Izvestaj Lab Vezbi

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

Предмет:

Задатак бр.

Триботехника

Лист бр.

1

ОДРЕЂИВАЊЕ РЕОЛОШКИХ СВОЈСТАВА ТЕЧНИХ МАЗИВА 1. Одређивање вискозности њутновских флуида

Вискозност је унутрашње трење флуида у виду смицајних напона и сила трења тј., преставља величину отпора или трења које се јавља у течности при њеном кретању. Промена вискозности течног мазива зависи од температуре и притиска којем је изложено. Са порастом температуре вискозност течних мазива опада, док са порастом притиска вискозност течних мазива расте. мазива расте. Скица поступка:

Врсте капиларе

Бр. индекса

447/10

Име и презиме

Шк. год.

Милош Радовановић Радовановић

2012/13

Датум

Прегледао

Предмет:




Лист бр.

2

Задатак вежбе је одређивање кинематске вискозности на 40°С и на 100°С као и густине испитиваног мазива на 60°С. Као узорак је коришћено моторно уље. Апаратура која се користи за ову вежбу се састоји од термометра, капиларе, мешалице и грејача који су смештени у термостатско купатило. Вискозност се одређује мерењем времена за које истекне одређена количина течности из капиларе при задатој температури и притиску испитивања. Истицање течности мора бити ламинарно. Оно се обезбеђује правилним избором капиларе.

            Промена притиска на висини I:

                    

                       Резултати након мерења гласе:

            

                         

            


447/10


Шк. год.

Милош Радовановић

2012/13

Датум

Прегледао


Предмет:



Лист бр.

Логаритамски дијаграм зависности вискозности од температуре


447/10


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао

3


Предмет:



Лист бр.

4

Очитана вредност за динамичку вискозност при температури      износи:        Са дијаграма зависноти вискозности од температуре за дато мазиво оцитана вредност гласи:       



Из обрасца за кинематску вискозност:

                2. Одређивање индекса вискозности

Индекс вискозности је број на конвенционалној скали који показује тенденцију промене вискозности уља за подмазивање, са температуром. Вредности индекса вискозности код већине течних мазива се крећу у распону од 0 до 100. Индекс вискозности указује на мању промену вискозности са температуром и обрнуто. Претходним прорачуном је добијено:

           

Уколико је       из таблица се очитава вредност L и H, узимајући заоснову вредност вискозности добијену за 100. Интерполацијом добијене су вредности L=266.36 и H=136.69.

 

              

Пошто је добијена вредност већа од 100, примењује се следећи образац:

                          


447/10


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао


Предмет:



Лист бр.

5

ОДРЕЂИВАЊЕ ОСНОВНИХ ФИЗИЧКО-ХЕМИЈСКИХ СВОЈСТАВА ТЕЧНИХ МАЗИВА 1. Одређивање густине

Густина је однос масе према јединици запремине, на задатој температури. Густина минералних 3 уља се креће у границама од 840 до 960 kg/m на температури од 15°С као стандардној температури. За инжењерске потребе често је неопходно познавати вредност густине и на 3 другим температурама. Нека синтетичка уља имају густину већу од 1000 kg/m . Образац за одређивање густине на другим температурама гласи:

      Густина, kg/m на температури T,°C

 , kg/m3°C

800-840 840-850 850-1110 1110-1130 1130-1140 1140-1150

0,610 0,608 0,605 0,603 0,602 0,600

3

Скица поступка:


447/10


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао


Предмет:



Лист бр.

6

Одређивање густине се састуји у мерењу густине на температури мазива (22°С). У епрувету са узорком урања се одговарајући ареометар испуњен оловом, а вредност густине се очитава са избаждарене скале. Радни притисак је једнак атмосферском. Очитана вредност износи:

  

     

На основу ове вредности густине из табеле се усваја коефицијент корекције 

              

 

 

                        


447/10


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао

 


Предмет:



Лист бр.

7

2. Одређивање температуре паљења и температуре течења

Температура паљења је најнижа температура до које је загрејан узорак уља, коригована на нормални притисак, а при којој се паре уља изнад површине течности тренутно пале у присуству пламена или електричне варнице под прописаним условима испитивања. Температура паљења течних мазива је контролна величина која указује на веће испаравање и већу потрошњу уља, ако је температура паљења ниска.Код моторних уља температура паљења је изнад 200-240°С. Методе за одређивање температуре паљења с у: у затвореном суду са отвореним судом  

Отворени суд

Затворени суд


447/10


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао


Предмет:



Лист бр.

8

Испитивани узорак је бензин евро-дизел. Параметри испитивања су: грејач (на 40%), мешалица и довод гаса, потом се пали пилот пламен, почетна температура мазива је 22°С . Поступак се изводи тако што се гаси пламен на сваких 5°С, до 30°С , а потом на свака 2°С. На оној температури, на којој се пламен угаси, узима се као резултат. Измерена температура паљења је   . Температура течења је један од показатеља понашања уља када су она изложена ниској температури. Дефинише се као најнижа температура на којој уље још континуално тече када се хлади при датим условима испитивања. При томе су два ефекта утицајна на величину температуре течења: повећање вискозности и издвајање кристала парафина које садржи уље. Поступак се састоји у стављању узорка у замрзивач на ниску температуру и повременом провером док се мазиво не стине. Измерена вредност температуре износи   . Скица поступка:


447/10


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао


Предмет:



Лист бр.

