Kako najlakše udesetrostručiti pčelinjak Vojo Brstina
Ova tema je otvorena sa namerom da pojasnimo, kako je moguće da od jedne pčelinje zajednice za dve godine zazimimo 100 novih normalno razvijenih zajednica. Prve godine zazimimo 10 a sledeće od tih deset proizvedemo još 90 i sve od svojih pčela bez kupovine rojeva i matica dođemo do 100 normalnih zajednica. Ko ima dosta sredstava za ulaganja opet bez kupovine matica i rojeva sledeću sezonu može da zazimi 1000 svojih zajednica. Ovo uopšte nije nikakav problem, ukoliko postoji volja i dovoljno sredstava za osnovna ulaganja. Hajde da krenemo. Najpre da kažemo da na isti način radimo i sa jednom i sa deset košnica. Radi jednostavnijeg prikaza govorimo o jednoj košnici. Prva faza. Proljećni razvoj zajednice. Izvršićemo prvi prolećni pregled zajednice, ustanoviti količinu i kvalitet legla kao i količinu hrane i sve detaljno zapisati. Ako je zajednica zazimljena normalno sa 15-18 kg hrane sada ćemo početkom marta imati oko 10 kg hrane u košnici. Normalno prezimelu pčelinju zajednicu ćemo prihranjivati u cilju pčelinjeg razvoja u početku kao i sve ostale zajednice a kasnije za ove namene, malo većim količinama sirupa. Potrebno nam je oko 10 kg šećera. Koristićemo sirup 1:1, od značajnijeg početka unosa polena pa dok zajednicu maksimalno ne razvijemo. Zajednice obično zimuju u drugom nastavku i tu se pokreću prvo leglo. Prihranu tj. sirup ćemo davati uvek topao, uvek predveče, probijemo tankom žicom 2mm začepljene kanale za prolazak sirupa, dodamo utopljavajući materijal ili novine ako nismo prethodno dodali. Sirup možemo spremiti odjednom za nedelju dana. Svakako da ćemo u njega dodati 2% lekovitog ekstrata. Prvi put dajemo pola litre, odmah otvorimo uski gornji lesonit na hranilici i nakapamo malo sirupa po pčelama da se naviknu na traženje sirupa u hranilici. Odmah i proveravamo da li je sirup prošao do širokog (15mm) kanala u hranilici. Tako prihranjujemo svako drugo veče ako je dnevna temperatura iznad 10 stepeni. Ako zahladi pa pčelinja zajednica ne odnese dodani sirup ne dodajemo novi. Oko 20. marta pojačavamo dozu na 1 litar sirupa. Opet prihranjujemo svako drugo veče, do početka jačeg cvetanja repice koja kod mene počinje oko 5- 10 aprila. Već sada u košnicama treba da imamo oko 10 do 12 ramova sa leglom. Preselimo košnice na repicinu pašu. Ako neko nema repice, nije važno u ovo vreme u većini krajeva imamo ogromne količine potrebnog polena i sve radove sa prihranom nastavljamo. Ako slučajno naiđe hladno i kišovito vreme opet dodajemo po 1 litar sirupa svako drugo veče. Oko 15.-20. aprila već možemo imati oko 25-30 ramova pčela u košnicama i oko 12-14 ramova legla i tada dodajemo četvrti nastavak. Prethodno smo pripremili 10 osnova i sada ih dodajemo. U donji drugi nastavak dodajemo dve osnove pokraj legla a u četvrti nastavak podižemo ta dva rama i još 3 koja podižemo iz trećeg nastavka. U trećem nastavku osnove smo dodali pokraj legla po jedna i jedna u centar legla. Gore u četvrtom nastavku dodajemo naizmenično ramove sa osnovama i ove podignute sa izgrađenim saćem. U prvom nastavku nismo ništa dirali i ako je matica malo proširila leglo puštamo je da nastavi sa zaleganjem. Oko 25 aprila predveče, iz košnice izvadimo 6 ramova pčela sa 3-4 rama legla na kojima imamo svih stadijuma legla, sa dovoljno hrane (minimum (4-5 kg), stresemo još jedan ram pčela i formiramo nukleuz. Nukleuz odmah zatvorimo i prenesemo najmanje 4 km od
osnovne košnice, ako to nije jedina parcela sa repicom. Ako je to jedina parcela u okruženju onda nukleuz moramo nositi i minimum 10 km dalje. Ako nemamo nigde u bližem okruženju posejanu repicu i ako nismo bili na repici, dovoljno je 4km.
