Visa poslovna škola
Blace
Seminarski rad Tema:
Ambal Ambalaaža
Mentor:
Student:
BranimirkaVučić
Savić Živojin 04/03
Blace, 2005
Ambalaža Da bi se roba mogla isporučiti potrošačima odnosno da bi se zaštitila i sigurno transportovala, da bi se njome lako i bez opasnosti rukovalo, mora biti stavljena u određeni sud, omot, ram ili materijal, tj. u određenu ambalažu. Ambalažom se roba zaštićuje od mehaniškog oštećenja, od promena osobina, od gubitaka na količini i nedozvoljenih manipulacija, od hemijskih i fizičkih delovanja, mikroorganizama i td. Ambalažom se zaštićuje okolina od štetnih uticaja robe, npr. kod zapaljivih, otrovnih i eksplozivriih supstanci. Ambalaža omogućuje povoljnije uskladištenje i lakšu upotrebu robe, a takođe služi i reklami. Za mnoge proizvode široke potrošnje ambalaža je presudan faktor pri plasmanu, pa odatle razumljiv značaj ambalaže za savremenu privredu. Medutim, ambalaža povećava cenu koštanja robe, zbog utroška materijala, opreme i radne snage. Udeo ambalaže u prodajnoj ceni proizvoda može da dostigne i preko 50%, a kod nekih luksuznih proizvoda i do 70%. Pred ambalažu se postavljaju sljedeći uslovi:
Da štiti robu; Da je što jeftinija; Da je što lakša (zbog transporta); Da olakša rukovanje; Da ima standardni oblik i kvalitet; Da je privlačna; Da je otporna na fizičke i hemijske uticaje; Da bude ili ne bude propusna za vazduh, vlagu, miriše i sl.
2
Funkcije ambalaže 1. Osnovna funkcija je zaštitna, zadatak ambalaže je da zaštiti proizvod od ostećenja iz okoline, aii ponekad postoji potreba i da se okolina štiti od proizvoda. Kvalitet materijala za izradu ambalaže treba da bude takav da vrši potpunu zaštitu proizvoda u toku raznih manipulacija, treba da ima određenu čvrstoću na kidanje i pritisak, da je što manje propustljiv na vodenu paru i gasove, da je nepropustljiv na tečnosti, da je otporan na dejstvo korozije, da ne upija nikave mirise i dr. 2. Distributivna funkcija je takođe važna. Ambalaža mora biti prilagođena uslovima distribucije, utovaru, istovaru i skladištenju. Roba se za vreme transporta često pretovaruje, pa je sastavljanje jedinstvenih tovarno manipulativnih jedinica 1 odnosno jedinica pakovanja velik doprinos racionalizaciji prevoza, jer omogućava ekonomičnu manipulaciju mehanizovanim prenosnim sredstvima. 3. Komercijalno – informativna (prodajna) funkcija služi kao sredstvo reklame, koja u mnogome doprinosi boljem plasmanu i prodaji robe. Ova funkcija naročito dolazi do izražaja kod maloprodajnih pakovanja proizvoda široke potrošnje, posebno kod farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda.
Podela ambalaže 1 Tovarno manipulativna jedinica predstavlja povezan tovar odgovarajućih dimenzija mase koja se najčešće sastavlja od većeg broja manjih tovara.
3
Ambalaža se može podeliti prema: Osnovnim funkcijama; Materijalu od koga je izgrađena; Nameni. Prema osnovnim funkcijama ambalaža se deli:
Transportnu ambalažu; Komercijalnu ambalažu.
Transportna ambalaža služi za zajedničko pakovanje manjih jedinica tereta
ili za pojedinačno pakovanje velikih tereta radi transporta na mesto distribucije. Ona pri manipulacijama istovara, utovara, uskladištenja štiti robu od ostećenja. Transportna ambalaža se deli na: Spoljnu; Unutrašnju. Spoljna ambalaža treba da pruži potpunu zaštitu proivoda od mehaničkih dejstava, oštećenja i krađa. U spoljnu ambalažu spadaju: razne vrste kontejnera, kutije od kartona i lepenke, korpe i sl. Unutrašnja ambalaža štiti robu od korozije, kvara i drugih promena izazvanih uticajem okoline. Sa aspekta dužine upotrebe, ambalaža se deli na: Povratnu i Nepovratnu. - Povratna se ne troši u jedom prevozu već se se koristi duže vreme. - Nepovratna ambalaža se upotrebljava jednom za određeni artikal. Činjenica da prodavac, odgovara za štete na robi usled lošeg ili neodgovarajućeg pakovanja, ukazuje na važnost opreme i transporta. Bliži uslovi i način pakovanja obuhvaćeni su standardima i nizom drugih domaćih i međunarodnih propisa. Težnja je da se u što većoj meri uvede transportna ambalaža standardnih dimenzija, ne samo u nacionalnim već i u međunarodnim okvirima. Standardizacijom transportne ambalaže znatno se uprošćava celokupan mehanizam pakovanja i manipulacija robe u transportu.