9

3. Одређивање специфичног топлотног капацитета и топлотне проводљивости

Специфични топлотни капацитет је колична топлоте која јединици масе неке материје повећа температуру за један степен. Специфични топлотни капацитет минералних уља зависи од густине и температуре, па се прорачун врши у зависности од тих величина помоћу обрасца:

 

    

Специфични топлотни капацитет минералних уља се креће у границама од 1600 до 2000 J/kg°C на собној температури, а расте са порастом те мпературе.

 за    износи:  

         √ 

 за    износи:  


447/10

             √ 


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао


Предмет:



Лист бр.

10

Топлотна проводљивост је значајна карактеристика течних мазива и користи се у различитим прорачунима. Топлотна проводљивост већине минералних и синтетичких базних уља је између 0.14 W/m°C до 0.11 W/m°C, на 400°C. Приближно се рачуна на основу обрасца:

   на    износи:    на    износи:  


447/10

   

     

     


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао


Предмет:



Лист бр.

11

ОДРЕЂИВАЊЕ ОСНОВНИХ СВОЈСТАВА ТЕХНИЧКИХ МАСТИ 1. Одређивање нерадне и радне пенетрације

Конзистенција је мера величине отпора деформацији коју пружа техничка маст када на њу делује спољашње оптерећење. Изражава се пенетрационим бројем. Пенетрациони број представља дубину, изражену у 1/10 милиметара, до које конус стандардних димензија и масе продире у испитивану маст, загрејану на 25°С, у ток у 5 секунди. NLGI број 000 00 0 1 2 3 4 5 6

Пенетрациони број 1-10mm 445-475 400-430 355-385 310-340 265-295 220-250 175-205 130-160 85-115

Опис тврдоће масти Врло течна Течна Полутечна Врло мека Мека Средње мека Тврда Врло тврда Тврдоћа брикета

Механичка стабилност је дефинисана променом конзистенције након излагања техничке масти дејству механичких сила. Ова карактеристика је значајна код скор о свих услова примене масти, јер је маст увек изложена смицању. Омекшавање масти, које може да настане као резултат смицања, доводи до цурења масти и потенцијално до губитка мазива и тиме оштећења делова који се подмазују. Маст може и да отврдне, што такође погоршава услове подмазивања. Скица поступка:

Гњечилица

Пенетрометар


447/10


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао


Предмет:



Лист бр.

12

Узорак за испитивање су Литијумске техничке масти тврдоће NLGI 2. Испитивање се спроводи у апаратури за гњечење , који ради са плочама различитог броја рупица и дефинисаном брзином кретања плоче унутар гњечилице. Овом методом одређује се конзистенција, односно тврдоћа мазивих масти, а спроводи се пенетрометром. Мерењем на пенетрометру утврђено је да пенетрациони број износи 264.5. Након тога маст је стављена у гњечилицу и после 602 дупла хода поново је измерен пенетрациони број, који је сада износио 272.

                  ||        

Након испитивања маст је омекшала, а NLGI број је остао исти пре и после смицања и износи 2. 2. Одређивање

привидне вискозности

Основна карактеристика нењутновских флуида је да је вискозност функција не само температуре и притиска већ и градијента брзине смицања.Због тога се код нењутновских флуида не може говорити о некој сталној вредности и вискозности већ само о некој привидној дефинисаној при одређеном градијенту брзине смицања. Масти за подмазивање су типичан представник нењутновских флуида у групи мазива.Према свом понашању при струјању, техничке масти су најближе бингамовом флуиду.Сложеност која постоји при експерименталном истраживању струјање техничких масти утицала је да се изврше упрошћења те се условно узима да се маст понаша као њутнов флуид. Томе иде у прилог и чињеница да када се достигне почетни напон смицања(τ0) маст даље струји приближно по законима који важе за њутнове флуиде.

Калибрациона крива


447/10


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао


Предмет:



Лист бр.

13

                                                 Број капиларе

Притисак lb/in2

Притисак Pa*105

Полупречник m*10-4

Дужина кап. -2 m*10

Проток m3/s*10-8

Градијент бр.смицања -1 s

Привидна вис. Pas

Напон смицања Pa

1 2 3 4

17.9 30.9 36.1 72.1

1.23 2.13 2.49 4.97

19.9 9.31 8.13 4.70

15.92 7.45 6.50 3.76

7.97 7.85 7.7 7.25

12.88 123.86 182.44 889.11

59.7 10.75 8.85 3.49

768.75 1330.89 1557.21 3106.25


447/10


Шк. год.


2012/13

Датум

Прегледао

Izvestaj Lab Vezbi

Recommend Documents