MOBILNI TELEFONI

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA, VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD -MOBILNI TELEFONI-

Mentor: Prof. Dr Dragan Ćosić

Student: Milošević Aleksandra Broj indeksa: 2D1/0084/10

Beograd, decembar 2010. godine

Sadržaj: 1.

Uvod.....................................................................................................................................1

2.

Generacije analognih sistema mobilne telefonije................................................................1

3.

Istorijat.................................................................................................................................1

4.

Karakteristike telekonikacionih kanala...............................................................................2

5.

Prvi mobilni telefon.............................................................................................................2

6.

Tehnologija mobilnih telefona ............................................................................................2

7.

Frekvencija mobilnih telefona.............................................................................................3

8.

 Negativno zračenje mobilnih telefona ................................................................................4

9.

Statistika..............................................................................................................................5

10.

Zaključak.................................................................................................................. ............6

11.

Literatura................................................................................................................... ..........7

Mobilni telefoni | 1 1.

Uvod

GSM1, a Severna Amerika i Japan razvili su svoje digitalne sisteme. b) Druga generacija se unapređuje GPRS2-om i zbog toga se često naziva ,,dugom i po,, generacijom. Medjunarodna telekomunikaciona unija (ITU3),   pokušava da za treću generaciju mobilne telefonije definiše digitalni standard na svetskom nivou.

U današnje vreme brzog života, kada su ljudi neprestano u pokretu, sve manje vezani za samo jedno mesto, potrebni su usluge, informacije i zabava koje mogu ići uz njih. Tehnologija se toliko razvila da su se elektronska pošta, telefonska komunikacija i internet usluge premestile u dlanove i džepove korisnika, pa se shodno tome stvara generacija ljudi kojima nije važna lokacija da bi svakodnevne poslove obavili brzo i efikasno. Mobilni telefon je prenosni elektronski uređaj za komunikaciju na veće ili velike udaljenosti. Glavna komunikacijska funkcija je prenos glasa (telefon), ali u novije vreme dodate su funkcije kao: kratke poruke (SMS), elektronska pošta, internet, zatim slike i video (MMS). Mobilni telefoni se razlikuju od prenosnih telefona, po tome što imaju veći domet i nisu vezani uz  jednu baznu stanicu. Sasvim je sigurno da su mobilni telefon, kao i internet, u tehnoloskom smislu, obeležili kraj XX veka. Mnogi analiticari smatraju da će početak XXI veka obeležiti intergracija internet tehnologija i tehnologija mobilne telefonije. 2. Generacije analognih

sistema mobilne telefonije

analognih sistema mobilne telefonije nastala   je sedamdesetih godina prošlog veka. Osamdesetih godina razvijena je druga, digitalna generacija. U Evropi je prihvaćen

a) Prva

generacija

c) Suštinsku

treće prednost generacije treba da obezbede veći   propusni opseg i napredniji   protokoli, koji će u mobilnim telefonskim mrežama postiči nešto slično TPC/IP protokolu u računarskim mrežama.

3. Istorijat Razvoj mobilnih telefona varira od 1980-tih godina kada su telefoni bili velikih dimenzija do sićušnih telefona novog milenijuma. Današnja široka upotreba mobilnih telefona omogućena je  pojavom radio stanica, koje je izumeo tim stručnjaka iz Bell-ove labaratorije 1947. Oni su tokom 60-tih godina 20. veka razvili ovaj način prenosa elektromagnetnih talasa. Preteča mobilnoj telefoniji bile su radio veze koje su upotrebljavane još u II svetskom ratu u vojne svrhe. Radio veze u civilne svrhe koriste se od 1950-te, a bežični telefoni su se pojavili tek od 1983.godine. Naučnik  Bell-ove labaratorije je 1970. izumeo interfon, što je omogućilo da se kasnije telefoni koriste i u toku putovanja. Martin Kuper iz korporacije Motorola smatra se 1

Global System for Mobile communications General Packet Radio Service 3 International Telecommunications Union 2

Mobilni telefoni | 2 za pronalazača prvog praktičnog mobilnog telefona, bežične upotrebe. On je 3. aprila 1970. napravio prvi razgovor preko mobilnog telefona. Potpuna automatska mobilna mreža je nastala u srednjim 80-im (Prva generacija). Potpuni mobilni sistem datira iz 1981 (NMT sistem). Do 90-tih godina većina telefona bili su preveliki da se nose u džepu, zato su se najčešće koristili u saobraćajne svrhe, kao automobilski telefoni. Sa smanjivanjem digitalnih komponenata telefoni su postali manji i lakši.

