Миле Дупор
Иду Славени…
Из закључка књиге:
‘‘Ипак се надам бити среће да с овим потакнем бољега од себе, а у скорој олуји ако нас многих нестане да се један примерак ових скица сачува за з а бољега пророка Славенства‘‘ Славенства‘‘ !!Многи ће искрени Славени под притиском те"ких дневних дога#аја уздахнути над овом к$и%ицом, јер она прориче величанствени наступ Славена у трагичном часу када се проклество над славенским родом про"ирило, и када као да људи и богови намерно буне сваки ход Славенства &азапета комунистичка неслав нес лавен енска ска &у &усиј сија, а, сво својег јеглав лава а ари аристо стокра кратск тска а нес неслав лавенс енска ка 'о 'ољск љска, а, изм измрцв рцваре арена на нај најсла славен венски скија ја (ехословачка и лудо растргава$е борбених Славена на )угу!!
Уместо увода:
*драво %иво роде, се+е не сматрам +ољим од писца ове к$иге али се надам да ће се наћи неко потакнут овим мојим малим поку"ајем да те"ко читљиву к$игу з+ог ло"е скенираних страница и архаичног језика при+ли%им дана"$ем времену и ста$у читаоцима са неким мојим малим додацима додацима као смерницама п"ирније на крају к$иге
-./М'/&С0 'Д1*232 !!45 Д6/!! 7 С'8И. 9
9 :;:
Садр%ај<
Страна 'рва %ртва 'анславизма
;
Стална на том свету само мена јест
=
'ут 0авкаске беле пасмине
>
&асе и нације де?илују историјом
@
Сунце равна селом и градом
:
Сунце равна на"ом историјом
99
Aод култура по ходу сунчаном
9=
Bерманска светска сила на пролазу
9C
'ад културног града на западу
9@
(етврти људски род Сатемаца
DD
0оридор Славена
DC
Bде је та сила негативне расе
;=
Славенске др%аве и др%ова$е
=E
Славенски народ ра#а, остали изра#а
=C
'резиру нас они са запада
=@
Серија следећих ратова
=:
0акви су то духови по 2вропи
CE
2вропу су војске притиснуле
CD
Минерали и метали храна ма"ина
CF
Gито, главно гориво армаде
>D
/дути &усије и револуције
>;
4емци и &уси 7 Bермани и Славени
>C
Славени у новим интеграл ним ратовима
@E
&е"ена С?инга беле пасмине
@=
.раг сунчаног хода на људима
@>
Дионизијски мистериј Славена
@@
4ебески симболи и карактери раса
@:
Суко+ раса гледан из астрала
F9
'ериоде ратова у вези сидералној
FD
0оначни обрачун људи са /тлантиде
F;
*акључак
F@
'исмо читаоцу и +удућем настављачу рада HдодатакI
:9
ПРВА ЖРТВА ПАНСАВИ!"А #место $освете%
1 9@ вијеку вијеку један један необу необузда здани ни като католич лички ки попа попа са језуит језуитск ском ом мантиј мантијом ом попут попут ?антас ?антастичн тичне е "та?ет "та?ете е пустоловно је прокрстарио васколико славенски свијет од динарских планина до сибирских степа, носећи у себи неута%иву мисао све славенства упркос свих запрека и иронија људске људске судбине 'рерано пре свих расизама и национализама, понио је он у глави генијалне планове о уре#е$у славенске хегемоније, планове који јо" нису остварени до потпуности, а својим трагичним и испрекиданим %ивотом понио је на себи сву судбину судбину свог великог рода, рода, који је овакав изданак из своје крви прерано избацио 0ао сваки геније, и он је %ивио пре свога времена, те је $егово дело морало ле%ати у пра"ини пуних DEE година док су га први славјано?или на"ли и подигли Bодине 9:9F у дане коначног ослобо#е$а Славена, навр"ило се равно ;EE ; EE година од $егова ро#е$а 'оријеклом из 8ике, одрастао на 0упи, за идеје трпео, прого$ен од &има до Сибира, и коначно страдао за славенску ствар .о је био ?анатични зачетник свеславенске мисли, велики и племенити на" пустолов 7 )урај 0ри%анић Малена Aрватска прва је дала славенског идеолога, идеолога, свог католичког католичког попу, који је историјско водство Славена назначио тада православној &усији ткуда је тако рано у повијести, и у тако раним младалачким годинама, до"ла ова мисао на"ем земљаку, то се не мо%е објаснити него генијем 9>=9 године надобудни кандидат доктора теологије у &иму, &иму, подноси подноси смиону молбу Св 0онгрегацији 0онгрегацији да га одреди одреди за мисионара, мисионара, ни"та бли%е бли%е него него у срце &усијеJ Своју молбу поткрепљује чак тиме, "то %ели доћи на сам двор цара свију &уса, да му буде преводилац, преводилац, васпитач $егових синова, K а евентуално и саветник у др%авним пословимаJ Строги Строги црквени црквени оци потсмехива потсмехивали ли су се амбициозном амбициозном залету залету младалачк младалачке е ма"теL ма"теL али ипак, за сваки случај, да не"то пресло+одно из овако зане"ене и образоване главе не испадне, у интересу цркве, &има и мира, одреди"е га у малену $егову домовину, на поло%ај поло%ај најобичнијег сеоског попа *емљаци *емљаци су %алили %алили овакву овакву судбин судбину у образовано образованогг теолога теолога па су му понудили понудили про?есорске про?есорске катедр катедре е 4удили су му племићи васпита$е својих синова 4удио му је то и трагични бан 7јунак 'етар *ри$ски /ли он је све одбио одбио и туроба туробан н понио понио своју тајну на село село да у ти"ини ти"ини довр"и довр"и своју замисао замисао о пан славенским плановима, и о васпитава$у будућег будућег цара свих Славена 4еколико година отуда је он узнемиравао црквени &им својим бескрајним молбама за мисионарство по &усији Мада су врховне старе"ине у &иму знали да је по среди ви"е мисионарство идеје славенске него като католи личк чке е , ипак ипак је и $има $има доја дојади дило ло,, и дозв дозвол оли" и"е е му да миси мисион онар ари, и, K али али у 'ољс 'ољско кој ј 1спут спут га препоручи"е неком бискупу у Смоленску Смоленску да га надзире, јер да младић преви"е ватрено прича о &усији и о мисији $еног владара на сједи$е$у свих Славена Иако су и бискуп и пољаци, као непријатељи &уса, стали на пут 0ри%анићу, говор руске ду"е са блиске границе јо" је јаче распламсао занесеног попа, и он се на врат на нос догура на концу, да као прирепак неке делегације делегације направи излет у &усију, K земљу $егових снова &уска &уска ду"а, ду"а, која се доима и непријат непријатељим ељима, а, дојмила дојмила се и опила опила попа, попа, слугу +о%јег )урја 'осле овога путова$а он је свим духом постао само једно< 5елики Славен будућности, а мантију на себи ви"е скоро ниMN ни осећао Стога, загрејан, усуди се и обрлати лично Св ца папу, да му овај даде дозволу за &усију И кад му на концу и овај то ускрати тврдоглави тврдоглави кубуро" оде без мантије и без одобре$а ;
/ли никад генију није дано да би га $егов век разумео 0олико су га схватили најбли%и земљаци толико су и сами руси 0ад се обратио &уском Oару и понудио своје услуге, добио је на велико изнена#е$е прогонство у СибирJ *а"то је ово до"ло није себи могао објаснити, нити је после $ега ико то сазнао 4о не савладиви ?анатик пра"та све славенском цару, и пи"е у .оболску за $ега велики !!&азговор о владатељству!! и друга дела, упућујући га стално на $егову славенску мисију Oар та дела није читао, и сва милост коју му је та земља учинила била је< "то му је после 9C година заточе$а на пусте молбе дозволила слободан слободан излаз из &усијеJ Да не загине од глади, несретни и већ остарели идеолог сталио се привремено у неком манастиру / када опевани јунак пољски )ан Собјески поведе победничку војску на .урке, .урке, немирни 0ри%анић утече из манастира манастира и као >CKгоди >CKгоди"$и "$и старац прикључи прикључи се једнаким једнаким оду"евље$ оду"евље$ем ем бојним бојним редовима редовима,, против тада највећег непријатеља Славенства 0од опсаде 6еча 9>F; први пут је на"ем племенитом и несаломивом претечи једва не"то успјело за славенску ствар< наиме погинуо је бранећи незахвалну славенску браћу 4и један кр"ћанин није онолико вапио за јединством вера, ни један славен као он, а скоро ни један јунак из романа није са онолико онолико упорности упорности следио своје идеје идеје Дела, која је на свом страдалничком путу, и на посебном свом ме#уславенском језику, написао носе прве смернице практичног изво#е$а славенске политичке превласти у свету 4а тим делима не"то касније мудри 'етар 5елики заснива силу руске империје Ме#утим сва мисао на"ег апостола није коначно коначно остварена Pантастични Pантастични и генијалн генијални и $егов $егов план чека хероја револуцион револуционара ара који ће га о%ивљавати, као "то патничка историја $егоа %ивота чека худо%енственика худо%енственика који ће је приказати
СТАНА СТАНА НА Т&" СВ'ТУ СА"& "'НА ('СТ'
'ре него него се залети залетимо мо про?ет про?етски ским м Hпроро Hпророчки чкимI мI тоном тоном нагове нагове"та "тават вати и побед победнич нички ки наступ наступ на"ег на"ег големог големог рода, да нам прорица$а прорица$а не би изглед изгледала ала произвољн произвољна, а, поглед погледаћем аћемо о летимично летимично главне законе развоја света, који природно и у на"у пасмину силе на испу$е$е $еног задатка 4ека нам се не приговори ако попут Мојсија почи$емо са поста$ем свијета да би завр"или на изабраном народу, народу, јер премного нас има који ћемо овако боље разуметиL Славени смо и како би могли примити једну перспективу перспективу а да је не ве%емо ве%емо са оп"тим светским светским збива$има !!Стал !!Стална на на том свијет свијету у само само мена мена јесте! јесте!!! изусти изусти Славе Славен н 'рерад 'рерадови овић ћ из генер генералс алске ке уни?ор уни?орме ме германске 5ећега закона није утврдити 4е прати он само свакодневне појаве, него једнако ва%и за све векове, светове светове и просторе просторе 5асколики 5асколики Мир мо%да мо%да само кроз то и постоји постоји "то је обузет својим сталним и кобним постаја$ем и нестаја$ем 6ез тога га не би ни осетили, а мо%да га чак не би примјетио ни нај који стоји иза свега тога проме$ивог збива$а И око нас ствари да стану, на"а мисао да стане, ми ви"е не би осјећали постоја$е, ни ми стварно ви"е не би постојали 0роз ово веја$е веја$е ствари, и само кроз ово 6ог богује, ка%е ка%е негде негде ?илозо? Мило" Qурић 1 сваком сваком моменталном застоју свемира стао би и н сам, обамро би, нестало би Rега и свега, и ни"та не би осетило да постоји нити би постојало .а вечна крет$а и промена ствари Hпанта реиI, тај Rегов %ивот кроз $их, то је једина и сталност и стварност која стоји иза свих мена Иза свих стоји +ескрајно вечни 0рон 1ран, отац ствари, људи и богова
Докона су сва мудрова$а и наклапа$а о пита$у кад је почело прво крета$е ствари и "та га је условило И ако је све ово крета$е !!вечни мир у Bосподу!! за нас пита$е првог крета$а спада у рубрику поста$а Својом појавом Свемир се је појавио у крета$у 4ајновија иденти?икација материје и енергије сведочи нам да су се обе родиле И сам %ивот кључа од искона, од поста$а ствари Свака крет$а, свака мена, знак је %ивота и условљени су исконском ватром 0роноса која се вечно не дS изравнати дS изравнати -та је то "то гона HгониKга$аI бескрајну игру светова, "та присиљава планете на правилан пут око сунца, "та подарује %ивот на земљи, "та ли разиграва бесомучну трку електрона у молекуламаTTJ Све је то нека 2мпедоклова ватра којој је порекло у далеким регионима СвемираL иста пратварKпраенергија која титра у кристалима елемената и умовима генијаL бо%анска крв дата за покрет света и мани?естације %ивота /ли у бескрајном сме$ива$у ствари и ми гре"ни запа%амо неки ред Све се развија од простијег ка сло%енијем, да се на концу врати ка свом почетку 0ао у неким валовима диза$а и спу"та$а одудара ритам< 5асиона ди"е 6езбо%ник Дарвин и јо" већи безбо%ник Aегел тако су дивно показали бо%анске законе развоја Сва царства природе нераздвојно су везана и у етапама, сменама и валовима наступају ка ви"ем %ивоту До ро#е$а про%ивели смо сву скалу од амебе до човека, до старости про%ивели смо досада"$и напредак човечанства Следећи човек и следећа генерација генерација ди%у тај напредак ви"е 0роз ра#а$а и умира$а расти вали еволуције 5елика свемирска сунца пролазе свој %ивот у једанаест етапа, на"е је сунце сада с ада у деветој *емља је некад била у Сунцу Све ово "аренило на $ој, ум великог .есле и мозгови безбројних теслаћа, били су исте плиновите ?орме 5атра, тј унутар$а сунчева и ва$ска свемирска температура својим гона$ем извајала је све ово "то видимо Из Bрчког !!.аоса!! из Мојсијевог !! Духа над водом!! посредством посредством топлине дигло се је оволико богаство облика Bруба земља, руде, кристали, биљке, морске амебе, мале %ивоти$е, па веће и веће, и на концу као круна свега $егово величанство 7 сам човек И он не стаје, него нека нека унутра унутра"$а "$а ватра ватра вуче вуче га наприј напријед ед путем путем еволуц еволуције ије и он твори твори цивили цивилизаци зацију ју .ако сваки сваки 2он времена носи не"то ви"е и савр"еније Све док не до#е час да се све због недостатка унутра"$е топлине почне враћати натраг, па и сама земља по#е ка своме родитељу Сав тај $ен %ивот биће онда тек један уздах уздах све космичке космичке еволуције еволуције некуда некуда даље напред Или< свет излази из 6раме 6раме и враћа се у 6раму *авирите великим микроскопом у честице руде, биљке, крви и свагде ћете наћи покрет богатог %ивота који приноси свој удео васколиком покрету свијета Мије$а се, умире и ра#а крвно зрнце, цвијет, човек, нација, раса и светови, носећи сваки свој одговарајући вал у диса$у свемира и %ивоту богова 5ините се големим големим телескоп телескопима има на небо и видећет видећете е да нам је *емља *емља сестра сестра десетинам десетинама а планета планета / даље од Млијечног пута Hколико допиру далекозориI кру%е с неким циљем јо" милијарде сунчаних система сличних на"ем И ван тога 'ута сигурно су далеки јо" многи путеви који ће вечно изазивати умове мудраца, мудраца, да !!им свету с вету открију тајну!! И свагде је ред да се све мије$а, %иви, и%иви, и надокна#ује новим 1 читавом сазда$у природином, од Микра Микра до Макра, Макра, влада влада исти, исти, повеза повезани ни ред ред поста$ поста$а, а, успона успона и нестај нестаја$а а$а<< ред ред еволуц еволуције ијеKно Kносећ сећи и становити циљ богова знали га ми а не знали И ако срећу успона нисмо до%ивели те"и нас савремени песник <
C
!! Све јо" мо%е доћи, јер све било није!! HДодатак< 1 духу времена у којем %ивимо, периода +у#е$а и наново открива$а оног "то се одувек знало тре+а се окренути ка 0реационизму а самим тим појмити да земља, сав %ивот на $ој, планете и звезде нису онакве какве, сходно времену писа$а к$иге, су у зад$их пар пасуса али и даље наведениI
ПУТ )АВ)АС)' *'' ПАС"ИН'
4а цивилизовано цивилизованом м континен континенту ту /тланти /тлантиди ди бела бела пасмина пасмина робовала робовала је обојеним обојеним расама расама .олтека, олтека, .лават лаватла, ла, и др 'рокли 'рокли$у $ући ћи $ихову $ихову високу високу култу културу ру 'од 'од неправ неправед едним ним влада владарим рима а белци белци су се повлачили у "уме и пусто"и да тамо на#у за"титу неба и природе 'ропа"ћу ове земље извр"ена је становита правда 'ропали су $ени тирани, народи и сјајни градови Само одабрани део , који је бје% бје%ао ао од оцр$ оцр$ен ене е култ култур уре е цент центар ара, а, био био је на дома домаку ку да се преб пребац ацуј ује е на сусј сусјед едне не оток отоке е и континенте ве одабране, одабране, јеврејска потопна прича поми$е у лицу праведног 4оја, 6абилонци у лицу чукундеде свога 1тнапи"тима, Индија у оснивачу расе Ману, староседеоци /мерике у особи праоца .апези, итд Bлавнина .олтека .олтека и јо" неки пребацили су се на ново уздигнути костур /мерике, где где су током ранијих вјекова дали своје нације и културе 1назад хиљаду година знамо за послед$у др%аву Инка која је већ била у распада$у и завр"ила биједно од немилосрдног немилосрдног наступа -панаца .е бијеле авети "то су излазиле из дебелог мора као да су се враћали с потонуле /тлантиде /тлантиде да свете своју праведну браћу Bлавнина .лаватла, .лаватла, .уранаца .уранаца и не"то 6елаца пребацила се ви"е на бли%у обалу а?ричку и европску 2вропа је тад била близу, а чинила је већи оток састављен од Скандинавије, 6ританије, Pранцуске, док све сада"$е славенске земље углавном су ле%але под морем Даљи развитак раса и земаља одвијао се је у великим размацима и времена 'реда$е ка%е ка%е да се 4ојева ла#а зауставила на 0авказу, и да се човечанство одатле одатле поделило Са овог горја горја и данас данас се заиста заиста мо%е мо%е погле погледат дати и на четир четири и стране стране четири четири главна лавна бијел бијела а рода, рода, са јасним јасним језичким и расним разликама Са ју%не стране слични с лични Aамовци и Семити са севера слични 0ентумци и Сатемци Северна /?рика због близине имала је контакта са атлантском цивилизацијом, па је ту било увета Aамовој Aамовој скупини скупини да прва рано започне започне своју културу културу,, на тлу тлу чистом чистом и неискаља неискаљаном, ном, започи$ајући започи$ајући истодобно господство и цивилизацију бијелих Aамовци, управо 2гипћани, први су се стало%или после прога$а$а и атлантске атлантске катастро?е туда у $иховим споменицима постоји највећа сличност са културама културама /мерике 'рича о Aаму, првом сину 4ојевом, односи се на $их Друга слична и појачана скупина, Семити HСем је други 4ојев синI продирала је даље на азијске обале, стога је и не"то касније дала своју велику свјетску власт и високе културе .рећа најјача скупина H)а?ет је трећи син 4ојевI ударила је према северу, на обале старе 2вропе Bлавнина )апу#ана изродила је касније 2вропи силне расе HИлири, Bрци, 0елти, &омани, BерманиI, које су дале до данас силну моћ духа и тела и чија мисија јо" није коначно завр"ена ве расе данас зовемо /ријцима или Индоевропљанима Индоевропљанима !!кентумKгрупе!! мада би овим 0ентумцима ви"е пристајало право име !!)апуди!! аналогно другим скупинама 'леме са овим именом постојало је иначе до у касно римско доба у дана"$ој на"ој регији 8ици
'осебна грана )апу#ана одлутала је јо" даље обалама тада големог Медитерана, заоби"ла 0авказ и 1рал и ударила у Срце /зије 4а !!крову свијета!! високом горју Aималаја, преломили су се, јо" једном страдали, страдали, и поново поново нагрнули нагрнули на врата 2вропе 2вропе ни су дали најчудниј најчудније е расе, од $их, као од најлеп"ег најлеп"ег дијела, потиче и оп"те аријско, индоевропско, и кавкаско име .о су Иранци, Индијци и Славени а једним именом зовемо их /ријцима или Индоевропљанима !!сатемKгрупе!! 'рвима би додијељено да рано падну са ју%не стране 0авказа и Aималаја у домену старих култура, а послед$им тј Славенима, да се јо" дуго осве%авају на хладном северном дијелу од ов их гора, да тако сачекају узнапредовалу цивилизацију и на концу да поведу цео кавкаски људски људски род да на висовима вис овима 0авказа ослободи коначно свог 'рометеја *а неколико хиљада година ослобо#ени дух атлантских изабраника поносно се про"етао Средоземном морем господарећи одатле читавим свијетом и остављајући свој значајан траг у ходу човјечанства .ри главна рода хватали су средину изме#у три своја континента владајући одатле свима 6ик 2гипатски ту је запео у земљу, крила римског рла одатле су заокру%ила Медитеран, 8ав енглески одатле је закорачио половину глобуса стаје јо" велики четврти род, они бројни и далеки путници порода )а?етова "то се отцепи"е далеко далеко на сјевер и као за покору или тајни завјет, прокрстари"е 0авказ, 1рал, Aималаје, да након свих пустоловина у своје вријеме хрупе нагло са неочекивано големом присутно"ћу присутно"ћу Aамовци, Семити, 0ентумци, Сатемци са својим својим ме#у ме#у мје"ав мје"авина инама, ма, сви се изред изреда"е а"е осим осим после послед$и д$ихKK хKKKпо Kпосле след$и д$ихх Славе Славена на 6огом 6огом дано дано госпо господс дство тво белих белих народ народа а исцрпљу исцрпљује је се Bермани ермани кулми кулминир нирају ају и већ су у мимох мимоход оду у стаје стаје јо" тај посл послед ед$и $и 4оје 4ојев в пото потома мак, к, оста остају ју Слав Славен ени и зака закасн снел ели и род род да и он про# про#е е као као епиг епигон он васк васко олике лике цивилизације 1 лаганом и величанственом ходу већ полако наступају све%и људи људи из степа, наступа нова и не компромитован компромитована а раса славенска славенска да донесе донесе зад$у зад$у и коначну коначну част васколи васколикој кој племенитој племенитој лози 0авказа
РАС' И НА+И(' ,'-ИУ(У ИСТ&РИ(&"
Моћ ?араона, сила 6абилона, ум Aеладе и војник &има, у своје вријеме једном и никада се ви"е не поновиTJ *а"то пропадају силне нације, културе, па коначно и читаве цивилизацијеT 4ема ли лијека да се не"то зауставиT 4еJ 8ептир 5оденцве 5оденцветт после %ивотне %ивотне радости радости тетура$а тетура$а над ријеком ријеком умире умире прве вечери *адатак он испу$ава у једном дану 'рољеће буди биље, латице се отварају сунцу, маме бојом и мирисом да се оплоде оплоде и оставе род Мисија је готова кроз годину дана (овјеку је подметнута љубав да одр%и свој род и амбицију да остави какво дело потомству потомству 4еколико деценија деценија и $егово је довр"ено Младој Младој нацији уса#ена уса#ена је снага и полет полет који тра%е оду"ка оду"ка Rен народ народ се надмеће надмеће у пјесми, у игри, у јунакова$у и мудрова$у, мудрова$у, у части и по"те$у, по"те$у, у свему док не пробије у прве редове /ли и $ен %ивот у неколико вијекова докрајчује 1 почетку је сваки $ен члан %удио оставити име историјиKпри концу сваки %иви себично за себе 4ација осјећа да је дала, престају амбиције, она се дегенери"е и уступа мјесто мла#им на се јо" не"то поноси са својом класиком, као старци "то се хвале минулом младо"ћу младо"ћу 'а и чита читаве ве циви цивили лиза заци ције је нако након н исцр исцрпљ пљен ених их свих свих снаг снага а свој својих их наро народа да осјећ осјећај ају у се стар старим има а и из%ивјелима, и кад их ви"е нема ко понијети оне нестају, а на другу страну јављају се нове, чинећи тако свака свака свој специ?ичан специ?ичан вал у развоју развоју свијета 0ао и читави сунчани свјетови, свјетови, "то су обузети обузети сталним ра#а$ем, окрета$ем и га"е$ем, чинећи по један титрај у небеској музици свих свјетова @
0о јо" неће да разуме да је ток свих дога#аја на земљи подвргнут реду промјенаL ко неће да схвати законе успона и пада кога нам сунце тако дивно сваког дана представљаT 0о неће јо" да ра зумије смјену раса и народа у свијету, кад му природа то сваког прољећа то зорно предочујеT предочујеT 6ез сум$е, закони развитка јасни су свакоме ко и мало зарони у лоно природино Само извесне групе господујућих господујућих народа на западу затварају очи оч и да мимои#у овакве констатације 'ла"е се да их пребрзо не очисте народи који иза $их следују /ли зар ће они тиме зауставити неминовни точак историје или проду%ити своје командова$е у вјечностT 4е свакако HДодатакKпоја"$е$е< HДодатакKпоја"$е$е< оно $.и.одино је писац узео из стихова 8уче Микрокозма U0олико сам и колико путах, ду+окијем заузет мислима, 1 цвијетно лоно $.и.одино , Aранећи се питателним соком из $е сисе голе и прелесне, Матер "тедру запитива смијелоL &ад чеса је творац сатвориоL ради л! #еце своје с воје много+ројнеT али #ецу за $е удовољстваT ал о+оје једно рад другогаJTU I 6ацимо ли летимичан поглед поглед на земљину про"лост видимо да су с у се на $ој у некој временској временској логици све појаве смје$ивале смје$ивале у становитом становитом валовитом валовитом реду реду Vуди, расе, културе културе,, цивилизације цивилизације па и сами континенти ди%у се и спу"тају 'реда$а говоре о великим континентима 8емурији, /тлантиди са $иховим високим и чудним културама и цивилизацијама, који нестадо"е у океанским валовима остављајући у нама мутну слику о оп"тем потопу 4аучна истра%ива$а потвр#ују да у овим мрачним људским људским сећа$има има истине 4а"а писана историја позна смјену грандиозних култура које су се дизале и падале, предајући свој вал нареднима 5елике светске империје дизале су поносно своје %езло над половину глобуса, па га опет уморно спу"тале и предавале другима који надолазе 'роуча 'роучавај вајући ући ове силне силне расе расе и народ народе е , носиоц носиоце е моћи моћи и култу културе, ре, стално стално нас се сетно сетно доима доимају ју гледајући на којој су висини били а како сада једва да дости%у да буду пратиоци напреднијих Све стваралачке снаге загу"ене су, они се повлаче, изумиру, дегенери"у, и најче"ће послу"но прелазе из руке једне свјетске силе у другу Gиве истина јо" 2гипћани, Мезопотамци, 0инези, Индијци, Bрци, и ми се дивимо само $иховој про"лости &азне те старе нације појави"е се у своје вријеме на позорници свијета, засја"е сјајем која им је давала $ихова ?изичка и духовна снага, досегну"е висину, али тада окрену"е надоле 4игдје се није ба" десило да би култура са истог извора и на истом мјесту кулминирала два пута, нигдје ни једна сила није остала стална 4ема ни једног народа, ка%е -пенглер, који би читава стољећа остао на истој висини те попут античких глумаца "етао на котурну Hвисоким ципелама за улоге боговаI / како како би друкчи друкчије је и могло могло бити бити ако ако постој постоји и икакв икаква а реда реда у развитк развитку у 'риро 'рирода да није није бар тако неправедна да би једнима дала трајно све а другима ни"та )едни су своје дали, про%ивели и оти"лиL имају доћи на ред други, и тако редом Сваки народ, раса, култура, цивилизација, чине ма$у или већу карику, ма$и или већи вал, у бескрајном току еволуције Сваки ће народ у своје вријеме зрелости дати своју највећу владалачку
моћ, моћ, свој своју у култ култур уру у посе посебн бну у или или про проду%е ду%ену ну,, односн дносно о свак свакак ако о свој своју у најј најјач ачу у а?ир а?ирма маци цију ју у свет свету у испољавајући специ?ичне своје цивилизацијске способности 1колико је који од ових под повољнијим ?изичким ?изичким и повјесним повјесним условима условима он ће се испољити испољити и ви"е, тек ће се изузетно изузетно гдје гдје десити да који премали народ у својој зрелости про#е не запа%ен Сваки апсолутно, ма$е или ви"е, мора придонети једном свој максимални максимални покрет оп"тем оп"тем развоју човјечанства Све старије расе и народи у своје вријеме су то и учинили 4еки чине сада, а други ће после надоћи иза ових да и они учине своје .ако сваки у свијету има извр"ити становити део извјесног плана Створитеља, и раса и народ и појединац и ћелија 1 том величанственом мар"у раса кроз историју већ око седам хиљада љета тријум?ално ступа бијели род род људс људски ки воде водећи ћи човјеч човјечанс анство тво &адујмо &адујмо се да у том пролазу пролазу ми учествује учествујемо мо ба" сада, и у тако тако импозантном броју и елану, ми часни дио бијеле пасминеKприпадници силне расе славенске
СУН+' РАВНА С'&" И /РА,&"
5рховна моћ власти и културе сваког народа народа очитује се коначно у појави града 0оји је народ био силнији утолико су му били твр#и и уре#енији градови 'рва људска организација тра%ила је камену утврду на узви"ици за смје"тај своје елите Данас се исто тако та елита смје"та у главни главни град окру%ена топовима топовима и гарнизонима Сви путеви воде у главни град и по свом тако повла"ћеном поло%ају он је тако и главни културни чинилац н је врховно дело своје нације, док провинција остаје пратилац речи која из $ега долази Bрад је јо" увијек главна станица ?изичке и духовне организације и ако треба узети ту#е земље довољно је узети градове 'ровинција по свом геогра?ском поло%ају никада није дала организованог отпора /ко је национални морал града јак, народ је непобедив 1споредимо Спарту и &им /ко је морал града покварен, народ ће пасти при првом потресу, као "то је пао пото$и &им HДодатакKпита$е< 0акав је данас 6еоград и колико колико јо" мора проћи до $еговог коначног пада и успоставља$а новог главног града 0ру"евцаTI / сад погледајмо погледајмо како је мудра мудра природа подметнула подметнула и удесила удесила да се тај носилац народне моћи и културе сам од себе мора постепено кварити, старити и пропадати, да би уступио место другима Bрад је срце и мозак нације, па је у $ему и главна клица смрти Сваки град, поред организације, лепоте и науке, носи у себи себи јо" јо" лег легла најг најгор орих их мисл мисли, и, пога погани нихх инст инстик икат ата а и ру"и ру"ила лачк чких их стра страст сти, и, конач оначни ни нере неред д и дезорганизацију дезорганизацију *а"то тоT Bрад обилује најбољим умовима и организаторима, па за"то онда тако ниско падаT / село, које је далеко од благотворног утицаја науке из градаL у $ему су људи једноставно добри *ар ти моћни и образовани, који непосредно и згодно стоје у контакту са градским народом не могу то исправити и сачувати град од пропасти и одр%ати вечно висину своје нацијеT 4е могу заиста јер се мајка природа стара да све ро#ено мора и умрети Иза#ите само једно јутро рано у природу и сачекајте излазак сунца 5идите како се буди биље, отвара цвеће, ди%у лептириL послу"ајте пој птица, звона крда и песму пастираJ (ини се као да све слави ро#е$е $егово, $егов величанствен излазак из крила океана И све ће вас се силно дојмити, осетићете да су вам мисли бистре, тело чило и све%е, и као да ћутите неки младеначки лет Qаци и мислиоци најбоље раде у ово време кад сунце племени и бистри 5и једног јутра примјећујете да је "тета устанак сунца преспавати а мо%да и одобравате "то су стари у овој појави назирали добро бо%анство / кад се ово тако замјећује замјећује HуочаваI HуочаваI за један један дан, "та мислите, мислите, какав утицај извр"и сунце на оне људе људе који га дочекају читавог %ивота свим генерацијамаT 0акву чистоћу мисли и тела доноси тоJ :
0о гледа гледа *орино *орино лицеT лицеT 4омади, 4омади, пастири, пастири, сељаци сељаци / видите видите ?изичку ?изичку и духовну духовну све%ину све%ину $ихову $ихову *а номаде нема препрека, здравље је силно, ћуд неукротива а мисли јасне Село је носилац врлина и по"те$а 5елики песник 7 бан Ма%уранић најкрепоснијег јунака налази у пастиру, народни песник пут племенитих јунака започи$е !!прије зоре и бијела дана!! 0ада је пророк *ороастер питао свог бога /хураKМазду кому се је пре $ега показао, овај одговара< )ими пастиру 'а и Aри"ћански дух налази свог спаситеља једног јутра ме#у пастирима Сву благодат јутар$ег сунца не добијају становници града 1колико је град већи утолико су они у поло%ају чак да и не погледају лице сунчево Сав главни дру"твени %ивот одвија се тамо после заласка сунчева 1 граду увече настаје крета$е, кад већ село, слу"ајући природу, спава 4астају безбројне забаве и разоноде 4оћ свему даје чар, богатога повлачи да кроз забаве на#е смисао %ивота а сирома"ног покрај $ега нука да то потра%и другим путем Bрад налази налази радост радост %ивота %ивота у прељу прељуби, би, забави забави,, пићу пићу па и развра разврату ту,, пороци пороцима ма и оргија оргијама ма Сви преступи почев од слатког украденог пољупца до гнусног грабе%ног уморства, имају свој почетак иза заласка сунца Статистике тврде да се огроман број преступа дога#а за Мла#ака Hмладог мјесецаI кад су и сунчеви ре?лекси свету ускраћени 4едостатак сунчевог светла ра#а зло 1 подземљу се ра#ају злочинци, у морским дубинама све су рибе грабљивице, звери се буде вечером 1 народу то су они "то се !!увече обувају а јутром изувају!! Сасвим Сасвим обрнут обрнут утисак даје посматра$е посматра$е вечери при заласку заласку сунца сунца 0ао нека туга о+узима вас кад видите како се латице цвећа савијају, биље постаје сиво, племените %ивоти$е тра%е заклона .у%но одзва$а звоно овна предводника и пастир сетном мелодијом завр"ава дан 0ао да умире сама природа мати 6осанска севдалинка севдалинка пита< !!Има л! јада ко кад ак"ам пада!T! *а време тоталног помраче$а сунца све се ово до%ивљава у пар часова< биље се повија, звери ди%у, људи пребледе и наги$у спава$у а неки и пороку 0ад се све то у сами час, у саму једну вече, тако сугестивно осећа мо%емо себи предочити "та одсуство светла сунчевог чини онима који га читавог %ивота и генерација у хаосу града довољно не у%ивају 6ог је ваљда наредио сунцу да излази ван града, само да би се управа могла кварити и сме$ивати Са својим скоро геометријским обликом кућа и распоредом улица град већ убитачно делује на сваки развој слободног духа /ко хоћете слободно погледати погледати немате куда 'од вама је безду"ни ас?алт, на DE метWра укочени зид палата, а сваки час др%ите опрез да се не сударите 4ема природе, све је круто и без %ивота, нити травке ни %ивоти$е, а надасве не видите неба 4еба, које је донело прву мисао човеку, $ега које улева слут$у о бесконачном, о истра%ива$у 4екога у $еговим дубинамаL $ега које даје бистрину ?илозо?ског поима$а и разре"ује дух уских на"их веза овоземаљских Aоћете ли да удахнете слободно ви увлачите пра"ину са милионима клица и бактерија, ?абрички дим, испарине локала, издувних гасова аутомобила чији је пролаз постао значајнији од људи Aрана градска нема најосновније састојкеKвитамине састојкеKвитамине 5оћу и %иту скидају кору, поврће кувају, а најбољи део се губи Hиспарава, Hиспарава, калираI калираI дугим дугим задр%ава задр%ава$ем, $ем, путова$ем путова$ем,, препарира препарира$ем $ем и чека$ем чека$ем Bрадски радски човјек не унесе ни трећину првотног састојка витамина а да о храни у ресторану да и не говоримо Десет Десет годин година а само само у граду граду и већ се стомак стомак разне%и, разне%и, зуби поквар покваре, е, долаз долази и нервоз нервоза, а, слабос слабостт и млитавост и тако даље 1 свим свим потре потребам бама а за одр% одр%ава ава$е $е %ивота %ивота у преим преимућс ућству тву је село, село, нарочи нарочито то планин планинск ско о 1 свим свим утицајима за разара$е %ивота је град, град , нарочито велеград 'а је ли онда чудо "то ба" из некултурног села најче"ће избија геније и јунак своје расеT
'олни 'олни односи дноси који који су тако тако ва%ни ва%ни за сре#ен сре#еност ост појед појединц инца, а, поро породице дице и нације нације,, услед услед згусну згуснутос тости ти становни"тва, превеликог избора полова и утрке за з адовоље$има, адовоље$има, пе$у се до хаоса Искреност у граду те"ко те"ко опстане опстане 1 $ему нема нема честитог честитог суседа на кога би се ослонио 1 истој кући имате странце странце који не тра%е и не дају повере$е, и сви при евентуалној превари изгу+иће се у маси, у другој четврти града итд 4а селу је бли%$и као брат везан до%ивотно један с другим и не могу се варати 1 граду је морал неодр%ив, неодр%ив, град је главно уточи"те блудница, куртизана, лихвара, лопова и гангстера 5ладај 5ладајући ући народ народ главну лавну посаду посаду и култу културну рну управу управу сме"та сме"та у такав такав град, град, где се она током током времен времена а дегенери"е 8аки %ивот гор$их слојева растаче ?изичке снаге и на концу ра#а кретене и слабиће До$и слојеви изра#ају мрачне злочинце и револуционаре 4е само ?изич ко здравље и снагу, него град полако полако гаси и сваку стваралачку моћ човекову 4еобуздана утрка за вла"ћу и новцем да би се намакла у%ива$а и задово задовољил љиле е та"тин та"тине е узвит узвитлав лава а напок напокон он на повр"и повр"ину ну елем елемент ентарн арну у снагу снагу страсти страсти сваке сваке врсте врсте Дегенерисани синови, од којих се има састављати будућа власт, власт, не брину се и не спремају јер све намиче новац и порекло 4и%е класе, које с временом не могу доћи до ничега него до презира, ?ормирају бунтовнике бунтовнике и анархични дух освете, да најгори смени најгорег 2гзоген који прати појединца прати и град са свим $еговим духовним духовним и материјал материјалним ним творевинама творевинама 1з дивно лице културе културе израста израста и погано погано наличј наличје е -та ће ми патрио патриотиза тизам, м, "та алтруи алтруизам зам,, кад кад се без без тога тога леп"е леп"е нау%ив нау%ивамо амо %ивота %ивота,, тако тако закључује син далеког градског коленовића .ако .ако су мудровали мудровали и синови .ебе, 6абилона, 4иниве, 'етре, .рира, Спарте и &има кад су се јавили први симптоми пада Сваки овај пут попео је град свој народ на висину и нагло га оборио доле 1 кругу тих мена органским редом наилази на"а раса са својом мисијом 5елика раса која јо" нема свог велеграда и $егових јада /ли раса која је прва указала достојно место сељаку, пастиру, раднику &аса која се у свом зачетку без ?ормалиста попова и укочених храмова кла$а свом 6огу пред лицем јутар$ег излазећег сунца
СУН+' РАВНА НА0&" ИСТ&РИ(&"
1 време силних египатских монархија где су били /сирски освајачиT Док је Месопотамију газио јунак Bилгаме" где је била аквила &имскаT 1 цезарско доба &има где су били германски витезовиT / где смо били ми славени у ритерско доба германскоT *а"то је тај ред тако и"ао, за"то се сви заједно нисмо јавилиT HДодатак<4исам сигуран је ли овде писац мислио на /квилаKрао којег су као ознаку носиле поједине легије римске па самим тим на чувену Девету римску легију која је на чудан начин нестала у "умама -котске Дакле, где су +иле римске легије или по угледу на Bилгаме"а је хтео да ука%е на Марка Pлавија /квилу .ако#е под вла"ћу &има су +иле и многе друге Славенске легије са на"их простора 'рочитати 'рочитати к$игу &имски намјесниц намјесници и Илирика Илирика или страну страну 9>C исте Ипак Дупор сматра, са чиме се сла%ем, да време Славена тек долази но "то %елим овде напоменути напоменути јесте да се у периодима кад су се +ли%иле крају Bрчка, &имска, сманлијска и Bерманска времена значајно место заузимају славени са на"их простора .ако да имамо суко+ /тине са .ројомKСкадром и пропаст грчке, затим велики устанак Славена почетком прог века који није довео одмах до пада &има јер су римљани попустили и зарад очува$а империје имали након тога 9@ владара Славенских и чак се десило да у једном периоду у сенату од стоти$ак сенатора +уде преко седамдесет Славена .о .о се поновило са османским царством у којем су Славени, намерно из+егавам појам Ср+и да не одударам одударам од главне концепције к$иге, истозаузели доста ва%их поло%аја али се у о+а случаја пропаст неминовно догодила догодила само неколико векова касније 'рвих у петом а других почетком двадесетог века Други приступ су имали /устроугарска и 4емачка које су 99
поку"але као /тина /тина ратом да спрече распад али им није успело а дана"$и ‘‘запад‘‘ предво#ен С/Д планира исто то учинити 4еки изгледа не уче на гре"камаI Свакако Bосподу, који створи ред у збива$у, није се прохтело да у историју набије одједном све расе и народе, народе, да се искрве, да би се он касније одмарао н је оставио одре#ено време сваком роду, па чак и народу сваког рода, када ће се $егове ?изичке и духовне снаге мани?естовати, када ће изделавати историју 4а"а повест позна свега с вега "ест ипо хиљада година HДодатак< Ср+ски календар се%е јо" тисућу година даље али очигледно да у периоду пред други светски рат и целокупног ста$а у тада"$ој )уославији Дупор ниеј смео да пи"е такве ствари и мо%да ће некоме звучати као увреда ово "то ћу сад написати али он се позивао на Славенство али из $ега је из+ијала та нека прикривена ако не мр%$а а оно завист према Ср+има Ср+има "то се да наслутити наслутити из многих редака редака ове к$иге к$иге где велича велича западне славене у које некако сврстава и хрвате, ваљда јер су сви они католички, источнима признаје снаге и даје главни задатак док ју%не у које спадо"е Ср+и и кад наводи некако то звучи подце$ено н поку"ава да упозори хрвате али и покатоличене ср+е "та се спрема и да +уду на страни по+едника *намо *намо како је све про"ло про"ло и како како су ипак успел успели и да се по други други пут у триде тридесет сет година година извуку извуку нека%$ени за своје поступке па и трећи пут од пре двадесет година година али пропа"ћу четвртог рајха који следи одговарат ће за свеI Све"теници 2гипта и све"теници старе /мерике записали су да је послед$и део /тлантиде, оток &ута, пропао у море :C>= пре Aриста .о је зад$и термин до кога су на"и 4ојевци морали преплавити /?рику, /зију и 2вропу До тог времена били су јо" они могуће једнако сирови а једнако и спремни за пут кроз историју, /ли< 'риродослови знају много о утицају сунца на сва земаљска царства, па је то сунце управило и историју 6елих .амо на југу изме#у DE и ;E успоредника оно пр%и најјаче и најју%нији бели људи тамо су морали најпре дозрети .у је најраније до"ла мисао о збли%ава$у и организацији датле су онда онда они они започе започели ли 6ило 6ило како како би са атлан атлантск тским им порекл пореклом, ом, ми даље даље видимо видимо јо" јаснију јаснију слику слику сунчаног хода беле пасмине До DCEE пре Aриста, око DD столећа и толико династија, згру"ала се хамовачка крв, сазрели су и оставили плод Следећ Следећа а DD столећа, столећа, тј све до ;EE пре Aриста дозревали дозревали су Семити, Семити, други бели род, односно односно људи људи изме#у ;E и =E паралеле 4е вреди "то су у ову земљо времену зону пали сатемски 'ерсијанци и кентумски Bрци, сунце је јаче и они су морали делити историју са Семитима И $има је DD века било довољно 1зрели су и пали у плод нареднима д ;EE године пре Aриста па до 9:EE по Aристу 2он од DD века уделио уделио је сунце народима изме#у =E и CE паралеле И чини нам се да су у овом року већ презрели и ови кентумски /ријци, а сунце открављује својом топлином и оне најсве%ије и најхладније "то их удес посади изме#у CE и >E успоредника 0авказ горје пре Aриста делило је кавкаску пасмину на ју%е господујуће и северне барбаре д Aриста дели их на северне владајуће и ју%не изро#ене 0ао четири годи"$а доба са обе стране еквинокције 1право сунчаним редом иде 5елика Bодина белих 'ро#е пролеће, лето па ето и јесен Два стабла су саг$ила, трећи дозрео 0о ће сада да поведе историјуT
По1ам .асе:
Vуди и расе доду"е нису марили за ове сунчане редове него су се ме"али, сељакали и ратовали, и тако нам помрсили појмове расе и нације *намо за четири расне сорте беле крви, које су углавном носиоци расних особина свога рода /ли поред крви на карактер расе утиче и тло на коме народ %иви .ако, .ако, попут појединаца, народ носи првобитне крвне особине моди?ициране са каснијим до%ивљајима до%ивљајима генерација и ме$а$е ме$а$ем м подне поднебљ бља а /ко би сваки сваки род род белих белих био остао остао на свом свом одре# одре#ено еном м месту месту ми би попут попут медицинара знали јасно за ачетири врсте беле крви, за четири емпедокловска темперамента и јасне би биле расне одлике сваког рода и $егов историјски задатак HДодатак< Истра%ива$е /кадемика 0љосова сада +аца јо" +оље светло на свеI Све ово мо%емо погледати и из ни%е перспективе 0ао "то сунце раније дозрева ју%није избеглице с /тлантиде, као "то бр%е презри град него село, тако видимо да и свака низина бр%е сазри од планине 'ланински људи људи имају околности као и далеки север$аци, они се ма$е збијају да би се кварили, предео им је хладнији, зрак све%ији а гледају излазак јутар$ег сунца Сваки главни род испочетка је имао исте одлике али сада и у једном народу ради геогра?ског поло%аја према сунцу имамо расне разлике 0ао "то карактер појединца овиси о две компоненте< насле#а с једне и до%ивљаја с друге стране, тако и расне особине народа овисе о првом роду и каснијим историјским околностима И као "то су се слабо провели нордијци нордијци који су рано пали у ту#а ју%на подручја те нагло дозревали тако слабо про#е и човек са планине који нагло си#е у културни град и низину братно културни човек ако се погодно попне на планину мо%е развити дивне способности Hто је тајна старо америчких градова на висовимаI, као и ју%ни културни људи који се преселе ка северу Hто је тајна на"их )еврејаI 0ако север тако и планине имају сунчеву моћ да оздрављују остареле народе народе 0олико ме"а$е крви толико и промене поднебља учиниле су помет$е Ми Динарци вучемо један део степског степског карактера, карактера, један смо добили од прогутани прогутанихх илирских илирских јунака, јунака, а један један од на"их динарских динарских планина Aамовци су имали прилично среће да су кроз свој 2он историје остали чисти и по"те#ени овога 1 крви остали чисти и по"те#ени овога 1 крви се одвијала историја Семита, долазила је крв са севера, селили су к западу, па су дали неколико расних варијација -аролико тло 2вропе дало је 0ентумцима јо" ви"е разлика разлика Bорски венац 'иринејиK/ 'иринејиK/лпеK лпеK0арп 0арпати ати разделил разделили и су их осетно на медитера медитеранск нско о и нордијск нордијско о расно језгро, "то се значајно одразило и на развоју $ихове историје &азна поднебља дала су друге варијације, а дубоко се некима усекла и славенска крв са истока 0ао "то се увек де"ава, сирови север$аци који су пали у круг ту#е културне зоне ме$али су постепено првобитне расне особине, често језик, обичаје, веру а и само име Данас ако ко прими ислам зовемо га .урчином .урчином 'од благоветним упливом културе сирови барбари кротко су ме$али ћуд, под упливом опојне религије ме$али су име 4ајразнороднији елементи негде су се утрпали у једну расу или једну нацију 'ренагљена 'ренагљена топлота ју%нијег сунца обарила је нагло нордијце и они су тако испуцали своју снагу за рачун ту#е зоне и ту#е историјске периоде 1 западној 2вропи има таквих много ме"авина, али крв сваке расе избила је у некој ме"авини 0рв нордијских Bермана Bермана избила је у романској ломбардији, као и крв нордијских Славена у 4емачкој 'оред свега тога остаје на" главни став о сазрева$у народа сунчаним редом од југа према северу ито таман по реду главних главних белих родова, родова, од којих сваки добија DD века за своју а?ирмацију у свету Сада од CE паралеле горе има јо" један главни род род кога сунце дозива да поведе историју, то су само Славени Сатемска браћа Индијци и Иранци пали су прерано у семитске зоне нај део Славена који је у европским 9;
низинама прерано примио ту#е име и крв већ се исцрпљава / онај део Славена који касније паде на југ сачува име, имао је срећу да падне у брдовити брдовити 6алкан и 0арпате, а планине имају моћ да задр%авају све%ину HДодатак, одатле имамо да су Срби као главни носиоци тог племена нападани јер су претходница претходница &усаI 'ојам народа је већ строго ди?еренциран и не могу се имена ме$ати ви"е ни силом мача ни милова$ем религије .ако .ако остаје да се с е на овој раскрсници историје сусти%е васколик славенски род
2&, )УТУРА П& 2&,У СУН3АН&"
.ако у освит на"е цивилизације одабра"е богови плодну долину 4ила да ту под тропским сунцем прва бела рука започне Дело .у је на"а с?инга уздигла белу главу и поздравила свет, на"е излазеће сунце Aармакиса, не обазирући се на све обојене расеK остатке прастарих цивилизација, а мо%да не обазирући се ни на оне белце који одлута"е у ту#е реоне 4игде у близини екватора нису белци били на подеснијем тлу, тлу, они у Месопотамији јо" су %ивели у заједници тигра и пантера 'оплава 4ила давала је богатство, али истодобно понукала на геометрију и астрономију Све"теници су били директни наследници белих мага с /тлантиде и кроз своју с?ингу дозивали су бо%анства васионе 4ебулозни дух Aамоваца кла$а"е се јутар$ем сунцу /ли кад су довр"ене сјајне гробнице и пирамиде, кад је изгеометрисано земљи"те и градови и кад се следило и укочило лице с?инге, Aамовац је осетио да је све дао 2гипат је постао монументално гробље 4а излазу семитске лозе долином &ајне и Сене лутао је дивљи јелен и медвед Семити су дизали кулу 6абилона и кад је била готоваKисклесана, прича ка%е !!помути"е се језици!! и они обрну"е ни%е Иза $их диго"е главе полако 0ентумци, док је AелмомK6алканом и &усијом народ %ивео с чопорима звери$а Hвуковима и медведима медведима 7 одатле одатле код Срба да је 5ук а код &уса Медвјед тотемска %ивоти$аI Сад су изгра#ени изгра#ени и из геометрис геометрисани ани сви материјал материјални ни и духовни духовни облици запада а Славенски Славенски дивљи предели љуљају нове стваралачке снаге Све"теници 2гипта пре"ли су у %реце и обреднике, учени звезд звездозн ознанц анци и и маги маги Aалде Aалдеје је у врачар врачаре е и ма#ион ма#ионича ичаре ре а мислио мислиоци ци запада запада прелаз прелазе е у уко"е уко"ене не дијалектичаре и снобове стаје јо" само један народ који гледа сунце на истоку 0ао древни сунчани ход дизала се и спу"тала култура свих родова и народа Сунце је ба" директни чинилац, које је развијало расе и културе и које је у расама будило најпре брутални неукротиви нагон, затим свест која господари нагоном, и на концу ?ривални Hдрзак, та"т, развратанI нагон који све ру"и )утро, подне и вече 1 сваком роду појавило се неколико одвојених нација и све су оне у својим столећима про"ле %ивот града сунчаним током / читав род је коначно са свим својим народима про"ао такав пут диљем своја непуна DD века 1 довр"еном граду, том врховном изданку моћи и културе свога народа, скупљени су сви %ивотни сокови сокови,, све мисли измод измодело елован ване е у готов готове е облик облике е који који се сви у главном лавном не сла%у сла%у Све духовне духовне творевине претстављају хетерогену хрпу готових ?ормулара и нико ви"е нема одуховити људе Gиве идеје правде укалупе се у законе Дру"твени %ивот створи масу занима$а и испреплетену борбу стале%а 6лаго се скупља у све ма$и круг магната и квари народу крвоток HДодатак тако да данас имамо ситуацију да 9X човечанства др%и ::X светског богатстваI 1метници први обра#ују врлине јунака, пото$и кукавица HДодатакKнекада су се славили истински јунаци а данас на западу
видимо како славе крволоке и убице као јунаке 'ослед$и пример је /мерички снајпериста који је побио преко DEE %ена и деце а о $ему и к$игу написа"е и ?илм сними"еI (ак и музика се про?ани"е 0алупи до#у и на ову дивну духовну творевину HДодатак< од хармоничне музике сведоци смо данас хеви метал и сличних праваца који разарају психу длична предава$а о томе има 5ладимир ДимитријевићI И ?илозо?ија која би имала дати послед$у утеху, до%ивљава залазак сунчани, са својим раздвојеним и измоделованим измоделованим тор$евима улази у сутон )езици се муте (итав један род даје коначно свима својим народима народима своју основну почетну расну мисао у виду религије /ли и ова је, као и свако људско ми"ље$е и делова$е подвргнута истоме току на кроз првих хиљаду година успон, а кроз друго полази на ни%е расипајући се у секте, укочене обреде и церемоније, из којих испарава првотна бо%анска реч те након DD века она залази заједно са својим главним родом родом И васколики бели људски род мораће проћи свој сунчани %ивот *а то време он ће испунити циљ одабране беле расе, тј да поврати изгубљеног човека са /тлантиде који је комуницирао директно са бо%анствима 1 пубертету ми смо то најавили запамћеном с?ингом од ових, у семитском оду"евље$у ми смо за тог човека сазидали стан на врху бабилонског *игурата HкулаI а на"и 0ентумци затра%или су то снагом јасног ми"ље$а 4о пирамиде су оскрнављене, пору"ен 6а+илон и спотичу се снагом опијени 0ентум 0ентумци ци Сунце Сунце се ди%е ди%е четврт четвртој ој најви" најви"ој ој тачки тачки своје своје пута$е пута$е .ај нови нови /тлант тлант,, који који ће плећи плећима ма додирнути свод небески, има доћи на концу са четвртим родом људским
/'Р"АНС)А СВ'ТС)А СИА НА ПР&А!У
/ко ми Славени ту%имо неслогу и одро#ава$е таман толико немамо права ни германској раси завидети на судбини .ај .ај творац појма !!националности!! јави о се је на позорници историје у незгодно време када је религија ви"е вредела од националитета / ова је јо" била у грчевитим рукама тек обојеног Yина римског С тога је многа сирова германска крв романизована и касније испољавала своју способност водећи друге нације, а германска моћ испуцана је у бескрајним трве$има папа и царева, раздором вера и племена племена и у крста"ким крста"ким походима походима HДодатак< HДодатак< одатле одатле да се и у италији италији мани?есто мани?естовао вао ?а"изам, затим подела на католике и протестанте и ;E годи"$и рат а данас савремени четврти рајх води америка јер у $ој %иви преко CE милиона коренских немаца и да не заборавимо енглески двор је у ствари немачког пореклаI Са оваквим покретима тврда германска воља поцепала се је и до"ла даље у те"ке опречности, носећи често част али и срамоту ту#им нацијама / да су германи од почетка остали хомогени и сло%ни, да су у својој првој снази узели хри"ћанство у своје руке, поставили папу у своју столицу, романска раса била би брзо брзо исчезл исчезла а а до дана дана дана"$ дана"$ег ег на овој овој земаљс земаљско којј плочи плочи неби неби се могло могло дисати дисати од силне речи германске< МуСJ HДодатак< Z[\\ K моратиI -та би било са светом да је сва германска раса са свом гордом мисли о супериорности остала хомогенаT 6ез сум$е земљиној кори било је пријатније да издели онолике расне опреке изме#у 4емаца, 2нглеза, Pранцуза и др Ипак права Bерманска крв проговорила је силно у !! Светом римском царству немачког народа од :>DK 9=;@ које својим сјајем скоро дости%е силни &им *атим од 9=FE германскоKроманска ме"авина водила је Млетке, једна већа ме"авина касније синула је у Pранцузима, а највећа ме"авина 0ентумаца високо се ди%е у 2нглезима 2нглезима већ уназад два века HДодатак< напомена да је ово писано писано пред почетак другог другог Св 9C
&ата након којег није пропало и 2нглеско царство већ се само сила преселила даље на запад бе%ећи од сунца али руководиоци су остали на истим местима &имK8ондон а из 6ерлина се преселило у 5а"ингтонI 4его докле ће јо" простори слу"ати $ихову реч, а горди бродови др%ати светске !!стазе и богазе!!T 0олики је јо" германски векT )унаци )унациKпу Kпусто столов лови и који који створи" створи"е е велич величину ину 2нглес 2нглеске ке,, били били су сами сами бескућ бескућниц ници и Данас Данас се иде иде у колоније да се направи посао, 4о, Светски рат HпрвиI је чак и /?риканцима унео неку мисао као да је 6ританија хотел у којем се части елита расе, а не ма$е је познато да је 6ерлин план против целог света 4а све стране има потајно мр%$е на супериорну расу 4е само потлачени, него ни пријатељи нису ви"е сигурни 'ојавом нових слобод$ачких народних покрета ова подсвесна и свесна мр%$а наћи наћи ће јаког јаког изра% изра%аја аја у првим првим заплет заплетима има HДодат HДодатакK акKсс тога тога смо били били сведо сведоци ци да су енглез енглези и и американци подр%авали Aитлера док нису увидели да ће изгубити али су ипак тајним каналима спасили све научнике и злочинце а само појединце %ртвовали као привид правде, исто као и "то су подр%авали подр%авали 4аполеона пре тога или томанску империју спречавајући K одла%ући одла%ући свој падI Bермани Bермани ће наћи против себе и онај свет коме се не би надали и биће на истом чуду као и римљани за надира$е пробу#ених и не пробу#ених барбара 4екада је вредело имати пријатељство у водству неке нације 4ова струја$а у свету говоре да је ви"е вредно имати пријатељство у масама нације HДодатак< видљиво је да је данас 5ладимир 5ладимирович најпопуларнији светски во#а и нада свом сло+одарск сло+одарском ом свету али и многим многим гра#анима западаI западаI / тиме "то су масе света углавном углавном против против !!супериорне расе!!, Bермани Bермани ће се преварити у савезницима HДодатак< дана"$а 21 је као "то се види под под диктат диктатом ом 6ерлин 6ерлина а који који пак слу"а слу"а коман командне дне центре центре &имKвј &имKвјерс ерски, ки, 8ондо 8ондонKP нKPина инанси нсијск јски и и 5а"ингтонKмилитаристички у циљу спречава$а подиза$а Москве као центра духовне, ?инансијске и војне моћиI 4е би %елео да ми као Славену приговори да мрзим систематске непријатеље Славена, мр%$а иначе није приро#ена на"ој раси HДодатак< позната је славенска гостољубивостI *ато се трудим скупити све разлоге $иховог пада 4емци специјално примили су много славенске крви и та пруска ме"авина биће јака јо" које време /ли и лаику ће бити три ствари јасне< Да ће до рата у 2вропи скоро с коро доћи Да ће из рата изаћи ослабљена 2нглеска Да ће 4емачка сатрти 2вропу или бити сатрта Pилозо? Pилозо? -пенгл -пенглер ер у најзначајн најзначајнијем ијем делу овог века века !!'ропаст !!'ропаст *апада!! *апада!! учи да је империјал империјализам изам најсигурнији знак свр"етка једне нације .у подвлачи и своју расу *аиста прва германска велесила у сред$ем веку страдала је због свог "ире$а Ми сада пратимо како се у миру одро$ава комад по комад комад британ британск ске е импери империје је а као ?аталн ?атална а самртн самртничк ичка а игра игра делуј делује е на нас пренаг пренагљен љено о немачк немачко о про"ирива$е 'ри самим свр"ецима једног главног рода видимо то исто 'ри концу тоталног пада Aамоваца распирили су 2гипћани свој империјализам, при крају %ивота Семита јавили су се ето експа експанзи нзивни вни 2нглез 2нглези и и не срав$и срав$иво во експа експанзи нзивни вни и ратобо ратоборни рни 4емци 4емци HДодата HДодатак< к< данас данас су то американци али даље на запад нема нико други до ли непрегледно непрегледно пространство тихог океанаI 4еобичну сличност у %ивоту и карактеру одаје дана"$е германство са асирскоKбабилонским И та семитска браћа нису се могла у у%ој Месопотамији смирити Свест о супериорности ставила их је у непријате непријатељство љство ко >EE године године пре Aриста распламсао распламсао се заслепљени заслепљени империјал империјализам изам крутни ратниц ратници и и немило немилоср срдни дни осваја освајачи чи /сирци /сирци распо располаг лагали али су војном војном спрем спремом ом Bорди орди 6абило 6абилонци нци
заснивали заснивали су моћ на привредн привредном ом и трговинск трговинском ом господ господарству арству /ли нагао карактер карактер изазива и нагао свр"етак 4инива је разорена >E> а 6абилон C;: пре Aриста .о су биле обе !!нове!! и !!треће!! подмла#ене др%аве, обе са интензивним а кратким %ивотом .рећа /сирија одговара .рећем &ајху, .рећи 6абилон 6ританији, или трећој републици Сви су изгледи да ће и ова два дива проћи као Месопотамци .у ће страдати и Pранцуска са својим колонијама /ли остаће јо" снага које ће се огледати са Славенима Светски рат је био бедна увертира крваве игре људи и ма"ина, коју ће ускоро заиграти две најеминентније расе Bермани и Славени 4ити ће први једноставно уступити уступити нити су други среће да до#у до#у на готово 4а славенском славенском пита$у су се Bермани Bермани 9:9= тек спотакли, у следећем долази ред Славенске победе HДодатак< иако се обрачун догодио и &уси победили они нису дотукли германе тако да нам предстоји трећи и коначни чинI 4а овој раскрсници раскрсници историје ми ћемо уз скупу и крваву крваву улазниц улазницу у присуствова присуствовати ти драматично драматичнојј смени смени кентумск кентумског ог и сатемско сатемскогг људск људског ог рода рода *ападнији *ападнији Bерма Bермани ни стропо"таћ стропо"таће е се полако полако сами од себе а у ме"аној крви преломиће се немциKза"титна патрола 0ентумаца HДодатакKСветска ?инансијска криза дрма западни свет, поготово америку а западно европске земље полако се даве у милионима избеглица из арапског света, једини излаз који ће они повући је као у послед$ем ропцу закланог сви$чета да поведу јо" један бој на све или ни"таI Bроза ће проћи светом гледајући зад$е трзаје силног трећег рода, али ко остане гледаће гледаће наступ четвртих и !!дизати децу из колевки да им виде лик!!
ПА, )УТУРН&/ /РА,А НА !АПА,У
'очев" 'очев"и и од ?илозо?а ?илозо?а Gана Gана &усоа &усоа до дана"$ дана"$их их многих многих ?илозо ?илозо?а, ?а, има читава читава армија армија мудра мудраца ца и пророка који су писали о пропасти западне културе, па је од нас суви"но ако се на том пита$у много заустављамо .рагика $ена посебно стоји у томе "то је она пре свог пада у рукама прилично бројног, јаког и себичног народа који је своје нокте зарио у све четири стране с тране света св ета 1 старим културама културама увек је долазило до те"ких потреса када је ова била предавана из руку војничког народа .а коб западну културу неће неће мимоић мимоићи и јер она она ви"е ви"е него него и једна једна раније раније сва седи седи на својим својим гвозд гвоздени еним м и експл експлози озивни вним м изра#евинама Сада се коначно завр"ава рад читавог једног људског рода 0ентумаца са свим $еговим културама 1 пубертету белих елегантни елегантни род Aамоваца на концу се сасу"ио, K ваљало га је покопати у мумијеL на концу у%е%ене %естоке Семите ваљало је погу"ити у крви и мору, а дозрели 0ентумци прелазе у труле%, K то ваља само са%ећи )една интересантна трансверзала &игаK0раковKДубровник одавно дели европу у два потпуно различита света< небулозни са$алачки Исток и отресити практични *апад европе 0ад су Bермани за сеобе народа прелазили ову линију $ихов 5отан H'ерунI губио је својства бескрајног неба и елементарних ветрова, а добиј добијао ао особин особине е римско римскогг )упите )упитера, ра, строго строго одре# одре#ено еногг бога бога 4а источн источној ој страни страни ви"е ви"е се остављ остављала ала садр%ина а овамо примала ?орма И Bермани и Славени који су прелазили ову линију почели су градити храмове, кипове и уводити све"тенике Доброћудно Доброћудно Славени остави"е на истоку идилични свој мир и на ову западну страну поче"е облачити уни?орме Стари Bрци који спадају на источну страну дадо"е дивну духовну духовну културу културу али империјалну империјалну силу дад даде е &им са западне западне стране стране 'реко 'реко врха ју%ног полуса ове пречнице HДубровникаI Aелада Aелада је на запад пребацила своју етику, преко северног полуса *апад је вратио истоку технику H'етар 5елики, &игаI 'а и хри"ћанство на невољу славенску изломило се на овом чудном магнету двадесетог меридијана меридијана а на исту несрећу на $ему се ево ломи и савремени социјализам 9@
Стереотипно деле$е деле$е европе на исток и запад није дакле ново 0о је год од памтивека овуда прелазио прелазио ме$ао је одору војника и све"теника 0ао "то су хамовске и семитске културне базе биле чудно одељене од осталих, тако и аријска 0ентум грана има свој строги рејон 4а овом рејону сви 0ентумци дали су голему снагу духа у прево#е$у апсолутног на релативно, док и послед$а раса Bермана није до"ла на завр"етак стављајући свој послед$и камен у човечанско дело .е отврдле зидине поравнате су и нема се ви"е "та додавати Исцрпљен је духовни и ?изички материјал, у зграду з граду је узидан васколики труд три велика људска људска рода на чека четврти род Сатемаца, чека нове расе које ће у серијама својих дела поставити кров, да тако на концу концу повеза повезане не све култу културе ре кавк кавкаск аске е пасмин пасмине е забле" забле"те те сјајно сјајном м зград зградом ом васко васколик лике е 6еле 6еле цивилизације &екли смо да култура пада када про#е $ен век, када на врхунцу из духовних врела својих народа избаци избаци и зад$и зад$и дах дах и када када све то готов готово о и изгеом изгеометр етриса исано но прелаз прелази и у скрутн скрутнуту уту цивили цивилизаци зацију ју H-пенглерI 0ултура пада привидноL уствари она оставља своје плодовеL дело и људско искуство 'ада само водећи народ, а вал прелази даље *ападна култура пада, она је довр"ена и истесана, вал се помиче на исток преко оне трансверзале, на западу ни"та ново, на истоку не"то ново Bлавни разлог пада запада многи наводе големи несклад развитка материјалне културе са духовном 4и прво ни послед$еJ .ај разлог носиле су све културе веће и ма$е Свака уколико се је ви"е материјално пе$ала утолико је испод себе отварала већи духовни јаз 4аро 4арочит чито о запа западн дна а култ култур ура, а, као као главн лавна а прет претпо посл след ед$а $а у ходу ходу 6еле 6еле циви цивили лизац зациј ије, е, попе попела ла се материјално превисоко а духовно пала прениско 'ирамиде Aамовске и *игурат семитски носили су јо" на себи неки печат богова И писмо је тада било свето /ли 0ентумски небодери небодери и тора $ /ј?елов немају тога 'исмо је про?анисано, све је скаме$ено, ас?алтирано, без ду"е .ехника смрви етику *ападне пирамиде и зигурати попели су се далеко ви"е и $ихов пад биће утолико стра"нији Сваки главни род при свом поласку отвара и свој основни поглед на свет, свој став према времену и простору 7 према 0ронуK1рану 4а тој космичкој бази читав род кроз свој еон повести ствара људске законе и одр%ава моралну равноте%у И када се тај космички 1став поремети род пропада и поред евентуалне виталне снаге *а то врховно начело 0ентумци су примили Aри"ћанство Hкоје је почело већ од СократаI И "та видимо сада од те најдивније мисли< готове укалупљене ?орме 4иче се прелетео када ка%е да је послед$и Aри"ћанин разапет Два миленијума довољна су једном роду и религији 0а%у да је и први ауторитет Aри"ћанству означио век од DEEE годинаJ н је прао ноге ученицима, и"ао бос, све своје разделио и говорио !!љубите и непријатеље!! / хри"ћани данасT И папи перу ноге, он скупља благо и дозвољава благослов топова /ко те ко удари по образу, окрени му други ткуд да се тога др%и 4ичеовски морал који сваку самилост осу#ујеT 4ема гре"ке, такав је пут историје 2ван#еља су вечна али морала су се у људима људима стврднути 5и би се и данас упла"или да вас прокуне неки часни поп у дотрајалој капели на бре%уљку, бре%уљку, али да на вас баце анатему бискупи сјајних орнета по базиликама ви би у%ивали у популарности популарности И макар колико Aри"ћанство не одговарало кентумским во#ама оно је могло слу%ити као начело ју%ном језгру но се чак могло пребацити у 4ичеову домовину и без /ристотеловских измата$а носити ту#е људе до конца 9: века /ли рок 0ентумски је завр"ен, напредак науке овог стољећа ме$а стубоком Hз коренаI основне назоре о свету и нука силом на преобра%е$е религије и промену
рода 0апитализам, су"та противност првих хри"ћана, дигао се на $еговој милости !!Vуби бли%$ега као самог себе!! узвраћа експлоататор раднику Pабрички систем успева на "то већем броју незапослених и бедних који ће за ма$у плату свр"ити ви"е посла Стра"ан је тај трговачки морал који умирује савест тиме "то је хиљаде нејачи о"тетио само за 9 динарJ 0ао да није сукривац свих који се поди%у на уни"тава$у милиона HДодатак< одатле одатле се лако у Славенским земљама примио комунизам али на %алост људи људи нису били дорасли $емуI 4а западу је похвално ако се какав господин за час понизи да са радником говори !!другарски!! 'леменит је гест ако се раско"не забаве приреде приреде у корист бедних, па макар се прале руке у првом салону салону 1 ствари о+мама себе и уни%ава$е браће којој западни господин из себичлука, безду"ности и дегенерисаности неће да намакне намакне часно заслу%ити своје потребе потребе HДодатак HДодатак<< 6о%ићне 6о%ићне прославе, прославе, грил ?ест и слично слично је својствено на западу да ?ирме организују за своје раднике 'а чак и 6о%ићна премија или додатак за одмор је све већ одавно урачунато и са радничких ле#а скинутоI )аз изме#у моралног и материјалног васпита$а прогутао је ду"у запад$ака и благословљени топови испратиће је свечано у 5алхалу 1 политичк политичком ом %ивоту запада разастрто је сто програма програма и крилатица, крилатица, сви су разгранати разгранати и укочени укочени да се маћи не могу 1 зале#у тих струја играју егоизми 4а идеалима ни%их ви"и отварују посао /ли напредак саобраћајни саобраћајнихх средстава, средстава, нарочито вазду"них, вазду"них, буди буди нагло нагло масе које су на *ападу *ападу др%ане др%ане као прост материјал материјал,, K а код код нас нова снага новог рода рода HДодатак HДодатак<< про"ли про"ли су циклуси циклуси ватре, ватре, воде, земље и сад долази послед$и 5аздухаKнеба 4ије случајно у Србском народу изрека да су они 4ебески народ .о .о ва%и за сваколики Славенски Сведоци смо тога да је &усија водећа светска сила у области 0осмичкоKвазду"не технологије Rиховим ракетама се слу%е сви на планети, $ихови авиони су најубојитији а ракете могу докучити сваку тачку на планети из центра Сибира 'ознати су вам списи Aантингтона о сукобу Мора и 0опна н ту запад сврстава у Морски савез а &усију у копнени .а теорија има само један мали пропуст &усија јесте копнена др%ава и сви ратови се и воде ради земље и $ених богатстава али &усија је превасходно 4ебеска сила и онај ко влада небом влада и копном С тога су сви напори атлантиста да окру%е копно и потопе га осу#ени на пропастI Pилозо?ија, која би једина имала осве%ити религију или наћи други морални смисао %ивље$а разапета је у системе 4а 4 а поласку 0ентумаца, све%и Bрци могли су винути да са углова и тремова потра%е ви"и смисао %ивота 4а западу се коначно за то нема ни времена, 1че се практичне науке које доносе користи појединцу Дарвин је заиста велик, забио је велики клин западној култури успоставив"и %ивоти$ски принцип јачега 1
уметности уметности имамо кубизам, кубизам, дадаизам, дадаизам, надреализам надреализам и јо" !!изама!! које пук не разуме HДодатак HДодатак<<
послед$и степеник је ИдиотизамI !!Изми!! су се строго ди?еренцирали по кру%оцима 1 народ излазе сабла%$ив сабла%$иви и акти, криминални криминални романи, романи, наге наге игре, детективски детективски ?илмови ?илмови HДодатак< HДодатак< моћ савременог савременог Aоливуда нам је позната и $егов погубан утицај на ду"е људскеI Ду%у се споменици %ивима, негде и %ивоти$ама 4овине, то огледало %ивота, доносе дневно много ту%них података по којима се назире опада$е опада$е културе културе HДодатак< HДодатак< тако је писао Миле Дупор пре @@ година година а "та би тек данас могао могао рећи о телевизији, интернету свим медијимаI Сви европски закони ломе се на најслабијима 5елики број закучастих парагра?а користи адвокатима и а?еристима Hнечасним људимаI, а пук се тим не зна слу%ити 'ореска оптереће$а су у математичкој 9:
сразмери, место у већој геометријској геометријској прогресији прогресији Bлобални Bлобални HценовникI износ за тра%е$е правде правде једнак је и за оног ко има и ко нема 1 /мерици је 9:;9 одједном одједном спаљено 9C милиона врећа ка?е само да би се одр%але цене .ако је бацано млеко, памук, %ито и др / да се о свим спекулацијама у 2вро 2вропи пи не говор говори и 4а друг другој ој стра страни ни неза незапо посл слен ени и гладу ладују ју HДода HДодата так< к< како како тад тад тако тако и дана данасс мултинационалне компаније др%е монопол и стварају ве"тачке неста"ице свега и свачега почев"и од хране до на?теI 1 зад$а два века западна европа загосподарила загосподарила је светом Из свих крајева као стра"ни полип увлачи она усе сировине и избацује ?абрикате 0ултуртрегери, и ме"а$е у зад$ем рату дали су колонијама свест свест да сирови сировине не могу могу прера# прера#ива ивати ти и сами сами 4ије 4ије далек далеко о да се све полако полако извуку извуку од уплива уплива протектора / 2вропа ме#утим на рачун лагодног %ивота од колонијалног блага намно%ила је своје становни"тво /ко колоније отпадну нема сировина за прера#ива$е, нема се куда са изра#еним артиклима, нема се чиме прехранити густо становни"тво .ако и новчани хаос наилази у исто време HДодатак< "та рећи него да смо сведоци грчевите борбе зсапада да задр%и колоније, а светска ?инансијска криза јо" увек траје од DEEFI Све је на западу у кризи и за већу невољу све се стиче у исто време< управа, култура, наука, морал, ?инансије, вера, породица, брак, Све је застарило и тра%и нове облике 4егде је давно испевао кинески мудрац 8аоKOе< !!-то се ви"е чува побо%ности, тим ви"е сирома"и народ -то се ви"е прилика за добит, тим већа збрка у др%ави -то ви"е људи зна занате, тим чудније ствари искрсну -то ви"е закона и чланака Hпарагра?аI, тим ви"е лопова и разбојника!! Мо%да је пропу"тено< !!"то ви"е лекова и препарата тим ви"е врсти оболе$а!! HДодатак< звучи ли вам ово познато у D9 векуTI )едан лекар сатистички је израчунавао пораст умоболника у 2вропи, па је на"ао, ако проценат буде растао као до сада, да ће кроз CE година у западној европи бити скор CEX лудих Мо%да се чак и приро природа да уротил уротила а Сви посед поседи и запад$ запад$ак ака а спадај спадају у у познат познате е зоне зоне земљот земљотрес реса а HДода HДодатак так<< са ове временске дистанце гледано гледано нема толико толико болесно оболелих из неколико неколико разлога 'рво велики број је у току другог светског рата рата убијен или остављен да умре Друго, после рата је трајала обнова европе а познато је да у периодима великог радног полета веома мали број људи оболева од психичких поремећаја .реће на западу су се развили многи медицински препарати !!антидепресиви!! тако да ви"е са сигурно"ћу не мо%емо знати егзактан број умно растројених осим оних који су сме"тени по разним разним психиј психијатр атријс ијским ким устано установам вама а Bледан ледано о према према продај продаји и тих антид антидеп епрес ресива ива могли могли бисмо бисмо потврдити то злокобно предви#а$еI !а$адна 'в.о$е 4 Велег.ад:
0ао носила носилац ц култу културе ре,, рекли рекли смо, смо, увек увек се јавља јавља град град *намо *намо каква каква је судб судбина ина старих старих градо градова ва и дана"$их велеградова Сад мо%емо мо%емо подвучи да не само 8ондон и 'ариз, него сва западна 2вропа је у том смислу један једини монструозни велеград 1 античком смислу град је био само централна утврда 5ећ у римском царству појам града про"ирио се и на бли%е окру%е$е &има 0од Млетака је већ читава мала република играла улогу града Сада ме#утим ме#утим сва западна западна 2вропа 2вропа има све атрибуте града< 5елики културн културни и и материјал материјални ни прохтеви прохтеви,, вели велике ке потр потро" о"$е $е,, нами намири рива ва$е $е из ване ваневр вроп опски скихх крај крајев ева, а, пром промет ет,, клас класе, е, немо немора рал, л, густ густин ина а стан станов овни ни"т "тва ва,, обра образо зова ва$е $е Сеља Сељак к запад западне не евро европе пе је култ култур уран ан и спад спада а у гра# гра#ан анин ина а Сама Сама напученост најочигледније говори да је то све читав велеград 2во како само стоји 2вропа према осталим континентима 4а кв 0илометар има становника<
/устралија )у%на /мерика Северна /мерика /?рика /зија 2вропа / сама *ападна 2вропа
9,9 =,@ @,9 C,9 DF C9 9 C=
Док све Славе Славенск нске е земље земље имају имају преко преко FEX земљор земљорадн адник ика, а, најре# најре#е е станов становни" ни"тво тво,, дотл дотле е западн западне е Hспецијално BерманскеI имају тек до DCX земљорадника а најгу"ће су насељене на целом свету Изглед је овакав< Pранцуска Италија 4емачка 2нглеска Aоландија 6елгија 6алкан &усија Са /зијом тек
@> 9;; 9;: 9:E D;D D >> C= D= F
*ападна европа је главни град света као и 6абилон 6абилоније 1 $ој се нагомилало једнако топова и људских тела да већ и кора земљина се је%и &ата неће битиL свако окрета$е бајонета у овако густом становни"тву значи само градски гра#ански рат 6ојкот западне европе од других биће само опседа$е града на не иде у рат, она води себе и своју културу пред стра"ни суд 4е треба само наседати пустим ми"ље$има да ће са падом те извикане западне културе пропасти и цивилизација .о личи на оног 8уја који је рекао да је сру"ена Pранцуска кад су уствари само пропали 6урбони 'ропа"ће западни народи, а вал саме културе не"то ће се помакнути ка оној трансверзали DEK ог меридијана, где ће се полови изједначити и саздати пуну културу спајајући материјалне позитивне вредности запада и духовне позитивне вредности Истока )ан 0олар прорече народ !!који ће обновити наг$илу културу идејом свечовечанства понети у сретан %ивот, чија ће хумана реч продирати у колибе и палате!! Материјал Материјализам изам је угрозио угрозио свет свет /ли хумана реч славенска славенска носи неку обнову моралног моралног и културно културногг напретка не повла#ујући преви"е ни Истоку ни *ападу Из неиспитаног базена славенског духа, који стално снује снује о поправља$ поправља$у у света, могао би изаћи спој који ће, како би рекао #ур#ијански #ур#ијански HBрузиј HBрузијскиI скиI песник Bригор &абакидзе, направити мост изме#у два света, и тако би била спа"ена 2вропа и /зија .олстој саветова"е да смо ми, као неки изузетак, позвани отрести се западне културе, препородити се и тако препоро#ен препоро#ени и
објавити објавити препород препород запада запада Само Славенк Славенка, а, $егова кћерка /лександр /лександра, а, могла могла је
америчким радницима изјавити да не %али одузето има$е јер да га знојем није заслу%ила *аиста ето већ је столеће како су ти тзв !!ин?ериорни!! славени почели са духовним империјализмом у свету *а ово кратко време Славени су дали духовној култури ви"е него сви запад$аци 0$и%евна и позори"на европа %иви од мрвица са руске трпезе 'ољаци су избацили пионире науке и галерију умет уметни ника ка,, (еси (еси су дали дали теме темеље ље музи музике ке,, од Aоме Aомера ра до дана данасс 2вро 2вропа па није није чула чула боље бољега га епа епа од D9
ју%нославенског HДодатак< HДодатак< Ср+скогI 4ема на западу ви"е нових извора, све је искатедрисано и уграматиковано 4е мо%е се ни"та додати а да се старо не пору"и И дру"твени %ивот већ се кочи до спутава$а уста и удова, да саката европа чека тако нову реч )о" за Достојевск Достојевског ог *апад је преставља престављао о монумен монументално тално гробље гробље И германски германски ?илозо?и Aердер H)охан H)охан Bот?рид ?он Aердер, немачки песник и ?илозо? којег често називају оцем културног национализма национализма I и -пенглер реко"е отворено о дивној будућности Славена 'осле пада града на западу само су они на реду реду / они гле не %еле гробље ни оскрвнути ни сагорети 4еки ће приговорити одславе$еној &усији на $еним немилим покретима и нарочито на игнориса$у Aри"ћанства / зар се она јо" најви"е не гу"и за све људске идеалеT / ако је већ хри"ћанство свој век про%ивело, молим ко онда мо%е дати другу религију свету ако то најпре неће дати богоугодни Славени, ако то неће дати богоискатељи &уси, чији дух не мо%е учинити ни једнога покрета а да се не залети у крило бо%анстваT 1 сваком случају тамо ће се уздићи син човечији, не из комунизма него из (еловјека (еловјека HДодатак< Данас знамо да је &усима 8е$ин подметнут подметнут и социјализам са стране запада да се заустави или бар успори долазак Славена .ако#е видимо да се у зад$их 9C година &усија враћа великим корацима 'равослављу а да при том ува%ава и пома%е и остале религије, превасходно ИсламI
3'ТВРТИ 5У,С)И Р&, САТ'"А+А
/ сада вило HДодатак< валаTI нека је дозвољено проговорити коју и о томе силном четвртом роду "то је предестиниран предестиниран HДодатак< предодре предодре#енTI #енTI да разигра коло коло људске људске историје 'овр"ина &усије и славенске дунавске котлине изронила је касно из мора дозивана прометејским уздасима атлантских бродоломаца, да касно буде најва%нија позорница људског стварала"тва 5иле &усалке, !!духови праведних утопљеника!! са дна морског дозвале су &усију, да касно рече коначно слово свету &ана 6иблија нејасна је о овом чудном роду 4ојева сина )а?ета Мо%да су и древни мудраци о $ему насумице нага#али кад су четврти дио С?инге попу$авали кад главом човека кад птице итд /ли Bрци су нам бли%е по времену, па се $ихов мил HДодатак< мислиTI прибли%ује ви"е ка разумева$у Старогрчка библија тако#е изводи да овај род људски потиче од )апета Hдакле )а?ет, )апи#аниI али недостаје да )апет са 'андором има#а"е два сина< 'рометеја и 2пиматеја 2пиматеј је изродио људство, док је 'рометеј ради украдене ватре богова прикован на гору 0авказ, где му орао дневно кљује јетру 4ије било трага на"им прадедовима Свет за кога су знали културни Bрци био је сав 0ентумски од 2пиметеја / од 'рометеја ро#еног му брата, имао би потећи други сличан род, дакле Сатемци /ли за $их се тада није знало ни су били иза 0авказа прогнани да сачекају своје време, да сачекају своје ослобо#е$е и успон 'риковани 'рометеј на 0авказу имао је чекати човекаKбога Aеракла да га ослободи / она украдена ватра од богова коју је приковани 'рометеј ипак сачувао могла би значити бо%анску искру коју ба" носају СатемциKСлавени H1светлу дана"$их сазна$а видимо да су ипак грци знали или +ар наслућивали за то племе јер су све звали варварима а стигли су покрасти и присвојити доста од истихI 1 истину све се згоде и незгоде Сатемаца подударају са чувеном причом о 'рометеју, том прототипу свеу свеуку купн пног ог напо напора ра чове човеча чанс нств тва а (удн (удна а судб судбин ина а и чудн чудни и кара каракт ктер ер $ихо $ихов в мо%е мо%е се најб најбољ оље е
обја"$авати дионизијским митом страдалог генија 'рометеја Славени посебице, који се поклапају и са геог геогра ра?с ?ски ким м мест местом ом овог овог мита, мита, као као ни једа један н наро народ д свет света а личе личе овом овом плем племен енит итом ом и бунт бунтов овно ном м богочовеку Давно у време египатске експанзије један дио Сатемаца оделио се је тамо иза 1рала од свог рода, пре"ао Aималаје и у непрорачунатом масовном покрету покрету брзо покорио сву Индију 0ао да је и $их не"то нагонило да извр"е освету над староседеоцима Дравидима, далеким потомцима тиранске расе .лавата са /тлантиде /тлантиде HДодатак< Индијом се није звала само територија дана"$е Индије већ и до+ар део Си+ира Индија супериорKИндија гор$а на седморечју где где %иве"е тако#е т ако#е Ср+иI 'рви сатемски освајачи били су већ племенити своје$е су тек извр"или притиском људског вала, које се попут плиме спу"тао низ долине светих санкртских река /ли убрзо они су уделили сва човечанска права побе#енима и почастили их најплеменитијом културом откад постоји света Стога су староседеоци признали признали брзо морално морално првенство првенство племенити племенитим м освајачима освајачима и гледај гледајући ући ведро ведро чело достојанствени достојанственихх белих ратника изговорили су за $их реч !!ар]а!! а то ће рећи !!племенити господар!! д тада се китимо именом именом /ријац /ријаца а или Индоев Индоевроп ропљан љана, а, које које је једно једном м заблу заблудо дом м протег протегнут нуто о и на кенту кентумск мску у грану грану )а?етоваца 5о#и 5о#и осваја освајача ча Индије Индије тврдил тврдили и су да потиче потичемо мо од богочо богочовек века а Мана, Мана, и доне донели ли са собом собом преда$ преда$е е о пропалом свету, и о ри"ијама који су негде давно у повести довели људе преко језера &аза .а &аза управо ће бити разина тада великог Медитерана, а није немогуће да су сатемски језици из тог имена за исто подручје изнели име &асије HДодатак<.абула HДодатак<.абула &аса^&аза латински има ви"еструко значе$е< буквално би значило равна^празна плоча "то мо%е асоцирати на непрегледна пространства Сибира, дана"$е 1крајине, 6елорусије, 6елорусије, европског дела &усије Са друге стране .абула раса Hнеисписана таблаI је латински превод /ристотеловог /ристотеловог израза из списа ду"и којим се означава елементарно или анимално ста$е ду"е кад јо" ни"та на $ој није исписано 0асније овај термин бива употребљен у нововековном спору изме#у рационалиста и емпириста Rиме су емпиристи тврдили да се човек ра#а без икаквих уро#ених зна$а, као празна табла Израз је постао "ире познат тек у употреби _она 8ока .абула раса у извесним педаго"ким и психоло"ким психоло"ким теоријама приступа развоју личности ставом по којем се човек ра#а потпуно `празанa, па се све "то поседује стиче искључиво искуством и васпита$ем, односно социјализацијом -то нас опет наводи на Славенски дух који најкасније сазрева и доноси коначно послед$их DEEE година владавине белог човекаI 0ако први тако и ови сачували су контакт са пропалом цивилизацијом, само је овима у Индији додељено да ту прометејску искру сачувају до оног дана када се ди%у и послед$и аријски освајачи .ако би и било дозвољено наслутити да они своју лучу ујединити са онима који ће их појмити и који ће попут $их понудити понудити коначни мир ч овечанству 'оред свих мистерија у које могу допирати само изабрани, Индија кроз историју има и неки чудан магнет за све могуће могуће освајаче освајаче Сви они редом редом од Саргонаца, Саргонаца, /лександра /лександра
до 4аполеона 4аполеона и 2нглеза 2нглеза нису
сматрали да господаре светом ако немају под собом и ову интересантну елиту човечанства .ајна Индије многострук многострука а је *аиста ко влада влада овом земљом бива и господа господар р света света Сад је др%е др%е господа господари ри 2нглези 2нглези а чија ће бити у будућностиT 1 близини су 0ина, )апан и &усија у даљини мо%да Италија и 4емачка /ли на дивно чудо и Индија се данас буниJ ни тра%е да и $их сад неко схвати / ко мо%е од ових набројаних да разуме чудну и контемплативну ду"у источ$акаT 0о други него Славени, сродна раса која у себи садр%ава исток и западJ HДодатак< овде треба обрадити де"ава$а у протеклих @C година од ослобо#е$а Индије , стица$а независности и сада"$ег ?ормира$а савеза као "то су 6рикс, -С и дрI 2нглески др%авник &оберт Селисбари у про"лом веку, ба" у време појачане власти над Индијом услед D;
прокопа Суецког канала, говорио је о опасности руског медведа који се једним скоком мо%е сурвати у Индију истим путем којим су се сурвали праисторијски Сатемци Данас је та опасност већа Bлавна врела врела петролеум петролеума, а, око којих се воде воде ратови, ратови, налазе налазе се по границама границама рускоKенг рускоKенглески лескихх интереса интереса HДодатак< тад јо" нису у &усији била откривена огромна богатства 4а?те и гасаI *а модерну &уску авијацију висока граница на 'амиру ви"е није препрека Да није у томе мо%да нова и врховна тајна ИндијеT битељи првих Сатемаца нало%ила је тамо вечни ога$ H/гниI јо" у египатско египатско време време и тај ти$а до данас Другу обитељ обитељ оставила оставила је у хладном зале#у Aимала Aималаја, ја, да се јо" дуге дуге векове векове бори бори и дели дели са погано поганом м туранс туранско ком м расом расом /зије, /зије, потом потомцим цима а тиранских атлантских .уранаца, који у белим епохама никако не успе"е установити трајну моћ, па да на концу сачека ту браћу и преко $их преда вечни ога$ човечанству (име се, иначе да протумачити толика сличност славенске ду"е са индијском, .олстојевог народа са Bандијевим, који се прадавно одели"е и станују један на врућој а други на леденој страни Aималаја и 0авказа /ко јасно наслућујемо мисију Славена, али какав задатак има ћутљива у свети сан уљуљана Индија, која љубоморно чува древну мудрост 5еда и ба"тину белих мага /тлантидеT на самилосно прими +езначајније завојеваче ;E хиљада енглеза управља"е са ;CE милиона Aиндуса а чему да се ба" сад буди великом ду"ом Махатмином и буни оном пасивном и скитском борбом ала рускиTJ 0оме 0оме )оги )оги кане кане повери поверити ти мудро мудростT стT тку ткуда то да ?акири ?акири остављ остављају ају ле%а ле%а$а $а на чавлим чавлима а и воде воде четова$аJ -та потреса ту велику мистичну земљу у време поласка славенског сродстваT Или се мо%да Aеракло са мачем прибли%ава прибли%ава окованом 'рометејуT )една бујица од ових, која је носила и пламеног пророка *ороастра, продрла је на иранске височине и иза проливене крви основала најкрепоснију религију и културу културу Aиндуси и 'ерсијанци два на"а рода, које прадавно одели"е и падо"е у ту#е топлије просторе, сазре"е прерано и не остави"е правога свог плода Само јединимаKјед јединимаKјединима инима Славенима Славенима би остављено остављено да остану не подељен подељени и и да не окр$ени окр$ени тако сачекају сачекају свој четврти период период / $има јединима јединима и би додељена додељена потпуна судбина судбина 'рометејева *аго *агоне нетк тка а Слав Славен енск ска а овим овим је јо" јо" већа већа И у пред пред Aоме Aомеро ровск вско о доба доба свет свет је знао знао за пост постој оја$е а$е 0ентумских племена али за Славене се није скоро ни"та знало док у "естом веку после Aриста не поче"е изненада попут бујице плавити 2вропу Ми имамо споменике и о незнатнијим народима свих континената, знамо "тогод и о 'еруанским прастановницима али о Славенима из доба /сирског нема ни"та -та су они радили, за "та ли се спремали толико векова од потопа до данасT -та се то одјед одједном ном потре потресло сло у срцу срцу /зије /зије да онако онако нагло нагло у зачу#е зачу#ену ну повест повест избаци избаци толик толика а племен племенаT аT 4и озбиљни градитељи С?инге који су понирали у тајне ствара$а, ни лукави Pеничани који оплови"е /?рику, нису имали част сагледати лице најновијег рода И самој )апудској сабраћи појави"е се ови неочекивано 6и им су#ено да у зале#у цивилизације сачекају велики напредак прва три рода људска људска и да иза#у у своје време -та хоће ти нови брадати плави људи "ироких плећа, "то извиру из степа, упитали су се одједном одједном на границама културног римског и бизантинског царства -та хоће ти загонетни људи са блиставим челом и доброду"ним изразитим очима, "то наступају тако благородно, пита се сто година учена 2вропа -та то ради ослобо#ени 'рометеј упитаће данас читав свет