Druga faza. Druga faza je stvaranje nukleuza ili pomoćne zajednice koja će nam proizvesti matičnjake i matice za oplodnjake koje ćemo kasnije formirati od osnovne zajednice. U nukleuzu sada imamo kao što smo rekli 6+1 r pčela i 4 rama legla na kojima je oko 2/3 legla i preostala tri rama na kojima je hrana. Znači ukupno 10 ramova. Dobro bi bilo ako je ostala koja osnova neizrađena gore u medištu u onoj osnovnoj zajednici pa da je imamo sada ovde u nukleuzu i ta jedna osnova treba da je postavljena sa jedne strane do legla. Sada ne smemo imati pune ramove legla da ne bi došlo do rojevog nagona u novoformiranom nukleuzu. O ovim pojavama nažalost svi izbegavaju da pišu, da nebi "krivica" za rojevi nagon pala na onog ko piše. On bi ispao nekakav neznalica a radi se o tome da u oko 30 % slučajeva, u zavisnosti od mnoštva okolnosti, novi nukleuz hoće da se izroji. To međutim nama ništa ne smeta, ako se desi uhvatićemo roj i povećati broj zazimljenih zajednica na 11. Nama je najvažnije da ćemo pre mogućnosti ovog čina izvaditi dovoljan broj matičnjaka što nam je i glavni cilj. Svakako u toku formiranja nukleuza obratili smo pažnju da nam u izabranim ramovima bude i dovoljno polena ili najmanje na dva rama. Može i da bude oko legla ili na ramovima koji su prethodno bili pokraj legla. Četvrti ili najdalje peti dan otvorićemo nukleuz i na brzinu pregledati da nam slučajno nije promakao negde neki matičnjak, pa ako četvrtog dana slučajno naiđemo na takav već zatvoren odmah ćemo ga porušiti. Pregled ne sme da traje više od par minuta, ako je vreme sunčano i toplo najviše 4-5 minuta. Izvađeni ram sa leglom ne treba podizati visoko iznad nukleuza već lagano podignemo malo iznad ostalih ramova pregledamo i odmah vraćamo svaki ram na svoje mesto. Pregledamo samo ta 4 rama sa leglom i lagano zatvorimo košnicu bez uznemiravanja i gnječenja pčela. Zaboravismo da kažemo, prilikom ovog rada koristimo blag dim, dovoljno je malo zadimiti prilikom otvaranja nukleuza i još jednom do dvaput iznad ramova tokom pregleda. Novi nukleuz možemo prvih 4-5 dana prihraniti sa po pola litra sirupa. Naravno dobro smo ga utoplili sa novinskim papirom u ventilacionom prostoru i postavili zimsko leto. Ako je letnje leto na košnici komadićem sunđera suzićemo leto na 5-6 cm. Time smo stvorili sve neophodne uslove za proizvodnju kvalitetnih matičnjaka. I završili drugu fazu. Treća faza: Ovde trebamo spremiti zajednicu za dalje proširenje legla, zatim odmah je ograničiti rešetkom da bi u kasnijoj fazi mogli napuniti oplodnjake. Da bi dalje proširili leglo moramo ako nema neke značajnije paše da nastavimo sa prihramom. U košnici nam je ostalo oko 25 r pčela i oko 10 r legla (i možda nešto malo legla u prvom nastavku) sa većim površinama legla jer smo ramove sa manje legla oduzeli za nukleuz. I sada ukupno imamo oko 35-38.000 radiličkih ćelija pod leglom. Novo leglo ćemo sada proširivati u ograničenom plodištu. Znači sada dodajemo matičnu rešetku na prvi nastavak. Odmah dodajemo i novi četvrti nastavak i 10 ramova sa osnovama. Donji bivši prvi nastavak nam je ostao skoro prazan i u njemu je ostalo samo nešto polena i možda po sredini 3-4 rama sa po malo legla u gornjim zonama ramova ispod satonoše, koje je matica raširila spuštajući se sa leglom u prvi nastavak. Sada vadimo sve te ramove iz nastavka i u njega dodajemo sa krajeva (po 1-2) ramove u kojima smo imali veće količine meda tj. hrane koja je pomešana sa sirupom. Znači dodajemo 3 rama sa medom u novo plodište do ramova sa medom dodajemo po jednu osnovu, zatim spuštamo 4 rama sa leglom i vencima meda i maticu i u sredinu dodajemo još jedan stariji tamniji ram iz koga je nekad izlazilo mnogo legla. I naravno matičnu rešetku sa
ramom. Na rešetkinom ramu suzićemo leto na svega 5-6 cm. Znači dodali smo ukupno 2 osnove u novo plodište i sada dodajemo drugi prazan nastavak i unj dodajemo u sredinu ono malo legla iz bivšeg prvog nastavka 3-4 rama+1 ram sa komplet sveže zatvorenim leglom (iz kog još za dugo neće izlaziti mlade pčele). Pokraj legla dodajemo po jenu osnovu sa krajeva i zatim ostale ramove sa izgrađenim saćem. U trećem nastavku opet u sredini ostavljamo 4 rama sa leglom i u centar tog legla dodamo jednu osnovu, do ramova sa leglom ponovo po jednu osnovu levo i desno, pa zatim jedan ram prazan levo i još dva prazna desno do zida nastavka. Što znači u treći smo dodali ukupno 3 osnove. U četvrti nastavak ćemo dodati preostalo leglo 2-3 rama. Do njih ćemo dodati ramove sa izgrađenim saćem zatim sa osnovama i na kraju po jedan ram sa izgrađenim saćem. I ovde smo dodali ukupno 3 osnove. Znači u prvi 2+2 u drugi+3 u treći+3 u četvrti nastavak ili ukupno 10 osnova. Sada trebamo u narednih 7-8 dana razrediti sirup 2:3 šećer-voda i prihranjivati svako drugo veče sa po 1 litar sirupa. Time smo završili treću fazu...
