bojana888
bojana888
ČESLAV MILOŠ
Pas krajputaš
bojana888
Cogito, sum: certum est quia impossibile.
Mislim, postojim: to je sigurno, jer je nemoguće. Lav Šestov je na ovaj način popravljao Dekartovo „Cogito ergo sum” , kako navodi Benžamen Fondan u svojoj
knjizi o razgovorima sa Šestovom.
Možda je istina po prirodi takva da onemogućava optenje ljudi s ljudima, u svakom slučaju, optenje putem reči. !vako može da je zna za se"e, ali da "i stupio u vezu s "ližnjima, mora da se se odrekne istine i pri#vati pri#vati "ilo kakvu uslovnu uslovnu laž. slova, $%$$. Lav Šestov, Pretposlednije slova
bojana888
PAS KRAJPUTAŠ
&renuo sam na upoznavanje svoje zemlje dvoprežnim kolima, s velikom zali#om #rane i limenom ko'om koja je tandrkala otpozadi. &o'a mi je potre"na da napojim konje. (poznavao sam "rdovite i umovite srezove, onda praume, u kojima se s krovova kuća dižu kolutovi dima, kao da neto gori. )o je zato to su krovinjare "ez dimnjaka. *li, putovao sam poljskim i jezerskim predelima. &ako je samo zanimljivo napredovati, poputati kajase, i čekati dok se polako, iza drveća u dolini, ne pojavi selo ili park i u njemu "elina plemićke kuće. * odma# nas je lavežom dočekivao psić, revnostan u vrenju svoje o"aveze. Bio je to početak veka, sada je kraj. +azmiljao sam, ne samo o ljudima koji su živeli tamo, već i o pokolenjima pasa koji su i# pratili u nji#ovim svakodnevnim trčkaranjima, a jednom, j ednom, ni sam ne znam zato, verovatno u snu, u zoru, pojavio se taj smean i nežan naziv: pas krajputa-.
bojana888
OGRANIČEN
Moje znanje je neveliko, a pamet kratka. )rudio sam se koliko sam mogao, studirao, pročitao mnotvo knjiga, knjiga, i nita. ( mojoj kući knjige knjige su preplavile polie, polie, leže u gomilama na nametaju, na podu, ometaju prolaz. /aravno, ne mogu sve da i# pročitam, a moje gladne oči stalno čeznu za novim naslovima. 0li, da "udem jasan, osećanje sopstvene ograničenosti nije neto stalno, samo se s vremena na vreme pojavi, "lesne svest o ograničenosti nae mate, kao da su kosti nae lo"anje suvie de"ele i ne dozvoljavaju umu da o"u#vati sve ono to "i tre"alo da mu "ude dato. )re"alo "i da znam sve to se doga1a sada, istovremeno, na svakoj tački zemljine kugle, tre"alo "i da mogu da proniknem u du#ove moji# savremenika i ljudi nekoliko generaija mla1i#, kao i oni# koji su živeli pre dve #iljade i osam #iljada godina. )re"alo "i, i ta s tim.
bojana888
OČI
2perater: 3 4to, vidi. 2mogućio sam ti da za trenutak ugleda vet dragolju"a očima leptira i da "ude leptir. 2mogućio sam ti da gleda livadu očima daždevnjaka. 5otom sam ti dao oči različiti# ljudi da "i gledao isti grad. 3 5riznajem, "io sam suvie siguran u se"e. Malo je sličnosti izme1u toga ta su za mene "ile one ulie i onoga ta su "ile za ljude koji su prolazili pored mene istim trotoarima. Da sam "io "ar uveren da ne postoji nita osim velikog "roja me1uso"no nekomunikativni# individualni# utisaka i slika6 0li, ja sam tražio jednu, ljudski vi1enu, zajedničku za sve nas, istinu o stvarima, i zato je to, to si pokazao, tako težak ispit i iskuenje za mene.
bojana888
BEZ KONTROLE
/ije mogao da kontrolie svoje misli. 2ne su lutale kuda su #tele i kad i# je posmatrao, postajalo mu je strano. 7er, to nisu "ile do"re misli i, sudeći po njima, u njemu je "ila svirepost. Mislio je da je svet suvie "olestan i da ljudi zaslužuju samo da ne postoje vie. *stovremeno je sumnjao da su svirepost njegove mate i njegov stvaralački impuls na neki način povezani.
bojana888
TRAŽENJE
2sećaj da mora postojati izvestan sistem reči u kome "i na neki način "ila u#vaćena esenija čudovinosti, upoznate u ovom stoleću. * čitanje dnevnika, memoara, reportaža, romana, pesama, uvek s nadom i istim rezultatom: )o nije to.- !amo "ojažljivo izranja misao da je istina o sud"ini čoveka na zemlji drugačija od one kojoj su nas učili. 2klevamo da je imenujemo.
bojana888
NIJE MOJ
Pretvarati se čitavog života da je njihov svet moj, I nati da je sramno ta!vo pretvaranje. "li #ta mogu da učinim$ %ad bih !ri!nuo I počeo da proričem, ni!o ne bi čuo. &isu a to njihovi e!rani, mi!ro'oni. (va!vi !ao ja lutaju ulicama I pričaju sami sa sobom. )pavaju na !lupama u par!u, * pasažima na as'altu. +er atvora je premalo a bi mogli da se pohapse svi siromasi. )me#!am se i -utim. ene vi#e ne-e sti-i. /a sto sa iabranima da sedam 0 umem.
bojana888
SUD
5osledie nai# dela. 5otpuno su nepoznate, jer svako ulazi u mnogostruke veze s okolnostima i delima drugi#, mada "i izuzetno do"ar kompjuter mogao to da pokaže. ! nužnom ispravkom, s o"zirom na slučaj 3 jer kako izračunati posledie prava u kome se kotrljala "ilijarska kugla posle sudara sa drugom8 (ostalom, doputeno je smatrati da se nita ne doga1a slučajno. &ako "ilo da "ilo, nalaženje pred savreno kompjuterizovanim "ilansom naeg života 95oslednji sud mora da začudi: dakle, odgovoran sam za toliko zla nanetog protiv svoje volje8 ;nači, na drugom tasu je do"ro, koje nisam nameravao da učinim i koga nisam "io svestan8
bojana888
ANIMA
!ve čeće je pisao o ženama. /e znači li to da, godinama guena, njegova anima traži, kasno, oslo"o1enje8 *li, drugačije, da njegova podsvest, koja se zasad oslo"a1a samo u sti#ovima, preuzima na se"e ulogu "lage lekarke, koja prvo mora da skine s njega oklop pre nego to dotakne njegovo telo8
bojana888
STARI
!lika stari# i ružni# mukaraa i žena, naročito oni# staria koje se vuku sa tapom. *zneverila su i# nji#ova tela, nekada lepa i okretna, ali u svakoj gori lampa svesti, otuda ču1enje: 3 Dakle, to sam ja8 0li, to nije istina6
bojana888
I JA SAM VOLEO
I ja sam ne!ada voleo da se ogledam. )ve do! se nisam uverio #ta nači odlaiti „Putem sva!og tela.” I ualudan je protest. )tari ljudi ipa! naju a#to -ute.
bojana888
DA LI JE SVEST DOVOLJNA
/ekad mi se činilo da je sama svest dovoljna da se iz"egne ponavljanje, to jest ista sud"ina kakva je sud"ina drugi# smrtnika. &akva glupost. 0 ipak, samo odvajanje svesti od tela, priznavanje njeni# čudotvorni# moći 3 da je za opčinjavanje dovoljno znati 3 nije tako glupo.
bojana888
NA MESTU TVORCA
&ad "i ti "ila data vlast za ponovno stvaranje sveta, razmiljao "i i razmiljao, sve dok najzad ne "i doao do zaključka da nije moguće izmisliti nita "olje od ovoga koji postoji. *di u ka'anu, sedi i posmatraj mukare i žene koji prolaze. !lažem se, mogla "i to da "udu "estelesna "ića, koja ne podležu prolaznosti, "olestima i smrti. 0li, upravo "eskrajno "ogatstvo, složenost, raznolikost zemaljski# stvari potiču iz protivrečnosti, sadržane u njima. (m ne "i imao čari da nije svega toga to podseća na njegovu usidrenost u materiji: klanie, "olnie, gro"lja, porno'ilmovi. * o"ratno, 'izioloke potre"e pritiskale "i svojom životinjskom tupoću da nije titravog uma koji le"di nad njima. 5redvodnia svesti, ironija, ne "i mogla da vež"a svoje omiljeno zanimanje, zagledanje tela. *zgleda da se )vora, čije su etičke motive ljudi naučili da dovode u sumnju, rukovodio pre svega željom da "ude to interesantnije i to za"avnije.
bojana888
SMOTRENOST
5rema knjizi "udističkog mona#a, koju čitam, sama sutina "udizma je mind'ulness. 2vo se verovatno može prevesti kao smotrenost 9reč postoji jo kod Mikotaja +eja $ ili "iti smotren. )o znači primati s pažnjom to to je sada, umesto okretati se ka onome to je "ilo ili to će "iti. !pas za one koje muči savest, koji prežvakavaju svoje stare padove, spas za uznemirene koji sa stra#om zamiljaju ta će se dogoditi sutra. !amo da moje pesme pomognu nji#ovom čitaou da se nastani u sada. * samo da kao čovek "udem izlečen od "olesti sećanja.
$ Mikotaj +ej 9Mikotaj +ej, $<=<3>%, jedan od prvi# predstavnika poljske renesansne književnosti. 5rim. prev.
bojana888
UMESTO
Divio se i zavideo, ali nikome od oni# koji su se, kao on, predavali umetnosti. 5o zemlji su pored njega prolazili, po snazi milosti, saosećanja i lju"avi, istinski veliki, sveti junai. *mali su ono to mu je najvie nedostajalo, i po tom nedostatku "io je sličan svojim pajtaima umetniima. 7er umetnost, kao to je znao, traži potpuno predavanje, koje je nažalost predavanje u ropstvo naeg ega. /alazeći u se"i skoro dečji egoizam, teio se milju da u svojoj pro'esiji nije izuzetak, ali svi oni su tako1e nosili mrlju nepotpune ljudskosti. 0ko sam se rodio takav da "i# uzalud pokuavao da se očistim i oslo"odim 3 rekao je 3 neka "ar moje delo iskupi moju sla"ost i pomogne mi da u ljudima o"ožavam lepotu sra.
bojana888
PRIVREMENO I TOBOŽE
(stajati ujutru i ići na posao, "iti povezan s ljudima osećanjima lju"avi, prijateljstva ili otpora 3 i sve vreme razumeti da je to privremeno i to"ože. 7er, stalna i stvarna "ila je u njemu nada, toliko jaka da ga je sam život razdraživao. 4vo, odma#, za minut, tre"alo je da u#vati 3 upravo, ta8 ?aro"nu 'ormulu, u kojoj je "ila sva istina o životu. 5rao je zu"e, a ona je "ila tu, tuirao se i skoro ju je izgovarao, da nije uao u auto"us, možda "i mu se javila, i tako eo dan. &ada se "udio usred noći, osećao je da prodire ka njoj kroz tanak zastor, ali tada je, tako napregnut u svojoj težnji, padao u san. /ije se odnosio "lagonaklono prema svojoj sla"osti. !lagao se s tim da tre"a da "ude to to jeste na mestu i u trenutku, pažljiv prema "liskim mu ljudima i da vodi računa o tome ta očekuju od njega. *zjavljivati da su privremeno i to"ože značilo je nanositi im nepravdu, nije mogao, ipak, da se oslo"odi misli da za život s njima zaista nema vremena.
bojana888
ZAŠTO STID?
5oezija je sramotna stvar, jer počinje pre"lizu radnji koje nose naziv intimne. 5oeziju je nemoguće odvojiti od svesti o sopstvenom telu. Le"di nad njim, nematerijalna, a istovremeno vezana, i razlog je za stid, jer simulira pripadnost pose"noj o"lasti, du#a. !tideo sam se to sam pesnik, onako kao kad "i# go javno paradirao telesnim nedostatkom. ;avideo sam ljudima koji ne piu poeziju i koje sam zato u"rajao u normalne, u čemu sam se, uostalom, varao, jer taj naziv zaslužuju malo"rojni.
bojana888
OSEĆATI IZNUTRA
( činu pisanja dolazi do pose"nog preo"ražaja neposredni# činjenia, da tako kažem, svesti kao osećanja se"e iznutra, u predstavu drugi# isti# individua, koje isto tako osećaju se"e iznutra, za#valjujući čemu mogu da piem o njima, ne samo o se"i.
bojana888
OPEVATI BOGOVE I JUNAKE
+azlika izme1u takve poezije, u kojoj ja- priča o se"i, i te, ko ja opeva "ogove i junake-, nije velika, poto su u o"a slučaja predmet opisa mitologizovana stvorenja. 0 ipak...
bojana888
MOJI BLIŽNJI
)oliko smo slični jedni drugima6- 2vaj uzvik otvara predeo u kome se naa vrsta pokazuje kao neto potpuno drugačije od z"irke zatvoreni# monada. Braćo i sestre6 2setio sam erotski dr#taj, misleći na sve vas i na nau srodnost.-
bojana888
ZAHVALAN
;a#valan sam za to to sam jednom davno, u drvenoj rkvii me1u #rastovima, primljen u rimokatoličku rkvu. *sto kao i za to to sam imao dug život i mogao da, verujući ili ne verujući, razmiljam o dve #iljade godina svoje istorije. )a istorija je isto toliko 1avolska koliko i ne"eska. 5odigli smo gradove veće od 7erusalima, +ima i 0leksandrije. /ai "rodovi oplovili su okeane. /ai teolozi sačinili silogizme. * odma# su počeli da menjaju planetu ;emlju. Da "ar nismo "ili svesni toga, ali jesmo. /ikakve nevinosti u naim po#odima krsta i mača nije "ilo.
bojana888
VEROVATI, NE VEROVATI
Bio sam du"oko religiozan čovek. Bio sam čovek koji uopte nije verovao. 5rotivrečnost je tolika da ne znam kako da živim s njom. /ametnula mi se sumnja da se u reči verovati- krije nekakva sadržina, dosad neispitana, možda zato to je to vie pojava koja pripada životu ljudske zajednie nego psi#ologiji jedinke. /i jezik koji upotre"ljavaju verske zajednie, niti jezik ateista nisu pogodovali razmiljanju o njenom smislu. ?esto mi se čini da je o"janjenje sasvim "lizu, da nekako le"di u vazdu#u, i da će čim na1e tumačenje u rečima, mnotvo ljudi uzviknuti: 5a da6 )o je upravo slučaj sa mnom67er tu su, pored mene, u rkvi, krste se, ustaju, kleče, a ja naslućujem da se u nji#ovim glavama doga1a isto to i u mojoj, to znači vie žele da veruju, nego to veruju, ili veruju na trenutke. !igurno se ne doga1a kod svi# isto, ali kako8 * sigurno je ta sadržina pre nekoliko stotina godina u glavama "ila drugačija, mada je jo u sedamnaestom veku 5askal "eležio: 5oriati, verovati i potpuno sumnjati isto je za čoveka to trčanje za konja-, a u devetnaestom veku 4mili Dikinson će reći: @erujem i ne verujem sto puta na sat. )ime verovanje zadržava elastičnost-. 9 I believe and disbelieve a hundred times an hour, 1hich !eeps believing nimble . Biti s njima u rkvi važnije je nego mudrovati za svoj račun 3 zar ne
oseća i ne misli tako većina nji# u rkvenoj zgradi, dajući priliku za žaljenje na o"rednu religiju, ali istovremeno vreći čin pokornosti8 Možda se pri"ližavam i govorim: toplo, toplo-, kad odjednom imam viziju čitave nage skupine 3 životinjska "ića o"a pola, sa svojom rutavoću, seksom, vidljivim de'ormaijama, koji se povezuju u o"redu visokog, "estelesnog o"ožavanja 3 može li postojati neto čudnije8
bojana888
TREBALO JE?
2vaj pesnik odgajan u rimokatoličkoj religiji tre"alo je svakom svojom reči da potvr1uje istinu vere &atoličke rkve. 5a ipak, čak i kad "i #teo, ne "i mogao to da čini, jer poezija je i strategija. &njiževnost njegovog vremena "ila je agnostička, ponekad ateistička i, piući devotne pesme nikoga ne "i o"ratio u katoličanstvo, jedino "i "io nazvan drugorazrednim pesnikom.
bojana888
DELA I MILOST
!lažem se, nada u *z"avljenje iz"ledela je i toliko je osla"ljena da se s njom ne povezuju nikakve slike. ;ato čak kad govori se"i: 0ko #oću da spasem duu, tre"a da se odreknem toga to je za mene dragoeno: stvaralatva, romanse, vlasti ili drugi# zadovoljavanja am"iija- 3 veoma je teko na to se odvažiti. /ekada, kad je *z"avljenje označavalo palmu na /e"u, a žigosanje večnu muku u vatrenim čeljustima 5akla, ljudi su izgleda imali jači podstiaj da traže svetost i o"uzdavaju svoje #alapljive apetite. /egde tamo su u"ijali, vrili prelju"u, pljačkali zemlju suseda i "ili gramzivi na slavu. 2čigledno tu neto nije u redu. Možda stvarno postojanje +aja, o"ećanog, na primer, u islamu verniima koji padnu u "or"i s neverniima, povećava "or"enu strast, pa ipak, ovozemaljski život i ideja o *z"avljenju izgleda da uglavnom pripadaju različitim poreima, me1uso"no nepovezanim po prinipu proste suprotnosti. /ije isključeno da se upravo toga dosetio Martin Luter, ne stavljajući u zavisnost *z"avljenje od dela, već od Milosti.
bojana888
NJENA JERES
5rimetila sam 3 rekla je 3 da ne mislim na !pasenje i da su ta dva stožera, /e"a i 5akla kod mene drugačija: ili posle smrti nita, to je već do"ro, ili kazna za zlo u meni.-
bojana888
POSEBAN TRENUTAK
5ose"an trenutak u mnogovekovnoj istoriji religije6 5rovi1enje "ožje odlučilo je da se otupi otria propovedi i teoloki# traktata, a ostane samo poezija, kao instrument svesti čoveka koji razmilja o poslednjim stvarima. &oliko li je samo pesnika u maksimi !imone @ej nalo o"razloženje za svoj rad: 5ažnja "ez ikakvi# primesa je molitva.- Da, tako razuzdana i razularena ivilizaija, koja navlači na se"e osudu du#ovnika, u svojoj umetnosti sposo"na je da donosi dar vere.
bojana888
CITAT
5esnikinja Džin @alentajn rekla je u jednom intervjuu: /aravno da je poezija molitva. &ome "ismo drugom mogli da se o"raćamo8- 7edan delić mene #teo "i s njom da se složi, ali ne znam da li je to tako jednostavno. ( poeziji, izgleda, postoji neto u načelu nesvetovno: kako u tradiionalnim usmenim kulturama, tako i u naoj, ljudi se oslanjaju na poeziju, želeći da prenesu istine o pitanjima života i smrti, koje su na drugi način nedostižne. ( dananjoj 0merii poezija pruža mnogim ljudima 3 zajedno s pesniima 3 ute#u, koju ne nalaze vie u tradiionalnoj religiji. 95esnikinja &etlin /oris, u Manoa. 0 5ai'i 7ournal o' *nternational Ariting-, $%<<
bojana888
SIROMAŠTVO MAŠTE
Mata ljudi je ograničena isto kao i nji#ovo znanje. 4roziju nae religijske mate usled naučnote#ničkog prevrata8 !igurno, ali zamislimo kako je "ilo u srednjem veku. 5re nego to je Dante pokazao 5akao, nastajali su razni opisi pakleni# am"isa, poučni, ali neo"ično siromani slikama. ;ato "i pogreno "ilo tražiti tamo neto to "i "ilo jednako 'antazijama ijeronima Boa.
bojana888
TEOLOGIJA, POEZIJA
2no to je najdu"lje i najdu"lje se iskusi u ličnom životu, prolaznost ljudi, "olest, smrt, ispraznost miljenja i pogleda, ne može se izraziti jezikom teologije, koja vie vekova zaokrugljuje odgovore u glatke lopte, koje se lako kotrljaju ali kao da su nepro"ojne. 5oezija dvadesetog veka, u onome to je u njoj najznačajnije, predstavlja sakupljanje podataka o poslednjim stvarima u ljudskom životu i izgra1uje prema tome svoj jezik, koji teologija može da iskoristi ili ne.
bojana888
ARGUMENT
/ajveći argument protiv religije tre"alo "i da je egoentrizam. 0ko neko služi isključivo se"i, sasvim je verovatno da je stvorio se"i Boga kako "i mu Bog služio. 5otpuni egoentrizam može se videti kod dee i u nekim vrstama psi#ički# "olesti. 0li, ta tre"a da učini čovek koji ga otkrije u se"i8 Da od"ai religiju u ime potenja prema se"i i drugima ili da padne na kolena, preklinjući za izlečenje8
bojana888
UZVIŠENOST
(zvienost: svesno "espomoćno izlaganje podsme#u ljudi.
bojana888
PSALMI
Davidovi Psalmi, koje sam preveo na poljski, jednima pomažu u molitvi, druge od"ijaju, jer su skoro potpuno proračunati. /ajvii tre"a da spase od progonitelja, osigura po"edu, potamani neprijatelje, da kralju moć i slavu. 5otre"no je ne "ilo kakvo pokoravanje pred "ožanskim @eličanstvom, da "i se Psalmima oprostila nji#ova detinjasta lukavstva. 0 sam kralj David, ako "ismo pretpostavili da je on sastavio Psalme, mada je to veoma sumnjivo8 5oznavao sam revnosnu čitateljiu Bi"lije, koja je govorila da je čita zato to su svi nai najužasniji gresi tamo predstavljeni kao o"ična tkanina života. &ao kod Davida koji je uzeo tu1u ženu, naredio da se njen muž u"ije, a to mu je ipak oproteno.
bojana888
PROSJAČKA PESMA
Pati, du#o moja i bi-e# spasena, ", a!o ne propati#, bi-e# osu2ena.
9@ilnenska prosjačka pesma Šta li su ti prosjai imali na umu, pevajući: 0, ako ne propati8- Da li to znači: ako ne propati do kraja to to ti je su1eno8 0 kako to možemo da iz"egnemo8 )ako to ćemo se ulizivati, na primer, vladaru, ekonomu, da "i nam odredio laki posao8 *li pak ima sasvim drugo značenje8 Da će onaj ko pati "iti spasen, a ko ne pati već z"og toga će "iti osu1en8
bojana888
DISKRETNI ŠARM NIHILIZMA
(bični nihilista
/ajpre pre'injeni umovi koji se "ave književnoću i umetnoću, potom nji#ov pogled na svet postepeno prodire u sve ire krugove dok na kraju ne postane svojina masovne kulture, a tako1e znak za raspoznavanje o"ični# umova. )o je oduzelo neki# sto pedeset godina. (pijum a narod
+eligija, opijum za narod. 7er, onima koji su trpeli "ol, poniženje, "olest, ropstvo o"ećavala je nagradu u zagro"nom životu. ( promeni, čiji smo svedoi, može da "ude o"rnuto. 5ravi opijum za narod je vera u nitavilo posle smrti. 2gromna je ute#a u tome to nam za nae svinjarije, padove, kukavičluke, u"istva neće "iti su1eno. (bratno
( 5oljskoj su svi izgledi za promenu. /ekada su postojali: skeptična, veoma pozitivistički orijentisana inteligenija i po"ožni narod koji je punio rkve. ?ak u nedalekoj "udućnosti može "iti drugačije: ispostaviće će se da će se #rićanstvo, koje se "ori s optim neverovanjem, teko za narod i većinu svoji# vernika, sačuvati jedino me1u najo"razovanijima.
3rijum' običaja
2n je čitao !veden"orga.- !me#. 7er, u stvari, poljska inteligenija ne voli da
bojana888 razmilja o religiji. 0ko priznaje katoliizam, onda je to u naionalističke i mesijanističke svr#e. ;"og toga, grupama koje se interesuju za religijsku literaturu ostaje samo uska margina. 4eligija i politi!a
*ma takvi# koji vie vole /ita nego religiju s njenim političkim zlom. 7er, iskustvo pokazuje da se čovek o"avija uzvienoću, čistotom i plemenitoću visoke du#ovne s'ere da "i se pretvarao da ne zna ta rade njegove ruke. !amo, da je katoliizam lien takve dvoličnosti, imao "i pravo da prekori pravoslavlje z"og &aradžićevi# zločina. 4eligije
!ve velike religije, #rićanstvo, "udizam, judaizam, islam, donose viziju su1enja čoveku posle smrti, s naročitom naklonoću prema slikama spora izme1u )užioa i Branioa. 5onekad vidimo tasove na koje su postavljani gresi i do"ra dela. ( ti"etanskom "udizmu sudija je @ladar !mrti, a u donoenju presude pomažu mu kamenčići: rni, koje "aa )užila, i "eli, koje "aa Branila. (ostalom, od svi# religija neunitivost nai# dela verovatno se najjače ispoljava u "udizmu, kao zakon karme. Posle ivr#enja
5rorok, kako je sam to nazivao, evropskog ni#ilizma, Fridri# /iče ponosno je govorio: Mi, ni#ilisti-, i de'inisao ta će "iti najekstremnija 'orma ni#ilizma.- )o će "iti pogled, po kome će svaka vera, svako uverenje da neto odgovara istini "iti nužno lažno, jednostavno ato #to nema istins!og sveta -. 2vaj pogled je nazivao čak "ožanskim načinom miljenja.- 5rezrivo se odnosio ne samo prema #rićanstvu, već i prema "udizmu, previe srodnom #rićanstvu, me1utim, za Šopen#auera, svoga maestra i učitelja, imao je prezriv epitet: dekadent. @erovatno ne "i "io zadovoljan da je mogao da vidi čemu je tokom sto godina služilo njegovo delo. 0 "eskrajna #ra"rost ikono"ora kojom se dičio8 Šta je ostalo od nje danas, kad je potre"na #ra"rost da "i se tvrdilo neto suprotno8
bojana888
+adni 5openhauer
;ato li samo Šopen#auer tre"a da "ude 'ilozo', čije se ime pojavljuje, kao pre sto godina, kad je reč o ni#ilizmu 4vropljana8 /e zaslužuje to, makar z"og visokog mesta koje u njegovoj 'ilozo'iji zauzimaju svetost i umetnost. 0 u meri, u kojoj je zavisan od religije Dalekog istoka, oslo"o1enje označava kod njega oslo"o1enje od težine karme. !amo je u 'olkloru književni# ka'ana /irvana "ila nitavilo. 5o Šopen#aueru, /irvana ne može "iti izražena na jeziku samsare, jer je njena suprotnost. 6erti!alna osa
@isoko i nisko. Možemo se diviti slii @aznesenja Cospodnjeg u /ovom zavetu, ali vertikalna osa vlada svuda vantelesnim svetom, dakle, adov podzemni svet kod Crka, Šeol kod 7evreja, 5akao nisko, ?istilite vie, +aj najvie kod Dantea, prelazno stanje posle smrti, bar0do, u ti"etanskoj %njii mrtvih, s pokretom nagore ka "oljim otelovljenjima i nadole ka
gorim. %i!oti
iniima koji se kikoću, koji utuvljuju ljudima u glave da ne postoje do"ro i zlo, da je život gomila paova koji se me1uso"no ujedaju, ne može se reći: 2su1ujete se"e na večne muke-, jer se podsmevaju veri u život posle smrti. Može se ipak reći: 2su1ujete se"e na po"edu, i to će za vas "iti dovoljna kazna. %a!av pad
Do toga su doli da su od Marksa i Lenjina spali na ideologiju posednički# slojeva i kulta ;latnog teleta.
bojana888
Isuvi#e jednostavno$
Codine $EG. pojavili su se /li dusi Dostojevskog i tamo je već sve rečeno. 7er, revoluija u +usiji tre"alo je da "ude delo inteligenije, čije je ni#ilističke umove proučavao Dostojevski. Lenjin je "io "lizak ro1ak likova njegovi# romana. &ad je Lenjin izveo puč $%$. godine 9jer to je "io puč, juri na ;imski dvora ekranizovao je 4jzentajn, tako1e inteligent, u osvajanju vlasti nad +usijom, nije mu zasmetao nikakav otpor u umovima. Preds!aanje
@ladimir !olovjov, u svom delu 3ri ragovora , $%==, govori o sekti rupomolilaa u +usiji. Du"ili su rupu u zidu kuće i molili joj se: sveta rupo-. 2vaj kult nitavila 9u autorovoj inteniji "ila je satira na tolstojizam pripremao je nesreću +usiji i 4vropi u HH* veku: kinesko osvajanje +usije i "or"u 4vrope s preporo1enim agresivnim islamom 9ko se, osim !olovjova, usu1ivao da predvi1a takve stvari8. /eće li /ita, sveta rupa u umovima zapadne 4vrope, "iti iskuenje za islamski 'undamentalizam, koji u ime Boga ne istupa vie protiv nevernika, već ljudi lieni# "ilo kakve vere8 Podugi citat
Balzak, !tendal, pokolenja romanopisaa koji su o"nažavali "edne kulise ljudski# po"uda i postupaka koji iza svakog znaka njue degradaiju ljudske prirode, sve do samog dna njegovi# snova- 3 razmiljao je Lot i užasnuo se, toliko je to odudaralo od oena i osećanja koje je imao ranije prilikom čitanja isti# knjiga, čak najpakosniji#. 7er, kao da je imao uro1eno divljenje prema svemu to je "ilo do"ro ura1eno i napisano, to je imalo klasu ili kali"ar 3 i jo vie se užasnuo kad je postao svestan toga: vie nas se ne tiče ta- samo kako- smo postali ravnoduni prema sadržini i ne reagujemo čak na 'ormu, već na te#niku, na samu te#ničku sposo"nost. 7er, oni su već svarili, sažvakali svaku sadržinu, učinili su sve drugorazrednim, pootkidali nam krila, kao dea s loim instinktima, i ta je postao život čoveka, ako ne muvlji, zujav, jednosezonski život... Marks, koji je o"nažio sramnu "azu
bojana888 drutva... /iče, naopaki +uso ovog razočaranog veka, koji je iskompromitovao sve nae konvenije... Frojd, koji u du"ini svakoga od nas otkriva slepog ljudoždera, punog in'antilizma, depravaija i in#i"iija, podjednako skaredni# kao njegovi nagoni. ?ak prirodnjai, koji su na mesto poslednji# istina, u koje je verovalo čovečanstvo, naučni# istina o"jektivnog sveta, postavili nad so"om zakon neodre1enosti. !amou"ilačka pasija kompromitovanja, degradaije. /eprestano omalovažavanje čoveka, njegovi# ideala, njegove prirode 3 i, eto, u ovom optem, strasno upražnjavanom osećanju "ezvrednosti počinje da dejstvuje opasan me#anizam nadkompenzaije, lična i grupna megalomanija, i sklonost prema o"nažavanju, prema paradiranju sopstvenom depravaijom. 0ko su sve istine relativne i zavisne od sistema odnosa 3 "uni se čovek, demaskiran u najskrivenijim mislima i re'leksima 3 onda ja želim da "udem odlučujući sistem odnosa, ja sam odlučujem ta ću učiniti istinom. )ražili ste u meni zver, svirepu, zlu "etiju, gledajte 3 to sam. 0ko sam zao, liemeran, željan samo vlasti, uživanja, neka to i "udem iz sve snage, "ez liemerja, u najvećoj meri. 7er samo u skali i kali"ru vidim za se"e mogućnost i opravdanje. 90leksander @at,I 7otovo be!stvo
I 0leksander @at 90leksander Aat, $%==3$%>, pesnik i prozni pisa, jedan od najistaknutiji# predstavnika poljskog 'uturizma. 5rim. prev.
bojana888
PREPOROD RELIGIOZNOSTI
5reporod religioznosti u 5oljskoj tre"alo "i da počne od najvećeg praznika u 5oljskoj, a to nije ni Božić, ni (skrs, već ;aduni dan, odnosno paganski praznik optenja sa mrtvima.
bojana888
DAN STVARANJA
Pa to uop#te ta!o te#!o nije. 8ospod 9og je stvorio svet. " !ada to$ &edavno. +utros. 6erovatno pre jednog sata. +er cvetovi se otvararaju, te! #to su avr#eni.
bojana888
BLIZU
(d prole-a onog !ad putevima hodao je 8alilej, Igleda dale!o, a bliu je. olio sam tamo: „)miluj se nada mnom gre#nim.” I dalje čujem: „8de je blago tvoje, tamo je srce tvoje.”
bojana888
TRČE
9ave se, samo ne tim #to je najvažnije. 3rče, !ao da veruju da -e živeti večno. I sva!o od njih a sebe je dragocen. I sva!o sebe smatra jedinim.
bojana888
NEMOGUĆE
3ajna !rsta sastoji se u tome 5to je od odvratne sprave a torture stvoren na! spasenja. %a!o ljudi mogu da ne misle #ta nose u svojim cr!vama$ Pa!lena vatra ne!a uni#ti temelje sveta.
bojana888
MANA
&ao i svaka umetnost, poezija je mana i podseća ljudska drutva da nismo zdravi, mada "i nam "ilo teko da to priznamo.
bojana888
DETINJASTO PONAŠANJE
5esnik je kao dete me1u odraslima. ;na da je detinjast i mora neprestano da simulira svoj udeo u radnjama i o"ičajima odrasli#. Mana: svest o detetu u se"i. )o znači o naivnoosećajnom stvorenju koje je stalno ugroženo kikotom odrasli#.
bojana888
ODVRATNOST
2dvratnost prema raspravljanju o 'ormi poezije i estetičkim teorijama, dakle, prema svemu to nas zatvara u jednu ulogu, dolazila je kod mene iz stida, znači, nisam želeo da mirno pri#vatim presudu kojom se osu1ujem da "udem pesnik. ;avideo sam 7ulijanu 5i"ou: Šta on to radi kad se odomaćio u koži pesnika8 ;nači li to da ne nalazi u se"i mrlju, tamno klupko, stra# "espomoćni#, ili je pak odlučio da nita od toga ne iza1e spolja8
bojana888
KULT UMETNOSTI
&ult umetnosti se pojačava s porastom "roja pojedinačni# ljudi, to jest oni# koje nji#ovi o"ičaji i propisi nji#ovi# religija ne odvajaju od drugi#. Comile nji# posećuju velike muzeje, kao Luvr ili Metropoliten u /jujorku, to su pravi #ramovi na prelomu dvadesetog i dvadeset prvog veka. 5ojedinačni ljudi: svaki i svaka želi da dožive sve to i drugi doživljavaju, da sazna s ekrana ili iz slika u ilustrovanim časopisima: o seksu, odeći, automo"ilima, putovanjima. *du u čoporima i jedni druge 'otogra'iu. 0 ono vie, koje polusvesno žele, do"ija za nji# 'ormu umetnosti kojoj se dive.
bojana888
ALEKSANDRINSTVO
( ranoj mladosti odnekud sam stekao uverenje da aleksandrinstvoaleksandrinstvo- označava sla"ost stvaralačkog impulsa i množenje komentara za velika dela prolosti. Danas ne znam da li je to istina, ali doživeo sam vreme kad se reč ne odnosi na stvar, na primer, drvo, već na tekst o drvetu, a taj tekst začeo se iz teksta o drvetu i tako dalje. 0leksandrinstvo- je značilo dekadeniju-. 5otom je tre"alo na duže vreme te igre za"oraviti, ali ta je s epo#om koja nita vie ne može da za"oravi8 Muzeji, 'otogra'ije, reprodukije, ar#ivi 'ilmski# traka. * usred tog o"ilja pojedinačni ljudi koji nisu svesni da oko nji# le"di svemoćno sećanje, sećanje, i da i# opseda, napada nji#ova mala svest.
bojana888
NE TAJ
7a i oni. &oliko je moguće prodreti do nji#8 5esnik zna da smatran za nekog drugog nego to jeste i da će tako "iti posle njegove smrti, a to neće ispraviti nikakav znak s drugog sveta.
bojana888
PROŠLOST
5rolost je neprecina . &o dugo živi, zna koliko je to, to je video sopstvenim očima, prekriveno intrigom, legendom, umanjujućom ili uvećavajućom veću. )o uopte nije tako "ilo6- 3 #teo "i da vikne, ali neće viknuti, jer videli "i samo usta kako se miču, ne sluajući glas.
bojana888
NEMUŠKI
5isanje pesama smatra se nemukim poslom. Bavljenje muzikom i slikarstvom nije time opterećeno. &ao da poezija uzima na se"e odijum koji prati sve umetnosti, kojima se kriom pre"auje razneženost. ( plemenu koje se posvećivalo oz"iljnim poslovima, znači ratu i dolaženju do #rane, pesnik je se"i osiguravao položaj vrača, amana, posednika zaklinjalia koje tite, leče ili kode.
bojana888
POL POEZIJE
5ol poezije je ženski. ;ar Muza nije ženska8 5oezija se otvara i čeka počinioa, du#a, dajmoniona. !igurno je "ila u pravu Jana G kad je govorila da nije poznavala nikoga ko "i "io toliko kao ja instrumentalan, odnosno kao instrument pasivno se predavao glasovima. 5reuzimao sam na se"e sve stidove deteta me1u odraslima, "olesnika me1u zdravima, transvestita u ženskoj #aljini me1u mužjaima. /apadali su me, zamerajući mi nedostatak muke volje, neodre1en identitet. !ve dok kod nji#, navodno muki# i zdravi#, nisam otkrio to u ta sam sumnjao: tako dugo priguivanu neurozu da je nala oduka u ludilu.