)&РИ,&Р САВ'НА
.е"ко је писати о неком јединственом карактеру народа који се поте%е на простору од 9FE меридијана, те"ко је описати јо" потпуно неизгра#ене карактере, а најте%е је описивати Славене који и у једном округу распола%у са богатим инвентаром својстава и по избор оргинала Да се добије права слика тог величанственог мозаика требало би се далеко измакнути, да се сагледа сва крет$а, ћуд и пут тога бескрајног мора ваљало би се високо подићи HДодатак< &усија је загонетка умотана у мистерију унутар енигме во је о највећој земљи на свијету 9:;: године рекао 5инстон (ерчил, а многи $егове ријечи и данас сматрају истинитима&усија је земља која је од свог настанка до данас једна велика мистерија, и готово готово да се мо%е гледати гледати као беочуг беочуг изме#у изме#у оних који су привр%ени привр%ени мета?изичк мета?изичком ом и оних који га не љубе љубе Мисте Мистериј рија а је $ен настан настанак, ак, мисте мистерио риозна зна су $ена $ена беспу беспућа, ћа, $ени $ени људи, људи, $ене $ене династ династије ије,, од &јуриковича до &оманових, мистерија је вера у $ену круну, мистерија је $ена ду"а &уски је медвед сам по себи мистеријаI 1 про"лом про"лом столећу столећу написали написали су много много о Славенима, Славенима, али сваки је посматрач гледао гледао са свог прикрајка прикрајка одакл одакле е
море море и мозаик мозаик дају посебну посебну боју и слику слику Ми"ље$ Ми"ље$а а су се накупи накупила ла и побрк побркала ала 0атед 0атедре ре
славистике по западу нису успеле јо" скинути сву копрену са лица славенског, 8огика стоји немоћна, са стотину расутих станови"та не мо%е ухватити основне контуре магловитих магловитих покрета славенског бића, које као да измиче HсапонимаTI речи и слова )о" стоји велики неиспитани појас изме#у 2вропе и /зије 4а том читавом пространству сви, па и најудаљенији најудаљенији изданци, су једва тек четрдесет седма генерација од оних чукундеда у сојеницама око &окитних мочвара у петом столећу 0роз =@ колена били смо среће или несреће да нас углавном таласи јачих култура нису прекалили 0оначно и они који су скоро потпуно превагну превагнули ли ка *ападу носе јо" толико менталне менталне удаљено удаљености сти од запад$ака запад$ака да мо%емо мо%емо говорити говорити о посебној сатемској крви Ми ба" немамо сличности са прва три рода никако 2то, са овог унутра"$ег стајали"та, мо%емо давати главне обрисе јединственог карактера славенске расе 4е знамо да ли езотерици имају право када тумаче да сатемска скупина потиче од најчистијег дела белих путника са /тлантиде а да су Bермани Bермани и туранске расе азијатски потомци злокобних мајстора црне магије /ли знамо да су први сатемски ратници покореној Индији и 'ерзији дали своју племениту ду"у, а ови послед$и HСлавениI са своје човечности исто су толико познати васколиком васколиком свету 0ако било са $иховим $ иховим предалеким сродством и пореклом ми знамо да исток нема кроткијег и хуманијег народа од Индијаца, а запад од Славена 0ада одвојимо оне не славенске владавине над славенима, мо%е ли се рећи да су они кад у про"лости вр"или вр"или походе походе за тлаче$е тлаче$е ту#их права, права, израбљива$е израбљива$е и паразитско паразитско исисава$е других народаT 4е, никада, ни оних првих неколико милиона ни сада"$их DCEJ ни су одувек љубили миран, по"тен %ивот, %ивот, без јачих и слабијих, богатијих и сирома"нијих, они су увек сматрали да свима има довољно места под сунцем, да су сви ро#ени с истим правима човека, K укратко они су по својој природи први и послед$и космополите космополите 7 гра#ани свемираИз таквог осећа$а они су се бацали с трстиком т рстиком у мочвару и повлачили се Hдодатак< ово са трстиком треба схватити ви"е сим+олично него као објективноI, ра#е него да се крве за сујетну превласт или грамзиву добит ни су ратовали у крај$ој одбраниL $ихове војске створили су непријатељи ни су толико %удили %ивети у интимном додиру са богом и природом, у слободном са$аре$у са$аре$у и крета$у крета$у,, да су мрзели и властиту властиту власт Свако звекета$е звекета$е ору%јем вре#ало вре#ало је ду"у ду"у старог старог Славена, стога они у свом почетку и нису имали војничког стале%а Дапаче иза сваке веће битке убијали су властите војсково#е, јер су се побојавали да ови популарни војници не узурпирају власт и нару"е $ихов идилични мир HДодатак< звучи познато и за време СтаљинаI 'овлаче$е, изврдава$е, лукаво за"тићива$е и баца$е са трстиком под воду заиста дало је разлога DC
запад$ацима да ка%у како име Славен потиче вероватно од романске речи која означава роба ни су таман таман као и сатем сатемска ска браћа браћа у Индији Индији,, својом својом добро доброћу ћудно дном м приро природом дом били били вечни вечни мамац мамац за узурпаторе сваке сорте Славени су на ле#има понели насиља свакаквих завојевача, робовали разним силеYијама, дајући свима војску, храну и %ене Само неки %еле да буду оригинални када тврде да ни Славени нису били бољи од осталих барбара д туркотатарских племена и _ингис кана до Pра$е јосипа и 0арла Славени су нападали само за ту#и рачун !!го$ени ору%јем иза ле#а!!HДворниковићI 4и данас, када су се на ноге усправиле јаке славенске војске, нико не мисли бити нападнут од Славена (ак ни бољ"евичка &усија са својим револуционарним сном о светском потресу не прети отвореним звецка$ем ору%ја Ми смо јо" наивни и јо" мо%емо бити кусур ту#им рачунима .акву добру ду"у носили су на"и чукундеде правећи 2вропу у оном судбинском покрету народа 'рво изнена#е$е било је кад су наи"ли на &имске границе *ар могу %иви људи да се уоквире у границеTJ 'итали су се наивни Славени И да је не"то &им био у снази Славени би ову наивност платили као Pранци и 8ангобарди ни се опамети"е тек кад се на развалинама &има успе сирова раса Bерманска 0ао чопор вукова у мирно стадо изгледао је први бојни удар Bермана на Славенску плиму 1 овом првом небратском сусрету запечаћена је судбина свим оним Славенима који су се били распотезали до Aоландије, а ови остали научили су реч !!Bренце!! !!Bренце!! 4емили додир са не братским ком"ијама присилио је прве Славене да уводе !!границу!! Судар са европским планинским венцима, судар са романским и германским бедемима, после страда$а и пусто"е$а од немирних суседа понукао је на крају и Славене да се збијају у редове 5екови су морали проћи док су ови пери?еријски славени отврдли и почели са организацијом Са централни централним м Славенима, Славенима, који се нису далеко оделили оделили од ог$и"та ог$и"та оти"ло оти"ло је не"то не"то друкчије друкчије Степски човек гледао је јо" бескрајну плодну раван која се губи у рубу хоризонта, слободно се је кретао, није било граница, простор је био испу$ен људима истога лика и језика ни су !!Славили!! и !!Словили!! у слободи и нису имали појма да постоји какав компактан народ који !!$емча!! и не дозвољава слободно слободно крета$е земаљским просторима 'ери?еријски Славени који су видели пропаст пола полапс пск ке браћ браће, е, свој своје е стра страда да$е $е и борб борбу у за комад омад земљ земље, е, ?орм ?ормир ирал али и су конач оначно но поја појам м националности, &уси ме#утим до скора нису с тим на чисту, они су остали универзалци а они су и у скорим ратовима узвикивали оо узмичите велика је &усија!! 4еки научници утврдили су да слика тла на коме %иви нација, па клима, атмос?ерске прилике и друге месне околности, утичу на развиће народног карактера 'лемена (еха разбијала су се о брда 0арпата и Судета, балкански Славени допали су у накостру"ено тло испретураних горских ланаца -тури и о"три врхови изазвали су у добром претку тврдокорност, о"трину и борбеност Ме"а$е са тобо% јачим 0ентумским расама, дало је овима активни тон, док су они у степама остали пасивни 7 расно расно славен славенски ски Из свега свега тога тога и ?илозо ?илозо? ? 5ладим 5ладимир ир Дворни Дворнико ковић вић дели дели Славе Славене не на две групе< групе< позитивне на пери?ерији и негативне у матици ва подела не узима се строго на западни начин &асног Славена уистину ми смо оставили негде око &окитних језера у 6елој &усији /ли нити су с у ти &уси потпуно негативни, нити ми позитивни на западни начин Ми смо двополарни ту и тамо 4а читавом пространству од .ихог .ихог кеана до 6алтика и )адрана ми имамо богату и непрегледну непрегледну лествицу сло%ених карактера и ако често пута на изглед разнородних разнородних или удаљених 1 средини негде биће та мирна плодна и родна матица, а најзао"тренији изданак биће овамо на обронцима Динаре према обалама )адрана /ли ма где са овог големог пространства од "естине земљина копна дигнемо једног Славена, па га успоредимо са другим народима, он сваки одскаче расним особинама славенским н сваки носи у себи дупли карактер< активни и пасивни ма$е ви"е један изнад другог Сваки је коначно по томе сличнији најдаљем брату Славену него ли
бли%ем ту#ину )о" у повоју повоју безазлен безазлена а на"а племена племена на"ла на"ла су се изме#у изме#у два људск људска а пола< пола< реда и нереда нереда Срачунати Срачунати редови редови дивљих дивљих ратника ратника Bермана ермана били су постројени постројени са запада, запада, не срачунати срачунати скокови скокови крво%ед крво%едних них туранскоKмонголских туранскоKмонголских ко$аника са истока *ападни и ју%ни славени, сударајући се о густо сврстано кентумско становни"тво и отимајући комад по комад испрекиданих видокруга, били су приморани ?ормирати активни став према %ивоту Источно славенско низоземље без јасних контура и граница, у коме према далеком Сибиру све ви"е исчезава насељеност, својим тромим богатством изазвало је пасивни став /ли ту бескрајну мртвину пролетале су често хорде тирана и укр"тало разно ору%је 6ич историје о"инуо је тромост већ првог Славена 4ајпре мирољубив, затим резигниран, па апатичан и на концу дигао се увек тамо и бунтовни Славен на свог тлачитеља 1 тој на"ој колевци јавио се Славен са оба пола и свим ме#у нијансама од нихилисте до револуционара .е .е две супротне природе ра#ају се и данас т амо, ра#ају се обе у једној природи природи 7 у особи сваког сваког &уса &ус немарно немарно ле%и али мо%е мо%е следећи следећи час завитлати завитлати тројку H Додатак Додатак<< &уска &уска поговорк поговоркаK аK пословица ка%е да &уси споро седлају ко$а али +рзо ја"уI *авирите< онај рус "то гологлав клечи пред иконо иконом м мо%д мо%да а има но% но% у устима устима 1 $ему $ему су два принци принципа, па, две крајности крајности 6алала 6алалајк јка а то изра%а изра%ава ва тоновима 4еки &ус рекао је да је &усија као мртво море, ни"та, и суви"ан баласт човечанства &еволуција 9:9@ поучила га је да у том мору има неизмерне ру"илачке снаге 5реме иза $е показује огромне стваралачке снаге снаге Дестру Деструкти ктивна вна и констр конструкт уктивн ивна а у исти мах мах 1 светачк светачком ом миру миру на"ег на"ега а степск степског ог човек човека а спавај спавају у огромне силе и треба много тре$а док се то све покрене &усија је основна славенска загонетка у којој се ломе најчудније супротности Испретурана историја, судар су два света, па коначно и голема разлика годи"$их температура произвела је у Славену и &усу двоструку двоструку природу< природу< једну тиху и сетну, сетну, другу немирну немирну и веселу веселу 4еки турски па"а %алио се да ви"е никога не мо%е волети, јер је волео неку &уски$уJ Случај није без карактеристике &уска %ена двополарна је, разлика успона и пада $ених осећа$а упропа"тава< ко то да достигне и поднесе без извесног страда$а И 4аполеон кад је упознао Марију 5алевску рекао је да %ели само славенску %ену Bениј акције ту је на"ао свој пол *а &уса ка%у да воли страсно као Pранцуз, доброћудно доброћудно као 2нглез, %естоко као -па$олац и да плаче као .алијан н је уједно то све н је једном благ други пут силан, он својом променом наизменичног свеца и #авола толико разна"а на"а очекива$а да исцрпљује 1 $ему је слика све славенске земље од мирног вира у 'олесју до разбијених славенских валова по праговима кентумске 2вропе /ли не само &ус, који је углавном остао на славенском грунту, него и сви далеки Славени који су га напустили, понели су са собом те чудне противности И они !!меки!! Славени имају позитивну страну и ови !!тврди!! имају негативних 4ајнегативнији на" примерак могла је дати само она на"а земља која роди генија са !!не противље$ем злу!! злу!! 7 8ава 8ава .олсто олстоја ја HМакар HМакар је некак некако о истовр истоврем емено ено ро#ен ро#ен Vенин Vенин и 6русил 6русилов овI I 4ајпоз 4ајпозити итивни внији ји примерак даће свакако на" Динарац, рецимо на пример ба" Oрногорац Да видимо зар је могуће да ови најтвр#и позитивци носе негативности и нихилизамT )унаци који заслу%ују да их легенда носи кроз векове и светове, Oрногорци, у појединим случајевима када није у пита$у част имена и племена, K нису јунаци ни су јунаци само !!за крст и образ јуначки!! D@
Иначе $их се мо%е и упла"ити 'роматрајте када се Oрногорац одмара па ће вас одмах одмах потсетити на леног и непокретног човека са руских равница Мо%е ли јо" негде чији гор"так онако ле%ати и бити одуран покрету и послу као OрногорацJ /ли у том непомичном диву спава дионизијска снага која ломи када се узбуди 4е мрзи он радити само ради вековног јунакова$а .а он и сад воли ви"е мирно !!наYиравати!! HнадгледатиI него ићи у дисциплину под ору%је и уни?орму 4еJ н је Славен као и ми сви, он воли ле"карити као &ус, Словак, 'риморац 'риморац и др н се ди%е ди%е само кад је у пита$у пита$у част и правда &азлика је само "то се он ди%е бр%е од осталих а кад год то није потребно он воли да се одмара као прави расни Славен из степа н ба" носи у себи оба екстрема добро и подједнако нагла"ен нагла"ена, а, па је тиме и већи Славен Славен Мо%да се није узалуд узалуд толико толико присно у про"лости про"лости с далеком далеком браћом из &усије Мо%да Yабе не продире тамо покрет који притискује на"у славенску мајку Све је везано психоло"ки, мистички, славенски Bермани тако дивно воле причати о ин?ериорним Славенима који нису способни ни за какву акцију или органи организац зацију ију Само Само не"то не"то у зад$им зад$им децен деценија ијама ма долаз долазе е до разочар разочаре$а е$а )у%ни )у%ни Славе Славени ни у ратовима засја"е као неки извадак из ИлијадеL (еси дадо"е најбољи образац организације, &уси надчове надчовечан чански ски покре покрет, т, итд итд HДода HДодатакK такKовд овде е би било било добро добро да се додај додају у вредн вредности ости и остали осталихх Славенских племенаKнарода ако се планира к$ига преводити и на друге језикеI 'усто ми"ље$е о славенској слабости пропаде и учени Bермани Bермани прину#ени су да ин?ериорне расе потра%е мало даље код 0инеза, или ме#у својим 2скимима Ипак морамо их оправдати Rихова твр#е$а нису без икаква основа 0ао прави Славени, ју%ни и северни, нисмо ми ни јунаци нити каква активна раса у западном K германском и романском смислу 1 западном смислу јунак је без милости, он напада и удара за успоставу својих макар и уских Hличних, племенских, националнихI идеала 1 источном смислу јунак је онај који се даје на %ртву за свељудске свељудске идеале, који је у негацији себе и %ели бити са%ган без да икога повреди 1 западном свету узди%у се имена Oезара, 4аполеона, крволочних освајача америке, некада чак и кавих гусара и разбојника 4а истоку ва%е имена јунакаKодрицатеља и пророка кап "то су 8аоKOе, Сакра Муни !!6уда!!, 0унгKPуKOо други други HДодатак HДодатак<< од Ср+ских рецимо Oар лазар, лазар, Мило" Мило" +илић, +илић, Стеван Стеван Син#елић Син#елић обрадити обрадити и додати јо" са свих странаI Славени, који су и Исток и *апад уједно, носе кон?узно уме"ана оба ова типа 7 свеца 6уду и бесног &оланда, .олстојаK8е$ина Ми их имамо најви"е који ова оба типа носе у себи истодобно Идеал на"ег јунака је Сте$ка &азин, Марко 0раљевич, билић И грозни атаман Сте$ка и зловољни мрачни Марко носе срца милостива Ми нигде нисмо уздигли име јунака који се не поноси са оба атрибута у најгорем свом одроду ми хоћемо родити хајдука али не лопова И најпростији сеоски пеливан код нас хоће да истиче !!крв јуначку, ду"у девојачку!! 1 мирно време Славени су углавном не јунаци, добричине и попустљивци, које мо%ете до миле воље искори"тавати намећући им своју вољу вољу / када све пре#е границу, када Славен осети да је предубоко повре#ена слобода и достојанство човека, дионизијска снага се ди%е и ру"и све све бране во осећа$е код Славена јаче је него код ма ког народа Доброта да се дозволи" потчинити а кад си већ тиме увре#ен г$ев да се неће" зауставити Славени су јунаци у послед$ем часу када морал већ потпуно пре#е на $ихову страну И туранске дивље хорде, и спретни лукави западни господари могли су ду%е година израбљивати славенске народе, све док се у овима није напунио гнев, док у све ду"е до дна није у"ло сазна$е о нечасном пони%ава$у са стране завојевача 'ротив .урака није то била само борба !!за крст часни!! него ви"е !!за слободу слободу златну!!, златну!!, за достојанств достојанство о слободног слободног човека Bениј, Bениј, владика владика Rего", Rего", који који би по зва$у зва$у требао повла#ивати крсту ка%е !!0рст је ријеч једна сувопарна, Мило" баца у несвијест људе!!
Мило" билић, симбол часног етичког борца !!опаја ми"ице!! Славена во је довољно просто 4еморалан човек у редовном ста$у јачи је од моралног јер свом снагом киди"е за своје себичне циљеве Моралан и по"тен човек уступа, скла$а се, попу"та /ли када све превр"и меру, када и по"тени ка%е !!доста!! онда сва резерва ?изичке и моралне снаге, која се сустеза$ем нагомилавала, ступа одједном у акцију и јунак побе#ује неморалнога 'леменити добија битку на концу И уколико је један човек честитији, утолико ви"е и попу"та н све ви"е преза да ту#е право не повреди а утолико је и силнији ако он једном буде буде преви"е повре#ен !!Ин?ериорни Славени!! показали су толико толико пута непредвидиво јуна"тво својим злим суседима ба" ради овог закона нај надчовечански напор у солун солунско ском м пробој пробоју у дигла дигла је нагоми нагомилан лана а моралн морална а снага< снага< тај народ народ био је на правд правди и бога бога изгнан изгнан из домов домовине ине / да су ти славен славенски ски војниц војници и икад икад вре#ал вре#али и ту#е ту#е право право они би, онако онако славен славенски ски,, опет опет крзмали^оклевали Сви ми, од бучног бучног )адран )адрана а до .ихог ихог океан океана, а, понел понели и смо на себи себи печат печат оних оних првих првих до%ив до%ивљај љаја а у прадо прадомов мовини ини Ми крај$и крај$и примил примили и смо не"то не"то %есто %естоко ко у нарав, нарав, али сви ми носим носимо о у дубин дубини и оно меку"но насле#е заједничког претка претка из мочваре 'о пореклу меки по удесу очврсли Све је то једно исто море, које се у матици гиба а на пери?еријама удара у обале И оно "то се мртво љуља, и ово "то се пени пени и прев преврћ рће, е, све све је то иста иста нара нарав в воде воде,, мочв мочвар аре, е, мора мора Мирн Мирна а повр повр"и "ина на под под којо којом м спав спавај ају у необуздани елементи елементи Многи славенски господари исчу#авали су се кад се појавила буна ткуда та снага у мирног поданика који се тако лако дозвољава упливисати^вр"ити утицајT 4а ни један народ није лак"е натурити насиље него ли на славенски /ли ни један народ неће онако омразити тиранију над собом као Славени 0од Славена је развијено осећа$е правде, а бескрајна раван степа степа улила лила им је задово задовољст љство во од слобо слободе де ни не могу могу без без слобо слободе де крета$ крета$а, а, просто простора, ра, говор говора, а, ми"ље$а .акав онда народ не мо%е вековима подносити ограничава$а и скучава$а Из мирног мора морају избити ркани 0оначно, расног Славена, ни онда ни данас, не мо%е задовољити никаква трајна готова готова ?орма, ?орма, никакви никакви специјализм специјализми и и ни"та аутоматско аутоматско Слобод Слободан ан и неукалуп неукалупљен љен дух наору%ан наору%ан ма"том хоће богатство облика и слободу развоја /ли рећи ћете< ако ти Славени толико воле правду и слободу за"то су ба" у историји трпели најви"е неправде и робова$аT &азлог је ба" тај "то они правду и слободу воле ви"е и друкчије од свих осталих Мо%ете праведног 2нглеза опалити ногом у тур без опасности, мо%ете и Италијана само то морате учинити отменом гестом и извинити се, мо%ете и Pранцуза у име !!слободоумља!! а мо%ете и 4емца само му реците да је то наре#ено од старе"инства /ло код Славена за ту једну ногу могу постепено заратити две губерније н ће то примити евентуално само ако би он дубоко у себи до%ивео да је то праведно 4ајма$а неправда и најма$е дира$е у слободу истерава Славена у екстрем и он је кадар да промени читаво своје биће само да то мало неправде одгурне *а инат се Србин потурчио HДодатак< писац није о+разло%ио о којем се то инату радило да се потурчиI Ми смо творци крвне освете 4емци у интересу домовине могу погубити стоти$ак својих најбољих синова а да никог савест не заболи .олстој ка%е да ако би се сав свет могао поправити увредом једног детета, читав свет да не вреди $егових невиних суза HДодатак< 6ла%ено почивчи 'атријарх 'авле говори !!'ристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство нељудство и нечове"тво!!I *бог мале неправде па и са братске стране, Славен ће врце потра%ити други %ивот /ко му се не удовољи он ће поћи и настраним путем којег раније ни сам не би замислити могао н ће с е чак и ?анатизовати за непријатеља братоваL он воли ви"е ту#ина који му јо" није ни"та учинио него ли брата који га је олако увредио и прибећи ће *улука?еру 7 брату за инат 1крајинско, Словачко, Aрватско пита$е отвара тај D:
карактер ни "то тра%е Италијане, 4емце, 4 емце, Ма#аре, да их !!ослободе!! !!ослободе!! од братске хегемоније хегемоније типични су славени .ипични су и они студ с туденти енти "то су по 'рагу вукли кип Масариков, они "то су у Дубровнику каљали лик ослободилаца, они "то у *агребу сада носају свастикуb HДодатак< пет нема о+ја"$е$а одакле тај инат, чиме су то Ср+и увредили део ср+а да се окрену од свог порекла као ни разлог те мр%$е код AрватаI -то су Славени примили толике узурпаторе криво је ово чудно поима$е слободе и правде Славене је лако завадити и подјармити подјармити Hдивид ет импераI ал те"ко их је очувати јер се опет под ту#ином следећа генерација, генерација, или ови исти, показују јо" заврнутијима ни се опет бацају на другу страну< опет двополарност двополарност (удна лаковерна раса чија се ма"та не да задовољити 0ако знамо ни један узурпатор није се показао тако сентименталан и Славени су редовно добивали све већи терет на главу 1тицали су од једнога к дрогоме, па тек некад и сам елеменат избио је из $их и поплав поплавио ио .ај атавис атавистичк тички и дух дух јо" нас и данас данас гони гони да се ослони ослонимо мо на ту#ина ту#ина,, та чопорс чопорска ка сепаратистичка %упановска ду"а јо" нас и данас растргава HДодатак< вероватно мисли на Aрвате, Словаке, (ехе 'ољаке , и дио 1крајинаца који су подлегали западу а не на свеколике СлавенеI 0ако би друкчије и могло бити код једног народа који је врло касно израстао на деблу човечанства .а у време време првих првих кенту кентумск мских их монар монархиј хија а ми уоп"те уоп"те нисмо нисмо познав познавали али власт власт,, није било било војво војвода да ни све"те све"теник никаL аL у на"ем на"ем језику језику није није било било речи речи која која би то означа означавал вала а јер је чукунд чукундед еда а био преK преK примитиван примитиван Све на"е речи које означавају означавају власт ту#ице су вакав вакав хаотичан хаотичан поредак имали су прибли%но и кентумци у време првог 6абилона 1 хаотичном зале#у старих култура 'раславен је ловио рибу из сојенице, чувао стоку, га$ао дивљач и вадио мед по "умама 'рирода му је дала све и у том миру он је носио сваки у себи примарно све будуће 6ез све"теника и без храма кла$ао се он директно свом богу Сву организацију дру"тва носио је он у себи не подељену 'оло%ај оне земље у којој нико"е Славени, удесио је ове народе за посебну завр"ну мисију у свету 1 хладном миру и пространству севера Славен је био прину#ен да сам тра%и бога, да посматра$ем 0умове сламе сам на#е пут у бесмртни 4ав и да непосредно оп"ти са боговима попут далеких аријских предака 0ада би се спустио поглед земљи он се губио у далеким рубовима хоризонта )ака %уд$а %уд$а морила морила је на"ег на"ег претк претка а посма посматрај трајући ући око себе себе приро природу ду која која му није није нигде нигде приу"т приу"тила ила сагледати своју границу 'ерун својим громовима и изненадни налет .атара о"инули су примитивца али иза тога опет се пру%ала непобедива природа K С?инга .о је корен мистичном славенском верова$у, ?илозо?ији и осе"а$у универзалности 'очетак крова који има свеобухватно покрити сву зграду претходних трију белих родова Сва славенска мисао, а нарочито сама бројна колевка, понела је %иг ове праве домовине 1 појави прве науке и ?илозо?ије код Славена види се да ми не избацујемо никаквих утвр#ених строго ограни ограничен чених их систем система а који који сувере сувереним ним потези потезима ма заоблич заобличују ују све а на конц концу у добиј добијају ају "упљин "упљину у и пропадају пропадају због своје ограничености ограничености 0ао ни један један народ народ испред, испред, ?илозо?ија ?илозо?ија Славена стоји увек једним крајем ту уз људе људе а другим тиче саму бесконачност, бесконачност, увек у основи јасна и појмљива а на завр"етку нејасна и кон?узна губећи се у бескрај, тачно као и Свемир, образац човечији Славени данас, специјално &уси, својим начином умова$а недохватни недохватни су људима људима *апада, који просто губе %ивце изучавајући изучавајући на"е пусте !!амор?ије!! !!амор?ије!! 4емирни 4емирни активистичк активистички и дух западни нема ви"е способности да излеће у 5ечни и 6ескрајно н тра%и конкретан јасан облик, готову мисао, док мирни Славен у свом снатре$у Hса$аре$уI блуди до прага 5ечности, као "то старом Славену бега"е
поглед поглед у бескрајни видокруг земље и дубину свемира 'а и пери?еријски Славен, који се сударио са старом, строгом и чврстом ми"љу романоKгерманског света, није јо" из ду"е испустио оно пусто осећа$е бескрајности< осећа$е припадности големом роду, простору, човечанству, свемиру 4е само руски ?илозо?и "то се роди"е на старом ог$и"ту, него и ови крај$и Славенски мислиоци носе јо" цртицу уро#еног карактера на"е рускопољске земље Pилозо?K владалац .ома Масарик који се сасвим запад$ачки слу%и строгим логизмима једнако као и акцијама за спрово#е$е идеја и ува#а$ем строгог национализма и ма да колико колико критикује руски негативни став није могао а да му сва мисао не понесе васељенски карактер свечовечанства 1з сами зид германства, одгојен одгојен према *ападу, о%е$ен на западу, делујући делујући помоћу запада он не мога"е да отргне своју велику ду"у од извора 'анславенског Исто онако као "то не мога"е ни владикаKјунак 'етар 'етровић Rего", иако предалеко од степа израсте у виторогом горју Илирика Сваки пут кад је Славенска ду"а на уста својих генија проговорила свету она је редовно и увек загрлила васколоко човечанство на овај или онај начин, црпећи своју моћ из крила 5ечности и 4еизмерности 0ада други мудраци одгонетају то мистично славенско понира$е у бескрај и враћа$е из $ега, они то редовно не дости%у / по"то ипак редовно назиру да ту не"то има, долазе до немира, нервозе или разочаре$а ни се онако јетко угризају као и $ихов преставник Bалилеј, који је од љутине престао посма посматра трати ти прстен прстене е Сатурн Сатурнове ове замо замо зато зато "то "то им не мога"е мога"е дати дати обја"$ обја"$е$а е$а 0ако 0ако мо%е мо%е иначе иначе уоквирени дух да прими безобличне ликове, величанство 5асеље$е и $ега 4еизрецивога .о се не сазнаје анализом у лабораторијама, то се у себи има докучити, зато сам дух мора бити поде"ен / гле, само из оваквог духа могу се ?ормирати будући облици ми"ље$а и једини облици који ће трајно задовољити свет 1 к$и%евности дали су велика дела Bете, -експир и други Rихови ликови су измоделовани, лица јасна и психоло" психоло"ки ки изра#ена изра#ена Сва галерија галерија људских људских типова типова мар"ира мар"ира преко преко позорнице позорнице,, сви су карактер карактери и одре#ени одре#ени /ли "та да ка%емо за лица .олстоја, Достојевског и других где ни једно лице нема сталну боју и лик и сви су замр"ени, ни један неда сагледати сагледати одре#ено лице Сви носе обе природе, обе поларности неподељене, K хема?родит господин (еловјек хоће да се престави на читавој амплитуди од бога до #авола 4а западу дају подчовека подчовека и надчовека 0од &уса и Славена то је све само човек, оп"ти "овек 7 свечовек 1 једном на"ем лицу имамо хероја и слабића истодобно, који се час туче у прса !! ја осветник, ја владика мира мира !! а час опет опет буса буса у груди груди !!ја !!ја нико нико и ни"та, ни"та, кукави кукавица, ца, отпадн отпадник ик бо%иј бо%ији!! и!! HДодат HДодатак< ак< у бла% бла%ој ој варијанти имамо пример 4Qоковића где се он у једном тренутку буса у груди као +орац, осветник а у друго другом м молећ молећиво иво гледа$ леда$е е у небо небо и призива призива$е $е богаI богаI 0ао по закону закону одбој одбојнос ности ти један један исти пад пада а у потчовека и успи$е се на најви"ег човека (удно је уче$е руске секте !!хлисти!! Hбичева$еI која ка%е мора" се унизити и окајати грехом да би се могао посветити .о је домаћа славенска загонетка /ко се други окаљају остаће окаљани, окаљани Славен на концу се узди%е попут светице Марије Магдалене Магдалене н носи у себи свеца и #авола, са напоменом< светац је ипак гор$и^преовла#ује гор$и^преовла#ује 1 најреалнијем дневном %ивоту и дела$у, чак и ту код Славена има не"то магловито и нејасно 'ољаци су мистици у др%авотворном раду, &уси изводе експерименте који спадају у област ?антазија (ак и код тврдих 6алканаца нема некаквих јасних и прецизних политичких ?ормула, доктрина и идеологија Сва су народна пита$а магловита, све је у извору, у елементарном почетку Из таквог материјала, по"то буде одбачена западна армадура, ра#аће се славенска ?орма
;9
)ер неће славени из себе измоделовати не"то једнострано и укалупљено као "то су на свом врхунцу дали запад$аци Славени те%е јединству смисла и дела 'оред све небулозности види се јасно да славени раде у посебном смислу свејединства, целовитости %ивотних %еља и потреба у којој се имају измири измирити ти све против противреч речнос ности ти 0ако 0ако у просто простору ру мисли мисли тако тако и у просто простору ру ?изичк ?изичког ог дела$ дела$а а сав кентумски дух по"ао је цепа$у целине, а славенски сатемски дух води ка јединству свих делова /ко је коме те"ко простудирати простудирати простране регионе мисли, на пољу пољу дела$а мо%е се часком осведочити осведочити о овоме< овоме< 1 једној једној истој ?абрици ?абрици радиће радиће друкчије друкчије Славени и запад$аци запад$аци *апад$аци *апад$аци су успоставил успоставили и систем поделе рада, који кентумском, специјално германском духу одговара, док славенском не Bерман ради "ематски, по утвр#еном калупу и сваки се %ели специјализирати Сваки Bерман мо%е читав %ивот да покреће по истом ритму неку полугу у творници *а славенску ма"ту и "ироки дух убитачно је свако овакво скучава$е с кучава$е Славен хоће, попут директора, да обухвати сву ?абрику а не део н хоће да чује музику а не интервал Да делује у пуном смислу а не испрекиданом Синтезу свега а не исечак 4е пренаглите рећи да се на" дух јо" није ди?еренцирао за модерни рад &азлика је у карактеру и мисији ова два рода 'огледајте примарни творнички рад Bермана и сировог Славена на %етви 0од Bермана одмах се дели< једни %а$у, други ве%у, трећи носе итд &ад се обавља педантно, строго, "утљиво, натегнуто, калупљански 0од Славена за тај рад саставља се моба у којој истодобно сви %а$у, затим сви ве%у, сви носе итд 4и калуп, ни строгост ни "ут$а 7 све се обавља уз песму и весеље И на" песник понесен призором почи$е !! Gа$у српи, ма"у косе, дјед се %ури, снопље броји -крипљу вози бра"но носе, сна"а предућ чедо дојиc, стихови су пјесме Aимна домовини /нтуна Михановића!! И у егзактним знаностима очитава се таман та иста разлика изме#у сатемског света и кентумског односно Славенског и Bерманског 4ајочигледнија наука код Славена пру%а се једним својим крајем у мистично и неиспитано 4икакву науку они неће да приме одељено и заокру%ено 4и једна све не тумачи, свакој остаје један део који бега у неизмер Дух Дух славен славенски ски сав је у покрет покрету, у, сав неодре неодре#ен #ен,, нејас нејасан, ан, са вечном вечном %е#у %е#у за беско бесконач начним ним 4ема 4ема специјалне ?орме ни "еме коју он неби оборио, он се свим бићем залеће да једним замахом обухва обухвати ти све све &асни &асни Славе Славен н не мо%е мо%е подне поднети ти да му се једна једна истина предочав предочава а као читава читава и заокру%ена, он јој ра#е пу"та један крај у 4епознато 4а"ег простог сељака нећете лако оду"евити за величину науке, али помно ће вас пратити када му причате о величини научних тајни туда ми Славени чак и ови најтвр#и и најзападнији ра#амо безбројне !!сва"таре!! И прости и учени Славен бе%и од специјализације, сваки он апсолутно воли да сазна од свега по мало, сваки %ели јединство свег сазна$а во је јасан доказ да се славенски дух није кристализовао, да своје богатство никаквим јасним каналима јо" није отворио свету, али уједно доказ је да у овом примарном ста$у носи не само нове сокове %ивота изди"ућој култури 4е само нове културне и цивилизацијске погоне, него носи коначно јединство смисла, хармонију интелекта и потпуно измире$е васколиких нагомиланих антагонизама у сазнава$у 'реко 'реко оне трансв трансвеза езале ле пребац пребацили или су источ$ источ$аци аци Aриста Aриста *апад *апад је примио примио испрев испрева#е а#ене не речи, речи, сме"тајући их у гвоздене и камене звонике а славени су понели %ивог Aриста у себи 'реко оне трансверзале вратили су запад$аци Дарвина, али Славени су отуд далеко преко сувих излага$а саглед сагледали али ду"у еволуциј еволуције е 0ентумци 0ентумци су од Aриста узели узели само ?орму, ?орму, Славени Славени од Дарвина само садр%ину (ак и у !!краљици наука!! математици, која се поноси својом тачно"ћу, на ?рапантан и чудесан начин
испољава се одвојено славенско умова$е Строги 2уклид математичар грчкоKримског Hбоље семитскогI поима$а ка%е да се кроз једну тачку у простору мо%е повићи само један правац који ће бити паралелан другом правцу ван те тачке у простору простору )о" стро%ији Bермански HкентумскиI гениј &иман утвр#ује да се не мо%е повући ни једна 4а концу јавља се славенски гениј 8обачевски утвр#ујући да се кроз ту тачку мо%е пову%и безброј паралелаJ 2то и у строгим бројкама Славени иду у бескрајно, безбројно, тајно и недохватљиво Славен разуме прву обојицу, али 4еKславену овај трећи рачун је мрачно стра"ило Славен види уоквирену еуклидску ду"у и ми"ље$е запад$ака али овај не мо%е видети ду"у и мисао Славена која се губи у ин?инитезималним размерима сим потце$ив потце$ива$а а$а и ово је један један разлог разлог за"то за"то други други народ народи и не воле воле изучав изучавати ати славен славенски ски начин начин умова$а Све науке, сва на"а логичка утвр#ива$а стални су преводи са језик аапсолутног на релативни сваје$а непознатог и обраћа$е у познато, стално креса$е у 4евидљиво Славени су у томе осебујни ос ебујни ни сваким покретом те%е ка 4евидљивом јер им 5идљиво премало обја"$ава ни сваким погледом обухватају све појаве, уз сваку ?изичку истину лепе мета?изичку Сваку науку проду%ују у ?илозо?ију, а сваком ?илозо?ијом те%е да се слију са Ду"ом васељене ни заузимају највећи видљиви део на бескрајној љествици појаве %ивота и света или боље они су једним крајем закачени о материјални свет а другим се%у се%у у етер етер ни ни хоће хоће да мире мире видљ видљив иво о и не видљ видљив иво, о, схва схваттљиво љиво и не схва схватљ тљив иво, о, ?изич ?изичко ко и мета?изичко, јасно и нејасно, људско и бо%анско ни су на пољу мисли позитивни и негативни у истом лицу, двополарни ни носе дакле му"ки и %енски принцип космоса HдодатакK)инг HдодатакK)инг и )ангI 0ант оно рече да врховног човека чини човек и %ена на#ени у једно 1 оваквом ста$у ствари имају корен многе на"е врлине и мане, на"а прегнућа, на"е кочнице и бране 4и"та осудити ни похвалитиJ И друге расе у почетку јављале су се са кон?узном организацијом духа и дру"тва Све је у почетку магловито и небулозно, из чега се током напретка има исклесати специ?ично тело културе и народа 0од Славена је случај утолико компликованији "то се они јављају као зад$и део беле пасмине, па им је свакако наме$ен и најосебујнији задатак Из тако големог насле#еног духа мораће изаћи много обртаја док се у складну целину пове%у васколике тековине труда и умова$а кавкаске расе Мистич Мистичари ари осећај осећају у посеб посебан ан поло% поло%ај ај своје своје личнос личности ти Иза својих својих тајни тајни дубин дубина а они црпе црпе снагу снагу за најреалнија дела (есто ни сами не могу објаснити свој дубоки позив и агонију за ствара$е ни могу доћи и у сујеверје али та магијска сила гона их у пропаст и славу Сами народи у свом напону тако су обузети неком тајном унутар$ом силом која се неда објаснити Bолеме акције извр"ене су под видом мистичне вере или каквог сујеверја 1 свим великим покретима религија, или тек каква вера, играла је увек ва%ну улогу Славенски познати мистицизам маркантан је у ово време $иховог наступа 4и једна раса раса јо" не наступ наступи и са тако тако непрег непрегле ледни дним м инвент инвентаро аром м ма"те ма"те и елана елана 0од 0од Славен Славена а неки неки мутни мутни мистицизам мистицизам и меки путник по тундрама тундрама једнако једнако %уде %уде завирити у непознат непознато о Bерман воли истину а устукава пред тајном *а расног Славена готова истина није ви"е интересантна, он је заљубљен у тајну во није само доказ да је славенски дух у праскозорју, него је иначе знак да Славени неће отуд изаћи са рачунарским интелектом који укалупљује појмове, него ће изаћи са умом, који окупља сву сазнавалачку моћ и носи лучу микрокозма .о је први знак да преко $их има доћи до додира и измире$а људи и богова иза све трагедије после потопа 'леменит 'леменитост ост,, двопола двополарност рност,, многострук многострукост, ост, универзалн универзалност ост,, осетљивос осетљивостт за правду, правду, превртљ превртљивост ивост у ;;
оце$ива$у слободе, несталност у сталности, мистицизам и интимни смисао за осећа$е целине у бескрај раздробљеног света< то је карактер Славена .о је карактер примарних природних елемената, који полазе из 6рамеL карактер простора 'ерунова .о је карактер мора, карактер масе и $ене ду"е са свим духовним и материјалним струјама / тиме "то новим обртима ови елементи све ви"е постају као ?актор ствара$а у свету, поломиће се укочени карактери а издићи карактер Славена 0арактер достојан да обнови прекинуте везе с боговима
/,' (' ТА СИА Н'/АТИВН' РАС'
'а зар да од тако превртљивих карактера 2вропа трпи страх, или зар да од те негативне и хаотичне масе уре#ена 2вропа чека нову спасоносну рећ, рећи ће на"и учаурени критичари васпитани на западуT *ар стерилни Славени да се попну изнад насT, наругаће се супериорни људи на западу Ито ба" у овим данима кад је у прах смрвљен с мрвљен сваки политички и културни ?ронт СлавенаJJJ 0ад је силни &им био уверен горд у моћ свога мача и речи узбуркала се хаотична маса германска и у једном несре#еном налету обрео се у &иму неписмен Bермански Bермански краљJ / ти т и некултурни и ру"илачки Bермани после су повели сами са ми коло историје Стра"на је то истинаJ Све културне др%аве историје кад су сазреле и учврстиле своју свест пале су од ин?ериорних барбара са севера и покорно им предале водство цивилизације Са правом грде запад$аци Славене као бунYије и ру"иоце реда 1 тој хаотичној маси заиста куљају неслућене снаге од којих 2вропа треба да стрепи /ли у $ој су зачети већ нови облици будућег ствара$ ствара$а а Ито ба" они !!нега !!негатив тивни ни Славен Славени!! и!! ти су ба" најопа најопасни снији ји .и "то носају носају несре несре#ен #ену у и бунтовну мисао ру"е$а и зида$а 6ескрајно ћемо %алити мо%да које !!позитивне!! Славене ако их вир тонућих запад$ака повуче Многи од на"их славено?ила данас ће очајнички завапити< Bде је СлавенствоTJ )есмо ли ми вечни робови, јели стоји неко проклетство на овом највећем и најплеменитијем роду људскомT *ар у толико времен времена а и горк горког ог искуст искуства ва јо" не умем умемо о да се сло%им сло%имо о и отресе отресемо мо уплива уплива ту#ина ту#ина,, завоје завојевач вача, а, експлоататораT *ар сада у модерном добу, кад букти$е просвете брзо допиру у забитније домове, јо" се не мо%емо мо%емо освестити да видимо узроке на"е зле судбине судбине и да ударимо ударимо темељ својој солидарности, или дапаче одмазди на све четири странеT Докле ће то славенско пони%ава$е и робова$еT Докле ће сама судбина да натурује тако кобне и комичне прилике на овај неду%ни родT Докле ћемо веровати у "та они верују, умовати "та они умују, у%ивати "та они у%ивајуT Докле ћемо их тако мајмунски пратити у стопу ама на сваком подручјуT Место да преко свега тога завикнемо редом< Ми смо Славени, да ?орсирамо на"е јединство диљем простора, да се одрекнемо и самог имена ако то треба славенству Да се одрекнемо и народног и племенског имена а сви ћемо се звати само и једино Славени, та зар и други неки нису слично учинили 4е само то, него да се зовемо и &уси ако не мо%е друкчије ДаJ &уси ћемо се звати сви редом само нека на" род буде на висини *ар ће нам сметати име име на"е највеће браћеJT браћеJT Или зар је Славенство до"ло да се распадне и изгуби пре него је дало своје дело светуT *ар да умре здраво здраво у повоју повојуT T Bде је сад који који ?анати ?анатик к попут попут )урја )урја 0ри%а 0ри%анић нићаT аT Bде су славја славјано но?ил ?или, и, браћа браћа 0ирјеј 0ирјејевс евски, ки, /ксак /ксаков, ов, Aомја Aомјако ков, в, 0атко 0атков, в, 8еонти 8еонтијев јев,, Даниле Данилевск вски, и, Солов Соловјев јев,, Достој Достојевс евски, ки, 0олар 0олар,, Добров Добровски ски,, )агић, )агић, -а?ари -а?арик, к, где тај револ револуци уциона онарно рно 'ансла 'анславиз визам ам са пра"к пра"ког ог и моско московск вског ог конгреса, где онај предратни неославизамTTJ 4а"у послератну к$и%евност Стјепан &адић прокли$е као декадентну зато "то је славенска ствар
