на оном свету на крају времена. Филозофија треба да 7
изучи природне мотиве човековог деловања да би га учинила бољим и срећнијим y овом пролазном животу." Ш та каже филозофија? Лзудско деловање ce управља осећањима и ефектом жел>е. Човек je увек онакав каквим га направе његове потребе, чак и када y додиру с другима улази y друштво. ,Ј а “ не мрзи себе: y зависности од степена корисности коју од тога очекујемо, настају пријатељство, љубав, страст, амбиција, жеља за уздизањем. Осујећене, те тежње могу да доведу до идеја које су неприродне (види одредницу „Фанатизам“ ). Toj песимистичкој представи човека чија ce радост гаси с младошћу, и друштава y којима опадање следи равнотежу, има лека: „али физичко експериментално неговање и природна представа, што дају људе јаког и ретког кова, људском духу могу да пруже призор који ће проширити шегове погледе и створити нов поредак ствари“ . A ko je тачно „да би онда људско друштво било савез лоших које само интерес држи уједињенима“ , аутор признаје да не можемо да занемаримо код човека осећање благости које га наводи да ce заинтересује за судбину себи сличних оног тренутка када je сигуран за своју судбину. Човекова осећајност може бити извор свих врлина и, зашто не, и среће која смирује (види одредницу „Човечност"). Т ада би требало да ce окренемо једној врсти педагогије која почиње од детињства: развити код младих „осећање врлине и патриотизма“ (наводи ce пример Спартанаца), инспирисати позитивна предодређења за опште добро и друштва посебно, образовати не само саветима већ и примером. Људска машина коју регулише задовољство нуди том подухвату природна помоћна средства, јер je егоизам исправљен склоношћу да ce „подражава“ : „А>уди међусобно имају тајне односе који их уједин>ују“ и изражавају ce чињеницом да ce живи y друштву, „људи једни друге помало мешају“ и Браунов покрет њихових посебних интереса уједишује ce y општу масу обичаја њиховог времена. Оправдано je говорити о човеку просвећености y историјској перспективи која je одраз духа времена: „Каже ce да je то век витештва, могли бисмо, дакле, рећи век лепих уметности и филозофије, који нам je Бог подарио да y њему живимо и да можемо да га назовемо веком доброчинства и хуманости.“ 8
Да би ce дошло до тог идеала, намеће ce прибегавање волунтаристичком подухвату. „Пошто пример и мишљеше одређују љубав ка добробити, следи да ce људи обликују (што подвлачимо) и да je готово могуће дати им облик који желимо.“ Нису заобиђене политичке околности y којима ce одвија овај подухват. „До тога може доћи посебно y монархији; престо je основа на којој ће подражавање тражити свој узор. У републикама равноправност не пати од тога да ce један човек толико уздигне да све време буде изложен погледима.“ У свим тим случајевима треба бити опрезан и пратити опште услове „ситуације“ , стање y коме влада ред и опуштеност прети да склизне y уживање, тријумф појединачних интереса, узнемирено стање y коме рат y току y мржњи налази цемент штетног јединства ... Узак je пут стварања новог човека који даје већи значај зрелој образовној педагогији окренутој детињству, не заборављајући жене. Тамо где ce филозоф сензуалистички изражава y одредници о моралном човеку, физиократ y врло кратком излагању о политичком човеку говори са мало речи о грађанству, и само y техничким терминима. „Н е постоји право богатство сем човека и земл>е.“ Потребни су „јаки“ и „вредни“ људи. Они су то само ако су слободни: треба ослободити трговину, смањити број послуге и радника који су луксуз, да би ce скренула пажња на пољопривреднике: чему служе мануфактуре када постоји необрађена земља? A ko су л>уди и земл>а богатство нације, они морају бити бројни; ту налазимо бригу педагогије окренуте родитељима и дадиљама. Поново налазимо, али мање систематичну, аргументацију претходне одреднице, која треба да покрене човека: „не улази ce y посебну заједницу сем y нади y сладак живот“ . Радника не треба довести до очајања; његова плата треба да буде пристојна, при чему треба водити рачуна да ce избегне сувише неравноправна подела чистог производа ... Врло je значајан чланак о авантури просвећености, што оправдава важност коју дајемо тој одредници y Енуиклопедији, која je далеко од тога да исцрпе све њено богатство. Али читалац ће бити довољно паметан да схвати како je та одредница далеко од тога да изрази мишљење које je универзално прихваћено y филозофији тог времена. Расправи филозофа сен9
зуалиста, која je инспирисала приказ о моралном човеку, било би згодно супротставити, што није мала ствар, Русоово тумачен>е о првобитној доброти човека кога je искварило друштво и потпуно другу аргументацију која ће y последњим деценијама века бити све значајнија. Тема о грађанској врлини, која ce не своди на саставни део егоистичких интереса који су добро схваћени и искоришћени, снажно ће ce наметнути истовремено са излагањем о грађанству, формирањем природних права да би y Револуцији нашла свој теоријски, али и практичан израз. Велике тематске фреске, које су y склопу нове историје идеја y последњим деценијама обновиле наше познаваше мисли доба просвећености: Срећа (Р . Моци), Природа (Ж . Ерхард), Узнемиреност (Ж . Депран), поставиле су оквире расправе. Ми ce овде томе нећемо враћати. Немајући амбицију, која би овде била неумесна, да ce питамо о тачном појму „Човека просвећености“ на начин на који je Кант формулисао питање „Was ist Aufklarung?“ („Ш та je просвећеност? “ ), признајмо да текст y Енциклопедији омогућава да ce сакупи известан број општих тема, где ce изнад спорних питања разазнају елементи минималног слагања, којима ce изражава ново виђење света преко одређеног виђења човека. Оно што највише пада y очи на самом почетку, иако дух Енциклопедије то истиче, свакако je одбацивање теоцентричног виђења света којим je дотад уређиван универзум. Човек више није виђен y Божјим мислима, ванземаљско ce брише, упућује ce на проблем душе y другој одредници Енциклопедије. Грешка и грех улазе y метафизичке спекулације, чак можда штетне (види одредницу „Фанатизам“). Враћеном y природни поредак као животиња која има одређене посебне способности, човеку ce прилази са стране његове физичке конзистенције, његове анатомије, физиологије, начина да ce анализира оно што чини јединство, али и разноврсност људске врсте. Помишљамо на Сатурновог кепеца y Волтеровом Микромегасу (знамо да je то Фонтенел), који посматра мала бића на нашој кугли земаљској верујући да раде на репродукцији и каже: „Узео сам природу на потпуно нов начин“ , нови Аојвенхок неустрашиви и неопрезни истраживач. Примере те радозналости имаћемо y размишљањима научника и можда још више истраживача, али и оних који ce баве биро10
кратијом, чак и свештеника, упућених на истраживање понашан>а, обичаја, разноврсност човечанства, што откривамо и на кућном прагу и преко мора. Теолог ce крије, или ce ушанчио, човек науке ra je заменио. Природно биће, појединац покренут побудама сопственог интереса, човек о коме пише Енциклопедија, изгледа да ce извукао из хијерархије сталешког друштва које je до тад наметало свој спутавајући оквир. A ko постоји хијерархија, одредница о „политичком човеку“ сведочи да je она y функцији шегове друштвене корисности, његовог места y стварању богатстава. Он, наравно, живи y друштву, али друштвени уговор je овде сведен на „конфедерацију лоших које само интерес држи уједишеним“ , што je минималан израз теме коју Русо истражује са потпуно новом ширином која почива на основном постулату о слободи као природном праву које припада свим људима. Господар своје судбине, једном ослобођен свих хипотека предрасуда, религије и условљаваша која зависе од саме природе, човек ce разликује од других животиња као разумно биће: створио je науке, уметност, активно ствара богатства, једном речју цивилизацију. Човек je еластичан и може да ce усавршава, историја људи je историја прогреса, онако како ce он оцртава на земљи y границама живота овде на земљи, y мери y којој je коначан цил> који ce тражи земаљска срећа. „Да ли je добар или зао ?“ —да подражавамо Дидроа. Отворена je расправа — овде имамо илустрацију које једне доводи до закључка о првобитној доброти човека која je можда извитоперена, друге на комбинаторику наравно егоистичких личних интереса, можда умерену тежњом која ce везује за „скупоцену осећајност, која je извор свих врлина“ . Осећајност против разума: друга основна расправа y коју нећемо улазити ... Остаје та могућност човека да ce усавршава, која води до сталног понављања питања — како учинити л>уде срећнијим и кориснијим, питања неумитно заснованог на волунтаристичкој политици: ускладити проток интереса y оквиру рационалног града, распрострти границе цивилизације ширењем просвећености. T o објашњава кључну улогу педагогије y том поретку ствари, јер људско биће треба од детињства припремати за његову улогу човека, развијајући шегове склоности, као и његова зна11
н>а прикладним образовањем. Брига коју показује аутор одреднице сведочи о ширини духа, коју не поседују сви и којом он обухвата и жене. Проблем државе y тој конструкцији не може бити избегнут, a овде je углавном заобиђен, при чему не можемо рећи да je то последица наметнуте опрезности. Републикански систем ce тиме не бави, сем једне алузије, монархистички систем ce намеће као најприроднија и најефикаснија референца. У томе ce већина филозофа доба просвећеног апсолутизма слаже. Истовремено ћемо приметити, без изненађења, да ce не доводи више y питање друштвени систем хијерархије сталешког друштва, сем обилазно враћајући ce на физиократску аргументацију, што je без сумње значајно, јер то прећутно води замени система вредности старог поретка заснованог на лествици поштовања и части, лествицом корисности и производше богатства y будућој држави. Тако ce представља — полазећи од примера који смо изабрали да анализирамо, јер не можемо да обухватимо тему y свој њеној дубини —човек просвећености y идеалној формулацији. Остаје да ce види, задатак није мали, докле je тај дискурс ишао, био пренесен и прихваћен. Суочити идеалном човеку, тако дефинисаном y основним цртама, конкретног човека, било ког човека, пре него што уведемо y преамбули наших аутора главне ликове, што претпоставља уклањање претходних питања која не можемо да избегнемо: y којој мери сан доба просвећености одговора реалности? Једном речју, да ли je човек 18. Be na, y мери y којој тај израз има јединствено значење, на висини тог волунтаристичког програма?
Обичан човек Прочитајмо поново, овог пута Волтера, да бисмо код њега открили разноврсност низа формулисаних оцена песме „Le Mondain ‘ — „Ах, срећног ли времена овог века гвожђа“ („Ah, l’Heureux temps que ce siècle de fer“ ) до прича: „С в ет како иде“ („Le monde comme il va“ ) који ce завршава пресудом без коментара „Спасавај ce ко може“ („Sauve qui peut'1) . Или, још бол>е, ,А ван туре Р азу м а“ (, »Aventures de la Raison“ ) o путовашу Pa12
зума који je изашао из бунара, где ce био затворио са својом ћерком Истином, да би прошао овај свет који зовемо просвећеним. Резултат je врло изнијансиран: тамо где владају просвећени владари има наде, али свуда су само ратови, варварство, некад назадовање. Отац и ћерка ce на крају враћају y свој бунар да сачекају боља времена. Кандид нам предлаже као противтежу великих истраживачких путовања, о којима ћемо касније говорити, други начин откривања света y грозничавом луташу без реда кроз Европу и свет, подивљалих ратова и ломача инквизиције. З ар ce ништа није променило од света шпанског пустолова Симплицимуса осим свести о трагичном апсурду? Овде би требало запитати данашње историчаре (ако не и да на неколико страница направе немогућ биланс) y којој мери и до које тачке су л>уди доба просвећености променили своју материјалну ситуацију, као и своје колективне представе —али да би ce истакло неколико константи које делују наивно. Изглед који вара, јер слагање je далеко од тога да буде опште. Вулгати „славног 18. века“ , света узаврелог општег прогреса, Пјер Шони je супротставио провокативну синтезу, којој je посветио цивилизацију просвећености, резервисано читање историчара за кога велики век —век револуције мисли —остаје класично доба, док je 18. век само наставак, уз неколико скретања. Неколико тачака y којима има подударности несумњиво ce намеће. У Европи има превише л>уди, експлозивно расте број становника, прекидајући дугу стагнацију претходних векова. Оцена Ернста Лабруса, који ce питао шта je крајњи биланс доба за велики број малих градских центара или насеобина сељака, остаје непревазиђена: „Они су бар зарађивали за живот.“ Демографски прогрес који je био знатан y Енглеској, као и y Француској чији ce број становника од 20 повећао на 28 милиона, посебно je значајан кад говоримо о средишном и источном делу Европе — погледајте Мађарску, чији je број становника спектакуларно порастао. Нећемо ићи y детал>е, временско разматрање те појаве која знатну предност даје другој половини века, има различит ритам и зависи од земље. Али, анализа узрока, која je данас добро утврђена за Западну Европу, добро je позната: много више од револуције, y могућностима да ce сузбију болести и умирања уз помоћ медицине и науке (и поред вакцина), јесте смањење немаштине коју су пре краја 13
века пратиле епидемије, смањујући висок ниво морталитета, који je периодично прелазио стопу наталитета акумулирану претходних година. T o несумњиво релативизује заслугу — која ипак остаје стварна —онога што можемо да припишемо волунтаристичкој политици људи просвећености. У најразвијенијем делу те Европе заједнички ставови о животу, рођењу, љубави, браку, сексуалности, смрти почињу да ce мењају. Филип Аријес je међу првима изнео нови поглед на дете, које постаје драгоценије, али понекад још ређе. Контрацепција, остајући y нивоу „кобних тајни“ које осуђују исповедници, ипак je са сигурношћу примећена y више од једног града y Француској почев од 1770. Париз и други велики градови имају предност кад су y питању незаконита деца. Лзуди су ce променили y свом најинтимнијем понашању, жене такође, ускоро ћемо видети y којим границама. Важније од тога je да ли су л>уди срећнији. T o je друго, само наизглед, наивно питање, али које je непосредни део преокупације елите л>уди просвећености. Масовних ратова je мање. Брутална потврда je спорна и може бити обојена галоцентризмом — Француска je поштеђена инвазија од 1715. до Револуције. Али, и дал»е ce ратује од Фландрије до Средње и Источне Европе, и ту Волтеров Кандид налази материјал за горке илустрације. Материјални услови, како их сагледавамо y свакодневном животу коме приступамо полазећи од света сељака који y Француској и дал>е чине 8 5 % становништва 1789. године —и све више како ce приближавамо Средњој и Источној Европи, која je слабо урбанизована. Д a ли je то сељаштво напредно или сиромашно? Одговори су само противречне расправе и примери. He треба ce препустити јадиковању које ће одзвањати још код Мишлеа y следећем веку Видите га како спава на ђ убри ш ту, јадни Joe (Voyez-le couché sur son fumier, pauvre Jo b ) , нити идили пасторалних поља, која je y моди и коју налазимо y пољским сценама Гоје за Ескоријал, као и слици сељачког живота идеализованој код Рестифа де ла Бретона y Живот у мог оца (L a vie de mon p ère). Сажимајући до крајности, no цену да карикирамо, једноставно ћемо закључити да производња расте, да je y старој Европи густина становништва на обрађеној земљи максимална, повећана смањивањем необрађене зе14
мље. У неким областима успостављају ce премисе које ћемо назвати пољопривредном револуцијом: од Енглеске до Фландрије, y неким областима Француске и долини реке По. Источна Европа улази y игру тако што ће, преко Балтика и Црног мора, извозити пшеницу са својих великих имања. У условима живота сељака нема спектакуларног напретка. У Француској 18. века плата надничара стагнира, насупрот порасту ренте и профита y друштву y коме ce јаз продубл>ује. Посебно y традиционалним оквирима, y којима плаћања унапред властелину остају непромењена, чак су y последњим деценијама века већа y доба које смо назвали властелинском реакцијом. Концепт о коме je расправљано подложан je противречностима, y које овде нећемо залазити. Ако ce Западна Европа бори против остатака феудалног система y последњем трзају, од чега ce Енглеска већ ослободила, Источна Европа je y раздобљу „другог кметства“, јачању веза зависности y оквиру система великих имања. Индустријска револуција je већ y току на британским острвима, облици протоиндустријализације на делу y Западној Европи уводе, из угла који нас интересује, новине више на селу него y граду: али тај улазак y модерно доба je још ограничен, и за људе представља, колико нову зависност, дестабилизацију и кризу старе сталешке солидарности, толико и осетан прогрес. Дајмо за право Пјеру Шонију који сматра да за велики део радника на селу, као и y граду, још није било револуције. Доба врхунца алатки — како их славе табеле y Енциклопедији —усавршеног оруђа, или y индустријском свету текстила и металургије y који улази машина — век просвећености ипак добрим делом и дал>е припада цивилизацији „старог стила , према дефиницији Ернеста Лабруса. Приметићемо призор урбаних светова, престоница као Париз и Лондон, великих лука прекоокеанског промета и трговине. Т у ће и y нижим класама моћи да ce роди нов човек. У односу на савременике, његова слика je двосмислена. Преовлађује негативна слика, не само преко русоовске критике —од Рестифа де ла Бретона до Слике Париза (Tableau de P a ris) Луја Себастијана Мерсијеа. Намеће ce слика града понора, града луксуза и сиромаштва, разврата и корупције y свим облицима, са смрдљивим испарењима, потпу_г_ но трулог. Остаје град y коме обитава аристократска и б у ^ о - о
аска елита, средња и ситна буржоазија, која ce тешко потврђује чим ce напусти Западна Европа, и где je посебно бројан свет који ce састоји од „дућанчића и радн>и“ и независних произвођача, место ускомешаности и промена, где новине крче себи пут. Стварају ce нове навике, нови обичаји постојања и изгледа, који су, како je недавно откривено (Д . Рош, A . Ф а р ж ), добили вредност. У општим непромењеним устројствима —које одржавају гилде и удружења —модерно крчи себи пут. Да ли су тога свесни? У томе je проблем културе просвећености и њене распрострањености и граница. Није довол>на белешка једног путника који je видео кочијаша фијакера да чита на свом седишту чекајући муштерију, na да ce реши расправа. Сувише je лако супротставити му противречне утиске оних који су y доба Grand Tour* Француске, као што су председник Де Брос или Енглез Артур Јанг, износили детаље својих провинцијалних авантура: етапа понирања, ако не y дивљаштво оно бар y егзотику, чим изађемо из кодиране мреже утврђених контаката и салона где нас очекују. Нису ли они увек благонаклони према провинцијалној елити која их прима? Оставимо привремено no страни те елите да бисмо их y наставку боље објаснили: о проблему границе која одваја народ просвећености од оног којег je просвећеност заобишла, о чему нас информише неколико незграпних текстова. Писменост као критеријум, или бар способност да ce потпише, дозвољава општу оцену, ако не и скиуу просторне распрострањености. Она супротставља северозападну Европу (која je углавном описмењена протеже ce до северне Француске и ограничава je линија Сен Мало — Ж енева), јужној Европи, и деградирању које настаје на континенту од запада ка истоку. Граница која je већ дуго непромењена сада je на путу да ce промени: писменост ce повећава tokom века и, колико год била непрецизна као показатељ, она ипак нешто значи. Да није тако, распростираше просвећености (ко ће ризиковати такву дрскост?) бар je минималан услов да би ce имао приступ, колико год био мали, писаној култури, што уоште не значи, као што многи мисле, да je остали свет —свет некултуре. * Реч je о великом обиласку Француске разних путописаца као што су два наведена. - Прим. прев. 16
Taj други свет ce такође креће: на југу Француске, y тој Прованси y којој већ дуже време постоје друштвена окупљања мушкараца, чија су основа била религиозна покајничка братства, структуре ce мењају (М . Агилон). Ha делу je демократизација регрутације, као и напуштање елита које y масонским ложама налазе оквир друштвености најприлагођенији њиховој осећајности. Али, примећује ce и унутрашља еволуција преко указивања на секуларизацију, пре световну еволуцију H e ro дехристијанизацију? Право говорећи, термин није битан, тенденција расте. Овде дотичемо област религије, осетљиву тачку и бојно пол>е за л>уде просвећености. Да ли можемо рећи да тај век представља човека y одвајању од установљене религије, чак и „дехристијанизацију“ ? Тешко je испитати бубреге и срце кад статистички инструменти религиозне социологије, за које зна та епоха, недостају. Треба ce довијати ако хоћемо да изађемо из оквира сведочанстава елите да бисмо дотакли масе. T o сам покушао да урадим испитујући y Прованси 18. века бројна сведочанства, хиљаде тестамената, no њиховим духовним одредбама — начинима сахрањивања, побожним завештањима, тражењу миса. Друге студије су обављене y Паризу (П . Ш они), y француској провинцији, Италији, на Иберијском полуострву. Биланс je значајан no резултатима који ce подударају y великој мери, бар y Француској, другде су много изнијансиранији. Тамо где je Прованса с краја 17. века много улагала на бројне ритуале барокне сахране од врха надоле на друштвеној лествици, кључни обрт настаје углавном око 1750. и 1770, понекад раније ( oko 1730), и још раније y Паризу (почетком века). Проценат побожних одредби ce своди на половину, пад je већи код мушкараца него код жена, већи y градовима него на селу. С а два краја хијерархије услова живота, преокрет je заобишао племство и мале људе, посебно на селу, али дотиче буржоазију и слободне професије и пренео ce на свет дућанџија и власника радши. Свеобухватнија географија дозвољава да ce релативизују поуке француског модела: y Шпанији, Португалу и највећем делу Италије није дошло до преокрета; до њега ће доћи често тек половином следећег века, и само неки показатељи указују на прва струјања. Опадање барокне побожности, можемо то да закључимо, почетак je дехристијанизације, или je то само уну17
трашње скретање, ка религиЈИ Koja je више окренута личној по божности, понекад осећајнија и разумнија, као што je мислио Филип Аријес? Уздржаћемо ce од решавања те дилеме, свесни да смо, не обраћајући пажњу на термине, наишли на суштински преокрет колективне осећајности, преко односа према смрти, што je можда још значајније. Неумитно без континуитета и сведене, ових неколико црта на основу којих смо покушали да скицирамо портрет човека просвећености, на нивоу анонимне масе, показују супротан резултат: стабилност дубоких структура, релативна крутост оквира егзистенције. Али, y насељенијем свету, где модерно крчи свој пут преко новог начина производње, постојања и изгледа, покретљивост ce рефлектује y колективном понашању и представљању. Taj свет je издељен (да ли je пре био маше издел>ен?) зависно од супротности које одражавају друштвени положај, од односа град—село, од географске ситуације. У области културе, као и y економији и друштву, оцртавају ce nope распростирања новина и зоне сенке. T o je нов град који треба створити, сјединити следећи норме, необјављене, које ce нуде волунтаристичкој иницијативи нових актера преображаја —усудићемо ce да кажемо „обнавл>ања“ за време Револуције —човека y духу просвећености. Прелазећи на ограничену дефиницију човека просвећености, то je, дакле, happy few (срећна неколицина) на коју треба фокусирати наше погледе, ослањајући ce на типологију коју предлажу наши аутори.
Лкшери u прошагонисши H a основу новог дефинисања човека просвећености, као да ce тиме учествује y стварању нове визије света, истраживачко подручје ce знатно смањује. Далеко од тројне поделе сталежа, какву je оставила средњовековна епоха, и која ce одржава y званичним оквирима друштва, оцртава ce двојна поларизација, која супротставља елиту и масе, активне и пасивне учеснике поновног стварања света. Класично доба je обликовало идеал часног човека: на то ce још позива и на ту реалну тачку ce надовезује стварни континуитет, као што то „енглески 18
филозоф“ , гласноговорник опата Превоа, илуструје, исти онај који je y Француској срео само „друштво трапавих особа, које уопште не говоре стално истим језиком и које немају наклоности сем за сличности y начину понашања и облачења ... тако да je заиста мали број правих Француза који су изнад осталих и издвајају ce од онога што ce зове народ“. Али слика часног човека je изменила садржину, чак и иако ce некад y добром друштву упорно говори: места за елиту. Концепт и његова примена y друштву 18. века били су предмет дискусија. Елита доводи y питање историјски јаз сталешког друштва и прави контрапункт јаза класа, y истом друштву где нова буржоазија јача и има y суштини постојаност засновану на систему вредности које ce деле, a дух просвећености им je це~ мент. Стварност или илузија —да ли та елита постоји? Портрет племића какав нам je представљен ускоро ће нам показати одлучан, дубоко укорењен став о кастама и сталежима и свест о различитости, чак и кад изгледа да ce слаже y заједничком виђењу. Разноврсност друштвених оквира за референиу с једног на други крај Европе изгледа да пркоси изради заједничког модела. Ипак, држећи ce мале групе оних који су носиоци новог дискурса, тај век нам изгледа као век космополитизма, размена и све веће циркулације људи и идеја. Пречесто je описивано да бисмо ce задржавали на том мешању л>уди, било да je реч о људима од пера или научницима, али и о администраторима и ратницима, који с лакоћом прелазе из службе једног y службу другог просвећеног владара y Европи, a да не говоримо о најамницима и авантуристима свих врста, од којих je Казанова најпознатији, ако не и најрепрезентативнији пример. Непрестано мешање доприноси културној унификацији, која je несумњиво олакшана хегемонијом француског језика У „француској Европи“ века просвећености, чак и кад та превласт почиње да ce доводи y питање напретком англоманије коja je много више од моде, или оспоравањем које почиње да ce оцртава y немачком свету. Мрежа друштвености која ce ствара или ојачава, академија чији je то велики век, до појаве масона који су настали на британским острвима и који су преко ФранЦуске исплели мрежу општег завереништва до средишњег дела Европе, све изгледа као да олакшава развијање једне заједнич19
ке визије y овкиру „Републике људи од пера“. Проток идеја je олакшан мноштвом преписки, умених или монденских, распростирањем књиге, званичним културним или тајним каналима, часописима, ревијама које врве y ученој Немачкој: то су главни ослонци који доприносе уједињавању елита. Све то не одмиче tokom века без промене саме контуре повећањем групе новим учесницима. Традиционално смо инсистирали на друштвеној покретљивости, која je можда спектакуларнија од стварне y раздобљу y коме ce укидају баријере које намећу услови живота. Хијерархија угледа je пољуљана талентом и заслугама, отварају ce врата неплемићима, који на академијама и дворовима долазе до дела званичног признања, или слободним стрелцима и авантуристима, који су ce кришом увукли (скандалозном пљачком) y први план сцене, као што су Месмер или Каљиостро. Могли бисмо да зажалимо што нисмо обратили посебну пажњу на ту делимично нову групу маргиналаца епохе просвећености, али би то можда значило тражење једноставних решења. Јер иза те фасаде, тог великог вашара који je испуњавао хронике тог века и допринео стварању слике о њему, оцртава ce нова подела улога, прерасподела друштвеног простора, за коју треба видети на који део стварности, фикције или заблуда упућује. У веку y коме нас сликарство суочава са модом портрета, која ce одриче великог жанра да би била директна, спонтана и везана за истинитост бића, „галерија портрета" постаје више од академске вежбе. Kao и сваки подухват такве врсте, слика коју представљамо не може бити савршена, не може a да не изазове незадовољство и самих аутора, јер неумитно je некомплетна. Међу онима који недостају je владар који, y раздобљу просвећеног деспотизма, остаје y средишту целокупне слике којом располажемо. Да ли ће нам замерити што нисмо предвидели посебно место за филозофа? Срешћемо y суштини појединачне слике, преко портрета људи од пера, људи науке, уметника, чак и истраживача. О д апстрактног профила грађанина више смо волели прецизно подсећање на предузетника којим ce потврђују црте нове буржоазије, која са собом доноси модерност. Ш то ce тиче оних који су на маргини, ти авантуристи —y најширем смислу речи —које смо управо поменули, срећу ce сву20
да, y свим рубрикама или унутар система чијем довођењу y питање доприносе. Добро je што ce слика ствара без много извештачености преко неколико великих фигура објашњених y Енциклопедији: учесници, основни део друштва старог стила, племић, ратник или новодошавши на друштвену сцену као предузетник. Затим долазе гласноговорници, чији je то тренутак славе, као носиоци новог израза просвећености, иако ce још држе старог света са којим су толико повезани: човек од пера, научник или уметник, истраживач који помера границе познатог света. Волунтаристичком подухвату преобликовања друштва потребни су агенти трансмисије, културни посредници, на које ce данас усмерава пажња: да ли ће свештеник играти ту нову улогу? У сваком случају, чиновник, основни елемент y оквиру просвећене апсолутистичке монархије који сања о рационализовању државе, запажена je појава. У том општем распореду жена има двосмислену улогу, коју joj даје век: она сигурно доживљава напредовање као краљица филозофских салона, предмет све веће пажње, који истовремено забрињава, али који je y општим цртама оставља y подређеном положају и требаће joj дуго времена да ce од тога ослободи. Немојмо жалити за галеријом владарских потрета из доба просвећености: она je тако често посећивана. Наравно, згодно je y неколико речи поменути нови статус владара (да ли ce суштински изменио?), нову слику коју владар жели да да о себи. Подсећајући ce на мало познији лик Рануса Ернста y Пармском картузијанском манастиру (Charteuse de Parm e), Жан Помо y својој Европи просвећености (Europe des Lu mières) преузима од Стендала израз „пријатељ који говори пријатељима . Клише који ће потврдити толики примери од Фридриха II, који y Сан Сусију окупља филозофску елиту времена Волтера, Мопертијуса, Л а Метрија или маркиза Д ’Аржана, до Катарине II, Семирамиде Север, заштитнице Дидроа, до владара путника, који желе да уче, као што су Јозеф II или Густав III. Знамо да je то више од фасаде: поставши слуга општег добра, мајстор дубоке реструктурације државе, принц, како га отелотворују, између осталог, тако различите личности као што су Фридрих II и Јозеф II, сматра ce позваним за нову мисију, Kojy обавља директно или преко просвећених министара —Танући, Помбал — преко којих ce одржава веза са просвећеним 21
мишљењем. Границе тог новог тумачења владара које смерају да од њега направе анти-Макијавелија, да преузмемо наслов дела Фридриха II, такође су очигледне: чувена формула Катарине II за Дидроа, која лагодном делању филозофа на папиру супротставља и спутаност суверена који ради на људској кожи, враћа нас y стварност. „Реалполитика“ просвећених монарха je раскомадала Пољску, док су они истовремено одржавали филозофске контакте, даје шиховом идеализованом портрету варљив и за неке несумњиво неправедан изглед. Главна препрека која спутава владара y свету који ce креће je да он остаје кључна фигура друштвеног система y коме je господар и слуга истовремено, и који карактерише првенство племићке аристократије, која још свуда има првенство y хијерархији, почасти и власти. Припитомљено племство —неравномерно ако га ставимо y европску перспективу —које води живот двора, сија пуним сјајем. Али реч, a изгледа да je реч на крају —коју je изговорио Луј X V I, тај неостварени просвећени монарх —кад je изјавио за премисе Револуције: „Никад ce нећу одвојити од свог свештенства и племства“ и признао суштинску солидарност која га уједињује са старим светом. Да ли je, дакле, племство, као инкарнација прошлости, било главна снага отпора духу просвећености. T o je поставка које ce држала Француска револуција, y оквиру борбе без милости против аристократског поретка, која неће толерисати ни полумере ни изнијансиране оцене. Разоткривено y својој лењости, y узурпираним привилегијама, y својој моралној декаденцији, племство je за читаву једну историјску традицију постало инкарнација антипросвећености. Студија Пјера Серна je корисно подсећање на корене расправе коју je започео опат Коријер и други пре Револуције. Готов клише —сви клишеи нису лажни —доживео je y последњим деценијама озбиљне ревизије, на чије аргументе подсећа аутор. Расправа није од јуче и одавно je наглашен парадокс култивисаног племства отвореног за сва струјања модерног мишљења. У својим библиотекама, y својим салонима, на самим дворовима, та аристократија je далеко од тога да буде затворена за дух просвећености. Недавне студије о академијама y провинцији, као и ученим друштвима, сведоче о важној, ако не и преовлађујућој, улози коју je аристократија имала y оваквим институцијама културе. 22
Затим je племство разматрано y ономе што чини основу друштвене моћи. Већ je описан (Џ . Тејлор, Ж. Шосино-Ноrape) племић који je, y свом динамизму, агроном y време физиократије, фабрикант y најразвијенијим секторима металургије, трговац y лукама, шпекулишући градским непокретностима: једном речју, прогресиван, својим динамизмом и отвореношћу за нове идеје, способан да ce уметне и освоји више него часно место y новим елитама које ce стварају. Референца на коју мислимо остаје енглеска центри , обновљена и интегрисана y процес производње економије y пуној експанзији. Да ли je Енглеска изузетак који потврђује правило? У Француској y регистрима тужби из 1789. најчешћа су колективна потраживања из редова племства. Они y првом реду потражују слободу —али на крају листе су no тачки укидања феудалног система ... чудно? H a позадини противречности самог свог положаја, племић y доба просвећености нашао ce суочен са више могућности: повлачећи ce, борити ce за старе вредности и позивати ce на право наслеђиваша no крви које ce ослања на аргументацију развијену често крајем претходног века (мислимо на наследнике Буланвијеа), што je покретач клице реакције коју чини племство, или интеграција y нове елите не без двосмислености и неспоразума. Многи ce нису ограничавали на овај компромис буржоазије; код неких изразитих примера губљење класе за племство има експлозиван облик —погледајте Провансалце с краја века као Сад, Мирабо, Бојер, Аржо, Антонел или Бара, који (свако на свој начин) жестоко одбацују класу из које потичу, чак и поредак света y коме су ce родили. Кварење племства које y Шпанији добија облик „мајизма“ израз je патологије групе и сведочанство колективне слабости. О д Молијеровог Дон Жуана до Моцарта, не враћајући ce до Тирсо де Молине, амблематска слика слободарског племића ce изменила. Ш та je симптоматичније од сцене с маскама y Дон Ђованију? H a аристократским светковинама потврђује ce склоност ка уживању привилегованог Дон Ђованија, својим положајем ослобођеног свакодневних обавеза, који засењује своје госте: али промена настаје гласовима готово револуционарним као „Живела слобода“ . Испод маске, K o ja je такође маска венецијанског карневала, племић ce налази повучен речима које y својој клици носе његову смрт. 23
Разумемо y том контексту да ce портрет ратника, који ce природно наставља y оквиру претходних студија - од средњевековног човека до човека барока — нашао потакнут суочавањем с идеалом просвећености. H a први поглед ћемо ce зачудити, јер он има своје место y том веку преко амблематских фигура као што je Фридрих II, ратник и филозоф, можда још више маршал Де Сакс, чији je гроб y Стразбуру најплеменитији израз, y духу века, уласка хероја y бесмртност, коју je стекао својим заслугама и подвизима. У Енглеској ce клањамо с поштовањем пред сећањем на смрт генерала Волфа над висинама Монтреала, истовремено док Француска плаче за Монкалмом. Али ратничке вредности више нису y центру скале вредности просвећености. Оне припадају старом свету, свету аристократије, који ce односи на код части, али y добром делу Европе ратнички занат за аристократију није више био основно занимање. Истовремено као y Француској при крају староГ режима, аристократија ce бори за јачање својих привилегија. Значајно je да je y есеју Ј. П. Бертоа о ратнику 18. века интересовање померено са фантастичног хероја на војника из трупе, војника чији je пример пруска војска, који je неједнако подражаван y целој Европи, све више професионалног y оквиру војне обуке, која je све тежа, често плаћеник свуда малтретиран, друштвено презрен. Узор ће имати тежак живот који ће проживети и y првим деценијама следећег века на основу трагичне слике коју налазимо код Бихнеровог Војџека: али, такође ce зна да ће Француска револуција, стварајући војску добровољаца, распршити тај модел и заменити тај идеал другим војником -грађанином који ce бори за слободу. Све ce помутило на врху космополитске аристократије просвећености која изгледа да уједињује заједнички начин мишљења и понашања. Репрезентативни представник ове бројне групе великаша који су променили разне улоге служећи редом више господара je принц Де Лин>, чији ce дневник непрестано поново „открива“ . Да ли je он генерал, дипломата, човек духа или светски човек познат на двору. Он je све то истовремено хвалећи ce да има „шест или седам домовина: Царство, Фландрију, Француску, Аустрију, Пољску, Русију и, недавно, Мађарску“ , веран цару, примљен код царице. Дичи ce да припада последњој скупини „часних људи“ : то je сигурно човек просве24
ћености. Д a ли je то просвећен човек y смислу y коме то схватају филозофи? Сигурно не. Више воли лаке жене од Катона. У рангу главних протагониста очекивали смо грађанина као противтежу представника старог света. Он ce измиголзио. Да ли je грађанин накнадна измишл>отина, створење из маште које je исковао 19. век, да ли je Жорес сањао кад га je супротставио фикцији јадника Мишлеа, коме смета сељачка беда, славни 18. век успона, потом афирмације буржоазије? И смејемо ce тој буржоазији која je непрестано y успону од комуна средњег века до ренесансе. Смејемо ce na оспоравамо: од историчара економије и друштва, као што je Ернст Лабрус који je y традицији Жореса показао световни узлет профита буржоазије (истовремено са узлетом ренте), y последњим деценијама смо супротставили тешкоћу карактерисања грађанина терминима под којим га je подразумевао Маркс. Кад je напад прошао, код неких смо видели (Тејлор, Шосино Ногаре) преиспитивање улоге аристократије. Она ce удвостручује довођењем y питање нове личности коју смо хтели да супротставимо племићу. T o je буржоазија која има ренту, старог стила, коју та група буржоазије, која ce сама дефинисала, какву смо сретали no градовима, малим и великим, обликована no узору на лењост племића, живећи од земљишне ренте, тежећи да уђе y круг привилегованих куповином положаја који даје зваше племића, краљевог секретара. Изнећемо и пример издаје великих трговаца или пословних људи y Француској, који само сањају да за свог сина купе положај саветника y парламенту. Ако ce окренемо средњој класи адвоката, заступника, чланова слободне професије, да ли су то припадници буржоазије y модерном смислу речи. Грађанин не постоји, рећи ће једни, то je помешана буржоазија транзиције, рећи ће други (Р . Робен). Грађанин постоји: али ce још не показује и то je парадоксално. Полазећи од књижевних извора, Жан Ерар сматра да ce грађанин појављује као користан човек који даје нов модел позитивног хероја домаћих врлина: и то показује стварање „буржоаске драме“ код Седена и неких других. Господин Вандерк, јунак Ф и л о зо ф а a да т о u не зна (Philosophe sans le s a voir) je бивши племић који je постао трговац, али тиме ништа мање не представља жељени идеал поновног преобраћања, не само својим деловањем већ и својом културом. 2b
Потврђивање новог модела нису увек представљали ни сопствени протагонисти: истраживања Данијела Роша о академијама y провинцији показаће колико je дискретно и на крају скромно учешће трговаца и предузетника y тим структурама. Оно ce знатно ојачава y масонским ложама, где трговци y Бордоу и Марсељу, али и талентована буржоазија, налазе своје место, често значајно. У дихотомији која ce оцртава између представника старог и новог света, коме свету припада буржоазија? Нејасност ништа није мања него за племство. Укљештени између старог света производње, представници трговачког капитализма, трговци, банкари, пословни људи су његов саставни део, било би вештачки супротставити им —границе су толико флуидне —групу предузимача и власника мануфактура, као виртуелну смену, спремну да понуди као алтернативу индустријски профит и мануфактуру, чија ће представа y следећем веку преовладати. Више знамо захваљујући Лују Бержерону који je фокусирао пажњу на групу трговаца али и на предузетнике. Представлза их преко етапа њиховог друштвеног успона, понекад су то наследници трговачких породица, понекад успешне занатлије које су имале скромне почетке. Т у ce оцртава друга култура no ja уопште не следи класичне хуманистичке етапе, већ учење на терену, путовања на којима ce учи, аутодидактичну радозналост код неких, што je све увод y стварање нових династија, чувајући преко извесног патернализма везу са л>удима који примају плату или малим произвођачима. Француски, немачки или швајцарски примери ће имати y Енглеској још значајнији одјек. Да ли ћемо тим представницима новог света y настајању оспорити квалитет људи просвећености? Они имају његове особене црте: отвореност према спољашњости, радозналост, прагматизам, жел>у за друштвеном корисношћу, иако са цртама конзервативизма, што их чини дискретним представницима света који ce мења. Другима препуштају улогу гласноговорника.
Гласноговорници Ови људи су y првом реду на сцени, чак и ако нас с правом оптужују да претерано поједностављујемо када с гласноговорницима повезујемо човека од пера, научника и уметни26
ка. Ha пол>у знања и изражавања y пуном успону улоге ce прецизирају и Рожер Ш артије с правом анализира, полазећи од дефиниција човека од пера које дају речници и коментари, принципе који управљају том прерасподелом улога. Сви ти друштвени актери ипак имају нешто заједничко —користе промоцију интелектуалца y доба просвећености. T o уопште није ново, што ce можемо осведочити од хуманизма y класично доба, чему je допринела непрекидна еволуција. Али еволуција сазнаша и духовног света поверила им je улогу стваралаца мишљења, док ce религијска расправа, која je дуго преовлађивала, смањује no релативном значају и повлачи y дефанзиву, a ограничена али реална либерализација доприноси ослобођењу речи y апсолутистичким монархијама. Остају прецизни и спутавајући оквири — краљевски патронат, који je био основни y претходном веку y постављању структура, остаје no правилу y већем делу Европе просвећених владара, иако добија ново својство (рекли бисмо гипкије?), док ce филозофски део изгледа осамостаљује y опозицији мишљења, отварајући пут критици која ce толерише докле год отворено не напада успостављену власт. Под блиском или далеком заштитом владара тај свет остаје са својом хијерархијом y којој ce огледају структуре постојећег друштва: иако ce знатно разликују (енглески модел, француски модел, ускоро и немачки модел), академија остаје главна референца, удружујући групу високих личности које су y њој, што би ce данас рекло, почасни одбор, групу редовних чланова, чији je број и дал>е ограничен на придружене и дописне чланове. Резултат тога je могла бити склероза, што je некад био случај —мислећи на сурову фразу Волтера о Академији y Марсељу „добра девојка која никад никоме није учинила нажао“ . Унутар тог спутавања под притиском колективног захтева и самим динамизмом сазнања пуцају сами оквири. Академски феномен ce распростире no читавој Европи: y Француској, као и y Италији, академије, али и учена друштва, чине густу и активну мрежу. Оне путем конкурса и преписке учествују y стварању заједничког тржишта знања и y размени идеја. Аичност човека од пера, као и научника, мења ce: пре свега y својој социологији. Присуство клирика ce умањује, као и место племића, иако остаје значајно. Обични људи нису више 27
као некад нико и ништа. Мало њих живи као припадник сталежа, издржавајући ce од свог добра, или намештењем, као и од пензије коју прима. Личност аутора и при крају века остаје новина. Али лик аматера кога све интересује, дилетанта, образованог, који y свом кабинету сакупља реткости, ако и остаје карактеристика века, не може да прикрије све израженији професионализам, нарочито y научним делатностима, које намећу напредак y сазнању. Госпођа Ди Ш атле, иако на једној гравири из тог времена држи наочаре Волтеру да би читао Нзутна, никад неће бити физичар. Путања научника (погледај путању Лагранжа y чланку В. Ферона) постаје све прецизнија. Лабораторије, опсерваторије, места за експерименте која ce умножавају, одражавају нове поступке, мада je y том филозофском веку и даље добро бити радознао за све. Оно што важи на врху за ограничену групу признатих интелектуалаца важи још више y оквиру просвећеног мишљења, чије je проширеше једна од најзначајнијих одлика века. Париз има своје салоне (женски простор споља гледајући, јер њиме владају даме: госпођа Жофрен, госпођа Дефан, госпођица Де Леспинас ...) веома посећене, где ce одвија размена идеја y слободној атмосфери која не искључује поштовање одређеног ритуала, али y мушким окупљањима (као код барона Холбаха где ce окупља „холбаховска котерија“ ) ограничења су укинута. T o je само један елемент најкарактеристичнији за елиту —те мреже нових контаката, сувише добро познат да бисмо ce ту задржали, који ce ослања на ширење књиге, штампање учених дела, часописе и неформалне, али бројне, везе преко преписки и путовања. Овом општем прегледу требало би додати доста нијанси да би ce вредновали локални контрасти који указују на значај учених друштава, као и других друштава ( société de pensée) y Енглеској и Италији, као плодова различитог наслеђа, универзитета y Царству, масонских ложа на поседима y власништву Хабзбурга, што овде није предмет разматраша. Ипак овде би требало подсетити укратко на плодове ове разноврсне активности: педагошка брига, која je неодвојива од тежње за сазнањем, утилитарна преокупација поступка који ce, одбацујући сваку метафизику концентрише на реалности света које треба открити да би ce трансформисао. У тој перспективи треба гледати нову улогу истраживача, почетком века још блиска шпијуну који ce ша28
ље y открића да би на крају постао претходник —просветитељ једне цивилизације, носилац незаинтересоване радозналости, чак и кад она доприноси господарењу светом чије тајне открива. Ту откривамо смелост истраживача о којој говори Фонтенел и који je „узео природу као такву“ . Робеспјер, y свом извештају од 18. флореала године II, износи најоштрије мишљеше о филозофима просвећености поводом енциклопедија, које није усамљено, јер ra заступају и други као Mapa. Он сматра да ти шампиони слободе пузе no предворјима владара, укратко да су собари старог режима који истовремено поткопавају и служе му. Такво схватање може ce разумети ретроспективно, y условима y којима je формулисано. Оно подсећа на Л а Фонтенову басну о псу и вуку: „путујући, живи као олињао“ . Али гласноговорници просвећености су укључени y систем до те мере да постају шегови препознатљиви носиоци, a ипак нису његови пси чувари. Време вукова ће доћи касније.
Кулшурни посредници Начињући општу тему културних посредника, овде ће бити изнесена два илустративна примера —чиновник и свештеник, без претензије да исцрпемо сво њихово богатство. Недавно je, због обновљеног интересовања за проблеме комуникација и ширење идеја, већа пажња посвећена изучавању ових чинилаца, некад скромних, али суштинских no улози коју имају. Волунтаристичка политика просвећених владара, с једне стране, али и спонтано распростираше нових идеја не могу ce замислити без улоге ових посредника који постављају цео проблем распростирања просвећености y народу. Назире ce позориште са више личности, y коме би заузели места чиновник y судству, нотар, професор y школи, a зашто не и кафеџија. Ограничимо ce на два понуђена примера. Да ли je чиновник нова личност? Реч ce појављује y Француској, подсећа Карло-Капра, на крају старог режима. Изгледа, дакле, повезана за нове потребе модерне државе која ce брине за рационалније и боље управљање. Али традиционалне монархије су, поготово од почетка новог доба, y различитим облицима већ 29
пренеле на чиновнике своју власт y област администрације, финансија и судства. У Француској je систем куповања служби створио слој краљевских чиновника, власника своје преносиве дужности која може постати и порекло њиховог племства. Систем није био искључив, Ferme générale* задужена за скупљање пореза имала je свој персонал, и пре свега y служби краља, постојао je систем опозивних савета који ce развио tokom претходног века. У другим земљама поступак je био другачији: y Енглеској „civil servant” (државни службеник) ce појављује прво y служби Западноиндијске компаније; y Русији, да узмемо само неколико примера, „чин“ , табелу рангова и чинова, цивилних и војних y служби државе, успоставио je Петар Велики као круту и хијерархизовану структуру. H a основу тако различитих основа оно што нас интересује je општа револуција која дотиче целу Европу: пораст броја државних службеника свуда je приметан, мада je њихов број још неизвестан и одговара новим потребама државе, a y квалитативном смислу то значи попушавање канцеларија на средишњем нивоу државне администрације, већи број службеника на свим нивоима, специјализацију задатака. Тако je Француска обезбедила грађевинске инжењере или инспекторе за мануфактуре, признате стручњаке; немачке државе, велике и мале, створиле су бирократију, систематски стварану. У том новом расаднику просвећеност ће открити често мотивисане сараднике, носиоце духа, не само рационализације и контроле већ иновације y служби монархије, као и јавног добра. Личност као Ролан де ла Платије, будући жирондински министар, који je под старим режимом имао каријеру инспектора мануфактура, y том погледу je пример. Револуција ће представљати y Француској одлучујуће скретање y том правцу, што ће бити и новина, постављањем руководилаца, које су изабрали њихови суграђани, и нове бирократије, коју ће царски режим развити: али ван сваке сумње je било преурашено приписати просвећености и остварења која je само припремила и која ће ce расцветати y следећем веку код бирократа, о чему пишу Балзак, Гогол> и други. Друштвени тип ce тек ствара и још нема де* Ferme générale je била задужена за сакупљање главних индиректних пореза, али тако што ce предвиђени износ плаћао унапред краљу, a потом су суме уз профит наплаћиване од краљевих поданика. 30
финитивне црте. Непотизам, који иде до стварања династичког духа за висока звања, као и за нижа, сведочи о одсуству сталешке свести која ce може тумачити и као архаизам и као антиципација. Меритократија je далеко од тога да je победила. Сигурно би било претерано y служби државе просвећености запослити црне батаљоне парохијских свештеника: црква после Тридентског сабора je сила no себи и не бори ce више на том пољу. У 17. веку клерикални свет je један од најхомогенијих и истовремено са највише контраста: Доминик Жулија y прецизној анализи подсећа на разноврсност статуса који ce стварају no читавој Европи и бројности друштвених положаја који из тога настају. Посттридентска реформа je, изгледа, делом дотакла y том веку циљеве које je себи поставила. У Француској више нема непоштовања обичаја, ни y Божјој служби, ниво доктринарног образовања, ако не и духовног, макар и скроман, често je достигнут. Семинарије, које су далеко од тога да представљају униформну мрежу, намножиле су ce и постигле свој циљ. He би ce могло рећи да образовање које дају семинарије припрема свештенике за улазак y век y покрету. Дискурс противреформације, која je очврсла кроз ватру борбе против јансенизма, још чини њихову основу. Али француски свештеник 18. века ce развија с временом: слика доброг свештеника блиског пастви, који je подржава y невољи, достојанственика међу својима, који чешће него што ce то мисли ужива скромно благостање, није фикција, како ју je представио y лику свог брата Рестиф де ла Бретон y Ж и воту мог оуа. Неће сви бити y оквиру идеала савојарског викара. Можда једна шачица премишља y својим парохијским кућама ђаволске идеје које je почетком века опат Меслије исповедио y свом чувеном тестаменту, који ће постхумно обелоданити Волтер као манифест атеизма. Али, они имају књиге углавном побожне, понекад и оне које отварају пут ка другој култури. He чинимо зато од њих носиоце пропаганде просвећености, о чему ce може говорити кад су y питању немачки лутерански свештеници, који директно зависе од државе. Знатан део свештеника je од сада припремљен за улогу професора морала и грађанских права, улогу коју je Револуција y својим амбицијама хтела једног дана да им повери. Т у слику, наравно, треба узети с нијансама унутаР Француског простора, између града или села, једне или 31
друге регије. Велики je контраст y постојећим односима свештеника и верника, где ce већ назире пад вокације, као што je случај y области Париза и оне на западу Француске, где смо сведоци успеле симбиозе, праве акултурације, захваљујући виталности свештенства. Ш та би ce десило кад бисмо покренули питање контрастних физиономија од севера до југа Италије, или наизглед монолитизма шпанског свештенства? При постављању сонди за испитивање друштва просвећености оставили смо no страни жене. To искључивање, Ko je није било с предумишљајем, није мање значајно. Где ставити „лепшу половину човечанства“ , као што би ce рекло за време Револуције? Свуда или нигде? У сваком случају, не свуда: искључене из редова власти, учествујући y врло скромној размери y производњи, далеко су од тога да су победиле старо проклетство. Слику жене која доводи y искушење и грешна je, као што je говорила стара религиозна расправа tuta mulier in utero, разбиће лекар из доба просвећености. Све то би ce могло окренути на исто тако ласкав начин y хвалу женских и мајчинских особина y чему тај век није био шкрт. Да ли ce може уочити значајан напредак? Неки су рекли да су y 18. веку видели „век жене“ , жене која анимира салоне, осваја y уздигнутим класама право на културу, некад и право на реч. Често брутална мржша према женама Жан-Жака Русоа нестаје пред сликом јаке жене Јулије из Нове Хелоизе. T o су само етапе дугог пута који треба прећи. Француска револуција ће женама дати грађанска права, али ће им ускратити политичка права. Век просвећености ту има своје границе и још имамо право да подсетимо на његове противречности или превазилажења оквира.
Кад ce cee ускомеша T o je сувише углађена слика коју смо дали о човеку просвећености. Kao да ce ствари нису промениле y материјалним условима живота, y њиховим менталитетима и страстима. Kao да успостављени оквири монархија, биле оне просвећене и сталешка друштва, могу да изађу неокрњени из огромног позива на мењање света преко човека кога смо описивали y овој 32
расправи. Кроз свако или готово свако поглавље које следи долази тренутак када аутор замешује опис, свешћу о напетостима и покрету. Грађевина пуца крајем века. И за маски аристократских светковина, појављује ce измењено лице старог племства. Саме институције, чак и најбоље вођене, више не испуњавају своје дужности, академије су оспораване и јављају ce као уточиште поретка који више није пожељан. Јавља ce нова генерација y Републици л>уди од пера, као и y свету науке и уметничког стварања. Тешко крчи пут y свету који долази. Долази време „потока Русоа“, према изразу Робера Дарнтона, аутора плебејаца који оспоравају самозадовољне институције. Преко књижевности под плаштом политичког оспоравања, као и преко порнографије, они руше постојеће компромисе. У научном свету je права нит открића доведена y питање мешањем нових научника, правих или лажних (Кал>иостро, М есмер...М ара?), који доводе y питање Нзутнов уређени свет, који тек што je тријумфовао и изашао из борби тог века. Да ли je свет мање рационалан него што смо то веровали? H a свим пол>има буди ce једна сензибилност, долази време општег оспораваша. Kao што je писао Жан Старобински: „Разум свестан својих моћи, сигуран y своја овлашћеша, дочекује снаге осећања и страсти од којих тражи додатну енергију. Али тај преокрет, чији je израз на крају века русоизам, није без ризика: отварајући та врата, суочавамо ce са снагама сенки и снова. Значајно je да допринос посвећен уметнику просвећености почиње са Фуслијем, a заврш ава ce са Гојом, истина преко Давида. О д Фуслија савременици су размишљали о Кошмару, подсећању на снаге сенке и ноћи. Гојин Капричо, касније Несрећа р а т а , открио им je свет фантазама и окрутности. Али уметници просвећености и Гоја објашњавају свој педагошки пројекат егзорцизмом y који ce упуштају. Тмине, коЈе je доба просвећености хтело да негира или уништи њихову поЈаву, окружују човека, оне су део његове саме природе. Маркиз Де Сад y свом позоришту окрутности открива л>удском бићу просвећеност другог човека y коме ce препознаје. У Доба y коме поезија открива гробља, y коме црни роман који долази из Енглеске свуда налази своју публику, смрт која није 33
била непозната, за коју смо мислили да смо je савладали, поново ce појављује. Апотеоза на крају Чаробне фруле, где зраци сунца плаве свет, коначни je израз али инкантација снова просвећености. Ускоро ће Гете гласом Мефистофелеса заговарати постојање сенке, без које свет не би постојао. Француска револуција, насиље и прометејско ослобођење истовремено су суочили човека са слободом која ce осваја. Ново човечанство ce тражи, упозореније, забринутије. Мишел Вовел
34
ПЛЕМИЋ П јер Серна
„Али ме je изненадила једна ствар —ред y нереду.“ Опат Коаје, Путовања по Италији u Холандији ( Voyages d ’Italie et de H ollande)
Фаталиста Жак: Један парадокс није увек и неистина.“ Дени Дидро, Фаталиста Жак (Jacqu es le F ataliste)
Размишљање опата Коајеа може ce разумети двојако: или постоји рационално организовани неред, или постоји ред који je изгубио било какву логичку повезаност. Примењена на племство —опат Коаје je њему посветио део свог списа —ова примедба добија сасвим друго значење. Указивала би танано и сугестивно на разлике y ситуацијама, крајњу разноликост, можда и збрку, y оквиру другог сталежа; или пак стварно јединство y ништа мање истинитом шаренилу друштва. Тако, на први поглед, изгледа племство y време просвећености, богато или сиромашно, слављено или непризнато, конзервативно или просвећено, ново или старо. Али фаталиста Ж ак, велики путник и посматрач својих савременика, поверава свом господару: „Један парадокс није увек и неистина.“ Требало би расветлити границе тог парадокса и проучити лик племића, да би јасније био сагледан y свом костиму Арлекина. Портретисање подразумева представљање некога тачно идентификованог, јасно одређеног. Међутим, то истраживање поставља један семантички проблем y мери y којој обиље синонима за „племенит“ баца сенку на онога ко je, колико пле37
мић толико и доброг порекла, витез, аристократа, ако није, парафразирано, припадник елите. Све ове одреднице свакако упућују на племићку стварност. Ипак, свака y дословном значењу даје различите нијансе портрету племића, те их треба прецизно користити. О ва збрка речи ствара другу тешкоћу: тешкоћу израде портрета племића из 18. века. Историја односа племства и интелектуалног покрета просвећености најчешће je писана посматрана кроз изобличавајућу призму револуционарних догађаја, који започињу 1789. У овој завршној фази века већ ce назиру обриси племића, што je цил> овог изучавања. Према савременицима с краја 18. века, декаденција сталежа изазвала je пад старог режима. T o схватање пропалог племића било je, уосталом, заједничко и револуционарима и присталицама рестаурације кад су замишљали да je племство препорођено и ојачано искушењем. Почетком 20. века перспективе су истоветне. A. Kape и П . де Вејсијер су дали, сваки са своје стране, портрет племића, било y моралном паду, било y достојанственом подношењу немаштине. Обојица имају негативан утисак о њима. Касније, тридесетих година, Лисјен Ф ебр je рехабилитовао тај лик, који ce —y нескладу са својим временом — бори за очување својих од предака наслеђених права. Опседнут класном логиком, племић није прихватао тековине идеолошког покрета просвећености и захтевао je превазиђене повластице, старе и no неколико стотина година. Д о тада портрети нису приказивали личност одмах симпатичну или победничку и нису давали појам о групи која y елити просвећености има своје место, кад су перспективе новог приступа дошле с оне стране Атлантика. Крајем педесетих година y радовима Роберта Форстера делимично je рехабилитована улога племића y друштву старог режима. Многи историчари су наставили тим путем, представљајући понекад племство као просвећену, толерантну, филантропску авангарду века просвећености. Обрт je потпун. „Све би било не може бити бол>е y најбољем свету. А ли како онда објаснити велико окретање племства против Револуције деведесетих година 18. века, и обрнуто, тако распрострањену мржшу санкилота према бив38
шима’?“ - пита се Еманиел Л е Роа Ладири.1 Изгледа, y ствари, да не би могло бити лаконског, неутралног, чак ни објективног описа племића усред политичке расправе, од које не бежи ниједан историчар. T o можда значи признати да je управо то кључни лик за схватање духа просвећености, no набоју теоријских новина, no свом конзерватизму такође, a и no својим двосмисленостима, надама, својим безизлазима, свом домету, својим границама. Дати портрет племића y време просвећености своди ce, дакле, на постављање дијалектичког односа који je група с врха социјалне пирамиде могла имати с модерном мишљу, заводљивом y својим апстракцијама, a ипак смелом и, y крајњем, опасном y свом практичном изразу. Племић има предност чврстог правног статуса, „доказаног“ недодирљивим атрибутима. Укорењен y историју, из Ko je потиче његов понос (nobilitas), y друштву има престижну функцију, пореклом војну, везану за његове моралне вредности (virtus); коначно, он je земљопоседник (certa habitatio) . Ноегов свет je „свет constantia, привржености трајним елементима, традицији, свет презира промена и новина, с уобичајеним нагласком на наслеђе“2. Ово je теоријска фасада; a она, y ствари, упућује, зависно од земље, на други сталеж, y чијем оквиру су хијерархије и првенства врло снажно означени. У Француској, на пример, војводе и перови y сродству с најстаријим породицама заузимају најугледнија места и учествују y животу двора. Потом долазе велике породице судија, свештеника, министара и државних секретара. Три паралелне групе потврђују своја својства: судско племство, посвећено дужностима правде, војно племство и племство финансијског порекла. При основи су сеоски племићи који, „не појављујући ce У фадовима, бораве стално на земљишним поседима, воле живот на селу, не воле мондене скупове; ограничених прихода, на селу воде широк живот, уживају поштовање које нигде другде
1 Е. Le Roy Ladurie, La Noblesse au XIIIe s., De la féodalité aux Lumières (предговор), Bruxelles, Complexe, 1984, V. 2 J. P. Labatut, Les noblesses européennes de la fin du XVe s. à la fin du XVIIIe s. Paris, PUF, 1978, 7.
39
не би имали“3. T o je прва класификација, потом: „У оквиру сваке групе долази до унутарње хијерархије према старини и слави.“4 Међутим, tokom 18. века трећи чинилац редоследа — богатство, добиће y оквиру ове сложене слојевитости одлучујући значај. О ва примедба ce односи на целу Европу, како на Шпанију тако и на Пољску. H a Иберијском полуострву 1780. године има 119 шпанских грандова, 553 титуларна племића y Кастиљи и преко 500.000 витезова {caballeros), a и племића с повељом {hidalgos de carta), оних које je краљ именовао {deprivilégie) , племића од 500 napa који су служили старе краљеве Кастиље „de devangar quinientos sueldos", локалних племића {degoteras), чије ce noвластице признају само y њиховом селу, најзад племића панталона {de bragueta), очева седам синова y низу без иједне ћерке између њих.5 Овде, ма какве биле тананости правних разлика, богатство и, нарочито, земљишна рента имају улогу строгих класификатора. Исти закључак ce односи и на пољско племство, с његовом моћном аристократијом, правно једнаком „народном племству“, врло блиском сељачким масама6, a y ствари врло удаљеној од њега својим богатством, поседима и начином живота. Племић, дакле, еволуира y оквиру законите групе, хијерархизоване no два конкретна принципа: старином —која je обележена извесним симболичким врховима, као прастаро племство, високо племство, племство четири ступња — и способношћу да одржава свој углед захваљујући богатству. Ову свест о племићком идентитету прати —и то je први утицај новог духа, који je обузет знањем и логичким размишљањем — временски рано изражено хтење да ce опише порекло, као и запитаност y погледу вредности које подупиру племићки положај. О ву тежшу за идентификацијом прати хтеше да ce оправда
3 H. Carré, La noblesse de France et l ’opinion publique au XVIIIe s., Slatkine reprints, Genève 1977, 107. 4 J. P. Labatut, нав. дело, 66. 5 Према: G Desdevises du Dézert, La société espagnole au XVIIIe siècle, Extrait de la Revue Historique, t. LXIV, New York-Paris, 1925, 192-195. 6 J. Meyer, Noblesses et pouvoirs dans l ’Europe d ’Ancien Régime, Hac hette Littérature, Paris 1973, 154.
40
сопствено првенство. Врло брзо постаје битно упознати ce, прерачунати ce. Али, треба доћи и до сагласности y одређивању ко je племенит, a ко није, ко je уписан y племићке регистре, a ко из нзих искључен. T o je био предмет реформе* племства између 1668. и 1672. Ж ан М ејер, на основу бретонског примера, примећује: „Било каква рационализација друштвених структура није могла a да на проузрокује незадовољство, утолико веће што реформација племства, y ствари обележава прелаз, свакако непотпун, али стваран, од стања племенитости no чувешу и прећутног признања друштвених група одређене области, y стање признавања племства зајемченог доказима7... Експеримент није увек доведен до краја, али je ипак допустио да ce стекне појам о стању племства, често различитом од области до области: y Бретањи, на пример, само 17% племства потиче из доба после 1550; y Лилу, Ф ранш -К онтеу, Лиону, М ену већина племства ... je скоријег датума.“8 Треба још подвући да ce та истраживања (додела титуле, повеља, које потврђују изворност старине и колена племства) нису могла водити без великих издатака. Тако je породица младог грофа Де Тили, да би Шерену** дала доказа о свом племству, морала no цену великих издатака да шал>е неког опата Герена y Тауер y Лондону, y Данску, y Ванвил y Нормандији.9 Тако ce потврдило да само знатно богатство може да подупре старину, дакле и племићку законитост. Међутим, пребрајање није уопште било исцрпно и Жан Мејер, y другом раду, даје преглед одступања различитих процена: опат Коаје процењује да je 1755. године било 360.000 племића y Ф ранцуској, интендант М оо y свом раду Разм ашрање становништва Француске ( Considération sur la popu lation de France) наводи број од 8 0 .0 0 0 , најзад опет Сиејес y
* Реч je о попису племства на захтев Колбера и Луја XIV о својеврCHoj провери писаних доказа свих оних који су претендовали на звање племи"а- ~ Прим. прев. 7 J. Meyer, La Noblesse bretonne, Sciences Flammarion, Paris, 1972, 53. 8 Meyer, нав. дело, 58. Краљев генеалог y време Луја XVI. - Прим. прев. 9 Alexandre de Tilly, Mémoires, Le Normand fils, 1828, 320.
41
делу Ш ша je трећи сталеж? (Q u ’est-ce que le Tiers Etat?) процењује да je број припадника другог сталежа износио од 100.000 до 110.000.101 О ве разлике откривају ограниченост статистичких средстава тог доба, али ипак показују очигледно коришћење бројева, како опата Коајеа који указује на мноштво сиромашних племића тако и опата Сиејеса који критикује мањину повлашћених. T o открива и неизвесност која ce провлачи кроз цео 18. век y погледу статуса неких племића —недавно именованих и деградираних. Јесу ли они први заиста племенити? Да ли их je требало пописивати? Колики je њихов број? Како реално проценити њихово насилно присвајање титула? Још једна притајена забринутост ce ширила: ко више није племенит? Мо~ гу ли племићи изгубити своје племство? И како? H a којим мерилима темељити ту нову кодификацију? Какво ће законско утемељење племства произаћи из те класификације? Сигурно je педесет хил>ада особа између 1710. и 1790. y Француској добило статус племића. Број je знатан. Колико je хиљада прешло скривено, незапажено, из другог y трећи сталеж? Ове друштвене промене добрим делом објашњавају овако велике разлике y проценама и сву оштрину питања о првобитном пореклу племства. Тражење идентитета, пребројавање, већ су први изрази те забринутости y погледу природе другог сталежа. Обнова историјске расправе y 18. веку о пореклу племства je њен други вид. Одакле потиче племство? Како ce појавило y Ф ранцуској? H a чему заснива своју законитост? Гроф Де Монлозје овако сажима питање: „Историчари различитих боја, који су ce низали, писали су нашу историју према склоностима свог духа, једни y духу римских, други y духу франачких закона, a неки опет y духу свештенства, и унели су нову забуну на тле већ пуно забуна. Гроф Буленвије и опат Дикло, први y племићком смислу, други y народњачком, започели су тако скандалозан сукоб који je потом историограф Моро само погоршао y смислу апсолутне власти.“^ 10 J. Meyer, La noblesse française au XVIIIe siècle: aperçu des problè mes", y: Acta Poloniae Historica, XXXVI, Warszawa 1977, 9-45. 11 Montlosier, Mémoires, Paris, Dufey, 1830, t. VI, 126.
42
Улог je, истина, знатан и често ce помиње y мемоарима и преписци: „Да ли су феудализам, a с њим и прво племство, били варварске установе? Д а ли je правда великаша*, присвајање краљевске власти, власништво земље, отимање од народа?*12 —пита ce Монлозје и наставља: „Било je прихваћено мишљење да су германски народи, упавши међу Гале, приграбили све поседе и свели све становнике на ропство ... стога не сумњам да су господари замка били некад прави разбојници.“ Оваква историјска „открића“ збуњивала су неке племиће, који су замишљали да ће наћи неки оправдани ослонац y свом изворном пореклу. Нзима, дакле, остају племићке световне и духовне вредности, које образују морални закон из кога су могли црпсти примере за поређење. Тако je част, „славно поштовање врлине и храбрости“, било оно најбоље што je европски племић могао да стекне, пре свега y војној професији. О д те части je потицало осећање припадништва племству, изражено двоструким истицањем: осећати ce племенитим подразумевало je став, држање, језик, посебан начин постојања; бити схваћен као племић водило je систему видљивог представљања које су сви прихватали и које je дозвољавало да ce одмах установи ко je племенитог рода. У том тражењу идентитета, тај призор сталежа, схваћен no сопственој логици, доводио je до друштвеног издвајања као законитог начела, потврђеног свакодневном праксом. Одело, на пример, има ту улогу издвајања која доводи до јединства сталежа, y заједничком, уобичајеном стилу живота ... „У друштву неједнакости хијерархија представљања треба да ce поклапа с друштвеном хијерархијом; чак je представљаше извор структуре. А ко je племић, пре свега, оно што он представља, a грађанин оно што производи, први треба пре свега да изгледа, a други углавном да буде оно што је.“13 Тако Данијел Рош може описивати „раскош одевања племства ... и удео неколицине великих богатстава који назначава, чак увеличава,
Justice segnoriale - услед недовољно организоване централне краљевске власти, право племића да на свом феуду преузме улогу дељења правде пре свега y области статуса земље. - Прим. прев. 12 Montlosier, иав. дело, 80. 13 D. Roche, La culture des apparences, Fayard, Paris 1989, 92.
43
улогу охолости и раскоши, и својеврсно убрзавање разметљивог трошења y круговима дворана“14. У тој игри друштвених схватања исто je тако важно осећати ce племенитим колико и бити схваћен као такав. Међутим, одело je само парадигма шире целине сведена на племићки начин живота. Приметно y П аризу, још je важније y провинцији. Проучавајући град Екс ан Прованс y 18. веку, Кибелс истиче мноштво слугу, богатство намештаја, вредност збирки, величину библиотека, очигледне показатеље раскошног оквира и начина живота господе из парламента. T a уметност живљења, која ce намеће као издвајање непосредним изгледом, могла ce схватити као знак моћи, али и као знак злоупотребе моћи. Чак и кад му понекад чињенице противрече, јер Данијел Рош упозорава да не треба запасти „у уобичајена претеривања која диктирају проповедници, моралисти, историчари, јер прате сувише изблиза претеривања малобројних“15, племство, тако приказано, давало je могућност за портрет, без сумње карикатуралан, међутим истинит с гледишта тих различитих елемената.Такав утисак оставља прича о дану племића y опису Анрија Кареа. Пре поднева не ради ништа, рекло би ce, или обавља одевне припреме; потом ручак уз разговоре y салону, читање, певање, посете библиотеци, шетње, лов, игре (врста тениса, лоптање, багминтон, билијар, трик-трак, шах, домине); увече, после вечере, светковине, позоришне представе, a дан завршавају балови. Утисак лакоће, доколице и нарочито површности избија из тог дневног распореда, што je порекнуто недавним студијама. Ипак je непорециво да су елементи које je записао Анри Kape неопходни за изградњу аристократског стила живота и племићког дружења. У том смислу je виђење племства очима савременика, a потом и историчара, могло бити и погрешно. О ва погрешна перспектива ипак je изазвала код огромне већине неплемића унутрашње осећање друштвене разлике и подређености, a то je племство хтело и неговало, док су га они који нису племенити објективно доживљавали као искључење из групе повлашћених. Треба још схватити како су та посебна обележја, која су y почетку увећавала
14 Испло, 98. is Исто, 99.
44
№ихов значај, најзад крајем века створила представу о племићу са све више негативних конотација. Овде није битно да ce племство схвати као збир појединаца, коначно са више врлина него цјто ce дуго замишљало, већ као уједињена група, солидарна, која ствара и упражњава одређена правила живота, племићку друштвеност, a која je доведена y питање новим начином живота и будућности друштва. О ва логика групе подразумева, и то дословно, јединство племства, што није остваривано без проблема средином 18. века. Представник лозе, чији je живи израз, и носилац вредности своје друштвене групе, племић je теоријски једнак свим другим племићима, a појава осећања јединства требало би да повеже све чланове другог сталежа. Ипак, портрет племића не може ce направити ако ce не створи калеидоскопска скица која открива много више од нијанси, расцепе који ce понекад јављају као непремостиви понори међу племићима. Племић ce на први поглед не може пронаћи, или, тачније, свуда нуди различито лице. Т и контрасти су, пре свега, колико географски толико и историјски. Ш та je заједничко хидалГосима, који ће увек сматрати доколицу на селу нераздвојном од племства и свако занимање неспојиво са сјајем њихових титула“16, и члановима енглеске џентри, „чије je главно обележје способност да ce прилагођавају економској стварности и да прихвате нове чланове?“ Ово енглеско племство, „састављено од пословних људи, трговаца, не оптерећује ce ситним сиромашним племством; истина je да ce успех и стварне повластице тог племства могу објаснити одступашем од сталешких правила практично сведених на нулу“17. Разлика између ситуација je велика и није само последица географске удал>ености. У Француској треба поставити питање јединства, дакле кохезије племства. Многи сукоби ce јављају tokom расправа. Полемике дају слику пометње и стварају утисак распада сталеЖа- Унутар строге хијерархизације треба узети y обзир дворско племство и париско племство, племиће који имају дом y Паризу и племиће из провинције. Начин живота je сигурно блиставији y , 16 Camponanes, Cartas politico-econômicas, навео и G. Desdevises du Uezert, нав. qeno, 194. 17 J. Meyer, Noblesses et pouvoirs, пав. дело, 221-235.
45
Паризу, где учествовање y монденом животу захтева одређени ниво богатства и битно ce разликује од скромних, чак строгих услова живота великог броја племића. Д ок y Версају млади гроф Де Тили примећује како je тешко бити представљен на двору, први пут добити неку службу, доказати да поседујеш каруце, y провинцији Мен, код његовог стрица, бриге су сасвим различите. Жене су ту честите, леже ce рано. Господар, потпуно посвећен обрађивању своје земље, „умирао je од страха да ће живот y замку и сеоска једноличност смртно бити досадни дивном момку као што сам ja —Тили“18. Још битније су културне разлике. У том веку великих интелектуалних промена изгледа да ce племство заиста дели — или открива способност прилагођавања оригиналној мисли, или, ако не непријатељство, a оно бар, између осталог, непознавање нових филозофских и политичких тема. T o je важан елемент цезуре y племићком сталежу y мери y којој je приступ култури, њено стицање и усвајаше нове концепције, a нарочито друштвене хијерархије, одражавао — али не искључиво —различите ступшеве богатства и дуготрајан идеолошки разлаз y редовима племства. М лади гроф Монлозје још y детињству чита Плиша и Фонтенелове Разговоре о бројности светова (Les Entretiens sur la Pluralité des Mondes) , потом дела као што су Ж ил Блаз, Дон Кихот, Гуливер, Робинсон Крусо. Kao младић, с мачем о бедру (добио je место y милицији) и скалпелом y руци, прати курс анатомије, a потом и хемије. „Није ми то још довољно“, признаје он. „Добри ирски капуцински монах, исповедник моје породице, предложио ми je да долазим на његова предавања о јавном праву. Отишао сам капуцину са својим Бирламакијем, Гроцијусом и Пуфендорфом, с једне стране, a с друге, с мојим елементима хемије М акеа и Бомеа, анатомским дисекцијама и принципима хирургије Д е ла Ф еја и анатомијом Винслоуа.“19 Њ его в а ce питања односе на религију. Чита Волтера, Русоа, Дидроа ... „Тако постадох оно што ce онда називало филозофом. Сматрао сам независност као превасход-
18 Tilly, Mémoires, нав. дело, 155, 214—215. 19 Comte de Montlosier, нав. дело, 35.
46
HO природно право, једнакост као природно стање друшта-
ва “20 „Д а ме Је револуција изненадила y то доба мог живота“, поверава нам он с иронијом, „говорио бих, мислим, или чинио лепе ствари.“21 О ве речи осветљавају широку културу младог оверњанског грофа и њен утицај на шегово политичко определ>ење y младости. Сасвим су другачије биле колеге Воблана на Колежу де ла Флеш „где сам ce нашао после седам година манастирског васпитања, урачунавши и две године пансиона y Паризу? Два спева Енеиде, Катилинарије, прва харанга против Вереса, неколико одломака Цезарових Коментара, то je сав мој јадни пртљаг; још сам лако разумевао само неке лепе делове, стихове страсти, јер су тако једноставни да ce схватају као да су на мом језику“202122. Нзегов боравак y војној школи y Паризу није успешан. Ипак —a аутобиографија je доказ —отвара ce свету писања, културе y ширем смислу. Међутим, колико ли je његових колега лоше образованих, једва писмених, који никад не читају, поносних на своје предрасуде, сигурних y свој политички избор, херметички затворених за било какву идеју реформе коју доноси дух века, отишло да попуњава гарнизоне no градовима. Присутне су, дакле, разлике y знању и y политичким гледиштима. Неједнако распрострањена филозофија просвећености као да има улогу реметилачког чиниоца, свакако и зато што ce надовезује на другу клицу поделе која потиче још пре 18. века: на функцију племства.* Знањ е, култура постају саставни део тог проблема y оној мери y којој 18. век нуди вишеструке могућности да ce њима бави и кроз то стекне углед. Г. И пер je знао да покаже како ce крајем 16. века образовала „џентри“ y Француској, сигурна y своје знање и вредности свог пера, a ипак „одвојена од буржоазије од које je потекла. Пошто није нашла подршку y нацији, била je приморана да капитулира пред онима који су звецкали мачевима“. Амерички историчар закључује: „Врлинама тог краткотрајног 20 Исто, 36. 21 Исто, 80. 22 Conte de Vaublanc, Mémoires, Paris, Firmin Didot, 1857, 20. У смиспу посла којим ce бави: судско и војно племство. - Прим. прев.
47
четвртог сталежа, онаквим како их je набројао Монтењ —мир, добит, знање, правда, разум - било je суђено, y крајњој линији, да надвладају y јавном мњењу врлине племства: рат, част, акцију, храброст, силу. Д а би ce досегао врхунац части, постало je неопходно усвојити вредности непријатеља. Није било другог решења до претварати ce да си оно што ниси, да постанеш ’човек амфибија’ и носиш одору човека од закона до подне, a одело племића увече.“23 Век и no касније изгледало je да je сукоб нестао. Ф . Блиш, Ж . Мејер, М . Кибелс показали су кроз студије различитих парламената (П ариз, Рен, Екс) да нема више неједнакости племстава, нема више негативних предрасуда о судском племству, које je поносно на своју улогу y друштву. „Обратимо пажњу на тренутак“, каже М. Кибелс, „у целини међу породицама провансалских парламентараца служба y војсци не цени ce више него рад y судству, већ je њихов углед истоветан.** ... Мач не изгледа да ce y целини вреднује y односу на судство: ни изнад, ни испод, већ пре упоредо“24. Овај утисак кохезије потврђују брачне везе између судског и војног племства, најзад ни y друштву ниједно од ова два племства не ужива првенство. Масонске ложе нуде свој пример. „Присуство најславнијих породица дворског племства, елите судства и делом крупних финансија y тим повлашћеним друштвима треба тумачити као израз друштвене моћи. А ко je једнакост видљива, овде то није између једног краљевског пера и текстилног трговца, између порезника и произвођача сирћета, између председника суда** и свирача y гарди, већ између три категорије племића којима присуство y неким ложама доноси толики углед.“25 23 G. Huppert, Bourgeois et genilshommes. La réussite sociale en France au XVIe siècle, Paris, Flammarion, 1983, 274. * Ha основу дуге службе y војсци или судству (или администрацији) стиче ce право на статус племића. Отуд подела на судско (noblesse de robe - дослован превод племство тоге) и војно племство (noblesse de l’epée - дослован превод племство мача). —Прим. прев. 24 М. Cubells, La Provence des Lumières. Les parlementaires d ’Aix au XVIIIe siècle, Maloine, Paris, 1984, 58-59. ** Парламент je y време старог режима имао надлежност суда. -
Прим. прев. 25 F. Bluche, La vie quotidienne de la Noblesse Française au XVIIIe siècle, Paris, Hachette, 1973, 73.
48
A ипак, као архаичан одраз или знак појаве нове поделе, коју тек треба одредити према писмима и мемоарима, примећује ce презир судскократије. М лади маркиз Д ’Аржанс се буни против свог будућег ангажмана y судству: „Статус који су хтели да ми доделе изгледао ми je грозан; гледао сам на н,ега као на гроб задовољстава. Сладак живот официра je за мене имао много више блиставих чари од мучне бриге истрага и суђења y туђим споровима.“26 Неколико година касније критике двојице других провансалских племића биће још оштрије. Мирабо грми против „100.000 породица потеклих из народа које деле наша права“, и описује „лудило и дрскост неплемића, који ce труди да изиђе из гомиле и мисли да постане племић одлуком владара и уз помоћ новца“27. М аркиз Д е Сад, из Бастиље, где je затворен, замишл>а речи које je морао изговорити његов тужилац: „Ово мало недоношче, које није ни председник суда, ни известилац трговинског суда, хтело je да ужива као саветник Великог судског већа! ... Taj ситни сеоски племић je хтео да ce прикључи, као да je веровао да му je допуштено да нам буде налик, и то без хермелина и без судијске капе?“28 Сама субјективност тих сведочанстава заточених људи je занимљива, јер јасно изражава два чиниоца нејединства y крилу племства: значај стицања племства y административним и правним службама, као и све снажнију моћ новца y све избирљивијим хијерархијама. Потпуна, савршена кохезија, коју je племство проглашавало, показала ce немогућом. Неоспорно je да постоји јединство најбогатијег племства, економски динамизам многобројних рођених племића, предузимљивих, отворена духа, који учествују y стварању новог начина мишљења о држави и друштвеним односима, што су већ савременици схватили. У том светлу Де Сад наводи, не без Цинизма, протагонисте „120 дана“: „Било би погрешно замишљати да ce само трећи сталеж бавио наплатом незаконитог
26 D ’Argens, Mémoires, Paris, Frédéric Buisson, 1807, 133. 27 Mirabeau, Des lettres de cachet et des prisonniers d ’Etat, Paris, Le comte et Pougin, 1835, 277. ,» . 28 Sade, Correspondance, y: Oeuvres complètes du Marquis de Sade, t. ’ Pans>Cercle du livre précieux, 1964, 268.
49
пореза; на челу тога посла били су врло високи племићи. Војвода од Бланжиса и његов брат бискуп ... обојица су (за време регентства) имали огромна богатства. T o су неоспорни докази да племство није пропуштало прилику, као ни сви остали, да ce тим путем обогати. О ве две славне личности су биле y тесној вези и y уживању и y пословима са славним Дирсеом и председником Кирвалом."29 И згледа сасвим логично да je тај део динамичног племства прихватио нова мерила вредности и да je признао „посебно достојанство заслуга и шихову способност да појединцу дају изузетне квалитете који га издвајају од обичних л>уди и оправдавају доделу племства“30 и тако најзад уобличио „елиту“ са најбогатијима трећег сталежа. У Енглеској je то спајање најлакше уочити. H a пример, трговац купи велико имање, смести ce на свој посед, приказује ce као џентлмен, блиста својом конверзацијом и гостољубивошћу. Прима суседе с беспрекорном умешношћу и даје им на знање да има далеке претке достојне поштоваша. Племић no рођењу и грађанин заједно чине, y великој мери3132, и дефинишу нову аристократију. „Свесно или несвесно висока европска аристократија —најзад y сагласности с краљевском администрацијом —удружује ce са моћима новца и све више изједначава богатство и племићки статус. Кене објашњава: „Племство нејасног порекла и статуса ужива мањи углед, док богатство и слава обра. « 'll зу]у високо племство, наше велепоседнике и наше магнате. Политичка последица таквог стања ствари био je покушај искључивања свих племића економски неспособних да одрже свој ранг. Али, то je био рачун без крчмара, јер ce није рачунало са издржљивошћу тог такозваног сиромашног племства, лишеног угледних функција и командовања, гурнутог на маргину и често понижаваног. Иако y беспарици, племенити плебс, „који
29 Sade, Les 120journées de Sodome, y: Oeuvres complètes du Marquis de Sade, Tome premier, Paris, Pauvert, 1986, 19. 30 G. Chaussinand-Nogaret, La noblesse au XVIIIe siècle. De la féodalité aux lumières, Bruxelles, ed. Complexes, 1981, 59. 31 Labatut, нав. дело, 149. 32 J. Meyer, Noblesses et pouvoirs dans l'Europe, нав. qeno, 162.
50
носи осећање посебности и издвојености и који никад не меша своју крв с обогаћеним племством"33, ипак постоји. ШосинанНогаре сматра да je хиљаду породица (и то je минимум) имало приходе мање од хиљаду ливри. „Најсрећнији међу њима су сел>аци, највише за жаљење осрамоћени сиромаси.“34 Ж . Мејер je свакако рашчланио смисао речи сиромашан. „Осим племства, заиста бедног y ужем смислу речи, постоји племство које ce осећа сиромашним y односу на своје посебне потребе, што не значи да трећи сталеж, a нарочито људи на селу, осећају тај ступањ богатства’ типичним за сиромаштво. Стварна беда и релативна беда ...“35 И пак je то племство, мање сиромашно но што je мислило, осетило претњу за свој статус и развило je дискурс против оних који су имућнији, али чије je племенито порекло сумњивије и скорашње. Лако je замислити да су такво схватање мало-помало прихватили и они који су no варошицама, малим градовима, селима, свакодневно живели с тим племићима. У истом сталежу упоредо су постојала два система мишљења, једно просвећено, аристократско, друго тог осиромашеног племства, чији je друштвени идентитет почивао на пореклу, достојанству, угледу. У којој мери je тако мислила и велика већина становништва? Сељани Монлозјеа „признавали су међу собом своје племство —које ce, као свуда, заснивало на старини, поштењу и таленту, који су, преносећи ce врло дуго с оца на сина, изгледали као наследни y породици. Богатство je било y другом плану, говорим о новом богатству, још je бивало rope кад ce сматрало да je непоштено стечено“36. Борба племстава ... y крајшем исходу je урушавање другог сталежа, који ce распао због унутрашњих сукоба. У ko joj мери су 6.500 породица које су tokom 18. века, куповином или присвајањем37, добиле племићке титуле могле имати зајед33 G Chaussinand-Nogaret, нав. дело, 65. 34 Исто, 88. 35 J. Meyer, „Un problème mal posé: la noblesse pauvre. L’ exemple bre ton au XVIIIe siècle*1y: RHMC avril-juin 1971, 161-188. 36 Montlosier, нав. дело, 68. |,. . _37 Уп- Cubelis, „А propos des usurpations des noblesse en Provence sous ncien Régime**, 239-300, y: Provence historique, juillet-septembre, 70, t. XX, fasotsule 81, Aix en Provence 1970.
51
ничке наде, идеале или илузије са сиромашним племићима којима je остала само успомена на оно што су замишљали да су били y некадашњем сјају. Предуго занемаривано, дуго описивано преко неколико скандалозних и жалосних примера, то осиромашено племство, зависно од области, представља важну групу која je морала утицати на опште гледање на сталеж. „Намножавање бретонског племства ce делимично објашњава обиљем сиромашног племства које образује прави племићки плебс. Трећина племства Сен Бриека je сведена на просјачење.“ У Плуау само две породице плаћају 30 ливри главарине, једна 22 ливре, још једна 13, једанаест само девет ливри, четири четири ливре и десет сола, a 24 породице, од укупно 46, ни толико. Toj првој трећини, на ивици беде, придружују ce они који плаћају мање од десет ливри: 4 0 % од укупног броја исте дијецезе. Тако, обухватајући 7 % оних који плаћају од 10 до 20 ливри, то бедно племство, које ce често уопште не издваја од сељачког становништва —како то закључују локалне изреке: „Noblaz plouha, noblaz netia“ —достиже запањујући збир од 7 7 % .38 T o je екстреман случај, ипак ублажен могућим „замрзавањ ем“ правила бретонског племства, које допушта одступање од правила кад су економске тешкоће превелике. У другим областима то осиромашење има већих политичких последица. У Прованси, економске тешкоће y којима ce налазе неки племићи y Либерону ослобађају сеоске заједнице било какве пристојности или поштовања према свом господару који економски пропада. Типичан je случај маркиза Де Сада, што je проучавао М . Вовел: „Лакост није порекао маркиза можда просто зато што je без буке, y одсуству господара, то село извршило своју предреволуцију.“39 Све већи број спорова између сељака и господара и многобројне жалбе на племићко судство потврђују тај распад традиционалних структура проузрокован банкротством племства. Свакако би ce могло набројати више супротних примера економских успеха, успеле симбиозе племићког поретка и сељака. 38 J. Meyer, La noblesse bretonne, нав. дело, 35-36. 39 M. Vovelle, „Sade, Seigneur de village", y: Sade, Colloque organisé par la faculté d’Aix, 1966, Paris, Collin, 1968, 23^40.
52
Није нам циљ процена, пребројавање сиромашних племића, упоређивање с богатима да би ce извукли систематски закључци; није ни да ce открију појединци губитници и да ce из тога закључи „декаденција племства“. У том погледу изгледа исто толико узалудно описивати „пропадање племства“ или ,успон“ тог сталежа tokom века просвећености. Провера једне или друге тезе преко супротстављених примера није обавезно и извесна... или можда јесте: она открива да племство више не делује као потпуно хомогена друштвена група и да je век, доносећи новине, разјединио други сталеж y низ појединачних, понекад сасвим различитих судбина. Д а ли je племство умело да ce прилагоди том новом схватању да су појединац, његова економска делатност, новчано стање, знање, темељи новог друштвеног поретка? Д а ли ce препознало y скупу тих крајњих разлика? Д а ли je било стварне свести о припадности истој групи међу онима чије „кривудаве каријере одражавају нестабилност материјалног, друштвеног и политичког положаЈа европских племстава ™ и оних који су били носиоци новог облика моћи, вођени човекољубивијом филозофијом? Племићи дана, племићи ноћи ... дихотомија би ce могла тако успоставити између дела просвећене аристократије и дела тог несрећног племства, чији мукотрпан живот изражава стварно класно пропадање. Две групе које изражавају друштвене разлике y истом сталежу. М еђу динамичним племићима издвајају ce три лика: индустријалац, земљопоседник, војник. Захваљујући радовима Ж . Ришара, изучено je готово хиљаду племићких породица. Оне су ce укључиле y економске промене 18. века, које обухватају господарење колонијалном трговином, новине y потпуно обновљеним индустријским секторима —металургији, текстилној и хемијској индустрији и рударству. T okom готово једног века створен je корпус закона и аката који je омогућио да ce племићи, без губљења својих привилегија, могу бавити поморском трговином још од 1669, пронзводњом оружја и бродоградњом од 1681, осигурањем бродо-40
40 J. Meyer, Noblesses et pouvoirs, нав. дело, 21.
53
ва од 1686, трговином на велико од 1701. и, најзад, мануфактуром и банкарством од 1767.4142T okom 18. века успоставља ce право пословно племство, грађанско no својим интересовањима, феудално no мотивима. „Приклањајући ce индустријском капитализму земљопоседничка аристократија обезбеђивала je своју дуговечност и очувала y друштву y настајању прво место, Koje je имала y оквиру сшарог режима. “47 ^ Дитрихови y Алзасу савршен су пример. Ж ан III Дитрих (1715—1795) наследио je ковачнице и руднике Јегертала. Удруживши ce с банкаром Херманом успео je да сакупи 1,1 милион ливри потребних за куповину земљишта, финансирање новина, подизање грађевина. Друштвено признање стиже 1761. са повељом о племству. Ж ан III прекида онда са свим што подсећа на његово грађанско порекло да би ce искључиво посветио свом имању и индустријској производњи. Ускоро онај кога називају краљем гвожђа има пет од осам високих пећи пописаних y целој пореској области, 1.500 радника и 300 рудара. Нзегов син Филип Фредерик, инспектор рудника, железара и фабрика Француске, члан Академије наука, био je спреман да преузме наследство.43 H a другом крају Ф ранцуске, y управљању земљишним поседом, племство постиже највише успеха. H a југоистоку од Тулуза, y Вјејвињу, селу од неколико стотина становника, маркиз Ескулубр поседује знатно богатство. Поред имања, маркиз поседује три имања дата y наполицу, четири издата y најам, што му доноси годишњи приход од 6.000 ливри. Треба још додати и сва племићка права: порез на земљу, плаћање мељаве, феудални део (приноса, дрва), таксу при преносу титулаpa, таксу на гласаче, кулук, право лова.44 Ово није, изгледа, jeдинствен случај y сеоској области Тулуза. О ко Бордоа, Рена, Р . Ф орстер je наишао на трагове исте такве виталности. З а америчког историчара „властеоска реакција je y ствари мудро •
•
_
-
41 G Richard, Noblesse d'affaires au XVIIIe siècle, Paris, A. Colin, 1974,18. 42 G. Richard, нав. qeno, 18-19. 43 Према: G Richard, нав. дело, Les Dietrich en Alsace (1684-1789), 154-162. 44 Према: R. Forster, The nobility o f Toulouse in the Eighteenth century: a social and economical study. Baltimore, The John Hopkins University Press, 1960, 31-35.
54
прилагођавање пољопривредном тржишту y великој експанзији. Ово прилагођаваше подразумева примену извесног права прече куповине земље, наиме јачаше властеоских права, гоњење задужених сељака, укидање општинских права, ограђивање ливада. Власник, племић, уз то има утицаја на локални суд; y градској трговини je заговорник физиократских теорија о ’правој цени жита’. Толика делатност не оставља утисак класе одсутне са својих поседа или окамењене y својим архаизмима“45. Ипак и р . Форстер сам подвлачи непрецизност своје тезе, јер je могуће претпоставити да je тај динамизам могао настати и из неког облика миметизма грађанског начина живота, који ce tokom века наметнуо другом сталежу са својим вредностима дисциплине, строгог руковања иметком, умерености. Племство као да je y ствари прилагодило своје инструменте моћи (земља, феудално право) новој етици. Штавише, жртвовало je симболични углед, који je добрим делом почивао на стабилности и равнотежи односа са сеоским заједницама, y корист стварања економског капитала, што га je приближило буржоазији, поставши тако њен такмац y пословима. Наслућујемо политичке последице и проблем заслужује да ce постави y мери y којој наводи на закључак да су динамизам и снага племства могли бити прећутно признаше економске и друштвене супериорности једног другог модела. Како je племство могло да ce прилагоди реалном преласку y грађански статус? Није ли постојала опасност за племиће да с временом почну да говоре о законитости своје моћи позивајући ce на идеју изграђену изван феудалних предрасуда, или племићког првенства? Није ли y томе, такође, сва двосмисленост војне реформе 1781? A ko ce племић понекад и срећно упустио y економску или агрономску пустоловину, војна каријера je ипак оно што треба да ra задржи и да ту оправда своје повластице и своју праву вредност. „Право племство потиче од оружја, на оружје треба да ce ослони. Ратовање je истовремено битан услов његовог постојања и његовог трајања.“46
45 Према: R. Forster, „The provincial Noble: a reappraisal", y: TheAmerican Historical Review, vol, LXVIII, n° 3, april 1963, 681-691. P . 46 P. de Vaissiere, Gentilhommes campaganrds de l'AnciennçïFrame ^ repilly-terroir de France —Christian de Bertillat, 1 9 8 6 ,1-ère éd. 1906, 243? ^
55
L->'
Упркос тој начелној опасци, y стварности војна каријера није увек била блистава. У мемоарима ce приказују честа разочарања и пребрзо напуштане каријере. Гроф Тили овако описује живот y гарнизону: „Стигао сам y Фалез поносан на своје чудесне пустоловине, врло задовољан собом и уверен да ћу далеко стићи ... тивот који смо ту проводили веома ce разликовао од живота за који сам дотад знао. Коњанике je требало стално муштрати, официри нису били претерано љубазни с придошлима, стари легионари, остарели y нижим службама, војне ситнице које треба научити до појединости, доста ружан градић, неколико прилично лепих жена, добро чуваних, и оних других које не треба чувати, људи које су Парижани са задовол>ством сматрали ликовима као с другог света.“47 Критике Лзуди y униформи су оштре. Истина je да војска ситних племића није увек узорна. „У Еу 1756. поручници и капетани су налазили да je духовито бацати петарде y отворене прозоре грађанских кућа.“ H a другим местима ce говори да ce 1671. млади племић y униформи „хвалио да je пренебрегао наредбе г. интенданта*; није ce сматрао обавезним на исту послушност као неки неплемић“48. Осредња каријера, ретки подвизи храбрости, често гора новчана ситуација, која ce чак не поправља ни повратком y цивилни живот: „Провинција je пуна крстова светог Луја, људи y пензији који немају још четрдесет година, који су y пуној снази и могу да служе добро и дуго. T o су људи некорисни држави: упропашћују je и срамоте и нису ни грађани, нити цене милост која их je снашла.“49 A ko постоји нерасположење, оно je такође последица чињенице да племиће све више удаљују из војне службе због
47 Comte de Tilly, нав. дело, 151. * Интендант - краљев службеник, широких превасходно економских овлашћења, некад je то гувернер области или je то титула управника краљевких добара. - Прим. прев. 48 F. Bluche, нав. дело, 45. 49 Писмо De Torcy-a министру од 17. 03. 1758, наводи га: L. Tuetey: Les officiers sous l ’Ancien Régime. Nobles et roturiers. Paris, Plon, 1908, 132.
56
№иховог сиромаштва, да би их заменили богатим неплемићима. Д тоеба наћи начина за преживљавање сиромашног племства које je само хтело да и дал>е служи , jep ако племићима ни]е 0ставл>ена никаква перспектива „коју би им дало образовање и помоћ y борби y оквиру те службе, то су све људи изгубљени за краља. A има их и превише.“50 Војни позив no праву припада племству. Никакво увођење новог параметра —ма то била и моћ новца — не би било прихватљиво без слабљења целог сталежа. Оно што je било разумљиво и прихватљиво y вођењу послова и управљању земљишним поседом овде je незамисливо. „Племство je понижено, јер му ce одузимају места која су његови преци заузимали и учврстили крвљу. Богатство, које све квари и обара све преграде Ko je су част и слава подигли међу грађанима, постало je данас довољно да ce траже сва места. H e проричем без разлога погубне последице те забуне y поретку, која већ захтева напор племства да одржи разлику која je требало да га заувек одваја од неплемића; жалбе, сплетке и ситничава средства су y игри да би ce уздигло и изашло с места којим ce некад поносило, a које ce презире од како су други слични стекли право да их заузму.“51 Реакција на ову забуну достиже врхунац 1781. T e године нова војна правила предвиђају да ce чин официра може доделити само племићима који могу да докажу четири колена племства no оцу. Давид Биен je успео да докаже како та реформа није била усмерена против неплемића: „Војни одбор, који je о томе расправљао и усвојио Сегиров правилник, знао je врло добро да ce већ годинама официри регрутују готово искључиво из редова племства.“52 У ствари, жеља да ce побољша будућност официра давањем неоспорног статуса спровођена je преко образовања хомогене, мотивисане, стручно квалификоване групе, окупљене на основу четири ступша племства. Ko je, дакле, погођен? Нови племићи, они који су добили племићку титулу.“
50 Пројекат војних шксша шш повећања плата потпоручницима (ненотписана белешка, написана око 1742); L. Tuetey, нав. дело, 34. 51 De Bohan, Examen critique du militaire français. 52 D. Bien, La réaction aristocratique avant 1789; l’exemple de l’armée, л - E■S. S., 1974, n° 1, 23-49; n° 2, 505-534.
57
„Оно што je војска видела била je група цивила, која je изгледала истоветно, сви су били подједнако богати: сви њени чланови могли су новцем да дођу до скупе службе и сви су, или готово сви, имали синове који су могли себи да допусте војне издатке официра. Неке породице су напустиле радњу, друге су пустиле корен y правној служби и судским пословима ... A ko je војска хтела да из официрског кора уклони не грађане већ богате племиће без војног образовања, Сегиров Правилник je био делотворан“.^ Т ако ce циљ реформе, изражен 1781. и наметнут племству, показао no себи позитиван, јер je узимао y обзир један од видова филозофије просвећености: квалитет васпитања, образовања, окружења, ради побољшања квалификација за служење y војсци, што je све више сматрано професијом. Међутим —као племенити великаши Тулуза — војно племство je прихватило дух века потврдом модела неизбежно и логично сматраног заосталим: обавезу четири колена племства да би неко постао официр. Три могућа племића, три типична аристократа: индустријалац, сеоски племић и нови официр, одрази су просвећене елите. Они свакако не закључују галерију портрета, далеко од тога. H a другом крају сталежа, y сенци маргиналности, слика нереда није мање стварна: оспоравања и потмула побуна намећу ce као племићка стварност исто тако истинита колико и претходни успеси. А ко треба избећи изразе опадање и декаденција, зато што упућују на морална схватања, израз деградација изгледа тачнији за опис друштвене реалности која ce наметнула y другој половини 18. века. Најбеднији доживљавају деградирање као судбину, „племство ce стално гаси y обичној маси неплемића“. Међутим, бројнији су они који ce грчевито држе своје титуле, последњег ослонца свог достојанства, noследњег прибежишта пред стањем потпуне беде. Године 1765. од четири брата Парињи, који су ратовали y Немачкој, само je један преживео и враћа ce на и м аљ е y Сент М ору y Турену. Т у га чекају тешкоће: двадесет пет53 53 D. Bien, нав. дело, 515.
58
година необрађивања упропастило je обрадиву земљу, „кућа потпуно оронула и отворена било коме, греде однете на више места, као и врата, прозорски оквири, шалони, браве, na чак и кров, амбар и стаје потпуно пропале, a све воћке посечене“, пише бивши војник 1766. првом поверенику генералне контроле Оправке, обрађивање ледина, сетва, приморавају га да ce ^ Године 1771. ситуације je још гора. Зеленаш коме дугује добио je спор против њега и прогони га. У међувремену стаја и пола амбара су ce срушили. Ш та су могли мислити орачи, сељани, закупци имања, пред тим призором сиромаштва које, ма како достојанствено подношено, није умањивало очигледно деградирање? H a којем ce то легитимитету могло заснивати то племство? Између сажаљења орача и упорности зеленаша, колики je удео поштовања или једноставног друштвеног признања племићког положаја? Парињи je још умео да очува част: никад његово поштење није довођено y питање. Ш та онда треба мислити о онима који су, понашајући ce као људи ван закона, обликовали слику типично племићког криминала? Описи су многобројни. П онекад су претерани. Али ипак постоје и образују читав сноп индиција, одраза онога што je Ж. Мејер означио као „тешкоће племства y 18. веку“. Очигледно je да су ти кривични прекршаји дело мањине, као што je јасно и да изражавају раскид починилаца с другим сталежом или неспособност да одрже статус. У тим условима готово je природно што ce ти срамотни случајеви преувеличавају, изобЛИЧУЈУ, јер су дело оних чија je функција била часна репродукЦија друштвеног модела, који су они одбили да остварују. Ноихов став je водио могућем паду племства. T o одсликавају двобоји. Могло би ce мислити да je та пракса потпуно напуштена још од краја 17. века. Али ретки су мемоари y којима ce не помињу двобоји. „Укрштали су ce мачеви с поводом или без повода, и они y одорама или одеждама ваде мач, понекад с успехом, против војника.“54 Гроф Монло3Је, иако није био кавгаџија, принуђен je да учествује y два дво-
54 F. Bluche, нав. дело, 27.
59
боја. Нзегов брат je, убивши y некој свађи младића из добре породице, донео много невоља својима. Тили потврђује тај утисак: „Француска je домовина двобоја. Нигде другде нисам наишао на ту злокобну осетљивост, ту тужну склоност да ce неко сматра увређеним и да жели да спере увреду ... H e кажем да je та класа (дуелиста) била бројна, али постојала je, то je само доказ више маније двобоја y овој нацији и предрасуде која ce прећутно учврстила да ништа није тако племенито и велико као та врста бравуре.“ Други посматрачи су лепо описали тај симболични набој самоуништења y двобоју, опасан за групе које су ипак биле већ y мањини. Други опаснији поступци још су теже дисквалификовали сталеж y целини. Године 1737. дошло je до скандала Боље де Монтињи. Taj млади официр убија непопустљивог мужа. Упркос заузимању породице, суд га осуђује на погубљење. Године 1768, усред улице Сент Оноре млади војвода Де Фронсак, син маршала Ришељеа, отима девојку: полиција je налази y стану једног подводача. Притисци да ce заташка ствар били су велики, јер ce „без престанка јадикује потајно“ —преноси књижар Арди —„како ће проћи некажњено личност великаша који je починио ужасан злочин за који би била досуђена најстрожа казна да га je учинио било ко други“. У све већем насиљу случај Виктора Изоре, маркиза од Племартена, један je од најзначајнијих. „Волео je помало сурове шале. Једна од омиљених разонода му je била да обеси сељаке на врх куле уз претњу да ће их бацити y понор. Међутим, раскид с моралом, с јавним редом потпун je кад 9. марта 1753. маркиз излаже мучењу четири судска позивара. Десетог јуна потом жандарм из Ш ателроа долази да ухвати кривца, овај убија два човека, једног тешко рани, најзад, ухапшен јануара 1755, умире y ћелији пред погубл>ење.“55 Два, врло упечатљива, случаја племићке деградације примери су нелагоде одређеног племства. М аркиз Д е Сад и гроф Мирабо дају поучна сведочанства својим екстремним ставом: или усвајају реакционарна понашања, грчевито ce држећи својих повластица и поричући самим тим своју маргинализаци-*60
55 Случајеве изнео: H. Carré, нав. дело, 170-171 и 298-308.
60
•y или пак прихватају свој друштвени пад, позивају и предвиha'iv крај режима који им више не јемчи повлашћени положај. Ј Кад маркиз пише својој жени: „Верујте ми, доста смо ’давали представе’ no Дофинеу и Прованси. Валанс ме држи y својој архиви поред Мандрена"56, бешчашће читаве једне породице je приметно; деградираше ce нуди јавно као друштвени скандал: y сваком случају, доживљава ce као разбојништво. T ok тих друштвених срозавања нуди паралеле, које je добро истакао М . Вовел. З а ову двојицу племића крхкост њиховог стања почиње „економском катастрофом“. Д е Сад није способан да добро управља својом земљом: док je 1769. његов приход 13.329 ливри, двадесет година касније je само 14.423: „та стагнација y часу кад земљишна рента расте свуда већ je показатељ опадаша“57. Код Мирабоа пропаст je још очигледнија. Док годишњи приход износи 2 7 .0 0 0 између 1772. и 1774, гроф ће нагомилати 161.116 ливри дуга.58 Неред y земљишном поседу je поучан: сеча шуме je све чешћа, као и спорови између сеоских заједница и господара. „То расипничко племство, пљачкашко, лакомислено, даје најгору могућу слику своје класе, жртвујући своја добра за монденска славља. Dolce vita обавезује.“59* Затвор je други белег деградације. Д ва бунтовника доживљавају понижеше затварања y Бастиљу, y Венсен, y Понтарлије, y Ш ато д ’И ф , као и остракизам своје групе. Т у би ce могао завршити опис уклањања нарушилаца реда. Међутим, појам деградације ce обогаћује тиме што су два раскалашника изградила систем мишљења који je њихово искључење преобратио y инструмент друштвене критике. „Распусник није само онај ko ce искључује већ и онај ко може да ce искл>учи.“60 Ставови Сада према религији или ставови Мирабоа према про56 Sade, Correspondance, Oeuvres complètes, Paris, Cercle du livre préci eux, 1964, t. 12, 84-85. 57 M. Vovelle, „Sade, Seigneur de village", нав. geno, 36. ... 58 Mémoires à consulter et consultations pour Madame la Comtesse de Mirabeau, Aix, éd. J. B. Monnet, 1783. 59 M. Vovelle, нав. дело, 36. ■ 60 M. Delon, De Thérèse philosophe à la philosophie dans le boudoir: la ...Ce ° e Philosophie", y: Romanistische Zeitschrift fur literatur geschichte, Cahiers Histoire des littératures romanes, 1-2, 1983, 76-88.
61
извољности монархије могу ce разумети као изрази који би да претворе своје „пропадање" y нарушавање владајућег поретка. Сексуална изопаченост постаје, y ствари, политички став. З а ова два племића будоар je подручје експеримента где сексуални пориви одговарају ситуацијама које су исход сукоба с влашћу: њихове улоге љубавника су подељене y функцији јасно изражене друштвене неједнакости (господар/роб; угњетач/угњетени; џелат/ж ртва). И садиста налази задовољство y паду, понижењу, лишавању достојанства своје жртве; a „мазохист“ ужива y болу, y потчињавању и прихватању свог пада. Мирабо и Сад су осетили физички, али и y својој литератури, ту логику моћи. Перверзије, које су замислила и описала ова два племића, одраз су сексуалности тих измучених, претераних, „периферних“, према речи Фукоа; оне су одраз понижавајућег деградирања које одаје истину њиховог односа са светом: тешкоћа породичних односа (М ирабо гоњен бесом свог оца, наоружаног налозима за хапшење, који одбија да му помогне y финансијским тешкоћама; Сад стално прогоњен судијском породицом своје жене), израз je оштрине друштвених односа y тим сведеним групама. „Јасно je, на пример, да опсесивног понављања инцеста y делима Успешност порока ( Prospérité du vice) Сада и Д т нут а завеса (Rideau levé) Мирабоа, има само значење и функцију да прикаже немогућност срећног укључивања y друштво.“61 Описујући суровост и строгост распусника, маркиз наговештава исте особине код оних који имају власт, првенствено политичку. Изопштен, сексуално декласиран распусник (неколико пута je морала да ce умеша полиција због шеговог насиља над женама или девојкама: 1768, 1775, 1774) може до миле воље да описује мотивације џелата.6263Није ли „друштвена болест на свом врхунцу тог јутра 27. јуна 1772, кад ce Сад, пошто су га проститутке ишибале, a слуга силовао, y изругивачком прерушавању обраћа свом слузи Латуру са „Господине маркиже“?6^
61 J. Rustin, Le vice à la mode. Elude sur le roman français dans la pre mière moitié du XVIIIe siecle, Paris, Ophrys, 1979, 239-240. 62 Уп: G. Lely, Vie du Marquis de Sade. Paris, J. J. Pauvert aux éditions Gantiers, 170-175. 63 Уп: G Lely, исто.
