DIMNJACI

Oktavijan Popović, dipl. inž. maš Prof. dr Martin Bogner, dipl. inž. maš. Doc. dr Aleksandar Simonović, dipl. inž. maš Prof. dr Slobodan Stupar, dipl. inž. maš.

O DIMNJACIMA

η ETA, Beograd 2011.

Oktavijan Popović, dipl. inž. maš. projektant i izvođač radova, Beograd Prof. dr Martin Bogner, dipl. inž. maš. redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Doc. dr Aleksandar Simonović, dipl. inž. maš. docent Mašinskog fakulteta u Beogradu Prof. dr Slobodan Stupar, dipl. inž. maš. redovan profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu O DIMNJACIMA Recenzenti Silva Derča, dipl. inž. građ. Vojislav Todorović, dipl. inž. maš. Prof. dr Aleksandar Jovović, dipl. inž. maš

Stručni redaktor Milan Mihajlović, dipl. inž. maš.

Izdavač ETA, Milana Rakića 4 11000 Beograd www.eta-beograd.co.rs Glavni i odgovorni urednik Branka Bogner Tehnički urednik Dario Bogner Slog Kvartet V Korice i skener Denis Vikić Priprema i štampa Interklima-grafika, Kneza Miloša 161 36210 Vrnjačka Banja Tiraž 700 primeraka Štampanje završeno januara 2012. godine

PREDGOVOR

Čovekov susret sa vatrom je počeo da menja istoriju čovečanstva. Vatra na otvorenom prostoru nije donosila smetnje, ali već u poluzatvorenom prostoru jeste. Koliko je vatra donosila koristi toliko je dim donosio smetnje. Verovatno je zbog toga čovek težio da loži i održava vatru ispod nekih otvora ili pukotina. Videvši da dim upravo teži ka tim otvorima, čovek je tu pojavu koristio u prvim primitivnim objektima kao što su bili šatori, kolibe ii slične nastambe. Svuda u njima su ljudi ostavljali otvore kako bi se prirodnim putem odvodio dim. Sigurno da ljudi tada nisu razmišljali o razlici gustina toplog dima i hladnog vazduha, što danas koristimo pri elemenatarnim proračunima prirodne vuče dimnjaka. I tako se skoro od upotrebe vatre počelo postavljati pitanje odvođenja dima. Iz raznih istorijskih podataka se vidi da se vodilo računa o odvođenju dima iz primitivnih ložišta, kamina i prvih peći. Danas je osnovna funkcija dimnjaka još uvek odvođenje dima, zbog njegovog štetnog dejstva [6]. Štetna dejstva se ogledaju, u prvom redu, u iznosu čvrstih i gasovitih produkata sagorevanja, kao i odvođenju raznih, prvenstveno, štetnih gasovitih nuz produkata iz raznih procesnih postrojenja. Ova publikacija prvenstveno ukazuje na dimnjake, kao sastavne delove termotehničkih, termoenergetskih i procesnih postrojenja. Ukazuje se na dimenzionsanje dimnjaka. Proračun se svodi na strujni i termički proačun, a kasnije na proračun čvrstoće. Paralelno sa dimenzionisanjem dimnjaka, treba voditi računa o aerozagađenju, odnosno o zasipanju čvrstim i gasovitim produktima, u prvom redu sumpor dioksidom, sumpor trioksidom i azotnim oksidima. O proračunu aerozagađenja [7] se mora voditi računa kako bi se odredila konačna visina i dimenzije dimnjaka. Veoma je povoljna situacija kada se grade nova energetska postrojenja ili neka procesna postrojenja, da se utiče na izbor prečistača pre no što produkti sagorevanja dospeju do dimnjaka. Radi podsećanja, da bi se odredila maksimalno dozvoljena koncentracija štetnih materija, mora se uzeti u obzir uticaj drugih zagađivača za određenu lokaciju, što se pri projektovanju, kod nas, po pravilu izostavlja. Dakle, za jedno postrojenje nije iznos onaj koji stoji u pravilniku ili drugom regulativnom aktu, već se umanjuje za uticaj drugih zagađivača. Ovaj uticaj može biti i na par stotina kilometara, pa se u nekim zemljama donose regulativna akta i o prekograničnim uticajima. Može se zaključiti da o svemu ovome treba voditi računa, a zatim o određenim estetskim rešenjima dimnjaka kada je u pitanju zgradarstvo a i kada su u pitanju industrijski objekti. U knjizi su dati primeri sanacije, posebno čeličnih dimnjaka, obzirom na velike nedostatke pri projektovanju i izvođenju radova. Takođe se čitaoci upućuju na probleme vezane za konstruktivna rešenja na početku eksploatacije, kao i na održavanje u toku eksploatacije. Određene nepažnje mogu izazvati katastrofalne posledice i kod zidanih i kod čeličnih dimnjaka. Citirane tehničke regulative upućuju na primenu istih. Na kraju je dato jedno elementarno uputstvo, koje je preuzeto od udruženja evropskih dimničara. Ovo uputstvo se odnosi na dimnjake u zgradarstvu i daje uputstva o održavanju u toku eksploatacije. Ovo uputstvo se može koristiti kao normativni akt svake dimničarske or-

4

ganizacije ili kao podloga za izradu sopstvenih pravila. Na prvi pogled ovo uputstvo izgleda, ili se možda čini, naivno. Međutim, veliki broj požara i šteta je prouzrokovano lošim ili nedovoljno održavanim dimnjacima i dimovodnim sistemima. Pri sakupljanju i obradi materijala za ovu publikaciju posebnu pomoć je pružilo predstavništvo firme Schiedel iz Beograda, i to u prvom redu gospođa Silva Derča, dipl.inž.građ. i gospodin Milan Mihajlović, dipl.inž.maš. za poglavlje o dimnjacima u zgradarstvu. Za prikupljanje podataka o standardima i normama, njihovoj validnosti, usvajanju evropskih normi, i slično, veliku pomoć autorima je pružio gospodin mr Ivan Krstić,dipl.inž. maš. sa sojim saradnicima iz Instituta za standardizaciju Srbije. Naglašavamo da korisnici literaturnih podataka treba uvek da imaju originale standarda i normi, bez obzira da li su izvodi dati u tekstu. Na ovaj način se izbegavaju eventualne štamparske greške, a izvodi iz standarda samo upućuju čitaoce o različitim sadržajima koji se nalaze u standardima. Sve dobronamerne i konstruktivne primedbe će autori ove knjige veoma rado razmatrati i ugraditi u eventualno sledeće izdanje ili neka druga izdanja iz ove oblasti tehničke literature. Beograd – Pocking (Nemačka) O svetom Jovanu leta Gospodnjeg 2012.

M. Bogner

SADRŽAJ

1. UVOD / 9 1.1. Istorijat / 9 1.2. Definicije / 13 2. OPŠTE O DIMNJACIMA / 15 2.1. Podela po vrsti goriva / 15 2.2. Podela prema vuči / 18 2.3. Podela prema mestu postavljanja / 19 2.4 Podela prema nameni / 19 2.5 Podela prema materijalu i obliku konstrukcije / 19 2.6 Osnove proračuna vuče dimnjaka / 24 2.6.1 Veštačka vuča dimnjaka / 24 2.6.2. Vazdušni trakt / 30 2.6.3. Lokalni otpori / 32 3. STRUJNI PRORAČUN DIMNJAKA / 37 3.1. Razvoj dimnjaka / 37 3.2. Dimnjak / 37 3.3. Funkcija dimovodne instalacije / 37 3.4. Osnovne karakteristike dimnjaka / 38 3.5. Delovi dimovodne instalacije / 39 3.6. Proračun dimnjaka / 39 3.7. Dimnjaci s prinudnom vučom / 40 4. PRORAČUN ČVRSTOĆE / 43 4.0. Opšta razmatranja / 43 4.1. Dejstvo vetra / 43 4.1.1. Karakteristike vetra / 44 4.1.1.1. Tipovi vetrova / 46 4.1.1.2. Promena brzine vetra sa visinom / 47 4.1.1.3. Turbulencija vetra / 48 4.1.1.4. Odvajanje vrtloga / 50 4.1.1.5. Aerodinamička dejstva / 52 4.1.2. Eksperimentalna analiza u aerotunelu / 53 4.1.2.1. Eksperimentalno određivanje raspodele pritisaka / 54 4.1.2.2. Aeroelastična analiza / 55 4.1.3. Proračun opterećenja vetrom / 55 4.1.3.1. Određivanje dejstva vetra / 56

6

4.2. Seizmička dejstva / 87 4.2.1 Određivanje seizmičkog dejstva / 90 4.3. Ostala dejstva / 101 4.3.1. Termički efekti / 101 4.3.2. Eksplozije / 101 4.3.3. Unutrašnji efekti / 101 4.3.4. Sopstvena težina / 102 Prilog 4.1. Proračun čvrstoće čeličnog dimnjaka / 102 Prilog 4.2. Čelični dimnjaci / 112 5. DIMNJACI U ZGRADARSTVU / 123 5.1. Opšte o dimnjacima u zgradarstvu [5, 8, 9] / 123 5.1.1. Razvoj dimnjaka / 123 5.1.2. Izbor dimnjaka i zahtevi za dimnjake / 124 5.1.3. Sanacija dimnjaka / 126 5.2. Polazna uputstva za planiranje i projektovanje dimnjaka / 128 5.2.1. Opšta uputstva / 128 5.2.2. Dimenzionisanje / 129 5.2.3. Priključak na kanalizaciju / 129 5.2.4. Izrada priključka za dimnu cev / 131 5.2.5. Statička stabilnost sistema / 135 5.3. Dimnjaci prema vrsti upotrebljenog goriva / 137 5.3.1. Ložišta na čvrsta goriva / 137 5.3.2. Ložišta na ložno ulje / 137 5.3.3. Ložišta na gas / 139 5.4. Vrste dimnjaka / 140 5.4.1. Dimnjaci sa cevima od keramike / 141 5.4.1.1. Sistem dimnjaka za čvrsta, tečna i gasovita goriva ABSOLUT / 141 5.4.1.2. Univerzalan sistem dimnjaka, pogodan za čvrsta, tečna i gasovita goriva UNI PLUS / 145 5.4.1.3. Sistem QUADRO dimnjaka na gasovito gorivo / 149 5.1.4.4. Sistem dimnjaka na gasovita goriva Multi / 150 5.4.1.4. Troslojni sistemi dimnjaka sa profilisanom cevi od keramike – Kerastar / 153 5.4.2. Dimnjaci sa cevima od nerđajućeg čelika / 153 5.4.2.1. Troslojni dimnjak od nerđajućeg lima ICS / 153 5.4.2.2. Sanacioni sistemi dimnjaka od nerđajućeg čelika Prima Plus / 155 5.5. Dimnjaci za kamine / 157 5.5.1. Proračun poprečnog preseka otvorenog kamina prema formuli Barlaha (Barlach) [ 4] / 157 5.5.2. Proračun slobodnog poprečnog preseka otvorenog kamina / 158 6. PROPISI I STANDARDI / 159 6.1. Evropski komitet za standardizaciju / 159 6.1.1. Opšte / 159 6.1.2. Sektor građevinarstva / 160 6.1.3. Tehnički komiteti / 160 6.1.4. Dimnjaci / 160

O DIMNJACIMA

6.2. Novi pristup u tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji u oblasti građevinarstva / 164 6.2.1. Ciljevi / 164 6.2.2. Principi / 164 6.2.3. DIREKTIVA 89/106/EEC (CPD Construction Products Directive) / 165 6.2.4. Harmonizovani standardi i tehnička odobrenja / 166 6.3. Usvajanje standarda / 169 6.3.1. Prilog (Anex) ZA / 169 6.3.2. Podela dimnjaka prema EN standardima / 170 6.3.3. Evropska dimnjačka terminologija / 170 6.3.4. Sistem označavanja i obeležavanja dimnjaka i dimnjačkih komponenata prema evropskim normama / 171 6.3.5. Glineno/keramičke dimnjačke komponente / 173 6.3.6. Betonske dimnjačke komponente / 175 6.3.7. Metalne dimnjačke komponente / 177 6.3.8. Plastične dimnjačke cevi / 177 6.4. Tehnički propisza dimnjake u građevinskim objektima – predlog / 179 6.5. Izvodi iz standarda i normi / 200 6.5.1. Izvod iz SRPS EN 13084-1:2011.Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 1: Opšti zahtevi / 200 6.5.2. Izvod iz standarda SRPS EN 1443:2005.Dimnjaci – Opšti zahtevi / 232 6.5.3. Izvod iz standarda SRPS EN 1457:2005.Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – Zahtevi i mETode ispitivanja / 249 6.6. Pregled važnijih standarda i normi / 287 7. USLUGE DIMNIČARSKE SLUŽBE / 307 Nomenklatura u ovom poglavlju je zadržana kako je u originalnoj brošuri i nije u sklopu ove knjige. Na ovaj način se može u nekim slučajevima bolje pratiti original / 307 1. Protivpožarna zaštita / 307 1.3 Savetovanje u oblasti protivpožarne zaštite / 310 1.4 Prvi pregledi u novogradnjama, dogradnjama, rekonstrukcijama, odnosno promeni svrhe građevinskih objekata / 311 1.5 Protivpožarna – sigurnosno-tehnička dokumentacija / 311 1.6 Prednosti za korisnike dimničarskih usluga / 311 2. Bezbednosno-tehničke mere koje sprovodi dimničar / 312 2.1 Opšte / 312 2.2 Sprečavanje opštih nesreća / 313 2.3 Sigurnosno-tehničke oznake / 313 2.4 Opasnosti izazvane električnom instalacijom / 313 2.5 Uzemljenje dimovodnih uređaja / 314 2.6 Eksplozivna paljenja i eksplozije / 314 2.7 Sprečavanje oštećenja na zgradi / 314 2.8 Funkcionalna sigurnost uređaja za loženje – ložišta / 315 2.9 Kontrola ispravnog skladištenja goriva / 315 2.10 Funkcionalna karakteristika, izvođenje i stanje dimovodnih uređaja / 316 2.11 Prednosti za krajnjeg korisnika / 316

7

8

3. Zaštita životne sredine / 317 3.1 Očuvanje čistog vazduha / 317 3.2 Saveti za racionalno korišćenje goriva – ušteda energije / 320 3.3 Gubitak toplote usled provetravanja / 321 3.4 Čišćenje i održavanje uređaja za loženje (ložišta) i dimovodnih uređaja (dimovodnih puteva) / 321 3.5 Stručno odlaganje odnosno odnošenje otpadnih produkata / 322 3.6 Emisije uređaja za loženje / 322 3.7 Prednosti za krajnjeg korisnika / 323 4. Higijena stambenih prostorija – zaštita zdravlja ljudi / 323 4.1 Saveti na području razmene vazduha / 324 4.2 Efikasnost rada uređaja za provetravanje / 324 4.3 Čišćenje i održavanje uređaja za provetravanje / 324 4.4 Odlaganje odnosno uklanjanje naslaga / 325 4.5 Prednosti za krajnjeg korisnika / 325 5. Sanacija dimnjaka / 325 5.1 Načini sanacije / 326 5.2 Pregled po završetku sanacije / 328 6. Utvrđivanje i sprečavanje opasnosti na radu / 329 6.1 Uzroci opasnosti i katalog mera sigurnosti za dimničare / 330 6.2 Droge / 331 6.3 Čišćenje odvoda dimnih gasova u potkrovlju ili u prostorijama / 331 6.4 Čišćenje dimovodnih uređaja na krovu / 331 6.5 Čišćenje velikih i visokih (penjajućih) dimovodnih uređaja / 332 6.6 Čišćenje uređaja za provetravanje, na primer, za odvod pare iz uređaja / 332 6.7 Čišćenje uređaja za loženje (ložišta) i priključka za dimnjak / 332 6.8 Čišćenje uređaja za sagorevanje / 333 6.9 Provera delovanja zaptivenosti / 333 6.10 Paljenje dimnjaka / 333 6.11 Odstranjivanje naslaga iz dimnjaka / 334 6.12 Merenje dimnih gasova / 334 6.13 Sanacija dimnjaka / 334 7. Dodatak 1. Zaštita od požara, bezbednost i zdravlje na radu / 334 7.1 Osnovni uslovi za pravilno obavljanje dimničarskih usluga s aspekta protivpožarne zaštite, zaštite života ljudi obezbeđivanjem sigurnog rada uređaja za loženje, dimovodnih uređaja i uređaja za provetravanje, kao i racionalna potrošnja energije i higije / 334 7.2 Protivpožarno-sigurnosni intervali čišćenja i pregleda uređaja za loženje, pripadajućih dimovodnih uređaja i uređaja za provetravanje / 334 7.3 Intervali vanrednih pregleda (protivpožarno-bezbednosni pregled) objekata i stanova / 335 7.4 Intervali bezbednosno-tehničkih pregleda uređaja za loženje i odvoda dimnih gasova / 335 7.5 Pregledi dimovodnih uređaja / 336 8. Dodatak 2Produkti sagorevanja i dimovodne instalacije / 336 8.1 Osnovne odredbe / 336 Literatura / 339

O DIMNJACIMA

9

1. UVOD

Dimnjak je važan sastavni deo svakog postrojenja za loženje. Bez obzira da li su u pitanju kućni dimnjaci malog poprečnog preseka i kapaciteta, ili dimnjaci velikih industrijskih postrojenja ili termoelektrana visoki više stotina metara, svi oni moraju biti izgrađeni u skladu sa odgovarajućim standardima i redovno održavani da bi odgovorili svojoj nameni - bezbednom i ekološki ispravnom odvođenju dimnih gasova iz ložišta. Projektovanju i izgradnji dimnjaka treba pristupiti pažljivo i odgovorno. Ložište, vezni elementi i dimnjak moraju se međusobno uskladiti, kako bi se osiguralo pouzdano, bezbedno i trajno funkcionisanje ložišta. Pored statičke stabilnosti, protivpožarne zaštite i termodinamičkih uslova, treba ispoštovati i brojne građevinskofizičke zakonitosti koje nastaju u građevinskim materijalima usled toplotnog opterećenja i naprezanja zbog vlage, a pod uticajem gasovitih produkata sagorevanja. Izuzetno je važno pridržavati se odgovarajućih tehničkih propisa, jer svaka naknadna izmena na dimnjaku izaziva velike troškove.

1.1. ISTORIJAT Pronalazak vatre, odnosno sticanje sposobnosti paljenja i održavanja vatre je bio jedan od ključnih događaja u istoriji ljudskog roda. Vatra je omogućavala komforniji život: grejanje u hladnim zimskim danima, lakše pripremanje hrane, odbranu od divljih životinja... Ali, kao što svako lice ima i naličje, brzo se ispostavilo da vatra, osim što lepo greje, u priličnoj meri otežava disanje usled dimnih gasova koje proizvodi u velikoj količini. Zbog toga su prva ognjišta bila postavljena ispred pećina u kojima su ljudi živeli, što isto nije bilo idealno, jer da bi se ogrejali i pripremili hranu ljudi su morali da se okupe ispred pećine, gde su bili izloženi kiši i vetru. Naravno, rešenje je ubrzo pronađeno. Neki naš daleki predak, sa razvijenom moći zapažanja, je još u kamenom dobu primetio da se dimni gasovi kreću u vis. Kako su u to vreme ljudi već počeli da grade prve kuće, rešenje je bilo prilično jednostavno: ostaviti otvor na krovu za izlaz dimnih gasova. Nedostatak ovog rešenja je bio u tome što je svaka jača kiša izazivala gašenje vatre, uz razvijanje velike količine dimnih gasova i čađi usled nepotpunog sagorevanja. Zbog toga su ljudi prebacili otvor za dimne gasove na bočni zid kuće i time ostvarili potrebnu promaju za izvlačenje dimnih gasova iz prostorije, uz istovremeno sprečavanje prodora kiše u kuću. I to nije bio pronalazak antičkih civilizacija, već mnogo starijih. Prilikom iskopavanja na lokalitetima Vinčanske kulture, koja je cvetala na našim prostorima tokom Neolita, dakle pre više od 7000 godina pronađeni su interesantni tragovi. Na slici 1.1 je prikazan snimak rekonstrukcije jedne kuće iz tog

10

1. Uvod

perioda, koja je bila izložena na izložbi “Vinča, praistorijska metropola” održanoj u Galeriji SANU u Beogradu od 24.X 2008. do 06.I 2009. Na slici se jasno vidi ognjište i iznad njega četvorougaoni otvor za izlaz dimnih gasova.

Slika 1.1. Ognjište i odvod dimnih gasova (Vinčanska kultura) Kao sledeću civilizaciju koja je imala značajnog uticaja na razvoj dimnjaka ne možemo da ne pomenemo Rimsko Carstvo. Već u to doba Rimljani su gradili uređaje za centralno grejanje. O tome svedoče iskopine Pompeje i druge rimske starine, a pominju to u svojim spisima Vitruvije, Plinije i dr. Kanali u zidovima služili su za dovođenje toplog vazduha iz ložišta, koje je bilo smešteno pod zgradom ili izvan zgrade, a ujedno su njima odvodili dimne gasove iz prostorija. Osim toga su u prostorijama bili ugrađeni dimnjaci uz zidove ili u uglovima, i to od šuplje opeke pravougaonog ili kružnog preseka (slika 1.2).

Slika 1.2. Dimnjaci starih Rimljana. 1. dimnjak, 2. odvodni otvor za dimne gasove, 3.dimovodne cevi, 4. plašt dimnjaka, 5 dovodni kanal toplog i svežeg vazduha.

O DIMNJACIMA

11

Od VIII veka počeli su se u kućama graditi kamini, a sa razvojem ozidanih i samostalnih štednjaka i peći razvijala se i gradnja dimnjaka. U sedamnaestom veku u Engleskoj se veličina kuće određivala prema broju dimnjaka, odnosno ognjišta koja je sadržala, na osnovu čega se plaćao porez (porez na ognjišta). Zbog toga je počela era priključivanja većeg broja peći na jedan dimnjak. Industrijski dimnjaci su postali uobičajeni krajem XVIII veka. Dimnjaci su tradicionalno građeni od opeka, kako u malim, tako i u velikim zgradama. Prvi dimnjaci su bili jednostavne konstrukcije od opeka. Kasnije su dimnjaci građeni oblaganjem opekama kanala od pločica. Radi sprečavanja povratnog strujanja gasova, na vrh dimnjaka se ponekad postavljaju ventilacione kape različitih oblika. U osamnaestom i devetnaestom veku, tehnologija korišćena za dobijanje olova iz rude, stvarala je veliku količinu toksičnih gasova. U Severnoj Engleskoj su građeni dugački, skoro vodoravni dimni kanali (sa minimalnim usponom), dužine često i preko tri kilometra, koji su se najčešće završavali kratkim vertikalnim dimnjakom na udaljenim lokacijama, gde bi dimni gasovi izazvali manju štetu. Unutar ovih dugačkih kanala su se taložili olovo i srebro, pa su radnici periodično skidali naslage ovih skupocenih metala, formirane unutar kanala. Čišćenje dimnjaka Tokom procesa sagorevanja, posebno čvrstih goriva, kao proizvod sagorevanja pored dimnih gasova, javljaju se i izvesne količine čađi i katrana. Te materije se talože na zidovima dimnjaka i pošto su zapaljive može ponekad doći do njihovog samozapaljenja. Do požara u dimnjaku može doći ukoliko se zanemari kontrola i čišćenje unutrašnjosti dimnog kanala. U tom slučaju u dimovodu dolazi do gomilanja naslaga čađi.Te naslage mogu delimično ili potpuno da blokiraju presek kanala, usled čega dolazi do nepravilnog sagorevanja goriva u ložištu, a takođe može doći i do požara u dimnjaku. Pošto se dimni kanali grade u sklopu zidova stambene zgrade, vatra iz njih može lako da se prenese na zgradu i da izazove veliku materijalnu štetu, da ne govorimo o opasnosti od gubitaka ljudskih života. Tokom osamnaestog veka su ljudi u Engleskoj već bili svesni potrebe za periodičnim čišćenjem dimnjaka da bi se izbegli opisani problemi. Majstori dimničari su koristili maloletnu decu, često četvorogodišnjake da se provlače kroz dimnjak i čiste ga četkama. Za uklanjanje čvrstih naslaga smole koristili su se metalni strugači. Ovi dečaci su bili često kupljeni u sirotištima i radili praktično kao robovi, a nije bila retkost i da ih roditelji prodaju, jer nisu imali mogućnosti da ih izdržavaju. Da bi im ubrzali rad, majstori su često potpaljivali vatru u ognjištu kako bi ih naterali da brže prođu kroz dimni kanal i izađu na krov. U to vreme nije bilo zakona koji bi štitili ovu decu, koja su radila bez zaštitnih sredstava i postoje brojni zapisi o njihovim stradanjima, počev od gušenja prašinom, zaglavljivanja u tesnim dimnim kanalima, pa do padova sa krova sa smrtim ishodom. Poneki od ovih dečaka su uspevali da posle izvesnog vremena postanu kalfe, ali je većina bila izbačena i pokušavala je da se zaposli u drugim zanatima. Doduše u Londonu je postojalo udruženje majstora dimničara sa svojim sopstvenim pravilima. Jedno od tih pra-

12

1. Uvod

vila je bilo da deca ne treba da rade nedeljom, ali su obavezna da idu u školu da uče i čitaju Bibliju. Ipak, uslovi života ove dece su bili teški, i ponekad okrutni. Neki su bili primorani da spavaju po podrumima, na vrećama čađi, a sredstava za higijenu uglavnom nije bilo. Među ovom decom je bila česta pojava kancera mošnica, kao posledica akumulirane čađi u organizmu.

Slika 1.3. Dimničar i njegov šegrt (engleska gravura iz druge polovine XVII veka) Tek 1864. godine, nakon dugogodišnje kampanje, je Engleski parlament doneo akt kojim je zabranjeno korišćenje dece za čišćenje dimnjaka. Drugim zakonom su uvedene visoke novčane kazne za prekršioce. Početkom osamnaestog veka su razvijene različite metode čišćenja dimnjaka. Inženjer Jozef Glas (Joseph Glass) iz Bristola je opšte priznat kao pronalazač opreme za čišćenje dimnjaka kakva se i danas koristi u Velikoj Britaniji. Njegove alatke su bili sistemi različitih štapova i četki, koje su se mogle gurati naviše u dimnjak iz ložišta peći. Prvi štapovi su izrađivani od malake (malacca), drveta uvoženog iz Istočne Indije, a četke su pravljene od kitovih kostiju. Druga grupa alata za čišćenje koja obuhvata kuglu, četke i konopce (koji se spuštaju kroz domnjak odozgo nadole) razvijena je na evropskom kontinentu. Težina olovne ili čelične kugle povlači četku i time se ostvaruje čišćenje dimnjaka. Sa početkom industrijske revolucije i povećanom potražnjom za ugljem, dimničarska profesija je bujala. U Viktorijanskoj Engleskoj je preko 1000 dimničara opsluživalo samo London. Konstantni porast potrošnje uglja kao glavnog goriva za zagrevanje u domaćinstvima obezbeđivao je procvat dimničarskog zanata.

O DIMNJACIMA

13

U drugoj polovini dvadesetog veka, gas je počeo masovno da potiskuje ugalj kao sredstvo za zagrevanje domaćinstava. Veliki broj dimničarskih radnji je zatvoreno ili se preorijentisalo na nove poslove. Prelaskom na gas kao gorivo, tradicionalni dimničari, koji su čistili dimnjake ložene drvima, ugljem ili tečnim gorivom, bili su prinuđeni da se suoče sa novim gorivom i njegovim problemima. Javna svest o potrebi održavanja čistih dimnjaka se danas gotovo potpuno izgubila. U gradovima dolazi do evidentnog porasta broja trovanja ugljen-monoksidom zbog blokiranih dimnih kanala. Koliko je važno redovno čišćenje dimnjaka najbolje se vidi na nemačkom primeru, gde je, da bi se predupredili požari, periodično čišćenje i kontrola dimnjaka zakonska obaveza, čije troškove snosi država. A da su požari dimnjaka mogući i nimalo naivni, svedoči i činjenica da je 30. maja 2006. godine požar zahvatio i najviši dimnjak na svetu, koji se nalazi u Termoelektrani GRES - 2, u gradu Ekibastuz (Екібастұз), u Pavlodarskoj Oblasti, na severoistoku Kazahstana. Ipak, nije sva istorija dimničarsva tako tužna. U mnogim delovima sveta se od davnina dolazak dimničara u kuću smatrao srećnim događajem. Dimničari su često pozivani na venčanja da donesu sreću mladencima. U Kini dimničari asociraju na bebe, jer se smatra da rode ne sleću na prljave dimnjake.

1.2. DEFINICIJE Dimnjak je element građevine koji služi za odvođenje dima i vrelih dimnih gasova iz ložišta parnih kotlova, peći, ili ognjišta u atmosferu. Zajedno sa veznim elementima između ložišta i dimnjaka sačinjava “Postrojenje za odvodne gasove” prema standardu DIN 18161. Prema ranijim regulativama pojam „dimnjak” obuhvatao je i vezne elemente koje je karakterisala niža temperatura. Naravno, nikad ništa nije jednostavno kao što izgleda. Prema srpskom standardu SRPS EN 1443:2004, Dimnjaci, Opšti zahtevi, pod dimnjakom se podrazumeva „Konstrukcija koja se sastoji od zida ili zidova oko dimnjačkog kanala ili dimnjačkih kanala“. Pod dimnjačkim (ili dimovodnim) kanalom se podrazumeva „Prolaz za prenos proizvoda sagorevanja do spoljne atmosfere“, dok se pod proizvodima sagorevanja podrazumevaju „Proizvodi koji su rezultat sagorevanja (gasovitih, tečnih i čvrstih sastojaka)“. Prema srpskom standardu SRPS U.N4.035:1994, Dimovodni sistemi, Uslovi za projektovanje i izvođenje, pod dimovodnim sistemom se podrazumeva: „Sistem za odvod dimnih gasova od ložišnog uređaja u atmosferu sa elementima za provođenje dimnih gasova, pratećim funkcionalnim i konstrukcionim elemetima, opremom i uređajima“. Napominjemo da je u toku prilagođavanje naših standarda evropskom sistemu standarda, tako da su česta otstupanja naziva i definicija za iste pojmove u različitim standardima, prvenstveno između ranije donetih (i još uvek važećih) srpskih standarda i novih, usvojenih evropskih, označenih kao SRPS EN. Štaviše, pošto ni terminologija prema evropskim normama nije harmonizovana, još uvek se koriste podjednako pojmovi, na primer „postrojenja sa potpritiskom za odvodne gasove” umesto „dimnjak” i „postrojenja sa natpritiskom za odvodne gasove” umesto „vodovi za

14

1. Uvod

dimne gasove”, kao i „sistemi za odvodne gasove” umesto „postrojenja za odvodne gasove”. Dimnjaci se uobičajeno izvode vertikalno, ili sa najmanjim mogućim otstupanjem od vertikale, da bi se obezbedio ravnomeran tok gasova, uvođenjem vazduha za sagorevanje u ložište (dimnjački efekat). Funkcija dimnjaka u odnosu na ložište je stvaranje prirodne vuče, odnosno potpritiska radi sprovođenja i odvođenja gasovitih i čvrstih letećih produkata sagorevanja. Međutim, funkcija dimnjaka u odnosu na okolinu je da pomenute produkte sagorevanja raspe na što udaljenije i veće površine. Prvi od navedenih zadataka danas sve više gubi značaj jer je prirodna vuča dimnjaka neznatna u odnosu na ukupne otpore u gasnom traktu savremenih kotlova. Drugi zadatak, sa porastom ekološke svesti i pooštravanjem propisa o zaštite okoline, dobija sve veći značaj. Funkcija dimnjaka kao vučnog organa se gubi pošto se sistemi za odvod gasova sa potpritiskom sve više zamenjuju sistemima sa natpritiskom, tako da on pretežno dobija ekološku funkciju (zaštite okoline).

O DIMNJACIMA

15

2. OPŠTE O DIMNJACIMA

Podela dimnjaka se može izvršiti na više načina, odnosno prema različitim kriterijumima. Najčešće se dimnjaci klasifikuju prema vrsti goriva, ali isto tako se klasifikacija može izvršiti prema materijalu od koga su izgrađeni, prema karakteristikama ložišta, prema nameni i slično. U nastavku se navode neke karakteristične podele.

2.1. PODELA PO VRSTI GORIVA Dimnjaci za ložišta na čvrsta goriva Kod ložišta na čvrsta goriva treba ugraditi kvalitetne, troslojne dimnjake koji su otporni na visoke temperature i na kondenzaciju gasova sagorevanja, kako bi zadovoljili potrebe savremenih grejnih uređaja. U slučaju nepravilnog rada na unutrašnjoj strani dimne cevi stvaraju se obloge čađi i katrana koje čišćenjem klasičnim dimničarskim alatima ne možemo ukloniti. Naslage čađi mogu se odstraniti samo sagorevanjem u dimnjaku. Za vreme sagorevanja u unutrašnjosti dimnjaka stvara se temperatura viša od 1000°C, što je veliko opterećenje za materijal dimnjaka Upravo zbog toga je veoma važan kvalitet tehničke keramike od koje su izrađene dimne cevi. Kod grejnih uređaja na čvrsta goriva treba obezbediti brzo i optimalno odvođenje gasova sagorevanja, zato se priključak na dimnjak ugrađuje pod uglom od 45° (ovo je naročito važno kod otvorenih kamina). Usled termičkih dilatacija posebna pažnja pridaje se pokretljivosti veznog elementa na mestu priključivanja na dimnu cev. Dimnjaci za ložišta na tečna goriva (ložno ulje) Centralno grejanje na ložno ulje je najčešći oblik grejanja. Zbog svog visokog standarda i ekonomičnosti ovi sistemi se sve više ugrađuju i u individualne porodičine kuće. Razvojem sve kvalitetnijih kotlova vremenom su se promenili i uslovi izgradnje dimnjaka. Kod savremenih niskotemperaturnih kotlova u dimnjaku može da se stvori velika količina kondenzata koji sa sumpordioksidom iz dimnih gasova stvara sumporastu, odnosno sumpornu kiselinu, koja može da izazove oštećenja na dimnjaku. Zbog toga je potrebno ugraditi sistem dimnjaka koji će biti otporan na kiseline i vlagu, a takođe i optimalno prilagođen ovom načinu grejanja. Jedino na taj način moguće je postići maksimalnu efikasnost kotla i ekonomičnu potrošnju goriva. Kao i kod dimnjaka za ložišta na čvrsta goriva i ovde je važno brzo i bezbedno odvođenje gasovitih produkata sagorevanja. Priključak kotla trebalo bi da omogući odgovarajuće strujanje gasnog toka. Zbog termičkih dilatacija na mestu ugradnje priključka za dimnu cev mora se obezbediti odgovarajuća pokretljivost.

16

2. Opšte o dimnjacima

Slika 2.1. Priključak na dimnjak (Schiedel) Dimnjaci za ložišta na gas Kod ložišta na gas postoji nekoliko različitih sistema kotlova: – kotlovi sa potrebnom promajom, – kotlovi sa natpritiskom, – gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi), – kotlovi nezavisni od vazduha u prostoru, – kondenzacioni kotlovi. Zajednička karakteristika svih gasnih kotlova je niska temperatura gasovitih produkata sagorevanja, usled čega se u dimnjaku stvara veća količina kondenzata. Za priključenje na ložište na gas treba izabrati dimnjak koji nije osetljiv na vlagu. Kao kod svakog drugog ložišta i ovde je pravilno dimenzionisanje preduslov za optimalan rad. O metodama koje se koriste za određivanje preseka dimnjaka će biti reči kasnije. Gasni kotlovi sa potrebnom promajom Kod ove vrste kotlova sagorevanje se odvija u uslovlma potpritiska u prostoru za sagorevanje. Otpori sagorevanja u kotlu i veznom elementu savladavaju se potpritiskom u dimnjaku. Postojeći gorionik sa ventilatorom samo dovodi vazduh potreban za sagorevanje.

O DIMNJACIMA

17

Gasni kotlovi bez potrebne promaje (kotlovi sa natpritiskom) Kod ove vrste kotlova sagorevanje gasa se odvija uz natpritisak u ložištu. Ventilator gorionika potiskuje gasove sagorevanja preko ložišta. Prilikom izlaska iz kotla natpritisak treba da je ± 0 Pa. Otpor u priključku dimnjaka i dimnjaku savladava se potpritiskom u dimnjaku. Gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi) Kod ovih kotlova između nastavka kotla i priključka na dimnjak ugrađen je regulator promaje. Njegova uloga je da sprečava negativne vremenske uticaje i kolebanja promaje u dimnjaku na rad kotla. Potpritisak u dimnjaku mora savladati otpore regulatora promaje i veznog elementa. Gasni kotlovi nezavisni od vazduha u prostoriji Tu ubrajamo kotlove vrste C, kod kojih se vazduh za sagorevanje dovodi spolja, kroz vazdušne kanale [1,2]. Gasni kondenzacioni kotlovi Savremeni kondenzacioni kotlovi imaju ložišta kod kojih se kondenzacijom vodene pare iz gasova sagorevanja u dodatnom izmenjivaču toplote oduzima toplota, koja se zatim prenosi u grejni sistem. Regulator promaje Regulator promaje veoma je značajan elemenat regulacije u tehnici dimnjaka na koji se obično zaboravlja. Njegova upotrebna svrha najviše dolazi do izražaja kod ložišta sa atmosferskim načinom rada (pre svega kod čvrstih goriva), gde je kolebanje strujanja gasova sagorevanja kroz dimnjak veoma izrazito. Njegov zadatak je da izjednači kolebanja u promaji i time stabilizuje pritisak u grejnom sistemu. Eksplozivna klapna sa regulatorom promaje Eksplozivna klapna može se ugraditi u vezni elemenat ili u dimnjak. Pošto je ugradnja u vezni elemenat u većini slučajeva otežana zbog nedostatka prostora, preporučuje se korišćenje eksplozivne klapne sa regulatorom promaje, koja se ugrađuje direktno u dimnjak, u priključak dimne cevi. Kondenzat Usled niskih temperatura gasova sagorevanja naročito kod gasnih kotlova (< 50°C) u dimnjaku se stvara određena količina kondenzata koji treba, u skladu sa propisima, odvoditi u kanalizaciju direktno ili preko neutralizacijske posude. U tu svrhu treba do dimnjaka sprovesti priključak za kanalizaciju. Neutralizacija U određenim slučajevima nastali kondenzat treba neutralizovati. Ukoliko je neutralizacija potrebna, ona se može izvršiti pomoću odgovarajućeg uređaja za neutralizaciju, koji se jednostavno ugrađuje u montažno postolje dimnjaka ili pored njega. Jedan takav uređaj, proizvodnje Schiedel, prikazan je na slici 2.3.

18


Slika 2.2. Eksplozivna klapna sa regulatorom promaje (Schiedel)

Slika 2.3. Neutro Set (proizvođač firma Schiedel)

2.2. PODELA PREMA VUČI Sistemi za dimne gasove imaju zadatak da bezbedno odvedu otpadne gasove od priključenih ložišta i da istovremeno dovedu vazduh potreban za sagorevanje. To se može ostvariti prirodnom vučom, odnosno promajom koja se stvara u dimnjaku, ili veštačkom, korišćenjem ventilatora. Prema tome i dimnjaci se mogu podeliti na: – dimnjake sa prirodnom vučom i – dimnjake sa veštačkom vučom. Vuča, odnosno promaja dimnjaka koja je potrebna nastaje kod dimnjaka sa prirodnom vučom usled razlike gustina vrelih gasova u dimnjaku i stuba hladnog spoljnjeg vazduha iste visine. Kod dimnjaka sa veštačkom vučom potrebni pritisak se dobija dejstvom ventilatora.

O DIMNJACIMA

19

Za ložišta bez ventilatora (kotlovi sa prirodnom promajom), dimnjaci moraju da stvore toliko veliki uzgon da mogu da savladaju otpore strujanja vazduha u prostoriji do ložišta, zatim u ložištu i konačno u odvodnom kanalu od ložišta. Ovo važi uglavnom i za starije uljne i gasne kotlove sa gorionicima sa ventilatorom kod kojih ventilator preuzima jedino pripremu smeše gorivo-vazduh. Kod novijih kotlova (kotlovi sa natpritiskom, odnosno sa veštačkom vučom) gorionik savlađuje otpore strujanja u kotlu, tako da uzgon dimnjaka treba da pokrije još samo sekundarno strujanje vazduha za sagorevanje, u prostoru gde se postavljaju i u odvodu otpadnih gasova i zato mogu da se dimenzionišu sa manjim presecima.

2.3. PODELA PREMA MESTU POSTAVLJANJA Prema mestu postavljanja, odnosno izgradnje dimnjake možemo podeliti na: – dimnjake postavljene na tlu van kotlarnice; – dimnjake postavljene na zgradi kotlarnice i – dimnjake postavljene na kotlu. Dimnjaci postavljeni van zgrade kotlarnice najčešće su velike visine i težine, izgrađeni od opeke ili od armiranog betona. Dimnjaci postavljeni na zgradi kotlarnice imaju manju konstruktivnu visinu i manje su težine od dimnjaka postavljenih na tlu (uglavnom se izrađuju od lima), i isključivo su sa veštačkom vučom. Dimnjaci postavljeni na kotlu su ograničene visine i težine i koriste veštačku vuču. Obično se postavljaju iznad kanala naknadnih grejnih površina a oslanjaju se na skelet kotla.

2.4 PODELA PREMA NAMENI Obični dimnjaci se grade i upotrebljavaju za ove svrhe: za ložišta na čvrsta goriva (drvo, lignit, mrki i kameni ugalj, koks i druga), tj. za sobne peći, bojlere za toplu vodu, kuhinjske peći, kuhinjske štednjake, kuhinjske kotlove i kotlove za vešernice, kao i za manje industrijske pogone (na primer, pekare, kovačnice, praonice i slično); za ložišta na gasovita goriva, tj. za gasne peći, štednjake i druge uređaje koji se lože gasom; za ložišta na tečna goriva (ložno ulje EL i druga). Visoki fabrički dimnjaci se grade za ložišta većih industrijskih pogona, gdje su za dovođenje potrebne količine vazduha u ložište prirodnom vučom i za odvođenje dimnih i drugih gasova iz ložišta u atmosferu potrebne veće dimenzije poprečnog preseka i visine, i gde se u pogledu konstrukcije postavljaju veći termotehnički i ekološki zahtevi nego na konstrukcije običnih dimnjaka. Kako su propisi o emisiji čvrstih materija iz dimnjaka sve oštriji, i pored neprekidnog usavršavanja filterskih postrojenja, dimnjaci termoelektrana i nekih metalurških objekata postaju sve viši i viši. Pregled tipova dimnjaka dat je u tački 2.5.

2.5 PODELA PREMA MATERIJALU I OBLIKU KONSTRUKCIJE Na slici 2.4. prikazani su karakteristični slučajevi u skladu sa ovom podelom [3].

20

1. 1.1. 1.2. 1.3. 1.4.


Limeni Ankerisani postavljen na tlu Ankerisani postavljen na kotlu Samostojeći sa jeđnostrukim omotačem Samostojeći sa dvostrukim omotačem postavljen na tlu 1.5. Samostojeći sa dvostrukim omotačem postavljen na kotlu 1.6. Višecevni u rešetkastoj konstrukciji 2. Zidani

2.1. Od radijalne opeke – izolaciona cev 2.2. Od armiranog betona – visina do 100 m 2.3. Od prenapregnutog i izolacionog betona – visine > 260 m 3. Kombinovani 3.1. Donji deo od armiranog betona – gornji deo od radijalne opeke 3.2. Limeni dimnjak obložen šamotnom opekom sa gasne strane 3.3. Limeni dimnjak izolovan sa vazdušne strane

Slika 2.4. Karakteristični slučajevi dimnjaka

O DIMNJACIMA

21

1.1. Limeni ankerisani dimnjak postavljen na tlu – Primenjuje se za manja, najčešće provizorna, kotlovska postrojenja, s tim što se na njega priključuje jedan kotao. Visina ovih dimnjaka ne prelazi 50 m a najčešće su u granicama 15 – 25 m. Prečnik dimnjaka je obično oko 0,5 – 0,7 m. Dimnjak je cilindričnog oblika. Gradi se od lima debljine ispod 10 mm, a kao ojačanja služe prirubnice za spajanje pojedinih elemenata. Visina elemenata se kreće od 2 do 4 m. Dimnjak se postavlja na metalnu ploču ili na zidano postolje visine do 2 m. Dimnjak nema toplotnu zaštitu. Na ušću može biti opremljen iskrohvatačem različite konstrukcije (rešetka, kapa itd.). Ankerisanje se vrši pomoću tri do četiri čelična užeta. Dimnjak može biti sa prirodnom ili veštačkom vučom. Kod prirodne vuče brzine strujanja se kreću oko 5 m/s, a kod veštačke ne prelaze 10 m/s. Pošto je dimnjak nepromenjenog preseka lokalni otpori su svedeni na promenu preseka pri ulazu u korenu dimnjaka i pri izlazu iz ušća dimnjaka. Otpor trenja može da bude sveden na minimum pošto je u pitanju glatka površina. Dimnjak je izložen sa spoljne strane atmosferskim uticajima i intenzivnom hlađenju prinudnom konvekcijom (vetrovi), a sa unutrašnje strane agresivnim sastavom produkata sagorevanja. Usled intenzivnog hlađenja dolazi do rošenja gasova i njihovog korodivnog dejstva na lim dimnjaka. Održavanje dimnjaka se vrši čestim premazivanjem bojama otpornim na visokim temperaturama. Vek ovih dimnjaka je relativno kratak (2 – 5 godina). 1.2. Ankerisan limeni dimnjak postavljen na kotlu – Polje primene, geometrijske karakteristike (osim visine), konstruktivne pojedinosti, strujne karakteristike, vek trajanja i održavanje vrlo su slični dimnjaku opisanom u prethodnoj tački. Dimnjak se postavlja na kanal naknadnih grejnih površina ukoliko je u njemu strujanje odozdo nagore, a ukoliko to nije slučaj, izgrađuje se prestrujni dimni kanal iznad koga se postavlja dimnjak. Ovaj dimnjak nosi skeletna konstrukcija kotla. Dimnjak prolazi kroz krovni pokrivač, a ankerske zatege su najčešće postavljene van zgrade. Radi smanjenja opterećenja kotlovskog skeleta konstruktivna visina ovih dimnjaka se kreće obično u granicama od 10 – 15 m. 1.3. Samostojeći limeni dimnjak sa jednostrukim omotačem postavljen na tlu – Ova konstrukcija se primenjuje i za kotlove većeg kapaciteta, s tim što na jedan dimnjak mogu biti vezani jedan ili više kotlova. Visina ovih dimnjaka najčešće se kreće u granicama 25 – 40 m. Prečnik ušća je obično 1 – 2 m. Oblik dimnjaka je koničan u korenu i u blizini ušća, dok je srednji deo cilindričan. Gradi se od lima čija debljina ne prelazi 10 mm. Kao ojačanje, pored prirubnica, služe jaka orebrenja u korenu, a često se pravi i rešetka od pljosnatog gvožđa po celoj visini dimnjaka (u slučaju dimnjaka većih visina). Za temeljenje služi teška metalna ploča postavljena na armiranobetonskom postolju. Toplotna izolacija se ne primenjuje. Često se poslednji element gradi u vidu konusa da bi se smanjio izlazni gubitak. Elementi dimnjaka se obično izrađuju u dužinama 2 – 4 m. Ovi dimnjaci rade sa veštačkom vučom i srednje brzine strujanja se kreću u granicama 8 – 12 m/s ne prelazeći 15 m/s. Brzine strujanja nisu ravnomerne usled postojećih koničnih delova a i usled intenzivnog hlađenja. Lokalni otpori su znatni zbog pomenutih promena, a otpor trenja je neznatan jer su u pitanju glatke limene površine. U pogledu veka trajanja i održavanja važi slično kao i kod prethodnih dimnjaka.

22


1.4. Samostojeći limeni dimnjak sa dvostrukim omotačem postavljen na tlu – Područje primene ovog dimnjaka je isto kao i prethodnog, a geometrijske karakteristike su mu slične, s tim što se ušće ređe izvodi koničnog oblika. Toplotnu zaštitu predstavlja dvostruki prstenasti omotač. Vazdušni međuprostor između omotača je obično oko 120 mm. Unutrašnji omotač je konstruktivan i izvodi se od debljeg lima (oko 7 mm) nego spoljni. Dvostruki omotač, pored izolacionog dejstva, povećava krutost dimnjaka, a težina mu je neznatno veća nego kod dimnjaka sa jednostrukim omotačem. Pored toga, dvostrukim omotačem se izbegava naglo hlađenje i smanjuje pomenuto korozivno dejstvo, usled čega je produžen vek dimnjaka uz smanjene troškove održavanja. Strujne karakteristike ovog dimnjaka su slične karakteristikama dimnjaka opisanog u prethodnoj tački. 1.5. Samostojeći limeni dimnjak sa dvostrukim omotačem postavljen na kotlu – U pogledu mesta i načina ugradnje i visine, ovaj dimnjak je sličan dimnjaku pod 1.2. U pogledu geometrijskih, konstruktivnih i strujnih karakteristika kao i veka trajanja i održavanja dimnjaka nema bitne razlike u odnosu na dimnjak pod tačkom 1.4. Dimnjak se primenjuje i za kotlove velikog kapaciteta s tim što svaki kotao ima svoj dimnjak. 1.6. Višecevni limeni dimnjak u rešetkastoj konstrukciji – Suština ove konstrukcije je u tome da se pomoću prostorne rešetke može postići velika visina (do 220 m) i velika čvrstoća konstrukcije samih cevi koje vrše funkciju dimnjaka. Na ovaj način je težina konstrukcije znatno smanjena u odnosu na težinu samostojećih dimnjaka istog kapaciteta. Konstrukcija je ekonomična kada su u pitanju tri ili veći broj kotlova sa posebnim dimnjacima. Prostorna rešetka se gradi od čeličnih profila, a same cevi dimnjaka su, kao što je rečeno, rasterećene te je dovoljna minimalna debljina lima. Ovi dimnjaci su uglavnom predviđeni za najveća savremena kotlovska postrojenja koja rade sa veštačkom vučom. Lokalni otpori su svedeni samo na ulazni i izlazni priključak, pošto je u pitanju cilindrična cev jednakog preseka. 2.1. Zidani dimnjak od radijalnih opeka sa izolacionom cevi – Ovaj tip dimnjaka je najstariji i ima vrlo široko polje primene u odnosu na kapacitet kotlova. Može da posluži za priključenje jednog ili većeg broja kotlova ili industrijskih peći. Gradi se isključivo na tlu van kotlarnice. Dimnjak se izvodi uglavnom kružnog preseka sa blagim konicitetom. Ređi je slučaj višeugaonog ili četvrtastog preseka (stariji dimnjaci). Visine zidanih dimnjaka se kreću u vrlo širokim granicama od 25 do 150 m, a prečnici ušća dimnjaka 0,7–10 m. Građevinski materijal je građevinska opeka, a temeljenje se vrši na masivnim armiranobetonskim fundamentima. Često se kao termička zaštita primenjuje koncentrična cev od šamotne opeke čija visina ne prelazi trećinu ukupne visine dimnjaka. Izgradnja ovakvih dimnjaka je najsporija od svih navedenih tipova. Brzine strujanja dimnih gasova kreću se u granicama od 5 do 8 m/s. Kod starijih zidanih dimnjaka za manja kotlovska postrojenja vuča je bila prirodna. Za savremena velika kotlovska postrojenja vuča je veštačka. Kod ovih dimnjaka otpori trenja su veliki usled veoma hrapavih unutrašnjih površina. Zidani dimnjaci su vrlo stabilne i trajne konstrukcije, a ne zahtevaju posebno održavanje.

O DIMNJACIMA

23

2.2. Armiranobetonski dimnjak – Ova konstrukcija dimnjaka se ređe primenjuje za kotlove malog kapaciteta. Oni se grade za kotlove srednjeg i većeg kapaciteta i na njih se može priključiti jedan ili više kotlova. Dimnjak je okruglog preseka sa neznatnim konicitetom ili bez njega. Najčešće su visine 60–120 m, a prečnici ušća su 3–8 m. Gradi se od armiranog betona a ređe od radijalnih betonskih blokova. Često se ugrađuje, kao i kod prethodnog slučaja, izolaciona cev. Kod zidanih dimnjaka se, u poslednje vreme, sa spoljne strane u blizini ušća ugrađuju ploče kojima je zadatak ublažavanje negativnog dejstva zaustavnog pritiska. Brzine strujanja dimnih gasova se kreću od 6 do 8 m/s. Otpori trenja su veoma veliki usled velike hrapavosti betona. Pošto su ovakvi dimnjaci novijeg datuma, ne postoje još dovoljna iskustva o njihovom veku trajanja. Na izvesnim objektima došlo je do nepredviđenih havarija koje su verovatno posledica termičkih naprezanja. Ovi dimnjaci pretežno rade sa veštačkom vučom. 2.3. Dimnjak od prenapregnutog i izolacionog betona – Ovo je dimnjak najnovije konstrukcije koja se primenjuje kod najvećih termoelektrana. Na dimnjak se priključuje jedan ili više kotlova. Materijal je prenapregnuti beton koji ima znatnu termičku otpornost, tako da nije potrebna ugradnja izolacione cevi. Dimnjak je relativno male težine jer su zidovi u odnosu na klasične zidane dimnjake vrlo male debljine. Prednost ovih dimnjaka kao i prethodnih od armiranog betona, u odnosu na dimnjake od radijalnih opeka je u brzini izgradnje. Njihova gradnja se može u znatnoj meri mehanizovati. Dimnjaci su isključivo kružnog preseka sa vrlo malim konicitetom. Oni dostižu granične visine dosada izgrađenih dimnjaka – postoje izgrađeni dimnjaci ovog tipa, visine oko 400 m. Pošto se ovi dimnjaci koriste za kotlove velikog i najvećeg kapaciteta, prečnik ušća je od 6 m naviše. Brzine strujanja se kreću u granicama kao i kod prethodnog tipa. 3.1. Kombinovani dimnjak sa donjim delom od armiranog betona a gornjim delom od radijalne opeke – Polje primene, strujne i konstruktivne karakteristike zadovoljavaju uslove velikih kotlovskih postrojenja. Ovaj slučaj je sličan dimnjaku od prenapregnutog betona. Gradi se za visine od 200 m. Izvodi se od armiranog betona i klinker opeke, što ubrzava izgradnju i poboljšava statičke osobine celog dimnjaka. 3.2. Limeni dimnjak obložen šamotnom opekom sa gasne strane – Ovaj tip dimnjaka se ređe izvodi. Može se graditi na tlu ili na konstrukciji zgrade. Primenjuje se kod većih kotlovskih postrojenja, a konstruktivna visina mu ne prelazi 100 m. Ovaj tip dimnjaka je često primenjivan u gradskim toplanama SAD koje su građene posle prvog svetskog rata. Strujne karakteristike su slične dimnjacima građenim od radijalne opeke, a u statičkom pogledu sličan je samostojećim limenim dimnjacima. 3.3. Limeni dimnjak izolovan sa vazidušne strane – Polje primene ovog dimnjaka je slično samostojećim limenim dimnjacima sa jednostrukim omotačem. Strujne i konstruktivne karakteristike su slične uopšte limenim dimnjacima. Bitna je razlika u tome što je dimnjak sa vazdušne strane izolovan lakom izolacijom i obavijen nekonstruktivnom limenom oplatom.

24


2.6 OSNOVE PRORAČUNA VUČE DIMNJAKA Proračun dimnjaka se svodi na određivanje njegovih glavnih dimenzija i na izračunavanje otpora. Pri dimenzionisanju dimnjaka polazi se od uslovljene visine dimnjaka i temperature gasova, te se na osnovu toga dobija statička i efektivna vuča. Veštačka vuča se primenjuje da bi se nadoknadila negativna razlika između prirodne vuče koju stvara dimnjak i otpora. 2.6.1 Veštačka vuča dimnjaka

Slika 2.5. Šematski prikaz toka vazduha i dimnih gasova kroz kotlovsko postrojenje

O DIMNJACIMA

25

Vazdušni trakt: 1. Usisno ušće potisnog ventilatora; 2. Potisno ušće potisnog ventilatora; 3. Zone rešetke; 4. Iznad sloja goriva; Trakt dimnih gasova: 5. Kraj ložišta; 6. Kraj Ad1 7. Kraj AS; 8. Kraj Ad2; 9. Kraj Ad3; 10. Kraj AE; 11. Kraj AL; 12. Koren dimnjaka; 13. Ušće dimnjaka Posmatrajući sliku 2.5 vidi se da će statički pritisak u korenu dimnjaka biti ps = H · ρgm · g, (N/m2),

(2.1)

gde je ρgm (kg/m3) – srednja gustina gasova od korena do ušća dimnjaka; H (m) – visina dimnjaka (od korena do ušća). Prirodna vuča dimnjaka nastaje kao razlika pritiska stuba okolnog vazduha i pritiska dimnih gasova Δps = H (ρl – ρgm) · g, (N/m2),

(2.2)

Za određivanje gustine ρgm potrebno je znati srednju temperaturu gasova u dimnjaku, odnosno temperature u korenu i na ušću dimnjaka. Ukoliko je merenje temperature gasova na ušću dimnjaka vezano sa teškoćama, ista se može dobiti iz dijagrama sa slike 2.6 ili izračunati na osnovu pada temperature po 1 m visine dimnjaka pomoću sledećih empirijskih obrazaca: za neizolovane limene dimnjake Δt g =

1,05 D1N

(°C/m),

(2.3)

gde je D1N prečnik neizolovanog dimnjaka u m; za izolovane limene dimnjake Δt g =

0, 421 (°C/m), D1

(2.4)

za manje zidane dimnjake čija je srednja debljina zida δ ≤ 0,5 m Δt g =

0, 21 (°C/m), D1

(2.5)

za velike zidane dimnjake čija je srednja debljina zida δ ≥ 0,5 m Δt g =

1,05 D1

(°C/m),

(2.6)

gde je D1 prečnik dimnjaka u m. Intenzitet hlađenja gasova u dimnjaku na prvom mestu zavisi od provodljivosti materijala od kog je dimnjak rađen, od razlike temperature gasova i okolnog vazduha, brzine vetra i faktora oblika dimnjaka. Na osnovu izračunate srednje temperature gasova i sastava gasa može se pomoću tabele 2.1 izračunati srednja gustina dimnih gasova.

26


Slika 2.6. Temperature dimnih gasova na ušću dimnjaka Statička vuča dimnjaka može se odrediti pomoću nomograma sa slike 2.7. Iz nomograma se vidi da promenljiva veličina može da bude visina dimnjaka ili potrebna statička vuča. Polazna veličina je temperatura gasova u korenu dimnjaka, s tim što na srednju temperaturu dimnih gasova koja figuriše u nomogramu kao polazna veličina utiče visina dimnjaka.

O DIMNJACIMA

27

Tabela 2.1 Gustina gasova (0°C i 1 bar) Oznaka

ρ [kg/m3]

-

1,293

Elementarni azot

N2

1,251

Azot vazduha sa primesama produkata sagorevanja

N2

1,257

Kiseonik

O2

1,428

Ugljen-monoksid

CO

1,250

Ugljen-dioksid

CO2

1,964

Vodena para

H2O

0,804

Vodoniik

H2

0,090

Sumpor-dioksid

SO2

2,858

Sumpor-vodonik

H2S

1,520

Metan

CH4

0,716

Naziv gasa Vazduh

Slika 2.7. Statička vuča dimnjaka

28


Efektivna vuča se dobija oduzimanjem pada pritiska usled otpora od statičke vuče dimnjaka. Opšti izraz glasi: Δpe = Δps – ΣR, ( N/ m2).

(2.7)

Uzimajući u obzir gubitak usled trenja kroz dimnjak i lokalne otpore na ulazu u dimnjak i na izlazu, izraz (2.7) dobija oblik: Δps − λ gde je DC wgm ρgm Σζ wg1 i wg2 ρg1 i ρg2

2 2 wgm L wgm ⋅ ⋅ ρ gm − Σζ ⋅ ρ gm + DC 2 2

wg21 2

⋅ ρ g1 −

wg2 2 2

⋅ ρ g 2 = 0,

= srednji unutrašnji prečnik dimnjaka u m; = srednja brzina strujanja dimnih gasova kroz dimnjak m/s; = srednja gustina dimnih gasova u dimnjaku kg/m3; = suma lokalnih otpora; = brzina dimnih gasova na ulazu i izlazu iz dimnjaka, m/s; = gustina dimnih gasova na ulazu i izlazu iz dimnjaka, m/s.

Slika 2.8. Pad pritiska usled trenja i usled izlaznog gubitka dimnjaka

(2.8)

O DIMNJACIMA

29

Na slici 2.8 dat je nomogram pomoću koga se može odrediti pad pritiska usled otpora trenja i usled izlaznog gubitka.

Slika 2.9. Statička vuča ložišta U ovom slučaju će statička vuča biti Δps = HC · (ρl – ρgm) · g, (N/m2), gde je HC (m) – aktivna visina dimnjaka.

(2.9)

30


Do efektivne vuče dolazi se istim putem koji je izložen kod efektivne vuče dimnjaka. Izloženo o statičkoj i efektivnoj vuči dimnjaka se odnosi na slučaj ako se posmatra samo dimnjak. Međutim, posmatrajući kotao kao gasni trakt, polazna tačka neće biti koren dimnjaka već pod ložišta. U ovom slučaju računska visina dimnjaka će biti visinska razlika između poda ložišta (površine rešetke) i ušća dimnjaka; gustina ρgm će biti srednja gustina od ložišta do ušća dimnjaka, a padovi pritiska će biti izazvani svim otporima u strujnom traktu koga formiraju vazdušni trakt, gasni kanali kotla, dimni kanali između kotla i dimnjaka i dimnjak. Ukoliko se ložište posmatra kao posebna deonica, može se pomoću nomograma sa slike 2.9 odrediti njegova statička vuča, po principu slično kao kod dimnjaka. Na slici 2.10 dat je nomogram za izračunavanje pada pritiska usled trenja u ložištu. 2.6.2. Vazdušni trakt Vazdušni trakt služi, u najširem smislu reči, za snabdevanje ložišta vazduhom, potrebnim za sagorevanje. Treba razlikovati vazdušni trakt kotla sa prirodnom vučom i sa veštačkom vučom. Kod prirodne vuče vazdušni trakt čini dovod vazduha ispod rešetke. Kod veštačke vuče je uobičajena ugradnja ventilatora za dovod svežeg vazduha i ventilatora za odvod produkata sagorevanja. Ventilator za svež vazduh treba da savlada otpore u vazdušnom traktu. Vazdušni trakt pri sagorevanju u sloju čini vod za svež vazduh između potisnog ušća ventilatora i zona za raspodelu vazduha, procepi rešetke i sloj goriva. U ovom traktu može da bude postavljen zagrejač vazduha i u tom slučaju on čini celinu s njim. Pri sagorevanju čvrstog goriva u letu u vazdušni trakt ulazi vod za svež vazduh od potisnog ušća ventilatora do ulaza u zagrejač vazduha, zagrejač vazduha, vod od izlaza zagrejača vazduha do mlinova i sa račvanjem za sekundarni i eventualno tercijarni vazduh, mlin sa vodom između mlina i gorionika kao i sam gorionik. Pri sagorevanju tečnog goriva mlin otpada, a sve ostalo ostaje (ukoliko postoji zagrejač vazduha). Vazdušni trakt je vezan u nizu sa strujnim traktom kotla, te se padovi pritiska izazvani otporima sumiraju sa padovima pritiska kroz kotao i dimnjak. Ventilator za svež vazduh treba da ima toliki napor da savlada sve otpore u vazdušnom traktu. Što se tiče proračuna padova pritiska i lokalnih otpora kao i otpora trenja koriste se iste jednačine kao i za dimne gasove, s tim što treba voditi računa o gustini i temperaturi vazduha. Za izračunavanje potrebne snage za pogon ventilatora uopšte dat je nomogram na slici 2.11. Pod lokalnim otporima se smatra gubitak mehaničke (kinetičke) energije fluida koji struji, na određenom mestu deonice odnosno trakta koji se proračunava. Ovaj gubitak je izazvan promenom pravca i oblika kanala ili cevi, ili nekom ugradnjom na putu struje fluida. Pretpostavlja se da jedan ovakav lokalni otpor predstavlja razliku između gubitka mehaničke energije na toj deonici, i otpora koji bi postojao pri nepromenjenom obliku i pravcu kanala (otpor trenja). Na primer, lokalni otpor kri-

O DIMNJACIMA

31

vine predstavlja ukupni otpor deonice sa krivinom umanjen za otpore trenja ispravljenog kanala ili cevi. Svi lokalni otpori, bez obzira da li postoji razmena toplote sa okolinom ili ne, izračunavaju se pomoću navedenog obrasca: Δp = ζ

w2 ρ , (N/m 2 ). 2

Slika 2.10. Pad pritiska usled otpora trenja u ložištu

(2.10)

32


Slika 2.11. Nomogram za određivanje potrebne snage ventilatora 2.6.3. Lokalni otpori Koeficijent lokalnog otpora ζ ima konstantnu vrednost za određenu geometrijsku promenu. Ovo se objašnjava time što lokalni otpori nastaju usled vrtloga u struji i koeficijent ζ se može smatrati praktično nezavisnim od Re broja. Vrednost koeficijenta lokalnih otpora se određuje eksperimentalno, izuzetak od ovog je slučaj lokalnog otpora pri naglom proširenju preseka kanala (Bordina teorema).

O DIMNJACIMA

33

Na slici 2.12 šematski su prikazani karakteristični slučajevi kolena, lukova i grananja kanala koji su uzročnici lokalnih otpora.

Slika 2.12. Karakteristični slučajevi kolena, lukova i grananja kanala U tabelama 2.2 i 2.3 date su vrednosti pojedinih lokalnih otpora.

34


Tabela 2.2. Koeficijenti pravca i preseka kanala β

α

otpora

R/d ili R/a

150° 135° 120 90°

30° 45° 60 90°

30°

30°

45°

45°

60°

60°

90°

90°

Lukovi od 90° (kolena) sastavljeni od šest elemenata

lokalnih

usled

promene

b/a = 1/2 b/a = 2

b/a = 3

0,1 0,25 0,5 1,3

0,11 0,3 0,55 1,5

0,13 0,3 0,62 1,65

0,1 0,25 0,5 1,4

0,09 0,23 0,48 1,3

0,1 0,011 0,17 0,03 0,23 0,05 0,4 0,1

0,1 0,032 0,15 0,05 0,18 0,06 0,25 0,08

0,12 0,04 0,18 0,06 0,22 0,07 0,3 0,1

0,1 0,03 0,14 0,04 0,16 0,05 0,23 0,07

0,09 0,03 0,13 0,04 0,15 0,05 0,2 0,07

R/d

1,5

2

3

4

5

ξ

0,27

0,21

0,22

0,24

0,28

1 3 1 3 1 3 1 3

Širenje preseka ξ se odnosi na w1 A1/A2

α

0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1

0,85

0,67

0,51

0,38

0,27

0,17

0,1

0,045 0,012

15° 30° 45° 60° 90°

0,25 0,55 0,69 0,76 0,83

0,22 0,5 0,65 0,72 0,70

0,18 0,38 0,55 0,62 0,57

0,16 0,28 0,37 0,44 0,42

0,125 0,2 0,24 0,27 0,29

0,1 0,14 0,17 0,18 0,2

0,07 0,1 0,11 0,12 0,13

0,05 0,06 0,07 0,07 0,07

0,02 0,03 0,03 0,04 0,04

Suženje preseka ξ se odnosi na w1 A1/A2

α

0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

0,5

0,46

0,42

0,38

0,33

0,28

0,23

0,18

0,13

0,08

15° 30° 45° 60° 90°

0,06 0,055 0,05 0,045 0,04 0,035 0,025 0,02 0,015 0,12 0,11 0,10 0,09 0,075 0,06 0,05 0,04 0,02 0,18 0,16 0,145 0,125 0,106 0,09 0,07 0,055 0,025 0,24 0,21 0,185 0,165 0,14 0,12 0,095 0,065 0,035 0,335 0,3 0,26 0,235 0,20 0,17 0,13 0,095 0,04

O DIMNJACIMA

35

Tabela 2.3. Koeficijenti pojedinih lokalnih otpora Red. broj

Naziv

1

Ulaz u kanal sa pravim ivicama koje leže u ravni zida

2

Ulaz u kanal sa pravim isturenim ivicama

3.

Ulaz u kanal sa zaokrugljenim ivicama

4.

Ulaz u kanal sa pravolinijskim proširenjem

5.

Priključak za dovod vazduha

6.

Ulaz u kanal ispod kapaka

Skica

Koeficijent lokalnog otpora koji se odnosi na brzinu pokazanu na skici ξ = 0,5 Pri δ/d = 0 a/d ≥ 0,2 ξ = 1,0 0,05 < a/d < 0,2 ξ ≈ 0,85 Pri δ/d ≥ 0,04 ξ ≈ 0,05 Pri r/d = 0,05 kada su ivice u ravni zida ξ = 0,25 kada su ivice isturene ξ = 0,4 Pri r/d = 0,1 za oba slučaja ξ = 0,12 Pri r/d = 0,2 za oba slučaja ξ=0 Za ivice u ravni zida i za isturene ivice l = 0,2 d l ≥ 0,3 d α = 30° ξ = 0,4 ξ = 0,2 α = 50° ξ = 0,2 ξ = 0,15 α = 90° ξ = 0,25 ξ = 0,25 Za pravougaoni kanal se uzimaju veće vrednosti ugla α

Sa zasunom ξ = 0,3 Bez zasuna ξ = 0,2

ξ ≈ 0,5

7.

Izlaz iz kanala pod kapak

ξ ≈ 0,65

8.

Izlaz iz kanala

ξ = 1,1

Vrednosti ξ važe samo za pokazani oblik kapaka koji je jedan od najboljih

36


Tabela 2.3 (nastavak)

9.

Ulaz u kanal kroz rešetku dijafragmu ili jedan (prvi) bočni otvor (otvori sa oštrim krajevima)

ξ = (1,707 A/A1 – 1)2 Pri bočnom ulazu kod A1/A ≥ 0,4 veličini ξ dodaje se jedinica

Izlaz iz kanala kroz rešetku ili dijafra10. gmu (otvori sa oštrim krajevima)

⎛ A A A ξ = ⎜⎜ + 0,707 1− A1 A1 ⎝ A1

Izlaz iz kanala kroz 11. jedan (poslednji) bočni otvor

ξ ≈ 2,5

Rešetka ili dijafragma unutar kana12. la (otvori sa oštrim krajevima)

⎛ A A A⎞ 1− ⎟ ξ = ⎜⎜ − 1 + 0,707 A1 A1 ⎟⎠ ⎝ A1

13.

Potpuno otvoren šiber ili leptir

⎞ ⎟⎟ ⎠

2

2

ξ = 0,1

ξ = 0 pri α < 20° ξ = 0,1 pri α = 20÷60° Pri α < 60°, ξ treba određivati kao za naglo suženje preseka prema dijagramu 8 14.

Konfuzor u pravom kanalu

tg

α d1 − d 2 = 2 21

Pri pravougaonom preseku i dvostranom sužavanju konfuzora dimenzije d uzimaju se prema strani sa većim uglom suženja

O DIMNJACIMA

37

3. STRUJNI PRORAČUN DIMNJAKA

3.1. RAZVOJ DIMNJAKA Istorija dimnjaka počinje s otkrićem vatre. Već su Rimljani u svojim kupalištima gradili dimovode temeljene na načelima termotehnike koji i danas važe. Požari u gradovima Evrope uzrokovani slabim održavanjem ložišta u petnaestom veku podstiču organizovanje carskih i kraljevskih opunomoćenika-dimničara čija je jedina briga zaštita od požara. Uvode se redovne kontrole i čišćenje ložišta i dimovoda. Ložišta i goriva se tokom industrijskog razvoja menjaju, no problemi i uzroci ostaju manje-više jednaki, s razlikom da se smanjuje broj požara, ali se povećava broj trovanja ljudi. Razvoj modernog dimnjaka je uslovljen razvojem građevinskih materijala i kotlogradnje.

3.2. DIMNJAK Dimnjak je građevinska konstrukcija koja predstavlja integralni deo energetskog sistema. Od presudne je važnosti za iskorišćenje sistema (energetska korisnost), zbog uticaja na okolinu (ekološka podobnost), te zbog sigurnosti rada (zaštita od požara). Dimnjak sa spojnim komadom dimnjačom i ostalim konstruktivnim elementima čini dimovodnu instalaciju.

3.3. FUNKCIJA DIMOVODNE INSTALACIJE Osnovni zadaci dimovodne instalacije su: – nesmetano odvođenje dimnih gasova u atmosferu, – osiguranje optimalnog pogona ložišta pri svakom opterećenju, – osiguranje minimalnog zagađenja okoline. Način rada dimnjaka šematski je prikazan na slici 3.1 iz koje je uočljivo da se funkcija dimnjaka bazira na razlici gustine vazduha i dimnih gasova, što je izraženo formulom: ∆P = g·h·∆ρ, Pa, što u suštini predstavlja jednačinu (2.2), pri čemu je ∆P = razlika pritisaka, Pa ili kg/(s2 m) , g = ubrzanje sile teže = 9,81 m/s2, h = efektivna visina dimnjaka, m, ∆ρ = razlika gustine, kg/m3.

(3.1)

38

3. Strujni proračun dimnjaka

Slika 3.1. Šematski prikaz rada dimnjaka

3.4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE DIMNJAKA Funkcionalnost dimnjaka određena je njegovim karakteristikama koje uslovljava razvoj sistema i tehnologije građevinskih materijala. Osnovne karakteristike koje dimnjak mora zadovoljiti su sledeće. a) Trajnost izvedbe uprkos višim temperaturnim naprezanjima (u nepovoljnom slučaju temperatura poraste i do 980°C). b) Trajnost izvedbe uprkos agresivnom uticaju sumporne (H2SO4) i sumporaste kiseline (H2SO3), koje u radu nastaju iz sumpor dioksida (SO2), sumpor trioksida (SO3) i vodene pare ili kapljica vode. c) Odgovarajući toplotni kapacitet, tj. sposobnost dimnjaka da akumulira manje ili više toplote dovedene dimnim gasovima. d) Zadovoljavajuća toplotna izolacija potrebna za zaštitu okolnih delova zgrade od previsoke temperature te za povećenje uzgona. e) Zadovoljavajuća nepropusnost zida dimnjaka, kako za dimne gasove prema spolja, tako i za okolni vazduh prema unutra. Nepropusni moraju biti i spojevi. f) Odgovarajuća izvedba koja dimnjaku omogućuje dilatacije po visini i po preseku, a koja je jednostavna za izvođenje i pouzdana u eksploataciji.

O DIMNJACIMA

39

g) Ekonomična izgradnja, tj. najmanje dimenzije za instalirani toplotni kapacitet, trajnost jednaka trajnosti čitave zgrade, troškovi amortizacije niski. Te karakteristike čine dimnjak univerzalnom konstrukcijom koja služi za nesmetano odvođenje produkata sagorevanja u atmosferu.

3.5. DELOVI DIMOVODNE INSTALACIJE O s i g u r a č s t r u j a n j a – uređaj koji služi za zaštitu ložišta od prejake promaje ili povratnog strujanja. Izvodi se kao sastavni deo gasnog ložišta. D i m o v o d n a z a k l o p k a – element dimovodne instalacije koji se prema potrebi ugrađuje u nju neposredno iza osigurača strujanja. Zaklopka se mora automatski otvoriti čim se ložište stavi u pogon. Zaklopka ne sme bitno smanjiti slobodan presek. D i m o v o d n a c e v (dimnjača) – spoj ložišta (od dimovodnog nastavka) i dimnjaka. Kod zatvorene komore sagorevanja (fasadna peć) dimovodna cev je direktno spojena s atmosferom. V e t r o b r a n i l i s t a t i č k i a s p i r a t o r – uređaj postavljen na vrh dimnjaka radi sprečavanja negativnog atmosferskog uticaja na uzgon dimnih gasova. D i m o v o d n i n a s t a v a k – je spoj gasnog ložišta i dimovodne cevi. Čini sastavni deo ložišta.

3.6. PRORAČUN DIMNJAKA Proračun se svodi na određivanje slobodnog presjeka A, pri zadatom kapacitetu kotla Qo i visine dimnjaka, za izvesni uzgon U, ili na određivanje uzgona U, pri zadatom preseka A. U svakom slučaju uzgon mora biti dovoljan da savlada otpore kotla (kod podpritisnih kotlova) i otpore dimovodne instalacije. Preostali uzgon (efektivni uzgon) mora odvesti produkte sagorevanja određenom brzinom u atmosferu. Pri tome se razlikuju sledeće. Statički uzgon US (Pa) je sila nastala razlikom gustine dimnih gasova i gustine vazduha. Us = h · (ρz – ρD) · g · sn, Pa

(3.2)

gde je h = efektivna visina dimnjaka, m, ρZ = 1,15 (za + 15°C i 950 mbar), kg/m3, ρD = 1,25 TZ/TD, kg/m3, TZ = temperatura vazduha = 288 K, TD = temperatura dimnih gasova > 453 K, Sn = sigurnosni faktor (0,95 kod intermitirajućeg pogona, 1 kod stalnog pogona). Za dobro funkcionisanje dimovodne instalacije važan je onaj deo statičkog uzgona koji ostaje nakon odbitka otpora strujanja u samom dimnjaku, dakle efektivni uzgon U (Pa). Prema tome, sledi: U = Us – ΔPh, Pa,

(3.3)

40


gde je ∆Ph = pad pritiska u dimnjaku u Pa, a računa se prema formuli: ρ ⎞ ρ ⎛ h ΔPh = 1,5 ⋅ ⎜ λ + Σς D ⎟ ⋅ D ⋅ w2 , Pa, 2 ⎠ 2 ⎝ d

(3.4)

gde je 1,5 = sigurnosni faktor, λ = koeficijent trenja 0,03 do 0,08 (tačne vrednosti od proizvođača ili iz literature), h = efektivna visina dimnjaka, m, d = unutrašnji prečnik dimnjaka u m, odnosno d = 4 A/O – hidraulički prečnik za četvorougaoni preseka površine A i obimaa O, ς = koeficijent gubitka za lokalne otpore (videti literaturu), ρD = gustina dimnih gasova (kg/m3) prema približnoj vrednosti ρD = 1,25 TZ/TD, w = brzina strujanja dimnih gasova normalno do 4 m/s, kod nadpritisnih ložišta i odgovarajuće zvučne izolacije dimovodnog sistema do 10 m/s. Za normalno funkcionisanje dimovodne instalacije efektivni uzgon kod nadpritisnih kotlova mora svladavati otpore u dimovodnoj cevi, a kod podpritisnih kotlova i otpore ložišta. Prema tome, za opštii slučaj, mora biti ispunjen uslov U > ΔPk + ΔPL + ΔPZ, Pa,

(3.5)

gde je ∆Pk = pad pritiska u kotlu 15 ... 70 Pa za normalne izvedbe kotlova s podpritiskom u ložištu. Tačna vrednost utvrđuje se prema vrsti kotla. Kod nadpritisnih kotlova otpori ložišta su 200 ... 2000 Pa i savlađuje ih ventilator gorionika, pa na izlazu iz kotla trebalo bi da bude ∆Pk ≈ 0, ∆PL = pad pritiska u dimovodnoj cevi: ⎛ L ⎞ ρ ΔPL = 1,5 ⋅ ⎜ λ + Σς ⎟ ⋅ D ⋅ w2 , Pa, ⎝ d ⎠ 2

(3.6)

gde je 1,5 = sigurnosni faktor, L = dužina dimovodne cevi u (m), za sve ostale faktore važi isto kao u izrazu (3.4) ∆PZ = pad pritiska potreban za usis vazduha u kotao; 2 ... 5 Pa zavisno od kapaciteta kotla. 3.7. Dimnjaci s prinudnom vučom U ovom se slučaju produkti sagorevanja usisavaju iz ložišta mehaničkim putem (ekshaustorom) i pod pritiskom izbacuju u atmosferu. Dimovodna instalacija s prinudnom vučom sastoji se od: – usisne dimovodne cevi, – ekshaustora sa sigurnosnom klapnom, – ispusne dimovodna cevi.

O DIMNJACIMA

41

U s i s n a d i m o v o d n a c e v pri prinudnoj vuči može biti mnogo duža i manjeg prečnika nego pri prirodnoj vuči. Prečnik mora odgovarati prečniku ulaznog nastavka ekshaustora. Spojevi moraju biti nepropusni. Radi regulacije podpritiska ugrađuje se kod ložišta s osiguračem strujanja prigušna (regulacijska) zaklopka neposredno iza dimovodnog nastavka. Kod ložišta bez osigurača strujanja ugrađuje se neposredno ispred ekshaustora. Brzine strujanja unutar usisne cevi treba podesititi tako da nema šuma. Zbog toga ne treba prelaziti vrijednosti od 4 m/s. E k s h a u s t o r se odabira tako da ukupna količina dimnih gasova, koja se sastoji od sagorelog gasa i viška vazduha, bude sigurno odsisana. Pri tome se preporučuje primena sporohodnih ekshaustora (n < 1000 o/min) i brzine strujanja u cevovodu do 4 m/s. Ekshaustor mora sigurno i trajno funkcionisati i pri najvišim temperaturama koje dimni gasovi mogu postići. Delovi ekshaustora koji su u neposrednom dodiru s dimnim gasovima moraju biti u antikorozivnoj izvedbi. Ekshaustor s motorom treba radi smanjivanja prenošenja šumova postaviti na temelj koji prigušuje zvuke. Priključak s usisnom cevi treba biti fleksibilan. Ako je potrebno, treba ispred ekshaustora predvideti sporedni usis ili prigušnu zaklopku. Obe izvedbe moraju imati mogućnost podešavanja i fiksiranja. Ekshaustor se odabira prema količini dimnih gasova i gubitku pritiska zbog otpora cevovoda, prema sljedećem postupku. Slobodni presek cevovoda je Q A = D , m2 , w

(3.7)

gde je QD = količina dimnih gasova (10 do 15 m3 po m3 gasa), m3/s, w = brzina strujanja dimnih gasova, m/s. Iz poznatog preseka izračunava se prečnik cevovoda d = 1,128 ⋅ A , m 2 .

(3.8)

Gubitak pritiska u cevovodu sastoji se od gubitka u pravom delu, gubitka u kolenima ili račvama i gubitka na izlazu zbog vetra, ∆P (mbar) odnosno: ΔP = ΔP1 + ΔP2 + ΔP3, mbar,

(3.9)

gde je ∆P1 – pad pritiska u pravom delu, mbar, ∆P2 – pad pritiska u kolenima, mbar, ∆P3 –pad pritiska zbog vetra pri horizontalnom postavljanju ispusne cevi, mbar. ΔP1 =

k ⋅ w2 ⋅ (l1 + l2 ) ⋅ 10−3 , mbar, A

(3.10)

42


gde je w – brzina strujanja dimnih gasova, m/s, l1 – dužina usisne cevi, m, l2 – dužina ispusne cevi, m, A – presek cevovoda, m2, k – konstanta koja zavisi od gustine dimnih gasova i od koeficijenta trenja (koji zavisi od prečnika i od unutrašnje hrapavosti dimnjaka). Tabela 3.1. Faktor k Ø cevovoda (cm) k – glatke cevi (lim) k – hrapave cevi (zidane)

10

15

20

25

30

40

50

60

70

80

11,3

10,6

10,2

9,9

9,7

9,4

9,2

9,0

8,9

8,8

27,2

26,5

25,6

24,9

24,3

23,6

23,0

22,6

22,3

22,2

n +n ΔP2 = ΔP1 1 2 , mbar, l1 + l2

(3.11)

gde je n1 – broj kolena usisne cevi, n2 – broj kolena ispusne cevi . Potisna sne cevi.

dimovodna

c e v postavlja se prema smernicama za usi-

S i g u r n o s n a s k l o p k a automatski prekida dovod gasa u ložište čim ekshaustor prestane da radi (na primer, prekid dovoda elektične energije). Snaga e k s h a u s t o r a određuje se prema formuli: Q ΔP , kW, N= D 1000 η

(3.12)

pri čemu je – zapremina dimnih gasova u pogonskom stanju, m3/s, QD ∆P – otpor (pad pritiska) koji ekshaustor mora da savlada, Pa, η – stepen korisnosti ventilatora 0,6....0,8. QD = QDn

273 + t D , m3 /s, 273

(3.13)

pri tome je QDn – zapremina dimnih gasova u normalnom stanju, Nm3/s, tD – temperatura dimnih gasova,°C. Kapacitet m o t o r a se odabire tako da bude veći od snage ekshaustora, obzirom na to da pri odsisavanju hladnog vazduha treba utrošiti više energije, pa se dobiva Nmotora = (1,25 … 1,5) N, kW.

(3.14)

O DIMNJACIMA

43

4. PRORAČUN ČVRSTOĆE

4.0. OPŠTA RAZMATRANJA Složen spektar vremenski promenjivih termo-mehaničko-hemijskih dejstava u značajnoj meri mogu uticati na pojavu oštećenja, integritet i vek eksploatacije struktura dimnjaka. Imajući u vidu vitkost strukture dimnjaka, vrste materijala i specifičnosti opterećenja kojima su izloženi, neophodno je da konstrukcije dimnjaka budu u stanju da ispune postavljene kriterijume tokom svog životnog veka. Dejstva na konstrukciju dimnjaka se mogu podeliti na: – stalna dejstva, – promenjiva dejstva. Pod stalnim dejstvima se podrazumevaju težine svih postojećih elemenata konstrukcije dimnjaka. Promenjiva dejstva obuhvataju: – dejstva vetra, – seizmička dejstva, – temperaturne uticaje, – eksplozije, – hemijska dejstva. Imajući u vidu vitkost struktura dimnjaka posebno je važna i podela opterećenja po njihovom karakteru na: – statička, – dinamička. Struktura dimnjaka tokom eksploatacije mora omogućiti dovoljno nizak nivo naponskog stanja strukturalno opterećenih komponenti, zadržati njihovu stabilnost i zadovoljiti kriterijume otpornosti na zamor. Tokom dejstava statičke i dinamičke prirode neophodno je izbeći pojavu preteranog odstupanja strukture od vertikalne ose i pojave trajnih deformacija i oštećenja elemenata primarnih i sekundarnih struktura dimnjaka.

4.1. DEJSTVO VETRA Dejstvo vetra ima značajan uticaj na projektovanje strukture dimnjaka. Kako efekti pri dejstvu vetra predstavljaju jedan od najčešćih uzroka padova dimnjaka, od posebne je važnosti analiza statičkih i dinamičkih dejstava aerodinamičkih sila na strukturu dimnjaka i analiza fenomena interakcije vazdušne struje i strukture. Dejstvo vetra se dominantno ogleda u prisustvu statičkog otpora prilikom opstrujavanja strukture, fenomenu odvajanju vrtloga i prisustvu atmosferske turbulen-

4. Proračun čvrstoće

44

cije a intenzitet opterećenja strukture dejstvom vetra prevashodno zavisi od intenziteta brzine vazduha na lokaciji instalacije i karakteristike promene brzine vetra sa visinom. Uticaj na karakter opterećenja dejstvom vetra imaju: – karakteristike topografija lokaliteta, – nivo turbulentnosti vetra, – prisustvo okolnih građevina, struktura i drugih dimnjaka, – gustina vazduha, – geometrijske karakteristike same strukture dimnjaka, – vrednosti učestalosti soptvenih oblika oscilovanja strukture dimnjaka, – raspored mase, – prigušenje strukture dimnjaka, – raspored i konstruktivna rešenja sekundarnih struktura dimnjaka (penjalice, platforme, cevi i sl.). 4.1.1. Karakteristike vetra Pomeranja vazdušnih masa obično se mogu sagledati kroz karakteristiku vremena i prostora. Na slici 4.1. se može videti podela kretanja vazdušnih struja i njihova kategorizacija. Planetarni talasi

106

10 dana

105

1 dan 10 sati

Frontovi i vremenski sistemi Lokalni vetrovi

104 Trajanje kretanja [s]

1 sat 103 102

Pljuskovi

Turbulencija

10 min

Konvekcija 1 min

10 1 Mikrorazmera 0,01 0,10

1

Makrorazmera 10

102

103

104

105

106

107

Geografske razmere [m]

Slika 4.1. Redovi veličina karakteristike vremena i prostora kretanja vazdušnih masa u atmosferi Imajući u vidu trodimenzionalni karakter, strujanje vazduha predstavlja kompleksnu problematiku posebno zbog interakcije vetra sa strukturom dimnjaka, okol-

O DIMNJACIMA

45

nim strukturama i tlom. Stoga se u inženjerskoj primeni uvode izvesna pojednostavljenja sa ciljem odgovarajućeg modelovanja opterećenja izazvanih dejstvom vetra vodeći računa o sledećim karakteristikama: – promena brzine vetra sa visinom, – turbulencija, – statistička verovatnoća, – fenomen odvajanja vrtloga, – dinamička priroda interakcije vetra i strukture.

Slika 4.2. Anemometri a) klasičan, b) ultrazvučni Opterećenje same strukture dimnjaka vetrom prevashodno zavisi od brzine vetra i prateće turbulencije. Na brzinu vetra i turbulenciju utiču brojni meteorološki faktori, temperatura i karakteristike terena. Upotrebom anemometra (slika 4.2) mogu se izvršiti merenja brzine vetra dok sa druge strane turbulenciju nije lako izmeriti, ali se njen uticaj ne sme zanemariti. U inženjerske svrhe intenzitet brzine vetra se može sagledavati kao funkcija dužine povratnih intervala – povratnih perioda. Tako na primer, maksimalna brzina vetra na nekoj lokaciji koja se može očekivati u periodu od 10 godina je manja od one čija se pojava može očekivati jednom u 50 godina. Uzimajući određenu lokaciju kao pokaznu, na kojoj je najveća brzina u 50-godišnjem povratnom peroidu 28 m/s na visini od 10 m iznad tla i odgovarajuća brzina u 100-godišnjem povratnom periodu 29,58 m/s, sa određenom verovatnoćom možemo proceniti pojavu vetrova veće brzine na toj lokaciji. Povratni period od 50 godina odgovara verovatnoći pojave od 1 = 0,02 = 2 %, 50

(4.1)

tako da na odabranoj lokaciji verovatnoća da se u određenoj godini pojavi vetar brzine veće od 28 m/s iznosi 2 %. Ako je struktura dimnjaka postavljena na ovoj lokaciji projektovana da traje 100 godina, verovatnoća da se u ovom periodu neće javiti brzina veća od 28 m/s se može sračunati


46

100

⎛ 49 ⎞ 1− ⎜ ⎟ ⎝ 50 ⎠

= 0,87 = 87 %.

(4.2)

Ovo je važno napomenuti kako bi se pri projektovanju strukture dimnjaka imalo u vidu da u odnosu na određene brzine sa 50 godišnjim povratnim periodom i dalje postoji velika verovatnoća pojave vetrova većeg intenziteta. Verovatnoća pojave vetra veće brzine od projektovane bar jedanput u vremenskom periodu od n godina se može dobiti jednačinom: P = 1 – (1 – Pa)n,

(4.3)

gde je Pa – godišnja verovatnoća pojave veće brzine (recipročna vrednost povratnog perioda), n – period projektovanog veka konstrukcije dimnjaka – broj godina. Tako je za usvojenu pokaznu lokaciju, verovatnoća pojave brzine većeg intenziteta od 28 m/s u toku projektovanog životnog veka postavljenog dimnjaka od 50 godina, umesto za 100 godina: P = 1 – (1 – 0,02)50 = 1 – 0,36 = 0,64 = 64 %.

