Izvestaj o tokovima gotovine 2016.pdf

Ekonomski fakultet Univerzitet u Kragujevcu

ANALIZA IZVEŠT IZVEŠ TAJA O TOKOVIMA FINANSIJSKIH SREDSTAVA Prof. dr Predrag Stančić 1.

Suština i informaciona osnova izveštaja o tokovima finansijskih sredstava

Aktivnost preduzeća se može zamisliti kao neprestani tok sredstava na relaciji gotovina gotovina. Proces aktivnosti započinje izdavanjem gotovine i njenim pretvaranjem u nenovčana sredstva (faktore proizvodnje), koja se na kraju procesa prodajom proizvod a ili usluga konvertuju u novu gotovinu. U tom kontekstu nenovčana sredstva (stalna imovina, zalihe, potraživanja i sl.) mogu se smatrati samo neophodnim tranzitornim stanicama na putu od izdavanja novca za pribavljanje materijalnih elemenata procesa aktivnosti do primanja novca od realizacije učinaka (gotovih proizvoda) te aktivnosti.

Za upravljanje finansijama preduzeća , od velike važnosti je kontrola i upravljanje tokovima gotovine sa ciljem da prilivi obezbede normalnu novčanu reprodukciju utrošenih po slovnih sredstava i isplatu dospelih obaveza o rokovima dospeća. Permanentan uvid u tokove gotovine omogućava iznalaženje alternativa za saniranje eventualnih deficita ili upotrebu suficita gotovine za finansiranje rasta i razvoja preduzeća ili otplatu dug ova. Bez obzira na važnost kontrole i upravljanja tokovima gotovine , tradicionalni finansijski izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha), zbog obračunske osnove na kojoj se sastavljaju, ne pružaju relevantne informacije za te aktivnosti. Naime, bilans uspeha

efekte aktivnosti obuhvata na obračunskoj osnovi i izražava ih kao razliku prihoda i rashoda alociranih na odgovarajući obračunski period. Zbog manjeg ili većeg nepodudaranja prihoda i priliva, odnosno rashoda i odliva novca za od ređeni period, obično, rezultat (dobitak) iskazan u bilansu uspeha (relacija prihodi i rashodi) ne odgovara rezultatu utvrđenom na gotovinskoj osnovi (relacija prilivi i odlivi gotovine). Zato , u praksi nisu retke situacije da preduzeća , i pored visokog neto dobitka iskazanog u bilansu uspeha, imaju smanjenje salda gotovine i probleme u održavanju tekuće likvidnosti. Č injenica je i da mnoga značajna primanja i izdavanja novca tokom obračunskog perioda ne tangiraju bilans uspeha (npr. krediti, prodaja stalne imovine).

rezultat utvrđen na obračunskoj osnovi (u bilansu uspeha) “podesiti” tako da aproksimira neto prilivu gotovine po osnovu procesa aktivnosti (prodaje). Upravo su za te potrebe tokom XX veka razvijeni izveštaj i o tokovima sredstava, kao pokuša j da se premosti razlika između obračunskog i gotovinskog rezultata aktivnosti. Za razliku od bilansa stanja i uspeha kao direktnog produkta zaključka poslovnih knjiga za određeni period, izveštaj o tokovima to kovima sredstava se d obija rearanžiranjem podataka sadržanih u finansijskim izveštajima. Cilj izveštaja o tokovima je da pruži dodatan Prema tome, za upravljanje tokovima gotovine neophodno je

uvid u izvore i upotrebu sredstava tokom posmatranog perioda.

Logika izveštaja o tokovima polazi od činjenice da svaka upotreba sredstava (u laganja) mora imati odgovarajući izvor. Metodološki , izveštaj o tokovima finansijskih sredstava se dobija analizom stanja pojedinačnih pozicija imovine, obaveza i kapitala u dve vremenske tačke. Uobičajeno se to sprovodi poređenjem stanja u dva sukcesivn a bilansa stanja (sa početka i k raja raja određenog obračunskog perioda). Naime, statična slika imovine i obaveza preduzeća, 1


koju pruža bilans stanja u određenom trenutku (01.01.) se pod uticajem niza poslovnih operacija neprestano menja, a rezultat svih tih promena se objektivizira u bilansu stanja na kraju posmatranog perioda (31.12.). Poređenjem istovrsnih pozicija u dva sukcesivna bilansa stanja (sa

kraja i početka obračunskog perioda) može se utvrditi da je iznos pojedinih (ili svih) pozicija na kraju perioda u odnosu na iste pozicije na početku perioda promenjen. Te razlike predstavljaju neto efekat poslovnih transakcija koje su se u određenom periodu dogodile u preduzeću. Izvlačenjem razlika po svim istovrsnim pozicijama, koje mogu značiti povećanje (+) ili smanjenje (-) krajnjeg stanja konkretne pozicije u odnosu na početno stanje, i njihovim pogodnim rearanžiranjem može se kreirati izveštaj o tokovima finansijsk ih sredstava. Taj izveštaj omogućava analitičku rekonstrukciju pravaca i vrednosti tokova finansijskih sredstava u posmatranom periodu (omeđenom sa dva sukcesivna bilansa stanja). U načelu, tokovi mogu ići u dva pravca:  pribavljanja (izvora) finansijskih sredstava  korišćenja (upotrebe) finansijskih sredstava

Metodološki se postupak kreiranja izveštaja o tokovima finansijskih sredstava , u najopštijem smislu, može predstaviti na sledeći način (Slika 1): Bilans stanja 01.01.t.g

Bilans stanja 31.12. t.g. Razlike istovrsnih pozicija (+ ili – )

Izvori:  povećanja pozicija pasive  smanjenja pozicija aktive

Upotrebe:  povećanja pozicija aktive  smanjenja pozicija pasive

Izveštaj o tokovima finansijskih sredstava (01.01. - 31.12. t.g.) Za

sastavljanje izveštaja o tokovima sredstava je neophodno, najpre, utvrditi razlike istovrsnih bilansnih pozicija (povećanje ili smanjenje krajnjih stanja u odnosu na početna). Utvrđene razlike se na izvore i upotrebu finansijskih sredstava klasifikuju na sledeći način:  sva smanjenja pozicija aktive i povećanja pozicija pasive se klasifikuju kao pribavljanja (izvori) finansijskih sredstava a



sva povećanja pozicija aktive i sva smanjenja pozicija pasive se klasifikuju kao korišćenje (upotreba) finansijskih sredstava.

