Aleksandar Molnar- Ustavna i demokratska država IV .pdf

Aleksandar Molnar

RASPRAVA O DEMOKRATSKOJ USTAVNOJ DRŽAVI 4. Građanska neposlušnost

S a m iz d a t B 9 2

SADRŽAJ

9

P O G L A V L J E 21:

D em ok ratska ustavna država 10

1. Spor Edmunda Burkea i Thomasa Painea povodom odnosa između pojedinih generacija građanskog društva

13

2. Delatne društvene grupe

21

3. Suvereni puk i delatni puk

30

4. Konzervativna konstitutivna vlast

36

5. Vanredno stanje i pravo na otpor tiraniji

39

6. Političko-teritorijalna organizacija

44

7. Problem klasa i klasnih odnosa

57

8. Popperov koncept građanskog društva kao otvorenog društva

65

PO G LA V LJE 22: T o ta lit a r n i r e ž im i r e v o lu c io n a r n a tir a n ija

66

Pojam “totalnog”

71

2. Totalitarni režim

85

3. Totalitarna partija kao izvršilac

tiranicida 10 1

4. Otpor totalitarnom tiraninu

128

5. Staljinova tiranija

157

P O G L A V L J E 23:

159

1. Problemski kompleks “pravnogsavladavanja

P r a v n o s a v la d a v a n je to t a lita r n e p r o š lo s t i

prošlosti" 16 2

2. Gustav Radbruch i njegova formula

170

3. Problem pravnog savladavanja prošlosti

u Nem ačkoj

173

4- Radbruchovaformula

u interpretaciji

Ralfa Dreiera 18 7

5. M ogućnosti unapređenja pravnog

savladavanja totalitarne prošlosti

196

EK SKU RS: R o m a n tič a r s k i r e p u b lik a n iz a m H an n ah A ren d t

198

1. Teorijsko osamljenje ¡politička praksa

201

2. A n tički polis kao ideal istinske političke zajednice

211

3. M o ć političke zajednice

214

4. Kontrastiranje kontraktualizma i romantičarskog republikanizma: Thomas Hobbes i Hannah Arendt

221

5. Kolektivizam zdravog razuma protiv

tiranije uma

230

P O G L A V L JE 24: Is to r ijs k i ra zv o j g r a đ a n s k e n e p o s lu š n o s ti

231

1. Neposlušnost prema vlastima zbog religiozne

233

2. Neposlušnost prema vlastima zbog rasne

241

3. Neposlušnost prema vlastima zbog rasne

diskriminacije: kvekeri

diskrimnacije (I): D avid Thoreau

diskriminacije (II): M ahatm a Gandhi 248

4. Neposlušnost prema vlastima zbog rasne

254

5. Antiratniprotesti nakon Drugog svetskog

diskriminacije (III): M artin Luther King Jr.

rata 258

6. Teorijski doprinosi Johna Rawlsa i Ronalda Dworkina

263

PO G L A V L JE 25:

267

1. M agna Carta Libertatum

O s n o v n a prava čoveka

272

2. Istorijsko uobličenje osnovnih prava čoveka

282

3. Demokratija i osnovna prava čoveka

297 3 11

Ekskurs o osnovnim socijalnim pravima 4. Osnovna prava čoveka u međunarodnopravnoj perspektivi

316

PO G LAVLJE 26: G r a đ a n s k a n e p o s lu š n o s t z a s n o v a n a n a p ravd i

317

1. Opravdanje građanske neposlušnosti

332

2. C ilj građanske neposlušnosti

336

3. Neposlušni građani i ustavni sud

346

4. Strategije delanja neposlušnih građana

351

5. Određenje građanske neposlušnosti

352

6. Protest kao socijalna forma građanske

358

7. "Nova neposlušnost"

neposlušnosti

363

PO G L A V L JE 27: O d b ija n je v o jn e o b a v e z e p o d o r u ž je m

364

1. Istorija odbijanja vojne obaveze pod oružjem

368

2. Osnovno pravo na odbijanje vojne obaveze

pod oružjem u Nemačkoj 374

3. Hobbesovo shvatanje prava

384

4. "Strašljividiskurs"i "junačkidiskurs"

387

5. Strah, odbijanje da se upotrebi oružje

na dezertiranje

u modemom građanskom društvu

i dezertiranje

391

L IT E R A T U R A

431

R E Z IM E

443

SU M M ARY

457

R E G IS T A R IM E N A

XXI DEMOKRATSKA USTAVNA DRŽAVA

M o d e r n i s u k o b iz m e đ u k o n tr a k t u a liz m a i r e p u b lik a n iz m a z a p o ­ č e t z a v r e m e e n g le s k o g g r a đ a n s k o g ra ta ( p r e s v e g a u te o r ija m a H o b b e s a i M i l t o n a ) n ije s a s v im o k o n č a n u n a r e d n a tr i v e k a .1 O n o u č e m u se k o n tr a k tu a liz a m s u p e r io r n im

u

od nosu

na

u n o v o m v e k u p o k a z a o n e s u m n jiv o r e p u b lik a n iz a m

je s te

fle k s ib iln o s t,

o tv o r e n o s t z a p r o m e n e i e v o lu tiv n o s t . Z a r e p u b lik a n iz a m e v o lu c i­ ja n e p o s t o ji, o n p r ih v a t a s a m o r e g e n e r a c iju je d n o m .z a s v a g d a z a d a t ih g r a đ a n s k ih v r lin a . P o lit ič k o s ta n je s e , iz r e p u b lik a n is t ič k e p e r s p e k t iv e , n ik a d a n e s m e p r ib liž it i s v o m v r h u n c u , je r to v o d i u k o r u p c i j u i u s p a v l jiv a n je g r a đ a n a , i d a lje u p r o p a s t . Z a t o je n a j b o ­ lj e s t a n j e o n o u k o m je r e p u b l i k a p r i k r i v e n o u g r o ž e n a j e r t o p o d s tič e v r lin e g r a đ a n a . K o n t r a k t u a liz a m , n a p r o tiv , v r lin e p o t is k u je u d r u g i p l a n i n a g l a š a v a p o s t u p n o s t u o s t v a r i v a n j u p o l i t i č k i h c i lj e v a : je d n im " d r u š t v e n im u g o v o r o m " r e a liz u ju s e o d r e đ e n i c ilje v i k o ji s e u d a t o m v r e m e n u n a m e ć u k a o d o m in a n tn i, d a b i se p o s le to g a s le d e ć im " d r u š t v e n im u g o v o r o m ” m o g li p o s t a v it i n o v i c ilje v i k o ji s e je d n o s t a v n o n a d o g r a đ u ju n a p r e th o d n e . " D r u š t v e n i u g o v o r ” n a k o m p o č iv a m o d e r n a d e m o k r a t s k a u s ta v n a d r ž a v a sa k o n tr a k t u a lis t ič k o g s ta n o v iš ta p r e d s ta v lja n e p r e k id n i n iz u s a v r š a v a n ja i p r o ­ š i r e n j a s a d r ž a j a o k o j i m a je u s p o s t a v l j e n k o n s e n z u s u d r u š t v u : z a H o b b e s a je u 1 7 . v e k u g l a v n i c i lj d r u š t v e n o g u g o v o r a b i o e l e m e n ­ ta r n o o s ig u r a n je f iz i č k o g p r e ž iv lja v a n ja i s lo b o d n o g p r iv r e đ iv a n ja , d o k je z a M i l l a u 1 9 . v e k u g l a v n i c i lj u s p o s t a v l j a n j e s v o j e v r s n e s o lid a r n o s ti g r a đ a n a ( M iin k le r , 1 9 9 2 : 3 9 9 ) . K a k o se iz to g a m o ž e v id e ti,

k o n tr a k tu a liz a m

p o v e z u je

k o n s tit u c io n a ln u

m o n a r h iju

( k o jo m s u o k o n č a n i g r a đ a n s k i i v e r s k i r a to v i) i s o liđ a r is tič k u d r ­ ž a v u b la g o s ta n ja . M o g l o b i s e r e ć i d a je u S A D k o n t r a k t u a l i z a m p o t p u n o p r e v a g n u o te k p o s le z a v r š e t k a s u k o b a iz m e đ u fe d e r a lis ta i r e p u b li-

1 Savremeni spor između kontraktualista (liberala) i komunitarista takođe predstavlja izdanak ovog spora.

XXI DEMOKRATSKA USTAVNA DRŽAVA

M o d e r n i s u k o b iz m e đ u k o n tr a k t u a liz m a i r e p u b lik a n iz m a z a p o ­ č e t z a v r e m e e n g le s k o g g r a đ a n s k o g ra ta (p r e s v e g a u te o r ija m a H o b b e s a i M i l t o n a ) n ije s a s v im o k o n č a n u n a r e d n a tr i v e k a .1 O n o u č e m u s e k o n tr a k tu a liz a m u n o v o m v e k u p o k a z a o n e s u m n jiv o s u p e r io r n im

u

od nosu

na

r e p u b lik a n iz a m

je s te

fle k s ib iln o s t,

o tv o r e n o s t z a p r o m e n e i e v o lu tiv n o s t . Z a r e p u b lik a n iz a m e v o lu c i­ ja n e p o s t o j i , o n p r i h v a t a s a m o r e g e n e r a c i j u j e d n o m . z a s v a g d a z a d a t ih g r a đ a n s k ih v r lin a . P o lit ič k o s ta n je s e , iz r e p u b lik a n is t ič k e p e r s p e k t iv e , n ik a d a n e s m e p r ib liž it i s v o m v r h u n c u , je r to v o d i u k o r u p c i j u i u s p a v l j i v a n j e g r a đ a n a , i d a l j e u p r o p a s t . Z a t o je n a j b o ­ lj e s t a n j e o n o u k o m j e r e p u b l i k a p r i k r i v e n o u g r o ž e n a j e r t o p o d s tič e v r lin e g r a đ a n a . K o n t r a k t u a liz a m , n a p r o tiv , v r lin e p o t is k u je u d r u g i p la n i n a g la š a v a p o s t u p n o s t u o s t v a r iv a n ju p o l it ič k ih c ilje v a : je d n im " d r u š t v e n im u g o v o r o m ” r e a liz u ju s e o d r e đ e n i c ilje v i k o ji s e u d a to m v r e m e n u n a m e ć u k a o d o m in a n tn i, d a b i s e p o s le to g a s le d e ć im “ d r u š tv e n im u g o v o r o m ” m o g li p o s t a v iti n o v i c ilje v i k o ji s e je d n o s t a v n o n a d o g r a đ u ju n a p r e th o d n e . “ D r u š tv e n i u g o v o r ” n a k o m p o č iv a m o d e r n a d e m o k r a t s k a u s ta v n a d r ž a v a sa k o n tr a k t u a lis t i č k o g s ta n o v iš ta p r e d s ta v lja n e p r e k id n i n iz u s a v r š a v a n ja i p r o ­ š i r e n j a s a d r ž a j a o k o j i m a je u s p o s t a v l j e n k o n s e n z u s u d r u š t v u : z a H o b b e s a je u 1 7 . v e k u g l a v n i c i lj d r u š t v e n o g u g o v o r a b i o e l e m e n ­ ta r n o o s ig u r a n je f iz ič k o g p r e ž iv lja v a n ja i s lo b o d n o g p r iv r e đ iv a n ja , d o k je z a M i l l a u 1 9 . v e k u g l a v n i c i lj u s p o s t a v l j a n j e s v o j e v r s n e s o lid a r n o s ti g ra đ a n a ( M iin k le r , 1 9 9 2 : 3 9 9 ) . K a k o se iz to g a m o ž e v id e ti,

k o n tr a k t u a liz a m

p o v e z u je

k o n s titu c io n a ln u

m o n a r h iju

( k o jo m s u o k o n č a n i g r a đ a n s k i i v e r s k i r a to v i) i s o lid a r is tič k u d r ­ ž a v u b la g o s ta n ja . M o g l o b i s e r e ć i d a je u S A D k o n t r a k t u a l i z a m p o t p u n o p r e v a g n u o te k p o s le z a v r š e t k a s u k o b a iz m e đ u fe d e r a lis ta i r e p u b li-

1 Savremeni spor između kontraktualista (liberala) i komunitarista takođe predstavlja izdanak ovog spora.

XXI DEMOKRATSKA USTAVNA DRŽAVA

M o d e r n i s u k o b iz m e đ u k o n tr a k t u a liz m a i r e p u b lik a n iz m a z a p o ­ č e t z a v r e m e e n g le s k o g g r a đ a n s k o g ra ta (p r e s v e g a u te o r ija m a H o b b e s a i M i l t o n a ) n ije s a s v im o k o n č a n u n a r e d n a tr i v e k a .1 O n o u č e m u se k o n tr a k tu a liz a m

u n o v o m v e k u p o k a z a o n e s u m n jiv o

s u p e r io r n im

r e p u b lik a n iz a m

u

od nosu

na

je s te

fle k s ib iln o s t,

o tv o r e n o s t z a p r o m e n e i e v o lu tiv n o s t . Z a r e p u b lik a n iz a m e v o lu c i­ ja n e p o s t o j i , o n p r ih v a t a s a m o r e g e n e r a c iju je d n o m .z a s v a g d a z a d a t ih g r a đ a n s k ih v r lin a . P o lit ič k o s ta n je s e , iz r e p u b lik a n is t ič k e p e r s p e k t iv e , n ik a d a n e s m e p r ib liž it i s v o m v r h u n c u , je r to v o d i u k o r u p c i j u i u s p a v l j i v a n j e g r a đ a n a , i d a l j e u p r o p a s t . Z a t o je n a j b o ­ lj e s t a n j e o n o u k o m je r e p u b l i k a p r i k r i v e n o u g r o ž e n a j e r t o p o d s tič e v r lin e g r a đ a n a . K o n t r a k t u a liz a m , n a p r o tiv , v r lin e p o t is k u je u d r u g i p la n i n a g la š a v a p o s t u p n o s t u o s t v a r iv a n ju p o l it ič k ih c ilje v a : je d n im

" d r u š t v e n im u g o v o r o m ” r e a liz u ju s e o d r e đ e n i c ilje v i k o ji

s e u d a t o m v r e m e n u n a m e ć u k a o d o m in a n tn i, d a b i s e p o s le to g a s le d e ć im " d r u š t v e n im u g o v o r o m ” m o g li p o s t a v iti n o v i c ilje v i k o ji s e je d n o s t a v n o n a d o g r a đ u ju n a p r e th o d n e . “ D r u š tv e n i u g o v o r ” n a k o m p o č iv a m o d e r n a d e m o k r a t s k a u s ta v n a d r ž a v a sa k o n tr a k t u a lis t ič k o g s ta n o v iš ta p r e d s ta v lja n e p r e k id n i n iz u s a v r š a v a n ja i p r o ­ š i r e n j a s a d r ž a j a o k o j i m a je u s p o s t a v l j e n k o n s e n z u s u d r u š t v u : z a H o b b e s a je u 1 7 . v e k u g la v n i c ilj d r u š t v e n o g u g o v o r a b io e le m e n ­ ta r n o o s ig u r a n je f iz ič k o g p r e ž iv lja v a n ja i s lo b o d n o g p r iv r e đ iv a n ja , d o k je z a M i l l a u 1 9 . v e k u g l a v n i c i lj u s p o s t a v l j a n j e s v o j e v r s n e s o lid a r n o s ti g ra đ a n a ( M iin k le r , 1 9 9 2 : 3 9 9 ) . K a k o se iz to g a m o ž e v id e ti,

k o n tr a k t u a liz a m

p o v e z u je

k o n s titu c io n a ln u

m o n a r h iju

( k o jo m s u o k o n č a n i g r a đ a n s k i i v e r s k i r a to v i) i s o lid a r is tič k u d r ­ ž a v u b la g o s ta n ja . M o g l o b i s e r e ć i d a je u S A D k o n t r a k t u a l i z a m p o t p u n o p r e v a g n u o te k p o s le z a v r š e t k a s u k o b a iz m e đ u fe d e r a lis ta i r e p u b li­

l Savremeni spor između kontraktualista (liberala) i komunitarista takođe predstavlja izdanak ovog spora.

k a n a c a - d e m o k r a t a , tj. i z b o r a J e f f e r s o n a z a p r e d s e d n i k a , o g r a n i č e ­ n je m u l o g e u s t a v n e d r ž a v e n a “ n o ć n o g č u v a r a ” ( z a g r a đ a n e k o j i s v o j ž iv o t p o s v e ć u ju " p o tr a z i z a s o p s tv e n o m s r e ć o m ” -

p o s e b n o n a tr­

ž iš t u ) i p r v im k o r a c im a k a n je n o j d e m o k r a t iz a c iji. D e lo v a n je p r o s v e tite ljs k i n a d a h n u te

p o litič k e

e lite ( r e p u b lik a n a c a - d e m o k r a t a )

i š l o je u p o r e d o s a d u h o v n i m k r e t a n j i m a k o d o n o g d e l a a m e r i č k o g s t a n o v n i š t v a k o j i je j o š b i o p o d d u b o k i m u t i c a j e m r a d i k a l n o g p r o ­ te s ta n tiz m a . P r o š a v š i k r o z v e lik e p r o m e n e u 17 . i 18 . v e k u , a m e r ič ­ k i r a d ik a ln i p r o t e s t a n t i s a v e lik im e n t u z ija z m o m d o č e k a li s u s t a b i­ liz a c iju e k o n o m s k o g ž iv o t a i p o r a s t ž iv o t n o g s ta n d a r d a . P a r a le ln o s t i m , o n i s u s v e v i š e r a z m i š l j a l i u k a t e g o r i j a m a k o r i s n o g , š t o je d o p r in o s ilo

s e k u la r iz a c iji s v e v e ć ih

o b la s ti ž iv o ta , u r b a n iz a c iji i

k o s m p o lit iz a c iji. O v a j i d r u g i o b lic i lib e r a liz a c ije a m e r ič k o g p r o t e ­ s t a n t s k o g s v e t o n a z o r a i z a z i v a l i s u o š t r e r e a k c i je o n i h č i j i j e d u h j o š u v e k s n a ž n o b io p r e d a n iz v o r n o m h r iš ć a n s k o m m o r a lu , k o ji će u s le d e ć a d v a v e k a p r e d s t a v lja ti je d a n o d n a js n a ž n ijih p o k r e t a č a r e p u ­ b lik a n s k e m is li u S A D ( š t o ć e m o m o ć i d a v id im o n a p r im e r u T h o r e a u a u 2 . o d e l j k u 2 4 . p o g l a v l j a ) . D o k r a ja 1 9 . v e k a o v a j r a d i k a l n i a m e r i č k i p r o t e s t a n t i z a m , k o j i je a s i m i l i r a o b r o j n e r e p u b l i k a n s k e s ta v o v e , v e ć ć e s a s v im ja s n o b it i p r o filis a n k a o p r in c ip ije ln i p r o t iv ­ n ik lib e r a ln o g k o n tr a k t u a liz m a i u s v o jić e s h v a ta n ja o d o b r o j p r ir o ­ d i č o v e k a , o p š t o j je d n a k o s t i m e đ u lju d im a , d e m o k r a t iji k a o n a jb o ­ lje m p o lit ič k o m u r e đ e n ju it d . ( u p o r . d e ta ljn ije : K o c h , 19 3 3 ).

1. Spor Edmunda Burkea i Thomasa Painea povodom odnosa između pojedinih generacija građanskog društva U obličavan je ustavne države nije izazvalo sam o reakcije am eričkih radikalnih protestanata. I u E vropi će prve (još uvek liberalne) ustavne države biti oštro kritikovan e, i to kako od republikanski orijentisanih dem okrata ("rad ikala”) tako i o d p obornika starog režima. Značaj ovih kritika ne sm e se p otcen iti. Prve kritike, koje su upu tile demokrate ("radikali"), p okazaće se kao snažne i n ep o ­ kolebljive, tako da će se u 19. i 2 0 . v ek u pravo glasa sve više proši­ rivati i liberalnu ustavnu državu n ezau stavljivo pretvarati u d e m o ­ kratsku. M eđutim , dem okratske kritike liberalne ustavne države ne bi se sm ele nikako svesti na kvan titativn e zahteve kada je u

10

*

p i t a n j u p r a v o g l a s a . J e d a n b r o j d e m o k r a t a ( “ r a d i k a l a ” ) z a s t u p a o je r e p u b lik a n s k e s ta v o v e i tr a ž io p o r e d š ir e n ja p r a v a g la s a , i o ž iv lja ­ v a n j e r e p u b l i k a n s k o g e t o s a , p o u g l e d u n a o n a j k o j i je v l a d a o u a n ­ tič k o j G r č k o j i R im u . S a v r e m e n a s h v a ta n ja g r a đ a n s k e n e p o s lu ­ š n o s t i d e lim ič n o s u p o s le d ic a o v ih d u h o v n ih k r e ta n ja . N a d r u g o j s t r a n i , k o n t r a k t u a l i s t i č k a t e o r i j a , k o j a je u te m e lju k o n c e p t a ( d e m o k r a t s k e ) u s ta v n e d r ž a v e , n a ila z ić e o d k r a ­ ja 1 8 . v e k a n a ž e s t o k e k r i t i k e i s a s t a r o r e ž i m s k o - k o n z e r v a t i v n i h p o z ic ija . T e k r itik e

su

ta k o đ e p o m o g le k o n tr a k tu a liz m u

d a se

o s lo b o d i n e k ih s v o jih d o k tr in a r n ih o g r a n ič e n ja i d a p o s p e š i lo g i­ ku

fu n k c io n is a n ja ( d e m o k r a t s k e ) u s ta v n e d rž a v e . T o

je d o b r o

u o č ljiv o i z s p o r a T h o m a s a P a in e a s a E d m u n d o m B u r k e o m . B o je ć i se p r e n o š e n ja r e v o lu c io n a r n o g r a s p o lo ž e n ja n a b r ita n s k o o s tr v o i d e s t r u k c i j e “ E n g l e s k o g u s t a v a ” , B u r k e je z a p o č e o o p s e ž n u k r i t i k u id e ja F r a n c u s k e r e v o lu c ije , k o je s u s e ja v ile u n je n im p r v im g o d i­ n a m a ( 1 7 8 9 - 1 7 9 0 ) .2 O n p ri to m

n a la z i d a s u tr i id e je p o s e b n o

s p o r n e : p o s t o ja n je n a c ije u p r ir o d n o m s ta n ju , m o g u ć n o s t ( c iv iliz o v a n e ) n a c ije d a s e v r a t i u p r ir o d n o s ta n je ( tj. d a u p o t p u n o s t i s r u š i s ta ri r e ž im ) i s lo b o d u s v a k e g e n e r a c ije d a s a m a o d r e đ u je p o d k a k v im u s ta v o m ć e ž iv e ti. S ie y e s o v u tv r d n ju d a u p r ir o d n o m s ta ­ n j u m o ž e p o s t o j a t i n a c i j a B u r k e o d l u č n o p o b i j a i, r u k o v o d e ć i s e p r e d s t a v o m “ ra ta s v ih p r o t iv s v iju ” , o s p o r a v a s v a k u m o g u ć n o s t d a u p r ir o d n o m s t a n ju n a s t a n e k o le k t i v i t e t s p o s o b a n d a d e la . J o š a p s u r d n ijo m s e B u r k e u č in i id e ja d a s e je d n a c i v iliz o v a n a n a c ija , k o ­ j a i m a t r a d i c i j u k a o š t o je i m a j u F r a n c u s k a i l i E n g l e s k a , m o ž e v r a ­ t i t i u p r i r o d n o s t a n j e i z a p o č e t i s v o j p o l i t i č k i r a z v o j o d p o č e t k a , tj. s e b i p o d a r iti s a s v im n o v i u s ta v . B u r k e p ri to m n e o d s t u p a o d s ta v a " d a s a m o n a r o d k o j i je s p r e m a n d a v e ž e s e b e i s v o j e p o t o m k e u s t a ­ v o m m o ž e d a r a z v ije tr a d ic iju s lo b o d e i p r a v n e s ig u r n o s t i” ( B a lie s t r e m , 1 9 9 8 : 7 1 ) . A l i t o z a n j e g a z n a č i d a je s v a k a g e n e r a c i j a v e z a ­ n a tr a d ic ijo m , o d n o s n o u s ta v o m r a n ijih g e n e r a c ija , i d a n e m a p r a ­ v a d a p r i b e g a v a " n o v o p o č e t k u ” . B u r k e p r i z n a j e d a je s v a k o d r u ­ š t v o j e d a n u g o v o r , a li n e i z m e đ u p r i p a d n i k a i s t e g e n e r a c i j e v e ć i z ­ m e đ u g e n e r a c i j a , t j. " i z m e đ u o n i h k o j i ž i v e , k o j i s u m r t v i i k o j i ć e

2 Potrebno je pomenuti i to da je Burke bio jedan od retkih otvorenih i bezrezer­ vnih pristalica Američke revolucije i da je smatrao da je donošenje Ustava SAD najbolji mogući primer umerene reforme u okvirima "Engleskog ustava”.