G Jana 4r 97eanne ers#, $%$=3I=== vajarski 'ilozo', 7aspersova učenia, Miloeva prijateljia i prevodila njegovi# romana: (svajanje vlasti 9$%
bojana888
MOĆ GOVORA
!ve to nije izgovoreno smera ka nepostojanju-: ?udno je razmiljati o mnotvu doga1aja dvadesetog veka i o ljudima koji se tamo pojavljuju, s#vatajući da "i svaka od ti# situaija zasluživala ep, tragediju ili lirsku poemu. * nita, propali su, ostavljajući neznatan trag. Može se reći da čak najsnažnija, temperamentna, aktivna ličnost, u pore1enju s do"rim sistemom nekoliko reči, makar one opisivale samo mesečev izlazak, jedva da je senka.
bojana888
ODEĆA
5elerine, kravate a la 7avalliere, iroki rni eiri, uni'ormisanje "oema. *li 'armerke, "rade, kosa u pletenii, rni džemperi. 2ni koji odećom žele da dokažu da su pesnii, muzičari, slikari. 2d"ojnost prema takvom uni'ormisanju kod usamljenika, koji su dovoljno sigurni u vrednost svoga dela da mogu "ez spoljanji# o"eležja. 0 ipak, da ne kriju svoju pro'esiju pod odelom za normalne ljude, "ili "i poteniji: 4to, javno nosimo svoje sramno o"eležje perverzni# oso"a i ludaka.
bojana888
IZBAVLJENJE I OSUDA
&oliko će nas "iti iz"avljeno, a koliko osu1eno8 /ae "iogra'ije ukazuju na prevagu "roja osu1eni#. @eć preterana sklonost ka alko#olu i drugim opojnim sredstvima dokazuje sla" karakter koji "eži od sudara s "olnom stvarnoću u stanje nekakve oamućenosti. Možda postoje čitavi poetični- narodi, kod koji# je to "ekstvo od stvarnosti odlika koja i# izdvaja me1u drugima. 5a ipak, na klan je dovoljno internaionalan da ne mora da traži etnička o"janjenja.
bojana888
JURENJE ZA CILJEM
Da "i se uradilo neto, tre"a se potpuno predati tome, toliko da "liski ne mogu čak ni da zamisle takvu isključivost. 0 ona se uopte ne svodi na količinu potroenog vremena. 5ostoje jo "ez"rojne emotivne podvale prema samome se"i, lagana menjanja čitave ličnosti, kao kad "i jedan nadre1eni ilj, izvan volje i znanja, vukao u jednom pravu i organizovao sud"inu.
bojana888
PISMENA OBAVEZA
4vo, ostvareno delo. &ad "i samo znali po koju enu. Da li "i pristali8 /e "i li se okrenuli s užasavanjem8 0li on, taj izvrila, imao je nekada samo nejasno predosećanje da daje pismenu o"avezu. ;aista, nije "ilo trenutka kad se pero, umakano u krv rasečenog prsta, kole"alo pred potpisom i kad se jo moglo reći: ne-.
bojana888
UMETNOST I ŽIVOT
&ako o"jasniti veze umetnosti sa životom8 /a primer, romanopisa koji je napravio psi#oloki rtež ličnosti, ugledajući se u znatnoj meri na to, to zna o se"i. Ličnost mu je slična i njeni ružni postupi prema "ližnjima mogli "i da ga upozore, navodeći ga na promenu ponaanja. ;ato ne vidi da je ta ličnost on sam i da samog se"e prikazuje u loem svetlu8 2tkuda ta autonomija predstavljene stvari, tako da jedri nad životom svoga tvora kao "alon otkinut s konopa8 2pisi pijanstva alko#oličara, koji sami se"i ne priznaju da su alko#oličari, opisi krtosti krtia, koje smatraju se"e darežljivima, portreti stari# razvratnika, kojima ni na pamet neće pasti da su istovremeno stari i razvratni. *li peani u čast čiste i uzviene lju"avi, koje piu prljavi, #erojska dela koja slave kukavie, saosećanje ovenčavano rečima najveći# egoista.
bojana888
TROPI
5apagaj kreti. @entilatori rade. Leguan se penje uz sta"lo palme. !vetluavi talas okeana sputa se kao pena po plaži. &ad sam "io mlad na odmoru me je do očajanja dovodila dosada očigledni# stvari. ( starosti, naavi se u tropskoj zemlji, već sam znao da sam uvek tražio lek za tu grozotu, koja traje time to nita ne znači. Dati smisao, "ilo kakav, samo da ne "ude te kravlje, potpuno ravnodune, inertne stvarnosti, "ez iljeva, težnji, a'irmaija, negaija, kao otelovljenog nitavila. +eligije6 *deologije6 Jelje6 Mržnje6 Do1ite da svojom arenom tkaninom pokrijete tu prazninu, koja čak ni imena nema.
bojana888
PELIKANI (KOSTARIKA)
ivim se neprestanom neprestanom radu peli!ana. peli!ana. &jihovim nis!im letovima letovima nad povr#inom povr#inom mora, &jihanju u mestu, naglom naglom obru#avanju obru#avanju Po ugledanu ribu, ribu, belini pljus!a vode. vode. I ta!o od #est ujutru. ujutru. 5ta -e im sli!e, sli!e, 5ta -e im plavetni o!ean, palme i horiont. 3amo, !ad je ose!a, slične dale!im brodovima, Pojavljuju se stene stene i sjaje ;utim, ružičastim i ljubičastim ljubičastim bojama.< &e približuj se istini. istini. ;ivi predstavom predstavom &evidljivih lica, !oja stanuju stanuju nad suncem suncem )lobodna, ravnodu#na prema gladi i nužnosti.
bojana888
LOPTA (KOSTARIKA)
Pruža gledaocu gledaocu glavu neprijatelja, neprijatelja, %oga je stigao u žbunovima ia poto!a poto!a I probo !opljem. !opljem. 9io je to ivi2ač I neprijateljs!og neprijateljs!og sela. 5teta 5to nije uspeo da ga živog uhvati. 3ada bi ga stavio na žrtveni sto I čitavo selo pranovalo pranovalo bi, 8ledaju-i !a!o ga ubijaju pola!o. 9ili su to maleni, mr!i mr!i čovečuljci, 6isine, navodno, metar pedeset. (stalo je ia njih malo !erami!e, ada nisu nali a a grnčars!i toča!. I jo# je ia njih ostala ostala * trops!om žbunju na2ena 8ranitna lopta, ogromna, neshvatljiva. %a!o su, ne naju-i a gvož2e, gvož2e, mogli da te#u granit I daju mu savr#eno savr#eno o!ruglu 'ormu$ 'ormu$ 3e#!o su radili na tome, !oli!o po!olenja$ 5ta im je načila $ )uprotnost )vemu #to prolai i nestaje$ i#i-e, !ože, 7i#-e !oje puc!eta puc!eta u vatri$ 6iso!u 6iso!u apstra!ciju, apstra!ciju, +aču od bilo čega, čega, jer ne živi$ živi$
bojana888
TE FEERIJE
)e 'eerije, taj praznik, praznik, koje gradi ljudski ljudski um nad užasom užasom života6 !ve umetnosti umetnosti,, svi mitovi i 'ilozo'ije, ali uopte neograničeni neograničeni za "oravak u sopstvenoj visokoj s'eri. 7er iz nji#, iz snova uma, nastala je ova planeta koju poznajemo, promenjena i menjana matematičkim jednačinama.
K Feerija Feerija 9'r. 'eerie 3 čarolija, čarolija, naivna naivna pozorna pozorna igra sa spektaku spektakularnim larnim,, irkuskim irkuskim elementima, elementima, popularn popularnaa u zapadnoevropskim pozoritima. 95rim. prev.
bojana888
UPOZORENJE
Jivotinjie s rteža za deu, kunići, psići, veverie, kao i "u"amare, pčelie, zeleni skakavi, imaju toliko zajedničkog s pravim životinjama i insektima koliko nae predstave o svetu s pravim svetom. ;amislimo se nad tim i zadr#timo.
bojana888
NAZIV
7epota je bila veli!a, veli!a, ali imi#ljena: sjaj stanovao u naivu =mberia =mberia citrinella, ne u ptici, drvetu, !amenu ili obla!u.
bojana888
KAKO ĆE BITI
*ntu *ntui iije ije umet umetni nika ka.. ( nagl naglom om "les "lesku ku,, za seku sekund ndu, u, vidi vidi svoj svojee delo delo ko koje je radi radi u nepredvi1enim sistemima, za dvesta, trista godina. /jegovo delo za dvesta, trista godina. 0ko "ude postojao jezik na kome je napisano. 0ko zavisnost, koliko samo velika, od mnotva glupaka koji će ga, služeći se tim jezikom, vući nadole, i od pametni#, koji će ga uzdizati. &oliko će "iti prvi#, a koliko drugi#8 /e mogu da oprostim svojim nepoznatim pret#odniima pret#odniima koji nisu doveli u red poljski jezik i ostavili mi 'onetsku 'onetsku aljkavost, sva ta p#e, p#i, #-i.
bojana888
NAŠA ZAJEDNICA
;avisti umetnika. * pored komizma, to nije vesela predstava. !vaki "i utopio drugog u kaičii vode. &ad to godinama posmatramo, rne su nam misli. 7er, to izgleda kao slika naeg ljudskog stanja, s tom razlikom to su u "or"i za život, nova, lju"av, sigurnost 3 predmet "or"e ovozemaljska "laga, opipljiva tu i sada, a slava poeme ili platna pokrivenog 'ar"om je sasvim apstraktna, poto će čovek umreti i ni za ta mu neće "iti potre"na ta slava. 5a ipak, igra se ne vodi za "udućnost, već za predstavu o sebi. 5o#valna miljenja o nekom dostignuću su ulepavajuće ogledalo, nepovoljna 3 krivo ogledalo, u kome se čak rte, koje po prirodi nisu loe, pokazuju kao unakažene. unakažene. 5reneti to na optenje mukaraa i žena: jurnjave, ostvarenja, drame i stalno jedno te isto, znači, ulog su predstave o se"i, o svojoj lepoti, privlačnosti, mukosti itd.
bojana888
TOPLOTA
!vaki trenutak u toj sredini umetnika, književnika i kolaraa "io je gusto isprepleten tkaninom kon'likata, prijateljstava, napadno3od"ram"eni# saveza i, iznad svega, intriga o pojedinostima nečijeg privatnog života. )oliko je j e privlačno "ilo to zaranjanje u trenutak, da je njegova naročita priroda izmiala pažnji. )ek ju je protianje vremena otkrivalo i tada smo mogli da se začudimo. 7ednoga dana naglo, odlično poznata lia s pečatom preživljeni# godina pojavljivala su se na"orana, "leda, sa sivom kosom ili sa sjajnom ćelom. 2vu tužnu sliku pratio je "lesak razumevanja: pa da, intenzitet je podržavan samo telesnim prisustvom i životinjskom toplotom ti#, istovremeno, lia i organizama, mukaraa i žena. &ada sla"i nji#ov nji#ovaa vitaln vitalnaa energ energija ija i zrače zračenje nje te energi energije, je, već već se oseća oseća #ladno #ladnoća ća gleče glečera ra koji koji se pri"ližava. /jegov veliki zid nezadrživo se pomera, satirući kuniće, ža"e, ljude i nji#ove za"ave. &asnije ostaje samo istorija umetnosti, nauka i književnosti. /ita nije moguće zaista reprodukovati i uzaludno se doktorske rasprave staraju da se dokopaju pojedinosti. 5reživelo je nekoliko imena, i unapred je osu1eno na nedostatak odgovora pitanje: gde se delo sve drugo8
bojana888
TO
*zgleda sasvim tako kao da je to već gotovo i o"likovano u svakoj pojedinosti čekalo ovde, pored mene, na do#vatu ruke, i kad "i# to u#vatio, ne "i# izvlačio stvari iz nitavila koje se iri oko mene, već "i# kao s polie uzeo već postojeći predmet.
bojana888
OTKRIĆE
/isu mogli da razumeju na koji načinje taj pesnik pisao inična i patriotska dela, koja su slavila i ismevala vlast. ;ato je izgledalo da je čas religiozan čovek, čas skeptik, čas veseo, čas potpuni pesimista. Doga1alo se to ipak onda kad je individua smatrana vrstom zamka ili tvr1ave, odakle se odlazilo u svet. 5otom je otkrivena ljudska ivilizaija kao mnotvo glasova koji se me1uso"no prepliću, kao orkestar u kome je svaki čovek drugačiji instrument. )ako nam je osla"ljenost supstane, dovo1enje u sumnju svake esenije, dostojne žaljenja, a čak nazivane smrću čoveka-, otvorila novu dimenziju, neprestano o"navljanog 3heatruma.
bojana888
BUDUĆNOST
5rolegomena za drutva "udućnosti. Bez"rojne vrste psi#ički# o"oljenja, ludai koji idu uliama i pričaju sami sa so"om 3 kao danas u &ali'orniji, opta razuzdanost u seksu, narkotiima i zločinu. 2tuda potre"a za okupljanjem u nevelike zajednie, povezane potovanjem prema raz"oritosti, zdravom razumu i čistoti o"ičaja. Možda će u njima čak preživeti poezija, usred opte podivljalosti, kao zdravlje me1u "olesnima, onako kao to je nekada "ila "olest me1u zdravima.
bojana888
SUDBINA
/epo"itni dokazi o dejstvu 5rovi1enja u njegovom životu, na koje je rado za"oravljao, to je možda i "olje, jer "i mogao stalno da se oseća iza"ran i uzvien. /ekada je, u svojim velikim nedoumiama, na trenutke video svoju "uduću sud"inu kao služ"u ljudima8 narodu8 naiji8 5reklinjao je za to, ali nije znao kako tre"a to da se ostvari.
bojana888
PLEMENA
teo "i# da napiem istoriju ti# plemena, zadržava me ipak misao da ona nisu imala nikakvu istoriju i da "i#, kad "i# to učinio, "io kriv za davanje 'iktivne slike nji#ovim potomima koji se požudno #vataju za svaku mitologiju.
bojana888
LAVIRINT
Dogodilo mi se da živim onda kada je čovek o"ožavao lavirint svog uma. (pravo je to, a ne neto drugo, značila pojačana aktivnost pesnika i umetnika. !klop reči ili "oja na platnu zamenio je pitanja upućena ne"u, zemlji, moru, zvezdama i o"laima, odakle se nije vie očekivao odgovor. )re"alo je tome da se radujem, jer "io sam sastavljač reči. +azmiljao sam odakle je dolo moje neslaganje. 3 5a da, rekao sam, "io sam dete iz provinije, odande, gde su se u seoskoj drvenoj rkvii molili Božanstvu s ljudskim telom, a sune i mese, izrezani u lipovom drvetu, pripadali njegovoj pratnji. !asvim staromodno, morao sam prostoduno da sastavljam #imne i ode, služeći se umom kao papirom i perom, ne vodeći računa o pose"nim počastima njemu.
bojana888
OSMOGODIŠNJA ASJA U TORUNJU
7a @as prosto o"ožavam i mnogo @am za#valjujem za Priču o ma!u< i 3a!o malo> 9volim i# kao moje mačke. 0sja *zvinite z"og pore1enja, ali tako je.-
< Miloeva pesma iz z"irke )pasenje 9$%K<. > *z knjige pesama 8de sunce ilai i gde alai 9$%K.
bojana888
U SAN
!ve du"lje sam tonuo u san. /e samo u nagli dremež, svojstven starosti, kad se za trenutak meaju san i java. )ako1e za vreme vožnje uliom, irom otvoreni# očiju, menjao sam kuće, skverove, zidove stari# rkava u niz slika koje se kreću, a ipak su ičupane iz vremena, ne zna se da li su vi1ene ranije ili traju istovremeno.
bojana888
PREDEO SNOVA
5redeo snova ima svoju geogra'iju. &ad god se na1em tamo, prepoznajem vektore prava, sistem puteva u planinama, stranu na koju tre"a da idem da "i# stigao u traženu uliu. )o nije ponovljivost isti# pojedinosti, jer one se menjaju, već kao kodirano prostorno pamćenje, ali odakle, iz kakvi# davno vi1eni# pejzaža dolazi, teko je reći. ( stvari, svi oni postoje istovremeno ili pak postoji nji#ov prostorni ekstrat.
bojana888
SNOVI
!!! *vijao sam je u tebe, upla!anu, posle !upanja u prljavom jeeru.
!!! 9orovi su bili ranjeni, ali neadrživo su rasli.
!!! ač!e su lovile ribe u mutnoj vodi me2u ritovima.
bojana888
NEGUJUĆI
/egujući izolovanost, kao mudra )ao, i posmatrajući glupavu užur"anost mladi# pokolenja, stari pesnik se vraćao svojoj ranoj 'azi kad je "io već svestan, ali jo ga nije poneo potok težnji i nada.
bojana888
LEKCIJA
Dug život. 5a on je rezultat mediinske nauke. ;nao je "olest, koja "i ga o"orila, da nije "ilo prepisanog mu leka i koji je svakoga dana redovno uzimao. ;ato se nije držao oni# koji se podsmevaju ideji progresa.
bojana888
JUTRO
&oliko vazdu#a6 * rododendroni, zaliveni juče, podigli su liće. Dole, iza sta"ala "orova, ogromna jama svetlosti, okean.
bojana888
ISTOVREMENO
5utovao sam vozom preko mosta i istovremeno sam iao preko mosta. Logika sna. 0 je istovremeno ne 0. Diskusije: Bog je jedan, ali istovremeno u trima ličnostima. le" i vino su istovremeno telo rista.
bojana888
SUMNJA
Bio sam kao neko ko s ranom na tr"u#u trči, držeći reva da ne ispadnu. *stina, znao sam da nisam jedini. 0 da li oso"a koja stalno govori o svojoj rani može da govori razumno8
bojana888
BRI
8ledaj jasno, ne daj vlast sablastima se-anja. Poseti posle toli!o godina gradi- 9ri0%ont 4ober, Idi alejom po suvom li#-u !estenova, *di#u-i dubo!o vaduh, !ao #to si činio tada, a bi odagnao drhtaj !oji je rastao inutra. " mnogo je bilo očajanja. (dricanje. )hvatanje a nema# od tada ibor i da -e#, #to mora#, podneti. I podneo si. I postao si to #to si: &e previ#e dobar, ali svestan svoje nedobrote, )tidi# se svojih gre#a!a, ali samo u ivesnoj meri.
bojana888
KAD BIH VODIO DNEVNIK
&ad "i# vodio dnevnik, takav, na primer, kao /alkovska i Dom"rovska, tek to "i "io razlog za ču1enje jer nita se ne "i slagalo s mojom slikom ovekovečenom u očima čitalaa. Moje unutranje patnje mogle "i se učiniti "olesne 9to su i "ile, ali "i istovremeno kontrast izme1u nji# i moje istrajnosti u radu stiao izvesno potovanje. /e želim, ipak, da piem takav dnevnik, odnosno ne želim da se otkrivam. 7er, konačno, kome "i to donelo korist, osim istoričarima književnosti8
bojana888
MUŠKI
!vestan je takmičenja. /apet. Budan. !preman za trku. 0gresivno misli. ;na "olje od drugi#. 5opravljač sveta. Codinama prežvakava svaki poraz. 2su1uje. /esposo"an da se pomiri sa so"om. 0 žena posmatra to s osme#om jer zna da je on zauzet stvarima koje prolaze i nemaju velikog značaja.
bojana888
ARGUMENT
5esnii zaslužuju da "udu prognani iz države. !amo kako to učiniti8 /ji#ovim glasom progovaraju mekoća i ranjivost drutvenog tela. /ji#ov "roj penje se na stotine i milione. 0, eto, može naići trenutak kad će država, naučena da titi čistoću vode i vazdu#a, primeniti ekoloka otkrića na tetan utiaj izvesni# individua. 2 progonstvu pesnika iz države pie se uvek satirično. ;ato8 4to, osnovana je speijalna *nkviziija koja goni strasne uživaoe sastavljanja pesama. ( ovom science 'ictionu tre"a smoći snage za uklanjanje satiričnog tona i uživeti se u pro"leme inkvizitora.
/isu mali, poto sam "roj pesnika mami na sklapanje primirja s njima, kao to se to činilo u nekim poliijskim državama koje su o svom troku tampale tomove nerazumljivi# pesama. Dramatičnost akije zasnivala "i se na skrivanju r1ave navike ogromne mase gra1ana, tako da "i se pojavila kategorija to"ože o"raćeni#, kao nekada marana u Španiji. 7eaji i krii porodia, u čijim je kućama na1ena pesma. 0, istovremeno, stalna "or"a organa gonjenja sa sopstvenom sla"oću, sa znanjem o sopstvenim, kriom načinjenim, pesmama.
bojana888
VIŠI"NIŽI
Mnogo toga proizlazi iz dijalektike vii3niži. 5esnik pie za se"i jednakog, nekako se deli na autora i čitaoa, ili sluaoa, a on je idealan, to znači da tre"a da zna i razume toliko koliko i sam autor. /ažalost, malo je takvi# idealni# čitalaa. +eepija se najčeće zasniva na pogrenom čitanju, a proučavaoi i kritičari na pogrenim čitanjima grade svoje teorije. (žasni nesporazumi nastaju kada vii um, o"uzet pokornoću, dolazi nižim umovima i o"raća im se kao se"i jednakima. 5ostoji vrsta uproćavanja i time misti'ikovanja, koja dokazuju da se to upravo dogodilo.
bojana888
HOLIVUD
;amislimo da pesnik do"ija u ruke stvaraoe olivuda, dakle, 'inansijere, režisere, glume i glumie. Da je opterećen ogromnim znanjem o razmerama zločina koji se svakodnevno vri na umovima miliona ljudi novem koji ne deluje u ime nikakve ideologije, već u ime umnožavanja se"e. &akva će kazna "iti primenjivana8 &ole"a se izme1u rasporavanja im tr"u#a i prosipanja reva, zatvaranja čitavog tog drutva iza reetaka, "ez #rane, u nadi da će jesti jedni druge i da će kao žrtve pasti u prvom redu de"eli moćnii, laganim pečenjem na sla"oj vatri, stavljanjem i#, vezani#, u mravinjak. &ad se čovek ipak "avi nji#ovim sasluavanjem i vidi i# pokorne, kako se tresu, umilne, udvoričke, veoma učtive, kao da se uopte ne sećaju svoje aroganije, koju im je davala vlast, gu"i volju. /ji#ova krivia podjednako je neu#vatljiva kao krivia partijski# činovnika u totalitarnom sistemu. /aj"liže pravdi "ilo "i pou"ijati i# sve odjednom. !leže ramenima i puta i# na slo"odu.
bojana888
TOLERANCIJA
! godinama je ičezavala njegova žestina, ali zajedno s toleranijom rasla je sveo"u#vatna sumnja. !edeo je u mraku pred senom pozorita lutaka i posmatrao nji#ove jurnjave, molitve, epurenja, kajanja, prepoznajući u njima svoju glupost.
bojana888
TO NIJE SLIČNO
2no to je naizgled slično 3 najčeće nije slično. /eke otrovne pečurke izgledaju kao jestive. /eke 'ilozo'ije nisu nikakve 'ilozo'ije. /eke vrste muzike su samo dreka i galama. /eka ovaj zapis sirotog, čistog pesnika pomogne u razlikovanju: Što se tiče muzike, nedavno sam negde čitao da je jedna gospo1a, 0merikanka Doroti +etajejd, nekoliko godina izvodila eksperimente, izlažući razne "iljke sluanju muzike. +ezultati ovi# ispitivanja, navodno, o"javljeni su u knjizi pod naslovom 3he )ound o' usic on Plants . 5o nekoliko sati dnevno putala je s magneto'ona muziku,
jednu vrstu žestokog roka, nekim "iljkama u saksijama i ove "iljke su nakon izvesnog vremena, već posle dve3tri nedelje 3 umirale. Liće je žutelo i opadalo, sta"ljike su se okretale, "ežale od izvora zvuka, do"ijajući nenormalne, groteskne 'orme. Me1utim, "iljke kojima je gospo1a +etajejd putala Ba#a, džez ili indijsku devotnu muziku tipa sitar-, razvijale su se raskono, "ile jake, a povijue, na primer pasulja, premetale su se prema izvoru zvuka, o"avijale oko zvučnika i čak pokuavale izvesno vreme da se uvuku unutra. 4dvard !ta#ura, )ve je poeija , $%<.
bojana888
VELIKA ČORBA
Bačen u ogromnu me1unarodnu bouillabaisse, u kojoj, ako neto može da se razlikuje, onda su to prokuvani komadi ri"a i račića, pesnik otkriva da čvrsto sedi u svojoj proviniji, gradu, posedu, i počinje to da "lagoslovi.
9ouillabaisse 9'ran. 3 gusta ri"lja čor"a. 5rim. prev.
bojana888
POLJSKI PESNIK
5oljski pesnik s velikim naporom savla1uje u se"i, u jeziku ovekovečeno, čitavo nasle1e "rige za sud"inu zemlje, gurnute izme1u dve velesile. 5o tome se razlikuje od pesnika srećniji# jezika. &urdski pesnik je zauzet isključivo sud"inom &urda. ;a američkog pesnika ne postoji pojam sud"ine 0merikanaa-. 5oljski pesnik je uvek na sredini. ;ar iz ovog suko"a dve sile koje vuku na suprotne strane ne "i tre"alo da proizlazi spei'ičnost poljske poezije8 5rimetna je u pesmama koje naizgled nemaju nita zajedničko s istorijom, kao u erotskim pesmama 0ne !virčinjske.E
E 0na !virčinjska 90nna !irszznska, $%=%3$%EK, pesnikinja, autorka drama i dela za deu i omladinu. 5rim. prev.
bojana888
OSLOBO#ENJE
5otpuno oslo"o1enje od lokalne i provinijske sile teže osu1uje na oponaanje strani# uzora.
bojana888
DESTILACIJA
Briga, muka, griza savesti, žalost, stid, uznemirenost, potitenost 3 a iz toga nastaje poezija, jasna, sažeta, monolitna, skoro klasična. * ko to može da razume8 !amo ne skrivati. 7er, ko god se pretvara da one druge, mračne strane u njemu nema, izlaže se osveti sud"ine.
bojana888
POUKA
@erovati da smo savreni i postepeno se uveravati da nismo savreni. Dovoljno posla za jedan ljudski život.
bojana888
ZAR?
/e može se dogoditi nita "olje nego rastati se od svog proteklog života kao od komentara za nekoliko pesama.
bojana888
PERSONA
5ersona. /eo"ično veliko značenje ima otkriće da kad govorimo ja- i pričamo u svoje ime, to može da "ude samo književni trik. &ad je taj pesnik konstatovao da u pesmi ne govori on sam, već persona koju je stvorio, o#ra"rio se i savladao svoje skrupule koje su ga uzdržavale od izmiljanja. 5ozivao se na mrvie svoji# doživljaja, ali povezivao i# je da "i napisao ariju koju peva ličnost samo malo njemu slična.
bojana888
CILJ
/a jednoj strani su svetlost, poverenje, vera, lepota zemlje, sposo"nost ljudi za oduevljenje, na drugoj mrak, sumnja, neverovanje, svirepost zemlje, sposo"nost ljudi za zlo. &ad piem, prva strana je stvarna, kad ne piem, druga. ;nači, moram da piem da "i# se sačuvao od raspada. Malo je u ovoj tvrdnji 'ilozo'ije, ali proverena je iskustvom.
bojana888
ROMAN
+oman tre"a da "udi radoznalost, da oduevljava i uz"u1uje. 0ko ne uz"u1uje, nedostaju mu odlike pravog romana. 5o prirodi sentimentalan i melodramatičan, sličan je "aji, na ta je počelo da se za"oravlja kad je postao opterećen mnotvom o"aveza.
bojana888
MELODRAMA
Melodrama: roditelji udaju ćerku, ali ne za onoga koga je zavolela. (data, postaje tajno lju"avnia "iveg verenika, sada kućnog prijatelja 9i "ogataa, koji joj ostavlja u nasle1e imovinu. 2driče se roditelja. Šamara i iz"auje iz kuće majku kad je ona poseti. Majka proklinje ćerku. 0 majčina kletva mora da se ispuni. !ve u jednom romanu 9 8esta 9erling !elme Lagerle'.
bojana888
BAJKA
+oman kao "ajka: u njemu mora postojati čujan glas pripovedača. 2n je prisutan sa svojim merama do"ra i zla, ali ne tre"a da priča o se"i. &ad "i pričao o se"i, dokazao "i da mu nedostaju zrelost i mir, znači odlike koje mora da poseduje pripovedač "ajki. 7o jedna odlika romana: velikodunost.
bojana888
ŽELJA
Jelja za otvaranjem pred ljudima i kazivanjem svega o svom životu. /emoguća je. 7edino ako "i se napisao psi#oloki roman koji "i, uostalom, "io to dalji od istine. ;asnivao "i se uglavnom na samooptužujućej ispovesti, a zna se da savest skrupulozno optužuje svog nosioa za manje krivie da "i se sakrile veće.
bojana888
MONOLOZI
!luajući nae razgovore, &enet +eksrot je rekao: @i ne umete da razgovarate. !amo izmenjujete monologe.- 5ogodio je tu odliku !rednjoevropljana 9da li samo 5oljaka8, koje smo uostalom svesni i koja nas za"rinjava, jer ovde se ukrtaju lična i plemenska linija. 7a8 *li kultura u kojoj sam vaspitan8
bojana888
SUMNJA
Moguće je da 5oljai ne umeju da piu romane zato to i# ne interesuju ljudi. !vakoga od nji# interesuju samo njegova sopstvena ličnost i 5oljska. 0 ako ne 5oljska, kao u romantičnoj književnosti, ostaje samo sopstvena ličnost.
bojana888
SAMOPREZIR
;ato su 5oljai skloni da svuda otkrivaju izdaju i nazivaju izdajiom- svakoga ko 3 ovako ili onako 3 odstupi od norme8 5a zato to nose u se"i svest o sopstvenom preziru prema svojoj naiji i svest o sopstvenoj čežnji za odvajanjem od te zajednie, koju nazivaju nižom.
bojana888
GOMBROVIČ
5očinje se od elitnog miljenja, razumljivog jedino za upućene u tajnu, a potom se ono iri sve vie, o"u#vatajući, ako ne mase, onda u svakom slučaju čitaoe knjige. )o se dogodilo Com"roviču s njegovom po"unom protiv otadž"ine. Može se sumnjati da svoju slavu u 5oljskoj duguje toj po"uni, koja je odjednom postala očigledna, a ne drugim elementima svoga dela. 2va po"una protiv otadž"ine 9ali, da li i u ime sindžine8 toliko se rairila da čak neko tako malo lažno patriotski kao ja oseća neumesnost neprestanog žaljenja i podsmevanja samima se"i.
bojana888
U AFRICI
3 *, eto, u 0'rii si. Da li si srećan8 3 upitali su pesnika rna iz 0merike. 3 /ikakvi odvratni "eli, sami rni. 3 0li ja ne podnosim glupost i zaostalost rni#6 7edina mi je ute#a to to nisam kao oni, jer potičem iz izuzetno inteligentnog rnačkog plemena.
bojana888
DA LI KATEGORIJA UZVIŠENOSTI
Da li kategorija uzvienosti može da o"u#vati neke opise u dananjoj književnosti, na primer, opise kopulaije8 ( prinipu ne, jer ljudsko telo je dramatično3komično, ako ne tragikomično. ;nam jedan, kod pesnikinje 0ne !virčinjske, mada je, u stvari, to opis osećanja za#valnosti sud"ini za to to je podarila takav trenutak.
bojana888
NESALOMIVOST
!trani nisu mogli da znaju ta se krilo iza nesalomivosti tog čoveka, ali ja nisam smeo da dozvolim da "udem u za"ludi, imajući predratno iskustvo. Mnogi su podlegli komunizmu zato to je apelovao na naj"olje odlike nji#ove političke prirode. 0li, "ilo je i takvi# koji su umeli da se odupru, jer su im u tome pomagale nji#ove najgore odlike.
bojana888
MOJI SUDOVI
Moji sudovi o 5oljskoj u dvadesetogodinjem me1uratnom periodu meni samom su sumnjivi. /iko u mom razredu u * mukoj gimnaziji &ralj ;igmunt 0ugust- nije mogao da oseća ni misli kao ja. 5ripisati tu pose"nost mojoj izuzetnoj osetljivosti i inteligeniji značilo "i sada, pri kraju života, i dalje "iti arogantan.
bojana888
ČEŽNJE
?ežnje, ogromne lju"avi, vere, nade 3 a sve nastalo iz istog u"e1enja: razmiljajući tako, prepoznavao je po čemu se razlikuje proli vek od njegovog stoleća. Bio je to vek osećanja, uz"u1enja i melodrama, možda z"og snage preživljavanja dostojan zavisti.
bojana888
OPRATI
5ri kraju života pesnik razmilja: ( kakve sve opsesije i glupa razmiljanja moje epo#e nisam tonuo6 )re"alo "i me strpati u kadu i ri"ati danju i noću, sve dok se sva ta prljavtina s mene ne spere. 0 ipak, samo z"og te prljavtine mogao sam da "udem pesnik dvadesetog veka, i sigurno je Cospod Bog tako #teo da od mene ima neku korist-.
bojana888
UZOR
Moj uzor vrline: svi koji su čitavog života služili stvarima uma i sačuvali tu strast posle osamdesete i do kraja.
bojana888
POLJSKI PISAC
5oljski pisa ima jak lek protiv usamljenosti, a to je osećanje da učestvuje u kolektivnom delu koje napreduje vekovima. )o je skoro 'izičko optenje sa svim to je pisano i miljeno na poljskom sada, dakle, u tački, u kojoj se sreću prolost i "udućnost. &o je lien toga, "olje neka se stara da ne "ude usamljen, jer tada je usamljenost stranija.
bojana888
DATUMI
+odio se, reimo, $E$$. 0 živeći jo $E%>. zar je tre"alo da "rine o tome ta će se dogoditi s čovečanstvom, s njegovom zemljom, s njegovim gradom u dvadesetom veku8 5otpuno uključen u o"ičaje i pro"leme svoga kruga nalazio je puno posla u oenjivanju svoji# savremenika, nji#ovi# pogleda, ostvarenja, udruženja i tako dalje. 0 već su se spremali užasi dvadesetog veka, koje neće videti. +azgovarajući sa greniima u Pa!lu, Dante je već znao ta se dogodilo kasnije, posle smrti ti# nesrećnika. 0li, ta "i novi Dante, opterećen kasnijim znanjem, koji pie, reimo $%>=, mogao da kaže du#ovima iz pret#odne istorijske 'aze8
bojana888
RAZBORITOST
(preno. (preno. )unce u pu!otinama ida i golubovi guču. 5!ols!e e!s!urije nose sladolede na #tapi-ima, astavice i elene majeve. &a s!verovima prodavačice cve-a otresaju, iva2ene i !o'a, naram!e belih božura. (preno. (preno. )vetli hlebovi leže na policama pe!ara, njihov miris ispunjava celu us!u ulicu. evoj!a u žutoj blui i mladi- u crnom džemperu gledaju tramvajs!e #ine !oje imiču. 9rodi- na reci !re-e se, svečan, pod oblacima. (preno. (preno. )e-anje nije u pravu. *pr!os se-anju, po#tujmo emlju. 9io je to samo teža! san, posle !ojeg ostaju ožiljci u lavirintu tupog tela. I taj, !oji je sanjao, adržava reči, !a!o ni#ta ne bi remetilo ceremonijal !lanjanja i osmeha. +er naglo -e asjati, prasnuti i raspasti se to sve, da bi se po!aalo da je bilo neistinito.
bojana888
VIDEO SAM
Bio sam i znam, jer sam video. 2kružen sam ljudima koji su se rodili kasnije, ali stalno mi se čini da moraju neto od onoga tamo znati. ;aista, nita ne znaju a, ako i znaju, onda je to z"rda3zdola. !lično je s pojedinostima moje "iogra'ije i knjigama koje sam napisao. ;amiljamo da drugi to prate i da i# se to tiče. /eto su tamo čuli, ali maglovito i nesigurno. /eka od knjiga pala im je u ruke i na osnovu nje donose sud o drugima.
bojana888
RAZDVOJENOST
+azdvojenost na duu i telo kao da je ugra1ena u nau misao, i tako nam je lako da verujemo u priče o du#ovima, kao to je "ilo lako naim preima #iljadama godina ranije.
bojana888
KAD BI
&ad "i moglo da se veruje da se smrću zavrava sve6 )ada ne "i "ilo stra#a da će nam pokazivati naa dela i da će se razlegati ogroman sme#. /iti da ćemo nau proviniju, kojoj smo "ili privrženi, posmatrati s punom sveću, nemoćni prema grekama i zlodelima ljudi. * prisećaćemo se "riga Mikjeviča, koji je govorio da je du#u veoma teko da dejstvuje "ez tela.
bojana888
OBIČAJI
Beskrajne su mogućnosti ljudske vrste u o"ičajima i modi. &ad se samo pomisli kakvi su "ili ti o"ičaji pre sto, #iljadu, pet #iljada godina6 ! jednom konstantom: svi su se kretali oko nagosti, javne ili skrivene, mukara i žene, kao i nji#ovog seksualnog čina. *zlučivanje, menstruaija, kopulaija, trudnoća: ivilizaije, u kojima je to maskirano, i ivilizaije, u kojima se smelo o tome slo"odno razgovarati.
bojana888
ČESTITOST
&ad sam "io, kako se to kaže, pomiren s Bogom i svetom, osećao sam se lažno, kao da sam se pretvarao da sam "io neko ko, u stvari, nisam. @raćao sam svoj identitet kad "i# se ponovo naao u koži grenika i sumnjalie. )o se vie puta ponavljalo u mom životu. 7er, sigurno sam voleo sliku se"e kao čestitog čoveka, ali čim "i# stavio njegovu masku, savest mi je doaptavala da samo o"manjujem i druge i se"e. 5ojam sacrum je potre"an, ali nemoguć "ez doživljavanja gre#a. 2kaljan sam, grenik, nedostojan, i to čak ne z"og svoji# dela, već z"og zla koje je u meni. * samo priznajući da nije za mene da smeram previsoko, osećam se autentičan.
bojana888
$% GODINA
)aj moj ju"ilej, to veće, ti aplauzi, te zdravie. Da znaju ta mislim. Bilo je to kao #ladno vaganje do"itaka i gu"itaka. Cu"ii su lažne reči koje su izale ispod mog pera, vie se ne mogu povući, jer odtampane su i ostaju zauvek, ali upravo će one "iti ljudima najprivlačnije i najčeće ponavljane. Dakle, pitao sam se: mora li tako da "ude da je pisanje nekoliko zaista do"ri# stvari moguće jedino ako se za to plati, ne samo izopačavanjem svog života, kakav je moj, već i smećem, otpaima na putu da "i je stiglo do dva3tri savreno čista znaka.
bojana888
NEMA LOŠEG
)oliko "ojažljiv da je u drutvu preživljavao muke, neugla1en, ne znajući osnovna načela %inderstubea,% znojeći se i rveneći 3 to je on, upravo on, onaj isti, kao gluma u drutvenom theatrumu smokinga, večernji# #aljina, partija i "anketa. )akva uloga tre"alo je da pripadne "olje pripremljenima. *stovremeno, iz te nepripremljenosti dolazilo je s#vatanje svega to je ispod povrine 'orme iskrivljeno, kr#ko, neuspelo, preterano, egzaltirano, preosetljivo, neprikladno, "eznačajno, kao čarapa, u kojoj puta očia, izgu"ljena potpetia ženske ipele, nedostatak upravo potre"nog tampona. Jene kao da su "liže o"ičnom neredu rasute stvarnosti 3 mada #ra"re, upravo sada iza vrata ;a dame- 3 treskaju tanama i puderiu noseve. @ie odgovaraju meta'ori stalnog pretvaranja i promaenosti.
