DZOZEF KEMBEL – HEROJ SA HILJADU LICA Pre četrdesetak godina Kempbel (1949) je pošao od lika heroja, ili junaka, koji je tradicija afirmisala u mitu i epu. Taj lik vezivao se, pre svega, uz ratničke i junačke podvige i pobede nad zlim svetovnim, ili demonskim silama. Kempbel je termin "heroja" uopštio i proširio i na onu kategoriju koju bismo mogli nazvati herojima ili junacima kulture kao što su spasilac, svetac itd., pa otuda i naslov njegove knjige – Heroj sa hiljadu lica. Ako bi se prihvatilo jedno takvo proširenje, onda bi se likovi ljudskog savršenstva mogli svrstati u tri velike grupe heroja. U heroje zajednice spadali bi različiti heroji iz mitova i epova, ratnici, značajni vladari, zakonodavci, državnici, ili – u Starom veku i danas – sportisti. Heroje civilizacije predstavljaju pronalazači, iscelitelji, tehnolozi i naučnici, a heroje kulture osnivači religija i misaonih pravaca, umetnici, reformatori kulture. U ovom tekstu govorićemo o ovoj poslednjoj grupi. Međutim, te tri grupe toliko su različite da termin "heroj" sasvim gubi svoje polazno, specifično značenje, iako sva ta različita ispoljavanja ljudske izvrsnosti i snage podrazumevaju i osobine karakteristične za heroja kakvog nalazimo u mitu i epu – to su hrabrost, istrajnost i požrtvovanje............................... Kembel – Heroj sa hiljadu lica, izdato 1949. godine. Analizira mit u duhu Jungove analitičke psihologije, mada se odricao da je Jungov sledbenik. Poput Junga analizira drugi deo herojevog života. Tamo gde Rankov heroj završava svoj put započinje Kembelov obrazac. On svoj obrazac naziva monomit – smatra ga univerzalnim i nastoji da ga primeni na junake svih kultura. Monomit se zasniva na obredima prelaza: 1.separacija – junakov odlazak od kuće 2.liminalnost – inicijacije u natprirodnom svetu 3.agregacija – povratak kući koji je uvek trijunfalan (Junga ne misli isto). Heroj kao spasilac zajednice, vođa, svetac. Uzimao je one elemente koji su mu se činili univerzalnim. Dandes ga kritikuje kao empirijski neprimenljiv i neanalitičan,međutim, govori o univerzalnosti puta kojim prolaze svi ljudi i u tom slučaju junak nije ni potreban. Značajno udaljavanje od Junga predstavlja uverenje da junak iz avanture uvek dolazi kao pobednik Kembelove odlike pristupa Njergov pristup mitu je simboličan, dok je kod Ranka glavni deo porodica i detinjstvo, za Kembela je čovekov um, zato likovi i događaji u mitu simbolizuju delove svesvnog i nesvesnog. Funkcija mita je osvešćivanje i realizacija skrivenih i još uvek nerealizovanih ljudskih potencijala. Značenje mita je delotvorno samo kada je osvešćeno odnosno kada ga razumemo. Za razliku od Ranka veruje da mit ne ispunjava svoju funkciju ako nismo svesni i ne poznajemo njegovo značenje. Prihvata postojanje modernih mitova pri tome on smatra da vremenom religijska podloga mita uzmiče i ustupa mesto mitovima o sekularnim herojima. I - junakov odlazak od kuće
1.poziv za avanturu, izazov, iznenadni događaj, unutrašnji poziv – ako to posmatramo preneseno na pravi život 2.odbijanje poziva – strah od nepoznatog, vezano za poznati svet i detinjstvo – bojimo se da krenemo u avanturu spoznaje sopstvenog nesvesnog
3.natprirodna pomoć – onima koji krenu u avanturu ubrzo stiže čudesna pomoć od natprirodnog zaštitnika 4.prelazak preko prvog praga – prvi test za junaka, susret sa čuvarem ulaska u natprirodni svet (ulazak u nesvesno) svet tame i nepoznatog. On može da pobedi ili da nastrada od te sile (borba sa zmajem ili sa braćom, može i da prinese žrtvu) 5.kitov trbuh (priča o Joni) – prelazak preko magičnog praga je ulazak u domen nesvesnog. Junak biva progutan i usisan u taj svet i naizgled se čini da je nestao. To je vrsta samoponištenja. Kitov trbuh , materica, grob predtsavljaju ulazak u sveti hram, odlazak na onaj svet – to je junakova metamorfoza II - inicijacija – sredinšnji deo mita. Deo u kome mit, bajka ili religijski ritual dosežu svoj vrhunac. Junak u toj liminalnoj fazi doživljava metamorfozu prolazeći niz testova opasnih borbi, iskušenja da bi bio nagrađen i prosvećen. 1.put iskušenja – prolazi kroz borbe i rešava teške i opasne zadatke. On to naziva šamanov put koji prolazi kroz iskušenja u toku svoje inicijacije. Slično deluje i junakov put koji se kreće opasnim svetom. Napadaju ga moćne nepriujateljske sile ali ga prati pomoć natprirodnog zaštitnika i blagonaklonih božanstava odnosno vodiča kroz taj svet 2.susret sa boginjom (ženskim likom iz priče) – prošavši ikušenje stiže do dela gde ga čeka nagrada (ispunjenje svih njegovih želja). To je hieros gamos ( po Jungu arhetip junakove anime) ili sveti brak sa boginjom (princezom). To je slika žene kao oličenje celine života u svoj njegovoj punoći, bogatstvu i lepoti. Ona je dobra majka, sestra, ljubavnica...Žena je celina sveta koju treba spoznati – to je junakov zadatak. 3.preteća žena u vidu veštice – u toj fazi moguće je da se junaku zarad čistoće duše učini da je žena prljava, da je ona telesno iskušenje koje treba odbaciti jer simbolizuje poraz na putu ka prosvetljenju (sudbina Hamleta, Bude...) 4.pomirenje sa ocem – deo nagrade je i u očevom priznanju njegovog herojstva i pomirenje sa njim (bogom i stvaraocem) koji je do tada predstavljao preteći lik. 5.apoteza – divinacija samog heroja, stiže među Bogove, shvata da je vrhunsko jedinstvo muškarac i žena 6.poslednja blagodet – junak dobija na poklon ili uzme, otme, ukrade, ono zbog čega je krenuo na put : nevestu, eliksir mladotsi, čarobni predmet – sa time se vraća u zajednicu i završava svoj put prosvetljenja, sazreo je, obogaćen i transformisan, vraća se kući III - povratak kući – treća faza mita predstavlja agregaciju. Kembel razmatra herojev povratak i smatra da smrt nije obavezan kraj mita. 1.odbijanje povratka – junak može poželeti da zauvek ostane u natprirodnom svetu odnosno u samoći svog prosvetljenog duha ali njegov zadatak je da se vrati i da ponovo prođe opasan prag koji deli dva sveta 2.pomoć izvana – on biva gurnut iz natprirodnog sveta, beži ili mu iz ovog normalnog sveta stiže pomoć koja će ga izvesti – izlazak je takođe pun opasnosti 3.prolazak kroz vrata povratka – najveći problem je da se junak ponovo integriše u običan život nakon što je iskusio lepotu blagodeti i svetog 4.povratak junaka – junak se trijunfalno vraća iz sveta nepoznatog i donosi znanje i čarobni predmet na poklon svojoj zajednici.