Pojam finansijskih sredstava u literaturi, zakonodavstvu i svakodnevnici nije jasno određen. Pod tim pojmom se podrazumevaju ukupna poslovna sredstva, obrtna sredstva, likvidna sredstva, neto obrtna sredstva, gotovina itd. U skladu sa tim, izve štaj o tokovima finansijskih

sredstava nema opšteprihvaćenu i standardizovanu formu. Zato ćemo se ograničiti na dva najčešće korišćena, i to:  izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava i  izveštaj o tokovima gotovine.

2


sačinjavanja izveštaja o tokovima finansijskih sredstava, poslužićemo se bilansima stanja i uspeha datim u narednom primeru (Tabela 1 i 2). Radi ilustracije metodologije

Primer Akcionarsko društvo XYZ je u prethodnoj poslovnoj godini raspolagalo imovinom i izvorima koji su iskazani u finansijskim izveštajima (bilansu stanja na kraju i početku poslovne godine):

Tabela 1. Bilans stanja Aktiva

Gotovina

Kratkoročne hartije od vrednosti Potraživanja od kupaca Zalihe Obrtna imovina Nekretnine, postrojenja i oprema Nematerijalna ulaganja Stalna imovina Ukupna aktiva

(u 000 RSD)

01.01. 300 200 500 900 1.900 800 200 1.000 2.900

31.12. 478 600 400 600 2.078 1.000 200 1.200 3.278

Razlike 178 400 -100 -300 178 200 0 200 378

700 200 500 1.400 400 1.800 300 120 180 500 1.100 2.900

600 100 700 1.400 600 2.000 300 120 180 678 1.278 3.278

-100 -100 200 0 200 200 0 0 0 178 178 378

Klasifikovanje Izvori Upotreba 178 400 100 300

200

Pasiva

Obaveze iz poslovanja (d obavljači) Ukalkulisane obaveze

Kratkoročne finansijske obaveze Kratkoročne obaveze Dugoročni krediti Ukupne obaveze

Obične akcije Preferencijalne akcije Kapitalni dobitak

Neraspoređeni dobitak Kapital Ukupna pasiva

100 100 200 200

178 1.078

1.078

U periodu od 01.01. do 31.12. prethodne godine, kompanija XYZ je ostvarila sledeći finansijski rezultat: Tabela 2. Bilans uspeha Naziv pozicije Neto prihod od prodaje

Cena koštanja prodatih proizvoda Bruto dobitak

Amortizacija

Troškovi prodaje Troškovi uprave Poslovni dobitak

Kamata Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak (10%) Neto dobitak Dividende Akumulirani dobitak

(u 000 RSD) Iznos 1.700 1.000 700 100 80 150 370 70 300 30 270 92 178

Dopunski podaci: Osnovni kapital preduzeća je pribavljen prodajom preferencijalnih akcija (1.000 kom. nominalne vrednosti od 120,00 RSD) i običnih akcija (3.000 kom. nominalne vrednosti od 100,00 RSD), koje su prodate uz premiju (ažio) iskazanu u poziciji Kapitalni dobitak. Odlukom o raspodeli , deo neto dobitka od 92.000 se isplaćuje u vidu preferencijalnih i običnih dividendi , a ostatak se reinvestira u proces aktivnosti. Minimalno potrebni saldo gotovine iznosi 250.000 RSD.

3


2.

Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava

Na bazi sagledavanja razlika svih istovrsnih pozicija aktive i pasive u dva sukcesivna bilansa stanja (Tabela 1, kolona Razlike) i klasifikovanja tih razlika (Tabela 1, kolone Izvori i Upotreba), moguće je rekonstruisati pravac i kvantitet kretanja ukupnih poslovnih sredstava u periodu omeđenom datim bilansima. Klasifikovanje razlika i sastavljanje izveštaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava šematizovano je na Slici 2.

Slika 2. Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava Računi kapitala i obaveza

Računi aktive

Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava Izvor i (primanja)

Upotrebe (izdavanja)

Korišćenjem podataka o izvorima i upotrebama ukupnih poslovnih sredstava iz Tabele 1 (kolone Izvori i Upotreba), u skladu sa pravilima utvrđenim Slikom 2, sastavljen je Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava (Tabela 3).

Tabela 3. Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava Izvori

↓ Potraživanja od kupaca ↓ Zaliha  Kratkoročne finansijske obaveze  Dugoročni dugovi Neraspoređeni dobitak

(u 000 din.)

