Mediji/uređaji za čuvanje podataka Upoznavanje sa različitim medijima i uređajima za trajno smeštanje podataka.
CD-ROM, CD-R, CD-RW Prvi kompakt diskovi (Compact Disk, CD), prečnika 1! mm i de"ljine 1. mm, su se pojavili sedamdeseti# $odina prošlo$ veka i slu%ili su za čuvanje muzike. &a skladištenje podataka počinju da se koriste devedeseti# (Compact Disk 'eadnl* +emor*). Postoje i različite vrste miniCDova CD sin$l, manje$ prečnika (-! mm) i kapaciteta 1/!! +0, kao i CD vizit kartica, kapaciteta ! +0.
1.1. CD CD'+ (Compact Disk 'eadnl* +emor*) je tanak plastični disk sa jedne strane premazan slojem aluminijuma, na kojoj su smešteni podaci. Podaci se sa diska mo$u samo čitati, pomou lasersko$ zraka, "ez ikakvo$ 2izičko$ kontakta uređaja za čitanje sa samim diskom, što omo$uava du$otrajnost zapisa. 3apacitet diska je 4!5!! +0 ili -!ak 6minuta7 audio zapisa, a vreme pristupa podacima se izra%ava u milisekundama. Podaci se na disk zapisuju u o"liku spirale koja ide od unutrašnjosti ka krajevima diska. CD' (Compact Disk 'ecorda"le) je verzija kompakt diska koja omo$uava jedno upisivanje podataka, a CD'8 (Compact Disk 'e8rita"le) dozvoljava višestruki upis podataka. 9adr%aj kompakt diskova se čita pomou uređaja koji se nazivaju CDčitači, a CDpisači dodatno mo$u upisivati podatke na CD'8 diskove.
1.2. CD-ROM drive
DVD, DVD-R, DVD-RW D:D (Di$ital :ersatile Disk) je još jedna vrsta optičko$ diska. Princip rada im je sličan onom kod kompakt diskova, ali zapis podataka je mno$o $uši, čime do"ijamo D:D diskove kapaciteta ;,5 <0, tako da su po$odni za smeštanje video zapisa. &avisno od vrste sadr%aja, razlikuje se i 2ormat zapisa na samom disku, tako da imamo pose"an 2ormat za video, audio i podatke. Postoje i D:D=' D> (Dual >a*er) koji imaju dva sloja zapisa pa im je kapacitet -. <0.
1.3. DVD 3ao i kod kompakt diskova, postoje D:D' diskovi na koje jednom mo%emo upisati podatke, i D:D'8 koji nudi mo$unost "risanja stari# i unos novi# podataka.
Pomou D:D čitača mo$u se čitati sadr%aji i CD i D:D, dok je za upis na D:D neop#odno posedovanje D:D pisača. &a čitanje Dual >a*er diskova, D:D čitač tre"a da ima oznaku D>, pa tako prvo"itne verzije D:D čitača nee čitati ove diskove.
1.4. DVD-pisač &a razliku od ostali# medijuma za skladištenje podataka, CD i D:D su optički diskovi, neosetljivi na ma$netno zračenje.
BLU-RA 0lura* Disc (0D), je naslednik D:D diskova sa kapacitetom od <0 po sloju. Dimenzije diska su iste kao i za D:D i CD. ?me je do"io po plavom laseru koji se koristi i koji omo$uava čitanje vee $ustine zapisa u odnosu na crveni laser koji se koristi kod D:Da. &a čitanje ovi# diskova potre"no je posedovati "lu ra* čitač, a za pisanje potre"an je "lu ra* pisač. Postoje troslojni diskovi od 1!!<0 i četvoroslojni od 1- <0. U eksperimentalnoj 2azi su diskovi kapaciteta do 1@0.
