INTERNACIONALNI UNIVERZITET UNIVERZITET U NOVOM PAZARU OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE PRAVA
PRAVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA KRIMINALISTIČKA TEHNIKA
TEMA
IDENTIFIKACIJA LICACrtež papilarnih linija, lični opis i fotografije (Seminarski rad)
SADRŢAJ:
Uvod………………………………… …………………………......3 …………………………......3 1. Identifikacija lica na osnovu crteža papilarnih linija…………….4 linija…………….4 1.1. Veštačenje crteža papilarnih linija………………………......5 linija………………………......5 2. Identifikacija (prepoznavanje) lica na osnovu ličnog opisa……...7 opisa……...7 3. Identifikacija lica na osnovu fotografije………………………………......8 fotografije………………………………......8 4. Zaključak………………………………………………………………9 Zaključak………………………………………………………………9 5. Literatura…………………………………………………………10 Literatura…………………………………………………………10
2
Uvod Reč identifikacija potiče od latinske reči identitas što znači utvrđivanje identiteta određene osobe. Identitet je skup obeležja koja poseduje određenja osoba ili predmet, koja su nepromenljiva i prema kojima se ona mogu razlikovati od svih drugih. Kriminalistička identifikacija predstavlja kriminalistički postupak utvrđivanja identiteta objekata, stvari, lica i leševa po neponovljivom skupu 1 individualnih pravnih, fizičkih i faktičkih obeležja. Kriminalistička identifikacija zahteva ispunjenje osnovnih uslova identifikacije koji obuhvataju naučnost, tačnost i nesumnjivost porekla. Identifikaciona obeležja se mogu podeliti u tri osnovne grupe: pravna obeležja; faktička obeležja; fizička obeležja. Pravna obeležja se dobijaju na osnovu zakonskih odredbi, kao što su: ime, prezime, mesto prebivališta, državljanstvo itd. Ova obeležja ne ne mogu biti siguran pokazatelj identifikacije, jer se mogu legalno i zakonskim normama menjati. Faktička obeležja se stiču rođenjem i ne mogu se menjati zakonskim normama. Tu spadaju: datum rođenja, datum smrti, ime roditelja, itd. Fizička obeležja obeležja kod lica su pre svega nepromenljiva (npr. boja očiju, crteža papilarnih linija, itd.), itd.) , ali neka mogu biti i promenljiva (npr.crte lica prilikom starenja). Kriminalistička identifikacija u praksi obuhvata: identifikaciju lica, leševa i identifikaciju stvari i tragova. Identifikacija lica se vrši povodom rasvetljavanja ili sprečavanja izvršenja krivičnih dela od strane određenog lica.
1
Bošković M.: Kriminološki leksikon, Matica srpska, Novi Sad, 1999., str.152.
3
1. Identifikacija lica
na osnovu crteţa papilarnih linija
Najvažnija individualna fizička obeležja čoveka su karakteristike crteža papilarnih linija prstiju, dlanova i tabana. Kao što i samo samo ime govori to su linije crte, na jagodicama i člancima prstiju, dlanovima i stopalima, a sadrže anatomske karakteristike, tj. sitne detalje. Utvrđivanje pravnih, faktičkih i fizičkih obeležja jednog lica na osnovu crteža papilarnih linija je jedna od najprimenjivijih metoda kriminalističke identifikacije. Osnovna svojstva papilarnih linija su: nepromjenjivost, individualnost, klasifikacija i prenosivost . Postoje dva načina za vršenje identifikacije lica na osnovu crteža papilarnih linija. Prvi način se primenjuje u slučaju s lučaju kada je osoba čiji se identitet utvrđuje dostupna. Tu spadaju lica koja nisu u stanju da daju podatke o sebi, osumnjičena lica koja su lišena slobode nakon izvršavanja krivičnog dela, kao i identifikacija neidentifikovanih neidentifikovanih leševa. Rezultati identifikacije će biti poznati samo ukoliko je lice ranije registrovano r egistrovano u dekadaktiloskopskoj evidenciji. Postupak identifikacije se vrši tako što se lice ili leš čiji se identitet utvrđuje daktiloskopira , određuje se daktiloskopska formula, zatim se vrši provera njihovog identiteta kroz opštu daktiloskopsku zbirku, upoređivanjem tih otisaka. Kada se u zbirci pronađe karton sa otiscima koji se podudaraju sa otiscima uzetih od lica čiji se identitet utvrđuje, smatra se da je identifikacija završena. Drugi način se primenjuje u slučajevima kada nema osumnjičene osobe, već se raspolaže samo sa tragovima papilarnih linija pronađenim na mestu kriminalnog događaja. Ovaj način se vrši tako što se pronađeni trag na licu mesta kriminalnog događaja događ aja najpre fiksira, zatim se fotografski reprodukuje kako bi se dobila adekvatna slika traga za upoređivanje sa otiscima papilarnih linija na monodaktiloskopskim fiševima, nakon čega se vrši upoređivanje traga sa otiscima papilarnih linija na fiševima. I kod jednog i kod drugog načina, postupak identifikacije lica lica mora proći kroz fazu upoređivanja tragova papilarnih linija pronađenih na licu mesta kriminalnog događaja sa otiscima papilarnih linija neposredno uzetih od osumnjičenog ili iz zbirki otisaka papilarnih linija prstiju.