Upotreba 100 300 200 200 178 978

 Gotovina  Kratkoročne hartije od vrednosti  Stalna imovina - Sadašnja vrednost  Obaveze iz poslovanja (dobavljači)  Ukalkulisane obaveze

178 400 200 100 100 978

sastavljeni izveštaj se analizira u kontekstu horizontalnih pravila finansiranja, odnosno ročne usklađenosti izvora i upotreba finansijskih sredstava. Očigledno je da su raspoloživi dugoročni izvori od ukupno 378 .000 din. (povećanje dugoročnog kredita – 200.000 i neraspoređeni dobitak – 178.000 ) bili dovoljni da pokriju dugoročne upotrebe od 200.000 din. (povećanje stalne imovine – sadašnja vrednost), kao i stalno potrebna obrtna sredstva koja će nova stalna imovina neminovno zahtevati, a koja bi trebalo finansirati iz dugoročnih izvora. Ovako

Kao osnovna slabost ovako sačinjenog izveštaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava ističe se činjenica da izražava samo neto efekte poslovnih transakcija na bilansne pozicije, odnosno da ne uspeva da iskaže sve raspoloži ve izvore i upotrebe u posmatranom periodu. Naime, izvor po osnovu neraspoređenog dobitka (178.000 ) je realno veći (iskazani neto dobitak u bilansu uspeha je iznosio 270.000 din. ). Takođe, amortizacija kao tipičan negotovinski rashod kroz ovakav izveštaj n ije iskazana na strani izvora. Iz tih razloga se ovakav izveštaj u praksi obično proširuje relevantnim podacima iz bilansa uspeha, odnosno utvrđivanjem S redstava pribavljenih aktivnošću kao izvora.

4


Sredstva pribavljena aktivnošću predstavljaju zbir ukupnog neto dobitka i amortizacije iz bilansa uspeha.  Ukupan neto dobitak iz bilansa uspeha, kao priliv kvalitetnih (trajnih) izvora prikazuje se u Izveštaju kao priliv sredstava iz poslovanja (258.000), a njegov raspodeljeni deo (dividende u iznosu od 92.000 din.) kao upotreba.  Amortizacija u računovodstvenom smislu predstavlja trošak jer rezultira iz potrebe da se jednom učinjen izdatak za nabavku stalne imovine alocira na ukupni period njenog korišćenja, kako bi se što tačnije utvrdio finansijski rezultat perioda. U finansijskom smislu amortizacija ne podrazumeva periodično izdavanje novca (sredstva su dobavljačima isplaćena u momentu nabavke) i ostaje na raspolaganju kao interno kreirani izvor sredstava za alternativne upotrebe u preduzeću. To je najlakše uočiti u situaciji kad je neto dobitak = 0, kada pozicija g otovina raste za iznos obračunatih troškova amortizacije (konverzij a stalne imovine u obrtnu). Računanje sa amortizacijom kao izvorom sredstava podrazumeva, radi izbegavanja njenog dvostrukog uziman ja u obračun tokova, da se na strani upotrebe sredstava iskaže bruto promena na stalnoj imovini:

Tablea 4. Obračun bruto promene na stalnoj imovini (u 000 din.) Amortizacija + Stalna imovina – sadašnja vrednost na kraju perioda – Stalna imovina – sadašnja vrednost na početku perioda Bruto promena na Stalnoj imovini

100 + 1200 - 1000 300

Unošenjem ovih korekcija u Tabelu 3 dolazi se do izveštaja predstavljenog tabelom 5.

Tabela 5. Dopunjeni izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava (u 000 din.) Izvori Sredstva pribavljena aktivnošću Neto dobitak Amortizacija

Iznos

 Potraživanja od kupaca Zaliha  Kratkoročne finansijske obaveze  Dugoročni krediti

100 300 200 200 1.170

Upotreba

270 Dividende 100 Bruto promena Stalne imovine*  Gotovina  Kratkoročne hartije od vrednosti  Obaveze iz poslovanja (dobavljači)  Ukalkulisane obaveze

Iznos 92 300 178 400 100 100 1.170

U kontekstu hor izontalnih

pravila finansiranja je očigledno da izvori iz aktivnosti ( neto dobitak i amortizacija) nisu bili dovoljni da pokriju bruto povećanje stalne imovine i isplatu dividendi, što je bio razlog za povećanje dugoročnog zaduživanja. 3.

Izveštaj o tokovima gotovine

Kategorizacija novčanih tokova preduzeća Jedinstveni tok priliva i odliva gotovine u preduzeću se , za analitičke potrebe, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 7 – Izveštaj o tokovima gotovine (Statement 3.1.

of Cash Flows), diferencira sa aspekta porekla na:  novčane tokove iz poslovne aktivnosti,  novčane tokove iz investicione aktivnosti i  novčane tokove iz finansijske aktivnosti. 5


Novčani tokovi iz poslovne aktivnosti (redovne i dopunske) preduzeća tangiraju prihode i rashode (bilans uspeha) za određeni period, a razlika priliva i odliva gotovine iz poslovne aktivnosti predstavlja neto gotovinski tok. Na tokove gotovine iz poslovne aktivnosti utiču i tzv. bezgotovinski računi koji ne podrazumevaju efektivno kretanje gotovine , ali indirektno povećavaju ili smanjuju prilive i odlive gotovine. Tipičan predstavnik tokova gotovine nastalih po ovom osnovu su rashodi otpisivanja materijalne i nematerijalne stalne imovine (amortizacija). Prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti bi se mogli šematizovati na sledeći način:  

  

Prilivi gotovine prilivi od avansa i prodaje proizvoda, robe i usluga, prilivi po osnovu različitih prava (patenti, autorstvo i sl.), provizija, naknada, premija, regresa, subvencija, prilivi po osnovu smanjenja zaliha, prilivi po ugovorima iz poslovne i trgovinske aktivnosti (kamate, rente i sl.), prilivi po osnovu povećanja ostalih kratkoročnih

    

Odlivi gotovine odlivi po osnovu avansa i isplate dobavljača, odlivi po osnovu povećanja zaliha , isplate kamate tokom obračunskog perioda isplate zarada, naknada i ostalih ličnih rashoda , isplate poreza na dobit, javnih prihoda (akcize, PDV, carine i ostale dažbine)

potraživanja (premije, dotacije, subvencije, zaposleni i ostali poslovni prihodi)

Bezgotovinski računi   

amortizacija materijalne i nematerijalne imovine, amortizacija prirodnih resursa, smanjenje (amortizacija) diskonta kod hartija od 1 vrednosti.

