crowarez
Džozef Konrad
TAJNI AGENT AG ENT
crowarez
Beleška pisca
Verujem da je Tajni agent – – njegova tema, postupak, umetnička svrha i svaka druga pobuda koja može navesti pisca da se lati pera nastao kao posledica mentalne i emocionalne reakcije. Činjenica je da sam ovu knjigu započeo bez mnogo prethodnog razmišljanja i pisao sam je neprekidno. Kada je u dogledno vreme bila spremna i isporučena javnosti, otkrio sam da me prekorevaju što sam je uopšte napisao. eka prebacivanja su bila oštra, druga pak ispunjena žaljenjem. isam ih dobio napismeno ispred sebe, ali se savršeno se!am opšte rasprave, koja je bila vrlo jednostavna" se!am se tako#e i koliko me je iznenadila njena priroda. $ve mi ovo sada zvuči kao stara priča% & ipak se nije dogodila baš toliko davno. 'oram da zaključim da sam godine ()*+. sačuvao još dosta iskonske nevinosti. $ada mi se čini da je čak i neko vrlo naivan mogao da predvidi kako !e !e se deo kritike odnositi odnositi na prljavo okruženje okruženje i moralnu bedu bedu priče. o je, naravno, ozbiljna primedba. ije bila sveopšta. - stvari, možda sam i nezahvalan što sam zapamtio to malo prekora me#u toliko pametnih i saose!ajnih pohvala" i verujem da čitaoci ovog poglavlja ne!e požuriti da to pripišu mojoj povre#enoj sujeti ili prirodnoj sklonosti ka nezahvalnosti. obronamerna duša bi čak moj izbor možda pripisala i mojoj uro#enoj skromnosti. 'ada, nije me baš skromnost navela da odaberem prekore za objašnjavanje svog slučaja. e, nije skromnost. isam čak ni siguran u to da sam skroman" ali svi koji su do sada čitali moj rad veruju da imam dovo dovoljno ljno pristojnosti pristojnosti,, ose!aja ose!aja za meru, savoir faire,( što me sprečava da sebi u slavu ispevam pesmu od reči drugih ljudi. e% /rava pobuda za bilo kakav izbor leži u mojoj drugoj osobini. -vek sam bio sklon tome da pravdam svoje postupke. e da ih branim. a ih pravdam. e da uporno tvrdim kako sam u pravu ve! jednostavno da objasnim da nisam imao nikakvu izopačenu nameru, niti se u dubini mojih pobuda krije potajni prezir prema prirodnoj osetljivosti čovečanstva. akva vrsta slabosti je opasna samo zato što te izlaže riziku da postaneš dosadan" jer svet uglavnom ne zanimaju pobude bilo kog otvorenog čina, ve! njegove posledice. Čovek može da se
( 0ranc.1 0ranc.1 Veštin Veština, a, umešnos umešnost.t. 2/rim. 2/rim. prev.3 prev.3
crowarez smeška i smeška 4 ali nije životinja koja istražuje. 5n voli očigledno. /ovlači se pred objašnjenjima. 6a !u ipak nastaviti sa svojim. 5čito je da nije trebalo da napišem tu knjigu. ije bilo potrebe da se petljam s tom temom" reč tema ovde koristim i u smislu same priče priče i u širem smislu posebne pojave pojave u životu čovečanstva. o priznajem u potpunosti. &li pomisao da podrobno opisujem čistu ružno!u s namerom namerom da šokiram, šokiram, ili jednostavn jednostavnoo iznenadim iznenadim svoje čitaoce čitaoce promenom promenom pona ponašan šanja, ja, nikada nikada mi nije pala na pamet. 5čekujem da se veruje ovoj mojoj izjavi, ne samo zbog mog ličnog dostojanstva ve! tako#e i iz razloga, koji svako može da vidi, što čitav postupak priče, njena nadahnjuju!a ogorčenost, sažaljenje i prezir, dokazuju moju nepristrasnost u odnosu na bedu i prljavštinu koje se jednostavno nalaze nalaze u spoljnim okolnostima okolnostima u kojima se priča odvija.
/očetak Tajnog agenta je usledio odmah nakon dvogodišnjeg perioda duboke zaokupljenosti
pisanjem tog davnog romana, Nostromo Nostromo, sa južnoameričkim ozračjem" i duboko ličnog Ogledala mora . /rvi predstavlja snažan stvaralački napor na nečemu što !e verovatno zauvek ostati moje
najve!e platno, a drugi bezrezervni pokušaj da se na trenutak otkriju dublje intimnosti mora i razvojni uticaji gotovo polovine mog života. o je tako#e bio period u kome je moj ose!aj za istinitost pratila vrlo snažna maštovita i emocionalna živost zbog koje sam se, iako je bila iskrena i odana činjenicama, ose!ao kao da zaostajem, besciljan me#u praznim ose!anjima i izgubljen u svetu drugih, nižih, vrednosti. e znam da li sam zaista ose!ao da želim promenu, promenu svoje mašte, vizije i mentalnog stava. 7adije verujem kako me je promena u osnovnom raspoloženju ve! uhvatila nesvesnog. e se!am se da se desilo nešto odre#eno. Kad sam završio Ogledalo mora, bio sam potpuno svestan da sam pošteno postupio i prema sebi i svojim čitaocima u svakom retku te knjige, i rado sam se prepustio predahu. ada, dok sam još mirovao, i svakako nisam ni pomišljao da izlazim i tražim nešto ružno, tema Tajnog agenta – mislim na priču – nametnula mi se u vidu nekoliko reči koje je izgovorio prijatelj u neobaveznom razgovoru o anarhistima ili pre o anarhističkom delovanju" više se i ne se!am kako smo tačno došli do toga. 'e#utim, se!am se da smo razgovarali o zločinačkoj uzaludnosti čitave te stvari, doktrini, delovanju, mentalitetu" i o podloj strani te poluludačke poze kao o drskoj prevari koja iskorištava dirljivu bedu i strastvenu lakovernost čovečanstva uvek tako tragično sklonog samouništenju. 8ato su mi njeni 9ilozo9ski izgovori bili tako neoprostivi. -skoro, dok smo prelazili na odre#ene slučajeve, prisetili smo se tada ve! stare priče o pokušaju dizanja u vazduh opservatorije u :riniču" krvave tričarije tako glupe da je za njeno poreklo bilo nemogu!e dati bilo kakva razumna ili čak nerazumna objašnjenja. 6er izopačena nerazumnost ima sopstvene logičke procese. &li taj napad se 4 ;& man man ma< smile smile,, and and smile, smile, and be a vill villai ain. n.== > ?itat ?itat iz @ekspi @ekspiro rovo vogg Hamleta koji znači ;Čovek može da se smeška, i smeška, i bude zlikovac.= 2/rim. prev.3
crowarez nikako nije mogao logično objasniti, jer bili smo suočeni sa činjenicom da se čovek razneo na komade zbog nečega što ni izdaleka nije ličilo na ideju > anarhističku ili neku drugu. 6er na spoljašnjem zidu 5pservatorije taj napad nije ostavio ni najmanju pukotinu. agl a glas asio io sam sam to to svo svom m prij prijat atel elju ju koji koji je je nek nekoo vre vreme me !uta !utaoo a zatim zatim prim primet etio io na svoj svoj uobičajeno opušten i sveznaju!i način1 ;5h, taj momak je bio napola idiot. $estra mu je nakon toga počinila samoubistvo=. o su bile apsolutno jedine reči koje smo razmenili" jer sam usled krajnjeg iznena#enja ovim neočekivanim obaveštenjem obaveštenjem na trenutak zanemeo i on je počeo odmah da priča o nečemu drugom. Kasnije mi nikada nije palo na pamet da ga pitam kako je došao do tog saznanja. -veren sam da je možda jednom u životu video le#a nekom anarhisti i to mu je sigurno bila jedina veza sa podzemljem. 'e#utim, bio je čovek koji je voleo da razgovara sa svakakvim ljudima, i možda je te rasvetljavaju!e činjenice sakupio iz druge ili i li tre!e ruke, od čistača ulice, penzionisanog policajca, nekog nepoznatog čoveka iz svog kluba, ili čak, možda, od nekog ministra koga je upoznao na javnom ili privatnom prijemu. ije bilo ni najmanje sumnje da je taj podatak doprineo rasvetljavanju doga#aja. Kao kad iza#eš iz šume na poljanu – nema mnogo toga da se vidi ali ima dovoljno svetla. e, nije bilo mnogo toga da se vidi i, iskreno, dosta dugo nisam ni pokušavao da išta od toga da shvatim. 5stao je samo utisak da ima više svetla. -tisak zadovoljstva, ali na pasivan način. & onda, oko nedelju dana kasnije, naišao sam na knjigu koja, koliko ja znam, nije postigla ništa značajno, prilično sažeta se!anja pomo!nika komesara policije, očito sposobnog čoveka sa snažnom religijskom crtom u svojoj ličnosti koji je postavljen na taj položaj u vreme bombaških napada u Aondonu, osamdesetih godina devetnaestog veka. Knjiga je bila prilično zanimljiva, veoma suzdržana naravno" i do sada sam ve! zaboravio na njen sadržaj. - njoj nije bilo otkri!a, prijatno je prelazila preko površine i to je bilo sve. e!u čak pokušati ni da objašnjavam zašto me je zaokupio mali pasus od nekih sedam redaka, redaka, u kome pisac 2čini mi se da se zvao &nderson3 &nderson3 iznosi kratak razgovor razgovor vo#en u predvorju predvorju onjeg doma posle nekog neočekivanog anarhističkog napada, sa državnim sekretarom. 'islim da je to tada bio ser Vilijam Barkort. 5n se veoma uznemirio a službenik se pravdao. 7ečenica, od tri koje su razmenili, a koja me je najviše pogodila bio je ljutiti ispad ser Vilijama Barkorta1 ;$ve je to vrlo lepo. &li izgleda da je za vas tajanstvenost to kada državnog sekretara držite u mraku=. o je ličilo na narav ser Vilijama Barkorta ali samo po sebi nije bilo ništa naročito. 'ora da je, me#utim, bilo nečeg naročitog u atmos9eri čitavog čitavog tog doga#aja što me je odjednom pokrenulo. pokrenulo. C tada mi se u glavi desilo nešto što bi student hemije najbolje razumeo ako izvršimo pore#enje sa dodavanjem najsitnije kapljice odgovaraju!e vrste koja bi ubrzala proces kristalizacije u epruveti u kojoj se nalazio neki bezbojni rastvor.
crowarez 8a mene je to prvo bila mentalna promena, koja je uznemirila utišanu maštu, u kojoj su se čudni oblici, spolja oštri ali nedovoljno jasni, pojavili i privukli pažnju kao što bi i kristali svojim čudnim i neočekivanim oblicima. 8amislio sam se pred tom pojavom – pa čak i nekim prošlim1 o 6užnoj &merici, kontinentu surovog sunca i brutalnih revolucija, o moru, ogromnom prostranstvu slane vode, ogledalu u kome se nebo mršti i osmehuje, odrazu svetskog svetla. 8atim mi se ukazala vizija ogromnog grada, čudovišnog grada naseljenijeg od nekih kontinenata i u svojoj čovečanskoj mo!i naizgled ravnodušnog na nebesko mrštenje i osmehivanje, koji je okrutno proždirao svetsko svetlo. - njemu je bilo prostora da se smesti bilo kakva priča, bio je dovoljno dubok za svaku strast, dovoljno raznovrstan za bilo kakve okolnosti, dovoljno mračan da zakopa pet miliona života. aj grad je neodoljivo postao pozadina za period dubokih i privremenih razmišljanja. /reda mnom su se otvorili beskrajni vidici u raznim pravcima. Di!e potrebne godine da se na#e pravi put% Činilo se kao da je trajalo godinama%... -verenost u majčinsku strast gospo#e Verlok lagano je prerasla u plamen izme#u mene i te pozadine, boje!i je svojom tajanstvenom toplinom i primaju!i od nje zauzvrat nešto njene tmurne obojenosti. Konačno je priča o Vini Verlok bila završena od njenog detinjstva pa do kraja, i dalje nesrazmerna, i dalje tek u skicama, takore!i" ali spremna da se njom pozabavim. rebalo rebalo mi je oko tri dana. Ova knjiga je ta priča, svedena na prikladniji obim, i njen čitav tok navodi i usredsre#uje se
na besmislenu okrutnost eksplozije u parku :rinič. Cmao sam zadatak, ne bih rekao naporan, ali veoma težak. &li morao sam da ga izvršim. Dilo je neophodno. Aikovi okupljeni oko gospo#e Verlok i neposredno i posredno povezani s njenom tragičnom sumnjom kako ;život ne trpi previše ispitivanja= jesu rezultat te neophodnosti. Aično nisam nikada sumnjao u stvarnost priče o gospo#i Verlok" ali ona je morala biti odvojena od svih nejasno!a u tom ogromnom gradu, morala je da dobije verodostojnost, ne toliko njena duša koliko njeno okruženje, ne njena psihologija ve! njena čovečnost. 6er nagoveštaji okoline nisu izostajali. 'orao sam žestoko da se borim da održim na rastojanju se!anja na svoje usamljene no!ne šetnje po čitavom Aondonu u mladim danima da ne bi poletele i preplavile svaku stranu ove priče dok su nastajale jedna za drugom iz ozbiljnih ose!anja i misli misli kao i svaki svaki red koji koji sam sam ikada ikada napisao napisao.. - tom pogled pogleduu zaista zaista mislim mislim da je Tajni agent savršeno iskreno delo. Čak je i čisto umetnička svrha, a to je primena ironije na takvu temu, bila izložena s namerom i u iskrenom verovanju da !e mi sam ironičan postupak pomo!i da iskažem sve što sam ose!ao da moram da iznesem, bilo s prezirom ili iz sažaljenja. o je jedno od manjih zadovoljstava u mom životu pisca što sam, kada sam ve! doneo takvu odluku, zaista i uspeo, čini mi se, da je i sprovedem do samog kraja. @to se tiče ličnosti koje se zbog apsolutne neophodnosti za ovaj slučaj – slučaj gospo#e Verlok – izvlače iz londonske pozadine, i one su mi tako#e pružile ta
crowarez sitna zadovoljstva toliko vredna u odnosu na mnoštvo teških sumnji koje tako uporno proganjaju svaki pokušaj kreativnog stvaranja. a primer, bio sam zadovoljan kada sam čuo da je za gospodina Vladimira 2koji je bio laka žrtva za karikaturno prikazivanje3 jedan iskusan svetski čovek rekao ;da je Konrad sigurno imao neke veze s tim svetom ili pak odličnu intuiciju=, jer gospodin Vladimir ;nije bio stvaran samo u pojedinostima ve! i u suštini=. 8atim me je posetilac iz &merike obavestio obavestio da su razni revolucionarni begunci u jujorku bili uvereni da je knjigu napisao neko ko o njima mnogo zna. 8a mene je to bio veoma lep kompliment, s obzirom na to da sam ih, u stvari, još slabije poznavao nego moj moj sveznaju!i prijatelj koji mi je dao prvu ideju za roman. 'e#utim, bez sumnje je bilo trenutaka tokom pisanja ove knjige kada sam se pretvarao u krajnjeg revolucionara, ne bih rekao ube#enijeg od njih ali svakako sam imao daleko više usredsre#ene odlučnosti nego ijedan od njih u čitavom životu. e govorim ovo da bih se hvalio. 6ednostavno sam se bavio svojim poslom. - svim knjigama sam se uvek bavio svojim poslom. /rilazim mu sa potpunom samopredajom. i ovom izjavom, tako#e, nemam nameru da se hvalim. isam mogao drugačije. /retvaranje bi me previše zamorilo. /redloge za izvesne osobe u priči, za one koji poštuju zakon kao i za prestupnike, dobio sam iz raznih izvora koje !e, tu i tamo, poneki čitalac možda prepoznati. isu naročito teško razumljivi. &li nije me ovde zanimalo da tim ljudima dam legitimitet, kao ni svom stanovištu o me#usobnom moralnom delovanju kriminalaca i policije, za koje !u se usuditi da kažem kako bi se moglo dokazati. vanaest godina koliko je prošlo od izdavanja ove knjige nije promenilo moj stav. stav. e žalim što sam je napisao. - poslednje vreme, okolnosti koje nemaju nikakve veze sa opštim smislom ovog predgovora naterale su me da sa ove priče skinem književnu odoru ogorčenog prezira koji sam pre mnogo godina tako teško teško pristojno uklopio. Dio sam prinu#en, prinu#en, da tako kažem, da se zagledam zagledam u njene gole kosti. /riznajem da predstavlja grozan kostur. &li i dalje tvrdim da izlaganjem priče o Vini Verlok do njenog samog anarhističkog kraja potpune usamljenosti, ludila i očajanja, i njenim prepričavanjem kao što sam je ispričao ovde, nisam imao nameru da neopravdano napadam ose!anja čovečanstva.
crowarez /osve!eno B. :. VEA$hroničaru ljubavi gospodina Auišama biogra9u gospodina Kipsa i istoričaru godina koje dolaze srdačno darujem ovu jednostavnu priču o devetnaestom veku
crowarez
Tajni agent
Jednostavna priča
crowarez
Prvo poglavlje
Kad je gospodin Verlok ujutru izašao, prodavnicu je zvanično ostavio u rukama svog šuraka. 'ogao je tako jer je posla inače bilo vrlo malo, a predveče gotovo da niko nije ni ulazio. :ospodin Verlok nije mnogo mario za svoj tobožnji posao. 5sim toga, zadužio je svoju ženu da nadgleda svog brata. /rodavnic /rodavnicaa je bila mala, mala, a isto tako i ku!a. ku!a. Dila je to ča#ava ča#ava zgrada zgrada od opek opekee kakv kakvee su se uveliko gradile pre nego što je u Aondonu zavladalo doba rekonstrukcije. Cmala je oblik četvrtaste kutije, sa pročeljem zastakljenim malim oknima. /reko dana, vrata su ostajala zatvorena" uveče su bila diskretno ali sumnjivo sumnjivo odškrinuta. - izlogu izlogu su se nalazile nalazile 9otogra9ije 9otogra9ije manje>više manje>više razodeven razodevenih ih plesačica" plesačica" neki paketi paketi umotani umotani poput narodnih lekova" zatvorene žute papirne omotnice, veoma tanke, i označene debelim crnim brojkama ;dva= i ;šest=" nekoliko brojeva prastarog 9rancuskog stripa visilo je j e na užetu kao da se suše" prljava plava porcelanska činija, sanduk od tamnog drveta, bočice tuša za obeležavanje, gumeni gumeni pečati pečati"" nek nekoli oliko ko knjiga knjiga,, sa naslo naslovim vimaa koji koji su nagov nagovešt eštav avali ali nep nepris ristojn tojnost ost"" nek nekoli oliko ko očigledno starih primeraka nepoznatih novina, loše odštampanih, sa naslovima kao što su Baklja, Gong – – naslovima koji pobu#uju radoznalost. ve plinske svetiljke u prozorskom oknu uvek su bile
prigušene, zbog zbog štednje ili zbog mušterija. mušterija. e mušterije su bile ili veoma mladi muškarci, koji bi se neko vreme vrzmali oko izloga pre nego nego što što se izne iznena nada da ušun ušunja jaju ju unut unutra ra"" ili ili zrel zreliji iji mušk muškar arci ci,, ali ali ugla uglavn vnom om naiz naizgl gled ed slab slabij ijeg eg imovinskog stanja. 5vi drugi su često imali kapute sa okovratnicima podignutim visoko čak do brkova, i tragove blata na nogavicama pantalona, koje su delovale iznošeno i prilično je9tino. j e9tino. & ni noge u njima, po pravilu, nisu baš mnogo vredele. $a rukama duboko zavučenim u džepove kaputa, ulazili su postrance, prvo ramenom, kao da se plaše da ne pokrenu zvono. 8vono, koje je visilo iznad vrata na čeličnoj kuki, bilo je teško zaobi!i. Dilo je nepopravljivo napuklo" ali od jedne večeri, počelo je i na najmanji podsticaj da klepe!e iza mušterija sa bezočnom pakoš!u. 8aklepetalo bi, i na taj znak je kroz prašnjava staklena vrata iza obojene tezge od jelovine žurno izlazio gospodin Verlok iz stražnje prostorije. 5či su mu bile prirodno umorne" izgledao je
crowarez kao da se čitav dan potpuno odeven valjao po nenameštenom krevetu. 8a nekog drugog bi takav izgled predstavljao veliku manu. - maloprodajnoj trgovini prodaja umnogome zavisi od prijatne i ljubazne pojave prodavca. &li gospodin Verlok se dobro razumeo u svoj posao, i nisu ga mučile estetske sumnje u vezi s vlastitim izgledom. $a čvrstom, nepokolebljivom drskoš!u, iza koje kao da se krila neka užasna i opasna pretnja, prodavao bi za tezgom predmet koji nesumnjivo i sramno nije vredeo novca razmenjenog pri kupovini1 malu, očigledno praznu kartonsku kutiju, na primer, ili jednu od onih pažljivo zatvorenih žutih tankih omotnica, ili zamazanu knjigu sa mekim koricama i obe!avaju!im naslovom. naslovom. u i tamo bi se prodala i poneka izbledela, žuta plesačica nekom ljubitelju, kao da je živa i mlada. /onekad bi se na poziv napuklog zvona odazvala gospo#a Verlok. Vini Vini Verlok je bila mlada žena bujnih grudi, u tesnoj bluzi, i širokih kukova. Kosa joj je bila veoma uredna. epokolebljivog pogleda kao i kod njenog muža, odavala je utisak nedokučive ravnodušnosti iza bedema svoje tezge. ada bi se kupac u relativno osetljivim godinama odjednom zbunio što mora da posluje sa ženom, i s besom u srcu zatražio bi bočicu tuša za obeležavanje, čija je maloprodajna cena iznosila šest penija 2cena u Verlokovoj Verlokovoj radnji je bila 9untu i šest penija3, a koju bi, čim iza#e, krišom bacio u jarak. Večernji posetioci – muškarci s podignutim okovratnicima i navučenim mekim šeširima – prisno bi klimnuli glavom gospo#i Verlok, Verlok, i uz nerazgovetan pozdrav, pozdrav, podigli bi pokretni kraj tezge i prošli u stražnju prostoriju, iz koje se izlazilo u hodnik do strmog str mog stepeništa. Vrata Vrata prodavnice bila su jedini način da se u#e u ku!u u kojoj je gospodin Verlok Verlok obavljao posao prodavca sumnjive robe, vršio svoju dužnost društvenog čuvara, i negovao svoje doma!inske osobine. 5vo poslednje je kod njega bilo naročito izraženo. Dio je potpuno predan domu. ije imao ni duhovne, ni mentalne, ni 9izičke potrebe da putuje u inostranstvo. Kod ku!e je pronalazio odmor za telo i mir za dušu, zajedno sa supružničkom pažnjom kojom ga je obasipala gospo#a Verlok i poštovanjem njene majke. Vinina Vinina majka je bila stamena, šištava žena, sa krupnim tamnim licem. osila je crnu periku ispod bele kape. 5tečene noge su je sputavale u kretanju. :ovorila je za sebe da je 9rancuskog porekla, što je možda i bila istina" i nakon mnogo, mnogo godina braka sa krčmarom skromnijeg roda, obezbedila je sebi udovanje tako što je gospodi izdavala nameštene stanove u blizini ulice Vokshol bridž na nekada velelepnom trgu koji je j e i dalje pripadao četvrti Delgrejvija. a a topogra9ska činjenica predstavljala je povoljnu okolnost prilikom oglašavanja soba" ali klijenti vrle udovice nisu bili naročito otmeni. Kakvi god da su bili, njena !erka Vini joj je pomagala da ih usluži. ragovi 9rancuskog porekla kojim se udovica hvalila bili su uočljivi i na Vini. aročito su se prime!ivali na
crowarez izuzetno urednoj i znalački udešenoj, sjajnoj crnoj kosi. Cmala je Vini i druge draži1 mladost" bujan, obli stas" čist ten" izazivala je svojom nedokučivom suzdržanoš!u, što je nikada nije sprečavalo da učestvuje u razgovoru, pri čemu je stanar obično živahno pričao, a ona mu uzvra!ala primerenom ljubaznoš!u. :ospodin Verlok je izgleda bio osetljiv na te draži. Dio je povremena mušterija. olazio je i odlazio bez nekog očiglednog razloga. -glavnom je stizao u Aondon 2poput gripa3 sa Kontinenta, samo što njega nije najavljivala štampa" i posete su mu postale izuzetno redovne. $vakog dana je doručkovao u krevetu i uživao u tihom izležavanju sve do podneva – a ponekad i duže. &li kad bi izašao, kao da mu je bilo užasno teško da prona#e put do svog privremenog doma na Delgrejv skveru. apuštao ga je kasno, a vra!ao se rano – oko tri ili četiri sata ujutru" i kada bi se probudio oko deset, obratio bi se Vini, koja mu je donosila poslužavnik s doručkom, šaljivim, umornim pozdravom, hrapavim, promuklim glasom čoveka koji je satima bez prestanka žestoko govorio. /ogledao bi je postrance svojim buljavim očima sa spuštenim kapcima, zaljubljeno i lenjo, sa posteljinom navučenom do brade, dok su mu tamni, glatki brkovi prekrivali pune usne vične medenom zadirkivanju. /o mišljenju Vinine Vinine majke, gospodin Verlok je bio veoma 9in gospodin. Cz njenog životnog iskustva koje je sakupila po raznim ;poslovnim ku!ama=, ta dobra žena je sa sobom u penziju ponela ideal gospodstva kakvo su ispoljavali posetioci privatnih krčmi. :ospodin Verlok se približio tom idealu" u stvari, stvari, dostigao ga je. > aravno, preuze!emo tvoj nameštaj, majko > kazala je Vini. Vini. 7ešili 7ešili su da presta prestanu nu sa izdava izdavanje njem m smešta smeštaja. ja. Czgled Czgledaa da im nije nije odg odgova ovaral raloo da da sa tim nastave. o bi gospodinu Verloku predstavljalo samo teret. 5metalo bi mu drugi posao. 5 kakvom poslu je bilo reč, nije rekao" ali nakon što se zaručio s Vini, potrudio se da ustane pre podneva, i pošto je sišao podrumskim stepenicama, stepenicama, ljubazno se pridružio Vininoj majci u trpezariji u kojoj je ona mirno obitavala. /omazio je mačku, prodžarao vatru, i pojeo poslužen mu ručak. Vrlo nevoljno je napustio tu blago ustajalu udobnost, ali se svejedno zadržao napolju do duboko u no!. ikada se nije ponudio da odvede Vini u pozorište, kao što bi pristojan gospodin trebalo da uradi. -veče je bio zauzet. /osao mu je na neki način bio povezan s politikom, rekao je jednom prilikom Vini. 5čekivao je, upozorio ju je, da bude veoma ljubazna prema njegovim prijateljima>političarima. C ona mu je uz svoj izravni, nepokolebljivi pogled, odgovorila da !e, naravno, biti. @ta joj je još rekao o svom zanimanju, Vinina majka nikako nije mogla da otkrije. Dračni par ju je preuzeo zajedno zajedno s nameštajem. nameštajem. 8lokoban izgled prodavnice ju je iznenadio. Kad Kad su sa Delgrejv Delgrejv skvera prešli u uzanu uličicu u $ohou njene noge su postale ogromne. $ druge strane, doživela je da se potpuno oslobodi novčanih briga. Czuzetno dobra narav njenog zeta pružila joj je ose!aj potpune
crowarez sigurnosti. Dudu!nost njene !erke je očigledno bila osigurana, a nije više morala da strahuje ni za svog sina $tivija. Dilo joj je potpuno jasno da je on užasna smetnja, jadni $tivi. &li s obzirom na Vininu ljubav prema svom osetljivom bratu, i ljubaznu i velikodušnu narav gospodina Verloka, smatrala je da je jadni mladi! prilično bezbedan u tom grubom svetu. & u dubini duše možda i nije bila nezadovoljna što Verlokovi nemaju dece. /ošto takve okolnosti ni najmanje nisu smetale gospodinu Verloku, i budu!i da je Vini u svom bratu pronašla predmet svoje kvazimajčinske ljubavi, možda je tako baš ispalo dobro za jadnog $tivija. Dilo Dilo je teško teško tog momka momka držati držati pod kon kontro trolom lom.. Dio je osetlji osetljivv i, na nek nekii nežan nežan način, način, prilično lepuškast, ako se izuzme blago oklembešena donja usna. 8ahvaljuju!i našem izvanrednom sistemu obaveznog obrazovanja, obrazovanja, naučio je da čita i piše, uprkos nezgodnom izgledu donje usne. &li kao potrčko se nije pokazao naročito uspešnim. 8aboravljao je poruke" pažnju sa obaveza su mu lako odvlačili mačke i psi lutalice, koje bi pratio uzanim uličicama sve do smrdljivih dvorišta" ulične komedije koje je posmatrao otvorenih usta, na štetu svog poslodavca" ili drama konja na umoru, zbog čije patnje i plahovitosti bi ponekad prodorno vrisnuo u gomili, koja nije volela da je uznemiravaju takvi bolni zvuci dok tiho uživa u opštenarodnoj predstavi. Kada bi ga ozbiljan i brižljivi policajac udaljio, često se ispostavljalo da je jadni $tivi zaboravio svoju adresu – barem na trenutak. 5sorno ispitivanje mu je izazivalo mucanje, pa čak i gušenje. Kad god bi ga preplašilo nešto zbunjuju!e, umeo je užasno da skiči. 'e#utim, nikada nije imao napade 2što je bilo ohrabruju!e3" i u detinjstvu je, pre nego što mu otac izgubi strpljenje i razljuti se, uvek mogao da potraži zaštitu iza kratkih sukanja sukanja svoje sestre Vini. Vini. $ druge strane, pomalo su sumnjali sumnjali da on u sebi ipak krije zalihe lakoumnog nevaljalstva. Kad je napunio četrnaest godina, prijatelj njegovog pokojnog oca, zastupnik inostrane 9irme za proizvodnju pasterizovanog mleka, zaposlio ga je kao kancelarijskog potrčka, i jednog maglovitog popodneva zatekli su ga kako, u odsustvu še9a, pravi vatromet na stepeništu. Czazivao je u nizu praskanje žestokih raketa, ljutitih petardi, glasnih žabica – i slučaj umalo da ispadne veoma ozbiljan. -žasna panika se proširila čitavom zgradom. $lužbenici izbezumljenih pogleda su, guše!i se, bezglavo bežali hodnicima punih dima, a mogli su se videti i postariji poslovni ljudi u svilenim šeširima kako se jedan po jedan kotrljaju niz stepenice. Činilo se da $tivi to nije učinio iz ličnog zadovoljstva. Dilo je teško otkriti šta je kod njega izazvalo takav napad originalnosti. ek kasnije je Vini od njega izvukla nejasno i zbrkano priznanje. Czgleda da su mu druga dvojica trčkarala u zgradi uzburkala ose!anja pričama o nepravdi i ugnjetavanju sve dok u njemu nisu izazvali takvo saose!anje da se izbezumio. -kratko, očev prijatelj ga je j e naravno otpustio jer je postojala opasnost da !e mu upropastiti posao. akon tog nesebičnog podviga, $tivija su zaposlili da pomaže oko pranja sudova u podrumskoj kuhinji, i da čisti čizme gospodi koja je
crowarez dolazila u ku!u na Delgrejv skveru. - takvom poslu očito nije bilo budu!nosti. :ospoda bi mu povremeno tutnula šiling kao napojnicu. :ospodin Verlok se pokazao kao najvelikodušniji stanar. &li sve ukupno to nije iznosilo mnogo ni u pogledu zarade niti budu!ih izgleda" i kada je Vini objavila svoju veridbu s gospodinom Verlokom, majka se zapitala, uzdišu!i i gledaju!i praonicu posu#a, šta !e !e sada biti s jadnim jadnim $tivenom. Cspostavi Cspostavilo lo se da je gospodin gospodin Verlok spreman spreman da preuzme preuzme i njega zajedno zajedno sa ženinom ženinom majkom i nameštajem, koji je bio jedina vidljiva porodična imovina. :ospodin Verlok je sve to primio na svoja široka, dobrodušna ple!a. ple!a. ameštaj je prema potrebi raspore#en po čitavoj ku!i, ali majka gospo#e Verlok je bila ograničena na dve stražnje prostorije na prvom spratu. - jednoj je spavao i nesre!ni $tivi. o tada je nicanje tanke, paperjaste bradice, nalik na zlatnu izmaglicu, počelo prikrivati oštru liniju njegove male donje vilice. /omagao je sestri u ku!nim poslovima sa slepom ljubavlju i poslušnoš!u. poslušnoš!u. :ospodin Verlok Verlok je mislio da bi mu neko zanimanje dobrodošlo. slobodno vreme se zabavljao crtanjem krugova pomo!u kompasa i olovke na listu papira. Veoma revnosno se predavao toj razonodi, sa raširenim laktovima i nagnut nad kuhinjskim stolom. $ vremena na vreme Vini, njegova sestra, motrila je na njega s majčinskom budnoš!u kroz otvorena vrata stražnje prostorije iza prodavnice.
crowarez
Drugo poglavlje
akvu ku!u, doma!instvo, doma!instv o, i posao ostavio je gospodin Verlok iza sebe i uputio se na zapad u pola jedanaest ujutru. Dilo je neobično rano za njega" čitavom pojavom odisao je gotovo rosnom svežinom" plavi zimski kaput mu je bio otkopčan" čizme su mu bile ulaštene" sveže obrijani obrazi su mu se sijali" a čak su mu i oči sa spuštenim kapcima, osvežene mirnim no!nim snom, bacale unaokolo pomalo oprezne poglede. e oči su kroz ogradu parka posmatrale muškarce i žene kako jašu po 7ou F, parove koji uskla#eno kaskaju, druge koji se staloženo šetaju, tumaraju u grupicama od troje ili četvoro, naizgled nedruštvene konjanike, i osamljene žene koje na razdaljini prati mladoženja sa značkom na šeširu i kožnim opasačem preko tesnog kaputa. /rolazile su kočije kotrljaju!i se, uglavnom zatvorene i sa po dva upregnuta konja, sa kožom neke divlje životinje unutra na sedištu i ženskim licem i šeširom kako se pomalja iznad presavijene kapuljače. C naročito je londonsko sunce – protiv koga se ništa nije moglo re!i osim da deluje zakrvavljeno – svojim nepomičnim pogledom uveličavalo prizor. Visilo je na umerenom uzvišenju iznad Bajd park kornera sa izgledom tačne i dobrodušne predostrožnosti. C sam pločnik pod nogama gospodina Verloka imao je boju starog zlata pod tim rasutim svetlom, pod kojim ni zid, ni drvo, ni zverka, ni čovek ne bacaju senku. :ospodin Verlok se kretao na zapad kroz grad bez senki koji kao da je bio posut praškastim starim zlatom. ?rveni bakarni zraci padali su po krovovima ku!a, uglovima zidova, po stranama kočija, konjskoj dlaci, i širokim le#ima gospodina Verloka, gde su stvarali nejasan odraz zar#alosti. &li gospodin Verlok nije ni najmanje bio svestan da je zar#ao. $ odobravanjem je posmatrao kroz ogradu parka dokaze gradskog bogatstva i raskoši. $ve ove ljude je trebalo zaštititi. Dogatstvu i raskoši pre svega treba zaštita. /otrebna im je zaštita" njihovim konjima, kočijama, ku!ama, slugama tako#e treba zaštita" i izvoru njihovog bogatstva je potrebna zaštita u srcu grada i u srcu zemlje" čitav društveni poredak koji je odgovarao njihovoj higijenskoj dokolici treba da bude zašti!en od plitke zavisti nehigijenske radničke klase. ako ako je moralo biti – i gospodin Verlok bi protrljao ruke od zadovoljstva da nije bio temeljno protiv svakog suvišnog napora. jegova dokolica nije bila higijenska, ali mu je savršeno odgovarala. Dio joj je posve!en s nekom vrstom lenjog 9anatizma, ili možda bolje rečeno sa 9anatičnom lenjoš!u. $in vrednih i radnih F 7oten 7oten rou > široka široka staza staza u Bajd Bajd parku parku,, prvi prvi vešta veštačko čko osvetl osvetljen jenii put u Velikoj elikoj Dritanij Dritaniji. i. 2/rim. prev.3 prev.3
crowarez roditelja, prigrlio je lenjost sa tako dubokim, neshvatljivim i oholim nagonom kakav navodi muškarca da od hiljadu žena odabere jednu naročitu. Dio je previše lenj čak i da bude puki demagog, govornik ili vo#a radničkog pokreta. $ve mu je to bilo prenaporno. ražio je savršeniji oblik lagodnosti" a možda je samo poput nekog 9ilozo9a verovao kako od ljudskog rada nema baš nikakve koristi. akva lenjost zahteva, i podrazumeva, izvesnu količinu inteligencije. :ospodinu Verloku nije nedostajalo inteligencije – i na pomisao o ugroženom društvenom poretku verovatno bi samom sebi namignuo da mu i takvo izražavanje sumnjičavosti nije predstavljalo napor. jegove krup krupne ne,, izbu izbulj ljen enee oči oči nisu nisu bile bile pogo pogodn dnee za nami namigi giva vanj nje. e. o su pre pre bile bile oči oči koje koje delu deluju ju dostojanstveno dostojanstveno dok se svečano sklapaju u san. $taloženo i snažno poput utovljene svinje, bez trljanja ruku od zadovoljstva ili sumnjičavog namigivanja, gospodin Verlok Verlok je nastavio svojim putem. Koračao je pločnikom u sjajnim čizmama, a ode!om je odavao utisak imu!nog majstora sa sopstvenim poslom. 'ogao je biti bilo šta > od zanatlije koji izra#uje ramove za slike do bravara" sitni poslodavac. &li imao je neko neopisivo držanje kakvo nijedan majstor ne može da stekne bave!i se svojim zanatom ma koliko ga nepošteno obavljao1 držanje svojstveno ljudima koji žive od poroka, ludorija, ili najprimitivnijih ljudskih strahova" ostavljao je utisak moralnog nihilizma uobičajenog za vlasnike kockarnica i ku!a u kojima vlada bezakonje" za privatne detektive ili istražitelje" prodavce pi!a i rekao bih, električnih pojaseva za jačanje j ačanje i pronalazačima narodnih lekova. &li za ovo poslednje nisam siguran, pošto tu oblast nisam dovoljno istražio. Koliko ja znam, ovi poslednji bi mogli da liče na prave #avole. e bih se iznenadio. iznenadio. 5vde želim svečano svečano da izjavim izjavim da gospodin Verlok nije nimalo ličio na na #avola. /re nego što je stigao do ajtsbridža, gospodin Verlok je skrenuo levo s prometnog glavnog puta, uzavrelog od tutnjanja klimavih autobusa i brektavih kamionči!a, u gotovo tihi, brzi tok lakih dvokolica. Kosa mu je ispod šešira, blago nakrivljenog unazad, bila brižljivo začešljana i delovala je uljudno ugla#ena" jer zaputio se u ambasadu. C gospodin Verlok Verlok je, postojan kao stena – meka vrsta stene – sada krupno grabio ulicom koju bismo sasvim umesno mogli opisati kao privatnu. svojoj širini, praznini, i prostranstvu imala je veličanstvenost neorganske prirode, kao nešto što nikada ne umire. 6edini podsetnik smrtnosti bile su doktorske kočije ostavljene u dostojanstvenoj osamljenosti pokraj ivičnjaka. Czglancani zvekiri na vratima blistali su se dokle god je pogled dopirao, a čisti prozori su sijali svojim mračnim neprozirnim sjajem. C sve je bilo mirno. &li mlekadžijska kola su bučno kloparala u daljini" mesarski pomo!nik, koji je vozio poput plemenitog nesmotrenog vozača bojnih kola na 5limpijskim igrama, jurnuo je za ugao sede!i visoko iznad para crvenih točkova. 'ačka sa izgledom krivca izašla je odnekud ispod kamenja i neko vreme trčala ispred gospodina Verloka, a zatim je zaronila u slede!i podrum" a debeli policijski pozornik, kome
crowarez su izgleda sva ose!anja bila strana, kao da je i on deo neorganske prirode, odjednom se pojavio iza ulične svetiljke i uopšte nije obratio pažnju na gospodina Verloka. :ospodin Verlok je još jednom skrenuo levo i nastavio svojim putem uskom ulicom pokraj žutog zida na kojem je iz nekog nedokučivog razloga crnim slovima bilo ispisano rg Čezam, broj (. rg Čezam je bio barem šezdesetak metara dalje, ali gospodina Verloka, pravog svetskog čoveka, nisu mogle zavarati londonske topogra9ske zagonetke, pa je nastavio postojano, bez ijednog znaka iznena#enja ili negodovanja. Konačno Konačno je, s poslovnom istrajnoš!u, stigao do trga, i uputio se poprečno ka broju (*. /ripadao je upečatljivoj kolskoj kapiji na visokom čistom zidu izme#u dve ku!e, od kojih je na jednoj, prilično očekivano, bio broj ), a na drugoj F+" ali činjenica da je ova druga pripadala ulici /orthil, dobro poznatoj u susedstvu, bila je istaknuta natpisom koji se nalazio iznad prozora u prizemlju, a postavio ju je neki veoma predani predani činovnik zadužen zadužen da vodi računa računa o položaju zalutalih londonskih ku!a. 8ašto se ne zatraži od /arlamenta 2bila bi dovoljna i kratka odluka3 da primora ta zdanja da se vrate tamo gde pripadaju, ostaje tajna opštinske uprave. :ospodin Verlok nije time razbijao glavu, pošto je njegov zadatak u životu bila zaštita društvenog mehanizma, a ne njegovo poboljšavanje ili kritika. Dilo je tako rano da je vratar ambasade žurno izašao iz svog ku!erka još petljaju!i oko levog rukava svoje livreje. osio je crven prsluk i kratke čakšire, ali izraz lica mu je bio smušen. :ospodin Verlok, Verlok, svestan pritiska na boku, otklonio ga je tako što je jednostavno izvadio koverat sa pečatom ambasade, ambasade, i pružio ga. Csti spis je tako#e predao predao i slugi koji je otvorio vrata, i pomerio se u stranu da ga propusti u hodnik. 6arka vatra je gorela u visokom kaminu, i postariji čovek koji je stajao okrenut joj le#ima, u večernjoj toaleti i sa lanči!em oko vrata, podigao je pogled s novina koje je držao raširene ispred mirnog i ozbiljnog lica. ije se pomerio" ali drugi sluga, u sme#im pantalonama i kaputu s račvastim krajem oivičenim tankom žutom trakom, prišao je gospodinu Verloku i saslušao njegovo prošaputano ime, okrenuo se na peti u tišini, i udaljio se, a da se nijednom nije osvrnuo. :ospodin Verlok je tako poveden hodnikom s leve strane velikog stepeništa pokrivenog tepisima, i odjednom mu je dat znak da u#e u prilično malu prostoriju sa teškim pisa!im stolom i nekoliko stolica. $luga je zatvorio vrata, i gospodin Verlok Verlok ostade sam. ije seo. $a šeširom i štapom u ruci pogledao je unaokolo, i prešao drugom zdepastom rukom preko nepokrivene zalizane kose. ruga ruga vrata se glasno glasno otvoriše, otvoriše, i usmerivši usmerivši pogled pogled u tom pravcu, pravcu, gospodin gospodin Verlok prvo ugleda samo crnu ode!u, !elavo teme, i duge tamnosive dlake na obe izborane šake. 5soba koja je ušla nosila je hrpu papira ispred očiju i odšetala se do stola prilično neprirodnim korakom,
crowarez povremeno okre!u!i papire. ajni savetnik Vurmt, Chancelier d’Ambassade ,G bio je prilično kratkovid. Kad je ovaj zaslužni službenik spustio papire na sto, pokazalo se njegovo bledunjavo lice, nekako snuždene ružno!e, uokvireno grivom tanke duge tamnosive kose, i natkriljeno gustim čupavim obrvama. $tavio je crno uokvirene cvikere na tup i bezobličan nos, i kao da se trgao na pojavu gospodina gospodina Verloka. Verloka. Cspod ogromnih ogromnih obrva slabašne slabašne oči su mu mu dirljivo treptale kroz naočare. naočare. ije mu uputio uputio nikakav nikakav pozd pozdrav" rav" baš kao što to nije učinio učinio ni gospodin gospodin Verlok, erlok, koji je svakako znao gde mu je mesto" ali neznatna promena u držanju ramena i le#a nagovestila je da se kičma kičma gospod gospodina ina Verloka erloka blago blago savila savila ispod ispod široko širokogg kap kaputa uta.. Dio je to izraz izraz nenam nenametl etljivo jivogg poštovanja. > 5vde su mi neki vaši izveštaji izveštaji > progovorio progovorio je birokrata birokrata neočekiva neočekivano no tihim i umornim umornim glasom, vrhom kažiprsta snažno pritiskaju!i papire. 8astao je" i gospodin Verlok, koji je vrlo dobro poznavao svoj rukopis, čekao je u tišini, gotovo bez daha. > ismo naročito zadovoljni stavom ovdašnje policije > nastavio je onaj drugi, sa svim znacima mentalnog zamora. /o ramenima ramenima gospodina gospodina Verloka, erloka, koja se naizgled naizgled nisu ni pomerila, pomerila, mogla se naslutiti naslutiti ravnodušnost. ravnodušnost. C prvi put nakon što je tog jutra izašao iz svog doma, otvorio je usta. > $vaka $vaka zemlja zemlja ima svoju svoju policiju policiju > rekao rekao je, 9ilozo9ski. 9ilozo9ski. &li pošto pošto je zvaničnik zvaničnik ambasade ambasade i dalje postojano treptao, ose!ao je kako mora da doda1 > ozvolite mi da primetim kako ovde nemam nikakav uticaj na policiju. > /oželjno je > rekao je čovek s papirima > da se dogodi nešto odre#eno što !e ih razbuditi. o je u vašoj nadležnosti, zar neH 6edini odgovor gospodina Verloka bio je uzdah, koji mu je nevoljno pobegao, jer je odmah pokušao da povrati veseo izraz lica. 8vaničnik sumnjičavo trepnu, kao da mu je zasmetalo prigušeno sobno sobno svetlo. eodre#eno eodre#eno je ponovio1 ponovio1 > Dud Dudnos nostt poli policij cijee – i strogo strogost st pravos pravosu#a u#a.. 5pšta 5pšta blagos blagostt sudski sudskihh postup postupak aka, a, i potpun potpunii nedostatak represivnih mera za Evropu prava su bruka. renutno želimo da naglasimo neprekidno previranje koje nesumnjivo nesumnjivo postoji... > esumnjivo, nesumnjivo > upao je gospodin Verlok dubokim, govorničkim basom punim poštovanja, koji je bio tako drugačiji od tona kojim je govorio nešto ranije da se njegov sagovornik iskreno iznenadio. – /ostoji i to u opasnoj meri. Cz mojih izveštaja za poslednjih dvanaest meseci to se dovoljno jasno vidi. > /ročitao sam vaše izveštaje za poslednjih dvanaest meseci > počeo je tajni savetnik Vurmt svojim tihim i ravnodušnim glasom. > C nikako nisam uspeo da shvatim zašto ste ih uopšte napisali. G 0ranc.1 0ranc.1 $avet $avetnik nik ambas ambasade. ade. 2/rim. prev.3 prev.3
crowarez 8avladala je mučna tišina. :ospodin Verlok kao da je progutao sopstveni jezik, a drugi je uporno zurio u papire na stolu. a kraju ih je blago odgurnuo. > 5vakvo se stanje stvari koje ovde iznosite i očekuje i ono je prvi uslov vašeg zaposlenja. $ada se ne traži pisanje, ve! iznošenje na svetlo dana očigledne, važne činjenice – rekao bih gotovo uznemiruju!e činjenice. > e moram ni da kažem da !u sve svoje napore usmeriti u tom pravcu > rekao je gospodin Verlok, sa ubedljivom primesom u svom govorljivom hrapavom tonu. &li uznemiravalo ga je pomno treptanje iza zatamnjenog sjaja naočara sa druge strane stola. 5dustao je uz pokret koji je izraža izražava vaoo potpun potpunuu oda odanos nost. t. Činilo Činilo se da je na korisn korisnog, og, vredno vrednog, g, i pomalo pomalo mračno mračnogg člana člana ambasade, ostavila utisak neka tek ro#ena misao. > Veoma ste krupni > izjavio je. 5vo zapažanj zapažanjee psihološk psihološkee prirode, prirode, koje je uz pristojno pristojno oklevanje oklevanje izneo izneo službenik službenik bolje upoznat s mastilom i papirom nego sa zahtevima aktivnog života, podbolo je Verloka kao neka neljubazna lična primedba. 5dstupio je korak unazad. > BaH @ta ste to izvoleli re!iH > uzviknuo je, sa hrapavom ozloje#enoš!u. ozloje#enoš!u. Czgleda da je tajnom savetniku ambasade, ambasade, kome je bilo povereno vo#enje ovog razgovora, bilo dosta svega. svega. > 'islim > rekao je > da bi bilo bolje da razgovarate s gospodinom Vladimirom. a, odlučno tvrdim da treba da vidite gospodina Vladimira. Vladimira. Dudite dobri i sačekajte ovde > dodao je, i udaljio se svojim neprirodnim koracima. :ospodin :ospodin Verlok još jednom jednom pre#e rukom preko preko kose. kose. Čelo mu se blago orosilo orosilo znojem. znojem. Cstisnuo je vazduh kroz stisnute usne kao da duva na kašiku vru!e supe. &li dok se na vratima nije tiho pojavio sluga u sme#em odelu, gospodin Verlok Verlok se nije pomerio ni centimetar s mesta na kojem je stajao tokom razgovora. razgovora. 5stao je nepomičan, kao da je sa svih strana okružen zamkama. zamkama. Bodaoo je hodn Boda hodnikom ikom osvetljeni osvetljenim m samotnim samotnim gasnim gasnim svetiljka svetiljkama, ma, zatim se pope popeoo zavojitim zavojitim stepeništ stepeništem, em, pa potom kroz zastakljeni zastakljeni hodnik na prvom spratu. spratu. $luga otvori vrata, i pomeri pomeri se u stranu. :ospodin Verlok Verlok je pod stopalima ose!ao debeli tepih. $oba je bila prostrana, sa tri prozora" a mladi! sa obrijanim krupnim licem, koji je sedeo u udobnom naslonjaču ispred širokog pisa!eg stola od mahagonija, obratio se na 9rancuskom savetniku ambasade, dok je izlazio s papirima u rukama1 > $asvim ste u pravu, dragi moj. ebeo je – prava životinja. :ospodin Vladimir, prvi sekretar, sekretar, po salonima je bio poznat kao prijatan i zabavan čovek. 7eklo bi se da je bio omiljen u društvu. jegov smisao za humor se sastojao iz otkrivanja
crowarez čudnovatih veza izme#u nepodudarnih ideja" i kad je govorio na taj način sedeo je uspravno na stolici, s podignutom levom rukom, kao da je svoje smešne dosetke izlagao izme#u palca i kažiprsta, dok je na sveže obrijanom licu zadržavao izraz vesele zbunjenosti. &li nije bilo ni traga veselja niti zbunjenosti u načinu na koji je pogledao gospodina Verloka. 8avalivši se u duboku naslonjaču, sa raširenim laktovima, i prebačenom nogom preko debelog kolena, svojom ugla#enom i rumenom pojavom odavao je utisak neprirodno razvijene bebe koja ne trpi ničije gluposti. > 7azumete 9rancuski, pretpostavljamH – pitao je. :ospodin :ospodin Verlok promuklo promuklo izjavi izjavi da razume. razume. agn agnuo uo se napred napred čitavim čitavim svojim svojim krupnim krupnim telom. $tajao je na tepihu nasred sobe, stežu!i šešir i štap u jednoj ruci, dok mu je druga beživotno visila kraj tela. egde duboko u grlu je nenametljivo promucao nešto o tome kako je služio vojsku u 9rancuskoj artiljeriji. $a oholom tvrdoglavoš!u gospodin Vladimir je odmah promenio jezik, i progovorio je izvornim izvornim engleskim bez najmanjeg najmanjeg traga stranog stranog naglaska. > &h% a. aravno. a vidimo. Koliko ste dobili što ste nabavili nacrt za usavršenu verziju poljskog topa sa zatvaračemH > /et godina strogog zatvora u tvr#avi > odgovorio je gospodin Verlok, neočekivano, ali bez ikakvog ispoljavanja ose!anja. > obro ste prošli prošli > primetio primetio je gospodin gospodin Vladimir Vladimir.. > -ostalom, -ostalom, tako vam i treba kad ste dozvolili da vas uhvate. @ta vas je uopšte nateralo da se u to upuštate, haH :ospodin :ospodin Verlok svojim svojim govo govorničk rničkim im hrapavim hrapavim glasom glasom progovori progovori o mladosti, mladosti, pogu pogubnoj bnoj zaljubljenosti u jednu nedostojnu... > &ha% Cherchez la femme I > popustljivo, ali nimalo ljubazno ga prekinu gospodin Vladimir" naprotiv, u njegovoj predusretljivosti mogao se čak naslutiti i bes. > Koliko dugo radite ovde za ambasaduH > pitao je. > 6oš od vremena vremena poko pokojnog jnog barona barona $tot>V $tot>Vortenhajma ortenhajma > prigušeno prigušeno je odgo odgovorio vorio gospodin gospodin Verlok, tužno isturivši usne, u znak žalosti za preminulim diplomatom. /rvi sekretar je pomno posmatrao ovo poigravanje poigravanje s izrazima izrazima lica. > &h% 6oš od... akle% @ta imate da kažete u svoju odbranuH > oštro je upitao. :ospodin Verlok pomalo iznena#eno odvrati kako nema da kaže ništa posebno. /rimio je pozivno pismo. Jurno je gurnuo ruku u džep kaputa, ali zbog podsmešljivog, podsmešljivog, zajedljivog izraza gospodina Vladimira, rešio je da ga tamo i ostavi. > /ih > rekao rekao je ovaj drugi. drugi. > Kako ste mogli sebi da dozv dozvolite olite da ovak ovakoo iza#ete iza#ete iz 9ormeH 9ormeH 'rev!( !( I ranc!" #bog $ene! %&rim! 'rev
crowarez emate 9izičke sposobnosti za ovo zanimanje. Vi – član izgladnelog proleterijata – nikada% Vi – očajni socijalista ili anarhista – koje od to dvojeH > &narhista &narhist a > potvrdi gospodin Verlok, bezvoljno. > :lupost > nastavljao je gospodin Vladimir, bez podizanja glasa. > 8aprepastili ste i samog starog Vurmta. e biste prevarili ni nekog idiota. 5ni jesu svi redom idioti, ali vi jednostavno izgledate nemogu!e. 8nači, započeli započeli ste vezu s nama tako što ste 0rancuzima krali nacrte za topove. C dozvolili ste da vas uhvate. o se sigurno nikako nije dopalo našoj vladi. Czgleda da niste baš mnogo pametni. :ospodin Verlok pokuša da se opravda. > Kao što sam nešto ranije primetio, pogubna zanesenost zanesenost bezvrednom... :ospodin Vladimir podiže veliku, belu, mesnatu ruku. > &h, da. esre!na mladalačka mladalačk a ljubav. očepala se novca, a onda vas prodala policiji, policij i, haH Aice gospodina gospodina Verloka erloka poprimi poprimi tužan izraz, izraz, nekako nekako je sav klonuo, klonuo, i priznao priznao da je bilo upravo tako. :ospodin Vladimir stegnu članak koji je podigao na koleno druge noge. Čarapa mu je bila od tamnoplave tamnoplave svile. > Vidite, to vam nije bilo naročito pametno. 'ožda ste previše povodljivi. :ospodin Verlok natuknu dubokim prigušenim mrmljanjem kako više nije mlad. > 5h% o je mana koju vreme ne leči > izjavi gospodin Vladimir, sa zlokobnom prisnoš!u. > &li ne% /redebeli ste za to. e biste izgledali ovako da ste povodljivi. 7e!i !u vam šta je tu u pitanju po mom mišljenju1 vi ste jedna lenština. lenština. Koliko dugo primate platu platu od ove ambasadeH ambasadeH > 6edanaest godina > usledio je odgovor nakon trenutka mrzovoljnog oklevanja. > /overeno mi je nekoliko zadataka u Aondonu dok je jegova ekselencija baron $tot>Vortenhajm još bio ambasador u /arizu. ada sam se po nare#enju jegove ekselencije nastanio u Aondonu. 6a sam Englez. > 6este% 6esteH BaH > 7o#e 7o#eni ni britan britanski ski pod podan anik ik > odvr odvrati ati ravnod ravnodušn ušnoo gos gospod podin in Verlok. erlok. > &li otac otac mi je bio 0rancuz, i tako... > e morate da objašnjavate > prekinu ga drugi. > aman da ste i zakoniti 9rancuski maršal i član parlamenta u Engleskoj – i onda biste, zaista, bili od neke koristi našoj ambasadi. 5vaj uzlet mašte izazva nešto nalik na bledi osmeh na licu gospodina Verloka. :ospodin Vladimir je ostao nepokolebljivo ozbiljan. > &li, kao što sam ve! rekao, lenji ste" ne umete da iskoristite svoje prilike. - vreme barona $tot>Vortenhajma imali smo mnogo priglupih ljudi na čelu ambasade. opustili su ljudima kao što
crowarez ste vi da stvore lažnu predstavu o prirodi tajne službe. 'oj zadatak je da ispravim tu zabludu i da vam saopštim šta tajna služba nije. o nije dobrotvorna ustanova. 8ato sam vas i zvao, da vam to kažem. :ospodin Vladimir primeti izraz ču#enja na Verlokovom licu, i zajedljivo se osmehnu. > Vidim Vidim da me savršeno razumete. 7ekao bih da ste dovoljno pametni za ovaj posao. $ada želimo akciju – akciju. ok je ponavljao poslednju reč, gospodin Vladimir spusti dugi beli kažiprst na ivicu stola. Cz Verlokovog glasa nestade i najmanjeg traga promuklosti. ebeli vrat mu je oblilo tamno crvenilo iznad plišanog okovratnika kaputa. -sne su mu zadrhtale pre nego što ih je sasvim otvorio. > &ko biste samo bili ljubazni da pregledate moj dosije > zagrmeo je svojim snažnim, jasnim, govorničkim basom > vide!ete da sam pre samo tri meseca dao upozorenje u vezi s posetom velikog vojvode 7omualda /arizu, koje je odavde telegra9ski poslato 9rancuskoj policiji, i... > /ih, /ih, pih% pih% > pras prasnuo nuo je gospod gospodin in Vladim Vladimir ir,, mršte! mršte!ii se. > 0ran 0rancus cuska ka polici policija ja nije nije imala imala nikakve koristi od vašeg upozorenja. e galamite tako. @ta, do #avola, misliteH -z prizvuk ponosne poniznosti, gospodin Verlok se izvinio zato što se zaboravio. jegov glas, glas, god godina inama ma čuv čuven en na otvore otvorenim nim skupov skupovima ima i radnič radničkim kim oku okupl pljan janjim jimaa u veliki velikim m halam halama, a, doprineo je, rekao je, da ga prihvate kao dobrog i pouzdanog druga. Czme#u ostalog, zbog njega i jeste koristan. -lio je sigurnost u njegove principe. – Vo#e su me uvek pozivale da govorim u presudnim trenucima > izjavio je gospodin Verlok, Verlok, sa očiglednim zadovoljstvom. ije bilo te t e graje koju on nije mogao da nadviče, dodao je" i odjednom je poželeo da pokaže šta ume. > ozvolite mi > rekao je. $puštene glave i pogleda, brzo i nezgrapno je prešao prostoriju do 9rancuskog prozora. Kao da popušta pred nekim neobuzdanim nagonom, malčice ga je otvorio. :ospodin Vladimir začu#eno skoči iz naslonjače i pogleda preko ramena" a ispod, preko dvorišta ambasade, daleko izvan otvorene kapije, videla su se široka le#a policajca koji je dokono posmatrao kako neko svečano gura prekrasna bogataška dečja kolica preko trga. > /ozorniče% > rekao je gospodin Verlok, nimalo se ne naprežu!i, kao da šapu!e" i gospodin Vladimir prasnu u smeh kad ugleda policajca kako se okre!e kao da je uboden nečim oštrim. :ospodin Verlok Verlok tiho zatvori prozor, i vrati se na sredinu prostorije. > $ takvim glasom > rekao je, ponovo vra!aju!i promukli ton > jednostavno su mi verovali. & znao sam i šta treba da kažem. :ospodin Vladimir popravi mašnu, posmatraju!i se u ogledalu iznad kamina. > Czgleda da ste dobro usvojili socijalističko>revolucionarni socijalističko>revolucionarni žargon > prezrivo je primetio. >
crowarez ... iste učili latinski, zar neH )o* et ... > e > promum promumlao lao je gospod gospodin in Verlok. erlok. > iste iste to od mene mene ni očeki očekival vali. i. 6a pripa pripadam dam milionima. Ko zna latinskiH $amo nekoliko stotina imbecila koji nisu u stanju da se brinu o sebi. :ospodin Vladimir je tridesetak sekundi proučavao u ogledalu mesnati pro9il i krupan stas čoveka iza sebe. & u isto vreme je imao prednost što je video i sopstveno lice, sveže obrijano i okruglo, ružičasto oko nozdrva, i sa tankim osetljivim usnama oblikovanim upravo za izgovaranje tih pre9injenih dosetki zbog kojih je bio omiljen u najvišim društvenim krugovima. 8atim se okrenuo pa se vratio u sobu s takvom odlučnoš!u da su i sami krajevi njegove staromodne leptir> mašne izgledali kao da se roguše neopisivom pretnjom. Kretanje mu je bilo tako brzo i oštro da je gospodin Verlok, gledaju!i iskosa, poželeo da ustukne. > &ha% -su#ujete -su#ujete se da bude budete te drski drski > poče gospodin gospodin Vladimir Vladimir,, sa zapanjuju zapanjuju!e !e grlenim grlenim naglašavanjem koje ne samo da nije zvučalo engleski ve! ni evropski, i zaprepastio je čak i gospodina Verloka Verloka koji je obišao mnoge svetske !umeze. – -su#ujete se% akle, obrati!u vam se na čistom engleskom. :las nije dovoljan. emamo nikakve koristi od glasa. e želimo glas. Jelimo činjenice – zapanjuju!e činjenice – prokleti bili > dodao je, s ljutitom uzdržanoš!u, pravo u lice gospodinu Verloku. > emojte emojte da mi prilazite prilazite s tim hiperbore hiperborejskim jskim+ manirima > branio se gospodin Verlok, promuklo, gledaju!i u tepih. a to njegov sagovornik, podsmešljivo se smeše!i iznad narogušenog luka svoje leptir>mašne, prebaci razgovor na 9rancuski. > Czdajete se za ;agenta>provokatora=. ;agenta>provokatora=. /ravi posao ;agenta>provokatora= ;agenta>provokatora= jeste da provocira. Koliko ja mogu da prosudim po vašem dosijeu, niste ništa učinili u poslednje tri godine da zaradite platu. > išta% išta% > uzviknu uzviknu Verlok, erlok, ne mrdaju!i, mrdaju!i, i ne podižu!i podižu!i pogled, pogled, ali sa iskrenoš! iskrenoš!uu u glasu. glasu. > ekoliko puta sam sam sprečio ono što se moglo dogoditi... dogoditi... > - ovoj zemlji zemlji imamo poslovicu poslovicu koja kaže da je prevenci prevencija ja bolja od lečenja lečenja > prekinu prekinu ga gospodin Vladimir, Vladimir, i baci se ponovo u naslonjaču. > $ve je to vrlo glupo. ema kraja prevenciji. &li to im je tako svojstveno. - ovoj zemlji ne vole konačnost. emojte biti baš toliki Englez. & u ovom konkretnom slučaju, nemojte nemojte biti glupi. 8lo je ve! ovde. e želimo prevenciju > želimo lek. 8asta 8astaoo je, je, okrenu okrenuoo se pisa!e pisa!em m stolu, stolu, prevrn prevrnuo uo nek nekee papi papire re koji koji su ležali ležali na njemu njemu,, i progovorio izmenjenim, izmenjenim, poslovnim tonom, tonom, i ne gledaju!i gospodina gospodina Verloka. Verloka. Aat.1 )o* et 'raeterea nihil , što znači ;:las i ništa više=. 2/rim. prev.3 prev.3 + Koji se odnosi odnosi na Biperbore Biperborejce jce 2u grčkoj grčkoj mitologiji mitologiji narod na krajnjem krajnjem severu severu Evrope Evrope gde se ne može dospeti ni morem ni kopnom, i gde se živi u miru i izobilju3" severni, severnjački" 9ig. koji je na rubu sveta. sveta.