(4.4)

Verovatnoća prekoračenja se povećava sa povećanjem projektovanog životnog veka i može se prikazati i tabelarno (tabela 4.1). Tabela 4.1. Verovatnoća prekoračenja projektovane brzine vetra tokom projektovanog životnog veka dimnjaka Godišnja verovatnoća Pa

Srednji povratni period (1/Pa) Godina

0,1 0,04 0,034 0,02 0,013 0,01 0,0067 0,005

10 25 30 50 75 100 150 200

Projektovani životni vek, n (godina) 1 0,1 0,04 0,034 0,02 0,013 0,01 0,0067 0,005

5 0,41 0,18 0,15 0,10 0,06 0,05 0,03 0,02

10 0,15 0,34 0,29 0,18 0,12 0,10 0,06 0,05

25 0,93 0,64 0,58 0,40 0,28 0,22 0,15 0,10

50 0,994 0,87 0,82 0,64 0,49 0,40 0,28 0,22

100 0,999 0,98 0,97 0,87 0,73 0,64 0,49 0,39

Izmerene i zabeležene vrednosti brzine vetra anemometrima na meteorološkim stanicama daju osnovu za dobijanje maksimalnih i vremenski osrednjene vrednosti vetra na toj lokaciji. 4.1.1.1. Tipovi vetrova Pod vetrom smatramo kretanja vazduha koja se obično dešavaju u horizontalnom pravcu, dok kretanja vazdušnih masa u vertikalnom pravcu obično nazivamo strujama. Za opterećenje strukture dimnjaka najveći uticaj imaju vetrovi koji se mogu podeliti na:

O DIMNJACIMA

47

a) preovlađujuće vetrove, b) sezonske vetrove, c) lokalne vetrove. Kako je glavni karakter vetrova njihova nestalnost karakteristika lokalnih vetrova se ogleda u tome da se menjaju u vremenskom periodu od nekoliko sekundi ili minuta sa karakteristikom udara vetra, dok preovlađujuće i sezonske vetrove karakterišu fluktuacija srednje brzine na dužem vremenskom periodu. 4.1.1.2. Promena brzine vetra sa visinom U slojevima vazduha pri samom tlu, intenzitet brzine strujanja vazduha je skoro nula pa se brzina vetra zanemaruje. Uticaj viskoznosti je da naredni slojevi, krećući se naviše, budu usporavani od nižih što za posledicu ima prisustvo gradijenta promene brzine vetra sa visinom (slika 4.3.). Ovaj uticaj viskoznosti se smanjuje sa porastom visine, i postaje zanemarljiv na određenoj visini. Karakteristična tačka prestanka promene intenziteta brzine sa visinom, naziva se gradijentna visina, a odgovarajuća brzina – gradijentna brzina.

Slika 4.3. Uticaj karakteristike terena na gradijent promene brzine vetra sa visinom [17]


48

Vrednost visina iznad tla do koje je karakteristika brzine vetra zavisna od uticaja topografije, naziva se atmosferski granični sloj. U ovom sloju se brzina vetra može opisati izrazom: ⎛ Z Vz = Vg ⎜ ⎜ Zg ⎝

1

⎞α ⎟ , ⎟ ⎠

(4.5)

gde je Vz – srednja brzina vetra na visini Z iznad tla, Vg – gradijentna brzina vetra pretpostavljena kao konstanta iznad graničnog atmosferskog sloja, Z – visina iznad tla, Zg – nominalna visina graničnog sloja – gradijentna visina, α – koeficijent (0,087 otvorena područja – 0,2 urbanizovanija područja).

V’ = nalet vetra

Brzina, V

4.1.1.3. Turbulencija vetra Imajući u vidu nisku vrednost viskoznosti vazduha, svaka brzina vetra preko 0.9-1.3 m/s uzrokuje kretanje vazduha u svim pravcima odnosno izaziva turbulenciju. U inženjerske svrhe, prisustvo turbulencije sagledavamo preko srednje brzine vetra koja se menja sa porastom visine i trenutne promene brzine (slika 4.4).

V = srednja vrednost

Vreme, t

Slika 4.4 Promena brzine vetra sa vremenom [17] Karakteristično za strujanje vazduha – vetar u nižim atmosferskim slojevima je da je uvek turbulentno. Kako su ova strujanja praćena haotičnim kretanjem sa promenjivim trajanjima statističke metode se koriste za njihovo bliže određivanje. Nivo turbulencije u brzini vetra se meri upotrebom standardne devijacije. Za određeni vremenski period standardnu devijaciju brzine vetra možemo prikazati kao: T

1 (V − V ) 2 dt , σ= ∫ T0

(4.6)

O DIMNJACIMA

49

gde je V– – trenutna brzina vetra, V – srednja brzina vetra, T – vremenski interval. Odnos standardne devijacije i srednje vrednosti brzine: I=

σ, V

Pritisak naleta vetra = P’ Srednji pritisak = P

(4.7)

se naziva intenzitet turbulencije. Intenzitet turbulencije je u vezi sa terenom, odnosno sa neravninama na njemu. Intenzitet turbulencije opada sa visinom – sa udaljavanjem od tla. Shodno promenama brzine i pritisak vetra koji opterećuje strukSlika 4.5. Šematski prikaz intenziteta turu dimnjaka i koji je srazmeran dinamičkog pritiska u zavisnosti od kvadratu brzine vetra se menja (slivisine ka 4.5). Atmosferskom turbulencijom se može preneti značajna količina energije na vitke strukture kao što su dimnjaci, posebno učestalošću od 0,01-2 Hz (slika 4.6). 6 M2/s2 5 4 3 2 1 0 10–3

10–2

10–1

1

10 Ciklusi/čas

100

1000

Slika 4.6. Tipičan spektar horizontalne brzine vetra na visini 100 m od tla Generalno gledano, najveći uticaj turbulencije se ogleda kroz kratkotrajne udare vetra u pravcu duvanja vetra. Sa druge strane uticaj turbulencije u smeru poprečnom na pravac duvanja vetra zajedno za uzgonskim silama koje se javljaju može imati značajan uticaj koji se ogleda kroz odvajanje vrtloga.


50

4.1.1.4. Odvajanje vrtloga Vetar koji nailazi na strukturu dimnjaka skreće u tri međusobno normalna pravca. Rezultujuće dejstvo se ogleda kroz šest komponenata i to tri komponente sile i tri komponente momenta u prostoru. S obzirom na karakter vitkosti struktura dimnjaka, uticaj dejstva vetra se može razmatrati kao dvodimenzioni problem s obzirom na dominantan uticaj opterećenja u pravcu vetra i u pravcu normalnom na pravac vetra (slika 4.7). Paralelne strujnice u neporemećenom delu strujnog polja se razdvajaju strujeći oko poprečnih preseka strukture dimnjaka. Ovo rezultuje periodičnim odvajanjem vrloga i impulsom koji deluje u pravcu transverzalnom na pravac strujanja (slika 4.8).

Pravac vetra

Transverzalni pravac

Vetar

Slika 4.7. Pojednostavljeno dvodimenziono strujanje oko dimnjaka

Slika 4.8. Odvajanje vrtloga oko dimnjaka cilindričnog poprečnog preseka

Pri većim brzinama vetra odvajanje vrtloga se dešava naizmenično sa jedne pa sa druge strane cilindrične strukture dimnjaka. Ovim procesom se izaziva pobudna sila odgovarajuće učestalosti, transverzalnog pravca u odnosu na pravac vetra i promenjivog smera. Odvajanje vrtloga sa glatke površine strukture dimnjaka zavisi od Rejnoldsovog broja: Re =

VD , ν

(4.8)

gde je V – brzina neporemećene struje vazduha, D – prečnik dimnjaka, v – kinematska viskoznost vazduha (15,7 x 10-6 na 20°C). Eksperimentalnim putem, za glatku površinu dimnjaka utvđeni su režimi odvajanja vrtloga za različite Rejnoldsove brojeve (slika 4.9). Na vrlo malim Rejnoldsovim brojevima (Re < 5), strujanje je laminarno duž glatkog profila dimnjaka. U opsegu 5 < Re < 45, odvajanje se dešava iza cilindra dimnjaka i simetrični par vrtlo-

O DIMNJACIMA

51

ga se formira uz sam dimnjak. Veličina vrtloga se povećava linearno u zavisnosti od Rejnoldsovog broja i dostiže dužinu oko 3 prečnika dimnjaka pri Re = 45. Sa daljim porastom Rejnoldsovog broja, ustanovljava se laminarni periodični trag vrtloga suprotnih smerova. U rasponu 150 < Re < 300, vrtložni trag je turbulentan dok granični sloj oko cilindra ostaje laminaran. Raspon 300 < Re < 1,5 · 105 karakteriše odvajanje laminarnog graničnog sloja od cilindra dimnjaka i periodičnost izraženog odvajanja vrtloga. Vrtložni trag poprima karakterisitke turbulentnog u rasponu 1,5 · 105 < Re < 3,5 · 106 dok se preko vrednosti Re > 3,5 · 106 periodično odvajanje vrtloga ponovo ustanovljava sa turbulentnim strujanjem oko cilindra strukture dimnjaka.

(1) Re < 5

(4) 150 < Re < 300

(2) 5 do 15 < Re < 40

(3) 40 < Re < 90 i 90 < Re < 150

(5) 3 × 105 < Re < 3,5 × 106

(6) 5,6 × 106 < Re

Slika 4.9. Režimi odvajanja vrtloga oko glatke površine strukture dimnjaka Kod velikih struktura dimnjaka Rejnoldsov broj može biti veći od 107, tako da se pri njihovom opstrujavanju vetrom javljaju svi režimi prikazani na slici 4.9. Samim tim ukoliko periodična pobuda odvajanja vrtloga bude bliska vrednostima sopstvene učestalosti strukture dimnjaka može doći do pojave izuzetno velikih amplituda oscilovanja vrha dimnjaka ukoliko strukturno prigušenje nije dovoljno. Učestalost poprečnih sila se može sračunati jednačinom: f =

V ⋅ St , D

(4.9)

gde je f – učestalost odvajanja vrtloga u hercima, V – srednja brzina vetra na vrhu dimnjaka, St – bezdimenzioni (Strouhalov) broj, D – prečnik dimnjaka. Strouhalov broj nije konstantan i zavisi od brzine vetra. Pri malim brzinama do 22 m/s ovaj broj je mali i za glatku cilindričnu površinu strukture dimnjaka iznosi do 0,21. Za brzine vetra između 22 m/s i 51 m/s i glatku strukturu površine dimnjaka vrednost Strouhalovog broja je skoro konstantna i iznosi 0,2. Za dimnjak sa strukturom glatke spoljašne površine, prečnika 3 m i usvojeni Strouhalov broj 0,2 pri brzini od 40 m/s učestalost odvajanja vrtloga iznosi: f =

V ⋅ St 40 ⋅ 02 = = 2,67 Hz. D 3

(4.10)

52


Kada je brzina vetra takva da je učestalost odvajanja vrtloga bliska vrednosti neke od sopstvenih učestalosti strukture dimnjaka stvaraju se uslovi za nastanak rezonancije. Nakon povećanja amplitude vrha dimnjaka, mala promena brzine vetra neće uticati na smanjenje amplitude s obzirom da će se sada odvajanje vrtloga vršiti sa učestalošću sa kojom osciluje struktura. Slika 4.11. Prva četiri Kontrola odvajanja vrtloga će dalje zavisiti od sopstvena oblika oscilovanja brzine vetra samo pri značajnijoj promeni brzine vestrukture dimnjaka tra. Vrednosti Strouhalovog broja se mogu odrediti za različite oblike poprečnih preseka dimnjaka i za različite nivoe hrapavosti strukture u aerotunelima, merenjem učestalosti odvajanja vrtloga u određenom rasponu brzina. Aerodinamički uređaji koji se montiraju pri vrhu dimnjaka mogu uticati na smanjenje dejstva odvajanja vrtloga bez povećanja strukturalnog prigušenja (slika 4.12).

Slika 4.12. Aerodinamički uređaji za smanjenje dejstva odvajanja vrtloga 4.1.1.5. Aerodinamička dejstva Strujanje oko dimnjaka izaziva aerodinamička opterećenja strukture. Statička opterećenja silama otpora mogu izazvati izuzetno visoka naponska stanja i značajne deformacije strukture dimnjaka posebno pri velikim brzinama vetra. Sa druge strane, čak i pri malim brzinama vetra, može doći do pojave velikih amplituda oscilovanja vrha zbog pojave odvajanja vrtloga. Struktura dimnjaka izložena velikim deflekcijama, zamoru i značajnim statičkim opterećenjima, mora da bude projektovana tako da izdrži ta opterećenja za projektovani životni vek. Imajući u vidu izraženu vitkost struktura dimnjaka, i statička i dinamička priroda dejstva aerodinamičkih efekata vetra se mora uzeti u obzir. Stoga, možemo izvršiti podelu dejstva vetra na: – statičko dejstvo vetra, – dinamičko dejstvo vetra.

O DIMNJACIMA

53

Pritisak vetra se može sračunati na osnovu izmerenih vrednosti brzine vetra korišćenjem Bernulijevog zakona p=

1 ρ ⋅ V 2 ⋅ CD . 2

(4.11)

Intenzitet brzine vetra je promenjiva veličina u zavisnosti od vremena i kao takvu je razmatramo oslanjajući se na odgovarajuće statističke zakone. Promenom brzine vetra menja se i pritisak vetra na konstrukciju, a samim tim i intenzitet sila koji je jednak proizvodu intenziteta pritiska i projektovane površine. Sila otpora je u pravcu i smeru brzine vetra. Pod projektovanom površinom se podrazumeva površina normalne projekcije strukture na ravan ortogonalnu pravcu brzine vetra. Ovakvo opterećenje izaziva različito Opterećenje Dijagram Momentni opterećenje duž visine dimnjaka (slika 4.13). vetrom transverzalne dijagram Sa druge strane pored opterećenja u sile pravcu vetra, prilikom opstrujavanja površine Slika 4.13. Opšti dijagrami dimnjaka javlja se sila u normalnom pravcu u opterećenja strukture cilindričnih odnosu na pravac vetra, koja je u ovom slučadimjaka ju dinamičkog karaktera. Imajući u vidu vitkost struktura dimnjaka, mali stepen strukturalnog prigušenja i vrednosti učestalosti prva dva sopstvena oscilovanja koje su niske, dinamički karakter ovih sila je dodatno izražen zbog transverzalnih oscilacija strukture, lokalne turbulencije, odvajanja vrtloga i turbulentnog strujanja vazduha pri tlu. 4.1.2. Eksperimentalna analiza u aerotunelu Ispitivanjima u aerotunelima se simuliraju uslovi opstrujavanja konstrukcija vazduhom. Kako je većina aerotunela prilagođena za vazduhoplovna istraživanja, uslovi rada su projektovani da u što većoj meri omoguće simulaciju strujanja na većim visinama. Stoga je cilj minimiziranje turbulentnosti što ne odgovara simulaciji strujanja vazduha uz tlo. Stoga je potrebno prilikom ispitivanja struktura dimnjaka, izvršiti određene modifikacije a sve u cilju simuliranja uslova strujanja sličnim onima koji se javljaju u graničnom sloju atmosfere pri tlu. Prilikom sprovođenja eksperimentalnih analiza strujanja oko dimnjaka u aerotunelu, potrebno je zadovoljiti sledeće uslove: – ustanoviti modelovanje prirodnog atmosferskog graničnog sloja u skladu sa karakteristikom promene brzine vetra sa visinom, – modelovati razmeru dužine podužne komponente atmosferske turbulencije približno istom razmerom kao i model dimnjaka, – modelovan dimnjak i okolne strukture sa topografijom su geometrijski slični realnoj situaciji na terenu,

54


– površina modelovanog dimnjaka i okruženja je ukupno manja od 8 % površine poprečnog preseka radnog dela aerotunela, – uzdužni gradijent pritiska u radnom delu aerotunela se uzima u obzir, – minimizirati uticaj Rejnoldsovog broja na pritisak i sile, – izvršiti kalibrisanje mernih i ostalih instrumenata aerotunela u skladu sa potrebnim merenjima.

Slika 4.14. Ispitivanje modela dimnjaka u aerotunelu [17] Najčešće se turbulentni sloj, u aerotunelima sa dugačkim radnim delom, generiše instaliranjem dodatnih elemenata u struji ispred test sekcije ili uvođenjem vazdušne struje u suprotnom pravcu. 4.1.2.1. Eksperimentalno određivanje raspodele pritisaka Slika raspodele pritisaka po površini strukture modela dimnjaka se može dobiti merenjem lokalnih statičkih pritisaka u dovoljno gusto raspoređenim tačkama po površini modela. Proučavanjem i integracijom izmerenih vrednosti mogu se odrediti: – raspodela pritiska po obimu strukture modela dimnjaka, – raspodela pritiska po visini strukture modela dimnjaka, – dijagram transverzalnog opterećenja strukture modela dimnjaka, – dijagram momenta opterećenja strukture modela dimnjaka, – određivanje maksimalne lokalne brzine, – određivanje opterećenja korenog dela strukture dimnjaka. Klasična metodologija merenja se zasniva na manometrima i staklenim U cevima sa vodenim ili živinim stubom. Senzorima pritiska električno povezanim

O DIMNJACIMA

55

sa skupljačima podataka i računarom je ovaj proces unapređen, osavremen i značajno ubrzan. 4.1.2.2. Aeroelastična analiza Kako bi se sprovela odgovarajuća aeroelastična ispitivanja u aerotunelu, potrebno je ostvariti: – sličnost spoljašnje geometrije, – sličnost inercijalnih karakteristika, – sličnost krutosti, – sličnost prigušnih karakteristika, modela dimnjaka koji se ispituje sa realnom strukturom dimnjaka. Kako se najviše problema javlja pri učestalostima koje odgovaraju nižim modovima oscilovanja, moguće je koristiti jednostavne modele prilikom ispitivanja. Ova ispitivanja su posebno važna zbog činjenice da su strukture dimnjaka vitke, fleksibilne i osetljive na dinamičke pobude. Tipična aeroelastična merenja se sprovode u opsegu relevantnih brzina i za oblike oscilovanja čije su vrednosti učestalosti bliske mogućim pobudama. Faktori koji utiču na potrebu vršenja aeroelastičnih ispitivanja su: – izražena vitkost dimnjaka – odnos visina / širina poprečnog preseka (prečnik) veća od 5, – približni proračuni ukazuju na mogućnost odvajanja vrtloga, – struktura dimnjaka je relativno laka, – strtuktura dimnjaka ima slabo prigušenje, – proračunat period oscilovanja je dug, – prisustvo obližnjih struktura koje mogu kreirati neuobičajeno strujanje vazduha. 4.1.3. Proračun opterećenja vetrom Dejstva vetra po spoljašnjoj površini dimnjaka su fluktuirajuća u toku vremena. Za sprovođenje proračuna potrebno je uzeti u obzir: – turbulentni vetar koji deluje na kontrukciju dimnjaka, – fluktuirajuće pritiske, izazvane naknadnim odgovorom iza konstrukcije, – fluktuirajuće sile, izazvane kretanjem konstrukcije. Odgovor konstrukcije dimnjaka se može razmatrati kao superpozicija izvorne komponente, koja deluje kvazi-statički i rezonantnih komponenata, usled pobude bliske sopstvenim frekvencijama. Dinamički uticaji na strukturu dimnjaka se mogu podeliti na različite tipove, a prema fizičkim efektima vetra i to: – stohastički i rezonantan odgovor, usled turbulencije i efekata naknadnog odgovora, – odgovor izazvan odvajanjem vrtloga, – interferencija. Dejtvo vetra na strukturu dimnjaka se može prikazati kao skup kvazi-statičkih pritisaka i sila, čiji su uticaji ekvivalentni ekstremnim uticajima vetra. Imajući u vidu izraženu vitkost struktura dimnjaka, oni se moraju projektovati tako da izdrže di-


56

namičke uticaje odvajanja vrtloga uz prateće zadovoljavanje kriterijuma za aeroelastičnu stabilnost. Dejstvo vetra na strukturu dimnjaka se prikazuje ili kao pritisak vetra ili kao sila vetra. Dejstvo na konstrukciju dimnjaka, izazvano pritiskom vetra se definiše sa pravcem delovanja upravnim na površinu. Parametri koji se koriste kao osnovni za definisanje dejstva vetra na konstrukciju dimnjaka su: – qref – referentni pritisak srednje brzine vetra, – ce (z) – koeficijent izloženosti, koji obuhvata karakteristike terena i visinu iznad tla, – z– referentna visina, – cd – dinamički pritisak. 4.1.3.1. Određivanje dejstva vetra Pritisak vetra, koji deluje na spoljašnje površine dimnjaka we se određuje iz jednačine: we = qref · ce (ze) · cpe,

(4.12)

gde je cpe – koeficijent spoljašnjeg pritiska. Sile vetra, koje deluju na konstrukciju dimnjaka ili konstruktivni element, mogu se odrediti na dva načina: – pomoću rezultujućih sila – sumiranjem pritisaka koji deluju na površine, ako je obezbeđeno da konstrukcija dimnjaka ili konstrukcijski element nisu osetljivi na dinamički odgovor. Rezultujuća sila Fw se određuje na osnovu izraza: Fwj = qref · ce (zj) · cd · cfj · Aj,

(4.13)

gde je – visina težišta inkrementalne površine Aj, zj cfj – koeficijent sile za inkrementalnu površinu Aj, Aj – inkrementalna površina. Referentni pritisak srednje brzine vetra qref određuje se kao: qref =

ρ 2 vref , 2

(4.14)

gde je vref – referentna brzina vetra, ρ – gustina vazduha. Gustina vazduha je uslovljena nadmorskom visinom i funkcija je temperature i pritiska, koji se na lokaciji instalacije dimnjaka može očekivati u toku udara vetra. Referentna brzina vetra, Vref predstavlja 10-minutnu srednju brzinu vetra na visini od 10 m od tla na terenu II kategorije, sa srednjim povratnim periodom od 50 godina odnosno koja ima godišnju verovatnoću prekoračenja 0,02. Referentna brzina vetra se određuje izrazom:

O DIMNJACIMA

57

vref = CDIR · CTEM · CALT · vref,0,

(4.15)

gde je vref,0 – osnovna vrednost referentne brzine vetra, CDIR – koeficijent pravca, CTEM – koeficijent privremenosti (sezonski koeficijent), Calt – koeficijent nadmorske visine. U slučaju da je konstrukcija dimnjaka privremena struktura u smislu: – konstrukcije dimnjaka u toku građenja (kod kojih mogu biti potrebna privremena ukrućenja), – konstrukcije dimnjaka, čiji je vek trajanja poznat i manji je od jedne godine, može se dozvoliti smanjenje referentne brzine vetra, u zavisnosti od: – trajanja situacije, – mogućnosti zaštite ili ojačanja konstrukcije tokom udara vetra, – vremena, potrebnog za zaštitu ili ojačanje konstrukcije, – verovatnoće pojave udara vetra, – mogućnosti prognoze udara vetra. Referentna brzina vetra cref (p) za godišnje verovatnoće prekoračenja p, može se odrediti sledećom jednačinom: n

⎛ 1 − K1 ln[− ln(1 − p )] ⎞ vref ( p ) = vref ⎜ ⎟ , ⎝ 1 − K1 ln[− ln 0,98] ⎠

(4.16)

gde su: vref – referentna brzina sa godišnjom verovatnoćom prekoračenja od 0,02, K1 – parametar oblika, n – eksponent. 0,005 0,01 0,02 ρ 0,05 0,1 0,2 0,5 0,6

0,7

0,8

0,9

1,0 1,1 vref (ρ)/vref

Slika 4.15. Odnos vref (p)/vref za K1 = 0,2 i n = 0,5

1,2

58


Slika 4.16. Mapa vetra bivše SFRJ (samo indikativne vrednosti) [19]

O DIMNJACIMA

59

Tabela 4.2. Pregled privremenih i približnih osnovnih-referentnih brzina vetra po pojedinim meteorološkim stanicama u bivšoj SFRJ sa povratnim periodom od 50 godina Redni broj

Stanica

1. 2. 3, 4. 5. 6. 7.

Ajdovščina Maribor Murska Sobota Ljubljana Koper Šmarno Novo mesto

8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33.

Pazin Pula Varaždin Zagreb Bjelovar Daruvar Osijek Slavonski Brod Sisak Karlovac Rijeka Senj Mali Lošinj Gospić Zadar Ogulin Parg Sinj Knin Šibenik Split Hvar Orebić Lastovo Palagruža Dubrovnik

Nadmorska Geografska visina, H, m širina SLOVENIJA 110 45°53’ 275 46°32’ 184 46°38’ 299 46°94’ 33 45°33’ 452 46°29’ 220 45°48’ HRVATSKA 291 45°14’ 30 44°52’ 167 46°18’ 123 45°49’ 141 45°54’ 161 45°36’ 89 45°32’ 88 45°10’ 98 45°30’ 112 45°30’ 120 45°20’ 26 44°59’ 53 44°32’ 564 44°33’ 5 44°08’ 328 45°16’ 863 45°36’ 308 43°43’ 234 44°02’ 77 43°44’ 122 43°31’ 20 43°10’ 6 42°58’ 186 42°46’ 98 42°24’ 49 42°39’

Geografska dužina

Brzina vetra, m/s

13°54’ 15°39’ 16°11’ 14°31’ 13°43’ 15°07’ 15°11’

35 19 19 26 35 19 16

13°56’ 13°51’ 16°23’ 16°02’ 16°51’ 17°14’ 18°44’ 18°00’ 16°22’ 15°33’ 14°27’ 14°54’ 14°28’ 15°22’ 15°13’ 15°14’ 14°38’ 16°40’ 16°12’ 15°55’ 16°26’ 16°27’ 17°10’ 16°54’ 16°16’ 18°06’

16 35 16 19 16 16 16 16 23 16 30 35 23 35 26 26 23 35 35 30 35 19 19 19 30 26


60

Tabela 4.3. Pregled privremenih i približnih osnovnih-referentnih brzina vetra po pojedinim meteorološkim stanicama u bivšoj SFRJ sa povratnim periodom od 50 godina Redni broj

Stanica

34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46.

Butmir Sokolac Bihać Drvar Sanski Most Banja Luka Jajce Livno Zenica Tuzla Sarajevo Mostar Bileća

47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71.

Palić Sombor Kikinda Zrenjanin Novi Sad Sremska Mitrovica Loznica Beograd Vršac Veliko Gradište Negotin Zaječar Žagubica Smederevska Palanka Valjevo Titovo Užice Kragujevac Kraljevo Kruševac Niš Dimitrovgrad Vranje Priština Peć Prizren

72. 73.

Skoplje Kriva Palanka

Nadmorska Geografska visina, H, m širina BIH 518 43°50’ 872 43°57’ 246 44°49’ 485 44°23’ 158 44°46’ 153 44°47’ 430 44°21’ 724 43°50’ 344 44°13’ 305 44°33’ 630 43°52’ 99 43°21’ 491 42°53’ SRBIJA 102 46°06’ 87 45°46’ 81 45°51’ 80 45°24’ 86 45°20’ 81 44°58’ 121 44°33’ 132 44°48’ 83 45°09’ 82 44°45’ 42 44°14’ 137 43°53’ 314 44°12’ 121 44°22’ 174 44°17’ 440 43°52’ 190 44°02’ 219 43°44’ 166 43°34’ 202 43°20’ 446 43°01’ 433 42°33’ 573 42°39’ 498 42°40’ 402 42°13’ MAKEDONIJA 238 41°58’ 691 42°12’

Geografska dužina

Brzina vetra, m/s

18°21’ 18°49’ 15°53’ 16°24’ 16°42’ 17°13’ 17°16’ 17°01’ 17°54’ 18°42’ 18°26’ 17°48’ 18°27’

30 30 30 35 26 30 26 30 23 16 23 35 26

19°46’ 19°09’ 20°28’ 20°21’ 19°51’ 19°38’ 19°14’ 20°28’ 21°19’ 21°31 22°33’ 22°18’ 21°47’ 20°57’ 19°55’ 19°51’ 20°56’ 20°41’ 21°21’ 21°54’ 22°45’ 21°55’ 21°09’ 20°18’ 20°44’

23 26 19 23 35 19 23 19 26 23 19 19 26 19 19 19 16 19 19 19 23 19 23 19 19

21°39’ 22°20’

19 19

O DIMNJACIMA

61

Tabela 4.4. Pregled privremenih i približnih osnovnih-referentnih brzina vetra po pojedinim meteorološkim stanicama u bivšoj SFRJ sa povratnim periodom od 50 godina Redni broj 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80.

Stanica Štip Berovo Demir-Kapija Đevđelija Prilep Bitolj Ohrid

81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88.

Pljevlja Kolašin Nikšić Titograd Budva Bar Ulcinj Herceg-Novi

1. 2. 3 4. 5. 6. 7. 8.

Kredarica Kupres Bjelašnica Kalinovik Sjenica Zlatibor Lazaropole Zavižan

Nadmorska Geografska Geografska visina, H, m širina dužina 326 41°45’ 22°11’ 824 41°43’ 22°51’ 125 41°25’ 22°15’ 59 41°09’ 22°30’ 673 41°20’ 21°34’ 586 41°03’ 21°22’ 760 41°07’ 20°48’ CRNA GORA 784 43°21’ 19°21’ 944 42°50’ 19°32’ 647 42°46’ 18°57’ 49 42°26’ 19°17’ 2 42°17’ 18°51’ 1 42°06’ 19°06’ 97 41°55’ 19°33’ 40 42°28’ 18°30’ VISINSKE STANICE (PREKO 1 000 m) 2 514 46°23’ 13°51’ 1 190 44°00’ 17°17’ 2 067 43°43’ 18°16’ 1 073 43°31’ 18°27’ 1 015 43°16’ 20°01’ 1 029 43°44’ 19°43’ 1 332 41°32’ 20°42’ 1 594 44°49’ 14°59’

Brzina vetra, m/s 26 23 23 26 23 26 23 26 23 35 26 19 23 26 30 44 35 59 26 23 35 30 35

Kako bi se odredio Rejnoldsov broj, koeficijenti vetra i drugi parametri, potrebno je, na osnovu referentne brzine vetra, odrediti srednju brzinu vetra vm (z) kao: vm (z) = cr (z) · ct (z) · vref , (4.17) gde je vref – referentna brzina vetra, cr (z) – koeficijent rapavosti, ct (z) – koeficijent topografije. Koeficijent rapavosti cr (z), sagledava promenjivost srednje vrzine vetra na lokaciji konstrukcije dimnjaka usled: – visine iznad nivoa tla, – rapavosti terena zavisno od pravca vetra. Koeficijent rapavosti na visini z je definisan logaritamski: ⎛ z ⎞ cr ( z ) = kr ln ⎜ ⎟ , za ⎝ z0 ⎠ cr ( z ) = cr ( zmin ), za

zmin ≤ z ≤ 200 m z < zmin

(4.18)


62

gde je – koeficijent terena, kr – dužina rapavosti (neravnina), z0 zmin – minimalna visina.

Slika 4.17. Mapa vetra Evrope (samo indikativne vrednosti) Ovi parametri se određuju na osnovu kategorije terena po tabeli 4.5 a u skladu sa slikama 4.18-4.22. Tabela 4.5. Kategorije terena i odgovarajući parametri Kategorije terena

kT

z0 (m)

zmin (m)

ε

I II III IV

0,17 0,19 0,22 0,24

0,01 0,05 0,3 1

2 4 8 16

[0,13] [0,26] [0,37] [0,46]

O DIMNJACIMA

Slika 4.18. Mora i priobalna područja izložena otvorenom moru, teren kategorije 0 [16]

Slika 4.19. Jezera i područja sa zanemarivom vegetacijom i bez prepreka, teren kategorije I [16]

63

64


Slika 4.20. Područja sa niskom vegetacijom kao što je trava i izolovane prepreke (drveće, kuće) sa minimalnim razmacima od najmanje 20 visina prepreka, teren kategorije II [16]

Slika 4.21. Područja uglavnom pokrivena vegetacijom ili zgradama ili sa izolovanim preprekama sa maksimalnim rastojanjem od 20 visina prepreka (sela, predgrađa, šuma), teren kategorije III [16]

O DIMNJACIMA

65

Slika 4.22. Područja na kojima je minimum 15 % površine pokriveno zgradama prosečne visine veće od 15 m, teren kategorije IV [16] Kada se konstrukcija dimnjaka nalazi blizu promene rapavosti terena, na odstojanjima manjem od 2 km od manje hrapave kategorije I ili manjem od 1 km od manje hrapave kategorije II i III, treba usvojiti manje rapavu kategoriju terena u smeru navetrine. Kada na osnovu izloženog nije potpuno jasno definisanje određene površine, potrebno je usvojiti nepovoljniji slučaj, pri izboru između dve kategorije. Koeficijent topografije ct (z), uzima u obzir povećanje srednje brzine vetra preko određenih izolovanih topografskih elemenata (izolovana brda, kosine). Uzimajući u obzir promenu profila vetra u specifičnim topografskim uslovima, ovaj koeficijent se koristi za lokacije postavljenih struktura dimnjaka koje se nalaze na rastojanju od grebena manjem od polovine dužine nagiba brda, ili manjem od jedne i po visine strmog obronka. Koeficijent topografije ct (z), je definisan: ct = 1 Φ < 0,05, ct = 1 + 2 ⋅ s ⋅ Φ za

0,05 < Φ < 0,3,

ct = 1 + 0,6 ⋅ s

Φ > 0,3,

gde je s – koeficijent dobijen na osnovu slika 4.21, 4.22, Φ – navetreni nagib H/L, u pravcu delovanja vetra, L – stvarna dužina navetrenog nagiba u pravcu duvanja vetra, H – efektivna visina prepreke, x – horizontalno odstojanje lokacije od vrha grebena, z – vertikalno odstojanje lokacije dimnjaka od nivoa tla, Le – efektivna dužina navetrenog nagiba (tabela 4.6).

(4.19)


66

Tabela 4.6. Vrednost Le ⎛ ⎝

Nagib ⎜ Φ =

H⎞ ⎟ L⎠

Blag (0,5 < Φ < 0,3) Le = Lu

Strm Φ > 0,3

Le =

H 0,3

Koeficijent topografije se u dolinama može usvojiti kao 1,0, ako se ne očekuje povećanje brzine usled efekata dimnjaka. Za konstrukcije dimnjaka locirane unutar doline sa strmim stranama potrebno je obratiti pažnju na obuhvatanje povećanja brzine vetra usled efekta dimnjaka. Koeficijent izloženosti ct (z), uzima u obzir uticaj rapavosti terena, topografije i visine iznad tla, na srednju brzinu vetra i turbulenciju, i to u obliku: ce ( z ) = cr2 ( z )ct2 ( z ) [1 + 2 gI v ( z )]

(4.20)

gde je g – udarno opterećenje, Iv (z) – intenzitet turbulencije. Pri čemu se intenzitet turbulencije računa kao: Iv ( z) =

kr . cr ( z )ct ( z )

(4.21)

Dva postupka proračuna opterećenja od vetra su predviđena za proračun opterećenja konstrukcije dimnjaka: – jednostavan postupak se primenjuje za konstrukcije dimnjaka koje su zbog svojih svojstava neosetljivije na dinamičku pobudu – detaljan postupak se primenjuje za konstrukcije dimnjaka za koje se očekuje da su osetljive na dinamičku pobudu. Jednostavan postupak se može koristiti za proračun i dinamički umereno osetljivih konstrukcija upotrebom dinamičkog koeficijenta cd koja zavisi od konstruktivnih karakteristika dimnjaka. Detaljan postupak se primenjuje kod konstrukcija kod kojih je dinamički koeficijent cd veći od 1,2. Jednostavan postupak se može koristiti za dimnjake visine manje od 200 m, pretpostavljajući da je vrednost dinamičkog koeficijenta cd manja od 1,2. Za vrednost dinamičkog pritiska cd > 1i u ostalim slučajevima se primenjuje detaljan postupak. Na slikama 4.26-4.29. prikazani su dijagrami pomoću kojih se mogu odrediti vrednosti dinamičkog koeficijenta cd za konzervativne konstrukcije dimnjaka. Vitke konstrukcije dimnjaka čije dimenzije ne ispunjavaju kriterijume prikazane na slikama 4.26-4.29, moraju se proveriti na dinamičke fenomene i efekte nestabilnosti – odvajanje vrtloga.

O DIMNJACIMA

67

Slika 4.23. Koeficijent s za strme obronke i kosine [12]


68

Slika 4.24. Koeficijent s za brda i grebene [12] Izrazom za kvazistatičko udarno opterećenje od vetra koeficijent izloženosti se može prikazati kao: ⎡ ⎤ 7 kr ce ( z ) = cr2 ( z )ct2 ( z ) ⎢1 + ⎥, ⎣ cr ( z )ct ( z ) ⎦ gde je k – koeficijent terena, cr (z) – koeficijent rapavosti, ct (z) – koeficijent topografije.

(4.22)

O DIMNJACIMA

69

Posebno razmatranje

z (m)

200 IV

III

II

I

100

50

20

10 5

2 0

1

2

3

4

5

ζe (z)

200 Za cd > 1,2 koristiti detaljan postupak (4.28)

100

Kriterijum za odvajanje vrtloga (4.29)

cd 20

=

1,2 0 1,1 ,05 1 =

cd

5 1,1

cd = 0,95 cd = 0,95 za interpolaciju

50

cd = 1

Visina h (m)

Slika 4.25. Koeficijent izloženosti kao funkcija visine z iznad tla, za kategorije rapavosti terena od I do IV, za ct = 1 [12]

10 0,5

1

2

5

10 Prečnik b (m)

Slika 4.26. Vrednost dinamičkog koeficijenta cd za neobložene zavarene dimnjake [12]


200 Za cd > 1,2 koristiti detaljan postupak (4.28)

100

50


,2

20

=1

cd = 0,95

cd

cd = 1

b

5

1,1

05

1,1 cd

=

h

Visina h (m)

70

1,

10 1

0,5

2

5 10 Prečnik b (m)

Visina h (m)

Slika 4.27. Vrednost dinamičkog koeficijenta cd za obložene čelične dimnjake [12] 200 Za cd > 1,2 koristiti detaljan postupak (4.28)

100


50

=1

10 0,5

1

2

h

cd = 0,95

cd

1,0

5

20

b

,1

,2 =1 c d 15 1, ,1 1

10 5 Prečnik b (m)

Slika 4.28. Vrednost dinamičkog koeficijenta cd za opekom obložene čelične dimnjake [12] Koeficijenti pritiska kod kružnih poprečnih preseka zavise od Rejnoldsovog broja Re =

b ⋅ vm ( ze ) , ν

(4.23)

O DIMNJACIMA

71

Visina h (m)

gde je b – prečnik dimnjaka, v – kinematska viskoznost, vm (ze) – srednja brzina vetra. 200 Za cd > 1,2 koristiti detaljan postupak (4.28)

100


50

b

1,11,05 20 1,1

10 0,5

1

h

cd = 0,95

cd

=

10 5 Prečnik b (m)

2

Slika 4.29. Vrednost dinamičkog koeficijenta cd za armiranobetonske dimnjake [12] Koeficijenti spoljašnjeg pritiska cpe za kružne cilindre konstrukcija dimnjaka mogu se dati kao: cpe = cp,0 ψλa,

(4.24)

gde je cp,0 – koeficijent spoljašnjeg pristika za beskonačnu vitkost, ψλa – koeficijent redukcije usled realne vitkosti. Koeficijent spoljašnjeg pritiska cp,0 za različite vrednosti Rejnoldsovog broja u zavisnosti od ugla α se može očitati sa slike 4.30 a karakteristične vrednosti iz tabele 4.7, u kojoj su: αmin – ugao položaja minimalnog pritiska, cpo,min – vrednost minimalnog keficijenta pritiska, αA – ugao položaja odvajanja toka, cpo,h – osnovni koeficijent pritiska. Tabela 4.7. Kritične-karakteristične vrednosti koeficijenta spoljašnjeg pritiska Re 5 · 105 2 · 106 107

αmin 85 80 75

cpo,min –2,2 –1,9 –1,5

αA 135 120 105

cpo,h –0,4 –0,7 –0,8


72

Slika 4.30. Raspodela pritiska za kružne cilindre za različite vrednosti Rejnoldsovog broja i beskonačnu vitkost [12] Koeficijent redukcije usled vitkosti ψλα se određuje kao: ψ λα = 1, za

00 ≤ α ≤ α A , 3600 − α A ≤ α ≤ 3600 ,

ψ λα = ψ λ

za

α A ≤ α ≤ 3600 − α A ,

(4.25)

gde je αA – ugao položaja odvajanja toka (slika 4.30), ψλ – koeficijent redukcije usled vitkosti (tabela 4.8 i slika 4.31). Efektivna vitkost λ je definisana u okviru tabele 4.8, a zavisnost koeficijenta redukcije usled vitkosti ψλ se može dobiti iz dijagrama na slici 4.31, za različite vrednosti koeficijenta punoće φ. Vrednost koeficijenta punoće je: ϕ=

A , AC

(4.26)

gde je A – suma površina konstruktivnih elemenata, Ac – površina oivičena konturom. Za dimnjak oblika kružnog cilindra konačne dužine, koeficijent sile cf je dat kao: cf = cf,0 · ψλ , gde je

(4.27)

O DIMNJACIMA

73

cf,0 – koeficijent sile za cilindre beskonačne vitkosti, ψλ – koeficijent redukcije usled vitkosti. Tabela 4.8. Efektivna vitkost λ za cilindre, dimnjake, poligonalne preseke, mostove, pravougaone preseke, table oznaka, oštroivične preseke konstrukcija i rešetkaste konstrukcije [12] 1

A

A – ℓ/2b

B b l l

b

B – 2ℓ/b

l ≥ 2b

2

ℓ/b

b l Zg ≥ b

b

l

Zg ≥ b

Za b ≤ l b1 ≤ 1,5 b

b1 ≤ 1,5 b

b l

b

2ℓ/b

l

3

b≤l

4

ℓ/b

b

b/2

l/2

l

5

ℓ/b = ∞ (Ψλ = 1)

b > 2,5 b b

l

l

b

b

l Zg ≥ bb


74

ψλ φ 1,0 0,1 0,5

0,9

0,9

0,8

0,95 0,7 1,0 0,6 1

λ

10

100

200

Slika 4.31. Koeficijent redukcije usled vitkosti ψλ u funkciji koeficijenta punoće φ za vitkost λ [12] Koeficijent sile za kružne cilindre beskonačne vitkosti cf,0 zavisi od Rejnoldsovog broja i ekvivalentne površinske hrapavosti (slika 4.32), pri čemu su ekvivalente hrapavosti za različite vrste materijala date u tabeli 4.9. cf,o

1,2 10–2 10–3 10–4 10–5

1,0 0,8 0,6 0,4 0,2 0 104

105

2

3 4 5 6 7 8 106

2

3 4 5 6 7 8 107

2

3 4 5

Slika 4.32. Koeficijent sile cf,0 za kružne cilindre sa beskonačnom vitkošću i za različite relativne rapavosti k/b [12] Za dimnjake koji ispunjavaju uslov da osnovni ton oscilovanja u pravcu vetra nije spregnut sa ostalim tonovima i kod kojih se može primeniti elastično ponašanje materijala sprovodi se detaljan postupak. Postupak je zasnovan na bezdimenzionalnoj funkciji gustine spektralne energije RN i na funkciji koherencije za pojavu turbulencije u pravcu vetra u dvema tačkama u ravni, upravnoj na srednji pravac vetra. Funkcija koherencije je:

O DIMNJACIMA

75

Tabela 4.9. Ekvivalentna rapavost k Tip površine Staklo Poliran metal Glatka boja Prskana boja Svetli čelik Liveno gvožđe

Ekvivalentna rapavost k [mm] 0.0015 0.002 0.006 0.02 0.05 0.2

Tip površine

Ekvivalnentna rapavost k [mm] 0.2 0.2 1.0 2.0 3.0

Galvaniziran čelik Uglačan beton Rapav beton Rđa Opeka

⎛ 2n c 2 ( y − y ') 2 + c 2 ( z − z ') 2 y z Coh( y, z; y ', z '; n) = exp ⎜ − ⎜ vm ( z ) + vm ( z ') ⎝

⎞ ⎟, ⎟ ⎠

(4.28)

gde je cy – poprečni eksponencijalni koeficijent razlaganja (osrednjeno jednak 11.5), cz – vertikalni eksponencijalni keoficijent razlaganja (osrednjeno jednak 11.5), n – frekvencija, vm – srednja brzina vetra. Ekvivalentna visina zequ za vertikalne konstrukcije tipa dimnjak je: zequ = 0,6.

(4.29)

Definicija dinamičkog faktora cd je sada: cd = gde je zequ Iv zequ g Q0 Rx

1 + 2 ⋅ g ⋅ I v ( zequ ) Q02 + Rx2 1 + 7 ⋅ I v ( zequ )

,

(4.30)

– ekvivalnentna visina konstrukcije, – intenzitet turbulencije Iv (z), za z = zequ, – udarni koeficijent, – izvorni deo odgovora, – rezonantni deo odgovora. Proizvod koeficijenta izloženosti i dinamičkog koeficijenta je sada: ce ⋅ cd = cr2 ⋅ ct2 ⎡1 + 2 ⋅ g ⋅ I v ( zequ ) Q02 + Rx2 ⎤ . ⎢⎣ ⎥⎦

(4.31)

Intenzitet turbulencije Iv (zequ), se može definisati: I v ( zequ ) =

1 ⎛ zequ ⎞ ct ( zequ ) ln ⎜ ⎟ ⎝ z0 ⎠

.

(4.32)


76

gde je ct (zequ) – koeficijenti topografije, – dužina neravnina. z0 Udarni koeficijent je definisan sa: g = 2ln(vt ) +

0,6 , 2ln(vt )

(4.33)

gde je t = 600 s – vreme osrednjavanja referentne brzine vetra, v – očekivana frekvencija. 4,0

3,5

g

3,0

2,5

νt

2,0 101

102

103

Slika 4.33. Udarni koeficijent g [12] Očekivana frekvencija se računa kao: v=

v02Q02 + n1,2 x Rx2 Q02 + Rx2

,

(4.34)

gde je n1,x – osnovna – prva sopstvena frekvencija oscilacija konstrukcije dimnjaka u hercima, u pravcu vetra, v0 – očekivana frekvencija u hercima, udarnog opterećenja za krute konstrukcije. Očekivana frekvencija udarnog opterećenja krute konstrukcije v0 (slika 4.34) se izražava preko:

O DIMNJACIMA

77

vm ( zequ )

1 , Li ( zequ ) 1,11 ⋅ S 0,615

v0 =

(4.35)

pri čemu je ⎡ b+h ⎤ ⎡ b⋅h ⎤ S = 0, 46 ⎢ ⎥ + 10,58 ⎢ ⎥, ⎢⎣ Li ( zequ ) ⎥⎦ ⎢⎣ Li ( zequ ) ⎥⎦

(4.36)

gde je b, h – prečnik i visina konstrukcije dimnjaka, vm (zequ) – srednja vrednost brzine vetra vm (z), za z = zequ, Li (zequ) – integralna mera dužine skale turbulencije, za z = zequ. 20 10

–– √bh/L (zequ) = 1,0 0,5

20

νm (zequ) –––––––– = 0,3 Hz Li (zequ) 0,2 Hz

10

0,2 1 S

0,1 Hz

0,1

1 S

0,05 0,02

10–1

0,01 0,005

10–1

0,002 0

2 · 10–2 10–2

2 · 10–2 10–1

1 10

10–2

10–1

(b + h) / Li (zequ)

1

3

νa (Hz)

Slika 4.34. Očekivana frekvencija v0 udarnog opterećenja krutih konstrukcija [12] Integralna mera dužine skale turbulencije Li (z) (slika 4.32) se može izraziti: ε

⎛ z ⎞ Li ( z ) = 300 ⎜ ⎟ , ⎝ 300 ⎠

za

zmin ≤ z ≤ 300 m,

za

z ≤ zmin ,

za

z > 300 m,

ε

⎛z ⎞ Li ( z ) = 300 ⎜ min ⎟ , ⎝ 300 ⎠ Li ( z ) = 300 m,

(4.37)

gde su parametri ε, zmin dati tabelom 4.5. Definicija izvornog dela odgovora (slika 4.36) se može definisati izrazom: Q02 =

1 ⎡ b+h ⎤ 1 + 0,9 ⎢ ⎥ ⎣⎢ Li ( zequ ) ⎦⎥

0,63

. (4.38)


78

300

100

Z (m)

ε=

20

0,3 7

ε=

50

0,4 6– –k ka ate ε= teg 0,2 go or 6– r i ja ija kate 3 4 gor ija ε = 0, 2 13 – k atego rija 1

200

10

5

2

Li (m)

Slika 4.35. Integralna mera dužine skale turbulencije Li (z) [12] 1,0

a2o

0,5

0,0 10–2

10–1

1

10

(b + h) / Li (zequ)

Slika 4.36. Koeficijent izvornog odgovora Q0 [12] Deo odgovora koji je rezonantan Rx se definiše izrazom: Rx2 =

π2 RN ⋅ Rh ⋅ Rb , 2δ

(4.39)

O DIMNJACIMA

79

gde je δ – logaritamski dekrement prigušenja oscilacija u pravcu duvanja vetra, RN – bezdimenziona funkcija gustine spektralne energije, Rh, Rb – aerodinamičke ulazne funkcije. Pri čemu je RN (Slika 4.37) definisan kao: RN =

n1, x Sv (n1, x ) σ v2

=

6,8 N1, x (1 + 10, 2 N1, x

5 )3

.

(4.40)

gde je N1,x izražen kao N1, x =

n1, x Li ( zequ ) vm ( zequ )

.

(4.41)

0,2

RN

0,1

0,0 10–1

1

10

102

Nx

Slika 4.37. Bezdimenziona funkcija gustine spektralne energije RN [12] Aerodinamičke ulazne funkcije Rh i Rb za ravnomerno pomeranje su izražene preko funkcije: Rl =

1 1 − 2 (1 − e −2η ) za η > 0, η 2η za η = 0, Rl = 1

sa Rh = Rl ako se izvrši smena η=

9, 2 ⋅ N1, x ⋅ h Li ( zequ )

,

(4.42)


80

Rb = Rl ako se zameni η=

9, 2 ⋅ N1, x ⋅ b Li ( zequ )

.

(4.43)

1,0

Ri

0,5

0,0

10–2

10–1

1 η

10

102

Slika 4.38. Aerodinamičke ulazne funkcije Rl (l = h, b) [12] Maksimalno pomeranje konstrukcije dimnjaka u pravcu vetra se može izraziti kao: max x( z ) = φ1, x ( z )

ρ ⋅ b ⋅ c f ⋅ vm2 ( zequ )

⎡1 + 7 I v ( zequ ) ⎤⎦ cd ⋅ K x , 2 ⋅ m1, x ⋅ (2π ⋅ n1, x ) 2 ⎣

(4.44)

a standardna devijacija ubrzanja u pravcu delovanja vetra kao: σ x ( z ) = φ1, x ( z ) gde je Φ1,x (z) cd ρ b cf vm (zequ) Iv (zequ) n1,x m1,x Rx Kx

ρ ⋅ b ⋅ c f ⋅ vm2 ( zequ ) m1, x

I v ( zequ ) Rx ⋅ K x ,

– aproksimacija oblika oscilovanja osnovnog tona u pravcu vetra, – dinamički koeficijent, – gustina vazduha, – prečnik poprečnog preseka dimnjaka, – osrednjeni koeficijent sile u pravcu vetra, – srednja brzina vetra vm (z) za z = (zequ), – intenzitet turbulencije u pravcu vetra Iv (z) za z = (zequ), – osnovna frekvencija oscilacija konstrukcije u pravcu vetra, – osnovna ekvivalentna masa u pravcu vetra, – koeficijent rezonantnog odgovora, – bezdimenzioni koeficijent.

(4.45)

O DIMNJACIMA

81

Pri čemu se bezdimenzioni koeficijent Kx definiše izrazom: h 2

∫ vm ( z )φ1, x ( z )dz , Kx = 0 h vm2 ( zequ ) ∫ φ1, x ( z )dz 0

(4.46)

pri čemu je h visina konstrukcije. Bezdimenzioni koeficijent Kx se može aproksimirati (slika 4.39). 1,9

ζ = 2,5 ζ = 2,0 ζ = 1,5 1,6

Kx

ζ = 1,0

ζ = 0,6 1,3 10

102

103

104

2 · 104

zequ / zo

Slika 4.39. Aproksimacija bezdimenzionog koeficijenta Kx [12] Kritična brzina vetra pri kojoj je frekvencija odvajanja vrtloga jednaka sopstvenoj frekvenciji konstrukcije dimnjaka ili elementa se može izraziti: vcrit ,i =

b ⋅ ni , y St

,

(4.47)

gde je b – prečnik dimnjaka, ni,y – sopstvena frekvencija i-tog tona oscilacija poprečnih na pravaac vetra, St – Strouhalov broj. Uslovi koji su kritični za pojavu rezonancije se mogu pojaviti ako je vcrit,i > 1,25 Vm,Lj,

(4.48)

pri čemu je Vm,Lj – srednja brzina vetra, sračunata na visini centra efektivne dužine korelacije Lj na mestu gde dolazi do pojave odvajanja vrtloga.


82

Tabela 4.10. Strouhalov broj i koeficijent aerodinamičke sile pobude Poprečni presek

St

Clat,0

0,2

Slika 4.40

Za sve Rejnoldsove brojeve

Na osnovu inercijalnih sila po jedinici dužine Fi,j upravnih na pravac vetra u tački j konstrukcije može se sagledati uticaj oscilacija izazvanih pobudom vrtloga: Fi,j = mj (2 · π · ni,y)2 Φi,y,j max yF,

(4.49)

gde je mj – masa koja osciluje u tački j, ni, – sopstvena frekvencija i-tog tona oscilacija poprečno na pravac vetra, Φi,y,j – oblik i-tog tona oscilacija poprečno na vetar, koji je jednak odnosu dinamičkog pomeranja konstrukcije u tački j prema pomeranju tačke sa maksimalnim pomeranjem, max yF – maksimalna amplituda. Pri kritičnoj brzini vetra maksimalna amplituda je data kao: max yF 1 1 = K w ⋅ K ⋅ clat ⋅ 2 ⋅ , b St Sc

(4.50)

gde je b – referentan prečnik poprečnog preseka dimnjaka, Kw – koeficijent efektivne dužine korelacije, K – koeficijent oblika tona, clat – koeficijent aerodinamičke sile pobude, St – Strouhalov broj, Sc – Scrutonov broj. Pri čemu se Scrutonov broj definiše: Sc =

2 ⋅ mi , yδ S ρ ⋅ b2

,

(4.51)

gde je ρ – gustina vazduha, mi,y – ekvivalentna masa po jedinici dužine, δS – logaritamski dekrement prigušenja konstrukcije. Koeficijent aerodinamičke sile pobude clat (tabela 4.11), zavisi od osnovne vrednosti koeficijenta aerodinamičke sile pobude i odnosa kritične brzine vetra vcrit,i /vm,Lj.

O DIMNJACIMA

83

Tabela 4.11. Odnos kritične brzine vetra

vcrit ,i vm, L j 0,83 ≤

clat

≤ 0,83

vcrit ,i vm, L j

1, 25 ≤

clat = clat,0

⎛ vcrit ,i clat = ⎜ 3 − 2, 4 ⎜ vm, L j ⎝

< 1, 25

vcrit ,i

⎞ ⎟ , clat ,0 ⎟ ⎠

clat = 0

vm, L j

1,0 0,9 0,8 0,7 0,6 clat,o

0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0 104

2 3 4 5 7 105

2 3 4 5 7 106

2 3 4 5 7 107

2 3

Re

Slika 4.40. Osnovne vrednosti koeficijenta aerodinamičke sile pobude clat,0 u zavisnosti od Rejnoldsovog broja Re (vcrit) za dimnjake kružnog poprečnog preseka [12] pri čemu su – osnovna vrednost koeficijenta aerodinamičke sile pobude, clat,0 vcrit,i – kritična brzina vetra, vm,Lj – srednja brzina vetra u centru efektivne dužine korelacije, Re (vcrit,i) – Rejnloldsov broj Re = (b · vcrit,i)/v, b – prečnik kuržnog poprečnog preseka dimnjaka, v – kinematska viskoznost vazduha, vcrit,i – kritična brzina vetra. Efektivna dužina korelacije Lj treba da se nalazi u oblasti oko tačaka sa maksimalnim amplitudama pomeranja (slika 4.41), pri čemu se efektivna dužina korelacije može izraziti u zavisnosti od amplitude oscilacija (tabela 4.12).


84

Tabela 4.12. Efektivna dužina korelacije u funkciji amplitude oscilacija

yF max

vm, L1

yF , j

Lj

b

b

< 0,1

6

L1

b

ø (z) L1

0,1 do 0,6

4,8 + 12

> 0,6

yF , j b

12

Koeficijent efektivne dužine korelacije se može izraziti jednačinom: n = 1; m = 1

n

∑ ∫ Φi, y ( z ) dz

Slika 4.41. Primene efektivne dužine korelacije kod dimnjaka [12]

KW =

j =1 Lj m

∑ ∫ Φi, y ( z ) dz

≤ 0,6,

(4.51)

j =1 lj

u kojoj je Φi,y – oblik tona i, Lj – efektivna dužina korelacije, lj – dužina konstrukcije između dva čvora, za slobodno stojeću konstrukciju dimnjaka je ona jednaka visini dimnjaka, n – broj područja u kojim ase istovremeno pojavljuje pobuda vrtloga, m – broj čvorova sa maksimalnim pomeranjem konstrukcije koja osciluje u razmatranom obliku i-tog tona. Koeficijent oblika tona – oscilovanja dimnjaka je jednak: m

∑ ∫ Φi, y ( z ) dz K=

j =1 lj m

4π ∑ ∫ Φ j =1 lj

≤ 0,6, 2

(4.52)

i , y ( z )dz

gde je Φi,y – oblik tona i oscilacije poprečno na pravac vetra, lj – visina dimnjaka. Za konstrukciju dimnjaka koja je vezana uklještenjem u svom korenom delu, koeficijent efektivne dužine korelacije i koeficijent oblika oscilovanja se mogu aproksimirati (tabela 4.13). Broj ciklusa napona N, izazvanih oscilacijama pobude vrtloga, se može izraziti: 2

⎛ vcrit ,i ⎞ ⎟ v0 ⎠

⎛ vcrit ,i ⎞ −⎜⎝ N = 6,3 ⋅ 107 ⋅ T ⋅ ni , y ⋅ ε 0 ⋅ ⎜ ⎟ e ⎝ v0 ⎠

2

,

(4.53)

O DIMNJACIMA

85

gde su ni, – sopstvena frekvencija tona i oscilacija poprečno na vetar u hercima, vcrit,j – kritična brzina vetra, – v0 – √2 puta modalna vrednost raspodele verovatnoće brzine vetra u metrima u sekundi, T – vek konstrukcije u godinama, ε0 – koeficijent širine trake, koji opisuje širinu trake kod vrtložne rezonancije (≈0,3). Tabela 4.13. Koeficijenti efektivne dužine korelacije KW i koeficijent oblika oscilovanja K Oblik tona Φz

Konstrukcija

KW

K

ø (z)

F b

l

lj

1

Slika 4.43. sa ζ = 2,0 n = 1; m = 1

Li 3b λ

2 ⎡ L ⎛ Li ⎞ ⎤ i ⎢ ⎜ ⎟ ⎥ ⎢1 − b + 1 ⎜ b ⎟ ⎥ λ 3⎜ λ ⎟ ⎥ ⎢ ⎜ ⎟ ⎥ ⎢ ⎝ ⎠ ⎦ ⎣

0,13

Z

Osim u posebnim slučajevima: 1 v0 = vm, Li , 5

(4.54)

gde je vm,Li – srednja brzina vetra na sredini efektivne dužine korelacije. Postupci proračuna struktura dimnjaka koji se ponašaju linearno elastično i imaju klasične ortogonalne oblike oscilovanja, omogućavaju da se dinamička svojstva konstrukcije dimnjaka opišu: – sopstvenim frekvencijama, – oblicima oscilovanja, – ekvivalentnim masama, – logaritamskim dekrementom prigušenja. Ovi dinamički parametri se mogu odrediti upotrebom teorijskih matematičkih modela ili eksperimentalnim putem. Za strukture dimnjaka se ova osnovna dinamička svojstva mogu odrediti primenom uprošćenih analitičkih formula. Osnovna frekvencija na savijanje strukture dimnjaka, n1, se može izraziti: n1 =

ε1 ⋅ b Ws [Hz], 2 Wt heff

(4.55)

sa heff = h1 +

h2 , 3

(4.56)


86

gde je b – prečnik vrha dimnjaka, heff – efektivna visina dimnjaka (h1, h2 – slika 4.42), Ws – težina delova konstrukcije, koji donose krutosti dimnjaka, Wt – ukupna težina dimnjaka, ε1 – 1000 za čelične dimnjake, 700 za betonske i zidane dimnjake. Osnovni oblik oscilacija na savijanje Φ1 (z) za dimnjake konzolno povezane sa tlom (slika 4.43) iznosi: ζ

⎛z⎞ Φ1 ( z ) = ⎜ ⎟ , ⎝h⎠

(4.57)

pri čemu je za dimnjake ζ = 2,0.

h1

h3

h2

h2

h

h3 = h

h1

h3

h3

b

Z

Slika 4.42. Geometrijski parametri strukture dimnjaka [12] Ekvivalentna masa se po jedinici dužine može izraziti:

1

L

∫ mΦ1 ( z )dz , m1 = 0 L 2 ∫0 Φ1 ( z )dz

2,5 z/h

2,0 1,5 1,0 ξ = 0,5 0 0

0,5

Ø1 (z)

Slika 4.43. Osnovni oblici oscilacija na savijanje za dimnjake konzolno povezane za tlo [12]

1

2

(4.58)

gde je m – masa po jedinici dužine, L – visina konstrukcije dimnjaka. Određivanje osnovnog logaritamskog dekrementa prigušenja na savijanje se može izvesti jednačinom: δ = δs + δa + δd , pri čemu su:

(4.59)

O DIMNJACIMA

87

δs – osnovni logaritamski dekrement konstrukcionog prigušenja, δa – osnovni logaritamski dekrement aerodinamičkog prigušenja, δd – osnovni logaritamski dekrement prigušenja izazvanog specijalnim uređajima. Osnovni logaritamski dekrement aerodinamičkog prigušenja se može izračunati: δs = a1 n1 + b1 ≥ δmin,

(4.60)

gde je n1 – osnovna frekvencija na savijanje, a1, n1, δmin – parametri (tabela 4.14). Tabela 4.14. Parametri logariamskog dekrementa aerodinamičkog prigušenja Tip konstrukcije

a1

b1

δmin

Armiranobetonski dimnjaci Neobloženi zavareni čelični dimnjaci Čelični dimnjaci sa jednom oblogom ili termičkom izolacijom Čelični dimnjaci sa dve ili više obloga Čelični dimnjaci sa oblogom od opeke Povezani dimnjaci bez obloge Čelični dimnjaci sa zategama, bez obloge

0,075 0 0 0 0 0 0

0 0,015 0,025 0,030 0,7 0,015 0,04

0,03 0 0 0 0 0 0

Osnovni logaritamski dekrement aerodinamičkog prigušenja, za oscilacije u pravcu vetra je: ρ ⋅b⋅cf δa = ⋅ vm ( zequ ), (4.61) 2 ⋅ n1, x ⋅ m1, x gde je ρ – gustina vazduha, b – prečnik dimnjaka, – srednji koeficijent sile u pravcu vetra, cf vm (zequ) – srednja brzina vetra vm (z) za z = (zequ), – ekvivalentna visina, zequ – osnovna ekvivalentna masa u pravcu vetra, m1,x – osnovna frekvencija u pravcu vetra. n1,x Osnovni logaritamski dekrement prigušenja izazvanog specijalnim uređajima se može sračunati, u zavisnosti od vrste, prigodnim teorijskim ili eksperimentalnim pristupom.

4.2. SEIZMIČKA DEJSTVA Zemljina kora se sastoji od tektonskih ploča starosti oko 200 miliona godina, koje se pružaju do dubine od oko 80 kilometara i pomeraju se horizontalno. Međusobno su povezane slojevima mekših stena a intenzitet brzine kretanja se kreće od 10 do 100 mm godišnje. Konstantni pokreti i interakcije tektonskih ploča uzrokuju istezanje i napone ispod zemljine površine. U određenom trenutku naponi, koji se javljaju, postaju dovoljni da prouzrokuju lokalno klizanje i smicanje što može biti pra-


88

ćeno naglim padom napona i oslobađanjem energije, usled čega dolazi do pojavljivanja seizmičkih talasa koji proizvode podrhtavanje zemlje. Ove vibracije zemlje su poznate kao zemljotresi i obično potiču sa dubina između 5 km i 200 km ispod zemljine površine. Najčešće se zemljotresi javljaju duž ivica tektonskih ploča, i to su tzv. zemljotresi unutar ploča. Mehanizam zemljotresa unutar ploča nije dobro poznat i veruje se da je u vezi sa naprezanjem u granicama ploča, promenama temperature, dubinom i jačinom površine stena i sa nepravilnosti. Zemljotresi se najčešće izražavaju preko veličine, koja se naziva magnituda, koja je mera energije i koja se javlja na izvoru zemljotresa i ’intenziteta’, koji je mera podrhtavanja zemlje na određenom mestu. Najjači mogući zemljotres je magnitude 9,5, dok se prosečno jednom godišnje javlja zemljotres jačine oko 8, 20 zemljotresa magnitude oko 7 i 140 magnitude do 6. Magnitude manje od 2 se generalno ne osećaju, dok zemljotresi magnitude veće od 5 imaju uticaja na strukture i mogu izazvati oštećenja. Nasuprot tome, intenzitet zemljotresa je mera destruktivnosti zemljotresa. Intenzitet je najveći blizu epicentra i smanjuje se udaljavanjem od epicentra. Intenzitet se najčešće izražava preko Merkalijeve skale (MM), koja ima opseg od I (samo se registruje) do XII (totalno razaranje). Iznenadno oslobađanje velike količine energije izaziva generisanje seizmičkih talasa i podrhtavanje zemlje koje se javlja u vidu serije nasumičnih ubrzavajućih pulsiranja i dolazi do promene pravca velikom brzinom (u sva tri pravca na zemljinoj površini ). Akcelerogram služi za snimanje ubrzanja u funkciji od vremena i u odnosu na određenu lokaciju, integracijom se mogu dobiti brzine pomeranja u odnosu na vreme (slika 4.44).

Slika 4.44. Akcelerogram [18] Akcelerogram karakterišu sledeći parametri: – maksimum ubrzanja zemlje, – trajanje podrhtavanja, – frekvencija.

O DIMNJACIMA

89

Priroda akcelerograma datog zemljotresa zavisi od brojnih faktora kao što su magnituda, mehanizam, udaljenost od epicentra, putevi prenosa kroz stene i zemljišnih uslova. Za razliku od drugih opterećenja kao što su ona usled dejstva vetra, opterećenja kod zemljotresa zavise i od strukture. Posledica podrhtavanja tla uzrokuje inercijalna opterećenja na strukturi dimnjaka, koja se javljaju usled ubrzanja elemenata strukture i masa. Kada struktura reaguje na zemljotres u vidu podrhtavanja na nekoj frekvenciji, moguće je poklapanje sa sopstvenom frekvencijom strukture i pojava rezonance. Generalno sagledavajući, pravilo je da odziv na pobude ovakvog tipa, kod nevitkih struktura, koje se ne pomeraju bude izraženiji na steni ili tvrdom tlu, dok će fleksibilne strukture imati izraženiji odziv na zemljotres ukoliko se nalaze postavljene na mekom tlu. Magnituda i udaljenost od epicentra zemljotresa značajno utiče na odziv strukture. Kod malih zemljotresa najveći broj struktura će imati elastični odziv. Kod velikih (jačih) zemljotresa mogu se javiti i neelastični odzivi konstrukcija. Iako se zemljotresi retko javljaju, posledice jakih podrhtavanja zemlje na neodgovarajće projektovane dimnjake mogu biti katastrofalne. Primenjena filozofija dvostrukog dizajna razvijena je tako da uključuje sledeća dva limitirajuća okvira: – Projektovanje dimnjaka da se odupru opterećenjima prouzrokovanim zemljotresima je smatrano razumnim u okviru limitirajućeg faktora zemljotresa (SLS). Ovaj SLS sa povratnim periodom od 50 godina, može da obezbedi sigurnost, minimalnu štetu i da obezbedi nastavak funkcionisanja objekta. – Proračun strukture sa dovoljno elastičnosti i rastegljivosti kako bi se sprečilo prerano uništavanje strukturalne stabilnosti limitirajućih faktora (SSLS) pri ekstremnim zemljotresima bez preranog uništavanja – rušenja strukture. Povratni period vezan za SSLS se javlja obično u periodu od 500 i 2500 godina kod područja sa malom i velikom seizmičnošću, respektivno. Polazna tačka pri projektovanju je reprezentativni zemljotres vezan za povratni period od 475 godina (tj. 10 % mogućeg prekoračenja u roku od 50 godina). Elastični odgovor dimnjaka trebalo bi da se izračuna pod pretpostavkom nenaprslih struktura i korišćenjem odgovarajućeg odgovora spektra za položaj sa 5 % kritičnog prigušenja i 50 % verovatnoće. Dovoljan broj režima trebao bi da bude uključen da najmanje 90 % od težine opterećenja dimnjaka se obračunava tokom modalne analize. Proračunsko seizmičko dejstvo će se dobiti od elastičnog odgovora množenjem faktorom značaja (γi) i deljenjem sa strukturalnim faktorom odziva (R) da bi se izračunala rastegljivost. Elastičan odziv strukture se može sračunati na osnovu osnovnog projektovanog zemljotresa upotrebom metode odziva spektra. Uz pretpostavke: – nema oštećenja. – upotrebom spektra odziva sa 5 % kritičnog prigušenja i 50 % verovatnoće oblika. – uključivanjem dovoljnih modova da se pretpostavi da je najmanje 90 % gravitacionog opterećenja dimnjaka uzeto u obzir za modalnu analizu.


90

– maksimalni odzivi svakog moda se ne pojavljuju simultano, s obzirom da se faze modova ne poklapaju. Posledično, celokupan odziv dinmjaka se određuje računajući korenu vrednost sume kvadrata modalnih vrednosti. – vrednost modula elastičnosti se mora koristiti u proračunu učestalosti. Efekti vertikalnih seizmičkih sila su generalno mali i mogu se zanemariti, kako je najveća vrednost vertikalnog odziva vrlo velike učestalosti i ne pojavljuje se istovremeno sa horizontalnim ubrzanjem. Faktor odziva strutkure zavisi od nivoa seizmičkog uticaja. Na lokacijama sa malom seizmikom opterećenja vetrom su dominatna, pa projektovanjem strukture u cilju izdržavanja opterećenja vetra, pruža dovoljno čvrstoće strukturi u odnosu na seizmička dejstva. U ovim slučajevima se elastični odziv računa sa usvojenom vrednošću R = 1,0. Sa druge strane, u zonama izražene seizmičke aktivnosti potrebno je usvojiti R = 2,0 uz pristup projektovanju koji podrazumeva: – projektovanje elastične konstrukcije dimnjaka da bi izdržala opterećenje uzrokovano razumno očekivanim zemljotresom u toku radnog veka, – projektovanje konstrukcije dimnjaka dovoljne istegljivosti da konstrukcija dimnjaka preživi ekstremni zemljotres isključujući prevremen otkaz i pad strukture. 4.2.1 Određivanje seizmičkog dejstva Seizmičko dejstvo se opisuje upotrebom standardizovanog spektra odziva ubrzanja. Spektar (slika 4.45) je dat kao funkcija perioda strukture T i to: za T ≤ 0,1 s as (T ) = a (1 + 20T ), za 0,1 s ≤ T ≤ 0, 4 s as (T ) = 3a, za 0, 4 s ≤ T ⎛ T ⎞ as (T ) = 3aS ⎜ ⎟ ≤ 3a, ⎝ 0, 4 ⎠

(4.62)

gde je T – period strukture u sekundama, a – maksimalno efektivno ubrzanje tla na lokaciji dimnjaka, S – faktor tla, β – eksponent tla. Tlo u velikoj meri može da modifikuje amplitute i učestalost pomeranja tla tokom zemljotresa. Na slici 4.45 je prikazan spektar normalizovanog odziva za tri tipa zemljišta označenih sa S1, S2 i S3 (Tabela 4.15). Kriva S = 1 odgovara tvrdom tlu ili stenovitom tlu na dubini od 0 do 10 m. Kriva sa S = 1,2 odgovara mekom ili srednje tvrdom tlu preko stena na dubini između 10 i 60 m, dok kriva sa S = 1,5 odgovara mekom ili srednje tvrdom tlu na dubinama većim od 60 m. Klasifikacija tla kao meko ili srednje tvrdo zavisi od relativne gustine nekohezivnog tla i odnosa osetljivosti za kohezivna tla. Relativna gustina je mera praznina u tlu i može se odrediti za tla sa malim sadržajem sitnih delova. Osetljivost je odnos između čvrstoće smicanja uzorka u neporemećenom stanju i njegove smičuće čvrstoće posle kalupovanja. Ovaj odnos se

O DIMNJACIMA

91

može koristiti samo za kohezivna tla. Vrednosti relativne gustine i osetljivosti su dati u tabeli 4.16. as (T)

3a S = 1,5 S = 1,2

a

0,1 s

0,4 s

T

Slika 4.45. Spektar odziva za tla različitog tipa [18] Tabela 4.15. Određivanje tipa tla na osnovu stanja tla i dubine tla Dubina tla do stene (m) 0 do 10 10 do 60 > 60

Stanje tla Čvrsto S1 S1 S1

Mekano do čvrsto S2 S2 S3

Klasifikacija stanja tla kao tvdro, srednje tvrdo ili meko se može odrediti iz tabele 4.16. Tabela 4.16. Klasifikacija stanja tla na osnovu karakteristike tla Karakteristika tla Nekohezivno tlo Kohezivno tlo Vrednost do relativne gustine Vrednost osetljivosti < 0,3 <8 0,3 do 0,8 8 do 30 > 0,8 > 30

Stanje tla

čvrsto srednje mekano

Za temelje sa šipovima, tip zemljišta se određuje u skladu sa uslovima na vrhu šipa. Tabela 4.17. Faktor tla S i eksponent tla za tri tipa tla Tip tla S1 S2 S3

Faktor tla S 1,0 1,2 1,5

Eksponent tla β –0,8 –0,67 –0,67

Ukoliko je intenzitet pomeranja tla definisan modifikovanom Merkalijevom skalom, maksimalno ubrzanje tla se može odrediti iz tabele 4.18.


92

Tabela 4.18. Maksimalno ubrzanje tla kao funkcija modifikovane Merkalijeve skale IMM IMM

a

VI VII VIII IX X

0,07 g 0,15 g 0,30 g 0,50 g 0,70 g g je ubrzanje zemljine teže

Inicijalno oblici modova i odgovarajuće normalizovani otkloni ūi, smičuće si– – le Qi i momenti M i su sračunati modalnom analizom. Odziv dimnjaka u svakom modu ui se procenjuje pomoću jednačine: ui = ui Ni ,

(4.63)

gde je modalni faktor normiranja Ni =

2 PT i i

4π 2

aS (Ti ),

(4.64)

i modalni faktor participacije h

∫ ui ( z )m( z )dz . P= 0 i

ui2 ( z )m( z )dz

(4.65)

Povećanjem krutosti dimnjaka povećava se frekvencija rezonance i povećavaju se opterećenja uzrokovana zemljotresom. Stoga se kratkoročne vrednosti modula elastičnosti betona: Ec = 9500 (fCK + 8)0,33,

(4.66)

gde je fCK – karakteristična čvrstoća betona, mogu koristiti za proračun frekvencija različitih modova. Proračunska seizmička dejstva se dobijaju iz elastičnog odziva množenjem dejstva sa faktorom važnosti γi i deljenjem sa faktorom strukturalnog odziva (R). Faktor važnosti je zavisan od klase važnosti dimnjaka: Klasa 1: γi = 1,0 (R = 2) ili γi = 1,2 (R = 1),

(4.67)

Klasa 2: γi = 1,4. Faktor važnosti i faktor strukturalnog odziva su izabrani tako da se povratni period poveže sa pogodnim ograničenjem i razumnim ograničenjem strukturalne stabilnosti. Granična vrednost SLS je povezana sa kritičnom čvrstoćom dimnjaka dok je SSLS povezana sa neelastičnim padom dimnjaka. Na osnovu analitičkih

O DIMNJACIMA

93

provera odnos ubrzanja tla između SSLS i SLS se podrazmeva da je jednak 1,4 i 1,4 x 4 = 5,6 za neseizmičke i seizmičke projekte respektivno.Proračunska osnova (DB) zemljotresa je povezana za povratni period od 475 godina. Efektivni povratni period se može videti u tabeli 4.19. za svaku klasu dimnjaka i nivo seizmiteta. U tabeli 4.19 se takođe mogu videti odnosi za koeficijente ubrzanja – maksimalna efektivna ubrzanja tla povezanih sa SLS (ae/a475) i SSLS (af/a475) događaje za DB događaj. Tabela 4.19. Povratni periodi povezani za različite kritčna stanja Klasa

Grupa

Seizmičnost

IF

R

a f/ ae

ae/ a475

af/ Povratni period (god.) a475 DB SLS SSLS

1

Elastični

Niska

1,2

1

1,4

1,2

1,7

475

730

1750

Visoka

1,2

1

1,4

1,2

1,7

475

1130

7700

Niska

1,0

2

5,6

0,5

2,8

475

120

8300

Visoka

1,0

2

5,6

0,5

2,8

475

40

10000+

Niska

1,4

1

1,4

1,4

2,0

475

1075

2700

Visoka

1,4

1

1,4

1,4

2,0

475

2600 10000+

Niska

1,4

2

5,6

0,7

3,9

475

220

10000+

Visoka

1,4

2

5,6

0,7

3,9

475

120

10000+

1

Seizmički

2

Elastični

2

Seizmički

Povratni periodi za različite zemljotrese se računaju na osnovu generisanih seizmičkih mapa i funkcionalne veze između efektivnog maksimalnog ubrzanja tla i povratnog perioda: ⎛1⎞

⎡1 ⎤ ⎜⎝ N ⎟⎠ , aT = ⎢ ln(T ) ⎥ ⎣β ⎦

(4.68)

gde β i N zavise od seizmiteta kao što je prikazano u tabeli 4.20. Tabela 4.20. Zavisnost parametara β, N i a500 od nivoa seizmiteta Parametar β N a500

Vrlo niska 17,3 0,36 0,05 g

Seizmičnost Niska Umerena 14,2 12,3 0,37 0,42 0,10 g 0,20 g

Visoka 12,3 0,72 0,40 g

Posebno je važno napomenuti da predviđanje povratnih perioda za određeni nivo seizmiteta nije egzaktno i da se vrednosti uzimaju kao indikativne i aproksimativne. Skorašnja paleoseizmična istraživanja ukazuju da maksimalna ubrzanja tla povezana sa dugim povratnim periodima u regijama male seizmičnosti mogu biti veća nego prikazana na slici 4.46.


94

10

i zm sei

izm se

as

t os

čn

t

os

ičn

m

eiz

t os

as

sk

ičn

ni

m

ičn

eiz

lo Vr

1.000

os t

Povratni period (godine)

ka

a en er

so Vi

Um sk Ni

100

10.000

0,01

0,02

0,05 0,1 0,2 Vršno ubrzanje tla (g)

0,5

1,0

Slika 4.46. Maksimalna ubrzanja tla kao funkcija povratnog perioda i seizmičnosti

O DIMNJACIMA

Slika 4.47. Seizmološka karta bivše SFRJ za povratni period od 50 godina [19]

95

96



O DIMNJACIMA

97


98



O DIMNJACIMA

99


100



O DIMNJACIMA

101

4.3. OSTALA DEJSTVA U ostala dejstva koja deluju na strukture dimnjaka se mogu svrstati: – termalni efekti, – eksplozije, – unutrašnji efekti, – sopstvena težina. 4.3.1. Termički efekti Termički efekti mogu dovesti do visokog naponskog stanja kada su pomeraji elemenata strukture dimnjaka ometeni ili sprečeni. Zbog termalnih efekata ove deformacije mogu biti izuzetno velike što se posebno odnosi na dimnjake dodatno vezane sajlama. Efekat razlike temperatura između spoljašnje i unutrašnje temperature zidova se mora sagledati. 4.3.2. Eksplozije Otpornost čeličnih dimnjaka na spoljašnje i unutrašnje eksplozije je izražena. Otpornost betonskih dimnjaka na spoljašnje i unutrašnje eksplozije je obično zadovoljena u slučajevima kada je struktura u stanju da izdrži propisana dejstva zemljotresa. 4.3.3. Unutrašnji efekti Pod unutrašnjim efektima se podrazumevaju uticaji: – visokih temperatura gasova, – požara, – hemijskih efekata. Pri eksploataciji izolovanih dimnjaka u režimima visokih temperatura gasova, potrebno je razmotriti efekte oksidacije i temperaturno opterećenje strukture uz proveru nosivosti. Požari se mogu javiti zbog nesagorenog goriva, oštećenja elemenata konstrukcije sistema ili zbog depozita. Kod izolovanih dimnjaka pri pojavi požara može doći do gubitka nosivosti pojedinih delova strukture. Hemijski efekti mogu negativno uticati na strukturu dimnjaka. Prisustvo SO3, fluorida i hlorida mogu značajno uticati na elemente strukture dimnjaka. Tabela 21. Stepen hemijskog opterećenja za gasove koji sadrže sumpor okside Stepen hemijskog opterećenja

Eksploataciono vreme u časovima po godini kada je temperatura površine u kontaktu sa gasovima ispod procenjene tačke rose za kiselinu +1°C

Nisko

< 25

Srednje

25–100

Visoko

>100


102

4.3.4. Sopstvena težina Pod opterećenjem od sopstvene težine podrazumevamo težinu svih stalnih primarnih i sekundarnih konstrukcionih elemenata, izolacije, pratećih vodova itd. Pri proračunu je potrebno odrediti maksimalne i minimalne vrednosti opterećenja od sopstvene težine.

PRILOG 4.1. PRORAČUN ČVRSTOĆE ČELIČNOG DIMNJAKA Slobodnostojeći čelični dimnjak je radi dobijanja osnove za proračun savremenim numeričkim metodama modeliran pomoću odgovorajućeg CAD softvera (slike 4.53, 4.54).

Slika 4.53. CAD model čeličnog dinjaka

O dimnjacima 4.indd 102

1.12.2011 15:47:38

103

H1 = 28 000

H = 42 000

O DIMNJACIMA

Slika 4.54. CAD model čeličnog dimnjaka CAD model je poslužio kao osnova za pravljenje proračunskog modela. Proračunski model se sastoji 17704 konačnih elemenata i 17744 čvorova. Modeliranje veza sa temeljnom pločom je urađeno na odgovarajućim čvorovima pri dnu konstrukcije. Diskretizacija je izvršena konačnim elementima tipa četvorougao (slika 4.55).


1.12.2011 15:47:40


104

Opterećenja proračunskog modela su modelirana kao koncentrisana ili P3 kontinualna u zavisnosti od karaktera. P2 P1 Sračunate vrednosti stanja napoN2 N1 na, deformacija, sopstvene frekvencije i elastične stabilnosti su izvršene za odSlika 4.55. Konačni element sa govarajuće slučajeve opterećenja. Reodgovarajućim Gausovim tačkama zultati su prikazani na slikama 4.47.4.60 u osnovnim jedinicama SI sitema za odgovarajuću vrstu rezultata. Brojne vrednosti koje se nalaze uz paletu boja na desnim stranama slika odgovaraju tačkama na prikazanoj konstrukciji iste boje. Međuvrednosti su linearno raspoređene shodno bojama na paletama. Izvršeni su sledeći proračuni: N4

N3

P4

– statički proračun usled sopstvene težine

– elatstična stabilnost usled sopstvene težine i dejstva vetra

– seizmičko opterećenje

– opterećenje od udara vetra

– određivanje sopstvenih frekvenci oscilovanja


1.12.2011 15:47:42

O DIMNJACIMA

105

Slika 4.56. Učestalost prvog soptvenog Slika 4.57. Pomeraji pri opterećenju od oblika oscilovanja konstrukcije sopstvene težine dimnjaka f = 1,08698 Hz


1.12.2011 15:47:44


106

Slika 4.58. Ekvivalentni naponi pri opterećenju od sopstvene težine


Slika 4.59. Elastična stabilnost pri opterećenju od sopstvene težine F = 108

1.12.2011 15:47:47

O DIMNJACIMA

Slika 4.60. Pomeraji pri opterećenju od sopstvene težine i vetra pravca istok-zapad


107

Slika 4.61. Ekvivalentni naponi pri opterećenju od sopstvene težine i vetra pravca istok–zapad

1.12.2011 15:47:47

108

Slika 4.62. Elastična stabilnost pri opterećenju od sopstvene težine i vetra pravca istok–zapad F = 47



Slika 4.63. Pomeraji pri opterećenju od sopstvene težine, vetra pravca istok–zapad i zemljotresa

1.12.2011 15:47:48

O DIMNJACIMA

Slika 4.64. Ekvivalentni naponi pri opterećenju od sopstvene težine, vetra pravca istok–zapad i zemljotresa


109

Slika 4.65. Pomeraji pri opterećenju od sopstvene težine i vetra pravca sever–jug

1.12.2011 15:47:49

110

Slika 4.66. Ekvivalentni naponi pri opterećenju od sopstvene težine i vetra pravca sever–jug



Slika 4.67. Elastična stabilnost pri opterećenju od sopstvene težine i vetra pravca sever–jug, F = 47

1.12.2011 15:47:50

O DIMNJACIMA

Slika 4.68. Pomeraji pri opterećenju od sopstvene težine, vetra pravca sever–jug i zemljotresa


111

Slika 4.69. Ekvivalentni naponi pri opterećenju od sopstvene težine, vetra pravca sever–jug i zemljotresa

1.12.2011 15:47:50


112

PRILOG 4.2. ČELIČNI DIMNJACI Prilikom projektovanja čeličnih dimnjaka moraju se uzeti u obzir sve okolnosti koje na to utiču. Na dimenzije dimnjaka prevashodno utiču zahtevi iz mašinskog projekta gde se vodi računa o brzini dimnih gasova kao i zahtevima za zaštitu čovekove okoline koji opredeljuju visinu dimnjaka. U saradnji projektanata mašinskih i građevinskih projekata dolazi se do optimalnih dimenzija dimnjaka. Oblici i primene dimnjaka Čelični dimnjaci se po načinu izvođenja mogu podeliti u tri osnovne grupe. • Čelični dimnjaci sa sajlama • Samostojeći čelični dimnjaci • Čelični dimnjaci sa dva plašta – Čelični dimnjaci sa sajlama se koriste na mestima gde ima dovoljno prostora (što je sve ređe) i gde je potrebno manje čelika za njegovo izvođenje. Dimnjak se fiksira sa tri sajle (3x120°) po obimu koje se vezuju za svoja tri temelja. Sajle su pri tlu opremljene zateznim navrtkama kojima se sajle drže u zategnutom stanju. – Samostojeći, čelični dimnjaci se koriste za manje visine. Pogodni su jer imaju samo jedan plašt koji odvodi dimne gasove u atmosferu. Radi stabilnosti dimnjaka, njegova stopa se učvršćuje posebnom konstrukcijom visine ~1/10 visine dimnjaka koja se sastoji od horizontalnih i vertikalnih čeličnih limova po obimu dimnjaka. Njihova prednost je to što su od dimnjaka sa dva plašta lakši za ~40 – 50 %. – Čelični dimnjaci sa dva plašta su najteži, ali su i najdugotrajniji. Unutrašnji plašt je cilindričnog oblika i ima funkciju dimnjaka i služi za odvod dimnih gasova. Radi svoje stabilnosti on se na određenim rastojanjima oslanja na spoljni, noseći plašt. Spoljni plašt je noseći element i ima funkciju obezbeđivanja stabilnosti dimnjaka. On ima konusni i cilindrični deo. Konusni deo koji se oslanja na ležišnu ploču je visine 1/3 – 1/4 visine dimnjaka i zavisi od područja gde se izvodi uzimajući u obzir seizmiku i uticaj vetra za to područje. Ostali deo spoljnjeg plašta je cilindričnog oblika do vrha dimnjaka. Prečnik donjeg dela konusa se određuje u zavisnosti od visine dimnjaka kao i prečnika cilindričnog dela spoljnjeg plašta. Razmak između unutrašnjeg plašta i spoljnjeg plašta na mestu gde je cilindričnog oblika je minimum 200 mm. Temelj dimnjaka Temelji dimnjaka su cilindričnog oblika projektovani da prime sve uticaje koje dimnjak kao objekat sa visokim težištem prenesi na njega – od vetra do seizmike. Dimenzije temelja se određuju u zavisnosti od dimenzija dimnjaka, uzimajući u obzir pomenuti vetar kao i seizmičku zonu. Ukoliko tlo na kome se betonira temelj nema dovoljnu nosivost, mora se prethodno izvršiti stabilizacija posteljice nabijanjem šljunka do potrebne zbijenosti. Pre toga potrebno je izvršiti bušenje tla na mestu temelja kako bi se dobio geološki sastav zemljišta i utvrdio maksimalni nivo podzemnih voda kao i da li su te vode agresivne. U temelje od armiranog betona se ugrađuju čelični anker nosači i anker kutije u koje dolaze ankeri za pričvršćivanje dimnjaka za temelj. Dimenzije ankera zavise od dimenzija dimnjaka.

O DIMNJACIMA

113

Dimnjak Dimnjaci se izrađuju od čeličnih limova propisanih kvaliteta koji se savijaju u cilindar i zavaruju. Dimnjak je ojačan prstenovima od valjanih čeličnih profila na razmaku od najviše 2000 mm. Razmak prstenova takođe zavisi od visine i prečnika dimnjaka. Kod jednoplaštnih dimnjaka (sa sajlama i samostojeći dimnjaci) debljina lima za izradu je minimum 8 mm, jer se mora uzeti u obzir i dodatak na koroziju. Kod dvoplaštnih dimnjaka debljina lima unutrašnjeg plašta je 6 mm, a debljina limova cilindričnog dela spoljnjeg plašta je minimum 7 mm. Debljina limova konusnog dela spoljnjeg plašta zavisi od visine i prečnika dimnjaka. Mora se uzeti u obzir da lim koji dolazi na ležišnu ploču mora biti najdeblji, jer on sa drugim horizontalnim i vertikalnim limovima formira noseću stopu dimnjaka. Dimnjak se izrađuje obično iz segmenata ne dužih od 6,00 m radi lakšeg transporta od radionice do mesta ugradnje. Segmenti se spajaju na montaži vodeći računa da se postigne apsolutna vertikalnost dimnjaka. Revizione platforme Dimnjaci su snabdeveni revizionim platformama; obavezno na vrhu, a kod većih visina i na međusobnom razmaku od najviše 20,0 m. Platforme služe za servisiranje dimnjaka (bojenje, zamena korodiranih delova), a platforma na vrhu dimnjaka veće visine i za zamenu pregorelih bezbedonosnih svetiljki koje upozoravaju pilote helikoptera i privrednih aviona na svoje postojanje i koje se nalaze na vrhu dimnjaka. Vrh dimnjaka iz istog razloga se boji u belo – crvena polja. Visina ovih polja zavisi od razmaka horizontalnih prstenova i iznosi od 1,2-2,0 m. Cilj je da se postigne upozoravajuća vidljivost. Platforme su po obodu snabdevene koturačama na kojima se prilikom servisiranja dimnjaka montiraju sajle koje nose mobilne galerije odakle se servisiranje obavlja. Do platformi se stiže penjalicama koje imaju leđobrane od čeličnih limova. Kod dimnjaka većih prečnika postoje i unutrašnje penjalice. One nemaju leđobrane. Spoljne penjalice započinju minimum 2,00 m iznad tla kako bi se sprečilo da se maloletne osobe penju na dimnjak. Antikoroziona zaštita i izolacija dimnjaka Izoluje se samo unutrašnji plašt sa spoljnje strane izolacijom od ”TERVOL” jastuka šivenih na ”MERKUR” pletivu d = 100 mm koji se brkovima od betonskog gvožđa Ø 6 mm fiksira po spoljašnjem obimu unutrašnjeg plašta. Spoljnji plašt se ne izoluje. Pre bojenja konstrukcija dimnjaka se čisti peskarenjem do metalnog sjaja, a zatim se boji dva puta silikonskim premazom otpornim na temperaturu do 250°C. Ulazni otvori i priključci dimnih kanala I spoljnji i unutrašnji plašt su snabdeveni ulaznim otvorima koji obezbeđuju pristup u unutrašnjost dimnjaka. Otvori su zatvoreni čeličnim poklopcima i zaptiveni azbestnim ili klingeritnim zaptivačima. Oni su takvih dimenzija da omoguće normalan ulaz kroz njih.