Četvrta faza: Pretpostavili smo da nam bagremova paša počinje 5-6 maja jer u proseku ona počinje od 510 maja. Kasniji bagrem i oko 20. maja pa smo ovome podredili termin formiranja zajednica i ostalih radova. Pripremili smo troramne oplodnjake u jednom nastavku, ako ih nemamo onda možemo upotrebiti i standardne nukleuze (podnjača, nastavak, hranuilica i krov) sa jednim komadom lesonita kojim ćemo vršiti pregradu ili suženje na 3 ili 4 rama. Sličan komad lesonita (u iste svrhe) koristio je kolega Šole za LR košnicu i o njemu je sve detaljno opisao u njegovim prethodnim postovima. Stoga ćemo termin oplodnjak koristiti kako za oplodnjak tako i za pregrađeni nukleuz. Jedanestog dana ili 5. maja donosimo pripremljene oplodnjake kod osnovne zajednice i krećemo sa punjenjem. Obzirom da smo imali oko 35-38.000 legla većinom zatvorenog za prethodnih 10-11 dana izašlo nam je oko 50% mladih pčela iz opisane količine. Možemo lako sada to i da potvrdimo kontrolom i procenom trenutnog stanja. Za ovo vreme treba da je izašlo oko 17-18.000 mladih mladih pčela ili oko 10-12 Rv ramova. Od prethodne količine oko 25 ramova pčela u isto vreme dok su se rađale nove mlade pčele, umrlo nam je ili na drugi način nestalo oko 67 ramova pčela. Tako da sada ponovo imamo oko 30 ramova pčela u osnovnoj košnici. Osnovnu zajednicu otvaramo, krov lagano spuštamo na zemlju bez lupanja, dimilicom ili još bolje palačnikom, lagano zadimimo iznad ramova odmah nakon podizanja hranilice, još dok nismo odvojili hranilicu od nastavka sve pčele u gornjem delu ispod hranilice treba da osete blagi dim, sklanjamo hranilicu u stranu, opet zadimimo između ramova da pčele iz trećeg nastavka osete dim i lagano sklanjamo gornji četvrti nastavak koji postavljamo na prevrnuti krov, opet malo sa dva dima zadimimo i kroz treći nastavak da pčele u drugom nastavku osete blagi dim, pa odmah na skinuti nastavak dodajemo i sledeći treći. Na pomoćni krov koji smo skinuli sa jednog oplodnjaka skidamo i drugi nastavak, odmah blago sa dva dima zadimimo i skidamo ram sa matičnom rešetkom. Sada ponovo malo zadimimo da straža u podnjači oseti dim i lagano vadimo ramove sa leglom iz sredine plodišta ako radimo oko podneva, i tražimo maticu. Ako počinjemo pre podne maticu tražimo na ramovima sa leglom sa leve strane. Najbolje je tada prvi ram koji vadimo da bude drugi ram sa leve strane. Odmah ga pregledamo i ako na njemu nema legla nego je med i polen odlažemo ga u prvi oplodnjak, zatim krajnji ram sa medom dodajemo u drugi oplodnjak i krajnji ram sa druge strane odmah vadimo i dodajemo u treći oplodnjak. Posle toga nalazimo maticu i taj ram privremeno odlažemo u pomoćni nukleuz nastavak. Iz plodišta vadimo još 3 rama legla na kojima za svaki slučaj ima po malo tek zaleženog legal (jaja). U svaki oplodnjak pored rama sa medom koga dodajemo u jedan kraj, dodajemo po 1 ram sa leglom i još jednu osnovu. Zatvaramo oplodnjake i nakon sređivanja osnovne zajednice odnosimo ih pored nukleuza.
