ПРВА ГЛА ВА
ТЕЛО ОСУЂЕНИКА Дамј ен* je био би о ос уђ ен 2. марта марта 175 1757. на »јавно »ј авно покајање пред главним улазом y Париску цркву«, где je требало да га »дов езу на осуђ еничко ј двоколици, двоколици, нагог, само y кошуљ и, са упа љеном ље ном воштаном бакљом бакљо м тежине тежин е две две ливре y ру ци « ; затим, затим, пошто га спроведу »у реченој двоколици на трг Грев, на губи лишт е које ћ е ту бити подигну поди гнуто, то, да
му кљештима кљештима искидају искидају
месо са прсију, руку, рук у, бедара и листова на ногама, те да десну де сну
Извештај полицијског извршитеља Бутона: »Запаљен je
Исповедници ce вратише и опет су с њим разговарали. Он им
сумпор, али ватра беше тако слабашна да je само лако опрљила
рече (чуо сам ra): "Пољубите ме, господо". Господин жупник
кожу надланице. Затим крвник, рукава засуканих изнад лакто-
из цркве Светога Павла ce није усудио, a господин Де Марсији
ва, ва, узе за ту прилику посе бно израђ ена челична кљешта дужи-
ce провуче испод конопца везаног за леву руку и пољуби га y
не око стопе и по, па му најпре откиде месо са листа на десној
чело. Крвници ce окупише око њега и Дамјен им рече да не
нози, потом са бедра, a онда са два места на мишици десне
псују, да изврше свој задатак, те да им он то не узима за зло;
руке; затим са груди. Овај ce крвник, мада снажан и крепак,
замоли их да ce помоле Богу за н>ега, и заиска од жупника из
много намучио да ишчупа комаде меса које je захватао и ув-
цркве Светог Павла да моли за њега на првој миси.
ртао кљештима по два-три пута на истом месту, a оно што би
По сл е два-три два-три покушаја, крвник Самсон и онај који je
отргнуо стварало je на том делу тела рану величине талира од
чупао месо кљештима, извадише из џепа сваки по један нож и
шест ливри.
пререзаше му бедра, одвојивши их тако од трупа; четири коња,
После кидања меса кљештима, Дамјен, који je много запо-
која су из све снаге потезала, одвукоше за собом његове ноге,
магао али није псовао, диже главу и погледа ce; исти крвник
и то: најпре десну, a затим леву; потом исто беше учињено са
гвозденом кутлачом захвати из котла врелу смешу и обилато je
рукама, на раменима и код пазуха: пазуха: треб ало je исећ и месо гото -
изли на сваку рану. Затим су конопце привезали за ужад којом ћ е упре гнут и коње, a онда тако упре гнут е коње за сваки уд, дуж бедара, ног у и руку.
во све до костију, и кон»и тада, вукућ и пуном снагом, от ргоше прво десну, па онда леву руку. Пошт о су тако четири четири уда откинута, откинута, исповедници исповедници приђ о-
Господин Ле Бретон, судски чиновник, прилазио je неко-
ше да би опет с њиме збори ли; међ утим, крвник им рече да je
лик о пута мучено ме да га упита има ли штагод да каже. Овај
сада мртав, премда je истина да га видех како мрда, a дон>а му
je одговар ао да нема; a запомагао je код сваког мучења попут
ce вилица миче горе-доле као да говори. Један од крвника je
оних осуђ еника y паклу, што ce речима не да описати: "Оп ро-
мало потом казао да овај још беше жив чак и y тренутку када
сти, благи Боже! Опрости, Господе!" Упркос свим тим патња-
диг оше тру п да би га бацил и на ломачу . Сва четири уда, са
ма, с времена на време подизао je главу и одважно ce осматрао.
којих скидоше конопце , беху такођ е бачена на ломачу при-
Љу д и који су вукли
крајеве конопаца при тег ли су их тако
премљену недалеко, равно испред губилишта; затим труп и све
чврсто да му je то причињавало неописив бол. Господин Ле
остало прекрише цепаницама и сувим грањем, те потпалише
Бретон му још једаред приђ е и упита зар не жел и да ишта
сламу која беше помешана с дрвима.
каже; овај рече не. Неколико исповедника му приступи, те су ду го с њим разговарали; он je радо љу би о распећ е које су му приносили; размицао je усне и стално понављао: "Опрости,
Господе". Кон>и су ce напрезали, сваки je равно потезао по један уд; сваког коња водио je no један крвник. Четврт сата касније
.. .Y складу са пресудом, све би претворено y пепе о. По следњи комад нађ ен међ у угарцима угарцима догорео je тек увече. y пола једанаест. Беше потребно око четири сата да сагоре сви комади меса и труп. Извршите љи, мећ у којима којима смо бил и ја и мој син, остадоше са четом жандара на лицу места до скоро пуних једанаест часова.
поновише исти поступак, те напокон, после неколико наврата,
Извлаче ce разни закључци из чињенице да je сутрадан
бех у принуђ ени да промене правац правац потезања коња, и то: оне
један пас л еж ао на оном месту на ливади где беше ломача, па
везане за руке окренуше да вуку ка глави, a оне везане за бедра
ce, пошто су га отуда неколико пута отерали, стално опет
свратише к рукама, што му je сломило руке y зглавцима. Такво
враћао. Ме ђ ути м, није тешко схватит схватити и да je животиња осетила
потезање беше више пута безуспешно поновљено. Он je дизао
како je ту топлије него другде« .
главу и осматрао ce. Морали су да додају још два кон>а, испред оних упрегнутих за његова бедра; тако сад беше укупно шест коња. Опет без успеха.
3
Осамдесет година касније Леон Фоше саставља правилник 4
»за Дом младих затвореника y Паризу« : » Чл а н 17. 17. Дан ће за затворенике затворенике почињати ујутру y шест
Најзад крвник Самсон оде да каже господину Ле Бретону
часова зими, a y пет лет и. Радић е ce девет сати дневно током
како нема начина ни наде да ce ово успешно обави, и рече му
читаве године . Два часа дневно посветић е ce настави. настави. Дан и
да упита гос под у судиј е жел е ли да ce осу ђ ени к исеч е на
радна обавеза завршаваћ е ce y девет часова зими, a y осам лети .
комаде. Господин Ле Бретон, сишавши из града, нареди да ce noново потруде, што и би учињено ; мећ утим, коњи ce узјогу-
3
нише, a један од оних упрегнутих за бедра паде на калдрму.
4
l e régicide. 1937, стр. 201—214. Наведено y: A. L. Zevaes, Damieris le
L. Faucher, De la réforme des prisons, 1838, crp. 274—282.
Члан 18. Устајање. Ha прво ударање добоша затвореници морају устат и и об ућ и ce y тишини , док надзорник отвара врата врата на ћ елијама. Ma друг о ударање добоша затвореници морају бити на ногама и намешгати кревете. Ha трећ е ce постро јава ју и кре ћ у y ка пе лу на ју та рњ у мол итв у. Д об о ш ce ог ла шава y размацима од пет минута. Члан 19. Молитвом руководи капелан, a после молитве чита ce неко поучно или религиозно штиво. Ова вежба не сме да траје ду же од по ла сата. Члан 20. Pad. Y четврт до шест лети, a y четврт до седам зими, затвореници силазе y двориште где морају да оперу руке и умију ce, те приме прво следовање хлеба. Одмах затим разврставају ce no радионицама и одлазе на рад, који мора почети y ше ст часо ва ле ти a y седа м зими . Члан 21. Оброк. Y десет часова затвореници рад прекидају ради одласка y трпезарију; перу руке y својим двориштима и групишу ce y чете. После ручка je одмор који траје до двадесет до јед ана ест . Члан 22. Школа. V двадесет до једанаест, на ударање добоша, постројавају ce и y четама улазе y школу. Настава траје два сата и сас тој и ce од наи зме нич не по ду ке чит ању , пис ању , геометрији и рачуну. Члан 23. Y двадесет до један затвореници излазе из школе y чет ама и од ла зе y дво риш та на одм ор. Y пет мин ута до јед ан, на ударање добоша, поново ce разврставају no радионицама. Члан 24. Y један затвореници морају опет бити y радионицама. Рад траје до четири часа. Члан 25. Y четири затвореници излазе из радионица и одлазе y двориште, где перу руке и групишу ce y чете ради одласка y трпезарију. Члан 26. Вечера и одмор који следи трају до пет часова: тада ce затвореници враћају y радионице. Члан 27. Y седам часова лети, a y осам зими, рад ce прекида; дели ce последње следовање хлеба y радионицама. Један од затвореника или надзорник чита четврт сата неко штиво са поучном или дирљивом садржином, после чега je вечерња мо лит ва. Члан 28. Y пола осам лети, a y пола девет зими, затвореници морају поново бити y пелијама, после прања руку и прегледа одећ е који ce обављају y двориштима; на прво ударање до бо ша ce свл ач е a на др уг о л е ж у y крев ете. Затварај у ce врата на ће лијама, a надзорнипи стражаре дуж ходника да би владао ред и мир«.