62
У том смислу je „садистичка литература неки вид негаије: описујући функционисаше точкића власти, даје могућност да се она сруши. З а Мирабоа, деградирање, потом разлаз с племством, извршени y побуни против реда, добијају више политички вид, али ништа мање жесток. Још 1776. напада режим апсолутистичке монархије и пореди га с „деспотизмом који није облик владавине ... када би свет тако функционисао, било би криминално разбојништво против којег сви л>уди треба да ce удруже“64. Ови портрети дају утисак доживљеног и претрпљеног распада племства. Ипак, сви су они племићи, који захтевају, a самим тим и спречавају, да ce да права слика —портрет племића постаје немогућ. A y тој неухватљивој стварности сви су признати као рођени племићи, јер су и производ идеолошког дискурса који их уједишује, идентификује, обезбеђује им друштвену надмоћ, оправдава их y прошлости, садашњости и временима која долазе. Али кад ce протагонисти тог дискурса промене, или кад ce истине, сматране за недодирл>иве и неоспорне, доведу y питање, онда шаренило другог сталежа скинутих маски открива одмах дубоке јазове y тој класи и баца нову светлост на разбијене судбине племства. Могуће je тврдити да то „дробљење није обавезно везано за 18. век“. Многи услови живота тог племства су ce већ потврдили y 16, потом y 17. веку. Криза идентитета и легитимитета није свакако нова појава. Између 1560. и 1650. године „племство сумња y себе, тражи ce, дефинише ce да би ce охрабрило, затвара ce y неоствариву чистоту, грчевито ce хвата застарелих симбола ... a y ствари je неспособно да нађе своју доктрину и политичку организацију. Док му административна стручност измиче, његов углед je и дал>е огроман y остатку друштва; док још свуда има y рукама велики део моћи, његова материјална снага je чврста, понекад и јача“65. T o ce углавном објашшава везивањем за двор no окончању грађанских ратова и Ф ронде. Удаљено од власти,
1835 72
М ^ * га^еаи’ E-ssa‘ sur Ie despotisme, réed. Paris, Lecomte et Pougin,
65 F. Billacois, „La crise de la noblesse européenne 1560-1650. Un au point11, RHMC, t. XXIII, avril-juin 1976, 258-277.
63
оно постаје најнегованија група, најзаштићенија y својим правима; удаљено од пословног света, приближава ce краљу; без учешћа y доношењу одлука, племство намеће стил живота који зрачи y целом краљевству. Многоструке судбине племића уз_ вишене су тим општим позивањем на двор, где ce ствара модел који треба следити, понашање које треба усвојити, копирати, подражавати. Ипак, племство није имало значајнију политичку улогу. Двор није могао бити место грађења идеолошке подлоге која би ујединила племство y остваривању кохерентних захтева. У ствари, ниједна установа краљевства не изражава званично политички програм другог сталежа. Чак и ако су y парламентима претежно племићи, они не наступају y име целе групе. У Франпуској нема Дома лордова као y Енглеској, ни организоване аристократије као y Венецији, која може репрезентативно да изрази интересе целине те групе. A кад y 18. веку живот на двору губи свој сјај, односи државе и племства постају затегнути. Све више критиковани и довођени y питање, племенити no рођешу не располажу званичним средствима да изразе своју одбрану, своју повезаност, своју моћ као солидарна и јединствена група, и морају да ce препусте добронамерној краљевској заштити, која не може да прикрије разлике унутар племства. Стога Токвил примећује нарастајућу поделу „између оних који су добили племство и старих племића, богатих аристократа и све већег броја племића no рођешу који сиромаше свуда y оној сразмери y којој губе снагу“66, a ниједна институција не може да ce похвали способношћу структурирања племства, предлажући му политичку повезаност пред све жешћим критикама, почев од 1720. Д а ли je могуће наћи јединство сталежа y тим ликовима тако супротних темперамената, y тим судбинама тако различитим, y тим толико разнородним друштвеним и, нарочито, економским ситуацијама? У ствари, племић постаје схватљив, разумљив, ако ce врати y мрежу узајамних односа стварног и имагинарног, говора и праксе. H a пример, ако постоји јединствен, признат стил
66 Paris 1967, 155.
64
A. de Tocqueville, L ‘ancien régime et la Révolution, Idées, Galli
племићког живота, биографије су им веома разнородне. Исто тако, ако постоји начин мишљења чији je цил> да најзад хомогенизује сталеж, племићи су далеко од тога да ce сложе y погледу вредности које треба да их уједине. Укратко, не би могло бити, С једне стране, објективног описа праксе насупрот субјективној стварности идеолошког тумачења. Напротив, племић je схватлзив y сталном узајамном деловању својих различитих начина друштвености, кодификованих, укључених y известан си~ стем вредности и идеја које примењује, усваја или користи. Период дубоког размишљања, који почиње око 1720, потврђује ce за племенито рођене као време дубоке интелектуалне промене и, још извесније, као период великих промена y културним схватањима, y друштвеним појавама, које доводе до коренитог преображаја вредности препознавања и издвајања на врху друштва и стварају ново схваташе појма племства. Врло je важно размислити о форми и садржини излагања чији je цил> описивање, именовање, дефинисање, препознавање племића. Важно je знати и ко пише о племићу —он сам или неплемићи? У чијем je интересу хомогенизовање другог сталежа y оквиру изградње система заједничких вредности; y чијем je интересу мноштво критика које племића представљају као лик чија обележја (психолошка, физичка, морална и културна) имају негативне конотације? Јасно речено: треба ce упитати који су циљеви оних који стварају мерила квалификације с гледишта положаја y друштву и изражавају ce између 1720. и 1770 кроз књижевност, позориште, штампу, салоне и политичке и филозофске списе. T okom тих педесет година племић je y средишту широког промишљања које делимично обнавља политичку мисао и Друштвене темеље y Европи. Taj ветар интелектуалне реформе који дува континентом доводи y питање, y име нових вредности>улогу и традиционалну функцију аристократије. А>уди просвећености не признају више способности племића биолошки надмоћне, друштвено повлашћене самим Рођешем, јавно заштићене самом припадношћу мање или више Угледној лози предака. О д Лисабона до Москве ствара ce нов политички дискурс, покушавајући да поново дефинише и поноВо Уреди друштвену хијерархију засновану на другим вредностима, a не на вредностима племићког система. 65
Више ce цени заслуга него порекло, способност стечена y смерности дугог учења, симболизована стручним успоном, награђена стицањем одређеног богатства. Више од храбрости, смелости, војничких подвига, цени ce врлина часног човека, enoј широког знањ а, уздржане мудрости и разума, који ce смишљено користе y духовним делатностима. Поштовању традиције и установљеног поретка y историјском трајању претпоставља ce жеља за реформом и до~ лазак природне једнакости свих људи. Тако ce дефинишући, човек просвећености je износио модел супротан типичном портрету племића. To, разуме ce, није спречавало племиће да појединачно учествују y тој динамици просвећености, да понекад буду и зачетници интелектуалне изградње новога човека. Данијел Рош je наишао на различите равни учешћа y изградњи тог оригиналног духа. Неки ce могу сматрати потрошачима: племићи читаоци који не прихватају обавезно идеале филозофа, али их познају и све чешће уносе y своје библиотеке шихове књиге преко историје и књижевности. С једне стране, „читаво једно ново размишљање о друштву и владавини носи подмукла реформа историјске мисли просвећености, двосмислена y погледу својих друштвених циљева и својих нада y реформу“, a с друге стране „читање Волтерових прича или романа Русоа, за које ce зна да су добрим делом верни идеалу аристократског понашања, одаје победу новог укуса и преображених друштвених склоности 0/. М ного су ce више ангажовали и компромитовали y свеобухватном довођешу y питање система они који пишу потајно или не, који говоре ман>е или више изазивачки no салонима. Холбахова клика je архетип. „Дебели барон“ je пример племићког укључивања y нови покрет. Богат, свог старијег сина шаље за саветника y парламент, своју ћерку удаје за аристократу, коњичког капетана, и купује свом млађем сину чету y Шенберговом пуку. У друштвеном погледу заузима положај y крилу највишег друштва свог времена. У интелектуалном 67
67 Paris, Fayard, 1988, 99.
66
D. Roche, Les républicains des lettres. Gens de culture au XVIIIe si
смислу неслагање je упечатљиво: „Нзегова иступања обилују излаганзима која нападају краљевску власт, тиранију, надмоћ аристократије, фанатизам цркве ... T a супротност праксе и идеологије допушта да ce упитамо које je друштвено значење радикалних идеја и који je став интелектуалаца суочених с променом. О ва супротност допушта и да ce лакше разуме тананост интелектуалне конструкције која ce састојала, с једне стране, y изради портрета просвећеног човека, новог човека, референтног лика, насталог из постојећих примера за углед, племића или неплемића, живих примера новог духа, a с друге стране, y скицирању противничког портрета, племића презадуженог, оптерећеног свим манама, негативног примера, озлоглашеног лика друштвене стварности коју треба изменити, потпуне супротности првоме. Онда ce y критичком дискурсу просвећености образује слика племића беспосличара, невичног вођењу економије земље, распусног y навикама, презривог и охолог кад je богат; паразита за све кад je сувише сиромашан, незналице, јер одбиja храброст филозофа, кукавице, јер je Седмогодишњи рат открио племство често недовољно припремљено за борбе. Свакако, такав племић, пребогат или пресиромашан, необразован или утонуо y блуд не постоји... Али његов опис функционише као точкић идеолошке машине којом рукују л>уди просвећености да би дисквалификовали целину једног друштвеног система. A машинерија je утолико делотворнија, јер све упућује на друштвену стварност где су претеривања, мане, одступања, беда и криминал једног дела племства не само стварни и многобројни, и то y свим провинцијама, већ ce и препричавају, преувеличавају, чак и измишљају y критичкој литератури и, најзад, уопштавају y Јавном мњењу као особине племства. A што ce тиче племића који имају врлине које хвали нова филозофска струја, њихова лична судбина je заиста потврАа да нове вредности привлаче најспособније из свих класа, ма °ии били и племенитог порекла; њихова судбина je само илустрација да je племство са својим системом вредности дозволи-68
68 Исшо, 110.
67
ло њихов лични успех, који има сва својства поштене опрезности и поштовања, достојан углед устоличене буржоазије. Тако ce племић налази суочен с идеолошким изазовом чији ce улог јасније оцртава: или може, као одговор на овај антипортрет, да изгради другу слику о самом себи тако што тражи старе вредности којима даје нови сјај, само их треба позлатити, и које вешто супротставља страстима за ново, опасностима које носе промене; или изграђује систем коренито нових вредности. У оба случаја, постављајући ce на било који начин, за или против дискурса просвећености, мора да прихвати или трпи нови оригинални политички дискурс, који дефинише нову друштвену групу, која ce заснива на утемељењу вредности врлина, разума, заслуга и природних права и која ce супротставља законитости племства, чији су темељи крв, pača, апсолутистички поредак, лоза, привид. Овај културни изазов je једна од напетости која открива борбу за поседовањем средстава друштвеног признања и симболичног владања добрима производње, која су усмерена на стварање заједничких и неоспорних обележја разликовања y Европи 18. века. У крајњем, ова борба двеју елита није мање жестока од упоредне борбе на економском плану y циљу овладавања средствима производње и материјалним средствима. Покрет просвећености, приграбивши нове вредности уздигнуте y позитиван систем и симболичне знаке друштвеног владања, приморао je племство да ce поново дефинише, оправда, и коначно je изазвао борбу за стицање друштвеног статуса, y којој je племић готово подређен, делимично дисквалификован. H e умејући, или не могући да заустави појаву типског портрета, свакако субјективног y погледу мана —понекад још суровијег ако га црта неки племић — племство није могло да наметне слику новог племића, сигурног и поузданог y своју потврђену или обновљену законитост — племство ce љуљало из темеља. Требало би објаснити и зашто и како je племство било културно надвладано, na je, дакле, и идеолошки дискредитовано. Требало би поново пронаћи оправдавајући дискурс који je племство, ни y једном тренутку пасивно пред критикама, изградило са или против духа просвећености, често заваравајући 68
ce да прилагођавање форми новог дискурса може да прикрије очување вредности предака. Полемика, која je избила y самом срцу раздобља просвећености између опата Коајеа и витеза Д ’Арк одсликава ту борбу рангирања. З б ог честог навођења наслова Трговачко племство (La Noblesse Commerçante) и Војно племство (La Noblesse Mi litaire), два дела која су између 1756. и 1760. предмет једне од најславнијих расправа века, судбине опата Коајеа и витеза Д ’Арк, као и њихових целокупних дела, изгубљене су из вида. Међутим, оне бацају нову светлост на расправу о улози племића y мишљењу просвећености. И за интелектуалне борбе исцртавају ce две биографије које објашњавају многа померања, многе противречности и изненађења која доноси то раздобље. Први није племић, већ тутор-учитељ војводе Де Тирена, захваљујући коме je цео живот провео као имућан човек. Постао je главни исповедник коњице од 1743, примљен je y Краљевску академију y Лондону 1768, y Академију Аркада y Риму, потом y Академију y Нансију. Под заштитом великих, мажен, његово дуго потцењивано дело открива ретку снагу врло оштре критике другог сталежа. Други je племић, незаконити син грофа од Тулуза, који ужива заштиту војвоткиње од Орлеана. Постао je командант коњичке чете, блиставо ce понео y рату и стекао Крст светог Луја. Meђутим, 1748. морао je да напусти војну каријеру и започео je каријеру писца. Жени ce једном „женском“, али као велики расипник умешан je y неке сумњиве послове с новцем, те je одлуком краља прогнан y Тил. Забрањено му je одлуком од 6. маја 1785. да носи име Д ’Арк. Новим краљевским писмом одређено МУ je као место боравка Монтобан, где ce тренутно смирује. Ватрени бранилац племства, адвокат части и врлине аристократа, био je tokom целог живота углавном без пребијене nape, У неодговарајућем браку, чак и без права да носи своје титуле, прогнан, деградиран. Познавање дела ових двеју личности пружа мноштво поука. Читање Tрговачког племства наводи на помисао да се опат Коаје задовољава прекорима само беспосленог и сиромашног племства. У ствари, речи и изрази не изгледају довол>но оштри да би описали ту јадну класу, која „шири немаштину 69
и јаловост на све што je окружује“69. Недостојни су „сви они којима скупоћа намирница смета y граду, ограничени рентијери који не раде ни за себе ни за државу, племићи који ce забављају бројећи своје претке, беспосличари који би да живе a да не раде“70. Опат закључује: „Плашите ce презира, a остајете y немаштини! Волите поштовање, a нисте ништа! Вечите жртве предрасуде која вас убијаГ71 Критика je оштроумна и састоји ce y осуди читавог моралног и политичког кодекса другог сталежа преко осуде немаштине племства, јединог одговорног за сопствено осиромашење. Заглавље које уводи y дело опата Коајеа приказује, уосталом, племића и поред њега пергамент на коме су исписане све његове титуле, из којих није извукао никакву корист. У Италији, опат Коаје ce обара на стање где „све врви од барона, грофова, маркиза, принчева. И ма их толико да je готово изузетно не бити ништа“72. Опат Коаје методично разоткрива, разара племићки систем, његова обележја, предрасуде, блокаде, архаизме који временом паралишу динамизам друштва. H a изругивачки начин помиње „повластице, наслеђе предака, први слог као предјело које продужује име, изненађујуће ослобођење од пореза ... вређање и понижавање грађана и добрих л>уди, могућност да ce стекне више знања за мање времена проведеног на универзитетима“73. Опат Коаје измишља причу о Шинкију, мудром сељаку, који присуствује чину када суверен додељује титуле племићима „који ће умишљати да им je крв чистија, сличнија великим врлинама него y других људи ... и који своје повластице преносе свакој генерацији“. Одлазећи y град да нађе посао за своје двоје деце, закључује да његов син не може да буде ни пекар, кројач, обућар, сирћетар, бравар, просто зато што je Шинки земљорадник, a радник ce не цени no делу већ no рођењу. „Да ли син газде наслеђује вештину оца“, пита ce Ш инки. Предра-
69 Abbé Coyer, La Noblesse Commerçante, Londres 1756, 82. 70 Abbé Coyer, Trois pièces sur cette question, les nobles doivent-ils com mercer?, Paris 1758, 18. 71 Abbé Coyer, La noblesse commerçante, нав. дело, 214 72 Abbé Coyer, Voyage d ’Italie et de Hollande, Paris 1755, 253. 73 Abbé Coyer, Chinki, Histoire cochinchinoise, Londres 1768, 19.
70
суДа рођења, типично племићка, мешајући ce y начин функционисаша занатских еснафа, кочи, према опату Коајеу, динамизам заната и плодно обнављање редова занатлија. Осуда таквог система запошљавања y оквиру занимања дозвољава опату Коајеу да осуди заразно деловање аристократског узора на рад, друштвено подражавање јалове праксе која ce опасно шири и на друге слојеве, не само на племство. Није довољно критиковати племство. Треба исправити све што je y друштву заражено његовим предрасудама и обичајима. Сви еснафи су искварени предрасудама рођења и блокирани правилом повластица које треба реформисати y име нове филозофије и нових вредности. У својим Моралним ситнииама ( Bagatelles morales) опат Коаје наставља, y име врлине, талента, природе, свој рад на довођењу y питаше племићког система: „Младић je животарио двадесет година; коцка, позориште, одевање, пси, љубавница, испуњавали су му све време. Отац умире, и све ce мења: дечко je судија...“74 Није случајно што при крају Шинкијевих пустоловина укидање племства на селу и расподела земље сељацима иду упоредо с нестајањем мајсторства и еснафа. Скица делује утолико уверљивије што опат предлаже логично решење: замену племства новом групом трговаца. Ако има племства, оно je, нема сумње, y трговини. „Има једна тачка коју ћу признати: све док коцка, задовољства, лудо трошење, светковине, некорисно буду задржали привид племства, трговина то неће преузети. Ако ce коцка, онда je то тек после рада; ако ce препушта задовољству, онда ce то чини после труда; ако ce троши, троши ce мудро; ако ce даје, претходно су дугови плаћени.“75 Мисао која ce намеће при читању читавог дела je да je позив трговца једино достојан признања племићке титуле и да je старо племство y опасном положају те треба што je могуће брже да прихвати нову деонтологију ако не жели да га замене. Јасно речено, „трговина може и без племства, али племству je она веома потребна“.
74 Abbé Coyer, Bagatelles morales, Londres 1754, 85. 75 Abbé Coyer, La Noblesse Commerçante, нав. дело, 199-120.
71
Hüje чудно што je y свом тражењу друштвеног модела опат Коаје отишао да проучава Енглеску. Открива y Лондону вредност „поштене буржоазије, онај драгоцени део нације од кога треба тражити савет“76. И племство je за хвалу, јер има финансијску подршку: његово богатство и шегово укључиваше y економске делатности одређују му вредност. А ко енглеско племство има много начина да ce умножи и обезбеди трајање, има их и да не западне y сиромаштво или да ce из њега извуче. Трговина му je стално отворена, y свим својим гранама, a ниједна не вређа његову осетљивост. Док један лорд води своје јавне послове y Дому лордова, његов брат прави трговачке послове, не плашећи ce непоштовања правила, јер то не постоји.“ У том смислу опат Коаје схвата енглеско племство као врхунац друштвеног успона, верујући да je могућ свим „заслужним љу~ дима ма шта они били“, лекари, правни саветници, професори универзитета, сви достојни части и богатства захваљујући својој обдарености, коју крал> неизбежно признаје. Опат Коаје, y ствари, замишља једноставну и просту замену старог племства новом аристократијом, даровитом и заслужном. „Влада Л уја Великог била je век духа и освајања. Н ека влада Луја Вољеног (Луја X V ) буде влада филозофије, трговине и среће.“77 И ли ће старо племство напустити своје химере и усвојити неплемићке вредности групе трговаца, или га, одбаченог на маргину на путу осиромашења и опасног no обичаје, неће бити. Ш та je на ово, што заиста треба назвати ултиматумом, могао да одговори витез Д ’Арк? Нзегова аргументација y одбрану племића почива на размишљању које открива забринутост племића за свој статус и хтење да га оправда, да пружи његову логично повезану, позитивну слику. Н и ограничен, ни смешно везан за мање или више славну прошлост, витез Д ’Арк добро разуме тачност неких критика опата Коајеа, које ипак преображава y племићке вредности. Међутим, запада y замку: расправљајући о вредности сиромашног племства, о опасности од забуне y сталежима и о злоупотребама филозофског духа, 76 Abbé Coyer, Observations sur l ’Angleterre par un voyageur, Paris 1779, 17. 77 Abbé Coyer, La Noblesse Commerçante, нав. дело, 214.
72
OH потврђује и више од тога - даје чврстину целом излагању оПата Коајеа, не доводећи y питање истинитост његових примедаба, већ само критикује његове предлоге начина изласка племства из тешкоћа. Заиста, далеко од тога да противречи опату Коајеу кад je y питању сиромаштво другог сталежа, витез Д ’А рк види y њему повод за славу. „Налазим да je утолико часније“, исповеда ce јунак Данашњег романа (Le Roman du jour) да y том случају не треба да црвени онај кога напуштају ... богатство Ko je доноси трговина изгледа да из мрака извлачи оне које повлашћује само да бих поново заронила y право ништавило. Између два опредељења, није ли боље препустити ce ономе које води слави, истини без изобиља, али и без опасности no поштеше и no пут поштене и природне слободе, него ономе које лишава те слободе no себи невине и природне, које ретко води богатству не окрњивши осећајност; не ужива ce увек y богатству без трзавица и горчине. Служити отаџбини или варати je, избор није тежак човеку који мисли.“78 Дакле, племић и војник треба да буду синоними. Витез Д ’Арк брани сиромаштво племства, јер оно, према њему, „гарантује некористољубиву војну службу, једину и праву судбину сваког племића. Потребан je стални презир богатства и живота и очување само жел>е за славом. Уз много ратничких врлина, и скромност, благост, човечност, безазленост, умереност, треба да буду нераздвојне“.79 Витез Д ’А рк врло добро примећује тананост напада опата Коајеа: оно што уводи филозофија просвећености y политичку расправу je значај занимања a не сталежа y друштвеном поретку. A професионална делатност узета као мерило издвајања лишава племство његовог угледа. „Угледаћемо, дакле, војно племство, трговачко племство, земљорадничко племство, остаје join само да образујемо индустријско племство и све ће бити племство, што ће рећи да га више неће бити.“ Витез одлично схвата улогу критике опата Коајеа и моћ дестабилизације коју представља. Ако je племић исто што и војник, треба ce, дакле, 78 Chevalier d’Arcq, Le roman du jour, pour servir à l'histoire du siècle, Londres 1754, 63-65. 79 Исто, 98.
73
борити против свих оних који покушавају да доведу до дру. штвене забуне. Очување почасног статуса, симболичних функција и знакова повластица јесу средства да ce одбрани од новог духа који хара веком. Начело je да je племић изнад друтих сталежа; та неједнакост га штити и даје му вредност: „Држава почиње да ce љуља тек y тренутку кад редови престају да буду различити једни од других, кад почну да ce мешају, да ce стапају, кад ce узајамно гутају.“ Друштвена покретљивост, схваћена кроз занат којим ce бави, и прикупљено богатство или неумитно осиромашење, то je друга опасност на коју указује витез. Није довољно очувати ту неједнакост од рођења, „исто je тако опасно ... да ce грађани нижих слојева пењу y горњу класу ... или да ce горња класа квари силаском y доњу“, иначе „редови неће бити ништа мање помешани, a држава ће бити на низбрдици ка понору“80. Осуђујући их, витез Д ’Арк танано обухвата друштвене преображаје, који доводе до потпуно новог рангирања свих елита увођењем новог кода поштовања, који ce више не заснива на рођењу већ на професионалном успеху. И , најзад, као побеђен аргументима опата, не напада ни суштину ни форму, већ оне који износе те примедбе против племића. Филозофи су већ представљени као друштвено фрустрирани, као да je било какво довођење y питање постојећег поретка неоспорно дело оних који не учествују y подели повластица: „Неки човек непознатог порекла, с потајном амбицијом и мрачшачком природом ... одједном диже гордо глас и узвикује ja сам филозоф. О нда присваја право да презире величину, да вређа великаше ... мисли да своју стварну бескорисност сакрије реформаторском заузетошћу.“81 У ствари, „прави филозофски дух нема намеру ни да сведе све на некакво ропство под деспотизмом само једног човека, нити да доведе до такве једнакости какву неки неопрезни желе и која би била општа несрећа: он само жели да учврсти поредак мудром подређеношћу“. С а три аргумента: први, одбрана части сиромашног племића; други, указивање на забуну y погледу сталежа и про80 Chevalier d’Arcq, La Noblesse Militaire ou le Patriote Français, 35-36. 81 Chevalier d’Arcq, Mes loisirs, Paris 1756, 286-287.
74
сије, друштвене функције и богатства; трећи, дисквалификова№е свих скептичних филозофа, што ce тиче улоге племства y том веку —витез Д А рк покушава да врати културни и политИчки идентитет племићу. О н скицира његов идеални портрет: племићи „никако не желе богатство које би их коштало части, они неће добра која нису везана за славу“82 —то су последње речи Војног племства. Међутим, његов став y целини много je више одбрана него вол>а да ce конструктивно одбије виђење опата Коајеа, одбрана од економског нереда, y крајњем, бедног, само y име наслеђеног начела из неоспорне прошлости и очигледно подложног критици само оних злобивих и искључених из повластица. T o јесте могућ систем аргументације, али неће довести y питање исправност опатовог мишљења. М еђутим, можда су сатира, књижевна карикатура племића, још више урушиле углед другог сталежа, неспособног привремено да преузме и узврати идеолошку сатиру, сочност, нападачу који je решио да борбу пренесе на јавну сцену књижевности, позоришта или штампе. Ни овде портрети племића из те породице, тог дела или комада, не упућују на опипљиву стварност, али ће најзад учврстити представу племића паразита. З а узврат, ако тај исмејани лик племића није потпуно „истинит“, поставља ce питање зашто племство не успева да побије те, понекад простачке, нападе. Оно има, најзад, финансијских могућности да произведе и шири супротну слику y својој књижевности, свом позоришту. Заш то неће, или не може, то да учини? Ипак није хипнотисано тим новим духом који обухвата целу Европу дотле да пориче све што га чини повлашћеном класом ... Једноставно, можда зато што није схватило опасност? Једино ако то није схватило као опасност? Шпанија пружа лабораторију за проучавање, мало коришћену, али ипак богату поукама. Покрет просвећености на •'тберијском полуострву, као и y целој Европи, осећа и изражава ту потребу за реформом, обнављањем племства. Ф илозофска расправа ce врло рано усмерава на услове те промене. УпоРедо с тим размишљанзима на високој равни, појављују ce
82 Chevalier d’Arcq, La Noblesse Militaire, nae. дело, 210.
75
сатирични дискурс и штампа, који шире приче и покушавају да потпуно униште углед људи племенитог рода y Шпанији изру. гивањем и саркастичном критиком. У очима неких мислилаца, племство je болесно. Крајња распусност, безверје и атеизам, претерано трошење, запуштеност, све су то многоструки знаци неизлечивости болести који не варају. Горе од свега je то што je вирус заразан и шири ce од врха до дна друштвене лествице, све време трајања века разједајући, паралишући шпанско друштво. Само су представници просвећене Шпаније, понекад племићи, имуни на то национално зло и не престају да упозоравају савременике на ту болест. Ховељанос, судија y Севиљи, близак Олавидеу, оснивач Астуријског института Гихона, a потом министар правде под Карлом IV, и сам ce упустио y сатиру: Да лепог живота! достојног племића! Да опишем га ближе? Сукње, коцка, здравље, имање сатреше ни до четрдесет пролећа не стиже, уживања га y гроб однеше.83 Сатира напада друштвену групу која ce, пре свега, истиче спољним изгледом, начином одеваша или изгледом свог тела. Писци, есејисти, филозофи, хроничари и сликари труде ce, дакле, да обелодане друштвену нестабилност извесних племића извргавајући руглу призор који они пружају својом смешном модом или изобличеним телом. Поред претеривања, крајности сатире, причања, јавља ce и разумна критика која указује на све већ изнете мане. Најпре ce садашњи племићи танано супротстављају својим претходницима. T a ce тема понавља и срећемо je све до краја века. „Некадашњи Ш панци старе традиције, na и они које смо све до наших славних времена могли видети y шетњи, на вечерама, no походима, y биткама и другим тешким подухватима, били су обични људи y свој својој мушкости ... Али данас, наша млада господа тананих брчића или currutacos, мали
83 Jovellanos, Satira sobre la mala ducacion de la nobleza, објавио лешкама A. Morel Fatio, Bibliothèque des Universités du Midi, Paris 1899.
76
играчи, танани су, нежни и умиљати, противници било каквог занимања.“84 Ово поређење, нимало y прилог племству 18. века, истиче другу црту сатире: истанчаност, нарцизам, осетљивост тих малих господара што им одузима мушкост. Дегенерација започ и њ е губитком полног идентитета: „Мушкарци ce више не препознају, јер их мешају са женама зато што им je одело идол, фризура озбиљно занимање, огледало саветник, подражавање студија, укус правило, маштовитост заслуга, необичност украс, a грб смешног ’господичића’ степен племства.“85 Одатле na до тврдње да je племство прерушено, да je и сш његов легитимитет маскарада, само je један корак, који неки аутори више не оклевају да учине. Клавихо и Ф ахардо добро схвата опасност и обара ce на тај део племства које ће ускоро јавно мњење поистоветити са целим сталежом. У друштву где je важно изгледати, сви „треба да ускладе своје одело с вредношћу своје особе, или с природом своје функције, тако да ce могу разликовати личности и да ce избегне могућа забуна“86. Разликовање или забуна ... два гранична камена културног, друштвеног изазова, који покрет просвећености упућује племству y његовој борби за своје место међу осталим друштвеним групама, већ je 1762. јасно изразио Клавихо, неуморни човек штампе и уредник шпанског сатиричног листа Pensador. Али не само да одело започише деградацију, већ je голотиња наставл>а и чак подвлачи помисао на дегенерацију племства. Одело више не крије тело прерушавајући га, оно je само вид тела погођеног немушкости. Дисквалификовати тело племића, одузети му пол, није ли то опет одбијање вредности на којој ce заснива ДРУГИ сталеж: преношење његове вредности, његовог положаја наслеђем. Рамирес и Гонгора y сатиричном роману описује племића само рубом тела ... стопало, уво, стас, рука, срце. Све су то телесни атрибути који би y другим околностима више одговарали озби љ н ог
84 Don Preciso, Elementos de la Cienca contradanzaria, para que los rutacos, pirracas, y Madamitas del Nuevo Cuno puedan aprender por principios a ai ar las contradanzas por si solos o con las sillas de su casa, 1796. / n 85 ^ 0n Gabrid Clavijo y Fajardo, Pragmatica del Zelo y desagravio de QS^ w a s - en la imprenta de los herederos de D. Agustin de Jodevela, Madrid 1755. 86 Clavijo y Fajardo, нав. дело, 26-27.
77
сликашу женских чари. Исмејано, сведено до својих „крајности“, тело племића више не може да издржи поређење са здравим, снажним, јаким Шпанцем, коме je то пропадање страно. T a cam pa заснива ce на инверзији политичких вредности; природа обнавл>а тела, дајући им снагу и мушкост, док једина стварна основа племства, аристократска крв, суши, празни животну срж из тих мршавих, натрулих тела дегенерисаних племића. Критичком полету ce онда логично намеће друга тема која ce понавл>а, свеприсутна међу реформаторима 18. века: болест, њено преношење, њена зараза. З а шпанске сатиричаре племић није само слабашан или изобличен, он je онај ко квари друштвено тело. Њ егови су пороци заразни и опасно делују на остале Шпанце. Ч ак и жене учествују y тој зарази. З а р Моратен y Вештини проститутки ( L ’Arte de las Putas) не описује те даме славног назива „са слабостима тако лоше скривеним“, које ce упуштају y љубав за новац? Сви који су били y додиру с тим племством имају све знаке тог зла које их гура y разврат, нерад, непристојност и пропаст. У тој измишљеној представи готово je природно да та зараза добије вид „срамне болести“. Сифилис добија ту симболичну улогу језгра заразе која ce шири, уништавајући све чега ce дотакне. Toj раскалашности, склоности ка непотребном трошењу, које племство преноси Ш панцима, доприноси често дружење с мадридским олошем, којем ce препуштају неки племенитог рода y својој опсесивној жељи да подражавају језик, понашање, обичаје, облачење простог народа. Љ уди просвећености презиру y племенитом „М ајо“ љагу коју наноси свом угледном рођењу простаклуком живота од пљачки, сумњивих двобоја на граници криминала. Арена je за сатиричаре и заговорнике просвећеног дискурса y Ш панији место тог крајњег пропадања, одвратног промискуитета. Памфлет из 1791. осуђује иронично и жестоко plaza de toms (арену за борбу с биковима). „К о мари да смишља узвишене идеје поводом наших племића, заузетих давањем варварских представа, указивањем части тореадорима, награђивашем очаја и лудости и што je могуће болзом заштитом најгорих људи Републике?“87 87 Pan V toros y otros papeles sediciosos de fines del siglo XVIII, Recog'" dos y presentados par Antonio Elorza, Madrid, Editorial Ayuso, 1971, 27.
78
Шпанија није једини пример. У Француској, y Италији извесна књижевност, извесна штампа и сатирично позориште извлаче, каталогишу, шибају, исмевају племића и најзад намећу слику бића непотребног друштву, штетног no дух просвећености, препреку потребним реформама. Хоће ли племићи све то допустити не реагујући, зар нису знали да поведу ту битку симбола и да сами уобличе архетип аристократе, јемца вредности целине сталежа? З а р нису могли да располажу на културном пољу довољно моћним познанствима или везама да би васпоставили равнотежу и пружили јавности 18. века повољнију слику своје суштине? З а р нису имали доволјно идеја и стваралачког духа да изграде тип племића, врх поново сложене друштвене хијерархије y будућности? Јесу ли бар осетили да их мало-помало гурају на периферију идеолошког простора где ce стварају друштвени модели, где су чиниоци легитимитета — успостављени субјективно или објективно —политичко оружје уперено y племиће крајем 18. века? H a те критике било je могуће реаговати на три начина. Пре свега, ту су сви они који приступају том систему напада на племство. Чак и y мањини, племићи су не само учествовали y постепеном дискредитовању свог сталежа већ су га понекад и изазивали, смишљали, и то изјављивали.88 Њ ихов поступак и претпостављени разлаз са својом групом заслужују размишљање. Нису сви обавезно као Сад и Мирабо на путу да буду искључени или одбачени на маргину. Неки напуштају свој ранији начин мишљеша свесно, мада уживају и поштовање и приходе који им y оба случаја обезбеђују завидан положај. He нграју обавезно двоструку игру културне смелости и поштовања друштвених конвенција. Ретки су, али ништа мање утицајни У датом тренутку. М аркиз Антонел je од тих. Богат земљопоседник y Арлу, повукао ce из официрске службе, и стално пише нацрте Реформе, грмећи против племства, које сматра кривим за средњовековно разбојништво. Размишља, чита, пише. О д 1789. прихвата y потпуности последице политичких и друштвених промена, постајући један од подстрекача револуције y Прованси. . 88 G. Chaussinand-Nogaret, Un aspect de la pensée nobiliaire au XVIIIe ecle: l’anti-nobilisme“, RH MC, 1982, 442^152.
79
Многобројнији су они који су, мада признајући исправност теоријског дискурса просвећености, смејући ce, с филозофима и људима од пера, манама свог сталежа, били склони некаквом друштвеном компромису који би дозволио образовање групе где би најбогатији, најученији грађани били једнаки најблиставијим племићима, најдубље посвећенима процесу економске модернизације земл>е. T a изражена жел>а je понегде локално и остварена. Нова елита ce окупља no салонима, академијама, око вредности врлине, дара и заслуга. To удруживање даје слику неке „могуће Ф ранцуске“, земље утицајних елита инспирисаних енглеским моделом. Споразум je могао бити постигнут y изналажењу заједничке друштвене праксе око заједничког просвећеног дискурса. Међутим, неки показатељи откривају елементе разилажења, чак и подела. Религиозни обичаји, на пример, променљиви су од групе до групе и изгледа да указују на понекад супротне, или бар различите, погледе на свет.89 Осим тога, чињенична провера ће показати крхкост компромиса или бол>е осветлити неспоразум: племићи су прихватали нову мисао, али нису, изгледа, били спремни да зато напусте хијерархијски систем који je јемчио њихове повластице. Примити y своју групу најистакнутије грађане, преобразити племство y аристократију no цену жртвовања економски пропалог племића, y реду! Али, одатле na до прихватања новог друштва y којем повластице no рођењу неће више бити признате, то je друго. Антиреволуционарна жестина неких просвећених племића још пре краја 1789. потврђује нашироко да y Француској мешавина елита није обавезно подразумевала и постојање истоветног политичког идеала. Још су бројнији они који су покушавали да поново размисле, да редефинишу свој легитимитет, свакако зато што су y знатној већини били далеко од тога да ce препознају y критици коју су оценили као простачку, зато што су ce осећали далеко од жел>е да прошире сталеж y име нових економских и филозофских поставки. З а №их je било питање како да ce истим аргументима тог времена вреднује племство као хомогени сталеж, дајући пор89 janv.-fev. 1974,49.
80
М. Vovelle, „L’Elite ou le mensonge des mots", y: Annales
трет који 6и распршио све сарказме и доказао неопходност н>ихових повластица и њихов непобитни положај на врху друштва. Н и пасивно, ни непомично, ни застарело, племство ствара сопствени дискурс који позлаћује његов грб y том веку широког размишљања о његовом статусу. T okom целог 18. века племићка мисао ће радити на очувању онога што сматра суштином наслеђа предака, прилагођавајући га модерној реторици. Тако je израда концептуалне матрице — свакако ефикасније него што ce то мислило tokom 19. и делом 20. века —дозволила готово свим племићима да замисле препород сталежа и дала им чврсте и старе репере, оживљене новаторским језиком. Андре Девивер показује да je од 1560. до 1720. племство замислило и „најзад поверовало да представља посебну групу, историјски повлашћену, биолошки вишу“90. Придајући претеран значај наследности и генетском преношењу карактера из којих исходе физичке и психолошке разлике које доказују надмоћ „племените расе“ пречишћене крви, други сталеж je одржавао и неговао својеврстан расизам. T o полагање права на супериорност било je утолико дубље укорењено уколико je више одговарало најцењенијим племићима, и преузимали су га, y већини случајева, они чији je друштвени статус био угрожен. „Веровање y изузетност крви најстаријих лоза дозволило je заиста маси осиромашених, превазиђених економским развојем свог времена, да задрже неочекивани углед.“91 Буленвије je сигурно био најбољи теоретичар тог вида расизма. Беда и бракови многих племића с особама неплеменитог рода били су, без сумње, разлози његовом покушају да другом сталежу пружи „борбену идеологију“, која ће да објасни пропадање неких лоза услед мешовитих бракова, и да брзо укаже на политичка средства погодна да ce подигну те старе пороДице које су запале y тешкоће. Нзегово уверење y супериорност племените крви почивало je на извесности да племство, мужевНУ и ратничку расу, чине непосредни потомци Франака, који су
ce
90 A. Devyver, Le sang épuré, La naissance du sentiment et de l'idée de ra la noblesse française 1560-1720. Thèse dactylographiée, Bruxelles 1973, 2. 91 A. Devyver, uciüo.
81
потчинили Гало-Римљане y германском освајању. Међутим, кад je дело Буленвијеа Есеј о племству Француске с расправом о његовом пореклу u његовом пропадању (Essai sur la noblesse de France, contenant une disseration sur son origine et son abaissement) објављено 1732, било je прекасно ... Према Девиверу, до врхунца те расистичке теорије долази крајем 17. и почетком 18. века, y доба многобројног прештампавања дела Расправа о племству ( Traité de la Noblesse) Де ла Рока. Осамнаести век je однео крхке „генетске“ аргументе. „Племићки расизам ... je брзо пао, ако не y заборав, онда бар y област смешног: дубоко поражен идеологијом заслуга, чак и за многобројне племиће претежно je преживела вредност.“92 Још rope, та ce идеологија окреће против оних које je хтела да заштити: аутори памфлета и патриотски новинари с краја века „са снагом ироније y нападима какви ce могу развити против ’црвених потпетица’, то јест последњих племићких расистичких говорника, нису оклевали да y уста племића, које су измишљали, стављају отрцано излагање оца Менестријеа, Де ла Рока или Буленвијеа“93. Свакако да су ce од тада племићи укључили y дискурс о заслузи, прихватили га и прилагодили му ce, али ипак изгледа да одбрана крви није потпуно нестала. Само je добила друге, много тананије облике, много ублаженије, који објашњавају, y крајњем, да су племићи мислили како ће постати најзаслужнији, јер je то њихова крв оправдавала, јер je била њихова природна заслуга. Враћање посматрашу природних појава, прихватање научних правила, расправе о људском роду и врстама биле су стално на дневном реду: 1749, после објављивања Бифоновог дела Историја природе (Histoire naturelle), наставља ce и сукоб око постојања рода, врсте, породице, pace. М ада je Бифон јасно најавио постојање јединствене људске pace, оживљене, препорођене међусобним мешањем људи, племићи су без икакве сумње били осетљиви на ту теорију животишских „врста“. Бифон хипотезом о репродукцији тврди да ce основне црте и квалитети сваке групе преносе из 92 A. de Baecque, „Le discours anti-noble 1787-1792, aux origines d’un slogan: „Le peuple contre les gros" RHMC, t. XXXVI, janv.-mars 1989, 3-28. 93 A. de Baecque, исто, 19.
82
генерације y генерацију путем низа јединки y оквиру сталних породица — једних блиских моделу порекла, главне гране“, „владајуће врсте“, док су друге „подређене гране“, „подређене врСте“, претрпеле стварну дегенерацију. Лако je замислити како су племићи могли искористити ову претпоставку. Било je то субјективно читање које je потцењивало дубине новине Бифоновог текста и развој мисли научника онако како je то доказао Ж. Роже; али je то било вешто читање y намери да ce преузме просвећена мисао. Научно излагање, које су започели Лине, Бифон и Мопертуи, почивало je на истраживању класификације живих врста, људи, хијерархије међу њима ... од дивљака до најцивилизованијег човека ... очигледно племића y главама племенитих no рођењу. Одсад je за њих наука о природи могла да оправда њихове повластице. У одредници „кон>“, на пример, y Бифоновој Историји природе, занемарен je опис користи од коња, радне алатке сељачког друштва, a много више пажње посвећено je блиставој представи аристократске животиње. И нису ли управо англоманија и страст према коњичким тркама исто тако знаци те вере y крв y складу с модерним начелима века? З а Никол де Бломак, млади француски „англофили“ су племићи, богати и опседнути: сви су љубитељи коња, које јашу y рату, y лову, y краљевој служби. „Могуће je тврдити да су они (племићи) нашли y тој страсти конкретизацију, чак слављење неких светлих идеја свог века: плодну слободу, личну заслугу, али и очигледно оправдање племените крви и првенство такозване чисте крви.“94 „Педигре je био подршка личној заслузи.“ T o одушевљење најстраснијих за поистовећивање с племенитошћу животиње подразумева аристократски начин живота; осим тога, љубав за трку води, сасвим природно, прихватању хијерархизације племенитих животиња зависно од њихове вредности и успеха. Нарочито почев од 1770, племићи прихватаЈУ ту нову моду, као да им je било потребно извесно време да би замислили начин бивствовања који одговара новом систему оправдања њихове биолошке надмоћи. Одбрана je утолико тананија што користи двосмисленост речи „раса“, коју je подвукао
94 Nicole de Blomac, „Elites et généalogie au XVIIIe siècle: le chev Wturse, cheval de sang, la naissance d ’un nouveau concept en France", RHMC, ^ X V l.ju lle t-se p t. 1989,497-507.
83
гроф Д е Лораге y свом Непотребном подсећању на важну тему {Mémoire inutile sur un sujet important): реч има различита значења на енглеском и француском, a исту примену на тркама. „Она даје кл>уч понашања, чија трајност гони на размишљање: race horse je коњ за трке, али и пунокрвни коњ>, расни коњ..."95 T a нова племићка етика je парадоксална: она претпоставља прихватање критике коју износи просвећеност на „идеологију крви“, како ce мислило и објављивало до почетка 18. века, и преокрет рационалног, природног, филозофског дискурса тврдшом о избору елите чисте крви, снаге, јер je племићка. Д а поновимо своју поставку: племство није ни потчињено, као што није ни реакционарно, окренуто прошлости или дегенерисано, баш напротив, оно води дијалог с просвећеношћу, разуме нови дискурс и строге критике. Чак и боље, преобраћа аргументе просвећености y систем, не полазећи од старине крви већ од племићког педигреа, што значи одбрану нове крви, квалитета, предњачећи пред осталима, јер јемчи вредношћу елемената коју образују генеалошка стабла. Исто je тако погрешно мислити да прошлости припадају ставови привржености доказима племства, чуваша генеалошких стабала, бриге за вредност крви. Они су утолико присутнији y 18. веку, према Елерију Ш алку, што je одсад крв једини елемент који може да донесе племство. У 16. веку племство ce сматрало као занат или војна дужност више него као вредност преношена наслеђем. Племство je била војничка п р о фесија. Два века касније, усред 18. века, схваташе ce потпуно променило. Племство нема више одређену професију. Може без правог кршења правила сталежа да бира професију и обавл>а веома различите делатности. Одсад само рођење дефинише разликовање „које више нико не помишља да доведе y питање, како y оквиру племства тако и y погледу дозвољеног бављења привредним пословима, које ни грађани не доводе жустро y питаше све док племићи не спречавају бављење извесним занимањима неплемићима“96. З а све, крв значи племство. 95 Nicole de Blomac, исШо, 506. 96 Е. Schalk, From Valor to Pedigree. Ideas o f Nobility in France in the sixteenth and seventeenth centuries, Princeton University Press, Princeton, New Jer sey 1986, 219-220.
84
Д оно je изгубило своју строго војну функцију. Није ли то успели идеолошки одговор на нападе упућиване tokom читавог једног века? Свакако, та живост реакције племства не може сакрити да je деловала као „варка“, која je могла уљулжати и саме племиће пред појавом онога што су мислили да je потпуно нови дискурс, a y ствари je било само шминка, врло танана, преко старих веровања. Само би чврст социјални мир могао гарантовати тај парадокс који je племићима допустио да тим пре прихвате смелу филозофију, јер je потврђивала очигледно сјај нзихове старе лозе. A ko ce крај просвећености временски подударио с могућношћу неких људи непознатог порекла да открију снагу, моћ ирационалног, ако ce срећу будући револуционари међу присталицама месмеризма, другим племићима последње светлости раздобља откривају страст за проучавањем физиономија (чија политичка историја тек треба да буде написана) и укорењивањем конзервативних правила. Лаватерово излагање je заиста дошло y прави час да умири групу y тражењу, не више свог идентитета већ потврде свог педигреа. Лаватер при крају тог века изгледа мири друштво Ko je држи до спољњег изгледа с његовим бићем: „П ознавањ е физиономија била би наука о познавању односа спољашности и унутрашњости, видљиве површине и оног невидљивог, живе и опажене материје с начелом неухватљивог, што материји удахњује живот, изражено деловање, скривеном снагом коју производи.“97 Тако ce суштина свакога чита на лицу, y држању тела, општем изгледу. Лаватер иде и даље — све црте, које непроменљиво упућују на моралне врлине или мане, непосредно су наслеђене од родитеља. А>удско биће не може бити ништа друго до одраз два наслеђа, права личност нагиње више ономе с којим je истог пола. Тако „налазимо црту no црту y сину, природу, темперамент и већину моралних квалитета оца“98. Није ли то био одговор који су племићи чекали, на коЈи су могли да ce ослоне и заснују нове наде? He само да им 97 J. G. Lavater, Essai sur la Physiognomie, destiné à faire connaître homme et à le faire aimer, La Haye, s. d., 22. 98 J. G Lavater, исто, 144-145.
85
Лаватер пружа могућност за осећање супериорности - чак и кад су пропали: „ето то објашшава зашто толико људи које je природа обдарила пријатним ликом, a који ce искваре, ипак нису тако ружни као неки други“" —већ их и учвршћује y уверењу да су најбољи, критикујући жестоко појам да интелигенција може бити исход природне подударности, слепог случаја. Исто тако ce руга Хелвецијусу и његовом „љубазном одушевл>ењу“, јер филозоф претпоставља да преображај људског рода настаје образовањем и културом ... T o je значило довести y питање две основне тековине просвећености: одбрану интелигенције расподељене свима, Ma nje или више приметно, зависно од разлога још необјашњивих, али ни y ком случају зависно од припадности родитеља овој или оној класи; веру y врлине образовања, јединог које може да пробуди интелигенцију, да je развије y смислу заслуге и потврде појединачног дара, који не мора бити наследан. Ово порицање просвећеног дискурса почива и на систему дихотомије који ниже физичке и психолошке особине према њиховој „племенитости“ или њиховом „бешчашћу“. Моралне наклоности су „племените ако су љупке, благе, лепе, дакле беспрекорне; простачке су ако изражавају жел>у, путеност или узнемиреност“. Физиогномонија je научно откривање тих карактерних црта и води неизбежно „љубави за племенито и лепо, и подстиче на несавладиво гађење према свему што je ниско и одвратно“99100. Лаватер, дакле, намеће y језику и ширењу хвале речи „племенит“ исти детерминизам с којим je говорио о крвном наследству: леп, добар, добро, јесу то зато што су племенити и обрнуто. Племићи no рођењу могли су да буду мирни —швајцарски пастор им je нудио „научне разлоге“ њихове различитости. У свему томе, y крви, педигреу, физиогномији, структури, налази ce само језгро неспоразума између већег дела племства и просвећености. Озбиљног неспоразума, јер je огромна већина племића могла, захваљујући „педигреу“, достојанствено да мисли о себи, без икаквог зазора, као о јединственој групи, логички повезаној, солидарној пред критикама.
99 Исто, 147. 100 ИсШо, 11.
86
Сви, богати и сиромашни, славни или непознати, били су уједињени крвљу, преношеном из генерације y генерацију. Једни су били убеђени да je њихов успех доказ чистоте њихове крви, други су схватали да им je само крв дозвољавала да подносе часно искушења. Племство je поново пронашло y просвећености, и захвалујући њој, идеолошко јединство, логичку повезаност мисли, која га je мирила с њим самим, с његовим добом и његовом филозофијом. Бар je то оно y шта je било убеђено и y шта je најзад поверовало. Т ако племство нису ослабиле критике, већ, y ствари, укључивање језика просвећености y типично племићку логику, na дакле и y преображај опасних и смелих концепата, a привидне и умирујуће истине. Одбијајући улажење y расправу о хијерархијском мерилу крви, уверавајући себе да би ce дискурс просвећености могао читати као нови захтев природне селекције, племство je одбијало, заобилазило ток мисли који je логично водио укидању повластица, скривао интелектуални покрет који je изражавао жеђ за признавањем једнакости no крви свих људи. Taj „неспоразум“ између онога што je племство мислило о дискурсу просвећености и онога што je он стварно подразумевао под племством, не открива обавезно некакву колективну заслепљеност, несвесност групе или бег y будућност. To би било сувише једноставно. H e би ли требало открити y томе пре некакву стратегију, која би ce састојала y разоружавању просвећене критике признавањем заслуге и вредности као знакова издвајања најбољих? Друштвено су племићи могли бити охрабрени: нису ли најбољи међу грађанима покушавали да дођу до племства; није ли оно било знак успелог друштвеног уздизања за врло бројне богате грађане? Међутим, ова стратеги]а, коначно високог ризика, почивала je на тананој равнотежи: с Једне стране, стабилан институционални оквир, који je оличавало општепризнато краљевство као заштитник свих повластица, а с друге стране, јасно дефинисан идеолошки „ринг“, са својим правилима, својим кодом части, својим кшижевницима, својим °рганизованим полемикама, својим сређеним борбама, својим познатим борцима, племићима или просвећеним грађанима. A ko један од ова два елемента нестане или буде угрожен, племство ce љуља ... A тај „педигре“, вредност и заслуга плем87
ства избациће борбу изван класичних, признатих конопаца ринга, прихваћених између 1740. и 1770. Племство je заиста изазвало реакцију y две равни: прво радикализацију противплемићког дискурса, карикатуралног, али утицајног, о наводној вредности крви101, a потом продубљиваше и затим потврђивање схватања о једнакости људи и неопходном укидању повластица no рођењу. С Друш т веним уговором, почев од 1762, расправа просвећености ce померила: политички израз тог дискурса није више био тражење компромиса y крилу групе неплемића и племића, већ вол>а да ce замисли група способна да влада, y чијем оквиру предрасуде на основу рођења више неће имати удела. Племићи занемарују такав дискурс, осуђују ra, презиру, можда га ce не плаше или не могу да замисле да заиста може да има политички и директан значај. Свакако зато што су, сигурни y себе, кренули y другу битку. A ko су племићи најбољи, онда могу и морају да наметну своје ставове y краљевству, које их je предуго потискивало. Парламенти, са својим племићима, поносним на своје повластице и просвећени веком просвећености постају носиоци тог поновног стварног освајања власти. Готово стални сукоб, почев од 1775, између краља и парламената je политички изазов једног заиста освајачког племства, охрабреног сопственим квалитетом, повезаног y борби против власти која га je предуго удаљавала од стварног доношеша одлука. Јер племићи y парламентима наступају y име просвећености, своје просвећености. Опасност je била стварна: нападајући жестоко краља и поричући радикализацију политичких предлога трећег сталежа, просвећени аристократи су уништавали крхку равнотежу која им je допустила да ce сматрају најбољима. Племство реагује са већ познатом нам жестином 1789, не зато, можда, што je слабо или реакционарно, већ зато што je мислило да je довољно моћно да ce пре Револуције наметне апсолутизму, као најживља сила друштва, препорођена мишљу просвећености. Али, економска криза, сазивање y старом облику сва три сталежа, став другог сталежа y расправама и y
101 Вид. A. de Baecque.
88
првим револуционарним данима откриће немогућност политичке игре племства: замену краљевске произвољности аристократском владом. У међувремену трећи сталеж je постао политичка сила која представља народ Ф ранцуза свих међусобно једнаких, и он ће ce наметнути. Између те две политичке идеологије, надахнуте, рођене с дискурсом просвећености или против њега, разлаз je коначан. Ш та je, дакле, племић 1789? Како дефинисати племство? Групу врло разнородну, врло разнолику, прожету унутрашњим супротностима, али која y расправи просвећености налази разлог да ce на нов начин дефинише, окупљајући ce око дискурса чије je порекло y „идеологији педигреа“ који допушта сваком да истакне квалитет, na дакле и вредност својих предака? Групу која je мислила да je довољно снажна да би заузела политичко поље и надала ce да ће га освојити почев од 1775? Групу која je, y крајњем, скрила своје унутрашње противречности због вешто одржаваног неспоразума који je замешивао политички дискурс? Групу која није схватила радикални преображај политичке расправе после 1780. и коју ће последња деценија века збрисати? Има ту свега: сви племићи осећају своје „разликовање<< од неплемића и врло велике разлике међусобно. Сви разумеју развој века. Ниједан не напушта прошлост која их одређује. У тим питањима ће Револуција, парадоксално, дати неку извесност другом сталежу. У невољи, изгнанству, непријатељству, племићи ће поново открити повезаност коју монархија није знала да им пружи. Препорођено искушењем, сазрело патњом, достојанствено y свакаквим тешкоћама, племство почетком тог 19. века налази y друштву своје место, које му je стално замерано y претходном веку. T okom 19. века враћа ce y финансије, војску, дипломатију, на места која je изгледало да МУ ce дугују (и која, y неким случајевима, није напуштало ни за време Револуције, ни за време Ц арства). Племство ce враћа свом земљопоседничком наслеђу. Д а ли то значи да je племство и „победило“ просвећеност, њене л>уде и њен коначни израз —Револуцију? T o тек треба видети. Иако ce племић вратио на своја имања, мора да прихвати политичку игру која ce потврђује to kom целог новог века и која од њега прави прво угледника, a потом изабраника. Племић y дубини душе можда, али на челу 89
своје сеоске заједнице, али грађанин племић, газда, председник општине, y свом јавном животу, мало-помало, социјализовао ce, укључио y нови политички оквир који потврђује његову вредност или пак одражава превагу традиције y Француској, која je y великој мери била сељачка. У сваком случају, на путу je да ce „републиканизује“ крајем 19. века. Али, мисао просвећености je учинила и више од тога. Дајући битан значај борби рангирања, борби за стицање културних и интелектуалних добара, развијајући систематски критичко размишљање, дефинишући замишљену перцепцију коју би нека група могла имати о себи, или која би ce могла о њој дати на основу уједначеног и једнородног дискурса, доказујући политички значај и врло стварне друштвене последице таквог дискурса, одлучно водећи борбу y арени где су психолошки изрази били исто толико значајни колико и материјална стварност чињеница, покрет просвећености je нашао начина да трајно обезвреди племићко мишљење. Тематика просвећености (старо/ново, слобода/притисак, природа/историја, разум/деспотизам, врлина/распусност, заслуга/беспосличење) неумитно одгурују племића y негативно поље „типског портрета“, који га представља као одвратан лик, коме ce приписују све мане, осветљавајући „негатив“ својстава која славе филозофи. Љ уди просвећености су најзад своју скицу схватили као стварност, али парадоксално y томе и јесте снага те борбе „симбола“; племство je такође и коначно прихватило ту нимало ласкаву слику, која га je можда трајно „гурнула на маргину“ и спречила да нађе, да устроји стабилан noлитички систем и кад je заиста контролисало село, главне положаје y држави и њеним институцијама, и кад je имало главне улоге y Француској од 1815? Како иначе објаснити ту слику дегенерисаног, дебилног, заосталог, немоћног, јаловог, деградираног племића, којим врви француска књижевност 19. века, од Балзака до Уисманса, не заборављајући Мопасана, слику коју су ширили колико његови браниоци толико и његови нападачи. Нема сумње да су господин Де Морсоф, разједан болешћу која га мало-помало гура y лудило, Д ез Есент, танани денди с краја века, истанчана pača као што су Д ’Ибијерови, јалови пар принуђен да nynyje дете од сиромашних али плодних сељака, без сумње су на cboj 90
начин дсцз просвећености, изражена кроз литературу, али коју су сви доживели као стварност, дисквалификацију племства као снаге способне да ce препороди, да преузме модерност нове Ф ранцуске, како су je замислили филозофи, наговестила Револуција, a изграђивала ce tokom целог 19. века.
91
РАТНИК Ж ан-Пол Бершо
Филозоф, који y 18. веку ствара нов појам државе за~ сноване на разуму, изражава дубок ужас према насиљу и рату. У свету који он предвиђа влада дух мира. Опат Сен-Пјер потврђује да je тај стални мир могућ. Зашто су нам онда потребни наоружани л>уди? Рат и ратник, тврди ce, носе y себи неред и неморал. Жокур пише y Енциклопедији да рат гуши природу, правду, религију и људскост. Разбојништво, пљачка, страх и пустош су пратиоци те болести политичког тела. Ha крају сви л>уди постају изопачени том болешћу. Чују ce и гласови који одударају —да je сталан мир сан. Монтескје, одбацујући гледиште Хобса да je рат y природи човека, тврди да je рат производ друштва. Рат je тешко излечива болест друштва. Да ли он увек доноси зло? Ратови су неправедни кад им je цил> освајање, праведни кад су одбрамбени или кад бране нападнутог савезника, исправљају неправедан мировни споразум или стављају y приправност против могућег напада. З а Вовнарга „онај ko y соби с тепихом удобно уваљен y фотељу размишља и грди рат“ je глупак. Рат je један од закона света. Рат није неопходно легло греха, нити je ратник носилац свих зала. Мир „гуши велике таленте и разнежава народе. Врлина борбе и жеља за славом, јака и племенита страст, плодни су извори људских врлина, које су извеле свет из дивљаштва“ . Русо мисли као и Монтескје о узроцима рата и о разликовању праведних од неправедних ратова. Он позива народе и државе које их представљају да пруже отпор и одбране своју домовину. Русо ce противи космполитима као што je Волтер, који тврде да више нема Ф ранцуза, Немаца, Ш панаца или 92
£нглеза, јер сви људи имају исте обичаје. З а Русоа то je интернационализам који понижава народе. „Л>убав према домовини je суштина постојања човека. Човек живи само за домовину. C âм он није ништа.“ Али, шта вреди домовина ако y њој нема слободе, ако не обухвата народ равноправних и суверених грађана no друштвеном уговору. Није ли грађанин-војник бол>и бранилац домовине од плаћеника и деспотовог војника? He треба ли сваки грађанин да буде војник и сваки војник да буде грађанин, као што пише Дидро? С Револуцијом Француска усваја тај принцип, na Сен-Жист каже да ће победа бити постигнута само уз напредак републиканског духа y армији. Али може ли само патриотско одушевл>ење однети победу y време када je рат постао сложена вештина која захтева професионалце? Неколико година касније Наполеон ће признати да, иако љубав према домовини и национална слава могу да инспиришу младе трупе, ипак добар генерал, добри официри, добра организација, добра обука, добра дисциплина, чине добре трупе, независно од онога за шта ce боре. Национална војска или професионална војска? Народна војска или професионални ратници? Ратници на задатку који воде субверзиван рат y односу на постојећи поредак непријатеља, или традиционални ратници који рукују само мачем и пушком? Поред створених представа о ратнику, шта je стварност његовог постојаша, његове обуке, обичаја и менталитета? T okom модерног раздобља од 18. века до Револуције и Царства, није ли y свим земљама дошло до стварања војног друштва, које раније није постојало, и треба да опстојава, хранећи својим вредностима цивилно друштво?
Од плаћеника до војника Ратник, предмет трговине Томас je Шпанац. Тражи газду коме ће да служи. Ha изласку из Малаге среће га један племић, капетан који сакупља ВоЈНике за своју чету. Томасу, који ce распитује, хвали живот људи који ће кренути y Италију —лепоту предела, дивну Лом93
бардију, храну y изобиљу и злато које сјаји y врећици с новцем. Ништа не недостаје причи која треба да задиви Томаса. Капетан прећуткује хладноћу, опасност од напада, ужас битака и глад, која обично прати ратника y походу. Томас ce није дао намамити y добровољце, као толики други, који су постали плаћеници.1 У 16. и 17. веку ратник je налик на робу која ce продаје или узима y најам y оквиру једне државе, или између градова и европских кнежевина. T a трговина има своје тржиште које ce мења, зависно од сезоне рата или мира. У 17. веку, кад европске војске имају од 100.000 до милион л>уди, већа je потражша него понуда. Ратник има цену, која зависи од његових физичких својстава, искуства и обичаја: Ф ранцуз je тражен због свог борбеног жара, али ce за њега каже да je нестабилне природе, тешко му ce командује, увек je спреман на побуну. Аустријанац je мање цењен од Италијана или Шпанца. У слабим државама, као што су Царство или Италија, закључује ce уговор између ратника и капетана, који има своју чету и тргује с пуковником, који je повезан с ратним предузетником. Овај последњи je пословни човек, окружен мноштвом л>уди из света финансија, од скромног агента до банкара као што je Вит за Валенштајна. Ратни предузетници имају земље и племићка добра и убиру доходак од земље коју заузму шихове војске. Изнајмљујући градовима или принчевима инструменте рата спремне за употребу, они убрзо постају супарници власти. Колеоне je себи направио кнежевину, Сфорце узимају власт. Стране интервенције y Италији ремете те послове. У 17. веку ратни предузетници налазе пол>е за деловање y Немачкој. Доносе joj очај, пљачке и насиље. У јаким државама, као што су Француска или Енглеска, ратни предузетник je владар. Он непосредно купује услуге капетана или пуковника, који су власници својих трупа. Ратник ce унајмљује погодбом за краћи или дужи период. Беда, жел>а за пустоловинама, или покушај да ce избегне бес оца заведене девојке, или најчешће бег од коњичке полиције због крађе, све то нагони човека да оде y војску као плаћеник. Краљева војска
1 Cervantes, Nouvelle esemplari, E l licenciado Vidriera.
94
je као црква, уточиште. Племенитији мотиви појављују ce почетком 18. века: војник под уговором je чешће него раније крад,ев поданик који служи да би одбранио домовину y опасности. Обавеза војне службе je убрзо озваничена, ако не и свуда прихваћена. Неки ce осећају позвани да одговоре тој дужности. Оно што разликује војника од плаћеника je да припада уређеној војсци, све дисциплинованијој, из које je тешко побећи кад ce пожели. Плаћеник који сматра да војни посредник није поштовао уговор буни ce: y шпанској војсци y Холандији између 1598. и 1607. била je 21 побуна. Краљев војник ухваћен y мреже редовне војске ређе ce буни, али дезертира: бекство које y уређеној држави ретко успева.
Стварање редовних војски У 18. веку најбоље организовану редовну војску има Пруска. Земљ а друга no површини коју заузима и no броју становника Пруска има једну од најјачих војски y Европи. Систем кантона je од тог краљевства начинио војничку државу под вођством Фридриха II. Кантон je основна ћелија државе и становништво je ту приковано. Становник je уписан y кантон, којим командује капетан. Б ез његове дозволе кретање унутар земље није могуће. Десетогодишњи дечаци, звани Obligat, пописани су и носе црвену кравату, која их издваја. Војска их редовно окупља y одређеним временским интервалима. Капетан Obligat-a који излазе из дечјих година одабира највише момке. Становник кантона тада добија потпуно војно образовање. Оно траје од годину и no до две године. Они потом иду на вежбе no два или три месеца годишње. Обавезни су да увек носе са собом неки комад своје опреме, да присуствују недељом црквеној служби y војној униформи и учествују на годишњим смотрама. Подвргнути детаљној војној обуци с оружјем и строгој дисциплини, која укључује и телесне казне, становници кантона ни y свом приватном животу не могу да избегну туторство свог официра, који ce меша y склапање брака и наслеђивање. Управа земље je великим делом поверена бившим војницима. Војник свуда има првенство и становник кантона je свестан важности своје улоге, која га понекад ослобађа феудалних обавеза племићу. 95
У Француској редовна војска ce образује добровољним пријављивашем. Капетан који има чету користи одмор да би y току боравка y родном крају „регрутовао“ нове војнике. A ko не може да оде лично, шаље наредника y пратњи војника. Уобичајен призор y градовима и селима су војници који око себе окупљају беспосличаре, хвалећи им, уз награду за пријављивање, сјај лаког живота. Понекад je регрутовање обавезно: онај ко сакупља војску y кафани напије човека и одведе га, понекад га држи као заробљеника кријући га од породице, која трага за присилним регрутом. С ве чешће капетан регрутује људе који раде на његовом имању, на имању његових рођака или неког блиског пријатеља. Јуче сељак код властелина, данас војник, регрут и даље служи истом господару или породици, сад y униформи. Иако француски крал> постепено укида куповање војних служби капетана или пуковника, обичај таквог на~ чина регрутовања задржава ce све до 1791. Т ада je пуковник Турвил, из 18. пешадијског пука, послао свог официра Понсеа y Франш-Конте, свој родни крај, препоручујући му да нађе за краља људе високе бар пет стопа, ако je могуће пет стопа и шест палчева (1,78 м). Понсе будуће регруте шаље на преглед код лекара који треба да уочи физичке мане: лоше зубе који спречавају да ce одгризе врх фишеклије, квргаве руке које спречавају баратање оружјем, сувише повијена рамена која сметају војничком држању и равном строју. Кад стигне y чету проверава ce висина регрута, његов идентитет, физички изглед, особени знаци, што ce уписује y картон сваког војника y пуку. Администрација je тако прешла y руке војске, што joj омогућава да боље упозна стање трупа, гоњење „пребега", оних који прелазе из једног пука y други, прелетаче које су капетани једне јединице позајмили другој да би y тренутку контроле шегов пук био попуњен и, на крају, дезертере. Почетком века официрске чинове y војсци има старо племство, чланови најстаријих племићких породица, чланови новог племства, синови трговаца којима су купили чету или пук и, на крају, професионални војници из редова неплемића, оних који су захваљујући својим заслугама или таленту добили чин. Од друге половине века официри из старих племићких породица негодују због нових племића, који су често неспособни за 96
командовање. Краљ je ублажио значај куповине положаја стварајући међучинове и ред напредовања. Племство племенитог порекла није тиме задовољно, они захтевају и добијају поступно укидање куповања чинова. Истовремено захтевају да ce официри не регрутују само на основу порекла. Бити племенитог порекла ствара склоност ка позиву команданта, али поред тога je потребно имати и добро војничко образоваше, доказати своју даровитост. Монарх отвара војне школе где ce официри племићи —то je случај Бонапарте — образују и усавршавају. Неплемићи нису потпуно удаљени од официрских чинова, али су Ma m ila, која може да ce нада еполетама y пешадији или коњици. Могућности прављења каријере су веће y оним деловима војске где ce захтева већа стручност, као што je артил>ерија или инжењерија. Ипак и ту онај ко није племић, као што je Карно, зна да су виши чинови привилегија племића. Поред добровољаца, војнике за редовну војску француски краљ налази међу новим генерацијама својих поданика, који ce преко милиције навикавају на војну службу. Још 1668. Луј X IV и Лувоа стварају краљевску милицију. Нежење и ожењени без деце учествују y игри на срећу. Они који извуку „лош“ број регрутују ce y милицију. Војно ce обучавају y време мира y месту одакле су, y време рата су позвани да ce придруже регуларним трупама. З а разлику од к ан то н -си стем а, члан француске милиције није редован војник са сталном потчињеношћу официру. T a милиција y основи готово потпуно почива на народу са села. У књизи жалби уочи Револуције тражи ce укидање милиције, јер она, чак, мање него икад раније не представља резервни састав редовне војске, коју чини преко 150.000 људи. И y Енглеској постоји милиција. Она унутар земље има улогу полиције, a служи и одбрани земље. З а време енглеске револуције та милиција je чинила основне трупе парламента. Реорганизована 1757, енглеска милиција je бројно ограничена> a њени чланови су, као и y Француској, били регрутовани случајним избором. T a New Militia постала je стална и служиће одбрани земље до 19. века. О д 17. века милиције су организоване y колонијама. Француским Антилима постоји милиција, која има политичКУ улогу y 18. веку, a y француској Канади je устројена no узо97
ру на милицију престонице. У енглеским колонијама Северне Америке прва милиција ce појављује 1611. y Вирџинији no угледу на енглеску милицију. Америчка милиција 1755. окупља 500.000 људи и учествоваће y Рату за независност. М ада редовне војске европских владара теже да постану националне, ослањање на стране трупе опстаје и y 18. De ny. У доба Луја X V једна осмина трупа y време мира су странци (Швајцарци, Мађари, Немци, Ирци и Ш коти), a y време рата их je четвртина. Уочи Револуције, поред седамдесет девет француских пукова, постоји још једанаест швајцарских, осам немачких, три ирска и један пук из Лијежа. Поред тога, треба имати y виду да y неким страним пуковима има и краљевих поданика (на пример, y немачким региментама има Алзашана и војника из Лорене). Међу страним трупама y државној служби најчешћи су швајцарски пукови. Од 16. века беда становништва je навела власти да организују регрутовање и обуку војника, који су касније понуђени европским владарима. Прекид службе, услед капитулације или склапаша примирја, предвиђа, поред исплате војске, и поштовање одређеног кодекса и посебне војне правде. Такво регрутовање, које je настало y кантонима —значи легално — наставиће ce до почетка 19. века y италијанским државама, Пруској, Саксонији и Енглеској. Због своје техничке усавршености и поштовања речи, швајцарски војници су врло цењени. Постоји један услов да би ce одржала љихова дисциплина: не терати их да ce сукобе са земљацима. Лојалност Ш вајцараца француском краљу je без мане до 1790. Августа исте године један пук, онај из Шатовјеа, учествује y побуни француских војника y гарнизону y Нансију. Други Швајцарци гину 10. августа 1792. за време заузимања Тиљерија, спасавајући краљевску породицу.
Учење војничког заната У 18. веку, са усавршавањем оружја и борбе, регрут који стиже y чету мора за неколико месеци да ce „уљуди“. Teло треба да отврдне, чула изоштре. Много официра или подофицира y Европи при том обучавању следи пруску школу: они примењују метод који од војника чини машину која реагује ре98
флексно на наредбе. Д a би ce произвео такав аутомат, војна обука je интензивна, без прекида, a и најмање грешке ce ка2КН>авају, чак и телесним казнама. У Француској официри такве методе сматрају противним „природи“ Ф ранцуза. Инструктор треба да апелује на разумевање регрута, на његов разум, с нотом осећајности, да би задобио његово поверење и извукао најбоље из „furia francese“ . Сви команданти немају такво схватање. До 1790. војници који би нешто погрешили голих леђа пролазили би кроз колону другова који би их тукли кундацима. Регрут, често сељачког порекла, има рамена напред повијена и погурена леђа. Инструктор га учи да ce држи право. Пук y борби je као тело y балету, отвара крила, na их затвара, прави заокрет налево и надесно, иде напред, na ce повуче. Регрут као играч учи да постави ноге, да скупи колена, да пребаци тежину тела на ногу која je на земљи. Марш чине бар два основна корака, обичан корак чија je дужина 67 цм a брзина 76 корака y минути, и брзи корак са 120 корака y минути. Тада почиње руковање пушком. У другој половини 17. века пушка замењује мускете, ватрено оружје од два метра Ko je тежи седам килограма. Француска пушка, усавршена 1777, јесте оружје дуго 1,52 м и тежи више од 4 кг. Научити војника просечне висине (ниже од данашње) да ce служи тим оружјем, a да не повреди своје другове, осетљива je ствар. Пуњење оружја je сложено, пушка ce држи хоризонтално и закочи обарач. Зубима ce цепа фишек пун барута и простор за барут y пушци пуни ce једним делом барута из фишека. Држећи пушку палцем и кажипрстом, другим прстима ce затвара део за пуњење барута и усправља ce пушка. У цев калибра од око 17 мм сипа ce остатак барута, метак од 16 мм, и чаура метка ce гурне До дна гвозденом шипком која ce извлачи из навлаке испод пушке. Пошто ce уклони шипка и откочи обарач, војник ставља пушку на раме и пуца. Добро увежбан војник испаљује два рУЦња y минуту, ако кремен баци варницу и упали барут. У ЈеДном од 15 случајева кремен не кресне. Хоризонталан хитац Из Добро напуњене пушке има домет 200 м, метак ce губи на 400 м. Плотунска паљба je ефикасна до 100 м. Оружје нема нишана, na војник који пуца no својој процени исправља хитац померањем палца. И поред свега, гађа сувише високо, a подо99
фицир увек треба да буде спреман да исправи положај цеви, спуштајући je штапом или мачем. Обука je дуга, јер регрут треба не само да увежба тело већ и да смири нерве. Официри добро знају да ce y ватреном крштењу регрут препуигга салви пуцњева да би савладао свој страх. Од изума бајонета, који je причвршћен за цев пушке да не би сметао при пуцању, напад бајонетима je чешћи и тражи обуку да би војника оспособио за квалитетног учесника y двобоју. Пушка je као љубавница војника. Захтева вишеструку бригу: опрати цев водом и металним штапом док ce не добије бистра вода, обрисати цев, подмазати je (прах кречњака помешан с маслиновим уљем спречава рђу), покрити најзад кремен окидача да би ce заштитио од невремена. Руковање топом артиљерца je још теже. У Француској су топови Грибовала неупоредивог квалитета до Царства. Топови су од бронзе, лафети од дрвета ојачаног металом, осовине точкова од гвожђа. Предњи трап je склоп који ce састоји од два точка на које je постављен лафет. Сама цев и кара чине добро уравнотежено возило. Посао артил>ерца да растави и састави топ с предњим трапом je тежак. Изум продужетка (руде) од 8 м олакшава руковање. И поред тога артиљерци морају да имају снаге и вештине да саставе склоп који тежи више од једне тоне, напуне га ђуладима, усмере га користећи нишан и пуцају. Ритам пуцшева je од два до седам кад je паљба под командом. Домет топова од дванаест и од осам ливри je 900 м. Гађање je ефикасно на 400 метара. Ђуле од 12 ливри продире кроз 2 м земље, 0,4 м зида од цигле, 0,5 м дрвета, на р а зд а љ и ни од 400 м. Добро усмерено на колону, ђуле може да усмрти десетине људи рикошетом и деловима камења које ce разлети. Најплеменитији део војске остаје коњица. Taj род војске захтева квалитете који ce стичу тек после више месеци, чак и година, праксе. З а напад je потребно знати држати коња y корак с осталима, држати ce савршеног строја, кренути y галоп кад ce приближи непријатељским трупама, знати наћи успон терена да ce животиња успори или окрене, све то уз зналачко руковање сабл>ом, пиштољем или пушком.
1 00
Борба Године 1715. генерали постројавају пешадију на бојном пол>у y две дугачке линије фронтално према непријатељу да би салвама паљбе засули и кишом метака зауставили непријатеља и омогућили напредовање. А)уди су постављени на четири до пет корака раздаљине један од другог и одвојени y шест редова no дубини. Војска ce распоређује y бојни поредак врло споро и далеко од непријатеља, споро ce креће да не би пореметила распоред трупа, тешко маневрише и нема брзину пред непријател>ем ... ако овај није остао да сачека. Пруска војска Фридриха Вил>ема I (1713—1740), „краља наредника“ , мења класични распоред. Усваја узан и густ распоред трупа. Војници су распоређени y три реда, први je на коленима, други стоји повијен, трећи je усправан и пуцају узастопно једни после других. С а мање људи фронт остаје довољно широк да избегава заокруживање. Пешадија стиже на бојно поље y колони, y којој je свака чета унапред образована y редове. К ад ce колона заустави, свака чета ce распоређује тако да једно крило скреће, док други крајњи део остаје непокретан, и тако образују фронт према непријатељу. Пошто ce успостави борбена линија, сваки пуковник води своју чету до унапред одређеног места. У маршу војник пуца y ходу ослањајући пушку на бедро. H a 20 корака од непријатеља испали последњу салву метака, потом бајонетима пробија непријатељски фронт. Ватру из пушака прати паљба из лаких топова, постављених између батаљона. Битке ce добијају, као што je говорио Фридрих II, „супериорношћу пал>бе“ . Taj пруски краљ je измислио коси поредак којим je заменио ранији паралелни поредак трупа. Нзегове трупе марширају „у фиокама 2. A ko жели да нападне лево крило непријатеља распоређено y линију, поставља први пук и њиме креће y напад на непријатељско лево крило, мало га избацујући напред, иза првог пУка наступа други, na трећи. Непријател» не може издалека да °Цени разлику y дубини пруских трупа y нападу и очекује да су паралелне његовим трупама. Пруска војска ce нагло зауставља и поставља ce укосо према фронту непријатеља. Фридрих, који 2 R. Mousnier, Le XVIII siècle (y сарадњи ca E. Labrousse), Paris Quadnge, PUF, 1953, 19842, 98. 101
je све CBOje резерве ставио иза свог наЈистурениЈег крила, зао-
билази лево крило непријатеља, окреће га и побеђује га.
Француски тактичари су y то доба сматрали да je тешко прихватити тај узан поредак трупа, густе редове и убилачке плотуне паљбе. Француски војник не може, кажу они, да прихвати такву дисциплину машине и достигне тако савршену прецизност. Многобројна запажања tokom рата за хабзбуршко наслеђе (1740—1748) и Седмогодишњег рата (1756—1763) омогућила су француским тактичарима, као што су били маршал Сакс, победник код Фонтеноа, маршал Де Брољи и гроф Де Гилбер да извуку поуку. Своје теорије примењују маневришући трупама на бојном пољу код Восјеа (1778) за пешадију, код Страсбура (1764) и Мобежа (1766) за артиљерију и код Меца (1788) за коњицу. Витез Фолар y својим Новим открићима о вештини р а то в а њ а {Nouvelles découvertes sur Г art de la guerre, 1724) предлаже да дубоки распоред трупа замени плитки. Трупе устројене y колону, где су људи подел>ени на 30 или 180 густих редова, нападале би непријател>а, пробијајући ce ударом ојачаним брзином. Менил-Диран je 1755, затим 1777, преузео идеје Фолара, не схватајући да ce тако трупе излажу већој могућности уништења паљбом непријатељских топова и пушака. Гибер je y свом О п ш тем есеју о т а к т и ц и {Essai général de tactique, 1772) —омил>еном књигом младог Бонапарте —критиковао тај напад y колони. Колона je онда промењена, чине je не више од три — четири човека y реду, што смањује циљ непријатељској ватри, чете између себе држе одстојање од неколико корака, што спречава гурање и дозвољава маневрисање. Колона за напад ce, пре свега, користи за ограничене циљеве на линији фронта. Брзо напредује, a претходе joj стрелци који испитују распоред непријатељских трупа, узнемиравају их, дезорганизују пре самог напада колоне. Паљба no нахођењу, опаснија од паљбе y салвама, јер омогућава сваком војнику да боље нанишани, користи ce y ходу трупе. Колона ce најзад развија y линију, сучељавајући непријатеља, простим окретањем „надесно“ или „налево“ . Прелаз из колоне y фронт, из фронта y колону, врши ce врло брзо. Т у тактику Брољи и Гибер користе y Седмогоди102
цЈНзем рату. Поступак je усавршен стварањем дивизије. ДивизИја обухвата пешадију, артиљерију и коњицу, na je тако свака дивизија војска y малом. Дивизија, створена пре свега да би ce олакшало маневрисање, tokom Револуције и Царства ће ce користити за нове маневре на бокове или позадину непријатеља. Пешадија je тако постала „краљица битака“ . „Рат y чипкама“ , где je сва генијалност стратега била да непријатеља доведе y тако тежак положај да мора да ce повуче на своје јаке положаје како би ce ту склонио и ускоро предао? У ствари, рат je већ прави убилачки рат. Убилачки су пал>ба топова и пушака, бајонети. Убилачки je не толико no броју убијених на бојном пољу колико no броју рањених који умиру no болницама, предворјима смрти. Чишени су напори да ce „хуманизује“ рат и, пре свега, избегне покољ ратних заробљеника. Војна обука je скупа, a заробљеници омогућавају размену бораца зараћених страна. Непријатељи закључују међусобне споразуме који омогућују размену заробљеника, или бар подношљив живот за заробљеника. Што ce тиче становништва, војсковође ce старају да ce избегне пљачка, силовање и „спаљена земл>а“ . Рат, пише маршал Бел-Ил, мора ce водити „поштено“ . Жел>а која често остаје без дејства. Још je било разарања, која —иако мање сурова од пустошења француских трупа y Palatinatu 1689. године — остављају територије без икаквих ресурса.
Ратник и цивил Војник je терет за становништво краљевине којој служи. Недостатак касарни приморава пукове да ce крећу no целој Француској. T o представља 150.000 до 2 0 0 .0 0 0 , понекад и 300.000 л>уди који су y покрету или које треба сместити. Крал>ев поданик no закону снабдева војску „неопходним“ : посуђем за храну, ватром, свећама, креветом или сламарицом, али војиик увек тражи више намирница и пића. Домаћин тако може Да изгуби своје залихе, рубље, a ћерке чедност. Преко „привилегија многи поданици ce ослобађају обавезе примања војника на конак, na терет пада на „мале“ људе. Кад стигне пук који треба сместити, нека села опусте, јер становници више воле да напусте село и понесу са собом оно што могу, да би ce склони103
ли y шуме, пећине или манастире. Мада ce војници регрутују више него раније међу становништвом краљевства, они ce осећају готово као y непријатељској земљи. Језик, обичаји, навике и религија разликују ce од провинције до провинције, na војник, често далеко од свог родног краја, не разуме начин живота и мишљења других Француза који га примају. Војници номади, свикнутији на насиље од цивила, јер ce често њиме служе, „распусни“ , то јест навикнути на живот који их добрим делом искључује из општих закона, често пијанице, понекад и подводачи девојака којима врви околина логора, дуго су били страх и трепет. С појавом касарни и дужим боравком y одређеној зони, као што су пограничне области, с бољом дисциплином y трупама, страх je мањи. Градови y којима су гарнизони живе с војском и од војске. Свакодневном животу дају ритам звона цркава, али и оглашавање добоша, смена страже, вежбе, параде. Војник купује, али и продаје своју радну снагу, упркос правилима службе. Ради као баштован, косач, жетелац, понекад и занатлија. Сусрети војника и цивила доводе до бољег упознавања, понекад и узајамног поштовања. Грађанин чак сматра војничку професију часном, која омогућава одређени друштвени успон, na мање оклева да пошаље сина y војску. Цивил зна да je краљ установио систем пензија, што омогућава неким војницима да после истека службе избегну сиромаштво, понекад и просјачење. Рањеним ветеранима Дом инвалида нуди каткад уточиште и, колико ce може проценити, поновно укључивање војника y цивилни живот бива tokom века све боље. Ипак то зближавање цивила и војника не треба уопштавати на читаво Краљевство. У областима y које ретко залазе трупе стара одбојност опстаје и покрети трупа стварају панику. Године 1789, y време великог страха y јулу и августу, француски сељапи су убеђени да пукови који марширају на Версај најављују неминован долазак пљачкаша, чак и страних војски, које долазе y noмоћ аристократском преврату и треба да баце народ на колена.
Стварање војног друштва Године 1755. Ж ан-Ш арл Кале je војник. Уморан од војничког живота, навлачи одело занатлије и дезертира. Ha 104
градскоЈ капиЈИ га зауставља поручник градске страже, који je препознао држање војника под одећом мајстора. Кале je, као и №егови другови, обележен неизбрисивим печатом војске. Има држање војника, држање главе, начин хода и језик који га одају. Припада војничком друштву, na чак и кад бежи, то остаје део његовог менталитета, његове културе.
Т и ратници, којима су цивили предуго и пречесто пребацивали да су ван закона, да имају грубе навике и усађене пороке, наглашавају да припадају посебној друштвеној групи. Тамо где грађанин 18. века проглашава своју друштвену корисност, ратник му супротставља дух жртвовања и прихватање смрти. Најспособнији да напредују на друштвеној лествици тврде да je њихова душевна снага, под окриљем краља, y служби читаве заједнице, домовине, земље предака, уточишта традиција. И то ce зове ч а ст. Част, за оне који су мање задојени витешким духом значи бити део заједнице коју ценимо и која нас штити. T a заједница je, пре свега, батаљон или пук y коме војник служи и који ce разликује од других униформом, различитом од јединице до јединице, и пре свега заставом. Застава je ратно оруђе које омогућава војницима да одржавају стројеве и колоне, да ce снађу y тренутку пометње кад су стројеви разбијени. Застава je, пре свега, симбол и, како ће то касније рећи један војник старе Наполеонове гарде, „сеоски звоник“ за војника. Изгубити заставу je најгора издаја, препустити je рукама непријател>а значи растурити, уништити заједницу. Сваки пук има свој ратни поклич и баца га y лице непријатељу; то je глас мртвих, који још одјекује и говори живима о славној прошлости. Част наређује војницима да задрже присебност на бојном пол>у, да чине херојска дела, да ce жртвују за друге, подстиче их да чувају успомену на старе епопеје, сећања војне породице с којом деле радости и патше. Сваки пук je као „нација y малом“ , која има свој начин живота, своје ритуале посвећења, своје обичаје. Част храни дух пука, одржава његово јединство пред непријатељем и пред другим пуковима. Има туча, сукоба међу Јединицама. Али, y крајњем, постоји понос припадности војсци, к°ја нараста y искушењима кроз које je прошла. И поред тога, војно друштво никад није y потпуности 3ачаурено y себе. Уочи Револуције пукови ce обогаћују новим 105
регрутима из градова и села који су y кризи. Криза цивилног друштва не мимоилази војно друштво: жалбе официра на официре с двора, арогантне и никад присутне y јединици, жалбе подофицира којима нису дати виши чинови, жалбе војника на услове живота.
Од војника до војника грађанина Национална војска Ш та да ce ради кад властима понестане снага бајонета? T o je дилема краљевске власти 1789, кад 27. априла, првог дана устанка y Паризу, војска —француска гарда —пуца y гомилу. Сутрадан почињу дезертерства. Становништво je повезано толиким везама с трупама да војска остаје неосетљива на судбину трећег сталежа. Двор уочи 14. јула доводи пукове из гарнизонских градова. H a улазима y биваке, где су војници, измучени умором, лоше смештени, лоше храњени, патриоте ce окупљају и испитују војнике: „Нисте ли и ви, као и ми, трећи сталеж? Да ли ћете пуцати на своју ’браћу’? “ Војници беже из својих јединица, док краљевско-немачке трупе сабљама косе побуњенике 13. јула. У току ноћи униформе ce мешају са Парижанима y потрази за оружјем. Ујутро 14. јула, на неколико корака од логора трупа на Марсовом пољу (Champ de Mars) патриоти крећу y напад на капије Дома инвалида. Међу њима су и војници. Ветерани из Дома инвалида предају топове и пушке без борбе. У три сата пада Бастиља. Међу освајачима тврђаве су опет војници, који су били снажна помоћ y часу постављања батерија и усмеравања топова. О д јула до октобра официри пишу да je половина пукова пешадије и коњице сигурна, али je остатак војске y комешању и одбиће да пуца y народ. У августу 1790. побуна избија y гарнизону y НансијуВојници протестују због материјалних услова живота, оптужуЈУ официре племиће да преусмеравају новац, образују демократске скупштине, које не хају за дисциплину и хијерархију. Побуну су угушиле y крви трупе које су остале лојалне својим старешинама. О д 1790. до 1792. насиље, туче, побуне избијају y добро] 106
половини пукова: војници, често под вођством подофицира без племићке титуле, или официра племића, који су „патриоте“ као Даву, стају на страну револуционара y градовима и приморавају своје официре да ce повуку y пензију или емиграцију. Уставотворна скупштина — Конвент плаши ce да ce те побуне не окрену против ње и да ce не појави неки Цезар који ће приграбити власт. Да би то избегао, Конвент ради на приближавању војног сталежа цивилном. Конвент проглашава обавезу служења војске, задржава добровољце, али их строго контролише. H a војску ce примењују принципи Повеље о правима човека: регрутовање официра ce заснива на примени начела једнаких могућности и према заслугама и способностима. Дисциплина je блажа. Војник који поседује неопходна средства да би био „активан грађанин“ има право гласа, онај ко je добро одслужио, кад ce пензионише, добија право грађанства. Да би сломили дух војске, различите заставе сваког пука добијају и тробојну траку. Имена јединица ce напуштају и замењују ce бројевима. Ни чете ce више не означавају именом официра, већ обичним бројем. Најзад, y тренутку краљевог бекства (20. јун 1791) комесари Скупштине су послати y војску да би им трупе положиле заклетву верности. Поред крал>евске војске, настаје нова војска: национална гарда, грађанска милиција „активних“ грађана који плаћају порез. Одевена, no узору на француску гарду, y плаво и црвено, национална гарда има беле панталоне, na je униформа тробојна као национална застава. Својом униформом ce супротставља краљевској војсци, на чијој униформи преовлађује бело. У тренутку краљевог бекства и сутрадан no повратку владара из Варена, национални добровољци ce издвајају из гарде Департмана. Више од 100.000 л>уди ce обавезало да брани домовину y случају сукоба, ако буду пребачени на границе. ИмаЈУ плату, дисциплину другачију од краљевских трупа. Добровољци бирају своје старешине, обично међу виђенијим људима, синовима буржуја и либералних племића. Т у нову војску људи, који сматрају да под униформом остају грађани, ојачавају y лето 1792. нови добровољци, кад je У априлу објављен рат и домовина ce нашла y опасности. Ти Лобровољци из 1792. образују разнородне батал>оне. Често су То сиромаси којима командују л>уди скромних примања, без 107
војног искуства. Једни ce пријављују понесени демократским духом, други из потребе. Неки од љих су укључени y редовне пукове и мењају њихову физиономију, понекад наглашавајуКи патриотизам. Ти измешани војници, сутрадан no паду Краљевства, издржавају сатима код Валмија канонаду аустро-пру. ске војске. С клицањем „Ж ивео народ“ односе победу (20. септембар 1792), која омогућава да сутра Конвент прогласи Републику. Ти добровољци, пожшевши успех, враћају ce кући: обећали су да ће помоћи трупама на фронту, пошто су обавили задатак, одлазе, и поред наређења генерала и изасланика власти. Власт наређује ново позивање y војску фебруара 1793: то окупљање 300.000 људи сељачко становништо врло лоше прима, жали ce да je данак y крви увек на истима: на сиромашнима који не могу као богати да плате замену. Једнакост! Свако треба да иде y војску, или ће сви одбити да служе. H a западу je то позивање y војску каписла за нагомилану озлојеђеност на Револуцију и доводи до побуне, убрзо и до образовања католичке и краљевске војске, коју y почетку предводе обични људи, a потом племићи. Почиње грађански рат, ужасан на обе стране, који ће ce стварно завршити тек под Конзулством. У јуну, јакобинци, доведени на власт устанком санкилота, суочавају ce с првом коалицијом, која je удружила Аустријанце, Прусе, Енглезе, Шпанце, Португалце, Сардинијце и Наполитанце. Треба победити или умрети. Санкилоти траже завођеше терора y војсци: избацивање аристократских старешина, њихову замену патриотима, масовну мобилизацију грађанства, рат маса и патриотски рат који треба да замени учени рат краљевих фанатика. Даноноћне борбе, y које ће ce укључити сви Французи, почистиће војску владаревих плаћеника. Kao реалисти, јакобинци су позивање y војску претворили y регрутацију (декретом од 23. августа 1793): сви неожењени младићи од 18 до 25 година или удовци без деце регрутовани су y војску све док не буде завладао мир. Регрутовање војске noстаје регрутовање грађана: они који не крену y војску мораће да раде на снабдевању и наоружавању војске, жене и деца су позвани да учествују y ратним напорима, старци морају да проповедају мржњу према краљевима. Више нема фронта и позадине, јединствен народ je устао против тирана! T o je гесло ja108
кобинаца које je исписано на застави, од сада су сви под националном заставом. Јединство народа, јединство војске: закон о сједињавашу изгласан фебруара 1793. предвиђа да ће сви војници имати исту униформу —ону добровољаца. Тако ce прекида с посебношћу бивших краљевских пукова и прекида ce с тучама y којима су ce сукобљавале „беле гаће“ , редовна војска, и „плави порцелан“, израз којим су y бившој редовној војсци називали добровољце. Исте униформе, иста плата и дисциплина, слично регрутовање старешина: једна трећина ce именује no дужини стажа y војсци, две трећине бирају непосредно потчињени и придружују им ce они који имају тражени чин. Закон предвиђа, између осталог, образовање полубригаде која спаја батаљон старе војске с два батаљона добровољаца: патриотизам добровољаца треба да ce пренесе на стару војску, док ће стари војници учити добровољце вештини ратовања. T a мешавина je постепено реализована тек од лета 1793. и завршена крајем 1794. и почетком 1795. Од сада војници изашли из војске старог режима, добровољци из позива 1791, 1792. и 1793. и регрути из 1793. и 1794. живе заједно, деле исте шаторе, једу заједно из истог казана. Луј Гланс, рођен 1756. y Бретањи, y породици власуљара, подофицир y војсци Луја X V I, дружи ce са Анријем Грималом, педесетогодишњаком, пореклом из Лорене, добровољцем из 1791; Жаном Тардифом, који има 23 године, рођен je y Бургоњи, земљорадником no занимању, добровољцем из 1792; париским регрутима Пјером Ласиом, професором математике и Бесом, трговцем. Војнички калуп, нова војска je melting pot новог народа: ту су л>уди свих занимања и различитих имовинских стања —од земљорадничког сина до сина трговца или припадника слободних професија. Алзашанин учи да живи с Провансалцем, један открива језик с тврдим нагласком североистока Француске, други дијалекат певушећих прелива југа Француске, један кухињу на маслацу, други кухињу на уљу. У свакоДневном животу измењују обичаје, песме из свог родног краја. *4 сви ce сматрају Французима упркос културним разликама. Сви Французи? Поред њих постоје још и патриоти из Страних земаља, белгијски, холандски, немачки, италијански и пољски патриоти, који су образовали стране легије, да би својој 109
земљи обезбедили крај режима принчева и аристократа. Суд. ковски je, на пример, Пољак, који ће постати ађутант Бонапарте y Италији.
Републиканска војска Јакобинци ce године II старају о цивилном образовању те нове војске. Преко представника на задатку, опуномоћених посланика Скупштине, многобројних агената владе, од ратних комесара до војних судија, јакобинских судија, монтањари уче војнике циљевима борбе: тотално уништење „феудалног поретка слобода земље и л>уди, једнакост и јединство нације y рату против француске и европске аристократије. Говори представника на задатку, грађански празници на којима ce мешају војници и цивили, народни клубови и друштва где ce певају патриотске песме као Марсељеза или створени куплети на ту песму, играју позоришни комади. Све су то средства која користе педагози Републике. У тој војсци има револуционарних активиста свих боја: ултрареволуционара следбеника Ебера, који y војску шаље свој часопис О т а ц Дишен (Le Père Duchesne), јакобинаца који читају А н ти ф ед ерали ст ( Antifédéraliste) или Б и л тен закона (Bulletin des Lois), загрижених револуционара блиских Дантону или Камију Демулену. Исто онако како су монтањари сузбили „фракције“ y цивилном телу, тако ce боре против њих и y војсци и подвргавају их строгој дисциплини. Смањена грађанска права? Војници гласају, али y пракси y том грађанском чину je доста конформизма. Ипак задржавају право, свакако ограничено, да бирају своје старешине и административне савете (као некакве мале општине y оквиру полубригаде која уређује њихов живот) и, на крају, пороту војних судова. Јакобинац жели да од тих војника направи узорне грађане. Хвали њихове заслуге, дух жртвовања за националну ствар, међусобну солидарност и солидарност са цивилима. У Зборнику херојских дела (Recueil des actions héroïques) који припрема Конвент, истакнута су херојска дела народних ратника. Taj зборник ce дели општинама и деци no школама. Мртав ратник не нестаје: јакобинац ce бори y војсци, као и y друштву, против нехришћанства —неки ратници су били носиоци те бор110
ge против католичанства. Монтањарски Конвент ствара култ пајвишег бића, признаје бесмртност душе и преноси тај култ y војску. Заједно с култом домовине, чији су војници представл>ени као њени ватрени браниоци, култ највишег бића учи да мана војника бди над његовим друговима y борби. Конвент младе војнике који су ce жртвовали, као Виала и Бара, уздиже до пантеона и подиже прве споменике палима y револуционарном рату. Војник je тако позван да стару част ратника замени грађанском врлином. Она je заборав самог себе y име очувања читавог друштва. T a врлина тако налази своју примену y поштовању закона и представника суверене нације, y поштовању власништва, посебно y страним земљама: „рат замковима, мир колибама“ je ратни поклич републиканских трупа. Ефекти деловања јакобинизма y војсци су различити: поред оних милитантних, има и умерених или равнодушних. Поред заступника одбацивања хришћанства, ту je католик, који и дал>е проповеда своју веру —још има војних свештеника скривених y неким батаљонима све до године II. Поред „врлих“ војника који деле „црни хлеб слободе“ са становницима освојене земље, постоји и пљачкаш који изиграва правду, иако je за то предвиђена смртна казна. Војник који поштује ратног заробљеника je друг онога који убија противника. Није ли сам Конвент препоручио тај чин као одговор на нека зверства која су починиле противничке трупе? У ствари, између закона и праксе често постоји јаз, na револуционарна влада схвата потребу да ce, као y старом режиму, сачувају борци који ce могу разменити. Сви ти војници, који je требало да буду мисионари слободе, на крају су y различитом степену допринели слављењу великог народа, освајачког носиоца једнакости, и западали су y „шовинизам“ . Поред војника који жели и даље да буде грађанин, постоји бивши или нови ратни професионалац, и њему ce Карно обраћа уочи 9. термидора y својим новинама Вече y лог°РУ (L a soirée des camps) , тежећи, супротно јакобинском духу, Да од наоружаног грађанина направи, прво и пре свега, војника. припадника посебног друштва. Јакобинац примењује, на пример, y социјалној области политику помоћи, доброчинства, како за војника тако и за цивила. З а Карноа војник има више 111
права на ту помоћ од цивила, јер je најкорисније стручно лице за читаво друштво.
Од војника патриоте до обученог ратника Године 1794. француска војска постаје масовна. Нзено бројно стање je дотад невиђено - близу 800.000 људи. Број од милион бораца, објављен на заседању Скупштине преувеличан je да би ce заплашио непријатељ и охрабрила нација. Краљевска војска ce не може ни упоредити са револуционарном. З а време Седмогодишњег рата (1756—1762) француски краљ регрутује 270.000 људи, од којих су 70.000 странци. У току 62 године, од 1701. до 1763, краљеви су позивали y војску 460.000 људи и од тога образовали војску од 1.545.000 људи, a за фронт je било спремно 160.000 људи —укупно: 2.030.000 војника, од тог 360.000 странаца. З а мало више од годину дана Република организује војску која je равна готово половини „националне“ војске коју je сабрао крал> за више од пола века раније. О ва знатна маса људи, великим делом тек треба да научи све о ратној вештини. H a почетку војник учи рат y ходу. Позициони рат постаје рат y покрету који je no јакобинској формули брз као „електрична варница“ . Војник je више него раније „прашинар“ . С ранцем на леђима, пушком о рамену и упртачем, војник мора научити да презире умор под врелим сунцем лета, на завејаним или залеђеним путевима зими. Више нема сезоне за рат. Путне забелешке војника говоре о скраћеном времену етапа, сталном опрезу, на брзину прогутаном садржају мањерке, брзо преврнутом казану да би ce угасила логорска ватра и сталном настављању марша. Ејме, париски добровољац из 1792, прошао je tokom седам година рата париску област, север Француске, Белгију, западни део Немачке, Ш вајцарску и северну Италију. Године 1796. он прелази за шест месеци 1432 км. Етапе ce разликују из дана y дан. Седмог септембра прелази само 8 км, двадесет петог 48 км, све y борби. Ејме признаје да понекад и он и шегови другови спавају y маршу. Последице таквог физичког напора могу ce видети y контролним регистрима трупе или инвалида. Има глувих услед сталне буке од топовске паљбе, људи код којих je дошло 112
д0 спуштања органа услед великих физичких напора, чије продужено трајање проузрокује велике херније. Тешки услови живота, заједно с изузетним и неуједначеним напорима, стварају кохорте реуматичних војника и хроничних бубрежних болесника. Недовољна исхрана, живот на отвореном y хладним и нездравим областима, повезан с напорима марша, доводе до гушења и слабости y грудима. T e болести, на које наилазимо још код војника 18. века, шире ce с ратовима Револуције и Царства, a њима ce придружују и друге. Предах ce често посвећује Бахусу или Венери. Алкохолизам je зло војске, венеричне болести покупљене од хиљада девојака које прате војску, и поред забране владе, уз шугу, постају права напаст. Такви услови живота за неколико година двадесетогодишњег војника претворе y старца. Кад ce Жакен вратио из рата, његови најближи, чак и мајка, не могу да поверују да je то он. Марширати, борити ce и ради тога проћи војну обуку. Ha путу или y логору, млади регрут учи основе вештине, које му преноси старији, што значи да су ce на почетку битке водиле с необученим регрутима, који ce плаше паљбе и беже y расулу. И поред напора револуционарне владе, понекад оружја нема довољно или je лошег квалитета. Користи ce оружје које je оставила војска старог режима, или ce производи ново, или ce одузима од становништва. Пушке нису увек безопасне за онога ko ce њима служи. Пушке експлодирају y рукама бораца, који их и лоше одржавају. З а неке револуционаре паљба je маше важна од хладног оружја: бајонета, сабље, понекад чак ножа. Код патриота постоји једна врста мита хладног оружја, као превасходног оружја устаника, сматра ce као најефикасније y борби на јуриш, Koja треба да je борба војника-грађанина. Најједноставнији начин да ce надокнади вештина традиционалног ратовања je коришћење маса. Треба окупити што je више могуће трупа на меС_ГУ напада и, уз њихову помоћ, кренути y јуриш с бајонетима и патриотском песмом на уснама, уплашити, уздрмати, уништити Непријатеља. Нема старе тактике, тврде санкилоти, она je припадала краљевим плаћеницима, револуционарни рат мора ce воДнти y новом стилу. „Нападајте, нападајте стално, y густим кол°нама, с бајонетом на пушци“ , препоручује изасланик на 3аДатку. Taj рат маса je y почетку праћен „психолошким ра113
том“ , субверзивним ратом. Преузимајући препоруку Русоа: „Срушите јавни поредак противничке државе“, официри шаљу непријатељским војницима летке позивајући их да дезертирају, да одустану од борбе за краља и придруже ce народу. Резултат тог рата су, поред пораза, и победе скупо плаћене људским животима. Губици су толики да јединице које су освојиле бојно поље не могу да прате непријатеља и униште га како наређује Конвент. Ушар, победник код Ондшута (8. септембар 1793) биће гиљотиниран јер није пратио и уништио непријатељску војску. Револуционарна влада je извукла поуку из тих крвопролића. Обуставља чишћење официрских редова од официра племенитог порекла, око хиљаду њих je задржано и дошли су да помогну Карноу при официрским штабовима, где преузимају планове и пројекте разрађене y доба монархије. Официр Врховног штаба, мајор Бартелеми, прави поделу борачких јединица и, као некад, успоставља јаке дивизије од no 5.000 до 10.000 људи, повезујући no две полубригаде пешадије, лаке или тешке, с коњицом и артиљеријом. „М асе“ постају „способне да дејствују“ , официри су такође боље обучени. Влада II roдине креће y велику потрагу за талентима. Шал>у ce инспекције y јединице да би ce издвојили људи који знају да читају, пишу, броје и разумеју ce y читање планова. По унапређењу понекад ce шаљу y логоре y позадини трупа да с војницима и подофицирима за кратко време науче основе тактике. Вративши ce y батаљон, сад они постају инструктори. Млади генерали уче од непријатеља, извлаче поуке из борби, савлађују борбу коришћењем различитог оружја, подучавају своје људе. Користе како напад y колони, тако и y врсти, или y одбрамбеном кареу. Ратни апарат који je Република оставила Бонапарти je бољи него што су то оценили неки историчари. Бонапарта зна да из тога извуче сву корист. Да изнесемо пример из пера Виго-Русијона, борца y походу на Египат, епизоду битке код пирамида: „Генерал Бон je наредио половини првог кареа да крене напред и нападне непријатељски логор. Сви парни одреди с те стране, које je подржавао 4. батаљон стрелаца лаке коњице, марширали су на непријатељске ровове. Били смо на 114
200 корака кад je на нас јуришала, врло храбро, бројна к о њица. Наши одреди су марширали одвојено, услед грешке генерала Бона, који je издвојио само парне одреде, уместо да их пусти да нападну сви заједно. Срећом, ти одреди су били y no шест редова, na су, мада одвојени једни од других, образовали мале групе као пуни каре, јер су ce последња три реда самоиницијативно окренула ... Ha десет Kopa na смо отворили ватру и прекрили тле људима и кошицом. Ипак смо наставили да напредујемо према непријатељским рововима, мада и даље y окружењу. Одједном нам старешина батаљона Диранто издаје наређење да трком скренемо ка селу Ембабет, које je служило као ослонац лево од нашег логора. Одмах смо га заузели и тако смо загосподарили јединим излазом из непријатељског логора. Мамелуци су покушали да из њега изађу, али за тили час je излаз из села био затрпан телима људи, коња, камила, палим под нашом ватром: направили су велику барикаду, био je то ужасан покољ.“ Жестока борба y којој je војска Револуције изгубила преко 480.000 л>уди. Више од оних који су пали на бојном пољу страдало je no болницама од епидемија. Преоптерећни хирурзи секу, врше ампутације y трци с временом, док војник стеже лулу међу зубима; ако лула падне и разбије ce, војник je мртав. Ратно насиље ce врши над становништвом: узалуд генерали, као Бонапарта, забрањују пљачку, лоше храњен војник иде no селима, краде и силује. При крају Револуције видимо како су официри попримили старо понашање војника плаћеника. Од градова које су ослободили опсаде траже данак, уцењују становништво, пуне ратну благајну. Кад дође до повлачења, војска y нереду напушта пребивалиште. Капетан Ембло описује повлачење војске из Самбре и М езе 1796: „Видео сам становнике сведене на просјачење јер су им одвели стоку, отели залихе хране и све врсте залиха, једва им je остало парче хлеба заливено сузама и које им je дивљак војник отео. To није био врхунац нехуманости, насилничким поступањем захтевали су од жртава новац, иако људи нису више имали ни динара јер су, уз крајње жртаег-веЈк.^ двадесет пута откупљивали свој живот.“ X %
с-
Повратак ратног професионалца Војска ce исцрпљује. Године 1798. под претњом нове непријатељске коалиције, Француска Журдановим законом уводи редовну регрутацију која замењује дотадашњи начин прикупљања људи. Одсад ce сваке године младе нежење и двадесетогодишњи удовци без деце пописују y регистар, где ce наводи њихово име и физички изглед. Они који имају 21. годину и више, све до 25, образују четири остале класе. Од тих годишта бира ce извлачењем на срећу контингент за војску. Регрутација, која успоставља обавезно и редовно служење војске, опстаће до 19. века. Закон je брзо изигран могућношћу регрута да купе замену. Настаје трговина људима која омогућава најбогатијима да избегну служеше војске. Наполеон Бонапарта ће преузети систем. Таква регрутација je на лошем гласу, велики број je оних који ce крију. Пред крај Директоријума од предвиђених сто хиљада људи стиже само контингент — свакако доста велики —али ипак недовољан да промени састав војске. To je, дакле, војска y којој преовлађују војници који понекад y војсци остају и no седам година. Грађ ани-војници постају ратни професионалци. Удаљени годинама од свог родног краја, измичу цивилној власти, да би пали под власт генерала. A те војсковође им дају злато и сребро освојених земаља, организују регрутацију официра своје војске, као и војни суд. Култ отацбине преносе на сопствену личност, јачају војнички дух, враћајући заставе на којима су исписане битке y којима je јединица учествовала, делећи почасне сабље, прво војно одликовање које постоји под Републиком. Пре него војник Републике, војник je првенствено припадник полубригаде y којој служи: пре него y служби отаџбине „они су војници Бонапарте или „Бернадотове војске“ . Први још y духу јакобинаца сматрају ове друге за „аристократе , зову их „господа и сучељаваЈу ce с њима y индивидуалним и колективним сукобима. Сваки генерал тако има своју „клијентелу“, која му пружа могућност да поставл>а и руши владе окупираних земаља, да заобилази цивилне власти и склапа мировне уговоре. У тој игри проконзула, старешинама ce осладила цивилна власт и смерају да ce умешају У унутрашње политичке борбе y Француској. Политичари, угрожени од ројалиста, 1797. позивају их на то. Бонапарта, као и U
116
u
•
_
Ош, шаље y Француску официре и војнике који учествују y државном удару. Бонапарта, на пример, улива посебну свест војницима, ствара култ мртвих усмерен на стварање само војничког друпггва, велича хероизам бораца и пореди га с обичајима политичара, које представља као развратнике. Подстиче војнике да пишу претње постојећој власти: „Они треба да сачувају Републику, иначе ће ce војска умешати.“ Уочи државног удара 18. бримера (1799), још пре He ro што ce Бонапарта вратио из Египта, генерали ce мешају y политику. Једни ce сврставају на страну нових јакобинаца, други на страну ревизиониста, као опат Сиејес, и хоће да мењају институције. По повратку Бонапарта успева да заведе и једне и друге, да изманипулише посланике посредством свог брата Лисјена, да преко штампе организује сопствену пропаганду. Изабрали су га ревизионисти и угледни људи, преплашени другом коалицијом против Француске и повратком јакобинаца. Замишљени план да ce политичке скупштине наведу на промену устава остварује ce без сметњи 18. бримера, кад посланици прихватају да ce преселе y Сен Клу. Сутрадан настаје драма. Посланици сматрају Бонапарту диктатором и прете му затвором. Бонапарта ce збуњује и дух иницијативе његовог брата Лисјена ће га спасти. Војска, сакупљена да чува посланике, претвара ce y војску државног удара. Мира запоседа скупштинску салу и наређује својим људима „да све те људе избаце напоље“ . У сенци бајонета ствара ce Конзулство. Иде ли ce према војној диктатури? Неки војници то желе, тврдећи да нацнја y рату треба да ce милитаризује. Буржоазија ce плаши да ћа пасти „под шибе диктатуре“ војничина који их презиру. Бонапарта je довољно мудар, представља ce више као вођа грађанске државе него као генерал. Он мири „партије“ , приближава угледног републиканца племићу који ce вратио из емиграције, стишава страсти y оквиру и ван државе. З а многе Французе он je 1802. „спасилац“ . Први конзул ипак треба да води рачуна о војсци и клијентели генерала, који кују завере против њега. Биће му потребно време да би тек 1804. потпуно загосподарио војском.