U osnovnu zajednicu dodaćemo sada još 6 ramova sa osnovama da dopunimo nedostatak. U sredinu plodišta vraćamo najpre maticu sa ramom legla iz pomoćnog nukleuza, zatim iz sredine odloženog trećeg nastavka gde smo pre 11 dana ostavili 4-5 r starog zatvorenog legla vadimo sada prazne tamnije ramove, i to 3 rama iz kojih je izišlo skoro svo leglo i dodajemo u plodište. Pokraj rama sa maticom sa obe strane dodajemo po jedan takav ram pa zatim po jedan ram sa leglom zatim ponovo sa leve strane osnova a sa desne taj prazan treći pa ram ili 2 sa leglom ponovo sa strana i još dodamo jedan prazan krajnji ram. Znači opet nam je ostalo 4-5 ramova sa leglom u plodištu, jedna osnova i ostatak izrađeni ramovi. Iz plodišta smo izvadili ukupno 6 ramova a vratili 3 (stara iz trećeg) jednu osnovu i dodali smo još 2 rama sa hranom izvađena iz drugog nastavka. Vraćamo ram sa matičnom rešetkom opet na prvi nastavak, dodajemo opet drugi i unj dodajemo dve osnove u zamenu za ona dva izvađena rama, zatim dodajemo treći nastavak i unj, na sredinu vraćamo 1-2 preostala rama legla, zatim po jednu osnovu pa po jedan ram i sa leve strane pokraj premeštenog - dodanog rama dodamo i treću osnovu, zatim sa leve strane još jedan i sa desne još dva izgrađena rama. Na završeni treći dodajemo i četvrti nastavak iz koga nismo ništa vadili. Košnicu zatvorimo, iz hranilice izvadimo papir, stegnemo transportnom trakom i poklopimo sa krovom. Time smo je pripremili za večerašnji transport na izabranu lokaciju i bagremovu pašu. Najbolje je ovo obaviti odmah večeras nakon štose sve izletnice vrate u košnicu. Da bi se vratili kući navreme jer nas sutra čeka ĐURĐEVDAN. U košnici nam je ostalo oko 24 rama pčela i ako bog da sreće nama i pčelama za 10-15 dana košnica će biti puna meda. Sada se sa oplodnjacima vraćamo na pčelinjak gde nas čekaju matičnjaci u nukleuzu. Odmah postavljamo oplodnjake pored nukleuza i posle pet -šest minuta otvaramo ih. Sačekamo još malo da se pčele malo smire, a u međuvremenu otvaramo nukleuz i iz sredine vadimo ram sa leglom na kome su kvalitetni matičnjaci. Prvi izabrani ram sa kvalitetnijim matičnjacima odložimo ili ostavimo u pomoćni "radni" nukleuz, za oplodnjake sa preostalih ramova skalperom sečemo 6 izabranih matičnjaka (uvek sa komadom saća dovoljno široko da se matičnjaci ne oštete) i u svaki oplodnjak dodajemo po dva. Sve izvađene ramove vraćamo na svoje mesto u nukleuz i zatvaramo ga. U oplodnjake smo između rama sa leglom i mednog krajnjeg rama između satonoša zalepili po dva matičnjaka i to oko prve trećine od ukupne dužine satonoša. Ili oko 12 do 15cm od prednjeg zida oplodnjaka. Oplodnjake zatvorimo dodamo papir kao utopljavajući materijal i poklopimo. Prekosutri dan ili 7 maja otvorićemo jedan po jedan oplodnjak i prekontrolisati da li su ih pčele primile. Obično ih odmah isti dan dodatno polepe i učvrste sa voskom. Ako slučajno u nekom oplodnjaku nađemo progrižene matičnjake i ispred oplodnjaka ubijene i izbačene mlade nedozrele ili dozrele matice, odmah ćemo otvoriti nukleuz, u kome bi još danas trebalo da se nađe po koji matičnjak. Ovo je bolje uraditi odmah ujutro jer ponekad poslepodne može biti kasno. Odmah na isti opisani način dodajemo ponovo matičnjak, pazeći da u međuvremenu iz njega ne iziđe mlada matica. Zatvorimo oplodnjak i predveče po potrebi prihranimo sa 1-2 dcl sirupa. Po potrebi možemo oplodnjake ponovo pomalo prihraniti. Time smo završili i ovu četvrtu fazu.