crowarez > Čuli ste, naravno, za 'e#unarodni skup u 'ilanuH :ospodin :ospodin Verlok erlok hrapavo hrapavo promumla promumla kako ima običaj običaj da čita dnev dnevnu nu štampu. štampu. a dalje ispitavanje je odgovorio da, naravno, razume ono što pročita. a ovo gospodin Vladimir, bledo se smeše!i na dokumenta koja je i dalje jedna za drugim pregledao, promrmlja1 > /od uslovom da nije napisano na latinskom, pretpostavljam. > Cli kineskom > tupo doda gospodin Verlok. > Bm. eki izlivi izlivi vaših vaših prijatelja prijatelja revolucio revolucionara nara su napisani napisani na jeziku jeziku charabia,L koji je podjednako nerazumljiv kao i kineski... – :ospodin Vladimir prezrivo ispusti sivi list štampanog materijala. – @ta predstavljaju ovi leci naslovljeni sa D./., sa ukrštenim čeki!em, olovkom i bakljomH @ta to znači, znači, ovo D./.H D./.H > :ospodin Verlok pri#e upečatljivom upečatljivom pisa!em stolu. stolu. > Dudu!nost proleterijata. o je udruženje > objasnio je, nezgrapno stoje!i pored naslonjače. > - načelu nisu anarhisti, ali su skloni raznovrsnom revolucionarnom revolucionarnom razmišljanju. > 6este li članH > 6edan 6edan od potpredse potpredsednika dnika > glasno glasno izdahnu izdahnu gospodin gospodin Verlok" erlok" i prvi sekretar sekretar ambasade ambasade podiže glavu i pogleda pogleda ga. > 5nda treba da se stidite > britko odvrati. > 8ar vaše društvo nije sposobno ni za šta drugo osim osim da štampa štampa ove proročan proročanske ske glupos gluposti ti na prljav prljavom om pap papiru iru,, haH haH 8ašto 8ašto nešto nešto ne učinit učiniteH eH /ogledajte ovde. ržim ovo sada u ruci, i otvoreno vam kažem da !ete morati da zaradite platu. Vreme dobrog starog $tot>Vortenhajma je završeno. ema posla, nema para. :ospodin :ospodin Verlok oseti oseti čudn čudnuu slabost slabost u stamenim stamenim noga nogama. ma. Koraknuo Koraknuo je unazad, unazad, i glasno glasno izduvao nos. Cstini Cstini za volju, bio je zapanjen zapanjen i uznemiren uznemiren.. Aondonsk Aondonskoo sunce sunce boje r#e koje se s mukom mukom probijalo kroz londonsku maglu prosipalo je blagu svetlost po privatnoj sobi prvog sekretara1 i u tišini je gospodin Verlok čuo slabašno zujanje muve kraj prozorskog stakla – prve koju je video te godine god ine – a koja koja je bolje bolje od svih svih lasta lasta ovog ovog sveta sveta najavl najavljiv jivala ala dolaza dolazakk prole! prole!a. a. Deskor Deskorisn isnaa užurbanost tog si!ušnog energičnog organizma neprijatno je delovala na tog krupnog čoveka jer ga je ometala u njegovoj njegovoj lenjosti. okom predaha, gospodin Vladimir je u sebi smišljao niz potcenjivačkih primedbi na račun lica i stasa gospodina Verloka. Čovek je bio neočekivano prost, težak, i besramno glup. elovao je čudno, nalik na vodoinstalatera koji je došao da preda račun. /rvi sekretar ambasade je na osnovu svoji svojihh pov povrem remen enih ih izleta izleta u oblast oblast američk američkog og humora humora,, ) stvori stvorioo posebn posebnoo mišlje mišljenje nje o toj vrsti vrsti majstora. 8a njega su oni bili oličenje nepoštene lenjosti i nestručnosti. L 0ranc.1 0ranc.1 :lupost, :lupost, nerazuml nerazumljive jive reči. reči. 2/rim. 2/rim. prev prev.3 ) &luzija na dramski dramski skeč ;V ;Vodoinstalateri= odoinstalateri= Čarlsa Čarlsa adlija Vornera. 2/rim. prev.3 prev.3
crowarez 5vo je bio nekada nekada čuveni čuveni i pove poverljivi rljivi tajni agent, agent, tako tajni da nikada nikada nije bio obeležen obeležen drugačije ve! samo znakom M (* u zvaničnoj, poluzvaničnoj i poverljivoj prepisci pokojnog barona $tot>Vortenhajma, proslavljeni agent elta, čija su upozorenja imala mo! da promene planove i datume datume kralje kraljevsk vskih, ih, carsk carskih, ih, i vojvod vojvodski skihh putova putovanja nja,, a pon poneka ekadd su dov dovodi odila la i do potpun potpunog og odustajanja% 5vaj čovek% C gospodin Vladimir u sebi dobi ogroman i podsmešljiv napad veselja, uglavnom zbog sopstvene zapanjenosti, koju je smatrao naivnom, ali uglavnom zbog neprežaljenog barona $tot>Vortenhajma. $tot>Vortenhajma. jegova pokojna ekselencija, ekselencija, kome je vladar učinio veličanstvenu uslugu i postavio ga za ambasadora preko nekoliko nevoljnih ministara spoljnih poslova, bio je čitavog života čuven po svojoj priglupoj, pesimističkoj lakovernosti. jegova ekselencija je bio zanet socij socijaln alnom om revolu revolucij cijom. om. $ebe $ebe je zamišl zamišljao jao kao kao diplom diplomatu atu odre# odre#eno enogg za poseb poseban an zadat zadatak, ak, da posmatra kraj diplomatije, i prilično skori smak sveta, usled užasnog, demokratskog prevrata. jegovi proročki i turobni izveštaji su godinama predstavljali predmet šale u 'inistarstvu spoljnih poslova. /ričalo se kako je na samrtnoj postelji uzviknuo 2u poseti mu je bio njegov prijatelj i gospodar31 > esre!na Evropo% Čeka te propast zbog moralnog ludila tvoje dece% ;$udbina mu je bila da bude žrtva prve prve prevarantske bitange bitange koja je naišla=, naišla=, pomisli gospodin Vladimir, neodre#eno neodre#eno se smeškaju!i gospodinu Verloku. > reba rebalo lo bi dub duboko oko da poštu poštujet jetee se!a se!anje nje na baron baronaa $tot $tot>V >Vort ortenh enhajm ajmaa > izne iznenad nadaa je uzviknuo. a licu gospodina Verloka videla se natmurena i iscrpljena iscrplj ena ljutnja. > oz ozvol volite ite mi da vam predoč predočim im > rekao rekao je > da da sam ovd ovdee došao došao zato zato što sam poz pozvan van bezuslovnim pismom. 5vde 5vde sam bio samo dvaput do sada u poslednjih jedanaest godina, godina, i nikada u jedanaest ujutru. ije naročito pametno pozivati me na ovaj način. /ostoji mogu!nost da me neko vidi. & za mene to nije šala. :ospodin Vladimir slegnu ramenima. > ako !u zaista postati beskoristan > nastavio je ljutito. > o je vaša stvar > promrmlja gospodin Vladimir, s blagom okrutnoš!u. > Kad više ne budete korisni, izgubi!ete posao. a. Cstog trena. /o kratkom postupku. Vi !ete... > :ospodin Vladimir zastade, mršte!i se, i traže!i odgovaraju!i izraz, smesta se ozario, pokazuju!i prelepe bele zube. > Di!ete izbačeni > okrutno je izustio. C ponovo je gospodin Verlok morao da dN sve od sebe da suzbije ose!aj slabosti koji mu se spuštao niz noge a koji je nekada davno nadahnuo jednog siromaška siromaška da smisli zgodnu izreku1 ;$rce mi je sišlo u pete=. :ospodin Verlok, svestan tog ose!aja, hrabro podiže glavu. (* :rčko slovo delta. 2/rim. prev.3 prev.3
crowarez :ospodin Vladimir ga je savršeno spokojno i ispitivački posmatrao. > Jelimo Jelimo da damo damo ton kon kon9er 9eren encij cijii u 'ilanu 'ilanu > rekao rekao je vesel veselo. o. > jihov jihovoo razmat razmatran ranje je me#unarodne akcije za suzbijanje političkog kriminala ne vodi nikuda. Engleska zaostaje. 5va zemlja je besmislena sa svojim bole!ivim stavom prema ličnoj slobodi. epodnošljiva je i sama pomisao da svi svi vaši prijatelji samo moraju moraju da do#u... > - tom smislu ih sve držim na oku > prekinu ga promuklo gospodin Verlok. > Više bi vredelo da ih sve držimo zatvorene i zaključane. Engleska se mora dovesti u red. Cmbecilna buržoazija ove zemlje postaje saučesnik upravo onih ljudi čiji je cilj da ih isteraju iz njihovih ku!a i ostave ih da umru od gladi po jarkovima. C oni i dalje imaju političku mo!, kada bi samo bili dovoljno razboriti da je upotrebe za svoje spasenje. /retpostavljam da se slažete da su pripadnici srednje klase klase glupiH :ospodin Verlok se promuklo složi. > 6esu. > emaju emaju mašte. mašte. 8aslepila 8aslepila ih je idiotska idiotska taština. taština. $ad bi trebalo trebalo da ih neko prilično prilično dobro uplaši. 5vo je psihološki trenutak kada treba da pokrenete svoje prijatelje na akciju. /ozvao sam vas da vam iznesem svoju zamisao. C gospo gospodin din Vladim Vladimir ir je izneo izneo svoju svoju zamisa zamisaoo s visine visine,, prezri prezrivo vo i oho oholo, lo, istovr istovreme emeno no otkrivaju!i veliko nepoznavanje pravih ciljeva i metoda revolucionarnog sveta, što je !utljivog gospodina Verloka prenerazilo. 'ešao je uzroke i posledice više nego što je bilo dopušteno" najistaknutije propagatore s plahovitim bombašima" zamišljao je organizacije na mestima na kojima nikako nisu mogle postojati" jednog trena je govorio o socijalističkoj revolucionarnoj partiji kao o savršeno disciplinovanoj vojsci, gde je reč vo#e bila glavna, a ve! u slede!em kao o najlabavijem udruženju očajnih razbojnika koji večito logoruju u planinskom klancu. 6ednom je gospodin Verlok Verlok otvorio usta da se pobuni, ali sprečilo ga je podizanje skladne, krupne bele ruke. -skoro je bio toliko zaprepaš!en da više nije ni pokušavao da se buni. $lušao je u nepomičnom strahu, dok je izgledalo da je sav obuzet dubokom pažnjom. > $erija $erija nasilja nasilja > nastavi nastavi smireno smireno gospodin gospodin Vladimir Vladimir > sprovede sprovedena na ovde u ovoj zemlji" zemlji" ne samo 'lanirana ovde – to ne bi pomoglo – ne bi im smetalo. Vaši prijatelji bi mogli da zapale pola Evrope i to uopšte ne bi uticalo na javno mnjenje ovde da izglasa opšte represivne zakone. 5vde ne vide ništa van svog dvorišta. :ospodin Verlok pročisti grlo, ali glas ga izdade, i ne reče ništa. > o nasilje ne mora biti naročito krvavo > nastavi gospodin Vladimir, kao da drži naučno predavanje > ali mora biti dovoljno zastrašuju!e – delotvorno. reba ih, na primer, usmeriti na
crowarez zgrade. @ta je trenutni predmet obožavanja svih pripadnika srednje klase – ha, gospodine VerločeH :ospodin Verlok raširi ruke i blago slegnu ramenima. > /reviše /reviše ste lenji da razmišlja razmišljate te > izjavio izjavio je gospodin gospodin Vladimir Vladimir na taj pokret. pokret. > 5bratite 5bratite pažnju na ovo što vam govorim. anašnji predmet obožavanja nije ni kraljevstvo ni religija. 8ato palatu i crkvu treba ostaviti na miru. $hvatate $hvatate li na šta mislim, gospodine gospodine VerločeH VerločeH :ospodin :ospodin Verlok dade svojoj svojoj neverici neverici i preziru preziru oduška oduška tako što poku pokuša ša da se lakoumno lakoumno našali. > $avršeno $avršeno.. &li šta je sa ambasada ambasadamaH maH iz napada napada na razne ambasade ambasade > počeo počeo je, ali nije mogao da izdrži hladan, uporan pogled prvog sekretara. > Vidim, umete da budete šaljivi > primeti onaj drugi, nemarno. > o je u redu. 'ožda tako unesete malo živosti u svoje govorničke veštine na socijalističkim skupovima. &li tome nema mesta u ovoj prostoriji. 8a vas bi bilo daleko sigurnije da pažljivo pratite ovo što vam govorim. /ošto ste ovamo pozvani da iznesete činjenice a ne izmišljotine, bolje bi vam bilo da se potrudite i izvučete korist iz ovoga što se uopšte trudim da vam objasnim. eprikosnoveni predmet obožavanja danas je nauka. 8ašto ne navedete svoje prijatelje da krenu na onog drvenolikog velikodostojnika, (( haH 8ar on ne pripada ustanovama koje moraju biti počiš!ene pre dolaska D./.H :ospodin Verlok ne reče ništa. /lašio se da otvori usta da ne bi zaječao. > o bi trebalo trebalo da poku pokušate šate.. apad apad na krunisanu krunisanu glavu ili predsedn predsednika ika ve! je sam po sebi dovoljno uzbudljiv, uzbudljiv, ali ne kao ranije. ako nešto je ve! deo opšteg razmišljanja o životu i postojanju svih še9ova država. :otovo je postalo uobičajeno – naročito zato što je tako mnogo predsednika ve! ubijeno. Bajde sada da razmotrimo nasilje nad, recimo, crkvom. a prvi pogled dovoljno strašno, nema sumnje, ali ipak nedelotvorno za način razmišljanja običnog čoveka. Koliko god bi takav napad delovao revolucionarno i anarhistički u početku, uvek bi se našle budale koje bi ga označile kao verski ispad. & to bi umanjilo naročiti uznemiruju!i značaj koji želimo da pridamo tom činu. -bistveni napad na restoran ili pozorište bio bi omalovažen na isti način jer bi bio lišen političke strasti" bio bi pripisan ogorčenosti nekog izgladnelog čoveka, označen kao čin društvene osvete. $ve je to ve! istrošeno" nije više poučno kao lekcija revolucionarnog anarhizma. $ve novine imaju unapred spremne izraze da opravdaju takve pojave. $ada !u ja da vam objasnim 9ilozo9iju bacanja bombi sa svog stanovišta" i vi se pretvarate da tom stanovištu služite poslednjih jedanaest godina. /okuš /okuša! a!uu da gov govori orim m tako tako da me razume razumete. te. 5setlji 5setljivos vostt klase klase koju koju nap napada adate te uskoro uskoro !e biti biti zatupljena. jima vlasništvo deluje kao nešto neuništivo. e možete zadugo da računate na njihova ose!anja, ni na sažaljenje niti na strah. a bi bombaški napad sada imao bilo kakav uticaj na javno (( 5vde spomenuti spomenuti drvenoliki drvenoliki velikodos velikodostojnik tojnik odnosi se na komični lik iz komada komada $emjuela $emjuela 0uta Grand &anjandr+m. 2/rim. prev.3
crowarez mnjenje, njegova svrha mora prevazi!i osvetu osvetu ili terorizam. 'ora biti krajnje razoran. 'ora biti to, i samo to, da ne postoji ni najmanja sumnja u neki drugi cilj. Vi anarhisti biste morali svima da stavite do znanja kako ste savršeno rešeni da počistite čitavu društvenu tvorevinu. &li kako da tu zapanjuju!e besmislenu zamisao ubacimo u glave pripadnika srednje klase tako da ne do#e do greškeH o je pitanje. 5dgovor glasi1 tako što !ete svoje napade usmeriti na nešto što nije predmet uobičajenih ljudskih strasti. aravno, tu je i umetnost. Domba u acionalnoj galeriji bi imala odjeka. &li to ne bi bilo dovoljno ozbiljno. 5ni nikada nisu bili zalu#eni umetnoš!u. o bi bilo kao da ste razbili nekoliko stražnjih prozora na nečijoj ku!i" ali, ako želite nekoga da zaista podignete na noge, morate da pokušate da mu barem raznesete krov. Vikali bi, naravno, ali koH -metnici – likovni kritičari i slični ljudi bez značaja. ikoga nije briga šta oni kažu. &li tu je učenost – nauka. $vaka budala koja ostvaruje neki prihod veruje u to. e zna zašto, ali nekako veruje da je to važno. auka je neprikosnoveni predmet obožavanja. $vi prokleti pro9esori su u srcu radikali. $tavimo im do znanja da njihov velikodostojnik mora tako#e da ode i napravi mesta za Dudu!nost proleterijata. -rlan -rlanje je svih svih tih intele intelektu ktualn alnih ih idiota idiota !e svakak svakakoo ubrzat ubrzatii rad kon kon9er 9erenc encije ije u 'ilanu 'ilanu.. /isa!e /isa!e novinama. e!e ni u šta sumnjati u svojoj ogorčenosti, pošto ne!e biti u pitanju otvoreni materijalni interes, i to !e opomenuti svaku sebičnost klase na koju treba ostaviti utisak. 5ni veruju da je na neki tajanstven način nauka izvor njihovog materijalnog blagostanja. 8aista je tako. Desmislena svirepost takvog postupka !e ih pogoditi dublje nego kasapljenje čitave ulice – ili pozorišta – prepune ljudi njihove sorte. sorte. a ovo poslednje bi samo rekli1 ;5h% 5bična 5bična klasna mržnja=. &li šta da se kaže na razornu surovost tako besmislenu da je neshvatljiva, neobjašnjiva, gotovo nezamisliva" u stvari, ludačkaH Audost je sama po sebi istinski strašna, pošto se ne može umiriti ni pretnjama, ni ube#ivanjem, niti podmi!ivanjem. 5sim toga, ja sam civilizovan čovek. i u snu od vas ne bih tražio da priredite pokolj, čak i kad bih od toga očekivao najve!i uspeh. &li od pokolja ne bih ni očekivao uspeh kakav priželjkujem. priželjkujem. -bistvo nas stalno prati. 5no je gotovo običaj. apad mora biti uperen protiv učenosti – nauke. &li ne bilo koje nauke. 'ora da ima sve elemente zapanjuju!e besmislenosti neopravdanog neopravdanog bogohuljenja. bogohuljenja. /ošto su vama bombe bombe sredstva izražavanja, izražavanja, bilo bi zaista upečatljivo kada bi neko ubacio bombu u čistu matematiku. &li to je nemogu!e. /okušavam da vas nečemu naučim" izložio sam vam višu 9ilozo9iju vaše upotrebne vrednosti, i predložio sam vam neke korisne dokaze. /raktična primena mog podučavanja najviše zanima vas. &li od trenutka od kada sam započeo ovaj razgovor s vama, tako#e sam posvetio pažnju i praktičnoj strani pitanja. @ta mislite o tome da udarite na astronomijuH :ospodin Verlok je stajao u nepomičnom položaju pokraj naslonjače ve! neko vreme kao da je u komi – u nekoj vrsti pasivne neosetljivosti koju su prekidali blagi grčeviti trzaji kakvi se mogu
crowarez primetiti kod doma!eg psa koga muče no!ne more na tepihu ispred kamina. C takvim zabrinutim, pse!im režanjem on ponovi tu reč1 reč1 > &stronomija. 6oš se nije u potpunos potpunosti ti oporavio oporavio od zbun zbunjenos jenosti ti pošto pošto se silno trudio trudio da prati brzo, brzo, oštro oštro izlaganje gospodina Vladimira. 5vo je prevazilazilo njegovu sposobnost razumevanja. aljutilo ga je. Ajutnja je bila potkrepljena nevericom. C iznenada mu je sinulo da je sve ovo samo dobro smišljena šala. 8ubi gospodina Vladimira blesnuše u osmehu, s rupicama na okruglom, punačkom licu, prijatno raspore#eni iznad narogušene leptir>mašne. leptir>mašne. 'iljenik društva inteligentnih žena zauzeo je svoj salonski stav koji je išao uz izbacivanje šaljivih dosetki. $edeo je nagnut napred, s podignutom belom rukom, i izgledao je kao da izme#u palca i kažiprsta veoma pažljivo drži oštroumnost svog predloga. > e postoji ništa bolje. akav napad u sebi sadrži najve!u mogu!u brigu za čovečanstvo ali i najuznemiruju!e ispoljavanje surove maloumnosti. $tavljam novinarsku oštroumnost na ispit. a vidimo mogu li svoje čitaoce da ubede kako svi članovi proleterijata imaju nešto lično protiv astronomije. eško da bi se tu mogla ubaciti glad – haH & postoje i druge prednosti. Čitav civilizovan svet je čuo za :rinič. Čak i čistači cipela na stanici podzemne železnice Čering kros znaju ponešto o tome. $hvatateH ?rte lica gospodina gospodina Vladimira, Vladimira, tako dobro pozn poznate ate u najvišim najvišim društveni društvenim m krugovima krugovima po svojoj duhovitoj otmenosti, sijale su zajedljivim zadovoljstvom, što bi zadivilo inteligentne žene koje je tako izvrsno umeo da zabavlja svojim doskočicama. doskočicama. – a > nastavio je s prezrivim osmehom > dizanje u vazduh prvog meridijana sigurno !e podi!i urlik proklinjanja. > ežak posao > promrljao promrlj ao je gospodin Verlok, ose!aju!i kako je to jedino što sme da kaže. > - čemu je stvarH stvarH 8ar ne držite držite čitavu čitavu band banduu u šaciH šaciH ajbolje ajbolje me#u njimaH njimaH u je taj stari terorista 6unt. Vi#am ga kako se šeta po /ikadiliju sa svojom zelenom kapom gotovo svaki dan. C 'ihaelisa, pomilovanog apostola – ne mislite valjda da kažete kako ne znate gde jeH 6er ako ne znate, ja !u vam re!i > nastavi gospodin Vladimir prete!i. > &ko zamišljate da ste jedini na spisku tajne službe, grešite. a to se gospodin Verlok nestrpljivo nestrplj ivo prebaci s noge na nogu. > C čitava lozanska grupa, haH 8ar se nisu počeli okupljati ovde na prvi nagoveštaj 'ilanske kon9erencijeH 5vo je besmislena zemlja. > o !e koštati > reče instinktivno instinkt ivno gospodin Verlok. > o ne!e predstavljati teško!u > uzvrati gospodin Vladimir, zapanjuju!e izvornim engleskim naglaskom. > obi!ete svoju platu svakog meseca, i ništa više dok se nešto ne desi. & ako se uskoro
crowarez ništa ne desi, ne!ete dobiti ni to. Koje je vaše prividno zanimanjeH 5d čega tobože živiteH > ržim prodavnicu > odgovori gospodin Verlok. > /rodavnicu% Kakvu prodavnicuH > Kancelarijski pribor, novine. 'oja žena... > Vaša štaH > prekinu ga gospodin Vladimir svojim grlenim srednjoazijskim naglaskom. > 'oja žena. > :ospodin Verlok blago povisi svoj hrapavi glas. > 5ženjen sam. > Kakv Kakvaa #avo #avolska lska priča > uzviknu uzviknu drugi, drugi, iskreno iskreno zaprepaš! zaprepaš!en. en. > 5ženjen% 5ženjen% C pri tom zakleti zakleti anarhista% Kakva je to prokleta besmislicaH &li pretpostavljam da se to samo tako kaže. &narhisti &narhisti se ne žene. o je opštepoznato. e mogu. o bi bila izdaja. > o nije slučaj s mojom ženom > promrmlja mrzovoljno gospodin Verlok. > 5sim toga, to nije vaša briga. > 5h, da, jeste% jeste% > prasnu prasnu gospodin gospodin Vladimir Vladimir.. > /očinjem /očinjem da verujem verujem kako vi uopšte uopšte niste pravi čovek za ovo zanimanje. 8ašto ste ženidbom morali potpuno da se diskreditujete u svom okruženjuH 8ar niste mogli bez togaH Vi ste joj iskreno naklonjeni – haH & šta ako ta vrsta naklonosti ubija vašu upotrebljivostH :ospodin Verlok naduva obraze, zatim snažno ispusti vazduh, i to je bilo sve. aoružao se strpljenjem. ije bilo pametno dalje ga iskušavati. /rvi sekretar odjednom postade veoma sažet, uzdržan, konačan. > $ad možete možete da idete > rekao rekao je. > 'orate 'orate napasti napasti dinamitom dinamitom.. ajem vam mesec mesec dana. dana. $ednice kon9erencije su privremeno obustavljene. /re nego što se ponovo okupe, ovde nešto mora da se desi, ili vi više ne!e imati nikakve veze s nama. /onovo je promenio naglasak s neprincipijelnom prilagodljivoš!u. > 7azm 7azmisl islite ite o mojoj mojoj 9ilozo9 9ilozo9iji iji,, gosp gospodi odine. ne..... gospod gospodine ine... ... Verloče erloče > doda dodaoo je, je, s nek nekom om podsmešljivom snishodljivoš!u, snishodljivoš!u, mašu!i rukom prema vratima. – -darite na prvi meridijan. e poznajete srednju klasu onako kao ja. jihova ose!ajnost je iznurena. /rvi meridijan. 'islim da nema ništa bolje, i ništa lakše. -stao -stao je, i s tankim tankim čulnim čulnim usnama usnama koje su se šaljivo šaljivo pomerale, pomerale, posmatrao posmatrao je u ogledalu ogledalu iznad kamina kako se gospodin Verlok nezgrapno povlači iz prostorije, sa šeširom i štapom u rukama. Vrata se zatvoriše. $luga koji se odjednom odjednom stvorio stvorio u hodn hodniku iku izvede izvede gospodina gospodina Verloka erloka drugim drugim putem kroz vratanca u uglu dvorišta. Vratar na kapiji ni najmanje ne obrati pažnju na njegov izlazak" i gospodin Verlok se vrati stazom svog jutrošnjeg hodočaš!a kao u snu – ljutitom snu. 5va odvojenost od materi materijal jalnog nog sveta sveta je bila bila tako tako potpun potpunaa da se, se, iako iako smrtni smrtni omotač omotač gospod gospodina ina Verl Verloka oka nije nije
crowarez nesmotreno žurio ulicama, onaj deo njega kome bi bilo neumesno poricati besmrtnost, našao istog trena na vratima prodavnice, kao da je sa zapada na istok preleteo na krilima jakog vetra. 5tišao je pravo iza tezge, tezge, i seo na drvenu drvenu stolicu koja se tamo nalazila. iko se nije pojavio da naruši njegovu samo!u. $tivi je, opasan zelenom vunenom keceljom, čistio i brisao prašinu na spratu, vredno i savesno, kao da se igra" a gospo#a Verlok, koju je u kuhinji upozorio klepet napuklog zvona, samo je prišla zastakljenim vratima salona, malčice povukla zavesu u stranu, i provirila u zamračenu prodavnicu. Čim je videla muža kako tamo sedi onako tmuran i ogroman, sa zabačenim šeširom na glavi, smesta se vratila šporetu. $at vremena kasnije, skinula je sa svog brata zelenu vunenu kecelju, i poslala ga da opere ruke i lice odlučnim glasom koji je u tu svrhu upotrebljavala ve! petnaest godina otkako je, u stvari, prestala da mu ih pere sama. akratko je odvojila pogled od sudova da bi proverila to lice i ruke koje joj je $tivi, primakavši se kuhinjskom stolu, naizgled samouvereno pružio na pregled dok je u sebi skrivao večiti nespokoj. ekada je očeva ljutnja bila krajnje delotvorna kaznena mera za neizvršavanje ovih običaja, ali gospodin Verlok je u ku!i bio tako smiren da je svaki pomen ljutnje bio gotovo neverovatan – čak i povodom $tivijeve nervoze. eorija eorija je bila bila da bi gospod gospodin in Verlok erlok bio neizre neizreciv civoo nezado nezadovol voljan jan i zapan zapanjen jen bilo bilo kak kakvim vim nedostatkom čisto!e za stolom. Vini je nakon smrti svog oca pronašla veliku utehu u tome što ne mora više da strepi zbog jadnog $tivija. ije mogla da podnese da ga vidi povre#enog. o ju je ljutilo. Kao mala često je morala da staje pred sevaju!i pogled naprasitog krčmara u odbranu svog brata. $ada više ništa u pojavi gospo#e Verlok Verlok nije navodilo na pomisao da je ona sposobna za tako strastvene ispade. 8avršila je pranje sudova. $to je bio postavljen u salonu. 5tišla je do podnožja stepenica i viknula1 > 'ajko% > 8atim je otvorila zastakljena vrata koja su vodila do prodavnice, i tiho pozvala1 > &dol9e% > :ospodin Verlok se i ne pomače" očigledno je tako nepomično sedeo čitav sat i po. $ mukom je ustao, i došao na večeru u kaputu sa šeširom na glavi, ne progovaraju!i ni reči. $ama po sebi njegova !utljivost nije bila naročito neobična u ovom doma!instvu, skrivenom u senkama prljave ulice koju je retko doticalo sunce, iza mračne prodavnice s r#avom robom. &li toga dana je povučenost i zamišljenost gospodina Verloka Verloka bila tako očigledna da su dve žene ostale zatečene. C same su !utke sedele, paze!i na sirotog $tivija da ne bi dobio napad brbljivosti. $edeo je nasuprot gospodinu Verloku Verloku za stolom, bio je veoma dobar i tih, i zurio je u prazno. ve žene su se trudile da on ni na koji način ne zasmeta gospodaru ku!e i to im je u život unosilo veliku strepnju. ;aj momak=, kao što su ga me#usobno tiho spominjale, budio je u njima takvu strepnju gotovo od samog dana ro#enja. /okojni krčmar je svoje poniženje što ima tako čudnog sina ispoljavao tako što je bio sklon nasilnom ponašanju" ponašanju" on je bio osoba osoba pre9injenih ose!anja, ose!anja, i njegova patnja kao čoveka čoveka i
crowarez oca bila je sasvim iskrena. akon toga, $tivija je trebalo čuvati da ne dosa#uje samcima koji su uzimali preno!ište, a i sami su bili neobična družina, koja bi im to lako uzela za zlo. -ostalom, ve! samo njegovo postojanje je bilo izvor nespokojstva. /rivi#enja u kojima joj se dete nalazi u sirotinjskoj umobolnici proganjala su staricu u podrumskoj trpezariji oronule ku!e na Delgrejviji. – a nisi našla tako dobrog muža, draga moja > govorila je !erci > ne znam šta bi bilo s tim jadnim dečkom. :ospodin :ospodin Verlok je na $tivija $tivija obra!ao obra!ao isto toliko toliko pažnje pažnje koliko koliko bi i neko ko nije naročiti naročiti ljubitelj životinja gledao ženinu obožavanu mačku" tako je i njegova naklonost, dobrodušna i površna, u suštini bila iste vrste. 5be žene su u sebi priznavale da više od toga i nije bilo razumno očekivati. &li to je bilo dovoljno da gospodin Verlok zasluži zahvalnost stare žene, prepunu poštovanja. 7anije je, podstaknuta iskušenjima života bez prijatelja, ponekad umela sumnjičavo i zabrinuto da upita1 > e čini li ti se, draga moja, da se gospodin Verlok Verlok ve! zasitio da gleda $tivijaH > a ovo bi Vini obično odgovarala blagim zabacivanjem glave. 'e#utim, jednom je žustro odvratila, prilično ljutito i drsko1 > /rvo !e morati da se zasiti mene. > astupila je duga tišina. Czgleda da je majka, s nogama podignutim na stoličicu, pokušavala da shvati pravi smisao tog odgovora, čija ženska dubina ju je odjednom pogodila. ikada nije stvarno razumela zašto se Vini udala za gospodina Verloka. o je od nje bilo vrlo razumno, i očigledno se pokazalo kao najbolje rešenje, ali njena !erka se možda ipak mogla nadati da !e prona!i nekoga ko bi joj po godinama više odgovarao. Dio je tu jedan ozbiljan mladi!, sin jedinac mesara iz susedne ulice, koji je pomagao ocu u poslu, poslu, a s kojim je Vini Vini izlazila s očitim zadovoljstvom. zadovoljstvom. 8avisio je od oca, istina" ali posao im je dobro išao, i čekala ga je sjajna budu!nost. ekoliko puta je svoju devojku izveo izveo uveče u pozorište. & onda, onda, taman kad je počela da se plaši da !e čuti za njihove zaruke 2jer šta bi ona onda radila sama u toj velikoj ku!i, sa $tivijem na brizi3, ljubavi je odjednom došao kraj, i Vini je sva snuždena tumarala unaokolo. &li sOmo provi#enje posla gospodina Verloka da se useli u spava!u sobu na prvom spratu, i mladi mesar se više uopšte nije spominjao. - pitanju je bilo sOmo provi#enje.
crowarez
Treće poglavlje
> ...$vaka ...$vaka idealizac idealizacija ija čini život život siromašni siromašnijim. jim. -lepšava -lepšavati ti ga znači znači oduz oduzeti eti mu njegovu njegovu složenost – uništiti ga. 5stavimo to moralistima, momče moj. Cstoriju stvaraju ljudi, ali ne u svojim glavama. Cdeje koje se ra#aju u njihovoj svesti ne igraju značajnu ulogu u sledu doga#aja. Cstorijom vlada vladaju ju i odre# odre#uju uju je alat alat i proizv proizvodn odnja ja – mo! eko ekonom nomski skihh prilik prilika. a. Ka Kapit pitali alizam zam je stvori stvorioo socijalizam, a zakoni koje je kapitalizam doneo radi zaštite imovine odgovorni su za anarhizam. iko ne može da kaže kakav !e oblik socijalistička organizacija imati u budu!nosti. 8ašto se onda prepuštati proročkim maštarijamaH - najboljem slučaju one samo izražavaju namere proroka, i nemaju nikakvu stvarnu vrednost. 5stavimo razonodu r azonodu moralistima, momče. 'ihaelis, 'ihaelis, pomilovan pomilovanii apostol, apostol, govo govorio rio je jednoličn jednoličnim im glasom, glasom, koji je krkljao krkljao kao da ga je pritiskao sloj sala na grudima. Czašao je iz krajnje čistog zatvora okrugao kao bačva, sa ogromnim stomakom i naduvenih obraza, bledog, poluprozirnog tena, kao da su sluge jednog uvre#enog društva petnaest godina smatrale izuzetno važnim da ga kljukaju hranom koja goji u vlažnom i mračnom podrumu. C od tada nikako nije uspevao da smrša ni jedan j edan jedini gram. /riča /ričalo lo se da ga je tri uzasto uzastopne pne sezon sezonee jedna jedna bog bogata ata stara stara gospo gospo#a #a slala slala na lečenj lečenjee u 'arijenbad – gde se spremao da svoju društvenu osobitost podeli s krunisanom glavom – ali policija mu je za tu priliku naredila da napusti lečilište u roku od dvanaest časova. jegovo mučeništvo se nastavilo tako što mu je zabranjen pristup svoj lekovitoj vodi. &li sada je bio pomiren sa sudbinom. sudbinom. /rebacio je lakat, koji kao da u sebi nije imao kosti, ve! je više ličio na savijenu ruku krpene lutke, preko naslona stolice, i blago se nagnuo napred preko kratkih i ogromnih butina da pljune u rešetku. > a% Cmao sam vremena vremena da razmislim razmislim o svemu svemu po malo > doda dodaoo je bez naglašava naglašavanja. nja. > ruštvo mi je dalo dovoljno vremena za razmišljanje. $ druge strane kamina, u naslonjači od konjske dlake na kojoj je uglavnom majka gospo#e Verlok erlok imala imala privile privilegij gijuu da sedi, sedi, smrknu smrknuto to se zakik zakikota otaoo Karl Karl 6unt, 6unt, iskez iskezivš ivšii bezub bezubaa usta usta u neodre#eno, turobno kreveljenje. erorista, kako je sam sebe zvao, bio je star i !elav, sa uzanim, kao sneg belim čuperkom kozje bradice koja mu je mlitavo visila. eki neobičan izraz pritajene
crowarez zlobe preživeo mu je u ugaslim očima. Kada se s mukom podigao, pružanje suvonjave drhtave ruke naduvene od kostobolje podse!alo je na napor ubice na samrti koji skuplja svu preostalu snagu da zada poslednji udarac. aslonio se na debeli štap, koji mu je podrhtavao pod drugom rukom. > -vek sam sanjao sanjao > žestoko žestoko je izgovorio izgovorio > o grupi ljudi potpuno potpuno rešenih rešenih da odba odbace ce sve nedoumice u izboru sredstava, dovoljno snažnih da sebe otvoreno nazovu rušiteljima, i oslobo#enih belega tog pesimizma pesimizma pomirenog sa sudbinom koji zaga#uje zaga#uje svet. Dez Dez samilosti prema bilo čemu čemu na kugli zemaljskoj, uključuju!i i njih same, i smrt upotrebljenu za dobrobit čovečanstva i u njegovoj službi – to bih voleo da vidim. 'ala !elava !elava glava glava mu se zatrese, zatrese, od čega mu i pramen pramen bele koz kozje je bradice bradice smešno smešno zaigra. zaigra. ekom strancu bi njegova izjava zvučala gotovo potpuno neshvatljivo. jegovoj istrošenoj strasti, koja je u svojoj nemo!noj žestini podse!ala na uzbu#enje nekog izlapelog pohotljivca, nimalo nije pomagalo suvo grlo i bezube desni za koje mu je vrh jezika neprekidno zapinjao. :ospodin Verlok, Verlok, koji je zauzeo mesto u uglu so9e na drugom kraju prostorije, dvaput snažno zamumla u znak odobravanja. $tari terorista je lagano okretao glavu na mršavom vratu s jedne na drugu stranu. > C nika nikada da nisam nisam uspeo uspeo da sakupi sakupim m više više od trojice trojice takvih takvih ljudi. ljudi. oliko oliko o tvom tvom trulom trulom pesimizmu > zarežao zarežao je na 'ihaelisa, 'ihaelisa, koji je raskrstio svoje svoje debele noge nalik na podupirače, podupirače, i naglo ih gurnuo ispod stolice u znak ozloje#enosti. 5n pesimista% pesimista% ečuveno ečuveno%% -zviknuo -zviknuo je da je takva takva optužba optužba gnusna. gnusna. Dio je tako daleko daleko od pesimizma da je ve! video kako svu privatnu svojinu logično i neizbežno potpuno uništava sopstvena pokvarenost. Vlasnici privatne svojine ne samo da !e morati da se suoče s probu#enim proleterijatom, ve! !e tako#e morati da se bore i izme#u sebe. a. Dorba, ratovanje, priroda privatnog vlasništva. 5no je pogubno. pogubno. &h% jemu nisu bila neophodna uzburkana uzburkana ose!anja da održi svoja uverenja, nisu mu trebale govorancije, bes, vijorenje krvavocrvene zastave, niti meta9orički zažareno sunce osvete koje se diže iznad obzorja društva osu#enog na propast. jemu ne% Bladna glava, hvalio se, jeste osnova za optimizam. a, optimizam... jegovo mučno šištanje je prestalo, a onda je, nakon kratkog dahtanja, dodao1 > 8ar ne misliš da sam, da nisam ovoliki optimista, za ovih petnaest godina ve! mogao na!i način da sebi prerežem grloH &, u krajnjem slučaju, mogao sam i da se zaletim u zid svoje !elije i razbijem sebi glavu. Kratak dah mu je oduzeo svu vatru, svu živost iz glasa" veliki, bledi obrazi su mu visili kao napunjene torbice, nepomični, bez podrhtavanja" ali u njegovim plavim očima, suženim kao da čkilji, i dalje je j e plamteo pogled samouverene oštroumnosti, pomalo lud u svojoj postojanosti, kakav
crowarez su sigurno imale i dok je neukrotivi optimista no!u sedeo i razmišljao u svojoj !eliji. /red njim je i dalje stajao Karl 6unt, s jednim krajem izbledele zelene marame nehajno prebačenim preko ramena. a stolici ispred kamina, drug 5sipon, bivši student medicine, glavni pisac pam9leta za D. /., protegao je svoje snažne noge, usmerivši #onove čizama prema plamenu iza rešetke. Jbun tršave žute kose izdizao se iznad crvenog, pegavog lica, sa spljoštenim nosom i ispupčenim ustima izlivenim u grubom kalupu nalik na crnačka. Dademaste oči su mu iznemoglo zurile iznad visokih jagodica. a sebi je imao sivu 9lanelsku košulju, razvezani krajevi crne svilene kravate su mu visili preko grudi zakopčanog kaputa od serža" i s glavom zabačenom na naslon stolice, i isturenim grlom, prineo je ustima cigaretu u dugačkoj drvenoj muštikli, ispuštaju!i oblači!e dima ka tavanici. 'ihaelis 'ihaelis je sledio sledio svoju zamisao zamisao – zamisao zamisao o svojoj svojoj usamljenič usamljeničkoj koj povu povučeno čenosti sti – koja je nastala u zatočeništvu i rasla kao vera otkrivena u vizijama. 5bra!ao se sebi, ravnodušan prema naklonostima ili neprijateljstvu svojih slušalaca, ravnodušan i prema njihovom prisustvu, navika koju je stekao razmišljaju!i naglas pun nade u samo!i svoje !elije izme#u četiri okrečena zida, u grobnoj tišini visoke gomile cigala u blizini reke, zlokobne i ružne nalik na ogromnu mrtvačnicu za društvene davljenike. 7asprave 7asprave mu nisu išle od ruke, ne zato što bi mu jaki argument argumentii uzdrmali uzdrmali veru, veru, ve! zbog jednostavne činjenice činjenice da su ga tu#i glasovi bolno uznemiravali, uznemiravali, i zbunjivali mu misli – misli kojima se toliki tolikihh godin godina, a, u mental mentalno nojj samo!i samo!i pre jalove jalove neg negoo suve suve pustin pustinje, je, nijed nijedan an živi živi glas glas nije nije suprotstavio, davao primedbe, niti ih odobravao. $ada $ada ga niko niko nije nije prekid prekidao, ao, i pon ponovo ovo je ispove ispovedio dio svoju svoju veru, veru, koja koja ga je neo neodol doljiv jivoo i potpuno savladala kao čin milosr#a1 tajnu sudbine otkrivenu u materijalnoj strani života" ekonomsko stanje sveta odgovorno za prošlost i oblikovanje budu!nosti" izvor sveukupne istorije, svih ideja, koje usmeravaju mentalni razvoj čovečanstva i same nagone ljudske strasti... 5štar smeh druga 5sipona potpuno prekinu tu bujicu reči koja se završi zaplitanjem jezika i zbunjenom nesigurnoš!u apostolovih blago zanesenih očiju. Aagano ih je na trenutak zatvorio, kao da skuplja svoje rasute misli. astupila je tišina" ali zbog dve gasne svetiljke iznad stola i vatre u kaminu mali salon iza prodavnice gospodina Verloka postao je užasno vru!. :ospodin Verlok, teško i nezgrapno ustaju!i sa so9e, otvori vrata koja su vodila do kuhinje da bi pustio unutra malo vazduha, i tako otkri nedužnog $tivija kako pristojno i tiho sedi za stolom od borovine, i crta krugove, krugove, krugove, nebrojene krugove, koncentrične, ekscentrične" svetlucavi kovitlac krugova koji su svojim zamršenim mnoštvom ponovljenih krivina, jedinstvom oblika, i zbrkom ispresecanih linija podse!ali na prikazivanje kosmičkog haosa, simbolizam poreme!ene umetnosti u potrazi za nepojmljivim. -metnik nijednog časa nije nij e okrenuo glavu" i pošto se svom dušom uneo u
crowarez zadatak, le#a su mu podrhtavala, a njegov tanak vrat, utonuo u duboku šupljinu u dnu lobanje, izgledao je kao da !e da pukne. :ospodin Verlok 9rknu, neprijatno iznena#en, i vrati se do so9e. &leksander 5sipon ustade, visok u svom iznošenom plavom odelu serža ispod niske tavanice, razmrda se zbog ukočenosti usled dugog sedenja, i odšeta se do kuhinje 2niz dva stepenika3 da pogleda preko $tivijevog ramena. Vratio se i tajanstveno izgovorio1 > Vrlo dobro. Veoma karakteristično, savršeno tipično. > @ta je vrlo dobroH > progun#a ljubopitljivo gospodin Verlok, ponovo zavaljen u uglu so9e. 5vaj drugi nehajno objasni šta je mislio, s primesom oholosti i pokazauju!i glavom ka kuhinji1 > ipično za ovaj oblik degeneracije – ovi crteži, mislim. > Vi biste tog momka nazvali degenerikom, degeneriko m, je li takoH > promrmlja promrml ja gospodin Verlok. rug &leksander 5sipon – zvani doktor, bivši student medicine bez zvanja" kasnije putuju!i predavač u radničkim udruženjima na temu socijalističkih vidova higijene" autor popularne kvazimedicinske studije 2u obliku je9tinog pam9leta koji je odmah zaplenila policija3 pod naslovom ;agrizaju!i poroci srednje klase=" posebni delegat manje>više tajanstvenog ?rvenog komiteta, zajedno s Karlom 6untom i 'ihaelisom za rad na književnoj propagandi – uzvratio je tom mračnom poznaniku pogledom nepodnošljive, nepodnošljive, i beznadežno neprobojne uobraženosti kakav samo neko ko ima veze s naukom može da uputi običnom budalastom smrtniku. > ako bismo ga mogli nazvati nazvati sa stanovišta stanovišta nauk nauke. e. $ve u svemu, svemu, veoma veoma doba dobarr primer primer te vrst vrstee dege degene nerik rika. a. o ovo voljn ljnoo je samo samo da pogl pogled edam amoo njeg njegov ovee ušne ušne škol školjk jke. e. &k &koo ste ste čita čitali li Aombroza...(4 :ospodin Verlok, tmuran i zavaljen u so9i, nastavio je da posmatra dugmad na prsluku" ali obrazi su mu se obojili bledim rumenilom. 5dnedavno mu se i na najprostiju izvedenicu reči ;nauka= 2čije značenje je samo po sebi vrlo neuvredljivo i neodre#eno3 na čudan način ukazivalo krajnje uvredljivo privi#enje gospodina Vladimira, otelovljeno upravo onakvo kakav je bio, gotovo natprirodno jasno. C ta pojava, koja bi bez problema mogla da se svrsta u čuda nauke, izazivala je u gospodinu Verloku stanje straha i ogorčenosti koje je u njemu budilo želju da gnevno opsuje. &li nije rekao ništa. 8ato se oglasio Karl 6unt, nepomirljiv do poslednjeg daha1 > Aombrozo je magarac. rug 5sipon dočeka ovo bogohuljenje zaprepaš!enim, zaprepaš!enim, praznim pogledom. & onaj drugi, sa ugaslim očima bez sjaja kao crnim dubokim senkama ispod velikog koščatog čela, promumla, zapinju!i vrhom jezika za usne kod svake druge reči kao da je ljutito lj utito žva!e1 > 6este li ikada videli takvog idiotaH 8a njega je kriminalac zatvorenik. 6ednostavno, 6ednostavno, zar neH (4 Čeza Čezare re Aombr Aombroz ozoo 2(LF 2(LF - ()*)3 > italijanski psihijatar i kriminolog koji je tvrdio da se zločinačke sklonosti mogu prepoznati merenjem crta lica. 2/rim. prev.3 prev.3
crowarez & šta je sa onima koji su ga tamo zatvorili – na silu ga tamo uguraliH ačno. a silu ga ugurali. & šta je zločinH 8na li on to, taj imbecil koji je uspeo u svetu nakljukanih budala tako što je gledao uši i zube mnogim sirotim, nesre!nim #avolimaH 8ubi i uši označavaju kriminalcaH 6e li takoH & šta je sa zakonom koji ga još bolje označava – zgodan instrument za žigosanje koji su izumeli prehranjeni da se zaštite od gladnihH -sijane oznake na njihovoj odvratnoj koži – haH 8ar ne osetite i ne čujete čak odavde kako gori i cvrči debela koža tih ljudiH ako ako se stvaraju kriminalci za vašeg Aombroza i njemu slične, o kojima !e oni da pišu svoje gluposti. 5krugla drška štapa i noge su mu se tresle od strasti, dok mu je telo, zaogrnuto krajevima marame, zadržalo svoj istorijski prkosni stav. Czgledao je kao da njuši pokvareni vazduh društvene okrutnosti, i napreže uši da čuje njegove svirepe zvuke. akav njegov stav je na slušaoce ostavljao izvanredno upečatljiv utisak. aj aj gotovo umiru!i veteran dinamitnog ratovanja je u svoje vreme bio odličan glumac – glumac na tribinama, tajnim skupovima, privatnim razgovorima. Čuveni terorista nikada u životu nije podigao ni mali prst na bilo koju javnu zgradu. ije on bio čovek od akcije" nije nije bio bio čak čak ni govo govorn rnik ik silo silovi vite te reči rečito tost sti, i, da poči počist stii mase mase svoj svojim im bučn bučnim im i zape zapenu nuša šani nim m oduševljenjem. jegove namere su bile daleko lukavije. a sebe je preuzeo ulogu nekoga ko drsko i otrovno podstiče zlokobne nagone koji se skrivaju u slepoj zavisti i ogorčenoj taštini neznanja, u patnji i nesre!i siromaštva, u svim plemenitim obmanama pravednog gneva, sažaljenju i pobuni. $enka tog zlog dara se privila uz njega kao miris smrtonosnog otrova u staroj bočici, sada praznoj, beskorisnoj, spremnoj za bacanje na smetlište zajedno sa ostalim predmetima koji su odslužili svoje. 'ihael 'ihaelis, is, pomilo pomilovan vanii apo aposto stol, l, neodr neodre# e#eno eno se nasme nasmešio šio svojim svojim sleplj slepljeni enim m usnam usnama" a" bledunjavo okruglo lice mu se oklembesilo pod težinom melanholije. C sam je bio zatvorenik. C njegova koža je cvrčala pod usijanim žigom, tiho je mumlao. &li drug 5sipon, zvani oktor, do tada se ve! oporavio od šoka. > e razumete > počeo je oholo, ali smesta se zaustavio, uplašen mrtvim crnilom upalih očiju na licu koje se lagano okretalo prema njemu, prazno zure!i, kao da se vodi samo za zvukom. 5dustao je od rasprave, uz blago sleganje ramena. $tivi, $tivi, nav navikn iknut ut da se kre!e kre!e una unaoko okolo, lo, a da na njega njega niko niko ne obra! obra!aa pažn pažnju, ju, ustao ustao je od kuhinjskog stola, i sa sobom u krevet poneo i svoj crtež. $tigao je do vrata salona na vreme da ga potpuno prenerazi rečiti slikoviti opis Karla 6unta. Aist papira iscrtan krugovima mu je iskliznuo iz prstiju, i on ostade da zuri u starog teroristu, kao da ga je smrtni užas i strah od 9izičkog bola odjednom ukopao u mestu. $tivi je veoma dobro znao da vrela pegla naslonjena na nečiju kožu užasno boli. - preplašenim očima mu blesnu ogorčenost1 to bi užasno bolelo. -sta mu se širom
crowarez otvoriše. etremice etremice posmatraj posmatraju!i u!i vatru, vatru, 'ihaelis 'ihaelis je pono ponovo vo bio sposoba sposobann da se izoluje izoluje od svega, svega, pošto mu je to bilo neophodno da se posveti svojim mislima. 5ptimizam je počeo da mu teče sa usana. Video je kapitalizam osu#en još u kolevci, pošto je ro#en s otrovnim načelom nadmetanja unutar sopstvenog sistema. Veliki kapitalisti proždiru male, naveliko gomilaju!i mo! i proizvodne alatke alatke,, usavrš usavršava avaju! ju!ii indust industrijs rijske ke proce procese, se, i u tom ludilu ludilu samouv samouve!a e!avan vanja ja samo samo orga organiz nizuju uju,, oboga!uju i pripremaju zakonito nasledstvo za izmučeni proleterijat. 'ihaelis je izgovorio sjajnu reč ;strpljenje= – i u pogledu njegovih jasnoplavih očiju, uperenih u nisku tavanicu salona gospodina Verloka, ogledalo se an#eosko poverenje. $tivi se, i dalje na vratima, izgleda smirio i utonuo u tupost. Aice druga 5sipona se zgrčilo od razdraženosti. > 5nda nema svrhe bilo šta preduzimati – nikakve. > isam to rekao > pobunio se pomirljivo 'ihaelis. Vizija istine mu se tako snažno ukazivala da ovaj put ni zvuk tu#eg glasa nije uspeo da je razbije. astavio je da posmatra crveno ugljevlje. /ripreme za budu!nost su neophodne, i bio je spreman da prizna kako !e velika promena verovatno nastup nastupiti iti u revolu revolucio cionar narnom nom prevra prevratu. tu. &li pok pokuša ušavao vao je da dok dokaže aže kako kako je revolu revolucio cionar narna na propaganda osetljiv posao visoke svesti. 5na obrazuje gospodare sveta. 'ora da bude brižljivo osmišljena kao i obrazovanje kakvo imaju kraljevi. jena načela treba izlagati oprezno, čak stidljivo, pošto ne znamo na koji način svaka ekonomska promena može da utiče na sre!u, moral, intelekt, istoriju čovečanstva. 6er istorija se stvara alatkama, ne idejama" i sve se menja pod uticajem ekonomskih uslova – umetnost, 9ilozo9ija, ljubav, vrlina – pa i sama istina% -gljevlje -gljevlje u kaminu kaminu se sleglo sleglo uz blagi blagi tresak" tresak" i 'ihaelis, 'ihaelis, osamljeni osamljeni vizionar vizionar u zatvorsko zatvorskojj pustinji, naglo ustade. 5krugao kao naduvani balon, raširio je kratke, zdepaste ruke, kao da dirljivo i bezuspešno pokušava da zagrli i privuče na grudi samoobnovljeni svemir. Vatreno je uzdahnuo. > Dudu! Dudu!no nost st je sigu sigurn rnaa kolik kolikoo i proš prošlo lost st – ropst ropstvo vo,, 9euda 9eudali liza zam, m, indi indivi vidu dual aliz izam am,, kolektivizam. o o je prirodni zakon, a ne prazno proročanstvo. /rezrivo napu!ene pune usne druga 5sipona naglašavale su crnački tip njegovog lica. > Desmis Desmislic licaa > rekao rekao je, dov dovolj oljno no pribra pribrano. no. > ema ema zakon zakonaa niti niti sigurn sigurnost osti. i. 5stavi 5stavimo mo nastavnu propagandu. propagandu. ema veze šta narod zna, kao da je njegovo znanje ikada bilo naročito tačno. ama je jedino važno važno emotivno stanje stanje masa. Dez emocija nema ni ni delanja. 8astao je, a zatim dodao prilično odlučno1 > :ovorim vam sada s naučnog stanovišta stanovišt a – naučnog – haH @ta ste rekli, VerločeH > išta > zarežao je sa so9e gospodin Verlok, koji je, razdražen tim groznim zvukom, samo
crowarez promumlao1 > /rokletstvo. /rokletstvo. 8ačulo se ogorčeno 9r9ljanje starog bezubog teroriste. - 8nate 8nate li kako kako bih ja nazva nazvaoo prirod priroduu trenut trenutnih nih ekono ekonoms mskih kih uslov uslovaH aH azva azvaoo bih je
kanibalističkom. Eto, takvi su% Brane svoju pohlepu na drhtavom mesu i toploj ljudskoj krvi – ništa više. $tivi zvučno zvučno proguta proguta tu zastrašu zastrašuju!u ju!u izjavu, izjavu, i istog trena, trena, kao da je u pitanju pitanju neki otrov brzog dejstva, klonulo klonulo sede na stepenice ispred ispred kuhinjskih vrata. 'ihaelis nije pokazao da je išta čuo. -sne kao da su mu bile zauvek zalepljene" ni drhtaj mu nije prešao preko otežalih obraza. 8abrinutim pogledom je potražio svoj okrugli, teški šešir, i stavio ga je na svoju okruglu glavu. 5kruglo, gojazno telo kao da mu je plovilo izme#u stolica dok je pod ruku držao Karla 6unta. $tari terorista je podigao nesigurnu ruku nalik na kandžu, i razmetljivo nakrivio crni plišani sombrero, zaklanjaju!i udubljenja i brazde na omršavelom licu. Aagano je krenuo, udaraju!i štapom o pod pri svakom koraku. Dio je pravi doživljaj izvesti ga iz ku!e jer je, tu i tamo, zastajao, kao da razmišlja, i nije ni pomišljao da se pokrene dok ga 'ihaelis ne bi pogurao napred. Drižni apostol mu je pridržavao ruku s bratskom brigom" a iza njih, s rukama u džepovima, rasejano je zevao krupni 5sipon. /lava kapica sa istaknutim kožnim vrhom lepo nameštena pozadi na njegovoj žutoj žbunastoj kosi davala mu je izgled norveškog mornara koji se strašno dosa#uje nakon bučne pijanke. :ospodin Verlok je ispratio svoje goste, gologlav, raskopčan u teškom zimskom kaputu, pogleda prikovanog za zemlju. $ pritajenim pritajenim gnev gnevom om je za njima zatvorio zatvorio vrata, vrata, okrenuo okrenuo ključ, ključ, namakao namakao rezu. rezu. ije bio zadovoljan svojim prijateljima. - svetlu 9ilozo9ije gospodina Vladimira o bacanju bombi, delovali su beznadežno beskorisni. -loga gospodina Verloka Verloka u revolucionarnoj politici bila je da posmatra, i nije mogao sada, ni u sopstvenom domu niti na ve!im skupovima, odjednom preuzeti inicijativu za pokretanje akcija. 'orao je da bude obazriv. obazriv. /ošto ga je dirnulo opravdano negodovanje čoveka koji je tek prešao četrdesetu, i osetio da mu je ugroženo ono što mu je najdraže – mir i sigurnost – prezrivo se zapitao šta se uopšte i može očekivati od ovakve družine, ovog Karla 6unta, ovog 'ihaelisa – ovog 5sipona. /ošto je zastao u nameri da ugasi gasnu svetiljku na sredini prodavnice, gospodin Verlok je potonuo u ponor moralnog razmišljanja. $ pronicljivoš!u svojstvenom sličnoj naravi izrekao je svoju presudu. /rave lenštine – taj Karl 6unt, o kome je brinula slabovida starica, žena koju je godinama ranije preoteo prijatelju, a kasnije više puta pokušao da je se otarasi. a svu sre!u po 6unta ona je nastavljala da dolazi s vremena na vreme, jer inače ne bi imao nikoga da mu pomogne da si#e sa autobusa kod ograde :rin parka, gde je ta avetinja odlazila da protegne noge kad god je
crowarez jutro bilo lepo. Kada ta nesalomiva nam!orasta nam!orasta stara veštica veštica umre, mora!e da nestane i ta kočoperna avet – bio bi to kraj plahovitog Karla 6unta. Čestitost gospodina Verloka Verloka je tako#e vre#ao i 'ihaelis svojim optimizmom, zajedno sa svojom bogatom starom ženom, koja ga je u poslednje vreme slala u svoju ku!u na selu. Divši zatvorenik je danima mogao da tumara senovitim stazama u prijatnoj i čovekoljubivoj dokolici. @to se 5sipona tiče, tom prosjaku sigurno ne!e ništa nedostajati sve dok na svetu bude budalastih devojaka sa štednim knjižicama. :ospodin Verlok je u sebi nosio snažno razvijenu potrebu za opštepriznatim ugledom, od koje je jedino bila jača njegova netrpeljivost ka svakoj vrsti priznatog rada – i tu uro#enu manu je delio s ve!inom revolucionarnih re9ormatora postoje!eg društvenog društvenog stanja. 6er se očigledno niko ne buni protiv prednosti i prilika tog stanja, ve! protiv cene koja mora za njega da se plati u vidu prihva!enog morala, sputanosti, i teškog rada. Ve!ina revolucionara se uglavnom protivi disciplini i umoru. /ostoje tako#e i takve naravi, čijem ose! ose!aj ajuu prav pravde de traž tražen enaa cena cena delu deluje je užas užasno no ogro ogromn mna, a, odbo odbojn jna, a, nesn nesnos osna na,, zabr zabrin inja java vaju ju!a !a,, ponižavaju!a, ponižavaju!a, iznu#ivačka, nepodnošljiva. o o su 9anatici. 5stale društvene buntovnike krasi taština, majka svih plemenitih i bezvrednih iluzija, saputnica pesnika, re9ormatora, razmetljivaca, proroka, i podstrekača. Čitav minut izgubljen u tom ponoru razmišljanja, gospodin Verlok nije dosegao dubinu tih apstraktnih razmatranja. 'ožda nije bio u stanju. - svakom slučaju, nije imao vremena. Dolno ga je zaustavilo iznenadno prise!anje na gospodina Vladimira, još jednog svog saveznika, koga je na osnovu istančanih moralnih sklonosti umeo pravilno da proceni. $matrao ga je opasnim. - misli mu se uvukao tračak zavisti. i ljudi koji nisu poznavali gospodina Vladimira, a imali su i žene na koje su se oslanjali, mogli su da besposličare" dok je on izdržavao ženu... og trenutka, jednostavnim jednostavn im povezivanjem povezivanj em misli, gospodin Verlok se suočio sa činjenicom činjenico m da !e kad>tad te večeri morati oti!i na spavanje. /a, što onda ne bi otišao sada – odmahH -zdahnuo je. a obaveza mu nije bila naročito prijatna, kao što bi inače trebalo da bude čoveku njegovih godina i kova. /lašio se demona nesanice, jer je ose!ao da ga je on obeležio za sebe. /odigao je ruku, i ugasio plamen gasne svetiljke iznad glave. 6arka traka svetlosti pade kroz vrata salona na deo prodavnice iza tezge. o je omogu!ilo gospodinu Verloku da ve! na prvi pogled ustanovi broj srebrnih novči!a u kasi. Dilo ih je malo" i prvi put otkako je otvorio prodavnicu, sagledao je njenu trgovačku vrednost. akav pregled bio je vrlo nepovoljan. ije počeo da se bavi trgovinom iz ekonomskih razloga. a izbor baš takvog zanimanja navela ga je njegova sklonost ka mutnim transakcijama, pri kojima se lako dolazi do novca. @taviše, tako nije morao da izlazi iz sopstvenog delokruga – delokruga koji nadzire policija. aprotiv, aprotiv, to mu je obezbedilo javno priznati položaj u tom poslu, i pošto je gospodin Verlok imao
crowarez nepriznate veze preko kojih se upoznao s nepromišljenijim delom policije, ovakve okolnosti su mu davale značajnu prednost. &li kao sredstvo za izdržavanje, sama prodavnica nije bila dovoljna. Czvadio je posudu s novcem iz 9ioke, i kad se okrenuo da iza#e iz prodavnice, primetio je da je $tivi i dalje u prizemlju. prizemlju. @ta za ime sveta tu radi, pitao se gospodin Verlok. @ta mu znače te ludorijeH 8amišljeno je pogledao svog šuraka, ali nije ga upitao za razlog. 7azgovor gospodina Verloka Verloka sa $tivijem bio je ograničen na neobavezno mumlanje jutarnjeg pozdrava, nakon doručka1 ;'oje čizme=, a čak je i to izgovarao više radi reda a ne kao neposrednu zapovest ili zahtev. :ospodin Verlok iznena#eno shvati da u suštini ne zna šta da kaže $tiviju. $tajao je tako nasred salona, i u tišini gledao u kuhinju. ije znao ni šta bi se dogodilo da nešto kaže. C to se gospodinu Verloku učini veoma čudnim u svetlu činjenice, koja mu je iznenada sinula, a to je da mora da se brine i za ovog momka. o tada ni na trenutak nije na takav način razmišljao o $tivijevom postojanju. esumnjiv esumnjivoo nije znao kako da razgovara razgovara s momkom. momkom. /osmatrao /osmatrao je kako maše rukama rukama i mrmlja u kuhinji. $tivi je špartao oko stola kao uzbu#ena životinja u kavezu. /robao je sa ;8ar nije bolje da sad odeš na spavanjeH=, ali to nije urodilo plodom" i gospodin Verlok Verlok ostavi šuraka u tom neumol neu moljiv jivom om razmiš razmišlja ljanju nju,, i umorno umorno pre#e pre#e salon salon,, s kasom kasom u rukama rukama.. /ošto /ošto je uzrok uzrok opšte opšte malaksalosti koju je ose!ao dok se penjao stepenicama bio isključivo umne prirode, uznemirila ga je njena neobjašnjiva neobjašnjiva pojava. adao adao se da se ne!e razboleti. razboleti. /redahnuo je na mračnom odmorištu odmorištu da se malo sabere. &li blag mada postojan zvuk hrkanja koji se probijao kroz tamu ometao ga je u tome. 8vuk je dopirao iz sobe njegove tašte. 6oš jedna osoba koju je izdržavao, pomisli – i na tu pomisao u#e u spava!u sobu. sobu. :ospo#a :ospo#a Verlok je zaspala zaspala s uljanom uljanom lampom lampom 2na spratu spratu nije bilo gasa3 gasa3 koja je snažno snažno gorela na stoči!u pokraj kreveta. $vetlo koje je bacala senka zaslepljuju!e je padala po belom jastuku ulegnutom pod težinom njene glave koja je počivala na njemu sa sklopljenim očima i tamnom kosom upletenom u pletenice. /robudila se na zvuk svog imena prošaputanog u uho, i ugledala je muža kako stoji iznad i znad nje. > Vini% Vini% - početku se nije ni pomerila, i ležala je vrlo mirno, posmatraju!i kasu u rukama gospodina Verloka. &li kad je shvatila da joj brat ;luduje po čitavom prizemlju=, jednim pokretom je naglo skočila na ivicu kreveta. Dosim nogama je, kao da bocka kroz dno neukrašene, platnene vre!e s rukavima čvrsto zakopčane do vrata i oko ručnih zglobova, opipavala tepih u potrazi za papučama dok je posmatrala muževljevo lice. > e znam kako da postupim s njim > zlovoljno objasni gospodin Verlok. > e mogu da ga
crowarez ostavim u prizemlju samog sa upaljenim svetiljkama. 5na ne reče ništa, ve! požuri preko sobe, i vrata se zatvoriše iza njene bele prilike. :ospodin :ospodin Verlok odloži odloži kasu na no!n no!nii stoči!, stoči!, i poče da se skida skida prebaciva prebacivanjem njem zimskog zimskog kaputa preko stolice. 8atim uslediše sako i prsluk. @etao je po sobi u čarapama, nervozno se rukama hvataju!i za vrat, i njegova krupna prilika se pojavljivala i nestajala iz dugačkog ogledala na vratima ženinog garderobera. 8atim, nakon što je svukao tregere s ramena, snažno je podigao venecijanski zastor, i naslonio čelo na hladno prozorsko okno – krhko staklo postavljeno izme#u njega i čudovišnosti hladnog, crnog, vlažnog, blatnjavog, neprijateljskog nagomilavanja cigala, crepova, i kamenja, stvari koje su same po sebi nemile i neprijatne za čoveka. :ospodin Verlok je ose!ao pritajeno neprijateljstvo spoljašnjeg sveta toliko da ga je gotovo 9izički bolelo. ema zanimanja koje više može da izneveri čoveka od zanimanja tajnog policijskog agenta. Kao da konj pod tobom iznenada ugine usred puste i suve ravnice. akvo pore#enje je palo gospodinu Verloku na pamet zato što je u svoje vreme jahao mnoge konje, i sada je imao ose!aj početnog pada. pada. Dudu!nost mu mu je izgledala tako tako crna kao i prozorsko prozorsko okno na koje koje je naslonio čelo. čelo. C odjednom se pojavilo lice gospodina Vladimira, glatko izbrijano i oštroumno, i okruženo oreolom svetlosti ružičastog tena kao neka vrsta ružičastog pečata utisnutog u kobnu tamu. $jajna $jajna i izobličen izobličenaa prikaza prikaza je 9izički 9izički bila tako jeziva jeziva da je gospodin gospodin Verlok ustuknuo ustuknuo od prozora, i pustio je da da zastor uz zvečanje zvečanje padne. padne. -znemiren i zanemeo zanemeo od straha da da !e mu se ukazati ukazati još takvih privi#enja, posmatrao je ženu kako ponovo ulazi u sobu i odlazi u krevet, smireno i nekako zvanično, zbog čega se osetio užasno usamljenim na ovom svetu. :ospo#a Verlok izrazi svoje iznena#enje što ga vidi budnog. > e ose!am se dobro > promumlao je, i prešao rukama preko vlažnog čela. > VrtoglavicaH > a. -opšte mi nije dobro. :ospo#a Verlok, sa smirenoš!u jedne iskusne žene, iznese pouzdano mišljenje o uzroku, i predloži mužu uobičajeni uobičajeni lek, ali on, ukopan na sredini sredini sobe, tužno odmahnu spuštenom spuštenom glavom. > /rehladi!eš se budeš li tamo stajao > primetila je. :ospodin :ospodin Verlok se prisili prisili da završi završi sa skidanje skidanjem m ode!e, ode!e, i pope se u krevet. krevet. ole u tihoj, uzanoj uličici, odmereni koraci su se približili ku!i, a zatim utihnuli, lagani i postojani, kao da je prolaznik namerio da pregazi čitavu večnost, od jedne j edne gasne svetiljke do druge u no!i bez kraja" i dremljivo otkucavanje starog sata na odmorištu jasno se čulo u spava!oj sobi. :ospo#a Verlok, leže!i na le#ima, i zure!i u tavanicu, primeti1 > /azar nam je danas veoma mali.
crowarez :ospodin :ospodin Verlok, erlok, u istom položaju, položaju, pročisti pročisti grlo kao da !e izjaviti izjaviti nešto nešto važno, važno, ali samo upita1 > 6esi li isključila gas u prizemljuH -6esam> odvrati gospo#a Verlok savesno. > 5naj jadni dečko je večeras izuzetno uzbu#en >
promrmljala je, nakon pauze koja je potrajala potrajala tri otkucaja sata. sata. :ospodin Verlok nije mario za $tivijevu uzbu#enost, uzbu#enost, ali se ose!ao užasno budnim, i plašio se suočavanja s tamom i tišinom koja !e uslediti nakon gašenja lampe. aj strah ga navede da primeti kako se $tivi oglušio oglušio o njegov predlog da da ode na spavanje. spavanje. :ospo#a Verlok, koja se uhvatila uhvatila u zamku, poče naširoko mužu da objašnjava kako to nije bio nikakav ;bezobrazluk=, ve! obična ;uzbu#enost=. - čitavom Aondonu nije bilo mladi!a $tivijevih godina koji bi bio dobrodušniji i poslušniji od njega, potvrdila je" niko ljubazniji niti spremniji da udovolji, a čak je bio i koristan, sve dok mu ljudi ne uznemire njegovu sirotu glavu. :ospo#a Verlok Verlok se okrenula prema svom mužu, koji je ležao na le#ima, oslonila se na lakat, i nagnula se nad njim sa željom da ga uveri kako je $tivi koristan član porodice. aj žar zaštitničkog sažaljenja koji je u detinjstvu morbidno pobudila nesre!a drugog deteta obojila joj je blede obraze slabašnim rumenilom, dok su joj krupne oči sjajile pod tamnim kapcima. ada je gospo#a Verlok Verlok izgledala mla#e" izgledala je mlado kao što je Vini nekada izgledala, i mnogo življe nego što je Vini iz doba dok su živeli u ku!i na Delgrejv skveru sebi ikada dopuštala da izgleda pred gospodom stanarima. -znemirenost je gospodina Verloka sprečila da prida smisao onome što mu je žena govorila. Činilo mu se kao da mu se njen glas obra!a s druge strane debelog zida. jen izgled ga je dozvao svesti. ?enio je tu ženu, i taj ose!aj poštovanja, pokrenut ispoljavanjem nečega što je ličilo na ose!anja, samo mu je j e zadalo još bola na svu njegovu muku. Kad joj je j e glas utihnuo, nelagodno se promeškoljio, i izustio1 > e ose!am se dobro poslednjih nekoliko dana. 'ožda je ovim nameravao da joj se potpuno poveri" ali gospo#a Verlok ponovo spusti glavu na jastuk, i zagledana u tavanicu nastavi1 > aj dečko dečko čuje previše previše od svega svega što se ovde govo govori. ri. a sam znala znala da dolaze dolaze večeras, večeras, pobrinula bih se da ode na spavanje kad i ja. Czludelo ga je nešto što je čuo, nešto u vezi sa izjedanjem ljudskog mesa i ispijanjem krvi. Čemu takvi razgovoriH - glasu joj se ose!ao ose!ao prizvuk prizvuk ozloje#e ozloje#enog nog prezira. prezira. :ospodin :ospodin Verlok je sada bio sasvim sasvim pribran. > /itaj Karla 6unta > divlje je zarežao. :ospo# :ospo#aa Verlok erlok vrlo vrlo odlučn odlučnoo nazva nazva Karla Karla 6unta 6unta ;od ;odvra vratnim tnim starce starcem=. m=. 5tvore 5tvoreno no je iskazivala svoju naklonost ka 'ihaelisu. 5 robusnom 5siponu, u čijem prisustvu se uvek ose!ala
crowarez nelagodno mada je to prikrivala stavom hladne suzdržanosti, ništa nije rekla. C nastavila je da govori o bratu, koji je tolike godine bio predmet njene brige i straha1 > 5n ne treba da sluša takve stvari. Veruje da je to sve istina. e zna za bolje. -znemiri se zbog toga. :ospodin Verlok ne reče ništa. > 8verao je u mene, kao da me ne poznaje, kad sam sišla. $rce mu je tuklo kao čeki!. ije on kriv što se lako uzbu#uje. /robudila sam majku, i zamolila je da posedi s njim dok ne ode na spavanje. ije on kriv. e pravi probleme kada ga ostave na miru. :ospodin Verlok ne reče ništa. > Kamo lepe sre!e da nije nikada išao u školu > poče ponovo gospo#a Verlok osorno. > -vek uzima one novine iz izloga da čita. $av se zajapuri nad njima. 5stavimo barem deset primeraka mesečno. $amo zauzimaju prostor u izlogu. C gospodin 5sipon svake nedelje donosi hrpu onih D. /. brošura da ih prodaje po pola penija. 6a ne bih dala pola penija ni za čitavu gomilu. Dlesavo štivo – eto šta je. e!e se to prodavati. /re neki dan, $tivi se dočepao jedne, i u njoj se nalazila priča o nemačkom o9iciru koji je otkinuo pola uha vojniku, i zbog toga nije bio kažnjen. Jivotinja% o popodne nisam mogla da iza#em na kraj sa $tivijem. a priča je bila dovoljna da čoveku krv proključa. C kakva je korist od štampanja štampanja takvih stvariH 'i ovde nismo nemački nemački robovi, hvala bogu. bogu. ije to naša stvar, stvar, je li takoH takoH :ospodin Verlok ne odgovori. > 'orala sam dečku da oduzmem nož za rezbarenje > nastavi gospo#a Verlok, sada ve! malo pospanije. > Vikao Vikao je i udarao nogama o pod i jecao. e može da podnese pomisao na bilo kakvu okrutnost. 8aklao bi tog o9icira kao svinju da ga je tada video. Cstina je% eki ljudi ne zaslužuju milost. > :las gospo#e Verlok utihnu, i izraz njenih ukočenih očiju postade sve zamišljeniji i zamu!eniji tokom duge pauze. – 6e li ti udobno, dušoH > upita slabašnim, udaljenim glasom. > a ugasim sada svetloH $umorno ube#en da za njega nema sna, gospodin Verlok je ležao !utke i nepomično u strahu od mraka. -ložio je veliki napor. napor. > a. -gasi ga > konačno je izgovorio šupljim glasom.
crowarez
Četvrto poglavlje
Ve!ina od tridesetak malih stolova prekrivenih crvenim stolnjacima s belim šarama bila je pore#ana pod pravim uglom u odnosu odnosu na tamnosme#e tamnosme#e drvetom obložene obložene zidove podzemne podzemne dvorane. dvorane. Dronzani lusteri s mnogobrojnim kuglama visili su s niske, blago zasvedene tavanice, tavanice, a 9reske su se ravno i bezlično prostirale svuda unaokolo po zidovima bez prozora, s prizorima hajki i uličnih pijanki u srednjovekovnim srednjovekovnim kostimima. $kutonoše $kutonoše u zelenim prslucima vitlali vitlali su lovačkim noževima noževima i podizali uvis krigle zapenušanog zapenušanog piva. > -koliko se ne varam, vi biste morali znati šta se krije iza ove proklete stvari > reče robusni 5sipon, naginju!i se napred, s laktovima raširenim na stolu i stopalima gurnutim ispod stolice. očima mu se ogledala divlja nestrpljivost. Visoki isoki klavir klavir u blizini blizini vrata, vrata, pored pored kojeg su se sa obe strane strane nalazile nalazile saksije saksije s palmama, palmama, iznen iznenada ada sNm sNm od sebe sebe proizv proizvede ede plesnu plesnu melodi melodiju ju sa agresi agresivno vnom m virtuo virtuozn znoš! oš!u. u. /odiga /odigaoo je zaglušuju!u buku. Kad je prestao, podjednako naglo kao što je i počeo, sumnjivi čovečuljak s naočarima koji je sedeo nasuprot 5siponu iza teške staklene krigle pune piva smireno je izgovorio nešto što je zvučalo kao opšti predlog. > - principu, to što jedan od nas dvojice možda zna ili ne zna nešto u vezi sa bilo čime ne sme biti preneto drugima. > $vakako > složi se drug 5sipon tihim, prigušenim glasom. > - principu. $a svojim krupnim rumenim licem me#u šakama nastavio je uporno da zuri, dok je sumnjivi čovečuljak s naočarima hladno ispijao pivo i spuštao staklenu kriglu na sto. /ljosnate, velike uši bile su mu široko odmaknute odmaknute od glave, koja je izgledala izgledala dovoljno krhko da je 5sipon zdrobi izme#u palca i kažiprsta" čelo kao da mu se naslanjalo na okvir naočara" ravni obrazi, masnog, nezdravog tena, bili su prosto zabrljani jadnom oskudnoš!u tankih crnih brči!a. Kukavna neuglednost čitave pojave bila je još smešnija zbog zbog njegovog krajnje samouverenog samouverenog držanja. :ovor :ovor mu je bio osoran, a naročito se trudio da ostavi utisak dok je !utao. 5sipon ponovo promumla kroz šake1 > 6este li danas mnogo izlaziliH > e. Čitavo prepodne sam proveo u krevetu > odgovori drugi. > 8aštoH
crowarez > 5h% išta > odvrati 5sipon, žudno zure!i dok je u sebi drhtao od želje da nešto sazna, ali očigledno ga je plašila neodoljiva nezainteresovanost čovečuljka. Kada je razgovarao s ovim drug drugom om – što što se retk retkoo deša dešava valo lo – veli veliki ki 5sip 5sipon on je pati patioo od komp komple leks ksaa moral moralne ne i 9izi 9izičk čkee beznačajnosti. beznačajnosti. 'e#utim, uputio je još jedno pitanje1 > 6este 6este li peške došli ovamoH ovamoH > e. &utobusom > prilično spremno odgovori čovečuljak. Jiveo je daleko u Czlingtonu, u ku!ici u jednoj bednoj ulici, zakrčenoj slamom i prljavim papirom gde su, kad nisu bili u školi, trčkarale i prepirale se horde neuredne dece uz kreštavu, neveselu, goropadnu graju. $amačku stražnju sobu, poznatu po neverovatno velikom ormaru, iznajmio je nameštenu od dve postarije usedelice, skromne krojačice čije su mušterije uglavnom bile mlade služavke. a ormar je stavio teški katanac, ali inače je bio uzoran stanar, nije stvarao nevolje, i gotovo ga uopšte nije trebalo dvoriti. Karakterisalo ga je to što je zahtevao da bude prisutan kada mu čiste sobu, a kada je izlazio, zaključavao je vrata i ključ nosio sa sobom. 5sipon je zamišljao kako te naočare u crnom okviru kruže ulicama na spratu autobusa, dok njihov samouvereni odsjaj pada tamo>amo po zidovima ku!a ili se spušta na glave nesvesne bujice ljudi na pločnicima. aj duh bolesnog osmeha promenio je oblik 5siponovih punih usana pri pomisli na zidove koji potvrdno klimaju, i ljude koji beže da spasu živu glavu čim ugledaju te naočare. Kad bi samo znali% Kakva panika% -pitno je promrljao1 > $edite ovde ve! dugoH > $at ili nešto duže > nehajno nehajno odgo odgovori vori ovaj drugi, drugi, i otpi gutljaj gutljaj tamnog tamnog piva. $vi njegovi njegovi pokreti – način na koji je držao kriglu, sam čin ispijanja, način na koji je spuštao tešku čašu i prekrštao ruke – imali su čvrstinu, sigurnu preciznost zbog čega je krupni i miši!avi 5sipon, koji se naginjao napred prodornog pogleda i napu!enih usana, ostavljao utisak nestrpljive neodlučnosti. > $at vremena > rekao je. > 5nda možda još niste čuli novost. 6a sam je upravo čuo – na ulici. 6este liH Čovečulja Čovečuljakk odmahnu odmahnu glavom. glavom. &li pošto pošto ovaj nije poka pokaziva zivaoo interesova interesovanje, nje, 5sipon 5sipon doda kako je vest čuo neposredno pre nego što je ušao. /rodavac novina ju je izvikivao njemu pred nosom, i pošto nije bio pripremljen na tako nešto, veoma se iznenadio i uznemirio. -šao je u zgradu suvih usta. – isam ni pomislio da !u vas zate!i ovde > dodao je, neprekidno mumlaju!i, s laktovima postavljenim na sto. > olazim ovamo ponekad > odvrati onaj drugi, zadržavši izazivački suzdržano ponašanje. > ivno što baš vi od svih ljudi niste čuli ništa o tome > nastavi robusni 5sipon. Kapci mu se nervozno spustiše preko sjajnih očiju. – Vi od svih ljudi > ponovio je, iskušavaju!i ga. 5vako očito suzdržavanje dokazivalo je neverovatnu i neobjašnjivu sramežljivost tog krupnog čoveka pred smirenim čovečuljkom, koji je opet podigao staklenu kriglu, otpio, i spustio je odsečnim i sigurnim
crowarez pokretom. C to je bilo sve. sve. 5sipon, 5sipon, pošto je očekivao očekivao nešto, nešto, reč ili znak, znak, koji nije stigao, stigao, prihvati prihvati to kao neku vrstu vrstu ravnodušnosti. > ajete ajete li > pitao je, još više utišavaju utišavaju!i !i glas > svoju robu svima koji se usude usude da vam je zatražeH > 'oje apsolutno pravilo je da nikada nikoga ne odbijem – dok god kod sebe imam zalihe > odlučno odgovori čovečuljak. > o vam je principH > primeti 5sipon. > 6este. o je princip. > C mislite da je to ispravnoH Velike okrugle okrugle naočare naočare koje su tom bledom bledom licu davale davale izgled izgled prodorne prodorne samouvere samouverenosti nosti,, suprotstaviše se 5siponu kao dve budne, nepomične lopte koje sevaju hladnu vatru. > $avršeno. -vek. - svim okolnostima. @ta može da me zaustaviH @to ne bihH 8ašto bih se dvaput premišljaoH 5sipon uzdahnu, takore!i, diskretno. > Bo!ete Bo!ete da kažete kažete kako biste predali predali robu i neko nekom m njuškalu njuškalu ako bi došao došao da je od vas zatražiH rugi se bledo osmehnu. > eka do#u i poku pokušaju, šaju, i vide!ete vide!ete > reče. reče. > 8naju oni mene, mene, ali znam i ja njih sve redom. redom. e!e mi se ni približiti, približiti, oni ne. Čvrsto je stisnuo tanke pomodrele usne. 5sipon se usprotivi. > &li mogli mogli bi neko nekoga ga da pošalju pošalju – da vam podmetnu podmetnu.. 8ar ne shvatate shvatateHH a taj način način vam izmame robu, a onda vas uhapse s dokazom u rukama. > okazom za štaH 8a koriš!enje eksploziva bez dozvole, možda. 'ada je imao nameru da se prezrivo podsmehne, izraz mršavog, bolešljivog lica mu je ostao nepromenjen, a način izgovora nehajan. – e verujem da iko od njih žudi da me uhapsi. 'islim da ne bi mogli nikoga da nagovore da zatraži nalog. Čak ni one najbolje. ijednog. > 8aštoH > upita 5sipon. > 8ato 8ato što dob dobro ro znaju znaju da se od dela dela svoje svoje robe robe nikada nikada ne odv odvaja ajam. m. -ve -vekk je je uz mene. mene. Aagano je dotakao kaput u visini grudi. > - debeloj staklenoj bočici > dodao je. > ako su mi i rekli > reče 5sipon, s prizvukom ču#enja u glasu. > &li nisam znao... > 8naju oni > prekide ga oštro čovečuljak, naslanjaju!i se na ravan naslon stolice, koji mu se izdizao iznad nežne glave. > ikada me ne!e uhapsiti. akva igra ne odgovara nijednom policajcu.
crowarez a bi se pozabavili nekim kao što sam ja, potrebno im je pravo, otvoreno, sramno junaštvo. /onovo je samouvereno samouvereno pucnuo ustima. 5sipon suzbi jedan nestrpljivi pokret. > Cli nesmotreno nesmotrenost st – ili jednostav jednostavno no neznanje neznanje > žustro žustro je uzvratio. uzvratio. – $amo treba da za taj posao unajme nekoga ko ne zna da nosite dovoljno eksploziva u džepu da na komade raznesete r aznesete i sebe i sve oko sebe u krugu od šezdesetak metara. > ikad ikadaa nisa nisam m izjavi izjavioo da me ne mogu mogu uklo uklonit nitii > odv odvrat ratii ona onajj drug drugi. i. – &li to ne bi bilo bilo hapšenje. @taviše, ni to nije lako kao što izgleda. > /ih% /ih% > /obuni /obunioo se se 5sipon 5sipon.. – emojt emojtee biti biti sigu sigurni rni u to. @ta bi spreči sprečilo lo njih njih peto petoric ricu> u> šestoricu da skoče na vas s le#a na uliciH Kada bi vas čvrsto zgrabili za ruke, ništa ne biste mogli, jjee li takoH > a, mogao bih. 7etko kad izlazim na ulicu kad se smrači > izjavi čovečuljak, neosetljivo > i nikada veoma kasno. ok se šetam, desna ruka mi je uvek sklopljena oko gumene loptice koju nosim u džepu pantalona. /ritisak na tu lopticu uključuje detonator unutar bočice koju nosim u džepu. o o je princip pneumatskog trenutnog prekidača za objektiv kamere. ?ev vodi do... Drzim pokretom otkrivanja dao je 5siponu priliku da baci pogled na gumenu cevčicu, nalik na tankog sme#eg crva, koja je izlazila iz rukava sakoa i uranjala u unutrašnji džep jakne u visini grudi. jegova ode!a, neodre#ene sme#e mešavine, bila je iznošena i umrljana, prašnjava u porubima, sa iskrzanim rupicama za dugmad. etonator je delom mehanički, delom hemijski, objasnio je, sa nenamernom ohološ!u. > renutan renutan je, naravnoH > promrlja 5sipon, blago se stresavši. > aleko od toga > priznade drugi nevoljno usled čega mu se usta žalosno iskriviše. – 'ora pro!i čitavih dvadeset dvadeset sekundi od trenutka kada pritisnem pritisnem lopticu do izbijanja izbijanja eksplozije. > 0iju% > zazvižda 5sipon, potpuno zaprepaš!en. zaprepaš!en. – vadeset sekundi% -žas% 'islite da biste mogli s tim da se suočiteH 6a bih poludeo... > Kakve veze ima i ako poludite. aravno, to je slaba tačka ovog posebnog sistema, koji je samo za moju upotrebu. ajgore od svega je to što nam je način eksplodiranja uvek slaba tačka. /okušavam da prona#em detonator koji !e se prilagoditi svim uslovima delovanja, pa čak i neoček neo čekiva ivanim nim prome promenam namaa uslova uslova.. /romen /romenljiv ljiv a ipak ipak savrše savršeno no preciz precizan an mehani mehanizam zam.. Cstins Cstinski ki inteligentan detonator. > vadeset sekundi > ponovo izusti 5sipon. – &u% & onda... Dlagim okretom glave svetlucanje naočara kao da je premerilo veličinu pivnice u podrumu čuvene pivnice ;$ilenus=. > iko u ovoj prostoriji ne bi mogao da umakne > presudio je nakon izvršenog pregleda. –
crowarez Čak ni onaj par koji se sada penje stepenicama. Klavir u podnožju stepeništa odjeknu mazurkom sa drskom žestinom, kao da se neki prost i besramni duh razme!e. irke su se tajanstveno spuštale i podizale. 5nda se sve utišalo. 5sipon na trenutak zamisli kako se to jarko osvetljeno mesto pretvara u zastrašuju!u crnu rupu koja izbacuje užasne kolutove dima, zagušenu groznim ostacima srušenih zidova i unakaženih leševa. Cmao je tako jasnu predstavu razaranja i smrti da se ponovo stresao. rugi to primeti, drže!i se smireno i samodovoljno. > - krajnjem slučaju, od samog karaktera zavisi i bezbednost. 'alo je ljudi na svetu čiji je karakter izgra#en tako kao moj. > /itam se kako ste to uspeli > zareža 5sipon. > $naga ličnosti > uzvrati drugi, bez podizanja glasa" pošto je ta izjava došla iz usta jednog tako očigledno bednog organizma, 5sipon se ugrize za donju usnu. – $naga ličnosti > ponovi, s razmetljivom smirenoš!u. > Cmam sredstva sredstva da bude budem m smrtonosa smrtonosan, n, ali to samo po sebi, sebi, razumete, razumete, ne znači znači apsolutno apsolutno ništa u smislu zaštite. elotvorno je u stvari verovanje tih ljudi u moju spremnost da ta sredstva i upotrebim. o je njihov utisak. o je bezuslovno. 8ato sam smrtonosan. > C me#u tim ljudima ima karakternih pojedinaca > zlokobno promuca 5sipon. > 'ogu! 'ogu!e. e. &li očigle očigledno dno je reč o različ različitim itim nivoim nivoimaa pošto, pošto, na primer primer,, oni na mene mene ne ostavljaju utisak. 8ato su oni slabiji od mene. C ne mogu biti drugačiji. jihov karakter je izgra#en na utvr#enom moralu. 5slanja se na društveni poredak. 'oj je oslobo#en svega veštačkog. 5ni su vezani vezani svim mogu!im običajima. običajima. 5slanjaju 5slanjaju se na život koji je, u vezi s ovim, ovim, istorijska istorijska činjenica činjenica okružena svim vrstama ograničenja i obzira, složena, organizovana činjenica izložena napadima u svakoj tački" dok se ja oslanjam na smrt, koja ne poznaje ograničenja i ne može biti napadnuta. 'oja nadmo!nost je očigledna. > o je vizionarski način izražavanja > reče 5sipon, posmatraju!i hladno svetlucanje okruglih naočara. – e tako davno čuo sam Karla 6unta kako izgovara nešto veoma slično. > Karl 6unt > prezrivo promumla drugi > delegat 'e#unarodnog crvenog komiteta, čitavog života je samo izveštačena senka. Cma vas trojica delegata, zar neH e!u iznositi mišljenje o drugoj dvojici, pošto ste vi jedan od njih. &li to što govorite beznačajno je. Vi ste vredni izaslanici revolu revolucio cionar narne ne propag propagand ande, e, ali nev nevolj oljaa nije nije samo samo u tome tome što ste nespo nesposob sobni ni da samost samostaln alnoo razmišljate baš kao i neki ugledni bakalin ili novinar, ve! i zato što uopšte nemate karakter. karakter. 5sipon nije mogao da sakrije ozloje#enost. > &li šta želite od nasH > uzviknuo je prigušenim glasom. – 8a čim vi lično tragateH
crowarez > 8a savršenim detonatorom > stiže odlučan odgovor. odgovor. – 8ašto pravite takve grimaseH Vidite, ne možete da podnesete čak ni spominjanje nečeg odlučnog. > e pravim grimase > grubo progun#a iznervirani 5sipon. > Vi, revolucionari > nastavi drugi, sa opuštenom samouverenoš!u samouverenoš!u > vi ste robovi društvene konvencije, koja vas se plaši" robovi ste baš kao i sama policija koja stoji u odbrani te konvencije. 6asno da jeste, pošto želite da je promenite. 5na upravlja vašim mislima, naravno, i vašim delovanjem, i zato ni vaše misli ni vaše delovanje ne mogu da budu odlučni. > 8astao je, spokojno, u teškoj, beskonačnoj tišini, a onda gotovo smesta nastavio1 > iste ni trunku bolji od snaga usmerenih protiv vas – od policije, na primer. /re neki dan sam iznenada naleteo na glavnog inspektora Bita na uglu otenam kort rouda. /ogledao me je vrlo prodorno. &li ja njega nisam pogledao. $amo sam ga okrznuo pogledom. 8ašto bih ga posmatraoH 5n je razmišljao o mnogim stvarima – o svojim nadre#enima, o svom ugledu, sudovima, svojoj plati, novinama – stotinama stvari. &li ja sam samo mislio na svoj detonator. Cnspektor mi nije ništa značio. Dio mi je beznačajan kao – ništa toliko beznačajno mi ne pada na pamet sa čime bih mogao da ga uporedim osim možda Karla 6unta. $lika i prilika. C terorista i policajac obojica dolaze iz iste korpe. 7evolucija, zakonitost – protivudar u istoj igri" oblici besposličarenja u suštini potpuno isti. 5n igra svoju igricu" tako i vi propagandisti. &li ja se ne igram1 radim četrnaest sati dnevno i ponekad idem i gladan. 'oji ogledi povremeno koštaju, i onda moram dan>dva da izdržim bez hrane. :ledate moje pivo. a. Ve! imam dve čaše, i sada !u uzeti još jednu. 5vo je mali praznik, i ja ga sam slavim. 8ašto da neH ovoljno sam čvrst da radim sam, sasvim sam, apsolutno sam. :odinama ve! radim sam. 5siponovo lice postade tamnocrveno. > a savršenom detonatoru, haH > podrugljivo se nasmejao. > a > žustro žustro uzvrati uzvrati drugi. drugi. – o je dobra de9inicija de9inicija.. e biste mogli mogli da prona#et prona#etee ništa ni upola tako precizno da opišete prirodu svog delovanja sa svim vašim komitetima i delegacijama. 6a sam pravi propagandista. propagandista. > e!emo o tome da raspravljamo > reče 5sipon, sa željom da se izdigne iznad ličnog obzira. – /lašim se da !u !u morati da vam pokvarim pokvarim slavlje. 6utros 6utros se čovek razneo razneo u parku :rinič. :rinič. > Kako znateH > Czvikuju Czvikuju vesti vesti na ulicama ulicama još od dva sata. sata. Kupio sam novine, novine, i utrčao utrčao ovamo. ovamo. 5nda sam vas ugledao kako sedite za ovim stolom. Cmam C mam ih sada u džepu. Czvuka Czvukaoo je je nov novine ine.. Dio Dio je to povel poveliki iki,, ružiča ružičasti sti tabak, tabak, kao da je porume porumeneo neo od toplin toplinee sopstvenih uverenja, koja su bila optimistična. /ogledom je brzo preleteo preko stranica.
