1 Византијски Византијски извори извори за историју историју Срба до краја XII века Прокопије је рођен крајем V, почетком VI века, а умро је око 565. године. Пореклом Пореклом је из палестинске палестинске Цезареје. Цезареје. Био је правни саветник елизара у по!одима у "#ри$и, %талији и на истоку. Буду&и да је 'ио у среди(ту догађаја, доноси податке из прве руке, и те)и да 'уде о'јективан и непристрасан. Писао је !ронике и историје. Прокопије де#инитивно представ*а нај'огатији извор о подунавским +ловенима VI века. ајва)није дело је -/ 0/234 о устинијановим ратовима. д V7VII к8иге се налазе пода$и пода$и о +ловенима +ловенима у ратовима ратовима у %талији, %талији, док је Балкан Балкан споредно споредно рати(те. После 8его 8егове ве и уст устин иниј ијан анов овее смрт смрти, и, о'јав о'јав*е *ена на је -9ај -9ајна на исто истори рија ја44 После : Anegdota; Anegdota; у којој је Прокопије огорчен противник $ара, и приказује наличје устинијанове владавине, критикују&и 8егову политику, политику, давају&и )ивописне слике о пропада8у 'алкански! о'ласти. <е аеде#и$иис : грађевинама; је јо( једно 8егово дело које нам даје на увид податке податке о градите*ској активности устинијана :у к8изи IV на Балкану;. Агат и ја је рођен око 5=6. а умире око 5>?. године. Потиче из малоазијског града @ирина. Aавр(ио је к8и)евност и права, у Цариграду је 'ио к8и)евник и адвокат. 'јект 'јектива иван н је и даје даје драго драго$ен $енее подат податке ке о +ловени +ловенима ма у VI веку веку. н се настав*а на Прокопија, и угледа се на 8ега. Bлавно дело је -%сторија4 која описује раздо'*е од 55?755C. године. писује углавно углавном м ратове, ратове, али заостаје заостаје за Прокопије Прокопијем. м. епристрасан епристрасан је, подро'ан подро'ан,, и помир*ив према паганима. Мен андар Протектор је )ивео средином VI века у Цариграду. +тудирао је права, али и! је напустио, водио је раскала(ан )ивот, на крају постаје стра)ар $ара @аврикија :отуда :отуда епитет -протектор4;. астав*а "гатију "гатију, пи(е о раздо'*у раздо'*у од 55>75>?. 55>75>?. године. године. Био је одличан одличан астав*а историчар, историчар, на врелу ин#орма$ија ин#орма$ија,, учествовао учествовао је у ва)ним ва)ним догађајима, догађајима, на располага8у му је 'ила $арска ар!ива. Dористио се документима, усменим казива8има, личним искуствима. Eегово дело није сачувано, постоје само #рагменти #рагменти у Пор#ироген Пор#ирогенитов итовом ом Eегово делу, али они су уно(ени по потре'и, а не по !роноло(ком низу. Теофилакт Симоката је рођен почетком VII века. Fодом је из Gгипта, 'ио је пре#ект и секретар $ара %раклија. %ма приступ ин#орма$ија као и @енандар, на 8ега се и настав*а. Bлавно дело је Историја је Историја у у > к8ига, која описује владавину $ара @аврикија 5>?76H?. сла8а се на усмена казива8а, старија дела и документе.