117
Наиолеонов рашник Народна војска или професионална војска? Регрутација војске под Царством je добровољна и обавља ce првенствено no регрутационим списковима. Регрутација није равномерна и зависи од друштвене класе, области, града или села. Врло често војску чине сиромашни сељаци. За време Конзулства и Царства прилив нове војске je сразмерно мали, али број пријављених y војску стално расте: од 113.000 године 1805. до 165.000 године 1806, na чак до више од милиона 1812. и 1813. З а то време je мобилисано укупно два милиона, што чини 37% војске или 7 % укупног становништва. Велики je број, no регрутационим списковима, оних који ce нису одазвали позиву или су дезертери. Власти то успевају да зауставе 1810. T e године je број војних бегунаца смањен од 68.000 na 9.000. У тој народној војсци очувало ce тврдо језгро ветерана из револуционарних ратова: 1803. године, 174.000 људи из класа 1792. до 1799. остаје под заставом. Регрути, који им ce придружују, излазе из војног позива само преко болнице или умирањем. Тако ce под плаштом народне војске професионална војска одржава и новодошавшим преноси правила и навике војног друштва.
Народна војска или војска нација? T a народна војска je, као што je била и y време Револуције, мешавина разних народа. Било како било, Французи иду y војску да би ce ту измешали једни са другима. Регрутовање, рећи ће Наполеон на Светој Јелени, било je институција која je постала друштвени обичај и једино су још мајке одвраћале синове од служења војске. T o значи заборавити да je све до 1815. још било војних бегунаца, који ће после похода на Русију бежати и образовати многобројне банде. Народна војска? Постепено ће велика Наполеонова војска постати војска потлачених народа или сателитских држава. До 1814. подалпска област, која je постала Краљевина Италија, даваће 218.000 људи, Напуљско краљевство 60.000, 118
ЏЈпанија 15.000, Рајнска конфедерација 120.000, Швајцарска 10.000, Холандија 36.000. Тим контингентима треба придружити и Португалце и Пољаке. У ту армију нација Бонапарта уводи начело равноправности подједнаких могућности за регруте из припојених земаља. Сви могу постати официри. Да узмемо пример младог регрута Траверсе, Италијана рођеног y Александрији, граду округа Маренго. Има 20 година и редов je. Својом храброшћу и војним даром je дошао до чина потпоручника y лакој пешадији 1813. Наполеон такође отвара врата војних школа синовима угледних странаца. Тако становници Илирских провинција добијају стипендије за школовање y Сен Сиру или Политехничкој школи. У духу императора војска треба да буде калуп за лив y коме ће ce калити јединство различитих народа његовог Царства.
Ратник и „свилени" Наполеон ce труди да обнови везе војног с цивилним друштвом; успео je само половично. Увек ће бити некаквог подозрења грађанина према војнику и надмености војника према грађанину, кога погрдно назива „свиленим“ . Наполеон прво покушава да привуче синове угледних грађана или племића, које je придобио, y своје официрске школе. Школе треба да обезбеде добре стручњаке, али и да отворе врата грађанском свету; најзад, школе окупљају елите, тако дуго сукобљене за време Револуције. Потребе рата су толике да Наполеон никад неће успети да проценат официра из тих школа повећа изнад 10% . Поред официра изашлих из Сен Сира и Политехнике има официра који су потекли из редова војника. Међу њима je велики број оних из редова ситне буржоазије, коje je привукао сјај и слава војничког позива. Статистике на основу инспекције официрских досијеа показују да je официрски кор Наполеонове војске чинила средња класа. Супротно легенДи, нису сви војници носили y фишеклији маршалску палицу. Наполеон такође жели да од официра створи угледне љУДе, који ће моћи да ce мере с онима на које ce ослања његоВа власт y цивилном друштву. Ако нижим официрима плате јеДва дозвољавају да одрже положај y друштву, цар томе додаје Низ повластица: племићке титуле или одликовања која доносе 119
ренту, правни статус који од официра чини човеком који великим делом избегава заједничку судбину, стипендије за синове који ce уписују y војне школе, места за ћерке y Кући Аегије части. Више од свега, y Француској, која ce сматра земљом равноправних грађана, важне су „етикеција", почасти и првенство на јавним манифестацијама. Законом из 1804. дато je y тој области посебно место војним лицима y односу на цивиле. Угледници, маршали и генерали Царства су то захваљујући свом богатству. Поред високих плата, понекад и вишеструких, извор богатства тих високих официра потиче од царевих годишњих дотација. Тако Бертије прима милионску годишшу ренту, a Масена и Даву имају примања која ce ближе том износу. Новац не брише порекло и недостатак образован>а. Крај Давуа, племића из стар о г режима који зна да стекне признање y високом друштву, колико je генерала као Лефевр, син чувара капије y неком алзашком граду, бивши наредник y краљевој војсци и муж праље Ибшер, „Мадам Сан Жен“ ? Taj nap засмејава не само угледне људе већ и официре, генерале племиће из старог режима, који су бројни y Наполеоновој војсци —године 1814. има их 166 од 277 генерала. Најзад, Наполеон хоће преко војника да улије моралну снагу друштву које покушава да створи. З а цивиле, којима су првенствено важни индивидуализам и стицање новца, ратник треба да буде учитељ части. Цар преузима официрску част старог режима и републиканску врлину. Наследник старог витештва, војник добија, као симболичан знак, прве Легије части извађене из Бајаровог шлема. Наследник републиканске врлине, војник мора све да заборави —љубав, породицу, лични интерес —да би ce суочио са највећом жртвом за домовину одсад оличену y Наполеону. У говорима, које држи или наручује за војне школе, Наполеон без задршке тврди да војник треба да натопи цивилно друштво чашћу војничког логора. Међу војницима je мало оних који ce сматрају позваним за такву мисију. Иако парадама, војним дефилеима и читањем Билтена велике војске, који стиже свуда, војно друштво преноси своје вредности цивилном друштву — Вињи, као и Мисе, сведоче о томе и y својим делима ће то рећи —увек остаје граница која дели војно друштво од „свилених". Војно друштво задржава своје ритуале иницијације, своје обичаје, своју културу различиту оД 120
културе цивилног друштва. Ратник остаје номад који тек y поодмаклим годинама заснива породицу, овенчан славом, поносан, чак понекад и сујетан, јер je мачем задобио победе, na ce сматра елитом великог народа. Војник може да сусреће цивила y друштву, y салонима који су понекад отворени за шега, на дворским баловима или код градоначелника, никад ce не „спушта“ до потпуног изједначавања с људима на које гледа попустљиво, ако не и с презиром. Ш та може бити заједничко људима, затвореним y своје дућане или послове, који живе својим ситним животом y потрази за богатством, кажу војници, и ратницима који троше без рачуна, као што свој живот излажу опасности или бацају злато на сто. Масони ce повлаче y своје војне ложе. Често атеисти и антиклерикално расположени, рутају ce лажној побожности грађанства. Нзихов пук чини оквир њиховог живота, нјихов видокруг није ограничен као код грађанина, већ je то пропешачена цела Европа коју држе под својим јармом. Оно што их, y крајњем, поново везује за народ je личност Наполеона. Они могу да гунђају на њега, Наполеон остаје за њих, с изузетком маршала који ће га издати, „мали ошишани“ , „мали каплар“, који ce улизује, понаша као грубијан, али који обезбеђује славу. Наполеон, као и његов војник, „играч“ je способан да своју судбину стави на коцку y једној бици.
Жестина рата С а ратним апаратом који му je оставила Револуција, Наполеон Бонапарта примењује, с умешношћу којој нема равне пре шега, вештину ратовања коју je усавршио 1789. Наполеонова стратегија je y систематском разрађивању плана битке и тиме тоталним разарањем непријатеља. О ва техника ce састоји y размишљању и медитацији, као што je câM говорио. „Не постоји геније који ми све одједном твЈно открива шта би требало да радим y за друге неочекиваним околностима.“ У свакој кампањи он развија основну идеју, али Не одбацује ниједно решење, спреман да y последњем тренутку промени планове. Основни принцип je штедети своје трупе или рационално их употребити, бити најјачи на месту где je решено да ce зада одлучан ударац. Taj принцип je примењен или маневрима y позадини непријатеља или маневрима према његовој Ш
централној позицији. Први начин ce примењује кад Наполеон има потпуну надмоћ над непријатељем. Он усмерава своју ар. мију на позадину непријатеља да би га покупио као y мрежу. Кад није бројно надмоћнији, користи маневар на централну позицију. Својим покретом трупа Наполеон дели војску непријател>а да би између крила непријатељске војске заузео централну позицију. Са тог положаја он маневрише да би постепено разбио непријатеља, сваку јединицу која му ce супротстави. Брзина, која омогућава да концентрише на једну тачку максимум трупа и изненади супротстављену војску, апсолутно je неопходна. Наполеон већину својих битака добија захваљујући ногама војника којима наређује дуге маршеве, брзе, исцрпљујуће. H a бојном пољу примењује различите распореде трупа: пешадија може бити распоређена y две линије; друга линија независна од прве. Она ce некад користи y пуном саставу, a некад као низ батаљона уз које иду батаљони y колонама које их подржавају. H a почетку Царства колоне подразумевају интервале који су неопходни y маневрисању. Недовољна обука трупа га je приморала на маневрисање уским колонама, где je поравнање редова војске било лакше одржати, али je трупа Ma nje покретљива и више изложена непријатељској ватри. Ретко ce користи паљба no редовима. Више ce користе стрелци: они остављају иницијативу војницима, узнемиравају и убијају противничку војску. Коњица, y два реда, распоређена je y позадини пешадије, други ред je резерва и независан je од првог. Коњица, после напада y таласима, на крају креће y јуриш на противничке редове, гони непријатељске војнике и сабљама их докрајчује. Артиљерија je распоређена no фронту y мањим групама, од два до осам топова на размацима y сваком батаљону, понекад иза прве линије фронта када заузима доминантну noзицију. Артиљерија тако распоређена још je покретљивија него за време Револуције. Она може да ce концентрише и на одабране тачке и осутом паљбом да узрокује померање противничке линије фронта. T a техника ce све више користи после 1807. Царска гарда, коју чине пешаци, коњаници и артиљерија, од 9.798 л>уди године 1804, потом 1812. године 56.169, чини маневарску масу која ce користи само y критичним тренуцима. Остале трупе ce смеју арогантним гардистима, али ce гардисти ретко користе, и зову их „бесмртници“ . Када ce та гарда noШ
крене, готово увек то чини успешно: код Елауа, код Самосиера, или tokom похода на Русију. Жртвоваће ce код Ватерлоа, правећи последњи каре храбрих око Камброна. О д својих војника цар захтева дисциплину, организацију, добру обуку и слепу послушност. Дисциплина je обавезна све до сукоба с непријатељем. Наполеон затвара очи пред војницима који лутају и пљачкају, доносећи невоље живинарнику или сељачком подруму вина. Вече уочи битке они морају да буду присутни — ако нису, следи хапшење, суђење и смртна казна. Ш то ce тиче обуке, на почетку цар љубоморно мотри ма~ невре који ce неуморно понављају, као y логору y Булоњу. Затим, ритам који намећу војне операције, којих je све више, укида добру обуку и, на крају, млади војници, звани МаријаЛујза, који војнички занат уче успут, као некад, tokom марша, од старих професионалних. Организација: постоје недостаци y „оклопу“ те војске, интенданти који су задужени да снабдевају трупе често то не чине, те су војници приморани да живе од земље, што je штетно за људе, али и за коње y коњици који су слабо храњени, обол>евају, што односи велики број њих y Русији. Покретљивост и брзина трупа су тиме успорени. Здравствена служба, и поред покушаја организације амбуланти и специјалних јединица болничара, никад није довољна y односу на број убијених на бојном пољу. Наполеонова војска ће имати губитке, који ce процењују на више од 900.000 људи, a чак и тада више њих умире y болници него од ватре y бици. Слепа послушност: обичај да ce расправља о наређењима, који je настао y време Револуције, искорењен je. Војник следи свог капетана, капетан генерала, a овај не треба да предузима иницијативу — он добија наређења која треба да изврши без грешке. Од тих младих генерала (просечне године су 41) Наполеон очекује да буду добри извршиоци и да добро увежбају људе. Они то и јесу, они који знају да ce изложе ватри предводећи трупе. Удино, на пример, има 23 ожиљка. i шстоји још једна мана Наполеоновог система коју ће искористити непријатељи које су обучавали стари француски генерали који су прешли на противничку страну, као Бернадот: и кад генерали располажу великом војском, као за време рата y РуСИЈИ или Немачкој, они су лоши стратези. Ипак, постоје изу3еЦи: Лан или Даву. 123
Слепа послушност не значи да су Наполеонову војску чинили аутомати. Наполеон зна да су његови људи из доба Револуције, ако не чак из доба краљевине, и да су навикли да знају куда их воде. Цар je дуго задржао навику да одржи говор вече уочи битке. Он тврди да то чини да би распршио инсинуације, гласове који круже логором и да би одржао добро расположење. Такође, да би одговорио на ишчекивање ратника, и y дневним заповестима цар оцртава основне линије сутрашње борбе. Послушност није апсолутна ни на бојном пољу. У тим малим сусретима видимо како војска, под старим режимом или под Револуцијом, одређује јунаке који ће ce упустити y појединачне обрачуне са неколико непријатеља. Ратник je бацио око на непријатељску опрему и богат огртач и креће y напад да их освоји и опљачка. У позадини и поред Наполеонових забрана, ратници ce враћају својој индивидуалности коју немају y колони за напад или y војним редовима, улазећи y обрачуне један против другог. T o je ритуал иницијације ратника: нов регрут или млад официр мора не само „да подмаже котлић“ , плати пиће, мора и да ce суочи са „јуначинама“ , војницима који су чувени y дуелима, који увек изазивају младог ратника. Борити ce y дуелима значи доказати да смо ставили живот на коцку, да ћемо знати да сачувамо част заставе и y борби бити друг на кога свако може да рачуна.
Континуитети и прекиди Двадесет година готово непрекидног рата донело je мало измена y наоружању. Ратник ce још бори истим оружјем. Пруска пушка je побољшана само y пуњењу —од сада она има металну плочицу којом ce отвара фишеклија, те не мора да ce одгризе, чиме je паљба убрзана. Наполеон не прихвата ту технику, као што одбацује и коришћење балона, замену шалитре калијум хлоратом или кремена креманом Forsyth, једним детонатором који долази y додир с барутом. Топовска ђулад су још Грибовалова. T o одсуство „техничке револуције“ није само резултат сташа црне металургије y Француској: предложене промене су одбацили генерали услед ускогрудог конзервативизма. Т актика ce споља мало мења. Генерали примењуЈУ шеме развијене уочи Револуције. Било да су Ф ран ц узи или 124
странци, они то чине са више полета него пре и приморани су да ce уклопе y „муњевити рат“ који намеће Наполеон. Taj „мун,евити рат“ je све теже изводљив: брзи покрет трупа и ефекат нзиенађења ман>е играју улогу код великих маса. Прус Клаузевиц, који ће извући поуке из Наполеонових ратова, y својој књизи 0 р а т у још тада схвата „да ce свака офанзива губи самом чињеницом свог напредоваша“ . Пола милиона људи ће прећи Нземен, 120.000 л>уди ће ce борити код Бородина, a још мање ће стићи до Москве, и Клаузевиц закључује: „Дефанзиван облик битке je јачи од офанзивног.“ T o je још тачније y случају кад Наполеон осваја тако огромну земл>у као што je Русија, где непријатељ увек може да одбије борбу, повуче ce, измори лоше снабдевену чету. Наполеонова тактика je лоше прошла код Енглеза Велингтона који, извукавши лекцију из својих борби на Иберијском полуострву, бол>е користи терен, примењујући стално нове узастопне ровове паралелно постављене који успоравају и заустављају нападе француских трупа. Ha крају, последњи елемент, али не и најбезначајнији: рат који постаје тотални узрокује устанак народа код кога ce јавља национализам. У планинама Шпаније, где ce јављају герилци, на врховима Тирола, где устају партизани Андреаса Хофера и на руским равницама где ce покреће мноштво сељака које су фанатизовали попови, свуда ce француска војска нашла сукобљена са начином рата на који може да одговори само појачаним насиљем које доноси ужасе, какве je сликао Гоја. Промена je y све интензивнијем коришћењу артиљерије. Пешадија остаје краљица битки, али моћ артиљерије je повећана бројем топова и њиховом покретљивошћу. Код Лајпцига °д 16. до 19. октобра 1813, y бици која je супротставила десет народа и 300.000 људи, окупила више од 3.000 топова, франЦуска артиљерија je испалила преко 220.000 топовских ђулади. Рат постаје „кланица“ и пуни велико војно гробље народа Европе. T o насиље доведено до врхунца утиче на менталитет ратника и његово понашање према цивилима, били они странци или сународници. Уочи демобилизације 1815. свуда постоји велики страх да ће ce одсад на улицама свуда видети стотине хиљада војника који више не знају ништа друго до да убцјају, Француска револуција je увела политику социјалне по125
моћи војном ветерану. Царство je то задржало, укидајући равноправност тог националног доброчинства —Дом инвалида и кампови ветерана нису довол>ни да приме десетине хиљада љу. ди. Рестаурација од њих прави војнике са смањеним примањима, зване demi-solde (пола плате), који ce од улице до кафеа, од продавнице дувана до градског трга, вуку са својом бедом, огорченошћу и подсећајући л>уде на своју епопеју. Али колико њих још изазива страх y тим првим годинама: бруталност коју су поднели и некима je нанели, донела je психичке проблеме, чак лудило. Век просвећености je сањао о универзалном миру или вођењу рата који више не би био „трговина краљева“ као што je писао Томас Пејн, већ би ce хуманизовао и поштовао људска права. Европа ce 1815. буди усред костурнице. У свим земљама л>уди су слушали о Француској, очекивали од ње ослобођење од деспотизма; ови „просвећени“ људи као Гоја нашли су ce раздераног срца. Рат за ослобођење ce претворио, као што je предвидео Робеспјер, y рат поробљавања, који je код освајача, као и код побеђених, изазвао мржњу и убијање. Биће потребно време да Европа нађе пут демократије коју je ратник „замрзнуо“ и равноправност која je заборављена y ратном метежу. Место ратника y друштву било je промењено. Више од двадесет година револуционари су представљали узор, a за време Ц арства предмет ласкања. У Француској, као y Пруској, где су реформе старим војницима одшкринуле врата за чинове и функције, народ je веровао y друштвено успињање помоћу „Црвеног“, војне униформе. Унапређења y ниже чинове су дозволила извесно друштвено уздизање, грађани су то више искористили од сељака и занатлија, племић из старог режима више од грађанина. Између официра који je узнапредовао од редова и оних изашлих из војних школа који имају брже каријере често je настајао јаз. Читава генерација „пуна жара“ , бледа и нервозна, зна искључиво за војну славу. Зачети између две битке, одрасли y колежима уз одзвањање добоша, хиљаде деце ce међусобно одмеравало, пише Мисе y Исповести д е т е т а века (Confessi on d ’un enfant du siècle)'. „Испробавали cy своје нејаке мишиће. Повремено cy ce њихови окрвављени оци појављивали, подизали их на груди украшене златом, потом их спуштали на земл>у. 126
пењући ce на коња ... Ипак ce морало умрети, каквог то значаја има? Смрт je некад била тако лепа, тако велика, тако величанствена y свом димном пурпуруГ Дошао je мир и „засео на свет y рушевинама и забринуту младост . Она ce надала да ће учествовати y заносу који je створила војна епопеја. Нзено окружење joj je нудило само просечан живот власника радње или трговца. У корену те болести века која je захватила једну генерацију je крај мита о ратнику. Романтизам замењује занесеност идеализованим ратом.
т
ПОСЛОВНИ ЧОВЕК Л у ј Бержерон
Д a ли je могуће утврдити прецизну специфичност пословног човека y време просвећености? Свакако. Производња, размена и њихови носиоци су ce нашли y средишту неких главних расправа 18. века, које ce посебно тичу слободне трговине и рада, или места „посредника“ (термин општи и свеобухватни) y друштвеној хијерархији, a поводом стицања племства преко трговине или нових мерила вредности и богаћења. С друге стране, није ли пре десетак година запажена биографија Кристофа-Филипа Оберкампфа из пера Сержа Ш асањ а1 имала, изгледа, срећан поднаслов: „Предузетник y веку просвећености“? М еђутим, као да сама просвећеност није непосредно утицала ни на структуру ни на културу те друштвено-професионалне групе, чије би праве чиниоце требало тражити, с једне стране, y техничком и економском развоју и новим начинима организације рада, a с друге, y новим условима које je створила Ф ранцуска револуција. Трговац или продавац који ce бави прометом роба, трговачких хартија или новца, којим ce може трговати и тргује ce, и повремено, стицајем прилика, и допунском делатношћу банкара (користећи кредит или улагаша својих средстава која нису нашла употребу y размени), остаје y суштини оно што je био од краја средњег века и од ширења светске трговине везане за истраживачка путовања и почетке колонијалне економије. Свакако да 18. век може да изгледа као златно доба друштва тог ти-
1 Serge Chassagne, Oberkampf. Un entrepreneur capitaliste au Siècle des Lumières, Paris, Aubier, 1980; Une femme d'affaires au XVIIIe siècle. La correspon dance de Madame de Maraise, collaboratrice d'Oberkampf Toulouse, Privât, 1981.
128
na c обзиром на нагли продор међуконтиненталних размена K o ra обележавају и врхунце које достиже буржоазија великих лука од М арсеља до Бордоа и Н анта, од Бристола до Л ондона, од Амстердама до Х ам бурга, што je описано y бројним монографијама. У сваком случају, то je био век најпотпунијег законодавства из области трговине. Памти ce пример из Базела, старе кључне области међународних размена европског континента, који ће постати једно од најдинамичнијих средишта прве индустријализације. Ш та je било потребно, према ауторима из оног времена, да би ce успело y трговачком занимању y неком од великих центара?^ Важно je овде ce зауставити утолико пре што je култура трговца крајем 18. века заиста заједнички фонд на који су ce надовезали други појмови својствени предузетницима следећих генерација. У питању je врло широка, врло отворена култура, енциклопедијска и практична, општа и техничка, плод искуства и дуго стицаног знања. K ao прво23, трговац мора да познаје: робу, вођење књига, обрачунавање курсева, арбитражу, трговачки језик с техничким изразима, стране језике, правилну ортографију, монете, мере (тежину и димензије) и њихове противредности, трговачке марке, мануфактуре, географију, трговачке обичаје места с којима послује, пловидбу, пошту, земаљско, поморско и трговачко право. Трговац треба, поврх тога, да успостави добре везе, да редовно одлази на највајжније сајмове, да ce обавештава преко штампе, приватних писама, пословних путовања, да проверава солвентност клијената. K ao друго4, неопходно je неговати свој немачки, имати леп рукопис (мерило које ће дуго бити y трговачкој кући одлучујуће при узимањ у y служ бу помоћника), осим тога добро знати француски и италијански, помало и латински из правних
je
2 В. о томе: Niclaus Rothlin, Die Basler Handelspolitik und deren Trdger in der zweiten Halfte des 17. und im 18. Jahrhundert, Basel und Frankfurt am Main, Helbing & Lichtehahn, 1986. 3 Rudolf Meyer, Theoretische Einleitung in die praktische Wechsel - und "'arenhandlung, Hanau 1782. 4 Јаков Саразен (174 2 -1 8 0 2 ) имао je y Базелу једну од најбогатијих оиблиотека дела за образовање трговаца.
129
разлога, неговати стил писања, познавати основне појмове статистике, историје, права, природних наука, земљорадње, поседовати знање прављења биланса и инвентара y одређеним роковима. И зузетн о, y односу на претходно јесте да ce трговцу препоручује и физичко вежбање и да не буде незаинтересован за књижевност и уметност. Реконструкција десетина каријера, с друге стране, омогућава да ce стекне конкретна представа о начину на који je будући трговац стицао такво образовање. Почињао je око петнаесте године трговачким шегртовањем no уговору закљученом између његових родитеља и трговца. Ч есто ce ово обавезно трогодишње, a и четворогодишње или петогодишње обучавање, добровољно продужавало до седам или осам година. Најтраженија места шегртовања, осим Б азела, била су Ж енева, Лион, ређе Страсбур, Франкфурт, Париз. O ko двадесете године други део образовања састојао ce y Bildungsreise. T o образовно путовање водило je младића no различитим трговачким средиштима y оквиру области главних трговачких веза самог Б азела: Ф ранкфурт, Улм, А угзбург, А лзас, Лорена, Бургундија, Ф ранш -К онте, Женева. Оквир ce ширио и далеко преко тога — на главне европске земље: y узорку од 6 2 случаја наилазимо на 4 9 боравака y Француској, 2 9 y Холандији и аустријској Низоземској, 2 8 y Немачкој, 17 y Енглеској, a само 10 y Италији. Приметна су и ретка путовања y Источну Европу; границе истраживања били су Беч и Мађарска, Лајпциг, Берлин, Данциг, К енигзберг, a Руси ја сасвим изузетно. К ако су ce користила та путоваша? У посматрању трговачког живота, y посетама очевим пословним партнерима, успостављању веза за будућност, обиласку најпознатијих знаменитости: палата, вртова, двораца и цркава. Млади базелски трговци, који су долазили y Е1ариз, хитали су y Версај, где су, захваљујући добрим везама и дељењу напојница, успевали да присуствују краљевском обеду. Један од њих je био y прилици да посматра Луја X I V године 1701. „Чудовишност која подсећа пре на Монголију него на З а п а д “ — каже он. Вино му je текло низ оба образа, прождирао je нечувену количину хране, коју je грабио прстима не служећи ce златним прибором пред собом, готово да више није имао зуба. Други младић из Базела je 1 7 5 7 . безобзирно избачен кад je нехотице оштетио, y току 130
обиласка дофенових одаја, велико платно које je представљало предео, a које je дофен копирао ... Дешавало ce да ce младићи нису одмах враћали y Б азел, већ су допуњавали своје образовање радећи no неколико година као помоћници y неком другом трговачком центру. И з гледа да ce тај обичај везивао за деонтологију базелске средине, која je забрањивала, ради чувања пословне тајне, прелазак y службу неке друге куће после обуке, намећући неизбежно рад од три или четири године y неком другом граду. Трајањ е тих Wanderjahre обично je одгађало женидбу, ближе тридесетој него двадесетој. Радећи потом за свој рачун, трговац je, према истом узорку, и дал>е употпуњавао своју обавештеност преко приватног дописивања и новина, које су углавном излазиле y трговачким центрима. П рема нашем мишљењу, главна промена y образовању „предузетника“, y најопштијем смислу речи, до које долази већ y другој половини 18. века, y односу на „општи тип“ начина образовања, који смо изнели y главним цртама, резултат je почетка развоја модерног индустријског предузећа. Нзеговој појави ce могу приписати обележја, с једне стране, првих облика концентрације радне снаге no производној јединици, непосредној концентрацији y оквиру претеча фабрика, или чак непосредној концентрацији преко трговачке конгроле читаве војске расутих радника. С друге стране, све сложенија техника процеса производње и алата приморава власника-предузетника, далеко пре времена инжењера, да употпуни своје образовање додатним облицима, ако неће y потпуности да зависи од врло скупих увезених стручњака. Т р еба овоме додати и обавезу Да буде обавештен и да предвиди нове типове тржишта и потрошње, која не мора обавезно да прати, кад су y питању нови артикли, исте механизме који управљају трговањем класичним производима велепродаје. Трговац, који постаје фабрикант, моРао je имати смисао за нову организацију рада, за управљање љУДИма, разноврсну техничку културу, њух и одлучност y поглеДУ производа и клијентеле, чији су темељи колико склоност За новине толико и рачуница и психологија. Фабриканти 18. века, који су настајали, нису, дакле, Митска бића дошла незнано откуд. T o je често трговац који je Успео да разграна своју делатност; имућни сељак који je од тр131
говине пољопривредним производима прешао на њихову инду. стријску обраду, инвентиван и срећан занатлија. Поред тога, та нова врста пословних људи доста дугује миграцијама квалификованих радника, затим технике, капитала, пореклом из Енглеске, Валоније, јужне Немачке, северне Швајцарске. Текстилац, памучар, хемичар, металург, често су успевали као предузетници изван своје домовине. С друге стране, предузетнички дух je могао бити обогаћен и подстакнут различитим културним утицајима, који су ce прожимали y неким земљама. У источној Француској то je свакако била област од јужног А лзаса до се~ верне Јуре, од Милуза до Монбелијара, отворена према подједнако блиској Швајцарској, Немачкој и Француској; област додира више језика, вера, комплементарних култура које je носила Рајнска област. Текстови и студије којима срећом располажемо омогућавају нам да видимо рађање модерног индустријалца на том тлу. T o би ce могло посматрати и y области К оа, y равници Лила, y Гану, Вервијеу, Паризу. П рво ћемо прочитати кратку, али убедљиву аутобиографију коју je написао Ж ан Зибер отац, рођен 1 7 7 2 , активан од 1791. ДО 1 8 3 5 , оснивач чувене мануфактуре тапета из Риксхајма y предграђу М илуза.5 Т ек ст je написао y старости и наменио га својој деци: „Срећа и поштовање л>уди могу имати за темељ, поред благослова Божијег, само упоран и савестан рад. Нека ce моји потомци увек држе тог драгоценог правила.“ Свакако драгоцен текст да бисмо ce уверили, са Сержом Ш асањ ом , „у очевидност да човек не може случајно noстати предузетник“, али и да уживо пратимо културно прерастањ е од класичног трговца до модерног индустријског предузетника, који, поврх тога, настаје y времену велике француске и европске нестабилности. Старе шеме образовања иш егртовања нису превазиђене, a главне одлике су и дал>е: чврстина карактера, морална строгост, брзина и тачност процене трговачких и политичких прилика. Али одсад je потребна и
5 Jean Zuber Père, Réminescences et souvenirs, Mulhouse 1895.
Î32
друга техничка стручност: разумеваше поступака производње, познавање механичке опреме — и друге управљачке способности које ce односе, пре свега, на управљање људима, као да je мануфактуриста официр који има под собом цивилне трупе. Жан Зи бер je био син произвођача платна, који je женидбом ушао y породицу Шмалцер, једну од породица оснивача милуског танког платна још пре 1 7 5 0 . Тиме je ушао y чврсту рођачку мрежу солидарности y оквиру микрокосмоса занатлија и трговаца мале републике. Општинска школа му je дала не може бити скромније образовањ е: читање, писање и аритметику. Срећом два стрица — надокнађујући немар недостојног оца — платила су му приватно школовање уместо учитеља или боравка y некој школи ван Милуза: „Љубазан старац... оснивач угледног начина писања ... дао ми je прве часове француског. Трудио сам ce колико год сам могао да подражавам његову лепу руку.“ Ж ану Зи беру je онда било једанаест година, и да би помогао мајци, учио je ван школе „да прави ланене конопце Ko je користе праље да би учврстиле комаде памучне тканине no пољима“ , што га je научило да цени рад и непосредно упозна мануелни рад. С а тринаест година je, међутим, имао срећу да прати часове које je неким синовима из добрих порордица давао новоименови викар, „одличан учител>“, који je касније постао његов пријатељ за цео живот и на њега имао непорецив духовни утицај. Истовремено, млади Зибер je од уштеде купио прво мали клавсен, na мале оргуље које je сам поправио, a часове музике плаћао je тако што je за учитеља преписивао ноте: Дуги пасуси које посвећује тој теми показују значај тог уметничког самообразоваша за личну равнотежу будућег индустриЈалца и пословног човека. Т у ce завршавају његове студије. С а петнаест година почиње четворогодишше шегртовање код Х ајлм ан а, Блеха и компаније, y једној од најстаријих фабрика лаких памучних тканина ( 1 7 6 4 ) . „Мали шегрт... морао je бити први сваког јутра; чистио je канцеларије, обавл>ао све набавке y граду, носио je писма и 133
\
пакете и најзад преписивао све што ce писало no канцеларијама ... Један стари помоћник ... био ми je наклоњен и помагао ми je y свим тим пословима.“
.
Један од рођака Ш лумбергера, син једног од шефова куће, упутио га je y „тајне двојног књиговодства и курсева валута“ . П ош то je завршио шегртовање, предложено му je да остане још годину дана као помоћник с платом од 6 0 0 ливри, y очекивању „доброг положаја“ . Ф ран ц уска револуција му je много помогла: једна од дужности му je била да на коњу обилази околне градове како би менице примљене од купаца разменио за готов новац, неопходан за плате радника. Приликом једног доласка y Гебвилер, „једне недеље... дивног летњег јутра“, срео je Николу Долфиса, који je од 1 7 9 0 . водио фабрику тапета за коју je радио Ж озеф -Л оран М ален, претходно сликар цвећа y Гобленима, за лепу годишњу плату од 4 0 0 0 ливри и десетак од добити. Т ак о je Ж ан З и бер добио посао за наредне четири године. Коначно напустивши занат ткача, што je било занимање његовог оца, ушао je y индустријске воде, и то y врхунску индустрију с тржиштем y пуном развоју. З а њега je то била прилика да оствари образовно путовање које je недостајало његовом образовању трговца. У ствари, са само осамнаест година кренуо je на своје прво професионално путовање. З а разлику од базелских младића, шегово путовање je било строго одређено трговачким потребама мануфактурног предузећа: циљ му je био да испита могућности продаје тапета на целом италијанском полуострву, с којим Милуз није, y ствари, имао никаквих веза. Жан Зибер je имао велике муке да на лицу места нађе некога ко би га упутио y основно знање италијанског језика. Прича о путовању (новембар 1791 — јун 1 7 9 2 ) преплиће две теме: с једне стране, опседнутост младог Зибера да прикупи поруџбине и сазнање да je Италија осредше тржиште, слабо заинтересовано за прихваташе тапета, a с друге, изузетна осетљивост Жана Зибера према естетским и друштвеним појавама. Добро je савладао језик и умео вешто да ce повеже с породицама које су могле да га уведу y друштво. Истовремено je обузет лепотом чију заводљивост није могао ни да замисли, било да je y питању библиотека епископије С ен-Гал, или прелазак Алпа преко Шплигена, или силазак на језеро K om o , милан134
ска катедрала Д уом о, живот на дворовима П арме и М одене, Тоскана, Рим и Напул>. Врхунац су за шега били позориште Сан Карло и кратер Везува. Враћа ce преко Т р ста, Венеције, Ђенове, Торина. Друго путовање (новембар 1 7 9 2 - мај 1 7 9 4 ) води ra, усред италијанског рата, на Корзику и на обале И беријског полуострва, које обилази до Билбаоа, пре но што ће копном стићи до Барселоне и морем до Италије. З а младог трговца je то прилика да ce суочи са свим климатским, војним и политичким опасностима. З а т о боље разумемо зашто ce мало касније није плашио да путује Немачком од августа до октобра 1 7 9 6 , док je њен јужни део био проприште рата. О д Ф ранкфурта до Келна, К асела, Хановера, Х ам бур га, Либека, Л ајпцига, повезао je пословни пут с меденим месецом, да би истовремено и уштедео и обавио пословни задатак. У времену између путовања и потом од тренутка кад ce усталио као ортак y кући произвођача лаких памучних тканина Долфис, Ж ан Зибер ради y радионицама и y тим условима он од шегрта и трговца постаје предузетник страсно привржен индустрији и производњи. Још док je био помоћник, његови су послодавци већ донели одлуку чије ће плодове касније побрати Зибер: да ce мануфактура пренесе y Риксхајм, на неколико километара од М илуза, на француску територију, y дивну племићку зграду која je била на продају као државно добро. Т ак о су, још пре придруживања М илуза Француској ( 1 7 9 8 ) , биле избегнуте незгоде y развоју послова изазване правом царинском блокадом од које ће мала република касније патити. Смештање y Риксхајм средином 1 7 9 7 . дало je Зиберу прилику да развије сав свој дар директора фабрике: организовао je просторије за рад и за становањ е, сместио опрему ( 4 8 столова за штампање и шаблоне) и „кухињу за боје“ , другим речима хемијску лабораторију, где ће послове водити стручњак за боје кога je довео из Берна: „Taj бојилац je знао боље од било кога другог да прави зелене и плаве од бакарног праха. Захваљујући њему, успели смо да испоручујемо лепу ливадску зелену боју која je дуго била један од наших главних производа и доносила нам лепу добит.“
135
Пош то je истовремено постао ортак с учешћем од 3 0 % y добити, Зибер je сад, с „правом на заједничку својину“; био поново испушен својим позивом, истовремено с подстицајем личне амбиције. „Толико сам ce поистоветио с том инду. стриЈОМ да више нисам могао од н>е да ce одвојим , пише он. И више: од сад je само желео да постане једини власник предузећа на које je гледао с великим амбицијама y часу кад je продаја поново кренула. Прилику су му ускоро својим грешкама пружили његови ортаци, који само што нису упропастили предузеће лошим управљањем складишта отвореног y Паризу. Почетком 1 8 0 2 . успео je да постигне раздружење, a 1 8 0 3 . je успео да часно обави ликвидацију. Т у y његовој аутобиографији одјекује услик победе: „Сад једини власник лепе индустрије којој сам посвећивао све своје снаге већ једанаест година и надао сам ce, пун самопоуздања, да ћу наћи сигурну добит, најзад сам могао слободно да дишем.“ Већ 1 8 0 4 . даје зам аха својој смелости предузетника—новатора. Одлучује да створи нов производ, намењен за продор на француско и међународно тржиште: реч je о панорамским тапетама с којима један предео покрива сва четири зида исте собе. T o ce, и после два века, штампа и продаје као луксузни производ. Упошљава париског сликара, наручује му швајцарске пределе, a ускоро и предео из Хиндустана. H a изложби производа национале индустрије, организованој y Паризу 1 8 0 6 , добија сребрну медаљу. У П аризу налази хемичара и доводи га y Риксхајм да ради y лабораторији на истраживању боја (за панорамске декоре било je потребно око 2 5 0 боја). Taj тип производа који je пејзажиста Монжен из радионице Доајен претходно започео за париског произвођача тапета постао je главни освајачки адут младог газде из М илуза. Све ове црте граде представу некаквог архетипа модерног предузетника: брижл>иво испитивање тржишта, за шта га je обука трговачког noмоћника добро припремила; вол>а да ce споји владање капиталом и његовим управљањем с једног места; стална брига за усавршавање производа непрекидним побољшавањем технологије; најзад, предосећање укуса публике и њух y избору онога 136
би ce данас назвало „проналаском нове могућности“ на тргкишту тапета. A све то прожето темпераментом бесомучног радника и страсном оданости свом послу. Т р еба још додати и врло сигурно економско размишљање, које ce огледа y одлуци (1 8 0 5 ) да ce y радионицу цртежа, гравира и штампања укључи и фабрика хартије, откупљена од трговачке породице из Базела: џјто
„Најзад смо успели да остваримо нашу давнашњу жељу да сами производимо белу хартију коју користимо. До сада je она коју смо добијали из разних извора често била лоша.“ T oko m читавог 19. века дух новине оснивача утицаће на успех производње где ce није престало са истраживањем нових „ефеката“ : y погледу технике произвођач Зибер био je на челу професије и приморао je П ариз и Лион да своје раније првенство сад деле са Риксхајмом. И морално Зибер je портрет руководиоца предузећа који, без обзира на околности, покретачки делује на све чланове породице, чији су техничари и радници — готово сви квалификовани — били врло блиски и образовали оно што je газда називао „наша колонија“ . Ауторитет очинског типа, свакако, али који je растао с оствареним успесима и очигледном професионалном стручношћу. Прича о једном такорећи савременику Ж ана Зибера, париском пивару Антоану-Ж озеф у Сантеру6, потврђује утисак да ce на граници између доба просвећености и револуционарних промена јавља нова генерација пословних људи, коју одликује остваривање економског успеха путем већег техничког знан>а. Овај човек (као и Ж ан З и бер , припадао je низу газда y професионалном свету) дотле je доспео професионалним и друштвеним успоном да су чланови његове породице, коју je довео из области Камбре и Тијераш y Париз и париску област, ускоро наизменично контролисали низ важних кућа. О самдесетих година века припадао je елити предузетника четврти Сент А н т°ан, као и његов сусед Ревејон, произвођач тапета. Сантерова °бука није била тако сложена као Зиберова; састојала ce само
6 Raymonde Monnier, „Antoine-Joseph Santerre, brasseur et spéculateur oncier“, y: t a Révolution française et le développement du capitalisme, Gérard ayot et Jean-Pierre Hirsch (éd.), Revue du Nord, 5 hors série, 1989, 333-346.
137
од учења y колежу и шегртовања y очевој пивари. Али обојицу одликује иста техничка радозналост и исто тражење новог квалитетног производа, намењеног просвећеним љубитељима. Ни Сантерова производња пива ни Зиберова производња тананих боја за штампање тапета још нису биле на нивоу сарадње научног истраживања и његове примене y индустрији. Обојица су припадали свету емпиријског знања, рецепта које даје искуство и посматрање, a „кухиња“ пиваре има сличности с „кухињом" боја, где има места за укус, за интуицију, укратко за бар делимично субјективно познавање технологије производње („know how“). Али обојица су били страсно окренути новини. З а Сантера je то било пиво „на енглески начин“ , које je требало подражавати. K ao Зибер, он je од самог почетка потражио своје уметнике y париској, a узорке y лионској средини. Није то далеко од индустријске шпијунаже y механизацији производње памука или y индустрији гвожђа. П осматрањ ем ce развијала способност господара да оцени сразмере, изглед зрна и брашна, степен густине и, нарочито, изглед и знаке савршене ферментације. И скуство и напор за превазилажење познатог опажа ce, на пример, y коришћењу термометра да би ce проверила температура слада, аерометра да би ce оценила бунарска вода. K ao и Зибер, и Сантер je сјединио истовремено вршење неког вида контроле снабдевања сировинама (породичне везе на северу омогућиле су му да ce снабдева добрим хмељом и ражи) и продаје пива. И предузеће из четврти Сент Антоан и оно из Риксхајма запошљавала су no неколико десетина људи, што je било довољно да ce y оба случаја постави проблем ауторитета y обављању рада и производње; „треба бити инспектор свима и без предаха, ако ce жели потпун успех“, пише Сантер. Истина je да je париска радна снага била свакако недисциплинованија од оне y јужном А лзасу, како y погледу редовности рада, стабилности запослењ а, тако и поштовања личности и имовине послодавца. И један и други газда су поклањали пажњу и зградама и њиховом рационалном уређењу. Н ајзад, обојица су бринула како да пренесу не само своја богатства и добра, већ и искуство, техничко и управљачко, поруком написаном пред крај живота, y очекивању (које им je изгледало нормално) наслеђивања и настављања породичне индустрије. З а Сантера, који je умро 1 8 0 9 , реч je о тексту В еш т ина üueapa ( L ’art du 138
Brasseur, 1 8 0 7 ) , посвећеном синовима, врло заокруженом делу које ce бави свим видовима предузећа. Д оба просвећености и Револуције изгледа, дакле, као време разграњ авањ а и све сложенијег знања предузетника, y оној мери y којој их трговац, посредник или посредник-банкар додају понекад својој делатности индустријског предузетника. y тој мери ce препознаје и изузетна личност мануфактуристе, чак и кад ce њен прави идентитет покушава да скрије, бар y француској, угледнијим називом „трговца“ или „власника“. О во разграњавање није само плод неопходног стицања додатних знања већ je везано и за локалне друштвено-културне контексте, мање или више повољне за прелазак једног типа капитализма y други, или за појаву различитих типова културе мануфактуристе. Т ак о ce y мултикултурној историји пословног света запажа, нарочито на пољу међународне трговине, упадљиво јединство технике, праксе, менталитета, јединство наглашено / •« етничким мешањем (сетимо ce само „колониЈа y свим великим европским лукама). Уследиће потом — то je бар наша сугестија — време индустријских култура, тананијих, регионалних, које ће добрим делом допринети сагледавању различитих супротности: између области с континуитетом система преиндустријске opraнизације рада и оних с модерном индустријализацијом или, напротив, прекидом; између области или нација мање или више динамичне индустријализације, мање или више ране итд. Крајем 18. века, кад већ упоредо постоје и стари и нови облици производше, наилазимо на изврсне примере културне разноликости y оквиру исте области (која je предмет нашег посматрањ а) на француско - немачко - швајцарским границама. Располажемо скорашњом студијом индустријске династије Ж апи7 из области М онбелијара, значајном управо зато што привлачи пажњу кратким временским одстојањем од милуског средишта и средишта појаве различите од снажне индустријске културе.
7 Pierre Lamard, Histoire d ’un capital familial au XIXe siècle: le capital J upy (1780-1860), Société belfortaine d’émulation, 1988; Japy et ses ouvriers au siècle, Société d’ Emulation de Montbéliard, t. L X X X 1 , 108, 1985 (1 986), 103-133.
139
О снивач, Ф редерик Жапи ( 1 7 4 9 - 1 8 1 2 ) , изданак је старе, доста имућне породице ратара и одгајивача стоке из седа Бокур, син поткивача. Породица je била довољно имућна да би га послала на неколико година школовања y Монбелијар, кнежевину под двоструком влашћу Виртемберга и Француске, где je било добрих протестантских школа. О вде je, y пореклом сељачку средину, продро индустријски рад: текстилни, металски — ковачнице скромне механичке опреме и, нарочито, израда делова за часовнике, a под надзором трговаца — произвођача из Монбелијара. Други корак y образовањ у Ф редерика Жапија био je боравак, око 1 7 7 0 , с друге стране Јуре, y Локлу, прво код Перелеа, потом код Ж анре-Грија, који je био из породице проналазача специјализованих за прецизну механику и усавршавање часовника. П о повратку Жапи ce прво укључио y занатску производњу, основао je малу часовничарску радионицу и продавао своје скице y Ш о де Ф он у. Ушао je y „шонфу“ еснаф y Сент Елоа, „куцајући чекићем no наковшу“; 17 7 3 . ce оженио ћерком анабаптистичког земљорадника, и тако ушао y средину снажних традиција заједништва. Још пре своје тридесете, 1 7 7 6 —1 7 7 7 године, Фредерик Жапи предузима радикалну иницијативу. Откупљује од Жанре-Грија — „побеђеног тромошћу света заната“, каже Пјер Л амар — за шест стотина златника машине и проналаске и наручује му десет машина за израду 8 3 дела нацрта. Опремљен тим машинама-алатљикама, /Т\апи je могао да започне сериЈСку производњу. Захваљ ујући њиховом једноставном руковању, могао je да запосли женску радну снагу или старе особе, и тако појефтини производњу. И зградњ а нових просторија за рад 1 7 7 7 . доказ je уношења нове димензије, исто колико и куповина машина. Пошто je на једном од висова Бокура јефтино купио каменито неплодно земљиште, копа камен на лицу места и гради зграду за педесетак специјализованих радника, запошљавајући и даље раднике који раде код својих кућа. Касније почиње и да склапа делове и довршава часовник, што je до тада y Монбелијару био посао часовничара и произвођача спољног оклопа часовника. Т ак о искаче из корпоративног система и конкурише му „разорном конкуренцијом“. Фредерик Жапије, предузетник-новатор, покреће noсао y годинама Револуције и Републике. Нови поредак му пру140
жа предности: од укидања ограничења слободе рада до стица№а добара конфискованих 1 7 9 2 . принцу Ф ридриху-Еугену. T o Жапију омогућава да изгради нове зграде ради проширења радионица или као јемство за зајмове. Стога без оклевања назива своју најмлађу ћерку, рођену 1 7 9 3 , Јакобина-Анђелика. Касније ђе бити један од првих витезова Легије части y округу Белфора. У Жапијевој библиотеци су ce, поред научних и техничких речника, нашли и Енииклопедија и дела Монтескјеа, Волтера, Р у соа. Године континенталне блокаде пружиле су му прилику да успешно разграна производњу: заштићен од конкуренције енглеске лимарије, Жапи почиње да производи шрафове за дрво, што ће постати основна делатност куће и добро ће ce продавати и y Немачкој и no читавој Француској. Потом уводи читав низ других производа: матице, куке, клинове, ексере, чиоде, ланце, алке. Разноврсност производње ће десетинама година бити кључ успеха фирме. У првим годинама 19. века Жапи, свестан да стари, сам припрема наслеђе своје фирме делећи je тројици својих синова, показујући тако велику бригу да осигура будућност кући, која ce, на неки начин, одвајала сад од његове личности, да би постала суштина морала за будуће генерације. Међутим, оригиналност предузетничке културе Жапија није y томе. Т р еб а je тражити, рекли бисмо, y посебном и раном напору који je чинио да смисли систем радних односа који ће јемчити ефикасност и редовно функционисање производње, што опседа сваког предузетника. У Бокуру, за разлику од Риксхајма, постављао ce тежак проблем увођења ритма индустријског рада y средину сељачке радне снаге. H e само да Жапи радну снагу није могао обезбедити y довољној мери на лицу места, na je требало тражити и нешто даље, већ ју je требало и одвојити од рада y кући и занатског рада. Схватио je онда да мора да смисли организацију рада својих радника новог типа, како би спречио њихове побуне или напуштање посла, да мора да им пружи осећање благостања и сигурности. H e треба y овоме видети претечу замисли која ће постати класична за 19. век, то јест окупљање радника на једном месту како би ce обезбедио најбољи учинак шиховог рада. Н аДахнуће и пракса „система Жапи“ y ритму развоја предузећа изГлеДа да су ce позивали било на животни стил анабаптистичких породица на селу, било на организацију помоћи какву je виђао y 141
монбелијарским „шонфима" ( Zünfte) или y швајцарским долинама Јуре око Локла: организацију надахнуту врло снажним духом солидарности, ослоњеним на обичаје и колективна правила. У \Т У * . . ствари, т а п и je умео старе рецепте да прилагоди новој ситуацији и да их унапреди y складу с будућим развојем. Н и утопијски план нити наслућивање породичног предузећа — фамилистера, први облик система Жапи пре подсећа на традиционалне облике живота обликованог вером. Оснивач je саградио зграду која ce састоји од средишњег дела и два крила. Први део обухвата три равни и спрат y поткровљу за радионице, a оба крила су y приземљу имала кухињу и трпезарију и на спрату спаваће собе и спаваонице. Дневним распоредом времена био je обухваћен цео дан, a не само радно време, под сталним надзором шефа предузећа, који je истовремено био и глава породице. „ Х о ћ у да моји радници чине са мном и мојима једну јединствену породицу“, изјављивао je Фредерик Жапи. „Моји радници треба да су моја деца и истовремено моји сарадници." Р а д je почињао y зору после доручка; y један сат прекидан je једночасовном паузом, потом ce настављао до осам часова увече. Вечером je председавао Фредерик Жапи, „отац“, окружен за великим столом свим својим радницима, док je y другом крилу његова жена, „мама“, Сузана-Катарина Анштуц, лично са ћеркама обављала домаће послове и бринула о радницама. Х раном су снабдевани са пољских имања која je Жапи стекао, a радња y фабрици нудила je неопходну робу. Основно и верско образовање обезбеђивао je сам газда: тако je Ф редерик Жапи недељом после вечере читао једно поглавље из Библије, затим je следила молитва. Понашање и морал су, разуме ce, били под конгролом. З а болест, старост, удовиштво, сахране, постојала су јемства. Број радника je од 5 0 , колико их je било 1 7 7 7 , порастао на 5 0 0 y 1 8 0 2 . години (Бокур je 1791. имао укупно 2 6 3 становника). Свакако je то било (чак имајући y виду да су y број делимично укључени и они који су радили код куће) блиско границама опстанка тако централизованог и за личност везаног система. П очео je да ce распада од 1 8 0 6 , кад je на чело дошла колегијална управа тројице синова. Уосталом, увођењем y производни програм нових производа поступно je дошло до разбијања производње на више седишта, што je сманзивало опасност од претеране концентрације радника y 142
истом месту. Т р еба успут приметити да je прича о предузећу рКапи одлична илустрација увођењ а, већ y 18 . веку, система капиталистичке производње (на који je традиционално занатство жестоко реаговало, што показују протести 1801. уперени против Ж апија) која je остварила велики успех y Француској 19. века: система y коме предузеће иде y сусрет расположивој сеоској радној снази, смештајући индустрију на село, y јединицама које ce могу сматрати великим, y односу на занатску јединицу свакако, али које ће, y ствари, још дуго имати средње размере. T aj систем je задржао и преплитање сељачког света са индустријским, ограничавајући искорењиваше и урбанизацију. H a људском и етичком плану систем Жапи je првих тридесет година био патернализам, чак би ce рекло, no цену лаке таутологије, патријархални патернализам. У историографији ce уобичајило да ce изразом „патернализам“ уопштено обухвата читава политика, пракса, установе патроналне иницијативе, које ће касније пратити развој индустријских предузећа y најразличитијим местима и областима y које су ce укључиле читаве стратегије предузетништва, чак и кад су ce трудиле да задрже понешто од породичног духа, као што ce већ виђало y „златно доба“ индустријског предузетништва. У случају као што je Жапијев, међутим, патернализам je управо y настајањ у, као производ краја 18. века, y великој мери окренут више прошлости него будућности, оптерећен задатком да обезбеди „благу“ транзицију. Kao што то одлично примећује Пјер Ламар, „патернализам Бо~ кура ... представља ... једну од ретких веза занатског света 18. века и индустријализованијег друштва 19. века. Континуитет друштвене праксе обезбеђује свакако тананији прелаз“, y корист настављања система материјалне и моралне заштите чије je функционисање било можда посебно делотворно y земљи мобелијарској, где „професионално удруживање германског вида (одржава) изоштрен смисао за дух солидарности“. Такве претпоставке пре учвшрћују виђење континуитета него раскида y разнородности двају великих раздобља индустријализације. Треба ипак приметити да су y новој друштвеној индустријској култури °Дноси газде и запосленог затворени y зидове предузећа, док je корпоративна структура остала утопљена y отвореније и про3Рачније урбанизовано друштво.
143
Д осад ce подвлачило размимоилажење до кога долази y другој половини и последњој четвртини двеју професионалних културних категорија малог света пословних људи: класичног трговца и новог произвођача који je, пре свега, оличен y својој способности за уношење новина. Желели бисмо да на тај начин привучемо пажњу на све оно што индустријализованији 19. век дугује свом претходнику. Трговац или произвођач, пословни човек y веку просвећености и Револуције 1 7 8 9 , суочава ce, међутим, на исти начин с великим идеолошким расправама и њиховим одразима на свет рада и социјални положај групе којој припада. Расправе ce воде око два главна појма — слободе и једнакости. Њ ихова дефиниција и још више пракса кроз установе и обичаје доводе до очигледних двосмислености и противречности y оквиру руководеће елите y економији. У начелу, слобода ce захтева y веку просвећености као душа трговине и индустрије. Д а подсетимо на неке од фронтова на којима ce толико борило y 18. веку за либерализацију закона: борбу трговаца и бродоградитеља y француским лукама за укидање монопола повлашћених компанија; против „америчких“ колонизатора Антила, против система ексклузивности који je кочио успостављање непосредне размене острва са њиховим партнерима из енглеског или шпанског царства; борбу свих носилаца унутрашње трговине против преживљавања трошарина, a да не заборавимо борбу за слободан промет или слободан извоз житарица, која je удружила трговце, земљопоседнике и закупце земље. Али, чим би ce пришло осетљивом питању царинских стопа, одмах би постало јасно да су и трговина и индустрија y Ф ранцуској могле само са стрепњом и уздржаношћу да приме евентуалну победу апсолутног либерализма. Чувени уговор из 1 7 8 6 . с Енглеском изазвао je поплаву јадиковки, правданих кризом читавих сегмената протоиндустријске текстилне производње северозапада Ф ранцуске, чији одјек налазимо y књигама жалби и која je била једна од компоненти економске кризе краја старог реж има. П јер-С ам и ел Дипон де Немир, коме je Верген поверио некакву истрагу деловања тог трговачког уговора, усудио ce да га брани y свом П исм у Tpio вачкој комори Нормандије ( 1 7 8 8 ) ; произвођачи из Елбефа су такође мислили да ће ту наћи своју рачуницу: као стручњаци за 144
фино платно надали су ce да ће тај производ продавати боље с оне стране Ламанша на тржишту које енглеска индустрија није снабдевала робом одговарајућег квалитета. Нормандија, усмерена на доњ у С ену и окренута Л ондону, одавно je знала за предности слободног промета људи и технике. Нзен рани индустријски напредак je већ користио увођеше напредне технике захваљујући енглеским стручшацима, који су ce често потом богатили као индустријалци. И пак, они који су разазнавали подстицајно деловање слободне конкуренције, што би ce y неком догледном року осетило, остали су y мањини y односу на бојажљиве који су до догме уздизали право трговине и индустрије на државну заштиту, чак и на пореске олакшице. И страживања Ж ан-П јер Ирш а8 добро осветљавају осцилације трговине измећу смелости и конзервативизма, између жеље за ослобађањем и тражењем доброчиног туторства. T e дубоке, али противречне тежње, Ирш налази међу пословним људима Лила, y средини која je носилац ране индустријске револуције. Ускоро ћемо видети револуционарне скупштине како настављају економску политику монархије и супротстављају ce теоријским начелима, чувајући дефанзивну политику царина. И сто такво сазвучје ставова јавља ce и пред дилемом — слобода или правила рада: удруживање радне снаге, контрола производа, ограничење броја предузећа. Било je огромних ишчекивања y погледу слободе предузетништва. Очигледно да je трговац који je постао фабрикант превазишао области правилима уређеног рада, углавном градског, прибегавајући сељачком раду y кући. Ништа мање га није било ни y свих оних који нису имали приступа власништву: тежња да ce избегне најамништво отварањем самосталног малог предузећа je од 18. века До данас покретач револуционарне акције, пре но што ће постати једноставан механизам друштвеног успеха, ако ce не разиђе као фатаморгана y неуспеху. Али слобода рада je значила и јачање конкуренције, неизвесност квалитета производа, повећаft>e нестабилности и недисциплине радне снаге, на шта ce ж алило још y време занатских заједница. Д а ли je уситњаваше
8 Jean-Pierre Hirsch, Les deux rêves du commerce. Entreprise et instituti on dans la région lilloise (1780-1860) Paris, Editions de l’Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales, 1991.
145
економског живота било подношљиво? Најбојажљивији, не само из редова бивших који су изгубили монопол, захтевали су, чим je Револуција почела да јењава, повратак корпоратизма и контроле, васпостављање представничких установа специфичних за економске интересе. Позивало ce на обичаје, на правила новог права, да би ce дозволило уређење како стечаја тако и уговора о раду. З а пословне л>уде 18 . века власт и дисциплина, поштовање правила игре међу партнерима нису, дакле, ништа мање неопходни за процват од мира или слободне иницијативе власника капитала. Т ем а једнакости за трговца и мануфактуристу била je потом исто тако горућа колико и тема слободе. K a no прихватити еманципацију црнаца који раде на колонијалним плантажама? Како замислити једнакост између понуде и тражње рада, између газде и радника на радном месту? Ц ео ће 19. век проћи (na и део 2 0 . века) пре него што газде прихвате однос демократског уговора о раду и признају, на пример, важност и корист синдикалне организације или договорне процедуре. Претходно ће прихватити отворено сучељавање, или развијати разне стратегије, како би на радним местима поново установили неједнакост односа, потчињавање y најбољем случају, надокнађено поштовањем некаквог власничког морала. Истину говорећи, положај пословног човека или предузетника y времену прелаза између просвећености и револуције био je двоструко тежак. Притиснут, с једне стране, нарастајућом масовном непослушношћу, која je y граду као што je Париз претходила револуционарној експлозији, наилазио je, с друге стране — код оних на високим ступњевима друштвене лествице — на много тешкоћа y задобијањ у признања својих заслуга. Сенсимоновска мисао je створена y Ф ранцуској добрих пола века пре него што су ce њене присталице докопале полуга власти и пре Сен-Симона некакав дискурс просвећености о часности и друштвеној корисности оних који значај својих способности истичу својим радом, знањем и капиталом није уопште одраз просечног просвећеног мишљења, које je тек требало променити. Начин на који je функционисао механизам добијања племства краљевским писмом y последњим деценијама апсолутистичке монархије откриће je y том погледу; трговац ДО' 146
стојан да ce изједначи с аристократијом увек je био онај ко je, на овај или онај начин, служио интересима и жељама власти. £ в0 неколико примера из само једне и последње деценије 1781-1789. Л у ј Туртон , банкар (писма из 1783), управник Есконтне банке, припадник једне „од настаријих и главних грађанских породица А нонеја“ (у којој je било девет бележника још од 1551), двадесет година представник Индијске компаније, служио je y француским трупама y Немачкој и био заинтересован за јуришно наоружање; Папион (1782), предузетник краљевске мануфактуре дамаста смештене y Т ур у 1760, једини члан своје породице који није добио племство, сродник „врло угледних породица y судству“, „од њега живи осам стотина породица, спречава трошење готовине“; Делонеј (1785), трговац из Лавала, на челу je мануфактуре платна за морнарицу; Дени Монтеси, браћа Л еле (1782), трговци из П ари за, снабдевачи су морнарице, снабдевају Париз житом, управници су млинова y Корбеју; Гамба (1786), трговац из Денкерка, из пијемонтске породице која je добила племство прво од цара Јозефа I, потом од краља Сардиније, „радио je племенито свој посао ‘ (s ic !). M orao ce свакако видети 1762. и газда ковачнице из Рифека који je добио племство јер je унео техничка побољшања y ливење гвожђа, и câM Оберкампф je дуговао своје племство 1787. одличном квалитету својих производа. И пак, углавном врло специфични облици богатства и већ остварена блискост са повлашћенима најочигледније условљавају ту част. H e добија ce племство самом чињеницом да су кандидатови послови успешни и да je стекао велико богатство: правити nape није знак племства, a Н аполеон I ће y избору својих угледника и сопственог племства следити иста начела као Ауј X V и Луј X V I . Разумљиво je да су y тим условима трговци покушавали да заобиђу препреку перући новац куповином положаја, на пример краљевог секретара. О д 1427. канцеларија ове врсте, париска Велика канцеларија, сама je продала трговцима, од i/Uz. до 1789, 357 положаја тог типа, односно четвртину. Д руги посредни пут напредоваша био je стицање земљишног noćeДа, што би их приближило земљопоседничкој аристократији. ■Значај који je француска трговина придавала том типу стицања опет ce тумачи као намера да ce изађе из занимања: тачније тумачеше би, вероватно, било да ce y томе види тражење дру147
штвеног признања, које пословни људи нису могли стећи само професионалним вредностима. И ту je приметан континуитет y друштвеном функционисању пре и после 1 7 8 9 : зар ce треба чудити што су трговци намеравали да узму добар део колача од продаје државних добара кад je већ Уставотворна скупштина отворила пут политичком режиму заснованом на власништву, као и на изборном систему проширеном на велики број функција? Проширење земљишног поседа давало je двоструку прилику да ce учврсти друштвени углед и да ce приближи, бар на локалној или окружној равни, бројним одговорним положајима. Т ак о je Револуција отворила широку брешу y огради која je дотле ограничавала и успоравала напредовање економске елите. У искушењу смо да кажемо како су ce трговци брже дочепали политичке добити него дугорочних предности либерализације услова привредне делатности. У сваком случају, Револуција je дала могућност трговцу да ужива y победи која ce састојала y достизању положаја угледника, сад не безначајног већ прворазредног y пуном смислу речи. Треба, истина, рећи да je, no цену тихе измене идентитета, трговац захтевао да га цене прво као поседника, понекад и no цену тешких губитака које ће политичке и војне околности наметнути покретним добрима и пословима y сваком виду. Револуција, све y свему, није поре• Q метила ред вредности y свим његовим појединостима.
9 Louis Bergeron, Banquiers, négociants et manufacturiers parisiens du Directoire à l'Empire, Paris - La Haye - New York, Mouton, 1978.
148
ЧОВЕК ОД ПЕРА Роже ПЈаршје
У Енциклопедији одредница „Л>уди од пера“ je „чланак r. Волтера".1 Дефиниција човека од пера je ту дата полазећи од двоструке противречности. Пре свега, каже Волтер, „тако ce не назива човек малог образоваша који ce бави само једном облашћу": „целокупна наука није више надохват руке човеку, али прави љ уди од пера могу да кроче y различите области ако већ не могу да ce баве свим тим областима“. У том смислу човек од пера представља модерни лик античког граматичара који „није био само зналац граматике, која je основа свих знаша, већ човек коме није била страна ни геометрија, филозофија, општа историја и појединости историје, који ce пре свега бавио поезијом и говорништвом“. Дефиниција човека од пера коју даје Енциклопедија je, дакле, дефиниција једног енциклопедисте: он није учен човек који je стекао продубљено знање y једној одређеној области, већ учен човек који има знања из свих области. З а Волтера „писање“ није „књижевност". T a дефиниција je ближа оној која je дата y Фиретјеовом речнику 1690. године — („Писање ce такође назива и наука [...]. Хум анист ичким наукама или, погрешно, лепом књижевношћу, назива ce умеће песника и говорника, док праву књижевност чине филозофија, геометрија и темељне науке“) — него он°ј y речнику Ришлеа, који je десет година старији („Књижевност je умеће говорника, песника и историчара "). МожеМо приметити да je одредница „П исањ е“ y Е нциклопедији ,. 1 Encyclopédie или Dictionnaire raisonnée des sciences, des arts et des Metiers, par une société de gens de lettres, Paris 1751-1772, одредница „ЈБуди од пеРа . В. и одреднице „Писмо (писање)“ и „Књижевност". 149
ближа Ришлеу него Ф иретјеу, прави разлику између „лепе књижевности или литературе и „науке y правом смислу речи између љ уди од пера, који поседују само разноврсну и лагану ученост и „оних који ce везују за апстрактне науке и науке од којих постоји осетнија корист“. Иако je y одредници примећено да ce „науке и кшижевност међусобно преплићу, y најближим односима“, чак и када ce закључи да су „човек везан за науке и човек од пера тесно повезани заједничким интересима и природним потребама“, ипак подела није ништа мања, што Волтер y начелу одбацује. З а њега, верног традиционалним дефиницијама, човек од пера je такође човек науке. Ерудита, волтеровски човек, разликује ce и no виспреност и: „сама виспреност претпоставља мање културе, мање истраживања, не захтева филозофију, углавном ce састоји y блиставој машти, лакој конверзацији, заснованој на општој култури“. A ko су „највећим делом л>уди од пера исто тако присутни y јавности као и y свом кабинету“, то никако не значи поништавање њихове посебне способности. Напротив. Kao светски л>уди имају духа, уживају y пријатној конверзацији и играма салона. Али људи од пера су пре свега они који проучавају, читају, кабинетски л>уди. Полазећи од те разлике, која ce одржала, само углађена као део „духа века“, можемо замишљати (и хвалити) учешће људи од пера y аристократском друштву, као њихову супериорност над претходницима: „Били су удалени од друштва до времена Балзака и Воатира, од тада су шегов неопходан део.“ ii
ii
Филозофски дух u меценаш монарха Према Волтеру, две велике еволуције су дубоко промениле улогу и положај л>уди од пера. Прва je преобратила филолошку критику y филозофски дух. „Некад, y 16. и много пре 17. века, књижевници су ce доста бавили критичким проучавањем граматике грчких и латинских аутора и њиховим радовима дугујемо речнике, прецизна издања, коментаре ремек-дела антике. Данас та критика није толико неопходна и заменио ју je филозофски дух-
Taj филозофски дух изгледа да je y природи људи од пера, и кад je спојен са добрим укусом чини целовитог писца.“ Дуго ограничени на утврђивање античких текстова, критичари су своју делатност усмерили на веровања и доктрине. Одједном je „разорила све предрасуде којима je друштво било обузето: предвиђања астролога, прорицаше врача, сваковрсне магије, лажна чуда и чудеса, сујеверне обичаје; уврстила je y школе хил>аду расправа које су раније сматране опасним, и које су (л>уди од пера) учинили достојним презира, тако су учинили услугу држави.“ Царство критике, које je „здрава филозофија", тако je не само савладало вулгарно сујеверје већ —како то прикривено текст наговештава —и религиозне догме. Волтерова дефиниција бар делимично претходи тврдњи Канта y предговору првог издања дела Критика чистог ума из 1781: „Наш век je посебно век критике, којој би све требало подвргнути. Релтија која ce позива на своју светост, a законодавство на своју величанственост, обично би хтели да измакну критици, али онда буде оправдане сумње y себе и не могу да рачунају на оно искрено поштовање које разум указује само ономе што може да издржи његову слободну и јавну проверу.“ „У тој слободној и јавној провери“ људи од пера су прва порота. Друга еволуција коју je означио Волтер, гледана из 20. века, има вид парадокса, јер повезује неопходну независност људи од пера са заштитом коју им даје краљевски меценат. „Нзихов дух je обично независнији од других људи, na они који су ce родили без наследства налазе лако начин да y инститУЦијама Л уја X IV потврде своју независност. И з посвета књига ce не види као некад оно што су интерес и нискост нуДили истини.“ Свима онима који нису могли да живе од својих Имања, положаја и ренте, само су редовно издржавање и поКлони владара давали могућност да избегну понижавајућу за151
висност нечијих штићеника. Далеко од тога да уништи критичку слободу својствену људима од пера, великодушност владара joj даје могућност опстанка, чувајући мање богате од тираније појединих заштитника. Одатле y Веку Л уја X I V (Siècle de Louis X IV ), штампаном 1751, величање дарежљивости великог краља која ce прочула ван граница: „Оно no чему ce y Европи највише прочуо била je либералност којој није било равне. Идеја je потекла из разговора с војводом Сент-Ењан, који му je причао како je кардинал Ришеље послао поклоне неким страним научницима који су га хвалили. Краљ није очекивао да буде хваљен, већ сигуран да je заслуживао похвале и препоручио je министрима Лиону и Колберу да изаберу одређени број Француза и странаца истакнутих y литератури, којима he указати своју великодушност. “2 Одатле ce y Џ епном филозофском речнику (Diction naire philosophique portatif) — амстердамско издање из 1765 — критикује смешни и ограничавајући приватни меценат: „Пишите оде М онсињору Супербусу Ф адусу (узвишеном празноглавцу), мадригале његовој љубавници, посветите књигу географије његовом портиру, бићете добро примљени, али ако просветлите људе, бићете прегажени.“3 Захтеви приватних мецена нису једина претња људима од пера. Постоји друга претња, која притиска све оне који писање сматрају својом „професијом“, то јест положајем који им обезбеђује егзистенцију. Бити сведен на живот од свог пера, постати „аутор“, значи изложити ce бројним непријатностима: похлепи књижара, љубомори себи једнаких, оцени глупака. Против сваке професионализације занимања писца, која повлачи за собом неиздржљиву зависност од правила књижевног тр2 Voltaire, Le siècle de Luois XI V, \ 15 \ , Chapitre XXV, Paris, GarnierFlammarion, GF, 1966, t. I, 327-329. Voltaire, Dictionnaire philosophique, comprenant les 118 articles parus
sous ce titre du vivant de Voltaire avec leur suppléments parus dans les Questions sur l ’Enciclopédie, одреднице: „Lettres, Hommes de lettres, ou letrés“, Paris, Editions Garnier Frères, 1961,271-274. 152
Јкишта, Волтер слави слободу и мир које омогућује потпуна финансијска независност: „Има много људи од пера који уопште нису аутори и они су можда најсрећнији; они су заштићени од горчине коју некад занимање аутора повлачи за собом, расправа које потичу из супарништва, непријатељства неких група и лоше процене. Они су између себе јединственији, више уживају y друштву, судије су они, a другима ce суди.“ З а разлику од Диклоа y његовим Размат рањима о обичајима века {Considerations sur les moeurs de ce siècle, 1750), или Д ’Аламбера y шеговом Ecejy o друш т ву љ уди од пера u великанима, о репут ацији меуената u о књижевним наградама (Essai sur la société des Gens de Lettres et des Grands, sur la réputation sur les mécènes et sur les récompenses littéraires, 1752), Волтеров чланак y Енцикдопедији не признаје поистовећивање активности људи од пера са „професијом“. Kao што захтеви аристократских патрона приморавају људе од пера да ce потчине смешним ћудима заштитника, положај аутора их препушта несувислим захтевима књижара и публике и истовремено их увлачи y сукобе, својствене свим еснафима. У више чланака написаних за Ф илозоф ски речник Волтер je нагрдио оне које je означио као „несретну врсту која живи од свог писања“. Да би опстали, нагомилавају непотребне списе. „Сто аутора компилира да би дошли до хлеба, двадесет новинских пискарала прави исечке, критике, апологије, сатиру из тих компилација, такође с наумом да имају за хлеб, јер немају никакву професију." Д а би имали посла, растржу ce међусобно зубима: „Ти јадни људи ce деле на две или три групе и иду y потрагу као монаси просјаци, али, немајући завет, њихово друштво потраје неколико дана, онда издају једни друге као свештеници који јуре исти црквени приход, иако немају никакав приход коме би ce надали. И они ce зову аутори.“ 153
Писање не може бити професија, боље би било да Ти несрећници нађу неко бол>е занимање. „Несрећа тих људи потиче од тога што их њихови очеви нису научили неком занимању: то je велики недостатак модерног васпитања. Сваки човек из народа који може да подигне сина и научи га некој корисној вештини, a то не учини, заслужује казну. Син столара постаје језуита са седамнаест година. Избачен je из братства са двадесет четири, јер je његов неуредан живот био сувише уочљив. Ето га без хлеба: постаје новинско пискарало, зарази ce ниском литературом и презире га и ужасава га ce и сам олош. И они ce зову аутори.“4 И деалан човек од пера, који je супротност сатире „олоша литературе“, повезује, без противречности, заштиту владара и филозофски дух. Меценат монарха, какав je установио Луј X IV , ослобађа обавеза које намеће клијентела, штити од искварености тржишта, препознаје праве научнике. To je услов да л>уди од пера, који заслужују да ce тако зову, могу слободно, без спутаваша и цензуре, да испоље свој слободни дух. „Човек од пера нема помоћи, личи на летеће рибе: ако ce мало уздигне прождеру га птице, ако зарони поједу га рибе“, бележи Волтер y свом Ф илозофском речнику (издање 1765). Њ егово једино прибежиште налази ce y великодушности просвећеног владара.
Л>уди од иера, чланови академије, сатиричари Д а ли je друштвена стварност обликована према идеалу човека од пера, независног и заштићеног? У три ситуације и y три државе могли бисмо бити y искушењу да то одмеримо и направимо социологију л>уди од пера. Следимо Робера Дарнтона и његов попис француских књижевника дат y КњижевноЈ
4 Voltaire, Oeuvres complètes. Dictionnaire philosohique, Paris, Garnier -Frères, 1878-1879, чланак „Auteurs", t. I. 496-501. 154
ф ранџуској (La France littéraire), алманаху који излази под тим насловом од 1755. и чија je сврха да ce сазна за „све људе од пера који су живели y Француској од почетка века до данас“.5 Заснивајући ce на врло општој дефиницији л>уди од пера јер У књизи може бити представљен било ко ако je било шта објавио (не мора да буде књ ига), пописи Књижевне Ф р а н џ у с к е доказују, пре свега, пораст броја аутора: y издању из 1757. има их 1.187, 2.367 y издању из 1769, a 1784, кад je издат последши алманах који je постао прави годишњак, набројано je 2.819 живих аутора. Водећи рачуна о могућим пропустима, Робер Дарнтон констатује: „Мислим да ce може поуздано закључити да je 1789. године y Француској било бар 3.000 писаца, два пута више него 1750.“6 З а 53% људи од пера y алманаху Књижевна Ф раниуска из 1784. за 1.493 О Д 2.819 наводи c e сталеж или професија. И з тога произлазе три модела. П рви потврђује писање као додатну активност поред оне коју обезбеђује нека титула, црквени приход, звање или намештење. T o c e односи на клирике (2 0 % и 21% , ако им c e додају протестантски пастори), племиће мача или тоге (1 4 % ), официре, неплемиће запослене y администрацији или као инжењери ( 6 % ) . Други c e везује за интелектуалну активност која захтева знање и таленат: за адвокате (11% ), лекаре и апотекаре (1 7 % ), професоре (11% ). Трећу групу чине сва занимања (секретари, библиотекари, преводиоци, учитељи) која непосредно зависе од заштите неког великаша или краља: они 1784. године обухватају 8 % аутора. Социологија коју нуди Књижевна Ф раниуска je тако подељена између две стварности. П рва, традиционална, могли бисмо рећи волтеровска, y којој упоредо постоје y неједнаким позицијама они које њихов сталеж и њихов иметак штите од немаштине и они који користе позиције и обећану награду y служби великих. Друга, чији ce пораст бележи tokom века, показује потврду талентоване буржоазије, која своју активност писања заснива на обављању интелектуалне делатности.
„ 5 Robert Damton, „The Facts o f Literary Life in Eighteen Century Fran ce . The Political Culture o f Old Regime, Keith Michael Baker, ed. Oxford, Pergamon Press, 1987, 261-291. 6 Исто, 267. 155
Два поређеша могу да објасне ту двоструку слику. y извештајима инспектора књижара и штампара Жозефа Д ’Емерија, забележених између 1748. и 1751. о ауторима који живе y Паризу, однос није исти.7 Нзегова мерила су виша од оних које je поставила Књижевна Ф ранцуска: он сматра писцима само оне који су написали право дело —са, како ce могло очекивати посебном пажњом посвећеном онима који ce могу сматрати „опасним“. Применимо на 333 аутора, који ce могу сматрати књижевницима и који су y Емеријевом попису, три модела су из Књижевне Ф раниуске. Први —који обухвата свештенике, племиће и официре или неплемиће чиновнике или администраторе —има исти значај и представља 4 0% . Разлика je y мањем присуству свештенства (12% према 2 0 % ) и већем присуству неплемића y служби y судству и краљевој администрацији (12% према 6 % ). Али y картотеци инспектора Емерија положаји који зависе од патроната чине много већи део од слободних професија. О д аутора које описује, 33 % има неку активност y служби заштитника (двадесет пет су секретари, тридесет пет су учитељи), док су само 13% адвокати, професори или лекари. Половином века и за књижевнике који највише раде с књижарима треба, са Робертом Дарнтоном, закључити да je „заштита функционисала као основни принцип књижевног живота“8. Д а ли je друштвени свет Књижевне Ф ранцуске ближи друштву академика из провинције, који je реконструисао Данијел Рош9, од париске „књижевне републике“ коју надзире полиција? Социологија људи од пера и академика показује да они највећим делом потичу из Тјзадиционалне елите, али ако je део свештеника готово исти (2 2 % обичних академика, чланова академија y тридесет два града y француској провинцији јесу свештеници, као и 2 0 % аутора), број племића који учествује ce знатно разликује: 4 0 % академика припада другом сталежу, према само 14% аутора. Унутар трећег сталежа има доста 7 Robert Damton, „А Police Inspector Sorts his Files: The Anatomy of Re public o f Letters", The Great Cat Massacre and Other Episodes in French Cultural History, New York, Basic Books, 144-189. 8 Исто, 168. 9 Daniel Roche, Le siècle des Lumières en province. Académies et académiciens provinciaux 1680-1789, Paris -L a Haye, Mouton, 1978, t. I, 185-255, t. Il, табла 16, стр. 385 и табла 30, стр. 406^107. 156
сличности са готово истим процентом за лекаре (2 8 % академика неплемића, 2 8 % аутора неплемића) и трговце и власнике мануфактура (8 % академика и 7 % аутора). Једино одступање, али значајно: свет тоге (официри, адвокати, чиновници y администрацији), који чини 51% неплемића чланова академија, не представља више од 25 % међу људима од пера. Насупрот томе интелектуалне професије чине мањину неплемића међу онима бираним y академије, са само 13% академика, док они no оцени алманаха Књижевна Ф ранцуска чине 32% аутора. Свет аутора y својој најширој дефиницији, како je схваћен y К њ и жевној Ф ранууској, доста подсећа на друштво људи од пера y провинцији које чини мрежа академија. Дакле, шта je с том „несрећном врстом која пише да би живела“, као што je рекао Волтер, то јест оних који хоће да ce издржавају од „комерцијалне вредности“ својих дела, дакле од уступања својих производа штампарима и књижарима? Да ли су бројни они који покушавају да већи део својих трошкова покрију приходом од продаје својих рукописа? Дидро има за њих оправдање јер П исмо о трговини књижара {Lettre sur la commerce de la librairie — књижари cy често и штампари, прим. прев.), потврђујући непреносива права књижара, признаје пуно власништво аутора над својим делом, које ce уступа уз достојну накнаду.10 Русо даје пример преговарајући више пута о истом делу које je уступио уз неколико исправки и додатака неколицини књижара y Француској и ван Француске. Тако je три пута уступио права за Н о ву Х ел о и зу (Nouvelle Heloise); М арк Мишел Реј je добио оригинални рукопис за 2.160 ливри, Poбен и Гранже су платили 1.000 за пречишћену верзију, која je требало да добије одобрење француских власти, a Дишен je за 1.200 ливри купио текст обогаћен са Предговором Јулије или Разговором о романима (Préface de Julie ou Entretien sur les Ro mans), y коме каже: „Мислио сам да морам да сачекам ефекат књиге пре него што расправим незгоде и предности, не желећи да оштетим књижара, ни да просјачим попуст од публике.*'11 10 Diderot, Sur la liberté de la presse, део текста ca белешкама припремио: Jacques Proust, Editions Sociales, 1964. O tom тексту в: Roger Chartier, Les origines culturelles de la Révolution française, Paris, Editions du Seuil, 1990, 69-80. 11 Raymond Bim, „Rousseau et ses éditeurs", conference donné à l’Ecole es fautes Etudes en Sciences Sociales, 14 mai 1992. 157
У извештајима инспектора Емерија, као и y списковима Књижевне Ф ранцуске, за велики број аутора није наведен никакав сталеж или професија. Проценат људи од пера без знаног или записаног занимања повећава ce из пописа y попистако их je 101 од 434 писца које описује Емери између 1748. и 1753. године (значи 2 3 % ), али их je 1.326 од 2.819 набројано y Књиж евној Ф ранџуској из 1784. године (значи 4 7 % ). y издању тог алманаха из 1757. они чине 2 7 % пописаних аутора, a y издању из 1769. године 3 3% . Било би сувише смело закључити да су сви ти писци без својства или занимања, чији ce број повећава, професионални писци. Могло би ce логично закључити да je велики број њих без запослења или синекуре покушавао да живи од свог пера. Али нису сви Русо. ЕБихов основни извор прихода су велики подухвати књижара и штампара који траже знатан број сарадника као што су: енциклопедије, речници, зборници, скраћена издања, преводи итд. Kao што примећује Луј Себастјан М ерсје, од њих ce издржавају они које он с презиром назива „полукн>ижевници“ или „пискарала“. Т ако je издавач речника „П анкук и Венсан“ поручио речник од свакаквих компилатора и армије писара; направљено je више свезака no азбучном реду, као што ce зграда изгради y року од неколико месеци. Дело je сигурно кад има радну снагу. Све je стављено y речник.“12 И з њихових редова различите странке ангажују писце памфлета, који хране рат памфлетима једних против других, или ce односе на министре, двор или краљицу. Такве кампање потичу увек из поделе елите, свака струја покушава да привуче јавно мњење на своју страну: као што je писао Џереми Попкин, „спрега важних чланова двора, елите министара или богатих финансијера je била неопходна за публиковање или циркулисање готово целокупне контроверзне памфлетске литературе тог доба све до кризе 1788.“13. Тако ce ствара нови тип патроната унајмљивањем најсиромашнијих људи од пера
12 Lous-Sébastien Mercier, Tableau de Paris. Nouvelle édition revu et augmentée, Amsterdam 1782-1783, t. VI, article „Dictionnaires", 294-295. 13 Jeremy Popkin, „Pamphlet Journalism at the end o f Old Regime", Eig hteen century Studies, vol. 22, no. 3, Spring 1989, „А Special issue: The French Revo lution in Culture", 351-367 (цитат 361). 158
да служе интересима наручилаца. Наравно, сви памфлетисти нИсу „Русо из потока“: Пиданс де Меробе je краљев секретар секретар војводе од Ш артра, краљевски цензор и акционар’компаније Западна Индија; Тевеноа де Моранда je задужИла француска влада да издаје часопис Европска пошта (Le Courrier de l ’Europe) који je финансирао Bepcaj. Међутим, велики број њих су писци без сталежа или иметка, који тако подмирују своје трошкове, постајући штићеници. T o je случај Брисоа који, после боравка y Бастиљи и свог финансијског краха, пише за женевског банкара Клавијера читав низ памфлета (не увек штампаних под својим именом), често као извештај са берзе, манипулишући трговином на берзи. T o je савршен пример „типичног пискарала који прави компромисе и пише за новац“14.
Поређења Д а ли ce црте карактеристичне за људе од пера y Француској могу уопштено применити на читаву Европу? Постоје две равни поређења. У немачким државама број аутора изгледа да ce повећава y последшој трећини 18. века. Годишњак који публикује Јохан Георг Мојзел под насловом Учена Немачка или Лексикон живих немачких писаца (Das gelerhrte Deutchland oder Lexicon der letzt lebenden deutchen Schriftsteller) набраја 3.000 аутора 1766. године, 4.3 0 0 године 1776, 6.200 године 1788, око 8 .000 године 1793. и готово 11.000 године 1806 —готово четвороструко више писаца за четири деценије.15 Тако ће y осмој деценији 18. века бити двоструко више људи од пера y немачким земљама него y Француској. 14 Robert Darnton, „Ideology on the Bourse1*, L 'Image de la révolution française, y: Congres mondial pour le Bicentaire de la revolution, Sorbonne, Paris 6-12 juillet 1989, dirigé par Michel Vovelle, Paris et Oxford, Pergamon Press, 1989, t. ’ ^24—139. O Брисоу в. преписку: Frederick A. De Luna и Robert Darnton, French Historical Studies, 17, n 1, Spring 1981, 159-208 (цитат 199). 15 Reinchard Wittmann, Geschichte des deutchen Buchandels, München aerlag C. H. Beck, 1991, chap. V, „Der Dichter auf dem markt - Die Entshenung das reien Scrifstellers", 143-170, посебно 147. B. и: Albert Ward, Book production, Fic,l°n. and the german Reading Public, 1740-1800, Oxford, Clarendon press, 1974, 88.
159
У Италији je поређеше другачије, јер ту постоји узорак од 219 аутора рођених између 1720. и 1780. Дефиниција човека од пера je ужа, јер не обухвата филозофе, теологе, економисте научнике и ерудите, да би ce задржала на ауторима који пишу само фикцију, критику, историју литературе и издавачима старих текстова.16 Тако сужена средина италијанских аутора доказује, пре свега, повлачење свештеника: они чине 51% аутора рођених између 1720. и 1740, оних рођених између 1741, и 1760. je 37 % , a рођених између 1761. и 1780. je 35% . To je знатно манзи број, али треба приметити да je удео свештенства остао на знатно вишем нивоу од оног y Књижевној Француској (2 0% y 1784. години). Треба сачекати генерацију рођену између 1781. и 1800. да би ce смањио на 15% аутора. Друга констатација: y италијанским државама, као и y Француској, писање je готово увек секундарна активност, могућа захваљујући припадању привилегованој елити или ба~ вљењу неком професијом. У првом случају човек од пера je део аристократије, властелин који ужива финансијско благостање и има слободног времена. T o je y Италији чест случај, јер 2 7 % аутора рођених између 1720. и 1780. су племићи световњаци (према 14% y Књижевној Ф ранцуској из 1784. године). У другом случају књижевници користе слободно време ван главног занимања било да je аутор наставник, да обавља неки интелектуални посао (секретар, библиотекар итд.) или административни посао, или je слободна професија. T e различите делатности свештеника, племића и световњака, процентуално чине 25% , 17% и 8 % од укупног броја од 219 аутора. У целини гледано, „професионалних“ људи од пера има мало. „У случају ’професионалних’ писаца, значи оних којима то није друга професија, то je реткост: неки дворски песник и неки позоришни (често je то исти стваралац).“17 Ако томе додамо неколико публициста, они чине укупно 13% узорка. И поред потврде појма кшижевног власништва и његовог признавања y различитим облицима државног законо16 Claudio Colaiacomo, „Crisi dell’ancien régime: dall’uomo di lettere al letterato borghese1', Letteratura italiana, vol. Il, Produzione et consumo Torini, Giuluo Einaudi (ed.), 1983, 363^112. 17 Исто, 363.
/60
давства18, л>уди од пера који немају ни сталеж, ни професију, ни мецену, ни патронат, веома су малобројни. „Нисам веровао да ћу моћи да живим од књижевности“, пише опат Мореле y својим Мемоарима (M émoires). T o га je навело да остане y цркви и постане учитељ сина маркиза Галезјера, a да своје литерарне способности стави y службу Тридена, Мајноиа д’Инвоа и Тиргоа, да би обезбедио више редовних примаша, ренти и синекура. Роберт Дарнтон, пратећи његов незауставлив успон, забележио je да je годишњи приход Морелеа износио укупно 28.275 ливри уочи Револуције: 16.000 ливри црквених прихода (опатија Тимер код Ш артра), 11.275 ливри пензија, углавном плаћена преко Caisse de Commerce или Министарства финансија, a само 1000 ливри непосредно од књижевног посла, припреме Речника т рговине (који никад неће бити штампан).19 H a исти начин Мармонтел y својим Мемоарима (M é moires ) објашњава како je свој приступ y књижевној каријери подредио стицању сталног и довољног прихода. Поставши сарадник Енџиклопедије, пошто je као секретар крал>евих зграда y Версају службеник господина М арињија (брата госпође Помпадур), Мармонтела привлачи „друштво људи од пера“: „Они које сам волео, које сам највише поштовао, били су љубазни да ми кажу да смо створени да живимо заједно и представили су ми Француску академију као перспективу која треба да привуче и усмери моје амбиције. Осетио сам
18 О потврди појма литерарног власништва в. недавне студије: ha Woodmansi, „The Genius and the Copyright: Economic and Legal Conditions o f the Emergence o f the ’Author’", Eighteenth Century Studies, vol.17, no. 4, Summer 1984, 425-448 (за Немачку); Mark Rose, „The Author as Proprietor: Donaldson v. Becket and the Genealogy o f Modem Authorship", Representations, 23, 1988, 51-85 (за Енглеску). B. и: Roger Chartier, L ’Ordre des Livres, Lecteurs, auteurs, bibli othèques en Europe entre XIVe et XVIII siècle, Aix en Provence, 1992, chap. II, „Figu res de l’auteur", 35-67. ,, 19 Mémoires de l ’abbé Morellet de l ’Académie française sur le XVIIIe ■»ec/e et sur la Révolution, ed. Jean-Pierre Guicciardi, Paris, Le Mercure de France, 988 (цитат стр. 54). Комплетну преписку Морелеа в. y: Lettres d ’André Morellet, orothy Medlin, Jean-Claude David and Paul Leclerc (ed.), I, 1759-1785, Oxford, oltaire Foundation, 1991. O успеху Морелеа в. студију: Roberta Damtona, „Dne carrière exemplaire", y: Gens de lettres, gens du livre, 47—67. 161
да ce повремено y мени буди жеља да започнем књижевну каријеру. Али, пре свега, хтео сам себи да обезбедим си~ гурну и слободну егзистенцију." Заш тита госпође Помпадур, 1.200 ливри прихода од часописа Ф раниуски мгркур (Mercure de France) , затим право штампања радова y истом часопису, што je носиоцу тих права доносило 25.000 ливри ренте, осигурали су му слободу коју je тражио. Али, на његову несрећу, не и жељену сигурност. Пошто je y салону госпође Жофран цитирао неких педесетак сатиричних стихова који су ce односили на војводу Д ’Онона, оптужен je да их je он и саставио. И поред порицања, Мармонтел je послат неколико дана y Бастиљу, где je врло лепо с њим поступано („Бастиља je имала библиотеку, управник ми je послао каталог, дајући ми да бирам књиге“), али му je одузето право привилегије на М еркур. Млако подржан од своје заштитнице, Мармонтел не може да поврати то право „које je додељено библиотекару госпође Де Помпадур, извесном Лагарду, верном штићенику Колена, њеног пословног човека“. Једва може да обезбеди од часописа приход од 1.000 екија (3 .0 0 0 ливри). Накнада ће стићи касније избором y Академију 1763, затим 1772, када je, захваљујући заштити војводе од Егијона, добио место историографа Француске.20
Арисшокрашија људи од пера: салони u париске вечере Kao што пише Мармонтел, више од чишенице да живи од писања, човека од пера 18. века чини његово учешће y „друштву људи од пера“. To, пре свега, има облик одабраног друштва које заједно ужива y сусрету, конверзацији, салону и вечери. Ништа бол>е не илуструје неопходну везу интелектуалне активности и појављивања y друштву од кореспонденције опата Галијанија после његовог принудног напуштања Париза 1769. и његовог повратка y Напуљ на захтев војводе Шоазела,
20 Marmontel, Mémoires, критичко издање приредили John Ren G. De Bussac и Clermon-Ferrand, 1972 (цитати 1 .1, 143, 179, 188). 162
•H je био љут због односа које je Галијани успоставио, против интереса Француске и Шпаније, са амбасадором Данске y Н апул>у, бароном Глајхеном. После десет година проведених y Паризу као секретар амбасаде напуљског двора, Галијани je приморан да напусти П ариз и врати ce y Напуљ за саветника Врховног трговачког суда. Галијани je тај повратак доживео као право изгнанство које га je лишило било каквог књижевног друштва. Седмог априла 1770. он пише барону Холбаху: „Ја ce смртно досађујем. Виђам само два-три Француза. Ja сам Гуливер који ce вратио y земљу Хојмлиса, који ce сад дружи само са коњима. По службеној дужности посећујем жене два државна министра и министра финансија. Затим спавам или сањам. Какав живот! Овде нема ничег забавног. [...] Овде je живот убиствено монотон. Ни о чему ce не расправља, чак ни о религији. Ах, мој дивни Париз! Како ми недостаје!“ У својој „пустињи“ Галијани покушава да пронађе нешто од изгубљених задовољстава. Госпођи Д ’Епине —верној преписци коју му je обећала, једно писмо недељно —22. децембра 1770. пише: „Направио сам себи овде мали модел Париза. Глајхен, генерал Кох (аустријски агент и официр), један Венецијанац, секретар Француске амбасаде и ja заједно вечерамо. Окупљамо ce и играмо ce Париза, као што Николе игра Молијера на вашару. Одушевио сам их на вечери оним што сте ми писали о вечери са посланицом Волтера и његовој оди y прози, које сте били љубазни да ми пошаљете. Захвал>ујем ce од свег срца, и молим вас, y име котерије и моје име, да ми пошаљете оно што вам ce чини изузетно и забавно y Паризу.“ Варка ce показала као разочарање. Недостајао joj je шарм салона и париских вечера: интелектуална владавина жена и друштво људи од духа. „Нема начина да Напуљ личи на П аРиз, ако не нађемо жену која ће да нас води, управља нама, жоФринизира нас“ (алудирајући на вечере код госпође Жофран), пише он госпођи Д ’Епине 13. априла 1771. A 5. септембра 72. он одговара Дидроу: 163
„Питали сте ме да ли сам читао опата Рејнала? He. Зашто? Зато што више немам ни времена ни вол>е за читање. Читати câM, a да немаш с ким попричати, расправљати или бриљирати, или слушати или бити слушан, то je немогуће. Европа je мртва за мене. Затворили су ме y Бастил>у.“21 Човек од пера тешко подноси повлачење из друштва, усамљеност, удаљавање од престонице „републике књижевности“. Нзегова средина претпоставл>а атмосферу коју чине мала друштва y којима угодно разговарају и расправл>ају л>уди од пера. Основни облик тих друштава, на којима читава Европа завиди Паризу, јесте салон. Према Дени Гудману и Галијанију, оно што разликује салон од свих других облика интелектуалног сусрета je главно место, место онога који управља, које заузимају жене.2122 Док заузимају скромно место y попису аутора (у листама Књижевне Ф ранцуске, као и y извештајима Емерија, оне чине само 3 % ), оне имају кључну улогу y окупљању образованих људи које спаја л>уде од пера и познате л>уде. У мемоарима који су писани после Револуције многи посетиоци тих салона сећају ce како ce одвијало то женско управл>ање салонима. Тако ce Мармонтел, с нешто благонаклоности (за господарицу куће), ceha два друштва која су ce окупљала код госпође Жофрен: „Довољно богата да y својој кући окупља људе од пера и уметности, увидевши да je то за њ у начин да y старости себи створи занимљиво друштво и пристојан живот, госпођа
21 L’Abbé F.Galiani, Correspondance, прир. Lucien Perry и Gauston Maugras, Paris, Calmann-Lévy, 1890 (цитати: t. I, 93-94, 328, 380 и t. Il, 110). За потпуно издање преписке госпође Д ’Епине в.: Ferdinando Galiani, Lousie d’Epinay, Correspondance, I, 1769-1770, прир. Geoges Dulac, текст утврдио Daniel Maggetti, Paris, Les Editions Desjonquères, 1992 (три тома y припреми за штампу). 22 Проучавање париских салона je обновила серија чланака: Dena Goodmann, „Englihtments Salons: The Convergence o f Female and Philosophic Am bitions", Eighteenth-Century Studies, vol. 22, no. 3, Spring 1989, 329-350; „Gover ning the Republic o f Letters: The Politics o f Culture in the French Enlightment", Hi story o f European Ideas, vol. 13, no. 3, 1991, 183-199; „Public Sphere and private Life: Toward a Synthesis o f Current Historiographical Approaches to the Old Regi me", History and Theory, vol. 31, no. 1, 1992, 1-20. 164
Жофрен je уобичајила да код себе окупља понеделжом уметнике, a средом људе од пера. Занимљиво je да тој жени, која y животу није ништа прочитала, нити je ишта научила сем успут, ни y једном од та два друштва ништа није било страно —чак je била и опуштена. Била je довољно паметна да говори само о ономе што добро зна и да препусти реч боље образованим људима, увек учтиво и с пажњом, чак не делујући збуњена оним што не разуме, већ вешта да управља и надзире и држи под руком та два друштва, наравно слободна, да постави границе те слободе и то изведе једном речи, неким покретом као невидљивим када je расправа претила да ce отме контроли: ’Хајде, видите да je све y реду’, што je обично био знак мудрости који je давала својим саговорницима.“ Сећањем на круг код госпођице Леспинас поређење je могуће, али на једном другом нивоу, док ce значење не мења: „Сачињавали су га људи који иначе нису имали међусобних веза. Покупила их je ту и тамо, али тако добро одабрала да су ce код ње нашли y складу као жице инструмента наштимованог вештом руком. Идући даље y поређењу, могао бих рећи да je свирала на том инструменту с вештином y којој je било генијалности, изгледало je да зна који звук ће дати која жица кад je додирне, хоћу рећи да су joj наша памет и наше нарави били тако добро познати да joj je, да би их ставила y покрет, била потребна само једна реч. Нигде конверзација није била тако жива, блистава, ни боље вођена као код ње.“^ Само женска вештина и увежбаност су изгледа могле да држе y границама уљудности „равнотежу напетости“ (као што je говорио Елијас) својствену ученим расправама. Улога претпоставља увођење y игру и имитацију. Одатле ce трајање претворило y жестоко супарништво које повезуЈе одређене салоне. Госпођа Жофрен je некад посећивала салон госпође Тансен, која je за њу говорила: „Знате ли зашто ^ о ф р ен долази овамо? Д а види шта може да покупи од мог23 23 Marmontel, Mémoires, 1 .1, 160, 220. 165
покућства."2425Нзена супарница госпођа Ди Дефан je била примљена на „двор“ y Coy, који ce окупљао око војвоткиње Мен пре него што ће учествовати y салону маркизе Ламбер. Госпођица Де Леспинас je tokom дванаест година била дружбеница госпође Ди Дефан пре него што je створила своје друштво. Д госпођа Н екер je присуствовала салонима госпође Жофрен. Тако ce од друштва до друштва преносила својствена женска вештина владања духом, која захтева невидљив и ненаметљив ауторитет. Kao што пише Дена Гудман, „салони века просвећености били су места на којима je мушки ero био доведен y хармониЈу преко деловаша женске самосвести ZJ. П рема мемоарима М армонтела или М орелеа, женска контрола расправа није гушила жељу за искључиво мушким друштвом представљеним (можда делимично с ретроспективном илузијом и, на неки начин, оправдавањем) као слободније и смелије. Мармонтел ce тако сећа мушких вечера код Пелетјеа: „Друштву госпође Жофрен je недостајало једно од уживања које сам највише ценио —слобода мисли. С њеним благим Ето добро je, пуштала je наше духове као до некакве границе. Било je вечера где je било опуштеније. Најслободнијег или најразузданијег духа биле су вечере које je давао сваке недеље један властелин no имену Пелетје за осам или десет момака, све љубитеља весел>а.“ Или код Холбаха: „Ма колико било интересантно за мене, због свог духа, друштво тих пријатних жена, то ми ипак није допуштало да запоставим потребу да учврстим душу, уздигнем je, развијем, увеличам своју мисао и негујем je y мушком друштву, чији je дух продирао y њу и просветљавао je. Кућа барона Холбаха, као и већ неко време кућа Хелвецијуса, биле су место окупљања тог друштва сачињеног од пробраних учесника салона госпође Жофрен и делом неких глава које je
24 Исшо, 160. 25 Dena Goodman, „Governing the Republic o f Letters'*. 187. 166
госпођа Жофрен сматрала сувише смелим и опасним да би могле бити примљене на њене вечере.“26 Мореле прави исту разлику и између вечера код госпође Жофрен и мушког друштва, које je бунтовније и разузданнје —окупљања на отвореном y Тиљеријама: „После наших вечера код ње често бисмо одлазили до Т tl a p n ja , Д ’Аламбер, Рејнал, Хелвецијус, Галијани, Мармонтел, Томас и др. да бисмо ту нашли друге пријатеље, чули новости, критиковали владу и опуштено филозофирали. Направили бисмо круг, седећи y дну неког дрвета y великој алеји, и препуштали бисмо ce живом разговору слободном као ваздух који дишемо.“ Затим вечере код Холбаха: „Барон Холбах je редовно приређивао две вечере недел>но, недељом и четвртком: ту ce окупљало, не занемарујући ни друге дане, десет, дванаест до петнаест људи од пера и познатих људи, или странаца који су волели и неговали исту слободу духа. Јака али добра јела, одлично вино, одлична кафа, много расправа, никад свађа, неизвештаченост y понашању каква доликује разумним и образованим људима, али ce не претвара y грубост, весеље које није лудост, најзад заиста привлачно друштво, што ce могло препознати no једином показатељу —пошто смо стигли y два сата, као што je тада био обичај, остајали смо врло често готово сви до седам или осам сати увече.“ Или вечера код Хелвецијуса, које je унеколико реметило неприкладно понашање господарице куће, која није знала ни да ce повуче, ни да води конверзацију.
26 Marmontel, Mémoires, t. I, 170-171, 224. O вечерама код бар О-чбаха в. A. С. Kors, D ’Holbach Coterie an Enlightment in Paris, Princeton, Prin ceton University Press, 1977, као и Danile Roche, „Lumières et engagement politi que. la coterie d’Holbach dévoilée, Les Républicains des Lettres, Gens du culture et tanières au XVIIIe siècle , Paris, Fayard 1988, 242-253. 167
„Кућа Хелвецијуса окупљала je приближно исте људе као кућа Холбаха, само y различите дане, али конверзација је била слабија и мање жива. Домаћица je око себе окупљала људе који joj ce највише свиђају и није бирала најгоре, али je помало растурала друштво. Ни она није волела филозофију ништа више од госпође Холбах, али ова je бар седеда y ћошку не говорећи ништа, или разговарајући тихо с неким од познатих, ништа не ометајући, док je госпођа Хелвецијус, лепотица с оригиналним и no природи оштрим ду. хом, прекидала филозофске дискусије."27 Уочена y мемоарима, разлика између салона које су водиле жене и мушког дружења доживљена je као низ сусрета, чије ce предности и уживања допуњују било y размерама дана или седмице. Сваке среде, на пример, Мармонтел прво присуствује вечери којом „председава“ госпођа Жофрен, где je, с изузетком госпођице Леспинас, све друштво мушко (обично су ту Д ’Аламбер, Дортус де Меран, Мариво, Шастеликс, опат Мореле, Сен Ламбер, Хелвецијус, Томас и, од странаца, опат Галијани, маркиз Карачиоли и гроф Де Кројц), потом ce с неким пријатељима среће код Тиљерија, пре него што ће ce вратити госпођи Жофрен да би ту нашао женско, отменије друштво. „Пошто сам вечерао код госпође Жофрен са људима од пера или уметницима, отишао бих код н>е увече где je било интимније друштво, јер ми je учинила част да ме прима на своје мале касне вечере. [...] Друштво није било бројно, пет или шест драгих пријатеља, или кадрил (четворка) људи и жена из највишег света, опуштених y том друштву.“28 Организација недеље за аристократију л>уди од пера била je на исти начин y ритму допуњавања друштвености. К ад je госпођа Некер намеравала да отвори свој салон, требало je да одреди свој дан: „Госпођа Некер ce обратила нама тројици (Мармонтелу, Рејналу и Морелеу) да би поставила темеље свог књижев27 Morellet, Mémoires, 96-91, 129-130, 135. 28 Marmontel, Mémoires, t. I, 169. 168
ног дружења. Одабрали смо један дан да ce не би поклапало с понедељницима и средама госпође Жофрен, уторницима Хелвецијуса, четвртцима и недељама барона Холбаха. Петак je био дан госпође Некер.“2930 „Салони 18. века претворили су опуштени облик друштвеног окупљања y озбиљно радно место“, пише Дена Гудман.30 Између салона 17. века31 и окупљања 18. века (које савременици ретко означавају речЈу „салон , већ пре речима „купа , „ДРУштво > ”ДРУжење > »вечеРа ) ВРЛ0 су значаЈне разлике. Дружење, које je углавном женско, смењује друштво мушкараца, којим упрваља једна жена, домаћица куће и конверзације. П рвенство ce даје књижевним играма, размени информација, сучељавању идеја, критици, развијању филозофских пројеката. Врло je велика превласт племства, али y тим друштвима где ce мешају племићи и неплемићи и где ce разлика y имању и сталежу брише пред једнакошћу y интелектуалној расправи. Док су салони прециоза били део дворске средине, дакле чине део власти y њеном апсолутистичком облику, вечере века просвећености су први приватни простор који подржава појаву јавне сфере, издвојене и критичне y односу на монархију.
Вешшина конверзације Оно што приближава салоне 17. века и друштва следећег века je сличност обичаја образованих л>уди (уведених с потпуно различитим циљевима). О д тих обичаја конверзација je најбитнија. Прави човек од пера 18. века, бар на основу мерила књижевног естаблишмента, пре свега je онај ко води расправу y друштву. Гара даје јасно сведочење y својим Историјским мемоарима о 18. веку u о Господину Сиару ( Mémoires historique sur le XVIIIe siècle et sur M. Suard) , штампаним 1821. З а њега књижевни и филозофски углед Сиара (који je нагомилао заш-
29Morellet, Mémoires,
143-144. 30 Dena Goodman, „Enlightment Salon“, 338.