114

Priključci dimnih kanala omogućavaju vezu dimnjaka sa dimnim kanalima. Obzirom da je na mestima gde je priključak spoljni plašt oslabljen on se mora ojačati dodatnim limovima po obodu dimnog kanala. Ankerisanje dimnjaka Dimnjak se ankeriše ankerima koji se preko anker kutija i anker nosača ranije ubetoniranim u temelj vezuje za temelj. Prečnici ankera kao i dubina ankerisanja zavise od visine dimnjaka, seizmičke i vetrovne zone gde se se dimnjak izvodi. Ankeri su raspoređeni po obodu spoljnjeg i unutrašnjeg plašta, obično na rastojanju od po 45°. PRIMER PRORAČUNA DIMNJAKA VISINE H =25,0 m PREČNIKA Ø1400 mm Materijal za izradu dimnjaka: SRPS C.B0.500 (Č 0361-0363 = ČN 24 –B1), odnosno S235JRG2, S235JO ili S235J2G3 prema EN 10025. – Vertikalno opterećenje od sopstvene težine : – plašt dimnjaka δ = 8 mm: 1.40 ּ π ּ 0.628 ּ 25.0 = – ukrućenja i ograde : g1 =

69,00 kN 10,00 kN G = 79,00 kN

79,0 = 3,16 kN/m 25,0

Spoljni plašt dimnjaka od kote 0,0 do 25,0 m je konstantne debljine lima δ = 8 mm. – Horizontalni uticaji: – uticaji od vetra : Proračun po SRPS U.C7.110, U.C7.112 i U.C7.113. lokacija: Novi Sad

objekat : Industrijski teren: ravan kategorija terena : klasa hrapavosti „C“ dinamički koeficijent : Osrednjeni aerodinamički pritisak vetra: qm,T,z = 0.5 ρ (vm,50,10 Kt KT)2·10-3 S2z K2z= 0 300 kN/m2 w = qm,T,z Gz C + A A = 1,40 · 25 = 35,0 m2

kt = 1,0 ρ = 1,225 kg/m3 v = 35,0 m/s KT = 1,0 (T = 50 ) Sz = 1,0 K2z = 0,5 Gz = 2,0

115

w 3

b 25 = = 17,86 〈 25 d 40 cf = 0,9 za hrapavu površinu do 2 % d w1 = 0,30 ּ 2,0 ּ 0,9 ּ 1,40 = 0,756 kN/m usvojeno 0,80

w1

– Uticaji od seizmike : Na osnovu člana 78 pravilnika o tehničkim normativima za projektovanje i proračun objekata u seizmičkim područjima, odrediće se seizmička sila. kategorija objekta I :

w

2,5

w2 = 0,30 ּ 2,0 ּ 1,20 ּ 2,40 = 1,73 kN/m w3 = 0,30 ּ 2,0 ּ 1,20 ּ 3,40 = 2,45 kN/m ΣHw = 2,45 ּ 1,0 + 0,8 ּ 21,50 + ( 0,8 + 1,73 ) ּ 0,5 ּ 2,50 = 22,80 kN Mw = 2,45 ּ 24,50 + 17,2 ּ 13,25 + 3,16 ּ 1,0 = 291,40 kNm

21,5

kN/m

1

O DIMNJACIMA

2

Sik = kc · βi · ηik · Q kC = 0,05 koeficijent seizmičnosti ( srednje tlo ) βi =

0,75 0,75 = = 1,5 0,5 Ti

βi = 1,50 ⋅ 1,60 = 2, 4

ηik = 0,6 koeficijent zavisnosti od oblika oscilovanja i visinskog položaja građevine Sik = 0,05 ⋅ 2, 4 ⋅ 0,6 ⋅ Q = 0,072 ⋅ Q = 0,072 ⋅ 79,0 = 5,69 ≈ 5,70 kN hs =

25 = 12,5 m 2

MS = 5,70 ּ 12,5 = 71,25 kNm 1,5 ּ MS = 106,90 kNm < MW = 291,40 kNm DIMENZIONISANJE – Plašt dimnjaka : Normalna sila Momenat od vetra Horizontalna reakcija

N = 79,0 kN MW = 291,40 kNm H = 22,80 kN


116

A = (1, 402 − 138, 42 ) ⋅

I = (2404 − 1384 ) ⋅

W=

π = 349,67 cm 2 4

π = 1054160,0 cm 4 64

1054160 = 15,146 cm3 139, 20 2

ix =

1054160 = 54,9 cm 349,67

λx =

2 ⋅ 2500 = 91,07 54,9

λ=

91,07 = 0,980 92,9

8

1384

8

1400

kriva A ( χ = 0,890)

σix = 0,890ּ240 =21,36 kN/cm2 σn =

79,0 = 0, 225 kN/cm 2 349,67

σEx =

μx =

3,142 ⋅ 2, 4 ⋅ 105 = 2496 kN/cm 2 2 91,07

2496 = 11,093 0, 225

μx μ x −ν

=

11,093 = 1,0 11,093 − 1,33

⎛σ ⎞ ⎛ σ f ox = ⎜ ν − 1⎟ ⋅ ⎜ 1 − ix ⎜ ⎝ σ ix ⎠ ⎝ σEx

⎞ W ⎛ 24 ⎞ ⎛ 21,36 ⎞ 15146 −1 ⋅ 1− = 5, 28 cm ⎟⋅ = ⎜ ⎟⋅ ⎟ A ⎝ 21,36 ⎟⎠ ⎜⎝ 2496 ⎠ 349,67 ⎠

O DIMNJACIMA

117

β x ⋅ M x + N ⋅ f ox ≤ σ doz Wx μ x −ν μx

σN +

⋅

β x = 0,6 + 0, 4 ⋅

1. 0, 225 + 1,0 ⋅

M x1 291, 40 = 0,6 + 0, 4 ⋅ = 1,0 291, 40 M x2

0,8 ⋅ 291, 40 + 79,0 ⋅ 5, 28 = 0, 268 kN/cm 2 〈 σ doz 15,146

2. σu < σdoz 0,225 < 21,36 kN/cm2 3. max σ =

79,0 29140 + = 0, 226 + 1,92 = 2,15 kN/cm 2 〈 18,0 349,67 15146

– Kontrola stabilnosti na izbočavanje tankozidnih kružnih cilindričnih ljuski: σkr =

σd =

E ⋅δ r ⋅ 3 ⋅ (1 − μ ) 2

E ⋅δ r

(kN/m 2 )

α ⋅ σ kr 3 = ⋅ α ⋅ σ kr 4 γ′

σ kr = 0,605 ⋅

α0 =

= 0,605 ⋅

21000 ⋅ 0,8 = 145, 20 70

0,7 r 0,1 + 100 ⋅ δ

=

0,7 70 0,1 + 100 ⋅ 0.8

= 0,709

– za čisto savijanje : αβ = 0,1887 + 0,813 ּ 0,709 = 0,765 σe = 0,709 ּ 145,20 = 102,94 kN/cm2 › 2/3 σV – izvijanje u plastičnoj oblasti : ⎡ 1 ⎛ 2 ⋅ 24,0 ⎞ 2 ⎤ σ pl = 24,0 ⋅ ⎢1 − ⋅ ⎜ ⎥ = 23,80 kN/cm 2 ⎟ ⎢⎣ 3 ⎝ 3 ⋅ 102,94 ⎠ ⎥⎦


118

σ doz =

23,80 = 11,90 kN/cm 2 za ljusku bez ukrućenja 2,0

σ N = 0, 225 kN/cm 2

σ M = 11,90 − 0, 225 = 11,68 kN/cm 2

M max = 11,68 ⋅ 15,146 ⋅ 10−2 = 1769 kNm 〉 M w Usvojeno je ukrućenje dimnjaka na mestima nastavaka visine h = 600 cm. PRORAČUN ANKERA Z1′ ⋅ 1, 20 + 2 ⋅ Z 2′ ⋅ 0,85 = 291, 40 Z2 =

0,85 ′ ⋅ Z1 = 0,706 ⋅ Z1 1, 20

Z1 ⋅ 1,60 + 2 ⋅ 0,706 ⋅ Z1′ ⋅ 0,85 = 291, 40 35

Z1 =

291, 40 = 104,0 kN 2,80

85 120

120 120 140

Sila zatezanja se umanjuje od normalne sile (sopstvene težine): ΔG =

79,0 = 9,90 kN 8

Z1 = 94,50 kN Usvojeni ankeri M – 36 ( Ø36.....5,6 ) A = 10,17 cm2 N doz = 3,62 ⋅

π ⋅ 15,0 = 152,0 kN 〉 Z1 4

Dopušteni napon zatezanja u ankerima klase čvrstoće 5,6 prema DIN 18 800 σZIdoz = 15,0 kN/m2 σz =

1 94,5 ⋅ = 4,64 kN/cm 2 〈 15,0 2 10,17

O DIMNJACIMA

119

Usvojeni ankeri Ø 36 klasa 5,6 – minimalna dužina ankera: min la =

Z 1 94,5 1 ⋅ = ⋅ = 38 cm 2 d ⋅ π ⋅τ p 2 3,6 ⋅ 3,14 ⋅ 0,11

100

max la = 30 ⋅ d = 30 ⋅ 3,6 = 108 cm Usvojeno la = 150 cm Usvojeno 4 ugaona vara ( šava ) : 4

6 x 100

Z 1 ⋅ = 3,19 kN/cm 2 〈 σ doz 2 4 ⋅ 0,6 ⋅ (10 − 2 ⋅ 0,6)

10

τ II =

6 x 100

25

TEMELJ DIMNJAKA 220

σdoz = 250 kN/m2 Df = 3,0 m

e≤

d , 18

e≤

80

Dozvoljeni ekscentricitet rezultante na kontaktu sa tlom (prema članu 79 pravilnika za temelje građevinskih objekata) d , 12

320

50

420

sopstvena težina: 3, 202 ⋅ 2, 20 ⋅

4, 202 ⋅ 0,8 ⋅

π ⋅ 24,0 = 4

π ⋅ 24,0 = 4

(4, 202 − 3, 202 ) ⋅ 2, 20 ⋅

424,40 kN

265,90 kN π ⋅ 18,0 = 4

230,00 kN G = 920,30 kN

od dimnjaka : ΣV = 1000 kN

D = 79,00 kN


120

MW = 291,40 kNm H = 22,80 kN Mt = 291,40 + 22,80 ּ 3,0 = 359,80 kNm e=

359,80 4, 20 = 0,359 ≤ 1000 12

Ft = 4, 202 ⋅

π = 13,84 m 2 4

W = 4, 203 ⋅

π = 7, 27 m3 32

σ=

1000 359,80 ± = 72, 25 ± 49,50 13,84 7, 27

σ1 = 121,74 kN/m2 σ2 = 22,75 kN/m2 – Armatura temelja:

2Q - 188

220

RØ14/15

80

Ø6/20 radijalno RØ14/15 50

320 420

50

O DIMNJACIMA

121

TEHNIČKI OPIS DIMNJAKA VISINE 30,0 M ČIJI JE CRTEŽ PRILOŽEN U OVOM PRILOGU Prema zahtevima glavnog mašinskog projekta projektovan je čelični dimnjak sa dva plašta visine 30,0 m; prečnik unutrašnjeg plašta je Ø 1400 mm, spoljašnjeg Ø 1800 mm sa izolacijom od “TERVOL” jastuka šivenih na “MERKUR” pletivu d = 100 mm koja se brkovima od betonskog gvožđa Ø 6 fiksira po spoljašnjem obimu unutrašnjeg plašta. Spoljašnji plašt je noseća konstrukcija konzolnog tipa, koja prima sve horizontalne uticaje, kako od vetra tako i od seizmike; unutrašnji plašt služi za odvođenje dimnih gasova, vertikalno se oslanja na temelj, a bočno se oslanja u više tačaka na spoljašnji plašt (na dva mesta); ove veze su podužno pomerljive, čime se omogućava vertikalna dilatacija usled različitih temperatura unutrašnjeg i spoljašnjeg plašta. Unutrašnji plašt je projektovan kao cilindrična cev konstantnog prečnika od oslonca na temelj do vrha Ø 1400 mm, dok je spoljašnji plašt konstantnog prečnika od kote + 7,00 do vrha; kota + 30,00, pri čemu se od kote ± 0,00 do + 7,00 konusno sužava od prečnika pri osloncu Ø 3200 mm do prečnika Ø 1800 mm na + 7,00. Debljina lima unutrašnjeg plašta je 6 mm dok je debljina spoljašnjeg plašta 7 mm sem donjeg prstena za oslanjanje koji leži na ležišnoj ploči i koji je visine 1,00 m gde je debljina lima 18 mm. Spoljašnji i unutrašnji plašt projektovani su iz segmenata koji se na montaži međusobno zavaruju. Po visini dimnjaka date su penjalice sa leđobranom i dve revizione platforme na visini + 15,00 i + 29,00 m, kao i montažne penjalice u unutrašnjoj dimnoj cevi. Dimnjak je od čelika S235JRG2 (za limove) prema EN 10025 i S235JR (za profile) prema EN 10027-1. Pre bojenja konstrukcija se čisti peskarenjem do metalnog sjaja, a zatim se boji dva puta silikonskim premazom otpornim na temperaturu do 250°C. Veza unutrašnjeg plašta za temelj je preko 8 ankera M 24, dok je veza spoljašnjeg plašta sa temeljom preko 2 x 8 ankera M 56. Temelj dimnjaka je prečnika D = 4,70 m, visine H = 2,30 m, pri čemu je odignut od terena za 30 cm. Temelj je od betona MB 20, konstruktivno armiran zavarenim čeličnim mrežama ČBM 500/560 Q-188 (6,0 x 6,0 x 150 x 150). Anker kutije za vezu ankera dimnjaka sa temeljem fiksiraju se u oplatu temelja; voditi računa da se pri betoniranju temelja anker – kutije ne pomere i ne napune betonom; po montaži dimnjaka i dovođenja dimnjaka i ankera u konačan položaj, anker kutije zaliti na sledeći način. Materijal za zalivanje ankera u anker – kutijama. Izbor materijala za nalivanje (injektiranje) ankera obaviti prema dogovoru Investitora, Nadzornog organa i Izvođača radova. Može se upotrebiti odgovarajući oksidni malter ili samorazlivajući, sitnozrni cementni malter odgovarajuće granulacije (0-4 mm ili 0-7 mm), ako slobodni prostor u kućištu dozvoljava. Cementni malter za zalivanje ankera treba da sadrži superplastifikator, dodatak za kompenzaciju skupljanja, a agregat – punioc treba da bude kvarcni pesak ili drobljeni eruptivac, (na primer, EKSMAL, KARIBONE REOMAL, ALTEKS ili POLIMAG HK ).

122


Za odabrani materijal treba obezbediti dokaze o kvalitetu – izveštaje o ispitivanju. Materijal treba da poseduje sledeća svojstva: – Pritisna čvrstoća posle 3 dana minimun 45,0 MPa, – Pritisna čvrstoća posle 28 dana minimum 60,0 MPa, – Savojna čvrstoća posle 28 dana minimum 8,0 MPa. Projekat je izrađen na bazi važećih propisa i zakona o planiranju i izgradnji, kojih se mora pridržavati izvođač radova pri izradi i montaži, odnosno izgradnji objekta.

Projektovanje dimnjaka, dimovodnih sistema, kotlova i kotlovskih postrojenja izvodi MIK PROJEKT Beogradska 46, 11000 Beograd Tel: + 381/11/244– 9930 Faks: + 381/11/244-1188 e-mail: [email protected] www.mik-beograd.co.rs

O DIMNJACIMA

123

5. DIMNJACI U ZGRADARSTVU

5.1. OPŠTE O DIMNJACIMA U ZGRADARSTVU [5, 8, 9] 5.1.1. Razvoj dimnjaka Obično se smatra da istorija dimnjaka počinje otkrićem vatre, koja je bez sumnje značila civilizacijsku prekretnicu. Iza tog, sledila su mnoga druga razvojna otkrića, a što se dimnjaka tiče, već su Rimljani u svojim kupatilima gradili dimovode po načelima koja i danas važe. Prve dimnjačarske službe javljaju se u 15-tom veku, zbog čestih požara u tadašnjoj Evropi, pa se stoga kao preventiva uvode redovne kontrole i čišćenje ložišta i dimovoda. Tokom vekova, a posebno u razdoblju industrijskog razvoja, menjala su se ložišta i goriva, a time i dimnjaci. U početku je bilo dovoljno da su stabilni, vatrotporni i nepropusni, dok je danas, zbog sve većeg uvođenja gasa, važna i njihova otpornost na vlagu. Razvoj dimnjaka prema podlogama firme Schiedel Svojstva – Stabilnost – Vatrotpornost – Nepropustnost – Kiselootpornost – Toplotna izolovanost – Neosetljivost na vlagu – Stabilnost – Vatrotpornost – Nepropustnost – Kiselootpornost – Toplotna izolovanost – Stabilnost – Vatrotpornost – Nepropustnost – Kiselootpornost – Stabilnost – Vatrotpornost – Nepropustnost – Stabilnost – Vatrotpornost – Nepropustnost – Stabilnost – Vatrotpornost – Nepropustnost

Sistem – Izolovani dimnjak – Neosetljiv na vlagu

Prednosti – Univerzalnost – Neosetljiv na vlagu

– Troslojni izolovani dimnjak – Velika otpornost na niske temperature dimnih gasova

– Troslojni neizolovani dimnjak

– Kiselootpornost – Smanjeni otpor strujanja kroz cev

– Jednoslojni dimnjak od šupljih elemenata

– – – –

– Jednoslojni dimnjak od punog bloka – Jednoslojni zidani dimnjak

Manje materijala Manja težina Bolja izolovanost Jednostavna i brza montaža

124

5. Dimnjaci u zgradarstvu

Dimnjak je građevinska konstrukcija i sastavni je deo svakog postrojenja za loženje. Samo projektovanje i gradnju dimnjaka treba izvesti tako da ložište, spojni elementi i dimnjak budu međusobno usklađeni za sigurno i dugotrajno funkcionisanje ložišta. Dimovodnu instalaciju čine dimnjak, spojni komad i ostali konstruktivni elementi. Dimnjaci građevina visokogradnje razvijali su se u skladu s razvojem tehnologije građenja, vrstom goriva i životnim standardom. Polovinom 20-tog veka građevinarstvo je prešlo od tradicionalnog načina zidanja dimnjaka, na montažni sistem, ugradnju prethodno fabrikovanih dimnjačkih elemenata. Razvoj dimnjaka kroz istoriju pratio je vrste i tehnologije loženja, kao i potrebe čoveka za toplinom i komforom života. „Inteligentna“ rešenja odvoda dimnih gasova uz mogućnost dovođenja svežeg vazduha, čine da dimnjak danas pruža uslove za udobno življenje i istovremeno povećava vrednost kuće. 5.1.2. Izbor dimnjaka i zahtevi za dimnjake Problemima koje izaziva slabo planiran, izveden i održavan dimnjak, korisnici posvećuju premalo pažnje. Uobičajeno se o dimnjaku odlučuje pre nego što se razmišlja o sistemu grejanja. Posledice toga su slab rad grejnih tela i oštećenja dimnjaka. Izbor i dimenzionisanje dimnjaka mora biti usko povezano sa planiranjem zgrade i sistema grejanja. Osnovni zadatak dimnjaka je stvaranje potrebnog potpritiska radi dovođenja vazduha za sagorevanje goriva uređajima za grejanje, i radi odvođenja dimnih gasova koji nastaju u procesu sagorevanja. Kako je dimnjak jedan od najopterećenijih delova zgrade, on mora biti kvalitetno izveden. Izložen je visokim temperaturama, vlazi, kiselinama, nesagorelim ugljovodonicima koji izazivaju taloženje katrana, prahu i pepelu, vremenskim uticajima, posledicama čišćenja, a mora biti i seizmički siguran. Noseći deo dimnjaka mora normalnim korišćenjem dostići životni vek zgrade. Izbor dimnjaka Vrstu i veličinu dimnjaka određuje projektant na osnovu vrste i tipa uređaja za grejanje, vrste goriva, nazivne snage uređaja, režima grejanja, lokacije kotlarnice i visine zgrade. Ukoliko se na isti dimnjak planira priključiti više peći, za svaku pojedinu se moraju poznavati gore navedene karakteristike. Na osnovu nabrojanih karakteristika i zahteva određuje se vrsta dimnjaka, materijal dimne cevi, njen svetli presek, pojedini elementi dimovodnih sistema i položaj dimnjaka. Zahtevi za dimnjak Potpritisak dimnjaka Usled vuče dimnjaka u ložištu se stvara potpritisak i u njega dolazi potreban svež vazduh za sagorevanje. Zbog razlike u specifičnoj gustini dimnih gasova i okolnog vazduha javlja se uzgon koji uzrokuje podpritisak dimnjaka i strujanje dimnih gasova kroz dimnjak. Dimni gasovi imaju višu temperaturu nego okolni vazduh stoga su specifično lakši i dižu se. Što je viša temperaturna razlika između dimnih gasova i okolnog vazduha, i što je dimnjak viši, viši je i potpritisak. Kako pri radu uređaja za grejanje ne bi došlo do nepotrebnih teškoća mora se kod gradnje dimnjaka definisati njegova minimalna visina, i što manje hlađenje dimnih gasova. Minimal-

O DIMNJACIMA

125

na visina dimnjaka zavisi od vrsti goriva i vrsti uređaja za grejanje, kao i od ugla i visine krova. Hlađenje dimnih gasova može se efikasno sprečiti pravilnim dimenzionisanjem dimnjaka i dodatnom toplotnom izolacijom dimnjaka odnosno dimnjačke cevi. Potpritisak dimnjaka mora biti viši od svih otpora koji nastaju u uređaju za grejanje, priključku dimnjaka i samom dimnjaku. Ako taj uslov nije ispunjen, potpritisak dimnjaka nije dovoljan; zbog toga dimni gasovi zaostaju u dimnjaku što prouzrokuje teškoće. Potisni naponi u dimnjaku zavise od oblika preseka dimnjaka, kvaliteta i materijala unutrašnje površine cevi dimnjaka, oblika dimnjaka i njegovog priključka. Kod grejnih uređaja na tečno ili gasovito gorivo s gorionikom sa natpritiskom, deo otpora savladava gorionik. Kod atmosferskih gorionika potpritisak dimnjaka ne sme direktno uticati na rad gorionika, pa se zbog toga kod takvih uređaja ugrađuju regulatori promaje. Zaštita od požara Dimni gasovi, koji izlaze iz peći u dimnjačku cev ili direktno u dimnjak, imaju visoku temperaturu. Zidovi dimnjaka se vremenom jako zagreju, pa zbog toga moraju biti izrađeni od materijala koji su temperaturno postojani i vatrootporni. Kako se na zidovima dimnjaka sakupljaju nesagoreli čvrsti delovi dimnih gasova (čađ, katran, itd.), u dimnjaku može doći do samopaljenja tih delova. Tada temperature mogu porasti do 1000°C. Požarna bezbednost osigurava se pravilnom izgradnjom dimnjaka, primerenim izborom materijala dimnjačke cevi i toplotne izolacije. Mora se obezbediti da je dimnjak dovoljno udaljen od svih zapaljivih materijala. Održavanje i sanacija dimnjaka Dimnjak je potrebno, zajedno sa ostalim dimovodnim uređajima, redovno održavati. Kod ložišta na čvrsta i tečna goriva dimnjak je potrebno čistiti jednom mesečno. Kod gasovitih goriva dva puta u sezoni grejanja. Dimnjak mora čistiti ovlašćeni dimničar, koji obavlja i pregled dimnjaka i upozorava na moguća oštećenja. Radi boljeg iskorišćenja kotla i manjih gubitaka toplotne energije u vreme mirovanja kotla mora se u priključak na dimnjak iza uređaja za grejanje ugraditi termička klapna. Motorne klapne se ugrađuju kod gasnih ili uljnih gorionika sa natpritiskom, a kod protočnih grejača sa atmosferskim gorionicima ugrađuje se bimetalna klapna. Sanacija dimnjaka potrebna je kad je dimnjak počeo da propada i njegova oštećenja su takva da ugrožavaju požarnu i sanitarnu bezbednost zgrade i njenih stanara. Ako oštećenja dimnjaka nisu tako ozbiljna, dimnjak je moguće jednostavno sanirati umetanjem čelične cevi. U slučaju da takva sanacija nije moguća, dimnjak se mora delimično ili sasvim srušiti i izgraditi novi. Sanacija dimnjaka je gotovo uvek potrebna pri prelazu na loženje gasovitim gorivom. Pre priključenja gasnog uređaja za grejanje na gasovodnu mrežu investitor mora od ovlašćenog dimničarskog preduzeća dobiti saglasnost i mišljenje o usklađenosti postojećeg dimnjaka. Ukoliko dimničarsko preduzeće ne izda potrebnu saglasnost, dimnjak je potrebno sanirati u skladu sa njihovim preporukama.

126


Dodatni zahtevi Ako se gradi ili sanira dimnjak, dobro je znati da se na jednu dimnu cev može priključiti: – najviše tri uređaja za grejanje do toplotne snage 20 kW; – najviše tri uređaja za grejanje sa atmosferskim gorionikom na gas do toplotne snage 30 kW; – samo jedan uređaj za grejanje na čvrsta goriva toplotne snage iznad 20 kW; – samo jedan uređaj za grejanje sa gasnim atmosferskim gorionikom toplotne snage iznad 30 kW; – samo jedan uređaj za grejanje sa gorionikom sa natpritiskom; – samo jedan uređaj za grejanje sa otvorenim ložištem. Ima još nekoliko zahteva koji se moraju poštovati pri gradnji dimnjaka: – najmanji svetli presek dimne cevi je 100 cm2, odnosno prečnik 11 cm; – najmanji svetli presek zidane cevi je 13,5x13,5 cm; – najmanja efektivna visina dimnjaka za uređaje za grejanje sa atmosferskim gorionikom na gas je 4 m; – najveća dozvoljena udaljenost između donjeg i gornjeg priključka na dimnjak je 6,5 m; – izlaz dimnih gasova iz dimnjaka mora biti najmanje 1 m iznad zapaljivih materijala. 5.1.3. Sanacija dimnjaka Sanacija dimnjaka Nagli razvoj uređaja za grejanje u poslednjih 20 – 25 godina izazvao je i velike promene u konstrukciji i funkcionisanju dimnjaka. Što zbog dotrajalosti, što zbog sve viših cena energenata, postepeno su i sa našeg tržišta nestali kotlovi i bojleri napravljeni u vreme jeftinog goriva, a pojavili su se novi, tzv. niskotemperaturni i kondenzacioni uređaji koji zahtevaju obavezno prilagođavanje i modernizaciju dimnjaka. Pri tome, i kod nas se, mada suviše sporo, menjaju zakoni i norme, pa sve više starih sistema grejanja i klasičnih dimnjaka postepeno ispada iz zakonskih okvira. Naravno, nemoguće ih je zabraniti dekretom, ali važeći propisi već sada sprečavaju ugradnju i upotrebu svega što ne zadovoljava neophodni nivo sigurnosti. Nekada je najveći problem bila visoka temperatura dimnih gasova i briga o zaštiti od požara. To postoji i danas, ali najviše znanja i umeća zahteva uspostavljanje uzgonskog strujanja mnogo hladnijih produkata sagorevanja u dimnjačkoj cevi smanjenog prečnika. Kako bi u dimnjaku dimni gasovi strujali odozdo prema gore, nužno je uspostaviti uzgonsko strujanje. Ako je visinska razlika između priključka ložišta i gornjeg otvora dimnjaka velika, u normalnim uslovima će razlika u pritisku na razmaku od pet, šest i više metara prirodno pomoći da dimnjak povuče. Sve se zasniva na poznatoj činjenici da topliji vazduh ima manju masu od hladnog vazduha jednake zapremine, pa je topliji lakši i podiže se u vis. Što je vazduh na izlazu iz peći, kotla ili bojlera topliji, lakše će potisnuti hladniji vazduh u dimnjačkoj cevi i hladni čep u izloženom delu dimnjaka iznad krova – i uspostaviti trajno uzgonski strujanje.

O DIMNJACIMA

127

Kako je dimnjak vekovima bio deo zida, vertikalni kanal koji masivnom strukturom prolazi kroz nekoliko spratova, na svakom početku sezone grejanja drvetom, ugljem ili ložnim uljem, bilo je mnogo dima u stanu, duvanja u ložište i čekanja da dimnjak povuče. Kad bi konačno vreli dimni gasovi zagrejali opeke u dimnjačkoj cevi, loženje se mesecima odvijalo bez problema. Jednom uspostavljeno uzgonsko strujanje funkcionisalo je i bez vatre, usisavanjem toplog vazduha iz grejanog stana koji je trajno osiguravao relativno povišenu temperaturu kućnih zidova sa dimnjacima. Međutim, šta učiniti sa savremenim ložištem u kojemu se toplotna moć goriva iskorišćava do krajnjih granica pa u dimnjak dospevaju mnogo hladniji dimni gasovi, ponekad tek neznatno topliji od ljudskog tela? To je najizraženije kod energetski najštedljivijih, tzv. kondenzacionih kotlova s učinkom od čak 107 % (procentnih poena). Kako bi se osigurao efikasan dotok vazduha i izvlačenje dimnih gasova, gorionik kotla opremljen je ventilatorom, a relativno hladnije dimne gasove, iz kojih je izvučena sva toplota pa i toplota kondenzacije, na nekim se kotlovima potiskuje i ventilatorom na priključku dimnjaka. Podrazumeva se da nova tehnika zahteva preciznu kontrolu i održavanje celog sistema u vrlo uskim područjima temperatura i pritisaka. Svako odstupanje prema nižoj ili višoj temperaturi, kao i oscilacije u pritisku vazduha nepovoljno se odražavaju na rad kotla, potrošnju goriva i hemijski sastav dimnih gasova. U tome se krije i glavni argument za primenu dobro usklađenih kombinacija gde su kotao i dimnjak jedinstvena celina. Model bez usklađenja i dovoljnih materijalnih sredstava najčešće smanjuje učinak kotla i poskupljuje grejanje. U pitanju su složeni termodinamički procesi, pa projekat i izvođenje treba poveriti stručnjacima. Posebno je značajno što je danas obavezna kontrola hemijskog sastava dimnih gasova pri čemu emisiju CO2, NOx i sumpornih jedinjenja treba održavati na optimalnom nivou. Osim toga, danas se više pažnje posvećuje izolaciji zgrade i zaptivanju prozora i vrata, pa dotok svežeg vazduha u gorionik treba obezbediti posebnim cevima, a funkcionisanje sistema stalno kontrolisati. U tome savremeni troslojni dimnjaci nude nova konstrukcijska rešenja, ali njih je lakše postaviti u novogradnji nego ih naknadno ugrađivati u staru zgradu. Naime, samostojeći ili novi dograđeni dimnjak ima veliku masu i zahteva zaseban temelj ili pojačanje noseće konstrukcije na mestu postavljanja. Zbog toga su razvijeni i najnoviji sanacioni sistemi kojima se stari neprikladan i dotrajali dimnjak može relativno lako prilagoditi novim zahtevima. Izvođenje sanacije dimnjaka Pri sagorevanju ložnog ulja i gasa u dimnjačku cev dospevaju jedinjenja ugljenika, vodonika i sumpora, koja u kombinaciji sa neizbežnom vodenom parom stvaraju kiseline i neke složenije, vrlo agresivne i otrovne materije. Sve to utiče na strukturu zidova dimnjačke cevi, a u hladnom dimnjaku se pojavljuje i obilje kondenzata vodene pare koji se vezuje sa oksidima u dimnim gasovima stvarajući kiseline. Ta se agresivna žitka smesa cedi niz dimnjak, prodire u strukturu zida, uništava malter, stvara smrdljive fleke na spoljnim i unutrašnjim zidovima, a popravka gotovo da i nije moguća. Uzrok te pojave je u činjenici da u svakom gorivu, negde više, a negdje

128


manje, ima ugljenika, azota, sumpora i vode koja se sagorevanjem pretvara u vodenu paru. Sa tog stanovišta drvo je najpogodniji iako ne i napraktičniji energent. Nažalost, kod nas je gotovo nepoznato loženje drvnim peletima koje se u mnogim zemljama potvrdilo kao idealna verzije za grejanje čvrstim gorivom, jer omogućava primenu najsavremenijih ložišta sa efikasnim sagorevanjem i minimalnim zagađenjem atmosfere. U vreme klasičnih ložišta sa čvrstim gorivom dimni gasovi su bili izrazito topli, a i sam način sagorevanja pretpostavljao je obilno strujanje vazduha. Tada se kondenzat pojavljivao samo u dimnjacima koji su nepromišljeno napravljeni u spoljnom zidu ili u improvizovanim dimovodima od betonskih i limenih cevi. O dodatnoj toplotnoj zaštiti dimovoda nije se razmišljalo. Problemi su počeli s masovnom primenom dodatnih uljnih ložišta koja su u relativno kratkom roku obilnom kondenzacijom pare iz dimnih gasova teško oštetila hiljade dimnjaka. I dok su nekada posledice kondenzata bile vidljive na delu dimnjaka iznad krova ili u negrejanom potkrovlju, sniženjem temperature dimnih gasova kondenzat se pojavljuje u sve nižim delovima dimovoda, a ponekad i neposredno iznad priključka. Stoga savremeni dimnjaci imaju na donjem kraju izliv kondenzata, a kontaminirana tečnost se najpre hemijski neutrališe i filtrira, pa tek posle toga ispušta u kanalizaciju. Očigledno, dimnjaci više nisu mrtva cev u zidu, već vrlo dinamičan sistem koji zahteva nova tehnička rešenja, stalnu pažnju i bolje održavanje. Pošto dimovodi u većini naših gradova sagrađeni od pune opeke, problemi sa unutrašnjom erozijom dimovoda poprimaju zabrinjavajuće razmere i nepovoljno utiču na opštu modernizaciju zgrada, štednju goriva i primenu savremenih sistema grejanja. Štaviše, nagrižena i smrvljena opeka dimovoda u nosećim zidovima preti ponegde urušavanjem zgrada. Doduše, oštećeni i dotrajali dimnjaci bi se mogli ponovo sazidati vatrootpornim, kiselo otpornim i vodootpornim opekama, ali takvi bi građevinski zahvati zahtevali nesrazmeran trošak i dugotrajnu gradnju, a nije isključena ni statička destabilizacija zgrade. Zbog toga savremena sanacija dimnjaka pretpostavlja tehnička rešenja kojima ne treba preveliki građevinski zahvat. Uglavnom je reč o sistemima dodatnih cevi koje se uvlače u stari dimovod. Srećom, savremeni niskotemperaturni kotlovi zahtevaju dimovode koji su znatno manjeg poprečnog preseka od uobičajenih zidanih, pa smanjenje otvora sa 14x14 cm na kružnu cev unutrašnjeg prečnika od 10 ili čak 8 cm nije problem. Ni povećanje prečnika dimovoda nije više nepremostiv problem jer pneumatske glodalice za proširenje kanala u zidu omogućavaju izradu dubokih kružnih bušotina punom visinom dimnjaka. Tim postupkom se može proširivati toliko da se u zidovima dimnjaka izrađenog od opeka izradi otvor koji stanjuje zid do trećine njegove izvorne debljine.

5.2. POLAZNA UPUTSTVA ZA PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE DIMNJAKA 5.2.1. Opšta uputstva Dimnjak – važan sastavni deo grejnog sistema Dimnjak je važan sastavni deo svakog grejnog sistema. Pošto se dimnjak proteže od podruma do vrha krova, naknadne izmene na dimnjaku izazivaju velike troškove.

O DIMNJACIMA

129

Ložište, vezni element i dimnjak moraju biti međusobno usklađeni Projektovanju i izgradnji dimnjaka trebalo bi pažljivo i odgovorno pristupiti. Ložište, vezni elementi i dimnjak moraju se međusobno uskladiti, kako bi se obezbedilo pouzdano, sigurno i trajno funkcionisanje ložišta. U obzir treba uzeti najrazličitije zahteve Pored potrebne statičke stabilnosti, protivpožarne zaštite i termodinamike, danas treba uzeti u obzir mnoge građevinsko-fizičke zakonitosti koje nastaju u građevinskim materijalima usled toplotnog opterećenja i naprezanja od vlage, a pod uticajem gasova sagorevanja. Kako bi se svi ti zahtevi zadovoljili, potrebno je projektovati i izraditi univerzalno upotrebljiv sistem dimnjaka. U nastavku navodimo područja primene pojedinih sistema dimnjaka Schiedel, sa namerom da vam olakšamo izbor prilikom donošenja odluke. Broj dimnjaka Za stambeni objekat uvek treba planirati i sagraditi više dimnjaka. Na taj način stanari imaju mogućnost da stambeni prostor pored centralnog grejanja pojedinačne prostorije greju kaljevim pećima ili kaminima. Time se pruža mogućnost grejanja stana dodatnim ložištem (u slučaju kvara na sistemu centralnog grejanja ili prekida dovoda energenta – gasa, električne energije). 5.2.2. Dimenzionisanje Značajan faktor pri projektovanju jeste pravilno dimenzionisanje dimnjaka. U obzir treba uzeti da svaki grejni sistem radi optimalno samo u slučaju odgovarajućeg preseka dimnjaka. Ložište, vezni element i dimnjak moraju međusobno biti usklađeni. Za grejanje na čvrsta goriva obično su potrebni veći preseci dimnjaka u poređenju sa grejanjem na ložno ulje ili gas. Detaljni dijagrami sa presecima nalaze se u poglavljima pojedinih dimnjačkih sistema. Pravilan položaj dimnjaka Položaj ložišta određuje gde će se dimnjak nalaziti. Po pravilu, položaj dimnjaka treba izabrati tako da se nalazi što bliže slemenu. To predstavlja određene građevinsko-tehničke i funkcionalno-tehničke prednosti. Deo dimnjaka koji se nalazi iznad krova i koji je izložen vetru je relativno kratak. Usled toga, troškovi u vezi sa zaštitom završetka dimnjaka od nepovoljnih vremenskih prilika i obezbeđivanjem stabilnosti, su niski. Vuča u dimnjaku je ravnomernija, a uticaj vetra na vuču najmanji. 5.2.3. Priključak na kanalizaciju Kod savremenih niskotemperaturnih kotlova (pogotovo kod kondenzacionih kotlova) u dimnjaku nastaju veće količine kondenzata koje treba odvoditi. Zakonodavac je za takva ložišta već doneo propise o odvodu kondenzata. Suština jeste da treba pitanju odvođenja kondenzata i atmosferske vode posvetiti odgovarajuću pažnju. U tu svrhu trebalo bi pored dimnjaka planirati odgovarajući priključak na odvodnu mrežu.

130


Slika 5.1. Preporuke za izbor dimnjaka, 1 – dimnjak za centralno grejanje, 2 – dodatni dimnjak, 3a – termokanal, 3b – termoprekidni element, 3c – termopostolje Odvod kondenzata Za kondenzat treba predvideti priključak na odvodnu mrežu sa prečnikom 40 mm. Kod dimnjačkog sistema Absolut sifon je već ugrađen u osnovnoj stopi dimnjaka. Kod ostalih sistema treba ga predvideti ispod estriha.

Slika 5.2. Odvod kondenzata

Izrada priključka za vratanca za čišćenje Kod izrade priključka za vratanca za čišćenje isto tako treba voditi računa o odgovarajućoj pokretljivosti keramičkog priključka, u skladu sa uputstvom za montažu, jer ina-

O DIMNJACIMA

131

če prilikom temperaturnog širenja cevi dimnjaka dolazi do oštećenja. Međutim, to ne važi samo za keramički okvir vratanca, već i za sama vratanca za čišćenje. Važno je da se upravo na tom mestu obezbedi potrebna dilatacija (pokretljivost). Zato treba plašt dimnjaka iznad priključka za vratanca iseći tako da između keramičkog okvira i plašta dimnjaka bude najmanje 3 cm prostora. Položaj vratanca za čišćenje utvrđen je građevinskim propisima. Preporučuje se konsultacija sa lokalnim majstorom – dimničarom. U EU propisan je slobodan pristup za čišćenje i inspekciju dimnjaka, zato u višestambenim objektima zahtevaju da se vratanca nalaze u zajedničkim prostorijama. 5.2.4. Izrada priključka za dimnu cev Za nesmetan rad ložišta potrebna je odgovarajuća izrada priključka za dimnu cev. Važno je da nastavak za priključak dimne cevi ne bude fiksiran, a takođe treba u tom delu obezbediti slobodnu pokretljivost dimne cevi u nastavku priključka. U slučaju odstupanja od uobičajenih visina priključaka preporučuje se konsultacija sa stručnjakom – keramičarem, instalaterom, proizvođačem kotlova itd. Ako nije poznata vrsta peći, odnosno visina priključka za peć, montaža dimnjaka može da se uradi i bez priključka, a naknadno se ugrađuje po postupku koji je prikazan u uputstvu za montažu proizvođača dimnjaka.

Slika 5.3. Vratanca za čišćenje

Slika 5.4. Priključna dimna cev

Dimna cev Dimna cev povezuje izlaz ložišta sa priključkom na dimnjak. Da bi gubici toplote i vuče bili što manji moraju dimne cevi biti što kraće sa dobrom toplotnom izolacijom. Promena pravca izvodi se korišćenjem elemenata sa što manjim protočnim gubicima. Kod sistema za centralno grejanje, posebno kod postrojenja na čvrsta goriva, svrsishodno je da se priključak za dimnjak izvede pod uglom od 45°. Dodatna toplotna izolacija sprečava prebrzo hlađenje gasova sagorevanja i poboljšava vuču.

132


Razmak do zapaljivih delova Kod dimne cevi od velike je važnosti razmak do zapaljivih delova, koji je regulisan standardima. Dovođenje vazduha u prostor sa ložištem Dovoljna količina vazduha za sagorevanje preduslov je za bezbedan i nesmetan rad ložišta i besprekorno odvođenje gasova sagorevanja u atmosferu. Vazduh koji je potreban za sagorevanje u ložištu mora se stalno razmenjivati sa vazduhom koji dolazi spolja. O tome treba voditi računa i kod pojedinačnih ložišta. Uslovi dovođenja i odvođenja vazduha regulisani su građevinskim propisima. Takođe, pojedinačnim građevinskim propisima regulisani su tehnički uslovi za projektovanje kotlarnice. Spoj dimnjaka sa konstrukcijom zgrade U zavisnosti od okolnosti, odnosno položaja dimnjaka, uvek se javljaju kontakti i spojevi sa ostalim elementima na objektu. Postoje pravila na koja treba obratiti pažnju.

Slika 5.5. Spoj dimnjaka sa konstrukcijom zgrade

O DIMNJACIMA

133

Spoj sa zapaljivim elementima zgrade Zapaljivi elementi ne smeju neposredno dodirivati dimnjak. Razmak je regulisan građevinskim propisima i iznosi 5 cm, odnosno 2 cm, ako se između zapaljivog elementa i dimnjaka nalazi nezapaljiv materijal. Posebna pažnja pridaje se vratancima za čišćenje i u tu svrhu građevinski propisi sadrže tačne odredbe – razmak, po pravilu, mora da bude 50 cm. Izrada spojeva između dimnjaka i konstrukcije zgrade Procenu priključenja na druge elemente zgrade treba izvršiti sa svih aspekata, a ne samo s aspekta protivpožarne zaštite. Zbog različitih građevinskih materijala važno je da se priključenje na druge elemente konstrukcije obavi odgovarajućim sredstvima, uz mere za sprečavanje nastanka pukotina.

Slika 5.6. Moguće varijante izvođenja u unutrašnjosti zgrade

134


Provođenje kroz etažnu ploču Usled temperaturnih promena i posledičnih termičkih dilatacija dimnjak ne sme da bude kruto vezan za etažnu ploču. Zbog toga treba otvor na mestu prolaska dimnjaka kroz ploču izraditi tako da je približno 3 cm sa svake strane veći od spoljnih dimenzija dimnjaka. Otvor koji ostaje posle ugradnje treba ispuniti čvrstim pločama od nezapaljive mineralne vune. Zbog sve češće gradnje drvenih montažnih objekata moraju se poštovati protivpožarni zahtevi. Schiedel dimnjaci sa keramičkim cevima otporni su na izgaranje čađi i sertifikovani prema SRPS EN 13063-1:2011. Ovaj standard traži da takvi dimnjaci budu odmaknuti od zapaljivih materijala najmanje 50 mm. Ovaj razmak treba poštovati i kod zidova od zapaljivih materijala pored kojih su dimnjaci sagrađeni.

Slika 5.7. Provođenje kroz etažnu ploču Izolacija u hladnom području Zbog sve većih zahteva koja moraju ispunjavati uređaji u sistemima za grejanje, a time i dimnjaci, preporučuje se dodatna toplotna izolacija dimnjaka u hladnom području. Upravo kod niskotemperaturnih kotlova i kod grejnih uređaja građevinska fizika nalaže dodatnu izolaciju debljine 3 do 5 cm na onom delu dimnjaka koji se nalazi izvan zgrade i u negrejnom delu potkrovlja. Dimnjaci na spoljnoj strani zida Za dimnjake koji se nalaze na spoljnoj strani zida, bez obzira na vrstu priključenog ložišta, preporučuje se dodatna toplotna izolacija po celoj visini. Treba voditi računa o odgovarajućem izvođenju u skladu sa građevinskom fizikom, a posebno o zadovoljavajućoj statičkoj stabilnosti. Visina dimnjaka iznad krova Visine dimnjaka iznad krova iz bezbednosnih, arhitektonskih, a pre svega, iz funkcionalnih razloga, propisane su standardima SRPS EN 13216-1:2011. i EN

O DIMNJACIMA

135

1443:2011. Na objektu najznačajniji je položaj dimnjaka u odnosu na sleme. Takođe treba uzeti u obzir uticaje susednih objekata (što je naročito značajno kod sabijenih naselja) i konfiguraciju terena (strmine, vetrovita područja, ispostavljeni položaji itd.).

Slika 5.8. Izolacija dimnjaka u hladnom području S obzirom na različite nagibe krovova danas se koriste dva načina određivanja visine dimnjaka iznad krova. Prvi je namenjen za krovove sa uglom nagiba manjim od 20° a visina dimnjaka iznad krova u tim slučajevima je jedan metar iznad krovne ravni. U tu grupu spadaju i ravni krovovi. Drugi je namenjen za krovove sa uglom nagiba preko 20°. Pravila su prikazana na skici: 5.2.5. Statička stabilnost sistema Deo dimnjaka koji se nalazi iznad krova ispostavljen je delovanju vetra i treba, shodno tome, da bude stabilan. Kod modela Schiedel dimnjaka ABSOLUT, UNI*** plus, MULTI i QUADRO već su uzete u obzir mere koje, sa građevinskog gledišta, omogućuju optimalnu statičku stabilnost. U uglovima plašta dimnjaka nalaze se otvori u koje mogu da se postave armaturne šipke, koje se zatim zalivaju malterom. Dimnjake sa slobodnom visinom iznad krova do 0,75 m ne treba armirati. Od visine 0,75 do 1,5 m u dva dijagonalno ležeća ugaona otvora treba ubaciti rebrastu armaturu Ø 8 mm. Iznad visine od 1,5 m moraju se armirati sva četiri ugaona otvora dimnjaka. Na taj način obezbeđuje se dodatna stabilnost dimnjaka, pogotovo ako je njegova visina veća od jednog metra iznad krova.

136


Slika 5.9. Visina dimnjaka iznad krova

Slika 5.10. Statička stabilnost sistema

O DIMNJACIMA

137

Obezbeđivanje statičke stabilnosti dimnjaka Građevinski propisi nalažu da svi ugrađeni građevinski elementi moraju biti statički stabilni, a tu se ubrajaju dimnjaci zajedno sa obradama dimnjaka iznad krova. Ovi elementi moraju biti otporni na delovanje sile vetra i snega. U tu svrhu Schiedel nudi novo osmišljen držač dimnjaka Standard u kombinaciji sa setom za ojačanje. Držač dimnjaka predstavlja zadnji, odnosno gornji oslonac dimnjaka u području krovne konstrukcije, što statički deluje veoma pozitivno. Značajna je i njegova protivpožarna funkcija, jer sprečava drvene elemente krovne konstrukcije da budu u direktnom kontaktu sa dimnjakom. Set za ojačanje služi armiranju dimnjaka u ugaonim otvorima plašta dimnjaka i daje statičku stabilnost slobodnog dela dimnjaka iznad krova. Po pravilu, set za ojačanje ugrađuje se tako da je armirana visina dimnjaka ispod prelaska dimnjaka kroz krovnu konstrukciju (gornji oslonac dimnjaka) najmanje jednak slobodnoj visini dimnjaka iznad krova. Ugrađivanjem obe komponente može se bezbedno graditi dimnjak visine do 3 m iznad krova.

5.3. DIMNJACI PREMA VRSTI UPOTREBLJENOG GORIVA 5.3.1. Ložišta na čvrsta goriva Izbor sistema dimnjaka za ložišta na čvrsta goriva Kod ložišta na čvrsta goriva treba ugraditi kvalitetne, troslojne dimnjake koji su otporni na visoke temperature i na kondenzaciju gasova sagorevanja, kako bi zadovoljili potrebe savremenih grejnih uređaja. Sigurno i pouzdano sagorevanje Taj zahtev je posebno značajan kod grejanja na čvrsta goriva. U slučaju nepravilnog rada na unutrašnjoj strani cevi dimnjaka stvaraju se obloge čađi i katrana koje čišćenjem klasičnim alatom ne možemo ukloniti. Čađave naslage mogu se odstraniti samo paljenjem u dimnjaku. Za vreme sagorevanja u unutrašnjosti dimnjaka stvara se temperatura viša od 1000°C, a za materijale dimnjaka to je veliko opterećenje. Upravo zbog toga je veoma važan kvalitet tehničke keramike od koje su napravljene cevi dimnjaka. Visokokvalitetni materijali koje koristi Schiedel obezbeđuju optimalno funkcionisanje kod ovako jakih opterećenja. Priključak na dimnjak Kod grejnih uređaja na čvrsta goriva treba obezbediti brzo i optimalno odvođenje gasova sagorevanja, zato se priključak na dimnjak ugrađuje pod minimalnim uglom. Kod otvorenih kamina je naročito važno da je taj ugao od 45°. Usled termičkih dilatacija posebna pažnja pridaje se pokretljivosti veznog elementa na mestu priključivanja na cev dimnjaka. 5.3.2. Ložišta na ložno ulje Centralno grejanje na ložno ulje je jedan od oblika grejanja kod nas. Ovi sistemi imaju visok stepen automatizacije, ali, ipak, nisu masovno prisutni u individualnim porodičnim kućama.

138


Slika 5.11. Priključak na dimnjak Zahtevi u pogledu dimnjaka Zbog sve kvalitetnijih kotlova vremenom su se promenili i uslovi izgradnje dimnjaka. Za savremene niskotemperaturne kotlove potreban je sistem dimnjaka izuzetno visokog kvaliteta, koji će biti otporan na kiseline i vlagu. Dimnjak otporan na vlagu Kod niskotemperaturnih kotlova u dimnjaku može da se stvori velika količina kondenzata koji ne sme da prouzrokuje štetu na dimnjaku. Zato izgradnja sistema dimnjaka koji su otporni na vlagu predstavlja nužnost. Priključak za peć Za brzo i sigurno odvođenje gasova sagorevanja priključak kotla trebalo bi da omogući odgovarajuću provodnost gasova sagorevanja. Zbog toplotnog širenja na mestu ugradnje priključka za cev dimnjaka moramo posebno da pazimo na odgovarajuću pokretljivost. Regulator vuče sa eksplozivnom klapnom Regulator vuče je izuzetno značajan element regulacije u tehnici dimnjaka na koji se obično zaboravlja. Njegova upotrebna svrha najviše dolazi do izražaja kod ložišta sa atmosferskim načinom delovanja (pre svega, kod čvrstih goriva), gde je kolebanje strujanja gasova sagorevanja kroz dimnjak veoma izrazito. Njegov zadatak je da izjednači kolebanja u vuči i time stabilizuje pritisak u grejnom sistemu.

O DIMNJACIMA

139

Regulator vuče može se ugraditi u priključak cevi dimnjaka ili u dimnjak. U slučaju ugradnje u dimnjak ugrađuje se u dodatni priključak za peć.

Slika 5.12. Eksplozivna klapna 5.3.3. Ložišta na gas Ložišta na gas Kod ložišta na gas postoji nekoliko različitih sistema: – atmosferski kotlovi na gas sa regulatorom vuče, – kotlovi sa gorionikom i ventilatorom, – gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi), – zidni gasni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji, – kondenzacioni zidni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji. Schiedel sistemi dimnjaka omogućavaju priključenje svih navedenih vrsta ložišta na gas. U nastavku detaljnije su prikazani pojedini sistemi. Dimnjak otporan na vlagu Zbog niskih temperatura gasova sagorevanja u dimnjaku se stvara puno kondenzata. Za priključenje na ložište na gas treba izabrati dimnjak koji nije osetljiv na vlagu. Dimenzionisanje Kao kod svakog drugog ložišta i ovde je pravilno dimenzionisanje nužan preduslov za optimalan rad. U nastavku slede dijagrami i tabele koji se koriste za određivanje pravilnog preseka dimnjaka – dimenzionisanje. Atmosferski kotlovi na gas sa regulatorom vuče Kod ove vrste kotla između produžetka kotla i priključka na dimnjak ugrađen je regulator vuče. Zadatak regulatora je sprečavanje negativnih vremenskih uticaja i kolebanja vuče u dimnjaku na rad kotla. Potpritisak u dimnjaku mora savlađivati otpore regulatora vuče i veznog elementa.

140


Kotlovi sa gorionikom i ventilatorom Kod ove vrste kotlova sagorevanje gasa odvija se uz natpritisak u ložištu. Gasove sagorevanja preko ložišta potiskuje ventilator gorionika. Prilikom izlaska iz kotla natpritisak treba da je ± 0 Pa. Otpor u priključku dimnjaka i dimnjaku savladava se potpritiskom u dimnjaku. Gasni kotlovi sa gorionikom bez ventilatora (atmosferski kotlovi) Kod ove vrste kotlova sagorevanje se odvija u uslovima potpritiska u prostoru za sagorevanje kotla. Savladavanje otpora u kotlu i veznom elementu omogućava potpritisak u dimnjaku. Postojeći gorionik sa ventilatorom samo dovodi vazduh potreban za sagorevanje. Zidni gasni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji Tu se ubrajaju kotlovi razreda C42x i C43x, kod kojih se vazduh za sagorevanje dovodi iz spoljneg okruženja objekta pomoću posebnih cevi ili kanala pored, odnosno oko cevi dimnjaka (LAS sistem). Kotlovi za rad ne koriste vazduh iz prostorije. Kondenzacioni zidni kotlovi, nezavisni od vazduha u prostoriji Savremeni kondenzacioni kotlovi su ložišta kod kojih se koristi kondenzacija vodene pare iz gasova sagorevanja u dodatnom toplotnom izmenjivaču, gde se oduzima toplota iz vodene pare i zatim prenosi u grejni sistem. Kondenzat Usled niskih temperatura gasova sagorevanja, nižih od 50°C, u dimnjaku se stvara velika količina kondenzata koji treba, u skladu sa propisima, odvoditi u kanalizaciju direktno ili preko neutralizacijske posude. U tu svrhu treba do dimnjaka sprovesti priključak na odvodnu mrežu (kanalizaciju). Neutralizacija U određenim slučajevima nastali kondenzat treba neutralizovati. Ako je tako, onda vam savetujemo da se o tome konsultujete sa nadležnim organom. Ukoliko je potrebna neutralizacija, ona se može izvršiti pomoću Schiedel Neutro Seta.

5.4. VRSTE DIMNJAKA Dimnjaci se mogu podeliti prema sledećim karakteristikama: – gorivu, – materijalu od kojeg je izrađen, – funkciji, – obliku poprečnog preseka, – prema mestu postavljanja (unutar zgrade, izgrađeni uz zgradu i kao samostalni građevinski elementi), – prema mestu gradnje (industrijski proizvedeni montažni elementi, limeni i zidani), – obzirom na konstrukciju zida (jednoslojni ili višeslojni).

O DIMNJACIMA

141

Prema podeli u odnosu na gorivo: – dimnjake za čvrsta goriva, – dimnjake za tečna goriva, – dimnjake za gasovita goriva. Prema podeli u odnosu na materijal od kojeg su izrađeni: – dimnjaci od obične opeke, – dimnjaci od šamotne opeke, – troslojni dimnjaci s keramičkim i šamotnim cevima, – dimnjaci sa metalnom dimovodnom cevi. 5.4.1. Dimnjaci sa cevima od keramike Dimnjaci sa cevima od tehničke keramike se izvode po sistemu troslojnih dimnjaka. Prema svim parametrima i zahtevima standarda, najpovoljniji su i najispravniji troslojni dimnjaci, kako s obzirom na funkcionisanje, tako i u termičkom pogledu, toplotnoj izolaciji, stabilnosti i mogućnosti korišćenja visokokaloričnog goriva. Troslojni dimnjaci se sastoje od tri dela: – dimovodna cev okruglog preseka, – toplotna izolacija, – obloga. Kod troslojnih dimnjaka, dimovodni kanal mora slobodno prolaziti od dna do grla, tako da nigde nije vezan za konstrukciju objekta. Dimovodna cev, mora, dakle, biti slobodna s dilatacijskim prostorom debljine 2-3 cm radi termičkog širenja i mora se nalaziti u oblozi. Između obloge i dimovodne cevi nalazi se toplotna izolacija od odgovarajuće mineralne vune. 5.4.1.1. Sistem dimnjaka za čvrsta, tečna i gasovita goriva ABSOLUT – primeren za sve vrste grejnih uređaja, – za sve vrste goriva, – otporan na kiseline, – neosetljiv na vlagu, – otporan na izgaranje čađi, – primeren u uslovima kondenzacije – i za kondenzacione kotlove na čvrsta goriva GW3, – 30 godina garancije. Kod korišćenja kondenzacionih kotlova cevi dimnjaka izložene su veoma agresivnim kondenzatima, na koje su otporne jedino cevi sa oznakom „GW3“. G: otpornost na izgaranje čađi instalacije za odvod dima otporne su na izgaranje čađi, W: otpornost na kondenzat instalacije dimnjaka i posle izgaranja čađi sposobne su za mokri režim rada, 3: postojanost na koroziju instalacije dimnjaka postojane su na koroziju kod korišćenja čvrstih, tečnih ili gasovitih goriva.

142


Slika 5.13. Dimnjak za agresivne kondenzate GW3 Sistem dimnjaka sa međusobno potpuno usklađenim elementima Razuman: osnovna stopa je već sastavljena. Fabrički sastavljena osnovna stopa dimnjaka omogućava jednostavno, brzo i pouzdano izvođenje. Apsolutno novo oblikovana maska vratanca dimnjaku daju dodatni optički i funkcionalan izgled. Svestran: 1 osnovna stopa za 3 prečnika dimnjaka. Sa novim keramičkim adapterom u paketu jedna stopa može se koristiti za tri različite prečnike cevi dimnjaka. Prefinjen: finalni završetak dimnjaka sa četiri različite površinske strukture. Završetak dimnjaka je kruna sistema Schiedel ABSOLUT. Pouzdan: Schiedel statički set za veće visine dimnjaka iznad krova. Schiedel statičkim setom možete brzo i bezbedno postaviti i do 3 metra visoke dimnjake. Univerzalan: namenjen za sva ložišta. Za kondenzacione uređaje, prečnika Ø 14 cm, može se koristiti i kao LAS sistem, namenjen za visoke i niske temperature gasova sagorevanja. Višefunkcionalan kanal za dovod i odvod vazduha, odn. za nezapaljive instalacije (npr. za solarne uređaje, itd.). Kompletno fabrički završena stopa dimnjaka omogućuje jednostavnu, brzu i bezbednu ugradnju.

O DIMNJACIMA

143

Nužnost Spoljni zidovi i stolarija zgrada se zbog energetske efikasnosti izrađuju sve zaptivenije. Zbog toga ložišta na čvrsta goriva, koja koriste vazduh iz prostorije kroz pukotine i male otvore, odnosno zbog zaptivenosti, ne dobijaju dovoljno vazduha za sagorevanje. Usled toga treba u takvim zgradama ugraditi mehaničke uređaje za provetravanje, kako bi se obezbedile dovoljne količine svežeg vazduha. Dovoljan protok svežeg vazduha mora se obezbediti kako zbog ugodnog stanovanja tako i zbog zaštite zgrade od vlage. Kod istovremenog rada ložišta i klima uređaja trebalo bi merenjima ili konstrukcijom uređaja za provetravanje obezbediti da se u prostoriji sa ložištem ne stvara potpritisak veći od dozvoljenog. Isto važi i za korišćenje kuhinjskih uređaja za provetravanje (nape). Rešenje Već duže vreme poznato je korišćenje ložišta na gas i lož ulje koji rade nezavisno od vazduha u prostoriji. Schiedel za ovu vrstu ložišta nudi odgovarajuća rešenja, kao što su sistemi ABSOLUT, MULTI, QUADRO i UNI*** plus. Novina je rad nezavisan od vazduha u prostoriji za ložišta na čvrsta goriva (npr. kamini, kaminske i kaljeve peći). I za ova ložišta Schiedel nudi odgovarajuće rešenje sistemom ABSOLUT, koje omogućava dovod vazduha za sagorevanje preko termo kanala. Rad ložišta na čvrsta goriva Za rad ložišta na čvrsta goriva koja za sagorevanje ne koriste vazduh iz prostorije namenjen je sistem dimnjaka Schiedel ABSOLUT sa termo kanalom i sa toplotnom izolacijom. Dovod vazduha obavlja se preko otvora dimnjaka nadole po toplotno izolovanom kanalu, a odvod gasova sagorevanja normalno se obavlja preko cevi dimnjaka. Potreba Deo iznad krova i osnovna stopa dimnjaka su slabe tačke kada govorimo o prelasku toplote iz unutrašnjosti zgrade prema spoljnjem okruženju. Rešenje Samo Schiedel ABSOLUT ima Termo prekidni element i Termo postolje. Time se postiže pouzdano termičko razdvajanje – toplotni most je prekinut. Potreba Dovod vazduha za sagorevanje i odvod gasova sagorevanja u nepropusnim zgradama. Rešenje Schiedel ABSOLUT ima ugrađen kanal sa toplotnom izolacijom preko kojeg ložište dobija potreban vazduh za sagorevanje. Izazov Pronaći materijal koji je izolator toplote i koji istovremeno podnosi celokupno opterećenje dimnjaka. Rešenje Penasto staklo – ima karakteristike toplotne izolacije mineralne vune, nepropusno je i ima protivpožarnu otpornost razreda A1. Prema tome, predstavlja idealan materijal za izradu posebnih elemenata dimnjaka i rešenje za pasivnu gradnju.

144


Slika 5.14. Ugradnja ABSOLUT dimnjaka 3 Termo elementi sistema Schiedel ABSOLUT i njihovi zadaci: 1. Termo kanal Dovod vazduha za sagorevanje 2. Termo prekidni element Termički prekid prema spolja

O DIMNJACIMA

145

3. Termo postolje Termička izolacija prema tlu Priključenje peći i cevi za dovod vazduha Priključenje peći i dovod vazduha za sagorevanje izvodi se prema uputstvu proizvođača, odnosno montažera peći. Priključak za peć Priključak za peć se normalno ugrađuje kao element još za vreme izgradnje dimnjaka. Ako visina priključka nije poznata pre početka gradnje ili je ugradnja priključka predviđena za kasnije, može se obaviti naknadno pomoću Paketa za dodatno priključenje peći. Priključak za vazduh Priključak za vazduh za sagorevanje jednostavno se uradi za vreme gradnje dimnjaka tako da se ugaonom brusilicom iseče odgovarajući otvor u kanalu za dovod vazduha. Kod suosovinskog, odnosno koaksialnog izvođenja priključka može se koristiti adapter za dovod vazduha. Prednosti Ugradnjom dimnjaka Schiedel ABSOLUT sa termo kanalom (kao LAS sistem) za ložišta na čvrsta goriva, koja su nezavisna od vazduha u prostoriji, omogućena je upotreba svih varijanti priključenja ložišta. 5.4.1.2. Univerzalan sistem dimnjaka, pogodan za čvrsta, tečna i gasovita goriva UNI PLUS Prednosti sistema dimnjaka UNI*** plus: – pogodan za niske i visoke temperature gasova sagorevanja, – pogodan za sve vrste goriva, – neosetljiv na vlagu (vrednost prolaza vlage kroz zidove cevi od tehničke keramike UNI***< 5 g/(h m2), – odgovara požarnoj kategoriji F90, – sa 10 različitih plašteva moguće su 32 kombinacije dimnjaka, – mogućnost izvođenja statičke sigurnosti dimnjaka, – dodatni elementi sadržani u osnovnom paketu, – 30 godina garancije, – otporan na halogena jedinjenja, – dug vek trajanja. Schiedel UNI plus sistem dimnjaka sastoji se od tri osnovna elementa: – visokokvalitetne UNI cevi dimnjaka od tehničke keramike, optimalnih karakteristika za bezbedan rad – prilagođene toplotne izolacije sa visokim izolacionim svojstvima, – plačt dimnjka od laganog betona, optimalnih dimenzija i kanalima za provetravanje. Cevi dimnjaka od tehničke keramike UNI*** odlikuje se visokom postojanošću na temperaturne promene, izuzetno otporna na kiseline, kompaktna i ne propušta

146


vlagu i produkte sagorevanja. Masa potrebna za zagrevanje veoma je mala. Klasifikacija tehničke keramike prema SRPS EN 1457:2005. jeste A1N1.

Slika 5.15. Izvođenje završetka dimnjaka sa obložnim elementom Toplotna izolacija visoke tvrdoće (120 kg/m3) usled svog posebnog profilisanog oblika, idealno naleže na spoljni deo cevi i time obezbeđuje maksimalnu toplotnu izolaciju dimnjaka.

O DIMNJACIMA

147

Plašt dimnjaka precizan je u svojim dimenzijama, napravljen od lakog betona, sa optimalnim kanalima za provetravanje sistema i otvorima za statičku stabilnost.

Slika 5.16. Šematski prikaz sistema dimnjaka UNI plus sa obložnim elementom Izolacione materijale treba zaštititi od vlage Vlaga je neprijatelj toplotne izolacije. I najbolja toplotna izolacija gubi svoj značaj ako izolacioni materijali nisu zaštićeni od vlage. Vazduh ima 25 puta bolju sposobnost toplotne izolacije od vode. Ukoliko u pore građevinskog materijala i materijala za toplotnu izolaciju prodre voda, smanjuje se njihova sposobnost izolacije.

148


Provetravanje toplotne izolacije Provetravanje toplotne izolacije sa spoljne strane poznat je u građevinarstvu kao efikasan proces sprečavanja oštećenja od vlage. Konstrukcija Schiedel UNI*** plus dimnjaka zasniva se na tom iskustvu. U uglovima plašta nalaze se četiri kanala preko kojih vazduh, koji ulazi kroz rešetku na dnu dimnjaka, na putu gore preuzima vlagu koja se stvara u dimnjaku, pa je preko izlaznog otvora ispušta u atmosferu. Optimalni uslovi za vuču Oblik i raspored kanala omogućavaju efikasno odvođenje difuzne vlage iz toplotne izolacije. Vazduh koji kruži kroz kanale od dole na gore, preuzima vlagu, koja se stvara u dimnjaku, pa je preko izlaznog otvora ispušta u atmosferu. Provetravanje toplotne izolacije vrši se i kada ne ložimo Odvođenje vlage kroz otvore za provetravanje efikasno je i kada kotao ne radi. Na taj način sprečava se skupljanje vlage u dimnjaku. Time je obezbeđeno efikasno i trajno delovanje izolacionog sloja, dok je spoljni plašt zaštićen od oštećenja koja vlaga može da pouzrokuje. UNI*** cev Tehnologija proizvodnje UNI*** cevi u najvećoj meri ispunjava sve zahteve otpornosti na temperaturne promene i istovremeno ne propušta vlagu. To dokazuju odgovarajući certifikati, proizašli kao rezultat izvršene kontrole kvaliteta od strane ovlašćenih instituta i redovne interne kontrole. Prednosti UNI*** cevi od tehničke keramike: – otpornost na temperaturne promene, – nepropusnost, – otpornost na koroziju. UNI*** cev od tehničke keramike je trajna i otporna na sve vrste hemijskih opterećenja. Tačno prilagođavanje različitim presecima Proizvodni program obuhvata prečnike dimnjaka od Ø 12 cm do Ø 50 cm. Usko stepenasti preseci, pomoću dijagrama preseka, omogućavaju određivanje tačno prilagođenih dimnjaka za određena ložišta. To je važan preduslov za ekonomičnu ugradnju, kao i za siguran i besprekoran rad dimnjaka. Dimnjak po meri Širok izbor različitih preseka omogućava priključenje svih vrsta ložišta, od najmanjih trajnožarećih peći, peći za saune, kaminskih i kaljevih peći, otvorenih kamina, do peći za centralno grejanje i ložišta za industriju i zanatstvo. Različita rešenja: – jednostruki, – jednostruki sa ventilacionim kanalom, – dvostruki, – dvostruki sa ventilacionim kanalom,

O DIMNJACIMA

149

– dvostruki kombinovani, – dvostruki kombinovani sa ventilacionim kanalom, omogućavaju odgovarajuće projektovanje dimnjaka kako bi bili ispunjeni svi traženi zahtevi, a ujedno zauzimaju što manji prostor. 5.4.1.3. Sistem QUADRO dimnjaka na gasovito gorivo Etažno grejanje na gas Etažno grejanje na gas ima veliku prednost u odnosu na centralno grejanje. Naime, svaka stambena jedinica ima svoj grejni uređaj, koji u svakom trenutku može da se uključi i koji se individualno reguliše. Time su stvoreni uslovi za optimalnu eksploataciju energije uz minimalne troškove. Schiedel dimnjak QUADRO je tako konstruisan da omogućava odvod gasova sagorevanja iz većeg broja potrošača, uz istovremeni dovod vazduha za sagorevanje u sam potrošač. Prednost sistema je u tome što se vazduh za sagorevanje ne uzima iz prostora gde se potrošač nalazi, već je dovod rešen posebnom konstrukcijom dimnjaka. Funkcionalno povezivanje gasnog potrošača sa zatvorenom komorom za sagorevanje i Schiedel dimnjaka QUADRO omogućava nameštanje dimnjaka i gasnog potrošača bez obzira na veličinu i vrstu prostora. Namena Schiedel dimnjak QUADRO namenjen je za priključenje gasnih potrošača sa zatvorenom komorom za sagorevanje. Posebno je pogodan za ugradnju u višestambene objekte, jer omogućava priključenje do deset potrošača na jednoj vertikali. Četiri bitne prednosti: – jednostavna montaža, – brojne mogućnosti priključenja gasnih potrošača, – ušteda energije, – statička sigurnost. Kratak opis: Kod QUADRO dimnjaka tipski program plašteva je optimizovan. U četiri različita tipa plašteva dimnjaka moguće je ugraditi sedam različitih profila cevi. Konstrukciona rešenja dimnjaka QUADRO odgovaraju svim zahtevima protivpožarne i toplotne zaštite, a sistem je namenjen za priključenje gasnih potrošača sa zatvorenom komorom za sagorevanje. Cev dimnjaka izrađena je od visokokvalitetne tehničke keramike i otporna je na sve fizičke i hemijske uticaje koji nastaju pri visokim temperaturama i kondenzovanju gasova sagorevanja u dimnjaku. Konusni završetak i krovna ploča sa rešenjem za dovod vazduha integrisani su u završetku dimnjaka QUADRO. Program sadrži dva rešenja: klasično obziđivanje dimnjaka ili obrada obložnim elementom. Ispod krovne ploče preporučuje se ugradnja mreže od nerđajučeg čelika. Posebno oblikovan priključak QUADRO omogućava jednostavno priključivanje gasnog potrošača na dimnjak pomoću koaksijalne cevi.

150


Osnove za dimenzionisanje profila cevi dimnjaka date su u tabelama i dijagramima koje postoje kao preporuke proizvođača. Jednostavna montaža Zbog kompaktnih dimenzija plašteva dimnjaka QUADRO i laganih materijala od kojih su izrađeni, montaža elemenata dimnjaka je jednostavna i brza. Posebno oblikovani distanceri omogućavaju centriranje cevi dimnjaka i kvalitetnu izradu spojeva. Mogućnosti priključenja Geometrija plašteva dimnjaka QUADRO omogućava priključenje gasnih potrošača sa bilo koje strane plašta. Na svakoj etaži mogu se priključiti više potrošača, a na jednoj vertikali najviše deset. Ušteda energije Schiedel dimnjak QUADRO radi na principu izmenjivača toplote: hladan vazduh za sagorevanje, koji struji oko cevi dimnjaka, od vrha prema gasnom potrošaču, na svom putu zagreje se zbog tople cevi dimnjaka. Tako vazduh dolazi u gasni potrošač već predgrejan, što znači dodatnu uštedu energije. Statička sigurnost U uglovima plašteva dimnjaka QUADRO nalaze se otvori u koje se ubacuju armaturne šipke i zalivaju malterom. Time je zagarantovana dodatna statička stabilnost dimnjaka, što je veoma važno kod većih slobodnih visina dimnjaka iznad krova. 5.1.4.4. Sistem dimnjaka na gasovita goriva Multi Schiedel MULTI omogućava priključenje gasnih uređaja koji ne zavise od vazduha u prostoriji i može se koristiti i za priključenje kondenzacionih gasnih kotlova. Primenjuje se u sistemina etažnog grejanja na gas u višestambenim objektima. Posebne prednosti: – otporan na vlagu, – pogodan za kondenzacione kotlove, – po vertikali može se priključiti do 10 ložišta, – rad nezavisan od vazduha u prostoriji, – za temperature gasova sagorevanja do 200°C, – rad na principu toplotnog izmenjivača. Schiedel MULTI: ušteda energije na principu protivstrujnog izmenjivača Kod Schiedel Multi dimnjaka vazduh za sagorevanje dovodi se od vrha dimnjaka do gasnog potrošača protivstrujnim postupkom. Radi se o primeni principa delovanja toplotnog izmenjivača, gde se svež vazduh na svom putu kroz dimnjak prethodno zagreva na cevi dimnjaka. Na taj način može se uštedeti energija, a profilisana površina cevi taj efekat dodatno pojačava.

O DIMNJACIMA

151

Slika 5.17. Priključenje potrošača gasa Kondenzacioni kotlovi veoma opterećuju dimnjak, jer se temperature gasova sagorevanja spuštaju do 30°C. Zato se u dimnjaku stvara veća količina vlage koju treba odvoditi i na koju kvalitetan dimnjak treba da bude trajno otporan. Protivstrujno delovanje Svež vazduh, koji dolazi sa gornje strane, na putu nadole prethodno se zagreva na unutrašnjoj cevi i dolazi u kotao predgrejan. To je naročito značajno za vreme hladnoće, kada se energija pomoću tehnike kondenzacije koristi na granici, što dovodi do smanjenja potrošnje potrebnog goriva. Time se povećava eksploatacija grejnog uređaja. Prednosti: – ušteda energije 3 – 7%, – optimalna eksploatacija, – nema dodatnih troškova.

152


Slika 5.18. Dimnjački sistem MULTI Pravovremeno planiranje rasporeda Preporučuje se pravovremeno određivanje položaja, vrste i ugradnje dimnjaka Schiedel MULTI i ložišta na gas. Posebno treba obratiti pažnju na položaj priključka za gasno ložište koje je u odnosu na proizvođača i tip ložišta različito od ostalih. Ali, u svakom slučaju, vezni element treba da se izvede jednostavno i bez nepotrebnih krivina.

O DIMNJACIMA

153

Izvođenje veznog elementa; dužina najviše 1,4 m. Dužina veznog elementa ne sme biti duža od 1,4 m. Ako je moguće treba izbegavati kolena pošto izazivaju pad pritiska. Moguće ugradnje navedene su u nastavku. Odstojanje osovine priključka od zida Odstojanje osovine priključka uvek je jednako polovini spoljne dimenzije plašta dimnjaka. 5.4.1.4. Troslojni sistemi dimnjaka sa profilisanom cevi od keramike – Kerastar Prijatna toplina i izgled žive vatre u ložištu na čvrsto gorivo imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu. Privlačan dizajn i kvalitetno sagorevanje u savremenim ložištima na čvrsta goriva, zajedno sa rastućim cenama fosilnih goriva dodatno utiču na popularizaciju ove vrste ložišta u porodičnim kućama. Često se dešava da investitori naknadno odluče o ugradnji ovih ložišta, kada je kuća već završena i nema dimnjaka. Schiedel KeraStar je idealan sistem dimnjaka za naknadnu ugradnju, sa malom masom i bez dodatne obrade. Schiedel KeraStar je sistem dimnjaka sa spoljnim plaštem od nerđajućeg lima i sa keramičkom cevi, pa je usled toga najbolji za ložišta na čvrsta goriva. Preporučuje se i za tečna i gasovita goriva. Bezbednost Visokokvalitetna keramička cev, toplotna izolacija debljine 60 mm i spoljni plašt od nerđajućeg lima pružaju sigurnost, stabilnost i trajnost. Univerzalnost Keramička cev dimnjaka omogućava univerzalnu namenu za lož ulje i gas (takođe i u vlažnom režimu rada), a posebno se preporučuje za loženje na drva, ugalj, drvene pelete i cepke. Dugotrajnost Sigurnost za budućnost, zajedno sa univerzalnošću i 30-godišnjom garancijom za keramičku cev. 5.4.2. Dimnjaci sa cevima od nerđajućeg čelika 5.4.2.1. Troslojni dimnjak od nerđajućeg lima ICS Schiedel ICS je troslojni montažni sistem dimnjaka od nerđajućeg lima. Namenjen je za odvod gasova sagorevanja iz normalnih ložišta na čvrsta, tečna i gasovita goriva. Unutrašnja cev sistema ICS izrađena je od nerđajućeg lima 1.4404 (X2CrNiMo 17-12-2 prema EN 10088 ranije Č 4573), a spoljni noseći plašt od 1.4301 (X5CrNi 1819 prema EN10088 ranije Č 4580), sa površinom visokog sjaja, daje dimnjaku statičku stabilnost. Međuprostor je ispunjen toplotnom izolacijom od keramičkih vlakana, debljine 25 mm (po porudžbini može i debljine 50 mm).

154


Slika 5.19. Element KERASTAR dimnjaka Pojedini elementi međusobno se sastavljaju i učvrščuju sa pričvrsnim obujmicama. Rad u natpritisku Primenom zaptivki Schiedel ICS pogodan je za rad u natpritisku do 200 Pa i do temperature 200°C. Schiedel ICS: – pogodan za normalna ložišta, – pogodan za sve vrste goriva, – za lož ulje i gas u potpritisku i natpritisku, – za čvrsta goriva u potpritisku, – otporan na vlagu kod lož ulja i gasa, – po porudžbini sa toplotnom izolacijom debljine 50 mm i debljinom zida cevi 1,0 mm,

O DIMNJACIMA

155

– brza i jednostavna montaža, – 10 godina garancije. Bezbednost prilikom rada – kontinuirana toplotna izolacija, – niska površinska temperatura, – kvalitetno lasersko zavarivanje. – – – –

Bezbednost kod montaže precizno izrađeni elementi i pribor, jednostavna montaža, mala masa elemenata, visoka stabilnost.

Slika 5.20. ICS element dimnjaka Unutrašnja cev – izrađena je od nerđajućeg lima 1.4404. Pruža postojanost na koroziju i otpornost na visoke temperature. Spoljna cev – Spoljna cev izrađena je od poliranog nerđajućeg lima 1.4301, visokog sjaja, garantuje statičku stabilnost i daje dimnjaku lep izgled. Toplotna izolacija – od keramičkih vlakana, debljine 25mm, pruža dimnjaku odgovarajući efekat toplotne izolacije. Na raspolaganju je varijanta toplotne izolacije, debljine 50 mm. 5.4.2.2. Sanacioni sistemi dimnjaka od nerđajućeg čelika Prima Plus Moderni kotlovi za grejanje zadovoljavaju brojne zahteve.Treba da su ekonomični, sa prihvatljivom cenom i nečujni, prilagodljivi, a ujedno da što manje zagađuju okolinu gasovima. Razvojem savremenih uređaja postignuta je bolja iskoristivost goriva i energije, pri čemu su posebno oblikovani plamenici i dimovodni kanali kod niskotemperaturnih kotlova na ulje ili gas omogućili višu energetsku iskoristivost, pre svega, na račun nižih temperatura dimnih gasova na izlazu iz ložišta.

156


Savremeni kotlovi za grejanje sve te uslove ispunjavaju. U većini slučajeva stari dimnjaci ne idu u korak sa dostignućima u toj oblasti. Ugradnja novog kotla za grejanje često uslovljava stručnu sanaciju starog dimnjaka. Sanacija u najopštijem smislu, znači poboljšanje stanja postojećeg dimnjaka nekim od načina koje je praksa prihvatila kao sigurno i funkcionalno rešenje. Za bilo koji način grejanja da se odlučite: kaljevu peć, ložište na drva, lož ulje ili gas, gasnu peć ili kondenzacioni kotao, sanacija dimnjaka sanacionim sistemima Schiedel pripremiće vaš dimnjak za nove izazove. Odgovor na značajno pitanje, koju vrstu energije koristiti u kući, mora dobro da se razmotri i da bude okrenut budućnosti. Zadatak nije lak, ali može se rešiti, jer budućnost je u centralnom sistemu grejanja koji obuhvata i kamine, kaljeve peći, kao i solarnu energiju. S obzirom na godišnje doba potrebe za grejanjem su različite, zato je potrebna prilagodljiva kombinacija modernih sistema grejanja. Danas razmišljati o sutra, ujedno znači da smo spremni za budući privredni razvoj energetskih izvora. U oblasti obnovljivih energenata, kao što su drva i briketi, razvoj je već danas otišao tako daleko da će ti rezultati uskoro postati standard. Svi ti zahtevi ostvarljivi su pod uslovom da se dimnjak stručno sanira. Kondenzati iz gasova, agresivne kiseline, voda koja prodire prilikom kiše i topljenja snega za svaki dimnjak su teško iskušenje. Kao posledica javlja se raspad materijala. Kada se šteta već vidi, jer je vlaga prodrla kroz zid, krajnje je vreme da se nešto preduzme. Čista ugradnja, bez prljavštine Sanacija dimnjaka po sistemu Schiedel počinje na krovu. Čisto, bez raskopavanja, bez prljavštine, bez ugrožavanja statičke stabilnosti vaše kuće. Čista okolina? Savremeni način saniranja dimnjaka, uz primenu najsavremenijih tehničkih znanja, predstavlja i brigu o čistoj životnoj sredini. Emisije štetnih materija smanjuju se na minimum, vaša kuća postaće udobna, jer nema zagađivanja životne okoline. Sanacija dimnjaka koju nudi Schiedel je investicija u čistu životnu sredinu. Schiedel PRIMA Plus je sanacioni sistem od visoko kvalitetnog nerđajućeg lima. Namenjen je za rad u potpritisku i natpritisku za ložišta na lož ulje i gas. Pogodan je za ložišta na čvrsta goriva koja rade u potrpitisku. Schiedel PRIMA Plus je od nerđajućeg lima 1.4404, otpornog na koroziju, koji obezbeđuje zaštitu od agresivnih kiselina, koje se stvaraju prilikom kondenzacije gasova sagorevanja. Sanacija Schiedel Prima Plus elemntima je jednostavna i bezbedna. Korišćenjem specijalnih zaptivki dimnjaka može se koristiti za natpritisak do 200 Pa i temperature do 200°C. Elementi sanacionog sistema PRIMA Plus izrađeni su: – Ø80 – Ø350 mm debljina lima 0,6 mm – Ø400 – Ø700 mm debljina lima 1,0 mm

O DIMNJACIMA

157

Tehnički podaci za Schiedel Prima plus Prečnik (mm) Masa (kg/m) Prečnik (mm) Masa (kg/m)

80 1,2 300 4,6

Materijal: nerđajući lim 1.4404 100 113 130 150 180 1,6 1,7 2,0 2,3 2,8 350 400 450 500 550 5,5 6,3 11,7 13,0 14,3

200 3,1 600 15,6

230 3,6 650 18,0

250 3,9 700 19,5

Napomena: Na kraju knjige se nalazi CD sa nizom potrebnih podataka o Schiedel proizvodima.

5.5. DIMNJACI ZA KAMINE Kao specifičan problem se javlja dimenzionisanje dimnjaka za kućne kamine. Ovde se daje jedna uprošćena metoda, koja podrazumeva da sse dimnjaci vode pravo naviše, uz eventualna mala skretanja (na primer, dva puta po 30° u odnosu na vertikalu). Korekcija se takođe vrši obzirom da li je kamin direktno priključen – prislonjen na kamin, ili se ona manjim priključkom spaja sa dimnjakom, što se rešava korekcionim faktorom. 5.5.1. Proračun poprečnog preseka otvorenog kamina prema formuli Barlaha (Barlach) [ 4] U DIN 18160 se navodi da svaki otvoreni kamin mora imati svoj sopstveni dimnjak. Pored toga, propisano je da najmanji svetli poprečni presek jednog dimnjaka sa priključenim otvorenim kaminom mora biti 20 × 20 cm. Barlahova formula glasi Fs =

Fo e hw

, cm 2 ,

(5.1)

gde je Fs – površina poprečnog preseka dimnjaka, cm2, Fo - površina slobodnog poprečnog preseka otvorenog kamina, cm2, e - faktor koji s uzima iz tabele 5.1, hw – efektivna visina dimnjaka (od poda ložišta do izlaznog ušća dimnjaka), m. Primer 1 Dimenzionisati jedan otvoren kamin poprečnog preseka otvora 50 × 70 cm. Otvoreni kamin treba da se priključi na dimnjak, koji stoji uz unutrašnji zid, pravo izveden, stvarne visine 6 m bočno stojeći prečnika 18 cm. a) Izračunati površinu mogućeg slobodnog poprečnog preseka otvora. b) Izračunati potreban poprečni presekdimnjaka, ako je potrebno izvesti dimnjak prema uslovima zadatka.

158


Rešenje Jedan otvoren kamin treba da ima poprečni presek 50 × 70 cm. Postojeći dimnjak je pravo izveden, visine 6 m i stoji bočno na unutrašnjem zidu. Koji bi poprečni presek morao da ima idmnjak? Fs =

Fo e 50 × 70 × 0, 4 = = 571, 4 cm 2 . 6 hw

Dimnjak treba da bude poprečnog preseka od 571,4 cm2, što odgovara prečniku od 27 cm. Tabela 5.1. Faktor e Postavljanje i vođenje dimnjaka u zgradu

Dimnjak iznad ložišta

Dimnjak iza ili bočno od ložišta

a

Prav dimnjak na unutrašnjem zidu

0,2

0,4

a

Prav dimnjak na spoljašnjem zidu

0,3

0,5

a

Izvučen dimnjak na unutrašnjem zidu

0,3

0,5

a

Izvučen dimnjak na spoljašnjem zidu

0,4

0,6

a

5.5.2. Proračun slobodnog poprečnog preseka otvorenog kamina Prema formuli (5.1) dobija se slobodna površina otvora otvorenog kamina Fo =

Fs

hw e

, cm 2 .

(5.2)

Primer 2 Na jedan postojeći dimnjak preseka 25 × 25 cm2, sa stvarnom visinom od 9 m, treba da se priključi jedan otvoreni kamin. Dimnjak je u zgradi i izveden he pravo. Stoji bočno u odnosu na otvoreni kmin. Slobodna površina kamina će biti Fo =

Fs

hw e

=

(25 × 25) 9 = 4687 cm 2 . 0, 4

Površina poprečnnog preseka otvorenog kamina treba da je 4687 cm2. Tome odgovara pravougao otvor ložišta 78 × 60 cm.