To су били примери за јавно мучење, с једне стране, и дне вни рас пор ед акти внос ти, с др уг е. Њи ма ce не кажњ авај у исти злочин и нити иста врст врста а злочинаца. Он и, међ утим, свакн за себе, јасно дефинишу различите начине кажњавања. Раздва ја их не пу н век. To je раз до бље када y Е вро пи и y С јед иње ним Држ ава ма до ла зи до рео рга низ аци је сист ема кажњ авањ а. To je време време великих »скан дала « y традиционалном традиционалном правосуђ у, време небројених предлога за реформе; јављају ce нова теорија о закону и злочину, нова оправдања, морална и политичка, за право да ce кажњава; укидају ce crape уредбе, нестају неки видови обичајног права. Предлажу ce или састављају »савремени« законици: 1769. године y Русији; 1780. године y Пруској; 1786. године y Пенсилванији и Тоскани; 1788. године y Аустрији; 1791. године, Године IV, 1808. и 1810. године y Француској. За казнени систем отпочело je ново доба. Ме ђ у толиким променама издвојићу издвојићу једну: нестанак нестанак јавјавних мучења. Данас нисмо склони да томе придајемо посебан значај; својевремено, то je можда био повод за многе надобудне, високопарне изјаве; можда je то сувише олако и са претераним одушевљењем приписано поступној »хуманизацији«, па ce зато ова појава није дубље изучавала. Y сваком случају, она не изгледа тако важна y поређ ењу са великим институциона лним преображајима, са изричитим законима који важе за све, са уједначеним прописима о судском поступку; са готово свуг де прих ваћ ени м ув ођ ењ ем по ро те , са де фин ици јо м казн е која има превасходно васпитно-поправно дејство, са тежњом, све израженијом почев од 19. столећ а, да ce казна казна прилагоди ли чности кривца. Кажњавање које губи свој непосредни физички карактер, извесна дискреција y вештини наношења бола, све рафиниранија, увијенија патња, лишена своје видљиве раскоши — да ли све то заслужује да буде посебно проучено, пошто несумњиво представља само последицу дубљих преображаја? И пак, остаје чињеница да je за свега некол ико десетлећ а ишчезло тело подвргнуто мучењу, рашчеречено и раскомадано, симболично жигосано на лицу или рамену, изложено живо или мртво као призор за јавност. Т ел о као главна мета казнене репресије je нестало. Крајем 18. и почетком 19. века одумире туробна светковина кажњавања, упркос томе што ће још понегде накратко оживети. Таква промена подразумевала je два процеса, која нису имала сасвим исту хронологију нити исти raison d'être. С једне стране, нестаје призор кажњавања. Обре д извршења казне казне постаје све скривенији, да би коначно постао само нови проце-
дурални или административни административни акт. акт. Јавно покајање je y Фран-
сноси пред јавношћ у одговорност за удео y насиљу везаном за
цуској први пут укинуто 1791. године, a онда поново 1830,
своју извршну делатност. Чиње ница да ce y име име правде правде осуђ е-
пошто су га накратко опет били увели; стуб срама je укинут
ници убијају или батинају више не представља величање снаге
1789. годи не, a y Енгл ес кој
правосуђ а, већ je само један од његових његових елемената који je оно
1837. 1837. године . Принуд ни јавни рара-
дови који су извоћ ени насред улице или дуж великих путева y
доду ше прину ћ ено да толер ише, али за које не може да пола-
Аустрији , Швајцарској Швајцарској и некима од Сједињених Држава, Пен-
же рачуне. Дола зи до прерасподеле одговорно сти за нечасне,
силванији на пример — са робијашима y гвозденим оковима и
срамне поступке. Y призору јавног кажњавања са губилишта
пругастој одећ и, са кугло м око ноге , који са гомилом размеразме-
ce ширио некакав неодређ ени ужас који су изазивали и џелат
њују претње, псовке, поруте, ударце, знаке мржње или саучес-
и осуђ еник; зато je злочинац стављен на муке, муке, уместо да пред-
ништва
ставља нешто срамно, y сваком тренутку могао постати пред-
5
—
укинути
су
готово
свуда
крајем
18.
или
y
првој
половин и 19. века. века. Јавно излагање осуђ еника задржало ce y Француској
још
1831.
године,
упркос
мет сажаљења или славе, a законито насиље извршитеља ре-
критикама:
довно ce извргавало y нечастан чин. Од сада сада ћ е ce оно што
»гнусан призор«, рекао je Реал ; коначно je укинуто априла
саблажњава и оно што je оличење просве ћ ености друкчије расрас-
6
жестоким
1848 1848.. Окови и ланци помо ћ у којих су робијаши спровођ ени
поредити; већ сама осуда треба да жигоше преступника недво-
кроз читаву Француску, од Бреста до Тулона, замењени су
смислено негативно. Према томе, судски претреси и пресуда
1837. године прикладним црним затвореничким колима. Казна
бић е јавни ; a што ce тиче извршења казне, оно je као некаква некаква
je посте пено изгубила карактер јавног призора, a свака свака приме-
додатна срамота коју правосуђ е са стидом намеће осу ђ ено м па
са спектакуларности од сада ћ е добијати негативан предзнак предзнак
ce држи на одстоја њу, настој ећ и да то увек повери повери друтима и
— као да je за функције церемоније кажњавања било све мање
чувајућ и све под велом тајне. тајне. Руж но je учинити нешто кажњи-
разумевања. На овај обред, којим ce »ставља тачка« на злочин,
во, али je неславно и кажњавати. Отуда тај двоструки систем
пада сумња да je y неком мутном сродству са самим злочином:
заштите који je правосуђ е изградило измеђ у себе и казне коју
да ce са њим изједначује, па и да га превазилази превазилази y дивљаштву,
досу ђ ује . Извршење казне т ежи да постане аутономни сектор,
да посматраче навикава навикава на крволочност од које их треба одвраодвра-
чије административно устројство и бирократски начин прикри-
тити, да им указује на учесталост злочина, да џелата чини
вања вања казне казне ослобађ ају правосуђ е одговорности и оне притајене притајене
сличним злочинцу a судије убицама, да y последњем тренутку
нелаго дности. Карактеристично je y том смислу да je y Фран-
изокрећ е улоге , да осуђ еника подвргнутог мучењу претвара претвара y
цуској затворска управа управа дуг о била под надлежно шћ у Минис-
предмет сажаље ња или дивље ња. Бекарија je то вреома вреома рано
тарства унутрашњих послова, док су надлежност над робијаш-
приметио: »Видимо како ce убиство, које нам представљају као
ким радом имали Министарство за морнарицу и Министарство
страшан злочин, извршава хладнокрвно и без гриже савести« .
за колоније . Пор ед ове поделе улога, ствар ce и теоријски ос-
7
На јавно погубљење ce сада гледа као на жариште које распа љује насиље.
порава: немојте мислити да je суштина казне коју ми, судије, досу ђ ује мо, y самом кажњавању; кажњавању; н>ен главни задатак задатак je да по-
део
прави, прави, преваспита, »из ле чи «; васпитно-попр васпитно-поправна авна метода метода поти-
кривичног процеса. To повлачи неколико последица: казна
скује, y казни, строг о испаштање испаштање злочина, и ослобађ а судије
престаје да буде н ешго што ce такорећ и свакодневно види види го-
ружн ог
Кажњавање,
дакле,
тежи
да
постане
најскривенији
лим оком и постаје нешто о чему човек има има само апстрактну апстрактну
задатка задатка
кажњавања. кажњавања.
Y
савременом
правосућ у
и код
оних који деле правду присутан je стид због кажњавања, што
свест; очекује ce да казна буде делотворна зато што je неми-
не искључује увек њихову ревност. Тај стид ce чак непрестано
новна, a не зато што je њена жестина видљива; од злочина
повећава: з бог ране коју он ствара ствара множе ce психоло зи и ситни
треба да одврати извесност да ће казна уследити , a не одурност
чиновници моралне ортопедије.
призора
који
ce
нуди
гледалишту;
механизам
егземпларног
кажњавања мења своје своје устројство. Стог а правосуђ е више не 5
Robert Vaux, Notices, стр. 45, наведсно y: N. К. Teeters, Jlxey were in prison, 1937, стр. 24. fi
7
Archives parlementaires, 2. ссрија, т. LXX II , 1. дец. 1831.
C. de Beccaria, Traité des délits et des peines, 1764, стр. 101 издан>а које je објавио Ф. Ели (F. Hélie) 1856. године, и којс ћ с овде бити навоћ ено.