Bezgotovinski računi 

Smanjenje (amortizacija) premija kod hartija od vrednosti

Novčani tokovi iz investicione aktivnosti čine drugi segment izveštaja o tokovima gotovine. Rezultat su promena vrednosti stalne imovine preduzeća tokom posmatranog perioda. U bilansnom smislu, stalnu imovinu preduzeća mogu činiti nekretnine, postrojenja i oprema, nematerijalna ulaganja, dugoročni finansijski plasmani i ostale pozicije, iz čega proizilazi da se tokovi po svakoj od ovih pozicija mogu posebno obuhvatiti i odvojeno analizirati. Prilivi i odlivi gotovine iz investicione aktivnosti mogli bi se šematizovati na sledeći način :2 Prilivi gotovine  prilivi od prodaje stalne imovine,  prilivi (kapitalni dobitak) po

osnovu prodaje plasmana 3 (akcija ili

dugoročnih finansijskih obveznica drugih preduzeća), osim prodaja za poslovne ili trgovačke svrhe,

 naplate kamate i dividende iz aktivnosti investiranja,  naplate po osnovu terminskih transakcija (opcije,

fjučersi, swap ugovori), osim kad se ugovori prave za poslovne ili trgovačke svrhe ili se svrstavaju u finansijske aktivnosti preduzeća 1

Odlivi gotovine  kupovina stalne imovine,  k upovina dugoročnih hartija od vrednosti ili udela u drugim preduzećima, osim plaćanja za instrumente koji se smatraju gotovinskim

ekvivalentima ili se drže za poslovne ili trgovačke svrhe,  isplate po osnovu terminskih transakcija (opcije, fjučersi, swap ugovori) , osim kad se ugovori prave za poslovne ili trgovačke svrhe ili se svrstavaju u finansijske aktivnosti preduzeća .

Diskont ili premija na prodaji predstavljaju odstupanja tržišne cene određene hartije od vrednosti u odnosu na

njenu nominalnu vrednost. 2

Videti Mikerević dr D.: Izveštaj o novčanom toku (komentar), Finrar 11/2002, SRR Republike Srpske, str. 17-

37. 3

Finansijska ulaganja (plasmani), kao deo stalne (postrojenjske) imovine, izražavaju dugoročna novčana ulaganja u tuđa preduzeća, bez namere ili mogućnosti da se na dan bilansa pretvore u likvidna sredstva. U finansijska ulaganja uglavnom se svrstavaju učešća, hartije od vrednosti i dugoročni zajmovi. Cilj ovih ulaganja nije pribavljanje određenih dugoročnih hartija od vrednosti radi njihove prodaje i zarade na razlici u ceni (poslovne ili trgovačke svrhe) već je motivisano težnjom da se preko njih dugoročno učestvuje u dobitku tuđih preduzeća. Opširnije videti Ranković dr J.: Teorija bilansa I, V prošireno i potpuno prerađeno izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, 1992., str. 350-353.

6


Na bazi ove šeme jasno je da smanjenje bilo koje kategorije stalne imovine, nastalo po bilo kom osnovu, predstavlja njenu konverziju u obrtnu imovinu, odnosno priliv gotovine u gotovinski tok preduzeća. Nasuprot tome, povećanje bilo koje kategorije stalne imovine

pretpostavlja upotrebu gotovine, odnosno odliv iz novčanog toka po osnovu investicione aktivnosti.

Novčani tokovi iz finansijske aktivnosti preduzeća čine poslednji segment izveštaja o tokovima gotovine, koji obuhvata promene sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzeća i isplate obaveze u vezi sa kapitalom (npr. glavnica duga, dividende) . Pri tome, važi opšti stav da svako povećanje trajnih izvora i pozajmljenog kapitala preduzeća predstavlja izvore , a otplata tih kategorija izvora, uključujući otkup sopstvenih hartija od vrednosti i isplatu dividendi upotrebu gotovine. U ovaj segment izveštaja o tokovima se integrišu i promene u kratkoročnim kreditima, pod uslovom da nisu obuhvaćene kroz promene kratkoročnih obaveza u prvom segmentu izveštaja. Karakteristični prilivi i odlivi gotovine iz finansijske aktivnosti mogli bi se šematizovati na sledeći način: Prilivi gotovine  prilivi od povećanja sopstvenog kapitala pre duzeća po osnovu prodaje emitovanih sopstvenih akcija i drugih trajnih uloga,  prilivi od novih zaduženja (obveznice, krediti) (neto priliv),  prilivi od finansijskog lizinga.

   

Odlivi gotovine otkup sopstvenih akcija ili udela, novčane otplate glavnice duga (plaćanje kamate po kreditima svrstava se u poslovnu aktivnost), isplate vlasnicima trajnog kapitala preduzeća (dividende), isplate po osnovu obaveza za finansijski lizing.