ви"е не интересуј интересује е 4ема на"ег Qиве Bундули Bундулића ћа који који слави 'ољаке 'ољаке на"е ро#аке, нема 'авла &итерK &итерK 5итезовића са језиком славинским, нема 'рерадовића са смерном одом Славјанству, нема задранина )урија 6араковића са вилом славинском, нема !!разговора угодног народа славинског!! нити постоји ма какво !!4ачертаније!! *ар *ар је са обра образо зова ва$е $ем, м, култ култур уром ом и разви развије јени ним м Hсао Hсаобр бра% а%ај ајем емTT TTTI TI на"а на"а чопо чопорс рска ка,, мочва мочварс рска ка,, индивидуалистичка ћуд насупрот толико порасла да се одмећемо од Славјанства и падамо у невезане изданке и одродеT одродеT Исусовац Иван Стојковић из Дубровника осу#ује осу#ује Aуса и сабеседнике сабеседнике 'рокопа, али обојицу назива ро#ацима и земљацима 1 6ечком парламенту 'ољак зове Далматинца земљаком, а данас су се и најбли%и славени разземљачили и разродили 1прав за московског конгреса и Aрватски сабор Hна сесији од 99 5 9F>@I утвр#ује Aрвате и Србе !!истовјетним и равноправним народом!! а они се данас утркују побити ово обоје Да ли се свеколико Славенство по некој центри?угалној сили те%и разлетити по ту#иниT *ар смо ми обранили 2вропу од свемогућих провала азијатских, за"титили хри"ћанство и прогнанике Aеладе, зато да будемо пони%авани и бачени за врата културног светаT *ар ми, који се најпре на свом језику почесмо молити богу док су ти културни дуго водили др%аве изнемоглом латин"тином, јо" не мо%емо да се отарасимо ту#инског утицаја и приберемо у своје колоT *а све то да смо поча"ћени неслогом унутра и презиром споља И никога ви"е нема ко би силно ударио о потреби заједнице славенске, ко би макар и под под глупом глупом паролом паролом окупљао на"у крв , зар је теби несретно несретно славенство славенство су#ено су#ено страдати страдати зато "то носа" идеје хуманизма и богосиновстваT *аиста Истина је да је Славенство у свом ходу застало и да нема на повр"ини зане"ених славенских идеолога идеолога /ли страх на"их добрих добрих славјано?ил славјано?ила, а, који који овако стрепе, стрепе, није тако опасан ако поглед погледамо амо многоструку ду"у славенску Истина је да би сми"љена организација и пропаганда убрзале славенски поход на свет али и без тога оно иде по сили удеса Дапаче, карактеру ове чудне расе и не одговара много много какав какав сми"ље сми"љени, ни, окоче окочени ни и уоквир уоквирени ени идео идеоло" ло"ки ки програ програм, м, крилат крилатице ице и парол пароле е Сврстан Сврстана а организација мо%е имати само споредну улогу а сама раса наступа својом неминовном елементарном силом попут плиме у којој се топи све не славенско Ма$е насилна једнострука воља, ма$е примамљиви двоструки интелект, а ви"е многоструко славенско осећа$е човекољубља човекољубља .о .о је она чудна сила "то је уз нас без трага трага утопила утопила све силне отпоре нације 1 /љаској /љаској некултури некултури старосед староседеоци, еоци, као и културни културни американци који су %ивели у &усији, и под сада"$им ре%имом, изјављују да су &усиJ Други опет резигнирано гледају славенски несрећу у самом на"ем карактеру 4а"е мане су големе Ми се сва#амо са братом а не брата примамо за брата 'римамо гостопримљиво лукавог непријатеља и кад се са својима посва#амо ми се утичемо ту#ину Ми смо сепаратисти и индивидуалци какве јо" није видео свет С нама се неда уредити какво јединство рада Сваком систему спремни смо супроставити других других десет десет,, свако сваком м најбо најбоље љем м во#и во#и десет десет бољих бољих 0од 0од нас се је?тин је?тино о стиче стиче и злоупо злоупотре требљ бљава ава популарност 'опови и адвокати су на погодном месту 'опуларан је и странац кад симпатично натуца на" језик Ма"та дозвољава најизобличеније критике Ми смо мистици, волимо са$арити по облацима и отимамо се сваком организованом реду Ми се извлачимо Ми се гостимо и пијемо *дравица је на" изум а биће да и сама реч !!Славен!! долази од на"их пустих слава 'а зар да такав род осваја светTJ Су"та је истина да и ове кочнице и бране постоје /ли заг$урите у свој значај *ар би било плиме да није осеке Ми смо специјално јо" големи базен из кога извиру нове снаге .у несре#ени стваралачки дух носа у себи јо" велике празнине, поноре, депресије и узмица$а /ли кад надолази плима изгубе се све пукотине и бране те $егов успон је незадр%ив ;C
Vубоморни Vубоморни Bермани Bермани нарочито напричали напричали су толико толико о негативним негативним славенским славенским особинама особинама да се просто чудимо како та супериорна раса јо" није уни"тила и послед$ег човека Славена Ми смо стварно веома негативни кад се гледа кроз призму запад$ака ни нас виде слабе јер уз позитивну стра страну ну имам имамо о и јаке јаке нега негати тивн вне е /ли /ли обрн обрним имо о приз призму му и пог погледа ледајм јмо о $их $их *ар *ар нису нису мизе мизерн рно о једнополарни једнополарни ни носе само му"ки принцип, а камо им пуни човек 0амо им (овекJ ни су својим нападајима ви"е деструктивни у свету< нота бене 7 ви"е негативни (овечанство зида му"ки и %енски принцип на#ен уједно HДодатак< одатле данас на западу толико хомосексуализмаI Ми смо ти "то зидамо Дело Скадар на 6ојани Са гледи"та гледи"та себичне %ивотне борбе значи стално слабост бити по"тен и попустљив до крајности као Славен Ми ту#ина паразита примамо да му угодимо као госту Дозвољавамо да се чак размеће по на"ој кући Стари Славени су ноћу крали да би да$у погостили госта .у ману ето имали су Aелени у својој младости .у ману има и сваки наивно по"тен човек .ако ће учинити и Славени &#ав пријатељ мо%е дуго израбљивати пријатеља док се овај скани да га се отресе И у про"лости Славени су знали одбацити пријатеље који су им се попели на главу Из истих разлога ми смо постали светски полиглоти Ма какав 0инез да пролази славенске земље неко неко ће се потруд потрудити ити да га дочека дочека $еговим језиком језиком 1 на"им земљама земљама странац странац поносно поносно раби свој језик Ми учимо креса$е немачко, гута$е енглеско, енглеско, превија$е италијанско па и "тетка$е азијатско Свак Сваког ога а ми доче дочеку кује јемо мо као као боље бољега га од себе себе,, па и свом свом изра израб бљива љивачу чу ми пи"е пи"емо мо $его $егово вом м скан сканда дало лозно зном м орто ортогр гра? а?иј ијом ом и до земљ земље е га позд поздра рављ вљам амо о изго изгова вара рају јући ћи меки меким м и ду"е ду"евн вним им славенским устима непрокуване дугачке стране реченице 'ре#ите ме#утим CE километара своје етничке границе и пропали сте, а код нас из обе /мерике мо%е доћи и "пијун па да не пропадне ради језика )е ли онда чудо да неко закључује како смо ми Славени с ервилне нацијеT Ми смо дали свету најви"е полиглота Славенски идеолози нико"е из ?илолога 'ољски песник Мицкијевич звао је (ехе нацијом језикоKслова )о" ви"е би могао рећи за Aрвате /ли сви Славени се једнако утркују за опона"а$ем, негде негде чак и обо%ава$ем, обо%ава$ем, ту#ин"тине 4а"а имена на западу ми често сакривамо, а кад их морамо употребити рабимо онај настрани акценат и накарадно писмо, иако сва страна имена Hи она јапанскаI пи"емо опет по запад$ачки 'росто %алимо да нисмо ро#ени као припадници тих нација Страни изрази су на"а кита Сваки на" интелектуалац зна пар западних језика, али ни један славенски осим матер$ег матер$ег И ро#еној деци деци неки лепе егзотична ту#а имена место толико слаткозвучних славенских Све је ту#е леп"е, ми се ба" глупо %елимо поту#ин"тити Многи виде у овом големо зло за напредак Славенства И кад уз ово прикрпи" да су над нама владали најви"е ту#инци мора" се чудом упитати како нисмо заборавили свој а проговорили ту#им језиком попут отпорнијих Pранака и 8ангобардаJT 8ангобардаJT 4асупрот ми смо усе прогутали татарске и илирске језике без икаква поремећајаT / пусте векове "та су све употребили Монголи и BерманиJ BерманиJ И на концу ни"та 8у%ички срби као и 6алкански чиме то објаснитиTT (имеJ Славенском ду"ом која која је кроз векове била јача од свог ору%ја најмоћнијих легија света 4а"а осећа$а, стихијска сила расе 'ре рата у 'рагу се говорило немачки, на приморју италијански 4ико није наредио да се то спречи, па ипак се ви"е ти језици не чују Море милује стране и тврде ликове обала али их истапа и одро$ава Дакле ни у овом опона"а$у нама веће опасности осим "то губимо премали проценат одре#ених синова Pилоло"ки мудраци запада по мекоћи славенског језика закључили су мекопутност и негативност ове расе *аиста Bермански језик је језик јаке војничке расе 8атински језик омек"ао је кад је и романс романска ка раса омлита омлитавил вила а а че"ки че"ки и србски србски је отврд отврднуо нуо кад је доспе доспео о у додир додир са јачим јачим /ли
заборављају да су романски језициKјезици лепоте, германски силе а славенски је језик 7 језик ду"е 0ада &ус говори речи иду право у срце / &уски$аT *аборављају да има динарско славенско племе јако као и германско које у рату неће да !!%енски!! легне у јарак пред митраљезима, а које говори тако меком и поетичном ијекав"тином пуном меких сугласника !!$!!, !!љ!! итд / "та би рекли за "вабу кад муца !! не снало добро серпски!!T 4е говоримо ми слабим остарелим језицима, него новим ду"евним и све%им који носе ду"у, K ду"у, која носи нову мисију Има по Славенским земљама и таквих манијака који бе%е од имена славенског, који се на страни сраме признати од ког су колена и заносе се ту#им именом .акве .акве екстремне типове мо%емо избацити само ми са на"е богате галерије 1 6угарској се јо" подр%ава неко глупо ми"ље$е да су монголског порекла, иако се оних DCEEE до"љака у градовима предавно истопило у мору славенском 1 другим земљама утркују се абнормални про?есори да дока%у "то веће разлике најбли%их славенских језика и народа )едан од таквих изнесе !!теорију!! да су Aрвати готског порекла, па су се чак на"ли преваранте који се хвале готском крви 0араYић доказива"е да су Aрвати Срби а Старчевић да су Срби ба" Aрвати )едан Србин се не"то ба" прелетео па је доказивао да сав свет потиче од Срба итдT HДодатак< HДодатак< ипак не мо%е се пренебегнути истина да је 5инчанска култура најстарија у 2вропи и да ако не сви онда за сигурно сви Славенски народи имају бар једног заједничког претка из 5инче С обзиром да Срби и дан данас %иве на овом простору простом логичком дедукцијом дедукцијом се мо%е тврдити да у сваком Aрват, 8еху, Словаку, 'ољаку па чак и &усу се налази неки ген са овог подручја подручја 'осебно 'осебно узимајући у обзир дана"$а дана"$а сазна$а преко генеологије генеологије од од Др 0љосоваI ве настра настранос ности ти изгле изгледај дају у стра"н стра"ни и симпт симптоми оми /ли нису нису оне ни близу близу оно "то би страна странац ц о $има $има мислио .акве даје само народ који ра#а уједно нихилисту и револуционара, ра"тркане индивидуалисте и ма"таре ма"таре најразли најразличитији читијихх могућих могућих оргинала оргинала /ли у големо големом м елементу елементу славенског славенског мора губе се ти незнатни куриозитети 4ије 4ије све толик толико о стра"н стра"но о Савез Савез славен славенски скихх %ена %ена изабир изабира а заједни заједнички чки језик језик 7 ?ранцу ?ранцуски ски И ми се згра%авамо / гле у &иму у силно доба Oезарово сваки гра#анин се понисио тиме т име "то зна Bрчки Bермани Bермани и 6изантинци дуго су се јо" звали &имљанима кад се &им срозао Суд и црква на западу рабили су латински кад смо ми већ бацали тај немогући језик *драви човек на"ег села који слободније расте и ступа без имитације јамчи за сигуран наступ славенске речи 4еслога славенска је пословична 0а%е се сваки говори најви"е о оном чега нема< &омани о јуна"тву, Bермани о ду"и а Славено и слози Мочварно тло прадомовине разделило нас је у индивидуалисте 4а"е село сматра да има ва%ну разлику од суседнога .ако племе од племена, народ од народа 'опут оних језерца изме#у Д$епра и 6алтика 4а" човек мисли да се околна сва могу у $ слити а он везати с бескрајним морем Сваки хоће свој став покосмичити 4ико не мо%е помислити да буде другог реда и да се слива Сви смо ми мало Oрногорци !!ја први, ја до $ега!! 'ри сједи$ава$у ми се чак лецкамо и заједничког сасвим новог имена .а и оно мо%е бити за једног ва%и ви"е Ми се тек ради ва$ске силе крпимо један уз другог и пла"имо се повредити ва%ни свој индивидуалитет 4а"и народни симболи и чудни називи (С&, СAС, ССС&, говоре о томе Друге нације скрпиле су се од разнородних елемената ми не мо%емо од једнога *аиста непрегледна славенска земља богатија је најразличитијим карактерима људи и племена ви"е него и која раса на земљи 'а ипак ту мо%да опет има ви"е неке ду"евне повезаности него код осталих Сибирац и Далматинац има#у ви"е заједничког него 8омбардез и Сицилијанац Свеједно< Далматинац се лацка заједничког националног имена са 6осанцем ;@
Да ће неслога пору"ити Славене сад је већ мо%да и касно тврдити 4еслога ће сру"ити најпре остареле нације запада да би ови могли изаћи .у срећу је прови#е$е делило и ранијим расама при излазу 4еслога јо" мо%е стати главе нас многе, али дебло руског рода сигурно јамчи да из најгорих битака један род мора остати 6ратоубилачки ратови јо" су увек код нас могући, јер су разлике на на"им границама тако мале да се не разаз$ае ко припада коме (е"коKпољска, србскоKбугарска, рускоKпољска рускоKпољска граница таква је 4и по језику се ни"та не да утврдити И сепаратистички дух налази ту %естоко поље< најма$а разлика 7 нај?анатичнији непријатељи 1крајинци се сва#ају са русима, &уси са 'ољацима 'ољаци са (есима, (еси са Словацима, Aрвати са Србима, Срби са 6угарима а имамо искуство са 'олапским СлавенимаJ 'ословица ка%е< 0о ће се сва#ати ако браћа неће Само мала ?атална истина 1 на"е рано време патријархално патријархално образова$е образова$е и уски сао+раћај сао+раћај нису нам дали саглед сагледати ати даље заједничке непријатеље непријатеље и бацали смо се на бли%у браћу браћу 1 својој славенској наивности нисмо тада т ада ни могли могли познат познати и подва подвале ле ту#ина ту#ина неприј непријате атеља ља Данас Данас већ и сваки сваки сељак сељак чита новине новине,, %еле %елезни знице, це, авиони авиони,, радио, радио, за час бацају бацају нас у везу везу са далек далеком ом браћо браћом, м, а дају дају нам опазити опазити и зајед заједнич ничко когг непријатеља с обратне стране глобуса Сада би већ неки славенски ?ронт могао да се појављује HДодатак< и поред свих савремених средстава ин?ормиса$а и транспорта јо" увек ево @C година од ових пи"чевих речи многи славени нису, на %алост, довољно ин?ормисаниI 4а"е ме#убратске борбе ипак имају вредности .о је знак да у нама има големе залихе несре#ене енергије и знак је на"ег отпора против свега "то се натура па макар и са братске стране ва особина одр%ала је и на" род кроз робова$а 'ојединци плаве крви били су робови али прави на" човек није био Свест нових Славена могла би учинити да се унутар$и антагонизми израв$ају а те количине енергије упуте на конструктивна дела *апад$аци су на"ли стра"не ру"илачке моралне особине Славена Могуће су ту истину узели из на"их градова где се на"а интелигенција прави брзо као пре%ивела 4ико се брзо не квари као славенски интелектуалци H*аправо од опона"а$а покваренијихI .е ме#утим лако преви#амо јер чине невидљиви проценат, а лако их прегоримо 4ека се вредни проучаваоци гурну у морално и бројно богата славенска села, уколико није по среди непоима$е ове чудне расе Gива је истина да се нико не уме тако гостити и забављати као Славени 4ико не љуби %ене као Славени, нема не%није %ене од Славенке која је збир свих %енских особина /ли заборавља се да гозбе Славена као и на"е сеоске славе носе чисти морални карактер 4ису то ?ривална задовољства и баханалије 4а"и стари имали су и ви"е %ена али цар се Мурикије диви $иховој верности и спаљива$у после смрти му%а 4е%на славенска %ена подаје се под упливом или и са становитим осећа$ осећа$ем ем према према бли%$ бли%$ем ем .олсто олстојј кори кори једну једну %ену %ену "то је била била неизме неизменич нично но верна верна тројиц тројици и законитих му%ева, а није се обазирала на осталеL да камо јој самилост к свима бли%$имаJ Gена славенска не вара намерно Славенска блудница увек има ду"у, док је западна блудница у водама злочина и преступа вај морал мо%да западни проучаваоци неће разумети 0инези су трипут у повести строго"ћу смртне казне забра$ивали вино )апанци не пију /ли миJJ Ми тро"имо стра"не ци?ре на алкохол Ми имамо !!0ри%евачке статуте!! 0ако не< та и на"и стари су се дичили и частили здравицама /лкохол ру"и брзо %ивотне изворе ствара$а /ли ни на"е пиће неће сви разумети )ер, пијани се &уси љубеKпијано, Ма#ари туку Други народи пију да до#у до весеља и располо%е$а располо%е$а Славени пију да кога часте или да до#у до сентименталности Славен, нарочито када се пије, увек дозива сету свог далеког претка са степа И на"и ју%ни људи, који су далеко од колевке одскочили одскочили и најви"е ту#их уплива примили и они пију да у пићу на#у !!севдаха!! .ра%е да своју ду"у кроз пиће утопе у човечанство 0ад неко други разбија ча"у он редовно хоће показати како је
силовит 0ад Славен то чини он се увек омакне носталгично помислити на смисао %ивота и неправду света Из песме и гусала динарских сердара чује се истодобно весеље и туга, као и из 0орсакове свите 0авкаских сердара и у овом удаљеном племену кипти стара славенска ду"а дозивајући елегијом про"ло и будуће .о је она на"а двополарност 1 весељу туге и у тузи весеља Ми не славимо и ми се не гостимо као остали Ми сваким гестом хоћемо дирнути крајеве света 4а" морал је не"то друго< у сустеза$у и пла"љивости ми имамо снагу, ако то они могу разумети 'роучив"и 'роучив"и ту на"у протусловну протусловну и центри?уг центри?угалну алну природу природу многи племенити племенити идеоло идеолози зи на концу концу су разочарано дизали руке од сваког поку"аја уједни$ава$а Славенства д 0ри%анића до 4еослависта није није се мога могао о наћи наћи чове човек к који који би то пров провео ео и који који би све све прот против ивно ности сти изми измири рио о /ли /ли мисао мисао за уједи$ава$е Славена ни данас не оставља на миру идеалисте И они опет почи$у 0ри%анић је хтео измирити правпославље и католицизам па све Славене ставити под водство &усије Сковао је му#уславенски језик &уски панслависти хтели су Славенство под водством &уског православља Vуде Vудевит вит Bај ово је и нудио нудио &уско &уском м цару цару 0укуљ 0укуљеви евич, ч, )унгм )унгман ан и %есто %естоки ки Aанка Aанка те%ил те%или и су створи створити ти заједнички језик славенски, да се избегне цепка$е језика и удаљава$е Добровски, 0олар, -а?арик и др 6или су умеренији и ви"е за славенску узајамност узајамност 4ајупућенији славенски политичар &адић био је за републиканске савезе HДодатак< Стјепан &адић је био у праву по пита$у да Aрвати треба да имају своју републику и да му се иза"ло у сусрет она би била у својим повијесним границама гдје се говорио Aрватс AрватскиK киKкај кајка кавск вски и а остали остали терито териториј риј на којем којем је до пре DE годин година а %ивео %ивео србски србски %иваљ %иваљ би био неоту#иво везан за СрбијуI 0о је погодио правоT 4ико Славенском духу одговарају савези и даље цепка$е, не славенске околности око нас тра%е јединство и збија$е И људи су до"ли на мисао о славенској 1топији 1топија је практична немогућност /ли ко већ изговара ову реч признаје дозу кукавичлука 4и"та није немогуће *а руски покус свако би рекао раније да је утопија Данас геогра?скоKстратегијске границе падају пред етничким а то власт сада и не смета онолико јер људи бу"е и прелећу планине 4ова саобраћајна саобраћајна средства средства дају могућност могућност прено"е$а прено"е$а наре#е$а и одр%ава одр%ава$а $а власти на даљинама даљинама во место где где сад пи"ем најудаљен најудаљеније ије је од прадомовине, прадомовине, а оно је преко преко трипута трипута бли%е бли%е Москви него него 5ладивосток / гле тамо &уси и те како др%е власт 'а за"то онда да немамо досад и 5ладизападT 4еби 4еби треб требал ало о да веру верује јемо мо у Слав Славен енст ство во ради ради моме момент нтал ални нихх дога дога#а #аја ја и свем свемог огућ ућих их слав славен енск ских их негативности 5реме је сада у свему подесније за неки случај у коме би проговорили једним гласом тих презре презрених них DCE милион милиона а Славен Славенски ски векови векови долаз долазе е и не могу могу се ничим ничим зауста зауставити вити Aуман Aуман карак карактер тер славенски јамчи јо" и за $ихову трајнију власт на земљи ни си једини који најправедније поступају са подре подре#ен #еним им ту#инц ту#инцима има Славен Славени и неће неће никад никад
да влада владају ју робљем робљемLL против против $их се буне браћа браћа а не
странци Иза светског рата у јавном %ивоту сваке земље, у миру и рату, све већу улогу игра ни%и елементKсељаци и радници .о се опа%а свугде, па нарочито и у славенским земљама где овакви чине несразмерно већи процен проценат ат него него код код остали осталих х 0од 0од нас Славе Славена на овај овај слој слој је специј специјалн ално о главни лавни носио носиоц ц карак карактер терних них и културних стваралачких особина, док се на"а госпо"тина обратно бр%е кваре него код других Стога како од славјано?ила, тако ни од сада"$их градских идеолога не требамо чекати мудре нацрте будућег Славенства .о ће већ учинити тај домаћи народ са свим !!негативним!! својствима и манирима ;:
Ми смо до скора имали најнепросвећеније масе па ипак је из $их иза"ао добар број генија и јунака мача и песме / "та ће учинити те масе које се сад буде -та ће учинити свесан народ који је знао заборавити победе Ду"ана, .омислава .омислава а носити вековима црнину за 0осовом и *ри$ским Bор$и слојеви страдали су у &усији, у овај час буне се 'ољске масе на неславенску !!господску!! управу, а на југу је већ порастао човек села До светског рата панславистичке идеје кру%иле су по одабраним интелектуалним кру%оцима Данас о $има мо%ете чути све ви"е по забитим селима / тај ин?ериорни сирови елеменат са свим теретом славенске негативности, биће, по прилици, главна полуга скорој а?ирмацији Славенства 4ајнегативнији слој потврдиће нас у будућности будућности јер се ова има састајати од много негација 0ао "то сунце ди%е пару мора у облаке да при првом тре$у отуда сине му$а, тако ће просвета дићи на"а морска својства из којих ће при првом следећем тре$у засветлети громовити 'ерун
САВ'НС)А ,РЖАВА И ,РЖАВ&ВА6'
4ајтип 4ајтипичн ичнији ији послер послератн атни и Славе Славен н Стјеп Стјепан ан &ад &адић ић пропов проповед еда"е а"е једну једну др%аву др%аву !!репу !!републ блик иканс анске ке човјечанске правице!! у којој не би било !!ни војничке ни поповске касте!! н се чак и позивао на дру"тво на"их прадедова који су идилично %ивели без хијерахија, без израбљибва$а бли%$ега, сви употпуној употпуној једнакости једнакости Истина је, 'раславени 'раславени су имали овако сретну управу управу без посредника посредника изме#у човека и бога, човека и правде *ато су ви"е волели струне тамбурица од струна тетиве и лука /ли ова рајска др%ава брзо је пропала ба" зато "то је била ова ква 4езасити суседи грозно су продрмусали на"ег деду из $егова бајног космополитског сна и он је дохватио копље /ли носталгија за једном др%авом без силе ору%ја и водства све"теника остала је у срцима срцима до дана дана"$ег дана"$ег 'ознавалц 'ознавалц Славенск Славенског ог карактер карактера а ?илозо? ?илозо? Дворников Дворниковић ић ка%е ка%е да је др%ава за расног Славена само !!организовано насиље!! Докле &омани не могу без др%аве која одре#ује подељеност односа са људим а и богом, докле Bерманима ору%ана сила над потретком задовоља задовољава ва најинтимниј најинтимнији и осјећај осјећај ду"е, ду"е, дотле дотле Славени Славени јо" %уде %уде за неком неком др%авом др%авом без војника, војника, %андара и порезника 1 свима нама јо" се трза она степска стара ћуд која до%ељкује до%ељкује слободан %ивот по племенима, братствима и %упанима Мног Многа а врем времен ена а и стра страда да$а $а про" про"ла ла су док су мирн мирни и Слав Славен ени и напу напуст стил или и идил идилу у и поче почели ли др%авствовати 'рва велика славенска др%ава почетком седмог века није била славенска Rу је од славена склопио спретни ?раначки трговац Само *ато се одмах после $ега распала ДваKтри века касније, некако истодобно, истодобно, јављају се сви Славени и предво#ени својим људима почи$у прве темеље славенске власти у свету /ли и ово су биле принудне творевине научене од суседа и за одбрану од суседа Специ?ични облик славенске владавине није се имао када изми"љати< туранске и кентумске расе "ибале су стално Славене са сваке стране и они су морали на брзу руку копирати ту#ина HДодатак< у многоме ни данас нису доступне све истините ин?ормације о славенским др%авама пре 9EEE година тако да ни писац није располагао са $има како би могао уврстити податке у ову к$игу Да поновим већ једном написано &ецимо ју%ни славени нису имали потребу стварати другу др%аву кад је из реда $ихове расе било 9@ римских имератора ни су онда ту др%аву до%ивљавали као своју и могли су у миру да %иве у складу са природом на својим просторимаI 4и"та није чуд ч удо о ако се мла#и народи угледају угледају на старије /ко су горди и свесни Bермани Bермани дуго на себи вукли име и лик &има, како да и прилагодљиви прилагодљиви Славени не подра%авају ове /ли чудо је да већ ни до дана дана"$ег није на#ен постојани облик славенске организације
-то чији облици из%ивљавали су се на на"ем роду Изме$ивале су се насилне ту#инске и насилне домаће владавине и све је било накалемљено ни"та из крви саме расе *ад$а славенска велесила, &усија, 9:9= била је једина тоталитарна др%ава !!царја самодер"ца!! и мо%да је т ај Bермански Bермански облик крив да је она за добра времена онеспособљена онеспособљена за славенску мисију Десетак минулих столећа тако је било са свим на"им др%авама а и дан данас свети нам се опасно то опона"а$е и то скучава$е слободног духа славенског у готове и зар#але оквире запад$ака 4ајславенскија (ехословачка која је задивила свет својом способно"ћу, која је и политички %ивот засновала на етици и имала најбоље и најпо"теније др%авнике страдала је скоро зато "то је копирала Pранцуску Слично ће се де"авати свим Славенима који навлаче на своје све%е тело изгланцане изгланцане олупине са запада Старим 0ентумцима то јо" мо%е стајати на *ападу, као "то ће и мистични страх, лукавост и окрутност стајати старим Монголима на Истоку /ли Славенски дух излази већ јасно на повр"ину и $еговом посебном и чудном карактеру ваља потра%ити посебан мо%да и !!чудан!! облик власти Да се $егове вредности и лепота не нару%и збија$ем у уске старе оквире и дословним прева#а$ем кентумских санкционистичких закона, а славенство и ?изички очува, ваља већ поку"авати неку организацију која би задр%ала окупљену силу на"их народа а која истодобно не би много вре#ала на"е индивидуалистичке интимности Свак Сваки и главн лавни и род род људски дски у свом свом еону еону пове повести сти дао дао је и посе посебн бни и свој свој главн лавни и обра образац зац др%а др%авн вне е организације, који је редовно стајао у вези са врховним начелом и схвата$ем свог космичког поло%аја поло%аја 1 време време хамова хамовачк чко о влада владар р је бог на земљи земљи Семит Семитски ски владар владар је слуга слуга и најви" најви"и и све"те све"теник ник бо%иј бо%ији и 0ентумски су владари !!апостолски!! који иду јо" напоредо са послаником 6о%ијим на земљи 4ово сатемско време даје владара који је слуга, брат и друг народа 6а" у славенским земљама после рата разна дру"тва примају свог владара као равног !!брата!! или !!друга!! HДодатак< под утицајем комунизма у &усији ова теза се могла разумети у то време мада смо сведоци да је социјалистички модел који је спроводила &усија пропао с тим да су се задр%але позитивне тековине око социјалног уре#е$а др%аве где су "колство, здравство и друго бесплатни а приступ култури и другим видовима духовног уздиза$а веома приступачниI 1 про"лости су се редовно слабо провели они мла#и народи који су потпали у ту#а подручја и примали ту#е обрасце 'ери?еријски !!позитивни!! славени који углавном чине тзв !!др%авотворни елеменат!! страдају ба" због тога "то су научили спроводити своју организацију по кентумским ?ормуларима, не водећи обично рачуна о оном чудном карактеру славенском ни чак и мисле понекад да су расни Славени стерилна пасмина и $има би се поново могло упутити писмо "то га је Aомјаков 9F>E саставио Србима !!1чите се од западних народа али им не подра%авајте подра%авајте и не верујте у $их као "то смо ми у свом слепил слепилу у верова веровали ли 4ека Срби Срби примај примају у опрезн опрезно о људе људе који који су учили учили на страни страни,, који који су склони склони са умно%ава$е ?ормалности схвате као др%авну мудрост, мудрост, стеза$е мера као поредак, јасност на хартији као гаранцију Hкао да је то боље од савестиI, ме"а$е чиновни"тва у све ради тобо%$ег чува$а поретка, K немачку немачку хитрину хитрину као праву просвећен просвећеност ост а славенску славенску простоту као остатак остатак барбарства барбарства!! !! HДодатак HДодатак<< како ово подсећа на дана"$и став председника вучићаJI ни "то су учили на западу стварају хегемонијске организације и задивљују свет сјајним напретком и уљудбом уљудбом али на разочаре$е страдавају од тога "то своје ?ормуле не могу наметнути ро#еном народу С друге стране стоји читава галерија других 'рометеја који су учили из крви саме расе д 0ри%анића до &адића поизбаца"е ови сви големе и настране планове, свестране и непостојане акције и тако#е страда"е ни збуни"е остали свет а ро#ену крв опијају
=9
С оваквим чудацима 2вропе изгледа немогуће створити неко јединствено уре#е$е ни тра%е не"то магловити и тиме муте 2вропу Rима не одговара компликована мре%а устаљених западних закона, Hу чије се контрадикције плету и сами творциI, они у про"лости нису никад имали своје сталне власти, Hбо%е мој као ни 0ентумци у доба СемитскоI, а не смију на пречац стварати ни будућу рајску др%аву славенску Hјер би је културни запад$аци растргалиI *а младе народе никад није било једноставно изабрати одговарајући систем а камо ли за народ слав славен енск ски и који који попу попутт бого богова ва у сталн сталним им пром промен енам ама а нала налази зи садр садр%а %ајј %иво %ивота та /ли /ли у овом овом дану дану историјске кризе морали би тра%ити компромиса ако нећемо бити разапети на раскр"ћу $еном 0олико није повладати *ападу толико се нагло не сме до%ељкивати ни давна ни будућа срећа коју Славени носе човечанству 6а" тамо око двадесетог меридијана где стоји ме#а изме#у две крви, два света, где се рву грозне противности, тамо је најопасније стајали"те Славени у том појасу морали би се брзо снаћиL евентуално и дати предговор славенској организацији са &игаK&агуза да проговори 0ао "то су се Bрци јавили први иза Семита тако да би био ред сада на пери?еријске Славене Bрци су примили семитску културу и организацију, али дали су сасвим нове основе за свој кентумски род Славени у појасу, као мало предгра#е велике &усије, примили су тековине 0ентумаца али слути се да дају не"то друго Сличност граничне прве кентумске нације чудно се подудара с нама *а обоје се те"ко зна јесмо ли Исток или *апад И ми смо имали дисеју и Илијаду, сеоба и борбе, неслоге и братоубилачке братоубилачке ратове Ми све заснивамо на лепом и добром а одајемо одајемо и онај хеленски немир као да почи$емо почи$емо нове културе културе *аиста *аиста имамо имамо ми свој лимп, лимп, своје /те$ане, /те$ане, 6еоћане, 6еоћане, 8акедем 8акедеменце енце Соколство Соколство смо копирали копирали 'толомеј 'толомеј се поновио поновио у 0опернику 0опернику,, .ерпанде ерпандер р и лимпос лимпос ро#ени су у (е"кој, слепи Aомер у Србији Музе су се распоредиле у појасу / имамо и 2врипиде који узалудно проповедају ну%ну слогу браће / мо%да је и на"а судбина да по некој аналогији страдамо због на"е неслогеT Славенска им$е.и1а7
4и до дана дана"$ег упркос све неслоге није напу"тена нека ?антастична мисао о уједи$ава$у свих Славена 0ад видимо какви су се елементи натрпали у друге империје, паче и у поједине нације, онда би имали права све Славене подвести под појам !!једног те истог народа!!, и тра%ити једну др%аву Ми смо духом и језиком ме#у собом сличнији од много других народа који %иве у једној др%авној граници /ли на"а је ћуд многострука и те%е је уни?ормно владати са десет Славена него са )устинијановим армијама 0о ће да водиT 'о сили &усија, по господству 'ољска, по јуна"тву )у%ни Славени, по вредности (ехословациT 0уг 0угла земљин земљина а заиста заиста задово задовољни љније је би се обртал обртала а кад кад би у једно једнојј др%ави др%ави Самови Самовихх дименз димензија ија саставили саставили че"ке че"ке политичар политичаре, е, југославе југославенске нске војнике, војнике, рускопо рускопољске љске културне културне и социјалне социјалне раднике раднике Иако нит сродства није прекинута, иако је сва сродност јо" силна, редовним путем том сну идеалиста нећемо се надати &уси гледајући своју богату мапу неће се оду"евити за незнатне крајеве иза $ихових граница а ми поред све лекције коју нам је указала историја, поред све модерне изобразбе, саобраћаја и разумева$а, нисмо сигурни да ћемо мимоићи грчку судбину 4е јединство< него нека буде слављен у векове ко на"е племенске настраности уколотичи и спречи пролива$е бар братске крви 'ре рата ми смо се ипак надали да ће све те"коће од нас откла$ати &усија 0ад је она нагло нагло си"ла са водећег Славенског места ми смо упрли очи у мали (ехословачку *емља са најбољом и најлеп"ом владавином развила је и заставу славенске водеће нације 4апредак, морална и ?изичка сила $ена изазва"е гласно удивље$е Док наједаред одјекну једноставно са Aрадчана< !!Дојчланд ибер алес!!J
во су најкритичнији дани Славенства 4е"то јо" имамо 'ољску као велесилу, али германски облик владавине заслепио је водство уским националним егоизмом да отуд не мо%емо очекивати славенску за"титу 'озитивни и негативни полако се сретају 1крајинци по славенски тра%е да се приклоне ту#ину 1 6угарској се ди%е село против града, славенско море на ону неколицину атависта 0раљ је германске лозеL облик власти јо" ви"е ту# Мртви трибун Стамболски цепа покров свој, земља се надима Bде ће нићи славенска водећа речT )угославија је изабрала дивно славенско име 4а $еном трону седи једини краљ света од славенске крви и једини који се одгаја не"то кроз свеславенску организацију 'о"тена монархија најсретнији је облик владавине а ово је све%а династија која је као искра под ударом искочила из крви саме расе Мо%емо ли се онда надати да ће ова земља повести СлавенствоT Или ће нас збунити брзи дога#ајиJT Мо%емо ли се надати да ће се под таквом новом егидом јавити људи који ће измирити степске и ду"ановске ћудиT 4есре#ене снаге крећу се на све славенске стране и негде ће проговорити 4ајволео би порећи да ћемо ба" ми бити авангарда Славенства 0оначно ако ми сатемски грци прома"имо, јединство &усије опет примукава на мисао о неминовној славенској а?ирмацији сквр$ена мајка понизила се је губећи име и невиност, за срећу човечанства пала је на дно %ивота, али из тог безгре"ног зачећа да донесе новог богоKчовека са блиставим именом славенским 0ао "то богин$а И"тар силаза"е у пакао да на#е човека, тако и она паде да би из $ена крила могао Славен узрасти .о је управо у духу руске ду"е и $ених генија< И богодани .олстој силази у прљаво дно %ивота да отуд истегне човека и врагодани &аспућин ка%е да треба сићи у грех да би се могао уздигнути Совје Совјетск тска а др%а др%ава ва једин једини и је специ? специ?ича ичан н облик облик кога кога су избаци избацили ли Славен Славени и / да ли она одго одговар вара а славенском духуT .амо су ето !!републиканске и човјечанске једнакоправности!! а нема ни !!поповске каст касте! е!! ! 5ојн 5ојнич ичку ку касту касту нека нека им заса засад д и прег прегле леда дамо мо /ли /ли куда куда ћемо ћемо са парти партијск јским им теро тероро ром м и немилосрдном лукавом окрутно"ћу туранскомT д Славена Михајла 6аку$ина, од расних нихилиста, који су хтели скида$е свих терета уредаба и конвенционалности, изникао је ре%им који наново скучава на"ег индивидуалца 0ао и у исконско доба Славени су свалили с валили један терет да би се дочепали већег -пенглер оно рече да је комунизам код &уса успео на !!једном усрдном неспоразумку!! и да ће &уси на крају скинути ту !!тиранију точкова и ма"ина!! 1 свему покрету ипак постоји једна половина славенска и како екстреми комунизма бледе ми опа%амо како та народна половина све јасније остаје .у се мо%емо чему надати !!6ухаринци и ?а"исти!! спадају већ у исту врећу као код нас !!)евреји и комунисти!!J 0улт Маркса и 2нгелса не постоји, у Москву долазе дневно хиљаде да гледају мртво тело 5И 1љанова Странка носи $егово име, место марксизма све ви"е се чује !!ле$инизам!!L а да и не говоримо како тај комунизам неосетно прелази у неки руски социјализам с оцијализам Син понемченог )евреја, Маркс, бе"е пријатељ Bермана Bермана и верова"е да ће конструктивна немачка нација провести $егове идеје а мрзео је Славене, K ту расу о чијој неспособности причају брда немачких к$ига Мо%да то знају &уси )евреји су доду"е неки на" квасац, ваљда "то до#о"е с југа ни су дали првог хуманисту кр"ћанства, масо масонс нств тва, а, &у%и &у%ина на крст крста а и ето ето груб грубог ог ком комуниз унизма ма 'а ако ако су се сви сви наро народи ди поре поред д $ихо $ихови вихх интернационалних идеја национално осећали, за"то то неће &усиT / ако би комунизам управо и успео где где би Bермани мировали у комуни са с а &усима а да не испоље своју супериорностT 6а" ово заокру%ава$е =;
од 4еславена Hа то нарочито у ме#ународним ме#ународним заплетајимаI повраћа &усе бр%е к родини Ми знамо за комунистичке поку"аје 'латона, 'итогорејаца, -партанаца, кр"ћана, анабаптиста, итд /ли нека би &усија добила краљаK?илозо?а, какав би једино убла%ио $ену бунтовну ћуд, нека би тај поку"ај успео сасвим, па ми ћемо бити сретни "то се најбољи образац указа на на"ој страни И макар Москава остала !!интернационална!! као и &им &им је примио столицу хри"ћанства у часу пропада$а 4ихилисти су се јавили пред освит славенске расе расе и као као ирониј иронија а из $их се јави јави конст конструк руктив тивна на др%авн др%авна а идеја идеја која која притисн притисну у голе големи ми просто простор р земљани .о је голема предност Ми смо преблизо а да би могли сагледати последице гигантских руских експеримената, који немају ни"та подобно у историји /ли већ и $ихови ?анатици виде да је не"то преура$ено Дозвољава се свака револуција да оде у екстрем, а камоли не &усима којима из ду"е избијају скокови и екстреми Ми морамо чекати да видимо плодове руске крви Hмакар ћемо на%алост тада већ гледати крв на *ападуI нај човек са 0авказа мо%да и није проклетство славенско зато "то говори руски као и 4аполеон ?ранцуски 'етар 5елики поведе &усију под изговором< !!4а"и људи не почи$у ни"та док их се на то не натера!! Стаљин копира 'етра ви"е него 8е$ина и ствара јаку !!социјалистическају родину!! 4евидљива &усија има свој незадр%ив историјски пут И мо%да је ба" сада"$и $ен ход почетак будуће славенске власти а $ен неумољив и очајни став праобразац славенске и људске будућности Bосподски врхови гордих славјано?ила нису могли угрејати све славенско море ни уз моћно ору%је православља (е"ки врхови упла"или су се совјетизира$а и издалиL аристократи немају тако силну ду"у да би загрејали дубоко море 7.ворци мировних кон?еренција тек су били одахнули кад су место нагрдне двојне монархије дочекали напредак малих славенских др%ава /ли при"варак да смо !!анархистична!! раса јо" нам нису сасвим дигли Vуди су поспрдније нару%или нихилисте него прве хри"ћане Vуди су ру%или и Славене Ма из оваквих ничу велика делаJ 1 овој ускоме"аној дана"$ици дана"$ици ускоме"ани ускоме"ани славенски славенски дух мо%е мо%е јо" "та замутити а касније касније 2вропа ће да учи 'уцају 'уцају западне ?орме на пери?еријским Славенима, чује се лом техничке и административне тираније на &усима ра#а се један човек који рве за простим др%авним инструментом без прет$е парагра?а, а који ће пристати комодно комодно сваком индивидуалцу индивидуалцу )есте 4а овом заокрету повести мораће попуцати све старе ?орме и норме а угибљиви славенски дух провући ће се за даље органитова$е И јер је смена родова неће победити !!позитивни!! него ће победити они други са оним поспрдним именима 'обедиће ти ин?ериорни људи са ћудљивим и протусловним карактером, са теретом смионих идеја, са немирним и несталним путевима .аква је ћуд четвртог четвртог рода, расног Славена, Славена, таква је ћуд ћуд мора, а таква се указује указује и ћуд наредне наредне историје која се све ви"е ви"е осла$а осла$а на не постој постојану ану ћуд маса маса Из таквог таквог мора мора испол исполин ин 'роме 'рометеј теј има да изнесе изнесе Свечовека а све друго је пролазно и прелазно
САВ'НС)И НАР&, С' РА8А А &СТАИ И!РА8А
6езбројним насиљима и ратним крстаре$има ду% векова преко славенских ле#а у сваких десетак година требало је да оваквог народа нестане, као "то је нестало доброћудно доброћудно и силно с илно племе Маја при