11

s e t e k r o d i t i . S v a k i u g o v o r s v a k e p o j e d i n a č n e d r ž a v e s a m o je k l a u ­ z u la v e lik o g p r im o r d ija ln o g u g o v o r a v e č n o g d r u š tv a , k o ji p o v e z u ­ je n i ž e s a v i š i m p r i r o d a m a , s p a j a v i d l j i v i i n e v i d l j i v i s v e t , u s k l a d u s a fik s n im

u g o v o r o m , s a n k c io n is a n im

n e p r e k r š iv o m

z a k le t v o m

k o ja d r ž i s v e f iz i č k e i m o r a ln e p r ir o d e n a m e s t im a k o ja im p r ip a ­ d a ju ” (B u r k e , 1 9 6 9 : 1 9 4 - 1 9 5 ) . B u r k e o v i s t a v o v i , s i s t e m a t s k i i z l o ž e n i u n j e g o v i m R az­

mišljanjima 0 revoluciji u Francuskoj i z 1 7 9 0 , i z a z v a l i s u n a j o š t r i j e r e ­ a k c ije T h o m a s a P a in e a , B u r k e o v o g s t a r o g p r ija t e lja i a m e r ič k o g r e ­ v o l u c i o n a r a k o j i se n a l a z i o u t o v r e m e u F r a n c u s k o j . U s v o j i m Pra­

vima čoveha P a i n e je i z l o ž i o s a s v i m s u p r o t n o s t a n o v i š t e o d o n o g B u r k e o v o g : n a c ija m o ž e p o s t o ja ti u p r ir o d n o m s ta n ju , r a d ik a ln a r e v o l u c i j a ( " n o v o p o č e t a k ” ) m o g u ć a je i u t a k o s t a r i m n a c i j a m a k a o š t o s u f r a n c u s k a ili e n g le s k a i n ije d n a g e n e r a c ija n e m a p r a v o d a o b a v e ž e n e k u d r u g u g e n e r a c iju s v o jim

u s ta v o m . O v o p o s le d n je

s h v a t a n j e b i l o je n a r o č i t o z a n i m l j i v o , p o š t o je z a s o b o m p o v l a č i l o k r u p n e p o s le d ic e u fu n k c io n is a n ju u s ta v n e d r ž a v e ( je d n o m k a d a bude -

p o p r a v ilu , r e v o lu c ijo m - u s p o s t a v lje n a ) . " N i k a d a n ije b i ­

l o , n i k a d a n e ć e b i t i i n i k a d a n e ć e p o s t o j a t i p a r l a m e n t , ili n e k a v r ­ s t a lju d i, ili n e k a g e n e r a c ija lju d i u b il o k o jo j z e m lji k o ja p o s e d u je p r a v o ili m o ć d a o b a v e z u j e ili k o n t r o l i š e p o t o m s t v o ‘na vjeki vjekov’ , ili d a n a r e đ u je z a u v e k k a k o s v e t o m t r e b a d a s e v la d a , ili k o ć e n ji­ m a d a v l a d a , p a , p r e m a t o m e , s v e t e k l a u z u l e , o d l u k e ili d e k l a r a c i ­ je p o k o j i m a n j i h o v i a u t o r i p o k u š a v a j u d a u č i n e o n o š t o n e m a j u p r a v o "n iti m o ć d a u č i n e , n i t i m o ć d a i z v r š e , s a m e p o s e b i s u n e v a ­ žeće. -

S v a k o d o b a i s v a k a g e n e r a c ija m o r a ju b it i s lo b o d n i d a d e -

l u j u z a s e b e , u svim slučajevima, k a o i d o b a i g e n e r a c i j e k o j e s u i m p r e t h o d ile . T a š t in a i u o b r a ž e n j e d a s e v la d a i p o s le s m r t i je n a js m e š n ij a i n a jd r s k ija o d s v i h t i r a n ija ” ( P e jn , 1 9 8 7 : 6 6 ) . O v o s h v a ta n je je z a n im ljiv o z a t o š t o u k a z u je n a o d r e ­ đ e n e s la b o s t i k o n tr a k t u a lis t ič k e te o r ije . B u r k e o v a te o r ija u g o v o r a iz m e đ u p r o š lih , s a d a š n jih i b u d u ć ih g e n e r a c ija je d n e n a c ije o č i­ g le d n o

iz l a z i v a n t r a d ic ije k o n t r a k t u a l i z m a , p o š t o je d r u š t v e n i

u g o v o r u o v o j t r a d ic iji p o i m a n k a o r e a l n i u g o v o r m e đ u ž i v e ć i m p o je d in c im a .3 M e đ u t im , n a d r u g o j s tr a n i, tr a d ic ija k o n tr a k t u a li-

3 Burke je po svemu sudeći osećao ovaj nedostatak kada je u pitanju njegovo stanovište (pošto se samopoimao kao ortodoksni vigovac), pa se dodatno po-

12

z m a je u v e k im a l a p r o b l e m d a o b j a s n i s a g l a š a v a n je k a s n ijih g e n e ­ r a c ija s a d r u š t v e n i m u g o v o r o m ( o d n o s n o u s t a v o m ) , k o ji je s t v o r i ­ l a “ p r v a ” ( r e v o l u c i o n a r n a ) g e n e r a c i j a . 4 T a j p r o b l e m je s a d a P a i n e ( k a o i J e f f e r s o n p r e n je g a ) r e s io n a t a k o r a d ik a la n n a č in d a je s a m a u s ta v n a d r ž a v a p o s t a la n e m o g u ć a : a k o s e s v a k a g e n e r a c ija d o b r o ­ v o ljn o s a g la š a v a o s v o m u s ta v u , o n d a to z n a č i d a s e s v a k a g e n e r a ­ c ija v r a ć a n a iv ic u p r ir o d n o g s ta n ja i d a s a m a m o r a p r o la z iti s v e te ­ g o b e d o u s p o s t a v l j a n j a u s t a v n o g k o n s e n z u s a . T i m e je u s t a v n a d r ­ ž a v a r a s c e p ila tr a d ic iju k o n tr a k t u a liz m a : s tr a h o d p r ir o d n o g s t a ­ n ja i v e r a u tr a jn o s t ( p o t e n c ija ln o " v e č n o s t ” ) d r u š tv e n o g u g o v o r a (k a d a je d n a g e n e r a c ija s k u p i d o v o ljn o s n a g e i p r o s v e ć e n o s ti d a g a p o s t ig n e ) p o s t a li s u k o d B u r k e a a r g u m e n ti u p r ilo g e n g le s k o m s t a r o m r e ž im u ( k o ji s v a k a k o n ije p o s t a o u s ta v n a d r ž a v a s a m o n a t e m e l j u “ S l a v n e r e v o l u c i j e ” i z 1 6 8 8 ) , d o k je s l o b o d a p o j e d i n a c a d a s a m i o d r e đ u ju u s t a v d r ž a v e u k o jo j ć e ž iv e ti k o d P a in e a p o s t a la a r­ g u m e n t p r o t iv s tv a r a n ja tr a jn e ( p o t e n c ija ln o " v e č n e ” ) u s ta v n e d r ­ žave.

2. Delatne društvene grupe S p o r i z m e đ u B u r k e a i P a i n e a s t a v i o je n o v u t e o r i j u ( d e m o k r a t s k e ) u s ta v n e d r ž a v e p r e d z a d a t a k d a iz b e g n e S c ilu s v e g e n e r a c ijs k o g

ziv a o i n a D eklara ciju prava iz 16 8 9 , ka o u g o v o r izm eđ u V iljem a III O ra n s k o g i e n g le s k o g p uka. M e đ u tim , n a n esreću, o n je to čin io tako n ezg ra p n o d a se isp o sta v ilo ka ko je o v im u g o v o ro m o sig u ra n o d revn o pravo n asleđivan ja tro ­ na (u sklad u sa v ig o v s k im tu m a čen jem ab d ikacije D že jm s a II, o ko jem je v eć b ilo reci u 13. p oglavlju ), te d a je sav zn a ča j "S la v n e revolu cije” ležao u " o s ig u ­ ran ju o b a prava: n asled en e kru n e i n asled n e p o k o rn o s ti" (B urke, 1 9 6 9 : 1 0 8 ) . Z a to Paineu neće b iti te š k o d a ra zo b liči B u rkeo ve n ap o re da sakrije o n o što je lo g ič n o p roistica lo iz n jego ve teorije: d a svaka m on a rh ija p ro izla zi iz n e k o g o sva jan ja u d avn oj p ro šlo sti i d a n em a n ik a k v o g u p o rišta u "v ečn o m u g o v o ru ” p rošlih , sad ašnjih i b u d u ćih gen eracija. O n o što B urke zap ravo brani jeste e n ­ gle sk a m on arh ija “ b ez u sta va” , koju je u 11. veku u te m e ljio V iljem O s v a ja č i ko ju je u 17. v ek u sam o p o tvrd io V ilje m O ra n s k i, u z n eveliku p o m o ć K o n v e n ta/Parlam en ta (P ejn , 19 8 7: 9 7 ). 4 P o k u šaji da se reši ovaj p rob lem kretali su se o d P u fen d o rfo ve an alo gije sa m o ­ n arh ijsk im p ravilim a n asleđivan ja p resto la (k o n asleđu je prava n asleđ u je i o b a v e ze ) d o L ockeove prećutne sa g la s n o s ti k a sn ijih generacija sa d ru štv e n im u g o v o ro m "p rve” gen eracije (u p o r. H o lm e s, 1 9 9 4 :1 4 8 -1 4 9 ).

13

d r u š tv e n o g u g o v o r a ( k o ji je p r a k tič n o n e p r o m e n ljiv i - p o t e n c ija l­ no -

u s lu ž b i o s a m o s t a lje n e v la s ti) i H a r ib d u d is k o n tin u ir a n o g

s m e n jiv a n ja g e n e r a c ijs k ih d r u š tv e n ih u g o v o r a ( k o ji s v a k u n o v u g e n e r a c iju iz l a ž e o p a s n o s t i o d p o v r a tk a u " p r ir o d n o g s t a n je ” i g u ­ b i t k a o n i h s l o b o d a k o j e je r a n i j a g e n e r a c i j a v e ć p o s t i g l a ) . R e š e n j e z a o v a j p r o b le m m o g lo s e n a ć i u te o r iji k o ja b i p o š la o d n o v o v e k o v n e p o s t a v k e o p u č k o m s u v e r e n ite t u ( tj. iz v o r u s v e v la s t i u p u ­ k u ) , a l i b i je k o r i g o v a l a p r e s v e g a u v e z i s a p i t a n j e m n o v o g o b l i k a e g z is t e n c ije p u k a p o n je g o v o m k o n s tit u is a n ju : p u k b i s e iz p e r ­ s p e k t i v e j e d n e t a k v e t e o r i j e u k a z i v a o ili k a o s u v e r e n ( p r e k o n s t i t u i s a n j a ) ili k a o d e l a t a n ( n a k o n k o n s t i t u i s a n j a ) . P r ilik o m fo r m u lis a n ja ta k v e te o r ije k a o p r v i is k r s a v a p r o b le m m o g u ć n o s t i p u k a , o d n o s n o b ilo k o je d r u g e d r u š tv e n e g r u p e , d a d e la . D r u g im r e c im a , p o s t a v lja s e o p š t e p it a n je o t o m e š ta tr e b a s m a tr a ti d e la tn o m g r u p o m ( k o n k r e tn o , d e la tn im p u ­ k o m ) , a š ta d e la n je m

te g r u p e . U o v o m

o d e ljk u ć e se d a t i n e k i

e le m e n ti z a o d g o v o r n a t o p ita n je . T r a d ic io n a ln o s h v a ta n je lju d s k o g d e la n ja u E v r o p i im a k o r e n u a n t ič k o m ( g r č k o m i r im s k o - r e p u b lik a n s k o m ) s h v a ta n ju ž i v o t a k o j i je d o s t o j a n s l o b o d n o g č o v e k a - p u n o p r a v n o g d r ž a v l j a ­ n i n a . G r č k i i z r a z bios politikos, o d n o s n o l a t i n s k i i z r a z vita activa s a ­ d r ž e u s e b i ja k e p o lit ič k e k o n o t a c ije s u b je k t a k o ji u z im a u č e š ć e u o d r e đ e n j u s v o g ž i v o t a i ž i v o t a z a j e d n i c e č i j i je č l a n . Č a k i s a m a r ­ h a ič n i p o ja m

filo z o fije n o s i u s e b i n e iz d ife r e n c ir a n u t e o r e t s k u i

p r a k t i č n u s v e s t : m u d r o s t je u a n t i c i j o š u v e k i refleksija i samo nepo-

sredovano vođenje pravilnog života u ljudskoj zajednici ( A d o r n o , 1 9 8 6 : 1 6 9 - 1 7 0 ) . D a l j i r a z v o j f i l o z o f i j e n e o d v o j i v je k a k o o d r a z d v a j a n j a m iš lje n ja i d e la n ja t a k o i o d p o d e lj e n o s t i d e la n ja n a s fe r u k o j a p r i ­ p a d a e tic i i s fe ru k o ja p r ip a d a p o lit ic i. S a p r o p a š ć u a n t ič k o g g r a d a - d r ž a v e bios politikos/vita activa p o t p u n o g u b i s v o j e i z v o r n o p o l i ­ tič k o z n a č e n je i u s r e d n jo v e k o v n u m is a o u la z i v e ć o z n a č a v a ju ć i s v e v r s t e d e la tn o g b a v lje n ja s t v a r im a ( o v o g ) s v e ta , p ri č e m u s a m o d e la n je p o s t a je s u p r o t n o s t " č i s t o j ” u m n o j d e la t n o s t i ili k o n t e m ­ p la c iji (A r e n d t, 1 9 9 1 :1 5 i d a lje ) . S T h o m a s o m H o b b e s o m o t p o č in je is to r ija m o d e r n o g p o im a n ja lju d s k o g d e la n ja . O n z a s t u p a je d a n s a s v im o tv o r e n i s o c i o l o š k o - p o z i t i v i s t i č k i k o n c e p t p o k o m e je č o v e k s v r g n u t s a s v o g p r iv ile g o v a n o g p o lo ž a ja u s v e m ir u i p o d r e đ e n u n iv e r z a ln im

14

za­

k o n im a k o jim a s e p o k o r a v a ju s v a f iz ič k a te la . O t u d a H o b b e s p o ­ s ta v lja te m e lje z a u č e n je o " s o c ija ln o j f iz i c i ” , k o je ć e v e k i p o k a s n i­ je C o m t e s i s t e m a t i z o v a t i u s o c i o l o g i j u . D e l a n j e s e p r e m a o v o m u č e n ju s h v a ta s a m o k a o k r e ta n je u p r o s to r u , u k lo p lje n o u m r e ž u u z r o k a i p o s le d ic a . M e đ u t im , s d r u g e s tra n e , H o b b e s

"u zro k ”

lju d s k o g d e la n ja p o s t a v lja u p o je d in c a s a m o g ( tj. u n je g o v a k t v o ­ lj e ) , d o k u a k t i v n o s t i n j e g o v o g t e l a p r e p o z n a j e o n u p o s l e d i c u k o ­ jo m

s e d e l a n j e k o m p l e t i r a . T i m e je o s t a v l j e n p r o s t o r z a k a s n i j u

fo r m u la c iju " p r a k t ič k o g u m a ” i iz g r a d n ju je d n e m o d e r n e in d iv id u a l is t ič k e ( n o m i n a li s t i č k e ) t e o r ije d e la n ja . K a m e n -m eđ a š

u

novovekovnom

p o im a n ju

d e la n ja

s v a k a k o p r e d s t a v l j a K a n t o v a p r a k t i č k a f i l o z o f i j a , k o j a je p o n o v o u je d in ila u m i d e la n je . K a n t je , n a im e , p o l a z io o d p r e t p o s t a v k e d a je č o v e k u m n o b ić e i k a d a d e la , tj. d a g a u n je g o v o m d e la n ju p o k r e ć e - p r a k tič k i - u m . R a z lik o v a n je p r a k t ič k o g o d t e o r ijs k o g u m a ( a u k r a j n j o j l i n i j i i p r a k t i č k o g o d t e o r i j s k o g delanja, o č e m u o v d e n e ć e b it i r e č i) im a lo je z a c ilj d a r a z d v o ji d v e k lju č n e u m n e r a d n je :

s p o z n a ju

z a k o n ito s ti

p r ir o d e

(s v o js tv e n u

te o r ijs k o m

u m u ) i p r o p is iv a n je d e la n ja k o jim ć e se ( m o ž d a ) r e a liz o v a t i z a ­ m is a o s a m o g ( p r a k t ič k o g ) u m a ( K a n t, 1 9 7 9 : 4 2 i d a lje ). " P r a k ­ t i č k i u m K a n t je o k a r a k t e r i s a o k a o o n o m i š l j e n j e k o j e m o ž e p o ­ s t a t i ‘ neposredan u z r o k d e j s t v o v a n j a . T e o r i j s k i u m m o ž e d a d e j s t v u j e s a m o posredno, t j . u f o r m i ‘ p r i m e n e ’ n a u č n i h r e z u l t a t a n a

bitak o b j e k a t a . M e đ u t i m , k r o z p r a k t i č k i u m n a s t a j u m i s l i , k o j e im a ju fu n k c iju o b r a z lo ž e n ja , a u is t o v r e m e i u z r o k a p r o m e n e s t v a r n o s t i, u t o lik o š t o m o t iv iš u p r a k t ič k o d e la n je i v o d e k a o d ­ lu c i v o lje ” ( K a u lb a c h , 1 9 7 8 : 1 4 4 ) . K a n t ip a k n ije o s t a o n a H o b b e s o v im p o z ic ija m a i d e la n je n ije p o s m a t r a o s a m o s a k a u z a ln o g a s p e k t a ( n a re la c iji: u z r o k -

p o s le d ic a ) . N a s u p r o t k a u z a ln o j d i­

m e n z i j i K a n t je u v e o i t e l e o l o š k u ( n a r e l a c i j i : c i l j -

s r e d s tv a ) , a li

n ije u s p e o d a ih n a o d g o v a r a ju ć i n a č in p o m i r i ( o tr e ć o j c io n a ln o j -

d im e n z iji k o ja u in te r s u b je k tiv n o v a ž e ć e m

in te n n o rm a­

t iv n o m p o r e tk u v id i u r a v n o te ž u ju ć i m o m e n t d e la n ja v id i: B u b n e r, 1 9 7 6 : 1 4 6 i d a lje ) . U s v a k o m s l u č a j u , K a n t o v o s h v a t a n j e je i m a l o je u t i c a ja i n a s a m o p o im a n je p r ir o d e , p o š t o s e o n a s a d a n a š la r a z d e lje n a n a o n u k o ja se r e p r o d u k u je p o ( “ s le p im ” ) u n iv e r z a ln im z a k o n it o ­ s t i m a i o n u k o j a je r e z u l t a t l j u d s k e s v r s i s h o d n e d e l a t n o s t i . T i m e je

15

p o ja m d e la n ja č v r s t o s p o jio u s e b i d v a p o la - a n t ic ip ir a n i ( " p o t r e ­ b n i " ) c i l j i r a d n j u k o j a t a j c i lj r e a l i z u j e - a d a i h u s e b i n i j e i s t o p i o . I z o v o g s p a j a n j a n a s t a o je k o n c e p t t r e b a n j a k a o s u p r o t n o s t i o n o ­ m e š t o je s t e , o n o m e š t o s e p o m e h a n ič k im z a k o n i m a p r ir o d e s le p o r e p r o d u k u je . V e r o v a t n o n i u č e m u n ije b io d u b lji ja z iz m e đ u tr a d ic ija is t o r iz m a 5 i ( s o c io lo š k o g ) p o z it iv iz m a n e g o p o v o d o m p i t a n j a d e l a n j a : z a p r v u t r a d i c i j u o n o je u v e k b i l o s v r s i s h o d n i č i n m a n j e ili v i š e s l o b o d n o g d e l a t n o g s u b j e k t a , d o k s e z a d r u g u j e d v a m o g lo iz d v o jiti iz s v e p r is u t n ih i n u ž n ih d e t e r m in is t ič k ih s k lo p o ­ v a . U p r v o j t r a d ic iji p o je d in a c n ik a d a n ije m o g a o p o s t a t i p u k i d r u ­ š tv e n i a to m , b e z o s t a t n o in te g r is a n u n e k i “ o r g a n s k i” k o le k t iv (n a č e m u je i n s i s t i r a l a d r u g a t r a d i c i j a ) : s t o g a , m a k o l i k o d a j e t a č n a t v r d n j a k a k o je p o j e d i n a c d r u š t v e n a k a t e g o r i j a i k a k o je d o s r ž i p o ­ s r e d o v a n d r u š tv o m , “ to p o s r e d o v a n je o p e t tr e b a p o s r e d o v a n o g " ( A d o r n o , 1 9 7 9 : 2 5 1 ) , t j. i n d i v i d u u k a o n o s i o c a p r a k t i č k o g u m a i d e la t n o g s u b je k ta . D r u g a v a ž n a k a r a k te r is tik a m o d e r n o g n e p o z itiv is tič k o g p o im a n ja d e la n ja ( k o ja lo g ič k i p r o iz la z i iz p r v e ) p o č iv a u t o ­ m e š t o s e d e la n je s h v a ta k a o n e r a s k id iv o v e z a n o z a m o g u ć n o s t d e ­ la tn o g s u b je k ta d a k o m u n ic ir a s a d r u g im

d e la tn im

s u b je k tim a ,

p ri č e m u se s v i o v i d e la tn i s u b je k t i p r e v a s h o d n o s h v a ta ju k a o in ­ d iv id u e , k a o p o je d in c i k o ji p o k r e ć u s v o ja te la k a k o b i n jim a is h o d o v a li o d r e đ e n e p r o m e n e u s p o lja š n je m s v e tu , u s k la d u s a s v o jim s a m o s ta ln im z a m is lim a . A n g a ž o v a n je s o p s tv e n o g te la u s o c ija l­ n o m k o n t e k s t u t r a n s c e n d i r a p u k o i n d i v i d u a l n i č i n i p o s t a j e dru­

štveno delanje. S d r u g e s t r a n e , p o s t o j a n j e m i s l e ć i h i n d i v i d u a k a o d e l a t n i h s u b j e k a t a u n e k o l i k o je p r e t p o s t a v k a i s a m e k o m u n i k a c i ­ je , p o š t o s e u n e d o s t a t k u i s t i n s k i h s u b j e k a t a v i š e n e m o ž e g o v o r i ­ t i n i o n jo j; o n o š t o o s t a j e j e s t e “ p u k o p r i č a n j e " , k o j e p r i k r i v a s l e p e je d n o s t r a n e p o k r e te ( A r e n d t , 1 9 9 1 : 1 4 6 ) . D a b i u s v o m d e la n ju š t o u s p e š n ije o s tv a r ili a n t ic ip ir a n e c ilje v e , d e la tn i s u b je k t i m o r a ju v o d it i r a č u n a o c ilje v im a d r u g ih d e la t n ih s u b je k a ta i u k lju č it i s e u r e c ip r o č n a n a s to ja n ja d a s v a r e le v a n t n a d e la n ja p o d v r g n u e f ik a ­

5 P o jam isto riz m a ovd e je u p o tre b lje n u n e š to u ž e m - n e o k a n to v sk o m - z n a č e ­ nju, n eopterećen om ro m a n tizm o m i “ is to rijs k im d e te r m in iz m o m ” ( z a kritiku tih asp ek a ta isto rizm a u p or. M a n h e im , 1 9 5 2 : 84-133, Poper, 19 8 8 , Poper, 1993; o n ekim o sn o vn im s ta n o v iš tim a n e o k a n to v s k o g isto riz m a u p or. M o lnar, 19 9 4 c: 4 5 6 i dalje).