 DynaTAC  bio

je težak nešto manje od 800 grama, dimenzija 33x4.45x8.9 centimetara. Vreme razgovora trajalo je   jedan sat, dok je u  standby-u baterija trajala osam sati.

Karakteristike telekomunikacionih kanala 4.

Među osnovnim karakteristikama svakog telekomunikacionog kanala koji koristi radio-prenos su a. “centralna frekvencija” i b. “širina kanala” frekvencijskog opsega).

(širina

Kada na skali svog radio-prijemnika   birate željenu stanicu, vi zapravo birate određenu centralnu frekvenciju. Širina kanala je, uprošćeno govoreći, razmak  između frekvencija na kojima rade  pojedine stanice.

5. Prvi mobilni telefon Prvi mobilni telefon napravljen je 1983. godine. U to doba je čak i korišćen, ali nije bio jako praktičan. Razlog njegovoj nepraktičnosti je bila njegova veličina. Za potpunu mobilnost trebalo je imati npr torbu, samo za telefon. Ime uređaja bilo je Motorola DynaTAC  8000X (Slika 1.), pri čemu je  DynTAC  bila skraćenica za   Dynamic Adaptive Total    Area Coverage (dinamično prilagodljiva  potpuna pokrivenost područja).

Slika 1. Motorola DynaTAC 8000X

6. Tehnologija mobilnih telefona Mobilni telefoni i mreža koju koriste   je veoma različita od provajdera do  provajdera, od nacije do nacije. Kako god svi oni komuniciraju preko elektromagnetnih radio talasa pomoću centralne bazne stanice i antena koje su najčešće na vrhu tornja, kule, ili građevine. Radio talasi se prenose preko   primopredajnika. Predajnik proizvodi sinusoidne elektromagnetne talase. U njima se pobuđuju prinudne električne oscilacije velike snage što uzrokuje zračenja EM talasa. U prijemniku EM talas indukuje prinudne visokofrekventne oscilacije veoma male snage. Telefonski aparati imaju slabiji primopredajnik, koji  prima i šalje glas i podatke do najbliže mobilne radio stanice ne više od 8-13 kilometara udaljene. Kada je mobilni uključen, registrovan je sa mobilnim telefonskim pokretačem. sa svopstvenom

Mobilni telefoni | 3  jedinstvenom identifikacijom preko koje će od mobilnog pokretača dobiti signale dolazećeg poziva. Telefonski aparat konstantno "sluša" jače signale primljene iz okoline centralne mobilne radio baze. Ukoliko se korisnik pomera unutar mreže, mobilni telefon će prelaziti iz uticaja jedne   baze do uticaja druge. Centralne baze imaju relativno niskonaponske radio  primo-predajnike(najčešće 1 ili 2 vata)koji širi rasprostranjenost njihovih signala i omogućava prenos informacija između mobilnog aparata i pokretača.Pokretač direktno prebacuje poziv do lokalnog  provajdera ili do javne telefonske mreže.

7. Frekvencija mobilnih telefona Bežični komunikacioni sistemi rade na nekoliko frekvencija elektromagnetnog spektra ( Slika 2. ). U SAD-u mobilni telefoni rade na dve osnovne frekvencije 850 MHz i 1900 MHz. Evropski mobilni telefoni koriste GSM ( drugačija tehnologija od većine telefona u SAD-u ), frekvencije blizu 900 MHz i1800 Mhz. Zabrinutost zbog zračenja ovih mobilnih telefona je zbog preteranog grejanja tkiva. Federalna komisija za komunikacije (FCC) je postavila maksimalno ograničenje za izloženost koja iznosi  prosječno 1.6 W/kg tkiva preko bilo kojeg grama tkiva.

5 4 6 3

1

7

8

9

2

102 104 106 108 1010 1012 1014 1016 1018 1020

Slika 2.