%з )е*е да 'уде другачији он пи(е те(ким стилом и !роноло(ки је нејасан. @еђутим, он пру)а ва)не податке о 'ор'ама за +ирмијум и +ингидунум, као и о послед8ој де$енији @аврикијеве владавине. Псе удо-Маврик -Ма врик ијев страт с тратеги егикон кон :почетак :почетак VII века; је дело наме8ено наме8ено Псеудо генералима генералима и владарима. владарима. н описује описује 'ор'ену 'ор'ену тактику, тактику, осо'ине осо'ине суседа суседа и потен$иј потен$ијални! ални! непријат непријате*а е*а :ранака, :ранака, Bота, Бугара, Бугара, Персијана$а Персијана$а,, +ловена, +ловена, "вара...; непознат, неки приписују дело $ару @аврикију, @аврикију, али није доказано да "утор је непознат, је то 'ио он, отуда отуда епитет -псеудо4. -псеудо4. Пи(е на основу старији! дела и сопственог искуства, непристрасан је, и представ*а најва)нији извор после Прокопија Прокопија о подунавским +ловенима. Чуда Димитрија Димитрија Солунско Солунског г I је написао написао солунски солунски митрополит митрополит ован Чуда најкасније до 6?H. године. <ело је писано углавном на основу личног искуства. Dако Dако 'и истакао истакао -чуда4, -чуда4, ован ован описује описује иску(е8а иску(е8а +олу8ана +олу8ана током током напада, напада, опсада и глади, а сваки сре&ан завр(етак приписује <имитрију. <ело покрива раздо'*е 5>H761H. и пру)а најви(е података о аварским и словен словенски ским м опсада опсадама ма +олун +олуна, а, као и о словен словенски ским м племен племенима има у 8егов 8еговој ој 'лизини. Без религиозне примесе, овај спис пру)а јако вредне податке. податке. Чуда Димитрија Димитрија Солунско Солунског г II је написао написао непознати непознати аутор на основу основу Чуда преда8а и се&а8а други!. Писа$ је о'јективан, поуздан и 'огат појединостима. %ма доста података о +ловенима у солунском солунском залеђу. Прва три поглав*а говоре о времену %раклија према успоменама и се&а8има други!. J друга три поглав*а говори савременик о времену Dонстанина IV :66>76>5;. Тео Те офан је рођен око K6H. а умире >1>. године. Lивео је у Цариграду, 'ио је мона! и иконо#ил у време иконо'орства, з'ог чега га $ар Mав V протерује на +амотраку. астав*а астав*а светску светску !ронику Bеорги Bеоргија ја +инкела и пи(е Хронографију Хронографију која покрива раздо'*е ?>N7>1=. године. Dористио Dористио је пуно извора, а за VI и VII век је користио користио савремене изворе који су изгу'*ени. Хронографија је типична !роника по владавинама $арева, папа, патријар!а, Хронографија је често пристрасна. Fачуна8е према "лександријској ери :5NC=. п.н.е.;. Пру)а доста ин#орма$ија о +ловенима, али је излага8е (туро. Папски 'и'лиотекар "настасије:>K=7>K5; преводи дело на латински. Поред патријар!а и&и#ора, 9ео#ан је једини наративни извор за историју изантије VII и VIII века. тр иј арх Нићиф Ни ћиф ор је 'ио патријар! патријар! >H67>15. >H67>15. године. Пре из'ора за Патриј $ариградск $ариградског ог патријар!а патријар!а је 'ио $арски секретар. секретар. По(то По(то је 'ио иконо#ил, иконо#ил, прогнан је од стране $ара Mава V као и 9ео#ан, и у прогонству умире >?C. године.
? Bлавно дело је Историја или Бревиариум који покрива раздо'*е 6H?7K6C. Dра&и и садр)ајнији од 9ео#ана, корисно га допу8ује. Поред 9ео#ана, једина историја тог до'а. Теофанов настава! је !роника у 6 к8ига и покрива раздо'*е >1=7C61. Прве N к8иге је написао непознати аутор из круга сарадника Dонстантина Пор#ирогенита. Пету к8игу је написао сам Пор#ирогенит, и описује )ивот асилија I @акедон$а. %ма дост а ва)ни! података о +ловенима. Монемвасијска хроника је настала крајем O или почетком OI века. Пру)а драго$ене податке о словенском насе*ава8у Пелопонеза, које аутор гре(ком зове "варима. "ав #акон је рођен у G#есу у @алој "зији, касније прелази у Цариград. J прат8и $ара асилија II је учествовао у по!оду против +амуила C>6. године. Jгледао се на "гатија. аписао је Историју у 1H к8ига и о'у!