Укидање јавних мучења подразумева, према томе, нестајан>е призора који ce нуди гледаоцима; ме ђ утим, то истовреме но значи и губљ ење непосредне везе са телом осуђ еника. Год ине 1787, 1787, Раш каже: »И даље ce надам да ћ е уско ро доћ и време када ћ е ce на вешала, стуб срама, срама, гу били ште, б ич и точак гледати, y историји казнених мука, као на обележја варварства разних земаља кроз веко ве, и као на доказе да je утицај разума
8
и религије на људски дух био веома слаб« . И заиста, отвара ју ћ и шез дес ет год ина касн ије др уг и кон гре с казн ено -вас питн их уст ано ва y Бри се лу , Ван Ме не н ce сећ ао време на сво га детин, ства ства као давно превазиђ еног доба: »Гл ед ао сам земљ у прекрипрекривену точковима, вешалима, крстовима, стубовима срама; гледао 9 сам костуре гнусно разапете на точковима« . Жигосање je би ло ук ин ут о y Е нг ле ск ој (183 4. го ди не ) и y Фр ан цу ск ој (183 2. год ине ); Е нглес ка ce од 1820. 1820. године више није није усуђ ивала да примени све оне многобројне видове мучења издајника (Тист лву д није ра шч ер еч ен ). Је дин о ce бич ев ање зад ржа ло y извесном броју казнен казнених их система система (Русија, (Русија, Енглеска, Пр уска) . Мећ утим, уопште узев, казнене методе су постале чедне. Више ce није дирало y тело, или ce бар то то свело на најмању могућ у меру, a и то да би ce досегло нешто што није тело само. Може ce ставити примедба да затвор, тамновање, принудни рад, робијање, забрана боравка, изгон — који су заузели тако значајно место y савременим казненим системима — такођ е представља ју » фи з ич ке « казн е: за раз лик у од гл об е, он е не по сре дно пога ђ ају те ло . Ме ђ ут им , одн ос казн а-те ло овде није исто вет ан са односо м који je постојао y јавном мучењ у. Т ел о сада сада служи као средство или посредник: ако ce над њим спроводи нека казнена мера — затварање или принудни рад, на пример — то je зато да би ce пој еди нац ли ши о сл об од е, која ce сматра уједно и индивидуалним правом и својином. Т ел о je, према овом начину кажњавања, ухваћ ено y систем принуда и лишавања, лишавања, обавеза и забрана. Физичка патња и телесни бол нису више саставни елементи казне. К ажњав ање ce од вештине изазива изазивања ња неподношљивог бола прет ворило y ек ономисање у к инут и м правима. правима. А ко je правосуђ у још потребно да управља телом осуђ еника , то ће ce вршити издалека, на прикладан начин, y складу са строгим правилима и са неким много »вишим« ци ље м. По сл ед иц а те но во нас тал е уз држ ан ост и је сте да џел ата , непосредног анатома патње, замењује читава чета стручњака: надзорници, лекари, капелани, психијатри, психолози, васлитачи; већ самим својим својим присуством крај крај осуђ еника, они правосу ђ у певају хва лос пев е који су му пот реб ни и је мч е му да те ло и бол нису крајњи циљеви његове казнене делатности. Ваља размислити о следепем : лекар данас мора да бди уз осуђ ене на смрт, све све до посл едње г тренутка — постављајућ и ce тако, тако, као заступник добробити и ублажавања бола, наспрам оних службеника који су, с друге стране, задужени да одузму живот. Када ce приближи тренутак погубље ња, осуђ енима на смрт ce ce
дају инје кције са сре дств ом за ум ир ењ е. To je утоп ија правосудне чедности: одузети живот a не нанети бол, лишити свих права a не изазвати патњу, извршити казну a учинити je безболном. Прибегавање психо-фармакологији и различитим физиолошким »прекидачима«, чак и ако je нужно пролазног карактера, представља логичну последицу тог »нетелесног« начина кажњавања. Сав ремени обреди извршења смртне казне сведоче о поменутом двоструком процесу, који подразумева нестанак јавних призора кажњавања, с једне стране, и отклањање бола, с друге. До но ше ње нових зако на y евр опск им зем љама , иако ce y свако ј то одвијало различитом брзином, било je последица истог покрета и истих начела: смрт je je сада сада једнака за све осу ђ ен е, што значи да она више не сме да има специфично обележје злочина или друштвеног статуса злочинца; смрт je тренутна, што значи да никакво мучење не сме да јој претходи нити да ce касније на лешу продужава; извршењем смртне казне превасхо дн о ce од узи ма живо т, a не мучи тело. Нема више оних дуготрајних погубљења када ce смрт одлагала прорачунатим паузама, a истовремено умножавала низом узастопних удараца. HeMa више оног споја разнородних мучења која су уприличавана за погубљење краљеубица, или оних какве je заступао почет( Вешање ком 18. века аутор списа Hanging not Punishment enough (Вешање 10 , a чији je циљ био да ce осу ђ ени ку сломе уд ов и на то чк у, зати м да га би чу ју до к не из гу би све ст, и најзад најзад да га обесе ланцима, пуштај ућ и га да полако умире од глади. Не ма више оних мучењ а која која су ce састојала од тога да није довољна казна)
осуђ еника у нао кол о вуку на решету од прућ а (да му ce глава не би размрскала о калдрму), распоре му стомак, журно ишчупају утробу да би имао времена да види како je бацају на ватру, те му, најзад најзад,, главу одрубе a тел о раскомадају". Сво ђ ење ових »стотину смрти« на строго извршење смртне казне одсликава нов морални кодекс установљен за чин кажњавања. Већ 1760. 1760. године испробана je y Енгле ској (п риликом погубљења Лорда Ферера) справа за вешање: постоље које ce измицало испод осуђ еникових ногу требало je да онемог ућ и његову ду гу агонију и лрепирке до којих којих je долазило измеђ у жртв е и џел ата . Н аправ а je уса врше на и кон ачн о прихваг! ена 1783, исте године када je укинута традиционална поворка која 10
Текст непознатог аутора, објављен 1701. годинс. Јавно мучење издајица описано y: W. Blackstone, Commentaire sur le Code criminel anglais, превод на фражгус ки, 1776, I, стр. 105. Пошто je циљ француског превода био да ce истакне истакне хуманост енглееких закона y порећ ењу са старом Уредб ом из 1760. 1760. године, коментатор додаје: додаје: »П ри овој казни, која ужасава посматраче, кривац не пати ни много ни дуго«. 11
8
В. Rush, пред Society for promoting political enquiries, маведено y: N. K.
Teeters, The Cradle of the penitentiary, 1935. стр. 30. 9 I I, 1847, стр. 529—530. Ynop. Annales de la Charité, II,
je ишла од Њуге јт а до Тајберна и када je реконструкција затворске зграде, пос ле Гордон ових немира, искоришћ ена за по12
дизање губи лишта y самом Њугеј ту
. Чувени члан 3 Фран-
њима изједначени — довођ ени су на губил иште са црним покровом на глави; ту су им, све до 1832. године, одсецали шаку. Касниј е ће ce још само вео задржати. Так о je бил о y случај у
цуск ог закона из 1791. 1791. године — »сваком осу ђ ени ку на смрт
Фјескија, новембра 1836: »Бић е доведен на место погу бље ња y
глава ће бити одр уб ље на« — има тростр уко значење: иста смрт
кош уљи , босо ног и главе прекривене црним црним велом; стајаћ е на
за све осућ ене (» Злоч ини исте врсте казниће казниће ce истом врстом врстом
губилишту док судски службеник народу чита пресуду, a онда
казне, без обзира на ранг и сталешку припадност кривца«, ста-
tie одмах бити погубљен«. Треба само да ce сетимо Дамјена и
јал о je већ y пред логу закона који je изнео Гијо тен, a који je
уоч имо да je посл едња допун а смртне казне био црни покров.
био усвоје н 1. децембра 1789); само једна смрт смрт за осуђ еног ,
Осу ђ ени к од сада не треба да буде виђ ен. Једино јо ш читање
изазвана једним ударцем — уместо оних »дугих и самим тим
пресуде на губилишту указује на злочин, који мора бити без
окрутних« погубљења, попут смрти на вешалима чију je суровост описао Ле Пелтј е; најзад, најзад, казна казна само за осуђ ено г, пошт о je одру бљива ње главе, смртна казна за племић е, бил о најмање најмање срамно за породицу злочинца
13
. Гиљотина која ce користи по-
чев од марта 1792. године одговара овим начелима. Смрт коју она доноси je видљива, видљива, али тренутна. Веза измеђ у тела злочинца и закона, односно оних који закон спроводе, сведена je на муњевит и део секунде . Нема физичког суочења ; џелат je од сада само брижљиви часовничар. »Искуство и разум показују да поступак одсецања главе какав ce примењивао y прошло сти
15
лица
. Последњи траг великих јавних мучења било je њихово
поништење: покров да би ce скрило тело. Беноа, троструко окривљен као матероубица, хомосексуалац и разбојник, био je први парицида коме закон није нал ожи о одсецање шаке: »Д ок je читана пресуда он je стајао на губ или шту уз џелате који су га придржавали. Беше ужасно видети тај призор; умотан y широки бели покров, лица прекривеног црним велом, парицида je би о скривен од погле да утих нуле гоми ле, a под том тајантајанственом и туробном одеждом једине знаке живота одавали су грозни урлици, који убрзо замреше под оштрицом ножа«
16
.
излаже злочинца мучен>у страшнијем од самог одузимања жи-
Почетком 19. века нестају, дакле, призори физичког каж-
вота, a закон изричито тражи само ово последње — то јест да
њавања; избегава ce мучење тела; казна искључује јавно при-
погубљење буде тренутно и једним ударцем извршено; приме-
казивање патње. Отпочиње доба уздржаности y кажњавању.