16

snom

k o o r d in ir a n ju

u

p r o c e s im a s p o r a z u m e v a n ja i k o n s e n z u -

s n o g iz b e g a v a n ja d e la t n ih k o n flik a t a , o d n o s n o , a k o s e k o n flik ti ip a k d e s e , d o n jih o v o g r a z r e š e n ja u p r e d v iđ e n im a r b it r a ž n im

ili

s u d s k im p r o c e d u r a m a ( H a b e r m a s , 1 9 8 8 a : 3 4 i d a lje ). T a k o d o la z im o d o d v a p ita n ja k o je ć e n a s u o v o m o d e ljk u n a j v i š e z a n i m a t i : d a li d r u š t v e n e g r u p e m o g u d e l a t i ( i i i j e t o s a m o s v o j s t v o p o j e d i n a c a ) i, a k o m o g u , n a k o j i n a č i n ? O d g o v o r n a p r v o p ita n je m o g a o b i d a g la s i: s a m o n e k e a n e s v e d r u š tv e n e g r u ­ p e m o g u d e la ti. G r u p e k o je s u u s ta n ju d a d e la ju o d lik u ju s e u s lo ž n ja v a n je m in te r a k c ija n jih o v ih č la n o v a , k o je se s a d a n a d g r a đ u ju n a ra z ra đ e n e o b a v e z u ju ć e n o r m a tiv n e o b ra sc e . U s a m o m m e h a n i­ z m u p o k r e t a n j a g r u p n o g d e l a n j a n a j h i t n i j e je r a z d v a j a n j e p r o c e ­ d u r e d o n o š e n ja g r u p n e o d lu k e o d e la n ju o d s a m o g č in a ( g r u p n o g ) d e la n ja k o je r e a liz u je o d lu k u . U s v a k o m s lu č a ju , m o r a p o s t o ja t i b a r n e k i v id s a u č e s tv o v a n ja s v ih č la n o v a g r u p e , k o ji ć e u r e z u lta tu d a ti n o v i k v a lite t -

o d lu k u k o ja p o k r e ć e d e la n je g r u p e , o d n o s n o

d e la n je s a m o . P ri t o m s e d e la n je s v a k o g k o n k r e t n o g p o je d in a c a u g r u p i s h v a ta k a o (p r e d g r u p o m ) " o d g o v o r n o ( in te n c io n a ln o ) d e ­ l a n j e ’', a n e k a o m e h a n i č k o

" p o n a š a n je " ( O s e r , 19 8 1 : 1 6 ) k o je

g r u p n o d e la n je u s e b i b e z o s t a t n o u ta p a . P o đ e li s e o d o v o g s t a v a , m o g l e b i s e r a z l i k o v a t i t r i v r ­ s t e d r u š t v e n i h g r u p a , o d k o j i h je s a m o j e d n a s p o s o b n a d a d e l a . D r u š tv e n e g r u p e m o g u b iti, p r e s v e g a , s ta tis t ič k e , o d n o s n o o n e m o g u o b u h v a ta ti je d n u k a t e g o r iju lju d i p r e m a n e k o m

p osebn o

o d r e đ e n o m k r ite r iju m u ( k a o š to s u n p r. p o tr o š a č i, d v a d e s e to g o d iš n ja c i, p u š a č i, it d .) . D r u g o , d r u š tv e n e g r u p e m o g u b it i id e n tit e t s k e , t j. p o č i v a t i n a s p o z n a j i p o j e d i n a c a o f a k t i č k o j u d r u ž e n o s t i s a d r u g im p o je d in c im a n a o s n o v u o d r e đ e n e s lič n o s t i u s o c ija ln o m p o l o ž a j u ili p r o c e s a i n t e r a k c i j e s a t r e ć i m l i c i m a ( u p o r . n p r . S i m m e l , 1 9 5 8 : 2 4 ) . Z a f o r m i r a n j e o v i h g r u p a b i t n o je d a p o s t o j e n e k i p o v o d i d a se d o ta d a n ič im p o v e z a n i p o je d in c i p o č n u m e đ u s o b n o id e n t i f ik o v a t i i p r e p o z n a v a t i z a j e d n i č k e in t e r e s e ( p r i č e m u je n a j­ b o lje k a d a d o la z e u n e p o s r e d a n d o d ir je d n i s a d r u g im a : k a o n p r . t u r is ti n e k o g m o n d e n s k o g le t o v a liš ta , r o d ite lji đ a k a iz is t o g r a z r e ­ d a , itd .). N a p o k o n , d r u š tv e n e g r u p e m o g u b it i d e la tn o u d r u ž e n e , tj. o s p o s o b lj e n e d a d e la ju n e k a o a g io m e r a t i in d iv id u a n e g o k a o

grupe. Z a p r a v o s a m o o v e g r u p e o d l i k u j e k a r a k t e r i s t i k a “ r e l a t i v n o k o n t in u ir a n o g p r o c e s a k o m u n ik a c ije i in te r a k c ije " , n a k o jo j s e d a ­

17

n as to lik o in s is t ir a u s o c io lo š k o m o d r e đ e n ju p o jm a g r u p e (u p o r . S c h a fe r s , 1 9 8 0 : 2 0 , S c h a f e r s , 1 9 9 3 : 8 3 ). R a z l o g z a t o je š t o je d in o o v e g r u p e im a ju s o p s t v e n u , z a d e la n je o s p o s o b l j e n u o r g a n iz a c iju . D e la t n a g r u p a m o r a b iti d e la tn o o r g a n iz o v a n a , š to z n a č i d a s v a k i č la n m o r a d o b r o v o ljn o d a p r is t u p i g r u p i i u n jo j s te k n e o d r e đ e n a p r a v a i o b a v e z e . P o p r a v ilu , d e la t n a g r u p a m o r a p o č iv a ti n a n e k o j p o d e li ra d a , p o š t o je t e š k o o č e k iv a t i d a b i se g r u p n o d e la n je m o g lo r e a liz o v a t i u n iz u is t o v r s n ih r a d n ji n je n ih č la n o v a . Č a k i n p r . p r im it iv n a p le m e n a , k a d a d e lu ju k a o lo v a č k e fo r m a c ije , p o z n a ju e le m e n t a r n u p o d e lu r a d n ih z a d a t a k a ( g o n j e ­ n je , h v a t a n j e , u b i j a n j e , i t d . ) , t e n a t a j n a č i n , z d r u ž e n o m a k c i j o m s v o jih č la n o v a , d o la z e d o g r u p n o g c ilja -

lo v in e . U s a v r e m e n im

d r u š tv im a , p a k , d e la tn e g r u p e p o p r a v ilu m o r a ju b it i k o r p o r a c ije ( iz u z e c i s u la b a v o p o v e z a n e e lite , p o s lo v n o m s a r a d n jo m o b je d i­ n je n e š ir e p o r o d ic e it d .) , k o je p o č iv a ju n a o s n i v a č k o m a k t u , s o p stv e n o m

n o r m a tiv n o m

p o re tk u , b a rem

e le m e n ta r n o m

u s tr o j­

s t v u o r g a n a , n j i h o v i h o d g o v o r n o s t i i o v l a š ć e n j a , k a o i, n a p o s l e t k u , n a n o r m a m a p o r e t k a u n u t a r k o g d e lu ju ( o p š t in e , d r ž a v e , m e ­ đ u n a r o d n e z a je d n ic e ) ( z a d e ta ljn ije o d r e đ e n je k o r p o r a c ije : u p o r . M o l n a r , i 9 9 4 d : 1 0 8 - 1 1 0 ) . T o z n a č i d a je g r u p n o d e l a n j e u i s t i m a h i n o r m a tiv n i, p r o c e d u r a ln i i o r g a n iz a c io n i p o ja m : d a b i je d ­ n a g r u p a ( k o r p o r a c ija ) d e la la , o n a m o r a im a t i n o r m a t iv n u k o n ­ s tit u c iju , p r e d v iđ e n e p r o c e d u r e k r o z k o je ć e s e d o n o s it i o b a v e z u ju ć e o d lu k e

i o rgan e

sa

ta č n o

n a z n a č e n im

o d g o v o r n o s tim a

i

o v la š ć e n jim a . J e d n a g r u p a m o ž e p r o ć i k r o z s v a tr i o b l i k a : o n a i s p r v a m o ž e b iti s a m o s ta tis tič k a , z a t im p r e r a s ti u id e n tite ts k u , d a b i se n a p o s le tk u k o n s tit u is a la k a o k o r p o r a c ija i o tp o č e la d a g r u p n o d e la . O v d e b i s e m o g a o n a v e s t i j e d a n p r i m e r . S t e d i š e n e k e b a n k e s a ­ m e p o s e b i p r e d s t a v lja ju je d n u s t a t i s t i č k u g r u p u . M e đ u t im , a k o b a n k a p r o p a d n e z b o g o č ig le d n ih m a h in a c ija p o s lo v o d s t v a ( k a o i n a d le ž n ih d r ž a v n ih o r g a n a ) , r e v o ltir a n e š te d iš e m o g u s e s a s ta ti i s p r e d z g r a d e b a n k e s a n a m e r o m d a p r o t e s t u j u i, e v e n t u a l n o , n e ­ k im p r it is k o m p o k u š a ju d a -

svako svoj -

n o v a c p o v ra te . T a d a , u

p r e p o z n a v a n ju z a je d n ič k e “ m u k e " , o n i p o č in ju d a č in e id e n tite t­ s k u g r u p u . N o , a k o o d u k o r a k d a lje i o fo r m e u d r u ž e n je (p r e v a r e ­ n ih ) š te d iš a d o tič n e b a n k e , s a n o r m a t iv n o m k o n s t it u c ijo m , o r g a ­ n im a i p r o k la m o v a n im c ilje v im a ( n p r . d a s v i, k a o p u n o p r a v n i p o -

18

v e r io c i, u je d n a k o j m e ri n a p la te o d p r e o s ta le im o v in e b a n k e s v o j g u b it a k ) , ta d a v e ć p o s t a ju d e la tn a g r u p a , a n jih o v o s e d e la n je u s lu ž b i r e a liz a c ije g r u p n o g c ilja r a z lik u je o d p o je d in a č n ih d e la n ja s v a k o g o d n jih . I m o v in a n ije s lu č a jn o p o m e n u t a u o v o m p r im e r u k a o o s n o v a s t v a r a n j a k o r p o r a c i j e . O n a je , i s t o r i j s k i g l e d a n o , u v e k b i l a n a jte š n je p o v e z a n a s a d e la n je m d r u š tv e n ih g r u p a . P o tr e b a z a r e ­ g u l a c i j o m k o r i š ć e n j a j e d n e i m o v i n e v i š e l i c a n a t e r a l a je j o š s t a r e R im lja n e d a u s v o je p r a v o u v r s te k o r p o r a c ije k a o s a m o s t a ln e d e l a t n e s u b j e k t e . I m o v i n a k o r p o r a c i j e n i j e b i l a n i res publicae n i res

privatae, t j. r a z l i k o v a l a s e k a k o o d d r ž a v n e t a k o i o d p r i v a t n e i m o ­ v i n e s v a k o g o d n j e n i h č l a n o v a ; o n a je b i l a i m o v i n a s a t a č n o o d r e ­ đ e n o m s v r h o m i m o r a la s e k o r is t it i u s k la d u s a n jo m . R im lja n i s u s v o j e k o r p o r a c i j e k o n s t i t u i s a l i p o m o d e l u d r ž a v e (ad exemplum rei-

publicae ) , š t o z n a č i d a s u o n e m o r a l e i m a t i p o j e d i n a č n e r u k o v o d i ­ o c e (magistri, curatores, actores), a p o p r a v i l u i s k u p š t i n u s v i h č l a n o ­ v a (populus, numerus collegii) i u p r a v n i o d b o r ( ordo collegii). U s v a ­ k o m s lu č a ju , m o r a lo s e z n a t i k o ja s u lic a i n a k o ji n a č in o v la š ć e n a d a res communis z a s t u p a j u p r e m a t r e ć i m l i c i m a . P r v e n s t v o d r ž a v e n a d s v a k o m k o r p o r a c ijo m o g le d a lo s e i u to m e š to b e z n je n e d o ­ z v o l e o n e u o p š t e n i s u m o g l e b i t i k o n s t i t u i s a n e , tj. k o r p o r i f i k o v a n e (permissum corpus habere), k a o i u t o m e š t o n i s u m o g l e i m a t i u r e ­ đ e n j e k o j e b i b i l o u s u p r o t n o s t i s a j a v n i m p r a v o m (dum ne quid ex

publica lege corrumpant). I m a ju ć i u v id u s v e š t o je p r e t h o d n o r e č e n o , m o g lo b i s e k o n s t a t o v a t i d a je M a x W e b e r u s u š t i n i p o g o d i o k a d a j e d a o s le d e ć u

s o c io lo š k u

o d red b u

d e la n ja d r u š tv e n e g ru p e :

‘“ D e l a ­

n je m g r u p e ’ tr e b a n a z iv a ti a ) le g i t im n o d e la n je s a m o g u p r a v n o g a p a r a ta k o je n a o s n o v u iz v r š n e ili z a s t u p n ič k e v la s t i te ž i o d r ž a ­ n j u p o r e t k a , i l i b ) d e l a n j e č l a n o v a g r u p e k o j i m rukovodi u p r a v n i a p a r a t i z d a j u ć i n a r e d b e . [ . . . ] ‘ P o s t o j a n j e ’ g r u p e je p o t p u n o v e z a ­ n o z a ' p o s t o j a n j e ' r u k o v o d i o c a i, e v e n t u a l n o , u p r a v n o g a p a r a t a . T a č n i j e r e č e n o , v e z a n o z a p o s t o j a n j e izgleda d a ć e o d r e đ e n e o s o ­ b e delati u p r a v c u o d r ž a n j a p o r e t k a g r u p e , d a , d a k l e , p o s t o j e o s o ­ b e k o j e s u ‘podešene’ z a t o d a u d a t o m s l u č a j u d e l a j u u t o m s m i ­ s l u . [ . . . ] S o c i o l o š k i g l e d a n o , z a n a š u t e r m i n o l o g i j u g r u p a n e ’p o ­ s t o ji’ n i u č e m u d r u g o m d o u iz g le d im a t o k a d e la n ja , o r ije n t is a n o g n a o d r e đ e n i n a č in . U k o lik o n e p o s t o je iz g le d i d a će o d r e đ e ­

19

n i aparat i n d i v i d u a i l i o d r e đ e n a i n d i v i d u a t a k o d e l a t i , z a n a š u te r m in o lo g iju

p o s t o ji s a m o ‘d r u š tv e n i o d n o s ’ a li n e i g r u p a ”

(V e b e r , 1 9 7 6 : 1 : 3 4 ). O n o š to s e W e b e r o v o m o d r e đ e n ju d e la n ja d r u š tv e n e g r u p e m o ž e z a m e r iti je s te s a s v im o č ig le d a n a u to r ita r iz a m . A k o b i s e o v d e u z e o u o b z ir p r e la z o d a u t o r it a r n o g p r e tk o n v e n c io n a ln o g

ka

k o n v e n c io n a ln o m

m o d e lu

k o o r d in a c ije

d r u š tv e n o g d e la n ja ( u p o r . n p r . H a b e r m a s , 1 9 8 8 b : 1 5 2 i d a lje ), d o b ila b i s e m n o g o

p r e g n a n t n ija s lik a o k o n s t it u c iji d e la tn e

d r u š t v e n e g r u p e . J e r , z a d r u š t v e n u g r u p u o v e v r s t e k l j u č n a s u tr i m o m e n ta : 1 ) č in je n ic a ( e k s p lic it n o g ili s a m o im p lic i t n o g , a li u svakom

s lu č a ju d o b r o v o ljn o g ) u d r u ž iv a n ja č la n o v a , 2 ) u n u tr a ­

š n ji p o r e d a k g r u p e ( k o ji k o o r d in ir a s v a d e la n ja č la n o v a , t a k o d a s e o n a p o k a z u ju k a o d e lo v i je d n e d e la tn e c e lin e ) i 3 ) e fik a s n o p r e n o š e n j e o v l a š ć e n j a o r g a n i m a , među kojima j e i “ r u k o v o d i l a c ” ( š to z n a č i d a p o s to ja n je " r u k o v o d io c a " s a m o p o s e b i jo š n e z n a ­ či p o s t o ja n je d e la tn e g r u p e ) . S v i o v i p o k a z a te lji, a p o s e b n o o v a j p o s le d n ji, s u g e r iš u n a m d a s e d e l a t n a g r u p a i m a s a r a z l i k u j u . M a s a nije d e l a t n a d r u ­ š tv e n a g r u p a u to lik o š to : 1) n e p o č iv a n a u d r u ž iv a n ju č la n o v a n e ­ g o n a utapanju p o j e d i n a c a u j e d a n p r i v r e m e n i a g l o m e r a t , 2 ) k o j i n e m a n ik a k a v u n u tr a š n ji p o r e d a k , 3 ) v e ć re a g u je n a e m o t iv n e n a d r a ž a je k o je s tv a r a v o đ a ( u p o r . d e ta ljn ije : F re u d , 1 9 2 5 : 2 8 3 i d a ­ lj e ) . I z t o g a s l e d i d a je m a s a p u k o o r u đ e k o j e u s v o m d e l a n j u u p o ­ tr e b lja v a v o đ a (i, e v e n t u a ln o , d e la t n a g r u p a n je g o v ih s a r a d n ik a ) , a n e g r u p a udruženih pojedinaca koji kroz grupno delanje ostvaruju svoje

transparentne ciljeve. O v a k v o s h v a ta n je d e la n ja d r u š tv e n ih g r u p a p o la z i o d p r e t p o s t a v k e d a je s v a k o d e l a n j e i n d i v i d u a l n o , d o k j e g r u p n o d e ­ la n je m o g u ć e s a m o o n d a k a d a je je d n a g r u p a u s p e l a d a i n d i v i d u ­ a ln a d e la n ja o r g a n iz u je ta k o d a s e o n a s k la d n o p o ja v lju ju p r e m a s p o lja k a o je d in s tv e n a c e lin a u s lu ž b i t r a n s p a r e n tn o g z a je d n ič ­ k o g in t e r e s a . N a ta j n a č in u p r o š ć a v a s e m e đ u o d n o s č l a n o v a g r u ­ p e s a d r u g im

d e la tn im

s u b je k t im a i r a c io n a liz u je o s tv a r iv a n je

n jih o v ih z a je d n ič k ih c ilje v a , u g r a đ e n ih u k o n s t it u c iju g r u p e i je ­ d in s tv e n i k o rp o r a tiv n i in te r e s . O v a č v r s ta u k o r e n je n o s t k o r p o r a ­ t i v n o g in te r e s a u s a m o s t a ln o f o r m u lis a n im

in te r e s im a s v a k o g

p o je d in o g č la n a k o r p o r a c ije n a t e r a la je p r a g m a t ič n e R im lja n e d a s v o je k o r p o r a c ije p o im a ju k a o fik c ije , fik t iv n a " t e la ” s tv o r e n a z a ­

20

I

ra d o la k š a v a n ja p r a v n o g p r o m e t a ( E is n e r i H o r v a t, 1 9 4 8 : 1 3 0 ). S o c ija ln a te o r ija ( a k a s n ije i s o c io lo g ija ) o tk r ić e m n o g o b r o jn e k v a lita tiv n o n o v e p o ja v e k o je d o n o s i s tv a r a n je je d n e d e la tn e d r u ­ š tv e n e g r u p e , a li ć e u v e k n a i la z it i n a n e p r e m o s t iv e t e š k o ć e k a d a p o k u š a d a p o ja m d e la n ja p r o t e g n e i n a d r u š tv e n e g r u p e k o je n i­ s u d e la tn e u p r e th o d n o n a v e d e n o m z n a č e n ju . T o će b it i m o g u ć e s a m o p o c e n u o s lo b a đ a n ja k o r p o r a t iv n o g in te r e s a , i to n e s a m o o d in te r e s a p o je d in a c a k o ji č in e k o r p o r a c iju n e g o i o d s a m o g p o j­ m a g r u p n o g d e la n ja . K u lm in a c iju

p e r v e r tir a n ja p o jm a d e la n ja

d o s t ić i će p o k u š a ji, o d P la to n a p a s v e d o s a v r e m e n ih r o m a n tič a ­ r a ,6 d a s e o t k r i j e n e k i p r i n c i p ili d e l a t n i k " i z a k u l i s a ” i " l e đ a l j u ­ d i ” , k o ji p r a v i is to r iju i o b e z v r e đ u je s v a in d iv id u a ln a i g r u p n a d e ­ la n ja ( A r e n d t , 1 9 9 1 : 1 5 0 ) .

3. Suvereni puk i delatni puk K a d a je m o d e r n a ( d e m o k r a t s k a ) u s t a v n a d r ž a v a u p i t a n j u , p r v o s e m o ž e reći to d a o n a p r e tp o s ta v lja d u a liz a m o b lik a e g z is t ir a n ja p u ­ k a . U p r ir o d n o m s ta n ju ( ili, š to s e z a p r o b le m k o ji r a z m a tr a m o s v o d i n a is t o , u d r ž a v i u k o jo j v la d a tir a n ija , tj. u k o jo j s u v e r e n it e t p r ip a d a n e k o m e d r u g o m a n e p u k u ) p u k m o ž e d a n a s t a n e ( tj. d a s e p o l i t i č k i " s a m o o s v e s t i ” ) s a m o k a o suvereni puk. P r i p a d n i c i j e d ­ n o g ta k v o g “ s a m o o s v e š te n o g ” s u v e r e n o g p u k a u s p e li s u d a — p r i­ vrem en o -

p r e v a z iđ u s ta n je " r a ta s v ih p r o t iv s v iju ” , a d a p r i to m

n is u p r e r a s li u n a c iju je r im a ju s a m o m o g u ć n o s t in d iv id u a ln o g d e la n ja . N a d r u g o j s t r a n i, o n i n is u o b ič a n n a r o d , p o š t o ih n e o d ­ re đ u ju ( " p r e d e s t in ir a ju ” ) e tn ič k e k a r a k te r is t ik e n e g o ih p o k r e ć e te ž n ja d a z a je d n ič k im s n a g a m a s tv o r e n a c iju , š t o z n a č i d a o b r a z u ­ j u konstitutivnu vlast i u z p o m o ć n j e d o đ u d o u s t a v a , o d n o s n o ( d e ­ m o k ra ts k e ) u s ta v n e d rža v e . O v a k o n c e p c ija o s u v e r e n o m p u k u u p r ir o d n o m s ta n ju ( k o j i t e ž i d a s t v o r i u s t a v n u d r ž a v u ) o s p o r a v a n a je n e s a m o s a n a ­ c io n a lis tič k ih

i k o m u n is tič k ih

p o z ic ija n e g o

i s a tr a d ic io n a ln o

6 M e đ u n jih spad aju i o n i pravni teoretičari, O t to G ierk e pre svih, ko ji su u 19. v e k u počeli da zago varaju k o n cep ciju p rem a kojoj ko rp oracije n isu p ravn e fik ­ cije n ego su p o seb n e so cijaln e realn o sti ("s u b je k tiv ite ti”), ko je e g zistira ju i delaju n eza visn o o d d rža vn o p ravn e regulacije i u g o v o rn e k o n stitu cije (u p o r. d etaljnije: M o ln ar, 19 9 4 c: 3 7 6 i dalje).