169
титнике, пензије и места и који добија највише признање избором y Француску академију) почива на његовој речитости: „Господин Сиар je много више причао него што je писао Много духа и талента je потрошио на понеки одломак ту и тамо и још више на свет и конверзацију. [...] Још врло близу господину Сиару и опчињени њиме, није нам немогуће отети од заборава или узурпације неке од вредних ствари које je расипао за живота, не размишљајући о томе како he га памтити. Расипао их je no круговима, кабинетима, сусретима.“ Теоретичар сопствене праксе, Сиар je намеравао да напише (или пре, као што je рекао Гара, „да ce дотакне y веома малом издању“) „историју конверзације y Француској од 10. века“: „Мислио je оно што иначе није уобичајено и очигледно: да би векови били много боље описани историјом конверзације него историјом књижевности, зато што je мало људи писало, a много л>уди причало, и зато што писци врло често подражавају један другог и копирају чак и после дуго времена и да срећом нисмо ретко приморани да говоримо оно што осећамо и мислимо.“ Примењујући тај поглед на 18. век, Гара приписује снази живе речи преокрете којима ce век завршио: „Taj утицај (тј. ’филозофског духа’), да je деловао само преко књига и читања, био би далеко од тога да тако брзо доведе до тако значајних и обимних резултата. Управо je y конверзацијама добијао све већу снагу, коју ништа није mo tao да победи и која ће све променити. Ta снага ce испол>авала и расла, пре свега, y друштвима y којима je учествовао и господин Сиар и тде je наклоност за уметност и књижевност окупљала људе који су својом просветлЈеношћу, рангом и положајем имали више утицаја на Јавно мњење.32“32
32 Dominique -Joseph Garat, Mémoires historiques sur le XVIIIe siècle et sur M. Suard, Paris, A. Belin, 1821, t.l, 173, 172, 170. O каријери господина Сиара в.: Robert Damton, „The High Enghlightenment and the Low-life o f Literature in Pre revolutionary France", Past and Present, 51. 1971, 81 -115. 170
Пресудан значај који ce приписује конверзацији, схваћеној као прави жанр који има своја правила и своје конвенци• очигледан je y два чланка Морелеа y Ф ранцуском меркуру \jl8 : „Есеј о конверзаи,ији“ („Essai sur la conversation"), превод текста Swift, Hints toward an essay on Conversation, и „О дуxy противречности“ („De l ’esprit de contradiction “) . Опат филозоф ће их преузети и мало изменити y две расправе штампане 1821. y колективном издању под насловом Похвале госпођи Жофрен (Eloges de Mme Geoffrin) . У тим текстовима Мореле дефинише конверзацију као главни жанр књижевне праксе, јер обухвата сучељавање, na и супротстављаше идеја и мишљеша y оквиру финог друштва, дозвољава утврђивање истине без разарања друштвености претераним напетостима. Kao „стил дијалога“ y музици, који постаје мода y Паризу шездесетих година 18. века, добро вођена конверзација, „ни строго методична“ ни потпуно расута, ни педантна ни неозбиљна, уједињује различите гласове. Салон je као концерт где „господарица музике“ вешто усклађује све појединачне партитуре.33
Кришике салона Ж енско владање републиком л>уди од пера, како je отелотворено y друштву париских салона, није no укусу свих. У свом писму Д ’Аламберу „о његовом чланку Женева y V II тому Енуиклопедије и, посебно, о пројекту установл>ен>а театра комедије y том граду“, штампаном 1758, Русо му ce супротставља y име одвајања полова („Пратимо знаке природе, следимо их добро y друштву и закључићемо да два пола морају понеки пУт да ce сретну, a иначе живе одвојено“) и поштовања сваког поЈединачно. У поређењу с презира достојном Спартом или срећним друштва Монтањона, париски салони безочност уздиЖУ на ранг врлине:
... . 33 О текстовима Морелеа: Daniel Gordon, „ ’Public opinion’ and the CiV1 lz'nS Process in France: The Example o f Morellet, Eighteenth-Century Studies, St 1 ^ ’ n° ^Pr'n8 1989, 302-32S; Barbara H. Hanning, „Conversation and Musical V ¥ o-in ^ate Eighteenth-Century Parisian Salon", Eighteenth - Century Studies, oi. 22, no. 4, Summer 1989, 512-528 ( цитат 518). ' 171
„Код нас... жена која ce највише цени je она која прави највише буке, о којој ce највише говори, која ce најчешће виђа код које ce најчешће вечера, која најодлучније даје тон, Ko ja пресуђује, дели, одлучује, изриче, приписује таленат, за_ слугу, врлине, степен тих врлина и њихово место и пред којом понизни научници моле за наклоност.“ Још озбиљније, салони кваре жене и смекшавају људе; уништавајући тако оно што треба да буду врлине сваког пола: „Кукавички остављени на милост и немилост пола који треба да заштитимо, a не да му служимо, научили смо да га презиремо служећи му, да га вређамо подругујући ce. Свака жена y Паризу окупља око себе y свом стану сарај људи који су више жене од ње, који знају да укажу све почасти лепоти сем оне срцу, које je достојна.“ Заробљени, изнервирани, ослабљени тим „седелачким и кућним животом“, људи од пера, посвећени безначајном и пролазном писању, губе прави дух: „Замислите каква може бити чврстина духа човека који ce искључиво бави важним послом да забави жене и који проводи читав свој живот радећи оно што оне треба да раде за нас, када нам je, исцрпљеним од посла, за који оне нису способне, потребно опуштање.“34 T okom свог боравка y Паризу, између 28. јануара и 9. маја 1763, Едвард Гибон, захваљујући препорукама које je сакупио y Лондону, постао je један од редовних учесника књижевних вечера: „Четири дана y недељи имао сам место без позивнице за гостопримљивим столом госпође Жофрен и госпође Ди Бокаж, код чувеног Хелвецијуса и код барона Холбаха. Нзегов утисак, како je пренео y својим мемоарима које je издао 1789—1790, умерен je. С једне стране, друштво које je посећивао y складу je с његовом представом „друштво углађених и пријатних л>уди“: „Н а тим симпозијумима уживање за столом
34 Jean-Jacques Rousseau, Lettre à M.d'Alembert sur son article Genève, Paris, Flammarion, 1967, 195, 115, 197-199. 172
било je улепшано живом и слободном конверзацијом, друштво ■ било одабрано иако je било помешано и произвољно изабра“ С друге стране, деспотизам женске владавине и нетолерантност људи од пера били су му одвратни: „Често сам био згрожен ћудљивом тиранијом госпође Жофрен и нисам могао да прихватим с одобравањем нетолерантну ревност филозофа и енциклопедиста, пријатеља Хелвецијуса и Д ’Холбаха: подсмевали су ce скептицизму Хјума, с догматском затуцаношћу проповедали су атеизам и проклињали све вернике с подсмехом и презиром.“ О д тог неусиљеног друштва Гибон више воли поједи начне сусрете с људима од пера, које je посећивао пре вечере: „У јутарњој посети често сам саме затицао дух и ауторе Париза мање сујетне и разумније него y кругу шима једнаких с којима су ce мешали y кућама богатих, конверзације међу ерудитама, вечерње конверзације господина Фонсмања, који je подржавао здрав разум и учење главних чланова Академије натписа и књижевности, позориште, не заборављајући друштво госпође Бонтан, за коју каже да je y средњем добу живота, a њена лепота je још била завидна.“ Сећање на срећне сусрете неће напустити Гибона. „Четрнаест недеља je промакло: да сам био богат и независан, продужио бих боравак и можда ce преселио за стално y Париз.“ Али, двадесетак година после боравка y Паризу, када напушта Лондон да би ce повукао y Лозану, Гибон не осећа никакву жељу да ce поново заустави y престоници и директно nyryje y Швајцарску.35 Последњи сведок оптужбе на рачун друштва салона има друге разлоге. Изражавајући y својим мемоарима, које je писао за време свог боравка y затвору, одвратност према „жеj ., 35 Edward Gibbon, Memoirs o f My Life, прир. Georges A. Bonnard, LonQon, Nelson, 1966, 125-128 173
нама књижевничарима“ и према „ситничавим канцеларијама којима je врвео П ариз“, јер су „жене академика или тужилаца из редова буржоазије и племства, контролора финансија и обичних пословних л>уди све хтеле да имају сто којим ће пред. седавати“, Ж ан-П јер Брисо одражава фрустрације младог човека кога књижевни свет одбија да призна као једног од себи равних. С подједнаким презиром говори о „салонима искричавог духа“ које држе париске госпође, о себичним и равноду. шним лзудима од пера, почевши од Д ’Аламбера: „Ја, млади новајлија, непознат тим особама, дошавши да ce дивим великим људима или бар да слушам филозофе, очекивао сам да ћу их наћи пријатне и добронамерне, како су ce представљали y својим делима, хумане и толерантне, јер су све време говорили о толеранцији и хуманости. Видевши их кад су сишли са свог олимпског троношца и могавши да их ближе оценим, моје су ce илузије распршиле. Са још више жара сам волео филозофију, али знатно мање неке филозофе.“ Исто тако су и забаве академика, пуних предрасуда и љубоморне на своје повластице, навеле Брисоа да подржи M a pa против Лапласа, јер, каже он „нисам могао да поднесем да ce са дрскошћу и деспотизмом понаша према физичару зато што није имао као он фотељу“36. М емоари Брисоа, иако су обележени илузијом коју ствара накнадна ретроспекција и реконструкција, снажно означавају зид мржње између, с једне стране, несрећника који траже званично признање и приходе који иду уз њих и, с друге стране, људи од пера, који су монополисали привилегије, примања и положаје.
Пушовања „Разума " , Берлин Бити примљен на вечере и y друштво које y Паризу (и само y П аризу) означавају правог човека од пера, истовре-
36 Ј.-Р. Brissot, Mémoires (1754—1793), Paris, Librairie Alphons (цитати 1.1, 126-128, 122-123, 99). 174
o светског човека и филозофа, то je амбиција великог броја оних који мисле и пишу y провинцији или ван Ф ранцуске. Ипак, париски салони су само израз, наравно најочевиднији и најзавиднији, групе места где ce окупља интелектуално друштво које одликује оне који ту учествују као грађани „репубдИКе“ без престонице и без граница. И з те мреже, која ce простире no читавој Европи, следи двострука логика: пре свеra географска с више или мање присутним филозофским духом, затим институционална с контрастом супротстављених инстанци званичног признања, које директно зависи од власти владара, и слободне и намерне друштвености, где je критика опуштенија. ^ _ Господин Андре из Човека са чешрдесеш екија ( L ’Hom me à quarante écus) иронично исцртава картографију те Европе, неравноправно отворене према „прогресу људског духа“, јер није равномерно гостопримљива према онима који ту Европу чине могућом: „Чини ми се“, говорио je прошлог уторка, „да Разум путује y кратким етапама од севера према југу, са своја два врло добра пријатеља Искуством и Толеранцијом. Пољопривреда и Трговина га прате. Појавио ce y Италији, али Братство Знака га je одгурнуло. Све што je могао да ради je да тајно пошаље неколико својих писмоноша, који неуморно раде за добро. З а неколико година земља Сципиона више неће бити земља Арлекина y мантији. Разум, с времена на време, има сурове непријатеље y Француској, али има толико пријатеља да ће на крају бити и премијер. Кад ce појавио y Баварској и Аустрији, затекао je две или три велике главе с перикама, које су га гледале глупо и зачуђено. Рекле су му: Тосподине, никад нисмо чули за вас, не познајемо вас.’ —’Господо’, одговорио je, ’c временом ћете ме упознати и заволети. Добро сам примљен y Берлину, Москви, Копенхагену, Стокхолму. Већ дуже време, захваљујући јемству Аока, Гордона, Траншара, милорда Шефтесберија и толиких других, добио сам грађанство y Енглеској. И ви ћете ми га дати једног дана. Ja сам син времена и све очекујем од свог оца.’ Кад je прешао границе Шпаније и Португала, хвалио je Бога кад je видео да ломаче инквизиције више нису тако честе, много je очекивао од ис175
теривања језуита, али ce плашио да, истерујући из земље лисице, земл>у не препусте вуковима. Преузмимо ту волтеровску географију, исцртану 1768 „Врло добро сам примљен y Берлину“, изјављује Разум. У пре. стонци Пруске људи од пера деле ce на више припадности. Најзваничнија je Краљевска академија наука, основана 1700, коју је реформисао Фридрих Велики 1740. Неко време су њоме доминирали француски филозофи, али je била недовољно отворена према пруским Aufkldrer све до смрти краља 1786. Ови обично посећују друштва просвећених, где има државних чиновника, администратора и професора: као Montagsclub, основан 1749, Fes siers сhe Lesegesellschaft и Mittwochgeselshaft, друштво од двадесет и четири члана које чува тајност свог постојања и треба да буде противтежа другом тајном друштву које je против просвећености —Bruderschaft der Gold- und Rosenkreuzer. У последњој деценији века нова књижевна генерација ce удаљује од просвећених друштава и даје предност романтичарским салонима: пре 1806. има их четрнаест y граду. Тајно y својим одлукама Mittwochgesel shaft допире до публике захваљујући часопису Berliniche Моnatschrift с којим je уско повезано. Часопис je штампао нека предавања својих чланова (на пример, Јохана Фридриха Целнера, Мозеса Мендлсона, Кристијана Готлиба Зелеа или Карла Готлиба Свареза) и организовао дебате упоредо са онима вођеним y друштву —на пример, поводом чувеног питања Ш т а je просвећеност? (Was ist Aufklàrung) које cy 1783. поставили y часопису Целнер, a y друштву Карл Виљем Мезен, или о реформи законодавства и изради Пруског грађанскоГ законика (Allgemeines Landrechts fu r die Preussischen Staaten Берлински случај ce репродукује y различитим размерама y бројним малим престоницама и тако илуструје две основне црте положаја људи од пера y Немачкој. Прва je су-378 37 Voltaire, L 'Homme aux quarante écus, 1768, y: Voltaire, Zadig ou la de stinée, Micromégas et autres contes, Paris, Le Livre de poche, 1983, t. II, 201-278 (цитат 271). 38 Horst Moller, „Enlightened Sociétés in the Metropolis. The Case of Berlin'1, The Transformation o f Political Culture, England and Germany in the late Eighteenth Century, прир. Eckhard Hellmuth, Oxford, The German Historical Insti tute London/Oxford University Press, 1990, 219-233. 176
улога часописа, чи ји проток ствара заједнички простор За објавл>ивање и расправе и поред непостојања интелектуалне стонице сличне П аризу и упркос бројним националним дрЈкавама. Број нових наслова, више или мање трајних, y знатном ■ порасту: 316 нових часописа je штампано између 1701. и 1730, 767 између 1731. и 1760, 2.333 између 1761. и 1790. године (од којих 1.223 само y последњој деценији). Научни часописи, који преовлађују y првој половини века, нестају пред часописима који негују и организују јавну дебату и критику: на узорку од 160 часописа штампаних између 1750. и 1800. чланцИ који ce баве савременим проблемима (друштвеним, економским, правним, политичким, педагошким) чине укупно 41,5% укупног броја чланака.39 T a чињеница јасно показује другу особеност л>уди од пера y немачким државама: њихову блискост са носиоцима државних функција, чак и непосредно учешће y бирократији апсолутистичких кнезова (некад и просвећених). Можемо на н>их да применимо сасвим умесно закључак Антонија Л а Bona о друштвености века просвећености: цЈТИНСка
„Управо je то вушеструка улога елите која je, мање или више директно, умешана y деловање ’апсолутизма’ који je био центар гравитације нове друштвености века просвећености. Нови друштвени простор, y коме су велики значај имале масонске ложе, испуниле су групе које су чиниле државу. A ko су биле уточишта појединцима од апсолутизма, биле су истовремено његов незванични наставак.“ 40 Одатле су посебно али не и једино y Немачкој, двосмисленост људи од пера y односу на апсолутистичку државу предмет критике и идентификације.
39 Hans Enrich Bôdeker, „Journals and Public Opinion. The Politicization 0 the German Enghlihtenmet in the Second half o f the Eighteenth Century, “ Tranformation o f Political Culture, 423-445 (табле на страни 428 и 436.) 40 Antony La Vopa, „Conceiving a Public: Ideas and Society in Eighteemh-Century Europe", Journal o f Modem history, 64, March 1992, 79-116 (цитат )• B. и: Franklin Kopitzsch, „Esquisse d ’une historié sociale de l’Aufklarung en magne ‘, Révolution, la France et Allemagne, deux modèles opposés du change\1еП\т ° С‘а^ СтУдиЈе изабрао и издао: Helmut Berding, Etienne François, Hans-Per lman, Paris, Edition de la Maison des Sciences de l’Homme, 1989, 348-365. 177
Париз u провинџија: установе посвећења u места окупљања У Француској, према господину Андреу, распламсала ce битка између пријатеља и непријатеља разума. У том сукобу контрола најпрестижнијих институција je одлучујући улог. После избора Д ’Аламбера y Ф ранцуску академију 1754, филозофска странка je кренула y напад на тај бастион озакоњене интелектуалности. Борба je груба, a освајање споро. Године 1763, кад М армонтел прижељкује фотељу упражњену после смрти Маривоа, напредак je и даље слабашан: „У Академији je било четири човека под именом филозофа, што je тада било сматрано достојним презира. Т и академици су били Дикло, Д ’Аламбер, Соран и Ватле. „Сигуран y њихову подршку (иако су y то доба Д ’Аламбер и Дикло били немилосрдно завађени), Мармонтел прави уобичајене посете, али наилази на одлучно противљење једног од министара, грофа Пралена. Једини начин да ce заобиђе тако јако непријатељство je да ce задобије наклоност краља. Д а би то добио, кандидат филозофа, уз помоћ своје заштитнице, предузима најтрадиционалнији гест потчињености људи од пера: посветити владару примерак једног од својих дела раскошно укоричен: „На крају, кад je моја Поетика била готова, замолио сам госпођу Помпадур да добије од краља дозволу да му ce представи дело које je недостајало нашој литератури. To je, рекао сам, милост која ништа неће коштати ни краља ни државу и која ће доказати да сам y милости и добро примљен код крал>а. To сведочанство дугујем тој доброчинитељки која je, на лак и једноставан начин, допринела да ce крал> определи y моју корист, a ihCHO лепо лице je блистало од радости. ’Радо ћу’, рекла je, ’тражити ту милост за вас и добићу je.’ Добила je без муке и рекла ми: ’Требало би то представљање учинити најсвечанијим, тако да истог дана читава краљевска породица и сви министри добију дело из ваших руку.’ Своју тајну сам поверио само својим блиским пријатељима и моји примерци су били раскошно повезани (ни y чему нисам штедео). Једне суботе увече сам дошао y Версај са својим пакетима. [...] Сутрадан ме je војвода Дира представио краљу. Дошао 178
сам y време краљевог устајања. Никад га нисам видео тако лепог. Примио je мој знак поштоваша с очаравајућим погледом. Био бих на врхунцу радости да ми je упутио коју реч, али његове очи су говориле за њега. [...] Кад сам сишао до госпође Помпадур, којој сам већ представио своје дело, рекла je: ’Идите господину Шоазелу и однесите му свој примерак књиге, лепо ће вас примити, a мени оставите примерак за господина Пралена, ja ћу му сама однети.’ Пошто сам послао књигу, брзо сам отишао код Д ’Аламбера и Диклоа да им јавим за свој успех и сутрадан je било представљање моје књиге y Академији. Поделио сам примерке књиге оним академицима за које сам знао да су ми наклоњени.“ Дељење Поетике je добро деловало, јер пошто je осујећена последња интрига (покушај војводе Пралена да примора Томаса, тада свог личног секретара, да ce кандидује), М армонтел je коначно изабран y Академију.41 Прича може да послужи као пример зависности нове дефиниције човека од пера („целовит књижевник“ и практичар „филозофског духа“, као што je говорио Волтер) и најкласичнијих облика патроната владара, који je био највиши делилац милости и највиши судија књижевних супарништава. Сви они који нису имали приступ институцијама и најугледнијим положајима краљевског културног апарата требало je да ce посећују или заснују друге облике друштвености, који такође, али на други начин, потврђују својство људи од пера. У Француској y последњим деценијама старог режима било их je y више облика. Први je енглески са све већим бројем кафеа који су били копија coffee-houses y Лондону. Почетком 18. века било их je већ 3.000.42 Kao што je писао Роберт Дарнтон, „кафеи су функционисали као супротност салону“43. Нису оку-
41 Marmontel, Mémoires, 1 .1, 212-217. rr. 42 O енглеским coffee-houses в.: Aytun Ellis, The Penny Universities: A istory o f the Coffee-Houses, London, Seeker and Warburg, 1956. и E. J. Clery, ,,Wo№>1 and the Coffee-House Myth“, Women: a cultural review, vol.2, no. 2, ’ 168—177, који даје нову оцену феминистичке димензије друштвености y cottee-houses. re ino 43 Damton, „The High Enligtenment and the Low life o f Literatu-
179
пљали одабрано друштво, већ су били отворени свима, њима није управљала нека женска особа, већ ce окупљало искључиво мушко друштво. Други модел: модел књижевног друштва де_ финисан je истовремено и као супротност академске форме и као њена имитација. М лади књижевници из провинције, без препорука или званичног признања, који су обигравали око врата академија установљених на париски начин, нашли су y тим слободним удружењима начин да смире своје нестрпљење. H a крају све већи број музеја и лицеја, са више педагошким a мање утилитарним циљевима y поређењу с академијама, давали су одушка оним људима из књижевног круга који нису имали приступа вишим инстанцама и званичним потврдама.44 Тај нови облик интелектуалне друштвености могао je да добије превратничку вредност. T o важи и за Брисоа, који с ретроспективним улепшавањем и правдањем својственим мемоарима подсећа на свој покушај да оснује ли ц еј y Лондону 1782—1783. Пројекат je огроман: „Требало je да ту [у Лондону] оснујем лицеј, музеј, где би ce одређеним данима y недељи окупљали научници филозофи из целог света, где би била сакупљена сва уметничка дела. Такође сам сањао да оснујем часопис преко кога бих обавештавао јавност о резултатима тих научних сусрета, који би служио као улазница за филозофске и политичке истине које je требало калемити на француске духове.“ Окупити „неустрашиве и просвећене пријатеље слободе“ y Лондону, штампати њихова дела y том граду „где je индивидуална слобода била на највишем нивоу“, прештампати их y Швајцарској, Немачкој и Холандији, пренети их y Француску —то je била идеја Брисоа. Лондонски лицеј je, дакле, требало да има двоструку улогу. С једне стране, споља je то била институција слична лицејим а и м узејим а који већ постоје y Француској —идеја je преузимала пројекат Намеса Клода Паена де ла Бланшерија, који je на исти начин хтео да окупи научнике из свих земаља, одржава преписку са њима и издаје часопис. С друге стране: 44 Daniel Roche, Le siècle des Lumières en province, 1, 63-68.
180
„Taj лиџеј није требало да ce ограничи на строге оквире које je тиранија министара наметала онима y Паризу. Није требало ни представа, ни забава, ни поучавање, ни вести, ни музика, ни слика да привлаче људе y мој лицеј, већ корист коју су пријатељи књижевности могли имати од заједничког друштва, корист која je била двострука y земљи y којој ништа није ометало слободу, корист која ce претварала y неопходност кад ce има на уму карактер енглеских научника и апсолутан недостатак комуникације.“45 Остварење није било на висини амбиција, јер je штампано само дванаест бројева Дневника Л ондонског лииеја (J o urnal du Lycée de Londres ) или Слика тренутног стања науке u уметности y Енглеској (Tableau de VEtat présent des Sciences et des Arts en A ngleterre) између 1784. и 1785, док je Брисо имао доста невоља: дужнички затвор y Лондону, Верженова забрана његовог часописа и двомесечни затвор y Бастиљи, уз забрану да ce врати y Енглеску.
Посеше u иреииска Немајући увек превратнички циљ, који joj je давао Брисо, идеја о јединственој организацији и централном руковођењу „републике“ људи од пера подстакла je различите пројекте tokom 18. века, од анонимног „Пројекта оснивања бироа за књижевну републику“, штампаног 1747. y Разумној библиотеуи европских научника (Bibliothèque raisonée des ouvrages des savants de l ’Europe), y амстердамском часопису, до „Плана општег удруживања научника, људи од пера и уметника „да би ce убрзало усвајање добрих обичаја и просвећености“, који je предложио опат Грегоар одмах после Револуције и који je сугерисао одржавање 1817. y Франкфурту на Мајни првог светског конгреса л>уди од пера и научника (два израза ce користе као синоними). Пошто je то јединство било немогуће, преписка и путо-
, , 45 Brissot, Mémoires, I, 238-243, 338-339 (цитати 239, 329.) O Journal ,Ус^е de Londres b.: Dictionnaire des journaux 1600-1789, yp. Jean Sgard, Paris, unwersitas, 1991,11, 659-660. 181
вања преко граница остварују заједницу л>уди од пера. Да узмемо за пример једног човека од пера изабраног баш зато prro није једна од водећих личности интелектуалног света.'*6 Жан Франсоа Сегије je члан Академије y Ниму (чак je поаао њен председник и стални секретар), пријатељ с путовања маркиза Мафеија, обишао je све библиотеке и збирке реткости y Европи пре него што ce вратио y родни град, где je основао ботаничку башту и археолошку колекцију. И з Нима води важну и редовну преписку са 338 кореспондената и аристократа из Лангдока и ерудита из јужне Француске. Једна трећина кореспонденције je с л>удима из иностранства, од чега je половина из Италије и Шпаније —што показује јединственост Сегијеове мреже, која je много више медитеранска него великих писаца просве!ености (на пример, Волтера и Дидроа), чија je преписка оријентисана на северну протестантску Европу.4647 Ревносан y својој кореспонденцији, Сегије je и гостољубив домаћин: 1.383 путника су га посетили између 1773. и 1783, a неки су долазили више пута. О д укупног броја посетилаца, 63 % су Французи и људис двора и из администрације, или учени људи. И з иностранства стиже 33 % , посебно људи из северне Европе, који ту заузимају много веће место него y кореспонденцији. Преписка и посетиоци Сегијеа нису типични, јер окупљају, пре свега, чланове владајуће аристократије и ерудите. Ипак, сведоче о стварању друштва које обједињује не само оне који живе y непосредној близини. Kao што je Галијани писао Сиару из свог напуљског изгнанства: „Moja писма су као она светог П авла Ecclesiae quae Parisiis. Читајте их, дакле, мојим пријател>има.“48 Читање писама наглас je одржало присуство Галијанија и потврдиће заједничко припадање истом друштву.
46 Daniel Roche, „Correspondance et voyage au XVIIIe siècle: le réseau des sociabilités d’un académicien provincial, Séguier de Nimes“, Les Républicains de lettres, 263-280. 47 Daniel Roche, Le Siècle des Lumières en province, I, 319-322, II, 509-513. 48 L’Abbé F. Galiani, Correspondance, I, 188. 182
Морални модел: повлачење u некористољубље Услови живота човека од пера одређени су припадањем различитим институцијама и друштвеношћу y свету књижевника, али такође и расправама, бројним и противречним, којима ce остварује. О ве ce развијају упоредо y више равни. Најтрадиционалнија je окренута моралу и педагогији, a вуче корене из првог дела које je дословце посвећено човеку од пера, из књиге језуите Данијела Бартолија, штампане y Риму 1645. и прештампане осам пута исте године, D e ll’Huomo di lettere difeso e emendato parti due. Књигу je превео на француски 1654. године отац Л е Блан, такође језуита, под насловом Водич за узвиш ене духове (L a Guide des Beaux Esprits, П онт a Мусон). Дело je имало велики успех са 19 италијанских издања између 1645. и 1689, преводом на енглески (1660), немачки (1677), кастиљански (1678) и латински (1693). У 18. веку y Француској поново га je превео језуита отац Деливо под насловом Човек од üepa {Homme de lettres, Paris 1679, 3 voli.). Истичући достојанство књижевног позива пред онима који га омаловажавају, књига непосредно повезује интелектуалну активност и апсолутно некористољубље и предлаже људима од пера као узор античког мудраца, a моћнима меценат.49 П ет година пре превода оца Деливоа, Ж ан-Ж ак Гарније, краљевски професор хебрејског и члан Академије натписа и књижевности, објавио je друго дело под истим насловом Човек од üepa ( L ’Homme de lettres), обухватајући исте садржаје: „Човека од пера дефинишем као оног чије ce основно занимање састоји y неговању свог духа учењем да би постао бољи и кориснији друштву.“ Полазећи од ове дефиниције, различите — каже он —од оне „народа и „обичног света , Koja меша човека од пера са аутором, и дефиниције „друштва y моди“, које човека од пера замишља као "забавног човека вештог y конверзацији“, Гарније развија модел књижевника који ce супротставл>а реч no реч оном из салона и сарадника Енциклопедије. З а ње-
49 О томе в.: Claude Cristin, Aux Origines de l ’histoire littéraire, G ble, Presses Universitaires de Grenoble, 1973. 183
га „занимање“ човека од пера претпоставља повлачење из света, далеко од страсти и разоноде: „Губећи потребу за повлачењем, убрзо губимо и потребу да негујемо свој дух и, као обавезна последица, престајемо да заиста будемо човек од пера да бисмо постали човек y друштву.” Такво митљење претпоставља „композицију“ (тј. писање) конверзацији. „Свакодневно срећем људе чија конверзација очарава, a који с пером y руци • u np не могу да повежу две идеЈе. 1 о подразумева прихватање часног сиромаштва, које не тражи ни признања ни издржавање. Она морају бити апсолутно искључена, јер, да би ce дошло до повластица и патроната, треба сплеткарити, a једном кад ce добију, наводе на мекушство и лешост. Једина легитимна „књижевна надокнада су одличја, дужности, посао, места, уважаваше и све што подстиче надметање и годи самољубл>у“, што држава мудро дели онима који су их достојни. Гарније верује да може да докаже предност посла над издржавашем, доказујући, супротно Волтеру, кшижевну супериорност владавине Франсоа I над владавином Луја XIV. Човек од пера je као световни клирик заветован на целибат („незгоде и неопходна брига y браку нису y складу с миром и равнодушношћу тако неопходним духовном делању“), некористол>убив y свом бављењу науком и уметношћу (они којима je то „главно занимање“ заслужују назив човека од пера, под условом да мање траже прљав добитак од корисног знања и да буду поноснији на сопствено напредоваше y својој вештини него на свој иметак“). Ако не признају други виши ауторитет од разума, чувају ce бављења критиком што, no Волтеровој дефиницији, чини њихов идентитет и разлог постоја№а. Гарније, насупрот развоју који човека од пера чини филозофом, подсећа да „читава његова независност ни y чему није y супротности са утврђеним законима, ако нису неправедни: човек од nepa ce не потчињава y страху од казне као подли роб, већ из поштовања реда, јер боље од свих зна своје предности и неопходност y уређеном друштву. Он ће, дакле, бити љегов одлучни бранилац.“50
50 Jean-Jacques Garnier, L'Homme de Lettres, Paris, Panckouck (цитати 7, 45, 118, 121, 192, 198). 184
Далеко од нових дефиниција, на пример оних које су „„„или Дикло или Д ’Аламбер, далеко од друштвених обичаја париског света, кн>иге Л \а н -т а к а 1 арниЈеа и научника и Језуите Делавоа одржавају кроз 18. век традиционални модел идентификације, који несумњиво још прихватају они који припадају неком сталежу, или имају запослење и посвећују ce мудрој и мирној ерудицији вредној поштовања.
Аушор власник свог дела П оред те класичне расправе, појављује ce нова: издавчка и правна, коју покрећу издавачи и штампари штитећи своја права. Посебно ce рано развила и размахнула y Енглеској. Kao што je писао М арк Р о з, „могло би ce рећи да су лондонски књижари измислили модерна ауторска права користећи то као оружје y борби против књ ижара из провинције“51. Парламент je 1709. изгласао С т ат ут и назвао га А к т за подстиуање учења давањем права на копије штампане књиге ауторима или купцима т их копија за оно време које je наведено (A n A ct fo r the Encouragment o f learning, by Vesting the Copies o f Printed Book in the Authors or Purchasers o f such Co pies, during the Times therein mentioned ) , укинувши стари начин штампања који je дотле давао потпуну предност издавачима из престонице. П рема тим правилима дотад важећим y друштву, „уношење“ једног наслова y Регистар Компаније јемчило je књижари која га добави неотуђиво и пуно право власништва (значи преносиво, дељиво и разменљиво) над делом које je регистровано. С т а т ут из 1709. године двоструко укида тај стари систем, ограничавајући временски издавачка права на четрнаест година (и још четрнаест година, ако je ауТ0Р жив), или двадесет једну годину за већ штампана дела, Дајући право ауторима да сами затраже ауторска права. Књижари y Лондону су истовремено изгубили монопол на добијање издавачких права и њихову трајност, што je оставило слободан простор њиховим колегама из провинције, шкотским и
51 Mark Rose, „The author as propietor“, 42. 185
ирским књижарима, да слободно прештампавају дела за која je право истекло. Д а би поново утврдили своје традиционално право књижари Stationer’s Company имају само једну могућност: признати стално власништво аутору дела, a према томе и ништа мање стално власништво ономе ко je купио то дело. Дакле, на одређени начин пронаћи човека од пера као аутора, власника ауторских права. Преко многих спорова који су вођени против књижара који прештампавају дела за која тврде да имају неоту. ђива права, књижари Лондона су развили двоструку аргументацију. Прва ce заснива на теорији изведеног власништва, коју je поставио Лок, сматрајући да je човек као власник сопствене личности власник и свих производа свога рада, књижевног или не: „Р ад даје човеку природно право располагаша оним што производи: књижевни састави су производ рада и аутори имају природно право њиховог власништва.“5^ Друго оправдање ce ослања на естетску теорију о оригиналу, својствену књижевним саставима, тако да ce не могу поредити са механичким изумима, који су подложни режиму патената који ограничава трајање монопола на четрнаест година. „Стил и осећања су суштина литерарне композиције. Само они чине њен идентитет. Папир и штампа су успутни и служе да пренесу стил и осећања на даљину. Сваки дупликат дела, било да их je десет или десет хиљада, ако преноси исти стил и осећања, исто je идентично дело које je плод ауторове маште и рада.“
52 William Enfield, Observations on Literary Property, London 1 тирано према: Marc Rose, 59). O потврди појма књижевног власништва в. недавне студије: Martha Voodmansee, „The genius and the Copyright: Economic and Legal Conditions o f the Emergence o f the ’Author’", Eighteen Century Studies, vol. 17, no. 4, Summer 1984, 425—448 (за Немачку); Marc Rose, „The Author as Propri etor: Donaldson v. Becket and the Genealogy o f Modem Authorship", Representati ons, 23, 1988, 51-85 (за Енглеску); Carla Hesse, „Enlightment Epistemology and the Laws o f Authorship in Revolutionary France, 1777-1793“, Representations, 30, 1990, 109-137 (за Француску). B. и: Roger Chartier, L'Ordre des livres, Lectures, auteurs bibliothèque en Europe entre XIVe et XVIIIe siècle, Aix en Provence, Alinea 1992, Chap.II, "Figures de l’auteur", 35-67. 186
Вилијам Блекстон тако идентификује књижевно власништво као „грађанско право“које ce неотуђиво и трајно преноси са аутора на књижара.53 Правно и судски, расправе, започете y Енглеској повод0м Ст ат ут а из 1709. године одвијају ce без непосредног учешћа самих аутора. Нову дефиницију човека од пера као власника сопственог дела, значи награђеног за рад који ce ни са чим не може поредити, дају књижари, адвокати и судије. Нови модел књижевне активности je тако супротстављен дословно старој аристократског фигури gentleman-writer или gentleman -amateur, који презире књижаре и њихове надокнаде.54 Бранећи то традиционално схватање, Лорд Кемден je 1774. изјавио: „Слава je награда за науку и оне који су достојни да презиру све ниже делатности. He говорим о пискаралима за хлеб који затрпавају штампу својим бедним производима ... Бекон, Ноутн, Милтон, Лок нису због добити и дебеле зараде поучили и одушевили свет, за такве људе je недос.тојно да тргују са прљавим књижарима ни за лист папира за писма.“55 Ново схватање човека од пера, које су створили књижари и правници као полемичко оружје, тешко ce уклапа y ре~ алност. До краја века врло су ретки аутори који могу да живе од својих књижевних дела. Пракса потпуног уступања рукописа књижару без дељења добити, која je резултат евентуалног успеха дела, као аристократска предрасуда због које ce презиру
53 William Blackstone, Tonson v. Collins, English Reports, Full Reprints, Edinburgh and London, 1900-1930, t. 96, 189 (цитиранои према: Mark Rose, нав. дело, 63). 54 O условима човека од пера y Енглеској y 18. веку в. класичне стуДИЈе. Arthur Simons Collins, Authorship in the Days o f Johnson, Being a Study o f the elation between Author, Patron, Publisher and Public, 1726-1780; R.Holden and °> London 1927. и The Profession o f Letters: A Study o f Relation o f Author to Pa tron, Publisher, and Public, 1780-1832, London, G. Routledge and Sons, 1928. и књига Alvin Keman, Printing, Technology, Letters, and Samuel Johnson, Princeton, rnnceton University Press, 1987. oft ■ 55 ^or(^Camden y: The Cases o f Appelants and Respodents in the Cause J iterary Property Before the House o f Lords, London 1774, 54 (према: Marc Rose, »ав.дело, 54). 187
они који пишу за новац, чине да je аутор власник, како га je уобличила расправа, често власник без прихода.56 Једини изузетак y тој ситуацији чине посебности и успех одређених жанрова: позориште, где je приход од штампања увећан за приходе од извођења дела, преводи (они доносе богатство Попу) и, на крају века, историјске студије великог тиража чији ће аутори —Хјум, Гибон, Робертсон — међу првима добити права сразмерна продаји. Међутим, y Енглеској 18. века једина књижевна професионализација je парадоксално везана за активност која не признаје аутора као власника и ретко joj ce додељује квалитет човека од пера, a то je новинарство.57 Ако после 1695. и доношења Licensing Act, који укида сваку претходну цензуру, све већи број часописа свих врста отвара нова места и нови посао за л>уде од пера (сакупљање вести, преводи, писање редовних хроника, посао уредника итд.) и ако осигурава лепе приходе некима од њих (мислимо на Самјуела Ц онсона), већину становника Grub Street одржава y зависном и јадном положају док пишу за књижаре који су власници часописа.58 Џејмс Ралф 1758. y памфлету С лучај аутора који ce т ако изјаш њ авају професијом или занатом (T he case o f the authors by Profession or Trade Stated) говори y њихово име: „Овде нема разлике између писца и роба y руднику; први обавља своју дужност напољу, на ваздуху, други y утроби земље. Обојица имају утврђене задатке: обојица морају да ринтају и гладују и ниједан ce не нада ослобођењу. Онај ко сакупља текстове мора да их сакупља, композитор мора да компонује, здрав или болестан, расположен или не. Све до тренутка кад удружени притисак рада, немаштине и туге не
56 Terry Belanger, „Publisher and Writers in Eighteenth-Century England,
Books and their readers in Eighteenth-Century England, прип. за штампу Isabel Ri vers, New York, St. Martin’s Press, 1982, 5-25. 57 Michael Harris, Journalism as a Profession or Trade in the Eighteenth -Century, Author/Publisher Relations during the Eighteenth and Ninteenth Centuries, прип. за штампу Robin Myers, Michael Harris, Oxford Polytechnic Press, 1983, 37-62. 58 O енглеском књижевном пролетаријату в.: Pat Rogers, Grub Street: Studies in a Subculture, London, Methuen, 1982 и Hacks and Dunces, London 1980. 1 88
изнуре његово здравље и тело и потроше оно мало залиха репутације које je стекао y послу.“ Д а би ce одупро том ропству, где рад није јемство власништва и где аутор више није сопствени власник, Џејмс Ралф позива на удруживање и штрајк људи од пера: „Кад би сви часописи, хронике, магазини и друга периодична издања, као и повремена издања (која заједно толико доприносе забави и дневном ћаскању), одједном престали да излазе, како би двоструко одјекнула празнина са свим ужасима сваког часа ... Замислите! И можда вам неће бити потребни ни патрони ни установе! Замислите и мо~ жда ћете надмашити саме књижаре.“59 Далеко je положај човека од пера као сувереног трајног власника свог дела, како га користи аргументација y прилог књижара који бране своје привилегије, и стварности, што значи стања које не дозвољава професионализацију деловања као писца, изузев y потчињености и сиромаштву. Пораст броја часописа другде y Европи не заснива ce на стварању интелектуалног пролетаријата сличног несрећним пискаралима из Grub Street-a. У Ф ранцуској ce новинарском активношћу углавном баве аутори који припадају неком сталежу или имају професију. Према узорку од 274 новинара активна између 1725. и 1789, свештена лица чине 15% , официри или они који раде y администрацији 12% , они који имају сталне приходе из другог извора 6 % , лекари и хирурзи 8 % , адвокати 4 % . Чланови интелектуалне професије (професори, наставници, библиотекари, секретари) чине 2 3 % укупног збира, књижари и издавачи 6 % . Мање од четвртине француских новинара (тачно 2 2 % ) су људи од пера који y основи живе од својих различитих активности писаша.60 59 James Ralph, The Case o f Authors by Profession or Trade Stated, Lon don, 1758 (наведено према: Michael Harris, нав. дело, 37-38). 60 Jean Sgard, „Journale und Journalisten im Zeitalter der Aufklarung“, Socialgeschichte der Aufklàrung in Frankreich, Herausgeben von Hans Ulrich Gumbrecht, R olf Reichardt und Thomas Schleich, Miinchen/Wien, R.Oldenbourg Verlag, 1981,11, 3-33 (табла 28). 189
У италијанским државама пораст броја наслова (где је пописано 358 између средине 17. века и краја 18. века) и ра зноврсност жанрова међу часописима који ce нуде публициб1 омогућава прву професионализацију новинара. Ђузепе Рикуперати je датује y другу половину века: „Тада почињу да ce појављују лаици професионалци који развијају посао журналисте y различитим облицима и већ чине преовлађујућу активност. To je случај Гаспара Гоца . Каминера оца и ћерке, Ђузепеа Компањонија, Ђованија Ристорија, Саверија Катанија и многих других. Журналиста, наравно, не може да живи од сарадње и уређивања једног часописа, пре свега литерарног. Готово увек он je спајао различите активности на истом пољу сарадника часописа, савременог историчара, уредника који припрема за штампу, преводиоца.“6162 Поред те потврде журнализма као посебног занимања остаје чврста веза између издавања једног часописа и постојања једне посебне интелектуалне средине, различите no саставу али обједињене друштвеношћу књижевних људи. II Caffé даје пример за то. Часопис, прављен према часопису Spectator, настао je окуплзањем и разговорима групе пријатеља из Милана: Пјетро Вери, његов брат Алесандро, Чезаре Бекарија, Ђан Риналдо Карли, Ђузепе Висконти, Луиђи Ламбертенги. Кад ce група разишла, часопис je нестао и поред доброг пријема код читалаца: „Мало друштво пријатеља, које je написало ове редове, распршило ce: неки су отпутовали, други заузети пословима, постоји неопходност да ce заврши посао који je y складу с пројектом, не би требало одмах прекинути и све што
61 Giuseppe Ricuperati, Gironali et Societa nell’Italia dell’Ancien régime (1668-1789) и Mario Cuaz, „Elenco delle testate", y: Carlo Capra, Valerio Castronovo, Giuseppe Ricuperati, La Štampa italiana dal Cinquecento ail 'Ottocento , Bari, Editori Laterza, 1986, 67-370, 371-386. 62 Giuseppe Ricuperati, Periodici eruditi, riviste e giornali di varia umanità dalle origni a metà Ottocento, Letteratura italiana, vol. I, Il letterato e le instituzioni,Torino, Giulio Einaudi 1982, 921-943 (цитат 928). 190
ce дешава y време кад повољан пријем публике више него икад подстиче да ce пројекат настави.“63
Патологија људи од пера Трећа расправа која споља објективизује услове рада л>уди од пера je неочекиванија, јер je дата y медицинским терминима. Године 1766. за избор на катедру која му je поверена на College du médicine y Лозани, Тисо je изговорио приступну беседу de valetudine litteratorum. Две године касније y одговору на погрешан превод своје дисертације, он штампа на француском исправљену и проширену верзију под насловом О здрављ у љ уди од üepa (D e la santé des gens de lettres). У уводу Тиco подсећа да cy ce овом темом већ бавили научници y више дисертација (Рамацини и П латнер) и y књизи О за ш т и т и здравља књ иж евника ( Della preservazione della salute de Letterati), штампаној y Венецији 1762, аутора Пујатија, професора из Падове. Ндегова тема je другачија: реч je о томе да ce обухвате „све посебне околности које ce односе на здравље, a другачије су код научника y односу на остале сталеже y друштву“, односно да ce покаже колико je начин живота л>уди од пера удаљен од идеала природног, пуног ваздуха, активног, уравнотеженог живота. Мерилима русоизма Тисо мери поремећаје који уништавају здравље људи од пера. Тисо разликује девет узрока болести. П рва два су основни —напрезање духа и неактивност тела. С једне стране, претерано напрезање духа —које Тисо назива „литерарно исцрпљивање“ — слива крв и осећања y мозак, те отуд болести мозга (тумори, анеуризме, делиријуми, грчеви, несаница итд.), нервни поремећаји који одатле потичу, поремећаји варења („човек који више мисли слабије вари“). С друге стране седелачки Живот слаби мишиће, спутава циркулацију крви и течности, затвара стомак и унутрашње органе, што код л>уди од пера стваPa склоност ка воденој болести, болести бешике и, пре свега, хипохондрији. Kao узрок овог двоструког закржл>авања (оно j .. 63 «O II Caffé в.: Giuseppe Ricuperati, Giornali е società n ell’Italia e Ancien Regime, нав. дело, 208-215 (цитат из часописа, 215). 191
може да доведе било „до слабљења нервног система“, било „д0 загушивања дошег трбуха“), хипохондрија je болест својствена људима од пера: „ретко je да баш нимало њоме не буду захваћени, a тешко их je потпуно излечити“. Toj, већ доста забрињавајућој, клиничкој слици Тисо додаје и друге црте. Специфичне болести од којих болују људи од пера могу бити приписане различитим узроцима: њиховим навикама (лош положај тела, што проузрокује хемороиде, претерана бдења која ремете сан, читање за време оброка, што омета добру пробаву), занемаривања (пропуштају да сваки дан проветре собу, не негују своје тело, неопрезни су и дуго задржавају урин, одлажу одлазак y тоалет) и њихово повлачење од света. Морални дискурс велича повлачење из света, док ra лекар сматра опасним: „Уопште не зазирем од тога да као девети узрок болести научника сматрам одбацивање друштва ... Лзуди су створени да живе са другим људима, њихова међусобна комуникација има предности од којих ce не одриче некажњено и с разлогом смо утврдили да самоћа баца y чаму, ... ствара мизантропију, осећање туге, незадовољства, гађења, што можемо сматрати највећом од невоља, јер одузимају могућност радовања свим стварима." Д a бисмо поново успоставили или очували, ако ce може, здравље које je тако опасно угрожено, Тисо предлаже више предупређења, чија je сврха да исправе поремећаје услед умног рада. Да би ce спречило напрезање мозга, треба омогућити опуштање духа и бити свестан да умни рад није увек користан: „Велики број њих некорисно губи време и здравље, један компилира најобичније ствари, други пише оно што je већ сто пута речено, трећи ce мучи пишући најбезначајније саставе, онај тамо састављајући најдосаднија дела, a ниједан од њих није свестан колико зла себи наносе, a колико мало добра то доноси публици.“ Да би ce спречило претерано мировање тела, треба ce кретати: 192
„ А к т и в н о ст и о којим а го в о р и м и које највиш е о д го в а р а ју л>удима о д п ер а с у о н е које а н г а ж у ју св е д е л о в е тел а као игра л оп т ом (п р е т е ч а т е н и с а ), б а д м и н т о н , бил ијар , голф , лов, куглаш е, бал оте, чак и х о к еј.“
Против опасности нездравог ваздуха треба водити рачуна и добро изабрати место становања, y недостатку куће на селу „која je место где ce најбоље мисли и удише најчистији ваздух“, неопходно je наћи место y граду високо, добро осветл>ено, изложено ветру лети, сунцу зими, и удаљено од четврти y којима има нездравих испарења."64 У медицинској расправи Тисоа људи од пера су посебна група становништа коју њихов начин живота, навике (обично штетне) издваја —y лошем смиСЛу _ од осталог друштва. Херојској слици филозофа, водича човечанства, супротставља ce жаљења достојна слика болешљивог ерудите.
Од славе Парнаса до грађанина „републике“ људи од пера Последње што треба да размотримо je слика коју л>уди од пера желе да дају о себи. Taj приказ припада веома разноврсним литерарним жанровима —похвалама, изводима, анегдотама, зборницима итд. —чији je цил> да сачувају успомену на одређеног посебног аутора (сакупљајући његове списе, анегдоте, његово деловање); превазилазећи појединачан портрет, скицнрају слику идеалног човека од пера.65 У изузетним тренуцима оно добија облик споменика. T o je случај од 1718. до 1776. Скулптор Луј Гарније 1718. je направио скулптуру од бронзе, Kojy му je поручио и платио Титон ди Тије, a која представља француски Парнас. Поручилац, изданак племените породице, бивши капетан драгона, потом домоуправител> престолонаслед-
64 Samuel Tissot, De la santé des gens de lettres, прештампано издање vir v 3aHe из 1768, прир. François Azouvi, Genève-Paris, Slatkine, 1981 (цитати Л1|-ХШ, 23, 25, 69, 93, 95-96, 125, 136, 200). 65 O жанру и тематици академских похвала в.: Daniel Roche, Le ‘ecle des Lumières en province, I, 166-181. 193
нице Мари Аделаиде од Савоје, човек je од пера који тежи и добија признање академика: постаће члан 27 академија (осам y Италији, две y Мадриду, једне y Лисабону, шеснаест y град0. вима француске провинције). Нзегова намера je била да чувеним песницима и музичарима направи споменик који je сам назвао Ф ранцуски Парнас, под председништвом Луја Великог као светог Августа, заштитника наука и лепих уметности. Taj П арнас представља „усамљену стрму планину лепог облика где су распршени ловор, палме, мирта и пањеви храста с пузавицом“. H a ту планину Гарније je поставио 36 кипова. Основних 14 кипова су били представе ликова Аполона (тј. Луја X IV ), три грације (тј. госпође Де ла Сиз, и Ујер и госпођица Скидери), нимфа која представља Сену и, no угледу на девет муза, осам песника (Пјера Корнеја, Молијера, Ракана, Сегреа, Л а Фонтена, Ш апела, Расина и Боалоа) и један музичар Лили, који на једној руци носи медаљон с портретом Киноа. Двадесет две мање фигуре носе медаљоне и три свитка са ликовима или именима других песника и музичара, којих je укупно деведесет један, од чега 11 жена. Титон ди Тије je предвидео неопходна места за нове књижевнике или музичаре, који ће можда бити примљени на његов Парнас после своје смрти; њихова слика или њихово име ће бити исписани на четрнаестом свитку на новим медаљонима или, ако je тога буде достојан, као десета фигура књижевника. Израђена y машем формату да би могла бити поставл>ена y салон или галерију, представљена на гравири Жана Одрана која je поклоњена краљу и главним дворанима 1723. y тренутку кад Титон ди Тије очекује још грандиозније остварење које je предузео да води краљ: „Н а тај Парнас бисмо могли да гледамо као на највећи и најсавршенији покушај који бих био одушевљен да видим изграђен са свом могућом велелепношћу и с најистанчанијим укусом, али воља да ce изгради нешто велико мора, на неки начин, да надокнади оно што средствима појединца не може да ce постигне.“ Постављен на неки париски трг или y врту Лувра, споменик би требало да садржи „фигуре бар У природној величини“, постављене на постоље од белог мермера. које y „основи има хрпу каменчића и комадића стена насумице набацаних“ и да буде украшен каскадама воде која ce слива У мали базен од скупоценог мермера. Пројекат није никад изве194
али споменик који je хтео да направи Титон ди Тије ништа ’ не сведочи о представи која користећи алегоријски и анашки језик, чини 11антеон људи од пера, чији су ce таленти оазвили захваљујући заштити владара, који je владао.66 F Педесет година касније скулптура коју je извајао Пигал 'е сасвим другачија. Нзегов начин изражавања није алегоријски већ реалистичан, он не велича дарежљивост владара, нити слави прошле књижевнике, већ истинито представља y свој својој огољености једног савременика, Волтера. У писму Галијанију од 13. априла 1770. госпођа Д ’Епине подсећа на настанак пројекта: „У салонима недељом y улици Роајал (тј. салон барона Холбаха), четвртком y улици Св. Ана (тј. салон Хелвецијуса, који станује y истој улици као и госпођа Епине) и петком y улици Клери (тј. салон госпође Некер), створен je пројекат поставл>ања статуе Волтеру, при чему би сви уложили y тај пројекат и поставили би га y новоизграђену салу Француске комедије. З а то je био задужен Пигал, који je тражио десет хиљада ливри и две године. Панургије (тј. опат Мореле) ce одмах подухватио пројекта и сачинио економска правила његовог остварења. Прво правило je да учесници морају бити л>уди од пера, који имају објављена дела и улажу као чланарину од два до десет луја, или 2.000 ливри. Д ’Аламбер ће бити чувар новца и њему ће ce подносити захтеви, a Панургије захтева тајност новчаног улога и имена сваког уписаног. И да би довео до врхунца свој деспотизам, направио je списак где je, без знања учесника, исписао колико сваки треба да плати.“ Недељу дана касније госпођа д ’Епине га je обавестила Да je измењен услов за учеснике и да више није потребно имати објављену кшигу. „Већим бројем гласова je Панургије надгласан и сви л>уди од пера или љубитељи могу да приложе за подизање статуе Волтеру. Натпис ће бити Волт еру за његовог живоша од љ уди од пера u земљака.“ ' 66 Titon du Tillet, Description du Parnasse François, exécuté en bronze, lvie d une Liste Alphabétique des Poètes et des Musiciens rassemblés sur ce monuB ^ Par'S 1727 (цитати XXIII, XXV-XXVI). O споменику и његовом поручиоцу ■ aniel Roche, Le Siècle des Lumièrs en province, 1.1, 302-304, II, 120. 195
H a прво писмо Галијани, који je тада потпуно заоку. пл>ен објављивашем својих Дијалога о житу ( Dialogue sur les blés) и расправом са Морелеом о „економистима“ (што ће ре. ћи физиократима), одговара 5. маја једном шалом: „Нећу приложити за статуу Волтера, сем да ми ce узврати јер треба мени подигнути споменик испод кубета нове дворане Хотела де Соасон. Ту би ми било дивно између брашна и париских девојака. Имао бих све што ми je потребно за храну, a становништво ни нови филозофи не би тражили ништа више. Хоћу да буде колосалан, јер хоћу да од мог потомства сакријем своју висину.“ Галијани затим измишља латинске натписе и медаљоне који треба да украсе споменик („један погнут економиста y ставу обожавања великог бога вртова, који, сагињући ce, показује своју задњицу“ , „једна дама економиста која приноси понуде дарова воћа и цвећа Помони и при том сувише задиже своју сукњу“, „два опата, Панургије и Бадо, који на полском олтару жртвују своја дела и написе богу тишине, сна и заборава Харпократу“) који треба да украсе споменик. У другом писму 12. маја напуљски опат даје озбиљнији одговор: „Натпис који треба ставити y дну Волтерове статуе био би узвишен кад би га потписали сви људи од пера y Европи. Било би лепо назвати компрапатриоти (игра речи од италијанског comprare — купити) Волтера —Енглез, Немац, Италијан, до кинеског цара који je управо написао песму, али зато што ће ту бити потписани само Французи, натпис ће бити незанимљив и боље би било да гласи Волтеру с дивљењем. Али бољи би био на латинском Voltario devicta invidia. Saeculi sui miraculo. Aere eruditorum conlato (Волтеру уништитељу зависти. Чуду свог века. Новцем сакупљеним прилозима ерудита). Латински je језик натписа и ФранЦУ' зи никад такво чудо не би направили на свом језику.“67
67 Fernando Galiani, Louise d’Epinay, Correspondance, I, 140, 144> 158-159, 165.
196
Иницијатива коју Књижевна преписка (Correspondanlittéraire) приписује „групи од 17 поштовања достојних филоз0(ра, y којој су, пошто су призвали Свети дух и богато вечерапоичали о свему и свачему и једногласно одлучили да ce ДИ> г> ća . постави споменик господину полтеру °°, што je изазвало скандал јер ниједан човек од пера никад за живота није доживео такву почаст. Такав обичај je постојао само за владаре —правило које je поштовано y Ф ранууском Парнасу, који je славио само преминуле песнике. Направивши статуу Волтера, „салон витезова литературе“, како je писало y Књижевној преписци, окупл>ен код госпође Некер, имао je намеру не само да велича заслуге једног човека већ и да представи човека од пера y новој дефиницији. Произашао од људи од пера, који чине најужи круг париске интелектуалне средине, прилог нуди широком кругу могућност да ce изјасни —и да их као такве покретачи иницијативе признају за чланове „републике" л>уди од пера: „Прилажући за статуу Волтера, појединац ce тако декларисао и потврдио као грађанин ’републике’ људи од пера.“ Обавештени о пројекту преко приватне кореспонденције (мисли ce на писма госпође Д ’Епине Галијанију) и усменим путем, осамдесет појединаца решава да ce упише. Они представљају двоструки број места y односу на Париску академију и no својој најзаконитијој основној дефиницији то су: с једне стране, л>уди од пера, добростојећи и успешни y краљевству (минимум година за упис je подигнут на 45), често носиоци функције или запослени y краљевској администрацији, чланови академија и двадесет пет од њих Волтерови кореспонденти, редовни или повремени, a с друге стране, владаРи просвећене Европе.* 69 Мореле y својим мемоарима подсећа на значај, више политички него финансијски, с обзиром на то да je чланарина ограничена како ce не би нарушила једнакост чланова y учешћу. „Оно што ће допринети остварењу пројекта би-
68 Grimm и други, Correspondance littéraire, ed. Maurice Toumeux, Pao/y, t. 9, 15-16. Листу од 17 сачињавају госпођа Некер, Дидро, Сиар, плеМи Де Шастеликс, Грим, војвода Д е Ш омберг, Мармонтел, Д ’Аламбер, ТоМас’ Некер, Сант-Ламбер, Соран, опат Рејнал, Хелвецијус, Бернар, опат Арно и опат Мореле. Н .
U ,f 69 Dena Goodman, Pigale’s Voltaire: The republic o f Letters Represents e to the World", Representations, 16, 1986,86-109. 197
ли су прилози крал>а Данске, руске царице, Фридриха Великог и више немачких кнезова.70 Поручена од скулптора који je извајао статуу Луја XV за Краљевски трг y Ремсу 1755, статуа Пигаловог Волтера приказује књижевника како седи го, држећи y једној руци, као антички филозофи, свитак, a y другој перо и одражава пред. ставу човека од пера, коју савременици уопште нису ценили Мореле изјављује: „А>уди од укуса су углавном критиковали изведбу Пигала који je, да би показао своје познавање анатомије, приказао мршавог кошчатог старца, скелет, што je мана коју једва да надокнађују верност и живост физиономије и става Волтера, којима ce дивимо.“71 Ипак, вајајући Волтера y његовој људскости, без монументалности и естетизације, Пигал приказује истовремено суштинску једнакост која мора постојати међу људима „републике“ људи од пера и самим тим достојанство својствено сваком грађанину. Статуа Волтера, с подршком врло аристократског и врло искључивог друштва париских салона и уз помоћ најимућнијих и најугледнијих књижевних кругова y оквиру сталешког друштва, и с подршком просвећених али деспотских владара из северне Европе, истиче вредности новог кшижевног и политичког поретка. О на je савршено отелотворење противречности између дефиниције и положаја човека од пера y доба просвећености, између привилегија и једнакости, између повластица и независности, између опрезног реформаторства и утопијских тежњи.72
70 Morellet, Mémoires, нав. дело, 175. 71 Исто. 11 Franco Venturi, Utopia е riforma nell’illuminisme, Torino, Giulio Еша-
udi (ed.), 1970, и критичка нота уз енглески превод књиге: Bronislaw Baczko, L’enigme des Lumières, Annales E.S.C., 1973, 1515-1520.
198
НАУЧНИК В инченџо Ф ероне
Д ок y 17. веку почиње да ce назире наука, али не и лик научника, y доба просвећености и наука и научник постају учесници y њему. Свакако, потребно je најпре објаснити саму реч научник, водећи рачуна о сплету околности и историјском тренутку, без претеривања и анахронизама. Н ит водиља овог есеја ослања ce на претпоставку да 18. век није толико прелазна фаза y стварању савременог научника (д о које je дошло y 19. веку), већ нека врста експерименталног доба модерног духа. Наиме, y овом периоду дугорочни процеси сазрели су до коначног препознавања новог знањ а, шеговог признавања и институционалног учвршћиваша неопходног за стварање основа за праву професију. A , исто тако, на видику су ce појавила нова раздирућа питања, међу којима ce издваја велика тема о којој ce први пут званично расправљало — разграничења оног што треба и оног што не треба да ce сматра науком. Међутим, да би ce разумеле особине научника 18. века, потребно je, пре свега, имати y виду чињеницу да су иза овог лика стајала бар два века такозване научне револуције. Био je то покушај универзитетских професора, свештеника, лекара, филозофа, математичара, астролога, уметника, архитеката и инжењера да створе једно ново знање и потпуно нову фигуру интелектуалца одлучног да истражује природне појаве емпиријским методама, мерењима и експериментима, језиком и циљевима другачијим од традиционалних дисциплина као што су филозофија, теологија, право или књижевност. Агресивни покрет за ширеше науке као самосталног и оригиналног знања y • веку, достојног поштовања и угледа на основу друштвене корисности, доживео je преломни тренутак y сусрету са ака199
демским покретом који ce, y највећем броју случајева, одигра0 y отвореном супротстављању универзитетској заједници. Науч. ник je y академијама започео дуг пут који je требало да доведе до тога да научно истраживање постане препознатљиво као професија. Био je то дуг и тежак процес који ce успешно раз_ вио y раздобљу од два века упркос првом сензационалном неу. спеху забележеном y Италији. Управо y земљи y којој je настала модерна наука и, пре ње, академски покрет, свемоћна фигура теолога однела je превагу и научне академије нису успеле да ce укорене. О суд а Галилеја, искуство академија Линчеи и Чименто и просвећених католика под вођством Челестина Галијанија почетком 17. века, y том смислу представљају етапе тужне и све веће маргинализације лика научника y корист књижевника и филозофа који су били пријемчиви за црквене интересе наметнуте Тридентским сабором. Енглески научник je доживео бољу судбину. У Енглеској je научна пропаганда брзо савладала све отпоре. Договор између науке и религије, који je Рим одбацивао, y Л ондону je постао ослонац праве културне револуције, тако да ce понекад говори о „англиканским зачецима модерне науке“ . Миленаризам који je подстицао енглески протестантизам одмах je схватио утилитаристичку размеру новог знања. Бекон и после њега многи пуритански мислиоци доделили су науци задатак да ствара богатство, побољша здравље, развије трговину, створи на земљи „велику обнову“ и повратак y земаљски рај. Универзум-машина И сак а Ноутна и чувено дело Boyle Lectures , читано и ширено против слободних мислилаца и радикалних републиканаца, допринели су, на крају, дефинисању идеологије естаблишмента која je као победник изашла из Славне револуције из 1 6 8 9 , одређујући оптималне услове за истицање европске надмоћи К раљ евског друштва (Royal Society) основаног 1 6 6 2 . О д тада ce сматра да je наука саставни и одлучујући елемент y образовању нових државних елита. Ипак, испоставило ce да je неспорна премоћ енглеског научника y Европи y другој половини 17. века више крхка него што ce мислило. П арадоксално, управо разлози његовог изузетног успеха угрожавали су му будућност y фази брзих промена проблема и метода истраживања. Беконов аматерски модел побожног „природног филозофа“ и приватно удруживаи>е које je тај исти модел подстицао недовољно су ce прилагођава200
све већој специјализацији и неопходности да ce за кратко лИ е дође до неког облика професионализације. ” У 18. веку К раљ евско друштво морало je да уступи jviecTO својој млађој посестрими из П ари за, оснаженој прима№има и повластицама које je добила од Л уја X I V . Славни fel low Кралевског друштва који ће још један нови век остати Б еконов natural philosopher губио je корак пред безобзирним и модерним savant из П ариза.
Научник из „сшарог режима“ u надмоћ Франџуске Лагранж je био y праву када je 1 7 8 7 , на молбе поткрепљене чврстим аргументима новог пијемонтског владара Виторија Амедеа III да ce врати y Торино, одговорио да не може да одбије понуде Француске академије наука из П ариза. „Академија ме много привлачи будући да je први европски суд за науке“, писао je Лагранж. Ф ранцуска научна заједница неспорно je владала y свим дисциплинама. С вуда су ce дивили узору и опонашали француског научника y служби државе, створене y току једног века из апсолутизма Бурбона, ефикасном и далековидом покровитељском културном политиком круне коју су установили Ришеље и К олбер. К раљ евска академија наука основана je 1 6 6 6 , много година после чувене Француске академије и Académie des inscriptions et belles lettres, и постаће темељ читавог академског система. Нзеном успеху допринео je снажан пропагандни покрет за унапређење наука који су подржали научници као што су О зу , П ети, И ж ан, Тевено, Сорбијер (сви су ce образовали y духу Галилејеве, Декартове и Беконове школе). Нзихово схватање организације научног истраживаЊа снажно je одражавало тенденциозно демократску поуку Б еконовог узора и визије академског света и даље пријемчивог на МоДел италијанског ренесансног меценства својственог акадеМфама Линчеи и Чименто. Није случајно што су, преузимањем 1 ^ HOOBOr пРавилника Друш тва за науке и уметности из V према којем ce радило и објављивало заједнички, прикРивено анонимношћу као гаранцијом за потпуну равноправНост свих чланова обновљене „Соломонове куће“, делатности 201
првих деценија постојања Академије биле под великим утицајем првобитних убеђења. Прва званична Академијина из. дања објављена су без имена аутора, док je, y суштини, владар и даље имао улогу сличну мецени. Т ек 1 6 6 9 , захваљујући правилима опата Бињона која су коначно усвојена y париском парламенту 1713, остварена је истинска генетска промена француског и, уопште, европског научника, и формално и суштински. Наиме, настајала je фигура са оригиналним особинама, потпуно нова и свакако другачија од Беконовог замишљеног учењака, као и од претходних примера првих „научника“ . О ву фигуру могли бисмо одредити, y част његове родне земље Ф ранцуске, као научник старог режима, односно интелектуалца који je, y потпуности укључен y државни апарат, сасвим прихватао логику и вредности друштва са строго утврђеном хијерархијом, заснованог на прописима, организованог y класе, сталеже и тела са достојанствима, частима и свеприсутним повластицама. Укључивање научника y неравноправни друштвени поредак представљало je свакако веродостојно обележје Уредбе (Règlement) из 1 6 9 9 : „У складу са овим прописима, Академија наука постаје тело установљено no закону од стране краљевске власти, што раније није био случај“, написао je са задовољством Фонтенел. Било je то учено тело, одлучно да пронађе важно место, прецизан идентитет и потпуно признање y оквиру државних тела. Академија je y овом правцу направила своје прве кораке: створила je посебан ритуал и строгу етику, формулисањем — y писаном облику правила понашања и увођењем праксе оцене радова и ширења заслуга и открића својих научника y другим земљама. У њој je започела расправа о слици, геслу и симболу који су колективној свести могли да представе новонасталу заједницу. Коначан избор, као што приповеда његов први велики секретар Фонтенел, пао je на једно „сунце, симбол краља и наука, y оквиру три кринова цвета“; a „девиза“ je гласила „Минерва окружена инструментима науке и уметности са својим латинским речима,
tokom
invertit e t p e r fic if. Кључни проблем y односу између историјског памћења и новог идентитета успешно je решен увођењем обичаја ПО' хвалних беседа ( éloges ) које су читане y знак сећања на покојне научнике. О ве повремено објављиване беседе временом СУ 202
тале прави књижевни жанр, изванредан допринос оној историји наука“ ( histoire des sciences) којој je Кондорсе свесно поверавао, крајем доба просвећености, задатак да пружи срж идеологије напретка „пута људског духа“ y знаку научног знаНово државно т ело математичара, физичара, лекара, хемичара, анатома, премда „отворено за добра дела , као што • с поносом тврдио Ф онтенел, организовано je према вертикалној логици француског сталешког друштва. Академија je, наиме, предвиђала присуство група научника међусобно хијерархијски подељених. H a врху су били почасни чланови ( hono raires), представници високог свештенства, племства и власти, углавном само аматери {amateurs), без икаквог научног значаја. Искључени из оснивачког чина, y новом пропису из 1 6 9 9 . они су потврђивали присуство апсолутистичке државе и подршку друштвеним начелима старог режима. H a другом месту били су pensionnaires, угледни научници који су добијали накнаду за своја истраживања. Следили су инострани и француски ванредни ( associés) и дописни чланови {correspondants) и ученици {élèves) или придружени чланови {adjoints). Укупно 3 0 0 особа које су створиле оно што бисмо могли одредити као прво модерно „научно предузеће“. Административна контрола над Академијом била je поверена двама министарствима (B âtim ens du Roi, Maison du Roi), a круна je међу почасним члановима бирала и њен врх. H a тај начин je потврђен коначан преображај, после 1 6 9 9 , из полуприватне структуре (коју je подржавало меценство краљева и којима су руководили само научници) y праву државну институцију, са улогама прилично сличним онима које има неки модеран техничко-научни саветодавни орган. О д задатака који СУ били поверени Академији y светлости ове радикалне промене треба поменути следеће: 1) дужност да ce испитају нови наУчни резултати до којих ce дошло y отаџбини и иностранству; Ч контрола и правац истраживања преко стратегије конкурса, на коме су, први пут y историји, додељене велике уносне наФаде најбољим решешима проблема y разним дисциплинама; / стварање основа за уравнотежени и контролисани развој мо~ Дерне технологије. Овај последњи, веома значајан задатак, који je подразумевао утврђивање општих норми и мерила вредноваЊа за све «проналазаче“, остварен je доделом чувене повласти203
це {privilège) Академије занатлијама и проналазачима и објављивањем свезака Описа вештина u заната {Descriptions des
arts et des métiers). Заслужује пажњу и наредба, која ce ускоро претворида y искључиву повластицу, да ce контролишу сва научна издан>а не само она која ће бити објављена y Академијиним Мемоарима {Mémoires) већ и читава национална продукција, надзирањем између осталог, рада „Journal des savants** и астрономског алманаха опсерваторије. K ao накнада за обављање ових институционалних дужности додељивана су велика признања и знатне повластице. Пензионерима, пуноправним члановима Академије, и почасним члановима владар je давао 2 .0 0 0 ливри годишње и жетон {jeton) за присуство на седницама. T o су свакако били скромни износи, којима су, међутим, додаване друге накнаде (које нису за потцењивање) y виду именовања на поверљива места y јавној управи, школству и саветничкој делатности y Bu reau de commerce. Свакој класи академика, y складу са обичајима и логиком старог режима, држава je додељивала одређене повластице и почасти. О ве повластице кретале су ce од делимичног укидаша пореза на зараду до ослобађања од војне службе, од могућности да буду представљени краљу до формалног признавања одговарајућег места на дворским церемонијама и јавним манифестацијама, као и свим осталим државним телима. H a крају, само су pensionnaires и honoraires могли да гласају за избор нових чланова, чије je именовање званично потврђивао владар. И само учешће y одборима и комисијама или y расправама о појединим темама на састанцима y Академији представљало je повод за хијерархијску дискриминацију, за строго поштовање старешинства и протокола. Укратко, не доводи ce y питање чињеница да ce, y оним салонима Лувра y којима су ce два пута недељно окупљали чланови Академије, распоређујући ce с тихом и тајновитом уздржанош ћу према утврђеном церемонијалу, и даље кретао онај снажан дух феудалног наслеђа који није имао ништа заЈедничко са демократском „Соломоновом кућом“ о којој je Бекон сањао. Научник je, преко Академије, најзад стекао сопствени положај y дијалектици статуса. П а ипак, парадоксално, без обзира на привид и оштар контраст између прогресивног система вредности нове науке и учмале стварности сталешког друштва, 204
во због сагласности Уредбе са еснафском логиком старог У жима, признавање модерног научника на крају je убрзано. рЈаучник je, поред племства и великаша, постајао један од главниХ учесника y процесу стварања нових елита. Компромис са апсолутизмом и шеговим системом организације интелектуалHor живота заснованом на покровитељству {patronage ) допуштао je, између осталог, да ce до краја развију могућности спровођења научног метода и да ce прошири број учесника захваљујући финансирањима, платама и повластицама које je до~ дељивао владар. У очима страног научника, који je y 18. веку долазио y француску престоницу као y неку врсту световног ходочашћа, Париз je поносно показивао своје истраживачке центре, којима није било равних на читавом континенту, своје лабораторије и богате специјализоване библиотеке. H a врху система налазила ce Академија наука, a за њом су следиле остале угледне институције које je финансирала држ ава: на пример, М едицинско друштво (Société de médecine) и Опсерваторија (Observatoire). У монументалној грађевини коју je Крал> Сунце 1 6 6 7 . посветио Опсерваторији и којом je деценијама управљала чувена династија Касини, успешно су радили и Баји и Лаланд. У сарадши с телескопском мрежом y К олеж у четири народа (Collège des Quatre N ations), Војној школи (E co le m ilitaire) и Колеж у из Клинија, Опсерваторија je организовала истраживања Деламбра, Маралдија, Л екаја, Л а Кондамина, Л еж андра са другим европским астрономима, на пољу картографије, геодезије и упознаваља зв езда, ангажујући велика средства и људе за спектакуларна путовања до екватора и других удаљених места на земаљској кугли. З а процену сложеног односа насталог између научних кругова и власти y 18. веку веома су значајни бурни догађаји y Медицинском друштву. О сновано 1 7 7 8 . краљевским повељама, њиме je ауторитативно управљао Тиргоов пријатељ, Вик Д Азир. Друштво je од власти добило широке надлежности над НаЦионалном здравственом политиком y отвореној супротности с повластицама моћног Медицинског факултета, који je реаговао тако што ce жалио парламенту y П аризу. Управа je Д руШтвУ новерила задатак да учествује y контролисању епидемија, У Научним анализама лекова пре њиховог пуштања y промет, y 205
усклађивању првих метеоролошких истраживања, као и истра живања на пол>у науке о болестима (прикупљањем извештаја о свим врстама болести које су слали дописни чланови из унутра шњости земље). Даљем увећању броја и побољшању квалитета париских научника допринеле су и неке друге институције блиско повезане с бирократским апаратом. Довољно je сетити ce угледног Ф ранцуског колежа (Collège de F ran ce), за који ce с правом сматра да je прва модерна институција високог научног образовања. У шеговим салама поред Сорбоне, отвореним (захваљујући меценству круне) за приватне грађане од 1550. y ци_ љу ширења знања, понекад алтернативног y односу на академско, од 19 дисциплина које су ce предавале чак je осам било научних, као потврда све већег интересовања публике. Добантон, Поасоније и Лаланд предавали су астрономију, Дарсе хемију, Жиро де Керуду механику, a Лефевр де Жино експерименталну физику. Н астав у je обављала и Ботаничка башта (Jardin des plantes), још једна чувена институција y којој су радили Бифон и његови ученици, проширујући знања из области природописа, ботанике, зоологије и геологије. Међутим, да би ce y потпуности схватили тежина, заступљеност и дубоки разлози за премоћ француске науке y време просвећености, мора ce обратити посебна пажња на сложено јединство система заснованог на учешћу вишеструких чинилаца. Они су y највећем броју случајева одражавали дугорочне структуралне захтеве, као што je потреба државе да усклађује и подстиче спор али непрестан економски и технолошки развој нације кроз стратегију техничких управа или неопходност да помогне истраживањима на пољу војних новина. У овој области француски научник затекао je посебно плодно тле за развој и остварење својих могућности и даљи напредак на путу ране професионализације. Треба истаћи да je веза између науке и рата, као што je познато, заједничка особеност многих других европских земаљ а, од П руске до Н апуљ ског крал>евства и Ц ар ства П етр а Великог и Катарине II. У Пијемонту Карла Емануела III проналазимо можда најсензационалниЈИ пример тога како војска и бирократски апарат могу, готово ни из чега, да створе велику научну културу да би задовољили noтребе за модернизацијом војске. У Торину, корени Краљевске академије наука, основане 1 7 8 3 , потичу из плодоносног про206
a који cy пипремиле К раљ евска школа за артиљерију из 1739. И хемијске лабораторије Арсенала. Чињеница je да су такозване „armes savantes", инжинзерија и артиљерија, имале увек водећу улогу y истраживањима Владари и владе улагали су велика средства y лаборатори• библиотеке и авангардне школе за изучавање балистике, хемије барута, металургије и, уопште, y све оне области „технологије топа“ које су очарале Галилеја и Нзутна и које су сада изазивале интересовање Е л еа, Л ав оазјеа, М онж а и многих других. Стварањ ем К раљ евске школе за инжињерију (E co le royale du Génie) y М езјеру (y А рдени), ово моћно и увек трагично међудејство између рата и науке, још једанпут je постигло највеће резултате. Н аим е, школа je постала невероватна фабрика научника највишег ранга. Били су ту Н ол , М онж , Карно, Кулон, Б орда, Б оси , Б е зу и други. Али то није све. O ko војске и њених проблема постојали су тачно утврђени економски интереси и административни захтеви који су непосредно укључивали важна питања на пољу техничких и технолошких новина. Класичан пример ангажовањ а научника y својству технократе био je руковођење барутаном и радионицама Арсенала чувеног академика Антоана Л авоазјеа, творца модерне хемије. П од његовом вештом управом научни и економски интереси спајају ce и остварују кроз изузетне резултате. Наиме, не само да je Ф ранцуска повратила независност y погледу производње барута уз снажан пораст производње, већ je, захваљујући преко 6 .0 0 0 .0 0 0 ливри које je барутана исплатила Министарству финансија за само 13 година, почев од 1 7 7 3 , могла да отпочне модернизација машина и технологија израде и финансирање истраживања на азотној киселини. Тако je Тирго Morao чак и да распише конкурс Академије наука за израду тог пројекта. Управо с Тиргоом, научник, који je делао и као технократа и као високи чиновник, доживео je највиши узлет. Симбиоза научног знања и администрације тада je y потпуности откРила Јћегове могућности y стварању неопходних технолошких претпоставки за развој рударства, индустрије хартије и текстиЛа’ па Је чак прожимала и делатности првих пољопривредних предузеђа, П ут еви металургије {Voyages métallurgique, 1 7 7 4 ) Ријела Ж ара представљају y том смислу сјајан споменик 207
узаврелој делатности оних пионирских технократа y слу^бц државе и науке који су морали да пронађу чврсту полазну тач ку и образовно упориште y великим центрима као што су Кра љевска школа за мостове и путеве (Ecole royale des ponts et cha ussées) или Ш кола за руднике (E co le des m ines). Међутим највећи подстрек који су индустрија и потребе производње да. ли научном истраживању остваривао ce y лабораторијама прикљученим краљевским радионицама. Управо je y Краљевској радионици таписерија (Manufacture royale) Савојац Луј Бертоле, директор лабораторија и академик, извршио своје успешне опите из индустријске физике који су касније (1 7 9 1 ) објављени y приручнику о Основама вештине бојења (Elémente da l’art de la teinture). У радионицама порцулана y С евру y различитим периодима радили су врхунски истраживачи као Реомир, Маке и Д арсе. З а изучавање својстава челика, y чему je постојала јака и опасна трговачка конкуренција са нацијама северне Европе, држава je уложила знатна средства и управљање поверила М онж у, Вандермонду и Бертолеу. Сличне интервенције учињене су y областима производње хартије, пројектовања и израде нових машина за текстилне радионице. Укратко, иза помпезног света Академије наука стајала je читава мрежа јавних институција, покрет људи и снажних интереса подржаваних свесном и ефикасном интервенционистичком политиком државе. Идентитет, улгед и драж научника tokom читавог 18. века нису имали за то само идеалне разлоге настале још y првим фазама научне револуције, већ превасходно чврсте друштвене и економске корене које je политичка моћ признала отворено и легитимно. И пак, премоћ П ар и за није ce одржавала само на основу разлога који су ce налазили y ширењу последица модела покровитељства, преузетог из француског апсолутизма. Постојали су, исто тако, спољашњи разлози до којих ce долази анализом мноштва научних удружења и академија на читавом континенту, повезаних с Ф ранцуском , из којих je настала прва истинска међународна научна заједница.
208
„Нова Лшланшида“: између утопије u стварнасти Седамдесетих и осамдесетих година, пошто je постао секретар Академије наука, Кондорсе je почео да размишља како да реорганизује научно истраживање и, уопште, изузетну улогу науке y животу човека. T okom бурних година y којима je Тирго окупљао научнике и филозофе y циљу последњег великог реформаторског покушаја y знаку просвећености пре револуционарног слома, настала су нека размишљања која ће сазрети y чувеном пророчанском делу, Н ацрт историје напретка
људског духа {Esquisse d'un tableau historique des progrès de Гesprit humain). Кондорсе je написао Р азм иш љ ањ а o А т лантиди {Réflexions sur l'Atlantide) која потпуно осветљавају његов план обнављања Беконовог сна о дубоком преображају човечанства кроз нову политику научног знања и остварење Instauratio Magna. П оново оживљавајући мит и циљеве „Н ове Атлантиде“, Кондорсе ипак није предлагао организационо једнак модел „Соломонове куће“, већ једну „Н ову А тлантиду“, централизујућу и с хијерархијом заснованом на заслугам а и даровитости. У оквиру практичног остваривања овог пројекта, академије из унутрашњости Француске требало je да за организацију својих послова директно одговарају П ари зу, док je велика мрежа европских друштава требало да ојача своје хијерархијске везе с најважнијим државним академијама. Реч je свакако о утопијском предлогу који je подразумевао прилично висок степен културне уједначености европске научне заједниЦе и блискост идеологија и намера што je било далеко од стварности. Одјеци су свуда били хладни, a можда и лоши. И пак, то нису биле само Кондорсеове маштарије. У западном свету je између мита и стварности заиста постојала Једна космополитска „Н ова Атлантида“, са заједничким вредностима и искуством. Новији радови најзад су истакли размере и значај ове велике мреже академија и друштава. П о д непосредним утицајем апсолутизма и друштва старог режима, акаДемије су осећале драж париске Академије наука; друштва су ла отворенија, склона демократији и свакако мање професиоНалнД, следећи пример Краљевског друштва и шегових члано■ U 6 e врсте удруж ења делила су ce на јавна и приватна, y 209
зависности да ли их je признала држава и да ли им je владар доделио повељу и финансијска средства. У другој половини 18 века y западном свету деловало je око сед ам д есет јавних и преко стотину приватних академија и друштава, не рачунајући још двадесетак научних групица које су ce издржавале од покровитељства мецена. Уместо егалитарног и утопијског модела „републике наука“, постојала je истраживачка структура утврђена no хијерархијском начелу важности и угледа појединачних центара. Била je то нека врста пирамиде која je потврђивала премоћ и углед великих државних академија y Ф ранцуској, Енглеској, П руској, Русији и Ш ведској. У овој строгој елити недостајале су само Ш панија и Аустрија. П рва због објективне заосталости , a друга због избора полицентричног модела организације истраживања која je давала предност смештању академија на периферијама државе. О дм ах затим долазиле су академије и друштва y Бордоу, Единбургу, Диж ону, Монпелијеу, Гетингену, Торину, Напуљу, Манхајму и Филаделфији. H a крају, постојале су мање богате институције, без великих имена и опремљених лабораторија, чије су публикације веома често излазиле нередовно (у Бриселу, Копенхагену, Барселони, М арсељ у, М инхену, Ротердаму и Т у л у зу ). О д Русије до Бразила, од Ирске до Ш вајцарске, од Т ем зе до обала М едитерана, брз развој академских кругова tokom 18. века јасно je наговештавао оно што ми данас одређујемо као модерну међународну научну заједницу. Она je изгледала као посебан свет, формиран y различитим ритмовима и на различите начине, свакако пратећи космополитске и универзалне митове и вредности пропаганде научног покрета почев од 17. века, али развијајући ce и кроз улоге, задатке и специфична својства која су диктирали различити историјски контексти који не смеју бити потцењени. У Русији, на пример, Ц арска академија наука (Acade mia Scientiarum Imperialis Petropolitana), основана 1 7 2 4 . y Петрограду, била je почетак и стожер читавог процеса акултурациЈе „декретом“, који je започео Петар Велики и наставила Катарина II. Трошећи 2 4 .0 0 0 рубаља годишње, држава je себи осигуравала не само службу за техничко саветовање и центар за промоцију науке, већ и ангажовање академика y настави која je имала виталну функцију y земљи без правих високошколских установа 210
o осниваша М осковског универзитета ( 1 7 5 5 ) . Управо на 06алама Неве, доласком велике групе страних математичара, физичара и хемичара, углавном Швајцараца и Немаца, међу којима били Ојлер, Билфингер, Херман, Николас и Данијел Берну2 почео je културни узлет који je требало да повеже Русију са европском цивилизацијом. У другом - шведском - контексту, y којем су научне традиције биле много снажније (довољно je сетити ce радова Краљевског научног друштва Упсале — Societas Re gia Scientiarum Upsalensis, које cy 1 7 2 8 . основали Берзелијус Полхем, највећи инжењер и технолог овог времена, и Сведенборг), Државна академија из Стокхолма изузетно оригинално je учествовала y делатностима „Н ове Атлантиде“. Kungl. Vetenskapsakademie (1 7 5 5 ) имала je инстшуционални задатак да усмери сва средства од монопола над алманасима и кадендарима, Ko je joj je круна уступила за њено издржавање, на истраживања од непосредне користи y области технологије, рударства, пољопривреде и поморства. Т ек je 1 7 4 4 , именовањем астронома Варгентина, велики научни потенцијал, потврђен и на теоријском плану присуством Целзијуса, Линеа, Ш елеа, Бергмана и других, могао потпуно да ce испољи започињањем учешћа y великом броју специфичних области истраживаша, чиме je Стокхолм стао уз П ариз, Берлин и Санкт Петербург. У Италији je европски академски круг могао да рачуна превасходно на Торино. О снована 1 7 8 3 , no париском узору, имајући иза себе слично залеђе техничких установа и економских и војних интереса, Краљевска академија наука (Reale ассаdemia delle scienze) предводила je оно што бисмо могли да одредимо као праву италијанску научну ренесансу с краја 18. века. Била je то ренесанса која ce, међутим, односила само на северни део полуострва где су постојали напредни универзитетски центри, као Бошковићева, Волтина и Спаланцанијева П аBnja, и где je била веома жива делатност венецијанских, тосканских и емилијанских друштава. H a југу je ситуација била Другачија. H e смеју да заварају велика улагања бурбонске власти У Напуљу за оснивање, 1 7 8 7 , Краљевске академије наука и лепе књижевности која je прекопирала структуру Берлинске акаДемије. О д ове угледне институције, Академија из Напуља пРеузела je само организациони образац и циљеве, али никако еФикасност и продуктивност. Све ce разрешило после неколико св^ Д
211
година суштинским неуспехом и превагом o6ecxpa6pyjyher дворског искуства које je дефинитивно удаљило напуљску науку на југу Италије од остатка Европе. Много сложенија ситуација била je y Немачкој и Енглеској. Противтежа пропадашу Краљ евског друштва tokom 18. века био je буран успон такозваних провинцијских научних друштава. О д М анчестера до Дербија, од Нзукастла до Бирмингема, деловала су мала, али предузимљива удружења аматера, природних филозофа, удаљених више светлосних година од париских научника, одлучних да продуже Беконов пуритански сан о Instauratio Magna, измишљајући машине, вршећи хемијске и опите са електрицитетом, утилитаристички размишљајући о индустријској примени нових истраживања. Они су створили претпоставке, не само техничко-научне већ и идеолошке, за почетак индустријске револуције, о чему je недавно писала М. С. Jacob y својој књизи Културно значењ е научне револуције ( The Cultural Meaning od Scientific Revolutio). Једно посебно поглавље завређивало би анализу покрета научних друштава и академија који je настао y другој половини 18. века y Немачкој. Основана после берлинског искуства Лајбницовог Краљ евског научног друштва (S ocietas Regia Scientiarum) из 1 7 0 0 , које je 1 7 4 4 , реформом Фридриха II, постало Краљевска академија наука и кшижевности П руске (A cadém ie royale des sciences et belles lettres de Prusse), ова друштва cy ce одмах истакла својим специфичним регионалним својствима и способношћу да постану важно упориште за многе друге иницијативе удруживаша, активирајући поново важне канале за комуникацију са универзитетским светом. Академијом из Гетингена (Kôniglich Societât de W issenschaften) председавао je Х ал ер , a директно cy je финансирали Хановеранци преко уобичајеног монопола над алманасима. О н а je била ефикасно удружење с професорима са угледног локалног универзитета. Академија y Ерф урту (Akadem ie Gemeinütziger W issenschaften) постала je центар заједничких иницијатива између научника и економских и патриотских друштава. У Минхену ( 1 7 5 9 ) , М анхајму (1 7 6 3 ) и Лајпцигу ( 1 7 6 8 ) отворене су лабораторије, опсерваториЈе, центри за специјалистичке студије y неким областима као што су метеорологија и магнетизам, који ће представљати увод y ве' лику немачку науку 19. века. 2U
М огло би ce навести још мноштво примера научног уживања ПОд окриљем апсолутизма, y П рагу, Бриселу и Мантови, где je аустријска круна основала важне државне академије, или удружења приватног хегемонског модела y Сједиљеним Америчким Држ авам а или Уједињеним провинцијама. Упркос очигледним изворним својствима, условљавањима историјских околности, разликама y политичким и програмским цил,евима, ипак je свака од ових иницијатива имала исте визије. Јасно ce уочава постојање јединствене слике вредности, језика и поступака. „Н ова Атлантида“ делује као нека врста културне заједнице с обележјима која би била неразумљива да ce не узму y обзир све већа снага и успех читавог академског покрета y 18. веку. И з значајних радова Данијела Рош а сазнајемо како je тај успех потхрањиван ширењем такозване „академске идеологије“, идеологије компромиса и друштвеног обједишавања, која je била један од основних облика политичке борбе просвећеног апсолутизма y циљу безболног помирења старог и новог, традиције и иновације, старих повластица порекла и положаја с правима на заслугу и даровитост. Док ce y академијама на првом месту славило културно признавање ауторитета, y њима су ce почињали стварати потпуно нови идеали цивилне службе, обредна сублимација сталешких сукоба способна да помири друштвену разноврсност с културном и духовном једноврсношћу. У оквиру овог процеса (у који су били укључени књижевници, уметници, учењаци) научници и њихов свет несумњиво су представљали елиту академског покрета, најсвеснију и најуравнотеженију заједницу, право царство y царству ( imperium in imperio), као што je с поносом волео да каже секретар Берлинске академије Самјуел Ф орме: „Каква револуција, господо... Свугде, до леденог северног пола, академије су престонице науке којих престонице царстава не треба, na чак и не могу, да ce лише. Чини ми ce да их већ видим како прелазе толико тражени мореуз, након чијег открића изгледа да he и онај који раздваја Европу од Америке бити надохват руке, и како обезбеђују нашој планети предност коју joj не би донело чак ни сунце, иако je отац дана, a то je да обе њене хемисфере буду истовремено осветл>ене.“ 213
З аи ста, међу институцијама књижевне „републике“ само ланац масонских ложа (који ce, не случајно, често подуда^ pao с ланцем научних друштава) могао je да ce похвали сличним међународним обимом и, поготово, таквим културним идентитетом. Д a бисмо ce y то уверили, било би довол>но анализирати публикације појединих академија, као „Novi Commentarii“ из Санкт Петербурга или ,,Historiae“ из М анхајма, париски ,,Mém oires“ или торински ,,M iscellaneae“ . Званична иконографија која ce појављује на насловним странама ових издања готово je истоветна и y мало слика обухвата читаву идеологију и историју научног покрета: инструменти за мерење, М инерва, сунце које обасјава умове, митски Херкулови стубови на Беконовом New Atlantis, обележја владара итд. H a овим страницама појављивали су ce заједнички ставови о миту о Прометеју, о потпуно позитивној историји наука, сачињеној од успеха, открића, иновација, којој je свако друштво појединачно давало мали, али значајни допринос. Чврсте темелзе ове културне заједнице обезбеђивао je не само систем веровања и идеја заснован на идеологији на~ претка коју je промовисала друштвена корист науке и њених вредности (само овај елемент био би довољан да учврсти солидарност једне групе). Остали чиниоци допринели су да она постане уједначена и изнутра и ка спољашњости. П оред уобичајених академских поступака које су примењивала и књижевна и уметничка друштва, међу којима су били механизам избора, церемонијал јавних заседањ а и ритуал академског путовања, постојало je убеђење о прихватању тог невероватног средства за пренос идентитета оваплоћеног y научном методу, односно усвајање заједничког језика који je омогућавао једном научнику из Торина да делује путем истих поступака, помоћу критеријума рационалне анализе и експерименталне провере резултата које примењује и научник из Филаделфије или Стокхолма. Све je то омогућавало да ce активирају и подстичу други, ништа мање моћни механизми културне уједначености. Довољно je присетити ce организације научних подухвата институција из различитих земаља када су без проблема y сарадњи радили једни крај других истраживачи различитих националности. Други noдатак који не треба потценити јесте могућност истовремене припадности већем броју академија, што je отварало пут ка ин214
лектуалној мобилности која je била условљавана искључиво награђивањем и бол>им условима рада. H a крају, треба поменути утицај међународних конoca Они су дефинитивни доказ о постојању једне културне заједнице која je осећала већ као неку заједничку ствар специфична питања и проблеме из области физике, математике, хидраулике и хемије. Н аграде Академије наука из П ари за (7 5 награда y вредности од преко 2 0 0 .0 0 0 ливри), 4 5 награда које je додељивао Берлин, 1 25 конкурса које je расписао Копенхаген биле су непрестане прилике за заједнички рад, истраживак>а и упоређивања које не узимају y обзир верска убеђења учесника, националне културе или границе између народа. Преписке научника из овог времена показују свест о припадности једној културној елити међународних размера, која има са~ свим одређена својства и заједнички научни језик. Свакако, то идеално осећање да су „сабраћа“ (израз који ce често појављује y писмима академика) није успевало да прикрије лоше стране снажног процеса идентификације. Esprit de corps јасно je допуштао да ce наслути и нормативни карактер онога што ће постати једна од најмоћнијих и најпожељнијих корпорација староГ
режима.
„Племениша научна каријера“. Између заједнице u корпорације Позни 18. век свакако je обележен „тријумфом науке“ (R. Hahn, 1 9 7 1 ) и њено коначно признавање y очима новог јавног мњења, али и њену прву институционалну и епистемолошку кризу која ће из темеља потрести улгед научника, попут оног француског. И данас je тешко разумети психолошке аспекте и колективни менталитет чуђења, дивљења и узбуђеша оних великих народних маса које су ce окупљале no трговима читаве сжропе да би присуствовале првим летовима аеростатичких балона. Мноштво драгоцених изума, као што je громобран, или бурне полемике y новинама о чудесним излечењима до којих су Дошли поборници животињског магнетизма, изазивали су помамну знатижељу салона и дворова због чудесних експерИмоча-^;, ' 'Л Та са електрицитетом чији je велики изумитељ био Бф^џамин Z Л'
Френклин. Крајем века научник je заиста био „у моди“. Сви су волели да ce осећају као „мали физичари“ и да доприносе, мада као аматери, ширењу оног осећањ а свемоћи које je било својствено општим коментарима y научним и техничким издањима У једном од веома бројних издања и превода своје Историје u садашњег стања елект рицит ет а ( History and Present State of Electricity) Џозеф Пристли није случајно говорио о „свеопштем одушевљењу". У једном броју женевског „Journal historique et po litique" из 1 7 8 4 . и М але Д и П ан сведочио je о невероватном узбуђењ у из тих година изазваном овим темама тврдњом: „Уметности, науке, све данас врви од открића, чуда и натприродних надарености. M aca л>уди свих узраста који никада нису ни сањали да ће бити хемичари, геометри, механичари итд. свакодневно ce појављују са свакојаким чудима.“ Д руга потврда, ништа мање обележена запрепашћењем због брзе промене занимања учене публике и широког успеха науке, долази из Мерсијеове Слике Париза {Tableau de Paris): „Прошла je владавина књижевности; физичари замењују песнике и романописце; позоришна представа уступа место електричној машини.“ Знак овог померања интересовања, уосталом, може ce конкретно упоредити с резултатима истраживања о врсти књига присутних y француским библиотекама из 18. века. Док to kom двадесетих година присуство научне литературе износи 1 8 % , почетком осамдесетих година тај постотак брзо расте на 3 0 . Међутим, више од саме кшижевне продукције, новине, као неприкосновени протагонисти настанка и стварањ а европског јавног мњења, пружају доказе о правом тријумфу науке, ширећи не само велика научна суочавања ове епохе већ и најотрцаније расправе и свађе унутар једне заједнице y пуној узаврелости и увелико изнад дошег прага признавања које je упорно оспоравано tokom 17. века. Први француски дневни лист „Jour nal de Paris" y том смислу прсдставља драгоцено сведочанство. H a његовим страницама не налазе ce само прецизна хроника о научним расправама y престоници и календар радова Академије наука, већ и ситне свађе унутар ње. Остале показатеље ДО' бијамо из италијанских, немачких и енглеских листова, који су велики простор посвећивали раду провинцијских и националних академија, такмичешима, расправама, научним суочавањима, као, на пример, расправама између поборника и противника 216
Давоазјеове хемијске револуције или тумачења Френклиновог
електриЦите,уа-
, .