ри, мећ утим, доказују доказују колико je тешко ово постић и. Нужн о je,
Може ce сматрати да су јавна мучења готово потпуно нестала
да би поступак био сиг урн о спроведен, користити постојана и
y разд обљу изме ђ у 1830. 1830. и 1848. 1848. г одине. Наравно, та ко у опште -
увек иста механичка средства чија ce снага и учинак такођ е
на тврдња захтева одређ ене допун е. Пре свега, промене нису
мог у са сигурн ошћ у одредити... Једноставно je дати да ce из-
наступиле одједном, нити су ce одвијале y оквиру јединственог
ради таква направа са сасвим поузданим дејством; одрубљива-
процеса. До њих je негде долазило са закашњењем. Парадок-
ње главе ће бит и трен утно, као што нови закон налаже. А ко ce ова справа справа сматра потр ебно м, она нећ е изазвати никакво никакво уз буђ ење и би ћ е једва примепена«
14
. Гиљотина лишава живота
a да готово и не додирне тело, као што ce затвором одузима слобода или глобом део имовине. Њоме треба да ce примењује закон не тол ико над стварно постојећ им тело м, осетљивим на бо л, ко лико над правним субјекто м који има, има, измеђ у осталих права, и право на живот. Требало je да гиљотина буде једнако апстрактна као сам закон.
сално, Енглеска je била једна од земаља које су ce највише опирале укидању јавних мучења: то je можда зато што je енглеск о кривично право право служи ло као узор, захваљујући институцији поро те и јавним суђ ењима, као и поштовању habeas corpus-а; међ утим, други и пресудни разлог без сумње je био
тај што Енглеска није хтела да ублажи строгост својих казнених закона y време великих друштвених немира измеђ у 1780. и 1820. године. Ромили, Мекинтош и Фауел Бакстон дуго нису успева ли да смање теж ину и број различитих казни предвиђ ених енглеским законом — том »ужасном кланицом«, како je
Једно време, y Француској ce нешто од јавних мучења
рекао Рос и. Стро гост закона чак чак ce била повећ ала (бар y по-
свакако задржало, упркос свој једноставности новог начина извршења смртне казне. Оцеубице — и краљеубице који су са 12 13
Уnop. Ch. Hibbert, The Roots of evil, издање из 1966. године, стр. 85—86. Le Peletier de Saint-Fargeau, Archives parlementaires, r. XX VI , 3. јун 1791,
стр. 720. 14
A. Луј ( A.
I-ouis),
»Извсштај
o
Dictionnaire de pénalité, 1825, т. IV , стр. 161.
гиљоти ни«,
навелено
y:
Saint-Edme,
15
О овоме ce y TO доба често расправљало; што je злочин чудовишнији, то je јачи императив да н>егов починитељ буде y тоталном мраку: не сме ништа да види, нити да буд е вигјен. вигјен. За оце убицу би в аљало »напр авити гвоздени кавез или ископати pyny y земљи y коју светлост не доиире, a која ћ е му служити као вечно боравиште«. De Molène, De l'humanité des lois criminelles, criminell es, 1830, стр. 275 —277. 16 Gazette des tribunaux, 30. август 1832.
глед у предвиђ ених казни, казни, јер ce y њиховој примени поступало
Ист о тако, непосредни непосредни утицај на тело о суђ еника и даље
ут оли ко поггустљивије што су пороте сматрале те казне прете-
je дели мично присутан полови ном 19. века. Свакако, казна ви-
рани м), буду ћ и да je 1760. године Блекс тоун набројао 160 зло -
ше није била усредсрећ ена на мучење као технику изазивања изазивања
чина који заслужују смртну казну по енглеском закону, док je
патње; њен основни циљ je да ce осуђ еник лиши неког добра
1819. године њихов број порастао на 223. He би требало изгу-
или права. Ипа к, казна y виду принудног рада или чак само
бити из вида ни чињеницу да ce овај процес, посматран y це-
затвора — дакле, простог лишавања слободе — никада није
лини , чае убрзавао a час успорав ао y раздо бљу измеђ у 1760. 1760. и
дејствовала без одр еђ ено г св ога дода тног елемен та к оји пог ађ а
1840. године; да je реформа y неким земљама брзо спроведена
само тело: a то je рационисање рационисање хране, хране, сексуална онемог ућ е-
— y Аустрији, Русији, Сједињеним Америчким Државама и
ност, батине, самица. Да ли je то нежељена, али неизбежна
Француској y време Уставотворне скупштине — a затим да су
последица затварања? Право гов орећ и, затварање je на сасвим
реформе обустављене y доба европских контрареволуција и ве-
изричит изричит начин увек подразумевало подразумевало одр еђ ену меру телесне патпат-
лик е др уштвене несиг урно сти и змеђ у 1820. 1820. и 1848. 1848. го дине ; тре-
н»е. Чест е критике уггућиване затворском систему y првој по-
бало би имати y виду и промене које су биле мање-више при-
лови ни 19. века (за твор не кажњава дов ољно : затвореници Ma
времене, a које су судови или закони уводили због ванредног
lte пате од глади и зиме, и y целини ce мање лишавају него
стања; не сме ce занемарити ни раскорак који je постојао из-
многи сиромаси или чак радници) указују на захтев који ника-
ме ђ у закона закона и стварне судске праксе (а она нипошто није била
да није пот пу но одбач ен: правично je да осу ђ ени к физички
верна слика стања y законодавству). Сви ови чиниоци умнотоме су чинили неравномерним преображај који ce одвијао кра јем 18. и почетком 19. с толе ћ а. Тре ба додати и то да овај процес — иако je већи де о промена остварен до око 1840. године, иако су уведени нови начини кажњавања — ни издалека није био y то време окон-
пати више од осталих људи. Казна ce тешко може одвојити од додатне физич ке патње. Шта би била нетел есна казна? Y савременим механизмима механизмима кривичног правосућ а задржао ce, према томе, некакав траг, остатак мучења — остатак који никада није сасвим превладан али који je све мање приметан, јер je увије н y нете лесне обл ике кажњавања.
чан. Укидање јавних мучења јавља ce као тежња која има своје *
корен е y великим преображајима y раздо бљу измеђ у 1760. 1760. и
*
1840. године, али која није y потпуности реализована; може ce
*
рећ и да je пракса јавних мучења још дуг о опседала наш казнени систем, па и да je дан-дањи присутна. Гиљотина, направа за
Ублажавање казни током протекла два века представља
брзо и дискретно умирање, представљала je y Француској оли-
појаву која je историчарима права права добр о позната. Међ ути м, на
чењ е нове етике смртне казне. Револуција ју je, међ утим, одмах
н>у ce дуго гледало, уопштено узев, као на нешто квантитатив-
претворила y велики позоришни ритуал. Годинама je од ње
но: »ман>е окрутности, мање патње, више благости, више пош-
прављен призор за масе. Да погубљење не би више било при-
товања, више људскости«. Y ствари, истовремено са овим про-
зор који привлачи гледаоце, да би остало чудна врста тајне измеђ у правосуђа и осуђ еника, требало je преместити преместити гиљоти-
менама изменио ce и циљ казне. Ублажавање строгости? Мож да. Ал и промена циља — засигу рно.
ну до капије Сен Жак, заменити отворену двоколицу затворе-
Ак о кајстро жи обл ици кажн»ав кажн»аван»а ан»а више нису усмер ени
ним колима, журно извести осуђ еник а из кола и хитро га пос-
на тело, на шта онда казна циља? Одговор теоретичара — оних
тавити на губилиште, организовати брза погубљења y неоче-
који око 1760. године отварају ново раздобље које још није
кивано време, сместити, најзад најзад,, гиљ оти ну међ у затворске зидо-
окончано — сасвим je једноставан, готово очигледан. Он као
ве и учинити je недоступном за јавност (после Ведмановог по-
да je већ садржан y самом питању. Пош то мета више није т ело ,
губљења 1939. године), забарикадирати улице које воде ка за-
онда je то душа. Испаштање које ce сводило на мрцварење тела
твору где je скривено губилиште и где ce погубљење обавља y
треба да ce замени казном која делује дубље — на срце, на
тајности (погубљење Бифеа и Бонтана y затвору Санте 1972.
мисли, на вољу, на склоности. Мабли je, једном за свагда, фор-
године), па и судски гонити сведоке који су препричавали при-
мулисао ово начело: »Нека казна, ако тако могу да кажем,
зор погубљења. Довољно je набројати толике мере опреза да
погађ а душ у a не тело «
17
,
би ce схватило како смртна казна y основи остаје, и данас, лриз ор који ce мора изричито забранити.