4
1.1. Veštačenje crteţa papilarnih linija
Otisak papilarnih linija nastaje preslikavanjem crteža papilarnih linija prstiju, dlanova ili tabana tabana nekog lica. Kada se identifikacija lica vrši na osnovu tragova papilarnih linija, neophodno je da se identifikacija izvrši veštačenjem, koje podrazumjeva upoređivanje fiksnog traga i uzetog otiska. S obzirom na to da su papilarne linije individualne za svako lice, prema pre ma obliku svog crteža, to se pomoću tragu papilarnih linija može utvrditi da li taj trag potiče od određene osobe. Zbog toga se prilikom veštačenja ne može tvrditi da je trag papilarnih linija identičan sa otiscima prstiju neke osobe, već da fiksirani trag papilarnih linija potiče od određene osobe. To znači da se identifikacija vrši na osnovu teorije verojatnoće, odnosno mogućnosti ponavljanja obeležja na papilarnim linijama. U proseku se na jednom crtežu papilarnih linija prsta mogu uočiti oko 150 individualnih karakteristika. Individualne karakteristike kod papilarnih linija imaju poseban naziv i poznate su kao minucija. Kod nas, veštačenja papilarnih linija upoređivanjem traga i otisaka moraju se podudarati u 12 minucija. U drugim zemljama ovaj broj varira između 8 i 16 minucija. Uočavanje i brojanje minucija vrši se pomoću specijalnog komparatora koji na svom ekranu omogućava istovremeno posmatranje uveličanog uveličanog lika traga i otiska sa fiša. Kada se na tragu, tragu, odnosu na otisku sa fiša pronadje dovoljan dovoljan broj minucija koje se medjusobno poklapaju, sačinjava se dokumentacija o papilaroskopskom veštačenju koja se sastoji od zapisnika o veštačenju i foto foto-dokumentacije. Zapisnik o papilaroskopskom veštačenju sastoji se od uvoda, nalaza i mišljenja.
5
Danas se primenjuju AFIS metode kojima je postupak izrade fotodokumentacije daktiloskopskog veštačenja znatno uprošćen. AFIS je sistem koji služi za služi za automatsku identifikaciju tragova papilarnih linija sa otiscima papilarnih linija ranije registrovanih lica (kriminalna baza podataka). U sklopu AFIS sistema nalazi se i FIS sistem pomoću koga je moguće izvršiti pretragu izvršiti pretragu fotografije NN izvršioca krivičnog dela krivičnog dela kroz bazu fotografija ranije registrovanih lica. U slučajevima kada na tragu pronađenom na mestu kriminalnog događaja ne postoji dovoljan broj uočljivih individualnih karakteristikapapilarnih linija, primenjuje se poroskopija, kao pomoćna metoda u identifikaciji, na taj način što će se položaj i izgled pore tretirati kao identifikaciono obeležje. obeležje .