U Izveštaju o tokovima gotovine sastavljenom prema Međunarodnom računovodstvenom standardu 7, svaki od pomenutih tokova čini poseban segment. Svrha svakog segmenta je da istakne prilive i odlive gotovine, odnosno neto novčani tok (cash flow) proistekao iz konkretne aktivnosti. Konsolidovanjem podataka iz svakog segmenta dolazi se do neto

povećanja ili smanjenja gotovine preduzeća u posmatranom periodu, kao što je ilustrovano na Slici 3. Slika 3. Komponente novčanog toka

Prilivi gotovine po osnovu re dovne poslovne aktivnosti

Cash flow iz poslovne (operativne) aktivnosti

Prodaja osnovnih sredstava i dezinvestiranje dugoročnih ulaganja

Cash flow iz investicione aktivnosti

Prodaja hartija od vrednosti radi pribavljanja kapitala ili preuz imanje novih kredita

Cash flow iz finansijske aktivnosti

Odlivi gotovine po osnovu re dovne poslovne aktivnosti

+ +

Kupovina osnovnih sredstava i dugoročna ulaganja Opoziv ili otkup sopstvenih hartija od vrednosti i isplata dividendi

= Neto povećanje (smanjenj e) cash fl ow

Neto povećanje (smanjenje) gotovine za analizirani period dodaje se na stanje gotovine sa početka perioda iz čega rezultira saldo gotovine na kraju perioda, koji je predmet finansijskog upravljanja u smislu ulaganja viška gotovine iznad minimalno potrebnog salda ili pokrivanja eventualnog deficita. To je razlog zbog koga se promene stanja gotovine i gotovinskih

ekvivalenata ne uključuje u novčane tokove po osnovu aktivnosti.

7


3.2.

Modaliteti izveštaja o tokovima gotovine

Za sastavljanje izveštaja o tokovima gotovine neophodnu informacionu osnovu čine :  sukcesivni bilansi stanja koji omeđavaju analizirani period (bilansi stanja na početku i kraju analiziranog perioda),  bilans uspeha za analizirani period i  dopunski podaci (stanja pojedinih knjigovodstvenih računa za prilive i odlive koje

nije moguće identifikovati na bazi bilansa stanja i bilansa uspeha). Na bazi informacija sadržanih u razlikama pozicija bilansa stanja na kraju u odnosu na početak perioda moguće je identifikovati novčane tokove i kategorisati ih prema aktivnostima iz kojih su proistekle na poslovne, investicione i finansijske. U zavisnosti od načina iskazivanja tokova iz poslovne aktivnosti , u praksi egzistiraju dve varijante (metode sastavljanja) izveštaja o tokovima gotovine, i to :  direktna i  indirektna metoda. Direktna metoda polazi od celine poslovnih prihoda i rashoda iz bilansa uspeha, koje postepenom korekcijom svodi na tok priliva i odliva gotovine iz poslovanja. Indirektna metoda u iskazivanju tokova gotovine iz poslovne aktivnosti polazi od neto ili neraspoređenog dobitka kome dodaje rashode iz bilansa uspeha koji nisu zahtevali odlive gotovine (kao direktno povećanje gotovinskog toka). Operišući manje -više istim veličinama, obe metode iskazivanja tokova gotovine iz poslovne aktivnosti rezultiraju istim iznosom neto novčanog toka iz poslovne aktivnosti. Budući da direktna i indirektna metoda na isti način iskazuju novčane tokove iz invest icione i finansijske aktivnosti to ukupan neto novčani tok

preduzeća za određeni period mora biti identičan, nezavisno od varijante iskazivanja tokova gotovine iz poslovne aktivnosti. Radi ilustrac ije metodologije sačinjavanja izveštaja o tokovima gotovine poslužićemo se bilansima stanja i uspeha datim u Tabelama 1 i 2. 3.2.1. Izveštaj o tokovima gotovine prema direktnoj metodi

Direktna metoda izveštaja o tokovima gotovine , u segmentu tokova iz poslovne aktivnosti, teži da iskaže glavne vrste bruto priliva i odliva gotovine iz poslovanja. Zasniva se na prevođenju (korekciji) prihoda i rashoda (obračunskih tokova) iskazanih u bilansu uspeha na prilive i odlive novca iz poslovne aktivnosti. Osnov za korekciju pojedinih bilansno iskazanih prihoda i rashoda za određeni period čine promene na korespondentnim pozicijama obrtnih

sredstava i kratkoročnih obaveza. Razlike krajnjeg stanja u odnosu na stanje sa početka analiziranog perioda, na odgovarajućim pozicijama obrtne imovine i kratkoročnih obaveza, koriguju prihode i rashode perioda prema sledećoj šemi: 4

Promene tekuće aktive ili pasive  obrtnih sredstava (sem gotovine 6)  obrtnih sredstava (sem gotovine)  kratkoročnih obaveza  kratkoročnih obaveza 4

Uticaj na Gotovinu

   

5

Način korekcije Prihoda (Rashoda) oduzeti od prihoda ili dodati rashodima dodati prihodima ili oduzeti od rashoda dodati prihodima ili oduzeti od rashoda oduzeti od prihoda ili dodati rashodima

Razlike stanja pojedinačnih pozicija bilansa stanja sa kraja perioda u odnosu na početna stanja. Ne radi se o an block korekciji već se konkretnom promenom određene pozicije obrtnih sredstava ili kratkoročnih obaveza koriguje korespondentna pozicija prihoda ili rashoda. 6 Izuzimanje promena na poziciji gotovine je samo po sebi razumljivo jer izveštaj o tokovima gotovine treba da pruži objašnjenje za razliku između početnog i krajnjeg salda gotovine. To je razlog što se promene stanja gotovine ne uključuju u novčane tokove po osnovu aktivnosti. 8 5