21

k o n z e r v a tiv n ih k o n z e r v a t iv n i

(u

B u rkeovom

p ravn i

s m is lu ) . T a k o je n p r . s a v r e m e n i

te o r e tič a r i

Savezne

R e p u b lik e

N em ačke,

p o p u t J o s e fa I s e n s e e a , i d a n a s ž e s to k o o s p o r a v a ju k a o “ d e m o k r a t­ s k i m it" k o ji t r e b a z a b o r a v it i je r n e o d g o v a r a " i s t o r ij s k o j is t i n i " (Isen see, 1 9 9 5 :

68)7

I s e n s e e je u t o m p o g l e d u o d l u č a n : “ S a m o

k o n s tit u ir a n n a r o d m o ž e s tv o r iti u s ta v " ( I s e n s e e , 1 9 9 8 : 5 3 ). K a k o g o d d a s e o d v ija o (u d a le k o j p r o š lo s t i) p r e la z a k iz p r ir o d n o g u d r u š tv e n o s ta n je , d e m o k r a ts k a u s ta v n a d r ž a v a p o I s e n s e e u m o ž e b i t i s a m o p o s l e d i c a e v o l u c i j e , t j. p r o i z l a z i t i i z n e k o g r a n i j e g ( n e d e ­ m o k r a t s k o g ) u s t a v a . T a k o je s a “ v o d o m i z b a č e n o i d e t e ” . J e r, k o n ­ c e p c ija s u v e r e n o g p u k a u p r ir o d n o m

s t a n ju ( ili u d r ž a v i u k o jo j

v la d a tir a n ija ) n e o p h o d n a je d a b i s e o b ja s n io o n a j r e v o lu c io n a r n i d is k o n tin u it e t k o ji v o d i n a s ta n k u d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rž a v e . S u v e r e n i p u k o z n a č a v a s k u p in d iv id u a k o je s u u je d ­ n o m is to r ijs k o m tr e n u tk u ( o b ič n o p o s le u r u š a v a n ja " s t a r o g re ­ ž im a ” i is k u š a v a n ja s tr a h o t a p r ir o d n o g s ta n ja ) “ s a m o o s v e š ć e n e ” , a li n e k a d a s u u p it a n ju e t n ič k e o s o b e n o s t i k o je o d n jih č i­ n e je d a n n a r o d n e g o u p o g le d u n jih o v o g s o p s t v e n o g p r ir o d n o g p r a v a n a ž iv o t . P o š t o ih p o k r e ć e n a g o n z a s a m o o d r ž a n je m , k o ji o n i r a c io n a ln o fo r m u liš u u p r a v o n a ž iv o t ( u r a s p o n u o d o d b r a ­ n e g o lo g ž iv o ta d o " p o tr a g e z a s r e ć o m ” ) , in d iv id u e iz p r ir o d n o g s ta n ja u s u v e r e n i p u k d o v o d i o s t v a r iv a n je s le d e ć a tr i p r ir o d n a p ra v a : p r a v o o k u p lja n ja i u d r u ž iv a n ja ,8 p r a v o n a s lo b o d n o iz r a ­ ž a v a n je m iš lje n ja i p r a v o g la s a . D a b i n a s t a o s u v e r e n i p u k p o ­ t r e b n o je , d a k l e , d a n j e g o v i č l a n o v i p o ž e l e d a ž i v e u s i g u r n o m s ta n ju k o je m o ž e d a g a r a n tu je s a m o je d n a u s ta v n a d r ž a v a . Z a to im

m o r a b iti n a r a s p o la g a n ju p r ir o d n o p r a v o n a o k u p lja n je i

u d r u ž iv a n je - b ilo to o k u p lja n je i u d r u ž iv a n je u u s ta v n u d r ž a v u , b ilo ( k a d a p o s to ji tir a n s k a v la s t ) u p o b u n je n ič k i s a v e z ( k o jim će tir a n ija b it i s r u š e n a ). A li, p o š t o s u v e r e n i p u k n e m o ž e s a m d a o b a v lja c e lo k u p n u u s ta v o tv o r n u k o n s t it u t iv n u v la s t ( k o ju k a o

7 K a d a je sam a (Savezn a R e p u b lik a) N e m a č k a u p itan ju , Isen seeo v a tvrd n ja se p o k a zu je tačnom , p ošto 19 4 9 , p rilik o m izra d e tz v . B o n s k o g ustava, za is ta n i­ je p o sto ja la n ikakva k o n stitu tiv n a v la s t n e m a č k o g p u k a (R o ellecke, 1 9 9 5 :1 5 1 ; u p or. ta ko đ e i 5. od eljak 2 0 . p o g la v lja ). 8 A k o ž iv e u tiranskoj državi, lju d i m o g u d a iz p rava n a sa m o o d rža n je i prava o k u p lja n ja i udruživanja (u p o b u n je n ič k i s a v e z) d ed u k u ju p ravo n a o tp o r tira­ niji.

22

ta k a v im a ) , n je m u p r e o s t a je d a o b a v lja je d a n n je n d e o -

" b ir a č ­

k u v la s t ” — tj. d a iz a b e r e s v o je p r e d s t a v n ik e u u s ta v o tv o r n o j s k u p š t in i ( d a b i o n i d a lje r a d ili n a s a s t a v lja n ju u s t a v a ) . D a b i p r e d s ta v n ic i u o p š t e m o g li d a a r tik u liš u p o s t o je ć e in te r e s e i b o r e s e z a n a k lo n o s t b ir a č a , o n i m o r a ju d a u ž iv a ju p r a v o n a s lo b o d ­ n o iz r a ž a v a n je m iš lje n ja . N a d r u g o j s tr a n i, d a b i p r e d s ta v n ic i u o p š t e b ili iz a b r a n i p r ip a d n ic i s u v e r e n o g p u k a m o r a ju u ž iv a ti p r a v o g la s a ( k o je p o v la č i s a s o b o m e le m e n ta r n a p r a v ila o iz b o r ­ n o j je d n a k o s ti,

ta jn o s ti

g la s a n ja , d o n o š e n ju

o d lu k e v e ć in o m

it d .) . S v e š t o je s u v e r e n i p u k n a ta j n a č in u s t a n ju d a u č in i je s te to d a iz s v o jih r e d o v a iz a b e r e n a jp o u z d a n ije lju d e k o ji ć e , k a o n je g o v i p r e d s t a v n ic i, u s p o s t a v it i je d a n “ te m e ljn i k o n s e n z u s " i p o z itiv ir a ti g a u p is a n o m

u s ta v u , k a k o b i s e n a n je m u k a s n ije

m o g le g r a d iti d e m o k r a t s k e p r o c e d u r e o d lu č iv a n ja u o r g a n im a k o n s titu is a n e v la s ti u

k o jim a v a ž i p r in c ip v e ć in e ( u p o r . n p r.

G r im m , 1 9 9 1 : 3 0 0 i d a lje ). V e ć u o k v ir u S ie y e s o v e te o r ije p o k a z a la s e p o t r e b a d a se r a z lik u je " b ir a č k a v la s t ” n a c ije ( tj. s u v e r e n i p u k ) u p r ir o d n o m s t a ­ n ju i k o n k r e t n a v la s t iz a b r a n e u s ta v o tv o r n e s k u p š t in e u iz r a d i p r e d lo g a u s ta v a . T e k u s k la d n o m n a d o p u n ja v a n ju o b e v la s t i m o ­ g u ć a je u s t a v o t v o r n a k o n s t i t u t i v n a v l a s t s u v e r e n o g p u k a u p r i r o d ­ n o m s ta n ju . U s ta v o tv o r n a s k u p š t in a z a t o n ik a d a n e m o ž e im a ti p o s le d n ju re č u s tv a r a n ju d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e i n a k o n iz ­ ra d e p r e d lo g a u s ta v a m o r a tim p o v o d o m o r g a n iz o v a t i r e fe r e n d u m ( o to m e u p o r . L o e w e n s te in , 1 9 5 9 :1 3 9 ) . T e k k a d a s u v e r e n i p u k n a r e fe r e n d u m u ( p o n o v o k o r is te ć i s v o ju “ b ir a č k u v la s t ” -

a li o v o g a

p u ta u s m e r e n u n e n a lič n o s t p r e d s ta v n ik a n e g o n a p ra v n i a k t) n a ­ p ra v i sv o j k o n a č a n iz b o r i d e fin it iv n o u s v o ji p r e d lo g u s ta v a m o ž e s e r e ć i d a je - b a r e m u p r a v n o j s f e r i - u s p o s t a v l j e n a d e m o k r a t s k a u s t a v n a d r ž a v a . T a d a j£ s u v e r e n i p u k l e g i t i m n o , a t o z n a č i d e m o ­ k r a ts k i, u s p o s t a v io u s ta v n i p o r e d a k u k o m ć e p r e d s t a v lja n je p u k a u o r g a n im a k o n s t it u is a n e v la s ti b it i d e m o k r a t s k o ( B o c k e n fo r d e , 1 9 9 1b : 2 9 5 - 2 9 6 ) .9

9 V re d n o je p o m e n a p ita n je ka ko treba tretira ti p ojed in ce k o ji o d b ija ju d a p rih ­ v ate v ažen je u stava i d a p o stan u član o vi d em o k ra tsk e u sta vn e d ržave. T e o rij­ sk i gled ajući, m ogu će je d a p o je d in a c u sk ra ti svo ju s a g la s n o s t u pet faza izra ­ d e i usvajanja ustava. O n m o že: 1) d a o d b ije d a u o p šte iza đ e iz p riro d n o g s ta ­ nja i d a se p ok ori o p štep rih v aćen o j v lasti; 2 ) d a o d b ije d a učestvu je u izb oru

23

S u v e r e n i p u k , k a o š t o s m o v id e li, n e m o ž e d a d e la . I z ­ b o r o m u s ta v o tv o r a c a i u s v a ja n je m p r e d lo g a u s ta v a o n m o ž e je d i­ n o d a u s p o s t a v i d e m o k r a t s k u u s ta v n u d r ž a v u , u n u t a r k o je te k p o ­ s t a j e o s t v a r i v d e l a t n i p u k ( H o l m e s , 1 9 9 4 : 1 5 6 ) . T a k o je n a s t a o p a ­ r a d o k s : s u v e r e n i p u k n ije d e la ta n k a o š t o n i d e la t n i p u k n ije s u v e ­ ren . D e m o k r a t s k a u s ta v n a d rž a v a p o d r a z u m e v a in s titu c ije k o jim a p u k ( o d n o s n o n je g o v i p r e d s ta v n ic i) m o ž e a r tik u lis a t i s v o ju v o lju i s p r o v o d i t i je u d e l o a d a u i s t o v r e m e n e u g r o z i t e m e l j e d r ž a v e (u s ta v o m

g a r a n t o v a n a o s n o v n a p r a v a ) . 10 R a z l o g

z a p o s to ja n je

s v o g p red stav n ik a z a u s ta vo tv o rn u s k u p š tin u (n p r. za to što sm atra d a svi p o ­ jed in ci m oraju b iti ličn o p risu tn i n a u sta vo tv o rn o j s k u p š tin i i si.); 3) d a se ne saglasi sa p re d sta v n ik o m z a u sta vo tv o rn u s k u p š tin u za k o g n ije gla sao (ali ko ji je d o b io v e ćin u gla sova ); 4 ) d a g la sa p ro tiv p re d lo g a u sta va (ili d a u o p šte ne glasa); i 5 ) d a o d b ije d a se p o d v rgn e v a že n ju u sta va (i n a n jem u z a s n o ­ v a n o g p o retk a ), kad a u s ta v stu p i na sn agu n a o s n o v u p o z itiv n e referend u m sk e o d lu k e. O v aj p o sled n ji slučaj je jed in o zn a ča jan , p o š to u sebi ap so rbuje sva o sta la četiri slu čaja. O d b ije li p o je d in a c d a p rih va ti v a že n je u sta va ko ji je d o n e t na o p isa n i n ačin , o n o sta je u p riro d n o m sta n ju i n a n jega d elu je n eu p o red iv o jača sila o d o n e k o ja je p o s to ja la p re stvaran ja u sta vn e d ržave. Z a to m u p reostaju dve alternative: d a n a p u sti terito riju n a kojoj je u s p o s ta ­ v ljen a u sta vn a d ržava ili d a n astavi b o rb u p ro tiv n je (ev e n tu aln o u d ru že n sa svo jim isto m išljen ic im a ). N a d ru go j stra n i, p rih va ta n je u sta va k a o ta k v o g ne m o ra n u žn o da zn a či i sa d rž in s k o p rih va ta n je p o jed in ih o d re d b i ustava; p o ­ jed in ac m o že d a p rih vati s a m o p u k u čin jen icu d a je u sp o sta v lje n o d rža vn o sta n je i d a se o d m a h k o n cen triše n a o d red b e o p ro m en i ustava, tj. d a se sa s v o jim is to m išljen icim a o rg a n iz u je u in o v a tiv n u k o n s titu tiv n u v last, k o ja će p o regularn oj, u sta vo m u sp o sta v lje n o j p ro ce d u ri, d o ve sti d o stvaran ja p ri­ h va tljivijeg ustava. B ilo k a k o b ilo , svi o n i k o ji p rih vate v aže n je u sta va , o d n o ­ sn o na n jem u za sn o van a p rava i o b a v e ze , m o g u se sm atrati u g o v o rn im stra­ n am a d ru štv e n o g ugo vo ra, ko ji z a n jih p o č in je d a v a ži n a o s n o v u n jih o vo g s o p s tv e n o g pristanka. 10 Pri to m treba pom enuti da u teoriji k o n stitu cio n a lizm a veom a važn o m esto pri­ pada sam im uslovim a za p rom en u ustava, kao najh itn ijom k o m p o n en to m sta­ biln osti ustavne države. U to m sm islu , p o Jonu Elsteru, ko n stitu cio n alizam ogran ičava artikulaciju volje d ela tn o g p uka, to jest n jego ve većine, n a d va n ači­ na. Prvo, tim e što proces izm en e u sta va čin i sp o rim i ko m p lik o va n im , čim e se stvaraju pretp ostavke za stiša va n je im p u ls iv n ih strasti i trezven o i racio n aln o rešavanje problem a. D ru go , z a p ro m e n u u sta v a za h tev a se kvalifiko van a v e ći­ n a ili se, u krajnjem slučaju, n eke o d re d b e p rog laša va ju n eprom en ljivim , čim e se d o d a tn o štite određeni trajni in teresi i o s n o v n a prava (k a o što su npr. već p o m e n u to pravo na život, p ravo o k u p lja n ja i u d ru živa nja, pravo s lo b o d n o g iz ­ ražavan ja m išljenja i pravo g la sa ) (u p o r. E lster, 1 9 9 5 / 1 9 9 6 :1 0 2 -1 0 3 ).

24

r a z lik e iz m e đ u o v a d v a o b lik a e g z i s t e n c ije p u k a le ž i u t o m e š to " d e m o k r a ts k i p o lit ič k i p r o c e s p r e tp o s ta v lja p r e th o d n e o d lu k e k o ­ je o g r a n ič a v a ju p r o s t o r s u k o b a ” ( K ie lm a n s e g g , 1 9 9 8 : 2 6 ) . P r e t­ h o d n e o d l u k e o k o j i m a je r e č d o n o s e s e n a u s t a v o t v o r n o j s k u p š t i ­ n i i n e tič u s e s a m o o s n o v n ih p ra v a n e g o i s a m o g a r a n ž m a n a v la ­ s ti. P o š t o m o d e r n i u s ta v i p o p r a v ilu p r e d v iđ a ju p o d e lu v la s t i, u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i v iš e n e m o ž e d a p o s to ji s u v e r e n n e ­ g o s e p o d r a z u m e v a s a m o " u č e š ć e ” u p o d e li n a jv iš e v la s t i. I d e ja p o d e l e v l a s t i je , j e d n o s t a v n o , s u p r o t n a i d e j i k o n c e n t r a c i j e v l a s t i , k o ­ ja je n o s e ć a z a p o j a m s u v e r e n it e t a ( B o l d t , 1 9 9 7 : 1 3 9 ) . O d a t l e s e n a m e ć u d v a k l j u č n a z a k l j u č k a , k o j e je d o b r o f o r m u l i s a o M a r t i n K r i e le : " 1 . U u s t a v n o j d r ž a v i n e m o ž e p o s t o j a t i suveren. 2 . T e k a k o n e p o s t o j i s u v e r e n , p o s t o j i p o u z d a n a s l o b o d a , k o j a p o č i v a n a ljud­

skim pravima, a n e n a t o l e r a n c i j i ” ( K r i e l e , 1 9 8 8 : 2 2 4 ) . S u v e r e n i p u k p o s t o j i i l i n e p o s r e d n o p r e n a s t a n k a ili p o s l e r u š e n j a d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e , t j. p r i l i k o m s t v a r a n j a ili u k i d a n j a u s t a v a . " D e m o ­ k r a ts k i s u v e r e n ite t m ir u je s v e d o k p o s t o ji u s ta v n a d r ž a v a ” (K r ie le , 1 9 8 8 : 2 2 6 ) . 11 U d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i p o s t o ji, d a k le , je d in o d e la tn i p u k . D e la t n i p u k je s u b je k t u d r ž a v i k a o k o r p o r a c iji u g o v o r n o j tv o r e v in i, k o ja s v o jim

s ta tu ta r n im

tj.

(u s ta v n im ) p o re t­

k o m s tv a r a k v a lita tiv n o n o v e o d n o s e m e đ u č la n o v im a . E k s tr e m n e k o n t r a k t u a lis t ič k e te o r ije , k o je n a s t o je d a p r ip a d n ik e d e la t n o g p u ­ k a t r e t i r a j u isključivo k a o u g o v o r n e s t r a n e d r u š t v e n o g u g o v o r a , im a ju v e lik e p o t e š k o ć e d a o b ja s n e p r ir o d u t o g u g o v o r a i n je g o v o d n o s p r e m a u s t a v u . Z a t o je p o t r e b n o n a p u s t i t i n a m e r e d a s e m o ­ d e l d r u š tv e n o g u g o v o r a p r o te g n e v a n p r o c e d u r e d o n o š e n ja i u s v a ­ ja n ja u s t a v a , n a č e m u p o č iv a c e la g r a đ e v in a d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e . K a d a je t a j č i n o k o n č a n i k a d a je o ž i v l j e n d e l a t n i p u k , n j e ­ g o v i p r i p a d n i c i ( a £ > o se b n o k a s n i j e g e n e r a c i j e , k o j e n i s u u č e s t v o ­ v a le u d o n o š e n ju u s ta v a ) n is u v iš e u u g o v o r n im o d n o s im a n e g o p o s t a ju titu la r i o d r e đ e n ih p r a v a i o b a v e z a u n u t a r d r ž a v e k a o k o r ­

11 Iako se pučki suverenitet u dem okratskoj ustavnoj državi ponekad dovodi u vezu sa legitim acijom revizije ustava (Ballestrem , 1998: 72-73; Roellecke, 1995; 161). to se ipak ne m ože prihvatiti kao ispravno shvatanje. Prom ena ustava, ako se ona odvija u regularnoj proceduri, rezultat je delatnog a ne suverenog puka. D ruga je stvar kada se radi o tom e da se rekurs na pučki suverenitet koristi u propagandne svrhe, prilikom opisivanja neke alternative postojećem ustavu.

25

p o r a c i j e , t j. u n u t a r s i s t e m a p o l i t i č k i h i n s t i t u c i j a k o j e s e p o i m a j u k a o " k o n v e n c io n a ln o p r o iz v e d e n e ” i p r ih v a ta ju k a o r e g u la r n o tr a d i r a n e ( o t o m e u p o r . H a m p t o n , 1 9 9 0 , i K a v k a , 1 9 8 6 ) . 12 U o v o m p o g le d u m o ž e b it i k o r is n o p r is e tit i se s ta r o g S a v ig n y je v o g u č e n ja o p r i v a t n i m k o r p o r a c i j a m a . O n je s m a t r a o d a d r ž a v a , k a o i s v a k a d r u g a p r iv a tn a k o r p o r a c ija : 1 ) n ije z a v is n a o d s m e n e g e n e r a c ija , t a k o d a in d iv id u e k o je č in e d e la tn i p u k n e m o r a ju b it i n u ž n o o n e is te k o je s u č in ile s u v e r e n i p u k ( u p o r . S a v ig n y , 1 8 4 0 : 2 4 3 - 4 ) ; 2 ) i m a r e p r e z e n t a t i v n i o r g a n v l a s t i k o j i jo j g a r a n t u j e d e l a t n i k a p a c i ­ te t ( S a v ig n y , 1 8 4 0 : 3 2 4 ); i 3 ) im a s ta tu ta r n i ( u g o v o r n i) p o r e d a k k o ji s e n e te m e lji s a m o n a o s n iv a č k o m

u g o v o r u . 13 K a d a s e s v e

12 O n o , p ak, š to je n ajh itn ije u c e lo k u p n o m u s tro jstv u d e m o k ra tsk e u sta vn e d r­ žave jeste to d a u njoj ne p restaje d a p o s to ji k o n s titu tiv n a v la st, ko ju sp ro v o ­ di d ela tn i p u k i ko ja u se b i n ep rek id n o n o si k o n flik tn i n ab oj (iz m e đ u k o n ­ zerv ativ n ih i in o va tiv n ih ten d en cija). 13 K ad a je u p itan ju o v o p o sled n je s vo jstv o , treba sk re n u ti p a žn ju n a jed n o k ru p n o o gran ičen je S a v ig n y je v o g učenja. N a im e, i o n je, k a o i d ru g i p re d stav ­ n ici isto rijsk o p rav n e ško le, in sistira o na to m e d a se ce lo k u p a n "p o re d a k p ravn ih lic a ” (Verfassung der juristischen Personen) tem elji na d rža v n o m pravu i sta tu tu (p riva tn e) ko rp oracije, k o ji m ora b iti u sk la đ e n sa tzv. o b se rv an co m (Observanz) ili predanjem (Herkommen) k a o svo jev rsn im s am o razu m e v aju ćim p artiku la rn im o b ičajn im p ravom . N a jed n o m m estu S a v ig n y će ča k reći d a je o b serv an ca “p rećutn i, p u tem d elan ja izra žen i s ta tu t ko rp oracije, ko ji se te­ m elji n a njoj d o d eljen om p ravu a u to n o m ije ” (S a vig n y, 1840 :1: 9 8 -9 ). S a m im tim , zn ačaj o sn iva čk o g u g o v o ra je z a S a v ig n y ja p o sta o d ru go ra zred an , d o k su u p rvi p lan d o šla go to v o m is tič n a s v o js tv a o b se rv an ce . Z b o g o v ih n e d o sta ta ­ k a u S a vign yjevo m učenju p o tre b n o je reći n e k o lik o d o p u n s k ih reči o o d n o ­ su o s n iv a čk o g ugo vo ra i sta tu ta. U g o v o r k o jim se o s n iv a k o rp oracija je ste p o ­ seb a n (d ru štv en i) u go vo r sa sv o jim s p e c ifič n o s tim a koje se tiču p re tp o stav k i i d ejstava. N jega sačinjava v iše lju d i u že lji d a p q stig n u o d ređ en i cilj, i to o b ra zo v a n jem jedne p o se b n e, d u g o tra jn e ciljn e za jed n ice sa n jen o m im o v i­ n o m , k o ja će kao takva istu p ati p rem a trećim licim a. Iako se tim e već p o d ra zu m eva stvaranje o d ređ en e o rg a n iz a c ije (tj. je d n o g p oretka n a d le žn o ­ sti), o n a se realno u sp o sta vlja tek s ta tu to m ko rp oracije, tj. sta tu ta rn im o d ­ re d b a m a o: 1) ulasku ili izla s k u iz ko rp o racije; 2 ) za d acim a z b o g k o jih je k o r­ p o ra cija osnovana; 3) to m e k o m e p rip a d a k o rp o ra cio n a vlast; 4 ) n ačin im a na k o je korp oracion a v last treba d a is p u n i za d a tk e z b o g ko jih je ko rp oracija o sn o v a n a : i 5 ) 0 tom e šta p o jed in a čn i čla n o v i ko rp oracije treba d a u čin e ili da p ro p u s te d a učine kako bi d o p rin e li o stv a riv a n ju za d a ta k a z b o g k o jih je k o r­ p ora cija osno van a (Pfeifer, 18 4 7: 9 1 ). O t u d a sta tu tarn i p o red a k n ad ilazi sag la s n o s t volja ugovorn ih stra n a k o je su o b ra zo v a le korp oraciju . A u to n o m -

26

u z m e u o b z ir , m o ž e s e re ć i d a d e la tn i p u k r a s p o la ž e o d g o v a r a ju ­ ć im p o lit ič k im in s tit u c ija m a k o jim a m o ž e d a r a z r e š a v a k o n flik te , a r tik u liš e p o s e b n e in te r e s e i f o r m u liš e " o p š t u v o lju ” k o ja s e p o ­ t o m p r e tv a r a u d e lo . P o n e k im m iš lje n jim a , d e la t n i p u k n ije n iš ta d r u g o d o o n o š t o “ d e f i n i š e u s t a v o t v o r n a v l a s t ili p r e n o s i z a k o n o ­ d a v s tv u n a d e fin is a n je ” ( S ta r c k , 1 9 9 5 : 1 7 6 ) . T a k v o s h v a ta n je p o ­ k a z u j e s e k a o p r e t e r a n o f o r m a l n o , p o š t o je z a s v a k u d e m o k r a t s k u u s ta v n u d r ž a v u iz d v a r a z lo g a p o g u b n o o s la n ja n je s a m o n a in s t i­ tu c ije . P rv o , n iš t a u lju d s k o m s v e tu n ije s a v r š e n o , p a ta k o n i in s t i­ t u c i j e , i z a t o i m je , p o r e d i n t e r n e , p o t r e b n a i e k s t e r n a k o n t r o l a ( o k o j o j je v e ć b i l o r e č i u 4 . o d e l j k u 1 4 . p o g l a v l j a , u k o m s u r a z m a t r a ­ n a M a d i s o n o v a s h v a t a n j a o k o n t r o l i v l a s t i ) . D r u g o , č a k i a k o je s a ­ s v im

u s p e š n a , lo g ik a

in te r n e k o n t o le

m o ž e v o d it i to m e d a se

k lju č n a p o lit ič k a p ita n ja u s v e v e ć e m b r o ju r e š a v ju n a u s ta v n o m s u d u , š to iz a z iv a d e le g itim ir a n je p r e o s ta lih in s tit u c ija d e m o k r a t­ ske

u s ta v n e

d ržave

i p o d r iv a n je

s is te m a

p o d e le v la s t i ( D ic k e ,

19 9 8 : 8 7 ). Z b o g s v e g a t o g a d e la tn i p u k u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i n e m o ž e s e z a m is lit i b e z s lo b o d n e i k r itič k e ja v n o s ti. " P r e ­ tv a r a n je k o m u n ik a t iv n e m o ć i g r a đ a n a u p o l i t ič k u m o ć ” n e o s t ­ v a r u je s e s a m o u d e m o k r a t s k o j z a k o n o d a v n o j p r o c e d u r i, p a r la ­ m e n ta r iz m u i p a r tijs k o j k o n k u r e n c iji n e g o i o b e z b e đ e n je m a u t o ­ n o m n e ja v n o s ti (H a b e r m a s , 1 9 9 3 : 2 0 9 - 2 1 1 ) . O s n o v n a p ra v a , k o ­ ja s u , je d n im s v o jim d e lo m , u u s ta v u p r e d v iđ e n a ra d i g a r a n to v a n ja a u t o n o m n e ja v n o s t i, p r e d s t a v lja ju o n u n i t k o ja p o v e z u j e s u v e ­ re n i p u k i d e la tn i p u k . “ T r a ž e n a in te r n a v e z a iz m e đ u lju d s k ih p r a ­ v a i p u č k o g s u v e r e n ite ta ta d a se s a s to ji u to m e d a se p o tr e b a p r a v ­ n e in s t it u c io n a liz a c ije p r a k s e d r ž a v lja n a u ja v n o j u p o t r e b i k o m u ­ n ik a tiv n ih

s lo b o d a is p u n ja v a u p r a v o k r o z s a m a lju d s k a p r a v a ”

( H a b e r m a s , 1 9 9 4 : 8 9 ) . I k a o š to s u v e r e n i p u k r a s p o la ž e u s t a v o ­ tv o rn o m

k o n s tit u tiv n o m

v la š ć u i " b ir a č k o m

v la š ć u " -

kako bi

n o st jedne ko rp oracije upravo i čin i to d a se o b a v e zu ju ć a sn aga statu ta, koji korp oracije d o n o se , ne tem elji isk lju čiv o n a p rin cip im a o s n iv a čk o g u g o vo ra (W in d sch eid , 1887: 5 4 ). Č a k se i u tu m a čen ju o d re d a b a sta tu ta ne p o la zi o d o d red ab a o s n iv a čk o g u go vo ra n e go o d sm isla ko je u d a to m vrem en u o ve o d ­ redbe m o g u im ati. Isto o vo v aži i z a isp u njavan je p ravn ih p razn in a u s ta tu ­ tu (S teiger, 195 5: 355).