crowarez > &h% Evo ga. Domba u parku :rinič. 8asada nema mnogo. /ola dvanaest. 'aglovito jutro. /osledice eksplozije su se osetile sve do 7omni rouda i /ark plejsa. 5gromna rupa u zemlji ispod drveta ispunjena smrvljenim korenjem i polomljenim granama. $vuda unaokolo delovi ljudskog tela razneti u komade. o je sve. $ve ostalo je obično novinarsko naklapanje. Kažu da nema sumnje da je to bio podli pokušaj pokušaj dizanja 5pservatorije 5pservatorije u vazduh. vazduh. Bm. - to je teško poverovati. 6oš neko vreme je gledao u novine u tišini, zatim ih je dodao onom drugom, koji ih je nakon rasejanog zurenja spustio bez primedbi. /rvi je progovorio 5sipon – i dalje ozloje#en. > Komadi Komadi samo samo jednog čoveka, čoveka, obratite pažnju. akle1 razneo se. o vam kvari dan, je li takoH 6este li očekivali takav potezH i na kraj pameti mi nije bilo – nisam mogao ni da zamislim da se tako nešto planira ovde – u ovoj zemlji. - sadašnjim okolnostima, ne nedostaje joj zločinaca. Čovečuljak podiže tanke crne obrve s ravnodušnim prezirom. > 8ločinac% @ta je toH @ta je zločinH @ta uopšte znači jedna takva izjavaH > Kako da se izrazimH 'oram da koristim savremene pojmove > odvrati nestrpljivo 5sipon. – a a izjava znači da ovo može loše da utiče na naš položaj položaj u ovoj zemlji. 8ar to za za vas nije dovoljno veliki zločinH -be#en sam da ste u poslednje vreme delili svoju robu. r obu. 5sipon se prodorno zagleda u njega. rugi, bez ustezanja, lagano spusti i podiže glavu. > 6este% 6este% > prasnu prasnu urednik urednik D. /. brošura brošura ljutitim ljutitim šapatom. šapatom. – e% C zaista zaista to tek tako delite, delite, samo ako to od vas zatraži prva budala koja nai#eH --pravo tako% 5su#eni društveni poredak nije izgra#en na papiru i mastilu, i ne zanosim se
da !e ga srušiti kombinacija papira i mastila, šta god vi mislili. a, delio bih robu obema rukama svakom čoveku, ženi, ili budali koja nai#e. 8nam o čemu razmišljate. &li ja ne primam uputstva od ?rvenog komiteta. :ledao bih kako vas proteruju odavde, ili hapse – ili obezglavljuju ako treba – i ne bih se ni najmanje potresao. -opšte nije važno šta se dešava s nama kao pojedincima. :ovorio :ovo rio je nehajno, nehajno, bez žara, žara, gotovo gotovo bez ikakvih ikakvih ose!aja, ose!aja, i 5sipon, 5sipon, koga je to dubo duboko ko pogodilo, pokuša pokuša da oponaša njegovu suzdržanost. suzdržanost. -a policija ovde ume da radi svoj posao, izbušila bi vas revolverima, ili bi pokušala da vas
otpozadi udari po glavi usred bela dana. Čovečuljak kao da je ve! razmotrio tu mogu!nost na svoj ravnodušni, samouvereni način. - a> složio se krajnje spremno. – &li za to bi morali da se suoče sa sopstvenim
institucijama. $hvatate liH o zahteva neuobičajenu istrajnost. Cstrajnost posebne vrste. 5sipon trepnu. > 'islim 'islim da bi vam se upravo upravo to dog dogodi odilo lo da vam se labora laborator torija ija nalazi nalazi u $jedin $jedinjen jenim im
crowarez ržavama. 5ni tamo ne obra!aju pažnju na 9ormalnosti. 9 ormalnosti. > Verovatno erovatno ne!u i!i da proverim. proverim. Cnače, Cnače, primedba primedba vam je na mestu mestu > priznade priznade drugi. drugi. – jihov je karakter daleko jači, i u suštini je anarhistički. $jedinjene ržave su za nas plodno tlo – veoma dobro tlo. Velika republika u sebi nosi koren uništavanja. Kolektivni temperament se ne pokorava zakonima. zakonima. 5dlično. 'ogu 'ogu da nas pobiju, pobiju, ali... > Vi ste za mene previše neshvatljivi > progun#a 5sipon, sa sumornom zabrinutoš!u. > Aogično > pobuni se drugi. – Cma nekoliko vrsta logike. 5vo je prosve!ena vrsta. &merika je u redu. 5va zemlja je opasna, sa svojom idealističkom predstavom o zakonitosti. ruštveni duh ovog naroda je uvijen u obazrive predrasude, a to je pogubno za naš rad. :ovorite o Engleskoj kao o našem jedinom pribežištu% -toliko gore. Kapua% (F 8ašto su nam potrebna pribežištaH u vi govorite, štampate, kujete zavere, i ništa ne radite. 7ekao bih, vrlo zgodno za takve kao što je Karl 6unt. Dlago Dlago je slegnuo slegnuo ramenima, ramenima, zatim doda dodaoo sa istom opuštenom opuštenom sigurnoš! sigurnoš!u1 u1 > aš cilj bi trebalo da bude razbijanje sujeverja i obožavanja zakonitosti. išta mi ne bi bilo draže nego da nas inspektor Bit i njemu slični pobiju usred belog dana uz odobravanje javnosti. ada bismo dobili pola bitke" došlo bi do raspada stare moralnosti u samom njenom svetilištu. o bi trebalo da vam bude cilj. &li vaši revolucionari to nikada ne!e razumeti. /lanirate budu!nost, gubite se u sanjarenjima o ekonomskim sistemima nastalim iz ovog postoje!eg" dok nam je u stvari potrebno raščiš!avanje i jasan početak za novo shvatanje života. akva budu!nost !e do!i sama po sebi ako joj samo napravimo mesta. 8ato bih lopatama bacao svoju robu na uglovima ulica kada bih je imao dovoljno" a pošto je nemam, činim sve što mogu da usavršim istinski pouzdan detonator. detonator. 5sipon, koji se duboko udubio u misli, uhvati se za tu poslednju reč kao za slamku spasa. > a. Vaši detonatori. e bih se čudio da je to bio jedan od vaših detonatora koji je razneo onog čoveka u parku. $enka uznemirenosti pre#e preko odlučnog, bledog lica nasuprot 5sipona. > -pravo u tome i leže moje nevolje, što moram praktično da ispitujem svaku vrstu. a kraju krajeva, moram da ih isprobam. 5sim toga... 5sipon ga prekinu. > Ko bi mogao mogao da bude taj čovekH čovekH -veravam -veravam vas da mi u Aondonu Aondonu nemamo nemamo saznanja saznanja... ... 'ožete li da mi opišete osobu kojoj ste dali robuH rugi okrenu naočare ka 5siponu kao da usmerava par re9lektora. > a ga opišem opišem > pono ponovi vi lagano. lagano. > 'islim 'islim da na ovo ne!ete ne!ete imati ni najmanju najmanju primedbu. primedbu. (F :rad :rad na jugu jugu Ctal Ctalij ije. e. :o :odi dine ne (L* (L*.. Ka Kapu pua, a, neka nekada da neza nezavi visn snaa drža država va,, odre odrekl klaa se svoj svojee samostalnosti i priključila se Ctaliji da bi osigurala mir. 2/rim. prev.3
crowarez 5pisa!u vam ga jednom rečju – Verlok. 5sipon, koga je znatiželja izdigla nekoliko centimetara od stolice, naglo sede kao da ga je neko udario u lice. > Verlok% emogu!e. Bladnokrvni čovečuljak samo blago klimnu glavom. > a. 5n je taj. - ovom slučaju slučaju ne možete možete da kažete kažete da sam robu dao prvoj prvoj buda budali li koja je naišla. 5n je bio istaknuti član grupe koliko ja shvatam. > a a > slož složii se se 5sipon 5sipon.. – Cstakn Cstaknuti uti.. e, e, nije nije baš baš tako. tako. 5n je bio glavni glavni za skuplj skupljanj anjee obaveštajnih podataka, podataka, i obično je j e primao drugove koji su ovamo dolazili. Dio je više koristan nego važan. Čovek bez ideja. /re mnogo godina je govorio na skupovima – u 0rancuskoj, čini mi se. 'ada, ne naročito dobro. Verovali su mu ljudi kao što su Aatore, 'ozer, i sve to staro društvo. 6edini talenat koji je iskazao bila je njegova sposobnost da nekako izmiče pažnji policije. 5vde, na primer, izgleda da ga nisu pažljivo motrili. Dio je oženjen, znate. /retpostavljam da je s njenim novcem otvorio onu prodavnicu. Čini se, tako#e, da mu se isplatila. 5sipon 5sipon naglo zastade, zastade, i promumla promumla za sebe1 sebe1 > /itam se šta !e sada biti s tom ženomH ženomH > i zamisli se. rugi rugi je čekao čekao s razme razmetlji tljivom vom ravnod ravnodušn ušnoš! oš!u. u. jegov jegovoo porek poreklo lo je bilo bilo nepoz nepoznat nato, o, i uglavnom su ga znali samo pod nadimkom /ro9esor. akav naziv je stekao zato što je nekada bio asistent na hemiji na nekom tehničkom institutu. 7aspravljao se s vlastima zbog nepravednog postupanja. /osle toga je dobio dobio mesto u laboratoriji 9abrike boja. C tamo su se prema njemu odnosili odvratno nepravedno. jegove borbe, oskudica, veliki trud da se izdigne na društvenoj lestvici, ispunili su ga tako visokim mišljenjem o sopstvenim zaslugama da je svetu bilo gotovo nemogu!e da se prema njemu odnosi pravično – jer takav utisak zavisi prvenstveno od strpljenja pojedinca. /ro9esor je imao duha, ali nedostajala mu je velika društvena vrlina – mirenje sa sudbinom. > Cntelektua Cntelektualni lni nikogovi! nikogovi! > izgovori izgovori glasno glasno 5sipon, 5sipon, iznenada iznenada se trgnuvši trgnuvši iz razmišljan razmišljanja ja o žalosnoj sudbini i poslu gospo#e Verlok. – $asvim obična ličnost. :rešite što se češ!e ne družite s drugovima, /ro9esore > dodao je prekorno. – 6e li vam nešto rekao – dao neki nagoveštaj o svojim nameramaH isam ga video mesec dana. e mogu da verujem da je nestao. > 7ekao mi je da je u pitanju napad na zgradu > reče /ro9esor. /ro9esor. – oliko sam morao da znam da bih mogao da pripremim eksploziv. apomenuo sam mu da !u jedva nakupiti dovoljnu količinu da se postigne razaranje, ali ozbiljno je navalio s molbama da dam sve od sebe. /ošto je želeo nešto što bi moglo otvoreno da se nosi u ruci, predložio sam mu da iskoristimo jednu staru petolitarsku lakiranu kantu koju sam slučajno imao kod sebe. opala mu se ta zamisao. 'alo sam se pomučio,
crowarez jer sam prvo morao da joj isečem dno a onda onda ga ponovo zavarim. zavarim. Kada je bila spremna spremna za upotrebu, u kanti se nalazila dobro zatvorena tegla od debelog stakla sa širokim otvorom obložena vlažnom glinom i u njoj oko pola kilograma zelenog praška B4. etonator je bio povezan s gornjim poklopcem na kanti. Dilo je genijalno genijalno – kombinacija vremena vremena i udara. 5bjasnio 5bjasnio sam mu sistem. sistem. Dila je u pitanju tanka kalajna cev u kojoj se nalazilo... nalazilo... 5siponu odluta pažnja. > @ta mislite da se dogodiloH > prekinu ga. > isam siguran. siguran. 'ožda 'ožda je čvrsto čvrsto zavrnuo zavrnuo poklopac, poklopac, što bi dove dovelo lo do kontakta kontakta,, a onda zaboravio na vreme. 'ehanizam je bio namešten na dvadeset minuta. $ druge strane, ako je došlo do kontakta, oštar udar bi smesta doveo do eksplozije. Cli je veoma skratio vreme, ili mu je kanta jednostavno ispala. o kontakta je j e svakako došlo – to mi je potpuno jasno. j asno. $istem savršeno radi. 'ada, čovek bi pomislio da bi obična budala u žurbi pre zaboravila da ostvari kontakt. 6a sam se uglavnom plašio takvog neuspeha. &li ima toliko budala da čovek ne stiže da se čuva. e možete od detonatora očekivati da bude potpuno otporan na budale. 'ahnuo je konobaru. 5sipon je kruto sedeo, s rasejanim pogledom punim duševnog bola. Kada se čovek udaljio s novcem, prenuo se sa izgledom dubokog nezadovoljstva. > ašao sam se u krajnje nezavidnoj situaciji > razmišljao je. – Karl ve! nedelju dana leži u krevetu bolestan od bronhitisa. 'ožda više nikada ne!e ni ustati. 'ihaelis uživa negde na selu. 6edan pomodni izdavač mu je ponudio pet stotina 9unti za knjigu. Di!e to užasan neuspeh. zatvoru je izgubio naviku povezanog razmišljanja, znate. /ro9esor je ustao, i dok je zakopčavao kaput, pogledao je oko sebe savršeno ravnodušno. > @ta !ete učinitiH > upita 5sipon, umorno. /lašio se osude ?entralnog crvenog komiteta, tela bez stalnog mesta boravišta, i o čijem članstvu nije bio tačno obavešten. &ko se ovaj doga#aj okonča tako što !e obustaviti skromnu novčanu pomo! koju su mu dodelili za izdavanje D. /. brošura, onda !e !e zaista morati da žali zbog Verlokove Verlokove neobjašnjive neobjašnjive ludosti. > $olida $olidarno rnost st s ekstrem ekstremnim nim obliko oblikom m delova delovanja nja je jedno, jedno, a glupa glupa nesmo nesmotre trenos nostt je nešto nešto sasvim drugo> rekao je, s nekom turobnom surovoš!u. – e znam šta je spopalo Verloka. Cma tu neka tajna. 'e#utim, njega više nema. $hvatite ovo kako god želite, ali pod datim okolnostima jedino rešenje za militantnu revolucionarnu revolucionarnu grupu jeste da odbaci svaku svaku vezu s tim vašim prokletim čudakom. $amo me brine kako da izvedemo da to poricanje bude dovoljno uverljivo. -spravljeni čovečuljak, zakopčan i spreman da po#e, nije bio viši od 5sipona koji je i dalje sedeo. -smerio je svoje naočare pravo u 5siponovo lice. > 'ožda 'ožda biste mogli mogli da zatražite zatražite od policije policije potvrdu potvrdu o dobrom dobrom vladanju. vladanju. 5ni znaju znaju gde je
crowarez svako od vas sino! spavao. 'ožda bi pristali, ako ih zamolite, da izdaju i neku vrstu zvaničnog saopštenja. > ema sumnje da su oni potpuno svesni da mi nismo imali ništa s tim > ogorčeno promumla 5sipon. – &li šta !e re!i, to je druga stvar. > 5stao je zamišljen, i nije više obra!ao pažnju na nisku, sovastu, otrcanu priliku koja je stajala pokraj njega. – 'oram se odmah dočepati 'ihaelisa i ubediti ga da govori iz srca na jednom od naših skupova. 6avnost ima neku vrstu sentimentalnog poštovanja prema tom čoveku. jegovo ime je poznato. & ja poznajem nekoliko izveštača u velikim dnevnim novinama. o što !e on pričati potpune su besmislice, ali on tako vatreno govori da ljudi prihvate sve što kaže. > Kao melasa > ubaci /ro9esor, sasvim prigušeno, zadržavši ravnodušan izraz lica. 8bunjeni 5sipon je nastavio poluglasno da razgovara sam sa sobom, kao čovek koji razmišlja u potpunoj samo!i. > /rokleti magarac% 5staviti tako malouman posao u mojim rukama. & čak ne znam ni... $eo je stisnu stisnutih tih usana usana.. /omisa /omisaoo da da ode pravo pravo u prodav prodavnic nicuu po vesti vesti nije nije mu delova delovala la privlačno. $matrao je da je u Verlokovoj prodavnici možda ve! postavljena policijska zamka. 'ora!e da izvrše neka hapšenja, pomislio je, s nekom vrstom moralnog ogorčenja, jer je način njegovog njegovog revoluciona revolucionarnog rnog života ugrožen i to ne njegovom krivicom. krivicom. $ druge strane, strane, ako ne ode tamo, postoji opasnost da ne sazna nešto što bi mu bilo izuzetno važno. 8atim mu je palo na pamet da, ako je taj čovek u parku raznet na komade kako kažu večernje novine, možda ga još nisu prepoznali. & ako je tako, možda policija nema poseban razlog da Verlokovu Verlokovu prodavnicu posmatra pažljivije nego neko drugo mesto poznato po posetama označenih anarhista – u stvari, isto tako su mogli da posmatraju i ulaz u ;$ilenus=. > $ada > promumlao je, premišljaju!i se. @kripavi glas kraj njegovog lakta izgovori sa smirenim podsmehom1 > -hvati ti tu ženu sa svim njenim imanjem. /ošto je izgovorio te reči, /ro9esor se udaljio od stola. 5sipon, koga je takva pronicljivost zatekla nespremnog, neodlučno krenu, ali ipak ostade da bespomo!no zuri, kao da je čvrsto prikovan za sedište stolice. -samljeni klavir, bez ikakve druge pomo!i osim muzičke stolice, odvažno udari nekoliko akorda, i započinju!i izbor nacionalnih melodija, najzad mu odsvira ;ivlji zumbuli @kotske=. Dolno nepristrasne note su se sve slabije čule dok se lagano peo stepenicama, prelazio dvoranu i izlazio na ulicu. Cspred Cspred velikih velikih ulaznih ulaznih vrata turobni turobni prodavci prodavci novina novina stajali stajali su pokraj pokraj pločnika pločnika i prodavali prodavali svoju robu. Dio je leden, sumoran dan ranog prole!a" i ča#avo nebo, blato na ulicama, rite prljavih muška muškarac racaa > sve sve se izvrsn izvrsnoo slagal slagaloo sa erupci erupcijom jom vlažni vlažnih, h, tričav tričavih ih listov listovaa papir papiraa natopl natopljen jenih ih
crowarez štamparskim mastilom. /rljavi i zamazani posteri su poput tapiserije ukrašavali ivičnjak. /rodaja popodnevnih novina je bila vrlo živa" ipak, u pore#enju sa brzim, neprekidnim prolaskom pešaka, učinak je bio nedovoljan i zanemarljiv. 5sipon žustro pogleda na obe strane pre nego što je zakoračio u gomilu, ali /ro9esor se ve! izgubio iz vida.
crowarez
Peto poglavlje
/ro9esor je skrenuo u ulicu levo, i hodao ukočeno uspravne glave, u gomili u kojoj je gotovo svako ponaosob bio viši od njegovog zakržljalog stasa. -zalud bi samom sebi lagao da je bio razočaran. &li to je puko ose!anje" njegove postojane misli nije mogao da uznemiri ovakav ili neki sličan neuspeh. $lede!eg puta, ili onaj put nakon toga, udarac !e biti zastrašuju! – nešto istinski potresno – udarac dovoljno jak da otvori prvu pukotinu na upečatljivom pročelju velikog zdanja pravnih zamisli iza kojih se kriju gnusne zakonske nepravde. $kromnog porekla i do te mere beznačajnog beznačajnog izgleda da mu je on čak predstavljao prepreku u ispoljavanju njegovih inače znatnih prirodnih sposobnosti, sposobnosti, maštu su mu rano zapalile priče o ljudima koji koji se izdižu iz ponora siromaštva do položaja bogatstva i mo!i. Krajnja, gotovo asketska čistota misli, zajedno sa zapanjuju!im nepo nepozn znav avan anje jem m svet svetov ovnih nih prili prilika ka,, pred pred njim njim je post postav avila ila cilj cilj stic stican anja ja mo!i mo!i i utic uticaj ajaa bez bez posredovanja posredovanja umešnosti, privlačnosti, takta, bogatstva – isključivo sopstvenim zaslugama. - tom pogledu je smatrao da ima pravo na neosporan uspeh. jegov otac, osetljivi mračni zanesenjak s kosim čelom, bio je lutaju!i i vatreni propovednik neke nepoznate ali krute hriš!anske sekte – krajnje uveren u preimu!stva svoje ispravnosti. - njegovom sinu, individualisti po prirodi, čim je nauka u potpunosti zamenila verovanja tajnih verskih skupova, ovaj moralni stav se pretvorio u sumanutu puritansku ambiciju. egovao ju je kao nešto svetovno sveto. jena propast mu je otvorila oči i uvideo je pravu prirodu sveta, čiji je moral bio lažan, pokvaren, i bezbožan. Čak i iza najopravdanijih revolucija stoje lične pobude prerušene u veru. /ro9esor je u svom ogorčenju pronašao konačni uzrok koji ga je oslobodio greha što se kao izaslanik sopstvene ambicije okrenuo razaranju. -ništavanje poverenja javnosti u zakone bilo je nesavršena 9ormula njegovog krutog 9anatizma" ali podsvesno je vrlo tačno i ispravno bio ube#en da osnove utvr#enog društvenog poretka ne mogu biti delotvorno srušene osim pomo!u neke vrste kolektivnog ili individualnog nasi nasilja lja.. Dio Dio je pred predst stav avni nikk mora morala la – to je sebi sebi uvrt uvrteo eo u glav glavu. u. 5b 5bav avlja ljaju ju!i !i svoj svoj zada zadata takk s nemilosrdnim prkosom stekao je privid mo!i i ličnog ugleda. o se nije moglo osporiti njegovoj osvetničkoj gorčini. $tišavala je svoj nemir" i na svoj način, ve!ina strastvenih revolucionara možda i ne traži ništa drugo do mira zajedno sa ostatkom čovečanstva – mir ublažene taštine, zadovoljenih apetita, ili možda umirene savesti.
crowarez Czgubljen Czgubljen u gomili, gomili, ubog i patuljast, patuljast, samouvere samouvereno no je razmišljao razmišljao o svojoj svojoj mo!i, mo!i, s rukom u levom džepu pantalona, lagano stežu!i gumenu lopticu, glavnog jemca svoje zlokobne slobode" ali nešto kasnije, neprijatno ga je pogodio prizor puta zakrčenog vozilima i pločnika krcatog ljudima. alazio se u dugoj, dugoj, ravnoj ulici, nastanjenoj nastanjenoj samo deli!em deli!em neizmernog neizmernog mnoštva" ali svuda svuda oko sebe, sve do granica obzorja sakrivenog iza ogromne hrpe cigala, ose!ao je masu čovečanstva mo!nu u svojoj brojnosti. :amižu, brojni kao skakavci, vredni kao mravi, nesmotreni kao prirodna sila, hrle slepo i krotko i prihva!eno, nepristupačni nepristupačni za ose!anja, logiku, možda i strah, tako#e... og oblika sumnje se najviše plašio. epristupačni za strah% Često je, dok se tako napolju šetao, i ako bi uspeo da se oslobodi sebe, imao takve trenutke strašnog i razumnog nepoverenja u čovečanstvo. @ta ako njih ništa ne može da pokreneH akvi trenuci dolaze svim ljudima čija je ambicija usmerena ka neposrednom shvatanju čovečnosti – umetnicima, političarima, misliocima, re9ormatorima, ili svecima. /rezira vredno emocionalno stanje, čija !e usamljenost samo ojačati nadmo! nad mo!ni ni karakt karakter" er" i sa žestok žestokim im likova likovanje njem m /ro9es /ro9esor or pomisl pomislii na pribež pribežišt ištee svoje svoje sobe, sobe, sa zakatančenim ormarom, izgubljenim u divljini siromašnih ku!a, isposničko prebivalište savršenog anarhiste. - nameri da brže stigne do mesta gde je mogao da se ukrca na autobus, naglo je skrenuo iz zakrčene ulice u uzano i prašnjavo sokače popločano kamenjem. $ jedne strane su niske ku!e od opeke u prašnjavim prozorima imale gotovo nevidljivi umiru!i izgled neizlečivog raspadanja – prazne školjke koje čekaju rušenje. a drugoj strani ulice život još nije u potpunosti nestao. aspram jedine gasne lampe zjapila je pe!ina trgovca polovnim nameštajem, gde je duboko u mraku neke vrste uzanog prilaza koji je vijugao kroz čudnu šumu ormara, sa zamršenim žbunjem nogu od stolova, jedno veliko ogledalo svetlucalo poput jezerceta u šumi. esre!ni, odbačeni kauč, i uz njega dve rasparene stolice, stajali su na otvorenom. 6edino ljudsko bi!e koje se služilo ovim prolazom osim /ro9esora, približavaju!i se odlučno i uspravno iz suprotnog pravca, odjednom je zaustavilo svoj žustri korak... > 8dravo% > rekao je oprezno, i malčice se nakrivio na stranu. /ro9esor /ro9esor se ve! zaustavio zaustavio,, napo napola la okrenut okrenut tako da su mu ramena ramena bila veoma veoma blizu drugog drugog zida. esnu ruku je lagano spustio na naslon odbačenog kauča, levu je namerno držao duboko zavučenu u džep pantalona, a okrugli oblik naočara s teškim okvirom davao je njegovom turobnom, nezabrinutom licu izgled sove. 5vo je podse!alo na susret u sporednom hodniku ku!e pune života. $tasiti čovek je imao do grla zakopčan tamni kaput, i nosio je kišobran. @ešir mu je, onako zabačen unazad, otkrivao ve!i deo čela, koje je izgledalo veoma belo u polutami. - tamnim očnim dupljama, očne jabučice su prodorno svetlucale. svetlucale. ugi, spušteni brkovi, boje zrelog zrelog kukuruza, vrhovima su uokvirivali uokvirivali četvrtasti
crowarez oblik obrijane brade. > e tražim vas > rekao je kratko. /ro9esor se ne pomače ni centimetar. centimetar. /omešani zvuci velegrada potonuli su u nerazgovetan prigušeni žamor. :lavni inspektor $pecijalnog kriminalističkog odeljenja, gospodin Bit, promenio je ton. > e žurite ku!iH > pitao je, s podrugljivom jednostavnoš!u. jednostavnoš!u. 5maleni 5maleni moralni moralni izaslanik izaslanik razaranja razaranja,, nezdravog nezdravog izgleda, izgleda, tiho je likovao likovao zbog sopstven sopstvenog og uticaja, pošto je držao pod kontrolom ovog čoveka ovlaš!enog da brani ugroženo društvo. $re!niji od Kaligule, koji je želeo da 7imski senat ima samo jednog poglavara da bi mogao da zadovolji svoju okrutnu pohlepu, posmatrao je u tom jednom čoveku sve sile kojima je prkosio1 silu zakona, vlasništva, tlačenja, i nepravde. Video je sve svoje neprijatelje i neustrašivo im se suprotstavljao a sve radi zadovoljenja sopstvene taštine. $tajali su zbunjeni pred njim kao pred zastrašuju!im znamenjem. - sebi je likovao zbog mogu!nosti ovog susreta koji mu je potvrdio nadmo! nad celokupnim čovečanstvom. čovečanstvom. o je zaista zaista bio slučajan slučajan susret. susret. :lavni :lavni inspektor inspektor Bit je tog dana imao neprijatno neprijatno mnogo mnogo posla pošto je njegovo odeljenje odeljenje primilo prvi telegram iz :riniča nešto pre jedanaest sati pre podne. /re svega, ve! i sama činjenica da se napad dogodio manje od nedelju dana nakon što je uverio visokog zvaničnika da ne treba da se plaše napada anarhista bila je dovoljno neugodna. &ko je ikada bio uveren u takvu izjavu, onda je to bilo tada. Czrekao je to beskrajno beskrajno zadovoljan sobom, jer je bilo očigledno da visoki zvaničnik strašno priželjkuje priželjkuje da čuje upravo to. /otvrdio je da se ni na šta slično ne može ni pomisliti a da odeljenje za to ne sazna u roku od dvadeset četiri časa" a tako je govorio jer je sebe smatrao velikim stručnjakom svog odeljenja. Čak je otišao dovoljno daleko da izgovori reči koje bi neko mudriji zadržao za sebe. &li glavni inspektor Bit nije bio baš mudar, barem ne naročito. Cstinska mudrost, koja nije ni u šta sigurna u ovom svetu punom protivrečnosti, sprečila bi ga da sebe dovede u ovakav položaj. -pozorila bi njegove nadre#ene, i uništila mu priliku za unapre#enje. -napre#enje -napre#enje mu je došlo veoma brzo. > ema nijednog, nijednog, gospodine gospodine,, koga ne bismo mogli da uhva uhvatimo timo u bilo koje doba dana ili no!i. 8namo šta svaki od njih radi iz sata u sat > izjavio je. C visoki zvaničnik je sebi dopustio da se nasmeši. :lavni inspektor Bit je izgovorio tako očigledno pravu stvar za o9icira svog ranga da je to bilo prosto izvanredno. Visoki Visoki zvaničnik je verovao u tu izjavu, koja se slagala s njegovom predstavom da je sve sve u redu. Dio je mudar na službeni službeni način, jer inače bi razmislio razmislio ne o teoriji ve! o iskustvu koje govori da se u bliskim odnosima izme#u zaverenika i policije doga#aju neočekivana rešenja, iznenadne rupe u prostoru i vremenu. &narhistu mogu posmatrati na svakom koraku i u
crowarez svakom trenutku, ali uvek nai#e i takav trenutak kada se nekako izgubi iz vida i domašaja na nekoliko sati, tokom kojih se desi nešto 2uglavnom eksplozija3 manje ili više za žaljenje. &li visoki zvaničnik, zanet sopstvenim utiskom da je sve u redu, nasmešio se, i sada je se!anje na taj osmeh izazivalo veliku nelagodu kod glavnog inspektora Bita, glavnog stručnjaka kada su anarhisti bili u pitanju. ije to bila jedina jedina okolnost okolnost koja je kvarila kvarila uobičajeni uobičajeni spokoj spokoj ovog istaknutog istaknutog stručnjaka stručnjaka.. ogodilo se još nešto i to upravo tog jutra. /omisao da, kada je hitno bio pozvan u privatnu kancelariju pomo!nika komesara, nije bio u stanju da sakrije svoje zaprepaš!enje bila je izuzetno uznemiruju!a. agon uspešnog uspešnog čoveka davno ga je naučio da se, po pravilu, ugled gradi na držanju koliko i na dostignu!ima. & on je ose!ao da mu držanje, kada mu je predočen telegram, nije bilo naroči naročito to poh pohval valno. no. 7azro 7azrogač gačio io je oči, oči, i uzv uzvikn iknuo1 uo1 ;emog ;emogu!e u!e%=, %=, pa se tako tako izloži izložioo ljutito ljutitom m odgovoru na koji nije umeo da uzvrati, pošto je pomo!nik komesara optužuju!e spustio vrh prsta na telegram i nakon što ga je glasno pročitao, bacio ga je na sto. Diti smrvljen pod pritiskom kažiprsta, kao i sam telegram, bilo je neprijatno iskustvo. C opasno, tako#e% 5sim toga, glavni inspektor Bit je bio svestan da da nije popravio stvar stvar time što je sebi dopustio dopustio da izrazi svoje svoje uverenje. > 6edno odmah mogu da vam kažem1 niko od naših s tim nema nikakve veze. -živao -živao je glas glas dobr dobrog og detekt detektiva iva,, ali sada sada je uvide uvideoo da bi ned nedoku okučiv čivoo predu predusre sretlji tljiva va suzdržanost puno bolje poslužila njegovom njegovom ugledu. $ druge strane, priznao je samom sebi da !e biti teško sačuvati ugled ako !e mu se krajnji autsajderi mešati u posao. &utsajderi su bili prokletstvo policije baš kao i drugih zanimanja. &li ton kojim je /omo!nik komesara izgovarao svoje primedbe bio je previše kiseo kiseo da bi ga Bit još i nervirao. C od doručka glavni inspektor Bit nije uspeo ništa da pojede. /ošto /ošto je smesta smesta krenuo krenuo da započne započne istraživa istraživanje nje na licu mesta, mesta, prilično prilično se nagu nagutao tao sirove, sirove, škodljive magle u parku. 8atim se odšetao do bolnice" i kada je istraga u :riniču konačno bila završena, izgubio je apetit. $ obzirom na to da nije bio naviknut, kao lekari, da izbliza posmatra raskomadane ostatke ljudskih bi!a, zgrozio se nad prizorom koji mu se ukazao kada je u odre#enom bolničkom odeljenju odeljenju bio podignut vodootporni vodootporni prekrivač sa sa stola. rug rugii vodo vodoot otpo porn rnii prek prekriv rivač ač je je bio bio raši rašire renn prek prekoo stol stolaa kao kao stol stolnja njak, k, sa sa uglo uglovi vima ma presavijenim preko nekakvog brežuljka – gomile krpa, spaljenih i krvavih, koje su napola sakrivale nešto što je moglo biti i gozba za ljudoždere. Dila mu je potrebna prilična snaga uma da ne ustukne pred tim prizorom. :lavni inspektor Bit, uspešan o9icir svog odeljenja, održao se na nogama, ali čitav minut se nije ni pomerio. 'esni pozornik u uni9ormi baci pogled sa strane, i reče s ravnodušnom jednostavnoš!u1 jednostavnoš!u1
crowarez > u je ceo. $vaki njegov deli!. Kakav posao. Dio je prvi na licu mesta nakon eksplozije. /onovio je tu činjenicu. Video je nešto nalik na snažan blesak munje u magli. - to vreme je stajao na vratima preno!išta u ulici Kralja Vilijama i razgovarao je s vlasnikom. /otres ga je potpuno prodrmao. /otrčao je izme#u drve!a prema 5pservatoriji. – Koliko su me noge nosile > dvaput je ponovio. :lavni :lavni inspektor inspektor Bit, oprezno oprezno i užasnuto užasnuto se naginju!i naginju!i preko preko stola, stola, pusti ga da nastavi. nastavi. Dolnički nosač i još jedan čovek spustiše uglove platna, i odmaknuše se. 5či glavnog inspektora su pretraživale užasne delove te gomile izmešanih stvari, koje kao da su bile sakupljene u klanicama i prodavnicama dronjaka. > Koristili Koristili ste lopatu lopatu > primetio primetio je, spazivši spazivši sitan šljunak, šljunak, majušne majušne sme#e sme#e parči!e parči!e kore, i komadi!e drveta tanke kao igle. > 'orao sam na jednom jednom mestu mestu > rekao je neosetljiv neosetljivii pozo pozornik. rnik. – /oslao /oslao sam čuvara čuvara da donese ašov. Kad me je čuo kako njime stružem po zemlji, naslonio se čelom o drvo, pozlilo mu je kao psu. :lavni inspektor, inspektor, naginju!i se obazrivo preko stola, borio se s neprijatnim ose!ajem u grlu. $ilovita i nasilna eksplozija koja je od tog tela napravila gomilu bezimenih komadi!a potresla ga je svojom nemilosrdnom okrutnoš!u, mada mu je razum govorio da se sve moralo desiti brzo kao sevanje munje. Čovek, ko god da je bio, umro je istog trena" a ipak je bilo teško poverovati da je ljudsko telo moglo tako da se raspadne a da ne pro#e kroz nezamislivu patnju. /ošto nije bio 9iziolog, a još manje meta9izičar, glavni inspektor Bit se snagom saose!anja, koje je oblik straha, izdigao iznad pojma o vremenu. renutno% $etio se svega što je ikada čitao u popularnim izdanjima o dug dugim im i zastra zastrašu šuju! ju!im im snovim snovimaa odsan odsanjan janim im u trenut trenutku ku bu# bu#enj enja" a" o čitav čitavom om životu životu koji koji sa strahovitom žestinom proživi davljenik dok mu na smrt osu#ena glava poslednji put iskoči na površinu dok je vuče struja. eobjašnjive zagonetke svesnog postojanja opsedale su glavnog inspektora Bita dok nije razvio užasnu zamisao da u dva uzastopna treptaja oka mogu da stanu godine strahovitog bola i mentalnih muka. C u me#uvremenu, glavni inspektor je nastavljao da zuri u sto smirenog izraza i sa blago nervoznom pažnjom siromašne mušterije koja se saginje nad takoz takozvan vanim im nuspro nusproizv izvodi odima ma mesar mesaree biraju biraju!i !i je9tin je9tinuu ned nedelj eljnu nu večeru večeru.. $ve vreme vreme su njegov njegovee istrenirane sposobnosti odličnog istražitelja, koji ne propušta priliku da do#e do in9ormacije, pratile samozadovoljno, samozadovoljno, nepovezano brbljanje pozornika. > $vetlokosi momak > primetio je ovaj poslednji spokojnim tonom, i zastao. – $tarica koja je razgovarala s narednikom primetila je svetlokosog čoveka kako izlazi iz stanice 'ejz hil. > 8austavio se. – C on je bio svetlokosi čovek. /rimetila je dva čoveka kako izlaze iz stanice nakon što
crowarez je voz otišao > lagano je nastavio. – ije bila sigurna jesu li bili zajedno. ije obratila naročitu pažnju na onog krupnog, ali drugi je bio svetao, sitan momak, koji je nosio limenu lakiranu kantu u ruci. > /ozornik je za!utao. > /oznajete /oznajete ženuH ženuH > izustio izustio je glavni glavni inspektor inspektor,, s pogledom pogledom prikovanim prikovanim za sto, i nejasnom nejasnom predstavom o tome tome da se trenutna istraga vodi o osobi osobi koja !e verovatno verovatno zauvek ostati ostati nepoznata. > a. 5na je doma!ica kod penzionisanog krčmara, i ponekad dolazi u kapelu u /ark plejsu > reče važno pozornik i zastade, uz još j oš jedan iskošen pogled ka stolu. & onda odjednom1 odjednom1 > akle, evo ga – sve što vidim od njega. $vetao. $itan – dovoljno sitan. /ogledajte to stopalo. /rvo sam pokupio noge, jednu za drugom. Dio je tako razbacan da nisam znao odakle da počnem. /ozornik je u!utao" jedva primetno treperenje nedužnog, samopohvalnog samopohvalnog osmejka dalo je njegovom okruglom licu detinjasti izraz. > $potakao se > izjavio je pouzdano. – C sNm sam se spotakao, i udario se u glavu, dok sam pritrčavao. $vuda unaokolo štrči korenje. korenje. 8apeo je za za korenje drveta i pao, pao, i ta naprava koju je nosio sigurno mu je eksplodirala ispod grudi, pretpostavljam. 7eči ;nepozna ;nepoznata ta osoba= osoba= koje su mu neprekidn neprekidnoo odzv odzvanjal anjalee u svesti svesti prilično prilično su mučile mučile glavnog inspektora. 8bog sebe lično bi voleo da otkrije uzrok ovog tajanstvenog doga#aja. Dio je pro9esionalno radoznao. 8bog javnosti bi želeo da odbrani delotvornost svog odeljenja tako što bi ustanovio identitet tog čoveka. Dio je odani službenik. 'e#utim, to kao da je bilo nemogu!e. /rvo, tragovi su bili nečitki – nije se moglo ništa naslutiti osim grozne svireposti. advladavši 9izičku odvratnost, glavni inspektor Bit je ispružio ruku bez nade da !e umiriti savest, i podigao je najmanje zamazanu krpu. Dila je to uzana traka od somota s koje je visilo ve!e trouglasto parče tamnoplave krpe. /odigao ju je u visinu očiju" i policijski pozornik progovori1 > 5kovratnik od somota. Čudno što je starica primetila okovratnik od somota. amnoplavi kaput sa okovratnikom od somota, rekla nam je. 5vo je momak kojeg je videla, nema greške. C ovde je sav, sav, tu je okovratnik od somota i ostalo. 'islim da mi nije promaklo nijedno parče, čak ni delovi veličine poštanske marke. og trenutka trenutka je dobro dobro obuč obučeni eni glavni glavni inspektor inspektor prestao prestao da reaguje reaguje na pozo pozorniko rnikovv glas. /rimakao se prozoru da bi dobio više svetla. jegovo lice, okrenuto od prostorije, izražavalo je zaprepaš!eno, snažno zanimanje dok je pažljivo ispitivao trouglasto parče crnog 9inog što9a. 5dvojio ga je naglim trzajem, i tek kada ga je ugurao u džep, okrenuo se ka prostoriji, i bacio somotski okovratnik nazad na sto. > /okrijte to > oštro je naredio pomo!nicima, ne gledaju!i više u tom pravcu, i pozdravivši pozornika, žurno je odneo svoj svoj plen.
crowarez Vozom je stigao do grada, sam i duboko zamišljen, zamišlje n, u kupeu tre!e klase. aj aj potpisani komad ode!e bio je neobično vredan, i nije mogao da se načudi kako je lako došao do njega. Kao da mu je sama sudbina bacila taj trag u ruke. C kao i svaki prosečan čovek, koji je voleo da upravlja doga#ajima, počeo je da sumnja u taj nezasluženi i slučajni uspeh – samo zato što mu je izgledao nametnut. /raktična vrednost uspeha uveliko zavisi od načina na koji ga gledate. &li sudbina ništa ne gleda. 5na ne zna za obazrivost. Više Više nije smatrao da je naročito poželjno javno utvrditi identitet čoveka koji se tog jutra na tako užasan način potpuno razneo. &li nije bio siguran kakav !e stav zauzeti njegovo odeljenje. 8a svoje zaposlene odeljenje predstavlja složenu ličnost sa sopstvenim zamislima, pa čak i sopstvenim hirovima. 5no zavisi od odane posve!enosti svojih službenika a njihova posve!ena odanost je povezana sa izvesnom količinom nežnog prezira, što ga i čini tako krasnim. /riroda se blagonaklono pobrinula da niko ne bude junak u očima svog sluge, jer bi junaci j unaci tada sami sebi čistili ode!u. Csto tako, nijedno odeljenje nije savršeno u očima svojih službenika. 5deljenje nema tolika saznanja kao neki njegovi službenici. /ošto je j e bezose!ajan organizam, nikada ne može da bude savršeno obavešten. i za njegovu delotvornost ne bi bilo dobro da previše zna. :lavni inspektor Bit si#e s voza sav utonuo u razmišljanje, koje nije kvarila nelojalnost, ali u kome se ipak začela mrvica ljubomornog nepoverenja što često izbija na tlu savršene odanosti, ženi ili ustanovi. ako raspoložen, 9izički veoma prazan, ali i dalje ošamu!en onim što je video, naišao je na /ro9es /ro9esora ora.. /od /od takvim takvim oko okolno lnosti stima ma koje koje bi kod svakog svakog zdrav zdravog, og, norma normalno lnogg čovek čovekaa izazva izazvale le razdražljivost, ovaj susret je bio naročito neprijatan glavnom inspektoru Bitu. ije razmišljao o /ro9esoru" uopšte nije razmišljao ni o jednom posebnom anarhisti. $loženost ovog slučaja mu je nekako nametnula opštu ideju o besmislenosti čovečanstva, što je ukratko ve! samo po sebi mučno za nekoga ko nije sklon 9ilozo9iji, a u ovom naročitom slučaju je postalo tako razdražuju!e da se nije moglo izdržati. :lavni inspektor Bit se na početku svoje karijere bavio energičnijim oblicima lopovluka. $tekao je ime u toj oblasti, i prirodno, nakon unapre#enja u drugo odeljenje, i dalje je prema tom poslu ose!ao neku vrstu naklonosti. Aopovluk nije bio potpuno besmislen. Dila je to vrsta ljudske delatnosti, izopačene naravno, ali ipak delatnosti vršene u radničkom svetu" taj posao se obavljao iz istog razloga kao i onaj u grnčarskim 9abrikama, rudnicima uglja, na njivama, radionicama za brušenje. Dio je to rad koji se u praksi razlikovao od drugih oblika rada zbog prirode rizika koji sobom nosi, a koji nije ležao u ankilozi, (G trovanju olovom, rudničkom gasu, ili peščanoj prašini, ve! u onome što bi se kratko moglo opisati izrazom ;sedam godina teške robije=. :lavni inspektor Bit, naravno, nije bio neosetljiv na ozbiljnost moralnih razlika. &li nije on mario ni za (G -kočenost zgloba usled srastanju srastanju kostiju. 2/rim. prev.3
crowarez lopove. 5ni su bili izloženi oštroj moralnoj osudi poznatoj glavnom inspektoru Bitu. Dili su njegovi sugra#ani koji su zgrešili zbog nesavršenog obrazovanja, verovao je glavni inspektor Bit" ali uvažavaju!i tu razliku, mogao je da shvati način razmišljanja provalnika, zato što, u stvari, provalnik razmišlja na isti način i ima iste pobude kao i policajac. C jedni i drugi su sledili iste običaje, i poznavali način rada, rutinu i zanat onih drugih. 7azumeju jedni druge, što je prednost za sve, i tako se stvara izvesna me#usobna privlačnost. /roizvodi iste mašine, jedni označeni kao korisni a drugi štetni, uzimaju tu mašinu zdravo za gotovo na razne načine, ali suštinski podjednako ozbiljno. -m glavnog inspektora Bita bio je nepristupačan za ideje pobune. &li njegovi lopovi nisu bili buntovnici. jegova telesna snaga, hladno, nepopustljivo držanje, hrabrost, i pravičnost, doneli su mu poštovanje i laskanje nakon početnih uspeha. 5se!ao je da ga poštuju i da mu se dive. C glavni inspektor Bit, zaustavljen na šest koraka od anarhiste zavnog /ro9esor, zažali za svetom lopova – razumnim, bez mračnih ideala, koji deluje rutinski, poštuje utvr#ene autoritete, i ne pati od mržnje i očajanja. akonn što je odao priznanje ako priznanje onome onome što je normalno normalno u društveno društvenom m poretku poretku 2jer pojava pojava lopovluka je u njegovoj glavi delovala podjednako normalno kao i pojava vlasništva3, glavni inspektor Bit se veoma naljutio na sebe što je stao, progovorio, što je uopšte pošao tim putem jer je to bila prečica od železničke do policijske stanice. C progovorio je ponovo svojim krupnim, zapovedničkim zapovedničkim glasom, koji je j e ovako prigušen imao prete!i prizvuk. > e tražim vas, kažem vam > ponovio je. &narhista se nije ni pomakao. /oluglasan podrugljivi smeh mu je otkrio ne samo zube ve! i desni, dobro ga protresao, i to bez najmanjeg zvuka. :lavni inspektor Bit oseti potrebu da doda, protiv svoje volje1 > e još. Kad mi budete bili potrebni, znam gde !u vas prona!i. o su bile savršeno odgovaraju!e reči, u skladu sa tradicijom i sa karakterom policajca koji se obra!a pripadniku svog posebnog jata. &li prijem na koji su naišle odudarao je od tradicije i prikladnosti. Dio je nečuven. nečuven. Jgoljava, Jgoljava, slabašna prilika prilika pred njim konačno konačno progovori1 > ada !e vam bez sumnje novine objaviti čitulju. Vi najbolje znate koliko !e vam to vredeti. Verujem da lako možete da zamislite šta bi napisali. &li možda biste bili izloženi neprijatnosti da vas sahrane zajedno sa mnom, mada pretpostavljam da bi se vaši prijatelji potrudili da nas razdvoje što je više mogu!e. -z sav svoj zdrav prezir prema duhu koji je diktirao ovakve govore, glavni inspektor Bit je teško podneo groznu aluziju tih reči. /reviše je znao, imao je previše tačnih podataka da bi ih odbacio kao koještariju. Kao da se i polutama ove uske uličice obojila zlobom od te crne, krhke
crowarez prilike, naslonjene le#ima na zid, koja je govorila slabašnim, samouverenim glasom. $nažnom, čvrstom glavnom inspektoru, punom životne snage, 9izička bezvrednost tog bi!a, tako očigledno nepodesnog za život, bila je zlokobna" činilo mu se da /ro9esoru, pošto je ve! imao tu nesre!u da se rodi tako bedan, nije važno kada !e umreti. ako se snažno osetio živim da je osetio blagi nalet mučnine i po čelu su mu izbile kapljice znoja. Jamor gradskog života, prigušeno kotrljanje točkova u dve nevidljive ulice s desne i leve strane, čuo se iza ugla prljave uličice i dopirao mu do ušiju umilno i prisno. Dio je ljudsko bi!e. &li glavni inspektor Bit je tako#e bio i muškarac, i nije mogao da dozvoli da takve reči pro#u. > ako možete samo decu da plašite > rekao je. – -hvati!u ja vas ve!. Dilo je to lepo rečeno, bez podsmeha, s gotovo surovom mirno!om. > ema sumnje > stigao je odgovor > ali ne!ete imati ovakvu priliku, verujte mi. 8a čoveka pravih ube#enja ovo je lepa prilika za žrtvovanje. 'ožda vam se ne!e pružiti druga tako povoljna, tako humana. - blizini nema čak ni mačke, a ove napuštene ku!e bi se pretvorile u lepu hrpu cigala. ikada me ne!ete ne!ete uhvatiti uz tako malu štetu i materijalnu i onu koja se tiče ljudskih ljudskih života, koje ste ste pla!eni da štitite. > e znate s kim razgovarate > reče čvrsto glavni inspektor Bit. – Kad bih vas sada sredio, ne bih bio ništa bolji od vas. > &h% Cgra% > 'ožete 'ožete biti sigurni sigurni da !e naša strana strana na kraju pobe pobediti. diti. 6oš kad bismo samo mogli da ubedimo ljude da neke od vas treba ubiti na licu mesta kao besne pse. ada ada !e to biti prava igra. &li proklet bio ako znam znam koja je vaša. vaša. e verujem ni da vi sami znate. išta išta time ne!ete posti!i. posti!i. > - me#uvremenu, vi dobijate nešto od toga – zasad. C to lako. e govorim o vašoj plati, ali zar niste stekli ime samim tim što ne razumete šta mi želimo da postignemo. > & šta vi to želiteH > upita glavni inspektor Bit, s prezrivom žurbom, kao neko ko shvata da gubi vreme. $avrše $avršeni ni anarhi anarhista sta odv odvrat ratii osme osmehom hom koji koji mu mu nije nije razdvo razdvojio jio tanke tanke,, bezb bezbojn ojnee usne" usne" i proslavljeni glavni inspektor Bit oseti izvesnu nadmo!nost koja ga natera da podigne prst u znak upozorenja. > 5dustanite od toga... šta god da je > upozori ga, ali ne tako ljubazno kao kad bi se udostojio da dN dobar savet nekom lopovu na glasu. – 5dustanite. $hvati!ete da nas ima previše u odnosu na vas. -kočeni osmeh na /ro9esorovom licu zatrepere, kao da je njegov podsmešljivi duh izgubio svoju sigurnost. :lavni inspektor Bit nastavi1
crowarez > 8ar mi ne verujete, haH akle, samo treba da pogledate oko sebe. /reviše nas je. -ostalom, ionako vam ne ide. -vek nešto zabrljate. Eh, kada bi lopovi tako obavljali svoj posao, umrli bi od gladi. /omisao na nepobedivu gomilu iza le#a tog čoveka probudi u /ro9esorovim grudima tmurnu ogorčenost. $ lica mu se izgubio njegov zagonetni i podsmešljivi osmeh. 5tporna mo! gomile, velikog mnoštva neosetljivog na napade, plašila ga je u njegovoj zlokobnoj usamljenosti. -sne su mu neko vreme podrhtavale pre nego što je uspeo prigušeno da izusti1 > Dolje radim svoj posao nego vi svoj. > $ad je dosta > prekinu prekinu ga žurno žurno glavni glavni inspektor inspektor Bit" i /ro9esor /ro9esor se ovaj put nasmeja. nasmeja. -z smeh se i udaljio" ali nije se smejao zadugo. Cz uzanog prolaza u gužvu široke ulice izašao je nesre!ni čovečuljak tužnog lika. Koračao je iznemoglo kao skitnica koji hoda, i hoda, ravnodušan prema kiši ili suncu, nesvestan nesvestan pojava pojava na nebu ili zemlji. $ druge strane, glavni inspektor inspektor Bit, nakon što ga je neko vreme posmatrao, iza#e sa odlučnom živahnoš!u čoveka koji ne obra!a pažnju na vremenske nepogode, ve! je svestan da ima zadatak na ovoj planeti i moralnu podršku ljudi sličnih sebi. $vi gra#ani ovog ogromnog grada, stanovnici čitave zemlje, pa čak i silni milioni koji preživljavaju na ovoj planeti uz njega su – sve do lopova i prosjaka. a, i sami lopovi bi svakako bili uz njega na ovom sadašnjem poslu. $vest o tome da ima sveopštu podršku u svom delovanju hrabrila ga je da se uhvati u koštac s tim naročitim problemom. /rvi problem koji je glavni inspektor morao da savlada bio je pomo!nik komesara njegovog odeljenja, njegov neposredni pretpostavljeni. o je večiti problem pouzdanih i odanih službenika" anarhizam mu je samo dodao jedan poseban vid, i ništa više. Cstini za volju, glavni inspektor Bit nije mnogo razmišljao o anarhizmu. ije mu pridavao veliki značaj, i nikako ga nije shvatao ozbiljno. Više je imao odlike neprimerenog ponašanja, kome pijanstvo nije uzrok, pijanstvo koje u svakom slučaju podrazumeva dobro raspoloženje i prijatnu sklonost ka veselju. Kao kriminalci, anarhisti nisu bili izdvojena grupa – nisu bili nikakva grupa. C setivši se /ro9esora, glavni inspektor Bit, bez zaustavljanja ili usporavanja, procedi kroz zube1 > Audak. Bvatanje lopova bilo je nešto sasvim drugo. Cmalo je u sebi izvesnu ozbiljnost kao i svaki otvore otvoreni ni oblik oblik sporta sporta gde najbo najbolji lji pob pobe# e#uje uje po savrš savršen enoo razuml razumljivi jivim m pravil pravilima ima.. - borbi borbi sa anarhistima nije bilo pravila. & to je glavnom inspektoru Bitu bilo odvratno. $ve su to bile gluposti, ali ali te glup glupos osti ti su uzbu uzbu#i #iva vale le javn javnos ost, t, poga poga#a #ale le ljud ljudee na viso visoki kim m polo položa žajim jima, a, i utic utical alee na me#unarodne odnose. Aice glavnog inspektora Bita ukočilo se od snažnog, nemilosrdnog prezira dok je koračao. koračao. /rise!ao /rise!ao se svih anarhista anarhista iz svoga svoga jata. ijedan ijedan nije imao ni upola hrabrosti hrabrosti kao
crowarez ovaj ili onaj provalnik kojeg je poznavao. e pola – ni desetinu. - stanic stanicii su glavno glavnogg inspek inspektor toraa Bita Bita smesta smesta uve uveli li u privat privatnu nu kan kancel celari ariju ju pomo! pomo!nik nikaa komesara. 8atekao ga je, s mastilom u ruci, savijenog nad velikim stolom na kojem su bili rašireni papiri, koji kao da su odavali poštu ogromnom duplom stalku za mastilo od bronze i kristala. ele9onske slušalice su poput zmija bile privezane za naslon drvene stolice pomo!nika komesara, i njihova razjapljena usta kao da su bila spremna da ga ugrizu laktove. /omo!nik je u tom stavu podigao samo oči, s veoma naboranim kapcima tamnijim od lica. $tigli su mu izveštaji1 svaki anarhista je bio tačno opisan. Kada mu je to saopštio, saopštio, spustio spustio je pogled, pogled, žustro žustro potpisao potpisao dva papira, papira, tek tada odložio odložio mastilo, i zavalio se na naslon, uperivši upitni pogled u svog grlatog podre#enog. :lavni inspektor ga je izdržao, s puno poštovanja ali opet nekako zagonetno. > 7ekao 7ekao bih da ste bili u pravu pravu > reče pomo!nik pomo!nik komesara komesara > kada ste izjavili izjavili da londonsk londonskii anarhisti nemaju ništa sa ovim. 'oram da pohvalim vaše ljude za odličan nadzor koji su vršili nad njima. $ druge strane, za javnost to ne znači ništa drugo do dokaz naše nesposobnosti. /omo!nik /omo!nik komesara komesara je govo govorio rio polako, polako, kao da je oprezan. oprezan. Kao da je dobro razmislio razmislio o svakoj reči pre nego što je prešao na drugu, kao da su mu reči kamenje po kojima njegov um gazi dok prelazi preko reke grešaka. – 5sim ako niste doneli nešto korisno iz :riniča > dodao je. :lavni inspektor je smesta započeo da opisuje svoju istragu na jasan, argumentovan argumentovan način. jegov nadre#eni nadre#eni malčice okrenu stolicu, prekrsti prekrsti mršave noge, nasloni nasloni se na lakat, i rukom zakloni zakloni oči. - tom položaju pažljivog slušaoca bilo je neke naglašene i žalostive milosti. jegova glava crna kao abonos zablistala je kao visoko uglačano srebro kad ju je na kraju lagano pognuo. :lavni :lavni inspektor inspektor Bit je čekao čekao i videlo videlo se da u glavi prevr!e prevr!e sve što je upravo upravo rekao, rekao, ali, u stvari, i razmišlja o tome da li je pametno da još nešto doda. jegovo oklevanje prekinu pomo!nik komesara. > Verujete da su bila dvojica muškaracaH > upitao je, ne otkrivaju!i oči. :lavni inspektor je smatrao da je to više nego verovatno. /o njegovom mišljenju, dvojica muškaraca su se rastala na stotinak metara od zidova 5pservatorije. ako#e je objasnio kako je drugi muškarac mogao brzo da iza#e iz parka a da ga niko ne primeti. - prilog mu je išla magla, iako nije bila naročito gusta. Czgleda da je ispratio onog drugog do odre#enog mesta, a onda ga ostavio da sam odradi posao. -zimaju!i u obzir vreme, tu dvojicu je starica videla kako izlaze iz stanice 'ejz hil, i u vreme kada se začula eksplozija, glavni inspektor je bio ube#en da se drugi čovek nalazio na stanici :rinič park, spreman da uhvati slede!i voz, u trenutku kada se njegov drug onako stravično razneo.
crowarez > $travično, haH > promrljao je pomo!nik komesara iz senke svoje šake. - neko nekoliko liko živahnih živahnih reči glavni glavni inspektor inspektor opisa opisa izgled izgled ostataka. ostataka. – /rava poslastica poslastica za istražnog sudiju > dodao je mračno. /omo!nik komesara otkri oči. > e!emo imati ništa da im kažemo > iscrpljeno je primetio. /odiga /odigaoo je pog pogled led i neko neko vreme vreme posma posmatra traoo upa upadlj dljivo ivo neo neodre dre#en #enoo pon ponaša ašanje nje glavno glavnogg inspektora. ije bio tip čoveka koji se lako predaje zavaravanju. 8nao je da odeljenje zavisi od nižih o9icira, koji imaju svoje predstave o odanosti. 5n je svoju karijeru započeo u tropskoj koloniji. $vi#ao mu se taj posao tamo. /ravi policijski. Dio je j e veoma uspešan u pra!enju i razbijanju r azbijanju izvesnih zločinačkih tajnih udruženja me#u domorocima. 8atim je otišao na duži odmor, i prilično se naglo i nepromišljeno oženio. Dila je to dobra partija što se tiče materijalne strane, ali njegova žena je stekla vrlo loše mišljenje o kolonijalnim vremenskim prilikama na osnovu rekla>kazala. $ druge strane, imala je uticajne veze. Dila je to odlična partija. &li nije mu se dopadao posao koji je sada morao da radi. 5se!ao je da zavisi od prevelikog broja podre#enih službenika i previše starešina. Dliz Dlizin inaa te čudn čudnee emoc emocio iona naln lnee poja pojave ve zvan zvanee javn javnoo mnje mnjenj njee kvar kvarila ila mu je rasp raspol olož ožen enje je,, i uznemiravala ga svojom nerazumnom prirodom. esumnjivo je iz neznanja preuveličavao sebi njegovu mo! za dobro i zlo – naročito zlo" a oštri istočni vetrovi engleskog prole!a 2koji su njegovoj ženi prijali3 samo su pojačavali njegovo nepoverenje u ljudske pobude kao i u delotvornost njihove organizacije. -zaludnost policijskog posla ga je naročito zapanjila tih dana tako teških za njegovu osetljivu jetru. -stao je, ispravio se u svoj svojoj visini, i teškim korakom neobičnim za tako vitkog čoveka prešao je preko sobe do prozora. iz okna se slivala kiša, a kratka ulica na koju je gledao ležala je mokra i prazna, kao da ju je iznenada počistila velika poplava. Dio je to izuzetno naporan dan, zagušen gustom maglom, a sada i natopljen hladnom kišom. Aelujavi, nejasni plamičci gasnih lampi kao da su se razlivali u tom vodenastom okruženju. C gordo pretvaranje čovečanstva pritisnutog bednim vremenskim prilikama delovalo je kao ogromna i beznadežna taština koja zahteva prezir, ču#enje, i sažaljenje. ;-žasno, užasno%=, pomisli pomo!nik komesara za sebe, s licem blizu prozorskog stakla. ;Davimo se ovim ve! deset dana" ne, dve nedelje – dve nedelje.= a tren je potpuno prestao da razmišlja. akvo potpuno mirovanje mozga potrajalo je oko tri sekunde. 8atim je ovlašno rekao1 > 6este li pokrenuli istragu da u#ete u trag tom drugom čovekuH ije ije sumnja sumnjaoo u to da je učinje učinjeno no sve što se moglo. moglo. :lavni :lavni inspe inspekto ktorr Bit Bit je bio odličn odličnoo upu!en u poslove lova na čoveka. & ovo su rutinski koraci koje bi preduzeo čak i neki početnik.
crowarez 7aspitivanje me#u radnicima na biletarnicama i nosačima na dve male železničke stanice done!e im dodatne pojedinosti o izgledu dvojice muškaraca" pregled sakupljenih karata !e odmah pokazati odakle su tog jutra došli. o je bilo osnovno, i nije se smelo zanemariti. $hodno tome, glavni inspektor Bit je odgovorio da je sve to učinjeno neposredno pošto je starica istupila sa svojom izjavom. C naveo je naziv stanice. – 5datle su došli, gospodine > nastavio je. > Vratar koji je uzimao karte na 'ejz hilu se!a se da su dva momka koja su odgovarala opisu prošla kroz pregradu. jemu su izgledala kao dva ugledna radnika više klase – 9irmopisci ili dekorateri. Krupni muškarac je izašao iz kupea tre!e klase unatraške, sa svetlom limenom li menom kantom u rukama. a peronu ju je predao svetlokosom mladi!u koji ga je pratio. $ve se ovo potpuno slaže sa onim što je starica ispričala policijskom naredniku naredniku u :riniču. /omo!n /omo!nik ik komesa komesara, ra, s licem licem i dalje dalje okren okrenuti utim m ka prozor prozoru, u, izrazi izrazi sumnju sumnju u to da su ta dvojica muškaraca išta imala s napadom. Čitava teorija se zasnivala na izjavi stare čistačice koju je gotovo oborio čovek u žurbi. 8aista nije bila naročito pouzdan izvor, osim ako se kao osnova ne uzme iznenadno nadahnu!e, nadahnu!e, u šta se teško moglo poverovati. ;Cskreno, ;Cskreno, da li je mogla biti istinski istinski nadahnut nadahnutaH= aH= pitao se, s dubo dubokom kom ironijom, ironijom, i dalje le#ima okrenut prostoriji, kao da ga je potpuno zanelo razmišljanje o ogromnim obrisima grada napola izgubljenim u no!i. ije se čak ni okrenuo kada je čuo reč ;provi#enje=, koju je promumlao glavni službenik njegovog odeljenja, čije je ime, ponekad objavljivano u novinama, bilo poznato široj javnosti kao ime jednog od njegovih revnosnih i marljivih zaštitnika. :lavni inspektor Bit malo podiže glas. > obro sam video trake i parči!e svetle kante > rekao je. – o je prilično dobra potvrda. > C ta dvojica dvojica su došla došla s te male seoske seoske stanice stanice > naglas naglas je razmišljao razmišljao pomo!nik pomo!nik komesara komesara,, pitaju!i se. 7ečeno mu je da je to ime pisalo na dve karte od tri koje su preuzete s tog voza na 'ejz hilu. re!a osoba koja je sišla bio je ulični torbar iz :rejvsenda dobro poznat nosačima. :lavni inspektor prenese taj podatak glasom u kome se ose!ala konačnost i loše raspoloženje, kao što to odani službenici čine kada su uvereni u sopstvenu ispravnost i vrednost svog predanog truda. /omo!nik komesara se i dalje nije okretao od mraka napolju, prostranog kao more. > vojica nepoznatih anarhista dolaze s tog mesta > rekao je, očigledno prozorskom oknu. – /rilično neobjašnjivo. > a, gospodine. &li bilo bi još čudnije da onaj 'ihaelis nije boravio u ku!i u okolini. a zvuk zvuk tog imena imena,, tako tako neo neoček čekiva ivano no uba ubačen čenog og u ova ovajj nesre! nesre!ni ni dog doga#a a#aj, j, pomo!n pomo!nik ik komesara naglo potisnu bledo se!anje na svakodnevnu partiju vista u svom klubu. o mu je bila najprijatnija navika u životu, jer je tu uspešno prikazivao svoju veštinu bez pomo!i podre#enih
crowarez službenika. ošao je u klub da igra od pet do sedam, pre nego što po#e ku!i na večeru, zaboravljaju!i tokom ta dva sata na sve ružno u svom životu, kao da je ta igra bila blagotvorni lek za ubla ublaža žava vanj njee patn patnje je mora moraln lnog og neza nezado dovo volj ljst stva va.. $aig $aigra rači či su mu bili bili11 natm natmur uren enii izda izdava vačč proslavljenog časopisa" tihi, postariji advokat sa zlobnim sitnim očima" i veoma ratoboran, prostodušan stari pukovnik s nervoznim sme#im rukama. Dili su mu isključivo poznanici iz kluba. ikada ih nigde drugde nije sreo osim za kartaroškim stolom. Aiče!i na sapatnike, svi su prilazili igri, kao da je ona zaista bila lek protiv tajanstvenih boljki postojanja" i svakog dana kada je sunce zalazilo iznad bezbrojnih krovova grada, blago, prijatno nestrpljenje, nalik na ose!aj sigurnog i dubokog prijateljstva, olakšavalo mu je njegove pro9esionalne muke. & sada mu je taj prijatan ose!aj istisnulo nešto što je podse!alo na 9izički šok, i zamenila ga je posebna vrsta zanimanja za svoj posao društvene zaštite – neprilična vrsta zanimanja, koja se najbolje može opisati kao iznenadna i oprezna sumnja u oružje u svojoj ruci.
crowarez
Šesto poglavlje
ama koja je bila pokrovitel pokroviteljka jka 'ihaelisa 'ihaelisa,, pomilovan pomilovanog og apostola apostola ljudskih ljudskih nada, nada, bila je me#u najuticajnijim i najistaknutijim vezama žene pomo!nika komesara, koja ju je zvala Eni, i ponašala se prema njoj kao ne naročito mudroj i prilično neiskusnoj mladoj devojci. &li njega je prijateljski prihvatila, a to nikako nije bio slučaj sa svim ženinim uticajnim vezama. vezama. -dala se mlada i u davnoj prošlosti bila je prelepa, pa je neko vreme bila dobro upoznata sa svim velikim spletkama i značajnim ljudima. C sama je bila velika dama. $ada stara, sude!i po godinama, imala je izuzetnu narav koja je prkosila vremenu s prezrivim neuvažavanjem, kao da je u pitanju prostački običaj nametnut od strane mase nižih pripadnika ljudske vrste. 'nogi drugi običaji, koje je bilo lakše zanemariti, avaj% nisu uspeli da steknu njeno odobravanje, tako#e zahvaljuju!i naravi – ili zato što su joj bili dosadni, ili zbog toga što su se našli na putu njenog prezira ili naklonosti. ivljenje joj je bio nepoznat ose!aj ose!aj 2to joj je potajno zamerao i njen plemeniti muž3 – prvo, zato što je uvek manje> više bilo pokvareno osrednjoš!u, a zatim je na neki način bilo i priznanje podre#enosti. C jedno i drugo je njenoj prirodi bilo iskreno nezamislivo. 5na je lako i neustrašivo iznosila svoje mišljenje, pošto je procenjivala isključivo sa stanovišta svog društvenog položaja. /odjednako je bila nesputana i u svom delovanju" i pošto je njena taktičnost dolazila od iskrene dobrote, a telesna snaga joj je i dalje bila izuzetna a nadmo!nost spokojna i srdačna, tri generacije su joj se beskrajno divile, a verovatno poslednja koju je dočekala proglasila ju je za divnu ženu. 'e#utim, inteligentna, nekako uzvišeno jednostavna, i radoznala u duši, ali ne kao mnoge druge žene koje su se bavile samo ogovaranjem, zabavljala se tako što je privlačila u okviru svog vidokruga i zahvaljuju!i snagom svog velikog, gotovo istorijskog, društvenog ugleda sve što se izdizalo iznad proseka čovečanstva, na zakonit ili nezakonit način, položajem, oštroumnoš!u, odvažnoš!u, sre!om ili nesre!om. Kraljevska visočanstva, umetnici, naučnici, mladi državnici, i razmetljivci svih godišta i prilika, koji su, nebitni i bezbrižni, iskakali kao čepovi od plute, i na najbolji način pokazivali u kom pravcu teku površinske struje, bili su dočekivani u toj ku!i, gde ih je ona slušala, razumevala, procenjivala radi svog prosve!ivanja. /o njenim sopstvenim rečima, volela je da posmatra u šta se svet pretvara. /ošto je imala praktičan um, njena procena ljudi i stvari, mada zasnovana na odre#enim predrasudama, retko je bila potpuno pogrešna, i gotovo nikad uskogruda. jen salon je
crowarez verovatno bio jedino mesto na čitavom svetu gde je pomo!nik komesara policije mogao da sretne pomilovanog osu#enika u drugačijem a ne samo pro9esionalnom okruženju. Ko je jedno posle podne tamo doveo doveo 'ihaelisa, pomo!nik komesara komesara se nije baš dobro dobro se!ao. Činilo mu se da je to bio izvesni član /arlamenta čuvenog porekla i neobičnih sklonosti, na čiji račun su se humoristične novine redovno šalile. -gledne i ozloglašene ličnosti su slobodno dovodile jedne druge u taj hram plemenite ženske znatiželje. ikada nisi mogao pogoditi na koga !eš nai!i kada te prime u poluprivatnost okruženu izbledelom plavom svilom i pozla!enim ramovima, u udoban kutak sa so9om i nekoliko naslonjača u velikom salonu, sa žamorom glasova i grupama ljudi koji su sedeli ili stajali pod svetlom šest visokih prozora. 6avnost je prema 'ihaelisu ose!ala odvratnost, i sa istim ose!anjem je pozdravila surovost doživotne kazne koja mu je dosu#ena zbog saučesništva u prilično ludačkom pokušaju da se neki zatvorenici spasu iz policijskog vozila. 8averenici su imali nameru da ubiju konje i savladaju pratnju. ažalost, pogodili su i jednog policijskog pozornika. Cza sebe je ostavio ženu i troje male dece, i smrt tog čoveka je izazvala širom kraljevstva za čiju odbranu, blagostanje i slavu su ljudi svakodnevno ginuli na dužnosti, provalu žestoke ogorčenosti i razjarenog neumoljivog sažaljenja prema žrtvi. rojica vo#a su bili obešeni. 'ihaelis, mlad i vitak, po zanimanju bravar, bravar, i redovan posetilac večernjih škola, nije čak ni znao da je neko poginuo, jer je njegov zadatak bio da zajedno sa još nekoliko njih na silu otvori vrata pozadi na posebnom vozilu. Kad je uhapšen, imao je svežanj kalauza u jednom džepu, džepu, teško dleto u drugom, i kratku polugu u ruci1 ni manje ni više nego običan provalnik. &li nijedan provalnik ne bi dobio tako tešku kaznu. 7astužila ga je smrt pozornika, ali i neuspeh zavere tako#e. ijedno od tih ose!anja nije sakrio od porotnika, i takva vrsta kajanja je delovala zapanjuju!e nesavršeno pred krcatom sudnicom. $udija je pri izricanju presude ose!ajno ose!ajno govorio o izopačenosti izopačenosti i neosetljivosti neosetljivosti mladog zatvorenika. zatvorenika. ako je njegov njegovaa osud osudaa izazva izazvala la potpun potpunoo bez bezraz razlož ložno no intere interesov sovanj anjee javnos javnosti" ti" glas glas o njegov njegovom om oslob osloba#a a#anju nju su tako#e tako#e bez mnogo mnogo logike logike pronel pronelii ljudi ljudi koji koji su želel želelii da iskori iskoriste ste sent sentim imen enta taln lnuu stra stranu nu njeg njegov ovog og zato zatoče čeni ništ štva va bilo bilo za sops sopstv tven enee potre potrebe be ili iz neki nekihh drug drugih ih neshvatljivih razloga. 5n im je to dopustio zbog neiskvarenosti svoje duše i jednostavnosti svog uma. išta što se dešavalo njemu lično nije imalo značaja. Dio je kao oni sveti ljudi čija se ličnost izgu izgubi bi u razm razmiš išlj ljan anju ju o svoj svojoj oj veri veri.. jeg jegov ovee zami zamisl slii nisu nisu bile bile u prir prirod odii uver uveren enja ja.. Dile Dile su nepris nep ristup tupač ačne ne za rasu#i rasu#ivan vanje. je. 5braz 5brazova ovale le su u svim svim svojim svojim protiv protivreč rečnos nostima tima i nejas nejasno! no!ama ama nesavladivu i čovekoljubivu veru, koju je priznavao radije nego je propovedao, sa svojeglavom blagoš!u, sa osmehom pomirljive sigurnosti sigurnosti na usnama, i oborenim iskrenim plavim očima zato što su mu prizori lica uznemiravali nadahnu!e koje je razvio u samo!i. - tom karakterističnom
crowarez položaju, patetičnom zbog groteskne i neizlečive gojaznosti koju je morao da vuče kao rob gvozdenu kuglu do kraja svog života, ugledao je j e pomo!nik komesara policije pomilovanog apostola kako zauzima povlaš!enu stolicu okruženu paravanom. $edeo je tamo uz uzglavlje so9e stare dame, tih i blagog glasa, zbunjen i na neki način dražestan poput malog deteta – dopadljivo pouzdan. $iguran u budu!nost, čiji su mu se tajanstveni putevi otkrili u četiri zida dobro poznatog zatvora, nije imao razloga da sumnja u bilo koga. &ko toj sjajnoj i radoznaloj ženi ve! nije mogao da pruži odre#enu predstavu o tome kuda ide ovaj svet, uspeo je bez ikakvog napora da je zadivi svojom nimalo poljuljanom verom, i svojim iskrenim optimizmom. 5dre#e 5dre#ena na jednos jednostav tavnos nostt misl mislii je je uob uobiča ičajen jenaa za spoko spokojne jne duše duše na oba kraja kraja društv društvene ene lestvice. Velika dama je bila jednostavna na svoj način. - njegovim pogledima i uverenjima nije bilo ničega što bi je zaprepastilo ili uplašilo, pošto ih je ona procenjivala procenjivala sa stanovišta svog visokog položaja. 8aista, čoveku njegovog soja bilo je lako da osvoji njenu naklonost. 5na nije bila pokvareni kapitalista" nije se bavila ekonomskim uslovima. C ose!ala je veliko sažaljenje prema očiglednijim oblicima uobičajenih ljudskih nesre!a zato što su joj bile toliko strane da je morala sebi da ih predstavlja u vidu mentalne patnje pre nego što shvati koliko mogu biti užasne. /omo!nik komesara se dobro se!ao razgovora izme#u to dvoje ljudi. $lušao ih je u tišini. Dilo je uzbudljivo na neki način, pa čak i dirljivo u svojoj unapred osu#enoj uzaludnosti, kao i napori da se ostvari moralni odnos izme#u stanovnika udaljenih planeta. 5vo neobično ovaplo!enje čovekoljubive strasti na neki način je privlačilo maštu. Konačno je 'ihaelis ustao, i prihvativši pruženu ruku velike dame, protresao je, zadržao je na trenutak u svom krupnom mekanom dlanu prijateljski i bez ustručavanja, i okrenuo poluprivatnom kutku salona svoja široka i četvrtasta le#a, koja kao da su se još jače raširila ispod kratkog sakoa od tvida. /ogledavši okolo sa spokojnom dobrodušnoš!u, dobrodušnoš!u, odgegao se do udaljenih vrata izme#u grupica drugih posetilaca. Jamor razgovora je utihnuo dok je prolazio. edužno se osmehnuo visokoj, predivnoj devojci, čiji je pogled slučajno sreo, i produžio je nesvestan pogleda koji su ga pratili kroz prostoriju. /rvo pojavljivanje 'ihaelisa me#u svetom bio je uspeh – stekao je poštovanje kojem se niko ni najmanje nije podsmevao. /rekinuti razgovori su se nastavljali u istom tonu, ozbiljnom ili bezbrižnom. $amo je dobro gra#eni, izduženi, živahni muška muškarac rac u četrd četrdese esetim tim,, koji koji je razgov razgovara araoo sa dve dame dame blizu blizu prozor prozoraa glasno glasno primeti primetio, o, sa neočekivano dubokim saose!anjem1 > $to petnaest kilograma, rekao bih, a svega (L cm. 6adan čovek% -žasno – užasno. :ospodar :ospodarica ica ku!e, ku!e, odsutno odsutno zure!i zure!i u pomo!nika pomo!nika komesara komesara,, koji je ostao ostao sam s njom sa zaklonjene strane paravana, kao da je sre#ivala svoje utiske iza zamišljene nepomičnosti lepog vremešnog lica. 'uškarci sa sedim brkovima i punačkim, zdravim blago nasmešenim licima su
crowarez prilazili i kružili oko paravana" dve zrele žene, ugledne i sa izgledom ljupke rešenosti" glatko izbrijani muškarac sa ispijenim obrazima i zlatnim monoklom okačenim za široku crnu traku u star starin insk skom om,, kico kicošk škom om stil stilu. u. a tren trenut utak ak je zavl zavlad adal alaa tiši tišina na ispu ispunj njen enaa pošt poštov ovan anje jem, m, ali ali i suzdržanoš!u, suzdržanoš!u, a onda je velika dama uzviknula, ne ozloje#eno, ve! s primesom negodovanja1 > C to bi trebalo da je revolucionar% Kakva glupost. > -piljila se u pomo!nika komesara, koji je promrmljao u znak znak izvinjenja1 > 'ožda ne spada u one opasne. > ije opasan opasan – i ja tako mislim. mislim. 5n samo samo veruje. veruje. Cma narav sveca sveca > odlučno odlučno je izjavila izjavila velika dama. – & držali su ga zatvorenog dvadeset godina. a se streseš na takvu glupost. C pustili su ga sada kada su svi njegovi najbliži ili nekud otišli ili umrli. 7oditelji su mu mrtvi" devojka kojom je trebalo da se oženi umrla je dok je bio u zatvoru" izgubio je sposobnost da se bavi svojim zanatom. $am mi je to ispričao s najblažim strpljenjem" ali onda, rekao je, imao je dovoljno vremena da razmišlja o svemu. Aepa nadoknada% &ko su svi revolucionari takvi, neki od nas im nisu ni do kolena > nastavila je blago podsmešljivim glasom, dok su se otrcani društveni osmesi stvrdnuli na korist koristolj oljubi ubivim vim licima licima okrenu okrenutim tim ka njoj njoj sa uob uobiča ičajen jenim im poštov poštovanj anjem em.. – $iroto $iroto stvore stvorenje nje očigledno više nije u stanju da se stara o sebi. eko !e morati malo da se brine za njega. > rebalo bi mu preporučiti neko lečenje > iz daljine iskreno predloži vojnički glas živahnog čoveka. Dio je u odličnoj 9ormi za svoje godine, i čak je i tkanje njegovog dugog kaputa delovalo elastično i očuvano, kao da je u pitanju živo tkivo. – Čovek je praktično bogalj > dodao je s nepogrešivim ose!ajem. rugi glasovi, zadovoljni načetom temom, mrmljali su užurbane izraze sažaljenja1 ;baš je potresno=, ;čudovišno=, ;čudovišno=, ;mučno za gledanje=. $uvonjavi muškarac s monoklom na širokoj traci, neprirodno je izgovarao reč ;groteskno=, čiju su istinitost potvr#ivali svi koji su stajali u njegovoj blizini. $meškali su se jedni drugima. /omo!nik komesara nije izrazio svoje mišljenje ni tada ni kasnije, jer ga je njegov položaj sprečavao da iznosi lično mišljenje o pomilovanom zatvoreniku. &li, uistinu, delio je mišljenje ženine prijateljice i pokroviteljke da je 'ihaelis bio čovekoljubivi sentimentalista, pomalo lud, ali da namerno ni muvu ne bi povredio. C tako kada se njegovo ime iznenada pojavilo u ovom neprijatnom bombaškom napadu, napadu, shvatio je koliko je to opasno za pomilovanog apostola, i misli mu se smesta vratiše dobro poznatoj zalu#enosti stare dame. jena neizmerna ljubaznost ne bi dopustila nikakvo ograničavanje 'ihaelisove slobode. Dila je to duboka, smirena, sigurna zaljubljenost. e samo da ga je smatrala bezazlenim ve! je to i rekla, što je u njenom zbunjenom apsolutističkom umu postalo neoboriv dokaz. Kao da ju je nakaznost tog čoveka, s njegovim iskrenim dečjim očima
crowarez i debelim an#eoskim osmehom, sasvim opčinila. :otovo da je poverovala u njegovu teoriju budu!nosti, pošto nije bila u suprotnosti s njenim predrasudama. ije joj se dopadao nov element plutokratije u društvenoj masi, a industrijalizam kao način ljudskog razvoja bio joj je naročito odbojan sa svojim mehaničkim i bezose!ajnim karakterom. Čovekoljubive nade blagog 'ihaelisa nisu naginjale potpunom razaranju, ve! samo potpunom rušenju ekonomskog sistema. & ona nije u tome videla nikakvu moralnu štetu. o bi uništilo svu tu masu novopečenih bogataša, koje nije volela i kojima nije verovala, ne zato što su svuda stigli 2to je poricala3, ve! zbog njihovog dubokog nerazumevanja sveta, što je bio glavni razlog njihovih prostačkih shvatanja i ispraznosti njihovih duša. & sa uništenjem kapitala, nestali bi i oni" ali sveobuhvatno rušenje 2pod uslovom da bude sveob sveobuh uhvat vatno, no, kao kao što se uka ukazal zaloo 'ihae 'ihaelis lisu3 u3 ne bi uništi uništilo lo društv društvene ene vredno vrednosti sti.. e esta stanak nak i poslednjeg novči!a ne bi negativno uticao na ugledne ljude. a primer, nije mogla ni da zamisli kako bi to uticalo na njen položaj. /renela je ova otkri!a pomo!niku komesara sa spokojnom neustrašivo!u stare žene koja je izbegla udarac ravnodušnosti. 5n se u sebi obavezao da !e takve priče saslušati u tišini za koju se potrudio da ne bude uvredljiva. 5se!ao je naklonost prema 'ihaelisovoj vremešnoj učenici, složeno ose!anje koje je pomalo zavisilo od njenog ugleda, njene ličnosti, ali uglavnom iz polaskane zahvalnosti. 5se!ao je da ga u njenoj ku!i zaista vole. 5na je bila oličenje ljubaznosti. & bila je i veoma praktično mudra, kao vrlo iskusna žena. Dračni život mu je učinila mnogo lakšim nego što bi to bio da mu ona nije velikodušno i potpuno priznala sva prava kao Eninom mužu. jen uticaj na njegovu ženu, koju su proždirale sitne sebičnosti, zavisti, ljubomore, bio je odličan. ažalost, i njena ljubaznost i njena mudrost bili su nerazumno složeni, izrazito ženski, i veoma se teško moglo s njima iza!i na kraj. 5stala je savršena žena čitavog života, za razliku od onih koje počnu da liče na ljigave, dosadne starce u suknjama. C tako je o njoj i razmišljao, kao o ženi – naročito odabrano oličenje ženskog roda, u kojem se nalazi nežni, iskreni, i žesto žestoki ki zaštitn zaštitnik ik svih svih muška muškarac racaa koji koji gov govore ore pod utica uticajem jem emoci emocija, ja, iskren iskrenih ih ili lažnih lažnih"" za propovednike, vidovnjake, vidovnjake, proroke, proroke, ili re9ormatore. Dudu!i da je poštovao uglednu i dobru prijateljicu svoje žene, i samim tim i svoju, zamenik komesara se zabrinuo za mogu!u sudbinu osu#enika 'ihaelisa. &ko ga uhapse pod sumnjom da je na neki način, ma kakav, učestvovao u ovom napadu, teško da !e izbe!i sudbinu da bude poslat u zatvor barem da dovrši svoju kaznu. & to bi ga ubilo" nikada ne bi izašao živ. /omo!niku komesara pade na pamet nešto što nimalo nije priličilo pril ičilo njegovom zvaničnom položaju a nije naročito služilo ni na čast njegovoj čovečnosti. ;&ko ovog čoveka ponovo uhvate=, pomislio je, ;ona mi nikada ne!e oprostiti.= Cskrenost tako tajno izgovorene misli nije mogla pro!i bez podsmešljive samokritike. iko
crowarez ko se bavi poslom koji ne voli ne može mnogo da se nada. eposve!enost eposve!enost poslu, nedostatak poleta, širi se sa pro9esije na ličnost. $amo kada posao kojim se bavimo nekim slučajem naročito odgovara našoj naravi, možemo potpuno da uživamo u udobnom samozavaravanju. /omo!nik komesara nije voleo svoj ovdašnji posao. /olicijski posao kojim se bavio u udaljenom delu zemaljske kugle imao je spasonosni karakter pomalo neobičnog ratovanja ili je barem bio opasan i uzbudljiv kao sport na otvorenom. jegove stvarne sposobnosti, koje su uglavnom bile administrativnog karaktera, bile su pomešane sa avanturističkim duhom. /rivezan za sto usred četiri miliona ljudi, smatrao je sebe žrtvom ironične sudbine" bez sumnje, iste one koja mu je donela brak sa ženom izuzetno osetljivom na kolonijalnu klimu, pored ostalih nedostataka koji su svedočili o osetljivosti njene prirode – i njenog ukusa. 'ada je podrugljivo osu#ivao svoju uznemirenost, nije izbacio tu nepriličnu misao iz glave. jegov nagon za samoočuvanjem bio je vrlo snažan. aprotiv, bezbožno ju je ponavljao u sebi sve glasnije i preciznije1 ;/rokletstvo% &ko taj prokleti Bit istera svoje, čovek !e umreti u zatvoru ugušen u sopstvenom salu, i ona mi nikada ne!e oprostiti.= jegova jegova crna, crna, vitka prilika, prilika, s belom trakom trakom okov okovratni ratnika ka ispod srebrnkas srebrnkastog tog presijavan presijavanja ja kratko podšišane kose na potiljku, nije se ni pomerila. išina je tako dugo trajala da je glavni inspektor Bit pročistio grlo. 5vaj zvuk je proizveo dejstvo. $tarešina, koji je i dalje bio nepomično okrenut le#ima, upitao je svog revnosnog i pametnog o9icira1 > /ovezujete 'ihaelisa sa ovim doga#ajemH :lavni inspektor Bit je bio veoma siguran, ali oprezan. > /a, gospodine > rekao je > imamo dovoljno podataka. akav čovek svejedno nema šta da traži na slobodi. > reba!e reba!e vam ubedljivi dokazi > izjavio je nerazgovetno. :lavni inspektor Bit podiže obrve gledaju!i i dalje u crna, uzana le#a. - e!e biti teško sakupiti dovoljno dokaza protiv njega > reka rekaoo je, je, s mora oralnim lnim
zadovoljstvom. – - to možete biti sigurni, gospodine > dodao je, prilično nepotrebno, ali nije mogao da odoli" jer mu se činilo da je odlična zamisao da uhvati tog čoveka i baci ga pred javnost bude li osetila potrebu da zaurla s naročitim gnevom u ovom slučaju. 8asad je bilo nemogu!e proceniti ho!e li urlati ili ne!e. o je u krajnjem slučaju zavisilo, naravno, i od novina. &li u svakom slučaju, glavni inspektor Bit, istinski je verovao da je utamničenje odgovaraju!a sudbina za sve otvorene neprijatelje zakona. /onet sopstvenim snažnim uverenjem počinio je grešku u proceni. opustio je sebi malo sujetnog smeha, i ponovio je1 > Verujte mi na reč, gospodine. o je bilo previše za izveštačenu smirenost ispod koje je pomo!nik komesara ve! više od
crowarez osamnaest meseci sakrivao svoju ozloje#enost sistemom i podre#enima u svojoj kancelariji. Kao četvrtasti koči! uguran u okruglu rupu, doživljavao je kao svakodnevno silovanje tu nepromenljivu glatku okruglost u koju bi se čovek sa manje oštrih uglova uvukao, s pohotnom pomirenoš!u, pomirenoš!u, nakon kra!eg sleganja ramenima. ajviše od svega je mrzeo to što je toliko toga morao da veruje na reč. a smeh glavnog inspektora inspektora Bita žustro se okrenuo na petama, kao da ga je strujni udar odbacio odbacio od prozorskog okna. -hvatio je ne samo izraz samozadovoljstva samozadovoljstva podesan za tu priliku kako mu viri ispod brka, ve! i tragove ispitivačkog opreza u okruglim očima, koje su mu, bez sumnje, bile uperene u le#a, i sada su se na trenutak susrele s njegovim pogledom pre nego što je imao vremena da to uporno zurenje pretvori u puko iznena#enje. /omo!nik komesara policije je zaista imao odre#ene kvali9ikacije za svoj posao. 5djednom se u njemu probudila sumnja. &li trebalo bi re!i da njegovu sumnju u policijske metode 2osim kada bi policija bila poluvojna organizacija organizacija koju koju bi lično organizovao3 organizovao3 nije bilo teško probuditi. probuditi. &ko &ko bi se ikada uspavala iz čiste iscrpljenosti, san joj je bio lagan" a njegovo poštovanje prema revnosti i sposobnosti glavnog inspektora Bita, umereno samo po sebi, isključivalo je svaku pomisao o moralnom poverenju. ;ešto smišlja=, uzviknuo je, u sebi, i odmah se razljutio. ugim koracima je naglo prešao preko prostorije do svog stola, i ljutito seo. ;8atrpan sam ovde ovom hrpom papira=, razmišljao je, s nerazumnim ogorčenjem, ;trebalo bi da držim sve konce u svojim rukama, a ipak imam samo ono što mi drugi donesu, i ništa više. & oni mogu da zavežu krajeve konca gde im je volja.= /odigao je glavu i okrenuo prema svom službeniku svoje izduženo, mršavo lice naglašeno energičnih donkihotovskih crta. > obro, šta to imate u rukavuH 5vaj drugi je zurio. 8urio je netremice nimalo ne pomeraju!i svoje okrugle oči, kao što je navikao da zuri u raznorazne kriminalce kada bi, nakon što bi bili valjano upozoreni, davali izjave s povre#enom nevinoš!u, ili s lažnom jednostavnoš!u, jednostavnoš!u, ili mrzovoljnom pomirenoš!u sa sudbinom. &li iza te pro9esionalne i kamene postojanosti bilo je tako#e i iznena#enja, jer glavni inspektor Bit, desna ruka še9a odeljenja, nije bio naviknut da mu se obra!aju takvim tonom, koji je u sebi lepo spoj spojio io i notu notu prez prezira ira i nest nestrp rplje ljenj nja. a. /oče /očeoo je da odug odugov ovla lači či,, kao kao čove čovekk zate zateče čenn novi novim m i neočekivanim iskustvom. > 'islite, šta imam protiv tog čoveka, 'ihaelisa, gospodineH /omo!nik komesara je gledao u vrh kuršuma" u vrhove brkova tog skandinavskog skandinavskog gusara, koji su padali ispod linije njegove snažne vilice" čitavu punačku i bledu 9izionomiju, čija je odlučnost bila pokvarena viškom sala" u prepredene bore koje su zračile iz spoljašnjih uglova očiju
crowarez – i u tom svrsishodnom razmišljanju o tom vrednom i pouzdanom o9iciru izvukao je tako nenadani zaključak koji mu je naišao kao nadahnu!e. > Cmam razloga da verujem da ste, kada ste ušli u ovu prostoriju > rekao je odmerenim tonom > razmišljali o nekom drugom, a ne o 'ihaelisu" možda uopšte niste mislili na njega. > Cmate Cmate razlog razlogaa da veruje verujete, te, gospo gospodin dineH eH > promuc promucao ao je glavni glavni inspek inspektor tor Bit, Bit, s veliki velikim m ču#enjem, koje je do izvesne mere bilo iskreno. 5tkrio je osetljivu i zapetljanu stranu, što ga je prisililo na izvesnu dozu neiskrenosti – neiskrenost koja se, pod raznim nazivima kao što su umešnost, obazrivost, promu!urnost, promu!urnost, pojavljuje u ovom ili onom trenutku mnogih ljudskih poslova. - tom trenutku se ose!ao kao što bi se možda ose!ao akrobata koji hoda po žici ako bi iznenada, usred predstave, upravnik 'juzik hola zaboravio na pristojnost i suzdržanost i počeo da trese uže. 5gorčenje, ose!aj moralne nesigurnosti izazvane tako opasnim postupkom propra!enim strahom od slomljenog vrata, doveli bi, da se tako izrazim, do takvog stanja. ako#e bi se zabrinuo i za svoju veštinu, pošto čovek mora da se poistoveti s nečim opipljivijim nego što je to njegova sopstvena ličnost, i negde uspostavi svoj ponos, bilo u društvenom položaju, bilo u kvalitetu rada kojim se bavi, ili prosto u nadmo!noj nadmo!noj dokolici u kojoj možda ima sre!e sre!e da uživa. uživa. > a > reče pomo!nik komesara. > Cmam. e kažem da uopšte niste mislili na 'ihaelisa. &li činjenici koju ste spomenuli pridajete takav značaj da mi se čini kako on nije sasvim iskren, inspektore Bite. &ko je to zaista trag u vašoj istrazi, zašto ga niste odmah sledili, vi lično ili ste mogli poslati svoje ljude u to seloH > 'is 'islite lite li, gospod gospodine ine,, da da nisam nisam izvrši izvršioo svoju svoju duž dužnos nostH tH > upita upita glavni glavni inspe inspekto ktorr Bit, Bit, smišljeno odbojnim tonom. eočekivano prisiljen da upotrebi svoje sposobnosti i sačuva ravnotežu, uhvatio se za to pitanje, i izložio se prekoru" jer je pomo!nik komesara, blago se mršte!i, primetio da je takva primedba vrlo neprilična. > &li kada ste me ve! to pitali > hladno je nastavio > re!i !u vam da nisam to mislio. 8astao 8astao je, sa izravnim izravnim pogledom pogledom svojim svojim upalih upalih očiju, očiju, koji kao da je govo govorio rio neizgovo neizgovoreni reni završetak ;i vi to znate=. @e9 takozvanog $pecijalnog kriminalističkog odeljenja, neko koga je sopstveni položaj sprečavao da iza#e i sam krene u potragu za tajnama zaključanim u zločinačkim dušam dušama, a, bio je sklon sklon da razvija razvija svoj veliki veliki dar za otkriv otkrivan anje je okrivl okrivljuju juju!e !e istine istine na svojim svojim sopstvenim službenicima. aj čudni nagon bi se teško mogao nazvati slaboš!u. Dilo je to nešto prirodno. Dio je ro#eni detektiv detektiv.. esvesno ga je naveo da izabere izabere karijeru, i ako ga je ikad ikad izneverio u životu, bilo je to možda samo u jednoj izuzetnoj okolnosti kao što je njegov brak, što je tako#e bilo prirodno. Branio se, pošto nije mogao da luta unaokolo, unaokolo, ljudskim materijalom koji mu je stizao tu, u njegovoj službenoj odvojenosti. ikada ne prestajemo da budemo ono što jesmo.