Peta faza: U ovoj fazi koja počinje oko 16. 5. ili deset dana nakon izlaska mladih matica, potvrđujemo da li smo dobili mlado lego i da li su nam matice pronele. Sada kada potvrdimo da već imamo mladog legla i da su nam mlade matice pronele i ako smo zadovoljni sa zaleženim leglom možemo zadovoljno da predahnemo. Odmah moramo proširiti gnezdo pomerajući lesonit i dodati osnovu sa desne strane jer nam je iz dodanog rama sa leglom u kome je bilo preko 4000 legla izašlo već oko pola tog legla i već za 7-8 dana imaćemo 4 rama pčela u nukleuzu. Sada možemo da shvatimo da nam je bilo bolje odmah koristiti pregrađeni oplodnjak u
nukleuzu nego troramni oplodnjak. Zato što ovog puta trebamo ojačati oplodnjake i postepeno ih pretvoriti u nove zajednice. I da nismo ovako uradili morali bi prebaciti sadržaj oplodnjaka u nove nukleuze i preneti ih na pomoćni pčelinjak. Zajednice odmah počinjemo prihranjivati sa po pola litra sirupa . Ako pčele imaju u to vreme unosa nektara biće dovoljno prihraniti ih svako drugo veče. U osnovnoj zajednici koju smo odneli na pašu 5. maja sada nakon 15-20 dana možemo da iscedimo med. Ako smo npr nakon 17 dana ili 23. maja iscedili med i pretpostavimo da smo imali oko 20 ramova sa medom koliko obično i bude u normalnim godinama u gornjim medišnim ramovima, sve isceđene ramove ostavljamo u nastavcima i nosimo ih kući da ih podelimo novim društvima. Ovo zato da bi ih nove zajednuice podstakli u proširenju legla. Od osnovne zajednice koja je imala oko 25 ramova pčela i ostala na 25 r pčela jer nije mogla da poveća svoju brojnost zato što smo joj ostavili samo onih 4-5 ramova legla ili oko 1620000 legla i koliko joj je umrlo toliko joj se otprilike i rodilo, sada ponovo nakon što je leglo tokom ovih 17 dana proširila na 7-8 ramova, ponovo oduzimamo isto predveče tri rama legla na kojima imamo po oko 4000 legla i odmah delimo u tri pomoćna nukleuza. U svaki pomoćni nukleuz dodajemo još po jedan ram sa pčelama sa strana i ostalo popunimo praznim ramovima. Odmah stređujemo osnovnu zajednicu. Danas 23. maja skidamo joj matičnu rešetku sa ramom. U plodištu nam je ostalo opet 4-5 ramova sa leglom ili oko 17-18000 legla i od 25 ramova pčela koliko smo imali sada nam je ostalo svega 16 ramova pčela. Ova količina legla će nam u narednih 20-25 dana ili do oko 15. juna održavati snagu zajednice ali ćemo u međuvremenu posle svakodnevne prihrane (ako nema paše) ovo leglo povećati na 12-13 ramova ili na oko 40.000 legla. Međutim da se vratimo na način sređivanja zajednice posle vađenja onih 29 ramova saća iz košnice (20 sa medom i 9 sa pčelama i leglom). Pored legla 4-5 rama kojeg ostavljamo u sredinu plodišta odmah dodajemo sa strane po jednu osnovu i zatim dodamo ostale ramove sa saćem. Znači dodali smo dve osnove i 8 ramova i ostalo nam je još 3 rama sa polenon i medom koji su i bili svo vreme u sredini tog medišnog nastavka. Pokraj tih ramova sa obe strane dodamo ramove sa osnovama ili 3 levo i četiri desno i time popunimo nastavak. Ovako pripremljenu košnicu vraćamo na matični pčelinjak. Već sutradan ujutro ili 24. maja novim pomoćnim nukleuzima koje smo juče oduzeli (3r pčela sa 1r legla) dodajemo po 6 isceđenih ramova ili po 3 sa obe strane i dodajemo još jednu osnovu na kraj i to je ukupno 10 ramova. Prethodan sadržaj nukleuza ili onih 6 praznih ramova (osnova) sada koristimo da bi popunili osnovni nukleuz bivši oplodnjak tj. nukleuz sa maticom . Sve mora da se radi vrlo brzo ukoliko u prirodi nema značajnije paše. Zatim preko novinskog papira dodajemo jedan po jedan nastavak sa sadržajem iz pomoćnih nukleuza. Tako u sva tri nova nukleuza. Radili smo jedan po jedan nukleuz, dodali hranilicu i poklopac i završavali košnicu - nukleuz, pa sledeću itd. i sve zapisali. Predveče u svaki nukleuz dodamo po pola litre sirupa. Nakon dva dana ili 26 maja potvrđujemo da su se zajednice spojile i skidamo progriženi papir. Isto veče ponovo svim nukleuzima dodajemo po pola litre sirupa. Sutradan, 27. maja predveče u prvi nastavak ili plodište spuštamo u centar legla onaj pun ram sa leglom oko 4000legla. Ako su nam matice pronele oko 16.