Tako se o obimu priliva po osnovu prodaje (naplaćenih prihoda od prodaje) može suditi na bazi promena salda pozicije potraživanja od kupaca – ukoliko je saldo u analiziranom periodu porastao jasno je da deo prihoda iskazanih u bilansu uspeha ostaje nenaplaćen i d a se kao

potraživanje prenosi u naredni obračunski period. U slučaju da je saldo potraživanja od kupaca u tom periodu smanjen onda su prilivi gotovine veći od prihoda iskazanog u bilansu uspeha jer su naplaćena ranije formirana potraživanja od kupaca. Na i sti način se može razmišljati o vezi cene koštanja realizovanih proizvoda i kretanja salda pozicija dobavljači ili zalihe. Ukoliko je saldo obaveza iz poslovanja (dobavljača) u analiziranom periodu porastao jasno je da deo cene koštanja iskazane u bilansu uspeha ostaje neis plaćen i da se kao obaveza prenosi u naredni obračunski period. U slučaju da je saldo dobavljača u tom periodu smanjen onda su odlivi gotovine veći od cene koštanja iskazane u bilansu uspeha jer su is plaćena ranije formirane obaveze iz poslovanja. Ukoliko saldo zaliha poraste to znači da je preduzeće pribavilo i platilo više zaliha nego što je potrošilo, odnosno da su novčane isplate za pribavljanje zaliha veće od troškova zaliha iskazanih u ceni koštanja. U slučaju da se saldo zaliha u nekom periodu smanji onda su odlivi gotovine manji od cene koštanja iskazane u bilansu uspeha jer su isplate u vezi sa pribavljanjem zaliha manje od troškova zaliha sadržanih u ceni koštanja, odnosno preduzeće je potrošilo sve zalihe pribavljene u tekućem periodu, kao i deo zaliha pribavljenih u prethodnom periodu.

Uzimajući u obzir utvrđene razlike istovrsnih pozicija obrtne imovine i kratkoročnih obaveza u prethodno prezentiranim sukcesivnim bilansima stanja preduzeća XYZ, korekcija prihoda i rashoda (obračunskih tokova) iskazanih u bilansu uspeha za isti period na prilive i odlive novca iz poslovne aktivnosti saglasno prethodnoj šemi prezentirana je u Tabeli 6. Tabela 6. Novčani tokovi iz poslovne aktivnosti – direktna metoda (u 000 din.) Korekcija I znos

Neto prihod od prodaje

Cena koštanja prodatih proizvoda Bruto dobitak Amortizacija

Troškovi prodaje Troškovi uprave Poslovni dobitak Kamata Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak (10%) Neto dobitak Dividende Neraspoređeni dobitak

1.700 1.000 700 100 80 150 370 70 300 30 270 92 178

−

+

100 200

300 100

včani No Tok

1.800 900 900 0 80 150 670 70 600 30 570 92 178

Prezentirana Tabela 6 zahteva nekoliko objašnjenja za izvršene korekcije prihoda i rashoda .  Bilansno iskazani neto prihodi od prodaje uvećani su za smanjenje pozicije potraživanja od kupaca u iznosu od 100.000 din. (prilivi po osnovu naplate prenetih

potraživanja iz prethodnog perioda). Proizlazi da bilansno iskazanim prihodima od prodaje od 1.700.000 din. odgovaraju prilivi gotovine od 1.800.000 din.;  Rashodi po osnovu direktne cene koštanja prodaje zahtevali su ma nje odlive gotovine od bilansno iskazanog iznosa za visinu smanjenja pozicije Zalihe (300.000 din.). Istovremeno, iskazane rashode treba uvećati za iznos od 200.000 din., koji uključuje smanjenje obaveza prema dobavljačima (100 .000 din.) i ukalkulisanih obaveza (100.000 din.) . Direktnim izdacima po osnovu cene koštanja , u ukupnom iznosu od 900.000 din., treba dodati i odlive gotovine po osnovu troškova prodaje i uprave u ukupnom iznosu od 230.000 din (150.000 + 80.000 ), pošto su isplaćeni u celosti (u 9


protivnom bi se pojavili kao obaveze u bilansu stanja na kraju perioda). Proizlazi da

ukupne isplate po osnovu cene koštanja realizovanih proizvoda i troškova perioda 

iznose 1.130.000 din.; Rashodi amortizacije iskazani u bilansu uspeha u visini od 100.000 din., shodno

prethodnim objašnjenjima, ne zahtevaju odlive gotovine tako da ne utiču na novčani tok;



Rashodi kamate i poreza zahtevali su odlive u istom iznosu pošto su isplaćeni u

celosti (u protivnom bi se u bilansu stanja na kraju perioda pojavile obaveze za kamate i obaveze za poreze), pa se moraju odbiti od neto priliva iz poslovanja. Proizlazi da, posle izvršenih korekcija prihoda i rashoda, neto priliv gotovine iz poslovanja iznosi 570.000 din. i znatno prevazilazi iskazani neto dobitak od 270.000 din. Radi kompletiranja izveštaja o tokovima gotovine, ovaj neto priliv gotovine iz poslovanja potrebno je dopuniti prilivima i odlivima koji ne tangiraju direktno prihode i rashode iz bilansa uspeha.

Ti prilivi i odlivi gotovine dolaze po osnovu investicionih i finansijskih aktivnosti preduzeća i reprezentuju povremene i eksterne tokove gotovine.

Novčani tokovi iz investicione aktivnosti obuhvataju odliv gotovine radi pribavljanja nove stalne imovine u visini od 300.000 din. (promena stalne imovine iskazane po nabavnoj vrednosti) i kratkoročnih hartija od vrednosti u visini od 400.000 dinara. Proizlazi da neto odliv gotovine iz investicione aktivnosti iznosi 700.000 dinara. Novčane tokove iz finansijske

aktivnosti reprezentuju prilivi po osnovu povećanja kratkoročnih i dugoročnih zaduženja (200.000 + 200.000) umanjena za deo neto dobitka od 92.000 din. namenjen za isplatu dividendi. Rezultat je pozitivan neto novčani tok iz finansijske aktivnosti od 3 08.000 din. Izveštaj o tokovima gotovine7 prema direktnom metodu, na bazi podataka iz finansijskih izveštaja preduzeća XYZ , prikazan je u Tabeli 7.