27

m o g a o d a o b r a z u je u s ta v o tv o r n u s k u p š tin u , s a u s ta v o tv o r n o m k o n s t it u t iv n o m v la š ć u ( tj. v la š ć u d o n o š e n ja s a m o g u s ta v a ) - ta k o je d e l a t n i p u k o v l a š ć e n d a s p r o v o d i k o n z e r v a t i v n u i i n o v a t i v n u k o n s t it u t iv n u v la s t ( tj. v la s t z a š tit e i r e g u la r n e p r o m e n e p o s t o je ­ ć e g u s t a v a ) . A a k o je t a č n o d a u j a v n o s t i a n g a ž o v a n i d e l a t n i p u k n e m o ž e v r š iti in o v a tiv n u k o n s tit u tiv n u v la s t ( tj. m e n ja ti u s ta v n a u sta v o m

p r o p is a n

n a č in )/ 4 to

n ik a k o

ne

zn ači d a u

ja v n o s ti

a n g a ž o v a n d e la tn i p u k n e m o ž e s p r o v o d iti k o n z e r v a t iv n u k o n s ti­ tu tiv n u v la s t ( tj. p r e d u z im a t i s v a r a s p o lo ž iv a s r e d s tv a z a o d b r a n u u s ta v a ). N a o s n o v u k o n z e r v a t iv n e k o n s tit u tiv n e v la s t i d e la tn i p u k b ra n i d e m o k r a t s k u u s ta v n u d r ž a v u i n e d o z v o lja v a n je n o p re tv a ra ­ n je u t i r a n i j u ( k a d a b i o s t v a r i v a n j e m p r a v a n a o t p o r t i r a n i j i m o r a o p o n o v o d a s tič e s v o ju s u v e r e n o s t ) . M o g u ć n o s t d a ( u ja v n o s ti a n g a ž o v a n i) d e la tn i p u k v r š i k o n z e r v a tiv n a

k o n s titu tiv n u

v la s t je s te

ono

š to

k o n z e r v a tiv n i

p r a v n i te o r e tič a r i p o p u t J o s e fa I s e n s e e a n e ž e le d a p r ih v a te . I s e n s e e u je v a ž n o d a o s p o r i p o s t o j a n j e k o n s t i t u t i v n e v l a s t i u o p š t e , p o ­ š to o n a o č ig le d n o n e p r e s ta je s a m im a k to m p r o g la š e n ja u s ta v a i n e iš č e z a v a u d e m o k r a t s k o j u s ta v o j d r ž a v i. A a k o k o n s t it u t iv n a v la s t n e iš č e z a v a u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i i a k o s e n e is c r ­ p lju je u s a m im n je n im i n s t it u c i ja m a , o n d a s e p o s t a v lja p it a n je " k o m o ž e d a s p o z n a i a r tik u liš e u p r a v u u s ta v n e v la s t i u u s ta v n o j d r ž a ­ v i? ” (I s e n s e e , 1 9 9 5 : 3 4 ) . O d g o v o r n a to p ita n je -

s k o jim će m o

m o ć i d a s e p o d r o b n ije u p o z n a m o u n a r e d n im p o g l a v ljim a — g la s i: s v a k i g r a đ a n in . P o ja m

k o n z e r v a tiv n e k o n s tit u tiv n e v la s t p o k a z u je se

k a o v r lo p r ik la d a n d a d e m o k r a t s k u u s t a v n u d r ž a v u o b o g a t i s o c ija ln o - d in a m ič k o m k o m p o n e n t o m , n a k o jo j t o lik o in s is tir a ju re ­ p u b lik a n s k i o r ije n tis a n i a u t o r i. M e đ u t im , d e la tn i p u k k o ji o s tv a ­ r u je k o n z e r v a t iv n u k o n s t it u t iv n u v la s t n e b i tr e b a lo d a s e r u k o v o ­ d i p r o iz v o ljn im v r lin a m a n e g o d a b u d e v o đ e n v r lo ja s n o o d r e đ e ­ n im v r lin a m a p o s t u p a n ja u s k la d u s a u s t a v o m i z a š t it o m u s ta v a . J e d in o to m o ž e b iti s a d r ž a j " a p s t r a k t n o g u s t a v n o g p a t r io t iz m a ” , o kom

s u p is a li n e m a č k i a u t o r i ( u p o r . v iš e o to m e u : H a b e r m a s ,

14 U javnosti se mogu samo iznositi argum enti u prilog promene ustava, dok se procesne radnje promene ustava, predviđene sam im ustavom, ne m ogu pre­ duzim ati van predviđenih institucija i m im o nadležnih subjekata.

28

1 9 9 0 a : 1 7 3 ; H a b e r m a s 1 9 9 0 b : 1 4 9 - 1 5 6 ; i S t e m b e r g e r , 1 9 9 0 ) . 15 A a k o S ie y e s o v a te o r ija p r e d s t a v lja p r e d u s lo v z a r a z u m e v a n je lo g ik e k o n s t i t u t i v n e v la s t i u o p š t e , o n a jo š s a m a p o s e b i n ije d o v o ljn a . P ro m en e

k o je

S ie y e s o v

kon cep t

k o n s titu tiv n e

v la s ti

tr e b a

da

p r e tr p i tič u s e i n je g o v o g o b im a i n je g o v o g s a d r ž a ja . P re s v e g a , k o n s t it u t iv n u v la s t b i tr e b a lo , k a k o s e v e ć iz d o s a d a š n je g iz la g a n ja m o ž e v id e ti, p o d e liti n a u s ta v o tv o r n u , k o n z e r v a t iv n u i in o v a tiv n u .

U s ta v o tv o r n a k o n s t it u t iv n a v la s t o b u h v a ta la b i (k u m u la tiv n o ) : 1) p o litič k u

d e la tn o s t p r ip a d n ik a

su veren og pu ka o d

s tv a r a n ja

" v o lje z a u s t a v ” d o iz b o r a p o s la n ik a u s ta v o tv o r n e s k u p š tin e ; 2 ) p o litič k u d e la tn o s t p o s la n ik a u s ta v o tv o r n e s k u p š tin e o d tr e ­ n u tk a iz b o r a d o tr e n u tk a d o n o š e n ja p r e d lo g a u s ta v a ; 3 ) r a tifik a c iju p r e d lo g a u s ta v a n a r e fe r e n d u m u .

O s im

u s ta v o tv o r n e k o n s t it u t iv n e v la s t i, m o g lo b i se g o v o r it i i o

k o n z e r v a t iv n o j k o n s t it u t iv n o j v la s t i, k o ja b i o b u h v a ta la : 1 ) p r a v o s u d n u d e la t n o s t u s t a v n o g s u d a ( ili n e k o g d r u g o g u s ta ­ v o m o v l a š ć e n o g " č u v a r a u s t a v a ” ); 2 ) u ja v n o s ti a r tik u lis a n u

p o litič k u

d e la tn o s t p r ip a d n ik a p u k a

p o v o d o m z a š tit e u sta v a ; 3 ) p o litič k u ( a p o p o tr e b i i v o jn u ) d e la tn o s t s v ih p r o u s ta v n ih s n a ­ g a k o je u v a n r e d n o m s ta n ju s tv a r a ju u s lo v e z a p o n o v n o r e d o v ­ n o fu n k đ o n is a n je u s ta v n o g p o re tk a .

N a p o s le tk u , in o v a tiv n a k o n s t it u t iv n a v la s t s tu p a la b i u d e js tv o k a ­ d a s e s te k n u u s lo v i z a p r o m e n u u s ta v a ( o o v im

u s lo v im a u p o r .:

B o c k e n fo r d e , 1 9 9 1 a : 9 4 ) i ta d a b i o b u h v a ta la (k u m u la tiv n o ): 1 ) p o litič k u d e la tn o s t s u b je k t a o v la š ć e n o g d a p o k r e n e in ic ija t iv u z a p r o m e n u u s ta v a ;

15 Ip ak, b itn o o gran ičen je H ab erm a so v e k o n cep cije "u s ta v n o g p a trio tizm a " treba d a leži u to m e što se, k a k o p rim eću je O t to D epen eu er, m o ra o d b aciti "p re m isa p olitičk i u sva k o d o b a za in tereso v a n ih , za rasu đivan je s p o s o b n ih i n a o p šte d o b ro o rijen tisa n ih g ra đ an a” (D ep en h eu e r, 199 5 : 5 1). K o u k o n c i­ piran ju gra đ an sk e v rlin e traži o v a k a v p o litičk i a n ga žm an građ an a raj z a n e ­ m aruje jed n o stavn u a n tro p o lo šk u čin jen icu d a p o litič k a sfera n ije jed in a s fe ­ ra u kojoj o n i živ e i s a m o p o tv rđ u ju se. "G ra đ a n s k a vrlin a ne leži u p o litič ­ k o m u zb u đ en ju n ego u b u d n o s ti" (D e p en h e u er, 199 5 : 5 2 ).

29

2 ) p o litič k u d e la t n o s t s u b je k a ta k o ji s u n a d le ž n i d a d o n e s u o d lu ­ k u o p r o m e n i u s t a v a i d a s p r o v e d u u s t a v n u p r o m e n u ; 16 3 ) r a t i f i k a c i j u p r o m e n e u s t a v a n a r e f e r e n d u m u ( a k o je o n a p r e d v i ­ đ e n a s a m i m u s t a v o m ) . 17

4. Konzervativna konstitutivna vlast U d a lje m iz la g a n ju n a jv iš e ć e n a s in te r e s o v a t i k o n z e r v a t iv n a k o n ­ s t i t u t i v n a v l a s t i li , j o š k o n k r e t n i j e , n j e n d r u g i o b l i k ( p o l i t i č k a d e ­ la tn o s t p r ip a d n ik a p u k a u z a š tit i u s ta v a ). P r e d s ta v n ic i k o n z e r v a ­ t iv n e k o n s t it u t iv n e v la s t i u je d n o j d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i n e s v o d e se s a m o n a s u d ije u s ta v n o g s u d a i n e m o g u se o n a k o fo r ­ m a l n o o d r e d i t i k a o š t o je t o s l u č a j s a n o s i o c i m a u s t a v o t v o r n e k o n ­ s t it u t iv n e v la s t i ( t j. p o s la n ic i m a u s t a v o t v o r n e s k u p š t i n e ) ili in o v a ­ t i v n e k o n s t i t u t i v n e v la s t i ( t j. č l a n o v i m a o n o g t e la k o je je u s t a v o m o v l a š ć e n o d a s p r o v e d e p o s t u p a k p r o m e n e u s t a v a ) ili k o n s t i t u i s a n e v la s t i. K o n z e r v a t iv n a k o n s t it u t iv n a v la s t s tu p a u a k c iju o d tr e n u tk a d o n o š e n ja u s ta v a i g a s i se k a d a s e p o k r e n e p o s tu p a k z a p r o m e n u u s ta v a ( ta d a m o ž e d a d o ž iv i tr a n s fo r m a c iju i p r e tv o r i se u je d n u o d fr a k c ija u te lu o v la š ć e n o m z a p r o m e n u u s ta v a ) . P r e m a to m e , k o n z e r v a tiv n a k o n s t it u t iv n a v la s t u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i o b u h v a ta sv e o n e s u b je k t e k o ji š tite u s ta v o d o n ih k o ji g a u g r o ž a v a ju , u k lju č u ju ć i i s a m e n o s io c e k o n s t it u is a n e v la s t i ( s v e d o k s e n e o r g a n iz u ju u in o v a tiv n u k o n s t it u t iv n u v la s t i n e iz d e js tv u ju d a se p o k re n e p o s tu p a k z a p r o m e n u u s ta v a ). T o , k a k o ć e ­ m o jo š im a t i p r ilik e d a v i d i m o , n e is k l ju č u je s u k o b iz m e đ u p o j e ­ d in ih n o s ila c a k o n z e r v a t iv n e k o n s t it u t iv n e v la s ti. P ri to m je v e o m a v a ž n o n a p o m e n u t i d a u m o d e r n o j d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i k o n z e r v a t iv n a k o n s tit u tiv n a v la s t n e š tit i s a m o p o s to je ć i u s t a v n e g o i m e đ u n a r o d n o o b ič a jn o p r a v o

16 P itan je su b jekta koji treba da sp ro v ed e p ro m e n e u sta va p on eka d m o ž e biti v e o m a ko m p lik o va n o . T a k o je npr. u S A D jo š u v ek sp o rn o pitan je d a li i u k o ­ joj m eri u p o stu p k u izm en e usta va , za k o ji je o v la šće n K o n gres, treba d a u č e ­ s tv u je V rh o vn i sud (up or. H ajd u i R o s e n b lu m , 1 9 7 9 :1 5 9 - 1 7 1 ) . 17 U s ta v S A D npr. ne pred viđ a d a se ce o am erič k i p u k jed in stven o na referen ­ d u m u izjašn java o izm en am a U sta va , n e g o K o n g re su S A D daje o vlašćen je da iza b e re jed n u od dve m o g u ćn o sti ra tifik a c ije u sta v n ih am an dm an a: d a se o n jim a izjašnjavaju za k o n o d a vn a tela ili p o s e b n o iza b ra n i kon ven ti u sv im d r­ ža v a m a koje čine SA D .

30

i r a tifik o v a n e m e đ u n a r o d n e u g o v o r e , k o ji ta k o đ e p r e d s ta v lja ju k o n s t it u t iv n e a k te je d n e p o litič k e z a je d n ic e , k a o d e la m e đ u n a ­ r o d n e z a j e d n i c e . 18 Š t a v i š e , m o g l o b i s e t v r d i t i d a u s a v r e m e n o m s v e tu k o n s t it u t iv n e v la s ti p o je d in ih d r ž a v a k o n s t it u iš u n e s a m o s o p s tv e n e n a c io n a ln e p o litič k e 2 a je d n ic e n e g o - z d r u ž e n im s n a ­ g a m a — i c e o m e đ u n a r o d n o p r a v n i p o r e d a k . U to lik o k o n s t it u t iv ­ n a v la s t u s e b i n o s i je d n u v r lo iz r a ž e n u d ija le k t ik u u s ta v n o p r a v n o g i m e đ u n a r o d n o p r a v n o g e le m e n ta . N a p e t o s t i k o je iz m e đ u o v a d v a e le m e n t a m o g u p o s t o ja t i ( a p o p r a v ilu i p o s t o je ) u s v a k o j p o litič k o j z a je d n ic i o v d e ć e b iti o s ta v lje n e p o s tr a n i, ta k o d a ć e se p o d r a z u m e v a t i d a k o n z e r v a t iv n a k o n s t it u t iv n a v la s t š t it i je d a n u s t a v n o p r a v n i p o r e d a k k o j i je u s k l a đ e n s a m e đ u n a r o d n o p r a v n i m p o re tk o m . O s n o v n i p r o b le m s a k o jim m o d e r n u te o r iju d e m o k r a t­ s k e u s ta v n e d r ž a v e s u o č a v a p o s to ja n je k o n z e r v a tiv n e k o n s tit u tiv ­ n e v la s t i tič e s e n je n o g o d n o s a p r e m a p r in c ip u v e ć in e , n a k o je m p o č iv a d e m o k r a t ija . Jer, a k o d e m o k r a t ija p r e d s t a v lja p r in c ip g r a ­ đ e n ja in s tit u c ija i p r a v n o g p o r e tk a u s k la d u s a o n o m o p c ijo m s a k o jo m je s a g la s n a v e ć in a g r a đ a n a , o n d a g r a đ a n in k o ji je p r v o p r i­ s ta o n a o v a p r a v ila ig r e , a o n d a , o s t a v š i u m a n jin i, u s k r a t io p o s lu ­ š n o s t z a k o n u ili p o l i t i č k o j o d l u c i ( i z a k o j e s t o j i v e ć i n a ) d o l a z i u s i ­ t u a c i j u d a u p a d n e u p r o t i v r e č n o s t i o s p o r i d e m o k r a t s k i p o r e d a k . 19 D r u g i m r e c i m a , i z g l e d a k a o d a je g r a đ a n i n p r i s t a o n a d e m o k r a t ­ s k a p r a v ila ig r e i o d m a h o d n jih o d u s t a o č im m u n jih o v r e z u lta t n ije b io p o v o lji. Z a t o s e p o s t a v lja p ita n je u k a k v o m o d n o s u p r e ­ m a d e m o k r a t i j i s t o j i k o n z e r v a t i v n a k o n s t i t u t i v n a v l a s t . D a li je o n a u b it i n e d e m o k r a t s k a p o ja v a ?

18 N e sm e se ni za tren u tak sm etn uti s u m a činjenica d a je jedan o d n eizo sta vn ih elem en ata d em ok ratsk e ustavn e d ržave upravo v e za n o s t za o p šte m eđ u n aro d ­ n o pravo (ta k o npr. D icke, 199 8 : 8 2 ). D etaljn ije izlagan je o m eđ u n aro d n o ­ p ravn im izv o rim a za regulaciju i za štitu o sn o v n ih p rava čoveka m ože se naći u: D im itrijević, P aun ović i Đ erić, 19 9 7 : 5 9 i dalje; ta ko đ e i D im itrijević, 19 8 9 . U por. tako đ e i 4 . o d eljak 25. poglavlja. 19 O v d e se o stav lja p o stran i slučaj kad a n e p o slu šn i gra đ an i čin e v e ćin u u jed ­ n o m d ru štv u , kao što je to bilo u In d iji izm e đ u d va sve tsk a rata. U to m s lu ­ čaju, p o recim a T h eo d o ra Eberta, o b ra zu je se rev olu cio n a rn i o b lik g ra đ an sk e n e p o slu šn o sti, koji im a sasvim d ru ga čiju d in a m ik u n ego kad a su građ an ski n e p o slu šn ic i u m an jin i (E b ert, 1 9 6 8 :2 1 0 ).