17
légis lation, n, Œuvres complètes, 1789, т. IX, стр. 326. G. de Mably, De la législatio
To je био значајан тренутак. Ранији неизбежни пратиоци
ље ње стече но о њему, оно што ce може сазнати о везама које
казненог призора, тело и крв, нестају. На позорницу ступа је-
постоје изме ђ у њега, његов његов е прошлости и злочина, оно што ce
дан нови лик, али преру шен. Гот ово je са трагедијом; почиње
од њега може очекивати и будућ ности. Су ди им ce и посред-
комедија сенки, гласова без лица, неопипљивих бић а. Апарат
ством свих оних појмова које су размењивале медицина и суд-
казненог правосуђ а сада мора мора да загризе y ту бестел есну стварствар-
ска пракса почев од 19. века (»чудовишта« Жоржеовог доба,
ност. Да ли je то само теоријска тврдња коју
Шомјеове »психичке аномалије«, особе »изопачене« и »неприказнена пракса
ла го ђ ен е« које с у тако окарактерисали данашњи ве штаци); под
побија? Такав би закључак био пребрз. Тачно je да ce данас
изговором да објашњавају неки злочин, ови појмови заправо
кажњавање не своди на преобр аћ ење душе; ипак, Маблијево
квалификуј у појединца. Кажњавају ce управо те апстракције,
начел о није остал о ггук ггука а побожна жеља. Ње не посл едице ce
тиме што казна има задатак да од преступника створи особу
могу пратити и осетити на читавом савременом казненом сис-
која »н е само жел и, не го je и кадра кадра да живи y складу са
тему. Пре свега, промењен je предмет кажњавања. Тиме не же ли м да кажем како су ce изненада поче ли кажњавати неки друти злочини . Наравно, дефиниција преступа, редосле д њих ове тежине, границе дозвољеног, оно што ce фактички толери-
законом и да сама сама зарађу је за жив от« ; оне ce кажњавају и тиме што ce интерно економише казном која, иако кажњава злочин, може да ce промени (скрати или, y одговарајућ ем случају, про ду жи ), већ
према томе како ce мења понаша ње осу ђ еник а;
кажњавају ce јо ш и посредством оних »мера сиг урн ост и« које
сало и оно што je законом било допуштено — све ce то веома
прате казну (забрана боравка, слобода под надзором, принудно
много мењало током последњих двеста година; многи ранији
старатељство, обавезно лечење), a чији циљ није да ce санкци-
злочини су престали да буду квалификовани као такви, јер су
онише преступ него да ce појединац надзире, да ce учини бе-
бил и везани везани за одређ ени обли к вршења црквене власти власти или за
зопасним, да ce промене његове злочиначке склоности — тако
одређ ени тип економије; економије; богоху љење je изгубило статус зло-
да ce ове мере укидају тек пошто дођ е до жељ ене промене.
чина; шверц или поткрадање газде од стране служинчади из-
Душ а злочинца ce не помиње на суду само да би ce објаснио
гу бил и су део своје тежине . Међ ути м, такви помаци можда можда
злочин и да би ce на основу ње одредила субјектова одговор-
нису најважнији: подела на дозвољено и забрањено остала je,
ност; ако ce она изводи на суд са толико жара, са тако много
од једног века до другог, мање-више иста. Заузврат, предмет
настојања да буде схваћ схваћ ена и тако великом »на учн ичк ом« рев-
»злочина« — оно на шта je усмерена казнена пракса — веома
ношћ у, то ce чини да би ce суди ло не само злочину нег о и њој,
ce променио: својства, природа и, y извесном смислу, супстанца
да би ce казна управила на њу. Читав казнени ритуал, од ис-
од које ce састоји елемент подложан кажњавању, изменили су
траге па до пресуде и крајњих консеквенци казне, прожет je
ce више од његове формалне дефиниције. Релативна стабил-
одсад новом предметном облашћ у која не само да удвостручуј е
ност закона прикривала je веома много суптилних и брзих про-
број правно дефинисаних и кодификованих предмета, него их
мена. Наравно да злочини или преступи којима ce суди пред-
и раздваја. раздваја. Психија тријс ко вештачење, a општиј е узев и кри-
стављају правне правне предмете дефинисане законом: ме ђ утим, исто-
вична антропологија као и криминологија са својим сталним
време но ce суди не само томе већ и страстима, инстинктима,
темама, овде налазе јед ну од својих својих јасно о дређ ених функција:
аномалијама, слабостима, неп рилагођ ености, утицајима среди-
свечано уврстивши преступе y област предмета научне спозна-
не или наследним чиниоцима; кажњавају ce нападачки иступи,
је, они механизмима законског кажњавања дају оправдање за
али преко њих и агресивност сама; силовања, али y исто време
дејство управ љено не само на преступе, нег о и на јединке; не
и сексуална изопаченост; убиства, али y исти мах нагони и
само на оно што су учин иле, већ и на оно што јес у, што ћ е
жељ е. Рећ и ћ ете: не суди ce томе; ако ce све ово помиње на
бити и што могу да буду. Додатно дејство усмерено на душу
суду, то ce чини да би ce објасниле саме чињенице везане за
које je правосу ђ е себи обе збедило , привидно je експликативног
недело, као и да би ce одредио удео субјектове воље y злочину.
и ограничавајућ ег, a заправо заправо анексионистичког, експанзионис-
Такав одговор није задовољавајућ и. Јер суди ce управо томе,
тичког карактера. У последњих 150 или 200 година, од када je
кажњавају ce управо те апстракције које стоје иза чињеница и
Европа увела нове казнене системе, судије су постепено, y про-
самог недела. Суди им ce посредством »убла жавај ућ их окол-
цесу чији корени сежу y веома далеку прошлост, почеле да
ности« преко којих ce y пресуду уносе не само »околности«
суде и нечему што није сам злочин: »души« злочинца.
под којима je почињен злочин, већ и нешто сасвим друго, што није могућ е правно кодификовати: познавање злочинца, мишмиш-
Самим тим, судије су почеле да ce баве и нечим другим, a не више само пресуђ ивањем. Ил и, да будемо прецизнији: y
сам начин доношења пресуде увукле су ce нове врсте оцена
њали лудило. Допуштали су да неко може бири и крив и луд;
које битно мењају дотадашња правила. Откако je средњи век
уто лик о ман>е крив што je луђ и; свакако крив, али за затварање
увео, не б ез тешкоћ а и веома спо ро, сло жен и истражни посту-
и лечење, пре него за кажњавање; кривац, и то опасан, пошто
пак, судити je значило установити истину о злочину, утврдити KO je починилац злочина, применити над њим казну која му по
je очи гле дно боле стан, и тако даље. Са становишта Кривично г закона, то су биле правне правне бесмислице. Међ ути м, ту je био
закону следи. Познавање преступа, познавање лица одговорног
почетак промена које ћ е судска пракса пракса и законодавство убрзаубрза-
за преступ, познавање закона — то су била три услова која су
ти током наредних 150 годи на: већ je рефор ма из 1832. 1832. године ,
омогућ авала да ce доне се пресуда y складу са истином. Сада
увођ ењем ублажавајућ их околн ости, допусти ла да ce пресуда
ce, међ утим, током суђ ења тражи друга врста врста истине, поставпостав-
модификује према томе колико ce претпоставља да je нека
љају ce сасвим друкчија питања. Више ce не пита с амо: »Д а ли
болест поодмакла или да je нека врста лудила узела маха. При-
je утврђ ен престу п и да ли je он кажњи в?« већ и: »Ш та je тај
мена психијатријског вештачења, која je била уобичајена y по-
преступ, шта je то насиље или то убиство?« Y коју раван, y
ротничким судовима a понекад присутна и на судовима за пре-
коју област стварности га треба сврстати? Да ли je то бунило,
кршаје, значи да пресуда, иако ce увек формулише као казна
психотичка реакдија, пролазно лудило, изопаченост?« Више ce
која следи по закону, подразумева, на јаснији или мање јасан
не пита пита само: само: » К о je починилац злочина?« већ : »К ак о утврдити утврдити узро чно- посл едич ну везу која je до злочин а довела?
Гд е су
његови корени y злочинцу? Je ли то инстинкт, несвесно, утицај
начин, суд о томе да ли je преступник нормалан, утв рђ ивање узрочно -после дичних веза веза које су довеле до преступа, процењивање могућ ност и да субјект промени своје понашање, пред-
средине или наслеђ а?« He пита ce више више само: »Ко ји м ce закозако-
виђ ање његове будућ ности. Није тачно да све то не улази y
ном кажн»ава кажн»ава тај прес туп ?« већ : » Ко је су најприкладније најприкладније мере
пресуду, те да само представља припрему за доношење темељ-
Како предвидети даљи развој развој субјекта?
но засноване пресуде; напротив, све je то непосредно укључено
Који je најсигурнији начин да ce он преваспита, поправи?«
y процес уоб личе ња пресуде. Умес то да лу дил о укида злочин
Мноштво оцена, дијагноза, предвиђ ања и нормативних нормативних судова
y складу са основним значењем члана 64, 64, сада сваки злочин и
о злочинцу ce узиђ ују y арматуру арматуру суђ ења и пресуде. Друга
чак сваки преступ носе собом, као закониту сумњу али и као
које треба предузети?
врста врста истине преплић е ce сада са оном коју je судска судска машине-
право на које могу да ce позивају, позивају, могућ ност да ce претпостави
рија раније установљавала: истина која, испреплетена са оном
луд ило , y сваком случају аномалија. A оптужуј ућ а или осл о-
ранијом, претвара претвара утврђ ивање кривице y чудни научно-право-
бађ ајућ а пресуда није само суд о кривици, кривици, одлука која следи
судни конг ломерат. Y том смислу je карактеристичан начин начин на
по закону; она y себи носи оцену о томе да ли je субјект
који ce мењао статус луд ила y кривичној пракси. Y Закону из
нормалан или не, као и техничко упутство за то како да ce он
1810. године, лудило ce помиње само y члану 64. A он каже
евентуално унормали. Данашњи судија — магистрат или по-
да нема ни злочина ни преступа уко лико je починила ц д ела y тренутку његовог извршења извршења био y стању стању лудила. Могу ћ ност
ротник — засигурно ce бави и нечим другим, a не само »пре-
суђивањем«.