Tabela 7. Izveštaj o tokovima gotovine – direktna metoda Novčani tokovi iz poslovne aktivnosti Naplata potraživanja od kupaca Isplate po osnovu cene koštanja i troškova perioda Isplata kamate Isplata poreza I Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti

Novčani tokovi iz investicione aktivnosti Povećanje kratkoročnih hartija od vrednosti Povećanje stalne imovine - nabavna vrednost

(000 din.)

Pomoćna kolona 1.800 -1.130 -70 -30

570 -400 -300

II Neto novčani tok iz investicione aktivnosti

Novčani tokovi iz finansijske aktivnosti Povećanje kratkoročnih kredita Povećanje dugoročnih kredita Isplata dividendi III Neto novčani tok iz finansijske aktivnosti Neto povećanje gotovine (I+I I +I I I ) Gotovina na početku perioda Gotovina na kraju perioda

Glavna kolona

-700 200 200 -92 308 178

300 478

Izveštaj pokazuje da neto povećanje gotovine u analiziranom periodu iznosi 178.000 (570.000 – 700.000 + 320.000) i odgovara razlici ove pozicije sa početka i kraja perioda. 7

Mada je u svetu uobičajeno da se, bez obzira na metod sačinjavanja, izveštaj o tokovima gotovine prezentira u formi standardizovane liste (štafelna forma) to ne znači da on ne može biti predstavljen u formi konta. Forma izveštaja nigde nije zvanično definisana tako da ni davanje prioriteta jednom ili drugom obliku prikazivanja nema posebno utemeljenje, već ono pre zavisi od potreba i afiniteta samog analitičara. 10


3.2.2. Izveštaj o tokovima gotovine prema indirektnoj metodi

Varijanta izveštaja o tokovima gotovine prema indirektnoj metodi podrazumeva istu informacionu osnovu, a od direktne metode se razlikuje samo po načinu iskazivanja novčanih tokova iz poslovne aktivnosti. Umesto postepenog prevođenja prihoda i rashoda na prilive i odlive, pri utvrđivanju novčanog toka iz poslovne aktivnosti, indirektna metoda uobičajeno polazi od neto (ili neraspoređenog dobitka) kome se dodaju rashodi iz bilansa uspeha koji nisu zahtevali izdavanje gotovine, pošto oni predstavljaju direktno povećanje gotovinskog toka. Kao što je prethodno pomenuto , tipičan rashod iz te kategorije predstavlja amortizacija, nastala kao rezultat konverzije stalne u obrtnu imovinu (gotovinu). Zbir neto dobitka i amortizacije, u narednom koraku, treba korigovati za promene na obrtnoj

imovini i kratkoročnim obavezama, koje neposredno korespondiraju sa prihodima i rashodima iz bilansa uspeha. Ta korekci ja se vrši prema sledećoj šemi: Promene tekuće aktive ili pasive  obrtnih sredstava (sem gotovine)  obrtnih sredstava (sem gotovine)  kratkoročnih obaveza  kratkoročnih obaveza

Uticaj na Gotovinu

   

Način korekcije Neto dobitka oduzeti od Neto dobitka dodati Neto dobitku dodati Neto dobitku oduzeti od Neto dobitka

Iz prezentirane šeme je jasno da sva povećanja obrtn e imovine na kraju perioda u odnosu na početak (npr. porast zaliha) i sva smanjenja kratkoročnih obaveza ( npr. isplata dobavljača) znače odliv gotovine i indirektno smanjuju neto gotovinski tok preduzeća. Suprotno, sva povećanja kratkoročnih obaveza i smanjenja obrtne imovine znače prilive gotovine i indirektno povećanje neto gotovinskog toka preduzeća. Čitav postupak utvrđivanja neto novčanog toka iz poslovne aktivnosti je šematizovan na Slici 4. Slika 4. Postupak utvrđivanja neto cash flow iz poslovne aktivnosti Neto dobitak

+ Amortizacija

+ Smanjenja obrtne imovine

Povećanja kratkoročnih obaveza

Povećanja obrtne imovine

Smanjanja kratkoročnih obaveza

= Cash flow iz poslovne (operativne) aktivnosti

Ovako utvrđeni tok gotovine iz p oslovne aktivnosti dopunjava se u narednom koraku, promenama koje ne tangiraju bilans uspeha ali izazivaju efektivne tokove gotovine. Radi se o promenama na imovini i obavezama preduzeća koje proizilaze iz investicione i finansijske aktivnosti. Kao što je već istaknuto , obuhvatanje novčanih tokova iz investicione i finansijske aktivnosti je istovetno kod obe metode. Radi ilustracije postupka sačinjavanja izveštaja o

tokovima gotovine prema indirektnoj metodi poslužićemo se podacima prezentiranim u 11


sukcesivnim bilansima stanja preduzeća XYZ iz Tabele 1. Izveštaj o tokovima gotovine prema indirektnoj metodi na bazi tih podataka prikazan je u Tabeli 8.

Tabela 8. Izveštaj o tokovima gotovine – indirektna metoda Novčani tokovi iz poslovne aktivnosti

Pomoćna kolona

Neto priliv iz poslovanja Neto dobitak Troškovi amortizacije A. Ukupno Promene na obrtnoj imovini i kratkoročnim obavezama Smanjenje potraživanja od kupaca Smanjenje zaliha Smanjenje obaveza iz poslovanja ( dobavljača) Smanjenje ukalkulisanih obaveza B. Ukupno I Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti (A+B)

Novčani tokovi iz investicione aktivnosti Povećanje kratkoročnih hartija od vrednosti Povećanje stalne imovine - nabavna vrednost

Isplata dividendi III Neto novčani tok iz finansijske aktivnosti Neto povećanje gotovine (I+II+III) Gotovina na početku perioda Gotovina na kraju perioda

Glavna kolona

270 100 370 100 300 -100 -100 200 570 -400 -300

II Neto novčani tok iz investicione aktivnosti

Novčani tokovi iz finansijske aktivnosti Povećanje kratkoročnih kredita Povećanje dugoročnih kredita

(u 000 din.)