% %inderstube 9nem. 3 doslovno dečja so"a-, ali upotre"ljava se u prenosnom značenju: do"ro domaće vaspitanje, pristojnost, uljudno ponaanje. 5rim. prev.
bojana888
ZALJUBLJENOST
;alju"iti se. 3omber amoureu>. 3o 'all in love . Da li se to odigrava naglo ili postepeno8 0ko postepeno, onda gde je to već-8 Bio sam zalju"ljen u majmuniu saivenu od krpia. ( veveriu od perploče. ( "otanički atlas. ( žuju. ( lasiu. ( kunu na slii. ( umu, desno od puta za 7aun. ( pesmu nekog pesnika. ( ljudska "ića čija me imena sve do sada uz"u1uju. * uvek je o"jekat zalju"ljenosti "io uvijan u erotsku 'antaziju, podlegao je, kao kod !tendala, kristalizaiji-. !tra# me čak o"uzima kad pomislim na kontrast izme1u tog o"jekta, golog me1u golim stvarima, i "ajkama pričanim o njemu. Da, često sam "io u neto ili nekoga zalju"ljen. !amo to zalju"ljivati se ne znači "iti sposo"an za lju"av. )o je neto drugo.
bojana888
PA
5a ta struja je kroz mene zaista prolazila i zaista, skupljen, pogr"ljen, ja sam i dalje taj isti instrument, kako je to moguće8
bojana888
POSEBNA SVESKA " PRONA#ENI LISTOVI
"meri!a Plav i olovan je to! bre re!e, &a !oju mu#!arac i žena dolae vode-i volovs!u apregu, a bi osnovali grad i posadili na sredini drvo. Pod tim drvetom sedao sam često u podne I gledao nis!u obalu na drugoj strani: 3amo poplavljena emlja, #evari, ribnja! arastao dregom )jaje se !ao onda !ad je živelo tih dvoje nenanih imena. &isam mislio da -e se meni dopadati: na toj reci, u tom gradu, I nigde drugde i samo tu, gde su !lupa i drvo.
!!! I>. *H $%>. @eče. &akvo olakanje6 &akva sreća6 Jivot proživljen i ta muka, za koju je kriva tvoja glupost, prolost su. Divim se se"i8 Što sam podnosio8 !koro da je tako, ali daleko je to od divljenja. /eto poput ponosa trkača, koji nije "io do"ar, negde skoro poslednji, ali je trčao. !!! %atedrala moje očaranosti, jesenji vetar.
bojana888 (stario sam u ahvalnosti.
!!! ?ak i najmanje svečana stvar odgovoriće ako joj se o"ratimo s potovanjem. 9+ečeniu sam usnio I=. ** E. i sutradan je zapisao. !!! "n2eo smrti privlačan ) plavim očima ) !estenjastom !osom olai ple#u-i. &jegova usta, radost, +ei! u njegovim u#ima, užita!, &jegov pogled, svetlo Punog prole-a. I dota!ao me I poljubio me I vratio sam se &a svoj početa!. &e biti, ne patiti &e nanositi bol. (povati čitavo +edno postojanje. a ne ostane ?a! ni traga ni glasa ia mene, &i uspomene,
bojana888 &i#ta. a bi svet bio dalje %ao taj an2eo smrti, )avr#en, vedar I blagosloven.
$%>. a ublažena bude tama. %re-em rano, Idem, jer sam umoran od snova, %oji me austavljaju u onome #to je ne!ad bilo * gor!om i gre#nom se-anju. ) naporom idem ubrdo, udi#em miris li#-a, Probijam se !ro trnovito žbunje i suvu travu, "li stalno je dale!o do vrha. I neugu#ena tama )ustiže me i sva!oga dana počinjem ponovo.
$%>. ! prozora mog zu"ara *zvanredno. &uća. @isoka. 2kružena vazdu#om. !toji. /asred plavetnog ne"a. !!! 2#, o"jekti moje požude, za koje sam sposo"an "io na askezu, vatrenost, #eroizam, kakva milost, kada mislim na vaa usta i ruke i grudi i tr"u#e predate gorkoj zemlji. +a pamtim puteve, staice, Po !ojima su i#le tvoje nožice.
9@ilnenska pesmia 92vde se zavravaju 5rona1eni listovi-
bojana888
KONTRAST
*z kontrasta izme1u sla"osti tela i izvrenog dela potiče neverovanje u počinioa. &ako to8 Dakle, sve sam to ja napisao8 @erovatno tre"a poverovati u učeće neki# natprirodni# sila8-
bojana888
ŽALBA KLASIČARA
Jal"a klasičara, znači, takvog pesnika koji se umesto avangardni# traganja "avio li'ovanjem jezika svoji# pret#odnika: 0li, odlično sam znao kako malo sveta prisvaja mrežu moji# 'raza i rečenia. &ao mona# koji osu1uje se"e na asketizam, mučen erotskim vizijama, skrivao sam se u ritam i red sintakse iz stra#a od svog #aosa.-
bojana888
KAKVA SUDBINA
&akav život, kakva sud"ina6 5otpuno nemoguća za logičko slaganje u uzroke i posledie, s prazninama, koje su mogli da ispune jedino divni slučajevi "ožanske intervenije.
bojana888
OBRNUTI DOGLED
@ie3niže. @erovatno se nita ne može uraditi "ez uverenja u svoju superiornost. 0 ona se do"ija kad se na dostignuća drugi# gleda kao kroz o"rnuti dogled. &asnije se čovek teko može oslo"oditi osećanja nanete nepravde.
bojana888
KANTA ZA ZALIVANJE
;elene "oje, stoji u magainu pored gra"ulja 9tako se kod mene govorilo, i lopata, oživljavala je kad se njome za#vatala voda iz malog ri"njaka, a potom iz njene reetke lio o"ilni tu na usa#le leje, u ovom činu osećali smo svoje do"ročinstvo prema "iljkama. /e zna se ipak da li "i kanta za zalivanje imala takav udeo u naem sećanju da nismo vež"ani u zapažanju stvari. 7er, ipak smo vež"ani. /ai slikari ne oponaaju često olan1ane koji slikaju mrtvu prirodu, me1utim, 'otogra'ija pomaže da se o"rati pažnja na detalj, a 'ilmovi su nas naučili da predmeti koji se pojavljuju u njima učestvuju u radnjama ličnosti i zato tre"a da "udu primećivani. 5ostoje, tako1e, muzeji u kojima vise slike koje slave, ne samo ljudske 'igure i pejzaže, već i množinu predmeta. &anta za zalivanje ima, dakle, sve to je potre"no da zauzme značajno mesto u naoj predstavi i, ko zna, nije li "a tu, u #vatanju jasno ortani# o"lika, sadržana nada za iz"avljenje iz uz"urkani# voda nitavila i #aosa.
bojana888
LUTALICA
!la"ljenje, svojstveno starosti, a u snu putovanja i lutanja po planinama "ez tekoće. &ao u pesmi 5o3?u3*3ja,$= u kojoj je takvo lutanje stara sa tapom, naglo u snu preo"raženog.
$= +eč je o pesmi )an o planinama, čiji je autor kineski pesnik 5o3?u3* 9I3E>K. 5rim. prev.
bojana888
OPET
2pet sam leteo u snu. &ao da je u mom starom telu postojala potenijalna sposo"nost za sve pokrete živi# "ića, letenje, plivanje, puzanje, trčanje.
bojana888
U OVOM GRADU
Bio je to le grada. (klonjena je i najmanja gomilia kra, napravljeni su skverovi i većnjai, postavljene klupe kraj novonaznačeni# skverova. !amo ljudi nije "ilo. 5onekad "i dvoje3troje turista zastalo kraj zida i srialo slova sa spomen3ploče.
bojana888
NE ZNAŠ
/e zna ta se doga1a u glavama ljudi odma# pored te"e. /ji#ova ignoranija je nezamisliva, a može se otkriti samo slučajno. /ije stvar u tome da si ti pametan, a oni glupi: jednostavno, svaki i svaka gomila znanje do izvesnog stepena, vie ne seže. /ji#ov prostor je ograničen i mogu da ne znaju ta se doga1a u susednoj ulii. /ji#ovo vreme je tako1e ograničeno i doga1aji, za te"e savremeni, za nji# su utopljeni u magli neodre1ene prolosti. )ako, dakle, )@, 'ilm, tampa, mogu do mile volje da preo"ražavaju i menjaju to to jeste i to je "ilo. /e tre"a se diviti moći propagande, već skromnoj dozi prave in'ormaije, koja se nekako pro"ija.
bojana888
POMRAČENJA
Pomračenja misli, neraumna dela, 8odine ma#tarija !ao u snu. 9io bi to sasvim neobičan život %ad bi smisao njegov avisio od mene.
bojana888
ODAKLE TO DOLAZI
2dakle to dolazi8 3 pita. )a dvadesetogodinja usta, malo ovlažena karminom, ta kestenjasta kosa u pramenovima, suvie rasutim da "i se reklo ma#une, te prekrasne oči, uokvirene trepaviama i o"rvama, ta nagovetavaju8 ;ato ječim, poražen njenom lepotom8 +odila se onda kad sam predavao Dostojevskog, pokuavajući da iza1em na kraj sa spoznajom da sam star. Dakle, nema kraja tom nji#ovom ra1anju nanovo i ja, kad "i# mogao da živim dalje, ponovo "i# umirao od lju"avnog zanosa8
bojana888
OGROMAN ZAMAK IZ SNA
Crad je "io pun zamkova, z"ijen, gust, viespratan, kao 5iranezijeve gra1evine. ( njemu je prevladavala rvena igla. 2značavao je ivilizaiju, preko reke je počinjala prauma. *ao je "rzo, toliko da su njegovi drugovi, neki on i neka ona, jedva mogli da ga stignu. * odjednom je s#vatio kako se apstrakija pretvara u stvarnost: začinski mirisi prodavnia, ukusna para koja iz"ija iz ku#inja pored koji# prolaze, komadi unke, taverne s ljudima koji piju vino, us#ićenje očiju, eto, "iti tako vraćen čulima, samo to i nita drugo.
bojana888
MALI TRAKTAT O BOJAMA
rastovo liće je kao koža na koriama knjige. Šta drugo reći za njega kada u okto"ru do"ija mrku "oju i kao da je od kože, spremno za uramljivanje u zlato. 2dakle to neo"ično siromatvo jezika, čim je reč o "ojama8 Šta imamo na raspolaganju kad pokuavamo da imenujemo rasko "oja8 7edno liće je žuto, drugo rveno, i to je sve8 0li ima i žuto3rvenog, i jarkorvenog i tamnorvenog 9"ordo 3 dakle, nema ničeg "oljeg od pore1enja s vinom bordeau> 6 0 "reze8 /ji#ovo liće je to"ože malo, "ledožute monete, jo ponegde o"eeno
na granama, koje su kakve8 lila8 lju"ičaste8 9znači od lilas, jorgovana, i lju"ičasti od violette, lju"ičie, ponovo ta nesposo"nost pore1enja. 5o čemu se razlikuje žutilo "rezovog lića od žutila jasika, proaranog "akrom, sve jačim, dok ne prevlada8 Bakarna "oja8 Dakle, opet stvar, "akar. * verovatno se samo zelena i žuta "oja nalaze du"oko u rodoslovu jezika, jer plav 9na poljskom je niebies!i, prim, prev. uzet od ne"a, rveni od rvenaa, odnosno 'ar"e pravljene nekada od "u"e rvenaa, koja je služila za "ojenje tkanina. ;ar je jezik otporan, jer oči su malo osetljive na pojedinosti prirode, ako od nji# nema nikakve praktične koristi8 ( okto"ru na njivama žute "undeve, a nji#ova "oja je, u stvari, narandžasta. ;ato narandža, koliko je očiju gledalo narandžu u severnoj zemlji8 0 sve ovo "eležim, jer sam naiao na tekoću da opiem jesenji pejzaž u dolini reke &onektikat tačno i prozaično, ne služeći se meta'orama i pore1enjima.
bojana888
CESTAR
;aranjanje u estar. +ano, jo u detinjstvu, u svojeručno pravljene ornitoloke atlase i mape izmiljani# zemalja, kasnije, kad je odrastao, u plavozelenu džunglu književni# dela, imena i lia. ?itala @jadomoći literaki#- i pro'esorski# knjiga o velikim romantičarima, iao je u svoje po#ode u du"inu nepoznatog kontineta s oduevljenjem i stra#om početnika, pro"ijajući se kroz za njega preteke rečenie i pokuavajući da razume reči uzete iz strani# jezika. * tako je već tre"alo i da ostane, uvek estar, koji omamljuje tim ta će se pojaviti sutra, tajna i nada. /ažalost, "ilo je to vreme kad je svima nametan elementarni stra# za život i tada je svako morao da se kreće nag, kao insekt, izvučen ispod kore i "ačen na kamenu ploču. 2n je ipak, odma#, čim je mogao, umiao u senovitost te praume koja je pružala zatitu pokolenjima i "ila istinitija od "ilo kakvog sveta. &ome "i od stranaa mogao kasnije da o"jasni da je tako preživeo godine rata i terora, to"ože prisutan, a istovremeno "oraveći tamo, dokle ne sežu ni *storija ni 5riroda8
bojana888
STRATEGIJA
Bio je svuda, u vozu, koji je odvozio deportovane u lagere, u gradu koji je dr#tao od stra#a od zvona na vratima u zoru, u zatvoru, odakle su izvo1eni i tovareni u kamione osu1eni na streljanje. Mrzeo je *mperiju, ali morao je to da skriva. Bio je pesnik, a prisećanje da se ono doga1a odma# tu, istovremeno, onemogućilo "i pisanje pesama. 2sim toga, pisao je za one koji, mada su čak teoretski znali, nisu želeli da se sele tamo u mati. *z ti# razloga, osećajući da naruava o"avezu svedočanstva, tražio je način kako da, sastavljajući reči, sačuva neizgovoreno prisustvo onoga izme1u reči i linija.
bojana888
ZAKON ZEMLJE
Dete gra u suzama, čitajući kako Fridri# Bar"arosa rui Milano. &ada poraste, vie ne zna da li se neto slično zaista u istoriji dogodilo, ali sećanje na te stranie knjige za dete je toliko živo da odre1uje njegove odluke. ;lo se poistovećuje u njegovoj misli s golom silom, koja po"e1uje protivno željama naeg sra, i kad otkriva da je takav zakon zemlje, mrzi zakon zemlje.
bojana888
PEVANJE
2krenuta liem ka dolini, žena peva, kao da želi da pesmom ispuni čitav prostor izme1u kosine parka, reke i "rda na drugoj strani. Da sam ovaj san usnio kad sam "io mlad, "io "i pun značenja.
bojana888
TAMO
Da, otputovao sam tamo i naao se u predelu moji# trinaest godina. Bio sam tamo onaj isti, jer s istim osećanjem prava. +ečia, ulazni put od glavnog puta, uma 3 levo, pravo, desno. !ve se promenilo, ali smer je ostao. &ao da je prolo ne nekoliko desetina, već nekoliko stotina godina, i nisam mnogo "rinuo da li su "orovi isti ili je izrasla nova generaija "orova.
bojana888
U NJENOM DNEVNIKU
;o'ja /alkovska pie u svom nevni!u od $K. *@ $%KG, kad su /emi zavravali likvidaiju varavskog geta: ;ato se ovako mučim, zato se stidim da živim, zato ne mogu da izdržim8 Da li je svet straan8 )o to se doga1a odgovara ostatku prirode, životinjsko je 3 dakle, takvo kakav je vanljudski svet, !a!av je svet . Mačke i ptie, ptie me1uso"no, ptie i "u"e, čovek i ri"e, vuk i ove, mikroorganizmi i ljudi. !ve je takvo. Da li je svet straan8 )vet je običan . ?udan je u njemu samo moj užas i užas oni# kao to sam ja. )re"a mnogo #ra"rosti da "i se masovni zločini dvadesetog veka smatrali o"ičnim. Jivotinje ne sede u ka"inetima i ne prave planove da "i kasnije pristupile nji#ovom izvrenju. 5a ipak, jači koji u"ija sla"ijeg, načelo je koje važi verovatno od početka života na zemlji. /alkovska je u pravu, uprkos onima koji tvrde da je Bog otiao $%K$. godine- 94manuel Levina. /jen ateizam prolazi "ez spora sa )vorem, koji "i morao "iti odgovoran za patnje ljudski# "ića, ali ne samo ljudski#, jer tre"alo "i ga optužiti za čitavu strukturu žive materije. 0teista tre"a da pri#vati da je svet takav kakav jeste. 0li, u tom slučaju, odakle na protest, na krik: ne6- 4to ta nas izdvaja iz 5rirode, presu1uje o naem neverovatnom čudatvu, čini da smo usamljena vrsta. 2vde, u moralnom protestu protiv ure1enja sveta, u pitanju odakle dolazi taj krik užasa, počinje od"rana pose"nog mesta čoveka.
bojana888
NEMAM SNAGE
/emam snage da priznam da je svet običan. ;a mene je i izvrstan, i straan, nepodnoljiv. !ve ukazuje na to da ga je ili stvorio 1avo, ili da je takav kakav je usled neke prerane katastro'e. ( ovom drugom slučaju smrt na krstu "ožanskog *z"avitelja do"ija pun smisao. /ae "ežanje od običnosti sveta podseća na napore muve u#vaćene jednom nogom na lepku. /edostaje logika u tom razdoru. Mada, tre"a priznati da logika, koju predlaže %njiga o postanju nije "olja. 5rvi roditelji su zgreili, prognani su iz +aja, i mi od tada živimo u stanju
pada. 0li, sta je sa životinjama u +ajskom vrtu8 Da li je ljudski gre# promenio 5rvu prirodu, kako kažu ka"alisti, u Drugu iskvarenu prirodu, i ova od tada teži povratku, trenutku kad će lav ponovo ležati pored ovna8
bojana888
UMESTO DA OSTAVIM
(mesto da ostavim teolozima nji#ove "rige, stalno razmiljam o religiji. ;ato8 7ednostavno, zato to neko mora to da radi. 5isanje o književnosti i umetnosti smatra se dostojnim potovanja, me1utim, kad god se pojave pojmovi uzeti iz religije, to odma# izaziva ti#u od"ojnost, kao da je naruen prećutni sporazum. 0, eto, živeo sam u vremenu kada se odigravala ogromna pramena u ljudskoj mati. ;a moga života nestali su 5akao i /e"o, vera u posmrtni život znatno je osla"ljena, grania izme1u životinja i čoveka, nekada tako izrazita, usled evoluione teorije, prestala je da "ude jasna, apsolutna istina izgu"ila je svoje nadre1eno mesto, istorija, kojom je upravljalo 5rovi1enje, izgledala nam je samo kao "ojno polje slepi# sila. 5osle dve #iljade godina gra1enja velike zgrade predstava i dogmi, od 2rigena i sv. 0vgustina preko )ome 0kvinskog i kardinala /jumena, kada je svako delo ljudskog uma i ruku nastajalo u nekom sistemu odnosa, javljao se vek "eskućnitva. &ako sam onda mogao da o svemu tome ne razmiljam8 *, zar nije čudno to sam u tom svom razmiljanju, "ar naizgled, "io usamljen8
bojana888
RAZUM
+azume, gde si, razume. &oliko sam samo želeo da me jednom nazovu razumnim čovekom. 0li moj razum je lako skretao na "espuća i možda me je začin ludila predao u vlasnitvo nerazumnom stoleću. *stina, moram da priznam, imao sam dar prepoznavanja u ljudima te visoke vrline, u kojoj se povezuju do"re strane uma i karaktera, zato sam ipak postao svestan da se s tako o"darenima ne mogu meriti. &ad "i samo glupost navodila moje savremenike da oz"iljno tretiraju pseudoreligije koje o"ećavaju da će sune pravde izaći posle žrtvovanja ko zna koliko miliona ljudi. &ad "i samo glupost titila masovnu zagledanost u lake komade na ekranu i nesreće u ličnom životu mukaraa i žena koje otuda proizlaze. * kad se samo iz gluposti ne "ismo stideli da tražimo u vlasti i uživanju zadovoljenje am"iija koje je vreme pokazivalo kao snove. /e, vie volim da u svemu tome vidim, onako kao moralisti sedamnaestog veka, nedovoljnu snagu razuma, po"e1enog nagonima i strastima.
bojana888
SAŽALJENJE
( devetoj deeniji mog života osećanje koje u meni raste i ispunjava me jeste sažaljenje, s kojim ne znam ta da učinim. Mnotvo, ogroman "roj lia, ličnosti, sud"ina pojedini# "ića i vrsta poistovećivanja s nji#ovom unutranjoću, a istovremeno svest o tome da vie neću naći način da ovim svojim gostima ponudim dom u mojim pesmama, jer već je prekasno. Mislim, tako1e, da kad "i# počinjao ponovo, svaka moja pesma "ila "i portret neke konkretne oso"e, tačnije, lament nad njenom sud"inom.
bojana888
HELENKA
I, evo, na drugoj smo strani. Pohodi su avr#eni. Posedi dati pod a!up. Para se podigla nad gari#tima. " tu verovatno @elen!a ple#e me2u plamenovima. ožda ona na tajnu pojedinačnog bi-a +a sam čitavog života ualud smisao po!u#avao da shvatim. &apatila si se ti, @elen!a, i ni#ta nisi govorila ni!ome. 8lad si podnosila, nam to, ne če!aju-i niot!uda pomo-. I bolnice, ta telesna beda, !oja ho-e da voli sebe, ri sebe i plače u prljavom hodni!u. %o bi se nadao, @elen!a, da -e nam se ta!o o!renuti mladost$ 6rt se #arenio na suncu i leto je trajalo tamo večno. " !asnije, uče nas dugo !a!o da podnosimo isto #to i drugi, I blagoslovimo trenuta!, a!o u njemu nema bola.
bojana888
HELENKINA RELIGIJA
&edeljom idem u cr!vu i molim se sa svima. %o sam ja da bih se rali!ovala od drugih ljudi$ +edino #to ne slu#am to #to sve#tenici brbljaju u svojim propovedima, +er morala bih da se pretvaram da se odričem dravog rauma. 3rudila sam se da budem verna -er!a svoje 4imo!atolič!e cr!ve. a čitam (če na#, 6erujem i /dravomarija *pr!os mom užasnom neverovanju. &ije na meni da presu2ujem #ta je s tim Pa!lom i &ebom. "li na ovom je svetu previ#e groote i ružno-e. a!le, mora da negde postoji istina, to nači, ora da postoji 9og.
bojana888
JOKIMURA
7ednom sam na televiziji gledao gro"lje nero1ene dee, s malim gro"ovima, na kojima japanske žene pale sveće i stavljaju veće. 5oistovetio sam se za trenutak s jednom od nji#, koja se saginjala da "i položila "uket #rizantema. 0 )ine moj, ačet si bio u ljubavi, samo toli!o -u nati o tebi. ogao bi da čuje# od mene o užasu života na emlji, !ojeg sam te po#tedela. ( tome !a!o nas snalai nesre-a, a mi ne možemo da shvatimo a#to se nama, pojedincima, doga2a isto #to i drugima. ožda bi doživeo #to ja i, stis!aju-i ube, godinama podnosio svoju sudbinu, jer ta!o treba. Pate-i, mislila sam, sine moj, da si možda od mene nasledio pro!letu idržljivost i sposobnost a ma#tanja. 3ada sam ose-ala ola!#anje, govore-i sebi da si ti bar siguran. * ni#tavilu, !ao u ljulja#ci ili čauri od svilenog paperja.
bojana888 %o bi bio$ )va!oga dana drhtala bih, po!u#avaju-i da odgonetnem #ta -e u tebi pobediti: nagove#taj veličine ili poraa, a doga2a se da jedno malo rnce prevagne. /ahvalnost i prinanje ljudi ili samotna četiri ida tužnog čove!a. &e, ti bi sigurno bio hrabar i snažan, !ao oni !oje ra2a prava ljubav. onela sam odlu!u i nam da je ta!o moralo biti, a a to o!rivila nisam ni!oga. %ad se sladim bres!vom, !ad gledam mesec !a!o ilai, !ad me raduju mlade !edrove #ume na planinama, doživljavam sve umesto tebe, u tvoje ime.
bojana888
DRVO
+a sam malena ptica u ogromnom, sre-nom drvetu. " to drvo ne raste u #umi, jer je samo čitava #uma. * njemu su moj početa!, se-anje i anemelost, +er ne želi da bude navano ni!a!vom rečju.
bojana888
TEME ZA USTUPANJE
bojana888
ZAŠTO USTUPAM TEME?
/a to "i najjednostavnije moglo da se odgovori zato to sam star i sam i neću moći da i# iskoristim. @redi dopuniti, ipak, ovu prostu konstataiju. ;emlja mi se čini veoma interesantnim mestom za "oravak i žao mi je da se od nje rastajem. *pak, ta mogu tu da učinim8 Da na"rajam tego"e i ružne stvari koje muče stari organizam, da pretvorim svoje pisanje u dnevnik progresivnog raspada8 /ita to ni meni, niti "ilo kome neće pomoći. 0, eto, moram da piem. 2d mladosti sam osećao prisustvo svog dajmoniona ili, ako neko vie voli, svoje Muze i, da nije toga drutva, propao "i#. 5a ipak, pisanje se stalno menja, prateći promene nae svesti. Moja dananja svest drugačija je nego pre deset ili dvadeset, a, utoliko vie, pre pedeset godina. *li, pak, to je možda tačnije, drugačija je moja nesvesnost. 2davno se moji unutranji pro"lemi svode na pitanje: kako sačuvati pamćenje8 teo "i# da predstavim se"e kao izuzetak, pozivajući se na razna traumatska iskustva ali, u stvari, svi koji piu time se danas uglavnom "ave, "ez o"zira na starost, pol i vrstu doživljaja. Mislim da je takvo zatvaranje svoje ličnosti izme1u četiri zida tetno. 2d prekoračenja osamdesete čovek ima "ar tu korist to mu se spektakl sveta, mada straan, pokazuje ujedno kao neo"ično komičan, tako da prevelika oz"iljnost ne dolikuje. /ajpre želimo da dostignemo to vii stepen svesti, potom popustljivo pozdravljamo nesvesnost. *stovremeno sama predstava do"ija na značaju, zato to se odigravala kad nas nije "ilo i to će se odigravati kad nas ne "ude. Do"ro delo će jačati interesovanje ljudi za taj theatrum mundi, loe 3 u"e1ivati da će se, čim umremo, sve razvejati u pra#. Moje teme mogu da koriste ljudi umorni od književnosti ispovedanja, od potoka perepija koji se razliva, od "ezo"ličnosti priča o se"i. Blagoslovimo klasiizam i nadajmo se da nije proao zauvek.
bojana888
BARJAK
5ersi, sin vojvode od /ortam"erlanda 9njegov stariji "rat zvani otspar javlja se u Šekspirovim kraljevskim #ronikama "io je vitez "ez mane. 5odstaknut zanosom noenja ristove vere paganima, priključio se krstakom redu koji se "orio na graniama #rićanstva. /e "ismo znali za njegov "oravak u tim krajevima da nije "ilo doga1aja $G%I. godine, opisanog u #ronii Linden"lata i @igende. )ada se krstaka vojska, poto je prela /jemen kraj 0litusa, odnosno 2lite, u #ronikama nazivane 0liten, kretala ka Lidi. Barjak sa svetim Nor1em nosio je ispred vojske "rat +upre#t ;ekendor'. Ljut z"og toga, 5ersi, koji je smatrao da ova čast pripada vitezima iz 4ngleske, izvadio je mač i dolo "i do oružanog suko"a da dve strane nisu pomirili stariji krstai. !koro est godina kasnije čuli smo iz @atikana da zatitnik vitetva, sveti Norde koji se "ori sa aždajom, nikada nije postojao.
bojana888
REČNI SLIVOVI
)i za"ačeni krajevi 4vrope. )rudim se da zamislim kako su izgledali $E$$. godine, kad se pirovalo i skupljale se pečurke u !opljiovu. $$ 7o poneto od tog o"ičaja sačuvalo je moje sećanje, ostalo reprodukujem u svesti prema različitim podaima. Bio je to rečni sliv /jemena, gde je ostalo jo malo prauma i splav ovima su voženi u &rulevje glavni poljoprivredni proizvodi. 0li, malo severnije, tamo gde su reke tekle do Dvine, jo su punom parom sečene praume i splavareno drveće u +igu, za "ogaćenje nemački# trgovaa. @reni su oružani napadi na neki deo praume, namenjen seči, jer su granie poseda "ile o"eležene samo pri"ližno i jedva opisane 92d krivog "ora i kamena skrenuti desno-. ( umskim selima živeli su streli, lovi da"rova, goniči, kao i delije- 3 mlade i jake posade na skelama, odnosno splavovima, sklepanim od "alvana ili trupaa, natovarenim dasakama i dugama. @eliki nova se o"rtao, raslo je "ogatstvo lja#tinski# porodia, gospodu je pratila služ"a, orna za sa"lju i musketu. 2vaj umski život odvijao se pored susednog, poljskog, ali niko ga nije ovekovečio.
$$ !opljiovo 3 lja#tinski posed, mesto na kome se odigrava radnja 5ana )adeua, najvećeg dela 0dama Mikjeviča. 5rim. prev.
bojana888
KRAJ KONTINENTA
)o je divan, divlji pejzaž planinski# padina koje se sputaju strmo do 5ai'ika, klisura, kotlina sa umama sekvoje, uski# zaliva, usečeni# u strme o"ale. ?opori morski# lavova "ivakuju, njiući se na talasu ili se izležavaju na stenovitim ostrvima. &ad smo ovde, gde dominira pusto, ne možemo a da ne pokuavamo da odgonetnemo ta je tu "ilo nekada, u svakom slučaju, navodi nas na to tetna navika nae mate koja traži svuda ostatke zamkova, gradova, ičezli# ivilizaija. 4to, ovde nije postojalo nita, i mada to zvuči suvie smelo, tre"a dodati da tu nije "ilo nikada nita, osim tog prostranstva, okeana, isti# takvi# izlazaka i zalazaka suna. 0ko su tuda lutali ili tu živeli *ndijani, nikakva, makar primitivna gra1evina, nikakav kamen ne svedoči o nji#ovom postojanju. ! jednim izuzetkom, toliko začu1ujućim da je naveo pesnika +o"insona Dže'ersa da napie pesmu o tome. 4u!e * pe-ini, u us!om !anjonu !raj 3esadžera. &a !amenom svodu odra ru!u. nogo ru!u u polutami, obla! #a!a, to je sve. &i!a!va druga drljotina. &iot!uda vesti, 5ta su smerali ti mr!i pla#ljivi mali ljudi, a li je to religija bila ili magija, ili pa! tragovi 9ebrižne umetnosti0abave$ "li posle toli!o godina 3e pažljivo odražene ru!e su !ao #i'rovana epe#a: „8ledajteA I mi smo bili ljudi, Imali smo ru!e, ne #ape. obro do#li, ljudi spretnijih ru!u, %oji ste nastali posle nas u ovoj lepoj emlji. *živajte u njoj jednu seonu, pre nego #to nestanete, I drugi do2u posle vas, jer bili ste ljudi, !ao mi”.
bojana888
&ada su ostavili otisak ruku8 iljadu godina ranije, #iljadu godina kasnije, to nema značaja. * samo ovde, prisećajući se datuma krunisanja, "itaka, katedrala, osnivanja univerziteta, slikarski# i književni# dela, postajemo svesni kako reč milenijum, na"ijena sadržinom, može da "ude ovde prazna. 0, eto, neto je moralo stizati ovamo spolja, makar zato to je more kretanje. Moglo je, na primer, ovde nekada iz"aiti "rodolomnika iz japanskog "roda. &o je on "io8 5rost ri"ar, ili 3 poto je raznovrsnost sud"ina neograničena 3 samuraj, trgova, čak pesnik8 2trgnut od svoje o"redne ivilizaije, svoje religije into, čiji su "ogovi ostali daleko, doživeo je usamljenost tako veliku da je mogla da uniti samu volju za preživljavanjem. 0 ako je živeo i sreo pleme ovdanji# tamnoputi# stanovnika, kako se to odigralo i ta se dalje dogodilo8 /ikad se nije vratio u svoj 7apan, nikome nije preneo vesti o se"i i u #ronikama čovečanstva nema nikakve "eleke, niti ikakvog traga o njemu.
bojana888
BUVE
)o se doga1alo kad su misije doživele propast, a nji#ove posede meksikanske vlasti podelile vlasniima okolni# imanja, ali pre pojavljivanja 0merikanaa. +azlozi pada misija "ili su različiti. Misija !onoma raspala se z"og grizlija. 2ni su otkrili da je stoka misije za nji# ostava svežeg mesa i potenjivali su *ndijane koji su čuvali stada, dakle, misija je pozvala nekoliko vojnika iz utvr1enja u !an Franisku, naoružani# musketama. !i'ilis koji su doneli prerastao je u epidemiju, smrtonosnu za indijanske novokrtenike. ;latni vek veliki# zemaljski# poseda "io je kratak, ali divan. /ji#ovo irenje nita nije ograničavalo i oni su o"u#vatali stotine #iljada #ektara. /isu se "avili zemljoradnjom, već isključivo uzgajanjem ogromni# stada stoke i konja. Bogatstvo koje je odatle dolazilo izražavalo se u divnim zapregama i vozilima, sedlima, inkrustiranim sre"rom, otmenoj odeći gospode i dama, kao i "urnom drutvenom životu. 5osećivani su susedi, prire1ivane česte plesne večeri i "alovi, uz potovanje o"ičaja, učtivost, čast, uvažavanje stariji# i lju"aznost prema ženama. ?udna je stvar ta ugla1enost, ta lju"ljenja ruku, to zvekanje mamuza i pogledi iznad lepeza nisu imali kao podlogu mermere, niti jaspise. &ako iznosi 0rtur &vin u svojoj istoriji sreza Merin, kuće ti# "ogataa nisu pokazivale veliku "rigu za ugodnost i kao podove imali su uta"anu zemlju. 2va uta"ana zemlja i pretežno topla klima pogodovale su razvijanju neverovatnog "roja "uva. /e mogu da zamislim plesne o"rtaje ti# caballeros i senoritas drugačije nego kao pretvaranje da postoji samo to gore, dok su on i ona osećali dole
užasan svra" i skoro gu"ili svest od želje da prekinu ples i počeu se čak do krvi. 2vo gore i dole navode na misao o parazitima koji muče čoveka, čije je prisustvo najčeće prećutano u opisu istorijski# 'aza i doga1aja, ali tako1e i 'ilmovima o prolosti. *pak, ljudske misli, osećanja i odluke pratile su uvek "uve, vai i stenie, poto ljudi nisu "ili u stanju da i# se oslo"ode, u naj"oljem slučaju paleći gradove, mada se to činilo i u drage svr#e. &ali'ornijski *ndijani su to o"avljali e'ikasno tako to su s vremena na vreme palili
bojana888 svoja sela i selili se na drugo mesto, ali to im je lako padalo, jer nji#ove kuće su "ile od trske. ivilizaija lju"aznosti i "uva, kojom su se ponosili čistokrvni sinovi &ali'ornije-, zavrila se kad je vlast preuzeo nova, nevino nagovetavajući svoju moć pojavom prvi# avanturista koji su govorili engleski, pretežno dezertera iz "rodova kitolovaa. 5olovinom veka dola je era divljeg kapitala i kuća s kupatilima.