Za transportno pakovanje dolazi u obzir mnoge vrste ambalaže zavisno od vrste proizvoda, vrste transporta, dužine prevoza, a najćešči oblici ovog pakovanja 4
su: kontejneri, drveni sanduci, police, ramovi, pregrade, kutije od lepenki i kartona, vreće, burad, bačve, cisterne i drugi cilindrični sudovi, stakleni baloni i boce i dr. U komercijalnu ambalažu pakuje se roba u malim količinama potrebna direktnom potrošaču. Ona štiti proizvod, garantuje njegovu istovrsnost. Proizvod se pakuje u raznolikim oblicima kao što su vreće, boce, limenke, stakla i sl. Prednost komercijalne ambalaže je u ubrzanom prometu i povećanoj sigurnosti robe.
Materijali za izradu ambalaže i oblici ambalaže Ambalaža od hartije Ambalaža od hartije, čini više od polovine celokupne količine materijala koji se u svetu upotrebljava za izradu ambalaže. Osnovni materijal za izradu ambalaže od hartije su: pretežno izrađeni od stare hartije; Materijali - Har1ije izrađene od celuloze, (kraft ili natron hartija); Pergament hartija; Krep hartija; Hromo hartija; Armirana hartija. Materijali izrađeni od stare hartije služe samo za najgrublju zaštitu proizvoda od nečistoće i oštećenja. Omotne hartije težine veće od 60 g/m2 izrađuje se od bolje stare hartije, smeđe boje i sa jedne strane je glatka. Hartija za konzumno pakovanje napravljana je od stare, sortirane hartije. Celulozne hatrije su čvršće i lepšeg izgleda, pa se zato upotrebljavaju za osetljive i skuplje artikle i kao omotne hartije za namirnice (za pakovanje peciva), a bezdrvne hartije za pakovanje kolonijalne robe. Kao omotna hartija, u slučajevima posebnih zahteva u pogledu čvrstoće i za proizvodnju vreća od hartije, upotrebljava se kraft (natron) hartija. Ako se traže hartije nepropustljive za masnoće, onda se celulozna hartija tretira sa sumpornom kiselinom taka da se dobija pergament hartija, koja se upotrebljava za pakovanje prehrambenih proizvoda. Za pakovanje nepravilnih proizvoda kada se hartija mora prilagođavati obliku proizvoda, tj. kada su neizbežne manje deformacije ambalaže, koristi se 5
krep papir. Za višebojno štampanje (čokolade, etikete) koriste se hromo hartije, čije su površine presvučene tankim nitima. U slućajevima da se želi postići veća čvrstoća hartije, upotrebljava se armirana hartija. Kao armature služe vlakna pamuka, sizala, stakla, najlona (zavisno od naprezanja kojima će hartija biti podvrgnuta). Ovakva hartija služi za pakovanje, a u gradevinarstvu za izolaciju. Najčešći tržišni oblici ambalaže od hartije su: transportne vreće i kese. Transportne vreće od hartije prave se šivenjem ili lepljenjem od specijalne, čvrste knaf hartije. Najpoznatiji oblik metalne ambalaže predstavljaju limenke, koje se prave najčešće od belog lima, koriste se za čuvanje prehrambenog proizvoda. Radi zaštite od agresivnih proizvoda, beli lim se prvo lakira otpornim lakovima. Na limenku se sa spoljnje strane stavlja etiketa, a u poslednje vrijeme štampa se bojama koje su otporne na temperaturu sterilizacije. Uobičajene debljine belog lima su 0,24 - 0,36 mm. Najviše se koriste kao meterijali aluminijum čistoće 99,5%, zatim olovo i kalaj. Aerosol bočice su napravljene od čeličnog lima na čijem se vrhu nalazi grlo sa ventilom. Sadržaj u bočici je pod pritiskom, tako da pritiskom na ventil izlazi iz unutrasnjeg dela bočice u spoljnji prostor i pri tom se raspršava. Mnogo se upotrebljavaju za proizvode kozmetičke industrije, za sredstva protiv insekata.