утврђ ивања лу дила искључивала je, према томе, квалификацију дела као злочина; чињеница да je починилац био лу д није ме-
Осим тога, он више више није једини који пресуђ ује. Ток ом
њала тежину његовог дела, нити ce због тога казна морала
кривичног поступка, као и при извршењу казне, нагомилало ce
убла жити, већ je сам злоч ин нестајао. Немо гу ћ е je б ило , значи,
јако мног о помоћ них надлежних лица. Нижа судска власт и
прогласити некога истовремено кривим и лудим; ако je била
паралелне судије намножиле су ce око главне пресуде: струч-
постављена дијагноза лудила, она ce није могла укључити y
њаци за психијатрију или психологију, магистрати задужени за
пресу ду; посту пак ce тада тада прекидао и правосуђ е више више није
извршење пресуде, васпитачи, службеници затворске управе,
имало власт над починиоием дела. И испитивање злочинца
сви они распарчавају распарчавају законску казнену власт; рећ и ћ ете да ни-
осумњиченог за лудило и резултати тога испитивања морали
ко од њих нема, y ствари, право да суди; да једни, после пре-
су да претходе пресуди и y њу нису улазили . Међ ути м, већ на
суде, немају никакво друго право осим да спроводе извршење
самом поче тку 19. века судов и су ce поч ели оглу шива ти о
казне коју je суд одредио, a да поготово ови други — стручња-
смисао члана 64. Упркос неколиким указима y којима je Врхов-
ци — не интервенишу пре пресуде да би судили, него да би
ни суд подсећ ао на чињен ицу да стање лудила не може да
објаснили одлу ку судије. Међ утим, ако казне и мере мере сигурнос-
повлачи ни ни блажу казну ни чак чак ослоба ђ ајућ у пресуду, пресуду, него
ти које суд пропису је нису сасвим тачно одре ћ ене, ако оне
само обуставу поступка, судови су и даље y пресудама поми-
могу да ce касније мењају, ако судија за прекршаје није једини који може да одлучи да ли осуђ еник »за служ ује « да повремено повремено
излази на слободу или да буде условно пуштен из затвора, ако
пено и нтегри сало y казнену власт, већ већ — напротив — то то чини
још неко може да укине принудно старатељство које je прес-
да би им омо гу ћ ило да врше своју функциј у y кривичном пос-
тупни ку казном дос уђ ено , то значи да та лица држе механизме
тупку као елементи који нису правне природе; то чини зато јер
законског кажњавања y својим рукама и да их користе како
не жели да ce тај поступак сведе на пуки чин законског каж-
сматрају за сходно: та лица можда можда јесу само помоћ не судије,
њавања; то чини зато да би судија био ос лоб ођ ен одгово рности
али су ипак — судије. Чит ав сложе ни апарат који ce већ годи-
за своју улогу, то јест да не би био неко ко сам, и само,
нама разви развија ја око извршења казне и њеног прила гођ авања по-
кажњава: »М и , наравно, доно симо пресуду, али иако je она
једи нцу, јако je повећ ао број лица надлеж них за дон оше ње
узрокована злочин ом, јасно вам je да за нас та пресуда функ-
судских одлука и прошири о њихову моћ одлуч ивања и на вре-
ционише као начин излечења злочинца; јесте да кажњавамо,
ме после донесене пресуде. Што ce тиче психијатријских веш-
али то другим речима значи да желимо да постигнемо његово
така, они тврде да не учествују y доношењу пресуде. Да про-
излечење«. Данашње кривично право дејствује и оправдава ce
учим о три питања на која они, на основу циркулара из 1958.
само кроз то непрекидно позивање на нешто друго, кроз стал-
године, треба да одговоре: Да ли je окривљени опасан по око-
но укључивање y системе који нису његови. To његово прек-
лин у? Да ли ce над њим може спровести казнена мера? Да ли
валификовање нужна je последица корпуса нових знања.
ce он може излечити или вратити y нормалан живот? Ова питан>а немају никакве везе са чланом 64, нити са евентуалним луд ило м окривље ног y т рену гку извршења извршења дела. To нису питапитања везана за његову »одговорност«. Она ce односе искључиво на досуђ ивање казне, казне, њену нужност, сврсисходност, сврсисходност, могућ у делотв орност; она омогућ авају да ce покаже, и то речником који није сасвим правно кодификован, да ли je окривљеног боље сместити y лудницу или y затвор, да ли га треба затворити на краће ил и на ду же време, да ли га треба лечити или предузети мере сигурности. Каква je, дакле, улога психијатра y кривичном процесу ? Он није стручњак за одговорно ст, већ саветник за кажњавање; на њему je да каже да ли je субјект »опасан«, на који ce начин од њега ваља заштитити, шта учинити да би ce он променио, да ли je целисходније казнити га или лечити.
Првоби тно je психијатријско вештачење треб ало
да фор мул ише »и ст ин ит « исказ о уде лу који je имала с лобода преступника y почињеном делу; данас оно треба да да упутство за нешто што би ce могло назвати »медицинско-судским третманом« преступника.
Иза све блажих казни може ce, дакле, уочити да ce померила тачка њихове примене; a иза те промене откривамо читаво поље нових предмета кажњавања, друкчију врсту истине за којом ce трага, и гомилу дотад непознатих улога y кривичном праву и казненој пракси. Нова знања, знања, технике и »на уч ни « дисдискурси уобличав ају ce и преплић у са праксом праксом кажњавања. кажњавања. •Циљ ове ове књиге je да прикаже историју односа измеђ у душе савре меног човека и нове судске власти, као и генеа лог ију данашње г научно-су дског система на који ce казнена власт ослања и позива када треба да ce оправда, промени своја правила, прошири своје дејство и прикрије оно што je y њој необично и чудно. Одакле, међ утим, да кренемо кренемо ако желимо да напишемо такву историју душе данашњег човека — душе која je изведена на суд? Ако ce ограничимо на измене закона или кривичних поступака, може ce догодити да промена колективног сензиби литета, развој хуманизма или напредак y друштвеним наукама избију y први план, као крупна, спољашња, непроменљива и главна чињеница. Ако ce пак ограничимо, као што je учинио 18
Да резимирамо: од времена када je поче о да дејствује нов казнени систем — дефинисан познатим законима донесеним y 18. и 19. сто лећ у — судиј е су, захваћ ене општим развојним током ствари, почеле да суде не само злочинима него и нечему поврх тога; исто тако, судије су наведене да ce y својим пресу дама баве и други м стварима, стварима, a не само пресу ђ ивањем; моћ одлучивања, односно део судске власти, пренети су сада и на друга надлежна лица. Y читав кривични поступак укљу чени су спо љни елементи и лица. Рећ и ћете да y томе нема ничег необичног, и да je судбина права да постепено упија стране елементе. Ипак, има нечег чудног y савременом кривичном праву: ако преузима толико изван-правних елемената, оно то не чини да би их правно дефинисало, кодификовало и посте-
Диркем
, на опште друштвене форме, може ce догодити да
разлог ублажавања казни видимо y процесима индивидуализације који су, пре ћ е бити, једна од последица нових тактика тактика власти, a тиме и нових казнених механизама. Y овој студији смо, зато, поштовали четири општа правила: 1. He усмерити проучавање казнених механизама само на њихово »репресивно« дејство, само на њихову »казнену« димензију, нег о их разматрати разматрати y оквиру могућ их позитивних ефеката, чак и ако ce они на први поглед чине споредним. Разматрати кажњавање, према томе, као сложену друштвену функцију. 18
Е. Durkhcim, «Deux lois de l'évolution pénale, Année sociologique IV,
1899—1900.
2. Анализирати казнене методе не само као просте после-
учавати их као друштвене феноме не за чије испитивање није
дице правних пр описа или као показатеље социјалних структу-
дов ољно само познавати правосудно устројство једн ог друштва
ра, него као посебне технике вршења власти уопште. Разматра-
и његова основна етичка опредељења, него те феномене треба
ти кажњавање као политичку тактику.
разматрати y оквиру ширег поља њиховог дејства, да кажњава-
3. He проучавати историју казненог права и историју дру-
ње злочина није једини елемент. Ваља показати да казнене
штвених наука као два одвојена тока чије укрштање ремети
мере нису само »не гат ивн и« механизми механизми помоћ у којих којих ce прес-
или поспешује, зависно од угла посматрања, развој првог од-
тупи
носно другог — или можда оба истовремено; уместо тога, ви-
мере везане за низ позитивних и корисних ефеката и да имају
дети постоји ли њихова заједничка заједничка матрица матрица и није ли и једн о
задатак да их поспешују (и y том смислу, ако законским каз-
и друто последица јединственог »епистемолошко-правног«
нама нама треба да ce кажњавају преступи, може ce ре ћ и да дефи-
сузбијају,
спречавају,
отклањају,
укидају,
већ
да
су
те
ггроцеса. Укратко, y технологији власти тражити корене и ху-
ницијом престула и њиховим гоњењем треба да ce, заузврат,
манизације казненог система и нових сазнања о човеку.
подржавају казнени механизми механизми и њихове њихове функдиј е). Пола зећ и
4. Испитати да ли je извођ ење душе пред кривични суд, као и укључивање »научног« знања y судску праксу, последица промене y начину на који односи власти утичу на тело. Све y свему, покушати проучити промене казнених метода као последицу политичке технологије тела y којој би ce огле дала заједничка историја односа
власти и предмета њиховог
дејства, тако да ce анализо м ублажав ања казни као технике власти може разумети не само како су предмети кажњавања постали, поред самог злочина, и човек, душа, нормални или ненорма лни појединац, већ ује дно и како je специфични начин потчињавања индивидуе могао узроковати да човек постане сазнајни предмет »научног« дискурса.