1.5. Blu-ray disk
!ard di"k Aard disk (tvrdi disk, Aard Disk Drive, ADD) slu%i za trajno čuvanje podataka na ma$netnim kru%nim pločama. &a svaku stranu svake ploče postoji $lava, koja slu%i za čitanje i upisivanje podataka. Ploče rotiraju oko zajedničke ose stalnom "rzinom. 9tandardna "rzina rotacije je od 5!! rpm (o"rtaja u minuti, rotation per minute), a mo$ue su i "rzine od ;!! i ;!! rpm kod prenosni# računara, a 1!!! rpm kod #ard diskova namenjeni# pro2esionalnoj upotre"i. kretanjem, $lave se postavljaju na mesto na kome se nalazi podatak koji %elimo da pročitamo ili da upišemo. 3ao i kod ostali# medijuma za skladištenje (osim trake), vreme pristupa podacima ne zavisi od nje$ovo$ 2izičko$ polo%aja na disku. Aard diskovi se proizvode u veličinama od /. inča za stone računare i . inča za prenosive računare. Povezuju se sa matičnom pločom preko ranije$ PB@B, odnosno novije$ 9B@B priključka. PB@B ka"l se sastoji od ;! %ica dok je za 9B@B ka"al potre"no samo 5. PB@B predstavlja paralelni prenos podataka, dok 9B@B predstavlja serijski. 9B@B1 poseduje "rzinu od 1! +0s, 9B@B /!! +0s i 9B@B/ 4!!+0/. Danas su u upotre"i #ard diskovi kapaciteta do ;@0.
1.4. ?nterni #ard disk
ovi disk je neop#odno najpre 2ormatirati, da "ismo na njemu mo$li da instaliramo operativni sistem i čuvamo podatke. Prilikom 2ormatiranja korisnik "ira koji e 2ajl sistem "iti na disku, jer dru$ačiji 2ajl sistem ima npr. 8indoEs i >inuF. Disk je mo$ue ponovo 2ormatirati, ali pri tome dolazi do $u"itka podataka koji postoje na njemu, pa i# tre"a pret#odno sačuvati na nekom dru$om medijumu. Aard disk se mo%e podeliti na particije, koje se ponašaju kao odvojeni #ard diskovi. a njemu se skladište svi 2ajlovi, pro$rami (uključujui i operativni sistem) i 2olderi koji postoje u računaru. ?nterni #ard diskovi se nalaze u kuištu, dok postoje i eksterni #ard diskovi, koji se npr. preko U90 porta mo$u povezati sa računarom. Gksterni #ard diskovi mo$u da poseduju vlastito napajanje, a postoje verzije koje se napajaju preko U90 porta, preko ko$a se i prenose podaci. vi diskovi imaju dodatnu mo"ilnost, ali i koštaju više. Poznati porizvođači #ard diskova su +aFtor, 8esternDi$ital, Hujitsu 9iemens itd.
1.7. Eksteri !ard disk
Postoje i 99D (9olid 9tate Disk) diskovi, koji su sastavljeni od 2las# memorije i koji nemaju me#anički# pokretni# delova. vi diskovi su dosta "r%i od klasični# #ard diskova, ali je i cena nekoliko puta vea. +o$u da koriste standardne priključke za #ard diskove.
U#B $%a"& 'e'orija U90 2las# memorija je vrsta GGP'+ memorije, koja se povezuje sa računarom preko U90 porta. 3apacitet se u$lavnom kree od par +0 do nekoliko desetina <0, a postoje i 2las# memorije od čak 1@0. 0rzina prenosa podataka se kree od 4! +0s do 4 +0s zavisno da li je U90 .! ili U90 /.! standard. U$lavnom se koristi kad tre"a podatke pre"aciti sa računara na računar.
1.". #$B %las! &e&'ri(a
Pitanje
)teri !ard disk se sa &atič'& pl'č'& p've*u(e prek'+ 1. 2. 3. 4.
, prikl(učka #$B prikl(učka COM pril(učka $/ prikl(učka
?nterni #ard disk se povezuje sa matičnom pločom preko ranije$ PB@B, odnosno novije$ 9B@B priključka. PB@B ka"l se sastoji od ;! %ica dok je za 9B@B ka"al potre"no samo 5. PB@B predstavlja paralelni prenos podataka, dok 9B@B predstavlja serijski.