-700 200 200 -92 308 178

300 478

Izveštaj pokazuje da neto povećanje gotov ine u analiziranom periodu iznosi 178.000 din. (558.000 – 700.000 +320.000) i odgovara razlici ove pozicije sa početka i kraja perioda. 3.2.3. Analitička interpretacija izveštaja o tokovima gotovine

Kao što je već istaknuto , izveštaji o tokovima gotovine predstavljaju pokušaj da se kroz rekonstrukciju poslovnih transakcija koje su se desile u analiziranom peri odu omogući uvid u sposobnost preduzeća da produkuje gotovinu. Analitička interpretacija podataka sadržanih u izveštaju o tokovima gotovine (nezavisno od metoda sastavljanja) počinje sagledavanjem 1) globalne usklađenosti priliva i odliva gotovine, preko 2) identifikovanja suficita ili deficita po pojedinim segmentima (aktivnostima) do 3) analize vrednosno-ročne usklađenosti tokova gotovine.

Aplicirajući ovakav pristup na primer preduzeća XYZ , jasno se uočava da preduzeće u analiziranom periodu ukupnim pri livima pokriva ukupne odlive gotovine i da u najvažnijem segmentu – poslovnoj aktivnosti – ostvaruje značajan neto novčani priliv . Taj neto novčani priliv je omogućio saniranje neto novčanog odliva u investicionoj aktivnosti preduzeća. Povećanje kratkoročne i dugoročne zaduženosti (200 .000 + 200.000 ) je omogućilo pozitivan gotovinski tok iz finansijske aktivnosti i, finansijski posmatrano, stvorilo osnovu za popravljanje pozicije preduzeća korišćenjem pozitivnih efekta zaduženosti. Uvid u stanje likvidnosti može se proceniti na bazi kretanja osnovnih pokazatelja likvidnosti ( Tabela 9). 12


Obrtrna imovina / ) Kratkoročne obaveze Li kvidna sredstva (RRL= / ) Kratkoročne obaveze

Opšti racio likvidnosti (ORL= Rigorozni racio li kvidnosti

= obrtna i movina – kratkoročne obaveze Neto obrtn a sredstva (N OS )

01.01. 1,357 0,714 500

31.12. 1,484 1,056 678

Očigledno je da stanje likvidnosti preduzeća sa početka perioda nije bilo zadovoljavajuće bez obzira na nešto veći nivo gotovine u odnosu n a minimalno potrebni (suficit gotovine od 50.000 din., kao razlika gotovine na početku analiziranog perioda od 300.000 din. i minimalno potrebnog salda gotovine od 250.000 din.) i pozitivna neto obrtna sredstva, s obzirom na to da su veći deo obrtne imovine činile zalihe (900.000 din. ) i potraživanja od kupaca (500.000 din.). Stanje se na kraju perioda popravilo jer su kratkoročne obaveze u

celini pokrivene likvidnom imovinom preduzeća (RRL = 1,056). Sa aspekta vrednosno-ročne usklađenosti tokova gotovine, odnosno pravila finansiranja poslovnih ulaganja, očigledno je da su ostvareni neto novčani tok iz poslovne aktivnosti (558.000 din. ) i nova dugoročna zaduženja (200 .000 din.) bili dovoljni da pokriju ulaganja u stalnu imovinu (700 .000 din.), a omogućili su i da se iz dugoročnih izvora delimično finansira povećanje potrebnih obrtnih sredstava (178 .000 din. ), što koincidira sa rastom neto obrtnih sredstava na kraju u odnosu na početak perioda. Sve to potvrđuje da preduzeće

striktno uvažava horizontalna pravila finansiranja usklađujući ročnost izvora sa ročnošću njihove upotrebe, iz čega se nameće zaključak o zdravoj i stabilnoj finansijskoj situaciji. Takva situacija, u kombinaciji sa relativno visokom z arađivačkom moći preduzeća ( Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = 11,29% i Stopa prinosa na ukupna sopstvena sredstva = 18,46% ) pruža relativno sigurne garancije da će se pozitivne tendencije na planu stvaranja gotovine nastaviti u budućnosti. Visok a rentabilnost poslovne aktivnosti daje šansu za njeno proširenje, što je istovremeno najrazumniji ventil za plasman relativno visokog salda gotovine na kraju perioda (skoro duplo veći od minimalno potrebnog – suficit gotovine od 228.000 din., kao razlika gotovine na kraju analiziranog perioda od 478.000 din. i minimalno potrebnog salda gotovine od 250.000 din.). Ove naznake nedvosmisleno ukazuju na to da izveštaji o tokovima gotovine nisu važni samo za tekuće upravljanje finansijama preduzeća već i za plan iranje i kontrolu budućih aktivnosti. Krug korisnika izveštaja o tokovima gotovine je relativno širok. Pored menadžmenta preduzeća , za izveštaj su direktno zainteresovani postojeći i potencijalni

akcionari, poverioci i investitori, zatim različiti eksterni analitičari itd. Mada svaka od pomenutih grupa pažnju usmerava na pojedine, za njih značajne , aspekte izveštaja, sve one teže da kroz izveštaj procene šanse za opstanak i razvoj preduzeća.

13

Izvestaj o tokovima gotovine 2016.pdf

Recommend Documents