-17. maja ili pre 10 dana sada već imamo 3 zaležena rama novog legla i ovaj četvrti i imamo ukupno oko 10000+4000 ili oko 14000 zaleženog legla. Iz ovog dodanog rama uskoro ćemo imati pojačanje zajednice koja će u narednih 7-8 dana imati oko 8 ramova pčela. Ako sve zajednice počnemo prihranjivati sa po litar sirupa na dan već za ovih pomenutih 7-8 dana ili oko 3.- 4. Juna imaćemo oko 6-7 ramova zaleženog legla ili oko 20-22000 legla. Sada stalno govorimo o jednoj košnici kao primeru a zapravo radimo sa 3 iste zajednice. Otprilike ista nam je snaga i onog bivšeg nukleuza koji nam je proizveo matičnjake i u koji smo pre tri dana ili 24 maja dodali ona 2 isceđena rama koja su nam ostala. Dodelili smo ih u drugi nastavak i unj podigli još dva rama iz prvog nastavka dok smo dole
pokraj legla spustili po jednu osnovu sa strana. Gore smo pored ova 4 rama dodali još po 3 osnove sa obe strane tj. popunili nastavak i zatvorili košnicu. Ovim smo završili i petu fazu ili prvo ceđenje i stvaranje 4 nove zajednice pored osnovne. Šesta faza: U ovoj fazi ćemo razvijati sve zajednice sa ciljem da ih sve maksimalno razvijemo i da nam izgrade svo saće ili svih 40 ramova. Od osnovne zajednice koja je bila najjača od nje ćemo formirati poseban nukleuz u kojem ćemo proizvesti matičnjake za sve buduće nove zajednice a sam nukleuz će nam poslužiti kao rezerva ako se slučajno neka matica ne spari ili ne pronese pa možemo kasnije, ovaj nukleuz spojiti sa tom novom zajednicom bez matice. Ako smo normalno prihranjivali sve nove zajednice sa 0,5-1,0 l sirupa sobzirom da smo 3.-4. juna imali oko 8 ramova pčela i oko 20-22000 legla možemo lako izračunati da će nam do 24. ili 25. juna iz legla izaći oko 13 -14 ramova mladih pčela + oko 4 rama koja možemo računati da su preživela sada imamo oko 17-18 ramova pčela i oko 13-14 ramova legla x prosek oko 3500 zaleženih ćelija i dobijamo oko 45000 legla. Pre oko sedam - osam dana podstakli smo izgradnju saća tako što smo prebacivali osnove do ramova sa leglom a ove pomicali u stranu isto treba još jednom ponoviti i sada ćemo do 25. juna imati naravno uz pomoć stalne prihrane svo saće u košnici ili svih 20 ramova izgrađeno. Ovog momenta pravo je vreme za dodavanje trećeg nastavka sa 10 osnova. Pretpostavimo da smo u oba nastavka imali po 6-7 ramova legla. Sada ćemo iz prvog nastavka izvaditi po jedan ram sa izgrađenim saćem pokraj legla a na njihovo mesto dodati dve osnove, još vadimo jedan ram sa zatvorenim leglom i usredinu tog prvog nastavka dodajemo još jednu osnovu. Isto ovo uradimo i u drugom nastavku. U treći nastavak u sredinu dodajemo ona dva legla zatim do njih po jednu osnovu, zatim sa strana po jedan ram sa saćem, pa do njih ponovo po jedna osnova i na krajeve dodajemo još po jedan ram sa saćem. Ovim postupkom smo omogućili dalju izgradnju saća i održanje postojeće količine legla. U dodanim ramovina u centar legla već nakon 2-3 dana možemo očekivati novo leglo i u narednih desetak dana svo saće izgrađeno. U ovo vreme ili oko 5. jula u normalnim godinama počinje da cveta suncokret i pravo je vreme da sve košnice prevezemo na pašu. Sada ili oko 5 jula pčele vozimo na pašu. I tada prestaje prihrana. S’obzirom da smo oko 25 juna imali 17-18 ramova pčela i oko 45000 legla možemo izračunati da ćemo nakon 21 dan ili oko 16 jula imati potpuno novo