bojana888
TA PLANETA
Moj geogra'ski atlas imao je u sredini 0'rike "elu mrlju, jer je potiao iz polovine devetnaestog veka. &ako sam rastao u za"itoj proviniji, tre"alo je da "udem zaostao i zatuan, ali se već moja geogra'ska mata #ranila opisima putovanja Jila @erna. 5re nego to sam pročitao ecu !apetana 8ranta , čuo sam sadržinu ti# avantura od moje "a"e, koja i# je prera1ene gledala na seni. Jiveli smo nekako "ez "ioskopa i televizije. /eto slično je postojalo, samo kako sada ući u trag takvog spektakla8 !adržina ece !apetana 8ranta je putovanje oko sveta u potrazi za izgu"ljenim oem. 5rvo pravo putovanje oko sveta "ila je naučna ekspediija 'ranuske 0kademije, kruna veka prosvećenosti, a počela je $E<, uoči +evoluije. Dva "roda, pod vodstvom Jana Fransoa la 5eruza "ila su lako "rižljivo opremljena kao kasnije kosmičke letelie. @ozila su ekipe naučnika razni# struka, zali#u semena i sadnia za sve klime, a takode mnotvo predmeta za razmenu s divljim narodima, od toga == sekiria, $=== makaza, $K== loitija areni# "rojania, kao i I>== čeljeva, jer se pretpostavljalo da su ti narodi veoma kosmati. 7edrenjai 7B"strolabe i 7a 9oussole 9zar vas ne uz"u1uju ovi nazivi koji svedoče o potovanju prema naui8 poto su oplovili rt orn, jedrili su duž zapadne o"ale 0merike, potom duž o"ala 0zije, izgu"ili deo posade u okraju s divljaima u ar#ipelagu !amoa, stigli do 0ustralije i, poto su krenuli iz 0ustralije, nestali su "ez traga. /ekoliko deenija sud"ina ekspediije zaokupljala je matu, i pored doga1aja +evoluije i napoleonovski# ratova. !igurno je odatle ideja o traženju nestalog Cranta. !lučaj je pomogao da se donekle sazna ta se dogodilo. Brodovi su se raz"ili o podvodnu stenu, mnogi su izginuli, oni koji su doplovili do ostrva sagradili su veliki splav i na njemu krenuli na more, neki su ipak ostali u plemenima ostrvljana. Šta se dogodilo sa splavom, ne zna se, jer oni koji su ostali umrli su pre nego to su se pojavili "eli. Beležim ovo z"og razmiljanja o tome kako je donedavno ;emlja "ila nepoznata. &ako to može da predstavi se"i pokolenje proučavalaa drugi# planeta8
bojana888
ZA DUŠU OCA HUNIPERA
)užila: * ta s tim to su u njegovoj porodii i gradu svi tako mislili. Mnogo se tada raspravljalo o kraljevim prekomorskim posedima i o divljim ljudima koji žive tamo, "rinući se da i# čeka večna osuda, jer do nji# nije stigla svetlost vere. *pak, sve se zavravalo na razgovorima i samo su malo"rojni, takvi kao ota unipero, uzimali to k sru. )aj mravi mladić u monakoj rizi sv. Franje odlučio je da postane misionar, jer je "io izuzetno po"ožan i strastven. !voju odluku je održao i, evo, posle vie godina mučni# putovanja, posle čudesni# spasenja na moru i kopnu, posle postova, molitvi i "or"i sa so"om, leži njegov sasueni le ovde, na o"ali drugog okeana i zvono Misije zvoni, a oni koje je učinio #rićanama, uznemireno sluajući zaklinjalie na nerazumljivom jeziku, kleče u redovima, kao to im je nare1eno. &ako samo da uzmem u svoje, #a, #a, kandže, tu po"ožnu i namučenu duu8 /ažalost, nažalost. /ačelo ignoratio iuris nocet 3 nepoznavanje zakona teti 3 ne dozvoljava prestupniku da se zaklanja neznanjem. 0li ja nisam pravnik. &oji je to zakon prekrio8 /e postoji takav zakon koji nalaže posedovanje malo mate i doputa mogućnost da u svojim uverenjima možemo greiti. /a svom rodnom ostrvu Majorka drugačije je zamiljao *ndijane. &ad i# je video, primoravao je se"e da i# prizna za vlasnike "esmrtne due, ali naao je u njima samo životinje koje žive u skladu s prirodom. Da "i i# spasao, tre"alo i# je, kako je govorio, denaturalizovati, odnosno primorati na život protiv prirode. !vesno je postao ruila o"ičaja i o"reda, od koji# nita nije razumeo. 5očeo je od namamljivanja "rojaniama rvene "oje. Darivani njima, vraćali su se u svoja sela i tamo postajali predmet lju"omore, jer rvene kuglie, u pore1enju sa koljkama koje su služile kao nova, "ile su ogromno "ogatstvo. *li su za njim i, videći kako "eli vračevi razgovaraju sa svojim "ogovima, neki su dozvoljavali da i# pokrope vodom jer su ovi "ogovi osiguravali moć i slali mnotvo divni# predmeta. *pak, jednom krteni, vie nisu imali prava da se za stalno vrate u svoja sela, jer su i# vojnii gu"ernatora silom ponovo dovodili. Morali su da žive u Misiji, da na zvuk zvona
bojana888 ustaju u zoru, sluaju misu na latinskom i po eo dan rade na njivama. ;a neposlunost i za dela koja su smatrali prirodnim, ali koja su za oa unipero "ila gre#, kažnjavani su i"anjem i okovima. Masovno su umirali od dotle im nepoznati# "olesti i masovno su umirala okolna nezavisna sela. &alendar nji#ovi# plesova i eremonija, zasnovan na godinjem povratku lososa, sazrevanju žira i javljanju lutajući# vodeni# ptia, zamenjen je datumima #rićanski# praznika i danima katolički# svetaa. 5ostepeno su napustili lov i ri"olov, postajući sve vie zavisni od #rane koju im je dodeljivala Misija. Da li je unipero video nji#ovu nesreću i patnju8 /ije mogao a da ne vidi nji#ova lia. Bili su svesni da su izgu"ili sve i da za nji# nema nikakve nade, mada nisu umeli rečima da izraze to to se dogodilo. 0patični, s pogledom prikovanim za zemlju, kretali su se kao automati. 5rema svedočanstvima putnika, na tim liima nikad se nije pojavio osme#. unipero je voleo *stinu i nije dozvoljavao se"i saosećanje. * njega je godinama mučila mržnja prema gu"ernatoru Filipu de /evu, koji je "io uzrok njegovi# "esani# noći. 2vaj čovek smatrao je da država nema o"avezu da pomaže rkvi svojim oružjem i svaki put kad je tre"alo goniti po"egle *ndijane oklevao je sa slanjem vojnika. (zvieni činovi, asketska odrianja6 ;ar moja vlast nad njima ne dokazuje da je pakao popločan do"rim željama8 !asluajmo Branioa, ne mislim ipak da "i ovoj rnoj duii pomogli nekakvi an1eoski argumenti.
bojana888
UZ SLUČAJ OCA HUNIPERA
Bilo mi je teko da u njima prona1em ljudske odlike. 0ko je jedna od nji# sposo"nost razlikovanja do"ra i zla, onda i# u svakom slučaju nisu imali. ;a nji# je do"ro "ilo sve ono to im je omogućavalo da napune tr"u#, zlo 3 to je tome smetalo. ?ovek nije mogao da se okrene ni za trenutak jer su krali to god "i im se nalo pod rukom. &ra1a im je izgledala kao uro1ena, tako da se ispostavljalo da je nemoguće naučiti i# podeli na moje- i tvoje-. !tid im je "io nepoznat: mokrili su, vrili veliku nuždu, parili se pred očima svi#. !amo je jedno moglo da i# ukroti: stra# od i"anja. 2ta unipero primoravao je se"e da veruje da u svakome od nji# "oravi "esmrtna dua koju tre"a iz"aviti. (stajali su ujutru rano na zvuk zvona i, o"učeni u "elo platno, okupljali se u dvoritu Misije da "i sluali tajanstveni o"red na nepoznatom jeziku, posle čega su odlazili da rade na njivama. Mrzeli su rad i po eo dan "i lenstvovali da nije "ilo kandžija. Može li rkva 3 pitao se unipero 3 da spase due, pokazujući popustljivost prema neznanju i gre#u8 /ije želeo da nanosi nepravdu nikome i kad su se razlegali krii i"ani# kor"ačem, čitao je kruniu.
bojana888
ARHEOLOGIJA
@olo1a Cugujev je kao dete sanjao o karijeri ar#eologa, postao je to i napravio značajno otkriće, raskopavajući #umku u samom predgra1u svog rodnog grada +ostova. Bio je to gro" sarmatske prineze iz drugog veka pre rista: mali skelet sa zlatnom krunom i ogrliom s tirkizima. Šta se krije ispod gradova po kojima #odamo, na primer, ispod slojeva &rakova8 /avodno, ovde je nekada postojalo keltsko naselje, ali to jedva da je "ilo juče. ;natno ranije, pre nego to su se pojavili *ndoevropljani, tokom nekoliko milenijuma razvijala se stara 4vropa, čiji su poslednji spomenii preživeli na predgrčkom &rilu. *deja o napretku navikla nas je da smatramo drevne ljude prvo"itnim-. Da je malo vie mate, pokazao "i nam se sasvim drugačiji redosled 3 posle drevni# mitova, legendi, religija, mogla je nastati pusto nastanjena divljaima. 2ko pet #iljada godina pre rista, znači pre sedam #iljada godina, u slivu srednjeg Dunava, Drave, gornje @isle i 2dre, vetala je poljoprivredna ivilizaija. !amo naga1anja na osnovu iskopina: matrijar#alna ivilizaija, vajane ljudske 'igurie s maskama, za nekakve sakralne iljeve, religija @elike "oginje 9Majke ;emlje8 i drugi# "oginja plodnosti. &ako izgleda, ti ljudi nisu povezivali plodnost sa spermom mukara. Jena je ra1ala kao to svakoga proleća ra1a zemlja, i ta njena sposo"nost o"navljanja zasluživala je potovanje, pa otuda ženska zatitnička "ožanstva letine. &asnije 9počev od drugog milenijuma pre rista8 dola su jedna za drugim indoevropska, patrijar#alna plemena, s mukim "ogovima. 5ostoji o tome knjiga moje koleginie s &ali'ornijskog univerziteta Marije Cim"utas. 0 kad "ismo pomislili na one nad kojima #odamo8 !jedinjeni su sa zemljom, ali postojali su i, drugačije nego "eskrajni "roj, tako1e kao pose"na "ića. 0ko naa planeta zaista postoji zato da "i duama nastanjivala ne"esa i paklove, nji#ovi rojevi kreću se u nestvarnom prostranstvu, neprestano začu1eni o"redom, o"ičajem i izgledom svoji# pret#odnika i naslednika, onako kao to smo mi "ili začu1eni, ne mogavi da i# sretnemo.
bojana888
MRS& DARVIN
5re nego sto je ?arls Darvin, $E<%. godine, o"javio delo Postana! vrsta prirodnim odabiranjem, morao je da podnese mnoge prigovore iz usta svoje žene, veoma religiozne
oso"e, koja nije mogla da pri#vati njegovu odluku da o"javi tako tetnu knjigu. 3 ?arlse 3 govorila je 3 Bog je izjavio da stvara čoveka po svojoj slii i prilii. /ije to rekao ni za mrava, ni ptiu, ni majmuna, psa ili mačku. 5ostavio je čoveka iznad svega to živi, njemu je dao zemlju. ! kakvim pravom #oće da "iće, koje ima lie Boga, "iće jednako an1elima, lii dostojanstva8 Muž je odgovarao da, ako on to ne učini, učiniće @olas, koji je doao do slične teorije. 3 ?arlse 3 govorila je 3 morali "ismo da "udemo svesni svoji# motiva. /e "i ti "ilo važno stianje slave naučnika da nije "ilo tvoji# uzastopni# neuspe#a. ;nam da ne voli kad i# neko pominje, ali ako "i uspeo da postane, kao to si želeo, lekar, naao "i dovoljno satis'akije lečeći ljude, umesto da traži zadovoljavanje am"iija po svaku enu. Da su ti one godine kad si u &em"ridžu studirao teologiju omogućile da postane svetenik, mesto u ljudskom drutvu spasio "i te od avanturizma. 3 ;na do"ro odakle si uzeo svoju teoriju. /aao si je kod Maltusa. 2n je "io zao čovek, ?arlse, "io je svirep i ravnoduan prema siromanima. /e verujem u istinitost tvoji# otkrića, jer nisi s do"rim namerama vrio svoje opservaije. Da, ?arls Darvin je razmiljao kasnije o ovim njenim rečima, mada je istovremeno "io siguran da je teorija evoluije istinita. (toliko gore za mene i za ljude, govorio je. )eologija, koju je moguće iz nje izvući, nije nita drugo do teologija 1avolovi# slugu. &oji "i do"ar )vora mogao da uredi svet tako da on "ude arena, na kojoj se, poput gladijatora, vrste i individue "ore za preživljavanje8 0ko on to posmatra kao rimski imperator iz lože, neću mu se klanjati. !rećni su svi koji su, kao 4ma, sačuvali sliku Boga kao naeg 2a i 5rijatelja.
bojana888
ŽENA ČARLSA DARVINA
Moralne skrupule žene ?arlsa Darvina, religiozne oso"e, "ile su sasvim opravdane. 2"javljivanje njegovog dela ( postan!u vrsta, $E<%. godine, "ilo je ok za religijska verovanja. Manje z"og unižavanja dostojanstva čoveka, z"og njegovog majmunskog porekla, vie z"og "risanja granie izme1u čoveka i ostatka žive materije. Mirijade živi# "ića, insekata, gmizavaa, vodozemaa, sisara, ostvaruju nepoznat im zakon evoluije, ra1aju se, pate i umiru. Dosad isključen jer, imala "esmrtne due, čovek je sada upitao se"e: po čemu je "olji od mrava ili ptie, ili moga psa, moje mačke8 *li od impanza s inteligenijom deteta8 )eolozi nikad dosad nisu imali posla s 'enomenom o"ičnog života, u koji je iznenada usa1ena svest, koja je u nji#ovim traktatima vekovima "ila odvojena.
bojana888
ZBOGOM OSTRVA'
/a"ijena poezijom, reč ostrvo mami, privlači, o"ećava. )ajanstveno ostrvo Jila @erna je do"ar naslov, samo to je svako ostrvo tajanstveno. ?ak i za pomorske, ostrvske Crke 3 jer 2disejevi doživljaji su putovanje od ostrva do ostrva, a svako ima svoju oso"itost. 7edno nastanjuju &iklopi, drugo je sedite "oga vetrova, 4ola, ostrvo 4ja pripada "oginji &irki, sposo"noj da pretvori ljude u veprove, na )rinakiji pasu volovi "oga eliosa. 2disej najzad stiže na 2gigiju, posed nim'e &alipso, koja ga je toliko zavolela da ga je držala sedam godina i poklonila mu "esmrtnost, ali putnik čezne za svojim rodnim ostrvom *taka i od "esmrtne nim'e vie voli svoju smrtnu suprugu 5enelopu. /jegova sud"ina menja se kad se najzad iskrava na ostrvo kralja Feaka 3 po predanju to je tre"alo da "ude &orkira, odnosno &r'. &ad sam ja, pridolia sa severa, "io na &r'u, posetio sam zaton, do kojeg je poslednjom snagom tre"alo da doplovi 2disej, "ez svog splava. +eku, u kojoj je prala ru"lje kraljeva kći, prineza /ausikaja, nisam naao. ( kulturnoj svesti 4vropljana postoji mit o !rećnim ostrvima, možda zato privlačnim to su vodom odvojena od istorije. 0ristokrate i nji#ove dame, verovatno u pravo vreme, uoči same +evoluije, iza"rali su putovanje na @atoovoj slii @odoča#-e na 4iteru, odnosno na 0'roditino ostrvo. 0li, idealno drutvo je tako1e smetano na ostrvo, kao to je to učinio )omas Mor, nazivajući ga *topijom, ali i &rasiki, kod koga se ostrvo zove /jipu. $I !amo je na ostrvu mogao da vrača 5rospero u Šekspirovoj 9uri, i samo su mu tamo znai u njegovoj čaro"njačkoj knjizi davali vlast nad 0rijelom i &ali"anom. !nažan emotivan odjek nalazilo je počev od 4obinona %rusa pusto ostrvo 3 koje je želeo svako kome je svet dozlogrdio. /a ostrvima su pirati čuvali svoja "laga. !tivensonovo (strvo s blagom pokazuje malo ostrvo u ar#ipelagu "ritanski# Devičanski# ostrva, odma# pored malo veće )ortole. )okom poslednja dva3tri veka sazreva tako1e mit o "ez"rižnom životu primitivni# stanovnika ostrva: palme, $I *gnai &rasiki 9*gna &rasiki, $G<3$E=$ autor je prvog poljskog romana oživljaji i!otaja o#vjadčinjs!og 9$> koje povezuje različite vrste 'ikije. Drugi deo romana predstavlja utopiju u vidu ostrva /jipu, na kome žive vredni i srećni ljudi. 5rim. prev.
bojana888 sune, plavetno more, ta ćete vie8 )ome je doprineo američki pisa erman Melvil, koji je u mladosti kao mornar na kitolovu dezertirao i nekoliko mesei srećno živeo me1u pitomim ljudožderima na ostrvu u Markiskom ar#ipelagu. +omani, u dvadesetom veku 'ilmovi 9sećam se 9elih sen!i koriste pomalo "olne čežnje, koje su dočekale i parodiju: /a dalekim Fidži ilO a#avjiP /a !amoa ilO &ukovim ostrvimaP Jiveo je #ra"ri kapetan 5ejpevej, 2ra#e krkOo i rne tukOo-. 92dakle to8 @erovatno niko neće pogoditi. !ve dok najzad ostrvo nije zaposeo veliki turistički "iznis, rasturajući primamljive "roure. ( drugu polovinu stoleća pada verovatno najveći porast putovanja u velike me1unarodne #otele, koji su izgra1eni na ostrvima. )o sigurno već jenjava ili će uskoro proći, sudeći po tome ta "rzo postaju ti komadi kopna. Dogodilo mi se da "udem usred uličnog sao"raćaja, u piu- na jednom od ostrva 'ranuski# 0ntila. /ije nita "olje nego u 5arizu.
bojana888
TALISMANI
5renoenje onoga, to se zna iz ličnog života, na život drugi# ljudi. /ajpre se o tome ne razmilja, čini se da je to sto je nae samo nae. @ezivao sam se za sitne stvari, arenu olovku, ta"liu rnu kao tu, ilustraiju u knjizi, potansku marku iz Bornea. !amome se"i nisam "io kao drugi, makar zato to su oni prolazili pored o"jekata mog oduevljenja, ne primećujući i#. !ada znam da se to to sam osećao zove lju"av i da 4ros uopte ne mora da nas privlači samo ljudskim "ićima. !#vatio sam tako1e da 4ros ima vlast nad svima nama. !tvorenja u koja se najmanje sumnja, neke stare žene, prosjai, "olesnii na "olničkim krevetima, imaju svoja mala "laga, svoje talismane, upravo je za nji# poezija, dakle, pesnii nisu samo oni koji piu. +uski dečak u Dorpatu, $%$. godine, imao je svoja stakala kojima je pokazivao ma2iončars!e ve#tine meni, estogodinjaku. &ad se pojavljuje sa svojim "lagom u mom sećanju, razmiljam o njegovoj kasnijoj, nepoznatoj mi sud"ini.
bojana888
GREŠNICA
Bila je lju"avnia moćnog kralja i zato ima svoje mesto u eniklopedijama. &ralj, s ogromnom perikom i u svilenim čarapama, kao svetleća planeta, i sa suvie kratkim nogama, oduzeo joj je devičanstvo kad je imala esnaest godina i, uzviena do enjene metrese, godinama moleći Boga za oprotaj z"og svoje požude, rodila je kralju četvoro dee. Curnuta na drugo mesto, primorana da deli kraljevu naklonost s drugom dvorskom damom, dugo je pokuavala da ode. /ajzad, u tridesetoj godini, stupila je u manastir karmelićanki i predala se molitvi i pisanju traktata. 7edna žena mog stoleća, stanovnia grada Finiksa u 0rizoni, koja je upravo preživljavala krizu posle razvoda s mužem, čitala je njenu "iogra'iju i njene misli mogao "i neko da opie.
bojana888
KEPEC VALENTI
&epe @alenti provodio je dane sedeći na 'otelji kraj prozora, s pogledom na prometnu uliu. 5ovremeno je u svoje artritične prste uzimao prsten, kraljev poklon, jedini dokaz da je nekada "io slavan na dvoru z"og svoji# "ez"rojni# lakrdija, za"avni# klovnijada, rimovani# dosetki, "rzi# replika. !koro ničega od toga nije se sećao i nije mogao da s#vati kako mu je sve to ranije polazilo za rukom. Cledao je mukare i žene kako prolaze, nji#ovu odeću, kod svake i kod svakoga drugačiji pokreti, svesno plesni ili nemarni, predstavljajući i# u raznim situaijama, vodeći i# u kuću izme1u kreveta i ogledala, zamiljajući nji#ovu golotinju, nji#ove sastanke, milovanja, sva1e, krikove. ;avideo im je na nji#ovom normalnom životu, koji nikada nije imao, sreći ostvareni# lju"avi, toploj porodičnoj rutini, ponosu na očinstvo, dečjim rukama koje grle, na svemu, to mu je uskraćeno. ;avideo im je, ali, sada već drugačije nego nekada, nije "ilo u tome gneva. /aprotiv, izgledali su mu dostojni neprestanog divljenja, jer su "ili veoma srećni, mada ni sami nisu znali to. *, konačno, svet i nije "io tako loe ure1en, ako su samo malo"rojni, takvi kao on, ostajali isključeni iz arenolike i zanosne 'ete, Božjom presudom, koja je upisana u krvno nasle1e. Dugo se "unio i z"og nepristajanja na takav život koristio svoj zao jezik od koga su dr#tali dvorani. 0li, u stvari 3 rekao je se"i jednog dana 3 nije to ni nepravedno, ni pravedno. )voru se, kad je mesio moje telo od gline, dogodila omaka pri radu i nemam koga da proklinjem za to to sam samo prividno živeo. !amo da moj kraj nastupi pre nego to mi padne na pamet da svojim kukanjem remetim red stvari.
bojana888
ŠKOLSKA EKSKURZIJA
/e gu"im nadu da onaj grad ima dar o"rastanja u priče, isto kao grad Cdanjsk. ;ato moj sažet izvetaj može "iti od koristi. Bilo je to davno, #iljadu devet stotina dvadeseti# godina. /aa kola je u junu, kad nas je odasvud iz strmi# ulia, s okolni# umski# "režuljaka, mamilo drečavo zelenilo sveže razvijenog lića, imala o"ičaj da organizuje daleke ekskurzije. 2vog puta njen ilj nisu "ile ruevine srednjovekovnog zamka na ostrvu jezera, niti palata s parkom, koja je pre sto godina pripadala čuvenom pro'esoru univerziteta, već mesto koje je pokazivalo sklonost nai# nastavnika romantičnim ličnostima. (ostalom, reimo iskreno, ulivanje mladim generaijama izvesne količine predstava koje podržavaju lokalnu mitologiju ulazi u domen pedagoki# o"aveza. 5oto je glavna mitoloka ličnost naeg grada "io @eliki 5esnik, nisu mogli ponestati detalji iz njegove "iogra'ije, u kojoj je znatan deo pripadao lju"avi, nesrećnoj, poto se devojka udala za gro'a. Mesto u koje smo krenuli upravo je tom lju"avlju "ilo o"eleženo, to me sada čudi, ali tada me nije čudilo. 5enjali smo se u voz s tvrdim klupama od svetlog drveta i "ilo nas je dovoljno da "učnom veseloću ispunimo nekoliko vagona. 5otom, oko dva sata te "ez"rižnosti, koju poznaju učenii, kad im se osme#ne sreća da putuju umesto da idu na časove. @oz je skoro sve vreme iao kroz ume i, kad smo stigli, kola se razvila kao duga zmija u maru od nekoliko kilometara kroz "orovu umu. 0 mesto je "ila "ela zgrada dvora, u kome je nekada živela pesnikova draga $G sa svojim mužem, imućnim spa#ijom, a tako1e, ne dalje od nekoliko stotina metara od kuće, grupa drveća 9ako se do"ro sećam, "reza i "orova s kamenom na sredini, kao uspomenom na oprotajni sastanak pesnika s voljenom.
$G +eč je o Marili @erečakuvnoj 9$%%3$E>G mladalačkoj lju"avi 0dama Mikjeviča, koja se udala za mnogo starijeg gro'a 5utkamera. 5rim. prev.
bojana888 5asivno smo primali to to su nam nastavnii prenosili iz romantične legende. *zgleda da ni oni nisu postavljali se"i pitanja da li je umesno da se mlada žena iskrada iz kuće u ponoć i sastaje u umi sa lju"avnikom, dok je gro', kako se može pretpostaviti, spavao slatkim snom. *stina, kako se to odvijalo izme1u ovo troje, do danas se ne zna. Možda je romantični začin delovao dovoljno jako u korist pri#vatanja verzije o eteričnoj i nikad ostvarenoj lju"avi. )ako su verovatno mislili i oni koji su postavili memorijalni kamen. 0li, zar na svetenik kate#eta koji je "dio nad naim moralnim zdravljem nije mogao da se usprotivi voženju kole u #odočaće, u predeo uspomena koje miriu na gre# prelju"e8 /jegovo neprotivljenje moglo je da svedoči o snazi kulta @elike Ličnosti, koja nam uvećava ponos i slavu, ali moglo je tako1e da "ude znak rezignaije prema zakonima književnosti, iz osnova nečiste o"lasti.
bojana888
ŠUMA
4kolog sa dvanaest godina, rtao sam mape moje države, čija je ela povrina "ila pokrivena umom, i zanosio se čitanjem romana Majna +ida o devičanskim umama kraj 0mazone. $K *zvestan utiaj na to mogao je da ima Lovje 5olski- na koji se pretplatio moj ota, kao i diskusije o revirima tetre"a i severnog jelena u +udnjikoj praumi. ?injenia je da su pioniri zatite prirode uvek "ili lovi, a da je lov nekada predstavljao privilegiju monar#a i kneževa, za#valjujući njima, sačuvani su u 4vropi veći umski kompleksi, pretvoreni kasnije u naionalne parkove 3 Fore de Fonten"lo, Dolina 0oste, Bjalovježa 9kada će najzad čitava Bjalovježa "iti priznata za naionalni park8. 2d vremena najezde /ormana na 4nglesku i @iljema 2svajača, koji je uveo drakonske zakone da "i titio kraljevske jelene, tokom mnogi# vekova, u raznim zemljama 4vrope trajala je, čas jenjavajući, čas do"ijajući snagu, "or"a izme1u aristokratije i ple"ejaa za pristup u umu. Franuska revoluija nije se ispoljila samo raz"ijanjem čekićima glava svetaa na romanskim portalima, već i u"ijanjem u umama svega to trči i leti. Drugi suko" znači istoriju evropski# uma, izme1u volje za nji#ovim očuvanjem i potre"om za drvima. Moć @elike Britanije, ostrva, osiguravali su "rodovi, sirovina za nji#ovu gradnju "ilo je drvo, ali samo visokog kvaliteta, pre svega, #rastovo, za oplate "rodskog trupa. Cu"itak #rastovi# uma ovekovečen je u engleskoj literaturi de"atama u esnaestom i sedamnaestom veku. &ole"anja tržita drvetom u 4ngleskoj, naročito ena za #rast i "or za jar"ole, nisu "ili "ez veze sa splavarenjem drva /jemenom i Nvinom. @eoma visoke ene u periodu Franuske revoluije navele su na u"rzanu seču ostataka prauma i "ogaćenja nemački# trgovaa u +igi. +eč uma- izaziva danas drugačije asoijaije nego nekada. Šume su u drevnoj $K 6odena pra#uma u #umi 3 tako zvučno, mada ne sasvim pravilno, prevo1en je naslov "'loat in the orest or, " 6oDage among the 3ree 3ops, " aptain Mane +eid, $EE%.
bojana888 5oljskoj, na primer, "ile meane, s prevagom visokog #rasta, gra"a i lipe, znači nisu imale mnogo zajedničkog s tankim "orićima koji su zauzeli nji#ovo mesto. Jal"e u !atiru $< &o#anovskog izgleda da znače trenutak kad su u 5oljskoj isečene listopadne ume. )ekoća nji#ovog o"navljanja i "rži iklus rasta četinarskog drveća promenili su pejzaž. ( zemljama koje vekovima vode umsku privredu predmet uzgajenja je naj"rže isplativo gra1evinsko drvo. )ako je i u 7apanu. &joto leži me1u "rdima okruženim ogromnim kedrovim umama, sa1enim gusto, to verovatno svedoči o potre"i tamonje drvne stam"ene gradnje vie za mladikovinom nego za gredama. Šuma deluje na matu i u poeziji mnogi# jezika daje mitske slike. ( engleskom je to mit veseli# "untovnika, gospode iz drutva +o"ina uda, ili dvorana prognanog kneza koji "orave u 0rdenskoj umi kod Šekspira. ( poljskom jeziku povezuju se grotgerovsko $> slikarstvo, uma i ustanak. 0li, ta znači estar kod Mikjeviča8 Malo je čudno to se, i pored mnogi# studija o 5anu )adeuu, nije razmiljalo o tome kakav je rodoslov i pravi smisao legende o sru praume. &lasičarima ni na pamet ne "i palo da se uz"u1uju z"og nekakvi# močvara i drveća izvaljenog vetrom, znači, to je već veoma romantično, srodno romanima Fenimora &upera, koji je smatran tada velikim pisem, a tako1e pejzažima divlje američke prirode romantično nastrojeni# slikara. ?ak i kad "i postojala takva srodnost, stvar se time ne zavrava i mogu se očekivati dela veoma veliki# razmera s du"ljim osećajnim značenjem te legende.
$< )atir ili divlji čove! 3 spev 7ana &o#anovskog 97an &o#anoski, $ 0rtur Crotger 9$EG3 $E>, gra'ičar i slikar, naročito sena iz ustanka, istorijski# slika i portreta. 5rim. prev.
bojana888
PAN HADEUŠ
5an adeu, koga su kolski drugovi u @ilnu zvali ad, nije "io toliko nevin kao to je mislila njegova ro1aka !elimena, koja ga je, po drevnom ro1ačkom o"ičaju, zavela, a kasnije, kad se oženio jediniom s mirazom, plesala na njegovoj svad"i. @lasnik lepog imanja, u"rzo ota gomile dee, potovani gra1anin u srezu, milostivi gospodin adeu, imao je tota na savesti, to ipak ne znači da "i mogao da "ude junak nekakve strano tužne "alade o sirotoj &risji iz sela koja se z"og njega utopila i pretvorila u ri"iu. $ Malo drugačiji slučaj koji je, tako1e, "ar u izvesnoj meri, pokazivao klasne odnose, mogao "i nekoga da podstakne da napie priču o njemu. * tako, 5an adeu je jednom u mladosti, zviždućući, s pukom na ramenu, iao kroz umski gaj, kad je je sreo &arusju, za koju je znao da je slukinja kod domaćina u kući kraj ume i devojče, o kome se z"og nečega loe govorilo. )o do čega je dolo nije moguće opisati, jer nije moguće opisati situaije iz koji# se ne da istisnuti ni mrvia psi#ologije. /isu izmenili ni reči. ;agrlila ga je i prevrnuli su se na travu pored stazie. ( glavi 5ana adeua nije se pojavila nijedna misao dok je to trajalo, i dalje, nijedna misao dok su ležali jedno pored drugog i kad su se ponovo zagrlili. /ije imao tako1e o čemu da razmilja kad je izaao iz ume i uputio se ka "elim zidovima dvora. 0 možda je to razmiljenje "ilo sasvim drugačije vrste, primorano da se odvija "ez reči. 2ne se uopte nisu pojavile tako "rzo, tek posle vie godina, povezane s pitanjima koja su čudila. 5an adeu govorio je da nikad u životu nije doživeo neto slično poto je svest teko isključiti, me1utim, oni su se predavali jedno drugome potpuno i "ez svesti, jedino s osećanjem najveće sreće. Bilo je to kao povratak u prvi vrt, u kome se jo nije pojavio nikakav an1eo s vatrenim mačem. ;ato onda nije pokuao da se ponovo sretne s njom i $ 5an adeu 3 aluzija na najpoznatije delo poljskog pesnika 0dama Mikjeviča 9$%E3$E<<, spev Pan 3adeu# . &arusja je junakinja Mikjevičeve poeme 4omantičnost koja od prevelike lju"avi prema umrlom draganu poludi. 5rim. prev.
bojana888 nikad je vie nije video8 &ako se može napraviti takva glupost8 ;nači li to da su se staleke predrasude tako jako usadile u njegov um da nije smeo čak nijednom reči da se izda pred samim so"om8 7er, mogao je, koliko god je #teo, da koristi tu devojku, ali nije, nije se o tome radilo, i neto mu je "ranilo. (pravo ove nedoumie 5ana adeua mogle "i da daju temu, zajedno s pejzažem uma i jezera, a uprkos uo"ičajenom toku lju"avni# avantura koje su o"ično smetane u te predele.
bojana888
JEDAN ŽIVOT
(prkos savetima oa i stria, verni# načelima @eka +azuma, predavala se čitanju sentimentalni# lju"avni# romana, zaklinjala u 2sijanovu poeziju i o"ožavala Bajrona. $E (s#ićeno je plesala na "alovima, ali najvie je volela usamljeno ja#anje galopom po umama ili pisanje egzaltirani# priča na 'ranuskom, na jeziku koji je znala "olje od svog maternjeg, poljskog. /aravno, morala se zalju"iti. /jen iza"ranik, lepi ruski o'iir @ladimir, sin gu"ernatora Litve, "io je uključen u li"eralne organizaije, ali nije se naao na listi sumnjivi# u zaveri deka"rista. /avaljivanja porodie da se uda ostala su "ez rezultata. 7urila je samo za @ladimirom, koji nije mogao da odoli njenoj izjavi lju"avi. 5osle toga strepela je za njega kad je počeo rusko3turski rat i njegov puk poslat na Balkan. @est o njegovoj smrti u juriu na tvr1avu !umla primila je kao kraj svog života. (vek u rnini, jedini njen ilj "io je da prona1e gro" svog lju"avnika i podigne tamo mauzolej, to "i joj omogućio nasle1eni nova. /jegova otadž"ina "ila je sada njena otadž"ina, nisu je se tiali poljsko3ruski sporovi. /astanila se u 2desi, odakle su joj "ili "liži Balkan i mesto gde je poginuo njen voljeni. Bilo joj je četrdeset godina kad je z"og mauzoleja doputovala u *stan"ul. )amo je upoznala emisara poljske emigraije u Franuskoj i romanopisa, Mi#ala ?ajkovskog, koji je na Balkanu vodio tajni o"avetajni i organizaioni posao protiv +usa. Dogodilo se da su se nastanili zajedno, mada je Mi#al imao u 5arizu ženu Franuskinju i troje dee, a za vreme jednog od putovanja na odmor dodao je ovom "roju četvrto. /jeno predavanje novom mukaru "ilo je potpuno. 2tad je njegova otadž"ina "ila ponovo njena otadž"ina, njegova aktivnost, njena aktivnost, a imetak namenjen mauzoleju promenio je namenu i služio pomoći o"avetajnim akijama kojima je Mi#al rukovodio. /astojeći da stekne sultanovu naklonost i o"razlažući svoj čin razlozima vie politike, njen životni saputnik preao je na islam i uzeo ime Me#med !adik. 2d tada je zvanično "ila $E +eč je o Ludviki Šnjadekoj 9$E=I3>>, ćerki poznatog naučnika 7endeja Šnjadekog, u koju je u mladosti "io zalju"ljen pesnik 7ulius !lovački 9$E=%3$EK%. 5rim. prev.