Staklena ambalaža
6
Kao komercijalna ambalaža koristi se za sitne staklene proizvode u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji i to u obliku bočica od 10 ml, i ampula od 1100 ml, kao srednja staklena ambalaža koristi se u obliku flaše za pivo, veličine 330-500 ml, flaša za piće 200 ml, tegli od 250, 580, 800 ml. Staklena ambalaža može biti povratna i nepovratna, povratna se koristi uglavnom prilikom kupovine soka, piva.
Ambalaža od plastičnih materijala Plastični materijali sjedinjuju u sebi razna pozitivna svojstva drugih materijala za ambalažiranje kao i mogučnost da se neka od tih svojstava pogodnim izborom i kombinacijom materijala prema potrebi modifikuju. Takva ambalaža od plastičnih materijala može biti laka kao ona od hartije (mada ima plastičnih materijala koji ne propuštaju gasove i aromu, a propuštaju vodenu paru). Insekti ne napadaju plastične materijale da bi se hranili njima (kao od hartije), plastični materijali su otporni prema hemikalijama i atmosferskim usiovima, povrsina je glatka i mogu se dobro bojiti. Mehanička svojstva prema potrebama mogu biti različita: od mekih i elastičnih do tvrdih i žilavih. Proizvodi, pakovani ovom ambalažom mogu se potpuno zatvoriti u cilju zaštite od prašine, vode i dr. Neki od ovih materijala mogu se primeniti u temperaturnom intervalu ad -60°C do 200°C. Upotrebljavaju se u različitim oblicima, a osnovni oblik za pakovanje je folija. Folija je bitna komponenta većine kompleksnih materijala za pakovanje. Osim folija, od plastičnih materijala se izrađuju boce i sudovi za tečnosti najrazličitijih veličina i oblika posude za čvrste i polutečne materije, kutije, baloni, tube i dr.
Karton i talasasti kaftan Karton se razlikuje od hartije po težini koja kreće između 150 - 250 g/m2. Od svih materijala za pakovanje, talasasti karton je doživeo najveć razvoj u ovom 7
veku. Dobija se slepljivanjem dva materijala: talasastog kartona i kraft hartije, dobre zatezne čvrstoće. Kao lepilo se upotrebljava skrob, vodeno staklo ili njihova kombinacija. Pomenuti materijali, broj slojeva i njihove vrste se kombinuju prema zahtevima opterećenja. Postoje tri standardna tipa slojeva označena sa A, B, C. Karton tipa A ima grube nabore i služi za transportnu ambalažu, a ostali za potrošačku ambalažu. Najviši slojevi tipa A dobro amortizuju udarce, pa ptoizvadi od ovog kartona služe za prevoz lonljive robe (staklo, keramika) kao i za prevoz i uskladištenje osetljivih aparata. Slojevi tipa B, teže amortizuju udarce, veću otpornost, na pritisak i koriste se za pakovanje proizvoda prehrambene industrije, kao i za pakovanje težih vrsta proizvoda. Najviše upotrebljavan oblik kartonske ambalaže su kutije. One služe za komercijalno pakovanje velikog broja proizvoda, a često i za zamenu drvenih sanduka. Prave se od raznih vrsta kartona i lepenki. Spajanje ivica i zatvaranje kutija vrši se prošivanjem metalnim spajalicama i lepljenjem. Zatvaranje može biti ručno i mašinsko. Kutije se izrađuju u velikim količinama najrazličitijih oblika idimenzija.
Metalna ambalaža Metali se koriste za izradu zbog svojih dobrih fizičkih i mehaničkih svojstava, pa se roba koja se pakuje u ovoj ambalaži može vrlo dobro da izdrži sve vrste manipulacija bez oštećenja. Nedostatak metalne ambalaže je nedovoljna hemijska otpornost zbog podložnosti gotovo svih tehničkih metala prema koroziji. Čelik se upotrebljava u obliku crnog ili kalaisanog, toplim ili elektrolitičkim postupkom sa prevlakama različite debljine. Aluminijum je najviše upotrebljavan materijal za folije. Kako aluminijum ne apsorbuje sastojke upakovane robe i ne menja robi organoleptička svojstva, on se mnogo koristi kao komercijalno ambalažiranje prehrambenih proizvoda. Mnogo se koristi u kombinaciji sa drugim elementima. Veličina aluminijuma je obično debljine 0,020 mm. Dobre strane aluminijskih folija su: postojanost na temperaturi i svetlosti, nepropustljivost gasova, para, masnoća, dobra hemijska otpornost, a nedostaci su: slaba zatezna čvrstoća, mala istegljivost, neosetljivost.