појави белих истребљивача Ма"та$е, ?илозо?ира$е, узмица$е, трстика у зубима и изме#у сабаља толиких тирана провуче се овако силан родJT Мисли ли природа правити чудо или их чува за какву задаћуT 1 овом времену кад многи народи узвикују о својој историјској мисији, ваљало би заиста коју зуцнути и о мисији славенских народа /ли не морамо се ми ба" ни испрсавати< та то је потребно инима који се налазе пла"ити да су без мисије Сама промисао стара се о својим намерама 6ог, природа, природа, закон узрочности или већ ко други, стара се и за на" род 0рв славенска била је кусур свем завојевачком свету али за једну одрубљену славенску главу ницало је нових "ест< химера је расла Могло би се рећи и ви"е него !!6о%е правде ти "то спасе од пропасти до сад нас!! .ри деценије иза те"ког рата са Aиксима неки египатски папирус се јада како број поро#аја опада и како неће бити војске *аиста 2гипат је тада по"ао доле и никад се ви"е није усправио Иза европског рата види види се то и код код западн западних их народ народа а До Светск Светског ог рата рата 4емци 4емци су често често приго приговар варали али братуче братучедим димаK аK неприј непријате атељим љима а Pранц Pранцузи узима ма како како се деге дегенер нери"у и"у 0елт 0елтско ско герма германск нска а крв, крв, која која је раније раније до"ла до"ла до изра%аја, заиста се је раније почела и изра#ати /ли иза рата сјајно то на себи уочи"е и Bермани Ме#утим код Славена та ствар стоји прилично обрнуто Интересан Интересантне тне су пропорциј пропорције е ових двеју најјалчих најјалчих раса за које које мислимо мислимо да ће се обрачунати обрачунати у скорој скорој будућности 1 2вропи је било свега Bермана< 9F9E године C: милиона 9:9E 9C D 9:;E 9= F HДодатакI DE9@ F= Hса /устријом и -вајцарскомI 9EE HДодатак < данас урачунати све западне земље које делује делује посва#ано по многим пита$има али то је ви"е в и"е маска за јавност јер оне од 9F9D, 9F9D, после 4аполеона, 4аполеона, не ратују истински једна против против друге Сви накнадни ратови су обмана срачуната да се не уочи права истина тј поход на истокI 1 истим годинама број Славена у 2вропи кретао се је овако< 9F9E године >C Zdedfgh 9:9E 9F @ 9:;E DD > HДодатакI DE9@ 9=> са &усима у пост Сов &епу+л 9@> HДодатак< данас мо%да узети у обзир и додати све славенске земље изузев 'ољске која има т ај отворени непријате непријатељски љски став према према &усији &усији или све православн православне е др%аве др%аве плус оне које су савезнице савезнице као Сирија, Иран, Иран, Индија Индија,, 0инаbI 0инаbI HДодат HДодатак ак D< Мад Мадан ан 8ал Bол са универ универзит зитета ета *ападн *ападне е Pлорид лориде е бројно бројност ст свих свих Славена проце$ује на D>E милиона, али у ствари није испод ;CEI 1 зад$ем столећу статистике показују да код &омана и Bермана број прира"таја стоји или пада, а код Славена да стално расте 4емачки статистичар 6ургдоер?ер израчунао је да ће сама европа 9:>E године имати ;E; милиона Славена, "то ће тада чинити преко половине $еног становни"тва &ачунајући да су у рату ипак најви"е страдали Славени H&усија сама изгубила ;@ милиона кроз рат и револуцијуI ове ци?ре запрепа"ћују запад$аке који поред свег упи$а$а не могу нас стизати HДодатак< то су били показатељи до D св &ата, али је онда уследио велики велики број %ртава на Славенској страни, уследио уследио је опоравак током =C година година да би распу" распу"та$е та$ем м 5ар"ав 5ар"авско скогг савеза савеза и настај настаја$е а$ем м смутни смутнихх времен времена а у &усији &усији девед деведесе есетих тих до"ло до"ло догубитка од од скоро 9E милиона Демогра?ска слика слика &усије се откако је 55 'утин стао на чело др%аве значајно променила Морталитет становника у &усији са 9,C милиона годи"$е у 9::: години сма$ио се =C
на D9 хиљаду у DE99 години, години, то јест @9,C пута .ек од DE9DKте DE9DKте беле%имо беле%имо опоравак опоравак "то се види из прило%еног гра?икона Док у 4емачкој у зад$их ;E година опада 4а гра?икону је видљив раст али он је еквивален еквивалентан тан расту броја странаца^зе странаца^зелена лена линија на гра?икон гра?икону у вде би требало требало додатно додатно обрадити ову тему са табелама и показатељимаI
Други немачки статистичар &ајтингер за 9:>E израчунава за )угославију DE милиона ду"а До те године он означава пораст становни"тва код нација овако< Pранцуска 2нглеска 4емачка 6угарска )угославија
EX Hодносно опадаI ;,:X C,>X ;9,;X ;D,CX
1 зад$им статистикама од 9:;E године број поро#аја на становника појединих земаља износио је овако< -веди, 4орве%ани 2нглези 4емци Pранцузи (ехословаци &уси )угославени 'ољаци 6угари
9C 9> 9@ 9F D; ;= ;C ;: =E
)у%ни Славени, 'ољаци и 1крајинци у 2вропи се немило плоде .е бројке упла"иле су власти на западу западу Aитлер и Мусолини Мусолини који су некада некада били за !!рационала !!рационалан н брак!!, брак!!, употреби" употреби"е е све силе да повисе пораст пучанства /ли је природа по прилици јача од људи макар ови били и диктатори 1 )угославији нико не пома%е бракове и мно%е$е Дапаче и насупрот Ме#утим на"е становни"тво, поред великог помора, дневно расте за CEE, односно годи"$е око DEEEEE ду"а .ако би смо могли вечно годи"$е губити 9EE пукова војника па да ни"та не осетимо / за"то све овоT 5ратимо се на почетну главу и видећемо< Bрадови и селаJ Све западно европске земље земље начичк начичкане ане су градо градовим вима, а, а славен славенске ске земље земље редо редом м су аграрн аграрна а села села Сељак Сељак нигде нигде није није покварен да би брак претворио у изве"тачену сексуалност а %ену примао као предмет за насладу н неће да зна за ве"тачка средства "то трују плод људски људски на рачун задовољства 'рема томе премоћ Славенства над &оманоKBерманима ле%и у основној премоћи села над градом
0ако се природа стара да ру"и и ди%е градове тако ру"и и ди%е расе 6иће онда да је томе неду%ном и неагресивном роду славенском не"то досу#ено и наме$ено, кад се оволико попео 'ре 9EEE година било је Bермана дупло ма$е од &омана, а Славена дупло ма$е од Bермана Данас ме#утим у 2вропи има &омана 9EE, 9 EE, Bермана Bермана 9CE а Славена DCE милионаJ 0ада узмемо у обзир да су романске и германске нације већ толико разро#ене и удаљене да те"ко спадају и у једну расу, онда је поло%ај Славена повољан Специјално &умуни, Pранцузи и 2нглези чине један хабе" Hдодатак< Hдодатак< мислим да се преводи као као ‘‘спојKсастав‘‘ I посебних раса,Kме"авину раса,Kме"авину 0ентумаца 1право је чудо како се природа постарала да пру%и и довољно простора за ову расу која се најви"е мно%и и како сви ти завојевачи Истока и *апада нису ово преотели 2вропа сва има повр"ину од 9E,E>EEEE квадратних километара д тога отпада< 4а славенске земље C,C9EC:C на неславенске земље =,C=:=EC 'овр"ина европске и азијске &усије износи заједно D9,9@>9F@ квадратних километара 5ећа половина 2вропе је славенска &уско земљи"те веће је од две 2вропе 4а запад западу у се већ отворе отворено но пла"е пла"е од славен славенск ске е поплав поплаве, е, пи"у пи"у се к$иге к$иге о !!славе !!славенск нској ој опасн опасност ости!! и!! 8удендор? 8удендор? генерал прорича мар" славенских чета улицама 6ерлина Сва та вика није неоснована, макар ми не поте%емо ору%јеL плима славенског мора растеb
ПР'!ИРУ НАС &НИ СА !АПА,А
&азастрите геогра?ску карту *емље 0ому је бог дао очи а врана мозак не попила види јасно да 2вропа уоп"те није никакакав континент на је истру%ена рука /зије са четири ма$а полуотока Свеједно, горди 2вропљани азијско испупче$е, тај полуоток, полуоток, зову континентом вакав појам дао је кентумски род за
време
своје
владавине,
па
алал
му
вера
HДодатак<
појаснити
помоћу
iiiсхiикипедиаорг^iики^2вропа и iii iiiсхiикипедиаорг^iики^2 схiикипедиаорг^iики^2уропаjXDFмитологијаXD: уропаjXDFмитологијаXD:II /ли не мо%е се разумети и опростити када они под појмом тог !!континента!! 2вропе узимају само западну 2вропу до оне на"е трансверзале, као да је она боља половица 2вропе, по којој гази славенска нога не постојиJ !!ријентална 2вропа!! поми$е се као друга класа &усија и 6алкан су делови којих се величанство 2вропа мора срамити 4е чудим се онда једном &усу који је сваку европску карту кри%ао и називао !!руском!! 'о запад$ачким теоријама Hуглавном немачкимI сви /ријци потичу од истог т *в !!индогерманског!! рода 2литу те индогерманске скупите чине Bермани и &омани, док су Славени $езин негативни део, нузпро нузпродук дуктт и отпада отпадак к )едни )едни су преде предестин стинира ирани ни за владај владајуће уће а ови други други за робове робове Hкао Hкао у доба доба римскоJI Сада се ме#утим зна да се аријско име односи само на Сатемце а са Индијом у вези су само Славени 0уда сад са 0елтским именом HгерманkсуседI кад се мислило да потиче од санкритског BирKману HмудрацIJ 4еки заједљиви доказива"е да то долази од немачког !!гернKман!! "то би било отприлике !!уобра%е$ак!!JJJ Истина Истина је и раније раније светск светске е силе силе омалов омалова% а%ава авале ле су мла#е мла#е и сирови сировије је нације нације али како како запад$ запад$аци аци ниподи"тавају Славене о томе нема равна примера / ваља знати да изме#у нас и $их стоји ма$а =@
култу културна рна разлик разлика а него него изме# изме#у у старих старих и барбар барбара а 'а свеје свеједно дно,, ако ако се негде негде у центри центрима ма *апада *апада испрсите да сте Славен погледаће вас као да припадате племену 2скима / ако узвратите да сте члан вредног и великог народа насмејаће вам се у брк ни вас истина могу примити и пријазно, као господар слугу или по"теног радника 4екад паче и самилосно али никад као раван равнога /ко се расправља о војнополитичкој равноте%и у свету тад се о Славенима говори као о споредној сили /ли ако нам се не призна "то смо раније заустављали бујице које су се ваљале да поазијате 2вропу 2вропу,, за"то за"то се бар не води води рачуна рачуна да Славен Славени и данас данас монтур монтурири ирирај рају у Hдодата Hдодатак< к< имају имају ^ве%у ^ве%у ^поди% ^поди%уTT уTTTI TI
исти број војника војника колик колико о сви запад$аци запад$аци скупа скупа и да су исти исти ти војниц војници и дорас дорасли ли
најбољим војскама 2вропеJT /ко се не призна да смо дипломате зато "то смо у бојевима добијали а за столовима губили за"то се не цене Масарик, 8е$ин, 'а"ић, &адић, Стамболски којима они немају равногJT /ко се састају ме#ународни научни, уметнички и ?илозо?ски конгреси деси се да буду позвани и Славени, као куриозитет ни су чланови другог реда, мудраци с пери?ерије културне 2вропе, провинцијалци у граду на западу 0ао да имена 0оперника, Мендељејева, 8обачевског, 8обачевског, Достојевског, Rего"а Rего"а,, Добров Добровско скогг, 'упина 'упина и др Или %ивог %ивог .есле, есле, 6азале 6азале,, 'етрон 'етроније ијевић вића, а, Мере"к Мере"ковс овско когг, Ме"тровића, вреде као изнимка, као случајни који гениј из Сиама )език славенски на оваквим састанцима не долази у обзир, чак ни богати и слаткоречиви руски којим говори"е најдивнији генији и којима говори она часнија половина 2вропеJ HДодатак< и у дана"$е време се потенцира 2нглески, Pранцуски и 4емачки на у"трб &ускогI /ко се на западу говори о култури и цивилизацији никоме не пада на памет да ту мисли и на Славене /ко се пи"у лексикони, антологије или "тогод о јунацима пера и мача, онда тамо славенско име не попада рсон 5елс у својој великој Историји света дао је Славенима тек који листJ 'ослед$а к$ига о великим војсково#ама света, коју смо и ми лакомо превели, наводи све јунаке од 2паминонде до данас данас 1нет 1нет је и безна безначај чајни ни градит градитељ ељ утврд утврда а 5обанL 5обанL али Gи"ка Gи"ка,, Собје Собјески ски,, Суворо Суворов, в, 0утуз 0утузов, ов, .имо?ејев, Муровјев, или Ми"ић, Степа, или ма и један други од Славена, нису могли бити ни успут споменути иако су толико пута дали крв за спас запада -тит Собјескога добио је и своје сазве%#е на небу, али ту није могао добити обично призна$е иако им је за"титио културу од .урака HсманлијаI ни нас напросто не признају за народ и онда има јо" нас који се поносимо кад нас они почасте својим !!високим!!дру"твом *биља, ако ко у сада"$ој &усији не мо%е ни"та разумети и оправдати, а оно мо%е онај $ихов бескрајни презир према целокупној западној култури И није замерити оним на"им ?илозо?има који негде негде диго"е вику на те !!интернационалне ! !интернационалне разбојнике &оманоKBермане!! &оманоKBермане!! Имало образовани Славен, ма откуд, зна за Монако, Исланд или Мадагаскар бразовани 2нглези не знају где се налази )угославија 1 парламенту :EX посланика не зна где се налази та !!безначајна земља!! земља!! (ехослова (ехословачкаJ чкаJ Итд HДодатак< HДодатак< то је било пред Aитлеров Aитлерову у окупацију окупацију кад се у парламен парламенту ту распра расправља вљало ло и где парлам парламент ентарц арцима има је та (ехос (ехослов ловачк ачка а била била тамо тамо негде негде далек далеко о у дивљим дивљим пределимаI 4ије се чудити Сваки 9DEKтисући 2нглез је милионер у Pунтама, благо света тече на $ихов оток као на?та цевима из Мосула на $ихове танкове 'ознато је ми"ље$е да смо ми колонија Pранцуска HДодатак< тада"$а влада и краљ су били окренути ка Pранцуској па од туда и то ми"ље$еI *намо "та мисле Италијани о !!балканским!! суседима, 4емци о !!источним!! итд (ак и монголски отпаци, Ма#ари, једнако гледају гледају са висине на све Славене Bорки случај (ехословачке дао је савр"ену потврду свега и ако нам 6ог не %ели завести умове могли
бисмо прогледати Судет Судетске ске крајеве крајеве наставају наставају понемчен понемчени и Славени, Славени, крви славенске славенске носе и оба велика диктатора, диктатора, крви славенске носе безмало сви људу сред$е 2вропе И док ми верујемо $иховој култури сикће на нас потуричка крв *а верност нас награ#ују презиром И да смо ми славени други народ брзо би 2вропи отказали пријатељство /ли ми носимо несретни карактер који ту#ина воли него свога HДодатак< ово је добро уочио писац поготово у примеру AрватаI
С'РИ(А С','9И2 РАТ&ВА
4е вреде вреде проповед проповеди и СакиаKМун СакиаKМуни и 6уде, 6уде, 0унгKPуKOе 0унгKPуKOеа, а, Исаије Исаије и )езекиљаL )езекиљаL не користи користи наука наука Сократа, Сократа, коме комедиј дија а /ристо /ристо?ан ?ана, а, страда страда$а $а Спаси Спасите теља, ља, као као и наре#е наре#е$а $а цара цара 'роба, 'роба, а нити нити дипло дипломат матиса иса$а $а 6ријановаL народи хоће рата барбари и цивилизовани &атJ< убојство, пљачка, "пијуна%а, издаја а иза тога славља, одликова$а и слу%бе бо%је захвалнице, з ахвалнице, руга се .олстој .олстој СвеједноL ни $егов гениј !!који се не опире злу!! неће уни"тити рата, као "то неће ни $егови племенити паци?исти Славени 5иктор Иго залетео се и рекао< !!1 двадесетом веку неће бити разлике изме#у војсково#е и месарског "егрта попрсканог крвљу Мир ће владати 2вропом, она ће се звати (овечанство!! / у том двадесетом веку културна 2вропа најмарљивије преобраћа плугове у топове 6удимо дакле на чисто да су ове добре мисли одви"е преура$ене преура$ене 'рва два сина /дамова започели започели су рат и ту љагу до краја ће ваљда ваљда носити ка%$ено човечанство 0ако би се иначе изме$ивали правда и силаL стари и нови системиL људи, нације, расе и родовиT 0ако би иначе напредовао точак историје, како би осећали да постојимо, да није тих променаT 0ако би наиме осећали да смо заиста ка%$ени 4ајкултурн 4ајкултурније, ије, умовима умовима и простим простим створовима створовима најнапуче најнапученије није тло господ господарице арице 2вропе 2вропе најте%е најте%е је и притиснуто спремљеним %елетом и ратном психозом Две нације H4емачка и ИталијаI, које се најви"е хвале својом дугом и високом културом, престављају напету пу"ку којој на отпонцу др"ће ка%ипрст (им се срачуна сигуран исход рука ће потегнути 'остоји, истина, јо" страх од недогледног хаоса који би могао нићи у овако густом становни"тву Историчар 5елс у свом делу !!&ат у ваздуху!!, политичар 8ојд _орY у изјавама и др, па и сам ратник Мусолини, толико пута су нагласили да следећи европски рат баца у понор сву цивилизацију 0о ће ту сатанску игру започетиT 1 свом %ивотном елану скоро сви народи историје започели су своју а?ирмацију ратом Славени су ето започели духом ни су и јо" дакле верни ћуди прадедова .о су јо" увек народи који своју нараслу снагу ра#е тро"е у домаћим задевицама, а споља се извлаче сваком заплетају 2вропљани који су упознали ратну ћуд ју%них славена мислили су да ћемо ми иза погибије 0раља /лександра опет бацити свет у пламен /ли за ту вредну главу није пала ничија, нити се догодио и најма$и инцидентJ 2вропа је задрхтала јо" једном по пита$у (ехословачке 'опут своје ју%не браће (ехословаци су показали исто моралну снагу 'рви су возили из иностранства убијеног краља, други су гледали мрцваре$е свог др%авног %ивотног тела ба су стајалли стиснутих усница са којих није по"ла ни прет$а ни молба Историја Историја не позна ни"та подобно подобно 4еславени 4еславени су запа$ени запа$ени 0о разуме разуме ту затају и двојни карактерJ Стога, макар и био ред на нама, нико не мисли да ће нови бунтовни Славени ненадано згазити 2вропу Rима је доста ако стоје на своме непобе#ени /ли историја сама игра своју игру и у $ен ритам мораће =:
пасти и добричине Славени Сузе са .еразија .еразија и 5ацлавских намести неће бити довољне довољне 5ећ добро добро столећ столеће е кола кола се кр"е кр"е ба" на Славе Славенст нству ву 4ејед 4еједнак наке е битке битке са .урцима урцима,, Bермани ерманима, ма, &оманима, учини"е да се сви ови ипак повуко"е у своје границе 4а на"ем се пита$у узвитла и Светски рат а умало се двапут и не понови 4ове др%аве, које запад$аци призна"е после дугог крзм крзма$ а$а, а, испо испоља љава вају ју сад сад све све већу већу вита виталн лност ост &уси &усија ја је изра израсл сла а у неко неко пла" пла"ил ило о Изди Издиза за$е $е !!ин?ериорне расе!! вре#а $их а сами дога#аји, као да их усуд прати натурају се на славенске народе народе 4еће проћи велике године и на на"им ле#има започеће се ново крваво коло, из кога ће по %ељи 'ровидности 'ровидности испливати испливати оно "то је најздрави најздравије је Славенских Славенских аспирација аспирација неће бити али старе нације свој силазак са престола света морају попратити почасном паљбом топова HДодатак< у на"е време С/Д се спремају да ратом предупреде предупреде пропаст пропаст али и $их чека силазакI 0арактеристично је да је &уски послератни ре%им на"ао свој најзао"тренији полус ба" у Италији и 4емачкој, главним преставницима 0ентумских раса, макар ови народи не граниче нигде са &усијом Специјално Специјално нова 4емачка 4емачка дигнута је директно директно на самом супроставља$ супроставља$у у Москви Москви 'о историјск историјској ој аналогији смене раса, по степену зао"трености полова, па дијаметралној разлици карактера, по геогра?ском поло%ају и по неминовности удеса долази 4емачка као главна протуте%а &усији и сва серија будућих великих заплета биће у знаку $ иховом /рхитект париске изло%бе од 9:;@ погодио је снове судбине када је на најистакнутијем месту поставио големи руски павиљон у право сучеље немачком Два Yина, старији и мла#и, понеће се у следећем столећу, столећу, а све "то буде уз $их биће само трабанти једног или другог HДодатак< у дана"$е време улогу 4емачке је преузео 4/. пакт којим руководе С/Д с тим да знамо да се ради о истој пасмини 'ренебегавају се чи$енице да у С/Д %иви око CE милиона становника са 4емачким пореклом и то да је након слома .рећег &ајха огромна већина већина злочинаца злочинаца и научника научника пребачено преко преко /тланти /тлантика ка и несметано несметано наставило рад Дана"$и Дана"$и Северно /тлантски /тлантски савез на релацији 5а"ингтонK8ондонK6ерлинK&им 5а"ингтонK8ондонK6ерлинK&им је ни"та друго до настављачI Ми нећемо рата 4а"и најодговорнији му%еви изјаснили су се јавно пред светом да %еле да се на"е ору%је никад не умрља људском људском крвљу 1дес 1дес и људи тога не слу"ају Ми на )угу имали смо често исту судбину са (е"ком чекивати је да ће нас и дога#аји повући да ће и нас притиснути све док не реагирамо Ми ћемо поћи кад већ будемо дубоко повре#ени, када славенски, будемо могли поћи са песмом< !!4е ми, не ми, но громовник, ком ваљаде сви да дворе!!
)А)ВИ СУ Т& ,У2&ВИ П& 'ВР&ПИ
(етири децимална меридијана деле 2вропу у четири опасна појаса који ће децимирати несретно становни"тво $езино 4а првом се налазе 8ондонK'ариз капиталистичке капиталистичке демократије 4а 9E 6ерлинK &им &им ?а"и ?а"ист стич ичка ка осов осовин ина а и 5ати 5атика кан н 4а DE слав славен енск ска а тран трансв свер ерза зала ла 5ар" 5ар"ав аваK аK6е 6еог огра рад д 4а ;E 8е$инг 8е$инград радKк Kкому омуниз низам ам 8е$ино 8е$инов в -та ће бити бити из тога< тога< 0апита 0апитализ лизам ам и комун комунизам изам 7 два света, света, ?а"изам и комунизам K два света, хри"ћанство и комунизам 7 два света, па славенство и комунизам, мо%да 7 два светаT 0ао нигде на свету, на овом уском тлу 2вропе устобочиле су се четири грдне противречности, ме#у којима успут %ивимо и ми Славени Bолеми руски замах поделио је сав свет с вет против себе< у сучељу западни капитализам, десно германски ?а"изам, лево хри"ћанство / све четири немани су подједнако подједнако и једна против друге 4ајстарије хри"ћанство ломи се у најхри"ћанскијој &усији, -панији, 4емачкој па и у самој Италији но ви"е не иде за пролева$ем крви јер се истро"ило у хри"ћанским ратовима 1 свом ходу морало је попу"тати напретку науке који је изазвао капитализам 4и капитализам не ће крви јер му је
потреб потребно но за покрић покриће е вредно вредносни снихх пап папира ира,, K али том негат негативн ивном ом страно страном м изазва изазвао о је ру"ила ру"илачки чки комунизам *а повраћај старог реда овоме се супроставио ?а"изам 4еко хоће и мирJ /ли ?а"изам безувјетно води у империјализам и рат, а комунизам безуветно у анархију и револуцију д $ихове буке мирољубива мирољубива славенска реч неће се чути, 2вропа ће остати сва са с а јаком десницом и јаком левицом које ће на свом телу поломити 2нглеска 2нглеска 4ајзападнија земља *апада има не"то ма$у повр"ину од )угославије а =@ милиона становника од којих су само @X сељаци 'рибли%авала се културна или ?изичка пропаст запада $ен поло%ај је једнако незавидан незавидан 4а ва"ингтонској кон?еренцији 8орд 6ал?ур узвикнуо је< !! 4е заборавите да је на" поло%ај поло%ај јединствен Ми %ивимо на отоку који има хране само за DE дана /ко нећемо бити блокирани и пасти од глади морамо под сваку цену одр%ати слободне везе са морима!! /ли превртљиво Средоземно море ви"е не изгледа изгледа поуздано 5ерни доминиони отпадају један по један Суседи се опасно ?а"изирају Сваки $ихов покрет ка империјализму "тети 6ританију, а један такав непријатељ у Медитарану омета сваки транспорт ако не и потпуно затвара она два уска пролаза'рви јачи поремећај сила у 2вропи обара неминовно дозрелу империју ко Pранцу Pранцуске ске се сте%е сте%е ?а"ист ?а"истичк ички и обруч обруч До пролећ пролећа а 9:=E 9:=E биће биће довр" довр"ено ено ору%а ору%а$е $е и савез савез демокра демократских тских земаља, али у то време -панија -панија је већ ?а"истичка ?а"истичка .радиције радиције коче ове старе земље земље *апада и оне не могу стизати дога#аје 5екови су про"ли 4емачка Му"ки вите"ки лик, мач, оклоп и господова$ем светом Меку"це, ма"таре, Славене треба потчинити да би се из $их избила искра за напредак човечанства .реба .реба ту голему масу дисциплиновати -та би створила 4емачка рука да има 1крајину 1крајину /ли то је голем сан 0о ће дисциплиновати толику масу / да то успије "та би билоT -та би било да сви с ви &уси постани као 'русиT Ипак 4емачка у догледној будућности неће пропустити прву згодну прилику да се ма"и &усије волико народа у диму ?абрика а толико тамо простораJ /ли прва етапа ће бити свакако на другу страну Италија Срећна комбинација са кр"ћанским духом и германским телом издигла је ?еничку ову нацију после далеког пада &има и Млетака, да би се сва три /ријца састали на истој висини као у три атрибута бо%анска< Славен, Bерман и &оман K осећа$е, воља, интелект 5оља, сила, налет, K начело германско Интелект, спретност, ве"тина, начело романско Саосећа$е, правда, хуманост, начело славенско .ри атрибута могуће и један против другога Сам поло%ај поло%ај Италије у Медитерану такав је да сваки $ен $ ен покрет сусреће западне демократије демократије а $ена сила је нарасла да се неда лако парирати Pа"изам Bлавни подстрекач рата су свакако ови људи који га проповедају а хоће и морају га изазвати Aри"ћанство и капитализам тра%е мира али ови то не могу Све се је сплело тако да прекретница повести мора затитрати Pа"из Pа"изам ам се саст састој оји и у узру узруја јава ва$у $у духо духова ва до оне оне мере мере где је чове човек к спре спрема ман н све све извр извр"и "ити ти без без проми" проми"ља$ ља$а а 'ретер 'ретерива ива$е $е патрио патриотизм тизма а пали пали експа експанзи нзивно вност ст и излаз излаз из тога тога је само само рат, рат, чак и у повољнијем економском поло%ају него "то су ?а"исти данас &азлог је лак< Италија је из+ила спор 1алK 1ал, који је Hпо италијанским земљаним картамаI >Eкм 4а етиопској страниL )апанци су узели МанYурију због убијеног о?ицира 4акамура који није постојао 4емачка је уни"тила (ехословачку као пу"карницу против себе а за рат у 2вропи ће имати и стварнији разлог разлог / исход ратаTT Стале"ке др%аве сред$ем века пале су Свето римско царство немачке нације пропало је певани C9
сман хтеде повратити сјај сманлија и погибе под ногом свог роба -пенглер учи да сазрела култура култура избацује експанзивног експанзивног човека који који нагло нагло тро"и своје духовне духовне снаге .аква нација, ка%е ка%е прелази прелази касније мирно ту#инцима из руке руке у руку руку Pа"изам Pа"изам игра !!ва банк!! Hдодатак< Hдодатак< ?игуративноK ?игуративноK играти ва +анк ставити све на коцкуL тј или остати или пропастиI Свако у свом карактеру носи своју судбину судбину 4агао карактер карактер изазива изазива нагао нагао свр"етак свр"етак H1споре H1спореде де /сирциI /сирциI Сваки Сваки усиљен усиљен ток ствари ствари природа враћа осетљиво натраг, ка%е 5ил Дурант /наксагора давно уочи да би 4емаза прогонила и небеска тела кад би ова хтела ме$ати свој ход Славени ве људе на трансверзали &игаKДубровник била би мо%да једнако "тета бацити у наручје левици или десници 0осмички би био злочин спутавати тај једини отворен и слободан дух који има %ељу само за духовним "ире$ем /ли $их је судбина поставила на том чудесном и удесном појасу где где се и сада сусрећу најстра"нији поларитети 0ао и у исконско време они се опет налазе изме#у две врсте сила Мо%да би у овој средини они могли бити неки језичак на ваги за сретни еквилибар 2вропе 4е буду буду ли то знали мо%е се ова ос зацрвенити И Ма#ари $има је рећи само "то су се издалека набили ту у срцу 2вропе и "то ометају додир славенских народа )едан $ихов министар рече< !!1 блиској будучности водиће се борба о превласт Bермана ермана и Славе Славена на /ко /ко не буде буде паметн паметна, а, под под једни једним м тим ваљко ваљком м Ма#арс Ма#арска ка мо%е мо%е неста нестати ти !!'аметнаT!! /ли они проповедају неку велику Ма#арску од 0арпата до 5елебитаJ 'о чему се од Славена мо%е онда надати та немирна монголска крв која у 9EEE година извр"и разна насиља над на"им родомT Да приме толико година на"у мирољубиву власт, па "та им остане 4еJ .акав народ заслу%ио би ?орманлну одмазду /ли одмазда ће бити та "то ће запад ванбрачно чедо бацити под свастику &усија вај посебни свет од свих светова најва%нију ће улогу имати и у овом посебном веку од свих векова 4итко није тако видовит да би знао "то је у &усији сигурно, али сигурно је да ти бољ"евици неће изазвати рата &адови које су 'јатиљетке започеле толиких су размера да изискују деценије мирног рада до оспособљена &усије за прву силу света ни немају потреба и луди би били улазити у сум$иве авантуре .о ће учинити други / макар какав рат ван &усије ди%е опет сигурно $ихову силу Совјети и воде такову политику да замуте 2вропу и да своју снагу издигну на $еним ру"евинама 1 $иховој руци ви"е него у ичијој стоје масе а тај елеменат биће пресудан у овим психоло"ким ратовима 1 /зији се љуља јо" големо становни"тво .амо има чак и планова о смионом осваја$у 2вропеJ Мо%да ће требати опет благословити некада руску крв која ће се пролити за неблагодарну 2вропу )апан је у кратко време удвостручио становни"тво и ?анатизам 4о Совјети су Исток већ добро замутили .ако ће по историјској ну%ности испретурани духови 2вропе правовремено стићи да своје идеологије у крв потопе !!6иће јача која не потоне!! .ек велики велики руски народ неће пропасти нити своју мисију мимоићи
'ВР&ПУ СУ В&(С)' ПРИТИСНУ'
9EE,EEEEEE 9EE,EEEEEE бајонета бајонета мо%е мо%е се наједаре наједаред д усправити усправити на овој малој европској европској парцели парцели глобус глобуса а 4а свакога тог војника отпада сто кила експлозива 5ојни буYети из године у годину скачу 6ројке расту (исти се утроба земљина, извлаче се метали и текућине, точкови ?абрика не престају и све се изра#евине сла%у на тло 2вропе 4ароди се негде негде безазлено а негде негде присилно умно%авају док негде негде не експлодирају, они и изра#евине .е%ина расте геометријском прогресијом, мајка Bеа тоне, зује
речи из 6иблије< Мене, .екел, Pарес HДодатак< како је 6ог уразумио погор#еног 4авуходоносора UИ ти, царе, знајући све то, ниси смирио срце своје, устао си против Bоспода 4е+еског и пио си из сасуда Дома Rеговог, величајући +езду"не идоле, а 6ога, у (ијим рукама је диса$е твоје и сви путеви твоји, ти ниси прославио *ато је и послао 6ог руку, која је нацртала та слова 2во "та је написано< мене, текел, ?арес< мене значи K +ројио је 6ог твоје царство и од+ројио му је крајL текел значи K измерио тебе и на"ао си се врло врло лаганL лаганL ?арес значи K раздели разделио о твоје царство и дао га Мидијанима Мидијанима и 'ерсијаним 'ерсијанимаL аL овде овде +их радо додао и песму Милутина 6ојића истог имена мене, текел, ?арес али то остављам читаоцима да сами прона#у и прочитају ако на#у за сходно д срца препоручујемI 0амо вас оптимистиJ Сва четири агрегатна ста$а су у покрету да се сме"ају у први основни елемент *емља Hковине, експлозивиI, вода Hна?таI и ваздух Hетер и људски људски духовиI 0ентумац *еус завео је 2вропу импонујући јој силом, K "та ће бити с намаT HДодатак< овај пасус преконтролисати јер је слабо видљив Страна @: други пасусI -та ће бити с нама Славенима који нити смо кад били агресивни ратници нити те%имо битиT 1 најављеним тзв !!тоталним ратовима!! читава нација баца се му$евито на нацију са с вим својим %ивим и мртвим инвентаром у све четири агрегације 0уда ће мирољубиви мирољубиви и не сло%ни СлавениT Ствари не"то подсећају на смену ранијих раса и сила .а &им није пао "то су барбари били сло%ни ратници, ратници, него "то је $егова морална морална осовина осовина била саг$ила а организациј организација а скаме$ен скаме$ена а .ако ћемо видети да и Славени нису опасност да сасвим нестану као "то би се на брзину ко упла"ио 4еслав 4еславенс енске ке војске војске,, тј све западн западне, е, савр"е савр"ено но су дотер дотеране ане као као "то и одго одговар вара а старим старим нација нацијама ма и културама Судбина је сваке организације да на завр"етку бива укочена и окаме$ена, ка%е -пенсер 1 тоталном рату, где се тра%и многостукост и еластичност, морају сметати строге готове ?орме .ако и негативни нуспродукти дозреле културе тих народа 5ојске демократских земаља првог меридијана свакако ће у првом налету бити побе#ене ако до#у у сукоб са ?а"истичким не су већ закасниле у трци наору%а$а а слично и у ратним васпита$има свог народа 1колико би се раније десио овај сукоб, утолико је сигурније страда$е ових империја Само ако би пре%ивеле један рат ?а"истичких земаља у 2вропи, или потпуно поделили интересне с?ере с $има, могао би тај случај проду%ити не"то век старијим нацијама HДодатак< управо се догодила оба ова сценарија Доиста континентална западна европа је била збрисана у једном налету с тим да се након тога Aитлер окренуо према славенским земљама а од осваја$а 2нглеске одустао из два разлога< имао је ?инансијску подрску тајних дру"тава из 8ондона а и техничку из С/Д Стварни циљ је одувек била &усија а окупација Pранцуске и успутно осталих ма$их др%ава на западу је само слу%ило као осигура$е зале#а .ако#е .ако#е смо били сведоци пропасти Pранцуске империје која је до тада имала огромне колоније колоније у /?рици и јако упори"те у ?ранцуском делу 0анаде 5елика 6ританија јесте после другог св &ата исто изгубила статус колонијалне империје али само привидно јер се ?ормирао 4/. савез као војска која ће "титити интересе крупног капитала са запада 1 том циљу је 5а"ингтон преузео на себе улогу чувара, 8ондон ?инансија, &им задрзао вјерску а 6ерлин улогу дисциплинова$а европе кроз пројекат 2у&о6ске уније 4ису у потпуности остварени циљеви .рећег &ајха али скоро цео 2вропски део Славенког народа је под $иховом контролом контролом 'ослед$и пример су де"ава$а у 1крајини након чега би следила 6елорусија и &усијаI 4аору%ава$е, духовна и материјална спрема ?а"истичких земаља у скоро време дости%у врхунац 1 то време ове земље биће способне у европи учинити "та хоће /ко се ове године пропусте нико не мо%е даље гарантовати 4е мо%е никакав народ стално бити подр%аван агресивним ратним упи$а$ем а рата не про%ивљавати 4ајви"е јо" пар деценија судбина судбина им мо%е поклонити C;
Италија 4ико се није надао од онакве војске у светском рату да ће никнути сила пред којом стрепи горди /лбион 0леветници су се ругали да Италија слави највећу победу од = новембра 9:9F, над /устр /устријо ијом м код код 5иктор 5икторија ија 5енет 5енето, о, кад већ /устр /устрије ије није није било било /ли под под какви каквим м је окол околнос ностим тима а извојевана победа у /?рици привлачи па%$у 4епријатељ се сваки мора дивити "та је од Италије учинио учинио $ен Дуче Дуче са пола пола милион милиона а црних црних ко"у ко"уља ља Макар Макар ју%на ју%на Италиј Италија а неће неће стићи стићи витезо витезове ве ломбардске ломбардске низине, с овом војском у првом налету сваки европски војсково#а мора ће да рачуна До 9:== свакако ће Дуче заиграти своју најјачу карту )едно је зло< Aитлера ће замјенити Bеринг и други али не знамо ко би у италији на"ао другог Мусолинија HДодатак< појаснити де"ава$а у Италији након рата и 4емачкојI 4емачка 4а концу у 2врои остаје углавном да се говори о овој војсци, која долази прва у обзир па било било у сукоб сукобу у са ма којим којим оним мериди меридијан јански ским м појасом појасом или пак са полу полусом сом своје своје осовин осовине е 7 Италијом 4арод који осећа да %иви само ако над собом има строги хијерархијски ред и мар"ира у правилним ?ормацијама попео је сада свој ратни дух до граница где стаје памет Bде немачки "љем наступи у следећем рату наступиће и страх .еорија тог тоталног рата, који се тако сви#а 4емцима, макар макар и не била била тачна, тачна, макар макар она не побед победила ила,, али прва $ена $ена приме примена на под под немачк немачком ом руком руком престизаће /тилу који рече< !!0уд ја пролазим трава не ниче!! 4емачка је добила во#у 99 година после Италије /ли немачки дух је не"то %е"ћег темпа и они се с е по прилици прилици састају око 9:== До тог рока ору%је 4емачке 4емачке претегну претегнутт ће 2вропу, 2вропу, а мо%да ће се не"то и изгладити она празнина у војној обуци, којој је пре појаве Aитлера умакло 9; година H9:E9K9:9=I .о је мо%да и зад$и рок 5ечита напетост на празнину отупила би иначе добре војнике Pа"ист Pа"исти и морају морају рачуна рачунати ти на скори скори и нагли нагли успех успех .о одго одговар вара а јо" нарочи нарочито то агреси агресивно вном м духу духу немачком 'рема томе они двоструко морају рачунати на !!?а"истички налет!! туда је теорија тоталног и му$евитог рата тамо тако омиљена /ли ко зна хоће ли и будући рат бити тако кратакT HДодатак< тако и данас имамо присутну ту доктрину на западу о тоталном, му$евитом рати против &усије 'рвом превентивном нуклеарном ударуI Сви нови ратови обично трају преко прорачунава$а /ко први налет не победи сум$иво је како ће дуго људски људски морал војника издр%ати под страхотама тоталног рата, како ли ће издр%ати господарски не опремљен народ Ипак у сваком случају 4емачка остаје по средини са првим вероватним успехом крен крене е ли се Италиј Италији и или са Италиј Италијом ом према према западу западу побед победиће иће,, окрене окрене ли се према према истоку истоку T T HДодатак < знамо како се завр"илоI Славени 4ајвећа и највојничкија 4емачка, притиснута неста"ицом, свој експанзивни обруч отпустити мора на "тету највеће силе *апада 2нглеске, или највеће силе Истока &усије &усија и 4емачка овога века века неће неће бити бити стварн стварни и пријат пријатељ ељи, и, и у овом овом друго другом м случај случају у ми пери? пери?ери еријск јски и Славен Славени и морамо морамо рачунати са ова два голема ваљка подједнаких подједнаких терета, који ни на"е мирне земље неће мимоићи Стоји, да славенске војске, онако као и др%аве, нису организоване на неки нови славенски начин, који би придонео $иној чудној снази 1сиљени звуци мар"ева по германски, ни убрзан нервозни корак корак по романски, романски, ни параде, параде, ни хијерархиј хијерархија а !!пирамида !!пирамида!! !! не одгова одговарају рају славенско славенском м духу, духу, него него старом западном Све то скучава славенског војника који воли слободу, пунину покрета, занос и вал /ли методи нагове"тених теорија изгледа ба" ће изникнути овакве особине од војника 4ови војник биће, ала славенски, ви"е упућен сам на себе 'ре Светског рата нико није рачунао на неке славенске војске 'осле рата израсле су оне на равно ногу са осталима 1 следећем рату, тако рећ први пут, ступају у ратну арену и ове нове младе војске
Да их видимо какве су< &уси &уски војник под добром командом чини чудеса конструктивна и деструктивна &уски војник без команде је само деструктиван, руски војник без команде и без ору%ја је само 7 ду"а Дана"$и војник &усије знамо да има ору%ја до зуба али о команди знамо ма$е / вероватно је већ тамо умро онај добри војник војник из 5еликог 5еликог &ата који није хтео пуцати пуцати на немачке црквене црквене тор$еве тор$еве одакле одакле је косио косио митраљез митраљез Ипак је побо%ни му%ик учинио чуда и да нису до%ивели Bолготу &усија би била диктирала мир у корист Славена /ли &уска !!диктаторска!! !!диктаторска!! др%ава имала је меког меког цара и разбијену управу управу HДодатак< овде сам додао реч &уска и ставио под наводнике наводнике диктаторска јер не мо%е бити диктаторска ако има благог цараI Данас тамо нема ни"та мекога 0ад помислимо каквим се средствима и мајсторијама слу%и $ихова управа и полиција, и на којим дистанцама, коса нам се полако полако ди%е Ми нага#амо да у том посебном устројству расте и посебан нови војник /ли куда ће он поћи једнако је неизвесно, као "то је неизвесно и "та он мисли Да ли је &ус разочаран неуспехом комунизма, да ли негодује "то на управу не долази руска ?ирма, да ли из тврдоглавости тера конац до успеха, да ли је очајан на себе и странце, да ли из тајног страха слу%и окрутном ре%иму или из неког идеализма прибли%не једнакостиT Све се то слабо зна, неиспитиви су путеви &усије /ли знати се мо%е да она лако неће нестати 'оку"аји војни не заостају ни мало за најнапреднијим земљама ни су почели давно пре ?а"иста 'олувојне организације броје : милиона чланова Сваки му"ки и %енски члан 0омсомола мора знати руковати пу"ком и митраљезом 6B. k 6уд Bотов к .руду и боре$еJ Rихови потези који пресељавају читава села са граница по унутра"$ости, ставља$е војске по селима, па војно организовано становни"тво даје утисак да сматрају касарне застарелима као остатак средовечних градова 5ојска која мо%е свој "таб изнети из зидова, ограда и центара, вредиће у во#е$у нових ратова &азноликост карактера даје добар избор за струке / нигде се тако не опипава наклоност ка струци као тамо 1 следе с ледећем ћем рату требаће много специјализованих ?ормација /ко претпоставимо да код руских бораца мо%е јо" где бити размек"аног срца, али за она = милиона ме"ана ме"анаца ца азијат азијатски скихх раса, раса, који који сада сада добро добро обуче обучени ни и ?анати ?анатизова зовани, ни, то не мо%е мо%емо мо рећи рећи .и су се непитоми људи опет попели на ко$е 0о$ица је подвостручена / оних DCX за које Совјети тврде да их имају у свакој непријатељској војсци, не треба поми$ати< то су интелигентни ?анатици, помно изабрани и испремни за сваку лукав"тину и атаку Ми потце$ујемо ту војску зато "то она постреља све високе своје старе"ине / гле, то су чиниле и прве војске света као јапанска и немачка па ни"та 1 големој мирнодопској сили од 9,=9CEEE како би иначе било реда кад би војни судови били милостиви 'рема новом ста$у духова у свету и предности маса, мо%да је већи разлог подценити оне војске у којима се изводе на стреља$е безначајни редови *а ову хрпу индивидуалаца и револуционара, коју само митраљез мо%е дисциплиновати, мо%емо рећи само то да немају во#а и стратега и присиљени су по 'аризу красти %иве људе да им буду буду војни саветници /ко би руска војска и данас била слаба или бар као раније распламсали империјализам напученог )апана отпустио би био свој напор према Сибиру 4е би тра%ио богатства сирома"не и пренапучене 0ине, не би проливао азијатску монголску крв коју толико части, а док се $егово становни"тво храни углавном рибом и то најви"е оном која долази са руских обала &уси дају у закуп богате источне риболове и иначе извозе рибу .ај предео вредео би ви"е од 0ине )апанац једе трипут ма$е него 2вропљанин / узмите CC
да сваки )апанац просечно поједе годи"$е =C,C кг рибе док про%дрљиви европљанин ни близу H2нглез 9;,C 4емац :,C Pранцуз @,C .алијан > а )угославен E,CI ни %иве о рибама Ипак, мада се је јапанска војска кроз МанYурију непосредно прибли%ила за пресек трансибирске %елезнице, мада је матица наре#е$а Москва бескрајно далеко, дрски )апан није се осмелио бацити на ове далеке и изло%ене границе руске &ачунамо да )апан има најспремнију и најпатриотскију "пијуна%у на свету н се дакле свакако о свему нејпре обавестио 4е само то &уси су први почели пипкати пулс )апана или изазивати или му ометати припреме када су у јулу 9:;F тобо% наи"ли на брдо *аозорноје H(ангK0уKPенгI припада заправо &усији а не МанYурији и одмах ставили у покрет топове (удо бо%ије "то је $има покрај оноликке земљу"тине требало и ово брдоJ 'етар 5елики прво је тутнуо &усу ору%је у руке /ли то је била дечија играчка према ору%ју које је сада тамо изникло -та ће се са $им радити, истина, јо" семало зна &уска је војска војска ви"е способна за унутра"$и рат &усија се само брани *ато се $е нико не боји / по прилици ни она никога (ехословачка 4ационализам и свест ових војника једнака је квалитету метала на $иховим врсним бомбардерима *а време про"лог рата (ехословачке легије биле су разбацане по свим европским другим ?ронтовима и свагде свагде су показале дисциплину морал и оду"евље$е оду"евље$е .а војска тукла је немце, из далеког пустог Сибира тукла је бољ"евике и угро%авала Москву Своју спрему показао је $ихов војник у )улу 9:9@ код *борова где су три самостално устројена пука од ;CEE војника пробили аустријске утврде и заробили исто толико непријатељских војника 4емачка је против ова три %естока пука упутила читаву дивизију 0роз читав руски хаос >E че"ких пукова одр%али су нетакнуту дисциплину и ред .оме се диви и немац Pогенрајтер у својој к$изи !!6ернпункт 6емен!! 0а%е да је у случају рата за 4емачку ово голема опасност и да би је ваљало ненадано сатрти /ли !!тврд је орах воћка чудновата!!, те и он надодаје да че"ка хуситска крв носи несаломљиву смионост, ве"тину и лукавост Bеогра?ска слика 4емачке личи на бодљикавог је%а који се све ви"е стиска око (еха / да ли знаде да стиска воћку чудноватуT Да се ре"и ре"и те опасно опасности сти 4емачк 4емачка а је и ненада ненадано но већ сатрл сатрла а (е"ку (е"ку Сјајн Сјајна а чехосл чехослова овачк чка а војска војска препадом је разору%ана а тридесет и пет дивизија ћуте &ат је близу 4емачка ће мудро учинити ако у првом рату (ехе избаце против себе него да их има са собом Славенска деструктивност у немачкој хијерархији то је тамјан у паклу (еси су окусили сласт слободе у DE година 1 светском рату нису знали за $у али знамо "та су стварали 1 следећем невидљиве и очајничке дивизије учиниће већа чуда 'ољска ви Славени нордијске расе дају најбољу војну организацију Ми морамо %алити "то $ихов аристократски карактер пречи да буду буду солидарни са овим !!негативним!! Славенима И да су бар ма$е племеJ /ли они су израсли големи са големим увере$ем о својој супериорности ни не траће никога, а спремни су поћи и против славенске браће H1 тај екстрем су оти"ли после срамног акта &усије &усије која је учествовал учествовала а у уни"те$у уни"те$у пољске пољске самосталнос самосталностиI тиI HДодатак< HДодатак< 'ољаци 'ољаци нису ни могли могли очекивати очекивати боље од &уса јер су им палили Москву и изазвали ;E годи"$ годи"$у у смут$у смут$у *акон сетве и %етвеI брана 5ар"аве показала је спрему и независност ових војника 0од $их се ме"а германски покрет и славенско затајива$е .о је врсна снага /ли јуначки и несретни пољаци имају у својој војсци трећину ту#инаца &уса 9@X ви свакако неће потпомагати империјалне те%$е пољских високих