вата период C5C7CK6. ставио је опис катастро#е $арске војске код 9рајанове капије. $ован Скили%а је заузимао високе поло)аје на $арском двору. Jмире крајем OI века. н је главни !роничар византијске историје за време +амуила и настав*а 9ео#ана. Aа ве&ину догађаја од средине O до средине OI века представ*а једини извор. Eегово главно дело је Кратка историја и покрива раздо'*е >1171H5K. године. аписано је у #орми $арске !ронике, јер је излага8е поде*ено по $аревима, који су у $ентру з'ива8а. ајва)нији рукопис је препис епископа деволског @и!аила, који уноси 66 исправки и допуна у вези са ју)ним +ловенима. +киличино дело представ*а најва)нији извор за устанке +амуила, Петра де*ана :1HNH.; и +те#ана ојислава Скили!ин настава! је написао анониман аутор у OII веку, који допу8ује !ронику +кили$е за раздо'*е 1H5K71HKC. Представ*а најва)нији извор за устанак Pорђа ојтеQа и Бодиново уче(&е у 8ему. $ован &онара је 'ио достојанственик на $арском двору, касније се повлачи у манастир. Lивео је првом половином OII века, писа$ је византијски! светски! !роника. ајва)није дело је Хроника, које покрива раздо'*е од ствара8а света :55H>. п.н.е.; до 111>. године. Aа догађаје на Балкану је користио сачуване и познате изворе од раније, тако да нема ве&у историјску вредност. Eегова Хроника је најче(&е превођена на српски језик R летописи. Ана 'омнина је рођена 1H>=. године, као к&и $ара "лексија Dомнина. По(то "лексије није успевао да до'ије сина, спремао је "ну за владара. J међувремену му се рађа син ован тако да "нини планови $арева8а отпадају. После смрти "лексија, "на поку(ава да извр(и пуч и у'иство ована, наменив(и престо му)у и&и#ору ријенију који није 'ио заинтересован за
ту пози$ију. вај поку(ај је осује&ен, а "на се повукла у манастир где пи(е историју. аписала је историју "лексијевог времена под именом Алексијада и о'у!вата период 1H6C7111>. године. астав*а се на му)ев*еву историју Dомнина :од 1H5K.; после 8егове смрти. По(то је 'ила о'разована и на извору ин#орма$ија, ово дело је изузетно вредно. Постоје и ва)ни пода$и о укану и Бодину. ије писала да*е од очеве смрти, иако је имала могу&ности, и имала је веома су'јективан и позитиван став према свом о$у. Теофилакт (хридски је рођен на Gу'еји средином OI века. <о(ав(и у Цариград, напредовао је у $рквеној !ијерар!ији и предавао је реторику на високој патријар(иској (коли. Цар га постав*а за о!ридског ар!иепископа :1HCH7111>; чиме 9ео#илакт није 'ио задово*ан. Био је учен и о!ол изантина$, презирао је варварску словенску средину. аписао је Lитије св. Dлимента. Пру)а драго$ена сведочанства о +ловенима и приликама у @акедонији, и представ*а један од ретки! сведочанстава која су настала у провин$ијама. $ов ан 'инам је рођен након смрти $ара @анојла Dомнина 11N=. и умире 1?H=. године. Био је секретар у $арској администра$ији за време @анојла и "ндроника Dомнина. Познавао је војну про'лематику, по(то је 'ио $арев пратила$ у по!одима. Bлавно дело је !итоме које покрива раздо'*е 111>711K6. н описује до'ар ована II и @анојла I, али то чини несразмерно по(то подро'није пи(е о @анојлу, а сумарно о овану. <ело је препуно ин#орма$ија о +р'има OII веку, али мана му је (то није много марио за !ронологију и (то је имао панегирички приступ. Никита )онијат је рођен у малоазијском граду Sоне, 'ио је Dинамов савременик. Био је веома о'разован, велики логотет и секретар $ара %сака II. Био је стратег теме илипопо* за време 9ре&ег крста(ког рата. 9акође је 'ио и сведок пада Цариграда 1?HN. године, после чега 'е)и у икеју. Пи(е Историју, настав*ају&и "ну Dомнину и пи(у&и о периоду 111>71?HN. године. Aа раздо'*е до 11K6. допу8ује Dинама, и понекад има противречности између 8и! двоји$е. %ма врло критичан став и не (теди никога. Представ*а прворазредни извор за пад Цариграда, ема8ино делова8е и суко' +те#ана ема8и&а и укана.
Константин VII Порфирогенит Биогра#ски пода$и Dонстантин VII је 'ио унук оснивача македонске династије, асилија I @акедон$а и син $ара Mава VI.