O DIMNJACIMA

159

6. PROPISI I STANDARDI

6.1. EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU 6.1.1. OPŠTE Evropski komitet za standardizaciju CEN (Comité Européen de Normalisation, European Committee for Standardization) je međunarodna neprofitna organizacija registrovana po belgijskom pravu. Kroz svoje službe, Komitet stvara bazu za razvoj Evropskih standarda (EN) i drugih zajedničkih opštih akata. CEN obuhvata 31 zemlju članicu koje učestvuju u kreiranju ovih dokumenata. Područje rada obuhvata preko dvadeset privrednih sektora, u cilju učvršćivanja unutrašnjeg evropskog tržišta roba i usluga uklanjanjem trgovinskih barijera i jačanja pozicija Evropske Unije u svetskoj ekonomiji. Preko 60.000 tehničkih eksperata iz industrije, različitih udruženja, javne uprave, akademija i društvenih organizacija je uključeno u CEN mrežu koja pokriva područje od preko 480 miliona stanovnika. Evropska komisija i Sekretarijat EFTA-e (Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu) imaju ulogu savetodavnog nadzora sa strane javnog interesa. Organizacija rada u CEN-u je decentralizovana. Njegovi članovi – nacionalne organizacije za standardizaciju država članica EU i EFTA učestvuju u radu tehničkih grupa koje izrađuju standarde; CEN – CENELEC komandni centar iz Brisela rukovodi i koordinira sistem. CEN je najveći proizvođač evropskih standarda i tehničkih specifikacija. On je jedina priznata evropska organizacija (prema Direktivi 98/34/EC) za planiranje, pripremu i usvajanje evropskih standarda u svim područjima privrednih aktivnosti sa izuzetkom elektrotehnologija (gde je ovlašćen CENELEC) i telekomunikacija (ovlašćen ENSI). Ovi standardi su jedinstveni obzirom da su nacionalni standardi u svakoj od 31 zemlje članice. Postojanjem jedinstvenog standarda u tolikom broju država uz povlačenje svih nacionalnih standarda koji su u neskladu sa evropskim, svaki proizvod može imati mnogo veće tržište uz daleko niže troškove razvoja i testiranja. U globalizovanom svetu potreba za međunarodnim standardima jednostavno ima smisla. Bečki Sporazum potpisan 1991. između CEN i ISO predviđa tehničku kooperaciju u pisanoj formi, učešćem predstavnika obe strane na sastancima i koordinacionim sastancima, usvajanjem jedinstvenih tekstova u ISO i evropskim standardima. Za savladavanje ovako ambicioznog poduhvata potrebna je velika i dobra organizaija. CEN je krajem decembra 2010. godine imao 1918 radnih tela i to: – 299 aktivnih CEN Tehničkih komiteta, – 26 aktivnih CEN radionica, – 57 CEN Tehničkih komiteta/podkomiteta, – 1411 CEN radnih grupa, – 13 CEN-CENELEC Tehničkih komiteta, CEN-CENELEC radne grupe. – 2

160

6. Propisi i standardi

6.1.2. Sektor građevinarstva Sektor građevinarstva je jedna od najjačih privrednih grana u Evropskoj Uniji koja stvara oko 10 % bruto nacionalnog dohotka. Građevinarstvo zapošljava preko 12 miliona stanovnika Unije, a procenjuje se da 26 miliona radnika u Evropskoj Uniji zavisi na jedan ili drugi način od sektora građevinarstva. Sektor građevinarstva u CEN-u obuhvata oko 3000 jedinica proizvodnih standarda i metoda ispitivanja (za primenu u niskogradnji i visokogradnji). Od toga, oko 500 standarda će biti harmonizovano prema Direktivi za građevinske proizvode (89/106/EEC), zajedno sa oko 1500 pratećih standarda (metode ispitivanja). Trenutno stanje razvoja Evropskih standarda prema CPD direktivi može se u svako doba proveriti na web sajtu CEN-a: http://www.cen.eu. 6.1.3. Tehnički komiteti Tehnički komitet je organ koji donosi odluke u tehničkim pitanjima sa precizno definisanim nazivom, obimom i programom rada, ustanovljen u sistemu CEN-a od strane Tehničkog borda CEN-a. Tehnički komitet prvenstveno rukovodi pripremom CEN dokumenata, u skladu sa prihvaćenim generalnim planom rada. Tehnički komitet sačinjavaju predsedavajući, sekretar i predstavnici nacionalnih organizacija. Nacionalne delegacije su imenovane od strane članica CEN-a. Na sastancima članice CEN-a su pretstavljene delegatima, čiji broj obično ne prelazi tri, pri čemu jedan od njih pretstavlja šefa delegacije. Druga tela mogu delegirati posmatrače na sastanke. Posmatrači u Tehničkim komitetima mogu biti sekretarijati srodnih i pridruženih organizacija, Evropske komsije i EFTA-e, i na zahtev, posmatrači iz organizacija kojima je odobreno prisustvo, kao i specifičnih partnerskih standardizacionih tela kojima je na njihov zahtev odobreno prisustvo sastanku Tehničkog komiteta. Tehnički komitet: – izrađuje program rada i obezbeđuje saglasnost Tehničkog borda na program, koji sadrži precizne nazive, sadržaj i planirane ciljne datume za kritične faze svakog projekta bazirano na prihvaćenom generalnom planu rada; – prati i obezbeđuje realizaciju programa rada kako je to predviđeno generalnim planom rada; – prati i obezbeđuje realizaciju programa rada kako je to predviđeno generalnim planom rada i u skladu sa strategijskim ciljem CEN-a o razvoju standarda „u roku koji diktira tržište“; – razmatra svaki ISO/IEC dokument koji je u opsegu rada komiteta, kao i podatke koji mogu doći od članica kao i od drugih relevantnih međunarodnih organizacija i sarađuje na odnosnim temama u okviru drugih Tehničkih komiteta; – ustanovljava redakcioni komitet nakon započinjanja posla; – ostaje formalno odgovoran za pitanja amandmana ili tumačenja koja se mogu pojaviti tokom perioda do sledeće periodične revizije za standarde koje je izradio; – izdaje radne verzije na referentnim jezicima radi obrade za tri ključne faze (CEN upitnik, formalno glasanje i publikacije); – vrši reviziju svih Evropskih standarda iz svoje jurisdikcije najmanje svakih pet godina. Osim toga vrši reviziju drugih dokumenata u skladu sa internim propisima. 6.1.4. Dimnjaci Od svih Tehničkih komiteta koji pokrivaju sektor građevinarstva, područjem dimnjaka se bave tri: CEN/TC 166 – Dimnjaci (Chimneys); CEN/TC 250 – Konstruktivni Evrokodovi (Structural Eurocodes);

O DIMNJACIMA

161

CEN/TC 297 – Slobodnostojeći dimnjaci (Free-standing industrial chimneys); Svaki tehnički komitet ima određeni broj radnih tela – potkomiteta (SC – subcommittee) i radnih grupa (WG – work group) koji deluju u svojim jasno definisanim područjima. Struktura navedenih komiteta je sledeća: CEN/TC 166: Oznaka radnog tela Naziv CEN/TC 166/WG 1 Opšti zahtevi CEN/TC 166/WG 2 Termičke i fluidodinamičke metode proračuna dimnjaka CEN/TC 166/WG 3 Glineno – keramički dimnjaci Dimnjaci i njihove komponente sa plastičnom unutrašnjom obCEN/TC 166/WG 4 logom Dimnjaci i njihove komponente sa betonskom unutrašnjom obCEN/TC 166/WG 5 logom CEN/TC 166/SC 2 Dimnjaci i njihove komponente sa metalnom unutrašnjom oblogom CEN/TC 250: Oznaka radnog tela CEN/TC 250/SC 1 CEN/TC 250/SC 2 CEN/TC 250/SC 3 CEN/TC 250/SC 4 CEN/TC 250/SC 5 CEN/TC 250/SC 6 CEN/TC 250/SC 7 CEN/TC 250/SC 8 CEN/TC 250/SC 9

Naziv Evrokod 1: Osnove proračuna konstrukcija Evrokod 2: Proračun betonskih konstrukcija Evrokod 3: Proračun čeličnih konstrukcija Evrokod 4: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona Evrokod 5: Proračun drvenih konstrukcija Evrokod 6: Proračun zidanih konstrukcija Evrokod 7: Geotehnički proračun Evrokod 8: Proračunske odredbe za seizmičku otpornost konstrukcija Evrokod 9: Proračun konstrukcija od aluminijuma CEN/TC 297:

Oznaka radnog tela CEN/TC 297/WG 2 Betonski dimnjaci CEN/TC 297/WG 3 Čelični dimnjaci CEN/TC 297/WG 4 Oblaganje

Naziv

U nastavku se daje pregled do sada izdatih važećih standarda po Tehničkim komitetima: CEN/TC 166: CR 12695:1997 EN 12446:2011

EN 13063-1:2005+A1:2007

Metalni dimnjaci – Otpornost prema korozijiahtevi i metode ispitivanja Dimnjaci – Komponente – Betonski elementi spoljašnjeg zida Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim unutrašnjim dimnjačkim cevima – Deo 1: Zahtevi i metode ispitivanja na postojanost pri paljenju čađi + Prilog A1

162


Dimnjaci – Dimnjački sistem sa glinenim/keramičkim unutrašnjim dimnjačkim cevima – Deo 2: Zahtevi i metode ispitivanja u uslovima vlage + Prilog A1 Dimnjaci – Dimnjački sistem sa glinenim/keramičEN 13063-3:2007 kim unutrašnjim dimnjačkim cevima – Deo 3: Zahtevi i metode ispitivanja … Dimnjaci – Dimnjački sistem sa glinenim/keramičkim EN 13069:2005 oblogama za dimnjačke sisteme – Zahtevi i metode ispitivanja Dimnjaci – Metode ispitivanja dimnjačkih sistema – EN 13216-1:2004 Deo 1: Opšti zahtevi Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna EN 13384-1:2002+A2:2008 dinamike fluida – Deo 1: Dimnjaci sa jednim uređajem za grejanje + Prilog A2 Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna EN 13384-2:2003+A1:2009 dinamike fluida – Deo 2: Dimnjaci sa više od jednog uređaja za grejanje + Prilog A1 Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna EN 13384-3:2005 dinamike fluida – Deo 3: Metode za razvoj dijagrama i tabela za dimnjake sa jednim uređajem za grejanje Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za glinene/keEN 13502:2002 ramičke dimnjačke kape Dimnjaci – Elastomerni zaptivači i materijali za zapEN 14241-1:2005 tivanje – Zahtevi za materijale i metode ispitivanja – Zaptivači za primenu u odvodima Dimnjaci – Otpornost prema mržnjenju – odmrzavaEN 14297:2004 nju komponenata dimnjaka – Metode ispitivanja EN 1443:2003 Dimnjaci – Opšti zahtevi Dimnjaci – Dimnjački sistem sa plastičnim odvodima EN 14471:2005 – Zahtevi i metode ispitivanja Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – ZahEN 1457:1999 tevi i metode ispitivanja Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – ZahEN 1457:1999/A1:2002 tevi i metode ispitivanja Prilog A1 Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – ZahEN 1457:1999/A1:2002/AC:2007 tevi i metode ispitivanja Prilog A1 Prilog AC Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – ZahEN 1457:1999/AC:2006 tevi i metode ispitivanja Prilog AC Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metalne dimnjake i napojne vazdušne vodove nezavisno od EN 14989-1:2007 materijala za grejne uređaje nezavisne od vazduha iz prostorije – Deo 1 – Vertikalne vazdušno/dimnjačke kape za uređaje tipa C6 Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metalne dimnjake i napojne vazdušne vodove nezavisno od EN 14989-2:2007 materijala za grejne uređaje nezavisne od vazduha iz prostorije – Deo 2 – Dimovodni i vazdušni vodovi za uređaje nezavisne od vazduha iz prostorije EN 13063-2:2005+A1:2007

O DIMNJACIMA

163

EN 15287-1:2007 + A1:2010

EN 15287-2:2008 EN 1806:2006 EN 1856-1:2009 EN 1856-2:2009 EN 1857:2010 EN 1858:2011 EN 1859:2009 CEN/TS 16134:211

Dimnjaci – Proračun, montaža i ispitivanje dimnjaka – Deo 1 – Dimnjaci za grejne uređaje zavisne od vazduha iz prostorije Dimnjaci – Proračun, montaža i ispitivanje dimnjaka – Deo 2 – Dimnjaci za uređaje nezavisne od vazduha iz prostorije Blokovi od keramike za jednoslojne dimnjake – Zahtevi i metode ispitivanja Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 1: Proizvodi dimnjačkih sistema Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 2: Unutrašnje cevi i spojni komadi za povezivanje odvodnih cevi Dimnjaci – Komponente – Betonske dimnjačke cevi + Prilog A1 Dimnjaci – Komponente – Betonski dimnjački blokovi Dimnjaci – Metalni dimnjaci – Metode ispitivanja Dimnjačke kape – Opšti zahtevi i metode ispitivanja nezavisne od materijala

CEN/TC 250 (Navode se samo standardi koji se direktno odnose na dimnjake): EN 1993-3-2:2006 EN 1998-6:2005

Evrokod 3 – Proračun čeličnih konstrukcija – Deo 3-2 – Tornjevi, stubovi i dimnjaci Evrokod 8: Proračunske odredbe za seizmičku otpornost konstrukcija – Deo 6 – Tornjevi, stubovi i dimnjaci CEN/TC 297:

EN 13084-1:2007 EN 13084-2:2007 EN 13084-4:2005 EN 13084-4:2005/ AC:2006 EN 13084-5:2005 EN 13084-5:2005/ AC:2006 EN 13084-6:2004 EN 13084-7:2005 EN 13084-7:2005/ AC:2009 EN 13084-8:2005

Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 1: Opšti zahtevi Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 2: Betonski dimnjaci Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidane dimnjačke cevi – Projektovanje i izvođenje Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidane dimnjačke cevi – Projektovanje i izvođenje Prilog AC Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijal za zidane dimnjačke cevi – Specifikacije proizvoda Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijal za zidane dimnjačke cevi – Specifikacije proizvoda Prilog AC Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 6: Čelične dimnjačke cevi – Projektovanje i izvođenje Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Uslovi proizvodnje cilindričnih čeličnih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim čeličnim dimnjacima i dimnjačkim cevima Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Uslovi proizvodnje cilindričnih čeličnih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim čeličnim dimnjacima i dimnjačkim cevima Prilog AC Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 8: Projektovanje i izvođenje noseće konstrukcije stuba sa pratećim komponentama

164


6.2. NOVI PRISTUP U TEHNIČKOJ HARMONIZACIJI I STANDARDIZACIJI U OBLASTI GRAĐEVINARSTVA 6.2.1. Ciljevi Sve države su odgovorne da osiguraju da se projektovanje i izvođenje radova u oblasti visokogradnje i niskogradnje na njihovoj teritoriji vrši na način koji ne ugrožava bezbednost ljudi i njihove imovine, uz ispunjenje drugih neophodnih zahteva koji su od opšteg interesa. To se postiže donošenjem odgovarajućih propisa, uključujući i zahteve, koji se odnose ne samo na bezbednost gradnje nego i na zdravlje ljudi, trajnost objekata, ekonomično korišćenje energije, zaštitu okoline, aspekt ekonomije i druge aspekte značajne za opšte dobro. Svi ovi zahtevi, koji su često predmet nacionalnog prava, propisa, zakonskih odredbi ili upravnog postupka, direktno utiču na karakteristike građevinskih proizvoda i istovremeno i nacionalnih standarda za proizvode. Ukoliko se nacionalni propisi i prateća tehnička regulativa različitih zemalja međusobno razlikuju, oni predstavljaju smetnju za trgovinu unutar tih zemalja. To se pokazalo kao posebno otežavajući faktor u trgovini unutar Evropske Unije, koja danas obuhvata tridesetak država. Zbog toga su države Evropske Unije iz sistema obaveznog proveravanja kvaliteta ili sertifikacije proizvoda pre puštanja u promet na tržištu, prešle na novi sistem. Po ovom sistemu, proizvođač može sam ili u saradnji sa nezavisnim institucijama da sprovede odgovarajuće postupke utvrđivanja usaglašenosti. Ovi postupci su različiti za svaku pojedinačnu vrstu proizvoda i određeni su odgovarajućim EU direktivama. EU direktiva je pravni akt Evropske unije, koji zahteva od država članica da postignu određeni rezultat bez uslovljavanja sredstava za postizanje tog rezultata. Ona se razlikuje od izvršnih propisa Evropske unije koji stupaju na snagu odmah i ne zahtevaju nikakve mere implementacije. Direktive obično ostavljaju državama članicama određen manevarski prostor kako bi se zahtevi ispravno primenili. 1985. godine održana je Druga međuvladina konferencija. Komisija je izradila tzv. Belu knjigu u kojoj su navedeni koraci u pravcu dovršavanja unutrašnjeg tržišta i kojom su proklamovane tzv. „Četiri slobode EZ“ – sloboda kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga. Tom prilikom je odlučeno da se, u okviru opšte politike, poseban naglasak stavi na određene sektore uključujući i građevinarstvo. Pri uklanjanu tehničkih prepreka u oblasti građevinarstva, tamo gde ih nije moguće ukloniti priznavanjem ekvivalentnosti od strane država članica, treba slediti načelo novog pristupa u tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji u oblasti građevinarstva utvrđen Rezolucijom Evropskog saveta 85/C 136/01 od maja 1985. godine. Ovom Rezolucijom utvrđena je potreba za definisanjem bitnih zahteva u pogledu bezbednosti i drugih aspekata od značaja za opšte dobro, a da se pri tome ne snize postojeći i opravdani nivoi zaštite predviđeni postojećom regulativom u državama članicama. 6.2.2. Principi Harmonizacija zakona država članica EU do sredine 1980 – ih se odvijala u skladu sa tzv. direktivama starog, sektorskog pristupa. Ove direktive su često bile uskog područja primene, sadržavale su detaljne obavezne standarde ili tehničke zahteve, zahtevale su tipsko odobrenje nacionalnih organa vlasti, bile su opcionalne u primeni i često su bile predmetom izmena zbog tehničkog progresa. Ovo je dovelo do potrebe za usvajanjem nove regulatorne tehnike, tzv. „novog pristupa“. Tehnička regulativa i strategija novog pristupa u tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji uspostavljaju sledeće principe:

O DIMNJACIMA

165

– zakonodavna harmonizacija je ograničena na bitne zahteve koje mora da ispuni građevinski proizvod koji se plasira na tržište Unije; – tehničke specifikacije za proizvode kojima se ispunjavaju bitni zahtevi postavljeni u direktivi za građevinske proizvode uspostavljene su u harmonizovanim standardima; – primena harmonizovanih standarda je dobrovoljna i proizvođač može uvek da primeni druge tehničke specifikacije kojima se ispunjavaju bitni zahtevi; – proizvodi koji su usaglašeni sa harmonizovanim standardima imaju prednost ukoliko su usaglašeni sa odgovarajućim bitnim zahtevima. Postupci za utvrđivanje usaglašenosti proizvoda sa bitnim zahtevima, prema direktivama novog pristupa, opisani su modulima globalnog pristupa. Izuzetak je direktiva za građevinske konstrukcione proizvode 89/106/EEC kod koje se ne primenjuju moduli globalnog pristupa. Osnovni dokumenti novog pristupa u tehničkoj harmonizaciji u oblasti građevinarstva U direktivama novog pristupa Evropska unija uređuje načela koja je donela u području tehničkih propisa i objavila u sledećim dokumentima: – rezolucija Saveta Evrope o novom pristupu u tehničkoj harmonizaciji standarda (85/C 136/01) ; – rezolucija Saveta Evrope o globalnom pristupu utvrđivanja usaglašenosti (90/C 10/01) ; – rešenja (odluke) o modulima za različite faze postupaka za utvrđivanje usaglašenosti i o pravilima za označavanje i upotrebu znaka CE za usaglašenost, koji su namenjeni primeni u direktivama o tehničkoj harmonizaciji (93/465/EEC). Na osnovu rezolucije Saveta Evrope o novom pristupu u tehničkoj harmonizaciji standarda doneta je DIREKTIVA Saveta 89/106/EEC od 21. decembra 1998. godine o usaglašavanju zakona, propisa i odredaba upravnih akata država članica EU koji se odnose na građevinske proizvode. 6.2.3. DIREKTIVA 89/106/EEC (CPD Construction Products Directive) Direktiva saveta 89/106/EEC doneta je sa ciljem da sve članice obezbede uslove da se projektovanje i izvođenje radova u visokogradnji i niskogradnji na njihovoj teritiriji vrši na način koji ne ugrožava bezbednost lica, domaćih životinja i imovine, uz ispunjenje i drugih neophodnih zahteva od opšteg interesa članica, a da se pri tom ne snize postojeći opravdani nivoi zaštite u državama članicama. U smislu ove direktive „građevinski materijal“ znači bilo koji materijal koji je proizveden da služi kao materijal prilikom građevinskih radova u visokogradnji i niskogradnji. Države članice EU dužne su da omoguće nesmetan plasman ovih građevinskih materijala na svom tržištu samo ako su pogodni za određenu upotrebu i zadovoljavaju bitne zahteve iz Poglavlja l člana 3 ove direktive. Bitni zahtevi Bitni zahtevi primenljivi na građevinske radove a koji mogu uticati na tehničke karakteristike nekog materijala navedeni su u smislu ciljeva, u Aneksu I (CPD) direktive i po pravilu se odnose na predvidive uslove kao što su sledeći. 1. Mehanička otpornost i stabilnost 2. Zaštita u slučaju požara 3. Higijena, zdravlje i životna sredina 4. Bezbednost korišćenja 5. Zaštita od buke

166


6. Ekonomično korišćenje energije i čuvanje toplote Drugim rečima to znači da se projektovanje i izvođenje radova mora vršiti na takav način: 1. da prilikom gradnje zbog opterećenja ne dođe do: – pada cele ili dela izgrađene konstrukcije, – značajnije deformacije u nedozvoljenom stepenu, – oštećenja drugih delova pri izvođenju radova ili uvođenju instalacija ili opreme kao posledica značajnije deformacije konstrukcije pod dejstvom opterećenja, – oštećenja čija je posledica nesrazmerna u odnosu na uzrok. 2. da u slučaju požara : – konstrukcija koja trpi opterećenje mora izdržati određen vremenski period, – izbijanje i širenje požara i dima treba da bude lokalno ograničeno, – lica koja borave na tom lokalitetu treba da mogu da napuste taj lokalitet ili da budu spasena na drugi način. 3. da se ne ugrozi higijena ili zdravlje stanara ili suseda a posebno da ne dođe do: – ispuštanja otrovnih gasova, – prisustva opasnih čestica ili gasova u vazduhu, – emitovanja opasnog zračenja, – zagađivanja ili trovanje vode ili zemljišta, – lošeg uklanjanja otpadne vode, dima, čvrstog ili tečnog otpada, pojave vlage u delovima konstrukcija ili na povšinama konstrukcije. 4. da ne podrazumeva neprihvatljive rizike od nesrećnih slučajeva pri radu kao što su: klizanje, padanje, opekotine, smrt od strujnog udara, povrede od eksplozije. 5. da se buka, koju čuju stanari ili ljudi koji se nalaze u blizini, zadrži na nivou koji neće ugroziti njihovo zdravlje, spavanje, odmor i rad. 6. da se postavljanje odgovarajućih grejnih, rashladnih i ventilacionih instalacija mora vršiti tako da količina potrebne energije koja se koristi bude mala, pri čemu treba voditi računa o klimatskim uslovima koji vladaju na toj lokaciji. Zbog mogućih razlika uslovljenih geografskim ili klimatskim položajem ili načinom života, član 3 direktive stav 2, dopušta uvođenje klase dokumenata, u vezi sa svakim neophodnim zahtevom kako bi se obezbedili različiti nivoi zaštite na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou. Ti neophodni zahtevi se konkretizuju u formi priloga uz direktivu i njima se uspostavljaju veze između neophodnih zahteva iz stava l i zadataka za izradu smernica za evropsko tehničko odobrenje ili priznavanje drugih tehničkih specifikacija u smislu člana 4 i 5 direktive. Harmonizovani standardi i tehnička odobrenja se u smislu ove direktive, pominju kao „tehničke specifikacije“. 6.2.4. Harmonizovani standardi i tehnička odobrenja 6.2.4.1. Harmonizovani standardi Prema direktivi 89/106/EEC harmonizovani standard je standard odnosno tehnička specifikacija / koji je: – usvojen od Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) ili Evropskog komiteta za elektrotehničku standardizaciju (CENELEC) kao priznatih nadležnih tela; – razvijen na zahtev odnosno po mandatu evropske komisije; – objavljen u Službenom listu evropske unije; – objavljen kao nacionalni standard (bez ikakvih izmena) od strane nacionalnih organizacija zemalja članica EU. Države članice EU smatraće da su građevinski materijali pogodni za nameravano korišćenje, pod uslovom da su građevinski radovi pravilno projektovani i izvedeni, ako materijali nose oznaku CE.

O DIMNJACIMA

167

CE znak nije znak ni porekla niti je znak kvaliteta. On ukazuje da su materijali u saglasnosti: ili sa domaćim standardima koji su usaglašeni sa EN, ili sa evropskim tehničkim odobrenjem, pripravljenim po proceduri iz Poglavlja III, ili u skladu sa domaćim tehničkim specifikacijama jer ne postoji harmonizovana tehnička specifikacija. Harmonizovani standardi se razlikuju u odnosu na EN standarde, pre svega, u stepenu obaveze koje imaju zemlje članice EU u odnosu na njihovo objavljivanje i povlačenje svih neusaglašenih nacinalnih standarda. 6.2.4.2. Tehničko odobrenje Tehničko odobrenje je povoljna ocena pogodnosti nekog materijala za nameravano korišćenje, na osnovu dokaza da ispunjava neophodne zahteve u odnosu na planirane građevinske radove u kojima će se materijal koristiti. Evropsko tehničko odobrenje se može izdati za: – materijal za koji ne postoji harmonizovan / usaglašen standard, EN standard ni priznati domaći standard, odnosno kada Komisija nakon sprovedenih konsultacija sa Komitetom iz člana 19 CPD direktive smatra, da standard ne bi mogao da se izradi u kratkom vremenskom periodu ili bar ne u bliskoj budućnosti, ili – kada se materijal značajno razlikuje od usaglašenih ili priznatih domaćih standarda. Evropsko tehničko odobrenje se izdaje obično sa rokom važnosti od 5 godina. Ovaj rok može biti produžen. Evropsko tehničko odobrenje zasniva se na ispitivanjima, testovima i oceni na osnovu priloga pomenutih u članu 3 stava 3 CPD direktive i smernica pomenutih u članu 11 koje se odnose na dati materijal. Ono se daje za neki materijal, u nekoj zemlji članici EU, po proceduri utvrđenoj u Aneksu II, a na zahtev proizvođača ili njegovog zastupnika registrovanog u EU. Evropsko tehničko odobrenje izdaje se na osnovu smernica za određeni materijal ili grupu materijala. Smernice utvrđuju organizacije zadužene za izdavanje tehničkih odobrenja koje odredi zemlja članica EU, na osnovu zadataka dobijenih od evropske Komisije iz člana 19 CPD direktive. Smernice za tehničko odobrenje sadrže : – spisak relevantnih priloga navedenih u članu 3 stav 3 CPD direktive, – posebne zahteve za materijal koji su u skladu sa neophodnim zahtevima navedenim u članu 3 stav 1 CPD direktive, – procedure ispitivanja, – metode procene i ocene rezultata ispitivanja, – postupke inspekcije i ocene usaglašenosti koje moraju biti u skladu sa članovima 12, 13 i 15 CPD direktive i – period važenja evropskog tehničkog odobrenja. Smernice za tehničko odobrenje, po obavljenim konsultacijama sa Komitetom iz člana 19 CPD direktive, država članica objavljuje u svom službenom listu na svom ili engleskom jeziku. 6.2.4.3. Sertifikat o usaglašenosti Sertifikat odnosno isprava o usglašenosti je jedan od neophodnih, zakonski propisanih potrebnih dokumenata koji proizvođač mora da poseduje. Proizvođač ili njegov zastupnik registrovan na teritoriji EU odgovoran je za sertifikat / ispravu kojim se potvrđuje da su materijali usaglašeni sa zahtevima za tehničku specifikaciju u smislu člana 4. CPD direktive. Usaglašenost se utvrđuje ispitivanjem ili pružanjem drugih dokaza na osnovu tehničkih specifikacija – metoda za kontrolu usaglašenosti, u skladu sa Aneksom III CPD direktive. Sertifikat o usaglašenosti je pouzdana tvrdnja da:

168


– proizvođač ima uveden sistem kvaliteta i fabričku proizvodnu kontrolu u cilju osiguranja usklađenosti proizvodnje sa odgovarajućim tehničkim specifikacijama ili – da je pored sistema kontrole proizvodnje u fabici i telo ovlašćeno za sertifikaciju uključeno u ocenu i nadzor nad kontrolom proizvodnje i kvaliteta samog materijala. Telo ovlašćeno za sertifikaciju može biti: akreditovana laboratorija, kontrolno telo ili sertifikaciono telo. Izbor procedura u smislu napred iznetog za dati materijal ili grupu sličnih materijala bliže određuje Komisija sastavljena od prestavnika svih članica EU, u zavisnosti od: značaja i uticaja materijala na neophodne zahteve, a posebno onih koji se tiču zdravlja i bezbednosti, prirode materijala, mogućnosti promene karakteristika materijala u eksploataciji i uticaja tih promena na njegovu upotrebnu vrednost i podložnosti materijala oštečenjima u toku proizvodnje. Ove procedure su date za svaku grupu građevinskih konstrukcionih proizvoda pod nazivom AOC System, (Svedočanstvo o usglašenosti, Attestation of Conformity) odnosno kao jedan od sistema (1, 1+, 2, 2+, 3 i 4) za utvrđivanje usaglašenosti kvaliteta konstrukcionih građevinskih proizvoda sa harmonizovanim / usaglašenim tehničkim specifikacijama. U skladu sa Aneksom III CPD direktive proizvođač ili njegov zastupnik registrovan na teritoriji EU sastavlja deklaraciju o usaglašenosti materijala ili to čini na osnovu sertifikata o usaglašenosti, koji se odnosi na sistem kontrole proizvodnje i nadzora ili na sam materijal, izdatog od strane ovlšćenog tela. Proizvođač ili njegov zastupnik registrovan na teritoriji EU ima pravo da stavi oznaku CE na sam materijal, ambalažu ili na prateću komercijalnu dokumentaciju, samo u slučaju ako ima sertifikat / ispravu o usaglašenosti i ako je za tu grupu proizvoda sertifikat / izjava o usaglašenosti predviđena. Sertifikati, koji su sastavni deo postupaka u globalnom pristupu, ne smeju se izdavati za proizvode za koje takav sertifikat nije predviđen. Međutim, ovlašćeno telo ili akreditovana laboratorija mogu, na zahtev proizvođača, na dobrovoljnoj osnovi, izdati potvrdu ili svedočanstvo o usglašenosti koji može proizvođaču biti od koristi. Takav dokument nije, prema zakonskim propisima, obavezan dokument koji mora posedovati proizvođač. 6.2.4.4. Dobrovoljnost primene Harmonizovani standardi u oblasti direktiva „novog pristupa“ zadržavaju status dobrovoljne primene. Drugim rečima proizvođač se za primenu harmonizovanih standarda odlučuje dobrovoljno. U slučaju da se za njih ne odluči, prilikom plasmana na tržište EU mora na neku drugi način dokazati usaglašenost svojih proizvoda sa bitnim zahtevima, na primer na osnovu tehničkih specifikacija. Pri tome ne treba zaboraviti da je obaveza zemlje članice EU da, u slučaju kada ustanovi da materijal, deklarisan kao materijal u saglasnosti sa odredbama ove direktive, ne ispunjava odredbe člana 2 i 3, da preduzme odgovarajuće mere da se taj materijal: – povuče sa tržišta, – zabrani njegovo plasiranje i – ograniči slobodno kretanje. Takođe, kupac može, na osnovu komercijalnih ili poslovnih odnosa, postavljati i dodatne zahteve koji nisu sadržani u harmonizovanim standardima. Ovi zahtevi su predmet dogovora prodavca i kupca. Znak CE, je zakonom propisan samo za proizvode za koje se takvo označavanje traži. U Evropskoj Zajednici pod tržišnim nadzorom je samo ova oznaka a ne i ostale. CE je skraćenica od „Conformité européenne“ (engl. European Conformity) i simbolizuje usklađenost sa svim obavezama koje su nametnute proizvođaču u vezi sa njegovim proizvodom putem odredbi primjenjivih direktiva Evropske Zajednice koje zahtevaju po-

O DIMNJACIMA

169

stavljanje tog znaka, tj. određeni proizvod je u skladu sa bitnim zahtevima relevantnih evropskih direktiva, te da je bio predmet odgovarajućih procedura ocenjivanja usklađenosti. CE znak: – je obavezan, – mora ga postaviti proizvođač /ovlašćeni predstavnik / uvoznik, – usmeren je prema vlastima (nadzoru nad tržištem), – nije znak kvaliteta, – mora biti postavljen na proizvod / natpisnu pločicu / pakovanje / prateće dokumente, – mora biti vidljiv, čitak, neizbrisiv, – ne može se kombinovati sa oznakama kvaliteta, – se mora postaviti nakon sastavljana EC deklaracije o usklađenosti, – može sadržavati identifikacioni broj notifikacinog tela (ukoliko je uključeno). CE znak na proizvod: – postavlja proizvođač ili – njegov zakoniti predstavnik u EU. Uslovi da bi se postavio CE znak su sledeći: – mora postojati odgovarajuća tehnička dokumentacija; – izvršena provera usklađenosti s odredbama direktive; – izjava dobavljača.

6.3. USVAJANJE STANDARDA Nakon objavljivanja novog evropskog standarda, države članice su dužne da ga u određenom roku usvoje, zamenjujući njima svoje stare standarde u celini ili delimično. To ipak nije jednostavno, jer ne postoji skoro nikakva korelacija između starih nacionalnih i novih evropskih standarda za dimnjake, obzirom da su razvijani na različitim osnovama i na različitim sistemima klasifikacije. Naravno, industrija proizvoda za dimnjake nije jedina koja se našla u ovoj situaciji – u mnogim proizvodnim sektoroma i to ne samo u zemljama ćlanicama Unije se oseća tendencija ka uvođenju evropskih standarda radi usklađivanja karakteristika proizvoda sa tim kriterijumima. Suština je da se na taj način ubrza realizacija jednog od temeljnih ciljeva – stvaranje jedinstvenog tržišta bez trgovinskih ograničenja. Cilj harmonizovanog standarda za određeni proizvod je da obezbedi sve potrebne performanse koje se zahtevaju od tog proizvoda u bilo kojoj od zemalja članica Unije. Na taj način harmonizovani standardi (često naznačeni kao hEN), prevazilaze prepreke usled korišćenja različitih nacionalnih standarda. 6.3.1. Prilog (Anex) ZA U svakom objavljenom harmonizovanom evropskom standardu za proizvode, zahtevane performanse su navedene u takozvanom „Prilogu ZA“. Uporedo sa svakim zahtevom navedena je tačka standarda u kojoj se taj zahtev postavlja. Ponekad ove odredbe mogu upućivati na druge evropske standarde, kao što su stadardi za ispitivanja. Svaki Prilog ZA stoga pretstavlja kontrolnu listu iz koje proizvođač može da vidi sve zahteve koji se postavljaju pred njegov proizvod, i kako se oni mogu zadovoljiti radi dobijanja CE znaka. Na primer, za dimnjake ovi zahtevi se odnose na otponost prema požaru, zaptivenost/propusnost produkata sagorevanja, protočnu otpornost, pritisnu čvrstoću i slično. Evropski standardi mogu sadržati odredbe koje nisu regulisane u državama članicama i koje stoga nisu deo harmonizovanog standarda. Oni se označavaju kao dobrovoljni ili neharmonisani (neusklađeni) delovi i oni se ne uključuju u Prilog ZA.

170


Pre uvođenja harmonizovanih standarda, druga značajna prepreka u korišćenju komponenata različitih proizvođača proizilazila je iz različitih sistema atestiranja zahtevanih od strane različitih zemalja članica za iste proizvode, kao i usled različitih područja kontrole proizvoda koja pokrivaju fabrička kontrola i različita certifikaciona tela. Stoga su i ovi zahtevi takođe harmonizovani u standardima. Odluka koji atestacioni sistem je odgovarajući za određeni proizvod zavisi od implikacija proizvoda na zdravlje i bezbednost kao i od specifične prirode i proizvodnog procesa samog proizvoda. Države članice su se saglasile da proizvodi za dimnjake (izuzev dimnjačkih kapa – terminala) zahtevaju atestaciju (od strane spoljne organizacije) proizvođačevih fabričkih kontrolnih procedura kontinualnim nadzorom. Za dimnjačke kape (terminale) nije potrebno prisustvo treće strane – proizvođači moraju voditi sopstvenu dokumentovanu fabričku kontrolu kvaliteta i biti odgovorni za izvršenje sopstvenih prvih ispitivanja. Proizvodi koji ispunjavaju uslove odgovarajućeg evropskog standarda mogu poneti oznaku CE, što se smatra ulaznicom za tržište bilo koje zemlje članice. Odgovornost je proizvođača da CE znak postavi na proizvod, ambalažu proizvoda ili prateću komercijalnu dokumentaciju. Oznaka treba da sadrži informacije kao što su: ime proizvođača, godina CE oznake, broj relevantnog evropskog standarda i broj certifikata ukoliko je certifikacioni organ uključen u proces atestiranja. 6.3.2. Podela dimnjaka prema EN standardima Kada je otpočeo sa radom, tehnički komitet TC 166 najpre je postavio jasnu strukturu klasifikacije za razvoj standarda za različite tipove dimnjaka. Evropski standardi za dimnjake i dimnjačke komponente razvrstani su na bazi materijala dimnjačke cevi na: – glineno/keramičke, – betonske, – metalne i – plastične. Prvobitna intencija je bila da se napravi „proizvodni“ standard za svaku vrstu materijala. U slučaju metalnih dimnjaka to je trebalo da bude dopunjeno jednim „izvođačkim standardom“ (tehnički uslovi) za projektovanje, gradnju i ispitivanje. Iako je cilj Direktive 89/106 bio isključivo uklanjanje trgovinskih barijera između tržišta zemalja članica, tehnički komitet TC 166 je nastavio da objavljuje i druge, neharmonizovane i neobavezujuće standarde. Nadalje, tu su i standardi sa opštim odredbama, metodama proračuna i ispitivanja i slično, sve sa ciljem što potpunijeg pokrivanja problematike dimnjaka. Što se tiče stanja u Srbiji, moglo bi se reći da je za sada ostvaren priličan broj uklapanja u evropske standarde: osnovni standardi za proizvode, koji su obavezujući, uglavnom su preuzeti i objavljeni kao SRPS EN, dok drugi, neobavezujući, u većini slučajeva nisu preuzeti, nego se koriste stari preimenovani JUS standardi. Detaljnije spiskove važećih srpskih i evropskih standarda o dimnjacima videti u poglavlju o propisima i standardima. 6.3.3. Evropska dimnjačka terminologija Razvoj evropskih standarda doveo je i do redefinisanja koncepcije dimnjaka i uobičajene terminologije. Nova terminologija je data u izvodu standarda SRPS EN 1443:2005, a ovde će se dati nekoliko objašnjenja, radi boljeg razumevanja nekih pojmova. Kao što je rečeno u SRPS EN 1443:2005. dimnjak se definiše kao konstrukcija koja se sastoji od zida ili zidova oko dimnjačkog kanala ili oko dimnjačkih kanala, dok je dimnjački kanal „prolaz za prenos proizvoda sagorevanja do spoljne atmosfere“. Dimnjaci se sastoje od dimnjačke cevi – to je zid dimnjaka čija se površina sastoji od komponenata koje su u kontaktu sa proizvodima sagorevanja i spoljnog zida – odnosno zida

O DIMNJACIMA

171

dimnjaka čija je površina u kontaktu sa spoljnim prostorom, ili je obložena ili ozidana. Kod jednoslojnog dimnjaka dimnjačka cev pretstavlja dimnjak. I dimnjačka cev i spoljni zid dimnjaka moraju zadovoljiti respektivno zahteve koji se pred njih postavljaju, što znači da će na primer dimnjak koji se sastoji od betonske dimne cevi i metalnog spoljnog zida (sa eventualnom izolacijom između), biti predmet ispunjavanja zahteva nekoliko različitih proizvodnih standarda. Ako je dimnjak izgrađen od kompatibilnih dimnjačkih komponenata isporučenih ili specificiranih od strane jednog proizvođača koji preuzima odgovornost za proizvodnju celog dimnjaka, odnosno kada je u pitanju fabrički proizvedeni dimnjak, on se naziva „dimnjački sistem“. Ako je dimnjak montiran ili izgrađen na gradilištu korišćenjem kombinacije kompatibilnih komponenata koje mogu biti iz različitih izvora, naziva se „dimnjak izrađen po narudžbini“. To su drugim rečima glinene ili betonske dimne cevi obložene opekama, videti sliku 6.1.

Slika 6.1. Elementi dimnjaka 6.3.4. Sistem označavanja i obeležavanja dimnjaka i dimnjačkih komponenata prema evropskim normama Opšte Dimnjaci se klasifikuju u skladu sa sledećim karakteristikama (SRPS EN 1443): – temperaturi, – pritisku, – otpornosti prema kondenzatu, – otpornosti prema koroziji, – otpornosti prema paljenju čađi i potrebnom rastojanju od zapaljivih materijala. Osim toga, proizvođač dimnjaka mora da da informacije i o sledećim karakteristikama: – toplotnoj otpornosti (u m2·K/W), – protočnoj otpornosti, – otpornosti prema požaru u minutima, spoljna prema spoljnoj, – otpornosti prema mržnjenju – odmrzavanju, – otpornosti prema opterećenju od vetra i – reakciju na požar (samo za plastične obloge). Proizvođač može da deklariše karakteristike kao NPD (performansa nije definisana), ukoliko na ciljnom tržištu podatak o toj karakteristici nije obavezan, osim za rastojanje do zapaljivog materijala. Šema označavanja dimnjaka detaljno razrađena u SRPS EN 1443:2005. korišćena je kao osnova za razvoj harmonizovanih proizvodnih standarda kao što su: SRPS EN 1457:2005, SRPS EN 1857:2011. i slični. SRPS EN 1443:2005. označava dimnjake prema klasama bitnih karakteristika dimnjaka i to na sledeći način.

172


– Klasa temperature – označena slovom T praćenim brojem koji je jednak maksimalnoj nazivnoj radnoj temperaturi, odnosno srednjoj temperaturi postignutoj prilikom testa nazivnog izlaznog kapaciteta za maksimalni nivo temperature. – Klasa pritiska – označena slovom N, P ili H praćenim brojem 1 ili 2. N se odnosi na dimnjake koji rade sa negativnim pritiskom (potpritiskom), P se odnosi na dimnjake koji rade sa pozitivnim pritiskom, dok se H odnosi na dimnjake koji rade sa velikim pozitivnim pritiskom, dok brojevi 1 ili 2 označavaju klasu proizvoda. Klasa pritiska sa oznakom 2 dozvoljava veću nezaptivenost zbog čega sistemi klase pritiska P2 i H2 sa natpritiskom smeju da se koriste samo u otvorenom prostoru. Klasa N2 odgovara zahtevima u pogledu zaptivenosti sadašnjih dimnjaka. – Otpornost prema kondenzatu – slovom W se označavaju dimnjaci koji rade u vlažnim (odnodno kojima ne smeta vlaga u dimnjačkom kanalu), a slovom D dimnjaci koji rade u suvim uslovima (odnosno kod kojih je temperatura dimnog gasa dovoljno visoka da ne dođe do kondenzacije). – Klasa otpornosti prema koroziji – zavisi od vrste goriva i izražava se brojem 1, 2 ili 3. – Klasa 1 se odnosi na dimne gasove nastale sagorevanjem gasa sa sadržajem sumpora do 50 mg/m3, ili prirodnog gasa L+H ili kerozina sa sadržajem sumpora do 50 mg/m3. – Klasa 2 se odnosi na dimne gasove nastale sagorevanjem gasa, ili prirodnog gasa L+H ili kerozina sa sadržajem sumpora preko 50 mg/m3, ili ulja za loženje sa sadržajem sumpora do 0,2 masenih %, ili drveta u otvorenim gorionicima. – Klasa 3 se odnosi na dimne gasove svih goriva navedenih u klasi 2, uz dodatak ulja za loženje sa sadržajem sumpora preko 0,2 masena %, drveta u zatvorenim ložištima, uglja i treseta. – Klasa otpornosti prema paljenju čađi – slovom O se označava komponenta koja nije otporna na paljenje čađi, a slovom G komponenta otporna na paljenje čađi. Da bi proizvod dobio oznaku G, mora da bude ispitan na 1000oC tokom 30 minuta. Iza slovne oznake dolazi dvocifren broj (xx) koji označava minimalno potrebno rastojanje u celim milimetrima od spoljne površine dimnjaka do zapaljivog materijala. – Otpornost prema požaru. – Unutrašnja prema spoljnoj: Kriterijum performansi za otpornost prema požaru unutrašnja prema spoljnoj mora da se deklariše kao G ili O uz označavanje rastojanja do zapaljivog materijala u mm (xx). Ovaj zahtev se, za dimnjake unutar zgrada, odnosi na rizik širenja požara sa unutrašnje na spoljašnju stranu dimnjaka. – Spoljna prema spoljnoj: Kriterijum performansi za celovitost i izolaciju mora da se definiše kao EI za izloženost spoljne površine prema spoljašnjim uticajima. Iza slovne oznake sledi trocifren broj (xxx) koji označava minimalnu otpornost u minutima. Osim oznaka navedenih klasa, odnosno ispred njih, treba da stoji oznaka evropskog standarda koji se odnosi na komponentu koja je u pitanju. Primer označavanja dimnjaka u skladu sa SRPS EN 1443:2005. Dimnjak EN 1443 – T450 N2 D Broj odgovarajućeg standarda Temperaturna klasa Klasa pritiska N, P ili H Klasa otpornosti prema kondenzatu W ili D Klasa otpornosti prema koroziji Klasa otpornosti prema paljenju čađi G ili O i rastojanje od zapaljivog materijala

1

G50

O DIMNJACIMA

173

Pri izboru dimnjaka za određeni uređaj za grejanje može se reći da se može primeniti svaki dimnjak koji ima karakteristike jednake ili bolje od zahtevanih. Nizovi karakteristika složenih od viših ka nižima su: T600 > T450 > T400 > T300 > T250 > T200 > T160 > T140 > T120 > T100 > T80 H (visoka pozitivna) > P (pozitivna) > N (negativna klasa pritiska) G (otporno na požar čađi) > O (neotporno) W3 > W2 > W1 D3 > D2 > D1 W > D pri istoj otpornosti prema koroziji Osim označavanja na proizvodu (ne označava se svaki komad), u dokumentaciji proizvođača se daju podaci o nameni proizvoda. Ukoliko postoji sumnja, treba se direktno obratiti proizvođaču ili isporučiocu. Ovde još treba napomenuti da se u delu oznake komponente koja ukazuje na standard koji se odnosi na tu komponentu upisuje samo oznaka evropske norme, bez nacionalnog prefiksa (na primer, EN 1457, a ne SRPS EN 1457). Za potrebe CE markiranja proizvođač je dužan da markira proizvod sa svim informacijama propisanim u Dodatku ZA harmonizovanog proizvodnog standarda. To zahteva dodatne informacije, kao toplotnu otpornost proizvoda, protočnu otpornost i gde je potrebno, otpornost na zaleđivanje – odleđivanje. Oznake koje će biti objašnjene u nastavku, odnose se samo na oznake potrebne za definisanje proizvoda, ali ne pokrivaju dopunske informacije potrebne za CE markiranje. 6.3.5. Glineno/keramičke dimnjačke komponente Glineno/keramičke dimnjačke cevi se prema SRPS EN 1457:2005. označavaju: – nazivom, na primer, cev, – brojem standarda, – nazivnom veličinom u mm, – tipom ili tipovima (postoji četiri glavna tipa (ukupno 22), zavisno od radne temperature, sa pod-tipovima u zavisnosti da li dimnjačke cevi treba da se koriste kod dimnjaka projektovanih za rad sa negativnim ili pozitivnim pritiskom, ili da budu otporni na paljenje čađi. Svaki tip ima oznaku od četiri alfanumerička znaka) – nazivnim uglom zakrivljenosti (ukoliko se primenjuje). Primer oznake: Cev EN 1457 – 300 – A1N2 Obeležavanje Sve glineno/keramičkih cevi moraju da se obeleže sa: – EN 1457, – nazivom proizvođača i datumom proizvodnje, – brojem ili brojevima tipova. Glineno/keramički dimni blokovi za jednoslojne dimnjake prema EN 1806, označavaju se: – nazivom, na primer, nenoseći dimnjački blok, – brojem standarda, – nazivnom veličinom cevi u mm, – tipom ili tipovima (postoji ukupno 11 različitih tipova, sa oznakama usklađenim sa karakteristikama definisanim u standardu SRPS EN 1443:2005. Nenoseći blokovi imaju oznaku od pet alfanumeričkih znakova (10 tipova), a noseći imaju oznaku od tri alfanumerička znaka (jedan tip), – toplotnom otpornošću – označenom sa Rxx gde je xx vrednost otpornosti u m2K/W pomnožena sa 100 i zakružena na najbližu celobrojnu vrednost, – nazivnim uglom zakrivljenosti (ukoliko se primenjuje), – deklarisana referentna vrednost temperature spoljnog zida pri radnim uslovima,

174


– deklarisana referentna vrednost temperature spoljnog zida u uslovima paljenja čađi (ukoliko se primenjuje). Primer oznake: Nenoseći dimnjački blok – EN 1806 – 200 x 200 – FB1 – R22 – 50 – 130 Svi glineno/keramički dimnjački blokovi moraju da se obeleže sa: – EN 1806, – nazivom proizvođača i datumom proizvodnje, – brojem ili brojevima tipova, – klasom – deklarisanom referentnom vrednošću temperature spoljnog zida pri radnim uslovima, – deklarisanom referentnom vrednošću temperature spoljnog zida u uslovima paljenja čađi (ukoliko se primenjuje). Glineno/keramičke dimnjačke kape Glineno/keramičke dimnjačke kape prema SRPS EN 13502:2005, označavaju se: – nazivom na primer: kapa, – brojem standarda, – nazivnom veličinom u mm, – nazivnom visinom, – tipom (ograničen vrh) dimnjačke kape. Primer oznake: Dimnjačka kapa – EN 13502 – 300 – 600 – 2 Potrebno obeležavanje obuhvata: – EN 13502, – naziv proizvođača i datum proizvodnje, – nazivnu veličinu, – nazivnu visinu, – tip (ograničen vrh) dimnjačke kape. Dimnjački sistemi otporni na paljenje čađi sa glinenim/keramičkim dimnjačkim cevima ili blokovima prema EN 13063-1:2011. označavaju se: – nazivom vrste dimnjaka, – brojem standarda, – klasom temperature, – klasom pritiska, – klasom otpornosti prema kondenzatu, – klasom otpornosti prema koroziji, – klasom otpornosti prema paljenju čađi i rastojanjem do zapaljivog materijala. Primer oznake: Dimnjački sistem – EN 13063-1 – T400 – N1 – D3 – R65 – G50 Potrebno obeležavanje obuhvata: – ime ili robnu marku proizvođača, ugraviranu ili neizbrisivo obeleženu, – nazivnu veličinu, – datum proizvodnje ili broj šarže, – prostor za podatke o montažeru i datumu gradnje. Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim dimnim cevima prema EN 130632:2005+A1:2007. označavaju se: – nazivom vrste dimnjaka, – brojem standarda,

O DIMNJACIMA

– – – – –

175

klasom temperature, klasom pritiska, klasom otpornosti prema kondenzatu, klasom otpornosti prema koroziji, klasom otpornosti prema paljenju čađi i rastojanjem do zapaljivog materijala.

Primer oznake: Dimnjački sistem – EN 13063-2 – T400 – N1 – W 2 – O 50 Potrebno obeležavanje obuhvata: – ime ili robnu marku proizvođača, ugraviranu ili neizbrisivo obeleženu, – nazivnu veličinu, – datum proizvodnje ili broj šarže, – naziv prvog montažera, – datum gradnje. Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim kanalima za vazdušne i dimne vodove prema EN 13063-3:2007. označavaju se: – nazivom vrste dimnjaka, – brojem standarda, – klasom temperature, – klasom pritiska, – klasom otpornosti prema kondenzatu, – klasom otpornosti prema koroziji, – klasom otpornosti prema paljenju čađi i rastojanjem do zapaljivog materijala. Primer oznake: Dimnjački sistem – EN 13063-3 – T400 – N1 – D 3 – G 50 Potrebno obeležavanje obuhvata: – ime ili robnu marku proizvođača, ugraviranu ili neizbrisivo obeleženu, – nazivnu veličinu, – datum proizvodnje ili broj šarže, – prostor za podatke o montažeru i datumu gradnje. Spoljni glineno/keramički zidovi dimnjačkog sistema prema EN 13069:2011. označavaju se: – nazivom komponente, na primer element spoljnog zida, – brojem standarda, – klasom temperature, – toplotnom otpornošću, – rastojanjem do zapaljivog materijala – označava se kao rastojanje spoljne površine dimnjaka od zapaljivog materijala u obliku Gxx gde je xx rastojanje u mm. Primer označavanja: Element spoljnog zida – – EN 13069 – T600 – 0.12 – G100 Potrebno obeležavanje obuhvata: – oznaku norme EN 13069, – identifikaciju proizvođača, – datum proizvodnje ili broj šarže, – tip. 6.3.6. Betonske dimnjačke komponente Betonske dimnjačke cevi i dimnjački priključci prema SRPS EN 1857:2011. označavaju se bilo u skraćenom obliku ili gde skraćeni oblik ne pruža dovoljno podataka, koristi se puna oznaka.

176


Skraćena oznaka pokriva: – temperaturu, – pritisak, – otpornost prema paljenju čađi, – otpornost prema kondenzatu. i prikazuje se velikim slovom (A do L), praćenim brojem 1 ili 2; na primer D1 označava 300oC, negativni pritisak, neotpornost na paljenje čađi, namenjeno za rad u suvim uslovima. Puna oznaka pokriva gornje parametre ali se izražava u obliku sličnom kao u standardu SRPS EN 1443:2005. Primer oznake: EN 1857 – T300 – N1 – D – 3 – O Minimalno 20 % komponenata mora biti obeleženo: – nazivom ili robnim znakom proizvođača, – datumom proizvodnje ili brojem šarže, – brojem standarda EN ... – klasom ili klasama ili punim nazivom, – strelicom koja pokazuje smer toka gasa. Treba napomenuti da su betonske komponente prema standardu SRPS EN 1857 pri radu u suvim uslovima zadovoljavaju kriterijume za otpornost na koroziju klase 3. Betonski dimnjački blokovi i komponente prema SRPS EN 1858:2007. se u punom obliku označavaju u skladu sa načinom objašnjenim kod standarda SRPS EN 1443, a u skraćenom obliku korišćenjem skraćenih klasa sistema označavanja. Skraćeno obeležavanje pokriva: – temperaturu, – pritisak, – otpornost prema paljenju čađi, – otpornost prema kondenzatu. i prikazuje se velikim slovom (A do L), praćenim brojem 1 ili 2; na primer A1 označava 600oC, negativni pritisak, otpornost na paljenje čađi, namenjeno za rad u suvim uslovima. Puna oznaka pokriva gornje parametre ali se izražava u obliku sličnom kao u standardu SRPS EN 1443:2005. Primer oznake: EN 1858 – T600 – N1 – D – 3 – G 05 Minimalno 20 % komponenata mora biti obeleženo: – nazivom ili robnim znakom proizvođača, – datumom proizvodnje ili brojem šarže, – brojem standarda EN ... – skraćenom ili punom oznakom, – strelicom koja pokazuje smer toka gasa, – identifikacijom dimnjačkog kanala (u višekanalnim dimnjačkim blokovima). Treba napomenuti da betonske komponente prema standardu SRPS EN 1858. pri radu u suvim uslovima zadovoljavaju kriterijume za otpornost na koroziju klase 3. Betonski elementi spoljašnjeg zida prema SRPS EN 12446:2007 označavaju se prema: – Broju standarda EN ... – klasi temperature dimnog gasa, – otpornosti prema paljenju čađi i rastojanju od zapaljivih materijala. Minimalno 20 % komponenata mora biti obeleženo:

O DIMNJACIMA

– – – –

177

nazivom ili robnim znakom proizvođača, datumom proizvodnje ili brojem šarže, brojem standarda EN ... oznakom.

6.3.7. Metalne dimnjačke komponente Jednoslojni i višeslojni dimnjaci sa metalnim dimnjačkim cevima prema SRPS EN 1856-1:2007. sadrže dimnjačke sekcije i dimnjačke priključke i obeležene su kako sledi: – opis proizvoda, – broj standarda EN ..., – nivo temperature, – nivo pritiska, – otpornost prema kondenzatu, – otpornost prema koroziji, uključujući oznaku materijala dimnjačke cevi, – otpornost prema paljenju čađi i rastojanje od zapaljivih materijala. Primer označavanja: Jednoslojni dimnjak – EN 1856-1 –T400 – P1 – W –VxL40045– G(xx) Dimnjačke sekcije, kape i dimnjački priključci se obeležavaju: – nazivom komponente, – nazivom ili robnim znakom proizvođača, – datumom proizvodnje ili brojem šarže, – strelicom koja pokazuje smer toka dimnog gasa (ako je primenljivo). Osim toga proizvođač treba da ugradi na pristupačnom mestu ploču sa ovim informacijama i prostorom za dodatne informacije, kao sto su podaci o montažeru, datumu gradnje i slično. Metalne spojne dimnjačke cevi prema EN 1856-2:2011, označavaju se: – opisom proizvoda, – brojem standarda EN ..., – nivoom temperature, – nivoom pritiska, – otpornošću prema kondenzatu, – otpornošću prema koroziji, uključujući oznaku materijala dimnjačke cevi, – otpornošću prema paljenju čađi i rastojanjem od zapaljivih materijala. Primer označavanja: Spojna dimnjačka cev – EN 1856-2 –T400 – N2 – D – Vm – L40012 – G Metalne dimnjačke cevi, dimovodni priključci ili kape se obeležavaju: – nazivom komponente, – nazivom ili robnim znakom proizvođača, – datumom proizvodnje ili brojem šarže, – strelicom koja pokazuje smer toka dimnog gasa (ako je primenljivo). Osim toga proizvođač treba da ugradi na pristupačnom mestu ploču sa ovim informacijama i prostorom za dodatne informacije, kao sto su podaci o montažeru, datumu gradnje i slično. 6.3.8. Plastične dimnjačke cevi Plastične dimnjačke cevi prema EN 14471:2011, označavaju se: – brojem standarda EN ...,

178


– – – – – – – – – –

klasom temperature, klasom pritiska (P, H, ili N1), otpornošću prema paljenju čađi (samo klasa O), otpornošću prema kondenzatu (samo klasa W), otpornošću prema koroziji (samo klase 1 i 2), klasom temperaturne otpornosti (Rxx), rastojanjem od zapaljivih materijala (Cyy), lokacijom (mestom ugradnje), (unutrašnja, spoljašnja ili obe (I, E, B)), reakcijom na požar (klase F0 ili F1), oblogom (L0, L, L1).

Primer označavanja: EN 14471 –T120 P1-O-W–1R22-C50-I-F0-L0I Dimnjačke sekcije se obeležavaju najmanje na svskih 1,5 m, a savitljive cevi se obeležavaju podužno, kontinualno. Na cevima treba da budu obeleženi sledeći podaci: – naziv ili robni znak proizvođača, – datum proizvodnje ili broj šarže, – klasa temperature, – materijal, – broj standarda EN ... – nazivna veličina. Elastomerski zaptivači prema EN 14241-1:2011. označavaju se: – brojem standarda EN ..., – klasom temperature, – otpornošću prema kondenzatu (samo klasa W), – otpornošću prema koroziji (samo klase 1 i 2), – lokacijom (mestom ugradnje), (unutrašnja ili spoljašnja), Primer oznake: EN 14241-1 –T120 – W – 1I Sledeće informacije treba da budu obeležene na zaptivaču i/ili traci: – naziv ili robni znak proizvođača, – naziv proizvoda, – datum proizvodnje ili broj šarže, – broj standarda EN ..., – klasa temperature, – klasa otpornosti na koroziju, – lokacija, – nazivna veličina.

O DIMNJACIMA

179

6.4. TEHNIČKI PROPIS ZA DIMNJAKE U GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA – PREDLOG I. OPŠTE ODREDBE Član 1. Ovim Tehničkim propisom (u daljem tekstu: Propis), u okviru ispunjavanja bitnih zahteva za građevinske objekte, propisuju se tehnička svojstva za dimnjake u građevinskim objektima (u daljem tekstu: dimnjaci), zahtevi za projektovanje, izvođenje, korišćenje i održavanje dimnjaka i drugi zahtevi za dimnjake, kao i tehnička svojstva i drugi uslovi za građevinske proizvode, namenjene ugradnji u dimnjake (u daljem tekstu: građevinski proizvodi). Član 2. Projektovanje, izgradnja, održavanje i način korišćenja građevinskih objekata, čiji je sastavni deo dimnjak, moraju ispunjavati zahteve koji su propisani ovim Propisom. Član 3. Ovaj Propis se ne primenjuje na samostojeći dimnjak i dimnjak koji je isključivo u funkciji proizvodnog pogona. Član 4. Pojedini pojmovi korišćeni u ovom Propisu imaju sledeće značenje: – Dimnjak je deo građevinskog sklopa građevinskog objekta, u obliku vertikalnog ili približno vertikalnog kanala, koji je postojan na sagorevanje čađi i koji služi za siguran i neometan odvod u spoljnu atmosferu dimnih gasova, nastalih radom na dimnjak priključenog uređaja za loženje. – Montažni dimnjak jeste dimnjak koji se izvodi na gradilištu od međusobno usklađenih građevinskih proizvoda, – Polugotov (sistemski) dimnjak jeste dimnjak sastavljen u proizvodnom pogonu izvan gradilišta od međusobno usklađenih građevinskih proizvoda i drugih proizvoda, koji se kao gotov građevinski proizvod ugrađuje u građevinski objekat. – Zidani dimnjak jeste dimnjak koji se zida na gradilištu od pune opeke. – Dimovod je prolaz za odvođenje produkata sagorevanja u spoljnu atmosferu. – Pomoćni dimnjak jeste dimnjak najmanjeg premera svetlog otvora 200 cm2 koji služi za priključenje uređaja za loženje na čvrsta goriva u vanrednim uslovima. Član 5. (1) Vrste dimnjaka prema načinu izvođenja su: – montažni, – polugotovi (sistemski), – zidani. (2) Svaki pojedinačni dimnjak iz stava 1. ovog člana mora se graditi samo od istovrsnih i/ili kompatibilnih građevinskih proizvoda, namenjenih za izvođenje takvog dimnjaka. (3) Građevinski i drugi proizvodi iz stava 2. ovog člana moraju biti međusobno usklađeni tako da, nakon izvođenja montažnog odnosno zidanog dimnjaka ili ugradnje polugotovog dimnjaka, obezbeđuju ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom. Član 6. Građevinski proizvodi na koje se primjenjuje ovaj Propis su: – glineni/keramički proizvodi za dimnjake, – metalni proizvodi za dimnjake,

180


– betonski proizvodi za dimnjake, – polugotovi (sistemski) dimnjaci i – drugi građevinskii proizvodi koji se ugrađuju zajedno s proizvodima iz alineje 1. do 4. ovog stava, a za koje su zahtevi pobliže propisani u prilozima ovog Propisa. Član 7. (1) Dimnjaci i građevinski proizvodi na koje se primjenjuje ovaj Propis moraju imati tehnička svojstva i ispunjavati druge zahteve propisane ovim Propisom. (2) Odvođenjem dimnih gasova pomoću dimnjaka koji ima tehničke osobine i ispunjava zahteve u skladu sa ovim Propisom postiže se ispunjavanje bitnih zahteva za građevinski objekat koji se odnose na odvođenje dimnih gasova. Član 8. (1) Zidani dimnjaci i građevinski proizvodi koji se koriste za njihovo zidanje, osim uslova propisanih ovim Propisom moraju ispunjavati i uslove propisane posebnim propisom kojim se uređuju zidane konstrukcije. (2) Noseća konstrukcija dimnjaka i građevinski proizvodi koji se u nju ugrađuju, osim uslova propisanih ovim Propisom moraju ispunjavati i uslove propisane posebnim propisom kojim se uređuju noseće konstrukcije. II. TEHNIČKA SVOJSTVA DIMNJAKA Član 9. (1) Tehnička svojstva dimnjaka moraju biti takva da tokom trajanja građevinskog objekta uz propisano, odnosno projektom određeno izvođenje i održavanje dimnjaka, on podnese sve uticaje uobičajenog korišćenja i uticaje iz okoline, tako da tokom izvođenja i korišćenja dimnjaka: – predvidiva delovanja na građevinski objekat ne prouzrokuju rušenje ili oštećenje dimnjaka, – ne izazovu, prenesu i/ili šire požar, – ne proizvode buku preko dozvoljene granice propisane posebnim propisom, – usled odvođenja (oslobađanja) dimnih gasova iz ložišta ne budu ugroženi higijena, zdravlje ljudi i okolina, – da se izbegnu moguće povrede korisnika, – potrošnja energije bude jednaka propisanom nivou ili manja. (2) Osim uslova iz stava 1. ovog člana, tehnička svojstva dimnjaka moraju biti usklađena s uređajem za loženje i njemu pripadajućom priključnom cevi i/ili gorivom, koji se namerava priključiti na dimnjak. (3) Tehnička svojstva iz stava 1. i 2. ovog člana postižu se projektovanjem i izvođenjem dimnjaka u skladu s odredbama ovog Propisa. (4) Očuvanje tehničkih svojstava dimnjaka iz stava 1. i 2. ovog člana postiže se održavanjem dimnjaka u skladu s odredbama ovog Propisa. Član 10. Kada je u skladu sa posebnim propisima potrebna dodatna zaštita dimnjaka ili delova građevinskih objekata izloženih nepovoljnom uticaju dimnjaka radi ispunjavanja propisanih tehničkih svojstava, ta će se zaštita smatrati sastavnim delom tehničkog rešenja dimnjaka. Član 11. Tehnička svojstva dimnjaka moraju biti takva da osim ispunjavanja zahteva iz ovog Propisa, budu ispunjeni i zahtevi posebnih propisa kojima se uređuje ispunjavanje drugih bitnih zahteva za građevinski objekat.

O DIMNJACIMA

181

Član 12. (1) Nakon rekonstrukcije odnosno adaptacije građevinskog objekta čiji je dimnjak sastavni deo, kada se rekonstrukcijom odnosno adaptacijom uticalo na zatečene tehničke karakteristike, takav dimnjak mora imati jednaka ili povoljnija tehnička svojstva nego pre rekonstrukcije odnosno adaptacije. (2) Nakon promene uređaja za loženje i/ili promene goriva dimnjak mora imati tehnička svojstva koja su propisana članom 9. stav 1. i 2. kao i članom 11. ovog Propisa. III. GRAĐEVINSKI PROIZVODI ZA DIMNJAKE Član 13. Građevinski proizvodi za dimnjake proizvode se u proizvodnim pogonima van gradilišta. Član 14. (1) Građevinski proizvod može se ugraditi u dimnjak odnosno u građevinski objekat vezano za izvođenje dimnjaka ako ispunjava zahteve propisane ovim Propisom i ako je za njega izdata isprava o usklađenosti u skladu s odredbama posebnog propisa. (2) U slučaju neusklađenosti građevinskog proizvoda sa tehničkim specifikacijama za taj proizvod, proizvođač građevinskog proizvoda mora odmah prekinuti proizvodnju i preduzeti mere za utvrđivanje i otklanjanje grešaka koje su prouzrokovale neusklađenosti. (3) Ako dođe do isporuke neusklađenog građevinskog proizvoda proizvođač odnosno uvoznik mora bez odlaganja o neusklađenosti tog proizvoda obavestiti sve kupce, distributere, ovlašćeno pravno lice koje je učestvovalo u potvrđivanju usklađenosti i Ministarstvo za zaštitu okoline. (4) Proizvođač odnosno uvoznik i distributer građevinskog proizvoda dužni su da preduzmu odgovarajuće mere u cilju održavanja svojstava građevinskog proizvoda za vreme rukovanja, skladištenja i prevoza, a izvođač dimnjaka tokom prevoza, rukovanja, skladištenja i ugradnje građevinskog proizvoda. Član 15. (1) Tehnička odnosno specifična svojstva, potvrđivanje usklađenosti i označavanje građevinskih proizvoda, posebni uslovi kod projektovanja i izgradnje građevina koje imaju dimnjak, kao i potrebni kontrolni postupci i drugi uslovi koje moraju ispunjavati građevinski proizvodi određeni su u prilozima ovog Propisa, i to za: – glinene/keramičke, betonske i metalne proizvode za dimnjake – u Prilogu „A“, – poluproizvode (sistemske) dimnjake – u Prilogu „B“. (2) Potvrđivanje usklađenosti proizvoda koji nisu obuhvaćeni normama ili znatno odstupaju od harmonizovanih normi na koje upućuju prilozi iz stava 1. ovog člana obavlja se prema tehničkim dopuštenjima za te proizvode. (3) Potvrđivanje usklađenosti u smislu stava 1. i 2. ovog člana obuhvata radnje ocenjivanja usklađenosti građevinskih proizvoda i u zavisnosti od propisanog sistema ocenjivanja usklađenosti i izdavanje certifikata unutrašnje kontrole proizvodnje građevinskih proizvoda odnosno izdavanje certifikata usklađenosti građevinskih proizvoda. IV. PROJEKTOVANJE DIMNJAKA Član 16. (1) Projektovanjem dimnjaka moraju se za izgradnju i projektovani vek trajanja građevinskih objekata predvideti svi uticaji na dimnjak koji proizlaze iz načina i redosleda građenja građevinskih objekata u čijem sastavu se nalazi dimjak i izvođenja dimnjaka, kao pred-

182


vidivih uslova uobičajenog korišćenja građevinskih objekata i predvidivih uticaja okoline na građevinske objekte. (2) Projektom građevinskog objekta u delu koji se odnosi na dimnjak, a u skladu s ovim Propisom, mora se dokazati da će građevinski objekat tokom građenja i projektovanog veka korišćenja ispunjavati bitne zahteve mehaničke otpornosti i stabilnosti, zaštite od požara, zaštite od buke, higijene, zdravlja i zaštite okoline, sigurnosti u korišćenju i uštede energije i toplotne zaštite građevinskog objekta u odnosu na odvođenje dimnih gasova. (3) Kada je zbog ispunjavanja zahteva iz ovog Propisa potrebna dodatna zaštita dimnjaka, ta će se zaštita smatrati sastavnim delom tehničkog rešenja dimnjaka. Član 17. (1) Ispunjavanje bitnih zahteva za građevinske objekte u skladu sa članom 7. stav 2. ovog Propisa u odnosu na odvođenje dimnih gasova dokazuje se: 1. proračunom nosivosti i upotrebljivosti nosivog dela dimnjaka, 2. proračunom svetlog otvora u odnosu na grejnu vrednost (sastav) goriva, vrstu i priključnu snagu predviđenog uređaja za loženje i visinu dimnjaka, 3. određivanjem minimalne udaljenosti plašta dimnjaka od zapaljivih i nezapaljivih delova građevine oko dimnjaka. (2) Proračuni iz stava 1. ovog člana sprovode se primenom odgovarajućih proračunskih postupaka koji se po potrebi dopunjuju ispitivanjima, pri čemu se u obzir uzimaju svi merodavni parametri. (3) Proračunski i drugi modeli moraju biti takvi da, uzimajući u obzir pouzdanost ulaznih podataka i tačnost izvođenja, odgovaraju ponašanju dimnjaka tokom izgradnje i korišćenja. Član 18. (1) Prilikom projektovanja dimnjaka primenjuju se srpske norme iz Priloga „C“ ovog Propisa. (2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, dopuštena je primena i drugih pravila projektovanja dimnjaka koja se razlikuju od pravila utvrđenih srpskim normama iz Priloga „C“ ovoga Propisa, pod uslovom da se dokaže da se primenom tih pravila ispunjavaju zahtevi propisani ovim Propisom najmanje na nivou određenom tim normama. (3) Prilogom „C“ ovoga Propisa detaljnije se određuje projektovanje dimnjaka. Član 19. (1) Svetli otvor dimovodne cevi mora biti takvih dimenzija da osigurava podpritisak odnosno predpritisak za sigurne uslove sagorevanja s obzirom na vrstu, broj i snagu predviđenih uređaja za loženje i odabranu visinu dimnjaka. (2) Na jednu dimovodnu cev mogu se priključiti samo kompatibilni uređaji za loženje koji koriste istu vrstu goriva. (3) U prostoru oko izlaznog otvora dimnjaka ne smeju se nalaziti prepreke koje bi ometale i/ili onemogućavale ispuštanje dimnih gasova u spoljnu atmosferu i/ili koje bi na drugi način ugrožavale i/ili onemogućile ispunjavanje bitnih zahteva za građevinske objekte i drugih uslova koje mora ispunjavati građevinski objekat. (4) Nadvišenja dimnjaka iznad kosih krovova i terasa ili drugih delova građevinskih objekata određuju se u projektu građevinskog objekta. (5) Pri gradnji novog građevinskog objekta koji je viši od okolnih građevinskih objekata moraju se osigurati sva potrebna nadvišenja za dimnjake zatečenih okolnih građevinskih objekata zbog osiguranja nesmetanog odvođenja dimnih gasova iz tih dimnjaka. (6) Pristup dimnjaku mora biti takav da omogući održavanje dimnjaka na bezbedan način.

O DIMNJACIMA

183

(7) Zidani dimnjaci mogu se zidati punom opekom najmanje klase otpora na pritisak 15 N/mm˛ i klase proizvodnje i u skladu s odredbama posebnog propisa. (8) Na priključnu cijev, kada je ona sastavni deo dimnjakam, primenjuju se svi zahtevi ovog Propisa koji se primenjuju na dimnjak. Član 20. (1) Sadržaj glavnog projekta građevinskog objekta u delu koji se odnosi na tehničko rešenje dimnjaka i uslove za njegovo izvođenje i održavanje, ako ovim Propisom za pojedine vrste građevinskih objekata nije drukčije određeno, obuhvaćeno je: – arhitektonskim i/ili građevinskim projektom, – mašinskim projektom, (2) Arhitektonski ili građevinski projekat u delu koji se odnosi na tehničko rešenje spoljnjeg oblika dimnjaka i pristup dimnjaku mora sadržati naročito: 1. u tehničkom opisu: 1.1. opis i zahteve za završnu obradu spoljnih obloga dimnjaka, 1.2. opis i zahteve za požarnu otpornost nosivog dela dimnjaka i delova građevine koji se nalaze u prostoru nepovoljnog toplotnog uticaja dimnjaka, 1.3. opis i zahteve za uređaje za pristup dimnjaku, 2. u programu kontrole i osiguranja kvaliteta: 2.1. svojstva koja moraju imati građevinski proizvodi koji se ugrađuju kao završna obrada spoljnih obloga dimnjaka i uređaja za pristup dimnjaku, 2.2. klasa nezapaljivosti ili zapaljivosti delova građevine koji se nalaze u prostoru nepovoljnog toplotnog uticaja dimnjaka i njihovu minimalnu međusobnu udaljenost, 2.3. druge uslove značajne za ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom i drugim propisima. 3. u nacrtima: 3.1. broj i položaj priključaka uređaja za loženje, 3.2. položaj dimnjaka u građevinskom objektu, 3.3 položaj izlaznog otvora dimnjaka i njegova visina iznad krova građevinskog objekta i/ili nadvišenja u odnosu na prepreke koje se nalaze u prostoru uticaja izlaznog otvora, 3.4. položaj uređaja za pristup dimnjaku i pristupnih otvora sa vratancima za kontrolu i čišćenje. (3) Građevinski projekat u delu koji se odnosi na tehničko rešenje nosive konstrukcije dimnjaka mora sadržati delove propisane posebnim propisom za odgovarajuću vrstu konstrukcije. (4) Mašinski projekat u delu koji se odnosi na tehničko rešenje dimnjaka mora sadržati naročito: 1. u tehničkom opisu: 1.1. uslove kompatibilnosti dimnjaka i uređaja za loženje, 1.2. opis dimnjaka sa dimenzijama i opisom svetlog otvora dimovodnog kanala, 1.3. opis svojstva dimnjaka za projektom predviđen uređaj ili uređaje za loženje i alternativna rešenja u smislu: 1.3.1. temperaturne upotrebljivosti, 1.3.2. dopuštenog potpritiska ili pretpritiska, 1.3.3. postojanosti na čađ, 1.3.4. postojanosti na kondenzat, 1.3.5. otpornosti na koroziju, 1.3.6. otpornosti na toplotnu provodljivost 1.3.7. otpornosti na požar čađi, 1.3.8. karakteristike dimnih gasova u skladu s projektom predviđenog sastava grejanja građevinskog objekta za svaki pojedini priključeni uređaj za loženje i/ili goriva,

184


1.4. opis načina izvođenja mašinskim projektom obuhvaćenog dela dimnjaka i ugradnje građevinskih proizvoda, 1.5. opis i način priključenja spojne dimovodne cevi na priključak dimnjaka, 1.6. opis i zahtevi za vratanca za kontrolu i čišćenje, 1.7. način prihvatanja i odvoda kondenzata; 2. u proračunu: 2.1. podatke o predvidivim delovanjima i uticajima na mašinskim projektom obuhvaćene delove dimnjaka, 2.2. proračun svetlog otvora dimovodnog kanala za odabrane karakteristike uređaja za loženje i/ili goriva i odgovarajuće karakteristike dimnih gasova, 2.3. proračun potrebne protivpožarne i toplotne izolacije, 2.4. broj i položaj priključaka uređaja za loženje, 2.5. proračun korisne visine dimnjaka; 3. u programu kontrole i osiguranja kvaliteta: 3.1. svojstva koja moraju imati građevinski proizvodi koji se ugrađuju u mašinskim projektom obuhvaćeni deo dimnjaka, 3.2. uslovi izvođenja i drugi zahtevi koji moraju biti ispunjeni tokom izvođenja dimnjaka, a koji imaju uticaj na postizanje projektovanih odnosno propisanih svojstava dimnjaka i ispunjenja bitnih zahteva za dimnjak i građevinu, 3.3. zahtevi učestalosti periodičnih pregleda, 3.4. pregled i opis potrebnih kontrolnih postupaka ispitivanja i zahtevanih rezultata kojima će se dokazati usklađenost sa projektom predviđenim svojstvima, 3.5. druge uslove značajne za ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom i posebnim propisima, 3.6. zahteve za održavanje dimnjaka koji moraju biti takvi da se tokom trajanja građevinskog objekta očuvaju njena tehnička svojstva i ispunjavaju zahtevi određeni projektom građevinskog objekta i propisima u skladu s kojima je dimnjak izveden. Član 21. Izuzetno od odredbe člana 20. ovog Propisa glavni projekat porodične kuće i jednostavnog građevinskog objekta u delu koji se odnosi na dimnjak mora sadržati: 1. u tehničkom opisu: 1.1. opis rešenja oblika i pristupa dimnjaku, 1.2. opis konstrukcije dimnjaka, 1.3. opis svojstva dimnjaka s dimenzijama i opisom svetlog otvora dimovodnog kanala za odabrane karakteristike uređaja za loženje i/ili goriva i odgovarajuće karakteristike dimnih gasova, kao i zahteve za građevinske proizvode, 1.4. opis i zahteve za požarnu otpornost delova građevinskog objekta koji se nalaze u prostoru nepovoljnog toplotnog uticaja dimnjaka, 1.5. podatke o načinu izvođenja dimnjaka, 1.6. zahteve za održavanje dimnjaka koji moraju biti takvi da se tokom trajanja građevinskog objekta očuvaju njegova tehnička svojstva i ispunjavaju zahtevi određeni projektom građevinskog objekta i propisima u skladu s kojima je dimnjak izveden, 1.7. opis načina izvođenja dimnjaka i ugradnje građevinskih proizvoda, 1.8. opis i način priključenja uređaja za loženje na priključak dimnjaka; 2. u nacrtima: 2.1. položaj dimnjaka u građevinskom objektu, 2.2. položaj izlaznog otvora dimnjaka i njegova visina iznad krova građevinskog objekta i/ili nadvišenja u odnosu na prepreke koje se nalaze u prostoru uticaja izlaznog otvora,

O DIMNJACIMA

185

2.3. položaj, uređaj za pristup dimnjaku i pristupnih otvora s vratancima za kontrolu i čišćenje. Član 22. Ako projekat dimnjaka u cilju ispunjavanja uslova iz člana 20. i 21. ovog Propisa određuje primenu norme iz odgovarajućeg priloga ovog Propisa na način određen tim prilogom, smatra se da dimnjak ispunjava propisane zahteve u delu normom regulisanog područja. Član 23. (1) Projekti građevinskih objekata stambene i stambeno-poslovne namene obavezno sadrže i tehničko rešenje pomoćnih dimnjaka. (2) Broj i raspored pomoćnih dimnjaka iz stava 1. ovog člana određuje se tako da svaka stambena jedinica ima najmanje jedan priključak na pomoćni dimnjak. (3) Na jednu dimovodnu cev pomoćnog dimnjaka dopušteno je priključivanje najviše pet ložišta na čvrsto gorivo. (4) Izuzetno od stava 1. ovog člana obaveza davanja tehničkog rešenja pomoćnog dimnjaka u projektu građevinskog objekta ne odnosi se na porodične kuće. Član 24. (1) Osim uslova propisanih odredbama člana 16. do 23. ovog Propisa, projekat rekonstrukcije odnosno adaptacije građevinskog objekta kojim se utiče na tehnička svojstva dimnjaka obavezno mora sadržati podatke o utvrđenim zatečenim tehničkim svojstvima dimnjaka. (2) Zatečena tehnička svojstva dimnjaka utvrđuju se uvidom u dokumentaciju građevinskog objekta, ispitivanjima, proračunima i/ili na drugi odgovarajući način. V. IZVOĐENJE I UPOTREBLJIVOST DIMNJAKA Član 25. (1) Građenje građevinskog objekta koji ima dimnjak mora biti takvo da dimnjak ima tehnička svojstva i da ispunjava druge zahteve propisane ovim Propisom, u skladu s tehničkim rešenjem građevinskog objekta i uslovima za građenje utvrđenim projektom, kao i da se osigura očuvanje tih svojstava i upotrebljivost građevinskog objekta tokom njenog trajanja. (2) Pri izvođenju dimnjaka izvođač je dužan pridržavati se dela projekta koji se odnosi na dimnjak, tehničkih uputstava za ugradnju i upotrebu građevinskih proizvoda i odredaba ovog Propisa. Član 26. (1) Kod preuzimanja građevinskog proizvoda namenjenog ugradnji u dimnjak, izvođač dimnjaka mora utvrditi: 1. da li je građevinski proizvod isporučen s oznakom u skladu s posebnim propisom kojim se uređuje označavanje građevinskih proizvoda i podudaraju li se podaci na dokumentaciji s kojom je građevinski proizvod isporučen s podacima u propisanoj oznaci, 2. da li je građevinski proizvod isporučen s tehničkim uputstvom za ugradnju i korišćenje, 3. da li su svojstva, uključujući i rok trajanja građevinskog proizvoda i podaci značajni za njegovu ugradnju, korišćenje i uticaj na svojstva i trajnost dimnjaka u skladu sa svojstvima i podacima određenim glavnim projektom. (2) Utvrđeni podaci iz stava 1. ovog člana zapisuju se u skladu s posebnim propisom o vođenju građevinskog dnevnika, a dokumentacija s kojom je građevinski proizvod isporučen čuva se u dokazima o usklađenosti građevinskih proizvoda koje izvođač mora imati na gradilištu.

186


Član 27. (1) Pre pristupanja izvođenju dimnjaka obavezno se proverava položaj (visina, udaljenost i dr.) postojećih prepreka dimnim gasovima, odnosno nadvišenja okolnih građevinskih objekata koji se nalaze u prostoru uticaja izlaznog otvora dimnjaka (u daljnjem tekstu: prepreke), te se o tome sačinjava skica i utvrđuje usklađenost stvarnog i projektovanog stanja. Skica i utvrđeno stanje unosi se u građevinski dnevnik. (2) U slučaju da položaj prepreka iz stava 1. ovog člana ne odgovara glavnim projektom predviđenom položaju, nastavak izvođenja dimnjaka dopušten je nakon izrade dela izvedbenog projekta sa dopunjenim tehničkim rešenjem za dimnjak koje je usklađeno sa stvarnim stanjem. Član 28. Zabranjena je ugradnja građevinskog proizvoda koji: – je isporučen bez oznake, u skladu s posebnim propisom kojim se uređuje označavanje građevinskih proizvoda, – je isporučen bez tehničkog uputstva za ugradnju i korišćenje, – nema osobine tražene projektom građevine ili mu je istekao rok trajanja, odnosno o kojem podaci značajni za ugradnju, korišćenje i uticaj na svojstva i trajnost dimnjaka nisu usklađeni sa podacima određenim glavnim projektom. Član 29. (1) Uslovi za izvođenje dimnjaka određuju se najmanje u skladu s odredbama Priloga „D“ ovoga Propisa, u programu kontrole i osiguranja kvaliteta, koji je sastavni deo glavnog projekta građevine. (2) Izvođenje dimnjaka mora biti u skladu sa uslovima utvrđenim programom kontrole i osiguranja kvaliteta, kojima se mora garantovati da dimnjak ima tehnička svojstva i ispunjava zahteve određene projektom i ovim Propisom. (3) Kada je tehničko rešenje dimnjaka, odnosno kada su uslovi u kojima se izvode radovi i druge okolnosti koje mogu biti od uticaja na tehnička svojstva dimnjaka takvi, da nisu obuhvaćeni odredbama Priloga „D“ ovog Propisa, tada se programom kontrole i osiguranja kvaliteta moraju regulisati posebni uslovi za izvođenje dimnjaka kojima se ispunjava zahtev iz stava 2. ovog člana. (4) Prilogom „D“ ovog Propisa pobliže se određuje izvođenje, dokazivanje upotrebljivosti, naknadno dokazivanje tehničkih svojstava i održavanje dimnjaka. Član 30. (1) Smatra se da dimnjak ima projektom predviđena tehnička svojstva i da je upotrebljiv ako: 1. su građevinski proizvodi ugrađeni u dimnjak na propisan način i imaju certifikat o usklađenosti prema članu 14. stav 1. ovog Propisa, 2. su uslovi građenja i druge okolnosti, koje mogu biti od uticaja na tehnička svojstva dimnjaka, bile usklađene sa zahtevima iz projekta, 3. dimnjak ima dokaze nepropusnosti i ako o svemu određenom tačkama 1., 2. i 3. ovog stava postoje propisani zapisi i/ili dokumentacija. (2) Smatra se da je upotrebljivost dimnjaka dokazana ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i iz člana 27. ovog Propisa. Član 31. (1) Ako se utvrdi da dimnjak nema projektom predviđena tehnička svojstva, mora se obaviti naknadno dokazivanje da dimnjak ispunjava zahteve iz ovog Propisa.

O DIMNJACIMA

187

(2) Dokaz iz stava 1. ovog člana smatra se delom izvedbenog projekta. (3) U slučaju da se dokaže da postignuta tehnička svojstva dimnjaka ne ispunjavaju zahteve ovog Propisa mora se izraditi projekat sanacije. VI. ODRŽAVANJE DIMNJAKA Član 32. (1) Održavanje dimnjaka mora biti takvo da se za vreme trajanja građevinskog objekta očuvaju njegova tehnička svojstva i ispunjavaju zahtevi određeni projektom građevinskog objekta i ovim Propisom, kao i drugi bitni zahtevi koje građevinski objekat mora ispunjavati u skladu s posebnim propisom. (2) Održavanje dimnjaka koji je izveden, odnosno koji se izvodi u skladu s prethodno važećim propisima, mora biti takvo da se tokom trajanja građevinskog objekta očuvaju njegova tehnička svojstva i ispunjavaju zahtevi određeni projektom građevinskog objekta i propisima u skladu s kojima je dimnjak izveden. Član 33. (1) Održavanje dimnjaka podrazumeva: – redovne preglede dimnjaka, u razmacima i na način određen projektom građevinskog objekta, ovim Propisom i/ili posebnim propisom za održavanje dimnjaka – vanredne preglede dimnjaka nakon nekog vanrednog događaja ili po inspekcijskom nalogu, – izvođenje radova kojima se dimnjak zadržava ili se vraća u stanje određeno projektom građevinskog objekta i ovim Propisom, odnosno propisom u skladu s kojim je dimnjak izveden. (2) Ispunjavanje propisanih uslova održavanja dimnjaka dokumentuje se u skladu s projektom građevinskog objekta, kao i: – izveštajima o pregledima i ispitivanjima dimnjaka, – beleškama o radovima održavanja, – na drugi odgovarajući način, ako ovim Propisom ili drugim propisom donesenim u skladu s odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije drugačije propisano. (3) Izvođenjem radova iz stava 1. alineje 3. ovog člana smatra se i zamena dimovodne cevi postojećeg dimnjaka ugradnjom polugotove dimovodne cevi. Ugradnja polugotove dimovodne cevi sprovodi se u skladu s Prilogom „D“ ovog Propisa, pod uslovom da se tim radovima ne menjaju zatečena svojstva dimnjaka odnosno građevinskog objekta, koja nisu u vezi s odvođenjem dimnih gasova tim dimnjakom. Član 34. (1) Za održavanje dimnjaka dopušteno je upotrebiti samo one građevinske proizvode koji ispunjavaju propisane uslove i za koje je izdat certifikat o usklađenosti prema posebnom propisu. (2) Održavanjem građevinskog objekta ili na neki drugi način ne smeju se ugroziti tehnička svojstva i ispunjavanje propisanih zahteva za dimnjak. Član 35. Na izvođenje radova na održavanju dimnjaka odgovarajuće se primenjuju odredbe ovog Propisa koje se odnose na izvođenje dimnjaka i posebnog propisa kojim će biti regulisano permanentno održavanje dimnjaka.

188


VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 36. (1) Prilozi „A“, „B“, „C“ i „D“ s odgovarajućim sadržajem sastavni su deo ovog Propisa. (2) Ministar ovlašćen za donošenje ovog Propisa posebnom odlukom će, osim normi određenih prilozima iz stava 1. ovog člana, odrediti norme na koje upućuju norme iz tih priloga i druge norme bitne za primenu ovog Propisa. Ova odluka objavljuje se na WEB stranicama Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Član 37. (1) Dana ..... godine prestaju se primjenjivati priznata tehnička pravila u delu u kojem se odnose na dimnjake (ako postoje): – Pravilnik o obaveznom atestiranju elemenata tipskih građevinskih konstrukcija na otpornost prema požaru te o uslovima kojima moraju udovoljavati organizacije ovlaštene za atestiranje tih proizvoda i priznata tehnička pravila i tehničke specifikacije na primenu kojih ta priznata tehnička pravila upućuju. (2) Glavni projekat u kojem je tehničko rešenje dimnjaka dato prema priznatim tehničkim pravilima iz stava 1. ovog člana, smatraće se važećim dokumentom za izdavanje građevinske dozvole ako je zahtev za izdavanje te dozvole zajedno s glavnim projektom. Član 38. (1) U građevinskom objektu koji se izvodi prema građevinskoj dozvoli, čiji je sastavni deo glavni projekat izrađen u skladu s priznatim tehničkim pravilima iz člana 37. stav 1. ovog Propisa, može se ugraditi građevinski proizvod razvrstan prema ovom Propisu ako ima odgovarajuća ili povoljnija tehnička svojstva, ako je to određeno izvedbenim projektom i ako je u skladu s tim projektom utvrđeno da je upotrebljiv za tu građevinu, uključujući i uslove za njegovu ugradnju i uticaje okoline. (2) Radi sprovođenja odredbi iz stava 1. ovog člana za deo dimnjaka koji je izveden do početka ugradnje građevinskih proizvoda razvrstanih prema ovom Propisu, mora se evidentirati stanje izvedenih radova u skladu s posebnim propisom o vođenju građevinskog dnevnika. (3) Izvedbeni projekat građevinskog objekta iz stava 1. ovog člana u delu u kojem se odnosi na dimnjak, za ugradnju građevinskih proizvoda razvrstanih prema ovom Propisu mora sadržati detaljnu razradu programa kontrole i osiguranja kvaliteta iz glavnog projekta kojom će se, u skladu s ovim Propisom, posebno odrediti: – svojstva koja moraju imati građevinski proizvodi koji se ugrađuju u dimnjak, uključujući odgovarajuće podatke propisane odredbama o označavanju građevinskih proizvoda prema prilozima ovog Propisa, – ispitivanja i postupci dokazivanja upotrebljivosti dimnjaka, – uslovi građenja građevinskog objekta i drugi zahtevi koji moraju biti ispunjeni za vreme izvođenja dimnjaka, a koji imaju uticaj na postizanje projektovanih odnosno propisanih tehničkih svojstava dimnjaka i ispunjavanje bitnih zahteva za građevinske objekte, i – druge uslove značajne za ispunjavanje zahteva propisanih ovim Propisom i posebnim propisima, uključujući i ocenu međusobne usklađenosti načina dokazivanja upotrebljivosti dela dimnjaka izvedenog do početka ugradnje građevinskih proizvoda razvrstanih prema ovom Propisu i kasnije izvedenog dela dimnjaka. Član 39. Ako za projektovanje dimnjaka shodno članu 18. stav 1. ovog Propisa nema tehničkih specifikacija na koje upućuju norme iz Priloga „C“ ovog Propisa, primenjuju se odredbe odgovarajućih priznatih tehničkih pravila koje nisu u suprotnosti sa Zakonom o planira-

O DIMNJACIMA

189

nju izgradnji, ovim Propisom i normama na koje ovaj Propis upućuje, a za određivanje kojih je shodno Zakonu o planiranju i izgradnji odgovoran projektant. Član 40. (1) Nakon donošenja ovog propisa prestaju da važe priznata tehnička pravila za dokazivanje upotrebljivosti građevinskih proizvoda za koje je potvrđivanje regulisano prilozima ovog Propisa, ako posebnim propisom nije drukčije određeno. (2) Postupci izdavanja potvrda o ispitivanju građevinskih proizvoda iz stava 1. ovog člana započeti od donošenja ovog propisa prema priznatim tehničkim pravilima, dovršit će se prema tim tehničkim pravilima. (3) Potvrde o ispitivanju građevinskih proizvoda iz stava 1. ovog člana izdate prema priznatim tehničkim pravilima, priznaju se kao dokaz upotrebljivosti tih građevinskih proizvoda do datuma važenja koji je u njima naveden ali ne duže od godinu dana. Član 41. Do potpisivanja ugovora kojim se uređuje područje građevinskih proizvoda između Republike Srbije i Evropske unije, označavanje građevinskih proizvoda koji odgovaraju srpskim normama donesenim u skladu s načelima usklađivanja evropskog zakonodavstva sprovodi se u skladu s odredbama posebnog propisa kojim se uređuje to pitanje. Član 42. (1) Nakon potpisivanja ugovora iz člana 41. ovog Propisa i u skladu s tim ugovorom, za projektovanje, izvođenje i održavanje dimnjaka mogu se primenjivati i građevinski proizvodi shodno harmonizovanim tehničkim specifikacijama na koje ovaj Propis ne upućuje ako: – su naslovi, oznake referencija i datum početka primene tih tehničkih specifikacija, kao i datum završetka istovremene primene oprečnih nacionalnih tehničkih specifikacija objavljeni u službenom glasilu Evropske unije, – je za te građevinske proizvode potvrđena usklađenost s tim tehničkim specifikacijama, – su ti proizvodi upotrebljivi u Republici Srbiji s obzirom na geografske, klimatske i druge posebne uslove Republike Srbije. (2) U dimnjak koji se izvodi prema građevinskoj dozvoli čiji je sastavni deo glavni projekat izrađen u skladu s tehničkim specifikacijama na koje upućuje ovaj Propis, građevinski proizvod iz stava 1. ovog člana može se ugraditi ako ima odgovarajuća ili povoljnija tehnička svojstva, ako je to određeno projektom izvođenja i ako je u skladu s tim projektom utvrđeno da je upotrebljiv za taj dimnjak, uključujući uslove njegove ugradnje i uticaje okoline. (3) U slučaju iz stava 2. ovog člana, odgovarajuće se primjenjuju odredbe člana 38. stav 2. i 3. ovog Propisa.