Drvena ambalaža
8
Drvo je jedan od najstarijih materijala za pakovanje drveni sanduk je bio prvi tip moderne transportne ambalaže. Kako je drvena ambalaža nefunkcionalna, ona je danas zamenjena sa lakšim materijalom (karton), koji ima prednost male težine što je veoma važno kada su u pitanju transportni troškovi. Svojstva drvene ambalaže zavise u velikoj meri od vrste drveta od kojeg je napravljena. Za proizvodnju drvene ambalaže upotrebljavaju, se poluproizvodi, mehaničke prerade drveta, rezana građa, četinari, (naročito jela), rezana građa nekih lišćara (bukve i topole). Sama proizvodnja je mehanizovana i sastoji se od pripreme drveta, rezanja i spajanja prema određenim modelima. Spajanje drvenih delova vrši se lepljenjem, i pomoću eksera. Najpoznatiji oblici ambalaže od dreveta su: sanduci, cilindrični sudovi, drvena burad, letvice i dr. Postoji veoma veliki broj sanduka kako po veličini taka i po obliku bez poklopca, sa poklopcem, na sklapanje i neke vrste specijalnih sanduka. Za transport i uskladistenje tečnih i polutečnih materijala, služe burad. Hrastova burad su najpogodnija kada je u pitanju odležavanje alkoholnih pića, dok se za transport vrsnih materijala koriste jelovina, boravina, smreka i bukovina.
Tekstilna ambalaža Materijali koji se najviše koriste za izradu teksilne ambalaže su: juta (u obliku jutanog platna za pakovanje teže robe), pamuk, konoplja, lan. Da bi se pojačala zaštita upakovanog materijala, pojednostavio proces pakovanja i poboljšao izgled, tekstilni materijali se često kombinuju sa drugim materijalima u obliku laminata. Tekstilne tkanine se upotrebljavaju uglavnom za izradu vreća, kao omoti za bale i prekrivače za zaštitu robe.
Kompleksna ambalaža Ni jedan pomenuti materijal koji se koristi pri izradi abalaže nije po svojim svojstvima idealan i bez nedostatka. Savremena ambalaža traži dobro rešenje i materijali se postavljaju vrlo veliki zahtevi. Zbog toga se od raznih materijala 9
kombinacijama dobijaju složene ambalaže. Kompleksna ambalaža se doija iz više tehnoloških postupaka: Kaširanjem dva ili više proizvoda; Ekstruzijskim laminaranjem i površinskim oplemenjivanjem; Koekstruzijom. Kaširanje je tehnološki postupak slepljivanja dve ili više različitih folija
izrađenih od papira,aluminijuma, plastičnih folija. Najčešće su u primeni mokra i suva kaširanja. Mokro kaširanje se koristi pri spajanju alufolija i papira, a suva kaairanja za dobijanje kombinovanih materijala kao sto su: PE/PET, PE/PP, PNPE, PET/AI, PE/AI, PP/AI, PET/PE/AI/PE i drugi. Kod mokrog kaširanja lepljenje se vrši najčešće pomoću disperzije skroba i dekstrina. Razvoj u ovoj proizvodnji orientisan je na iznalaženje lepka za suva kaširanja bez rastvarača, time bi bili ispunjeni i određeni ekološki zahtevi. Ekstruzijono laminiranje (oslojavanje) je postupak nanošenja rastopljenog polimernog materijala na čistu pripremljenu površinu nekog materijala. Bešihtovanje (površinsko oplemenjavanje) je tehnološki postupak dobijanja kompleksne ambalaže prevlačenje nekih drugih zaštitnih materijala folijama. Koekstruzija je tehnološki postupak kojim se dobijaju višeslojni materijali namenjeni specijalnim pakovanjima. Iz više ekstrudera izlaze plastični materijali različitih svojstava koji se međusobno usklađuju u adapteru za podešavanje željene debljine slojeva. Postupak je složen jer zahteva precizno održavanje temperaturnih granica za pojedine plastične mase i strogu kontrolu debljine slojeva. Od kompleksnih materijala primenjuju se brojne kombinacije, a neke od njih su: 1) HOPE /adheziv/ EVOH IHOPE - za kečap; 2) LOPE /adheziv/ EVOH/LOPE - za majonez, senf, kečap; 3) PP /adheziv/ EVOH (adheziv) PP - za prelive, salatu, jestivo ulje, kečap; 4) PS /adheziv/ EVOH /adhzeiv/ PS (ili PP - za farmaceutske proizvode, termo o blikovanje posude za glavna jela); 5) PS/EVNPVOC/EVNPE; PP (adheziv) PVOC/PP: PP /adheziv/ EVOH/PP - za pakovanje s modifikovanom atmosferom; 6) PS /adheziv/ EVON, /adheziv/ PP. Uporedo sa pojavom kompleksne ambalaže, pojavili su se i novi oblici i sistemi. Poznati sistemi su: Tetra-pack - sistem ima tetraedonski oblik ambalaže, koja se od običnog tetra-paka izrađuje od troslojne kombinacije vosak-papir-polietilen, dok septički postupak zahteva petoslojnu ambalažu. Doy-pack je ambalaža u obliku stojećih vrećica stabilnog dna, izrađuje se od troslojnog materijala-celofana(PP ili PET). Nura-pack ima oblik paralelopipeda sa kvadratnom osnovom i zaobljenim uglovima. Omotač je petoslojan (PE-karton-PE-AL-PE), dno je uvek od 10
aluminijuma. Tetra-brik koristi istovetnu kombinaciju materijala kao tetra-pack, stim što
je ovaj petoslojni materijal nešto deblji. Kombinovana ambalaža – slična trodelnoj, Nura ambalaži okruglim ili ovalnim presekom tijelajeste kombi-doza koja nalazi sve veću primenju. Telo doze oblikuje se spiralnim ili paralelnim motanjem papira ili kartona, a dno i poklopca su od aluminijumskog lima dok se unutrašnja povrsina može kombinovati različitim materijalima u zavisnosti od proizvoda koji se pakuju. U kombidoze se pakuju mnogi proizvodi: tečni, praškasti, kašasti i dr.