= Mав VI се )енио три пута и није успевао да до'ије сина. Aоја Dар'онопсина
вај наслов не одговара садр)ају јер најве&и део представ*а спис о
му CH5. године рађа сина Dонстантина и он се потом )ени са 8ом, (то му је 'ило четврто венча8е. аравно, $рква је 'ила велики противник овог 'рака. C11. године Dонстантин је крунисан за савладара, а ве& следе&е C1?. ота$ му умире. По(то је Dонстантин 'ио малолетан, власт преузима 8егов стри$ "лександар, који од'ија пла&а8е данка Бугарима, а након тога умире. ласт преузима регенство на челу са патријар!ом иколом @истиком. 9ада Бугари упадају у изантију, а патријар! преговорима успева да успостави мир, дају&и кра*евску круну +имеону и повезав(и га 'раком са владају&ом династијом. A'ог овога је уследило незадово*ство у $арству, и регенство је сме8ено. Jместо регенства власт преузима Aоја која пони(тава одлуке патријар!а и доводи $арство у суко' са +имеоном, који настав*а са разара8ем. C1K. долази до 'итке код "н!ијала у којој је изантија пора)ена. После овога следе унутра(8и немири и суко'и из који! као по'едник излази заповедник $арске #лоте, Fоман Mакапин. C1C. Fоман Mакапин )ени Dонстантина VII са својом &ерком еленом. C?H. Mакапин постаје савладар $ара, а касније круни(е Sристо#ора :C?1; и друга два сина :C?N; за савладаре. аредни! ?H година Dонсантин је потпуно потиснут са власти. CNN. године, Fомана су свргнули са власти 8егови синови, а ве& CN5. године, Dонстантин коначно постаје први $ар. Fоманови синови су протерани, а за савладара је прогла(ен Dонстантинов син Fоман II. Dонстантин је од младости 'ио сла'ог здрав*а, и није имао изра)ене др)авничке спосо'ности ни во*у. Био је посве&ен научном раду, к8и)евности и проучава8у про(лости. Dао владар ви(е је теоретичар него практичар, али је сре&ом $арство 'ило у рукама спосо'ни! политичара и војсковођа. %сказао се на дипломатском по*у. Aа време Dонстантина изантија је углавном ратовала са "ра'*анима. Eегов син Fоман II :C5C7C6=;, 'уду&и ота$ асилија II, 'ио је самово*ан и неспосо'ан владар.
народима R историју, време и околности доласка народа који су тада 'или у додоиру са $арством од истока у смеру каза*ке на сату све до ерменије. Бугарима уоп(те нема података. @огу&е је да су изостав*ени јер нису представ*али значајну прет8у у тренутку писа8а или је 8има пак посве&ено посе'но дело. а исти начин поку(ава да се о'јасни и постоја8е мало података о "ра'*анима. TI је тре'ало да упозна Fомана II са главним про'лемима $арске власти, пру)ају&и му зна8а о народима и др)авама који окру)ују $арство и да му пру)и позитивне и негативне примере византијске спо*не политике. астао је између CN>. и C5?. %звориU $арска ар!ива, изве(таји провин$ијски! намесника и посланика, о'аве(те8а прикуп*ена од страни! посланстава, старија дела чији су делови 'ез измена ук*учени :#рагменти @енандра Протектора, изве(таји Приска;, као и усмени искази савременика. TI је дело компилативног карактера по(то је у 8еговој изради учествовао ве&и 'рој сарадника, з'ог чега је оно неуједначеног квалитета и стила по(то није вр(ена редак$ија и уједначава8е. Поглав*а ?C7=6 односе се на најранију ју)нословенску и српску :=?; историју. "e )*e#at$+,% је спис о тематском уређе8у изантије. "e -e&e#on$$% a,.ae +/0ant$nae је спис о $еремонијама. во дело је такође ен$иклопедијског карактера и садр)и огроман 'рој вести о уређе8у изантијског $арства. 1$ta 2a%$.$$ је панегирик Dонстантиновом деди асилију I, оснивачу македонске династије. во дело је у $елости Dонстантиново, и у 8ему Пор#ирогенит поку(ава да оправда легитимет своје династије и насилан долазак на власт свог деде, те стога јако негативно описује и о$е8ује владаре који су владали пре 8ега. +адр)и јако ва)не податке о о'нав*а8у византијске власти за време асилија II.
Летопис попа Дукљанина 3Барски родослов4 D8и)евна и научна делатност Пор#ирогенит је подстакао и организовао о'иман научни и к8и)евни рад. купио је (ирок круг сарадника и са 8има је прикуп*ао ин#орма$ије, преписивао старије списе, правио исписе из ар!ива, и састав*ао компила$ије. "e ad#$n$%t&ando $#'e&$o је тајни спис, трактат о управ*а8у $арством, наме8ен Fоману II. Fукописи немају наслов, најстарији потиче из краја OI века, а наслов TI му је наденуо први издавач (еурсиус почетком OVII века.