190


PRILOG A Glineni/keramički, betonski i metalni proizvodi za dimnjake A.1. Područje primene A.1.1. U skladu sa članom 15. stav 1. alineja 1. ovog Propisa ovim se propisuju tehnička svojstva, način potvrđivanja usklađenosti i drugi zahtevi za glinene/keramičke, betonske i metalne proizvode za dimnjake. A.1.2. Tehnička svojstva i drugi zahtevi, kao i potvrđivanje usklađenosti glinenih/keramičkih, betonskih i metalnih proizvoda za dimnjake određuju se odnosno sprovode, u zavisnosti od vrste proizvoda, prema odgovarajućim normama navedenim u tački A.5.1. ovog Priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog Priloga, kao i u skladu s odredbama posebnog propisa. A.1.3. Glineni/keramički, betonski i metalni građevinski proizvodi za dimnjake koriste se za izvođenje montažnih odnosno zidanih dimnjaka u građevinskim objektima. A.2. Specifična svojstva, potvrđivanje usklađenosti i označavanje A.2.1. Specifična svojstva A.2.1.1. Tehnička svojstva glinenih/keramičkih proizvoda za dimnjake moraju ispunjavati opšte i posebne zahteve, bitne za svojstva dimnjaka i u zavisnosti od vrste proizvoda moraju biti razvrstana prema normama SRPS EN 1457:2005, SRPS EN 1806:2011. i SRPS EN 13502:2005, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga. A.2.1.2. Vrste glinenih/keramičkih proizvoda za dimnjake su: a) dimovodne cevi, b) dimovodni elementi s jednim zidom, c) izlazni nastavci, d) spoljni plaštevi za sistemske dimnjake. A.2.1.3. Tehnička svojstva betonskih proizvoda za dimnjake moraju ispunjavati opšte i posebne zahteve, bitne za svojstva dimnjaka i u zavisnosti od vrste proizvoda moraju biti razvrstana prema normama SRPS EN 1857:2011, SRPS EN 1858:2011. i SRPS EN 12446:2007, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga. A.2.1.4. Vrste betonskih proizvoda za dimnjake su: a) dimovodne cevi, b) dimovodni elementi, c) elementi plašta. A.2.1.5. Tehnička svojstva metalnih proizvoda za dimnjake moraju ispunjavati opšte i posebne zahteve, bitne za svojstva dimnjaka i u zavisnosti od vrste proizvoda moraju biti razvrstana prema normi SRPS EN 1856-1:2011. i normi SRPS EN 1856-2:2011. normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga. A.2.1.6. Vrste metalnih proizvoda za dimnjake su: a) metalne dimovodne cevi i pripadajući delovi, b) priključni element (priključna cev). A.2.1.7. Tehnička svojstva glineno/keramičkih, betonskih i metalnih proizvoda za dimnjake specifikuju se u projektu građevinskog objekta. A.2.2. Potvrđivanje usklađenosti A.2.2.1. Potvrđivanje usklađenosti glinenih/keramičkih proizvoda za dimnjake, u zavisnosti od vrste proizvoda, obavlja se prema tačkama A.2.2.1.1., A.2.2.1.2. i A.2.2.1.3. ovog

O DIMNJACIMA

191

priloga, normama na koje upućuju norme iz tih tačaka i odredbama ovog priloga i posebnog propisa. A.2.2.1.1. Potvrđivanje usklađenosti dimovodnih cevi obavlja se prema odredbama Dodatka ZA norme SRPS EN 1457:2005. A.2.2.1.2. Potvrđivanje usklađenosti dimovodnih elemenata za dimnjake s jednim zidom obavlja se u skladu s normom SRPS EN 1806:2011, primenom ocenjivanja usklađenosti 2+ prema posebnom propisu, za sve karakteristike dimovodnih elemenata sadržane u Tablici B1. Dodatka B norme SRPS EN 1443:2005. A.2.2.1.3. Potvrđivanje usklađenosti izlaznih nastavaka obavlja se prema odredbama Dodatka ZA norme SRPS EN 13502:2005. A.2.2.2. Potvrđivanje usklađenosti betonskih proizvoda za dimnjake, u zavisnosti od vrste, obavlja se prema odredbama Dodatka ZA norma SRPS EN 1857:2011, SRPS EN 1858:2011. i norme SRPS EN 12446:2007, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga i posebnog propisa. A.2.2.3. Potvrđivanje usklađenosti metalnih proizvoda za dimnjake, u zavisnosti od vrste, obavlja se prema odredbama Dodatka ZA norma SRPS EN 1856-1:2011. i SRPS EN 1856-2:2011., normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga i posebnog propisa. A.2.3. Označavanje A.2.3.1. Glineni/keramički, betonski i metalni proizvodi za dimnjake označavaju se, na otpremnici i na ambalaži odnosno na proizvodu, u zavisnosti od vrste proizvoda prema tačkama A.2.3.1.1., A.2.3.1.2. i A.2.3.1.3. ovog priloga. Oznaka mora obavezno sadržati upućivanje na odgovarajuću normu, a u skladu s posebnim propisom. A.2.3.1.1. Glineno/keramički proizvod za dimnjake označava se prema normama SRPS EN 1457:2005, SRPS EN 1806:2011. i SRPS EN 13502:2005. A.2.3.1.2. Betonski proizvod za dimnjake označava se prema normama SRPS EN 1857:2011, SRPS EN 1858:2011. i SRPS EN 12446:2007. A.2.3.1.3. Metalni proizvod za dimnjake označava se prema normama SRPS EN 1856-1:2011. i SRPS EN 1856-2:2011. A.3. Ispitivanje A.3.1. Uzimanje uzoraka glinenih/keramičkih proizvoda za dimnjake radi ispitivanja i ispitivanje svojstava glinenog/keramičkog proizvoda za dimnjake sprovodi se, u zavisnosti od vrste proizvoda, prema normama SRPS EN 1457:2005, SRPS EN 1806:2011i SRPS EN 13502:2005 i normama na koje te norme upućuju. A.3.2. Uzimanje uzoraka betonskih proizvoda za dimnjake radi ispitivanja i ispitivanje svojstava betonskog proizvoda za dimnjake sprovodi se, u zavisnosti od vrste proizvoda, prema normama SRPS EN 1857:2011, SRPS EN 1858:2011. i SRPS EN 12446:2007. i normama na koje te norme upućuju. A.3.3. Uzimanje uzoraka metalnih proizvoda za dimnjake radi ispitivanja i ispitivanje svojstava metalnog proizvoda za dimnjake sprovodi se prema normama SRPS EN 18561:2011. i SRPS EN 1856-2:2011. i normama na koje te norme upućuju. A.4. Kontrola građevinskih proizvoda pre ugradnje A.4.1. Glineno/keramički, betonski i metalni proizvodi za dimnjake proizvedeni prema tehničkoj specifikaciji za koje je usklađenost potvrđena na način određen ovim Prilogom i izdata isprava o usklađenosti, može se ugraditi u građevinski objekat ako element zadovoljava zahteve iz projekta tog građevinskog objekta.

192


A.4.2. Pre ugradnje glinenog/keramičkog, betonskog i metalnog proizvoda za dimnjake obavljaju se odgovarajuće nadzorne radnje određene normama DIN 18160-1 i DIN 18160-5 i kontrolne radnje određene Prilogom „D“ ovog Propisa. A.5. Popis normi A.5.1. Norme za glinene/keramičke, betonske i metalne građevinske proizvode SRPS EN 1443:2005 Dimnjaci – Opšti zahtevi SRPS EN 1457:2005 Dimnjaci – Glinene/keramičke dimovodne cevi – Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN 1806:2011. Dimnjaci – Glineni/keramički dimovodni elementi za dimnjake s jednim zidom – Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN 13502:2005. Dimnjaci – Zahtevi i i metode ispitivanja za glinene/keramičke izlazne nastavke SRPS EN 1857:2011. Dimnjaci – Delovi – Betonske dimovodne cevi SRPS EN 1858:2011. Dimnjaci – Delovi – Betonski elementi dimnjaka SRPS EN 12446:2007. Dimnjaci – Delovi – Elementi betonskog plašta SRPS EN 1856-1:2011. Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – 1. deo: Proizvodi konstrukcije dimnjaka SRPS EN 1856-2:2011. Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – 2. deo: Metalne cevi i priključne dimovodne cevi EN 12391-1:2003. Dimnjaci – Norma za izvođenje metalnih dimnjaka – 1. deo: Dimnjaci za nehermetički zatvorene sisteme za loženje (EN 12391-1:2003). Ovaj standard je stavljen van snage ali u BiH i Hrvatskoj nije.

O DIMNJACIMA

193

PRILOG B Polugotovi (sistemski) dimnjaci B.1. Područje primene B.1.1. U skladu sa članom 15. stav 1. alineja 2. ovog Propisa ovim se prilogom propisuju tehnička odnosno specificirana svojstva i drugi zahtevi za polugotove (sistemske) dimnjake. B.1.2. Polugotovi (sistemski) dimnjak u smislu tačke B.1.1. ovog priloga jeste dimnjak sastavljen od međusobno kompatibilnih elemenata za dimnjake, proizveden u pogonu za proizvodnju polugotovih (sistemskih) dimnjaka van gradilišta. B.1.3. Tehnička svojstva i drugi zahtevi, kao i potvrđivanje usklađenosti polugotovih (sistemskih) dimnjaka određuje se, odnosno sprovodi, prema normama iz tačke B.5.1. ovog priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga i u skladu s odredbama posebnog propisa. B.2. Specificirana svojstva, potvrđivanje usklađenosti i označavanje B.2.1. Specificirana svojstva B.2.1.1. Tehnička svojstva polugotovih (sistemskih) dimnjaka moraju ispunjavati opšte i posebne zahteve bitne za krajnju namenu u građevini i u zavisnosti od vrste polugotovog (sistemskog) dimnjaka moraju biti specificirana prema odredbama odgovarajuće norme iz tačke B.5.1. ovog priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga. B.2.1.2. Tehnička svojstva polugotovog (sistemskog) dimnjaka specificiraju se u projektu građevinskog objekta. B.2.2. Potvrđivanje usklađenosti B.2.2.1. Potvrđivanje usklađenosti polugotovog (sistemskog) dimnjaka, u zavisnosti od vrste dimnjaka, obavlja se prema odredbama Dodatka ZA normi SRPS EN 13063-1:2011, SRPS EN 13063-2:2001, SRPS EN 13069:2011. i SRPS EN 1856-1:2011, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga i posebnog propisa. B.2.3. Označavanje B.2.3.1. Polugotov (sistemski) dimnjak označava se, u zavisnosti od vrste dimnjaka, na otpremnici i na ambalaži odnosno dimnjaku prema odredbama odgovarajuće norme iz tačke B.5.1. ovog priloga. Oznaka mora obavezno sadržati upućivanje na tu normu, a u skladu s posebnim propisom. B.3. Ispitivanje B.3.1. Polugotov (sistemski) dimnjak ispituje se, u zavisnosti od vrste dimnjaka, prema odredbama odgovarajuće norme iz tačke B.5.1. ovog priloga i normama na koje te norme upućuju. B.4. Kontrola polugotovog (sistemskog) dimnjaka pre ugradnje B.4.1. Polugotov (sistemski) dimnjak za kojeg je usklađenost potvrđena na način određen ovim prilogom i izdata isprava o usklađenosti, može se ugraditi u građevinski objekat ako zadovoljava zahteve projekta tog građevinskog objekta. B.4.2. Pre ugradnje polugotovog (sistemskog) dimnjaka obavljaju se odgovarajuće nadzorne radnje određene normama DIN 18160-1 i DIN 18160-5, kao i druge kontrolne radnje određene Prilogom „D“ ovog Propisa.

194


B.5. Norme B.5.1. Norme za polugotove (sistemske) dimnjake SRPS EN 1443:2005 Dimnjaci – Opšti zahtevi SRPS EN 13063-1:2011. Dimnjaci – Sistemski dimnjaci sa glinenim/keramičkim dimovodnim cevima – 1. deo: Zahtevi i metode ispitivanja na otpornost na požar čađi SRPS EN 13063-2: Dimnjaci – Sistemski dimnjak sa glinenim/keramičkim dimovodnim cevima – 2. deo: Zahtevi i metode ispitivanja u vlažnim uslovima (EN 13063-2:2005) SRPS EN 13069:2011. Dimnjaci – Glineni/keramički spoljni plaštevi za sisteme dimnjaka – Zahtevi i metode ispitivanja (EN 13069:2005) SRPS EN 1856-1:2011. Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – 1. deo: Proizvodi sistema dimnjaka

O DIMNJACIMA

195

PRILOG C Projektovanje dimnjaka C.1. Područje primene C.1.1. U skladu sa članom 18. stav 3. ovog Propisa ovim prilogom propisuju se pravila za projektovanje dimnjaka u građevinskim objektima, ako ovim Propisom nije drugačije određeno. C.1.2. Odredbe ovog priloga odnose se na projektovanje dimnjaka uzimajući u obzir i osnove proračuna i delovanja na dimnjake i projektovanje dimnjaka otpornih na zemljotres. C.2. Projektovanje i proračun C.2.1. Pravila za projektovanje dimnjaka određena su srpskim normama iz tačke C.4.1. ovog priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga. C.2.2. Kod projektovanja mora se uzeti u obzir međusobno delovanje dimnjaka i ostalih delova građevinskog objekta. C.2.3. Proračun, delovanja, otpornost na zemljotres, otpornost na požarno delovanje, projektovanje i geotehničko projektovanje noseće konstrukcije dimnjaka obavlja se u skladu sa posebnim propisima. C.3. Tehnička svojstva C.3.1. Tehnička svojstva glinenih/keramičkih, betonskih i metalnih proizvoda za dimnjak specifikuju se u delu projekta koji se odnosi na dimnjak prema odredbama Priloga „A“ ovog Propisa. C.3.2. Tehnička svojstva polugotovih (sistemskih) dimnjaka specifikuju se u delu projekta koji se odnosi na dimnjak prema odredbama Priloga „B“ ovog Propisa. C.3.3. Tehnička svojstva drugih građevinskih proizvoda (npr. temelja, zidnih elemenata, maltera, betona, armature i sastavnih materijala) specifikuju se u delu projekta koji se odnosi na dimnjak prema odredbama posebnih propisa. C.4. Norme C.4.1. Norme za projektovanje i proračun SRPS EN 1443:2005. Dimnjaci – Opšti zahtevi DIN 18160-1:2001. Dimnjaci – 1. deo: Projektovanje i izvođenje (DIN 181601:2001) DIN 18160-5:1998. Dimnjaci – 5. deo: Uređaji za pristup dimnjaku – Zahtevi, projektovanje i izvođenje (DIN 18160-5:1998) SRPS EN 13384-1:2011. Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna dinamike fluida – 1. deo: Dimnjaci s jednim uređajem za loženje (EN 13384-1:2002) SRPS EN 13384:2011. Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna dinamike fluida – 1. deo: Dimnjaci s jednim uređajem za loženje (EN13384-1:2002/AC:2003) EN 13384-2:2011. Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna dinamike fluida – 2. deo: Dimnjaci sa više uređaja za loženje

196


PRILOG D Izvođenje i održavanje dimnjaka D.1. Područje primene D.1.1. U skladu sa članom 29, stav 4. ovog Propisa ovim prilogom propisuju se tehnički i drugi zahtevi i uslovi za izvođenje, nadzorne radnje, dokazivanje upotrebljivosti, naknadno dokazivanje tehničkih svojstava i održavanje dimnjaka. D.1.2. Izvođenje, dokazivanje upotrebljivosti i održavanje dimnjaka obavlja se prema normama iz tačke D.4.1. ovog priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga i u skladu s odredbama posebnih propisa. D.2. Izvođenje, ugradnja, upotrebljivost, nadzorne radnje i kontrolni postupci na gradilištu D.2.1. Izvođenje i ugradnja D.2.1.1. Dimnjaci u građevinskim objektima izvode se na gradilištu od glinenih/keramičkih, betonskih i metalnih proizvoda za dimnjake kao montažni i zidani dimnjaci ili se ugrađuju kao polugotovi (sistemski) dimnjaci. Montažni, zidani i polugotovi (sistemski) dimnjaci moraju se izvesti odnosno ugraditi prema tehničkom uputstvu za izvođenje, ugradnju i korišćenje, normama iz tačke D.4.1. ovog priloga, normama na koje te norme upućuju i odredbama ovog priloga. D.2.1.2. Noseće konstrukcije dimnjaka (temelja, zidnih elemenata, maltera, betona, armature i sastavnih materijala) izvode se prema odredbama posebnih Propisa D.2.1.3. Rukovanje, skladištenje i zaštita glinenih/keramičkih, betonskih i metalnih proizvoda za dimnjake, polugotovih (sistemskih) dimnjaka i ostalih građevinskih proizvoda koji se ugrađuju u noseću konstrukciju dimnjaka mora biti u skladu sa zahtevima tehničkih specifikacija koje se odnose na te proizvode, tehničkim uputstvom i u skladu s projektom građevine, odredbama ovog priloga i odredbama posebnih propisa. D.2.1.4. Izvođač radova odnosno ugradnje dimnjaka mora pre početka radova odnosno ugradnje dimnjaka proveriti odgovaraju li glineni/keramički, betonski ili metalni proizvodi za dimnjake odnosno polugotovi (sistemski) dimnjaci zahtevima iz projekta građevinskog objekta i da li je tokom rukovanja i skladištenja tih proizvoda došlo do njihovog oštećenja, deformacije ili drugih promena koje bi mogle da utiču na tehnička svojstva dimnjaka. D.2.1.5. Izvođač noseće konstrukcije dimnjaka mora pre početka radova proveriti odgovaraju li građevinski proizvodi koji se ugrađuju u noseću konstrukciju dimnjaka zahtevima iz projekta građevine i zahtevima posebnih propisa, i da li je tokom rukovanja i skladištenja tih proizvoda došlo do njihovog oštećenja, deformacije ili drugih promena koje bi mogle da utiču na tehnička svojstva noseće konstrukcije dimnjaka. D.2.1.6. Nadzorni organ neposredno pre početka radova odnosno ugradnje dimnjaka mora: a) proveriti da li postoji isprava o usklađenosti za glinene/keramičke, betonske, metalne građevinske proizvode za dimnjake odnosno polugotovog (sistemskog) dimnjaka i ostale građevinske proizvode koji se ugrađuju u noseću konstrukciju dimnjaka i jesu li iskazana svojstva usklađena sa zahtevima iz projekta građevine, b) proveriti jesu li glineni/keramički, betonski i metalni proizvodi za dimnjake odnosno polugotovi (sistemski) dimnjak i ostali proizvodi koji se ugrađuju u noseću konstrukciju dimnjaka postavljeni i povezani u skladu s projektom građevinskog objekta i/ili tehničkim uputstvom za ugradnju i korišćenje dimnjaka i u skladu s Prilogom „C“ ovog Propisa i odredbama posebnih propisa,

O DIMNJACIMA

197

c) proveriti da li položaj dimnjaka u građevinskom objektu u odnosu na okolne građevinske objekte, okolno rastinje ili druge prepreke koje mogu biti od uticaja za nesmetano funkcionisanje dimnjaka, odgovara pretpostavkama iz projekta, d) dokumentovati nalaze svih izvršenih provera beleškom u građevinskom dnevniku. 2.1.7. Nakon izvođenja dimnjaka nadzorni organ mora proveriti prohodnost izvedenog dimnjaka i usklađenost dimnjaka s obzirom na projektom predviđeni uređaj za loženje i dokumentovati nalaz te provere beleškom u građevinskom dnevniku. D.2.2. Upotrebljivost dimnjaka D.2.2.1. Pri dokazivanju upotrebljivosti dimnjaka treba uzeti u obzir: a) beleške u građevinskom dnevniku o svojstvima i drugim podacima o građevinskim proizvodima ugrađenim u dimnjak, b) rezultate nadzornih radnji i kontrolnih postupaka koja se u skladu s ovim Propisom obavezno sprovode pre ugradnje građevinskih proizvoda u dimnjak, c) dokaze upotrebljivosti (rezultate ispitivanja, beleške o sprovedenim postupcima i dr.) koje je izvođač osigurao tokom izvođenja dimnjaka, d) rezultate ispitivanja određenih projektom građevinskog objekta ili ispitivanja sprovedenih u slučaju sumnje, e) uslove građenja i druge okolnosti koje mogu biti od uticaja na tehnička svojstva dimnjaka, a mogu se utvrditi prema građevinskom dnevniku i drugoj dokumentaciji koju izvođač mora imati na gradilištu, te dokumentaciju koju mora imati proizvođač građevinskog proizvoda. D.2.2.2. Ispitivanje dimnjaka u svrhu dokazivanja upotrebljivosti sprovodi se u skladu s odredbama iz projekta građevinskog objekta. D.2.2.3. Ispitivanje dimnjaka u slučaju sumnje obavezno se sprovodi tako da se na odgovarajući način primeni norma SRPS EN 13216-1:2011. odnosno SRPS EN 1859:2011. D.2.2.4. Dokazivanje upotrebljivosti noseće konstrukcije dimnjaka sprovodi se u skladu sa odredbama posebnih propisa. D.2.3. Naknadno dokazivanje tehničkih svojstava dimnjaka D.2.3.1. Za dimnjak koji nema projektom predviđena tehnička svojstva ili se ona ne mogu utvrditi zbog nedostatka potrebne dokumentacije, moraju se naknadnim ispitivanjima i naknadnim proračunima utvrditi tehnička svojstva dimnjaka i noseće konstrukcije dimnjaka odgovarajućom primenom norme SRPS EN 13216-1:2011. odnosno norme SRPS EN 1859:2011. i normama na koje te norme upućuju, te odredbama ovog priloga i posebnih propisa. D.2.3.2. Radi utvrđivanja tehničkih svojstava dimnjaka i noseće konstrukcije dimnjaka iz tačke D.2.5.1. ovog priloga potrebno je prikupiti odgovarajuće podatke o dimnjaku i nosećoj konstrukciji dimnjaka u obimu i meri koji omogućavaju procenu stepena ispunjavanja bitnog zahteva mehaničke otpornosti i stabilnosti, požarne otpornosti i drugih bitnih zahteva za dimnjak prema odredbama posebnih propisa. D.3. Održavanje dimnjaka D.3.1. Radnje vezane za održavanje dimnjaka treba sprovoditi prema odredbama ovog priloga i normama na koje upućuje ovaj prilog, i odgovarajućom primenom odredbi iz Priloga „A“, „B“ i „C“ ovog Propisa. D.3.2. Redovni pregledi u svrhu održavanja dimnjaka obavljaju se u skladu sa zahtevima iz projekta građevinskog objekta, ali najmanje jednom godišnje. D.3.2.1. Način obavljanja redovnih pregleda u svrhu održavanja dimnjaka određuje se projektom građevinskog objekta, a uključuje najmanje: a) vizuelni pregled, u kojeg je uključeno utvrđivanje položaja i veličine pukotina i drugih oštećenja bitnih za očuvanje tehničkih svojstva dimnjaka, b) probu pritiska u slučaju sumnje,

198


c) usklađenost uređaja za loženje i dimnjaka. D.3.2.2. Pregled dimnjaka shodno odredbi tačke D.3.2.1. ovog priloga vrši se i pre prvog korišćenja uređaja za loženje, odnosno pre ponovnog korišćenja, ako se dimnjak nije koristio duže od godinu dana. D.3.2.3. Prilikom pregleda dimnjaka iz tačke D.3.2.1. i D.3.2.2. ovog priloga dimnjak se obvezno čisti primereno vrsti dimnjaka (mehanički i/ili na drugi način). D.3.2.4. Vanredni pregled dimnjaka vrši se pre svake promene uređaja za loženje ili promene goriva, nakon svakog vanrednog događaja koji može uticati na tehnička svojstva dimnjaka ili izaziva sumnju u upotrebljivost dimnjaka, kao i po nalogu inspekcije. Vanredni pregled dimnjaka uključuje ispitivanja dimnjaka odgovarajućom primenom norme SRPS EN 13216-1:2011. odnosno norme SRPS EN 1859:2011, i normi na koje norme upućuju, kao i odredbi ovog priloga i posebnih propisa. D.3.2.5. U slučaju iz tačke D.3.2.4. ovog priloga, pregled noseće konstrukcije dimnjaka vrši se prema odredbama posebnih propisa. D.3.3 Zamena dimovodne cevi postojećeg dimnjaka ugradnjom polugotove dimovodne cevi mora se sprovesti na način da se tim radovima ne utiče na zatečena tehnička svojstva građevinskog objekta koja nisu u vezi s odvođenjem dimnih gasova tim dimnjakom. D.3.3.1. Polugotova dimovodna cev iz tačke D.3.3. ovog priloga mora ispunjavati uslove određene Prilogom „B“ ovog Propisa. D.3.3.2. Tehnička uputstva proizvođača za zamenu dimovodne cevi postojećeg dimnjaka ugradnjom polugotove dimovodne cevi, kao i sama ugradnja polugotove dimovodne cevi mora biti takva da dimnjak nakon ugradnje polugotove dimovodne cevi ispunjava zahteve iz ovog Propisa. D.3.3.3. Dokumentaciju o pregledima iz tačke D.3.2. i o ugradnji polugotove dimovodne cevi iz tačke D.3.3. ovog priloga, kao i drugu dokumentaciju o održavanju dimnjaka, vlasnik građevine dužan je trajno da čuva. D.4. Norme D.4.1. Norme za izvođenje i održavanje dimnjaka SRPS EN 1457:2005. Dimnjaci – Glinene/keramičke dimovodne cevi – Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN 1806:2011. Dimnjaci – Glineni/keramički dimovodni elementi za dimnjake s jednim zidom – Zahtevi i metode ispitivanja (EN 1806:2000) SRPS EN 13502:2005. Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za glinene/keramičke izlazne nastavke SRPS EN 13063-1:2011. Dimnjaci – Sistemi dimnjaka sa glinenim/keramičkim dimovodnim cevima – 1. deo: Zahtevi i metode ispitivanja na otpornost na požar čađi SRPS EN 13063-2:2011. Dimnjaci – Sistemi dimnjaka s glinenim/keramičkim dimovodnim cevima – 2. deo: Zahtevi i metode ispitivanja u vlažnim uslovima (EN 13063-2:2005) SRPS EN 13069:2011. Dimnjaci – Glineni/keramički spoljni plaštevi za sisteme dimnjaka – Zahtevi i metode ispitivanja EN 12391-1:2003. Dimnjaci – Norma za izvođenje metalnih dimnjaka – 1. deo: Dimnjaci za nehermetički zatvorene sisteme loženja (EN 12391-1:2003) DIN 18160-1:2001. Dimnjaci – 1. deo: Projektovanje i izvođenje (DIN 181601:2001) DIN 18160-5:1998. Dimnjaci – 5. deo: Uređaji za pristup dimnjaku – Zahtevi, projektovanje i izvođenje (DIN 18160-5:1998)

O DIMNJACIMA

199

D.4.2. Norme za ispitivanje dimnjaka SRPS EN 1859:2011:2001. Dimnjaci – Metalni dimnjaci – Metode ispitivanja SRPS EN 13216-1:2011. Dimnjaci – Metode ispitivanja za sisteme dimnjaka – 1. deo: Opšte metode ispitivanja Napomena: Ovaj tehnički propis je identičan sa propisima koji važe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. On se kao predlog nalazi u Privrednoj komori Srbije na razmatranju i očekuje se brzo donošenje i puštanje u opticaj. Obrađivači ove knjige su u prilozima A do D upisali norme koje su, do predaje knjige u štampu, usvojeni od strane Instituta za standarizaciju Srbije.

200


6.5. IZVODI IZ STANDARDA I NORMI 6.5.1. IZVOD IZ SRPS EN 13084-1:2011. SLOBODNOSTOJEĆI DIMNJACI – Deo 1: Opšti zahtevi SADRŽAJ PREDGOVOR 1 PREDMET I PODRUČJE PRIMENE 2 NORMATIVNE REFERENCE 3 TERMINI I DEFINICIJE 4 ZAHTEVI PERFORMANSI; PROJEKTOVANJE OPŠTE 4.1 Materijali 4.2 Razmatranja o dimnom gasu 4.2.1 Opšte 4.2.2 Projektni parametri 4.2.3 Proračun toplotnog toka 4.2.4 Proračun protoka 4.2.5 Hemiski uticaji 4.3 Aspekti okoline 4.3.1 Buka 4.3.2 Temperatura 4.3.3 Zaštita od ledenica 4.3.4 Propustljivost na gas 4.4 Izolacija 4.5 Ventilacija 4.6 Zaštitni premazi 4.7 Temelji 4.8 Pribor 4.8.1 Pristup 4.8.2 Gromobranska zaštita 4.8.3 Sistem vazduhoplovnog upozorenja 4.8.4 Dodatni pribor 5 ZAHTEVI PERFORMANSI; PROJEKTOVANJE KONSTRUKCIJE 5.1 Osnovni principi projektovanja 5.2 Dejstva 5.2.1 Opšte 5.2.2 Trajna dejstva 5.2.3 Promenljiva dejstva 5.2.4 Incidentna dejstva 5.3 Nesavršenosti 5.4 Temelji 5.5 Dimnjačka cev 6. AKTIVNOSTI NA GRADILIŠTU 7. KONTROLA I ODRŽAVANJE 8. INSTRUMENTACIJA Prilog A (normativan) Proračun toka gasa A.1 Osnovne osobine metode proračuna A.2 Parametri zavisni od tipa konstrukcije A.2.1 Hrapavost A.2.2 Termička otpornost

O DIMNJACIMA

201

A.3 A.3.1 A.3.2 A.3.3 A.3.4 A.3.5 A.3.6 A.3.7 A.3.8 A.4 A.4.1 A.4.2 A.4.3 A.4.4 A.5 A.6 A.7 A.7.1 A.7.2 A.7.3 A.7.4 A.7.5 A.7.6 A.7.7

Osnovne vrednosti za proračun Temperatura vazduha Spoljni vazdušni pritisak Dimni gas Gasna konstanta Gustina spoljnog vazduha Specifični toplotni kapacitet Korekcioni faktor za temperaturu Koeficijent sigurnosti strujanja Određivanje temperatura Temperature dimnog gasa Koeficijent hlađenja Koeficijent prolaza toplote Unutrašnji koeficijent prelaza toplote Gustina dimnog gasa Brzina dimnog gasa Pritisak na ulazu dimnog gasa u dimnjak Proračun pritiska Teorijska raspoloživa promaja usled dimnjačkog efekta Otporni pritisak sprovodne cevi dimnog gasa Koeficijent trenja dimnjačkog kanala Koeficijent lokalnih otpora Promene pritiska usled promene brzine Pritisak prouzrokovan iznenadnim prekidom strujanja dimnog gasa (implozija) A.8 Minimalna brzina Prilog B (informativan) Aktivnosti na gradilištu B.1 Izgradnja B.2 Planiranje i koordinacija radova B.3 Sigurnost na gradilištu B.4 Lokalni uslovi Bibliografija

PREDGOVOR Ovaj dokument (EN 13084-1:2007) je pripremljen od strane Tehničkog komiteta CEN/TC 297 „Slobodnostojeći industrijski dimnjaci“ čiji sekretarijat vodi DIN. Ovaj Evropski standard će dobiti status nacionalnog standarda bilo objavljivanjem identičnog teksta ili indosiranjem najkasnije do avgusta 2007, a nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa ovim trba da budu povučeni najkasnije do avgusta 2007. Ovaj dokument zamenjuje EN 13084-1:2000. Ovaj dokument je 1 deo dolenavedenog paketa standarda: EN 13084-1 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 1: Opšti zahtevi EN 13084-2 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 2: Betonski dimnjaci EN 13084-4 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidane dimnjačke cevi – Projektovanje i izvođenje EN 13084-5 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijal za zidane dimnjačke cevi – Specifikacije proizvoda EN 13084-6 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 6: Čelične dimnjačke cevi – Projektovanje i izvođenje

202


EN 13084-7 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Uslovi proizvodnje cilindričnih čeličnih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim čeličnim dimnjacima i dimnjačkim cevima EN 13084-8 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 8: Projektovanje i izvođenje noseće konstrukcije stuba sa pratećim komponentama Takođe se primenjuje: EN 1993-3-2 Evrokod 3 – Proračun čeličnih konstrukcija – Deo 3-2 – Tornjevi, stubovi i dimnjaci U skladu sa CEN/CENELEC međunarodnim propisima, nacionalne organizacije za standarde sledećih država su obavezne da implementiraju ovaj standard: Austrije, Belgije, Bugarske, Kipra, Češke Republike, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Irske, Italije, Latvije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Rumunije, Slovačke Republike, Slovenije, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

1 PREDMET I PODRUČJE PRIMENE Ovaj Evropski Standard se bavi opštim zahtevima i osnovnim kriterijumima za performanse za projektovanje i građenje svih tipova slobodnostojećih dimnjaka uključujući i njihove dimnjačke cevi. Dimnjak se takođe može smatrati slobodnostojećim ako je ankerisan (užadima) ili bočno oslonjen ili ako je postavljen na drugoj konstrukciji. Dimnjaci pričvršćeni za zgrade treba da budu konstruktivno projektovani kao slobodnostojeći u skladu sa ovim Evropskim Standardom ukoliko je ispunjen bar jedan od sledećih kriterijuma: – rastojanje između bočnih oslonaca je veće od 4 m; – slobodna visina iznad najvišeg priključka za konstrukciju je više od 3 m; – slobodna visina iznad najvišeg priključka za konstrukciju za dimnjake pravougaonog poprečnog preseka je više od petostruke manje spoljašnje dimenzije; – horizontalno rastojanje između zgrade i spoljne površine dimnjaka je veće od 1 m. Dimnjaci učvršćeni za slobodnostojeće jarbole smatraju se slobodnostojećim dimnjacima. Statički proračun slobodnostojećih dimnjaka uzima u proračun radne uslove i druga dejstva radi provere mehaničke otpornosti i stabilnosti i sigurnosti u eksploataciji. Detaljni zahtevi koji se odnose na specijalne (određene) proračune dati su u standardima za betonske dimnjake, čelične dimnjake i dimnjačke cevi. Napomena: U drugim delovima serije EN 13084 biće data pravila gde (kada) dimnjački proizvodi u skladu sa EN 1443 (i odnosnim standardima za proizvode) mogu biti korišćeni u slobodnostojećim dimnjacima.

2 NORMATIVNE REFERENCE Sledeća referentna dokumenta su neophodna za primenu ovog dokumenta. Za dokumenta sa navedenim datumom primenjuje se samo citirana verzija. Za dokumenta kojima nije navedena godina izdanja primenjivaće se najnovija verzija istih. EN 287-1 Ispit za kvalifikaciju zavarivača – Zavarivanje topljenjem – Deo 1: Čelici (SRPS 2008) EN 1418 Osoblje u zavarivanju – Ispitivanje radi provere zavarivača za zavarivanje topljenjem i otporno zavarivanje za potpuno automatizovano i automatsko zavarivanje metalnih materijala (09) EN 1443 Dimnjaci – Opšti zahtevi (SRPS 2005) EN 13084-2 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 2: Betonski dimnjaci

O DIMNJACIMA

EN 13084-4

203

Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidane dimnjačke cevi – Projektovanje i izvođenje EN 13084-5 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijal za zidane dimnjačke cevi – Specifikacije proizvoda EN 13084-6 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 6: Čelične dimnjačke cevi – Projektovanje i izvođenje EN 13084-7 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Uslovi proizvodnje cilindričnih čeličnih proizvoda koji se koriste u jednoslojnim čeličnim dimnjacima i dimnjačkim cevima EN 13084-8 Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 8: Projektovanje i izvođenje noseće konstrukcije stuba sa pratećim komponentama EN 1990 Evrokod – Osnove proračuna konstrukcija (SRPS 2010 nacrt) EN 1991-1-1 Evrokod 1 – Dejstva na konstrukcije – Deo 1-1: Opšta dejstva – Zapreminske mase, sopstvene težine i stalna opterećenja za zgrade EN 1991-1-4:2005, Evrokod 1 – Dejstva na konstrukcije – Deo 1-4: Opšta dejstva – Dejstva vetra EN 1993-3-2 Evrokod 3 – Proračun čeličnih konstrukcija – Deo 3-2: Tornjevi, jarboli i dimnjaci -dimnjaci EN 1998-6 Evrokod 8 – Proračunske odredbe za seizmičku otpornost konstrukcija – Deo 6: Tornjevi, jarboli i dimnjaci EN ISO 3834-2 Zahtevi kvaliteta kod zavarivanja topljenjem metalnih materijala – Deo 2: Opšti zahtevi kvaliteta (ISO 3834-2:2005) (SRPS 2008) EN ISO 14731 Koordinacija zavarivanja – Zadaci i odgovornosti (ISO 14731:2006) EN ISO 15607 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala – Opšta pravila (ISO 15607:2003) EN ISO 15609-1 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala – Specifikacija tehnologije zavarivanja – Deo -1: Elektrolučno zavarivanje (ISO 15609-1:2004) EN ISO 15610 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala – Kvalifikacija bazirana na ispitanim potršnim materijalima za zavarivanje (ISO 15610:2003) EN ISO 15611 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala – Kvalifikacija bazirana na prethodnom zavarivačkom iskustvu (ISO 15611:2003) EN ISO 15612 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala – Kvalifikacija prihvatanjem standardne tehnologije zavarivanja (ISO 15612:2004) (SRPS 2008) EN ISO 15613 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala – Kvalifikacija tehnologije zavarivanja na bazi ispitivanja pre proizvodnje (ISO 15613:2004) (SRPS 2009) EN ISO 15614-1 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala – Kvalifikacija tehnologije zavarivanja – Deo 1: Elektrolučno i gasno zavarivanje čelika i elektrolučno zavarivanje nikla i legura nikla (ISO 15614-1:2004) (SRPS 2008) EN ISO 15614-2 Specifikacija i kvalifikacija tehnologije zavarivanja metalnih materijala – Kvalifikacija tehnologije zavarivanja – Deo 2: Elektrolučno zavarivanje aluminijuma i njegovih legura (ISO 15614-2:2005) (SRPS 2008)

204


3 TERMINI I DEFINICIJE Za potrebe ovog dokumenta primenjuju se sledeći termini i definicije. 3.1 vetrobran (windshield) Noseća konstrukcija proračunata za preuzimanje opterećenja i zaštitu dimnjačkog kanala od dejstva vetra. Napomena: takođe može da ima ulogu dimnjačkog kanala. 3.2 Sistem oblaganja (lining system) kompletni sistem, ukoliko postoji, koji odvaja dimne gasove od vetrobrana. To podrazumeva dimnjačku cev i njene nosače, prostor između dimnjačke cevi i vetrobrana i izolaciju, gde postoji. 3.3 dimnjačka cev (liner) noseća opna sistema oblaganja 3.4 pristupni prostor (accessible space) prostor između vetrobrana i dimnjačke cevi koji je predviđen za ulaz osoblja 3.5 spojler (spoiler) uređaj postavljen na površinu dimnjaka sa ciljem redukcije dejstva bočnog vetra 3.6 zaštitna kapa (protective cap) poklopac na vrhu dimnjaka koji pokriva prostor između vetrobrana i dimnjačke cevi 3.7 priključci penjalica (climbing sockets) čaure sa navojem ugrađene u betonski vetrobran koje omogućavaju učvršćivanje merdevina na površinu 3.8 promaja naniže (down draught) negativni pritisak na od vetra zaštićenoj strani vrha dimnjaka, koji može da izazove povlačenje dimnih gasova naniže. 3.9 ankerisani dimnjak (guyed chimney) dimnjak čija je stabilnost obezbeđena zategnutim čeličnim užadima 3.10 intranzientan (stacionaran) toplotni tok (intransient heat flow) toplotni tok gde se temperatura bilo koje tačke ne menja sa vremenom 3.11 tranzientan (nestacionaran) toplotni tok (transient heat flow) toplotni tok gde se temperatura menja sa vremenom 3.12 pozitivni pritisak (positive pressure) pritisak unutar dimnjačke cevi koji je veći od pritiska izvan dimnjačke cevi

O DIMNJACIMA

205

3.13 negativan pritisak (negative pressure) pritisak unutar dimnjačke cevi koji je manji od pritiska izvan dimnjačke cevi 3.14 dimni gas (flue gas) gasoviti produkti sagorevanja ili drugih procesa, uključujući vazduh, koji mogu uključivati i čvrste ili tečne čestice 3.15 betonski dimnjak (concrete chimney) dimnjak čiji je vetrobran izrađen od betona 3.16 čelični dimnjak (steel chimney) dimnjak čiji je vetrobran izrađen od čelika

4 ZAHTEVI PERFORMANSI; PROJEKTOVANJE OPŠTE 4.1 Materijali Materijali treba da budu usklađeni sa odgovarajućim CEN ili ISO standardima. Ukoliko takvi standardi ne postoje, drugi materijali se se mogu koristiti ako su im osobine dobro definisane i njihova pogodnost dokazana. Ovaj dokaz treba da uzme u obzir mehanička, termička i hemijska opterećenja. Za betonske i čelične dimnjake i dimnjačke cevi pogledati EN 13084-2, EN 13084-4, EN 13084-5, EN 13084-6, EN 13084-7, EN 13084-8 and EN 1993-3-2. 4.2 Razmatranja o dimnom gasu 4.2.1 Opšte Termičke i strujne proračune treba tako izvesti da se osigura da će dimni gasovi biti sprovedeni od uređaja za loženje u atmosferu vodeći računa o uticaju dimnih gasova na okolinu i sigurnosti tokom upotrebe. Ipak, treba reći da efekat dimnih gasova koji se odnosi na zagađenje gasovitim i čvrstim komponentama nije predmet ovog standarda. Radi izvođenja ovih proračuna, potrbni su projektni parametri kako su navedeni u tački 4.2.2. Oni se takođe primenjuju na određivanje hemijskog dejstva na one konstruktivne elemente koji su u kontaktu sa dimnim gasovima. 4.2.2 Projektni parametri Sledeći projektni parametri treba da uzmu u obzir različite radne uslove tokom normalnog i određenih abnormalnih operacija: a) način rada dimnjaka: kontinualan, sa prekidima ili povremen; b) planirana učestanost isključivanja radi unutrašnjeg pregleda i održavanja; c) sastav dimnih gasova i koncentracije hemikalija štetnih po dimnjak u dimnim gasovima; d) koncentracija prašine i naročito abrazivne prašine u dimnom gasu; e) maseni protok svake struje dimnog gasa; f) temperatura dimnog gasa na ulazu svakog voda dimnog gasa u dimnjak; g) opseg maksimalnih temperatura kiselinske tačke rose dimnih gasova; h) dozvoljeni ili potrebni pritisak na ulazu vodova dimnog gasa u dimnjak; i) visinska kota lokacije i svi posebni lokalni topografski uslovi (naprimer okolna brda, provalije i slično);

206


j) k) l) m)

maksimalna, srednja i minimalna spoljašnja temperatura; maksimali, srednji i minimalni vazdušni pritisak; maksimalna, srednja i minimalna vlažnost ambijentalnog vazduha; relevantni projektni parametri korišćeni za uređaj (naprimer kotao) na koji je priključen dimnjak

4.2.3 Proračun toplotnog toka Treba odrediti temperature u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u oblozi termičke izolacije i u vetrobranu. Treba izračunati pad temperature dimnih gasova tokom njihovog prolaza do izlaza. Vrednosti (koeficijenta) toplotne provodljivosti (koeficijenta provođenja toplote) i koeficijenta transfera toplote (koeficijent prelaza toplote) mogu se uzeti iz tabele 1 i tabele 2 respektivno. Vrednosti za materijale koji nisu uključeni u ove tabele, ili vrednosti koje otstupaju od datih, mogu se koristiti ukoliko je naveden njihov izvor. Tabela 1. Toplotna provodljivost građevinskih materijala Materijal Beton

Laki beton

Zid od opeka Kiselootporni zid od opeka

Opis

Zapreminska Temperatura Toplotna T gustina, ρ provodljivost, λ oC kg/m3 W/(m·K) 2400 2,1 0,47 1000 0,59 1200 0,72 1400 0,87 1600 0,99 1800 1,20 2000 0,81 1800 2000 0,96 1,00 2200 1,2

Zid od diatomejske gline (kizelgur)

800 800 800 500a 500a 500a

Staklena vuna

130

200 400 600 200 400 600 20 200 300

0,18 0,19 0,21 0,09 0,10 0,11 0,05 0,09 0,12

O DIMNJACIMA

Materijal

Mineralna vuna otporna do 750 oC

Konstruktivni čelici i čelici otporni na atmosferske uticaje

207

Opis

Toplotna Zapreminska Temperatura provodljivost, λ T gustina, ρ oC W/(m·K) kg/m3 0,038 50 0,045 100 0,053 150 0,064 200 0,076 250 90 0,090 300 0,122 400 0,168 500 0,230 600 0,039 50 0,046 100 0,053 150 0,061 200 0,070 250 125 0,080 300 0,105 400 0,140 500 0,180 600 7850

60

X5CrNi18-10 X6CrNiTi18-10 X6CrNiMoTi17-12-2 Nerđajući čelici X2CrNiMo17-12-2 X2CrNiMo18-14-3 X1NiCrMoCu25-20-5 NAPOMENA: Gde vrednosti zapreminske gustine nisu date, toplotna provodljivost λ se može smatrati nezavisnom od ovih vrednosti. a može se koristiti samo za izolaciju

208


Tabela 2. Koeficijenti prelaza toplotea Zona

Koeficijent prelaza toplote, α W/(m2·K) 8+w b

Unutrašnja površina dimnjačke cevi U slučaju postojanja pristupnog prostora između vetrobrana i dimnjačke cevi – spoljna površina dimnjačke cevi 8 – unutrašnja površina vetrobrana 8 U slučaju nepostojanja pristupnog prostora između vetrobrana i dimnjačke cevi – spoljna površina dimnjačke cevi – temperatura > 80 oC 20 – temperatura ≤ 80 oC 12 – unutrašnja površina vetrobrana 8 Spoljna površina vetrobrana 24 c a Ove vrednosti su približne vrednosti koje dovode do dovoljno tačnih rezultata za sprovodne cevi dimnog gasa unutrašnjeg prečnika većeg od 1 m. b w je srednja brzina dimnog gasa u m/s. Detaljni proračun α je dat u Prilogu A. c Za verifikaciju pogodnosti materijala u pogledu temperature treba uzeti vrednost α = 6 W/(m2·K)

4.2.4 Proračun protoka Proračun protoka treba da uključi proračune stanja pritiska unutar sprovodne cevi dimnog gasa i brzine strujanja. Oni treba da uzmu u obzir gustine dimnih gasova i ambijentalnog vazduha kao i energetske gubitke kao što su gubici usled promene pravca, usled trenja i usled spajanja. Ukoliko dimni gas može da prolazi kroz dimnjačku cev, na primer kroz dimnjačku cev zidanu opekama, nije dozvoljen pozitivan pritisak u normalnim radnim uslovima. Napomena: Pritisak prilikom startovanja ne smatra se normalnim radnim uslovom u skladu sa ovim Evropskim standardom. Proračun treba sprovesti u skladu sa Prilogom A. U slučaju dimnjaka visine ispod 20 m, proračun se može sprovesti u skladu sa EN 13384-1, pod uslovom da su pretpostavke iz tog standarda ispunjene. 4.2.5 Hemijska agresija Do hemijske agresije na konstruktivne elemente u kontaktu sa dimnim gasovima može doći pri kondenzaciji različitih dimnih gasova u kiseline, na primer sumporna ili hlorovodonična kiselina zagađene hloridima i fluoridima. Zavisno od vrste i vremena izloženosti hemikaliji, hemijska agresija se rangira kao; 1) niska; 2) srednja; 3) visoka; 4) vrlo visoka; Hemijska agresija dimnih gasova koji sadrže SO3 je rangirana prema tabeli 3 u zavisnosti od perioda vremena tokom kojeg je temperatura zida dimnjačkog kanala bila ispod kiselinske tačke rose. Pri određivanju broja radnih sati vreme tokom kojeg je instalacija izvan pogona treba zanemariti. Tabela 3 se odnosi na dimne gasove sa sadržajem 50 mg/m3 SO3. U slučaju drugačije koncentracije radni sati dati u tabeli 3 menjaju se obrnuto proporcionalno sadržaju SO3. Ukoliko sadržaj SO3 nije poznat, može se prihvatiti konverzija 2 % SO2 u SO3, osim ukoliko se ne mogu dokazati drugačije vrednosti.

O DIMNJACIMA

209

Za druge dimne gasove nivo hemijske agresije će se odrediti drugim metodama. Temperatura kiselinske tačke rose dimnih gasova koji sadrže vodenu paru (H2O) i sumpor-trioksid (SO3) može se uzeti iz slike 1. TADP 150 °C 140

130

15%

120

10% 110

5%

H 2O H 2O

H 2O

100

90 4

6

8 10

2

4

6

8 101

2

mg/m3

8 102 SO3

Slika 1 – Temperatura kiselinske tačke rose, TADP, dimnih gasova koji sadrže vodenu paru (H2O) i sumpor-trioksid (SO3) Tabela 3. Hemijska agresija dimnih gasova sa sadržajem 50 mg/m3 SO3 Stepen hemijske agresije

Radnih sati godišnje a Površina dimnjačke cevi Delovi dimnjaka zaštićeni u kontaktu sa dimnim gasom dimnjačkom cevi TADP > 150oC TADP ≤ 150oC TADP > 150oC TADP ≤ 150oC

Nizak < 10 < 30 < 50 < 150 Srednji 10 do 50 30 do 150 50 do 250 150 do 750 Visok 50 do 1000 150 do 3000 250 do 5000 750 do 15000 b Vrlo visok > 1000 > 3000 > 5000 > 15000 b a tokom kojih je temperatura izložene površine ispod kiselinske tačke rose dimnih gasova koji su u kontaktu sa tom komponentom. b samo za potrebe interpolacije (vidi tačku 4.2.5 stav 3), inače ni u kom slučaju više od 8760 h (godišnje) Prisustvo hlorida ili fluorida u kondenzatu dimnog gasa može radikalno da poveća stopu korozije. Procena stope korozije u tim uslovima zavisi od brojnih kompleksnih faktora i može biti potrebno mišljenje eksperta za koroziju u svakom pojedinačnom slučaju. U nedostatku takvog mišljenja: – stepen hemijske agresije može se smatrati „niskim“ ako je temperatura dimnjačkih komponenata u kontaktu sa dimnim gasom niža od kiselinske tačke rose tokom manje od 25 h godišnje, a koncentracija HCl ≤ 30mg/m3, a HF ≤ 5mg/m3;

210


– stepen hemijske agresije može se smatrati „vrlo visokim“ nezavisno od temperature i vremena izloženosti, ako koncentracija halogena pri 20oC i pritisku od 1 bar prelazi sledeće limite: – hidrogen-fluorid (fluorovodonik) : 300 mg/m3; – elementarni hlor: 1300 mg/m3; – hidrogen-hlorid: (hlorovodonik) 1300 mg/m3; Pojava kondenzacionih uslova tokom više od 10 h godišnje iza sistema za otsumporavanje dimog gasa klasifikuje se kao slučaj „veoma visokog“ stepena hemijske agresije. Iako dimnjak može uopšteno imati temperaturu iznad kiselinske tačke rose, treba obratiti pažnju da se spreči da pojedini segmenti budu podvrgnuti lokalnom rashlađivanju i stoga izloženi riziku od lokalizovane kiselinske korozije. Lokalno rashlađivanje može nastupiti usled: – vazdušnih curenja; – povišenog hlađenja prirubnica, spojlera i drugih priključaka; – elemenata za priključivanje; – efekata promaje naniže (kontrapromaje) na vrhu dimnjaka. Do hemijske agresije takođe može doći na primer usled vlaženja suvog dimnog gasa pri vrhu dimnjaka kao posledica atmosferskih uticaja i njegovog dejstva na unutrašnjost i spoljašnjost dimnjaka, ili ako se dimni gasovi strujeći naviše prema vrhu dimnjaka, ili prilikom startovanja instalacije ohlade toliko da dođe do pojave kondenzacije. 4.3 Aspekti okoline 4.3.1 Buka Buka koju stvara dimnjak ne treba da prelazi dozvoljene nivoe buke. Pri normalnim uslovima ovaj zahtev je ispunjen ako je brzina dimnih gasova na vrhu dimnjaka manja od 25 m/s. U izuzetnim slučajevima, na primer ako je ventilator dimnih gasova postavljen u dimnjaku, ili ako je brzina veća od 25 m/s, potrebno je proveriti da li nije prevaziđen dozvoljeni nivo buke. 4.3.2 Temperatura Temperatura spoljnih površina dimnjaka u segmentima koji mogu doći u dodir sa ljudima, usled temperature dimnih gasova i bazirano na ambijentalnim temperaturnim vrednostima uzetim iz zvaničnih izvora, treba da zadovolji jedan od sledećih uslova: a) temperatura ne treba da pređe 50oC, b) priraštaj temperature ne treba da pređe 10K. Ako ovaj zahtev nije ispunjen, potrebno je postaviti zaštitni uređaj da bi se izbegao nenameran dodir sa zidom dimnjaka. Maksimalna temperatura susednih zapaljivih materijala ne treba da pređe 85oC pri ambijentalnoj temperaturi od 20oC. Rastojanje između spoljne površine dimnjaka i zapaljivog materijala treba da se odredi u skladu sa tim. Temperatura vazduha u pristupnom prostoru između vetrobrana i dimnjačke cevi treba da ispuni jedan od sledećih uslova: a) temperatura vazduha ne treba da pređe 40oC, b) priraštaj temperature usled temperature dimnih gasova ne treba da pređe 10 K. 4.3.3 Zaštita od ledenica Ukoliko se ne može isključiti mogućnost stvaranja leda na dimnjaku ili na pojedinim njegovim delovima, treba predvideti mere da ne dođe do šteta izazvanih padanjem ledenica. To se može postići na primer zaštitnim uređajima ili opremom za zagrevanje.

O DIMNJACIMA

211

4.3.4 Propustljivost na gas Dimnjaci sa pozitivnim pritiskom u normalnim radnim uslovima treba da budu zaptiveni na gas i treba da budu u skladu sa specifikacijama propustljivosti na gas datim u EN 1443. 4.4 Izolacija Validan izolacioni sistem ima sledeću ulogu: a) smanjenje termičkog gradijenta i time smanjenje termičkog šoka materijala dimnjačke cevi. b) smanjenje toplotnih gubitaka dimnih gasova pri njihovom strujanju naviše kroz dimnjačku cev. To ima sledeće prednosti: – smanjuje se pad temperature dimnih gasova pri njihovom strujanju kroz dimnjak. To je važno u slučajevima dimnih gasova čija je ulazna temperatura bliska kiselinskoj tački rose, gde hlađenje može da dovede do kiselih naslaga ili naslaga čađi. – povećava se raspoloživa promaja. c) smanjenje termičkog gradijenta i termičkog šoka u vetrobranu. Pri izboru sistema izolacije treba voditi računa o sledećim karakteristikama: i) dugoročnoj strukturnoj stabilnosti materijala. Važno je da se izolacioni materijal ne uleže izlažući neizolovane površine; ii) njegovoj toplotnoj provodljivosti; iii) njegove performanse i integritet na temperaturama kojima će biti izložen tokom rada; iv) kiselootpornost i apsorpcija vlage izolacionog materijala i njegovih nosača . Ovo je važno kod zidanih dimnjačkih cevi, pošto ograničene količine dimnog gasa mogu prodreti kroz dimnjačku cev i kondenzovati se nakon prolaska na hladnu stranu izolacije; v) njegova dostupnost. Materijal za termičku izolaciju treba da bude nezapaljiv. 4.5 Ventilacija Može biti korisno predvideti vazdušni ventilacioni prostor između vetrobrana i dimnjačke cevi. Svrha ovih vazdušnih prostora je: – pomoć u eliminisanju dimnih gasova koji bi mogli procuriti kroz dimnjačku cev usled difuzije ili usled uslova pozitivnog pritiska; – smanjenje parcijalnog pritiska pare sumpornih oksida dimnih gasova koji mogu procuriti kroz dimnjačku cev, snižavajući im na taj način kiselinsku tačku rose i minimizirajući taloženje kiselih naslaga na osetljivim površinama; – omogućavanje pristupa radi održavanja i inspekcije kroz vazdušni prostor dovoljno veliki za te potrebe; Ventilacija mora biti operativna u svakom trenutku. Gde je predviđen pristupni prostor njegova efikasnost treba da bude potvrđena termičkim i strujnim proračunima. Potrebno je predvideti slobodan prolaz za vertikalni protok vazduha čitavom ili sekcijskom visinom vazdušnog prostora. To zahteva da se predvide odgovarajuće dimenzionisani otvori kroz konzole ili ploče koje nose pojedine sekcije dimnjačkih cevi, ili u vetrobranu. 4.6 Zaštitni premazi U principu, dimnjaci treba da budu zaštićeni od korozije i hemijske agresije pomoću zaštitnih premaza. Treba razlikovati agresiju dimnih gasova od agresije ambijentalnih činilaca. Agresija dimnih gasova se ispoljava na: – unutrašnjoj strani dimnjačke cevi;

212


– spoljašnjoj površini dimnjaka i pristupnim uređajima kao što su merdevine, platforme i njihovi učvršćivači, koji su izloženi struji dimnog gasa; – sve spoljne površine izložene dimnim gasovima okolnih dimnjaka. Imajući u vidu predviđenu namenu, zaštitni premazi treba da budu hemijski i termički otporni, nepropusni za tečnosti i u odgovarajućoj meri otporni na difuziju i starenje. 4.7 Temelji Temelji treba da budu zaštićeni od termičkih i hemijskih uticaja. Ukoliko postoji mogućnost pojave korozije, gornju površinu temelja treba izvesti sa padom i zaštititi kiselo-otpornim i za tečnosti nepropusnim premazom. Može biti korisno predvideti prostor između dimnjačke cevi i temelja i isprojektovati ga tako da bude prohodan i provetren. 4.8 Pribor 4.8.1 Pristup Dimnjaci koji za preko 5 m nadvisuju nivo kome se može pristupiti sa konstrukcije (na primer krov susedne zgrade) treba da budu opremljeni pristupnim sistemom od tog nivoa do vrha koji treba da omogući pregled i održavanje sledećih uređaja: – vazduhoplovnih signalnih svetala, ukoliko postoje (vidi 4.8.2); – instrumentacije (termoelemenata, analizatora dimnih gasova, opacimetara, manometara i slično) ukoliko postoje (vidi poglavlje 8); – sistema uzemljenja ukoliko postoji (vidi 4.8.2); – dimnjačke kape. Pristupni sistem osim toga treba da omogući pregled i drugih kritičnih elemenata kao sto su: – spoljna strana vetrobrana: može biti korisna ugradnja uređaja – nosača pokretne platforme („sky-climber“) – naročito u gornjem delu dimnjaka – gde može doći do veće lokalne hemijske agresije i gde mogu biti potrebni uređaji za dnevno upozoravanje (vidi 4.8.3); – otvori dimnjačkog kanala; – drenažni sistem, ukoliko postoji; – dinamički absorber vibracija; – montažni spojevi. Pristupni sistem treba da bude postavljen na spoljnoj površini vetrobrana u slučajevima dimnjaka bez pristupnog prostora odnosno – preporučljivo – na unutrašnjoj površini vetrobrana u slučaju dimnjaka sa pristupnim prostorom. On se može sastojati od fiksnih merdevina ili od nosača na koje se merdevine mogu priključiti. U slučajevima visokih i važnih dimnjaka pristupni sistem se može kombinovati sa liftom (tip sa zupčastom letvom je uobičajen). Trajni pristupni sistem unutar provodne dimnjačke cevi se ne dozvoljavaju u slučaju hemijske agresije. 4.8.2 Gromobranska zaštita Dimnjaci treba u principu da imaju gromobranski zaštitni sistem i svi metalni delovi konstrukcije (merdevine, platforme, čelični poklopci i slično) treba da budu priključeni na provodnike uzemljenja. Čelični dimnjaci se mogu smatrati kontinualnim metalnim konstrukcijama i stoga se mogu koristiti kao sopstveni gromobranski zaštitni sistem. U slučaju čeličnih dimnjaka bez kontinualne provodljivosti, potrebno je preduzeti odgovarajuće dodatne mere. Gromobransko uzemljenje treba da bude izvedeno metalnim šipkama, ili trakama ili njihovom kombinacijom. Tačka u kojoj je traka uzemljenja priključena na dimnjak treba da bude dostupna.

O DIMNJACIMA

213

U slučaju da dimnjak ulazi u zgradu, on može biti uzemljen u toj tački vezivanjem na gromobransku instalaciju zgrade. Dimnjaci ankerisani čeličnim užadima treba da budu u gornjem delu fiksirani za čeličnu užad čiji je donji deo uzemljen. Zategnuti (učvršćeni) dimnjaci treba da budu učvršćeni za svoje nosače. Ukoliko će biti horizontalnog ili vertikalnog pomeranja između nosača i dimnjaka, treba predvideti odgovarajući kompenzator (expansion loop). U područjima gde postoji mogućnost pojave visokih temperatura ispod površine tla, na primer u blizini ciglarskih peći, užad ili trake za uzemljenje treba instalirati dalje od dimnjaka, gde nije verovatno da dođe do isušivanja tla. Dimnjak postavljen na goloj steni zahteva posebno razmatranje sistema gromobranske zaštite i potrbno je pribaviti mišljenje eksperta. 4.8.3 Sistem vazduhoplovnog upozorenja Ukoliko lokalni organi civilnog ili vojnog vazduhoplovstva zahtevaju, dimnjake treba opremiti signalnim svetlima upozorenja vazduhoplova, ili uređajima za dnevno upozoravanje, ili sa oba. Uređaji za dnevno upozoravanje podrazumevaju bojenje gornjeg dela ili čitave visine dimnjaka. Boja, naročito za gornji deo treba da obezbedi odgovarajuću hemijsku zaštitu konstrukcije. U slučaju dimnjaka bez pristupnog prostora, signalna svetla treba da budu postavljena na ogradu spoljašnjih platformi; ako platforme nisu izvedene, signalna svetla treba da budu postavljena sa spoljne strane vetrobrana kroz otvore kojima se može pristupiti sa unutrašnjih platformi. 4.8.4 Dodatni pribor Ukoliko je potrebno, treba ugraditi i sledeće uređaje: – telefonski sistem; – sistem hemijskog pranja; – kranove i koturače za podizanje delova za održavanje i opreme; – drenažni sistem za kišnicu kao i za dreniranje mogućeg kondenzata iz dimnjačkih cevi sa relevantnih nivoa do sistema otpadnih voda u podnožju; – pristupne i inspekcijske otvore; – dinamički absorber vibracija.

5 ZAHTEVI PERFORMANSI; PROJEKTOVANJE KONSTRUKCIJE 5.1 Osnovni principi projektovanja Sledeći osnovni principi projektovanja su u skladu sa EN 1990. Njih treba takođe analogno primenjivati i na materijale koji nisu obuhvaćeni odgovarajućim Evropskim standardom. Dimnjaci treba da budu proračunati na stabilnost i upotrebljivost u završenom stanju kao i tokom faza izgradnje. To obuhvata proveru otpornosti i ukupne stabilnosti protiv prevrtanja. Osim ukoliko u sledećim klauzulama nije drugačije rečeno, referentni treba da budu relevantni bazni standardi za proračun konstrukcija, posebno odgovarajući Evrokodovi. Treba primeniti teoriju graničnih stanja. Granična stanja su klasifikovana kao: – granična stanja nosivosti; – granična stanja upotrebljivosti; Pri kritičnim graničnim stanjima projektna vrednost dejstava kao što su unutrašnja sila, moment, napon ili deformacija, Ed ne treba da pređe odgovarajuću projektnu vrednost otpora, Rd.

214


Ed ≤ Rd Pri graničnom stanju upotrebljivosti treba proveriti da je Ed ≤ Cd gde je Ed = projektna vrednost efekta dejstva, na primer pomeranja; Cd = nominalna projektna vrednost odgovarajućeg kriterijuma vezanog za projektne efekte razmatranog dejstva. Projektne vrednosti dejstava se izvode iz karakterističnih vrednosti dejstava specificiranih u 5.2, pomnoženih parcijalnim koeficijentom sigurnosti γF. Projektne vrednosti otpornosti, Rd, mogu se izvesti iz karakterističnih vrednosti odgovarajućih osobina konstrukcije, kao što su osobine materijala, geometrijski podaci, uzimajući u proračun parcijalni koeficijent sigurnosti γM. Dejstva drugog reda treba uzeti u proračun ukoliko porast relevantnog momenta, ili unutrašnjih sila usled deformacija proračunatih teorijom prvog reda prevazilazi 10%. 5.2 Dejstva 5.2.1 Opšte Sledeća dejstva treba uzeti u obzir pri projektovanju dimnjaka: – stalna dejstva; – promenljiva dejstva: i) korisna pokretna opterećenja; ii) dejstvo vetra; iii) unutrašnji pritisak; iv) termička dejstva; – incidentna dejstva: v) seizmička dejstva; vi) eksplozije i implozije; vii) udar. 5.2.2 Trajna dejstva Trajna dejstva treba da obuhvate približnu težinu svih trajnih konstrukcija i elemenata, kao što su fitinzi, izolacija, opterećenje od prašine, naslaga pepela, postojećeg i kasnijih zaštitnih premaza i druga opterećenja. Sopstvenu težinu treba odrediti u skladu sa EN 1991-1-1. Treba odrediti maksimalna i minimalna trajna dejstva za proračun napona uzimajući u razmatranje razne faze izgradnje. 5.2.3 Promenljiva dejstva 5.2.3.1 Korisna pokretna opterećenja Kao karakterističnu vrednost pokretnog opterećenja za proračun platformi treba uzeti 2 kN/m2, osim ako preovlađuju uslovi za njeno podizanje na višu vrednost. 5.2.3.2 Dejstvo vetra 5.2.3.2.1 Opšte Opterećenje od vetra deluje na spoljnu površinu dimnjaka kao celinu i na priključene komponente. Osim čeone sile usled naleta vetra koja uglavnom deluje u pravcu vetra, sile usled vrtložnog usisavanja mogu izazvati poprečne vibracije dimnjaka. Druga dejstva vetra, na primer usled neravnomerne raspodele vazdušnog pritiska (ovalling) ili interferentnih efekata treba uzeti u razmatranje ukoliko su relevantna.

O DIMNJACIMA

215

Gorenavedena dejstva vetra su suštinski dinamička. Dejstva vetra na vitke i fleksibilne konstrukcije kao što su dimnjaci mogu biti određena samo dinamičkim proračunom ili primenom statički ekvivalentnih opterećenja. Metode za određivanje ovih dinamičkih dejstava vetra su data u EN 1991-1-4. 5.2.3.2.2 Opterećenje od vetra u pravcu vetra Opterećenje u pravcu vetra treba odrediti u skladu sa EN 1991-1-4 bazirano na osnovnoj brzini vetra, vb, odnosne lokacije za statistički povratni period od 50 godina i na faktorima cDIR i cSEASON jednakim 1,0. Orografski uticaji na brzinu vetra, na primer za dimnjake na izloženim lokacijama, kao što su brda ili susedne eskarpe na inače relativno ravnom terenu treba uzeti u obzir. Uticaj hrapavosti terena na brzinu vetra treba uzeti u obzir. NAPOMENA: Preporučuje se da se koriste samo kategorije 0, I i II EN 1991-14:2005, tabela 4.1. Koeficijenti sile cF za dimnjake drugačijih poprečnih preseka od onih navedenih u EN 1991-1-4 mogu se odrediti ispitivanjima u vazdušnim tunelima uzimajući u obzir promenu srednje brzine vetra sa visinom i turbulenciju odgovarajuću terenu na lokaciji ili se mogu uzeti iz relevantnih publikacija baziranih na takvim ispitivanjima. Vibracione efekte izazvane naletima vetra treba računati u skladu sa EN 1991-1-4. 5.2.3.2.3 Vrtložno usisavanje Dimnjaci mogu da budu izloženi vibracijama vrtložnog usisavanja. Metode izračunavanja amplituda vibracija date su u EN 1991-1-4. Vrtložno usisavanje se ne mora razmatrati za dimnjake čiji Scrutonov broj prevazilazi vrednost 25 (za određivanje Scrutonovog broja vidi EN 1991-1-4). Ova vrednost nije primenljiva na dimnjake postavljene u niz ili u grupu. 5.2.3.2.4 Druga dejstva vetra Neravnomerna raspodela pritiska vetra duž obima kružnog cilindra izaziva momente savijanja u vertikalnim poprečnim presecima vetrobrana. Proračunska vrednost Md maksimalnog pozitivnog kao i negativnog momenta može se izračunati prema sledećoj formuli: Md = ± cM × qd(z) × d(z)2

(1)

gde je qd(z) – proračunska vrednost brzinskog pritiska na visini z dimnjaka; d(z) – prečnik poprečnog preseka na visini z dimnjaka; cM = 0,125 za Re ≤ 2×106 cM = 0,095 za Re ≥ 107 (međuvrednosti se mogu interpolirati) Re – je Rejnoldsov broj u skladu sa EN 1991-1-4. Usled pobuđivanja vrtloga, mogu se, naročito blizu vrha dimnjaka, pojaviti ovalling vibracije vetrobrana. Za izračunavanje ovih vibracija videti EN 1991-1-4. Bliske susedne strukture mogu izazvati interferentne vibracije. To se naročito javlja kod dimnjaka složenih u niz ili u grupu. Metode proračuna su za neke aranžmane date u EN 1991-1-4. U drugim slučajevima ispitivanja u vazdušnom tunelu mogu biti potrebna. 5.2.3.3 Unutrašnji pritisak Negativni i pozitivni pritisak treba uzeti u proračun kao dejstva. 5.2.3.4 Termički uticaji Termičke napone u dimnjačkoj cevi i vetrobranu usled razlika temperatura između unutrašnje i spoljašnje površine odgovarajućih zidova treba odrediti pri maksimalnoj tempe-

216


raturi dimnog gasa i najnižom očekivanom spoljnom temperaturom na lokaciji za statistički povratni period od 50 godina. Za potrebe provere termičke stabilnosti građevinskih materijala, pretpostavlja se maksimalna spoljna temperatura koja se može očekivati na lokaciji za statistički povratni period od 50 godina. Varijacije temperature po obimu usled neravnomernog protoka treba uzeti u proračun. Dodatni efekti mogu biti izazvani prolaznim toplotnim tokom. Ako su dimnjak ili dimnjačke komponente sprečene da preuzmu deformaciju oblika kao posledicu diferencijalne ekspanzije, rezultujuće napone treba uzeti u proračun. Ovi naponi mogu biti visoki, kada dimnjačka cev ili jednostruki neozidani dimnjak provodi dimne gasove iz dva ili više izvora sa značajno različitim temperaturama ili ako ulazni izvor sa jedne strane uvodi dimne gasove veoma visokih temperatura. Osim toga, rezultujuća diferencijalna temperatura će uvesti sekundarne termičke napone. Tipične slučajeve takvog sprečavanja se mogu naći kod nekih dimnjačkih cevi kao i kod bočno oslonjenih i ankerisanih dimnjaka. 5.2.4 Incidentna dejstva 5.2.4.1 Seizmička dejstva Određivanje seizmičkih dejstava treba sprovesti u skladu sa EN 1998-6. Napomena: Seizmička dejstva obično nisu značajna kod metalnih dimnjaka. 5.2.4.2 Eksplozije i implozije Interne eksplozije se mogu desiti usled prisustva čađi ili eksplozivnih dimnih gasova u dimnjaku. Mogućnost eksplozija unutar dimnjaka treba proceniti posebno u slučajevima dimnih gasovi nastalih iz gasovitih goriva. Pritisak izazvan implozijama (iznenadni prekid struje dimnog gasa) treba da se odredi u skladu sa A.7.7. Eventualna dejstva usled spoljnjih eksplozija treba razmatrati samo u posebnim okolnostima. 5.2.4.3 Udar Ukoliko se dejstva usled udara ne mmogu isključiti, treba ih uzeti u proračun. 5.3 Nesavršenosti Efekte koji proizilaze iz netačnosti treba uzeti u razmatranje. Osim ukoliko je rađeno detaljno istraživanje uticaja solarne radijacije i tolerancija konstrukcije, ovi uticaji se mogu uzeti u proračun zajedno usvajajući ukupni otklon ose dimnjaka od vertikale od 1/500. Dodatno u proračun treba uzeti sva očekivana otstupanja konstrukcije od vertikale koja proizilaze iz nepravilnog sleganja temelja ili iz promena u uslovima oslanjanja, na primer u slučaju rudničkog sleganja. 5.4 Temelji Pod karakterističnom vrednošću opterećenja od vetra spoj između temelja i tla ne treba da se otvori više nego centralna osa ploče temelja. Temperaturne razlike između vetrobrana i temelja usled različite izloženosti atmosferskim uticajima i razlika u termičkoj inerciji treba uzeti u razmatranje. 5.5 Dimnjačka cev Dimnjačka cev treba da ima mogućnost ekspanzije u oba vertikalna i horizontalna pravca bez ikakvog nepovoljnog uticaja na vetrobran, oslonac ili dimovod. Ukoliko dimnjak

O DIMNJACIMA

217

ima više od jedne dimnjačke cevi, pojedinačne cevi treba da imaju mogućnost nezavisne vertikalne i horizontalne ekspanzije. Uticaj deformacija oslonaca dimnjačke cevi na pomeranja dimnjačke cevi treba uzeti u razmatranje.

6. AKTIVNOSTI NA GRADILIŠTU Izgradnja na gradilištu treba da otpočne tek nakon kompletiranja neophodne pisane i grafičke projektne dokumentacije, u kojoj su definisane sve konstruktivne i nekonstruktivne komponente dimnjaka. Radove na gradilištu mogu izvoditi samo kompanije sa kompetentnim rukovodstvom, iskusnim osobljem i radnicima, koje mogu da demonstriraju sposobnost da takve radove izvedu uspešno. Za čelične dimnjake primenjuje se sledeće: – proizvođač treba da bude potvrđen u pogledu ispunjavanja zahteva EN ISO 38342, EN ISO 14731 i EN ISO 15607. Varioci treba da budu kvalifikovani u skladu sa EN 287-1 i/ili EN 1418. – treba primenjivati odobrene tehnologije zavarivanja u skladu sa EN ISO 15609-1, EN ISO 15610, EN ISO 15611, EN ISO 15612, EN ISO 15613, EN ISO 15614-1 i EN ISO 15614-2. – Svi sučeoni varovi treba da budu potpuno provareni i kontinualni. – Sva zavarivanja treba da budu u skladu sa EN 1993-3-2. Dalje informacije o aktivnosti na gradilištu su data u Prilogu B. 7. KONTROLA I ODRŽAVANJE Dimnjaci treba da budu redovno kontrolisani od strane specijalista. Poželjno je da intervali između dva kontrolna pregleda ne budu duži od dve godine. Pisani izveštaj treba da sadrži preporuke za održavanje i popravke.

8. INSTRUMENTACIJA Ukoliko je potrebno dimnjake treba isprojektovati sa odgovarajućim instalacijama za potrebe kontinualnog ili povremenog postavljanja instrumenata namenjenih praćenju ambijentalnog zagađenja. Praćenje može uključivati: – uslove pritiska; – brzinu struje gasa; – temperaturu struje gasa; – kiseonik; – azotne okside; – sumporne okside; – suspendovanje čestice. Treba izgraditi platforme dovoljno prostrane za osoblje i za pristup opremi. Ove platforme treba locirati uzduž dimnjaka na visini do petostrukog prečnika iznad ulazne sekcije dimnog gasa i trostrukog prečnika od gornje izlazne sekcije dimnjaka. Platforme treba da imaju slobodan i lak vertikalni pristup, stepeništem ili liftom kad god je to moguće. Platforme za instrumentaciju treba da budu opremljene električnim priklljučcima i osvetljene. Komprimovani vazduh, sigurnosna oprema i telefon mogu biti od koristi. Treba predvideti merna mesta sa zaptivačima i pokrivenim otvorima radi omogućavanja ugradnje instrumentacije. Kada se zahteva kontinualno praćenje, potrebno je predvideti odgovarajuće uređaje koji će omogućiti prenos informacija do kontrolnog centra.

218


Prilog A (normativan) Proračun toka gasa A.1 Osnovne osobine metode proračuna Proračun toka gasa služi za određivanje uslova pritiska unutar sprovodne cevi dimnog gasa, od ulaza dimnog gasa do vrha dimnjaka. To zahteva proračun napredovanja promene temperature u sprovodnoj cevi dimnog gasa. Ukoliko se parametri menjaju duž dimnjaka, proračun treba sprovoditi sekciju po sekciju. A.2 Parametri zavisni od tipa konstrukcije A.2.1 Hrapavost Srednja vrednost hrapavosti, r, površine često korišćenih građevinskih materijala u kontaktu sa dimnim gasovima može se uzeti iz Tabele A.3. Srednju vrednost hrapavosti drugih građevinskih materijala treba proveriti, na primer potvrđenom literaturom ili merenjima. A.2.2 Termička otpornost (otpor prolazu toplote po JUS U.N4.945) Termičku otpornost pojedinih slojeva treba izračunati uzimajući u obzir toplotnu provodljivost zidova cevi, zidova vetrobrana, kao i izolacije. Termička otpornost uključenih vazdušnih slojeva je data u Tabeli A.5. Termička otpornost, 1/Λ, u m2K/W se određuje približno u skladu sa jednačinom (A.1): ⎛1⎞ ⎜ ⎟ = y× ⎝Λ⎠

⎡ D

⎛ Dh,n +1 ⎞ ⎤ ⎟⎥ ⎟ ⎝ Dh,n ⎠ ⎥⎦

∑ ⎢⎢ 2 × hλn × ln ⎜⎜ n

⎣

(A.1)

Gde je y = koeficijent oblika, = 1,0 za kružne i ovalne poprečne preseke = 1,1 za četvrtaste i pravougaone poprečne preseke do odnosa strana od 1: 1,5; Dh = je unutrašnji hidraulični prečnik, u m; Dh,n = je hidraulični prečnik koji se odnosi na unutrašnjost n-tog sloja konstrukcije zida, u m; λn = toplotna provodljivost materijala n-tog sloja konstrukcije zida na radnoj temperaturi u W/(mK), vidi Tabelu 1. Vrednosti toplotne provodljivosti uobičajeno korišćenih građevinskih materijala date su u Tabeli 1. A.3 Osnovne vrednosti za proračun A.3.1 Temperatura vazduha Proračun treba izvesti za najvišu i najnižu temperaturu spoljnog vazduha koje se mogu očekivati tokom rada dmnjaka. A.3.2 Spoljni vazdušni pritisak Spoljni vazdušni pritisak pL, u Pa, se izračunava po formuli (A.2): pL = pL 0 × e( − g × z ) /( RL ×TL )

(A.2)

O DIMNJACIMA

219

gde je pL0 spoljni vazdušni pritisak na nivou mora = 101 325 Pa na 15oC; g ubrzanje zemljine teže = 9,81 m/s2; RL gasna konstanta za vazduh, u J/(kg K), vidi Tabelu A.1; TL temperatura spoljnog vazduha u K; z nadmorska visina sredine visine dimnjaka, u m. A.3.3 Dimni gas Dimni gas se sastoji uglavnom od komponenata navedenih u Tabeli A.1. Tabela A.1 sadrži vrednosti potrebne za dalja izračunavanja. Tabela A.1 Podaci o gasovima Ugljendioksid (CO2)

Kiseonik (O2)

Voda (H2O)

Molarna masa, M kg/kmol

28,0134 44,0098

31,9988

18,0153

64,0590

28,9627

Standardna molarna zapremina Vmn m3/kmol

22,403

22,261

22,392

22,414

21,856

22,400

Standardna gustina, ρ kg/m3

1,2504

1,9770

1,4290

0,8038

2,9310

1,2930

Gasna konstanta, R J/(kg·K)

296,66

187,63

259,58

461,50

126,56

287,10

Dinamički viskozitet, η 10-5Pa·s

1,667

1,370

1,926

0,922

1,170

1,724

Sutherlandova konstanta C

102,0

270,0

126,0

641,0

462,0

-

Kritična temperatura Tk K

126,2

304,2

154,6

647,3

430,8

132,5

Specifični toplotni kapacitet, cp J/(kg·K)

1038,7

816,5

914,8

1492,0

1740,0

1004,0

Toplotna provodljivost, λ W/(m·K)

0,024

0,015

0,024

0,033

0,212 tečna

0,024

Vrsta gasa

Azot (N2)

Sumpor-di- Vazduh, oksid (SO2) suv

A.3.4 Gasna konstanta Gasna konstanta dimnog gasa, R, izračunava se prema jednačini (A.3): (A.3) R = ΣXi × Ri Gde je Xi = maseni sadržaj komponente i; Ri = gasna konstanta komponente i prema Tabeli A.1. Vrednosti R nekih uobičajenih goriva za predviđeni rad bez kondenzacije date su u Tabeli A.2.

220


Tabela A.2 – Podaci o gasovima raznih goriva Voda (H2O) zapreminskih %

Gasna konstanta R J/(kg·K)

Specifični toplotni kapacitet cp J/(kg·K)

Tačka rose TWDP oC

Zemni gas H Zemni gas L Ložno ulje EL

Ugljen-dioksid (CO2) zapreminskih%

Gorivo

12,0 11,8 15,4

18,5 18,3 13,3

299,4 299,2 287,6

1 101 1 099 1 060

58,7 58,4 51,8

A.3.5 Gustina spoljnog vazduha Gustina spoljnog vazduha, ρL, u kg/m3, izračunava se prema formuli (A.4): ρL =

pL RL × TL

u kg/m3

(A.4)

gde je pL = spoljni vazdušni pritisak, u Pa, videti A.3.2; TL = spoljna temperatura vazduha u K; RL = gasna konstanta vazduha, u J/(kg K), videti Tabelu A.1. A.3.6 Specifični toplotni kapacitet Specifični toplotni kapacitet cp dimnog gasa se izračunava prema formuli (A.5): cp = ΣXi× cpi

(A.5)

gde je Xi = maseni sadržaj komponente i; cpi = specifični toplotni kapacitet komponente i prema Tabeli A.1. Vrednosti cp nekih uobičajenih goriva za predviđeni rad bez kondenzacije date su u Tabeli A.2. A.3.7 Korekcioni faktor za temperaturu Korekcioni faktor za temperaturu SH u jednačini (A.9) služi da uzme u obzir uticaj nestabilnosti temperature unutar sprovodne cevi dimnog gasa na hlađenje dimnih gasova i konsekventno na teoretsku promaju raspoloživu usled dimnjačkog efekta. I termičku otpornost dimnjaka određena za intranzientne radne uslove kao i koeficijent prelaza toplote na spoljnoj površini dimnjaka treba korigovati da se omogući proračun poprečnog preseka sprovodne cevi dimnog gasa i za tranzientni način rada koji postoji na primer kod svih uređaja za grejanje sa regulacijom Uključeno/Isključeno, koristeći jednačine koje se primenjuju za intranzientne radne uslove. Korekcioni faktor prvenstveno zavisi od načina rada uređaja za grejanje i tipa konstrukcije dimnjaka. Ukoliko se ne izvode precizne analize, korekcioni faktor SH za uređaje za grejanje sa regulacijom Uključeno/Isključeno može se usvojiti kao 0,5, a sa kontinualnim radom, SH = 1,0.

O DIMNJACIMA

221

A.3.8 Koeficijent sigurnosti strujanja Svrha koeficijent sigurnosti strujanja, SE je da pokrije sledeće neželjene nepravilnosti u radu i konstrukciji dimnjaka: – otstupanja od pretpostavljenog koeficijenta otpora ζ; – otstupanja od pretpostavljenog viška vazduha u dimnim gasovima; – ulaz sekundarnog vazduha u dimni gas u priključnoj ili sprovodnoj cevi dimnog gasa; – otstupanje od specificirane srednje hrapavosti unutrašnjeg zida sprovodne cevi dimnog gasa; – otstupanje od specificirane termičke otpornosti zidova dimnjaka; – dimenziona otstupanja unutrašnjosti poprečnog preseka sprovodne cevi dimnog gasa; – otstupanja od pretpostavljenih atmosferskih uticaja. Koeficijent sigurnosti strujanja, SE, treba uzeti kao 1,1. A.4 Određivanje temperatura A.4.1 Temperature dimnog gasa Srednja temperatura dimnog gasa, Tm, u K, se izračunava prema formuli (A.6): Tm = TL +

Te − TL × (1 − e− K ) K

(A.6)

Temperatura dimnog gasa na vrhu dimnjaka, T0, u K, se izračunava prema formuli (A.7): T0 = TL + (Te − TL ) × e− K

(A.7)

gde su u jednačinama (A.6) i (A.7): TL = temperatura spoljnog vazduha, u K; K = koeficijent hlađenja, videti A.4.2; Te = temperatura dimnog gasa na ulazu dimnog gasa u dimnjak, u K. A.4.2 Koeficijent hlađenja Koeficijent hlađenja, K, se izračunava prema formuli (A.8): K=

U ×k×H m× cp

(A.8)

gde je U = unutrašnji obim sprovodne cevi dimnog gasa, u m; k = koeficijent prolaza toplote pri stvarnim temperaturama materijala, u W/(m2K), videti A4.3; H = efektivna visina dimnjaka, u m; m = maseni protok dimnog gasa, u kg/s; cp = specifični toplotni kapacitet dimnog gasa, u J/(kg K), videti A.3.6. A.4.3 Koeficijent prolaza toplote Koeficijent prolaza toplote, k, u W/(m2K), se izračunava prema formuli (A.9): k=

1 ⎡⎛ 1 ⎞ Dh ⎤ 1 + S H × ⎢⎜ ⎟ + ⎥ Λ αi D ha × α a ⎦ ⎣⎝ ⎠

(A.9)

222


gde je αi = koeficijent prelaza toplote unutrašnjih površina u kontaktu sa dimnim gasom, u W/(m2K), videti A.4.4; αa = spoljni koeficijent prelaza toplote spoljne površine vetrobrana, u W/(m2K), videti Tabelu 2; SH = korekcioni faktor za temperaturnu nestabilnost, videti A.3.7; 1/Λ = termička otpornost, u (m2K)/W, videti A.2.2; Dh = unutrašnji hidraulički prečnik, u m; Dha = hidraulički prečnik koji se odnosi na spoljnu površinu vetrobrana, u m. A.4.4 Unutrašnji koeficijent prelaza toplote Unutrašnji koeficijent prelaza toplote, αi, u W/(m2K), unutrašnjih površina u kontaktu sa dimnim gasom se izračunava prema formuli (A.10): αi =

λ A × Nu Dh

(A.10)

gde je λA = toplotna provodljivost dimnog gasa, u W/(mK), videti jednačinu (A.11); Nu = Nuseltov broj, videti jednačinu (A.12); Dh = unutrašnji hidraulički prečnik, u m. Toplotna provodljivost dimnog gasa, λA zavisi od srednje temperature dimnog gasa Tm i sa dovoljnom tačnošću se izračunava prema formuli (A.11): λA = 0,00455 + 0,000065 × Tm

(A.11)

gde je: Tm = srednja temperatura dimnog gasa u K, videti jednačinu (A.6). Srednji Nuseltov broj Nu za čitavu visinu dimnjaka se izračunava prema jednačini (A.12): ⎛ ⎞ ψ Nu = ⎜ ⎟ ψ ⎝ ravnomerno ⎠

0,67

⎡ ⎛ D ⎞0,67 ⎤ ⎥ × 0, 0214 × ( Re0,8 − 100) × Pr 0,4 × ⎢1 + ⎜ h ⎟ ⎢⎣ ⎝ H ⎠ ⎦⎥

(A.12)

Ova jednačina se može upotrebiti samo ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi: ⎛ ψ 2 300 < Re < 10 000 000 i ⎜ ψ ⎝ ravnomerno

⎞ ⎟ < 3 kao i 0, 6 < Pr < 1,5 ⎠

gde je ψ

= koeficijent trenja dimnjačkog kanala za hidraulički neravnomeran tok, videti A.7.4; ψravnomerno = koeficijent trenja dimnjačkog kanala za hidraulički ravnomeran tok (r = 0), videti A.7.4; Re = Rejnoldsov broj, videti jednačinu (A.14); Pr = Prantlov broj, videti jednačinu (A13); Dh = unutrašnji hidraulički prečnik, u m. H = efektivna visina dimnjaka, u m; Prantlov broj, Pr, se izračunava prema formuli (A.13):

O DIMNJACIMA

Pr =

223

η × cp

(A.13)

λA

Rejnoldsov broj, Re, se izračunava prema formuli (A.14): Re =

wm × Dh × ρ m η

(A.14)

gde je u jednačinama (A.13) i (A.14): wm = srednja brzina dimnog gasa, u m/s, videti A.6; Dh = unutrašnji hidraulički prečnik, u m; η = dinamički viskozitet, u Pa s, videti jeddnačinu (A.16); ρm = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5; cp = specifični toplotni kapacitet dimnog gasa, u J/(kg K), videti A.3.6; λA = toplotna provodljivost dimnog gasa, u W/(mK), videti jednačinu (A.11). Dinamički viskozitet, ηi, u Pa s, za određeni gas i na aktuenoj temperaturi se izračunava prema formuli (A.15): C 1+ T 273 ηi = η 0 i × × 273 1 + 273 C

(A.15)

gde je η0i = dinamički viskozitet na 0 oC, u Pa s; C = Sutherlandova konstanta, videti tabelu A.1; T = aktuelna temperatura, u K. Dinamički viskozitet, η, u Pa s, za mešavinu gasova na aktuelnoj temperaturi se izračunava prema jednačini (A.16): η=

Y1 ×η1 M1 × Tk1 + Y2 ×η2 M 2 × Tk 2 + ... + Y1 × M1 × Tk1 + Y2 × M 2 × Tk 2 + ... +

(A.16)

Gde je, za pojedini gas i: ηi = dinamički viskozitet na aktuelnoj temperaturi, u Pa s; Yi = zapreminski sadržaj; Tki = kritična temperatura, u K, videti tabelu A.1; Mi = molarna masa, u kg/kmol, videti tabelu A.1. A.5. Gustina dimnog gasa Srednja gustina dimnog gasa, ρm, u kg/m3, izračunava se prema jednačini (A.17): ρm =

PL R × Tm

gde je PL = spoljni vazdušni pritisak, u Pa, videti A.3.2;

(A.17)

224


R = gasna konstanta dimnog gasa, u J/(kg K), videti A.3.4; Tm = srednja temperatura dimnog gasa u K, videti jednačinu (A.6). A.6 Brzina dimnog gasa Srednja brzina dimnog gasa, wm, u m/s, se izračunava prema jednačini (A.18): wm =

m A × ρm

(A.18)

gde je m = maseni protok dimnog gasa, u kg/s; A = svetli poprečni presek sprovodne cevi dimnog gasa, u m2; ρm = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5. A.7 Pritisak na ulazu dimnog gasa u dimnjak A.7.1 Proračun pritiska Pritisak na ulazu dimnog gasa u dimnjak, Pz, u Pa, izračunava se prema jednačini (A.19): Pz = –PH + PR

(A.19)

gde je PH = teorijska raspoloživa promaja usled dimnjačkog efekta u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u Pa, videti A.7.2; PR = otporni pritisak u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u Pa, videti A.7.3. A.7.2 Teorijska raspoloživa promaja usled dimnjačkog efekta Teorijska raspoloživa promaja usled dimnjačkog efekta, PH, u Pa, izračunava se prema jednačini (A.20): PH = H × g × (ρL – ρm)

(A.20)

gde je H = efektivna visina dimnjaka, u m; g = ubrzanje zemljine teže, = 9,81 m/s2; ρL = gustina spoljnog vazduha, u kg/m3, videti A.3.5; ρm = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5. A.7.3 Otporni pritisak sprovodne cevi dimnog gasa Otporni pritisak sprovodne cevi dimnog gasa, PR, u Pa, izračunava se prema jednačinama (A.21) i (A.22): PR = SE × PE + SEG × PG ⎛ H PE = ⎜ψ × + ⎜ Dn ⎝

⎞ ρm

∑ ζ n ⎟⎟ n

⎠ 2

(A.21)

2 × wm

gde je u jednačinama (A.21) i (A.22): PE = otporni pritisak usled trenja i otpora oblika sprovodne cevi dimnog gasa, u Pa;

(A.22)

O DIMNJACIMA

225

PG = razlika u pritisku usled promene brzine u sprovodnoj cevi dimnog gasa, u Pa, videti A.7.6; SE = koeficijent sigurnosti strujanja, videti A.3.8; SEG = koeficijent sigurnosti strujanja za razliku u pritisku usled promene brzine; za PG ≥ 0, uzima se SEG = SE za PG < 0, uzima se SEG = 1,0 ψ = koeficijent trenja dimnjačkog kanala, videti A.7.4; H = efektivna visina dimnjaka, u m; Dh = unutrašnji hidraulički prečnik, u m; ζn = lokalni koeficijent otpora, videti A.7.5; ρm = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5; wm = srednja brzina dimnog gasa, u m/s, videti A.6. A.7.4 Koeficijent trenja dimnjačkog kanala Koeficijent trenja dimnjačkog kanala, ψ, se izračunava za različite hrapavosti sa dovoljnom tačnošću prema jednačini (A.23): ⎛ 2,51 ⎞ r = −2 × log ⎜ + × 0, 269 ⎟ ⎜ ⎟ ψ ⎝ Re × ψ Dh ⎠

1

(A.23)

gde je r = hrapavost unutrašmjeg zida sprovodne cevi dimnog gasa, videti tabelu A.3, u m; Dh = unutrašnji hidraulički prečnik, u m; Re = Rejnoldsov broj, videti jednačinu (A.14). A.7.5 Koeficijent lokalnih otpora Zbir koeficijenata lokalnih otpora dimnjaka, ζn, je zavisan od promena poprečnog preseka i pravca duž sprovodne cevi dimnog gasa (videti tabelu A.4). Koeficijent lokalnog otpora za produženje poprečnog preseka (cross-sectional extension) na vrhu dimnjaka neće biti uzet u obzir, niti će promena pritiska usled promene brzine biti razmatrana u ovoj tačci. A.7.6 Promene pritiska usled promene brzine Promene pritiska usled promene brzine, PG, u Pa, izračunava se prema jednačini (A.24): PG =

ρ2 ρ × w22 − 1 × w12 2 2

(A.24)

gde je ρ1 = gustina dimnog gasa pre promene brzine, u kg/m3; ρ2 = gustina dimnog gasa posle promene brzine, u kg/m3; w1 = brzina dimnog gasa pre promene brzine u m/s; w2 = brzina dimnog gasa posle promene brzine, u m/s. Srednje vrednosti za odgovarajuće sekcije mogu biti zamenjene za gustine i brzine pre i posle promene brzine. A.7.7 Pritisak prouzrokovan iznenadnim prekidom strujanja dimnog gasa (implozija) Iznenadni prekid strujanja dimnog gasa izazvaće negativan ili pozitivan pritisak. To zavisi od trajanja prekida.