stanje. Do tada treba da nam iz legla iziđe svih ovih 45000 mladih pčela ili oko 27-28 ramova mladih pčela plus oko 8 ramova će nam preživeti od onih 17-18 i sada možemo računati da će 16. jula u našim košnicama biti oko 35 ramova pčela. Zbog toga već sada šestog jula ili dan dva pre dolaska na suncokret trebamo ograničiti maticu u prvom nastavku i možemo dodati četvrti nastavak. U novo (ili staro plodište u prvom nastavku) plodiše trebamo ostaviti maticu, 5 ramova sa leglom zatim 3 osnove, od kojih jedna u centar i po jedna pokraj legla i još po jedan izgrađen ram na kraj. Na plodište dodajemo ram sa matičnom rešetkom i ostavljamo oko 10 cm. otvoremo gornje leto. U drugom nastavku ćemo uraditi sve kao i u prvom. U treći nastavak pokraj ona 2 rama legla dodajemo dve osnove u zamenu za 2 izgrađena rama i u četvrti nastavak dodajemo leglo koje smo izvadili iz prvog 1-2 rama i iz drugog 1-2 rama. Pokraj dodajemo preostale dve osnove i ostatak popunimo praznim ramovima sa izgrađenim saćem. Za oko 10 dana ili oko 16 jula kada očekujemo maksimalnu snagu zajednice imaćemo svo saće izgrađeno i veliku količinu unetog novog meda. Ako je paša dobra već sada možemo imati od 30-40 kg novog suncokretovog meda u košnicama, u plodištu oko 7 ramova legla i još preostalog legla u ramovima sa medom. Sada posmatramo onu osnovnu zajednicu koju smo bili zanemarili tokom ovog pojašnjenja a o kojoj smo zapravo najpre trebali da pišemo ali nema veze postupak je isti. Oko 15. juna u njoj smo imalio oko 15-16 ramova pčela i oko 12 ramova legla ili oko 40000 legla. Možemo računati da ćemo u njoj oko 5. jula imati 25 ramova mladih pčela koje će se roditi iz onih 40000 i još će nam preživeti oko 7-8 ramova i to će ukupno biti oko 32-33 rama
pčela. Već oko 20 juna njoj trebamo dodati treći nastavak i formirati novi raspored na isti način kao što smo već opisivali za one 4 zajednice. Sedmicu dana nakon ovog ili 27. juna dodaćemo joj i četvrti nastavak, na isti način kako smo gore opisali za one 4 zajednice, i isto tako ograničiti matičnom rešetkom. Iz ove osnovne zajednice na dan pred polazak na pašu ili tog 5. jula predveče formiramo novi nukleuz sa 5 ramova pčela i 2 rama legla na kojima ima svih stadijuma legla, (tri rama vadimo iz medišta i 2 sa leglom iz plodišta) dodamo ostatak osnova i njega nosimo na pašu. On će nam izgraditi matičnjake za daljne potrebe. Na mesto oduzetih ramova dodaćemo ramove sa osnovama. Ovim završavamo i šestu fazu. Sedma faza: Došao je i taj 16. juli, dan kada potvrđujemo količinu unete hrane, prisustvo 40 izgrađenih ramova sa saćem i hranom i dan kada formiramo još 5 novih zajednica. Posle ove intervencije imaćemo ukupno 11 novih zajednica ali će nam jedanaesta poslužiti za proizvodnju rezervne matice. Ujutro 16. jula najpre iz nukleuza koji nam je odgojio matičnjake izvadimo sve raspoložive kvalitetnije matičnjake osim dva koja ostavljamo u nukleuzu. Obično tu bude oko desetak matičnjaka i izvadićemo ostalih 7-8 komada. Dovoljno je da bude i pet to jest za svaku novu zajednicu po jedan. Na novu podnjaču, pripremljenu za novu zajednicu postavljamo prazan nastavak i u njega u sredinu dodajemo 3 rama legla sa pčelama na kojima ima svih stadijuma legla, ( obavezno na dva rama), za svaki slučaj ako bi pčele porušile dodani matičnjak koji ćemo dodati između srednjih ramova sa leglom (na način kako je to već prethodno objašnjeno). Pokraj ovih ramova sa leglom dodajemo po jednu osnovu i još sa strana popunimo novo plodište sa preostalih 5 ramova sa manjim količinama meda i sa pčelama koje oduzimamo iz trećeg i četvrtog nastavka. Odmah na ovaj nastavak dodajemo matičnu rešetku sa ramom i iznad rešetke dodajemo bivši drugi nastavak od zajednice od koje