bojana888 njegova žena, to je za#tevalo izjednačavanje s položajem turski# žena, noenje 'eredže i odrianje od omiljeni# etnji na konju. !adik3paa, vojnik i političar, za vreme &rimskog rata vo1a kozački# odreda, naao je u gospo1ii !njadekoj, kako su je zvali 5oljai, povereniu, pomoćniu i savetniu u lavirintu emigrantske i me1unarodne politike. /jene literarne sposo"nosti služile su sada za pisanje razni# izvetaja, memorijala i politički# pisama, stoga je svoje dane, a kasnije i mesee, provodila u radu. Divlja, svojeglava, uporna, ravnoduna prema konvenijama i pristojnosti: tako su je videli u mladosti i ovo miljenje nalo je potvrdu. /ita nije sačuvano iz njenog ar#iva i nikada nećemo saznati kako je osvojila @ladimira, ta je radila u 2desi i kako je počela njena romansa sa !adikom. Dodajmo da je imala otre rte lia, rne oči, "elu put i "ila sitna. 2 njoj se toliko spletkarilo da "i to ispunilo čitave tomove. Danas je se niko ne "i sećao da je postojala, da davno, u @ilnu, nije izvolela ja#ati s 7ulekom, sinom gospo1e !alomeje Beki iz prvog "raka. *stina, nije razumela sanjalačkog dečaka i kad joj je ispoljio svoja osećanja, iz"rusila ga je. /avodno, kasnije ju je u svojoj poeziji predstavljao kao jedinu lju"av svog života. !luajući to, slegala je ramenima.
bojana888
IGRE ŠKOLARACA
Deda je potiao odande, sa istoka, i "ilo je razumljivo samo po se"i da u mislima "oravi stalno u "liže neodre1enom predelu, čije ime je glasilo: prolost. /ije često pričao, a ako "i se to i dogodilo, njegove priče putane su mimo uiju. 7edna od nji# ipak je dovoljno za"avila nekoga od mladi# pa ju je tada zapisao: !koro svi na naem starom univerzitetu potiali su iz isti# župa i srezova zemlje, koja je jo onda izgledala doljaima egzotična. )o znači, rodili su se u za"ačenim mestima, udaljenim, ne samo od veliki# gradova, već i od železnički# pruga, u lja#tinskim kućama, seoima, za"itima, sitnoplemićkim posedima, kraj rečie s njenim jovama, ćućurenim pod "rdom, kraj jezereta, uvek izme1u zidova ume. &ao i ja, znali su od detinjstva mirise tresetita, lana kvaenog ujesen, piljevine, smolavog drveća, mokre dlake pasa kad se vraćaju iz lunjanja po ipragu. ;nali su gde se i kada mreste tuke, kako pripremati #arpun s lučom, kako čitati lisičje tragove na priću, koja će jela najsigurnije imati gnezdo kreja. *mali smo, dakle, sigurno znanje, nezavisno od onog drugog, stianog u kolskom razredu i u univerzitetskim salama. @redno smo "u"ali latinski i doga1alo nam se da uplićemo latinske reči i rečenie u glupe vieve i me1uso"na pekanja iparaa, a oni me1u nama koji su studirali pravo učili su 'ormule rimskog i kanonskog prava napamet, tako da su, čak pro"u1eni usred noći, mogli tečno da reituju o nejsnoćama usu 'ructus ili o privilegijama koje ima nasciturus . ( naim igrama i sporovima ipak se čeće od latinskog pojavljivao narodni "eloruski, na koji smo prelazili "ez tekoće. /a njemu smo tako1e pričali jedni drugima smene i nepristojne pričie, čiji su junai o"ično "ile životinje koje govore, medvedi, lisie, ali najčeće zečevi i da"rovi. )ome tre"a pripisati i izvestan na doprinos terminologiji #umanistički# nauka, usled mnotva doga1aja u tom delu 4vrope, osu1enoj na za"orav, tako
bojana888 da logičari 9jer o toj disiplini je ovde reč nikada neće saznati kakve su vatrene sled"enike imali u naem skromnom gradu. 0 ako to sada pominjem, onda s punom sveću da sam jedini čovek na zemlji koji to jo pamti, a pritom se ne stidi da govori o sitnim doga1ajima nae, samo malo, nadmene mladosti. (čili su nas tada logiku i u #oru smo ponavljali nazive vrsta silogizma: bar0ba0ra, ce0 la0rent . )ako1e su nam ulivali znanje o logičkim grekama koje nam je koristilo u naim
'ilozo'skim i političkim diskusijama za unitavanje protivnika, koji je morao da se pokorno povlači, ako je u njegovom rezonovanju ispoljena greka, na primer izdajničko petitio prinipu, odnosno, kružno dokazivanje koje traži povratak na početak. 7ednom, kad se upravo na ovaj način zavrila jedna od diskusija, neko je zapazio u ovoj grei sličnost sa "eloruskom gatkom o rodi koja je progutala zmiju. Cleda roda, a ona mu odostrag izlazi. 5roguta je jo jednom i opet isto. /aljutila se i zatvorila je otvor kljunom. " ciapier irkuliraj6- 3 kaže. * tako smo, eto, iz naeg latinskog, iz poljskog i "eloruskog 'olklora sklepali naziv, slikovitiji od petitio principii. 2n je glasio: circumdupio in rodio . Bio "i neza"oravan da instituije i ljudi ne prolaze, a kolari verovatno vie neće znati kako je izgledala roda ili zmija-.
bojana888
ČUR " ČU " RA
!istem javnog govora u onoj zemlji "io je malo razumljiv za strane koji su se samo čudili da ljudi mogu da žive i čak održavaju do"ro raspoloženje pod tolikim pritiskom važeće 'razeologije. 7a sam uspeo da na1em ključ za ovaj sistem kad sam se iz svog detinjstva prisetio neki# igara u naem dvoritu. 7ureći se i udarajući, uvek smo znali da možemo izgovoriti jednu magičnu reč, posle čega smo isključeni iz igre i nepovredivi. 2va reč je kod nas glasila: ?ur3ču3ra-. Monotonija govora, re'erata, novinarski# članaka, naučni# rasprava u toj zemlji "ila "i nepodnoljiva jer su se služili dosadnim jezikom, sastavljenim od važeći# surogata. (toliko vie su se na toj osnovi istiale izjave malo"rojni#, "istre, slikovite, koje po svom rezonovanju nisu zaostajale za onim to se moglo čitati i sluati u slo"odnim zemljama. Cde se krila tajna8 )i malo"rojni poznavali su reč koja je, izgovorena, isključivala iz igre i tada nisu važile nikakve za"rane. /aravno, reč je "ila do"ro čuvana i samo upućeni u to znali su da je upotre"ljena. 5rimenjenu u svakodnevnom govoru poznavao ju je ipak veliki "roj ljudi, to je omogućavalo da se normalno živi i misli.
bojana888
NASLE#IVANJE STEČENIH ODLIKA
/ije pri#vaćeno da se pie o unutranjim nevoljama sveteni# lia, jer izgleda da ona predstavljaju pose"nu vrstu, sluge rituala. )aj svetenik, nazovimo ga !tanislav, tako1e je smatrao da nema prava da priča o se"i, jer ljudi ne očekuju to od njega. *mao je ipak jasnu svest o istovremenom "oravljenju u dvema s'erama, jednoj prećutkivanoj i drugoj koja se služi isključivo reima i pojmovima koji odgovaraju katoličkoj dogmatii. )o to je nosio u se"i može se kratko de'inisati kao zaprepaćenje. 5onekad je čak mislio da su njemu, ro1enom posle rata, roditelji preneli svoje trenutke užasa, kodirane u krvi, to "i pretpostavljalo da ne nasledujemo samo genetski sistem, već i sve potrese organizma u radosti i očajanju. ;emlja izuzetno svirepe istorije svakoga je u"aivala u takozvane granične situaije i znanje o stranim doga1ajima tinjalo je kasnije godinama ispod same povrine svakodnevie. !tanislav je tražio u svom zaprepaćenju svetom pravi razlog koji ga je gurnuo da postane svetenik. Dugo je razmiljao o pokolenju svoji# roditelja i doao je do zaključka da je ono uvrnuto, ako ne i "olesno i, to je jo gore, neće to da prizna. 0ko je neko ro", ponižavan, amaran, mrzi, a nemoćan je, to ga o"eležava zauvek. Lov ro"ova u 0'rii i ropstvo o"novljeni su na evropskom kontinentu, samo to su primenjeni na "ele, pri čemu su jedini "eli ro"ovi morali da posmatraju kako su u"ijani nji#ovi, tako1e "eli, susedi, u čiju od"ranu nisu smeli da stanu po enu smrti. !vetenik !tanislav nije znao i nije pokuavao da sazna ta su osećali njegovi roditelji kad su morali da skreću pogled s prizora #olokausta 7evreja i priznaju u svojoj savesti da je stra# za sopstveni život "io kod nji# jači od saosećanja ili čak o"ične pristojnosti. !vake nedelje ili su tada u rkvu i nekako su uspevali da mire jedno s drugim. Možda su molili Cospoda Boga za oprotaj8 !vetenik !tanislav smatrao je se"e sinom ljudi koje je ponizila i zgazila poliijska država, stvorena u ime rasne, a potom klasne, utopije. ( seminaru njegovu pažnju privukla je istorija prvi# vekova rkve, kad je #rićanstvo najočiglednije "ilo religija ro"ova. 2ni#, koje
bojana888 je za najmanji impuls po"une paganski +im razapinjao na krstove, postavljane duž puteva, da "i nji#ova slika svedočila o nepo"edivoj moći imperije. ;aprepaćenje svetenika !tanislava podmetalo mu je slike patnji, koje nikakav ljudski protest, nikakva mol"a nisu u stanju da promene. /e"o je odgovaralo ćutanjem na žal"e i"ani# seljaka kmetova, na jauke razapinjani# ro"ova i na molitve zatočenika u logorima smrti dvadesetog veka. 0ko je Bog stvorio ovaj svet, predat slepom zakonu sile, onda je "io moralno čudovite i nije se smelo u /jega verovati. !tanislav je poverovao Bogu samo zato to je ovaj stavio na muke svog jedinog !ina, drugim reima, samoga se"e, i svojim ljudskim ustima proaputao u agoniji reči najveće sumnje. 5otpuni nedostatak logike u #rićanstvu "io je jedino moguća logika vere. 5a ipak, !tanislav nikome nije otkrivao svoju, za svetenika čudnu, opsesiju. 4to, nije mogao da se pomiri s lakomislenom, kako je tvrdio, upotre"om krsta. @ernii su nosili ovu spravu za mučenje kao sim"ol !pasenja, ne videći na njemu telo koje se uvija u mukama, kao da, za"ranjujući samo se"i matu, čovek može da "ude #rićanin. 5retvaranje raspeća u apstrakiju pomagalo je oduzimanju stvarnosti telu na vealima ili u gasnoj komori, kako se samo ne "i priznalo da je religija razapetog Boga religija kosmičkog "ola.
bojana888
TRN
!vake godine razmiljao je o tome ta je iz"egao i dovoljna je "ila ta misao da "i osećao sreću. 7er, moglo mu se dogoditi, na primer, kad je ilegalno prelazio graniu, isto to i njegovom drugu iz gimnazije &ralj ;igmunt 0ugust-, koji je u logorima proveo $> godina. ;aista, neprestano, danju i noću, zamiljana sud"ina drugova iz @ilna u logorima i rudniima @orkute "ila je lajtmotiv njegovog dugog života, mada oni koji su pisali njegove "iogra'ije to nisu znali. ( mati se poistovećivao sa zatvoreniima polarne noći i odatle je dolazila njegova ekstatična za#valnost za svaki izlazak suna i svaku kriku #le"a. *pak, to je tako1e "ilo uzrok to je nosio u se"i trn traume prema takozvanom ;apadu. /ije mogao tim ljudima da oprosti, i to ne samo intelektualima, koji uvek traže negde, samo daleko od nji#, savrenu tiraniju, ali nikome od gra1ana oni# zemalja koje je povezivala ista volja neprimanja k znanju. 5ostavljao je ipak se"i pitanje ta s tim trnom da učini. /ajpotenije "i "ilo preuzeti na se"e se"e trud trud prokla proklamo movan vanja ja istine istine.. /ažalo /ažalost, st, *mperi *mperija ja laži laži "ila "ila je moćna moćna i prosto prostodu duni ni skupljači činjenia nisu mogli nita da učine protiv nje, jer su nji#ova užasavajuća otkrića predstavljana kao #aluinaije reakionara. 5otre"na je, dakle, "ila lukavija taktika. /eki, koji su nosili isti trn kao on, pristajali su da služe *mperiji, kako "i se na taj način osvetili nitkovskim političarima ;apada. Me1utim, on je posle mnogo kole"anja iza"rao neto drugo. /aučio je da se godinama pretvara da je, kao to dolikuje potovaou potovaou intelekta, kulturan, progresivan, tolerantan, popustljiv, da je postao čak jedan od nji#, zapadni# znameniti# ličnosti, samo sa svojim znanjem koje je "rižljivo skrivao. 0 kad su njegove knjige do"ile priznanje i o njima pisane analize, nijedan kritičar nije otkrio da iza nji#ove 'ilozo'ske sadržine sadržine stoji slika patnji i nesreća nesreća koje izazivaju izazivaju najveće najveće zgražanje zgražanje.. !amo !amo je iz sećanja sećanja na zatvorenike @orkute mogla da poteče nepogreiva mera za razlikovanje do"ra i zla, a ko se nje držao, "io je opasniji za državu3čudovite od pukova i armija.
bojana888
PROCES
( varoii !. vo1enje proes na kome su pu"lika "ile porodie optuženi# i gospo1e iz lokalne inteligenije. Dole su z"og mladog i zgodnog javnog tužioa, veoma popularnog u drutvu. /a optuženičkoj klupi petoro iparaa, učenika jevrejske gimnazije, predavalo se slasti slasti pon ponosa osa na svo svoju ju pos posve većen ćenost ost stvari stvari,, po uzo uzorim rimaa koje koje su nali nali u revolu revoluio ionar narnoj noj književnosti. 7avni tužila se epurio i razmetao pred gospo1ama, eruditno dokazujući da kn knjig jigee i časo časopi pisi si,, na1e na1eni ni ko kodd ti# mlad mladić ića, a, nepo nepo"i "itn tnoo uk ukaz azuju uju na nji#o nji#ovu vu prip pripad adno nost st komunističkoj organizaiji. *sak, najmla1i od optuženi#, "io je sin jedina modiskinje, ako se ovaj naziv može upotre"iti za zadovoljavanje kapria provinijski# pomodarki, odnosno prepravljanje stari# eira u nove, po modi u dalekim prestoniama. 7edva je mogla time da pre#rani se"e i sina, zato nije imala za advokata. 5a ipak, *sak, na svoju žalost, ne "i mogao čiste savesti da prizna proletersko poreklo i morao je u odgovarajućoj odgovarajućoj ru"rii da upie upie malogra1ansko-. malogra1ansko-. &akva će poema podneti takav prozaičan materijal8 )aj "edni i smrdljivi !., taj javni tužila, zauvek sa žigom srama, kad se kasnije "ude prisećao svoji# lakrdijatava, te gospo1e, gospo1a doktorka, gospo1a advokatia, s 'lertovima kao jedinom rtom svoje "iogra'ije, utonule u nitavilo. * *sak, kome je nedostajalo jo života da "i stigao da se razočara u veliku ideju.
bojana888
JEDAN PESNIK
2vaj pesnik je čitavog života stanovao u mirnom provinijskom gradu, u vreme kad nije "ilo ratova ni revoluionarni# prevrata. *z njegovi# pesama može se rekonstruisati krug ljudi me1u kojima se kretao. )o su "ili ota i majka, enigmatična tetka 0dela, njen muž @iktor, jedna mlada oso"a po imenu elena, kao i "liski prijatelj, vlasnik lokalne tamparije i 'ilozo' &ornelijus. * ti# nekoliko ličnosti "ilo je dovoljno da "i nastajala poezija sputanja u provaliju ili dizanja u ekstazu, svedočanstvo mračni# strasti, gre#ova i užasa. 2datle se može izvući zaključak da se značaj nečijeg dela ne meri značajem doga1aja, doga1aja, koji su na ovaj ili onaj način doprineli njegovom stvaranju. !igu !igurn rnoo da činje činjeni nie e ko koje je nasl nasluć ućuj ujem emoo nisu nisu imal imalee veli veliki ki znač značaj aj za isto istori riju ju čovečanstva. čovečanstva. Da li je 0dela "ila očeva lju"avnia, da li je i zato njen muž to dozvoljavao, da li je pesnik "io lju"omoran ili je jednostavno "io na majčinoj strani, kako je izgledala njegova veza s elenom i da li je tu postojao trougao u kome je učestvovao &ornelijus 3 to su zaista suvie "analne stvari ljudskog mikrokosmosa da "i im se pridavao značaj. 0, eto, kakva je du"ina ti# stro'a u kojima, i'rovane, najo"ičnije ljudske drame "lete sjajem poslednji# stvari, kakva moć trans'ormaije toga to predstavlja samo tkivo svakodnevnog života ljudi, u čudesno miićavo telo sti#a6 )o delo je upozorenje svima onima koji zavide pesniima na "ogatoj "iogra'iji, koji imaju na raspolaganju slike gradova koji gore, potuanja poludelog stanovnitva i mara raz"ojnički# "andi.
bojana888
OČEVI PROBLEMI
3 Bez potre"e ste se sekirali z"og neuspelog sina. !igurno da je teko savesnom i vrednom čoveku da gleda dangu"u koji nije u stanju ni pre"ijenu paru da zaradi, samo nekakve sličie pravi i čitavog života očev #le" jede. 0li, da nije "ilo njega, niko ne "i danas znao za trgova iz 4ksa. 5roslavio je ime i me vaega roda, jer je smatran genijem. 0 to se nova tiče, za to, koliko vrede danas njegove slike, mogao "i da se kupi čitav 4ks, u kome su dea kamenjem ga1ala čudaka. 3 Lako vam je da danas tako pričate. Cledao sam ga i nalazio u njemu sve svoje sla"osti koji# sam se stideo. 7a sam tako1e, kad sam "io mlad, #teo samo da zazjavam i sastavljam pesme, ali savladao sam svoju nemarnost i naterao se"e da radim. Šta ja imam od njegove genijalnosti ako nisam stigao to da saznam8 ?ak je naslikao dosta do"ro moj portret, ali to onda kad je jo "io student. &asnije je pravio samo nekakve mazarije. @ai argumenti argumenti me neće uveriti, jer "ludni sin je velika "riga, a ako se ispostavi da jedan od mnogo #iljada takvi# kao on neto vredi, izuzetak tu nita ne popravlja.
bojana888
DELO
7urili smo, ali raspadali su se, jedan za drugim, iljevi i sada nemamo nita, osim umetnički# dela i potovanja ukazivanog nji#ovim stvaraoima. ;ajedno s tugom i saosećanjem, jer umetnik, pesnik ili slikar, trudi se i svakodnevno juri za savrenoću koja mu izmiče, ali rezultatom je zadovoljan samo za trenutak i nikada nije siguran da je u tome to radi do"ar. Mnog Mn ogee snal snalaz azii to to to se do dogo godi dilo lo ov ovom omee slik slikar aru. u. /isu /isu ga se tia tiala la nika nikakv kvaa ovozemaljska "laga, živeo je i o"lačio se kako "ilo, a sveta reč za njega je "ila: raditi-. * svakoga jutra stajao je ispred ta'elaja, radeći elog dana, ali tek to "i zavrio platno, stavljao ga je u ugao, za"oravljao ga i počinjao ujutru novu sliku, s novom nadom. 5ao je na ispitu za 0kademiju umetnosti. @oleo je majstore slikarstva, stare i svoje savremenike, mada nije očekivao da i# može dostići. /ije podnosio svetski život, jer to "i ga odvajalo od rada, i držao se po strani. Jiveo je sa ženom, svojim modelom, s kojom je imao sina, a posle sedamnaest godina zajedničkog života, oženio se njome. !aloni su sistematski od"aivali njegove slike. Bila mu je potre"na potvrda da neto vredi, ali kad su ga prijatelji #valili, nije im verovao i smatrao je se"e neuspelim slikarem. !voje slike je utirao i nitio ili razdavao. ( starosti je očajavao nad svojim porazom, mada je i dalje svakodnevno slikao. Jiveo je u svom rodnom gradu, u kome je "io preziran i omražen, ne zna se z"og čega, jer nikome nije smetao, a pomagao je siromanim ljudima. ;aputen, u uprljanom odelu s otkinutim dugmetima, sve vie je izgledao kao strailo i na ulii je "io predmet ismevanja dee. ;vao se 5ol !ezan. 2va priča može da podigne du# mnogi# čitalaa, poto dospeva u poznati a"lon neprepoznate i kasno ovenčane veličine. 5a ipak, živele su tako1e, često pored nas, "ez"rojne #iljade isto tako vredni# i pokorni# umetnika, čija imena danas nita ne znače.
bojana888
BAJKA
&atedrala je "ila gotska, ali sagra1ena u devetnaestom veku i potom smanjena ne"oderima koji je okružuju. Dečji #or pevao je ajdnov &inje- i reči 5salma $%. o ne"esima koja kazuju slavu Božju. 5otom su pesnii, jedan za drugim, reitovali pesme svog umrlog prijatelja, zasnovane na 5salmu I>, mol"i Bogu vojski da se stara o njemu koji nije sedao s lažovima, niti se družio s liemerima. 2čitana je molitva i izvedena muzika ajdna, 5ersia i Moarta. 2d #iljadu okupljeni# oso"a u katedrali malo"rojni su znali zato je upravo tako prire1en pogre"ni o"red. 2vaj pesnik potiao je iz zemlje u kojoj su mu vie od zločinačke tiranije smetale ružnoća i vulgarnost. /jegova okolina i# je primala kao neto najprirodnije, me1utim, on, tanke kože i pre'injen, krgutao je zu"ima i nije umeo da o"uzda svoj gnev. (zalud je pokuavao da zatvara ui i ne slua "esmislene reči, pojačavane zvučniima, i nametljivu muziku romantični# kompozitora koja se lila iz nji# ili, srodne njoj, iganske romanse. 2vi zvuči su se povezivali s optim sivilom, smradom i mirisom kuvanog kupusa. /ajzad je naao sklonite na ostrvu knjiga i ploča, koje je izmislio sa nekoliko prijatelja. ?itali su engleske meta'izičke pesnike i sluali s tekoćom stečene ploče "arokne muzike. Država nije volela pesnika, jer je njegovo vidno gnuanje tumačila na svoj način, odnosno politički. Dakle, prognan je i svoje progonstvo pri#vatio je mirno, jer se odjednom, prvi put u životu, osetio normalno, okružen ljudima, prizorima, mirisima koji ne izazivaju grčevite re'lekse. !tekao je u inostranstvu veliku slavu i javno nastupao u od"ranu poezije, kao i svake umetnosti, tvrdeći da u čitavoj istoriji optenja ljudi s ljudima estetika uvek pret#odi etii. ( svoju zemlju nije nameravao da se vrati i, ispravno, imaće svoj gro" u @ivaldi.
bojana888
ME#U LJUDIMA
/auka i njena začu1enost vasionom, mikrokosmosom i makrokosmosom. 0li najčudnije je "iti se"i jedini- 9Bjaloevski u ljudskoj vrsti. /e zna se s čime tu vrstu uporediti. ! pulsirajućim organizmom, sastavljenim iz autonomni# delića, nekakvim gigantskom moruzgama ili maglinom zvezda. /emoguće je misliti o njoj o"jektivno, jer užas se pretvara u po#valnu #imnu, divljenje u odvratnost. )o je vrsta koja je pronala do"ro i zlo, stid i osećanje krivie, ekstatičnu lju"av i strasnu mržnju, proizvodima svoga uma posegla izvan grania galaktika, svoju razornu moć izvela iz ideja. ( podne sekretaria isključuje kompjuter i ide na lunch, a u njoj čitavo dosadanje čovečanstvo kruži, vrti se, kao prozračne linije u lopti. (pravo taj odraz ljudski# milenijuma, "ogova, demona, vera, o"reda, presuda, o"ičaja, spaljivanja žrtava, epopeja u njoj jednoj teko je s#vatiti. !igurno #oda po zemlji, oseća dodir džempera svojim sitnim grudima, a, istovremeno, du"lje od svesti, radi u njoj sve to je nekada "ilo i to traži reč. 7edna 3 i ne zna se uopte da li čitava prolost, ovekovečila se u njenim genima, ili "i 3 naprotiv 3 na nekoj pustoj planeti morala da počinje od nule. *stovremeno, nije samo vazduni me#ur na velikom talasu, postoji tako1e kao ona i to je verovatno najzagonetnije.
bojana888
KRISTOFER
0prila $%%>. godine me1unarodna tampa je izvestila da je u <. godini života umro &risto'er +o"in Miln, ovekovečen u knjizi svoga oa 0. 0. Milna, pod naslovom 6ini Pu, kao &risto'er. 7a, @ini 5u, odjednom moram da razmiljam o stvarima, pretekim za moj mali razum. /ikad nisam razmiljao o tome ta je tamo iza naeg vrta, u kome smo se nastanili ja, 5raslin, ;ek#op i *ar s naim prijateljem &risto'erom. )o znači mi stanujemo ovde i dalje, nita se nije promenilo i upravo sam pojeo iz ćupa med, "ezmalo sve, samo je &ris otiao na trenutak. 5remudra !ova kaže da odma# iza nae ograde počinje @reme, a to je takav "unar, strano du"ok, u koji ponekad samo neko upadne, leti i leti dole, da se čak ne zna ta se kasnije doga1a s njim. Brinuo sam malo za &risto'era da ne upadne tamo, ali vratio se i tada sam ga pitao za taj "unar. 5u 3 rekao je 3 "io sam u njemu i padao i, padajući, menjao se, noge su mi postale duge, "io sam veliki, nosio sam pantalone do zemlje i "rada mi je porasla, potom sam osedeo, pogr"io se, iao sa tapom i najzad umro. !igurno sam sve to sanjao, jer "ilo je nekako nestvarno. (vek si za mene "io stvaran samo ti, 5u, i nae zajedničke igre. !ada vie nikuda neću otići, čak kad "i me pozvali na užinu.-
bojana888
SLIČICE
Cartoons i comics su nastali u 0merii, ali slikovnie za deu, s tekstom ograničenim
na kratke dijaloge i uzvike, usavrili su Franuzi i Belgijani. !likar 4rve proslavio se serijom o dečaku )entenu, njegovom psiću Milu, ispičuturi, morskom vuku, kapetanu edoku i rasejanom naučniku, pro'esoru )urnsolu. /eke epizodne ličnosti, kao koloraturna pevačia s velikim grudima, Bjanka &asta'jore, nastanile su trajno moju kolekiju #umoristički# stereotipova. (ostalom, svi junai )entenove serije su vrsta ljudski# tipova, česti# u zemljama 'ranuskog jezika i veoma su za"avni zato to su tako poznati. )entenove knjige stekle su svetsku popularnost, moglo "i se ipak sumnjati da li su isto tako za"avne u drugim kulturnim kontekstima. /a primer, dva nespretna detektiva, sa tapovima, s rnim poluilindrima, Dipont i Dipond, suvie su verni portreti 'ranuskog bourgeois. Mada, tre"a priznati, ireći igru stereotipovima na druge zemlje i kontinente, 4rve je odlično poga1ao, na primer, slikajući južnoameričke o'iire, diktatore i poliaje, ili pokazujući 9proročanski raketu lansiranu na Mese iz zemlje zvane !ildavija, u kojoj seljai idu u opanima od like, a svaki drugi gra1anin je poliijski agent. Može se reći da slikovnie parazitiraju na stereotipovima, to znači na ustaljenim predstavama o mestima i vremenima. )o je slučaj makar u seriji doživljaja mla1anog viteza 7o#ana i njegovog prijatelja, kepea 5irluja 95jer Luj u srednjovekovnoj Franuskoj. Bitke ili udaranje mačevima po oklopima, penjanje po opsadnim merdevinama na zidine grada koji se "rani, traženje čudotvorni# lekova i izvora žive vode, zamkovi, loi i do"ri kraljevi, vračare, vetie. 0li i sasvim nove ideje, na primer, umesto patuljaka, narod maleni# Štrum'ova, čiji jezik poznaje samo jedan glagol schtrump'er 9ja trum'ujem, ti trum'uje, oni trum'uju-. Dvadeset godina posle ra1anja Štrum'ova u Franuskoj, oni su napravili karijeru u 0merii kao )mur's, ali lingvistički #umor se izgu"io, zajedno s gramatikom, zasnovanom na 'leksiji 3 s glagolom schtrump'er može se mnogo učiniti, s glagolom to smur' 3 malo. !lično slikovnie iz serije "steri!s, čija se radnja odvija u predrimskoj Caliji, izgleda da se pozivaju na znanja iz udž"enika samo jedne zemlje.
bojana888 2drasli čitaju u 0merii comics kao dodatke novinama. /emirne ezdesete godine donele su slikovnie nove vrste: umesto likova koji se pozivaju na to to je poznato, ilustrator +. &ram uveo je ideolokog junaka, samo donekle stvorenog po uzoru na neurednog i neo"rijanog hipija. Mr. /atural je proklamovao potpunu slo"odu u zadovoljavanju prirodni# nagona, od"aivao sva pravna i o"ičajna sputavanja. 5orasla mu je duga "rada, iao je "os i kao jedinu odeću imao je dugu koulju do članaka. /jegovo neustručavanje u ispoljavanju ta upravo želi, davalo je priliku za komične opsenosti. /igde u 0merii nisam video ono to u 7apanu. @ečernji voz kraj 2sake, u vreme povratka s posla. Mnotvo mukaraa, sede ili stoje, svaki s liem okrenutim slikovnii. ( njoj jurenje, vezivanje, zapuavanje usta krpom, guenje, sečenje, klanje, raznorazne varijante potpunog sadizma. !igurno im je potre"no. /e piju. 0 možda je "olje piti8
bojana888
U POZORIŠTU
5ro'esionalni gluma mnogo je razmiljao o gledalitu. Bilo je kao vezena tkanina sa arama mnotva lia i ta lia, ženska, muka, okrugla, izdužena, pozivala su da se pronikne u nji#ov smisao. /ametalo se pore1enje s tesno posa1enim, jedna uz drugu, krunama veća. 2či i glave, okrenute ka njemu, izgledale su kao krune dugi# sta"ljika koje se njiu, zapleteni# dole, i izranjaju iz nekakve du"ine vode ili masne tresetne "arutine. Bila je dovoljna vež"a mate, kojom se od detinjstva "avio, u mislima i# skidajući gole, videći nji#ovu žensku i muku telesnost u ko zna koliko "ez"rojani# vrsta detalja. !ala puna očiju i lia nosila je pod povrinom tajne pojedinačni# života, me1uso"no spojeni# u toliko raznovrsne veze da nikakav kompjuter ne "i mogao da iza1e s njima na kraj. !vet je "io pozorite, ne samo u ekspirovskom značenju sene, na kojoj se pojavljuje čovek u raznim 'azama svoga života, kao učenik koji se vuče u kolu, mladi vojnik, zreo čovek koji o"avlja dužnosti sudije, stara "espomoćan kao dete. )ragedija, komedija i 'arsa odigravale su se tamo, u gledalitu, ili pre će "iti da su i# donosili sa so"om, za trenutak ukočeni u svojim 'oteljama. /ji#ovi životi sadržavali su u se"i sve situaije koje su glumi igrali ili su mogli da igraju, ali verovatno uz"udljivije, jer su koža, znoj, kosa, vagine, muki udovi, "radavie "ili stvarni i prisutni u nji#ovoj svesti kao 3 odražene u ogledalima 3 akesorije misterije, u kojoj su učestvovali. 5retpostavimo, govorio je se"i, da se mi na seni i oni u sali pojavljujemo za trenutak i odma# nastaje /ita, jer nas nije postavio nikakav vii poredak, jedino slučaj. Drugim rečima, da igramo pred praznom salom, jer nji#ove telesne, o"ične i, u nji#ovim umovima, prera1ivane, vratolomne žensko3muke priče, nji#ove male radosti i velike nesreće raspadaju se "ez traga. )ada je s#vatio da su pozorite i religija me1uso"no povezani. Šta je drugo takvo neverovatno mnotvo ako ne mreža ispletena od nji#ove svesti, a ta mreža upućuje na to da postoji jedna sveprisutna @elika !vest.
bojana888
LEPA DEVOJKA
3 /aravno da sam provodila veoma mnogo vremena pred ogledalom i dopadala se se"i. 0 čak, iskreno govoreći, nalazila sam u se"i kurvarske sklonosti. 2ve sklonosti verovatno imaju svi, ali žene mnogo. 5a ipak, kad sam pristala na taj sastanak, ispostavilo se da je to neto drugo. 7ednostavno, nisam imala para i činilo mi se da to to ću "iti 'otogra'isana gola nije nita naročito. 5otom sam videla se"e na stranii u tzv. prirodnim "ojama, s propisnim istianjem grudi, s rukama koje to"ože "rane pristup dlakavoj životinjii na veneričnom "rečiću. &ažem vam, "io je to uz"udljiv doživljaj. 7er, uvek kad sam gledala se"e nagu, u ogledalu, delovi tela nisu postojali kao stvari, "ili su moji i kao tim mojstvom začinjeni. *sto tako i u lju"avi, jer nismo parče mesa na tanjiru. 0 tu naglo potpuno demojovano telo, skoro isto kao na ginekolokom stolu, mada se tada tako1e "ranimo iznutra protiv takvog o"jektizovanja i nismo lekarev pogled. 5risetila sam se svedočanstava oni# koji su se vratili sa praga smrti. !vi su u jednom saglasni, mada to "iva tumačeno na najrazličitije načine, zavisno od uverenja. )vrde da postoji trenutak kad posmatramo negde nadole svoje telo, kao da se uzdižemo nad njim, nad svojim telesnim omotačem, već ravnoduni prema njemu. @erovatno postoji neto od toga u doživljaju o kojem govorim.
bojana888
VRAČANJE
!tari čudak voleo je dugo da sedi u ka'ani umetnika, gde je dolazio par, mlad, lep i verovatno srećan. !tarog su se malo "ojali z"og njegove prolosti kao iz legende, njegovog izgleda vrača i naročito interesovanja za magiju i #iromantiju. 7ednom ga je devojka zamolila da im gleda u dlan. 4vo ta je on rekao: )aj +omeo @am se dopada zato to vam laska da ste osećanjima vezani s tako zgodnim i sposo"nim momkom. 5a ipak, to to @i smatrate njegovom lju"avlju kod njega je samo stalno uveravanje se"e da tre"a da @as voli. ( tome čak uspeva, jer mu je to potre"no za igre sa samim so"om. )oliko vidim iz njegove linije sud"ine. 2dlučno vas odvraćam od "ilo kakve trajne veze s njim-. /aravno, to nije pomoglo. Šta se dogodilo kasnije, suvie je tužno da "i# od toga pravio priču.
bojana888
MUŽ I ŽENA
/ije ila u rkvu z"og svoje uro1ene čestitosti koja se uvek izjanjavala nedvosmisleno: da3da, ne3ne. ( rkvenoj zgradi tre"alo se pretvarati da se oseća neto to se nije ni mislilo ni osećalo. Možda je "ila ro1ena raionalistkinja i reči i radnje svetenika ostajale su joj nerazumljive. 0ko zaista postoji Bog, nisu mu potre"na ta pevanja, usrdne mol"e i mumlanja. /jen muž je iao u rkvu, podležući navikama svog katoličkog vaspitanja, i ako "i neke nedelje propustio misu, osećao se kao dečačić koji nije uradio zadatak. /jegovi motivi "ili su ipak veoma mnogoznačni. Može se reći da se povodio isto toliko osećanjem #umora, koliko saosećanjem. Ljudi 9i on sam izgledali su mu suvie nesrećni da "i im upućivao nekakve za#teve u ime čistog razuma. 5od majmunisanjem i neizlečivim detinjastim ponaanjem svakoga i svake krilo se očekivanje naglog otkrivanja apsolutne istine, ali nita od toga nije moglo da se izrazi i ostajalo je ponavljanje o"redni# reči, gestova, pokreta. /edeljno jutro za njega je značilo udu"ljivanje u misli o sopstvenoj i "edi ljudi oko njega učećem u zajednički stvaranom pozoritu, koje je "ilo komično, sveto i tužno.
bojana888
NASLE#E
( vatikanskom muzeju savremene umetnosti većina slika nema religijsku tematku, ne vidi se ni da su "irana dela #rićana. Bio sam zadovoljan kad sam naao nekoliko platana Bena Šana, američkog slikara, rodom iz &ovna, s kojim sam se družio za vreme svog prvog "oravka u 0merii. @atikanski eksperti su dokazali da razumeju jake, ali skrivene veze umetnosti s religijom. Devoionalije, umetnost zvana !en !iplis, kičerski i sladunjavi živopisi i statuete, sve to i dalje postoji, starajući se da isto kao i knjige svojim rečima priča Bi"liju za omladinu. 0li, vekovi #rićanstva doneli su i drugačije plodove. )re"a se diviti pisima3#rićanima koji su u dvadesetom veku napisali knjige koje se o"raćaju milionima mladi# čitalaa, mada religiji služe samo posredno, jer u njima se o njoj ne govori. Me1utim, ono to u njima postoji je jasna podela na do"ro i zlo, kao i trijum' do"ra. 5oto je to upravo organizaijsko načelo svake zanimljive naraije, one su čitane. !tratezi. !luže se "ajkom i sajens 'i!#nom. !esil Dej Levis i njegov predeo /arnije, )olkin sa svojom trilogijom 8ospodar prstenova , Madlen Lengl.