crowarez $ laktom na stolu, prekrštenim mršavim nogama i obrazom naslonjenim na suvonjavu ruku, zamenik komesara koji je vodio ogranak za posebne zločine počeo je sve više da se zanima za slučaj. jegov glavni inspektor, ako i nije bio apsolutno dostojan protivnik njegove pronicljivosti, bio je u svakom slučaju najvredniji od svih njemu na raspolaganju. $umnja u utvr#ene reputacije r eputacije bila je potpuno u skladu s detektivskim sposobnostima pomo!nika komesara. /risetio se izvesnog starog, debelog, i bogatog domorodačkog poglavice u dalekoj koloniji na koga su se po tradiciji oslanjali svi kolonijalni guverneri i trudili se da od njega načine pouzdanog prijatelja i pristalicu reda i zakona koje su ustanovili belci" a kada su ga sumnjičavo istražili, otkrilo se kako je on uglavnom bio sebi najbolji prijatelj, i ničiji više. ije bio baš izdajnik, ali je svakako bio čovek čija je vernost bila opasno ograničena, na mnogo načina, i to sve zbog brige za sopstvenu dobit, udobnost, i bezbednost. Dio je pomalo naivan u toj svojoj dvoličnosti, ali zato ništa manje opasan. ešto je zaključio. Dio je i 9izički snažan čovek, i 2ako se izuzme boja kože, naravno3 pojava glavnog inspektora Bita ga je podsetila na njega. isu bile u pitanju oči niti usne. Veoma Veoma neobično. &li zar &l9red Volas ne spominje u svojoj čuvenoj knjizi o 'alajskom arhipelagu kako je, me#u stanovnicima ostrva &ru, otkrio u starom i nagom divljaku s kožom crnom kao ča# čudnu sličnost s dragim prijateljem kod ku!eH /rvi put kako je zauzeo ovaj položaj pomo!nik komesara je osetio da obavlja pravi posao za svoju platu. C taj ose!aj mu je prijao. ;Czvrnu!u ga naopačke kao staru rukavicu=, pomisli pomo!nik komesara, zamišljeno posmatraju!i glavnog inspektora Bita. > e, nisam to mislio mislio > poče pono ponovo. vo. – ema sumnje sumnje u to da vi znate znate svoj posao, posao, uopšte uopšte nema sumnje" i upravo zato ja... > aglo se zaustavio, i promenio ton1 > Kakve konkretne dokaze imate protiv 'ihaelisaH 'islim, osim činjenice da su dvojica osumnjičenih muškaraca – sigurni ste da su bili dvojica – poslednji put izašli sa železničke stanice koja je oko pet kilometara udaljena od sela gde 'ihaelis sada živi. > 8a nas je i to dovoljno, gospodine, kada je u pitanju takav čovek > reče glavni inspektor, inspektor, povrativši pribranost. Dlago klimanje glavom pomo!nika komesara u znak odobravanja odobravanja bilo je dovoljno da umiri ozloje#eno ču#enje čuvenog o9icira. 6er glavni inspektor Bit je bio ljubazan čovek, izvanredan muž, predani otac, i poverenje javnosti i odeljenja koje je uživao povoljno je delovalo na njegovu dobrodušnu prirodu, i doprinelo da bude prijateljski raspoložen prema svim komesarevim pomo!nicima koji su jedan za drugim prolazili kroz tu prostoriju. o sada ih je bilo trojica. /rvi je bio vojnički tip, nagla osoba, crvenog lica, s belim obrvama i naprasite naravi, i s njim je trebalo oprezno postupati. 5tišao je u starosnu penziju. rugi, savršeni gospodin, koji je do tančina znao gde je njemu i svima drugima mesto, dobio je odlikovanje pri odlasku na viši položaj
crowarez van Engleske 2upravo3 za zasluge glavnog inspektora Bita. 7aditi za njega bila je i čast i zadovoljstvo. re!i re!i je, pomalo autsajder od samog početka, i posle osamnaest meseci nekako i dalje bio autsajder u odeljenju. $ve u svemu, glavni inspektor Bit ga je smatrao bezazlenim – možda je čudno izgledao, ali bio je bezazlen. $ada je govorio, i glavni inspektor Bit ga je slušao naizgled s poštovanjem 2što ne znači ništa, ništa, običnu dužnost3 dužnost3 a u sebi s dobrodušnom dobrodušnom trpeljivoš!u. trpeljivoš!u. > 6e li se 'ihaelis javio pre nego što je napustio Aondon i otišao na seloH > a, gospodine. 6este. > C šta bi mogao tamo da radiH > nastavio je pomo!nik komesara, koji je o tome bio savršeno obavešten. $ mukom uglavljen u staru drvenu stolicu, za crvljivim hrastovim stolom u sobi na sprat spratuu četvor četvoroso osobne bne ku! ku!ee s krovom krovom prekri prekriven venim im mahovi mahovinom nom,, 'ihael 'ihaelis is je dan danono ono!no !no pisao pisao drhtavom, iskošenom rukom tu ;&utobiogra9iju zatvorenika= koja bi trebalo da bude kao neka knjiga 5tkrovenja u istoriji čovečanstva. $kučeni prostor, povučenost, i usamljenost u maloj četvorosobnoj ku!i godili su njegovom nadahnu!u. 5se!ao se kao u zatvoru, osim što ga ovde niko nije uznemiravao radi mrskog vežbanja prema ugnjetavačkim pravilima njegovog starog doma u zatvoru. ije više bio siguran sija li sunce i dalje na zemlji ili ne sija. 8noj od književnog rada mu se slivao sa čela. /redivan zanos ga je podsticao da nastavi. Dilo je to osloba#anje njegovog unutrašnjeg života, puštanje svoje duše u široki svet. & revnost njegove bezazlene taštine 2koju je isprva probudila ponuda od izdavača u visini od pet stotina 9unti3 delovala je predodre#eno i sveto. - ajbolje bi bilo, naravno, da imamo tačna obaveštenja > nastavljao je pomo!nik komesara
pritvorno. :lavni inspektor Bit, svestan da se u njemu ponovo budi razdražljivost zbog ove preterane savesn savesnos osti, ti, odg odgovo ovori ri da je okruž okružna na polici policija ja bila oba obaveš vešten tenaa od prvog prvog trenut trenutka ka 'ihael 'ihaeliso isovog vog dolaska, i da bi pun izveštaj mogli da dobiju u roku od nekoliko časova. epeša načelniku... načelniku... ako je govorio, prilično polako, dok je u mislima ve! odmeravao posledice. Videlo Videlo se po blagom nabiranju čela. čela. &li prekinulo ga je pitanje. pitanje. > Ve! ste poslali tu depešuH > e, gospodine > odgovorio je, kao da je iznena#en. /omo!nik komesara odjednom ispravi noge. Jivahnost tog pokreta bila je u suprotnosti sa opuštenim tonom kojim je pitao1 > 'islite li da je 'ihaelis imao bilo kakve veze s pripremom te bombe, na primerH :lavni inspektor se zamisli. > e bih rekao rekao.. ema ema potreb potrebee da trenut trenutno no išta išta gov govori orimo. mo. /ovez /ovezan an je s ljudim ljudimaa koji koji su obeleženi kao opasni. /roglasili su ga delegatom ?rvenog komiteta manje od godinu dana nakon
crowarez njegovog ranijeg puštanja na slobodu. - znak poštovanja, pretpostavljam. C glavni glavni inspek inspektor tor Bit se nasme nasmeja ja malo malo ljutito ljutito,, malo malo prezri prezrivo. vo. /rema /rema takvom takvom čovek čoveku, u, preterana savesnost je bila pogrešno, pa čak i nedozvoljeno ose!anje. ose!anje. $lava koju je 'ihaelis stekao kada je pre dve godine pušten na slobodu zahvaljuju!i nekim ose!ajnim novinarima u potrazi za specijalnim izdanjem od tada ga je mučila u grudima. Bapšenje takvog čoveka bi bilo savršeno u skladu sa zakonom na najmanju sumnju. Dilo je i zakonito i korisno. jegova dva prethodna še9a bi odmah shvatila smisao" dok je ovaj, ne izjašnjavaju!i se, sedeo tamo, kao izgubljen u snu. @taviše, pored toga što je zakonito i korisno, 'ihaelisovo hapšenje bi rešilo malu ličnu poteško!u koja je pomalo brinula glavnog inspektora Bita. a poteško!a je imala uticaja na njegov ugled, raspoloženje, pa čak i na izvršavanje njegovih dužnosti. 6er, čak i da je 'ihaelis svakako znao nešto o ovom napadu, glavni inspektor je bio prilično siguran da nije znao mnogo. &li i to je bilo dovoljno. 8nao je mnogo manje – bio je siguran glavni inspektor – od izvesnih drugih pojedinaca koje je imao na pameti, ali čije hapšenje mu ne bi toliko koristilo, pored toga što bi bilo i daleko složenije, u skladu s pravilima igre. /ravila igre nisu naročito štitila 'ihaelisa, koji je bio bivši robijaš. Dilo bi glupo ne iskoristiti zakonske mogu!nosti, a novinari koji su o njemu pisali sa izlivima ose!anja, isto tako bi bili spremni da ga ocrne s velikim ogorčenjem. 5vakvi 5vak vi izgledi, izgledi, samouvere samouvereno no zamišljeni, zamišljeni, za glavnog glavnog inspektora inspektora Bita su imali privlačnos privlačnostt lične pobede. & duboko duboko u njegovim besprekornim grudima prosečnog oženjenog gra#anina, traga je ostavila i gotovo nesvesna ali svejedno mo!na nelagodnost što ga doga#aji prisiljavaju da se petlja sa očajničkom /ro9esorovom surovoš!u. elagodnost je samo još pojačao slučajni sastanak u uličici. aj susret kod glavnog inspektora Bita nije prouzrokovao zadovoljstvo zbog nadmo!nosti kakvo pripadnici policije imaju nakon nezvaničnih ali prisnih razgovora s kriminalcima, koji im ublaže taštinu proisteklu iz mo!i, i u potrebnoj meri laskaju našoj prostačkoj sklonosti ka dominaciji nad drugom sabra!om. :lavni inspektor Bit nije priznavao savršenog anarhistu kao svoju srodnu dušu. 5n je bio nemogu! – besan pas koga je trebalo ostaviti na miru. ije se njega glavni inspektor plašio" naprotiv, nameravao je jednom da ga uhvati. &li ne još1 planirao je da ga se dočepa kad za to do#e vreme, ispravno i delotvorno, prema pravilima igre. $ada nije bio pravi trenutak za takav podvig, iz mnogo razloga, ličnih i javnih. /ošto je inspektor Bit u ovo bio čvrsto uveren, činilo mu se pravednim i ispravnim da se ovaj doga#aj skrene s mračne i nepovoljne staze, koja vodi bogzna kud, u tiho 2i zakonito3 skretanje zvano 'ihaelis. C ponovio je, kao da savesno preispituje predlog1 > Domba. e, ne bih rekao. o možda nikada ne!emo otkriti. &li jasno je da je na neki način povezan s ovim, ovim, što možemo da otkrijemo bez mnogo mnogo muke.
crowarez - njegovom njegovom držanju držanju bilo je neke ozbiljne, ozbiljne, nadmene nadmene ravnoduš ravnodušnosti nosti tako dobro dobro pozn poznate ate i prilično zastrašuju!e za ve!inu lopova. :lavni inspektor Bit, bez obzira na svoje ime, nije bio nasmeš nasmešen enaa životi životinja nja.. &li u sebi sebi je bio zadov zadovolja oljann pasivn pasivnim im prijem prijemčiv čivim im stavom stavom pomo!n pomo!nika ika komesara, koji je blago promrmljao1 > C vi zaista verujete da istraga treba da se odvija u tom pravcuH > a, gospodine. > $asvim ste uvereniH > 6esam, gospodine. rebalo rebalo bi da tim putem krenemo. /omo!nik /omo!nik komesara komesara izvukao izvukao je ruku ispod glave glave tako naglo da je, s obzirom obzirom na njegovo njegovo tromo držanje, izgledalo kao da !e se srušiti. &li, naprotiv, uspravio se, krajnje uznemiren, iza velikog pisa!eg stola na koji mu je ruka pala uz zvuk oštrog udarca. > E onda bih želeo da znam zašto o tome niste mislili do sada. > isam mislio > ponovi glavni inspektor veoma polako. > a. $ve dok niste pozvani u ovu prostoriju, znate. :lavnom inspektoru se činilo da je vazduh izme#u njegove ode!e i kože postao neprijatno vru!. ikada se ranije nije tako ose!ao. > aravno > rekao je, preterano odugovlače!i sa odgovorom, do krajnjih mogu!ih granica > ako postoji razlog, o kome ja ništa ne znam, zašto ne bi trebalo da se bavimo osu#enikom 'ihaelisom, možda je onda baš dobro što nisam poslao okružnu policiju za njim. oliko dugo mu je trebalo da ovo izgovori da je nesmanjena pažnja pomo!nika komesara delovala kao pravi podvig izdržljivosti. 5štro je j e odgovorio bez odlaganja. > Koli Koliko ko ja ja zna znam, m, nem nemaa razl razlog ogaa za za tako tako neš nešto to.. ajte ajte,, gla glavn vnii insp inspek ekto tore re,, ovo ovo vaše vaše nadmudrivanje sa mnom je krajnje neprilično – krajnje neprilično. & tako#e i nepravedno, znate. e bi trebalo da me dovodite dovodite u situaciju da da sNm moram da sklapam kockice. kockice. 8aista, iznena#en iznena#en sam. 8astao je, a zatim tiho dodao1 > e moram da vam naglašavam da je ovaj razgovor potpuno nezvaničan. 5ve reči reči ni ni blizu blizu nisu nisu umiril umirilee glavno glavnogg inspek inspektor tora. a. - njemu njemu je i dalje dalje snažn snažnoo tinj tinjala ala ogorčenost izneverenog hodača po žici. jegov ponos odanog službenika pogodila je ube#enost da mu konopac nisu prodrmali da bi mu slomili vrat, ve! iz običnog bezobrazluka. Kao da se on plaši% /omo!nici komesara dolaze i odlaze, ali dragoceni glavni inspektor nije prolazna kancelarijska pojava. 5n se nije plašio slomljenog vrata. Činjenica da mu je j e izvršenje zadatka pokvareno bila je više nego dovoljna da u njemu usplamti pravedni gnev. /ošto misli nisu dužne nikome da ukazuju poštovanje, misli glavnog inspektora Bita dobiše prete!i i proročanski oblik. ;i, momče=,
crowarez izgovarao je u sebi, uperivši svoje okrugle i obično nemirne oči u lice pomo!nika komesara, ;ti, momče, ne znaš gde ti je mesto, a ne!eš se na tom mestu dugo ni zadržati, kladim se.= Kao odgo odgovor vor na tu misao, misao, preko usana usana pomo!nika pomo!nika komesara komesara naizgled naizgled preleti preleti dobro!ud dobro!udan an osmeh. ržanje mu je bilo prijatno i poslovno dok se spremao da po drugi put zatrese konopac. > Bajde da se sad vratimo na ono što ste otkrili na licu mesta, glavni inspektore > rekao je. ;Dudala ;Dudala !e brzo ostati ostati bez posla=, posla=, nastavlja nastavljale le su se proročans proročanske ke misli u glavi glavnog glavnog inspektora Bita. &li za njima je odmah usledilo razmišljanje o tome kako viši službenici, čak i kada ih ;otpuste= 2to je bila tačna slika3, imaju dovoljno vremena dok lete kroz vrata da svom podre#enom zadaju gadan udarac u golenjaču. e ublaživši svoj uporan pogled ljute aždaje, smireno je rekao1 > olazimo do dela moje istrage, gospodine. > ako je. akle, šta ste mi doneliH :lavni :lavni inspektor inspektor,, koji je odlučio odlučio da skoči skoči s kono konopca, pca, spusti spusti se na zemlju zemlju sa sumornom sumornom iskrenoš!u. > on oneo eo sam sam jedn jednuu adr adres esuu > reka rekaoo je, je, i iz iz dže džepa pa bez bez žur žurbe be izvu izvuka kaoo pot potpi pisa sano no parč parčee tamnoplave krpe. – 5vo je deo kaputa koji je nosio momak što se razneo na parči!e. aravno, možda kaput nije bio njegov, a možda je i ukraden. &li to nije verovatno, ako pogledate ovo. :lavni :lavni inspektor inspektor pri#e stolu i pažljivo pažljivo izravna izravna plavu plavu tkaninu. tkaninu. /okupio /okupio ju je sa odvratne odvratne gomile u mrtvačnici, zato što se ponekad ime krojača nalazi ispod okovratnika. 5d toga često nema nikakve koristi, ali ipak... $amo je napola očekivao da !e na!i nešto korisno, ali svakako nije očekivao da !e na!i – i to ne ispod okovratnika, ve! pažljivo zašiveno ispod revera – četvrtasto parče pamučnog pamučnog platna sa adresom adresom ispisanom tušem tušem za obeležavanje. obeležavanje. :lavni inspektor skloni ruku. > /oneo /oneo sam sam ovo sa sobom sobom a da niko niko nije nije primet primetio io > rekao rekao je. – 'islio 'islio sam sam da je tako tako najbolje. -vek ga možemo pokazati ako bude bilo potrebno. /omo!nik /omo!nik komesara komesara,, malo se podigavši podigavši na stolici, stolici, povu povuče če tkaninu tkaninu na svoju svoju stranu stranu stola. stola. $edeo je i posmatrao u tišini. $amo broj F4 i naziv ulice Dret bili su ispisani tušem za obeležavanje na parčetu pamučne tkanine malo ve!em od običnog papira za cigarete. Dio je iskreno iznena#en. > e shvatam zašto bi neko išao ovako obeležen > rekao je, i pogledao u glavnog inspektora Bita. – 5vo je j e zaista neobično. > 6ednom sam u hotelskoj prostoriji za pušenje sreo jednog starog gospodina koji se šetao sa imenom i adresom ušivenim u sve svoje kapute u slučaju nesre!e ili iznenadne bolesti > izjavio je glavni inspektor. – :ovorio je da ima osamdeset šest godina, ali nije tako izgledao. ako#e mi je
crowarez rekao da se plaši da iznenada ne izgubi pam!enje, kao neki ljudi o kojima je čitao u novinama. /omo!nik /omo!nik komesara komesara,, koji je želeo želeo da zna gde se nalazi nalazi ulica Dret broj F4, naglo naglo prekinu prekinu njegovo razmišljanje. :lavni inspektor, koga je nepravedno lukavstvo prikovalo za zemlju, odabrao je da po#e stazom stazom bezrezervne bezrezervne otvorenosti. Kada bi čvrsto verovao u to da previše znanja znanja nije dobro za odeljenje, promišljeno zadržavanje in9ormacija bi bilo najviše što bi se njegova odanost usudila da učini za dobrobit službe. &ko bi pomo!nik komesara loše rukovodio ovim doga#ajem ništa ga, naravno, ne bi moglo u tome sprečiti. &li, sa svoje strane, zasada nije video razlog da pokazuje preteranu revnost. 8ato je kratko odgovorio1 odgovorio1 > o je prodavnica, prodavnic a, gospodine. /omo!nik /omo!nik komesara, komesara, s pogledom pogledom i dalje spuštenim spuštenim na parče parče plave plave tkanine, tkanine, čekao čekao je dalja obaveštenja. /ošto nisu stizala, nastavio je da ih izvlači nizom pitanja postavljenih s velikim strpljenjem. ako je stekao predstavu o prirodi trgovine gospodina Verloka, njegovog izgleda, i konačno je čuo i njegovo ime. - me#uvremenu je pomo!nik komesara podigao pogled, i na licu glavnog inspektora primetio neku živost. /ogledali su se u tišini. > aravno > reče ovaj drugi > odeljenje nema dosije o tom čoveku. > 6e li neko neko od mojih mojih pretho prethodni dnika ka znao znao išta išta o ovo ovome me što ste mi sada sada isprič ispričali aliHH > upit upitaa pomo!nik komesara, komesara, spustivši laktove na sto i podigavši sklopljene sklopljene ruke ispred lica, kao da se moli, samo što mu oči nisu izražavale pobožnost. > e, e, gospod gospodine ine,, svak svakako ako nije. nije. @ta bi nam nam bio bio ciljH ciljH akvog akvog čovek čovekaa ne ne bismo bismo mogli mogli da upotrebimo u javnosti u neku dobru svrhu. Dilo mi je dovoljno da znam ko je on, i da ga u javnosti iskoristim onako kako mogu. > C mislite da takva vrsta privatnog znanja odgovara zvaničnom položaju koji zauzimateH > $avršeno $avršeno,, gospodine gospodine.. $matram $matram da je sasvim sasvim ispravno. ispravno. -ze!u -ze!u slobodu slobodu da vam kažem, kažem, gospodine, da me to čini onim što jesam – a na mene gledaju kao na čoveka koji zna svoj posao. o o je moja privatna stvar. stvar. Aični prijatelj u 9rancuskoj policiji mi je nagovestio da je taj čovek špijun koji radi za ambasadu. Aično prijateljstvo, lične in9ormacije, lična upotreba svega toga – tako ja na to gledam. /omo!nik komesara, koji je u sebi primetio da mentalno stanje čuvenog glavnog inspektora deluje na obrise njegove donje vilice, kao da mu je svest o sopstvenom visokom pro9esionalnom ugledu bila usa#ena u telesni sklop, odbaci na trenutak to pitanje s jednim smirenim ;shvatam=. 8atim je, naslonivši obraz na sklopljene ruke, rekao1 > obro, onda – me#u nama govore!i, ako tako želite, koliko ste dugo privatno povezani sa tim špijunom ambasadeH
crowarez a ovo pitan pitanje, je, lični lični odg odgovo ovorr glav glavnog nog inspe inspekto ktora, ra, tako tako ličan ličan da nikada nikada nije nije nagla naglass ni izgovoren, bio je1 ;'nogo pre nego što su i pomislili da tebe ovde postave.= 6avni odgovor je bio mnogo precizniji. > /rvi put u životu sam ga video pre nešto više od sedam godina, kada su ovde u poseti bila dva kraljevska visočanstva i kraljevski kancelar. 6a sam bio zadužen za njihovu bezbednost. ada ada je ambasador bio baron $tot>>Vortenhajm. $tot>>Vortenhajm. Dio je veoma nervozan stari gospodin. 6edno veče, tri dana pre :ildhol banketa, poslao je poruku da želi na trenutak da me vidi. $tajao sam u prizemlju, a kočije su bile pred vratima spremne da odvezu kraljevska visočanstva i kancelara u operu. $mesta sam otišao na sprat. 8atekao sam barona kako hoda gore>dole po svojoj sobi u vrlo jadnom stanju, i stiska ruke. -veravao me je kako ima potpuno poverenje u našu policiju i moje sposobnosti, ali upravo upravo mu je iz /ariza /ariza došao čovek u čije se in9ormacije in9ormacije bezuslovn bezuslovnoo moglo verovati. verovati. Jeleo je da saslušam tog čoveka. $mesta me je odveo u susednu garderobu, gde sam ugledao krupnog momka u teškom zimskom kaputu kako sam sedi na stolici i u ruci drži šešir i štap. Daron mu se obratio na 9rancuskom1 ;:ovorite, prijatelju.= $vetlo u prostoriji nije bilo naročito dobro. 7azgovarao sam s njim možda pet minuta. $vakako mi je preneo zapanjuju!u vest. ada me je baron nervozno poveo u stranu i pohvalio mi čoveka, i kada sam se ponovo okrenuo, otkrio sam da je on nestao poput duha. -stao je i iskrao se nekim stražnjim stepenicama, pretpostavljam. isam imao vremena da trčim za njim, pošto sam morao da požurim za ambasadorom velikim stepeništem i da goste bezbedno ispratim u operu. operu. 'e#utim, iste te no!i delovao sam na osnovu osnovu dobijene in9ormacije. in9ormacije. Dila savršeno tačna ili netačna, meni je delovala dovoljno ozbiljno. Vrlo je verovatno da nam je uštedela velike nevolje na dan carske posete $itiju. > ešto kasnije, kasnije, mesec>dva mesec>dva nako nakonn mog unap unapre#en re#enja ja u glavnog glavnog inspektora inspektora,, pažnju pažnju mi je privukao krupan muškarac, činilo mi se da sam ga ve! negde video, kako žurno izlazi iz juvelirnice u $trandu. /ošao sam za njim, pošto mi je bilo usput ka Čering krosu, i kada sam preko puta ugledao jednog našeg detektiva, dozvao sam ga rukom, i pokazao mu čoveka, sa uputstvima da prati njegovo kretanje nekoliko dana, i zatim da me o tome izvesti. Ve! slede!eg poslepodneva, moj čovek se pojavio da mi kaže kako se momak oženio !erkom njegove gazdarice tog istog dana u matičarevoj kancelariji u pola dvanaest pre podne, pa otišao s njom u 'argejt na nedelju dana. aš čovek je video kako su ubacili prtljag u taksi. a jednoj torbi je bilo starih nalepnica iz /ariza. ekako nisam mogao da ga izbacim iz glave, i prvi put kad sam službeno morao u /ariz, razgovarao sam s onim svojim prijateljem u pariskoj policiji. /rijatelj mi je rekao1 ;Cz ovoga što si mi ispriča ispričaoo mora mora da misliš misliš na prilič prilično no dob dobro ro poz poznat natog og prista pristalic licuu i deleg delegata ata revolu revolucio cionar narnog nog
crowarez ?rvenog komiteta. vrdi da je Englez po ro#enju. /retpostavljamo da je ve! dobrih nekoliko godina tajni agent jedne od stranih ambasada u Aondonu.= o mi je potpuno osvežilo se!anje. 5n je čovek koji je nestao sa stolice iz kupatila barona $tot>Vortenhajma. 7ekao sam prijatelju da je sasvim u pravu. 'omak je, koliko sam ja znao, bio tajni agent. /osle toga, moj prijatelj se potrudio da iščačka potpuni dosije tog čoveka. 'islio sam da je bolje da znam sve što ima da se zna" ali pretpostavljam da ne želite sada da da slušate o njegovoj njegovoj prošlosti, gospodineH gospodineH /omo!nik komesara odmahnu podbočenom glavom. – Cstorija vašeg odnosa s tom korisnom osobom osobom je trenutno jedino što je važno – rekao rekao je, lagano sklapaju!i sklapaju!i umorne duboko upale oči, a zatim ih brzo otvaraju!i s potpuno osveženim pogledom. > ema tu ništa zvanično zvanično > reče glavni glavni inspektor inspektor,, ogorčeno. ogorčeno. – 6edne 6edne večeri večeri sam otišao otišao u njegovu prodavnicu, predstavio mu se, i podsetio ga na naš prvi susret. ije pomerio ni obrvu. 7ekao mi je da je oženjen i da se skrasio, i kako jedino želi da neometano vodi svoj mali posao. /reuzeo sam na sebe da mu to obe!am, i dok god se ne bude petljao ni u šta očigledno nemoralno, policija !e ga ostavljati ostavljati na miru. jemu je to značilo, značilo, jer bi naša reč upu!ena upu!ena ?arini bila dovoljna dovoljna da se paketi koje dobija iz /ariza ili Drisela otvore u overu, nakon čega bi sigurno usledila zaplena, a na kraju svega možda i podizanje optužbe. > o je veoma sumnjiv zanat > promrmljao je pomo!nik komesara. – 8ašto je počeo time da se baviH :lavni inspektor je ravnodušno i prezrivo podigao obrve. > ajverovatnije je imao vezu – prijatelje na kontinentu – me#u ljudima koji trguju takvom robom. o o je upravo vrsta ljudi s kojom bi se on družio. ako#e ako#e je i lenjo pseto – kao i ostali. > @ta dobijate od njega u zamenu za svoju zaštituH :lavni inspektor nije želeo da uve!ava značaj usluga gospodina Verloka. > ikome on nije od naročite koristi osim meni. $amo neko ko ima dobro predznanje može da iskoristi takvog čoveka. 6a razumem nagoveštaje koje mi daje. & kada meni treba neki znak, on uglavnom može da mi ga da. :lavni :lavni inspektor inspektor se odjednom odjednom zamisli" zamisli" i pomo!nik pomo!nik komesara komesara potisnu potisnu osmeh osmeh na trenutnu trenutnu pomisao da je vrlo verovatno ugled glavnog inspektora Bita izgra#en zahvaljuju!i tajnom agentu Verloku. > a bismo bismo imali još ve!u korist korist od njega, njega, svi naši ljudi iz $pecijaln $pecijalnog og kriminalis kriminalističko tičkogg odeljenja koji su na dužnosti na Čering krosu i stanici Viktorija imaju nare#enje da pažljivo prate sve osobe s kojima se on susre!e. 5n se često sre!e s pridošlicama i kasnije ih prati. Czgleda da mu prebacuju zbog takvih poslova. Kada mi je brzo potrebna neka adresa, uvek mogu da je dobijem od
crowarez njega. aravno, znam kako da održavam naš odnos. 'ožda sam se svega dva>tri puta našao s njim u poslednje dve godine. apišem mu pisamce, nepotpisano, a on mi na isti način odgovori na moju ku!nu adresu. $ vremena vremena na vreme, vreme, pomo!nik pomo!nik komesara komesara je gotovo gotovo neprimetn neprimetnoo klimnuo klimnuo glavom. glavom. :lavni :lavni inspektor je dodao kako ne veruje da gospodin Verlok uživa duboko poverenje istaknutih članova 7evolucionarnog me#unarodnog ve!a, ali da mu veruju, u to nema sumnje. – Kad god sam imao razloga da verujem da se nešto sprema > zaključio je > uvek je imao nešto korisno da mi saopšti. /omo!nik komesara značajno primeti1 > 5vaj put vas je izneverio. > &li ni ja nisam ništa načuo s neke druge strane > uzvrati glavni inspektor Bit. – isam ga ništa pitao, pa mi nije ništa ni rekao. ije on jedan od naših ljudi. ije nam na platnom spisku. > e > promrmlja pomo!nik komesara. – 5n je špijun koga pla!a strana vlada. e možemo da mu se ispovedamo. > 'oram da obavljam posao na sopstveni način > izjavi glavni inspektor. inspektor. – Kad bi došlo do toga, uhvatio bih se u koštac i sa #avolom, i snosio posledice zbog toga. Cma stvari koje nisu za svačije uši. > Czgleda da se vaša predstava o tajnovitosti sastoji iz toga da še9a odeljenja držite u mraku. 'ožda ste ipak malo preterali, zar neH 5n živi iznad prodavniceH > KoH VerlokH 5h, da. Jivi iznad svoje prodavnice. 'islim da ženina majka živi s njima. > /osmatraju li ku!uH > 5h, bože, bože, ne. o ne bi vredelo. vredelo. /osmatram /osmatramoo odre#ene odre#ene ljude koji tamo dolaze. dolaze. /o mom mišljenju, on ne zna ništa o ovom doga#aju. > Kako ovo objašnja objašnjavateH vateH – /omo!nik /omo!nik komesara komesara poka pokaza za glavom glavom krpu koja je ležala ležala pred njim na stolu. > e mogu da objasnim, objasnim, gospodin gospodine. e. 6ednostav 6ednostavno no je neob neobjašnj jašnjivo. ivo. Darem ne može da se objasni onim što ja znam. > :lavni inspektor iznese ovo priznanje sa iskrenoš!u čoveka čiji je ugled čvrst kao stena. – - svakom slučaju, barem ne trenutno. 'islim da !e se pokazati da je najodgovorniji za ovo bio 'ihaelis. > 'isliteH > a, gospodine" zato što za sve ostale imam odgovor. > @ta je sa onim drugim čovekom za koga se pretpostavlja da je pobegao iz parkaH > Verujem da je do sada ve! daleko otišao > reče glavni inspektor. /omo!nik /omo!nik komesara komesara se zagleda zagleda u njega, njega, i odjednom odjednom se podiže, podiže, kao da je odlučio odlučio šta da
crowarez preduzme. - stvari, upravo tog trenutka je podlegao velikom iskušenju. 5tpustio je glavnog inspektora uz uputstvo da mu se sutra rano javi radi daljeg savetovanja u vezi sa slučajem. :lavni inspektor je slušao nepomičnog lica, i izašao je iz prostorije odmerenim koracima. Kakve Kak ve god da su bile bile namere namere pomo!n pomo!nika ika komesa komesara, ra, nisu nisu imale imale ništa ništa s kan kance celar larijs ijskim kim poslom, koji je bio prokletstvo njegovog života zbog svoje ograničene prirode i očiglednog nedostatka dodira sa stvarnoš!u. ije moglo da ima nikakve veze, ili bi velika živahnost koja je obuzela pomo!nika komesara bila neobjašnjiva. Čim je ostao sam, nagonski je potražio svoj šešir, i stavio ga je na glavu. Kada je to uradio, seo je da ponovo sve razmotri. &li pošto je ve! gotovo odlučio, to nije dugo trajalo. C glavni inspektor Bit još nije daleko ni odmakao na putu ku!i, kada je i on napustio zgradu.
crowarez
Sedmo poglavlje
/omo!nik /omo!nik komesara komesara je koračao koračao kratkom, kratkom, uskom uličicom uličicom nalik na vlažni, vlažni, blatnjavi blatnjavi rov, rov, a zatim, pošto je prešao preko veoma široke prometne ulice, ušao je u javnu zgradu i zatražio da razgovara s mladim ličnim 2nepla!enim3 sekretarom jedne ugledne ličnosti. 5vaj svetlokosi mladi! nežnog lica, kome je simetrično očešljana kosa davala izgled velikog i urednog školarca, dočekao je zahtev pomo!nika komesara sa sumnjičavim izgledom, i progovorio je ljutitim glasom1 > a li bi vas primioH primioH e znam. znam. ošao ošao je iz /arlamenta /arlamenta pre sat vremena vremena da razgovar razgovaraa sa stalnim podsekretarom, i sada je spreman da se ponovo vrati. 'ogao je i da pošalje po njega" ali bilo mu je potrebno malo vežbe, pretpostavljam. $amo za vežbanje ima malo vremena dok traju zasedanja. e žalim se" prilično uživam u tim malim šetnjama. 5sloni mi se na ruku, i ne otvara usta. &li, kažem vam, veoma je umoran, i... pa... trenutno nije u najlepšem raspoloženju. > - vezi je sa doga#ajem kod :riniča. > 5h% 'a nemojte% Veoma je ogorčen na vas. &li oti!i !u da vidim, ako baš zahtevate. > a. ako vas volim > reče pomo!nik komesara. epla!eni sekretar se divio ovoj odvažnosti. amestivši nevini izraz lica, otvorio je vrata, i ušao je sa sigurnoš!u dobrog i povlaš!enog deteta. & onda se ponovo pojavio, uz klimanje glavom pomo!niku komesara, koji se prolaze!i kroz ista vrata ostavljena otvorena za njega, našao sa uglednom ličnoš!u u velikoj prostoriji. 5gromn 5gromnog og stasa, stasa, sa izduž izduženi enim, m, jajoli jajolikim kim,, bledim bledim licem licem,, pri pri dnu prošir prošireni enim m veliki velikim m podvaljkom, uokvireno tankim prosedim vlasima, delovao je kao veoma krupan muškarac. Cz krojačkog ugla izgledao je veoma žalosno, i ukrštene trake preko sredine zakopčanog crnog kaputa pojačavale su taj utisak, kao da su mu kopče na ode!i bile zategnute do krajnjih granica. $ glave, postavljene uspravno na debelom vratu, nadmeno su zurile oči, s naduvenim podočnjacima, sa obe strane kukastog, agresivnog nosa, otmeno istaknutog na širokom bledom licu. $jajni svileni šešir i par iznošenih rukavica koji su spremno ležali na ivici dugačkog stola tako#e su delovali široko, ogromno. $tajao $tajao je na tepihu tepihu ispred ispred kamina kamina u velikim, velikim, širokim širokim čizmama čizmama i nije progovori progovorioo ni reči u
crowarez znak pozdrava. > Voleo bih da znam da li je ovo početak početak nove dinamitne dinamitne kampanje kampanje > pitao je odjednom odjednom dubokim, veoma glatkim glasom. – emojte da ulazite u pojedinosti. emam za to vremena. /rilika pomo!nika komesara pred tom krupnom grubom pojavom mogla je da se uporedi s krhkom trskom koja se obra!a hrastu. C zaista je neprekinuti niz predaka tog čoveka po broju vekova prevazilazio starost i najstarijeg hrasta u zemlji. > e. &ko uopšte možemo da budemo sigurni u bilo šta, uveravam vas da nije. > a. &li vaša predstava o sigurnosti > reče veliki čovek, prezrivo odmahnuvši rukom prema prozoru koji je gledao na ulicu > izgleda da se uglavnom bazira na tome od državnog sekretara pravite budalu. $ potpunom sigurnoš!u mi je rečeno u istoj ovoj sobi pre manje od mesec dana da ništa ovakvo nije mogu!e. /omo!nik komesara smireno baci pogled u pravcu prozora. > opusti!ete mi da primetim, ser Etelrede, da ja do sada nisam bio u prilici da vam dajem bilo kakva uverenja. uverenja. admeni pogled se sada usmeri ka pomo!niku komesara. > Cstina > priznade duboki, glatki glas. – /oslao sam po Bita. Vi ste još novajlija u službi. C kako se vi tamo snalaziteH > Verujem da svaki dan nešto naučim. > aravno, naravno. adam se da !ete se sna!i. > Bvala Bvala vam, ser Etelrede. Etelrede. anas anas sam nešto nešto naučio, naučio, i to čak u poslednjem poslednjem satu. satu. - ovom doga#aju ima nečega što ne liči na običan napad anarhista, čak i ako se veoma duboko zagledamo u sve. 8ato sam ovde. Veliki čovek se podboči, s krupnim šakama oslonjenim oslonjen im na kukove. > Vrlo dobro. astavite. $amo, molim vas, bez pojedinosti. /oštedite me pojedinosti. > e želim da vas gnjavim gnjavim njima, njima, ser Etelrede Etelrede > poče pomo!nik pomo!nik komesara komesara,, sa smirenom smirenom i neuzdrmanom sigurnoš!u. ok je govorio, kazaljke na satu iza le#a velikog čoveka – teškom, svetlucavom predmetu u istom tamnom mermeru od koje je napravljena i polica iznad kamina, sa sablasnim, nepostojanim otkucajima – prešle su period od sedam minuta. :ovorio je sa brižljivom tačnoš!u, pri čemu se svaka i najsitnija činjenica – to jest, svaka pojedinost – uklapala sa čarobnom lako!om. ikakav zvuk niti pokret nisu nagoveštavali prekidanje. -gledna ličnost je tako mogla biti i statua jednog od svojih kneževskih predaka istrgnuta iz krstaškog ratnog oklopa i ugurana u loše skrojen kaput. /omo!nik komesara se ose!ao kao da mu je dopušteno da govori čitav sat. &li sačuvao je prisebnost, i po isteku prethodno pomenutog vremena, prekinuo se tako nenadanim
crowarez zaključkom, koji je ponovio uvodnu rečenicu, i prijatno iznenadio ser Etelreda svojom očiglednom hitrinom i snagom. > o što se nalazi ispod površine ovog doga#aja, inače bez neke naročite ozbiljnosti, jeste neobično – barem u ovom preciznom obliku – i zahteva poseban postupak. on ser Etelreda se produbio, produbio , pun osude. > rebalo je da pretpostavim – uplitanje ambasadora strane sile% > 5h% &mbasador% > pobunio se drugi, uspravan i vitak, dopuštaju!i sebi tek poluosmeh. – Dilo bi glupo od mene da iznosim tako nešto. C potpuno je nepotrebno, jer ako su moje pretpostavke tačne, sasvim je svejedno je li u pitanju ambasador ili vratar. $er Etelred razjapi usta, kao pe!inu, a njegov kukasti nos kao da je težio da u nju zaviri" iz njih iza#e prigušeni kotrljaju!i zvuk, kao iz nekog dalekog organa s prezrivim ogorčenjem. > e% i ljudi su nemogu!i. nemogu!i. @ta im znači znači uvo# uvo#enje enje tih njihovih njihovih tatarskih tatarskih metoda metoda ovde ovdeHH C urci bi imali više pristojnosti. > 8aboravljate, ser Etelrede, da strogo govore!i još ništa sigurno ne znamo – ne još. > e% &li kako biste vi to objasniliH -kratkoH > Destidna drskost koja je ravna veoma čudnoj detinjariji. > e smemo da tolerišemo nedužnost bezobrazne dece > reče ugledna i široka ličnost, šire!i se još malo više. adobudni iskošeni pogled teško se spusti na tepih ispred nogu pomo!nika komesara. – 'ora!emo ih oštro udariti po prstima zbog ovog doga#aja. 'oramo biti spremni da... @ta je vaša opšta zamisao, sažeto iznetaH ema potrebe da zalazite u pojedinosti. > e, ser Etelrede. Etelrede. - principu, principu, trebalo trebalo bi da iznesem iznesem kako se ne sme dozv dozvoliti oliti postojan postojanje je tajnih agenata, pošto su skloni da pove!aju zlo protiv kojeg su angažovani. o o da !e špijun izmisliti in9ormaciju jeste nešto sasvim uobičajeno. &li u s9eri političkog i revolucionarnog delovanja, koje se jednim delom oslanja na nasilje, pro9esionalni špijun ima razne mogu!nosti da izmisli čak i vrlo uverljive stvari, i tako !e proširiti dvostruko zlo nadmetanja sa jedne strane, a paniku, ishitrene zakone, nepromišljenu mržnju, sa druge. 'e#utim, ovo je nesavršen svet... Aičnost dubokog glasa na tepihu ispred kamina, nepomična, s velikim raširenim laktovima, žustro reče1 > Dudite jasni, molim vas. - a a,, ser ser Etel Etelre rede de...... e esa savr vrše šenn svet svet.. ako ako sam sam i sazn saznao ao za ime ime pove poveza zano no sa ovim ovim
doga#ajem, i pomislio sam kako se time ti me moramo pozabaviti u velikoj tajnosti, pa sam došao ovamo. -ako je > složila se ugledna ličnost, gledaju!i ga samozadovoljno preko podvaljka. –
rago mi je što postoji neko tamo u vašoj službi ko smatra da se državnom sekretaru povremeno
crowarez može verovati. /omo!nik komesara se osmehnuo. Dilo mu je zabavno. – 8aista sam razmišljao da bi u ovoj 9azi možda bilo bolje zameniti Bita... > @ta% BitaH 'agarac, haH > uzviknu veliki čovek, pokazuju!i nezadovoljstvo. nezadovoljstvo. - e, nipošto. 'olim vas, ser Etelrede, ne pripisujte to nepravedno tumačenje mojim
rečima. > @ta ondaH ije valjda prepametanH > i jedno jedno ni drugo – barem ne po pravilu. pravilu. $ve osnove osnove za moje pretposta pretpostavke vke potiču potiču od njega. 6edino što sam lično otkrio jeste to da on tog čoveka koristi za sopstvene potrebe. Ko bi mogao da ga kriviH 5n je stari policijski majstor. /raktično mi je rekao da mora da ima sredstva za rad. /alo mi je na pamet da bi to sredstvo trebalo predati $pecijalnom kriminalističkom odeljenju, umesto da ostane privatno vlasništvo glavnog inspektora Bita. /roširio sam svoju zamisao o dužnostima odeljenja i na ukidanje tajnih agenata. &li glavni inspektor Bit je stari pripadnik odeljenja. 5ptužio bi me da izokre!em njegova moralna načela i napadam njegovu delotvornost. 5n bi to ogorčeno predstavio kao pružanje zaštite zločinačkoj klasi revolucionara. ako bi on to shvatio. > a. &li šta ste misliliH > /rvo želim da kažem da je slaba uteha u tome što možemo da objavimo kako bilo koji čin nasilja usmeren na uništavanje imovine ili života uopšte nije delo anarhizma, ve! nečeg sasvim drugog – neke vrste ovlaš!enog nitkovluka. o je, pretpostavljam, mnogo češ!e nego što mislimo. alje, očigledno je da postojanje ovih ljudi lj udi na platnom spisku stranih vlada u izvesnoj meri uništava uspe uspešn šnos ostt naše našegg nadz nadzor ora. a. akav akav špiju pijunn može može sebi sebi da priu priušt štii da bude bude nesm nesmot otre reni niji ji od najnesmotrenijih zaverenika. zaverenika. jegovo zanimanje nema nikakvih ograničenja. 5n nema čak ni toliko vere kakva je potrebna za potpuno poricanje, i nema poštovanja ni onoliko koliko se očekuje u bezakonju. re!e, postojanje takvih špijuna me#u revolucionarnim grupama, za koje nas optužuju da ih štiti štitimo mo ovde ovde,, ubija ubija svak svakuu sigu sigurn rnos ost. t. :lav :lavni ni insp inspek ekto torr Bit Bit vas vas je pre pre neko nekogg vrem vremen enaa razuveravao u postojanje opasnosti. o nikako nije bilo bez osnova – a onda se desi ova epizoda. 8ovem je epizodom, zato što ovaj doga#aj, usudi!u se da kažem, jeste uzgredan" nije deo nikakvog opšteg plana, ma kako mahnit. -pravo mi ta čudnovatost koja iznena#uje i zbunjuje glavnog inspektora Bita objašnjava karakter tog doga#aja. e ulazim u pojedinosti, ser Etelrede. Aičnost na sagu ispred kamina slušala je s dubokom pažnjom. > ako je. Dudite što sažetiji. /omo!nik komesara najavi jednim ozbiljnim pokretom punim poštovanja da nastoji da bude
crowarez sažet. > eka čudna glupost i slabost u izvo#enju ovog napada uliva mi nadu da !emo dopreti iza njega i otkriti i nešto drugo a ne samo usamljenog nastranog 9anatika. 6er sve je to bilo isplanirano, nema sumnje. $tvarnog izvršioca kao da su za ruku odveli do mesta doga#aja, a zatim ga u žurbi ostavili samog. 'ogu!e je da su ga doveli iz inostranstva da izvrši ovaj napad. - isto vreme nam se name!e i zaključak da nije dovoljno dobro govorio engleski da pita za put, osim ako ne prihvatimo 9antastičnu teoriju da je bio gluvonem. /itam se sada... &li to je uzaludno. 5čigledno je sebe razneo slučajno. ije taj doga#aj ništa izvanredno. &li ostaje izvanredna mala činjenica1 adresa otkrivena na njegovoj ode!i pukim slučajem. o je neverovatna mala činjenica, tako neverovatna da bi njeno objašnjenje dotaklo samo dno ovog doga#aja. -mesto da uputim Bita da nastavi sa ovim slučajem, nameravam da lično zatražim objašnjenje – sNm, mislim – tamo gde bih ga mogao dobiti. o je u izvesnoj prodavnici u ulici Dret, i to sa usana izvesnog tajnog agenta koji je nekada bio poverljivi i pouzdani špijun pokojnog barona $tot>Vortenhajma, $tot>Vortenhajma, ambasadora velike sile na dvoru svetog žejmsa. /omo!nik komesara zastade, a zatim doda1 > i momci su prave štetočine. > a bi podigao iskošeni pogled s govornikovog lica, ličnost na tepihu polako malo jače zabaci glavu, što mu je dalo izraz neobične oholosti. > 8ašto to ne prepustite BituH -8ato što je on stara policijska mustra. 5ni imaju sopstvena moralna načela. 'oj način
ispitivanja bi njemu izgledao kao užasno izvrtanje dužnosti. 5n smatra da je njegova dužnost da okrivi što je više mogu!e istaknutih anarhista na osnovu nekih slabih nagoveštaja koje je pokupio tokom svog istraživanja mesta zločina" dok se ja, on bi rekao, trudim da dokažem njihovu nevinost. /okušavam da budem što jasniji u opisivanju ovog nejasnog doga#aja doga#aja bez ulaženja u pojedinosti. > ako bi učinio, zar neH > promrmlja ponosna glava ser Etelreda drže!i se uzvišeno. > Dojim se da bi, sa ogorčenjem ogorčenjem i ga#enjem ga#enjem o kome ni vi ni ja nemamo nemamo predstavu. predstavu. 5n je izvrstan službenik. e smemo nepravedno da sumnjamo u njegovu odanost. o bi bilo pogrešno. 5sim toga, želim odrešene ruke – odrešenije ruke nego što bi bilo pametno dati glavnom inspektoru Bitu. emam ni najmanju želju da poštedim tog čoveka, Verloka. 'islim da !e biti zapanjen kada vidi da mu je povezanost sa ovim doga#ajem, ma kakva bila, tako brzo stigla na ku!ni prag. e!e biti teško zaplašiti ga. &li naš pravi cilj se nalazi negde iza njega. 'olim vas da mi date dozvolu da mu ponudim takvu ličnu bezbednost kakva mi se učini prikladnom. - aravno > reče ličnost ličnost na tepihu. – $aznajte $aznajte što više možete" učinite to na na sopstveni način. način.
> 'oram to da obavim bez odlaganja, još ovo veče > reče pomo!nik komesara.
crowarez $er Etelred zavuče ruku ispod krajeva kaputa, i zabacivši glavu, prodorno ga pogleda. > Večeras !emo imati kasno zasedanje > reče. – o#ite do /arlamenta da nas obavestite šta ste otkrili ako nismo otišli ku!i. -pozori!u udlsa da vas sačeka. oveš!e vas u moju sobu. Drojna Drojna rodbina rodbina i široke široke veze mladolikog mladolikog privatnog privatnog sekretara sekretara gajili gajili su nadu da !e on imati asketsku i uzvišenu sudbinu. - me#uvremenu, društveni krugovi koje je pose!ivao u časovima dokolice odabrali su da ga iz milošte zovu gore navedenim nadimkom. & ser Etelred, pošto je svakodnevno slušao ženu i !erke kako ga tako nazivaju 2uglavnom za doručkom3, prihvatio je to sa dostojanstveno, dostojanstveno, bez osmeha. /omo!nik komesara je bio iznena#en i vrlo zahvalan. > $vaka $vakako ko !u don doneti eti in9orm in9ormaci acije je koje koje otkrije otkrijem m u /arlam /arlamen entt ako slučaj slučajno no bud budete ete imali imali vremena da... > e!u e!u imati imati vreme vremena na > prekin prekinuu ga ugledn uglednaa ličnos ličnost. t. – &li primi! primi!uu vas. vas. emam emam ni sad vremena. C sami !ete oti!iH > a, ser Etelrede. 'islim da je tako najbolje. Aičnos Aičnostt je tako tako jako jako zabac zabacila ila glavu glavu da je morala morala gotovo gotovo da zažmu zažmuri ri ne bi li zadržl zadržlaa pomo!nika komesara komesara u vidokrugu. vidokrugu. > Bm. Ba% & kako nameravate.... Bo!ete li se prerušitiH > e baš% &li svakako !u da se presvučem. > aravno > ponovi veliki čovek, s nekom vrstom odsutne oholosti. 5krenuo je veliku glavu polako, i preko ramena se nadmeno iskosa zagledao u glomazan mermerni sat s podmuklim, slabašnim otkucajima. 8latne kazaljke su iskoristile priliku da mu iza le#a ukradu čitavih dvadeset pet minuta. /omo!nik komesara, koji nije mogao da ih vidi, u me#uvremenu se pomalo unervozio. &li izraz lica velikog čoveka ostao je smiren i ravnodušan. > Vrlo dobro > rekao je, i zastao, kao da namerno prkosi zvaničnom satu. – &li šta vas je prvo pokrenulo u tom pravcuH pravcuH > 5duvek sam imao mišljenje > poče pomo!nik komesara. > &h. a% 'išljenje. o se podrazumeva. podrazumeva. &li neposredan motivH > @ta da vam kažem, ser EtelredeH /rotivljenje novajlije starima metodama. Jelja da nešto saznam iz prve ruke. /omalo nestrpljenja. o je moj stari posao, ali oklop mu je drugačiji. /omalo me žulja na jedno dva osetljiva mesta. > adam se da !ete uspeti tamo > reče veliki čovek, ljubazno, pružaju!i ruku, meku na dodir, ali široku i snažnu kao ruka 9armera. /omo!nik komesara je protrese, a zatim se povuče.
crowarez - prostoriji ispred udls, koji je čekao sede!i na ivici stola, po#e mu u susret, potiskuju!i svoju prirodnu poletnost. > akleH 8adovoljniH > upita, izveštačeno važno. > $avršeno. $tekli ste moju večitu zahvalnost > odgovori pomo!nik komesara, čije je dugo lice izgledalo kao drveno nasuprot čudnoj ozbiljnosti ovog drugog, koja kao da je večito bila spremna da se uskomeša i zacereka. > - redu je. &li, ozbiljno, ne možete ni da zamislite koliko ga uzrujavaju napadi na njegov acrt zakona o nacionalizaciji ribnjaka. azivaju ga početkom socijalne revolucije. aravno, to jeste revolucionarna revolucionarna mera. &li ti ljudi nemaju pristojnosti. pristojnosti. Aični napadi. > Čitam novine > primeti pomo!nik komesara. > :roznoH BaH emate predstavu kakvu gomilu posla on mora da odradi svaki dan. 7adi sve sam. Czgleda da nikome ne može da veruje u vezi s tim ribnjacima. > & ipak je posvetio čitavo pola sata razmatranju moje malene sle#ice (I > ubaci pomo!nik komesara. > 'ale% 6e li takoH rago mi je da to čujem. @teta onda što ga niste toga poštedeli. a borba ga zastrašuju!e uništava. Cscrpljen je. 5se!am to po načinu na koji mi se oslanja na ruku dok hodamo. C, da li je siguran na ulicamaH 'alins je danas posle podne ovamo izveo svoje ljude. Kod svake svetiljke stoji pozornik, a svaka druga osoba koju sretnemo odavde do /alas jarda očigledno je detektiv. detektiv. -skoro !e to početi da mu ide na živce. i inostrani nitkovi verovatno verovatno ne bi bacili nešto na njega – zar neH o o bi bila nacionalna propast. 8emlja ne može sebi da priušti da ga izgubi. > a ne spominjemo vas. 5n se oslanja na vašu ruku > trezveno izjavi pomo!nik komesara. – 5bojica biste nastradali. > Dio bi to lak način način za mlado mladogg čov čoveka eka da ode u istori istorijuH juH 'alo 'alo je britan britanski skihh minist ministara ara ubijeno a da su ti doga#aji smatrani manjim nesre!ama. &li sad ozbiljno... > Dojim se da !ete ipak nešto morati da učinite ako želite da u#ete u istoriju. 5zbiljno, za vas dvojicu nema opasnosti osim od preteranog rada. $impatični udls se na ovo spremno nasmeja. -7ibnjaci me ne!e ubiti. aviknut sam da radim do kasno > izjavio je, s prostodušnom
lakomi lakomisle slenoš noš!u !u.. &li, &li, kao kao da se istog istog trena trena pokaj pokajao ao,, prome promenio nio je raspol raspolože oženje nje u državn državničk ičkuu turobnost, baš kao da navlači rukavicu. - jegov ogromni intelekt !e podneti podneti bilo koju količinu rada. 8a njegove živce živce se ja plašim.