од тога, Руше и Кирхајмер су различите казнене системе повезали са производним системима y којима ce они примењују: тако би y робовласничкој економији казнени механизми имали задатак да обезбед е додатну радну снагу — и заснују »ц ивил н о « ропство, поре д робова до којих ce долази ратовима ратовима или трговином; са феудалним уређ ењем, и y раздобљу примитивне примитивне производње и неразвијеног тржишта новцем, долази до наглог повећ ања броја броја телесних казни, пошто je тело , најчешћ е, једини облик својине која ce може одузети; казнионице (Hôpital général, Spinhuis ил и Rasphuis)*, принудни рад и затворске ради-
онице појавић е ce са развој развојем ем тржишне економије. Међ утим, пошто индустријски поредак захтева слободно тржиште радном снагом, удео принудног рада y казненим механизмима сма-
Међ ути м, знам да нисам први који je истраживао y том 19
правцу .
њић е ce y 19. веку и бић е замењен затвором који има има васпитваспитно-поправну сврху. Без сумње, оваквом начину повезивања мо же ce ставити мног о примедби. Ипак, засигурно ce може прихватити уопштена теза да казнене системе y нашим друштвима треба разматрати y окви-
20
У чувеној књизи Рушеа и Кирхајмера
* налазимо многе
ру »политичке економије« тела: чак и ако ти системи избега-
важне одреднице. Пре свега, морамо ce ослободити заблуде да
вају насилничка или крвава кажњавања, чак и ако користе
je казнени систем превасходно (ако не и искљ учив о) начин да
» б ла г е « методе које подразумевају подразумевају затварање затварање или преваспита-
ce спрече пр еступи, те да може да буде — већ према друштве-
ње, ипак je увек реч о телу — о телу и о његовим снагама,
ним формама, политичким системима или веровањима — строг
њиховој корисности и њиховој заузданости, њиховој расподели
или благ, усмерен на испаштање или преваспитање, на прога-
и њиховој потчињености. Свакако je оправдано написати исто-
њање појединаца или утврђиван>е утврђиван>е колективних одгов орности.
рију казнених мера на основу моралних идеја или правосудних
Затим, морамо анализирати »конкретне казнене системе«, про-
структура. Међ ути м, може ли ce таква историја написати написати на основ у историје тела, буду ћ и да казнени казнени системи тврде тврде да су
19
Y сваком случају, напоменама и наводима не бих ни могао да изразим колико ова књига дутује Ж. Делезу ( G. Deleuze ) и пос лу који je он обавио заједно са Ф. Гатаријем (F. Guattari ). Ha безброј страна бих морао и да наведем књигу Psychanafysme P. Кастела (R. Castcl) и изразим своју захвалност П. Нори
казне усмерене само на скривене душе злочинаца? Историчари су одавно започели проучавање историје тела. Изучавали су тело y оквиру историјске демографије и патоло-
(P. Nora). 20
G. Rusche и О. Kirchheimcr, Punishment and social structure, 1939. * Geor g Rusche и Otto Kirchheimer, Казна u друиЈТвена структура, Сад, 1994, превод и погово р Иван Јанковић (при м. прев.) .
Нови
* Hôpital général — установа за просјаке и бескућ никс; Spinhuis и Rasphuis
су амстсрдамски казнено-поправни ломови за просјаке, малолетнике и преступике, y којима je био обавезан принудни рад (прим. п рев.) .
гије; разматрали су га као седиште потреба и нагона, као место
Y проуча вању ове микрофизике полазимо од претпоставке
где ce одвијају физиолошки процеси и метаболизми, као мету
да власт над тело м није облик својине већ стратегија, да таква таква
напада микроба или вируса; показали су y којој су мери исто-
доминација није пос ледкца »од узима ња св оји не« нег о р азличи-
ријски процеси утицали на оно што може изгледати као чисто
тих прописа, маневара, тактика, техника, устројстава; y њој от-
биолошка основа живота, као и коју улогу y историји друштва
кривамо сплет увек напетих и увек делатних веза, a не приви-
имају биолошки » дог ађ аји «, као што што су кружење бацила или
леги ју која неком припада; припада; њен модел je непрекидна борба, a
21
продужење животног века . Међ утим, те ло je непосредно непосредно ук ључ ено и y политику ; на њему ce непоср едно одражавају односи власти; они утичу на њега, жигошу га, дресирају, муче, приморавају на рад и церемоније, захтевају од њега извесне знаке. Политички утицај на тело повезан je, сложеним и уза јамним везама, са њего вом ек ономском у потр ебљив ошћ у; односи власти и доминације утичу на тело, добрим делом, као на производну снагу; заузврат, оно може постати радна снага само ако je укључено y систем потчињавања (у којем телесне потребе такођ е представљају представљају брижљиво припремљен, срачунат и коришћ ен политички инстру мент); те ло постаје корисна снаснага само ако je уједно и продуктивно и потчињено тело. To потчињавање ce не постиже само инструментима насиља или
не уговор о преузимању власти нити задобијена победа. Све y свему, та ce власт врши a не поседује, она није стечена или сачувана сачувана »приви легиј а« владајућ владајућ е класе, него последица њених стратешких позиција y целини — последица коју одражава и понекад учвршћ ује положа ј оних којима ce влада влада.. Осим тога, таква власт над онима који je »немају« не спроводи ce само као вид принуде или забране; она ce врши на њима и преко њих; као што она тежи да потчини њих, тако ce и они, y својој борби против н>е, одупиру том потчињавању. To значи да те узајамне везе задиру ду бок о y про шлос т друштва, да ce не своде само на односе државе према поданицима или на класне оквире, да не пресликавају само општи облик власти или закона на појединца, на тело, на његове поступке и понашање; то значи да иако постоји континуитет (везе о којима говоримо
идеологије; потчињавање може да буде непосредно, физичко,
заиста одражавају општи облик власти и закона преко низа
да користи снагу против телесни х снага, да утиче на матери-
сложених механизама), ипак не постоји ни аналогија ни хомо-
јалне елемент е, a да ипак не буде насилничк о; потчињавање
логиј а, нег о специ фичност метода и модалитета. Најзад, Најзад, те ве-
може да буде прорачунато, организовано, технички осмишље-
зе нису једнозначне; оне садрже безброј тачака конфронтације
но, префињено, да не користи оружје нити терор, a да ипак
и жаришта нестабилнос ти, a y свакоме од њих њих може доћ и до
буде физичке природе. To значи да може постојати »знање« о
сукоба, борби и бар привременог преокрета y односу снага.
телу које ce не своди на науку о телесним функдијама, као
Рушење тих »микровласти« не подлеже, према томе, закону
што може постојати овладавање телесним снагама које ce не
»св е или ништа «; ако надзор над апаратима апаратима пређ е y туђ е руке,
може свести на на могућ ност њиховог побеђивања: то знање и
ако ce промени начин функционисања институција или ce оне
такво овладавање телима су оно што би ce могло назвати по-
укину , то не значи да je ова власт срушена једном за свагда;
литичко м техн олог ијом тела. Наравно, ова j e технол огија расрас-
осим тога, ниједан такав догађ ај није историјске природе, па
плинута, ретко je формулисана на повезан и систематичан на-
може ућ и y историју само по последицама које изазива на
чин; често je распарчана и раздробљена, a служи ce разнород-
читавом сплету односа y које je укључен.
ним инструментима и методама. Иако су јој резултати кохерентни, она je најчешће само мултифор мни инструментаријум. Пор ед тога, она ce не може локализовати ни y одређ еном типу институције ни y државном апарату, a ипак ce ови њоме користе, примењујући, истичућ и или намећ намећ ућ и неке од њених њених метода. Политичка технологија тела ce, y својим механизмима и дејствима, сврстава y је дну сасвим дру гу раван. Ре ч je о некој врсти микрофизике власти којом ce служе разни апарати и институције; њено поље дејства налази ce, на неки начин, измеђ у ових значајних значајних функција и самих тела, са њиховом материјал ношћ у и њиховим снагама.
Можда треба одбацити и традиционално схватање по ко јем знање може постојати само тамо где нема односа власти, и развијати ce само независно од наредби, захтева и интереса власти. Можда треба одбацити и веровање да власт чини човека лудим и да je, заузврат, одустајање од власти један од пре дуслов а знања. Радије Радије ваља признати да власт производи знање (и то не само подстрекујућ и га је р јој оно сл ужи , или примењују ћ и га јер јој je кори сно) ; треба признати да ce власт и знање непосредно узајамно условљавају; да не постоји однос власти без стварања корелативног поља знања, нити знање које не претпоставља и истовремено не ствара односе власти. Te везе »вл аст- знање « не треба, значи, значи, анализирати анализирати полазећ и од
21
Ynop. Е. Le Roy-Ladurie, »L'Histoire immobile«, Annales, мај—јун 1974.
субјекта сазнања који je слободан или не y односу на систем
власти; напротив, субјекта који сазнаје, предмете његовог саз-
ђ еник представља симетричну, али изокрену ту фигу ру краља.
нања и начине спознаје треба разматрати као последице тих
Треба анализирати оно што би ce y Канторовицеву част могло
суштинских узајамних условљености власти-знања и њихових
назват назвати и »умањеним телом осуђ еника «.