31

N a to p ita n je se m o ž e d a ti n e g a tiv a n o d g o v o r p o d u s lo v o m d a s e k o n z e r v a t iv n a k o n s t it u t iv n a v la s t u p o t p u n o s t i u k l o ­ p i u k o n c e p t p o lit ič k o g s u k o b a k o ji n e d o v o d i u p ita n je le g it im i­ te t d e m o k r a t s k e k o n s titu is a n e v la s ti. L e g itim ir a n je d e m o k r a ts k e k o n s tit u is a n e v la s t i u o č im a p o litič k i p u n o le t n o g g r a đ a n in a v e z a ­ n o je z a p r o h o d n o s t i n s t i t u c i o n a l n i h k a n a l a d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e . P o š t o s u g r a đ a n i, b a š k a o i s a m i n o s io c i k o n s t it u is a n e v la ­ s t i , p r i p a d n i c i p a r t i k u l a r n i h g r u p a , o n i m o g u s a m o pretendovati n a t o d a s e identifikuju s a " v o l j o m

p u k a ” . “V o lja p u k a " n ije n ik a k v a

e m p ir ijs k i m e r ljiv a v e lič in a i z a t o m o r a n u ž n o b it i " o p e r a c io n a liz o v a n a ” z a p o tr e b e p o litič k o g p ro c e s a , u k o je m

s e s u k o b lja v a ju

r a z lič it e p a r t ik u la r n e g r u p e k o je o b a v lja ju v la s t ili jo j s e s u p r o t s t a ­ v l j a j u . B o r b a p a r t i k u l a r n i h g r u p a z a identifikaciju s a " v o l j o m p u k a ” u d e m o k r a t s k o j u s t a v n o j d r ž a v i n i k a d a n e m o ž e b i t i r a z r e š e n a spo­

znajom i l i n e k i m d r u g i m n a č i n o m u t v r đ i v a n j a " i s t i n i t o g s a d r ž a j a v o lje p u k a ” n e g o s e m o r a z a d o v o ljit i in s tit u c io n a ln o v e r ifik o v a n im

a p r o k s im a c ija m a . D r u g im

r e c im a , o d m e r a v a n je p r e te n z ija

p r ip a d n ik a p a r t ik u la r n ih g r u p a n a id e n tifik a c iju s a " v o ljo m p u k a ” u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i o s tv a r u je se p r im e n o m d v a p r in ­ c ip a : p r in c ip a v e ć in e i p r in c ip a u s t a v n o s t i. P r im e n a p r in c ip a v e ć in e u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a ­ v i o b u h v a ta : i ) d e m o k r a ts k e iz b o r e , 2 ) m o g u ć n o s t k o n tr o le p r o c e ­ d u r e d o n o š e n ja o d lu k a , k a o i s a m e o d lu k e , 3 ) m o g u ć n o s t r e v iz ije o d lu k e d o n e te v e ć in o m , i 4 ) e fe k t iv n u z a š t it u m a n jin e ( G u s y , 1 9 8 4 : 8 0 ) . K a d a s u sv i o v i s e g m e n ti p r in c ip a v e ć in e o s tv a r e n i, m o ž e s e z a k l j u č i t i š t a v e ć i n a g r a đ a n a u j e d n o m d r u š t v u z a i s t a “ h o ć e " i š t a je , u t o m p o g l e d u , " v o l j a p u k a ” . A k o je u p r a v o t o o n o z a š t a s e i s a m a d e m o k r a t s k a k o n s titu is a n a v la s t z a la ž e , o n a će s p r a v o m m o ć i d a p r e te n d u je n a le g itim ite t. M e đ u t im , u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a ­ v i p r i n c i p v e ć i n e n ije n e p r i k o s n o v e n . N j e g o v o is p o l j a v a n j e o g r a n i ­ č e n o je s a m i m u s t a v o m . U u s t a v u je t a k o đ e o v a p l o ć e n a d u g o r o č n a " v o l j a p u k a ” , k o ja je n a d r e đ e n a s v a k o j p o j e d i n a č n o j " o p e r a c i o n a l i ­ z a c iji” te v o lje k r o z o d lu k u v e ć in e ( o d n o s n o d e m o k r a ts k e k o n s t it u ­ i s a n e v l a s t i , k o ja z a s t u p a v e ć i n u ) . Z a t o d e m o k r a t s k a k o n s t i t u i s a n a v la s t u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i m o r a b it i u s ta n ju d a iz m ir i o v a d v a p r in c ip a k a k o b i z a is t a m o g la d a s e le g itim ir a . K a d a d e m o k r a ts k a k o n s tit u is a n a v la s t n e u s p e d a p o ­ m ir i p r in c ip v e ć in e i p r in c ip u s t a v n o s t i , u a k c iju s t u p a k o n z e r v a ­

3-2

tiv n a k o n s t it u t iv n a v la s t , k o ja s a p r v o p o m e n u to m v la š ć u d o la z i u s u k o b .20 N o s io c i d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s t i m o g u z a i­ s ta d e m o k r a t s k i z a s tu p a ti v o lju v e ć in e p r ip a d n ik a p u k a k a d a d o ­ n o s e n e k u neustavnu p o l i t i č k u o d l u k u i l i z a k o n , a l i ć e i u t o m s l u ­ č a ju d e m o k r a t s k a u s t a v n a d r ž a v a b it i u g r o ž e n a . T a d a je o p r a v d a ­ n o d e lo v a n je k o n z e r v a t iv n e k o n s t it u t iv n e v la s t i. T o , n a r a v n o , n e v a ž i s a m o z a u s ta v n i s u d , k a o n o s io c a fo r m a ln e k o n z e r v a tiv n e k o n s t it u t iv n e v la s t i. S v e d o k s e n e s tv o r i in o v a tiv n a k o n s t it u t iv ­ n a v l a s t k o j a m o ž e d a p r o m e n i p o s t o j e ć i u s t a v , g r a đ a n s k o je p r a ­ v o s v ih p o je d in a c a , k o ji u d a t o m d r u š t v u č in e m a n jin u , d a o tk a ž u p o s lu š n o s t o n im p o litič k im o d lu k a m a i z a k o n im a k o je s m a ­ tr a ju n e u s t a v n im . U t o m c ilju o n i m o g u d a k o r is t e p r a v o d e m o ­ k r a ts k e p a r tic ip a c ije u p o litič k o m ž iv o tu u v id u s lo b o d e g o v o r a i m ir n o g

o k u p lja n ja ,

k o je

im

d a je

u sta v

u p ravo

ra d i o č u v a n ja

u s ta v n o g p o re tk a . G r a đ e n je d e m o k r a ts k e v e ć in e p o m o ć u v iš e p a r t ijs k ih iz b o r a z a n o s io c e d e m o k r a t s k e k o n s tit u s a n e v la s t i n e m o r a d a z n a č i d a p o je d in a p o l i t i č k a o d l u k a ili z a k o n -

k o je m a ­

n jin a d o ž iv lja v a k a o n e u s ta v n e - z a is t a u ž iv a p o d r š k u v e ć in e p u ­ ka . U d e m o k ra tsk o j u s ta v n o j d rž a v i v iš e n e v a ž i p re tp o s ta v k a d a d e m o k r a t s k a k o n s t i t u i s a n a v l a s t k o j a je p r o i z a š l a i z k o r e k t n o s p r o v e d e n ih

v iš e p a r tijs k ih

iz b o ra

to k o m

c e lo g

svog

m a n d a ta

u ž iv a a p r io r n u p o d r š k u s v o jih b ir a č a z a s v a k u p o litič k u o d lu k u ili p r a v n i a k t . K a k o k a ž e D o r i s L u c k e , u m e s t o r a n i j e u n i s o n e b e z r e z e r v n e p o d r š k e b i r a č a d a n a s je n a s c e n i " o r k e s t r i r a n a d i s o ­ n a n c a i s u m n j a ” u k o jo j s e m e š a ju o n i k o ji k a ž u " n e ” , " n e t a k o ” , "d a , s a m o p o d tim i tim u s lo v o m ” i s lič n o (L u č k e , 1 9 9 6 : 2 3 6 ). T o z n a č i d a p o d r š k a k o ju g r a đ a n i p r u ž a ju n o s io c im a d e m o k r a t­ s k e k o n s t it u is a n e v la s t i p o p r a v ilu n e s a m o d a v a r ir a u iz b o r n o m p e r io d u v e ć i o s c ilu je o d je d n o g d o d r u g o g p r o b le m a . O d k lju č ­ n o g z n a č a j a j e t o d a s e o v i u s p o n i i p a d o v i k a d a je r e č o p o d r š c i k o ju g r a đ a n i d a ju n o s io c im a d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s t i n e o d r a ž a v a ju n a n je n le g it im it e t ( u p o r . W e il, 1 9 8 9 ) . D e m o k r a t ­ s k a u s t a v n a d r ž a v a p r e d s t a v lja s lo ž e n i s k u p p r a v ila z a iz g r a d n ju v e ć in s k e p o d r š k e n e k o j p o litič k o j o p c iji, a s v a k i g r a đ a n in m o r a d a s e p o m ir i sa č in je n ic o m d a ć e s e p o lit ič k a o p c ija k o ju o n z a ­

20 U tom slučaju je takođe moguće govoriti o sukobu demokratije i konstituđonalizm a (upor. npr. Holmes, 1994:133 i dalje).

33

s t u p a č e s t o n a ć i u m a n jin i i d a n ju n e ć e z a s t u p a t i d e m o k r a t s k i k o n s tit u is a n a v la s t . D a k le , g r a đ a n in n e s m e d a u s k r a ti le g it im i­ te t d e m o k r a t s k o j k o n s t it u is a n o j v la s t i s a m o z a t o š t o u je d n o m tr e n u tk u ili p o v o d o m o d r e đ e n o g p ita n ja o n a n e v o d i p o lit ik u k o ­ ju o n p o d r ž a v a . S l o m

le g it im it e t a k o n s t it u is a n e v la s t i p o s t a je

m o g u ć t e k k a d a p o č n u d a s e lo m e u s ta v n i o k v ir i u k o jim a d e lu ju d e m o k r a t s k a p r a v i l a , t j. k a d a o d r e đ e n i o r g a n k o n s t i t u i s a n e v l a s t i p r e k o r a č i ustavne granice koje su mu postavljene. L e g itim ir a n je d e m o k r a ts k e k o n s tit u is a n e v la s ti u d e ­ m o k r a t s k o j u s t a v n o j d r ž a v i s p r o v o d i s e , d a k l e , in ultima linea, r e k u r s o m n a u s ta v . P ri to m d o la z i d o iz r a ž a ja k o n tr a k t u a lis t ič k a lo g ik a fu n k c io n is a n ja d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e : a k o n a s t a n u p r o b le m i ili b lo k a d e u d e m o k r a t s k o m m e h a n iz m u , t o je z n a k d a s e k r š i u s t a v ; d e s i li s e i p a k d a u s t a v n ije p r e k r š e n , o n d a je t o z n a k d a u s ta v tr e b a d a b u d e p r o m e n je n — n a u s ta v o m p re d v iđ e n n a č in . J e d in i e le m e n t r e p u b lik a n iz m a k o ji b i s e m o g a o u n e t i u o v u k o n t r a k t u a li s t ič k u lo g i k u b io b i s t a v d a je " o p š t e d o b r o ” u je d n o j d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i " p o z itiv ir a n o " u u s ta v u i d a je z a t o v r l i n a k o j a s e o d g r a đ a n a t r a ž i j e d i n o v r l i n a p o s t u p a ­ n ja u s k la d u s a u s ta v o m i z a š t it e u s t a v a ( " a p s t r a k t n i u s t a v n i p a ­ tr io t iz a m " ) . O b r a t n o , r e p u b lik a n s k o j te o r iji b ilo b i n e m o g u ć e d a se o d re k n e rek u rsa n a u sta v o m

n ep o sred o va n o “o p šte d o ­

b r o " i č ita v n iz v r lin a g r a đ a n a k o je n e m o r a ju b it i v e z a n e z a u s t a ­ v i 1 Z a b o lje r a z u m e v a n je o v e r a z lik e iz m e đ u k o n t r a k t u a lis t ič k o g i r e p u b lik a n s k o g o b r a s c a le g it im ir a n ja v la s t i d o b r o je p r is e titi s e č la n k a W ilh e lm a H e n n is a o le g itim ite t u . H e n n is p iš e d a m o d e r n i le g it im it e t n e u z im a u o b z i r o p š t e d o b r o ili b il o k o ji d r u g i " p o s l e d n j i o s n o v ” , a l i g a i p a k pretpostavlja u s v o m n a g l a š a ­ v a n ju

"le g a ln ih

p o stu p a k a ",

" o d r e đ e n ih

" p r a v a ” (H e n n is , 1 9 8 4 : 5 6 ) -

m o d u s a v la d a v in e ”

i

ili, r e č ju , u s t a v a . U p r ir o d i l e g i t i ­

m ir a n ja v la s t i u d e m o k r a t s k o j u s t a v n o j d r ž a v i je s te d a o n o n a ­ p u š t a s v a k i "p o s le d n ji o s n o v "

i k o n c e n tr iš e se n a o n o z a š ta

p o s t o j i o p š t e p r i h v a ć e n a pretpostavka d a “ p o s le d n ji o s n o v ” . U s t a v je , d r u g i m

u

s e b i o v a p lo ć u je

ta j

r e c im a , “ p r e tp o s le d n ji o s -

21 U savremenoj političkoj teoriji prisutni su pokušaji da se ovaj jaz izm eđu kontraktualizm a i republikanizma prem osti nekom vrstom kom prom isa (upor. npr. Habermas, 1993; Dahl, 19 8 2 :14 2 ; Hellmer, 1987: 26).

34

n o v " , u k o je m je iz r a ž e n t e m e ljn i k o n s e n z u s je d n e p o l it ič k e z a ­ je d n ic e o k o n je n ih o s n o v n ih v r e d n o s t i i p o lit ič k ih ( a li i d r u g ih ) in s t i t u c i j a i n a ta j n a č in k o n z u m i r a n s v a k i k a s n iji p o k u š a j d a s e “ p o s le d n ji o s n o v ” tr a ž i m im o u s ta v a ( ili u s ta v n o p r e d v iđ e n ih k a n a la z a p r o m e n u u s ta v a ) . M e đ u t im , p o litič k i ž iv o t d e m o k r a t ­ s k e u s t a v n e d r ž a v e n u ž n o je b u r a n , p o š t o s e u n je m u n e p r e s t a ­ n o s u k o b lja v a ju p a r t ik u la r n e g r u p e ( s a s v o jim p a r t ik u la r n im in ­ te r e s im a , v r e d n o s t im a , s v e t o n a z o r im a itd .) , k o je u tim s u k o b i­ m a u v e k iz o v a s ta v lja ju n a p r o b u o s n o v n e v r e d n o s ti i in s t it u c io ­ n a ln e m e h a n iz m e p r e d v iđ e n e u s ta v o m . A

p o š to is h o d s u k o b a

o v ih g r u p a n e m o ž e b iti r a z r e š e n n ik a k o d r u g a č ije d o u n u ta r in ­ s titu c ija

d e m o k ra tsk e

u s ta v n e

d ržave

(u

k r a jn jo j

lin iji,

p red

u s t a v n im s u d o m ) , t o s e “ p r e t p o s le d n ji o s n o v ” le g it im ir a n ja d e ­ m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s t i o d n o s i , n a k r a ju k r a je v a , n a n je ­ n u s p o s o b n o s t d a te in s t it u c ije č in i p r o h o d n im z a c e o n iz p a r tik u la r n ih g r u p a k o je p r ih v a ta ju u u s t a v u o p r e d m e ć e n te m e ljn i k o n s e n z u s i d a s p r e č a v a d e la t n o s t o n ih p a r t ik u la r n ih g r u p a k o ­ j i m a je c i l j n j e g o v o r a z a r a n j e . N a jv e ć i p r o b le m k o ji n a s ta je u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i i k o ji se r e fle k tu je i n a le g it im it e t d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a ­ n e v la s t i tič e s e m o g u ć n o s t i ja v n o g v a n in s t it u c io n a ln o g u tic a ja n a p o lit ič k e p r o c e s e u in s tit u c ija m a , k o ji g r a đ a n i o s tv a r u ju u im e o d ­ b r a n e u s t a v a k o r i s t e ć i se p r a v i m a z a j e m č e n i m u s t a v o m . P r i t o m s e n a jv iš e is k u š a v a ju n a s to ja n ja d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e d a i z ­ b a la n s ir a p r in c ip v e ć in e i p r in c ip u s t a v n o s t i. L e g it im it e t d e m o ­ k ra ts k e

k o n s t it u is a n e v la s t i n e p o s r e d n o

z a v is i o d

m o g u ćn o sti

r a z r e š a v a n ja p o m e n u t o g p r o b le m a , p o š t o m o g u ć n o s t u s k r a ć iv a ­ n ja p o s lu š n o s t i p o je d in im z a k o n i m a ili p o l i t i č k i m o d lu k a m a im a p o v r a t n i u tic a j n a le g itim ir a n je d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s ti; k a k o je t o s v o j e v r e m e n o j e z g r o v i t o i z r e k l a H a n n a h A r e n d t , " n e s l a ­ g a n j e im p lic i r a s la g a n je i o b e le ž je je s lo b o d n e v la d e ; o n a j k o z n a d a m o ž e d a s e n e s lo ž i ta k o đ e z n a d a s e n a n e k i n a č in s la ž e d o k n e p o č n e d a se n e s la ž e ” (A re n d t, 1 9 7 2 : 8 8 ). T a k o s tiž e m o d o z a ­ k lju č k a d a p o s t o ja n je d e m o k r a ts k e u s ta v n e d r ž a v e i le g itim ite t d e ­ m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s ti d ir e k t n o z a v is e o d m o g u ć n o s t i d a s e o p r a v d a j u a k t i n e p o s l u š n o s t i k a d a s u u p i t a n j u neustavni z a k o n ili p o l i t i č k e o d l u k e v l a s t i ( u p o r . : D w o r k i n , 1 9 8 4 : 2 6 ; t a k o đ e i P reu K , 19 8 4 a : 5 7 ) .

35

5. Vanredno stanje i pravo na otpor tiraniji Iz d o s a d a š n je g iz la g a n ja m o g li s m o d a v id im o d a k o n z e r v a t iv n a k o n s tit u tiv n a v la s t p r e d s ta v lja le g itim n i d e o p o r e t k a d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e i d a r e z u lta t n je n o g p o s to ja n ja m o ž e b it i g r a đ a n ­ sk a

n e p o s lu š n o s t. Z a

to

p o s to je č a k

i in s tit u c io n a ln e

p re tp o ­

s ta v k e : s lo b o d a g o v o r a i m ir n o g o k u p lja n ja ( k a o s t u b o v i s lo b o d n e i k r itič k e ja v n o s t i) . O v a d v a k lju č n a o s n o v n a p r a v a u d e m o k r a t ­ s k o j u s ta v n o j d r ž a v i p o s t o je z a t o d a m a n jin i p r u ž e s r e d s tv a v a n in s tit u c io n a ln e p o litič k e p a r tic ip a c ije (D v r o r k in , 1 9 9 4 : 1 9 3 - 1 9 4 ) , a s a m im tim i e f e k t iv n o g p r e d s t a v lja n ja k o n z e r v a t iv n e k o n s t it u t iv ­ n e v la s t i. U z p o m o ć tih s lo b o d a s ta v lja s e u d e js tv o o d b r a m b e n i m e h a n iz a m k o ji s p r e č a v a n a s t a n a k n e k o g ( u s t a v n o g ) “ n e p r a v a ” , k a k o s e o n o v r e m e n o m n e b i u v e ć a v a lo i d o v e lo d o tir a n ije , z a č ije b i u k la n ja n je b io p o r e b a n p ra v i o r u ž a n i o tp o r ( K a u fm a n n , 1 9 9 1 a : 4 4 - 4 5 ) . U p i t a n j u je m e h a n i z a m g r a đ a n s k e n e p o s l u š n o s t i , k o m e s u p o s v e ć e n a iz la g a n ja u p o g l a v ljim a k o ja s le d e . P re n e g o š to s e p o d r o b n ije p o z a b a v im o g r a đ a n s k o m n e p o s lu š n o š ć u u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r ž a v i o s ta je n a m

da

r a z m o t r im o k o je m e s to u to j d r ž a v i p r ip a d a p r a v u n a o t p o r t ir a ­ n i j i . S t r o g o g l e d a j u ć i , m o g l o b i s e r e ć i d a je m o d e r n a ( d e m o k r a t ­ s k a ) u s ta v n a d r ž a v a p r o iz a š la n e s a m o iz o b a r a n ja tir a n ija n e g o i iz p r e v a z ila ž e n ja n e s t a b iln o g s ta n ja k o n s t it u c io n a ln e m o n a r h ije , liš e n e s tv a r n e in s tit u c io n a ln e p r o t iv te ž e k o n s tit u c io n a ln o m m o ­ n a r h u ( k o j i je - i u k r o m v e l o v s k o j i u n a p o l e o n s k o j v a r i j a n t i — b i o is t in s k i u s ta v o tv o r n e ). Z a t o je m o d e r n a u s ta v n a d r ž a v a u s m e r e n a p r e v a s h o d n o n a iz g r a đ iv a n je in s t it u c io n a ln ih a r a n ž m a n a p o d e le i m e đ u s o b n e k o n tr o le v la s t i i p o z it iv ir a n je i z a š tit u o s n o v n ih p r a ­ v a č o v e k a ( S t r z e le w ic z , 1 9 6 8 : 1 1 - 5 7 ) , d a b i k a s n ije b ila r a z m a ­ tr a n a i p ita n ja e fe k tiv n e r e p r e z e n ta c ije v o lje g ra đ a n a , ja č a n ja i r a z r a d e p r a v n o g p o r e tk a , s p r o v o đ e n ja r e fo r m i k o je ć e v o d it i u o p š t e b la g o s t a n j e , itd . R e š a v a n je m s v i h o v ih p it a n ja ja č a ju n e s a m o p o litič k a a r m a tu ra d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e n e g o i d r u š tv e n i o s n o v i n a k o jim a o n a p o č iv a , a p o lit ič k a i p r a v n a te o r ija b iv a ju z a o k u p lje n e

p r o u č a v a n je m

p o m e n u tih

p o ja v a

i

p ro cesa

i

iz n a la ž e n je m r e š e n ja z a n j ih o v o p o b o lj š a n j e . Z b o g t o g a v e ć u 1 9 . v e k u p o ja m p ra v a n a o t p o r tir a n iji n e s t a je iz p r a v n e lite r a tu r e i iz p r a k s e p r e s v e g a lib e r a ln ih , a p o t o m i d e m o k r a t s k ih u s t a v n ih d r ­ ž a v a E v r o p e i A m e r ik e . B ilo je b r o jn ih p o k u š a ja d a s e o v o o b ja s n i

36

r e k u r s o m n a p r i r o d u s a m e Rechtsstaat: o d t o g a d a je d r ž a v a " m o n o p o liz o v a la p ra v n u z a š titu " ( W o lz e n d o r ff, 1 9 1 6 : 4 6 2 ) , p re k o to g a d a je u m e s t o p r a v a n a o t p o r tir a n iji s t v o r ila “ le g a ln e in s t a n ­ c e ” ( S c h m i t t , 1 9 9 1 : 1 8 ) , p a s v e d o t o g a d a je r a z r a d i l a s l o ž e n e m e ­ h a n iz m e z a z a š tit u o s n o v n ih p ra v a č o v e k a (K ir c h h e im e r , 1 9 6 7 : 9 -10 ). S v a o v a o b ja š n je n ja s e , m e đ u tim , p r ilik o m b o lje g p o s m a tr a n ja p o k a z u ju k a o n e o d r ž iv a , p o š t o p o z itiv ir a n je c e lo k u p n o g d r ž a v n o g p ra v a z a je d n o s a o s n o v n im

p r a v im a č o v e k a u d e ­

m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i jo š u v e k n e is k lju č u je p o s t o ja n je p r a ­ v a n a o t p o r tir a n iji. O to m e s v e d o č e n e s a m o v a ž e ć i u s ta v i k o ji i d a lje s a d r ž e o v o p r a v o ( p r e s v e g a u N e m a č k o j) n e g o i U n iv e r z a l­ n a d e k l a r a c i j a l j u d s k i h p r a v a i z 1 9 4 8 . U P r e a m b u l i D e k l a r a c i j e je , n a im e , p r a v o n a o t p o r tir a n iji in d ir e k tn o p r iz n a to , i t o s le d e ć o m fo r m u la c ijo m : " lju d s k a p r a v a m o r a ju b it i z a š tić e n a v la d a v in o m p r a v a d a lju d i n e b i m o r a li d a p r ib e g a v a ju o t p o r u p r o t iv tir a n ije i tla č e n ja , k a o p o s le d n je m s r e d s t v u ” . T o , d r u g im r e c im a , z n a č i d a s e o v o p r a v o n a la z i ta m o g d e je u p o č e t k u i p r ip a d a lo - u s fe r i n e p o z i t i v i r a n i h p r i r o d n i h p r a v a . A k o je nešto i nestalo, onda su to samo

pokušaji da se ovo pravo pozitivira. Stabilno i pouzdano funkcionisanje demokratske ustavne države dodatno je uticalo na to da se pravo na ot­ p or tiraniji izostavi iz kataloga osnovnih prava čoveka, zato što su se re­ alno izgubili povodi da se ono aktuelizuje (sada već kao prirodno pravo). M eđu tim , sve to nije dovelo u pitanje ovo pravo, a da se i ne govori 0 tome da ga je ukinulo. P o k u š a ji d a se p o n o v o p o z itiv ir a o v o p ra v o u v e k s u n a ila z ili n a k r itik e , i to n e s a m o n a k r it ik e p o b o r n ik a s ta r o g r e ž i­ m a . S t a v iš e , o s p o r a v a n je m o g u ć n o s t i d a p r a v o n a o t p o r tir a n iji b u d e je d n o o d o s n o v n ih p r a v a č o v e k a , k o je će r e g u lis a ti d r ž a v n o i l i m e đ u n a r o d n o p r a v o , n a j v i š e je d o l a z i l o i z t a b o r a p o b o r n i k a o v o g p rava -

k o ji s u g a s m a tr a li n e p o z it iv ir a n im p r ir o d n im p r a ­

v o m . P o n j i m a je p o z i t i v i r a n j e p r a v a n a o t p o r t i r a n i j i b i l o contra-

dictio in adjecto. P o š t o p r a v o n a o t p o r t i r a n i j i m o ž e b i t i j e d i n o "p ra vo

van red n o g

d ru štv e n o g

o tp o ra

z lo č in a č k o j v la s ti,

k o ja

k o r is t i m o ć n a ta j n a č in d a f iz i č k i i p s i h i č k i u g r o ž a v a n a r o d ” , to s e O n o n ik a d a n e m o ž e p r o p is a t i i p r a v n o - d o g m a t s k i r a z r a d iti, n e g o u v e k o s ta je p ita n je s a v e s ti o n ih k o ji p r u ž a ju o t p o r ( K a u fm a n n , 19 8 4 : 8 8 ).