formiramo novo društvo. U ovom nastavku obično bude oko 10 ramova pčela i manja količina meda (oko 5-10 kg), u zavisnosti od izdašnosti paše iz prethodnog perioda. Znači dodali smo ukupno oko 17-18 ramova pčela, zatim pripremamo treći nastavak u koji u sredinu podižemo 3 rama sa medom iz drugog (prethodno postavljenog) nastavka. Ostatak popunimo sa ramovima sa osnovama (7 ramova). Dole u drugi nastavak dodajemo 3 osnove između ramova sa medom i dodajemo treći formirani nastavak, zatim novu hranilicu, papir u ventilacioni prostor i krov. Isto tako podelimo i ostale 4 zajednice. U osnovnim zajednicama u kojima su ostale matice u zamenu za leglo dodajemo 3 osnove ali pokraj legla, nikako u sredinu ne smemo dodavati osnovu. Zatim vraćamo matičnu rešetku sa ramom i spuštamo bivši treći nastavak koji smo popunili sa osnovama (2-3 komada) i na njega preostali bivši četvrti nastavak iz koga smo izvadili 2 krajnja rama sa manjim količinama meda. Zatim dodajemo nedostajuće dve osnove. Obično je potrebno osnove dodati između ramova sa medom na treće i sedmo mesto. Time popunjavamo ovaj sada treći nastavak i dodajemo hranilicu i krov. Time završavamo podelu zajednica. Nove zajednice ćemo zatvoriti i odmah prevesti na novo unapred pripremljeno mesto udaljeno minimum 4-5 km. Obično je to na neku novu lokaciju gde tek počinje suncokret na većim površinama da cveta. Najbolje je sve započeti rano ujutro još pre 6 sati i završiti dok se nije podigla velika temperatura. U roku od 7-8 dana od 5 osnovnih zajednica ćemo izvaditi najmanje po desetak ramova sa medom, obično su to bivše osnove, neposredno dodane, a sada izgrađeni ramovi sa medom, kod kojih su satonoše još uvek svetle i u koje pčele nisu prenosile sirup. Po potrebi njih smo mogli i obeležiti. Njih ćemo odmah izdvojiti i nositi na ceđenje. Od ovih pet zajednica možemo imati i 7-8 nastavaka sa medom. Odmah posle ceđenja vraćamo ramove.
Obzirom da smo cedili med iz 5 zajednica sigurno ćemo imati mnogo više meda nego da smo sa jednom zajednicom koristili propuštenu repicinu i lipovu pašu. U svakom slučaju zajedno sa iskorišćenom bagremovom pašom trebali bi imati preko stotinu kilograma isceđenog meda. Ako bi se paša nastavila kod novoformiranih zajednica koje su dobile mlade matice, trebalo bi da se naći višak od makar jednog nastavka sa medom. Tako bi mogli značajno povećati zalihe meda. U svih deset zajednica tokom avgusta bi trebalo da se nađe svo saće izgrađeno ili po 30 ramova, i obezbeđena količina meda za zimu. Jedanaesta zajednica nam je poslužila da joj eventualno oduzmemo maticu, ako bi u nekoj zajednici nedostajala. Po potrebi možemo tokom avgusta iz nekih zajednica oduzeti po ram sa leglom za neku drugu zajednicu, u cilju izjednačavanja zajednica ili u cilju pojačanja pomoćne jedanaeste zajednice. Ako bi tokom prve polovice avgusta iz svake zajednice oduzeli i ovoj pomoćnoj dodali samo po dva rama a njima dodali po dve osnove i u ovoj pomoćnoj bi obezbedili 30 ramova saća. Tokom septembra skidamo matične rešetke sa svih zajednica, kontrolišemo količinu hrane, izjednačavamo hranu i zazimljavamo zajednice. U drugoj polovici septembra svakoj zajednici koja bi sada trebala da ima oko 15 kg hrane dodajemo još po 3-4 kg gustog lekovitog sirupa. Tokom avgusta i septembra a po potrebi i kasnije nekim od sredstava eliminišemo varou. I time smo završili započeti i planirani posao. Deset do jedanaest zazimljenih zajednica sa oko 330 ramova izgrađenog saća, obezbeđenom zimnicom i 100-200 kg isceđenog meda. Koliko je ovo uspešno možemo videti iz ostvarenih rezultata. Sve zajednice u sledećoj sezoni mogu iskorišćavati sve paše ili biti predmet ponovnog razrojavanja. Time smo završili i ovu poslednju sedmu fazu.