bojana888
NA KRAJU STOLEĆA
Bilo je to verovatno neko ne"o u ogromnim ti#im umama, gde se doga1ala ili stvarala radnja te za"ave i istovremeno uživo sastavljanog romana. Mi, njegove ličnosti, voleli smo da razgovaramo. /as, mukare i žene, povezivala je sličnost interesovanja, o"razovanja, pa čak i godina, jer pretežno smo imali oko četrdeset. *gra se sastojala u potpunoj slo"odi u "iranju jednog od umski# puteva, ali lutanje njim je na čaro"an način sretalo druga lutanja i pomeralo napred narativni siže. 5okazao sam put s kolotečinom, ižle"ljenom u pesku me1u igliama i "usenima trave. 5oli smo njom 9mada vie ne znam ko, vedri i sigurni da idemo u du"inu ume, ali put nas je izveo na pusta "espuća na o"ali reke, na čijoj su se drugoj strani videli ne"oderi velikog grada. /aa stopala su tonula u sun1erastu trulež i spotiala se o mnotvo kostiju, najverovatnije ljudski#. Dakle, ovamo su dovožena iz grada tela zločinaa i "aana na 1u"rita, umesto da su sa#ranjivana. Mora da je "io tada veliki smrad u tom kraju. (ostalom, svuda smo nailazili na znake zaga1ivanja. ;aga1ena je "ila reka, zar1ale konzerve i plastične 'lae uzdizale su se na gomilama kra. ! olakanjem smo silazili na livadu me1u retke topole koje su stajale tamo. 5a ipak, sredinom se uvijao u nekoliko ik3ak linija potok ri1o3žute "oje, koji nije ličio na čiste potoke, i nije nam ostajalo nita drugo nego da ga pre1emo prečiom, gaajući u njemu s nelagodnoću. Dalje smo naili na novu okuku ove prljave reke, na ovom mestu znatno du"lje, i kad je jedan od nas utonuo u nju do pojasa, do"io je skoro #isteričan napad. @ikao je da mu je dosta svega, da je već zaražen, da je život na takvoj ;emlji neizdrživ. )ako, dakle, roman, začet u nekom ne"u, nije se zavravao radosno.
bojana888
ALASTOR
/e može se reći da su 'ilmovi koje je režirao 0lastor mračni, ipak, su za"rinjavajući. *maju svoju entuzijastičku pu"liku koja eni u njima upravo vieznačnost ličnosti i upotre"u sim"ola. !lučaj 0lastora je pose"an, kako dokazuju ne samo njegovi 'ilmovi, već i njegove mnogo"rojne izjave u intervjuima i članima. ?ovek trauma i opsesija, 0lastor je otvoreno izjavio da mu se njegovi 'ilmovi ne dopadaju, jer nisu dovoljno pozitivni. Jeleo "i da pravi drugačije, ali dosad nije umeo. 7avno je rekao da se smatra #rićaninom, ali da je grenik i njegovi lični nedostai su odgovorni za to to ga muči u njegovoj umetnosti, mada postoje i o"jektivni razlozi za njenu nesavrenost. @aspitavati se u po"ožnoj anglikanskoj porodii očigledno nije dovoljno da se sačuva nezavisnost od pritisaka sredine koja za religiju malo "rine, i 0lastor je živeo kao njegovi vrnjai i vrnjakinje, razlikujući se možda samo po oz"iljnosti svoji# 'ilozo'ski# interesovanja. ( jednom trenutku, ipak, u njemu je dolo do preokreta i vera detinjstva ponovo je do"ila svoj izgu"ljeni smisao. )o se dogodilo, ne z"og neki# propovednika, već )olkinove trilogije 8ospodar prstenova , čitane u dečatvu, koja ga je polako prožimala na nivou du"ljem od svesti. 2va "ajka o "or"i sa zlom naglo ga je istrgla iz stanja za"avne toleranije prema varljivim merama ljudskog vrednovanja i nametnula misao o moći ;la u dvadesetom veku. *spostavlja se da je poistovećivanje s junakom nai# mladalački# lektira često odlučujuće u zrelom do"u i 0lastor se, kao Frodo Bagins kod )olkina, osetio opterećen misijom otpora prema opasnom predelu Mordor. 5rema svim znaima, 5akao se irio na zemlji kao kap mastila na upijajućoj #artiji, ali to se nije doga1alo samo spolja, već i u unutranjosti svakog od savremenika. 0lastor je posmatrao ovu mračnu mrlju u se"i i u trenuima o"računa stideo se svog života, toliko sličnog životima njegovi# poznanika i prijatelja. /azivajući stvari pravim imenom, "io je
bojana888 prelju"nik i "igamist, to je moglo da pomogne prilikom stizanja u umove pu"like, jer sigurno nije "io starovremenski, ali unitavalo je njegovu sliku o se"i kao izaslaniku sila do"ra protiv vladanja Mordora. ( njegovim 'ilmovima u"ia se o"ično čudi da je moglo neto tako da mu se dogodi. 7a, do"ar i drag, kako sam samo mogao tako neto da učinim8 ( ovim situaijama nije teko videti transpoziiju režiserovi# nevolja sa sopstvenim #aosom, koji je voleo da isključi iz moralnog suda na prinipu speijalne privilegije, a onda ga nerado merio prema deset zapovesti. Šta je značilo njegovo istupanje protiv sopstveni# 'ilmova8 /jegov ideal "ila je jednostavnost radnje, u kojoj zlo "iva po"e1eno, do"ro trijum'uje, a elina može da se dopada dei. ;ar 3 pitao je 3 ?arobna 'rula nije "io naj"olji Bergmanov 'ilm i zar nije to zasluga Moartove muzike8 5a ipak, u toj težnji ka idealu jasnoće i jednostavnosti 0lastor je nailazio na "arijeru, nemoguću za prevazilaženje, kao ugra1enu u samu te#niku žanra koji je negovao. )o ga je čudilo i ljutilo. Dakle, počeo je da sumnja da u demonskom veku, dela neiskvarena mrakovima 5akla mogu da "udu samo izuzetak.
bojana888
DUHOVNIK
/egde devetsto ezdeseti# godina 5akao je nestao. /iko nije u stanju da sa sigurnoću kaže kada se to dogodilo. /ajpre je "io i odma# potom ga nije "ilo.Dejvid Lodž Šezdeseti# godina Mi#al je "io mladi svetenik koji je intenzivno preživljavao zemljotres ** @atikanskog konila. ;a razliku od mnogi# svoji# kolega iz seminara, koji su izvukli zaključke iz nedostatka teoloki# osnova eli"ata, napustili svetenički posao i osnovali porodie, on je zadržao nepoverenje prema li"eralima u rkvi koji su ili u krajnost. +azlog za to "ila je sigurno činjenia to je Mi#al "io o"raćenik iz protestantizma, dakle, "io je svestan značenja strogo de'inisani# okvira i razlika, čiji je nedostatak dozlogrdio drugim ispovestima. 2sim toga, am"iija mu nije dozvoljavala da skrene s jednom oda"ranog puta. 5otičući iz veoma siromane porodie, opterećen sećanjem na nesreću, kakva je "ila nezaposlenost oa, iz"egavao je lakomislena reenja. /aprotiv, poto je jednom napravio iz"or, "io je dužan, ne samo da ostane pri odlui, već i da se uspeno "ori za svoje mesto u rkvenoj #ijerar#iji. /ije verovao u 5akao, znači, od"aivao je misao o "ilo kakvoj kazni za govorenje neistine. !vestan da je svetenik koji ne veruje, čuvao je sve privide vatrene vere i sam kontrast sa sveteniima njegove generaije, koji su otvoreno priznavali sumnju, "io je dovoljan da se o njemu stvori izvrsno miljenje. 5oslat na studije u +im, potvrdio je ovo miljenje tokom nekoliko godina svog "oravka tamo odličnim oenama i uzornim vladanjem. Danas je Mi#al jedan od poznatiji# "iskupa svoje zemlje koji ponekad uzima reč o aktuelnim pitanjima. (pitan o slučajevima ove vrste, kardinal H se nasmejao. 5a, istorija rkve je puna takvi# primera. !igurno je danas me1u sveteniima manje ljudi vatrene vere. @ećina nji#
bojana888 ima mlaku ili sla"u veru, na granii neverovanja. Me1utim, istorija rkve dokazuje da su lažovi, liemeri i "ogo#ulnii u njenom krilu, #teli to ili ne, radi li u korist njene trajnosti, zato i oni danas mogu da "udu korisni.-
bojana888
NA UNIVERZITETU
2vaj univerzitet vodio je računa o političkoj ispravnosti, starao se da zaposli to veći "roj lia odgovarajuće "oje kože i odgovarajuće orijentaije. !la"e anse za stianje položaja predavača imala je "ela oso"a, mukog pola, #eteroseksualne orijentaije, samo malo "olje, ako je "ila gej. Jenski pol, "ele puti, pomagao je, mada je preporučljiva "ila 'eministička aktivnost, plus, ako je moguće, propagirano lez"ijstvo. Što tamnija "oja kože, to "olje i &atedra anglistike ponosila se time to je do"ila pesnikinju o"darenu trima poželjnim odlikama: $ rnkinja, I žena, G eksentričan radikalizam pesama. /eke katedre "ile su u pravim nevoljama, jer gde naći rna za predavanje vedske književnosti8 &atedra slovenski# književnosti isko"eljala se iz teke situaije, odstupajući od optimalni# očekivanja i zadovoljavajući se *ndusom koji je znao ruski jezik. &ao tamnoputa i žena, istaknuta romansijerka iz *ndije ispunjavala je uslov &atedre za anglistiku, nažalost, imala je muža, ali zato je umela da predaje o gadostima kolonijalizma. 7edan pro'esor iz 5oljske, stojeći s čaom viskija na partiju, održao joj je sledeći govor: ( naim krajevima 4vrope nekoliko generaija je omiljeni pisa za omladinu "io Jil @ern. Dakle, ovaj Jil @ern je u svojim romanima o putovanjima po eloj zemlji pružao čitaoima mnoga geogra'ska znanja, nije se uopte klonio politike, izražavajući svoje li"eralne i progresivne ideje. )o "i moralo da @as zaintersuje, jer njegove omiljene ličnosti su neprijateljski raspoložene prema 4ngleskoj. /estali ota, kapetan Crant u eci !apetana 8ranta, "io je kotski patriota i krenuo je na put "rodom da "i tamo naao kopno ili ostrvo za
osnivanje kolonije koja "i "ila mala nezavisna Škotska. Škotski patriota "io je isto tako Lord Clenarvan, koji je svojom ja#tom krenuo da traži izgu"ljenog Cranta. 5olitičke simpatije su tako1e izražene u 3ajanstvenom ostrvu , jer 0merikani čiji se vazduni "rod raz"ija na ostrvu su 7enki sa severa, me1u njima jedan rna, u knjizi je #valjena i poslovična te#nička inventivnost 7enkija. &ažete da kod vas, u vaoj zemlji, gospo1o, nije čitan Jil @ern, mada
bojana888 ste čuli za njegov roman vadeset hiljada milja pod morem. Mnogo @am se izvinjavam z"og pro'esorske manije, ali ova in'ormaija može @am "iti od koristi. ( ovom romanu &apetan /emo, razočaran u ljudski rod, "ora za slo"odu svoje zemlje, podmorniom putuje po okeanima. 5otiao je iz indijskog plemićkog roda i vodio "or"u s "ritanskom imperijom. Bio je tako1e genijalan naučnik i sagradio je prvu podmorniu u istoriji. &ada je izgu"io nadu u oslo"o1enje *ndije, mizantropski se sklonio u svoj podvodni "rod. &ao mladi čitala @erna "io sam o"ožavala &apetana /ema, koji mi se činio čudno "lizak, sličan poznatim mi "orima za oslo"o1enje moje zemlje iz njene romantične književnosti. (ostalom, pripadao je upravo nji#ovom pokolenju, onom koje je posle $EKE. godine moralo da prizna svoj poraz. 2vde moram da dodam da se u @ernovim romanima pojavljuju predstavnii razni# ugnjetavani# naroda, ali nema 5oljaka, koji u drugoj polovini devetnaestog veka u 5arizu nisu "ili u modi. &ad se ne "i# "ojao da ćete me osumnjičiti za provinijski naionalizam, upitao "i# odakle kod @erna *ndija, ako se 4vropa, koliko mi je poznato, nije preterano interesovala za oslo"odilačke težnje vae zemlje. Možda je &apetan /emo tre"alo na početku da reprezentuje neki od ugnjetavani# evropski# naroda, jer koliko je samo sličan, makar "ajronovskom Ma1aru, mizantropu iz /am!a na %arpatima. (ostalom, nisam uopte siguran da li je tako zaista "ilo, možda je jednostavno @ern u ličnosti &apetana /ema želeo da ukaže potovanje takozvanim o"ojenim narodima. ! njima je, uostalom, imao stalne pro"leme jer, na primer, kad su se dea &apetana Cranta nala na /ovom ;elandu, 4nglezi su tamo "ili očigledno napadači, agresori, ali nosili su sa so"om ivilizaiju, me1utim, domoroi koji su "ranili svoju nezavisnost, upražnjavali su ljudožderstvo, to u @ernovim očima nije spadalo u vrline i u poslednjem trenutku spasao je svoje junake od kuvanja u kotlu. ( svakom slučaju, u svoj kurs o antikolonijalizmu u književnosti morali "iste da uvedete književnost za omladinu.
bojana888
MUKE ISTORIČARA
*storičar pro'esor /ort s tugom je pratio kampanju protiv pojma o"jektivne istine, koja se razvija na univerzitetima. /jegovi puritanski prei, u ime toga, to su smatrali istinom, napustili su u sedamnaestom veku "ritansko ostrvo samo zato da "i se nji#ov praunuk sada osećao skoro isto tako staromodan kao oni. 5okolenje kolaraa, koje se u mladosti zanosilo marksizmom, predalo se delima 'ranuski# dekonstruktivista i zaklinjalo u /ičeovo ime, ismevajući istinu kao surogat meta'izičara i masku nasilja. /ort je sasvim svesno za predmet svoji# proučavanja iza"rao mikroskopski srez, izgu"ljen negde u utro"i 4vrope da "i, iz"egavajući varljiva uoptavanja, otkrio ta se doga1alo tamo za vreme Drugog svetskog rata. /aizgled, tamo nije moglo da se dogodi nita to zaslužuje pažnju: dve3tri varoie, močvare i ume. ( stvari, "ilo je potre"no temeljno znanje o prolosti da "i se o"jasnilo na koji način su se na tako malom prostoru nali tada ljudi koji su govorili čak pet jezika i ispovedali različite vere. )iina i pomalo melan#olična lepota ove provinije 9koju je posetio proveravajući svoje jezičke sposo"nosti činilo se da uveravaju u moć za"orava. *pak, dovoljno je "ilo u#vatiti jednu nit svedočanstva, a jedna za drugom pojavljivale su se slike strasnije od oni# na koje je "ila u stanju da se odvaži 'antazija čak najveći# slikara3sadista. )učeni su, silovani, u"ijani, veani, živi spaljivani, kamenovani, ranjenii utirani, sve dok ne "i umrli, i verovatno se nije tedeo nijedan "ol koji može da doživi čovek. &o je u"ijao, ko je silovao, ko je mučio8 &o je "io dželat, ko žrtva8 &amenje tog predela nije govorilo nita, nisu postavljani nadrgro"ni spomenii, trava je davno prekrila na "rzinu zasipane gro"ove. 7edna od ljudski# odlika koja zaslužuje potovanje je želja da se ostavi izvetaj svedoka. !ačuvalo se malo takvi# dokumenata i memoara, ipak, /ort je otkrio da su oni me1uso"no protivurečni: isti doga1aj u varoii H izgledao je sasvim drugačije u svakom od opisa, zavisno od naionalnosti svedoka i jezika kojim se služio. ! ogromnim naporom /ort je pro"irao materijale, ali najzad je doao do zaključka da je potpuno sigurno utvr1ivanje odgovornosti nemoguće i da svaka strana može da se pozove na neke prole
bojana888 činjenie, koje navodno opravdavaju njeno ponaanje. 0li, evo, rasla su dea, ro1ena onda kad je čitava ona prolost "ila jo samo nejasna legenda. (čila su o nekada izvrenim zločinima, ipak, uvek tako predstavljanim, da počinioi nisu "ili svoji, već drugi. ( susednoj koli, čiji se nastavni jezik razlikuje, dea su saznavala da se svoji 3 drugi svoji 3 ne "i srozali na činjenje dela za koja su i# sumnjičili neprijatelji. Mada je priznavao da je njegova upornost u traženju istinite verzije doga1aja donela samo polovične rezultate, /ort je mislio ipak da "i lia podsmevača koji su se iživljavali nad pojmom istine tre"alo da pokrije rumenilo stida. ;atvoreni u svom lavirintu teorija, za ta su do"ijali doktorate i položaje, nisu doputali se"i misao da nji#ova uživanja u demaskiranju mogu da imaju praktične rezultate. /eko, ko "i podlegao nji#ovom utiaju, odrekao "i se traženja istine o istoriji, i generaije dee učile "i izmiljotine koje služe privremenim političkim iljevima.
bojana888
PRONA#ENA KORESPONDENCIJA
( prestoniu arevine putovao sam "rodom, pateći mnogo z"og morske "olesti. *spostavilo se da sam se nepotre"no izlagao neugodnostima, poto su vesti o ratu u zapadnoj proviniji "ile preuveličane i železnia je prevozila putnike "ez smetnji. ("rzo, po dolasku primila me je /jegova ekselenija. Bio je to krupan aristokrata, gro' 'on ;, rumen, sa sedim "aken"artima, izvrsno upućen u tajne evropske politike, poznavala, kao to sam mogao da se uverim, i slikarstva i književnosti. +azgovarali smo na 'ranuskom. 3 @aa javnost 3 rekao je 3 lako podleže #umanitarnim iluzijama. !vaki put kad novine izvestavaju o nemirima u naim zapadnim gu"ernijama, razni carbonari i udruženja utopista padaju u paniku, deklamujući o ljudskim pravima jezikom jako"inaa. @erujte mi, nai pro"lemi nisu oz"iljni. *zvrena akija nije čak vojna, samo poliijska, mada su neke vojne jedinie u njoj upotre"ljene. Da ipak ne "iste smatrali da vam dajem gotovu verziju, pripremljenu za upotre"u strani# dopisnika, potrudiću se da jasno predstavim osnove nae politike. /e potenjujemo uopte tekoće koje zadaju neki narodi naoj multijezičkoj državi. /ai pu"liisti napisali su mnotvo radova, razmiljajući o spei'ičnim odlikama naroda koji je, kao to znate, ne tako davno uao u redove podanika arevine. 2ve pose"ne odlike poslužile su im za istianje saveta naim političarima, i sa zadovoljstvom moram da konstatujem da su nji#ova uputstva uglavnom korićena. 3 )aj narod kao da je sastavljen iz dva dela, koji se toliko me1uso"no razlikuju, da teorija o različitom rasnom poreklu plemstva i seljaka ima izvesne rte verovatnoće. ( sutini, takvi su rezultati latinizaije, kojoj su podlegle vie klase, dok je rimska religija na sreću, sla"o prodrla u narod. !rodan naem, nji#ov slovenski narod je strpljiv, pokoran i ne zadaje "rige gu"ernatorima. !lično kao na, već #iljadu godina interesuje se uglavnom
bojana888 pijanstvom i ra1anjem dee. (ostalom, nisu mu strana osećanja za#valnosti, kako se videlo nedavno, posle li"eralni# re'ormi /jegovog veličanstva. Da nije plemstva i svetenstva, ne "i "ilo nikakvi# ustanaka i po"una. )re"a priznati da je ovaj neznatan delić naroda stvorio začu1ujuću mitologiju mučenitva i lične pozvanosti, sve do mesijanistički# ideja, proglaavajući se"e ponekad iz"aviteljima čitavog čovečanstva. !lična zastranjivanja dokazuju da stvarnost na takve umove nema nikakav utiaj. /ažalost, nesumnjivo "olesna stanja nalaze oduka u izlivima mračne kolektivne egzaltaije, koja i# gura na #erojska, očajnička ili, prosto, samou"ilačka dela. +azumljiva je, dakle, naa politika da izolujemo i učinimo "ezopasnim ti# nekoliko #iljada ljudi koji su se sami proglasili predstavniima naroda, mada nisu do"ili nikakav mandat. 5resude nai# sudova su stroge, a za po"unjenike ima dovoljno mesta u dalekim severnim predelima imperije. @aa #umanitarna savest može mirno da spava, poto o"jekat represije nije zemlja, jedino neznatna manjina, sastavljena od oni# koji "i, željni privilegija, #teli njome da upravljaju. Moguće verno predstavljanje argumenata dostojanstvenika predajem sudu čitalaa. )o je zvaničan stav i tre"a oeniti otvorenost s kakvom je predstavljen. *stina, teko "i "ilo iz ove nepristrasne izjave pogoditi da li u o"zir dolaze ne samo državni interesi, već i osećanja patriotskog revolta, odvratnost i mržnja prema neposlunim podaniima monar#a, koji su tamo veoma živi, kao to se možemo uveriti ako čitamo prestoničke novine iz poslednje dve3 tri nedelje. 0vgust, $E>G. )omas Branden
bojana888
PRIČA O HEROJU
Mnogi su zaslužili na ime #eroja, za#valjujući svojoj solidarnosti sa drugovima. Minimalno lično dostojanstvo nalagalo im je da i# ne naputaju u opasnosti. (ostalom, "ratstvo se stvaralo samo kod ljudi koji su osećali i mislili isto. !asvim drugačije "ilo je s mladim čovekom, nazovimo ga &ajus, da "ismo iz"egli naga1anja. 5un "ola i trauma, "ežao je od vrnjaka, jer su u njegovim očima "ili krivi to je isključen z"og svog porekla. ( kolskim godinama na odlike njegovog nepoverljivog karaktera presudnu ulogu odigrala je melan#olija usamljenog deteta. *mao je am"iije da "ude odlika, učio je do"ro i to ga je donekle titilo od pekanja u razredu, mada se osećala njegova distana. ( stvari, njegova osećanja prema drugovima mogla "i se de'inisati kao vrsta za"avnog prezira. * pored toga, kad je dolo vreme iskuenja u toku rata, nije se pokole"ao i stupio je zajedno s njima u ilegalnu vojnu organizaiju, mada mu je teko "ilo da pri#vati misao o verovatnoj smrti pored nji#. @ideo je male anse za preživljavanje, svoje i drugi# vojnika podzemlja, i meseima je gajio čitavo drvo razmiljanja o žrtvi. Što su mu dalji "ili re'leksi i misli njegovi# drugova po oružju, to je veća postajala nužna žrtva, nametnuta se"i osećanjem o"aveze. &ad je poginuo, niko od njegovi# "iogra'a nije se osmelio da pretpostavi tu unutranju "or"u.
bojana888
IZ PROUČAVANJA O N& G&
5odležući o"ičajima svoje epo#e prožete seksualnoću, autori knjiga o pisima i umetniima vatreno su se zadu"ljivali u pojedinosti nji#ovog privatnog života, tražeći razne primamljive devijaije. )ako je "ilo i s nesrećnim /. C., čija "iogra'ija nije pružala nikakve tragove koji "i mogli da i# zainteresuju, osim toga da su u njima nedostajale žene, jer nije "ilo ni imena supruge, niti "ilo kakve lju"avnie. 5ostoje sačuvana njegova korespondenija s nekoliko prijatelja, činilo se logičnim da se sačini njegov portret kao maskiranog #omoseksuala. /ije im padalo na pamet da uvek postoji dosta velika grupa ljudi, mukaraa i žena, za koje se jednostavno može reći da ne vole seks. 5oto je pri#vaćena pretpostavka da svi tre"a da vole seks, nedostatak interesovanja ili, navodno, uro1ena #ladnoća mogli su da "udu jedino posledia raznovrsni# trauma i in#i"iija. /. C., kao to se može zaključiti iz njegovi# pisama, "io je osećajna priroda, željna prijateljstva. (spomena na majčina milovanja navodila ga je na traženje drutva žena, one su ipak neto očekivale i u nji#ovom drutvu teko mu je "ilo da se ne upusti u igru uzajamni# uz"u1ivanja i zadovoljavanja. +ado "i se oženio da je sreo pravu prijateljiu i tada, u ime "ratstva dua, "io "i spreman da ispunjava takozvane "račne o"aveze, ali "rak je u njegovo vreme "io teka drutvena mainaQ zato u njegovim pričama i komedijama junak doživljava muke na pomisao o venčanju koje se pri"ližava, a poslednjeg trenutka pada u paniku i "eži. @erovatno je kod /. C. dolo do poremećaja u s'eri zadovoljstva, to znači da je seks pomeren u s'eru dužnosti, i zato nije imao mnogo uspe#a kod žena, a to je manje uspe#a imao, to je vie matao o takvoj vezi u kojoj ne "i "io ni na ta o"avezan. !tvar se komplikovala time to ne samo da mu je teko "ilo da pri#vati se"e, već je sklon "io da se smatra čudovitem i to z"og odlika svog talenta. !ame nakaze s grimasama na
bojana888 liu izlazile su iz njegovog pera i protiv svoje volje pisao je satire o ljudskom rodu, to je "ilo kao osveta gr"ava. !amo su ga muka prijateljstva održavala, i ovde su njegovi "iogra'i sigurno u za"ludi. /ije "io neosetljiv na lepotu neki# mukaraa i u njegovim pismima mogu se naći dokazi za to. 5a ipak, upravo ga je njima privlačilo to to je s njima mogao da "ude "ez"edan. )akvo osećanje sigurnosti nisu mu davale ni kandidatkinje za "rak, niti lake žene, me1utim, to se tiče nekoliko muki# ličnosti u njegovoj "iogra'iji, mogao je da "ude siguran da ga nijedna od nji# neće izložiti 3 dodiru.
bojana888
VIPIMPIŠONA (NAGIZDANA)
+eč vipimpi#ona postoji, mada je nisam naao ni u jednom rečniku. $% /ajverovatnije da potiče iz perioda kad je poljski jezik apsor"ovao mnoge reči iz 'ranuskog. Franuski pridev pimpant znači doteran, gizdav, kioki, ali i pun svežine, živ ili čio. ! pre'iksom vido"io je u poljskom negativnu nijansu. &agidana dama je ona, za koju se tako1e kaže: nalikana, doterana, elegantna, ugla1ena, nai'rana, uspijua, koketna, pomodarka, a često je i napar'imisana, narumenjena, naminkana, da čak podstiče ljutite rivalke da joj skreu u lie 9kao to se zaista dogodilo me1u ženama najednom trgu: )i, akvarelu6 &agidanost "i tre"alo da "ude uvedena kao koristan termin za razgovore o poljskoj
književnosti i umetnosti. /ažalost, ona ima primenu u mnogim o"lastima umetničke aktivnosti, to možda ne pada u oči naviknutima, ali smesta od"ija posmatrača spolja. *zgleda da je "olest pre svega oni# koji teže ra'iniranom artizmu. &ada inii američke 'ilmske industrije dele 'ilmove na do"re- i umetničke-, nečega u tome ima. /agizdana dama, želeći da se dopada, prelazi prirodne granie, koje joj odre1uje tzv. tip lepote. &ako se poljski prozni pisi, pesnii, režiseri često sile na divljenje i du"oka osećanja, jer je takav red, uzimajući u o"zir to da moramo da izigravamo do"ro raspoloženje prema ;apadu i pretvaramo se da smo u stanju da sruimo autoritete, savladamo "eznadežnost, osećanje apsurda, postmodernizam i tako dalje. /agizdani umetnik prepoznaje se po nedostatku autentičnosti i jednostavnosti, odnosno, po pozajmljenim ukusima stila. )o je veliki pro"lem u drutvu, nazvanom nekada paunom i papagajem naroda-. ;agledanost u ;apad pružala je u periodu $%K<3$%E%. godine e'ikasnu protivtežu nametnutim uvozima s *stoka i često izvrsni prevodi iz zapadni# književnosti donose čast, danas osu1ivanim, svima odreda, književnostima /arodne +epu"like 5oljske. Dolo je ipak vreme kad je ostao jedino ;apad, taj visoki i taj niski, sa svakodnevnim komerijalnim iskuenjem. $% 5oljska reč pimpiszona- odgovara naoj nagizdana-. 5rim. prev.
bojana888 Dajem temu za mogući magistarski ili doktorski rad: proučiti dela 9književnosti, likovne i 'ilmske umetnosti stvorena pod #ipotetičnim zapadnim ukusima i pokazati kako ilj dopadanja ili prodaje ostavlja neprijatan pečat na rezultat. !kala je ovde velika 3 od o"ični# #o#taplerski# za#vata do polusvesne mimikrije. (toliko vie tre"a eniti umove koji su ravnoduni prema onome to se nosi-. &ad "i tre"alo da iza"erem primer takvog nezavisnog uma, iza"rao "i# Bo#dana &oženjevskog, I= koji je dao uzor valjane proze u svom svedočanstvu iz godina rata, pod skromnim naslovom %njige i ljudi. !igurno da nije lako uzdržati se od posmatranja se"e u raznim ogledalima. )okom poslednji# dvesta godina verovatno nije "ilo trenutka s tako "olnom potre"om za de'inisanjem ta je svoje, a ta podražavano.
I= Bo#dan &oženjevski 9Bo#dan &orzenieski, $%=<3%I, režiser, kritičar, prevodila. 5rim. prev.
bojana888
NA PUSTOM OSTRVU
&ako "i "ilo teko ponovo napisati 4obinona %rusa. 7unak ovog romana, poto se naao na pustom ostrvu, neprestano je radio, trudeći se da svoj život sredi to je moguće "olje. /ovi +o"inzon "i verovatno sedeo i razmiljao, s najgorim is#odom. ( svakom slučaju, tako se može smatrati, kad se ima u vidu opta sklonost književnosti ka introspekiji, kao i pisanju u prvom liu jednine. ?ovek na pustom ostrvu mora da se snalazi s elementarnim nedostatkom "ilo kakvog sporazumevanja s drugim živim "ićima, jer uzalud "i govorio ri"ama, kra"ama i ptiama. ;nači, "iva pogo1en u ono to je najljudskije: gu"i govor. 2naj +o"inzon je imao "ar papagaja i naučio ga je nekoliko reči, ali i to mi je nekakva konverzaija. Beznadežnost "rodolomnika sastoji se u tome to mora da postane svestan koliko je sve u njemu, zajedno s osećanjem identiteta, potialo od ljudi, to znači od ljudi koji "orave u njegovom umu. /ji#ov nestanak ostavlja ga "espomoćnog prema praznom vremenu, koje je samo protianje. /jegova situaija je pomalo slična situaiji zatvorenika u samii, sigurno je "olja, jer može da trči, pliva, greje se na sunuQ utoliko je ipak gora to izvan zidova samie "orave ljudi, počinioi njegove nesreće, s kojima u mislima vodi spor, a na ostrvu ga okružuju jedino ne"o i more. 5reputen je na milost i nemilost oživljavanju u sećanju svoje prolosti, nekontrolisane nikakvim sada-. *stina, monasi3eremiti koji do"rovoljno "iraju pustinju ili za"it u umama tako1e su mogli "ez ljudi, ali živeli su u molitvi, znači, u razgovoru s Bogom 3 ako je ovaj vertikalni kontakt sla"io, postajali su žrtva aedije, odnosno demona dosade i "esmisla. &ako "i dananji autor, naviknut na "eleženje utisaka i uspomena, mogao da pie o usamljenom junaku drugačije nego proučavajući njegovo psi#ičko stanje-8 +o"inzon &ruso, na sreću, nije imao vremena za se"e jer, ne samo da je morao da se spaava od gladi, već mu je njegova misao stalno podmetala nove ideje o poslovima, korisnim za njega, koje je tre"alo
bojana888 o"aviti već sutra. 2d sedamnaestog veka otili smo daleko u gu"ljenju osećaja za #ijerar#iju, u kojoj je na prvom mestu ono to je najjednostavnije.
bojana888
TRENU'
)renu, zaustavi se, ne zato to si lep. Bojita. &raterima razrovana jalova zemlja, patrlji drveća. 0 tamo, čak za #orizontom, u redovima, nisu vinogradske tačke već krstovi. Milion "ogalja #ramlje, puzi, kreće se na svojim koliima. * odakle ta eu'orija u vazdu#u8 /a#ereni slameni eiri, svetli 'laneli, divlji plesovi. 5roklamaije savremenosti. rni duvaju u sakso'one, rna lepotia uvija se na estradi. &a"arei 5ariza i istočni# pariza. Mala 'igura pod re'lektorima, koji su se upalili i odma# se gase, zajedno s njom i njenim plesom: oja mama I grada +o!ohama * Pariu tatu imam. ojoj mami obro je u pižami...
&akva tuga, uzlet prigodni# predstava gerli, kao to je ova, na samoj ivii mraka: %ines!inja, %ines!inja, nisam %ines!inja, I Paria ja sam rodom. * !abareu devojčica sam bila 3amo i nevinost igubila .
/egde se gu"e ta lia mladi# mukaraa, usta otvorena za pesmu: @ojna, vojna, kakva li si ti devojka-. 0 tu devojčuri, gospo1ie sa eirićima ukraenim kitiama vinji, izale na "alkon galiijske varoie s pesmom o vetanju "eli# ruža: %raj )tohoda, gde pade u ratu, &a beloj humci ruže su u cvatu.
bojana888
*vakjevič, već nostalgičan, pie: "h, ti plesovi, ti plesovi, rat. 3opovi na suncu i prole-nom cve-u.
)renu, nisi lep. 0li, postojao si i sada ne znam ta s to"om da učinim. /eto tre"a učiniti, isto kao to posle smrti nekog "liskog tre"a služiti opelo, ali nita ne proizlazi iz večne melan#olije prolaznosti, koja se ponavlja u svakom pokolenju. @erovatno samo poistovećenje s njima koji razmiljaju o protianju vremena, pre nego to i nji# odnese vreme koje protiče. ! njima, čija su usta ponavljala isto to i tvoja sada: )o je "ilo i prolo, kako je moguće8-
bojana888
CRVENI KIŠOBRAN
5osmatrajući pejzaž, možemo misliti da se menjamo, dok pejzaž ostaje isti. (opte nije tako, jer je dovoljan za jednu generaiju, možda dve. ;emaljsko vreme ima svoja pravila, drveće raste i gde je pret#odno "ilo sune sada je senka, poplava je ostavila močvarne terene sa sasvim drugačijim rastinjem, oluja je o"aliia stare džinove i na nji#ovom mestu je iž1ikala mlada uma, ali "orova, ne gra"ova. /ajveće promene uvodi ipak ljudsko vreme. ( sećanju može ostati uma, ali od nje nema ni traga, čak su i panjevi posle seče iskrčeni. 2ko traži velike guste skupine zelenila, voćnjake ja"uka, kruaka i ljiva, usred koji# "i tre"alo da "udu krovovi kuća, staja i am"ara. /ita od toga nije sačuvano, voćnjai su isečeni, zgrade spaljene i, evo, sve do #orizonta je ravna povrina njiva za o"ra1ivanje traktorom. )im predelom, reimo, ide du# spa#inie s rvenim kio"ranom. /a ispravan prigovor da du#ovi ne nose kio"rane, može se odgovoriti da se mora neto doga1ati s mnotvom proli# i nekorisni# predmeta, poto samo neki od nji# stižu u prodavnie s antikvitetima. Dakle, ide Lilka, možda *sja, koja je nekada "ivala u ka"areima Moderne i čitala 5i"ievskog.I$ !#vata da su se ovde desile neke nepravilne stvari, jer tre"alo "i se vraćati u predele nae mladosti s nadom da, ako su se promenili, onda samo malo, i da se mogu prepoznati. )raži park, nailazi na ikare i jaruge, staje na padinu, zaraslu čičkom i čeljugom, govoreći se"i da je tu morala "iti senia, u kojoj se lju"ila s @itoldom. ?udno je, misli, to je sve tako ičezlo, i park, i senia, ali možda je jo čudnije to to nigde nisam srela @itolda u naem drugom svetu, to sigurno znači da ga nisam zaista volela.