37

R e k u r s n a s u b je k t iv n o s t sa v e sti ip a k n ije n a jb o lji a r g u ­ m e n t u p r ilo g n e o d r ž iv o s t i p o z itiv n o g p ra v a n a o t p o r tir a n iji u je d n o j d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i. O v o p r a v o je u s m e r e n o p r e ­ m a t i r a n i n u , a t i r a n i n per dejfinitionem n i j e m o g u ć u ( l i b e r a l n o j ili d e m o k r a ts k o j) d r ž a v i k o ja p o č iv a n a u s ta v u , o s n o v n im

p r a v im a

č o v e k a , p r e d s t a v n ič k o m s is te m u i p rin c ip u p o d e le v la s t i. O v a lo ­ g ik a v a ž i d o n e k le v e ć i z a p r o s v e ć e n u m o n a r h iju , k o ja u s e b i č u v a s r e d n j o v e k o v n u i d e j u o j e d n o m consensusfidelium i z m e đ u s i z e r e n a i v a z a l a ( o d n o s n o v l a d a r a i p o d a n i k a ) , a l i je u i s t o v r e m e i t r a n s c e n d ir a u p r e d s t a v i " v la s ti z a o p š t e d o b r o p o d a n ik a ” . N o , p o d a ­ n ic i ( z a č ije d o b r o p r o s v e ć e n i m o n a r h m o r a d a u p o t r e b lja v a v la s t ) n e m o g u d a iz a đ u n a k ra j s a s ta r im p r o b le m o m o d r e đ e n ja t r e n u t­ k a k a d a v la s t p r e s ta je d a b u d e " v la s t” i p o s ta je tir a n ija . U p r o s v e ć e n o j m o n a r h iji k r ite r iju m i is p r a v n e " v la s ti” v iš e n e m a ju u p o r iš t e u clausula Petri. V e r a k o j a p o v e z u j e s i z e r e n a i v a z a l e p o s t a l a je iz v e š ta la , a u s t a v n a o g r a n ič e n ja jo š n is u s t u p ila u d e js tv o . P r e la z a k p r o s v e ć e n e m o n a r h i j e u t i r a n i j u z a t o je n e o b e z b e đ e n i p o d l o ž a n tre n u tn o m

i r a d ik a ln o m

z a h v a tu m o n a r h ijs k e v la s t i k o ja n e m a

p r o t iv te ž u u n e k o j d r u g o j v la s t i (a p o g o to v o n e u s a m im p o d a n i­ c i m a ) . D o d u š e , k a o š t o p o k a z u j e M o n t e s q u i e u u D uhu zakona, p r o s v e ć e n o g m o n a r h a o b u z d a v a n i z p o s r e d u j u ć i h t e l a ( corps in­

termédiaires) k o j a č i n e g r a đ a n s k o d r u š t v o ( M o n t e s k j e , 1 9 8 9 : 6 8 6 9 ; u p o r . i T a y lo r , 1 9 9 1 : 6 6 ) . N o , g r a đ a n s k o d r u š tv o u p r o s v e ć e n o j m o n a r h iji m o ž e d a o d r ž a v a b a la n s m o ć i u g la v n o m n e fo r m a l­ n i m ( t j . n e u s t a v n i m stricto sensu) s r e d s t v i m a , d o k je n e m o ć n o p r o ­ tiv s v ih v la d a r e v ih n a s iln ih m e r a . D r u g im r e c im a , g r a đ a n s k o d r u ­ š t v o d o b r o p r e d u p r e đ u je p o t p u n o o s a m o s t a lj e n je v la s t i, a li k a d a v la s t je d n o m k r e n e n a p u t tir a n ije o n o je p o p r a v ilu n e m o ć n o d a s e to m e n a o d g o v a r a ju ć i n a č in s u p r o t s t a v i. Z b o g t o g a p r o s v e ć e n a m o n a r h ija n e m a n ik a k v e m e h a n iz m e u s a m o j v la s t i k o ji b i o t e ž a ­ li u s p o s t a v l j a n j e t i r a n i j e i p r u ž i l i p o d a n i c i m a m o g u ć n o s t d a n a t o o d g o v a r a j u ć e r e a g u ju . T i m e h a n i z m i n a s t a j u t e k u n u t a r l i b e r a l n e u s t a v n e d r ž a v e u k o jo j p o s t o j i p o d e l a v l a s t i i u k o j o j j e d n a ( p o p r a ­ v ilu iz v r š n a ) v la s t n e m o ž e je d n o s t a v n o d a s u s p e n d u je u s ta v i p r e ­ r a s te u tir a n iju v e ć p r e th o d n o m o r a d a s e o b r a č u n a s a p r e o s ta lim n o s io c im a v la s ti. L o g ik a u s t a v n e d r ž a v e v o d i to m e d a s e iz m e đ u r e d o v n o g fu n k c io n is a n ja u s t a v n o g p o r e t k a i u s p o s ta v lja n ja tir a n i­ je s m e š t a - v a n r e d n o s ta n je .

3«

V a n r e d n o s ta n je m o ž e b it i iz a z v a n o e g z o g e n im r a z lo ­ z im a , i u to m

s lu č a ju s e u s ta v n o o d r e đ e n i o r g a n v la s t i p r ih v a ta

d ik t a t o r s k ih o v la š ć e n ja k a k o b i p o n o v o u s p o s ta v io u s ta v n i p o ­ r e d a k , d o k u s lu č a ju n a s t u p a n ja v a n r e d n o g s ta n ja iz e n d o g e n ih r a z lo g a n a s ta je s u k o b p r o u s t a v n ih i p r o t iv u s t a v n ih , o d n o s n o p r o t i r a n s k i h 22 s n a g a ( v a n o r g a n a v l a s t i i u n j i m a ) . O v a j d r u g i s l u č a j m o ž e im a ti s lič n o s t i s a p r v im u t o lik o š t o v la s t k o ja n a m e r a v a d a p o s t a n e tir a n s k a m o ž e p o u s ta v u im a ti o v la š ć e n je d a p r o g la s i v a n ­ re d n o s ta n je i d a s p r o v o d i d ik t a t o r s k u v la s t. N o , o n o p o č e m u se d ik t a t o r s a p r e te n z ija m a n a tir a n iju r a z lik u je o d “ o b ič n o g ” d ik t a ­ to r a je s te u p r a v o to

što

mu

n ije n a m e r a d a p o n o v o u s p o s ta v i

u s ta v n i p o r e d a k . B ilo k a k o b ilo , u v a n r e d n o m s ta n ju p u k jo š n e d o b ija p r ilik u d a p r u ž i o t p o r t ir a n in u ( je r t ir a n in jo š n e p o s t o ji) , v e ć s e b o r i p r o t i v pretvaranja u s t a v n e d r ž a v e u t i r a n i j u . A t o j e , k a ­ k o ć e m o u i. o d e ljk u 2 6 . p o g la v lja im a ti p r ilik u d a v id im o , s a s v im d r u g a č iji p r o b le m , k o ji s e n e r e š a v a p r a v o m n a o t p o r tir a n iji n e g o p r u ž a n je m “ p o m o ć i u g r o ž e n o j d r ž a v i” .

6. Političko-teritorijalna organizacija P o lit ič k a p o la r iz a c ija n a v e ć in u i m a n jin u p r e d s t a v lja v e o m a d e li­ k a ta n p r o b le m z a d e m o k r a t s k u u s t a v n u d r ž a v u , u s lu č a ju d a p o č i­ v a n a te r ito r ija ln o j p o d e li. V id e li s m o v e ć d a je J a m e s M a d is o n s p u n im p r a v o m o p o m in ja o n a o p a s n o s t o d s tr a n č a r e n ja n a te r ito ­ r i j a l n i m o s n o v a m a , k o j e v o d i s e c e s i j i i, u b u d u ć n o s t i , r a z b i j a n j u d r ž a v e . Z b o g to g a d e m o k r a ts k a u s ta v n a d r ž a v a v e ć n a in s tit u c io ­ n a ln o m p la n u m o r a d a o s u je t i d e s t r u k t iv n e te r ito r ija ln e p o la r iz a ­ c ije , a t o z n a č i d a m o r a d a iz b e g n e k a k o S c i lu la b a v o g k o n fe d e r a liz m a ( s a v e z a r e g io n a -d r ž a v a ) t a k o i H a r ib d u u n ita r iz m a . V e o m a v a ž n o je n a g la s it i d a d e m o k r a t s k a u s t a v n a d r ž a v a n e s m e b i t i u n i ­ ta r n a u p r a v o z a r a d v la s t it e s t a b iln o s t i. V e ć je k o n s t it u is a n je S je d i­ n je n ih A m e r ič k ih D r ž a v a p o k a z a lo d a v e lik a te r ito r ija n e tr p i u n ifik o v a n u , h o m o g e n u i c e n tr a lis tič k u v la s t . A m e r ič k i e k s p e r im e n t s a “ fe d e r a ln o m r e p u b lik o m ” p o k a z a o s e k a o u s p e š a n , ta k o d a s u b iv š e n e z a v is n e a m e r ič k e d r ž a v e , s a d a fe d e r a ln e je d in ic e , u s p e le 2 2 P ro tivu stavn e sn age u d ržavi ne m oraju biti sam e p o sebi u sm eren e ka stv a ­ ran ju tiran ije, o n e m o g u biti o p red eljen e z a secesiju je d n o g d ela d ržave ili za p ripajan je cele d rža ve n eko j d ru go j d rža vi i si.

39

d a u o k v ir u s a v e z a ( f e d e r a ln e d r ž a v e ) o č u v a ju s v o je s p e c ifič n o s t i i v e lik i s te p e n s a m o s t a ln o s t i. S t a v iš e , o n e s u z a d r ž a le s v o ju s ta r u k o n s t it u c io n a ln o s t ( k o ja je n a k o n s tu p a n ja n a s n a g u U s t a v a S A D m o r a la b it i u s k la đ e n a s a n jim

k a o n a jv iš im

p r a v n im

a k to m

ze­

m l j e ) , t a k o d a je s v a k i A m e r i k a n a c n a s t a v i o d a ž i v i u d v a u s t a v n a p o re tk a : s a v e z n o m i d r ž a v n o m . A m e r ič k i p r im e r fe d e r a ln o g s is t e ­ m a i d v o s t e p e n o g k o n s t it u c io n a liz m a s le d ile s u m n o g o b r o jn e d r ­ ža ve u 19. i 2 0 . v e k u . N a d r u g o j s tr a n i, n e k e d e m o k r a ts k e u s ta v n e d r ž a v e se u n o v ije v r e m e u m e s t o z a fe d e r a ln i o p r e d e lju ju z a r e g io n a ln i p r in ­ c ip p o litič k o - te r it o r ija ln e o r g a n iz a c ije . R e g io n a liz a m

p r e d s ta v lja

n e k u v r s tu p r e la z n o g o b lik a iz m e đ u fe d e r a liz m a i " k o n s o c ije t a ln e d e m o k r a t ije ” ( o p o t o n jo j u p o r . L ijp h a r t, 1 9 7 7 ) . K a o i u fe d e r a ln im d rž a v a m a , i u n jim a " s e g m e n ta ln i s u k o b i k o in c id ir a ju s a r e g io n a l­ n im s u k o b im a ” , ta k o d a s e a u t o n o m ija m o r a p o s ta v iti n a te r ito r i­ ja ln e o s n o v e . N a d r u g o j s t r a n i, r e g io n a ln o o r g a n iz o v a n je n e r e š a v a s e u m n o ž a v a n je m u s ta v n ih n iv o a v e ć, k a o i s is te m i k o n s o c ije ­ t a ln e d e m o k r a t ije , p r u ž a n je m

š ir o k ih o k v ir a a u t o n o m ije , u n u ta r

k o jih p o s t o ji v e lik a s lo b o d a d a s e r a z v ija ju s u p k u lt u r n e s p e c if ič ­ n o s ti r a z n ih " s e g m e n a t a " . M e đ u d r ž a v a m a k o je p r ih v a ta ju ( u m a ­ n jo j ili v e ć o j m e r i a r t ik u lis a n u ) r e g io n a ln u o r g a n iz a c iju n a la z i s e v e lik i b r o j b iv š ih u n it a r is t ič k i h d r ž a v a ( n a č e lu s a F r a n c u s k o m ) , k o je s u d u g o p o k u š a v a le d a o v a p lo t e “ n a c iju , je d n u i n e d e ljiv u ” i s v o jim

" s e g m e n tim a ” n a m e t n u č v r s tu a d m in is tr a tiv n u k o n tr o lu

" i z c e n t r a ” , a li s u n a k r a ju m o r a le d a d ig n u r u k e o d tih n a s t o ja n ja . O n e s u n a s v o jo j te r ito r iji p r ib e g le o r g a n iz o v a n ju r e g io n a k a o a u ­ to n o m n ih

te r ito r ija ln o - p o lit ič k ih je d in ic a , k o je n is u u te m e lje n e

n a u s t a v u n e g o n a a u t o n o m n o m s t a t u t u . N a ta j n a č i n r e g i o n a l n a d r ž a v a , z a r a z lik u o d fe d e r a ln e , n e m a d v o s t e p e n i k o n s t it u c io n a ln i s is t e m n e g o n je n a o r g a n iz a c ija p o č i v a n a a s im e t r ič n o m n a d o p u n ja v a n ju u s ta v a i a u t o n o m n e g s ta tu t a . N a o v o m m e s tu s e p o s t a ­ v l j a i n t e r e s a n t n o p i t a n j e : š t a je r e g i o n a l n i s t a t u t i k a k a v je n j e g o v o d n o s p r e m a u s ta v u r e g io n a ln e d r ž a v e ? R e g io n a liz a m

je

tip ič n o

za p a d n oevro p sk i

p o litič k i

( e k o n o m s k i , k u l t u r n i i t d . ) p r o j e k t , k o j i je p r e t e ž n o b i o r a z v i j a n u p o s le d n je d v e i p o d e c e n ije . P r i m e n jiv a n je n a r o č ito u z e m lja m a s a o z b iljn im

n a c io n a lis t ič k im

( n e u s p e š n o m ) fa š is tič k o m

p r o b l e m i m a ( B e l g i j a i S p a n i j a ) i / i li c e n tr a liz a c ijo m

40

u p r o š lo s t i ( I ta lija i

Š p a n ija ). Ip a k , r a z lo z i z a u v o đ e n je r e g io n a liz m a u z a p a d n o e v r o p ­ sk e z e m lje b r o jn i s u i k o m p le k s n i. O s im n ih ” ) n a c io n a liz a m a , š to “d ru gu u rb an u

s tiš a v a n ja ( “ r e g io n a l­

je g l a v n i r a z l o g , L .J. S h a r p e p o m i n j e

r e v o lu c iju ” , r e g io n a ln o p la n ir a n je , id e n tifik a c iju

d e c e n t r a liz a c ije s a d e m o k r a t ijo m , in te r e s e p o litič k ih p a r tija , n e k e p r e d n o s t i u p o r e s k o j p o lit ic i itd . ( S h a r p e , 1 9 9 3 : 3 - 2 7 ) . R e g io n a li­ z a m s e ta k o đ e m o ž e p o s m a t r a t i i k a o in s tit u c io n a ln i o d g o v o r n a " m e d ije v a liz a c iju "

s a v re m e n o g m e đ u n a r o d n o g p o re tk a , u

kom

" o b la s t i i r e g io n i ja s n o p o s t o je s a p r e s e c a ju ć im lo ja ln o s t im a , s u ­ k o b lje n im in te r p r e ta c ija m a p ra v a i d u ž n o s t i i m e đ u s o b n o p o v e z a ­ n im s t r u k tu r a m a v la s t i k o je z a m e n ju ju o b e le ž ja s u v e r e n ite t a k a o n e o g r a n ič e n e , n e p o d e lje n e i je d in s t v e n e fo r m e ja v n e v la s t i” ( H e ld , 1 9 9 1 : 2 2 4 ) . U ta k v im o k lo n o s t im a u s p o s ta v lja ju s e n o v i r e g io n a l­ n i id e n tite ti -

s u b n a c io n a ln i i s u p r a n a c io n a ln i - k o ji k o e g z is t ir a ­

ju u n u t a r i iz v a n d r ž a v n ih g r a n ic a i č in e o d n o s e iz m e đ u b r o jn ih d r u š tv e n ih g r u p a (p r v e n s tv e n o iz m e đ u e tn ič k ih m a n jin a i v e ć in a , iz m e đ u m a n je i v iš e r a z v ije n ih d e lo v a z e m lje , r a z n ih r e lig io z n ih g r u p a it d .) m a n je t r a u m a t ič n im

( v id i n p r . o s r e d n jo e v r o p s k o m

id e n tite tu : S t r a s s o ld o , 1 9 8 7 : 6 4 - 7 3 ) . S u ž iv o t v iš e r e g io n a ln ih id e n tite ta , u u s lo v im a r a z lič i­ tih in s t it u c io n a ln ih m o g u ć n o s t i z a iz r a ž a v a n je i o s tv a r e n je p o s e b ­ n ih in te r e s a , s ta v lja d e m o k r a t s k u u s t a v n u d r ž a v u p r e d n o v a is k u ­ š e n ja . R e g io n a ln e d r ž a v e m o r a ju im a t i s v a o b e le ž ja d e m o k r a t ije i m o d e r n o g k o n s t it u c io n a liz m a , š to ih o p r e d e lju je d a r a z v ija ju v e ć p o m in ja n i “a p s tr a k tn i u s ta v n i p a tr io t iz a m ” , z a s n o v a n n a p o s ttr a d ic io n a ln o m id e n tite tu i o r ije n tis a n n a d e m o k r a t iju i o s n o v n a p r a ­ v a č o v e k a . A li u r e g io n a ln im d r ž a v a m a " a p s tr a k tn i u s ta v n i p a tr io ­ t i z a m " n ije d o v o lja n i o n s e m o r a d o p u n it i n e k o m v r s t o m “ lo k a lp a t r io t iz m a " , k o ji ć e , s je d n e s tr a n e , b it i d o v o ljn o p r iv la č a n z a š ir e s t a n o v n iš tv o p o je d in ih r e g io n a , d o k ć e s e , s d r u g e s tra n e , iz b e g a v a t i o p a s n o s t i ( r e g io n a ln o g ) n a c io n a liz m a . O v a k v o re š e n je p o t p u ­ n o je u d u h u i z g r a d n j e p o s t t r a d i c i o n a l n i h i d e n t i t e t a , k o j i s u u s r e d s r e đ e n i n a p o je d in c a k a o p r ip a d n ik a r a z lič itih ( p o litič k ih i n e p o li­ tič k ih ) z a je d n ic a . V e z a iz m e đ u

s v ih tih z a je d n ic a m o ž e b it i a p ­

s tr a k tn o p ra v o . Z b o g to g a s u p o s t tr a d ic io n a ln i id e n tite ti p r e te ž n o u te m e lje n i u p ra v u . T o z n a č i d a i r e g io n a ln i id e n tite ti m o r a ju b iti d e o p r a v n e s t r u k t u r e i, s a m i m t i m , p r a v n o u t e m e l j e n i . O t u d a u r e ­ g io n a ln o j d rž a v i " a p s tr a k tn i u s ta v n i p a tr io t iz a m ” m o r a b iti d o p u ­

41

n je n j e d n i m o b l i k o m r e g i o n a l n o g p r a v n o g i d e n t e i j e t a k o j i b i s e m o ­ g a o n a z v a ti " a u to n o m n o - r e g io n a ln o m s ta tu ta r n o m lo ja ln o š ć u ” . A u to n o m n i

r e g io n a ln i s ta tu t z a u z im a v e o m a v a ž n o

m ž s to u p r a v n o m p o r e t k u k o m p le k s n ih , p o s ttr a d ic io n a ln ih d r u ­ š ta v a ( tj. r e g io n a ln ih d r ž a v a ) . O n m o r a b iti u s k la đ e n s a u s t a v o m a li n e i iz je d n a č e n s a o b i č n i m p r a v n im a k t im a d r ž a v e ( z a k o n i m a ili p o d z a k o n s k i m a k t i m a ) . D o b a r p r i m e r z a o v o r e š e n j e p r u ž a r e ­ g io n a ln o u s tr o js tv o S p a n ije . A u t o n o m n o r e g i o n a l n o p r a v o u S p a n i j i z a s n o v a n o je n a a u t o n o m n o m r e g i o n a l n o m s t a t u t u , k o j i je le x su igeneris. T a j s t a t u t n ije n i o b i č a n p r a v n i a k t d r ž a v e ( z a k o n ili p o d z a k o n s k i a k t ) n i r e ­ g u la r n i r e g io n a ln i p r a v n i a k t: o n p r o is t ič e i z r e fe r e n d u m a s t a n o v ­ n ik a b u d u ć e g r e g io n a i m o ž e b it i p r o m e n je n s a m o n a is ti ta k a v n a ­ č in . U s ta v S p a n ije p r e d v iđ a p r o c e d u r u o s n iv a n ja r e g io n a , a li n e p r o p is u je b ro j r e g io n a u z e m lji, n jih o v a im e n a , n iti b liž e o d r e đ u je n jih o v a u r e đ e n ja ( iz u z e v , n a r a v n o , o p š t e g o k v ir a ) . S v e t o s a m i s ta ­ n o v n ic i r e g io n a a u t o n o m n o u r e đ u ju . C e lo k u p n a p r o c e d u r a d o n o ­ š e n ja (a li i p r o m e n e s ta tu t a ) z a v r š a v a s e p o t v r d o m n a d le ž n o g d r ­ ž a v n o g o r g a n a i o b n a r o d o v a n je m

u s lu ž b e n o m

g la s n ik u . A u t o ­

n o m n a r e g i o n a l n a z a j e d n i c a je , d a l d e , u s p o s t a v l j e n a d i s p o z i t i v n i m o d r e d b a m a U s t a v a S p a n i j e ( u k o m je o v a p l o ć e n a v o l j a c e l o g š p a n s k o g p u k a ) i sv im

o d r e d b a m a r e g io n a ln o g a u to n o m n o g s ta tu ta

( k o j i je z a s n o v a n n a v o l j i p u k a r e g i o n a ) ( C h i n e r , 1 9 9 0 : 1 7 6 ) . T a k o j e u s a v r š e n a i d e j a k o n s t i t u t i v n e v l a s t i . N a k o n š t o je s u v e r e n i p u k , n a o s n o v u s v o je u s ta v o tv o r n e k o n s t it u t iv n e v la s ti, d o n e o U s t a v i p o š t o je z a p o č e l a d i j a l e k t i k a k o n z e r v a t i v n e i i n o v a t i v n e k o n s t i t u ­ tiv n e v la s t i, d e la tn i p u k s e p o d e li o k a k o b i m o g a o n a s lič a n n a č in d a u s p o s t a v i i r e g io n e . P r i lik o m iz r a d e a u t o n o m n o g r e g io n a ln o g s ta tu t a p u k r e g io n a n e p o s t u p a k a o s u v e r e n a v la s t n e g o s e k r e ć e u ( p r i l i č n o š i r o k i m ) o k v i r i m a k o j e m u je p r e t h o d n o o s t a v i o u s t a v o t v o r a c . N a d r u g o j s t r a n i , p o š t o je i s a m u s t a v o t v o r a c b i o s v e s t a n d a s u a u t o n o m n i r e g io n i p o t r e b n i, o n s e d o b r o v o ljn o o d r e k a o d e t a lj­ n ije r e g u la c ije r e g io n a ln o g u r e đ e n ja i ta j p o s a o o s ta v io ž it e ljim a b u d u ć ih re g io n a . O v a k o k o m p le k s a n

r e g io n a ln i a r a n ž m a n

om ogućava

S p a n iji d a s e iz b o r i sa n a c io n a liz m o m k a k o v e ć in e ta k o i m a n jin e : r e g io n a ln i s is t e m p o s t a v lja p r e p r e p r e k e n a c io n a li z m u v e ć in e , d o k s a m o s ta tu t a r n o u s tr o js tv o r e g io n a o s u je ć u je te ž n je m a n jin s k ih