6
2. Identifikacija (prepoznavanje) lica na osnovu ličnog opisa
Najstariji poznati metod registracije i identifikacije lica je lični lični opis čiji kvalitet zavisi od sposobnosti opisivača. Lični Lični opis predstavlja „govorni portret“, portret“, kojim se može može identifikovati lice na osnovu njegovih ličnih obeležja. 2 Sastaviti lični opis lični opis jednog lica znači predstaviti znači predstaviti njegov lik rečima. Ovaj metod naučno naučno je obradio Alfons Bertijon (francuski kriminalista) krajem XIX veka uvodeći uvodeći osnovna pravila kojih opisivači opisivači treba da se pr pridrž idržaavaj vaju, kako bi lični opisi sastavljani u različitim ustanovama mogli da se koriste sa jednakom pouzdanošću. jednakom pouzdanošću. Ta Ta osnovna pravila su:
koji delovi tela se opisuju i kojim redom, koje osobine tih delova tela se opisuju, koji se termini mogu upotrebiti.
Opisivanje zahteva određeni redosled kojim se prvo obuhvataju opšte a zatim individualne karakteristike. Prilikom identifikacije lica ličnim opisom največu pažnju treba posvetiti karakteristikama glave, s obzirom na njen značaj prilikom identifikacije lica po fotografijama ili opažanju. Posebno se izučavaju pojedina obeležja ličnog opisa, odnosno delovi koji imaju relativno nepromenjiv karakter. Savremeni lični opis sadrži sledeće elemente: visina, razvijenost, lice, kosa, ćelavost, čelo, profil, oči, nos, uši, zubi, profil podbratka, glas, osobeni znaci (mladeži, ožiljci, tetovaže). Tom priliko se određuje njihov položaj, oblik, veličina i boja. Podaci o ličnom opisu unose se u formular koji se sastoji iz dva dela. U jednom delu se unose lični podaci a u drugom lični opis. Identifikacija lice se koristi kao dopunska metoda iz razloga što su neke lične karakteristike čoveka vremenom podložne promenama, a osim toga postoji i mogućnost prer preruš ušaavanja. nja.
2
Simonović, Lj.: Osnovi kriminalističke tehnike , Beograd, 1955, str. 14.
7
3. Identifikacija lica na osnovu fotografije
Fotografija predstavlja fotografski fiksirani lični opis koji daje vizuelnu predstavu o licu koje treba identifikovati. Identifikacija lica na osnovu fotografije koristi se kod potražne delatnosti kada se veći broj fotografija može dostaviti MUP-u MUP-u i svim vrstama medija u cilju pre prepoz poznav navanja nja i iden dentifikova ovanja nja izvrši vršioc ocaa kri krivičn ičnog del dela. Kriminalistička identifikacija lica na osnovu fotografije podrazumeva dva tipa identifikacije:
identifikacija upoređivanjem objekata i lika bez obzira na to šta nosi inicijativu inicijativu (čovek ili fotografija); identifikacija upoređivanjem dve fotografije.
U oba slučaja na uspešnost kriminalističke identifikacije, veliki značaj ima vreme. U prvom slučaju u pitanju je vreme proteklo od snimanja fotografije do upoređivanja sa licem, a u drugom slučaju u pitanju je vreme proteklo od snimanja jedne do snimanja druge fotografije.3 Za prepoznavanje leševa na osnovu fotografija neophodno je leš dodatno pripremiti. Pre svega, pre fotografisanja eventualne povrede na licu treba kozmetički obraditi, očešljati kosu, otvoriti očne kapke, vratiti veštačku vilicu i sl.
3
Mitrocić, V.: Kriminalistička Kriminalistička identifikacija , Beograd, 1998, str. 102.
8
4. Zaključak
Svaka osoba, životinja, predmet ili svaki objekat u prirodi p rirodi razlikuje se od svih drugih i svega drugoga. Ponekad su individualna obeležja očigledna, pa je identitet objekta jednostavno utvrditi. Ali, često su objekti iste vrste vrlo slični i ne mogu se razlikovati bez primene određenih metoda, kojima će se ispitati i u postupku identifikacije koristiti detalji po kojima se objekti ipak razlikuju.
Za kriminalističku kriminalističku identifikaciju neophodno je da se svaki objekt, predmet ili ličnost identifikuje na osnovu dovoljnog broja identifikacionih obeležja koji ga izdvajaju od ostalih objekata. To zahteva ispunjenje uslova koji obuhvataju naučnost, tačnost i nesumn jivost porekla.
9
5. Literatura
1. Kriminalistička identifikacija, Mitrocić Mitroci ć V. V. 2. Osnovi kr iminalističke iminalističke tehnike, Simonović Lj. Simonović Lj. 3. Kriminalistički leksikon, Bošković M. M. 4. www.wikipedija.com
10