М еђу главним учесницима y све распрострањенијоЈ научној моди, на првом месту интелектуалцима, грађанима, дамама из аристократије, краљицама и владарима читаве Европе, све чешће затеченим пред чудесним појавама електричних ма~ шина или ожалошћеним због страшне трагедије Пилатра де Розјеа, несрећног И кара који je, јуна 1 7 8 5 , погинуо прогутан ватром из свог балона док je прелазио Ламанш , све ce више оцртавала дубока промена великих традиционалних слика западноевропске културе. Научна култура заузимала je своје место y интелектуалном образовањ у модерне градске елите. У француским провинцијским академијама између 1 7 0 0 . и 1 7 8 9 , према подацима Д . Рош а (појава je слична y читавој Европи), 5 0 % од преко 2 .0 0 0 конкурса односило ce на теме из технологије и науке. Монпелије, Брест, Бордо, Орлеан, М ец, Валанс, Тулуз, настали као друштва окренута књижевности, постају, tokom друге половине 18. века, научна удружења, будући да je 8 0 % њихових радова било посвећено наукама. Наравно, y већини случајева реч je о аматерским и површним издањима. Ипак, утицај на цивилно друштво ове оптимистичке идеологије о људском напретку који треба да ce стиче искуством, посматрањем и научним методом, дуго je био веома делотворан и савладавао je отпоре и предрасуде. Ноена сугестивна снага испол>ила ce y свим правцима. У северној Италији, на пример, провинцијске академије и аграрна друштва развили су стратегију ширења научног образовања ка нижим слојевима друштва преко популарних алманаха који су, поред традиционалних астролошких прогноза, говорили о Ноутну, браћи Монголфје, открићу нове планете Уран. Била je то стратегија која ће из ко~ рена променити колективну свест овог времена и коначно дати легитимитет научном знању као чудесном инструменту за промену и секуларизацију y свим друштвеним слојевима. Н асуп рот „тријумфу науке“, y салонима, новинама, малим провинцијским удружешима, брзо je избила такозвана ДРУга научна револуција која као да je подстицала и оправдавала процват ове посебне моде. Нзени изузетни плодови тихо су СазРевали y лабораторијама државних друштава и постајали су п°знати посредством једног све више специјализованог језика y 217
озбиљиим мемоарима и радовима академика. Л авоазје je својим експериментима поставио темел>е модерне хемије засноване на основама квантитативне хемијске анализе, потиснувши стари систем алхемијских симбола; Лагранж je варијационим рачуном коначно засновао механику на математичким основама; Лаплас je разрађивао софистициране теореме и формуле за израчунавање вероватноће и примењивао je Нзутнов закон на сва планетарна кретања. Пионирски и спектакуларни електрицитет с почетка века, који je толико чудио и очаравао даме no европским салонима, најзад je био све ближи физичко-математичкој анализи електродинамичких и магнетских појава y сложеним делима Кевендиша, Кулона и Епинуса. И не само то: научни статус и строгост стицале су метеорологија, хидраулика (са кинетичком теоријом о флуидима, на атомистичкој основи, коју су формулисали Данијел Бернули и Михаил Л ом он осов), биологија, с детаљним Спаланцанијевим записницима. Једна већ зрела научна заједница настојала je да превазиђе границе старог система комуникације између истраживачких центара, који ce још одвијао no обрасцу академских аката из 17. века. Седамдесетих година најављено je решење проблема појавом првих научних часописа. Била je то новост која je готово симболички најављивала промену времена. „Journal de physique" опата Р о зјеа датира из 1771. Такође y Ф ранцуској, 1 7 8 3 , појавили су ce „Annales de chim ie". У Немачкој, велики противник Л авоазјеове теорије, Л оренц К рел, покренуо je 1 7 8 4 . „Chemisches Journal". У Италији cy велики успех имале миланске и торинске публикације „Scelta di opuscoli", чије прво издањ е датира из 1 7 7 5 , као и мноштво специјализованих часописа које je покренуо Луиђи Бруњатели, намењених само научницима, али y отвореној конкуренцији с помпезним и спорим званичним саопштењима академија и y оштрој полемици с дрским и сензационалистичким новинским хроникама. Управо je тежњ а ка дисциплинарној специјализацији својство ових нових часописа. Р еч je о ко зна којем no реду знаку о достигнутом нивоу зрелости заједнице y којој cy ce, поред чврсте основе кандидата за научнике, охрабрених све већим одобравањем јавног мњења y односу на науку, јављали први прави идоли. Велике звезде слављене cy y часописима и новинама, награђиване су и примане на дворовима, a све више 218
су их желеле и државне академиЈе, Koje су постале такмаци y некој врсти тржишта за запошљавање научника y 18. веку. Н а учници су били свесни да je ово доба напретка истраживања и посебно његове организације, прилично удаљене од времена Галилеја и Нзутна. Упркос свим разликама одређеним контекстима и традицијама y којима су деловали, они су најављивали нову каријеру која je већ y 18. веку, кроз обавезне фазе, јасно наговештавала свој ток, циљеве и историјске облике који заслужују кратку анализу кроз неколико узорних биографија. Један од најзапаженијих примера професионалног научника свакако je био Жозеф Луј Лагранж. Рођен je y Торину 1 7 3 6 . К ад а je имао само 19 година именован je за професора „узвишене анализе“ y краљевским школама за артиљерију. Упркос свести о томе да je био изузетна личност, његова каријера може ce сматрати неком врстом идеалног типа научника y време просвећености. Заједно са осталим људима од науке из Пијемонта, углавном војницима, Л агранж je основао 1 7 3 7 . Приватно торинско друштво, изворно језгро будуће државне академије из 1 7 8 3 . године. Нзегова изузетна надареност за физику и математику постала je позната и дивили су joj ce широм Европе преко „Mélanges" овог малог друштва. K ao многи други млади почетници y европском свету науке, он je 1 7 6 3 . кренуо на академско путовање, које je било право обредно увођење. Отиш ао je y Б азел , Берлин и П ари з да упозна и ода дубоку почаст својој будућој сабраћи. У П ари зу je посећивао важне салоне. П остао je верни пријател» Д ’Аламбера, с којим ће касније управљати читавом мрежом европских академија. После тог путовања уследили су повезивање с највећим академијама, прве (и обилно награђене) победе на конкурсима из астрономије, физике и математике, и, на крају, давно прижељкивано именовање ( 1 7 6 6 ) за директора Одељења за математику Берлинске академије. K ao научник и академик, Лагранж je већ био достигао цил>. С а само тридесет година, на врхунцу мушевите каријере, најзад je себи могао да допусти да све своје време посвети истраживању (што je и даље била повластица малог броја научника y 18. веку), осим што je, као институционални задатак, оцешивао доприносе колега и стварао чудесне конструкције мисли које и данас очаравају одважношћу ума. Осамдесетих година, као велики и славни научник, Аагранж ce 219
ненаметљиво појавио на тржишту. Академије из Санкт Петер. бурга, Напуља и Торина су ce спориле око њега не шкртаређи y понудама, али он ce определио за Париз. Прошао je неповређен кроз Терор, Термидор и Царство. Нзегов геније и промишљеност отворили су му врата Пантеона, био je први научник међу творцима модерне Француске. Ништа мање изузетна није ни каријера Леонарда Oj лера ( 1 7 0 7 - 1 7 8 3 ) , великог представника бројне дружине швајцарских научника с немачког говорног подручја, међу којима ce истичу припадници породице Бернули, који су покренули тржиште академика tokom 18. века. И y Ојлеровом случају наилазимо на исте етапе кроз које je прошао Лагранж, као уосталом и већина научника овог раздобља који су намеравали да ce посвете изучавању наука: први радови из математике објављени y „Acta emditorum“, позив Академије из Санкт Петербурга 1 7 2 6 , дванаест освоЈених награда између 1 7 3 8 . и 1 7 7 2 , издања y званичним актима највећих државних академија и, на крају, одлазак 1 7 2 7 . y Русију. Требало je да y њој остане до 17 4 4 , али je прихватио издашне понуде Фридриха II и отишао y Берлин. Д уго су га плаћале обе академије као техничког и научног консултанта две владе. П оред организовања научних истраживања и предавања, и y Русији и y Пруској, Ојлер ce бавио хидрауликом, израдом мапа, календара, приручника из артиљериje и навигације. Интензивно je објављивао и ширио велике научне и филозофске идеје овог века и њихову испреплетеност с религијом. Нзегов je био best-seller епохе: чувена Lettres à une princesse d'Allemagne, штампана y 12 издања на француском и преведена на многе језике, између осталих на енглески (девет и здањ а), немачки (ш ест издањ а) и руски (четири издањ а). У односу на Аагранжа, Ојлер je поседовао и велику страст према настави. О н je образовао прву генерацију руских физичара и хемичара, способних да ce такмиче са европским колегама. ББему Русија дугује појављивање на сцени Котелникова, Р у ' мовског, Софронова и, изнад свих, Маихаила Васиљевича Л омоносова, „сибирског Л авоазјеа“, рођеног 1711. y АрхангелскоЈ области. М еђу научницима из доба просвећености, овај noследњи je посебно занимљив случај научне каријере y контексту културне неразвијености, као сјајни продукт обновител>ског деловаша европске академске мреже. 220
П осле студија y М арбургу с Волфом, Л омоносов je ошао читав традиционални cursus honorum, поставши 1 7 4 2 . академик y Санкт П етербургу. У овом монументалном граду, •и ;е Петар Велики желео да начини прозором Русије према Западу, он Је основао хемиЈске лаборатори]е, направио je про• те за М осковски универзитет и испитивао je, постигавши значајне резултате, математичке моделе кинетичке теорије гасова на атомистичким основама. Попут својих париских, берлинских и торинских колега, Ломоносов je постао владин технички саветник, посветио je много времена металургији, геодезији, хидраулици, написао je школске уџбенике и, поврх свега, својим преводима поставио je основе руског научног језика. Нзегова муњевита каријера научника и ангажованог интелектуалца садржана je y оданости некој врсти двоструког идентитета који, с једне стране, прихвата и шири енциклопедизам, сцијентистичку идеологију прогреса, припадност ономе што je он y својим делима волео да одреди као „научна република“ с њеним космополитским вредностима; с друге стране, он са убеђењем прихвата француски модел научника везаног за државу. Међутим, каријере научника 18. века нису увек пратиле схему академика коју смо сада приказали. Наиме, потребно je ублажити ову строгу типологију, имајући y виду постојање прелазних подела све до друге велике крајности y овом пољу y доба просвећености, a то je природни филозоф, беконовског кова, посебно присутан y Енглеској, Сједињеним Америчким Државама и Уједнињеним провинцијама. K ao његов пример, треба навести каријеру великог научника позног 18. века, Ц о зефа Пристлија, великог Аавоазјеовог противника и супарника, који je успео да изолује кисеоник. Тешко je објаснити разлику која одваја „професионалЦа Лагранжа од „аматера“ Пристлија. Они су представљали Два различита, често непомирљива, културна, институционална и Друштвена света. Први потпуно припада затвореном, цеховском друштву којим влада логика апсолутистичке држ аве, a ДРУги одражава надмоћ једног отворенијег и динамичнијег ци^илног друштва y којем je улога државе много ограниченија. Аок ce идентитет научника (savant), као што смо видели, сти~ао КР °3 положај y државним телима, природни филозоф (na tural philosopher) иза себе je имао егалитарни мит о интелиген221
цијама који je формулисао Бекон и Нзутнове Boyle Lectures на којима ce образовао и сам Пристли. Нзегова каријера je пут самоуког човека непријатељски настројеног према претпоставци о све више специјализованом и професионализованом научном знању које je ризиковало да изгуби из вида плодоносне сплетове с политиком, религијом и филозофијом. Није случајно Пристли касно стигао до истраживања електрицитета и модерне хемије гасова. Нзегови први радови били су излагања и коментари радикалне политичке мисли, y њему драгој традицији С о чинија. Д а би ce издржавао, радио je као наставник и новинар и писао уџбенике за васпиташе младих. К ада je одлучио да део свог времена посвети научном истраживању, до краја je протумачио модел природног филозофа, учествујући y радовима Lu nar Society из Бирмингема, приватног провинцијског удружења y којем су ce, y знаку утилитаризма и индустријализма, окупљали и потпуно равноправно расправљали џентлмени и научници, као Семјуел Гелтон, Џ ем с В ат, Еразм ус Дарвин и други. Пристли je објавио многе књиге, које су доживеле успех и које су преведене на више језика, за популаризацију и ширење открића y служби човека. Д а би извршио на стотине експеримената y својој кући, што га je довело до значајних открића, он je сам правио неопходне инструменте и опрему. K ao и други чувени природни филозоф 18. века, Бенџамин Френклин, никада није волео математику и Л авоазјеове револуционарне квантитативне методе, или Аапласова апстрактна теоретисања. Читавог живота остао je страствени аматер експериментисања, одан једном начину поимања науке и бављења шом који уопште није био мањински и маргиналан y доба просвећености. П ознато je да je тек крајем 19. века из англосаксонског света дефинитивно сишао са сцене природни филозоф 17. века (чак и на лингвистичком плану) и препустио место модерном научнику (S . Ross, 1 9 6 4 ) . У многим областима Европе овај процес трансформације био je, међутим, веома брз и бар делимично завршен крајем 18. века. Могло би ce бесконачно расправљати о професионализацији научника 18. века. У светлости апстрактно социолошких вредносних критеријума (дефиниција корпуса знањ а, плаћени послови, самостална организација y образовању и поступцима) рачуни ce никада не слажу y потпуности. Бити научник и дал>е 222
не означава право занимање које би могло да представља неку класу запослених људи. Највећи број науоника практично ради „пола радног времена“ . О сим ретких изузетака, реч je углавном о државним чиновницима. И пак, са историјског становишта, нема сумше да су ce на сцени дефин1Тивно појавили лик и каријера, y многим аспектима, веома блиски модерном научнику. T o je лик који ce, y сваком случају, yt£K мора посматрати y свим својим посебностима условљеним исЈоријским контекстом старог реж има. С в ест савременика би y том смислу требало да буде занимљиво мерило. Д ок je y одредници „човек од гкра (gens de lettres) y Енциклопедији, означавајући све образов«не л>уде, Волтер обухватао и научнике, 1753. Д ’Аламбер je, н«пр°тив>јасно говорио о племенитој научној каријери, правећи сФогУ разлику између homme de lettres и savant. „К ада кажем научник, не подразумевам под њим ерудиту“ већ оне „луде који ce баве егзактним наукама“ . И y Кондорсеовим Egloges и y ч.»анцима из најважнијих европских листова, научник je призиат и препознатљив, јасно одвојен од филозофа, теолога и, посебно, књижевника. У односу на овог последњег, осамдесетих го!ина развија ce право непријатељство, што je одлучујући показ!тел> сазревањ а y колективним представама постојећег односа ^змеђу термина savant или scienziato са истраживачком делатноРћу У једној посебној области знаша. У Италији позног 18. века сукоб између књижевника и научника постаје опште место. Проналазимо га y делима напуљских просветитеља Галантија t Филанђерија. Сјајне странице, достојне модерног социолога науке, написао je о овом питању Виторио Алфијери y свом О влбИаРУ и о књижевности (Del Principe е delle lettere), y намер* Да утврди „разлику између књижевности и науке“. Алфијери Је директно нападао научника (аутор употребљава овај термФ У значењу сличном данаш њ ем), оптужујући га за његов пре^Утни договор с влашћу, за „робовање“, откривајући оно што е, према његовом мишл>ењу, била суштина научног знања за <ИЈИ je опстанак и напредак била неопходна економска помсћ великих државних академија. „Кноижевник** je био нешто сас®им различито, шегова делатност није била опседнута финанарањима и, дакле, није морала да ce ослања на владара. Ослобођ<н°м овог смртоносног загрљаја, књижевнику je био допуштен приватни oncer свог ра223
да (загарантован, између осталог, све већим успехом y области признавања ауторских права) који му je омогућавао да критикује тираиију, проповеда врлине и образује народ. О дмах треба рећи да Алфијери није био једини који je tokom осамдесетих година критиковао научнике и негативне стране „Нове Атлантиде“, постављајући однос између научника и каижевника као однос између јавног и приватног, између тираније и слободе. Више од деценије бурних полемика против читавог академског света припремило je терен за сензационални декрет који je К онвент прогласио 1 7 9 3 . О н je предвиђао неодложно гашење свих врста удружења и државних академија. Било je то право рушење покровитељског државног система y односу на културу, који je француску владу стајао, када je реч само о пензијама за 1 7 8 3 . годину, преко 2 3 0 .0 0 0 ливри. Поводе за овако драстичну меру ефикасно je представио опат Грегоар y овггром говору пред члановима Конвента који, због узорне јаснсће, заслужује да буде препричан. П рема Грегоаровом мишљењу, преко механизма научних тела, повластица и пензија билису изневерени демократски и егалитарни идеали „књижевне републике“. Прихватањем промена начела културне заједнице y корист корпорације, неизбежно je створена „нека врста хнјерархије између л>уди“ која није узимала y обзир надареност i заслуге. П релаз из заједнице y „академску корпорацију“ изопачио ce до те мере да je на крају претворио своје чланове y ,инквизиторе мисли“ оних који су били искључени из ње. „Д }х тела“ надмено ce изразио посебно кроз маргинализацију свнх иноватора и антиконформиста и кроз понижавајућу Јавну улогу „панегиричара и „робова „деспота . K ao суштинско питање унутар академског система, научниш су дуго били y центру збивања. Управо против њих су ce устремили разјарени непријатељи академске корпорације, нападаЈЈћи темеље организације научних истраживаша, метода, друштвене улоге научника, доводећи y сумњу чак и победничку слику шуке која je створена после прве научне револуције Галилеја и Ноутна. К ако je све то могло да ce догоди и да личност наушика 18. века падне y озбиљну кризу, и данас je предмет истраживања и размишљања историчара који су дуго потцењивали оштре полемике с краја века y европској научној заједнир. 224
Научник u криза иденшишета на крају века M aja 1 7 8 4 . италијански лист „Notizie del mondo“, иронично коментаришући „нестабилност париских мозгова**, исцрпно je извештавао да je помаму „летећих балона“ заменило лудило „животињског магнетизма“. „Сви јуре y Делон да виде господина М есмера који једним додиром руке лечи без икаквих лекова.“ У потпуно другачијем, чак позитивном тону, озбиљно ce говори о излечењима аустријског лекара Ф ран ц а Антона М есмера y другом италијанском листу, „Notizie diverse*', Л о ренца Манинија из Кремоне. Сукоб између оних који су сматрали да je М есмер шарлатан (реч која ce изненада y Паризу тих дана вратила y моду) и оних који су тврдили да je он велики научник кога надмени академици нису схватили и кога су оцрнили, понавља ce и y француским, немачким и листовима Уједињених провинција. П освуда ce y Европи, y првој половини осамдесетих година, распламсала полемика о постојању и моћима магнетског животињског флуида. У њу нису били увучени само лаковерни људи из народа већ и, y великој мери, чувени научници, славни писци, дворови, академије, просветител>и сврстани на једну или на другу страну. И стих ових година y Немачкој, a одмах затим и y читавој Европи, поново ce јавило занимање појединаца и угледних универзитета за физиогномику и рабдомантију, као и за необични предлог научника Ђ у зепеа Тоалда, храброг издавача Галилејових дела и његовог наследника на универзитету y П адови, за теоријске основе природне астрологије, прочишћене од свих магијских елемената, y области новонастале метеорологије. Реч je о сензационалном повратку на старе облике ра~ ционализације емпиријско-пророчанског кова, који су већ били присутни на почецима научне револуције и сада поново предложени као могући облици знања, алтернативни физичко-математичкој парадигми Нзутнове универзум-машине која je била водећа на великим државним академијама. О ве врсте науке — или псеудонауке y зависности од гледишта — одредили су као „по__ u • пуларне исти они протагонисти y својим делима, али не зато што су били културни израз „нижег“ друштвеног слоја већ зато што су једноставни, елементарни, удаљени од апстрактних a 225
понекад и неразумљивих интелектуалних теоретисања о стварности, која су толико волели Кондорсе, Лаплас и њима слични. Дени Дидро био je један од твораца ове струје y доба просвећености. У свом делу М исли о објашњењу природе (D e Г inter prétation de la nature) из 1 7 5 4 . он je разјаснио епистемолошке основе супротстављања између науке дефинисане као такве почев од корисности резултата, једноставности спознајних инструмената квалитативне и експерименталне врсте, амбиције да ce досегне морфологија природе — несталне и динамичне, y сталним променама — и традиционалне слике науке чије су темеље поставили Галилеј и Нзутн, сачињене од вечних математичких закона до којих ce долази бројевима и мерењима. Д и дро je сматрао да je праведно предвидети да ће шегова епистемолошка размишљања y будућности наићи на широки одјек код мноштва аматера, посвећених науци, која je крајем века изненада ушла y моду. З б о г својих размера и импликација, успех „популарних наука“ y интелектуалним круговима и y јавном мњењу узбунио je научнике, као што су били Волта, Кондорсе, Л авоазје: били су приморани да интервенишу и да ce јавно изјасне. Оптужба за шарлатанство односила ce на оба фронта, изазвавши збуњеност и погодивши први пут саму мучно стечену дефиницију научног знања као саставног дела идентитета за све европске научнике. М еђутим, док већ постоји учвршћено мишљење међу историчарима о претпоставци да су те полемике биле најбогатији културни догађај no политичким, друштвеним и идеолошким значењима пре Револуције ( Р . Дарнтон, 1 9 6 8 ; Ф . Вентури, 1 9 8 4 ) , њихово тумачење потпуно je нестабилно и противречно. Неки су свађу протумачили само и искључиво y границама сензационалног повратка на магично, заборављајући колико су биле мале европске окултистичке групе и да огромна већина месмериста и присталица „популарних наука“ јесу убеђени рационалисти, епигони енциклопедијске традиције, чак заклети непријатељи прибегаваша натприродном, што су исмевали и презирали y својим књигама. Довољно je присетити ce само радова Брисоа де Варвила. Д р уга претпоставка — која je досад превагнула — не доводи y сумњу ирационално својство тих догађаја и приписује им чак одговорност за залазак и саму смрт просветитељства, већ од осамдесетих година. У ствари, сукоби 226
између Кондорсеа и М араа, између М есмера и академика о легитимности одређивања као научних оних сазнајних метода које u . су предложиле „популарне науке , као и саме аргументациЈе против научних тела, могу и морају да буду поново протумачени с већом критичношћу y односу на престроге дефиниције и категорије рационалности и научног знања које припадају прошлости и о којима су непрекидно y скорије време расправљали угледни филозофи и епистемолози. Ипак, сви историчари слажу ce y томе да je ова олуја међу научницима била први велики напад изведен предреволуционарном снагом и осетљивошћу на институције и само срце културног корпоративног система старог реж им а, на „Н ову Атлантиду“. Стога треба кренути управо од овог запажања ако ce жели разумети појава која ће одредити и сама изворна својства просвећености и његова каснија историографска тумачења. Велики парадокс je што je управо „тријумф науке“ створио друштвене и идеолошке основе за сукоб. Овај тријумф подразумевао je узгредне појаве које су неизбежно изазвале кризу с тешким последицама. H a пример, све већи број аматера y малим приватним друштвима, која су била нетрпељива према државним академијама, допринео je расту напетости. И масонерија je одиграла своју улогу y том правцу с пропагандном стратегијом окренутом популарном научном образовањ у кроз оснивање академија, музеја и часописа који су ширили основе за почетнике на штету озбиљности истраживања. H a крају, распламсавао ce спор између академија и универзитета због контроле професија: било je то незгодно питање европских размера и значаја. М еђутим, док су све ово били елементи спољашњег притиска на научну заједницу, оспоравање je почело да ce јавља и унутар саме Академије наука. У другој половини 18. века то неслагање ce открива јавно и бучно. Неједнакост и повластице које je потврђивао Règlement из 1 6 9 9 . почеле су да бивају веома мрске и многи академицима. Д ’Аламбер je међу првима, 17 5 3 , говорио о „духу деспотизма“ који je постао неподношл>иво правило y односима између „gens de lettres“ и тврдио да „би демократска форма одговарала бол>е од било које друге државе, као што je ’књижевна република’, која живи само од своје слободе“. Ипак, овај исти Д ’Аламбер који je допринео, да тако кажемо, 227
политизацији расправе о организацији истраживања, касније крајем века, нашао ce y првим редовима, поред Кондорсеа' Л авоазјеа и Вик д ’А зира, y чврстој одбрани академске корп0 . рације против оних који joj нису припадали, М есмера, Мараа Брисоа и многих других. Чињеница je да je чеони напад на званичну науку био тако радикалан и опасан због својих институционалних, политичких и епистемолошких импликација да више није допуштао никакво отпадништво или трпељивост. Све док je y питању била слаба оптужба научника против злоупотребе науке, која je долазила од Беконовог следбеника Делеира y његовој А н а л и зи ф илозоф ије канцелара Ф рансоа Бекона ( Analyse de la philosophie du chancellier François Bacon) из 1755, одговори cy могли да ce прихвате, na чак и да ce сложе с делом замерки. Нешто сасвим друго биле су заједљиве оптужбе поборника „популарних наука“. Брисо де Варвил je 1 7 8 2 . снажно и оштроумно истакао чиниоце који су највише утицали на јавно мњење y памфлету О истини ( D elà vérité) ; он ће постати нека врста катихизиса за бунтовнике који су из њега преузимали поводе и сугестије за поткрепљиваше полемика y својим брошурама и листовима no читавој Европи. Како би показао да академије „шкоде трагању за истином“, Брисо je утврдио, на русоовски начин, паралелу између слободног и часног знања древних предака и дрске охолости и помаме за славом и богатством модерног човека. У Атини и Риму људи никада нису постајали интелектуалци декретом. Нико тада није дошао до нечег сличног „толико чудесним телима као наши академици“. П рема Брисоу, трошкови ове институције постали су неподношљиви, не само на моралном плану већ и због проблема које je она стварала за напредовање знањ а. Управо je то била болна тачка овог сукоба. Kao сва бирократска тела, државне академије су дошле до тога да слободној културној заједници научника наметну тежак вео идеологије непропустив за новости, подржавајући једну врсту кодификованог, непроменљивог и нормативног знања. Велики научници осећали cy ce као „чувари сигурне истине“, a свака новина била je оптужена као „јерес“. Категоричка тврдња, Koja je постала иронични слоган шарлатана, „Hors de Newton point de salut“, потврђивала je конзервативан и систематичан карактер знања својствен једној фази „нормалне“ науке, као што бисмо 228
ми данас Рекли с Т . К уном , којим ce отворено изражавала академска предрасуда". З а улазак y корпорацију било je потребно прихватити владајућу научну парадигму великих учитепонављајући све њихове идеје и свесно верујући y њих“ . д а је нечег истинитог оило y овим озлоЈеђеним размишљањима чини ce да показују не само жестоке полемике против оних који су се усуђивали да нападну Њ утнове теорије, већ и бескомпромисне речи моћних и уважених личности, као што je Самјуел форме: он je већ 1 7 6 7 , полемишући с првим „полунаучницима*, гласницима „лажног знан>а“ који су тада почињали да делују y Немачкој, тражио „пола века ... диктатуре", тврдећи да док „црква бди над светим благом религије, судови над спровођењем закона, академици имају дужност да обезбеде власт чистог и поузданог знања“. A да то није била само претња показала je званична интервенција академија y сензационалним сукобима с краја века. Именовањем краљевских комисија y Академији наука и Медицинском друштву, y П аризу je 1 7 8 4 . почела процедура за утврђивање научног темеља животињског магнетизма. Неколико година касније, y Торину, Краљевска академија наука наредила je да ce спроведу испитивања појаве рабдомантије. У Немачкој су ce чувени научници са угледних универзитета борили y комисијама именованим y ту сврху како би утврдили теоријске основе физиогномике и могуће морфолошке науке о природи независно од узнемирујућег мистичног тумачења која су давали Лаватер и неки масонски кругови. Укратко, y Европи ce први пут, y модерним терминима и на званичном нивоу, појавила велика епистемолошка тема разграничења. Ш т а je наука? Који су критеријуми за научност? K o о томе одлучује? Д а ли je допуштено наметати их њиховим повезивањем с појмом истине? И з записника Краљевске комисије о магнетизму који су објављени и коментарисани y европским листовима, готово као неки Јединствен и збуњујући наговештај онога што ће тидесетих гоДина 2 0 . века бити спор о дефиницији науке између неопозитивисте Карла Р . Попера и следбеника психоанализе, јасно су ce Указивале две непопустљиве слике научне рационалности. Л авоФренклин и Баји, y улози краљевских комесара, упорно су ТвРДили да je кључно питање које треба поставити приликом °Цсне месмеризма било да ли постоји животињски флуид и ње229
гово утврђивање експериментима. Нзихови портивници су сматрали да je једини критеријум за научност утврђивање практичне корисности метода лечења о којој сведоче излечења. С једне стране, до крајњости ce бранила наука која ce историјски на крају потпуно поистоветила с класичним галилејовско-њутновским методом; с друге стране, предлаган je осавремењен облик квалитативног, морфолошког, утилитарног емпиријско-пророчанског рационализма који je, као што смо видели, очаравао Д енија Дидроа и мноштво научника русоовског образоваша. Н еизбежно je из тога произлазило дал>е супротставл>ање начина схватања научника и институција одређених за научно истраживање: y првом случају то су селективне елитистичке и професионалне државне академије, y другом случају популарна приватна друштва која су покретали аматери. Чак само из ових кратких разматрања о неколико појединачних случајева очигледно je да тријумф науке с краја века, криза и напади на класичну рационалност физичко-математичког механицизма, ширина и дубина сукоба између научника, постоје управо да би ce довела y сумњу стара и укорењена тумачења везе између просвећености и науке. T o je незаобилазна тема за сваког ко би хтео исцрпније да анализира научника 18. века. Познато je да je 1 9 3 2 . Ернст Касирер, објављивањем дела Ф илозофија просвећености (D ie Philosophie der Aufklàrung), поставио основе за филозофско тумачење овог споја y Кантовом духу и да je поново истакао вредности и значај просвећености после романтичарско-хегеловске осуде којој ce — мада другим путевима и мотивацијама — придружила марксистичка школа. Упркос нападима и непрестаним дотеривањима, ово тумачење опстаје као нека врста става, понекад само са имплицитним noмињашем, y многим делима која су ce појавила после Другог светског рата. Одређујући филозофију просвећености суштински као метод, менталитет и начин размишљања више него као повезан систем идеја, Касирер je истакао његово порекло, као најизворније обележје научне револуције и њених постигнућа, означивши као духовне оце Кеплера, Галилеја и Нзутна. Он je тврдио да je највећи допринос културе просвећености нова дефиниција разума, другачија од оних из претходних векова, која ce y потпуности подудара с процесима рационализације својственим Њутновој научној парадигми. 230
О вако строго утврђивање ствари, управо y светлу изнетих аргумената на претходним страницама, изгледа да не може да опстане пред историјским догађајима из осамдесетих година. К риза позног 18. века као да даје за право оним научницима који су увек доживљавали просвећеност као посебно богату и сложену историјску појаву са ширим и не тачно утврђеним границама, као што je то случај с Касиреровим претпоставкама. У многим важним књигама просвећеност je описана као изузетан покушај — чија je моћ политичке природе — који je остварио покрет људи одлучних да промене друштво битком идеја, да створе нови систем вредности (трпељивост, једнакост, слобода, човекољубље, срећа, космополитизам) као непосредни израз модерног цивилног друштва, најзад еманципованог и ослобођеног тешког старатељ ства цркве и религија и идеје о политици схваћеној до тада само као ex parte principis, a никад ex parte civium. Научник je свакако обогатио арсенал просветитељског покрета оружјем и важним сугестијама за стварањ е критичког и проблематичног мишљења прикладног да делује y стварности y очекивању њене промене. Ипак, прихватање изједначавања просвећености, његове слике разума и научног Нзутновог метода било би право осиромашење садрж аја и главних перспектива покрета. A ko ce пође од историјске претпоставке да je просвећеност била процес стварања новог великог система вредности, оригиналног културног и језичког света (антрополози би чак можда више волели да ce говори о новом систему веровања и друштвених и културних обичаја), a не посебан облик рационалности, онда je свакако много лакше анализирати научни и просветитељски покрет као две одвојене појаве, свакако интерактивне, али самосталне y својим основним мотивацијама. В ероватно би биле јасније улоге и функције католичких научника и научника везаних за неку религијску институцију, или подстакнутих снажном потребом за религиозношћу, којима нисмо посветили много простора упркос њиховом несумњивом значаЈУ y култури 18. века и њиховом доприносу напретку науке. З а разлику од позитивизма, за који ce често неоправдано и полемички везује када ce говори о науци (у том смислу чувени приМеР je дело Адорна и Хоркхајмера Д ијалект ика просвећености (Dialektik der Aiifklârung, 1 9 4 7 ) , y просвећености ce никада 231
није сматрало да je научно знање суштинско питање целокупног људског знања. H a дрвету знања из Енииклопедије, поред људских способности (р азум , памћење, маш та), равноправан положај и велики значај приписиван je свим облицима знања y очекивању утопијског остварењ а небеског царства на земљи. Филозофи {philosophes) су волели, изучавали и ширили науку, али су према себи задржали слободан дистанциран и понекад критички став. Није само Р у со y 18. веку покренуо ону струју — која je касније требало да постане све снажнија и озлојеђенија — модерне моралне, политичке и филозофске критике против науке. T okom 18. века многи просветитељи, од Волтера до Кондијака и Бајиа, дуго су ce питали посебно tokom осамдесетих година, о далеким коренима наука и поготово о Галилејовој и Нзутновој револуцији. Они су поставили темеље историје наука као друштвене и културне историје једног знања за које ce критички сматра да je на истом нивоу као и друга знањ а. Укратко, интелектуално искуство научника y време Волтера није уопште исцрпљивало ширину гледишта и политичку вољу за променом стварности оваплоћеној y просветител>у. T o не значи да научник није имао изузетну улогу y просвећености. Напротив. Иако би увек требало да ce говори о узајамној условљености, не доводи ce y сумњу улога научне заједнице y односу на различите облике које je просвећеност стекла tokom века. П озн ато je да су углед и гранитна сигурност Нзутнове универзум—машине биле y основи размишљања једног важног дела света просвећености све до појаве последњег тома Е н ци к ло педи је (1 7 6 4 ). Чувени Д и М арсеов портрет Ф илозоф а, који ce с правом сматра за један од манифеста просвећености, y потпуности припада оном првом великом раздобл>у. У њему, насупрот природе сата, са својим вечним и умирујућим математичким законима, истицала ce ведра и поносита фигура новог филозофа способног да влада страстима и емоцијама преко премоћи критичког и методолошког разума. О ставивши иза себе са иронијом и дистанцом слободног либертинског тона религију и њене тајне, једино божанство које je филозоф признавао и коме ce дивио било je човечанство, посебно цивилно друштво, за које ce чак сматрало, са очигледним иконокластичким циљем, да je једини 6ož. Сасвим другом добу просвећености припада К араов портрет, објављен 1782. под 232
насловом Сист ем разума или пророк филозоф ( Système de la raison ou le prophète philosophe). Ове странице изражавају дубоку промену y интелектуалној клими и историјском контексту. У њему ce примећује потврђивање смисла праве свемоћи човека захваљујући тријумфу науке, о чему смо већ говорили, узбудљивој упечатљивости аеростатичких балона, као и ширењу живе и динамичне слике о природи и отвореном признавању самосталности и снаге света страсти y односу на разум. С тим да и дал>е важи историјски задатак просвећености y даљем ослобађању човека, y ствараш у нових вредности за модерно цивилно друштво, филозоф пророк {prophète philosophe) има y виду неонатурализам позног 18. века, његове политичке и филозофске импликације, актуелно сучељавање различитих видова научне рационализације који су артикулисали, ширили и усложњавали пол>е могућности и инструмената које je човек имао на располагању. Д ок je за Ди М арсеа сам разум могао и морао да буде бакља филозофу док пролази кроз мрак, карактеришући тако почетке просвећености, K apa je, напротив, морао да прихвати да je расположиви арсенал постао много шири: ново свето тројство просвећености с краја века проширило je на осетљивост {sensibilité) и истину {vérité) основну улогу резервисану само за разум {raison). Исти тон аргументације између првих и последњих генерација просветитеља био je радикално промењен. Ди М арсеова размишљања деловала су тако ведро и равнодушно, док су Караова постала страствена, снажна и свечана. „Прво право човека јесте право да постоји, његово друго право јесте да мисли“, писао je K apa, преузимајући Русоове сугестије. „Предсказаћу напредак разума ... велика породица л>уди биће, дакле, једног дана на окупу и припадаће сви једном истом друштву! Законик природних наука биће тада једини ауторитет који ће нам бити потребан да водимо масу. Морална равноправност више неће бити проблем! Расподела добара биће уређена правичношћу распоређивања, a не деспотском ћуди! ... Ниски пороци и величани злочини неће ce поштовати; све ће једног дана бити y реду зато што ће на крају доћи на ред систем разума.“
233
О во су пророчански, готово есхатолошки тонови, ис пуњени аутентичном религиозношћу месмеристе К араа. y ствари, овај начин изражаваша није уопште био усамљен илв присутан y круговима поборника „популарних наука“. Довољно je прочитати Н ацрт историје напретка људског духа ( Esquisse d'un tableau de Г esprit humain) љутог непријатеља месмериста К ондорсеа како би ce уочио религиозни патос филозофа пророка. Чишеница je да je ново доба просвећености које je обележило јесен 18 . века имало као протагонисте личности другачије од оних из блиске прошлости. Улазак y масонске ложе читаве једне генерације интелектуалаца одраслих са идеалима Е н циклопедије коренито je мењао став y односу на представљ ањ а историје и узнемирујући проблем религиозности и њених могућности да постане изузетно средство комуникације, идеалан због своје једноставности и непосредности y покреташу делотворног односа између врха и дна y ширењу просвећености. С а оваквом пророчанском просвећеношћу с краја века испуњеном политичким радикализмом, која ће постати прави терен за стварањ е револуционарног менталитета, y додир ће доћи научник из осамдесетих година. Нзен утицај кроз тријумф науке био je свакако значајан за буђење нада и стрепњи за искупљење, потхрањујући, између осталог, својим неонатурализмом, сликом природног реда који ce трансформише и мења, револуционарну идеју о могућности промене друштвеног поретка и, самим тим, препорода човека и стварањ а грађанина. У том смислу обелодањујуће су славне речи које je 1 7 9 4 . изговорио Робеспјер: „Све ce променило y физичком поретку и све мора да ce промени y моралном и политичком поретку/ ‘ Међутим, научник и просветител> су, крајем 18. века, пронашли најбољи начин да утичу један на другог сложеним размишљањем које je проузроковало семантичко померање с традиционално религиозног на световни план, једног истовремено страшног и сугестивног појма: истине. Реч истина изгледа да je опседала просветитеље свих националности: од К ондорсеа до Лесинга, Радишчева и Филанђерија, сви су joj додељивали задатке, noкривајућа значеша снажне световне религиозности, препознавајући y шој моћ саопштавања постигнућа мисли, вредности и нада. М еђу научницима брз процес присвајања ове магичне ре' чи брзо ce догодио tokom последших година 18. века и она je 234
већ допуштала да ce назре њена трансформација y чврсту догму следећег века. Д ок je Галилеј y својој борби с теологом оклевао и устукнуо, задовољивши ce такозваном двоструком истином, филозоф пророк и научник К ондорсе није показао никакву сумњу кад je поносно прогласио за Једину и вечну истину науку и разум, дефинитивно одстранивши некадашње захтеве теолога. Укратко, научник из доба просвећености потпуно je освојио, до крајњих последица, право да y будућности постане, y добру и y злу, Један од апсолутних протагониста људске историје. Д у г пут започет y античком свету, прекинут и поново наставл>ен y модерном добу с научном револуцијом, може ce рећи да je најзад био завршен.
235
X УМЕТНИК Данијел Арас
Када je Јохан Хајнрих Фисли изложио y Краљевској академији уметности (Royal Academy o f Arts) y Лондону свој Кошмар (Детроит, Институт уметности, Detroit, Institute of Arts), to je био догађај. Никад није виђено такво платно: није припадало ниједној од категорија које су биле део утврђеног стварања и поимања слика те епохе (прича, жанр, портрет или пејзаж) и иије уопште покушавало да ce допадне. Несумњиво, тема je била блиска ужасавајућим темама које су имале пуно успеха y Енглеској крајем 18. века: изложба Краљевске академије садржавала je и слике — Борбу св. Михаила са сатаном Бенџамина Веста, Фантом са Клитемнестром буди фурије Донмана и Еол који изазива олују Марте Козвеј. Али Кошмар не садржи ниједну од тих учених референци. Фислијеви монструми ce појављују y савременом окружењу. Сликар je хтео да узнемири гледаоца. Х о р а с Валпол ce не вара: он je сматрао да je слика шокантна. Слика ипак није осуђена. Имала je муњевит успех који je донео Фислију светску славу: гравире су пренеле слику кроз целу Европу и, tokom читаве своје каријере, до 1810-1820, Кошмар je пратио Фислија кроз реплике, копије и варијанте његовог ремек-дела које je био позван да ствара. А ко je та слика једна од најпознатијих слика те епохе, она je испунила многобројна и разноразна очекивања, до те мере да данас можемо Да je посматрамо као пример сложености својствене инспирациЈИ и погледима заједничким уметницима и публици просвећености. Јер колико год то може да делује изненађујуће на први поглед, Кошмар je дело епохе просвећености. Фисли ту указуje на сујеверја која и даље стварају кошмаре деловањем натпри236
их бића (злокобних ђавола и ђаволица и других ,,cobolts“ ) која долазе да ремете сан, опседну и ужасну дух уснуле жене или мушкарца. У сагласју са модерним медицинским и филозофским теоријама (које ће преузети Кант 1798. y својој Прагматској антропологији) Ф исли сматра да његови кошмари имају прецизан физиолошки узрок. Друга верзија Кошмара (1790—1791, Франкфурт) замишљена je да служи као основа једне од четири илустрације Ботаничке баште Еразма Дарвина, који ће своју анализу физиолошког механизма сна продубити y Зоологији закона органскоГ живота (Zoologia o f the Laws o f Organic Life, 1 79 4 -1 79 6 ). Снага утиска и успех Кошмара не зависе од филозофског поимаша које подстиче већ, насупрот томе, од чињенице да je, уобличавајући ту просвећену визију, Фисли искористио најтрадиционалнији материјал фолклора и сујеверја с којим ce борио. Слика показује да су монструми производи кошмара a не њихов узрок, али њихова појава на слици даје им стварност тела младе заспале жене и намеће њихово ужасно присуство (noтребно je врло пажљиво погледати да би ce уочило да je контура ноћне море нејасна, непостојећа y односу на јасан цртеж изувијаног тела жене која спава). Фислијева парадоксална дијалектика најављује оно на чему ће ce заснивати, неколико година касније, толика дела Гоје, „просвећеног“ уметника, изумитеља таме. Кошмар, пре свега, подсећа на чувену 43. таблу Каприча штампану 1799. Разум y сну ствара чудовишта. У претходној верзији та табла je садржавала натпис y коме je аутор изјавио да je само хтео делом Капричи да „протера опасне и сталне предрасуде трајнијим сведочанством истине“ . Kao и Фисли, Гоja слика предрасуде и сујеверја да би их лакше победио. T a блискост Фислија и Гоје указује на један од најуочљивијих парадокса с којима ce суочава читава једна пороДица уметника просвећености: нераскидиву противречну везу између светле јасности разума и шегових принципа (који инспиришу уметнике) и неуништиве снаге таме против које су Управо људи просвећености започели борбу. Дневно схватање неокласицизма, посебно y шеговом давидовском облику, потврЧУ]е његово недвосмислено поверење y савршеност друштва и човека. Ноегова напрегнута и волунтаристичка енергија испо*ава то исто поверење. Али Давидова уметност представља 237
само посебан и оригиналан вид неокласицизма. Она уопште не исцрпљује богатство класицизма и, као што je немогуће повезати Давидов неокласицизам само са Француском револуциј0м (неокласицизам je почео много пре 1793, чак и пре 1789), тако je немогуће y растућој француској моди страшног и мрачног видети знак разочарања разумом на крају века. Критичка размшиљања о пореклу наших идеја о лепом u узвишеном Едмунда Бурка заснивају теорију о уживању које пружају мрачно и страшно. За поезију насталу 1757. и 1758, врло рационални Дидро сматра да „тражи нешто огромно, варварско и дивље“ . Век просвећености je истовремено и век сензибилитета и осећања; та танана осећајност може катастрофално да ce преокрене y ослобађаше најмрачнијих страсти и порива. Дијалектичка прожетост светлости и тмине y срцу je уметничке инспирације просвећености. Т у je опет значајан Фислијев Кошмар, јер je његова прва верзија, коју нико није наручио, врло вероватно инспирисана колико личним толико и мрачним мотивима. Ha наличју те слике, готово скривено, Фисли je насликао портрет једне младе жене. T o je вероватно Лаватерова нећака Ана Лондоа, y коју ce Фисли безнадежно и очајнички заљубио y Цириху 1778. Гледан recto-verso, Кошмар делује као чини бачене на недоступну љубавницу: сликар жели да походи н>ене ноћи, њу коју поседује само y сну — y сновима сличним онима које описује y писму Лаватеру 16. јуна 1779. Чак и кад су на recto страни слике фигуре младе жене, чудовишта и кобиле инспирисане узорима и антике и ренесансе, чак и ако Фисли ту примењује „откриће“ заснова' но на ономе што ће 1801. y предавању одржаном y Краљевској академији назвати „разложна примена фигура y уметности , задња страна платна открива његову готово магичну улогу, што показује до које мере субјективна интима уметника просвећености може да скрива пориве који су врло мало просвећени. Поново мислимо на Гојине гравире. Ти монструми нису ноћна мора незамисливог постојања. T e совул>аге и слепи мишеви, које ствара сан разума, јесу ноћна бића, али стварна. T e злокобне сликарије имају своје порекло y класичној иконографији (посебно y књигама с грбовима). Ha табли из 1797. Гоја потврђује да je његов речник „универзалан“ . Ноегова гравира треба да буде схваћена као алегорија: „јасна, експресивна, 238
еЛоквентна“ , no терминима које користе Гравело и Кокнен y еЏ конолоГији преко фигура (Iconologie par le figures), која je штампана y Паризу између 1765. и 1781. Али легенда испод слике потврђује да je човек који je заспао, чији сан ствара чудовишта, није нико други до аутор - Гоја лично, који ce не сматра ван домашаја лудости и сујеверја које осуђује, чувајући ce да устврди да зна лек. Првобитно je Разум y сну ствара чудовишта требало да послужи као почетни лист збирке гравира које je насловио Снови. Поставши Капричи, збирка je добила као почетни лист Аутопортрет с изразом презира — као да je уметник изабрао да своју причу страшних ноћних искустава, о којима сведочи дело, отвори апотропејском сликом самога себе. y тој фундаменталној потрази снага тмине Гоја ће ићи даље He ro што je било кад отишао Фисли, на крају крајева, као што je показао Жан Старобински, Гоја ce држи с „ове стране безобличног и гнусног“ . Напротив, бес Гоје против тмине има нечег ноћног и нејасног, од тога прави карикатуру, додељује joj „грубу и масивну датост коју више није могуће вратити y ништавило/ Тако не бисмо могли разумети уметнике просвећености, ни претендовати да смо заокружили заједнички лик, претпостављајући код њих просветљујућу клицу инспирације. He само да су различити уметници, зависно од места и момента, били руковођени различитим тенденцијама и предузимали различите уметничке, филозофске и политичке одлуке, зависно од уметничког избора, филозофског и политичког, већ ce y интими истог уметника могу суочити најпротивречније ствари — између светлости и таме, страсти и разума. Taj сукоб уметности Даје просвећености шену најјачу енергију — којом ce разум узнео да би савладао мрачну глупост и светлост je натерала y повлачење y сенку. У отпору који пружају разоткривању, фигуРе ноћи су испуњене фасцинантном неодољивом виталношћу, као да y шима почива најдубљи извор живота. Какав год био њихов избор и какав год облик поприМили њихови стилови, уметници просвећености деле иста схватања: сви они, y различитим облицима, имају високу свест о CBojoj уметности и својој улози y друштву. За просвећеност ce Достојанство и легитимност уметничког стварања остварују кроз МоРална или друштвена разматрања које дело садржи изнад или Испод чисто формалног квалитета. 239
Вилијем Хогарт од тридесетих година 18. века развија такође један нов облик „сликарства с причом“ : преко једне ce рије слика (осам сцена за Ракелин напредак, 1733-1735, цдест за Брак по моди, 1 74 3 -1 74 5 ) он илуструје савремену морал. ност. Сматрајући себе, према сопственим речима, сликаром комичних прича (Comic history painter), он не износи своје вредности већ даје смешну слику грехова аристократије и средње класе. Иронија треба да допринесе исправљању обичаја и учини лекцију ефикаснијом. Хогарт гравиром преноси иронију и бира позајмљене теме из драма и чувених романа да би подвукао значај једног Филдинговог памфлета о штетности алкохола. Исти ставови су га подстакли да 1751. одштампа две савремене гравире: Fin Lane и Улица пива. Да ce боље разумемо, морална поука Хогарта je конзервативна, a висока цена гравира онемогућава широку дистрибуцију, али уметник пропагира идеје и интересе просвећене средње класе — чије му поштовање за узврат обезбеђује сопствено достојанство. И поред свих нејасноћа на које га наводе амбиција и жеља за успехом, „морално сликарство /Гган-оатиста 1 реза, чији je он весник, проистиче из једне сличне намере. У том смислу треба тумачити усхићење Дидроа 1763. О н je задовољан „храброш ћу“ Греза, јер пружа поуке y сликарству које треба „да нас дотакну, поуче, исправе и поведу путем врлине . О н ce на то враћа 1765. следећим речима (чији je закључак значајан) супротстављајући Греза Бушеовом зету Бодуену: „Грез je постао сликар проповедник добрих обичаја, Бодуен проповедник лоших обичаја, Грез сликар породице и честитих људи, Бодуен сликар дућанџија и раскалашних људи. Срећом нема ни цртеж, ни таленат, ни боју, a ми имамо таленат, цртеж, боју и ми ћемо бити јачиУ Две слике Свети Роко и Велизаријус које je Давид пријавио за Салон 1781. такође су значајне. Свети Роко посредује код Богородице за заражене из Марсеља, поруџбина je Канцеларије народног здравља, што треба да подсети на епидемију 1720. Обнављајући традиционалну иконографИЈУ светитеља посредника, Давид подвлачи несрећу и очајање заражених више него што слави посредовање светитеља. У томе смо могли да видимо скривен напад на цркву, која je РавН(Ј ^ шнија према судбини тих сиромаха него богатих, јер од 40.ÜU 240
ава само хиљаду њих нису били радници или занатлије. Изабравши слику Велизаријуса за свој избор y Краљевску кадемију, Давид усваја шему чији je политички одјек y моди, поготово од појаве морализаторског романа Мармонтела 1767. У другој половини 18. века фигура Велизаријуса, генерала који 'е био сведен на просјачење циничном неправдом и незахвалношћу императора Јустинијана, била je идеална позадина за друттвену и политичку пропаганду либералних реформатора и умерених конзервативаца. И збор Давида je био још адекватнији, јер je гроф Анживиље, управник краљевих грађевина после доласка на престо Луја X V I (1774), био лични пријатељ М армонтела који je био секретар Француске академије. Могли бисмо да наведемо више таквих примера који су, y сасвим различитим жанровима, доказ моралног, друштвеног или политичког иступања као основе избора просвећеног уметника. Енциклопедија резимира такво схватање наводећи y одредници „уметник“ да уметник треба да буде „филозоф и частан човек“ и да сврха једног дела лежи y његовој моралној и социјалној садржини. T o je већ схватање Ла Ф она де Сен Јене, изумитеља критике уметности y модерном схватању речи, који још 1764. тражи да историјске слике буду „школа обичаја“ и узимају за тему херојска и дела пуна врлине великих људи, примере човечности, великодушности, величине и храбрости. Идеја није нова, и та воља за моралом y уметности може бити конвенционална, конзервативна, чак и мрачна. Али таква како je тада формулисана, идеја друштвене одговорности уметника подразумевала je критику декаденције и корупције савременог друштва. Kao сартровски писац, уметник просвећености ce за~ лаже за отрежњење, његово дело позива на слободу своје публике. Дидро je хтео да сликамо као што ce говорило y Спарти, а Винкелман историчар-теоретичар да ce вратимо y антику, и тврдио je да само слобода може да уздигне уметност до савршенства, као што то несумњиво показује, према њему, неупоРедива лепота дела класичне грчке уметности. Треба ипак истаћи да то схватање мисије уметника не повлачи за собом револуционарну политичку свест уметника. Метничка револуција која ce одвија никако ce не може сматрати Политичком револуцијом, која ће ce догодити y Француској. е само да, као што ћемо касније видети, вољу за моралом и 241
озбиљношћу y уметности подстичу политичари, већ има исто толико неокласицистичких конзервативних сликара колико ц прогресивних или револуционарних. Развој Антонија Канове je пример за то. Нзеговом Дедалу u Икару ce диве 1779. године y Риму, али траже од њега да умери своју реалистичку жестину y име грчко-римског идеала. Нзегов Тезеј u Минотаур из 1783. показује да je лекцију схватио — и моралне и политичке резонанце носе белег оног што зовемо просвећеним уметником. Одустајући од своје првобитне идеје (борба два непријатеља), Канова представла Тезеја како седи тријумфално над телом мртвог чудовишта. Нзегов Минотаур je инспирисан једном гравиром из збирке Старе слике из Херкуланума u околине ( Pitture antiche d'Ercolano a contorni) и његов реалистични ефекат бруталности je y контрасту са савршенством идеализованог лика Тезеја, чије тело представља савршену актуализацију мирне величине и „смирене племенитости“ , за коју je Винкелман говорио да je одлика класичног савршенства. Дело je поздрављено као „први пример y Риму васкрсавања стила или система и античких принципа“ . Kao надокнаду за то ремек-дело, и поред забрињавајућег стања својих финансија, венецијански Сенат одобрава пензију (годишње издржавање) младом Канови. Више од уметничког успеха очигледно je крунисан политички садржај скулптуре. Идеализовани победник чудовишта са Крита, Т езеј отелотворује патриотизам Серенисиме: пошто je изгубила последње територије на Криту 1715, Венеција je морала да уступи Пелопонез Турцима 1718, и није ништа могла да учини кад je 1770. брутално угушен устанак на Криту. Идеал тријумфујуће слободе над зверством остаје изузетак y делу Канове. Осамдесетих година 18. века y Венецији побеђује реакција и повлачи за собом нестанак либералног noкрета Bernabotti, за који су индиректно били везани Кановини поручиоци — идеализам Канове постаје конзервативнији, готово носталгичан, као да вечна лепота старе уметности не може више бити ухваћена сем y одблеску неповратне одсутности. У сваком случају, кад 1799. француски посетиоци његовог ател>еа y Риму виде y његовом Херкулу u Лихасу алегорију француског Херкула који je дотукао монархију, Канова изјављује Да низашта на свету не би представио ту тему и да би фигура Лихаса исто тако могла да представља дегенерисану слободу. Т аЈ 242
одговор je довољан да покаже y којој мери идеал слободе, који е према Винкелману, довео уметност до савршенства, није Mo rao бити поистовећен са идеалима Француске револуције, које ■ она покушавала да рашири no Европи. Ј Тражеше озбиљности и морала не окупља уметнике просвећености на политичком плану. У другој половини 18. Be na показати став просвећености y уметности пре свега значи одбацити све што ce везује за рококо. T o одбацивање може да узме облик националне реакције против иностраног укуса. У Немачкој то je ишло до антифранцуских осећања: рококо и стил рокај су уско повезани са укусом који je тријумфовао под Лујом X V . У Енглеској je промену стила, до које je дошло почетком владавине Џорџа III, отворено подржао архитекта Р о берт Адам y име „пристојне једноставности“ , својствене англиканској традицији коју супротставља расипној раскоши која испуњава календар римске Католичке цркве. Али појава je европска и од седамдесетих година 18. века превладала je y Италији, Француској, као и Немачкој и Енглеској, y аристократским срединама, као и међу успешном буржоазијом. О датле националне, политичке и социјалне поделе, одбацивање рококоа као уметности приватног луксуза. Уметници и поручиоци осуђују шегов лакомислени шарм, определивши ce за рационални и универзални ирационални идеал лепоте заснован на јасности чисте линије. З а Фислија уметност дотиче сам крај што има више помодних поруцбина или каприца послодаваца; према Рејнолдсу, „дело које ce допада само људима једне епохе или једном народу дугује свој успех случајним или локалним асоцијацијама". Нова уметност хоће да буде универзална као разум, и да најширој публици, и више од тога, читавом човечанству, из свих земаља и свих времена, упути своју поруку величине и врлине. У сликарству су ефекти боје и текстуре посебно сумЊиви: „површни“ , обраћају ce чулима, и могуће je да различито буду опажени зависно од појединца. Против шарма боје и „не знам чега које je разлог најфинијег уживања, линија je лекција пРироде; за Русоа, колико год боја делује на осећања, „без линИ]е боје нису ништа“ . Природнија и универзалнија од боја, лиНиЈа je „истинитија“ . Према Ш илеру „чиста контура“ чини СЛИКУ „вернијом“ предмету. За Рејнолдса она приказује „тачан 243
облик који треба да има сваки део природе“ . З а Вилијама Блејка, линеарна једноставност није само „најплеменитијц украс истине“ — она je њен основни атрибут. Неодољиво распростирање неокласицизма je, такође требало да овим стилом наметне, као универзалну вокацију' осећање проналажења најстарије европске традиције линеарног сликарства грчких ваза, као и линеарну једноставност италијанских примитиваца. Гете ce такође дивио Флаксману због његове способности проналажеша „наивног духа школе италијанских примитиваца“ . T o одбациваше извештаченог шарма рококоа доживљава ce не само као тријумф разума већ и као враћање самом извору европске уметности пре друштвене искварености. Није случајно да на свом почетку сликарство даје предност миту ћерке грнчара из Коринта која црта профил свог љубљеног на зиду: за ту епоху цртеж ужива непревазиђени престиж, јер je сматран најстаријим оруђем ликовног представљања. Подстичући уметнике на подстрекивање пламена антике, Катрмер де Кенси je позвао на револуцију, која je такође и васкрсавање. Kao што je писао Жан Старобински, модерни су ce трудили „да забораве поступак који су научили да би допустили да y њима завлада стара снага [...]. Први човек, први народи су примили сву уметност и знање: историја je само потамнила садржај прве просветљености “ . Taj интелектуални и строги приступ je заједнички за све уметнике просвећености и доприноси обнављању теоријске свести коју уметници имају о свом делу. T a чињеница je врло важна, јер рационално размишљање, које прати уметничко стварање, води до прогресивне спознаје улоге коју има ирационално y уметничком делу, шеговом стварању и опажању. Констатујемо га y те две привилеговане области: дефиницији генија стварања и поновном развоју класичног појма узвишеног (sublime). Распростирање академија чини основу, чак и знак тог теоријског развоја. Године 1720. постоји само 19 уметничких академија y Европи, од којих неке само дају уметничко образовање, a 1790. има их више од стотину од Филаделфије Л° Санкт Петербурга. Једна од најзначајнијих установа je Краљевска академија y Лондону, основана 1768, јер je она заједнички плод воље монарха и општег друштвеног покрета y коме учествују индустријалци и пословни људи (оснивачи Друштва 244
оазвој уметности, мануфактура u трговине— Society fo r З фе Encouragment o f Arts, Manufectures and Commerce, садашњег Коалевског уметничкоГ друштва - Royal society o f Arts) , као и уметници — који ce деле на Слободно друштво уметника (Free society o f artists) и Друштво уметника Велике Британије (Society o f Artists o f Great Britain) из кога he бити највећи део оснивача Краљевске академије. Инспирисане француским моделом, скупштине Краљевске академије ће имати велики значај y мери y којој уметник треба да буде сопствени теоретичар: свестан разлога који га инспиришу и воде, он смешта своју уметност y односу на велике примере из прошлости и највише захтеве уметности. Ж ивост и актуелност тог интелектуалног приступа (као и његов европски карактер) обележава интересовање које постоји за текстове из области теорије уметности, потврђен обимом и брзином превода с једног језика на други. Неколико примера je довољно: Ложијеров Есеј о архитектури (Essai sur Гarchitecture), штампан 1753. y Француској, од 1755. може да ce набави y Енглеској; Потрага за лепотом сликарства (In quiry into the beauties o f painting) Данијела Веба (1 7 6 0 ) појављује ce y Француској 1765, y Немачкој 1766. и, на крају, y Италији 1791; Историја уметности код старих народа (L’Histoire de Гart chez les Anciens) Винкелмана (1764) преведена je на француски већ 1766, a 1765. Фисли je био први који je превео на енглески текст Винкелманових Размишљања о имитирању Грчких дела y сликарству u скулптури (Réflexions sur Г imitation des oeuvres grecques en peinture et en sculpture) . Уметник просвећености делује, нема сумње, као модерна фигура ствараоца, што га исто толико удаљава од занатлије или практичара заната y чисто техничком погледу као и од Уметника y служби захтева поручиоца, који зарађује захваљујући својој четкици сликањем портрета или допадљивих слика. 1loiuTo je Винкелман позвао сликаре да „замоче четкицу y интелект . просвећени уметници мисле. А ко Грез наглас изјављује Аа Је намочио своју четкицу y „своје срце“ , Дидро додаје да код овог целовитог уметника осећајност и разум иду заједно: „Било и зачуђујуИе да тај уметник не бриљира. Има духа и осећајноон je ентузијаста своје уметности, истражује без краја [...]. азмишља о једној теми: то га опседа и прати свуда. У делу ce 245
осећа његов карактер.“ И две године касније, 1765, томе he Се вратити: „Ш арден и он врло много причају о свом таленту Шарден хладно процењујући, Грез ватрено и с усхићењем.“ ’ Интелектуално усхићеше и осећајност Греза обележје су епохе. Склоност ка уметничкој теорији обнавља свест уметника о сопственом деловању, јер просвећеност успева да на ра_ зуму заснује улогу ирационалних чинилаца y стварању и пријему дела. Свакако je један од одлучујућих доприноса епохе то што je програмирана рационалност дневних намера укорењена y сложено схватање стваралачког генија и одлучно поновно развијање појма узвишеног. О д 1750. Естетика (Aesthetica) Немца Баумгартена преокреће традиционална схватања, радикално поново артикулишући идеју о спознаји чији je носилац дело и чије искуство би оно представљало. Естетика чини област y којој ће „принцип разума“ бити услов сваке јасне спознаје. Али управо y тој области Баумгартен препознаје посебну вредност: естетски однос je место и прилика за „конфузно запажање“ , то јест запажање y коме целина добија свој тренутни изглед, тако да није могуће из тога извући карактеристичне елементе. Естетско искуство припада преконцептуалној сфери чија ce логика не enoзнаје већ која има сопствену логику, ону „нижих способности спознаје". Баумгартен увек поштује ауторитет разума, али схвата естетику као „нижу гносеологију“ : „ниже способности душе вођене су законом који им je својствен, али иако je нижи, није мање закон. Естетски однос према свету ce тако нашао дефинисан као „уметност мишљења о лепоти“ ( ars pulere cogitandi). Мисао Баумгартена повлачи за собом од сада ново nonMaine уметничког генија: поседујући изузетну рецептивност, снагу и замах маште, али и интелектуалну оштроумност (dispo sitif) naturalis adperspicaciam), уметник je нужно повезан са специфичним даром ingenium venustum. Далеко од тога да буде сума квалитета коју бисмо могли да решимо y деловима, ingeni um venustum je „понашање, став, духовни утисак целине која преноси сопствене боје свему што обухвата или апсорбује , то je сташе душе које настаје уметниковим рођењем. Обновитељска снага Естетике није само y намери да створи сопствену логику „способности ниже спознаје“ y оквиру филозофског система, већ жели да буде „доктрина човека“ , антропологија. 246
Хердер ће y Баумгартену видети „правог Аристотела времена“ . У суштини, његов утицај остаје врло ограничен jeP уметници просвепености нису читали оаумгартена. 14 )егова мисао тиме не губи ништа од свог значаја теоријског и основног историјског репера, јер за собом повлачи y филозофсКИм терминима и на уметничком пољу последице те рехабилитације страсти, на чему ради столеће, што je Касирер назвао „еманципацијом осећајности". ’ Приступачнији од строге немачке Естетике, многобројни „филозофски“ текстови поново развијају појам генија ствараоца и теоријску промену која обликује свест уметника о самима себи. Развој размишљања француских филозофа заслужује пажњу, јер ce ту види како ce картезијанска традиција и култ разума обогаћују све већим значајем осећања и страсти. За опата Батеа, који je 1746. објавио Ликовне уметности сведене на један једини приниџп (Les Beaux Arts réduits a un même principe) , ситуација треба да буде јасна. Супротно од опата Ди Боа, чија Критичка размишљања о поезији u сликарству ( Réflexions critiques sur la Poesie et la Peinture, 1719) остављају мало места ирационалном y поетској инспирацији („П отребно je бити инспирисан једном врстом беса да би ce направио добар стих“ ), Бато сматра да су разум и стваралачки дар неодвојиви. Стваралачки геније „је активан разум који уметност ствара на објекту, који вредно y њему тражи сва његова реална лица, све могућности [...]. T o je просветљени инструмент који истражује, копа, који глуво чепрка“ . А>уди са стваралачким генијем не измишљају ништа ново, не дају живот предемету, они га само препознају „тамо где je и какав је“ . Taj строги став ce одржава tokom читавог века. Занемарујући неколико нијанси, близак je ставу Кондијака: сва заслуга генија ограничава ce да „посматра, налази и подражава“ , чим ce маШта удаљи од аналогије с природом „она ствара само монстру°зне и претеране идеје“ (Речник синонима — Dictionnaire des synonimes, 1758—176 7 ). З а Д ’ Аламбера уметнички геније je сличан логичком генију: „он са тананошћу издваја скривене лепоте . Одредница „Ентузијазам" y Енциклопедији (1755) исТиче: „далеко од тога да буде једна врста беса“ или „преноса“ , моменат ентузијазма подсећа „на оно што ce дешава y души ч°века с генијем кад му уз помоћ разума брза операција износи ттрг
247
пред очи слику, упечатљиву и нову, која га зауставља, која Га дирне, ућуткује, одушевл>ава и окупља [...]. Речи машта, že mlje, дух, таленат, само су термини који су ту да изразе раз_ личите операције разума“ . Пред крај века Ж озеф-М ари Ц је, није ће усвојити формуле no дневном укусу: „Здрав разум разум, чини све [...]. A геније je сублимација разума.“ Ипак, одредница „геније (филозофија и књижевност)“ y Енциклопедији гласи да je геније повезан са посебним обликом осећајности који je својствен одређеној врсти појединца a не таленту, којим сваки човек може бити природно обдарен. „Човек са талентом [...] има начин гледања на ствари, мишљења, осећања која су му својствена.“ Тако разум више није основна категорија уметничког генија, стварање постаје плод осећајности и маште где више не влада разум. У тој промени значајну улогу има Дидро, тим значајнију што поводом двогодишњих салона има бројне контакте са савременим уметницима Краљевске академије. О н подноси извештаје од 1759. до 1781. за Књижевну преписку (La Corres pondance Littéraire) Грима, која на све просвећене дворове Европе преноси ново схватање унутрашњег стваралачког генија. Од 1746. Филозофске мисли (Les Pensées philosophiques) потврђују „да постоје само страсти и велике страсти које могу да уздигну душу до великих знања; без њих више нема узвишеног“ . Сходно томе, све време инсистирајући на улози разума као чиниоца равнотеже y стварању, Дидро велича осећање, посебно ентузијазам, супротстављајући тако y свом Салону 1767. филозофа који „резонује“ и ентузијасту који „осећа“ , филозофа који je „трезан“ и ентузијасту који je „пијан“ . И поред свега он покушава да помири то пијанство и рационалну инстанцу која и дал>е управља стварашем. У Парадоксу о Глумцу (L e paradoxe sur le Comédien, 1773—1778) чак сматра да код „великог генија“ све чини не срце већ глава. Да би ce то остварило, он развија појам сукцесивних етапа y стваралачком процесу. Идеја je била y ваздуху тог времена, јер још je Винкелман саветовао: „Ватрено скицирајте, дело на крају изводите хладнокрвно.“ И скице Канове довољно показују да je најчистија неокласицистичка пракса знала за „ватру скица. Дидро иде даље: долази до идеје, радикално нове и готово забрињавајуће y доба просвећености, да je y једном или дрУ' гом стадијуму креирања геније обузет једном врстом специфич248
г луди > а - Далеко °Д тога да буде патолошко, генијално лудило Н°неоДВО»Јиви Де° енергије и стваралачког порива. Значај те иде'С зависи од онога што Д идро иначе јасно разликује, стваралачко ило генија од furorpoeticus који je инспирисао античког песника. О в а ј последши није могао да ствара док га не обузме богкански ДУХ> а У свом на изглед лудилу песник или сликар просвећености je инспирисан само сопственим генијем, који je суцггинсди унутрашњи атрибут великог уметника.
Приписујући уметницима специфичан потенцијал лудила, Д и д р о износи суштинску чињеницу уметничке свести
просвећености: јасност принципа разума и његових дневних идеала добија y уметности могућност да буде повезана с мрачним, али позитивним, облицима страсти те ставаралачке маште. Изузетан успех који je имало схватање узвишеног y другој цоловини века je део истовременог освешћивања. Неумерено коришћена квалификација узвишеног примењује ce на дела којја ce потуно разликују. Сам Дидро y својим Салонима налази д а je Грезова Очинска клетва исто тако узвишена као Фрагонаров Корезус u Калирое или Олује Вернеа; мале рушевине И бера Робера као велика машина или Чудо Ардена доајена; помешана са ужасом и задовољством, његова реакција испред Давидовог Св. Рока типично je „узвишена“ и сам Шарден спасава оно што би био његов идеал „јадног“ „узвишеним“ извођењем. Несумшиво je реч y моди. Погрешили бисмо ако бисмо мислили да Дидро неумерено користи ту реч. Семантичка збрка о к о овог појма само значи да, на начин као и идеје о срећи тог доба, она згушњава интуицију ... чији je принцип јединства ви:ше егзистенцијалан него концептуалан (Robert Mauzi). Узвишено осећање je y суштини покретач већег дела стваралаШтва У другој половини 18. века и чини специфични „квасац“ Уметнимке инспирације просвећености: Пиранезе je узвишен као и Ф ИСли, Гоја колико и Блејк, „примитивизам“ Осијана je Узвишек и научне и ноћне слике Џозефа Рајта оф Дерби ce ве~ аУ]У за оно што бисмо назвали „индустријско узвишено“ , својствено •енглеском сликарству тог времена. Треба разјаснити појам: он ce тиче основних тачака Уметни^ког осећања просвећености. Преузето из Реторичког трактата Псеудо-Лонгина и пре цего што je примењено на визуелне уметности, узвишено 249
y расправи Боалаоа означава (1674) изузетно, зачуђујуће и чу десно. Нзегов ефекат није да убеђује: он je иза разума, с ове стране правила, он „уздиже, одушевљава, преноси". Taj одјек ce одржава кроз просвећеност: узвишено може да изазове пре. нос усхићеног разума. О но je, такође, према речима „Лонгина“ „ехо велике душе“ . У име натчовечанске величине, Давидови Хорацијева заклетва, Сократ или Брут су узвишени, Аполон Белведерски има узвишен ефекат на Винкелмана. За разлику од лепог које je апсолутно и објективно, узвишено je субјективан квалитет који je мање y објекту колико y узбуђујућем ефекту који тај објекат производи. T o узвишено ce природно повезује са осећањем, са усхићењем осећајности, a једно од најсигурнијих обележја ефекта узвишеног je „бујица суза“ . Разум онда одустаје, предаје ce осећању које га преноси изнад сваке разумно могуће расправе, чија претераност превазилази реакцију рационалног. T o патетично узвишено може да постане ефикасно оружје y служби филозофске борбе просвећености. T o класично схватање радикално je преоријентисао Едмонд Бурк кад je 1757. штампао Филозофско истраживање. порекла идеја узвишеног u лепог {A Philosophical Enquiry into the origin o f ideas o f Sublime and the Beatiful), дело које je штампано десет пута за тридесет година, преведено на француски 1765. и на немачки 1773. А ко je узвишено код Лонгина могло Г Т' . u • да представља „ 1 роЈанског коња y недрима класичне теориЈе, тај појам код Бурка представља праву епистемолошку промену. Ослањајући ce на „експериментални“ метод који ce заснива на „испитивању наших сопствених страсти“ и „пажљивом истраживању закона природе“ , као прави филозоф Бурк тврди да je ефекат који производи узвишено несводљив на оно што чини појам лепог. Неправилно, „грубо и запуштено“ , прекривајући сенкама и тамом узвишено просвећености, подстиче „страст одговарајућу ужасу“ : „Све што je својствено томе да ствара идеЈе бола и опасности, то јест све што je, на неки начин, ужасно, све што третира објекте који су ужасни, све што делује на начин који одговара ужасу, извор je узвишеног или, да тако кажемо, све што ствара најјачу емоцију коју душа може да осети.“ Кант да показати да узвишено није производ чула и да зависи од „коришћења способности просуђивања која природно чини таквим неке објекте“ — и текст Бурка неће имати 250
ектан утицај на уметничко стваралаштво. Али, сагласно
Естетиџи. Баумгартена, даје важну реперну тачку теорије о кЛ,учној артикулацији века, која продубљује јаз између рафинине лакоће рококоа и страсне озбиљности просвећености: са ужасним“ узвишеним отвара ce ново поље пред уметником — створити дело чији цил. уопште није да створи задовољство везано за лепо већ да делује на инстиктивне пориве психе. Личност Бурка би могла да наведе на помисао да ce узвишено радикално супротставља просвећености. Kao предводник интелектуалне струје, реакције која je сместа била против Француске револуције (његова Размишљања о Француској револуџији — Réflexions sur la Révolution Française изашла cy 1790), oh без двоумљења показује одбојност према француској филозофији. Разуму појединца Бурк супротставља колективни и општи разум. Први je преслаб да би био од велике помоћи и ускоро треба сви заједно да „извучемо корист из заједничке банке капитала нација и векова“ . Другим речима, Бурк ce прогласио за апостола „општих предрасуда“ које носе скривену мудрост. Према њему, људска природа je лоша и мора бити обуздана вишом влашћу, религиозном или политичком. Његове политичке идеје cy y складу са схватањем узвишеног заснованом више на тами него на светлости, од кога појединца хвата ужас пред снагом која га превазилази и коју не разуме. Али Филозофско истраживање о пореклу наших идеја узви шеног u лепог ( Recherche philosophique sur l'origine de nos idées du Sublime et du B eau), које je штампано кад je Бурк имао 28 година, превазилази свог аутора. А ко Фисли, на крају, са многим другима осуди Француску револуцију, Вилијам Блејк, други велики стваралац узвишеног с краја века, остаје наклоњен Франпуској револуцији: још 1793. његов Навукодоносор зверски илуструје пад срамног деспотизма и 1791. први том његовог дела Француска револуција: поема y седам књига ( The French Revolution: A Poem in seven books ) слави посланике који п°лажу заклетву y павиљону Jeu de Paume y несумшиво узвиШен°м духу: „Слични духу пламена y дивним портицима сунца, спремни да посеју лепоту y пусти и изгладнели понор, они распРостиру своју светлост на забринути град.“ Т у налазимо ин^•ирацију за његов цртеж из 1780. Пријатан дан, којим je леЈК обележио религиозно и социјално врење за време Гордо251
нових побуна (Gordon Riots). У последњој трећини века појам ужасног y узвишеном више не припада Бурку: као што je то сугерисала револуционарна реторика Сен Жиста, типично узвишена просвећеност разума и узвишене таме су од сада нужна последица — no линији коју je зацртао Милтон (кога цитира Бурк) код кога „претерана велелепност замрачује“ , придружујући ce „тами претераног светла“ . Плодност таме постаје толика да поларизација светла и таме код неких постаје сам принцип универзума. За Блејка, „супротстављање je пријател>ство“ . З а Мефистофелеса тама рађа светло, гордо светло које наставља расправу са својом мајком ноћи, својим старим родом. У том суочавању, где je светлост друга no реду, a прва je тама, човек није само сведок: он je, такође, затворено поље сукоба (узвишеног) између просветљене далековидости (Гојин рис) и подмукле таме. Најусхићенији архитекти просвећености нам предочавају сву плодност тог парадоксалног концепта. Генерално, брига уметности засноване на универзалној истини, установљена захваљујући светлости природе и разума, упућује неокласицистичке архитекте да траже све чистије облике, то јест (такође no принципима враћања на првобитно) најпримитивније или природне. Дорски ред je предмет посебне наклоности: y њему ce препознаје најстарији и најпречишћенији израз архитектонског идеала. „Геометријска чистота“ природних појава надахнула je Николу Ледуа идејом о заснивању архитектуре на апсолутним формама пирамиде, вал>ка или сфере. А к о крајем века Ди Фурни сматра да „архитектура треба да ce обнови геометријом“ , такође зато што су, да цитирамо Кристофера Врена, „геометријске фигуре природно лепше од свих неправилних облика: сви ce слажу да je то природни закон“ . Заснована на природи и разуму, архитектура просвећености одбацује такође рококо, као и сликарство и скулптура. Kao што je писао Катрмер де Кенси 1798, требало би из архитектуре избацити „бизарности“ , „које ствара разарајући систем архитектонског реда чије облике диктира природа“ . Склоност ка бизарностима y архитектури настаје услед „замора од најбољих ствари“ које узрокује навика претераног обиља богатства и уживаша и које заговара: „прерушеност перфидне уметности“ . Насупрот томе, да би ce достигла величина која je истовремено „пропорционал252
« « ^ « . на и „морална , „ефекат величине мора да буде „доста Једноставан да би намах деловао". Препознајемо моралну концепцију која покреће дневну струју уметника просвећености. Али, узношење разума може такође да повуче за собом узвишена превазилажења на начин да испод рационалне строгости пробија сенка на коју ce ослања, сенка коју су створиле хомогене и бруталне масе. Kao што je писао Буле, „вештина да нас дирне ефектима светлости и сенке припада архитектури, јер су сви споменици за које ce каже да имају душу искусили ужас таме [...], уметник [...] ce усуђује да каже: ja правим светлост Овде ce мисли на надгробни споменик који Буле посвећује духу „узвишеног Ноутна“ и чија светлост треба да буде „налик на ноћ с месечином". „Изолован са свих страна“ , y центру гравитације, посетилац може да упре поглед само на „огромно небо“ . У том пројекту надгробног споменика, с „открићем уметности“ које имплицира, Буле има осећаше да je постао узвишен. Имао би га, без сумше, и с различитим надгробним споменицима, којима je хтео да ce пореди с Египћанима и да измисли, поред скривене архитектуре, „архитектуру сенки“ . Са Булеом и његовим размишљањима (која су чисто неокласицистичка) о смрти и сећању живих, архитекта просвећености долази до сна о идеалној архитектури која би била целина „сачињена од ефекта сенки . Надгробни споменик Нзутну никад неће бити саграђен, као ни архитектура сенки. З а Булеа, уметност архитекте ce не налази y вештини грађења већ y идеји о изгледу грађевине — и y тој „производњи духа“ он гура разум архитекте до врхунца, тачније до узвишености, рационалности. He бисмо смели издвајати теоријску, интелектуалну и моралну обнову уметничког стварања, коју смо управо констатовали, из друштвене, економске и политичке средине за коју уметници стварају. Одбацивање рококоа добија облик опште критике корумпираног друштва, али не и устоличене власти; напротив, власт га подржава и доприноси потврди освојеног достојанства уметника. Поручиоци су свакако имали одређену улогу y уметничкој производњи и историји облика. Али, са просвећеношћу и под утицајем тема које су развили „филозофи“ , та улога успева да скицира ново (модерно) схватање односа између уметности, културе, друштва и политичке власти. 253
У читавој Европи 18. век je, y ствари, такође век „просвећеног апсолутизма“ . О н примењује оно што бисмо (анахронично) могли да назовемо права „културна политика“ . Ta политика ce ослања на идеју, коју су раширили л>уди од пера, да величину једне владавине не обележава толико слава војних подухвата колико квалитет и квантитет генија који стварају y том раздобљу. Kao резултат таквог схватања y читавој Европи (било да je монархијска или не) подиже ce велики број споменика y славу великих људи, славу нације. Већ 1737. Фиренца диже споменик Галилеју y Санта Кроче, 1740. подиже ce споменик Ш експиру y Вестминстерској опатији, потом 1755. Нзутну y Тринити колеџу y Кембриџу, Декарту y Штокхолму 1780. и Гроцијусу y Делфту 1781. О д 1776. Пантеон y Риму добија бисту Винкелмана (умро 1 7 6 8 ), прву y низу која ће споменик претворити y храм славе — Француске револуције. Монарси и принчеви ce не задовољавају слављењем мртвих, већ охрабрују живе и то показују својим уметничким избором који, мада личан, не сме да буде приватан, пошто je дело монарха. А ко Фридрих Велики, шведска краљица, принц од Лихтенштајна показују заједничку склоност за слике Ш ардена, нема сумње да му холандски карактер његовог стила (у очима епохе) даје углед „просвећеног“ уметника: Амстердам je y 18. веку упориште ширења француских филозофских идеја, a склоност за холандску културу je знак филозофског духа. Краљу Пољске, изборном кнезу Саксоније, Августу III, Винкелман посвећује 1765. своја Размишљања о имитацији грчких дела y сликарству u скулптури (Réflexions sur Гimitation des oeuvres grecques en peinture et sculpture). Реч je o фронталном нападу на стил рококоа, важећи y Дрездену. З а узврат А в густ III додељује аутору пензију која Винкелману омогућује да отпутује за Рим. Са своје стране Карло V II, крал> Двеју Сицилија и ускоро Карлос III Шпаније, дао je да ce уради збирка гравира Старе слике Херкуланума u околине (Pitture antiche d'Ercolano е conform ) , коју je великодушно понудио европској елити и тако, на незаинтересован и просвећен начин, допринео брзом ширењу неокласицистичких мотива no Европи. Владари оглашавају свој просвећени став оснивајући прве „музеје“ (у модерном смислу речи). Године 1769. Ф редерицијанум Касела прави збирку античких статуа, библиотеку и 254
природњачку збирку: почев од 1772. Пије V I je изградио и опремио галерије y Ватикану. И даље je реч о приватним колекцијама широко отвореним публици као Уфици y Фиренци. Са музејом Белведере y Бечу 1779. намера ce мења: за његовог организатора Кристијана ван Некера, Винкелмановог пријатеља, идеја и распоред целине треба да пруже „видљиву историју уметности“ , смишљену више за образовање публике него за „пролазно уживање“ . Идеја ће бити преузета 1792. y Паризу за Аувр, 1795. за музеј француских споменика. Алојз Х ирт 1798, y спису за краља Пруске, дефинише музеј као образовно средство y најширем смислу речи: уметничка дела не треба да буду чувана no приватним палатама већ y јавним музејима јер „чине наслеђе читавог човечанства“ . Уз подршку и охрабривање владара, тај развој je, нема сумње, одговарао све већем интересовању широке публике за привремене изложбе. У Паризу Салони Академије привлаче и до седам стотина посетилаца дневно, различитог социјалног порекла — аристократе, грађане, интелектуалце, али такође и високе чиновнике, официре, чија сива униформа са ширитима ипак вређа неку господу, која седамдесетих година посећују Салон y дане кад je он затворен за широку публику. Стварање модерне публике, потврђено изузетном по~ пуларношћу гравира y доба просвећености, врло je значајна појава и доприноси објашњењу зашто je репутација „просвећено« ГТ~' сти важна за политичку и друштвену слику владара. 1 аква брига несумњиво није страна француској краљици Марији А нтоанети када 1787. бира да je са децом портретише Елизабета Виже-Лебран: „мајка породице“ je важан лик y књижевности просвећености и сликарству с поуком. Понекад ce y том поглеДУ владавина Луја X V пореди са владавином Луја X V I. Буше je 1758. насликао портрет госпође Помпадур (Лондон, Музеј Викторије и Алберта), уз призвук просвећености, представљајући свој модел као талентовану музичарку y природи, која оставља музичку партитуру да би слушала noj птица. Слично томе, сестра маркиза Де Марињи, управитеља краљевих грађевина, представља ce готово русоовски пре времена, јер може да повеже интелектуалне интересе и једноставну чар природе, чак Да да предност овом другом. О д 1764, пошто je Kome наговорио Марињија да декор са сценама лова или митолошким еро255
тичним сценама на основи пејзажа замени представама које величају осећање хуманости владара, краљевски замак Ш оази постаје дом обнове просвећене уметности. Програм инспирисан римском историјом треба да илуструје пацифистичка дела и дела пуна врлина императора више него његове војне подухвате. Две године касније Луј X V je наредио да ce готова платна склоне и обратио ce Бушеу. Годину дана после Бушеове смрти краљ прихвата чедан програм y трезвеном стилу који му поново предлаже Марињи. Са Лујем X V I та ce политика потврђује и проширује. Сенка великог Колбера (Ombre de grand Colbert) коју je штампао Ла Ф он де Сен Јен 1747, и потом Волтеров Век Луја X IV {Le siecle de Lous XIV, 1751) на крају доносе плодове. Маркиз Д ’Анживиле наслеђује Марињија 1774. и систематски промовише уметничку политику којом покушава да поново нађе славу великог века замишљеног y новом духу просвећености. З а разлику од циклуса који су величали француску круну, поручена дела ретко ce односе на краља, већ славе врлине нације уопште, храброст, трезвеност, поштовање закона и, пре свега, патриотизам. Kao одговор на краљеве поруџбине, Давид 1784. слика Хорауијеву заклетву, затим између 1787. и 1789. Брута. Карактеристично je да Анживиле, y својим писмима y којима поручује дело, обраћа већу пажњу моралној теми него историјској причи y правом смислу речи. Међу великим људима чије кипове поручује су Ла Ф онтен и П усен, a поводом маршала Кантина подвлачи „да није ништа маше заслужан због своје човечности и филозофског духа него због својих војних подвига“ . Тако званичне поруџбине систематски охрабрују узорне и дидактичке програме, теме пуне морала и врлина, једном речју „просвећена дела“ и најоптимистичнију страну просвећености. М ожемо ce чак запитати да ли успех тих великих „дневних“ тема није резултат заједничких интереса интелектуалца и политичке власти. У последњих тридесет година 18. века државна култура je основна полуга најамбициозније уметничке производње просвећености. Ситуација y Француској je y том смислу посебно занимљива, јер револуционарни период осветљава реалну сложеност те појаве. Нови властодршци пазе да одрже политику зва256
ничног мецената, наравно преоријентишући теме. Тако, после релативног неуспеха уписивања прилога y Клубу јакобинаца 1. јануара 1791. да би ce подржало штампање једне Давидове гравире ( Заклетва y Jeu de Paume) Конституанта, два дана пре распуштања 28. септембра 1791, одлучује да преузме штампан>е дела. Француска скупштина августа 1793. отвара чувени конкурс године II, који треба да велича најславније године Револуције и означи годину дана од пада монархије двоструком симболичном манифестацијом: отварањем Лувра и разарањем краљевских надгробних споменика y Сен Денију. Године V I 9. и 10. термидора (28. и 29. јула 1798) Директоријум обележава доношење y земљу уметничких дела из Италије великим уметничким слављем y част уметности и слободе. Ha основу само идеолошке манипулације, и поред супротстављања многих уметника, међу којима су били и Давид и Катрмер де Кенси, власт сматра да Француска, земља слободе, има легитимно право да врати на своје тле ремек-дела, манифестације слободе свих времена из свих земаља. И поред тога, слабећи традиционалне структуре производње (Салон je отворен за све 1792, Краљевска академија je распуштена 1793), Револуција их одмах не замењује новим: само износи на видело дистанцу која дели просвећене и волунтаристичке погледе својих руководилаца од праксе, способности и укуса маса. З а време револуционарних Салона број учесника и изложених дела ce повећао два или три пута, али број „историјских слика“ великог жанра, који најбоље служи као показатељ моралног и уметничког мишљења просвећености, није ce знатно повећао: 1789. на Салону су 17 античких слика од укупно 2 06 , 1793. однос je 16 од 333, и 1789—1799. може ce избројати 147 историјских слика од укупно 3076. И з дана y дан мали жанрови револуционарне Француске (портрет, пејзаж, сцене жанра) све више чине огромну већину ликовне продукције — забрињавајућа баналност док ce одвија одлучна битка светла и таме. T a појава ce различито објашњава. Пре свега, поред префињеног укуса који захтевају историјске слике, за време за~ иста кратког револуционарног периода убрзавање ритма истоРијских догађаја je y супротности са неопходним одлагањем свих великих пројеката између одлуке и остварења. Коначни 257
неуспех Заклетве y Jeu de Paume je сигурно исход бројних обавеза Давида y активној политици, али такође je тачно да je једва две године после догађаја велики број револуционара нестао, a више учесника догађаја од 20. јуна 1789. гиљотинирано je под Терором. Дубље од тога, непостојање великих уметничких остварења за време најживље фазе Револуције je y суштинској противречности y којој ce налази уметник просвећености чим принципи разума дотакну непрозирну реалност л>уди. У свом делу уметник-филозоф сведочи о сукобу y коме je заинтересовани учесник. Изузетна активност Давида je такође пример те ситуације. О д почетка своје каријере на Салонима он je типична фигура просвећеног уметника. He само да га теме и стил његових великих историјских слика чине изумитељем оригиналног филозофског неокласицизма, већ и свим оним што сутеришу о духу и савршеној друштвености модела, вером коју имају y основну доброту и савршенство људског бића, ти портрети откривају y суштини просвећени приступ нижем жанру као што je портрет. Са политичким ангажовањем Давид прима друштвене обавезе на којима ce заснива мисија и достојанство уметника просвећености. Ha захтев Скупштине или Комитета народног спаса, не само да организује светковине y част Револуције y току, бави ce администрацијом уметности, прави цртеже националног костима, предлаже да медаљама обележи сваки велики догађај Републике и иде дотле да маја 1794. прави карикатуре које ce траже „да би пробудиле народни дух и указале колико су ужасни и смешни непријатељи слободе и Републике“ . Поред толике активности, амбициозни пројекти који славе тријумф принципа просвећености Револуције не могу да угледају дана. Једине слике које je Давид завршио су три платна настала под „ш оком“ исте врсте догађаја: смрт револуционарног хероја. Kao што je лично изјавио представљајући портрет убијеног Пелетјеа де Сент Ф аржоа, „прави патриота мора што пре да пронађе све начине да просветли своје суграђане и да непрестано пред њихове очи износи најузвишеније црте хероизма и врлине“ . П росвећени патриотизам, хероизам и узвишена врлина: дух на тим платнима je несумњиво дух уметника просвећености, и прилаз који предлаже Давид потврђује колико je, удаљујући ce од анег258
доте, он истакао универзални значај догађаја. У својој праисконској нагости млади Бара, који je умро као четрнаестогодишњак, постаје фигура новог човека који je поново пронашао чистоту примитивног човека пре искварености друштвом. Фигура M a pa, хероја y зрелом добу, са педесет година колико je имао кад je био убијен, концентрише све митске фигуре херојске смрти: мртвог Христа који je умро за добробит човечанства и античког филозофа (пре свега Сенеку) који je умро за своја убеђења и идеал човечанства. Убијени Mapa нуди „филозофску пиету“ историје која нема бесмртност сем оне y сећању људи. Бара који умире и Убијени Mapa су несумњиво Давидова ремек-дела, којима ce, због интелектуалне строгости концепције, праштају патетични трептаји. Дела су симптоматична y срцу те бурне борбе светлости и таме, што je револуција за сваког револуционара, ремек-дела Давида славе фигуру хероја просвећености који клизи y таму смрти. А ко ce револуција доживљава као зора разума која ce десила y историји, тај догађај je прича о двоструком мрачном насиљу. Силазећи y непрозирност стварности, просвећеност y ходу производи страшно враћање y сенку. У поређењу с тим, Енглеска као да je објединила све услове који омогућавају срећно цветање уметника просвећености. Пошто je енглеско друштво било модел толеранције и слободе за филозофе почев од 1760, бројни страни уметници су изабрали Аондон да ту праве своју каријеру. После Јохана З о фанија, пореклом из Франкфурта, који долази 1760. из Рима и од 1770. постаје најтраженији специјалиста за конверзацијске комаде (conversation p ieces), могли бисмо, међу осталима, да наведемо Бенџамина Веста (пореклом из Пенсилваније, који стиже из Рима 1763), Швајцаркињу Ангелику Кауфман (долази из Венеције 1766), Француза Филипа Жака из Л утербурга (1771) и Швајцарца Фислија који ce, после првог боравка 1764—1766, дефинитивно насељава y Лондону 1778, после дужег боравка y Италији. У тој сеоби за Лондон обавезна станица je Рим. Бројна енглеска колонија смештена y граду и енглески путници y пролазу на својој великој тури представљају раскош и престиж аристократског и трговачког друштва отвореног за нови стил и расположеног да обилато инвестира y обнову својих резиденција. 259
Појава je значајна јер указује како ce чињеница карактеристична за став просвећености y уметности манифестује y Енглеској Кључна личност британске колоније y Риму, шкотски сликар Гавин Хамилтон, ради за клијенте љубитеље уметности и нека од његових дела ће утицати на самог Давида. Али, највећи део прихода ипак остварује бавећи ce трговином и посредовањем Крећући ce y средини која окружује колекционара кардинала Алесандра Албанија, повезаног са банкаром Томасом Џенкинсом, и сам ce бави ископинама y Етрурији, Риму, Остији, Хадријановој вили и другде. Уз помоћ енглеског скулптора Џозефа Нолекенса, он понекад не оклева да „рестаурише“ дела, комбинујући различите фрагменте, и зарађује снабдевајући различите најпрестижније колекције y Енглеској (између осталог, Чарлса Таунлеја, лорда Шелбјурна, војводе Бедфорда, грофова Еграмон, Лестера и Лондсдејла). Активност Гавина Хамилтона и Томаса Џенкинса упућује на то да je неокласицизам први уметнички покрет y историји који je систематски промовисан као уносна финансијска инвестиција. Штампање четири раскошне свеске илустроване колекцијом „етрурских, грчких и римских старина“ 1766—1767, сер Вилијама Хамилтона, краљевог посланика на двору y Напул>у, повинују ce изгледа потпуно незаинтересованим мотивима. У свом предговору сер Хамилтон ce залаже за обнову античке уметности и изјављује да жели да помогне уметницима који би „измишл>али“ y античком стилу или само „копирали“ споменике, стављајући им на располагање верну копију оригинала. Te свеске ће иначе имати знатан утицај на уметнике Флаксмана, Фислија или Веџвуда. Али репутација коју та публикација (посвећена Џорџу III) даје његовој приватној колекцији омогућава му да колекцију прода Британском музеју 1772, остварујући знатну добит. Т у трговачку спретност потврђује 1781—1782. када грофици Портланд препродаје важне антиквитете за двоструку суму од оне коју je платио једном од партнера Гавина Хамилтона и Томаса Џенкинса. У самој Енглеској успех неокласицизма je уско повезан подударношћу са „културном политиком“ коју води Џорџ Ш и интелектуалним и трговачким интересима снажне просвећене буржоазије која ce обогатила индустријским и економским развојем. 260
Кад 1760. ступа на престо, Џорџ III има 22 године. Радећи на враћању својих краљевских прерогатива уз помоћ торијеваца, млади крал> подстиче нови стил, и ту ce разилази с vkvcom аристократије, виговцима - чији ce неопаладијевски стил меша с утицајима ренесансе, маниризма и италијанског барока. Супротно томе, Џорџ III изјављује да je „дорски стил“ нзегов омил>ени стил и показује вољу да створи чврсту културну политику y складу са званичним признавањем двојице представника новог стила: сликара Бенџамина Веста и архитекте Роберта Адама. Син квекера, који су емигрирали y Пенсилванију 1725, Бенџамин Вест стиже y Рим 1760. и ту ce креће y средини која окружује кардинала Албанија: Помпеа Батонија, Менгса и Винкелмана. Гавин Хамилтон га усмерава ка неокласицизму и објашњава му корист сликара од израде гравира својих дела за побољшање његове репутације и повећање прихода. Вест ce тога сетио y Лондону, где ce настанио 1763. Ноегов успех y Лондону био je врло брз. H e само да су моралне и патриотске теме неокласицизма y складу с конзервативним вредностима власти, већ je Вест енглеског порекла и славе га као уметника с енглеског тла, супарника римског неокласицизма, што би све требало да подстакне младе енглеске уметнике да нађу свој узор на енглеском тлу. После серије неокласицистичких слика no узору на антику, са јасним политичким призвуцима, Вест „модернизује“ стил Смрћу генерала Холта: славећи победу енглеских трупа над француским y Квебеку, која je британској круни донела север Америке. Платно je сензација јер су личности y модерним костимима, што je y несклаДУ са принципом (на који тада подсећа Рејнолдс) према коме ce историјска слика повинује конвенцији „херојске нагости“ . Платно je имало врло много успеха и преко посредника гравире доносе знатно богатство аутору. Вест 1771. понавља поступак са Примирјем Вилијама Пена с Индијанцима. Представљајући догађај из 1682. као просвећену идилу, занемарујући историјску реалност, платно слави идеологију британског колониЈализма усмерену на то да ослободи урођенике од тираније, преобрати их y веру и донесе им добробити надмоћније цивилизације. Године 1772. Бенџамин Вест je именован за краљевСК0Г сликара са годишњом рентом од 1.000 фунти. 261
Роберт Адам, шкотског порекла, враћа ce y Лондон из Рима 1758, a од 1761. je именован за другог краљевог архитекту („joint architect"). Нзегов рафинирани неокласицизам отворено има намеру да од владавине Џорџа III направи доба достојно Перикла, Августа или Медичија и охрабрује крал>а да себе више види као римског императора него као уставног монарха. Значај Роберта Адама није само y броју грађевина које je остварио за круну или владајућу елиту, већ и y чињеници да са њим архитекта постаје и потпуни аутор дела и унутрашњег и спољашњег изгледа грађевине. Смишљајући декоративни програм и сав намештај (столице, столови, лампе, канделабри, теписи, огледала итд.), Адам je y центру знатне активности која обухвата све уметности, али и предузећа, занатлијска или индустријска, која стварају производе. М етју Бултон, Чипендел и Џосаја Веџвуд раде за Адама, али успех те енглеске уметничке замисли стварања најбоље ce види y личности Ангелике Кауфман. Боравивши y Риму 1763—1765, где je сретала Винкелмана, Менгса, Батонија, Гавина Хамилтона, тесно ce везује за енглеску колонију (што сведочи једно писмо Винкелмана, „она слика све Енглезе који посећују Рим“ ). Она стиже y Лондон 1766. y друштву леди Вентворт, супруге амбасадора његовог величанства y Венецији. Kao Вијен y Француској, њен стил „à la grecque** нуди благу и декоративну верзију неокласицизма. Инспиришући ce Хомером и Вергилијем да би евоцирала херојско доба на идиличан начин, избегавајући трагичне ноте и спартанску озбиљност, она оличава врхунац коме тежи елита која тада ужива y периоду мира и релативног напретка. Већ 1768, са 27 година, изабрана je као врло привилегована за члана и једног од оснивача Краљевске академије.T okom петнаест година боравка y Л ондону (1 7 6 6 —1681) њена уметност joj доноси суму од 14.000 фунти, изузетну за жену сликара y то доба, која je готово једнака краљевској ренти Бенџамина Веста. Успех Ангелике Кауфман доказује свакако њене способности да портретом или историјском сликом задовољи потражњу аристократске елите. Али она je, такође, неодвојива од нове уметничке праксе типичне за облике које добија уметност просвећености y Енглеској: механичко репродуковање дела и веза између уметничке продукције и индустријске револуције. 262
Нзена дела су гравирана и репродукована на свим замисливим подлогама: лепезама, намештају, вазама, бурмутицама, посудама за лед, сервисима за чај, порцелану итд. Ангелика Кауфман je омиљени сарадник Метјуа Бултона који je намеравао да масовно произведе врхунске неокласицистичке декорације плафона за тржиште y експанзији Роберта Адама. Бултон je измислио поступак који омогућава механичку репродукцију слика (блиско гравири са акватинтом) и Ангелика Кауфман реализује готово 30 слика за његов пројекат. Најоригиналнија црта уметничке производње просвећености y Енглеској je y тој повезаности индустрије и уметника. Круна и аристократија имају обичај који je исти као y осталим земљама Европе, али најбогатији представници просвећене буржоазије (научници, слободне професије, индустријска и трговачка буржоазија) су издашне мецене. ЕБихов moto поручиоца je дефинисао лекар Еразмо Дарвин: „Запослити машту под заставом науке.“ Осигуравајући уметницима редовно тржиште, просвећени предузимачи ce организују y клубове, удружења и друштва, мање или више неформална, чији ce чланови дописују међусобно, као и са највећим стручњацима y Европи и Америци. Основавши Ботаничко друштво y Личфилду (које je превело Земаљске врсте — Genera plantarum Карла фон Л инеа), Еразмо Дарвин такође оснива Филозофско друштво y Дербију са М етјуом Бултоном и математичарем Чарлсом Смејлом из Бирмингенског астрономског друштва. Друга значајна фигура из те средине je колекционар уметничких дела и фосила сер Брук Бутби, члан Ботаничког друштва из Личфилда и Ф илозофског друштва из Дербија. ЕБему Ж ан-Ж ак Русо 1776. поверава рукопис Русо, Жан-Жаков судија (Rousseau juge de Je an-Jacques) који je штампан y Личфилду 1780. T a средина даје виталност и повезаност уметничком стварању просвећености y Уједињеном Краљевству. З а Бултона раде тако различити уметници као што су Рејнолдс, Кауфман, Флаксман, Вест, Веџвуд, Цозеф Рајт из Дербија; Еразмо Дарвин поручује дела од Фислија и Блејка; сер Брук Бутби од Фислија и Џозефа Рајта. З а слике овог последњег je речено да су за индустријску револуцију учиниле исто што и дела Давида за политичку револуцију. Заиста, тесно везан за Астрономско друштво y Бир263
мингему, Џозеф Рајт ce специјализује за ноћне сцене концентрисане на уметничка дела или научне инструменте, затим седамдесетих година 18. века измишља „индустријску ноћну сцену“ — Ковачева радиониуа (1771), Исковано Гвожђе (1772), Поглед на Крофорд: Памучни млин ноћу (око 1782—1783). T e слике од тада као да праве хронику индустрије и рада y Мидленду и њихови одјеци подсећају y врло рационалној и модерној верзији на узвишено ноћно код Бурка. Идеје и успех Цосаје Веџвуда још бол>е сажимају лик енглеског уметника просвећености. Именован за краљевог грнчара 1766, члан Астрономског друштва, Веџвуд има кључну улогу y ширешу неокласицизма y Енглеској. Засноване на једноставности и линеарној елеганцији, одбацујући обиље рококоа и утицај кинеског порцелана, украшене античким мотивима из АнтичкоГ сликарства из Херкуланума u околине, y
Колекџији Грчких u римских антиквитгта {Collection d'An tiquités, grecques et romaines) cep Вилијама Хамилтона, као и из Збирке антиквитета ( Recueils уди направи „машине код којих je искључена грешка“ . У његовим очима далеко од тога да буде нехумана, као што то мисли Вилијам Блејк, индустријализација доприноси савршенству људске pa ce. У „Етрурији“ радницима су обезбеђени и пристојан смештај, и школе и болнице само њима намењене, a као надокнаду за потпуну потчињеност добијају храну, одећу, куће, медицинску негу и образовање. Тријумф просвећеног схватања и индустријске уметности, Веџвудове фабрике изазивају реакцију сликара и песника, дивљење научника, најављују „распевану сутрашњицу“ , крај сиромаштва и незнања које ce 264
везује за сеоско друштво и припремају пут напретка, народног образовања и модерне цивилизације. Тако седамдесетих година 18. века Велика Британија може да ce појави као краљевина y Европи где ce ствара уметност просвећености y својој свакодневној верзији, настала из поверења y разум и оптимистичке наде y прогрес који ствара примењена наука. Требало би ипак направити разлику. He подсећајући на затамњење политичке и друштвене ситуације осамдесетих година (настало услед енглеског пораза y Рату за независност, који су водиле америчке колоније уз помоћ Француске 1777, уз истовремено озбиљну ирску кризу и Гордонове побуне, које показују опасно социјално и религиозно незадовол>ство), историчар je приморан да констатује необичну чињеницу: нису „просвећена“ дела Бенџамина Веста, Џозефа Рајта, Ангелике Кауфман, Јохана Зофанија нити Џосаје Веџвуда уметнички весници будућности и „најмодернија“ . К од Блејка и Фислија ce већ показује предромантично узвишено, што енглеске уметнике показује, са историјске дистанце, најинвентивнијим ствараоцима са највише интезитета, личног и филозофског ангажмана, што чини достојанство стваралаца просвећености. Разлог je несумњиво y томе да ce једно од основних јемстава просвећености не може разрешити једноставним поверењем y савршенство појединца и друштва. T o јемство није ништа друго до идеја (пре свега филозофска) моралне слободе — духовна димензија својствена човеку без ослањања на било какву метафизику, омогућавајући људима да превазиђу историјско и космичко насиље које их ломи. T a морална слобода може бити спозната y сукобу који све преокреће, сукобу са својом су~ протношћу, непрозирним оптерећењем природних и друштвених отуђења. Д a би био способан да истакне тај улог y свом делу, уметник просвећености (Гоја, Давид и други) мора да прихвати парадоксалан изазов: далеко од сваке рафиниране елеганције и „свакодневног , далеко од сваког декоративног схватања уметности y служби патријархалног и конзервативног друштва, уметник, према речима Старобинског, треба да велича просвећеност, враћајући материјалном свету „све дивљаштво, неразмрсиво богатство боја, помешане светлости и таме“ , да учини виДљивим „невидљиво присуство“ слободе y човеку — чак и кад ce човек суочава са „неумитношћу материје и догађаја“ .
ИСТРАЖИВАЧ M apu-Ноел Бурге
Бугенвил, Кук, Лаперуз, Л а Кондамин, Палас, Хумболт... Неколико имена je довољно да ce подсетимо на пустоловину века просвећености: славну пустоловину, пошто довршава истраживање океана, предузима истраживање континената и представља Европи грађу енциклопедијског познавања света преко мапа, цртежа, хербара и збирки. Међутим, за разлику од победа завојевача, које су обележиле 16. и 19. век, истраживачи својим истраживањима, доведеним до граница планете, не остварују више победничко поседовање нових земаља, већ доносе жетву семена и биљака, довршену слику земаљске кугле и крај неких митова — мита о јужним земљама и мита о добром дивљаку. Чудна тежња, поверење y корисност од знања, утискују свој жиг једном раздобл>у које би да повеже трговину, науку и напредак. Велике географске експедиције просвећености одраз су оног крхког тренутка кад je Европа могла помислити како ce остварује њен хуманистички сан, најзад проширен на свет који je открила, a који ће ускоро изгубити. Варка? T o je, y сваком случају, историја путника који су као авангарда кренули да истражују мора и континенте.
Исшраживач: исшоријаш једне речи „И стр аж и вач , онај ко одлази, кога шал>у да открије неку земљу како би сазнао њену величину, положај итд.“ . О ва дефиниција означава 1718. улазак речи истраживач y Речник Франџуске академије (Dictionnaire de l'Académie française), израз који није постојао y издању из 1694, као ни y Фиретје266
ровом речнику из 1690. Очекује ce да то буде знак нове употребе језика, али реч ce изгледа тешко пробија y писани француски језик, који чудно касни за речницима. Треба сачекати године после 1765. да буде потврђена, и то y медицинском речнику: „истраживање ране“ , a тек tokom последњих двадесет година века појам ce примењује на географску област. Јавља ce код Лаперуза, док плови дуж обала Јапана и Татарије. „Ако смо довољно срећни да истражимо ове обале исто онако брижл>иво као обале Америке, уверен сам да Нзеговом величанству неће промаћи да су његови бродови први обавили ову пловидбу“ — пише француски официр министру поморства 7. априла 1787. Чак и тада, међутим, именица истраживач je неуобичајена. Други ce изрази користе да би ce именовали они који ce шаљу „у открића" земаљске кугле: сам Лаперуз je морепловац, a научници који су на његовом броду су астрономи, ботаничари или минералози. „Природњачки путник“ je често коришћен назив да би ce званично означили сарадници Краљевог врта (Jardin du Roi), касније Националног музеја природних наука (Museum national d’histoire naturelle), који cy упућивани на далеке задатке. Године 1793. грађанин Ришар, послат да истражи Америку, потписује своје извештаје на латинском: Ludovicus Claudus Richard, Itinerator botanicus“ 3 Истраживач ce нигде не помиње. Откуда та разлика између употребе речи и речника? Белешка y Речнику Тревуа (Dictionnaire de Trévoux) , објављеног 1771, предлаже следеће тумачење: „И страж и вач :
обавештајац je уобичајен израз. Има необичних речи које имају нечег племенитог и смелог што ce допадне на први поглед: чини ce да je погрешно не прихватити их. И с т р а ж и в а ч je изгледа реч те врсте. Мислим да би ce, ако би ce с мало вештине то и урадило, обезбедио
1 „Истраживач“ , „истраживање", y: Trésor de la langue français ce. 8. Лаперуз - министру поморства, y: Le Voyage de Lapérouse, 1775-1788. Récits et documents originaux présentés par J. Dunmore, M. Brassard (Paris, Imprime rie nationale, 1985), t. 1, 265 (потом наведен Лаперуз), Париз, Национални архив, А.Ј. 15/511, бр. 420. Каталог птица Гијане које je Државном музеју Париза дао Луј Клод Ришар, 1793. 267
леп успех и ма колико навика била тиранска, временом би ce приклонила. Може ce додати да реч истраживач изгледа најављује племенитије и отменије деловање од деловаша обавештајца. Означава човека који ce шаље на стране дворове да би открио осећања, начин мишљења, тајне владе итд. Министар je користио веште истраживаче на том двору’. Изгледа да би ce могла применити и на оне који ce шаљу y откривање неке земље да би ce дознао њен положај, пространство итд.“ Доказивање настоји, дакле, да избрише војну и погрдну конотацију, која као да оптерећује реч, како би joj отворило славнији семантички живот, a истраживач од обавештајца стигао до научника. A занимљива je тежња да ce y световну историју укорени модерни појам научног истраживања, везујући га за неки други смисао, стари и упоран, пореклом од етимологије и претходног коришћења; позива нас да ce упитамо које су последице везе војног извиђања и географског истраживања; једном речи, да скицирамо кроз семантичку анализу први портрет истраживача просвећености. Позајмљен од класичног латинског explorator, израз који код Плинија означава извиђача римске војске, појавио ce y француском језику још половином 15. века y војном етимолошком значењу: истраживач je онај ko ce шаље y извиђање непријатељске земље да би донео обавештења о бројном стању војске, конфигурацији терена; изасланик, извиђач, понекад обавештајац. Војни уџбеници модерног времена износе појединости очекиваног понашања тих изасланика: разликује ce од обичног војника који ce шал>е „у извиђан>е“ околине да би сазнао новости о непријатељу, од официра коме штаб поверава задатак „извиђања“ y унутрашњости земље; право опште испитивање чије вођеше допушта сва средства, све до прерушавања и тајне: „Треба слати веште официре, под свакаквим изговорима, чак их и прерушавати, ако ce другачије не може. Упутити их y све што треба да посматрају и no повратку убележити y мапу сва места и логоре који су нађени.“ Зато што je то потајна и лажна пракса, која no природи онемогућује узајамно поверење земаља, Кант осуђује коришћење обавештајаца ( uti exploratoribus) tokom војних похода: „Таква паклена средства [...] 268
не би ce дуго одржала y границама рата [...], већ би ce пренела и y стање мира и потпуно би уништила његове намере.“2 У том војном контексту, који на непријатељску земљу ограничава истраживање извиђача или чак обавештајаца, мање изненађује тешкоћа да ce реч наметне свакодневном језику y „племенитијем и смелијем“ значењу научног путовања, како то предлажу речници. З а Лаперуза, поморског официра, чији je задатак да води око света два брода која je опремио Луј X V I, реч „истраживање“ —често придружена речима „експедиција“ , „по~ ход откривања“ , „извиђање“ —још je врло блиска својој етимологији и војној конотацији првобитне употребе, мада су опасности океана замениле претњу непријатеља: „Ово истраживање, да би било потпуно, захтевало би експедицију која нема другог цил>а и чије трајање не би било краће од две до три године. Ништа није тако споро као описивање обале с низом острва, испресецане с неколико залива, где честе магле и увек снажне и неизвесне струје дозвољавају само опрезан и пажљив приступ.“ Међутим, y односу на војног извиђача, послатог да потајно извиди непријатељску територију, метод и поље истраживања су ce променили. Нема одсад тајне ни ратне стратегије. „Никад нећу истаћи своју заставу ... Мада добар Француз, y овом походу сам космополит, стран политици Азије." Нема завојевачких намера: реч je овде само да ce ради, следећи Енглезе, на „општем извиђању земалзске кугле“ бележењем обала и острва, тражењем нових поморских путева. Задатак je истраживача да направи мапу области које су досад измицале погледу Европе. Ha реч, употребљену y том смислу y енглеском, наилазимо на самом крају века. Томас Џеферсон најављује 1793. француском ботаничару Андреу Мишоу да je расписана донација за њега под окриљем Америчког филозофског друштва (American Philosophical Society) која ће му дозволити да „истражи област Мисурија и дал>е на запад, све до Тихог океана“ .
2 „Les coureurs et les explorateurs que l’on envoyé devant pour adv pas et le chemin et pour l’estât des ennemis aulcunes foiz scavoir se sest chose possi ble” {Livre des Eschez Amourux, b . 1450, наведено y: P. Laurent, „Contribution à l’histoire du lexique français” , Romania, 51 [1925], 38-39); (Frédéric II), Instruction militaire du roi de Prusse pour ses généraux... 1761, 31;. Kant. Projet de paix perpétuelle, première section, § 6 (ову референцу дугујем Алену Деверпу).
269
Исти израз (to explore) користи и да би 1803. дефинисао програм експедиције коју планира америчка влада према западу и југу земље: „Очекујем да Конгрес одобриистраживање области између Мисисипија и Мисурија, како би te упознала географија њихових притока и убележио њихов ток све до извора.“3 И з тих француских и енглеских примера разумећемо да истраживач, као извиђач неке војске али званични изасланик са задатком који му je поверила његова влада, треба да от~ крије неку далеку и непознату област и тако може бити уплетен y игру политичких супарништава и неђународних сукоба. Али прелазећи са ратничког цил>а (проценити снаге непријател>а) на програм науке (довршити мапу мсра и инвентар континената) природа његовог задатка добијадругу димензију: као извиђач Европе на антиподима истраживач je претходница фронта интелектуалног освајања, чије ce царство мало—помало шири на целу планету.
Исшраживање , наука u царсшво Истраживач буди машту, јер подсећа на пустоловину неустрашивог и усамљеног јунака који одлази y непознатом правцу и путује без путоказа. Али те ромштичне слике заборављају да je истраживач мање пустолов, a више извиђач, да je његово путовање остваривање задатка, ксји организује и наручује позадина: владар, група трговаца, научна или мисионарска установа, с врло одређеним циљевима, произашлим из приближног географског знања и из очекиваша тег времена. Далеко од тога да скаче y празно, истраживач зна шта треба да тражи и шта хоће да нађе. Пре него што ce крене љеговим трагом треба скренути поглед на политичко, економска ментално окружење y коме je смишљен његов одлазак.
3 Lapérouse, нав. дело, 1.1, 260 (Lapérouse žFleurieu, 3 janv. 178 (7 avr. 1787), 257 (Ламанон - министру, 1. јан. 1787);T. Џеферсон - A. Мишоу, 30. апр. 1793. y: D. D. Jackson (ed.), Letters o f Lewis and Clark Expedition (Urbana, 1962), 669; T. Џеферсон - A. Еликоту, 23. дец. 1803. y J. F. McDermott, „The We stern Journals of George blunter, 1796-1805“, Proceedings o f the American Philosop hical Society, vol. 103, n° 6 (dec. 1959), 771.
270
Одавно je истакнуто да су од ренесансе истраживање и освајање ишли y пару, да су европски истраживачи увек отварали пут трговцима, војницима, насељеницима, да нема истраживања без некакве форме владавине. H a општем плану Be sa открића и освајања заиста иде no себи, како то показује a contrario пример Кине, која за време династије Минга одустаје истовремено од поморског ширења и од радозналости за свет, занемарујући велике експедиције које су крајем 15. века џунке цара Јунг-луа довеле до Црвеног мора. Али једно je установити тај однос, готово структуралан, између науке и царства, a друго je тачно утврдити његов склоп: зато што везе открића и владања светом не изгледају y 18. веку тако једноставне као y раздобљима освајања, то јест y 16. или 19. веку, век просвећености нуди изузетно отворено пол>е испитивања. T o не значи да je то доба лишено амбиција и материјалних прохтева. У позадини путовања тог века мешају ce лични и национални интереси, политички циљеви, стратегијски и трговачки улози. T o je случај Северне Америке. У време француског присуства непознате територије Запада привлаче истовремено исељенике y потрази за крзном или налазиштима драгоцених метала, мисионаре y потрази за душама за покрштавање и локалне власти жељне да ојачају надзор монархије y тим областима: y Луизијани Бернар де ла Арп и геометар Димон де Монтињи одлазе 1720. y потрагу за „смарагдном стеном“ , која ce, према казивању Индијанаца, налази крај реке Арканзас. У Канади насељеник Л а Верандри и његови синови добијају 1738. подршку гувернера Боарнеа за свој план експедиције y Мисури, привлачећи га богатством које би крал>у Француске донело откриће рудника драгоцених метала y северозападној Канади. Кад je 1763. Париским уговором изгубл>ена Нова Француска, простране територије побуђују амбиције Енглеза, a ускоро и Американаца, na чак и Шпанаца и Руса. Ловци, трговци, пустолови упућују ce ка области Великих језера и Стеновитих планина с баснословним плановима y којима ce сустижу интереси трговачких компанија и циљеви влада: читајући 1802. предлог шкотског истраживача Александера Мекензија да ce изгради линија утврђења која би одржавала енглеско присуство од Великих језера до Тихог океана, Томас Џеферсон одлучује 2Ћ
да упути прву америчку трансконтиненталну експедицију _ експедицију официра Мериветера Луиса и Вилијама Кларка. И Тихи океан такође. К ад су, почев од шездесетих година 18. века, напредак y мерењу географске дужине и заштите здравља морнара дозволили да ce без претераног излагања опасности предузимају дуге пловидбе до јужних мора, Кук Ванкувер, Лаперуз, Маласпина, званични морепловци, преносе y дотад неприступачне области политичка супарништва и економске и стратегијске науме својих влада. Упутства, која je Луј X V I дао Лаперузу, наводе до појединости „циљеве који ce односе на политику и трговину“ на које морепловац треба да обрати пажњу: „Колико год je могуће судити no везама тих земал>а, о којима су вести допрле до Француске, активно поседовање Шпаније не прелази пристаништа Сан Дијего и Монтереј [...]. Господин Де Лаперуз ће ce потрудити да дозна стање, снагу и циљ тих упоришта и да ce увери да ли су заиста једина која je Шпанија образовала на тој обали. Испитаће, исто тако, y ком обиму ce може почети с добављањем крзна, [...] какве би ce олакшице могле наћи да би ce успоставила насеобина на тој обали, [...] какве би користи Француска могла да очекује од те нове гране трговине.“ Ааперуз неће пропустити да пренесе Лују X V I своја запажања о руској трговини крзном с Аљаске, нити процену добити коју би Француска извукла из учешћа y трговини кожама видре усмереној према Кини. С Африком je исто. Последњи празан простор на Ma nn света, континент постаје при самом крају века за Енглеску, пошто je изгубила своје америчке колоније, нова земља за истраживање. Друштво енглеских пословних људи и угледника, шал>е 1795. Шкотланђанина Манго Парка на путовање до Нигера да би за своје сународнике упознао географију Африке и „нашао за шихове амбиције, трговину, индустрију нове изворе богатства“4.
4 Ph. Jacquin, „А la recherche de la mer de l’ouest. L’exploration f se en Amérique du Nord, Voyager, explorer, n° spéc. XVIIIème siècle, n° 22, 1990, 144; J. P. Ronda, „Dreams and Discoveries; Exploring the American West, 1760-1815, William and Mary Quarterly, 3esér., 46 (l)jan . 1989, 145- 162; Lapérouse, nae. qeno, t. 1, 31-32; Mungo Park, Voyage dans l ’intérieur de l ’Afrique (Paris, Maspero, 1980 (поновљено издање француског превода из године VIII), 34.
272
Могу ли ce та истраживак>а ипак свести само на своје еве непосредне користи, трговачке и геополитичке? „План похода откривања*, написан за Л ап еруза, то изричито пориче: Трговачки подухват je овде узгредан “ , y односу на географски ” научни програм који развијају д о појединости упутства која je крал> лично написао, одређујући морепловцу истраживаше области y Тихом океану и дуж америчких и азијских обала, a научницима, природњацима, лекарима и астрономима, списак нзихових дужности. З а лекаре и хирурге на броду Краљевско друштво медицине je написало посебан упитник, где ce може, између осталих, прочитати и ово питаше: „Ништа нам није речено о употреби обеју руку. Пита«ч>е амбидекстра (дводешњака) или првенство једне руке над другом, није још никако заокупљало природњаке. Важно je» дакле, испитати да ли ce народи које ћете посетити подједнако служе обема рукама за рад, или користе радије једну, и д а ли je првенство деснице y образованим нацијама само предрасуда.“ З а задатак истраживања јужних мора, који je Бонапарта поверио капетану Бодену, под званичним покровитељством Института Друштва за познаваше човека, Ж. Кивије пише „Белешку с упутствима за истраживања која треба обавити y посматрању различите анатомије различитих раса“ , a X . М . Жерандо предлаже "Разматрања о методи посматрања д и в л и х народа ", први упитник упоредне антропологије, намерно систематичан: „Посебно смо ce трудили да дамо потпуни оквир којим могу да ce обухвате сва могућа гледишта филозофа поводом тих народа.“ Повлашћено место које имају трагања и инвентарисања одлика je свих истраживања т о г века, све до појединачних подухвата пустолова. Кад Џемс 1У1екеј, шкотски ловац, прелази y службу Шпаније, упућује 1 7 9 5 . младог велшког путника, Џона Еванса, на пут преко америчког континента, налажући МУ да води дневник путовања, чији ће посебан део бити посвећен опису природе, и да сакупља узорке фауне и флоре за ка~ сиије научно проучаваше. И страживач треба, такође, да посматра индијанске народе на које наиђе: бројност, станишта, територију, производњу, na чак и д а тражи једнорога који, какажу, настањује Стеновите планине. Кад ce 1803. Томас Уеферсон обраћа апотекару из Филаделфије Цорџу Хантеру, стРУчњаку за хемију и минералогију, ради истраживања y Луи273
зијани, подстиче шефа мале експедиције Вилијама Данбара да има на уму суштински „литерарни“ (literary), што ће рећи научни, циљ њиховог путовања: „Треба избећи да претерано уважавање шегових квалификација не усмери наш задатак y тражење рудника злата и сребра. T e ствари треба прибележити ако ce нађу, као што би ce учинило с налазиштима соли, угл>а или кречњака, a не да буду предмет истраживања no себи.“ Рекло би ce да je енциклопедијска радозналост y овим експедицијама изузетна, или да служи као алиби другим мотивима политичке или трговачке шпијунаже. Лоше бисмо известили о намерама века, о ономе no чему ce то раздобље издваја: жел>а за знањем које превазилази видљиву, непосредну и тренутну корист; дубоко унутрашње и коначно уверење да нема могућности напретка пре но што ce доврше мапе света и сачини потпуни списак његових богатстава. Знање изгледа алатка на~ претка, јер je отварање, излажење из ограда први облик протока и трговине: тим путем Европа већ мирољубиво шири општи модел цивилизације. Упутства Луја X V I Лаперузу сажимају ту идеалну повезаност науке и политике, трговине и филантропије: „По доласку y сваку земљу потрудиће ce да задобије пријатељство главних старешина, како доброчинствима тако и поклонима [...]. Употребиће сва поштена средства да би успоставио везе с домороцима земље [...]. Наредиће свим људима y посади да живе y слози са домороцима [...]. Ревносно и са занимањем потрудиће ce, на сваки начин, да побољша њихов живот, пружајући њиховој земљи поврће, воће и остале европске корисне биљке и учећи их како да их сеју и raje [...]. Прибећи ће оружју само y крајњем случају и само y одбрани [...]. Нзегово величанство би сматрало најсрећнијим успехом експедиције да ce заврши, a да не CTaje живота ниједног човека. D5
5 Lapérouse, нав. дело, t. 1, 14, 37-38; M.Zobel, Les naturalistes v urs français et les grands voyages maritimes du XVIIIe et XIXe siècles, Paris, thèse doctorat médecine, 1961. O тој експедицији в. и: С. Gaziello, L ’expédition de Lapérouse, 1785-1788. Réplique française aux voyages de Cook (Paris, C.T.H.S., 1984). J. Copans, J. Jamin (ed.), Aux origines de l'anthropologie française. Les Mémoires de la Société des Observateurs de l'Homme en l'an VIII (Paris, Le Syco more, 1978), 127-176; Ronda, нав. дело, 151-152; Dermott, нав. чланак, 772.