Izbor ambalaže Izbor ambalaže vrši se uporedo rešavanjem, tehnološkog procesa kod proizvodnje same robe. Tu se mora imati u vidu funkcija ambalaže s obzirom na prizvodnju i plasman, distribuciju i masovnost na tržistu. Poznavajući svojstva robe kod izbora ambalaže mora se voditi računa, da upotrebna vrednost do potrošača ostane konstantna. Označavanje i estetsko doterivanje ima veliki značaj kod komercijalne ambalaže. Potrebe za izborom javljaju se: pri uvođenju novih proizvoda, pojavi novih ambalažnih materijala, novih sistema pakovanja, promena u manipulaciji, kod konkurencije itd. Neophopdno je odrediti optimalnu garanciju do koje se prodajna cena može opteretiti ovim troskovima.
Ispitivanje kvaliteta ambalaže Kod ambalaže mogu se ispitati:
svojstva materijala od kojeg je ambalaža izrađena; 11
gotova ambalaža na njenu primjenjivost.
Svojstva materijala od kojeg je ambalaža izrađena ocenjuje se fizičkomehaničkim i hemijskim ispitivanjem. Kod fizičko-mehaničkih ispitivanja određuje se čvrstoća na kidanje, pritisak, debljinu, odlepljivanje, propustljivost na vlagu, plinove, hemikalije i drugo. Kod hemijskih ispitivanja materijala namenjenih za izradu ambalaže ili već ugrađenih u ambalažu određuje se, reaktivnost između ambalaže i upakovane robe, otpornost na koroziju, miris ambalaže, otpornost prema otapalima i sl. Pri tome se koriste brojne metode, a od savremenih fizičkohemijskih metoda: 1. spektrometrija za tačno i brzo određivanje sastava; 2. gasna hromatografija za kontrolu čistoće; 3. elektronska mikroskopija za nalazu gresaka (defektoskopija) i 4. rengenska analiza strukture materijala. Posebnim analizama se ustanovljava otpornost ambalaže prema raznim uticajima upakovanog sadržaja i strukture materijala. Ispitivanje gotove ambalaže na njenu primenjivost vrši se na posebnim uređajima, kod čega se određuju otpornost na udare, padanje, prevrtanje, vibracije, pucanje pod pritiskom (Mullen test), pritisak u skladištima i praćenje ambalaže kod primene statističkim metodama.
12
LITERATURA
Jakovlić, V. : Poznavanje robe s’osnovama tehnologije i nauke o ishrani; Tadejević, V. : Poznavanje robe s’osnovama tehnologije i nauke o ishrani.
13
SADRŽAJ:
AMBALAŽA FUNKCIJE AMBALAŽE PODELA AMBALAŽE MATERIJALI ZA IZRADU AMBALAŽE I OBLICI AMBALAŽE AMBALAŽA OD HARTIJE STAKLENA AMBALAŽA AMBALAŽA OD PLASTIČNIH MATERIJALA KARTON I TALASASTI KAFTAN METALNA AMBALAŽA DRVENA AMBALAŽA TEKSTILNA AMBALAŽA KOMPLEKSNA AMBALAŽA IZBOR AMBALAŽE 14
ISPITIVANJE KVALITETA AMBALAŽE LITERATURA SADRŽAJ
15