кругова И у мало ду%ем рату 'ољска је пред дилемом да до%иви опет неугодну судбину 4ема земље која носи онако кобну про"лост као 'ољска 'а изгледи будућности нису ни"та друкчији 1 $ој се кољу и срећу оба екстрема 1 $ој је светска база јеврејског упори"та 1 $ој се одувек кољу религ религије ије и идео идеолог логије ије И сада сада она онако онако велик велика а и хваљен хваљена а предс представ тавља ља два табора табора<< племс племства тва и гра#анства, власти и ма$ина, Bермана Bермана и Славена 4а $ену мисију мо%е се рачунати али по прилици скоро неће бити реда на $еној граници /ко се сусретну са Bерманима сетиће се своје славенске браће, ако се сукобе са славенима срам их било, а ако се сукобе са &усијом препоручио би обема да по"аљу својих > најјачих милиона< ; милиона пољских и ; милиона руских %идова /ко се ови на граници не помире нека братска крв тече потоком потоком )у%ни Славени 6угарски војник је нападан, лукав и окрутан 8ице расног 6угарина отсева смионим очима које тра%е место најзгодније за напад н је покретан и задовољан са мало, попут )апанца Србијанци су европи лепо познати из дугих бојева Bермани Bермани су им признали тпорност прича /лбанија HДодатак< ни код Дупора се не губи тај порив да Србе зове србијанцима иако је свестан порекла и простора на коме %иве Срби, а за"то је овде споменута /л+анији није ми јасноI Сву силу најбољег људског ратног материјала избацује динарски сплет )угославије, коме је центар место пу"ке невеси$ске 4аучник -крељ доказује да је динарска раса по својим му"ким вите"ким особинама равна нордијској, коју немци хвале као најјачу на свету / ова је ви"е заступљена у југославији него ли нордијск нордијска а у 4емачкој 4емачкој Oрна Bора, Bора, 6осна, Aерцеговина Aерцеговина,, 8ика, 8ика, 0ордун 0ордун дају ослонац ослонац за војева$е војева$е ви пото$и, изузетно од славенских утицаја, са једнаком снагом бацају се на сваки ?ронт, K и на рту 0амчатке извр"иће јури" као да бране ро#ену груду HДодатак< вероватно се мисли на &ускоK )апански рат 9:ECI Други Славени ратују из одбране или из идеала а ове гони и уро#ени ратни инстинкт 1 праист праистори оријск јско о време време Динара Динара је дала дала осваја освајаче че од 'алест 'алестине ине до /лпа /лпа и Суде Судета та Илирск Илирске е ратни ратнике ке столећима римске легије нису могле укротити .е планине дају чудан карактер 1 историји је ово и нека чудна колевка колевка најјачих владара H/лександар 5елики, 9E римских царева, 0емал и многиI &атник 4аполеон толико толико се пута дивио овим Славенима Дивио се 5о%ду !!Своје добре Aрвате!! похвалио је у војни на Москву /устрија је частила 6осанце и 8ичане, а далматинску загору др%ала само зато "то !!даје доброг војника!! 0ад су Oрногорци заробили 4аполеонове војнике пусти"е их славенски< !!е да не бијасте хри"ћани све вам главе посјекосмо!! 0ад је 4аполеон заробио два црногорца они су се убили сами ударом главе у катарку 0ад ове славенске војнике знамо тако из про"лости веровати је да ће сада после ослобо#е$а учинити ви"е ни су се борили верно и за Bермане, све до скоро 4е због издајства славенске ствари, него због не развијене свести националне припадности а развијеног осећаја ду%ности Своју националност они тек сада почи$у осећати HДодатак< знамо да су опет издали а то "то их аутор поименице не поми$еbI 4а овом југу завојевачи су налазили материјал за јури"е 4а"ли су .урци мер па"у, Скендер бега, ја$ичаре који се боја"е !!бога мало а цара ни мало!! /устрија је на"ла 6оројевића који !!рад заклетве!! тврдоглаво оста веран бечком двору 4ајбољи војници и војсково#е ничу овамо, а сада то припада нама ју%ним славенима 4ајбоље војнике запада дају 'руси, од славенских најбољи је Динарац 4а $има сад најлак"е видимо разлику два духа< кентумског и сатемског, германског и славенског< дакле старог и новог 'руска војска силна је због дисциплине и неумољивог веза$а на ду%ност и старе"инство братно динарски војник C@
најбољи је када је "то ма$е скучен дисциплином и ограничен командом *а 'руса је дисциплина прва врлина / кад је о?ицир упитао једног сељака из Aерцеговине "та је то дисциплине, он се изду%и и рече< !!то је господине утерива$е страха у кости јуначке!! 1 тоталним ратовима ви"е ће вредети овакав слободан војник сим тога и у тоталним ви"е вреди војник са села Bрдни Bрдни контигенти војске биће подигнути Славени углавном ди%у све саме сељаке, док запад$аци запад$аци углавно углавном м саме гра#ане пет сукоб сукоб села села и града /грарне земље лак"е опскрбљ опскрбљују ују скромнију и отпорнију војску сељака Индустријске ди%у је ма$е, а поремећај и опскрба су већи *ападне, дакле индустријске земље, поред свег упи$а$а Hколона левоI док Славенске као аграрне Hколона десноI могу дићи < 2нглеска 9@X (ехословачка 9:,TX Италија 9F,>X 'ољска 9:,TX &умунија TTT 9F,DX 6угарска 9:,=X Pранцуска 9:,9X )угославија DE,EX 4емачка 9:,CX &усија DE,FX 'рема статистици Дру"тва народа од ;9 јануара 9:;@ европске велесиле могу укупно дићи максимум војске< 'ољска > милиона Италија F милиона Pранцуска F милиона 2нглеска : милиона 4емачка H/устијаI 9= милиона &усија ;C милиона Свих Bермана Bермана и &омана под ору%јем мо%е се дићи =@,:9C EEE а свих с вих Славена укупно =F,DEEEEE 5ако у сваком случају потреса европске повр"ине ако се славенске бајунете не буду укр"тале у свету ће засјати славенско ору%је ору%је
"ИН'РАИ И "'ТАИ 4 2РАНА "А0ИНА
llBенерал Монтекуколи рекао је цару аустријском да је за во#е$е рата потребно три ствари< 4овац, новац и опет новац Bосподо моја имао је криво 1 следећем рату биће не"то јо" потребније, а то је гориви гориви материјал материјал за моторизова моторизоване не одред одреде е 4ајбољи 4ајбољи тенкови, тенкови, намодер намодернији нији бродови бродови и најновији најновији авиони авиони остају остају без без икакв икакве е сврхе сврхе ако ако не посед поседује ујемо мо дово довољно љно бензи бензина на и уља уљаmm mm .ако ако је почео почео ?ранцуски војни струч$ак 8уј 'ино на кон?еренцији августа 9:;F и Pранцуска се одмах постарала за добаву добаву дмах почела градити =CE км подземних цеви од мора ка унутра"$ости за ос игура$е на?те у случају рата Стра"не ратне ма"ине, без којих се идући рат не мо%е водити, %деру астрономске ци?ре горива Сви поку"аји да се на?та замени другим средством оста"е безуспе"ни 5а#е$е на?те из угља ?антастично је скупо и не исплативо !!'етролеумски !!'етролеумски ратови!! настављају се 4а?та извире под рубовима мла#ег испретиураног горја а постала је од људских и %ивоти$ских остатака Мо%да од катастро?е какве културеJT И сад одједном исплива та на?та на повр"ину и око $е се воде ратови, и ради $е мо%да има пасти западна култура &ади те смрдљиве нечисте текућине тече потоком људска крв, и "то идемо даље то одлучније 0олико земља избаци крви предпотопног %ивља %ивља толик толико о прима прима све%е све%е грезн грезну у .уреста урестан, н, Bеорги еоргија, ја, Сирија Сирија,, 'алест 'алестина ина,, пад паде е /бесин /бесинија ија
H2тиопијаI 0ао за удес удес 2вропа до DE меридијана нема својих извора / у тој западној европи сме"тене су водеће светске силе које сад најви"е требају на?туJ -та је сад у 2вропи са овом прескупом текућиномT 2нглеска др%и моћ благодарећи изворима Мосула Pранцуска је одмах за $ом 4емачка је испала светским ратом Италија стоји скоро једнако И већ се изме#у $их развија полако мирис тог минерала 1 'алестини се сукоби"е интереси 2нглеске и ИталијеL у /бесинији поче"е Aитлер је најавио пут на Oрно море, немачки Дранг иде за потребним петролеумом ни смрдљиви извори на Истоку покренуће ?а"истичке идеале 4а?та се мора разделити &ат је пита$е рачуна бема ?а"истичким земљама најпотребније су ове Марсове текућине Или наћи или отети источне изворе или продрети продрети у 'ољску и &умунију Pранцуска стоји у те"ком поло%ају "то на?ту мора довозити са далеке азијске обале 2нглеска 2нглеска стоји јо" те%е 'раве се танкови, копају се магазини, стављају цеви, зами"ља се поставка подморских цеви до извора америчких HJI и за"тићују се D9EEкм дуге мосулске цеви око којих овај час пра"те арапске бомбе но "то 6ал?ур рече за храну ва%и и за на?ту, јер густо становни"тво ииндустрија 2нглеске %иве само од увоза Сваки дан у енглеске луке улазе три на?тна брода са по 9EEEE тона 'орастом приватних и ратних средстава потро"$а расте Bодине Bодине 9:9= светска потро"$а је износила ;@ а 9:;F већ =D: милиона тона HДодатак 7 DE9D производ$а на?те је =DEE милиона тона на?теI Pранцуска је 9:;E увезла ;,C милиона тона а 9:;@ већ F милиона тона итд 'рема прорачунима струч$ака про"лог рата једна велесила тро"ила је пола милиона тона на?те 1 наредном рату 2нглеска треба ;C а Pранцуска, 4емачка и Италија по 9C милиона тонаJ Могу се ове потребе јо" и подизати датле видимо "та ће се све због з бог на?те ускоро заиграти Светска производ$а производ$а 9:9= била је C; а про"ле 9:;F била је D@9 Bодине 9:;@ достигла је максимум од DF9 милиона тона 1 случају рата упреће се петне %иле да се добије добије и ви"е /ли природа се случајно опет не"то постарала, K ваљда ради смене родоваTJ 0ако ка%у струч$аци, амерички извори се гасе за око >E година *ападна европа их нема Сву на?ту добавља далеким морским и све не сигурнијим путевима Извори главни стоје на истоку одмах тамо иза оне трансверзале 'ољска ће имати непресу"не изворе јо" 9EE година, &умунија &умунија 9EE, Мала /зија DEE и &усија DEE годинаJ годинаJ Интересантно је да главне славенске земље носе силу на?те у својим границама Интересантно је да главни светски извори на?те ле%е на границама 2нглеске и &уске интересне с?ере, где се већ води невидљиви рат о светску моћ петролеума 8инија< 0авказK.уркменистанK/?г 0авказK.уркменистанK/?ганистанKИндијаL анистанKИндијаL мо%да ће се ту одлучити о примопредаји примопредаји империјаL мо%да ће се у уљу састати сатемска браћа 6уде ли се пак одлучивало изме#у &усије и 4емачке онда је &усија у апсолутној премоћи Док је она други највећи произво#ач на свету дотле је на?та за 4емачку /хилова пета 0од обе производ$а на?те изгледа овако< 9: 9; 4емачка E,9 ми милиона то тона &усија F,>
9:;> 4емачка чка E,99 &усија D>,;=
1 9:;F &усија је произвела већ D:,C милиона тона на стално расте И док се 4емачка мучи да извуче кап петролеума петролеума из угља, &усија бу"и нове девичанске изворе у дубинама недокучивог Сибира
C:
"едите.ан:
'ознати нам енглески адмирал Pи"ер рече< !! 0о господари на?том господари светом!! *амислимо у каквом се поло%ају налазе западне силе са добавом обзиром на најновија ратна средства 0роз Средоземно море врло је лако нападати сваки транспорт а веома је те"ко чувати и бранити се 4еприј 4епријате атељск љски и авиони авиони,, чамци, чамци, подмо подморни рнице це имаће имаће омиљен омиљене е објект објекте е напада нападати ти трансп транспорт ортне не на?те.ако се ваљда јо" једном Средоземно чудно море јавља као кључ светске прве силе Hдодатак 7 јо" један од од разлога за"то се &усији онемогућава онемогућава излазак на на топла мораI бзиром на поло%ај напада и одбране у том мору, свака западна сила, која у случају рата %ели прев превоз озит ити и на?т на?ту у морс морски ким м путе путем м од ;CEE ;CEE кило киломе метар тара, а, мора морала ла би уза уза се имат имати и све све наци нације је Средоземних обала а то је права немогућност .урска, Bрчка, )угославија са циглих 9EE објеката могу ометати / "та тек Италија са =EE од којих само 99= подморница 2нглеска на путу за Индију пролази = мореуза 4исмо за тај ни један сигурни да је неосвојив Pранцуска мора пролазити бар један Док је Италија у идеалном поло%ају да до пред$е /зије нема ни једног теснаца Са падом /устроK1гарске /устроK1гарске немачка моћ је једним ударцем ударцем избачена из Медитерана И ко мо%е сада веровати да ће ?а"истичке земље остати мирне и пропу"тати своје "ансе -панија, /бесин /бесинија ија,, 'алест 'алестина ина грезну грезну у крви крви и у свако сваком м том случај случају у сукоб сукобљав љавају ајусе се силе силе првог првог и десет десетог ог меридијана 0о ће победитиT Дивно је било са два мореуза затворити ово големо језеро 7 са ранијим ратним средствима која су давала премоћ одбрани Сада су средства за напад много прете%нија 6огати архипелаг, архипелаг, мале струје и мале мале плиме плиме и осеке осеке дају дају предно предност ст свако сваковрс врсном ном напад нападу у Италиј Италија а је закачи закачила ла главне лавне позици позиције< је< утврдила утврдила је Додек Додеканез анез у близини близини Суеза, Суеза, Дардане Дарданела ла и петролејск петролејских их пристани"та пристани"таLL на Сицилији Сицилији је изгра#ена нападачка зрачна и подморничка ?лота на 9EEкм од енглеске МалтеL мореуз СицилијаK /?рика /?рика нема нема ни 9CEкм и авиони авиони га прелећу прелећу за пола пола сатаL у самом мореузу мореузу утвр#ено утвр#ено је мало острво 'антеларија насупрот Малти Исходом -панског HдодатакKгра#анскогI HдодатакKгра#анскогI рата мо%е се јо" утврдити и на 6алеарима у близини Bибралтара Милиони ?унти стерлинга лете за достигнуће у наору%а$у и одбрани Bибралтара / није довољно одбранити га, треба осигурати и пролаз 4е мо%е ли која сила поставити у близини пловећу утврду равну равну $егово $еговојј утврд утврдиT иT Из вазду ваздуха ха нема нема могућн могућности ости да буде буде е?ика е?икасно сно бра$е бра$ен н Са копна копна биће биће пресудно пресудно која ће се сила учврстити на -панском -панском тлу тлу Сад мо%емо мо%емо разумети разумети енглеско енглеско узбу#е$е на вести да над заливом /лгерисаса на -панском тлу већ стоје топови немачког и италијанског типа, који могу спречавати пролаз Сад знамо за"то се енглеска ?лота разбе%ала из Медитерана 9:;C кад су се Италијански пилоти јавили добровољно бацити са експлозивом на енглеске бродове *намо за"то је и проблем на"е браће на северу онако ре"ен Италија и 4емачка ради азијске на?те најбр%е ће се наћи на једној страни Rихова победа у -панији сигуран је знак пада демократских сила на западу Моћ на?те прећи ће у руке ?а"истичке 0ао по обичају, у овој игри валова мора Медитерана, нико не споми$е славенске силе, иако $ихов поло%ај није без ва%ности (ак ни велесили &усију *ар се на то ћудљиво море, које личи ћудљивом руском темпераменту, темпераменту, неби могли прикључити &усиT И $их директно запљускују $егови таласи Суец је далеко 9CEEкм, извори мосулски само CEEкм Oарска &усија ви"е пута обзирала се овамо, стварала др%аве и интервенисала по 6алкану и залетала се на Дарданеле *ад$и пут је 4евеси$ска пу"ка окренула руско срце к 6алкану, али дога#аји од 9:9@ одвратио га је опет према /зији -та се плету Совјети по /зији ми не знамо, али не морамо бити сигурни да они "то год касније не исплове у
Медитеран -пански случај повуче $ихову па%$у поново овамо, уговор са .урском осигурао им је Дарданеле, уговор с &умунијом прелаз трупаJ Oрно море прима нове бродове !!0расниј ?лот!! ствара морнарицу за !!напад на непријатеља у властитим водама!!J / кудаTJ Мо%да и тамо ко рачуна вредност Мосула или годи"$и приход Суецког канала од милијарду ипо ?ранака .оталитарне др%аве прве ће из ну%ности извести покус / &уси тек касније долазе да тресу са зијском петролеумском границом Мо%да ће тада и синути славенска светска власт / дотле дотле ми пери?еријски славени да мудро мудро др%имо путеве транспорта на?те са Истока на *апад HДодатак 7 звучи ли познато по пита$у Bасовода Bасовода )у%ни токTI "етали
Друга ва%на сировина за сваки рат је без сум$е гво%#е *ападне земље углавном су исцрпеле домаће гво%#е и морају увозити Док славенске земље поседују неискори"ћене руднике Индустријализација славен славенски скихх земаља земаља говор говори и о постеп постепен еној ој надмоћ надмоћи и и у овом овом погле погледу ду д две најјаче најјаче силе силе укупна укупна производ$а челика, гво%#а и гвоздене руде руде кретала се овако< 9: 9; 4ема 4емачк чка а ;=,D ;=,D мили милион она а тона тона &усија :,C
9:;> 4ема 4емачк чка а =9,9 =9,9D D &усија C@,@9
5елики политичари политичари и ува%ени струч$аци обично гре"е гре"е када се ради ради са ситним рачунима 1 про"лом рату нико није правилно предвидео колико тог пустог материјала оде у пу"чану муницију /устрија је рачунала да је спремна а кроз две године почела је скидати и звона са цркава и купити отпатке сељачких ланаца за производ$у муниције 1 2нглеској искрсну министарство муниције 0а%у да је јо" и новац чинилац рата Игра$е са !!златном подлогом!! и искуство са ратним дуговима ума$иће му ипак улогу Данас су главне залихе те племените руде руде у демократским демократским трезорима 4а име, на $ему су се уздигле империје кроз крв као "то ће ускоро и на на?ти Сразмер злата по др%авама сад је овакав< *а *ападне демократије
2нглеска CEE> милијарди -в ?ранака Hс доминионимаI @EE@ Pранцуска 9D:@F С/Д ;99@> Pа"истичке земље 4емачка E ,9 F Италија E ,C F Славенске земље )угославија E ,9 ; > 'ољска E ,D = F (ехословачка E ,; = = И Совјетска &усија E ,F C F 0ако 0ако се види види ?а"и ?а"исти стичк чке е земљ земље е стој стоје е најсл најслаб абиј ије, е, док док се благ благо о свет света а наго нагоми мила лало ло у запа западн дним им демократијама Pа"истичке земље немају ни руднике као демократске 0олико ће злато играти улогу у следећем рату сад већ није сигурно Солон је рекао 0резу< !!Моћни краљу све твоје благо биће без цене чим се на#е неко ко има боље %елезо од тебе!! 1 /дис /беби 9:;> разбојници су напали немачко посланство 4емци су испразнили касу и од истих разбојника покуповали пријатељски митраљезе Иза тога су истим митраљезима опет отели свој новац Диктат Диктаторск орске е земље земље као као да су им сличне сличне &усија &усија је избаци избацила ла драго драгоце ценос ности ти а тако#е тако#ер р товари товари се са >9
гво%#ем 0ад до#е време време да се колониј колоније е отму отму испод испод власти 2вропљана 2вропљана онда ће у најбоље најбољем м поло%а поло%ају ју остати &усија 'о богаству са гво%#ем &усија је друга земља на свету 'леменитим рудама у 2вропи је најбогатији 1рал &усија производи платине за CEX целокупне светске производ$е &ачуна се да је у 9:;@ произвела D=EEEE кг злата, дакле скоро четвртину Hсветска производ$а производ$а је била 9,9EEEEE I / "та ли мисли мисли са оним оним златом златом које које поново поново закопа закопава ва нег негде у 1ралу 1ралуTJT TJTJJ HДода HДодатак< так< уврстит уврстити и дана"$ дана"$е е статистичке податке са на?том и златомI
ЖИТ& ; /АВН& /&РИВ& АР"А,'
4егде у 6иблији стоји< !!постарајте се за храну и одећу а царство небеско доћи ће већ само!! Мојсије је тако#ер био во# народа па зна Oентралне силе у светском рату одр%але одр%але би јо" победу да није било онолике помет$е у исхрани становни"тва и војске Мобилизирано људство и стока тро"е у рату ви"е хране него у миру а на обра#ива$у земљи"та остаје ових веома мало С тога неста"ица долази много бр%е, а нарочито плодова %итарица / без довољне исхране становни"тва не мо%е се одр%ати унутра"$и поредак, без по"тене исхране војске нема рата 1 наредним ратовима ово ће доћи ви"е до изра%аја 'одићи ће се огромни контигенти војске под ору%је који ће изискивати грдне количине хране док на пољу ће %етвени допринос нагло опасти ради ма$ка људске и сточне радне снаге Ми имамо сјајан пример 'очетком рата 9:9= мала Србија морала је мобилисати "то ви"е људства људства и стоке 4ико није рачунао да та :EX земљорадничка земља неће имати довољно хране за ратова$е Ме#утим први јесе$и доприноси %етве дотрајао је зек за пола године и да не до#е бра"но из &усије следећа зима донела би на све стране глад / "та да ка%емо за друге индустријске земље где су се купили купили и отпаци отпаци по #убри"тима #убри"тима HДодатак HДодатак<< пре тога су тако#е тако#е две године године ратовали ратовали у 6алканским 6алканским ратовимаI Добро поучени про"лим ратом сви народи, а нарочито западни, воде и %итну стратегију снивају се голе големи ми силоси силоси у којим којима а се стално стално др%и др%и бар једно једного годи" ди"$а $а потреб потребна на колич количина ина хране хране за све становн становни"т и"тво во и сав максим максимум ум војне војне силе силе (ак &усија &усија и /мерик /мерика, а, најбог најбогати атији ји извозн извозници ици хране хране,, стварају големе ратне резерве Док индустријске земље упи$у све снаге да усавр"е своју домаћу земљорад$у 2нглеска је прибегла да створи и сталних DE милиона конзерви Итс HДодатак< у зад$е две године сведочимо &уским рекордима у пољопривреди Дакле, &усија се спрема јер рат је пред вратимаI 1воз хране у случају следећег рата није никако сигуран јер путеви могу бити увек блокирани или нападани разорним средствима непријатеља Др%аве са слабим унутра"$им саобраћајем у сличној су опасности јер треба имати могућности бацити брзе транспорте потребне количине хране у све крајеве и на све ?ронтове Саобраћајни апарат чиновника и војника мора бити као сат )ер "та ће нам вредети и најбоља војска са модерним модерним наору%а$ем ако не буде постојно подмирена са храномT *ло Из такве војске и гладног становни"тва у новом рату брзо ће никнути изобличени мрачни типови спремни на сваку револуцију под ма каквом паролом *ападне земље стоје у стра"ном поло%ају поло%ају .о су редом земље које %иве од индустрије не углавном мобили"у мекопутне гра#ане који не подносе сирову храну а камо ли глад 4ајгоре стоје највеће силе 2нглеска и 4емачка Медицински струч$аци налазе да 2нглез једе пет пута ви"е него "то
организам захтева за одр%а$е Pранцуз и 4емац два пута док се Славени крећу око нормале .акви запад$аци сад се грче по ба"тама док &уси отварају нове пољане по "ироком Сибиру Сибиру Славени ди%у углавном сирове сељаке који су скромни и отпорни Све славенске земље богате су храном и скоро све је имају за извоз .ако се сви Славени против *апада јављају као село против града 'оло%ај &усије је завидан у сваку руку на данас производи ра%и за CEX а осталих %итарица јечма, зоби , кукуруза, п"енице и кромпира ни"та ма$е него FE,CX од целокупне светске продукције продукције *ападне земље овисне су од увоза из колонија за све %ивотне потребе &атом скучена 4емачка је најпотребнија и она се мора ставити у околности !!не изазваног нападача!! /ли индустријске земље нису сигурне водити дуг рат а нарочито ба" 4емачка Rој за победу треба му$евит рат, тј једно грозно баца$е баца$е свих свих снага снага и средс средстав тава а нације нације на другу другу коју коју нацију нацију .аква .аква операц операција ија на руско руском м колос колосу у није није сигурна Стога ће 4емачка једнако пре одабрати да налети на богате западне демократије и на $ихове привеске колоније колоније и на мале нације
А,УТИ РУСИ(' И Р'В&У+И('
Макар је историја %енског рода људи људи су на"ли да у $ој има логике и почастили су је именом !!учитељица %ивота!! Морамо се дакле на $у стално позивати Pранцуска Pранцуска револуција револуција суновратил суновратила а је сав сјај теургомана теургомана 6урбона, 6урбона, неприкоснове неприкосновену ну силу племства племства и разапела нацију у егзотичан екстрем који изврну све аристократске уредбе 6ацила је пароле једнакости, братст братства ва и слобо слободе де на све народ народе е И дап дапаче аче јавила јавила се контр контраре арево волуц луција ија,, бели бели терорL терорL на улици улици се изме"ала плава крв са црвеном и јо" сео некакав 8уј на престолу /ли екстреми су се убла%или, Pранцуска се вратила ка себи али не на старе аристократске уредбе као ни на ?антастичне планове револуционара 'рво време била је осамљена и од $ених !!заразних!! идеја браниле су се %естоко суседне апсолустичке диктатуре 0роз пола столећа поломиле су се све нације које нису разумеле исход духа ?ранцуског а сама национална Pранцуска златном средином постала је учитељица света &уси су убили самодр"ца &оманова, сломили самовласт бур%уја и бацили нацију у стра"ни екстрем Изврнуте су из темеља све старе уредбе, избачене су нове заводљиве пароле братства, једнакости и слободе и засновани ?антастични планови 6ели терор није смогао много времена HДодата< вероватно се мисли на 6елогардејцеI 1 ових двадесет година екстреми су се убла%или, никаква изгледа за старим уредб уредбама ама али отпада отпадају ју полак полако о и смиони смиони снови снови кому комунис нистичк тичких их идео идеолог лога а &усија &усија се враћа враћа к себи себи полак полако о 'а зар ћемо онда упрко упркосс даљих даљих аналог аналогија ија веровати веровати да ће се вратити вратити царство царство или да ће ?а"изам ?а"изам зауставити зауставити одмерени одмерени историјски ход новог духа &усијеT / "та су бедни бедни санкилоти санкилоти према титанима руских покретаTJ &усија има дати не"то јо" далеко ви"е него Pранцуска, а то свакако неће бити ни далеки комунизам ни пропали царизам /ко је икоме потребно да се ставља у сукоб са &усијом, од нас Славена биће најпаметније да сачекамо мирно плодове грозне револуције а тада ће се славенски односи сигурно уредити на се враћа к нама и као "то је $ој боље да се врати без нове крви тако за нас боље да се са $ом не сударамо Ми Славе Славени ни доист доиста а волим волимо о да преуве преувелич личава авамо мо снагу снагу &усије &усије 4а"е 4а"е нада$е нада$е обзира обзирало ло се једин јединој ој уједи$еној славенској велесили и онда када нас она није схваћала 'а и сада нам тај атавистички инстинкт неда мира Ми смо ба" толико сигурни да је на"е неисказано пријатељство са &усијом јо" јаче од свих свечано пара?ираних уговора највећих и најкултурнијих др%ава И у овом не јуначком времену >;
кад се опет системски изгурава Славене из историје ми се очајнички обраћамо истоку< &усијо кад ће" бити спремна за водство СлавенаT 1 тој традиционал традиционалној ној земљи земљи револуциј револуција а јо" бучи бучи Bлаве контраревол контрареволуциона уционара ра лете као главице главице купуса 1 позадини се грозничаво припрема и ради !!д сваког по способности, свакоме према раду!! 4ова револуција револуција мо%да није искључена искључена /ли контрарев контрареволу олуције ције су у историји историји успевале успевале само да поврате екстреме а такву већ изводи Стаљин И ако нас логика повести не вара ми смемо отворено гледати како се &усија враћа на из про"лог рата зна "та чине незадовољне масе а сада"$и дога#аји пру%ају јој нову лекцију &усија неће сада рата, бо%е мој као "то неће ни једна о+ез+е#ена земља на неће нападати јер има "то да брани 5елики су пројекти започети који требају мира Aоће ли славенска ду"а из тога проговорити пре скорог рата или иза $ега 4а %алост мало знамо, као "то мало знамо какве ћемо плодове од руске крви имати *намо само кад питамо историју, кад гледамо ствари на *ападу, не мо%емо се отети дојму него да ће боги$а среће у овом веку загрлити баћу"ку /ко ствари ствари сада сада у &усији &усији стоје стоје слабо слабо не мо%е мо%емо мо похва похвалит лити и ни са други другим м земљам земљама а 'рисил 'рисилни ни патриотизам и изну#ена послу"ност код ?а"истичких и расуло код код демократских др%ава даје сличне перспективе &адни"тво тамо је веће и биће ви"е %ељно покрета Иначе у сваком случају боље је изгледа ако лева диктатура иде у десно, него десна у лево 8евичари тра%е масе које ће се дићи над власт, десничари тра%е појединце који ће се дићи над масу 8ева у десну иде лак"е, десна у лево никако без потреса / биће да су у левој ипак ви"е задовољни радници, тај квасац сваке револуције Све ово ће доћи до изра%аја у оду%еном ратова$у /ко верујемо да Aитлера, Стаљина и Мусолинија има заменити слабији од $их, онда &уси стоје боље за нас До#е ли раније до рата мо%е доћи до истине Стаљинова изјава о четвртини пријатеља у свакој ту#ој војсци &адни"тво индустријских земаља ту је прво, најпрва 4емачка 4ико не мо%е рећи да су запад западне не тота тотали лита тарн рне е др%а др%аве ве уни" уни"ти тиле ле кому комуни нисте сте 'роп 'ропаг аган анда да руск руска а мо%е мо%е се вид видети ети по демократским земљама Hу /мерици имају својих >EF листоваI а радио не мирује 4ови дух јо" ви"е нас убе#ује да у следећој ратној гу%ви бунтовне снаге долазе ви"е до изра%аја нај 8е$ин "то је преко трансверзале у оклопном ауту пребачен у &усију, мо%е бити враћан истим путем у 4емачку HДодатак< на овом месту би се мо%да требали осврнути на га"е$е слободе медија на западу и "ест компанија које др%е медијски монопол као и тек недавно покрета$е од стране &усије &. каналаI &атн &атни и дух дух расп распир ируј ује е се по *апа *ападу ду д вечн вечног ог орга органи низов зова$ а$а а и испр испрса сава ва$а $а људи пост постај ају у као као о"амућени и спремни све учинити 1 прво време налет овакве нације је неминовно успе"ан &атн &атни и дух дух расп распир ируј ује е се по *апа *ападу ду д вечн вечног ог орга органи низов зова$ а$а а и испр испрса сава ва$е $е људи људи поста постају ју као као о"амућени и спремни су све учинити 1 прво време налет овакве нације је неминовно успе"ан /ли свако зака"$е$е доноси истро"еност нерава и они ће кло$ивати онда када буде буде требало устајати, када други досегну сада"$у $ихову ратну напетост Совје Совјетск тска а мудро мудрост ст поред поред све грозни грозничав чаве е спрем спреме е не дра%и дра%и агреси агресивно вност ст карак карактер тера а Сва спрем спрема а усредсре#ена је на обрану, а тек ако се која нова република јави мо%е бити примљена у савез 1 бескрајним пропагандама они не нападају нације него $ихове ре%име .ако се деклари"у као неки за"титници најни%ег слоја народа *аиста за већину свих маса заводљиве су нити из Москве него каква религија / маса гле у новим ратовима долази све ви"е до изра%аја HДодатак< дакле јо" тада је уочена та пропаганда у којој се не напада др%ава већ диктаторски ре%им који мора бити с ру"ен и доведена демократска властIHДодатак D< тако си 2стонија, 8итванија и 8етонија тра%иле од Стаљина
да их за"тити "то су кроз парламент одлучиле одлучиле а ССС& прихватио позив а не као "то нас ла%но уче да је &усија окупирала 9:=EKте те +алтичке др%авеI /ко се комунизам на мо%е пласирати код нас пери?еријских Славена, ипак сваки од нас би пре по%елео по%елео да у наредним ратовима победи &усија него ли 4емачка 4е само то, &усија би код нас добила пријатеље који се неби борили за $ен ре%им него за славенску крв Изме#у &уса и 'ољака мо%е бити јо" крви /ли не мо%емо веровати да ће ико натерати &уса да пуца на ову осталу браћу, па макар како на"е ствари се развијале 4его "та се ми мо%емо надати од те силне армаде коју води бив"и ?абрички радник 5оро"илевT .ако се потсмехују учени и уоквирени стратези *апада, па им се опет морамо позвати на учитељицу %ивота &усија је заиста пострељала старе генерале и сву празнину попунила сум$ивим првацима пролетера 8епо Pранцуска револуција тако#е је покосила своје генерале и на та места поставила ?анатичне бунYије из пука, који са зна$ем нису били дорасли ту#им о?ицирима /ли пред несре#еном револуционарном масом падале су "еме строгих и укочених редова старих стратега побе#ивали су санкилотски генерали који су пред собом носили магловите идеале а та собом гиљотину *ар то сад не стоји јо" ви"е за совјетске ?анатике иза којих стоји митраљезT 4а овој смени два света каквим ће славенским нередом поплављени бити окорели планови западних стратегаT -та ће учинити руска вазду"на армија бачена у позадину административно скаме$еног апарата непријатељаT 2лементарном наступу Pранцуза могао је јо" стати на пут еластични и једнако елементаран Суворов, 0утузов, али ко ће на *ападу сачекати овај многоструки оркан са истокаT &а#а се нова стратегија, нова тактика, коју на *ападу нико неће знати парирати вако вако ће протећ протећи и и смена смена главних лавних сила сила герма германск нске е и славен славенск ске е расе, расе, смена смена два главна лавна експо експонат ната а кентумског и сатемског света, па је већ потребно да и ми остали Славени стварамо свој однос према скорој ?аталној неминовности, уколико не %елимо у том покрету бити прега%ени прега%ени
Н'"+И И РУСИ 4 /'Р"АНИ И САВ'НИ
0арте%ани и &имљани 5ратимо се за D9=: година унатраг и наћи ћемо чудну сличност са дана"$им ста$ем 1 то време била је смена семитског рода и $егове културе а наступио је нови аријски кентумски род и започела западна култура 0артагина је била зад$и изданак и као крај$а западна предстра%а источне културе, као "то је сада рецимо 4емачка предстра%а западне културе према Истоку 5о#а 0артагине био је од војске изабрани и обо%авани Aанибал 4еобичан и смиони војник %ивео је простим %ивотом уз своје војнике и у себи на"ао сан за обрачун са &имљанима 1вео је ре?орме, %ивео за славу своје домовине а себична плутократија дозволила му је да заснује војну силу којој није било равне /ко во#у нове 4емачке мо%емо почастити за $егове врлине то је да га најљеп"е упоредимо управо управо са Aаниб Aанибало алом м н се венчао венчао са др%а др%авом вом,, %иви %иви просто просто без има$а има$а и одлик одликова$ ова$а, а, прово проводи ди ре?орме и ствара силну војску н је обо%аван од својих 7 страх ту#ина, он ствара савезе и снове против &усије као Aанибал против &има итд Смиони Смионим м подви подвигом гом 0арте 0арте%а %ани ни су пре"л пре"ли и /лпе /лпе и изнен изненада ада ударили дарили на &имљан &имљане, е, као као 4емци 4емци на Pранцуску Pранцуску кроз 6елгијуL 6елгијуL Hа слично слично ће и наредни наредни путI 4емилоср 4емилосрдно дно су прокрстарил прокрстарили и Италију Италију и задали задали страх право у срце &има &о#ени и спремни војници заносили су се својим брзим успесима и већ славили победе Ствар се касније окренула јер су &имљани имали јачег савезника< време и господарске изворе >C
&имљани су могли да чекају док Aанибал то није могао ка%е Pлавије И после све авантуре остало је пусто стра"но и светло име Aанибалово, а трајну победу однео је &им 0артагина је пала у неповрат зато "то је потценила непријатеља непријатеља и није дала узду својој експанзији Aанибал је испливао на власт DE година иза првог 'унског рата 'очео је други рат D; године иза првог С почетка је носио силне успехе и оду"евље$а, касније пао 6рат му Aаздрубал из Aиспаније није стигао у помоћ јер је пре потучен (итајте даље историју и упоре#ујте сами Pилозо?у историје биће мило по%ивети јо" пар деценија 4ајзанимљивији сукоб "то их је било на лицу *емље биће када се у ко"тац ухвате силни еминенти представници главних и опречених раса< 4емци 4емци и &уси &уси Rихов Rихов сукоб сукоб траје траје већ од искона искона,, примир примирја ја нема нема 4икада 4икада они нису нису били били ратни ратни пријатељи од првог грозног сусрета у десетом веку до првог Светског рата у двадесетом Следећи ће бити бити утол утолик ико о инте интере реса сант нтни нији ји "то "то сад и &уси &усија ја исту иступа па са равн равноп опра равн вном ом опре опремо мом, м, "то "то су се зао"треност удаљиле и "то долази одсудни час смене Две Две ду"е ду"е које које се не могу могу подн поднет ети и ни на науч научно ном м и ?ило ?илозо зо?ск ?ском ом пољ пољу, на рели религи гиоз озни ним м ни уметничком, па ни у др%авотворном Стално је ме#у $има јаз зао"трених полова 7 позитивног и негативног СукобJT .о ће бити сукоб полова који убрзано лете један на другога и сударају се највећом силином Pилозо?ски< сукоб апсолутнога са релативним, свечовека са надчовеком, Достојевски и 4ичеL математски< сукоб ин?инитезималних количина са 2уклидскимL психоло"киL сукоб осећа$а са вољом вољомLL полит политичк ички< и< левица левица са десни десницо цом, м, прости прости соција социјализ лизам ам са аристро аристрока кастим стим,, стари стари Aеге Aегел л са младимL сукоб небулозног елемента са конструкцијама, мора са обалом, ветре$ача са Дон 0ихотом &уси полете"е 9EEE година напред, 4емци 9EEE година година натрагL очекујемо грозни судар миленија Славени иду од Истока к *ападу 1 додиру са старим запад$ацима први редови су организовани, позадина је хаотична 4амно%ени густи запад$аци притискују са *апада на Исток, први редови су најорганизованији 1 кобном сусрету ред ће се изме$ивати Славенска позадина мора се уре#ивати, кентумске ће падати у хаос, полови ће се привући .акав ће бити сусрет дионизијских сила са Истока и аполоновских са *апада, тако ће се сусрести ослобо#ени 'рометеј са ро#еним братом 2пиметејем 4емачкој војсци нема премца Rена хијерархија је ненадма"ива, заповест команданата закон без тумаче$а 4и"та се ван тога не чини, све је срачунато и одмерено, удар је сми"љен и силан )ака дисциплина и активност дозвољава силну мобилност а војнички дух даје смионост за невероватна подузеће &атни план је изра#ен до детаља, одступа$а нема, све мора под !!мус!! бити до краја изведено изведено ни су у ста$у с једном једном армијом узастопно узастопно брзо обрачунавати обрачунавати се са две непријатељ непријатељске ске ни су се залетели да брзо смлаве 'ариз и да се брзином врате зауставити &усе ни носе планове о упаду у 1крајину и "то год ви"е .о је 9EEXтни војник 'а зар је могуће да ове ханибалске војнике канибалског апетита победе млитави &уси са својим %енским срцемT .ако ће рећи онај ко не зна да је непобедив савезник &усије< 5реме и господарски извори 'ретерано немачко војева$е има и своју злу страну која расте са оте%а$ем оте%а$ем рата 1 тоталном рату јо" бр%е 4емачки војни писац 0арл 'инчориус тврди да ће се и следећи рат отегнути и закључује да ће тај тотални тотални рат донети донети пре проклетство проклетство него спасе$е спасе$е 'реви"е 'реви"е јако веза$е на старе"инств старе"инство о убија сваку иницијативу нарочито код ни%их чинова Срачунатост доноси страх од изнена#е$а и искрслих не предви#ености Сила навлачи на дрске и неизводљиве потхвате 6рзе одлуке трпе од ?аталних гре"ака / сви ови елементи нарочито су ва%ни у тим несретним у тоталним ратовима &азвијеност и разбиј разбијено еност ст ?ронта ?ронта услед услед дејств дејства а ратних ратних уни"т уни"тавај авајући ућихх строје стројева ва тра%ић тра%иће е од свако свакогг војник војника а
инициј иницијати ативу ву,, самоста самостално лност ст и снала% снала%е$е е$е 4емачк 4емачки и војник војник без без коман команде де изгуб изгубљен љен је као као овца овца / изнена#е$а ће бити редовна, јер се напада са масом средстава 4емачки војник не подноси не"то непредви#ено и непознато 'ри појави првих танкова он је изгубио главу главу 0ао у свему &уси се и војникова$у дијаметрално разликују од 4емаца ни су данас Hпрви путI равни само у наору%а$у 0ао прави Славен, руски војник није толико везан на прецизност наре#е$а н је способан да се и сам сна#е у свакој исхитреној ситуацији 1 новим ратовима тра%и се све ви"е да појед поједина инац ц мо%е мо%е водит водити и борбу борбу Славен Славен нема нема онол онолики ики страх страх од изнена изнена#е$ #е$а а и појаве појаве нових нових ратних ратних чудови"та 8укава интуиција брзо га упућује 1 про"лом рату имамо и код нас о том масу примера 0ао најзгоднији пример ове славенске самосталности мо%емо навести црног србског о?ицира који се иза слома /устрије при повратку из ропства на"ао у Vубљани, и ту на брзака од Словенаца и заробљеника саставио војску с којом је зауставио напредова$е зачу#ених Италијана а без да је имао какву везу и наредбу србске управе Сви Славени редом одликују се богатом иницијативом и самостално"ћу као прави индивидуалци Док запад$ запад$аци аци ратују ратују по готов готовим им "емама "емама и планов плановима има,, Славен Славени и ратују ратују во#ени во#ени уро#ен уро#еним им инстин инстинкто ктом м одбране одбране И ако није строго повезано јединство управе с лавенска војска мо%е да опери"е Истина Истина у наред наредним ним ратови ратовима ма биће биће од ва%нос ва%ности ти брзина брзина одлук одлуке е Иако Иако се поједи појединац нац зна сналаз сналазити ити,, славенски "табови пате од спорих одлука .у стару значајку одга#а$а, претреса$а, неслага$а, носе чак и славенски 'руси 7 )у%ни Славени 6огати даром предви#а$а и ма"том они у договорима износе многа ми"ље$а јер узимају много елемената у обзир .ако је те"ко наћи право ре"е$е али тако је коначно право ре"е$е ви"е ослобо#ено гре"ака 4а"и генерали ретко су заслепљени охоло"ћу и војничком сујетом да би доносили ре"е$а напречац Мана отеза$а мо%е нам онда "кодити местимично, док за исход целокупне битке тек изнимно Bенерал"табци *апада, као синови старе културе, ре"авају и сва тактичка и стратегијска пита$а на западни начин< употребом самог разума, "емама, рачунима, тврдим еуклидским количинама Славенски магловити дух залеће се иза тих елемената, елемената, он мисли употребом свих сазнавалачких органа, свом ватром ду"е< рачунима 8обачевског Долазе интегрални ратови са интегралним рачунима 1 следећим ратовима поље ма"те и осећа$а толико се про"ирује 'сихоло"ки моменти биће најпресуднији, битку ће требати ви"е осетити него израчунати / ту се хоће славенска способност способност 'ример< *ападни генерали скоро су се подсмехивали плану регента /лександра о пробоју солунског ?рон ?ронта та )едв )едва а су прис пристал тали и и тад тад разв развез езал али и "иро "ироке ке рачу рачуне не о сми" сми"ље љено ном м напр напред едов ова$ а$у у 0ад 0ад су југославенске Hдодатак< Hдодатак< србскеI трупе задрле дубоку непријатеља они су се упла"или да ће до%ивети од те пренагљености пораз јер се $ихов рачун пореметио и саветова"е узмица$е Славен /лександар тај час осетио осетио је дух битке битке и учахурени учахуреним м западним западним логичарима логичарима одговори одговорио о онако онако славенски славенски < !!&ади ва"их страте"ких рачуница овај покрет не мо%е се зауставити!! Иза тога је до"ла коначна победа д свих ратних ратних особина особина славанских, славанских, свакако је најкаракт најкарактеристи еристичнија чнија тајна повлаче$а повлаче$а .о одговара одговара славенском елементу и ту су опет вредни Bермани на"ли слику на"е %енствености 0ад се на Славене напада они се %енски повлаче, остављају лукаве замке, намамљују и просто прави ратници једва чекају да им сагле сагледај дају у лице лице .о се заиста заиста дивно дивно успоре успоре#у #ује је са %еном %еном која која се повлач повлачи и пред пред му"кар му"карце цем м Избегава, застајкује и намамљује тако да тим испрекиданим сударима исцрпљава и он коначно пада јој пред ноге Добра прича, али биће ту јо" "то год Bерман прототип војничке му"кости сретан је у борби кад се сусреће са Славеном /ли чим се овај стане >@