274
И з овакве либералне утопије, која обећава y исти мах - трговину међу људима - богатство за целу земљу и цивилизацију дивљим народима, путници и морепловци су y машти Европљана хероји. A ko , најзад, y тим експедицијама откријемо и политички интерес, он има националну димензију, која им ce често приписује, као да je показивање величине обавезно пролазило кроз освајање научне славе. Зна ce, са француске стране, за академску мисију коју je 1735. покренула Академија наука и која je y мерењу земаљског меридијана одвела математичара Мопертуија до Лапоније, a на андске висоравни хидрографа Бугера, астронома Годена и научника филозофа Л а Кондамина. Славу краља Француске потврђује напредак науке и решење загонетке „изгледа“ Земље. Четврт века касније два проласка Венере, 1761. и 1769, изазивају праву међународну мобилизацију и распршују научнике на све четири стране света: готово сто двадесет посматрача учествује приликом првог проласка, од тога тридесет два Француза, двадесет један Немац и исто толико Ш веђана, осамнаест Енглеза, девет Италијана, три Португалца, три Руса, три Данца, три Шпанца. A 1769. преко сто педесет научника je спремно, овог пута већином Енглеза, њих осамдесет, тридесет два Француза, четири Немца, петнаест Швеђана, седам Шпанаца, тринаест Руса. Надметање земаља показује стварање међународне научне заједнице, a значи и да ce једна нација потврђује преко угледа науке. Развој Шпаније одсликава ту све јачу везу науке и нације. Мада располаже највећим колонијалним царством на свету, шпанска круна y једном делу века не учествује нарочито живо y географским истраживањима, чак ни на територијама под својом влашћу: од осамдесет једног путника забележеног y Перуу између 1685. и 1805, само их je дванаест шпанске националности, док je ту четрдесет један Француз, седамнаест Енглеза, седам Немаца, један Холанђанин, један Швеђанин, један Италијан, један Американац. Шпанци ce ограничавају на праћеше страних истраживача no својим колонијама да би надзирали њихово понашање и истовремено учествовали y раду: два noморска поручника, дон Хорхе Хуан и дон Антонио Улоа, прате француске академике y експедицији на Анде ради мерења мери275
дијана; 1769. два шпанска официра ce придружују астроному Ш апу д’Отерошу y одласку y Калифорнију ради осматрања другог проласка Венере; поново ce 1777. француском природњаку Ж. Домбеу допушта да путује y Јужну Америку под условом да прихвати пратњу двојице младих ботаничара, Хиполита Руиса, с титулом званичног шефа експедиције, и Хосеа Антонија Павона. Домбе мора пристати и на то да с њима no повратку дели резултате свог похода. Али кад ce 1782. појави разоран чланак Масона де Морвијеа y одељку „Географија" М етодичне енциклопедије (Encyclopédie Méthodique) насловљен „Ш та дугујемо Шпанији?“ , полемика изазива на полуострву узлет националног поноса: y две последње деценије века биће послато више географских и научних експедиција које ће, под званичним покровитељством круне, покушавати да докажу научне способности Шпаније. Руис и Павон остали су на терену после Домбеовог повратка y Француску и настављају до 1788. истраживање Перуа и Чилеа; ботаничару Хосеу Селестину Мутису поверава ce ботаничка експедиција y Нову Гранаду; лекар Марин де Сесе предводи истраживања Нове Шпаније 1787. Опловљавање 1789-1794. поверено je ђеновском морепловцу Алесандру Маласпини као одговор на путовања Кука и Ааперуза, колико y циљу обнављања угледа Шпаније толико и ради потврде њеног присуства y водама Тихог океана. М у т а т и с мутандис иста ce појава примећује y случају нација које ce тек y 18. веку упуштају y истраживање својих нових територија. У Русији ce царска власт на огромном простору сибирских земаља до Тихог океана потврђује експедицијама Беринга и истраживањима две групе, које y Сибир шал>е Академија наука из Санкт Петербурга, једну води лекар Јохан Георг Гмелин за владавине Јелисавете I (1733—1742), a друга je, на почетку владавине Катарине II, поверена природњаку Петеру Симону Паласу (1768—1774). У Северној Америци независност Сједињених Држава подстиче федералну владу да шаље истраживаче на југ и на запад земл>е, на територије још врло мало познате, где je и сама гранична линија неизвесна. З а Џеферсона и Америчко филозофско друштво, основано 1767, изградња националне територије, њено тачно ограничавање и попис, с једне стране, потврда научне аутономије младе нације, с друге, иду упоредо. Наука учествује y процесу националне изградње. 216
Најзад, то може чак да буде довољно слави једне земл>е уместо територијалног ширења, као што то показује експедиција коју je краљ Данске упутио y Арабију око 1761: „М ада су времена тешка и упркос тешкој бризи коју му ствара влада наше земље, ЕБегово величанство ce труди без престанка да помогне развој знања и науке, доприносећи части свог народа тим корисним и заслужним подухватима“ , јавља Дански курир Копенхагена 12. јануара 1761. Без трговачких или стратегијских циљева, ову групу истраживача чине петорица научника: двојица Данаца, филолог Ф он Хафен и лекар Кристијан Карл Крамер; један Швеђанин, природњак Форскел, Аинеов ученик; Фригијац, млади геометар Карстен Нибур и један Немац, цртач Георг Вилхелм Бауренфајнд. Експедиција треба да „поступа, свуда где ce буде налазила, на највеће добро науке новим открићима и посматрањима. Треба и да сакупи, да би их овамо послала, источњачке рукописе од очигледне користи, као и природњачке збирке и друге ретке предмете Леванта“ . Експедиција, дакле, чисто научна. Тим доприносом проучавању старих језика и археологије, астрономије и природних наука Данска намерава да обезбеди своје место међу нацијама Европе. О ва патриотска димензија експедиција намеће питање регрутовања истраживача. Владари су често приморани да ce, y недостатку стручних л>уди, обраћају странцима. Тако je y Русији члан Академије наука Санкт Петербурга, француски географ Жозеф-Никола Делил, посветио двадесет година раду на картографији и припреми научних путоваша; његов брат Луј ce придружио Беринговој експедицији, али га je смрт затекла на Камчатки 1741; câM Беринг je Данац, y служби Петра Великог; Гмелин и Палас, на челу сибирских експедиција, обојица су Немци, као и већина учесника, мада већ има и неколико Руса y тимовима друге експедиције. Али, иако сагласно космполитском духу просвећености, укључивање странаца ствара тешкоће: Ф ранцуз Ш ап Д Отрош, кога je y Тоболск послала Академија Санкт Петербурга, ражестио je царицу Катарину II својом врло црном сликом Русије y причи о свом путовању; ботаничар Андре Мишо, коме су Сједишене Државе повериле 1793. истраживачку мисију, мора да прекине путовање no Кентакију и да ce врати y Француску кад ce открије да je тај „ботанички агент Францу277
ске“ имао, вероватно, задатак да припреми акцију против шпанских поседа y Америци. После Кукове смрти сукобљавају ce Адмиралитет и пријатељи енглеског морепловца са двојицом немачких ботаничара, Рејнхолдом Форстером и његовим сином Георгом, који су учествовали y другом путовању и објавили резултате истраживања за свој рачун. Чак и данску експедицију y Арабији, замишљену као пример научног путовања, доводи y питање жестина националног самољубља: међутим, њена организација je требало да избегне било какву националну предрасуду, пошто су петорица чланова експедиције проглашена једнакима, без званичног вође, a министар Бернсторф je чак поверио младом Нибуру, радије него Данцу Ф он Хафену, финансијску одговорност задатка. Али кад дође до трвења tokom путовања између Форскела и Ф о н Хафена, министра брину личне амбиције младог Швеђанина: „Ништа не би било тако незгодно за нашу нацију као да видимо како тај странац приписује себи сву славу подухвата, који je од самог почетка смишљен код нас и чије je остварење омогућила дарежљивост нашег крал>а.“ Брига није неоснована: од самог почетка путовања, да би његови хербари и збирке били нечитљиви y Копенхагену, Ф орскел je установио код чији je кључ поверио само Линеу. Осим тога, да би његов учитељ користио његова открића, млади научник je тражио од данске владе одобрење да шаље разним европским научним установама, na и Универзитету y Упсали, копије својих узорака. Форскел намерава да, кроз прављење сопствене каријере, обезбеди и интересе шведске ботанике, и славу свог данског краљевског газде. Научним доприносом слави своје земље истраживач просвећености потврђује свој понос. „Путник види своју отаџбину као болесног пријатеља, путује светом тражећи лека шеговим болестима“ , пише Леополд Берхтолд 1789. године.6
6 R. Mercier, „Les Français en Amérique du sud au XVIIIème sièc mission de l’Académie des sciences, 1735-1745“ , Revue française d'histoire d ’outre mer, t. 56 (1969), n. 205, 327-374; J.-R Faivre, „Savants et navigateurs: un aspect de la coopération internationale entre 1750 et 1840“ , Cahiers d ’histoire mondiale, 10 (1). 1966, 98-108; A.-M.Brénot, „Les voyageurs français dans la vice-royauté du Pérou au XVIIème siècle“ , Revue d ’histoire moderne et contemporaine, t. 35, avr.-juin 1988, 240-261; [Nicolas Masson de Morvilliers], Encyclopédie méthodique, Géogra-
278
Од сна до ошкрића: свеш y мапама Чувена слика Мансиоа представља Луја X V I како да~ je упутства Ааперузу за његово путовање око света: на столу y краљевском кабинету су атласи, раширене мапе, глобус. Пре поласка истраживачи, географи и политичари замишљају путовање на мапама: мапе непоузданих линија и с белинама повезаним с легендама представљају географско знање времена, мешавину позитивних сазнања, мање или више проверених обавештења и снова. Нема сумње да ce та обавештења, понекад измишљена, на терену могу показати потпуно погрешним. Свеједно: на основу таквих знања доноси ce одлука о путовању, избор трасе пута и његови циљеви. Географска машта дозвољава да ce смисли одлазак и тако га чини могућим. Али, y 18. веку постоје још две тајне y упознавашу земљине кугле: прва, северозападни пролаз који би требало да дозволи обилажење или прелазак Северне Америке директном пловидбом од Атлантика до Пацифика; друга, тајна јужног континента о којем од ренесансе картографи и космографи на~ стављају — симетрија их приморава —да оптерете јужну полулопту. Дозвољавајући све претпоставке, ове две загонетке упућују истраживаче и морем и копненим путем. И поред двовековног европског присуства, североамерички континент je и даље добрим делом непознат: од првих открића са путовања, од Картијеа до Шамплена, преносе ce легенде о постојању драгоцених рудника и „западног мора“ , до phie moderne, t. 1, Paris 1782; „Espagne" наведено y: F. del Pino Diaz (изд.), Cienciay contexte histôrico nacional en las expediciones illustradas a America (Madrid, Consejo superior de investigationes cientificas, 1988), 20, 181-186; L a spedizione Malaspina, Genova, Sagep Editrice, 1987; Th. Hansen, L a mort en Arabie, Une expédition danoise, 1761-1767 (Arles, Actes du Sud, 1988) 17, 84-85; в. такође: Carsten Niebuhr, Voyage en Arabie et d ’autres pays circumvoisins, 1774-1778, франц. превод 1780, 2 voli.; N. Broc, La Géographie des philosophes, Géographes et voyageurs français au XVIIIème siècle (Paris, Ophrys, 1975), 159-162, 383-391; G. B. Goode, „The Origins o f the National Scientific and Educational Institutions of United States", Papers o f the American Historical Association, IV (2), avr. 1890, 38; L. Berchtold, Essai pour diriger et étendre les recherches des voyageurs qui se propo sent l'utilité de leur patrie, франц. превод, Парис 1797, 2, 95 (навео: Е. Chevallier, »Une méthode universelle pour voyager avec profit, par le comte Leopold Berchtold", XVIIIème siècle, нав. дело, 13).
279
кога ce може стићи рекама. Још око 1700. географ Гијом Делил убележава y своје мапе то западно море. Језуита Франсоа Гзавије де Ш арлвоа послат je 1720. да „открије западно море“ и tokom три године испитује домороце и дивљаке. Пловећи узводно Мисуријем и доспевајући до земље Мандана између 1738. и 1743, канадски насељеник Пјер Л а Верандри и његови синови су убеђени да су нашли реку која ће их одвести до мо~ pa. Није ли један индијански поглавица изјавио, предлажући им да их доведе до „високих планина“ : „Моћи ћете да видите море које тражите.“ И домородачки водичи и учене мапе, дакле, подупиру претпоставке о постојашу „западног мора“ . Али на којој удаљености? И за којих планина? Нико тада то не зна: радећи са непотпуним виђењем континента, ни кабинетски географи ни људи на терену не могу да замисле постојаше џиновске препреке која ce уздиже на западу континента. Стеновите планине су, као Апалаши на истоку, само низ не много високих врхова, испресецаних многобројним превојима и лако ce могу прећи, a онда ce једноставним прелазом преко превоја, na дал>е неком реком стиже до океана. H a овој представи заснивају ce сви планови трансконтиненталних експедиција, приватних или званичних, француских, енглеских или америчких. Енглески парламент, кад je чуо за долазак Руса на Пацифик и до Алеута, после подвига Беринга на Аљасци, изгласава 1743. награду од 20.000 фунти ономе ко нађе, преко севера Америке, непосредан пролаз до Азије; a насељеник Роберт Роџерс тражи 1766. од Одбора за трговину (Board of Trade) да финансира експедицију коју би водио ка некој реци „Ореган“ . Капетани Ауис и Кларк, које je Џеферсон послао 1804, односе мапе no којима ће ићи пошто пређу Мисури, a на њима су Стеновите планине само танак потез пером. Рећи да су те мапе произвољне неумесно je: оне исцртавају амерички Запад онако како га замишљају географи и путници. У случају јужног континента радозналост филозофа придружује ce теоријама географа, доводећи теоријске претпоставке до врхунца. Тим више што —због удаљености, ужасне смртности изазване скорбутом због дугих боравака на мору, нетачности пловидбе no слободној процени —те области остају све до шездесетих година 18. века такорећи неприступачне. 280
Слика света, коју су изградили ренесансни откривачи и они из прве половине 17. века, остала je готово непромешена: јужну полулопту на мапама заузима континент огромног пространства, чији су обриси насумице исцртани на основу само неких познатих делова обала. Тихи океан врви небројеним острвима, једном примећеним и никад више нађеним, или откриваним више пута на одређеном месту под различитим именима. Мо~ гућност географског истраживања јужних мора захтевала je корените новине. Захваљујући напретку који су остварили астрономи и математичари y одређивању раздаљине од Месеца, a часовничари y прављењу часовника довол>но прецизних да и на броду очувају мерење времена, астрономска пловидба ce најзад намеће и дозвољава тачно израчунавање положаја y географској дужини: Џемс Кук ce на свом другом путовању (1772) први послужио часовницима и хронометрима, посебно примерком поморског часовника какав je пронашао Харисон 1759. T a путовања обележавају потпуни раскид y области поморске хигијене и заштите здравља посаде. Захваљујући залихама воћа, киселог купуса, поврћа y сирћету (још ce не зна за предности лимуна) и логистици етапа, што дозвољава одмор посаде и снабдевање свежим намирницима свака три или четири месеца, енглески морепловац губи y току три године и једанаест дана свог другог путовања само седамнаест људи, од тога двојицу од скорбута, a посада je бројала двеста двадесет пет морнара. О вај двоструки напредак отвара јужна мора европским морепловцима. О д средине 18. века расправу о јужном континенту обнављају филозофи, Бифон, Мопертуи и, нарочито, председник Де Брос. Објављена 1756, његова монументална И стори ја пловидби јужним зем љ ам а ( Histoire des navigations aux terres australes) позив je на обнављање систематских истраживања, која би финансирали владари Европе: „Није могуће да нема y тако великом простору мора некакав огроман континент чврстог тла [... ] који може да држи земљину куглу y равнотежи при њеној ротацији и да служи као противтежа маси северне А зи је.“ Радозналост, трговачки и политички интерес морају привући Европљане тим областима; али и филозофија, јер откриће тих земаља на антиподима омогућило би решеше загонетке порекла човека: какву врсту л>уди ће тамо срести море281
пловци и на ком ступњу друштвеног развоја? Филозофи просвећености raje наду да ће открити народ који je избегао историју, који још живи y природном стању и који би можда могао да докаже исконску, првобитну доброту човека. „Више бих волео један час разговора с њима него с највећим духом Европе", изјављује Мопертуи. H a Тахитију, на Хавајским острвима, на Самои, морепловци не заборављају расправу која од Париза до Берлина оживљава дискусије.7
Ликови исшраживача Радозналост, амбиције, знање и теоријске претпоставке одлучују при одређивању задатка истраживачу и претходе његовом слању. „У име крал>а [...] који je дао задатак господину Пејсонелу, доктору медицине, да оде на обале Варварије да би тражио биљке, цвеће које тамо може да нађе и извршио посматрања која буде сматрао прикладним познавању природе, хоћемо и поручујемо вам да га само пропустите и пустите да слободно прође...“ Осим имена, поменутог при крају дозволе или пасоша, шта знамо о човеку који одлази далеко, послат y откривање. У доба просвећености истраживање није занимање Ko je захтева посебно образовање и стицање професионалне стручности. Треба сачекати рестаурацију и оснивање Природшачког музеја y Француској, школе за „путнике природњаке“ , која прима ученике конкурсом, потврђује испитом стечена знања и даје онима које шал>е на задатке приручник с упутствима, прави водич истраживања, који je доживео више издања tokom века (дотад није било ничег тако званичног). Истраживачи су монаси или официри, ботаничари или астрономи, ловци или ле-
7 Broc, нав. дело, 154-158, 173-175, 183; L. Lagarde, „Le passa Nord-Ouest et la Mer de l’Ouest dans la cartographie française du XVIIIème siècle. Contribution à l’étude de l’oeuvre des Delisle et Buache“, Imago Mundi, 41, 1989, 19-43; Jacquin, нае. дело, 147; Ronda, нав. чланак, 150-151; Lapérouse, нав. дело, t. 1, 150-184; Ch. de Brosse, Histoire des navigations aux terres australes (Paris, 1756), t. 1, 13; P. L. Moreau de Maupertuis, Lettre sur le progrès des sciences, 1752 (Paris, Aubier-Montagine, 1980), 150. O тим расправама в.: M. Duchet, Anthropo logie et histoire au siècle des Lumières (Paris, Maspero, 1971).
282
кари, али и они који због сна из детињства, случаја y професионалној каријери, неког сусрета или политичког догађаја, постају истраживачи. „Од најраније младости жарко сам желео да отпутујем y далеке земље, које су Европљани мало посећивали“, прича Александар фон Хумболт. „Васпитан y земљи која не одржава никакве непосредне везе са две Индије, живећи потом y планинама далеко од обале, осетио сам како y мени расте страст за морем и дугим пловидбама [...]. Склоност за сакупљање биљака, студије геологије, кратак обилазак Холандије, Енглеске и Француске и са славним човеком, г. Георгом Форстером, који je имао срећу да прати капетана Кука y његовој другој пловидби око света, допринелн су усмеравању на одређене планове путовања које сам замислио са осамнаест година.“ Код младог Лаперуза, рођеног y земљопоседничкој породици y Албију, прича о поморским биткама, коју je ч уо y детињству, буди склоност за море; али реч je само о војном позиву и тек he ra краљевска воља усмерити на географско истраживање одмах после америчког рата: „Нећу вам крити“ , пнше он као официр министру поморства, „да су досад сви моји планови били усмерени ка војном делу мог посла [...] тежећи виш е слави г. Де Сифрена него слави К ука.“ Политички догађај — Париски уговор —упућује на море Бугенвила, поручника из Монкалма y Канади, y експедицију на Фокландска острва, K o ja ce убрзо продужава y кружну пловидбу. Н из случајности доводи до Африке младог Манга Парка: седмо дете y сељачкој шкотској породици с тринаесторо деце, Парк je морао да тр ажи y образовању начин да обезбеди егзистенцију; пош то га свештенички позив није привлачио, студира медицину на Универзитету y Единбургу. Али га посебно интересује ботаннка. Зет, трговац семеном y Лондону, доводи га y везу с председником Краљевског друштва (Royal Society) cep Џ озеф о м Бенксом, природњаком који je учествовао y првом К уковом путовању. Бенкс му обезбеђује место помоћног хирурга на броДу Источноиндијске компаније, a потом, no повратку, истраживачку експедицију no Африци. Животни пут Карстена Н ибура je исто толико неочекиван: син скромног фригијског сел>ака, 283
постао je геометар, добио je 1757. стипендију за студије математике и астрономије на Универзитету y Гетингену. Запазио га je један од његових професора и послао y експедицију, коју je планирао краљ Данске, с научницима много угледнијим и с много више титула од њега.8 Случајности и прилике не би ипак биле довол>не да није било неких посебних услова: ситуација на „терену“ , с једне стране за гусаре, ловце, трговце или мисионаре; научна делатност, с друге стране, за лекаре, природњаке, математичаре и астрономе; најзад, професија за неке: поморске официре или инжењере. И з ових неколико типова ситуација или стручности помаљају ce различити ликови истраживача просвећености, a можда и нека хронологија. Природно je што су y првом реду истраживача, као поручени y неку руку, они које послови или позив воде на крај света. Ha мору пустолови, поморци или гусари, као што je енглески пират Вилијам Демпир. После небројених пљачкашких похода на шпанске испоставе на Антилима и y Мексичком заливу, овај усамљени стрелац истраживања, који je још и радознао, скита no Азији и Кинеском мору, повезује ce y Енглеској с природњаком Хансом Слоуном и научницима Краљевског друштва, да би ce 1699. поново отиснуо на море, y нову пустоловину, овог пута научну. Пошто je стигао на Пацифик, плови дуж обала Нове Ирске, открива Нову Британију и истражује мореуз који данас носи његово име. Ha копну службеници трговачке компаније, дипломате, као Енгелберт Кемпфер, хирург Холандске индијске компаније, отискује ce 1690. за Јапан, где
8 Ј.-А. Peyssonnel, Voyage dans les régences de Tunis et d ’Alger, p tation et notes L.Valensi (Paris, La Découverte, 1986), 13; Instructions pour les voyageurs et pour les employés dans les colonies sur la manière de recueillir, de con server et d ’envoyer des objets d ’histoire naturelle, rédigée sur l ’invitation de S.E. le ministre de la Marine et des Colonies par l ’administration du Muséum royal d ’histoi re naturelle (Paris 1824). Portraits d’explorateurs dans A Leroi-Gourhan (прир.) Les explorateurs célèbres (Genève, Mazenod, 1947) и Y. Laissus, „Les voyageurs natura listes du Jardin du Roi et du Muséum d’histoire naturelle: essai de portrait-robot", Re vue d ’histoire des sciences, t. 34, n° 3-4, 1981, 260-317; L ’Amérique espagnole en 1800 vue p ar un savant allemand, présentation de J. Tulard (Paris, Calmann-Lévy, 1965), 31-32 (потом наведен Хумболт); Lapérouse, нав. дело, t. 1, 61; Park, нав. дело, 17-21; Hansen, нав. дело, 39—45.
284
Холанђани имају испоставу, и користи делегацију која сваке године обилази цара y Једоу (Токио) да би двапут посетио Јапан. Служи ce локалним мапама да би ce обавестио о географији архипелага, посматра обраду соли и економску самодовољност земл>е, бележи законе, обичаје, религију. Л>уди на терену исто тако: насељеници, ловци и трговци, који ce , после пада Нове Француске упуштају y освајаше територија америчког севера и запада. Питер Понд, трговац крзном из Конектиката, једва писмен, истражује канадски северозапад седамдесетих година Be na: његове мапе, његове приче крче пут путовањима Александра Мекензија 1789. и 1793. Н ајзад, мисионари: no дефиницији теренски људи, хришћанска претходница Европе y паганској земљи, типичан су лик те прве категорије истраживача. Склоност за путоваша код њих je праћена образовањем, стеченим y европским колежима и семинаријама, из математике, астрономије, ботанике, географије. Настављајући вековну традицију, y 18. веку има их свуда no свету, нарочито језуита, које налазимо од Америке до Азије: 1689. су на обалама реке Амур, y преговорима за кинеско-руски уговор y Нерчинску, y 18. веку крстаре Кинеским царством, служећи ce знањем астрономије за унапређеше европске картографије, колико и y служби цару: „Увек смо имали компас y руци и водили смо рачуна да с времена на време измеримо висину подневка да бисмо исправили своју процену.“ С траперима no канадским шумама, „црне мантије“ залазе y унутрашњост америчког континента, од Мисисипија до Луизијане: Ж ак Маркет крајем 17. века, a Ж озеф Лафито и Ф рансоа Ксавије де Ш арлвоа y 18. веку. И други монашки редови дају истраживаче: фрањевци ботаничара Ш арла Плимјеа, кога Луј X IV шаље на Антиле, или Л уја Ф ејеа, астронома и природшака који путује на Антиле и y Чиле почетком 18. века; доминиканци Ж ана-Батиста Л аба, који стиже до Африке и истражује Антиле. У другој половини века удео цркве као да опада, али ипак не нестаје. Још ce виђају no Северној Америци мисионари као Џон Хеквелдер и Дејвид Зеисбергер који смењују француске монахе и обилазе области с оне стране Охаја. Али осуда језуита и опадаше мисионарског полета свакако су утицали на извесно повлачење. To открива такође да je наука све више ствар световњака и 285
специјализације знања, што мало—помало намеће поред монаха и друге типове путника.9 Међу овим специјализованим путницима преовлађују они који ce баве ботаником и познавањем природе: лекари, апотекари и хемичари, a неки од њих су међу најславнијим путницима века. Разлог je једноставан: настава природних наука, ботанике, упоредне анатомије, зоологије повезана je са студијама медицине. Ботаничком истраживању Јужне Америке допринели су Французи Жан-Батист Физе-Обле, оснивач ботанике Гијане, Ж ан-Батист ле Блон, Пјер Барер, Ж озеф де Жисје, Жозеф Домбе, Луј-Клод Ришар, Еме Бонплан. И већина научника укључених y поморске експедиције с краја века су no образовању лекари: Филибер Комерсон путује с Бугенвилом, Жозеф Боасје де ла Мартинијер с Лаперузом, Жак-Жилијен Уту де ла Бијардијер с експедицијом Антркастоа. Присуство стручњака за природне науке утолико je потребније што ce ботаника y доба Линеа више не може задовољити насумичним сакупљањем y недостатку претходног образовања. У Енглеској сер Џозеф Бенкс улаже велике напоре y убеђивање Индијске компаније и Адмиралитета да y поморске посаде укључе хидрографе, астрономе и праве стручњаке за природне науке, способне за методично сакупљање флоре, за процену области коју обилазе и шених могућности с гледишта неке будуће колонизације. Године 1768. добија дозволу за своје учешће о сопственом трошку и за учешће шведског ботаничара Данијела Соландера y Куковом првом путовању. ББегово неслагање с морепловцем спречава га да учествује y другом походу, али y њега укључује два немачка природњака, Рајнхолда и Георга Форстера, и успева да укрца на последње путовање и прекобројног вртлара са задатком да сакупља биљке. Захваљујући управо њему, посебно последње велике пловидбе века имају и стручне природњаке: 1791. Ванкувер прима на брод поморског хирурга Арчибалда Мензиса, a Флиндерс 1801. ботаничара Роберта Брауна. Било да су прости „баштовани-сакупл>ачи“ 9 G. Blanc, „Dampier ou la relation des îles aux Tortues11, XVIIIème me. дело, 160; D. Brahimi, „Quelques éléments sur la vie d’Englebert Kaempfer (непубликовано); N. Broc, „Voyageurs français en Chine, XVIIIème siècle, нав. дело, 39-49; Laissus, пав. чланак, 265-266; Ronda, нав. чланак, 148-149.
286
ИЛИ чувени ботаничари, сви ти путници су могли да ce припре-
ме за експедицију консултујући y Бенксовој личној библиотеци ботаничке уџбенике, приче с путовања, na чак и хербаре Кукове експедиције. Све већа специјализација je још очевиднија y астрономији и картографији, областима где значај техничког и математичког знања захтева обраћање правим научницима. Геодезијској експедицији y Лапонију и Перу неопходни су чак чланови Академије наука y Паризу, a за посматрање проласка Венере 1761. тројица опата астронома: Ле Жантиј де ла Галезјер послат je y Пондичери, Пенгре на острво Родриг, a Ш ап д’Отерош y Сибир. H a бродовима су, такође, због потреба пловидбе, све потребнији стручњаци астрономи: опат Л а Kaj je на Глорији, броду Индијске компаније који путује око Рта добре наде под командом Апреса де Манвилета 1751; потом 1785. y Лаперузовој експедицији, опремљеној хронометрима и инструментима које je користио Кук на другом путовању, a позајмио их енглески Адмиралитет, Лепот д’Ажле, члан Академије наука и професор на Војној академији, именован je за астронома на Бусоли, a М онж, брат математичара, за астронома на А стролабу. Међутим, крајем века нова генерација je већ спремна, трећи ред истраживача којима свакодневни задаци открића — одредити положај, нацртати мапу —спадају тако рећи y професију, пошто су основане посебне установе да би поморским официрима обезбедиле научна и техничка знања неопходна за нове услове пловидбе. У Француској je образован крајем века штаб за експедиције y оквиру Поморске академије, основане 1752. „Нзегово величанство je убеђено да ће поморски официри и гардисти на двема фрегатама ревносно обављати дужност и да ће сами, y сагласности с астрономима, бележити сва запажања која на било који начин могу бити корисна за пловидбу“, кажу упутства Луја X V I Лаперузу. Заиста, кад вођа експедиЦије мора одлучити да на Тенерифима искрца астронома МонЖа, који не може да издржи пловидбу пучином, замену обезбеђују капетан брода Лангл и поручник Л о де Лористон. Били они официри енглеског Адмиралитета, као К ук и Ванкувер, или Француске краљевске морнарице, као Лаперуз, Боден или 287
Брини д ’Антрекасто, то су неколико најславнијих имена поморског географског истраживања с краја века. Toj категорији поморских официра, истраживача no занимању и образовању, могли бисмо најзад придружити још једну групу, овог пута пешаке: групу путника који tokom последње трећине века силазе y вулканске кратере Италије или Сицилије, пењу ce на врхове Алпа и Пиренеја, занимају их Урал и Анди, прегледају стене, испитују старост Земље. Међу природњацима или радозналим аматерима много je инжењера, минералога, хемичара, које струка води y истраживање терена и геолошко ис~ питивање. О д „проналазача“ Пиренеја Флавишон je инжењер-географ, чији je задатак да исцрта мапу Беарна и он жели да разуме структуру рељефа; Паласу, Кордије, Диамел су рударски инжењери, влада их je послала да истраже налазишта која би ce могла искористити. Ha другом крају света, y Андским Кордиљерима, Хумболт не заборавља своју претходну професију рударског инжењера, која му везује поглед за тле и за природу стена. Док морепловци и ботаничари довршавају истраживање мора и континената, геолози предузимају испитивање историје Земље.10
Ha мору u на коину: начини иушовања Разноврсност биографија, путних планова, појединачне стручности и најзад позната путовања додатно утичу на истраживање, истовремено упрошћавајући и наглашавајући супротности. Кад напусти познати свет, истраживачу остаје само предео којим ce креће. Бескрај океана, посутог неколицином острва, обале које ce назиру y даљини: за једне —песак, шуме или планине, за друге —све супротставља искуство помораца искуству путника.
10 Laissus, исто. S. Lacroix „Sir Joseph Banks et l’envoi de natur dans les explorations anglaises, 1765-1820", XVIIIème siècle, нав. дело 121-126; J. M. Racault, „L ’observation du passage de Vénus sur le soleil. Le voyage de Pingré dans l’océan Indien*1, исто, 107; Lapérouse, пав. дело, т. 1. 34, 261 (Де Лангл - министру, 18. јануара 1787); S. Briffaud, „Naissance d’un paysage. L’invention géolo gique du paysage pyrénéen à la fin du XVIIIème siècle, Revue de synthèse, 4ème sér., n os 3-4, juil.-déc. 1989, 424-426.
288
Поморац je, ма како то изгледало парадоксално, некакав седелац, који no цену највећих опасности шета одвојени комадић своје родне земље површином океана све до краја света. Истакнувши заставу носи са собом, нагомилане y свом станитту, У кабини, кшиге, мапе, мерне инструменте, чак понекад и коју животињу љубимца. Ha А стролабу и Бусоли, двема фрегатама Лаперуза, смештене су између палуба, међу топове, чак и no чамцима за спасавање, залихе намирница за три године, две ветрењаче, пет крава, двеста комада живине, тридесет оваца, двадесет свиња. Д ’Антркасто, послат 1791. да тражи две нестале фрегате, додаје уобичајеној библиотеци астрономске расправе, атласе и књиге о познавању природе (инвентар помиње чак петнаест дела Линеа), неких деветнаест свезака Дневника расправа u декрета Националне скупштине (Jour nal des débats et décrets de l ’Assemblée nationale). H a хиљаду мил>а од своје базе посада бродова образује затворени свет, мушки, хијерархизован, малу идеалну Европу са својом пловећом академијом научника, друштво y малом, разнолико no положајима, годинама и темпераментима: на Бугенвиловом броду Пркосна (Boudeuse) су добровољац Ф еш , ветеран са Фолкланда, млади Верон, самоуки астроном, адвокат Сен-Жермен, који ce укрцао као писац, и млади принц од Насау-Зигена, кога je породица послала на јужна мора због распусности. Морепловци месецима гледају с брода како ce смењују мора, наилазећи само на понеки корални спруд. Неко острво, нека обала појављују ce понекад. Они их посматрају издалека далекозором, као острво Акиаки, које je Бугенвил приметио 22. марта 1768: „Оценио сам да je ненастањено и, видећи кокосове палме, пожелео сам да пошаљем чамце на копно no дрва, мало воћа и можда воде. Бескрајно много птица лепршало je око острва, no обали, и обећавало богатство рибом, али je море ударало свуда и ниједна плажа није пружала било какво место за искрцавање.“ Пристајања су кратка, само колико je потребно за снабдевање и одмор посаде, оправку бродова, уступак такође, хтели или не хтели, радозналости научника: „М огу само врло мало времена да одвојим за различита одморишта“, пише ЛапеРУз, „а овај дуги боравак на мору не одговара никако нашим ботаничарима и минералозима, који свој дар могу испољити само на копну.“ 289
Ha копну ce поморци обично уопште не разилазе, нити залазе дубоко y унутрашњост земл>е. Ето Лаперуза на Ускршњим острвима априла 1786: „П рва нам je брига била, пошто смо ce искрцали, да направимо појас наоружаних војника образујући круг; тражили смо од становника да тај простор остане празан и ту смо подигли шатор, изнели на копно поклоне које сам им наменио, као и различиту стоку.“ У најбољем случају, поморац допушта брзу посету: „Могли смо само осам или десет сати остати на острву и нисмо желели да то време јалово проведемо [...]. Поделисмо ce [...] y две групе, прва под командом г. виконта Де Лангла требало je да зађе што je ду~ бље могуће y унутрашшост острва, да посеје семе no свим местима која joj ce учине повољна за клијање, да испита тле, бил>ке, културе, становништво, споменике и уопште оно што би могло бити занимљиво код овог врло необичног народа [...]; други, и ja међу њима, задовољише ce да обиђу споменике, платформе, куће и усеве, на миљу од места нашег искрцавања.“ T okom тих жустрих шетњи, као војно извиђање, цивили, научници природшаци, минералози и ботаничари преузимају штафету од официра: за њих je то време сакупљања биљака, камења и узорака животиња, бележења стања становника и ресурса земље. „Обилазак“ je пре слика из ваздуха него методично истраживање. Док ce Пркосна и З везд а {Etoile) удаљавају од Тахитија, Сен-Жермен, секретар експедиције, мало разочаран, своди биланс: „Ш та можемо рећи чак и о Китери! Јесмо ли видели унутрашњост земље? Да ли je г. Де Комерсон забележио блага која има или може имати с гледишта природе, биљака или рудника? Да ли смо испитали пловидбу дуж обале? Јесмо ли нашли добро пристаниште? H a шта ce своди корист за нацију од овог путован>а?“ Дешава ce често да ce још пре него што ce искрцају морепловци сретну с острвљанима. Успостављају ce контакти, гестовима, знацима, трампама. Ако je опрез увек обавезан — „ма како добар био пријем дивљака, важно je увек бити приправан на одбрану“ кажу упутства Лаперузу —дисциплину je често теже наметнути. Познато je како су ce на Тахитију Бугенвил и његови људи за неко време препустили заводљивости острвске идиле. „Лзуди су ми понудили једну од њихових жена, младу и доста лепу, и цео скуп je отпевао свадбу. Каква зе290
мл>а! Какав народ!“ Али су те везе краткотрајне (сами Тахићани дају на знање Бугенвилу да његов боравак не би могао да буде дужи од девет дана) и изнад свега ограничене природом. Јер неразумевање je неизбежно и с једне и с друге стране: ако Лаперуз допушта домороцима да пљачкају ексере, огледала и шешире без назнаке непријатељског геста, не значи да га не изненађује шихова склоност за пљачку. Понекад долази до драме. Кука убијају Хавајци и његово раскомадано тело приносе на жртву, y изненадном распламсавању насиља y коме ce грубо преокрећу знаци: дотад прихваћен као свето оличење бога обнове, морепловац ce вратио на острво после бродолома и тим необјашњивим повратком нарушио, не знајући, систем симбола y који га je прва посета уписала. Али чак и y тим драматичним тренуцима Европљанима увек остаје могућност n o влачења: „Признајем да ми je био потребан сав мој разум да ce не препустим бесу и да спречим посаде да их масакрирају“ , коментарише Лаперуз кад je сазнао да je група острвљана приликом узимања воде за брод каменовала његовог другог официра Флериоа де Лангла, ботаничара Ламанона и неколико морнара. Топовско ђуле je испаљено y воду да ce смири бес и спасе част, a морепловцу остаје да оде на пучину и настави истраживање океана.11 Сасвим je другачији положај истраживача који путује копном: сам или y друштву неколицине колега, понекад уз помоћ тумача, без великог пртљага сем свежња мапа, часовника, компаса и неколико астрономских инструмената, са пушком, бележницом, неколико бочица и хербаром, путник пролази кроз непознате пределе, борави код страних народа, понекад непри-
11 Lapérouse, нав. дело, t. 1,51, 260 (Лаперуз - министру, 3. јан 1787); t. 2, 67-69, 455 (Лаперузов дневник); H. Richard, Le voyage de d ’Entrecas teaux à la recherche de Lapérouse (Paris, C. T. H. S, 1986); Et. Taillemite (éd.), Bou gainville et ses compagnons autour du monde (Paris, Imprimerie nationale, 1977, 2 vol.), t. 1, 305, 320 (дневник Бугенвила), t. 2, 109 (дневник Сен-Жермена); J.-P. Le Goff, „Les fleurs d’Akiaki. Un épisode du voyage de Bougainville", XVIII0siècle, нав. дело, 172; L.-A. de Bougainville, Voyage autour du monde p ar la frégate La Bo udeuse et la flûte lEtoile (1771), наведено y: E. Vibart, Tahiti. Naissance d ’un p ara dis au siècle des Lumières (Paris, Ed. Complexe, 1987), 85; M. Sahlins, Des îles dans l'histoire, франц. превод: Paris Gallimard/Le Seuil, 1989, 114-141.
291
јатељских, хода, исцрпљује ce, дрхти од зиме или грознице, без могућности повратка. Скроман конвој од четири саонице напушта 10. марта 1761. Санкт Петербург: одвози Ш апа д ’Отероша, његовог часовничара и његовог слугу Летонца ка Тоболску, опремљене компасом, далекозором, телескопом, барометром, мапама, плановима, астрономским књигама, уз неколико боца вина. A 2. децембра 1795. Манго Парк напушта обале Гамбије: „Јахао сам коша који ме je стајао седам и no фунти стерлинга. Био je мали, али живахан и врло добар. Moj тумач и мој слуга имали су сваки no магарца. Пртљаг ми je био мали. Састојао ce углавном од резерви хране за два дана и мале збирке стаклених перли, ћилибара и дувана, да бих тиме куповао нову храну y наставку пута. Носио сам и мало рубља за личну употребу, сунцобран, мали угломер, компас, термометар, две пушке, два napa пиштоља и још неке ситнице [...]. Видео сам пред собом огромну шуму, настањену нецивилизованим народима, за које je бели човек већином био предмет радозналости или пљачке. Мислио сам да сам ce одвојио од последњих Европљана које бих могао видети y овим пределима и да сам можда, напуштајући их, заувек изгубио друштво хришћана.“ Истраживач je y свом напредовању утолико срећнији уколико бол>е уме да ce прилагоди земљи и људима које среће, прихвати њихов начин живота, чак и облачења. Чим je стигао y Константинопољ, Нибур схвата да треба да прихвати оријентално одело за наставак свог путовања y Египат и Јемен: „У Арабији би многи делови наше одеће изазвали ругање народа, a европско одело би било и крајње неудобно.“ Треба бити и сналажљив и обезбедити преживљавање или живот заменом за неку услугу: крајем 18. века Италијан Ђемели Карери, један од ретких путника који je обилазио свет из личне радозналости, био je приморан да успут тргује својим медицинским знањем. У Перуу Жисје je лечио болесне Индијанце, док je један од његових сапутника, хирург Сенијерг, размењивао ђинђуве донете из Европе. Манго Парк оставља снажан утисак на муслиманског учитеља својим оскудним познавањем арапског и доказује маварском поглавици, који га je држао y заробл>еништву, своју 292
вештину фризера и берберина. Пошто су га сапутници покрали и продали, оставши сам и без средстава, шкотски истраживач зависећи од помоћи коју му удељују становници и мораће да ce навикне на храну која му ce пружа: „Начин живота Африканаца ми ce y почетку није допадао, али сам неосетно превазишао своју одвратност и њихова су ми ce јела најзад чинила доста добра.“ Уме да избегне вређање веровања својих домаћина: одбија да за вечеру једе прасе, које су му нудили: „М ада сам био много гладан, нисам сматрао да je опрезно јести месо животиње које ce Маври грозе.“ Научио je да путује незапажено. Пошто га je боја коже одавала да je белац, код муслиманских Африканаца издавао ce за Арапина: „С а задовољством сам видео да ме сви црни становници сматрају М авром.“ Чак и истраживање — постављање питања, рад на исцртавању земл>описне карте — захтева опрезност: „Компас je ускоро постао предмет сујеверне радозналости. Али je хтео да зна зашто ce игла [...] увек окреће ка великој пустињи [...]. Одлучио сам да му кажем како моја мајка живи далеко иза песка Сахаре, и да све док je она y животу мали комад гвожђа ће ce окретати на ту страну.“ Н ајзад треба прихватити и да ce улоге понекад преокрену и допустити да га домороци гледају, додирују, испитују с исто толико радозналости колико и он њих: маварске жене су га свлачиле и брижљиво разгледале до појединости; робови, с којима неко време путује, изненађују га својим питањима: „Питали су ме y неколико махова да ли je истина да су моји земљаци људождери. Жарко су желели да знају шта бива с робовима кад пређу слану воду.“ Укратко, онај ко зађе y унутрашњост континената треба да je спреман да ce прилагоди земљи кроз коју пролази, да ce уклопи y предео; таква способност прилагођавања, готово утапања, услов je да преживиУ 12
12 F.- D. Liechtenhan, „Custine avant Custine, un jésuite en Russie, de la Bibliothèque nationale, n°33, Paris 1989, 36^-6. Hansen, нав. дело, 98; Bros, нав. дело, 46-47; Laissus, nue. чланак, 299; Park, пав. дело, 57-60, 70, 142, 147-148, 151, 213, 310; D. Brahimi, „Mungo Park en Afrique, l’explorateur exploré" XVIII° siècle, нав. дело, 147-158.
293
Дневник, мапа, хербар: забележити откриће A ko ce no простору, географском окружењу, морепловци разликују од путника, време je за узврат заједничко искуство, и y свом трајању и y свакодневном току. Трајање, пре свега, јер су све те експедиције дуге, трају месецима, често го~ динама: бар две до три године за морепловце који предузимају путовање око света (две године и седам месеци за Бугенвила), чешће четири (време које предвиђа траса пута Лаперуза и колико je потребно бродовима за треће путовање Кука или Ванкувера да би завршили своја опловљавања). Трајање je променљивије за копнена путовања: Ш ап д ’Отерош проводи петнаест месеци y Русији; Пејсонел обилази годину дана кнежевине Алжира и Туниса; Манго Парк ce враћа из Африке 1797. пошто je из Енглеске одсуствовао две године и седам месеци. Али има још дужих лутања: Адансон борави више од четири године y Сенегалу као представник Индијске компаније; Нибур, после истраживања Јемена, обилази Исток и иде до Индије, да би ce y Данску вратио после шест година одсуствовања; Палас и његови другови крстаре шест година Уралом и Сибиром до Бајкалског језера; Хумболт и Бонплан пролазе од 1799. до 1804. средњом Америком од Анда до Оринока, од Антила до Новог Мексика; Л а Кондамин полази 1735. за Перу, a враћа ce y Француску 1745, после обиласка Амазоније; астроном Ле Жантиј, пошто je 1761. пропустио први пролазак Венере испред Сунца, одлучује да, сигурности ради, други обилазак 1769. сачека на лицу места y Пондичерију, што je непредвиђена прилика за дуги боравак y Индији. Дуге године путовања на истраживачу остављају траг физичке и моралне исцрпљености. После две и no године пловидбе, Лаперуз, y писму свом пријатељу Ле Култеу, написаном y Ботани Беју y часу поласка на последњу етапу мисије, признаје да je уморан и изнемогао: „М а које ми војно унапређење овај поход донео, можеш бити сигуран да je мало људи који би га пожелели no ову цену, a замор оваквог путовања ce не да изразити. К ад ме no повратку будеш видео, изгледаћу ти као стогодишњак. Немам више ни зуба ни косе, a мислим да ћу ускоро бити и излапео.“ Још теже ce подносе удаљеност, 294
осећање бескраја и усамљености. Већ 16. новембра 1785, кад je кретао y прелазак Пацифика, морепловац je писао Флеријеу: „Н е заборавите, драги пријатељу, да нам пишете на Камчатку, Манилу, y Кину и Ил де Ф ранс. Никад нећете моћи да замислите колико ће нас обрадовати ваша писма и колико су нам потребна. Приложите, молим вас, све могуће новине.“ Белешка Андреа Туена, главног краљевог вртлара, показује да y Паризу заиста нису заборављали путнике послате на крај света: 7. фебруара 1786. послат je свежањ писама, скуп различитих личних писама за чланове експедиције, свежих примерака Париских новина (Journal de Paris) и порука Туена свом колеги Колињону, y којој су помешане практичне препоруке с новостима о другим природњацима на задатку, све „у великом пакету“ упућеном „г. грофу Де Лаперузу, y Кантону y Кини‘ . He зна ce шта je било с том пошиљком и толиким другима Ko je никад нису стигле до адресаната: „Врло чудним случајем“ , прича Хумболт, „остадосмо y шпанским колонијама две године без иједног писма из Европе.“ Некад су доспевала касно: списак питања која je саставио професор Микаелис за експедицију која je пошла из Данске 1761. доспео je до Нибура 1764, кад ce мисија y Јемену завршила и сви његови сапутници помрли. Необавештеност путника о томе шта ce y Европи дешава може их довести y нежељену опасност y случају ратова или политичких обрта: кад су бродови, који су кренули 1791. y потрагу за Лаперузом и стигли надомак Јаве, под белом заставом с криновим цветом, сазнали су за смрт Луја X V I и проглашење Републике. Прави краљевски официр д’Орибо, шеф експедиције после смрти Антркастоа, радије ce предаје Х оланђанима него да истакне нову заставу, док je тим научника, осумњичен за републиканство, ухапшен. Природњак Л а Бијардијер успева да ce врати y Француску тек 1796, a његове збирке конфискује Енглеска. Одсуствујући из Европе месецима или годинама, без вести осим y дугим размацима, истраживачи утону y монотонију где ce дани смењују испуњени свакодневним дужностима откриваша: установити, исцртати мапу, посматрати земљу. Нзихови дневници с брода или копна сведоче о тим задацима брижљиво понављаним и рутинским, досадним, понекад напорним, испрекиданим тренуцима опасности или страха. Тако им 295
пролазе дани, a не y херојским и бурним пустоловинама о којима говоре легенде. Дневник, који управо омогућује да ce корак no корак бележи откриће прва je њихова дужност: „Приморао сам себе да tokom читавог путовања [...], из дана y дан, записујем, y чамцу или y биваку, све што ми ce чинило вредно помена“ , пише Хумболт, сећајући ce своје пловидбе Ориноком. Већ давно уобичајена навика морепловаца, да воде дневник, постала je и обавеза француских морнаричких официра наредбама из 1689. и 1765, нарочито при великим експедицијама, како за официра тако и за научника: „Господин Лаперуз ће на свакој од фрегата водити двоструки регистар y који ће ce бележити, из дана y дан, како на мору тако и на копну, астрономска посматрања, [...] сва запажања о стању неба и мора, ветрова, струја, атмосферских промена и свега што ce тиче метеорологије [...]. По завршетку путовања [...] господин Лаперуз ће прикупити све дневнике похода које су на обема фрегатама водили официри и морнарички стражари, астрономи, научници и уметници, пилоти и све остале особе.“ Иста упутства ce примењују и на путнике који истражују нове земље: „Сваки члан експедиције мораће да води дневник, чију ће једну копију слати y Копенхаген чим му ce за то укаже прилика“ , захтева министар Бернсторф од пет научника које краљ Данске шаље y Арабију.13 Испуњени мерама и ученим примедбама, појединостима, датумима и именима места, ти су дневници први рад бележења, што je могуће неутралнији и потпунији, a ипак и први поступак избора из масе чињеница и запажања y току дана. Природно je да je географија преовлађујућа као главна брига истраживача да напредује no непознатим крајевима и морима, чију мапу треба да исправи или састави. Битан je то задатак за сваког путника, na астроном Пенгре, послат на острво Родригес да би посматрао пролазак Венере, неће да напусти острво пре но што буде зашао y унутрашњост да би измерио тријангулацију која ће му омогућити да исцрта мапу. Дан за даном мо-
13 Lapérouse, пав. дело, 1.1, 165 (писмо од 7. фебр. 1788), 250 (п од 16. нов. 1685), 34-36; Laissus, нав. чланак, 295-297; Hansen, нав. дело, 66-349; Humboldt, нав. дело, 147-158.
296
репловци бележе пређени пут, снимају обале и острва која примете. Д ’Орибо, помоћник команданта на броду И страж ивањ е ( Recherche), плови 11. марта 1793. дуж обала Новог Зеланда no трагу Лаперуза: „О д подне до четири сата: облачно, врло лепо море, свеж западни ветрић, крма И Х А Ј-И , пут право на север, настављамо дуж северне обале на две до три миље удал>ености.“ По тим далеким морима, које су већ обишли неки енглески и холандски морепловци и сам Кук на свом првом путовању, многа географска запажања треба исправити: „Тачно смо испитали и забележили север и југ рта Мариа ван Димен са око четири до пет миља удаљености; тај рт je најдаља северозападна тачка Новог Зеланда и назван je no Тасману. Приметио сам да при самом врху рта постоје четири острвца, од којих су два већа, a два мања. H a карти г. Кука забележена су само као спрудови, али ми смо одлично разазнали њихово распростирање, које je, понављам, знатно.“ И грешке y географској дужини треба исправити: „Славни морепловац није на свом првом походу имао мерач времена, a без те помоћи [...] разлика од пола степена уопште не изненађује.“ A кад су y питању области дотад неистражене, за које истраживач нема другог водича до мапе које су исцртали кабинетски географи на основу непроверених чињеница и легенди, често све треба почети од почетка на терену, како о томе прича Хумболт, не без мало ироније: „Показасмо старим војницима y постајама мисија копије карата Сирвила и Л а Круса. Смејали су ce наводној вези Оринока с Рио Идапом и том Белом мору кроз које би требало да пролази она прва река [...].'Ти л>уди нису.могли да схвате како они који цртају карте земље y којој никад нису били могу да сматрају како знају до ситница све што људи на ли~ цу места не знају. Језеро Парим, Сијера Меј, извори који ce рачвају y тачки y којој избијају из земље, потпуно су непознати У Есмералди.“ Може ли ce истраживач ослонити на географско знање локалних становника? „Индијанци су нам рекли имена десет острва која чине њихов архипелаг“ , бележи Лаперуз децембра 1787. док плови околином Самое. „Грубо су их исцртали на хартији и, мада смо били уверени да ce не може уопште рачунати на исцртани план, нисмо могли ни сумњати да између тих десет острва, која су добро позната једна другима, постоји 297
некаква конфедерација." Међутим, уобичајени простор забележен на шеми острвљана тешко je читљив за морепловца: саткана од познатих путних праваца и репера, ограничена на територију којом крстаре пироге, њихова ментална мапа није исто што карта географа, сачињена на основу топографских и астрономских снимања, какву претпоставља глобално виђење. Сви путници су ce уверили y то одступање традиционалних представа од научног приступа. У свом напредовању ка Стеновитим планинама канадски или амерички путници су испитивали Индијанце. Л а Верандри има само хидрографску мапу коју je исцртао дивљак Ошагаш да би указао на места брзака: растојање од Горњег језера до „западне реке“ je представљено низом места која ce обилазе копненим путем и измерено данима хода. Луиса и Кларка воде индијански водичи који ce смењују из племена y племе и, како мала група напредује, воде их од превоја до превоја, од врха до врха, ка хоризонту стално најављиваном и стално недоступном. И y самој Европи сличне невоље ce догађају истраживачима друге врсте који ce, да би ce успели на Алпе или Пиринеје, обраћају становницима долина за обавештења којим путем треба ићи до врха: „О д свих тих тешкоћа најнепредвидљивије je незнање људи из краја о стварном положају Изгубљеног брега. Видљив je само с узвишених места и нестаје чим ce спусти; морао сам ce одлучити да тражим пут насумице“ , каже природњак Рамон, који истражује Пиринеје крајем 18. века.14 Острвима, архипелазима, обалама и планинама, које истраживач открива и y карту уноси њихов положај и обрис, треба дати име. Понекад je то израз позајмљен из уобичајеног домородачког назива, мање или више изобличеног: Мисисипи je „велика река“ ; израз 0 ’Тахити, који су први усвојили Енглези, значи „ево Тахитија“ . Истраживач често локални назив
14 Racault, нав. дело, 114. Isabel Ollivier (ed.) Extracts from New Journals Written on the Ships under the Command o f d ’Entrecasteaux and Duperrey, 1793 and 1824 (Wellington, Alexander Turnbull Library, Endownment Fund, 1986), 38 (дневник Орибоа). Humboldt, нав. дело, 176-177. Lapérouse, нав. дело, t. 2, 458-459 (дневник); L. Ramond, Extrait d'une lettre du citoyen Ramondau citoyen Hauy..Jue à l ’Institut, séance du 21 vendémiaire an VI, s. 1. n. d., 30, наведено y: Briffaud, нав. чланак, 445.
298
замењује именом из своје културе, преносећи y те далеке просторе свој замишљени свет, пун светитеља, краљева и хероја. Д>убител> античког доба, Бугенвил назива Новом Китером рајско острво које су пре њега Енглези —он то не зна —означили домородачким називом Тахити. Кук посвећује Краљевском географском друштву Друштвена острва, a првом лорду Адмиралитета Сендвичка острва (Х аваји). Укотвивши ce крај острва Пустоши, на свом трећем путовању, даје му име Кергуелен, y част великог француског морепловца који га je от~ крио 1772. Лаперуз ниже сећања на пролазак француских бродова дуж обала Азије и Америке и уписује име Некера усред Тихог океана. Mana постаје памћење открића, његовог датума, његових јунака. Астрономска посматрања, топографска снимања, мере триангулације: истраживање има свој ритуал, тако непроменл>ив и свакодневно понављан, да за Индијанце y Таркију нема боље прилике за пародију приликом славља којем присуствује Ла Кондамин —они подражавају астронома с дурбином упртим y небо. Али ма колико било неупадљиво, сакупљање биљака одузима добар део времена путовања. У понедељак 22. октобра 1804, Вилијам Данбар на задатку истраживања на америчком југозападу, бележи y свој дневник као сваког дана своја метеролошка запажања: „Термометар пре изласка сунца, 65; ветар Ј-ЈИ : време облачно, неколико капи кише пре зоре [...]“ Потом долазе белешке о флори: „Видео [...] такође много водених биљака које личе на острвца, неке пливају no површини реке, друге су прионуле уз обалу или расту на њој, или на комадима дрвета.“ Пошто ce билзка убере, њен опис треба да омогући њену идентификацују поређењем с познатим врстама: „Испитао биљку, нашао да je стабљика од шупљих елемената скупљених један уз други, с кореном истог облика. Нисам могао да нађем цвет који би ми омогућио да одредим ред и врсту којој биљка припада; вероватно није нова. Прво сам мислио да би то могла бити иста бил>ка као она коју je описао г. Бартрам, a на~ лази ce на рекама источне Флориде, али после испитивања нашао сам да je сасвим различита. Интересовање људи просвећености за биљке објашњава ce двоструко. Упркос тешкоћама путника да раскош тропске »Т
•
«
299
вегетације подвргну разредима класификације на основу европске флоре и упркос правом подвигу који за ших представља Линеов захтев да располажу и цветом и плодом сваке биљке ради сигурне идентификације, ботаника допушта наду да ce дође до систематске номенклатуре природног света која би задовољила енциклопедијску склоност века за инвентаре и таксономију. Поврх тога, економски и употребни захтеви нагоне на тражење нових биљака ради њиховог прилагођавања Европи и свету. T okom свог боравка y Луизијани мисионар Франсоа ле Мер посвећује ce добробити обичних људи: „Поручио сам no последњем броду г. Инару, наследнику г.Турнфора на Катедри ботанике y Краљевској башти, да радим на томе да му одавде пошаљем неколико лековитих биљака да бих надокнадио штету јаке зиме 1709.“ Хранљиве биљке изазивају посебну пажњу: 1792, на тражење сер Џозефа Бенкса, Вилијам Блај, бивши заповедник брода Б а у н т и , преноси саднице хлебног дрвета са Тахитија на Антиле. Арчибалд Мензис, ботаничар на Ванкуверовом броду, добија задатак да попише билже y зе~ мљама које je обишао, бележећи како их домороци употребљавају и каква би била корист од њих y случају колонизације. У ствари, истраживачи природњаци на терену развијају неуморну активност. Филибер Комерсон, ботаничар на броду З везд а, пише свом брату 28. маја 1767. из Монтевидеа: „Често не знам одакле да започнем, нити једем нити пијем, a наш капетан, мој одличан пријатељ, из крајње пажљивости je забранио да ми ce допусти светлост после поноћи, јер je приметио да на штету свог здравља крадем скоро целу ноћ од сна да бих стигао да испитам све што ми ce пружа.“ Истинита слика без сумње: од пристајања до пристајања y Бразилу, на Маурицијусу, Огњеној земљи, Тахитију, Новој Гвинеји, Комерсон je саставио хербар од преко две стотине свезака. Готово истовремено на броду П о д у х ват Џ озеф Бенкс и Данијел Солендер исто су тако прионули на посао: „Кад би наши енглески пријатељи могли да нас виде —доктор Солендер пише и ja пишем свој дневник, између нас je велики сто, огроман нарамак алги, дрвета и шкољки, a све то y покушају да замислим идућу обалу на коју ћемо наићи.“ M a како тесан био простор кабине, ботаничари имају предност да могу сместити обиље примерака прикупљених приликом повремених пристајања и да време пловид300
бе посвете њиховом слагању y хербаре уз помоћ ботаничких расправа које су понели. Задатак путника копном није тако лак - пошто не могу све да носе, морају строго да ограничавају своје сакупљање: „Г. Домбе, путујући мање удобно no Перуу и Чилеу, сакупио je дванаестак примерака од сваке врсте нових бил>ака.“ Поред тога, y недостатку књига и могућности поређења не могу да дођу до поузданих идентификација. Домбе ce унапред због тога извињава Туену: „Вероватно ce доста грешака поткрало y нашим описима. Треба бар неколико година да би ce упознала ботаника две миље ових скоро непроходних шума чија су стабла већином дводома [...]. Упозоравам вас да су моји рукописи пуни грешака [...]. Схватићете да сам y недостатку неког великог искуства, y недостатку књига и добрих инструмената, морао запасти y велике грешке.“ T e тешкоће не спречавају Домбеа и његове другове да из Перуа пошаљу седамдесет осам сандука, пуних биљака, семена и других природних узорака. Хумболт и Бонплан доносе из Америке преко шездесет хиљада биљака и хербар са око шест хиљада двеста врста. Швеђанин Форскел сакупља двадесет сандука узорака no својим крстарењима Средоземљем, no Египту и Јемену.15 У том утркивању y сакупљању, y настојању да ce збирком употпуни инвентар флоре света, истраживачи не заборављају фауну, која их често још више очарава, што потврђују белешке y њиховим дневницима о сусретима и изненађењима. Такво je прво искуство ноћног живога џунгле Хумболта и Бонплана: „Ноћ je била мирна и ведра, било je лепе месечине. Крокодили су били опружени на жалу [...]. Све je било мирно до једанаест сати ноћу. Онда ce y суседној шуми дигла таква бука да je било готово немогуће ока склопити [...]. Цичање
15 „The Exploration of the Red, the Black and the Washita Rivers, b liam Dunbar", y: Documents Relating to the Purchase and Exploration o f Louisiana (Boston and New York, Mifflin & Co, 1904), 15; François Le Maire, „Relation de la Louisiane", Paris, Bibliothèque centrale du Muséum d’histoire naturelle, ms. n° 948, f° 3 v; Lacroix, нав. чланак, 121-125; Laissus, нав. чланак, 312; C. Lang, „Joseph Dombey (1742-1794). Un botaniste au Pérou et au Chili. Présentation des sources", Revue d ’histoire moderne et contemporaine, t. 35, avr.-juin 1988, 262-274; E.-T. Hamy, Alexandre de Humboldt et le Muséum d ’histoire naturelle. Etude historique publiée à l ’occasion du centenaire du retour en Europe de Humboldt et de Bonpland. Exrait des Nouvelles archives du Muséum, 4ème série, t. 8, 1904, 32.
301
мајмуна дрекаваца, јаукање мајмуна урлатора, урлици тигра, кугуара или америчког лава без гриве, дивље свиње, лењивца, ћурана и осталих кокошака. Кад су ce јагуари приближили ивици шуме, наш пас [...] поче да завија.“ Дању природњаци могу мирно да врше своја учена истраживања. Ако није y Стеновитим планинама нашао митског једнорога, Ауис je описао преко двеста педесет животињских врста, од којих je преко сто дотад било непознато. Бележи брижљиво изглед, мере. Полемика о дегенерацији врста y Новом свету, која je супротставила Бифона Џеферсону, није тако далеко. Међутим, из очигледних практичних разлога ретки су донети примерци; амерички официр може само да покупи фосиле и испуни неколико птица ме~ тодом којој га je Џеферсон научио. Палас открива y Сибиру остатке сисара очуване y леду. Ф орскал y Средоземљу и y Арабији прави збирку корала и шкољки; упркос врућини и условима путовања, покушава да сачува рибе и змије y боцама с алкохолом. Хумболт, no доласку y Француску 1804, поклања костур ламе Природњачком музеју и доноси фосилизоване слоновске зубе Кивијеу на преглед. Т okom путовања je чак покушао са Бонпланом да y Европу пошаље живе животиње: „јужноамеричког мајмуна са Есмералде (Simia chiropotes,) који no свом изгледу толико подсећа на човека, и мајмуна спавача (Simia trivirgata), који je тип нове групе, каква још никад није била виђена [...]. Наменили смо их менажерији Ботаничке баште y Паризу. Мајмуни и птице су угинули y Гваделупи, a срећним случајем кожа Simia chiropotes, која нигде другде не постоји y Европи, послата je пре неколико година Ботаничкој башти, где су већ примили ђаволског мајмуна ( Simia satanas) и стентора или урлатора из степа Каракаса (Simia ursina) “16. Најзад и човек, некадашњи или садашњи, са гледишта физичког и моралног, улази такође y џиновску збирку које су ce подухватили природњаци. У Чилеу, Калифорнији, на Ускршњим острвима и y Сахалину, Ролен, главни хирург на Бусоли, врши анатомска и антрополошка мерења, a Лаперуз бележи y свој дневник изразе из домородачког језика, прикупљене
16 Humboldt, нав. дело, 66, 193; P. R. Cutright, „Meriwether Lewis logist“ , Oregon Historical Quarterly, v. 69 (1), march 1968, 5-28; Hamy, исто.
302
на обалама Татарије. Хумболт доноси неколико лобања из Дмерике, извучених из светилишта упркос будности домородаца. Свом брату Виљему, лингвисти и граматичару, поверава своја запажаша о индијанским језицима. Домбе прати начин исхране и лечења Индијанаца, први ce занима за перуанску археологију и прави збирку ваза и грнчарије Инка. Палас до појединости описује начин живота сибирских племена, Остијака, Киргиза, Самоједа. Кук, на свом првом путовању сакупља на П одухвату тканине, свакодневне и уметничке предмете покупљене за време боравка на Тахитију. Бенкс сакупља елементе првог тахићанског речника и упознаје ce с неким локалним обичајима. Перон, природњак и зоолог y експедицији капетана Бодена no јужним морима, сакупл>а разне ствари — костур из Мозамбика, руку мумије — и посебно збирку од преко двеста предмета „који ce односе на природну историју човека“ , из Тимора и са различитих пацифичких острва: штитове, копља, оружје, накит, алатке. Kao и за флору и фауну само подухватање сабирања и инвентарисања као да ствара основе природне науке о човеку. Међутим, кад доспеју до крајњих граница познатог света, истраживачи имају y глави другачије шеме од шема природњачке збирке. Примитивизам филозофа који су, од Бифона до Русоа, од Хелвицијуса до Дидроа, увели дивљака као сведока порекла човека, оставља печат на поимање и став морепловаца пред оним што откривају. Белешке из њихових дневника откривају како ce померање y простору доживљава као путовање кроз време, које води исконском добу човечанства. З а Бугенвила пристајање на Тахитију обележава заокруживан>е узводног пута y прошлост до времена искона: ту налази народ „који има основна знаша о уметности, човека блиског природном стању, који ради мало, ужива y свим задовољствима, y Друштву, игри, музици, разговору и, најзад, љубави, једином богу коме, мислим, овај народ служи“. З а Европљанина путовање je прилика за повратак извориштима људске историје. Двадесетак година касније Лаперуз je могао да поверује да je нашао земаљски рај на острвима Самоа: „Немогуће je замислити већу срећу од места овако дивнога и с климом која не захтева облачење; хлебно дрво, кокосове палме, банане, гојаве, поморанџе и друго, без икаквог гајења, нудиле су срећним ста303
новницима здраву и пријатну храну, кокоши, свиње, пси који живе од вишка тих плодова и омогућавају да им храна буде разноврснија. Били су тако богати, имали су тако мало потреба да су презирали наше гвоздене алатке, наше тканине.“ Ове слике подсећају морнаре на рај из првих дана пре пада и греха: „Говорили смо да су острвљани најсрећнији становници земље, да проводе дане y нераду, окружени женама, и брину само како да ce улепшају, raje птице и, као први човек, беру плодове који им расту изнад глава без икаквог свог рада.“ Али, морепловац већ добро зна каква су варка те сањарије замишљене y Европи и пројектоване на антиподе: „Нисмо приметили никакво оружје, али су им тела била прекривена ожиљцима, што je доказивало да су често ратовали или ce сукобљавали [...]. Човек готово диваљ и y анархији жешћи je од вукова и тигрова из шуме.“ Још раније, поводом становника северне обале америчког континента, имао je прилике да изјави како je сан о златном добу изгубл>ен, нападајући издалека филозофе: „Пишу своје књиге поред ватре, a ja путујем већ тридесет година: сведок сам неправди и подлости тих народа које нам описују као тако добре, зато што су блиски природи; али та je природа узвишена само y целини; запоставља све појединости. Немогуће je [...] стварати друштво са човеком из природе, јер je он варварин, зао и подмукао.“ Свет који истраживач открива изгубио je y његовим очима своју чар: човек није добар no природи, ни овде ни тамо.^
Поврашак Жестоки текст je стигао до адресаната пошто je Лаперуз, да би предупредио могућност бродолома y којем би био уништен плод његових открића и размишљања, решио да ce на17
17 Rollin, Mémoire ou dissertation sur les habitants des Iles de Pâqu Mowée...“ . „Mémoire phisiologique et pathologique sur les Américains...Dissertation sur les habitans de l’île de Choka et sur les Tartares orientaux, par M. Rolin, chirurgien ordinaire de la Marine et chirurgien-major de la frégate La Boussole, y: Lapérouse, нав. дело, t. 1, 228-239; „Journal de Lapérouse", исто, t. 2, 147, 388-391, 447; Lang, нав. чланак. 263; Hamy, „Les collections anthropologiques et ethnographiques du voyage de découvertes aux terres australes (1801-1804), Bulletin de géographie historique et de scriptive, n° 1, 1906, 20-34; Taillemite, нав. дело, t. 1, 327 (дневник Бугенвила).
304
пола пута растане од једног од својих пратилаца, младог Бартелемија де Лесепса, који ce укрцао на брод као тумач. Искрцан y Петропавловску, на обали Камчатке, с товаром дневника и извештаја с првог дела путоваша, Аесепс обавља невероватно путовање с истока на запад, које га, супротно уобичајеном путу, води од пустог Сибира до Русије и од Санкт Петербурга до Версаја. Морао je câM да ce врати, јер je остатак експедиције бесповратно нестао y тајанственом бродолому код острва Ваникоро, na тако и прича о последњој пловидби двеју фрегата no јужним морима. Али његово путешествије јасно говори колика je код истраживача могла бити стрепња од путовања без повратка, што би поништило њихове напоре, осим за утопијску машту и нове покушаје које би изазвали његови трагови —као што je била експедиција Антрекастоа, заиста послата y потрагу за Лаперузом одмах 1791. Међутим, многа су истраживања без повратка. Т у су, пре свега, они који животом плаћају опасности. Кук и Флерио де Лангл су жртве сукоба с домороцима. Ааперузу ce губи траг после бродолома код Ваникора, a Брини д’Антрекасто умире од исцрпљености y водама острва где je потонуо његов претходник. Осумњичен за републиканство, бачен y холандски затвор, природњак Жозеф Вантра умире на Јави 1795. Комерсон умире y Ил де Франсу 1773, не знајући да je именован за придруженог члана Академије наука. И биланс путника копном je тежак: од пет чланова данске експедиције само Нибур стиже y Сану, главни град Јемена. Ш ап д ’Отерош je жртва епидемије на путу за Калифорнију. H a свом другом путовању no Африци Манго Парк ce удавио y пловидби низ Нигер, можда као жртва домородачке заседе. Има и других облика неповратка. Има путника који не могу да ce одлуче на повратак y Европу, или то учине после толико година да њихов повратак пролази y тишини, незапажен. Док Бугер и, нарочито А а Кондамин, држе блистава предавања о својој перуанској експедицији и пишу своје извештаје, академик Годен ce настањује прво y Јужној Америци као професор математике, новинар, саветник за утврђења, потом y Шпанији; за живота, астроном ништа није објавио о свом путовању. Нарушеног здравља, Ж озеф де Жисје, други члан експедиције, остаје y Америци, гомила белешке и хербаре, ни305
како не успевајући да их среди, да би ce најзад после тридесет шест година вратио као сенка самог себе, сломљен и неурастеничан. Има и оних који, пошто ce врате, не успевају да ce поново привикну на западњачки живот: док ce Хумболт, слављенички приман no свим европским престоницама, упушта y вишеструке делатности космополитског научника, његов бивши сапутник Бонплан, опседнут сећањем на своја путовања, не може да ce задовољи мирним животом y вртовима Малмезона, што му je понуђено. Остављајући Хумболту да оствари циљ путовања писањем приче, поново одлази y Јужну Америку 1814. и води пустолован живот испуњен неуспесима, да би завршио y беди. Другима ce после повратка одузима слава њихових открића. Кад je крочио y Европу, Домбе je доживео кратак тренутак славе y јавности жељној науке и егзотике, која y новинама прати трасу путника: „Академија наука je сазнала да je господин Домбе, лекар и ботаничар, враћајући ce из Перуа, стигао y Кадис 22. фебруара са седамдесет осам сандука природних узорака“ , најављује Ф ранцуска Г а зе т а (Gazette de France) 29. маја 1785. Али, ускоро наступају тешкоће: прву пошиљку сандука отимају енглески пирати и њихову садржину продају на лицитацији y Лисабону (купују je Шпанци); y једној олуји, за време приспећа друге пошиљке нестају многи узорци које су два истраживача сакупила, и шпанске власти стављају забрану на збирке француског ботаничара, не дајући му времена да стави налепнице на бил>ке и разврста их; осим тога, изнуде му обећање да ништа неће објавити пре повратка двојице младих Шпанаца, који су остали y Америци да би употпунили брање. Замор сувише дугих невоља, новчане бриге, осећање не~ моћи? У сваком случају, Домбе одустаје од објављивања, као и протестовања: ништа од њега не остаје осим хербара, дописиван>а са Туеном и Жисјеом, агрономских размишљања и описа неколицине биљака, никлих из донетог семена засејаног y Краљевском врту. Славу експедиције присваја Шпанија, кад Руис и Павон no повратку, четири године касније, објављују флору Чилеа и Перуа, чак и не помињући име свог водича на терену. Још неки остају непризнати, или ce шихова открића не разумеју. По повратку из северне Африке 1725. Пејсонел ce нада да ће му његово путовање, обављено о сопственом трошку 306
без икакве подршке осим краљевског пасоша, донети признање статуса научника и можда нов задатак, званичнији. Стога шаА>е писма и подсетнике научницима свог доба y Академији науКа y Паризу и Краљевском друштву y Лондону. Узалуд: опис Нзеговог путовања остаје y рукопису и, мада његова писма круже no просвећеним круговима, немају никаквог одјека: опат Бињон налази да су „осредње занимљиве“ његове белешке из Туниса; Реомир и Бернар де Жисје не узимају y обзир његов опис корала, иако je први приметио њихову животињску природу. Без било какве друге награде осим титуле краљевог лекара травара, Пејсонел одлази 1727. и настањује ce y Гваделупи, тамо ce жени и живи до своје смрти 1759, враћајући ce y Европу само приликом једног кратког путовања. Само Енглези y то време извештавају о његовим радовима y Филозофским опсервацијама (Philosophical Transactions) 1751. и 1759. Добантон помиње његово име y чланку „Корал“у Енциклопедији; опат Поаре га помиње такође крајем века y својој причи о путовању no Африци. Али, да би била објављена, бар делимично, прича Пејсонела и његова писма, да би Флуран поново открио његову студију о коралу, треба сачекати 1830. и сасвим други контекст —колонијално освајање Алжира —кад ће бити обновљено интересовање за северну Африку. Историја ботаничких и зоолошких збирки Форскела, сакупљених y Средоземљу и Арабији, најзад je патетичан и смешан пример људске и материјалне цене тих експедиција, понекад до саме штете. K ao и његови сапутници, Ф орскел шал>е из сваке од етапа путовања ка Јемену сандуке већ готових биљака, семена и животиња. Али део тих пошиљки из Константинопоља и Каира отимају y путу пирати, a остатак стиже y Копенхаген тек 1763. y врло лошем стању. Пошиљка из Суеца губи ce y путу, друге на царини y Моки сумњичаво претражују локалне власти, отварају епрувете, просипају бочиЦе алкохола, бацају узорке риба или змија. Дванаестак сандука најзад стижу y Европу дугим заобилазним путем преко Индије и Кине, три године после смрти истраживача: из зависти према славнијем супарнику или просте немарности, управник Кабинета природних наука y Копенхагену чак их не отваРа и пушта да збирке иструну. Треба чекати до 1772. да би најзад биле отворене за студије: неколико ботаничких и зооло307
шких описа je онда објављено. Али je рукопис његовог дневника затурен и нађен тек почетком 20. века. О д седам пакета рукописа, двадесет сандука узорака, остала je данас само једна збирка инсеката, корала, шкољки и риба, као и име билже, сковано no имену ботаничара и приписано Линеу... неке коприве, y знак сећања на страсну упорност његовог ученика. О д оног битног, неких двадесет четири рода и триста нових врста које je открио, наука његовог времена ништа није сазнала, сводећи готово ни на шта, неуморну активност путника: све би овде требало поново да ce уради.18
Од иушовања до приче Преко епизода, понекад идиличних a понекад трагичних, треба одмерити дело истраживача, њихов утицај на културу и науку просвећености на прагу 19. века. Т у je, да бисмо били што ближе њиховој авантури, прича коју нуде no повратку да би обавестили јавност. Писати je задатак, како то подвлачи опат Прево: „Прави путник мора да ради за потомство колико и за себе, да шегови списи буду корисни свима.“ У ствари, са 3.540 наслова, француских и страних —значи готово двоструко више него y претходном веку —путописна књижевност, дотад мањи део литерарне производње, y 18. веку постаје род који осваја пажњу. З а последњих четрдесет година века, кад су y моди путовања на север и на југ, спремност с којом ce истраживачи журе да објаве своју причу права je мера одушевљеша јавности за те далеке крајеве. Немачко издање првих свезака П у т о в а њ а професора П аласа y р азл и ч и те делове Русије u северне Азије (Voyage de Proffesseur Pâlies dans les dif ferentes parties de la Russie et de l'Asie septentrionale) објављено je y Санкт Петербургу већ 1771, док природњак наставља своје
18 B. de Lesseps, Journal historique du voyage de M. de Lesseps... l ’instant où il a quitté les frégates françaises au port Saint-Pierre et Saint-Paul du Kam tchatka jusqu ’à son arrivée en France, le 17 octobre 1788 (Paris, Imprimerie Row le, 1790, 2 vol.); Lapérouse, нав. дело, t. 1, 185-191; Mercier, иав. чланак, 3 37^42; Hamy, Humboldt, нав. чланак, 11-22; Lang, нав. чланак, 262-267; Peyssonnel, нав. дело, 10-16; Hansen, нав. дело, 301-315.
308
откриће Сибира: „Гроф Владимир Орлов, директор Академије, подстакао нас je да објавимо што je могуће брже дневнике с наших путовања, да бисмо задовољили интересовање научника Европе.“ Дело je ускоро преведено на руски, енглески, италијански, једно француско издање y пет свезака, са атласом, објавл,ује ce почев од 1788, a друго, „мање скупо и спретније“ , појављује ce 1793. y јеку Француске револуције. „[Путник] мора бити обучен да поднесе извештај не само тако да истина не недостаје, већ да садржи без разлике све занимљивости и знањ а“ , препоручује опат Прево. Одмах no повратку за истраживача почиње ново раздобље —раздобље сећања и писања. С пером y руци треба да ce суочи с другачијим опасностима од оних на путовашу: како испричати лични доживљај и истовремено описати један непознати свет? Како од књижевне приче направити веродостојан извештај и научно дело? Манго Парк, no повратку 1797, проводи неколико месеци y Лондону и подноси друштву које je финансирало његово путовање кратак извештај, који ce оцењује као недовољан: од њега ce очекује дело с више појединости. Сместивши ce y Шкотској, прионе на посао за који није био припремљен: књига je објављена 1799. и преведена на француски исте године. Да ли успех дугује новини његових информација, које ce односе на унутрашњост готово непознатог континента, или личном тону приче, умећу запажања, обиљу догађаја? „Moja прича [...] садржаће тачне појединости догађаја који су ми ce десили и мојих размишљања за време заморног и опасног путовања no унутрашшости Африке.“ Два метода, два супротна начина излагања и писања, нуде ce истраживачу-писцу y сређивању грађе —прича и слика, позајмљене од класичних родова путописа или описа no сећању. После завршетка експедиције академик Л а Кондамин бира облик дневника путовања да би испричао своје откривање АнДа и Амазона и ниже записе y хронолошком причању, позивајући читаоца да га прати на путу и придружи му ce y откривању. Приповедање настоји да речима, ритмом, пренесе осећања путника који ce мало-помало пење Кордиљерима: „Ш то сам ce више пео, шума je бивала све ређа: ускоро сам видео само песак, a још на већој висини голо и угљени309
сано стење, које je ивичило северни вис вулкана Пичинча Кад сам доспео до врха падине, обузело ме je изненађен>е помешано с дивљењем пред погледом на дугу долину широку пет до шест миља, испресецану потоцима који су ce уливали образујући реку: видео сам, докле ми поглед досеже, обрађене њиве, разноликост пољана и ливада, зелене брежулже, села, засеоке окружене живом оградом и вртовима; градом Кито, y даљини, завршавала ce ова весела перспектива.“ Аутор унапред објашњава значај који je придао доживљајима на путовању и аутобиографском: то je y причи закон рода и одговара очекивању публике. „Наћи ће ce, вероватно, да сам често y овој причи говорио о себи; то je предност која ce не оспорава путницима: читају их само да би ce сазнало шта су чинили и шта су видели.“ Зато je, без сумње да би боље изнео сопствену забринутост, LUan д Отерош конструисао своје Путовањ е y Сибир (Voyage à Sibérie), задржавајући до краја своје осећање неизвесности на путу кроз Русију: хоће ли стићи на време да y Тоболску види пролазак Венере? Тако ce и Бугенвил y П утовањ у око света ( Voyage autour du monde) , које објављује 1771, држи наративног облика дневника, који може читаоцу да пренесе узбуђење морнара кад прилазе острвима и позивају га да с њима утоне y посматрање изненада откривене природе: „Међутим, зеленило нам je очаравало очи, a кокосове палме су нам посвуда нудиле плодове и хлад на трави прошараној цвећем уздисали смо no силаску на копно.“ Поред тога, има и малобројних истраживача који својој личној пустоловини и причи о њој дају сасвим други значај, свесни чињенице да сваки поступак сазнања има корена y субјективном искуству и њиме ce напаја. З а природњака Романа, који истражује Пиренеје, прича није књижевни облик изабран због живописности, већ повлашћени начин излагања, јер само она може да прикаже однос између истраживача и области исЈтраж иваш а, однос истовремено физички и интелектуални, noмешане уображености и непријатељства, патње, неразумева№>а, што ce не би могло некажњено избрисати из коначне приче. Биографија истраживача није непотребни нанос нити простачки егзотизам: она je само ткиво од кога научник гради своју науку310
д дНевник или прича о путовању самим тим постаје стварно научни род, својствен истраживању и открићу на терену.19 З а разлику од свог колеге А а Кондамина, Бугер je Одлучио да напише малу расправу y намери да понуди свеобухватан и сређен поглед на Перу: географију и климу, природу терена и порекло планина, становнике и њихове обичаје. Једноставно сведок, огледало које иде путем, бележи неутрално и исцрпно посматрани свет, истраживач уступа колико год je могуће пред својим описом. О природи ce више говори него што ce слика, изложена je y необрађеном облику, као непосредан податак где путник не признаје своје присуство: „Ш уме су обично само некакав густиш близу мора [...]. Простор између дрвета je пун невероватне количине биљака и паразитског жбуња. Једне обавијају стабло и гране, друге висе вертикално и право, као ужад везана при врху. Последње празнине заузима трска свих дебл>ина.“ У најбољем случају, организација излагања, према пређеном путу, подсећа на личну пустоловину путника: П у то вањ е равнодневничким областим а ( Voyayge aux régions équinoxiales) Александра фон Хумболта нуди савршени модел таквог писања, где су итинерер и синтетичка слика удружени, али који, због предности систематског, сређеног, што je могуће исцрпнијег представљања, скреће путопис ка описној статистици. Истовремено са Хумболтовим делом, али наста-
19 R. Chartier, „Les livres de voyage, y: R. Chartier, H.-J. Martin (ed. stoire de l ’édition française (Paris, Fayard, 1990), t. 2, 266-268: Распоред наслова одражава географску активност века и настанак интересовања за све делове света, блиске и далеке: мада je Европа присутна y преко половини наслова, Америка и Азија буде радозналост - 13% наслова, Африка 7%, јужна мора 2%, општа географија 2%; L. S. Pallas, Voyages du professeur Pallas dans plusieurs provinces de l'Empire russe et dans l ’Asie septentrionale... (француски превод: Pa ns, Maradan, anno II); в. предговор: ово издање даје могућност географу Мантелу да допуни предавања која држи y Ecole Normale anno III новим сазнањима о Сибиру, која je природњак донео (захваљујем Д. Нордману на овом податку); A.-F. Prévost, Histoire générale des voyages ou Nouvelle collection de toutes les rela tions de voyages... t. 11 (Paris, Didot, 1753), 560; Park, нав. qeno, 55; Ch.-M. de la Condamine, Journal du voyage fait p ar ordre du Roi à l ’Equateur, servant d ’introduc tion historique à la mesure des trois premiers degrés du méridien (Paris, Imprimerie Royale, 1751), xxvi, 14-15; Mercier, нав. чланак, 352-356; J. Chappe d’Auteroche, oyage en Sibérie (Paris, Debure père, 1768); Bougainville, нав. qeno, 179, навео Le 'J off, нав. чланак, 172. O Рамону в, Briffaud, нав. чланак, 426.
311
вљено до рестаурације, монументално дело Опис Е ги п та (De scription d ’Egypte) бележи врхунац тог енциклопедијског жанра, који покушава да заокружи географску, природну и људску стварност y двоструком приказивашу, просторном и методичком: дело утолико боље илуструје везу путовања и статистике да je готово равно О п ш то ј с т а т и с т и ц и Француске (Statisti que générale de la France) , која je објављена на прелому века на основу пописа no департманима, који су y националним оквирима извршили први префекти. Ови примери указују: да су од приче до табеларног приказа сви родови између њих могући, зависно од вештине и квалитета писца. Астроном Пенгре саставља своје П утовањ е y Родриг ( Voyage à Rodrigue) класичним наизменичним низањем догађајне и анегдотске приче о пловидби од острва до острва и описа и података о свим главним местима где су пристајали: Родриг, Ил де Франс, острво Бурбон. Све то no утврђеној шеми: историја, географија, клима, ботаника, зоологија, становништво, економија, администрација... Пејсонел усваја, као пре њега и Турнфор, класичан облик приче путем писама, који дели причу y временске секвенце и даје могућност организоваша тема зависно од човека коме je писмо упућено: ботаничару, географу, човеку од пера. M a колико били разнолики рукописи и облици, нека заједничка својства ce јављају y садржају ових радова, значајних no томе шта су путници одабрали као достојно да ce уврсти y причу и? ако ce укаже прилика, објави. Лекар и природњак Пејсонел je tokom свог путовања no Варварији, сагласно званичном предмету задатка, послао y неколико махова Жисјеу и Ш ираку семе и узорке биљака убраних y пољу или купљених на пијацама. П о повратку пише неколико бележака y вези с природним наукама и медицином за научне установе свог времена. Утолико већу пажњу изазива закључак да y писмима, K o ja упућује разним личностима и која ускоро полузванично кружаГпо научном свету, као и y извештају који пише, вероватно намењеном објављивању, једва да има трага његових научних делатности: медицине и ботанике, укупно само 5% текста. Географија, напротив, „како стара тако и модерна“ заузима трећину, обичаји 3 5 % , a историја, археологија и књижевност „арапски рукописи, натписи, медаље и кипови“ —готово четвр312
тину текста. Почетком века списи Пејсонела илуструју прећутно разликовање родова између научног дела истраживача и приче о његовом путовању. Иста та двојност наводи астронома Пенгреа да из своје приче, посвећене анегдотским доживљајима и документарној репортажи, избаци било какво техничко позивање на посматрање Венере, предмета његовог задатка на острву Родриг: појединости о томе оставља за саопштеше y Дкадемији наука. Палас објављивање своје приче прати низом чланака и научних радова, чак седамдесет наслова, који ce односе на све области његовог истраживања: на ботанику, зоологију, географију, геологију, филологију. Хумболт чини то исто, трудећи ce да не отежа претерано причу коју je наменио широкој публици — како то сведоче брижљиво припремљене илустрације за његово П утовањ е по равноднгвничким областима новог к о н т и н е н т а (Voyage aux régions équinoxiales du nouveau continent), многобројни цртежи и гравире пејзажа. У тим првим годинама развоја и специјализације знања потврђује ce воља да ce разликује путопис од научног списа и да ce између једног и другог установи разлика y ступњу, која путопису намењује најмање науком обележене области, ближе доживљају путника, шеговој личној радозналости, његовој субјективности: географија, историја и обичаји народа.20 Управо из ових разлога, на путопис као књижевни род с подозрењем гледају неки читаоци, љубитељи географске актуелности: војвода Де Кроа признаје да он више воли да потражи информацију непосредним проучавањем мапа, бродских дневника и научних бележака и пребацује Бугенвилу жел>у да
20 P. Bouguer, L a figure de la terre, déterminée p a r les observat Messieurs Bouguer et L a Condamine... Avec une relation abrégée de ce voyage... (Pa ns, Jombert, 1749), xxi; Mercier, нав. чланак, 344; A. von Humboldt, Voyage aux régions équinoxiales du nouveau continent, fait en 1799, 1800, 1801, 1802, 1803, 1804 (Paris, Schoell, 1816, 13 vol.); Description de l ’Egypte, ou Rercueil des obser vations et des recherches qui ont été faites en Egypte pendant l'expédition de l'armée Jfançaise...(Paris 1809-1828). O извештајима ca путовања и статистици: M.-N. °urguet, Déchiffrer la France, La statistique départementale à l'époque napoléoni enne (Paris, ed. des archives contemporaines, 1988); Racault, нав. чланак, 111 (извеp TaJ Пенгреа je остао необјављен); Peyssonnel, нав. дело, 19, 35-35 и Е.-Т. Нату, tyssonnel et Antoine de Jussieu, extrait du Bulletin de géographie historique et de scriptive n°2, 1907, 7.
313
ce допадне, Koja га je навела да подлегне утицаЈу моде y писан>у дела П у т око св е т а. Ш та то значи? Истина je да Бугенвид брижљиво дотерује за ту причу почетни текст свог бродског дневника: уместо неколико страна, читава три поглавља, од шеснаест колико их има дело, посвећена су само сећању на тахићанску етапу. З а шега je то несумњиво начин да прикрије ре. лативни географски и трговачки неуспех путовања, да би ce за~ боравило лутање океаном које није довело до открића ни јужног континента, ни земље зачина, ни новог пута ка Кини. A свакако стављајући на крај поглавља бележење рата, људске жртве, хијерархију тахићанског друштва, потом y наставку путовања — али ко би томе придавао пажњу после очаравајућег боравка на Тахитију —сусрет с другим острвљанима, отворено непријатељским и ратоборним. Бугенвил ce укључује y интелектуалну расправу свог доба и испуњава очекивања публике, која ужива налазећи на тим страницама помодне идеје о природи човека и друштва, пореклу језика, религија. Подвлачећи емотивни и филозофски набој приче, потражићемо његове трагове y култури и имагинарном филозофа и радозналаца који им дају могућност да, не напуштајући кућу, нађу грађу за своја размишљања о човеку и друштву, пореклу језика и религија. Могу ли читаоци из живописних сваштарија y причама путника да нађу оно што би допринело разумевању људских друштава? Да би овладали вишеструком и расутом производњом, неки издавачи ce труде да сложе no неком географском или историјском реду збирке извода и сажетака: Ж . Ф . Бернар објављује y Амстердаму Збирку са п у то вањ а на север .Recueil des voyages du Nord) између 1715. и 1718, затим 1738. 1бирку са путовањ а y Јужну Америку ( Recueil des voyages en Amérique méridionale). Најамбициознији подухват, no својој намери да сачини „потпуни систем модерне историје и географИЈе који треба да представи тренутно стање свих нација“ , јесте Опш т а и стори ја п у то вањ а ( Histoire générale des voyages)Д ’Агесо je овај nocao поверио опату Превоу. Шеснаест свезака излазе између 1746. и 1761! Али изван тих збирки? „Путници износе само чињенице [...]. He праве продубљену студију обичаја народа“ , пише 1776. Жан-Никола Деменије. Пошто људи тог века страсно воле разврставање, не
É
314
могу Да смисле неки ред ако то није приказано табелом. Деменије ce потрудио да обичаје народа и њихових начина живота подредн таксономији, као што то раде природњаци за биљке и минерале. Дух навика u обичаја различитих народа ( L ’Esprit des usages et des coutimes des différents peuples) je енциклопедијски каталог ca преко две хиљаде петсто примера, са свих страна света и из свих векова историје. Намера рада je генијалан потез: Деменије ce одриче лакоће играња ca формалним аналогијама које ce ограничавају на приближавање обичаја, далеких или античких, једног другом само зато што личе —играње, чији пример даје сам Лафито y свом делу Обичаји америчких дивљака y поређењу с обичајима исконских времена ( Moeurs des sauvages amériquains comparées aux moeurs des premiers temps, 1724,). Kao што je Монтескје учинио y законима, Деменије ce подухвата откривања неког смисла, неког „духа y свакодневним обичајима и гестовима човека“ : стварне или симболичне функције коју имају y датом друштву. У осамнаест одељака, амбициозни компилатор прелази све видове људског живота — од навика y исхрани до погребних обреда, преко обичаја повезивања, структура власти, облика рата. Делећи сваку од њих y разнородне рубрике сазнања о свим народима света, која су забележена код старих аутора, историчара и путника, истиче крајњу гипкост људског духа, која може истом гесту да припише различити смисао, или да изрази исту мисао обичајима на изглед противречним: „Често народи мењају обичаје.“ Тим закључком Деменије сажима домет подухвата, структуралистичког пре времена, који није географска обрада грађе преузете од истраживача. Он joj такође бележи границе пошто, откривајући функцију најразличитијих обичаја, оставља y сенци питање њиховог локалног порекла. Стога je сам Деменије заиста имао ту интуицију, он који позива на нова путовања no терену: „Најчуднији обичаји изгледали би једноставни да je филозофу могуne да их испита на лицу места.“ T om првом облику реконструкције знања истраживачз У оквиру таксономског реда треба додати, зато што и ту Има некаквог бекства изван географије, другу врсту списа који СУ све више y моди — врсту „допуна“ и лажних утопијских прича, књижевних двојника који су наставак објaвљенЈИ^чтрј^у Ча. понавл>аних све док ce не утопе y коментару. „ З а ^ р ^ д а в Т лл a-
ци и филозофи, идите да видите овде установљено оно о чему ваша машта није могла ни да сања [...]. T o je права утопија.“ О ва белешка из Бугенвиловог дневника, написана y часу кад напушта Тахити, већ je позивала на замишљено путовање: ј0ш 1772. Дидро пише Допуну Бугенвиловог путован ,а (Supplément au voyage de Bougainville), која ce ослања на стварно деловање приче и, додајући запажањима поморца размишљања филозофа, неосетно склизне из етнографског описа y утопијско сањарење. Теме инцеста и сексуалне слободе, једини елементи тахићанског живота који привлаче његову пажњу, средства су да ce врати себи како би изразио жестоку критику морала и европског друштва. Исто тако, Одломии последњег Лаперузовог п утовањ а (Fragments du dernier voyage de Lapérouse), објављени без потписа 1797, док je нестанак Астролаба и Бусоле још неразјашњен, други су облик књижевног двојника: варка украдене свеске, доспеле y Француску низом случајности, основа je утопијског причања где ce, сагласно законитостима жанра, мешају шаблони и ситне „истините“ појединости (топоними острва која je посетио Лаперуз, имена морнара на броду, помињање стварних егзотичних биљака итд.). Нестанак Лаперуза ce ту објашњава намерним избором морепловца да ce настани на неком пацифичком острву да не би страдао y олуји, горој од свих које je доживео на морима: бродолом Француске y Револуцији. Брбљиве онолико колико су бродски дневници уздржани, те лажне приче претварају тек откривена острва y места помодног имагинарног губљења y страном свету. Док су велике пловидбе крајем 18. века управо конкретно разрешиле загонетку јужног континента, архипелаз^ п о су ти no Пацифику постају, као неким повратним дејсф ом , нова земл>а снова, прибежиште утопије. Географска стварност истраживања ce уклања пред историјом, филозофијом и политичком сатиром.21
21 М-Р. Dion, Emmanuel de Croy (1716-1784). Itinéraire intellec réussite nobiliaire au siècle des Lumières (Editions de l’ Université de Bruxelles, 1987), 226-236; J.-N. Demeunier, L'Esprit des usages et des coutumes des différents peuples, 1776 (Paris, Ed. J.-M. Place, 1988), ix, 40; Taillemite, itae. tje.w. t. 1> 327-328 (Бугенвилов дневник); D. Diderot, Supplément au voyage de Bougainville (Paris, Garnier-Flammarion, 1972), копије рукописа круже још од 1773. no пари-
316
Врш иоврашака „Огромна књига природе je, на неки начин, отворена y Ботаничкој башти.“ Тим прогласом пред Конвентом Лаканал најављује 1793. да нација присваја некадашњу Краљевску башту и оснива Музеј природних наука. Позива научнике, као и радозналце, да напусте своје читаонице да би ce прошетали стазама Ботаничке баште и разгледали музејске збирке где ce, изложене погледу, налазе коже егзотичних животиња, примерци ретког камења, узорци биљака које су донели. Сакупл>ање путника 18. века, остварено на све четири стране планете, довело je буквално до експлозије инвентара флоре света, да би наметнуло слику неисцрпне природе, бескрајно разнолике: тако, помињући само биљно царство, неколико хиљада врста je познато y 16. веку, a десет хиљада je пописано y доба Турнфора, њихов број прелази педесет хиљада почетком 19. века. Ha лицу места баштовани и ботаничари покушавају да савладају ту преобилну грађу, расуту и y сталном нарастању. T o чине прво номенклатуром и класификацијом, што им даје могућност да природи наметну разумљив ред, где свака животињска или биљна врста добија своје место. Док су хербари, које су ботаничари донели из области које су обишли, углавном сачувани y првобитном распореду са хартијама и рукописима путника (тако je y Британском музеју с хербарима Ханса Слоуна и сер Џозефа Бенкса, y Природшачком музеју y Паризу са хербаром Турнфора, Вајана и Комерсона, Жисјеа, Мишоа, Домбеа), научници ce такође труде да расподеле друге примерке тих „историјских“ хербара слажући их y „општи хербар“ света, идеално употпуњен инвентар свих врста познатих захваљујући путницима: „Свакој биљци ће ce додати етикета с бројем y заглављу, a потом ће следити родовско и специфично име биљке no Линеу или no најмодернијем аутору који je о томе до тада писао [...]. При дну исте етикете биће ским и европским салонима: B. d’Astorg, Variations sur l'interdit majeur. Littérare et inceste en Occident (Paris, Gallimard, 1990), 30; [J. Cambry], Fragments du ernier voyage de la Pérouse (Quimper, Imprimerie de P. M. Barazer, anno V; npey3ето У- J- Gury, „En marge d’une expédition scientifique. „Fragments du dernier v°yage de La Pérouse ( 1797)“ XVIIIème siècle, нав. дело. 195-236.
317
наведено место порекла биљке, хербар одакле je извађена, или башта одакле потиче и, најзад, име особе која га je дала Кабинету, са годином кад je та биљка стављена y хербар." Ово је „план рада“ који je Ламарк поднео својим колегама 1793. Ботаничари расправљају о реду који треба усвојити за тај опцјти хербар: радије од полног система Линеа, корисног научницима али сувише апстрактног, сувише посебног, Ламарк предлаже „ред природних фамилија г. Де Жисјеа“ , погоднији да укаже на међусобне односе биљака према сродностима шихових општих одлика. T o je већ ред који ће крајем века усвојити ботаничке баште где ce raje билже чије су семе или расад истраживачи успели да донесу: башта y Тријанону, коју je Де Жисје преуредио 1739. и она Ботаничке школе Краљевог кабинета, где je потом Антоан-Лорен де Жисје обновио засаде no истом начелу. Свака биљка je поред оне која joj je најближа no таксономичним појмовима. H a поду je слика ботаничке табеле, na башта даје могућност да ce види ред природе, свакако вишеслојне и бескрајно разнолике, али разумно сређене, савладане класификацијом, најзад доступне читању. Само су етикете, или стране, за које je ботаничар мислио градећи систематску табелу свог хербара да треба да буду непопуњена, остале празне јер их je баштован оставио на тлу своје парцеле да означавају недостатке — места оних замишљених биљних врста које можда постоје негде y свету, али су још непознате. Само су те празнине подсећале да je инвентар планете још недовршен. Али y том реду, предложеном да би ce одгонетнула књига г^гфоде, географско порекло биљака je само напомена y дну етикете. A географска близина и таксономско суседство ретко су заједно: неке биљке, врло блиске no мерилима Линеове, Жисјеове или Ламаркове класификације, могу ce наћи y природи на сасвим супротним странама једне од других.Табела природе и мапа света тешко ce подударају. Баштовани су то искусили и труде ce да бришу географске разлике климатским прилагођавањем биљака донетих са свих страна света. У Француској од 1719. апотекарски врт Нанта je подређен Краљевској башти y Паризу како би био „складиште и расадник [...] за одржавање и узгајаше биљака из страних земал>а“ ; вртови Рошфора и Л а Рошела имају уло318
jy океанских додатака, са специфичним задатком да егзотичне билзке прилагођавају клими. Још од тог доба Краљевска башта je место ботаничких размена једне области y свету с неком другом: полазећи од једне једине стабиљке дрвета кафе, увезеног и3 Индонезије y Амстердам и узгајаног y стакленику Баште, саграђеног посебно y ту сврху 1714, Антоан де Жисје уводи кафу на Мартиник, Антиле и y све француске колоније. Стварају ce, такође, установе y самим колонијама. H a Ил де Франсу Пјер Поавр ce труди да пресади y врту Пампелмуса зачине с Молучких острва y Малезији и да узгаја за потребе европских вртова корисне или необичне биљке. Суочен с пропадаљем шума на острву, природњак Физе-О бле покушава да прилагоди y ботаничкој башти Редуиа европске храстове. У Новој Шпанији ботаничка башта Мексика има задатак да прилагоди европске врсте и припреми пресађивање домородачких биљака. У Северној Америци расадник Андреа Мишоа крај Ноујорка je 1786. намењен посебно узгајању расада који би могли да успеју y Европи, на захтев опата Нолена, управника расадника Рамбујеа, који je, плашећи ce све већег пропадања шума, написао за ботаничаре каталог америчког дрвећа чије би врсте желео да види y Француској. Већ су такви напори преобразили традиционалне флоре обогаћене новим врстама. Тако y Европу стижу бројне украсне или егзотичне биљке: са Тахитија стиже Buganvillea, из Америке вирџинијски орлови нокти 1731, a 1737. Magnolia grandiflora, коју je увезао гувернер Канаде Л а Глисонијер. Кад je реч о корисним биљкама, Мишо изјављује да je tokom свог боравка, од 1785. до 1796, послао преко шездесет хиљада садница разног дрвећа и деведесет сандука семена, што су разделиле no целој земљи ботаничке баште и расадннци y унутрашшости. Али биланс je коначно мршав ако ce, изузимајући стакленике и баште, узимају y обзир само биљке заиста укључене У локалну флору и прилагођене новој средини. Лине може свакако да наведе случај Erigeron canadiensis, приспеле средином Jo. века, унете y неколико ботаничких башти, који je постао Дивља биљка пустара. Али 1801. Луиш Дефонтен пописује саМо сто двадесет биљних врста америчког порекла, мање-више аклиматизованих y Француској. Ботаничко уједињење света je почетком 19. века и дал>е само сан и, пре свега, питање. 319
Нетакнут je заиста проблем расподеле врста no повр шини планете. Или, тачније речено, питање тек почиње да Се поставља за себе. Како изнети просторну расподелу ботаничких врста, постојање биљака овде, њихово непостојање другде чак и на упоредивим географским ширинама? Ламарк y свом пројекту већ предлаже да ce општи хербар допуни посебним хербарима no географском пореклу биљака: „Предлажем, да. кле, да ce успоставе четири посебна хербара, наиме 1) хербар домородачких биљака Европе; 2) хербар азијских биљака; 3) хербар афричких биљака; 4) хербар америчких биљака.“ Али, ово прво класификовање no континентима и дал>е je врло нејасно, изражавајући уосталом непотпуност сакупљених података. Ботаничари истраживачи, обузети задатком да именују и класирају сваку узбрану биљку појединачно, нису добили и упутство да посматрају на лицу места околину, климу, земљиште, нити да локалну флору описују y целини. Да би ce изградила општа слика родова и врста, једноставно кумулативно сакупљање je било довољно за збирку. Међутим, још je Хумболт, запажајући утицај температуре и надморске висине на биљни свет, осетио потребу да запише различите типове флоре на које je наишао y њиховој природној средини. Он изјављује, 27. фримера X II године, професорима y Музеју, којима je наменио хербар сакупљен y Америци са Бонпланом: „О ва збирка, поред тога што je описана на лицу места [...], има и предност да не представља само биљку за коју ce не зна надморска висина на којој пасте.“ Географија биљака (L a Géographie des plantes), коју ће вриродњак објавити 1807, скицира географски приступ расподели вегетације. Тако je постављен проблем односа географије и ботанике. Али, он оцртава и нови програм истраживања, који, да би ce прешло са збирке на мапу, обавезује да ce врати на терен како би ce проучили и разумели односи тла и климе, фауне и флоре, чак и људи, на сваком месту света: „Поморске експедиције, путовања око света, управо су прославила имена природњака и астронома које су владе позвале да поделе onaсности експедиције; али [...], обилазећи обале, не могу ce извидети правац планинских ланаца и њихов геолошки састав, клима својствена свакој зони и њен утицај на облике и навике организованих бића [...]. Велики je проблем физике света од320
ређиваше [...] вечитих веза изме ђу појава живота и појава не Јкиве природе".22 Тим повратком на терен географије желели бисмо да дамо закључак. Он може, међутим, изгледати парадоксалан ако ce помисли на исход истраживања којима ce диче поморска копнена истраживања века просвећености. После пловидби Кука, Лаперуза и Ванкувера зна ce да нема континента на гео графској ширини умерене климе јужне полулопте, ни северног пролаза између Атлантског и Тихог океана за бродове. Прве експедиције y нове земље Америке и Сибира, прва залажења y Африку изнела су пред очи Европљана унутрашњост континената. У Алпима, на Уралу, y Андима, пришло ce планинама и проучавањем рељефа начето je изучавање историје планете. Али басен Амазона, територије западно од Мисурија, високе области средишње Азије и дубине Африке и даље су нетакнути почетком 19. века. Међутим, та географска сазнања су плод истраживаша које je y то доба тренутно сведено на одређену тачку. У том погледу чак и експедиције према пројекту државне —као оне y руској Азији или y Северној Америци, где откривање и присвајање територија иду заједно —једва да ce разликују no свом конкретном приступу од научних експедиција које су, не заузимајући тле —осим понекад симболичког поседовања —оставиле 22 E.-T.Hamy, Les derniers jours du Jardin du Roi et la fondation du Muséum d ’histoire naturelle (Paris, Imprimerie nationale, 1893); J.-M. Drouin, „De Linné à Darwin: les voyageurs naturalistes", y: M. Serres (ed.), Eléments d ’histoire des sciences (Paris, Bordas, 1989), 321-335; A.Gray, „Notices of European Herbaria, particulary those most interesting to the North American Botanist", The American Jo urnal o f Science and Arts, 40 (1), 1841, 1-18; J.-B. Lamarck, „Plan du travail à faire pour mettre en ordre les herbiers du Cabinet d’histoire naturelle" (Paris, Archives Na tionales, AJ 15/512, n° 503); H. Daudin, De Linné à Lamarck. Méthodes de classifica tion et idée de série en botanique et en zoologie, 1740-1790 (Paris, 1926-1927, repr. Paris, Editions des archives contemporaines, 1983); Y. Laissus, J. Torlais, Le Jardin du Roi et le Collège royal dans l'enseignement des sciences au XVIIIème siècle (Paris, Hermann, 1986), 287-341; Racault, нав. чланак, 119; F. del Pino Diaz, нав. qeno; W. ■ Robbins, M. C. Howson, „André Michaux’s New Jersey Garden and Pierre-Paul aunier; Journeyman Gardener", Proceedings o f the American Philosophical Society, _ 2 (4)> август 1958, 351-370; Les botanistes français en Amérique du Nord (Paris, wS, 1957),passim, посебно стране 171-177', Hamy, Humboldt, нав. qeno, 11; A. Jon Humboldt, E ssai sur la géographie des plantes, 1807 (Editions Erasme, 1990), tuérique.... en 1800, нав. дело, 282.
321
као једине трагове мноштво узорака и сасушених биљака y хербарима: овде, као и тамо, трагови бродова на мору и траса пута путника оставили су на океанима и земљама танану и неповезану мрежу. A ko je лик планете одсад готово потпун y обрисима, простор Земље, н>ену дебљину, дубину и историју тек треба открити, a с тим и обласну укорењеност фауне, флоре и друштава. Онима, који ће их следити y 19. веку и враћати ce на та полуоткривена места, истраживачи просвећености пружају програм, уписан y раскршће цртежа својих мапа, y организацију својих збирки и приче о својим путовањима.23
t
23 Захваљујем Данијелу Нордману на пажљивом читању овог текста.
322
чиновник Карло Kaüpa
Где je град? Чиновници су га готово присвојили. Сен-Жист Чланови владе и државни чиновници главни су део средње класе, y којој ce налази образована интелигенција и правна свест масе једног народа. Хегел
1. Према лексикографима, речи „чиновник“ (фр. fon ctionnaire) и „бирократија“ (фр. bureaucratie, од bureau, уред) први пут су ce појавиле y Француској y позном 18. веку: прву je увео Тирго, a другу Венсан де Гурне (аутор чувене девизе „Laisser faire, laisser passer*'*). Речи које су ce користиле y Европи ста р о г режима односиле су ce на обављање „службе коју je додељивао владар ( officiali, oficiales, officiers, officers, Beamte), или на „служење** самом владару {K in g ’s servants, konigliche Bediente, dvoriane). Чињеница да cy ови неологизми ушли у употребу после 1780. могла би да наведе на помисао да cy ce тек тада, или мало раније, довољно јасно испољиле појаве на које cy ce односили и на претпоставку да je реч о „бирократској револуцији** (уп. J. F. Bosher, 1970, 123 и дал>е) или „административној револуцији** (уп. Ј. Torrance, 1978, 5 6 ), паралелној и повезаној с многим другим револуцијама (демографском, аграрном, индустријском, политичком) које истраживачи обично смештају негде y то време. „Б р з раст државне администра-
’ „Нека ствари иду саме no себи“ . - Прим. upee.
323
ције и њен преображај y бирократију која je препознатљива као модерна били су y тесној вези с демографском експлозијом и урбанизацијом, и друштвеним и економским развојем који су уследили“ (P. М. Pilbeam, 1990, 107). Када je реч о Француској, Токвилову теорију о суштинском континуитету, на административном плану, између апсолутистичке монархије и постреволуционарних влада оспорили су многи савремени научници који су настанак модерне бирократије сместили или y време Директоријума (С. Н. Church) или tokom година Конзулства и Наполеоновог царства (P. Légendre, J. Tulard). У суштини, такво тумачење не одступа од чувене тезе М акса В ебера, према којој je појава модерне бирократије („монократско-бирократска администрација“ ) само друго лице процеса рационализације повезано с капитализмом: „K ao што капитализам y свом садашњем стадијуму развоја захтева бирократију — иако je шихово историјско пореклр различито — тако je он и најрационалнија економска основа, будући да joj пореском политиком ставља на располагање неопходна финансијска средства“ (М. Weber, 1974, 219). Уметнута Веберова реченица („иако je њихово [капитализма и бирократије] историјско nopeкло различито ) отвара пут ка другачиЈОЈ хронологиЈи nojaee бирокрфије која, пре свега, не би требало да ce ограничи на европски контекст: y Кини су конкурси за запош љ авањ е чиновника уведени пре око 1.400 година, док код нас постоје тек два века. С друге стране, ако ce погледају постојећи административни системи y Европи на крају 18. века, биће тешко пронаћи нешто више од делимичног или почетног присуства особености које сачињавају Веберов идеални и типични портрет модерног „административно-бирократског апарата“ . О ва студија заснива ce на претпоставци да праву слику за историјско разматраше бирократије и чиновника, барем на европском простору, не представља прелаз на капитализам, већ све веће војне и пореске потребе држава, тежња ка све већој контроли територија и дисциплиновању друштва и развој мерила за законско признавање власти. Налазимо ce, дакле, пред процесом који није брз и праволинијски, већ спор и кривудав, који доживљава убрзања и прекиде, али и фазе стагнације и седиментације, и који нужно не подразумева сличности y искуствима различитих земаља. Тако, док су неке црте биро324
кратског осећања и деловања присутне већ код „достојанственика*" y служби владара или италијанских градова-држава y време ренесансе, друге ce развијају y оквиру великих апсолутистичких монархија када ce „краљевска администрација преобразила y неку врсту централизоване административне структуре засноване на чврстим и углавном поштованим службама, прописима и процедурама“ (Е. Kamenka, 1989, 9 3 ), a неке ће још морати да сачекају велико развође које je донела Француска револуција. У сваком случају, нема сумње да je век просвећености значајна етапа на овом дугом и кривудавом путу: не толико због развоја државних апарата, који je y више примера био значајан, колико због рађања идеологије о јавном добру која je навела чак неке „просвећене деспоте“ да ce прогласе „првим слугама државе“ (сувише би места изискивало описивање порекла ове појаве, од пијетизма до просвећеног католицизма Мураторијевог кова, од аустријско-немачке природноправне доктрине до камерализма, од Аоковог контрактуализма до доброчинства, што су објавили, мада y апсолутистичком оквиру, опат Сен-Пјер и маркиз од Аргенсона). Ипак, појављивање модернијих фигура јавних службеника, као што су инспектори и инжењери Заједнице за мостове и путеве, y којима француски историчари виде прво право оваплоћење чиновника, могло je да постоји заједно с класичним структурама старог режима, као што су (да останемо и даље y Француској) куповање и наслеђивање служби, превага личне оданости над непристрасним схватањем службе, постојање синекура, приватно коришћење јавних фондова итд. И з ових разматрања може ce јасно закључити да треба одустати од постављаша сувише јасних граница и примене строгих мерила класификације y приступу сложеној и шароликој стварности 18. века. Ипак, да би ce избегла претерана уопштавања, пол>е истраживања неопходно je донекле ограничити. Ha првом месту, будући да ce реч чиновник данас примењује без разлике на појединце запослене y јавној управи или y приватним предузећима, потребно je објаснити зашто ce овде не разматра друга подгрупа; овом приликом не узимамо je y обзир због недовољно чврстог постојања, пре 19. века, запосленог слоја људи y приватним предузећима (што не значи да су сви запослени били y државној служби: присетимо ce градских и 325
локалних управа, болница, цркава итд.) и због посебног и високог положаја који je обележавао, тада више него данас, звања y краљевској или јавној служби и који je одлично изр»азила дефиниција службе коју je почетком 17. века дао Ш . А оасо, „уобичајено достојанство према јавној служби“ („dignité ordinai re avec fonction publique*'). Ипак, важан изузетак су сложене организације које су из других разлога, мада je њихов циЈи био накнада приватног капитала уложеног y њих, уживале зажититу и подршку државе: повлашћене трговачке компаније, Енглеска банка (основана 1694), друштва за наплату пореза. Н ије безначајно да ce израз civil servant, који данас y англосаксомском свету означава јавног службеника, испрва користио за запослене y East India Company. Када je y питању Општа благајна Француске*, к;оја je 1774. имала готово 30.000 стално и пет-шест хиљада привЈремено запослених и остваривала трећину прихода монархије, треба приметити да су y њу, више и потпуније него другде, ув*едене новине, као озваничавање каријера, одавање заслуга запос_ленима и једнообразан пензиони систем на основу редовних дсоприноса заинтересованих и компаније. Вида Азими, аутор најновије и најдокументованије студије о овом питању, оправдано примећује да ce не тпрба зауставити пред „приватним карактеросм ове институције. ЗШкуп je стари облик концесије као посебног облика организације јавне службе** (V. Azimi, 1987, 3); слично би ce могло рећи за Општу благајну Ломбардије (1751—1770) или за Управу (Régie) коју je 1766. основао Фридрих II Пруски.. Оба случаја су типични примери „паралелних бирократских стр*уктура“ (Н. С. Johnson, 1975, 201) које ће ce прелити y државну управу и послужити као узор другим одељењима. Није могуће избрисати из категорије јавног сектора, схваћеног y широком смислу, особље дворова, мада ушутар правих армија племића, достојанственика, управитеља дво>рова, штитоноша, делилаца милостиње, задужених за лов, коњтчке и пешадијске гарде, послужитеља, економа, пехарника, кузара, * La Ferme générale je, y ствари, приватно друштво за закуп индиректних пореза које унапред исплаћује договорени износ краљевској блаагајни. Contrôle générale des finances, да би потом организовало њихово прикужгљање уз знатан профит који би остајао акционарима друштва. - lipu.», прев.