Mетопис попа <ук*анина је најстарији дома&и наративни извор за историју +р'а, познат је и под називом Барски родослов5 Представ*а у основи историју <ук*е до средине OII века, највероватније је написан у другој половини OII века. %ако писа$ тврди да је сачинио латински превод словенског оригинала, вероватније је да је оригинална верзија 'ила латинска. Према једној претпостав$и, спис је настао да 'и се оправдале те)8е Барске $ркве на над'искупски ранг и јурисдик$ионо подручје, у току суко'а са <у'ровачком ар!иепископијом.
N @огу се иденти#иковати оде*$и који су писани на основу )итија \ирила и 6уко!иси Mатинска редак$ијаU препис %вана Mу$и&а из 165H. године, чува се у атикану. 'јав*ен је у 8еговом делу "e &egno "a.#at$ae et 7&oat$e .$+&$ %e89 "мстердам 1666. Предло)ак није сачуван. %тали јанска редак$и ја о'јав*ена је у делу @авра р'ина :. ;egno deg.$ <.a=$, /3WXY 16H1. Предло)ак са којег је извр(ен превод на италијански није истоветан са оним који је користио Mу$и&. S рв атс ка редак$и јаU пронађена је почетком 16. века у @акарском приморју. Преписао је 15HCZ1H. године <мине Папали&, сплитски племи&, а са 8еговог преписа да*е еролим Dалети& 15N6. [ува се у атикану. Преведен је само онај део текста Mетописа, за који је преписивач сматрао да се односи на !рватску историју. %злага8е тече до смрти [аслава и допу8ено је !рватском историјом до смрти <имтра Aвонимира. Mат ински п ревод ! рватске редак$и јеU је сло'одан превод, пара#раза к8и)евника @арка @арули&а. ероватно је рађен са предло(ка различитог од Папали&евог. %здао је Mу$и& у истој к8изи у којој и латинску редак$ију. >адр?ај 1. @$+e..,% ot*o&,# R D8ига о Bотима. +адр)и легендарне податке о најранијим словенским, односно дук*анским владарима. "утор овде поистове&ује +ловене и Bоте. B5 Cанонска легенда је кратка приповест о @оравској мисији \ирила и @етодија. D5 >аEор на Fунавском !оGу садр)и причу о уређе8у др)аве и о покр(тава8у. Писа$ је у старије време пројектовао елементе др)авног и дру(твеног уређе8а из свог времена. J овом оде*ку писа$ се позива на к8игу He#od$o%, која вероватно представ*а @етодијев превод омоканона. I5 JреEиKски родослов у коме је те)и(те па)8е на династији која је владала 9равунијом. L5 Mитије св5 Nована Oладимира је скра&ена верзија )итија начи8ена према интегралном тексту. ије познато да ли је извод сачинио <ук*анин или је ве& сачи8ен извод ук*учио у своје дело. P5 Хроника дукGанскиQ владара представ*а историју <ук*е у дук*анске владарске породи$е у OI и у првој половини OII века. FукGанинови иRвори
<ук*анинови извори су веома разноврсни по к8и)евној и историјској вредности. ије ре(ено пита8е да ли је један писа$ компилирао различите текстове или је Mетопис у виду у коме се сачувао труд ви(е аутора. J оде*ку о 9равунији као извор послу)ила је непозната JреEиKска Qроника.
@етодија, )итија св. ована ладимира, папски! 'ула, к8и)евни! легенди и народног преда8а, @етодијевог омоканона итд. ИRворна вредност
%зворна вредност Барског родослова зависи умногоме од извора којима се <ук*анин слу)ио и од могу&ности провере <ук*анинови! података другим савременим изворима. ајве&и део података је легендарног карактера. J оним случајевима где се мо)е препознати и издвојити историјско језгро, оно је о'ично о'ога&ено наслагама т ради$ије. Bеогра#ски пода$и су углавном поуздани.