5na reakcionarna banda, s tim izopačenim grubijanom Čizmenom na čelu, vre#a ga svake no!i. (I Vrsta Vrsta ribe. 2/rim. prev.3 prev.3
crowarez > Kao da !e on započeti revoluciju% > promrmlja pomo!nik komesara. > Kuc Kucnuo nuo je čas, a on je jedini jedini dovo dovoljno ljno uticajan uticajan za taj posao posao > pobu pobunio nio se revolucio revolucionarni narni udls, žeste!i se pred smirenim, zamišljenim pogledom pomo!nika komesara. egde u hodniku žustro zazvoni udaljeno zvonce, i sa odanom budnoš!u mladi! na!uli uši na taj zvuk. – $ad je spreman da po#e > uzviknu šapatom, zgrabi šešir, i izgubi i zgubi se iz sobe. /omo!nik komesara iza#e kroz druga vrata malo manje gipko. /onovo je prešao široki put, prošao kroz usku uličicu, i žurno se vratio u svoje odeljenje. im im ubrzanim korakom je produžio do vrata svoje kancelarije. /re nego što ih je potpuno zatvorio, pogledom je potražio svoj pisa!i sto. a trenutak je stajao mirno, zatim se pokrenuo, pogledom preleteo po podu, seo na stolicu, pozvonio, i sačekao. > 6e li glavni inspektor Bit ve! otišaoH > a, gospodine. 5tišao je pre pola sata. Klimnuo je glavom. – o je sve. – C dok je tako mirno sedeo, sa šeširom sklonjenim sa čela, pomislio je kako to baš liči na prokletog Bita da tiho odnese jedino parče materijalnog dokaza. &li ovo je pomislio bez zlobe. $tari i važni službenici uzimaju sebi takvu slobodu. /arče kaputa sa ušivenom adresom svakako nije bilo nešto što bi se ostavilo. Czbacivši iz glave ovakvo ispoljavanje nepoverenja glavnog inspektora Bita, napisao je i poslao pisamce svojoj ženi, u kojem joj je dao uputstvo da se izvini 'ihaelisovoj zaštitnici, s kojom je te večeri trebalo da obeduju. Kratak Kratak sako sako i nisk niski, i, okrugl okruglii šeši šeširr koje koje je uzeo uzeo iz nek nekee vrste vrste niše niše u kojoj kojoj su se nalazi nalazili li umivaonik, niz drvenih vešalica i polica, prelepo su isticali njegovo duguljasto, ozbiljno, tamno lice. 8akoračio je na puno svetlo prostorije, podse!aju!i na prikazu mirno zamišljenog on Kihota, sa upalim očima mračnog entuzijaste i veoma odlučnim držanjem. apustio je mesto svojih dnevnih zaduženja brzo poput neupadljive senke. jegov izlazak na ulicu je ličio na silazak u glibavi akvarijum iz koga ističe voda. 5pkolila ga je tamna, sumorna vlažnost. 8idovi ku!a su bili mokri, blato na putu je 9os9orescentno svetlucalo, i kada je izašao na $trand iz uske uličice pokraj stanice Čering kros, upio ga je duh mase. 'ogao je biti samo još jedan čudni stranac kakvi se uveče vi#aju da se muvaju oko mračnih uglova. /rišao /rišao je samom rubu pločnika pločnika i čekao. čekao. jegove jegove izvežban izvežbanee oči su u zbrkanim zbrkanim pokretima pokretima svetla i senki koji su poigravali po putu razabrale približavanje dvokolica. ije dao nikakav znak" ali kada se niski stepenik koji je lagano klizio uz ivičnjak približio njegovim stopalima, vešto je izbegao veliki točak i progovorio kroz vratanca gotovo pre nego što je čovek koji je zurio ispred sebe sa svog sedišta shvatio da ima novu mušteriju. Vožnja nije bila dugačka. aglo se prekinula na znak, nigde naročito, izme#u dve svetiljke
crowarez ispred velike trgovačke zgrade – s dugim nizom prodavnica na kojima su ve! bile navučene gvozdene rešetke za no!. /onu#eni novči! kroz vratanca kojim je pla!ena vožnja ostavio je na kočijaša jeziv i sablasan utisak. &li veličina novči!a je bila zadovoljavaju!a na dodir, i pošto nije bio naročito učen, nije ga uplašilo to što mu se u džepu okrenuo na stranu sa uvelim listom. 8bog prirode svog posla, prirodno izdignut iznad svojih putnika, nije se zanimao za njihove poslove. 5štro zaokretanje njegovog konja nadesno izražavalo je svu njegovu 9ilozo9iju. - me#uvremenu, pomo!nik komesara je ve! prenosio svoju porudžbinu konobaru u malom italijanskom restoranu iza ugla – u jednoj od onih dugačkih i uzanih zamki za gladne, koje su mamila ogledala i beli stolnjaci" bez vazduha, ali sa nekom sopstvenom atmos9erom – atmos9erom lažne kulinarske veštine koja se podsmeva bednom čovečanstvu u najhitnijoj od svih njegovih nesre!nih potreba. - toj nemoralnoj atmos9eri pomo!nik komesara, koji je razmišljao o svom poduhvatu, kao da se još bolje utopio u sredinu. Cmao je ose!aj usamljenosti, zle slobode. Dilo mu je sasvim prijatno. ok je, nakon što je platio za brzi obrok, ustao i čekao kusur, ugledao je svoj odraz u staklu, i iznenadio se svojim izgledom stranca. Cspitivao je sopstveni lik sa setom i radoznalim pogledom, a zatim je sa iznenadim nadahnu!em podigao okovratnik sakoa. akav akav izgled mu se činio činio prepor preporučl učljiv jivim, im, i dop dopuni unioo ga je uvrtan uvrtanjem jem krajev krajevaa svojih svojih crnih crnih brkova brkova.. Dio je zadovoljan tom pre9injenom izmenom svog ličnog izgleda koji su izazvale te male promene. ;5vako !e biti dobro=, pomislio je. ;'alo !u pokisnuti, malo se isprskati...= /ostao je svestan konobara kraj svog lakta i male gomilice srebrnih novči!a na kraju stola ispred sebe. Konobar je držao oko na njoj, dok je drugim okom pratio duga le#a visoke, ne naročito mlade devojke, koja je prošla do udaljenog stola, savršeno nepristupačna i kao da nikoga ne prime!uje. Czgledalo Czgledalo je da je redovna redovna mušterija. a izlasku izlasku je pomo!nik pomo!nik komesara komesara mislio mislio o tome kako su vlasnici vlasnici ovog mesta mesta kroz lažno lažno kulinarstvo izgubili sva svoja nacionalna i lična obeležja. & to je bilo čudno, pošto je italijanski restoran na čudan način prava britanska tvorevina. &li ovi ljudi su bili do te mere denacionalizovani denacionalizovani kao i sudovi postavljeni pred njima sa svim odlikama neobeležene čestitosti. ako ako ni njihova ličnost nije bila ni na koji način obeležena, stručno, društveno, ili rasno. Czgledali su kao stvoreni za italijanski restoran, osim ako italijanski restoran nije slučajno stvoren za njih. &li ta poslednja pretpostavka je bila nezamisliva, pošto ih niko nije mogao smestiti nigde izvan ovih naročitih ustanova. e tajanstvene osobe se nisu mogle sresti ni na jednom drugom mestu. Dilo je nemogu!e tačno zamisliti kakvim su se poslom bavili preko dana i gde su išli na spavanje no!u. i njemu samom nisu mogli odrediti odakle je. iko ne bi mogao da pogodi njegovo zanimanje. @to se tiče odlaska u krevet, tu ni sam nije bio siguran. e zbog samog mesta, ve! više u pogledu vremena
crowarez kada !e mo!i tamo da se vrati. 5buzeo ga je prijatan ose!aj nezavisnosti kada je čuo kako se iza njega zatvaraju staklena vrata uz nepotpuni tup udarac. $mesta je izašao u ogromno prostranstvo grozno groznogg blata blata i vlažno vlažnogg malter malteraa prošar prošarano anogg svetil svetiljka jkama ma,, i uvijen uvijenog, og, pritis pritisnut nutog, og, ispun ispunjen jenog, og, zapušenog i zagušenog crnilom vlažne londonske no!i, sastavljene od ča#i i kapljica vode. -lica Dret nije bila daleko. -sko se odvajala od otvorenog trouglastog prostora okruženog tamnim i tajanstvenim ku!ama, hramovima sitne trgovine u kojima preko no!i nije bilo trgovaca. $amo je tezga s vo!em na uglu jarko blistala od svetla i boja. Cza je sve bilo crno, i malobrojni ljudi koji su prolazili u tom pravcu nestajali su u jednom potezu iza blistavih gomila narandži i limunova. ije se čulo odzvanjanje njihovih koraka. C nikada se više ne!e ni čuti. /ustolovni še9 5deljenja za specijalne zločine znatiželjno ih je iz daljine posmatrao kako nestaju. 5se!ao se bezbrižno, kao da sasvim sam postavlja zamku u džungli hiljadama kilometara daleko od stolova u kancelariji i kancelarijskih držača za mastilo. 5vakva radost i rasejanost misli pre važnog zadatka kao da je dokazivala da ovaj naš svet ipak nije tako ozbiljno mesto. 6er pomo!nik komesara po pravilu nije trebalo da bude lakomislen. 'račna 'račna prilika prilika polica policajca jca na duž dužnos nosti ti pojav pojavila ila se nasupr nasuprot ot blista blistavoj voj lepoti lepoti narand narandži ži i limunova, bez žurbe ulaze!i u ulicu Dret. /omo!nik komesara se pritajio, kao da pripada svetu kriminala, i iščekivao je njegov povratak. &li ovaj pozornik kao da je bio zauvek izgubljen. ije se više vratio1 mora da je otišao na drugi kraj ulice Dret. /ošto /ošto je pomo!n pomo!nik ik komesa komesara ra ovo zaklj zaključi učio, o, ušao ušao je u ulicu ulicu i prišao prišao veliki velikim m kolima kolima zaustavljenim ispred slabo osvetljenih prozora kočijaške krčme. Čovek se unutra osvežavao, a konji su se spokojno, s velikim glavama spuštenim do zemlje, hranili iz vre!a zakačenih preko njuški. alje, na suprotnoj strani ulice, još jedno sumnjivo mutno svetlo dopiralo je iz izloga Verlokove prodavnice, oblepljenog papirima, krcatog neodre#enim gomilama kartonskih kutija i koricama knjiga. /omo!nik komesara je sve to posmatrao s druge strane ulice. ije bilo greške. /okraj prednjeg prozora, optere!enog senkama neodre#enih predmeta, nalazila su se odškrinuta vrata kroz koja se na pločnik iskradala uska, jasna traka svetla od gasne svetiljke koja je unutra gorela. Cza pomo!nika komesara, kola i konji su se stopili u jednu masu koja je izgledala kao nešto živo – četvrtasto crno čudovište koje je zauzimalo pola ulice, uz iznenadno lupkanje gvozdenih okova, oštro zveckanje, i snažno 9rktanje. 7askalašno i zlokobno bleštanje velike i imu!ne krčme dopiralo je s drugog kraja ulice Dret preko širokog puta. aj zid jarkog svetla, nasuprot senkama sakupljenim oko skromnog prebivališta doma!e sre!e gospodina Verloka, kao da je potiskivalo tminu ulice, i činilo je još sumornijom, zamišljenijom i zlokobnijom.
crowarez
Osmo poglavlje
/ošto /ošto je upornim upornim navaljiva navaljivanjem njem ulila malo žara u prilično prilično hladno hladno zanimanje zanimanje neko nekolicine licine krčmara 2nekadašnjih poznanika njenog nesre!nog pokojnog muža3, majka gospo#e Verlok je konačno sebi obezbedila prijem u izvesno sirotište koje je osnovao bogati krčmar za siromašne udovice pripadnika zanata. 5vakvom ishodu, smišljenom u mudrosti njenog zabrinutog srca, starica je težila potajno i odlučno. - to vreme, njena !erka Vini nije mogla da odoli a da gospodinu Verloku ne dobaci primedbu kako je ;majka trošila po pola kune i pet šilinga gotovo svakog dana protekle nedelje na vožnje kočijom=. &li primedba nije bila izrečena prekorno. Vini je poštovala majčine nedostatke. $amo ju je malo iznenadila ta nagla pomama za kretanjem. :ospodin Verlok, koji je bio divan na svoj način, nestrpljivo progun#a na primedbu kao da ga ometa u razmišljanju. & razmišljanja su mu postala česta, duboka, i duga" bila su okupirana važnijim pitanjima nego što je pet šilinga" daleko važnijim, i neuporedivo težim za sagledavanje svih njihovih vidova sa 9ilozo9skom smirenoš!u. /ošto je ostvarila svoj cilj u lukavoj tajnosti, hrabra starica je sve priznala gospo#i Verlok. uša joj je likovala a srce treperilo od zebnje. - sebi je drhtala, zato što se plašila i divila smirenoj, uzdržljivoj ličnosti svoje !erke Vini, koja je raznim vrstama zastrašuju!eg !utanja umela da izrazi opasno nezadovoljstvo. &li nije dozvolila unutrašnjoj zebnji da joj oduzme tu dostojanstvenu mirno!u koja je krasila njenu spoljašnjost s trostrukim podvaljkom, lelujavim ogromnim starim telom i nemo!nim nogama. Vest je bila tako zapanjuju!e neočekivana da je gospo#a Verlok, nasuprot svom običaju kad joj se neko obrati, prekinula ku!ni posao kojim je bila zaokupljena. Drisala je prašinu s nameštaja u salonu iza prodavnice. 5krenula je glavu prema majci. > 8ašto si učinila tako neštoH > uzviknula je zaprepaš!eno. zaprepaš!eno. @ok je sigurno bio jak kada ju je naveo da odstupi od svog suzdržanog prihvatanja činjenica, što joj je davalo snagu i štitilo je j e u životu. > 8ar ti ovde nije bilo dovoljno udobnoH astavila je tako da je ispituje, ali ve! narednog trenutka se pribrala i vratila čiš!enju, dok je starica sedela preplašena i nema pod svojom prljavom belom kapom i tamnom perikom bez sjaja.
crowarez Vini Vini je prebrisala stolicu i prešla pajalicom preko mahagonija na pole#ini so9e od konjske dlake na kojoj je gospodin Verlok voleo da se odmara u šeširu i kaputu. -sredsredila se na posao, ali dozvolila je sebi još jedno pitanje. > Kako si, za ime sveta, to uspela, majkoH /ošto /ošto nije nije zadira zadirala la u suštin suštinuu prob problem lema, a, što je gospo gospo#a #a Verlok erlok uve uvekk izbe izbega gaval vala, a, ovo ovojj radoznalosti se moglo oprostiti. 8animali su je samo načini. $tarica ovo spremno dočeka pošto je o tome mogla da govori potpuno iskreno. /onudila je svojoj !erki iscrpan odgovor pun imena i potkrepljen uzgrednim primedbama o tome kako je sve starija i da joj je sve teže. Cmena su se uglavnom odnosila na krčmare – ;prijatelji sirotog tate, draga moja=. $ posebnom zahvalnoš!u je spomenula ljubaznost i pokroviteljstvo velikog pivara, baroneta i člana parlamenta, predsednika milosrdnih guvernera. Czražavala se tako srdačno zato što joj je bio omogu!en sastanak s njegovim ličnim sekretarom. – Veoma ljubazan gospodin, sav u crnom, s blagim, tužnim glasom, ali vrlo, vrlo mršavim i tihim. Dio je kao senka, draga moja. Vini, Vini, koja je nastavila s brisanjem prašine sve dok priča nije bila ispričana do kraja, pre#e iz salona u kuhinju 2niz dva stepenika3 na svoj uobičajeni način, bez ijedne reči. /ošt /oštoo je pust pustila ila neko nekoli liko ko suza suza u zna znakk sre! sre!ee zbo zbogg !er !erki kine ne blag blagos osti ti u ovim ovim uža užasn snim im okolnostima, gospo#a Verlok Verlok je povukla veoma lukav potez u vezi s nameštajem, jer on je pripadao njoj" mada je ponekad želela da nije. 6unaštvo je lepo, ali postoje okolnosti kada prodaja nekoliko stolova i stolica, mesinganih krevetskih postolja, i tako dalje, može biti velika stvar s dalekosežnim i strašnim posledicama. ekoliko komada je zadržala za sebe jer 9ondacija koja ju je, nakon mnogo navaljivanja, privila na svoje milostive grudi, svojim šti!enicima nije davala ništa drugo osim golih dasaka i je9tinih tapeta na zidovima. akt s kojim je odabrala najmanje vredne i najpohabanije komade nije bio prime!en, jer je Vinina 9ilozo9ija bila da ne zaviruje unutar činjenica" pretpostavila je da je majka uzela ono što joj je najviše odgovaralo. @to se tiče gospodina Verloka, njegova duboka zamišljenost ga je poput Kineskog zida potpuno odvojila od ovozemaljskih pojava kao što su uzaludan trud i prividna spoljašnjost. Kadaa je oda Kad odabra brala la šta je htela, htela, proda prodaja ja ostalo ostalogg namešt nameštaja aja na odre#e odre#eni ni način način nije nije bila bila jednostavna. 5stavila ga je u ulici Dret, naravno. &li ona je imala dvoje dece. Vini Vini je bila obezbe#ena tom mudrom zajednicom sa izvrsnim mužem, gospodinom Verlokom. $tivi je bio neobezbe#en i pomalo čudan. /re potraživanja pravde pred zakonom i iskazivanja pristrasnosti, trebalo je razmotriti njegov položaj. obijanjem nameštaja ne bi ni na koji način bio obezbe#en. & trebalo bi da bude – siroti dečko. &li ako mu ga pokloni, to bi poljuljalo njegovu potpunu zavisnost.
crowarez o je bilo njegovo pravo koje se plašila da ne potkopa. @taviše, gospodin Verlok verovatno ne bi dopustio da šuraku mora da bude zahvalan za stolice na kojima sedi. - svom dugom iskustvu s gospo gospodom dom stanar stanarima ima,, majka majka gospo# gospo#ee Verlok erlok je stekla stekla sumorn sumornuu ali pomirlj pomirljivu ivu predst predstavu avu o čudnovatoj strani ljudske prirode. @ta ako gospodin Verlok odjednom uvrti nešto sebi u glavu i naloži $tiviju da svoje obožavane štapove nosi negde drugdeH $ druge strane, podela, ma kako pažljivo izvedena, mogla bi da uvredi Vini. e. $tivi mora ostati neobezbe#en neobezbe#en i zavisan. C u trenutku odlaska iz ulice Dret rekla je svojoj !erki1 > ema svrhe čekati da umrem, je li takoH $ve što ovde ostavljam sada je tvoje, draga moja. Vini, sa šeširom šeširom na glavi, glavi, !utke !utke je iza majčinih majčinih le#a nastavila nastavila da popravlja popravlja okov okovratni ratnik k staričinog ogrtača. -zela je ručnu torbicu i kišobran, bezizražajnog lica. ošlo je vreme da se potroši svota od tri šilinga i šest penija na možda poslednju vožnju 9ijakerom u životu majke gospo#e Verlok. Czašle su kroz vrata prodavnice. Kola Ko la koja koja su ih čeka čekala la mogl moglaa bi bi da da doč dočar araj ajuu izr izrek ekuu ;is ;isti tina na može može biti biti okr okrut utni nija ja od karikature=, ako takva izreka uopšte postoji. -pregnut iza slabašnog konja, gradski najamni 9ijaker vukao se na klimavim točkovima i sa sakatim vozačem na sedištu. 5vo poslednje ih je malo postidelo. Kada je ugledala gvozdenu kuku koja je virila iz čovekovog levog rukava na kaputu, majku gospo#e Verlok Verlok iznenada napusti junačka hrabrost koju je skupljala tih dana. Czgubila je j e veru u sebe. – @ta ti misliš, ViniH > $uzdržavala se. aprasito prigovaranje kočijaša krupnog lica kao da je bilo istisnuto iz zagušenog zagušenog grla. agnuo agnuo se sa sedišta i prošaputao prošaputao s tajanstvenim ogorčenjem. @ta je sada u pitanjuH 6e li mogu!e tako se ponašati prema čovekuH jegovo ogromno i musavo lice se žarilo od crvenila na blatnjavoj ulici. a li bi mu izdali dozvolu, očajnički se pitao, da... Aokalni policijski pozornik ga umiri prijateljskim pogledom" zatim se lično obratio dvema ženama bez izražene brige1 > Vozi 9ijaker ve! dvadeset godina. isam čuo da je ikada imao nezgodu. > ezgodu% > viknu kočijaš prezrivim šapatom. /ozornikovo svedočenje je rešilo problem. $kromna skupina od sedmoro ljudi, uglavnom maloletnih, razišla se. Vini se popela za majkom u 9ijaker. $tivi se popeo na kočijaševo sedište. 5tvorena usta i uznemirene oči opisivale su njegovo duševno stanje izazvano teku!im doga#ajima. - uskim uličicama putnici su prime!ivali kako putovanje napreduje po pročeljima ku!a koje su lako i lelujavo klizile pokraj njih, uz glasno zvečanje i zvonjavu stakla, kao da !e se srušiti čim 9ijaker pro#e" a slabašni konj, sa amovima prebačenim preko le#a koji su mu labavo šljapkali po nogama, kao da je kopitima beskrajno strpljivo izvodio neobičan ples. Kasnije, na širem prostoru Vajthola, nestali su svi vidljivi dokazi kretanja. 8veket i zvonjava stakla neodre#eno se nastavila ispred
crowarez dugačke zgrade 7iznice – ispred koje kao da je i vreme stalo. Konačno, Vini Vini primeti1 > 5vo nije baš dobar konj. 5či su joj sijale u zamračeno zamračenom m 9ijakeru 9ijakeru pravo pravo napred, napred, nepo nepomične mične.. a sedištu, sedištu, $tivi prvo zatvori otvorena usta i žustro izusti1 > emoj. Kočijaš, koji je uzde držao visoko omotane oko kuke, ne obrati pažnju. 'ožda ga nije čuo. $tivijeve grudi su se nadimale. > emoj da ga bičuješ. Čovek lagano okrenu svoje natečeno i podbulo prošarano lice obraslo belim dlakama. $itne crvene oči su mu vlažno svetlucale. ebele usne su mu imale gnevnu boju. 5stale su stisnute. /rljavom rukom u kojoj je držao bič protrljao je čekinje koje su mu izbijale iz ogromne brade. > e smeš > promuca $tivi strasno > to boli. - e smem da bičujemH > upita kočijaš opreznim šapatom, i smesta zamahnu bičem. -činio
je to, ne zato što je bio okrutan i zao ve! zato što je morao da zaradi platu. C za trenutak su zidovi $ent $tivena, sa svojim kulama i šiljcima, nepomično i u tišini posmatrali 9ijaker koji je zveketao. 'e#utim, on se i kotrljao. &li na mostu je bio neki metež. $tivi odjednom poče da silazi sa sedišta. a stazi se vikalo, vikalo, ljudi su trčali, kočijaš zaustavi, zaustavi, izgovaraju!i izgovaraju!i ljutite i začu#ene psovke. psovke. Vini Vini spusti prozor, i promoli promoli glavu, belu kao duh. Cz dubine dubine 9ijakera njena majka je uzvikivala, zabrinuto1 > 6e li dečko povre#enH 6e li dečko povre#enH $tivi nije bio povre#en, povre#en, nije čak ni pao, ali uzbu uzbu#enje #enje mu je kao i obično obično oduz oduzelo elo mo! smislenog govora. 'ogao je samo da muca pod prozorom1 > /reteško. /reteško. > Vini mu spusti glavu na rame. > $tivi% 5dmah da si se popeo na sedište, i ne pokušavaj pokušavaj više da si#eš. > e. e. Bodam. 'oram da hodam. - pok pokuša ušaju ju da objas objasni ni prirod priroduu te potreb potrebee zamuc zamucao ao je potpun potpunoo nep nepove oveza zano. no. 0izičk 0izičkaa nesposobnost nije stajala na putu njegovom hiru. $tivi je lako uspevao da drži korak sa slabašnim, rasplesanim konjem a da se nije ni zadihao. &li sestra je odlučno odbijala da to prihvati. – Kakva zamisao% Ko je ikada čuo za ovako nešto% rčati za 9ijakerom% > jena majka je uplašeno i bespomo!no preklinjala iz dubine 9ijakera1 9ijakera1 > 5h, ne daj mu, Vini. Vini. Czgubi!e se. e puštaj ga. > aravno da ne!u. @ta dalje% :ospodinu Verloku !e biti žao kada čuje za ovu glupost, $tivi, kažem ti. -opšte ne!e biti zadovoljan. /ošto je pomisao na tugu i nezadovoljstvo gospodina Verloka kao i obično snažno delovala na $tivijevu u osnovi pitomu narav, narav, popustio je, i ponovo se popeo na sedište, sa očajem na licu.
crowarez Kočijaš svirepo okrenu prema njemu ogromno zažareno lice. – emoj ponovo da pokušaš ovako glupu igru, momče. Kada je to izrekao strogim jedva čujnim šapatom, nastavio je da vozi, ozbiljno razmišljaju!i. jegovom umu ovaj doga#aj nije bio sasvim jasan. j asan. &li iako je njegova inteligencija izgubila svoju uro#enu živahnost tokom svih tih zatupljuju!ih godina i izloženosti vremenu provedenom na kočijaškom sedištu, nije joj nedostajalo nezavisnosti nezavisnosti i razboritosti. 5zbiljno je odbacio pretpostavku da je $tivi običan pijani dečki!. - 9ijaker 9ijakeruu je je čaroli čaroliju ju tišine tišine,, u kojoj kojoj su dve žene žene rame rame uz rame rame pod podnos nosile ile truckan truckanje, je, kloparanje i zveckanje putovanja, razbio $tivijev ispad. Vini Vini je podigla glas1 - -č -čin inila ila si šta šta si htel htela, a, majk majko. o. $amo $amo sebi sebi treb trebaa da zahv zahval ališ iš ako ako kasn kasnij ijee ne bude budešš
zadovoljna. & mislim da ne!eš biti. ako mislim. 8ar ti nije bilo dovoljno udobno u ku!iH @ta !e ljudi misliti o nama kad se tako bacaš na brigu dobrotvornog društvaH > raga moja > viknu starica ozbiljno, trude!i se da nadjača buku > bila si mi najbolja !erka. @to se gospodina Verloka tiče... /ošto /ošto su je reči izneverile izneverile upravo upravo kada je htela da pohv pohvali ali gospodina gospodina Verloka, erloka, podigla podigla je svoje suzne oči ka krovu 9ijakera. 8atim je okrenula glavu pretvaraju!i se da gleda kroz prozor, kao da želi da se uveri kako napreduju. isu bili naročito brzi, i vozili su blizu ivičnjaka. o!, rana prljava no!, zlokobna, bučna, beznadežna, beznadežna, urnebesna no! u 6užnom Aondonu, savladala ju je u poslednjoj vožnji 9ijakerom. /od gasnim osvetljenjem prodavnica s niskim pročeljem obrazi su joj sijali narandžastim sjajem ispod kape crne i slezove boje. en majke gospo#e Verlok je požuteo pod teretom godina i prirodne sklonosti ka oboljenju žuči, koje su podstakla i iskušenja teškog i turobnog života, prvo kao supruge, a onda i udovice. akav ten bi pod uticajem rumenila dobio narandžastu nijansu. C ta žena, skromna ali očvrsla u požaru neda!a, i štaviše, u godinama kada se rumenilo ne očekuje, nesumnjivo je pocrvenela pred svojom !erkom. - privatnosti tog četvorotočkaša, na putu do dobrotvorne ustanove 2jedne u nizu3 koja je po oskudnim dimenzijama i jednostavnosti smeštaja možda i namerno bila tako osmišljena da posluži kao priprema za još skučeniji prostor groba, bila je prisiljena da od sopstvenog deteta sakrije crvenilo kajanja i stida. @ta !e ljudi da pomisleH 8nala je ona vrlo dobro šta su oni mislili, ljudi koje je Vini imala na umu – stari prijatelji njenog muža, i drugi tako#e, čije je zanimanje podstakla sa tako laskavim uspehom. ije pre ni znala kakva bi dobra prosjakinja bila. &li mogla je da pretpostavi kakav su zaključak izvukli iz njene molbe. -sled te snebivljive 9ino!e, koja postoji uporedo sa agresivnom surovoš!u, nisu preterivali sa raspitivanjem o njenim razlozima. Cspitivala ih je s vidljivo stisnutim
crowarez usnama i prikazivanjem odlučnosti da bude rečito tiha. C muškarce bi odjednom prošla radoznalost, što je i karakteristično za njih. Više puta je sebi čestitala što nije imala posla sa ženama, koje su prirodno bezose!ajnije bezose!ajnije i više žude za pojedinostima, pa bi nestrpljivo tražile da budu tačno obaveštene o tome kakvo ju je neljubazno ponašanje !erke i zeta navelo na tako žalosnu krajnost. $amo je pred sekretarom velikog pivara, poslanika u /arlamentu i predsednika obrotvornog društva, koji je, zastupaju!i svog poslodavca, ose!ao obavezu da se savesno raspita za stvarne okolnosti podnositeljke molbe, glasno i bez ustezanja briznula u plač, baš kao što bi zaplakala svaka žena dovedena u škripac. 'ršavi i ljubazni gospodin, nakon što ju je dobro osmotrio sa zapanjenim izrazom lica, prestao je da se krije iza umiruju!ih primedbi. 5na ne sme da se uzbu#uje. - aktu obrotvorne ustanove nije bilo isključivo navedeno ;udovice bez dece=. - stvari, taj dokument je nikako nije isključivao. &li slobodan izbor komisije mora biti potkrepljen odgovaraju!im tačnim in9ormacijama. $asvim je razumljiva njena želja da ne bude nikome teret, itd., itd. a to je, na njegovo duboko razočaranje, majka gospo#e Verlok zaplakala sa još ve!om žestinom. $uze te krupne žene u tamnoj, prašnjavoj perici i staroj svilenoj haljini ukrašenoj prljavom belom pamučnom čipkom bile su suze iskrenog bola. /lakala je zato što je bila hrabra i beskrupulozna i puna ljubavi za oba svoja deteta. deteta. evojčice se obično žrtvuju za dobrobit dečaka. dečaka. ovom slučaju, ona je žrtvovala Vini. /rava istina je bila da je žrtvovala sebe. aravno, Vini je bila samostalna, i nije morala da brine za mišljenje ljudi koje nikada ne!e videti i koji ne!e videti nju" dok jadni $tivi nije imao ništa na svetu što bi mogao nazvati svojim osim majčine hrabrosti i beskrupuloznosti. beskrupuloznosti. /očetni ose!aj sigurnosti koji je usledio nakon Vininog venčanja s vremenom se istrošio 2jer ništa nije večno3, i majka gospo#e Verlok se, u povučenosti stražnje sobe, prisetila navikavanja na takav život kakav svet nametne jednoj udovici. &li ona se toga se!ala bez uzaludne gorčine" njena pomirenost sa sudbinom sudbinom je narasla gotovo do dostojanstva. dostojanstva. $toički je razmišljala o tome kako kako se sve u životu raspada i troši na ovom svetu" da je za ljubaznost potrebno samo malo dobre volje" da je njena !erka Vini najodanija sestra i veoma samouverena supruga. @to se tiče Vinine sestrinske odanosti, njen stoicizam se povlačio. aj ose!aj je izuzela iz pravila o raspadanju koje poga#a sve ljudsko i ponešto božansko. ije mogla drugačije, jer inače bi se previše uplašila. &li pošto je razmislila o prilikama u !erkinom braku, odlučno je odbacila sve laskave obmane. /rihvatila je hlad hladan an i razu razuma mann stav stav da !e ljuba ljubazn znos ostt gosp gospod odin inaa Verlo erloka ka duže duže traj trajat atii što što je manj manjee budu budu optere!ivali. aj izvanredan čovek je voleo svoju ženu, naravno, ali bi i on nesumnjivo više voleo da zadrži što manje njenih ro#aka da bi tu ljubaznost na pravi način iskazao. Dilo bi bolje kada bi ona punom snagom bila usmerena ka sirotom $tiviju. C tako je hrabra starica rešila da ode od svoje
crowarez dece iz čiste privrženosti i duboke mudrosti. ;$vrha= ove mudrosti bila je u tome 2majka gospo#e Verlok je bila domišljata na svoj način3 da se ojača $tivijevo moralno pravo. 6adni dečko – dobri, korisni dečko, pa šta ako je bio malčice čudan – nije bio dovoljno obezbe#en. /reuzeli su ga zajedno s majkom, pomalo na isti način kao što je preuzet i nameštaj iz ku!e na Delgrejviji, Delgrejviji, kao da samo njoj pripada. @ta !e !e se dogoditi, zapitala se 2jer majka gospo#e Verlok Verlok je donekle bila i maštovita3 kada umremH C to pitanje je sebi postavila sa strahom. ako#e ako#e je sa užasom pomislila kako tada ne!e biti u mogu!nosti ni da zna šta se doga#a sa sirotim dečkom. &li ako ga prepusti njegovoj sestri, tako što !e oti!i, omogu!ila mu je prednost potpuno zavisnog položaja. o je bila malo istančanija potvrda hrabrosti i beskrupuloznosti beskrupuloznosti majke gospo#e Verlok. Verlok. 5vaj čin napuštanja je u suštini bio potez trajnog obezbe#ivanja svog sina u životu. rugi ljudi su u tu svrhu podnosili materijalne žrtve, a njena je bila ovakva. o je bio jedini način. @taviše, mo!i !e da se uveri kako to izgleda. obro ili loše, ali izbe!i !e užasnu neizvesnost na samrtnoj postelji. &li bilo je teško, teško, okrutno teško. 0ijaker je kloparao, zveketao, klackao se" u stvari, ovo poslednje je bilo prilično neobično. $vojom nesrazmernom žestinom i snagom poništio je svaki ose!aj napredovanja" i utisak je bio kao da se drmaju u nepokretnom stroju nalik na srednjovekovne srednjovekovne naprave za kažnjavanje prestupnika, ili u nekom pomodarskom izumu za lečenje obolele jetre. Dilo je krajnje neprijatno" i kada je majka gospo#e Verlok podigla glas, to je zazvučalo kao bolno zavijanje. - 8nam, draga moja, da !eš dolaziti da me pose!uješ kad god budeš imala slobodnog
vremena. 8ar neH > aravno > kratko odgovori Vini, zure!i pravo ispred sebe. C 9ijaker 9ijaker je truckao truckao ispred ispred zamagljen zamagljenee masne masne prodavnic prodavnicee u kojoj je plamteo plamteo gas i mirisala mirisala pržena riba. $tarica ponovo zacvili. > C, draga moja, moram da vidim tog sirotog dečaka svake nedelje. e!e imati ništa protiv da provede dan sa sa svojom starom majkom. Vini neosetljivo neosetlji vo viknu1 > Cmati protiv% aravno da ne!e. om siromašku !eš užasno mnogo nedostajati. rebalo je malo o tome da razmisliš, majko. a razmisli% Brabra žena proguta razigrani i nezgodan predmet nalik na loptu za bilijar, koji je pokušao da joj iskoči iz grla. Vini je neko vreme !utke sedela, i pu!ila se gledaju!i ispred sebe, a zatim je prasnula, što je za nju bilo vrlo neobično1 > 'islim da !u u početku imati muke s njim, bi!e uznemiren...
crowarez > @ta god da radiš, ne dozvoli da ti se muž brine, draga moja. > ako su na porodičan način raspravile novonastale okolnosti. & 9ijaker je i dalje truckao. 'ajka gospo#e Verlok Verlok je izrazila svoje sumnje. 'ože li se $tiviju dopustiti da sam dolazi u poseteH Vini je smatrala da je on sada mnogo manje ;rasejan=. $ložile su se da je tako. ije se moglo pore!i. 'nogo manje – gotovo nikako. ovikivale su se kroz zveketanje 9ijakera umereno veselo. &li odjednom se ponovo probudi majčinska zabrinutost. rebalo je promeniti dva autobusa i pešice pre!i kra!i put. o je bilo preteško% $tarica se se ražalostila i zabrinula. zabrinula. Vini je zurila ispred sebe. > emoj tako da se uzrujavaš, majko. 'ora!eš da ga vi#aš, naravno. > e, draga moja. /otrudi!u se da to ne činim. 5brisala je suzne oči. > i ne!eš imati vremena da dolaziš s njim, a ako se on zaboravi i izgubi i neko mu se oštro obrati, možda !e zaboraviti kako se zove i gde živi, pa !e danima biti izgubljen. /omisao na sirotog $tivija u popravnom domu slamala joj je srce. 6er bila je ponosna žena. Vinin Vinin pogled je postajao sve tvr#i, napetiji, dovitljiviji. - e mogu da ti ga dovodim svake nedelje > viknula je. – &li ne brini, majko. /obrinu!u se
da se ne izgubi. 5setile su neobičan udar" ugledale su niz stubova od cigle kroz zveckave prozore 9ijakera" iznenadni prestanak strahovitog klackanja i bučan zveket zbunili su dve žene. @ta se dogodiloH epomično i uplašeno su sedele u dubokoj tišini sve dok se vrata nisu otvorila i začuo se grubi, usiljeni šapat1 > Evo nas% 7ed ku!ica sa zabatima, svaka sa po jednim mutnim žutim prozorom u prizemlju, okruživale su tamnu otvorenu travnatu površinu sa zasa#enim šibljem i ogra#enu od svetla i senki na širokom putu, koji je odzvanjao potmulom tutnjavom saobra!aja. /red vratima jedne od tih majušnih ku!a – bez svetla na malom prizemnom prozoru – 9ijaker se zaustavio. 'ajka gospo#e Verlok je izašla prva, natraške, s ključem ključem u ruci. Vini Vini se zadržala na kamenoj kamenoj stazi da plati kočijašu. $tivi, nakon nakon što je pomogao da se unutra unesu unesu mnogobrojni mali paketi, paketi, izašao je i stajao pod svetlom gasne gasne lampe koja je pripadala obrotvornoj ustanovi. Kočijaš je pogledao srebrne novči!e, koji su, onako sitni na njegovom velikom, prljavom dlanu, predstavljali beznačajnu nagradu za slavoljubivu hrabrost i trud čovečanstva čiji je dan kratak na ovoj planeti zla. Dio je pristojno ispla!en – četiri šilinga – i on ih je savršeno mirno posmatrao, kao da su oni rešenje za njegovu potištenost. Aagano prebacivanje tog blaga u unutrašnji džep zahtevalo je
crowarez marljivo opipavanje po dubini iznošene ode!e. ržanje mu je bilo pogrbljeno i kruto. $tivi, vitak, sa malo podignutim ramenima, i rukama duboko zavučenim u džepove toplog kaputa, stajao je na ivici staze i pu!io usta. Kočijaš zastade, kao da ga je pogodilo neko nejasno se!anje. > 5h% u si, momče > prošaputao je. – /repozna!eš ga ponovo, zar neH $tivi je zurio u konja, čije su zadnje slabine delovale prekomerno podignute usled mršavosti. 'ali ukočeni rep kao da je bio uglavljen radi neke bezdušne šale" a na drugoj strani mršavi, ravni vrat, kao daska prekrivena starom konjskom kožom, savio se do zemlje pod težinom ogromne koščate glave. -ši su zapušteno visile pod različitim uglovima" i sablasna prilika tog nemog stanovnika ove planete pušila se od rebara do kičme u sparnu mirno!u vazduha. Kočijaš lako kucnu $tivija po grudima gvozdenom kukom koja je virila iz otrcanog, masnog rukava. -$lušaj ovamo, mlado momče. Kako bi se tebi svi#alo da sediš ovde gore i do dva sata
ujutru moždaH $tivi je prazno gledao u ljutite male oči sa crvenim kapcima. > ije hrom > nastavio je kočijaš žustro da šapu!e. – ema na sebi rana. Eto ga. Kako bi se tebi dopaloH
jegov jegov napet, napet, prigušeni prigušeni glas uneo je u ovo kazivanje kazivanje prizvuk prizvuk plahovite plahovite tajnovitos tajnovitosti. ti. $tivijev prazan pogled se lagano uvukao strah. -$amo dobro pogledaj% o tri i četiri ujutru. 5zebao i gladan. ražim priliku da vozim.
/ijanice. jegovi veseli ljubičasti obrazi bili su obrasli belim dlakama" i kao Vergilijev $ilen, koji je, s licem umazanim sokom od ribizle, pripovedao o olimpijskim bogovima nedužnim silijanskim pastirima, i on je pričao $tiviju o doma!im pitanjima i doživljajima ljudi koji se mnogo pate a besmrtnost im nikako nikako nije osigurana. > 6a sam no!n no!nii kočijaš, kočijaš, jesam > prošaputa prošaputaoo je, s neko nekom m vrstom vrstom hvalisav hvalisavee ozloje#en ozloje#enosti. osti. – 'oram da uzmem sve što mi prokleto ponude na stanici. Cmam svoju gospoju i četvoro dece kod ku!e. Čudovišna priroda te izjave o očinstvu kao da je u!utkala svet. 8avladala je tišina, u kojoj su se bokovi starog konja, apokaliptički bednog paripa, pušili pod svetlom dobrotvorne gasne lampe. Kočijaš zamumla, i zatim doda svojim tajanstvenim šapatom1 > ije lako na ovom svetu. $tivijevo lice se neko vreme grčilo a onda su mu ose!anja konačno pokuljala u uobičajenom
crowarez sažetom obliku. > Aoš% Aoš% /ogled mu je ostao prikovan za konjska rebra, zbunjen i mračan, kao da se plaši da pogleda oko sebe na zlo!u sveta. C njegova mršavost, ružičaste usne i bled čist ten davali su mu izgled osetljivog dečaka, uprkos paperjastim zlatastim dlakama na obrazima. /replašeno je pu!io usne kao dete. Kočijaš, nizak i širok, posmatrao ga je gnevnim sitnim očima koje kao da su ga peckale u bistroj i nagrizaju!oj tečnosti. tečnosti. > eško je konjima, alP je prokleto teže ovakvim siromasima kQ što sam ja > 9rktao je jedva čujno. - $iromah% $iromah% > mucao je $tivi, guraju!i ruke dublje u džepove sa uzdrhtalim
saose!anjem. išta nije mogao da kaže jer je njegova osetljivost na bol i patnju, želja da konj bude sre!an i kočijaš sre!an, dostigla tačku da je osetio neobičnu želju da ih povede sa sobom u krevet. & znao je da je to nemogu!e. 6er $tivi nije bio lud. o je bila simbolična želja" i u isto vreme vrlo izražena, zato što je poticala iz iskustva, majke mudrosti. Kada bi se on kao dete š!u!urio u mračnom uglu preplašen, jadan i bolan, i nesre!an sa crnom crnom tugom u duši, došla bi njegova sestra Vini Vini i odvela ga u njen krevet, kao u raj u kome je pronalazio utešni mir. $tivi, mada sklon da zaboravlja proste činjenice, kao što su njegovo ime ili adresa na primer, postojano se se!ao toga. ajbolji lek je odvesti nekoga u krevet samilosti, ali nažalost to nije bilo izvodljivo. C gledaju!i kočijaša, $tivi je to jasno uvi#ao, zato što je bio razuman. Kočijaš je nastavio s laganim pripremama kao da $tivi i ne postoji. apravio je pokret kao da !e se popeti na sedište, ali se u poslednjem trenutku, iz neke nejasne pobude, možda iz čiste odvratnosti prema kretanju kočije, zaustavio. -mesto toga je prišao svom nepomičnom sapatniku, i sagnuvši se da dohvati uzde, podiže mu veliku umornu glavu do visine svojih ramena uz veliko naprezanje desne ruke, poput junačkog podviga. > Bajdemo > prošaputao je tajanstveno. Bramlj Bramlju!i u!i je pešice pešice pov poveo eo 9ijaker 9ijaker.. jihov jihov odlaz odlazak ak je ostavl ostavljao jao utisak utisak nek nekee gorč gorčine ine,, zdrobljeni šljunak na putu je škripao pod točkovima koji su se lagano okretali, mršave noge konja su se sa isposničkom odlučnoš!u udaljavale od svetla u mrak otvorenog prostora mutno oivičenog šiljastim krovovima i slabo osvetljenim prozorima sirotinjskih ku!ica. aricanje šljunka se lagano širilo svuda oko puta. Czme#u lampi pored staze ponovo se pojavila spora povorka, osvetljena na trenutak > niski, široki čovek kako žustro hramlje, visoko pridržavaju!i glavu svog konja, mršava životinja hoda sa ukočenim i beznadežnim dostojanstvom, a iza njega se komično i pomalo klimavo kotrlja tamna, niska kutija. $krenuli su nalevo. alje niz ulicu nalazio se pab, na pedesetak metara
crowarez od kapije. $tivi je ostao sam pokraj lampe ispred obrotvorne ustanove, s rukama zavučenim duboko u džepove, i zurio je s praznom zlovoljom. a dnu džepova njegove nesposobne, slabašne ruke bile su čvrsto stisnute u par ljutitih pesnica. Kad god bi se suočio s nečim što je posredno ili neposredno poga#alo njegov nezdravi strah od bola, $tivi bi postao zao. Veliki Veliki gnev mu je nadimao slabašne grudi do pucanja, i skupio je svoje iskrene oči. Cako je bio dovoljno mudar da bude svestan svoje nemo!i, $tivi nije umeo da obuzda svoje strasti. 5setljivost njegove sveobuhvatne dobrote imala je dve 9aze podjednako neraskidivo spojene i povezane kao lice i naličje medalje. akon patnje zbog neumerene saose!ajnosti usledio bi bol zbog nedužnog ali nemilosrdnog gneva. a dva stanja koja je ispoljavao istim znacima beskorisne telesne uznemirenosti, njegova sestra Vini je umirivala a da nije ni shvatala njihov dvostruki karakter. :ospo#a Verlok nije tra!ila ni trenutak ovog prolaznog života života na traže traženje nje osnovn osnovnih ih pod podata ataka. ka. 5va 5vakva kva vrsta vrsta eko ekono nomič mičnos nosti ti imala imala je duh i predno prednost st razboritosti. 5čigledno je ponekad dobro ne znati previše. & takav takav stav se odlično slaže s prirodnom tromoš!u. e večeri, u kojoj se majka gospo#e Verlok zauvek oprostila od svoje dece, a moglo bi se re!i i od života, Vini Verlok nije ispitivala bratovljevu psihologiju. 6adni dečko je bio uzbu#en, naravno. /ošto je još jednom na ku!nom pragu uverila staricu da !e umeti da sačuva $tivija da se ne izgubi, uhvatila je brata za ruku da po#u. $tivi čak nije ni mrmljao sebi u bradu, ali naročitom sestrinskom odanoš!u koju je razvila još u najranijem detinjstvu, osetila je da je momak zaista mnogo uzbu#en. Čvrsto mu stežu!i ruku, pretvaraju!i se da se na nju oslanja, pokušala je da prona#e reči koje koje bi odgovarale prilici1 prilici1 > Bajde, $tivi, moraš dobro da me paziš na prelazu i da prvi u#eš u autobus, kao dobar brat. $tivi je ovu molbu za mušku zaštitu prihvatio sa uobičajenom poslušnoš!u. Aaskala mu je. /odigao je glavu i isprsio se. > emoj da budeš nervozna, Vini. e smeš da budeš nervozna% &utobus u redu > odgovorio je $tivi oštrim, nipodaštavaju!im mucanjem koje je u sebi imalo bojažljivost deteta i odlučnost muškarca. eustrašivo je koračao sa ženom pod rukom, ali sa opuštenom donjom usnom. Cpak, na pločniku prljave i široke ulice, čije je siromaštvo u svim životnim blagodetima stajalo glupo izloženo pod obesnim rasipanjem gasnog osvetljenja, njihova sličnost je bila tako izražena da su je prime!ivali čak i povremeni povremeni prolaznici. /red /red ulazom ulazom u krčmu krčmu na uglu, uglu, gde je obilje obilje gasno gasnogg svetla svetla dostiz dostizalo alo vrhuna vrhunacc ogo ogolje ljene ne poročnosti, 9ijaker na četiri točka je stajao pokraj ivičnjaka, s praznim kočijaškim sedištem, i delovao je odbačeno kao da je ostavljen da beznadežno trune. :ospo#a Verlok je prepoznala kola.
crowarez Czgledao je tako jadno, s takvim savršenstvom neobične bede i nastranosti do jezivih pojedinosti, kao da je sama Kočija smrti, da je gospo#a Verlok, sa spremnim ženskim sažaljenjem za konja 2osim kada sedi iza njega3, neodre#eno uzviknula1 uzviknula1 > 6adna životinja. Cznenada ustuknuvši, $tivi naglo zaustavi sestru. > 6adan% 6adan% > izustio je zahvalno. – 6adan i kočijaš. $am mi je rekao. 7azmišljanje o slabašnom i usamljenom konju ga je savladalo. $estra ga je gurkala, ali on je tvrdoglavo stajao, pokušavaju!i da izrazi sažaljenje koje je u njemu probudila nesre!a tog čoveka i njegovog konja. &li to je bilo vrlo teško. – 6adna životinja, jadni ljudi% > samo je to mogao da ponavlja. o mu nije delovalo dovoljno ubedljivo, pa je j e stao uz ljutito lj utito 9r9ljanje1 > $ramota% > $tivi nije bio umešan u izražavanju, i možda je upravo iz tih razloga njegovim mislima nedostajalo jasno!e i odre#enosti. &li je ose!ao potpunije i dublje. C ta mala reč je sadržala sve njegovo ogorčenje i užas zbog bede koja je morala da se hrani nesre!om drugih – kao taj siroti kočijaš što tuče svog jadnog konja u ime, takore!i, svoje jadne dečice kod ku!e. & $tivi je znao kako je to kada te tuku. 8nao je iz ličnog iskustva. $vet je loš. Aoš% Aoš% :ospo#a Verlok, njegova jedina sestra, starateljka i zaštitnica, nije umela tako duboko da ulazi u suštinu. @taviše, nije doživela čaroliju kočijaševe rečitosti. ako#e joj nije bila jasna suština reči ;sramota=. C rekla je smireno1 > Bajdemo, $tivi. i tu ništa ne možeš. /oslušni /oslušni $tivi je pošao" pošao" ali sada je koračao koračao bez pono ponosa, sa, gegaju!i gegaju!i se i mrmljaju!i mrmljaju!i polovine polovine reči, pa čak i reči koje bi bile cele da ih on nije sastavljao od polovina koje ne idu zajedno. Kao da je pokušavao da poveže sve reči kojih se mogao setiti sa svojim ose!anjima s namerom da dobije odgovaraju!u ideju. C nešto mu je zaista i palo na pamet. $uzdržao se da to odmah ne izgovori. > Aoš svet za siromašne ljude. 5dmah 5dmah je izrek izrekao ao tu misao misao za koju koju je postao postao svesta svestann da mu je poz poznat nataa sa svim svim svojim svojim posledicama. 5va okolnost je neizmerno učvrstila njegovo uverenje, ali ga je tako#e još više ozlojedila. 5se!ao je da neko zbog toga mora da bude kažnjen – i to veoma oštro. /ošto nije bio sumnjičavo ve! moralno stvorenje, bio je na neki način prepušten na milost i nemilost svojim pravednim strastima. strastima. > 8verski% > dodao je, kratko. :ospo#i Verlok je bilo jasno da je veoma uzbu#en. > iko tu ništa ne može > reče ona. – 'olim te, po#i. 8ar se tako brineš o meniH $tivi poslušno poslušno krenu. krenu. /onosio /onosio se time što je doba dobarr brat. o je od njega zahtevala zahtevala njegova njegova
crowarez moralnost, koja je bila vrlo temeljna. Cpak ga je zabolela izjava njegove sestre Vini – koja je bila dobra. iko tu ništa ne može% /ošao je sumorno, ali ubrzo se razvedrio. Kao i ostatak čovečanstva, zbunjen tajnama svemira, i on je imao trenutke kada je utešno verovao u ure#enost ove planete. > /olicija > predložio je, pouzdano. > /olicija nije za to zadužena > ovlaš primeti gospo#a Verlok, žure!i svojim putem. $tivijevo lice se prilično izduži. 7azmišljao je. @to je više razmišljao, to mu se donja usna sve više opuštala. C uz beznadežno prazan pogled odustao odustao je od svog intelektualnog poduhvata. > isu za toH > promumlao promumlao je, pomireno pomireno ali iznena#e iznena#eno. no. isu za toH 5n je u sebi stvorio stvorio savršenu zamisao o gradskoj policiji kao o čovekoljubivoj organizaciji za uništavanje zla. aj pojam čovekoljubivosti je naročito bio blisko povezan s njegovim doživljajem mo!i ljudi u plavom. Cskren Cskrenoo je voleo voleo sve polici policijsk jskee poz pozorn ornike ike,, sa bezaz bezazlen lenim im pov povere erenje njem. m. & bio je pov povre# re#en. en. C iznerviran, tako#e, sumnjom u dvoličnost pripadnika policijskih snaga. 6er $tivi je bio iskren i jasan kao dan. 8ašto su se onda oni pretvaraliH 8a razliku od svoje sestre, koja je verovala u ono što vidi, on je želeo da pronikne u suštinu stvari. astavio je da je ispituje, ljutito izazivaju!i. > & za šta onda služe, VinH 8a štaH 7eci mi. Vini Vini nije volela prepirke. &li pošto se plašila da !e $tivija obuzeti mračna potištenost jer !e mu majka isprva mnogo nedostajati, nije potpuno prekinula razgovor. Dez imalo podrugivanja, odgovo odg ovoril rilaa je na način način koji koji možda možda nije nije bio neo neobič bičan an za ženu ženu gospod gospodina ina Verl Verloka oka,, delega delegata ta ?entralnog crvenog komiteta, ličnog prijatelja izvesnih anarhista, i pristalice društvene revolucije. > 8ar ne znaš za šta služi policija, $tiviH 5ni su tu da spreče one koji nemaju da otimaju od onih koji imaju. Czbegla je da upotrebi reč ;kradu=, jer se njenom bratu nikako nije svi#ala. 6er $tivi je bio izuzetno pošten. - njega su tako brižno bila utisnuta neka jednostavna načela 2na račun njegove ;neobičnosti=3 da ga je samo pominjanje odre#enih prestupa ispunjavalo užasom. 7eči su na njega uvek lako ostavljale utisak. $ada je bio i začu#en i preplašen, i nije mogao da razmišlja. > 8a toH > odmah je nestrpljivo upitao. – Čak ni ako su gladniH e smejuH jih dvoje zastadoše. - Čak ni tada > odvrati gospo#a Verlok ravnodušno, kao neko koga ne muči pitanje
preraspodele bogatstva, dok je pogledom po putu tražila autobus odgovaraju!e boje. – aravno da ne. &li kakvu korist imamo što pričamo o tomeH i nisi nikada gladan. Dacila Dacila je brz pogled pogled na dečaka, dečaka, gotovo gotovo mladi!a, mladi!a, pokraj pokraj sebe. sebe. 5n je njoj bio dobro!uda dobro!udan, n, privlačan, srdačan, i samo malo, vrlo malo čudan. C nije ni mogla drugačije da ga vidi, jer bio joj je kao so, začinjavao je njen bezukusni život – budio strast ogorčenosti, hrabrosti, sažaljenja, pa čak i
crowarez samopožrtvovanosti. ije dodala1 ;C nikada i ne!eš biti dok sam ja živa.= &li mogla je slobodno da kaže, pošto je preduzela sve što je bilo potrebno da se to i ostvari. :ospodin Verlok je bio veoma dobar muž. 5na je zaista imala utisak da dečka svi prosto moraju da vole. 5djednom je uzviknula1 > Drzo, $tivi. 8austavi onaj zeleni autobus. C $tivi, ustreptao i važan sa sestrom Vini pod jednom rukom, drugom zamahnu visoko iznad glave na autobus koji im se približavao, s potpunim uspehom. $at vremena kasnije, gospodin Verlok je iza tezge podigao pogled s novina koje je čitao, ili ih bar gledao, i uz smirivanje zveketa zvona na vratima posmatrao je kako Vini, njegova žena, ulazi i prolazi kroz prodavnicu do stepeništa, a za njom $tivi, njegov šurak. :ospodinu Verloku je prijao pogled na svoju ženu. akav mu je bio duševni sklop. a šuraka nije ni obratio pažnju zbog mrzovoljne zamišljenosti koja se u poslednje vreme kao koprena spustila izme#u gospodina Verloka Verloka i pojava čulnog sveta. epomično je zurio za svojom ženom, bez reči, kao da gleda duha. jegov glas je u ku!nom okruženju bio promukao i blag, ali sada se uopšte nije čuo. ije se čuo za večerom, na koju ga je žena pozvala kratko kao i obično1 > &dol9e. > $eo je da večera, neubedljivo, sa šeširom zabačenim na glavi. ije sklonost ka izlascima, ve! česte posete inostranim ka9anama, bila odgovorna za tu naviku, koja je postojanosti i odanosti gospodina Verloka Verloka sopstvenom ognjištu davala izled neobavezne nestalnosti. vaput je na zveket napuklog zvona ustajao bez reči, ulazio u prodavnicu, i tiho se vra!ao. 8a to vreme je gospo#i Verlok, Verlok, koja je postajala bolno svesna praznog mesta sa svoje desne strane, mnogo nedostajala majka, i ukočeno je zurila" dok je $tivi, iz istog razloga, neprestano povlačio nogama, kao da je pod ispod stola neprijatno vru!. Kad se gospodin Verlok vratio da sedne na svoje mesto, kao samo oličenje tišine, pogled gospo#e Verlok Verlok je pretrpeo jedva primetnu promenu, a $tivi je prestao da se vrpolji, zbog ogromnog strahopoštovanja strahopoštovanja prema sestrinom mužu. -pu!ivao mu je poglede učtive samilosti. :ospodin Verlok je bio tužan. jegova sestra Vini mu je 2u autobusu3 utuvila u glavu da !e gospodina Verloka kod ku!e zate!i tužnog i da ga ne smeju smeju zabrinj zabrinjava avati. ti. 5čev 5čev gne gnevv, netrpe netrpelji ljivos vostt stanar stanaraa i sklono sklonost st gospod gospodina ina Verloka erloka ka preteranoj tuzi najviše su zauzdavali zauzdavali $tivija. 5d svih ovih ose!anja, ose!anja, a sve ih je bilo lako izazvati, ali ne uvek lako i razumeti, poslednje je imalo najve!i moralni uticaj – zato što je gospodin Verlok bio dobar . jegova majka i sestra su učvrstile tu etičku činjenicu na nepokolebljivu osnovu. -tvrdile su
je, izgradile i osveštale iza Verlokovih Verlokovih le#a, iz razloga koji nisu imali ništa sa apstraktnim apstraktnim moralom. C gospodin Verlok toga nije bio ni svestan. 'ora se priznati da on pojma nije imao da je u $tivijevim očima dobar. Cpak, tako je bilo. Čak je bio i jedini čovek koji je dobro poznavao $tivija, jer gospoda stanari su bili previše prolazni i predaleki i na njima se ništa nije posebno isticalo osim možda čizama" što se tiče disciplinskih mera njegovog oca, sestra je zbog majčine ucveljenosti
crowarez prezala od toga da da žrtvi nametne teoriju o dobronamernosti. dobronamernosti. o o bi bilo previše okrutno. okrutno. & čak je bilo i mogu!e da im $tivi ne bi ni poverovao. Kada je bila reč o gospodinu Verloku, ništa nije moglo da stane na put $tivijevom ube#enju. :ospodin Verlok je bio očigledno, mada pomalo tajanstveno dobar . & nesre!a dobrog čoveka je uzvišena.
$tivi je gledao svog zeta s poniznim saose!anjem. saose!anjem. :ospodin Verlok je bio tužan. Vinin Vinin brat nikada pre nije osetio takvu bliskost s tajanstvenom dobrotom tog čoveka. Dila je to razumljiva tuga. C sam $tivi je bio tužan. Dio je mnogo nesre!an. 5se!ao je istu tugu. C pošto mu je pažnju zaokupilo to neprijatno stanje, $tivi je drljao nogama po podu. 5se!anja je obično ispoljavao žustrim pokretanjem udova. > $miri noge, dušo – blago mu je naredila gospo#a Verlok" zatim se okrenula prema mužu i upitala spokojnim glasom, izvežbanim do savršenstva1 > Czlaziš li večerasH :ospodin :ospodinuu Verloku erloku je i sama pomisao pomisao na izlazak izlazak bila odbo odbojna. jna. 'rzovoljn 'rzovoljnoo je odmahnuo odmahnuo glavom, a zatim mirno sedeo spuštenog pogleda, čitav minut zure!i u komadi! sira na tanjiru. akon toga je ustao, ustao, i izašao – izašao pravo na na ulicu uz zvonjavu zvonjavu zvona na vratima. /onašao /onašao se tako nedosledno, ne zato što je želeo da bude neprijatan, ve! zato što nikako nije mogao da se smiri. išta nije imao od toga što je izašao. igde u Aondonu nije mogao da prona#e ono što je želeo. &li je izašao. /oveo je čitavu povorku sumornih misli mračnim ulicama, osvetljenim ulicama, u dva bleštava bara pa onda iz njih, kao da malodušno pokušava da se provede, i konačno se vratio u svoj poljuljani dom, gde je umoran seo iza tezge" i one su se smesta okupile oko njega, kao čopor gladnih crnih pasa. Kada je zaključao ku!u i isključio gas, poveo ih je sa sobom na sprat – užasna pratnja za čoveka koji ide na spavanje. jegova žena se povukla nešto ranije, i s nejasnim obrisima raskošnog tela ispod prekrivača, s glavom na jastuku i rukom pod obrazom, posmatrala ga je onako rasejanog pospanim pogledom u kome se ogledala i njena uspavana duša. Krupne oči su joj bile širom otvorene, nepomične i mračne u odnosu na snežnu belinu posteljine. ije se ni pomerila. C duša joj je bila staložena staložena.. /otajno /otajno je ose!ala ose!ala da ne treba mnogo mnogo ispitivati ispitivati.. a tome je izgradila svoju snagu i mudrost. &li !utljivost gospodina Verloka ju je ve! predugo pritiskala. stvari, uznemirila joj je živce. epomično leže!i na le#ima mirno je rekla1 > /rehladi!eš se ako se budeš tako še!kao u čarapama. 5ve reči, koje su dolikovale zabrinutosti supruge i razboritosti žene, iznenadile su gospodina Verloka. Czuo je čizme u prizemlju, ali je zaboravio da obuje papuče, i vrteo se po sobi na bešumnim jastuči!ima kao medved u kavezu. a zvuk ženinog glasa je stao i zagledao se u nju bezizražajnim pogledom jednog mesečara tako da se gospo#a Verlok promeškoljila pod prekrivačem. &li nije pomerila svoju crnu glavu utonulu u beli jastuk, s rukom pod obrazom i
crowarez krupnih, tamnih, širom otvorenih očiju. /od tim bezizraž bezizražajnim ajnim pogledom pogledom svog muža, muža, i s praznom praznom majčinom majčinom sobom preko preko puta odmorišta, osetila je oštar ubod samo!e. ikada se pre nije odvajala od majke. -vek su bile jedna uz drugu. 5se!ala je da jesu, i rekla je sebi da je majka, sad kad je otišla, otišla zauvek. :ospo#a Verlok se nije zavaravala. 'e#utim, ostao je $tivi. C rekla je1 > 'ajka je učinila ono što je htela. e vidim nikakvog smisla u tome. $igurno nije mislila da ti je dosadila. -žasno je što nas je tako ostavila. :ospodin Verlok nije bio načitan, izbor uvijenih izraza koje je koristio bio je ograničen, ali čudan sklop okolnosti ga je ovde navodio da pomisli na pacove koji napuštaju brod osu#en na propast. 8amalo da to i kaže. /ostao je sumnjičav i ogorčen. a li je mogu!e da ta starica ima tako odličan nosH &li takva sumnja je očito bila nerazumna, i gospodin Verlok Verlok zauzda jezik. 'e#utim, ne sasvim. /romrmljao je, jedva razumljivo1 > 'ožda je tako i bolje. /očeo je da se svlači. :ospo#a Verlok je i dalje ležala mirno, savršeno mirno, sa ukočenim, sanjivim, mirnim pogledom. a trenutak kao da joj je i srce stalo. e no!i nije bila ;sasvim pri sebi=, kako se kaže, i bila je snažno ube#ena da ta jednostavna rečenica može imati nekoliko različitih značenja – uglavnom neprijatnih. Kako je tako boljeH C zaštoH &li nije sebi dozvolila da se bak!e uzaludnim naga#anjima. -mesto toga, samo je potvrdila svoje mišljenje da stvari nisu onakve kako izgledaju. 5nako praktična i promišljena, stavila je $tivija u prvi plan bez odlaganja, jer je imala samo jednu jednu nameru, nepogrešivu nepogrešivu i nagonsku. nagonsku. - @ta da uradim da oraspoložim tog dečka prvih nekoliko dana, zaista ne znam. Di!e
zabrinut od jutra do mraka pre nego što se navikne da majke nema. & tako je dobar dečko. e bih mogla bez njega. :ospodin Verlok je nastavio da se svlači tako duboko zamišljen kao čovek koji se presvlači u samo!i ogromne i beznadežne pustinje. 6er tako je negostoljubivo izgledala ova lepa zemlja, naše zajedničko nasle#e, u mislima gospodina Verloka. Verloka. $ve je bilo tako mirno i izvan i unutar njega da se činilo kao da se usamljeno otkucavanje sata na odmorištu prikradalo u sobu samo radi društva. :ospodin Verlok se popeo na krevet sa svoje strane i !utke legao iza le#a gospo#e Verlok. Krupne ruke su mu ležale kao odbačene na pokrivaču nalik na položeno oružje, ili odbačeni alat. og trenutka mu je malo nedostajalo da sve prizna ženi. renutak mu je izgledao pogodan. /osmatraju!i iskosa, video je njena široka ramena uvijena u belo, potiljak, s kosom upletenom za spavanje u tri pletenice povezane crnim trakama na krajevima. C suzdržao se. :ospodin Verlok je voleo svoju ženu kao što žena i treba da se voli – to jest, supružnički, kao što neko ceni svoju
crowarez najvažniju imovinu. a glava sre#ena za spavanje, ta široka ramena, imala su izgled bliske svetosti – svetosti doma!eg mira. ije se pomerala, krupna i bezoblična kao grubo isklesani zavaljeni kip" setio se njenih širom otvorenih očiju kako posmatraju praznu sobu. Dila je zagonetna, kao i sva živa bi!a. adaleko čuveni tajni agent elta iz zloslutnih izveštaja pokojnog barona $tot>Vortenhajma $tot>Vortenhajma nije bio čovek za rešavanje takvih zagonetki. Dilo ga je lako zaplašiti. & bio je pomalo i lenj. akva akva lenjost se često krila iza dobre naravi. $uzdržao se da dotakne tu zagonetnost iz ljubavi, plašljivosti i lenjosti. Di!e dovoljno vremena drugi put. ekoliko trenutaka je !utke patio u dremljivoj tišini sobe. & onda ju je poremetio odlučnom izjavom1 > $utra putujem u Evropu. Jena mu je možda ve! i zaspala. ije bio siguran. - stvari, gospo#a Verlok ga je čula. 5či su joj i dalje bile širom otvorene, i ležala je vrlo mirno, još jače uverena u to da ne treba previše ispitivati. -ostalom, nije bilo ništa neobično za gospodina Verloka da po#e na takvo putovanje. 5bnavljao je zalihe iz /ariza i Drisela. Često je lično odlazio u nabavku. 'ali odabrani skup amatera se okupljao u prodavnici u ulici ul ici Dret, tajni skup koji je izvanredno odgovarao svakom poslu koji je preduzimao gospodin Verlok, koji je, čudnovatim poklapanjem naravi i potreba, bio predodre#en da čitavog života bude bude tajni agent. 'alo je sačekao, pa zatim dodao1 > Di!u odsutan nedelju ili možda dve. /ozovi gospo#u il da do#e preko dana. :ospo#a il je bila poslužiteljka iz ulice Dret. esre!no udata za razvratnog stolara, bila je pritisnuta potrebama mnogobrojne sitne dečice. 7uke su joj bile crvene i bila je opasana grubim platnom sve do pazuha, dok su iz nje isparavale muke siromašnih u oblacima sapunice i ruma, u vrevi ribanja, u zveketu limenih ko9a. :osp :o spo# o#aa Ver Verlo lok, k, ispu ispunj njen enaa dubo duboko kom m odluč odlučno noš! š!u, u, prog progov ovor oril ilaa je s najpo najpovr vršn šnij ijom om ravnodušnoš!u. > ema potrebe da žena dolazi ovamo na ceo dan. $na!i !u se i sa $tivijem. /ustila je usamljeni sat na odmorištu da otkuca petnaest puta u ponor večnosti, pa je upitala1 > a ugasim svetloH :ospodin Verlok se promuklo obrecnu1 > -gasi ga.
crowarez
Deveto poglavlje
Kada se gospodin Verlok nakon deset dana vratio s Kontinenta, sa sobom je doneo i misli očigledno neosvežene čudima putovanja po inostranstvu i lice neozareno radoš!u zbog povratka ku!i. -šao je uz zveket zvona sa izrazom mračne i zabrinute iscrpljenosti. $ torbom u ruci i spuštenom glavom, otišao je pravo iza tezge i sručio se na stolicu, kao da je prepešačio čitav put od overa. Dilo je rano jutro. $tivi, koji je brisao raznovrsne predmete izložene u izlozima, okrenuo se zagledavši se u njega s poštovanjem i divljenjem. > Evo% > rekao je gospodin Verlok i blago šutnuo gledston torbu na podu, i $tivi se bacio na nju, zgrabio je, pa je odneo s pobedonosnom posve!enoš!u. Dio je tako brz da se gospodin Verlok veoma iznenadio. a sam zveket zvona iznad vrata prodavnice gospo#a il, koja je čistila rešetku na kaminu u salonu, pogledala je kroz vrata, i podižu!i se s kolena otišla je opasana keceljom i sva garava od neprekidnog rada da obavesti gospo#u Verlok u kuhinji kako se ;gospodar vratio=. Vini Vini je prišla unutrašnjim vratima prodavnice. > $premi!u ti doručak > rekla je izdaleka. :ospodin Verlok je malo pomerio ruke, kao da mu je ponu#eno nešto nemogu!e. &li kad je ve! namamljen u salon, nije odbio hranu koja mu je poslužena. 6eo je kao da je negde na javnom mestu, sa šeširom sklonjenim sa čela i s krajevima teškog kaputa koji su mu u obliku trougla visili sa obe strane stolice. & s druge strane stola prekrivenog sme#om mušemom, Vini, njegova žena, jednolično mu je pričala uobičajene supružničke priče, nesumnjivo tako vešto prilago#ene okolnostima njegovog povratka, kao što ih je i /enelopa pričala zalutalom 5diseju nakon povratka ku!i. 'e#utim, gospo#a Verlok Verlok nije tkala za vreme muževljevog odsustva. &li je sve sobe na spratu temelj temeljno no očisti očistila, la, raspro rasprodal dalaa nek nekuu robu, robu, i nekol nekoliko iko puta puta se srela srela s gospo gospodin dinom om 'ihael 'ihaeliso isom. m. /oslednji put kad su se videli, rekao joj je da odlazi da živi na selu, negde na putu Aondon -Četam -over. C Karl 6unt je tako#e jednom dolazio. opratila ga je ona ;njegova stara zla doma!ica=.
5n je ;odvratan starac=. 5 drugu 5siponu, koga je primila u kratku posetu, nije rekla ništa, ve! je ukopana iza tezge kamenog lica i dalekog pogleda nakratko zastala zbog prise!anja na tog korpulentnog anarhistu, i sasvim blago porumenela. 5nda je požurila da što pre uvede svog brata
crowarez $tivija u teku!e priče o doma!instvu, pa je spomenula kako je dečko bio mnogo potišten. - $ve $ve je to zato zato što što nas nas je majk majkaa tako tako osta ostavi vila la.. > :o :osp spod odin in Verlo erlokk nije nije reka rekaoo ni
;/rokletstvo%= niti ;o #avola sa $tivijem%=. C pošto gospo#a Verlok Verlok nije imala uvid u njegove tajne misli, nije ni mogla da mu bude zahvalna što se tako suzdržao. > ije da ne radi podjednak podjednakoo dobro kao i ranije > nastavila nastavila je. – rudi rudi se da bude veoma veoma koristan. ema toga šta ne bi za nas učinio. :ospodin :ospodin Verlok je uputio uputio letimičan letimičan i dremljiv dremljiv pogled pogled $tiviju, $tiviju, koji mu je sedeo sedeo s desne desne strane, nežan, bledolik, s ružičastim ustima prazno otvorenim. ije to bio kritički pogled. ije u njemu bilo namere. &ko je gospodin Verlok i na trenutak pomislio da ženin brat izgleda neobično beskorisno, bila je to samo neodre#ena i prolazna misao, lišena snage i izdržljivosti koja ponekad pomaže misli da pokrene svet. svet. 8avalivši se na naslon, gospodin gospodin Verlok Verlok je otkrio glavu. /re nego što je njegova ispružena ruka stigla da spusti šešir, šešir, $tivi je priskočio i ponizno ga odneo u kuhinju. C gospodin Verlok se ponovo iznenadio. > 'oga 'ogaoo bi bi da da radiš radiš šta ho! ho!eš eš s tim tim dečkom dečkom,, &do &dol9e l9e.. > 7eče 7eče gosp gospo#a o#a Verlok, erlok, s krutom krutom smirenoš!u. – 8a tebe bi i kroz vatru prošao. 5n... 5n... /ažljivo je zastala, sa uvom na!uljenim prema vratima kuhinje. amo je gospo#a il ribala pod. a $tivijev ulazak je žalobno zakukala, pošto je primetila da bi ga lako mogla navesti da njenoj dečici pokloni šiling koji mu je njegova sestra Vini davala s vremena na vreme. a sve četiri me#u baricama, mokra i prljava, nalik na ljigavu doma!u životinju koja živi u kantama za sme!e i u prljavoj vodi, započela je na uobičajeni način1 > Aako je tebi, ne radiš ništa, kao pravi gospodin. > C nastavila je s večitim jadikovanjem siromašnih, bedno i podmuklo, što je žalosno dokazivao i užasan zadah je9tinog ruma i sapunice. $nažno je ribala, sve vreme se ušmrkivala i brbljala. C bila je iskrena. C sa obe strane tankog crvenog nosa njene mutne, zamagljene oči su se kupale u suzama, jer je zaista ose!ala potrebu za nekom vrstom podstreka ujutru. - salonu je gospo#a Verlok iskusno primetila1 primeti la1 > 5pet gospo#a il počinje sa svojim mučnim pričama o svojoj maloj dečici. ije mogu!e da su tako mali kako ih ona prikazuje. eki su sada ve! sigurno dovoljno odrasli da se sami brinu o sebi. $amo ljuti $tivija. 5ve reči potvrdi potvrdi tup zvuk nalik na udarac udarac pesnice pesnice o kuhinjski kuhinjski sto. - $tiviju $tiviju se kao i uvek probudilo saose!anje, pa se razljutio kada je otkrio da nema šilinga u džepu. /ošto nije bio u mogu!nosti da ublaži oskudicu ;dečice= gospo#e il, ose!ao je da neko mora zbog toga da ispašta. :ospo#a Verlok ustade, i ode u kuhinju da ;prekine tu glupost=. C učinila je to odlučno, ali blago.
crowarez obro je znala da !e gospo#a il čim od nje dobije novac, oti!i iza ugla da pije žestoka pi!a u odvratnoj i plesnivoj ka9ani, neizbežnoj stanici na via dolorosa- njenog njenog života. /rimedba gospo#e Verlok na ovaj običaj imala je neočekivanu dubinu, pošto je dolazila od osobe koja nije bila sklona da zaviruje ispod površine. – aravno, šta drugo da radi da preživiH a sam ja na mestu gospo#e il, pretpostavljam da bih se isto tako ponašala. ponašala. /osl /oslee podn podnee isto istogg dana dana,, kada kada je je gosp gospod odin in Verlo erlok, k, koj kojii se pren prenuo uo iz iz posl posled ednje njegg od mnogobrojnih u nizu dremeža ispred kamina, objavio svoju nameru da ide u šetnju, Vini mu je doviknula iz prodavnice1 > a li bi hteo da povedeš i tog dečka sa sobom, &dol9eH re!i re!i put put tog tog dan danaa gos gospo podi dinn Ver Verlo lokk se izne iznena nadi dio. o. :lu :lupo po je zur zurio io u ženu ženu.. 5na 5na je nepokolebljivo nastavljala. ečak, kad god nije imao posla, tugovao je u ku!i. o ju je brinulo" zbog toga je bila nervozna, priznala je. & iz usta smirene Vini to je zvučalo kao preterivanje. &li, uistin uistinu, u, $tivi $tivi je tugova tugovaoo upa upadlj dljivo ivo kao nesre! nesre!na na doma! doma!aa životi životinja nja.. /opeo /opeo bi se na mračno mračno odmorište, sedeo na podu u podnožju visokog sata, s privučenim kolenima i glavom na rukama. -zne -z nemi miril rilaa bi se pri pri pogl pogled eduu na njeg njegov ovoo bled bledoo lice lice s krup krupni nim m očim očimaa koje koje su svet svetlu luca cale le u polumraku" bilo joj je nelagodno nelagodno na samu samu pomisao da on tamo sedi. :ospodin Verlok se navikao na tu zapanjuju!u novu zamisao. Voleo je svoju ženu kako i treba, to jest velikodušno. &li &li na pamet mu je pala ozbiljna primedba i on je izreče1 > 'ožda ne bi mogao da me prati, pa !e se izgubiti negde na ulici > rekao je. :ospo#a Verlok pouzdano odmahnu glavom. > e!e. e poznaješ ga. aj aj te dečko prosto obožava. &li ako ga izgubiš... izgubiš.. . :ospo#a Verlok zastade na trenutak, trenutak , ali samo na trenutak. trenuta k. -$amo ti idi, i prošetaj se. e brini. Di!e on dobro. $igurno !e se vrlo brzo bezbedno
vratiti. 5va vedrina donese gospodinu Verloku i četvrto iznena#enje iznena#enj e tog dana. > Bo!e liH > progun#a progun#aoo je sumnjičav sumnjičavo. o. &li možda možda njegov njegov šurak i nije bio baš tako blesav blesav kako je izgledao. jegova žena zna najbolje. 5dvratio je svoj umorni pogled, i promuklo izustio1 > /a neka ga onda, neka po#e – i ponovo je zapao u kandže crne brige, koja možda više voli da sedi iza kočijaša, (+ ali zna i kako da korača za petama onih koji nisu dovoljno bogati da drže konje – poput gospodina gospodina Verloka, Verloka, na primer. primer. Vini, koja je stajala stajala na vratima vratima prodavnice prodavnice,, nije primetila primetila tu kobn kobnuu Verlokovu erlokovu pratilju pratilju u ( $taza $taza bola > put koji je prešao Csus nose!i nose!i krst na le#ima le#ima do brda :olgote, :olgote, mesta na kome je raspet. 2/rim. prev.3 (+ &luzija &luzija na stih iz Oda, rimskog pesnika Boracija. 2/rim. prev.3
crowarez šetnji. /osmtrala je te dve prilike kako se udaljavaju prljavom ulicom, jednu visoku i krupnu, a drugu mršavu i nisku, s tanušnim vratom i koščatim ramenima blago podignutim ka velikim poluprovidnim ušima. Kaputi su im bili od iste tkanine, šeširi crni i okrugli. /odstaknuta sličnoš!u njihove ode!e, gospo#a Verlok se prepustila mašti. > Kao otac i sin > rekla je sebi. sebi. ako# ako#ee je pomislila pomislila kako $tivi i nije imao boljeg boljeg oca od gospodina Verloka. Dila je svesna da je to njeno delo. C s tihim ponosom čestitala je samoj sebi na izvesnoj odluci koju je donela nekoliko godina ranije. Koštalo ju je dosta truda, pa čak i pokoju suzu. 6oš je više sebi čestitala kada je narednih dana primetila da gospodin Verlok izgleda rado prihvata $tivijevo društvo. $ada kada bi se spremio u šetnju, gospodin Verlok je glasno dozivao dečaka, kao što čovek doziva ku!nog psa, mada, naravno, na drugačiji način. - ku!i se moglo primetiti kako gospodin Verlok Verlok često i radoznalo zuri u $tivija. C njegovo ponašanje se promenilo. C dalje !utljiv, ali ne više onako neraspoložen. :ospo#i Verlok se činilo da je povremeno prilično razdražljiv. 'oglo bi se re!i da mu se stanje poboljšalo. @to se $tivija tiče, nije više tugovao u podnožju sata, ve! je u nekom kutku mrmljao sebi u bradu prete!im glasom. Kada bi ga upitala1 ;@ta ti to govoriš, $tiviH=, samo bi otvorio usta i zaškiljio u sestru. /oneki put bi stisnuo pesnice bez očiglednog razloga, pa bi ga zatekla usamljenog kako mrgodno posmatra zid, dok bi mu papir i olovka koje je dobio za crtanje krugova ležali netaknuti na kuhinjskom stolu. C ovo je bila promena, ali ne nabolje. :ospo#a Verlok, koja je sve te ludosti podvodila pod opštu de9iniciju uzbu#enosti, počela je da se plaši kako $tivi čuje i više nego što treba iz razgovora koje njen muž vodi s prijateljima. okom ;šetnji= gospodin Verlok Verlok se, naravno, sretao i razgovarao s raznim osobama. C nije moglo drugačije. e šetnje su bile sastavni deo njegovih spoljnih aktivnosti, koje njegova žena nikada nije dublje ispitivala. :ospo#a Verlok je ose!ala da je stuacija veoma delikatna, ali ona se s time suočavala sa istom hladnom smirenoš!u koja je ostavljala utisak pa čak i zbunjivala mušterije prodavnice a druge posetioce držala na rastojanju uz blago ču#enje. e% /lašila se da $tivi sluša nešto što ne bi trebalo, rekla je mužu. 6adni dečko bi se samo uznemirio, jer nije mogao da pomogne. iko nije mogao. Dili su u prodavnici. :ospodin Verlok nije ništa rekao. ije ljutito odgovorio, mada nije ni morao. Dilo je očigledno. &li suzdržao se da ne naglasi ženi kako je zamisao da mu $tivi pravi društvo u šetnjama bila upravo njena. og trenutka bi nepristrasni posmatrač pomislio da je gospodin Verlok i više nego čovečan u svojoj plemenitosti. $kinuo je malu kartonsku kutiju s police, zavirio u nju da proveri sadržaj, i pažljivo je spustio na tezgu. ek kada je to učinio, prekinuo je tišinu rekavši nešto u smislu da bi $tiviju veoma koristilo kada bi ga malo poslali van
crowarez grada" samo, pretpostavljao je da njegova žena ne bi mogla bez brata. > e bih mogla bez njega% > ponovila je polako gospo#a Verlok. – e bih mogla bez njega ni da je to za njegovo dobro% Kakva zamisao% aravno, mogu bez njega. &li on nema kuda da ode. :ospodin Verlok izvadi neki sme#i papir i klupko užeta" i u me#uvremenu je promrmljao da 'ihaelis živi u maloj ku!i na selu. 'ihaelisu ne bi smetalo da $tiviju prepusti jednu sobu za spavanje. amo amo nema posetilaca, niti razgovora. 'ihaelis piše knjigu. :ospo#a :ospo#a Verlok izjavi izjavi da joj je 'ihaelis 'ihaelis drag" spomenula spomenula je svoje svoje gnušanje gnušanje prema prema Karlu 6untu, ;odvratnom starcu=" a o 5siponu nije rekla ništa. @to se tiče $tivija, sigurno !e mu biti veoma drago. :ospodin 'ihaelis je uvek bio tako dobar i ljubazan prema njemu. Czgleda da je voleo dečaka. /a, dečko je bio dobar. > Czgleda da je i tebi prilično prirastao srcu u poslednje vreme > dodala je nakon predaha s nepokolebljivom sigurnoš!u. :ospodin Verlok, koji je pakovao kartonsku kutiju u paket za slanje, prekinuo je uže naglim trzajem, i promrmljao nekoliko psovki sam za sebe. 8atim se, podigavši glas do uobičajenog promuklog mumlanja, dobrovoljno ponudio da lično odvede $tivija na selo i ostavi ga na sigurnom sa 'ihaelisom. Czveo je ovaj plan ve! narednog dana. $tivi se nije bunio. Czgledao je čak prilično nestrpljiv, nestrpljiv, ali i nekako zbunjen. Često je potajno bacao upitne poglede na smrknuto lice gospodina Verloka, naročito kada ga sestra nije posmatrala. elovao je ponosno, bojažljivo i usredsre#eno, kao malo dete kome je prvi put poverena kutija šibica uz dozvolu da zapali vatru. &li gospo#a Verlok, zadovoljna poslušnoš!u poslušnoš!u svog brata, posavetovala ga je da ne prlja nepotrebno ode!u na selu. a ovo je $tivi uputio svojoj sestri, starateljki i zaštitnici, pogled koji po prvi put u životu nije bio pun savršenog dečjeg poverenja. Dio je oholo mračan. :ospo#a Verlok se osmehnula. > Dlagi bože% emoj da se vre#aš. 8naš kako umeš da se uprljaš samo kad ti se pruži prilika, $tivi. :ospodin Verlok se ve! malo udaljio niz ulicu. ako je zbog majčinog junačkog podviga, i bratove odsutnosti, gospo#a Verlok češ!e nego obično ostajala sama ne samo u prodavnici ve! i u ku!i. 6er gospodin Verlok Verlok je morao u šetnju. Dila je sama duže nego obično na dan pokušaja bombaškog napada u parku :rinič zato što je gospodin Verlok tog jutra izašao veoma rano i nije se vratio sve do sumraka. ije joj smetalo da bude sama. ije imala želju da izlazi. Vreme je bilo užasno loše, i u prodavnici je bilo prijatnije nego na ulici. $edela je iza tezge i nešto šila, i nije ni podigla pogled kada je gospodin Verlok ušao uz glasan zveket zvona. /repoznala mu je korak još napolju na pločniku.
crowarez ije podigla podigla pogled, pogled, ali pošto pošto je gospodin gospodin Verlok !utke !utke i sa šeširom šeširom navu navučenim čenim na čelo pošao pravo ka vratima salona, vedro je rekla1 > Kakav užasan dan. 6esi li išao možda da posetiš $tivijaH - e% isam > odvrati gospodin Verlok, tiho, i zalupi iza sebe zastakljenim vratima
neočekivano snažno. :ospo#a Verlok osta neko vreme nepomična, s radom spuštenim u krilo, pre nego što ga je spustila ispod tezge i ustala da upali gasnu lampu. Kad je to uradila, ušla je u salon na putu do kuhinje. :ospodin Verlok !e smesta želeti čaj. $igurna u mo! svojih draži, Vini nije očekivala od muža da joj se u svakodnevici njihovog bračnog života obra!a sa svečanom učtivoš!u" u najboljem slučaju to je bila beskorisna i zastarela 9orma, na koju se verovatno nikada i nije obra!ala naročita pažnja, a danas je bila odbačena čak i u najvišim društvenim krugovima, krugovima, dok je njenoj klasi oduvek bila nepoznata. ije od njega tražila ljubaznost. &li bio je dobar muž, i ona ga je bespogovorno poštovala. :ospo#a Verlok bi prošla kroz salon i posvetila se ku!nim poslovima u kuhinji sa savršenim spokojstvom žene koja je sigurna u mo! svojih draži. &li čula je slab, veoma slab, i žustar zveče!i zvuk. eobičan i nerazumljiv, privukao je pažnju gospo#e Verlok. & onda, kada je shvatila o čemu je reč, naglo je zastala, začu#ena i zabrinuta. Kresnula je šibicu o kutiju koju je držala u ruci, okrenula se i osvetlila prostor iznad stola u salonu, gde je gasna svetiljka, pomalo neispravna, prvo zazviždala kao da se čudi, a zatim nastavila udobno da prede kao mačka. :ospodin Verlok je, što nije bilo karakteristično za njega, zbacio sa sebe kaput. 5stavio ga je na so9i. @ešir, @ešir, koji je sigurno tako#e bacio, ležao je prevrnut ispod kraja so9e. /rivukao je stolicu ispred kamina, uvukao noge kroz ogradu, i sa glavom naslonjenom na ruke, nagnuo se nad usijanu rešetku. 8ubi su mu cvokotali neobuzdanom silinom, od čega su mu se podjednako tresla i njegova ogromna le#a. :ospo#a Verlok je bila zapanjena. > 'okar si > rekla je. > e naročito naročito > uspeo uspeo je da izusti izusti gospodin gospodin Verlok, erlok, sav se naježivši. naježivši. eškom eškom mukom mukom je zaustavio cvokotanje. > 8agrli!u te da te ugrejem > ponudila je iskreno zabrinuta. > emoj > odvrati gospodin Verlok, promuklo šmrk!u!i. 5čigledno 5čigledno je nekako nekako uspeo uspeo da se grozno grozno prehladi prehladi izme#u izme#u sedam sedam ujutru ujutru i pet posle podn podne. e. :ospo#a Verlok je posmatrala njegova povijena le#a. > :de si bio danasH > pitala je. > igde > odgovori gospodin Verlok prigušeno, kroz nos. Cz držanja mu se mogla naslutiti
crowarez žalosna zlovolja ili teška glavobolja. epotpunost i neiskrenost njegovog odgovora postade bolno očita u mrtvoj tišini prostorije. /omirljivo je šmrcnuo, i dodao1 > Dio sam u banci. :ospo#a Verlok ga pažljivo pogleda. > - banci > ponovila je tiho. – 8aštoH :ospodin Verlok promumla, s nosom iznad rešetke, vrlo nerado1 > /odigao sam novac% > Kako to mislišH $av novacH > a. $av. :ospo#a :ospo#a Verlok pažljivo pažljivo raširi mali stolnjak, stolnjak, izvadi izvadi dva noža i dve viljuške viljuške iz 9ioke, 9ioke, i odjednom prestade s tim mehaničkim postupcima. > 8ašto si to uradioH -'ožda !e nam uskoro trebati > neodre#eno šmrcnu gospodin Verlok, Verlok, koji je privodio kraju
svoju proračunatu nepromišljenost. > e znam kako to misliš > primeti primeti njegova njegova žena žena savršeno savršeno opuštenim opuštenim tonom, tonom, ali stoje!i stoje!i ukopana u mestu izme#u stola i kredenca. > 8naš da možeš da mi veruješ > promuklo izjavi gospodin Verlok u rešetku. :ospo#a Verlok se lagano okrenu ka kredencu i odlučno odgovori1 > 5, da. 'ogu da ti verujem. & onda nastavi nastavi sa svojim svojim mehaničk mehaničkim im postupcim postupcima. a. /ostavila /ostavila je dva tanjira, tanjira, done donela la hleb, hleb, puter, tiho tiho prolazila tamo>amo izme#u izme#u stola i kredenca u miru i tišini svog doma. - trenutku trenutku kada je vadila džem, praktično je pomislila1 ;Di!e gladan, budu!i da je čitav dan bio van ku!e=, i ponovo je otišla do kredenca da donese hladnu govedinu. $pustila ju je ispod gasne svetiljke koja je prela, i uz usputan pogled na svog nepomičnog muža koji se i dalje naginjao nad vatrom, sišla je 2niz dva stepenika3 u kuhinju. ek kada se vratila, sa nožem za sečenje mesa i viljuškom u ruci, ponovo je progovorila1 > a ti nisam verovala, ne bih se udala za tebe. agnut nad policom iznad kamina, drže!i glavu obema rukama, gospodin Verlok je izgledao kao da je zaspao. Vini je skuvala čaj, i tiho ga pozvala1 > &dol9e. :ospodin :ospodin Verlok je smesta smesta ustao, ustao, i malo se zateturao zateturao pre nego što je seo za sto. jegova jegova žena je pregledala oštru ivicu noža za sečenje mesa, spustila ga na tanjir i pokazala mužu na hladnu govedinu. ije se ni osvrnuo na predlog, bradu nije podigao s grudi. > reba da jedeš ako si prehla#en > reče gospo#a Verlok, uvereno.