326
собара, музичара, певача, сликара итд., који су живели y дворовима Версаја и Хофбурга или многих других који су подигнути no угледу на њих, било je мало појединаца којима су могла да пристају поменута Веберова значења. Међутим, пресудна улога двора y припитомљавању племства, y спољашшем приказивању слике величине и моћи и y разради узора доброг укуса и понашања не сме ce заборавити да je „спровођеше суверенитета остало наследно све до сутона апсолутистичке монархије. Чак су и запослени y јавној администрацији били схватани као ’слуге’ својих господара, који су морали да ce управљају према интересима владара, a не државе. T o показује честа лична веза између дворских и административних служби, као и одсуство било какве финансијске раздвојености између њих“ (J. Von Kruedener, 1973, 3—4). Посебну пажшу требало би посветити ликовима угледника које je Макс Вебер уврстио y типологију патријархалне моћи. Сам Вебер износи пример енглеских мировних судија, позваних да обављају „мноштво надлежности полиције и кривичног права које су временом постале све више издељене, формално опозивих, али y ствари доживотних“ (М . Weber, 1974, II, 363), изабраних на основу поседовања имовине и локалног угледа и вољних да служе без накнаде. Сами или удружени y мале групе {petty sessions) или y тромесечне скупштине грофовије {quarter sessions) , ове личности нису судиле само за мања кривична дела, већ су решавале препирке и пресуђивале y локалним споровима, утврђивале плате, надгледале мерења, стање путева, помоћ сиромашнима, додељивале и одузимале дозволе за отварање крчми; y мировном судији обједињени су, према ауторки најновије и најтемељније студије о овом питању, „очинска фигура која симболизује локалну заједницу и задовољава њене непосредне потребе, али и најудаљенији викторијански патерфамилијас чија власт одговара праведним али непристрасним законима природе“ ; постепена, све већа, превага овог другог аспекта над првим tokom 18. века, с нагласком на непристрасности и објективности мировног судије, вероватно су били узор за будућег civil servant (N. Landau, 1984, 5—16, 359—362). Можемо, дакле, да му оспоримо звање чиновника, с обзиром на добровољну и аматерску природу његовог посла (само мали број мировних судија имао je правно образовање), али не смемо за327
боравити да je ова врста „властелинске власти“ y 17. веку била, не само y Енглеској, прилично важан инструмент друштвене контроле на периферном нивоу, поред „наследне“ моћи феудалних господара која je још опстајала y највећем делу Европе. Мање су проблематична изузимања осталих категорија, на првом месту војника и црквених лица, које су биле другачије заветоване јавној служби и сувише снажно окарактерисане no облицима регрутовања, менталитету и начину живота да би могле да ce прикључе другим категоријама. Ипак, граница између војних и цивилних функција била je преслаба, тако да je био чест прелазак из једних y друге, y земљама као што су Русија или Пруска. Исто тако, не треба занемарити стремљење свештених лица да пређу y јавне службе y лутеранским земљама y којима су она постављана на чело владиног ресора, званог Consistorium; та појава била je присутна крајем 18. века и y неким католичким срединама. П од чиновницима ће ce, y сваком погледу, подразумевати и свештеници и опати укључени y различите облике државне управе, мада y мањем броју него y претходним вековима; на крају, посебан случај представља Папска држава, о чијој je бирократији на вишим нивоима, сачињеној говово искључиво од прелата, Рената A ro написала занимљив "странице. Напротив, није могуће одвојити судску од административне области, мада je управо 18. век поставио темеље теорији о подели власти и доживео њену прву примену y пракси (на пример, y Аустријској монархији и њеним италијанским огранцима). Наиме, није само y Европи за време старог режима остала дубоко укорењена, упркос Монтескјеу, идеја о извршавању власти (овлашћене или неовлашћене) y правцу разјашњења enoрова и кажњаваша преступа или предупређивање њихове појаве свим оним мерама које су улазиле y појам „полиције“ ; међутим, правно образовање било je tokom готово читавог 18. века повлашћени терен за будуће чиновнике, без обзира на њихово коначно одредиште. Када су y питању универзитетски професори и школски наставници (који су били на путу да стекну „државни“ статус увођењем обавезног основног образовања y Пруској и Аустријској монархији), треба приметити да управо y 18. веку y многим земљама почиње да јача идеја да образовање грађана и формирање кадрова за јавну администрацију треба да буду 328
главни задаци власти и сразмерно ce смањује (да би ce касније, y време либерализма, ширио) простор за аутономију остављен професорима. Kao што примећује МекКлеленд, „професор je све више био јавни чиновник (мада su igeneris), a све мање члан корпорације" (Ch. Е. McClelland, 1980, 92). H a крају, требало би дотаћи и важно питање куповања или, тачније, наслеђивања положаја. Често ce цитира досетка грофа Поншартрена, контролора финансија за време Луја X IV : „Сваки пут кад Ваше величанство пожели да створи неку службу, Бог шаље неког имбецила који je купује.“ Тако je, као што je познато, креативност монарха, као директно претпостављеног, ослабила tokom 18. века, али je уочи Револуције остало још 50.000 наследних места, од којих je више од 4.000, према Некеровој рачуници, било додељено племству (уп. С. В. A. B e hrens, 1985, 50—51). Делом су то биле праве синекуре, као што je положај secrétaire du r o i* класична savonnette à vilains (положај који je племић куповао да би постао племић), управо због тога веома тражена и скупа. Али, y већини случајева титули су одговарала стварна задужења, која су изискивала одређене квалификације, као диплому права за судије или војно искуство за официре коњичке жандармерије Maréchaussée. Док je начелно наследни карактер служби сушта супротност модерним схватањима бирократије, заснованим на професионалности и способностима, с друге стране, истина je да je такво својство носиоцима звања обезбеђивало независност која би иначе била тешко остварива y строгој хијерархији француског друштва старог режима. Тако je, на пример, Луј X IV вратио статус управника великим господарима вода u шума {Grands Maîtres des eaux et forêts)**, који cy они изгубили, да би им омогућио да пруже отпор притисцима за непромишљено експлоатисање шумских богатстава (Ј.-С ., Waquet, 1978, 323—324). Исто тако, ни праве династије судија или администратора нису нужно биле
* Краљев секретар, звање које није подразумевало никакво стварно задужење, a његов значај ce састојао y чињеници да je била прва степеница коja je водила ка стицању племићког статуса. - Прим. прев. ** Реч je о достојанственицима који чине део администрације краљевског дома и управљања шумама и водама које ce налазе y краљевском домену. —Прим. прев.
329
препрека за стварање „протобирократског“ менталитета (термин који je увео R. Е. Giesey, 1983, 2 0 7 ) y којем су ce личне и породичне амбиције преплитале с поносном професионалном свешћу и искреном посвећеношћу y служби монарха. Присетимо ce, на пример, моћних личности из 18. века, шесторице интенданата финансија и четворице интенданата трговине. Они су били власници наследних титула које су ce често преносиле са оца на сина: били су племићи, сви су завршили студије права и изашли из тела које je било прави расадник администратора ( maîtres des requêtes), известиоци за молбе y краљевском државном савету, одакле су углавном долазили и провинцијски интенданти, имали су приступ краљевском савету и надлежност над парничним поступцима, држали су редовне састанке већа, са или без општег надзорника, y коме су видели више колегу или такмаца него претпостављеног. У односу на њих, „обични чиновници били су y подређеном положају, попут кућне послуге, и били су набрајани као додаци својих газда, судија, будући да ови запослени, без обзира на своје одговорности, нису могли да имају звање ни овлашћење y очима повлашћених сталежа“ (J. F. Bosher, 1970, 57). П а ипак, y светлу својствене противречности с таао г режима на заласку, ови представници аристократског ЈРнаследног схватања службе били су истовремено технократе, носиоци модерне и динамичне визије администрације. Присетимо ce само доприноса оца и сина Триден за развој грађевинарства и изградњу путева или три генерације Лефевр д’Ормесон који су са значајним реформаторским залагањем држали Одељење за порезе (Département des impositions, F. Mosser, 1 9 78). У пракси, дакле, треба ублажити традиционалну разлику између officiers и commissaires* која, y Француској, не може да ce уздигне на критеријум за постављање границе између „наследне“ администрације и модерне бирократије. У
* Разлика ce састоји y чињеници да су дужности и трајање задатака commissaires дефинисани краљевским писмом и могу бити опозвани и нису власници својих звања. Officiers су власници својих звања која су наследна и њихова права и дужности су дефинисани законом. Commissaires су углавном министри, заповедници војске, интенданти, контролори финансија, дакле највиша звања која својим карактеристикама представљају претечу савремене бирократије. - Прим. прев.
330
сваком случају, проблем има много мањи значај за остале европске земље y којима je куповање служби, ако већ није формално било укинуто (као y Папској држави 1694. или y Ломбардији 1749), све више нестајало и, y најгорем случају, односило ce (као, на пример, y Шпанији и Напуљском краљевству) на ниже службе и општинске положаје. 2. После ових неопходних објашњења, прво ћемо ce упитати да ли je могуће направити процену броја запослених y јавним службама y Европи y доба просвећености. З а Енглеску je углавном прихваћен број од 16.000 запослених, који je шездесетих година 17. века изнео Џозеф Меси (Ј. Brewer, 1989, 65). Ha основу овог податка, однос према целокупном становништву износи 1:500. Четрдесет година раније, почетком Валполове ере, тај број износио je око 12.000, не узимајући y обзир краљевску кућу (G. Holmes, 1982, 2 5 5 ). Међутим, нагли процват јавног сектора забележен je између краја династије Стјуарт и мира y Утрехту (1713), када je Енглеска морала да ce војно и финансијски обезбеди за дуги сукоб с Француском Краља Сунца. Прелазак са система закупа на непосредно управљање царинама (које су биле традиционални стуб британских финансија), сложена организација неопходна за наплату акциза, нови порез на алкохолна пића (који ce касније проширио на со и друге производе широке потрошње) и административне потребе y вези с јачањем флоте и мобилисањем моћне копнене војске (готово 1 5 0 .0 0 0 људи под оружјем последње године Рата за шпанско наслеђе) објашњавају десет пута већи број државних чиновника од оног који je Ајмлер, y својој угледној студији о Кромвеловој међувладавини, проценио на око 1.200 (G. Е. Aymler, 1973, 169). Дакле, барем три четвртине ових запослених било je задужено за убирање новца и управљаше њим: само je уред за акцизе имао 6 .0 0 0 запослених крајем века, a још 6.000 радило je y царинским уредима. К ада je реч о Француској, само неколико научника усудило ce да понуди опште процене. Број од преко 300.000 запослених и службеника, који je већ давно предложио Финер (уп. W. Fischer P. Lundgreen 1975, 4 6 2 ), делује као грубо претеривање. С друге стране, средином 19. века бројно стање y јавној администрацији варира између 135.000 и 250.000 л>уди, 331
y зависности од примешених мерила (V. Wright, 1985, 2211). Броју од преко 5 0 .0 0 0 службеника треба додати мноштво од 3 5 .000 запослених y државној благајни, о којима говори Некер (Ј. Necker, 1784, I, 194 и даље). Ако ce, поред њих, узму y обзир државни секретари и тихове службе (6 7 0 особа 1788, према С. Н. Church, 1981, 3 2 6 ), 32 провинцијске управе са секретаријатима и подизасланствима, запослени y дворској служби, 4 .0 0 0 припадника коњичке жандармерије и преко 2 .000 лица y служби намесника Париза, нећемо ce много удаљити од истине претпоставком да ce y предреволуционарној Француској састав јавне службе y ширем смислу креће око 100.0 0 0 1, y пропорцији од око 1:270 према целокупном становништву.
He много нижи однос (око 1:350) постојао je крајем века y шпанској управи, ако узмемо y обзир пописе из 1787. и 1797, који наводе 36.485, односно 27.243 empleados des rey y односу на становништво од око 11 милиона људи (A. Domin guez Ortiz, 1981, 394). И y овом случају прилично су нејасне границе јавне службе, будући да „ни административна каријера ни орг^изација посла нису доживеле велике промене tokom 18. века“ D*. Fernandez Albadalejo, 1985, 2321), осим што су ce кастиљански прописи проширили на Арагонско краљевство и што су опозвани стари краљевски савети које су заменили државни секретари, слични данаштим министрима. И за време Бурбона, на пример, постојала je могућност куповине служби, мада није била регулисана законом као y Француској и била je ограничена на положаје без правне надлежности; круна их je откупила пре свега да би их продала no већој цени (F. Tomâs y Valiente, 1982, 151-177). У Пруском краљевству бројно crame бирократије, cyпротно од раширеног утиска, није ce много повећавало: крајем владавине Фридриха Виљема I (1740) чини ce да оно није прелазило 2.000 лица, a чак и после анексије Шлеске, 1750, број ce повећао за око 1.000 (H. С. Johnson, 1975, 16—17, иако ce чини да нису урачунате судске службе). Треба претпоставити да су задуж ета која je y другим земљама обављала цивилна
1 И сам С. Н. Church (1981, 72) предлаже овај број када процењује на 50.000 лица „укупан састав администрације y 1788“ .
332
управа овде спроводили војници, будући да Пруска, према чу~ веној досетки која ce приписује Мирабоу, није била држава Ko ja je располагала војском, већ je војска располагала државом. Други део владавине Фридриха II и владавина Фридриха Вилема II, оснивање пореске управе, нова територијална освајања, судска реформа и подстрек развоју школства несумњиво су допринели великом повећању чије je размере, међутим, тешко утврдити, будући да су ce истраживања готово увек усредсређивала на више чиновнике. Процена коју су прихватили Ф и шер и Лундгрин говори о 23.0 0 0 запослених y пруским краљевским службама око 1800. године, када je било нешто више од једанаест и no милиона становника: овде би, дакле, однос износио 1:300 (W. Fischer - P . Lundgreen, 1975, 4 6 2 ). З а Ayстријску монархију сада располажемо брижљивим подацима који број запослених y 1762. процењују на око 10.000, укључујући Угарску, али без аустријске Ломбардије (P. G. М. Dickson, 1987, I, 309); будући да je број становника y средишњем делу Монархије тада износио око 14 милиона, требало би да сразмера буде још нижа него y Пруској. Међутим, ако ce додају државни чиновници из сталешких управа освојених области {Lander), и овде je коефицијент 1:1.000. Следећих деценија и овде je дошло до брзог повећавања особља, чији je број, 1841, порастао на 130.000 за све територије које су биле под Монархијом (W. Heindl, 1991, 140). Прилично висок однос између државних чиновника и укупног становништва, попут оног y Француској, постојао je y италијанским државама. У савојском Пијемонту, после реформи Виторија Амедеа II, „само je судство запошљавало готово две хиљаде људи и исто толико je било службеника y админиu . . стративно-финансиЈском сектору , коЈима ce придодавало joui „неколико стотина политичких службеника y културним и Дворским институцијама“ (D. Balani, 1981, 5 9 7 ), y односу на становништво од око милион и no људи; када je дошао на власт Пјетро Леополдо, Велико војводство Тоскане плаћало je око 3.500 чиновника на милион становника.2 .
2 Податак за 1766. преузет je из R. В. Litchfield, 1986, 124, y којем, међутим, није јасно како ce долази до односа 1:470.
333
Завршавамо овај брз и непотпун преглед неким подацима који ce односе на Русију y којој je развој царске бирократије превазишао прилично брз пораст становништва: 1755. године забележено je да ради 10.500 бирократа, 1765. године 16.500, a 1800. године 3 8 .000, када je сразмера према укупном становништву преполовљена y односу на један век раније са 1:2.000 на 1:1.000 (W. М. Pintner, 1980, 292). Мада ови пописани износи имају вредност реда величине a не тачних података, основано ce може тврдити да je крајем века просвећености државна бирократија y Европи представљала фракцију која ce кретала између тристотог и хиљадитог дела становништва. T o je однос чији значај постаје разумљив када ce помисли да данас, y највећим европским земљама, коефицијент износи између 1:15/20. Савременици су, разумљиво, вршили поређења с прошлошћу када су ce жалили на претерану наметљивост државе y њиховим животима. Осим тога, треба констатовЛги да je степен усредсређивања чиновника no престоницама и *овинцијским центрима тада био већи него што ће бити K a ranje и то je њихово присуство чинило, да тако кажемо, видљивијим и гломазнијим. У Берлину je 1786. било 3.500 државних чиновника y односу на 150.000 становника; крајем века Мадрид их je имао 6.372 на 200.000 душа; Беч je имао 4.500 на нешто мало више људи. H e изненађује чињеница да je ова појава привлачила пажњу савременика: тако je Јохан Пезл 1789. описивао „војску“ бечких чиновника који су рано ујутро одлазили на посао (наведено из W. Heindl, 1991, 227), a Себастијен Мерсје je, очигледно претерујући, говорио чак о трећини париског становништва које „просипа мастило на хартију под заставом државне благајне“ (S. Mercier, 1782—1783, VII, 176—177). 3. Ширина слике која je узета y разматрање и неуједначен развој студија онемогућавају систематичну анализу главних аспеката наше теме, као што су друштвено порекло чиновника, запошљавање и професионално оспособљавање, хијерархијско раслојавање, плате, напредовања и каријере, радно време и правилници о раду. Силом прилика мораћемо да ce ограничимо на само неколико општих црта и илустративних примера. Тежња владара првог модерног доба да ce окруже сарадницима из грађанства објашњава ce хуманистичко-правном 334
културом друштвених слојева којима су припадали и неповере№ем према наоружаном племству које још није открило своје политичке амбиције. Међутим, између 17. и 18. века оба ова повода пала су y воду: чеону борбу против државе европска аристократија заменила je циљем да ce бави државом и стога ce потрудила да стекне неопходно образоваше на универзитетима, језуитским институтима и јавним школама, допушујући га дугим и скупим путовањима no иностранству (grand tour и Kavalierstour). Овај развој племићких слојева ишао je различитим путевима, од једноставне куповине највиших јавних положаја (у Шпанији) до стварања снажног судског племства, све више обједињеног са старим племством (у Француској), до пораза апсолутистичке замисли круне и померања политичке равнотеже y корист сталешких представника (у Енглеској и, између 1720. и 1772, y Ш ведској). Међутим, исход, готово свуда y 18. веку, био je да су високи нивои јавне управе y великој мери доспели y руке више-мање старог племства. У бурбонској Шпанији великаши су били искључени са најутицајнијих места, али ипак y корист средњег и ситног племства, a свакако не грађана: ова чињеница навела je угледне научнике, као што су Домингез Ортиз и П. Молас Рибалта, да говоре о настанку „племићке администрације“ (Р. M olas Ribalta, 1980, 9 3 ). Чланови Савета Кастиље, које je темељно анализирала Жанин Ф ејар, великим делом припадали су „породицама hidalgos solariegos* или notorios, власницима скромних земљишних поседа на северу Пиринејског полуострва, a трећина су били деца redigores или veinticuatros** (J. Fayard, 1979, 343). Под новом бурбонском династијом догодио ce известан пад y друштвеном нивоу, али и дал>е y оквиру аристократског поретка; међутим, превасходно ce смањила превласт правника из Colegios Mayores из Саламанке, Ваљадолида и Алкале (у Савету Кастиље њихово присуство смањује ce са 7 7% на 4 7 % од укупног броја). Реванш дипломираних правника {manteistas) над том моћном Дружином означава успон на више степене шпанске администрације судија и бирократа „оданих апсолутистичкој монархији и отворених ка новим идејама“ , којима ће, y време владавине * Старо племство. - Прим. ирев. ** Ново племство претежно урбаног порекла. —Прим. прев.
335
Карла III, бити наденут погрдан надимак golillas (J. Lynch, 1989, 253 и даље, 293 и даље). У Француској ce проблем друштвеног састава државне бирократије неизбежно преплиће с расправом о друштвеним коренима Револуције и о претпостављеном постојању „аристократске реакције“ . Истраживања спроведена на најугледнијим корпусима показала су несумњиву апсолутну превласт племства y њиховим редовима: „У време Луја X V I сви министри, сви државни саветници, сви надзорници (осим једног), сви бискупи и сви опати били су племићи старог или прастарог nopeкла ... док су ce пред талентима без племићких грбова или новим племићима затварала једна no једна врата“ , приметио je Пјер Губер (1 984, 5 9 5 ). Други су порицали такво ограничавање Аиступа и истицали су континуитет y племићкој надмоћи од * у ја X IV надаље или чак релативно веће отварање према новим људима које ce, наводно, остварује последњих деценија старо г режима (на пример, W. Doyle, 1976, 13 и даље). He улазећи y расправу, приметићемо да истоветна сразмера нових људи y неким административним и судским органима почетком и крајем 18. века не значи уопште задржавање истих могућности приступа за све многобројнију масу кандидата (уп. С. Lu cas, 1976, 107 и даље). Осим тога, проблем друштвене покретљивости поставља ce не толико на врху колико на средњим нивоима администрације и судства; ситуација y Безансону показује да je стварањем правих династија судија y 18. веку постајало све теже из правне професије прећи на места y локалном парламенту, што доприноси објашњењу чишенице о масовној прореволуционарној опредељености ад во к ата 1789. године (М. Gresset, 1978). У хановеранској Енглеској највећи број нових чиновника притицао je из „оне изгладнеле класе запослених, gentry из парохије, без племићких титула и ограниченог иметка“ (G. Holmes, 1982, 250). И y Шведској je „epa слободе“ , започета уставима из 1719—1720, обележена жестоком помамом осиромашеног племства за државним службама. Две трећине од 500 служби на високом нивоу 1750. заузимали су племићи: овај проценат ипак ће осетно опасти y другој половини века (М. Ro berts, 1986, 74). Племићи су заузимали више од 6 0 % средњих и високих положаја y централној аустријској управи, почетком, 336
као и крајем владавине Јозефа II. Ако ипак имамо y виду запажање Валтрауда Хајндла да „су припадници нижег племства имали много више додирних тачака, y начину живота и приманзима, с грађанством него с високом аристократијом“ , и узмемо y обзир само праве племиће, тај проценат je испод 20 (W. Неindl, 1991, 147-148). Ни y једној држави поистовећење аристократског положаја и службе монарху није било тако доследно као y Русији: било због слабости племићког слоја зависног од цара због додељивања земље или сузбијања бекстава и сељачких побуна, било због одсуства грађанске алтернативе. Чувена Табела рангова Петра Великог (1722) установљавала je четрнаест нивоа цивилне управе паралелних са чиновима y војсци и морнарици и аутоматски je додељивала племићку титулу онима који би достигли осми ниво. Док je велика већина оних који су ce налазили y овом положају била племићког порекла, није било мало плебејаца или странаца који су ce овим путем прикључили руској елити; средином 18. века друштвени састав бирократије, према резултатима С. М . Троицког (уп. В. Meehan Waters, 1980, 80—8 2 ), био je следећи: Укупно пописаних П лемићког порекла Неплемићког порекла I (рангови 1—5 ) II (рангови 6 —8 )
145
127
(8 8 % )
18 ( 1 2 % )
562
432
(7 7 % )
130 ( 2 3 % )
III (рангови 9 —14)
1.344
463
(3 4 % )
881 ( 6 6 % )
IV (б ез ранга)
3 .3 2 8
138
(4 % )
3 .1 9 0 ( 9 6 % )
Укупно
5 .3 7 9
1.160
(2 2 % )
4 .2 1 9 ( 7 8 % )
Kao што ce види, велики део службеника из овог времена још није био распоређен no ранговима. Међутим, пропорЦија ових последњих касније je стално расла, док, један век касније, није достигла 7 2 % (W. М. Pintner, 1980, 192). Велики утицај Табеле рангова на менталитет руске аристократије показује сама чињеница да je стари термин дворкнин постепено замењен и почео je да означава бирократе, чиновники (од чин). Мада je обавезу доживотног служења y бирократији или y војсЦи (са честим прелазима из једне y другу) касније, y време 337
Петрових наследника, ублажио и практично укинуо Петар III, обичај никад није нестао, посебно за ону огромну већину аристократије која није располагала довољним бројем слугу за обезбеђивање доконог и расипног живота. Будући да ce ранг није наслеђивао (за разлику од племићке титуле), свако je морао да почише каријеру од најнижег ранга. Осећање неприпадности изазвано непрекидним премештањима која je цар захтевао, обичаји, хијерархија и војничка дисциплина, подвојен став y односу на западне узоре наметнуте одозго, припадају аристократско-бирократском менталитету који ce огледа y великој руској књижевности 19. века: „Оснажено политичком и друштвеном стварношћу, племићево осећање неизвесности и несигурности y односу на његов статус одиграло je важну улогу y подстицајима да он постане припадник интелигенције“ (М. Raeff, 1966, 41). Посебан случај представљају италијанске аристократске државе или швајцарски и немачки градови-државе, y којима je постојала структурна разлика између функција политичког значаја, резервисаних за властелу, и нижих служби приступачних и за неки други сталеж (на пример, y Венецији, за грађане који су рођени y њој). У немачким државама боље ce одржала традиција из 16. века која je додељивала сталежу правника грађанског порекла повластицу да обезбеди владару најстручније сараднике: од 180 високих и средњих чиновника које je y Хесен-Каселу пописао Инграо, 130 je имало оца из народа, мада je 32 накнадно добило племићки статус (Ch. W. Ingrao, 1987, 2 4 ). У електорату Хановеру je, напротив, 18. век означио јачање племићке надмоћи y вишим административним звањима, тако да je „грађанско“ присуство било ограничено на само 12% ; „монополски положај локалне аристократије y великој мери зависио je од одсуства изборн^ кнеза и од тога да ли je он поштовао утврђене друштвене о*носе“ (Ј. Lampe, 1963, 2 3 7 ). И y Пруском краљевству регрутовање делова грађанског друштва, што je увео Фридрих Вил>ем I, наишло je на много веће препреке код његовог наследника Фридриха II, убеђеног да „племству, првом државном сталежу, припада на првом месту, no дефиницији, одбрана државе као и заштита њеног достојанства ван граница и њеног унутрашњег поретка“ (нав. y Т. Schieder, 1989, 2 5 2 ). Тако, на пример, док je 1737. само 17% припадника централног директоријума и провинцијских ратних 338
и финансијских управа било из редова племства, овај број je следећих деценија порастао на 2 5 - 3 2 % (Н. С. Johnson, 1975, стр. 254). О д двадесет чланова главног директоријума именованих између 1740. и 1876, само један није био племићког порекла (Н . Rosenberg, 1958, 162); обавезно су били племићи Landrâte, личности на прелазу између угледника и чиновника, који су обављали административне, судске и финансијске функције y руралним областима (Kreise) и које су бирали локални Junker с листа које je одобрио владар. И y савојском Пијемонту y другој половини 18. века дошло je до поновног оснажења племства: међутим, то су биле недавно стечене титуле захваљујући управо службама, a почетни нивои још су били прилично ниски (1 6 % племића међу високим чиновницима и само 2 % међу нижим службеницима: уп. D. Balani, 1981, 5 9 8 ). Kao што je написао Ђузепе Рикуперати, исход дугог раздобља савојског апсолутизма јесте „стварање запосленог племства с јаким осећањем за државу, идеологијом стручности, великом способношћу да осети однос између политике и културе као професионалну етику“ ; један друштвени слој другачији од грађанства, али и од старог племства, који „жели да држи под контролом y оквиру свега неколико генерација не само политичке каријере већ и узгредна занимања, од војске до дипломатије, двора и цркве“ (G . Ricuperati, 1 9 90, 853, 8 7 0 ). У извесном смислу, сличан случај среће ce y Великом војводству Тоскане, y којем са сцене силазе старе властелинске породице које су од почетка 17. века до краја династије Медичи (1737) покуповале најуносније и наугледније положаје y судству и сталним службама: њихово присуство y овим последњим смањује ce са 31% y 1736. на 2 0 % y 1773. и на 12—13% y 1784. години. Напротив, много већи отпор пружа категорија „нових патриција и племића“ присутних y регистрима племићких породица састављеним на основу закона из 1750. године (R. В. Litchfield, 1986, 315). Поред свештеничких и војних каријера, бављење јавним пословима y средишњем и западном делу Европе важан je додатни извор прихода за аристократију, посебно за ону маше богату, и идеални одушак за кадете. З а грађане оно представља један од основних путева ка стицању племићке титуле. Али, временом, запослени y јавним службама средњег и висо339
ког нивоа из свих друштвених миљеа теже да ce споје y један сталеж с властитом физиономијом: y Пруској успева да добије правно признање закоником донетим 1794. године (Allgemeines Landrecht), али и y другим земљама добија повластице и признања која немају везе с пореклом већ са јавном функцијом. Поред друштвене покретљивости, друга прилично распрострањена појава y космополитској Европи јесте географска мобилност: реч je о честим сеобама цивилних службеника, ништа мање од војника, из једне y другу земл>у, понекад y se a my праве „позајмице“ , као што je био боравак Тосканца Помеја Нерија y Милану, y којем je водио операције за катастар Марије Терезије од 1749. до 1757, или прелазак Ш лежана Игнаца фон Фелбигера 1757. из пруске y аустријску администрацију y којој je од 1774. имао пресудну улогу као организатор народних школа. Док je за Хабзбурш ко царство прилив особља из иностранства био традиционалан, за Русију je то 6ила нова појава, y вези с политиком модернизације и отварања ка Западу коју je започео Петар Велики. Ништа ce мање нису кретале бирократске елите унутар италијанских и немачких простора: од високих и средњих чиновника y Хесен-Каселу трећина je пристигла из других области Немачке (Ch. W. In grat), 1987, 2 9 ), a висок постотак странаца проналазимо и y бирократији Виртемберга (Ј. A. Vann, 1984, 178). У Врховном савету за привреду, који je основала Марија Терезија y Милану 1765, председник и шест од десет саветника били су из других делова Италије или Француске, a два главна министра Карла Бурбонског y Напуљу били су шпански гроф од Монтеалегреа и Тосканац Бернардо Танучи. Учесталост ових померања не објашњава ce само чињеницом да je техничко-административна стручност била ретка и, стога, драгоцена за извоз, на шта je својевремено обратио пажњу Ернесто Сестан (Е. Sestan, 1955, 20—21), већ потребом, коју су осетили реформски наклоњени владари, да искористе сараднике који не припадају локалној владајућој класи и њиховим интересима и, дакле, неумешане y одбрану важећег политичко-институционалног устројства. Најбољи доказ за овај нови задатак управо су поменути случајеви Помпеја Нерија и Бернарда Танучија који су y родној Тоскани изгледали као учесници y континуитету са старим режимом и „републиканским“ традицијама, док су y Ломбардији и 340
Напуљу, напротив, постали бескомпромисни поборници монархистичког апсолутизма и реформи.
4. И пред племиће и пред неплемиће ( roturiers) који су тежили јавној служби, поставља ce проблем одговарајућег општег и специфичног образоваша. Поменули смо централизованост правних студија за судије и највише чиновнике. Веза између институције универзитета и бирократских каријера била je, дакле, посвуда веома тесна осим y Енглеској, y којој ce „правно образовање y 18. веку стицало на другим местима, са стажом y адвокатским канцеларијама или y Inns o f Court*, a пријем y државну администрацију или напредоваше зависили су од покровитељства и послушничких односа, a готово никако од универзитетског образовања“ (L . Stone, 1975, 51). Према једном већ утврђеном мишљењу, европски универзитети y 18. веку одавно су већ престали да буду покретачки центри интелектуалног живота и само су преносили традиционалну и скучену културу засновану на култу класичних аутора и римском праву. Док су многи немачки универзитети једва опстајали y мучној оскудици средстава и идеја, Универзитет y Гетингену, који je 1734. основао изборни кнез од Хановера, убрзо je постао културни узор за хуманистичке и историјске студије. Постотак запослених са универзитетском дипломом на највишим слојевима хановеранске администрације порастао je са 5 6 % y периоду 1714—1736. на 8 2 % између 1737. и 1760. године (Ch. Е. McClelland, 1980, 50). Хале и Франкфурт на Одри добили су 1727. године катедре за камералне науке и имале су знатно већи број уписаних као одговор на захтев Фридриха Виљема I да ce y главном директоријуму, основаном 1723, запосле само чиновници „верни и часни, отворених умова, који ће разумети послове и који су их већ водили, који су добро обавештени о трговини, фабрикама и сличним питањима и који, осим тога, знају да користе перо“ (Acta Borussica, 1901, 577). Пруска je предњачила и y увођењу редовних испита за пријем државних чиновника: због такве праксе, уведене 1755. за правне, a 1770. за административне послове, „универзитетске студије постале * Специфична врста колеџа, врста еснафских школа правне професије смештених на периферији Ситија y Лондону. - Прим. прев.
341
су обавезне за кандидате за чиновнике“ (Е . Hellmuth, 1985 111), као што je случај и са Аустријом од 1766. године. У Италији je прилично важну улогу y образовању нове владајуће класе имао Универзитет y Пизи; y Напуљу je, поред
реформе универзитета (1736) Челестина Галијанија, основана катедра за трговину и механику Антонија Ђеновезија (1754); y Павији план за дисциплине из 1771. и научни план из 1773. представљају, y складу с већ обављеним реформама y Бечу, праву револуцију садржаја и метода наставе да би унапредили „неговање умова и исправљање срца и стога образовање и размножавање просвећених и слободоумних појединаца који ће подржавати и следити корисна правила“ (краљевска депеша од 24. новембра 1764, нав. y С. Capra, 1984, 4 0 7 —4 0 8 ). Међутим, веза између високог образоваша и бирократије била je посебно тесна y Пијемонту, y којем je реформу Универзитета y Торину под Виториом Амедеом II пратило оснивање државног средњошколског система јединственог y Европи: већ наведено истраживање Донателе Балани показало je како ce око половине од преко 4.000 дипломираних студената Правног факултета y Торину, између 1720. и 1789, запослило y јавним службама и како je сам ток уписа одражавао потребе државне администрације (D. Balani, 1981, 690 и даље). У Француској су, уместо реформе универзитета, основане посебне школе за образовање техничког особља неопходног за нове задатке владе: о већ поменутој Школи за мостове и путеве (Ecole des ponts et chaus sées), основаној 1747, и o образовању, идеологији и делатности инжењера, Ауиђи Бјанко написао je веома богату и документовану монографију (1991); али треба поменути и морнаричку школу отворену y Лувру 1748. и школу за инжињерију основану исте године y Мезјеру. Беч je од 1750. могао да ce хвали да има Theresianum, институт намењен племићима који су желели да ce посвете државној служби. Чак je и y Русији, почев од Петра Великог, учињен велики напор да ce племство приволи на школовање, на пример примањем младих племића y одабране гардијске пукове и кадетски корпус основан 1721. y Петрограду. Ипак, истина je да je за највећи број службеника главна школа била приправнички стаж обављан y канцеларијама y својству прекобројних (с надом да ће добити стално место када ce неко од места упразни) или ученика (Auscultator y Пруској). 342
[/Jсто тако, и даље су ce веома често неопходна практична и теоријска знања преносила y оквиру породице, са очева на синове или са стричева на братанце. He важи само за Шпанију призор из породичног живота службеника који je 1843. приказао Antonio Gil Zarate с помало носталгије према старим временима: „Уобичајена пракса je била да ce службеник рађа од службеника. Чим би син чиновника завршавао школу, постављан je као ученик ( meritorio) крај оца. Т у ce обучавао y писању, усавршавао ce y рачуну и учио je бирократске прописе. После шест или више година коначно ce ослобађало једно место и новајлија je улазио y особље као писар с три стотине дуката плате...“ (y Е. Correa Calderon, 1950, 1023). Поред родбинских веза, за пријем y јавну службу била je пресудна заштита моћних личности. Узмимо као пример Bureau des dépêches* Министарства финансија Француске којим je од 1778. управљао први писар {premier commis) Ш арл Ерсемил де ла Рош: „У његовом уреду радили су његов зет Етјен Мари Деноа који je, осим тога, био син првог писара Министарства рата; један Буконвије, нећак истог овог Де ла Роша; неки Пардон (вероватно његов брат од ујака); један Меслен, за кога ce занимала некаква краљева тетка, госпођа Виктоар; неки Васал, зет првог писара Кошероа, који je имао чак два „заштитника“ , госпођу Аделед, опет неку краљеву тетку, и Де Вилевала, maître des requêtes; Глатињи, син једног крал>ичиног собара; He, унук Кадеа де Шамбина, првог писара Школе за мостове и путеве; Франсоа Делорм, рођак првог писара Министарства рата; и, на крају, Ш арл Косте, члан велике и моћне породице чији су многи чланови y краљевској служби“ (J. F. Bosher, 1970, 61). Делатности енглеске Navy Board** „не мање од 47 породица дало je допринос са три или више чланова“ између 1660. и 1800. године (J. Brewer, 1989, 81). Неопходне препоРуке и везе за улазак y јавну службу, na и сама могућност ку-
* Канцеларија Министарства финансија. - Прим. ирев. ** Административна управа британске морнарице. - Прим. прев.
343
повине положаја, не значе да су образовање и вредност били потпуно занемарени. Углавном ce тежило да ce ове две ствари помире: као што тврди Ајело, „влада није могла да допусти себи, осим ако je желела да доведе y питање ефикасност своје администрације и, стога, опстанак своје моћи, да прелази преко квалитета специфичне стручности“ (R. Ajello, 1981, 348). 5. Руска Табела рангова јединствен je пример за хијерархију, једнообразно раширен на читав бирократски апарат, без разлике y функцијама и областима. У другим срединама, хетерогеност зваша и односа подређености била je редовна појава и тек je почело да ce остварује распоређивање особља за унапред утврђена задужења и нивое. У француским министарствима y другој половини 18. века назире ce хијерархија између „првог секретара, другог секретара, шефа канцеларије, писара првог реда, писара другог реда, обичних писара и преписивача“ (R. Mousnier, 1974—1980, II, 546). Старо и ново неодвојиво су ce мешали y највећем француском министарству, Општој контроли финансија, која je обједињавала надлежности које данас припадају министарствима унутрашњих послова, финансија, привреде, јавних радова и других. Крајем старог режима главни контролор имао je 360 запослених, од којих 30 првих писара {premier commis) , што je број који je приближно једнак броју шефова {chefs) ових подређених, око 205 писара {commis) и тридесетак уредских услужитеља. Није читав персонал био смештен y 38 уреда који су сачињавали министарство, будући да су y њему бивали плаћани и појединци који су обављали посебне задатке, као што je сакупљање података о становништву или састављање комерцијалног речника (што je Триден поверио опату Андреу Морелеу, преводиоцу Бекаријиних дела, који никад није завршио овај посао). С друге стране, методи рада ових чиновника јасно су ce разликовали од оних који су примењивани y другим министарствима, y којима je и даље владала судска пракса: „најмодернији су били надахнути духом који je био више административни него правни, жељан извештаја, анкета, расписа, одговора, које су проучавали, прегледали, одмеравали и сажимали писари y самоћи канцеларије пре него на састанцима правника“ (М. Antoine, 1970, 327). С друге стране, устројство министарства уопште није изгледало као уређена хи344
јерархијска пирамида: канцеларије су биле једним делом y Версају, a већим делом y Паризу, раштркане no граду („сваки први писар, на челу једног или два уреда, унајмљивао je просторије, организовао и опремао своје канцеларије, a затим je тражио накнаду од министра", J. F. Bosher, 1970, 53). У односима између министра и подређеног особља углавном су посредовали финансијски и трговачки интенданти, све до Некерових реформи 1777. године. Треба истаћи да су људи из Опште контроле делимично били одговорни за управљање француским финансијама: велики део њиховог посла састојао ce, y ствари, од надзора и бележења делатности чиновника који нису припадали министарству (ризничара, инкасаната, исплатилаца, власника купљених служби y великој мери независних y располагању новцем којима су ce служили за приватне послове или чак за позајмице круни) или агенција као Централна пореска управа, Општа управа јавних прихода, Општи уред за акцизе, које je основао Некер између 1777. и 1780. обједињавањем разних пређашњих уреда и установа. Може ce рећи да je прави модел бирократске организације, који ће бити узор реформама из последње две деценије 18. века, енглеска администрација акциза (пореза убираних на алкохолна пића и мноштво других производа широке потрошње, од соли до свећа и сапуна), која je била „не само највећи владин уред већ и онај који je имао највише додира с јавношћу“ (Ј. Brewer, 1989, 102). Уредом je управљало девет комесара који су једном недељно подносили извештај управнику благајне и који су 1770, y својој наџености, имали особље од преко 200 запослених. У уред главног инкасанта директно су стизале уплате 723 лондонска агента, што je контролисало инспекторско тело. Сложенија je била организација no провинцијама y којима су 53 убирача, уз помоћ исто толико писара (подаци ce односе на 1770), имали улогу центара за прикупљање сума Ko je су подигла 2.704 агента, чији су рад контролисала 253 надзорника. З а пријем y службу било je неопходно положити прилично тешке испите који су предвиђали више него елементарна знања из математике и геометрије: „Том Пејн, можда најчувенији чиновник акциза, учио je четрнаест месеци пре него што je 1761. постао прекобројан“ (Ј. Brewer, 1989, 104). Агенти звани gaugers (,,мерачи“ ) морали су да пређу много миља пешице и 345
на коњу да би надзирали фабрике и продају опорезованих производа ( oko cto хиљада y читавој Енглеској крајем 18. века), подигли одговарајуће износе и издали признаницу за н>их; осим тога, морали су детаљно да воде књиге које су периодично слате, заједно с књигама супервизора, y централне уреде. Систем контроле био je смишљен, тако да je готово онемогућавао преваре и допуштао je реалну процену зараде сваког запосленог; они су, на основу тога, унапређивани или кажњавани. Поред тога, честа премештања особља из једног y друго одељење обесхрабривала су стварање личних веза између пореских агената и произвођача или локалних трговаца. Добро функционисање ове машинерије објашњава, поред природног пораста производње и промета и повремених погоршања, зашто су акцизе y 18. веку постале највећи извор прихода енглеске монархије, порастом са укупно 30% из прве деценије на просек од готово 5 0% између 1740. и 1780. године. Сасвим другачија атмосфера владала je y уредима Британске ризнице, коју je недавно један научник одредио као „средњовековну гломазну организацију сувишних чиновника и скупих синекура“ (Н. Roseveare, 1969, 95). Управо због тога су то била веома тражена места, резервисана, no правилу, за рођаке или клијенте министара или високих аристократа. Један од ових кандидата писао je свом заштитнику да ће ce задовољити платом од 70—100 фунти годишње, али да би тражио двеста или триста да ce од њега очекивало да озбиљно ради (исти, 96 ). Овај износ добија значење ако ce упореди с платама чиновника акциза ( excisemen) које су износиле од 50 фунти годишн>е за агенте до 90 фунти за надзорнике и 120 за убираче и које нису биле допуњаване, осим y малој мери, другим повластицама које су, напротив, уживале њихове колеге из Ризнице. Било би лако навести износе као доказ да су накнаде y јавној служби y просеку биле прилично ниске, различите y складу с нивоом установе и распоређене дуж једне много шире скале него што je то данас случај. У Пијемонту je разлика између врха и основе бирократске пирамиде била 15—20 према један (D. Balani, 1981, 60 7 ). У Бечу ce спуштало са 20—30.000 флорина годишње, што су добијали председници ресора, до 500, или чак мање, за најниже службенике. У Министарству рата Француске плате су ce кретале од 200 франака годишње 346
за најмање плаћене (портире и физичке раднике) до износа од 4.000 до 8 .0 0 0 за највише положаје; министар Сен Жермен 1776. објавио je правилник о платама својих запослених према следећој хијерархији: 15.000 турских лира годишње добијао je шеф уреда ( chef de bureau, некадашњи premier commis), од 1.000 до 5.200 лира писари (commis), a 600 лира приправници (С. Н. Church, 1981, 33). Овај план наишао je на непремостива противљења посебно зато што je предвиђао да y плати буду обједињене све ставке које су традиционално биле важан и често већи део прихода чиновника: разни додаци, награде (у случају судија), олакшице и повластице. У Миланском крал>евству на почетку 18. века такви „додаци једва су удвостручавали, y просеку, плате највиших звања, то јест намесника, великог канцелара, сенатора и шефа полиције [...], док су чак шест пута повећавали зараде нижих чиновника. Заједнички трошак за високе и ниже чиновнике и све гране администрације износио je 459.134 лире само за плате, a 1.283.256 лира када ce урачунају накнаде, помоћ са стране и све узгредне зараде одобрене и забележене y полугодишњим књигама“ (S. Pugliese, 1924, 383). Био je то систем који je влади пружао могућност да пребаци на становништво, посебно на кориснике јавних служби, велики део новчаног терета за издржавање службеника, али који je омогућавао све врсте злоупотребе и изнуде, како су нам исцрпно показале студије Ф . Ш абоа за Милано и Р. Мантелија за Напуљско краљевство под шпанском влашћу, и који je био нераскидиво повезан с имовинским схваташем службе као инвестиције која треба да донесе добит. Једна од првих реформи спроведених y Ломбардији за време владавине Марије Терезије, „нови план“ миланских судова који je увео Ђанлука Палавичини 1749, са знатном истовременошћу укидао je могућност куповине служби, додељивао je доличне плате службеницима и сводио je на скромне и утврђене износе новчане накнаде које ће од тада бити дељене из централне благајне (С . M ozzarelli, 1972, 134-140). Сличне мере предузете су и на другим територијама Хабзбуршке монархије y којима су, ипак, плате остале осетно ниже него y Милану, y којима није спроведено прилагођавање повећању трошкова живота, што je последњих деценија века Довело до великих неприлика. У пруском правосудном систему 347
борба за повећање плата, укидање награда и увођење система запошљавања заснованог на заслугама, водио je с великом ревношћу од 1748. Самуел фон Коцеј. У осталим немачким државама, y којима су tokom читавог 18. века зараде и даље исплаћиване y натури (у одговарајућој количини жита, дрва, вина, што су чиновници после морали да препродају), овакве реформе морале су још да сачекају; ипак, y Бадену, Виртембергу и Баварској први пут je озакоњен, y време Наполеона и одмах после њега, Beamtenrecht* који je, између осталог, предвиђао оправдање за отпуштање и признавање повлашћеног правног статуса свим запосленима a не само племићима: „не кажњавањем, већ награђивањем треба да буде стално бодрена и подстицана на безгранично залагање част службеника“ (В . Wunder, 1986, 2 8 ). Значајан показатељ преласка на модерно схватање јавне службе била je, свуда, промена y природи пензија, које нису више прихватане као милост коју владар додељује од случаја до случаја, већ право регулисано законом и условљено радним стажом: док су ce француски и енглески примери заснивали на добровољним доприносима запослених, „званична уредба“ Јозефа II из 1781, коју су одмах затим преузеле и друге владе, обезбеђивала je свим запосленим, без разлике, трећину накнаде после петнаест година, половину после двадесет пет и читаву накнаду после четрдесет година службе; остале одредбе односиле су ce на случајеве инвалидитета и преношење пензије на сроднике после смрти примаоца пензије. У аустријској администрацији регулисана су и унапређења на старосном принципу, пропис који ће временом показати мучна дејства на предузимљив дух запослених, али je нудио извесну гаранцију против утицаја штићеника и личних односа. Структурални карактер корупције y државним апаратима Европе сШарог режима објаснио je Ј. Ван Клаверен y чисто економском светлу, као искоришћавање —према законима тржишта тог посебног облика предузећа који представљају јавне службе —омогућено широком аутономијом остављеном службеницима y олигархијским републикама и умереним монархијама; други су je довели y везу с недовољно великим новчаним на-
* Чиновнички закон. - Прим. ирев. 348
кнадама. He тако давно Жан-Клод Ваке дао je предлог за њено објашњење y практичном оквиру: према овој претпоставци, исцрпно илустрованој примерима преузетим из историје Великог војводства Тоскане 17. и 18. века, корупција je „одговарала ... двострукој функцији: доносила je готовину која je службеницима, углавном припадницима локалне аристократије, била веома потребна, a истовремено je доприносила повратку моћи племићкој елити која ce никада није помирила с тим да je може изгубити“ (Ј. С. Waquet, 1984, 236). Сам Ваке, међутим, упозорава да ce не западне y механичку примену ове схеме y различитим политичко-институционалним стварностима и упорно je истицао значај више-мање попустљивих моралних процена чији су предмет била таква опхођења било друштва уопште било самих учесника. Тамо где je y 18. веку учињен велики напредак y борби против корупције, као y Пруској, Енглеској, Аустријској монархији и Тоскани под Лоренама, може ce рећи да je то био резултат двоструког развоја: с једне стране, повећана будност влада (чак и y облику праве шпијунаже, као што ce догађало y Пруској са злогласним „порезницима“ , или y Аустрији пошто je Јозеф II основао тајну полицију), примена најстрожих дисциплинских правила и оштрог кажњавања; с друге стране, и сами службеници усвајају нову идеологију о јавном добру и појам части другачији од аристократске части, засноване на „схватању о честитости грађанина“ (J. Von Sonnenfels, 1819, I, 370 и даље). Најчувенији израз ове бирократске и етатистичке етике јесте „пасторално писмо“ Јозефа II из децембра 1783: „Покушао сам да свим слугама државе удахнем љубав коју ja гајим према општем добру и преданост y служењу њој ... И з тога произлази да y свим пословима, без изузетака, свако треба да обавља своја задужења са највећим залагањем, не мерећи свој рад ни на сате, дане или странице, већ сву своју снагу треба да усмери на испуњење задатка, према очекивањима и према осећању дужности ... K o не гаји љубав према служењу својој отаџбини и грађанима, кога не обузме жар да Добро ради, не треба да буде службеник ... Свака врста користољубља јесте пропаст за послове и неопростив злочин једног државног чиновника“ (F. Walter, 1930, 123—126). Свакако, стварност je била далеко од овог идеала. Ипак, сви историчари слажу ce да je стварање, укупно узевши, часне бирократије, 349
дисциплиноване и одане јавној служби, y потпуности одвојено од сваког схваташа „представл>ања“ територија или сталежа, чији почеци несумњиво датирају из друге половине 18. века, представл>ало један од стубова који су до Првог светског рата одржали достојанствено устројство Аустријске монархије, обезбедивши joj „грандиозну статику“ против вишеструких разједињујућих порива. Исти je сличај, са извесним разликама, с Немачком коју je О то Хинце поносно, y једном чланку из 1911, одређивао као „класичну бирократску земљу y европском свету“ (О. Hintze, 1980, 1789): према другом, млађем, научнику, „у позном 18. веку немачке бирократије имале су језгро професионалних администратора образованих на универзитетима, углавном поштених и вредних. Мада je y њиховим редовима био висок проценат неплемића на свим нивоима, они су били добро уклопљени y апарате моћи и y друштвене структуре својих држава захваљујући меритократском систему који je давао предност даровитости y односу на порекло“ (Ch. W. Ingrao, 1990, 230). 6. T okom 18. века настојало ce да ce место запослења одвоји од места становања. О радном времену располажемо непотпуним подацима, али оно je свакако далеко од бескрајно дугих радних дана физичких радника. У енглеском Министарству финансија, y којем je дисциплина била прилично опуштена, радно време je 1752. утврђено од девет до три, пет пута седмично; међутим, многи службеници појављивали су ce тек после 11, a остали су често и радо напуштали канцеларију (Н. Roseveare, 1969, 106). Исто ce догађало и y Министарству поморства, y којем je један шеф канцеларије био опоменут да „све документе потписује y својој канцеларији, a не, као што ce до тада практиковало, no крчмама и кафанама“ (D. A. Baugh, 1965, 60—61). У Француској je традиционално радни дан трајао седам до осам сати, али je и ту поштовање правила било веома лабаво, чак и y Балзаково време (G. Thuillier, 1976, 28 и даље). У бечким канцеларијама радно време трајало je од 9 до 12 пре подне и од 15 до 18 после подне, шест дана седмично, али оно ce све маше поштовало што je био виши положај y хијерархији. После реформе из 1771. за миланског чиновника био je предвиђен седмочасовни боравак y канцеларији (Mozzarelli, 350
1981, 4 5 6 ). Оно што je, y ствари, било важно чак и за најзахтевније владе, није била толико редовност y обављању посла колико спремност да ce одмах и y потпуности изврше поставл>ени задаци. Ни сам Јозеф II који, као што смо видели, није тражио да ce рад мери „ни на сате, ни дане, ни странице“ , допуштао je и „одмор од послова који може да ce удвостручи ако je савест мирна због обављене дужности“ (F. Walter, 1950, 125). Винченцо Ланчети из Кремоне, запослен y Министарству рата Италског краљевства и аутор занимљивог кратког трактата (још необјављеног) из времена под Наполеоном О особинама u дуж н ости м а јавних чиновника (Delle qualità е dei doveri degli impiegati pubblici), истицао je „слатко задовољство ... једног чиновника који сваки дан напушта своју канцеларију очишћену од хартија“ , али je оспоравао оправданост подвргавања чиновника редовном радном времену: „Корисно je да ce за канцеларије утврди време када ће бити отворене и приступачне ... Али зар неће заударати на нешто схоластичко и монашко захтевати да y канцеларијама, a посебно y оним главним, службеници свих нивоа буду присутни апсолутно и непрестано од толико до толико сати, без обзира да ли имају посла или не“ ; Ланчети примећује да ће ce добар службеник задржати y уреду и до пола ноћи ако то посао захтева, али „када нема посла, може да искористи време и да ce без прекора удал>и“ (нав. y С. Capra, 1986, 6 6 ). И з Ланчетијевог списа вредело би цитирати још један одломак y којем даје дефиницију ревности као „оне спонтане и одлучне спремности да ce започну дужности које ти следују, оно седање за твоје радно место без много увода и околишања, посета, разговора, брбљања, ручкова, шетњи, свих оних ствари У којима ce обично потроши трећина сати посвећених послу“ (и сто ). Слика свакодневног живота канцеларија пренесена на ове странице, нама веома блиска, присутна je и y другим сведочанствима из овог раздобља, као следеће набрајање „општих мана тосканских службеника које je написао велики војвода Пјетро Леополдо*, пре него што je 1790. напустио Фиренцу:
* Потом цар Леополд II, 1790-1792. - Прим. ирее.
351
„...немар и недовољно жел>е да ce потруде око послова и кратак боравак на послу; да ce удубе потпуно y послове; да ce само појаве y канцеларији, краће и што je касније могуће, да проведу време y бескорисним наклапањима или својим пословима; да ce праве важни, да обећавају заштиту и продају маглу људима, посебно y Фиренци, увек ce претварајући да су затрпани послом и обећавајући свима, важног и тајанственог става, како би им клицали, да би их поштовали и препоручивали и да би придобили хвалу за све оно што чине и тражећи извињење због гужве и појединости и да истресе сву мржњу на неког појединца који му je подређен или остале чиновнике“ (Pietro Leopoldo d’Asburgo-Lorena, 1969-1974, I, 57).
У Аустријској монархији строг идеал Јозефа II чини ce да je отеловљен y службеницима провинцијске управе Боцола онако како нам их описује њихов шеф, Луиђи Берти, y једном извештају из 1787. године: „Сви запослени долазе [у канцеларију] ујутро ... најкасније y осам ... остају на послу до два сата после подне, враћају ce y пет и остају до поноћи ...“ ; према његовим речима, „сви су били способни, исправни и образовани. Нзихово понашање je узорно, није усиљено, већ je такво no природи ... A ko понекад имају времена да предахну tokom празничних дана, онда иду заједно y шетњу, држе ce подаље од сеоских доколичара и банчења и забављају ce тако што остају y канцеларији, заједно, и разговарају о пословима са својим управником“ (С. Capra, 1984, 524). Међутим, постоје и докази о далеко мање јуначкој стварности, ближој оном „бирократском идеалу, толико својственом Аустрији коју познајемо“ , сачињеном не толико од „просвећене жел>е за обновом земл>е“ колико од „система брижљиве немарности који je истовремено био савестан и опрезан y односу на закон ... и трома учмалост која избегава сваку истинску реформу или устројство“ (С. Magris, 1976, 30). Her K asp ar Јозефа Рихтера (1787) проналази свој мали рај y једној владиној канцеларији y којој ce нико не убија од посла: „Око себе он je видео само пријатељска и насмејана лица; његова господа колеге, уместо да раде, седала би y круг, мирисала дуван, препричавала градске новости или би одиграла партију карата. Претпостављени их често нису виђали седмицама, a када би био леп дан, читава канцеларија би отишла да 352
ce боћа.“ У једном тренутку, Каспару je пало на памет да озбиљно почне да ради: колеге су биле забезекнуте; „и није прошло ни два сата, a пола града je већ сазнало за чудо: y уреду je један службеник радио“ (Ј. Richter, 1987, 196—198). Према нашем сазнању, ово je један од ретких романа из 18. века чији je главни јунак државни чиновник, будући да бирократа још није постао кшижевни лик; y просвећености не постоји пандан Балзаковим службеницима или Куртелиновим ronds-de-cuir , Грилпарцеровом Bancbano или Гогољевом Акакију Акакијевичу, да не говоримо о Италијанима Монсуу Травеу и Деметрију Пјанели или, касније, о Ротовом фон Троти и Музиловом Туци. Да би ce реконструисали елементи ове „административне антропологиЈе , „оирократског искуства , о чему нам je Ги Тије пружио за Француску 19. века веома упечатл>ив приказ, потребно je окренути ce меморијалистици, a мање карикатуралним описима као код већ цитираног Себастијана Мерсјеа (уп. Thuillier, 1987, 39—52). Када je реч о 18. веку, нема ничег тако ситничарског и допадљивог као што су дневници Семјуела Пеписа и Џона Евелина, али не недостају ни аутобиографије чиновника или бивших чиновника, као већ поменута Тома Пејна, или Souvenirs Жакоба Николе Мороа, саветника y врховној финансијској контроли Провансе од 1764. и avocat de finance од 1759, или Autobiographie Ернста Фердинанда Клајна, истакнутог представника пруске бирократије, или сећања о Educazione diretta agi ’impieghi e cariche per mezzo delle passioni che vi conducono Франческа Марије Ђанија, протагонисте муњевитог успона „од бирократије до политике“ y Тоскани Пјетра Леополда (F. Diaz, 1966). Кћи аустријског чиновника Јохана Георга Обермајера оставила нам je пример живог приказа студија, каријере и очевог начина живота, од првог незаборавног сусрета с Кауницом, који je донео одлуку о његовом уласку y дворску и државну канцеларију, до стицања звања „високог чиновника“ које му je донело нови друштвени углед и омогућило му да води богат живот испуњен интелектуалним делатностима. „M oj отац обожавао je цара Јозефа као •
u
-
«
* Кожно јастуче, обавезан део намештаја канцеларија III републике, те je постало синоним за бирократе. - Прим. прев.
353
бога и подржавао je готово сва слободна мишљења тог времена“, присећа ce (Е. von Weckbecker, 1929, 39) и изражава своје сумње о узроцима изненадне смрти непоткупљивог Обермајера, кога су колеге из уреда мрзеле јер их je често преслишавао. 7. Формализам, бесмислена приврженост рутини, култ правила и папира, потчињеност претпостављенима, надменост према подређенима и публици, једном речју лоше стране бирократије сваке епохе, почињу да изазивају критике и нетрпељивост које ће бити још учесталије y револуционарно и Наполеоново време. Против бахатости и корумпираности писара, против „тог тајанственог и сплеткарошког тона који влада y стварима које су основне за добробит и мир грађана“ , устао je 1789. Жак Пеше (уп. G. Thuillier, 1987, 33 и даље). Прочитајмо ову страницу савременика Пјетра Верија, написану против „чиновничког деспотизма“ који je увео Јозеф II: „Истина je да су чиновници понижени, да je њихова служба постала нестабилна и неизвесна, да сви, када добију плату, дрхте да то није последња и да, пре него што изнесу своје мишљење, добро припазе на физиономију својих председника, да им ce не замере, јер од њих зависи судбина сваког од њих; али нико од ших ce не труди да нови прописи успеју, ником y дубини душе није стало до славе и успеха вашег краљевства, свако ради само онолико колико му je доволно да и даље добија плату ... Сви документи обележени су растућим бројевима и не могу ce изгубити; сви предлози исписују ce и шаљу цензури. Али нису искрени предлози нити су искрене пошиљке; сви ce покорно клањају и нико ce не усуђује да простодушно изнесе своје мишљење, све зависи од просвећеног деспотизма ваших председника ... Организација једне управе свакако je богатство, али je оно споредно, будући да су на првом месту добро залагање, исправност и образовање чиновника, a те особине свакако захтевају независност мишљења“ (Dialogo fra Г imperatore Giuseppe II ed un filosofo, y P. Verri, 1854, 74—75, y додатку).
Овде je изнесен алтернативни идеал према Веријевом мишљењу, које je (уз одређене разлике) било и мишљеше фи354
зиократа и Тиргоа, као и торијеваца y Енглеској, о чиновнику као припаднику и представнику „природне“ владајуће класе једне земље, односно класе земљопоседника, једине која je имала право на држављанство због материјалне везе са земљом, једине коју покреће искрена љубав према отаџбини и која истовремено обезбеђује образовање и поуку неопходне за сарадњу y владавини земљом. У делу Размш иљ ањ а о политичкој економији (Meditazioni su ll’economia politico.), Пјетро Вери je забележио: „Овај сталеж није приморан да размишља о храни и удобностима које већ поседује; он ће бити семинар из којег ће излазити млади боље образовани људи да би постали чиновници, књижевници, капетани; млади којима није недостајало средстава да ce образују и за које није неопходно да ce даје допринос за јавну службу као онима који би имали само плату од које треба да живе“ (Р. Veni, 1964, 208—20 9 ). Овакво виђење јавне администрације, која ce делимично остварила код енглеских мировних судија и пруских Landrdte и која je 1787. подстакла стварање француских провинцијских скупштина, угасиће ce са стар и м режимом y којем ce остварила, као и она русоовска визија чиновника као непосредног израза владавине народа, нека врста Цинцинатија спремних да y сваком тренутку замене перо плугом и мачем. Изискивало би сувише простора за објашњење разлога овог историјског пораза који ce свакако не своде на опасно потцењивање техничко-административне стручности коју подразумевају таква схватања. Закључићемо овај преглед подсећањем на позитивне и прогресивне стране онога што je донело присуство и дело чиновника не само y обављању дужности већ и y смишљању и планирању реформи. H a првом месту треба подсетити да док су ce y ФранЦуској филозофи организовали као „партија“ , противна и суштински непријатељски окренута према монархистичком апарату, y земљама просвећеног апсолутизма, Аустријској монархији, бурбонској Шпанији, немачким и италијанским државама, донекле су другачије биле судбине и опредељења интелектуалаца који су y великом броју случајева сарадници владара. У Немачкој су то били, y различитим звањима, Кант, Гете, Хердер и Виланд, y Аустрији Мартини и Зоненфелс, y Италији Вери, Бекарија, Галијани, Филанђери, Галанти, y Шпанији Кампоманес, Олавиде, Ховељанос; и док њихови односи с владарима 355
и њиховим министрима нису увек били идилични (као што смо видели y Веријевом случају или као y случају Гетеа који je, no завршетку свог деценијског искуства саветника, одредио „сваког ko ce бави административним пословима a да није владар ... као филистера, битангу или лудака“ ), ништа није мања истина да су бар делимично они допринели успостављању праведнијег и културнијег друштва. Међутим, историјска истраживања све више шире своју пажњу са ових личности, чувених no својим књижевним и филозофским делима, на судије, администраторе и техничка лица чији су ce списи бавили конкретним проблемима и нису били намењени широкој публици, или на анонимне масе чиновника и службеника чије су образоваше, делатности и оријентације били неопходан услов за оствареше програма обнове. Традиционалном уздизању, y старој немачкој историографији, пруске бирократије као носиоца универзалних вредности и етичког схватања државе, после Другог светског рата супротставио ce правац Х ан са Розенберга који je нагласио њену одбрану сталешких интереса и победничку борбу с монархијом, између 18. и 19. века, ради наметања „формалне трансформације монархистичке аутократије y бирократско-аристократско самовлашће“ (H. Rosenberg, 1958, 173). Али једностраност ове поставке, мада плодне резултатима, показале су новије студије М елера, Хелмута и Тортарола, које су истакле ширину интелектуалних занимања и истиниту реформаторску вокацију великог дела овог сталежа. Т ако ce, на пример, испоставило да je међу ауторима чланака објављених y „Berlinische Monatschrift", најважнијем берлинском просветитељском часопису, 2 0 % било државних чиновника и још 26,7% школских и универзитетских професора (H. Môler, 1974, 252); према прорачуну једног савременог посматрача, 138 од 172 књижевника који су деловали y пруској престоници, били су y јавној служби (Е. Tortarolo, 1989, 273); a „снажну, често горку жељу за реформом својствену генерациЈИ младих чиновника 1 ортароло je илустровао y припремним радовима за Allgemeines Ladrecht из 1794. године (исти, 1989, 217 и даље). И када je реч о немачким државама, као што пише Чарлс В. Инграо, „у последње две деценије историчари су повратили вредност улози бирократије као инструмента за про356
гресивне иновације" (Ch. W. Ingrao, 1987, 12). Дефиницију „просвећена бирократија“ предложила je Хелен Лајбел y полемици са искључивом пажњом, коју су y прошлости обраћали многи историчари на оријентације и смернице наводно „просвећених“ владара: y случају Баден, који je она испитала, „бирократе су на крају успеле да наметну неку врсту монархије усклађене према маркгрофу и y том смислу дошли су до победе која je касније омогућила снажну афирмацију либерализма y југозападној Немачкој“ (Н. Liebel, 1965, 12). О ва поставка свакако пати од „антитиранског“ опредељења; али и остале студије (на пример, К. Gerteis, 1983) истакле су велику раширеност протолиберарних ставова y бирократији југозападних немачких држава. К ад je реч о Аустријској монархији, јасно je да ce y последњих двадесет година века, уз помоћ слободе штампе коЈУ Је установио 1781. Јозеф II, развио независни покрет, чији je најважнији део представљала најнапреднија фракција бирократије, који je „превазишао границе просвећеног деспотизма y оквиру којих je створен“ и који je „почињао да оспорава основне постулате аристократске повлашћености, хришћанства и саме просвећене монархије“ (Е. Wangermann, 1969, 12). Исти научник који je изнео ове тврдње пажљиво je реконструисао каријеру и идеје типичног представника овог покрета, Готфрида ван Швајтена, сина чувеног лекара и саветника Марије Терезије, Герарда: под заштитом канцелара Кауница y деистичким ставовима на религиозном плану и конституционалистичким на пољу политике, Готфрид je 1781. именован за председника Дворске комисије за студије и цензуру, и y мноштву случајева, уз помоћ колега, успео je да спроведе много прогресивније и „либералније“ идеје од оних које би цар желео, на пример када je реч о универзитетској настави, која je, према Јозефу II, требало да „служи само за образовање државних чиновника“ (Е. Wangermann, 1978, 23 и даље). Овом нашем набрајању не би било краја када бисмо, као што je то потребно, наставили анализу y италијанским и иберијским државама, Русији, скандинавским земљама, али и y земљама које je просвећени апсолутизам најмање дотакао, на првом месту y Француској и Енглеској. Упечатљива парабола Валтрауда Хајндла y студији о аустријској бирократији од 1780. до 1848, која je до врхунца Француске револуције и ка357
сније деловала снажно, динамично и прогресивно, и која ce тек касније преобразила y чинилац политичке и друштвене учмалости, може важити, y већој или мањој мери, за читав стари континент. Уобичајено поистовећивање бирократског менталитета с назадњаштвом и конзервативизмом не може ce применити на доба просвећености, када je некадашњи службеник постао модерни чиновник.
358
СВЕШТЕНИК Д о м и н и к Ж илија
„Све шегове жеље су стремиле срећи да буде свештеник: непрестано je покушавао да стекне способности и неопходне врлине за ту службу. ’Често je говорио са одушевљењем да не зна ниједно занимање на земљи достојније човека од свештеника. Поучити своју браћу, олакшати им муке, утешити их y неволзи, охрабрити њихове врлине, показати им праву употребу њихових добара, изравнати кривине њиховог животног пута, уклонити од њих ужас гроба и дати им благу наду да ће имати друштво y силаску y њега, то су задаци доброг свештеника.’ Тако je г. Сернен замишљао своју службу Богу. Каква срећа за државу чији свештеници имају сличне појмове о својој дужности! Обичаји и спокојство народа поверени су на старање пароху. Само од њих зависи унутрашња срећа породица. Закони могу само да обухвате непоправљиво лоше и одрже спољашњи мир; али само je свештенику поверен унутрашњи ред, чији детаљи до танчина измичу законима [...]. Један добар парох je, једном речју, најмање савршена слика Бога, мира и милосрђа. “ Пјер де Клоривјер, Узор пастора или прича о животу де Сернена, пароха једног села y дијецези T ***1
м.
Тема о добром свештенику свакако није нова y 18. ве~ Ипак, од теолога до филозофа она je доживела талас обноВе с наглашавањем посебних друштвених задатака намењених Њему преко мистичне везе свештеника са Христовом жртвом. КУ-
^
1 Pierre Picot de Clorivière, Le modèle des pasteurs ou précis de la vie de • de Semin, curé d’un village dans le diocèse de T***, Paris 1779.
359
Лекар душа, Теотим, Волтеров добри свештеник, пре свега je учитељ морала који ce брине о благостању и јавном реду, задужен да негује врлину и мудрост међу својом паством. К ад je реч о Русоовом савојарском викару, он придаје значај само „заиста корисним“ догмама и обраћа ce срцу својих парохијана: „ З а њега није реч о томе да продре y метафизичке дубине које немају ни дна ни обала“, нити „да тако кратко време, које нам je дато да обожавамо Бога, изгуби y расправама о божанској суштини“: права религија je она која je „пријатна Богу и корисна људима“. Службеник добробити, свештеник мира, добар парох je отац својих парохијана, које усрећује својом проповеди и саветима, доводећи их до узвишеног морала Јеванђеља, ослобођеног све згуре сујеверја којом га je оптеретила историја цркве. Могли бисмо ce сетити сеоског викара Бернандена де Сен Пјера, или Аркадије y Оксеру коју описује Рестиф де ла Бретон y Ж ивот у мог оца (La vie de mon père) и Господину Huколи (Monsieur Nicolas). Читајући те филозофске и књижевне узоре, добијамо утисак да ce деловање свештеника y потпуности заснива на аксиомима друштевне корисности, који од сада поштују логику изградње политичког и грађанског друштва.2 Мање je важно религиозно веровање, које су ти пароси дужни да одржавају, од резултата вршења ритуала y оквиру парохије и тумачења свете речи y њиховим проповедима: васпитачи, они су успели да ц и в и л и зу ју читав један народ. T o je, уосталом, парабола иста као она коју нам казује Пјер де Клоривјер y причи о животу г. Сернена: послат y парохију која ce налази y шуми удаљеној седам врста од најближег насељеног места, истовремено упозорен „о грубом и жестоком темпераменту л>уди које треба да води“, јер највећи део житеља су криволовци који, „не хајући за породицу, проводе дане и ноћи y шуми“. Нови парох, који има подршку управника провинције, успева да своје парохијане ишчупа из дубоке беде y коју су упали, пушке су донете y свештеникову парохијску кућу, потом пренете y суседну коњичку жандармерију, a подељене су алатке, семе, ђубриво и стока: „У току једне године видимо како ce ужасна земља која не даје плода и њени жестоки житељи претварају y
2 О теми доброг свештеника в. y : P. Sage, Le „ bon prêtre “ dans la ture française cTAmadis de Gaule au Génie de la Cristianisme, Genève-Lille 1951.
360
весео и плодан крај насељен радним и честитим л>удима.“ Доктрина господина Сернена je иначе једноставна: „Објаснити људима све што може да им буде корисно y овом животу и за вечност“, често je говорио, „ето јединог начина да ce држе y реду и да буду срећни.“3 Одговара ли некој историјској реалности та књижевна фикција, која сврстава сеоског пароха међу оне који брину о моралу, задуженог, уз коњичку жандармерију, да обезбеди мир y селима и слогу домаћинстава?
Ограничења сисшема црквеног прихода U pe него што одговоримо на то питање, било би добро запитати ce какав je друштвени положај свештеника y мо~ дерном времену. Историчар je, природно, y искушењу да ce врати на одлуке Тридентског сабора, који ce бавио двоструком тематиком: одговорити догматски на Лутерово одбацивање свете тајне свештеничког позива и реформисати злоупотребе. Догматски декрет од 15. јула 1563. подвлачи жртвену природу свештеничког позива: суштински задатак свештенства, од Христа подарен, има двоструку моћ —да посвети и опрашта грехове (проповед je намерно прећутана, јер су лутеранци управо хтели да сведу службу Божју само на проповед). Пренет правом светом тајном (што одбацују лутеранци према којима je обред рукоположења чиста људска измишљотина), свештенички позив доприноси стварању хијерархијске структуре цркве. Духовна моћ долази одозго, преноси je Христос, a не стварају je делегације заједница. Самим тим свештеник je изнад лаика и декрет реформе од 17. септембра 1562. логичан je наставак доктринарне потврде: „Ништа није поучније и не води очигледније побожности и богослужењу светитељима као живот и пример оних који су посвећени светој служби Божјој. У суштини, као што их видимо уздигнуте изнад ововременских ствари, сви упиру поглед y њих као y огледало и они им служе као пример који треба следити. Тако свештеници, предодређени да свој жи3 [P. Picot de Clovrivère], нав. дело, 25-26, 45, 52.
361
вот не одвајају од свог Господа, морају својим животом и својим понашањем, одевањем, спољашњим изгледом, поступцима, речима и y свему другом да остављају утисак самоозбиљности и уздржаности y складу с религијом.“4 Поверено бискупима, остварење такве реформе свештеничког сталежа није, разуме ce, ишло само од себе. Прилив новог свештенства није одређивало само мењање тона теолошких расправа о позиву свештеника већ, такође, ако не и више од тога, објективне околности, које условљавају приступ црквеним именовањима: економска типологија и хијерархија свештеничког прихода, процедура преноса тог прихода, демографски развој саме клерикалне групе. С тог гледишта изузетна сложеност система црквеног прихода — на коју je деловање пастора могло да буде врло ограничено —умногоме je допринела успоравању католичке реформације умањујући и варирајући њено дејство, не само од државе до државе већ и од дијецезе до дијецезе. Структура црквеног прихода, наслеђена из времена с краја средњег века, и дал>е je трајала, чак ce и ширила tokom читавог модерног раздобља. Одржавање многобројних црквених задужбина, канонских области, капеланија, верских заједница имало je бар двоструку последицу. Пре свега, није допринело појави свештенства усмереног само на службу Божју, јер бављење душама није специфично за позив свештенства и сваки корисник црквеног прихода je лако могао себи да нађе замену и тако обезбеди извршење обавеза које захтева шегов приход. Даље, нарочито игром патроната, црквеног или лаичког, оснажује ce стварање локалних и породичних стратегија свештеничких каријера, остављајући мало простора стварној власти бискупа и његовој могућности надзора. У тим условима кривуље рукоположења треба анализирати мање y оквирима појма свештенички „позив“, a више y функцији броја и специфичних обележја упражњених места: вероватноћа да ће бити заузета je сразмерна схватању да су свештеничка места готово исто што и наслеђена имања. Пре него што покушамо да тумачимо узлете и падове, требало би па-
4 Према преводу A. Michel, y: С. J. Héfelé, Histoire des concile ( les documents originaux, t. X. Les décrets du concile de Trente, Paris 1938. 362
гкљиво испитати састав тржишта црквеног прихода y свакој дијецези, као и хијерархију прихода.5 Није без значаја, на пример, да ce y Бретањи задржало читаво клерикално друштво капелана, чији ce приход не може сматрати богатством, али није без непосредних веза с локалним племством.6 Исто тако бројна друштва свештеника — méparts**, consorces**, familiarité ***, заједница свештеника filleuls**** (ђакона и нижих положаја y хијерархији) — и дал>е опстају y Бургундији, Ф ранш -К онтеу, Оверњу, и одржавају присуство сувишних свештеника, рођених y парохијама y којима су смештени — што je услов sine qua non њиховог ступања на дужност, коју треба да обављају y оквиру задужбине*****. И пак je y Ф ранцуској tokom 18. века дошло до јасног опадања те првобитне структуре услед, с једне стране световне ерозије прихода, јер ce приходом управљало y укупној маси, a с друге стране, власти бискупа, коју ови постепено успевају да наметну. Тако 1726, сигуран y подршку Парламента y Паризу, Масијон, бискуп Клермона, обавезује сваког будућег свештеника „ filleu f (ђакона) да бар три године обавља дужност викара y својој дијецези пре него што може бити примљен y заједницу парохије из које потиче. Тако ce заједницама намеће признаваше пуног и потпуног ауторитета пароха (кога нису неопходно сами изабрали) који треба да пред-
5 О том питању D. Julia, „Système bénéficiai et carrières ecclésiastiques dans la France d’Ancien Régime", Historiens et sociologues aujourd'hui, Joumés d’études annuelles de la Société Français de Sociologie, Université de Lille 1, 14-15 juin 1984. Paris, Editions du CNRS, Paris 1986, 79-107. 6 Ch. Berthelot du Chesnay, Les prêtres séculiers en Haute-Bretagne au XVIIIe siècle, Rennes, Presses Universitaires de Rennes II, 1984. * Méparts - удружења капелана, постоје од средине 14. века, дужност им je да опслужују „задужбине" (приход од заоставштине) и баштину заједнице, значи поседовала су сопствени извор прихода a не редовни црквени приход. - Прим. прев. ** Consorces - свештеници чија je дужност била да говоре мисе за душе y чистилишту. - Прим. прев. *** Familliarités - заједнице свештеника y великим парохијама које нису примале црквени приход. - Прим. прев. **** Prêtre filleul - свештеници искључиво рођени y парохији, задужени да служе задушне мисе завештане тестаментом преминулог који оставља задужбину. - Прим. прев. ***** Задужбина - средства која преминули оставља цркви с наменом да од њих служе задушне мисе. - Прим. прев.
седава свим њиховим окупљањи.ма: реч je о исправљању јавног скандала сукоба, који су изазвали „бесловесни“ свештеници, ограничавајући „све своје деловање и жар на тумачење паросима основних права која иду уз њихов позив“ и сматрају себе „господарима цркава, чији су само свештеници, потчињени и помоћни.“7 A ko тај облик већ на више места делује архаично — y дијецези Клермон je 1729. y 145 набројаних заједница с клирицима и нижим чиновима свештенства више од половине (78) представљао само парох или још два или три лица. Али тај систем представља, ипак, једну од најјачих арматура црквене структуре на југу Италије. У том делу полуострва и, посебно, y јужним Апенинима на страни према Јадрану (М олиза, Базиликата, Капитаната, околина Барија и Отрант), половина или две трећине парохија, chiese ricettizie* цркве-уточишта, јесу локалне црквене организације којима управљају породични системи.8 У суштини, пошто их правници Напуљске краљевине сматрају делом световне баштине, цркве-уточишта су приватна удружења свештеника из парохије, која међу собом бирају ректора—пароха (бискуп ce задовољавао тиме да потврди подобност кандидата за то место), користе заједничку масу често замашних средстава, сваки од учесника no ротационом систему управља одређено време делом тих добара. Иако представљају укупно нешто мало мање од трећине парохија Напуљске краљевине (2 9 % ), цркве-уточишта располажу, y првој половини 19. века, са 55% нето годишњег прихода свих парохија, a no
7 L. Welter, „Les communautés de prêtres dans le diocèse de Clermont au XVIIe et XVIIIe siècle", Revue dHistoire de l'Eglise de France, t. XXXV, 1949, 5-35. * Chiese ricettizie - колегијалне цркве чији cy сви припадници делили колективно власништво и потицали из те области; на југу Италије то су цркве и дијецезе које су имале приватни карактер и приватни приход. - Прим. прев. 8 Анализа chiese ricettizie, цркава-уточишта, недавно je обновљена важном библиографијом. Наведимо најважније чланке: G. De Rosa, „Pertinenze ecclesiastiche e santità nella storia sociale e religiosa della Basilicata del XVI11 al XIX secolo", Richerche di storia sociale e religiosa, n° 7 -8 , 1975, 7-68; A. Placanica, „Chiesa e societa nel Settecento méridionale: vecchio e nuovo clero nel quadro della legislazione riformatrice", нав. дело, 121-189; M. Rosa, Religione e società nel Mezzogiorno tra Cinque e Seicento, Bari, De Donato, 1976; V. de Vitiis, „Chiese ricettizie e organizzazione ecclesiastica nel Regno delle Due Sicilie dal Concordato del 1818 al Unita", y: G. Galasso et C. Russo, (ed.), Per la storia sociale e religiosa del Mezzogiorno dItalia, t. II, Napoli, Guida editori, 1982, 349—473.
364
поузданој процени y 18. веку су располагале са укупно 70 % до 75% прихода. Својом аутономијом, као и својим богатством, такви облици представљају сталан изазов пасторалном деловању бискупа. Kao што то бележи 1771. ad limina* Доменико Роси, бискуп Потенце — дијецезе са црквама-уточиштима представљају 9 3 ,4 % од укупног броја парохија: „Бискупу не остаје никакав црквени приход на располагашу којим би могао да награди заслужне свештенике, због тога ce дешава да новопостављени свештеници немају ничем да ce надају од свог прелата, не уче више и препуштају ce беспосличењу и пороцима. Друга штета je да каноник усмерава више пажше на тело и крв (то јест на сродство) него на заслуге, дајући често предност мање заслужним."9 H a сличне појаве ћемо наићи y делу Ш паније према Пиринејима и Атлантском океану, земљама од Арагона до Галиције, преко старе Кастиље и Леона. Овде главну улогу има патронат заједнице становника, задржан je наследни карактер црквених прихода, који je резервисан за становнике парохије или регије, бројне капеланије доступне су само сродницима и припадницима лозе оснивача, густа je мрежа „катедралних“ парохија y бискупији, чија парохија in solidum** припада оним примаоцима црквеног прихода који учествују y служењу y цркви и често захватају основни део прихода из редовне расподеле заједничке масе прилога верника. Све ове специфичности знатно су ограничавале могућности мешања бискупа и доприносиле одржавању сталног прилива нових клирика, који нису увек тежили свештеничком позиву.10 Д а наведемо само један пример: y дијецези Св. Јакова y Компостели именовања на ни-
* Ad limina - извештај приликом редовне посете Светој столици. -
Прим. прев. 9 Текст наводи G. De Rosa, нав. дело, 26. ** In solidum - реч овде значи солидарно. Има порекло y Јустинијановом кодексу и односи ce на јемство за дугове. Иста реч постоји и y грађанском закону. - Прим. прев. 10 С. Hermann, L'église сГEspagne sous le patronage royale (1476-1834). Essai cfecclésiologie politique, Madrid, Casa de Velâzquez, 1988, 23, 260-261. У дијецези Напуља y току треће четвртине XVII века, 40% нових који су добили
365
же дужности остају tokom читавог 18. века два пута бројнија од рукоположења свештеника.^ О вде je остало важеће отворено схваташе свештеничког статуса као нечега што je између световног и свештеног стања, na je давало могућност различитим степенима клерикализације. Ц рква ce дефинише, пре свега, укорењивањем y једно место, a становници сматрају да, y замену за црквено наслеђе које су успоставили њихови преци и за редовно убирани годишњи приход који црква добија, духовне услуге треба да обезбеђује свештеник тесно повезан локалним мрежама сродства и дружења. Тих неколико примера показују до које мере je лик свештеника y 18. веку био уткан y различите друштвене, економске и културне контексте и колико би било погрешно свести га Ha један јединствен модел. Сваки пут ту слику треба поново сагледати y оквиру локалног или регионалног друштвеног контекста, црквеног или лаичког, прецизно анализирајући утицај хијерархије црквених прихода, преовлађујуће типове патроната, канонске процедуре приступа свештеничком звању. Јасно je да су олакшице, које y Француској пружа право обраћања Риму или вицелегату y Авињону како би ce дошло до жељеног црквеног прихода {prévention —превенција: одмах no смрти титулара да би први задржали датум y регистру —resignatio in favorem) и омогућило заобилажење права редовно именованих, исто су толико елементи који олакшавају одржавање црквеног прихода y оквиру исте лозе као дела породичног наслеђа, преношењем са стрица или ујака на нећака, са брата на брата или са рођака на рођака. У Шпанији систем апостолских „резерви“, који даје повластицу Светој столици да именује велики број титулара црквених прихода tokom осам месеци y години, проузрокује да до нунција, који има овлашћења папског легата с ду-*
тонзуру има између 7 и 14 година: улазак y свештеничку државу није свестан избор свештенства већ начин да породице располажу црквеним приходом. У граду Напуљу 59% нових свештеника који су примили тонзуру не иде даље од нижег свештенства (супротно од оних са села који су примили тонзуру од којих две трећине иду до чина испод ђакона). Уп.: G Garzya, „Reclutamento е nobilità sociale nella seconda metà del Seicento", y: G Galasso et C. Russo, Per la storia sociale e religiosa del Mezzogiorno, Napoli, Guida editori, 1980, 241-306. 11 B. Barreiro Malon, „El clero de la diôcesis de Santiago: estru comportamientos (siglos X V I- XIX)“, Compostellanum, vol. XXIII, 1988, 469-508.
366
ховним ауторитетом, доспева велики број сличних захтева од клирика, који не маре за правила противреформације и поред настојања локалних прелата, који покушавају да им их наметну. H a исти начин ваљало би ce питати о правој распрострањености процедуре конкурса за парохе y току месеци резервисаних за именовања Свете столице y земљама које поштују Свету столицу, или y земљама немачког Конкордата: могли смо да израчунамо, на пример —за стару дијецезу Тул —да je конкурс важио за око 1.750 и 1.789 пароха, што je представљало 3 0 % , док je папа располагао са шест месеци y три бискупије и осам месеци y Лорени. T o значи да су они који примају црквени приход знали да искористе могућности оставке in favorem да би предупредили бискупов избор свештеника.12 Канониста Диран де Мајан, добар познавалац материје, чак сматра да „чисте и једноставне оставке“ оних који примају црквени приход y корист обичног примаоца црквеног прихода или бискупа, „већим делом нису ништа друго до тајне оставке y корист онога ко наслеђује црквени приход, али као слободна вол>а, не као трговина светим стварима, већ као намера да ce приход стави на располагање тој и тој особи која ce предлаже“13. Подсећање на та правила функционисања система црквеног прихода нема намеру да негира деловање католичке реформе већ да истакне ограничења и спутаванЈа y оквиру којих ce реформа одвијала. Већи или мањи број свештеника y једној области не значи a priori да je та област више или мање побожна од суседне —којим аршином мерити њену виталност —већ само доказује да су ce структуре дугог трајаша, које су другде нестале, ту дуже одржале.14
12 Ј. М. Огу, „La carrière ecclésiastique dans le diocèse de Toul, 1750-1790“, Annales de l'Est, 5e série, 36e anné, 1984, 18-49. 13 Durand de Maillane, Dictionnaire de droit canonique et de pratique bénéficale, t. II, troisième édition, Lyon 1776, 276. 14 O значају породичне стратегије y чудноватом порасту броја свештеника y 17. веку, посебно y области Медитерана, в.: P. Stella, „Strategie familiari e celibato sacro in Italia tra’ 600 e ’ 700“, Salesianum, t. 41, 1979, 73-109.
367
Образовање свешшеника: институција семинарија Један од основних задатака које je поставио Тридентски сабор био je бол>е образовање свештеника y посебним институцијама —семинаријама. У суштини, двадесет трећи члан 18. канона je предвидео да je свака катедрална црква „у складу са својим могућностима и величином дијецезе“ обавезна „да исхрани, подигне y побожности и образује за свештенство и црквену дисциплину“ одређени број деце из града и дијецезе која су окупљена y колеж y седишту епископије. Деца до дванаест година, која знају довољно да „читају и пишу“, одабрана су углавном из сиромашних породица (богати нису искључени, али храну и школовање сами плаћају). Семинаристи je требало да покажу „природну доброту“ и „добру вољу“, дајући наду да ће бити спремни да читавог живота остану y црквеној служби. Интернате —семинарије, где деца no уласку добијају тонзуру и стално носе свештеничку одећу, Сабор je истовремено замислио као школу где ђаци, подељени y разреде „зависно од узраста и шиховог напредовања y црквеној дисциплини“, уче „граматику, певање, црквени рачун и све што ce односи на књижевност“ и, поврх тога, „Свето писмо, књиге које ce баве црквеним стварима, проповеди светитеља и обављање светих тајни“, као и „све обреде и обичаје цркве“. Инспирисана непосредно моделом средњовековног универзитета, са студентима који имају стипендије, али овде y служби црквене дисциплине, семинарија, потпуно потчињена бискупу, требало je да ce финансира доприносом од дела целокупних прихода дијецезе „и редовних од било ког патроната, и ванредних“ и свих других црквених прихода. Локални бискуп je овлашћен, ако то сматра за сходно, да тражи помоћ световних власти „да их принуди на плаћање дела доприноса“. Али, жел>е су далеко од стварности, као и дефиниција институционалног модела од његове примене. Ш та треба сматрати семинаријом y 18. веку? Одговор je врло различит y зависности од католичке државе и дијецезе. Покушаћемо да наведемо неке основне црте школског облика који обезбеђује „установу“ свештеника. Више основних разлога објашњавају релативни неуспех тридентског модела семинарије. Први je финансијски: немогућ368
ност да ce сакупи порез на црквени приход —пре свега, y време кризе земљишне ренте — и отпор читаве заједнице свештеника или пароха, који спречавају стварање финансијске основе, изузев y оним ретким случајевима кад су сами прелати томе посветили већи део свог богатства. Савршена слога je окупила катедралне столице y одбијању помоћи изградњи семинарија под изговором да већ постоји настава деце y хору, a када случајно бискуп успева да наметне своју вољу, капелани катедрала нису престајали да приморавају семинаристе да присуствују свим службама хора: као y Кадису, Кордоби, Гранади, Малаги и Мурсији. Друго, ни сви бискупи нису били убеђени y сврсисходност тридентских семинарија: преузимајући модел универзитетског колежа са стипендистима који су то сами изабрали и сматрајући да je тим путем осигуран прилив свештенства —што објашњава зашто тако значајна седишта бискупа као Саламанка, Севиља, Толедо или Свети Јаков y Компостели нису имали семинарије све до краја 18, негде чак и до 19. века.15 У том погледу значајна je одлука концила црквене провинције Камбре, који je одржан y Монсу 1586, да при Универзитету Дуе отворе „провинцијску“ семинарију, где би на студије теологије било примљено двадесет стипендиста из надбискупије и дванаест из потчињених бискупија. Финансирање je, no жељи учесника сабора, било обезбеђено порезом на сваки црквени приход. Ha крају ширење мреже школа језуита —који од другог општег Сабора братства 1565, где je отворено одбијено да ce преузму, сем no изузетку, семинарије које предлажу бискупи — било je y великој мери противтежа напорима прелата, који постепено ипак признају успешност формуле. Тридентске семинарије су, дакле, могле, због својих врло ограничених извора прихода, да приме само врло мали део будућег свештенства дијецезе, јер je број понуђених стипендија био мали. У току 17. века дошло je до више великих промена, Koje су знатно измениле институционални облик семинарија.
15 F. Martin Hernandez, Los seminarios espanoles. H istoriay pedag t-1, 1563-1700, Salamanque, Ediciones Sigueme, 1964. F. Martin Hernandez - J. Martin Hernandez, Los seminarios espanoles en la epoca de la Ilustraciôn. Ensayo de una pedagogia eclesiâstica en el siglo XVIII, Madrid, Consejo Superior de Investigaciones Cientificas, 1973.
369
T o ce, пре свега, односи на Француску, где je основано мноштво световних братстава да би ce обновило узвишено достојанство свештенства, деградирано пијанством и развратом оних који примају црквене приходе. П од утицајем својих оснивача — кардинала Де Берула y Ораторијуму или Ж ан-Ж ака Олијеа y друштву Сен-Сулпис, на пример — развијена je свештена духовност, која упорно наглашава мистично јединство свештеника са жртвом Исуса Христа, „хостије и Божје жртве“, присутно y причешћу. Истичући светост свештенства, која захтева савршенство и неопходан раскид са овим светом, та братства су поставила себи свети задатак да помогну бискупима y свим црквеним делањима која су им поверена (мисије, проповеди итд.), али пре свега y напору да „створе“ свештенике, као што je предвидео пројекат оснивања Француског ораторијума, „коришћењем науке којој не уче школе и књиге, и чисто црквеним врлинама, и обављањем умерено, с духом и ефикасношћу црквене дужности, y којој je свакоме једини господар само он сам и његово искуство“.16 О ве су организације образоване на маргини система корисника црквених прихода истовремено са следбеницима светог Амброзија, које je водио Карло Боромејски, милански бискуп, чији су чланови ораторијума обећавали да никада ништа од црквених прихода неће тражити „ни посредно ни непосредно“, чак и кад могу да их прихвате, и „тако ce повуку без греха из братства, не збуњујући свет“17. H a исти начин варијанта, коју нуди Венсан де П ол да лазаристима наметне једноставне завете као што je сиромаштво, објашњава ce вољом да ce мисионарска енергија задржи y апостолском начину живота. Наиме, искуство му je показало како су чланови y великом искушењу да ce после неколико година проведених y братству повуку y живот који доноси црквени приход: варијанту je, на крају, званично потврдила папска була Ех Comissa No bis из 1655. У намножавашу нових свештеничких братстава y 17. и 18. веку која су ce определила за мисију бољег образовања свештеника, приметна je оригиналност француског случаја y
16 Пројекат изградње конгрегације Језуитског ораторијум штампан y Correspodance du Cardinal Bérulle, прир. J. Dagens, 1.1, Paris-Louvain, 1937, 119. V Исто, 118.
370
односу на шпанска братства (може ce подсетити на Pios Operet nos, шпанско братство које je основао Ф рансиско Ф ерер y краљевини Арагон двадесетих година)1819или италијанска (као следбеници светог Амброзија, или једног њиховог крила, мисионари Po основани 1721)^, која често остају y оквиру дијецезе — она су добила чврсто централизовано устројство којим управл>а врховни старешина. Потчињена су бискупима, који их зову кад je реч о обављању и коришћењу црквених функција, али не зависе од њега y свему што ce тиче управљања и правила, што омогућава уједначавање служења, додатно наглашено протоком л>уди између седишта исте духовне породице. У тој перспективи напори конгрегације, после доста спотицања, развијају ce на обрасцу образовања за свештеника, чији je цил> да приме на одређено време пре сваког заређивања искушенике како би их припремили на неопходно затварање y заједницу читавим низом вежби: методи и понављање молитви, посебни „испити“, појединачни и колективни, духовна предавања, читање и исповеди. Нагласак je, пре свега, на поштовању правила којима je цил> да ce строгим коришћењем времена сваког семинаристе, од јутра до вечери, код свакога створи дубоко прихватање поистовећења са Христом свештеником. У мери y којој y своје расправе уводе реформу свештенства бискупи виде y продуженом боравку y семинарији једну од основних полуга за навикавање свештенства на редован живот, неопходан за обављање службе. Постепено долазе од замисли простог „повлачења из живота“ кандидата за чланове реда пре сваког рукоположења, до обавезног проласка кроз семинарију, чије трајање може бити различито, али ce постепено продужава да би tokom века било све мање прекидано боравцима ван семинарије. Усвојени обрасци ипак остају, зависно од извора средстава и броја људи, и даље врло различити. Д а ce засад задржимо само на француском случају, једном од најуједначенијих y Европи услед већ поменуте цен18 B. F. - J. Martin Hernandez, нав. дело, 56-83. 19 О следбеницима мисионарима Ro (Rho) в.: X. Toscani, „La letteratura del buon prete di Lombardia nella prima metà del Settecento“, Archive Storico Lombardo, t. 102, 1976, 158-195. 37/
трализације братстава. У освит 18. века може ce уочити више типова семинарија, који ce међусобно доста разликују. Први пример je обична семинарија која припрема за обављање свештеничких дужности: будући свештеник ту приступа пошто je већ другде (обично y колежу или на универзитету) завршио своје студије теологије, na ту остаје неко време, које одређује бискуп пре сваког заређивања, да би ce надахнуо духом и врлином одговарајућим месту које ће заузети и да би ce припремио за дужности које га чекају: литургију, проповед, обављање светих тајни, катехизам. Kao што 1770. пише надбискуп Оша, Ж ан-Ф рансоа де Монтије, y Упутству за свештеника уз збирку одредаба статута синода дијецезе, учење y овој врсти установе не односи ce на теолошка питања: „То није њихово време. Требало би научити те ствари пре него што ce дође, пре свега Свето писмо, света правила цркве y обављању светих тајни, пре свих покајање, обреде, литургијска правила, ритуал, устав дијецезе. Поред тога, важно je учење великих светитеља и њихових дела, те узвишене науке која учи разговору с Богом, молитви и медитацији, учењу поштовања обичаја, осећању, језику, спољњем и унутрашњем понашању достојном свештеника y различитим ситуацијама y којима ce може наћи пред Божјим провиђењем.“20 У другој половини 18. века семинарије y Камбреу, Ле М ану или Сен Малоу потпуно одговарају том типу. У надбискупији y Камбреу, где искушеници свих редова окупљени y замку Бевраж код Валенсјена проводе време од седам месеци до годину и no дана, 8 3 ,5 % семинариста имају између двадесет две и двадесет шест година при уласку, иза себе имају три (3 2 ,7 % ) или четири године (4 9 ,3 % ) проведене на Универзитету y Дуеу (6 2 ,6 % ), или врло близу на Универзитету y Луве-20
20 Recueil des statuts synodaux du diocèse cTAuch. Instruction p de monseigneur Гarchevêque tfAuch sur l'état sacerdotale, Toulouse, 1770,42. Овде je предвиђено трајање семинарија од једне године укупно, подељене на четири боравка од no три месеца пре сваког рукоположења, али свештеници морају да докажу да су положили три године теологије.
372
ну (2 2 ,8 % ), или код језуита y Монсу ( 9 % ) .21 Будући свештеници дијецезе Л е Ман, од којих бискуп тражи три године студија теологије, деле ce на оне из колежа y дијецези (Л е Ман и Домфрон) и оне из установа ван дијецезе (дипломирани са семинарије филозофије на Универзитету Анже, са колежа или из клерикалних заједница престонице): али боравак y семинарији бискупског града често ce одвијао између курса филозофије и курса теологије.22 У дијецези Сен Мало, све до истеривања је~ зуита из Краљевине Француске (1762), већина ђакона, после свог боравка y семинарији дијецезе y Сен Мену, коју су држали лазаристи, излазе на испит за свештеника, своје студије те~ ологије завршавају било на световном колежу y Динану или, чешће на језуитским колежима y околини дијецезе (углавном y Рену, али и y В ану).23 О вде запажамо поделу улога између семинарија-интерната, које пружају духовно припремање за свештенички живот, и спољашњих колежа који дају интелектуално образовање. H a исту дихотомију наилазимо код друге врсте семинарија: интерната где млади људи бораве за време свог изучавања филозофије или теологије, које ce одвија ван интерната, било на колежу било на универзитету y истом граду. Taj образац ce посебно развио крајем 17. века y више облика. Понекад je семинарија уз бивши колеж, који већ држи неко братство — пример су семинарије које су преузели језуити, и све су отворене после 1682, a дванаеста општа конгрегација прихватила je no одредбама више бискупа и оца Л а Ш ез, краљевог исповедника —препуштајући врховном старешини бригу о утврђивању услова за примање y интернат: реч je о борби против јансенизма, који je француско свештенство сматрало штетним. Понекад je семинарија оснивана y тренутку кад je колеж y граду преузело неко братство, које тада преузима обе институције. Понекад, најзад, семинарија може бити потпуно независна, где
21 G Deregnaucourt, De Fénelon à la Révolution. Le clergé paroissial dans l'archevêché de Cambrai, Lille, Presses Universitaires de Lille, 1991, 173-181, 204. 22 A. Poyer, Devenir curé dans le diocèse du Mans au XVIII siècle, теза y Рукопису за докторат трећег циклуса Université de Rennes II, 1986, 65. 23 Ch. Berthelot du Chesnay, Les prêtres séculiers en Haute-Bretagne au XVIIIe siècle, Rennes, Presses Universitaires de Rennes II, 1984, 145.
373
професори филозофије и теологије јавно држе часове и постоји директор семинарије: то je посебно случај y универзитетским градовима и y најважнијем међу њима y учењу теологије, П аризу. Семинаристи два пута дневно присуствују часовима теологије на Сорбони или на колежу Н авара, пре него што ce врате y своје заједнице које држе свештеничка братства (следбеници реда Сен Силпис, лазаристи, следбеници реда Ораторијума Исусовог, свештеници реда заједнице Сен Никола ди Ш ардоне). Јасно je да ce y оквиру овог школског обрасца све више tokom 18. века испољава тежња да ce успостави институција семинарије из два разлога: с једне стране, y дијецезама где je мрежа колежа мање разграната, бискупске семинарије су упућене на то да држе наставу филозофије и теологије која другде не постоји. С друге стране, услед чињенице да постоје жестоки теолошки сукоби, које изазива криза јансенизма, велики број бискупа жели да врати y своје окриље и под непосредан надзор образовање које ce одвија y граду y коме je седиште бискупије, поготово ако га шире братства сумњичена за иноверство: као што je y Анжеу или Нанту, где колеже држи Ораторијум. Коначно, истеривање језуита (1762) je могло да убрза тај развој ка „целовитом“ школском облику, јер су доста често катедре теологије које су постојале y бившим језуитским колежима биле укинуте и предавања пребачена y седиште епископије: као y Екс ан Провансу, Каору, Каркасону, Пију, Поу или Тулузу, да наведемо само тих неколико примера. Штавише, између 17. и 18. века ниво знања који ce захтева од кандидата за свештеника je пооштрен. Још 1668. године генерална скупштина конгрегације Мисије, бавећи ce семинаријама, изјављује „да што ce тиче аутора који ce проучавају, треба имати на уму способност семинариста, време које проводе y семинарији, могућност да набаве књиге, добру вољу бискупа и многе друге околности; ипак би y неколико наших семинарија могли да ce проучавају ученији аутори од оних који ce данас изучавају“24. Треба признати да y то време предавања из теологије на семинаријама
24 Avis et résolution de l’Assemblée générale tenue en l’année 166 hant les séminaires", y: Recueil des principales circulaires des supérieurs généraux de la Congrégation de la Mission, 1.1, Paris 1877, 90.
374
лазариста нису на највишем нивоу и да je основа обуке усмерена на духовне вежбе и обављање црквених дужности. У 18. веку изгледа да су испити пред свако рукоположење постајали све озбиљнији. У Аиможу сви семинаристи су испитивани три пута пре датума одређеног за рукоположеше (Божић, пред велики пост, Духови): испит ce полагао пред два или три директора семинарија, y присуству великих викарних бискупа, и односио ce на „питаша сколастике и морала и братства коме намеравају да приступе“ , тако да су кандидати некада имали „и no шест или седам тема на које треба да одговоре“. Надзорни свештеник je бринуо о томе да семинаристима с којима нису задовољни каже да не изађу на испит: њихов исповедник „има за задатак да им ублажи тај ударац тако да ce то одвија без буке и праска“25. Н еке одредбе (ordos) дијецеза крајем века захтевале су да ce изнесу питања догме и морала о којима су испитивани семинаристи сваке године. А ли, пре тих општих одредби требало je успоставити прецизно мерило no коме ће испитивачи одлучивати о прихватању или одбијању кандидата (као и на пријемном испиту за семинарију, ако испит постоји). З а дијецезу Сен Мало још постоје регистри са испита; највећи број кандидата je изгледа одбијен због недовољног знања: тако ce двадесетседмогодишњи подђакон за слаб одговор на питање о постању оправдава лошим памћењем, тврдећи „и да има шест година да научи градиво, памћење га не би боље служило“. Испитивачи из дијецезе кратко су му одговорили „да ће бити враћен y чин подђакона за следећих дванаест година ако ce ви~ ше не потруди"; супротно томе, неки други кандидат je примљен и поред слабог одговора с примедбом да „ако остане на селу и не иде y неки колеж где ће вежбати, остаће заувек ђакон“26. Иначе, највећи број je био одбијен пре примања тонзуре или y ниже свештенство, јер су испитивачи више волели да свештеник не уђе y братство да би избегли примање no јеванђелском изразу „ad duritiam cordis“*.
25 L. Tronson, Correspondance, 1.1, Paris 1904, 416: писмо Томаса Буржеа, управника семинарије y Лиможу, М. Тронсону, управнику семинаријума Сант Силпис y Паризу, од 8. априла 1695. 26 Ch. Berthelot du Chesnay, нав. дело, 147. * Duritiam cordis - тврдоћа срца. - Прим. прев.
375
Али y променама „малих семинарија“ —y смислу интерната који прима децу y годинама кад прате наставу хуманистичких наука, значи од дванаест година —променљивост обрасца школе je очигледна. У 17. веку још и дал>е су подељена мишљења о томе да ли треба од детињства припремати децу за свештенички позив. Отац Ш арл Ф ор, главни старешина редовних каноника Свете Женевјеве, y томе види начин да ce избегне намера родитеља који обично y велике колеже шаљу „депу спорог духа и физички најслабију децу“: док има и оних који шаљу „тако малу децу која једва могу да уче и још су недовољно свесни својих способности“. Биће могуће „с временом да ce из великог броја деце изаберу најбољи умови, они најпримеренији великим семинаријама.“27 Супротно томе, Венсан де Пол je сигурно написао најжешћу критику одредби Тридентског сабора, које ипак намерава да поштује „као да долазе од Светог духа“: „Искуство нас ипак учи да због начина на који их спроводимо с обзиром на године семинариста, ствар није успела ни y Италији, ни y Француској —једни ce повлаче пре времена, други немају склоности за свештенички позив, неки ce повлаче y заједнице, неки беже из места која су им обавезом одређена и траже срећу другде. Постоје четири семинарије y краљевини —y Бордоу, Ремсу, Руану и Анжеу. Ниједна од тих дијецеза нема због тога бол>е резултате. Плашим ce да ни y Италији, сем y Риму и Милану, ствари нису другачије.“2® Чисто свештеничка братства су показала извесну уздржаност y преузимању малих семинарија: „То није наш позив, нити милост од Бога“, објашњава Монсињор Тронсон 1692. п о водом жеље бискупа Отена да ред Сен Силпис преузме једну малу семинарију.29 У суштини позив свепггеника y 17. веку je чак 27 Père du Molinet, Histoire des chanoines réguliers de la Congrégation de France de Van 1630 jusqu'en Van 1640, Bibliothèque Sainte-Geneviève, ms. n 612, fol. 273. 28 Писмо Винсента де Пола, Бернару Кодоингу, управнику Мисије y Риму, 13. маја 1644, Correspondance de S. Vincent de Paul, (ed.) P. Coste, t. II, Paris, 1920,408-411. 29 L. Tronson, Correspondance, нав. дело, t. I, Paris 1904, 162. Писмо господину Ле Beje де Пресак од 14. децембра 1692.
376
и био негован y окрил>у братстава посвећених Девици Марији и другим религиозним удружешима, која y редовним временским размацима окупљају најпобожније ученике из градских колежа ради духовних вежби. Треба приметити да je y то време велики врој „малих“ семинарија био пре врста колежа за елиту или владајућу класу која je ту слала своје синове којима je намењивала угледну црквену каријеру: y Понтлевоа, Сорезу, Жујиу, на н>еговом почетку, или y Сен Венсану де Сенлис. Али убрзо, управо због припадности нових искушеника одређеној класи, „световна“ страна односи превагу над првобитном религиозном, a и предаваша y којима ce стичу знања над духовним вежбама. Р азвој je сличан и y северној и средишњој Италији и y семинаријама-колежима које су основали бискупи y 18. веку: примајући младиће који припадају племству или буржоазији и који плаћају боравак, њихово образовање тежи да ce саобрази са seminaria nobilium, као y Пистоји, Ређо Емилији или Сијени.30 Ипак, од осамдесетих година 17. века y Француској настаје други модел „мале“ семинарије, који изгледа има лепу будућност: семинарија „сиромашног“ клирика, која ce издржава милостињом бискупа и даровима племића. Полазећи из Париза, где je ђакон из Гаскоње Франсоа де Шансијерг основао дванаестак заједница за младе ученике при колежима, покрет ce врло брзо раширио no читавој провинцији. Реч je, наравно, о омогућеном бесплатном школовању — што не вреди за велике семинарије y којима ce школарина плаћа —и требало би да подстакне да ce определе за свештенички позив младиће из скромнијих друштвених слојева како би преузели најтежа места: викаријате, сеоске парохије y сиромашним крајевима, катедре образовања, сва места која млади из градова нису склони да преузму. Мала семинарија je, дакле, начин да ce обезбеде редовни свештеници no селима: прихватајући своју стипендију (коју понекад зову titulum seminarii), сиромашни свештеници ce обавезују да ће преузети било које понуђено место. Задатак установе je да провери, што je могуће раније, спремност за позив свештеника семинариста који потичу из занатлијских или сељачких породица, испитуЈући „њихов тале-
30 С. Fantappiè, Instituzioni ecclesiastiche е istruzione secondaria lia modema: i seminari-collegi vescovili“, Annali dell'Instituta Storico italo-germanico in Trento, t. XV, 1989, 189-240.