226


Ako prekid traje manje od 1 s, vrednost treba odrediti prema formuli (A.25). ΔP0 = ρm× wm× cs u Pa

(A.25)

gde je ρm = srednja gustina dimnog gasa, u kg/m3, videti A.5; wm = srednja brzina dimnog gasa, u m/s, videti A.6; cs = brzina zvuka u dimnom gasu, u m/s. Ako prekid traje duže od 10 s, fluktuacija pritiska se može zanemariti. Ako prekid traje duže od 1 s ali kraće od 10 s, treba izvršiti tačnu proveru, ili usvojiti vrednost za trajanje prekida kraće od 1 s. A.8 Minimalna brzina Minimalna brzina dimnog gasa na vrhu dimnjaka treba da se održi tako da se osigura primenljivost jednačina datih u ovom prilogu. Ova minimalna brzina, wmin, u m/s, kako je dato u jednačini (A.26) takođe ograničava prodiranje sekundarnog vazduha sa vrha dimnjaka. wmin = f g × 4

AM A0

(A.26)

gde je fg = referentna vrednost minimalne brzine = 0,5 m/s; AM = svetli poprečni presek sprovodne cevi dimnog gasa na vrhu dimnjaka, u m2; A0 = referentna vrednost = 0,01 m2. Tabela A.3. Srednja hrapavost materijala dimnjačkog kanala Materijala dimnjačkog kanala

Hrapavost r a m

zavareni čelik

0,001

aluminijum

0,001

staklo, plastika

0,001

metalni lim, užljebljen

0,002

pretfabrikovani betonski blokovi

0,002

zid izrađen od opeka b

0,005

metalni lim, valovit

0,005

a b

Ove projektne vrednosti se mogu primeniti jedino na čiste površine. Za zid od radijalno oblikovanih opeka, sa spojem debljine manjim od 5 mm, može se usvojiti hrapavost od 0,002 m.

O DIMNJACIMA

227

Tabela A.4. Koeficijenti lokalnih otpora pojedinih oblika (Interpolacija između datih parametara je dozvoljena) Oblici 1 Koleno

2 Luk 90°

3 Luk 60°

Geometrijske mere ugao γ u ˚ 10 30 45 60 90

ζ – vrednosti Ld/Dh ≥ 30

0,1 0,2 0,3 0,5 1,2

30 >L d /D h ≥ 2 0,1 0,3 0,4 0,7 1,6

R /Dh 0,5 0,75 1,0 1,5 2,0

1,0 0,4 0,25 0,2 0,2

1,2 0,5 0,3 0,2 0,2

R /Dh 0,5 0,75 1,0 1,5 2,0

0,6 0,3 0,2 0,2 0,1

0,6 0,3 0,2 0,2 0,1

228


Tabela A.4 (nastavak) Oblici 4 Skretanje 90°

Geometrijske mere a= 2·R·tan(α/2) a /Dh 1,0 1,5 2,0 3,0 5,0

5 90° račva i 45° spoj γ = 90° A3/A2 = 1,0

γ = 45° A3/A2 = 1,0

ζ – vrednosti 2×45˚

Broj segmenata 3×30˚ 4×22,5˚

0,4 0,3 0,3 0,35 0,4

0,25 0,18 0,17 0,19 0,20

0,17 0,13 0,12 0,13 0,15

maseni odnos toka m2 / m3

ζ 2-3

ζ 1-3

0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 m2 / m3

-0,92 -0,38 0,10 0,53 0,89 1,20 ζ 2-3

0,03 0,20 0,35 0,47 0,56 0,62 ζ 1-3

0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0

-0,92 -0,42 -0,04 0,22 0,35 0,35

0,03 0,16 0,17 0,06 -0,18 -0,53

ζ – vrednosti

O DIMNJACIMA

229

Tabela A.4 (nastavak) Geometrijske ζ – vrednosti mere 5 Formule za izračunavanje koeficijenata lokalnih otpora kod račvi Oblici

2

⎛ m ⎞ ⎛m ⎞ ζ 2−3 = −0,92 ⎜1 − 2 ⎟ − ⎜ 2 ⎟ ⎝ m3 ⎠ ⎝ m3 ⎠

2

−1 ⎞ 2⎞ ⎛ ⎡ ⎤ ⎛ ⎢1, 2 ⎜⎛ A3 cos γ − 1⎟⎞ + 0,8 ⎜ 1 − ⎛⎜ A3 ⎞⎟ ⎟ − ⎜ 1 − ⎛⎜ A3 ⎞⎟ ⎟ × A3 cos γ ⎥ + ⎢ ⎝ A2 ⎥ ⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ ⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ A2 ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎣ ⎦

⎛ ⎛ A ⎞−1 ⎞ m ⎛ m ⎞ + ⎜ 2 − ⎜ 3 ⎟ ⎟ × 2 ⎜1 − 2 ⎟ ⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ m3 ⎝ m3 ⎠ ⎝ ⎠ 2 2 ⎛ ⎛ A ⎞−1 ⎞ ⎛ ⎛ A ⎞−1 ⎞ ⎤ ⎛ m ⎞ ⎛m ⎞ ⎡ ⎛A ⎞ ζ 1−3 = −0, 03 ⎜1 − 2 ⎟ × ⎜ 2 ⎟ ⎢1 + 1, 62 ⎜ 3 cos γ − 1⎟ − 0,38 ⎜1 − ⎜ 3 ⎟ ⎟ − ⎜1 − ⎜ 3 ⎟ ⎟ ⎥ × ⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ ⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ ⎥ ⎝ A2 ⎠ ⎝ m3 ⎠ ⎝ m3 ⎠ ⎣⎢ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠⎦ ⎛ ⎛ A ⎞−1 ⎞ m ⎛ m ⎞ × ⎜ 2 − ⎜ 3 ⎟ ⎟ × 2 ⎜1 − 2 ⎟ ⎜ ⎝ A2 ⎠ ⎟ m3 ⎝ m3 ⎠ ⎝ ⎠

6 Prav redukcioni komad

A2/A1 0,4 0,6 0,8

0,33 0,25 0,15 sa zaobljenim uvodnim ivicama ζ=0

Referentna brzina: w2 7 Proširenje, ravno

Referentna brzina: w1 8 Konusni redukcioni komad

Referentna brzina: w2

A1/A2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 A1/A2 0,10 0,25 0,45 1,0

γ=30˚

1,0 0,7 0,4 0,2 0,1 0,0 γ=60˚

γ=90˚

0,05 0,04 0,05 0,0

0,08 0,07 0,07 0,0

0,19 0,17 0,14 0,0

230


Tabela A.5 – Termička otpornost (1/Λ)n u m2K/W uključenih vazdušnih slojeva (n-ti sloj zidne konstrukcije, koncentrični radijalni zazor, vertikalno raspoređen), u zavisnosti od debljine vazdušnog sloja d i površinske temperature T zida koji koji odaje toplotu T u ˚C

dn u m 0,01

0,02

0,03

0,04

0,05

40 0,123 0,147 0,153 0,152 0,150 100 0,087 0,101 0,101 0,100 0,099 150 0,065 0,075 0,075 0,074 0,074 200 0,050 0,055 0,055 0,055 0,054 Napomena: Efektivna toplotna provodljivost λn uključenog vazdušnog sloja (n-tog sloja zidne konstrukcije), u W/m K, izračunava se sa gornjim vrednostima prema sledećoj jednačini: λn = y

gde je y Dh,n

⎛ Dh,n + 2d n × ln ⎜ ⎜ Dh,n ⎛1⎞ ⎝ 2⎜ ⎟ ⎝ Λ ⎠n Dh,n

⎞ ⎟ ⎟ ⎠

= koeficijent oblika; = 1,0 za okrugle i ovalne poprečne preseke; = 1,1 za kvadratne i pravougaone poprečne preseke do odnosa strana 1:1,5 = hidraulički prečnik unutrašnjosto sloja, u m;

⎛1⎞ ⎜ ⎟ = termička otpornost vazdušnog sloja, u m2 K/W, videti vrednosti u gornjoj tabeli; ⎝ Λ ⎠n dn = debljina vazdušnog sloja, u m.

O DIMNJACIMA

231

PRILOG B (informativan) Aktivnosti na gradilištu B.1 Izgradnja Sa radovima treba otpočeti samo nakon što se odgovornom osoblju na gradilištu predaju odgovarajući, kompletni i odobreni projekti. Treba obaviti početak radova, a nakon toga verifikaciju. Izvođač treba da bude spreman da dostavi statističke podatke o glavnim pokazateljima napredovanja radova uključujući radnu snagu i materijalna sredstva (mehanizaciju). Karakteristike opreme i kvalifikacije radnika koji će biti angažovani treba da budu u skladu sa prognoziranim očekivanjima. Oprema koja će se koristiti treba da bude ispitana i odobrena za radove pre početka radova na gradilištu. Osoblje na gradilištu treba da nosi sigurnosnu opremu, a gradilišni prostori treba da budu propisno osvetljeni, naročito tokom rada u noćnoj smeni. Pre ugradnje materijali treba da budu uskladišteni tako da budu propisno zaštićeni od vremenskih i drugih štetnih uticaja i treba im, ukoliko je neophodno, pružiti odgovarajuću negu nakon ugradnje. Materijali treba da budu ugrađeni u skladu sa uputstvima isporičioca, osim ukoliko relevantni standardi ne propisuju drugačije u u tom pogledu. Tokom izvođenja radova treba posvetiti neprekidnu pažnju vremenskim uslovima, naročito vetru i temperaturi. Treba koristiti odgovarajuće uređaje za kontrolu oblika i vertikalnosti dimnjaka. Privremena signalna svetla i gromobranska instalacija treba da se izvede tokom gradnje dimnjaka ukoliko je neophodno. B.2 Planiranje i koordinacija radova Radovi treba da budu predmet detaljnog programa koji obuhvata sve aktivnosti koje treba izvršiti, ključne datume koje treba ostvariti u poslu, i preporuke za različite specifičnosti i isporuke, pravilno iskoordinirano. Program treba modifikovati i ažurirati kad god je potrebno. B.3 Sigurnost na gradilištu Izvođačeve aktivnosti na gradilištu treba da budu usklađene sa sigurnosnim propisima gradilišta koji treba da ukazuju na sigurnosne mere i standarde. Propisi treba da obrađuju naročito: – industrijsku higijenu; – sigurnost na radu uključujući planove evakuacije i spasavanja; – protivpožarnu zaštitu; – mere za prevenciju akcidenata. B.4 Lokalni uslovi Neophodno je sačiniti detaljni situacioni plan na kome će se prikazati lokacija gradnje dimnjaka, gradilišni uređaji (instalacije) za osoblje i za opremu, prostori za skladištenje materijala i definisati pristupni putevi koji će se koristiti tokom izvođenja radova. Situacioni plan treba da uključi precizne podatke u pogledu priključaka na električnu energiju, telekomunikacije, otpadne vode, komprimovani vazduh i druge instalacije i mreže potrebne za izvođenje radova na gradilištu. Bibliografija [1] EN 13384-1, Dimnjaci – Metode toplotnog proračuna i proračuna dinamike fluida – Deo 1: Dimnjaci sa jednim uređajem za grejanje Napomena: Prevod ovog standarda izvršili su obrađivači ove knjige i prevod nije još potvrđen od Instituta za standardizaciju Srbije.

232


6.5.2. IZVOD IZ STANDARDA SRPS EN 1443:2005. DIMNJACI – OPŠTI ZAHTEVI Sadržaj Predgovor Uvod 1 Predmet i područje primene 2 Normativne reference 3 Termini i definicije 4 Klasifikacija, označavanje i druge važne informacije 4.1 Opšte 4.2 Klase temperatura 4.3 Klase pritisaka 4.4 Klase otpornosti prema kondenzatu 4.5 Klase otpornosti prema koroziji 4.6 Klase otpornosti prema paljenju čađi 4.7 Rastojanje od zapaljivog materijala 4.8 Toplotna otpornost 4.9 Otpornost prema mržnjenju—odmrzavanju 4.10 Otpornost prema požaru 4.10.1 Unutrašnja površina prema spoljašnjim uticajima 4.10.2 Spoljašnja površina prema spoljašnjim uticajima 4.11 Označavanje 4.12 Važne dodatne informacije 5 Mere, oblici i tolerancije 6 Zahtevi 6.1 Opšte 6.2 Mehanička otpornost i stabilnost 6.3 Toplotno ponašanje 6.3.1 Toplotna otpornost 6.3.2 Otpornost prema paljenju čađi 6.3.3 Otpornost prema požaru 6.3.4 Reakcija na požar 6.4 Higijena, zdravlje i okolina 6.4.1 Propustljivost na gas 6.4.2 Otpornost prema difuziji vodene pare i otpornost prema kondenzatu 6.4.3 Otpornost prema koroziji 6.5 Bezbednost korišćenja 6.6 Ušteda energije i zadržavanje toplote 6.7 Dodatni kriterijumi za rad dimnjaka 6.7.1 Otvori za čišćenje i kontrolu 6.7.2 Prodiranje vode 6.7.3 Aerodinamičke osobine kapa 6.7.4 Sakupljanje i uklanjanje kondenzata 6.7.5 Protočna otpornost 7 Obeležavanje, stavljanje nalepnica i uputstva 7.1 Opšte 7.2 Komponenta dimnjaka 7.3 Dimnjak 7.4 Informacija o proizvodu 8 Ocenjivanje usaglašenosti Prilozi

O DIMNJACIMA

233

Prilog A (informativan) Primena zahteva za performanse dimnjačkih sistema i dimnjaka izrađenih po narudžbini na metode ispitivanja ili prethodno znanje Prilog B (informativan) Karakteristike dimnjaka Bibliografija Ovaj standard doneo je direktor SZS Rešenjem br. 5/2-01-2/141 od 2. novembra 2005. godine. Ovaj standard je identičan sa evropskim standardom EN 1443:2003 i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, Rue de Stassart 36, B-1050 Bruxelles i CENELEC, Rue de Stassart 35, B-1050 Bruxelles. CEN i CENELEC u potpunosti zadržavaju sva prava korišćenja ovog dokumenta u bilo kom obliku i na bilo koji način a u korist nacionalnih članica CEN-a i CENELEC-a; umnožavanje dokumenta ne može se obavljati bez pisanog zahteva upućenog CEN-u i CENELEC-u preko Saveznog zavoda za standardizaciju (SZS). Nacionalni predgovor Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti dimnjaka, KS U166. Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 1443:2003 sa engleskog na srpski jezik. U ovom standardu navedena su najnovija izdanja citiranih evropskih standarda. „Evropski standard“ u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao „nacionalni standard“. Veza citiranih evropskih i srpskih standarda EN 563:1994 idt JUS EN 563:1997 Za potrebe ovog standarda mogu se primeniti sledeći evropski standardi pošto nema odgovarajućih jugoslovenskih standarda: EN 13216-1, Dimnjaci – Metode ispitivanja dimnjačkih sistema – Deo 1: Opšte metode ispitivanja EN 14297, Dimnjaci – Metode ispitivanja otpornosti prema mržnjenju–odmrzavanju Citirani srpski standard SRPS EN 563:1997, Bezbednost mašina – Temperatura dodirljivih površina – Ergonomski podaci za određivanje graničnih vrednosti temperatura vrućih površina

EN 563:1994, EN 13216-1, EN 14297,

Citirani evropski standardi Safety of machinery – Temperatures of touchable surfaces – Ergonomics data to establish temperature limit values for hot surfaces Chimneys – Test methods for system chimneys – Part 1: General test methods Chimneys – Freze-thaw resistance test method

DIMNJACI – OPŠTI ZAHTEVI 1 Predmet i područje primene Ovim evropskim standardom utvrđuju se opšti zahtevi i osnovni kriterijumi za performanse i granične vrednosti za dimnjake (uključujući priključne dimnjačke cevi i njihove spojeve) koji se koriste za prenos proizvoda sagorevanja od uređaja za zagrevanje do spolj-

234


ne atmosfere. Namenjen je za korišćenje kao referentni standard za dimnjake, dimnjačke kanale i specifične proizvode (elemente, pribor i kape) koji se koriste za izgradnju dimnjaka. Ovim standardom se takođe utvrđuju minimalni zahtevi za obeležavanje i ocenjivanje usaglašenosti. Ovaj standard se ne primenjuje na konstrukciono nezavisne dimnjake. NAPOMENA Ovaj evropski standard može se koristiti kao osnova za specifikacije proizvoda koji imaju evropsku tehničku saglasnost1. 2 Normativne reference U ovaj evropski standard ugrađene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajućim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene i dopune ili revizije tih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo kada se u njega unesu putem izmena i dopuna ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuju se najnovija izdanja navedenih publikacija. EN 563, Bezbednost mašina – Temperatura dodirljivih površina – Ergonomski podaci za odredivanje graničnih vrednosti temperatura vrućih površina prEN 13216-1, Dimnjaci – Metode ispitivanja dimnjačkih sistema – Deo 1: Opšte metode ispitivanja prEN 14297, Dimnjaci – Metode ispitivanja otpornosti prema mržnjenju–odmrzavanju 3 Termini i definicije Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledeći termini i definicije. 3.1 uređaj za grejanje (heating appliance) ložište Uređaj u kome se stvaraju proizvodi sagorevanja koje treba izbaciti u spoljnu atmosferu. 3.2 dimnjački kanal (flue) dimovodni kanal Prolaz za prenos proizvoda sagorevanja do spoljne atmosfere. 3.3 dimni gas (flue gas) Gasoviti deo proizvoda sagorevanja koji se prenosi kroz dimnjak. 3.4 proizvodi sagorevanja (products of combustion) Proizvodi koji su rezultat sagorevanja (gasovitih, tečnih i čvrstih sastojaka). 3.5 dimnjačka cev (flue liner) dimovodna cev Zid dimnjaka čija se površina sastoji od komponenata koje su u kontaktu sa proizvodima sagorevanja. 1

Nacionalne fusnoteNa engleskom jeziku European Technical Approval (ETA).

O DIMNJACIMA

235

3.6 dimnjak (chimney) Konstrukcija koja se sastoji od zida ili zidova oko dimnjačkog kanala ili dimnjačkih kanala. 3.7 dimnjačka komponenta (chimney component) dimovodna komponenta Bilo koji deo dimnjaka. 3.8 dimnjačka sekcija (chimney section) dimovodna sekcija Prava dimnjačka komponenta kojom se prenose proizvodi sagorevanja.

Slika 1 – Dimnjačke komponente i dimnjački pribor. 1 – dimnjak; 2 – dimnjački kanal; 3 – toplotna izolacija; 5 – spoljni zid; 6 – omotač ili obloga; 7 – dimnjačka selekcija; 8 – višeslojni dimnjak; 9 – dimnjački priključak; 10 – priključna dimnjačka cev; 11 – uređaj za grejanje

236


3.9 dimnjački priključak (chimney fitting) dimovodni priključak Dimnjačka komponenta kojom se prenose proizvodi sagorevanja, sa izuzetkom dimnjačke sekcije. 3.10 dimnjački pribor (chimney accessory) dimovodni pribor Dimnjačka komponenta kojom se ne prenose proizvodi sagorevanja. 3.11 jednoslojni dimnjak (single-wall chimney) Dimnjak kod kojeg dimnjačka cev predstavlja dimnjak. 3.12 višeslojni dimnjak (multi-wall chimney) Dimnjak koji se sastoji od dimnjačke cevi i najmanje jednog dodatnog zida. 3.13 dimnjački sistem (system chimney) dimovodni sistem Dimnjak koji je izrađen korišćenjem kombinacije kompatibilnih dimnjačkih komponenata koje potiču iz jednog proizvodnog izvora koji je odgovoran za proizvodnju celog dimnjaka. NAPOMENA Ovaj proizvod je sastavni deo u okviru mandata M 105. 3.14 dimnjak izrađen po narudžbini (custom built chimney) Dimnjak koji je ugrađen ili izgrađen na gradilištu korišćenjem kombinacije kompatibilnih dimnjačkih komponenata koje mogu biti iz jednog ili iz različitih izvora. 3.15 spoljni zid (outer wall) Spoljni zid dimnjaka čija je površina u kontaktu sa unutrašnjim ili spoljnim prostorom, ili je obložen, ili ozidan. 3.16 zidna obloga (enclosure) Barijera izgrađena oko dimnjaka koja pruža dodatnu zaštitu u slučaju požara i omogućava dodatni otpor prenosu toplote. 3.17 obloga (cladding) Dodatni nenoseći spoljni zid oko dimnjaka koji služi kao zaštita od toplote i vremenskih prilika ili je izrađen iz estetskih razloga. 3.18 dimnjački blok (flue block) dimovodni blok Fabrički izrađena jednoslojna ili višeslojna dimnjačka komponenta sa jednim ili više dimnjačkih kanala. 3.19 kapa (terminal) Završni elemenat ugrađen na izlaznom delu dimnjaka.

O DIMNJACIMA

237

3.20 popravka (relining) Postupak popravke ili zamene dimnjačke cevi dimnjaka. 3.21 dimnjak sa negativnim pritiskom (negative pressure chimney) Dimnjak projektovan da radi sa pritiskom koji je unutar dimnjačkog kanala manji od pritiska izvan dimnjačkog kanala. 3.22 dimnjak sa pozitivnim pritiskom (positive pressure chimney) Dimnjak projektovan da radi sa pritiskom koji je unutar dimnjačkog kanala veći od pritiska izvan dimnjačkog kanala. 3.23 rad u suvim uslovima (dry operating condition) Stanje kada je dimnjak projektovan tako da radi normalno pri temperaturi unutrašnje površine dimnjačke cevi koja je iznad tačke rošenja. 3.24 rad u vlažnim uslovima (wet operating condition) Stanje kada je dimnjak projektovan tako da radi normalno pri temperaturi unutrašnje površine dimnjačke cevi koja je ispod tačke rošenja. 3.25 paljenje čađi (sootfire) Sagorevanje zapaljivog ostatka koji je nataložen na dimnjačkoj cevi. 3.26 dimnjak otporan na paljenje čađi (sootfire resistant chimney) Dimnjak koji može da podnese toplotno izlaganje određenoj visokoj temperaturi. 3.27 kondenzat (condensate) Tečni proizvodi koji nastaju kada je dimnjački gas ispod tačke rošenja. 3.28 toplotna otpornost dimnjaka (thermal resistance of a chimney) Otpornost prema prenosu toplote kroz zid ili zidove dimnjaka. 3.29 spoj (joint) Veza dve komponente. 3.30 otpornost dimnjaka prema požaru (resistance to fire of a chimney) Sposobnost dimnjaka da spreči paljenje susednih zapaljivih materijala, kao i da spreči širenje požara na okolni prostor. 3.31 priključni dimnjački kanal (conecting flue) Komponenta ili komponente koje povezuju izlaz uređaja za grejanje i dimnjak. 3.32 nazivna radna temperatura (nominal working temperature) Prosečna temperatura dimnog gasa dobijena tokom ispitivanja nazivnog izlaznog kapaciteta za maksimalni nivo temperature.

238


3.33 dimnjak otporan na mržnjenje–odmrzavanje (freeze-thaw resistant chimney) Dimnjak sposoban da podnese izlaganje mržnjenju–odmrzavanju. 3.34 protočna otpornost dimnjaka (flow resistance of a chimney) Gubitak pritiska u dimnjačkom kanalu koji nastaje usled protoka dimnog gasa pri datoj temperaturi i brzini.

4 KLASIFIKACIJA, OZNAČAVANJE I DRUGE VAŽNE INFORMACIJE 4.1 OPŠTE Dimnjaci se klasifikuju prema sledećim karakteristikama performansi: – temperaturi; – pritisku; – otpornosti prema kondenzatu; – otpornosti prema koroziji; – otpornosti prema paljenju čađi i udaljenosti od zapaljivih materijala. Pored toga, proizvođač dimnjaka mora da dostavi podatke o sledećim karakteristikama: – toplotnoj otpornosti; – protočnoj otpornosti; – trajanju otpornosti prema požaru spoljne površine prema spoljašnjim uticajima, u minutima; – otpornosti prema mržnjenju–odmrzavanju. 4.2 Klase temperatura Klase temperatura za dimnjake date su u tabeli 1. Tabela 1. Klase temperature Klasa temperature T 080 T 100 T 120 T 140 T 160 T 200 T 250 T 300 T 400 T 450 T 600

Nazivna radna temperatura °C ≤ 80 ≤ 100 ≤ 120 ≤ 140 ≤ 160 ≤ 200 ≤ 250 ≤ 300 ≤ 400 ≤ 450 ≤ 600

4.3 Klase pritisaka Klase pritisaka, kao i ispitni pritisci, date su u tabeli 5: – za dimnjake sa negativnim pritiskom

O DIMNJACIMA

239

N1 N2 – za dimnjake sa pozitivnim pritiskom P1 P2 – za dimnjake sa velikim pozitivnim pritiskom H1 H2 4.4 Klase otpornosti prema kondenzatu Klase otpornosti prema kondenzatu: W za dimnjake koji rade u vlažnim uslovima, 1 D za dimnjake koji rade u suvim uslovima.2 4.5 Klase otpornosti prema koroziji Klase otpornosti prema koroziji za dimnjake koji prenose proizvode sagorevanja različitih goriva date su u tabeli 2. Tabela 2. Klase otpornosti prema koroziji Klasa otpornosti prema koroziji – gas

– tečnost

– drvo

– ugalj – treset

1 2 vrste goriva vrste goriva gas: sadržaj sumpora gas prirodni gas L + H ≤ 50 mg/m3, prirodni gas L + H kerozin: sadržaj sum- ulje: sadržaj sumpora pora ≤ 50 mg/m3 ≤ 0,2 mase % kerozin: sadržaj sumpora ≥ 50 mg/m3 – drvo u otvorenim gorionicima – –

– –

3 vrste goriva gas prirodni gas L + H

ulje: sadržaj sumpora > 0,2 mase % kerozin: sadržaj sumpora ≥ 50 mg/m3 drvo u otvorenim gorionicima drvo u zatvorenim pećima ugalj treset

Tabela 2 ne sadrži kategorizaciju procesa, gasova ili tečnosti. 4.6 Klase otpornosti prema paljenju čađi Klase otpornosti prema paljenju čađi: O za dimnjake koji nisu otporni na paljenje čađi, G za dimnjake otporne na paljenje čađi. 4.7 Rastojanje od zapaljivog materijala Označavanje rastojanja od spoljne površine dimnjaka do zapaljivog materijala mora biti dato kao xx, gde xx predstavlja vrednost u celim milimetrima. 1 Standard je u pripremi. 2 Preporučuje se deklarisanje toplotne otpornosti dimnjaka na osnovu uobičajenih uslova, odnosno u zavisnosti od celokupnog opsega temperatura na kojima proizvod može da se koristi.

240


4.8 Toplotna otpornost Toplotna otpornost mora biti data od strane proizvođača u m2K/W. Ona mora da se odredi prema označenoj temperaturi2). 4.9 Otpornost prema mržnjenju–odmrzavanju Otpornost prema mržnjenju–odmrzavanju se utvrđuje tamo gde je to potrebno. 4.10 Otpornost prema požaru 4.10.1 Unutrašnja površina prema spoljašnjim uticajima Kriterijum performansi za otpornost prema požaru (unutrašnja površina prema spoljašnjim uticajima) za dimnjak mora da se deklariše kao G ili O, uz označavanje rastojanja do zapaljivog materijala u mm (xx). 4.10.2 Spoljašnja površina prema spoljašnjim uticajima Kriterijum performansi za celovitost i izolaciju mora da se deklariše kao El za izloženost spoljne površine spoljašnjim uticajima. Primeri su dati u tabeli 3. NAPOMENA Za klase požara videti prEN 13501-2. Tabela 3 – Klase performansi otpornosti prema požaru Klase performansi otpornosti prema požaru El 000 El 030 El 060 El 090 El 120

Trajanje u minutima 0 ≤ El 000 < 30 30 ≤ El 030 < 60 60 ≤ El 060 < 90 90 ≤ El 090 < 120 120 ≤ El 120

4.11 Označavanje Označavanje dimnjaka mora da sadrži sledeće: Dimnjak

EN 1443

Klasu temperature (videti tabelu 1) Klasu pritiska N, P ili H (videti 4.3) Klasu otpornosti prema kondenzatu (videti 4.4) Klasu otpornosti prema koroziji (videti tabelu 2) Klasu otpornosti prema paljenju (videti 4.6) i rastojanje do zapaljivog materijala

– T400 P1 W 1 Gxx Broj odgovarajućeg standarda

čađi

G

ili

O

4.12 Važne dodatne informacije Sledeće važne dodatne informacije moraju da se obezbede: – proizvođač mora da deklariše rastojanje do zapaljivog materijala, videti 4.7, u mm. To rastojanje mora da zadovolji oba zahteva data u 6.3.3.2 i 6.3.3.3; – toplotna otpornost: R u m2 · K/W; – otpornost prema požaru: El xxx, u minutima; – protočna otpornost. Za izračunavanje gubitka pritiska koristi se srednja vrednost za hrapavost materijala dimnjačkog kanala: r u mm, i koeficijent protočne otpornosti usled dimenzionalnih promena, promena poprečnog preseka ili promene protočne mase u dimnjačkom kanalu: ζ za:

O DIMNJACIMA

241

– otpornost prema mržnjenju–odmrzavanju; – otpornost prema opterećenju od vetra; – reakciju na požar (samo za plastične obloge). Proizvođač može da deklariše karakteristike NPD (performansa nije deklarisana), osim za rastojanje do zapaljivog materijala.

5 MERE, OBLICI I TOLERANCIJE Mere, oblici i tolerancije komponenata treba da se provere u skladu sa specifikacijama odgovarajućih standarda za proizvode.

6 ZAHTEVI 6.1 Opšte Navedeni zahtevi primenjuju se na dimnjake izrađene pomoću komponenata za „dimnjački sistem“ i na „dimnjake izrađene po narudžbini“. U informativnom Prilogu A data je primena dimnjačkih sistema ili komponenata dimnjaka izrađenih po narudžbini prema zahtevima datim u 6.2 do 6.7. U informativnom Prilogu B dat je primer osnovnih obaveznih karakteristika za Prilog ZA, koje se zahtevaju za harmonizovani standard za dimnjake. 6.2 Mehanička otpornost i stabilnost Svi dimnjaci moraju biti sposobni da podnesu horizontalna i vertikalna opterećenja. Lista kriterijuma koje treba uzeti u obzir kod standarda za proizvode koji se odnose na materijale je sledeća: – čvrstoća pri pritisku; – čvrstoća pri zatezanju; – otpornost prema bočnom opterećenju za referentni pritisak usled brzine vetra od 1,5 kN/m2; – otpornost prema habanju i posledice čišćenja; – zapreminska masa; – otpornost prema mržnjenju–odmrzavanju ispitivanjem prema prEN 14297 ili neko drugo ispitivanje za odgovarajuću vrstu materijala. 6.3 Toplotno ponašanje 6.3.1 Toplotna otpornost Toplotno ispitivanje mora da se obavlja na ispitnim temperaturama u stabilnim uslovima koje odgovaraju oznakama proizvoda datim u tabeli 4. Stabilni uslovi su utvrđeni u odgovarajućim standardima za ispitivanje materijala. Tabela 4. Ispitne temperature Klasa temperature Ispitna temperatura, °C

T 80

T 100

T 120

T 140

T 160

T 200

T 250

T 300

T 400

T 450

T 600

100

120

150

170

190

250

300

350

500

550

700

6.3.2 Otpornost prema paljenju čađi Ispitivanje otpornosti prema paljenju čađi, u okviru toplotnog ispitivanja, obavlja se na ispitnoj temperaturi od 1 000°C u trajanju od 30 min.

242


6.3.3 Otpornost prema požaru 6.3.3.1 Opšte Proizvođač mora da utvrdi rastojanje od zapaljivog materijala, videti 4.7. Rastojanje mora da zadovolji zahteve date u 6.3.3.2 i 6.3.3.3. NAPOMENA Proizvođač može da utvrdi rastojanje od zapaljivog materijala, što se odražava na postupke ugradnje u propisima pojedinačnih zemalja članica. 6.3.3.2 Otpornost prema požaru, unutrašnje površine prema spoljašnjim uticajima, kao posledica normalnih radnih uslova Maksimalna temperatura susednih zapaljivih materijala ne sme biti veća od 85°C u odnosu na temperaturu okoline od 20°C. Rastojanje do zapaljivog materijala mora da se proveri ispitivanjem u skladu sa prEN 13216-1 za dimnjačke sisteme ili sa standardom za ispitivanje odgovarajućeg materijala za postojane uslove na ispitnoj temperaturi datoj u tabeli 4, koja odgovara oznaci proizvoda. 6.3.3.3 Otpornost prema požaru, unutrašnje površine prema spoljašnjim uticajima, kao posledica paljenja čađi Maksimalna temperatura susednih zapaljivih materijala ne sme biti veća od 100°C u odnosu na temperaturu okoline od 20°C, pri ispitivanju na ispitnoj temperaturi od 1 000°C, u trajanju preko 30 min. Rastojanje do zapaljivog materijala mora da se proveri ispitivanjem u skladu sa prEN 13216-1 za dimnjačke sisteme ili sa odgovarajućim standardom za ispitivanje odgovarajućeg materijala. 6.3.3.4 Otpornost prema požaru spoljne površine prema spoljašnjim uticajima Otpornost prema požaru spoljne površine prema spoljašnjim uticajima mora da se ispita u skladu sa odgovarajućim standardima za ispitivanje kanala i okna (za klase otpornosti prema požaru). 6.3.4 Reakcija na požar Kod dimnjaka sa plastičnim dimnjačkim cevima proizvođač mora da deklariše klasu reakcije na požar za cev. 6.4 Higijena, zdravlje i okolina 6.4.1 Propustljivost na gas Kod ispitivanja u skladu sa odgovarajućim standardizovanim ispitivanjem, nivo curenja u litrima/sekundama po kvadratnom metru površine dimnjaka, dimnjačkih cevi ili priključnih cevi sa spojevima pre i posle izlaganja toploti, videti 6.3.1 ili 6.3.2, ne sme da bude veća od vrednosti datih u tabeli 5. Tabela 5. Klase propustljivosti na gas Klasa N1 N2 P1 P2 H1 H2

Nivo curenja L · s-1 · m-2 2,0 3,0 0,006 0,120 0,006 0,120

Ispitni pritisak Pa 40 za dimnjake sa negativnim pritiskom 20 za dimnjake sa negativnim pritiskom 200 za dimnjake sa pozitivnim pritiskom 200 za dimnjake sa pozitivnim pritiskom 5 000 za dimnjake sa visokim pozitivnim pritiskom 5 000 za dimnjake sa visokim pozitivnim pritiskom

O DIMNJACIMA

243

6.4.2 Otpornost prema difuziji vodene pare i otpornost prema kondenzatu 6.4.2.1 Dimnjaci koji rade u vlažnim uslovima Otpornost prema difuziji vodene pare i otpornost prema kondenzatu moraju da budu u skladu sa zahtevima odgovarajućeg standarda za proizvod. 6.4.2.2 Dimnjaci koji rade u suvim uslovima Otpornost prema difuziji vodene pare mora da bude u skladu sa zahtevima odgovarajućeg standarda za proizvod. 6.4.3 Otpornost prema koroziji Uticaj korozije na dimnjačku cev mora da bude u skladu sa zahtevima odgovarajućeg standarda za proizvod. 6.5 Bezbednost korišćenja Tamo gde može da dođe do slučajnog Ijudskog kontakta, maksimalna temperatura spoljne površine dimnjaka ili njegove obloge mora da bude na graničnom nivou paljenja u trajanju od jedne sekunde, u skladu sa EN 563, kod ispitivanja pri nazivnoj radnoj temperaturi koja odgovara oznaci proizvoda. 6.6 Ušteda energije i zadržavanje toplote Toplotna otpornost dimnjaka mora da se odredi proračunom ili ispitivanjima. 6.7 Dodatni kriterijumi za rad dimnjaka 6.7.1 Otvori za čišćenje i kontrolu Vrata otvora za čišćenje i kontrolu moraju da budu u skladu sa zahtevima odgovarajućeg standarda za proizvod. 6.7.2 Prodiranje vode Sposobnost dimnjaka da podnese vremenske uticaje mora da bude u skladu sa zahtevima odgovarajućeg standarda za proizvod. 6.7.3 Aerodinamičke osobine kapa Tamo gde se traže posebna aerodinamička svojstva, performanse dimnjačkih kapa moraju da budu u skladu sa zahtevima odgovarajućeg standarda za proizvod. 6.7.4 Sakupljanje i uklanjanje kondenzata Dimnjaci koji obično rade u vlažnim uslovima moraju da imaju uređaje za sakupljanje i uklanjanje kondenzata koji moraju da budu u skladu sa zahtevima odgovarajućeg standarda za proizvod. 6.7.5 Protočna otpornost Za izračunavanje gubitka pritiska u dimnjaku mora da se odredi srednja vrednost hrapavosti materijala dimnjaka, koeficijent protočne otpornosti u odnosu na podužni i/ili poprečni presek i/ili promenu protoka mase u dimnjaku.

244


7 OBELEŽAVANJE, STAVLJANJE NALEPNICA I UPUTSTVA 7.1 Opšte Za informaciju o znaku CE videti Uputstvo D. 7.2 Komponenta dimnjaka Reprezentativan broj dimnjačkih komponenata, kao što je to utvrđeno u odgovarajućem standardu za proizvod, mora biti obeležen EN brojem odgovarajućeg standarda za proizvod i sledećim podacima: – naziv ili identifikaciona oznaka proizvođača; – pojedinačni proizvod čija je oznaka data u odgovarajućem standardu za proizvod; – datum proizvodnje ili oznaka serije. 7.3 Dimnjak Za dimnjačke sisteme mora da se obezbedi trajni oblik identifikacije, koja sadrži podatke u skladu sa 4.11. NAPOMENA Identifikacija dimnjaka izrađenih po narudžbini treba da bude u skladu sa odgovarajućim standardom za izvođenje radova. 7.4 Informacija o proizvodu Informacija o proizvodu za dimnjačke komponente mora biti data na način koji je prikazan u odgovarajućem standardu za proizvod.

8 OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI Kriterijum za ocenjivanje usaglašenosti mora da se utvrdi u odgovarajućem standardu za proizvod. On se sastoji od fabričkog početnog tipskog ispitivanja, narednih tipskih ispitivanja uzorkovanjem, kontrole proizvodnje u fabrici i rada notifikacionog tela na ocenjivanju usaglašenosti (videti Uputstvo B).

O DIMNJACIMA

245

PRILOG A (informativan) Primena zahteva za performanse dimnjačkih sistema i dimnjaka izrađenih po narudžbini na metode ispitivanja ili prethodno znanje Primena zahteva za performanse na odgovarajuće tačke

6.2

6.3 6.3.1 6.3.2 6.3.3.2 6.3.3.3 6.3.3.4 6.3.4 6.4 6.4.1 6.4.2 6.4.3 6.5 6.6 6.7 6.7.1 6.7.2 6.7.3 6.7.4 6.7.5

Mehanička otpornost i stabilnost – čvrstoća pri pritisku – čvrstoća pri zatezanju – otpornost prema bočnim opterećenjima – otpornost prema habanju i posledice čišćenja – zapreminska masa – mržnjenje–odmrzavanje Toplotno ponašanje Toplotna otpornost Otpornost prema paljenju čađi Otpornost prema požaru, unutrašnje površine prema spoljašnjim uticajima, kao posledica nenormalnih radnih uslova Otpornost prema požaru, unutrašnje površine prema spoljašnjim uticajima, kao posledica paljenja čađi Otpornost prema požaru, spoljne površine prema spoljašnjim uticajima Reakcija na požar (samo za plastiku) Higijena, zdravlje i okolina Propustljivost na gas Otpornost prema kondenzatu Otpornost prema koroziji Bezbednost korišćenja Ušteda energije i zadržavanje toplote Dodatni kriterijumi za rad dimnjaka Otvori za čišćenje i kontrolu Prodiranje vode (kiše) Aerodinamičke osobine kapa Sakupljanje i uklanjanje kondenzata Protočna otpornost dimnjaka

Dimnjački sistem

Dimnjak izrađen po narudžbini

TC, TM TC, TM TC, TM, C TC, P TM, P TM, P

TM TM TM, C, E, P TM, E, P TM, P TM, P

TC TC TC

TM, E, P TM, E, P TM, E, P

TC

TM, E, P

TC TM

TM, E, P TM

TC TC, TM, P TC, TM, P TC TC, TM

TM, E, P TM, E, P TM, E, P TM, E, P TM, C, E, P

TC, TM TC, TM TM TC, P TC, P

TM, E, P TM, E, P TM, E TM, E, P TM, E, P

Simboli: TC ispitni dimnjak TM specifična ispitivanja materijala dimnjačkih komponenti C metoda proračuna E standard za izvođenje radova P prethodno znanje primenljivo za projektovanje i izradu komponenata

246


PRILOG B (informativan) Karakteristike dimnjaka Tabela B1. Obavezne karakteristike dimnjaka (elementi i pribor) Proizvod: dimnjački proizvodi obuhvaćeni tačkom 1 ovog standarda Predviđena namena: jednoslojni i višeslojni dimnjaci Važne Tačke zahteva u ovom i Obavezni Napomene karakteristike drugim evropskim nivoi ili standardima klase Otpornost pre- 6.2 Mehanička otpornost Nema Kriterijum zadovoljava/ne zama opterećenju i stabilnost – Otpornost dovoljava na osnovu deklaracije od vetra prema bočnom opterećeproizvođača o slobodnoj stojenju za referentni pritisak ćoj visini i razmaku oslonaca na vetra od 1,5 kN/m2 spoljnim sekcijama Čvrstoća pri pri- 6.2 Mehanička otpornost Nema Kriterijum zadovoljava/ne zadotisku i stabilnost – Čvrstoća pri voljava na osnovu vrednosti za pritisku maksimalnu visinu dimnjaka deklarisane od strane proizvođača Deklarisano rastojanje do suOtpornost pre- 6.3.3.3 Toplotna perfor- G xx sednih zapaljivih materijala xx ma požaru, unu- mansa u uslovima paljeizraženo je u milimetrima. Ova trašnje površine nja čađi vrednost ne povećava rastojanje prema spoljaš- 6.3.3.2 Toplotna perforpotrebno da se zadovolje kriterinjim uticajima mansa u normalnim radnim uslovima jumi za normalne radne uslove. Propustljivost 6.4.1 Propustljivost na Nema Na proizvodu je označena klasa na gas/curenje gas pritiska. Ona označava propustljivost na gas određenu pomoću granične vrednosti nivoa curenja koja odgovara klasi pritiska. Protočna otpor- 6.7.5 Protočna otpornost Nema Protočna otpornost dimnjačkih nost sekcija i dimnjačkih kapa izražena kao srednja vrednost u mm. Protočna otpornost dimnjaka, kapa i priključaka, izražena kao koeficijent protočne otpornosti za promenu mera, poprečnog preseka i/ili promenu protočne mase u dimnjačkom kanalu. Toplotna otpor- 6.6 Ušteda energije i za- Nema Deklarisana vrednost toplotne nost državanje toplote – Tootpornosti u m2K/W plotna otpornost Otpornost pre- 6.4.1 Propustljivost na G Kriterijum zadovoljava/ne zadoma temperatur- gas voljava kod održavanja propustnom šoku (otljivosti na gas pornost prema paljenju čađi)

O DIMNJACIMA

Cvrstoća pri savijanju i zatezanju Otpornost prema hemikalijama Otpornost prema koroziji Mržnjenje–odmrzavanje

247

6.2 Mehanička otpornost i stabilnost – Čvrstoća pri zatezanju 6.4.2 Otpornost prema difuziji vodene pare i otpornost prema kondenzatu 6.4.3 Otpornost prema koroziji 6.2 Mehanička otpornost i stabilnost – Otpornost pri mržnjenju–odmrzavanju

Nema

Nema

Nema Nema

Kriterijum zadovoljava/ne zadovoljava na osnovu deklarisane vrednosti proizvođača Kriterijum zadovoljava/ne zadovoljava

Kriterijum zadovoljava/ne zadovoljava Kriterijum zadovoljava/ne zadovoljava

NAPOMENA Zahtev za određenu karakteristiku nije primenljiv u onim zemljama članicama (MSs) u kojima nisu propisani zahtevi za predviđenu upotrebu proizvoda koji se odnose na tu karakteristiku. U tom slučaju, proizvođači koji plasiraju svoje proizvode na tržište tih zemalja nisu obavezni da odrede ili deklarišu performanse svojih proizvoda za tu karakteristiku, pa se u podacima na znaku CE može koristiti opcija „performansa nije deklarisana“ (NPD). NPD opcija se ne može koristiti tamo gde je karakteristika na graničnom nivou. U suprotnom, NPD opcija može da se koristi kad god i gde god karakteristika za dato predviđeno korišćenje nije predmet propisanih zahteva u zemlji članici odredišta. Kao dopuna specifičnim podacima koji se odnose na prethodno prikazane opasne supstance, proizvod može da prati, kad god i gde god se zahteva i u odgovarajućem obliku, dokumentacija sa spiskom svih onih zakonskih odredaba za opasne supstance koje moraju da se ispune, zajedno sa svim podacima koji se zahtevaju tim zakonskim odredbama. Zakonske odredbe EU bez nacionalnih izuzeća ne treba pominjati. Tabela B.2 – Karakteristike dimnjaka koje nisu obavezne Proizvod: dimnjački proizvodi obuhvaćeni tačkom 1 ovog standarda Predviđena namena: jednoslojni i višeslojni dimnjaci Otpornost prema po- 6.3.3.4 SprečavaNema Kriterijum zadovožaru spoljne površi- nje požara izazvaljava/ne zadovoljava ne prema spoljašnjim nog spoljašnjim utiuticajima cajima Bibliografija Sledeći standardi i nacrti standarda koje je izradio CEN/TC 166 su na raspolaganju: EN 1443, Chimneys – General requirements (Dimnjaci – Osnovni zahtevi) EN 1457, Chimneys – Clay/ceramic flue liners – Requirements and test methods (Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – Zahtevi i metode ispitivanja) EN 1806, Chimneys – Clay/ceramic flue blocks for single-wall chimneys – Requirements and test methods (Dimnjaci – Glineni/keramički dimnjački blokovi za jednoslojne dimnjake – Zahtevi i metode ispitivanja) prEN 1856-1, Chimneys – Requirements for metal chimneys – Part 1: System chimney products (Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 1: Proizvodi za dimnjačke sisteme)

248


prEN 1856-2, prEN 1857, prEN 1858, EN 1859, prEN 12391-1 prEN 12391-2, prEN 12446, prEN 13063-1,

prEN 13063-2,

prEN 13063-3,

prEN 13069, prEN 13384-1,

prEN 13384-2,

prEN 13501-2,

Chimneys – Requirements for metal chimneys – Part 2: Metal liners and connection flue pipes (Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 2: Metalne cevi i veza dimnjačkih cevi) Chimneys – Components – Concrete flue liners (Dimnjaci – Komponente – Betonske dimnjačke cevi) Chimneys – Components – Concrete flue blocks (Dimnjaci – Komponente – Betonski dimnjački blokovi) Chimneys – Metal chimneys – Test methods (Dimnjaci – Metralni dimnjaci – Metode ispitivanja) Chimneys – Metal chimneys – Part 1: Execution standard (Dimnjaci – Metalni dimnjaci Deo 1: Standardi za izvođenje radova) Chimneys – Metal chimneys – Part 2: Execution standard for room sealed appliances (Dimnjaci – Metalni dimnjaci – Deo 2: Standardi za izvođenje radova kod zatvorenih uređaja za grejanje) Chimneys – Components – Concrete outer wall elements (Dimnjaci – Komponente – Betonske zidne obloge) Chimneys – Part 1: System chimneys with clay/ceramic flue liners – Requirements and test methods for soot fire resistance (Dimnjaci – Deo 1: Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim dimnjačkim cevima – Zahtevi i metode ispitivanja otpornosti prema paljenju čadi) Chimneys – Part 2: System chimneys with clay/ceramic flue liners – Requirements and test methods under wet conditions (Dimnjaci – Deo 2: Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim dimnjačkim cevima – Zahtevi i metode ispitivanja za vlažne uslove) Chimneys – Part 3: System chimneys with clay/ceramic flue liners – Requirements and test methods (Dimnjaci – Deo 3: Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim dimnjačkim cevima – Zahtevi i metode ispitivanja) Chimneys – Clay/ceramic outer walls for system chimneys – Requirements and test methods (Dimnjaci – Glinene/keramičke zidne obloge za dimnjačke sisteme – Zahtevi i metode ispitivanja) Chimneys – Thermal and fluid dynamic calculation methods – Part 1: Chimneys serving one appliance (Dimnjaci – Termodinamičke metode proračuna – Deo 1: Dimnjaci koje koristi jedno grejno telo) Chimneys – Thermal and fluid dynamic calculation methods – Part 2: Chimneys serving more than one heating appliance (Dimnjaci – Termodinamičke metode proračuna – Deo 2: Dimnjaci koje koristi više od jednog grejnog tela) Fire clasification of construction products and building elements – Part 2: Classification using data from fire resistance tests, excluding ventilation services (Klasifikacija požara građevinskih proizvoda i građevinskih elemenata – Deo 2: Klasifikacija podataka ispitivanja otpornosti protiv požara, bez ventilacije)

O DIMNJACIMA

249

6.5.3. IZVOD IZ STANDARDA SRPS EN 1457:2005. DIMNJACI – GLINENE/KERAMIČKE DIMNJAČKE CEVI – ZAHTEVI I METODE ISPITIVANJA Sadržaj Predgovor 1 Predmet i područje primene 2 Normativne reference 3 Dimnjačke cevi i otvori 4 Termini i definicije 5 Tipovi dimnjačkih cevi 6 Materijali 7 Tolerancije mera 8 Probno opterećenje 9 Propustljivost na gas, otpornost prema toplotnom šoku i otpornost prema požaru pravih dimnjačkih cevi 10 Otpomost prema kiselinama 11 Upijanje vode i zapreminska masa 12 Otpomost prema habanju 13 Propustljivost vodene pare i protočna otpomost 14 Toplotna otpomost 15 Ocenjivanje usaglašenosti 16 Metode ispitivanja 17 Označavanje 18 Obeležavanje Prilozi Prilog A (normativan) Postupci uzorkovanja za AQL od 10 % i nivo kontrolisanja S2 Prilog B (normativan) Toplotna otpomost Prilog C (normativan) Merenje koeficijenta trenja dimnjaka

Ovaj standard doneo je direktor SZS Rešenjem br. 5/2-01-2/163 od 25. novembra 2005. godine. Ovaj standard je identičan sa evropskim standardom EN 1457:1999, njegovom tehničkom ispravkom AC:1999 i izmenom i dopunom A1:2002 i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, Rue de Stassart 36, B-1050 Bruxelles, i CENELEC, Rue de Stassart 35, B-1050 Bruxelles. CEN i CENELEC u potpunosti zadržavaju sva prava korišćenja ovog dokumenta u bilo kom obliku i na bilo koji način, a u korist nacionalnih članica CEN-a i CENELEC-a; umnožavanje dokumenta se ne može obavljati bez pisanog zahteva upućenog CEN-u i CENELEC-u preko Saveznog zavoda za standardizaciju (SZS). Nacionalni predgovor Ovaj standard izradila je Komisija za standarde iz oblasti dimnjaka, KS U166. Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 1457:1999, njegove tehničke ispravke AC:1999 i izmene i dopune A1:2002 sa engleskog na srpski jezik. „Evropski standard“ u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao nacionalni standard“.

250


Veza citiranih evropskih, međunarodnih i srpskih standarda EN 10088-1:1995 idt SRPS EN 10088-1:2003 Sledeći evropski i međunarodni standardi mogu se primeniti za potrebe ovog standarda pošto nema odgovarajućih nacionalnih standarda: EN 312-4:2003 EN 1443:2003 ISO 2859-1:1999 ISO 7500-1:1999

SRPS EN 10088-1:2003,

Citirani srpski standardi Nerđajuči čelici – Deo 1: Spisak nerđajućih čelika

Citirani evropski i međunarodni standardi EN 312-4:2003, Particleboards – Specifications – Part 4: Requirements for loadbearing boards for use in dry conditions EN 1443:2003, Chimneys – General requirements EN 10088-1:1995, Stainless steels – Part 1: List of stainless steels ISO 2859-1:1999, Sampling procedures for inspection by attributes – Part 1: Sampling plans indexed by acceptable quality level (AQL) for lot-bylot inspection ISO 7500-1:1999, Metallic materials – Verification of static uniaxial testing machines – Part 1: Tension/compression testing machines (Revision of ISO 7500-1:1986) Predgovor Ovaj evropski standard je pripremio Tehnički komitet CEN/TC 166, Dimnjaci, čiji sekretarijat vodi UNI. Ovaj evropski standard dobiće status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identičnog teksta ili odobravanjem za primenu najkasnije do jula 1999. godine i svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povući najkasnije do januara 2000. godine. Ovaj evropski standard izradio je CEN na osnovu mandata Evropske komisije i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu i podržava bitne zahteve evropskih direktiva. U skladu sa Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj standard: Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva. Prilikom izrade ovog standarda uzeti su u obzir privremeni zahtevi iz prEN 1443. U slučaju uspostavljanja novih zahteva, potrebno je izvršiti neophodne dopune. Predgovor izmena i dopuna A1:2002 Ove izmene i dopune A1:2002 je pripremio Tehnički komitet CEN/TC 166, Dimnjaci, čiji sekretarijat vodi UNI. Ovaj evropski standard dobiće status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identičnog teksta ili odobravanjem za primenu najkasnije do aprila 2003. godine i svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povući najkasnije do aprila 2003. godine. Ove izmene i dopune izradio je CEN na osnovu mandata Evropske komisije i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu i podržava bitne zahteve evropskih direktiva. Za vezu sa evropskim direktivama, videti informativni Prilog ZA koji je integralni deo ovog dokumenta.

O DIMNJACIMA

251

U skladu sa Internim pravilima CEN/CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledećih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj standard: Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemačke, Norveške, Portugala, Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva. DIMNJACI – GLINENE/KERAMIČKE DIMNJAČKE CEVI – ZAHTEVI I METODE ISPITIVANJA 1 Predmet i područje primene Ovaj evropski standard predstavlja standard za dimnjačke cevi od gline/keramike sa punim zidovima ili zidovima sa vertikalnim otvorima koji se koriste za izradu višeslojnih dimnjaka i dimnjačkih cevi i služe za prenos proizvoda sagorevanja iz ognjišta ili uređaja za zagrevanje u atmosferu, pri negativnom ili pozitivnom pritisku. On obuhvata dimnjačke cevi koje se koriste za industrijske i kućne dimnjake koji nisu konstruktivno nezavisni (slobodno stojeći). Ovim standardom se utvrđuju zahtevi za performanse fabrički proizvedenih dimnjačkih cevi i priključaka. Ovaj standard obuhvata ispitivanje, obeležavanje i kontrolu. 2 Normativne reference U ovaj evropski standard ugrađene su, putem pozivanja na datirane ili nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajućim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene i dopune ili revizije tih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo ako su u njega uključene putem izmene i dopune ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva. EN 312-4 Ploče iverice – Specifikacija – Deo 4: Zahtevi za noseće ploče za primenu u suvim uslovima EN 1443 Dimnjaci – Opšti zahtevi EN 10088-1 Nerđajuči čelici – Deo 1: Spisak nerđajućih čelika ISO 2859-1 Postupci uzimanja uzoraka za kontrolu preko atributa – Deo 1: Planovi uzimanja uzoraka preko prihvatljivog nivoa kvaliteta (AQL) za kontrolu partije ISO/DIS 7500-1 Metalni materijali – Verifikacija statičkih jednoaksijalnih uređaja za ispitivanje – Deo 1: Uređaji za ispitivanje zatezanja/pritiska (revizija ISO 7500-1:1986) 3 Dimnjačke cevi i otvori 3.1 Poprečni peseci dimnjačkih cevi Dimnjačke cevi moraju biti: a) kružne ili kvadratne u preseku, sa „perom i žlebom“ ili preklopnim spojem na krajevima; b) kvadratne ili pravougaone u preseku, sa užlebljenim krajevima i zaobljenim unutrašnjim uglovima; c) kružne, kvadratne ili pravougaone u preseku, sa sučeljenim spojevima i spojnim prstenom; d) kružne ili kvadratne u preseku, sa konusnim spojevima.

252


Slika 1. Primeri poprečnih preseka

Slika 2. Izgled spojeva 3.2 Kontrolni otvori, dimnjački priključci i kontrolna vrata Kontrolni otvori se koriste za pregled i čišćenje unutrašnjosti dimnjačkih cevi i za izbacivanje čađi i potrebno je da zadovolje odgovarajuće zahteve za dimnjačke cevi. Svi kontrolni otvori moraju da imaju vrata. Kontrolna vrata moraju biti: a) jednostruka vrata za dimnjake koji rade samo u suvim uslovima; b) vrata sa parnom branom ili dvostruka vrata za dimnjake koji rade u suvim i vlažnim uslovima. Dimnjački priključci se koriste za povezivanje cevi od grejnih uređaja do dimnjaka. Dimnjački priključci su specijalno izrađeni T-spojevi ili cevi sa otvorom na koji se montiraju ogranci. Uglovi ogranaka mogu biti od 45° do 90° (α na slici 3). Na mestima priključaka, spoljne obloge moraju imati odgovarajuće otvore. Dimnjački priključci treba da imaju isti poprečni presek kao dimnjačka cev. Prihvatljiva su smanjenja i proširenja, pod uslovom da se ne povećava otpornost na odvodne gasove.

Slika 3. Primeri kontrolnih otvora i dimnjačkih priključaka

O DIMNJACIMA

253

4 Termini i definicije Za potrebe ovog standarda primenjuju se sledeći termini i definicije. Ostali termini i definicije su dati u SRPS EN 1443:2005. 4.1 nazivna mera (nominal size) Numeričko označavanje mere koje predstavlja odgovarajući zaokruženi broj jednak ili približno jednak: a) unutrašnjem prečniku kružnih dimnjačkih cevi, u milimetrima, b) unutrašnjoj širini kvadratnih dimnjačkih cevi, u milimetrima, c) unutrašnjoj širini i dužini poprečnog preseka pravougaonih dimnjačkih cevi, u milimetrima. 4.2 nazivna visina (nominal height) Numeričko označavanje unutrašnje visine prave dimnjačke cevi, u milimetrima, koje predstavlja odgovarajući zaokruženi broj približno jednak unutrašnjoj visini dimnjačke cevi (videti sliku 4).

Slika 4. Unutrašnja visina. 1 – unutrašnja visina 4.3 nazivni ugao zakrivljenosti (nominal angle of curvature) Ugao dat u stepenima za lučnu dimnjačku cev u centru krivine (videti sliku 5). 4.4 otpornost prema požaru dimnjačkih cevi (resistance to fire of flue liners) Sposobnost dimnjačkih cevi i priključaka da budu otporne na paljenje čađi.

Slika 5. Ugao zakrivljenosti. 1 – ugao zakrivljenosti; 2 – lučna dimnjačka cev

254


5 Tipovi dimnjačkih cevi Postoje četiri glavna tipa glinenih/keramičkih dimnjačkih cevi, u zavisnosti od radne temperature, sa podtipovima, u zavisnosti od toga da li dimnjačke cevi treba da se koriste kod dimnjaka projektovanih za rad pod negativnim ili pozitivnim pritiskom, ili treba da budu otporne na paljenje čađi. Tipovi, radne temperature, probni pritisci i maksimalne propustljivosti vazduha date su u tabeli 1. Takođe je prikazana pogodnost svakog tipa dimnjačkih cevi koji se koristi kod dimnjaka projektovanih za rad pod negativnim ili pozitivnim pritiskom i u vlažnim ili u suvim uslovima.

Tip dimnjačke cevi

Radna temperatura, °C

Negativni ili pozitivni pritisak

Otpornost na paljenje čađi, e

Vlažni ili suvi uslovi

Probni pritisak Pa

Maksimalna propustljivost vazduha, m3s–1m–2 · 10–3

Tabela 1. Tipovi glinenih/keramičkih dimnjačkih cevi, uslovi primene, vazdušni ispitni pritisci, kao i maksimalne propustljivosti vazduha posle toplotnih ispitivanja

A1 N2 A1 N1 A2 N2 A2 N1 A2 P1 B1 N2 B1 N1 B2 N2 B2 N1 B2 P1 C1 N2 C1 N1 C2 N2 C2 N1 C2 P1 D1 N2 D1 N1 D2 N2 D2 N1 D3 N2 D2 N1 D3 P1

600 600 600 600 600 400 400 400 400 400 300 300 300 300 300 200 200 200 200 200 200 200

Negativni Negativni Negativni Negativni Pozitivni Negativni Negativni Negativni Negativni Pozitivni Negativni Negativni Negativni Negativni Pozitivni Negativni Negativni Negativni Negativni Negativni Negativni Pozitivni

Da (G) Da (G) Ne (O) Ne (O) Ne (O) Da (G) Da (G) Ne (O) Ne (O) Ne (O) Ne (O) Ne (O) Ne (O) Ne (O) Ne (O) Ne (O) Ne (O) Da (G) Da (G) Ne(O) Ne (O) Ne (O)

Suvi Suvi Suvi Suvi Suvi i vlažni Suvi Suvi Suvi i vlažni Suvi i vlažni Suvi i vlažni Suvi Suvi Suvi i vlažni Suvi i vlažni Suvi i vlažni Suvi Suvi Suvi i vlažni Suvi i vlažni Suvi i vlažni Suvi i vlažni Suvi i vlažni

20 40 20 40 200 20 40 20 40 200 20 40 20 40 200 20 40 20 40 20 40 200

3 2 3 2 0,006 3 2 3 2 0,006 3 2 3 2 0,006 3 2 3 2 3 2 0,006

NAPOMENA1 Dimnjačke cevi mogu da se označavaju jednim ili većim brojem tipova ukoliko su u skladu sa odgovarajućim zahtevima za svaki tip. 6 Materijali Dimnjačke cevi moraju da budu proizvedene od odgovarajućeg glinenog/keramičkog materijala koji posle pečenja zadovoljava zahteve performansi date u ovom standardu. Dimnjačke cevi mogu biti neglazirane ili glazirane iznutra i/ili spolja. Kada su glazirane, nije potrebna glazura na spojnim površinama.

O DIMNJACIMA

255

7 Tolerancije mera 7.1 Poprečni presek Prilikom ispitivanja prema 16.1, bilo koji izmeren unutrašnji prečnik kružnih dimnjačkih cevi ne sme odstupati više od +3 % od nazivnog unutrašnjeg prečnika propisanog od strane proizvođača. Unutrašnja širina ili dužina dimnjačkih cevi kvadratnog ili pravougaonog preseka ne sme odstupati više od +3 % od nazivne unutrašnje dužine strane propisane od strane proizvođača. 7.2 Visina Prilikom ispitivanja prema 16.2, visina dimnjačke cevi ne sme da odstupa više od +3 % od nazivne visine propisane od strane proizvođača, ali ne više od 10 mm. 7.3 Ugao zakrivljenosti Prilikom ispitivanja prema 16.3, ugao zakrivljenosti lučnih dimnjačkih cevi ne sme odstupati više od +5° od nazivne zakrivljenosti propisane od strane proizvođača. 7.4 Pravost Prilikom ispitivanja prema 16.4, dozvoljeno odstupanje od pravosti pravih dimnjačkih cevi sme da iznosi do 1 % od ispitne dužine. 7.5 Pravouglost krajeva Prilikom ispitivanja prema 16.5, dozvoljeno odstupanje od pravog ugla krajeva prave dimnjačke cevi ne sme biti veće od nagiba 30 mm/m. 7.6 Odstupanje od oblika poprečnog preseka Prilikom ispitivanja prema 16.6, dozvoljeno odstupanje od pravouglosti uglova i ravnosti zidova za prave dimnjačke cevi kvadratnog ili pravougaonog oblika ne sme biti veće od 5 % od nazivne unutrašnje širine ili dužine propisane od strane proizvođača. 7.7 Spojevi Konstrukcija i mere spojeva moraju biti utvrđeni od strane proizvođača radi obezbeđenja odgovarajućeg spajanja. 8 Probno opterećenje 8.1 Prave dimnjačke cevi Prilikom ispitivanja prema 16.7, prave dimnjačke cevi moraju izdržati opterećenje od 10 MN/m2. 8.2 Lučne dimnjačke cevi Prilikom ispitivanja lučnih dimnjačkih cevi proizvedenih zajedno sa pravim dimnjačkim cevima, korišćenjem istog materijala i istih uslova pečenja, smatra se da je probno opterećenje lučnih dimnjačkih cevi isto kao kod pravih dimnjačkih cevi, kada se sprovode ispitivanja u skladu sa 16.7.

256


U sličaju da se lučne dimnjačke cevi proizvode nezavisno, izrađuju se prave dimnjačke cevi malih dužina za probnu svrhu, od istih materijala i za iste uslove pečenja kao lučne dimnjačke cevi i moraju se ispitati prema zahtevima 8.1. 8.3 Minimalno opterećenje cevi sa kontrolnim otvorima Prilikom ispitivanja u skladu sa 16.7, minimalno opterećenje cevi sa kontrolnim otvorima mora da iznosi kao u tabeli 2. Tabela 2. Minimalno opterećenje Visina dimnjaka m ≤2,5 >12,5 ≤ 25 >25 ≤ 50

Minimalno opterećenje kN 25 50 100

Za dimnjake sa površinom svetlog preseka većom od 0,04 m2 mora se primeniti sledeća jednačina: F=χ·H·G gde je F – minimalno opterećenje u kilonjutnima; χ – faktor bezbednosti 5; H – visina dimnjaka u metrima; G – masa po metru u kilogramima po metru. 9 Propustljivost na gas, otpornost prema toplotnom šoku i otpornost prema požaru pravih dimnjačkih cevi 9.1 Početno ispitivanje Pre toplotnog ispitivanja, za ispitivanje cevi u skladu sa 16.8.2 sa cevima N1 i N2, curenje ne sme biti veće od 2 m3 s-1 m-2 × 10-3 u odnosu na unutrašnju specifičnu površinu, ispitano pri diferencijalnom pritisku od (40 + 2) Pa, kao što je to opisano u 16.8.5. Pre toplotnog ispitivanja, za ispitivanje cevi prema 16.8.2 sa cevima P1, curenje ne sme biti veće od 0,006 m3 s-1 m-2 × 10-3 u odnosu na unutrašnje specifične površine, ispitano pri diferencijalnom pritisku od (200 + 10) Pa, kao što je to opisano u 16.8.5. 9.2 Završno ispitivanje propustljivosti na gas posle ispitivanja toplotnim šokom Prilikom ispitivanja prema 16.8, dimnjačke cevi A1, B1 i D1 ne smeju imati curenje posle ispitivanja toplotnim šokom veće od vrednosti prikazanih u tabeli 3, za odgovarajući tip dimnjačke cevi, ispitnu temperaturu i diferencijalni pritisak. 9.3 Završno ispitivanje propustljivosti na gas posle ispitivanja toplotnim šokom Prilikom ispitivanja prema 16.8, dimnjačke cevi koje nisu obuhvaćene u 9.2 ne smeju imati curenje posle toplotnog ispitivanja veće od vrednosti prikazanih u tabeli 3, za odgovarajući tip dimnjačke cevi, ispitnu temperaturu i diferencijalni pritisak.

O DIMNJACIMA

257

Tabela 3. Ispitna temperatura, diferencijalni pritisak i propustljivost Tip dimnjačke cevi A1 N2 A1 N1 A2 N2 A2 N1 A2 P1 B1 N2 B1 N1 B2 N2 B2 N1 B2 P1 C1 N2 C1 N1 C2 N2 C2 N1 C2 P1 D1 N2 D1 N1 D2 N2 D2 N1 D3 N2 D3 N1 D3 P1

Ispitna temperatura °C 1 000 1 000 700 700 700 1 000 1 000 500 500 500 350 350 350 350 350 250 250 1 000 1 000 250 250 250

Diferencijalni pritisak Pa 20 40 20 40 200 20 40 20 40 200 20 40 20 40 200 20 40 20 40 20 40 200

Maksimalna vazdušna propustljivost m3 s–1 m–2 × 10–3 3 2 3 2 0,006 3 2 3 2 0,006 3 2 3 2 0,006 3 2 3 2 3 2 0,006

10 Otpornost prema kiselinama Prilikom ispitivanja prema 16.9, gubitak mase svakog ispitanog komada ne sme biti veći od vrednosti datih u tabeli 4. NAPOMENA Ovo predstavlja ubrzano ispitivanje radi prikazivanja otpornosti prema koroziji i vek trajanja od najmanje 100 godina. Tabela 4. Otpornost prema kiselinama Tip dimnjačke cevi A1 N2, A1 N1, A2 N2, A2 N1, B1 N2, B1 N1 A2 P1, B2 N2, B2 N1, B2 P1, C1 N2, C1 N1, C2 N2, C2 N1, C2 P1, D1 N2, D1 N1, D2 N2, D2 N1, D3 N2, D3 N1, D3 P1

Gubitak mase % 5

2

258


11 Upijanje vode i zapreminska masa 11.1 Opšte Radi kontrole proizvodnje mora se ispitati ili upijanje vode ili zapreminska masa dimnjačkih cevi. 11.1.1 Upijanje vode Prilikom ispitivanja pet uzoraka dimnjačkih cevi prema 16.10, srednja vrednost upijanja vode, izražena u procentima, ne sme da odstupa više od +2,5 % od srednje vrednosti dobijene iz poslednjeg tipskog ispitivanja. 11.1.2 Zapreminska masa Prilikom ispitivanja prema 16.11, srednja vrednost za zapreminsku masu od pet uzoraka ne sme da odstupa više od +100 kg/m3 od srednje vrednosti dobijene iz poslednjeg tipskog ispitivanja. 12 Otpornost prema habanju Prilikom ispitivanja prema 16.12, masa ostruganog materijala ne sme biti veća od 0,03 kg/m2 u odnosu na ispitivanu oblast unutrašnje površine cevi. 13 Propustljivost vodene pare i protočna otpornost 13.1 Propustljivost vodene pare Prilikom ispitivanja prema 16.13, prave dimnjačke cevi tip A2 P1, tip B2, tip C2, tip D2 i tip D3 za vlažne uslove ne smeju da propuste više od 2,0 g vode h–1m–2 kroz zid dimnjačkih cevi u odnosu na unutrašnju površinu cevi. 13.2 Protočna otpornost Srednja hrapavost dimnjačkih cevi, ukoliko se to zahteva, određuje se u skladu sa Prilogom C. 14 Toplotna otpornost1 Vrednosti za toplotnu otpornost dimnjačkih cevi moraju biti utvrđene od strane proizvođača za termperaturu cevi od 200 °C i proračunate metodama datim u Prilogu B za istu temperaturu. 15 Ocenjivanje usaglašenosti 15.1 Početno tipsko ispitivanje Ispitivanja koja se odnose na sastav materijala moraju se obaviti na početku, zajedno sa ispitivanjima fabričke kontrole proizvodnje, kao što je to dato u tabeli 5. Za svaki zahtev mora da se obavi jedno ispitivanje. Toplotno ispitivanje se vrši na jednoj veličini dimnjačke cevi za svaki geometrijski oblik, npr. kružni, kvadratni, ili pravougaoni. Za kružne dimnjačke cevi veličina koja se 1 Nacionalna fusnota: Toplotna otpornost je veličina R (m2 · K/W) otpor toplotnom protoku.

O DIMNJACIMA

259

ispituje mora da iznosi 200 mm ± 50 mm unutrašnjeg prečnika. Za ostale geometrijske oblike, dimnjačka cev mora da ima ekvivalentnu površinu poprečnog preseka. 15.2 Naredna tipska ispitivanja Tipska ispitivanja se vrše u slučajevima kada se menjaju sastav materijala, tehnika obrade, oblik, veličina ili metoda proizvodnje dimnjačke cevi, a mogu se vršiti i češće radi praćenja stabilnosti proizvodnje (videti tabelu 5). Tabela 5. Fabrička kontrola proizvodnje i tipska ispitivanja Proizvod

Odgovarajuće tačke za ispitivanje Fabrička kontrola Tipska ispitivanja proizvodnje 15.31) 15.1 i 15.2 Prave dimnjačke cevi 7.1, 7.2, 7.4, 7.5, 7.6, 11 8.1, 9.1, 9.2, 10, 12 i 13 Lučne dimnjačke cevi 7.1, 7.3, 11 8.2, 10 1) Ispitivanja koja se vrše za vreme fabričke kontrole proizvodnje (FPC) imaju za cilj da potvrde da se održavaju zahtevi performansi koji su utvrđeni prilikom početnog ispitivanja. 15.3 Fabrička kontrola proizvodnje Da bi se postigla usaglašenost sa ovim standardom, proizvođač mora da utvrdi i održava efikasan dokumentovan sistem kvaliteta. Ispitivanja fabričke kontrole proizvodnje vrše se praćenjem proizvodnje da bi se pratio kvalitet proizvoda (videti tabelu 5). Uzorkovanje i ispitivanje serije moraju biti završeni pre odnošenja iz pogona i to prema ISO 2859-1, sa prihvatljivim nivoom kvaliteta (AQL) od 10 % i nivoom kontrole S2. Izdvojene serije proizvoda moraju se ispitivati prema strožim postupcima kontrole, sa veličinom serije od najviše 1 200 (videti Prilog A). Partije odbačene u postupku fabričke kontrole proizvodnje mogu biti ponovo uzorkovane posle odstranjivanja proizvoda sa prethodno neotkrivenim vidljivim nedostacima, prema pooštrenim postupcima kontrole, uzimajući u obzir samo nedostatak koji je doveo do početnog odbacivanja. NAPOMENA Sistem kvaliteta ocenjen od strane sertifikacionog tela prema zahtevima EN 45012 može se primeniti da bi se obezbedila usaglašenosti sa zahtevima EN ISO 9002 i tačke 15.1 16 Metode ispitivanja 16.1 Veličina Maksimalni i minimalni prečnici keramičkih dimnjačkih cevi moraju da se proračunaju iz tolerancija datih u 7.1. Pri direktnom merenju potrebno je da se izvrše dva merenja sa maksimalnim i minimalnim prečnicima. Ispitivanje se može takođe vršiti pomoću dva šablona čiji su prečnici podešeni za maksimalne i minimalne prečnike. Minimalne šablone treba da je moguće okrenuti za 360° na krajevima dimnjačke cevi. Maksimalni šablon ne treba da se ubaci u dimnjačku cev pri ispitivanju rotacije od 360°. 1 Standardi EN 45012 i EN 9002 stavljeni su van snage i izmenama i dopunama A1:2002 izbrisani su iz tačke 2, Normativne reference.

260


Za kvadratne i pravougaone dimnjačke cevi, unutrašnje mere poprečnog preseka moraju da se izmere između srednjih tačaka suprotnih strana dimnjačkih cevi. 16.2 Visina Maksimalna i minimalna unutrašnja visina keramičkih dimnjačkih cevi mora da bude proračunata iz tolerancija datih u 7.2. Pri direktnom merenju treba da se izvrše dva merenja sa maksimalnim i minimalnim visinama. Ispitivanje se takođe može izvršiti pomoću dva šablona čije su visine podešene na maksimalne i minimalne unutrašnje visine. Minimalni šabloni ne treba da budu iznad unutrašnje visine dimnjačke cevi (videti sliku 4). Maksimalni šablon treba da doseže iznad unutrašnje visine dimnjačke cevi (videti sliku 4). 16.3 Ugao zakrivljenosti Maksimalni i minimalni uglovi zakrivljenosti keramičkih dimnjačkih cevi moraju biti proračunati iz tolerancija datih u 7.3. Ispitivanje ugla zakrivljenosti se vrši postavljanjem jednog kraja zakrivljene dimnjačke cevi na ravnu površinu. Prav čelični lenjir se postavlja na gornji kraj dimnjačke cevi, tako da njegova ivica dodiruje najviše i najniže tačke završetka dimnjačke cevi, dok njen donji završetak takođe dodiruje ravnu površinu. Ugao zakrivljenosti koji treba izmeriti, predstavlja ugao između lenjira i ravne površine. 16.4 Pravost Odstupanje od pravosti dimnjačke cevi predstavlja najveće rastojanje od centra prave linije koje je jednako probnoj dužini, do konkavne krive spoljnjeg dela dimnjačke cevi (Ds), kao što je to prikazano na slici 6. Dozvoljeno je ispitivanje pravosti pomoću odgovarajućeg uređaja. Probna dužina mora iznositi 150 mm manje od nominalne visine dimnjačke cevi, da bi se omogućio zazor na nastavku.

Slika 6. Odstupanje od pravosti. H – nazivna visina dimnjačke cevi, u milimetrima; L – probna dužina, u milimetrima; D – odstupanje od pravosti, u milimetrima; H – L= 150 mm 16.5 Pravouglost krajeva Šablon za ispitivanje prikazan na slici 7, sa jednim krakom podešenim pod nagibom od 30 mm/m prema drugom, mora da ima dva para oslonaca na međusobnom rastojanju od 50 mm ± 5 mm. Krajnji oslonac mora da bude pomeren za (30 ± 5) mm od unutrašnje stra-

O DIMNJACIMA

261

ne kraka ugla. Nagib oslonaca mora da omogući zazor od najmanje 5 mm ispod šablona za ispitivanje. Krak pod uglom mora da bude dovoljne dužine da obuhvati spoljni prečnik/širinu dimnjačke cevi. Šablon se postavlja na jednom kraju dimnjačke cevi, po liniji njene najveće dužine. Nagib na završetku se mora proveriti prema onom koji je na šablonu.

Slika 7 – Ispitivanje pravouglosti krajeva. a) Podužni presek šablona. 1 – nagib od 30 mm/ m (mere u milimetrima); b) Poprečni presek šablona (mere u milimetrima); c) Cev koja je zadovoljila ispitivanje; d) Cev koja nije zadovoljila ispitivanje 16.6 Odstupanje od oblika poprečnog preseka Šablon za ispitivanje se sastoji od dva kraka, kao što je to prikazano na slici 8, sa jednim krakom podešenim pod uglom od 90° ± 0,5° prema drugom, a oba kraka šablona za ispitivanje su takve dužine da povezuju spoljnu širinu dimnjačke cevi koja se ispituje. Šablon se postavlja prema dva susedna zida kvadratnih ili pravougaonih pravih dimnjačkih cevi, a rastojanja x1, i x2 izmerena između unutrašnje ivice šablona za ispitivanje i spoljnjeg dela dimnjačke cevi, osim zaobljenih spoljnih uglova, daju se sa tačnošću od ±0,5 mm.

262


Slika 8. Ispitivanje pravouglosti uglova i ravnosti zidova Procenat odstupanja od ravnosti se izračunava kao: x1 × 100 Lx1 Procenat odstupanja od pravouglosti se izračunava kao: x2 × 100 Lx2 gde je – odstupanje od ravnosti zidova, u milimetima; X2 – odstupanje od pravouglosti zida, u milimetima; LX1 – nazivna unutrašnja dužina zida, utvrđena od strane proizvođača, prema kojoj je mereno x1 u milimetima; LX2 – nazivna unutrašnja dužina zida, utvrđena od strane proizvođača, prema kojoj je mereno x2 u milimetima. X1

16.7 Probno opterećenje 16.7.1 Uzorci za ispitivanje Uzorak za ispitivanje se iseče iz dimnjačke cevi, tako da ne obuhvata deo sa spojem. Uzorak za ispitivanje mora da predstavlja pun poprečni presek dimnjačke cevi sa ravnim i paralelnim kracima i ne sme da ima visinu manju od 150 mm. 16.7.2 Uređaj za ispitivanje Uređaj za ispitivanje mora da bude masivan i krut tako da raspored opterećenja ne dovede do deformacije ili popuštanja nekog dela. Uređaj mora biti podesan za primenu opterećenja na nivou utvrđenom u 16.7.3, a njegova tačnost mora biti potvrđena u skladu sa pojedinostima u ISO/DIS 7500-1. Dodirne površine oslonaca i podloški smeštenih između uzoraka za ispitivanje i oslonaca moraju biti veće od spoljnih mera dimnjačke cevi koja se ispituje.

O DIMNJACIMA

263

Oslonci moraju da budu od metala, da nisu podložni uvrtanju i uvijanju, da su postavljeni u centar i da imaju odgovarajućih mera kako ne bi došlo do smicanja pod opterećenjem. Jedan oslonac mora biti slobodan da sledi bilo koji pravac, tako da može da se izravna sa svojom podloškom. Podloške se sastoje od iverice otporne na vlagu, debljine 18 mm, prema EN 312-4, treba da budu ravne u odnosu na površinu i koncentrične prema osloncima. Za svako ispitivanje koriste se nove podloške. 16.7.3 Postupak ispitivanja Noseće radne površine uređaja i uzorka moraju da budu čiste i bez ikakvih čestica. Uzorak za ispitivanje, zajedno sa podloškom na svakom kraju, mora biti postavljen između oslonaca. Uzorak za ispitivanje mora da se postavi u uređaj tako da ga je moguće opteretiti po podužnoj osi. Opterećivanje uzorka mora biti bez udara i povećava se do maksimalnog prirasta od 14 MN/m2 u minuti, sve dok se ne postigne zahtevano opterećenje, kao što je to utvrđeno u 8.1. Ispitno opterećenje potrebno da bi se obezbedilo opterećenje zahtevanog intenziteta izračunava se pomoću jedne od sledećih metoda, u zavisnosti od tipa dimnjačke cevi: a) Za kružne dimnjačke cevi: Probno opterećenje ( N ) =

10, 0 π ( D12 − D22 ) 4

gde je D1 – srednji spoljni prečnik uzorka za ispitivanje, u milimetrima; D2 – srednji unutrašnji prečnik uzorka za ispitivanje, u milimetrima; Srednji prečnik predstavlja prosek dva dijametralno suprotna merenja. b) Za kvadratne dimnjačke cevi: Probno opterećenje (N) = 10,0 (W12 – W22) gde je W1 – stvarna srednja spoljna širina uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milimetrima; W2 – stvarna srednja unutrašnja širina uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milimetrima. c) Za pravougaone dimnjačke cevi: Probno opterećenje (N) = 10,0 (L1 × B1 – L2 × B2) gde je L1 – stvarna srednja spoljna širina poprečnog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milimetrima; B1 – stvarna srednja spoljna dužina poprečnog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milimetrima; L2 – stvarna srednja unutrašnja širina poprečnog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milimetrima; B2 – stvarna srednja unutrašnja dužina poprečnog preseka uzorka za ispitivanje (bez zaobljenih uglova), u milimetrima.

264


d) Za dimnjačke cevi sa vertikalnim otvorima: Probno opterećenje (N) = 10,0 A gde je: A površina poprečnog preseka dimnjačke cevi bez otvora, u kvadratnim milimetrima. 16.8 Toplotno ispitivanje NAPOMENA Toplotno ispitivanje do 1 000 °C jeste metoda kojom se ocenjuje otpornost dimnjačke cevi prema paljenju čađi. 16.8.1 Ispitni dimnjak Ispitni dimnjak se sastoji od dve dimnjačke cevi. Za detaljno objašnjenje videti 15.4. 16.8.2 Oprema za ispitivanje Oprema podesna za ugradnju ispitnog dimnjaka prikazana je na slici 9. Komorna peć se zagreje pomoću visokobrzinskog gorionika na gas gde se sagorevanje vrši unutar tela gorionika. Gorionik mora da se postavi pod uglom nadole, tako da topli gasovi ne budu usmereni direktno na izduvni otvor na vrhu peći. Gorionik mora da bude na gasovito gorivo (prirodni gas, propan ili butan). Maksimalni kapacitet gorionika ne sme biti manji od 150 kW. NAPOMENA Kao alternativa, može se koristiti četvrtasta peć zagrejana pomoću dva visokobrzinska gorionika manjeg kapaciteta.

Slika 9. Generator vrelog vazduha. 1 – kupola za izduvni gas; 2 – ispitni dimnjak; 3 – ispust; 4 – vatrostalni prsten; 5 – keramičko vlakno; 6 – termoelement; 7 – gorionik na gas; 8 – izolacija Da bi se postigla tražena brzina zagrevanja, četvrtasta peć mora da bude lake konstrukcije, odnosno malog toplotnog kapaciteta. Unutrašnje mere peći približno su: dužina 700 mm × širina 700 mm × visina 700 mm, a peć je obložena izolacijom na bazi keramičkih vlakana, debljine 100 mm. Gorionik treba postaviti centralno sa jedne strane četvrtaste peći.

O DIMNJACIMA

265

Izduvni otvor mora da ima ispust visine 300 mm ± 50 mm sa istim merama unutrašnjeg poprečnog preseka kao kod ispitnog dimnjaka. Ovaj ispust se naslanja na prsten od vatrostalnog betona sa otvorom istog oblika kao unutrašnji presek dimnjaka. Prilikom toplotnog ispitivanja cev mora biti izolovana savitljivim materijalom koji ima otpor toplotnom protoku 0,4 m2 K/W + 10 % na temperaturi od 300°C. Izolacioni materijal mora da izdrži temperaturu od 1 000°C. Temperatura proizvoda sagorevanja mora da se meri pomoću termopara tipa K (niklhrom/nikl-aluminijum) koji se nalazi u centru otvora na osnovi dimnjaka. Dovod gasa i vazduha u gorionik mora biti podesiv i mora da bude postavljen merač za merenje zapreminskog protoka dovedenog vazduha. Za ispitivanje propustljivosti pre i posle toplotnog ispitivanja vazduha koristi se ventilator ili drugi uređaj koji može da proizvede najmanji zahtevani diferencijalni pritisak i moraju da se koriste merač protoka i manometar. Snabdevanje vazduhom koji je potreban za ispitivanje meri se meračem protoka sa tačnošću od ±5 % merne skale. Očitavanje na punoj skali mora da pokaže približnu brzinu protoka za najveću propustljivost vazduha za odgovarajući tip dimnjačke cevi. 16.8.3 Sklop ispitnog dimnjaka Dve dimnjačke cevi se moraju spojiti tako da formiraju pravu vertikalnu cev smeštenu na izlazu peći na gas. Maksimalna visina dimnjaka mora da bude 1,5 m. Dimnjak se sastoji od dve dimnjačke cevi; gornji i donji završeci mogu da se uklone ili se sekcije seku iz jedne dimnjačke cevi, približno iste dužine. Pre spajanja, uzorci moraju da se suše do konstantne mase, na temperaturi od 110°C ± 5°C. Dve dimnjačke cevi ili sekcije kao i njihov uobičajeni spoj predstavljaju ispitni dimnjak. Spajanje ispitnih dimnjačkih cevi ili sekcija vrši se malterom prema uputstvima proizvođača, za odgovarajući temperaturni tip cevi. Spoj između ispitnog dimnjaka i ispusta mora biti urađen tako da se omogući uklanjanje sklopa ispitnog dimnjaka za potrebe ispitivanja vazdušne propustljivosti, ukoliko je to propisano, bez oštećenja. Posle izrade se dimnjak ostavi na temperaturi okoline od 15°C do 30°C, najmanje 24 h, da bi se omogućilo očvršćavanje maltera prema uputstvima proizvođača maltera. Pre toplotnog ispitivanja, ispitni dimnjak se mora ispitati na propustljivost prema zahtevima 9.1. Ako je nivo propustljivosti veći od vrednosti propisane u 9.1, ispitni dimnjak se mora pregledati, a spoj ponovo ugraditi, ako je to neophodno, ili zameniti dimnjačke cevi. Nivo propustljivosti mora ponovo da se izmeri posle dodatnog sušenja. Kada se ispune zahtevi iz 9.1, ispitni dimnjak i ispust se moraju izolovati pre toplotnog ispitivanja. Izolacija se stavlja oko dimnjaka i održava u bliskom kontaktu tokom celog ispitivanja. Izolacija treba da se pričvrsti trakama, širine ne veće od 25 mm i na rastojanju ne većem od 250 mm. 16.8.4 Toplotno kondicioniranje Temperatura proizvoda sagorevanja koji ulaze u ispitni dimnjak, izmerena u položaju P (videti sliku 9), mora da se reguliše podešavanjem dovoda gasa u gorionik, i to po mogućnosti sa konstantnom brzinom, na temperaturi i početku zagrevanja datim u tabeli 6, za odgovarajući tip dimnjačke cevi. Zatim se temperatura održava na ovoj vrednosti tokom narednog perioda od 30 minuta. Tokom zagrevanja, brzina vazduha koji se dovodi u gorionik na temperaturi okoline od 15 °C do 30 °C, mora se održavati na ekvivalentnom nivou u odnosu na (2 ± 0,2) m3s–1m–2 unutrašnje površine poprečnog preseka dimnjačke cevi, svedeno na normalni pritisak od 1 × 105 Pa.

266


NAPOMENA Kada se gorionik pali gasovitim gorivima (prirodan gas, propan ili butan) zapremina proizvoda sagorevanja za određenu temperaturu biće slična. Posle zagrevanja, ispitni dimnjak se mora ohladiti na sobnu temperaturu, bez prinudne ventilacije i sa toplotnom izolacijom zadržanom u prvobitnom položaju. Tabela 6. Ispitna temperatura i vreme za postizanje ispitne temperature Tip dimnjačke cevi

Ispitna temperatura °C

A1 N2 A1 N1 A2 N2 A2 N1 A2 P1 B1 N2 B1 N1 B2 N2 B2 N1 B2 P1 C1 N2 C1 N1 C2 N2 C2 N1 C2 P1 D1 N2 D1 N1 D2 N2 D2 N1 D3 N2 D3 N1 D3 P1

1 000 1 000 700 700 700 1 000 1 000 500 500 500 350 350 350 350 350 250 250 1 000 1 000 250 250 250

Tolerancija za ispitnu temperaturu °C ±25 ±25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25 ± 25

Vreme za postizanje ispitne temperature, od početka grejanja min 10 10 7 7 7 10 10 5 5 5 3,5 3,5 3,5 3,5 3,5 2,5 2,5 10 10 2,5 2,5 2,5

16.8.5 Merenje nivoa propustljivosti Kada se dimnjak ohladi, uklanja se izolacija i određuje propustljivost na diferencijalnom pritisku prikazanom u tabeli 3, u zavisnosti od tipa dimnjačke cevi. Ispitni dimnjak mora biti zaptiven i povezan sa odgovarajućim ventilatorom ili drugim uređajem. Količinu vazduha od ventilatora na temperaturi okoline od 15°C do 30°C treba kontrolisati radi održavanja potrebnog diferencijalnog pritiska koji se meri u dimnjaku. Zapremina vazduha koji se predaje dimnjaku duže od 1 min, kao i nivo propustljivosti proračunat u m2 u odnosu na unutrašnju specifičnu površinu ispitnog dimnjaka, moraju se izmeriti. Sva merenja nivoa propustljivosti se vrše bez ikakve izolacije dimnjaka. 16.8.6 Prikazivanje rezultata Nivo propustljivosti pri određenom ispitnom pritisku izražava se u kubnim metrima vazduha u sekundi po kvadratnim metrima unutrašnje površine poprečnog preseka pri ispitivanju [m3s–1m–2].

O DIMNJACIMA

267

16.9 Otpornost prema kiselinama 16.9.1 Uzorci za ispitivanje Uzorci za ispitivanje se sastoje od šest sveže isečenih komada dimnjačke cevi ili unutrašnjeg zida cevi sa vertikalnim perforacijama zapremine oko (50 × 103) mm3 (10 × 103) mm3, bez naprslina ili iskrzanih ivica. Prvo treba da se izmeri debljina (E) uzoraka za ispitivanje (zaokruživanjem na ±1,0 mm). Površina strane uzorka za ispitivanje iznosi približno 50000 mm 2 E Dužina stranice uzorka za ispitivanje sa kvadratnim stranama iznosi približno 50000 mm. E PRIMER Debljina zida dimnjačke cevi 12 mm Površina strane

Dužina stranice

50000 mm 2 = 4167 mm 2 E 4167 mm = približno 65 mm.

16.9.2 Oprema za ispitivanje Sušnica sa prinudnom ventilacijom koja može da održava temperaturu od 110°C ± 5°C. Vaga, preciznosti ±0,01 g pri opterećenju od 200 g. Posuda sa ključalom vodom. Pehar od 2 L. Destilisana voda. Rastvor sumporne kiseline, c (H2SO4) = 70 % po masi (gustina na 20°C = 1,610 kg/m3). Kapi barijum-hlorida (koncentracija 50 g po litru). 16.9.3 Postupak ispitivanja Uzorci za ispitivanje moraju da se očiste u dejonizovanoj vodi, koristeći meku četku radi uklanjanja slobodnih čestica, i da se osuše na temperaturi od 110°C ± 5°C sve do konstantne mase (±0,01 g) kod uzastopnih merenja u intervalima od 24 sata. Težina uzorka u suvom stanju izražava se u gramima (M1). Osušeni uzorci za ispitivanje se stavljaju u pehar od 2 L i potapaju u trajanju od 6 h ± 0,1 h u 1,5 L rastvora sumporne kiseline. Pehar se pokriva staklom radi što manjeg isparenja kiseline. Tokom ovog perioda, pehar mora biti u posudi sa blago ključalom vodom. Po vađenju iz kiselinskog rastvora, svaki uzorak za ispitivanje se stavlja u poseban pehar i ispira potapanjem u dejonizovanoj vodi 30 min, s tim što se voda zagreva do ključanja u trajanju od 15 min i tako se održava narednih 15 min.