повлачити $ему мисао стаје јер себи не мо%е одгонетнути за"то непријатељ тако поступа Bермани су стра"иви сваких изнена#е$а и ступица а војничка сујета их изгриза и гони напред И кад су коначно потпуно ударили у ту масу, продрли, победили, они на концу виде да нису бог зна "та учинили .ако .ако се Bерман непрестано непрестано љути и исчу#ава како то да ова силна му"ка нација не подвласти те %ене у одступа$у Стоји да се Славени умеју тако добро повлачити како ни једни војници света / у том повлаче$у повлаче$у стоји нека тајна снага Bермани Bермани као прави војници не знају одступати *а време про"лог рата када су 4емци негде негде узмица узмицали ли долаз долазило ило је до тоталн тоталне е дезор дезорган ганиза изациј ције е Иза $их су се налази налазили ли погуб погубљен љени и "љемови, ору%је, чутурице, Ме#утим &уси су се повлачили углавном ноћу, увек у савр"еном реду, без расула, без губље$а икаквог делића опреме 0ако да се врли војник не нервира 5оди битку, а одједном празан простор, иза тога опет силан вал да све поплави И тако редом (ему се ови повлачеT (ему то валовито гиба$еT .о је тајна ове расе HДодатак< нпр за нас 0олубрска 0олубрска биткаI Судећи по систему повлаче$а ми уистину носимо не"то %енскога /ли кад се иза повлаче$а појави јо" већи талас непријатељ непријатељ уви#а да у тим %енским %енским редовима редовима наступају сами му"карци му"карци -та садJTJ .о .о је херма?родитска херма?родитска раса K да ти памет стане 4икаква војска света иза повлаче$а не ступа тако у организовани напад Дакле она приповетка о %енствености није потпуна Славени су и једно и друго у исти мах 4еподељено 4еподељено биће 5ал 5 ал небулозног елемента елемента -то је већа осека то је опаснија плима 4е траба разумети да је на"а снага само у повлаче$у .о је само један на" пол Ми смо једнаки у наступа$у и уступа$у, а само то повлаче$е морамо употребити као на" специјалитет, зато "то нико други нема оваква својства Самим повлаче$ем нико не добија битке Ми би требали сваки сукоб задр%ати у ?ронту док се снаге прибли%но не изједначе а онда безувјетно одступити 4епријатељ ову тактику неће објаснити и нерви ће одмах титрати 0од нас ће мрмљати на старе"инство али ћутатиJ Морал тим расте Иза свега касније извести големи удар напред док се непријатељ на узетим поло%ајима није ни сна"ао Ми не идем идемо о само само натр натраг аг као као %ене %ене ни само само напр напред ед као као му"к му"кар арци ци,, ми ујед уједно но наза назаду дује јемо мо и напредујемо, попу"тамо и не дамо Ми нисмо статизам па ни динамизам, ми смо ритам Мач који нам утури"е у руке не стоји и не пиљи само напред, он се обрће и ми измахујемо .о је ритам на"е ду"е коју су стари Славени поимали у ритму диса$аL зас тој, увлаче$е, издисај Могу др%ати линије линије одбране одбране стари и уоквирени уоквирени духови духови 2нглеза, 2нглеза, Pранцуза, Pранцуза, мо%е мо%е геометриј геометријском ском о"трином напредовати дух Bермана али славенски опсе%ни дух прелази све те ?орме и тра%и пуну %иву борбу у свим деловима деловима и облицима Сваки Сваки во#а во#а на" мора мора рачуна рачунати ти ви"е ви"е него него други други са психо психолог логијо ијом м Aуман Aуманим им Славен Славенима има мора мора се спретно чувати војнички морал /ко на"е војске најури" у само наступа$е оне ће бр%е клонути док се друге војске овим чак оду"евљавају Славени бр%е него ико осећају ако су повредили ту#е право 4е треба дакле много напред 1копани у позиционом ратова$у Славени отупљују од монотоног звецка$а и пу"кара$а 4е треба стајати Друге војске губе морал кад одступају /ли славенске војнике пустите слободно да се повлаче 4ека непријатељ загази дубоко у земљу Дубоко, дубоко док и најтрпељивијег Славена не заболи ду"а од повреде И јо" мало устави нда стани, пусти уставу напред и тај вал никакве бране неће зауставити 4ајва%није битке добивене су где су се Славени послу%или својом двоструком природом &ади овакве моралне залихе Славени су и остали у %ивоту 'од ропством је нарасла снага, пукле су бране непријатеља и прогутале га /ко би се ду"мани хтели користити поуком на"е историје они би
видјели да не вреди ни победити Славене, јер се у сваком случају извргава" двострукој опасности< бити истопљен у тој големој раси или бити прогнан и убијен кад морална снага нарасте кроз митове, гусле, приче, песме и ду"е 0олика силна племена су у нама потопљена а колика прогнана и нико није стално нас победио Спремна Спремна војска некад је победила победила Славене, Славене, али се убрзо убрзо изгубила изгубила Силни нордијски нордијски јунаци у"ли су у срце славенско, 1крајину и изгубили се -та вреди ратовати против ветрова и валова Pридрих 5елики потуче масу &уса али изгуби битку па рече< !!&усе мо%е" све пребити али не победити!! 0асније је упознао ду"у $ихову и говорио< !!4е вреди вам убити &уса, треба га и превалити!! н је дакле у сучељу са Суворовим осетио да су &уси химера, стихија, титани &атник 4аполеон, опијен неупоредивим својим успесима, љубоморан залетео се је коначно на славенску масу са онда најсилнијом војском ду"евљена голема армија стра"но је напредовала али није знала "та добија Bрозна празна земља из које местимично излећу чете ко$аника да се потуку и опет врате у $ене дубине, чинила је непријатан утисак на непобедиву војску 4еки тајни страх испу$авао је ду"е, страх од повлаче$а непријатеља, страх од празнине, страх од невидљиве &усије и $ене тајне као да се ратује са јахачима из /покалипсе и кад се силни цар раскорачио на зидинама 0ремља видио је једини пут у %ивоту да је срав$ен са земљом д највеће армије вратио се је у Pранцуску бедни остатак а див &усије осетио је само једну епизоду 5и"е лице 2вропе није видело већег пораза од памтивека а од чегаTJ д руског повлаче$а и напада$а из одступа$а д простора, времена, невремена, K кронијанског бо%анства &усије И у светском рату запа%ена је та чудна снага повлаче$а Иза сваког уступа$а наи"ао је утолико %е"ћи напад 0ад су &уси на Мазурским језерима до"ли у недоумицу да ли ударити средином или са крила, било би боље да су те западне рачуне испустили и повукли се 4е би насели "пијуна%и, 4емци не би објасн објаснили или "та се спрем спрема а а касни касније је Мазурс Мазурска ка би већ другачи другачије је била била одигр одиграна ана братн братно о да су Срби Срби послу"али Ми"ића у 'ећи и сачекали Bермане, до%ивели би слом ни су се болно повукли па је утолико снага одмазде нарасла чевици ка%у да је на солунском ?ронту сваки делић те војске титрао као да је носе небески ратници 1 Словачкој 9:9: три неспремне дивизије младе че"ке војске имале су против себе девет ма#арских добро добро опрем опремљен љених их (еси (еси су примил примили и битку битку али узмица узмицали ли дајући дајући стално стално напаса напасан н скитск скитски и отпор отпор И одједном одједном су обрнули таквом снагом да су Ма#аре сатерали до 6удимпе"те .им .им узмица$ем нагомилала се снага која је прите"$ена коначно пукла у експанзију 0од Славена је морал не"то ви"е него "то код других војничка част попета до сујете Славен мора бити дубоко повре#ен па да се одлучи на крв И уколико ви"е попу"та утолико ће из $ега избити већи вулкан г$ева 1вредите слободно на"ег сељака, он ће вам одмах опростити 'оновите јо" једном и он ће опет настојати све добро схватити И јо" једном и он ће се преко воље насмејати као да све %ели на добро /ли пазите ако претерате изненадиће вас напад овог добричине )една 2нглески$а рече да су Срби врло добри као пријатељи а врло зли као непријатељи непријатељи Молим нека се то протегне на сав славенски род *ато су Славени дали најбоље војсково#е са села, тј оне који су ту на извору упознали сву чудну ду"у свог народа и расплинули се у $еном елементу -те?анек, 6оројевић, Степановић, Степановић, и др Све су то имена које ни писци супериорних 6ританаца не могу мимоићи / они су као 'етар 5елики или Суворов одрасли ме#у припростим својим народом 5и"е него скице за столовима, славенски стратези су позвани да упознају главни ратни материјал, своје људе, са тим чудним својством затајива$а кога нема ни једна друга војска света HДодатак< 4ије +а" јасно з а"то Дупор даје велику улогу појединим појединим војсково#ама и >:
политичарима па их чак и изједначује 'ример< 6оројевич и Степа Степановић 'рви јесте био Србин али у слу%би 6еча -та тек рећи за поре#е$е -те?анека и Степановића јер први је деловао 9:9:KD9 у ослобо#е$у (е"ке и Словачке кад је већ /устро 1гарска била пред распадомI Bолеми простори славенских земаља уза све оду"евље$е и силу разних освајача уза сву пасивну одбрану и сву несрећу Славена, остадо"е скоро неокр$ени до дана дана"$ег 4и стрпљиви 4емци који који постави постави"е "е стра"не стра"не теориј теорије е против против свог свог загоне загонетно тногг сусед суседа а не могу могу то ви"е ви"е објасн објаснити ити и присиљени су сад стварати нарочите одборе за проучава$е Славена 'ослали су 8е$ина да уни"ти &усију а она гле опет израсте јо" стра"нија и опаснија 0ао не проучена С?инга изди%у се ти добри људи људи једнако после сваког пораза или победе .а чудна химера као да под ударцима људи и судбине судбине расте и "ири страх о својој својој неуни"ти неуни"тивости вости HДодатак HДодатак<< деведе деведесетих сетих су имали имали своје послу"нике послу"нике у Bор+ачову и )ељцину а онда се појавио 55'утин 5 5'утин и направи &усију јачом него икад преI Слично као &им пред 0арте%анима, &усију брани господарско богатство, време и простор на мо%е чекати а дотле ће се други поломити
САВ'НИ У Н&ВИ" ИНТ'/РАНИ" РАТ&ВИ"А
4ајбољи војни струч$аци тврде да ће у наредним ратовима одлуку о победи донети авијација До старе 0артагине вредело је господаре$е копном, од 0артагине до Светског рата морем а у новом добу биће најјачи онај који загосподари ваздухом HДодатак< 50С K5азду"ноKкосмичке K5азду"ноKкосмичке снаге ру%аних снага &усије не само да су опремљене најсавременијим авионима МигKСуK'акKPа већ и ракетним системима С=EE, СCEE, 6астион, /вангард, 5ојвода и радарима /крин, 0расуха, 5оро$е% којима тренутно нема премца у свету I 'рема теоријама тог долазећег интегралног или тоталног рата авијација ће имати задатак да даде први главни ударац непријатељу, непријатељу, а иза тога имаће да омогућава слободу акције целокупне своје војне силе на копну, мору и ваздуху д оног часа када један генерал"таб одреди напад на страну земљу свеколике снаге имају се одмах у маси упутити да големе количине експлозива, бојних плинова, заразних бацила, сруче на најва%није политичке и индустријске центре непријатеља< аеродроме, слагали"та на?те, хране, концентрациона места, саобраћајна построје$а и све друге ва%не објекте бјава рате дакле у културном HмодерномI свету је застарила Да би напад осигурао победу мора бити изненадан, изненадан, брз, многострук многострук и у највећим највећим размерима размерима вако вако наглим наглим и голијат голијатским ским потезом мисли се одмах одмах с почетка почетка онеспособити онеспособити непријат непријатељск ељска а авијација, авијација, деморалисати деморалисати становни"т становни"тво во и растројити целокупну др%авну управу пре него "то је и извр"ила мобилизацију .ако да нападнута земља бива сметана и приму#ена на капитулацију пре учи$еног покрета за одбрану HСтрах од овог смео је (С&I Иза ових крила у очајном налету покреће се читава нападачка нација са свим родовима ору%ја 0ад познамо нападачки дух немачког војника мо%емо себи онда предпоставити "та у том налету мо%е учинити такав народ од FE милиона са DEEEE авиона и онако сада распламсалим ратним духом 0оја ће нација $ихов удар удар издр%атиT 4и једна 4а ту се одбрану мо%е премало поми"љати 4арочито ако су нападачи ?а"истичке земље које своје пилоте васпитавају да се заједно са експлозивом сруче на задате објекте Сва одбрана је у томе да нападнута нација буде толико спремна и опрезна да када $ену границу пре#е "ум ту#их вазду" вазду"них них ма"ина ма"ина одмах одмах мо%е мо%е напасти напасти на исти исти начин начин свог свог напада нападача ча /ко /ко 4емачк 4емачка а нападн нападне е
Pранцуску онда овој не пома%у утврде и противавионске батерије него она мора имати исто толико о?анзивних средстава, бомби, плинова и бацила с којима ће напасти 4емачку HQ ДухетI HДодатак< HДодатак< с тога не чуди изјава 'редседника &усије у којој ка%е да се никад ви"е неће ратовати на &уској земљиI ваква нагове"та$а нукају нас на једну песимистичну перспективу о судбини западне цивилизације Макар које две силе да почну са оваквим разара$ем на *ападу, западна 2вропа ће тонути а на Истоку ће се том превагом издизати &усија и славенске земље 4емачки темперамент увек ће изазвати рат Данас када је 4емачка у својим %ивотним потребама толико скучена а ратни дух толико потпаљен она је неминовно во#ена да нападне / макар које се силе на *ападу, па и не знатније, сукобиле оне повлаче у понор сву 2вропу јер су односи толико заплетени *апа *ападн дна а 2вро 2вропа па је моза мозак к али али и стом стомак ак свет света а 1 начи начичк чкан аним им вели велики ким м град градов овим има а стан стануј ује е CCX CCX становни"тва Структура др%аве је таква да се ови градови у случају рата не могу и не смеју раселити Сви извори потреба мозга и стомака најче"ће су такви да их једна авионска бомба мо%е онеспособити -та ће бити када на те грдне индустрије почну падати тоне експлозива, на то густо становни"тво големе количине бојних отрова, микроба куге, колере, ти?уса, ди?терије и ко зна "та јо"T /ко се 4емачка баци на запад, била сама или јо" са киме удру%ена, а ове теорије буду тачне, онда се мо%емо надати да је 'ропаст *апада ту крене ли се према &усији, сама или удру%ена, ствар стоји много другачије 4емачки 4емачки пуковн пуковник ик Aрусто Aрустов в у к$изи к$изи !!6уд !!6удући ући рат!! рат!! назива назива ове теориј теорије е опасн опасном ом илузиј илузијом ом /ли ипак ипак дозволимо ми да један !!му$евити рат!! мо%е донети победу над западним индустријским земљама које се могу брзо осакатити у добави свих културних и %ивотних потреба Са славенским земљама то већ није могуће Искуства у "панском, кинеском и абесинском HетиопијскомI рату показала су да се брзи рат не мо%е добити чак и тамо где су нападачи располагали са несразмерно бољом техником и обуком /вијација није испунила све наде ткуда би онда смели веровати у брзу победу над Славенима кад су они ипак пристојно наору%ани и обучени а материјалне сировине имају да би могли и отезати / свако отеза$е увек ће ићи на "тету западног нападача и $егових теорија које не могу чекати 5реме је до"ло у помоћ славенима Све су то сада саме аграрне земље којима најма$е "коде зрачни напади 6алкански Славени немају немају велики великихх градо градова ва ни индустр индустријс ијских ких цента центара ра И оно мало "то "то има удаљено даљено је од граница граница &а"тркана места за"тићена су од бојних плинова и експлозива Слично стоје и северни Славени 'оло%ај &усије је јединствен Сви $езини центри предалеко предалеко су од сваког дома"аја непријатељских аероплана 4ико нема такав број апарата који би преплавили руску земљу земљу Места су удаљена на стотине километара 5ојска је разбацана, творнице по селима 4ови извори на?те, аеродроми, творнице авиона и све залихе сировина сировина стоје дубоко дубоко у земљи, земљи, често чак на обалама обалама северног северног леденог леденог мора .акав .акав поло%ај поло%ај нема нема никаква земља на свету брнут брнуто о руска руска грани граница ца на све стране стране стоји стоји у близи близинам нама а центар центара а свако свакогг сусед суседа а непри непријат јатељ еља а и има могућност да свакога преплави својим бројем апарата Bустина славенског становниства и онако је најре#а HF до CEI, градова је мало, у $има једва до 9EX становн становни"т и"тва ва а наору% наору%а$е а$е није није као некада некада Са својим својим чувени чувеним м гво%#е гво%#ем м 4емци 4емци нису нису ви"е ви"е пред пред Славенима &ачуна се да је материјал аероплана код на"их север$ака бољи од немачких 1 "панском рату рату видели видели смо да су чувени чувени )унке )ункерсо рсови ви апа апара рати ти пад падали али пред пред руским рускима а 4емач 4емачки ки лаки лаки танко танкови ви су пробијани а приликом ан"луса видели смо код 8инца квар апарата моторизованих јединица за 9EX @9
&уска индустија авиона толико је узнапредовала да је ни једна сила не мо%е стизати ни су почели пре италијана а на то су се одлучили и ради мирнодопске потребе *а сада се рачуна да велесиле имају максимум< Pранцуска >EEE апарата 2нглеска FEE E Италија 9EE EE 4емачка 9= E E E &усија DEE EE вај је број доду"е непостојан и увек расте *а сада повећа$е дневно могу изводити< Pранцуска за ;K = апарата, 2нглеска 9E, Италија 9E, 4емачка 9= а &усија са својих @= ?абрике вероватно могла би избацивати дневно до 9EE апарата B 9:;C задрхтала је горда 5елика 6ританија пред Италијом само зато "то је имала несразмерно нејачку вазду"ну ?лоту 'осле захвата пар хиљада врсних че"ких апарата 4емачка је постала страх 2вропе Pа"истичка осовина прете%е бројем далеко остали *апад а дости%е и &усију И када би по каквом случају мосулски извори избили у Минхену они би се мо%да осмелили прегазити Славене и поћи поћи на &усију &усију 6ез тога тога они свакак свакако о морају морају најпре најпре заско заскочити чити власн власник ике е Мосул Мосула а или власни власнике ке румунских извора /ко ова битка добро успе моћи ће проду%авати сан о осваја$у света Ме#утим нагли 4емци могу се залетети најпре речима Hод којих војнички карактер не одустајеI а затим и делом и напасти &усију 1 случају сукоба 4емачке и &усије десиће се да ће 4емци извр"ити стра"ан стра"ан покус, покус, мо%да мо%да продрети продрети путем 4аполеона 4аполеона /ли големе големе залихе на?те, на?те, хране, хране, материјал материјала, а, му"ког и %енског летачког особља, па големи простор, дају у руке &усији далеко већи адут него "то су имали имали &имљан &имљани и против против 0артаг 0артагине ине 4емци 4емци ће напре напредо доват вати и нагло нагло и смионо смионо,, немачк немачки и војник војник учиниће подвиге подвиге којима ће се дивити Hдодатак<срамитиI Hдодатак<срамитиI историја али мораће се вратити &усија нема путеве то је $езино зло / то је добро јер која војска запне у степе неће се маћи &усија зато ствара силне вазду"не путеве, јер се на $еном простору други уредити и не могу на иде за тим да буде прва вазду"на сила света "то већ у неку руку и јесте 'окуси &уса са ваздухом спадају у царство ма"те и чуда Bодине 9:;> свет је правио вицеве на рачун руског пројекта о поставља$у аеродрома на северни пол 0роз пола године они су то испунили и поставили тамо своје станице са ;E људи )о" од 9:D: прогласили су они свој суверенитет над свим ледом до самог пола 'о другом плану научника 'етровског на#ено је тамо богатство Свет се бунио да се море не мо%е прогласити територијом па макар је и зале#ено Свеједно на том !!територију!! ?ункци ?ункциони они"у "у руске руске радиот радиотел елегр егра?ск а?ске е станиц станице е и ору%је ору%јем м се немило немилоср срдно дно чисте чисте одат одатле ле сваки сваки странци сваја$е пола, пловље$е са сантама, кроз лед, испод леда итд Имали су и свој страте"ки циљ ни се као приги$у узети ос земљину директно Сав рад унутра креће се у вези вазду"ног рата ни имају простора и тај простор мора се победити Bромов је и"ао по ло"ем времену 9EEEEкм на дан Bрузогубова и јо" две %ене од Москве до /мура за дан МоскваK8е$инград стаје сат и три четврти Све с ама испитива$а, никако луксузи HДодатак< тај тренд се наставио и после другог св рата тако да је &усија послала прво %иво биће у свемир 7 пас 8ајка, а затим и човека 7Bагарин Данас једино зрачне снаге &усије носе назив 5азду"ноK0осмичке /ко посматрамо из мистичних предела онда мо%емо сведочити да се синтагма !!4ебески народ!! оваплоћује и у овој замаљској равни 4аиме, позанто је да се споменути скуп речи користи код Срба да их означи као народ који се уздигао изнад материјалистичког и одабрао пут мета?изичког С обзиром да су Срби и &уси уствари један те исти народ, &асани, тј Славени онда ово !!4ебески народ!!
ите како одговара и $има Bледајући даље свима нам је позната крилатица !!6ог на небу, на земљи &усија!! и да $у лично "тити Мајка 6о%ија 1змемо ли у обзир и да на $еној застави стоји грб који садр%и< Двоглави орао са троструком круном на главама, %езлом у десној канYи и земаљском куглом са крстом у десној 4а грудима грудима орла је мали "тит Светог Qор#а који убија а%дају а%дају 4едвојбено указује указује на мета?изичко опредеље$е опредеље$е руског народаI HДодатак D< под појмом свемир ја лично подразумевам подразумевам 4*K ниску земљину ор+иту јер ни"та не мо%е летети изнад не+еског свода, или ти како то западни научници зову 5анK/ленов појас радијације а и сам о+лик земље је упитанI 9:;> свет се опет на"ао у чуду са маневарским покусом код 0ијева C@EE војника са ратном опремом, топовима, митраљезима, танковима, теле?онима спу"тено је падобранима са транспортних авиона .а вазду"на пе"адија имала је задатак пасти !!непријатељу!! у позадину и разорити сва средства &уску ма"ту сти%е и руска техника HДодатак< слична војна ве%ба одр%ана је и пре две године у Србији а сведочили смо и &уској интервенцији у помоћи СиријиI ваква небеска армада у рату имаће задатак да растроји све везе непријатеља, да уни"тава аеродроме, саобраћај и друга построје$а Rено деморализационо дејство могло би да издр%и само она ретка војска која није прстого овисна о старе"инству Иначе сам начин вазду"не борбе даје првенство славенском карактеру војника .о .о је затајива$е 1 вазду"ном рату десиће се да битку добија и с лабији противник ако му је квалитет особља и апарата добар и ако мудро маневри"е Слично као неке морнарице про"лог рата Слабије вазду"не јединице моћи ће избегавати битке у зраку са јачим навлачећи их тако да се исцрпе утро"ком горива или да их намаме на позиције где где је војна снага нејачих у преимућству Изврд Изврдава ава$е $е и скитск скитско о задирк задиркива ива$е $е постеп постепено ено слаби слаби и неутр неутрали али"е "е силу силу напада нападача ча а такав такав начин начин војева$а ле%и у природи Славена /гресивног германског пилота они ће знати често навући да се сручи пре него је огрезао но вечно !!напред!! овде се свети Bерману 1 седалу бомбардера треба имати мирног зане"е$ака из кога каткад сине ерупција< значај степског човека Сетимо се зад$ег трзаја Семита Aанибалова пустоловина пустоловина била је тада та да прави !!му$евити рат!! Столећима Столећима &им се је сећао тога и пла"ио децу< !!ето Aанибала!!J Следећим му$евитим ратом зад$и 0ентумци ће извр"ити грозне операције и име германског во#е са већим страхом ће се изговарати кроз векове Док ово пи"ем ја видим демонски лет ратних стројева где са ненаданих страна разарају славенски свет 1 про"лом рату Славени су добро поло%или испит за слободу Долази испит за слогу а мо%да већ и коначни испит за васпоставља$е славеснког водства у свету HДодатак< И доиста не само да су немачки авиони разарали славенске земље већ су то радиле и западне савезничке силе пред крај истог истог 4е смемо заборавити да иако су у про"лом рату поједине западне силе биле у коалицији са славенским да су то исти они 0ентумски^/нглоKСаксонски народи који се неће предати без борбе .рећег светског рата нам предстоји .о .о стоји и у плановима /лберта 'ајка само "то се он нада да ће они задр%ати светску властI Р'0'НА С-ИН/А *'' ПАС"ИН'
/ сада као Славени мистици занесимо се да потра%имо на"е везе са звездама и боговима, заронимо у непознате тајне космоса неби ли славенско лице у $ему огледали, неби ли из $егових дубина наслутили судбину на"у< Двоструки дух на" и мора тра%ити пуно ре"е$е са обе стране< ?изичке и мета?изичке брним брнимо о призму призму од *апада *апада на Исток Исток да неби неби остали остали једно једнопо полар ларни ни 5идел 5идели и смо "та ка%у ка%у људи људи о необја"$ивој раси, упитајмо сада "та ка%у богови -ест миленијума мучи пролазнике оно чудови"те у а?ричкој пусти$и "то га остави"е зачетници беле цивилизације, скоро онако као "то нас све мучи нова с?инга која израста у степама под руком зад$их @;
белих пионира И за нас Славене толико пута ка%у да смо нека с?инга, а с?инга је неман која про%дире свакога ко ју не одгонетне Спреда 6ик, средина рао, отрага 8ав а поврх свега човекJ -та представља већ та сугестивна и стра"на композиција, то највеће вајарско дело светаTJ (ему је %ива стена истесана да сачека нас и "та коначно она значиTTJ 'ору"ен је 6абилон, храмови срав$ени, папируси спаљени, египатски све"теници искасапљени али мисао мисао најран најраније ијегг мудра мудраца ца остала остала је укова укована на на устима устима с?инге с?инге Сачек Сачекав" ав"и и !!посл !!послед ед$е $е време! време!!! апокалиптичка апокалиптичка звер се буди и камен проговара /тланти /тланти су руком племенили племенили биље и оком кротили зверове, /тланти /тланти су били исполини који су др%али свод небески на плећима и разговарали са боговима 'о једном вечном концепту разделили су они сунчев небеску пут на дванаест скупина, подметнули им одговаралуће ликове и имена, која се ето путем предаје свих старих народа сачува"е до данас Ме#у тих 9D четири су биле најглавније, то су четири унакрсна сазве%#а 6ик, рао, 8ав и 5оде$ак 4ојева арка носила је ова четири ликаL свети )ован видео је те четири %ивоти$е у свом открове$у како играју пред троном 5ечногаL Bрци су гледали гледали сва збива$а кроз четири главна бога, Hиз којих 2мпедокле покрете четири агрегатна ста$аIL а зад$и пут су ти симболи поменути уз четири хри"ћанска еван#елиста HМатеј, Марко, 8ука и )ованI који се јо" славе у дане кад сунце пролази четири унакрсне тачке истих главних сазве%#а /тланти су понирали у природу свом ватром своје магијске ду"е и гледали су $еног .ворца кроз ова четири четири сунчев сунчева а логоса логоса која која су изра% изра%ава авали ли са четири четири одго одговар варају ајућа ћа симбо симбола ла И у свем свем царств царству у природином они су опазили с?ингу< у цркви, човеку, раси и цивилизацији 6ик, краљ домаћих %ивоти$а, представља примарни елемент у развоју, сирове плодне природне силе, нагон за одр%а$е врста, полну љубав рао, краљ птица, представља други атрибут, полет на ви"е, нагон за сазна$ем, мудрост 8ав, краљ зверова, представља трећу сталну снагу, нагон за лично одр%а$е, одр%а$е, вољу 1 развоју света први представља пубертет, други оду"евље$е, трећи стало%ену моћ Vубав, мудрост и снага три су главна људска и бо%анска атрибута а то су и три пута којим иде сваки развој бића /ли изнад три атрибута, изнад ове три %ивоти$е, мора стајати свесно људско људско и бо%анско !!)а!! које ће равнати светом 1 космичком свету ту стоји бог, у људском стоји човек вај четврти сибмол стоји свесно на врху с?инге с?инге .о је воде$ак, воде$ак, (овекK/н#ео (овекK/н#ео,, краљ људи, људи, који значи хармонију, хармонију, победу победу над материјом, победу све три %ивоти$е у себи и коначни додир са бо%анством Изабрани /тланти /тланти су то имали и први досељеници су знали да ће доћи четврти род људски људски са 5оде$аком 5оде$аком и разумети С?ингу *ато је %ива стена исклесана да сачека нас 1 својој конституцији сваки човек носи три основне страсти а по врх свега стоји свест која равна са те три %ивоти$е 1право тим редом и расте човек< у пубертету је над човеком власт бика, затим долази орловски младалачки елан па власт моћи а на концу зрео човек изравнава све својим унутар$им човеком човеком 'остаје 'остаје уравноте% уравноте%ен, ен, четврти четврти симбол симбол човека човека подвла подвла"ћује "ћује претхо претходна дна три %ивоти$ск %ивоти$ска а симбола Oивилизациј Oивилизација а као дело људско људско понела понела је у себи исте људск људске е симболе симболе 1 $еном пубертету пубертету лепи 2гипћани су морали дати културу телесне лепоте, елеганцију ни нису опа%али историју и били су упућени на једини смисао< искори"ће$е примарних плодних сила природних Rихова уметност овалних облика подсеће подсеће на симбол с имбол плодности плодности на онај први део с?инге Семити су први имали пред собом ту#у про"лост и запазили историју .у се јавила и друга страст 7 %еља за напретком, за уласком имена у повест .у се развио ?изички и духовни елан "тре линије
$ихових дела одразују ми"ићави део с?инге, орловски део 0ентум 0ентумци ци су се корис користил тили и познав познава$е а$ем м ове две истори историје је и за%ел за%елили или сталнос сталностт ни су као као зрелиј зрелији и дотерали империјалну власт и пуне застра"ујуће облике дела$аL трећи симболK8ав с имболK8ав 1 на"е време већ се опа%а да на сав овај развој људски ма$ка круг, ма$ка (овек који ће подвластити сва три симбола и дати правду, правду, мир и хармонију човечанству .о је %еља рода који позна три историје .у се указује Свечовек, четврти ч етврти племенити део с?инге 7 глава (овекаKан#ела 0ао и човек ч овек сваки људски род осећао је присно свој симбол у себи и по не малом чуду земаљски симболи власти ?рапантно су се одразили у историји, подра%авајући свој космички образац 1 почетку имамо 6ика египатског, затим рла римског, 8ава енглеског и јавља се славенски СвечовекJ /пис, /квила, 8ајон и (еловјек четири су потпуна симбола с?инге 4и"та није вечно па ни 6ела цивилизација, све мора проћи свој с?ингин пут па и она Да би слика била потпунија поменимо јо" да< изме#у 6ика и рла појави се комбинација асирског 6ика са крилимаL изме#у рла и 8ава јави се чудови"те крилатог лава млетачкогL а од 8ава до Свечовека јавио се не"то 4атчовек H4ичеIJ До средине беле епохе H;EE г 'ре AристаI мо%да су људи људи намерно узимали узимали космичке космичке симболеL симболеL мо%да мо%да су Млечани Млечани случајно на"ли мо"ти Св Марка Марка па $еговом лаву случајно додали крила HJIL али ко понука безверце Совјете да свој симбол скину са неба TJTJJT Сва историја 6елих тако пролази у четири главна чина или ти са јо" три интермеца H-експир рече за седам седам чинова чинова људс људско когг %ивота %ивотаII како како појед поједина инац ц тако тако и читаво читаво тело тело цивили цивилизаци зације је стоји стоји у чудно чудном м симболичном односу са 5асионом Изгледа да су четири бела рода већ из 4ојеве /рке предодре#ени за своје мисије јер је сваки од почетка већ дозивао бо%анство својим симболом /мон &а, Молок, )упитер Hкасније и AристI, сваки је тек атрибут врховног бога и од свакога је култ развијенији него култ самог 5ечнога 4ајпре кроз једног па двојство па кроз тројство Ме#утим већ код првих Сатемаца први је култ врховног 6раме и Световида вечног бога са четири лица, K симбол сва четири сунчана логоса Из оваквог четвртог рода изаћи ће коначно власт четвртог симбола која ће укротити три историјске немани и тако ће се употпунити коначна с?инга беле расе 4екако и само геогра?ско ле%и"те белих народа народа заузима на земљи простор који је означен као баченом сенком оне с?инге из Bизе 'остоље $ено богати 4ил па 2у?рат, кукови и омега човечанства падају на епиметејску западну европу која из свог света посиса сировине а избаци ?абрикате Магијско лице гледа гледа најновије 'рометеје на ИстокуJJJ Сви бели народи који су измакли од ове сенке остали су другог реда за цивилизацију, како праисторијски Индијци тако и они "то одлута"е по другим континентима 6огови су као изабрали ту 2вропу са обалама свега Медитерана да на том изабраном подручју изабрани бели род одигра сву своју с?ингу овако сликовито
@C
Четири главна космичка типа који изделавају историју Белих
4икаквим другим језиком ни знаком није се могла вечна истина предати потомству &е"е$е с?инге је коначни човек, вечни ред а посебно садр%ај и историјски пут беле расе 4е само кипарско, то је и највеће ?илозо?ско дело света
ТРА/ СУН3АН&/ 2&,А НА 5У,И"А
Из атлантске катаклизме сунчане во#е планинског народа пренели су скицу с?инге на /?рику и /мерику /мерику и уковали уковали је у стене стене да их подсећа подсећа на бо%анску бо%анску мудрост мудрост дочекива$ем дочекива$ем јутар$ег сунца 4а првим страрославенским храмовима на#ене су справе помоћу којих су свећеници мотрили исход сунца HДанас окрећу олтар ка истокуI / на#ени су и неки хијерогли?и који су као и египатски сло%ени по космичким симболима и који су слу%или углавном религији и прорица$у дога#аја 4еки чудан глас глас јављао се у храму Световида Мора да су и први Сатемски краљеви као најбољи поклоници сунчеве религије белих магова наслућивали и осећали свој космички поло%ај и задатак .о би нам донекле потврдило и вечно прометејство индијских мудраца 'ролећ 'ролеће е је годи" годи"$е $е јутро, јутро, у $ему $ему сунце сунце буди буди нову нову годин годину у *а расни расни развој развој народа народа је од исте ва%ности као и јутро Стари док су се јо" равнали по сунцу славили су $егов улазак у прољет$и знак *ад$и пут су Aри"ћани за тај дан прорачунали своју главну светковину 7 5аскрс /ли пролеће није увек једнако 'ролећна тачка "ета се читавим небом кроз неких DC@>C година .ако .ако се у сваком сазве%#у задр%и D9=@ година 'ромене зве%#а оставиле су с вој %иг и на развоју света па и сами видљиви симболи у свету одразили су се сликовито =C:; до D==; пре Aриста пролет$а тачка пролазила је сазве%#е 6ика 1право с овим временом поклапа се и господаре$е хамовог рода, које је дало градитељство, материјалну лепоту, верске церемоније, песму, љубав K симболику 6ика (ак је и про?ил водећих лица личио овој %ивоти$и а верски култ надасве уздизао је самог K бика D==> до D:: пре Aриста сунце је пролетовало у вну .о је знак тврдоглавства, терора, организација, покрета, воље Свега је тога било за читав тај еон који се таман поклапа са семитским водством на"е историје 'ознајемо јо" овновски нос )еврејски иако негде негде има комбинација са HримскимI орловским Hс?ингин деоI, Све је надвикао религијски култ култ 7 јаг$ета д D:: пре Aриста сваког пролећа сунце сунце се задр%авало у дванаестом звезданом јату, &ибама &ибе &ибе су симбол подводног крета$а ствари, новца, трпље$а, уздисана, неискрености итд Са овим временом поклапа се господаре$е 0ентумаца Имамо ?изиономије незгодне комбинације риба и лава, магната и организатора )едан се родио изме#у јаг$ета и риба, сакупио дванаест рибара и дао кентумском роду врхунско начело Aри"ћанство 7 у симболу риба д 9F=F 9F=F која која сама сама не"то не"то личи личи на прелом прелом,, сунце сунце пролећ пролећа а почи$е почи$е из звезда звездане не групе групе 5одо 5одолиј лијеK еK 5оде$ака .у се појављују већ нови људи са симпатичном ан#еоском славенском ?изиономијом и сви $ихови култови окрећу се директно симболу богочовека 5оде$аку Долазе СатемциKСлавени са својим господством и својим бо%анствима
1прав право о од ових ових годи година на дола долази зи до криз кризе е
кент кентум умск ске е моћи моћи и култ култур уре е а саме саме 9F=F 9F=F на пра" пра"ко ком м
сваславенском конгресу на чудесан начин изди%е се славенско пита$е< национални Славени почи$у једино од овог датума датума свесно %ивети 7 Семити Семити су одузели одузели Aамовцима власт за 9CE година година иза ?иксиране промене 0ентумци су стукли Семите за :@ година иза назначене D:: пре Aриста 2во је сада про"ло деведесет година од уласка сунца у на"у кућу /ко аналогије и"та вреде онда у сада"$ем брзом ходу историје ми би могли очекивати угодна угодна изнена#е$а 4ајва%није промене биле су кад је сунце било у главним знацима с?инге *а време 8ава стропо"тала се /тлантида, /тлантида, за време 6ика почела је нагло нова цивилизација Сада први пут иза тога долази у главни знак K 5одолију 5одолију И $егова а?ирмација има се с е осна%ивати следећих D9=@ година 4а путу не видимо него један народ 7 Славене 5оде$ак значи ви"ег човека, валовито гиба$е, тј оно које садр%и простор и време 7 %ивот 0ронаK 1ранаL вечног човекаL покрет маса и елемената, големе планове и ре?орме, упознава$е праствари и коначно јединство многобројних и разнородних начела, мисли и дела д 9F=F у тра%е$у власт (овека видимо видимо масовн масовне е револ револуци уције је и покрет покретеL еL у тра%е тра%е$у $у новог новог начел начела а поклап поклапа а се чудн чудна а појава појава руско рускогг нихилизма 4аука о електромагнетским валовима измени основне погледе на свет ствари и остарели кентумски дух налази се поломљен И као "то су људи несвесно узимали праве симболе са неба, тако у ово ово врем време е откр открив ивен ени и прае праеле леме мена натт назв назва" а"е е 1рано раном м а тако тако исто исто и нови нови план планет ет који који и стаје стаје у електромагнетској електромагнетској сродности са водолијомJ водолијомJ ткрива се тајна куће воде$ака воде$ака са $еговим Bромом, Bромом, 0роном, 1раном, кога Славени зову 'ерунKИлија громовник )авља се славенски свет са својим ру"илачким и градитељским духом али једини који све те новотарије бива кадар заокру%ити у неко HзасадI магловито јединство
,И&НИ!И(С)И "ИСТ'РИ( САВ'НА
зирис, /мон, /нубис, Aорус, K Мардук, 2нлил, 2а, /нуL K 'лутон, 'осејдон, *евс, Дионис или четири главне главне тачке еклиптике< еклиптике< 6ик, рао, 8ав и 5одолиј 5одолија а 1 %ивоту белих раса про"ла про"ла су двојица, трећи пролази 7 долази четврти, долази 5оде$ак 7 Дионис *авиримо у $егова светили"та код Bрка Bрка 1 васколиком Миру постоји једна немирна титанска сила која узвитлава елементе и големим покретом ра#а ватру на буди несре#ено покретаче силе у свему царству природином од биља до сунца .у силу обо%авали су Bрци Bрци у Дионису 4асупрот овој необузданој праенергији праенергији стоји мирна конзервативна снага која зауставља и ди?еренцира елементе на из тог насртаја вади ликове и облике, извајава дело и оставља га отврднуто .акав је био *евсK/полон 4емирни бог, веселог, грубог и дивљег лика стоји ту насупрот дивном и мирном /полону као "то на небу $ихови знакови стоје у сучељу 6унтовни Дионис је бог који буди ствари, мирни /полон их затвара и довр"ава н одговара одговара /полону као јутар$е и пролећно сунце вечер$ем и јесе$ем< оба су два $егова супротна логоса Сваки род људски при свом наступу носао је несре#ене Дионисове снаге које су срљале напред и кад је ред све уобличио укочио се пред $им диван лик /полона 1 својој младости кентумски су народи дали мета?изику, митове, симболе, уметност а у старости науку, ?илозо?ију, логику, дијалектику дијалектику .ако слично и оста остали ли родо родови ви И свак сваки и пут пут при при силаск силаску у једн једног ог наро народа да или или рода рода $ихо $ихов в Дион Дионис ис прел прелаз азио ио је у ру"илачког бога 6акта, бога вина и покварености 0ад се сви културни облици строго ди?еренцирају и укоче разудани 6акта у%ива да ру"и монументе .о сад већ осећамо на *ападу /ли упућени говоре даље< )естеL један Дионис се привремено квари али постоји стални Дионис син громовног 0рона и @@
смртне %ене који је распарчан у страдалом људству али који ће се очистити и уздићи на концу до престо престола ла богова богова .итани итани су раско раскомад мадали али Дионис Диониса, а, он трпи трпи сад кроз кроз тела тела људс људска ка али он ће се повратити у крило свог оца где где му је остало $егово срце .акав је пут сваког појединца (овек који не победи у себи три %ивоти$е, оне га пору"еL човек који их савлада узди%е се .акав је пут народа .акав је пут истина које од тајне прелазе у јасне истине па због укочености и расијаности пропадају у ла% и оних које полазећи од тајне премо"ћују ледено скрућава$е и %ивим валовитим в аловитим путем сти%у бескрајну истину ист ину богова одакле и потеко"е .акав је пут љубави која премо"ћује себичност и разлева се у љубав за све ствари људе и богове .акав је пут борбе зла и добра .акав мора бити и ?изички и духовни пут беле расе 1 прве три %ивоти$е страдава бело људство, трпи син бо%ији Дионис, човек /ли доћи ће време Дионисово када ће се он очи"ћен повратити и издићи страдало с традало људство људство Суптилна свест елите сваког рода говори о томе< 2гипћани су знали да Aорус води к врховном богу зирису али се на то нису усудили ни су дизали земаљски биков култ /менK&а Семити су знали за врховног /ну али оп"тили су са 6елом HМардукK МолохI Bрци су знали за врховног 0ронаK1рана и $егова сина Диониса али по"товали су *евсаK /полона кроз сунчани логос 8ава И Aри"ћани знају за врховног оца али 0ентумци изричито др%е култ Исуса )едино Сатемски дух од почетка залеће се да додирује додирује трон врховног 6рамеKСветовида 6рамеKСветовида H0ронаK1ранаK'ерунаI Сатемски дух неће бо%анског посредника !!црква му је дивно поднебесје!! он се под прометејским опасностима усу#ује зазвати врховне тајнеL сагледати поноћно сунце зириса, привући се неприступачном /ну !!превјечноме .ворцу непости%ном!! 'реко Диониса пречи ка оцу $еговом и *евсовом, вечноме 0рону па макар га спр%или громови као и земаљску мајку Дионисову д ?изичког грома човек је директно примио ватру и $еном помоћи ствара цивилизацију, али због те кра#е трпи, док коначно чистом цивилизацијом не достигне творца Bрома д духовне искре бо%анске наследио је човек ум који трпи да се на концу уздигне 'ерун силази громом и враћа се, и светац Илија саставља громом оба света 5атра која је дата човечанству за трпље$е уздигнуће га на престоJ дакле је пало Иако су Aиндуси пре свог времена пали у историју, јо" дана"$и јоги уверавају нас да се са Aорусом HДио HДиони нисо сомI мI смрт смрт мо%е мо%е прем премос ости тити ти и не савр саврем емен ено о гово говоре ре о саст састан анку ку са 6рам 6рамом ом,, 0рон 0роном ом,, Световидом 'рви Сатемци са својим спаљива$ем мртвих, са ве"тином оплеме$ива$а биљака и %ивоти$а, са сталном те%$ом к бескрајном и вечном, дају нам смелости веровати да они заиста потичу од боголиких /тланта и то од одабраног дела који се дионизијским путем има сјединити са 5ечним Стари Славени су управо 5оде$аци, ду"е $ихове &усалке Rихов %ивот је читави Дионис и отуд су свом ватром славили громовника 'еруна вечног оца свога и $егова *ато су се и звали унуцима бога, зато мит говори да су постали од зноја угријаног бога који се нагло заронио у море HгромI Rихов прометејски карактер, који ради сазна$а изједа своје тело попут змије у кругу, одговара карактеру пуног Диониса Rихова појава у четвртом еону историје показује срећни и зад$и час уздиза$а Диониса 1 славенској причи светац Илија чисти се три пута а четврти се ди%е на небеса 0ада је накалемљено Aри"ћанство Славени задр%а"е главни култ самог бога а не сина Rеговог / 'ерун је заме$ен Св Илијом, дакле човеком који се након очи"ће$а громом домогао вечности без да умире 1 тој симболици, у том космоло"ком космоло"ком реду, до%ивљава себе Славен од искона .о је те%$а васколиког на"ег духа разбацаног и растрганог по свету ва к$ига довр"ена је на 'еље"цу под