Elektromagnetski spektar 

1. Power lines 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

AM radio FM radio TV Cell phones Mikrowave oven Heating lamp Tanning booth X-ray

Evropska ograničenja specificiraju  prosečno 1.6 W/kg preko 10 grama tkiva. Mobilni telefoni rade na niskim iznosima energije, ali antena koja zrači oko 600 mW za analogni mobilni telefon i 125 mW za digitalni, je smeštena obično blizu glave, te nivoi zračenja dolaze blizu zahtevanih. Izloženost zavisi od tačnog   položaja slušalice u odnosu na glavu, tačnog oblika i električnih karakteristika glave ( zbog toga se merenja teško izvode direktno; merenja se vrše pomoću kompjuterskih modela ili posuda s vodom u obliku glave. (Slika 3. )

Mobilni telefoni | 4

. Slika 3. Kompjuterski presek ljudske glave Ovaj kompjuterski model preseka ljudske glave pokazuje raspodelu apsorbirane energije mobilnog telefona uz zračenje od 600 mW pri 835 MHz. Većina energije ja apsorbirana unutar prva dva centimetra ispod površine lobanje. Proizvođači mogu smanjiti izloženost zračenju mijenjajući dizajn slušalice. Bitno smanjenje u snazi, stvara potrebu za  bližim odašiljačima.

Negativno zračenje mobilnih telefona 8.

Uvođenjem mobilne telefonije opasnost od nepovoljnih zračenja se znatno povećala. Opravdane sumnje  pobuđuje i činjenica da 70% zračenja koje emituje mobilni telefon tokom poziva  prodire u dubinu glave gde se pretvara u toplotnu energiju i zagreva tkiva, čime se   povećava rizik od nastanka tumora. Takođe je primećeno (u razvijenijim zapadnim zemljama) da osobe koje svakodnevno koriste mobilni telefon često dobiju rak ušne školjke. Mobilni telefoni su veoma štetni za čovekovo zdravlje iz razloga što su njegovom zračenju uglavnom izloženi najvažniji delovi ljudskog tela-srce i mozak. Dokazano je da mobilni telefon isijava energiju kojom direktno ugrožava srce. Srce neće moći da  pravilno vrši širenje i skupljanje, kako bi  propuštalo potrebnu količinu krvi koja je neophodna za organizam, pa vremenom

dolazi do ozbiljnih srčanih problema. S obzirom da je u toku razgovora aparat  prislonjen na uho, pojavljuje se zujanje u ušima, a motorika mozga počinje da se smanjuje. Poznato je da se frekvencije moždanih talasa kreću od 4 do 20 MHz, u zavisnosti da li je čovek budan, pospan ili u snu. Kod mobilnih telefona frekvencije su od 14 (kada je mobilni telefon van mreže) do 25 MHz, tako da direktno utiču na moždane talase. Nekoliko istraživanja sprovedenih na životinjama pokazalo je da izlaganje radiofrekventnom zračenju mobilnih telefona može dovesti do stvaranja raka. Izlaganje genetski izmenjenih miševa poljima sličnim kao kod mobilnih telefona dovelo je do stvaranja limfoma u njihovim organizmima. Da bismo se što bolje zaštitili od negativnog uticaja mobilnih telefona, treba ih nositi u tašni, a ne uz telo. Treba znati i da je kod lošeg prijema zračenje veće i da tada obavezno treba   prekinuti vezu. Trudnice nikako ne bi trebalo da nose mobilne telefone u blizini stomaka. Preporučljivo je čak da deca u vreme rasta i razvoja ne nose sa sobom i što manje upotrebljavaju mobilne telefone. Takođe, treba obratiti pažnju i na mobilne   predajnike. Studija sprovedena na 600 osoba koje žive na 300 metara od mobilnih antena utvrdila je značajan broj žalbi na umor, glavobolju, poremećaj sna, razdražljivost, depresiju. Pored toga što elektromagnetna polja loše utiču na zdravlje čoveka, negativno utiču i na  prirodu. Poznati su primeri kada je štetno zračenje radara u severnoj Kanadi izazvalo uništenje šume u kojoj su se nalazili. Hrastova šuma Severni Bec sasušila se od radara, a isto se dogodilo i šumi u blizini Frankfurtskog aerodroma.

Mobilni telefoni | 5

9.

Prema podacima Wikipedia-e, SMS danas aktivno koristi 74% korisnika mobilnih telefona, odnosno 2,4 milijarde ljudi širom sveta.