377
нат, њихову вол>у и мотиве који их наводе на улазак y цркву, [...] да их одврати да ce везују против Божје воље ако нису за то, [...] да ce одвоје од своје земље и родитеља, жудње за богатством и уживањима века“. Анри Арно, бискуп Анжеа, y правилнику из 1686. намењеном „друштву сиромашних ученика установљеном y граду Анжеу, како би их образовало y црквеном духу пратећи намере Тридентског сабора и планове великог светог Карла Боромејског“, наводи један од великих недостатака кандидата који потичу из нижих слојева друштва: „Сиромашни људи ce саветују само са својим родитељима за које су врло везани, јер их они издржавају и сматрају да je неопходно да слепо следе њихово усмерење за заређење, на које гледају с користољубљем као на механичко занимање, којим ce зарађује за живот и доспева на угледан положај y односу на њихово порекло.“31 Неће нас онда зачудити што je једно од најчешћих мерила за примање y мале семинарије за сиромашне свештенике био конкурс заснован на показаном школском знању: ђаци, Ko je сеоски свештеник запази y школи при „парохијском дому“ као најпаметније, касније ce усмеравају ка малим семинаријама y дијецези, које их примају после строге провере њихових способности. Цени издржавања y васпитном дому, већ доста ниској y односу на интернате-колеже, која ce често израчунава y складу са финансијским могућностима сваке породице, често ce додаје низ поступних олакшица на основу показаног знања семинаристе. Тако je y оквиру свештеничког образовања установл>ено награђивање no заслузи. После одстрањивања језуита y француском високом свештенству, с већом наклоношћу ce гледало на мале семинарије-колеже. Опадање броја кандидата реално и доста уопштено почев од средине 18. века —приписује ce слабљењу религиозног професорског кадра y колежу: интернат нуди наставу хуманистичких наука и схваћен je као најбољи начин да ce сачувају они који ће убудуће бранити цркву
31
Правила које je редиговао Жозеф Гранде објавио je G. Leto
Histoire du séminaire d'Angers depuis sa fondation en 1659jusqu'à son union avec Saint Sulpice en 1695, Angers-Paris-Lyon, t. 2, 487-503. 378
од све већег броја филозофских напада. Т у ce укорењује систем који ће ce разгранати y следећем веку. Д a ли je ситуација каква je била y Француској постојала и y другим европским државама? У случају италијанског полуострва не треба занемарити утицај модела који je рано поставио Карло Боромејски y Милану, који je био обавезан узор свим институцијама семинарија. Семинарија почиње седмицом духовних вежби, са свакодневним вежбама побожности y капели семинариЈе или y градскоЈ катедрали. т и в о т миланских семинариста, који ce одвија унутар архиепископске установе, њихове студије од основа граматике до чисто црквених ствари, подвргнути су строгом надзору префеката, који редовно подносе извештаје ректору о владању оних који су им поверени. Систем дисциплине онемогућава било какву индивидуалну иницијативу и тежи да избегне сваки непотребан контакт са спољним светом. Усађивање идеала одвајања од света оставиће трајан траг, што ће утицати на свештенике и касније tokom обављања њихове службе. Истовремено, прецизно утврђен распоред испита пре сваког следећег вишег рукоположења има цил> не само да провери спремност кандидата већ и да провери њихове моралне и интелектуалне способности за обављање такве свештеничке дужности: рангирање појединаца no моделу Карла Боромејског одговара хијерархији црквених места распоређених y пет различитих разреда, y зависности од пастирске одговорности које то место захтева.-^ H e треба ce заваравати y погледу стварног распростирања боромејског модела: ако je тачно да ce између 1563. и 1570. може набројати више од 70 тридентских семинарија, око 50 између 1571. и краја 16. века и још 45 y првој половини 17. века, колико je њих образовано стварно no угледу на милански модел? Колико их ce дуже одржало и колико су полазника стварно могле да приме? Требало би y сваком поједином случају знати стварно функционисање институције: изгледа да je y погледу броја новообразованих свештеника врло дуго y ове семинарије приман врло мали број нових кандидата. Навешћемо32 •
•
м /
32 О моделу семинарије Карла Боромејског, уп.: М. Guasco, „L mazione del clero: i seminari", y: Storia сГItalia, Annali 9, La Chiesa e ilpotere poli tico dal Medievo all'età contemporanea, Torino, Einaudi, 1986, 649-658.
379
два примера. К ада су крајем 17. века напуљски надбискупи, Инико Карачоло и Ђакомо Кантелмо Стјуарт, завели строгу политику „примања y свештенство“, намећући строге економске услове (обавеза од тонзуре да je кандидат титулар наслеђеног имања да би ce смањио лажан број кандидата), затим интелектуалне (испити пре сваког вишег рукоположења) и дисциплинске, они су створили ефикасан систем контроле. КонГрегација за кандидате за рукоположење ( Congregazione degli ordinandi) добила je задатак да проверава економску вредност наследства, интелектуалне квалитете кандидата на испитима и усклађеност понашања кандидата с постављеним захтевима. Али, кад треба проверити духовно образоваше будућих свештеника, надбискуп мора да ce обрати побожним „братствима“ која, ради обављања духовних вежби, окупљају лаике или црквене личности под управом института световних свештеника који живе y заједници (на првом месту језуитима, али и pii opérai или ораторијанцима): од 381 заређења (на свим нивоима реда) y граду Напуљу y току 1692—1702, 237 (значи 6 7 ,4 % ) су мање или више редовно боравили y братствима, али ce ту не рачунају 62 семинариста (или 16,3% ). Реч je о врло јасном напретку y духовном образовању будућих свештеника y односу на претходно стање.33 У суштини, пораст броја свештеника, до кога долази на полуострву до средине 18. века, проузрокован je не само стратегијом породица већ и повећаном потражњом заједница за свештеницима34 (ова потражња сама je створила y различитим друштвеним слојевима наде y каријеру која ће доносити црквени приход без општег мерила њене стварне вероватноће)35, што je од високог
33 G. Garzya, „Reclutamneto е sacerdotalizzazione del clero secolare della diocesi di Napoli. Dinamica di una politica pastorale nella metà del Seicento", y: G. Galasso et C. Russo (ed.), Per la storia sociale e religiosa del Mezzogiorno cFItalia, t. II, Napoli, Guida Editori, 81-157. 34 X. Toscani, „II recrutamento del clero (secoli X V I-X IX ), y: Storia
đ Italia, Annali 9, La chiesa e il potere politico dal Medioevo all eta contemporanea, Torino, Einaudi, 1986, 573-628. 35 За доказивање превеликог пораста свештенства које није y сразмери са порастом становништва, ни са расположивим могућностима структуре која даје црквени приход, в. примедбе о томе y области Фриули: С. Donati, Dalla „regolata devozionc" al ,,giuseppinismo“ nellTtalia del Settecento“ y: M. Rosa (ed.), Cattolicesimo e Lumi nel Settecento italiano, Roma, Herder, 1981, 77-98.
380
свештенства захтевало знатан напор обезбеђивања финансијских и организационих услова. У случају Ломбардије, коју je добро проучио Тоскани, рукоположења за свештеника су удвостручена (у неким случајевима чак утростручена) између последње деценије 17. века и тридесетих година 18. века и остају на врло високом нову до педесетих година 18. века: за 40 година укупан број свештеника различитих дијецеза y Ломбардији je готово удвостручен. Полазећи од тога, семинарије, које су крајем 17. века могле да приме само 10% до 15% кандидата за свештеника, још су мање могле да изврше своју функцију ду~ ховног образовања. Имајући то y виду, бол>е разумемо грозницу отварања нових места за семинаристе која обузима високо свештенство y Ломбардији: y Бреши, семинарија која je имала 60 места, око 1710—1711. има 120 места, a y време смрти кардинала Кверинија 1755, може да прими 150 кандидата; y Кремони, између краја 17. века и тридесетих година 18. века, капацитет места y семинаријама je порастао од 40 на 80 места; y Лодију, од двадесетих година 18. века примећује ce такође удвостручење места y интернату који може да прими 50 кандидата. Такав развој градње само прати раст нових рукоположења: мали број дијецеза (као она врло мала y Колми са само 50 парохија око бискупског града, окупља y својој семинарији 6 0 % свештенства дијецезе) може да ce похвали да прима y оквиру бискупске семинарије већину кандидата за свештеника. У стварности, највећи број њих ce образује код пароха на селу, y колежима или отвореним школама y манастирима. T o објашњава развој, који подстичу прелати, братства и групе световног свештенства који ce посебно посвећују духовним вежбама намењеним свештенству: тако ce оснивају бројне case per esercizi spirituali al clero* које имају важну улогу замене y остваривању још строже духовности свештенства и појаву нове врсте свештеника.36 Иако није могао свима да наметне дуго трајање интерната, напор ломбардијских бискупа je успео знатно да по-
* Case per esercizi spirituali al clero - куће за духовне вежбе свештенства. - Прим. прев. 36 В. о томе: X. Toscani, Il clero lombarde dali’Ancien Régime staurazione, Bologna, Il Mulino, 1979; Исти, „Ecclesiastici e società civile nel’700: un problema di storia sociale e religiosa", Società e storia, t. V, 1982, 683-716.
381
бољша духовно и културно образовање свештеника, a тиме и црквену дисциплину.
Свешшеничка „смерносш
“
A ko смо толико наглашавали значај семинарија, разлог je што, и поред различитих облика које смо управо описали и који ce природно међусобно знатно разликују y степену прожимања црквеним духом, заједничка црта обједињује све покушаје: реч je о нагласку на поштовању правила, учењу младих л>уди да ce клоне од разузданости света, уче их озбиљности и скромности, испољавању унутрашн>Хг стања које захтева интимно приступање свештенству Исуса Христа, савршеном обожаваоцу Бога. С тог гледишта текст Посебни испит и (Exa mens particuliers) Тронтона, управника семинарије Сен Силпис (прво издање 1690. и стално прештампавано), који смо изабрали као пример, могао би бити типичан за функционисање једног клерикалног стила насталог из прилагођеног педагошког система.37 Т у ce свет види као стална опасност од кога ce треба унапред заштитити многим оградама. He само да непотребне посете, које откривају „световна размишљања, идеје о разбибризи, сећања на наше претходне падове“, морају бити сведене на минимум, не само да je жена искључена из овог света — свештеник треба да ce понаша тако да ce никад не нађе сам „са особом другог пола“ и да избегава да je гледа „да би ce излечио од страсти љубави не треба да задрж ава поглед на створењима која могу да разнеже или размекшају срце“ — већ да ce свакодневном вежбом духовне чистоте омогући пролазак кроз свет, a да ce он не гледа. П ролазак кроз град да би ce стигло на курс теологије који ce одржава y световним школама или одлазак y шетњу до куће на селу, праћен je вежбама побожности које одвлаче пажњу од свега другог: каноник Бастон, који je био ђак једне од заједница семинарије Сен Силпис око 1770, прича да су његови семинаристи одлазили на часове на
37 Овде следимо доказивање које je изнео Е. Goichot, „Sacerd Christus", Modèle spirituel et conditionnement social dans le „Examens particuliers". Revue d'Histoire de la Spiritualité, t. 51, 1975, 73-98.
382
Сорбону, no двојица или тројица y групи, наглас наизменично рецитујући молитве: „Помоћу те наивне варке одлазак на колеж и са колежа до семинарије одвијао ce тако да ce ништа не види. Изгледало je као да смо прешли из једне дворане y другу. Никог нисмо срели.“3® Непрекидан простор y сваком тренутку одваја семинаристу од спољашњег света. И пак, неопходности природе поново су уводиле профани гест унутар преграда: na да би ce одбранили од искушења, устајање, оброци и одласци на спавање одвијају ce и требало je да ce доживљавају као докази смртности свештеника, где ce он грубо подсећа на то да je грешник: створена je читава симболизација да би ce посветили најједноставнији моменти —али и „најопаснији“—свакодневног живота. A ko je мантија „одело за поштоваше“, одећа испод ње, „наставци и „грешне ствари M opajy бити посматрани као „остаци животиње и свлак животиње испод мантије на које нас je свела наша непослушност“ и треба их узети само као „јечање над губљењем невиности“. H e само да „послушност“, „скромност“, „религија“ морају споља да управљају чином одласка на спавање, већ свештеник, скидајући одећу, мора да „добије велику жел>у да ce очисти“ од самог себе и свих ствари „како би поштовао Господа нашег y његовом страдању“ и „ушао y велико очишћење човека о чему говори свети Павле: Exspoliantes vos veterem hominem cum actibus suis**. Кревет je „гроб“, чаршави „наша плаштаница“, спавање „сама слика смрти“: толико подсећања која треба да уклоне привиде лутајуће маште. Поред те основне поделе, И спит и Тронсона развијају дијалектику заједничког виђења са доста других духовних текстова од Вежби усавршавања (Ejercicio de perfecciôn) Алфонса Родригеза до Берила: ако свештеник не треба да има очи упрте y свет где га вреба опасност да ce изгуби, за узврат не треба никад да изгуби из вида да га тај свет посматра. О туд толико наглашавање потребе изграђивања спољне личности: спољашњост je овде пут приступа суштини Христа-свештеника, чије свештеничко понашање треба, на неки начин, да понуU
u
•
-
38 Mémoires de l'abbé Boston, chanoine de Rouen, ed. J. Loth et Ch ger, t. I, Paris 1897, 55. * „Свукосте старога човека ca дјелима његовим“, Посланица Колошанима 3,9. - Прим. прев.
383
ди читљиво преношење својим савременицима. Реч je о усађивању хабитуса те „свештеничке смерности“, која ће почетком 19. века код проницљивог посматрача као што je Стендал изазвати неодољиву одбојност. Ако она природно преузима доста црта од Еразмовог друштвеног кода пристојног понашања, свештеничка смерност има циљ не само да савлада сваку непотребну спонтаност тела већ и да одржи свештеника y стању озбиљности која га удаљава од крајности, ставља га на подједнаку удаљеност од немарности и извештачености, од туге и смеха грохотом, од брбљања, као и од тихе туге или туге пуне презира. Преко савета који су му упућени, свештеник 18. века ce овде јавља као нека врста неутралног бића, које ce дефинише категоријама ни — ни: бришући све неравнине своје личности, треба да ce избрише као појединац; елиминисање сваке својствене црте, заједно са одвајањем од света, y очима васпитача модерног свештенства услов je издвајања Христовог свештенства. Парадоксално, тај образовни елемент je дошао до свог врхунца y Француској 19. века, кад су бискупи после конкордата прихватили облик семинарије који je дуже трајао и пружао потпуно образоваше, интелектуално, духовно и свештеничко: о томе сведочи и небројено прештампавање Посебних испита tokom века. Али, није ли, y односу на револуције које су ce десиле y међувремену, тај модел већ био застарео?
Друштвеност u свештеничка култура Колико год ce модел разликовао од модела који су усвајали свештеници, ипак доказује да je образовање семинарија несумњиво довело до врло јасне морализације свештенства. Док су y 17. веку извештаји са ислеђивања свештеника, као и званични досијеи, сведочили о свету насилних и раздражљивих коцкара, ловаца, пијаница, развратника, записи те врсте постају много ређи y Француској 18. века. He грешећи много, може ce сматрати да je после 1720. године број световних свештеника умешаних y незаконите радње мањи од 5 % .39 Нема сумње,
39 To je број који je резултат истраживања Жила Дерењокур јеа духовног суда Камбреа, нае. дело, 329-340.
384
средином 18. века инспектори полиције хапсе стотинак припадника свештенства „који су затечени y разврату“ код лаких жена —половина ших je од оних који добијају велике црквене приходе, често на пролазу кроз П ариз. H e треба мешати ту статистику очигледних случајева плаћене љубави развратних свештеника с општим стањем морала свештенства.4041Нема сумње да су неке дијецезе y односу на друге y закашњењу y спровођењу моралне и свештеничке реформе: y бретонској дијецези Трегије, између 1700. и 1730, од приближно 530 свештеника, 147 (готово једна трећина) редовно ce опија, 41 ce препушта разврату, 27 je насилно, 11 je починило различита непоштена дела, осам одсуствује с посла, укупно смо набројали 237 свештеника који су учинили преступ y равни основног морала, не рачунајући оне који на пастирском нивоу лоше обављају своје свештеничке дужности. После 1730. плодови реформаторског делања, које je водило више свештенство из Трегијеа, посебно монсињор Оливје Жегу де Кервилио (бискуп од 1694. до 1731, који сваке године од 1695. до 1729. посећује своју дијецезу), јасно ce осећају —досијеи духовног суда сведоче да су случајеви свештеника осуђиваних због свог понашања врло ретки и да су одступања од прописаног понашања непозната —уосталом, свештенику који je начинио преступ следи строга казна. Створен je нов тип свештеника, боље образованог, духовнијег и можда издвојенијег од своје пастве.44 Том отелотвореном моделу „доброг свештеника“ Ернест Ренан, рођен 1823. y Трегору, указује изузетно поштовање кад, сећајући ce свог детињства, уважава „часне“ свештенике који су били његови први духовни васпитачи и признајући да им дугује „оно мало доброг што има y себи“ и каже: „О д тада сам имао друге блиставе и мудре учитеље, али достојније поштовања нисам имао [...]. Чињеница je да je оно што ce говори о понашању свештеника, према мом искуству, лишено сваког основа. Провео сам тринаест година живота y рукама
40 Е. М. Benabou, „Amour vendu à Paris à la fin de l’Ancien Régime: »clercs libertins", police et prostituées", Aimer en France 1760-1860, Actes du Collo que international de Clermont-Fernand, (ed.) P. Viallaneix et J. Ehrard, t. II, Clermond-Femard 1980,493-502. 41 G Minois, La Bretagne des prêtres en Trégor
385
свештеника и нисам видео ни сенку скандала, знао сам само за добре свештенике.“42 Kao човек одвојен од света, свештеник je позван да ce напаја на извору y духу свог позива: годишњи одмор, који му ce топло препоручује, y неким дијецезама добија облик заједничког одмора окупљањем на бискупском семинару y одређено доба године било свих, било неких од свештеника, који под надзором проповедника медитирају и моле ce заједно неких осам дана. T a пракса, која ce y Француској tokom века све више уобичајила, само je оснажила свештеничку солидарност. Друга врста вежби редовно окупља свештенике једном месечно или двомесечно — свештеници из истог округа окупљају ce око различитих тема — на црквеним предавањима (названим „деканатским“ или „скуповима викара из различитих места ) коЈима руководи доаЈен (кад ce поштује територијална подела дијецезе) или „директор“, који из своје парохије позива десеторицу до двадесеторицу своје браће свештеника из суседства и углавном ce баве темама из три области: тумачење Светог писма; „духовна“ тема —најчешће задаци и врлине свештеника; „практична“ теологија или морал, односно анализа савести свештеника, којој ce посвећује све више пажње y току скупа.43 Бискупска курија објављује унапред теме тих окупљања уз обимну библиографију, ради припреме учесника за предавања. „Резултати“ или „закључци“ су упућивани, y облику теолошке дисертације, бискупској канцеларији, која оцењује радове. T o je био начин интелектуалне контроле свештенства, што je могло бити узето y обзир при унапређивању свештеника учесника. Али, „задаци“ које би исправили главни викари одражавају некакав уједначени дискурс није ли ту реч о „једнообразности доктрине и понашања, л>убави према учењу“, као што je рекао Сен Мало 1750? Књишко образовање, које доказују редактори, употпуњујући задатке 42 Е. Renan, Souvenirs d'enfance et de jeunesse, ed. J. Pommier, Paris 1959, 53 и 129. 43 O црквеним предавањима литература je обилно обновљена y претходним годинама. J. М. Gouesse, „Assemblées et associations cléricales. Syno des et conférences ecclésiastiques dans le diocèse de Coutances aux XVIIe et XVIIIe siècles41, Annales de Normandie, 24e année, 1974, n° 2, 37-71 ; M. de Certeau, L'Ecri ture de l'histoire, Paris, Gallimard, 1975, 208-210; Ch. Berthelot du Chesnay, нав. дело, 427^432; G. Deregnaucourt, нав. qeno, 340-344.
386
прикладно одабраним цитатима, доводи до стеротипног језика, који je недоступан убудуће за лично искуство учесника и за стварни живот парохијана. Воља да ce развије озакоњена пракса заједничка свим исповедницима ствара низ апстрактних „случајева“, који су сви обрађени на исти начин. Хијерархију не за~ варава увек та лепа једногласност, као што то примећује доајен катедре y Камбреу поводом „окупљања деканата“ дијецезе: „После беседе на латинском, коју изговара сваки парох, расправљају о ономе што ce односи на њихове парохије, a доајен изјављује оно што надбискуп сматра да им треба рећи, или подноси извештај о ономе што су га пароси задужили да пренесе. После скупа ће заједно вечерати.“44 Пошто je тако кодификован језик групе, улога друштвености свештеника односи превагу над чисто интелектуалном активношћу. У том погледу занимљив je анархичан пример Ж ана Меслијеа, пароха епископије Етрепињи y Арденима, који после своје смрти оставља „мемоаре“ својих мисли и осећања, изузетно експлозивних, којима одбацује све религије, a пре свих хришћанство, као обмане и неправедне мистерије које одржавају становништво y идолатрији и сујеверју, што je доказ a contrario о утицају предавања свештеницима. T a размишљања о „неизвесности Јеванђел>а“ и „тобожњем Светом писму“, која „у себи не носе никакво обележје ерудиције нити натчовечанске мудрости“, као и раскринкавање „духовних“ или „мистичних тумачења“, придружују ce не само питањима која ce постављају на предавањима свештеницима дијецезе y Ремсу већ и библиографији коју прилаже архиепископска канцеларија која je имала y виду баш та питања. Рад на компилацији, који су наметнула свештеничка предавања, овде je послужио као полазна тачка за развијање посебно хетеродоксне мисли.45 Д а ли je потребно додати да Ж ан Меслије није сматрао за сходно да својој браћи свештеницима саопшти своја осећања и y апсолутној тајности држи своје мисли, јер je био „задовољан“ што умире мирно као што je живео, не желећи да ce изложи за живота „гнушању свештеника, нити окрутности тирана који не би нашли 44 Цитира G. Deregnaucourt, нав. дело, 344 45 D. Julia - D. McKee, „Les Confrères de Jean Meslier. Culture et spiritu alité du clergé champenois au XVII siècle", Revue cf Histoire de ГEglise de France, t. LXIX, 1983, 61-86.
387
довољно строга мучења да казне такву тобожњу дрскост“?46 Успостављање контроле обављања служби je тако донело или конформизам језика, или избор двоструког живота, скривањем унутрашшег искуства иза званичне личности, које ce више не може изнети отворено. Предавања свештеницима ипак сведоче да je некадашње незнање заменила свештеничка култура, која ce, пре свеra, заснива на св.Томи Аквинском и црквеним оцима, савременим коментарима на свете текстове и књигама о теологији морала. Уосталом, синодски статути, као и бискупски прописи, стално проширују списак књига које треба да има један свештеник y својој библиотеци, a извештаји са посета свештеницима показују да ce те норме поштују: тако ce 1729. y надбискупији Отана показало да сви пароси поседују неколико неопходних књига, a многи од њих имају више књига: девет пароха има од двадесет до педесет књига, три до пет њих има од сто до три стотине књига.47 Прецизнија анализа после нестанка црквених библиотека y западним провинцијама Француске (Нормандија, А нжу, Бретањ а) показује убрзан напредак до кога je дошло tokom 18. века: крајем 17. века 3 0 % узорка свештеника има мање од десет књига, a неки од њих немају ниједну, само 5% има библиотеку од преко сто дела. T okom прве трећине 18. века свештеници који су на семинарима интелектуално образовани набављају себи библиотеку: библиотеку са више од сто дела 1730. има ших преко 4 3 % , 1755—1760. године готово 6 0 % , 1790. готово 75% . Године 1790. девет од десет свештеника има више од педесет књига, a један од тројице свештеника има више од сто књига. З а један век изузетак je постао правило. Али, y исто време, састав библиотека ce знатно променио: дела фламанских и шпанских коментатора Светог писма (као што су М алдона, Естијус, или Корнелијус a Л апида), Теолош ки зборник (Summa Theologiae) св. Томе Аквинског и дела светих отаца, уступили су место практичнијим приручницима, доста
46 Oeuvres complètes de Jean Meslier, J. Deprun, R. Desné, A. Soboul, t. I, Paris, éditions Anthropos, 1970, 33 (Предговор Mémoire). 47 Th. J. Schmitt, L'Organisation ecclésiastique et la pratique religieuse de Гarchidiacrire đ Autun de 1650 à 1750, 1957, 133. B. и чланак цитиран y напомени 46.
388
распрострањеним делима писаним на француском: штампани зборници са црквених предавања, збирке проповеди, методи за обављање светих тајни, књиге о моралној теологији, медитацији или духовности свештеника. Истовремено, отварање библиотека према световној култури je незнатно: y библиотекама које имају мање од три стотине књига религиозне књиге чине између 8 0 % и 9 0 % . Тако ce уочава све веће одстојање које настаје између клерикалне културе и културе лаичке елите света званичних канцеларија и богате буржоазије, где ce јасно примећује нестајање религиозних књига, посебно после 1760.48 Дошли смо до сличних закључака прегледом библиотека парохијског дома y Пијемонту, чији нас инвентари, настали y првој половини 19. века, враћају y претходни век: од 57 нађених инвентара, 26 (4 5 ,7 % ) односе ce на библиотеке од више од сто књига, 11 (или 1 9,3% ) су „библиотеке“ од 50 до 100 књига, док једанаест осталих имају маше од десет књига.49 Значи да je књига од тада део културног пртљага пароха y селу или граду. Али, то су, пре свега, религијске књиге: ако ce не узму y обзир четири библиотеке које имају преко 400 књига из врло различитих области, проценат религијских књига достиже 8 4 % . П оред класичних текстова — као што су И сповест и и Божија држава светог Августина, као и Теолош ки зборник св. Томе Аквинског или П осланица светог Јеронима — које налазимо y бројним библиотекама (али не чине више од 5 % књига), две најзначајније скупине y библиотекама Пијемонта су теолошки приручници, који су несумњиво коришћени на семинарима, na су их касније пароси понели са собом (углавном расправе о теологији морала као оне Данијела Кончине, Идалфонса да Бресавиндо, али и француских аутора Пол-Габријела Антоана, Пјера Колеа или Луја Абера), који чине једну петину дела. Другу групу чине књиге о побожности, духовним вежбама и животима светитеља, представљајући једну петину библиотека. Т у налазимо бестселере литературе посвећене католичкој
48 J. Quéniart, Les hommes, l ’Eglise et Dieu dans la France du XVIII siècle, Paris, Hachette, 1978, 69-77, 260-273. 49 L. Allegra, Ricerche sulla cultura del clero in Piemonte. Le bibliotheche parrochiali nell’Arcidiocesi di Torino sec. XVII XVIII, Torino, Deputazione Subalpi ne di Storia Patria, 1978.
389
реформацији од Увода y побожан живот (Introduction à la vie dévote) Франсоа де Сала до Вежби усавршавања (Exercises de perfection) Алфонса Родригеза. Д уховне борбе (Cobattimento spirituale) свештеника из реда театинаца Лоренца Скуполија, до дела језуите Паола Сењерија: карактеристика духовности која произлази из Д у х о вн и х вежби Игнација Лојоле je овде очигледна. Катехизам, религијски приручници и зборници проповеди допуњују дела неопходна пастору y свакодневној пракси.50 Можемо само да будемо запањени сличношћу библиотека француских свештеника и свештеника из Пијемонта, која je још више изражена y три карактеристичне црте: y регији где je француски језик присутнији него на остатку полуострва део књига штампан на француском достиже 18,7% , преведени текстови духовних аутора или француских црквених беседника су бројни (Франсоа де Сал или Бурдалу). Тим путем ce простире мисао јансениста, јер преводи Јозефа Дигеа, Пјера Никола или Катехизам из Монпелијеа члана ораторијума Ф рансоа Пужеа, налазе ce y многим библиотекама. Примедбе y врло прецизним извештајима посете Леополда Ернеста Фирмијана, бискуповог опуномоћеника из Тридента из 1749—1751, потпуно потврђују податке из Пијемонта: свештенство дијецезе y Триденту, чак и y најудаљенијим и најизолованијим областима, показује живо интересовање за савремену црквену културу, коментаре Старог и Новог завета оца Ноела Александра, све до Августина Калме и текстова Мураторија и Тартаротија.51 H a свој начин, садржај свештеничких библиотека доказује да су, под утицајем дисциплинарног механизма, нови свештеници великим делом усвојили норме које су им „улили y главу“ y семинаријама да би их припремили за добро обављање будућих дужности.
50 Упутства катехизма и приручници катехизма и религијски приручници чине 9,9%, књиге проповеди 8,8%, књиге проучавања Библије или црквене историје и текстови са синода и концила 7,4%. Што ce тиче световног дела, књижевност чини 5%, историја, географија и филозофија 3%, научна материја и техника 2,5%. Сви ти бројеви су утврђени не укључујући четири црквене библиотеке са преко четири стотине књига које би дале лажан податак о целини. 51 С. Donati, Ecclesiastici et laici nel Trentino del Settecento (1748-1763), Istituto storico per l’età modema e contemporanea, Roma 1975, 174—178.
390
Црквени ред y иракси A ko су свештеници, својим друштвеним и културним издвајањем задужени да изразе одељеност светог од профаног и да одрже правоверно распростирање религиозних веровања, постајући упоришна тачка којом ce црква издваја од других друштвених група, они истовремено учествују y одржавању службе чија логика више није религиозна већ ce управља no мерилу друштвене корисности.52 Даћемо за то неколико примера из различитих регистара. Пароси на селу, сада образованији, могу да помогну надзорнику провинције y инвентару пољопривредних производа који прави (као y Ф ранш -К онтеу 1774) или да помогну y сталном попису крштења, венчања и погреба, о чему, преко надзорника провинције, податке тражи парох Експији за редиговање свог Речника Гала (Dictionnaire des Ga ules). A ko настављају да путују кроз подручје своје парохије tokom благослова и процесије пред празник Вазнесења Х ристовог да би ce затражила „заштита добара и земље“, како захтева паства, пароси ce више не задовољавају обрађивањем повртњака и развијањем земљорадничког искуства који имају цил> да побољшају производњу житарица, као и квалитет стоке: рационално експлоатишући земљу која им je на располагању, они просветљују земљораднике своје парохије. Најозбиљнији од њих следе њихов пример.53 К ад одговарају на истрагу о просјачењу, коју 1774. води бискуп Ж ан -Ф рансоа де ла Марш, да би одговорио на жалбе контролора финансија Тирroa, ректори дијецезе Сен П ол де Леон y Бретањ и показују одбојност према средњовековном систему милостиње. Према шиховом мишљењу, најчешћи извор просјачења je „лењост, одбојност према раду, посебно тешком, скитње“; иако препознају економске узроке — висока цена пшенице, подела наследства, узрок обраде сувише малих поседа —и демографске (величина
52 М. De Certeau, L'Ecriture de l'histoire, Paris, Gallimard, 1975, посебHo поглавље IV „La formalité des pratiques. Du système religieux à l’éthique des lumières, XVIIe-XVIIle“, 153-212. 53 Текст једног свештеника из Јуре који цитира М. Vernus, Le
presbytère et la chaumière. Curés et villagois dans l'ancienne France XVI!-XVIII siècle, Rioz, Editions Togirix, 1987, 112. 391
бројних породица), сиромаштво, уздају ce y полицију која ће истерати просјаке који нису из парохије — не би ли их трупе ухапсиле и чак можда послале y колоније — и y навикаваше на рад од детињства, било y општим болницама у^тровинцији било y болницама које води парохија под руководством ректора.54 Један од њих иде дотле да предвиђа „забрану брака свима онима који не могу да извршавају световне дужности. Увек сам с неодобравањем гледао просјаке како ce жене и, кад ce погледа исход тог брака, чини ми ce да држава губи, a ни религија не добија ништа“5^. Свештеник je овде представник јавног реда који потпуно учествује y рационалности и утилитаризму века просвећености усмереног на производњу. Онда нас неће зачудити да су свештеници почетком 19. века били међу покретачима ширења вакцине против епидемије вариоле y Шранцуској и Холандији, или y суседним департманима италијанског полуострва.56 Д а би привукли своју паству, неки од пароха су и сами примили вакцину, други воде своје парохијане на вакцинисање или организују бесплатно вакцинисање y дому пароха. Реч je о правом задатку државе, јер су свештеници били „изасланици Бога истине“, и шима je запало y део да униште раширено погрешно мишљење о вакцинама. Парох департмана Урт 1805. извештава с одушевљењем о првом вакцинисању y свом селу y секретаријату префектуре: „Тог дана, господине, антидоза малих богиња je била примљена с одушевљењем и радошћу парохијана. To je, чини ми ce, био дан тријумфа и победе над страшном и најсмртоноснијом болести и нада господина префекта није била
54 F. Roudaut, D. Collet, J. L. le Floch, 1774: Le recteurs léonards parlent de la mission, Quimper, Société archéologique du Finistère, 1988. Болнице cy, yoсталом, могле, према неким ректорима, бити основане y оквиру неких црквених редова. 55 Одговор пароха Плосид, исто, 129. 56 Y. М. Bercé, Le chaudron et la lancette. Croyances populaires et méde cine préventive, 1789-1830, Paris, Presses de la Renaissance, 1984, 121-135; P. D. Darmon, La longue traque de la variole. Les pionniers de la médecine préventive, Pa ris, Perrin, 1986, 201-207; C. Havelange, Les figures de la guérison XVIII—XIX
siècle. Une histoire sociale et culturelle des professions médicales au pays de Liège, Liège, Bibliothèque de la Faculté de Philosophie et Lettres de Liège, 1990, 251-267.
392
узалудна. Светлост je продрла кроз наше стрњике и тмине предрасуда су растеране.“57 Али поштовање култа и пракса коју спроводи парох не пролазе без израженог отпора пастве. Пример je звоњење звона, које ce сматра као „заштитничко“ и које становништво тражи за време олује. Пароси 18. века показују све већи отпор да обављају егзорцизам који предвиђа ритуал y тој ситуацији. Ако предвиђају укидање литургијске церемоније, значи да су потпуно свесни двосмислености које она уводи: народ очекује тренутно дејство егзорцизма, успех или неуспех зависи од моћи онога ко то обавља, a одбијање обављања егзорцизма ce повезује с претњом смрћу. Неуспех повлачи за собом агресивно понашање заједнице према свештенику који потпуно губи углед: није „ловац на пошасти града и олује“. Суочени с тим симболичним значењем приписиваном церемонијалним правилима која од свештеника чине неку врсту шамана, пароси 18. века томе супротстављају снагу разума и знања суочени с незналицама (парохијани су сујеверни, пуни предрасуда, фанатични).58 Одговарајући на питања која му поставља његов бискуп 1783, један парох из дијецезе Тарб, објашњава лукаво како je покушао да уведе Франклиново откриће y своје село: „За време олује звоне звона. Тако je звоник и звонаре за мање од педесет година два пута погодио гром. Нас би згромили сами парохијани да смо хтели да спречимо ту звоњаву звона. Хтео сам да их натерам да ce више поуздају y електрични громобран који покушавам да наместим на наш врло висок звоник, али да би били уверени y његове добре особине, требало je да буде освећен и благосиљан, a физичари још нису утврдили каква то молитва треба да буде. Остаје нам да и даље говоримо молитве егзорцизма
57 Текст цитира С. Havelange, нав. дело, 261. 58 D. Julia, „La réforme posttridentine en France d’après les procès ver baux de visites paroissiales: ordre et résistances1', La société religiosa nelVetà mo
derna, Atti del Convegno studi di Storia sociale e religiosa, Capaccio-Paestum, 18-21 maggio 1972, Napoli, Guida editori, 311-415. Приметићемо, такође, исту одбојност пароха према звоњењу звона y дијецези Тридент: С. Donati, пав. qeло, 96-97. 393
држећи ce обреда: стога смо досад лично били заштићени од грома. Dy Насупрот ефикасности технике, овај „цросвећени“ свештеник je благослов сматрао за непотребно помбћно средство. У великом покрету који има цил> да очисти култ од „непристојности“ које га прљају и обликују понашање парохијана, није необично што културна мерила добијају велики значај y оцени моралних врлина њихове пастве. Када je парохе дијецезе y Ремсу 1774. и оне y Тарбу 1783. позвао њихов бискуп да одговоре на исто питање да би дефинисали „преовлађујуће обележје парохијана, њихове квалитете, пороке и најобичније мане“, две ствари падају y очи данашњем читаоцу њихових одговора.5960 М атрица библиотеке коју користе пастори директно води порекло од моралних расправа које су им „улили y главу“ y семинаријама: постоји, дакле, систематска листа порока која осуђује, с опадањем значаја, пијанство и крчме (општеприсутна опсесија која игра и улогу власти y оквиру заједнице где je крчмар нека врста „антипароха“, јер око себе окупл>а оне који ce директно супротстављају цркви), зеленаштво, трачарење, клеветање, насиље, поквареност или злонамерност, разузданост младежи, осуде и богохуљења. Још rope: оно што повезује „пороке“ y одговорима има карактеристике из приручника исповедника. У том погледу добре особине ce много ређе наводе: парохијани су y очима својих пароха пре свега, „радни“, „милостиви и „исповедаЈу ce , „побожни и „религиозни . U друге стране, пада y очи лаички карактер одговора: они наглашавају културне црте које одликују однос пастора и његове пастве, као што je њихова потчињеност. С једне стране, парохијани могу бити „меки , учтиви , „поштени , „приЈатни , „друштвени , „може ce с њима радити“, „послушни“, „питоми“, „потчиње59 Одговор пароха из Орјебата: Bibliothèque municipale de Tarbes, ms. N 60, 609-619. 60 За истраживање y дијецези Ремс 1774: D. Julia, „Le clergé paroissial du diocèse de Reims, I. De la sociologie aux mentalités; II. Le vocabulaire de curés: essai d ’analyse," Etudes ardennaises , n 47, avril-juin 1967, 19-35, n 55 octo bre-décembre 1968, 4 1 -6 6 . За истраживања бискупа из Тарба 1783, в.: Bibli othèque municipale de Tarbes, ms 59 à 64. Сви термини y наводницама cy из та два истраживања.
394
ни“, али парох доводи y питање искреност тог њиховог понашања: „праве ce врло потчињени и пуни поштоваша према свом пастору поготову кад им ce обраћа“. З а узврат, они су често „поносни", „горди“, „тешки“, „дивљи“, „независни“, „републиканци , „имаЈу напрасите и слободне манире , „трапави , „дивљи на нивоу заосталог села“, „сирови јер су стално са стадом y планини", „природно сурови“. Пастири и сељаци на П иринејима свакако нису научили правила понашања еразмовске цивилизације, нису „уопште образовани“ и „немају склоност ка учењу“. У тим условима задатак пароха постаје, пре свега, образовањг и цивилизовањ е. П арох из Бодана y дијецези Тарб, који ce и даље бори са „феудалним деспотизмом“ локалног властелина — противником оснивања школе, коју je парох ипак успео да оснује, то објашњава: „Становници Бодана, кад сам стигао, били су y стању које je тешко описати, јер деградација потпуног ропства није карактерна особина већ нека заглупелост. У таквој ситуацији приморани смо да тај несрећни народ поучимо. Био сам приморан да почнем од тога да те несрећнике научим да су л>уди, да живе y друштву и да су им на располагању све предности онога што обезбеђује цивилизација [...]. Moje напредовање je било успорено јер сам стално морао да ce бавим насиљем које je држало моје парохијане y оковима. Ипак, колико сам могао да видим, y тим пониженим душама, стешњеним дугим и тешким ропством, мислим да су моји парохијани пријемчиви за многа добра. Нзихово срце je добро и дубоко y себи имају духа, побожни су и неспособни за зло, a дуго ће им недостајати све врлине које захтевају храброст и енергију.“61 Ж ивот господина Сернена није, дакле, измишљена прича. Свештеник je онај ко образује и „цивилизује“, учествујући y покрету који од друштвене етике прави оквир упутстава на који ce позива y пракси. Оно што je на свој начин напредак У односу на уобичајену слику о свештенику y 18 веку, то je по-
61 Одговор Алексиса Долеака, пароха из Бодлеана: Bibliothèq nicipale de Tarbes, ms 60, 33—43.
395
новно коришћење религиозних структура y служби црквеног реда, који те структуре више не одређују и који je прогресивно увео своја мерила вредности. К ад je аустријски јозефинизам на крају века дефинисао свештеника као државног парОха —службеника који je истовремено стручњак за агрономију и способан да стручно саветује своје парохијане y техничком управљашу својом земљом, он je само довео до крајности заједничко искуство. Историчари су, несумњиво, сувише инсистирали на сукобу Јозефа II са Светом столицом (који ce, уосталом, више односи на укидање црквених редова). Ако постоји нешто очигледно y 18. веку, то je признање првенства модерне државе од стране Свете столице, о чему сведочи политика конкордата Бенедикта X IV са Краљевством двеју Сицилија (1741), Ш панијом (1753) и Ломбардијом (1757). Прихватајући државни порез на црквена имања и напуштање анахроних привилегија Римске курије y области патроната над примаоцима црквеног прихода, папа ce ослонио на црквену реформу под туторством државе против недела све већег броја беспослених свештеника које je тешко контролисати. З а то време поредак који ce успоставља више није поредак установљен на Тридентском сабору, већ поредак суверености модерних апсолутистичких националних монархија y чијој служби од сада делују веровања и религијске институције, a да они који су задужени за њихово функционисање нису свесни промене до које je дошло. Обављање ритуала и религијски симболи су све више преузети, замрзнути y деловању друштвене контроле, која од верника чини објекат једне политике. И кад замишљају да je решеше за сузбијање друштвене невоље просјачења болница-радионица, коју прати ефикасна полиција с жандармеријом, ректори из Леона, које смо већ поменули, никад о просјацима не говоре као о поданицима. Јединствен no свом стилу je одговор пароха са острва Молен који, идентификујући ce са својим народом, моли бискупа Ж ан-Ф рансоа де ла Марша: „Смилујте ce на ваш јадни народ који гмиже и јауче y сиротињи. Уверен сам да нема места y вашој дијецези где има тако мало хране као овде. Долазе код мене не могући више да плачу и говоре да умиру од глади и они и њихова деца: толико пута сам им дао једини комад хлеба са свог стола. 396
Али несреће народа чине и свештеника сиромашним. Имао сам само педесет мерица јечма, део десетка из Бреста који ће ускоро бити исцрпен. Шта ће радити ти несрећници до краја године? Немамо никог коме бисмо ce обратили и ко ce интересује за нас, сем вас, Монсињоре.“6^
62 Одговор Жозефа Бегока, пароха y Молени, y: F. Roudaut, D. C ol let, J. J. Floch, me. дело, 103-104.
397
ЖЕНА
10
Доминик Годино
Госпођа Д ’Епине окупља y свом салону највеће духове доба, маркиза Де Помпадур je заштитница уметности и књижевности, госпођа Ролан je „егерија“ жирондинаца, маркиза Де Мертеј, или Марселина из ФиГарове женидбе, горко ce жали на судбину жена: стварни или имагинарни ликови жена, као и толико других, намећу ce чим ce помене 18. век, јер je списак далеко од тога да буде потпун. He би век просвећености због тога био и век жене, како ce то пишеД H a више начина ово тврђење изгледа оправдано, не само зато што je много женских личности y јавности и књижевности, већ je Жена и y средишту мноштва списа y к о јима филозофи, лекари и писци испитују њену физиологију, \Т/‘ разум, васпитање, друштвену улогу. т е н а —жива, имагинарна или предмет изучавања, неоспорно je свеприсутна: било да шетате народским четвртима градова, или одшкринете врата занатске радионице, седнете за сто y кафани или уђете y књижевни серкл, или кад приступите на двор, или присуствујете некој јавној манифестацији, или листате роман или есеј, или гледате позоришну представу, њено ce присуство не да избећи. У том смислу век просвећености je заиста век жене, али жене која je још подређена, недорасла: без грађанских и политичких права, искључена из центара моћи, a своја законска права може да оствари само преко мушкараца. Нзена права, професионална, грађанска и политичка, нису призната. Симболични ликови не треба да доведу y заблуду: ако жене влада-1 1 Paul Hoffmann, La Femme dans la pensée des Lumières, Ophrys, Paris 1977.
398
ју литерарним, филозофским и политичким салонима, ако највећи филозофи тог доба не презиру размену идеја с њима и пријемчиви су за њихова гледишта, ипак није узалудно одмах напоменути да Енциклопедија није отворила своје стране ниједном женском аутору. Госпођа Де Мертеј или Марселина, симболи побуне против положаја жене y времену просвећености, не могу да превагну над женским моделом просвећености: пред Софијом, покорном сапутницом Емила, за шега створеном, чија je главна дужност да обезбеди добробит и срећу свом супругу. И кад, крајем века, револуционари буду покушали да y стварност пренесу идеје просвећености, да изграде нову државу где ће сваки одговорни грађанин делити сувереност, жене ће бити искључене. Тада ће јасно изаћи на видело противречности тог „парадоксалног века“ y коме жене уживају „учествовање без једнакости“ .2 Опасно je говорити о жени просвећености, јер не постоји једна жена, већ жене просвећености. Жена просвећености може бити онаква какву je просвећеност смислила, онаква каква ce јавља y филозофским текстовима, које су већином писали мушкарци. T o je мушка жена просвећености, чији потпуно • \т/> теориЈСКи портрет не одговара тачно слици савременика. /Пена просвећености je и она из књижевности 18. века, она писаца који су као Кодерло де Лакло и Бомарше умели да нађу праве речи y опису положаја жене y свом времену. Или можда ако жена просвећености није она која учествује y покрету просвећености својим списима или способношћу да око себе окупи интелектуална ж ариш та? Н ајзад , може ce мислити, такође, да je жена просвећености она која живи y том веку. Онда нема више само једне жене, већ различитих типова жена из различитих друштвених средина: дворске даме, аристократкиње, грађанке, жене из народа, сељанке итд. H e бисмо смели заборавити ни националне разлике: иако je просвећеност заједничка западном свету, свака земља задрж ава сопствену културу и жене y њој живе веома различите животе.
2 Arlette Farge, „II secolo al femminile: ruole e representazione de na", y: Europa Moderna, La disgregazione delV Ancien Régime, (ed.) Banca Nazionale del Lavoro, 177-189.
399
Међутим, није нам цил> да овде направимо исцрпан преглед различитих „жена просвећености“ , већ да издвојимо најзначајније компоненте века. Треба испитати супротно кретање које ставља жене y центар друштва, y списе, y мисао, a упоредо ce труди да их гурне на периферију, да им да подређено место. T aj сукоб, потекао из односа полова, то и одражава, прожима цело раздобље. Бавити ce женом просвећености значи, пре свега, анализирати тај однос, обелоданити његову сложеност, схватити како ce гради, како притиска живот жена (и мушкараца) и шире, развој друштва. Стога je, пре свега, потребно знати какву су слику мушкарци просвећености имали о својим другарицама.
Виђење мушкараца те н ск а природа У 18. веку владајућа идеја je била да постоји специфична женска природа. T o мишљење су, y суштини, стварали лекари и филозофи. Много више него дотад они ce питају шта je жена, шта je то разликује и одваја од мушкарца. Говоре y име људског рода, сматрају себе неутралним посматрачима разлике полова. Али пишу као мушкарци и позивају ce на сопствени пол као меру да би анализирали онај други. Одредница „Жена“ y Дидроовој Енциклопедији представља je као „женку човека“ , a затим наилазимо на одредницу „Човек“ , као општу дефиницију целе врсте. Овде ce јавља један од основних проблема просвећености: како помирити разлику полова и филозофију универзалног? Сви аутори ce слажу y тврдњи да жене чине половину људског рода. Пошто je то успостављено, ставови ce разилазе. Једну струју представљају наследници Пулена де ла Бара. Нзегови списи (посебно О једнакости оба пола. Ф и зичко u морално излагање Где ce види значај ослобађања од предрасуда —De l ’égalité des deux sexes. Discours physique et mo ral où l ’on voit l ’importance de se défaure des préjugés, 1673) обележили cy кључни заокрет y мишљењу o мушко/женском. Уместо да тврди, као што ce дотад чинило, да je један од по400
лова (мушки или женски) изнад другог, увео je појам једнакости y ту „расправу“ . K ao убеђени картезијанац, y име разума одбацује предрасуде и своје мишљење заснива на логично повезаном филозофском систему, a не на личним наклоностима. Тврдећи да „дух нема пола“ , уверава да разум, који одређује припадност људској врсти, припада и мушкарцима и женама. T a заједничка људскост има преимућство над разликама које потичу, уосталом, колико од културе и васпиташа толико и од природе. Жене би, дакле, требало да уживају иста права, исто образовање као мушкарци (што би им дало могућност да ce ослободе недостатака за које их оптужују) и да врше исте функције —професионалне, интелектуалне и политичке. Пулен поново повезује историју женске зависности са историјом ин~ ституција, и анализира поделу улога као исход историјског процеса. Нзегове расправе, чак и ако су имале слаб одјек, поново су објављене y 18. веку (чак и преведене на енглески) и читали су их, између осталих, и Монтескје или Кодерло де Лакло. Филозофи Хелвецијус и Кондорсе прихватају његове теорије, али оне не представљају владајућу идеологију људи просвећености. Супротан став велике већине има два славна представника, једног филозофа и једног лекара: Жан-Жака Русоа и Пјера Русела. Први посвећује последњи део своје књиге Емил или о васпитањ у {Emile ou de l ’éducation, 1762) „Софији или Жени“ , a други објављује 1775. Ф изички u морални систем жене ( Système physique et moral de la fem m e). Утицај Pycoa и Русела на мисао просвећености je знатан. Систематизујући уобичајено мишљење, изазивају динамично дејство, чији je исход умножавање списа, медицинских и/или филозофских, о женској специфичности. З а све те различите ауторе жене свакако чине половину људског рода, али половину y основи другачију. Од разлике ce брзо прелази на неједнакост, од неједнакости на инфериорност. Али, да ce вратимо размишљању и његовом логичком току. С једне стране, очигледна je чињеница: мушкарци и жене су физички различити. Тако je природа хтела, a она не делује без разлога. Свакако да постоје заједничке тачке. Оне потичу од „врсте“ , пише Русо, a разлике су „у полу“ . Другим речима: „У свему што ce не тиче пола, жена je човек.“ Проблем je што je код жена све везано за пол: „мужјак je мужјак 401
само y неким тренуцима, женка je женка целог свог ж^вота, или бар tokom целе своје младости; све je без престанка подсећа на њен пол“ ( Е м и л ...). He треба то мишљење приписивати русоовској мржњи према женама. Дидро мисли управо то исто: „Жена носи y себи орган способан на ужасне грчеве, који шом р асп о л аж у ..." (О ж ен ам а — Sur le fem m es , 1772). И , додаје, њеном животу полне функције дају ритам: месечно прање, трудноћа, климактеријум. A Русел, са своје стране, уверава да „жена није таква само y неким појединостима, већ било с ког становишта да ce посматра“ . Материца je прави женски орган, онај који управља свим осталима. Она влада и управља женом. Тако je жена одређена полом, a не разумом као мушкарац.
Женски ум Жена не може имати исти тип ума као мушкарац. Нзен je, као и остало y њеној личности, подређен њеним гениталним органима. Одатле добрим делом потиче њена слабост, na дакле и шена инфериорност. С једне стране, она je вечита болесница, редовно подложна својственим недаћама: право оптерећење које joj не даје могућност да води активан друштвени живот. С друге стране, та доминација материце од ње ствара крајње осетљиво биће, жртву разуздане, безграничне маште. Дидро пак, пошто je приметио да „тај орган њом располаже", додаје да „у њеној машти изазива свакојаке авети“ . Лекари, као Русел, објашњавају већу осетљивост жена већим разграњавањем крвних судова и нерава. A тада владајући кондилаковски сензуализам проналази разлог осећања. Да ли су жене, зато што су осетљивије, и обдареније? Нису, јер сама претераност њихове осећајности кочи развој: сувише осећања спречава сазревање мисли, прелазак са осећајног на концептуално. Оне ce, дакле, зауставл>ају на првом степену, на машти, и то негативној машти, пуној „сваковрсних авети“, детињастој машти („О жене! Ви сте деца заиста необична“, пише Дидро), необузданој3 и опасној.
3 Michèle Crampe-Casnabet, „Saisie dans les oeuvres philosophiq XVIIIe siècle", y: Georges Duby et Michelle Perrot, Storia delle Donne, III, Roma Ba ri, Laterza, 1991 (франц. превод Plon, 1991). В. и Yvonne Knibiehler, „Les médecins et la nature féminine au temps du Code Civil", Annales E.S.C., juillet-août 1976.
402
Неспособан за већу концептуализацију, њихов ум мора да ce окрене конкретном, пракси. „Н а шима je да примене начела која je човек пронашао, на њима je да ставе примедбе које наводе мушкарца да установи начела“ ; „жена посматра, мушкарац умује“ , пише Русо поводом Софије. Пошто апстракција није y њеној надлежности, шено ce размишљање може односити само на посебно, a не на опште. Она не треба да филозофира о мушкарцу, већ да „проучава свим духом својим [...] мушкарце који je окружују, дух људи којима je подређена, било законом, било јавним мњењем“ (Е м и л ...). Делатност њеног ума je окренута другима, мужу, деци: то joj даје могућност да им обезбеди срећу и добробит и тако испуни своју улогу жене.
Улога жена Анатомској и интелектуалној разлици између полова одговарају и различите друштвене улоге. „Статус жене“ je да буде мајка, тврде Русо и лекари, уз примедбу да je анатомија за то предодређује. T a материнска функција и њене физиолошке слабости условљавају мање активан живот, „пасивно стање“ (Русел), које joj природа намеће. Жена je, према мишљешу мушкараца просвећености, седелачка особа, чије су главне делатности y оквиру домаће сцене. Уосталом, додају лекари, није створена за физичке послове: њене су кости мање чврсте, a карлица и кукови дају joj несигуран ход. Док њен муж буде размишљао о људској судбини или излазио ради друштвеног живота, она ће остати код куће и бринути ce о деци, улепшати што може боље свој дом. Сваки пол има својствене функције, које захтева природа —за мушкарца су јавне, за жену домаће, и не треба их мешати због опасности од преврата. Кад испитује разлику и однос полова, мисао просвећености постаје дубоко детерминистичка и функционалистичка. „Софија треба да je жена, као што je Емил мушкарац, то јест да има све оно што одговара склопу њене врсте и њеног пола да би одговорила свом месту y физичком и моралном поретку.“ Век тријумфа разума није, дакле, поштеђен парадокса. Тако y друштву где je (бар y Француској) мешаше свакодневно, где ce жене срећу y центру друштвености, на улици или y књижевним круговима, царује идеологија која беспоговорно де403
ли својства, простор и друштвене улоге полова. МуШкарци просвећености редовно са женама измењују идеје, концепте, али сумњају y интелектуалне способности „жене“ . Док просвећеност ратује против предрасуда, непријатеља разума, филозофи и не помишљају да их напусте y размишљању о жени. И док y средиште свог дискурса стављају појам универзалног и начело једнакости засновано на природном праву, они бране појам „женске природе“ , издвојене и инфериорне. Веровање y савршеност људске врсте je један од темеља мисли просвећености: напредак разума je један од покретача историје. Али жене су смештене изван историје: потпуно одређене својом физиологијом, оне су y знаку непроменљивог; њихов разум, њихове функције, њихова „природа“ ce не развијају. „У свим временима“ њихове дужности су исте (Емил...). Ове су противречности добрим делом последица тешкоће да ce схвати полна разлика. Кад мушкарац говори о женама, он има филозофску тешкоћу да усклади дискурс о општем и дискурс о друГом. Непосреднија je тешкоћа да ce схвати да онај други није могући непријатељ који доноси смрт. И з једне странице неочекивано избија прави страх од жене. Страх од њене „безграничне“ сексуалности (Р усо), страх да привлачност којом делује на мушкарце њих не одведе y смрт. Срећом, природа их je обдарила скромношћу, стидом и уздржаношћу да би зауздала њихову незаситост. Тело жене, чије су функције за науку још тајна, ужасава својом различитошћу и својом жестином. Странице које филозофи и лекари исписују о женама пуне су противречности: колебају ce између две супротне слике —слике благе и мајчинске жене и дивље и претеране, y тој мери да ce долази до питања нису ли дуга излагања о женској слабости и стидљивости пре умирујуће истеривање ђавола него самопоуздана тврдња. Такве стрепње ce много јасније назиру y другом типу текстова, y онима y такозваној по~ пуларној литератури, где су огољене.
Жена y књижевности У романима 18. века жене заузимају видно место и стварају ce сложени ликови јунакиша. Рат полова постаје опруга драмске акције. Жена ce или жали и/или уздиже, али ce не 404
своди на шаблонску карикатуру; она je заиста личност, чији живот, проблеме, психологију писци описују. Другачији je тон y делима писаним за народ (али које не пише народ), која y 18. веку доживљавају нови успех. T a популаристичка улична књижевност, позната као „П лава библиотека“ (no боји корица књиге), шири слику жене y којој преовлађују шаблони и изненађује својом мржњом. Зла, сурова, подмукла, сујетна, лења, свађалица, брбљива, похлепна, расипна и жељна да влада, она као да je створена за несрећу мушкараца. Сотонин ђак, она je смрт донела на земљу. К ад je Бог стварао Еву од Адамовог ребра, брижљиво га je успавао „да не би видео како из њега излази узрок који ће га, с њим заједно, довести до мртвачког сандука“ ( Огледало жена —Le M iroir des Femmes, 1717). П од земаљским огртачем, лепа и очаравајућа, дакле тим опаснија, жена je смрт, a њен je загрљај кобан за мушкарца. Да би ce одагнала смрт, треба, дакле, потчинити жену, укротити je, тим пре што je човек приморан да с њом живи. Да би избегао да женидбом буде сведен на нулу, мушкарац треба да влада супругом, да гуши њене жел>е и њен незасити сексуални апетит, да уништи њену личност. „ т е н а -смрт“ тако постаје „мртва жена услед личног и друштвеног непостојања“4. П од тим условом могуће je живети с њом. „Плава библиотека“ претвара брак y прави рат, не рат y чипкама, већ рат y којем мушкарац треба да победи жену ако неће сам да буде поражен. Боље од углађених фраза филозофа, ово претеривање открива сукоб мушкараца и жена и стрепње које изазива y мушкарцима. Брак je једно од првих места тих сучељавања. A просвећеност доводи y питање традиционални брак да би унео ново схватање односа муж—жена.
Удаше жене Свакако да ce жеља да ce потчине жене ослања на по~ ложај који им закон одређује. У свим западним земљама оне су правно недорасле и грађански готово непостојеће. Оне обично
4 Arlette Farge, Le miroir des femmes, Montalba, Paris 1982.
405
немају право да ce правно појављују или закључују обаџезе. Нзиховим добрима најчешће управљају мужеви, a оне понекад немају чак ни могућност да ce мешају. Француско обичајно право ставља супругу под власт мужа: без шегове дозволе не може ништа да учини. У неким крајевима ћерке лишавају наслеђивања очевине. Л\ене су свуда искључене из управљања занатским удружењима. Kao што су, подразумева ce, искључене и из политичких, општинских, покрајинских и државних органа. Све су то очевидне и добро познате неправде: мада je корисно подсетити их ce, ипак оне не одсликавају сву сложеност положаја жена y време просвећености. Зато je сад потребно напустити жену филозофа, лекара, романсијера и законодавца, и кренути y сусрет женама 18. века. Богате или сиромашне, образоване или неписмене, оне, свака на свој начин, користе празнине y друштвеном ткиву да би учествовале y јавном животу, упркос говорима, предрасудама и законима.
Довођење брака y питање Девојка сазнаје од своје собарице да ће je удати и плаче. Ноен ce отац чуди: „Какво вам то зло чинимо кад вас удајемо за човека доброг рода, врло пријатног и при том врло богатог?“ —„Верујем да je све то тако кад ви кажете, али увек je сурово препустити ce човеку кога не познајеш.“ Пошто joj je објаснио да су једини лоши бракови они из наклоности, отац закључује: „Скромним људима je потребно да ce воле да би били срећни y браку; али ако имућни л>уди живе пристојно, њихово ће богатство да их сложи. Хајде, кћери, одлучно, храбро, весело, све ће бити y реду!“ Стереотипни вид дијалога како га je замислио Луј Себастијан Мерсије y Слииџ Париза, „Како ce склапа брак“ (Ta bleau de P aris, 1783—1786, „Comment se fait un m ariage“ ) не угрожава његову веродостојност. У имућним срединама и даље ce брак сматра друштвеним и економским послом, о коме одлучују мушкарци из породице. Будућег супруга бирају родитељи према његовом друштвеном положају и приходима, y нади да тако склапају лепу везу или обезбеђују удомљење ћерке. Онда није важно да ли je изабраник старац, да ли вереница воли другог, или да joj ce једноставно он не допада: она ce не пита, 406
jep cy њени родитељи убеђени да раде за њено добро. Крајем века девојке из просвећених, племићких или неплемићких породица моћи ће ипак лакше да дигну глас: мада, бринући да нађу добре партије за своје ћерке, ни отац Викторине де Ш атне (рођене 1771), ни отац Манон Филипон (будуће госпође Ролан, рођене 1754) неће ce противити њиховом упорном одбијању да ce удају за просце које им представл>ају. Племић, као и мајстор гравер, обојица следбеници филозофа, сигурно су читали обимну литературу, есеје, романе или позоришне комаде који осуђују брак из рачуна. Традиционални брак je заиста главна мета просвећености. „Брак je постао тежак јарам“ , пише Мерсије ( Слика Париза , 1783—1786, „Девојке за удају“ — Tableau de Paris 1783—1786, „Filles nubiles**). Ш та му ce замера? Пре свега, да je изопачен друштвеним циљевима и новцем (Мерсије тражи укидање мираза, који сматра узроком главних брачних неслагања). Наводе ce примери несложних супружника, чији ће брак бити катастрофа. Жале ce девојке, жртве породичне политике, удате за старце који су им одвратни, за распуснике који ће проћердати њихово имање, за тврдице код којих ће живети y беди итд. Оне најпомиреније са судбином осуђене су на несрећу, a друге ће варати мужеве. Такви ce, дакле, бракови одбацују y име слободе девојака и y име добрих обичаја, чији су гроб. Нераскидивост брака ce такође снажно напада. Развод постоји y многим протестантским земљама, али y католичкој Европи брачни другови, који ce на крају мрзе, осуђени су да остану y заједници до смрти. Свакако, раздвојеност добара и физичка раздвојеност je некакав излаз, али раздвојени супружници не могу ступити y други брак. Постају, дакле, „некорисни држави**, jep нису плодни или ce „препуштају распусности“, пише Мерсије ( Слика Париза, „Раздвајање**—Tableau de Paris, „Séparation**), који опет заиста сажима мишљење века и тражи очигледно одобреше развода. Насупрот верском схватању нераскидивости брака, идеја уговора ce постепено развија. Тако ce брак замишља као слободно закл>учен уговор две равноправне стране, који ce може раскинути. Овај појам ће доживети остварење за време Француске револуције, кад Устав из 1791. утврди да „закон сматра брак само грађанским уговором“ . Чисто револуционарна дефиниција која, с једне стране, 407
чини жену правним субјектом, a с друге, отвара пут закону који ће дозволити развод (20. септембра 1792).
Брачни пар просвећености Ново виђење napa произлази из размишљања о браку. Пар просвећености треба да почива на осећањима a не на конвенцијама. Није замишљен као сучељавање мушкарца и жене, већ као место склада и личног изражавања двеју особа које су партнери. T o je дефиниција коју даје, на пример, Кант, који 1797. објављује Брачно право: „Брак je заједница слободно закључена између два бића различитог пола за узајамно остваривање њихових посебних својстава.“ Други немачки филозоф, Фихте, сматра да (брак) „нема другог циља изван самог себе, он je сам себи цил>, a то je узајамни, природни и морални однос срца“ ( Природно право — Grundlage des Naturrechts, 1 7 9 6 )5. Појмови слободног уговора и узајамне сарадње унапређују место жене. Ови појмови нису повластица малог круга просвећених духова, већ ce шире y друштву, сведочећи о дубоком развоју менталитета. Тако док je пословица из 16. века уверавала да „добар коњ или лош коњ тражи мамузу —добра жена или лоша жена тражи батину“ , 1786. читамо y Комичном речнику ( Dictionnaire comique) Аеруа да „треба бити друг своје жене и господар свог коња“6. Опет ћемо рећи: парадоксални век просвећености даје нам две слике брака, једну суморну „Плаве библиотеке” , a другу много оптимистичкију и успављујућу, no K o joj су супружници другови. A Русо, упитаћемо ce! Где сместити Емила и Софију, брачни пар за углед и светло просвећености? Софија je заиста другарица Емилу. Нзихов брак није склопљен из рачуна, њени родитељи, водећи je мудро, пустили су je да ce одлучи за изабраника свог срца. А>убав и наклоност претходиле су браку, „природно право“ je превладало. A y браку Емил није поступао са супругом као „са својим коњем“ , већ као с другарицом, и 5 Навела Marie Curie Hoock Demarle, y: La Femme au temps de Goethe, Stock, Paris 1987, 123, 163. 6 Навео Jean-Louis Flandrin y: Familles. Parenté, maison, sexualité dans Гancienne société, Plon-Perrin, Paris 1986.
408
обоје су заједно стварали срећну породицу. Али, приметићемо, Софија je y подређеном положају и заједница почива на неједнакости! A ko госпи Неслоги ту нема места, нити ce чују свађе и бука, јер je Софија „од малена научила да отрпи чак и неправду, да поднесе и погрешне потезе мужа не жалећи се“ , слуша га без речи и труди ce да му угоди: Софија или полумртва жена из популарне литературе. Свакако, али упркос свом претеривању и грубости, Русо не одудара y свом веку, јер сви мислиоци, ма колико били напредни, слажу ce y тврдњи да човек влада и заповеда брачном заједницом. Бити другарица свом мужу никако не значи бити и равноправна. Љубав, поверење, чак и саучесништво, владају браком просвећености, што не значи да нема неједнакости. Баш напротив! У низу 37 празника које je Робеспјер предложио Скупштини 7. маја 1794, двадесет други je посвећен Љубави, a четири следећа породичним врлинама — Брачна верност, Очинска љубав, Мајчинска нежност и Синовљево поштовање. Верност као израз изненађује. Можда смо наивно очекивали љубав. Али овај израз одражава осећања која су, no тада важећим мерилима, морала преовлађивати међу супружницима. Директоријум je делимично задржао робеспјеровске празнике: тако ce сваке године славио Дан супружника. Том приликом директоријумски угледници, људи просвећености на заласку, износили су y својим нормативним излагањима своје виђење идеалног брачног na pa. Проучавање тих текстова7 омогућава да ce боље разуме смисао робеспјеровске формуле. Срећни бракови су, кажу они, „плодови размишл>ања“ . Брачна љубав je разумна љубав. Страст je једва допуштена y стварању брачне заједнице, али je треба избегавати, сведена je на „пролазну жел>у“, на „живо осећање које оставља само ништавило и грижу савести“ , не прате je поштовање, врлина и склад нарави. Јер je страст пролазна, кад ce угаси треба да je смене повереше и пријатељство —право везиво супружника. „Лзубав везује супружнике“ , читамо y једном од тих говора, „али пријатељство их води . 1 о приЈатељство, засновано на поштовашу, искрености, „просвећеној нежности“ и
7 Двадесетак их je сачувано y Националној библиотеци под ознаком Lb42.
409
верности, треба да je „мудро“, вођено разумом. Мушкарци, говорници, обраћају ce посебно младим девојкама да би им одредили њихово будуће место: подређене, али не робиње. Супруга je „другарица мушкарцу y његовој младости, пријатељица y зрелом добу, дадиља y старости". A жене, шта оне очекују од брака? Мање су писале о томе од мушкараца, али ce њихове тежње ипак могу сазнати захваљујући другим врстама текстова, посебно правним и полицијским архивима, који нам дају више обавештења о браку људи из народа.
Брак људи из народа Склапа ce много слободније него y имућним срединама, јер je узајамна привлачност јача од финансијског аспекта. Девојка ради и, бар y граду, не зависи потпуно од родитеља, које je, уосталом, понекад напустила да би живела сама. Прилике за сусрете нису ретке, a одсуство строге финансијске стратегије олакшава здруживање, законито или незаконито, мада ни конкубинат није неважан и развија ce y 18. веку y великим градовима. He значи да je брак чин који ce узима олако, али правила нису иста. Жена из народа од брака очекује срећу, често везану за реч „удомл>ење“. У иначе несигурном животу, брак треба да je синоним стабилности —осећајне и друштвено-економске. Заједница y народу не покорава ce само законима љубави. М ада câM новац не улази y игру приликом склапања брака, супружници, и мушкарци и жене надају ce економском бољитку своје заједнице, засноване на заједничком раду. Жалбе сачуване y архивима показују, y негативу, каква je друштвена подела улога мушко / женска y браку л>уди из народа. Кроз горка разочарања, упорна злопамћења, гнушање сведока, оцртавају ce портрети доброг мужа и добре супруге. He само вредна, она треба и да руководи новцем домаћинства и да ce сналази како зна с оним што има да би породица увек имала шта да једе. T a улога жене хранитељке, за чије тешкоће мушкарци неће да знају, један je од разлога учешћа жена y нередима због лоших животних услова: y прве редове гомиле не гони их само глад или матерински нагон, већ истински и неподношљив неуспех да одрже своју друштвену улогу. И човек има 410
своје задатке. He сме да туче своју жену, да je вара, да joj ce грубо обраћа или да својим понашањем доводи y опасност заједничку част. He сме да расипа добра домаћинства већ, напротив, да обезбеђује жени средства за живот. Ако ce супруга нада да ће y браку наћи некакву економску стабилност, очекује и да je муж цени и стално поклања пажњу њој и деци. Ако ce тај прећутни споразум пречесто и жестоко крши, жена неће оклевати, упркос економским тешкоћама које je вребају, да напусти брачни дом и да са децом покуша другде да почне нови живот. Осим тога, жени из народа je стало, као и њеном мужу, да сачува део самосталности: y неким стварима сматра да он не треба да ce меша y њене послове и да она не мора да му полаже рачуна. Сматра да има право да излази кад хоће пошто обави своје домаће дужности, да би завршила неки лични посао, ћаскала с пријатељицама или попила пиће y кафани —мешовитом месту где присуство жене, саме или y друштву пријатељица, није уопште неприкладно.
Жене на раду Радне жене ... Л . С. Мерсије je приметио ту релативну независност жена (и девојака) из народа y редовима занатлија или ситне буржоазије и приписао je професионалном раду који им даје могућност да имају „већи утицај y браку“ и „да увек располажу с нешто новца“ , што, каже он, није случај са женама из виших слојева. Примедба je умесна. Већина жена века просвећености ради y граду или на њиви. Није то питање избора, већ економске потребе: y време кад je граница између сиромаштва и немаштине заиста танка, жена обавезно мора да ради да би домаћинство преживело. K ao саставни елемент друштвене и породичне слике, рад je норма y широким народним круговима и има суштинску улогу y економском животу. Познавалац 18. века то зна, јер ce на сваком углу улице могао срести безброј малих трговкиња, препродавачица, сиромашних жена које, да би преживеле, продају све и било шта, старе рите или старе шешире, погачице или чај, цвеће или ду411
ван. Често ce наилази на „госпу“ са пијаце или праљу, обе ле~ гендарне оштроконђе оштра језика, као и на служавку, често са села (у граду као што je Париз жене чине 8 0 % послуге). Опште je познато да жене зарађују за живот шијући и хроничари оног времена руже мушкарце који не оклевају да ce лате игле и тако лише жене посла који ce сматра њиховим. Заиста нема потребе подсећати на сељанке (већина становништва) које тешко раде на породичном имању, где су послови такође подељени на мушке и женске. Запамћене су традиционалне слике жена на раду и доста je честа појава изведених закључака да су те делатности биле једине области економског живота y којима су учествовале радне жене. T o би значило олако занемарити многобројне раднице y занатима, свакако y текстилним, али и y об~ ради дрвета, метала (глачање, производња игала...), y производњи хартије, књига, лепеза, табакера итд. Ове раднице раде код куће, понекад с мужем, или y радионицама поред радника истог занимања. У малој занатској радионици једна женска личност je уосталом свеприсутна —газдина жена. Она y потпуности учествује y животу радионице, стара ce о продаји, руководи радом кад je муж одсутан због потреба посла; не ретко она води рачуноводство или и сама ради.
...неједнаког положаја Неопходне y привредном животу, жене ипак немају исто место y њему као мушкарци. Мање стручне, оне су ограничене на подређене задатке припреме или крајње обраде, na су, према томе, и мање награђене. Они или оне који, да би ставили тачку на тај зачарани круг и омогућили женама да пристојно зарађују за живот, предлажу да ce жене квалификују као и мушкарци, чиме изазивају муње и громове мушкараца. У Паризу, y време Револуције, отворена je типографска школа за жене: дотад су раднице y штампарији биле ограничене на броширање и повезивање и y просеку су зарађивале седам пута мање од типографског радника. H a најаву да ce намерава упућивање жена y „племените“ (и врло добро плаћене) послове, сви париски типографи су протестовали и жестоко нападали директора школе и своје колеге који су ce усудили да преносе своје знање женама. 412
Поврх тога, изузев неких трговачких занимања или y вези с модом, сматраних женским, жене су одбачене из корпоративног система. Газдина жена, без које би радионица тешко функционисала, не постоји, међутим, за струковну корпорацију која за њу не зна. Ако joj муж умре, a она ce преуда, нови муж ће наследити мајсторску улогу. A раднице, чак и кад заврше шегртску обуку, никад не постају мајстори, одбацују их еснафи, који су превасходно мушке организације. Тако, упркос снажном присуству y готово свим привредним областима, жене су искл>учене из представничких органа радног света и правно непостојеће. Још једном ce суочавамо с том двосмисленошћу својственом веку просвећености, који ставља жене y средиште, a истовремено их стално потискује на периферију.
Образовање девојака y време просвећености Расправа Партнерка просвећеног мушкарца не би смела бити глупача, потребно joj je бар мало образовања да би могла да га разуме, да расправља с њим и да васпитава децу, пишу једни. Недостатак образовања жена један je од главних узрока неједнакости полова, што треба исправити да би жене могле да избегну своје мане и врате ce својој правој природи и месту које би требало да им припада y друштву, кажу други. M a који били разлози, питање образовања жена je изазвало велико „проливање мастила“ . Расправа није нова. Седамнаести век je дао неколико одбрана образовања жена —умерених из пера госпођице Де Скидери, госпође Де Севиње или Фенелона; жестоких и феминистичких из пера Пулена де ла Бара или Мери Астел ( О зб и љ ан предлог ж ен ам а — A Serious Proposal To the Ladies, 1694). Наступање просвећености, која je y средиште своје мисли ставила образовање, заоштрава питање, a нарочито друга половина 18. века обилује списима о тој теми. Мушкарци, жене, филозофи, писци, славни или непознати, пружају јавности резултате својих размишљања, дају предлоге, састављају 413
планове. Провинцијске академије, као одјек помодних расправа, кажу: „К ако образовање жена може да учини људе бољим?“ (Безансон, 1775), или „Који би начин био најбољи за усавршавање образовања жена?“ (Ш алон сир Марне, 1783). Одговарајући на та питања, Лакло je написао есеј О образовању жена (D e l ’éducation des femmes ) . Ни женски гласови нису изостали из расправе која ce, y првом реду, њих тиче. Госпођа Де Мирмон посвећује неколико година својој обимној Расправи о образовању жена ( Tra ité de l ’éducation des femmes ) y седам свезака, објављених од 1779. ДО 1789. З а женску штампу, која ce појављује y то доба8, то je омиљена тема. У Бесмислу здравог разума {The Non sense o f Common Sens, 1737) леди Монтегју, пријатељица Мери Астел, брани образовање жена. Уредница прво Женског посм атрача {Fem ale Spectator, 1744—1746), потом Писма женама {Epistles fo r the L adies , 1749—1750), Елиза Хејвуд, позива своје читатељке да ce образују. Женски часопис The Ladies Ma gazin као и Женске новине {Le Journal des Dames, 1759—1778), посвећују посебну пажњу образовању девојака. У Немачкој Софија фон Л а Рош оснива женске педагошке часописе {Писма Розалији, 1772; Помона, 1783). О ва жена-писац прославила ce романом Госпођица из Ш тернхајм а {Frdulein von Sternheim, 1771), који поставља проблем образовања младе девојке. Kao и она, и многе жене су бирале романескну форму да би указале на мане женског образовања и предложиле бољи систем: госпођа Де Графињи {Писма Перуанке —Lettres d ’une Péruvienne, 1752^, Мари-Жан Рикобони {Ернестинина прича — Histoire d ’Ernestine, 17625 ИТДМанастир, оптужен да од девојака ствара незналице, омиљена je мета критика. Претпоставља му ce породично образовање, као y Емила и Софије. Свесни да je то предност имућних средина, аутори замишљају праве школске институције за девојке. Мешовите установе су одбачене због обичаја пристојности, али и зато што ни садржина ни цил> образовања младића и девојака нису исти. Младићи уче ради себе, a девојке ради
8 Уп. чланке Martine Sonnet и Nina Gelbart y: Storia... и M. So L’Education des fdles au temps des Lumières, Seuil, Paris 1986, III, 114-120.
414
будуће улоге y друштву и породици. „Свако образовање жена мора бити y функцији мушкараца“ , пише Русо ( Е м и л ...): циљ му je да образује радне и пријатне супруге, мајке способне да пристојно васпитавају децу. Знати водити кућу, читати, писати и рачунати, знати неке основне појмове из историје, географије, књижевности и страних језика, не заборављајући, разуме ce, веру, игру, музику и, можда, цртање, сасвим je довољно женама. Чему би им служило, рецимо, знаше грчког, латинског или научних аксиома? Само да постану смешни педанти, никакве домаћице или џандрљиве уседелице, као оне blue stockings (плаве чарапе) којима ce ругају y Енглеској. Жене све жешће нападају оваква ограничена сагледавања и траже праве промене y садржају женског образовања, захтевају једнакост y знању за оба пола и позивају своје сестре да усаврше своје образовање y свим областима.
Различита образовања Изван расправа и планова, какво je било чињенично стање и степен образовања жена y доба просвећености? Непорециво je да су све друштвене класе заједно користиле образовни систем успостављен y претходном веку. Крајем 17. века 14 Францускиња од 100 знало je да ce потпише, a сто година касније сразмера ce готово удвостручила (2 7 ). Неједнакост полова свакако je остала: y исто време 4 8 % Француза je било y истом положају (што ће рећи 177 мушкараца на 100 жена). Разлика ce ипак смашила, пошто je сто година раније на 207 мушкараца који знају да ce потпишу долазило само 100 жена. У веку просвећености описмењавање жена напредује брже од описмењавања мушкараца. Док je 1755. године 6 0 % Енглеза и 35% Енглескиња потписивало књиге венчаних Church o f En gland, 35 година касније проценат мушкараца je остао исти, док je проценат жена порастао за 5% . До исте појаве долази y целом западном свету. Године 1630. y Амстердаму je предбрачне уговоре пред бележником потписало 178 мушкараца и 100 жена (57% и 3 2 % ); 1780. je сразмера 133 мушкарца на 100 жена (8 5 % и 6 4 % ). У области Торина, где je почетак врло низак, сустизање je још очитије: 1710. године 350 мушк^раиаДф. 100 жена својеручно je потписало уговор о браку (2Д% м 6 % )^ -\ ; 5’
\W
\
иј|
a осамдесет година касније „само“ 216 мушкараца на 100 жена (6 5 % и 3 0 % )9. У америчкој Новој Енглеској, где je разлика била мање изражена, напредак није толики: 182 мушкарца на 100 жена потписује свој тестамент средином 18. века (8 4 % и 4 6 % ), док их je век раније било 196 (61% према 31% ). Ови бројеви, међутим, скривају многе регионалне и друштвене разлике. Тако су y јужној Француској бројеви општег описмењавања нижи од националног просека, a разлика мушко-женско већа него северно од чувене линије Сен Мало —Женева. Нема потребе подвлачити да нема никаквог поређења између образовања девојке из повлашћених слојева и оних из народа. A ko joj je породица довољно богата, имућна девојка ће бити поверена једном од тих толико нападаних манастира, где заиста неће нешто нарочито научити, али ако су joj родитељи присталице идеја века, моћи ће да добије одлично породично образовање. Такву срећу je имала последњих двадесет година старог режима Викторина де Шатне. Још од своје пете године има часове историје, географије и граматике. Отац брижљиво прати њен напредак и позива je да с братом прати часове аритметике који ce држе y кући. Учитељ њеног брата joj шест година даје часове геометрије и алгебре. Оба детета имају и часове латинског и, узгред, енглеског. Музика, цртање и катехизам употпуњавају програм. Господин Де Ш атне, страстан ботаничар, упућује ћерку да води хербар. Ако je веровати, мала Викторина je даровито дете, „чудо од детета“ , које „страсно воли учење“10. Али, њени учитељи углавном су учитељи њеног брата: запослени су због њега и учеше je y складу с његовим потребама. Чак и ако, како она то каже, н>у више воле, чак и ако je „госпођица латиниста“ новина којом ce њен професор поноси, примедбе ce односе првенствено на њеног брата. Викторина je користила школовање свог брата. Упркос отвореном духу њених родитеља и ученој атмосфери која je владала код њих, да ли би имала тако потпуно образовање да није било и дечака y породици? 9 Ове бројке je навео Roger Chartier, „Lespratiques de Vécrit, y: Philip pe Aries, Georges Duby, Histoire de la vie privée, Seuil, Paris 1986, III, 114—120. 10 Madame de Chastenay, Mémoires, 1771-1881, Plon-Perrin, Paris 1986.
416
У сваком случају, такво образовање je дало резултате. Жедна знања, девојчица „гута“ књиге породичне библиотеке: са десет година чита И сторију Енглеске (Histoire d ’Angleterre) свештеника Орлеана, Римске револууије ( Les Révolutions roma ines) Вертоа, Енглески у с т а в (L a Constitution d ’Angleterre) Делолма, Плутархове Славне људе (L e s Hommes illu stres), Британику (Britannicus ) Расина итд. С а дванаест година преводи Хорација и почиње да води дневник. Пред наступање Револуције једва joj je шеснаест година и „очигледно“ ce окреће Монтескјеу, Локу и Маблију. Kao права ћерка просвећености, себе сматра „младом филозофкињом којој удешавање, лака задовољства, празне забаве мало значе“ y поређењу са читањем и учењем, склоностима које ће задржати целог живота. Друге девојчице, племићке или грађанске, такође добијају tokom последње трећине века озбиљно породично образовање. Родити ce y интелектуалној средини свакако значи могућност да ce добије изузетно образовање: мислимо на Жермен Некер (Д е С тал), на Каролину Микаелис (Бемер-Ш легел-Шелинг) и Терезу Хајне (Ф орстер-Х убер), обе ћерке професора y Гетингену. Деца из мање блиставих средина, ако само имају просвећене родитеље и не баш сиромашне, такође добијају одлично образовање. Јединица париског имућног гравера, млада Манон Филипон, припада горњим слојевима уметничких занатлија, блиских даровитој буржоазији: она чита већ y четвртој години, са седам година има учитеље писања, географије, историје, игре, музике и латинског; чита Апијена, Плутарха, Фенелона, Taca, Волтера и Библију. Ш коле y којима ce образују дечаци века не примају девојчице. Где онда сместити све оне које не могу y кући да добију образовање, a родитељи, из идеолошких или финансијских разлога, одбијају манастирско васпитање? У многим приватним, световним пансионима, отвореним y граду. Енглеске Boarding schools и француске васпитне установе пружају девојчицама из редова ситног племства или буржоазије доста традиЦионално образовање с циљем да постану добре хришћанске мајке породице. ПТто ce тиче ширих народних слојева (ситне занатлије, трговци или сељаци), њихове девојчице могу стећи основно образовање y малим верским школама, не много скупим или 417
бесплатним за мање имућне. Поред религије и моралног васпитања, ту уче да читају, чак и да пишу и рачунају. Том образовању, заснованом на религији, додају ce и многи ручни радови, који их припремају (не образујући их професионално) за будући радни век.
Кулшурне жене Образованија од својих предака, жена просвећености не жели да буде стављена y други план y веку богатом интелектуалним новинама. Образовање које je стекла да би била добра супруга желела би да искористи и за своје лично обогаћење. Она хоће да и она учествује y просвећености, да не буде странкиња y свом веку. Како ce увући y културу која joj није непосредно намењена? He престајући да ce образује, стално y току онога што ce говори, што ce пише, чак и, зашто да не, изазивајући то и пишући и сама.
Читање Жена просвећености много чита. Романи y моди (a писци добро знају да су жене део њихове публике), класични писци, расправе о образовању, часописи, политички памфлети, филозофски списи или историјске књиге, ништа им не промиче. Млада Викторина де Ш атне je упадљив пример. Писма жена врве приказима последњег дела које су прочитале, размишљањима на Koja их je навело. Ллене тог века налазе y читању уточиште пред мртвилом или немирима времена: Каролина Микаелис-Бемер и Викторина де Ш атне готово истим речима говоре какву подршку налазе y књигама, прва да би савладала досаду рударског градића где joj je муж лекар, a друга y очекивању да ce олуја Терора смири. У 18. веку сликане представе усамљеничког читања обично приказују читатељке, што je знак феминизације (и приватизације) читаша.11 Али, док je мушко читање знак интелек-
11 R. Chartier, нав. дело, 147.
418
туалне делатности, жена која радо чита често ce сматра уображеном ситничарком или лењивицом. У оба случају зато што превазилази своју традиционалну улогу. У жел>и да дође до мушког знања, краде време које треба да посвети вођењу куће, свом мужу или деци, стварајући између себе и књиге некакав свој простор из кога je муж искључен. Женско читаше je опасно. Озбиљна књига на њеном столу: читатељка хоће да постане научник, да заузме место мушкарца. Роман y руци или на коленима: читатељка ће ce препустити сну, опуштању, ласцивности. Такве асоцијације ce јасно виде на сликама или y коментарима које изазивају. Налазимо их и y жалбама париског занатлије, произвођача модне робе, на своју жену. Године 1774. започиње дневник12, y коме описује неуспех свог брака: његова жена неће више да ради, већ хоће да ce забавља, излази и чита романе. „Хтела je да буде с књигом y руци на прозору.“ Поред тога што нам документ казује о мушко—женским односима y занатлијској средини, он нам показује и како ce и за жену и за мушкарца читање романа везује за извесно беспосличење и начин живота повлашћених класа, с којима би та жена да ce изједначи, јер више не подноси свој положај жене занатлије. Бити виђена с књигом y руци je за њу знак друштвене отмености. Типично за епоху, женско читање, исто као шетња или уживање y једењу острига, спада y жеље за друштвеним успоном и подражавањем улоге друге жене. Читатељка није увек усамљеница чију интиму нарушавају те слике. Око књиге ce ствара мрежа интелектуалног дружења y коме жена учествује. У немачким великим градовима власници јавних библиотека, схватајући жел»у својих суграђанки, уређују посебне просторије где оне могу до миле воље утољавати своју жеђ за читањем. A имућни и образовани кругови стварају многобројна читалачка друштванца имућних образованих људи, обично мешовита, где je подела улога no половима маше изражена. Касније, tokom Француске револуције, станари оба пола колективних зграда ће ce удружити да би ce претплатили на новине које ће заједнички читати.
12 Проучавала Арлетте Фарге y: Viefragile. Violence, pouvoir e darités à Paris au XVIIIe side, Hachette, Paris 1986, 101-118.
419
Салон Кад je реч о просвећености, често ce појављује слика салонске жене. Изгледа да je та жена y средишту интелектуалних кретања: игра главну улогу y развијању и ширењу просвећеног мишљења и доприноси његовом сусрету са светом новца и моћи. Заиста je салон 18. века једно од нових места дружења, где ce срећу племићи, богати грађани, л>уди од пера и науке, свих националности. Место сусрета, знања, стварања, размене, учења и културног протока, салон je, такође, место интелектуалне помешаности. Води га једна жена или, што ce више залази y век, неки од оних нових брачних парова просвећености, заснованих на узајамном поштовању, као што су Хелвицијусови, Кондорсеови, Лавоазјеови. Држати салон je озбиљна обавеза. Треба пазити на састав друштва, избећи претеривања, дати прилику сваком појединцу да покаже своју вредност итд. Ако жена добро обавља тај посао, имаће вишеструко задовољство: монденско признање имена y културној средини —њен салон ће привлачити друштво y моди; интелектуално задовољство да разговара с највећим духовима доба, да их слуша кад износе новаторске идеје, да им равноправно одговара, да им пружа могућност упознаваша могућих мецена. Затим, изузетно задовољство да учествује y пустоловини просвећености, чак и да je изазива, илузију којом неки нису преварени, да верује како ће време и место салона чудесно укинути разлике y рангу, богатству или полу. Жене играју улогу о којој сањају просвећени филозофи: другарице, y овом случају no духу, пажљиве, довољно образоване и интелигентне да воде разговор, да воде мушкарца (писца, мислиоца) својим охрабривањем или умесним критикама и да му својом пажњом помогну y стварању његовог дела. Ако салонске жене имају улогу преносника просвећености, оне ипак не поседују праву интелектуалну моћ. И опет наилазимо на парадокс века. Несумњиво je да су салони место промоције жена и да им дају могућност да учествују y културној друштвености доба, na чак и да y друштву имају интелектуалну улогу, блиставу и признату, али улогу која остаје y одређеним границама и битно не ремети односе полова. Историја je сачувала имена оних које су држале најпознатије салоне: госпођа Де Тансен, Де Ламбер, Жофрен, Ди 420
Шатле, Ди Дефан, госпођице Де Леспинас, госпођа Д ’Епине, Некер итд. Код њих су ce могли срести Монтескје, Волтер, Дидро, Д Аламбер, Грим, Мармонтел, Бифон и сви енциклопедисти. У Паризу или y провинцији, и друге жене су такође примале мање блиставо друштво, састављено од мање важних писаца, племића и либералних грађана, који су доприносили, свакако скромније, блиставом лику века. Салон, мада je усавршен y Француској, ипак није француско обележје. Такви интелектуални и монденски скупови које окупља једна жена све су бројнији y Европи 18. века. У Италији их називају conversazione, што je права ознака н>иховог циља. И y Немачкој има познатих салона, као што je са~ лон списатељице Софије фон Л а Рош, чији je један од највернијих посетилаца нико други до Гете. Али немачки скупови, које не воде увек жене, ближи су књижевним чајанкама него француски: окупљају ce мање групе одабраних пријатеља да би читали и расправљали о књижевности, али ни друштвеном мешању, ни политичким, филозофским или економским узлетима ту нема места. Упркос томе, они означавају напредак y односу полова. Исто тако, мада англосаксонски обичаји теже више интелектуалном немешању (полова), од средине 18. века ен~ глеске blue stockings руше та правила, отварајући салоне на француски начин.
Писање Читање или салонски разговори доводе y искушење да ce пише. Преписка, белешке о прочитаним делима, сопствени превод неког античког или страног писца, дневник (као дневник који Викторина де Ш атне започиње са 12 година): први покушаји жена да уђу y књижевност буде y некима од њих жел>у и да им дела буду објављена. У свим земљама број објављеНИХ дела жена повећава ce y 18. веку13, што je знак не само бољег образовања већ и жеље да не буду само „другарице“ , чија ће даровитост бити корисна само најближима. Ако неке од њих мисле да je опрезније остати y сенци анонимности, псеудонима,
13 Claude Dulong, „De la conversation à la cration“, Storia...
421
или писца кога преводе, друге не оклевају да ce отворено суоче с јавношћу. Романи Софије фон Л а Рош или Мари-Жане Рикобони су прави књижевни успеси, које савремени писци поздрављају и —што није за занемаривање —доносе им финансијску независност. H a дела госпође Де Жанлис или госпође Д ’Епине позива ce кад je реч о образовању. Међутим, сводити женску књижевну делатност на романе или чувена педагошка дела значило би заборавити многобројне филозофске, политичке или научне есеје које су написале жене. Госпођа Ди Шатле, иначе преводилац Нзутна, објављује Основе физике (Instituti ons de ph ysiqu e). Монументалном И сто ри јо м Енглеске од н асту п ањ а Џ емса I (History o f England from the Accession o f Jam es I, y осам свезака, 1763—1778) Кетрин Меколеј брзо постаје пример жанра и код филозофа изазива дивљење према ауторки. A непријатељство и тешкоће на које наилази намера Олемпе де Гуж да буде драмски писац y Паризу осамдесетих година века, као да je одјек неприлика Луизе Бергали y Венецији педесетих година.
Полишичка позорница Пре револуција Ана енглеска, Марија Терезија аустријска, Катарина руска, то су жене које су обележиле политику својих земаља и свог века. Али, изузев тих владарки и неколицине краљевских љубавница као Помпадур, жене су искључене из политичких центара моћи. T o их, разуме ce, не спречава да учествују y јавном животу своје земље. Салони 18. века су и политички центри. Олемпа де Гуж, Кетрин Меколеј и толике друге својим пером служиле су својим идејама. A жене из народа су традиционално y првим редовима побуна, због животних услова, против пореза, или из религијских, na и политичких разлога. Штитећи заједницу, оне брижљиво бране своја права. З ахваљујући својој покретљивости, сталном присуству на улици, добром познавашу јавног простора и улози y својој четврти, одмах су обавештене о сваком кршењу прећутних правила 422
равнотеже власти и шених поданика. Брзо устају против ситуације коју оцењују као неподношљиву и повлаче мушкарце за собом. Захваљујући многобројним историјским студијама о различитим европским земљама, та улога, као и женско—мушки односи y побуни, сад су добро познати.14 Али веза власти и жена не ограничава ce на заплашени надзор жена, које ce сматрају као могуће побуњенице. Тананије, и монархији je потребна њихова подршка. Народ треба да присуствује великим празничним свечаностима којима ce обележавају важни догађаји (војна победа, краљевска венчања или рођења итд.). T a маса својим присуством уздиже симболичну везу краља и шеговог народа, a чине je и мушкарци и жене. И дешава ce да ce жене издвоје да би оличиле ту везу: тако су госпе с пијаце Ал y Паризу, као представнице народа, позване y Версај да честитају краљу рођење наследника. Чувајмо ce извлачења брзоплетих закључака из ове сложене појаве, коју треба проучити. He треба заборавити да и ако жене политички постоје y стварности преко својих списа, свог присуства или својих побуна, правно им ce то постојање пориче, што конкретно оптерећује њихове могућности делања. T o што монархијски систем води рачуна о њиховим реакцијама уопште не значи да имају право учешћа y власти. Мисао просвећености мења формулацију политичке везе и друштвеног уговора. И док филозофи на дугим страницама испитују који je најбољи облик владавине, шта су појмови нације, грађанства, природних права итд. већина њих игнорише жене. Koje ће бити шихово место y идеалној држави просвећености? У кући —то je тако очигледно да нема потребе ни говорити. Али, ако ce мало зачепрка, брзо ce увиди да није баш тако лако отклонити непријатно питање потезом пера или, још боље, прескачући га. Противречност брзо сустиже и најбоље. Тако Дидро y Енциклопедији сматра да реч грађанин одређује носиоца политичких права y слободном друштву, дакле именица je мушког рода: „тај ce назив не даје женама, малолетној деци, слугама, осим као члановима породице правог грађанина, али они нису прави грађани“ . Ово „нису прави“ открива збу-
14 Уп. синтезу Arlette Farge y: Storia...
423
њеност филозофа: тврдити одједном да реч не постоји y женском роду (мада „грађанка" постоји y језику, само y ограничавајућем смислу становнице града) ништа не решава. Напротив. Револуције y последњим деценијама века даће проблему нову оштрину.
Револуционарке Крај века протиче y ритму низа револуција y знаку просвећености. О д Амстердама до Париза, пролазећи преко Бостона, западни свет доводи y питање традиционални поредак. Место и улога жена, виђеше жена и односа полова нису поштеђени преокрета. Међутим, нигде ce законски не дају женама политичка права грађанина. Нови политички поредак, крајњи домет просвећености, изгледа да je ограничен на мушкарце. A граде га и мушкарци и жене. Жене не само да нису неосетљиве на збивања већ y њима и учествују, и не намеравају да остану запоставл>ене y новој држави. У побуњеним масама жене из народа имају своју традиционалну улогу — или су покретачи, или су на челу многобројних протеста. Кад су ce оргуљаши Ротердама побунили 1784. против п а т р и о т а , међу вођама je запажена продавачица шкољки Кат Мисел. A 5. октобра 1789. Парижанке одлазе no Луја X V I y Версај. Ш ест година касније, 1795, опет су жене најжешће y побуни против „термидорског“ терора, јер су га осуђивале за изгладњивање народа и издају народне револуције. К ад избије побуна 1. маја 1795, оне прве организују демонстрације, подстичући мушкарце да им ce придруже. Тада власти пишу да оне имају улогу „подстрекача“ и посланици забрањују окупљање група више од пет жена.15 Глад није једини покретач тих женских маса: демонстранткише y октобру 1789. тврде да хоће хлеба „али не no цену слободе“ ; маја 1795. једна кројачка радница тврди да посланици треба да ce покоре побуњеницима, који представљају „суверени народ“ . Слобода, сувереност, то су заиста речи просвећености. T e речи треба да подсете да женама, чак и из скромне средине, нису биле стра15 Уп. Dominique Godineau, Citoyennes tricoteuses. Les femmes du peu ple à Paris pendant la Révolution français, Alinéa, Aix-en-Provence 1988.
424
не идеЈе века и да су доприносиле револуционарним покушаЈима за њихово остварење. Уосталом, жене ce не задовољавају побунама y временима кризе. У Француској жене иду на политичке скупове, образују клубове жена y којима ce читају новине, скупштински декрети, расправља о политици и без оклевања ce износе мишљења представницима нације. Петиције и обраћања жена бројни су међу свим онима које су посланици добијали, храбре их или им излажу своја политичка размишљања или захтеве. Неке жене објављују своје мишљење y брошурама, памфлетима, плакатима no зидовима. Због таквог једног плаката поводом монтањарске скупштине, Олемпа де Гуж je ухапшена y јесен 1793. Од 1789. објавила je тридесетак политичких списа y виду памфлета, књига или позоришних комада. Од 1788. до 1799. y Француској je објављено око 150 политичких списа жена. Сразмерно, Француска није никакав изузетак. Пре свог чувеног З а х т е в а за женска права ( Vindication o f the Rights o f Woman, 1792) британска феминисткиња Мери Волстонкрефт je одговорила на Буркеове нападе на Француску револуцију списом З а х т е в за људска права човека ( A Vindication o f the Rights o f Men, 1790), a 1794. објављује И сторијски u морални вид порекла u напретка Франууске револуције (An Historical and M oral View o f the Origin and Progress o f the French Revolution ) . Њ ена землакиља Кетрин Меколеј такође брани Француску револуцију y неколико својих написа. He објављујући теоријске есеје, Немице преводе дела француских револуционара и y својим романима пишу о Револуцији, износећи размишљања која догађај y њима изазива: Софија Меро y П р о ц вату осећања (La Floraison des sentiments, 1794), Тереза Хајне-Форстер Х убер y Породици Зелдорф (L a Famille Seldorf, 1795) и Софија фон Л а Рош y Лепој слиџи помирења са судбином (Belle Ima ge de la résignation, 1795) и Привиђањима на обалама језера Онеида (Apparitions sur les bords du lac Oneida, 1798).16 Салон постаје место политичког окупљања. По природи полуприватни, салони су неутралније место сусрета од званичних институција или клубова. Оно о чему ce не може рас-
16 Marie-Claire Hoock-Demarle, La rage d'écrire. Femmes-écriva Allemagne de 1790 à 1815, Alinéa, Aix-en-Provence 1990, 87-157.
425
прављати y грозничавој атмосфери званичних трибина налази своје место y склонитијој атмосфери салона. Такво je место са~ лон грофице Д ’Ив, где ce срећу белгијске демократе и традиционалисти 1789.
Две жене просвећености y Револуцији Париски салон госпође Ролан je један од најславнијих. Т у ce 1791. окупља патриотско друштво, људи тако међусобно различити као што су Робеспјер, Петион, опат Грегоар, Брисо, опат Ф ош е, Томас Пејн или Кондорсе. T o je место политичког укључивања новоизабраних посланика из унутрашњости који ce ту срећу са чувеним Парижанима. Врло брзо то постаје место изградње жирондинске политике, где ce воде претходне расправе о иступањима јакобинаца и Скупштини. Домаћица ce не задовољава примањем, она подстиче расправе и има стварног утицаја на своје госте. Својим образовањем, начитаношћу, русоовском вером, увереношћу y надмоћ даровитости, одличан je представник духа просвећености. Још пре Револуције тесно je сарађивала с мужем, помажући му y писању шегових академских излагања, техничких расправа, извештаја о мануфактурама или чланцима за М етодичну енциклопедију (Encyclopédie M éthodique). Револуција даје нов смисао тој брачној сарадњи. Манон Ролан значајно утиче на политику свог мужа, који je постао министар, пишући за њега неке од најважнијих званичних текстова. Права жена политичар, Манон Ролан није хтела да иступа као представник свог пола. „Мислим да наши обичаји још не дају могућност женама да ce покажу“, писала je y писму од априла 1791. „Жене треба да подстичу добро и да га хране, да буде сва осећања корисна отаџбини, али не треба да изгледа као да учествују y политичком деловању. Оне ће моћи отворено да делају тек кад сви Французи заслуже назив слободних људи.“ Писала je такорећи само под именом свог мужа или анонимно. У том смислу, упркос свом модерном духу, она представља доста традиционалан лик жене политичара слично неким краљицама или краљевским милосницама, чији ce потајни значај везује за место и утицај саме личности y руководећим мушким срединама. 426
Ипак je погубљена на гиљотини 8. новембра 1793. због својих мишљења и политичке улоге. Само неколико дана после њене смрти, врло близак званичним круговима Л и ст народног cüaca (Feuille de salut public ) објавио je чланак „Републиканкама“ (Aux républicaines), a 19. новембра га преузима Опилти учитељ (L e Moniteur universel). Т у читамо да je „жена Ролан, леп дух великих планова“ , „чудовиште y сваком погледу", „жртвовала природу желећи да ce уздигне изнад себе; жеља да буде учена довела ју je до заборављања врлина свог пола, a тај заборав, увек опасан, одвео ју je најзад на губилиште“. Упозорење je јасно и не тражи коментар: нека ce образоване жене чувају! У чланку ce напада и Олемпа де Гуж, гиљотинирана 3. новембра: аутор joj пребацује „претерану маштовитост“ , која ју je довела до жел>е да буде „државник“ и да заборави „врлине примерене свом полу“ . Олемпа де Гуж свакако није била учена жена, њено образовање je било доста оскудно (сама je признавала да не зна баш најбоље да пише). To je није спречило да ce подухвати деловања писца и драмског ствараоца. И она je била обузета духом просвећености, борила ce, бранећи природна права свих људских бића. Позната je њена борба против ропства, за једнакост полова или за ауторска права. З а разлику од госпође Ролан, Олемпа де Гуж je увек иступала јавно, не оклевајући да ce потпише и представи јавности са жестином која joj je донела доста невоља још пре Револуције, поготово што je писала y име жена и као шихов представник, позивајући их да ce побуне против неправедног положаја и захтевају признаше природних права свог пола (у Декларација права жене u грађанке — Déclaration des Droits de la Femme et de la Citoyenne). Непомирљива y погледу начела, одбила je да делује y сенци и чека будући развој који ће признати жене y политици.
Нов однос полова? Осим ова два портрета, још један je посебно занимљив: онај потпуно теоријски, портрет жене произишле из револуције, жене будућег друштва. T a нова жена ce јавља на обема обалама Атлантика. Американке и Францускиње заиста одбацују слику заводљивих кокета, које брину само о свом на-
киту, изгледу и привлачности за мушкарце. Taj тип жена, настао из изопаченог односа полова, одражава ступањ покорности читавог народа. У републици жене више нису лакомислене, слабе и пасивне, већ достојанствене, енергичне и активне. И мушкарци треба другачије да гледају на своје партнерке, да их цене и воле због њихових моралних вредности, a не због њихове физичке лепоте. Млада Парижанка Жозефина Фонтаније брани тај нови однос полова y говору на скупштини санкилота: „Прошло je време кад ce гледало на жену — наружену, унижену лажним и лакомисленим обожавањем којим je била окружена као да joj ce указује част —као, y најбољем случају, на другоразредно биће, чија je једина улога да овенча свог мужа, да буде украс y друштву као руже y врту. Ех, грађани, да ли бисте ce усудили да y име републиканаца још тврдите како je лепота прва вредност једне жене ...? He, не, грађани, оставимо то дворовима деспота и исквареним градовима ... и тај лажни начин да ценимо половину људског рода ... Гледајмо с презиром, или бол>е са сажаљењем, те луцкасте жене, та нестална бића која знају и хоће само да блистају ... Нећемо више луцкасте идеје, од сад равнодушне према боји траке, тананости тканине, облику или цени наших наушница, наше he врлине бити сав наш украс, a наша деца наш накит.“17
Американке наглашавају значај образовања за републиканке, које ће развити њихове способности и обезбедити им независност, self-respect (самопош товањ е) и self-reliant ( самопоуздање) . Францускиње додају да однос између полова не треба више да буде обележен печатом „брачног деспотизма“ , као однос краља или племства. Оне за жене захтевају право, чак и дужност, да „учествују y јавним пословима“ . Али, за друштво y целини, републиканка je, пре свега, мајка породице чија je основна дужност да васпитава децу као добре грађане. Од тада расправа о жени и њеним специфичним функцијама, започета y другој половини века, сасвим другачије звучи.
17 Archives nationales, Flc III Seine 17.
428
O грађанкама? Француска револуција je отворила нов политички простор, где су сваком грађанину враћена његова природна права. Поставља ce онда питање мешовитости тог простора: хоће ли жене имати политичка права? Kao што ce зна, одговор je био негативан. Како онда правдати то кршење начела onштих права на основу Декларације о правима, самог темеља новог друштва? Позивањем на различитост полова, на појам специфичности женске природе. Револуционари, који су против женског учешћа y политици, стално ce позивају на Русоа. Русел ce ретко наводи, али његове теорије су основна аргументација: својим физичким склопом жена je физички и интелектуално слабија и зато не може уживати политичка права. Уосталом, природа joj одређује другачије функције које „произлазе из општег реда y друштву", тврди посланик Амар y свом извештају од 30. октобра 1793. као увод y забрану женских клубова. T o не значи да су искључене из револуционарне државе, али je њихова улога сведена на кућу и y оквире обичаја. Оне су „створене да ублаже обичаје мушкараца“ , да noдижу будуће грађане y култу „јавних врлина“ добра и слободе (Амар). Кант тврди 1798. да жена води човека моралу, култури.18 Американке развијају то гледиште. He захтевајући јавне службе, уверавају да je револуционарни раскид дао нов, грађански смисао њиховој породичној улози мајке. Поврх T o ra, оне настављају, оне су јемци морала и врлине земље, без којих земља не може да преживи. Живећи y друштву где жене имају богатији друштвени живот, Францускиње ce не задовољавају тим „приватним грађанством“ . He одбацују поделу дужности међу половима, али не виде y чему би она била неспојива с јавним делањем, чак и с политичким правима. Тако Парижанке 1793. траже: „Заш то би жене, обдарене способношћу да осећају и да изразе своје мисли, биле искључене из јавних послова? Декларација о правима je заједничка за оба пола, a разлика ce
18 Casnabet, нав. дело.
Anthropologie du point de vue pragmatique, наводи Michèle Cr
429
састоји y дужностима, неке су јавне a неке приватне. Мушкарци су посебно позвани да врше оне прве...“
Kao оне, и све присталице политичког деловања жена истичу оно што je заједничко и једном и другом полу: разум који одређује човека, носиоца права. Против схватања двеју потпуно супротних природа, они ce јавл>ају као наследници Пулена де ла Бара. „Нисмо овде на земљи нека другачија вр~ ста од вас: дух нема пола, a немају га ни врлине“ , пише госпођица Жоден 1790. године (Законодавно гледиште о женама — Vues législatives pour les femmes). Последица je очигледна: оба пола би требало да уживају иста права. Много више од питања правде ово je питање начела и логике. Изузимање жена из права грађанина, кршење „начела једнаких права je чин тираније“ , који ce тиче целог друштва, a не само његових жртава, пише Кондорсе y свом чланку „О пријему жена y грађанска права“ („Лист друштва 1789“ — „Jo urnal de la Société de 1789“, јула 1790). Заиста, „начело једнакости права“ претпоставља да „ниједна јединка људске врсте нема правих права или све имају иста права“. Kao човек просвећености он стоји на тлу разума против предрасуда, празних декламација (или „општег мишљења“ на које ће ce ослањати Амар 1793). Заговорнике физиолошке тезе подсећа да болести нису само жалосна привилегија женског тела и да je смешно одузимати права разумном бићу због наводне физичке слабости: „Зашто бића изложена трудноћама и пролазним слабостима не би могла да уживају права, којих никад нико није ни помислио да лиши људе који сваке зиме болују од костобоље или лаког назеба?“
Кондорсеови аргументи ce срећу y свим текстовима наклоњеним политичком животу жена. Олемпа де Гуж ce noзива на „снагу разума“ против „недоследности“ и уверава да не може бити устава (дакле, тираније) ако мушкарци и жене не сарађују y његовом састављању. Председница женског клуба из Дижона ce ослања на начела и везе које постоје између два пола да би тврдила да „свуда где жене буду робиње (без потпуног уживања својих права) људе ће притискати деспотизам“. 430
Револуција, тачка прекида и довођења свега y питање, завршава доба просвећености. Жене стичу (не задуго) правно и грађанско постојање, али политичка права грађанина су им ускраћена. Али je неоспорно да су ce понеле као грађанке и ту реч унеле y речник и историју y њеном политичком смислу. Отварајући политички простор заснован на начелу једнакости, Револуција подвлачи парадокс просвећености, начело „помешаности без једнакости“ . У свету утемељеном на начелу неједнакости могло ce томе прилагодити, али одсад je то немогуће. Једноставна чињеница да je сад могуће предвидети једнакост мушкараца и жена заоштрава напетост. Слика жене-смрти (Револуције, друштва, мушкарца) преплављује говоре; страх да ће однос полова доћи y питање добија нечувене размере; мушки страх од деобе моћи често ce замишљао као губитак политичке, друштвене, интелектуалне, домаће власти и ропство мушкарца; страх од могуће забуне око пола, која би довела до хаоса. У покушају да ce одагнају те стрепње, наглашавају ce концепције лекара-филозофа просвећености, као извора искл>учења жена. И можда баш зато што je y друштву које тежи демократији „помешаност без једнакости“ неодржива, Грађански законик из 1804. чврсто утемељује тврдњу да једнакоправност не долази y обзир, na ће, с друге стране, строга подела области y 19. веку снажно свести мешовитост. Међутим, и ту je последњи парадокс, управо je револуционарни прекид дао могућност феминизму да ce развије.
431