I$ !tanislav 5i"ievski 9!tanisla 5rz"szeski, $E>E3$%I, pisa, autor mani'esta Mlade 5oljske-, jedan od prvi# ekspresionista u evropskoj književnosti. 5rim. prev.
bojana888
MUZIKA
5iući o muzii, valjalo "i govoriti ne samo o zvuku, već i o samoj radnji. @ideti sim'onijski orkestar ili kvartet tokom delanja, je predivno. @eć to da su se okupili iz razni# kvartova grada, iz različiti# porodični# struktura, iz različiti# stanova, kuća, pogleda sa svog prozora, i zajedno izvode, odnosno zajedno se stavljaju pod komandu zvukova, zapisani# na papiru, dostojno je divljenja. 0 tu su jo nji#ova, kod svakoga različita, svojstva 3 ovaj ćelav, onaj "radat, ovaj mravko, ona u zelenoj #aljini koja se izdvaja me1u 'rakovima. *zvode, to znači služe nečemu, to ima drugačije trajanje nego oni i drugačiju vrstu postojanja. Bilo je i pre nego to su se oni rodili i "iće, nije važno koliko, ali duže od nji#. Mi, sluaoi i gledaoi, učestvujemo u dolasku jednodnevni# toplokrvni# "ića u predeo matematički# proporija, kristala logike koja ničemu ne podleže, čisti# ideja. /a granii tog predela prevlače po strunama svoja gudala, pritiskaju dirke klavira, duvaju u 'lautu i lovački rog. 0 od toga je za nas ogromna radost, misao o tome kako je divan, "ogat i raznovrstan ljudski svet.
bojana888
TAJNA MAČKI
Mačke su živele zajedno s ljudima #iljadama godina i reklo "i se da tu nema nikakve tajne. ( svoju od"ranu stvari mogle "i da se pozovu na vekove verne služ"e. 5oljoprivredne ivilizaije, pa to je zrno, a gde je zrno, tu su i mievi. Mada su se promenile okolnosti, tako je i ostalo. 0 vredi razmisliti o pose"nom položaju mački. ;ar nismo zapazili izraz radosti i vragolaste radoznalosti na liima nai# "ližnji#, čim počnemo da pričamo o mačkama8 /eto slično smesta oživljava lia kada razgovor prelazi na seks. Što se tiče pasa, oni ne izazivaju takve re'lekse, polutajnog, ali svima poznatog zajednitva. 7er, ipak, tvrdim, čoveka povezuje s mačkama telesno sporazumevanje i prema mački niko od nas ne nastupa kao ličnost, već kao ljudsko "iće, jedno od mnogi#, kome upravljaju draži pogleda i dodira, koje nas privlače izvesnom drveću, veću, ptiama, životinjama, predelima, odnosno izvesnim o"liima i "ojama. Mačka samim svojim izgledom traži da se dodiruje i miluje, otuda u lju"avnom jeziku te "ez"rojne mazne reči, kao mačke, mačići, mačkie, mae. Štavie, nae čulo vida i dodira ponaa se prema mački isto, "ilo da smo dete ili stari čovek, mukara ili žena. @oljenje mački, mučenje mački ili svireposti prema mačkama izgleda kao da su različite strane jedne, opte kod mladi# i stari#, privlačnosti. )a optost je vredna razmiljanja. Bez o"zira na pose"nost svakoga i svake od nas, mi smo individue jedne iste vrste, imamo njenu glavu, noge, ruke, a anatomski atlas pokazuje ta nosimo unutra. (z to, tako smo ure1eni da, kao to se sunokret svojim titom okreće ka sunu, tako se i mi stvarima kojima dajemo lepa ili draga imena. *, evo, čim posvetimo trenutak pažnje naoj erotskoj 9pa naravno6 predilekiji prema mački, počinjemo da postavljamo se"i pitanja koja se tiču, ni manje ni vie, stalni# odlika nae prirode. (toliko pre to mačja priroda sasvim sigurno postoji i nae sporazumevanje s
bojana888 mačkom je susret njene i nae prirode. &akva svest, kakav jezik, kakva istorija 3 uzviknuće, otkud to jadnoj životinji6 *pak, ne uznosimo se svojom gordoću i ne odvajajmo visoku o"last du#a od elementarni# doživljaja. *skoristimo "olje prisustvo ukućana, koji se upravo proteže u 'otelji, i pokuajmo da za"oravimo izlaganja 'ilozo'a naega veka, koji nas uveravaju da nikakva ljudska priroda ne postoji. Možda je teko "raniti njeno postojanje prema rei promena koja nita ne tedi, ali prema njoj, koja zeva, pokazujući ružičasti jezičić, njena trajnost u meni, koji gledam to sa simpatijom, nesumnjiva je. 0, istaknimo to, jer uopte nije svejedno da li postoji ljudska priroda ili je nema. !amo ako postoji, možemo da pokuamo da odredimo ta joj u naim zakonima i instituijama prija, a ta teti, kao neto to joj je protivno. * tako, od mački do velikog 'ilozo'skog pro"lema. Mada one ne znaju, upiimo im to u zasluge.
bojana888
ODLEPLJUJE SE
2vo to ću reći razumeće svako ko je preživeo takav trenutak, na primer, usled nekog istorijskog prevrata, kada život u ljudskom drutvu naglo pokazuje svoje neočekivane odlike. (ostalom, uzimajući u o"zir to da su u ovom stoleću "ili "rojni istorijski prevrati, mnogi od nas su to doživeli. Doga1a se da idemo, gledamo, muče nas sažaljenje ili gnev, i odjednom postajemo svesni da je čitava ta stvarnost izvan reči. )o znači, nema o njoj nita u novinama, knjigama, saoptenjima, nita u poeziji, prozi ili slikama na ekranu. 2d te gru"e stvarnosti, spoznavane na najo"ičniji način, odlepila se druga, autonomna, zatvorena u jeziku, različita od prve. ;aču1eni, pitamo se da li je to san. Fatamorgana8 )kanina jezički# znakova o"avija nas kao kokon i ispostavlja se da je dovoljno jaka da "ismo počeli da sumnjamo u svedočanstvo svoji# čula. )akav doživljaj stvara nepoverenje prema književnosti. /avodi tako1e da se od nje za#teva realizam, to se o"ično zavrava lažnim realizmom, i istinolju"ivost, koju niko ne "i podneo. ( devetnaestom veku govorilo se o romanu, da tre"a da "ude ogledalo noeno po putu-, ali realistički- romani su strano lagali, uklanjajući iz vidnog polja nepoželjne ili za"ranjene teme. ( 5rusovoj 7ut!i nema nita, ama "a nita iz ondanje istinske @arave, mada mlado pokolenje čitalaa to ne naslućuje. 5ravi London devetnaestovekovnog kapitalizma jedva da postoji u romanu, u naj"oljem slučaju na dve3tri Dikensove stranie, a kakav je "io taj @avilon "ede i prostituije, vi1en očima strana saznajemo kad zavirimo u /ims!e bele#!e o letnjim doga2ajima Dostojevskog.
Dvadeseti vek je doneo 'ikiju, gra1enu voljom političke vlasti kao paravan slikan u senama iz života-, da "i se sakrilo ta se iza njega z"iva. )o se zvalo soijalistički realizam. 5a ipak, nare1enja i za"rane države samo su jedan od razloga podele na to to je doživljeno i
bojana888 ono to je opisano. 7ezička tkanina stalno ima sklonost ka odlepljivanju od stvarnosti i nai napori da je zalepimo su pretežno uzaludni, mada 3 osećamo to 3 apsolutno nužni.
bojana888
TABU
)a"u ili za"ranjeno- "io je sama osnova 'eudalnog sistema na ostrvima 5olinezije i zasnivao se na priznavanju izvesni# oso"a 9npr. vo1a i svetenika, kao i neki# mesta i predmeta za nedodirljive. ;"og doktora Frojda i njegovi# naslednika naučili smo da povezujemo reč ta"u- sa seksom, ali ostrvljanima ni na pamet nije padalo da neke telesne radnje mogu "iti za"ranjene. /a avajima je to postalo važna činjenia prilikom susreta s ivilizaijom "elog čoveka. Mladi "ritanski mornar )om Man"i, koji se naao na avajima $%$. godine, opisuje 9o"lizujući se gomilu devojaka na palu"i nji#ovog "roda 3 dospele su tamo na čunovima ili plivajući i ostale nekoliko dana. &ad su se pojavili u onoluluu, protestanstki misionari, ovaj su o"ičaj suz"ijali i dolazilo je do suko"a, jer su kapetani tražili za"avu za svoje posade. &ad je tokom dve3tri deenije ta"u, za čije je krenje kažnjavano smrću, na avajima postepeno ičezao, to je značilo kraj nji#ove ivilizaije i protestantski misionari 9užasni zatekli su drutvo u stanju potpunog raspada, koje nije znalo kako tre"a da živi. (veli su pojam gre#a, a on je o"u#vatao, ne samo seks, već i plesove i za"ave, za koje je pretila kazna 5akla. *storija nae ivilizaije jeste istorija ta"ua koji se menjaju. ( naem stoleću utopije, takve kao to je sovjetska država, služile su se njime da "i se"e titile, i postepeno sla"ljenje za"rana "ilo je znak da će se ponoviti ono to je zadesilo #avajski 'eudalizam. !lamanje "arijera u slo"odnim drutvima- svodi se uglavnom na o"last seksa, ne "ez komičnosti vratolomni# napora: ta "i se tu jo moglo drastično izmisliti i prodati8 *zgleda da je slo"oda potpuna, usled čega postojanje "rojni# ta"ua u drugim o"lastima ne prodire u svest.
bojana888 5onosim se time to sam svestan ta"ua koji su na snazi u mom, meni predodre1enom, mestu i vremenu. Mislim da je "olje "iti svestan nego nesvesno podlegati o"ičaju. 5onekad me neto mami da pokuam koliko se sme, ali ovaj pro#tev iz razni# razloga o"uzdavam. &akvi su to ta"ui neću pomenuti, jer "i# se suvie otkrio. Drugi će se u odgovarajućem vremenu, koje nije vreme mog života, time poza"aviti.
bojana888
PROGNANI EROS
3amB ispod ovog osmeha vedra 6ide se čvrste joj punane grudi: Crn sneg je spram toga beloga njedra, 5to pola s!riveno čežnju ti budiE )asvim su o!u ti s!rita joj bedra, "li ti ljubavna misao sudi ( tome, !a!ve su s!rivene draži, I !roa haljine proni-i traži II
2dakle je to8 &o je to napisao8 5jotr &o#anovski IG u svom prevodu Co'reda ili (slobo2enog +erusalima )orkvata )asa. 4po#a se može prepoznati po upotre"i oktave, a
tako1e po akentu pred ezurom u estom sti#u, koji "i tre"alo čitati: "li ti ljubavna Fmisao sudi
Šta "i se dogodilo s poezijom, s govorom i, uopte, s čovečanstvom kad "i nas naglo napustio 4ros8 5ogoduje mu izvetačenost ivilizaije koja je preru#avanje. Što je telo vie pokriveno, to su veće njegove naslućivane draži. /ije sigurno da mu prirodnost pogoduje: u nudističkoj koloniji lju"av "i sigurno "ila manje vedra- i re1e "i se rimovala sa njedra- i "edra-. 2va oktava poziva se na nau takozvanu psi#o'izičku konstituiju. *pak, čudovite s druge planete, sasvim drugačije gra1e, nailo "i sigurno na znatne tekoće, pokuavajući da s#vati do čega je pesniku ovde stalo i zato upravo ovi delovi tela privlače njegovu pažnju. II )orkvato )aso, (slobo2eni +erusalim , !rpska književna zadruga, Beograd $%<, s. E, prepev Dragie !tanojevića. 5rim. prev. IG 5jotr &o#anovski 95iotr &o#anoski, $<>>3$>I=, pesnik. 5rim. prev.
bojana888 *sto "i se moglo dogoditi, ako "i se jednoga jutra čovečanstvo pro"udilo i odjednom nita, potpuna nezainteresovanost za te stvari-. 5oto se množe najraznovrsnije terorističke ideje, kako u životu, tako i knjigama, nije sasvim neverovatna upotre"a #emijskog sredstva ili zraka koji "i učinio da "ela njedra- i punane grudi- "udu posmatrani ovnujskim okom koje nita ne s#vata. Možda "i vredelo napisati takvu knjigu naglo lienu 4rosa. )o "i moglo da se dogodi u jednoj zemlji koju "i neprijatelj pogodio tako to "i mirno čekao sve dok njeni stanovnii, lieni potomstva, ne izumru. 0li, ovo sredstvo mogao "i da primeni tako1e neki neprijatelj vrste, želeći njeno potpuno ičeznuće sa zemljine povrine. *li "i pak to mogao da "ude eksperimentator koji "i osudio ljude na neerotski život za pet godina, iz same radoznalosti, da "i video kako će se ponaati. Mata podmeće ovde mnoge ideje, ali ostavimo i# liima koja će #teti da se podu#vate ove teme.
bojana888
OLIMPIJSKE ZABAVE
Bogovi antičke Crčke "ili su ćudljivi. Ljudske sud"ine su od nji# zavisile, ipak, ljudima je teko padalo odgonetanje čime se "ogovi mogu prido"iti, a čime razljutiti. &asnije su ovi stanovnii ne"esa, koji su se ponekad etali po zemlji, ičezli, zajedno s nim'ama planinski# izvora, drijadama starog drveća i morskim sirenama. /ije mnogo verovatan "io nji#ov povratak posle vie vekova izgnanstva. 0, eto, do povratka je dolo, sudeći "ar po o"javljivanju knjige istaknutog kosmologa !e"astijana &uoa. (zevi u o"zir da je autoritet 3vorca vasione oz"iljno podriven jo u osamnaestom veku, kad mu je velikoduno dodeljena titula @elikog ?asovničara, koji je jednom navio maineriju, ali ne uputa se u njeno 'unkionisanjeQ uzevi u o"zir da su strane ljudske patnje u sledećim vekovima, uzrokovane ratovima i genoidom, činile interveniju 5rovi1enja jo manje verovatnomQ najzad, uzevi u o"zir da je um, vež"an na egzaktnim naukama, povezivao pojam istine s empirijskim dokazom 3 kosmolozi koji traže o"janjenje kako je postala vasiona, "rižljivo se čuvaju ideja koje nameću sumnju da su uzete iz religije. *pak, diveći se matematičkoj preiznosti zakona koji upravljaju materijom odma# posle @elikog "uma, neki od nji# nisu sasvim sigurni, ne tre"a li pri#vatiti postojanje snažni# inteligenija koje dejstvuju na, za nas nerazumljiv, način, sigurno radi svoje za"ave. 7edan od nji#, pro'esor !e"astijan &uo, izrazio je čak pretpostavku da je naa vasiona možda nji#ov eksperiment, zasnovan na kvantnoj me#anii, ili čak simulaija. &njiga !e"astijana &uoa, kao to sam autor priznaje, na granii sajens 'i!#na "avi se ipak u prvom redu naim ovozemaljskim životom i proučava veoma enigmatičnu ulogu slučaja i stiaja okolnosti u njemu. ?ini se da ovde dejstvuje nekakva logika i da ćemo uspeti da je za trenutak s#vatimo, ali ona nam odma# izmiče i ponovo smo osu1eni na neznanje, da "ismo u"rzo ponovili pokuaj o"janjenja s istim rezultatom. ;ar se ne mogu zamisliti 3 pita &uo 3 dve ekipe, s nama nedostupnom inteligenijom, koje igraju utakmiu ili partiju a#a,
bojana888 služeći se nama kao sim"olima na kompjuteru8 2tuda komplikaije nai# sud"ina, susreti, koje je teko smatrati slučajnim, nesreće koje nas poga1aju kad im se najmanje nadamo, uspesi s primesom ironičnog značenja. 2tuda tako1e te iskre logike u naim ličnim životima, tako da smo ponekad skloni da verujemo u Fatum, i odma# potom negiranje svi# pravila kad se najočiglednije druga ruka uključuje u igru. )o to su pričali Cri o savetovanjima "ogova, o nji#ovim prolaznim lju"avima i mržnjama, od koji# zavise doživljaji smrtnika, "ilo je mudro, jer je dokazivalo da su imali intuitivan osećaj nesrazmernosti izme1u nae volje i nekakvog vieg računa, ravnodunog prema naim mol"ama i žal"ama.
bojana888
SVE MANJE ISPOVESTI
7ezuita je imao toliko de"ele naočare da iz njegovi# očiju nisam mogao da odgonetnem koliko je u njegovim rečima "rige, koliko žara polemiste. Da, u mnogim zemljama instituija ispovesti ičezava- 3 rekao je. 3 ( župi, koja ima mnogo vernika na svim misama, na ispovest dolazi mesečno od pet do deset oso"a. 0 ovi ispovedaoi traže od nas kvali'ikaije koje, "ar ja, nemam. &onačno, nisam psi#ijatar. Doao je jednom k meni čovek koji je #teo da otkrije, kako je izjavio na početku, najveći zločin svog života. Bilo je to u"istvo ptičie. Male ptie, koja je uletela kroz otvoren prozor. ?ovek nije poznavao ptie. 5rijatelji, kojima ju je opisivao, izjavili su da je to sigurno vrsta minijaturnog "atokljuna trenjara, ali ne evropskog, već ga je verovatno neko držao u kavezu. Mogao je to "iti i a'rički vra"a ili neto slično. ?ovek je kupio kavez i nasuo ptičii razno zrnevlje, ali ona nije #tela nita da jede i činilo se da će uginuti od gladi. )ada, sam u naj"oljoj nameri 3 pričao je čovek 3 pokuavao da joj otvorim kljun, da "i# joj stavio komadić raskvaenog #le"a, ali opirala se i u mojoj ai kao da je zadr#tala. 5okuao sam ponovo, ali kad sam joj otvorio kljun na silu, zatresla se, zaleprala i uginula. )ada sam s#vatio da je do"ila srčani napad od prestraenosti-. !vetenik ga je upitao zato to smatra tako velikim zločinom. ;ačuo je da je doga1aj do"io za pokajnika sim"oličnu dimenziju. 2"jasnio je na koji je način postao odgovoran za smrt ljudskog "ića. 5rema ženi s kojom je živeo ponaao se, a da toga nije "io svestan, kao tiranin, i to s naj"oljim namerama. /ije mogao da s#vati kako neko može da misli drugačije nego on i da drugačije oenjuje razne pojave i ljude. ;a njeno do"ro dokazivao joj je da grei i da tre"a da se ponaa drugačije. )o je loe podnosila i njegova insistiranja je smatrala napadima koji su je lično ponižavali. )akva, makar i nesvesna, "rutalnost nosi u
bojana888 "rakorazvodnim parniama naziv mentalna svirepost- 3 tvrdio je pokajnik. /ji#ova veza zavrila se rastankom i u"rzo potom njenom smrću, sa sumnjom u samou"istvo. *za naočara je "lesnuo zagonetan pogled. !astavljaju tako pričie i s tim dolaze u ispovedaoniu- 3 rekao je. 3 7edno je sigurno, to osećanje krivie kod ovog čoveka. 0li, pod utiajem osećanja krivie povezivao je činjenie na očigledno opsesivan način i sugerisao se"i prole situaije koje možda uopte nisu postojale. *zgleda da sluamo ljudske 'antazije, ili preuveličane gre#e, ili izmiljane, zato da ne "ismo videli svoje prave gre#e-.
bojana888
PRIRODA SAMA PO SEBI
5okuajte da zamislite to, pa ćete videti koliko je teko. 5reselite se du#om u praumu koju nikada nije gledao čovek, neka to "ude na primer tajga kraj 0mura. *za"erite tamo porodiu tigrova i, nevidljivi, učestvujte u njenim lovovima i za"avama. /avodno, porodični život tigrova je uzoran, ne kao mačaka, kod koji# je mačor večni neženja. 0 da misao o zemlji, takvoj kakvu je poznajemo, ne "i smetala, neka ti tigrovi žive pre vie #iljada godina, kada je ljudi "ilo malo i nita nije moglo da poremeti prirodni red stvari u devičanskoj umi. *, evo, naa pažnja vie nema za ta da se u#vati, kao da je to, to nikakva svest nije le"dela u vazdu#u i životinje niko nije video, oduzimalo smisao nji#ovog postojanja. Možemo da damo smisao, ali samo sastavljajući neku plemenitu priču o njima, kao to je to činio &ipling. Mladi tigrići odrastaju, uče se da love, osnivaju svoje porodie, stari tigrovi umiru ili ginu 3 nismo u stanju ni da zamislimo kako 3 i to se ponavlja nes#vatljivo mnogo puta, nes#vatljivo mnogo puta padaju jeleni, u#vaćeni za ručak, a sve se odigrava u sada, nepoznatom ni prolosti, ni "udućnosti. 7er samo mi uvodimo i're 3 pre sto #iljada godina, pre million godina, i postaje nam nelagodno, kažemo se"i: nemoguće, takav vremenski ponor, a nijednog svedoka nema. 0li, kako "i demijurg, makar se etao tamo3amo, mogao da podnese nepromenljivi, nesvesni, "ez ikakvog smisla, takozvani prirodni poredak koji je sam stvorio8
bojana888
PEJZAŽ ILI"ILI
?ak ni najvatreniji "ranioi prirode ne "i mogli nita do"ro da kažu o tom pejzažu. /e"o skoro uvek plavetno, ali zemlja je spržena sunem, siva, s retkim "usenjem, tako1e sivog rastinja "ezvodni# predela, gole planine, tu i tamo raspukle, kao rasečene ogromnim nožem, sa suvom glinom ti# svoji# rana, kameniti kr i praina, o"lai praine posle svakog podizanja vetra. )akav je "io taj pejzaž nekada. !ada samo povremeno podseća na svoje postojanje, kao #r"at dinosaurusa potopljenog u lavu. ?ovek je osnovao ovde svoju pose"nu državu, kao da je doao s druge planete. @ietračne "etonske staze spajaju se, ukrtaju, prelaze jedne iznad drugi#. *zme1u nji#ovi# spirala aerodromi, mesta za parkinge, "ele ar#itektonske 'antazije, intenzivno zelenilo vrtova i parkova. !vi ti gradovi, jedni pored drugi#, s malim rastojanjima, u kojima se vide ostai neosvojene zemlje, jalova "rda i klisure. &uće u gradovima otvorene su prema svetlu zidovima od stakla, koji se razmiču na pragu u unutranji patio i "azen za plivanje. ( kvartovima prodavnia i luksuzni# #otela mnotvo galerija savremene umetnosti, kao da njena lakoća i živost "oja naročito odgovaraju ukusu stanovnika. /e zavaravajmo se da je prvo"itni pejzaž mogao da ostane nenaruen. ?ovek "i ipak drugačije mogao da se odnosi prema njemu. (mesto da zavlada njime, mogao "i da ostane zavisan od njega, kao to čine nomadski narodi i svi narodi s malom potre"om za sre1ivanje svakodnevnog života. /e "i "ili sprovedeni akvedukti i voda "i se rpla iz tu i tamo iskopani# "unara. /e "i "ilo voluta nadzemni# puteva, već samo džom"asti# drumova. 5onegde "i se pokualo, "ez većeg uspe#a, da se istisne neto iz zemlje, pripremanjem zemljita za o"radu ili pre"aivanjem na stočarstvo. ?atrlje naputeni# projekata, zar1ala gvož1urija polomljeni# maina, plotovi koji se raspadaju "ili "i ovde uo"ičajena slika. &uće "i stajale na pranjavom temelju, neokružene "ilo kakvim travnjakom, vetnom alejom niti senkom drveća. /e preterujmo, tvrdeći da "i se, umesto nekadanje pustinje, nad tom o"laću podizala gadna opustoenost.
bojana888
)o je upozorenje, lju"itelji i zatitnii prirode, od koji# sam i ja jedan. 5oto prvo"itno stanje pejzaža nije vie moguće, ta ćemo iza"rati8
bojana888
SVEŠTENIK I KAZANOVA
&ardinal Nanini voleo je tog lupeža, koga je upoznao jo kad je ovaj nosio sveteničku odeždu i "io sekretar kardinala 0kvavive. &asnije je sa zadovoljstvom sakupljao vesti o me1unarodnoj karijeri svog "iveg tićenika koji se sada predstavljao kao učitelj tajni# nauka. ( svojoj "i"liotei, ukraenoj 'rizovima, kardinal Nulio +omano predavao se pisanju teolokog traktata, iza čiji# reči se krilo neizrečeno, a to neizrečeno dugovalo je mnogo njegovim razmiljanjima o prizorima ljudski# života, takvi# kao to je &azanovin. ( mladosti Nanini je "io lju"itelj pozorita, kao i neodvojivi# od njega, pozorini# gardero"a, s nji#ovim mirisom pudera i ruža, redovima vie"ojni# perika i maski na zidovima i ogledalima, u kojima lelujaju plamenovi sveća. !ina glumie, &azanovu su putujuće pozorine trupe smatrale za jednoga od svoji#, i najočiglednije je pretvarao život u commedia dellB arte, punu arlekinada, čudotvorni# zaklinjalia, tarot3karata i lekoviti# eliksira. Dakle, kom redu je pripadao8 3 pitao se kardinal. 5odela sveta na dva reda "ila je za njega nesumnjiva. 7edan, neprestano stvaran ljudskom milju, nekako se uznosio nekoliko olova iznad zemlje, i svedočanstvo o njemu davali su tomovi 0kvinatini# dela na "i"liotečkim poliama, kupole #ramova koje je projektovao Bramante, Berninijeva kolonada, Mikelan1elove i +a'aelove slike, ali tako1e rad poljoprivrednika, vojnika, trgova i diplomate. ;a mnoge je to "io ipak samo red privida, jer mukari i žene sa žarom su se predavali nečemu drugom. Boravili su u zemlji, u kojoj pogled, kao i slučajan dodir ruke, sudar pri mimoilaženju u #odniku neto znače 3 i znače isto. ( ovoj igri tajni# poziva i signala prednjačile su žene, koje su, kako je ispravno govorio Coi, od dvanaeste godine života mislile na jedno. &azanova je umeo da čita znake i njegovo individualno preduzeće lju"avne #itne pomoći radilo je "esprekorno, "ez o"zira na to da li je nailazio na devojke, udate žene ili udovie. * "ilo "i nepravedno nazivati ga zavodnikom, poto se predavao kao plivač noen talasima. ( ovom drugom redu nisu se računali o"ziri ni
bojana888 pojam gre#a, niti stra# od 5akla, me1utim, inteligenija se vež"ala u pronalaženju smialia, podvala, intriga, pretvaranja, uvek u služ"i iste težnje, tako da ničemu nisu koristila vrata koja je lju"omorni muž zaključao, ni reetke u prozorima devojačke so"ie, niti čak izolaija u kuli do koje nisu vodile nikakve stepenie. &ardinala je za"avljala lakoća s kojom je &azanova o"avljao svoj zanat i, vraćajući se u mislima svojoj mladosti, skoro da mu je zavideo. 7er, poznato mu je "ilo kako protiču dani i noći kad smo, ponavljanjem lju"avnog o"ećanja, u stalnom zanosu. 2drekao se toga i, evo, star, okapavao je nad knjigama, postavljajući se"i pitanje. Šta je "io taj red, kome je služio, parajući perom po papiru8 0ko "i se preo"ukao u ru#o čaro"njaka ili kralja, sakrio ispod perike svoju pravu "oju kose i pretvarao se da je neko drugi, to predstavlja sutinu pozorita, taj njegov red "io "i velika predstava u stalno novim senama. /edostajao je samo trenutak kad će pasti zavesa i glumački svet početi da se tiska u gardero"ama, skidajući #aljine, pojase i pantalone, perući 'ar"u s lia i žureći u taverne. 7er "ilo je poznato samo to da su uloge podeljene, ali ko se skrivao iza nji#, jedva da se moglo odgonetnuti: stvorenja koja pripadaju drugačijem redu, nestalna, smrtna, uvek u pokretu, koja "eže od opasnosti ili jure za užitkom. Da je &azan ova "io samo razvratnik i varalia, stvar ne "i "ila pogodna za oz"iljno razmiljanje. 2n je ipak pokazivao toliko lju"avi prema #azardu i avanturi, da su njegovo sastavljanje #oroskopa, udara mačem u dvo"oju, skokovi s visine u more, prilikom "ežanja iz tvr1ave, i čak kartake noći, kad je pored njega rasla gomila zlatni# talira, o"ilno ispunjavali za#teve teatralnosti. +azapet izme1u lju"avnog gonjenja i 'antazije koja mu je dodavala čari, njegov život podsećao je na telesnu strast, sadržanu u svim delima ljudskog uma i ruke, upozoravao na udaljavanje u visoke predele apstrakije. &ardinal je pisao i silogizmi su se razvijali pod njegovim perom, i protiv oni# koji preterano veruju u moć razuma stavljao: sed ontra-.
bojana888
BARON K&
Baron &. provodio je u svom zamku miran i ugodan život. 5osle ženine smrti, stanovao je samo sa svojim vernim slugom Cžegožem, ali nije se klonio drutva suseda i uopte nije smatran čudakom. Mnogo je čitao i mnogo razmiljao, a to je vie razmiljao, sve vie ga je iznena1ivalo to to ga čudi veći "roj stvari nego u mladosti. +eimo, njegovo promenljivo mesto me1u ljudima. 7er, počinjući život, mi smo zauzeti so"om, okruženi liima koja postoje nekako drugačije nego mi, sigurno sla"ije, a potom postepeno učimo da su uloge podeljene i da ćemo i mi "iti primorani da i# odigramo. /ije se nadao da ga čeka negde gotova uloga, i da će jednostavno i sam, jednom "iti pogr"ljen stara koji se oslanja o tap. 5omisao na to da se pri"ližava 'inalu, donosila mu je olakanje, kao takmičaru koji je mogao da "ude diskvali'ikovan, ali zna da je trka zavrena. !mekao se, a istovremeno je zamiljao svoju svest kao de"eli tepi# treseta ili tratine, koji "i mogao da se odvije i tada "i se ispod njega pojavio protekli život, ali sigurnije je "ilo ići po tom tepi#u i to re1e zavirivati ispod njega. 0ko se sećao, pitao se: &ako sam mogao da "udem tako nerazuman8- 7er, nerazumnosti je u prvom redu pripisivao svoja ružna dela koji# se stideo. /ije s#vatao tako1e kako je mogao tako dugo da pati, a pose"no da preživljava takve muke lju"omore. * "io je taj dvo"oj. ( ono vreme instituija dvo"oja je već osla"ila, odnosno u njegovom ritualu osećala se nekakva komičnost. 5a ipak, "aron &. toliko je mrzeo svog srećnog rivala Bazilija da ne samo da je izazvao suko", već nije pristao ni na kakvo u"lažavanje uslova, uprkos nagovorima sekundanata. *za"rani su revolveri i rastojanje koje nije ostavljalo mnogo verovatnoće za rezultat "ez krvi. Šta je osećao i mislio u noći uoči dvo"oja vie se nije moglo rekonstruisati. Da je tada "olje razmislio, mogao je da se uplai jer, konačno, zato da dozvoli
bojana888 da ga u"ije z"og žene8 ?injenia je ipak da je stao ispred protivnikove evi i doneo svoj revolver s namerom da ga pogodi u sre. +azlegla su se dva punja i nita se nije promenilo: ptie su i dalje pevale na drveću kraj proplanka, rveno sune koje je izalo postajalo je sve jače, a s druge strane je stajao on sa, isto tako, sputenim revolverom. Baron &. vremenom je počeo da tretira ovaj dvo"oj kao glavni doga1aj svog života. Me1u glupostima njegove mladosti postojao je "ar ovaj položeni ispit iz #ra"rosti. 2sim toga, koliko mu je "ilo poznato, Bazili je živeo i "io tako1e u poodmaklim godinama. Da ga je pogodio, ponestalo "i različiti# sena iz njegovog života, koje je pokuavao da zamisli s neprijatnoću ili s ostatkom starog gneva. Mada, da ga je u"io, ne "i žalio i ne "i u"rojao ovo delo u svoje greke. &ao to smo rekli, niko nije smatrao "arona &. čudakom. 7edina njegova nastranost "ili su javni iskazi u od"ranu zastarele instituije dvo"oja jer, kako je dokazivao, ne smete nikoga liavati života, s jednim izuzetkom 3 kad ste spremni da platite svojim, a upravo ovaj drutveni o"ičaj da je priliku za to. 2va pričia mogla se i drugačije napisati, ne odustajući, u ime klasičnog ukusa, od imenovanja postupaka "arona &., koji su ga mučili u starosti. Možda "i me1u njima "ila, na primer, podvaljivani a pri zavrnom projektu na 5olite#nii, prećutni pristanak na zločin, o kome niko, osim naj"liže porodie, nije imao prava da zna, osujećivanje rivala u dvorskoj karijeri klevetničkim intrigama ili unitavanje nečije egzistenije radi same osvete. *spoljavanje takvi# doga1aja za#tevalo "i ipak čitav aparat psi#oloki# istraživanja kojima, kao to je poznato, nema kraja, poto se iza razloga kriju drugi, du"lji, iza nji# jo du"lji razlozi i tako dalje. /ije isključeno da "ismo, napredujući u istraživanju, do"ili portret "arona &. kao sadiste i kao dokaz za to upotre"ili njegovu lovačku strast i jelenje glave koje ukraavaju njegov zamak. 2vakva de'iniija "ila "i ipak podjednako varljiva kao drugi nazivi, dakle, preporučljivo je uzdržavanje.
bojana888
REČNIK
Cradić u kome su godinama živeli imao je 'a"riku koja je pružala svojim gra1anima zaposlenje. Cedrus i Cedra odradili su u njoj svoje i stekli malu kuću, kao i skromnu penziju soijalnog osiguranja. Bio je to složan "račni par, mada "ez dee. !usedi su i# voleli i s njima delili i do"ro i zlo: svake godine svečano osvetljavanje ulia i kuća za Božić, jedne godine opasnost od poplave, kada su iroko razlivene vode dosezale skoro do kuća u gradu, večne žal"e na visoke poreze, vesti o svad"ama i pogre"ima. 5ostojalo je ipak neto po čemu su se razlikovali od svoji# sugra1ana. +azgovarali su na jeziku koji niko u gradiću, osim nji#, nije znao. !tigli su kao emigranti iz daleke male zemlje, koju su napustili skoro kao dea, njeni pejzaži ostali su ipak živi u nji#ovom sećanju i vraćali im se sa svakom rečju, izgovorenom na nji#ovom jeziku. 7edino je pismonoa, koji je uostalom stanovao u istoj ulii, znao za nji#ovu različitost, poto im je neprestano donosio časopise, novine i knjige s naslovima koji se ne mogu izgovoriti. *deja se rodila u njegovoj, a možda u njenoj glavi, u svakom slučaju, o"oje su je smatrali izvrsnom. @eć su odlazili u penziju, dakle, mogli su sve vreme da posvete zadatku kojim se, kako su se složili, ostvaruje najveća lju"av nji#ovog života. /i manje ni vie, odlučili su da naprave rečnik, u kome "i se nji#ov maternji jezik ispoljio u svoj svojoj lepoti i snazi. (prkos argumentima da rečnii, eto, već postoje, o"janjavali su svoju neponovljivu metodu: ona se zasnivala na grupisanju reči u komplekse, po srodnosti nji#ovi# korena. @eć na samom početku, tek to su se latili posla, postali su svesni džinovskog podu#vata i pitali se da li su im dovoljne za to godine života koje su im jo ostale. 2stavili su na stranu sve druge poslove, čak su prestali da gaje kuniće i od jutra se pri#vatali svog posla. 5olako su napredovali, godina za godinom, i nikada se nisu osećali toliko "liski jedno drugome i toliko srećni. @oleli su, ne samo reči, već i intonaije, koji# su se sećali iz rodnog
bojana888 sela, kao i poljoprivredne poslove, alat, godinja do"a, ovekovečena u jeziku, a poto im je o"oma sve to "ilo drago, svakodnevno je jačala nji#ova sloga. 5osle est godina rečnik je "io gotov, ali njegove ogromne dimenzije unapred su onemogućavale pronalaženje izdavača. )ada su odlučili da osnuju sopstvenu izdavačku 'irmu Cedrus i Cedra-, da ponovo prepiu sve na kompjuteru, umnože i ukoriče. ( emigrantskim časopisima dali su oglas za pretplatu koja je, kakvo čudo, naila na do"ar odziv, tako da su mogli da pokriju trokove proizvodnje toma, toliko masivnog, da je njegova de"ljina izgledala skoro veća od dužine i irine. *zjave speijalista o ovom delu svedoče vie o potovanju za uloženi trud u njega, nego o zaslugama autora za 'ilologiju, poto domaća izrada ima "rojne sla"e strane. 5a ipak, čak i nenaklonjeni priznaju da nijedan lju"itelj tog, u svetu malo poznatog, jezika neće moći da zao"i1e spomenik koji je u njegovu slavu podiglo dvoje stari# ljudi.
bojana888
LJUBAV PREMA ZNANJU
Dok je iao u kolu, @iktor je smatrao se"e viim od svoji# drugova iz razreda jer je imao tzv. oz"iljna interesovanja. )rudio se da čita teke knjige, ali nije se #valio nji#ovim naslovima, "ojeći se da će ga ismejati, dakle, primoravao je se"e na te lektire samo zato da "i imponovao samom se"i. (oči same mature kupio je !pinozinu =ti!u, ali posle nekoliko strania, ostavio ju je, jer nita nije razumeo. /a univerzitetu je iza"rao studijski smer koji je, po njegovom miljenju, davao najvie oz"iljnosti tako izuzetnoj oso"i kakva je on. @eć to da je, kad "i ga pitali, mogao ne#ajno da navede naziv svoje speijalnosti, značajno mu je popravljalo raspoloženje. /ećemo se pokole"ati ako ustvrdimo da je @iktor "io sno", a ta je sno"izam, ako ne uzdizanje se"e na ovaj ili onaj način8 7edni se razmeću svojim preima, drugi "ogatstvom, me1utim, @iktor je video se"e u togi čoveka intelekta i iao je na koturnama simuliranog znanja. *pak, ma kakva da su "ila njegova miljenja o se"i, ne može mu se poreći marljivost. @redno se pro"ijao kroz teke knjige, a kad je nailazio na nepoznate reči, posezao je za rečniima. 5ostepeno je sadržina s pažnjom pročitani# dela postajala razumljivija i povećavala se njegova kompetenija, naročito kad su na univerzitetu za#tevi programa ukazivali na to čemu može najkorisnije da posveti vreme. )re"a jo dodati da je pažnju, posvećivanu svojoj ličnosti, koju okruženje nije "a "lagonaklono enilo, opravdavao divljenjem prema svojoj zaista velikoj inteligeniji. 7edno neiz"ežno otkriće, koje je napravio dok je studirao, imalo je utiaj na njegovu karijeru. Dakle, zapazio je da se izme1u onoga to treba, i toga to može da zna otvara ponor. &oličina teorija, #ipoteza, struja, prezimena, dela "ila je prosto vrtoglava i samo
bojana888 natčovečanski um mogao je sve to da savlada. (pućeni u to držali su se prećutnog dogovora: znalo se da imena, kojima "arataju, uopte ne znače da su radove ti# autora čitali, me1utim, dokazuju da su ovladali pro'esionalnim jezikom i on im je omogućavao da se u tom mnotvu kreću, kao čoveku koji prelazi reku, skačući sa sante na santu. 2d tada @iktor nije troio svoju energiju na nemoguće gomilanje in'ormaija, već na ovladavanje pravim jezikom i tada se kretao sve "rže. Doent @iktor stekao je ugled, najpre u okviru svog 'akulteta, zatim sve iri. *za"ran za pro'esora, uvećavao je slavu svog 'akulteta na "rojnim me1unarodnim seminarima i kongresima. &ad je poginuo u avionskoj nesreći, dvojia njegovi# kolski# drugova "ili su na pogre"u velikog čoveka, postavljajući ti#o pitanja koja su potom, kuajući se čaiama, izgovorili glasno. Da "i neko postao velik čovek, da li već kao dete tre"a da se okrene od ljudi8 Da i# prezire8 Da posveti sve, čak moral, jednom ilju8 0 taj ilj8 Da li je, kao to su kazivali ti govornii na pogre"u, nekoristolju"iva lju"av prema znanju8 * ta to znači8
bojana888
PRIČA O OBRAĆENIKU
7edan čovek, po imenu 5avle, nikada nije postavljao se"i pitanje ta to znači da je kao dete krten i da u ru"rii ispovest- upisuje: rimokatolička-. !ve dok z"og teki# lični# doživljaja nije poverovao u Boga i tada odlučio da se poza"avi religijom. &upio je kate#izis i počeo da ga čita. 4vo sta je u njemu naao. $. Bog je tvora svi# vidljivi# i nevidljivi# stvari. 5re nego to je stvorio svet, stvorio je "estelesna "ića, o"darena inteligenijom i slo"odnom voljom, koje )veto pismo naziva izaslaniima, odnosno an1elima. I. @eza izme1u Boga i ovi# "ića "ila je pomalo slična kasnijoj vezi izme1u Boga i čoveka. G. ;lo i patnja imaju svoj početak u padu oni# an1ela koji su se činom slo"odne volje divili jedni drugima, umesto da se dive svome )voru. K. ?in stvaranja vasione istovetan je s početkom vremena. Jivot na zemlji, "iljke, ri"e, ptie, životinje, podvrgnuti vremenu, 2n je smatrao do"rim. 5riroda se rukovodila zakonima, drugačijim od dananji#. <. Bog je stvorio čoveka po svojoj slii i prilii kao najvie "iće, odma# posle an1ela, učinio ga savrenim, svetim i, mada telesnim, nepodvrgnutim starenju ni smrti. >. ( zemaljskom +aju, gde je Bog smestio čoveka, raslo je drvo znanja, čiji plod nije smeo da jede, da ne "i na se"e navukao smrt. ?inom slo"odne volje prekrio je za"ranu, podležući iskuenju palog an1ela, znači 1avola, i iz isti# razloga, kao prilikom prvog 5ada, tj. želeći da o"ožava se"e umesto )oga koji ga je stvorio. /avukao je smrt na se"e i na čitavu ljudsku vrstu, a tako1e na elu prirodu, koja je promenila svoje zakone. /a koji način taj gre#, zvani praroditeljski, opterećuje sve ljude koji su kasnije živeli, tajna je koju ne tre"a ispitivati. . 5raroditeljski gre# nije predstavljao samo lo primer, kao to je verovao 5elagijus, niti je potpuno pokvario ljudsku prirodu, kao to su smatrali protestanti esnaestog veka, ali
bojana888 promenio je ljudsku prirodu, čineći je sklonom r1avim delima, a ta sklonost naziva se concupiscentia, to se može prevesti kao čežnja očiju, ili želja.