историјских преображаја. Укратко, активност субјекта сазнања
Ак о вишак вишак власти код краља производи удвајање његов ог
не производи знање које би било корисно или противно власти,
тела, зар вишак власти која ce врши над потчињеним телом
него власт-знање, то јест процеси и борбе који их прожимају,
осу ђ еник а не производи друту врсту удвајања? удвајања? Удвајања Удвајања бес-
и од којих којих су су састављени, састављени, одређ ују могућ е облике и области
телесног, удвајања удвајања »ду ше «, као што би рекао рекао Мабли. Историја
сазнања.
такве »микрофизике« казнене власти била би тада генеалогија
Анализ а полит ичког коришћ ења те ла и микрофизике власти претпоставља, према томе, да одбацимо опозицију насиље-
или део генеалогије савремене »душе«. Уместо да ту душу видимо као остатке поново покренуте и делатне идеологије,
-идеологија, метафору својине и модел уговора или победе ка-
треба да je разматрамо као данашњи корелат одређ ене техно -
да j e реч о власти, као и опозициј у оно што ј есте- оно што није
логи је власти над тело м. Било би погр ешно рећ и да je душа
»у интересу«, модел спознаје и првенство дато субјекту, када
илузија или идеолошки ефекат; она, напротив, постоји, стварна
je реч о знању. Мог ли бисмо да замислимо неку врсту поли-
je, непре кидно ce производи око тела, на њему и y њему, по-
тичке »анато мије« , позајмљујућ и реч од Петија Петија и његових саса-
моћ у власти која ce врши врши над кажњеницима — и, општије узев,
временика, али дајућ и јој смисао различит од онога y 17. веку.
над онима који ce надзиру, дресирају, преваспитавају; над лу-
To не би било проучав ање државе као »т е ла « (са његовим
дацима, децо м y кућ и, ученицима, колонизов аним народима,
елементима, сировинама и снагама), нити проучавање тела и
над онима који су приморани да стоје за машином и буду под
његовог окружења као државе y малом. »Политичко тело« би
надзором током читавог свог живота. To je историјска реал-
ce разматрало као скуп материјалних елемената и техника који
ност те душе која није, за разлику од душе представљене y
служе као инструменти и преносни механизми, као путеви ко-
хришћ анској теолог ији, рођ ена y греху и кривици, кривици, нег о y ме-
муникације и ослонци односима власти и знања, односима који
тодама кажњавања, надзора надзора и принуде. Ta стварно постојећ а,
ути чу на људска тела, користе их и потчињавају, стварајући од
бестелесна душа, није супстанца; она je елемент на којем ce
њих предмете сазнања.
испољава учинак одре ђ ене врсте власти и на који ce, уједно,
Техн ике кажњавања — бил е оне усмерене на душу, или
позива одређ ена врста знања; знања; она je механизам којим односи
на тело y обреду јавног мучења — треба разматрати y оквиру
власти условљавај у могућ е знање, a оно пак учвршћ ује и пос-
историје таквог политичког тела и као поглавље политичке
пешује учинак власти. На тој реално постоје ћ ој основи где ce
анатомије, a не само као последицу правних теорија.
сусти че дејство власти-знања, власти-знања, изграђ ени су различити појмови
22
je дао изванредну анализу »краљевог тела«
и подељене области анализе: психа, субјективност, личност,
показавши да je, према правној теологији средњег века, оно
свест, и тако даље; на њој су изграђ ене технике и научни дис-
Канторовиц
удвоје но је р садржи, поред пролазно г елемента који ce рађ а и
курс, утемељени су морални захтеви хуманизма. Али, да ce
умире, још један елеме нт који опстаје кроз време непроме њен,
разумемо: душу, илузију теолога, није заменио стварни човек,
као физички a ипак недодирљив ослонац краљевства. Око так-
као предмет знања, филозофског промишљања или техничког
вог двојства, које je првобитно личило на христолошки модел,
напретка. Човек о коме нам говоре и који треба да постане
организују
слободан већ je, no себи, резултат потчињености чији корени
ce
иконографија,
политичка
теорија
монархије,
правни механизми који исто врем ено раздвајају раздвајају и пове зују лич-
сежу много дубље y прошлост. У н.ему je »душа« која га уводи
ност краља и захтеве Круне, као и читав ритуал чији je врхунац
y живот и која je сама део те власти над те лом. Душа je резул-
крунисање, погреб и церемонија потчињавања. На супротном
тат и инструмент политичке анатомије; душа je тамница тела.
пољ у могли бисмо да замислимо замислимо тело осуђ еника; и оно има *
свој правни статус, свој свој ритуа л и пратећи теоријски дискурс чији циљ није заснивање »вишка власти«, као за личност монарха, веп кодирање »мањка власти«, којим су обележени они који ce кажњавају. кажњавају. У најмрачнијем де лу политич ког по ља осу22
*
*
Да затвор, и кажњавање уопште , спадају y полити чку технологију тела, научио сам можда не толико од историје, колико од садашњости. Последњих година je долазило до затвор-
Е. Kantorowitz, The King's two bodies, 1959.
ских побуна готово свуда y свету. У циљевима ових побуна,
њиховима слоганима и њиховом току, било je засигурно нечег парадоксалног. To су биле побуне против физичке беде која траје дуже од једног века: против хладноћ е, против загушљи вости и претрпаности,
против трошних зидова, зидова, против глади,
против батина. Побун е су, међ утим, биле уперене и против затвора који служе за узор, против средстава за умирење, против изолације, против медицинских и образовних служби. Да ли су циљеви тих побу на били превасходно материјалне природе? Да ли су били противречни, пошто ce устало против дотрајалих зграда, али и против комфора; против чувара, чувара, али
Д Р У Г А
Г Л А В А
и против психијатара? Y ствари, y свим овим покретима — к ао и y безбројним расправама које затвор изазива још од почетка
УПЕЧАТЉИВ ПРИЗОР МУЧЕЊА
19. века — реч je о телима и о материјалним стварима. Све те расправе и побуне , те успо мене и погрде, покрену те су сић ушним појединостима материјалне природе. Неко y свему томе може видети само слепе захтеве, или сумњати да ce иза тога крију туђ е стратегије. Ипак, дошло je до поб уне на нивоу тела, и то против самог тела затвора. Суштина није била y затвор-
Све до револуције, општи облици казнене праксе били су регулисани уредбом из 1670. године. Ево хијерархије казни ко ју je она прописивала:
»Смрт , истражна тортура до сазнања
ском окружењу, превише трошном или превише асептичном,
истине, робијање, бичевање, јавно покајање, прогонство«. To
превише примитивном или превише усавршеном, него y мате-
су највећим дело м, значи, физичке казне. Он е варирају варирају према
ријалној
природи
затвора
као
инструмента
и
вектора
власти.
Суштин а je била y читавој тој техн ологи ји власти над тел ом
обичајима, природи злочина и статусу осуђ еника. » По д смртном казном ce подразумевају различите врсте смрти: неки зло-
коју технологиј а »д у ше « — она која која припада припада васпитачима, васпитачима, пси-
чинци могу да буду осу ђ ени на вешање, други на одсецање
холозима и психијатрима — не успева да прикрије ни да ком-
шаке или пак одсецање или бушење језика, a затим на вешање;
пензује, из простог разлога што представља један од њихових
трећ и, због тежих злочина, на ломљење удова, да би потом
инструмената. Ж е ле о бих да напишем историју таквог затвора. затвора.
издахнули на точку; неки, пак, на ломљење костију док не
са свим политичким утицајима које он y својој затвореној архитектури врши на тело. Откуда таква жеља? Je ли то чисти анахронизам? He — ако ce под тиме подразумева писање историје прошлости y категоријама садашњости. Да — ако ce под тиме подразумева писање историје садашњости
23
.
издахну природним путем, a неки на дављење па онда на лом ље ње удова; неки на ломачу , и то тако да живи на њој сагоре, a други опет да ce спале пошто су претходно задављени; неки на одсецање или бу шење језика, a затим затим на ломачу на којој ће живи сагоре ти; једни на черечење помоћ у четири коња, други на одруб љивање главе, трећ и, најзад, најзад, на то да им ce глава 24
размрска«
. Готово узгред, Сулаж додаје да постоје и лакше
казне, које ова ова уредба не помиње : задовољштина повређ еној страни, опомена, укор, затвор, забрана боравка y неком месту и, коначно, новчане казне — глоба или одузимање имовине. Ово, ипак, не треба да нас заведе. Свакодневна казнена пракса ни издалека ce није сводила на наведени арсенал ужаса. Јавна мучења и погу бље ња нипошто нису била најчешће казне. Нама данас удео смртних пресуда y класичном законодавству сигурно изгледа велики: одлуке Шатлеа* y раздобљу од 1755. до 1785. године садржавале су нешто мање од 10% смрт23
Проучи ћ у рођ сње затвора само y француском казненом систему. Због постојсћ их рахчика, како y инстизуиијама тако и y историјском развоју других зсмаља, задатак да сс овај фсномсн проучи дстаљно био би претежак, a њсгово цсловито приказивање нужно би било превишс схематизовано.
24
Ј. A. Soulatges, Traité des crimes, 1762, I, c ip. 169—171.
* Grand Châtelet, âtelet , седиште кривичног правосуђ а за париску област (прим. прев.).