crowarez /odigao /odigao je pogled pogled i odmahnuo odmahnuo glavom. glavom. 5či su mu bile krvave krvave a lice crveno. crveno. /rstima /rstima je neuredno razbarušio kosu. $ve u svemu, delovao je grozno, na licu mu se čitala nelagoda, nervoza i turobnost kao posle teške razvratne no!i. &li gospodin Verlok nije bio razvratnik. /onašanje mu je bilo vrlo pristojno. akav akav izgled je mogao da bude bude i posledica teške prehlade. prehlade. /opio je tri šolje čaja, ali od hrane se potpuno suzdržao. -stuknuo je s mračnom odbojnoš!u kada ga je gospo#a Verlok ponudila. a kraju kraju mu je rekla1 > 8ar ti nisu mokre nogeH Dolje obuj papuče. Večeras više ne!eš izlaziti. izlazit i. :ospodin Verlok joj je mrzovoljnim gun#anjem i znacima stavio do znanja da mu noge nisu mokre, a uostalom nije ga bilo ni briga. ije ni obratio pažnju na njen predlog da obuje papuče. &li spomi spominja njanje nje izlask izlaskaa dov dovelo elo je do neoče neočekiv kivano anogg razvoj razvoja. a. ije ije gospo gospodin din Verlok erlok razmiš razmišlja ljaoo o večernjem izlasku. jegove misli su bile okupirane nečim mnogo ve!im. Cz !udljivih i nepotpunih izraza postalo je očigledno da gospodin Verlok razmatra mogu!nost iseljenja. ije bilo najjasnije misli li na 0rancusku ili Kali9orniju. 8bog potpune neočekivanosti, neočekivanosti, neverovatnosti neverovatnosti i nezamislivosti takvog doga#aja, ova nejasna izjava uopšte nije imala željeno dejstvo. :ospo#a Verlok, Verlok, sasvim mirno kao da joj muž preti krajem sveta, reče1 > Kakva zamisao% :ospodin Verlok je izjavio kako mu je svega dosta, a osim toga... /rekinula /rekinul a ga je. > :adno si prehla#en. 8aist 8aistaa je bilo bilo očito očito da gospod gospodin in Verlok erlok nije nije u svom svom uob uobiča ičajen jenom om stanju stanju,, ni 9izičk 9izičkii ni ni dušev duševno no.. ek ekoo vreme vreme je !utao !utao sumorn sumornoo neo neodlu dlučan čan.. 8atim 8atim je promrm promrmlja ljaoo nek nekoli oliko ko zloslu zloslutni tnihh uopštenih izraza na temu neophodnosti. > 'ora!emo> ponovila je Vini, mirno sede!i, s prekrštenim rukama, nasuprot mužu. – Volela bih da znam ko te prisiljava. isi ti rob. iko ne treba da bude rob u ovoj zemlji – pa nemoj ni ti. > 8a!utala je, i s nepobedivom i postojanom iskrenoš!u nastavila1 > /osao ne ide tako loše. Cmaš udoban dom. /ogledom je preletela preko salona, od ugaonog kredenca do lepe vatrice u kaminu. -dobno smešte smeštenn iza prodav prodavnic nicee sa sumnji sumnjivom vom robom, robom, s tajan tajanstv stveno eno mutnim mutnim prozo prozorom rom,, i sumnji sumnjivo vo odškrinutim vratima u mračnoj i uskoj ulici, imao je sve pogodnosti i doma!u udobnost uglednog doma. joj koja je gajila iskrenu sestrinsku ljubav nedostajao je brat $tivi, koji je sada uživao u vlažnom odmoru u Kentskoj oblasti pod starateljstvom gospodina 'ihaelisa. edostajao joj je užasno, neopisivo. 5vo je dečakov dom, od krova, preko kredenca, do naloženog kamina. a ovu pomisao gospo#a gospo#a Verlok Verlok ustade, uputi uputi se ka drugom kraju stola, i reče punog punog srca1
crowarez > C još ti nisam dosadila. :ospodin :ospodin Verlok ne ispusti ispusti ni zvuk zvuk.. Vini mu se s le#a naslonila naslonila na rame, rame, i spustila spustila mu je usne na čelo. eko vreme ih je zadržala. Cz spoljnjeg sveta do njih nije dopirao ni šapat. Dat koraka po pločniku je nestajao u tajnovitom polumraku prodavnice. $amo je gasna lampa iznad stola nastavila podjednako da prede u tišini salona. okom tog neočekivanog neočekivanog i dugog poljupca, gospodin Verlok je, stežu!i sa obe ruke ivice stolice, ostao nepomičan. Kad je njen pritisak popustio, i on je pustio stolicu, pa ustao i otišao do kamina. Više nije okretao le#a prostoriji. $av naduven u licu i nekako omamljen, pratio je ženine pokrete. :ospo#a :ospo#a Verlok se kretala kretala spokojno, spokojno, i raščiš!a raščiš!avala vala sto. $mirenim $mirenim glasom glasom je govo govorila rila o iznetoj zamisli, razumnim i doma!inskim tonom. e bi izdržala ispitivanje. 5sudila ju je iz svakog ugla. &li njena jedina prava briga bila je $tivijeva dobrobit. /omislila je kako je ipak dovoljno ;čudan= da bi ga ishitreno odveli u inostranstvo. C to je bilo sve. ok je pričala o tom za nju životnom pitanju, gotovo se sasvim ražestila. - me#uvremenu je odsečnim pokretima popravila kecelju kako bi oprala šolje. C kao da je bila uzbu#ena zvukom svog glasa koji nije trpeo suprotstavljanje, otišla je tako daleko da je izustila, gotovo oštro1 > &ko odeš u inostranstvo, mora!eš i!i bez mene. > 8naš da ne bih > reče promuklo gospodin Verlok, i njegov inače uobičajen jednoličan glas sada je zazvučao čudno. :ospo#a Verlok je ve! zažalila zbog svojih reči. 8azvučale su grublje nego što je to želela. Dile su lakomislene kao i sve nepotrebne stvari. - stvari, uopšte nije tako mislila. a takve izjave vas obično navede #avo sa izopačenim namerama. &li znala je kako da ih zabašuri. 5svrnula 5svrnula se preko ramena ramena i uputila uputila tom čoveku čoveku ukop ukopanom anom ispred ispred kamina kamina pogled pogled svojim krupnim očima, napola lukav, napola okrutan – pogled za koji je Vini iz belgrejvijanskih dana bila nesposobna, iz pristojnosti i neznanja. &li ovaj čovek je sada njen muž, i ona više nije tako neiskusna. 8adržala ga je na njemu čitav sekund, sa ozbiljnim licem nepomičnim poput maske, i nestašno je rekla1 > e bi mogao. /reviše bih ti nedostajala. :ospodin Verlok se pokrenuo. > ačno > rekao je glasnije, ispružio ruke i zakoračio k njoj. jegov divlji i sumnjičavi izraz nije otkrivao želi li da zadavi ili zargli svoju ženu. &li pažnju gospo#e Verlok je odvratila zvonjava zvona na vratima prodavnice. > /rodavnica, &dol9e. Cdi.
crowarez 8austavio se, i polako spustio ruke. > Cdi ti > ponovi gospo#a Verlok. – 6a imam kecelju. :ospodin :ospodin Verlok drveno drveno posluša, posluša, ukoč ukočenog enog pogleda, pogleda, kao robot sa crvenim crvenim licem. licem. C ta sličnost s mehaničkom napravom išla je tako daleko da je besmisleno podse!ao na robota koji je svestan mašinerije u sebi. 8atvorio 8atvorio je vrata salona, salona, i gospo#a gospo#a Verlok je žustrim žustrim pokretima pokretima odne odnela la poslužavn poslužavnik ik u kuhinju. 5prala je šolje i neko drugo posu#e pre nego što je prekinula s poslom i oslušnula. o nje nije dopirao nikakav zvuk. 'ušterija se dugo zadržala u radnji. - pitanju je bila mušterija, jer da nije bilo tako, gospodin Verlok Verlok bi uveo posetioca. 5štro je odvezala kecelju, bacila je na stolicu, pa polako otišla do salona. -pravo u tom trenutku, trenutk u, gospodin Verlok je ušao iz prodavnice. prodavnic e. - nju je ušao ušao crven. crven. Czašao Czašao je čud čudnov novato ato beo beo,, kao kao pap papir ir.. Aice Aice mu je izgubi izgubilo lo izgled izgled omamljene, grozničave tuposti, i za to kratko vreme poprimilo zbunjen i uznemiren izraz. 5tišao je pravo do so9e, i zastao je zagledan zagledan u svoj kaput kaput prebačen preko preko nje, kao da se se plaši da ga dodirne. dodirne. > @ta je biloH > upita gospo#a Verlok, suzdržano. Kroz odškrinuta vrata je videla da mušterija još nije otišla. > Cpak moram da iza#em večeras > odvrati gospodin Verlok. ije pokušao da podigne kaput. Vini Vini bez reči po#e u prodavnicu, i zatvorivši iza sebe vrata, uputi se iza tezge. ije otvoreno pogledala u mušteriju dok se nije udobno smestila na stolicu. &li do tada je ve! zapazila da je visok i mršav, i da ima uvijene brkove. - stvari, upravo im je tada uvrtao oštre vrhove. ugačko, koščato lice mu se izdizalo iz podignutog okovratnika. Dio je malo blatnjav, malo mokar. ?rnokos, sa izraženim jagodicama ispod pomalo upalih slepoočnica. /otpuni stranac. ije ni mušterija. :ospo#a Verlok ga je mirno posmatrala. posmatral a. > ošli ste s KontinentaH > upitala je nakon nekog vremena. Visoki, Visoki, mršavi stranac odgovori samo bledim i neobičnim osmehom, ne gledaju!i gospo#u Verlok. /ostojan, ravnodušan pogled gospo#e Verlok je počivao na njemu. > 7azumete engleski, zar neH > 5, da. 7azumem engleski. ije imao strani naglasak, osim što je govorio sporo kao da se muči. C gospo#a Verlok je, iz bogatog iskustva, došla do zaključka da neki stranci bolje govore engleski od izvornih govornika. 7ekla je, posmatraju!i uporno vrata salona1 > ameravate li možda da ostanete u Engleskoj zauvekH
crowarez $tranac joj ponovo uputi tihi osmeh. Cmao je ljubazna usta i ispitivačke oči. C činilo se da je pomalo tužno odmahnuo odmahnuo glavom. glavom. > 'oj muž !e se dob dobro ro pob pobrin rinuti uti za vas. vas. - me#uvr me#uvreme emenu, nu, najbo najbolje lje bi bilo bilo da uzmete uzmete preno!ište kod gospodina gospodina Rulijanija. 8ove se hotel hotel ;Kontinental=. /ovučen. /ovučen. 'iran. 'oj muž !e vas tamo odvesti. > obar predlog > odvrati mršavi, crni čovek, čiji pogled iznenada otvrdnu. > 8nate gospodina Verloka odranije, odranije , je li takoH 'ožda iz 0rancuskeH > Čuo sam za njega njega > priznade priznade posetilac posetilac svojim sporim, sporim, mučnim mučnim govo govorom, rom, u kome je bilo izvesne odsečnosti. astupila je tišina. 8atim je ponovo progovorio, na daleko jednostavniji način. > a nije vaš muž slučajno izašao da me sačeka na uliciH > a ulici% > ponovi gospo#a Verlok, iznena#eno. – ije mogao. ema drugog ulaza u ku!u. Kratko Kratko je mirno sedela, sedela, zatim je ustala ustala sa stolice stolice i otišla da proviri proviri kroz zastakljen zastakljenaa vrata. vrata. 5djednom ih je otvorila, i nestala u salonu. :ospod :ospodin in Verlok erlok je samo samo obuk obukao ao kap kaput. ut. &li zašto zašto je nak nakon on toga toga osta ostaoo pokr pokraj aj stola stola oslanjaju!i se na ruke kao da ose!a vrtoglavicu ili mučninu, nije razumela. – &dol9e > pozvala ga je poluglasno" a kada kada se ispravio1 > /oznaješ li tog čovekaH > brzo ga je upitala. > Čuo sam za njega > nelagodno prošaputa gospodin Verlok, ljutito ljuti to gledaju!i vrata. - lepim, nimalo znatiželjnim znatiželj nim očima gospo#e Verlok blesnu gnušanje. > /rijatelj Karla 6unta – one životinje od starca. > e% e% e% > pobu pobuni ni se gospod gospodin in Verlok, erlok, zaoku zaokuplj pljen en pod podiza izanje njem m šeš šešira ira.. &li kada kada ga je pronašao ispod ispod so9e, držao ga je kao da ne zna zna kako da ga ga upotrebi. > /a, čeka te > reče gospo#a gospo#a Verlok kona konačno. čno. – Kaži mi, &dol9e, &dol9e, da on nije jedan od onih ljudi iz ambasade s kojima si se u poslednje vreme petljaoH > /etljao s ljudima iz ambasade > ponovi gospodin Verlok, s velikim iznena#enjem i strahom. – Ko je tebi govorio govorio o ljudima iz ambasadeH ambasadeH > i, lično. > 6a% 6a% ebi sam pričao o ambasadi% :ospodin Verlok je delovao uplašeno i začu#eno preko svake mere. Jena mu objasni1 > - poslednje vreme pomalo pričaš u snu, &dol9e. > @ta... šta sam rekaoH > isi mnogo. -glavnom neke besmislice. ovoljno da pretpostavim da te nešto muči.
crowarez :ospodin Verlok navuče šešir na glavu. :rimizna navala besa mu preplavi lice. > Desmislice Desmislice,, haH Ajudi Ajudi iz ambasade ambasade%% Cščupao Cščupao bih im srca jednom jednom po jednom. jednom. &li neka se paze. Cmam ja jezik. jezik. Desneo je, koračaju!i gore>dole izme#u stola i so9e, s raskopčanim kaputom. ?rvena plima besa se povukla, i lice mu je ostalo potpuno belo, dok su mu nozdrve podrhtavale. :ospo#a Verlok Verlok je, iz čisto praktičnih razloga, pripisala ove ove pojave prehladi. prehladi. > akle > predložila je > otarasi se tog čoveka ko god da je, što pre možeš, i vrati mi se ku!i. Dolje da odležiš dan>dva. :ospodin Verlok se smiri i, sa odlučnoš!u utisnutom na bledom licu, ve! je otvorio vrata, kada ga je žena šapatom pozvala nazad1 > &dol9e% &dol9e% > Vratio se, uplašen. – @ta je s novcem koji si podigaoH – upitala je. – a li ti je u džepuH 8ar nije bolje... :ospodin :ospodin Verlok je neko vreme vreme tupo zurio u dlan ženine ženine ispružene ispružene ruke pre nego što se pljesnuo po čelu. čelu. > ovac% a% a% isam razumeo šta me pitaš. Czvukao je iz džepa na grudima novi novčanik od svinjske kože. :ospo#a Verlok ga prihvati bez reči. $tajala je mirno dok zvono koje je klepetalo za gospodinom Verlokom i njegovim posetiocem nije utihnulo. utihnulo. ek ek tada je zavirila da vidi kolika je svota u pitanju, izvlače!i izvlače!i novčanice u tu svrhu. /ošto je sve pregledala, osvrnula se zamišljeno oko sebe, sa izvesnim nepoverenjem u tišini i samo!i ku!e. 5vo prebivalište njenog bračnog života delovalo joj je usamljeno i nesigurno baš kao da se nalazi usred šume. ijedna kutija koje je mogla da se seti me#u čvrstim, teškim nameštajem nije delovala drugačije ve! pohabano i naročito primamljivo za provalnika, barem onakvog kakvim ga je ona zamišljala. 8amisao joj je bila savršena, obdarena uzvišenim mo!ima i čudesnom pronicljivoš!u. 0ioka s novcem nije mogla da do#e u obzir. Aopov bi prvo tamo pogledao. :ospo#a Verlok Verlok užurbano otpusti nekoliko kopčica i zavuče novčanik ispod gornjeg dela haljine. Kada je tako sklonila muževljev kapital, bilo joj je prilično drago kada je čula klepet zvona na vratima kako najavljuje nečiji dolazak. amestila je ukočeni pogled koji se ne da lako zbuniti i kameni izraz lica rezervisan za neočekivane mušterije, i uputila se iza tezge. Čovek Čov ek koji koji je je stajao stajao na sredin sredinii prodav prodavnic nicee razgle razgleda daoo je unu unutra trašnj šnjost ost brzim, brzim, hladni hladnim, m, sveobuhvatnim pogledom. 5čima je prelazio preko zidova, upijao tavanicu, odmeravao pod, sve u istom trenu. Vrhovi dugih svetlih brkova su mu padali daleko ispod linije brade. $mešio se osmehom starog mada dalekog poznanika i gospo#a Verlok se se!ala da ga je ve! videla. ije mušterija. -blažila je svoj ;pogled za mušterije= do proste ravnodušnosti, i suočila se s njim preko
crowarez tezge. /rišao je samouvereno, ali ne previše napadno. > 6e li vam muž kod ku!e, gospo#o VerlokH > upita on opušteno i zvučno. > ije. Czašao je. > Jao mi je zbog toga. $vratio sam po jedno pomalo privatno obaveštenje. o je bila potpuna istina. :lavni inspektor Bit je otišao do ku!e i čak je pomislio i da navuče papuče, pošto je praktično praktično bio, pomislio je, skinut skinut sa slučaja. /repustio se nekim prezrivim i ljutitim mislima, i to mu je bilo toliko neprijatno da je rešio da potraži olakšanje napolju. išta ga nije sprečavalo da ode u prijateljsku posetu gospodinu Verloku, opuštenu kao i obično. - prirodi običnog gra#anina je bilo da u svojim privatnim kretanjima koristi svoja uobičajena prevozna sredstva. :lavni pravac im je bio prema domu gospodina Verloka. :lavni inspektor Bit je tako dosledno poštovao svoju privatnu stranu da se naročito potrudio da izbegne sve policijske pozornike i patrole na dužnosti u blizini ulice Dret. 5va predostrožnost je bila potrebnija čoveku njegovog položaja nego nepoznatom pomo!niku komesara. 5bičan gra#anin Bit je ušao u ulicu, vešto se kre!u!i na način koji bi kod pripadnika kriminalnog reda bio obeležen kao šunjanje. /arče tkanine koje je pronašao u :riniču bilo mu je j e u džepu. 'ada nije imao ni najmanju nameru da ga upotrebi u lične svrhe. aprotiv, želeo je da sazna šta bi mu gospodin Verlok rekao dobrovoljno. adao se da !e Verlo erloko kova va prič pričaa posl posluž užiti iti da se optu optuži ži 'ihae 'ihaeli lis. s. Dila Dila je to ugla uglavn vnom om nada nada save savesn snog og pro9esionalca, ali ne bez izvesne moralne vrednosti. 6er glavni inspektor Bit je služio pravdi. /ošto nije zatekao gospodina Verloka kod ku!e, razočarao se. > 'alo bih ga sačekao kada bih bio siguran da ne!e dugo > izjavio je. :ospo#a :ospo#a Verlok nije poku pokušava šavala la da ga razuveri. razuveri. – 5bav 5bavešte eštenje nje koje mi treba sasvim sasvim je privatno > ponovio je. je. – 7azumete šta šta mislimH 'ožete li mi re!i re!i kuda je otišaoH :ospo#a Verlok odmahnu glavom. > e znam. 5krenula se da pore#a neke kutije na police iza tezge. :lavni inspektor Bit ju je neko vreme zamišljeno posmatrao. > /retpostavljam da znate ko samH > pitao je. :ospo#a :ospo#a Verlok baci pogled pogled preko preko ramena. ramena. :lavnog :lavnog inspektora inspektora Bita je zadivila zadivila njena njena pribranost. > Bajde% 8nate da radim za policiju > oštro je ubacio. > e razbijam glavu oko toga previše > primeti gospo#a Verlok, i vrati se re#anju kutija. > 8ovem se Bit. :lavni inspektor 5deljenja za specijalne zločine.
crowarez :ospo#a Verlok lepo namesti jednu malu kartonsku kutiju, i okrenuvši se, ponovo se suoči s njim, širom otvorenih očiju, s rukama opuštenim pored tela. eko vreme je vladala tišina. > 8nači, muž vam je izašao pre četvrt sata% C nije rekao kada !e se vratitiH > ije izašao sam > nehajno izjavi gospo#a Verlok. > $ prijateljemH :ospo#a Verlok dodirnu kosu na potiljku. potilj ku. Dila je savršeno uredna. > $tranac koji je navratio. > $hvatam. Kako je izgledao taj stranacH a li biste mi ga opisaliH :ospo#a Verlok nije imala ništa protiv. protiv. C kada je glavni inspektor Bit čuo za crnog, mršavog čoveka, s duguljastim licem i brkovima uvijenim nagore, uznemiri se pa uzviknu1 > /roklet bio ako nisam znao% ije gubio vreme. - dubini dubini duše mu je užasno užasno odvratno odvratno bilo nezvanič nezvanično no pona ponašan šanje je njegovog njegovog nepo neposredn srednog og pretpostavljenog. &li on je j e bio praktičan čovek. Czgubio je svaku želju da čeka Verlokov povratak. ije znao zašto su izašli, ali pretpostavio je da je mogu!e da se zajedno i vrate. 5vaj slučaj se ne odvija kako treba, svi se mešaju, pomislio je ogorčeno. > Dojim se da nemam vremena da čekam vašeg muža > reče. :ospo#a Verlok ravnodušno prihvati ovu izjavu. $vojom suzdržanoš!u suzdržanoš!u je ostavila utisak na glavnog inspektora Bita. -pravo u tom trenutku se probudila njegova radoznalost. :lavni inspektor Bit se kolebao, obuzet gnevom kao najobičniji od svih običnih gra#ana. > 'islim > rekao je, pomno je posmatraju!i > da biste mi vi mogli dati prilično dobru ideju o tome šta se dešava, kada biste želeli. /ošto mu je lepim, tromim očima uzvratila pogled, gospo#a Verlok je promrmljala1 > ešava% @ta se de.ava/ > /a, doga#aj o kome sam došao da porazgovaram s vašim mužem. og dana je gospo#a Verlok bacila pogled na jutarnje novine kao i obično. &li nije izlazila napolje. 7aznosači novina nikada nisu zalazili u ulicu Dret. o nije bila pogodna ulica za njihov posao. & odjeci njihovih uzvika koji su lebdeli prometnim putevima nestajali su izme#u prljavih zidova od cigle i nisu stizali do praga prodavnice. 'už joj nije doneo večernje novine. - svakom slučaju nije ih videla. :ospo#a Verlok nije znala ništa ni o kakvom doga#aju. C tako je i rekla, sa iskrenim ču#enjem u tihom glasu. :lavni inspektor Bit na trenutak nije mogao da poveruje u toliku neobaveštenost. neobaveštenost. C izneo je tu golu činjenicu osorno, bez imalo ljubaznosti. :ospo#a Verlok skrenu pogled.
crowarez > 'eni je to blesavo > izgovorila je polako. 8astala je. – ismo mi ovde podjarmljeni robovi. :lavni inspektor je pažljivo čekao. išta više nije rekla. > C muž vam ništa nije spominjao kada je došao ku!iH :ospo# :ospo#aa Verlok erlok je porica poricala la jedno jednosta stavni vnim m okreta okretanje njem m glave glave zdesna zdesna nalevo nalevo.. Krat Kratka ka,, zagonetna tišina je zavladala prodavnicom. :lavni inspektor Bit je bio izazvan do neizdržljivosti. > Cma tu još jedna sitnica > počeo je neodre#eno > o kojoj sam želeo da razgovaram s vašim mužem. - naše ruke je dospeo jedan – mi verujemo – ukradeni kaput. :ospo#a Verlok, koja je te večeri bila posebno osetljiva na pomen lopova, lako je dodirnula gornji deo haljine. > ismo izgubili kaput > rekla je smireno. > Čud Čudno no > nas nasta tavi vioo je je obi običn čnii gra gra#a #ani ninn Bit Bit.. – Vidim idim da da ovd ovdee drž držit itee dos dosta ta mas masti tila la za za obeležavanje. /odigao je bočicu, i pogledao je pod gasnim osvetljenjem na sredini prodavnice. > Ajubičasto – zar neH > primetio je, ponovo je spustivši. – Kao što sam rekao, čudno je. 6er kaput je imao etiketu zašivenu sa unutrašnje strane sa vašom adresom ispisanom mastilom. :ospo#a Verlok se nagnula preko tezge uz prigušeni prigušen i uzvik. > 5nda to pripada mom bratu. > :de vam je bratH 'ogu li da ga vidimH > upita živahno glavni inspektor. inspektor. :ospo#a Verlok se malo jače nagnu preko tezge. > e. ije ovde. Aično sam ispisala tu etiketu. > :de vam je brata sadaH > Doravi kod prijatelja – na selu. > Kaput dolazi sa sela. & kako se zove prijateljH prijate ljH > 'ihaelis > priznade gospo#a Verlok šapatom punim strahopoštovanja. strahopošt ovanja. :lavni inspektor ispusti zvižduk. 8atreptao je. > ako znači. 5dlično. & kako izgleda vaš brat, snažan, crnomanjast crnomanj ast momak, haH > 5, 5, ne% ne% > uzvi uzviknu knu uzbu# uzbu#en enoo gos gospo# po#aa Verlok. erlok. – o mora mora da je lopov lopov.. $tiv $tivii je je sita sitann i svetlokos. > obro > prihvati glavni inspektor. inspektor. C dok je gospo#a Verlok, kolebaju!i se izme#u straha i ču#enja, zurila u njega, on je tražio podatke. 8ašto je ušila adresu na unutrašnju stranu kaputaH C čuo je da su unakaženi unakaženi ostaci koje je tog tog jutra pregledao s krajnjom krajnjom odvratnoš!u pripadali pripadali usplahirenom, rasejanom, čudnom mladi!u o kome je ova žena s kojom je razgovarao brinula još otkada je bio beba.
crowarez > Aako bi se uznemirioH > zanimalo ga je. > 5, da. ako je. &li kako je izgubio kaputH :lavni inspektor Bit je iznenada izvukao ružičaste novine koje je kupio pre manje od pola sata. 8animali su ga konji. /ošto je zbog svog poziva bio prinu#en da zauzima sumnjičav stav prema svojim sugra#anima, glavni inspektor Bit je puštao na volju svojoj lakovernosti koja je usa#ena u ljudskim grudima time što je polagao neograničenu veru u sportske proroke naročito tog večernjeg izdanja. Kada je spustio to posebno izdanje na tezgu, ponovo je zavukao ruku u džep, i nakon što je izvukao parče tkanine na koje mu je ukazala sudbina u hrpi stvari koje kao da su bile sakupljene u prodavnici krpa, pružio ga je gospo#i Verlok da ga pogleda. > /retpostavljam da prepoznajete ovoH /rihvatila /rihvatila ga je mehanički mehanički obema obema rukama. rukama. 5či kao da su joj postajale postajale sve krupnije krupnije dok je gledala. > a > prošaputala je, zatim podigla glavu, i malo se zateturala unazad. > 8ašto je ovako iscepanoH :lavni :lavni inspe inspekto ktorr prek prekoo tezge tezge zgrabi zgrabi tkanin tkaninuu iz njenih njenih ruku, ruku, i ona se sruči sruči na stolic stolicu. u. /omislio je1 savršeno prepoznavanje. C tog trenutka mu je sinula čitava neverovatna istina. Verlok Verlok je bio onaj ;drugi čovek=. čovek=. > :ospo#o Verlok > počeo je > sve mi se čini da vi znate više o ovom bombaškom napadu nego što ste i sami toga svesni. :ospo#a Verlok je sedela nepomično, zapanjeno, izgubljena u beskrajnom zaprepaš!enju. zaprepaš!enju. @ta je u pitanjuH oliko oliko se sva ukočila da nije bila u stanju ni glavu da okrene na klepet zvona, zbog koga se privatni istražitelj Bit okrenuo na peti. :ospodin Verlok je zatvorio vrata, i dvojica muškaraca su se na trenutak pogledala. :ospodin :ospodin Verlok, erlok, ne gledaju!i gledaju!i ženu, ženu, pri#e glavnom glavnom inspektoru inspektoru,, kome je laknulo laknulo što se Verlok vratio sam. > Vi% > promuca teško gospodin Verlok. – Koga tražiteH tražit eH > ikoga > reče tiho glavni inspektor Bit. – $lušajte, hteo bih malo s vama da porazgovaram. :ospodin Verlok, još bled, kao da je doneo neku odluku. C dalje nije gledao u ženu. 7ekao je1 > -#ite onda ovamo. > C poveo ga je u salon. 8alupili 8alupili su vratima vratima kada je gospo#a gospo#a Verlok, erlok, skočivši skočivši sa stolice, stolice, potrčala potrčala kao da !e da ih otvori, ali umesto toga pala je na kolena, i naslonila uvo na ključaonicu. vojica muškaraca su sigurno sigurno stala čim su ušla, zato što je jasno čula glas glavnog glavnog inspektora, inspektora, mada nije mogla da vidi
crowarez kako nedvosmisleno upire prstom u grudi njenog muža. > i si drugi čovek, Verloče. vojica su vi#ena kako ulaze u park. & glas gospodina Verloka je odvratio1 odvratio 1 > obro, vodite me. @ta vas sprečavaH Cmate pravo. > 5, ne% 8nam 8nam ja previš previšee dob dobro ro kog kogaa ti štitiš štitiš.. 'ora! 'ora!ee sam da se poz pozaba abavi vi ovim ovim malim malim problemom. &li nemoj da grešiš, ja sam te otkrio. 8atim je čula samo mumlanje. Cnspektor Bit je sigurno pokazivao gospodinu Verloku parče $tivijevog kaputa, zato što je $tivijeva sestra, starateljka i zaštitnica, čula muža malo glasnije. > ikada nisam primetio tu njenu smicalicu. C ponovo gospo#a Verlok nije čula ništa drugo do mrmljanje, čija je tajanstvenost bila manje košmarna njenom umu od užasa oblikovanih reči. ada ada je glavni inspektor Bit, s druge strane vrata, povisio glas1 > 'ora da si poludeo. C gospodin Verlok odgovori, s nekim turobnim turobni m gnevom1 > Dio sam lud mesec ili više dana, ali sada nisam više. $ve je gotovo. $ve !e iza!i iz moje glave, i snosi!u posledice. astupila je tišina, a onda je obični gra#anin Bit promrmljao1 > @ta !e iza!iH > $ve > uzviknu glas gospodina Verloka, a zatim se naglo utiša. ešto kasnije začuo se ponovo. > /oznajete me ve! nekoliko godina, i bio sam vam koristan. 8nate da sam bio iskren. a, iskren. 5vakvo 5vak vo pozivanje pozivanje na staro pozn poznanst anstvo vo mora da se glavnom glavnom inspektor inspektoruu činilo činilo izuzetno izuzetno neukusnim. - glasu mu se osetilo upozorenje. > emoj toliko da veruješ onome što ti je obe!ano. a sam na tvom mestu, ja bih zbrisao. 'islim da te ne!emo goniti. 8ačuo se kratak smeh gospodina Verloka. > 5, da% adate se da !e me se drugi otarasiti umesto vas, zar neH e, ne. e!ete me se sada otresti. /redugo sam bio pošten s tim ljudima, i sada sve mora iza!i na videlo. > /a neka onda iza#e > složio se ravnodušnim glasom glavni inspektor Bit. – &li reci mi sada
crowarez kako si se izvukaoH > Jurio sam ka šetalištu Čester9ild > čula je gospo#a Verlok glas svog muža > kada sam začuo prasak. ada ada sam potrčao. 'agla. isam nikog video sve dok nisam stigao do kraja ulice žordž. 'islim da nikoga do tada nisam sreo. > ako jednostavno% jednostavno% > začu#eno reče glavni inspektor Bit. – /rasak te je preplašio, haH > a. ogodio se prerano > začu se turobni, hrapavi glas gospodina Verloka. :ospo#a Verlok pritisnu uvo na ključaonicu" usne su joj poplavele, ruke postale hladne kao led, a bledo lice, na kome su dva oka izgledala kao dve crne rupe, kao da joj je plamtelo. $ druge strane vrata glasovi se sasvim utišaše. /ovremeno bi začula reč>dve, ponekad je to bio glas njenog muža, ponekad tihi glas glavnog inspektora. Čula je ovog drugog kako kaže1 > Verujemo da se sapleo na koren drveta. eko vreme se čulo promuklo, govorljivo mumlanje, a zatim je glavni inspektor, inspektor, kao da je na nekom ispitivanju, naglasio1 > ara aravn vno. o. 7az 7azne nett na parč parči! i!e1 e1 udo udovi vi,, šlju šljuna nak, k, ode ode!a !a,, kost kosti, i, kom komad adi! i!ii bomb bombee – sve sve pomešano. Kažem Kažem ti, morali su da donesu lopatu da da ga sakupe. sakupe. :ospo#a Verlok iznenada skoči iz čuče!eg položaja, i poklopivši uši, poče da se tetura tamo> amo izme#u tezge i polica na zidu ka stolici. /omahnitale oči su joj spazile novine koje je ostavio glavni inspektor, i pošto se bacila na tezgu, zgrabila ih je, srušila se na stolicu, celom dužinom pocepala vedre, ružičaste strane dok je pokušavala da ih otvori, a onda ih je bacila na pod. $ druge strane vrata, glavni inspektor Bit je j e govorio gospodinu Verloku, Verloku, tajnom agentu1 > 8nači, tvoja odbrana !e praktično biti puno priznanjeH > a. Cspriča!u čitavu priču. > e!e ti verovati toliko koliko ti misliš da ho!e. C glavni glavni inspektor inspektor se zamislio. zamislio. /reokret /reokret u ovom doga doga#aju #aju značio značio je razotkriva razotkrivanje nje mnogih mnogih stvari – opustošenih polja znanja, koja su, ako ih obradi neko sposoban, imala izuzetnu vrednost kako za pojedinca, tako i za društvo. Dilo je to žalosno, žalosno mešanje. 'ihaelisu ne bi ništa bilo" na svetlo dana bi izašla /ro9esorova ku!na radinost" raspao bi se čitav sistem nadgledanja" ne bi bilo kraja pisanju u novinama, koje su njemu iz tog ugla, usled iznenadnog rasvetljenja, delovale kao da su ih pisale budale da bi ih čitali imbecili. /re!utno se složio sa onim što je gospodin Verlok konačno izrekao kao odgovor na poslednju primedbu. > 'ožda i ne!e. &li uzdrma!e mnogo toga. Dio sam iskren, i takav !u biti i u ovome. > &ko ti dozvole > reče zajedljivo glavni inspektor. inspektor. > Dez sumnje !e prvo da ti pridikuju pre nego što te stave na optuženičku klupu. C na kraju !eš možda još dobiti i kaznu koja !e da te
crowarez iznenadi. e bih previše verovao gospodinu s kojim si razgovarao. :ospodin Verlok je namršteno slušao. > $avetujem ti da zbrišeš dok još možeš. emam ovlaš!enja. eki > nastavi glavni inspektor Bit, naročito naglašavaju!i tu reč > veruju da si ve! na onom svetu. > $tvarno% > reče gospodin Verlok. Cako je od povratka iz :riniča ve!i deo vremena proveo u točionici jedne mračne male krčme, nije se nadao tako povoljnim vestima. > akav si utisak ostavio. > :lavni inspektor Bit mu klimnu glavom. – estani. 8briši. > KudaH > zarežao je gospodin Verlok. /odigao je glavu, i zure!i u zatvorena vrata salona, ose!ajno je promucao1 > Voleo bih samo da me odvedete no!as. 5tišao bih tiho. > ako sam i mislio > složi se podrugljivo glavni inspektor, inspektor, isprativši mu pogled. Čelo gospodina gospodina Verloka erloka se blago blago orosi. orosi. Kao da priča nešto nešto pove poverljivo rljivo,, prigušio prigušio je svoj promukli glas pred neosetljivim inspektorom. inspektorom. > 'omak 'omak je bio buda budalast last,, neod neodgovo govoran. ran. $vaki $vaki sud bi to odmah odmah uvideo. uvideo. Dio je jedino jedino za ludnicu. & to je bilo najgore što mu se moglo dogoditi ako... :lavni inspektor, s rukom na kvaci, prošaputa gospodinu Verloku u lice1 > 'ožda je on bio budalast, ali ti mora da si poludeo. @ta te je toliko raspametiloH :ospodin Verlok, pri pomisli na gospodina Vladimira, nije oklevao u izboru reči. > Aedena svinja > prosiktao je silovito. – Vi biste ga možda nazvali – gospodinom. :lavni :lavni inspektor inspektor,, prodornog prodornog pogleda, pogleda, kratko kratko mu klimnu klimnu glavom glavom u znak razumevan razumevanja, ja, i otvori vrata. :ospo#a Verlok je, iza tezge, možda čula, ali nije videla kada je otišao, ispra!en napadnim kelepetanjem zvona. $edela je na svom mestu iza tezge. $edela je ukočeno uspravno na stolici sa dva prljava ružičasta lista papira koja su joj ležala raširena kraj nogu. lanovima je grčevito pritiskala lice, s vrhovima prstiju zgrčenim na čelu, kao da joj je koža maska koju namerava divljački da pokida. aj potpuno nepomični položaj je izražavao unutrašnju buru besa i očaja, i svu silovitost njene tragedije bolje nego što bi plitko vrištanje i udaranje rastrojenom glavom glavom o zid to ikada ikada moglo. moglo. ok je svojim svojim užu užurba rbanim nim,, leluja lelujavim vim korak korakom om prolaz prolazio io kroz kroz prodavnicu, glavni inspektor Bit joj je uputio samo letimičan pogled. C kada je napuklo zvono prestalo da podrhtava na čeličnoj kuki, oko gospo#e Verlok Verlok se ništa nije ni pomerilo, kao da ju je u tom položaju zarobila neka čarolija. Čak su i plamenovi u obliku leptira na krajevima zidne svetiljke goreli postojano bez treperenja. - toj prodavnici sumnjive robe, opremljenoj policama od tamnosme#ih borovih dasaka, koja kao da je proždirala sav sjaj svetlosti, zlatna burma na levoj ruci gospo#e Verlok sijala je nepomu!enom slavom kao komad iz neke veličanstvene riznice bačen u kantu za sme!e.
crowarez
Deseto poglavlje
/omo!nik komesara se lakim dvokolicama brzo odvezao iz $ohoa u pravcu Vestminstera, pa izašao u samom središtu ?arstva u kome sunce nikada ne zalazi. (L /ozdravilo ga je nekoliko snažn snažnih ih poz pozorn ornika ika,, koji koji nisu nisu delova delovali li naroči naročito to oduše oduševlj vljeni eni svojom svojom duž dužnoš noš!u !u da čuv čuvaju aju to veličanstveno mesto. Čim je prošao kroz nimalo prostran ulaz u zgradu /arlamenta, koja je za milione ljudi predstavljala najpoznatiji om, u susret mu je izašao nestalni i revolucionarni udls. udls. aj uredni uredni i ljubazni ljubazni mladi! mladi! prikrio prikrio je začu#eno začu#enost st što se pomo!nik pomo!nik komesara komesara tako rano pojavio, a očekivali su ga tek negde oko pono!i. akav akav rani dolazak, zaključio je, znači da je nešto, o čemu god da je reč, pošlo po zlu. /un saose!anja, koje je kod dobrih mladi!a često išlo uz veselu narav, odmah je osetio sažaljenje prema velikoj ličnosti koju je nazivao ;še9om=, a tako#e i prema pomo!niku komesara, komesara, čije lice mu je delovalo delovalo zloslutnije ukočeno ukočeno nego ikada ranije, i sasvim čudno čudno izduženo. ;Kako čudno izgleda, kao da nije s ovih prostora=, pomisli smeše!i se iz daljine s ljubaznim poletom. C čim su se sastali, počeo je da priča učtivo s namerom da neprijatnost neuspeha prikrije bujicom reči. Czgledalo je kao da je veliki napad koji su te no!i očekivali ipak zapeo. 6edan niži sledbenik te ;životinje Česmana= dosa#ivao je za govornicom malobrojnim poslanicima nekom besramno pripremljenom statistikom. udls udls se nadao da !e ih ugnjaviti do poslednjeg minuta. &li u tom slučaju on bi samo gubio vreme dok bi se taj pijani Čizman hranio na njegovoj dokolici. svakom slučaju, nije mogao da ubedi @e9a da ode ku!i. > 'islim da !e vas odmah primiti. $edi sasvim sam u svojoj sobi i razmišlja o svim ribama u moru > neozbiljno je zaključio udls. udls. – o#ite. -prkos svojoj ljubaznoj naravi, mladi lični 2nepla!eni3 sekretar kao i svaki čovek imao je mane. ije želeo da muči pomo!nika komesara, koji mu je izgledao čudno, kao čovek koji je upropastio sopstveni posao. &li previše je bio znatiželjan da bi ga saose!anje zaustavilo. ok su hodali, nije mogao da se suzdrži a da mu lagano ne dobaci preko ramena1 > & šta je s vašom ribomH > -hva -hvatili tili smo ga > kratko kratko odvrati odvrati pomo!nik pomo!nik komesara komesara bez i najmanje najmanje namere namere da bude (L Krajem (). veka Dritanija Dritanija je kontrolisa kontrolisala la četvrtinu četvrtinu planete. planete. /ošto su se teritorije teritorije pod njenom vlaš!u rasprostirale od Kanade na zapadu do ostrva u ihom okeanu na istoku, postala je poznata kao ?arstvo na kojem sunce nikada ne zalazi. 2/rim. prev.3
crowarez odbojan. > obro. emate pojma kako ovi veliki ljudi ne vole da se razočaraju u malim stvarima. akon ovog dubokog zapažanja, iskusni udls kao da se zamislio. - svakom slučaju, čitave dve sekunde nije rekao ništa. & onda1 > rago mi je. &li, zanima me, da li je to zaista takva sitnica kakvom je prikazujeteH > 8nate li šta može da se uradi sa sle#icomH > uzvrati pomo!nik komesara. > /onekad je stave u konzervu > prigušeno se nasmeja udls, čija je načitanost o industrijskoj preradi ribe bila sveža i, kada se uporedi s poznavanjem svih ostalih industrijskih pitanja, široka. – /ostoje 9abrike za preradu sardina na španskoj obali koje... /omo!nik komesara prekinu državnog pripravnika. > a. a. &li sle#icu ponekad i bace s namerom da uhvate kita. > KitaH 0iju% > uzviknu udls, zadržavaju!i dah. – 8nači, lovite kitaH > e baš. 'ene više zanima morski pas. 'ožda ne znate kako izgleda morski pas. > a, znam. znam. 8atrpa 8atrpani ni smo struč stručnom nom litera literatur turom om preko preko glave glave – pun punee su je police police.. o je odvratna, razbojnička, sve u svemu gnusna zver, s glatkim licem i brkovima. > - obliku slova ;= > dopuni ga pomo!nik komesara. – $amo što je moj pažljivo obrijan. Videli ste ga. Aukava riba. > Video sam ga% > reče udls, s nevericom. – e mogu da zamislim gde sam mogao da ga vidim. > - ;Cstra ;Cstraživ živači ačima ma=, =, rekao rekao bih > uba ubaci ci stalož staloženo eno pomo! pomo!nik nik komes komesara ara.. a pomen pomen tog izvanredno ekskluzivnog kluba, udls udls se uplaši i zastade. > :luposti > pobunio se, obuzet strahopoštovanjem. strahopoštovanjem. – Kako to misliteH ČlanH > /očasni > procedi pomo!nik komesara kroz zube. > Dlagi bože% udls je delovao tako zabezeknuto zabezeknuto da se pomo!nik komesara bledo nasmešio. > 5vo je strogo izme#u nas > rekao je. > o je nešto nešto najužasni najužasnije je što sam čuo u životu životu > izjavio izjavio je udls udls slabašno slabašno,, kao da mu je zaprepaš!enje zaprepaš!enje u trenutku iscedilo svu snagu. /omo!nik komesara mu uputi ozbiljan pogled. $ve do vrata sobe velikog čoveka, udls je održavao svečanu tišinu, kao da ga je pomo!nik komesara uvredio objavom tako neprijatne i uznemiruju!e činjenice. o je potpuno uzdrmalo njegovu predstavu o krajnjoj ekskluzivnosti ;Kluba istraživača=, o njegovoj društvenoj čistoti. udls je bio revolucionaran r evolucionaran samo u politici" svoja društvena uverenja i lična ose!anja je želeo da sačuva nepromenjena do kraja života koji mu je
crowarez dodeljen na ovoj zemlji za koju je, i pored svega, verovao da je prijatno mesto za život. /omerio se u stranu. > -#ite bez kucanja > rekao je. &bažuri od zelene svile na lampama stvarali su u prostoriji utisak dubokog šumskog mraka. 5hole oči su 9izički bile slaba tačka velikog čoveka. o pitanje je bilo obavijeno tajnoš!u. Kad god je imao priliku, redovno ih je odmarao. Kada je pomo!nik komesara ušao, prvo što je ugledao bila je krupna, bela ruka koja je podupirala veliku glavu, i sakrivala gornji deo velikog bledog lica. 5tvorena kutija za pisma stajala je na pisa!em stolu pored nekoliko duguljastih listova papira i pregršt razbacanih pera za pisanje. ije bilo apsolutno ničeg više na velikoj ravnoj površini osim male bronzane statue odevene u togu, koja kao da ih je nepomično i zagonetno posmatrala iz senke. /omo!niku komesara bi ponu#ena stolica, i on sede. /od prigušenim svetlom je zbog svojih istaknutih crta, duguljastog lica, crne kose i mršavosti još više izgledao kao stranac. Veliki čovek nije pokazao iznena#enje, iznena#enje, nestrpljenje, bilo kakvo ose!anje. /oložaj u kome je odmarao svoje bolne oči bio je duboko zamišljen. ije se uopšte pomerao. &li glas mu nije bio sanjiv. > akle% @ta ste to ve! otkriliH Ve! pri prvom koraku ste otkrili nešto neočekivano. neočekivano. > e baš neočekivano, neočekivano, ser Etelrede. aišao sam uglavnom na psihološko stanje. Velika ličnost se malčice pomeri. > 'olim vas, morate biti jasni. > a, ser Etelrede. Dez sumnje vam je poznato da ve!ina zlikovaca ponekad oseti neodoljivu potrebu za priznanjem – da nekome sve ispriča – bilo kome. C često to učine upravo pred policijom. - tom Verloku Verloku koga je Bit toliko želeo da sakrije, otkrio sam čoveka upravo u takvom psihološkom stanju. Čovek mi se, da se tako izrazim, praktično bacio na grudi. $ moje strane je bilo dovoljno da mu došapnem došapnem ko sam i da dodam1 ;8nam da vi stojite stojite iza ovog doga#aja=. doga#aja=. 'ora da mu se činilo neverovatnim što smo sve tako brzo doznali, ali je to mirno prihvatio. /reostalo mi je samo da mu postavim dva pitanja1 ;Ko vas je na to nagovorioH=, i ;Ko je bio čovek koji je izvršio napadH=. a prvo pitanje je odgovorio s posebnim naglaskom. @to se tiče drugog pitanja, koliko sam shvatio, čovek s bombom je bio njegov šurak – čudan momak – slaboumno stvorenje... /rilično čudan doga#aj – predugačak da bih ga sada u potpunosti iznosio. > @ta ste saznaliH > upita veliki čovek. > /rvo, saznao saznao sam da bivši robijaš robijaš 'ihaelis 'ihaelis nije ništa imao s tim, mada je momak momak zaista zaista neko neko vrem vremee priv privre reme meno no bora boravi vioo kod kod njeg njegaa na selu selu sve sve do osam osam sati sati ovog ovog jutra jutra.. 'iha 'ihael elis is najverovatnije ne zna ništa o tome.
crowarez > $igurni ste u toH > upita veliki čovek. > $asvim siguran, ser Etelrede. aj čovek, Verlok, otišao je jutros tamo, i odveo momka pod izgovorom da idu da se prošetaju. /ošto to nije bio prvi put, 'ihaelis ni najmanje nije sumnjao da se dešava nešto neobično. @to se ostalog tiče, ser Etelrede, taj Verlok je tako ogorčen da nam ništa nije zatajio – apsolutno ništa. :otovo ga je izludela jedna izvanredna predstava, koju vi ili ja verovatno ne bismo ozbiljno shvatili, ali na njega je očigledno ostavila veliki utisak. /omo!nik komesara je zatim kratko preneo velikom čoveku, koji je mirno sedeo odmaraju!i oči iza šake, kako je gospodin Verlok Verlok razumeo postupke i karakter gospodina Vladimira. /omo!nik komesara nije u potpunosti odbacivao njegovu sposobnost procene. &li velika ličnost primeti1 > $ve mi to deluje vrlo neverovatno. > 8ar neH eko bi pomislio da je reč o surovoj šali. &li izgleda da je naš čovek sve ozbiljno shvatio. 5setio se ugroženim. ekada je, znate, bio neposredno povezan sa samim starim $tot> Vortenhajmom, i smatrao je sebe nezamenljivim. 5vo je bilo krajnje neprijatno bu#enje. Čini mi se da je izgubio glavu. 7azljutio se i uplašio. $tekao sam utisak da je pomislio kako su ti ljudi iz &mbasade sasvim sposobni ne samo da ga izbace, ve! i da ga ubiju, na ovaj ili na onaj način... > Koliko ste dugo bili s njimH > prekinu ga ličnost iza krupne šake. > ekih četrdeset minuta, ser Etelrede, na jednom ozloglašenom mestu koje se zove hotel ;Kontinental=, gde smo bili zatvoreni u sobi koju sam, uzgred, iznajmio za no!. 6oš je u stanju koje nastupa po izvršenju zločina. e bih mogao da ga opišem kao okorelog zločinca. 5čigledno nije planirao smrt tog nesre!nog momka – svog šuraka. o ga je prenerazilo – video sam. 'ožda je preosetljiv. preosetljiv. 'ožda je čak i voleo tog momka – ko znaH Kao da se nadao da !e se taj momak izvu!i" u tom slučaju bilo bi mu nemogu!e da s tim ode ku!i. - svakom slučaju, svesno je rizikovao da ga uhapse. /omo!nik komesara prekinu s naga#anjima da na trenutak razmisli. > 'ada... kako se, u ovom poslednjem slučaju, mogao nadati da !e sakriti svoj udeo u tom poslu, nije mi jasno > nastavio je pošto ništa nije znao o odanosti sirotog $tivija gospodinu Verloku Verloku 2koji je bio dobar 3 i o sopstvenoj osobitoj slaboumnosti, koja je i u ranijem doga#aju s vatrometom na stepe stepeniš ništu tu mnogo mnogo god godina ina odo odolev levala ala molbam molbama, a, nagov nagovara aranju nju,, ljutnji ljutnji i drugim drugim sredst sredstvim vimaa ispitivanja koje je primenjivala njegova voljena sestra. 6er $tivi je bio odan... – e, ne mogu da zamislim. 'ogu!e je da o tome uopšte nije ni mislio. 'ožda !e zvučati čudno, ser Etelrede, ali njegovo užasno stanje me navodi da pomislim kako je reč o impulsivnom čoveku koji je, nakon pokušaja samoubistva samoubistva s namerom namerom da okonča sve svoje nevolje, nevolje, otkrio kako mu mu to nije uspelo. /omo /omo!n !nik ik kome komesa sara ra je izn izneo eo svoj svojee mišl mišlje jenj njee pom pomir irlji ljivi vim m tono tonom. m. &li &li isti istina na je da i
crowarez neuobičajeno izražavanje može biti razumljivo na neki način, i veliki čovek se nije uvredio. Dlagi trzaj krupnog tela napola zaklonjenog senkama koje je stvarala zelena svila, velike glave koja se naslanjala na veliku ruku, propratio je isprekidani prigušen ali snažan zvuk. Krupni čovek se smejao. > @ta ste učinili s njimH /omo!nik komesara potpuno spremno odgovori1 > /ošto je bio vrlo nestrpljiv da se vrati ženi u prodavnicu, pustio sam ga da ide, ser Etelrede. > /ustili ste gaH &li pobe!i !e. > 5prostite. e slažem se. Kuda bi otišaoH @taviše, on mora da razmišlja i o opasnosti koja mu preti od njegovih drugova. amo je on, na svom mestu. Kako bi objasnio odlazakH /a čak i da nema nikakvih prepreka njegovoj slobodi delovanja, on ništa ne bi preduzeo. renutno nema dovoljno moralne snage da donese bilo kakvu odluku. ozvolite mi tako#e da istaknem i ovo1 da sam ga zadržao, morali bismo nešto da preduzmemo, a pre toga bih želeo da znam šta vi tačno nameravate. Velika ličnost s mukom ustade, impozantna, senovita prilika u zelenkastoj tami sobe. > Večeras ečeras !u se sastati sastati s vrhovnim vrhovnim tužiocem, tužiocem, i sutra ujutru !u poslati poslati po vas. Jelite Jelite li još nešto da mi kažeteH /omo!nik komesara je tako#e ustao, vitak i gibak. > 'islim da nemam, ser Etelrede, osim ako ne želite da ulazim u pojedinosti koje... > e. Dez pojedinosti, molim vas. -činilo mu se da se velika senovita prilika skupila kao da se 9izički plaši pojedinosti" zatim je krenula napred, široka, ogromna, i teška, pružaju!i veliku ruku. – C kažete da je taj čovek oženjenH > a, ser Etelrede > reče pomo!nik komesara, s poštovanjem stiskaju!i ispruženu ruku. – Cma pravu ženu i pravi, poštovanja dostojan bračni bračni život. 7ekao mi je da je posle razgovora u &mbasadi pomišljao da sve odbaci, da proda radnju i napusti zemlju, ali bio je ube#en da njegova žena ne!e hteti ni da čuje o odlasku odlasku u inostrans inostranstvo. tvo. ema bolje potvrde od toga da je u pitanju pitanju pravi bračni odnos > nastavio je, pomalo ljutito, pomo!nik komesara, čija je žena tako#e svojevremeno odbila da se pres presel elii u inos inostr tran anst stvo vo.. – a a,, prav pravaa žena žena.. C žrtv žrtvaa je bio bio prav pravii šura šurak. k. Cz izve izvesn snog og ugla ugla,, prisustvujemo pravoj pravoj porodičnoj drami. /omo!nik komesara se malo nasmeja" ali misli velikog čoveka kao da su daleko odlutale, možda ka pitanjima unutrašnje politike zemlje, poprištu njegove hrabre borbe sa onim antihristom Čizmanom. /omo!nik komesara se povukao tiho, neprimetno, kao da je ve! zaboravljen.
crowarez Cmao Cmao je i on svoje svoje krstaš krstaške ke porive porive.. 5va 5vajj doga doga#a #ajj koji koji se, se, na ova ovajj ili ili ona onajj nač način, in, gad gadio io glavnom inspektoru Bitu, njemu je dao polaznu osnovu za krstaški pohod. 'nogo toga je trebalo započeti. /olako je išao ku!i, usput razmišljaju!i o tom poduhvatu i psihologiji gospodina Verloka, s pomešanim ose!anjima odvratnosti i zadovoljstva. Čitav put do ku!e je prepešačio. /ošto je gostinska soba bila u mraku, popeo se na sprat, i neko vreme proveo izme#u spava!e sobe i garderobe garderobe,, presvlač presvlače!i e!i se, i šetaju!i šetaju!i se tamo>amo tamo>amo poput zamišljen zamišljenog og mesečara mesečara.. &li pribrao pribrao se pre nego nego što što je pono ponovo vo izaš izašao ao da se prid pridru ruži ži svoj svojoj oj ženi ženi u ku!i ku!i velik velikee gosp gospo# o#e, e, 'iha 'ihael elis isov ovee pokroviteljke. 8nao je da !e ga tamo lepo dočekati. Čim je ušao u onu manju sobu od dve koliko ih je bilo , ugledao je ženu u grupici pokraj klavira. 'ladi kompozitor u usponu obra!ao se sa muzičke stolice dvojici gojaznih muškaraca koji su s le#a delovali staro i trima vitkim ženama čija su le#a izgledala mlado. $ velikom gospo#om su iza paravana bile samo dve osobe1 čovek i žena, koji su sedeli jedno do drugog na naslonjačama u podnožju njenog kauča. /ružila je ruku r uku pomo!niku komesara. > isam se nadala da !u vas večeras ovde videti. Eni mi je rekla... > a. i sNm nisam znao da !u tako brzo završiti posao. /omo!nik komesara je tiho dodao1 > rago mi je što mogu da vam kažem kako je 'ihaelis oslobo#en svake... /okroviteljka bivšeg robijaša primi ovo uveravanje s prezirom. > 8aštoH 8ar su vaši ljudi bili dovoljno glupi da ga povežu sa... > e glupi glupi > prekin prekinuu je pomo!n pomo!nik ik komes komesara ara,, suprot suprotsta stavlj vljaju aju!i !i joj se s pošto poštova vanje njem. m. – ovoljno pametni – dovoljno pametni za tako nešto. astupi tišina. Čovek u podnožju kauča prestade da razgovara sa damom, pa podiže pogled bledo se osmehuju!i. osmehuju!i. > e znam da li ste se ikada sreli > reče velika gospo#a. :ospodin :ospodin Vladimir Vladimir i pomo!nik pomo!nik komesara komesara,, pošto pošto su ih upoz upoznali, nali, pozd pozdraviš ravišee jedan jedan drugog drugog odmereno i učtivo. > /laši /laši me > izjavi izjavi iznenada iznenada dama koja je sedela sedela pored gospodin gospodinaa Vladimira, Vladimira, glave glave blago blago nagnute k njemu. /omo!nik komesara je poznavao tu damu. > e izgled izgledate ate uplaše uplašeno no > izgovo izgovorio rio je pošto pošto ju je pažljiv pažljivoo odmeri odmerioo svojim svojim umorni umornim m i staloženim pogledom. Cstovremeno je pomislio kako u toj ku!i, pre ili kasnije, svakoga upoznaš. 7užičasto lice gospodina Vladimira se osmehivalo, me#utim, oči su mu ostale ozbiljne, kao oči ube#enog čoveka. > /a, barem je pokušao > popravila se dama.
crowarez > 'o! navike, valjda > reče pomo!nik komesara, neodoljivo nadahnuto. > /reti društvu svim mogu!im užasima > nastavi dama, čiji je izgovor bio mazan i spor. spor. > vezi sa tom eksplozijom u parku :rinič. Czgleda da svi treba da strepimo od onoga šta nas čeka ako se tim ljudima ne stane na put širom sveta. isam imala pojma da je j e sve tako ozbiljno. :ospodin Vladimir, koji se pravio da ne sluša, nagnuo se prema kauču i čuo kako pomo!nik komesara kaže1 > -op -opšte šte ne sumnja sumnjam m da je gospo gospodin din Vladim Vladimir ir potpun potpunoo svest svestan an pravog pravog znača značaja ja ovo ovogg doga#aja. :ospodin Vladimir se zapita na šta cilja taj prokleti nametljivi policajac. /ošto su generacije njegovih predaka stradale od instrumenata proizvoljne mo!i, on se i u rasnom, i u nacionalnom i i u ličnom pogledu plašio policije. o o je bila nasle#ena slabost, potpuno nezavisna od njegove procene, razuma, razuma, iskustva. iskustva. 7o#en 7o#en je s tim. &li to ose!anje ose!anje koje je ličilo na nerazuman nerazuman strah koji neki ljudi imaju od mačaka nije stajalo na putu njegovom ogromnom preziru prema engleskoj policiji. ovršio je rečenicu upu!enu velikoj gospo#i, i malo se okrenuo na stolici. > Bo!ete da kažete da imamo velikog iskustva s tim ljudima. a, zaista, mnogo trpimo zbog njihovog delovanja, dok vi... – gospodin Vladimir je na trenutak oklevao, zbunjeno se smeškaju!i. – ok ih vi rado trpite u svojoj sredini > dovršio je, pokazuju!i rupice na oba glatko izbrijana obraza. 8atim je dodao ozbiljnije1 > Čak bih mogao da kažem – zato što ih prihvatate. Kadaa je gospo Kad gospodin din Vladim Vladimir ir završi završio, o, pomo!n pomo!nik ik komes komesara ara spusti spusti pog pogled led,, i razgov razgovor or se prekinu. :otovo odmah nakon toga, gospodin Vladimir krenu. Čim se le#ima okrenuo kauču, ustade i pomo!nik komesara. > 'islila sam da !ete ostati i povesti Eni ku!i > reče 'ihaelisova pokroviteljka. > 'islim da ipak moram još nešto da obavim večeras. > - vezi sa...H > /a, da – na neki način. > 7ecite mi, o čemu je tu zaista reč – kakav je to užasH > eško eško je re!i šta je to, ali moglo bi da bude ca+se cel0bre 1 > reče r eče pomo!nik komesara. - žurbi žurbi je nap napust ustio io gostin gostinsku sku sobu, sobu, i zateka zatekaoo gospod gospodina ina Vladim Vladimira ira u hod hodnik niku, u, gde je brižljivo umotao vrat velikim svilenim šalom. Cza njega je čekao sluga, pridržavaju!i mu kaput. rugi je stajao spreman da otvori vrata. C pomo!niku komesara su pomogli da obuče kaput, i smesta ga pustili napolje. /ošto je sišao niz prednje stepenište, zastao je, kao da razmišlja kojim putem da krene. Kada je to primetio kroz otvorena vrata, gospodin Vladimir se zadržao u hodniku da izvadi () 0r. 0r. doslovno1 čuveni spor, tj. neko značajno političko, političko, ideološko ili kulturno pitanje oko koga se vode sudski sporovi i javne polemike. 2/rim. urednika3
crowarez cigaru i zatraži vatru. /ružio mu ju je stariji čovek u livreji sa zabrinutim izgledom. &li šibica se ugasila" sluga je tada zatvorio vrata, i gospodin Vladimir mirno zapali svoju veliku cigaru. Kada je konačno izašao iz ku!e, s ga#enjem je primetio kako ;prokleti policajac= i dalje stoji na pločniku. ;a li je mogu!e mogu!e da čeka čeka meneH meneH=, =, pomis pomislio lio je gospod gospodin in Vladim Vladimir ir,, pog pogled ledom om traže! traže!ii dvokolice u blizini. ije video nijedne. voje kočije su čekale kraj ivičnjaka, lampe su im postojano gorele, konji stajali savršeno mirno, kao isklesani u kamenu, a kočijaši nepomično sedeli ispod velikih krznenih ogrtača, ne pomeraju!i čak ni bele drške svojih velikih bičeva. :ospodin Vladimir po#e, dok ga je ;prokleti policajac= u stopu pratio. ije progovarao. akon četiri koraka gospodin Vladimir se razljuti i postade mu neprijatno. o o nije moglo da potraje. > :rozno vreme > procedio je, ljutito. > -mereno > reče ravnodušno pomo!nik komesara. Sutao je još neko vreme. – -hvatili smo čoveka koji se zove Verlok > uzgred je napomenuo. :ospodin Vladimir se nije zateturao, nije ustuknuo, niti promenio korak. &li nije mogao a da ne uzvikne1 > 'olimH% – /omo!nik komesara nije ponovio svoju izjavu. – /oznajete ga – nastavio je istim tonom. :ospodin Vladimir se zaustavi, i grleno viknu1 > 8ašto to kažeteH > e kažem ja. Kaže gospodin Verlok. > o je nekakav nekakav lažljivi lažljivi pas > reče gospodin gospodin Vladimir, Vladimir, zvuče!i zvuče!i pomalo pomalo istočnjačk istočnjački.i. &li u dubini duše je bio gotovo zadivljen neobičnom pronicljivoš!u engleske policije. jegovo mišljenje se tako naglo promenilo da je na trenutak osetio blagu mučninu. Dacio je cigaru i krenuo dalje. > - ovom doga#aju mi se najviše svi#a to > nastavi pomo!nik komesara polako > što mi daje izvanrednu polaznu tačku tačku za posao koji smatram da se mora obaviti – a to je, čiš!enje ove zemlje od svih stranih političkih špijuna, policije, i takve vrste – pasa. /o mom mišljenju, oni su užasna smetnja" a tako#e i pretnja. &li ne možemo za njima da tragamo pojedinačno. 6edini način je da poslodavcima njihovo zapošljavanje zapošljavanje postane neprijatno. neprijatno. $tvari postaju postaju nepristojne. C opasne, opasne, tako#e, za nas, ovde. :ospodin Vladimir je ponovo stao na trenutak. > Kako to misliteH > $u#enje tom Verloku !e javnosti pokazati i tu opasnost i nepristojnost. > iko ne!e verovati u to što takav čovek kaže > reče gospodin Vladimir prezrivo. > 5bilje i tačnost tačnost pojedinos pojedinosti ti !e ubed ubediti iti veliku veliku ve!inu ve!inu javnosti javnosti > blago blago nastavi nastavi pomo!nik pomo!nik komesara.
crowarez > akle, ozbiljno nameravate da to učinite. > -hvatili smo čoveka" nemamo izbora. > $amo !ete nahraniti lažljivi duh tih revolucionarnih nitkova > pobuni se gospodin Vladimir. Vladimir. – 8ašto želite da pravite skandalH skandalH Cz moralnih razloga – ili...H -znemirenost gospodina Vladimira je bila očigledna. C pošto je pomo!nik komesara na ovaj način saznao da u kratkim izjavama gospodina Verloka mora biti neke istine, nezainteresovano reče1 > /ostoji /ostoji tu i praktična praktična strana. strana. Cma tu još dosta dosta toga da se uradi da bismo bismo se pozabavil pozabavilii pravom stvari. e možete re!i da nismo delotvorni. &li nemamo nameru da dopustimo da nas zavaravaju nekim lažima pod bilo kakvim izgovorom. :ospodin Vladimir povisi ton. > e delim vaše mišljenje. mišljenje. $ebično $ebično je. ema sumnje sumnje u ose!anja ose!anja koja gajim prema prema svojoj svojoj zemlji" ali osim toga, uvek sam ose!ao da treba da budemo i dobri Evropljani – mislim i na vlade i na ljude. > a > reče jednostav jednostavno no pomo!nik pomo!nik komesara. komesara. – $amo što vi na Evropu Evropu gledate gledate s drugog drugog kraja. &li > nastavio je dobronamerno > strane vlade ne mogu da se žale na nedelotvornost naše policije. /ogledajte ovaj napad" slučaj koji je bilo naročito teško pratiti baš kao da je reč o nekoj prevari. 8a manje od dvanaest časova uspeli smo da utvrdimo identitet čoveka koji je bukvalno raznet na parči!e, pronašli smo organizatora napada i stekli uvid u to ko je bio njegov podstrekač. & mogli smo oti!i i dalje. $amo, zaustavili smo se na granicama svoje teritorije. > 8nači, ovaj zločin je planiran u inostranstvu > izusti gospodin Vladimir brzo. – /riznajete da je planiran u inostranstvuH > eoret eoretski ski.. $am $amoo teor teorets etski, ki, na strano stranojj teri teritori toriji" ji" a inostr inostrans anstvo tvo je izmišl izmišljot jotina ina > oda oda pomo!nik komesara, upu!uju!i na ambasade za koje se smatra da su deo zemlje kojoj pripadaju. – &li to je pojedinost. 5bra!am se vama ovim povodom zato što vaša vlada najviše gun#a na našu policiju. Vidite Vidite da nismo tako tako loši. aročito sam želeo želeo da vam prenesem prenesem naš uspeh. uspeh. > $vakako sam vam veoma zahvalan > procedi gospodin Vladimir kroz zube. > 'ožemo da uhvatimo svakog anarhistu ovde > nastavi pomo!nik komesara, kao da navodi reči glavnog inspektora Bita. – $ve što sada želimo jeste da se rešimo agenata>provokatora i svi !emo biti bezbedni. :ospodin Vladimir mahnu rukom dvokolicama koje su prolazile. > e ulazite ulazite ovamo ovamo > primeti primeti pomo!nik pomo!nik komesara komesara,, posmatraju posmatraju!i !i zgradu zgradu veličanst veličanstvenih venih razmera i prijatnog izgleda, iz čije je velike sale dopiralo svetlo kroz staklena vrata na širokom stepeništu.
crowarez &li gospodin Vladimir, sede!i ukočenog pogleda u dvokolicama, odveze se bez reči. i pomo!nik komesara nije svratio u veličanstvenu zgradu. Dio je to Klub istraživača. Kroz glavu mu prolete misao da gospodina Vladimira, počasnog člana, ubudu!e ovde ne!e često vi#ati. /ogledao je na sat. Dilo je tek pola jedanaest. Veče mu je bilo potpuno ispunjeno.
crowarez
Jedanaesto poglavlje
/ošto je glavni inspektor Bit otišao, gospodin Verlok se uzmuvao po salonu. $ vremena na vreme je bacao pogled na ženu kroz otvorena vrata. ;$ada sve zna=, mislio je saose!aju!i saose!aju!i s njom, ali pomalo je bio i zadovoljan sobom. Cako je Verlokovoj duši možda nedostajalo veličine, ipak je bila sposobna za nežna ose!anja. Bvatala ga je groznica od same pomisli na to da mora da joj prenese vest. :lavni inspektor Bit ga je oslobodio tog zadatka. o je dobro prošlo. $ada mu je preostalo da se suoči s njenim bolom. :ospodin Verlok nikako nije očekivao da !e morati da se suočava s bolom izazvanim tako užasnom smr!u, koju nije mogao da objasni pre9injenim razlozima ili ubedljivom rečitoš!u. 5n nikada nije ni pomislio da !e $tivi poginuti tako iznenadnom i nasilnom smr!u. 5vako mrtav, $tivi je predstavljao ve!u ve!u smetnju nego kada kada je bio živ. živ. :ospodin Verlok Verlok je očekivao očekivao povoljan ishod svog svog poduhvata, ne zbog $tivijeve pameti, koja ponekad može na čudan način da zavara čoveka, ve! zbog slepe poslušnosti i slepe dečakove odanosti. Cako nije bio veliki psiholog, gospodin Verlok je procenio dubinu $tivijevog 9anatizma. adao se kako !e $tivi uspeti da se udalji od zidova 5pservatorije kao što ga je podučio, putem koji mu je prethodno nekoliko puta pokazao, i da !e se pridružiti svom zetu, mudrom i dobrom gospodinu Verloku, Verloku, izvan parka. /etnaest minuta bi trebalo da bude dovoljno i za najve!u budalu da postavi napravu i udalji se. & /ro9esor je jemčio i više od petnaest minuta. &li $tivi se sapleo ve! pet minuta nakon što je ostao sam. C gospodin Verlok Verlok se moralno potresao do srži. $ve je predvideo osim toga. 5čekivao je da !e $tivi biti rasejan i izgubljen – da !e morati da ga traži i na kraju na#e u nekoj policijskoj stanici ili seoskoj ludnici. 5čekivao je da !e $tivija uhapsiti, i nije se toga plašio, zato što je gospodin Verlok Verlok imao vrlo visoko mišljenje o $tivijevoj odanosti u koju je, za vreme njihovih mnogobrojnih šetnji, pažljivo usadio i potrebu za !utanjem. /oput putuju!eg 9ilozo9a, gospodin Verlok je, dok se šetao londonskim ulicama, promenio $tivijevo mišljenje o policiji razgovorima ispunjenim prepredenim razlozima. ijedan mudrac nije imao pažljivijeg i ushi!enijeg učenika. /otčinjenost i obožavanje bili su tako očigledni da se u gospodinu Verloku probudilo nešto nalik na naklonost prema dečaku. - svakom slučaju, nije očekivao da !e doga#aj tako brzo povezati s njim. ikada mu ne bi palo na pamet da !e njegova žena iz predostrožnosti zašiti adresu unutar dečakovog kaputa. e može se na sve misliti.
crowarez a to je mislila kada je rekla da ne mora mora da se brine ako ako se $tivi izgubi za za vreme šetnje. /ostarala /ostarala se da se dečko pojavi. E pa, pojavio se osvetnički% > akle, dakle > mrmljao je gospodin Verlok sa ču#enjem. @ta je time mislilaH a ga poštedi brigeH a ne mora neprekidno da se osvr!e na $tivijaH ajverovatnije je imala dobru nameru. $amo, trebalo je da mu kaže za tu svoju predostrožnost. :ospodin :ospodin Verlok se uputio uputio iza tezge u prodavnicu prodavnicu.. ije imao nameru nameru da napadne napadne ženu ogorčenim prekorevanjem. ije ose!ao ogorčenost. eočekivani sled doga#aja ga je preobratio u 9atalistu. $ada se više ništa nije moglo učiniti. Czustio je1 > isam želeo da naudim dečaku. :ospo#a Verlok se strese na zvuk muževljevog glasa. ije otkrila otkril a lice. ajni agent, čovek od poverenja pokojnog barona $tot>Vortenhajma, $tot>Vortenhajma, neko vreme posmatrao ju je teškim, upornim, nerazumnim pogledom. /ocepane večernje večernje novine su joj ležale kraj nogu. Cz njih nije mogla mnogo saznati. :ospodin Verlok oseti potrebu da razgovara sa ženom. > o je taj prokleti Bit, haH > rekao je. – -znemirio te je. ivljak, tako da ženi sve izbrblja. 7azboleo sam se od razmišljanja kako da ti to saopštim. $atima sam sedeo u malom salonu Češir Čiza i smišljao najbolji način. $hvataš da nikada nisam mislio da naudim tom dečaku. :ospodin :ospodin Verlok, erlok, tajni agent, agent, govo govorio rio je istinu. istinu. -pravo -pravo je ljubav ljubav prema prema ženi ženi pretrpela pretrpela najve!i šok od preuranjene eksplozije. odao je1 > isam bio naročito raspoložen dok sam tamo sedeo i razmišljao o tebi. /rimetio je da mu je žena ponovo blago zadrhtala, što ga je pogodilo. /ošto je i dalje uporno sakrivala sakrivala lice rukama, pomislio pomislio je da je bolje da je nakratko nakratko ostavi samu. /oveden /oveden tim osetljivim nagonom gospodin Verlok se ponovo povukao u salon, gde je gasna lampa prela kao zadovoljna mačka. Jenska promišljenost gospo#e Verlok ostavila je hladnu govedinu na stolu sa nožem za sečenje mesa i viljuškom, i polovinu vekne hleba gospodinu Verloku za večeru. $ve je to sada primetio prvi put, i pošto je odsekao sebi sebi parče hleba i mesa, počeo je da jede. jegova želja za jelom nije poticala od neosetljivosti. :ospodin Verlok tog dana uopšte nije doručkovao. 5tišao je od ku!e gladan. /ošto nije bio energičan čovek, odlučnost je pronašao u nervozi, koja ga je uglavnom stiskala za grlo. ije mogao ništa da okusi. - 'ihaelisovoj ku!i nije bilo hrane baš kao i u zatvoreničkoj !eliji. /omilovani apostol je živeo na malo mleka i koricama ustajalog hleba. @taviše, kada je gospodin Verlok stigao, on se ve! popeo na sprat nakon svog oskudnog obroka. 5buzet radom i oduševljenjem književnog stvaranja, nije čak ni odgovorio na dovikivanje gospodina Verloka iz podnožja malog stepeništa. > Vodim ovog momka ku!i na dan>dva.