Nedavno je, u čast Svetskog dana statistike, Internacionalna Telekomunikaciona Unija je iznela niz vrlo interesantnih informacija. Do kraja ove godine, na tržištu će biti 5.3 milijarde mobilnih uređaja, od kojih 940 miliona koristi 3G. Oko 90% svetske populacije je pokriveno signalom mobilne telefonije, a u rurarnim oblastima oko 80%. 2007. godine, svega 97 zemalja je nudilo 3G usluge, ove godine ih je 143. Rast u zemljama u razvoju usporava, tako da sada na 100 ljudi dolazi 116 telefona. Od 2009. do 2010, tržište je naraslo za samo 1.6% Afrika i dalje jako zaostaje, tako da na 100 ljudi dolazi 41 mobilni telefon 2007. godine, poslato je 1.8 biliona tekstualnih poruka, dok je danas ta brojka narasla na 6.1 milijardi, ili oko 200.000 poruka svake sekunde. Ako pretpostavimo da   jedna tekstualna poruka košta 7 američkih centi, operateri širom sveta zarađuju 14.000 dolara svake sekunde, odnosno 812.000 dolara svakog minuta. Gotovo trećina SMS poruka se razmeni u samo dve zemlje - SAD-u i Filipinima. Ove godine, broj internet korisnika će preći dve milijarde, a najveće tržište je Kina, sa 420.000.000 ljudi.

  Naša zemlja je 1995. godine početkom rada kompanije Mobtel postala jedna od mnogobrojnih u svetu sa mobilnom telefonijom.

Sledeća tabela (Tabela 1.), prikazuje inovacije u telefonskoj industriji po godinama:



Saradnja nemačkih i francuskih stručnjaka rezultirala je stvaranjem SMS protokola, koji omogućava slanje kratkih teksutalnih poruka dužine 160 karaktera, navodi Širli Vels, SMS ekspert. Iako stvoren pre 25 godina, prvi SMS poslat je 3. decembra 1992. godine, preko Vodafone mreže i glasio   je ,,  Happy Christmass" (,,Srećan Božić"). Jedan od razloga   popularnosti SMS-a je činjenica da u početku mobilni operateri nisu naplaćivali slanje ovih  poruka, što je doprinelo njihovom masovnom korišćenju. Međutim, iako se situacija kasnije  promenila, broj poslatih poruka je i dalje rastao. To potvrđuje i   podatak o 357 poslatih poruka mesečno, od strane prosečnog korisnika, naspram 35, koliko je taj broj iznosio 2000. godine, navodi se u rezultatima pojedinih istraživanja. 







Mobilni telefoni | 6 2006

6.643.722

Tabela 2. Statistika korisnika mobilnih telefona u srbiji od 1999 - 2007.

Godina proizvodnje

Prvi telefon

Model

na preklop

1996

Motorola StarTac

sa kolor  ekranom

1997

Siemens S10

 slider 

1998

SL10

Symbian OS  i Touchscreen

1999

Ericsson R380s

sa Bluetoothom

2001

Ericsson T39m

sa internom antenom

1999

 Nokia 3210

sa kamerom

2001

sa mp3 reprodukcijom

2001

Sharp JSH04 Siemens SL45

Tabela 1. Inovacije

Broj pretplatnika mobilne telefonije u Srbiji svakim danom   je sve veći, a broj mobilnih telefona koji podržavaju Bluetooth vrtoglavo raste, tako da   praktično svi mobilni uredjaji   proizvedeni od 2006. godine  podržavaju ovaj tip konekcije. 

Godina

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Broj mobilnih preplatnika

436.344 1.257.794 1.884.708 2.419.882 2.990.770 4.053.001 5.222.136

10.

Zaključak

Razvoj mobilne tehnologije olakšao je život ljudima i omogućio im da budu   povezani, kako u privatnom tako i u   poslovnom životu. Pomoću WAP i 3G tehnologije oni su uvek i svuda dostupni. Uprkos velikom razvoju tehnologije, još uvek postoje nerealizovaneee ideje. Zahvaljujući velikoj konkurenciji   proizvođača mobilnih uređaja u skoroj   budućnosti se možemo nadati mnogim inovacijama i realizaciji mnogih ideja. Danas je svako stručnjak za mobilne telefone. Na kraju krajeva svi ih imaju i retko ko uopšte može zamisliti život bez njega.

Mobilni telefoni | 7

11.Literatura

1. Miomir Todorović, Dragan Ćosić: ,,Intormacione Tehnologije“, Beogradska

Poslovna Škola Visoka škola strukovnih studija, Univerzitet u Beogradu, Beograd 2010. 2. http://sh.wikipedia.org/wiki/Mobilni_telefon

3. http://users.teol.net/ 4. http://www.mobilnisvet.com/forum