268


Prisustvo sulfata na uzorku u epruveti za ispitivanje, uzeto iz suda za ispiranje u koji se dodaje nekoliko kapi rastvora barijum-hlorida kod dejonizovane vode, koncentracije 50 g po litru, mora se ispitati. Ciklus ispiranja se mora ponavljati promenom vode za ispiranje posle svakog ciklusa, sve dok voda ne ostane bistra nakon dodavanja nekoliko kapi barijum-hlorida ili dok se ne izvrši najviše 100 ciklusa ispiranja (približno 50 h ispiranja). Posle ispiranja se uzorci za ispitivanje suše na temperaturi od 110°C ± 5°C sve do konstantne mase (±0,01 g), što se utvrđuje uzastopnim merenjima. Krajnja suva masa uzorka se beleži u gramima (M2). 16.9.4 Prikazivanje rezultata Gubitak rastvorljive materije u kiselini se za svaki uzorak za ispitivanje izračunava kao procenat suve mase, i to na sledeći način: Procenat gubitka suve mase =

( M1 − M 2 ) × 100 . M1

16.10 Upijanje vode 16.10.1 Uzorci za ispitivanje Uzorak za ispitivanje predstavlja osušeni uzorak dimnjačke cevi, mase između 0,25 kg i 0,4 kg. 16.10.2 Oprema za ispitivanje Sušnica sa ventilacijom koja može da održava temperaturu od 110°C ± 5°C. Vaga preciznosti ±0,1 g. Posuda sa ključalom vodom dovoljne zapremine da se potope svi uzorci za ispitivanje. Posuda mora imati odgovarajuću rešetku na koju se postavljaju uzorci za ispitivanje zbog slobodne cirkulacije vode oko svih površina uzorka. Eksikator koji sadrži silika-gel ili neko aktivno sredstvo za sušenje. 16.10.3 Postupak ispitivanja Uzorci za ispitivanje moraju da se suše do konstantne mase u sušnici sa prinudnom ventilacijom na temperaturi od 110°C ± 5°C (W1). Masa izražena u gramima (W1) mora se odrediti posle hlađenja uzorka na sobnoj temperaturi u eksikatoru koji sadrži sredstvo za sušenje. Osušeni uzorci za ispitivanje se stavljaju u vodu na sobnoj temperaturi. Voda se mora zagrejati do ključanja i održavati na tački ključanja 1 sat; tokom ovog perioda uzorci za ispitivanje moraju biti potopljeni. Po završetku ključanja, uzorci za ispitivanje ostaju potopljeni u vodi sledeća 4 sata. Uzorci se zatim vade iz posude, voda sa njihove površine se briše vlažnom krpom i uzorci za ispitivanje se odmah mere u gramima (W2). 16.10.4 Prikazivanje rezultata Upijanje vode uzorka za ispitivanje se određuje kao odnos povećanja mase zasićenog uzorka za ispitivanje prema masi suvog uzorka. Odnos se izražava u procentima, zaokruživanjem do najbližih 0,1 %. W2 − W1 × 100%. W1

O DIMNJACIMA

269

16.11 Zapreminska masa 16.11.1 Uzorak za ispitivanje Uzorak za ispitivanje predstavlja osušeni uzorak dimnjačke cevi, suve mase između 0,25 kg i 0,4 kg. 16.11.2 Oprema za ispitivanje Sušnica sa prinudnom ventilacijom koja može da održava temperaturu od 110°C ± 5°C. Vaga preciznosti ±0,1 g. Posuda sa ključalom vodom, dovoljne zapremine da se potope svi probni uzorci. Posuda mora imati odgovarajuću rešetku na koju se postavljaju uzorci za ispitivanje, zbog cirkulacije vode oko površine uzoraka za ispitivanje. Uređaj za premošćavanje, postavljen preko skale na vagi. Posuda odgovarajuće zapremine, tako da primi sve uzorke potopljene u vodi. Žica za kačenje, prečnika manjeg od 0,3 mm. Eksikator koji sadrži silika-gel ili neko drugo aktivno sredstvo za sušenje. 16.11.3 Postupak ispitivanja Uzorak za ispitivanje se suši do konstantne mase, u sušnici sa prinudnom ventilacijom na temperaturi od 110°C ± 5°C (W1). Masa izražena u gramima (W1) mora se odrediti posle hlađenja uzorka na sobnoj temperaturi u eksikatoru sa sredstvom za sušenje. Suvi uzorak se stavlja u vodu na sobnoj temperaturi. Vodu treba dovesti do ključanja i održavati je na tački ključanja 1 sat, a za to vreme držati sve uzorke potopljene. Po završetku ključanja, uzorak ostaje potopljen u vodi naredna 4 sata, a zatim se meri njegova hidrostatička masa (masa uzorka izmerenog pod vodom) na sobnoj temperaturi od 20°C ± 5°C (W2, u gramima). Uzorak se vadi iz vode, uklanja se voda sa površine brisanjem vlažnom krpom, a zatim se odmah vrši merenje uzorka (W3, u gramima). Razlika ova dva merenja u gramima (W3 – W2) daje zapreminu uzorka u cm3. 16.11.4 Prikazivanje rezultata Zapreminska masa uzorka se određuje deljenjem mase suvog uzorka sa njegovom zapreminom (dobijenu oduzimanjem mase uzorka koji je izmeren pod vodom od mase uzorka izmerenog na vazduhu, neposredno posle vađenja iz vode). Zapreminska masa se zaokružuje na najbližu vrednost, sa tačnošću od 10 kg/m3. Zapreminska masa =

W1 × 1000 (kg/m3 ). W3 − W2

16.12 Otpornost prema čišćenju 16.12.1 Ispitni dimnjak Ispitni dimnjak, kao što je to utvrđeno u 16.8.1, mora biti podvrgnut toplotnom ispitivanju kao u 16.8.3. 16.12.2 Oprema za ispitivanje Metalni prsten pričvršćen za sabirni levak postavlja se na gornji otvor ispitnog dimnjaka. Metalni prsten pričvršćen za ploču sa otvorom koji odgovara površini otvora dimnjačke cevi postavlja se na donji otvor ispitnog dimnjaka, kao što je to prikazano na slici 10.

270


Donja ploča se oslanja direktno na posudu postavljenu za skupljanje ostruganog materijala koji se oslobađa tokom ispitivanja, a koja je dovoljno duboka da četka može proći celom dužinom ispitnog dimnjaka. Ako se meri ispitni dimnjak, koristi se vaga preciznosti ±1,0 g koja može da meri dve dimnjačke cevi. Četka mora da bude sa ravnim čekinjama od nerđajućeg čelika, prema EN 10088-1, tip X9 CR Nl 18-8, br. čelika 1,4310, poprečnog preseka od 2,0 mm × 0,3 mm ± 0,1 mm. Spoljna mera četke mora da bude 25 mm ± 5 mm veća od unutrašnje mere ispitnog dimnjaka, kao što se to vidi na slici 10. Čekinje su raspoređene tako da ih ima 5 na svakih 10 mm dužine obima razvijene površine četke. Četka mora biti pričvršćena za šipku. 16.12.3 Postupak ispitivanja Četka se mora gurati nadole i izvlačiti nagore po celoj dužini ispitnog dimnjaka, što predstavlja jedan ciklus. Sav materijal sakupljen tokom prvih 20 ciklusa ovih pomeranja se izbacuje. Ispitivanje se završava posle 100 ciklusa. Masa materijala koji se sastruže sa unutrašnje površine sklopa mora se zabeležiti. Unutrašnja površina ispitnog sklopa, između čeličnih prstenova, mora se izračunati. Zatim se izračunava gubitak mase materijala po kvadratnom metru. Alternativni postupak merenja jeste onaj kada se masa ispitnog dimnjaka meri sa tačnošću ±0,1 g, posle 20 ciklusa i posle 100 ciklusa, a razlika u masi između dva merenja predstavlja masu sastruganog materijala tokom ispitivanja koja se beleži. Unutrašnja površina ispitnog dimnjaka se mora izračunati, a zatim i gubitak mase materijala po kvadratnom metru. 16.12.4 Prikazivanje rezultata Zabeležena masa sastruganog materijala sa unutrašnje površine ispitnog dimnjaka, nakon izvršenih čišćenja od 20 do 100 ciklusa, izražava se u kilogramima po kvadratnom metru od ukupne unutrašnje površine ispitnog dimnjaka.

Slika 10. Ispitni dimnjak za ispitivanje otpornosti prema čišćenju. 10 – visina levka veća od 200 mm; 11 – dobro pričvršćen prsten od 20 mm do 40 mm; 12 – donja ploča pričvršćena za donji prsten; 13 – visina dovoljna da omogući prolaz četke kroz dno ispitnog dimnjaka; 14 – levak za sakupljanje pričvršćen za prsten; 15 – sabirna kutija; 16 – poprečni presek otvora; 17 – poprečni presek četke; 18 – okrugla cev; 19 – kvadratna ili pravougaona cev: 20 – šipka

O DIMNJACIMA

271

16.13 Ispitivanje protoka vode i pare 16.13.1 Ispitni sklop Ispitni sklop se sastoji od najmanje dve dimnjačke cevi spojene prema instrukcijama proizvođača, visine ≥1,0 m. Unutrašnje mere moraju da budu 140 mm ± 10 mm, ili 200 mm ± 20 mm, ili 140 mm × 140 mm ± 10 mm ili 200 mm × 200 mm ± 20 mm. Jedna dimnjačka cev se seče na dva komada. 16.13.2 Uređaj za ispitivanje Ispitni sklop se stavlja u hermetički zatvorenu posudu čije unutrašnje mere moraju da budu za 50 mm do 60 mm veće od spoljnih mera uzorka za ispitivanje. Ispitni sklop se priključuje na generator vlage, kao što je to prikazano na slikama 11 i 12. Ventilator sa brzinom strujanja vazduha od 1,0 m/s i generator toplote koji je u mogućnosti da održava temeraturu na (50 ± 2)°C koriste se zajedno sa vodenom mlaznicom koja omogućava isparavanje vode do zasićenja. Kapilara omogućava da vazdušni pritisak ostane na atmosferskom pritisku. 16.13.3 Postupak ispitivanja Cirkulacija vazduha od 1 m/s ± 10 % izaziva se ventilatorom. Voda se raspršuje pomoću mlaznice u vazdušnu struju. Temperatura zasićenog vazduha na ulazu ispitnog sklopa održava se na (55 ± 2)°C, u stacionarnom stanju. Temperatura okoline mora da bude (25 ± 5)°C tokom perioda ispitivanja u trajanju od 24 sata. Voda u prstenu između ispitnog sklopa i posude sakuplja se svaka 24 sata. Stacionarni uslovi postoje kada se temperatura ne menja više od 1°C, a masa sakupljene vode se ne menja za više od 1 g između tri merenja. 16.13.4 Prikazivanje rezultata Količina vode koja se sakuplja svakih 24 sata beleži se. Izračunava se količina vode koja prolazi kroz zidove ispitnog dimnjaka, u odnosu na specifičnu površinu, za 1 h.

Slika 11. Posuda za ispitivanje protoka vode i pare. 30 – dimnjačka cev; 31 – prostor za sakupljanje kondenzata; 32 – masa za zaptivanje; 33 – sakupljač kondenzata

Slika 12. Uređaj za ispitivanje protoka vode i pare

272


17 Označavanje Označavanje dimnjačkih cevi mora da se vrši na sledeći način: Oznaka Broj standarda Nazivna veličina Tip ili tipovi Nazivni ugao zakrivljenosti (ako se primenjuje) PRIMER cev

EN 1457

–

300

-A1N2

Oznaka Broj standarda Nazivna veličina Tip 18 Obeležavanje Sve dimnjačke cevi moraju da se obeleže sa: – EN 1457; – naziv proizvođača i datum proizvodnje; – broj tipa ili brojevi tipova; NAPOMENA Za znak CE i stavljanje nalepnica primenjuje se ZA.3 iz Priloga ZA.

O DIMNJACIMA

273

PRILOG A (normativan) Postupci uzorkovanja za AQL od 10 % i nivo kontrolisanja S2 A.1 Utvrđivanje prihvatljivosti NAPOMENA Može se koristiti jednostruko ili dvostruko uzorkovanje. A.1.1 Jednostruko uzorkovanje Ako je broj nedostataka nađenih na uzorku jednak ili manji od prihvatljivog broja za prihvatanje, serija se prihvata. Ako je broj nedostataka jednak ili veći od broja za odbacivanje, serija se odbacuje. Kada se prilikom redukovanog kontrolisanja premaši broj za prihvatanje, a broj za odbacivanje nije dostignut, serija se prihvata i ponovo vrši uobičajeno kontrolisanje. Ako se dostigne ili premaši broj za odbacivanje, serija se ne prihvata i ponovo se uspostavlja normalno kontrolisanje. A.1.2 Dvostruko uzorkovanje Broj elemenata uzorka mora da bude jednak veličini prvog planiranog uzorka. Ako je broj nedostataka otkrivenih kod prvog uzorka jednak ili manji od prvog broja za prihvatanje, serija se prihvata. Ako je broj nedostataka otkrivenih kod prvog uzorka jednak ili veći od prvog broja za odbacivanje, serija se odbacuje. Ako je broj nedostataka otkrivenih kod prvog uzorka između prvog broja za prihvatanje i prvog broja za odbacivanje, drugi uzorak čija je veličina data u planu mora da se kontroliše. Broj nedostataka otkrivenih u prvom i drugom uzorku se sabiraju. Ako je ukupni broj nedostataka jednak ili manji od drugog broja za prihvatanje, serija se prihvata. Ako je ukupni broj nedostataka jednak ili veći od drugog broja za odbacivanje, serija se odbacuje. Kada se vrši redukovano kontrolisanje i kada je, posle drugog uzorka, broj za prihvatanje premašen, a broj za odbacivanje još uvek nije dostignut, serija se prihvata i ponovo se uspostavlja normalno kontrolisanje. A.2 Normalno kontrolisanje Veličina uzorka koja odgovara veličini serije i vrednosti za prihvatanje i odbacivanje moraju biti u skladu sa tabelom A.1. Elementi uzorka moraju se odabirati slučajno. Tabela A.1. Planovi uzorkovanja za normalno kontrolisanje

Broj za odbacivanje

Veličina prvog uzorka

Broj za prihvatanje

Broj za odbacivanje

Veličina drugog uzorka

Broj za prihvatanje

Broj za odbacivanje

2 do 1 200 1 201 do 20 000

Broj za prihvatanje

Veličina serije

Dvostruko uzorkovanje

Veličina uzorka

Jednostruko uzorkovanje

5 8

1 2

2 3

3 5

0 0

2 3

3 5

1 3

2 4

274


Slika A.1. Pregled postupaka uzorkovanja (kontinualne serije) A.3 Prelazak sa normalnog na redukovano kontrolisanje Nivo redukovanog kontrolisanja, kao što je to prikazano u tabeli A.2, primenjuje se u slučajevima kada je normalno kontrolisanje u toku, s tim da se zadovolje sledeći uslovi: a) da je prethodnih deset serija normalno kontrolisano i da nijedna od njih nije odbačena prilikom prvobitnog kontrolisanja; b) da je ukupan broj nedostataka kod uzoraka iz deset prethodnih serija (ili drugi zahtevani broj u tabeli A.3) jednak ili manji od graničnog broja datog u tabeli A.3. Prilikom vršenja dvostrukog uzorkovanja moraju se obuhvatiti svi kontrolisani uzorci, a ne samo prvi uzorci.

O DIMNJACIMA

275

Tabela A.2. Planiranje uzorkovanja za redukovano kontrolisanje Jednostruko uzorkovanje

Broj za odbacivanje

0

Nije primenljivo 3 2

Broj za prihvatanje

2


2 3

Broj za odbacivanje

0 1

Broj za prihvatanje

Broj za odbacivanje

2 3


Broj za prihvatanje

2 do 1 200 1 201 do 20 000

Veličina uzorka

Veličina serije


0

4

Tabela A.3. Granični broj nedostataka za prelazak sa normalnog na redukovano kontrolisanje Broj uzoraka iz poslednjih deset serija 20 do 29 30 do 49 50 do 79 80 do 129

Granični broj nedostataka 0 0 2 4

A.4 Prelazak sa redukovanog na normalno kontrolisanje Normalno kontrolisanje se mora ponovo uspostaviti kada se prilikom redukovanog kontrolisanja serija odbaci ili ukoliko nisu uspostavljeni kriterijumi za prihvatanje ili odbacivanje (videti A.1.1 i A.1.2). A.5 Pooštreno kontrolisanje Pooštreno kontrolisanje, kao što je to prikazano u tabeli A.4, primenjuje se u slučaju kada se kontroliše novi proizvod, ili kada se odbacuju dve ili više serija od pet uzastopnih serija pri normalnom kontrolisanju, ili prilikom kontrolisanja serije koja je prethodno odbačena sa neotkrivenim vidljivim nedostacima. Tabela A.4. Planovi uzorkovanja za pooštreno kontrolisanje Jednostruko uzorkovanje

Broj za prihvatanje

Broj za odbacivanje


Broj za prihvatanje

Broj za odbacivanje


Broj za prihvatanje

Broj za odbacivanje

8 do 2 000

Veličina uzorka

Veličina serije


8

1

2

5

0

2

5

1

2

276


A.6 Prelazak sa pooštrenog na normalno kontrolisanje Pooštreno kontrolisanje se nastavlja sve dok ne bude prihvaćeno pet uzastopnih serija, a zatim se uspostavlja normalno kontrolisanje. A.7 Prekid kontrolisanja Ako deset uzastopnih serija ostane pod pooštrenim kontrolisanjem, planiranje uzorkovanja mora da se prekine sve dok se ne poboljša kvalitet tih serija.

O DIMNJACIMA

277

PRILOG B (normativan) Toplotna otpornost Metoda I. Toplotna otpornost punih zidova dimnjačkih cevi Toplotna otpornost se može približno odrediti prema sledećim jednačinama, ako su poznate specifične osobine materijala i debljine sloja. a) Kada su poznati otpori toplotnom protoku pojedinačnih zidova cevi R = Dh ⋅

⎡

1 ⎤

⎣

⎦

∑ ⎢⎢ R ⋅ Dh,n ⎥⎥ n

u kvadratnim metrima kelvina po vatu

b) Kada su poznati koeficijenti toplotne provodljivosti slojeva R = y⋅

D

∑ 2 ⋅ λhn ⋅1n ⋅ n

Dh,n + 1 Dh,n

u kvadratnim metrima kelvina po vatu

gde je R – otpor toplotnom protoku zida cevi koji se odnosi na njenu unutrašnju površinu, u kvadratnim metrima kelvina po vatu; y – koeficijent oblika = 1,0 za okrugle i ovalne poprečne preseke, = 1,10 za kvadratne i pravougaone poprečne preseke do odnosa strana od 1:1,5; Dh – unutrašnji hidraulični prečnik, u metrima; Dh,n – unutrašnji hidraulični prečnik svakog sloja, u metrima; λn – koeficijent toplotne provodljivosti sloja materijala na radnoj temperaturi, u vatima po kelvinu i kelvinima po vatu. Metoda II. Toplotna otpornost višeslojnih dimnjačkih cevi B.1 Opšte Ova metoda se bavi proračunom toplotne otpornosti dimnjačke cevi izrađene od jednog ili nekoliko materijala korišćenjem kompjuterskog programa. Ovaj proračun se zasniva na transformaciji toplotne jednačine u jednačinu konačnih razlika. Termin „konačna razlika“ se odnosi na mrežu dimnjačke cevi čije su mere odabrane prema određenom tipu dimnjačke cevi. Ova mreža je u dva koordinatna pravca (x,y). B.2 Podaci B.2.1 Toplotne osobine materijala Koeficijent toplotne provodljivosti gline u dva pravca (x, y). B.2.2 Granični uslovi – unutrašnji uslovi Ti = 250°C hi = 16,67 W/(m2 °C) – spoljni uslovi Te = 50°C he = 9,09 W/(m2 °C)

278


Slika B.1 B.2.3 Specifični uslovi za šupljine Šupljine se tretiraju kao materijali sa ekvivalentnim toplotnim karakteristikama. Smatra se da toplotni fluks koji se prenosi konvekcijom-provođenjem i toplotni fluks koji se prenosi zračenjem mogu da se svedu na problem provodljivosti. Ekvivalentni koeficijent toplotne provodljivosti šupljine izračunava se pomoću određenog kompjuterskog programa, nezavisno od programa za toplotnu otpornost dimnjačke cevi. Šema šupljine koja se razmatra jeste: L: širina šupljine H: visina šupljine D: dužina šupljine

Slika B.2 Projekcije ABB’A’ i DCC’D’ jesu na temperaturama T1, i T2, redom. Projekcije ADD’A’ i BCC’B’ pretpostavlja se da su adijabatske. B.2.3.1 Prenos toplote konvekcijom – provođenjem u vazduhu ø c = hc × (H × D) × (T1 – T2) u vatima sa hc, koeficijent konvekcije u vatima po kvadratnom metru i stepenu Celzijusa

O DIMNJACIMA

279

4, 6 × 10−3 × Gr1/4

*hc =

L × A1/9

(Mekadamsov zakon)

sa A = H/L i: Gr =

ρ×g×β 3 × L × (T1 ⋅ T2 ) μ

μ = dinamička viskoznost vazduha (kg × m–1 × s–1); ρ = zapreminska masa u kg × m–3; β=

1 T

K −1

g = 9,81 m × s–2. Za vazduh na 170°C, Gr = 2,34 × 107 × L3 × (T1, – T2) *hc = λ vazduh/L, samo kod provođenja za vazduh na 170°C, λ vazduha = 0,0366 W/m°C Na prelazu Gr = 4007 × A4/9 za Gr < 4007 × A4/9, uzima se hc =

4, 6 × 10−3 × Gr1/4 L × A1/9

za Gr < 4007 × A4/9, uzima se hc = 0,0366/L. B.2.3.2 Prenos toplote zračenjem ør = hr × (H × D) × (T1 – T2), u W gde je hr koeficijent zračenja u vatima po kvadratnom metru i stepenu Celzijusa hr =

Tm =

4 × σ × Tm3 ⎡ F ⎤ 2 × ⎢1/ε − 12 ⎥ + 1 F12 ⎦ ⎣ (T1 + T2 ) 2

gde je σ – Stefan-Bolcmanova konstanta; ε – emisiona moć gline (sposobnost zračenja) = 0,93 F12 – faktor oblika kod projekcija 1 i 2.

280


Mreža ekvivalentnog električnog otpora za određenu šupljinu može se odrediti pomoću toplotnog fluksa u šupljinama (Øc i Ør). Na taj način se može izračunati ekvivalentni otpor toplotnom protoku šupljine i njen koeficijent toplotne provodljivosti. B.3 Proračuni B.3.1 Mreža Kada se izradi mreža dimnjačkog bloka, u kompjuter se unose sledeći parametri za pravac (x,y): – broj čvornih tačaka u pravcu „x“; – broj čvornih tačaka u pravcu „y“; – broj različitih materijala u bloku (glina, izolacija ili šupljina); – mere mreže duž pravca „x“; – mere mreže duž pravca „y“; – karakteristike vazduha: temperature (Ti,Te) i koeficijenti prenosa toplote (hi,he); – karakteristike materijala: koeficijent toplotne provodljivosti. B.3.2 Jednačina konačnih razlika Gustina toplotnog protoka (toplotni fluks) koja se dobija za svaku mrežu (i,j) određena je prema Furijeovom zakonu: Φ = –λi,j × grad Ti,j gde je Ti,j – temperatura čvorne tačke i,j; λi,j – koeficijent toplotne provodljivosti i čvorne tačke i,j. Za svaku unutrašnju čvornu tačku i svaku graničnu čvornu tačku dobija se jedna jednačina. Za celu mrežu dobija se linearni sistem od n jednačina sa n nepoznatih Ti,j. Polazeći od početnog sistema, sve temperature su jednake: To = Ti , j =

(Ti + Te ) 2

Iz ovih uslova izračunavaju se temperature mreže pomoću „Gauss Seidel“ metode. Kada se izračunaju temperature mreže, temperature površine (Tsi,Tse) mogu se dobiti, a zatim i gustina toplotnog protoka (toplotni fluks) na unutrašnjim i spoljnim granicama: φ = hi (Ti – Tsi) u vatima po kvadratnom metru φ = he (Tse – Te) u W po m2 gde je Tse – temperatura spoljne površine, Tsi – temperatura unutrašnje površine. Rth = (Ti – Te)/φ u kvadratnim metrima stepena Celzijusa po vatu a za blok R = Rth – 1/hi – 1/he, u kvadratnim metrima stepena Celzijusa po vatu.

O DIMNJACIMA

281

PRILOG C (normativan) Merenje koeficijenta trenja dimnjaka Merenje koeficijenta spojenih dimnjačkih cevi mora da se obavlja korišćenjem uređaja za merenje prikazanog na slici C.1.

Slika C.1. Uređaj za merenje hrapavosti. 1 – ventilator; 2 – uređaj za merenje; 3 – manometar za merenje pritiska; 4 – manometar za merenje statičkog pritiska; 5 – ispitna cev; 6 – ispitni dimnjak; 7 – ulazni deo cevi Postupak merenja: Vazduh se uvodi pomoću ventilatora kroz ispitnu dužinu u mernu cev koja je pričvršćena na njenom kraju. Pad statičkog pritiska na utvrđenoj dužini meri se sa tačnošću od 1 Pa. Brzina vazduha na ispitnoj dužini meri se pomoću merne mlaznice u jedinici zapremine, sa tačnošću od ±2,5 %. Koeficijent trenja se izračunava pomoću sledeće jednačine: ψ =

2 × Dh × Δ p ρ × w× L

gde je ψ – koeficijent trenja, Dh – hidraulički prečnik, u m; Δp – pad pritiska, u Pa; ρ – gustina vazduha, u kg/m3; w – brzina vazduha, u m/s. Srednja hrapavost unutrašnjeg zida može se dobiti korišćenjem sledeće jednačine:

282


⎛ 2,51 τ = −2 log ⎜ + ⎜ Re ψ 3, 71D ψ h ⎝

1

⎞ ⎟⎟ ⎠

gde je Dh – hidraulički prečnik, u m; τ – srednja vrednost hrapavosti unutrašnjeg zida, u m; Re – Rejnoldsov broj; ψ – koeficijent trenja dimnjaka. Za Rejnoldsove brojeve koji su manji od 2 300 uzima se koeficijent koji je jednak Rejnoldsovom koeficijentu za 2 300.

O DIMNJACIMA

283

PRILOG ZA (informativan) Tačke ovog evropskog standarda koje se odnose na odredbe evropske Direktive za građevinske proizvode ZA.1 Područje primene i odgovarajuće karakteristike Ovaj evropski standard izrađen je na osnovu mandata M/105, Dimnjaci, dimnjačke cevi i specifični proizvodi koji je dopuna mandatima M/117 i M/130 koje je CEN dobio od Evropske komisije i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu. Tačke ovog evropskog standarda, prikazane u ovom prilogu, ispunjavaju zahteve mandata datih Direktivom Evropske unije za građevinske proizvode (89/106/EEC). Usaglašenost sa ovim tačkama daje pretpostavku da su dimnjačke cevi i priključci koji su obuhvaćeni ovim evropskim standardom pogodni za predviđeno korišćenje; pozivanje na ovaj standard je podatak koji je sastavni deo znaka CE. Tabela ZA.1. Područje primene odgovarajuće tačke Građevinski proizvod: prave ili lučne glinene/keramičke dimnjačke cevi (uključujući dimnjačke cevi i priključke), sa ili bez kontrolnih otvora, kao što je to utvrđeno u tački 1 ovog standarda Predviđena namena: dimnjaci Karakteristike Tačke zahteva Propisani niNapomene performansi u ovom standardu voi i/ili klase Propustljivost na gas/cu- 9.3 Propustljivost na Nema Zadovoljava/ne zadovoljava u renje gas posle toplotnog odnosu na granične vrednosti ispitivanja Protočna otpornost 13.2 Protočna otpomost Nema Deklarisana srednja hrapavost (u metrima) Toplotna otpornost 14 Toplotna otpomost Nema Deklarisana vrednost toplotne otpornosti Otpornost prema požaru 9.3 Propustljivost na G Klasa otpornosti prema paljenju gas posle ispitivanja čađi (proizvodi koji nisu otportoplotnim šokom ni na paljenje čađi klsifikovani su sa O) Cvrstoća pri pritisku 8 Probno opterećenje Nema Deklarisano opterećenje u odnosu na granične vrednosti) Trajnost: kiselina 10 Otpomost prema Nema Kriterijum zadovoljava/ne zakiselinama dovoljava u odnosu na granične vrednosti Trajnost: habanje 12 Otpomost prema Nema Kriterijum zadovoljava/ne zahabanju dovoljava u odnosu na granične vrednosti Opasne supstance ZA.1 Napomene 1 i 2 Nema Kao što je navedeno u poslednjem pasusu i napomeni u ZA.3, posle primera

UPOZORENJE Drugi zahtevi i druge direktive Evropske unije koji ne utiču na predviđeno korišćenje mogu se primeniti za građevinske proizvode koji spadaju u područje primene ovog evropskog standarda. NAPOMENA 1 Kao dopuna specifičnim tačkama koje se odnose na opasne supstance koje ovaj evropski standard obuhvata, može biti i drugih zahteva koji se mogu primeniti na proizvode koji spadaju u ovo područje primene (npr. zbog izmena evropskog zakono-

284


davstva i nacionalnih zakona, propisa i administrativnih odredbi). Ti zahtevi treba takođe da budu usaglašeni sa odredbama Direktive Evropske unije za građevinske proizvode kad god i gde god se budu primenjivali. NAPOMENA 2 Informativna baza podataka o evropskim i nacionalnim odredbama koje se odnose na opasne supstance može se pogledati na veb sajtu Građevinarstvo na EUROPA (CREATE, pristup preko http://europa.eu.int/comm/enterprise/construction/internal/ hygiene.htm). Zahtev za određenu karakteristiku nije primenjiv u zemljama članicama u kojima ne postoje zakonski propisi za te karakteristike za predviđeno korišćenje proizvoda. U tom slučaju, proizvođači koji plasiraju svoje proizvode na tržište tih zemalja članica nisu obavezni da odrede ili deklarišu performansu svojih proizvoda za tu karakteristiku, pa se u podacima na znaku CE može koristiti opcija „Performansa nije određena“ (NPD).1 NPD opcija se ne može koristiti kada je karakteristika na graničnom nivou. ZA.2 Procedure za ocenjivanje usaglašenosti glinenih/keramičkih dimnjačkih cevi i priključaka ZA.2.1 Sistem ocenjivanja usaglašenosti Sistem ocenjivanja usaglašenosti za glinene/keramičke dimnjačke cevi prikazan u tabeli ZA.2, prema odluci Komisije 95/467/EC, i dopuni, kao što je to dato u Prilogu III mandata M/105 „Dimnjaci“, i dopuni, prikazan je u tabeli ZA.2 za prikazanu predviđenu namenu. Tabela ZA.2. Ocenjivanje usaglašenosti sistema Proizvod

Predviđena namena

Nivo ili klasa (Reakcija na požar)

Ocenjivanje usaglašenosti sistema Dimnjačke cevi (elementi i blokovi) Dimnjaci bilo koja 2+ Sistem 2+: Videti CPD Prilog lll.2.(ii), Prvu mogućnost, uključujući sertifikaciju fabričke kontrole proizvodnje od strane ovlašćenog tela na osnovu stalnog nadzora, ocenjivanja i odobravanja.

Ocenjivanje usaglašenosti proizvoda iz tabele ZA.1 mora da se zasniva na ocenjivanju usaglašenosti postupaka kao rezultata tačaka iz ovog evropskog standarda prikazanih u tabeli ZA.3. Tabela ZA.3. Zadaci za ocenjivanje usaglašenosti Zadaci Zadaci proizvođača

Zadaci notifikacionog tela

Sadržaj zadatka

Kontrola fabričke proizvodnje (FPC)

Parametri koji se odnose na sve karakteristike iz tabele ZA.1

Početno tipsko ispitivanje

Sve karakteristike iz tabele ZA.1

Sertifikacija FPC na osnovu

Parametri koji se odnose na sve karakteristike iz tabele ZA.1, a posebno na čvrstoću pri pritisku

Početno kontrolisanje fabrike i FPC Stalni nadzor, ocenjivanje i odobravanje FPC

Tačke koje se primenjuju 15.3 i Prilog A 15.1 i 15.2 15.3

15.2, 15.3 i Prilog A

1 Nacionalna fusnosta: Skraćenica na engleskom jeziku za “No performance determined”.

O DIMNJACIMA

285

ZA.2.2 Sertifikat EC i deklaracija o usaglašenosti Kada se ispune uslovi iz ovog priloga i kada notifikaciono telo izda dole navedeni sertifikat, proizvođač ili njegov predstavnik u EEA moraju da pripreme deklaraciju o usaglašenosti kojom se proizvođaču daje pravo na stavljanje znaka CE. Ova deklaracija mora da sadrži: – naziv i adresu proizvođača ili njegovog ovlašćenog predstavnika u EEA i mesto proizvodnje; – opis proizvoda (tip, identifikaciju, korišćenje...) i kopiju podataka koji prate znak CE; – odredbe sa kojima je proizvod usaglašen (Prilog ZA iz EN 1457:1999/A1:2002); – posebne uslove koji se odnose na korišćenje proizvoda (propise za korišćenje pod određenim uslovima i sl.); – broj pratećeg sertifikata o fabričkoj kontroli proizvodnje; – ime i status lica ovlašćenog da potpiše deklaraciju u ime proizvođača ili njegovog ovlašćenog predstavnika. Deklaraciju mora da prati sertifikat o fabričkoj kontroli proizvodnje koji je izdalo notifikaciono telo i mora da sadrži, pored gore navedenih podataka, sledeće: – naziv i adresu notifikacionog tela; – broj sertifikata o fabričkoj kontroli proizvodnje; – uslove i period punovažnosti sertifikata, kada je to primenjivo; – ime i status lica ovlašćenog da potpiše sertifikat. Gore navedena deklaracija mora biti predstavljena na zvaničnom jeziku ili jezicima zemlje članice u kojoj će se proizvod koristiti. ZA.3 Znak CE i stavljanje nalepnica Proizvođač ili njegov ovlašćeni predstavnik određen u okviru EU ili EFTA odgovoran je za stavljanje znaka CE. Simbol usaglašenosti CE koji se stavlja na proizvod mora da bude u skladu sa Direktivom 93/68/EC i zajedno sa identifikacionim brojem notifikacionog tela, kao i imenom ili identifikacionim znakom proizvođača i oznakom proizvoda, mora da se prikažu na najmanje 20 % dimnjačkih cevi ili priključaka kod svake pošiljke. Pored toga, znak CE mora da bude postavljen na ambalaži i/ili u pratećoj komercijalnoj dokumentaciji, zajedno sa sledećim podacima: – identifikacionim brojem notifikacionog tela; – nazivom ili identifikacionom oznakom proizvođača; – poslednja dva broja godine kada je izvršeno obeležavanje (kada je stavljen znak); – zvaničnom adresom proizvođača; – brojem sertifikata o kontroli fabričke proizvodnje; – pozivanjem na ovaj evropski standard; – opisom proizvoda: tipom proizvoda (npr. A1N2); – podacima o odgovarajućim važnim karakteristikama iz tabele ZA.1, izraženim kao; – vrednosti i, kada je to potrebno, deklarisani nivo za svaku važnu karakteristiku koja nije obuhvaćena oznakom, kao što je to naznačeno u „Napomenama“ u tabeli ZA.1; – opcija, „performansa nije određena“ (NPD), kada je to potrebno. Opcija „performansa nije određena“ (NPD) ne sme da se koristi kada je karakteristika na graničnom nivou. U suprotnom, NPD opcija može da se koristi kad god i gde god karakteristika za dato predviđeno korišćenje nije predmet propisanih zahteva u zemlji članici odredišta.

286


Na slikama ZA.1 i ZA.2 dati su primeri o podacima koji se daju na proizvodu, ambalaži i/ili pratećim dokumentima. Znak usaglašenosti CE sastoji se od simbola „CE“ datog u direktivi 93/68/EC Identifikacioni broj notifikacionog tela Naziv ili identifikacioni znak i zvanična adresa proizvođača Broj evropskog standarda i odgovarajuća oznaka u skladu sa tačkom 17

Slika ZA.1. Primer znaka CE na proizvodu Znak usaglašenosti CE sastoji se od simbola „CE“ datog u direktivi 93/68/EC Identifikacioni broj notifikacionog tela Poslednje dve cifre godine kada je stavljen znak CE Naziv ili identifikacioni znak i zvanična adresa proizvođača Broj FPC sertifikata Broj evropskog standarda Definicija proizvoda i odgovarajuća oznaka u skladu sa tačkom 17 Informacija o obaveznim karakteristikama (one koje nisu obuhvaćene oznakama) ili date granične vrednosti (videti tabelu ZA.1)

Slika ZA.2. Primer znaka CE sa podacima na pratećoj dokumentaciji Pored specifičnih podataka koji se odnose na gore prikazane opasne supstance, proizvod može da prati, kad god i gde god se to zahteva i u odgovarajućem obliku, dokumentacija sa spiskom svih onih zakonskih propisa za opasne supstance koji moraju da se ispune, zajedno sa svim drugim podacima koji se zahtevaju tim propisom. NAPOMENA Evropsko zakonodavstvo bez nacionalnih izuzeća ne treba pominjati.

O DIMNJACIMA

287

6.6. Pregled važnijih standarda i normi Oznaka standarda naSRPS EN 13063-2:2011

naSRPS EN 1856-1:2011 naSRPS EN 1857:2011 naSRPS EN 1858:2011 SRPS EN 1:2011 SRPS EN 12446:2007 SRPS EN 130631:2011 SRPS EN 130633:2011

SRPS EN 13069:2011 SRPS EN 130841:2011 SRPS EN 130842:2011 SRPS EN 130844:2011 SRPS EN 130845:2011 SRPS EN 130846:2011 SRPS EN 130847:2011

SRPS EN 130848:2011 SRPS EN 131415:2010

Naziv standarda stanje Jezik 05.09.2011 s Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim cevima – Deo 2: Zahtevi i metode ispitivanja pod vlažnim uslovima Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 1: s Proizvodi dimnjačkih sistema Dimnjaci – Komponente – Betonske dimnjačs ke cevi Dimnjaci – Komponente – Betonski dimnjački s blokovi Peći na ulja priključene na dimnjak sa gorionicie ma u kojima dolazi do isparavanja Dimnjaci – Komponente – Betonski elementi spos ljašnjeg zida Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glineno-kerae mičkim dimnjačkim cevima – Deo 1: Zahtevi i metode ispitivanja otpornosti prema paljenju čađi e Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glineno-keramičkim cevima – Deo 3:Zahtevi i metode ispitivanja za dimnjački sistem za dovod vazduha i odvođenje dimnih gasova Dimnjaci – Glineno-keramički spoljni zidovi za e dimnjačke sisteme – Zahtevi i metode ispitivanja Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 1: Opšti zahtevi e Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 2: Betonski dimnjaci Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidani dimnjački kanali – Projektovanje i izvođenje Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijali za dimnjačke cevi od blokova – Proizvođačke specifikacije Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 6: Čelične dimnjačke cevi – Projektovanje i izvođenje Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Proizvođačke specifikacije cilindričnih čeličnih prefabrikata za upotrebu u jednoslojnim čeličnim dimnjacima i čeličnim cevima Slobodnostojeći industrijski dimnjaci – Deo 8: Projektovanje i izvođenje jarbolske konstrukcije sa satelitskim komponentama Ventilacija u zgradama – Ispitivanje karakteristika komponenata/proizvoda za ventilaciju stambenih zgrada – Deo 5: Dimnjačke kape i krovni izlazni uređaji

Sta- Datum tus n 21.06. 2011.

n n n o o o

21.06. 2011. 21.06. 2011. 21.06. 2011. 28.06. 2011. 13.03. 2007. 29.07. 2011.

Br. str. 46

63 51 55 53 28 38

o

29.07. 2011.

28

o

29.07. 2011. 29.07. 2011. 29.07. 2011. 29.07. 2011. 29.07. 2011.

37

o

e

o

e

o

e

o

e

o

e

o

e

e

39 25 47 42

29.07. 2011. 29.07. 2011.

18

o

29.07. 2011.

14

o

30.06. 2010.

15

27

288

Oznaka standarda SRPS EN 132161:2011 SRPS EN 133841:2011

Naziv standarda stanje Jezik 05.09.2011 Dimnjaci – Metode ispitivanja za dimnjački sie stem – Deo 1: Opšte metode ispitivanja e Dimnjaci – Metode proračuna termodinamike i dinamike fluida – Deo 1: Dimnjaci za jedno ložište e SRPS EN 13384- Dimnjaci – Metode proračuna termodinamike i 2:2011 dinamike fluida – Deo 2: Dimnjaci koji služe za više ložišta e SRPS EN 13384- Dimnjaci – Metode proračuna termodinamike i 3:2011 dinamike fluida – Deo 3: Metode za razvoj dijagrama i tabela za dimnjake koji se koriste za jedno ložište SRPS EN Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za glines 13502:2005 ne/keramičke dimnjačke kape SRPS EN 14241- Dimnjaci – Elastomerne zaptivke i elastomerni e 1:2011 zaptivači – Zahtevi u pogledu materijala i metode ispitivanja – Deo 1: Zaptivke dimnjačkih cevi SRPS EN Dimnjaci – Metoda ispitivanja otpornosti prema e 14297:2011 zamrzavanju /odmrzavanju dimnjačkih proizvoda SRPS EN Dimnjaci – Opšti zahtevi s 1443:2005 SRPS EN Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa plastičnim dime 14471:2011 njačkim cevima – Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN Specifikacija za aparate na tečni naftni gas – Zae 14543:2009 grejači sa zastorom za grejanje terasa – Zagrejači za grejanje zračenjem bez priključka na dimnjak, koji se koriste na otvorenom prostoru ili dovoljno ventilisanom prostoru SRPS EN Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – s 1457:2005 Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN Nezavisni gasni aparati za grejanje prostora bez e 14829:2009 priključka na dimnjak sa nazivnim toplotnim opterećenjem koje ne prelazi 6 kW e SRPS EN 14989- Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metal1:2011 ne dimnjake i kanale za dovod vazduha nezavisno od vrste materijala za ložišta sa spoljnim dovodom vazduha – Deo 1: Vertikalne kape sa izvodima za vazduh i dim za uređaje tipa C6 e SRPS EN 14989- Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metal2:2011 ne dimnjake i kanale za dovod vazduha nezavisno od vrste materijala za ložišta sa spoljnim dovodom vazduha – Deo 2: Kanali za dovod vazduha i odvod dima za ložišta sa spoljnim dovodom vazduha SRPS EN 15287- Dimnjaci – Projektovanje, instalacija i puštanje u e 1:2011 rad dimnjaka – Deo 1: Dimnjaci za ložišta sa slobodnim dotokom vazduha iz prostorije


Sta- Datum tus o 29.07. 2011. o 29.07. 2011.

Br. str. 68 103

o

29.07. 2011.

72

o

29.07. 2011.

34

o

23.12. 2005. 29.07. 2011.

25

o

o o o o

o o

18

29.07. 2011. 02.11. 2005. 29.07. 2011. 20.05. 2009.

10

25.11. 2005. 20.05. 2009.

44

24 61 41

82

o

29.07. 2011.

64

o

29.07. 2011.

79

o

29.07. 2011.

79

O DIMNJACIMA

Oznaka Naziv standarda stanje Jezik standarda 05.09.2011 SRPS EN 15287- Dimnjaci – Projektovanje, instalacija i puštanje u e 2:2011 rad – Deo 2: Dimnjaci za ložišta sa spoljnim dotokom vazduha SRPS EN Dimnjaci – Glineno-keramički dimnjački blokoe 1806:2011 vi za jednoslojne dimnjake – Zahtevi i metode ispitivanja SRPS EN 1856- Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 1: s 1:2007 Proizvodi dimnjačkih sistema e SRPS EN 1856- Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 2:2011 2: Metalne dimnjačke cevi i priključne dimnjačke cevi SRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonske dimnjačs 1857:2005 ke cevi SRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonski dimnjački s 1858:2007 blokovi SRPS EN Dimnjaci – Metalni dimnjaci – Metode ispitivanja e 1859:2011 e SRPS EN Specifikacija aparata koji funkcionišu na teč449:2010 ni naftni gas – Aparati zagrejanje prostora u domaćinstvu bez priključka na dimnjak (uključujući aparate za grejanje sa difuzionim katalitičkim sagorevanjem) s SRPS Uređaji za dodatni vazduh za kućne dimnjake – M.E3.484:1992 Tehnički zahtevi SRPS Gasni aparati – Gasne peći sa priključkom na s M.E6.304:1994 dimnjak – Tehnički zahtevi i ispitivanja SRPS Projektovanje i građenje visokih industrijskih s U.C5.050:1987 dimnjaka od armiranog betona zamenjen sa SRPS EN 13084-1:2011 SRPS Zaštita od požara – Ispitivanje otpornosti dimnjas U.J1.170:1973 ka protiv požara zamenjen sa SRPS EN 130631:2011 SRPS Projektovanje i građenje industrijskih dimnjaka – s U.M2.014:1984 Kiselootporni kit za ozid kiselootporne obloge industrijskih dimnjaka – Tehnički uslovi SRPS Montažni troslojni dimnjak – Uslovi projektovas U.N4.010:1991 nja, izvođenja i ispitivanja zamenjen sa SRPS EN 13063-1:2011 SRPS Montažni troslojni dimnjak – Spoljni omotač – s U.N4.015:1991 Oblik, mere i ispitivanja SRPS Montažni troslojni dimnjak – Unutrašnja obloga – s U.N4.020:1991 Oblik, mere i ispitivanja SRPS Kućni dimnjaci – Uslovi ispitivanja na probnim s U.N4.025:1990 dimnjacima i kriterijumi procene SRPS Kućni dimnjaci – Uslovi za projektovanje i izvos U.N4.030:1992 đenje zamenjen sa SRPS EN 13384-1:2011

289

Sta- Datum tus o 29.07. 2011.

Br. str. 85

o

29.07. 2011.

60

o

23.02. 2007. 29.07. 2011.

53

o

o o o o

o o p

02.11. 2005. 13.03. 2007. 29.07. 2011. 27.08. 2010.

26.09. 1992. 10.07. 1994. 14.10. 1987.

43

40 45 46 53

17 50 15

p

01.08. 1973.

2

o

13.04. 1984.

3

p

22.09. 1991.

9

p

22.09. 1991. 22.09. 1991. 04.11. 1990. 02.08. 1992.

5

p o p

8 10 56

290


Oznaka standarda SRPS U.N4.045:1995

Naziv standarda stanje 05.09.2011 Industrijski dimnjaci – Proračun svetlog preseka dimnjaka – Definicije i osnovna pravila Zamenjen sa SRPS EN 13384-1:2011

SRPS U.J1.174:1995

Zaštita od požara u građevinarstvu – Ispitivanje otpornosti prema požaru klapni za ventilacione sisteme, otpornih prema požaru – Zahtevi, ispitivanje, obeležavanje Dimovodni sistemi – Uslovi za projektovanje i izvođenje zamenjen sa SRPS EN 13384-2:2011 Fazonski komadi za dimovodne prikljucke: cevi, cevna kolena i cevni lukovi od metala za odvod produkata sagorevanja Dimovodne cevi – Oblik i mere

s

o

18.01. 1995.

5

s

p

46

s

o

25.04. 1994. 03.08. 1992.

s

o

Dimovodna kolena – Oblik i mere

s

o

Ispitivanje korozije metala – Određivanje otpornosti austenitnog nerđajućeg čelika prema međukristalnoj koroziji metodom po Hjuu (Huey) Zamenjen sa SRPS EN ISO 3651-1:2011 Ispitivanje korozije metala – Određivanje otpornosti austenitnog nerđajućeg čelika prema međukristalnoj koroziji metodom po Monipeniju i Štrausu (Monypenny-Strauss) zamenjen sa SRPS EN ISO 3651-2:2011 Mehanička klapna za dimne gasove – Sigurnosnotehnički zahtevi i ispitivanja Generatori toplote za grejanje – Kotlovi za tečna i gasovita goriva sa ventilatorskim gorionikom – Konstrukcija i zahtevi kvaliteta

s

p

s

SRPS U.N4.035:1994 SRPS M.E3.522:1992 SRPS M.R4.030:1982 SRPS M.R4.031:1982 SRPS C.A5.061:1989

SRPS C.A5.062:1989

SRPS M.E3.482:1990 SRPS M.E6.120:1987

Jezik s

Sta- Datum tus p 22.11. 1995.

Br. str. 60

10

07.07. 1982. 07.07. 1982. 28.07. 1989.

3

p

28.07. 1989.

4

s

o

6

s

o

16.05. 1990. 03.09. 1987.

4 4

11

* Napomena Standardi se mogu nabaviti u Institutu za standardizaciju Srbije, Stevana Brakusa 2, 11030 Beograd, tel. (011) 7541–260, 7541–261; faks: (011) 7541–257 s – srpski e – engleski n – nacrt o – objavljen p – povučen

O DIMNJACIMA

291

Srpski standardi Nakon raspada Jugoslavije jugoslovenski standardi JUS preimenovani su u SRPS standarde, bez promene nomenklature i sadržaja. Približavanjem Srbije Evropskoj Uniji javila se potreba za ujednačavanjem zahteva kvaliteta i tehničkih karakteristika proizvoda što je osnovni uslov za izvoz na evropsko tržište. Zbog toga se pristupilo usvajanju evropskih standarda, najpre prevođenjem istih na srpski, a u poslednje vreme jednostavnim proglašavanjem originalnog evropskog standarda na engleskom jeziku za srpski standard, sa oznakom SRPS EN. U nastavku se daje pregled važećih i povučenih srpskih standarda za područje dimnjaka: Oznaka Naziv standarda stanje 05.09.2011 standarda Apstrakt: (Prema internet sajtu Instituta za standardizaciju Srbije, www.iss.rs ) SRPS EN Dimnjaci – Komponente – Betonski elementi spoljašnjeg zida 12446:2007 Ovim standardom utvrđuju se zahtevi u pogledu materijala, mera i performansi za fabrički izrađene betonske elemente spoljašnjih zidova dimnjaka, uključujući i priključke. Standard obuhvata elemente koji imaju najviše četiri kanala koji su namenjeni za ugradnju kombinacije dimnjačkih cevi i/ili ventilacionih kanala. Ovaj standard se odnosi na armirane elemente spoljašnjeg zida spratne visine. SRPS EN Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glineno-keramičkim dimnjačkim cevima 13063-1:2011 – Deo 1: Zahtevi i metode ispitivanja otpornosti prema paljenju čađi Ovim standardom se utvrđuju zahtevi i metode ispitivanja otpornosti na paljenje čađi za višeslojni sistem dimnjaka, u radu pod suvim uslovima, sa otpornošću na koroziju 3, sa negativnim pritiskom (videti SRPS EN 1443) u kojima se produkti sagorevanja odvode u atmosferu kroz glinene/ keramičke dimnjačke cevi. Obeležavanje i inspekcija su takođe obuhvaćeni ovim standardom. Ovaj standard se ne primenjuje na konstruktivno nezavisne (slobodnostojeće ili samonoseće) dimnjačke sisteme. Dimnjački sistem otporan na paljenje čađi ima sledeće elemente, gde je to odgovarajuće: – glinene/keramičke dimnjačke cevi; – sloj izolacije; – spoljne zidove; – malter za spajanje dimnjačkih cevi; – malter za spajanje spoljnih zidova; – kapu; – bazu dimnjaka; – obloge; – deo za otvaranje; – vrata za čišćenje i inspekciju; – distancer; – ojačanja. Dimnjak otporan na paljenje čađi sadrži kombinaciju kompatibilnih dimnjačkih komponenti, dobijenih ili navedenih iz istog proizvodnog izvora sa proizvođačkom odgovornošću za ceo dimnjak.

292


Oznaka Naziv standarda stanje 05.09.2011 standarda naSRPS EN Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glinenim/keramičkim cevima – Deo 2: 13063-2:2011 Zahtevi i metode ispitivanja pod vlažnim uslovima Ovim evropskim standardom utvrđuju se zahtevi i metode ispitivanja za višeslojni dimnjački sistem koji radi pod vlažnim uslovima (u daljem tekstu: „vlažni dimnjak“), pod pritiskom tipa N1, N2 ili P1 u skladu sa SRPS EN 1443 i radne temperature T600 ili niže u skladu sa SRPS EN 130631, u kojem su produkti sagorevanja poslati u atmosferu kroz glinene/keramičke dimnjačke cevi. Označavanje i kontrolisanje su takođe obuhvaćeni ovim dokumentom. Ovaj evropski standard se ne primenjuje kod konstrukciono nezavisnih (slobodno stojećih ili samonosećih) dimnjačkih sistema. Vlažni dimnjak može sadržati sledeće odgovarajuće komponente: — glinene/keramičke dimnjačke cevi; — izolacioni sloj; — spoljni zid; — kiselootporni malter za povezivanje dimnjačkih cevi ili elastomernih zaptivača; — malter za povezivanje spoljašnjeg zida; — kapu; — osnovu dimnjaka; — skupljač kondenzata; — otvor (odušak) za kondenzate; — plašt; — otvoreni deo; — vrata za čišćenje i kontrolu; — odstojnik; — ojačanje. Vlažni dimnjački sistem predviđa kombinaciju kompatibilnih dimnjačkih komponenti dobijenih ili određenih iz jednog izvora proizvodnje, sa proizvodnom odgovornošću za čitav dimnjački sistem. NAPOMENA Ovaj dokument ne obuhvata otpornost dimnjaka prema paljenju čađi. SRPS EN Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa glineno-keramičkim cevima – Deo 3: 13063-3:2011 Zahtevi i metode ispitivanja za dimnjački sistem za dovod vazduha i odvođenje dimnih gasova Ovim standardom se utvrđuju zahtevi i metode ispitivanja za dimnjački sistem za odvođenje suvog (označene sa D) i/ili vlažnog (označene sa W) vazduha/dima, uključujući kape kod kojih se produkti sagorevanja odvode u atmosferu kroz glinene/keramičke cevi, a vazduh za sagorevanje se dovodi do odgovarajućih ložišta kroz vazdušni kanal ili otvor. Ovim se takođe određuju zahtevi u pogledu obeležavanja, proizvođačkih uputstava, informacija o proizvodu i vrednovanja usaglašenosti. Ovaj standard se ne odnosi na konstruktivno nezavisne (slobodnostojeće ili samonoseće) dimnjake. Dimnjački sistem za dovod vazduha i odvođenje dimnih gasova se sastoji iz sledećih komponenti, u zavisnosti od mesta ugradnje: – glinenih/ keramičkih cevi; – sloja izolacije; – spoljašnjih zidova; – maltera za spajanje dimnjačkih cevi; – kiselootpornog maltera ili elastomernog gita za spajanje dimnjačkih cevi; – maltera za zidanje spoljašnjih zidova; – kape; – dimnjačke osnove; – otvora za izjednačenje pritiska; -vazdušnog kanala; – vazdušnog otvora; – obloga; – dela za otvaranje; – vrata za inspekciju i čišćenje; – odbojnika; – ojačanja. Dimnjački sistem za dovod vazduha i odvođenje dimnih gasova obuhvata kombinaciju kompatibilnih dimnjačkih komponenti koje je proizveo ili utvrdio jedan proizvođač, sa proizvođačkom odgovornošću za ceo dimnjak.

O DIMNJACIMA

Oznaka standarda SRPS EN 13069:2011

SRPS EN 13084-1:2011

SRPS EN 13084-2:2011

293

Naziv standarda stanje 05.09.2011 Dimnjaci – Glineno-keramički spoljni zidovi za dimnjačke sisteme – Zahtevi i metode ispitivanja Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi industrijski proizvedenih glinenih/keramičkih elemenata za spoljne zidove dimnjaka i onih koji se koriste u kombinaciji sa dimnjačkim cevima izrađenim na gradilištu. Standard se primenjuje na glinene/keramičke elemente za spoljne zidove sa punim zidovima ili zidovima sa vertikalnim šupljinama (videti tačku 1) kvadratnog, pravougaonog ili kružnog preseka. Zahtevi u pogledu ispitivanja, proizvodnje i kontrole su obuhvaćeni ovim standardom. Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 1: Opšti zahtevi Ovaj standard se bavi opštim zahtevima i osnovnim kriterijumima performansi za projektovanje i građenje svih tipova slobodnostojećih dimnjaka uključujući njihove dimovode. Dimnjak se takođe može smatrati slobodnostojećim ako je vođen ili bočno oslonjen ili ako stoji na drugoj konstrukciji. Dimnjaci u sklopu objekta trebaju biti posmatrani kao slobodnostojeći u skladu sa ovim standardom kada je najmanje jedan od sledećih kriterijuma ispunjen : – razmak između bočnih oslonaca je veći od 4m; – slobodnostojeća visina iznad najvišeg dela konstrukcije je viša od 3m; – slobodnostojeća visina iznad najvišeg dela konstrukcije za dimnjake sa četvorougaonim presekom je veća od 5 puta umnožene najmanje spoljašnje mere; horizontalno rastojanje između zgrade i spoljne površine dimnjaka je veće od 1m. Dimnjaci u sklopu slobodnostojećih jarbola se smatraju slobodnostojećim dimnjacima. Konstruktivni projekat slobodnostojećih dimnjaka uzima u obzir operativne uslove i druge radnje da verifikuje nosivost i stabilnost i sigurnost u korišćenju. Detaljni zahtevi koji se odnose na specijalizovane projekte su dati u standardima za betonske dimnjake, metalne dimnjake i dimnjačke cevi. NAPOMENA: U drugom delu serije standarda SRPS EN 13084 data su pravila gde se dimnjački proizvodi koji su u skladu sa SRPS EN 1443 ( i odgovarajućim standardima proizvoda) mogu koristiti kod slobodnostojećih dimnjaka. Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 2: Betonski dimnjaci Ovim standardom se utvrđuju posebni zahtevi i kriterijumi performansi za projektovanje i građenje betonskih dimnjaka livenih na licu mesta i za prefabrikovane betonske dimnjake. On utvrđuje zahteve za osiguranje mehaničke otpornosti i stabilnosti betonskih dimnjaka u skladu sa opštim zahtevima datim u SRPS EN 13084-1, baš kao što se kod dimnjaka vezanih za objekte primenjuje kriterijum dat u tački 1 SRPS EN 130841:2011. Ukoliko nije drugačije navedeno u sledećim rečenicama, primenjuje se osnovni standard za projektovanje betonskih konstrukcija SRPS EN 1992-1-1.

294


Oznaka Naziv standarda stanje 05.09.2011 standarda SRPS EN Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 4: Zidani dimnjački kanali – Projektova13084-4:2011 nje i izvođenje Ovim standardom se utvrđuju posebni zahtevi i kriterijumi performansi za projektovanje i gradnju postavki sistema zidanih blokova za slobodnostojeće industrijske dimnjake. Tekuća evropska praksa favorizuje sekcijske dimnjačke kanale i navodi ovog standarda su uglavnom posvećeni takvim rešenjima, ali su takođe velikim delom primenjivi na bazno oslonjene, nezavisne i stojeće dimnjačke kanale. Razlike u projektovanju i građenju dva poslednja tipa su obuhvaćene u Prilogu A. Ovim standardom se utvrđuju zahtevi za osiguranje mehaničke otpornosti i stabilnosti dimnjaka u skladu sa opštim zahtevima datim u SRPS EN 13084-1. Postavke sistema obuhvataju neke ili sve od sledećih delova: dimnjački kanal, uključujući otvor kanala; izolaciju; oslonac dimnjačkog kanala; prostor između dimnjačkog kanala i betonskog zaštitnog omotača. Proračuni toka gasova kojima se određuju veličine dimnjačkih cevi dati su u EN 13084-1. SRPS EN Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 5: Materijali za dimnjačke cevi od bloko13084-5:2011 va – Proizvođačke specifikacije Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi i metode ispitivanja za glinene/keramičke blokove i fabrički proizvedene maltere koji se koriste za izgradnju kanala blokovima kod slobodnostojećih industrijskih dimnjaka. Konstruktivni projekat dimnjaka zidanih blokovima je preciziran u SRPS EN 3084-4. Zahtev u pogledu obeležavanja blokova i maltera obuhvaćen je ovim standardom. Ovim standardom je obezbeđeno i vrednovanje usaglašenosti za materijale za dimnjake zidane blokovima. SRPS EN Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 6: Čelične dimnjačke cevi – Projektova13084-6:2011 nje i izvođenje Ovaj standard se bavi posebnim zahtevima i kriterijumima performansi za projektovanje i postavljanje sistema izrađenih od čelika za slobodnostojeće dimnjake. On utvrđuje zahteve za cilindrične čelične dimnjačke cevi kao što je navedeno u SRPS EN 13084-1. Ovim standardom je obuhvaćeno projektovanje tri osnovna tipa dimnjačkih cevi lociranih u nosećoj konstrukciji: a) dimnjačka cev oslonjena u bazi; b) dimnjačka cev oslonjena na dve tačke po visini; c) dimnjačka cev okačena o vrhu. Dodatno ovaj standard se primenjuje na jednoslojne dimnjake čija površina je u kontaktu sa dimnim gasovima. Dimnjačke cevi sastavljene iz prefabrikovanih metalnih cevi u skladu sa SRPS EN 1856-1 i SRPS EN 1856-2 se instaliraju kao dimnjačke cevi oslonjene u bazi sa dodatnim osloncima i vođicama kako je definisano ovim standardom.

O DIMNJACIMA

295

Oznaka Naziv standarda stanje 05.09.2011 standarda SRPS EN Slobodnostojeći dimnjaci – Deo 7: Proizvođačke specifikacije cilindrič13084-7:2011 nih čeličnih prefabrikata za upotrebu u jednoslojnim čeličnim dimnjacima i čeličnim cevima Ovaj standard je standard proizvoda kojim se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi cilindričnih čeličnih prefabrikata koji se koriste kod jednoslojnih čeličnih dimnjaka i čeličnih cevi kod slobodnostojećih dimnjaka koje se koriste za vođenje dimnih gasova od ložišta do spoljne atmosfere. Njime se takođe utvrđuju zahtevi za izolaciju i obloge koji su deo jednoslojnih čeličnih dimnjačkih sistema i cevi, čime se omogućava vrednovanje usaglašenosti čeličnih dimnjaka / cevi prema ovom standardom. Bitno je da čelični dimnjaci / čelični proizvodi za dimnjake proizvedeni u skladu sa ovim standardom odgovaraju zahtevima datim u EN 13074-1 i ENV 1993-3-3. SRPS EN Slobodnostojeći industrijski dimnjaci – Deo 8: Projektovanje i izvođenje 13084-8:2011 jarbolske konstrukcije sa satelitskim komponentama Ovaj standard opisuje metod utvrđivanja kriterijuma za projektovanje i način instalacije slobodnostojećeg jarbola sa satelitskim cevima, korišćenjem zavarenih cevi u skladu sa SRPS EN 13084-7 ili korišćenjem prefabrikovanih metalnih dimnjačkih elemenata u skladu sa tabelom D.1 iz SRPS EN 1856-1:2011. SRPS EN Ventilacija u zgradama – Ispitivanje karakteristika komponenata/proizvo13141-5:2010 da za ventilaciju stambenih zgrada – Deo 5: Dimnjačke kape i krovni izlazni uređaji Ovaj dokument utvrđuje metode za merenje aerodinamičkih i akustičkih karakteristika krovnih kapa (na vrhu dimnjaka) i krovnih otvora za vazduh za upotrebu i kod prirodne i kod mehaničke ventilacije. SRPS EN Dimnjaci – Metode ispitivanja za dimnjački sistem – Deo 1: Opšte meto13216-1:2011 de ispitivanja Ovim standardom se utvrđuju opšte metode ispitivanja za dimnjačke sisteme, nezavisno od vrste materijala. SRPS EN Dimnjaci – Metode proračuna termodinamike i dinamike fluida – Deo 1: 13384-1:2011 Dimnjaci za jedno ložište Ovaj standard utvrđuje metode proračuna karakteristika dimnjaka u pogledu termodinamike i dinamike fluida. Ovaj standard se bavi dimnjacima sa negativnim ili pozitivnim pritiskom pod vlažnim ili suvim uslovima korišćenja odgovarajućim za ložišta na gorivo za koje je potrebno poznavanje karakteristika dimnih gasova radi proračuna. Goriva koja su eksplicitno obuhvaćena ovim standardom su: tečni naftni gas, proizvedeni gas (gradski gas), lož-ulje i ostatna goriva, čvrsta mineralna goriva (prirodna ili fabrikovana), drvo.

296


Oznaka Naziv standarda stanje 05.09.2011 standarda SRPS EN Dimnjaci – Metode proračuna termodinamike i dinamike fluida – Deo 2: 13384-2:2011 Dimnjaci koji služe za više ložišta Ovaj standard utvrđuje metode proračuna karakteristika termodinamike i dinamike fluida kod dimnjaka koji služe za više od jednog ložišta. Ovaj deo standarda SRPS EN 13384 obuhvata oba slučaja, (1) gde je dimnjak priključen sa više od jedne priključne cevi od individualnog ili nekoliko ložišta u više-priključnom nizu ili (2) gde je dimnjak priključen sa jednim individualnim dimnjačkim priključkom koji povezuje više od jednog ložišta u kaskadnom nizu. Slučaj više-priključnog kaskadnog niza je obuhvaćen u slučaju (1). Ovaj deo EN 13384 se bavi dimnjacima u uslovima negativnog pritiska (kod kojih može biti stanje pozitivnog pritiska u priključnim cevima) i sa dimnjacima koji rade pod uslovima pozitivnog pritiska, i odgovara dimnjacima koji služe ložištima na tečna, gasna i čvrsta goriva. Ovaj deo SRPS EN 13384 se ne primenjuje na: – dimnjake sa različitom toplotnom otpornošću ili različitim presecima u različitim dimnjačkim segmentima. Ovaj deo se ne primenjuje na: – proračun dobitka energije; -dimnjake sa otvorenim ložištima, na primer dimnjaci za otvorenu vatru ili dimnjački priključci koji su planirani da rade otvoreni prema prostoriji; – dimnjake koji služe mešavini uređaja za prinudno sušenje uz pomoć ventilatora ili uređaja za prirodno sušenje. Uređaji za prinudno sušenje uz pomoć ventilatora sa odvajačem između ventilatora i dimnjaka se smatraju uređajem za prirodno sušenje; – dimnjake sa više priključaka sa više od 5 spratova. (Ovo se ne odnosi na dimnjake sa balansiranim dimom); – dimnjake koji služe uređajima za grejanje sa otvorenim dotokom vazduha kroz ventilacione otvore ili vazdušne kanale, koji nisu instalisani na istom mestu snabdevanja vazduhom (npr. ista strana zgrade). Kod dimnjaka sa pozitivnim pritiskom ovaj deo se primenjuje samo ako neko ložište koje je van funkcije može biti pozitivno izolovano radi sprečavanja povratnog toka dimnog gasa. SRPS EN Dimnjaci – Metode proračuna termodinamike i dinamike fluida – Deo 3: 13384-3:2011 Metode za razvoj dijagrama i tabela za dimnjake koji se koriste za jedno ložište Ovaj standard daje uputstva za razvoj dijagrama i tabela koje se mogu koristiti da pojednostave određivanje performansi dimnjaka koji služe za jedno ložište u skladu sa SRPS EN 13384-1. Dijagrami i tabele se mogu razviti radi pomoći prilikom projektovanja konfiguracije dimnjaka koja je odgovarajuća za željenu primenu, bez preduzimanja čitavog proračuna iz SRPS EN 13384-1. Ovaj standard ne obezbeđuje same dijagrame i/ili tabele za korišćenje u projektovanju dimnjaka; on samo obezbeđuje metodu za kreiranje ovih dijagrama i tabela.

O DIMNJACIMA


297

Naziv standarda stanje 05.09.2011

Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za glinene/keramičke dimnjačke kape Ovim standardom utvrđuju se zahtevi i metode ispitivanja za glinene/keramičke dimnjačke kape punih zidova koje se koriste za prenos proizvoda sagorevanja iz dimnjačkog kanala u atmosferu sa negativnim pritiskom. On obuhvata kape koje se koriste za kućne i industrijske dimnjake koji nisu konstruktivno nezavisni (slobodno stojeći). Ovim standardom utvrđuju se zahtevi performansi za fabrički izrađene kape. Obeležavanje i kontrolisanje je takođe obuhvaćeno ovim standardom. SRPS EN Dimnjaci – Elastomerne zaptivke i elastomerni zaptivači – Zahtevi u po14241-1:2011 gledu materijala i metode ispitivanja – Deo 1: Zaptivke dimnjačkih cevi Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu materijala i metoda ispitivanja za prefabrikovane elastomerne zaptivke koje se koriste kod dimnjačkih cevi. On takođe utvrđuje zahteve u pogledu vrednovanja usaglašenosti. Ove zaptivke su komponente u dimovodima od različitih materijala kao što su metal, plastika, glina, beton itd. Zahtevi u pogledu performansi elastomernih zaptivki kod dimovoda su obuhvaćeni odgovarajućim standardima proizvoda. U standardima proizvoda, dimnjački proizvodi, uključujući i zaptivke su ispitani pod uslovima korišćenja (npr. temperature, pritiska, mehaničkog opterećenja, dimnog gasa, kondenzata) do odgovarajućih svojstava kao što su curenja i deformacije. Ovaj standard obuhvata zaptivke koje se mogu koristiti i pod suvim i pod vlažnim uslovima. Zato se zaptivke za upotrebu ispituju pod vlažnim uslovima. Ovaj standard ne sadrži sve neohodne zahteve za dimnjake pod sledećom klasifikacijom: – otpornost na koroziju klasa 2 (kada je u pitanju prirodno drvo); – otpornost na koroziju klasa 3. SRPS EN Dimnjaci – Metoda ispitivanja otpornosti prema zamrzavanju /odmrzava14297:2011 nju dimnjačkih proizvoda Ovim standardom se utvrđuju opšti metodi ispitivanja za dimnjačke proizvode za njihovu otpornost prema zamrzavanju– odmrzavanju. SRPS EN Dimnjaci – Opšti zahtevi 1443:2005 Ovim standardom utvrđuju se opšti zahtevi, osnovni kriterijumi za performanse i granične vrednosti za dimnjake (uključujući priključne dimnjačke cevi i njihove spojeve) koji se koriste za prenos proizvoda sagorevanja od uređaja za zagrevanje do spoljne atmosfere. Namenjen je za korišćenje kao referentni standard za dimnjake, dimnjačke kanale i specifične proizvode (elemente, pribor i dimnjačke kape) koji se koriste za izgradnju dimnjaka. Ovim standardom se takođe utvrđuju minimalni zahtevi za obeležavanje i ocenjivanje usaglašenosti.

298



Naziv standarda stanje 05.09.2011

Dimnjaci – Dimnjački sistemi sa plastičnim dimnjačkim cevima – Zahtevi i metode ispitivanja Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi i metode ispitivanja za dimnjačke sisteme sa plastičnim dimnjačkim cevima koji se koriste za vođenje produkata sagorevanja iz ložišta u spoljnu atmosferu u suvim i vlažnim uslovima. Ovim se takođe utvrđuju zahtevi u pogledu označavanja, proizvođačkih uputstava i vrednovanja usaglašenosti. Ovim standardom se opisuju dimnjačke komponente od kojih dimnjački sistem može biti sastavljen. Ovaj standard se ne primenjuje na dimnjake sa protivpožarnom otpornošću klase G. On se takođe ne primenjuje na dimnjake sledeće klasifikacije: -otpornost na koroziju klase 2 (imajući u vidu prirodno drvo); -otpornost na koroziju klase 3; -pritisak klase N2. Ovaj standard se primenjuje na dimnjake izvedene tako da se nikakav koncentrat kondenzata ne može pojaviti npr. sa minimalnim nagibom od 3 ° prema horizontali. Ovaj standard se samo primenjuje na sisteme dimnjaka sa dimnjačkim cevima presvučenim plastikom. Ovaj standard se ne primenjuje na konstruktivno nezavisne (slobodnostojeće ili samonoseće) dimnjake. SRPS EN Dimnjaci – Glinene/keramičke dimnjačke cevi – Zahtevi i metode ispiti1457:2005 vanja Ovaj standard predstavlja standard za dimnjačke cevi od gline/keramike sa čvrstim zidovima ili zidovima sa vertikalnim otvorima koji se koriste u izradi dimnjaka i dimnjačkih cevi, a namenjeni su za prenos proizvoda sagorevanja iz ognjišta ili uređaja za zagrevanje u atmosferu, pri negativnom ili pozitivnom pritisku. On obuhvata dimnjačke cevi koje se koriste za industrijske dimnjake u domaćinstvu koje nisu strukturalno nezavisne (slobodno stojeće). SRPS EN Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metalne dimnjake i kanale za 14989-1:2011 dovod vazduha nezavisno od vrste materijala za ložišta sa spoljnim dovodom vazduha – Deo 1: Vertikalne kape sa izvodima za vazduh i dim za uređaje tipa C6 Ovim standardom se utvrđuju zahtevi i metode ispitivanja za kape sa pozitivnim pritiskom vazduha /dima sa metalnim dimnjačkim cevima za C62– i C63– tip gasnih uređaja, koji vode vazduh za sagorevanje, i produkte sagorevanja iz uređaja do spoljašnje atmosfere. On takođe utvrđuje zahteve za obeležavanje, proizvođačke specifikacije i vrednovanje usaglašenosti. Napomena: Klasifikacija gasnih uređaja je data prema CEN/ TR 1749.

O DIMNJACIMA

299

Oznaka Naziv standarda stanje 05.09.2011 standarda SRPS EN Dimnjaci – Zahtevi i metode ispitivanja za metalne dimnjake i kanale za 14989-2:2011 dovod vazduha nezavisno od vrste materijala za ložišta sa spoljnim dovodom vazduha – Deo 2: Kanali za dovod vazduha i odvod dima za ložišta sa spoljnim dovodom vazduha Ovaj standard utvrđuje zahteve i metode ispitivanja za metalne dimnjačke kanale i kanale za dovod vazduha, nezavisno od vrste materijala, za uređaje za loženje sa spoljnim dovodom vazduha. Ovim se takođe utvrđuju zahtevi u pogledu obeležavanja, proizvođačkih uputstava, informacija o proizvodu i vrednovanja usaglašenosti. Napomena 1: Preporuke za potrebne dimenzije proizvoda su date u informativnom Aneksu A. Napomena 2: Ovim standardom su utvrđeni samo uopšteni zahtevi za elastomerne i plastične komponente. Elastomerni i plastični proizvodi koji se koriste u dimnjačkim sistemima su obuhvaćeni posebnim standardima npr. SRPS EN 14241-1 i SRPS EN 14471. SRPS EN Dimnjaci – Projektovanje, instalacija i puštanje u rad dimnjaka – Deo 1: 15287-1:2011 Dimnjaci za ložišta sa slobodnim dotokom vazduha iz prostorije Ovaj standard opisuje metodu utvrđivanja proračuna, kriterijuma za instalaciju dimnjačkih sistema, izgradnju dimnjaka po porudžbini, i obnavljanje postojećih dimnjaka. On takođe daje informacije o puštanju u rad dimnjaka. Ovaj standard se takođe bavi i priključnim dimnjačkim cevima. Ovaj standard se ne primenjuje na slobodnostojeće dimnjake obuhvaćene standardom SRPS EN 13084-1. Ovaj standard isključuje dimnjake označene sa H (dimnjaci sa visokim pozitivnim pritiskom) i dimnjake za ložišta sa spoljnim dotokom vazduha. Kod upotrebe ovog standarda termin instalacija podrazumeva i izgradnju. SRPS EN Dimnjaci – Projektovanje, instalacija i puštanje u rad – Deo 2: Dimnjaci 15287-2:2011 za ložišta sa spoljnim dotokom vazduha Ovim standardom se opisuje metoda utvrđivanja proračuna, kriterijuma za instalaciju dimnjačkih sistema, izgradnju dimnjaka po porudžbini, i obnavljanje postojećih dimnjaka. On takođe daje informacije o puštanju u rad dimnjaka. Ovaj standard se takođe bavi i priključnim dimnjačkim cevima. Ovaj standard se ne primenjuje na slobodnostojeće dimnjake obuhvaćene standardom SRPS EN 13084-1. Ovaj standard isključuje dimnjake označene sa H (dimnjaci sa visokim pozitivnim pritiskom) i dimnjake za ložišta sa spoljnim dotokom vazduha. Kod upotrebe ovog standarda termin instalacija podrazumeva i izgradnju.

300


naSRPS EN 1856-1:2011

SRPS EN 1856-2:2011


Naziv standarda stanje 05.09.2011 Dimnjaci – Glineno-keramički dimnjački blokovi za jednoslojne dimnjake – Zahtevi i metode ispitivanja Ovaj standard određuje zahteve za glinene/keramičke dimnjačke blokove sa punim zidovima ili zidovima sa vertikalnim šupljinama, uključujući vezane i nevezane blokove i njihove spojne elemente. Nevezani dimnjački blokovi koji imaju izolaciju u vertikalnim šupljinama ili blokovi koji su spojeni sa spoljnim zidovima takođe su obuhvaćeni ovim standardom. Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi za fabrički pravljene dimnjačke blokove. Kada su instalisani, oni formiraju deo višeslojnih dimnjaka ili čitavog dimnjaka koji služi za odvođenje produkata sagorevanja iz ložišta u amosferu. Ovaj standard uključuje komponente koje se koriste kod kućnih i industrijskih dimnjaka koji nisu konstruktivno nezavisni (slobodnostojeći). Ispitivanje, obeležavanje i inspekcija elemenata su uključeni u ovaj standard. NAPOMENA 1: Dimnjački blokovi koji su obuhvaćeni ovim standardom se proizvode u tri oblika: a) sa jednim dimovodnim kanalom; b) sa više dimovodnih kanala; c) sa kombinacijom dimnog/ventilacionog kanala. NAPOMENA 2: Dimnjački blokovi mogu imati dimovodne kanale koji su ili kružnog, kvadratnog ili pravougaonog preseka. Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 1: Proizvodi dimnjačkih sistema Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi za jednoslojne i višeslojne proizvode dimnjačkih sistema sa metalnim cevima (dimnjačke sekcije, dimnjački priključci i kape, uključujući oslonce), nazivnog prečnika do 1 200 mm, koji se koriste za odvod proizvoda sagorevanja iz uređaja u atmosferu. Standard takođe utvrđuje zahteve u pogledu obeležavanja, uputstva proizvođača, informacije o proizvodu i vrednovanje usaglašenosti. Metalne cevi i metalne priključne dimnjačke cevi koje nisu obuhvaćene ovim standardom date su u SRPS EN 1856-2:2011. Ovaj standard se ne primenjuje na konstrukciono nezavisne (slobodnostojeće ili samonoseće) dimnjake. Dimnjaci – Zahtevi za metalne dimnjake – Deo 2: Metalne dimnjačke cevi i priključne dimnjačke cevi Ovim standardom se utvrđuju zahtevi u pogledu performansi za krute ili fleksibilne metalne dimnjačke cevi, krute metalne priključne cevi i njihove spojne elemente koji se koriste za odvod proizvoda sagorevanja iz uređaja za loženje u atmosferu (uključujući i njihove oslonce). Emajlirane priključne cevi su takođe obuhvaćene ovim standardom. Krute dimnjačke cevi se mogu koristiti kao dimnjačke cevi za obnavljanje ili preradu postojećih dimnjaka i kao dimnjačke cevi uobičajeno građenih dimnjaka. Fleksibilne metalne dimnjačke cevi opisane u ovom dokumentu su isključivo za obnavljanje i preradu postojećih dimnjaka. Fleksibilne priključne dimnjačke cevi i fleksibilni proizvodi sa mogućnošću produžavanja predviđeni da se sabiju ili produže po dužini nisu obuhvaćeni ovim dokumentom. Ovaj dokument takođe utvrđuje zahteve u pogledu obeležavanja, proizvođačkih uputstava, informacija o proizvodu i vrednovanja usaglašenosti. Proizvodi za jednoslojni i višeslojni sistem dimnjaka su obuhvaćeni standardom SRPS EN 1856-1.

O DIMNJACIMA

Oznaka standarda naSRPS EN 1857:2011

naSRPS EN 1858:2011

SRPS EN 1859:2011

301

Naziv standarda stanje 05.09.2011 Dimnjaci – Komponente – Betonske dimnjačke cevi Ovim evropskim standardom utvrđuju se zahtevi u pogledu materijala, mera i performansi, uključujući metode ispitivanja za fabrički proizvedene betonske dimnjačke cevi i priključke za izgradnju višeslojnih dimnjaka. Ovaj standard se takođe odnosi i na dimnjačke cevi spratne visine i armirane dimnjačke cevi. NAPOMENA 1: Svako pozivanje na termin „dimnjačka cev“ podrazumeva i dimnjačke cevi i njihove priključke, osim ako nije drugačije naznačeno. NAPOMENA 2: Klase pritiska i klase korozije utvrđene su u SRPS EN 1443. Dimnjaci – Komponente – Betonski dimnjački blokovi Ovim evropskim standardom utvrđuju se zahtevi u pogledu materijala, mera i performansi za prefabrikovane betonske dimnjačke blokove koji se koriste u dimnjačkim sistemima onako kako je to utvrđeno u tački 3. Dimnjački blokovi mogu biti proizvedeni kao jednoslojni ili višeslojni. Standard se ne primenjuje na blokove sa povratnom ventilacijom. Ovaj standard ne obuhvata proizvode označene sa (W), vlažne u sadejstvu sa korozijom klase 3. Standardom se utvrđuje tip bloka koji je po merama usklađen sa visinom elementa za zidanje sa spojnicom koji se naziva tip B (vezni blok). Ovaj standard se takođe primenjuje na spratno visoke i dimnjačke blokove sa ojačanjima za rukovanje. NAPOMENA: Svako pozivanje na termin dimnjački blokovi odnosi se i na dimnjačke blokove i na njihove priključke, osim kada je drugačije naznačeno. Dimnjaci – Metalni dimnjaci – Metode ispitivanja

Ovim standardom se utvrđuju metode ispitivanja za metalne dimnjačke proizvode. SRPS EN ISO Određivanje otpornosti nerđajućih čelika prema međukristalnoj koroziji – 3651-1:2011 Deo 1: Austenitni i feritno-austenitni (dupleks) nerđajući čelici – Ispitivanje merenjem gubitka mase u azotnoj kiselini (ispitivanje po Hjuu) Ovim delom standarda specificira se metoda za određivanje otpornosti prema međukristalnoj koroziji austenitnih i feritno-austenitnih (dupleks) nerđajućih čelika u sredini koja sadrži azotnu kiselinu, merenjem gubitka mase (ispitivanje po Hjuu). Ona takođe utvrđuje cilj koji može biti označen za ispitivanje. Metoda je primenljiva samo na austenitne i feritno-austenitne (dupleks) nerđajuće čelike isporučene u obliku valjanih ili kovanih proizvoda, cevi i livenih proizvoda, i namenjena je za upotrebu u veoma oksidacionoj atmosferi (na primer, relativno koncentrisana azotna kiselina). U principu, ispitivanje po Hjuu ne treba da se koristi za vrste čelika koje sadrže molibden, osim ako se koristi material којi је ispitan za upotrebu u azotnoj kiselini.

302


Oznaka Naziv standarda stanje 05.09.2011 standarda SRPS EN ISO Određivanje otpornosti nerđajućih čelika prema međukristalnoj koroziji3651-2:2011 Deo 2:Feritni,austenitni i feritno-austenitni (dupleks) nerđajući čelici-Ispitivanje korozije u sredini koja sadrži sumpornu kiselinu Ovim delom standarda specificira se metoda za određivanje otpornosti prema međukristalnoj koroziji feritnih, austenitnih i feritno-austenitnih (dupleks) nerđajućih čelika u sredini koja sadrži sumpornu kiselinu.Ona takođe utvrđuje ciljeve koji mogu biti označeni za ispitivanje.Metode se mogu primeniti na nerđajuće čelike isporučene u obliku odlivaka, valjanih ili kovanih proizvoda i cevi i namenjeni su za upotrebu u blago oksidaciono kiseloj sredini (na primer, sumporna kiselina, fosforna kiselina).Osim ako je navedeno u standardu za proizvod, metoda koja se koristi, A, B ili C, mora biti predmet dogovora između zainteresovanih strana. SRPS EN Bezbednost mašina – Temperatura dodirljivih površina – Ergonomski 563:1997 podaci za određivanje graničnih vrednosti temperatura vrućih površina (identičan sa EN 563:1994) *) Utvrđuju se granični uslovi kod kojih dodir kože sa vrućom površinom dovodi do stvaranja opekotina. SRPS EN ISO Ergonomija toplotne sredine – Metoda za ocenu odgovora čoveka na kon13732-1:2010 takt sa površinom – Deo 1: Vruće površine Ovaj deo standarda utvrđuje granične vrednosti temperature za opekotine koje se pojavljuju onda kada je ljudska koža u kontaktu sa vrućom čvrstom površinom. Takođe opisuje metode za ocenu rizika od opekotina ako ljudi dodirnu vruću površinu nezaštićenom kožom. SRPS EN ISO Ergonomija toplotne sredine – Metoda za ocenu odgovora čoveka na kon13732-3:2010 takt sa površinom – Deo 3: Hladne površine Ovaj standard opisuje metode za ocenu rizika od povreda izazvanih hladnoćom i od drugih nepoželjnih efekata onda kada hladnu površinu dodirnemo kožom gole šake/prsta. Ovaj standard daje ergonomske podatke za utvrđivanje graničnih vrednosti temperature za hladne čvrste površine. Utvrđene vrednosti se mogu koristiti za razvoj posebnih standarda, onih kod kojih se zahtevaju granične vrednosti temperatura površina. Stari, još uvek važeći SRPS (preimenovani JUS standardi) SRPS Uređaji za dodatni vazduh za kućne dimnjake – Tehnički zahtevi M.E3.484: 1992 Utvrđuju se tehnički zahtevi za uređaje za dodatni vazduh, za kućne dimnjake sa i bez pomoćnog pogona, koji se ugrađuju u ložišta, fazonske komade za dimovodne priključke ili u ozide dimnjaka, na koje se priključuju regulisana ložišta, prema standardu srps jus u.N4.030**), Nazivne toplotne snage do 350 kW. Ovaj standard se ne primenjuje za uređaje za dodatni vazduh sa pomoćnim pogonom i kombinovane uređaje za dodatni vazduh za ložišta u kojima se koristi čvrsto gorivo, kao i za uređaje za dodatni vazduh za ložišta sa zajedničkim dimnjakom.

O DIMNJACIMA

Oznaka standarda SRPS U.M2.014: 1984

SRPS U.N4.025: 1990

SRPS M.E3.522: 1992

SRPS M.R4.030: 1982

SRPS M.R4.031: 1982

SRPS M.E3.482: 1990

303

Naziv standarda stanje 05.09.2011 Projektovanje i građenje industrijskih dimnjaka – Kiselootporni kit za ozid kiselootporne obloge industrijskih dimnjaka – Tehnički uslovi Utvrđuju se osnovne osobine kiselootpornog kita za ozid kiselootporne obloge industrijskih dimnjaka i tehnički uslovi za njegovu primenu. Pod kiselootpornim kitom podrazumeva se silikatni malter izrađen vezivnim sredstvom na bazi tečnog kalijumovog ili natrijumovog silikata. Kućni dimnjaci – Uslovi ispitivanja na probnim dimnjacima i kriterijumi procene Utvrđuju se uslovi ispitivanja, toplotne izolacije i mehaničke čvrstoće kućnih dimnjaka sa prirodnom promajom. Fazonski komadi za dimovodne priključke: cevi, cevna kolena i cevni lukovi od metala za odvod produkata sagorevanja Standard obrađuje fazonske komade za dimovodne priključke i njime se vrši unificiranje mera cevi, cevnih kolena i cevnih lukova, radi osiguranja zamenljivosti. Dimovodne cevi – Oblik i mere Utvrđuju se, za dimovodne cevi, čelične crne i emajlirane, za odvod dimnih gasova, oblik, mere, dozvoljena odstupanja i označavanje. Dimovodna kolena – Oblik i mere

Utvrđuju se, za crna i emajlirana dimovodna kolena, oblik, mere, dozvoljena odstupanja i označavanje. Mehanička klapna za dimne gasove – Sigurnosno-tehnički zahtevi i ispitivanja Utvrđuju se sigurnosno tehnički zahtevi, ispitivanja i označavanje klapni za dimne gasove tečnih i gasovitih goriva, koje se pokreću nekom pomoćnom energijom. Služe kao uređaji za zatvaranje ili otvaranje puta dimnih gasova i ugrađuju se u spojne komade ložišta, pri čemu ložište može biti sa ili bez ventilatora.

*) U državama Evropske Unije je standard EN 563 povučen nakon proglašenja serije standarda EN ISO 13732 (-1 i -3), pa treba očekivati i kod nas uskoro njegovo povlačenje. **) Pošto je standard SRPS U.N4.030 povučen nakon proglašenja standarda SRPS EN 13384-1:2011, treba u apstraktu izvršiti odgovarajuću korekciju.

304


Važeći standardi koji se ne odnose direktno na dimnjake, ali mogu biti od koristi u radu sa dimnjacima: SRPS EN 1:2011 Peći na ulja priključene na dimnjak sa gorionicima u kojima dolazi do isparavanja Ovaj standard se primenjuje na peći na ulja sa jednim ili više gorionika u kojima dolazi do isparavanja, a koriste se za individualno grejanje u domaćinstvu i imaju regulator promaje ili graničnik vazduha za sagorevanje, kao što je definisano u 3.13, i nazivni grejni kapacitet koji nije veći od 15 kW. SRPS EN 14543:2009 Specifikacija za aparate na tečni naftni gas – Zagrejači sa zastorom za grejanje terasa – Zagrejači za grejanje zračenjem bez priključka na dimnjak, koji se koriste na otvorenom prostoru ili dovoljno ventilisanom prostoru Ovim standardom se definišu zahtevi za projektovanje, bezbednost i obeležavanje aparata za grejanje zračenjem bez priključka na dimnjak, koji se koriste na otvorenom prostoru ili dovoljno ventilisanom prostoru. SRPS EN 14829:2009 Nezavisni gasni aparati za grejanje prostora bez priključka na dimnjak sa nazivnim toplotnim opterećenjem koje ne prelazi 6 kW Ovim standardom se definiše potreba za proverom tipa, zahtevi i metode ispitivanja za konstrukciju bezbednost, obeležavanje i racionalno korišćenja energije druge i treće grupe gasova za gasne aparata za grejanje prostora u domaćinstvu bez prikljčka na dimljak čije toplotno opterećenje ne prelazi 6 kW. SRPS EN 449:2010 Specifikacija aparata koji funkcionišu na tečni naftni gas – Aparati zagrejanje prostora u domaćinstvu bez priključka na dimnjak (uključujući aparate za grejanje sa difuzionim katalitičkim sagorevanjem) Ovaj standard utvrđuje zahteve, metode ispitivanja i obeležavanje aparata za grejanje prostora u domaćinstvu koji nemaju priključak na dimnjak, uključujući aparate za grejanje sa difuzionim katalitičkim sagorevanjem, a njihovo nazivno toplotno opterećenje ne prelazi 4,2 kW tokom sagorevanja treće grupe gasova pri nazivnom radnom pritisku koji ne prelazi 50 mbar. SRPS M.E6.304:1994 Gasni aparati – Gasne peći sa priključkom na dimnjak – Tehnički zahtevi i ispitivanja Utvrđuju se termini i definicije, tehnički zahtevi, ispitivanja i označavanje gasnih peći namenjenih za grejanje prostorija, a koje koriste gasovita goriva prema standardu SRPS H.F1.001. Odredbe ovog standarda primenjuju se na gasne peći s plamenicima bez ventilatora, namenjene za priključivanje na dimnjak ili fasadu, s nazivnom toplotnom snagom najviše do 11 kW.