E. Bez praroditeljskog gre#a ne "i "ilo 2vaploćenja, znači, Bog ne "i do"io ljudski o"lik u oso"i ristosa, po"ednika nad smrću i nad svakim zlom, kako pali# an1ela, tako i ljudi. &atastro'a do"rog poretka u !vetu, usled odluke "ića koja poseduju slo"odnu volju, dovela je do ulaska Boga u istoriju čovečanstva i otkrovenja se"e Mojsiju i proroima, a potom silaska na zemlju u liku rista. %. )ajna !ina 5revečnog, koji je istovremeno i Bog i čovek, umro na krstu i uskrsnuo, odnosno tajna !vete )rojie, predstavlja sam temelj katoličke religije. ;nači da Bog nije ravnoduan davala zakona svemira, već 5rovi1enje koje se stara o istoriji čoveka. $=. Bog se javio u nada#nutim knjigama )taroga i &ovoga /aveta i tokom vekova vodi ljude, "rinući o istrajavanju istine. 2d silaska !vetog du#a počinje istorija jedne opte apostolske rkve. 5odvlačeći u kate#izisu rečenie i pojedine reči, 5avle je "io začu1en i užasnut, jer sve to nije imalo ničeg zajedničkog s načinom miljenja ljudi dvadesetog veka, a čak mu se direktno suprotstavljalo. (mesto kosmosa koji automatski dejstvuje, uvedena je zavisnost njegovi# zakona od greke vidljivi# ili nevidljivi# živi# "ića. (mesto života koji se kreće nasume, od jednoćelijski# organizama preko sve složeniji#, pa sve do čovekoliki# sisara i čoveka, ustanovljavano je prvo"itno savrenstvo prirode i čoveka i njegov pad, koji izaziva pad svega sto je živo. Bez ideje pada ne "i postojala potre"a za !pasiteljem, niti vera u ispunjenje o"ećanja arstva pri kraju vremena, kad će se priroda vratiti svojoj prvo"itnoj slavi i neće "iti smrti. Dakle, poto sam katolik, moram li da verujem u to to kate#izis daje8 3 pitao se 5avle, i čitao je Poslanice svog imenjaka, čija je nes#vatljiva energija sagradila nekada rkvu. )o je veoma teko, ali, ako verujem u Boga 3 nemam drugog izlaza i iz same za#valnosti prema /jemu, morao "i# da pri#vatim credo svoje vere. 7edino ako "i# pokuao da stvorim sopstvenu religiju, ali ko sam ja da nastupam protiv dva3tri milenijuma, u kojima su generaija za generaijom tako verovale8 5avle se ipak nije zaustavljao na ovakvom razmiljanju i pokuavao je da razmotri
bojana888 njegove posledie. Ljudi prolosti su svojim delima pokazivali da oz"iljno s#vataju istinu vere. 5ravili su mnotvo slika koje predstavljaju an1ele i ponekad "i se osmelili i da zamisle 1avolske likove. /ajveća, tako1e po o"imu, književna dela imala su za predmet !pasenje i 5rokletstvo: Danteova 9ožanstvena !omedija, Miltonov Igubljeni raj, kao i Ceteov aust. 5avlovo zaprepaćenje "ilo je razumljivo, jer je odjednom postao svestan da je čovečanstvo ulo u novu 'azu, u kojoj je nestao za njega pojam krivie i kazne, kao i !pasenja i 5rokletstva. !ve vie ljudi nije verovalo ni u ta, čak ni u naučnu istinu. 0li, u ta su verovali vernii koji su punili rkve i čitali molitve na raznim jeziima8 *spovedali su u"laženu veru, čije je glavno načelo izgleda "ilo može tako, a može i drugačije-, i iz koje je svako "irao to sto je, po njegovom miljenju, "ilo pogodno za verovanje. 5avlovo sre je tražilo istinu. 7ednu istinu, koja nije mogla "iti drugačija pre #iljadu pet stotina i pre pet stotina godina i koja je svakoga, kojoj je verovao, o"avezivala. 0ko je po mnotvu znakova u ivilizaiji prepoznatljivo "ilo delovanje !atane, zvanog 2em laži i knezom trećega sveta, dužnost #rićanina "ila je da javno istupi protiv njega. 5avle je "io svestan da mu o"azrivost nalaže da se kreće u istom ritmu kao drugi, to znači da priznaje #rićanstvo kao neku vrstu velikog do"rotvornog drutva, sa *susom, najplemenitijim me1u propovedniima, koji ide Budinim tragom i smatra meta'orama ona rkvena učenja koja savremenim umovima izgledaju neverovatna i nepri#vatljiva. (prkos razumu, 5avle je prestao da se ponaa kao drugi i udario je temelje optem miljenju o svojoj nastranosti. *zjavio je da veruje u postojanje an1ela i 1avola, tavie, žestoko je osu1ivao neke knjige i 'ilmove, govoreći da i# je inspirisao zao du#. 5rigovorio je tako1e dvema3trima ličnostima koje su raspolagale velikom vlaću, zamerajući im demonsku demoralizatorsku aktivnost. /jegovo učeće u akiji usmerenoj protiv pornogra'ije, kao i nekim vrstama muzike, stvorilo je u miljenje o njemu kao protivniku svega to je novo.
bojana888
/i u privatnim stvarima nije mu "olje ilo, jer želeći da primenjuje sve rkvene propovedi, predložio je 7advigi, ženi s kojom je živeo, da se venčaju, to nije nailo na srdačan prijem, poto je 7adviga želela da napreduje u svojoj pro'esionalnoj karijeri, me1utim, "rak ju je asoirao na neželjeno ra1anje dee. 7adni 5avle dočekao je i to da su ljudi pri pomenu njegovog imena vrteli prstom po čelu. Jalio se svom ispovedniku koji, mada se s potovanjem odnosio prema 5avlovoj čestitosti, ipak nije "ezrezervno #valio njegov napad na 5rotivnika, "ez pret#odnog razmatranja strategije i taktike. 5o ovom sveteniku, ludilo, koje je o"uzelo čovečanstvo, ne može "iti dugotrajno, jer "i se to protivilo o"ećanju koje je Bog dao rkvi. *pak, dok traje, verniima se preporučuje izvesno kunktatorstvo, a čak neispoljavanje potpuno svoji# uverenja. Šta se kasnije dogodilo s 5avlom8 *zvetaji iz krugova u kojima se kretao mnogo se razlikuju. 4vo sakupljeni# materijala. 7aek: 5avle nije posluao ispovednikov savet. /aao je drugo reenje. 5oto je me1u svojim poznaniima do"io ime čudovita, tražio je one koji su mislili slično kao on i naao i# je mnogo. ( stvari, "io je to čitav pokret, koji nije potpuno podržavala rkvena #ijerar#ija, ali veoma snažan da okupi znatan deo klera i vernika iz redova konzervativaa. 2slo"o1en je osećanja drutvene neprilago1enosti, naprotiv, #valili su ga i divili mu se. 5avle se aktivno angažovao u Ligi, čiji je ilj "io da pomoću utiaja na zakonodavstvo prenosi katoličke moralne vrednosti u drutveni život. ("rzo je postao jedan od vo1a političke partije koja je vodila "or"u za zakonsku za"ranu a"ortusa i razvoda. /ije sumnjao da je aktivnost koju je vodio protiv ;la "ila nužna, mada su mu smetali neki istupi njegovi# saveznika koji su ili daleko u svojim napadima na li"erale. 5odnosio je to, ipak, u ime vieg do"ra. 5olitička aktivnost je kodila njegovom privatnom životu, to je potvr1ivala zavisnost 'izičke #armonije dvoje ljudi od slaganja nji#ovi# umova. 7adviga nije gajila simpatiju prema Ligi, niti njegovoj partiji, a čak je "ila spremna da i# žestoko osudi, govoreći: oćete da spaavate ljudske živote, a gu"ite due-, to je tre"alo da znači da su se, po njenom miljenju,
bojana888 mnogi mladi ljudi udaljavali od religije, poistovećujući je s kampanjama mržnje koje su aktivisti Lige praktikovali. !ve dalji jedno od drugoga, 5avle i 7adviga nisu "ili toliko prijatelji, koliko "račni par, razdiran sva1ama i nesporazumima, pa su se najzad složili s tim da se moraju rastati. )ereza: Bilo je sasvim drugačije. 5avle je tražio ljude koji slično misle, ali dospeo je u krugove koji kao da su preizno primenjivali zaista kriptokatoličke savete njegovog ispovednika. ( ovim krugovima prevladavalo je miljenje da je otpor prema maru potroačke masovne kulture uzaludan i da katoliima jedino ostaje da vode akiju kočenja, čuvajući privide slaganja sa svetom. rkva je "ila u pravu kad je proklinjala @oltera, jer se početak odo"ravajući#- uzora nalazi u prosvećenosti. 5a ipak, napredak nauke, te#nike i mediine suvie je očigledan da "i se moglo istupati protiv čitavog prosvetiteljskog nasle1a. 5avle je razmiljao da li "i se masovna kultura mogla upotre"iti za u"e1ivanje ljudi da "iraju zlo, na svoju sopstvenu propast. /jima je vladala concupiscentia , ili žudnja za novem, vlaću i seksom, ali do nji# se nije moglo stići drugačije nego pretvaranjem da ste jedan od nji#, jer su vam u suprotnom slučaju okretali le1a. 0 kako do nji# stići8 !likama, znači, 'ilmom. * z"og toga je 5avle počeo da snima 'ilmove, ali takve koji "i imali uspe#, dakle, pokazujući pu"lii do"ro poznate situaije, a tako1e neiz"ežnu dozu goli# tela i seksa. 5oruka je "ila uneta u radnju, ali tako diskretno, da kritičari nikako nisu uspeli da se slože u pogledu njenog smisla. 5avlova veza s 7advigom prolazila je kroz "ez"rojne komplikaije koje su se zavrile njenom trudnoćom i sklapanjem "raka. !te'an: Bilo je to sasvim, ali sasvim drugačije. 5osle svoji# prvi# moralistički# zanosa, koji su mu doneli ime čudaka, 5avle se postideo i s#vatio da je iz svoje lektire kate#izisa izvukao pogrene zaključke. Ma kakvi da su "ili razlozi zla, sama sutina sveta je patnja čoveka i svi# živi# stvorenja. Jiveti, znači "iti žigosan smrću, i upravo je njena neiz"ežnost "ila u "iti #rićanstva. ;ato predmet razmiljanja ne tre"a da "udu kazna i zasluga, već ljudska sla"ost, tako velika da zaslužuje najveće sažaljenje i zaslužila je kosmičko sažaljenje Boga. ( samom poretku stvari, u lanu uzroka i posledia, 5avle je video 1avolje rte, ali je smatrao da se
bojana888 vara, konentriući opsesivno pažnju na mračnu silu, koja je pokvarila i dalje kvari do"ar plan !tvoritelja. ?inilo se da se mana nalazila u samom korenu života i to nije menjala činjenia o nekadanjem padu, to znači pre stvaranja vremena. !tvarna je "ila samo nesreća ljudi, nji#ovo očajničko dozivanje, na koje u čitavoj vasioni nije odgovarao nijedan glas. * upravo je to ćutanje vasione moralo da dostigne vr#una da "i "ožansko saosećanje odgovorilo utelovljenjem u čoveka i njegovu istoriju. !voje uz"u1enje z"og #aosa o"ičaja 5avle je "io spreman sada da pripisuje aktivnosti 5rotivnika, koji "ez kopita i repa, ume da do"ija "ez"rojne o"like, zato onda ne "i mogao da nastupa u platu moraliste8 *skrivljena mržnjom, lia neki# propovednika su to dokazivala i, da "i popravio svoju pret#odnu sklonost ka osudama, 5avle se priključio grupi takozvani# umereni# katolika, verni# magisterijumu rkve, ali optuživani# za pogu"nu toleraniju i sla"ljenje otpora protiv jeresi koja se irila. 5ostao je polemičar i z"og svoji# nastupa "io napadan od strane oso"a koje su smatrane "oljim katoliima, pri čemu su se one služile argumentima koji su se odnosili na njegov privatni život, a uglavnom na njegovu van"račnu vezu s 7advigom. ;"og 5avlove aktivnosti 7adviga se, kako je govorila, uvalila u kon'esionalni krug, ali dopadali su joj se njegove kolege i prijatelji, osećala je da su je pri#vatili i pomalo prkosno napominjala da ne žuri s "rakom. 0gnjeka: &ojeta6 5a 5avle nije živeo usamljen i svakodnevno je "io pod 7adviginim utiajem. 0ko su njega skoro zao"ili časovi religije, ona je do"ila katoličko vaspitanje i to iskoristila na pose"an način. !tarala se da svake nedelje odlazi u rkvu, jer je tada, zajedno s drugima, stupala u sakralnu dimenziju, nedostupnu razumu. /ije, ipak sluala propovedi, koje je de'inisala kao pričam ti priču-. !talno "avljenje moralisanjem, a naročito seksom, smatrala je tetnim za vertikalno stremljenje u religiji. 2d"aivala je pretnju kaznom posle smrti, jer 3 kako je govorila 3 ljudi dovoljno pate na zemlji da "i im se jo dodavalo. 5rema ne"u "ila je vie ravnoduna, poto za svoja do"ra dela nije očekivala nagrade i vie je volela da za nji# ne zna. /ikada se nije uputala u teoloka razmatranja o prauzroku zla i jednostavno je pri#vatala da nita ne razume od priča o mitolokim čudovitima, 1avolima i an1elima. !matrala je se"e katolkinjom, ali na svoj spei'ičan način, to znači, verovala je da će pre ili
bojana888 posle takvima kao ona rkva priznati da su u pravu. !lažući se s tim da se diskusija o po"ačaju tiče veoma oz"iljni# 'ilozo'ski# stvari, nije imala nameru da primenjuje za"ranu upotre"e kontraeptivni# sredstava i ismevala je metodu plodni# dana, pitajući po čemu se ona razlikuje od isto tako naučne metode, čiji je rezultat pilula. 5održavala je tako1e lično miljenje o rkvenoj organizaiji, izjanjavajući se "lagonaklono, mada ne suvie odlučno, o sveteničkom pozivu žena. )ako je, dakle, 5avle imao priliku da u svojoj kući sreće taj svet s kraja dve #iljadite godine, protiv koga je tre"alo da uloži protest. *zgledalo je kao da se on u svojoj vatrenosti neo'ite nepotre"no razdirao dok su se pored njega o"ični tzv. vernii mirno predavali ritualu, onom istom koji je postojao pokolenjima, ne snalazeći se loe, samo da "i živeli "ez previe logične doktrine. !matrati to krajem #rićanstva značilo "i dokazivati neraz"oritost, kao i sigurno neverovanje u 5rovi1enje. 7er postojala je mogućnost ogromne promene, čija "i najava moglo da "ude miljenje takvo kao 7advigino. 5avle se odrekao toga to je izvesno vreme smatrao svojom misijom i uključio u masu o"ični# smrtnika koji su svake nedelje prelazili prag rkvene zgrade. *pak, to se nije dogodilo usled rasu1ivanja. +azlog je "ila njegova osetljivost na njene duge trepavie, na njeno saginjanje glave dok je sluala muziku, njena stanja potitenosti i oduevljenja, njenu grenu am"iiju i do"ru volju.
bojana888
FILOZOF
)aj 'ilozo' "io je ateista, to znači da u postojanju vasione nije tražio nikakve znake koji su ukazivali na uzročnik. * "ez njega su postojale naučne #ipoteze, a nji# je, mada je imao sumnje u pogledu nji#ovi# metoda, uzimao za izvor znanja o prirodi stvari. *stina, iako je enio nauku, nije spadao u sanjare koji očekuju da će razum omogućiti ljudima da jednom izgrade savreno drutvo. 7edinim zanimanjem dostojnim 'ilozo'a smatrao je razmiljanje o smislu religije. &ad mu je zamerano da pada u protivurečnost, odgovarao je da je čovek sam po se"i protivurečno "iće i zato, "aveći se religijom, ostaje u skladu sa svojom ljudskoću. ( religiji je, po njemu, "ila sadržana sva lepota i sve dostojanstvo čoveka. ?inilo mu se nes#vatljivim i dostojnim najvećeg divljenja to to je tako neznatna, tako neopozivo smrtna životinja stvorila do"ro i zlo, vr# i dno, ne"esa i "ezdane. /igde, u čitavom svemiru, koji se ne može matom o"u#vatiti, nije "ilo ni trunke do"ra, milosti, saosećanja i na pitanja diktirana potre"om ljudskog sra nije dolazio nikakav odgovor. @ernii glavni# religija čovečanstva, po miljenju 'ilozo'a, nisu posvećivali dovoljno pažnje potpunoj usamljenosti, na koju je pod zvezdanim ne"om "ila osu1ena ljudska svest. 7o manje su tome "ile sklone pristalie razni# varijanti amanizma, koje su personi'ikovale 5rirodu i "risale graniu izme1u ljudskog i životinjskog. ;natnu tekoću stvarala je 'ilozo'u lepota, kojom je upravljala "oginja @enera, znači, sama snaga prirode. /apisao je knjigu u kojoj je dokazivao da lepota postoji samo tamo gde o"lii i "oje, koje je oživela "oginja @enera, nailaze na vid i slu# čoveka, dva čula o"darena čaro"nim darom preo"ražavanja. Filozo' nije sve religije stavljao u jedan red. /ajvie mesto davao je onima u kojima
bojana888 je suprotnost izme1u čoveka i prirodnog poretka stvari "ila najizraženija i u kojima je, oslo"a1ajući se tog poretka, čovek postizao !pasenje. /ajvia religija "ila je za njega #rićanstvo, odma# potom "udizam, zato to su one uzdizale samo ljudsko odličje, saosećanje, uprkos kamenom liku sveta. Šta je ljudskije od Boga #rićanstva, koji se otelovljuje u čoveku, uz saznanje da će ga kameni svet osuditi na smrt8 5oto je !in arevao pre mnogo vekova i u /jegovo ime je sve stvoreno, to je značilo da ljudski o"lik i ljudsko sre "orave u samom Božanstvu i pate, gledajući svet do"ar po nameri, iskvaren smrću usled 5ada. 5otovanje 'ilozo'a okretalo se, pre svega, prema +imskoj optoj apostolskoj rkvi, čija su sama dva milenijuma mogla da "udu dovoljna kao argument. ( svom stoleću "io je svedok "esni# napada, upravljani# protiv te stene kroz paklena vrata. &ao #umanista, morao "i da se raduje sla"ljenju za"rana koje koče nagone uro1ene ljudima, a on je ipak odavao potovanje papi, koji je imao #ra"rosti da javno i glasno stavlja znak protesta- protiv čitavog sveta. (veren da ivilizaiji preti raspad ako je ne poveže jedna istina, 'ilozo' se u svojim javnim iskazima uvek izjanjavao za upozorenja koja su dolazila iz @atikana. /ije skrivao da "i, mada mu je "ila uskraćena milost vere, želeo da ga u"roje u radnike vinograda Cospodnjeg.
bojana888
POHVALA NEJEDNAKOSTI
Mi možemo- 3 rekla je, skidajući #aljinu, gro'ia lju"avniku, ispruženom na krevetu i s glavom oslonjenom na rui, dok ju je posmatrao u ogledalu. Morali "ismo ipak da sačuvamo privide prema prostom narodu- 3 rekla je, vadeći čeljeve od kornjačevine iz misteriozno upletene kose. *mam grizu savesti z"og moje so"arie 4lžunje, koja "ez ženiranja radi to sa svojim 7uze'om. !luž"a se ipak ne može zatiti, jednostavno, "lizu su gospode, kriom posmatraju i oponaaju. 0li, postoji ogroman "roj prostaka, koji su nepismeni i žive u svojim selima onako kako su živeli nji#ovi dedovi i pradedovi. !trano je i zamisliti ta "i počelo da se doga1a kad "i svaki čovek gledao "olje od se"e i zamiljao da mu pripada isto toliko prava, nova, prijatnosti. Može me, ;uzju, smatrati moralistkinjom, ali dovoljno je zamisliti svet, u kome "i nestale sve za"rane. 0ko "rinemo o pristojnosti i do"rim o"ičajima, onda zato da "ismo "ranili nji#, te nesrećnike od nji# sami#, mada oni to ne znaju- 3 dodala je, vadeći iz 'ioke muslinsku spavaćiu s čipkom.
bojana888
UNUTRA I SPOLJA
Jivimo unutra i nemamo drugog izlaza, isto kao to se krtie kreću sigurno pod zemljom, me1utim, vazduna spoljanost, gde sija sune i pevaju ptie, za nji# je stran elemenat. *li, pak, upotre"ljavajući drugačije pore1enje, živimo u unutranjosti Levijatana, za koji se upotre"ljavaju nazivi: grad, drutvo, ivilizaija, epo#a, odnosno, sve reči koje se tiču me1uljuski# aktivnosti. 7ednom sam čak zamislio tu me1uljudsku tvorevinu kao džinovsku čauru, o"eenu na grani galaktičkog drveta. ( svakom slučaju, "oravimo unutra, ipak, u drugačijoj situaiji nego krtie, poto imamo svest, a ona može da nas prenese spolja. 2va svest se, srećom, otvara kod malo"rojni# i ne tako često. 7er, kako "i ljudi mogli da žele, streme svojim iljevima, "ore se sa so"om, ako "i im svakog trenutka pretila eksplozija sme#a z"og prizora grotesknosti predstave8 /eka, na primer, po savetu Com"roviča, pomisle na ja#ača na konju: životinja koja sedi na drugoj životinji i komadićima metala, privezanim za stopala, primorava je na trčanje. &ako onda izgleda ulanski juri8 *li "al: goli mužjai i ženke, odeveni u ritualnu odeću, tresu se u taktu neke glupe muzike. 0 možda je to "al kao onaj u priči !tanislava @inena IK o #ajduku Do"ou, koga su zli dusi pozvali u zamak na vr#u planine, gde su se izvrsno za"avljali gospoda i dame8 /jegov dovitljivi a1utant primetio je da muzikanti svaki čas uzimaju neto iz činije pored nji# i mažu time se"i očne kapke. (činio je isto i ugledao kako pleu skeleti, sviraju im 1avoli, a zamak je prazna ruevina. Dakle, naglo se iznutra naao spolja. * zar nas ne o"manjuje govor8 Deklamaije, uzviene ideoloke pesme, 'ilozo'ije, teorije, sve nakalemljeno na eksperimentalnostima i zadasima nai# tela. 5ostojao je pisa koji je krenuo spolja, ali je njegova avantura pokazala koliko je to opasno. Dekan Džonatan !vi't uverio se da ko se jednom isključio i pogledao čovečanstvo koje ga okružuje s astronomske distane, ne može se vie ponovo zagnjuriti u mala IK !tanislav @inen 9!tanisla @inenz, $EEE3$%$, pisa i 'ilozo', živeo u emigraiji, najvie u Švajarskoj. 5rim. prev.
bojana888 zadovoljstva i poslove o"ičnog dana. ;ar se, kad se vratio iz predela rasni# konja i dok ga je grlila žena, nije onesvestio z"og njenog smrada8 7er ostrvo konja koji 'ilozo'iraju "ilo je outopos, utopija, o"eležje naeg epanja na tu i tamo, na unutra i spolja ili, ako neko vie
voli, na telo, zaro"ljeno u prolaznosti, i um koji jedri nad njim.
bojana888
BITI KAO DRUGI
Cde god da si živeo, u gradu 5ergamu u vreme adrijanove vladavine, u Marselju za vladavine Luja 5etnaestog ili u /ovom 0msterdamu kolonista, znaj da se može smatrati srećnim ako se tvoj život odvijao kao život tvoji# suseda. 0ko si se kretao, mislio, osećao isto kao oni i, isto kao oni, ispunjavao ono to tre"a u pravo vreme. 0ko su iz godine u godinu o"aveze i o"redi sledili jedni za drugima, oženio si se, odgajio deu i mogao mirno da čeka dane starosti koji su se nazirali. 5omisli za trenutak na one kojima je "lagoslovena sličnost "ližnjima uskraćena. /a one koji su se mnogo trudili da postupaju kako tre"a, da se o njima ne "i govorilo gore nego o nji#ovim sugra1anima, ali nita im nije polazilo za rukom, sve im je ilo loe, z"og nevidljive de'ektnosti. !ve dok na kraju ne "i za nji#ovu nezasluženu ljagu pala na nji# kazna, usamljenost, i tada se vie nisu trudili da skrivaju svoju de'ektnost. /a klupi u javnom parku, s papirnom kesom, iz koje viri grlić 'lae, ispod mostova veliki# gradova, na trotoarima, gde ire svoje zavežljaje "eskućnii, na ulii čatrlja s neonima, čekajući ujutru ispred "i'ea da se otvori, svuda oni, narod isključeni#, čiji dan počinje i zavrava se sveću o gu"itku. 5omisli kako si ti uspeo da čak nisi morao da primeti takve kao oni, mada i# je pored samog te"e "ilo mnogo. vali prosečnost i raduj se to se nisi udružio s vo1ama po"una. 7er u njima se tako1e javljalo neslaganje sa zakonom života i preterana nada, ista kao kod oni# koji su unapred "ili predodre1eni da izgu"e.
bojana888
KLJUČ
Bili smo gosti u kući multimilionera i, stojeći, pili na unutranjem patiu, okruženom živiom i travnjaima. Domaćin se žalio na svoje "atovane i ar#itekte. )ako su to uredili da u kući nije mogao da drži nikakve životinje. 5si su iz"egavali zelene ž"unove i travu, kao da su s#vatali da je ovde sve zelenilo odgajeno pomoću #emikalija i da nad njim le"de tetna isparenja. ( drugom delu sna tom moćniku zamerano je da prima ljude iz drugorazredni# naija, prevarante i lopove 5oljake, kao i podvodače i ma'ijae *talijane. 0li, dovoljno je ispoljavao svoju superiornost, to je sigurno "ilo razlog daljeg razvoja doga1aja u snu, kad sam ga udario nogom u sla"inu i od #apenja me je spasao samo moj jak politički položaj. 7o u istom snu uspeo sam da 'ormuliem savet za pise početnike. 5ostoji jedna velika tema, ključ koji će vam otvoriti rizniu doživljaja koje niste ispoljili, niti čak priznali samima se"i. )o su trenui kad ste na neki način "ili poniženi. !etite se, setite 3 ti# trenutaka koji su po"odeni u vama kao trnje, počnite da i# kinjite i podro"no opisujete. /e zna se ta ćete iskopati, ali "iće toga mnogo a, u svakom slučaju, ova pomalo mazo#istička operaija doneće vam olakanje.
bojana888
PRECI
( stvari, ne "i tre"alo da postojimo. Mi, to nije nikakvo veliko, kolektivno mi, neka to "ude samo ti i ja. 5oslužimo se matom, da "ismo za trenutak videli okolnosti i uslove života nai# roditelja, potom dedova, potom pradedova, i tako sve dalje unazad. ?ak ako "i se me1u njima nali "ogatai i ljudi aristokratski# privilegija, prljavtina i smrad, u kojima su živeli, poto je tada to "ila opta pojava, začudili "i nas, koji koristimo tu i klozetsku olju. Me1utim, jo sigurnije je da "i se me1u njima nale gladnie za koje je krika suvog #le"a u oskudii značila najveću sreću. /ai pra3pra3pra umirali su kao muve, od vazdu#a, odnosno zaraze, od gladi, vatre i rata, a od dee je vrvelo, ali od dvanaestoro preživljavalo je jedno ili dvoje. * kakva samo plemena, kakve divlje njuke iza svakog i iza svake od nas, kakva mljakanja, kakvi krvavi o"redi u čast "ogova, nespretno istesani# od lipovog panja6 !ve do nai# pra3pra3pra koji se upravo unjaju mračnim praumama, s jedinim svojim oružjem, isklesanim kamenom, da njim razlupaju lo"anju neprijatelju. *zgleda kao da smo imali samo roditelje, i to je sve, ali oni, ti pra, oni postoje a, zajedno s njima, nji#ovi nedostai, manije, nasledne umne "olesti, si'ilisi i tu"erkuloze 3 kako zna da oni nisu ostali u te"i8 * kakva je verovatnoća da od dee tvog prapradede preživi upravo to koje će roditi tvog dedu8 &akva je verovatnoća da je to tre"alo da se ponovi u sledećem pokolenju8 7ednom reči, male su anse da se ti i ja rodimo upravo u toj koži, kao te i te jedinke, u kojima su se sreli geni, 1avo će znati, kakvi# kalatura i ljudeskara. 0li i to da čitava naa ljudska vrsta dosad traje, i čak se razmnožila preko mere, tre"alo "i da začu1uje. 7er, mnogo je imala protiv se"e, i prauma, puna životinja jači# od čoveka, dosad može da služi za meta'oru njene opasnosti 3 dodajmo viruse, "akterije, zemljotrese, erupije vulkana, poplave, kao i njeno sopstveno delo: nuklearno oružje i zaga1enost prirode. @eć je odavno ova vrsta tre"alo da ičezne, a stalno traje, nečuveno otporna. )e"i i meni palo je u delo da u njoj učestvujemo, a to zaslužuje oz"iljno razmiljanje. 2no "i tre"alo da vodi nekakvim zaključima, ali sigurno drugačijim kod svakoga.
bojana888
REKE
&ako samo dugo mogu da traju reke6- ;amislite. *zvori negde tamo u planinama pulsiraju i potočići ure iz stena, povezuju se u potok, u tok reke i ona plovi vekovima, milenijumima. 5rolaze plemena, narodi, ivilizaije, a reka stalno postoji, mada je i nema, jer voda nije ista, samo to traju njeno mesto i ime, kao meta'ora stalne 'orme i promenljive sadržine. *ste te reke plovile su u 4vropi kad nikakvi# dananji# zemalja nije "ilo i nije "ilo nikakvi# poznati# nam jezika. (pravo su se u imenima reka sačuvali tragovi nestali# plemena i nji#ovi# dijalekata. 2na su, ipak, živela tako davno, da ne postoji tu nikakva sigurnost i proučavaoi prave pretpostavke koje drugim istraživačima izgledaju neosnovane. /e zna se čak koliko ti# imena potiče iz vremena pre indoevropske invazije, ili pre "ar dva ili tri milenijuma pre nove ere. /aa ivilizaija je zatrovala rečne vode i nji#ova zaga1enost do"ila je snažan emotivni smisao. 5oto je rečni tok sim"ol vremena, skloni smo da razmiljamo o zatrovanom vremenu. 0 izvori i dalje "iju i verujemo u očićeno vreme. 2"ožavala sam plivanja i #teo "i# da vodama poverim svoje gre#e, neka plove u more.
bojana888
POGOVOR
(vek sam čeznuo za o"u#vatnijom 'ormom koja ne "i "ila previe poezija ni previe proza i dopustila "i sporazumevanje, ne izlažući nikog, ni autora ni čitaoa mukama viega reda. ?eslav Milo "rs poetica$ 9$%>E
2vu 'ormu- Milo je o"ilno koristio i u ranijim svojim delima, ali pose"no u knjigama napisanim devedeseti# godina. *zraziti primer ovakvog dela je Pas !rajputa# , z"irka "eležaka, priča, 'ilozo'ski# razmatranja, u kojoj je sažeto sve ono o čemu je pesnik godinama razmiljao, sanjao, čega se sećao, to je zapažao... +e'leksivna, u njoj se smenjuju oduevljenje životom i svetom sa sveću o prolaznosti i kraju svega. 7avlja se i potre"a za svo1enjem životnog "ilansa, preispitivanjem vere 9Bio sam veoma religiozan čovek. Bio sam čovek koji uopte ne veruje-, a čak pokuaj da na1e uzor 9...moj uzor vrline: svi koji su čitavog života služili stvarima uma i sačuvali tu strast posle osamdesete i do kraja-. 0li, svestan je da je ovakav uzor- njemu nedostupan. 7er, ...rodila se onda kad sam predavao Dostojevskog, pokuavajući da iza1em na kraj sa spoznajom da sam star. Dakle, nema kraja tom nji#ovom ra1anju nanovo i ja, kad "i# mogao da živim dalje, ponovo "i# umirao od lju"avnog zanosa.Milo nije zainteresovan samo svojim ličnim pro"lemima, niti pitanjima rodne Litvanije ili 5oljske. *nteresuje ga isto toliko pusto ostrvo 5ai'ika, na kome su jedini trag postojanja ljudi otisi prstiju u pećini, o kojima pie pesnik +o"inson Dže'ers, kao i tragedija *ndijanaa, silom o"raćani# u katoličku veru, a tako1e razmiljanja žene ?arlsa Darvina koji je svojim teorijama podrio autoritet rkve... !ud"ina veliki# i talentovani# umetnika koji su za života prezirani i proganjani, siromani, slavljeni tek posle smrti, poput slikara 5ola