атписи Натписи су кратки текстови исписани на тврдом материјалу, односно на свим материјалима и свим могу&им те!никама изузев писа8а на папирусу, пергаменту и папиру. сновна, #ормална разлика између натписа и записа јесте према материјалу на којем су писани. атписи се међу со'ом разликују према материјалу, те!ни$и писа8а или предметима на којима су написани. едатирани натписи могу се при'ли)но датирати према мор#ологији слова. Посе'не законитости развитка словни! о'лика и типични о'ли$и за извесно раздо'*е морају се утвђивати за сваки материјал или врсту предмета понаосо'. 9о је предмет посе'не научне дис$иплине R е!играфике . 9акође, натписи на непокретним предметима сведоче о распростра8ености писма језика и писма. Према материјалу , натписи могу 'ити на камену, дрвету, металу, текстилу, $игли и малтеру, воску. Према техни%и писа*а, натписи могу 'ити изрезани, урезани, изду'*ени, исклесани, изгре'ани, гравирани, изливени, заварени, везени, узидани, и написани #реско те!ником. ајдоследнија подела и груписа8е натписа јесте подела према предметима, јер врста предмета одређује и тип поруке. Cодела !рема !редметима
Надгро+ни спомени%и представ*ају нај'ројнију скупину натписа у камену. 9екст натписа о'и]но садр)и основне податке о покојнику, 8еговим породичним везама, о )ивотном позиву, помен клесара и сл. [есто је допу8ен оп(тим местима о пролазности )ивота. Познати примери су надгро'ни натпис студеничког игумана <ионисија, затим војводе латка укови&а итд.
5 +те&$и чине посе'ну скупину надгро'ни! споменика. ајче(&е се сре&у у
атписи су документарни извори првог реда, з'ог чега имају велику
<алма$ији, Црној Bори, западној +р'ији и Босни. а 8има се налази мало натписа, али су 'о*е сачувани з'ог верова8а у 8и!ову чудотворну мо&. 'титорски натписи могу 'ити изведени на ви(е начинаU могу 'ити исклесани на каменим надвратни$ама, изведени #реско те!ником са спо*а(8е или унутра(8е стране улаза у $ркву, или направ*ени од узидани! $игала на тврђавама или $рквама. Dарактесистични примери су натпис у $ркви Богороди$е ^еви(ке у Призрену, деспотова кула у +медереву и ктиторски натпис у <ечанима. ,реско натписи су натписи поред ликова ктитора] доносе често врло ва)не податке о ктитору $ркве и о 8еговој породи$и. J #орми #реско7натписа сачуване су и неке пове*е, које су или у интегралном виду :)ичка пове*а и грачаничка пове*а кра*а @илутина; или у изводу :Mесново, ^еви(ка, "ндреја(, Mипова$, @орача, Sиландар, пове*а светог +те#ана у @илов$у код "лексин$а;. 9акође, примери су #реско натпис деспота ована ливера, и кнеза Mазара у ^у'ости8и. Натписи агре+ани о.трим предметом у малтеру се налазе најче(&е у до8им зонама унутра(8и! зидова $ркава, прекривени! #реско сликарством. Посетио$и су остав*али помен о се'и, од $рквени! поглавара до о'ични! верника. @огу се на&и и на повр(инама стена у пе&инама и испосни$ама. Натписи на %рквеним предметима и предметима а свакодневну употре+у углавном доносе кратке текстове о времену и месту израде, мајстору, наручио$у и дародав$у. 9о су кадиони$е, ча(е, &ивоти, иконе, полијелеји, крстови, рипиде, звона, двери, оловни кровови, окови 'огослу)'ени! к8ига итд. Натписи веени на тканини R најче(&е је у пита8у $рквени текстилU пла(тани$е и покрови, 'огослу)'ене оде&е. ајпознатији натпис изведен овом те!ником је CоQвала кнеRу SаRару мона!и8е е#имије, који се чува у музеју +ПЦ у Београду. Натпис на накиту је углавном 'ио састав*ан за здрав*е и дуг )ивот 8еговог власника, са понеким кратким текстом о власнику или мајстору. 9о је 'ило прсте8е, печат8а$и и запони. Примери су верид'ен прстен Fадослава, прстен кра*и$е 9еодоре, запон !умског кнеза Петра, печат кнеза Mазара, печат кнеза +тројимира итд. Натписима на нов%у и пе!атима се з'ог 8и!ове распроста8ености и комплексности 'аве две посе'не помо&не историјске науке. ов$ем се 'ави нумизматика, а печатима сигилогра#ија, односно с#рагистика. сим ликовне представе садр)е и основне податке о владару или о'ласном господару јер је натписано по*е ограничено. @атеријал тра)и сразмерно за!тевне и споре те!нике писа8а. 9екстови су кратки, о'ично 'ез литерарни! ам'и$ија, често (а'лонски.
вредност у историји.