crowarez C uistinu, gospodin Verlok nije ni sačekao odgovor, odgovor, ve! je smesta izjurio iz ku!e, a za njim i poslušni $tivi. $ada kada je sve bilo gotovo i kada mu je sudbina istrgnuta iz ruku neočekivanom neočekivanom brzinom, gospodin Verlok se 9izički ose!ao užasno praznim. $ekao je meso, hleb i gutao večeru stoje!i kraj stola, povremeno bacaju!i pogled na svoju ženu. jena uporna nepomičnost mu je remetila razmišljanje. /onovo se odšetao do prodavnice, i sasvim joj se primakao. :ospodinu Verloku Verloku je bilo neprijatno od tog tugovanja s prekrivenim licem. 5čekivao je, naravno, da mu žena bude vrlo uznemirena, ali želeo je da se pribere. Dila mu je potrebna sva njena pomo! i sva njena odanost u ovim novim okolnostima. > ije bilo pomo!i > izrekao je sa sumornim sažaljenjem. – Bajde, Vini, moramo da mislimo na sutra. 'oraš da budeš razborita kad me odvedu. 8astao je. :rudi gospo#e Verlok su se grčevito grčevit o nadimale. o nije umirilo umiril o gospodina Verloka, po čijem su mišljenju ove novonastale okolnosti zahtevale od dvoje ljudi kojih se to najviše ticalo smir smiren enos ost, t, odlu odlučn čnos ost, t, i drug drugee osob osobin inee koje koje nika nikako ko nisu nisu išle išle uz duše duševn vnoo rast rastro rojst jstvo vo usle usledd neobuzdanog bola. :ospodin Verlok je bio čovečan" došao je ku!i spreman da dopusti svojoj ženi da izrazi ljubav prema bratu. &li nije shvatao ni prirodu niti veličinu tog ose!anja. & to mu se moralo oprostiti, pošto to nikako nije mogao da shvati, osim da prestane da bude ono što jeste. Dio je preplašen i razočaran, razočaran, i to se videlo videlo iz izvesne grubosti grubosti u njegovom obra!anju. > 'ogla bi da me pogledaš > primetio je pošto je malo sačekao. Kao da ga je neko istisnuo kroz ruke kojima je gospo#a Verlok prekrivala lice, odgovor je izleteo, umrtvljen, žalostan. > e želim da te vidim dok sam živa. > BaH @ta% > :ospodina Verloka je prosto zapanjilo površno i doslovno značenje ove izjave. Dila Dila je očig očigle ledn dnoo nera nerazu zumn mna" a" obič običan an krik krik prev prevel elik ikog og bola bola.. /rek /rekrio rio ju je plaš plašto tom m brač bračne ne popustljivosti. -mu gospodina Verloka nedostajalo je dubine. /od pogrešnim utiskom da je vrednost pojedinca u tome kakav je u sebi samom, nikako nije mogao da shvati kakvu je vrednost imao $tivi u očima gospo#e Verlok. Verlok. $ve je primila tako prokleto teško, pomislio je u sebi. 8a sve je kriv onaj prokleti Bit. 8ašto je morao da mu tako uznemiri ženuH &li ne sme joj dozvoliti, za njeno dobro, da tako nastavi jer !e potpuno da se raspameti. > $lušaj% $lušaj% e možeš možeš ovak ovakoo da sediš u prodavni prodavnici ci > obratio obratio joj se sa usiljenom usiljenom oštrinom, oštrinom, u kojoj je pomalo bilo i prave razdraženosti, jer morali su da rasprave hitna praktična pitanja ako !e ve! presedeti celu no!. – eko bi mogao da u#e svakog trena > dodao je, i ponovo sačekao. ije ništa postigao, i tokom tog predaha, gospodin Verlok pomisli koliko je smrt konačna. /romenio je
crowarez ton. – o#i. 5vo ga ne!e vratiti > rekao je, nežno, spreman da je primi u naručje i prisloni je na grudi, gde su se me#usobno borili nestrpljenje i sažaljenje. &li osim kratkog drhtaja, na gospo#u Verlok očigledno nije delovala snaga te očigledne istine. -mesto toga, dirnula je gospodina Verloka. /okrenula ga je u njegovoj jednostavnosti kako bi se zalagao za umerenost, skre!u!i pažnju na sopstvenu ličnost. > Dudi razumna, Vini. Vini. @ta bi bilo da si izgubila meneH /omalo /omalo je očekivao očekivao da !e uzviknuti uzviknuti.. &li nije se ni pomerila. pomerila. 'alo se nagn nagnula ula unazad, unazad, i primirila u potpunoj, neshvatljivoj nepomičnosti. Verlokovo Verlokovo srce poče da kuca brže. $pustio joj je ruku na rame, govore!i1 > e budi luda, Vini. ije davala nikakav znak. Dilo je nemogu!e razgovarati o bilo čemu sa ženom čije lice ne možeš da vidiš. :ospodin Verlok uhvati ženu za zglavke. &li ruke kao da su joj bile čvrsto slepljene. 8anela se napred kako ju je povukao, i gotovo je pala sa stolice. /reneražen njenom bespomo!nom mlitavoš!u, mlitavoš!u, pokušao je da je vrati na stolicu kad se ona odjednom ukočila, istrgnula iz njegovih ruku, istrčala iz prodavnice kroz salon pa u kuhinju. $ve se odigralo vrlo brzo. Video Video joj je samo deli! lica i oči tek toliko da zna zna kako ga nije nije pogledala. Čitav doga doga#aj #aj je ličio na borbu oko stolice, stolice, jer je gospodin gospodin Verlok smesta smesta zauzeo zauzeo ženino ženino mesto na njoj. Verlok Verlok nije rukama prekrio lice, ali je utonuo u sumorne misli. e!e mo!i da izbegne zatvor. $ada nije ni želeo da se izvuče. 8atvor je bio podjednako bezbedno mesto od nezakonite osvete kao i grob, osim što u zatvoru ima prostora za nadu. 5čekivao je da ga osude na zatvorsku kaznu, ranije ga oslobode, pa da zatim ode da živi negde u inostranstvu, o čemu je ve! razmišljao, u slučaju neuspeha. /a, i doživeo je j e neuspeh, mada ne onakav kakvog se pribojavao. ako ako je bio blizu uspeha da bi sasvim sigurno prestravio gospodina Vladimira s tim njegovim surovim ruganjem uz ovaj dokaz tajanstvene delotvornosti. Darem se sada tako činilo gospodinu Verloku. -gled bi mu u &mbasadi porastao da... da njegovoj ženi nije pala na pamet ta nesre!na zamisao da ušije adresu na unutrašnju stranu $tivijevog kaputa. :ospodin Verlok, Verlok, budu!i da nije bio glup, vrlo brzo je primetio kakav izvanredan uticaj ima na $tivija, mada nije sasvim razumeo odakle to potiče – ta uverenost u njegovu izuzetnu mudrost i dobrotu koju su mu usadile dve zabrinute žene. - svim nepredvi#enim okolnostima koje je zamišljao gospodin Verlok sasvim je pravilno računao na $tivijevu nagonsku odanost i slepo čuvanje tajne. 'ogu!nost koju nije predvideo zapanjila ga je kao ose!ajnog čoveka i odanog muža. $a svih drugih stanovišta ovo je čak imalo i svojih prednosti. išta nije moglo bolje sačuvati tajnu od smrti. ok je sedeo zbunjen i preplašen u Češir Čizu, gospodin Verlok Verlok je morao to sebi da prizna, jer mu ose!ajnost nije ometala rasu#ivanje. o što se $tivi divljački razneo, ma
crowarez koliko ga je razmišljanje o tome uznemiravalo, samo mu je osiguralo uspeh" jer cilj pretnji gospodina Vladimira svaka svakako ko nije bilo rušenje zida, ve! stvaranje moralnih posledica. -z sve muke i strepnje gospodina Verloka, moglo bi se re!i da su posledice bile očekivane. Kada su one sasvim neočekivano stigle i u njegov dom u ulicu Dret, gospodin Verlok, koji se borio kao čovek usred košmara da sačuva svoj položaj, prihvatio je taj udarac u duhu ube#enog 9ataliste. /oložaj je izgubio ničijom krivicom, zaista. o je učinila mala si!ušna činjenica. Kao kad se u mraku oklizneš na koru banane i slomiš nogu. :ospod :ospodin in Verlok erlok umorno umorno uzd uzdah ahnu. nu. ije ose!ao ose!ao ogo ogorče rčeno nost st prema prema ženi. ženi. /omisli /omislioo je1 ;'ora!e da vodi računa o prodavnici dok mene drže u zatvoru.= C kada je pomislio kako !e joj $tivi u početku nepodnošljivo nedostajati, veoma se zabrinuo za njeno zdravlje i raspoloženje. Kako li !e izdržati tako sama u toj ku!iH e!e biti dobro ako se slomi dok je on iza brave. @ta bi tada bilo s prodavnicomH /rodavnica je bila njegovo preimu!stvo. 'ada je gospodin Verlok Verlok prihvatio gubitak položaja tajnog agenta, nije mogao da dopusti da potpuno propadne" uglavnom, mora se priznati, iz brige za svoju ženu. ženu. ako tiha, i van njegovog vidokruga u kuhinji, plašila ga je. a joj je samo majka tu. &li ta luda starica... :ospodina Verloka obuze bes. 'ora da razgovara sa svojom ženom. $vakako bi mogao da joj kaže kako čovek postane očajan pod odre#enim okolnostima. &li ne!e oti!i tako daleko da joj to saopšti. /re svega, bilo mu je jasno da večeras ne!e ništa posti!i. -stao je da zatvori vrata sa ulice i ugasi gas u prodavnici. /ošto je tako osigurao samo!u oko svog ognjišta, gospodin Verlok se odšetao do salona i pogledao u kuhinju. :ospo#a Verlok je sedela na mestu gde bi se $tivi obično smestio uveče s papirom i olovkom da se malo razonodi crtanjem bezbrojnih krugova koji podse!aju na haos i večnost. 7uke je skrstila na stolu, a glavu spustila na ruke. :ospodin Verlok je neko vreme posmatrao njena le#a i kosu, zatim se udaljio od kuhinjskih vrata. 8bog 9ilozo9ske, gotovo prezrive suzdržanosti gospo#e Verlok, Verlok, koja je bila temelj njihove bračne sloge, bilo mu je užasno teško da se s njom sporazume sada kada ih je zadesila ova nesre!a. :ospodina Verloka je to bolno mučilo. 5kretao se oko stola u salonu kao što je to obično činio, nalik na veliku životinju u kavezu. /ošto je radoznalost jedan od oblika samootkrivanja, sistematski neradoznala osoba uvek ostaje delimično tajanstvena. $vaki put kada bi prošao pored vrata gospodin Verlok bi nelagodno pogledao svoju ženu. ije se on nje bojao. :ospodin :ospodin Verlok Verlok je zamišljao da ga ta žena voli. &li nije navikao da joj se poverava. & poverenje koje je morao da joj ukaže bilo je duboko psihološke prirode. Kako joj je s takvim nedostatkom prakse mogao preneti ono što je i sam vrlo nejasno ose!ao1 da postoje zavere kobne sudbine, da ponekad neka misao raste u glavi sve dok se ne otrgne
crowarez u spoljni svet i ne počne da postoji kao nezavisna sila, pa čak i kao sugestivan glasH ije mogao da je obavesti o tome kako čoveka može da proganja debelo, oštroumno, glatko izbrijano lice sve dok ti na pamet ne padne najlu#e mogu!e sredstvo da ga se otarasiš. Čim se setio setio prvog prvog sekret sekretara ara velike velike ambasa ambasade, de, gospo gospodin din Verlok erlok zastad zastadee na vratim vratima, a, i pogledavši dole u kuhinju s ljutitim licem i stisnutim pesnicama, pesnicama, obrati se ženi1 > e znaš s kakvom životinjom sam morao da imam posla. /onovo se pokrenuo da se još jednom prošeta oko stola" a zatim kad je stigao do vrata, opet je stao, sevaju!i sevaju!i pogledom sa stepenica. stepenica. > Auda, podrugljiva, opasna životinja, koja nema više razuma od... akon svih ovih godina% Čoveka kao ja% & nosio sam glavu u torbi u toj igri. i nisi ni znala. &li tako i treba. @ta bih imao od toga da sam ti rekao kako rizikujem da me u svakom trenutku neko probode nožem za ovih sedam godina koliko smo u brakuH isam ja tip koji bi optere!ivao ženu koja ga voli. ije bilo potrebe da znaš. :ospodin Verlok se ponovo prošetao salonom, puše!i se od besa. > 8lobna životinja > počeo je ponovo na vratima. – :urnuo bi me u kanal da umrem od gladi, kao od šale. C on je još mislio kako je to prokleto dobra šala. Čoveka kao što sam ja% $lušaj samo% /ojedinci na najvišim položajima u svetu mogu meni da zahvale što i danas hodaju na dve noge. 8a takvog čoveka si se ti udala, devojko moja% /rimetio /rimetio je da mu se žena ispravila. ispravila. 7uke gospo#e gospo#e Verlok ostale ostale su ispružene ispružene na stolu. stolu. :ospodin Verlok joj se zagledao u le#a kao da na njima može da pročita posledice svojih reči. > ije se kovala nijedna zavera za ubistvo u poslednjih jedanaest godina a da ja u njoj nisam učestvovao dovode!i svoj život u opasnost. 'noštvo ovih revolucionara sam poslao, s bombama u džepovima, da ih uhvate na granici. $tari baron je znao koliko vredim njegovoj zemlji. C onda se odjednom pojavi svinja – neupu!ena, ohola svinja. :ospodin Verlok lagano si#e niz dva stepenika, u#e u kuhinju, uze čašu iz ormari!a, i drže!i je u ruci, pri#e sudoperi sudoperi ne gledaju!i gledaju!i u ženu. > $tari baron nikada ne bi izveo tu podlu ludost da me pozove u posetu u jedanaest ujutru. ovom gradu ima njih dvojica ili trojica koji bi mi otvoreno, da su me videli kako tamo ulazim, pre ili kasnije razbili glavu. Dila je to besmislena, smrtno opasna podvala. ako izložiti čoveka opasnosti – čoveka kao što sam ja. :ospodin Verlok, odvrnu slavinu iznad sudopere, sasu tri čaše vode, jednu za drugom, niz grlo da ugasi požare sopstvenog ogorčenja. /onašanje gospodina gospodina Vladimira bilo je kao vreo žig koji mu je zapalio čitavu utrobu. ije mogao da pre#e preko takve izdaje. aj čovek, koji nije želeo da
crowarez obavlja uobičajene teške poslove kakve je društvo zahtevalo od svojih skromnijih članova, vršio je svoju tajnu delatnost sa neumornom predanoš!u. :ospodin Verlok je bio odan. 5dan svojim poslodavcima, pitanju društvene stabilnosti – kao i onima koje je voleo – što je i potvrdio kada se, nakon što je spustio čašu u sudoperu, okrenuo i rekao1 > a nisam mislio mislio na tebe, tebe, zgrabio zgrabio bih tog siledžiju siledžiju za grlo i nabio nabio mu glavu glavu u kamin. kamin. C te kako bih se suprotstavio tom rumenom, r umenom, glatko izbrijanom... :ospodin Verlok se nije ni potrudio da završi rečenicu, kao da nije bilo sumnje u to koja bi bila poslednja reč. /rvi put u životu se poverio toj neradoznaloj ženi. 6edinstvenost ovog doga#aja, snaga i značaj ličnih ose!anja koje je u njemu probudilo ovo priznanje, izbrisale su $tivijevu sudbinu iz Verlokove glave. a neko vreme gospodinu Verloku prestalo je da se privi#a dečakovo mucavo postojanje ispunjeno strahovima i ogorčenjem, kao i njegov nasilni kraj. Cz tog razloga, kada je podigao pogled zapanjio ga je ženin neprikladni pogled. - njemu nije bilo ljutnje, niti nepažnje, ve! je bio čudan i nezadovoljavaju!i. @taviše, kao da je bio usmeren na jednu tačku iza gospodina Verloka. -tisak je bio tako snažan da je gospodin Verlok pogledao preko ramena. Cza njega nije bilo ničega1 samo u belo okrečeni zid. Czuzetni muž Vini Verlok nije primetio nikakav ispis na zidu. 4* /onovo se okrenuo ženi, i ponovio je, naglašavaju!i1 > @čepao @čepao bih ga za vrat. e zvao se ja Verlok, erlok, da nisam nisam mislio mislio na tebe, iscedio iscedio bih pola života iz te životinje pre nego što bih ga pustio. C nemoj misliti da bi zvao policiju. e bi se usudio. 7azumeš zašto, zar neH 8nalački je namignuo ženi. > e > reče gospo#a Verlok prigušenim prigušeni m glasom, uopšte ga ne gledaju!i. gledaju!i . – 5 čemu pričašH :ospodin Verlok se obeshrabri. Dio je umoran. Cmao je težak dan, i živci su mu bili krajnje napeti. akon mesec dana izbezumljenosti od brige, i neočekivano doživljene nesre!e, rastrzana duša gospodina Verloka žudela je za odmorom. jegova karijera tajnog agenta završila se onako kako niko nije mogao da predvidi" samo, sada !e možda uspeti da se konačno naspava. &li gledaju!i svoju ženu, sumnjao je u to. 5na je sve ovo teško primila – nimalo nalik na nju, pomislio je. aterao se da progovori. > 'ora!eš 'ora!eš da se sabereš, sabereš, devo devojko jko > reče joj saose!a saose!ajno. jno. – o što se desilo desilo ne može da se popravi. :ospo#a Verlok se malčice trgla, mada joj se nijedan miši! na bledom licu nije ni najmanje pomerio. :ospodin :ospodin Verlok, Verlok, koji nije gledao gledao u nju, nastavi nastavi nespretno1 > Cdi sad u krevet. /rijalo bi ti da se dobro isplačeš. 4* Czraz koji označava zlu kob ili neposrednu neposrednu opasnost. Cz Knjige anilove, gde se u božanskom božanskom ispisu na zidu predvi#a pad Vavilonskog carstva. 2/rim. prev.3
crowarez Cza ovakvog mišljenja stajala je opšta saglasnost čovečanstva. čovečanstva. $veopšte je mišljenje da se, baš kao što se i para diže u vazduh, i svako žensko ose!anje obavezno završi plakanjem. C vrlo je verovatno, da je $tivi skončao u svom krevetu pod njenim očajničkim pogledom, u njenom zaštitničkom zagrljaju, da bi bol gospo#e Verlok sebi dao oduška u bujici gorkih i čistih suza. C gospo#a Verlok je, kao i svako drugo ljudsko bi!e, u sebi nosila nesvesnu pomirenost sa sudbinom da bi mogla da se suoči s normalnim pojavama ljudske sudbine. ije mnogo time ;razbijala glavu=, jer je bila svesna da se time ;ne vredi mnogo baviti=. &li žalosne okolnosti $tivijeve pogibije, koja je za gospodina Verloka Verloka imala prolazni karakter i bila samo deo ve!e nesre!e, osušile su joj suze na samom izvorištu. Kao da joj je preko očiju neko prevukao belo usijano gvož#e" u isto vreme, srce joj se skamenilo i pretvorilo u grumen leda, od čega joj je telo podrhtavalo iznutra, a lice joj se zaledilo i nepomično zurilo u belo okrečeni zid na kome ništa nije pisalo. - gospo#i Verlok, sada kada je bila lišena svoje 9ilozo9ske suzdržanosti, preovladala su silovita majčinska ose!anja, zbog kojih su joj se u nepomičnoj glavi rojile svakojake misli. 8amišljala ih je, ali ih nije izražavala. :ospo#a Verlok nije bila mnogo rečita, ni javno ni privatno. $a ose!anjem besa i zaprepaš!enja zbog izdaje, razmišljala je o smislu svog života, kroz se!anja koja su se uglavnom ticala $tivijevog teškog života od njegovih najranijih dana. Jivela je samo s jednim ciljem i s jedinstvenim plemenitim nadahnu!em. nadahnu!em. Kao oni retki životi koji ostave traga u mislima i ose!anjima čitavog čovečanstva. &li se!anjima gospo#e Verlok je nedostajala plemenitost i veličanstvenost. Videla je sebe kako stavlja dečaka na spavanje pod svetlom jedne jedine sve!e na praznom najvišem spratu ;poslovne zgrade=, koja je s mračnim tavanom i raskošnim svetlucanjem lampi i brušenog stakla u prizemlju ličila na začaranu palatu. :ospo#i Verlok Verlok se sada privi#ao samo taj lažni sjaj. $e!ala se kako je češljala dečaku kosu i vezala mu dečju pregaču – a i sama je nosila jednu" utehe koju je pružala tom malom i užasno preplašenom bi!u, od koga ni sama nije bila mnogo starija, ve! samo malo manje uplašena" privi#alo joj se presretanje udaraca 2često ih je zaustavljala sopstvenom glavom3, vrata koja su očajnički zatvarana pred očevim gnevom 2ne zadugo3" bačeni žarač 2ne daleko3, koji je tu oluju pretvorio u tupu i užasnu tišinu koja usledi nakon praska groma. C sve te prizore nasilja koji su navirali pratila je gruba i duboka dreka čoveka povre#enog u svom očinskom očinskom ponosu, koji je za sebe verovao da je proklet pošto mu je jedno dete bilo ;cmizdravi idiot a drugo pokvarena #avolica=. #avolica=. & ta #avolica od pre pre mnogo godina godina bila je upravo ona. ona. :ospo#a :ospo#a Verlok je pono ponovo vo sablasno sablasno začula začula iste reči, i tada joj se sumorna sumorna senka senka ku!e na Delg Delgre rejv jviji iji spus spustil tilaa na rame ramena na.. Dilo Dilo je to pora porazn znoo se!a se!anje nje,, iscr iscrpl plju juju! ju!ii priz prizor or bezb bezbro rojni jnihh poslužavnika s doručkom koje je nosila nebrojenim stepenicama, beskonačnog beskonačnog cenkanja za peni, napornog posla kome nije bilo kraja, čiš!enja, pajanja, ribanja, od podruma do tavana" dok je
crowarez nemo!na majka, teturaju!i se na oteklim nogama, kuvala u prljavoj kuhinji, a jadni $tivi, nesvesni ali glavni pokretač svih njihovih nevolja, čistio gospodi čizme u perionici. &li u tom privi#enju bilo je daška vrelog londonskog leta, i usred njega lik mladi!a u najboljem nedeljnom odelu, sa slamnatim šeširom na crnoj kosi i drvenom lulom u ustima. Ajubazan i veseo, bio je očaravaju!i pratilac za putovanje svetlucavom rekom života" ali njegov čamac je bio vrlo mali. - njemu je bilo mesta samo za partnerku sa veslom, ali ne i za putnike. /ušten je da otplovi daleko od ku!e na Delgrejviji dok je Vini skrivala svoje suzne oči. 5n nije bio stanar. $tanar je bio gospodin Verlok, lenj i no!na ptica, pospano šaljiv ujutru ispod pokrivača, ali sa iskrama zaljubljenosti u očima ispod teških kapaka, i uvek s novcem u džepovima. ije bilo svetlucanja na sporoj reci njegovog života. 5na je tekla kroz tajnovita mesta. &li njegova barka je bila prostrana, a suzdržana velikodušnost je prihvatala i druge putnike. putnike. :ospo#a Verlok je nastavila da razmišlja o sedmogodišnjoj sedmogodišnjoj sigurnosti za $tivija koju je ona verno platila" sigurnosti koja je prerasla u poverenje, u ose!aj odoma!enosti, postojan i dubok kao mirni bazen, čiju bi brižljivo čuvanu površinu tek pomalo zatalasala povremena poseta druga 5sipona, robusnog anarhiste s bestidno privlačnim očima, u čijem pogledu je bilo pokvarene bistrine koja bi očarala očarala svaku iole pametnu pametnu ženu. /rošlo /rošlo je samo neko nekoliko liko trenutaka trenutaka otkako otkako je u kuhinji kuhinji glasno glasno izgovoren izgovorenaa poslednj poslednjaa reč, a gospo#a Verlok je ve! zurila u prizor od pre dve nedelje. 5čima sa užasno raširenim zenicama zurila je u privi#enje svog muža i sirotog $tivija dok su se ulicom uli com Dret, rame uz rame, udaljavali od prodavnice. Dio je to poslednji prizor života koji je j e gospo#a Verlok Verlok mudro osmislila" života koji je bio lišen ljubavi i draži, lepote i gotovo svake pristojnosti, ali dostojan divljenja zbog postojanosti ose!anja i istrajavanja u nameri. C u tom poslednjem privi#enju bilo je takvog olakšanja, takve blizine oblika, tako preciznih preciznih pojedinosti, da se iz gospo#e gospo#e Verlok Verlok otelo bolno i slabašno mrmljanje, koje je oživelo tu veliku iluziju njenog života, zapanjeno mrmljanje koje je utihnulo na njenim ubledelim usnama. > 'ogli bi biti otac i sin. :ospodin Verlok zastade, i podiže brigom izmučeno lice. – BaH @ta si reklaH > upita. /ošto nije dobio odgovor, nastavio je svoje zloslutno koračanje. & onda je uz prete!e mahanje krupnom, mesnatom pesnicom prasnuo1 > a. Ajudi Ajudi iz ambasa ambasade de.. 8anim 8animlji ljiva va gomila gomila,, zar zar ne% ne% o kraja kraja nedel nedelje je !u nek nekee od njih naterati da zažale što nisu dva metra pod zemljom. BaH @taH /ogledao je iskosa, spuštene glave. :ospo#a Verlok je zurila u belo okrečeni zid. Čist zid – savršeno čist. Čistina u koju bi mogao da se zaletiš i o nju razbiješ glavu. :ospo#a Verlok je i dalje
crowarez nepomično sedela. ije se pomerala baš kao što bi stanovništvo polovine planete bilo nepomično od zaprepaš!enja zaprepaš!enja i očaja kada bi se odjednom sunce ugasilo na letnjem nebu. > &mbasada > poče ponovo gospodin Verlok, nakon što je iskrivio lice, iskezivši zube kao vuk. – $amo da sam mogao da se uvučem tamo s batinom na jedno pola sata. -darao bih ih sve dok ne bi ostala nijedna cela kost me#u čitavom tom gomilom. &li nema veze, nauči!u ja njih kako to izgleda kada pokušaju da izbace čoveka kao što sam ja da istrune na ulici. Cmam ja jezik. ?eo svet !e znati šta sam radio za njih. e plašim se. ije me briga. $ve !e iza!i na videlo. $vaka prokleta sitnica. $amo neka se pripaze% 5vim rečima rečima je gospodin gospodin Verlok objavio objavio svoju svoju že# za osvetom. osvetom. Dila je to vrlo prikladna prikladna osveta. - skladu sa onim što mu je njegov um šaputao. /rednost joj je bila u tome što je zavisila od njega i što je mogla lako da se prilagodi njegovom načinu života, koji se sastojao iz odavanja tajni i otkrivanja nezakonitih postupaka drugih ljudi. &narhiste i diplomate njemu su bili jedno te isto. :ospodin Verlok Verlok nije poštovao tu#u ličnost. /rezir mu je bio ravnomerno raspore#en na čitavo polje njegovog delovanja. &li kao pripadnik revolucionarnog proleterijata – što je nesumnjivo bio – bio je prilično netrpeljiv prema društvenim društvenim razlikama. razlikama. > išta me na svetu ne može sada zaustaviti > dodao je i zastao, uporno posmatraju!i svoju ženu, koja je uporno posmatrala prazan zid. išina u kuhinji se nastavljala, i gospodin Verlok oseti razočaranje. 5čekivao je od žene da nešto nešto kaže. kaže. &li usne usne gospo# gospo#ee Verlok, erlok, obliko oblikovan vanee na uob uobiča ičajen jen način način,, sačuva sačuvale le su uko ukoče čenu nu nepomičnost kao i ostatak njenog lica. C gospodin Verlok je bio razočaran. 'ada, priznavao je, prilika i nije zahtevala od nje da govori. Conako nije bila rečita žena. Cz razloga koji su poticali iz samih osnova njegove psihologije, gospodin Verlok Verlok je bio sklon da veruje svakoj ženi koja bi mu se predala. $toga je verovao svojoj ženi. Cmali su savršen, ali ne i precizan sporazum. Dio je to pre!utan sporazum, u skladu s ravnodušnoš!u ravnodušnoš!u gospo#e Verlok i tromoš!u i tajanstvenoš!u tajanstvenoš!u gospodina Verloka. 5boje su se suzdržavali od zadiranja u suštinu činjenica i pobuda. 5va suzdržanost, koja je na neki način oslikavala duboko poverenje koje su imali jedno u drugo, istovremeno je unosila i izvesnu dozu neodre#enosti u njihovu intimnost. ijedan brak nije savršen. :ospodin Verlok je pretpostavljao da ga njegova žena razume ali bilo bi mu drago da mu je tog trenutka rekla šta misli. o bi ga utešilo. a uteha mu je bila uskra!en uskra!enaa iz neko nekoliko liko razloga. razloga. /ostojala /ostojala je 9izička 9izička prepreka prepreka11 gospo#a gospo#a Verlok nije dovoljno vladala svojim glasom. 'ogla je ili da vrišti ili da !uti, i nagonski je izabrala !utanje. Vini Verlok je po svojoj naravi bila !utljiva osoba. & tu su bile i parališu!e okrutne misli koje su je obuzele. 5brazi su joj ubledeli, usne poprimile pepeljastu boju, bila je začu#uju!e
crowarez nepomična. C mislila je i ne gledaju!i gospodina Verloka1 Verloka1 ;5vaj čovek je odveo dečaka da ga ubije. 5dveo je dečaka od ku!e da ga ubije. 5dveo je dečaka od mene da ga ubije%=. Čitavo bi!e gospo#e Verlok bilo je izmučeno tom neubedljivom i izlu#uju!om mišlju. Dila joj je u venama, kostima, u korenu kose. 8auzela je biblijski stav tugovanja – prekriveno lice, poderana ode!a" zvuci jadikovanja i leleka ispunjavali su joj glavu. &li zubi su joj bili čvrsto stisnuti, a oči bez suza su joj gorele od gneva, zato što nije bila pokorno stvorenje. 8aštita koju je pružala svom bratu u suštini je bila surovo i ogorčeno složena. Volela ga je ratobornom ljubavlju. Dorila se za njega – čak i protiv sebe. o što ga je izgubila donelo joj je gorčinu poraza, i bol ugušene strasti. jegova smrt nije bila obična. @taviše, nije joj smrt oduzela $tivija. 5teo joj ga je gospodin Verlok. Verlok. Videla Videla ga je. /osmatrala je kako odvodi dečaka a da ni ruku nije podigla. C pustila ga je da ide, kao – kao budala – slepa budala. & onda, nakon što ga je ubio, vratio se ku!i. $amo se vratio ku!i kao što bi se svaki muž vratio ku!i svojoj ženi... Kroz stisnute stisnut e zube gospo#a Verlok je procedila zidu1 > & ja sam mislila da se prehladio. prehladi o. :ospodin Verlok je čuo ove reči i prisvojio prisvoj io ih je. > ije to bilo ništa > rekao je, mrzovoljno. – Dio sam uznemiren. -znemiren zbog tebe. :ospo#a Verlok je lagano okrenula glavu i prebacila prebacil a pogled sa zida na svog muža. :ospodin Verlok je, grickaju!i vrhove prstiju, gledao u zemlju. > ema pomo!i pomo!i > mumlao mumlao je, spustivši spustivši ruku. – 'oraš da se sabereš. sabereš. Di!e ti potrebna potrebna sva tvoja pamet. i si nam navukla policiju na vrat. ema veze, ne!u ništa više re!i o tome > nastavi gospodin Verlok, velikodušno. – isi mogla da znaš. > isam > izusti izusti gospo#a gospo#a Verlok. erlok. 8vučalo 8vučalo je kao da je leš progovorio progovorio.. :ospodin :ospodin Verlok nastavi nit svog govora. > e krivim te. /okaza!u ja njima. Čim se na#em iza brave i ključa, bi!u dovoljno bezbedan da mogu da pričam – razumeš. 'oraš da računaš na to da !u biti dve godine odsutan > nastavio je, iskreno zabrinut. – ebi !e biti lakše nego meni. i !eš imati šta da radiš, dok ja... $lušaj, Vini, moraš nekako da održiš ovaj posao naredne dve godine. ovoljno si upu!ena u njega. ovoljno si pametna. 5bavesti!u 5bavesti!u te kada do#e vreme vreme da pokušaš sve da prodaš. 'ora!eš 'ora!eš da budeš vrlo oprezna. oprezna. rugovi !e te sve vreme posmatrati. 'ora!eš da budeš vešta kao što znaš, i zatvorena kao grob. iko ne sme da sazna šta !eš da uradiš. emam nameru da dopustim da mi neko razbije glavu ili me ubode u le#a čim iza#em na slobodu. ako je govo govorio rio gospodin gospodin Verlok, erlok, dok mu je um na genijalan genijalan i promišljen promišljen način način rešavao rešavao pitanja budu!nosti. :las mu je bio mračan, u skaldu sa situacijom. $ve što nije želeo da se dogodi
crowarez upravo se i dogodilo. Dudu!nost je bila nesigurna. jegovu procenu je, možda, na trenutak zamaglio strah od okrutne ludosti gospodina Vladimira. Kada čovek pre#e četrdesetu, može mu se oprostiti ako ga ozbiljno uzdrma mogu!nost da izgubi posao, naročito ako je taj čovek tajni agent policije, sigurno uljuljkan u svest o sopstvenoj vrednosti i poštovanju uvaženih ličnosti. 'oglo mu se oprostiti. $ada se sve gromoglasno raspalo. :ospodin Verlok je bio staložen" ali nije bio veseo. ajni agent koji svoje tajne baci u vetar iz želje za osvetom, i razme!e se svojim postignu!ima pred očima javnosti, postaje meta očajničkog i krvožednog ogorčenja. Dez preteranog preuveličavanja preuveličavanja opasnosti, gospodin Verlok je pokušao da sve jasno predstavi svojoj ženi. /onovio je kako nema nameru da dopusti revolucionarima da ga ubiju. /ogled /ogledao ao je ženu ženu pravo pravo u oči. oči. Jenine Jenine prošir proširene ene zenice zenice primiš primišee njegov njegov pog pogled led u svoje svoje nedokučive dubine. > /reviše te volim za tako nešto > rekao je, uz kratki nervozni smeh. Dledo rumenilo oboji jezivo i nepomično lice gospo#e Verlok. $ obzirom na to da je završila s prizivanjem prošlosti, ne samo da je čula ve! je tako#e i razumela reči koje je izgovorio njen muž. /ošto su bile u krajnjem neskladu s njenim duševnim stanjem, na nju su proizvele dejstvo blagog gušenja. uševno stanje gospo#e Verlok bilo je jednostavno" ali nije bilo dobro. 6edna misao ju je previše obuzela. $vaki kutak i pukotina njenog mozga bili su ispunjeni mišlju da je ovaj čovek, s kojim je sedam godina živela bez odbojnosti, odveo ;sirotog dečaka= od nje s namerom da ga ubije – čovek na koga se se navikla i dušom i telom" čovek čovek kome je verovala odveo odveo je dečaka da ga ubije% ubije% svom obliku, svojoj suštini, posledici, koja je bila univerzalna i menjala čak i izgled neživih stvari, bila je to misao koja te natera da sediš i čudiš se doveka. :ospo#a Verlok Verlok je sedela mirno. C po toj misli 2ne po kuhinji3 lik gospodina Verloka hodao je tamo>amo, kao i obično u šeširu i kaputu, i gazio joj čizmama po mozgu. Verovatno je i govorio" ali misao gospo#e Verlok mu je prekrivala glas. 'e#utim, glas se povremeno čuo. $ vremena na vreme bi se pojavile neke povezane reči. vrdnje su im bile uglavnom pune nade. - svim takvim prilikama, raširene zenice gospo#e Verlok bi izgubile odsutnu ukočenost i pratile pokrete njenog muža s mračnom brigom i neprobojnom pažnjom. /ošto je bio dobro obavešten obavešten o svim pitanjima u vezi sa svojim tajnim pozivom, gospodin gospodin Verlok je svojim planovima i kombinacijama predskazivao uspeh. 8aista je verovao da !e mu nakon svega biti lako da izbegne nož gnevnih revolucionara. /rečesto je preuveličavao jačinu njihovog besa i dužinu njihove ruke 2u pro9esionalnom smislu3 da bi gajio mnogo iluzija na ovaj ili il i na onaj način. a bi preterivao promišljeno, čovek mora da počne da meri istančano. 8nao je tako#e koliko
crowarez se vrline i koliko sramote zaboravi za dve godine – dve duge godine. jegov prvi zaista poverljiv razgovor sa ženom bio je optimističan iz ube#enja. ako#e ako#e je smatrao da bi bilo dobro pokazati svu sigurnost koju je u stanju da sakupi. -li!e on toj sirotoj ženi hrabrost. /o njegovom osloba#anju, koje !e, naravno, u skladu sa čitavim njegovim životom biti tajno, njih dvoje !e zajedno nestati bez gubljenja vremena. @to se tiče prikrivanja tragova, molio je ženu da mu veruje. 8nao je kako to treba učiniti tako da ni sam #avo... 5dmahnuo 5dmahnuo je glavom. glavom. Czgledalo Czgledalo je da se razme!e. razme!e. $amo je želeo želeo da je ohrabri. ohrabri. Cmao je dobru nameru, ali gospodin Verlok nije imao sre!e da se sporazume sa svojom publikom. $amouv $amouvere ereni ni ton je rastao rastao oko uva gospo# gospo#ee Verlok, erlok, koje koje je uglavn uglavnom om puštal puštaloo reči reči da da prolaze" jer šta njoj sada znače rečiH Kakvo bi dobro ili zlo njoj donele reči suočene s njenom jedinstvenom mišljuH mišljuH 'račnim pogledom je pratila pratila čoveka koji je tvrdio da da !e se izvu!i bez bez kazne – čoveka koji je odveo sirotog $tivija od ku!e da ga negde ubije. :ospo#a Verlok se nije mogla setiti tačno gde, ali srce je j e počelo snažno da joj kuca. :ospodin Verlok je nežnim i supružničkim glasom sada izražavao svoje čvrsto uverenje da njih dvoje još mogu da očekuju nekoliko dobrih godina mirnog života. ije se bavio pitanjem na koji način je to mogu!e. 'irnog života !e biti, udobno smeštenog u senci, sakrivenog me#u ljudima čije je telo prah" skroman, kao život ljubičica. 7eči koje je upotrebio gospodin Verlok bile su1 ;'alo !emo se pritajiti.= C to daleko od Engleske, naravno. ije bilo jasno da li je gospodin Verlok imao na umu @paniju ili 6užnu &meriku" &meriku" ali u svakom slučaju je posredi bilo inostranstvo. /oslednja reč koja je doprla do uva gospo#e Verlok, ostavila je nedvosmisleni nedvosmisleni utisak. 5vaj čovek je govorio o odlasku u inostranstvo. -tisak je bio potpuno nepovezan" i pod pritiskom mentalne navike gospo#a Verlok se smesta i automatski zapita1 ;& šta je sa $tivijemH=. Dila je to neka vrsta zaboravnosti" ali odmah je postala svesna da više nije morala da strepi što se toga tiče. ikada više ne!e biti takve prilike. $irotog dečka je odveo i ubio. $iroti dečak je bio mrtav. a potresna kratkotrajna kratkot rajna zaboravnost razbudila razbudil a je razum gospo#e Verlok. /očela je da shvata odre#ene stvari, koje bi sigurno iznenadile gospodina Verloka. Verloka. ije više bilo potrebe da ostaje ovde, u toj kuhinji, u toj ku!i, s tim čovekom – pošto je dečak otišao zauvek. ema nikakve potrebe. C na to, gospo#a Verlok Verlok ustade kao da ju je odbacila opruga. &li tako#e nije videla šta je uopšte zadržava na svetu. C ta nesposobnost ju je zarobila. :ospodin Verlok ju je posmatrao sa supružničkom zabrinutoš!u. > Czgleda da si malo došla sebi > primetio je, nelagodno. ešto čudno u crnilu ženinih očiju uzdrmalo je njegov optimizam. -pravo u tom trenutku, gospo#a Verlok je počela da se ose!a
crowarez oslobo#enom svih zemaljskih veza. obila je svoju slobodu. jen ugovor sa životom, koji je predstavljao taj čovek što tu stoji, istekao je. Dila je slobodna žena. Kada bi gospodin Verlok nekako uspeo to da shvati, doživeo bi pravi šok. Kad je u pitanju srce, gospodin Verlok je uvek bio neoprezno velikodušan, mada je uvek verovao da ga vole zato što je takav kakav jeste. ako da je što se toga tiče, pošto su mu etički pojmovi bili u skladu sa sujetom, bio potpuno nepopravljiv. a bi tako trebalo tr ebalo da bude i u njegovoj moralnoj i zakonitoj vezi, bio je savršeno siguran. 5stario je, ugojio se, raskrupnio, a sve u uverenju da je i dalje neodoljiv, i samim tim i voljen. Kada je video da gospo#a Verlok izlazi iz kuhinje bez reči, razočarao se. > Kuda idešH > doviknuo je prilično oštro. – :oreH :ospo#a :ospo#a Verlok se na vratima vratima okrenu okrenu na zvuk tog glasa. glasa. ago agonska nska obazrivos obazrivostt ro#ena ro#ena u strahu, ogroman strah da !e joj taj čovek pri!i i dodirnuti je, navede je da mu blago klimne glavom 2stoje!i na drugom stepeniku3, uz podrhtavanje usana koje je gospodin Verlok, zbog supružničkog optimizma, protumačio kao bled i nesiguran osmeh. > ako ako je je > osorno osorno ju je pod podsti stica cao. o. – reba reba ti mir i tiši tišina na.. Cdi Cdi samo samo.. C ja !u ti se ubrzo ubrzo pridružiti. :ospo#a Verlok, slobodna žena koja nije imala pojma kuda ide, posluša taj predlog s krutom staloženoš!u. :ospodin :ospodin Verlok ju je posmatrao posmatrao.. estala estala je uza stepenic stepenice. e. Dio je razočaran. razočaran. - njemu njemu je postojalo nešto što bi bilo daleko zadovoljnije da je ona osetila potrebu da mu se baci na grudi. &li bio je velikodušan velikodušan i popustljiv. popustljiv. Vini Vini je uvek bila !utljiva !utljiva i nikada se nije nije otvoreno izražavala. izražavala. i sam gospodin Verlok se nije rasipao tepanjem i rečima. &li ovo nije bilo obično veče. - ovakvoj prilici, čovek bi želeo da ga podrže i ojačaju otvorenim izlivima saose!anja i naklonosti. :ospodin Verlok uzdahnu, i ugasi gasnu lampu u kuhinji. :ospodin Verlok je iskreno i snažno saose!ao sa svojom ženom. :otovo su mu suze navrle na oči dok je stajao u salonu i razmišljao o usamljenosti koja joj se nadvila nad glavom. - ovakvom raspoloženju gospodinu Verloku je $tivi veoma nedostajao u ovom teškom svetu. užno je razmišljao o njegovom kraju. $amo da se taj momak nije tako glupo razneo% 5se!aj neutoljive gladi, ne tako stran nakon napetosti izazvane opasnim poduhvatom čak i avanturistima čvrš!eg sastava nego što je to bio gospodin Verlok, ponovo ga je savladao. /arče pečene govedine, spremljeno nalik na pogrebno pečeno meso 4( za $tivijevu sahranu, privlačilo mu je pažnju i nudilo se. C gospodin Verlok se ponovo poslužio. /oslužio se halapljivo, bez suzdržavanja i pristojnosti, režu!i debele kriške oštrim nožem za meso, i gutaju!i ih bez hleba. ok 4( &luzija na Bamletov zajedljivi komentar na brzu preudaju njegove majke, majke, kada se našalio da su ostaci hrane sa sahrane njegovog oca posluženi na majčinom venčanju. 2/rim. prev.3
crowarez je jeo, gospodinu Verloku Verloku pade na pamet kako nije čuo ženu ženu da se kre!e po spava!oj sobi kao što bi on učinio. /omisao na to da !e je možda zate!i kako sedi na krevetu u mraku ne samo da je preseklo apetit gospodina Verloka ve! ga je tako#e odvratilo i od namere da po#e za njom na sprat. $puštaju!i nož za rezanje, gospodin Verlok Verlok je pažljivo i brižno osluškivao. -mirilo ga je kada je čuo da se konačno pokrenula. Cznenada je prešla preko sobe, i otvorila prozor. prozor. akon perioda tišine, tokom koje ju je zamišljao kako je proturila glavu napolje, napolje, čuo je kako se prozorsko okno lagano spušta. 8atim je načinila nekoliko koraka i sela. $vaki odjek te ku!e bio je poznat gospodinu Verloku, jer je potpuno bio privržen domu. Kada je slede!i put začuo ženine korake, znao je, baš kao da ju je video da to radi, da obuva cipele za šetnju. :ospodin Verlok je malo promeškoljio ramenima na ovaj zlokoban znak, i odmaknuvši se od stola, okrenuo je le#a kaminu, nakrivio glavu i zbunjeno se zagledao u vrhove prstiju. /o zvuku je pratio njeno kretanje. eobuzdano je koračala tamo>amo, s naglim zaustavljanjem, prvo pred komodom, a onda pred ormarom. 5groman teret iznurenosti, sakupljen tokom dana prepunog šokova i iznena#enja, iznena#enja, iscedio je iz gospodina Verloka svu snagu. snagu. ije ije podi podiga gaoo pog pogle ledd sve sve dok dok nije nije čuo čuo žen ženuu kak kakoo sil silaz azii niz nizaa ste stepe peni nice ce.. Kao Kao što što je je i pretpostavio, bila je odevena za izlazak. izlazak. :ospo#a :ospo#a Verlok je bila slobodna slobodna žena. žena. 5tvorila 5tvorila je prozor prozor spava!e spava!e sobe ili s namerom namerom da vikne1 -bistvo% -pomo!%, ili da iskoči. 6er nije tačno znala kako da iskoristi svoju slobodu. Aičnost kao da joj se pocepala na dva dela, i njihovo mentalno delovanje nije bilo dobro usaglašeno. -lica, tiha i pusta s kraja na kraj, odbijala ju je jer je bila na strani tog čoveka koji je bio siguran u svoj imunitet. /lašila se da viče da ne bi neko došao. 5čigledno niko ne bi došao. jen nagon za samoočuvanjem ustuknuo je od pada u takav muljav, duboki rov. :ospo#a Verlok je zatvorila prozor, i obukla se da iza#e na ulicu drugim putem. Dila je slobodna žena. 5bukla se vrlo pažljivo, sve do vezivanja crnog vela preko lica. Kada se pojavila pred njim na svetlu salona, gospodin Verlok primeti da joj je čak i ručna torbica visila s levog ručnog zgloba... 6uri svojoj majci, naravno. - njegovom njegovom umornom umornom mozgu mozgu se rodi misao misao kako su žene ipak zamorna zamorna bi!a. bi!a. &li bio je previše velikodušan da je zadrži duže od trena. 5vaj čovek, okrutno povre#ene sujete, zadrža uzvišeno držanje i ne dopusti sebi zadovoljstvo gorkog osmeha ili prezirnog pokreta. $a istinskom veličinom duše, samo je pogledao drveni sat na zidu, i rekao na savršeno miran ali odlučan način1 > 5sam i dvadeset pet, Vini. ema smisla da tako kasno ideš tamo. e!eš uspeti da se vratiš večeras. :ospo#a Verlok kratko zastade pred njegovom ispruženom rukom. Ajutito je dodao1 > 'ajka !e ti oti!i na spavanje pre nego što stigneš tamo. akva vest može i da sačeka.
crowarez :ospo#a Verlok nije ni pomišljala da ode do majke. Dežala je od same pomisli, i pošto je osetila stolicu iza sebe, prepustila se ose!aju, i sela. amera joj je bila jednostavna. a iza#e kroz vrata zauvek. C ma koliko to ose!anje bilo ispravno, zamisao joj je još imala sasvim neprečiš!en oblik koji je odgovarao njenom poreklu i položaju. ;7adije bih lutala ulicama do kraja života=, pomislila je. &li to stvorenje, čija je moralna priroda bila izložena takvom šoku za koga bi, u 9izičkom smislu, najžeš!i zemljotres u istoriji bio samo slaba i mlitava ml itava predstava, bilo je prepušteno na milost i nemilost nemilost pukim sitnicama, sitnicama, slučajnim vezama. vezama. $ela je. $a šeširom i velom izgledala izgledala je kao da je došla u posetu, kao da je na trenutak svratila kod gospodina Verloka. jena trenutna poslušnost ga je ohrabrila, dok ga ga je izgled tek privremene privremene pomirenosti pomalo pomalo izazivala. > a ti kažem, kažem, Vini > rekao rekao je strogo strogo > tvoje mesto mesto je večeras večeras ovde ovde.. o #avo #avola la sa svim% svim% avukla si mi prokletu policiju na vrat. e krivim te – ali svejedno je to tvoje delo. Dolje skini taj prokleti šešir. šešir. e mogu ti dozvoliti dozvoliti da iza#eš, stara stara moja > dodao je mekšim mekšim glasom. -m gospo#e gospo#e Verlok se uhva uhvatio tio za tu izjavu izjavu s morbidnom morbidnom čvrstinom čvrstinom.. Čovek Čovek koji je odve odveoo $tivija pred njenim očima da ga ubije na mestu čijeg imena trenutno nije mogla da se seti ne!e da je pusti da iza#e. aravno aravno da ne!e. $ada, $ada, kad je ubio $tivija, nikada je ne!e ne!e pustiti. Jele!e da je zadrži zadrži za džabe. C u takvom razmišljanju, skupivši svu snagu bezumne logike, nepovezane misli gospo#e Verlok počeše praktično da rade. 'ogla bi da klizne pokraj njega, otvori vrata, i istrči. &li pojurio bi za njom, zgrabio je oko struka i odvukao nazad u prodavnicu. 'ogla je da ga izgrebe, išutira, ugrize i ubode, tako#e" ali za to joj je bio potreban nož. :ospo#a Verlok Verlok je sedela mirno pod crnim velom, u sopstvenoj ku!i, kao prerušeni i tajanstveni posetilac nedokučivih namera. -zvišenost gospodina Verloka je bila samo ljudska. Konačno ga je razdražila. razdraži la. > 8ar ne možeš ništa da kažešH Daš umeš da nasekiraš čoveka tim svojim smicalicama. 5h, da% 8nam ja te tvoje gluvoneme gluvoneme trikove. Vi#ao Vi#ao sam ih i pre. &li sada ti ne!e uspeti. C za početak, početak, skini tu prokletu stvar. e zna čovek čovek priča li s lutkom ili živom ženom. /rišao /rišao je, ispruž ispružio io ruku ruku i svuk svukao ao joj veo veo,, otkr otkriva ivaju! ju!ii i dalj daljee nedok nedokuči učivo vo lice, lice, o koje koje se njegova nervozna ogorčenost razbijala kao stakleni mehur bačen na stenu. – 5vako je bolje > rekao je da bi prikrio trenutnu nelagodu, i vratio se do starog mesta kraj kamina. ikako ikako mu nije ulazilo u glavu da bi ga žena mogla izneveriti. /omalo se stideo sebe, jer ju je j e voleo i bio velikodušan. @ta da radiH $ve je ve! rekao. Jestoko se pobunio. > 8a ime sveta% sveta% 8naš da sam svuda svuda tražio. tražio. 7izikovao 7izikovao sam da me ubiju da bih pronašao pronašao nekoga za taj prokleti posao. C kažem ti ponovo, nisam mogao da na#em nikog dovoljno ludog ili gladnog. 8a koga me smatraš – ubicu, ili štaH ečka više nema. 'isliš da sam želeo da se razneseH ema ga više. jegove muke su gotove. aše !e tek da počnu, kažem ti, upravo zato što se on
crowarez razneo. e krivim tebe. &li samo pokušaj da shvatiš da je to bio čist nesre!ni slučaj" isto kao da ga je pregazio autobus autobus dok je prelazio prelazio ulicu. jegova jegova velikoduš velikodušnost nost nije bila bezgranič bezgranična, na, jer bio je samo čovek čovek – a ne čudo čudovište vište,, za kakvo ga je smatrala gospo#a Verlok. 8astao je, a režanje koje mu je podiglo brkove i otkrilo svetlucanje belih zuba, dalo mu je izgled zamišljene zveri, ne naročito opasne – spore zveri sa zalizanom glavom, sumornije od tuljana, i s promuklim glasom. > & ako !emo pravo, pravo, to je i tvoje delo, delo, koliko koliko i moje. ako je. 'ožeš 'ožeš da sevaš sevaš očima očima na mene koliko god želiš. 8nam šta možeš tako da učiniš. -bij me ako sam i pomislio da uzmem momka za taj posao. i si mi ga stalno nametala dok su mene mučile brige kako da nas sve izvučem iz nevolje. Koji te je #avo teraoH Čovek bi pomislio da si to radila namerno. C proklet bio ako sam siguran da nisi. e znam šta potajno misliš o svemu ovome što se dešava s tim tvojim paklenim ;baš me briga= pogledom uperenim u prazno, i kad tako ništa ne govoriš.... jegov promukli, poznati glas zastade na trenutak. :ospo#a Verlok nije odgovarala. /re te tišine, postideo se zbog onoga što je rekao. &li kao što se često dešava s miroljubivim muškarcima u porodičnim razmiricama, razmiricama, stid ga je naterao naterao da nastavi. > /onekad tako umeš #avolski da držiš jezik za zubima > poče ponovo, bez podizanja glasa. – ovoljno da čoveka izludiš. $re!a tvoja što mene to tvoje gluvonemo pu!enje ne može tako lako da naljuti kao neke. 6a te volim. &li pazi da ne preteraš. $ad nije vreme za to. 'oramo da smislimo šta da radimo. C ne mogu da te pustim da iza#eš večeras, da odjuriš majci s nekom besmislenom pričom o meni. e!u ti to dozvoliti. emoj da se zavaravaš1 ako smatraš da sam ja ubio dečaka, onda si ga i ti ubila koliko i ja. /o iskrenosti ose!anja i otvorenosti, ove reči su prevazišle sve što je ikada izrečeno u ovom domu, koji je bio održavan novcem tajnog zanata, dopunjavan prodajom manje>više tajanstvene robe1 bednih sredstava koje je smislila osrednjost čovečanstva čovečanstva da bi se sačuvalo nesavršeno društvo od opasnosti moralne i 9izičke pokvarenosti, tako#e tajne, na svoj način. Czgovorio ih je zato što se gospodin gospodin Verlok Verlok zaista razljutio" razljutio" ali !utljiva !utljiva suzdrža suzdržanost nost ovog doma!eg života, života, smešteno smeštenogg u senovitoj ulici iza prodavnice gde sunce nikada nije sijalo, ostala je očigledno nepomu!ena. :ospo#a Verlok Verlok ga je čula savršeno jasno, a zatim je ustala sa stolice u šeširu i kaputu kao posetilac po završetku posete. -putila se ka mužu, ispruživši dlan kao da se tiho oprašta. 'režasti veo čiji je jedan kraj visio na levoj strani strani njenog lica činio je njene suzdržane suzdržane pokrete neuredno neuredno zvaničnim. &li kad je stigla do prostirke ispred kamina, gospodin Verlok tamo više nije stajao. Krenuo je u pravcu so9e, i nije ni podigao pogled da proveri kako je na nju delovala njegova grdnja. Dio je umoran, i povukao se u pravom bračnom duhu. &li bio je povre#en u bolnoj tački svoje tajne slabosti. &ko
crowarez želi da se i dalje duri u toj užasnoj prekomernoj tišini – neka bude tako. $avršeno je ovladala tom doma!om veštinom. :ospodin Verlok Verlok se nezgrapno spusti na so9u, kao i obično ne vode!i računa o sudbini svog šešira, koji je, kao da je navikao da se stara sam o sebi, potražio sigurno sklonište ispod stola. Dio je umoran. C poslednja čestica njegovih nerava bila je potrošena u čudima i mukama tog dana prepunog iznena#uju!ih neuspeha, nakon uznemiruju!ih mesec dana mozganja i nespavanja. Dio je umoran. Čovek nije od kamena. eka ide sve do #avola% :ospodin Verlok se odmarao na uobičajeni način, odeven u ode!u za izlazak. 6edna strana otvorenog kaputa mu je jednim delom ležala na zemlji. :ospodin Verlok se zavalio na le#a. &li žudeo je za savršenijim odmorom – za snom – za nekoliko sati slatkog zaborava. o o !e do!i kasnije. /rivremeno se odmarao. C pomislio je1 ;$amo da prestane s tom prokletom besmislicom. Czlu#uje me.= 'ora da je bilo nečega nečega nesavrše nesavršenog nog u pono ponovo vo stečenoj stečenoj slobodi slobodi koju je ose!ala ose!ala gospo#a gospo#a Verlok. -mesto da krene prema vratima, naslonila se ramenima na policu iznad kamina, kao putnik koji se odmara uz ogradu. /omalo divlji izgled joj je davao crni veo koji joj je kao krpa visio preko obraza, kao i ukočenost tamnog pogleda u koji se ulivala svetlost prostorije što se gubila bez traga i jednog jedinog zraka. a žena, sposobna za pogodbu koja bi prenerazila gospodina Verloka i njegovu predstavu o ljubavi da je samo posumnjao u nju, bila je neodlučna, jer bila je obazrivo svesna da nešto u njoj priželjkuje i zvanično zaključenje tog posla. :ospodin :ospodin Verlok je na so9i meškoljio meškoljio ramenima, ramenima, traže!i traže!i savršeno savršeno udob udoban an položaj, položaj, i iz dubine duše je izustio želju koja je bila toliko pobožna koliko je bilo mogu!e s obzirom na izvor iz kojeg je potekla. > Voleo bih > zarežao je promuklo > da nikada nisam video park :rinič, niti išta što ima veze s njim. /rigušeni zvuk je ispunio tu sobicu svojom skromnom jačinom, uskla#enom sa skromnom prirodom želje. Vazdušni talasi odgovaraju!e dužine, koji su se širili u skladu s tačnim matematičkim 9ormulama, lebdeli su oko svih neživih predmeta u sobi, i zapljuskivali glavu gospo#e Verlok kao da je u pitanju glava od kamena. C ma koliko se to činilo neverovatnim, oči gospo#e Verlok Verlok kao da su postale još ve!e. 8vučna želja prepunog srca gospodina Verloka Verloka uplovila je u prazno mesto u se!anju njegove žene. /ark :rinič. /ark% amo je dečak ubijen. /ark – izlomljene grane, iskidano liš!e, šljunak, parči!i mesa i kostiju njenog brata, sve kulja zajedno nalik na vatromet. $etila se sada šta je čula, i to vrlo slikovito. 'orali su da ga sakupe lopatom. /očela je neobuzdano da drhti, a pred njom se ukazala ta alatka s jezivom gomilicom sakupljenom sa zemlje. :ospo#a Verlok očajnički sklopi oči, prekrivaju!i privi#enje crnilom svojih očnih kapaka, gde je
crowarez nakon pljuska osaka!enih udova, $tivijeva otkinuta glava visila sama, lagano se spuštaju!i kao poslednja zvezda zvezda pirotehničke predstave. :ospo#a :ospo#a Verlok Verlok otvori oči. Aice joj više nije bilo kameno. $vako je mogao da primeti tu 9inu promenu u izrazu lica, i pogledu, što joj je dalo nov i iznena#eni izraz" izraz koji su stručne osobe retko opažale u uslovima dokolice i sigurnosti neophodnim za temeljnu analizu, ali čije značenje je bilo jasno ve! na prvi pogled. :ospo#a Verlok Verlok više nije sumnjala u to da je pogodbi došao kraj" misli joj više nisu bile nepovezane, nepovezane, radile su pod kontrolom njene volje. &li gospodin Verlok Verlok nije primetio ništa. 5dmarao se u tom patetičnom stanju optimizma do koga je doveo preterani zamor. ije želeo dalje probleme – čak ni sa ženom – najmanje najmanje s njom od svih ljudi na svetu. svetu. jegovo osloba#anje osloba#anje od optužbe je bilo bilo neosporno. Volela ga je zbog njega samog. C to njeno trenutno !utanje je tumačio u svoju korist. ošao je trenutak da se pomire. išina je dovoljno dugo trajala. /rekinuo je tako što ju je tiho pozvao. > Vini. > a > odgo odgovori vori poslušno poslušno gospo#a gospo#a Verlok, erlok, slobodna slobodna žena. žena. $ada je upravljala upravljala sopstveni sopstvenim m umom, svojim govornim organima" ose!ala je da gotovo savršeno vlada svakim vlaknom svoga tela. 5no je pripadalo samo njoj, jer je pogodba istekla. $ada je jasno videla. /ostala je lukava. 5dlučila je da mu tako spremno odgovori s razlogom. ije želela da taj čovek promeni svoj položaj na so9i koji je u datim okolnostima bio vrlo povoljan. -spela je. Čovek se nije ni pomerio. &li pošto mu je odgovorila, ostala je nehajno naslonjena na kamin nalik na putnicu koja se odmara. ije žurila. Čelo joj je bilo glatko. :lavu i ramena gospodina Verloka sakrivao je naslon so9e. -perila mu je pogled u stopala. 5stala 5stala je tako tajanstve tajanstveno no mirna i iznenada iznenada pribrana pribrana dok se gospodin gospodin Verlok nije oglasio oglasio glasom bračnog autoriteta, i malčice se pomerio da joj napravi mesta da sedne na ivicu so9e. > o#i ovamo > obratio joj se čudnim tonom, za koji se moglo re!i da je surov, surov, ali gospo#i Verlok je bio dobro poznat kao ton udvaranja. $mesta se pomerila napred, kao da je i dalje verna žena vezana za tog čoveka neraskidivim ugovorom. esnom rukom je lagano prešla preko ivice stola i, kada je krenula prema so9i, nož za sečenje mesa je bez i najmanjeg zvuka nestao iz posude. :ospodin Verlok je začuo pucketanje drveta na podu, i bio je zadovoljan. Čekao je. :ospo#a Verlok mu se približav približavala. ala. Kao da je $tivijeva $tivijeva lutaju!a duša potražila potražila utočište utočište u grudima grudima njegove sestre, starateljke i zaštitnice, sličnost njenog lica s bratovljevim je rasla svakim korakom, od spuštene donje usne, pa sve do blage razrokosti očiju. &li gospodin Verlok Verlok to nije video. Aežao je na le#ima i zurio iznad sebe. elom na tavanici a delom na zidu video je senku ruke kako se kre!e stežu!i čvrsto nož za meso. /odrhtavala je gore>dole. /okreti su joj bili lagani. ovoljno lagani da gospodin
crowarez Verlok prepozna ruku i oružje. ovoljno ovo ljno lagani lagani da shvati shvati puno značenje značenje nago nagovešta veštaja ja i oseti ukus smrti kako mu se penje penje grlom. Jenu mu je obuzelo pomamno ludilo – ubilačko ludilo. /okreti su joj bili dovoljno lagani da početno parališu!e dejstvo ovog otkri!a pro#e pre nego što je čvrsto rešio da pobedi u toj strašnoj borbi sa naoružanom poludelom ženom. Dili su dovoljno lagani da gospodin Verlok razradi plan odbrane koji je uključivao i bežanje iza stola i obaranje žene na zemlju teškom drvenom stolicom. &li nisu bili dovoljno lagani da bi dali gospodinu Verloku vremena da pomeri ni ruku ni nogu. ož mu se ve! zario u grudi. ije naišao ni na kakav otpor na svom putu. $lučajnost ima takvu preciznost. - taj udarac nožem, upu!en preko stranice kauča, gospo#a Verlok Verlok je unela sve nasle#e svog drevnog i mračnog porekla, jednostavnu surovost iz pe!inskog doba i neuravnotežen nervozni bes iz ka9anskog doba. :ospodin Verlok, Verlok, tajni agent, malo se prevrnuvši na bok od siline udarca, izdahnuo je ne pomerivši ni ruku ni nogu, ali promucavši reč ;nemoj= u znak protesta. :ospo#a Verlok ispusti nož, a neverovatna sličnost s njenim pokojni bratom je izbledela, i postala sasvim obična. obična. uboko je udahnula, udahnula, prvi put lako otkako otkako joj je glavni inspektor inspektor Bit pokazao deo oznake sa $tivijevog kaputa. agnula se napred na savijenim rukama preko naslona so9e. 8auzela je taj jednostavan stav ne s namerom da posmatra ili da likuje nad telom gospodina Verloka Verloka ve! zbog talasanja i ljuljanja salona, koji se ve! neko vreme ponašao kao da je olujno more. 5se!ala je vrtoglavicu, ali bila je smirena. /ostala je slobodna žena sa savršenom slobodom u kojoj nije imala šta da želi i apsolutno ništa da radi, pošto više nije postojala $tivijeva potreba za njenom privrženoš!u. :ospo#u Verlok, Verlok, koja je razmišljala u slikama, sada nisu mučila privi#enja, zato što uopšte nije razmišljala. C nije se pomerala. Dila je žena koja je uživala u potpunoj neodgovornosti i beskrajnoj dokolici, gotovo kao da je i sama leš. ije se pomerala, nije razmišljala. & nije ni smrtna ljuštura pokojnog gospodina Verloka koja se odmarala na so9i. Czuzevši činjenicu da je gospo#a Verlok disala, njih dvoje bi sada bili u savršenom skladu1 u tom skladu obazrive suzdržanosti bez suvišnih reči i davanja znakova, što je bila osnova uzajamnog poštovanja u normalnom bračnom životu. 6er bio je poštovanja vredan, i pristojnom povučenoš!u je prikrivao probleme do kojih može da dovede bavljenje tajnim zanimanjem i trgovina sumnjivom robom. C ta pristojnost je do poslednjeg trenutka ostala neuzdrmana neprikladnim kricima i drugim neprimerenim iskrenim ponašanjem. ponašanjem. C nakon zadatog udarca, sve je i dalje ostalo pristojno u nepomičnoj tišini. išta se nije pomeralo u salonu dok gospo#a Verlok nije lagano podigla glavu i pogledala na sat s ljubopitljivim nepoverenjem. /ostala je svesna otkucaja u sobi. opro joj je do ušiju, a jasno se se!ala da se sat na zidu nije pre čuo, nije zvučno kucao. @ta sad to znači što je iznenada počeo da kuca tako glasnoH Kazaljke su pokazivale deset minuta do devet. :ospo#a Verlok nije marila za
crowarez vreme, a kucanje se nastavljalo. 8aključila je da to ne može biti sat, i njen sumorni pogled preleti preko zidova, zatreperi, zatreperi, i odluta, dok je naprezala sluh sluh da odredi odakle odakle dolazi zvuk. ik>tik>tik. akonn što je neko vreme osluškiva ako osluškivala, la, gospo#a gospo#a Verlok spusti spusti pogled pogled na telo svog muža. muža. 8auzimalo je tako poznati i uobičajeni položaj koji je imalo za vreme odmora da je mogla da ga posmatra i da joj ne bude neprijatno zbog očiglednih novina u njenom porodičnom životu. :ospodin Verlok Verlok se samo odmarao na svoj uobičajeni način. Czgleda da mu je bilo udobno. 8bog položaja tela gospodina Verloka, gospo#a Verlok, njegova udovica, nije mogla da mu vidi lice. ok su joj lepe, pospane oči putovale za zvukom, zamislile su se kad su ugledale pljosnati predmet od kosti koji je malo štrčao iz so9e. Dila je j e to drška kuhinjskog noža za sečenje mesa i nije tu bilo ničeg čudnog osim njegovog položaja pod pravim uglom u odnosu na Verlokov prsluk i činjenice da je nešto iz njega kapalo. amne kapi su jedna za drugom padale na podnu prostirku, uz zvuk kucanja koji je rastao brzo i besno kao otkucavanje poludelog sata. Kada je dostiglo najve!u brzinu, kucanje se promenilo u neprekidni zvuk curenja. :ospo#a Verlok Verlok je posmatrala tu promenu dok joj se senka uznemirenosti pojavljivala i povlačila s lica. Dio je to mlaz, taman, brz, tanak... Krv% -sle -sledd te nep nepre redv dvi# i#en enee okol okolno nost sti, i, gos gospo po#a #a Verlo erlokk se trg trgnu nu iz iz svog svog bes bespo posl slen enog og i neodgovornog položaja. 5djednom je pokupila suknje, slabašno kriknula i potrčala k vratima, kao da je taj mlaz bio prvi znak razorne poplave. atrčala je na sto i odgurnula ga obema rukama kao da je živ tako snažno da je odleteo daleko na svoje četiri noge, uz glasno struganje, dok se veliki tanjir s pečenicom teško teško razbio o pod. ada se sve utišalo. utišalo. :ospo#a :ospo#a Verlok se zaustavila zaustavila kod vrata. vrata. 5krugli 5krugli šešir šešir koji se posle posle pomeranja stola našao našao nasred poda poda lagano se ljuljao uskovitlan njenim njenim begom.
crowarez
Dvanaesto poglavlje
Vini Vini Verlok, udovica gospodina Verloka, sestra pokojnog odanog $tivija 2koji je raznet na parči!e potpuno nevin i uveren da izvršava plemenit zadatak3, nije istrčala kroz vrata salona. 5trčala je tako daleko, sve do vrata, od običnog mlaza krvi, ali to je bio pokret zbog odvratnosti koju je ose!ala. C tamo je zastala, izbečenih očiju i spuštene glave. Kao da je u tom begu preko malog salona pretrčala mnoge godine, gospo#a Verlok je pokraj vrata bila potpuno drugačija osoba od one žene koja se naginjala preko so9e, s blagom vrtoglavicom, ali inače slobodna da uživa u dubokom miru dokolice i neodgovornosti. :ospo#a Verlok više nije ose!ala vrtoglavicu. :lava joj je bila mirna. $ druge strane, ona sama sama više nije bila smirena. smirena. Dojala se. &ko je izbegavala da pogleda u pravcu svog usnulog muža, to nije bilo zato što ga se bojala. ije bilo tako strašno gledati gospodina Verloka. Czgleda da mu je bilo udobno. @taviše, bio je mrtav. :ospo#a Verlok se nije uzalud zavaravala kada je smrt bila u pitanju. /okojnike ništa ne može da vrati, ni ljubav ni mržnja. 5ni ti ništa ne mogu. 5ni su kao ništa. 5se!ala je neku vrstu surovog prezira prema čoveku koji je dopustio da tako lako bude ubijen. Dio je gospodar ku!e, muž, i $tivijev $tivijev ubica. & sada je bio nebitan u svakom svakom pogledu. /raktično /raktično je manje vredeo vredeo od ode!e na svom telu, od kaputa i čizama – od šešira koji je ležao na podu. Dio je ništa. ije bio vredan ni da ga pogleda. Čak više nije bio ni $tivijev ubica. 6edini ubica koga bi ljudi zatekli u sobi, kada bi došli da potraže gospodina Verloka, bila bi – ona sama% 7uke su joj se tako tresle da joj dvaput nije pošlo za rukom da veže veo. :ospo#a Verlok više nije bila dokona i neodgovorna. /lašila se. 8abadanje noža u gospodina Verloka bio je samo udarac. 5slobodio je prigušene bolne krike zaglavljene u njenom vratu, suze osušene u vrelim očima, mahniti i ogorčeni gnev na užasnu ulogu koju je odigrao taj čovek, koji je sada bio manje nego ništa, u otimanju dečaka od nje. -darac je bio izazvan nečim neodre#enim. Krv koja je curila na pod sa drške noža pretvorila ga je u krajnje jasan slučaj ubistva. :ospo#a Verlok, koja se uvek suzdržavala da zagleda dublje u stvari, bila je prinu#ena da zaviri do samog dna ovog slučaja. ije videla lice koje je proganja, prekornu senku, privi#enje kajanja, niti savršenu zamisao. Videla je jedan predmet. aj predmet bila su vešala. :ospo#a :ospo#a Verlok Verlok se plašila vešala. -žasno ih se plašila. /ošto nikada nije videla taj poslednji argument ljudske pravde osim u
crowarez ilustrovanim duborezima uz izvesne priče, prvo ih je ugledala podignute ispred crne i olujne pozadine, ukrašene lancima i ljudskim kostima, okružene pticama koje kljucaju ljudske oči. Dilo je vrlo zastrašuju!e, ali gospo#a Verlok, iako nije bila naročito obaveštena žena, dovoljno je poznavala institucije svoje zemlje da bi znala kako se vešala više ne podižu romantično na obalama močvarnih reka ili na vetrovitim rtovima, ve! u zatvorskim dvorištima. amo bi izme#u četiri visoka zida, kao u neku jamu, u zoru, doveli ubicu da ga pogube, u užasnoj tišini i, kao što piše u novinama, ;u prisustvu vlasti=. $ pogledom uperenim u pod, i nozdrvama koje su podrhtavale od patnje i srama, zamišljala je sebe samu me#u gomilom strane gospode u svilenim šeširima koji smireno izvršavaju svoj zadatak > vešaju je. o – nikada% ikada% C kako se to radiH o što nije mogla da zamisli pojedinosti tako mirnog pogubljenja pretvaralo je njen nerazuman strah u nešto izlu#uju!e. ovine nikada nisu davale nikakve pojedinosti, osim jedne koja se uvek uz izvesno prenemaganje nalazila na kraju oskudnog članka. :ospo#a Verlok ju je zapamtila. -vukla joj se u glavu sa okrutnim užarenim bolom, kao da su joj reči ;/ad je iznosio četiri metra= 44 bile urezane u mozak vrelom iglom. ;/ad je iznosio četiri metra.= 5ve reči su je i 9izički pogodile. :rlo joj se u talasima grčilo da se odupre davljenju" a strah od trzaja je bio tako živ da je obema rukama zgrabila glavu kao da želi da je zadrži da joj ne bude otkinuta s ramena. ;/ad je iznosio četiri metra.= e% o se ne sme nikada dogoditi. To ne bi mogla da podnese. C sama pomisao na to bila joj je j e nepodnošljiva. ije mogla ni da razmišlja o tome. 8ato je gospo#a Verlok donela odluku odluku da smesta po#e po#e i baci se u reku s mosta. 5vog puta je uspela da pričvrsti veo. $ licem kao da je maska, sva u crnom od glave do pete, osim nekoliko cvetova na šeširu, mehanički je pogledala na sat. /omislila je da je stao. ije mogla da veruje da je prošlo samo dva minuta otkako je pogledala poslednji poslednji put. aravno da nije. $tajao je sve vreme. - stvari, prošlo je samo tri minuta od trenutka otkako je duboko, lako udahnula nakon uboda, do trenutka tr enutka kada je gospo#a Verlok Verlok donela odluku da se udavi u emzi. &li gospo#a Verlok Verlok nije mogla u to da veruje. Czgleda da je čula ili čitala o satovima koji se uvek zaustavljaju u trenutku ubistva što na kraju uvek oda ubicu. Dilo joj je svejedno. – o mosta – i odoh preko... > &li pokreti su joj bili spori. $ mukom se vukla preko prodavnice, i morala je da se pridrži za kvaku na vratima pre nego što je smogla snage da ih otvori. -lica ju je plašila, jer je vodila ili na vešala ili u reku. 8abatrgala je preko praga glavom napred, ispruženih ruku, kao da pada preko ograde mosta. 5vaj izlazak na otvoreno imao je ukus davljenja" obavila ju je muljava vlaga, uvukla joj se u nozdrve, zalepila joj se za kosu. ije padala prava kiša, ali oko svake gasne lampe kao da se pušila izmaglica. Konji i kola 44 užinu pada su izračunavali tako da se osu#eniku osu#eniku slomi vrat pre nego što mu noge dotaknu tlo. - obzir je uzimana visina, težina i gra#a osu#enika. 2/rim. prev.3
crowarez su otiš otišli li,, i u mrač mračno nojj ulic ulicii zast zastrti rti proz prozor or koči kočija jašk škee krčm krčmee pred predst stav avlj ljao ao je četv četvrt rtas asto to parče parče krvavocrvenog svetla koje je slabašno sijalo nisko iznad pločnika. :ospo#a Verlok, koja se sporo vukla k njemu, pomisli kako je ona žena bez prijatelja. o je bilo tačno. ako tačno da je, u iznenadnoj želji da ugleda makar jedno prijateljsko lice, mogla da se seti samo gospo#e il, služavke. ije imala poznanikN. ikome ne!e nedostajati u društvu. e treba ni pomisliti da je Vini Verlok zaboravila svoju majku. ije bilo tako. Vini je bila dobra !erka zato što je bila odana sestra. &li majka se uvek oslanjala na nju. amo nije mogla da očekuje ni utehu, a ni savet. $ada kada je $tivi mrtav, izgleda da se veza prekinula. ije mogla da iza#e pred staricu s tom užasnom veš!u. 5sim toga, bila je predaleko. $ada joj je odredište bila reka. :ospo#a Verlok pokuša da zaboravi majku. $vaki $vaki korak korak ju je koštao koštao napo napora ra volje i činio joj se kao da je poslednji poslednji mogu!i. mogu!i. :ospo#a :ospo#a Verlok se vukla pokraj crveno osvetljenog prozora krčme. – o mosta – i odoh preko > ponavljala je sebi sa žestokom tvrdoglavoš!u. /ružila je ruku na vreme da se pribije uz svetiljku. ;e!u sti!i tamo pre jutra=, pomislila je. $trah od smrti je paralisao njene napore da pobegne od vešala. Činilo joj se da se tetura tom ulicom satima. ;ikada ne!u sti!i tamo=, pomislila je. ;a!i !e me kako skitam ulicama. /redaleko je.= /ridržala se, teško dišu!i pod crnim velom. ;/ad je iznosio četiri metra.= $nažno je odgurnula svetiljku, i ponovo krenula. &li saleteo ju je nov talas nesvestice nalik na veliko more, preplavivši joj srce u grudima. – ikada ne!u sti!i tamo > promucala je, odjednom ukočena, blago se njišu!i na mestu gde je j e stajala. – ikada. C čim je shvatila shvatila kako je potpuno potpuno nemogu!e nemogu!e da pešice pešice ode do najbližeg najbližeg mosta, mosta, gospo#a gospo#a Verlok razmisli o begu u inostranstvo. 5djednom joj je nešto palo na pamet. -bice koje su pobegle. /obegli su u inostranstvo. @paniju ili Kali9orniju. /uka imena. @iroki svet stvoren u slavu čoveka bio je samo široka praznina za gospo#u Verlok. Verlok. ije znala na koju stranu da krene. -bice su imale prijatelje, ro#ake, pomagače – imale i male su znanje. 5na nije imala ništa. Dila je j e najusamljeniji ubica koji je ikada postojao. Dila je sama u Aondonu1 i čitav grad sa svim čudima i blatom, lavirintom ulica i mnoštvom svetala, utonuo je u beznadežnu no!, i počivao na dnu crne provalije iz koje se bespomo!na žena teško mogla izvu!i. 8anjihala se unapred i slepo se pokrenula, užasno se plaše!i da !e pasti" ali posle nekoliko koraka, neočekivano je osetila potporu, sigurnost. /odigla je glavu, i ugledala lice muškarca koje joj je izbliza zurilo u veo. rug 5sipon se nije plašio čudnih žena, i nikakva lažna pristojnost ga ne bi sprečila da se upozna sa ženom koja je ovako očigledno pijana. ruga 5sipona su zanimale žene.