брдом Св Илије које се јо" зове и 'еруново брдо И у овој даљини оћутао ја Славен да је 'ерун и Илија исти симбол и главна слика којој он те%и да се изједначи 'ре#ите сав славенски свет и свуда ћете наћи дозив дозива$е а$е бо%ан бо%анства ства при појави појави грома грома *ако *акопан пана а ду"а ду"а није није прекин прекинул ула а везу везу са тим елем елемент ентом, ом, са 'еруном 'еруном који значи очи"ћен %ивот вечни K коначног коначнога а космичко космичкога га човека човека HДодатак HДодатак<< 4икола 4икола .есла K се родио на 5идовдан 9FC>Kте године на почетку периода влада$а 5одолије и за $ега мо%емо тврдити да је разговарао са му$ама му$ама и управљао громовимаb I Сви родови те%или су ма"е ви"е расчланити истину, раздробити овај Дионисов свет Сатемци у%ивају увијати истине у тајне и скупљати болно растргани свет ни свему %еле вратити на"е дионизијско срце Старославен Старославенска ска реч !!Мир!! !!Мир!! означава означава уједно и свет и мир &еч !!бог!! изведен изведена а је од старе речи !!ба!! која значи светлост, управо јеку небеску ударом грома и блеском блеском му$е, за разлику од свих других језика који име бога повлаче од туранске речи !!тао!! која значи земаљску јеку д истог !!6а!! није немогуће да је од истог и временом за"ло и име !!Славен!! H6удини, 6удхаI када се је корен речи ме$ао Стара реч !!рок!! означава време и судбину, реч !!време!! означава елементарно време и бескрајно траја$е итд Из свега се види колико је првобитна на"а ду"а била повезана са прабо%анством васионе, са елементарним и бескрајним пољем 'еруновим Мојсије је поменуо ва%ност 6акхова пића у развоју на"е епохе Симболично је "то је нихилизам никао уз вотку а "то је убрзо забранио то пиће до дана дана"$егаJ 'ијани и разуларени Дионис овај пут неће да ру"и монументе, он хоће већ свесно да иде према трону оца свога Долази четврти еон, долази четврти род С?инга тра%и ан#еоску главу 5оде$ака, сунце полази $егово сазве%#е а људство се мора обратити свом бескрајном и вечном 0рону 5оде$ак и 'ерун знак су 5ечнога, стара на"а кронијанска реч !!(еловјек!! изведена је од речи !!чело!! и !!вечност!! 'рва ду"а при ствара$у свог имена слутила је задаћу коју громови человјек на концу мора испунити
Н'*'С)И СИ"*&И И )АРА)Т'РИ РАСА
'реко 'толомеја сачувало се неко науче$е да како појединац тако и један крај земље има сродност са неким сазве%#ем и тамо"$и народ носи такве особине Данас наука зна да карактер расе долази од $еног земљи"та 0ако изгледа да је и лице земље извајано према %ивоту на"е с?инге 'огледаћемо с те стране најва%није во#е аријских народа 6лизанци< С овим двојним сазве%#ем повезали су стари двојно лице /пенина, чији народ поче са митом близанаца &омула и &ема и једини имадо"е )ануса 7 бога са два лица 1 на"ем језику близанци дају људск људској ој природи природи дволично дволичност, ст, интелиге интелигенцију нцију,, духовито духовитост, ст, ма"ту ма"ту .и људи људи су немирни, немирни, подруг подругљиви, љиви, +р+љиви те обраћају па%$у на ту#е зле стране Спремни на одбрану језиком и избегавају вас разумети 4есигурни су у љубави и пријатељству, лукави и ве"ти Имају сву силу израза, говорници, уметници, уче$аци, дипломате итд ван< 'од овај симбол подвели су стари поред других главу BерманаK4емце *наци тог сазве%#а дају наглост и енергију Rегови људи су оду"евљени за све "то их ди%е над остале, па за свој циљ не обраћају се на срећу других Супериорни су, самовољни и воле истину 4е схватају да не"то мо%е бити другачије него "то они мисле /ли ако им се стално одобрава постају уморни *а увреду се свете 4осе смионе идеје које навратKнанос остварују али због немира и %естине ретко у реду свр"е &е?орматори, патриоте, ратници
@:
Смисао немачке организације одговара симболу овна предводника 1век они тра%е 5о#у Rега сви сли"ај сли"ају у н је све, све, други други су овце овце /ко /ко водс водство тво пропад пропадне не не могу могу се снаћи снаћи .оталис оталистичк тичке е мисли мисли одговарају ћуди овна који се бије с противником до смрти једнога или другогитд Bеринг је Hбез зна$а астрологијеI рекао да 4емци сваког марта у пролеће осећају %ељу за покретом 1 то време сунце пролази кроз сазве%#е вна 1истину у Марту 9F9F немачка војска је победила, у марту 9FF; млади су узели власт у 4емачкој, у марту 9FF> 4емачка до#е на &ајну, у марту 9:;F 4емци припоји"е /устрију и у марту 9:;: захвати"е (ехословачку И увек налетом симболична внаJ 5оде$ак< во је најчудније сазве%#е (овекKан#ео који се ди%е у етерске висине а станује на дну морском н узвитлава валове воде и ваздуха 1 $ему је све примарно, елементарно и двојни му"коK %енски карактер Маја у $ему губи одећу и 6рама препознаје себе н досе%е гор$и и до$и океан Изме#у прасветла и пратаме јавља се AорусKводе$ак, створ који премо"ћује смрт и захваћа вечност н је почетак и конац ствари, у $ему најјаче зраче Месец и 1ран Hмати и отац ДионисаI, у ?ебруару кад га пролази сунце ми гледамо големе разлике диза$а и спу"та$а мора и ветрова 'од тај најзагонетнији знак подвели су астролози стару постојбину Славена, K море па мочваре, из којих изрони чудни човек степе .ип 5оде$акових људи је овај< 4ајразличитији чудни и оргинални карактер карактери, и, идеалисти идеалисти сна%на сна%на и хумана хумана духа, духа, худо% худо%ествен ествени и Hумјетниц HумјетнициI, иI, изумиоци изумиоци Инстинктив Инстинктивно но читају читају карак карактер тере е и предви предви#ај #ају у дога# дога#аје аје Магне Магнетичн тични и 4и%и 4и%и типови типови ненада ненадано но раздра раздра%љи %љиви ви *адр%ава *адр%авају ју г$ев "ут$ом иза које провали ерупција ерупција &езервисан &езервисани, и, тајанствени тајанствени и неразумљ неразумљиви иви Дозвољавају Дозвољавају опасне експеримен експерименте те на %ивотним пита$има 'окрећу и чак се оду"евљ оду"евљавају авају за настране или незреле идеје Мрзе снобизам, суровост и скучава$е слободе ИндивидуалциL ипак воле бити у маси а на раздра%ену масу делују мирним погледом ни су бли%е ћуди пука него ћуди носиоца силе Ду"а им је праведна, ма"та богата, пуна противречности 5оле електромагнетске послове и све уметности Итд во в о је инач иначе е кара каракт ктер ер расн расног ог Слав Славен ена а а са овим овим симб симбо олом лом харм хармон онир ирај ају у јо" јо" пери пери?е ?ери ријс јски ки Славени,изузев западних 'ољака / овакви људи биће једини у ста$у да завр"авају цивилизацију Aамова Aамовачки чки мудра мудрац ц није није с?ингу с?ингу завр"и завр"ио о отмено отменом м главом лавом 2гипћа 2гипћанин нина, а, није није је почаст почастио ио дивним дивним аполонск аполонским им лицем лицем каквог каквог ра#ају ра#ају високе високе културе културе градова 4а с?инги с?инги стоји глава 5оде$ак 5оде$ака, а, глава глава магијског човека са степским избоченим јагодицама, прави про?ил бунтовног 'рометеја у ан#еоском лицу расног Славена .акав осећајни тип је достојан да окруни тело свог белог света ваква ваква три пред$а пред$а карак карактер тера а аријск аријских их народ народа а сусре" сусре"ће ће се у врло врло блиск блиској ој буду будућно ћности сти и кроз кроз несретне валове крви ми ћемо бити сретни "то сагледавамо сагледавамо почетак завр"ава$а задате беле с?инге у славенској ?изиономији, и 7 почетак доласка на"ег Свечовека &уску револуцију приписали су астролози некој игри 4ептуна и 1рана Hславенски 'ерун и .риглавI .риглав је лукави подводни бог по коме је прозвано на"а највећа планина која се ди%е на троме#и ових трију водећих народа H&оманиKBерманиKСлавениI Да се није и ту славенска свест док је била у приснијем контакту са природом играла са неком на"ом улогом кад је тога бога истакла овамоT
СУ)&* РАСА /',АН И! АСТРАА
*а 0ентумско време Сунце пролетова"е у &ибама 5одиле су се битке о господаре$у мора *авр"на битка била је светски рат који је као случајно, опет, кулминирао у подморницама %ивом симболу овог знака Сви видимо да је овај рат голема прекретница у повести ратова и да се у будућим води реч о
биткама за господаре$ем ваздухаKнеба, 5оде$акова елемента -та ће бити када у тоталним ратовима тај негативни архан#ел пусти своје елементеT 4е упу"там се ни како ће магнетски таласи $егови кочити кочити ма"ине ма"ине,, ру"ити ру"ити гра#ев гра#евине ине и %ивоте %ивоте на даљину даљину 4агове 4агове"та "тавам вам само само да $егови $егови зраци зраци дају дају предност народу који му одговара HДодатак< онесопосо+љава$е 4ато +рода у Oрном моруI д 9F=F славенски дух винуо се у све домене дива 5оде$ака 'а и телесни &ус ненадано се залеће у обе крајностиL иде најдубље под ледом и најви"е под облаке 5азду"ни пе"ак личи на самог 5оде$ака и могао би се подичити кокардом 'еруна 5ећ :E година преврће свет снага карактера степских људи И том преврта$у окренуће се јо" &уси и сви Славени али и сатрће се сви они чији карактер те скокове не поднесе који не буду могли досећи обе поларности без страда$а 4е треба се либити руга$у да смо ми Славени хаотичан народ .о је на" епитет 8инијски, еуклидски дух са западне стране срести ће се са читавим вихором славенског и под овим валом пропа"ће све готове готове старе ?орме и норме а нови ред издићи ће !!хаотични!! Славени Славени Славени не рабе линијски линијски удар, удар, они туку из страног страног простора простора све елемент елементарном арном силом Pронтални редо редови ви свег свег *апада *апада излом изломиће иће се под под плимом плимом која која расте расте на Истоку Истоку Gесто Gестоки ки Bермани ермани огорч огорчено ено ће испрос испросеца ецати ти гво%#е гво%#ем м сву унакрс унакрстт маглов магловиту иту масу масу славен славенску ску,, кад кад снаге снаге истро" истро"и и пасти пасти ће очајан очајан,, гледајући гледајући како маса одмах узима свој први неповредиви стихијски облик Славени не ратују по мртвим стратегијским ст ратегијским "емама, неотступним неотступним рачунима, линијама разумаL они ратују по упуству унутар$ег свог инстикта, слу%ећи се иреалним количинама простора и времена Славен не до%ивљава свој дух као правац попут Bермана, као одре#ено просторно тело попут &омана, него као валови као време у току, као 5реме, као 0роносаK'еруна Симболично слика 5оде$ака мистично се на $има из%ивљава< 6е%а$е у воду са трстиком уступа$е, затајива$е као и најновији грандиозни покуси у води и ваздуху "то га вр"е &уси 0ронK1ран H'ерунI ди%е дива 5оде$ака са дна морског једним скоком у висине лазураL јо" га и ту ма$ка имитирати 1 светском рату видило се наступа$е у валовима, виду елемента и 5оде$акова хијерогли?а )едан пуковник причао ми је да је гледао наступ ;D бојна валовита реда &уса који улазе у ватру један за другим / тако су ратовала сва Сатемска племена племена са 0авказа< Aетити, Скити, Сармати као и на"и ускоци, хајдуци, комите 1век прелазећи строги ред , скачући у валове и из $их, или с $има 5азду"на пе"адија онда је опет на" с"ецијалитет .а космичка сила 5оде$ак са 'еруном, кога Сатемци Индијци зва"е &ама а Bрци Дионис, већ дела у свету ево :E година 4е"то се старо на све стране ру"и, преобраћа, уједи$ује и зида ново и као да се улога Славена у томе јасно види Сатемци су најчуднији род људски људски 'рва три позната су диљем развоја, само ови су били раскомадани да се сад касно враћају у јединство 1 историји као чудно одскаче да су сваку стару и покварену моћ ба" дотукли Сатемци 2гипат су коначно сру"или људи са 0авказа под водством 'ерсијанца 0амбиза 4иниву и 6абилон сру"или сру"или су Медијанци Медијанци и 'ерсијанци 'ерсијанци 7 Сатемци из Ирана Ирана и са 0авказа, 0авказа, во#ени во#ени 0иром и 0ијак 0ијаксаро саром м &имљан &имљани и су пали пали од скитск скитских их напада напада Славен Славена а до"ли до"лихх од 0авказ 0авказа а HДиони HДионисс ру"и ру"и монументеI Vуди су накрпили Славенима да су они само ру"илачка раса, која презире ред Мо%е бити имали су право /ли ово време ево до#е да Славени и уре#ују 6итка ру"е$а се довр"ава, раскомадани Дионис се уједи$ује 'леменити део с?инге, глава човека, изди%е се побе#ујући све три %ивоти$е окаме$ене под под собом собом Сада надолази надолази врховна врховна и одсуд одсудна на битка битка Диониса Диониса за враћа$е враћа$е на престол престол богова, борба Свечовека за оваплоће$е F9
ПРИР&,' РАТ&ВА У В'!И СИ,'РАН&(
Докони кабалисти на"ли су да се дога#аји у културама и нацијама де"авају у неким периодима година, које се стално понављају .акав један најва%нији циклус установљен је од ;EF, односно двоструко ;E> година /ко нас интересује мо%емо погледати и ту мисти?икацију у вези са славенским будућим дога#ајима 6рој ;EF налази се @ пута у на#ем космичком циклусу од D9=@ година Aоће рећи један људски род кроз овај велики циклус у седам чинова пролази сву планенту еволуцију, оним редом као "то је кула 5авилона показивала 'очнимо са Семитима од ?иксиране године D==> /ко додајемо >9>, односно ;EF добијамо податке< податке< 9FFE пре Aриста продор Aикса 9D9= пре Aриста диза$е старог вавилона H9D=EI C:F пре Aриста време пада 4иниве 6абилона H>E> до C;:I D:E пре Aриста пад Семита и почетак 0ентумаца HDEDI ;D> по Aристу пад светског римског царства H;:CI :=D пад 6изанта и успон Bермана Bермана HF>@ до :>DI 9CCF пад "панске светске моћи и диза$е енглеске H9CFFI 9F>> пад 5енеције и германског апсолутизма, револуције 9@:@K9F=F и први славенски конгреси 9F=F и 9F>@ &ок је 0ентумцима иза"ао 9F=F *ад$а сила семитска пала је DED пре Aриста /ко овом додамо D9=@ добијамо близу годину 9:=C /ко првом кораку Aанибаловом додамо додамо седмоструки ;EF добијамо 9:;F тј час првог корака 4емаца против Славена Макар Макар су ови бројеви скроз несигурно несигурно правило на ви"е места примећују примећују се и у на"ој историји подудара$е са $има .ако гра#ански рат од 9@D@ и илирска борбаL обнова 'ећке патријар"ије и успостава југословенске академије у *агребуL појава и пропаст &оманових у &усијиL две пропасти (е"ке итд &удол? Мевес је на темељу периодичних дога#аја у повести тачно прорекао Светски рат 1 валовитој историји ратови се понављају сваких 99E година, а туранске расе из /зије продиру сваког петог таквог циклуса, ка%е он во би се подударало заиста са понавља$ем сунчаних пега које електромагнетски утичу на масе а тако и са неким планетним периодима Иначе $егов број CCE налази се четири пута у еону сваког рода од D9=@ година Hсваки род опет носи своју с?ингуI )едан на" кабалиста у Сарајеву даде рачуне о рату 9:;:K9:=@ а иза тога нас поте"и дугим миром на хиљаде година Aвала му 2гипћани су једини нау%ивали се довољно мира кроз своје време ни су карактером одговарали свом космичком и с?ингином знаку Иза $их први пут долази опет сада !!главни!! знак водолије коме одговарају &уси И било би разумљиво да човекKан#ео носи мир, K само ће то бити прерано јер ми не %ивимо онако одвојено као 2гипћани 0арактер Сатемаца и 5оде$ака 5оде$ака иде за 5ечним и за Миром 4акон победе они би могли остати и !!вечни народ!! који на дуге векове и
векове векове равна светом H1спореди H1спореди вечну мисао ИндијацаI, ИндијацаI, Да ће историја историја мирољуб мирољубивим ивим Сатемцим Сатемцима, а, Hуглавном нама СлавенимаI дати власт јо" читава DD века не %елим тврдити само зато "то то личи на преувеличава$е 6ило како било са таквим нага#а$има, ја верујем да ова к$и%ица излази на пар година пред нови Светски рат, а већ до јесени 9:=9 4емачка ће почети онај свој грозни корак Иза тога ће се потрести Славени и у једној деценији уздићи се на достојно место у свету /ко се оно прво већ не деси нека одговарам одговарам читаоцу за обману обману HДодатак< HДодатак< овде овде вреди вреди уврстити уврстити истра%ива$а истра%ива$а Др.од Др.одора ора 5улића 5улића као и свео+ухватно свео+ухватно истра%ива$е истра%ива$е тандема тандема PоменкоK4 PоменкоK4осовс осовскиI киI HДодатак HДодатак D< 0ао "то рече 2пископ 2пископ 4иколај 4иколај Gички< Gички< !!4е зна човек чему чему ви"е ви"е да се диви< диви< да ли 6о%је 6о%јем м промис промислу лу при ствара$ ствара$у у света, света, или у руково#е$у народима кроз историјуb!! *а крај јо" цитирам недавно преминулог /кадемика Светлану 5елмар )анковић која ка%е< Све ово HјеI већ одавно отиснуто у историји у којој су садр%ани модели модели сваке +удућности, па и на"е, само их ваља распознати (овечанство, свакако, за такво распознава$е не хаје као "то никад и нијеb!! *а разлику од човечанства неки кругови ите како изучавају историју а остатку света се натура да тре+а за+оравити про"лост и окренути се сада"$ости и +удућностиb +удућностиb
)&НА3НИ &*РА3УН 5У,И СА АТАНТИ,'
/ко не трпим од уоп"тава$а најра#е би рекао да је и сав %ивот на земљи подељен !!како на небу тако и на земљи!! Испустио би тзв Сме#у малајску пасмину и рекао постоје само четири< Oрна, Oрвена, Gута и 6ела које одговарају оним главним симболима 4аучници ка%у да је човечанство старо не"то преко 9EEEEE година .о се управо поклапа са четири С?инге тј са четири круга пролећне тачке *а сваког круга једна раса напредује док при концу од 6ика до 5одолије 5одолије издела издела С?ингу Oрна је то учинила уч инила на 8емурији, Oрвена Hпо прилициI на /мерици, Gута на /тлантиди, бела у 2вропи HДодатак< мислим да је овде до"ло до малог лапсуса код писца или је гре"ка у "тампи и да је црна +ила на /тлантиди а %ута на 8емуријиI 1 праскозорју човечанства за !!изгона из раја!! тј кад се јавила прва свест и уочава$е полова, јавила се одмах и ни%а и ви"а половина човекова Маса људи гледала је плодне просторе земљине и у%ивала, K један мали дио усправио се толико толико да је погледао погледао и небо 1 човеку су се одмах јавиле оне три %ивоти$е и један бог и одатле је потекла борба човека са човеком, борба са самим собом која попут бича гона људство људство на путу напретка И сваки пут су с почетка побе#ивале %ивоти$е а на концу и богочовек 1 свакој наредној наредној с?инги он је побе#ивао побе#ивао све ви"е као "то црна боја прелази прелази све ви"е у белу белу тако да четврта бела с?инга испи$е сигурно човека до бо%анства 1 повоју човечанства она бројнија маса "то је обратила поглед земљи и $еним $едрима била је, у%ива$а таквог ради, упућена на вечер Дивљак је ослу"кивао глас природе и из вечер$е ти"ине $ених долина чуо је мукло одјекива$е !!т а о!! H2дуард -јуреI д тога !!тао!! који првобитно значи долину, Hу кинеском слично и данасI до"ла је реч која означава $иховог бога 0инези ка%у и данас .ао, код 0ентумаца изведено изведено је од тога *еус, Деос, Диос, Дио, а од тога долази и немачки< !!Дојч!! Сасвим другачије почео је до%ивљавати свет онај мали број примитиваца "то се усудио погледати у небо н је ви"е прихваћао величанствени призор кад се небо драматично ме$а, а најви"е је волео најдраматичнију слику у природи 7 гром Док је тро%ивоти$ски човек бе%ао од ове појаве боголики човек осмелио се гледати отворено ову ватру која ве%е небо и земљу и опона"ајући је изговорио за $у F;
реч !!6аJ!! д овог !!6а!!, насупрот свим народима, изводе Сатемски језици имена својих богова туд је индијска реч 6рама и на"а реч 6ог д тог корена, које је првобитно значило светлост и блесак, изведене су речи< 6уда HпросветљениI 6удим HСлавениI будити, бити, биће, бит и коначно при промени корена долази отуда на"а реч !!свет!! која првобитно означава и светлост небеску и свет HДодатак< 6укK6укиI 'ерсијанци Hкао аријска ме"авина уздигли су високо борбу добра и зла, светла и тмине, и отуда се многи народи хоће да ките као носиоци светлог мита сунчаног .о је сме"но 4ема ни једног народа који који би "товао "товао тмину тмину Сви су народ народи и подр% подр%ава авали ли култ култ светл светла а али разлик разлика а је у диониз дионизијс ијско ком м назира$у )едно воле дневно јасно светло које пада на земљу и завр"ава дан ?изичко сунце /полона Други тра%е прасветло, они воле јутар$е сунце које је настало из громовитог судара у васиони, они тра%е праоца ватри која је настала од грома, мета?изичко сунце Диониса .ро%ивоти$ски човек од почетка гони своју кулминацију до укоченог култа /полону, ради чега при свакој довр"еној цивилизацији отпада као регресија 6оголики човек на овом довр"етку издваја се, пре%ивљава потоп и ди%е у висину свог Диониса 4ема борбе светла и тмине него је борба /полона и Диониса д четири расе бела је остала као изабрани изданак / од беле на крају издвојили су се Сатемци или управо само Славени туд су они у почетку онолико славили јутар$е сунце које саставља оба пола туд су тако љубили 'еруна који ве%е му$ом небо и земљу, који враћа Диониса оцу вечноме Bром је тај који чисти, туче врагове Hу руском враг k значи и непријатељI, ствара мирисни зон, отвара Дугу и пру%а везу са 'раоцем света .о је вера Славена, који својим прометејским %ивотом про%иве"е потпу потпуног ног Дионис ДионисаK5 аK5од оде$а е$ака ка Ми смо унуци унуци тог Да%бог Да%бога, а, виле виле и &усал &усалке ке су бића бића $егова $егова,, а са трстиком смо га инстинктивно опона"али и сада када у историји сви елементи 5одолијини одједном и нагло нагло говор говоре, е, када када изнад изнад нас нема чистиј чистијег ег рода, рода, када се довр" довр"ава ава и бела бела с?инга, с?инга, долазим долазимо о коначно ми да васпоставимо јо" јачи контакт са боговима него "то је био онај који је прекинут са падом /тлантиде .о је врховни циљ беле пасмине, циљ свечовечанства и достојни циљ и задатак славенских 'рометеја .ри главна рода беле пасмине про%ивели су и изделали тро%ивоти$ско тело Сваки је управо у себи интимно осетио своју %ивоти$у Aамовци су у егоизму око плодова оћутили у себи 6ика 0од Семита онај налет читавих јата ратника у Месопотамске долине подсетио је на рлове, и 6ик је добијао крила, те коначно пре"ао у змаја )о" донекле ра"тркани лет &имљана могао је то представљати, али чим су !!сви путеви повели у &им!! о%ивео је импозантни симбол 8ава који егоистичну снагу одр%ава централизмом, импонова$ем, страхом 'ослед$и кентумци издигли су најви"е овај знак и с $има се завр"и три чина 6елог %ивота у три једнака једнака раздобља И да не би који читалац, заваран видљивим симболима, мислио да је блиско време додељено 4атчовеку зато "то се јо" осећа симбол 8ава морамо га упозорити 4е 5ећ је про"ао и 4атчовек H4ичеI H4ичеI Pранцу Pранцуска ска рево револуц луција ија прва прва је избаци избацила ла идеје идеје (овек (овека а и ту се јасно јасно јавио јавио тај натчов натчовек ек 4аполеон, који влада до скоро / симбол с имбол (овека је већ ту тачно предво#ен космичким знаком До средине беле епохе људи су свесно скидали знаке с неба као владајуће симболе 0од 2гипћана је 6ик био и с?ингин и прољетни знак Hхармонија воље воље и интелекта, политике политике и религијеI &имљани су копирали семитског змаја а због истог атавизма и натчовек 4аполеон дичио се аквиломJ Ми и сада видљиво видљиво имамо имамо двоглавог двоглавог орла за спомен спомен расцепа расцепа римске римске империје империје 5ласт 0ентумск 0ентумског ог народа народа почела је с уласком пролећа у &ибе и истодобно је владало судбом супериороног 8ава, без обзира "то су појединци угледали се напред и подра%авали у дела$у орла или у умова$у 7 јаг$еJ
0ад јо" се виде трагови 4атчовека /ли сам ме#узнак а нарочито сам 1бермен" Hгер 4атчовекI тра%и кротак и интензиван %ивот 'оготово ако $ега избацује земља која има карактер нагле и кратке треће /сирске краљевине Донекле Донекле то стоји у композицији пруског пруског вна и ломбардијског ломбардијског 8ава а "то је не"то добро изра%ено у ?а"истичкој пароли< !!6оље један дан као лав него сто година као овца!! / чему тра%ити видне ме#усимболе< 1 Москви стоји тело једног &уса на ћабу, тамо је најсна%није говорено о Свечовеку Сваки славенски гениј дозива га на све стране 'рољетни и с?ингин знак доносе хармонију у на"ем 5оде$аку, Макар Макар ту свечов свечовеча ечанск нску у срећу срећу неће неће донет донети и кому комуниз низам ам који који је једни једним м истрча$е истрча$ем м осудио осудио свако свако богоискака$е богоискака$е и пао к материји, ипак ће победити онај симбол човека кога су руси испоставили 'реко тог симбола има јо" да се проговори Славенски, по"то буде полако оту#ена !!тиранија точкова!! 4о, дотле ће се сви Славени са својом &усијом окренути у грозном покрету народа .ај успех ми ћемо скупо платити ко нас се скупљају силе које су сурвале /тлантиду /тлантиду Долази најодсуднији бој на овом главном прелому све историје .ри %ивоти$е буне се на човечанску главу Сви до$и делови тра%е успоставу свог егоистичног личног господаре$а у свету и буне се на ствара$е богољудског богољудског поретка људи људи 'онавља се борба луци?ерских и михајловских ан#ела Ми видимо на једној страни Свечовека а на другој Свастику, два вечна симбола небеска и већ ову борбу Славена и Bермана мо%емо попети на небо HДодатак< две су по+е#ене, остаје трећаI Свастика је намерно извучена из мрачних дубина космоса 'окрет у 4емачкој про%ет је мистичном вером у своје посла$е посла$е 8укави )еврејин )еврејин Aанусен хипнотисао хипнотисао је једног једног човека а другоме израчунао израчунао свастику, Hпа се убиоI и од тога часа по#е ?атални корак преко глобуса Свастика је пуки симбол који представља четири небеске тачке у покрету 4еки ка%у да је то знак аријске расе H'азите разлику тзв /ријацаJI /ли то је пре знак оних регресија Ми тај знак налазимо на југу Индије где је до"ао са 8емурије, на#е се на )укатану од слома /мерике, видите га јо" данас код 6аска који га доне"е од слома /тлантиде 'ри великим катастро?ама он се сна%но јавља, а ево се јави и у на"е време тако сугестивноJ 0а%у сретанT Имали су га на"и богумили, имали су га )евреји пред своје страда$е, од 4емаца прва је случајно случајно добила руска бив"а царица пред своје страда$е страда$е Собослик Собосликар ар ју је случајно случајно почастио тим знаком над вратима итд 0ад знамо да сваки јогунасти ток ствари 4емеза осетљиво удара, кад знамо да сви усиљени диктатори свр"авају бедно, кад знамо везу наглог карактера с наглом судбином, смели би повући једну стра"ну перспективу HДодатак K 4емесис или 4емезида је име старогрчке бо%ице која влада људима тако да по заслузи дијели срећу или несрећу 0асније је постала бо%ицом освете која ка%$а ка%$ава ва злочин злочинце це &имљан &имљани и су ју назива називали ли Инвиди Инвидиа а или &ивали &ивалитас тас 4емези 4емезида да је бо%иц бо%ица а која која се појављује на мјестима гдје су прекр"ена правила .емиде, 'равде 5оли мије$ати судбину и тако се уплеће у посао Мојрама /ли ипак мо%е бити и добра, јер дарива и срећу, док за разлику од $е, бо%ице освете 2риније муче своје %ртве које су учиниле злодјела 4емезида је тако персони?икација праведног бијеса који пламти против оних који намећу каос редуI .уранске расе носе симбол сунца са 9D зракова ван је хармонични симбол немачке као и )апана вај знак се у једној варијанти од 9F=F среће са 5оде$аком на небу небу И дало би се с е већ назирати да се понавља борба црне и беле магије 6орба 8уци?ера и Михајила, борба за тиранију или рај на земљи Могло би се назрети да је отворен већ онај "ести печат /покалипсе и да се указује онај !!човек са српом на облаку!! Ди%у се елементи 5оде$ака, пролама праенергија 'еруна, долази одсудна битка каву је само могао наслутити светац у ткрове$у или градитељ с?инге који памти /тлантиду /тлантиду FC
.ако скупо треба да се плати поставља$е главе на с?ингу и успостава бо%анског поретка ме#у људима .ако скупа и ми Славени мораћемо платити свој циљ Истина нико неће обуставити пролаз сунца кроз звездано јато воде$ака, као "то неће ни довр"ава$е с?инге али за то крупно дело мора се поло%ити крупна %ртва откупница Има доћи вечни човек, вечни ред и братство људи као "то га обећава дух славенски и дух зраче$а з раче$а 5оде$акових 5оде$акових Иза свог растргава$а људства разним егоизмима мора доћи до братства и мира у свему Миру^Свету HДодатак< дакле када се у ткрове$у говори о седам печата, ча"а и тру+а тре+ало +и да не разми"љамо о протоку времена са на"е тачке гледи"та гледи"та и као "то седам дана постанка света не знамо колико траја"е јер један дан по на"им дана"$им мерилима не мора да значи исто толико и тад тако и ових седам чинова кроз који мора проћи људски људски род или ти седам тру+а из на"е перспективе морамо посматрати друкчије Дакле, ако се сло%имо да је други светски рат рат +ио "ести печат /покалипсе /покалипсе онда нам предстоји предстоји јо" једанI једанI 4а извесну несрећу ми Славени претерујемо када се успоре#ујемо потпуно једнаки свему братском свету, паче кад му се и пони%авамо HСовјети изравна"е &усе и СамоједеJI .о је преви"е Ми смо глава с?инге и требамо љубити човечанство с онаквим осећа$ем какво има глава према свим деловим деловима а тела тела вога морамо бити свесни свесни сви изме#у оба океана океана ако %елимо %елимо "то при"тед при"тедети ети %ртава HДодатак< Самојед је Сибирски полу пас полу вук 5ероватно је употребљено симболички у смислу да изједначи човјека и !!кера!I
5ећ иза првог рата долази ?изичка победа Славена, иза тога следи победа славенске праве мисли, славенског духа у свету Иза тога о%ивљава на"а космичка и геогра?ска с?инга која ће и црпети материјалну и духовну храну онамо где јој стоји глава онамо са оних !!)асних пољана!! И ми ћемо тада загрлив"и васколико човечанство запевати< Gиви %иви дух славенски Gивеће" векова
!А)5У3А)
*а ову вредну тему нисам на %алост имао при руци потребиту бољу литературу и морао сам пустити че"ће замаху природном славенском дару бо%јем "то га зову интуиција *ато је остало које пита$е нетакнуто и која оригинална мисао неразра#ена Свесно сам употребио неке мисли -пенглера, Дворниковића, Qурића, ген Духета, пуков 0олесникова, -јуреа, а свесно сам пропустио и једну истину Ипак се надам бити среће да с овим потакнем бољега бољега од себе, а у скорој олуји ако нас многих нестане да се један примерак ових скица сачува за бољега пророка Славенства HДодатак< о каквој ли се истини ради коју је аутор свесно испустио мо%емо само да нага#амо али је она вероватно толико +итна да из страха од доласка у руке погре"них људи је овде прећутанаI
Многи ће искрени Славени под притиском те"ких дневних дога#аја уздахнути над овом к$и%ицом, јер она прориче величанствени наступ Славена у трагичном часу када се проклество над славенским родом про"ирило, и када као да људи и богови намерно буне сваки ход Славенства &азапета комунистичка неслав неславен енска ска &усиј &усија, а, својег својеглав лава а аристо аристокра кратск тска а неслав неславенс енска ка 'ољск 'ољска, а, измрцв измрцваре арена на најсла најславен венски скија ја (ехословачка и лудо лудо растргава$е борбених Славена на )уги< и на сву ту иронију иронија и ове темеJT )естеL управо тај немир ка%е да Славени преврћу све старе вредности и тра%е нове С овим страда$ем ми пола%емо управо послед$у откупну %ртву за свој де?инитивни наступ 'ри скором судару светова ми ћемо наћи тај пут пут 6ез тога на%алост на%алост не .аква .аква је ћуд ћуд и природа природа људске људске историје 1 много много те%а те%а иску"е иску"е$а $а ући ћете ћете читаоц читаоци и када када у првом првом судар судару у ми Славен Славени и буде будемо мо потиск потискива ивани ни *адр%ите и онда веру, запамтите и онда бар ове чиниоце< ⦁
Мене Све се ме$а у свету својим сунчаним редом -та је остало стално у историјиT *ар ће остати
стална моћ и сада"$их господара светаT ни су већ доста били Славени свој ред чекају одавна ⦁
Сатемци .ри главна бела рода после потопа у ба" три једнака раздобља повести про#о"е светом д
четвртог рода сачували су се само Славени који остадо"е у зале#у севера (етврти еон беле историје нема кога позивати него $их ⦁
*релост *релост 5ећ једно столеће види се да Славени стварно дозревају 5ећ једно столеће постоји непризната
славенска култура и сила / то је тек скромна улазница у историјуL то су дали већином ме"анци и појединци града, големе снаге на"ег богатог пука нису јо" проговориле 4агла просвета и брзи културни саобраћај буди осве"ћује и окупља нове снаге ⦁
0риза *апада 4икакав дух бо%ји не мо%е ви"е дати нове покретачке снаге западу, јер је све већ
изра#ено и све стврднуто 7 умови и гра#евине 'ред новим духовним покретима кентумски је дух поломљен Pизичка пропаст долази заједно< у ранијем рату градови су били главна обрана, у новом рату они су најосетљивији за напад ⦁
4а" морал 6огати резервоари народне славенске ду"е јо" су недирнути 'овере$е у људе и богове
мо%е вратити само хумана и човечанска реч славенска ⦁
4ови Славени 'осле рата показује се да ми владамо боље ту#ом ма$ином него сами собом .о је знак
да догра#ени људи примају на"у управу која не прави разлике ме#у људима, а ми сами да јо" трагамо за савр"е савр"ениј нијим им облиц облицима има људс људске ке управе управе Свест Свест нових нових Славен Славена а иза рата рата ипак ипак је порасл порасла, а, расте расте и невидљива солидарност, а љубав за све човечанство није нас напустила ⦁
Мно%е$е Сама природа као да се стара да овај мирољубиви род до#е на концу на завр"авајући чин
/ко то нећемо чинити ору%јем она ће учинити сама својим притиском ⦁
Социјална предност предност 8ом света наилази од преплетених осећа$а национализма и социјализма Ми смо
први задовољили масе раздеобом има$а и трудимо се за"титити националност д потопа су владале касте и класе, ми смо први који дозвољавамо пучанину право на власт во омета друге, а будућност соција социјализ лизма ма даје даје нама нама у руке руке 4ова 4ова истори историја ја осла$а осла$а се на масе масе које које не умеју умеју,, него него се предав предавају ају сидералним импондеријабилијама Ми смо елементарног карактера који ћемо једини масе разумети и предводити ⦁
'редност у рату 'оло%ај земље, развој, па и карактер саме расе долази нам на руку за врсте одсудних
ратова који надолазе надолазе F@
⦁
Сировине Bолеми пук славенски нема градова и те"ких потреба, а све сировине има код куће
(удни минерал 7 на?та, који у скорој будућности игра пресудну улогу на#е се код нас ⦁
'ростор Из на"е земље сунце не излази 4а том простору где нас удес постави јо" није прекинут
осећај осећај славенск славенског ог сродс сродства тва и узајам узајамнос ности ти и увек увек ће остати остати земље и могућн могућност ости и на којој којој би се за"титили ⦁
5реме 'ерунови елементи играју овим временом и $егова зраче$а поклапају се са карактером и
настој настоја$е а$ем м 'еруно 'ерунова ва народ народа а Сунчан Сунчани и и људск људски и развој развој подје подједна днако ко изазива изазивају ју овај род род и сама сама бо%анства говоре то својим вечним симболима 5ерујте Славени у своју голему и одабрану мисију и будите поносни д четири људска рода 6ели је најдостојнији, а од 6елог рода четврти је најдостојнији 1 6елој историји све религије, силе и културе 6елих додирно се надовезују да би зад$и род завр"ио све Дело најчовечанскије стале силе и културе остале су у на"им еонима по страни / сада је ба" време да долазимо послед$и ми )ер видно пропада зад$и %ивоти$ски свет Дарвинов, залази !!вечер$а земља!! -пенглерова До"ао је четврти еон и појављује се четврта сила, четврта најви"а култура и четврти проду%етак религије 6елихL управо коначни успон васколиког дела$а, ми"ље$а и верова$а 'ред нама стоји DD столећа на"а 'ред нама је највећа задаћа која је човечанству уоп"те дата 5ерујте Славени па макар некоме изгледало и невероватно Да је неки пророк у време силне 0артаге говорио о сили будућег &има, људи неби веровали 4и &им није слутио у својој сили да ће барбари нагло га оборити Мо%да толико и сада нема изгледа за нас Мо%да је некомем све невероватно, али ви верујте< 5ечни закони неће се ни овај пут по никаквој људској људској вољи изме$ивати Сунце иде својим током, иду и Славени Иду СлавениJ Да Иде нова све%а снага света, бројна, здрава, велика, силна 4и сами богови то не заустављају јер је такав пут судбине Са чилом снагом тела и неиспитаном дубином духа наступа поносно светом Славен, послед$и изданак и круна беле пасмине, да окруни целокупно Дело Скаме$ени и тескобни народи очекују магијске људе из степа 0о их очекује добиће утеху хумане ду"е славенске, ко их заустави сам ће бити прега%ен 4е иду они јер у срачунатим бојним редовима да искале искале тиранс тиранску ку вољу вољу,, нити нити заокуп заокупљај љају у само само увојит увојитим им интел интелект ектомL омL они наступ наступају ају масовн масовно, о, елементарно, ментално, умирујући свет силним осећа$ем свечовечанства Bотовоме Делу они уносе Ду"у 'рометеј је ослобо#ен, с?инга израста, људски род васкрсава
Извиру јо" плави људи из степа, присла$ају се на нови милион, попут "умских богова прелазе планине к западу И са ове половине глобуса попут 'ерунова грома, све олује и облаке за мир Мира, проломиће скоро један глас< Иду Славениb
0орчула, марта 9:;:
Космичка и историјско-географска Сфинга Кавкаске пасмине
).атак сим<оличан $.еглед 1единствене исто.и1ске миси1е ода<.ане кавкаске <еле $асмине
0осмички 'ролет$е сунце је у сазве%#у сазве%#у 0улт и сим+оли главне религије 2лементарно значе$е сим+ола је Bлавни људски људски F:
=CE; до D==> пре Aриста 6ик
D==> до D:: пре Aриста ван
D:: преAриста до 9F=F по Aристу &и+е
9F=F до ;::C по Aристу 5оде$ак
6ик
)аг$е
&и+е
(овек HTI
*емаљско
5атрено
5одено
5азду"но
Aамовци<
Семити< /сирци,
0ентумци<
Славени< &уси,
род у историји је
2гипћани, 4у+ијоn
6а+илонци, Pеничани
&омани, Bрци, Bермани
5ечни светски језик и писмо Материјална култура
2гипатски хијерогли?и Bосподова$е земљом, земљорад$а, пирамиде
Сумерански
8атински
Духо Духовн вна а култ култур ура а
Bеоме еометр триј ија, а, земна магија, дозива$е мртвих, мумије, подземна свети"та 'озиционо +оде$е, сила +руталне снаге +ика 0раљу
Bосподова$е ватром, кова$е метала, пече$е глине, глине, унутар$а земљорад$а Математика, Математика, уче$е везе ватре не+а и ватре тела, звезде и страсти, дозива$е демона ватром 4алет, сила страсти, војника свећеника
Bосподова$е морем, откриће америке, откриће разних течности и тале$е 'сихологија, уче$е крета$а струја, алхемија, изврдава$е, дозива$е крста светом водом 8укавство, сила уплива, новца, импонова$а
Bосподова$е ваздухом, открића плинова, таласа, етера, зраче$а и пратипова ствари 0осмичка прамудрост, свејединство многострукога, слива$е са ду"ом света,зазива$е не+а Интеграли, власт човека космополите
5ојницима
6огата"има
'уку
0раљ по милости 0раљ K +рат и друг +ога, маса народа, маса главни гра#ани, odpN\, чиниоц ofqN\ rfZhg[Z &и+е< (овек K човечица, неразознава$е, коначни +рак на раз+ацива$е једнакости семена на све кри"омb H0рилати 8авI 8ав (овек HTI
4ачини ратова$а и одр%ава$а власти Сви господарски извори припадају 'равни поло%ај владара и поданика
0раљK6ог, масаK стока, закони од +ога ?араона
0раљ од 6ога, мана ро+ље након хамура+ија
'равни поло%ај %ене и му"карца
5оK0рава, %ена само за расплод и потре+е
ванKовцаL полигамија, +рак з ау%ива$е,
'ољаци, (ехословаци, )угославени &уски HTI
Сим+ол највеће 6ик HTTвил, лавI рао велевласти рода и еона дговарајући 6ик Hнагон рао Hнагон 8ав Hнагон (овекKан#ео елемент свинге љу+авиI сазна$аI одр%а$аI HсвехармонијаI Додатакуд >уду?ем у?ем настављачу .ада
*драво %иво роде, надам се да неће" узети за љут$у или као знак увреде овако директно обраћа$е мимо уобичајених писама гдје се обраћамо на !!5и!! и започи$емо писмо са !!'о"товани!! и слично тако да је изли"на било каква куртоазна куртоазна ?раза или ти отмј отмјеност еност до од одре#ен ре#еног ог степ степена ена упак упакована ована у неко неколико лико ријечи 4акон овог мог увода који сам могао избјећи користећи горе наведено обја"$е$е ред је да пре#ем на разлог мог писанија Из самог наслова роде мој види" да се ради о к$изи коју је написао Миле Дупо Ду пор р пр пред ед др друг уги и свј свјет етски ски ра ратт а ко коју ју ак ако о тр тра% а%и" и" на Ср Срби бици ци у пр прет етра ра%и %ива вачу чу ме ме# #ун унар аро одн дне е
електрон еле ктронске ске мре%е неће" пронаћи пронаћи (ак и на пресл пресловље овљеној ној Србици у латин латиницу ицу прил прилаго# аго#ену ену на"ој западној +раћи по крви има тек неколико резултата док $егове друге к$иге се могу наћи у великом броју 5јерујем роде да си упознат са тим дјелом али да је због ло"е скенираних страница веома те"ко читати чита ти исти исти во вом м при прилик ликом ом о+ј о+јављ ављује ујем м ко комп мплет летно но пре прекуц куцану ану к$и к$игу гу ко коју ју сам при прилаг лагод одио ио на" на"ем ем дана"$ем говору са "то ма$е промјена јер неке ријечи не треба дирати иако се данас ре#е користе ба" да би се отргле забораву Ипак, по негде сам давао одре#ена поја"$е$а речи у заградама како би се олак"ало разумева$е појединих речи .екст је куцан у пен 8ибре програму за обраду текста и има додатак на име документа Д. Hтворени документ текстI Мо%е се отворити и помоћу 5ин 5орд програма али са малим одступа$ем у прелому текста )едноставно не %елимKизбегавам користити исти 5одио сам се ми"љу да након сваког поглавља дам одре#ени осврт и додатак сходно прохујалом времену од објављива$а до данас али сам уочио да нисам у ста$у изнијети на папир у неколико реченица своје мисли а додава$ем нових страница би к$ига постала прегломаз прегломазна на ставио сам по нег негде де коментар коментар у виду !!додатк !!додатка!! а!! као мали путо путоказ каз ка дана"$ем дана" $ем времену времену 4адам се да ће" род роде е +ити охра+рен охра+рен да издр издр%и" %и" јо" мало јер на"е вриј вријеме еме неумитно долази 0$ига има својих дијелова са којима се не мора" роде сло%ити, рецимо у дијелу око мистицизма, магије и тог односа Диониса и 'рометеја и $иховим улогама јер је грчкој приписано скоро све "то је србско а и сам писац изја"$авајући се као хрват Hмо%да је у том времену тако и морао а и касније у с?рј да се узја"$аваI и величајући предратне хрватске политичаре дајући им неки превелики значај мо%е код код те+е свеобухватно покварити добар утисак о написаном дјелу 0олико сам успио пронаћи не постоји за"тита ауторских права на ову к$игу а увијек се мо%е позвати на $егове написане ријечи у истој како се нада да ће у будућности неко наставити $егово дјело те је надоградити 1очава" 1очава" роде да сам писао у сва три наречја јер с у сви они на"и и не смемо их од+ацивати јер ако истра%ите научит ће" роде да је Икавски најстарији јер кад речи з+ори" онда не преча" већ прича" али овде није о томе реч и о томе мо%емо толковати неком другом приликом приликом 'ри крају да наведем и ове ријечи аутора< @@"ноги ?е иск.ени Славени $од $.итиском теAкиB дневниB догаCа1а уздаBнути над овом књиDи=ом 1е. она $.о.иче величанствени насту$ Славена у т.агичном часу када се $.оклество над славенским .одом $.оAи.ило и када као да људи и <огови наме.но <уне сваки Bод Славе Славенства нства77 Раза$ Раза$ета ета ком комунист унистичка ичка несла неславенск венска а Руси1 Руси1а а сво1ег сво1еглава лава а.ист а.исток.ат ок.атска ска неславенска Пољска изм.=ва.ена на1славенски1а 3еBословачка и лудо .аст.гавање <о.<ениB Славена на (угу7@@
*авр"авам са једном пјесмом од Дучића којој сам додао стро?у у вјери да ће остати записана негде негде у пољу свељу+ави ,учи?
Мој добри роде, сви су лагали и твој су видик сав помрачили за својом срећом само трагали :9
и све су крали, и све тлачили 1место млека, млека, крв су сисали у страда$има твојим дугима твоје су светло име брисали да не зна" ко си ме#у другима С убицама су цркве стварали с издајником горде твр#аве у заклетви те свакој варали на води дигли мосте р#авеJ 4а згари"ту ти др%е говоре на губили"ту подло пирују на бу$и"тима саде ловоре и мртве уче сад да мирују Мој добри роде, сви су р#ави вапај твој не чују "то тугује јер издајник је јо" и сад твр#ави твр#ави с убицом %ртва сада другује 8оман је, роде, мост на провалији свуд су у причест отров ставили с лупе%ом све су новце ковали са кривоклетником завет правили Додатак "о1 до<.и .оде сун=е излази изд.Dи 1оA мало дуBом не $адни злиB људи в.еме $.олази молитву <лагода.ну не<у дадни7
&оду, од срца 5ојин )овановић @CD>Kтог љета Bоспод$ег, мјесеца Oвијет$а