Me'orij"ka karti(a +emorijska kartica je vrsta 2las# memorije manji# dimenzija (od 1! do /! mm), koja je našla svoju primenu najviše u di$italnim 2otoaparatima, di$italnim kamerama, mo"ilnim tele2onima, pametnim tele2onima, ta"letima, video konzolama, laptopovima, mp/ plejerima. 0rzina prenosa se kree od 1. +0s do /1 +0s, a kapacitet od 1 <0 do 4 <0. 3oristi se npr. kad tre"a pre"aciti slike sa 2otoaparata na računar. 3od ta"leta i pametni# tele2ona koristi se kao dodatni skladišni prostor za smeštanje sadr%aja, podataka, aplikacija. 3artica se koristi tako što se u"aci u od$ovarajui slot na uređaju. Postoje dosta vrsta memorijski# kartica, a među najpopularnijim su mini9D i micro9D koje se koriste u pametnim tele2onima, ta"letima, di$italnim kamerama.
1.0. Me&'ri(ska kartia
Mre)ni di"k +re%ni disk (B9 etEork Bttac#ed 9tora$e) je uređaj povezan na mre%u, čiji je zadatak da šalje i prima 2ajlove. +o%e da se sastoji iz više #ard diskova. ?ma primenu u kompanijskom okru%enju, $de je potre"no dr%ati sve 2ajlove na jednom mestu ili kod realizacije multimedijalni# sistema, $de je potre"no svu multimediju dr%ati na ovakvom uređaju, a po potre"i slati raznim multimedijalnim uređajima koji potra%uju sadr%aj.
1.1. $ p've*a u račuarsku &reu
On%ine "k%adi*te za čuvanje podataka Hajlovi se mo$u čuvati i na internetu, za#valjujui za to namenjenim servisima. Iedan od takvi# servisa je npr. J
Di"keta Disketa (savitljivi disk, Hlopp* Disk) je medijum za čuvanje mali# količina podataka, koji se smeštaju na o"e strane savitljive kru%ne mem"rane, premazane ma$netnim materijalom. vaj medijum je $otovo izašao iz upotre"e z"o$ malo$ kapaciteta i nepouzdanosti zapisa. Diskete su prečnika ,J i kapaciteta 1. +0 i imale su omot od tanko$ kartona. &atim su došle diskete u plastičnom omotu prečnika /,J i kapaciteta 1.;; +". Pored malo$ prostora za skladištenje, diskete su osetljive, nepouzdane i često dolazi do $u"itka podataka.
1.11. l'ppy disketa i drive
+ip i az d)ez. di"kete &ip diskete imaju kapacitet od ! +0 podataka, dok se na Iaz mo%e smestiti <0. ?ako su "r%e (Iaz ima skoro istu "rzinu pristupa podacima kao i #ard disk) i mo$u skladištiti mno$o vee količine podataka od o"ični# disketa, ove diskete nisu nikad za%ivele u široj upotre"i, kako z"o$ pose"ni# skupi# uređaja koji i# koriste, tako i z"o$ pojave optički# diskova manji# dimenzija.
1.12. ip i 6a* disketa ip dra(v
#a)etak +ediji za trajno smeštanje podataka koji koriste laserski zrak su CD, D:D, 0lue 'a* diskovi. CD '+ je tanak plastični disk kapaciteta od 4!5!! +0. D:D je optički disk kapaciteta od ;.5 <0, dok je 0lu 'a* disk kapaciteta od <0. Aard diskovi su uređaji za trajno smeštanje podataka koji koriste ma$netni zapis na rotirajuim pločama. Postoje interni #ard diskovi koji se u$rađuju u kuište i eksterni #ard diskovi koji se preko U90a povezuju sa računarom. U90 2las# memorija je vrsta GGP'+ memorije, koja se povezuje sa računarom preko U90 porta. +emorijska kartica je vrsta 2las# memorije manji# dimenzija (od 1! do /! mm), koja je našla svoju primenu najviše u di$italnim aparatima za smeštanje podataka. +re%ni disk je uređaj povezan na mre%u, čiji je zadatak da šalje i prima 2ajlove.