crowarez 5vu je pridržao svojim krupnim dlanovima, zure!i u nju na svoj nadmeni način sve dok je nije čuo kako je tiho izustila1 – :ospodine 5sipone% > i tada ju je j e gotovo ispustio na zemlju. > :ospo#o Verlok% > viknuo je. – Vi, ovde% ije mogao mogao da pove poveruje ruje da je ona pila. &li nikad se ne zna. ije se zamarao zamarao time, ve! je pazio da ne propusti tako ljubazan potez sudbine koja mu je u ruke dovela udovicu druga Verloka, Verloka, pa je pokušao da je privuče na grudi. a njegovo zaprepaš!enje lako se prepustila, i čak mu se naslonila na ruku na trenutak, pre nego što je pokušala da se izvuče. rug 5sipon nije želeo da bude osoran prema ljubaznoj sudbini. /ovukao je ruku što je prirodnije mogao. > /repoznali ste me > promucala je, stoje!i pred njim. oge su je jedva držale. > aravno aravno da jesam jesam > reče 5sipon 5sipon spremno. spremno. – -plašio -plašio sam se da !ete pasti. pasti. /rečesto /rečesto sam mislio na vas u poslednje vreme da vas ne bih prepoznao bilo gde, i bilo kada. 5duvek mislim na vas – još otkad sam vas prvi put ugledao. :ospo#a Verlok kao da ga nije čula. – Krenuli ste u prodavnicuH prodavnic uH > upita ga usplahireno. usplahiren o. > a, odmah > odvrati 5sipon – čim sam pročitao novine. - stvari, drug 5sipon se čitava dva sata vrzmao po ulici Dret, jer nije mogao da se odvaži i u#e. 7obusni anarhista nije bio naročito hrabar osvajač. $etio se da gospo#a Verlok nikada nije odgovo odg ovoril rilaa na njegov njegovee pog pogled ledee ni najma najmanji njim m znakom znakom ohrabr ohrabren enja. ja. 5sim 5sim toga, toga, mislio mislio je da prodavnicu možda nadgleda policija, pa drug 5sipon nije želeo da policija stvori neku pogrešnu predstavu o njegovim revolucionarnim simpatijama. Čak ni sada nije znao tačno šta da radi. pore#enju sa svojim uobičajenim ljubavnim razmišljanjima, ovo je bio velik i ozbiljan poduhvat. ije znao čega tu sve ima i koliko daleko bi morao da ide da dobije šta god ima da se dobije – ako uopšte ima ikakve šanse. 8bog svih poteško!a koje su mu zauzdavale ushi!enje, obra!ao joj se trezveno kako i priliči okolnostima. > 'ogu li da vas pitam kuda ideteH > raspitivao se prigušeno. > e pitajte% pitajte% > uzviknu uzviknu gospo#a gospo#a Verlok sa drhtavom, drhtavom, potisnutom potisnutom žestinom žestinom.. ?elim svojim svojim bi!em plašila se pri pomisli na smrt. – ije ije važno kuda idem... 5sipon je zaključio da je vrlo uzbu#ena, ali savršeno trezna. a trenutak je za!utala pored njega, a onda je sasvim iznenada učinila nešto što nije očekivao. /rovukla je svoju ruku ispod njegove. $vakako ga je zapanjio sam taj čin, ali isto toliko i opipljivo odlučna priroda tog pokreta. &li pošto je situacija bila delikatna, drug 5sipon se ponašao pristojno. 8adovoljio se time što joj je ruku pritisnuo na svoje robusne grudi. Cstovremeno je osetio kako ga nešto vuče napred, i on se prepustio nagonu. nagonu. a kraju ulice Dret Dret postao je svestan svestan da ga vodi vodi nalevo. /redao se. Vo!ar na uglu je ugasio bleštavi sjaj svojih narandži i limunova, i čitava ulica Dret je bila u
crowarez mraku, prošarana maglovitim krugovima oko nekoliko lampi pore#anih u trougao, sa tri svetiljke na jednom stubu u sredini. amne prilike muškarca i žene lagano su klizile drže!i se ruku pod ruku pokraj zidova, kao kao dvoje zaljubljenih zaljubljenih besku!nika u neprijatnoj no!i. > @ta ako vam kažem da sam pošla vas da na#emH > upita gospo#a Verlok, snažno mu stežu!i ruku. > 7ekao 7ekao bih da ne biste biste mogli mogli prona! prona!ii nikoga nikoga sprem spremnije nijegg da vam pomogn pomognee u nev nevolj oljii > odvrati 5sipon, shvativši da je poprilično napredovao. - stvari, napredovanje u ovoj osetljivoj situaciji gotovo mu je oduzimalo dah. > - nevolji% > /onovi lagano gospo#a Verlok. > a. > & znate li u kakvoj sam nevoljiH > prošaputala je sa čudnim žarom. > eset minuta pošto sam pročitao večernje novine > objasni 5sipon sa oduševljenjem > sreo sam čoveka koga ste možda jednom ili dvaput videli u prodavnici, i posle razgovora s njim više nisam imao nikakve sumnje. ada sam krenuo ovamo, pitaju!i se da li vi – svideli ste mi se više nego što mogu da opišem još otkako sam prvi put ugledao vaše lice > uzviknuo je, kao da nije u stanju da savlada ose!anja. rug 5sipon 5sipon je dobro pretpostav pretpostavljao ljao da nijedna nijedna žena ne može u potpunos potpunosti ti da zanemari zanemari takvu izjavu. &li nije znao da ju je gospo#a Verlok prihvatila s takvom silinom nagona za samoočuvanje kakav postoji samo u stisku osobe koja se davi. -dovici gospodina Verloka robusni anarhista je došao kao blistavi glasnik života. Koračali su lagano, uskla#eno. – ako sam i mislila mislil a > promrmljala promrml jala je tiho gospo#a Verlok. > /ročitala si mi u očima > izjavi 5sipon s velikom sigurnoš!u. > a > šapnula mu je u nagnuto uvo. > Aju Ajuba bavv kao kao što što je je moj mojaa ne ne mož možee da da se se sak sakri rije je od žene žene kao kao što što si ti > nas nasta tavi vioo je, je, pokušavaju!i pokušavaju!i da ne misli na materijalna materijalna pitanja kao što su vrednost prodavnice prodavnice i količina novca novca koju je možda gospodin gospodin Verlok Verlok ostavio u banci. banci. /osvetio se sentimentalnoj sentimentalnoj strani situacije. situacije. - dubini duše je bio malo iznena#en svojim uspehom. Verlok Verlok je bio dobar momak, i sigurno veoma dobar muž, koliko je moglo da se vidi. 'e#utim, drug 5sipon nije želeo da iskušava svoju sre!u zbog pokojnika. 5dlučno 5dlučno je potisnuo svoju svoju naklonost prema prema duhu druga Verloka, i nastavio nastavio je1 > isam mogao da je sakrijem. /reviše si me obuzela. -su#ujem se da kažem da si to morala da primetiš u mojim očima. &li nisam mogao da pretpostavim. -vek si bila tako povučena... povučena... > @ta si očekivaoH > prasnu gospo#a Verlok. – Dila sam poštena žena... 8astala 8astala je, zatim doda dodala, la, kao da govo govori ri samoj samoj sebi, sebi, sa zlokobnim zlokobnim prezirom1 prezirom1 > ok on nije
crowarez ovo napravio od mene. 5sipon pre#e preko toga, i nastavi gde je stao. > -vek mi se činilo da te nije vredan vredan > počeo počeo je, bacaju!i bacaju!i odan odanost ost u vetar vetar. – 8asluživa 8asluživala la si bolju sudbinu. :ospo#a Verlok ga gorko prekinu1 > Dolju sudbinu% -krao mi je sedam godina života. > Czgledala si tako sre!na s njim > 5sipon pokuša da opravda svoje pre#ašnje mlako držanje. – 8bog toga sam se ustručavao. ustručavao. Činilo mi se da ga voliš. Dio sam iznena#en... i ljubomoran > dodao je. > a ga volim% > kriknu gospo#a Verlok šapatom punim prezira i gneva. – a ga volim% Dila sam mu dobra žena. 6a sam poštena žena. i si mislio da ga volim% 6este% $lušaj, ome... 8vuk tog imena oduševi druga 5sipona i ispuni ga ponosom. 6er ime mu je bilo &leksandar, &leksandar, a om om su ga zvali samo njegovi najbliži. Dilo je to ime koje su koristili samo bliski ljudi. ije imao i mao pojma da je ikada čula da ga je neko tako nazvao. 5čigledno da ga je ne samo čula ve! i sačuvala u se!anju – možda i u srcu. > $lušaj, $lušaj, ome% Dila sam mlada mlada devo devojka. jka. $vega $vega mi je bilo dosta. dosta. Dila sam umorna. umorna. voje ljudi je zavisilo od mene, a meni se činilo da više ne mogu da izdržim. voje ljudi – majka i dečak. Dio je više moj nego majčin. 'nogo no!i je proveo sede!i mi na krilu, sami nas dvoje na spratu, a ni ja nisam imala više od osam godina. C onda... Dio je moj, kažem ti... e možeš to da razumeš. iko ne može da da razume. @ta je trebalo da uradimH Dio je jedan momak... momak... $e!anje na mladalačku ljubav s mladim mesarom je preživelo, uporno, kao slika savršenstva u tom srcu klonulom u strahu od vešala i punom pobune protiv smrti. > og sam čoveka volela > nastavi udovica gospodina Verloka. – /retpostavljam da je i on to video u mojim očima. vadeset pet šilinga nedeljno, i otac je pretio da !e ga izbaciti iz posla ako napravi takvu glupost i oženi se devojkom sa obogaljenom majkom i maloumnim dečakom na grbači. &li on se i dalje motao oko mene, sve dok jedne večeri nisam smogla hrabrosti da mu zalupim vrata ispred nosa. 'orala sam tako. 'nogo sam ga volela. vadeset pet šilinga nedeljno% Dio je tu i drugi čovek – dobar stanar. @ta devojka da radiH a li je trebalo da završim na uliciH elovao je ljubazno. Jeleo me je. @ta sam mogla da radim s majkom i tim sirotim dečakomH BaH /ristala sam. Činio se dobar, slobodan, imao je novca, nikada ništa nije rekao. $edam godina – sedam godina sam mu bila dobra žena, ljubazna, dobra, velikodušna... C voleo me je. 5h, da. Voleo me je dok sam ja ponekad želela da... $edam godina. $edam godina njegova žena. & znaš li šta je bio taj tvoj dragi prijateljH 8naš 8naš li šta je bioH... bioH... Dio je #avo%
crowarez adljudska vatrenost te prošaputane izjave potpuno je zapanjila druga 5sipona. Vini Vini Verlok ga je držala obema rukama dok se okretala prema njemu pod izmaglicom u tami i usamljenosti ulice Dret, u kojoj kao da su svi zvuci života bili izgubljeni u trouglastom zdencu od as9alta i cigala, pustih ku!a i neosetljivog neosetljivog kamenja. kamenja. > e, nisam znao > izjavio je, pomalo glupo, ali žena progonjena strahom od vešala to i ne primeti > ali sada znam. 6a... razumem > mucao je, razmišljaju!i o tome kakve je grozote Verlok izvodio ispod uspavanog, mirnog izgleda svoje bračne zajednice. $igurno je bilo nešto užasno. – 7azumem > ponovio je, a onda je ponet iznenadnim nadahnu!em promucao1 > esre!na ženo% > sa uzvišenim saose!anjem umesto mnogo prisnijeg ;$irotice%= kao što je to obično činio. 5vo nije bio običan slučaj. Dio je svestan da se dešava nešto nenormalno, dok u isto vreme nije želeo da izgubi iz vida veličinu uloga. – esre!na, hrabra ženo% Dilo mu je drago što su mu na um pale takve reči" ali nije uspeo da se seti ničeg više. – &h, ali on je sada mrtav > bilo je najbolje čega je umeo da se seti. C uneo je značajnu dozu zlovolje u taj oprezan uzvik. :ospo#a Verlok Verlok mu je stegla ruku s nekom pomamom. – /retpostavio si da je mrtav > promrmljala je, kao izvan sebe. – i% /retpostavio si da sam to morala da uradim. 'orala sam% Dilo je nago nagovešt veštaja aja pobe pobede, de, olakšanja olakšanja,, zahvalnos zahvalnosti ti u neod neodre#e re#enom nom tonu ovih reči. reči. o je privuklo svu 5siponovu pažnju na štetu pravog, doslovnog značenja. /itao se šta joj se dogodilo, zašto je dospela u ovakvo stanje divljeg uzbu#enja. Čak je počeo da se pita jesu li skriveni uzroci doga#aja u parku :rinič ležali duboko u nesre!nim okolnostima Verlokovog Verlokovog bračnog života. 5tišao je čak tako daleko da posumnja kako je gospodin Verlok odabrao taj neobičan način da počini samoubistvo. 6upitera mi, to bi objasnilo krajnju ništavnost i pogrešno upravljanje doga#ajem. 5kolnosti nisu zahtevale anarhističko delovanje. aprotiv, i Verloku je to bilo dobro poznato kao i bilo kom drugom revolucionaru njegovog položaja. Kakva neverovatna šala ako je Verlok jednostavno napravio budalama čitavu Evropu, revolucionarni svet, policiju, štampu, pa i tog samouverenog /ro9esora. 8aista, pomislio je 5sipon, zapanjeno, izgleda gotovo sigurno da jeste% 6adni bednik% /alo mu je na pamet kako je mogu!e da u tom doma!instvu od dva člana nije muškarac taj koji je bio #avo. &lek &leksa sand ndar ar 5si 5sipo pon, n, kog kogaa su zva zvali li ok okto torr, bio bio je bla blako kona nakl klon on pre prema ma pri prija jate telji ljima ma mušk muškar arci cima ma uopš uopšte te.. /ogl /ogled edao ao je gosp gospo# o#uu Verlo erlokk koja koja mu se osla oslanj njal alaa na ruku ruku.. 5 svoj svojim im prijateljicama razmišljao je na posebno praktičan način. o što je gospo#a Verlok uzviknula na činjenicu da je on znao za smrt gospodina Verloka, koju uopšte nije pretpostavio, nije ga preterano uznemirila. Jene su često govorile kao poludele. &li bio je znatiželjan da sazna kako je bila obaveštena. ovine joj nisu mogle re!i ništa osim puke činjenice1 čovek raznet na komade u parku
crowarez :rinič nije identi9ikovan. Dilo je potpuno nezamislivo da joj je Verlok dao bilo kakav nagoveštaj o svojoj nameri – kakva god da je bila. o pitanje je neizmerno zanimalo druga 5sipona. $uzdržao se. 8atim su nastavili dalje i ponovo su se primakli kraju ulice Dret. > Kako si prvi put čula za toH > pitao je tonom koji je poku pokušao šao da prilagodi prilagodi prirodi prirodi otkri!a otkri!a koje mu je ova žena pokraj njega prenela. eko vreme je žestoko drhtala pre nego što je odgovorila slabašnim glasom1 > 5d policije. ošao je glavni inspektor. inspektor. /redstavio se kao glavni inspektor Bit. /okazao mi je... :ospo#a Verlok se zagrcnula. – 5h, ome, morali su da ga sakupe lopatom. :rudi su joj se nadimale od suvih jecaja. 5sipon je progovorio za tren. > /olicija% Bo!eš da kažeš da je policija ve! došlaH a je lično glavni inspektor Bit došao da ti to saopšti. > a > potvrdila je slabašno. – ošao je. ek tako. ošao. isam znala. /okazao mi je parče kaputa, i... ek tako. ;/repoznajte li ovoH=, reče. > Bit% Bit% C šta je uradioH :ospo#a Verlok spusti glavu. – išta. ije uradio ništa. 5tišao je. /olicija je bila na strani tog čoveka > mrmljala je nesre!no. – olazio je i drugi. > rugi. rugi..... drugi drugi inspe inspekto ktor, r, misliš mislišHH > upit upitaa 5sipo 5sipon, n, veoma veoma uzb uzbu#e u#en, n, i veo veoma ma liče!i liče!i na preplašeno dete. dete. > e znam. ošao je. Czgledao je kao stranac. 'ožda je bio jedan od onih ljudi iz ambasade. rug 5sipon se gotovo srušio od ovog novog šoka. > &mbasade% 6esi li svesna šta govorišH Kakve ambasadeH @ta za ime boga podrazumevaš pod ambasadomH ambasadomH > 5no mesto na rgu Češam. Ajudi koje je onako psovao. e znam. Kakve to ima vezeH > & taj čovek, šta je uradio ili rekaoH > e se!am se... išta...ije mi važno. e pitaj me > molila ga je iscrpljenim glasom. > - redu. redu. e!u > prihvati prihvati nežno nežno 5sipon. 5sipon. C zaista zaista je tako mislio, mislio, ne zato što ga je dirnula dirnula ose!ajnost tog mole!ivog glasa ve! zato što je ose!ao da gubi oslonac u dubinama ovog mračnog doga#aja. /olicija% &mbasada% 0iju% Cz straha da svoju inteligenciju pustolovno povede putem gde njeno prirodno svetlo ne bi uspelo da ga bezbedno vodi, odlučno je odbacio sve pretpostavke, naga#anja i teorije iz svoje glave. Cmao je ovu ženu, koja mu se apsolutno bacala u naručje, i to mu je sada bila glavna briga. &li nakon nakon ovoga što je čuo, ništa ga više nije moglo zaprepastiti. C kada je gospo#a Verlok, kao da se iznenada trgla iz sigurnog sna, počela strasno da ga ube#uje kako je
crowarez neophodno da smesta pobegnu u Evropu, nije ispustio ni najmanji uzvik. 6ednostavno je izjavio s ravnodušnim žaljenjem kako do jutra nema voza, i zamišljeno joj se zagledao u lice, prekriveno mrežastim velom, pod svetlom gasne lampe obavijene prozračnom izmaglicom. /okraj /okraj njega, njega, njena njena tamna tamna prilika prilika se stopila stopila sa no!i, no!i, kao oblik oblik napola napola isklesan isklesan od komada komada crne stene. Dilo mu je nemogu!e da odredi šta je znala, koliko je povezana sa policijom i ambasadama. ambasadama. &li ako je želela da pobegne, nije bilo na njemu da se protivi. C sam je jedva čekao da se izvuče. 5se!ao je da taj posao, prodavnica koja je na tako čudan način poznata glavnim inspektorima i predstavnicima stranih ambasada, nije za njega. 5d toga mora da odustane. &li tu je bilo još nešto. -šte#evina. -šte#evina. ovac% ovac% > 'oraš negde da me sakriješ do jutra > rekla je sa užasom u glasu. > Činjenica je, draga moja, da te ne mogu odvesti tamo gde živim. elim sobu s prijateljem. C sam je bio užasnut. -jutru !e svi bogovetni detektivi biti na svim stanicama, nema sumnje. C čim je se dočepaju, iz ovog ili onog razloga, ona !e za njega biti zaista izgubljena. > &li moraš. 8ar ti nimalo nije stalo do mene – nimaloH @ta mislišH Czgovorila je ovo ljutito, ali stisnute ruke je obeshrabreno spustila. astupila je tišina, dok je magla padala, i tama je mirno zavladala ulicom Dret. ijedna živa duša, čak ni skitnica, kriminalac, pa čak ni zaljubljena mačka, nije se približila ovom čoveku i ženi koji su stajali jedno naspram drugog. > 'ožda 'ožda bismo mogli negd negdee da prona#emo prona#emo bezbedno bezbedno preno!išt preno!ištee > kona konačno čno je progovorio progovorio 5sipon. – &li, nažalost, draga moja, nemam dovoljno novca da ga potražim – samo nekoliko penija. 'i revolucionari nismo bogati. Cmao je petnaest šilinga u džepu. odao je1 > & predstoji nam i putovanje > i to odmah ujutru. ije se pomerila, niti ispustila zvuk, i 5sipon se pomalo obeshrabri. 5čigledno nije imala nikakav predlog. 5djednom se uhvatila za grudi, kao da je tamo osetila oštar bol. > &li ja imam > izustila je. – Cmam novac. Cmam dovoljno novca. ome% Bajdemo odavde. > Koliko imašH > raspitivao se tako da je ne uznemiri" jer bio je oprezan čovek. > Cmam novac, kažem ti. $av novac. > Kak Kakoo to to misliš mislišHH $av nov novac ac koji koji je je bio u ban banci, ci, ili štaH štaH > pitao pitao je, s nev neveri ericom com,, ali ali se pripremio da se ne ne iznenadi i ne pokazuje pokazuje sre!u. sre!u. > a, da% > rekla je nervozno. – $ve što je bilo. Cmam sve. > Kako si za ime sveta uspela sve to da podignešH > čudio se. > 5n mi je dao > promrmljala promrmljala je, klonula klonula i zadrhtala zadrhtala.. rug 5sipon 5sipon čvrstom čvrstom rukom priguši priguši svoje iznena#enje.
crowarez > /a, onda... spaseni smo > polako je izgovorio. agnula se napred, i naslonila mu se na grudi. $premno ju je prihvatio. Cmala je sav novac. @ešir joj je bio veoma upadljiv" veo tako#e. 5n se prikladno ponašao, i ništa više od toga. 5na je to prihvatala bez otpora i raskalašnosti, pasivno, kao da je samo napola svesna. 5slobodila se iz njegovog labavog zagrljaja bez teško!e. > $pasi!eš $pasi!eš me, ome > izjavila izjavila je, povlače! povlače!ii se, ali ga je i dalje držala držala za revere revere vlažnog vlažnog kaputa. – $pasi me. $akrij me. e dozvoli im da me uhapse. 7adije me ubij pre toga. e bih mogla to da učinim sama – ne bih, ne bih – čak ni zbog onoga čega se plašim. ako je prokleto čudna, pomisli on. /očela je da mu unosi beskrajnu nelagodu. 'rzovoljno je upitao, jer je bio zauzet zauzet važnim mislima1 mislima1 > Kog se #avola plašišH > 8ar ne možeš možeš da pogo pogodiš diš šta sam bila primorana primorana da uradimH uradimH > uzviknu uzviknu žena. žena. 7astrojen 7astrojenaa snagom svojih groznih strepnji, dok su joj u glavi odzvanjale upečatljive reči, koje su joj dočaravale užas njenog položaja, zamišljala je kako je u toj svojoj nepovezanosti izuzetno jasna. ije bila svesna koliko je malo toga glasno izrekla u nepovezanim rečenicama koje je dovršavala samo u mislima. 5setila je olakšanje zbog potpunog priznanja, i pridavala je posebno značenje svakoj rečenici koju je izgovarao drug 5sipon, čije saznanje nije ni najmanje bilo u skladu s njenim. – 8ar ne možeš da pogodiš šta sam bila primorana da uradimH > :las joj je utihnuo. – 5nda ti ne!e trebati dugo da pogodiš čega se plašim > nastavila je, gorko i mračno mumlaju!i. – e želim to. e!u. e!u. e!u. 'oraš mi obe!ati da !eš me prvo ubiti% > /rotresla mu je revere kaputa. – o o se nikada ne sme dogoditi% 5dsečno 5dsečno ju je uverio uverio kako nema potrebe potrebe da joj išta obe!ava, obe!ava, ali dobro dobro je pazio pazio da joj ne protivreči, zato što je imao mnogo iskustva sa uzbu#enim ženama, i uopšte je radije puštao da ga to iskustvo vodi nego da mudruje oko svakog pojedinačnog slučaja. 'isli su mu u ovom slučaju bile usmerene u drugim pravcima. Jenske reči su padale u vodu, ali ostao mu je problem s redom vožnje. 5strvska priroda Velike Velike Dritanije mu je bila odvratna. ;$lobodno bi mogli i da je zaključaju svake no!i=, pomislio je iznervirano. 5se!ao se kao da treba da se popne uza zid sa ovom ženom na le#ima. 5djednom se pljesnuo po čelu. 'u!nuo je glavom i upravo se setio stanice $autempton – $ent 'ejlo. Drod je polazio oko pono!i. - pola jedanaest su imali voz. 7azveselio se i bio je spreman za akciju. > Cz Voterloa. oterloa. ovo ovoljno ljno vremena. vremena. Cpak !e sve biti dobro... dobro... @ta je sadaH sadaH e tim putem > pobunio se. :ospo#a :ospo#a Verlok, erlok, koja je provukla provukla svoju ruku kroz njegovu, njegovu, poku pokušala šala je pono ponovo vo da ga
crowarez odvuče u ulicu Dret. > 8aboravila 8aboravila sam da zatvorim zatvorim vrata prodavnice prodavnice dok sam izlazila izlazila > prošaputa prošaputala la je, užasno užasno preplašena. /rodavnica i sve u njoj nisu više zanimali druga 5sipona. -meo je da ograniči svoje želje. Dio je na ivici da kaže1 ;/a, šta s timH 5stavi to%=, ali se suzdržao. ije voleo da se raspravlja oko sitnica. Čak je i korak podesio da bude u skladu sa mišlju da je novac možda ostavila u 9ioci. &li njegova volja je ipak zaostajala iza njene grozničave nestrpljivosti. /rodavnica je na prvi pogled delovala prilično mračno. Vrata su bila odškrinuta. :ospo#a Verlok se naslonila na pročelje i izustila1 > iko nije ulazio. /ogledaj% $vetlo – svetlo u salonu. 5sipon, ispruživši glavu, ugleda slabašan odsjaj u mraku prodavnice. > amo je > reče. > 8aboravila sam ga. > :las gospo#e Verlok je prigušeno dopirao iza vela. C dok je on čekao da ona prva u#e, rekla je glasnije1 > -#i i ugasi ga – ili !u poludeti. ije se odmah usprotivio tom predlogu, sa tako čudnom pobudom. – :de je sav taj novacH > upitao je. > Kod mene% mene% Cdi, Cdi, ome. ome. Drzo Drzo%% -gas -gasii ga.. ga.... -#i% -#i% > viknul viknulaa je, stežu! stežu!ii ga za oba ramena ramena otpozadi. /ošto nije bio spreman da joj se 9izički suprotstavi, drug 5sipon zabatrga u prodavnicu pod njenim pritiskom. 8apanjila ga je ženina snaga i zgrozili njeni postupci. &li nije se vratio da je oštro prekori na ulici. jeno neobično ponašanje mu je postalo vrlo neprijatno. 'orao je da joj udovolji sad ili nikad. rug 5sipon je lako zaobišao ivicu tezge, i mirno prišao zastakljenim vratima salona. /ošto je zavesa bila malo povučena u stranu on je, sasvim prirodno, pogledao unutra, upravo kada se sprema spremaoo da okrene okrene kva kvaku. ku. /ogle /ogleda daoo je unu unutra tra bez razmiš razmišlja ljanja nja,, bez namere namere,, bez ikakve ikakve radoznalosti. /ogledao je unutra jer nije mogao da se suzdrži. /ogledao je, i ugledao gospodina Verloka kako se tiho odmara na so9i. Krik Krik koji koji mu se oteo oteo iz najdu najdublj bljee dub dubine ine grudi grudi uga ugasio sio se pre neg negoo što se prolom prolomio, io, i pretvorio mu se u sladunjav, sladunjav, bolešljiv ukus na usnama. Cstovremeno je um druga 5sipona izvršio mahniti skok unazad. &li njegovo telo, ostavljeno tako bez intelektualnog vo#stva, držalo se za kvaku na vratima svom silinom. 7obusni anarhista se nije čak ni zateturao. C zurio je, s licem blizu stakla i izbečenim očima. ao bi sve da pobegne, ali razum koji mu se lagano vra!ao upozoravao ga je da ne treba da pusti kvaku. @ta je ovo – ludilo, no!na mora, ili zamka u koju je namamljen #avolskom veštinomH 8ašto – zbog čegaH ije znao. Dez ikakvog ose!aja krivice u grudima,
crowarez potpuno mirne savesti bar što se ovih ljudi tiče, pomisao da !e ga iz nepoznatih razloga ubiti bračni par Verlok Verlok nije mu prošla toliko kroz glavu koliko kroz stomak, i izašla je, ostavljaju!i ostavljaju!i iza sebe trag bolesne nesvestice nesvestice – nelagode. rug 5sipon se na trenutak nije dobro ose!ao – jedan dugi trenutak. 8urio je. :ospodin Verlok je u me#uvremenu ležao vrlo mirno, pretvaraju!i se da spava iz nekih svojih svojih razloga, dok je ona divljakuša divljakuša od njegove njegove žene čuvala vrata – nevidljiva nevidljiva i tiha u mračnoj mračnoj i pustoj ulici. 6e li ovo neka vrsta zastrašuju!eg zastrašuju!eg plana koji je policija smislila samo samo zbog njegaH 8bog svoje skromnosti ustuknu od takvog objašnjenja. &li pravi pravi smisa smisaoo prizo prizora ra koji koji je posma posmatra traoo sinuo sinuo je 5sipon 5siponuu kad je razmis razmislio lio o šešir šeširu. u. elovao mu je kao neka izvanredna stvar, zlokoban predmet, znak. ?rn, sa obodom okrenutim nagore, ležao je na podu ispred kauča kao da očekuje priloge od ljudi koji bi došli da posmatraju gospodina Verloka kako se u doma!em okruženju odmara na so9i. 5či robusnog anarhiste su od šešira odlutale do pomerenog stola, neko vreme su se zagledale u razbijeni tanjir, i doživele neku vrstu optičkog šoka kada su primetile beličasti odsjaj ispod nesavršeno spuštenih kapaka čoveka na kauču. $ada mu gospodin Verlok nije delovao tako uspavan dok je ležao povijene glave i uporno posmatrao levu stranu grudnog koša. C kada je drug 5sipon razabrao dršku noža, okrenuo se od zastakljenih vrata, i snažno se ispovra!ao. 5d udarca ulaznih vrata, duša mu je poskočila u bezumnom strahu. 5va ku!a bi i sa svojim bezopasnim stanarem mogla da bude zamka – užasna zamka. rug 5sipon više nije imao jasnu predstavu o tome šta mu se dešava. 8akačivši butinom rub tezge, okrenuo se, posrnuo uz uzvik bola, i kad je začuo uznemiruju!i klepet zvona, grčevito se obgrlio rukama, dok su mu se hladne usne žene jezivo pomerale pokraj samog uva i izgovarale reči1 > /olicajac% Video Video me je% /restao je da se bori" nije ga puštala. $pojila je ruke u neodvojivi splet prstiju na njegovim le#ima. ok su se koraci približavali, brzo i teško su disali, prsa uz prsa, kao da se bore za život, ose!aju!i, u stvari, smrtni strah. & vreme je proticalo sporo. Cstina Cstina je da je pozo pozornik, rnik, dok je izlazio izlazio iz osvetljeno osvetljenogg mesta na drugom drugom kraju ulice Dret, ugledao gospo#u Verlok Verlok " izgledala mu je tek kao treptaj u tami. & nije čak ni bio siguran da je bilo treperenja. ije imao razloga da žuri. Kada se približio prodavnici, primetio je da je rano zatvorena. - tome nije bilo ničeg neobičnog. Čovek na dužnosti je imao naročita uputstva u vezi s tom prodavnicom1 nije trebalo da se meša šta god da se tamo dešavalo, osim ako to nešto nije apsloutno nedopustivo. 'e#utim, trebalo je da prijavi sva svoja zapažanja. ije bilo nikakvih zapažanja" ali iz ose!aja dužnosti i da bi umirio svoju savest, možda i zbog tog sumnjivog treperenja u mraku, pozornik je prešao put, i isprobao vrata. 7eza, čiji se ključ zauvek odmarao od dužnosti u džepu
crowarez prsluka pokojnog gospodina Verloka, Verloka, držala je dobro kao i obično. ok je savesni policajac drmao kvaku, 5sipon oseti kako se ženine hladne usne ponovo jezivo pomeraju kraj njegovog uva1 > &ko u#e, ubij me – ubij me, ome. /ozornik se pokrenuo, svetle!i u prolazu svojim tamnim 9enjerom, čisto 9orme radi, ispred prozora prodavnice. 6oš jedan j edan trenutak su čovek i žena unutra stajali nepomično, teško dišu!i, prsa uz prsa" onda su se njene ruke razdvojile, i lagano se spustile. 5sipon se naslonio na tezgu. 7obusnom anarhisti je očajnički bio potreban oslonac. 5vo je bilo strašno. Dio je gotovo previše zga#en da bi govorio. Cpak je uspeo da izgovori žalosnu misao, i time bar pokazao da je svestan sopstvenog položaja. > $amo $amo nekol nekoliko iko minuta minuta kasnije kasnije i nab nabas asao ao bih na tog tipa tipa što se muva muva oko okolo lo sa svojim svojim prokletim tamnim 9enjerom. -dovica gospodina Verloka, nepomično stoje!i usred prodavnice, prodavnice , zahtevala je uporno1 > -#i i ugasi ono svetlo, ome. Czlude!e me. /rimet /rimetila ila je neodr neodre#e e#eno no njegov njegov žestok žestokii pok pokret ret odbija odbijanja nja.. išta išta na svetu svetu ne bi nav navelo elo 5sipona da u#e u salon. ije bio sujeveran, ali na podu je bilo suviše krvi" užasna barica svuda oko šešira. /rocenio je da je ve! bio preblizu tom lešu za svoj duševni mir – za bezbednost svog vrata, možda% > 5nda na metar% amo. /ogledaj. - onaj ugao. 7obusna prilika druga 5sipona, koračaju!i odsečno i senovito preko prodavnice, poslušno je čučnula u ugao" ali u toj poslušnosti nije bilo gracioznosti. espretno je petljao – i odjednom uz zvuke promrmljane kletve napipa iza zastakljenih vrata prekidač i ugasi svetlo na šta žena ispusti histerični uzdah. o!, neizbežna nagrada za ljudski trud na ovoj planeti, no! je pala na gospodina Verloka, oprobanog revolucionara – ;pripadnika stare garde= – poniznog čuvara društva" dragoceni tajni agent elta iz izveštaja barona $tot>Vortenhajma" sluga zakona i reda, odan, pouzdan, tačan, izvrstan, sa možda jednom jedinom društvenom manom1 idealističkim uverenjem da ga vole zbog njega samog. 5sipon se pipaju!i probijao do tezge kroz zagušljivu prostoriju, sada crnu kao mastilo. :las gospo#e Verlok, koja je stajala na sredini prodavnice, podrhtavao je za njim u tom crnilu sa očajničkim negodovanjem. negodovanjem. > e!u da me obese, ome. e!u... -tihnula je. 5sipon joj od tezge dobaci upozorenje1 > emoj tako da vičeš > zatim kao da se duboko zamislio. – 5vo si uradila potpuno samaH > raspitivao se šupljim glasom, ali naizgled savršeno smiren što je ispunilo srce gospo#e Verlok zahvalnim poverenjem u njegovu zaštitničku
crowarez snagu. > a > prošaputala je, nevidljiva. > ikada ne bih poverovao da je to mogu!e > promucao je. – iko ne bi. > Čula ga je kako se kre!e a zatim i pucketanje brave na salonskim vratima. rug 5sipon je okrenuo ključ i ostavio gospodina Verloka u njegovom položaju za odmor" i to nije učinio iz poštovanja prema njegovoj večnoj prirodi ili bilo kog drugog nejasnog sentimentalnog obzira, ve! zato što nije bio sasvim siguran da se još neko ne krije negde u ku!i. ije verovao ženi, ili još bolje > nije mogao da proceni šta je istina, šta je mogu!e, ili čak verovatno u ovom zapanjuju!em svemiru. /lašio se celim bi!em da veruje ili ne veruje u ovaj neverovatan doga#aj, koji je počeo s policijskim inspektorima i ambasadama a završio bi bog zna gde – na gubilištu, za nekoga. -plašila ga je pomisao da ne!e mo!i da dokaže kako je proveo vreme od sedam sati, jer se vrzmao po ulici Dret. -žasavao se ove pomahnitale žene koja koja ga je ovamo dovela, dovela, i verovatno !e mu natovariti natovariti saučesništvo, barem barem ako ne bude pazio. /lašila ga je brzina kojom je uvučen u ovakvu opasnost – namamljen u nju. /rošlo je je dvadesetak minuta otkako ju je sreo – ne više. 8ačuo se prigušeni glas gospo#e Verlok, žalosno preklinju!i1 > e daj da me obese, ome% 5dvedi me van zemlje. 7adi!u za tebe. Di!u ti robinja. Vole!u te. emam nikoga na svetu... Ko !e me pogledati ako ti ne!eš% > a trenutak je u!utala" a onda je u dubinama usamljenosti kojom ju je okružila beznačajna nit krvi koja je curila sa drške noža, pronašla užasno nadahnu!e – ona koja je bila poštena devojka iz ku!e na Delgrejviji, odana, poštovana žena gospodina Verloka. – e!u tražiti da se oženiš mnome > izustila je posti#eno. Korakn Koraknula ula je napre napredd u mraku. mraku. -žasno -žasno ga je plašil plašila. a. e bi se iznena iznenadio dio da je iznena iznenada da izvukla drugi nož namenjen njegovim grudima. $igurno joj ne bi pružio otpor. 8aista nije imao dovoljno snage da joj kaže da odstupi. &li i dalje ju je ispitivao dubokim, čudnovatim glasom1 > 6e li spavaoH > ije% > uzviknula je, i brzo nastavila1 > ije. ije on... :ovorio mi je kako je nedodirljiv. nedodirljiv. /ošto je odveo dečaka pred mojim očima da ga ubije – dragog, nedužnog, bezazlenog bezazlenog momka. 'og dečaka, kažem ti. Aežao je na kauču sasvim opušteno – nakon što je ubio dečaka – mog dečaka. Czašla bih na ulicu da mu se izgubim iz vida. & on mi kaže ovako1 ;o#i=, pošto mi je rekao da sam mu ja pomogla da ubije dečaka. Čuješ me, omeH Kaže mi ovako1 ;o#i ovamo=, pošto mi je zajedno sa dečakom izvadio i srce da ga zgnječi u prašini. 8a!utala je, zatim dvaput sanjivo ponovila1 > Krv i prašina. Krv i prašina. > rugu 5siponu postade jasno. Dio je to onaj maloumni momči! koji je poginuo u parku. C sveopšta obmana mu se učini potpunijom nego ikada – ogromnom. -zviknuo je krajnje zaprepaš!en1 > egenerik%
crowarez > o#i ovamo. ovamo. > /onovo /onovo se oglasi oglasi gospo#a gospo#a Verlok. erlok. – @ta je mislio od čega čega sam sazdanaH sazdanaH 7eci mi, ome. o#i ovamo% 'eni% ek tako% :ledala sam nož, i pomislila sam da !u do!i onda ako me toliko želi. 5h, da% ošla sam – poslednji put... $ nožem. eopisivo ga je plašila – degenerikova sestra, i sama degenerik sklona ubijanju... ili laganju. 'oglo bi se re!i da je drug 5sipon ose!ao neizmeran i složen strah, koji mu je u mraku zbog svoje neumerenosti dao lažni izgled smirene i promišljene odlučnosti. 6er teško se kretao i govorio, pošto su mu i volja i um bili napola zamrznuti – i niko mu nije video zgroženo lice. 5se!ao se kao da je napola mrtav. $kočio $kočio je uvis. uvis. :ospo#a :ospo#a Verlok je neočekiv neočekivano ano oskrnavila oskrnavila stabilnu, stabilnu, skromnu skromnu pristojnost pristojnost svog doma oštrim i strašnim vriskom. > /omozi mi, ome% $pasi me. e!u da me obese% /ojurio je k njoj, pritiskaju!i joj usta rukom da je u!utka, i krik je utihnuo. &li u žurbi ju je oborio. 5setio je kako mu se sada hvata za noge, i strah mu je dosegao vrhunac, pretvorio se u opijenost, koja je stvarala obmane, ukazivala na delirijum tremens. Dio je siguran da vidi zmije. Video je kako se žena uvija oko njega kao zmija, i ne da se otresti. ije bila smrtonosna. Dila je sama smrt – pratilja života. :ospo#a Verlok, kojoj kao da je laknulo posle ovog što se desilo, više nije bila histerična. Dila je jadna. > ome, ne možeš sada da me odbaciš > mrmljala je s poda. – 5sim ako mi petom ne smrviš glavu. e!u te ostaviti. > -stani > naredi 5sipon. Aice mu je bilo tako bledo da je bilo sasvim vidljivo u dubokom crnom mraku prodavnice" dok gospo#a Verlok, pokrivena velom, nije imala lice, a gotovo ni primetan oblik. /odrhtavanje nečeg malog i belog, cveta na njenom šeširu, obeležilo je njeno mesto, njene pokrete. o nešto nešto se podiglo podiglo u crnilu. crnilu. -stala -stala je s poda poda,, i 5sipon 5sipon zažali zažali što nije smesta smesta istrčao istrčao na ulicu. &li brzo je uvideo da to ne bi pomoglo. e bi. 5na bi potrčala za njim. 6urila bi ga vrište!i sve dok ne bi sve policajce iz okoline poslala u poteru za njim. & onda sam bog zna šta bi rekla o njemu. Dio je tako uplašen da mu je na trenutak kroz glavu prošla ludačka pomisao da je udavi u mraku. C tada se još više uplašio% -lovila ga je% Video je sebe kako živi u bednom strahu u nekom mračnom zaseoku u @paniji ili Ctaliji" dok ga jednog lepog jutra ne bi pronašli mrtvog, tako#e sa nožem u grudima – poput gospodina Verloka. uboko je uzdahnuo. ije se usudio da se pomeri. & gosp gospo# o#aa Verlo erlokk je čeka čekala la u tišin tišinii dobr dobruu volj voljuu svog svog spas spasio ioca ca,, izvl izvlač ače! e!ii uteh utehuu iz njeg njegov ovog og zamišljenog !utanja.
crowarez 5djednom je progovorio gotovo neprirodnim glasom. 8avršio je s razmišljanjem. > Bajdemo napolje, ili !emo zakasniti na voz. > Kuda idemo, omeH > upitala je plašljivo. plašlji vo. :ospo#a Verlok više nije bila slobodna žena. > Cdemo prvo u /ariz, na!i !emo najbolji put... Cza#i prva, i vidi je li put čist. /oslušala je. :las joj je zvučao prigušeno kroz oprezno otvorena vrata. > - redu je. 5sipon 5sipon iza#e. iza#e. -prkos -prkos napo naporima rima da bude pažljiv pažljiv,, napu napuklo klo zvon zvonoo zaklepeta zaklepeta iza zatvoreni zatvorenihh vrata u praznoj prodavnici, kao da uzalud pokušava da upozori usnulog gospodina Verloka o konačnom odlasku njegove žene u društvu njegovog prijatelja. - dvokolicama koje su odmah pokupili, robusni anarhista poče da objašnjava. C dalje je bio strašno bled, sa očima koje kao da su mu za čitav centimetar upale u napeto lice. &li kao da je o svemu razmislio izvanredno pažljivo. > Kada stignemo > izlagao je čudnim, jednoličnim tonom > moraš u!i na stanicu pre mene, kao da se ne poznajemo. Kupi!u karte, i tvoju !u da ti gurnem u ruku u prolazu. -!i !eš zatim u žensku čekaonicu prve klase, i sede!eš tamo do deset minuta pre polaska voza. ada ada !eš iza!i. 6a !u biti napolju. /rva !eš iza!i na peron, kao da me ne poznaješ. 'ožda !e nas posmatrati oči koje znaju šta je šta. &ko budeš sama, bi!eš samo žena koja putuje vozom. 'ene poznaju. $a mnom, možda !e pogoditi da si odbegla gospo#a Verlok. 7azumeš li, draga mojaH > dodao je, uz napor. > a > reče gospo#a Verlok. $edela je preko puta njega u dvokolicama sva ukočena u panici od vešala i u strahu od smrti. – a, ome. ome. > C dodala je sebi, kao neki užasan re9ren1 > /ad je j e iznosio četiri metra. C ne gledaju!i gledaju!i u nju, 5sipon, 5sipon, s licem kao od gipsa gipsa i to nako nakonn iscrpljuju! iscrpljuju!ee bolesti, bolesti, reče1 > -zgred, sada mi treba novac za karte. :ospo# :ospo#aa Verlok, erlok, koja koja je otkopč otkopčava avala la kop kopčic čicee na na bluz bluzi, i, i dalj daljee zure zure!i !i nap napred red preko preko blatobrana, pruži mu nov novčanik od svinjske kože. /rihvatio ga je bez reči, i kao da ga je gurnuo negde duboko u same grudi. 5nda se potapšao po kaputu. $ve su ovo obav obavili ili a da nisu razmenili razmenili ni jedan jedini jedini pogled" pogled" bili su kao dvoje ljudi koji iščekuju prvi pogled na željeni cilj. ek kad su dvokolice zamakle za ugao i uputile se ka mostu, 5sipon je ponovo otvorio usta. > 8naš li koliko novca ima u ovoj stvarčiciH > upita, kao da se lagano obra!a nekom bauku koji sedi konju izme#u ušiju. > e > reče gospo#a Verlok. – 5n mi je to dao. isam brojala. ada nisam ni razmišljala o tome. & kasnije...
crowarez 'alo je pomerila desnu ruku. Dio je tako izražajan taj mali pokret te desne ruke koja je pre manje od sat vremena zadala smrtonosan udarac u čovekovo srce da se 5sipon naježio. amerno je to preuveličao, i promucao1 > Bladno mi je. $av sam se smrzao. :ospo#a :ospo#a Verlok je gledala gledala pravo pravo ispred ispred sebe razmišljaj razmišljaju!i u!i o mogu!nos mogu!nostima tima svog bega. bega. $ vremena na vreme bi joj se poput crne trake razvučene preko puta reči ;/ad je iznosio četiri metra= isprečile ispred napetog pogleda. Kroz crni veo beonjače njenih krupnih očiju svetlucale su kao oči žene pod maskom. 5siponova ukočenost je u sebi imala neku poslovnost, neobično zvaničan izraz. 5djednom se ponovo oglasio, kao da je ispustio ulov da bi progovorio. > $lušaj $lušaj ovamo% ovamo% 8naš li da li je tvoj... tvoj... da li je imao otvoren otvoren bank bankovni ovni račun račun na svoje svoje ili na neko drugo imeH :osp :o spo# o#aa Ver Verlo lokk okre okrenu nu prem premaa njem njemuu svoj svojee pre prekr kriv iven enoo lice lice i krup krupne ne oči oči sa beli belim m svetlucanjem. > rugo imeH > zamišljeno upita. > 7eci mi tačno tačno > objašnjav objašnjavao ao joj je 5sipon 5sipon dok su se dvok dvokolice olice brzo kretale. kretale. – Veoma je važno. 5bjasni!u ti. Danke imaju brojeve ovih novčanica. &ko su mu ispla!ene na njegovo ime, onda !e im čim njegova... njegova smrt bude objavljena, novčanice poslužiti da nam u#u u trag pošto nemamo nemamo drugog novca. emaš drugog novca novca kod sebeH sebeH 5drično je odmahnula glavom. > ikakvogH > bio je uporan. > ekoliko novči!a. > - tom slučaj slučajuu bi bilo bilo opa opasno sno.. 5nd 5ndaa bi s tim nov novcem cem trebal trebaloo oprez oprezno no postup postupati ati.. Vrlo oprezno. 'ožda !emo morati da izgubimo više od polovine sume da te novčanice promenimo na izvesnom bezbednom mestu u /arizu. - drugom slučaju, odnosno ako je imao račun a isplatili su ga pod nekim drugim imenom, recimo $mit – novac je savršeno bezbedan za upotrebu. 7azumešH Danka ne može da sazna da su gospodin Verlok Verlok i, recimo, $mit jedna te ista osoba. $hvataš li koliko je važno da mi ne odgovoriš pogrešnoH 'ožeš li uopšte da mi odgovoriš na pitanjeH 'ožda i ne možeš, haH $taloženo je odgovorila1 > $ad se se!am% se!am% ije uložio uložio nova novacc na svoje svoje ime. 6ednom 6ednom mi je rekao rekao da je to učinio učinio pod imenom /rozor. > $igurna siH > $igurna.
crowarez > 'isliš da banka nije znala za njegovo pravo imeH Cli neko u banci ili... $legnula je ramenima. > Kako bih mogla da znamH a li je to mogu!e, omeH > e. /retposta /retpostavljam vljam da nije. nije. Dilo bi mnogo mnogo prijatnije prijatnije kada bismo bismo znali... znali... Evo nas. Cza#i Cza#i prva, i odmah u#i. u#i. Kre!i se pametno. pametno. 5n se zadrža zadržao, o, plativ plativši ši koč kočija ijašu šu od sopstv sopstven enee sitn sitnine ine.. $ve je teklo teklo po planu planu koji koji je on smislio. Kada je gospo#a Verlok s kartom za $ent 'ejlo u ruci ušla u žensku čekaonicu, drug 5sipon je otišao do bara, i u roku od sedam minuta ispio tri ture rakije i vode. > /okušavam da zalečim prehladu > objasnio je konobarici, uz prijateljsko klimanje glavom i iskreveljenim osmehom. 8atim je izašao, ponevši iz tog veselog predaha lice čoveka koji je pio na samoj 0ontani tuge. /ogledao je na sat. Dilo je vreme. Čekao je. :ospo#a :ospo#a Verlok iza#e tačno na vreme vreme sa spuštenim spuštenim velom, velom, sva u crnom – crna kao sama smrt, ukrašena s nekoliko je9tinih i bledih cvetova. /rošla je pokraj grupe muškaraca koji su se smejali, ali čiji bi smeh mogla da uguši jedna jedina reč. Korak joj je bio trom, ali le#a prava, i drug 5sipon je prestrašeno gledao za njom pre nego što je i sam krenuo. Voz se zaustavio, ali gotovo nikoga nije bilo oko niza otvorenih vrata. - ovo doba godine, zbog groznog vremena, bilo je vrlo malo putnika. :ospo#a Verlok je hodala polako pored praznih kupea dok joj 5sipon nije dotakao lakat otpozadi. > 5vamo. -šla je, a on je ostao na peronu da razgleda. agnula se napred i prošaputala mu1 > @ta je bilo, omeH Cma li neke opasnostiH > $ačekaj trenutak. trenuta k. amo je stražar. Videla Videla je kako je prišao čoveku u uni9ormi. 7azgovarali su neko vreme. Čula je čuvara kako govori ;obro, gospodine=, i videla je da dodiruje kapu. 5sipon se zatim vratio, govore!i1 > 7ekao sam mu da ne pusti nikoga u naš kupe. aginjala se napred na sedištu. – a sve misliš... 5dveš!eš me odavde, omeH > pitala je u naletu duševne patnje, i žustro podigla veo da pogleda u svog spasioca. 5tkrila 5tkrila je lice lice koje koje je bilo bilo tvrdo tvrdo kao kamen kamen.. C s tog lica lica gledal gledalee su oči, oči, krup krupne, ne, suve, suve, raširene, bez sjaja, ugašene kao dve crne rupe na belim sjajnim kuglama. > ema opasnosti > odgovorio je, zure!i u njih sa gotovo zanesenom ozbiljnoš!u, u kojoj je gospo#a Verlok, beže!i od vešala, videla snagu i nežnost. 5va odanost ju je duboko dirnula – i kameno lice joj je izgubilo ukočenost izazvanu strahom. rug 5sipon ga je gledao kao što nijedan ljubavnik nikada nije gledao u lice svoje ljubavnice. &leksandar 5sipon, anarhista, zvani oktor,
crowarez autor medicinskih 2i neprikladnih3 pam9leta, bivši predavač na temu društvenih vidova higijene u radničkim klubovima, nije bio sputan konvencionalnim moralom – ali se pokoravao pravilima nauke. Dio je ljubitelj nauke, i kao naučnik je posmatrao tu ženu, sestru degenerika, koja je i sama bila degenerik – ali onaj koji ubija. :ledao ju je, i prisetio se Aombroza, kao što se italijanski seljak seljak predaje svom omiljenom svecu. svecu. 8urio je naučnjački. 8urio je u njene obraze, nos, oči, uši... Aoše%... $mrton $mrtonosn osno% o% Dlede Dlede usne usne gospo# gospo#ee Verlok, erlok, malo malo opu opušte štene ne pod njegov njegovim im stras strasno no upe uperen renim im pogledom... 8urio je tako#e u njene zube... Više uopšte nije sumnjao... tip ubice. &ko drug 5sipon nije predao svoju preplašenu dušu Aombrozu, to je bilo samo zato što na naučnim osnovama nije mogao da veruje kako u sebi nosi nešto kao što je duša. &li imao je u sebi naučnički duh, koji ga je pokrenuo da na na peronu železničke železničke stanice posvedoči posvedoči nervoznim, nervoznim, isprekidanim rečenicama1 rečenicama1 > Dio je izvanredan momak... taj tvoj brat... Veoma zanimljiv za proučavanje... $avršen na neki način... $avršen... :ovorio je naučno u potajnom strahu. C gospo#a Verlok, čuvši ove pohvalne reči na račun svog voljenog pokojnika, zanjihala se napred dok joj je u mračnim očima zatitralo svetlo, kao zrak sunca koji najavljuje olujnu kišu. > 8aista je bio takav > prošaputala je tiho, drhtavim usnama. – i si mnogo obra!ao pažnju na njega, ome. Volela sam te zbog toga. > :otovo je neverovatna sličnost izme#u vas dvoje > nastavi 5sipon, izražavaju!i glasno svoj veliki strah, i pokušavaju!i da sakrije nervozno, grozno nestrpljenje da voz krene. – a, ličio je na tebe. 5ve reči nisu bile naročito dirljive niti saose!ajne. &li samo naglašavanje naglašavanje te sličnosti bilo je dovoljno da snažno deluje na njena ose!anja. :ospo#a Verlok Verlok je slabašno kriknula, ispružila ruke, i konačno briznula u plač. 5sipon 5sipon je ušao u kupe kupe,, žurno zatvorio zatvorio vrata i pogledao pogledao kroz prozor prozor da proveri proveri vreme vreme na staničnom satu. 6oš osam minuta. 5d toga je tri minuta gospo#a Verlok neobuzdano i bespomo!no plakala bez predaha i prekida. 5nda se malo oporavila, pa tiho jecala uz obilje suza. /okušala je da razgovara sa svojim spasiocem, čovekom koji je za nju bio glasnik života. > 5h, ome% Kako sam mogla da se plašim smrti nakon što su mi ga tako okrutno oduzeli% Kako sam mogla% Kako sam mogla da budem takva kukavica% :lasno je jadikovala zbog svoje ljubavi prema životu, životu bez lepote i draži, i gotovo bez pristojnosti, ali sa uzvišenom posve!enoš!u jednom cilju, čak i po cenu ubistva. C, kao što se često dešava u tugovanju ubogog čovečanstva bogatog patnjom ali siromašnog rečima, istina 2sam krik istine3 otkrivena je u otrcanom i veštačkom obliku pokupljenom negde me#u izrazima lažnog
crowarez ose!anja. > Kako sam mogla tako da se bojim smrti% ome, pokušala sam. &li plašim se. /okušala sam da se ubijem. C nisam moglaH 6esam li teškaH /retpostavljam da čaša užasa nije bila dovoljno puna za nekog kao što sam ja. & onda, kada si ti naišao... 8astala je. 8atim je poneta poverenjem i zahvalnoš!u1 zahvalnoš!u1 > Čitav !u život živeti za tebe, ome% > procedila kroz jecaje. > /remesti /remesti se u drugi drugi ugao kupe kupea, a, dalje od perona perona > reče 5sipon 5sipon zabrinuto zabrinuto.. opu opustila stila je svom spasiocu da je udobno smesti, i on je posmatrao kako nailazi novi napad plakanja, još žeš!i nego prvi. umačio je znake sa stanovišta medicine, kao da odbrojava sekunde. Konačno je začuo čuvarevu zviždaljku. evoljno grčenje gornje usne ogolilo mu je zube i dalo mu izgled divljačke odlučnosti dok je ose!ao da voz kre!e. :ospo#a Verlok nije ništa ni čula ni osetila, a 5sipon, njen spasilac, stajao je mirno. 5se!ao je da voz ubrzava, bučno kloparaju!i uz zvuk ženinih glasnih jecaja, a onda je u dva krupna koraka prešao prešao kupe, odlučno odlučno otvorio vrata, i iskočio. iskočio. Cskočio Cskočio je na samom samom kraju perona" perona" i tako je bio odlučan odlučan u pridržava pridržavanju nju svog očajničk očajničkog og plana da je nekim čudom, gotovo u vazduhu, uspeo da zalupi vrata vagona. ek ek tada se zakotrljao po zemlji kao pogo#eni zec. Dio je izudaran, uzdrman, bled kao smrt, i bez daha kad je ustao. &li bio je smiren, savršeno sposoban da se suoči sa uzbu#enom gomilom železničara koji su se u trenutku okupili oko njega. 5bjasnio je, blagim i ubedljivim glasom, da mu je žena primila važnu vest i pošla je u Dretanju da obi#e majku na samrti" naravno, bila je strašno uzrujana, a on se zabrinuo za njeno stanje" pokušavao je da je oraspoloži, i uopšte nije primetio da se voz kre!e. a sveopšti uzvik1 ;8ašto onda niste otišli do $autemptona, gospodineH=, odgovorio je da je kod ku!e ostala mlada neiskusna svastika sama sama sa troje dece, i da bi je njegovo odsustvo uznemirilo, pošto su telegra9sk telegra9skee kancelarij kancelarijee zatvorene zatvorene.. elovao elovao je bez razmišljanja. razmišljanja. – &li mislim da ovo ne!u pono ponovo vo pokušavati > zaključio je" nasmešio se svima" podelio neki sitniš, i žurno napustio stanicu bez hramanja. apolju je, 5sipon, imaju!i novca kao nikada u životu, odbio ponudu kočijaša. > /rošeta!u se > rekao je, uz prijateljski smeh upu!en učtivom kočijašu. 'ogao 'ogao je da hod hoda. a. Bod Bodao ao je. /rešao /rešao je most. most. e ešto što kasnij kasnijee su kule kule opa opatije tije u svojoj svojoj ogromnoj nepomičnosti ugledale žuti žbun njegove kose kako prolazi ispod svetiljki. C svetla Viktorije Viktorije su ga videla, tako#e, i rg $loun, i ograde parka. C drug 5sipon se ponovo našao na mostu. 7eka, zlokobno čudo nepomičnih senki i gracioznih odsjaja koji su se mešali ispod u crnoj tišini, privukla mu je pažnju. $tajao je i dugo gledao preko ograde. $atna kula je odzvanjala mesinganim zvucima iznad njegove pognute glave. /odigao je pogled ka časovniku... /ola jedan u burnoj no!i
crowarez na Kanalu. C drug 5sipon 5sipon je pono ponovo vo krenuo. krenuo. jegova jegova robusna robusna prilika prilika je vi#ena vi#ena te no!i u udaljenim udaljenim delovima tog ogromnog grada koji je čudovišno dremao na tepihu od blata pod velom hladne magle. Vi#ena je kako prolazi kroz ulice bez života i zvuka, ili se smanjuje udaljuju!i se izme#u senovitih ku!a koje su se re#ale uz puste puteve oivičene nizom gasnih svetiljki. /relazio je preko trgova, opštinske zemlje, kroz jednolične ulice s nepoznatim nazivima gde se iz bujice života inertno i beznadežno taloži prah čovečnosti. Bodao je. C pošto je iznenada skrenuo u prednju baštu sa uvelim travnjakom, otključao je malu prljavu ku!u ključem koji je izvadio iz džepa. Dacio Dacio se na krevet krevet potpun potpunoo obuče obučen, n, i leža ležaoo je mirno mirno čitavi čitavihh petnae petnaest st minuta minuta.. 5nd 5ndaa je iznenada seo, privukao kolena i obgrlio noge. 8ora ga je zatekla otvorenih očiju, u istom položaju. 5vaj čovek koji je mogao da hoda tako dugo, tako daleko, tako besciljno, bez ikakvog znaka zamora, tako#e je mogao satima da sedi a da ne pomeri ni prst, ni očni kapak. &li kada je sunce poslalo zrake u sobu, razdvojio je j e ruke i bacio se na jastuk. 5či su mu bile uperene u tavanicu. C odjednom su se sklopile. rug 5sipon je spavao obasjan suncem.
crowarez
Trinaesto poglavlje
5gromni gvozdeni katanac na vratima zidnog ormana bio je jedini predmet u prostoriji koji je mogao da se pogleda a da te ne pogodi jadna ružno!a ružno!a oblika i oskudnost materijala. materijala. /ošto ga nije bilo mogu!e prodati u redovnim poslovnim tokovima zbog toga toga što je bio ogroman, /ro9esoru ga je za nekoliko penija ustupio pomorski prodavac u Cstočnom Aondonu. $oba je bila velika, čista, pristojna, i odisala je siromaštvom koje je odavalo utisak gladi za svakom ljudskom potrebom osim za pukim hlebom. a zidovima nije bilo ničega osim papira, arsenastozelenog, tu i tamo uprljanog neizbrisivim mrljama, koje su ličile na izbledele mape nenastanjenih kontinenata. 8a stolom stolom od borovine borovine pored prozora prozora sedeo sedeo je drug 5sipon, 5sipon, s glavom glavom me#u pesnicam pesnicama. a. /ro9esor, u svom jedinom odelu od lošeg tvida, šljapkaju!i tamo>amo po golim daskama u neverovatno otrcanim papučama, papučama, gurnuo je ruke duboko u istegnute džepove sakoa. /ričao je svom robusnom gostu o nedavnoj poseti apostolu 'ihaelisu. $avršeni anarhista se čak malo i opustio. > išta nije znao o Verlokovoj smrti. aravno% ikada ne čita novine. Kaže da ga rastužuju. &li nema veze. -šao sam u njegovu ku!u. igde ni žive duše. 'orao sam da viknem pet>šest puta dok mi nije odgovorio. 'islio sam da je zaspao, u krevetu. &li nije bilo tako. /isao je knjigu ve! četiri sata. $edeo je u tom malom kavezu zatrpan rukopisom. /ored njega se na stolu nalazila napola pojedena presna presna šargarepa. šargarepa. jegov doručak. doručak. $ada živi na presnoj šargarepi šargarepi i malo mleka. mleka. > Kako on gleda na toH > upita drug 5sipon, ravnodušno. > &n#eoski... /odigao sam pregršt stranica s poda. 5skudnost razmišljanja je zapanjuju!a. 5n nema logike. e može da razmišlja povezano. &li to nije ništa. /odelio je svoju biogra9iju na tri dela, i nazvao ih je – ;Vera, nada, milosr#e=. renutno razra#uje zamisao o svetu osmišljenom kao ogromna i lepa bolnica, s baštama i cve!em, u kojoj se jaki posve!uju negovanju slabih. /ro9esor je zastao. > 'ožeš 'ožeš li da zamisliš zamisliš takvu glupost, glupost, 5siponeH 5siponeH $labi% $labi% Czvor svih zala na ovom svetu% svetu% > nastavio je s čvrstom uverenoš!u. – 7ekao sam mu da sam sanjao o svetu u ruševinama, gde !e slabi biti odvedeni radi konačnog istrebljenja. > 7azumeš 7azumeš li, 5siponeH 5siponeH Czvor Czvor svih zala% zala% 5ni su naši zlokobni zlokobni gospodari gospodari – slabi, slabi, mlitavi, mlitavi, budalasti, kukavički, malodušni, i ropskog razmišljanja. Cmaju mo!. 5ni su mnoštvo. jihovo je
crowarez kraljevstvo zemaljsko. Cstrebiti, istrebiti% o je jedini put napretka. 6este% /rati me, 5sipone. /rvo mora da ode veliko mnoštvo slabih, a onda i oni samo relativno jaki. VidišH /rvo slepi, a onda i gluvi i nemi, zatim hromi i sakati i tako dalje. $vaka mrlja, svaki porok, svaka predrasuda, svako usvojeno pravilo ponašanja mora biti osu#eno na smrt. > C šta preostajeH > upita 5sipon prigušeno. > 6a preostajem – ako sam dovoljno jak > izjavio je žu!kasti mali /ro9esor, čije su se velike uši, tanke kao opne, i odmaknute daleko od njegove krhke lobanje, odjednom oblile tamnocrvenom bojom. > 8ar nisam dovoljno patio zbog ovog ugnjetavanja od strane slabihH > nastavio je, silovito. 8atim je lupkaju!i po gornjem džepu sakoa1 > & ipak ja jesam snaga > nastavio je. – &li vreme% Vreme% ajte mi vremena% &h% to mnoštvo, preglupo da bi osetilo sažaljenje ili strah. /onekad mi se čini da je sve na njihovoj strani. $ve – čak i smrt – moje sopstveno oružje. > /o#ite /o#ite i popijte popijte sa mnom pivo u ;$ilenusu ;$ilenusu== > ponu ponudi di mu robusni robusni 5sipon 5sipon nako nakonn tišine tišine u kojoj se čulo samo brzo šljapkanje papuča na nogama savršenog anarhiste. 5vaj prihvati. og dana je bio veseo na na neobičan način. način. /otapšao je 5sipona po ramenu. ramenu. > /ivo% eka bude% Bajde da pijemo i budemo veseli, jer mi smo jaki, i sutra !emo umreti. 8aoku 8aokupio pio se obu obuvan vanjem jem čizama čizama,, i u me#uv me#uvrem remenu enu je i dalje dalje gov govori orioo svojim svojim oštrim oštrim,, odlučnim glasom. > @ta je tebi, 5siponeH Czgledaš turobno i čak tražiš moje društvo. Čujem da te stalno vi#aju na mestima gde ljudi izgovaraju gluposti nad čašama alkohola. 8aštoH 6esi li napustio svoju zbirku ženaH 5ne su slabi!i koji hrane jake, je li takoH Aupio Aupio je jednom jednom nog nogom, om, i uze uzeoo je drugu drugu čizmu čizmu na pertla pertlanje nje,, tešku, tešku, s debel debelim im #on #onom, om, nenamazanu, nenamazanu, popravljanu mnogo puta. 'račno se nasmejao za sebe. > 7eci mi, 5sipone, strašni čoveče, da li se ijedna od tvojih žrtava ikada ubila zbog tebe – ili su tvoja osvajanja do sada ostala nepotpuna – jer krv je ta koja stavlja pečat na veličinuH Krv. Krv. $mrt. /ogledaj istoriju. > /rokleti bili > reče 5sipon, ne okre!u!i glavu. > 8aštoH 8aštoH eka to bude nada slabih, slabih, čija je teologija teologija izmislila izmislila pakao pakao za jake. jake. 5sipone, 5sipone, ja prema tebi ose!am ose!am prijateljski prezir. prezir. i ne ne bi mogao da ubiješ ni muvu. &li voze!i se na pi!e na krovu autobusa, /ro9esor se snuždio. 7azmišljanje o gomilama koje se tiskaju pločnicima ugasilo mu je samopouzdanje pod teretom sumnje i nelagode koji je mogao da otrese otrese samo samo nak nakon on period periodaa usaml usamljen jenost ostii u sobi sobi sa velikim velikim ormano ormanom m zaklj zaključa učanim nim ogromn ogromnim im katancem.
crowarez > C tako > reče preko ramena drug 5sipon, koji je sedeo na sedištu iza. – C tako 'ihaelis sanja o svetu nalik na prelepu i veselu bolnicu. > -pravo tako. 5gromna milostinja za lečenje slabih > izjavi /ro9esor, /ro9esor, zajedljivo. > o je glupo glupo > priznade priznade 5sipon. 5sipon. – e možeš možeš izlečiti izlečiti slabost. slabost. &li nako nakonn svega, svega, 'ihaelis 'ihaelis možda i nije tako mnogo pogrešio. 8a dvesta godina lekari !e vladati svetom. auka ve! vlada. Vlada možda u senci – ali vlada. C sva nauka mora konačno dosti!i svoj vrhunac u nauci lečenja – ne slabih, ve! jakih. Čovečanstvo želi da živi – da živi. > Čovečanst Čovečanstvo vo > izjavi izjavi /ro9esor /ro9esor kome je sjaj naočara naočara sa gvoz gvozdenim denim okvirom okvirom davao davao još samouvereniji izgled > ne zna šta želi. > &li vi znate > progun#a 5sipon. – 'alopre si kukao za vremenom – vremenom. /a, lekari !e da vam pruže vreme ako budete dobri. Czdajete se za jakog zato što u džepu nosite dovoljno robe da pošaljete i sebe i, recimo, još dvadeset ljudi u večnost. &li večnost je prokleta rupa. Vama je potrebno vreme. Vi... kada biste upoznali čoveka koji bi vam dao sigurnih deset godina vremena, nazvali biste ga svojim gospodarem. > 'oje geslo glasi1 ema boga% ema gospodara > reče /ro9esor mudro, dok je ustajao da si#e sa autobusa. 5sipon 5sipon po#e za njim. – $ačekajte $ačekajte samo da legnete legnete na le#a kad vam do#e kraj > grubo je uzvratio, skočivši s podnoške za onim drugim. – Vaš skorbutni, otrcani, šugavi deli! vremena > nastavio je prelaze!i ulicu, i penju!i se na trotoar. > 5sipone, ti si po mom mišljenju prevarant > reče /ro9esor, /ro9esor, vešto otvaraju!i vrata čuvenog ;$ilenusa=. C kada su se smestili za malim stolom, nastavio je dalje da razvija tu čarobnu misao. – isi čak ni lekar. &li smešan smešan si. voja predstava o čovečanstvu koje svuda pruža jezik od $evernog do 6užnog pola i guta pilule koje mu nudi nekoliko svečanih šaljivdžija jeste dostojna proroka. /roročanstvo% Kakva je korist od razmišljanja o onome što !e biti% > /odigao je čašu. – 8a uništenje ovoga što postoji > reče smireno. 5tpio je i vratio vratio se svom čudn čudnom om zatvoreno zatvorenom m načinu načinu !utanja. !utanja. /ritiskala /ritiskala ga je pomisao pomisao na čovečanstvo brojno kao pesak na obali mora, neuništivo i teško za upravljanje. 8vuk eksplozija bombi bio je izgubljen u neizmernom broju tog pasivnog zrnevlja bez odjeka. a primer, taj doga#aj s Verlokom. Ko je o tome sada razmišljaoH 5sipon, kao da ga je odjednom naterala neka tajanstvena sila, izvuče presavijene novine iz džepa. /ro9esor podiže glavu na šuškanje. > Kakve su to novineH Cma li šta u njimaH > upita. 5sipon poče kao preplašeni mesečar.
crowarez > išta. &psolutno ništa. $tare su deset dana. 8aboravio sam ih u džepu, pretpostavljam. &li nije odba odbacio cio staru stvar stvar. /re nego što ih je vratio vratio u džep, džep, krišom krišom je bacio bacio pogled pogled na poslednje redove pasusa. :lasili su ovako1 2ini se da 3e nedok+4iva zagonetka ve4no visiti iznad ovog 4ina l+dila ili o4ajanja.
o su bile poslednje reči novinskog članka pod naslovom1 5amo+bistv 5amo+bistvoo '+tnice '+tnice s 'rekok 'rekokanals analskog kog broda broda . rug ruguu 5sip 5sipon onuu su bile bile pozn poznat atee lepo lepote te
novinarsk novinarskog og stila. stila. 2ini se da 3e nedok+4iva zagonetka ve4no visiti ... 8nao je svaku reč napamet. 2ini se da 3e nedok+4iva zagonetka ... C robusni anarhista spusti glavu na grudi, i zapade u dugo
sanjarenje. 5vo ga je ugrozilo u samom izvoru njegovog postojanja. ije mogao da izlazi i sastaje se sa svojim raznim osvojenim ženama, sa onima kojima se udvarao na klupama Kenzington gardensa, i onima koje je sretao u blizini ograda parkova, bez straha da !e početi da im priča o nedok+4ivoj zagonetki... /očeo je da se plaši ludila koje je ležalo čekaju!i da se pojavi me#u ovim redovima. )e4no visiti. Dila je to opsesija, mučenje. - poslednje vreme nije se pojavio na nekoliko takvih
sastanaka, koji su se zasnivali na neograničenom poverenju u pogledu ose!anja i muške nežnosti. Aakoverna narav žena različitih klasa zadovoljavala je potrebe njegovog samoljublja, i donosila mu izvesna materijalna sredstva. o mu je bilo potrebno da preživi. & imao ga je. &li ako više nije mogao to da iskoristi, postojala je opasnost da !e izgladneti i svoje ideale i telo... Ovaj 4in l+dila i o4ajanja. Nedok+4iva zagonetka zagonetka !e sigurno ve4no visiti što se čovečanstva tiče. &li šta ako samo on od
svih ljudi ne bude mogao da se otrese tog prokletog saznanjaH & znanje druga 5sipona je bilo tačno baš kao što bi bi ga i novinar sastavio sastavio – do samog samog praga zagonetke koja koja 3e ve4no visiti visiti ... rug 5sipon 5sipon je bio vrlo dobro obav obavešte ešten. n. 8nao je šta je čovek čovek na brodskim brodskim stepenica stepenicama ma parobroda video1 ;amu u crnoj haljini i crnom velu kako šeta u pono! po keju. – /utujete li brodom, gospojo > pitao ju je, ohrabruju!i je. – 5vuda. > elovala je kao da ne zna šta da radi. /omogao joj je da se ukrca. Czgledala je slabašno.= C 5sipon 5sipon je tako#e tako#e znao znao šta je stjuardesa stjuardesa videla1 videla1 amu u crnom crnom s belim licem kako stoji nasred prazne ženske kabine. $tjuardesa je zatim otišla na palubu da je potraži, i drug 5sipon je saznao da je dobra žena zatekla nesre!nu damu kako leži na natkrivenom sedištu. 5či su joj bile otvorene, ali nije odgovarala ni na šta što su joj govorili. Czgledala je veoma bolesno. $tjuardesa je dovela glavnog stjuarda, i to dvoje ljudi je stajalo pokraj natkrivenog sedišta i savetovalo se u vezi sa neobičnom i nesre!nom putnicom. 7azgovarali su čujnim šapatom 2pošto je izgledalo kao da ne čuje3 o $ent 'ejlou i tamošnjem konzulu, o razgovoru s njenom porodicom u Engleskoj. 8atim su
crowarez otišli da sve pripreme za njeno premeštanje u potpalublje, jer im se na osnovu izraza njenog lica činilo da umire. &li drug 5sipon je znao da se iza te bele maske očajanja krije borba protiv straha i očajanja" životna snaga, ljubav prema životu koja je mogla da se odupre gnevnom bolu kakav vodi do ubistva i straha, slepog, mahnitog straha od vešala. 8nao je. &li stjuardesa i glavni stjuard nisu znali ništa. & onda, kada su se vratili za manje od pet minuta, dame u crnom više nije bilo na natkrivenom sedištu. igde je nije bilo. estala je. ada je bilo pet sati ujutru, i nije bio u pitanju nesre!an slučaj. $at vremena kasnije radnik na parobrodu je pronašao ostavljenu burmu na sedištu. 5stala je na drvetu u maloj barici, i njeno svetlucanje je privuklo čovekov pogled. $a unutrašnje zagonetka 3e ve4no ve4no da visi visi ... strane je bio ugraviran datum, 4G. jun (L+). Nedok+4iva zagonetka
C drug 5sipon podiže spuštenu glavu, koju su volele razne skromne žene ovih ostrva, kao u &polona ispod sunčanog žbuna kose. /ro9esor je u me#uvremenu postao nestrpljiv. nestrpljiv. -stao je. > 5stanite > reče užurbano 5sipon. – @ta znate o ludilu i očajanjuH /ro9esor pre#e vrhom jezika preko suvih, tankih usana, i reče1 > ako nešto ne postoji. $ada je izgubljena svaka strast. $vet odlikuje osrednjost, mlitav je, bez snage. & ludilo i očajanje su snaga. & snaga je zločin u očima budala, slabih i glupih koji gospodare. i si mediokritet. Verlok, čiji je poduhvat policija tako lepo uspela da uguši, bio je mediokrite mediokritet.t. C policija policija ga je ubila. Dio je mediokrite mediokritet.t. $vi su mediokriteti, mediokriteti, ludilo i očajanje% očajanje% a to upotrebim kao polugu, pomerio bih svet. 5sipone, od srca te prezirem. i nisi u stanju da zamisliš čak ni ono što bi ugojeni gra#anin nazvao zločinom. emaš snage. > 8astao je, zajedljivo se smeše!i ispod surovog svetlucanja debelih naočara. > C dozvoli mi da ti kažem kako te tvoje malo nasledstvo koje kažu da si dobio nije učinilo pametnijim. $ediš s pivom u ruci kao neka lutka. 8bogom. 8bogom. > Bo!ete li vi da ga uzmeteH > upita 5sipon, glupo se keze!i. > a uzmem štaH > asledstvo. Čitavo. epotkup epo tkupljivi ljivi /ro9esor /ro9esor se samo nasmešio nasmešio.. 5de!a 5de!a mu je spadala, spadala, čizme, čizme, bezoblič bezoblične ne od opravki, teške kao olovo, propuštale su vodu na svakom koraku. 7ekao je1 > $la!u ti jedan za drugim mali račun za izvesne hemikalije hemikali je koje !u sutra da poručim. Veoma mi trebaju. 7azumeš, zar neH 5sipon je polako spustio glavu. Dio je sam. Nedok+4iva zagonetka zagonetka... Činilo mu se kao da je ispred ispred njega njega u vazduh vazduhuu visio visio njegov njegov sopstv sopstveni eni mozak mozak koji koji je pulsir pulsirao ao u ritmu ritmu nedok nedokuči učive ve zagonetke. 5čigledno je bio bolestan. Ovaj 4in l+dila ili o4ajanja...
crowarez 'ehanički klavir pored vrata drsko je svirao valcer, a onda je sasvim iznenada za!utao, kao da se nešto naljutio. rug 5sipon, zvani oktor, napusti pivnicu ;$ilenus=. a vratima je oklevao, trep!u!i na ne previše sjajnom suncu – a novine sa člankom o samoubistvu dame su mu se nalazile u džepu. $rce mu je kucalo uz njih. $amoubistvo dame – taj 4in l+dila i o4ajanja . Koračao je ulicom a da nije gledao kuda staje" i hodao je u pravcu koji ga ne!e odvesti do mesta sastanka s novom damom 2postarijom guvernantom koja je imala poverenja u apolonovsku ambrozijsku glavu3. -daljavao se od toga. ije mogao da se suoči ni sa jednom ženom. /ropao je. ije mogao ni da razmišlja, ni da radi, spava ili jede. &li počeo je da pije sa zadovoljstvom, očekivanjem, nadom. /ropao je. jegovu revolucionarnu karijeru, koju su podržavala ose!anja i poverenje mnogih žena, ugrozila je nedokučiva zagonetka – zagonetka ljudskog mozga koji pogrešno pulsira u ritmu novinarskih izraza. ... )e4no 3e da visi nad ovim 4inom ... Kretala se ka dnu ...l+dila i o4ajanja... > 5zbiljno 5zbiljno sam bolestan bolestan > promucao promucao je sam za sebe. sebe. jegova jegova robusna robusna prilika, prilika, s novc novcem em 2nasle#enim od gospodina Verloka3 Verloka3 tajne službe ambasade u džepovima, ve! je j e gazila kao da vežba za zadatak neizbežne budu!nosti. Ve! je povio svoja široka ramena, glavu sa bujnim kovrdžama, kao da je spreman da mu nataknu ropski jaram. 5d te no!i, pre više od nedelju dana, drug 5sipon je hodao a da nije gledao gde staje, nije ose!ao zamor, nije ose!ao ništa, nioje video ništa, niti je šta zagonetka... Bodao je neprime!en... Ovaj 4in l+dila ili o4ajanja. čuo. Nedok+4iva zagonetka
Bodao je i nepotkupljivi /ro9esor, /ro9esor, odvra!aju!i oči od odvratnog mnoštva čovečanstva. čovečanstva. 5n nije imao budu!nost. /rezirao ju je. 5n je bio snaga. - mislima je negovao slike rušenja i razaranja. Bodao je slab, beznačajan, pohaban, jadan i užasan u jednostavnosti jednostavnosti svoje zamisli da priziva ludilo i očajanje za obnovu sveta. iko ga nije gledao. /rolazio je neprime!en i smrtonosan, kao štetočina u ulici punoj ljudi.
crowarez
Beleška o piscu
žoz ž oze9 e9 Ko Konr nrad ad je ro# ro#en en F. dece decemb mbra ra (LI+ (LI+.. god godin inee u -kr -kraj ajin ini, i, u poro porodi dici ci polj poljsk skih ih zemljoposednika koja je učestvovala u pobuni protiv ruske vlasti. Konrad je od šeste godine živeo kao izbeglica u severnoj 7usiji, rano je ostao bez majke a u (4. godini i bez oca. ečaštvo je proveo u Krakovu uz romantičnu književnost, sanjare!i o pomorskom životu. Kada je imao sedamnaest godina, stigao je u 'arselj odakle je ubrzo krenuo na prve plovidbe i u buran život po lukama. /lovid /lovidbe be na 9rancu 9rancuski skim m brodov brodovima ima i mlade mladenač nački ki dož doživl ivljaj jajii 2nedoz 2nedozvol voljen jenaa trgovi trgovina na oružje oružjem, m, političke veze s radikalnim radikalnim i anarhističkim krugovima3 krugovima3 trajali su do (L+L. kada kada je stupio u Dritansku Dritansku trgovačku mornaricu, gde je ubrzo položio ispite za kapetana broda a zatim plovio do $rednje &merike, po morima Cstočne &zije i uz obale &ustralije. Kapetansku karijeru je završio naglo, u F+. godini zbog narušenog zdravlja. 6ednom 6ednom je rekao rekao11 ;ika ;ikada da se nisam nisam odreka odrekaoo mora mora u duši duši i srcu. srcu. /rinu# /rinu#en en sam sada, sada, nesvesno prinu#en da pišem knjigu za knjigom, kao što sam u minulim godinama bio prinu#en da se otiskujem na more, iz putovanja u putovanje... e znam koji mi se od ova dva poriva čini tajanstvenijim i čudesnijim.= jegovi su junaci evropskog porekla, a nalaze se me#u domorocima s kojima imaju malo zajed zajednič ničkog koga, a, pa osnovn osnovnaa tema tema ima moraln moralno>s o>simb imboli olički čki karak karakter ter,, iako iako se radnja radnja i ambije ambijent nt podudaraju s konvencijama pustolovnih priča. 'e#utim, pisac istovremeno razvija vlastitu pripovedačku metodu, pa doga#anja ne iznosi neposredno u tre!em licu, ni autobiogra9ski u prvome, nego posredstvom pripovedača, koji s glavnim likom uspostavlja odnos u kojem ga upoznaje, ali nikad ne pronikne u tajnu njegove ličnosti. ajčeš!i je primer iskusni pomorac 'arlou, koji je katkad samo posmatrač, a u nekim delima 2kao što su ;$rce tame= i ;Aord žim=3 biva upleten u zbivanja koja ga menjaju tokom radnje. /o tome, kao i po slobodnom mešanju hronologije i pripovedačkih nivoa, a posebno po problematizovanju motiva ponašanja i delovanja likova, Konrad je, uprkos isticanju moralnih načela odgovornosti i solidarnosti sa zajednicom, radnom i pro9esionalnom 2što je usvojio žive!i me#u poljskim plemstvom kao i na engleskim brodovima3, predstavnik modernizma u književnosti, čije se odlike mogu prona!i u njegovim delima1 ;$rce tame=, ;Aord žim=, ;$lučaj=, ;/obeda=.
crowarez 5snovna Konradova tema je ranjivost čovekove etike bačene u vrtlog ekstremnih situacija. Kako su primetili mnogi proučavaoci njegovog opusa, naizgled romantični i egzotični ambijent njegovih priča i romana deluje istovremeno kao simbolički eho i aktivacijska sila destruktivnih elemenata koji postoje u samoj čovekovoj prirodi, ali koji najčeš!e ostaju neprepoznati. emeljne vrednosti koje je Konrad naveo kao bazu ljudskoga postojanja1 čast, solidarnost, vernost i iskrenost, bivaju načete i podvrgnute mučnom samoispitivanju i unutrašnjoj borbi za očuvanje integriteta njegovih junaka > borbi koja neretko završava samoubistvom ili porazima druge vrste. o je još uočljiv uoč ljivije ije u pišče piščevim vim politič političkim kim romani romanima ma,, prvim prvim uistin uistinuu modern modernim, im, a zasig zasigurn urnoo vrhuns vrhunskim kim ostvarenjima toga žanra. akav je u prvom redu ;ostromo= 2()*G3, Konradov najbogatiji roman i jedan od najve!ih romana engleskog jezika u kojem se prate uzbudljive istorijske promene u izmišljenoj južnoameričkoj zemlji Kostaguani. - njoj se prepli!u okolnosti iz više autentičnih država toga kontinenta, a čitava radnja se vrti oko srebra i kapitalističko>kolonijalne eksploatacije. - ;o ;ostr stromu omu== je pisac pisac stvori stvorioo mikrok mikrokosm osmos os esenci esencijal jalno no grabež grabežlji ljivog vog ljudsko ljudskogg društv društva, a, a višeslojnost i kompozicijska kompleksnost dela čine ga jednim od uzora savremene proze. - mnogim mnogim njegovim njegovim delima delima ose!a ose!a se trag romantizma romantizma,, ali bez obzira obzira na to, Konrad Konrad se uglavnom smatra za jednog od preteča modernističke literature. 8a njega je karakteristično i to što je u englesku književnost uneo poseban poseban tragični senzibilitet koji se do tada retko r etko mogao sresti" ali u celini gledano, Konradov opus je svakako nešto što su retki književnici s engleskog govornog područja 4*. veka dostigli, a niko ga nije nadmašio. /resudno je uticao na niz romanopisaca i novelista1 mnogo mu duguju Vilijam 0okner, 0ransis $kot 0icdžerald, žordž 5rvel, :rejam :rin, :abrijel :arsija 'arkez i mnogi drugi.