O DIMNJACIMA

305

SRPS U.J1.174:1995

Zaštita od požara u građevinarstvu – Ispitivanje otpornosti prema požaru klapni za ventilacione sisteme, otpornih prema požaru – Zahtevi, ispitivanje, obeležavanje Utvrđuju se zahtevi za klapne otporne prema požaru, metodologiju ispitivanja i obeležavanja klapni otpornih prema požaru. Standard se primenjuje na klapne koje u ventilacionim sistemima sprečavaju širenje požara kroz ventilacione kanale. SRPS M.E6.120:1987 Generatori toplote za grejanje – Kotlovi za tečna i gasovita goriva sa ventilatorskim gorionikom – Konstrukcija i zahtevi kvaliteta Utvrđuju se zahtevi za konstrukciju, zahtevi kvaliteta i opšti zahtevi za kotlove za centralno grejanje u kojima sagoreva tečno ili gasovito gorivo uz pomoć ventilatorskog gorionika. Pored ostalih zahteva kvaliteta, u standardu su, zavisno od nazivne toplotne snage, grafički prikazani zahtevi za vrednost stepena iskorišćenja, pritiska usisavanja, gubitka pritiska usled otpora, koeficijenta vazduha i utroška toplote na pogonsku spremnost. PREGLED POVUČENIH STANDARDA: SRPS U.C5.050:1987 SRPS U.J1.170:1973 SRPS U.N4.010:1991

SRPS U.N4.015:1991 SRPS U.N4.020:1991 SRPS U.N4.030:1992 SRPS U.N4.045:1995 SRPS U.N4.035:1994 SRPS C.A5.061:1989

SRPS C.A5.062:1989

Projektovanje i građenje visokih industrijskih dimnjaka od armiranog betona (zamenjen sa SRPS EN 13084-1:2011) Zaštita od požara – Ispitivanje otpornosti dimnjaka protiv požara (zamenjen sa SRPS EN 13063-1:2011) Montažni troslojni dimnjak – Uslovi projektovanja, izvođenja i ispitivanja (zamenjen sa SRPS EN 13063-1:2011) Montažni troslojni dimnjak – Spoljni omotač – Oblik, mere i ispitivanja (povučen) Montažni troslojni dimnjak – Unutrašnja obloga – Oblik, mere i ispitivanja (povučen) Kućni dimnjaci – Uslovi za projektovanje i izvođenje (zamenjen sa SRPS EN 13384-1:2011) Industrijski dimnjaci – Proračun svetlog preseka dimnjaka – Definicije i osnovna pravila (zamenjen sa SRPS EN 13384-1:2011) Dimovodni sistemi – Uslovi za projektovanje i izvođenje (zamenjen sa SRPS EN 13384-2:2011) Ispitivanje korozije metala – Određivanje otpornosti austenitnog nerđajućeg čelika prema međukristalnoj koroziji metodom po Hjuu (Huey) (zamenjen sa SRPS EN ISO 3651-1:2011) Ispitivanje korozije metala – Određivanje otpornosti austenitnog nerđajućeg čelika prema međukristalnoj koroziji metodom po Monipeniju i Štrausu (Monypenny-Strauss) (zamenjen sa SRPS EN ISO 3651-2:2011)

306


O DIMNJACIMA

307

7. USLUGE DIMNIČARSKE SLUŽBE

U cilju efikasnijeg delovanja u održavanju dimnjaka i dimovodnih instalacija udruženje dimničara Evrope je pripremilo brošuru pod nazivom „Usluge dimničarske službe (naslov originala: Der Schornsteinfeger in Europa). Izdavač originala iz 2004, godine je Evropäische Schornsteinfegermeister Föderation Wasterwaldstrasse 6, D – 53757 Sankt Augustin. Mnoge zemlje koriste ove preporuke, pa je ova brošura prevedena i štampana na slovenačkom jeziku 2005. godine u izdanju Obrtne zbornice Slovenije, Sekcija dimnikarjev, Celovška cesta 71, Ljubljana. Pred čitaocima je verzija na srpskom jeziku sa terminologijom koja je uobičajena na našim prostorima. Ovaj materijal može korisno poslužiti za sve dimničarske službe. On može biti korišćen kao izvorni materijal ili kao podloga za sopstvene smernice i pravila službe.

NOMENKLATURA U OVOM POGLAVLJU JE ZADRŽANA KAKO JE U ORIGINALNOJ BROŠURI I NIJE U SKLOPU OVE KNJIGE. NA OVAJ NAČIN SE MOŽE U NEKIM SLUČAJEVIMA BOLJE PRATITI ORIGINAL 1. Protivpožarna zaštita Preventivna protivpožarna zaštita vekovima je osnovni zadatak svakog društva. Zanemarivanjem ili nepostojanjem protivpožarnih mera možemo da izazovemo uništenje dragocene imovine ljudi. Kontrolisano paljenje klasičnog dimnjaka koje obavlja dimničar ne može da izazove štetu. Posebno treba istaći brojne smrtne ishode svake godine u nekim zemljama koji su posledica nepoštovanja protivpožarnih mera. Na osnovu svog posebnog obrazovanja, dimničar je neutralni savetnik i stručnjak u oblasti preventivne protivpožarne zaštite. U tom smislu su navedeni minimalni zahtevi protivpožarne zaštite u cilju što većeg smanjenja broja nesreća i štete usled požara. 1.1 Mere za sprečavanje požara Osnovni uslov za sprečavanje požara jeste da zakonodavac izda zakone, pravilnike i tehničke propise iz oblasti protivpožarne zaštite. Propisima moraju biti obuhvaćeni kako protivpožarna izgradnja, skladištenje zapaljivih materija, kontrola i nadzor, kao i redovno čišćenje i održavanje. Za sprovođenje navedenih zakonskih odredbi treba ovlastiti dimničara, kao stručnjaka za proveru, nadziranje i čišćenje.

308

7. Usluge dimničarske službe

1.2. Redovno čišćenje i pregled Da bi se obezbedila protivpožarna sigurnost potrebno je uređaje za loženje i provetravanje stručno očistiti i pregledavati u redovnim intervalima, u skladu sa pravilima tehnike. Intervali čišćenja određuju se na osnovu vrste goriva, svrhe korišćenja, veka trajanja i tehničkog stanja uređaja, kao i prema geografskom položaju i klimatskim uslovima. Takođe su potrebni i redovni vizuelni pregledi zgrada, skladišta i vatrogasnih aparata. 1.2.1 Sprečavanje požara odstranjivanjem zapaljivih ostataka iz uređaja za loženje, odvoda dima i uređaja za provetravanje Čišćenjem ložišta, uređaja za odvod dimnih gasova i provetravanjem eliminišu se zapaljivi ostaci i time se sprečava njihovo paljenje. 1.2.1.1 Otklanjanje zapaljivih ostataka koji mogu izazvati požar 1.2.1.1.1 Čišćenje uređaja za odvod dima 1.2.1.1.2 Čišćenje uređaja za provetravanje (na primer, otpadni vazduh iz kuhinje) 1.2.1.1.3 Čišćenje ložišta i priključaka za dimnjake Obrazloženje: Pri svakom sagorevanju i odvođenju dimnih gasova stvaraju se zapaljive materije, kao što su čađ, organska i anorganska prašina, masti i slično, koje se kroz dimovodne uređaje i uređaje za provetravanje odvode u spoljni prostor. Zapaljivi ostaci se usled različitih temperaturnih uslova talože u ložištu, priključku za dimnjak, u dimnjaku, uređaju za provetravanje, gde usled uticaja toplote mogu da se zapale. Blagovremenim i stručnim odstranjivanjem tih ostataka možemo da predupredimo samozapaljenje i time štetu koju bi požar izazvao. 1.2.2 Blagovremeno otkrivanje opasnosti od požara na uređajima za loženje, odvodu dima i uređajima za provetravanje, kao i zgradama a) Kod ranog – blagovremenog otkrivanja opasnosti od požara na uređajima za loženje, uređajima za odvođenje dima i provetravanje, kao i na zgradama, radi se prvenstveno o vizuelnom pregledu. Kod izgradnje novih uređaja obavlja se kao prvi stručni pregled. Prilikom obavljanja pregleda posebnu pažnju treba obratiti da li su poštovane zakonske odredbe i tehničke smernice koje regulišu protivpožarnu zaštitu. b) Redovni pregledi služe kao kontrola u smislu da li su ispoštovani zahtevi koje nalaže protivpožarna zaštita objekata, uređaja za ložište, za odvod dima i provetravanje. Posebno to važi za stručno određen položaj priključenja ložišta a utvrđuje se da li je, s aspekta protivpožarne sigurnosti, odgovarajuća i ostala tehnička oprema građevinskog objekta. c) Redovni pregledi skladištenja zapaljivih goriva i ostalih lakozapaljivih materija koji se nalaze u i izvan objekta. 1.2.2.1 Rano otkrivanje vizuelnim pregledom 1.2.2.1.1 Pri čišćenju – malterisanju Prilikom čišćenja – malterisanja dimničar može blagovremeno da otkrije nepravilnosti (na primer, smeštaj zapaljivih materija u potkrovlju, nenamensko korišćenje ložionice, itd.). a) Potkrovlje odnosno prostor iznad krova – Minimalno rastojanje od uređaja za odvod dimnih gasova i uređaja za provetravanje, kao i pripadajućih otvora za čišćenje, do zapaljivih materija i zapaljivih građevinskih elemenata. – Odstojanje od otvora dimnjaka do zapaljivih materija na krovu, prozorima i uređajima za provetravanje. – Pregled obaveznog efektivnog provetravanja kod odvoda dimnih gasova.

O DIMNJACIMA

309

– Pregled predviđenih uređaja za gašenje kod otvora dimnjaka i da li su postavljeni u skladu sa propisima. – Pregled nezapaljive podne obloge ispred otvora za čišćenje – vratanca dimnjaka. – Skladištenje lakozapaljivih i brzogorljivih materija. – Pregled stanja građevinskih delova uređaja za odvod dima i uređaja za provetravanje (pukotine, malter, otpala toplotna izolacija). – Pregled uticaja vlage na uređaje za odvod dima i provetravanje. – Pregled slobodnog preseka uređaja za odvod dima i provetravanje. – Pregled zapaljivih obloga na uređajima za odvod dima i provetravanje. – Posebno dograđivani uređaji uz dimnjak u potkrovlju sa pripadajućim spravama (na primer, dimnice). – Provera da li postoje propisani protivpožarni završeci u potkrovlju i da li su u odgovarajućem stanju. – Lako prepoznatljivi nedostaci na električnoj rasveti (na primer, nedostaje zaštitno staklo). – Lako prepoznatljivi nedostaci na vodovima gromobrana. Već pri ispravnom obavljanju postupka dimničarskih usluga trebalo bi upozoriti na javljanje rđe na vratancima za čišćenje u potkrovlju. b) Prostor u kojem se nalazi uređaj za loženje i uređaj za provetravanje – Odstojanje od uređaja za loženje i priključka na dimnjak do zapaljivih materija i opreme. – Pregled stanja građevinskog dela uređaja za loženje (ložišta), priključka na dimnjak i uređaja za provetravanje. – Pregled zapaljivih obloga na uređaju za loženje (ložištu), priključku na dimnjak i uređaju za provetravanje. – Pregled stanja i potrebne veličine nezapaljive podne obloge ispred ložišta. – Pregled pukotina i drugih oštećenja na zidu – na spoljnjem plaštu dimnjaka. – Pregled lokacije priključaka (odgovarajući poklopac, propisano protivpožarno odstojanje, itd.) i da li je u skladu sa propisima. – Pregled skladištenja goriva i da li je u skladu sa propisima. – Pregled vodova za dovod goriva i da li su u skladu sa propisima. – Pregled eventualnih otvora za čišćenje na priključku za dimnjak i da li su u skladu sa propisima. c) Ostale prostorije ispod nivoa zemlje (podrumske prostorije) – Odstojanje od uređaja za loženje i priključka na dimnjak do zapaljivih materija i opreme. – Pregled stanja građevinskog dela uređaja za loženje (ložišta) i priključka na dimnjak, kao i propisanog efektivnog provetravanja. – Pregled zapaljivih obloga na uređaju za loženje (ložištu) i priključku na dimnjak. – Pregled nezapaljive podne obloge i da li je veličina oko uređaja za loženje odgovarajuća. – Pregled pukotina i drugih oštećenja na zidu – na spoljnjem plaštu dimnjaka. – Pregled lokacije priključaka (odgovarajući poklopac, propisano protivpožarno odstojanje, itd.) i da li je u skladu sa propisima. – Pregled skladištenja goriva i da li je u skladu sa propisima – Pregled eventualnog skladištenja zapaljivih stvari koje su teže od vazduha u prostorijama gde je to zabranjeno. – Pregled eventualno propisanih protivpožarnih aparata i upozoravajućih sprava na gasnim uređajima.

310


Sve ostale prostorije trebalo bi pregledati na isti način kako je to navedeno u slučaju da se u njima nalaze uređaj za loženje ili odvod dimnih gasova. 1.2.2.1.1.1 Posebi obilasci – pregledi Objašnjenje: U saradnji sa vatrogascima i nadležnim predstavnicima vlasti trebalo bi pregledati i utvrditi da li postoje građevinski i opasni po požar nedostaci na objektu kao celini sa pripadajućim zgradama, prilaznim putevima, skladištenjem zapaljivih materija, vodovima za dovog gasa od glavnog ventila dalje, i to u određenim vremenskim intervalima. 1.2.2.1.1.2 Spoljnji pregledi – Mogućnost prilaza vozila za intervencije. – Snabdevanje vodom za gašenje. – Skladištenje zapaljivih materija (skladište za drva, tečnog naftnog gasa, lož ulja, uglja, slame itd.). – Opšte stanje građevinskog objekta, kao na primer, otvor dimnjaka, nastavci dimnjaka, kvalitet krovne pokrivke i prozora u potkrovlju, požarni zid, gromobran, električni vodovi. 1.2.2.1.1.3 Prostorije i objekti u neposrednoj blizini koji mogu biti ugroženi zbog požara – Posebnu pažnju trebalo bi pridati opremi za gašenje, određivanju požarnih deonica, da li su električni vodovi sprovedeni propisno i gde se nalaze uređaji za provetravanje. 1.2.2.1.1.4 Pregled unutrašnjosti – Pregled unutrašnjosti obavlja se prvenstveno u cilju utvrđivanja opasnosti od požara, od podruma do potkrovlja građevinskog objekta.Trebalo bi pregledati prostorije koje, po pravilu, dimničar ne obilazi. U tim prostorijama treba obratiti pažnju na grejna tela koja zrače, odvode vazduha u kuhinjama, skladištenje tečnog naftnog gasa, električne i protivpožarne uređaje. – Posebno bi trebalo obratiti pažnju da li su stepenice, hodnici i pomoćni izlazi uvek prohodni. – Proveriti da li su požarne deonice u skladu sa propisima. – Proveriti da li postoje protivpožarni sigurnosni poklopci. 1.2.3 Savetovanje kod postavljanja i korišćenja protivpožarne opreme Kod planiranja smeštaja aparata za gašenje značajno je da se odabere odgovarajući zid i dobro mesto, koje će biti lako dostupno, optimalno i dobro uočljivo. Redovna kontrola da li aparati postoje u građevinskom objektu i da li su upotrebljivi u skladu sa protivpožarnim pravilima obavlja se u pravilnim vremenskim razmacima kao jedna od dimničarskih usluga po evropskim smernicama. 1.2.3.1 Pregled postojeće vatrogasne opreme – Proveriti da li postoji vatrogasna oprema i da li je pregledana. – Postoji li plan za gašenje požara, knjiga protivpožarne zaštite, pravilno označen izlaz u nuždi – put za evakuaciju. 1.3 Savetovanje u oblasti protivpožarne zaštite Ukoliko želimo da postignemo optimalnu protivpožarnu zaštitu zgrade dimničar mora biti uključen već u vreme planiranja odnosno izdavanja građevinske upotrebne dozvole, kako bi mogao da pregleda protivpožarne mere i da ih, po potrebi, dopuni. Kod uređaja za provetravanje posebnu pažnju trebalo bi obratiti na mogućnost proširenja požara i dima.

O DIMNJACIMA

311

1.4 Prvi pregledi u novogradnjama, dogradnjama, rekonstrukcijama, odnosno promeni svrhe građevinskih objekata Pri prvom pregledu uređaja za loženje, gasnih uređaja, odvoda dimnih gasova i uređaja za provetravanje u novogradnjama, dogradnjama, rekonstruisanim zgradama i kod promene svrhe korišćenja uopšte, utvrđuje se da li su ispoštovani protivpožarni propisi i da li su uzete u obzir odstojanja protivpožarne zaštite od izvora zagrevanja do zapaljivih građevinskih elemenata i materijala. Kod novogradnji pregled bi trebalo obaviti najkasnije pre završetka grubih građevinskih radova, odnosno pre početka malterisanja zidova. Trebalo bi pregledati da li su vratanca za dim i protivpožarna vratanca pravilno ugrađena, odnosno da li uopšte postoje i da li su funkcionalna. U slučaju da su prilikom čišćenja i pregleda utvrđene bitne izmene namene prostorije ili cele zgrade, potrebno je proveriti da su nadležni organi vlasti propisali nove protivpožarno-tehničke zahteve i da li je to ispoštovano. Detalji prvog stručnog pregleda: – Pregled dokaza o upotrebljivosti s obzirom na planiranu vrstu goriva. – Pregled protivpožarnih deonica i prelaza kod dimovodnih i uređaja za provetravanje i da li su u skladu sa propisima. – Odgovarajuća ugradnja protivpožarnih uređaja, posebno kod uređaja za provetravanje. – Minimalna odstojanja od dimovodnih uređaja i otvora za čišćenje do zapaljivih građevinskih elemenata. – Odstojanje od otvora dimnjaka do krova. – Pregled eventualno predviđenih protivpožarnih uređaja u blizini otvora dinjaka. – Pregled nezapaljive podne obloge ispred vratanca za čišćenje. – Pregled pravilnog izvođenja ugradnje dimovodnih uređaja, u skladu sa uputstvom proizvođača (uputstvom o ugradnji). – Pregled izvođenja ugradnje vratanca za čišćenje, u skladu sa uputstvom proizvođača. – Pregled izvođenja priključnih otvora, u skladu sa uputstvom proizvođača. – Pregled eventuelnih požarnih završetaka do potkrovlja. – Odstojanja od zapaljivih materija do fiksno montiranog priključka dimnjaka. – Provera da li na fiksno montiranom priključku dimnjaka postoje otvori za čišćenje. – Provera da li na uređajima za provetravanje postoje otvori za čišćenje. – Pregled mogućih nedozvoljenih građevinskih radova (udubljivanje – „štemanje“) na spoljnjem plaštu dimnjaka. 1.5 Protivpožarna – sigurnosno-tehnička dokumentacija Dimničar mora sve radove u smislu preventivne protivpožarne zaštite svaki put odgovarajuće dokumentovati (zapisnik, protokol, tzv. „crne knjige“ i slično). Dužan je da o utvrđenim nedostacima obavesti vlasnika objekta, zakupca ili drugo lice koje koristi objekat, kao i nadležne organe vlasti. Nadležne vlasti propisuju odgovarajući rok za otklanjanje nedostataka. Po isteku roka dimničar proverava da li su nedostaci otklonjeni u skladu sa propisima i o tome obaveštava nadležne organe. 1.6 Prednosti za korisnike dimničarskih usluga – Bezbedno delovanje uređaja za loženje odnosno gasnog uređaja. – Optimalna preventivna protivpožarna zaštita.

312


– – – – – – – – – – –

Zaštita od širenja dima u slučaju požara. Briga o očuvanju zdravlja ljudi i životinja. Očuvanje imovine. Opšta bezbednost. Očuvanje društvene imovine (ili imovine ljudi) smanjenim rizikom za požar i time smanjenje troškova premija osiguranja. Manji troškovi kod redovnog održavanja (optimalan odnos između troškova i iskorišćenja) Samo jedno odgovorno lice. Sprečavanje nastanka požara usled paljenja čađi ili smolastih katranskih obloga. Smanjenje zagađenja vazduha zbog paljenja čađi i time izazvanih požara. Manji broj smetnji u funkcionisanju. Korisnici uređaja redovno su obavešteni o stanju uređaja za loženje.

2. BEZBEDNOSNO-TEHNIČKE MERE KOJE SPROVODI DIMNIČAR 2.1 Opšte Uređaj za loženje i odgovarajući odvod dimnih gasova moraju biti tehnički usklađeni tako da pružaju optimalnu zaštitu tela i života ljudi u interesu korisnika i ostalih građana. Zaštita života obezbeđena je samo: a) pravilnim planiranjem, b) pravilnim izvođenjem radova, c) redovnim pregledima, d) redovnim održavanjem, e) redovnom kontrolom u redovnim vremenskim razmacima. Bezbednosno-tehničke mere služe očuvanju tehničke opreme u zgradi, kao i samog objekta. Time se sprečava stvaranje dodatnih i nepotrebnih finansijskih izdataka za pojedinca i zajednicu. Ni najsavremenija tehnika nije sama po sebi garancija za bezbednost ljudi, životinja i imovine. Sve tehničke preglede trebalo bi dokumentovati. 2.1.1 Sprečavanje izlaska štetnih dimnih gasova Da bi se postigla optimalna zaštita od ulaska štetnih dimnih gasova u unutrašnjost zgrade preporučuje se pregled ispitivanjem zaptivenosti uređaja za odvod dima, i to: a) kod novogradnje posle ugradnje uređaja za loženje i uređaja za odvod dima, b) kod postojećih uređaja za odvod dima pre i posle ugradnje uređaja za loženje. 2.1.2 Provera izvođenja ugradnje i zaptivenosti dimovodnog uređaja Najkasnije posle završetka grubih građevinskih radova trebalo bi obaviti sledeće. 1. Usklađenost izvođenja sa projektom. 2. Usklađenost tehnologije izvođenja sa podacima proizvođača. 3. Ispitati zaptivenosti uređaja u fazi rada, s obzirom na vrstu funkcionisanja (u odnosu na propisane nacionalne razrede zaptivenosti prilikom rada). 4. Provera da li su priključna mesta u skladu sa propisima. 5. Sigurnost rada i funkcionalna sposobnost kod izvođenja odvoda dimnih gasova. Ove preglede trebalo bi ponavljati u redovnim vremenskim razmacima. U tom smislu dimničar može ove kontrole da obavi prilikom čišćenja i pregleda. 2.1.3 Sprečavanje trovanja ugljen-monoksidom Pregled dovoda dimnih gasova od gorionika dalje, uključujući određivanje sadržaja CO (ugljen-monoksida) u dimu, nepogrešiv je faktor u bezbednosnom lancu kod uređaja za

O DIMNJACIMA

313

loženje (gasni uređaj za loženje) i kod odvoda dima. Da bi sprečili trovanje ugljen-monoksidom usled izlaženja dimnih gasova i da bi sprečili ispuštanje (zastoj) dimnih gasova u prostoriju nužno je proveravati svetli presek i uslove pritiska u uređaju za odvod gasova. Izlaz dimnih gasova, odnosno njihov zastoj utvrđujemo spravama za merenje (na primer, stvaranje rose na ogledalu). Pored toga, redovnim merenjima ugljen-monoksida utvrđuje se da li je sagorevanje ispravno. Takođe bi trebalo proveriti da li je provetravanje na zadovoljavajućem nivou. Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na moguće ugrađene delove u uređaju za odvod dima, čistoću prenosnika toplote i prekidača vuče, kao i na funkcionalnu sposobnost eventualno ugrađenih sigurnosnih sistema – senzora koji registruju izlaz dimnih gasova. Posebno treba kontrolisati primerenost postupka paljenja i samo plajenje, sliku – oblik i boju plamena. Kod odvoda dimnih gasova sa ugrađenim odvodom za kondenz trebalo bi paziti da tu ne izlaze dimni gasovi. Proveru i kontrolu obavljati u redovnim vremenskim intervalima, prilikom vršenja dimničarskih usluga. 2.2 Sprečavanje opštih nesreća U cilju zaštite od opštih nesreća dimničar mora prilikom obavljanja dimničarskih usluga, u skladu sa nacionalnim propisima, upozoriti na sve vrste opasnosti (primer: mogućnost padanja ili rušenja delova zgrade, građevinska oštećenja i slično). 2.2.1 Rano otkrivanje sigurnosno-tehničkih nepravilnosti vizuelnim pregledom prilikom obavljanja dimničarskih usluga – čišćenja ili obilaska zgrade – Oštećeni otvor dimnjaka (krovna – spoljnja obloga dimnjaka ili nastavci dimnjaka). – Oštećen malter oko otvora. – Građevinska oštećenja na krovu (nepričvršćen ili proređen crep, nepravilno izvedeni otvori na krovu i sl.). – Građevinsko stanje pristupa u potkrovlje (ograda, podne obloge). – Proveriti da li su predviđeni pomoćni izlazi slobodni i prohodni (stepenište, hodnici, vrata). – Otvaranje prolaza u slučaju krajnje nužde u pravcu izlaza. 2.3 Sigurnosno-tehničke oznake Prilikom redovnog čišćenja i pregleda, odnosno obilaska zgrade koja ima oznake za pomoćni izlaz i druge oznake, dimničar mora posebno proveriti njihov ispravan broj, mesto gde se nalaze i njihovo stanje očuvanosti. Takođe mora da prati oznake za vratanca, otvore za čišćenje dimovodnih uređaja, kako se skladišti lož ulje ili gas, zatim oznake za uređaje za blokadu i ostale prostorije koje su ugrožene od mogućeg požara. Mora da utvrdi da li dimnjak poseduje tablu sa tehničkim podacima, u skladu sa propisom SRPS EN 1443:2005. Ispravno označena vratanca dimnjaka i otvora za čišćenje znače jasnu predstavu o načinu korišćenja dimnjaka. 2.4 Opasnosti izazvane električnom instalacijom S obzirom na to da su mnoge nesreće izazvane nestručnim rukovanjem, korišćenjem i instalisanjem električnih uređaja, odnosno aparata, dimničar bi trebalo prilikom obavljanja redovnih dimničarskih usluga a na osnovu ovlašćenja nadležnih organa, tzv. „protipožarnom pregledom“ da upozori na utvrđene nedostatke, kao što su: – odstojanje od slobodnih električnih vodova do otvora dimovodnih uređaja, – nepričvršćeni električni kablovi, – viseće električne svetiljke, pričvršćene na strujne naponske kablove,

314


– otvorene utičnice, – nestručno izvedene razvodne kutije, – goli – neizolovani električni vodovi. 2.4.1 Zaštita od groma Ukoliko se na zgradi nalazi gromobran dimničar bi morao prilikom obavljanja redovnih dimničarskih usluga čišćenja i pregleda, određenog od strane nadležnih organa, upozoriti i na lako uočljive nedostatke. – Prekinuti vodovi gromobrana. – Nepravilno viseći vodovi gromobrana. – Odvodi dimnih gasova koji nisu uključeni u gromobran. – Antene koje nisu uključene u gromobran. – Metalna ograda ili postolje koji nisu uključeni u gromobran. 2.5 Uzemljenje dimovodnih uređaja Kod obavljanja redovnih dimničarskih usluga, odnosno pregleda, proverava se uzemljenje (izjednačavanje potencijala) metalnih dimnjaka. To isto treba uraditi i kod saniranih dimnjaka sa metalnim cevima. 2.6 Eksplozivna paljenja i eksplozije Kod obavljanja redovnog čišćenja ili pregleda treba prekontrolisati sigurnosne poklopce protiv eksplozije ako su postavljeni na uređaju za loženje. Tehničko-sigurnosne uređaje koji se nalaze na ložištima, gasnim uređajima za loženje i dimovodnim uređajima treba pregledati i održavati u skladu sa sledećim pokazateljima: – građevinsko stanje, – funkcionalna sposobnost, – zaptivenost, – odgovarajuće dimenzije, – samostalno zatvaranje, – čistoća, – promena svrhe prostorije u kojoj je sigurnosni poklopac protiv eksplozije ugrađen. 2.7 Sprečavanje oštećenja na zgradi Pošto su u svim dimnih gasovima, više ili manje, prisutne štetne materije u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju, u zavisnosti od načina rada često dolazi do oštećenja zgrade. Ta oštećenja mogu se svesti na minimum redovnom kontrolom dimničara i blagovremenom sanacijom sa osetno manjim troškovima. Na osnovu vizuelnog pregleda prilikom čišćenja i obilaska, za šta je dimničar ovlašćen od strane nadležnog organa, na vreme se: – utvrđuje oštećenje usled vlage na uređajima za odvod dima i u neposrednoj okolini, – utvrđuju oštećenja usled zamrzavanja, – utvrđuju opasne ledene naslage na dimnjaku, – utvrđuje nedostatak dodirnih i spojnih mesta, – ispuštanje kondenza na dodirnim mestima sistema za odvod dima, – oštećenja usled kondenza na dnu dimnjaka, – oštećenja usled korozije na metalnim delovima dimnjaka, – oštećenja na krovu usled emisije dimnih gasova (promena boje krovne pokrivke, korozija krova, pojava raspadanja materijala), – pukotine na otvorima uređaja za odvod dima ili na susednom zidu.

O DIMNJACIMA

315

2.8 Funkcionalna sigurnost uređaja za loženje – ložišta Sigurnosne uređaje na ložištu i u ložionici trebalo bi pregledati u skladu sa državnim i lokalnim propisima. Ukoliko ti ne postoje jednom godišnje se proverava njihova ispravnost i sposobnost rada. Posebnu pažnju treba obratiti na međusobno negativan uticaj ventilatora za odvod vazduha, uređaja za dovod vazduha za sagorevanje i dimovodnog uređaja. Inače, to može uticati na delovanje uređaja za loženje. Kod pregleda treba proveriti da li nedostaju propisani sigurnosni uređaji. Kod pregleda proveriti sledeće. – Veličinu prostorije u kojoj se nalazi ložište. – Provetravanje te prostorije. – Regulator temperature u ložištu. – Automatski dovod goriva. – Maksimalnu dužinu pokretnog voda za gas. – Stanje pokretne gasne instalacije. – Pregled gasne instalacije pomoću sprave za otkrivanje gasa ili sličnog uređaja. – Stanje instalacije za dovod lož ulja. – Funkcionalno stanje uređaja za loženje. – U kakvom su stanju ugrađeni delovi (na primer, pregradne ploče, plamenici, rešetke i šamotne obloge). – Zaptivenost uređaja u odnosu na ispuštanje dimnih gasova. – Stanje poklopca otvora za čišćenje. – Pravilan postupak paljenja. – Odgovarajuća slika – oblik i boja plamena. – Čistoća prenosnika toplote, provera vuče u priključku za dimnjak. – Zaptivenost uređaja za odvod kondenzata. 2.9 Kontrola ispravnog skladištenja goriva Gorivo u većim količinama treba da se čuva u prostorijama za te svrhe. Te prostorije moraju u odnosu na vrstu goriva zadovoljavati nacionalne propise. Pri obavljanju redovnih dimničarskih usluga treba kontrolisati sigurnosno-tehničke uređaje. Predstavnici državnih organa mogu posebnim pregledom da obave kontrolu ispravnosti, zajedno sa dimničarem i drugim nadležnim službama. Prekontrolisati da se prostorije koje su namenjenje za skladištenje goriva ne koriste za neke druge svrhe. 2.9.1 Skladišta za čvrsta goriva Kod skladišta za čvrsta goriva treba proveriti propisanu maksimalnu visinu uskladištenog goriva. Uzima se u obzir opšte prihvaćeno pravilo da se čvrsto goriva čuva u što suvljem stanju. 2.9.2 Skladišta za tečna goriva – Kontrola preventivnih mera da eventualno ložno ulje ne otiče u zemljište, zgradu ili u slobodan prostor. – Kontrola da li možda postoje propisani sigurnosni ventili i uređaji za blokadu. – Ispravnost merača odnosno pokazivača nivoa ulja. – Da li postoje sigurnosne sklopke za prekoračenje protoka ulja. – Da li postoji i ispravnost delovanja uređaja za provetravanje u rezervoaru goriva. – Vizuelna kontrola zaptivenosti instalacija za dovod ložnog ulja. – Kontrola potvrde o ispitivanju ispravnosti rezervoara za gorivo.

316


2.9.3 Skladištenje rezervoara sa tečnim naftnim gasom Rezervoari sa tečnim naftnim gasom ne smeju se skladištiti na sledeće načine: – niže – dublje od nivoa okoline, – u potkrovlju, – na stepeništu, – na pomoćnim izlazima, – pored pomoćnih izlaza, – u prolazima za lica ili vozila, – pored izlaza, – u skladištima za namirnice. Opšti uslovi skladištenja – Zaštita od zračenja toplotnih izvora spolja (na primer, sunčevi zraci). – Zaštita od prevrtanja (stabilnost). Obavezno poštovanje zaštitnog pojasa (sigurnosno odstojanje), na primer, od javnih puteva, susednih objekata, susednih parcela odnosno zemljišta, kanala i ostalih vodotokova). – Odstojanje od izvora toplote. – Provetravanje i dovod vazduha. – Kontrola potvrde o ispitivanju ispravnosti rezervoara za gas. – Označavanje skladišta i količine. – Količina u skladištu na osnovu oznake. 2.10 Funkcionalna karakteristika, izvođenje i stanje dimovodnih uređaja Posle ugradnje odnosno montaže uređaja za loženje treba vizuelnim i tehničkim metodama merenja utvrditi da li se postižu tražene vrednosti. Ostvarene odnosno izmerene vrednosti zapisuju se u zapisnik. Dimničar kontroliše funkcionalnu sposobnost dimovodnih uređaja s bezbednosnotehničkog aspekta u redovnim vremenskim razmacima. Time se utvrđuje da li su dimni gasovi bezbedno odvedeni. Takođe treba proveriti da li su podaci i vrednosti, izmerene prilikom prvog stručnog pregleda i svrsihodni raspored još uvek isti, odnosno nepromenjeni. Potrebno je uraditi zapisnik i korisnika i nadležne organe upoznati sa eventuelnim nedostacima. Kontrola sigurnosti Kontrole sigurnosti, kako je navedeno, treba obavljati redovno ali najmanje jednom godišnje: – Zaptivenost uređaja za odvod dima. – Svetli presek dimovodnih uređaja. – Čistoća – očišćenost dimovodnih uređaja. – Besprekorno odvođenje dimnih gasova. – Ispravno stanje poklopaca otvora za čišćenje. – Stabilnost dimovodnih uređaja. – Postojanje taloženja odnosno naslaga (korozija, otpadni materijal). – Sposobnost rada sigurnosne sprave – senzora za ispuštanje dimnih gasova. – Sposobnost rada električno ili termično upravljanim sigurnosnim poklopcem za dim. 2.11 Prednosti za krajnjeg korisnika – Nema vanrednih finansijskih izdataka.

O DIMNJACIMA

317

– Niski troškovi očuvanja uređaja za loženje i odvod dima usled vanrednih kontrola i pregleda. – Viši životni standard i viši kvalitet stanovanja. – Očuvanje visoke prodajne vrednosti. – Sprečavanje trovanja ugljen-monoksidom i opštih nesreća. – Viši sigurnosni standard uređaja za loženje, uključujući i odvod dimnih gasova. – Pouzdanost uređaja za loženje (smanjen broj ometanja u radu). – Dokazivanje u slučaju odštetnih ili sudskih sporova protiv nadležnih organa, osiguranja, suda. – Samo jedno odgovorno lice. – Korisnici su redovno obavešteni o stanju uređaja.

3. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE Približno 40% potrošnje energije namenjeno je za dobijanje toplote (za grejanje), uključujući i pripremu sanitarne vode. Pored obaveza koje nalaže zakonodavac preko odgovarajućih propisa da se obezbede kvalitet goriva i grejnih sistema, podrška za okolinu prihvatljivih nosilaca energije i obnovljivih izvora energije, značajnu ulogu ima formiranje svesti građana o povezanosti i efikasnosti tih faktora, kako bi se ostvarila čvrsta osnova za ekološki prihvatljivo grejanje. Svaka ušteda u grejanju znači neposredno smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) i time smanjenje efekata staklene bašte. Ispravno održavanje i korišćenje uređaja za grejanje i provetravanje su bitan kriterijum za ekološki prihvatljivo grejanje i za zdravlje pogodne uslove stanovanja. Cilj ove delatnosti u EU, s obzirom na klimatske promene i obnovljive izvore energije, jeste postizanje zahteva Kjotskog protokola, što znači smanjenje emisije gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene bašte za 8 % do 2010. godine u poređenju sa 1990. Izvori obnovljive energije bi trebalo da se dupliraju. Dimničar na osnovu svog obrazovanja, redovnog čišćenja, pregleda, održavanja i merenja uređaja za loženje i dimovodnih uređaja značajno doprinosi aktivnoj zaštiti životne sredine i higijeni prostorija, odnosno zdravim uslovima stanovanja. Pored toga, dimničar ima u oblasti grejanja biomasom najviše iskustva. Neophodno je da se dimničar uključi već kod planiranja građevinskih objekata i građevinsko-tehničke opreme u cilju pružanja odgovarajućih saveta i stručne ocene. Time dimničar nadzire propisane emisione vrednosti, jer nije upoznat samo sa vrstom grejanja i opsluživanjem uređaja, već prati i stanje objekata i karakteristike rada. Bitna prednost je u tome da dimničar ne ugrađuje i rekonstruiše grejne uređaje pa samim tim je jedini neutralan i nezavisan stručnjak. Čista i zdrava sredina je najviši zahtev ovog vremena. 3.1 Očuvanje čistog vazduha Merenjem štetnih emisija dimnih gasova obezbeđuje se pozitivan efekat smanjenja vrednosti u vazduhu prisutnih materija na najmanju moguću meru i pomoću odgovarajućeg dimenzionisanja, ispitivanja i pregleda dimovodnog uređaja odvede iznad krova u slobodnu atmosferu. Znatno sniženje produkcije ugljen-dioksida i ostalih štetnih emisija, kao i smanjenu potrošnju kiseonika, možemo da postignemo smanjenjem količine potrošenog goriva, odnosno racionalnom potrošnjom goriva. 3.1.1 Saveti o pravilnom sagorevanju Kod planiranja posebna pažnja se pridaje potrošnji samo onog goriva za koji je uređaj namenjen. Namena korišćenja uređaja za loženje mora biti dokazana ispitivanjem tipa na

318


osnovu CEN standarda. Takođe je značajan pravilan izbor sistema za odvođenje dimnih gasova u odnosu na vrstu uređaja za loženje. 3.1.1.1 Čvrsta goriva – Prema načinu grejanja čvrsto gorivo je vrsta energije sa kojom je teško odgovarajuće upravljati i traži poseban pristup prilikom loženja. – Pri loženju treba poštovati uputstva proizvođača. 3.1.1.1.1 Čvrsta goriva – biomasa – U ovu vrstu goriva spada drvo u obliku cepanica, briketa i peleta. U narednom vremenu treba očekivati veći značaj otpadnih produkata iz poljoprivrede (ostaci poljoprivrednih proizvoda, kao što su slama, šaša, kukuruzni klipovi, brzo rastuće trave svih vrsta, kao i kućni bio otpaci koji gore). 3.1.1.1.2 Fosilna čvrsta goriva – U ovu vrstu goriva spadaju treset, lignit, mrki i kameni ugalj i svi proizvodi od ovih goriva. 3.1.1.2 Tečna goriva 3.1.1.2.1 Bio-tečna goriva – U ova goriva spadaju ložna ulja iz brzorastućih biljnih sirovina. 3.1.1.2.2 Fosilna tečna goriva – U ova goriva se ubrajaju obična ložna ulja iz fosilnih nalazišta sirovih ulja. 3.1.1.3 Gasovita goriva 3.1.1.3.1 Bio-gasovita goriva – U ova goriva spadaju gasovi dobijeni procesom fermentacije organskih materija – bio otpadaka. 3.1.1.3.2 Fosilna gasovita goriva – Uopšteno u ova goriva spadaju svi zapaljivi gasovi (zemni ili prirodni gas, tečni naftni gas). 3.1.2 Neodgovarajuća čvrsta goriva Navedena čvrsta goriva nisu namenjena za loženje u uobičajenim – standardnim uređajima za loženje: – sabijene ploče od iverice, – impregrisano i slojevito drvo, – papir (osim za potpalu), – guma, koža, – veštačke materije, – drvena i prašina od uglja, – ugalj koji sadrži sumpor, – tkanine, – masti. 3.1.3 Merenja emisije dimnih gasova na uređaju za loženje i dimovodnom uređaju Za utvrđivanje štetnih emisija u dimnim gasovima neophodno je u redovnim vremenskim intervalima (najmanje jednom godišnje) obaviti merenje emisija dimnih gasova.

O DIMNJACIMA

319

Obavezno se proveravaju sledeće štetne materije (što proizilazi iz dogovora Toronto – Kjoto): – ugljen-dioksid, – ugljen-monoksid, – sumpordioksid, – oksidi amonijaka, – preostali ugljenvodonici, – prašina, – čađ – crnilo dimnih gasova. 3.1.4 Saveti iz oblasti dimenzionisanja dimovodnih uređaja 3.1.4.1 Određivanje dimovodnog uređaja Da bi obezbedili optimalne uslove pritiska i temperature za sagorevanje potrebno je novosagrađene i postojeće dimovodne uređaje i odvode dima pravilno dimenzionisati, u skladu sa stanjem tehnike, i to odgovarajuće dokumentovati. Prilikom dimenzionisanja treba uzeti u obzir sledeće osnovne podatke: – nazivno toplotno područje (minimalno – maksimalno), – iskorišćenje, – temperatura dimnih gasova, – tražena vuča uređaja za loženje, – prečnik produžetaka dimnjaka, – dužina, presek, promene pravca i materijal priključka za dimnjak i vertikalnog dela dimovodnog uređaja. – ostali ugrađeni delovi, kao i opšti podaci o položaju i načinu korišćenja objekta. 3.1.4.2 Sanacija dimnjaka Ukoliko se kod provere dimenzija i karakteristika dimovodnog uređaja utvrdi da ove ne odgovaraju treba ih sanirati kako bi odgovarale zahtevima uređaja za loženje ili treba dimovodni uređaj sagraditi nanovo (videti poglavlje 5). 3.1.4.3 Izvođenje otvora dimnjaka prihvatljivog za sredinu i bezbednost Da bi se postiglo optimalno razređenje emisija dimnih gasova dimovodni uređaj treba sprovesti tako visoko da dimni gasovi odlaze u područje sa minimalnim ometanjem tokova vazduha (u slobodnu atmosferu). Time se postiže što manji uticaj emisija na ljude, životinje, biljke, zgrade i zemljište. 3.1.4.3.1 Minimalne visine dimovodnih uređaja iznad krova u cilju odvođenja dimnih gasova iz kućnih ložišta u atmosferu, su određene u normi EN 12391. 3.1.5 Čišćenje i održavanje uređaja za loženje Za postizanje optimalnog sagorevanja pojedinih goriva potrebno je čišćenje uređaja za loženje (ložišta) i uređaja za odvod dimnih gasova u redovnim vremenskim razmacima. Gorionik treba redovno i stručno održavati. Intervali čišćenja i održavanja određuju se na osnovu vrste goriva, veka trajanja i tehničkog stanja uređaja. U tu svrhu se, s obzirom na zaprljanost i veličine čvrstih i prašnjavih naslaga, koriste odgovarajući alati i sredstva za čišćenje. Čišćenje treba obavljati tako da ne dođe do oštećenja uređaja za loženje – ložišta. 3.1.5.1 Mehaničko čišćenje Za mehaničko čišćenje, po pravilu, koristi se sledeće oruđe i alati: – ručno oruđe za čišćenje, kao što su četke, metle i strugala,

320


– uređaji za mehaničko čišćenje na električni pogon, – uređaji za toplotno-hemijsko čišćenje (čišćenje plamenom), – uređaji za peskarenje. 3.5.1.2 Hemijsko čišćenje Hemijska sredstva za čišćenje moraju biti namenjena za otklanjanje određenih vrsta naslaga i njihovo korišćenje mora biti dozvoljeno. Pri hemijskom čišćenju po pravilu se koriste sledeće metode: – prskanje (vlaženje) dozvoljenim tečnim hemikalijama, – pranje uređajem pod visokim pritiskom, – uduvavanje tečnih ili u obliku praha hemikalija u plamen, – sipanje tečnih ili čvrstih hemikalija na žar. Kod uduvavanja ili sipanja hemikalija na žar razvijaju se gasovi koji povečavaju efikasnost čišćenja. 3.1.5.3 Održavanje Kod održavanja treba obratiti pažnju na uređaj za sagorevanje – gorionik sa opremom, koji mora redovno da se čisti. Oštećene delove treba zameniti. U radove održavanja ubrajamo redovne mere za očuvanje sposobnosti delovanja, bezbedno i besprekorno stanje i ekonomičan rad uređaja za loženje (ložišta). Kod obavljanja ovih poslova moraju se poštovati uputstva proizvođača uređaja za loženje. Ukoliko dimničar ne može da otkloni nedostatke odmah mora s tim da upozna korisnika i preuzima obavezu da otkloni nedostatke do određenog roka. 3.1.6 Kontrola sistema za provetravanje Kod čišćenja i održavanja treba kontrolisati dovod vazduha za sagorevanje, odvod iskorišćenog vazduha, odnosno sistem za provetravanje u cilju obezbeđivanja optimalnog sagorevanja svakog goriva. Prilikom kontrole treba uzeti u obzir zajedničku snagu sagorevanja postojećih uređaja za loženje, povezanih – zavisnih od sistema za provetravanje i ostale mehaničke uređaje za odvod iskorišćenog vazduha. 3.1.6.1 Procena odnosno određivanje funkcionalnosti dovoda vazduha za sagorevanje se vrši na osnovu: – veličine prostorije u kojoj se nalazi ložište – ložionica ili kotlarnica, – veličine otvora za provetravanje, – veličine otvora sistema za provetravanje, – promene stanja prozora i vrata, – uticaj ventilatora za istrošeni vazduh na odvod dimnih gasova, – kontrola električnog zatvaranja ventilatora za odvod istrošenog vazduha. 3.2 Saveti za racionalno korišćenje goriva – ušteda energije Racionalnu potrošnju energije i time uštedu možemo postići stručnim, neutralnim i objektivnim savetima. Na osnovu posebnih saveta možemo ostvariti optimalnu potrošnju energije a time uštedu. Na ovaj način uštedimo veći deo primarne energije. Nepotrošena energija je veoma prihvatljiva za okolinu. 3.2.1 Saveti o merama za uštedu energije (analiza nedostataka – slabih tačaka) Analiza nedostataka odnosno slabih tačaka obuhvata stanje uređaja za loženje, uključujući odvod dimnih gasova i građevinsko i tehničko-toplotno stanje zgrade. Kod prikuplja-

O DIMNJACIMA

321

nja podataka i analiziranju posebno treba uzeti u obzir način korišćenja rukovaoca odnosno korisnika uređaja prilikom rada. Analizu slabih tačaka dimničar vrši na osnovu jedinstvenih kriterijuma. 3.2.1.1 Prikupljanje podataka Kod prikupljanja podataka treba uzeti u obzir: – podatke o zgradi, – promene na delovima zgrade, uređajima za grejanje i pripremu sanitarne vode u odnosu na prvobitno stanje – uređaje za provetravanje, – grejne uređaje, – pripremu sanitarne vode, – godišnju potrošnju goriva, – gubitke toplote, – način opsluživanja uređaja, – gubitke toplote usled provetravanja. 3.2.2 Sažet pregled analize slabih tačaka U sažetku treba navesti stvarnu količinu utrošene energije. Ukoliko je potrošnja odnosno količina utrošene energija veća od one koju je propisao zakonodavac ili koja je data tehničkim parametrima potrebna je detaljnija analiza i određivanje slabih tačaka i treba uraditi odgovarajuću sanaciju. 3.3 Gubitak toplote usled provetravanja Da bi ti gubici bili što manji trebalo bi obratiti pažnju na razmenu vazduha. Usled prevelike razmene vazduha neiskorišćena toplota odvodi se u slobodan prostor a hladan vazduh u nepotrebno velikim količinama ulazi u prostoriju. Time raste potrošnja energije. Metode za utvrđivanje povećanih gubitaka toplote usled provetravanja a) Pregled rada uređaja za odvod vazduha. b) Pregled rada uređaja za dovod vazduha. c) Ispitivanje zaptivenosti prozora i vrata. d) Periodična kontrola zaptivki na prozorima i vratima da li su u dobrom stanju. e) Utvrđivanje zaptivenosti objekata sa niskom potrošnjom energije i pasivnih objekata metodom „blower door“, što znači kontrolu zaptivenosti objekata metodom propustljivosti na osnovu određivanja količine dovedenog vazduha koja se upoređuje sa propisima. 3.4 Čišćenje i održavanje uređaja za loženje (ložišta) i dimovodnih uređaja (dimovodnih puteva) Čišćenje i održavanje uređaja za loženje (ložišta) i dimovodnih uređaja (dimovodnih puteva) prema tački 3.1.5.3 daje optimalan prenos toplote i bitno smanjuje potrošnju energije. Odstranjivanje naslaga (čađ i ostali čvrsti ostaci sagorevanja) znači optimalan prenos toplote na kotao i odvod dimnih gasova, čime se brže postiže stacionarno stanje kompletnog uređaja za loženje i odvoda dimnih gasova. Čišćenje i održavanje uređaja za sagorevanje stvara uslove za optimalno sagorevanje, a uporedo dimničar može da utvrdi eventuelne sigurnosno-tehničke nedostatke, koji se otklanjanju u dogovoru sa korisnikom uređaja.

322


3.4.1 Tehničko stanje Cilj ove kontrole je očuvanje prvobitnog stanja uređaja za loženje i odvod dima u odnosu na iskorišćenje energije i bezbednost. Kontrola se obavlja prilikom čišćenja i održavanja uređaja. 3.4.2 Gubici na uređaju za loženje Određivanje gubitaka potrebno je kod svake energije koja se u gasovitom stanju zajedno sa dimnim gasovima gubi za vreme procesa sagorevanja. Ovo određivanje obavlja dimničar kod pokretanja uređaja u rad i zatim periodično za vreme procesa zagrevanja, a najmanje jednom godišnje. 3.4.2.1 Određivanje gubitaka usled dimnih gasova Za određivanje gubitaka usled dimnih gasova treba uzeti u obzir sledeće parametre: – temperaturu dimnih gasova, – temperaturu vazduha za sagorevanje, – sadržaj CO2 ili O2, – podatke o specifičnoj toplotnoj vrednosti za različite vrste goriva. 3.4.2.2 Ukoliko je sadržaj CO veći od graničnih vrednosti treba odrediti i te gubitke toplote. 3.5 Stručno odlaganje odnosno odnošenje otpadnih produkata U cilju zaštite podzemnih voda trebalo bi eventualni kondenzat, ostatke sagorevanja i uređaje za neutralizaciju kondenzata redovno čistiti i održavati. Ostatke sagorevanja iz uređaja za loženje – ložišta i dimovodnih uređaja dimničar odstranjuje i vodi računa da su predati u postupak reciklaže ili na posebnu deponiju. Time se sprečava odlaganje takvih otpadaka na nedozvoljenim mestima. 3.5.1 Održavanje uređaja za neutralizaciju Redovnim pregledom i ispitivanjem uređaja za neutralizaciju dimničar brine o odvođenju neutralnog kondenzata sa malo štetnim materijama i sprečava odlaženje kondenzata u zemljište i podzemne vode. 3.5.1.1 Proveravanje pH vrednosti Provera pH vrednosti vrši se na osnovu uputstva proizvođača i to najmanje jednom godišnje. Veličina pH vrednosti u kondenzatu po prolasku kroz neutralizacijsku posudu ne sme da bude niža od 6. Ukoliko je pH vrednost niža od 6 dimničar mora zameniti sredstvo za neutralizaciju i sadržaj neutralizacijske posude isprazniti u skladu sa uputstvom proizvođača. 3.5.1.2 Odstranjivanje odnosno odlaganje suvih i čvrstih ostataka sagorevanja Suvi odnosno čvrsti ostaci sagorevanja odlažu se na deponije određene za to. Čađ iz kućnih uređaja ne spada u poseban odpad, zato se može odlagati u smeće zajedno sa ostalim otpacima iz domaćinstva. 3.6 Emisije uređaja za loženje Pri ugradnji uređaja tehničkim postupcima merenja i probama mora se utvrditi da li su emisione vrednosti prekoračene. Izmerene vrednosti zapisuju se u zapisnik – izveštaj o merenjima. To važi i za posebne uređaje. Karakteristike emisija dimničar mora da kontroliše u redovnim vremenskim razmacima. Posebnu pažnju treba obratiti da se sačuvaju vrednosti koje su izmerene prilikom pr-

O DIMNJACIMA

323

vog merenja, kao i prvobitna namena uređaja. Prati se da li uređaji rade u skladu sa principom ekonomičnosti i da li su opšte prihvatljivi za sredinu. O takvoj kontroli vodi se zapisnik (izveštaj o merenjima) a o mogućim nedostacima obaveštava se korisnik uređaja i nadležni organi. 3.6.1 Potrebni kriterijumi celishodnosti Da bi se utvrdila racionalna potrošnja energije i za okolinu prihvatljiv rad uređaja potrebno je utvrditi sledeće: – vrstu uređaja za loženje, – protok goriva, – vizuelni pregled: 1. vratanca za čišćenje, 2. grejnih površina, 3. ugrađenih delova, 4. položaj otvora dimnjaka, – izmerene vrednosti: 1. stepen čađavosti, sadržaj prašine, 2. sadržaj CO2 odnosno O2, 3. sadržaj CO, 4. sadržaj NOx, 5. sadržaj SOx, 6. uljani derivati, 7. propisan pritisak u dimovodnom uređaju. 3.6.2 Vrednovanje Kod vrednovanja trebalo bi utvrditi: – da li su granične vrednosti prekoračene, – da li su usklađeni maksimalno toplotno opterećenje sa nazivnom toplotnom snagom, odnosno da li je postignuta iskorišćenost, – da li je raspoloživa odnosno postojeća vuča – pritisak u dimovodnom uređaju odgovarajuća.

– – – – – – – – – –

3.7 Prednosti za krajnjeg korisnika Očuvanje zemljišta, vazduha i vode. Očuvanje bliže okoline. Očuvanje vrednosti građevinskih objekata i prirode smanjenjem kiselih kiša. Smanjenje CO2 i ostalih štetnih gasova koji doprinose stvaranju efekta staklene bašte. Manje opterećenje okoline prašinom iz uređaja za loženje. Smanjenje problematike ozona. Niži troškovi rada. Sniženje troškova korisnika uređaja zbog opskrbljivanja i savetovanja od strane dimničara. Korisnik je redovno obavešten o stanju uređaja. Odgovarajuća odstojanja od otvora dimnjaka do susednih objekata i prozora.

4. HIGIJENA STAMBENIH PROSTORIJA – ZAŠTITA ZDRAVLJA LJUDI Usled povećane potrošnje uređaja za klimatizaciju i provetravanje sve više ljudi pati od simptoma alergije a time dolazi do smanjenja nivoa zdravlja ljudi. Takođe, sve češće se

324


javljaju oštećenja prostorija zbog plesni i vlage. Istraživanja su pokazala da je glavni uzrok ovih problema loše delovanje uređaja za dovod i odvod vazduha. Posebno je to prisutno kod objekata sa niskom energetskom potrošnjom i kod pasivnih objekata, zato bi trebalo posebnu pažnju obratiti na optimalno delovanje sistema za provetravanje. Redovna kontrola delovanja i periodično čišćenje ovih uređaja obezbediće bolji kvalitet stanovanja i zdravu radnu sredinu. 4.1 Saveti na području razmene vazduha S obzirom na namenu korišćenja prostorija već pri projektovanju bi trebalo u dovoljnoj meri obezbediti razmenu vazduha i odgovarajuće građevinske materijale. Uključivanje dimničara u fazi planiranja daje prednost utoliko što on može na osnovu svog stručnog obrazovanja i praktičnog iskustva dati objektivne informacije o potrebnoj razmeni vazduha. Posebnu pažnju treba pridati tome da ventilatori za izbacivanje istrošenog vazduha dimovodnih uređaja i rad postojećeg uređaja za loženje ne ometaju samo funkcionisanje. 4.2 Efikasnost rada uređaja za provetravanje Pri ugradnji uređaja tehničkim merenjima i pregledom trebalo bi ustanoviti da li su postignute propisane vrednosti. Izmerene vrednosti zapisuju se u zapisnik. Dimničar mora najmanje jednom godišnje proveriti sposobnost rada uređaja za provetravanje s aspekta zdravstvene zaštite odnosno higijene. Na taj način se ispituje da li je razmena vazduha zadovoljavajuća. Izmerene vrednosti moraju biti iste kao kod prvog merenja prilikom pokretanja odnosno ugradnje uređaja. Periodična merenja moraju se vršiti redovno. 4.2.1 Kriterijumi ocenjivanja odnosno kritičkog rasuđivanja Kod utvrđivanja sposobnosti rada uređaja za provetravanje treba uzeti u obzir sledeće kriterijume: – sposobnost delovanja ventilatora (pravilan pravac i slično), – proveriti da ventilator nije oštećen, – proveriti da li radi zaštita od buke, – slobodan presek uređaja za provetravanje, – koroziona oštećenja uređaja, njihovo povezivanje i pričvršćenost, – otvori za čišćenje, – zaptivenost odvoda za istrošeni vazduh, – zaptivenost dovoda vazduha, – čistoća filtera, – čistoća i sposobnost rada mehaničkih poklopaca, – kontrola da li postoje zapaljive naslage, – proveriti stanje prigušivača vibracija, – proveriti potrebnu količinu protoka vazduha (obratiti pažnju na izmenjenu količinu odnosno na razmenu vazduha), – proveriti uticaj na ložište, – merenja sadržaja CO2 i da li prelazi dozvoljene vrednosti (1000 ppm). Ukoliko su zbog specifične namene objekta potrebni dodatni pregledi u vezi sa pojavom štetnih materija, treba ih izvršiti i utvrditi stanje. 4.3 Čišćenje i održavanje uređaja za provetravanje Dimničar mora utvrditi da li postoje naslage u vodovima i kanalima uređaja a zatim ih uz redovno čišćenje i održavanje ukloniti, već prema nameni i s aspekta sposobnosti delovanja, kao i iz zdravstveno-higijenskih razloga.

O DIMNJACIMA

325

Kod čišćenja dimničar treba da obrati pažnju da li se radi o zapaljivim, po zdravlje štetnim ili nekim drugim naslagama. Ukoliko pri čišćenju utvrdi da su za besprekorno delovanje potrebni dodatni radovi na održavanju, o tome će upoznati korisnika uređaja i u dogovoru s njim obaviti ili se pobrinuti da se ti radovi obave. 4.3.1 Rokovi za čišćenje Uređaje za provetravanje treba najmanje jednom godišnje očistiti i obaviti radove na održavanju. Ukoliko dimničar u okviru godišnjeg čišćenja i održavanja utvrdi da se naslage skupljaju intenzivnije nego uobičajeno, intervale čišćenja treba skratiti. 4.3.2 Metode čišćenja U zavisnosti od vrste i namene korišćenja uređaja za provetravanje, čišćenje može biti mehaničko ili hemijsko. U svakom slučaju, prednost imaju tzv. suve metode čišćenja, a za bilo koju da se odlučimo ne sme izazvati oštećenja na uređajima. Vlažno ili mokro čišćenje dimničar obavlja samo ukoliko je siguran da upotrebljena tečnost neće izazvati oštećenja na sistemu za provetravanje i da neće štetiti njegovom zdravlju. 4.4 Odlaganje odnosno uklanjanje naslaga Dimničar mora naslage stručno ukloniti i odlagati u skladu sa nacionalnim propisima iz oblasti ekologije i u zavisnosti od njihove vrste. Naslage iz kućnih uređaja za provetravanje ne spadaju u poseban otpad pa ih možemo odlagati i u kućno smeće. 4.5 Prednosti za krajnjeg korisnika – Sprečavanje štetnog uticaja po zdravlje, kao što su alergije, obolenja disajnih organa. – Sprečavanje opasnosti od eksplozija i požara. – Sprečavanje trovanja ugljen-monoksidom. – Sprečavanje širenja gamadi i glodara. – Sprečavanje štete zbog pojave plesni ili vlage. – Poboljšanje kvaliteta stanovanja. – Poboljšanje kvaliteta sagorevanja u uređajima za loženje. – Smanjenje količine štetnih materija u vazduhu u prostorijama za stanovanje. – Sniženje troškova energije i rada. – Niži troškovi za korisnika uređaja usled opsluživanja i savetovanja dimničara. – Korisnik uređaja redovno dobija informacije o stanju uređaja.

5. SANACIJA DIMNJAKA Dimničar može da obavi sanaciju dimnjaka samo pod uslovoma da ima dozvolu za to od nadležnih organa. Ukoliko postojeći dimnjak ne odgovara zahtevima nanovo priključenog uređaja za loženje ili su prilikom pregleda utvrđeni građevinski nedostaci, sanacija je neophodna. U slučaju da sanacija nije moguća mora se za novi uređaj za loženje sagraditi odnosno ugraditi i nov dimnjak. Pre početka sanacionih radova preduzimaju se zaštitne mere i postavljaju se zaštitna sredstva, kako to nalažu važeći propisi s područja zaštite na radu. Kod sanacije dimnjaka koji rade u vlažnoj sredini potrebno je sprečiti skupljanje vlage u srednjem i nosećem delu dimnjaka.

326


Takođe, pre početka radova mora se proveriti građevinsko stanje, svetli presek dimnjaka, vratanca za čišćenje i ostali ugrađeni delovi. Načet malter i ostale naslage (na primer, čađ, katran) moraju se odstraniti. Sanacija obuhvata i oštećenja plašta odnosno zida dimnjaka, kao što su pukotine i ogrebotine. Ako svetli presek postojećeg dimnjaka nema odgovarajuće dimenzije za prilagođavanje preseka, unutrašnji presek dimnjaka može se ravnomernim udubljivanjem (glodanjem) povećati celom dužinom. Ovaj postupak može se obaviti pod sledećim uslovima: a) postupak dubljenja mora se obaviti bez vibracija, b) pri tom ne sme biti ugrožena stabilnost dimnjaka, c) mora se obezbediti protivpožarna zaštita, kod čvrstih goriva postojanost dimnjaka na paljenje odnosno požar u dimnjaku. 5.1 Načini sanacije 5.1.1 Unutrašnja nepropusnost / zaptivenost Građevinska intervencija kada dimnjak saniramo bez bitnog smanjenja unutrašnjeg svetlog preseka i obezbeđujemo radnu nepropusnost, u skladu sa građevinskim propisima. Smatra se da je unutrašnja nepropusnost pravilno urađena kada: a) je rad dimnjaka nepropustan, b) je unutrašnja površina dimnjaka glatka, c) svetli presek nije bitno promenjen. 5.1.1.1 Građevinski materijal Koriste se građevinski materijali koji ispunjavaju sledeće zahteve: a) klasa zapaljivosti A (ne gori), b) otpornost na dimne gasove (gubitak najviše 5% od mase), c) dovoljnu čvrstinu i otpornost na habanje – čišćenje, d) bez dodatnih štetnih materija, e) u većoj meri bez kreča i gipsa, f) sistemska usklađenost, g) presek najvećeg zrna <2,5 mm i u skladu sa propisima. 5.1.1.2 Izvođenje radova: – zaptivanje priključnih mesta, – određivanje unutrašnjeg svetlog preseka, – nameštanje zaštitnog mosta, – nanošenje unutrašnje obloge (po potrebi radnu fazu više puta ponoviti), – odstranjivanje i uklanjanje suvišne mase brušenjem, kako bi se postigla unutrašnja nepropusnost, – proveravanje unutrašnjeg svetlog preseka i priključnih mesta, – provera nepropusnosti. 5.1.2 Prilagođavanje preseka Građevinska intervencija kojom svetli presek dimnjaka prilagođavamo od dna do vrha dimnjaka kako bi se zadovoljili zahtevi uređaja za loženje. Pre početka radova trebalo bi proveriti da li za promenu preseka dimnjaka treba nabaviti dozvolu nadležnih organa. Takođe treba iskazati funkcionalnost prema standardu EN 13384. Prilagođavanje preseka je pravilno izvedeno: a) ako je rad dimnjaka nepropustan, b) ako su unutrašnji zidovi glatki,

O DIMNJACIMA

327

c) ako je svetli presek po celoj dužini isti (jednak) a presek je bitno povećan i prilagođen masenom protoku dimnih gasova. Prilagođavanje preseka potrebno je i u slučajevima kada je dimnjak izmenjen. 5.1.2.1 Unutrašnje oblaganje Građevinski materijal Koriste se samo materijali čija je upotrebljivost potvrđena od strane nadležnih organa i imaju sledeće osobine: a) klasu zapaljivosti A (ne gori), b) otpornost na dimne gasove (gubitak najviše 5% od mase), c) dovoljnu čvrstinu i otpornost na habanje – čišćenje, d) bez dodatnih štetnih materija, e) u većoj meri bez kreča i gipsa, f) sistemska usklađenost, g) srednja vrednost grube gustine kod 105°C sušenog lakog betona ili lakog maltera ne sme biti veća od 1500 kg/m3, h) srednja sabijena tvrdoća lakog betona ili lakog maltera mora biti najmanje 3 N/mm2. 5.1.2.1.1 Izvođenje radova – zaptivanje priključnih mesta, – određivanje unutrašnjeg preseka, – nanošenje unutrašnje obloge u jednoj radnoj fazi, – kontrola unutrašnje obloge da li je u celini i ispravno nanesena, – obrada površine obloge, – određivanje stepena hrapavosti, – proveravanje novog svetlog preseka dimnjaka, – proveravanje radne nepropusnosti. Kod unosa materijala odnosno nanošenja obloge na kosim delovima dimnjaka radovi se moraju pravilno izvoditi.. 5.1.2.1.2 Minimalna debljina Debljina unutrašnje obloge ni u jednom delu ne sme biti manja od navedenih vrednosti: – do 400 cm2 – od 400 cm2 do 1600 cm2 – preko 1600 cm2

10 mm, 25 mm, 40 mm.

5.1.2.2 Montaža sanacione dimne cevi Građevinski materijal Koriste se samo sanacione dimne cevi čija je upotrebljivost iskazana potvrdom nadležnog organa za proveru. 5.1.2.2.1 Izvođenje radova: – postavljanje vodoravne radne površine dovoljne nosivosti za izvođenje radova, – nameštanje odvoda za kondenzat, – ubacivanje dimne cevi (sa ili bez toplotne izolacije), – nameštanje zaptivnih elemenata, – nameštanje priključnih fazonskih elemenata, – nameštanje elemenata i vratanca za čišćenje, – nameštanje završnog elementa,

328


– provera radne nepropustljivosti – popunjavanje i pričvršćivanje table dimnjaka sa podacima na dimnjak, u skladu sa SRPS EN 1443:2005. Unutrašnju dimnu cev treba obujmicama ili distancerima pričvrstiti u dimnjaku na svaka 3 metra (ili u skladu sa dozvolom – sertifiktom) tako da ne utiče na dilataciju cevi. Distancer mora obezbediti pravilan položaj cevi, u slučaju da nema toplotne izolacije koja bi preuzela tu funkciju. 5.1.2.3 Toplotna izolacija Kod unutrašnjih dimnih cevi od: 5.1.2.3.1 Mineralnih materijala Labavo vezana toplotna izolacija može se ubaciti u komadima dužine najviše 1m i mora se namestiti bez praznih međuprostora. Slojeve izolacije od mineralne vune treba zaštititi od sleganja. Ne smeju uticati na rastezanje unutrašnje dimne cevi. 5.1.2.3.2 Metalnih materijala Labavo vezana toplotna izolacija je kod metalne unutrašnje dimne cevi dozvoljena samo ako ima certifikat nadležnog organa za ispitivanje. Slojevi izolacije od mineralne vune se preporučuju kada sistem dimnjaka ne radi u vlažnoj sredini. Toplotna izolacija koristi se samo u slučaju da ne sadrži vezivna sredstva štetna po zdravlje. 5.1.2.3.3 Veštačkih materijala Unutrašnje dimne cevi od veštačkih materijala su dopuštene kada je „sertifikatom“ potvrđeno da dimnjački požar u susednoj dimnoj cevi neće uticati na veštački materijal cevi. Ukoliko nije tako, samo je dozvoljeno ugrađivati cevi kada je postojeći dimnjak za 4 cm širi od cevi od veštačkog materijala. 5.1.2.3.4 Sigurnosni uređaj Pri ugradnji cevi od veštačkih metarijala potrebno je ugraditi graničnik temperature u dimnom priključku. 5.2 Pregled po završetku sanacije Obim kontrole po završenoj sanaciji dimnjaka. Po završenoj sanaciji treba prekontrolisati: 1) Stručnu upotrebu građevinskih materijala (na zahtev treba priložiti potvrdu o ispravnosti (certifikat, potvrda o usklađenosti). 2) Slobodan svetli presek. 3) Stručnost izvođenja. 4) Pravilno izvođenje priključaka. 5) Otvori za čišćenje sa vratancima. 6) Nepropusnost. 7) Tablicu sa osnovnim podacima o dimnjaku. 8) Primena odredbi protivpožarne zaštite. 9) Označavanje otvora za čišćenje. Po završenom pregledu dimničar na osnovu rezultata sastavlja zapisnik o prvom pregledu.

O DIMNJACIMA

329

6. UTVRĐIVANJE I SPREČAVANJE OPASNOSTI NA RADU Uvod Sporazum o zajedničkom evropskom privrednom prostoru obavezuje članice na prenos, odnosno preuzimanje evropskih propisa o zaštiti na radu. Osnovna preporuka datira od 12. juna 1989. godine (89/391 EWG) s naslovom „Sprovođenje mera za poboljšanje bezbednosti i zdravstvene zaštite poslodavaca – radnika na radu“. Preventivnim merama treba postići efikasnu zdravstvenu zaštitu. Radnici moraju biti informisani o opasnostima po zdravlje na radu i o merama koje smanjuju mogućnost nesreće na radu. I ne na kraju, dužnost svakog poslodavca jeste da informiše o mogućim opasnostima na radnom mestu kako bi se sprečile nesreće na radu. Poboljšana zaštita života i zdravlja radnika nije samo u interesu poslodavca već ima širi društveno– privredni značaj. Zdravlje jeste i ostaje najvažniji obrtni kapital radnih ljudi. U tom smislu svaki pojedinac je odgovoran za svoje zdravlje. Ovom preporukom učinjen je prvi korak ka odluci i vrednovanju opasnosti na radu, s namerom da se smanji broj nesreća na radu. Smernica može poslužiti kao osnova u izradi edukativnog materijala za obrazovanje radnika. Objašnjenje uz napomene o opasnostima i merama zaštite Opšteprihvaćeni uzroci opasnosti nisu navedeni u ovom navodu opasnosti na radu već ih treba obraditi u skladu sa odredbama važećih propisa o zaštiti na radu pojedinih zemalja. Rad na posebno ugroženim radnim mestima mogu da obavljaju samo posebno osposobljena lica ili taj rad moraju da nadziru posebno osposobljena lica. U svakom slučaju, saradnici moraju biti upoznati sa mogućim posledicama opasnosti na radu kod obavljaja poslova. Saradnici moraju na dokazan način i redovno biti informisani o tome u obliku školovanja ili nastave. Uputstvo Raščlanjavanje opasnosti u navodu opasnosti nije potpuno i treba ga, s obzirom na različite delatnosti dimničara u Evropi, uskladiti i dopuniti za svaku zemlju posebno.

330


6.1 Uzroci opasnosti i katalog mera sigurnosti za dimničare 6.1.1 Opšti radovi Uzrok opasnosti: Uzrok opasnosti Merdevine Pad

Električni aparati Hemijske materije Kiseline, lužine (lug), pare, prašina

Otpadajući delovi

Zaštitne mere Posebnu pažnju obratiti na utvrđivanje stanja zaštitnih ograda, pre svega ako su oštećene. Obezbeđenje protiv klizanja. Obezbeđenje protiv pada – prevrtanja. Oceniti visinu penjanja. Premašivanje izlaznog mesta za 1 m. Kod vertikalno postavljenih merdevina – obezbediti zaštitu leđa, odnosno ostale mere protiv pada. Proveriti da li je uređaj u ispravnom stanju. Poštovati uputstva o zaštiti na radu sa tim materijama. Zaštitne rukavice, zaštitna radna odeća, zaštita lica, zaštitna maska. Kod utvrđivanja ove ili slične opasnosti hitno ih treba otkloniti. Zaštitna kaciga.

Posuda pod pritiskom – boca pod pritiskom. Kiseonik Brza oksidacija (sagorevanje sa visokim Odgovarajuće skladištenje i transport boca temperaturama. sa kiseonikom, postupanje odnosno rukovanje uz upotrebu vatre i otvorenog svetla nije dozvoljeno. Sa posebnom pažnjom treba proveriti stanje boca, sprečiti dodir sa mastima ili uljima. Tečni naftni gas Eksplozija Odgovarajuće skladištenje i transport posuda sa tečnim naftnim gasom, provetravanje prostorija, postupanje odnosno rukovanje uz upotrebu vatre i otvorenog svetla nije dozvoljeno, posebnu pažnju pridati zaptivkama, vodovima i gorioniku. Zaleđene posude ne smemo zagrevati otvorenom vatrom.

O DIMNJACIMA

331

6.2 Droge Uzrok opasnosti Pušenje Vatra i eksplozija Alkohol Pad

Zaštitne mere Kod obavljanja dimničarskih poslova pušenje je apsolutno zabranjeno. Dimničarske usluge se ne smeju obavljati pod uticajem alkohola.

6.3 Čišćenje odvoda dimnih gasova u potkrovlju ili u prostorijama Uzrok opasnosti Pad Posrtanje, pad Prašina i čađ Dejstvo toplote Električna struja Prepreke u visini glave

Šiljci i predmeti sa oštrim ivicama u visini glave.

Zaštitne mere Posebnu pažnju obratiti na otvore i nosivost podova. Posebnu pažnju obratiti na skladištenje i na razne prepreke. Zaštitna maska protiv prašine, zaštitna odeća. Radne rukavice. Posebnu pažnju obratiti na električne instalacije koje prolaze iznad dimnjaka Posebnu pažnju obratiti na krovnu konstrukciju odnosno grede krova, na antene i razne vodove. Posebna pažnja.

6.4 Čišćenje dimovodnih uređaja na krovu Uzrok opasnosti Pad Klizanje, pad Prašina, čađ Dejstvo toplote Dimni gasovi Električna struja Posekotine

Zaštitne mere Radne cipele sa đonom protiv klizanja, zaštitni pojas itd. Na krovu montirane instalacije – vodovi i kablovi. Maska protiv prašine, zaštitna odeća. Radne rukavice. Zaštitna maska za disanje. Posebnu pažnju obratiti na zaštitno odstojanje od električnih instalacija. Radne rukavice.

332


6.5 Čišćenje velikih i visokih (penjajućih) dimovodnih uređaja Uzrok opasnosti Pad Prašina, čađ Dejstvo toplote Ostaci gasa Otpadajući delovi

Zaštitne mere Radne cipele sa đonom protiv klizanja, zaštitni pojas itd. Maska protiv prašine, zaštitna odeća. Radne rukavice i zaštitna odeća. Provetravanje. Zaštitna kaciga.

6.6 Čišćenje uređaja za provetravanje, na primer, za odvod pare iz uređaja Uzrok opasnosti Pad Prašina i ostale naslage. Posekotine. Električna struja

Zaštitne mere Radne cipele sa đonom protiv klizanja, zaštitni pojas itd. Maska protiv prašine, zaštitna odeća, zaštitne rukavice. Radne rukavice Posebnu pažnju obratiti na zaštitna odstojanja od električnih instalacija i ostalih opasnih vodova i ventilatora.

6.7 Čišćenje uređaja za loženje (ložišta) i priključka za dimnjak Uzrok opasnosti Opšti Delovi konstrukcije sa oštrim ivicama Posekotine Alat sa oštrim ivicama Učinak vrućine Prašina, čađ Buka Električna struja

Mehaničko čišćenje Rotirajući alat Hemijsko čišćenje Hemijska sredstva Čišćenje pomoću plamena Gorionik na gas-kiseonik

Zaštitne mere Radne rukavice Radne rukavice Radne rukavice Radne rukavice za zaštitnim slojem Maska protiv prašine, zaštitna odeća, radne rukavice, zaštitne naočare. Zaštita ušiju Kod obavljanja usluga u kotlu, ložištu, potrebno je koristiti uređaje sa niskim naponom (24V). Posebnu pažnju obratiti na oštećene vodove i razvodne utičnice. Gorionik se mora isključiti i obezbediti od neplaniranog uključenja. Radne rukavice, slobodno viseći delovi odeće nisu dozvoljeni, zaštine naočare Zaštitne rukavice, zaštita lica, zaštita usta, zaštitna odeća, poštovati uputstva za korišćenje i uputstva proizvodača. Radne rukavice, zaštitne rukavice.

O DIMNJACIMA

333

Boca sa gasom i kiseonikom Čišćenje kotla mašinama pod visokim pritiskom Vodeni mlaz

Električni uređaji

Ispravno skladištenje.

Zaštita lica, zaštitne rukavice, zaštitna odeća, nije dozvoljeno usmeravati mlaz prema licima. Strujni krug prekinuti na svim žicama i sprečiti neželjeno uključenje

6.8 Čišćenje uređaja za sagorevanje Uzrok opasnosti Gorionik na ulje Predmeti sa oštrim ivicama Električni uređaji

Zaštitne mere Radne rukavice Posebnu pažnju obratiti na oštećene instalacije i vodove, uređaje isključiti i obezbediti od mogućeg neželjenog uključenja. Rukavice postojane na ulje.

Ložno ulje Gorionik na gas Predmeti sa oštrim ivicama Električni uređaj

Radne rukavice Posebnu pažnju obratiti na oštećene instalacije i vodove, uređaje isključiti i obezbediti od mogućeg neželjenog uključenja. Zatvoriti ventil za gas Provetriti prostorije

Curenje gasa Gorionik na čvrsta goriva Predmeti sa oštrim ivicama Električni uređaji

Radne rukavice Posebnu pažnju obratiti na oštećene instalacije i vodove, uređaje isključiti i obezbediti od mogućeg neželjenog uključenja. Maska protiv prašine, radne rukavice.

Prašina, čađ, pepeo

6.9 Provera delovanja zaptivenosti Uzrok opasnosti Materijal za grejanje Sredstva za stvaranje dima U zavisnosti od svrhe koriste se različita sredstva za stvaranje dima

Zaštitne mere Radne rukavice Provetravanje prostorija

6.10 Paljenje dimnjaka Uzrok opasnosti Materijal za paljenje Dejstvo toplote Prašina, čađ, pepeo Dim odnosno dimni gasovi

Zaštitne mere Radne rukavice Zaštitne rukavice Maska protiv prašine, radne rukavice. Provetravanje prostorija

334


6.11 Odstranjivanje naslaga iz dimnjaka Uzrok opasnosti Udarna glava (rotirajući element)

Leteći delovi naslaga i maltera Prašina, čađ

Zaštitne mere Bez slobodno visećih delova odeće. Radne rukavice. Prekidač za isključenje u nuždi. Zaštitne naočare Maska protiv prašine, radne rukavice

6.12 Merenje dimnih gasova Uzrok opasnosti Dejstvo toplote

Zaštitne mere Oprezan rad

6.13 Sanacija dimnjaka Uzeti u obzir opšte opasnosti i koristiti zaštitne mere kao kod visokogradnje.

7. DODATAK 1. Zaštita od požara, bezbednost i zdravlje na radu 7.1 Osnovni uslovi za pravilno obavljanje dimničarskih usluga s aspekta protivpožarne zaštite, zaštite života ljudi obezbeđivanjem sigurnog rada uređaja za loženje, dimovodnih uređaja i uređaja za provetravanje, kao i racionalna potrošnja energije i higijena stambenog prostora Da bi postigli navedene ciljeve u što većoj meri potrebni su sledeći okvirni uslovi. – Zakonske odredbe za preventivnu zaštitu od požara, bezbedan rad uređaja, očuvanje čistoće vazduha, ušteda energije i higijena odnosno zaštita zdravlja ljudi. – Primena postojećih zakona. – Standardi i ostale tehničke preporuke. – Stručna osposobljenost za obavljanje dimničarskih usluga. – Podela na pojedina dimničarska područja. – Cehovska pravila i kriterijumi kvaliteta. 7.2 Protivpožarno-sigurnosni intervali čišćenja i pregleda uređaja za loženje, pripadajućih dimovodnih uređaja i uređaja za provetravanje Intervali čišćenja i pregleda uređaja za loženje, priključaka, dimovodnih uređaja i uređaja za provetravanje zavise od načina korišćenja, kvaliteta goriva, uređaja za sagorevanje, veka trajanja i načina opsluživanja od strane korisnika. Intervali treba da su u okviru navedenih vremenskih razmaka. Uređaj za loženje – Intervali su sledeći: čvrsta goriva – mesečno do tromesečno, tečna goriva u zavisnosti od kvaliteta – tromesečno do jednom godišnje, gasovita goriva najmanje jednom godišnje, retko korišćeni uređaji za loženje – najmanje jednom godišnje. Priključci za dimnjak (cevi, kanali) – Intervali su sledeći: čvrsta goriva – mesečno do tromesečno,

O DIMNJACIMA

335

tečna goriva u zavisnosti od kvaliteta – tromesečno do jednom godišnje, gasovita goriva najmanje jednom godišnje, retko korišćeni uređaji za loženje – najmanje jednom godišnje. Vertikalni delovi dimovodnog uređaja (dimnjaci, odvodi dimnih gasova ...) – Intervali su sledeći: čvrsta goriva – mesečno do tromesečno, tečna goriva u zavisnosti od kvaliteta – tromesečno do jednom godišnje, gasovita goriva najmanje jednom godišnje, retko korišćeni uređaji za loženje – najmanje jednom godišnje. Uređaji za provetravanje – Intervali su sledeći: ugostiteljski objekti najmanje jednom godišnje, može i kraće, ostali privredni objekti najmanje na svake dve godine ili kraće, višestambene porodične zgrade najmanje jednom u tri godine ili kraće, porodične kuće najmanje jednom u pet godina ili kraće. Obrazloženje: Statistički podaci o požarima i nesrećama u Evropi pokazuju da je u zemljama sa organizovanom dimničarskom službom, koja redovno obavlja protivpožarne i bezbednosnotehničke preglede i gde su dimničari ovlašćeni i za posebne kontrole (preventivni protivpožarni pregledi, pregledi uređaja za loženje), broj nesreća i požara osetno manji u poređenju sa zemljama gde ove usluge ne obavljaju ovlašćeni i stručno osposobljeni dimničari. 7.3 Intervali vanrednih pregleda (protivpožarno-bezbednosni pregled) objekata i stanova U cilju manjeg broja ili sprečavanja požara i za sniženje šteta izazvanih požarom na minimum, kao i u cilju obezbeđivanja efikasne i sigurne protivpožarne zaštite, moraju se obavljati posebni pregledi objekata i stanova u sledećim rokovima: – objekti koji su požarno ugroženi – svake tri godine, – privredni, javni i poljoprivredni objekti sa svim pripadajućim objektima – svakih pet godina, – porodične kuće i stanovi – svakih deset godina. Ovi rokovi važe već niz godina u svim zemljama sa najmanjim brojem nesreća od požara i trovanja ugljen-monoksidom. 7.4 Intervali bezbednosno-tehničkih pregleda uređaja za loženje i odvoda dimnih gasova Za uređaje za loženje Najmanje jednom godišnje, nezavisno od vrste goriva. Za priključke na dimnjak Najmanje jednom godišnje, nezavisno od vrste goriva i od načina izvođenja. Za vertikalne delove dimovodnog uređaja Proveravanje propusnosti dimovodnih uređaja (dimnjak, odvod dimnih gasova, itd.) u zoni potpritiska odnosno natpritiska vrši se: a) u potpritisku (osim rasklapajućih delova dimnjaka) svakih deset godina,

336


b) u natpritisku, uključujući i priključke dimnjaka (odvod dimnih gasova) svakih pet godina. Ukoliko dimničar pri čišćenju i pregledu primeti promene ili oštećenja na dimovodnim uređajima (dimnjaku, odvodima itd.) mora se izvršiti ispitivanje propusnosti. Ispitivanje propusnosti takođe se mora obaviti i: – pri nanovo ugrađenom dimovodnom uređaju, – pri zameni ili priključenju novog uređaja za loženje na dimovodni uređaj, – pri nanovo ugrađenim priključnim mestima ili otvorima za čišćenje, – prilikom većih zemljotresa ili požara. – pri paljenju čađi u dimovodnom uređaju. 7.5 Pregledi dimovodnih uređaja Pregled dimovodnih uređaja – puteva mora se obaviti najmanje jednom godišnje.

8. DODATAK 2 Produkti sagorevanja i dimovodne instalacije 8.1 Osnovne odredbe Sve članice moraju u svom prevodu paziti da se definicije u ovoj knjizi usklade sa oblastima delovanja u zemlji svake članice. Inače treba navesti precizne definicije uređaja za loženje i dimovodnih uređaja. 8.1.1 Dimni gasovi Dimni gasovi su produkt procesa sagorevanja goriva. 8.1.2 Dimovodni uređaji To je zajednički izraz za sve građevinske delove koji služe za odvođenje dimnih gasova i vazduha za sagorevanje od produžetka uređaja za loženje do slobodnog prostora. Tu se ubrajaju priključak na dimnjak, dimnjak, vertikalni delovi odvoda dimnih gasova itd. 8.1.2.1 Vertikalni deo dimovodnog uređaja (vertikalni deo dimnjaka, odvoda dimovodnih gasova, itd.). Vertikalan ili približno vertikalno građen deo kroz koji dimni gasovi odlaze bezbedno i sigurno iznad krova, u atmosferu. 8.1.2.2 Priključak na dimnjak Građevinski deo koji povezuje uređaj za loženje sa vertikalnim delom dimovodnog uređaja ili odvodi dimne gasove direktno u atmosferu. Obično je sastavljen od rasklapajućih ili pričvršćenih metalnih cevi, cevi od veštačkih masa, šamotnih cevi ili zidanih kanala. 8.1.3 Putanja dimnih gasova Put dimnih gasova koji ide kroz dimovodni uređaj od ložišta do spoljne okoline. 8.1.4 Pregled dimovodnih putanja Ponavljajući pregledi celog sistema grejnog uređaja (ložište, priključak, dimovodni kanali), kao i dovod i odvod vazduha, pri čemu se utvrđuje kvalitet sagorevanja: ugljen-monoksid, nečistoće svih vrsta, pritisak, ostali nedostaci. 8.1.5 Gubici dimnih gasova Gubitak koji je izazvan energijom u dimnim gasovima dok se odvode u atmosferu.

O DIMNJACIMA

337

8.1.6 Provetravanje Dodavanje vazduha za sagorevanje u uređajima za loženje ili dovod svežeg vazduha usled obezbeđivanja higijene u stambenom prostoru gde je smešten uređaj za loženje ili dovod svežeg vazduha za stambeni prostor. 8.1.7 Sagorljive materije Čvrsti ili tečni organski ugljovodonici ili veze ugljovodonika (na primer, drvo, papir, katran, masti, ulje) i organski i anorgansk prah (na primer, čađ, otpaci tekstila, kosa i slično). 8.1.8 Gorivo Čvrste, tečne ili gasovite materije koje su namenjene za sagorevanje u uređaju za loženje (ložištu). 8.1.9 Odvod dimnih gasova Bezbedan odvod emisija sagorevanja od ljudi, životinja ili predmeta u slobodni prostor. 8.1.10 Vatrogasni uređaji Mere i uređaji koji su potrebni za što efikasnije gašenje požara. 8.1.11 Uređaj za loženje (generator toplote, ložište, uređaj) Generator toplote i gorionici u kojima se odvija loženje (sagorevanje) čvrstih, tečnih ili gasovitih goriva, pri čemu nastaju dimni gasovi u tolikoj količini da ih treba bezbedno odvoditi u slobodan prostor. Podeljeni su na uređaje za grejanje jedne prostorije, više prostorija i centralno grejanje, kao i uređaje za pripremu tople vode ili ostale generatori toplote. 8.1.12 Grejni putevi – grejne površine Put dimnih gasova od uređaja za sagorevanje (gorionika) do dimnog produžetka uređaja za loženje. 8.1.13 Očuvanje čistog vazduha Mere koje su potrebne da prilikom sagorevanja u atmosferu odlazi samo mala količina štetnih materija. 8.1.14 Povezane prostorije – ukupan volumen prostorija Volumen prostora iz kojeg uređaj za loženje sa otvorenim prostorom za sagorevanje (zavisna od vazduha u prostoriji) uzima potreban vazduh za sagorevanje iz više prostorija koje su međusobno povezane. 8.1.15 Uređaj za neutralizaciju Uređaj koji neutralizuje kiseli sadržaj kondenza (pH vrednost 7). 8.1.16 Sanacija dimnjaka Mere koje su potrebne da dimovodni uređaj opet zadovoljava građevinske, protivpožarne, funkcionalno-tehničke zahteve. 8.1.17 Analiza slabih tačaka Utvrđivanje energetski slabih tačaka u i na zgradi, pronalaženje nedostataka kod nastajanja toplote i njene ravnomerne podele, kao i utvrđivanje načina korišćenja od strane korisnika uređaja za loženje.

338


8.1.18 Sigurnosno-tehničke mere Uređaji i radnje kojima je obezbeđen siguran i nesmetan rad uređaja za loženje i odvod dimnih gasova. 8.1.19 Preventivna protivpožarna zaštita Skup svih mera koje su nužno potrebne za sprečavanje nastanka požara. 8.1.20 Održavanje Čišćenje uređaja za loženje (grejača, generatora toplote), zajedno sa uređajem za loženje, kao i zamena sastavnih delova čiji vek trajanja odnosno ishabanost je očekivana i koje treba najmanje jednom godišnje pregledati i zameniti (na primer, mlaznice, elektroda za paljenje, itd.). U radove na održavanju ne spadaju popravke van planiranog obima radova na uređajima za loženje i sagorevanje. Prednosti za krajnje korisnike – Bezbedan rad uređaja za loženje odnosno gorionika na gas, – Optimalna preventiva protiv požara, – Zaštita od širenja dima u slučaju požara, – Preventiva za očuvanje zdravlja ljudi i životinja, – Očuvanje vrednosti pokretnih stvari u objektu, – Očuvanje opšte bezbednosti, – Očuvanje imovine ljudi manjim rizikom od požara i time manje premije osiguranja, – Manji troškovi redovnog opsluživanja, – Samo jedno odgovorno lice, – Sprečavanje požara usled paljenja čađi ili smolastih naslaga, – Nikakva dodatna finansijska opterećenja, – Manji troškovi održavanja zgrade, dimovodnih uređaja i uređaja za loženje usled redovnih pregleda i kontrole, – Viši životni standard i kvalitet stanovanja, – Očuvanje visoke prodajne vrednosti, – Sprečavanje trovanja CO i opštih nesreća, – Viši bezbednosni standard za uređaj za loženje i priključak za dimnjak, – Čuvanje vazduha, zemljišta i vode, – Čuvanje bliže okoline, – Zaštita čuva vrednost objekata i prirode sprečavanjem nastanka tzv. kiselih kiša, – Manje količine CO2 i ostalih štetnih gasova i time efekata staklene bašte, – Smanjenje problematike ozona, – Manji troškovi korisnika, – Sprečavanje štete usled narušenog zdravlja ljudi zbog alergija, obolenja disajnih organa, – Sprečavanje štete zbog plesni i vlage, – Poboljšanje kvaliteta stanovanja, – Poboljšanje kvaliteta sagorevanja, – Smanjenje materija štetnih po zdravlje, – Smanjenje troškova energije i rada.

O DIMNJACIMA

339

LITERATURA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

Bogner, M.: Propan i butan, 2. dopunjeno izdanje, ETA, Beograd, 2008. Bogner, M.: M. Isailović: Prirodni gas, 2. dopunjeno izdanje, ETA, Beograd, 2008. Bogner, M. i dr.: Termotehničar, tom 1, 3. dopunjeno i prošireno izdanje, 4.9.4. Strujanje dimnih gasova i vazduha, str. 544 – 572, Interklima-grafika, Vrnjačka Banja, 2004. Geissler, F., A. Höfling, A. Marxer, W. Weiner: Fachrechnene für Schornsteinfeger, Bayerische Kaminkehrerhabdwerk, München, 1975. ***: Sistemi dimnjaka za novogradnje i sanacije, Schiedel, Beograd, 2010. Sekulović, Z., M. Bogner: Odimljavanje i arhitektura, ETA, Beograd, 2011. Bogner, M. i dr.: Termotehničar, 3. dopunjeno i prošireno izdanje, tom 1, 7.Aerozagađenje, str. 785-815, tom 2. 15.2. Zaštita vazduha, str. 649 – 752, Interklima – grafika, Vrnjačka Banja, 2004. Marenčić, Ž.: Dimnjaci, funkcija, održavanje i rekonstrukcija, Gradsko stambeno komunalno gospodarstvo, Zagreb, 2005. Lončarić, R., Z. Patafta.: Dimnjak, Hrvatska udruga za organizaciju građenja, Varaždin, 2010. Hausladen, G.: Handbuch der Schornsteintechnik, Oldenburg, München, 1988. Heidlmair, J.: The Safety Chimney, Foundation for Safety, Quality of Life and Economic Viability, Berlin, 2007. ***: Eurocod 1, Deo 1 i deo 2. Osnove proračuna i dejstva na konstrukcije, Građevinski fakultet, Beograd, 1997. ***: BS EN 1993-3-2:2006. Eurocod 3 – Design of steel structures – Part 3-2. Towers, masts and chimneys- Chimneys ***: EN 1998-6:2003. Eurocod 8: Design provisions for earthquake resistance of structures, Part 6: Towers, masts and chimneys Holmes, J.D: Wind Loading of Structures, 2nd edition, Taylor & Francis, Oxon, GB, 2007. Dyrbye, C., S.O. Hansen: Wind loads on structures, John Wiley & Sons, West Sussex, 1997. Taaranath, B.S.: Wind and earthquake resistant buildings, Marcel Dekker, New York, 2005. ***: CICINID – Industrial Chimneys, CICIND, Zürich, 2005. ***: Dejstva na konstrukcije, Građevinski fakultet, Beograd, 1995.

DIMNJACI

Recommend Documents