42

n a c io n a li z a m a ( k o ji s u , u g la v n o m , p o is t o v e ć e n i s a p o je d in im r e g io n im a ) . R e g io n a liz a m d a je n o v i s a d r ž a j p r a v u n a r o d a n a s a m o o p r e d e l j e n j e , jer k a o f u n k c i o n a l n i d e o d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e č in i s e c e s iju n e p o tr e b n o m . P o s tk o m u n is tič k a d r u š tv a I s to č n e E v ro p e , ia k o s u u m nogo

v id o v a

r a z lič ita

od

z a p a d n o e v r o p s k ih , d a n a s p o k a z u ju

s lič n u p o t r e b u z a r e g io n a liz m o m

k a o s r e d s tv o m d a s e iz b o r e sa

n a c io n a liz m o m i v e ć in e i m a n jin a . M u ltin a c io n a ln a is to č n o e v r o p ­ s k a d r u š tv a p o k a z u ju is u v iš e p r e d p o lit ič k ih ( “ p r ir o d n ih " ) r a z lik a , k o je tr e b a p r e m o s titi n a p u tu iz g r a d n je d e m o k r a t s k ih u s ta v n ih d r ž a v a , d a b i s e m o g la o s la n ja ti n a u o b ič a je n a is k u s t v a Z a p a d a . S t o je jo š v a ž n ije , o v a d r u š tv a im a ju d u g e tr a d ic ije k o ie k t iv is t ič k ih ( n a c i o n a l i s t i č k i h i k o m u n i s t i č k i h ) i d e n t i t e t a , 23 k o j e s e i s t o r i j s k i s m e n ju ju , a — i d a lje -

n e p r e v a z i l a z e . 2“* S v e t o p o s t k o m u n i s t i č k a

d r u š tv a n a is t o k u E v r o p e u p u ć u je n a r e g io n a liz a m i " a u t o n o m n o re g io n a ln u s ta tu ta r n u lo ja ln o s t” . 23 K o le k tiv is tič k i tip p o litič k e m o b iliz a cije u Isto čn o j E vropi b io je d v o stru k . Prvo, o n je b io n a c io n alističk i (u p o g le d u u k o je m je taj p o ja m o d re đ e n u: K o h n , 19 6 2 ; A rendc, 19 6 2 ; S m irh , 1 9 8 6 ; M o ln a r i9 9 7 ) , p o š to je n a ro d n i ( e t­ n ič k i) id e n tite t u p ro tek la d va v ek a igrao v a žn u u lo g u u k o n s titu is a n ju is to č­ n o e v ro p sk ih p o litič k ih za jed n ica . U m n o g o slu čajeva o n je b io u z ro k n e s ta ­ b iln o s ti i rasp ada d rža va ko je s u p o s to ja le izm e đ u B a ltičk o g i Ja d ran sk o g m o ra. D ru g o , isto čn o e v ro p sk i k o le k tiv iza m su, to k o m v iše o d če trd e se t g o ­ d in a, razvijale k o m u n istič k e p artije. N a k o n D ru g o g sv e ts k o g rata (a u R u siji v e ć n ak o n P rvo g sv e ts k o g rata) k o m u n is tič k a id e o lo g ija za m e n ila je n a c io n a ­ liza m , pa je h o m o g en i n arod n i id e n tite t b io p o tis n u t "p erm a n en tn o -re v o lu đ o n a r n im ” jed in stv o m rad ničke k lase. U p rk o s o v im p ro m en a m a (k a o i ra­ z n o v r sn im k o m b in a c ija m a k o m u n iz m a i n ac io n a lizm a , koje su k arak terisale to talitarn e i p o stto ta lita rn e režim e Is to čn e E vro pe i o k o jim a će jo š b iti reči u 2 2 . p oglavlju ), k o lek tiv ističk a m atrica o sta la je n etakn uta. 2 4 U situ a ciji e k o n o m s k o g h ao sa i a n o m ič n ih so cija ln ih o d n o s a u p erio d u tran ­ zicije , n arod n e v o đ e u Isto čn o ; E vro p i n asto je da se n a m etn u sv o jim su n aro d n icim a m esijan sk im i k o le k tiv is tič k im p rog ram im a, p oziva ju ći n a " n a ­ ro d n o je d in s tv o ” i p rod u žav aju ći stari o b ra zac p ra v n o g ritualizm a: "K a d a je cilj stvaran je n aro d n o g jed in stv a n e treba se stro g o d rža ti prava." I s to č n o ­ e v ro p sk e d ržave u k o jim a živ i v iš e e tn ič k ih gru p a d o živ ljav a ju ovaj p ro b le m o d su s tv a vlad a vin e prava u d va d o d a tn a v id a . Prvi je p ravni ritu alizam v e ćin ­ s k o g naroda, ko ji bi se m o g ao o p is a ti ka o svo jev rsn i d e m o k ratsk i d e s p o tiz a m (p ravo je sve što većin a n arod a u d ržavi - o d n o s n o n jegovi p re d sta v n i­ ci -

o d lu če). D ru g o je pravni ritu a liza m m a n jin sk e etn ičke g ru p e , ko ji

p o d ra zu m eva od b ijan je da se u zm e u češće u p o litič k o m živ o tu d rža ve i in s i­ stiran je na pravu n arod a na sam o o p red eljen je d o secesije.

43

7 - Problem klasa

i klasnih odnosa

.

S o c ija ln i s u p s t r a t d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e je s t e g r a đ a n s k o d r u š t v o 25 u k o m p o s t o j i m n o š t v o r a z l i č i t i h i n t e r e s a i g r u p a k o j e s to je u a m b iv a le n t n im o d n o s im a , k a k o m e đ u s o b n o ta k o i p r e m a o r g a n im a d r ž a v n e v la s t i: s je d n e s tr a n e , p o t r e b n a im

je a u t o n o ­

m i j a , a li s e , s d r u g e s t r a n e , n e m o g u o d r e ć i n i u t i c a j a n a d r ž a v n u v l a s t ( p r e s v e g a n a z a k o n o d a v s t v o ) , n iti z a š t i t e d r ž a v e ( k o j a je u is to v r e m e i k o n t r o la ) . O v o p o lje a m b iv a le n tn o s ti i n a p e to s ti re ­ z u l t a t je č i n j e n i c e d a je s v a k i p o j e d i n a c č l a n m n o g o b r o j n i h d r u ­ š tv e n ih g r u p a ( š t o u k lju č u je i s a m u d r ž a v u ) i d a s e n je g o v i r a z lič i­ ti in te r e s i lo m e u k o n k u r e n c iji p r ip a d n o s t i o v im g r u p a m a , n a je d ­ n o j s tr a n i, i p o je d in a č n o s t i n je g o v e e g z is t e n c ije , n a d r u g o j s tr a n i. T a k o đ e n i j e n e v a ž n o p o m e n u t i d a je g r a đ a n s k o d r u š t v o p o t e n c i ­ ja ln o g lo b a ln o i d a o n o n e m o ž e d a s e o b u z d a u n u t a r d r ž a v n ih g r a n ic a , č im e s e p o ja č a v a s o c ija ln i p r it is a k n a s a m u d e m o k r a t s k u u s ta v n u d r ž a v u d a s e s v e v iš e u k lju č u je u m e đ u n a r o d n e in te g r a t iv ­ n e to k o v e ( k a o š to s u n p r . E v r o p s k a u n ija i U je d in je n e n a c ije ). P a ­ r a l e l n o s t i m r a s t e p r i t i s a k i d a s e p r o š i r e s f e r e k o j e je p o t r e b n o s t a v it i p o d p o l it ič k u , s o c ija ln o - p o li t i č k u ili s o c ija ln u d e m o k r a t s k u k o n tr o lu ( o to m e d e ta ljn ije u: M o ln a r , 1 9 9 4 a ) . O v o s h v a ta n je g r a đ a n s k o g d r u š tv a i d r u š tv e n ih g r u p a k o je g a č in e n a la z i s e u d ir e k tn o j s u p r o t n o s t i s M a n c o v im s h v a ta n je m g r a đ a n s k o g d r u š tv a k a o s v o je v r s n o g p o lja a n t a g o n iz a m a iz ­ m e đ u d v e k la s e - k la s e e k s p lo a t a t o r a i k la s e e k s p lo a t is a n ih ( o č e ­ m u je b i l o v i š e r e č i u 4 . o d e l j k u 1 6 . p o g l a v l j a ) . O v e d v e k l a s e i m a ­ ju k o d M a r x a u lo g u d e la t n ih g r u p a , a p r in c ip i k o ji ih p o k r e ć u p r e ­ p o z n a ju se u e k o n o m s k o j e k s p lo a t a c iji ( k o ju s p r o v o d i k la s a e k s ­ p lo a t a t o r a ) i r e v o lu c iji ( k o ju s p r o v o d i k la s a e k s p lo a t is a n ih k a d z a to “ s a z r u ” u s lo v i) . C e la is to r ija s e u k o m u n is t ič k o m u č e n ju s v o d i n a e k o n o m s k i ( n a d ) d e t e r m in is a n u b o r b u o v ih k la s a , o č e m u d o ­ b r o s v e d o č i p r v a r e č e n i c a M anifesta Komunističke partije, k o j a g l a s i :

2 5 B ilo bi is p ra v n ije ak o b i se re k lo d a s o c ija ln i s u p s tr a t d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rž a v e čin e g ra đ a n s k o i c iv iln o d r u š tv o (u p o r . d e ta ljn ije o to m e u: M o ln a r , 2 0 0 2 ) . Ipak, n a o v o m m e s tu s e n e ć e u la z iti u o v o r a z lik o v a n ­ je i p r o b le m a tik a n asta n k a , d in a m ik e i s p e c ifič n ih o b e le ž ja c iv iln o g d r u š tv a s e n e će n ačin jati. U m e s t o to g a , re le v a n tn i s e g m e n ti o v e p r o b ­ le m a tik e tretira će se u o k v ir im a k o n c e p ta g r a đ a n s k o g d ru š tv a .

44

" I s t o r ija s v a k o g d o s a d a š n je g d r u š t v a je s te is to r ija k la s n ih b o r b i” (M a r x i E n g e ls , 1 9 7 4 :3 8 0 ) . Takvo

s h v a ta n je

is to r ije

i k la s n e

b o rb e

iz a z v a lo

je

o p r a v d a n e re a k c ije is to r ič a r a , p a č a k i o n ih k o ji p o k a z u ju s im p a t i­ je p r e m a b o r b i r a d n i č k e k l a s e z a e m p a n c ip a c iju . T a k o je n p r . F e r ­ n a n d B r a u d e l p i s a o 1 9 5 0 . g o d in e : " I t a k o , m i 'v i š e n e v e r u je m o u m o g u ć n o s t d a s e is t o r ija o b ja š n ja v a o v im ili o n im g la v n i m č i n i o ­ c e m . N e p o s t o ji j e d n o s t r a n a is t o r ija . U n jo j n e ig r a ju g la v n u u lo g u j e d i n o s u k o b i m e đ u r a s a m a č i j i s u s u d a r i ili s l a g a n j e n a v o d n o o d ­ r e d ili č ita v u lju d s k u p r o š lo s t , n i s n a ž n i p r iv r e d n i r it m o v i, č in io c i n a p r e t k a ili p r o p a s t i , n i n e p r e k i d n e d r u š t v e n e n a p e t o s t i ” ( B r o d e l , 1 9 9 2 : 5 6 ) . U s k l a d u s a o v i m s h v a t a n j e m , B r a u d e l je u s v o j o j k a p i ­ ta ln o j s o c ija ln o j is to r iji r a z d o b lja o d 15 . d o 1 8 . v e k a k o n s t a t o v a o d a s u i u o v o j e p o h i, k a o i u p r e th o d n im e p o h a m a , s u k o b i i r a d n i­ k a i s e lja k a s a n jih o v im p o s lo d a v c im a i g o s p o d a r im a b ili " lo k a ln i d o g a đ a ji s a o g r a n ič e n im d o m a š a je m ” ( B r a u d e l, 1 9 9 0 a : 5 5 6 ) . S u ­ k o b i, p a k , k o ji s u " n o s ili" is t o r iju u o v o m p e r io d u b ili s u s u k o b i iz m e đ u

c a r s t a v a , r e l i g i j s k i h g r u p a ili g r a d o v a z a d o m i n a c i j u

u

p r iv r e d n im to k o v im a , itd . N o , tim e jo š n iš ta n ije r e č e n o o k la s n im s u k o b im a u 1 9 . i 2 0 . v e k u . Z a r a z lik u o d r a n ijih v e k o v a , k la s n i s u k o b i u p o s le d n ja d v a v e k a d o b ija ju n a in t e n z it e t u i — n a r o č ito u r a z v ije n im k a p it a lis tič k im z e m lja m a -

d ik t ir a ju o s n o v n e p r o b le m e n e s a m o

e k o n o m s k o g n e g o v e lik im d e lo m i p o lit ič k o g ž iv o ta . A li, a k o g o ­ v o r im o o s a v r e m e n im k la s a m a i n jih o v im s u k o b im a , u v e k je p o ­ tr e b n o v o d it i r a č u n a o d v e s tv a r i. P rv o , k a d a je re č o k la s n o j s t r u k ­ tu r i je d n o g g r a đ a n s k o g d r u š tv a , p o t r e b n o je p o ć i o d n e p r e te n c io z n e p ó d e le

n je g o v ih

č la n o v a n a im o v in s k e ra z re d e ( s ta tis t ič k e

g r u p e ) , k o ja s e te m e lji n a k r it e r iju m u p r ih o d a o d p o s e d o v a n e im o v in e i z a n im a n ja , i k o ju s u jo š s ta r i R im lja n i k o r is t ili u s v o jim k l a s n i m d i f e r e n c i j a c i j a m a . P o s l e t o g a t r e b a o b a z r i v o p r o v e r i t i d a li s e i u k o j o j m e d ovaj k r i t e r i j u m p o k l a p a s a n e k i m d r u g i m k r i t e r i j u m o m , o d n o s n o d a li j e u a n a l i z u p o t r e b n o u k l j u č i t i j o š n e k i d o ­ d a tn i k r ite r iju m k a k o b i se d o b ila b o lja s lik a o k la s n o j s tr u k tu r i d a t o g d r u š tv a . T a k o , r e c im o , A n t h o n y G i d d e n s s m a tr a d a s u i m o ­ v in a i z a n im a n je " g la v n i o s n o v i k la s n ih r a z lik a " u s a v r e m e n im z a ­ p a d n im

d r u š tv im a

( G id d e n s ,

199 0 :

2 0 9 ).

Na

osnovu

to g

s h v a t a n j a , o n k l a s e p o i m a k a o p r e v a s h o d n o i m o v i n s k e r a z r e d e , tj.

45

k a o g r u p e lju d i k o je s e m e đ u s o b n o r a z lik u ju p o u k u p n im p r ih o d i­ m a: o d s v o je im o v in e k a o i o d s v o je p r o fe s ije . T a j k r it e r iju m G i d ­ d e n s k o m b in u je s a k r ite r iju m o m v la s n iš t v a u t o li k o š t o u tv r đ u je e m p ir ijs k u k o r e la c iju iz m e đ u k la s e n a jb o g a tijih i k la s e p o s lo d a v a ­ c a i m e n a d ž e r a , iz m e đ u s r e d n je k la s e i k la s e b e lih k r a g n i i s a m o ­ s ta ln ih p r e d u z e t n ik a , k a o i iz m e đ u n iž e k la s e i k la s e p la v ih k r a g ­ n i. V l a s n i š t v o s l u ž i , k a o š t o s e v i d i , s a m o k a o s e k u n d a r n i k r i t e r i ­ ju m z a k la s n e r a z lik e , p o š t o s r e d n ja k la s a o b u h v a t a k a k o v la s n ik e k a p ita la ta k o i v la s n ik e r a d n e s n a g e ( p r o b le m o d n o s a m e n a d ž e r a p r e m a v l a s n i š t v u o s t a v l j e n je p o s t r a n i ) , a m o g u ć a s u i d r u g a o d ­ s tu p a n ja v la s n ič k o g s ta tu s a o d k la s n e s tr u k tu r e iz v e d e n e iz k rite r iju m a p r ih o d a . Z a t o s e u s v a k o j k la s n o j a n a liz i p o s t a v lja s a s v im k o n ­ k r e t n o p i t a n j e : k a d a je k l a s a s a m o s t a t i s t i č k a g r u p a , k a d a s e m o ­ ž e g o v o r it i o id e n t it e t s k o j g r u p i ( tj. k a d a o n im a " k la s n u s v e s t " ) , a k a d a p o s t a je d e la tn a g r u p a . A k o s e u k o n k r e t n o m s lu č a ju i m o ž e g o v o r i t i o i d e n t i t e s k o j g r u p i , p i t a n j e je š t a je i z v o r " k l a s n e s v e s t i ” . M a x W e b e r je s v o j e v r e m e n o s a s v i m d o b r o u p o z o r i o n a t o d a s e " g r a đ a n s t v o ” o d v iš e la k o p o is t o v e ć u je s a je d n o m k la s o m ( u k a p i­ ta liz m u ) , d o k je o n o z a p r a v o n a r a z lič it e n a č in e p o s t o ja lo i b ilo s a s v im d r u g a č ije s a m o o s v e š ć e n o k a o p o litič k i e n tit e t u a n t ič k im d e m o k r a t i ja m a , k a o s t a le ž u s t a r o m r e ž i m u i k a o k la s a u k a p it a ­ l i z m u ( W e b e r , 1 9 2 3 : 2 7 0 i d a l j e ) . M u ta tis mutandis, i s t o v a ž i i z a m o g u ć n o s t d a g r a đ a n s tv o p o s t a n e d e la t n a g r u p a : d o k je u a n t ič ­ k im d e m o k r a tija m a o n o b ilo u p r a v o n a r o d o r g a n iz o v a n z a p o li­ tič k o d e la n je , g r a đ a n s k i s t a le ž je b io s a m o je d a n o d k o n s t i t u t i v ­ n i h e l e m e n a t a s t a l e š k i h s k u p š t i n a , d o k je u k a p i t a l i z m u g r a đ a n ­ s k a k la s a p o s t a la o z n a k a z a p o je d in c e k o ji s e n a la z e u is to j e k o ­ n o m s k o j p o z ic iji ( v la s n ik a k a p it a la ) a li s u i s a m i r a z d e lje n i u m n o š t v o r a z lič itih , m e đ u s o b n o k o m p e t it iv n ih g r u p a ( k o je m o g u im a t i, a p o p r a v ilu i im a ju , v e o m a r a z lič it e p o lit ič k e p r e fe r e n c e ) . Z a to s u m o g u ć n o s t i d a u u s lo v im a k a p it a lis t ič k e p r iv r e d e c e lo k u p n a g r u p a v la s n ik a k a p it a la p r e r a s te u je d n u je d in s tv e n u d e la tn u g r u p u v e o m a m a le , a k o u o p š t e p o s t o j e . U m e s t o to g a , s o c i o l o ­ š k i je z a n im ljiv o v id e ti k a k o s e p o je d in i d e lo v i o v e k la s e p o v e z u ­ ju i d e la ju u r a z lič itim g r u p n im fo r m a m a . A k o b is m o h te li d a iz v e d e m o z a k lju č a k iz p r e t h o d n o g iz la g a n ja , o n b i m o g a o d a g la s i: d a b i s e m o g lo g o v o r it i o n e k o j

46

k l a s i k a o o d e l a t n o j g r u p i p o t r e b n o je p r e t h o d n o u t v r d i t i

'a o n a

z a i s t a empirijski d e l a k a o g r u p a ( u p r e t h o d n o n a z n a č e n o m s m i s l u ) , a n e d a n je n o “ d e la n je ” č in i s a m o to š to m e đ u s o b n o n e p o v e z a n i s u b je k t i ( z a p r a v o s a m o č la n o v i je d n e s t a t is t ič k e g r u p e ) im a ju n e ­ ku

z a je d n ič k u

" d e te r m in a n tu

p o n a š a n ja ” . P u š a či n is u

d e la tn a

g r u p a s a m o z a t o š t o r e a g u j u n a p o v e ć a n j e ili s m a n j i v a n j e p o r e z a n a p r o m e t c ig a r e ta , b a š k a o š t o n i s v i p ro d a v c i ra d n e s n a g e n is u d e la tn a g r u p a s a m o z a t o š t o s e r a v n a ju p o ( r a z n im in te r v e n c ija m a m o d ifik o v a n im ) z a k o n it o s t im a tr ž iš t a ra d n e s n a g e . D e la tn a g r u ­ p a tr a ž i n e s a m o z a je d n ič k im id e n tite to m o b u h v a ć e n e č la n o v e n e ­ g o i k o r p o r a tiv n u o r g a n iz a c iju k o ja ć e m o ć i d a k o o r d in ir a i u s m e ra v a n jih o v a p o je d in a č n a d e la n ja . I m a ju ć i t o n a u m u , tr e b a d a s e p o d s e t i m o n a t o k a k o je n a s t a l a s a v r e m e n a r a d n i č k a k l a s a i k a k o s u iz g le d a li ra n i o b lic i n je n e b o r b e p r o t iv k la s e k a p ita lis ta . Z a M a r x a je n a r o č i t i z n a č a j i m a l a " p o s l e d n j a f a z a ” k l a ­ s n e b o r b e u 1 9 . v e k u , u k o jo j s e s u d a r a ju k la s a k a p it a lis ta ( " b u r ­ ž o a z ija ” ) i r a d n ič k a k la s a ( " p r o le t a r ija t ” ) 26 i k o ja “ n u ž n o ” z a v r š a ­ v a “ r e v o lu c ijo m ” , tj. p o b e d o m

p o to n je k la s e i u s p o s ta v lja n je m

b e s k la s n o g d r u š tv a . S h v a ta n je " n e iz b e ž n o s t i” p r o le te r s k e r e v o lu ­ c ije p o k a z a lo s e k a o n e o d r ž iv o . M a r x o v a id e ja k la s n e d e k o m p o z i­ c i je g r a đ a n s k o g d r u š t v a u e p o h i z r e l o g k a p i t a l i z m a p r o i z l a z i l a je iz p r e tp o s t a v k e d a s v e b o g a t s t v o d o la z i o d im o v in e ( k a p it a la ) , a sv e s ir o m a š tv o o d ( n a ja m n o g ) ra d a , k a o i iz v e r o v a n ja u im a n e n t ­ n u z a k o n it o s t p a d a p r o fitn e s to p e u k a p ita lis tič k o m n a č in u p r o ­ iz v o d n je ( č im e s e u n iš ta v a ju s v e s r e d n je , o d n o s n o p o s r e d n ič k e k la s e ) . S a m im t im , z a n je g a s u u je d n o m r a z v ije n o m g r a đ a n s k o m ( a to z n a č i k a p it a lis tič k o m ) d r u š tv u m o g la p o s to ja ti s a m o d v a im o v in s k a ra z re d a (b o g a t i - s ir o m a š n i) k o ji s e fu n k c io n a ln o p o ­ k la p a ju s a p o d e lo m

n a v la s n ik e k a p ita la i v la s n ik e ra d n e s n a g e .

I s t o r i j a je b i l a n e u m o l j i v i s u d i j a o v i h M a r x o v i h s h v a t a n j a : u p o ­ s le d n ja d v a v e k a g r a đ a n s k o d r u š t v o n e s a m o š to n ije r e d u k o v a n o n a o g o lje n u b o r b u d v e k la s e n e g o je p o v e ć a lo s v o ju k o m p le k s n o s t i d o ž iv e lo v e lik a p o b o ljš a n ja ( B e c k e r , 1 9 9 4 : X I X ). P o s e b n o s e u s a v r e m e n im d e m o k r a t s k im u s t a v n i m d r ž a v a m a lic e g r a đ a n s k o g

2 6 ’’C ije lo se d ru štv o sve v iše cijepa na d va velika n ep rijateljska tabora, n a d vije v elik e klase ko je s to je n ep o sred n o jed n a n asp ram d ru ge - b u rž o a zija i p ro ­ letarijat” (M a rx i E n gels, 1974 : 381).

47

d r u š tv a k o r e n it o iz m e n ilo , i to k a k o p o d u tic a je m p r v ih te k o v in a le g a ln e b o r b e s o c ija ld e m o k r a t s k ih s tr a n a k a i s in d ik a t a ta k o i u s tr a h u p re d n o ć n o m m o r o m “ s o v je ts k e r e v o lu c ije " i “ p r v e s o c ija ­ lis t ič k e d r ž a v e n a s v e t u ” .27 S a v r e m e n i tr e n d o v i u s p o n a s lu ž b e ­ n ič k ih z v a n ja , fr a g m e n t a c ije e k o n o m s k ih in te r e s a , p a r t ik u la r iz a c ije in d u s t r ijs k ih s u k o b a itd . u č in ili s u m a r k s is t ič k i d ih o t o m n i m o d e l k la s n e s tr u k tu r e ( z a s n o v a n n a k r ite r iju m u v la s n iš t v a ) p o t ­ p u n o o p s o le n t n i m ( u p o r . n p r . D a h r e n d o r f , 1 9 5 9 : 4 1 i d a lje ; D a ­ h re n d o rf, 1 9 7 2 : 2 3 4 ; H a b e r m a s , 1 9 8 0 : 2 3 0 -2 3 1 ). O s im to g a , n a ­ k o n D r u g o g s v e t s k o g ra ta s v e t s k i p r iv r e d n i p o r e d a k je p r e s t a o d a se z a s n iv a n a s lo b o d n o m tr ž iš tu i p o č e o d a s v e te š n je u s e b i p re p lić e t r ž iš t e i in te r v e n c iju ( k a k o d r ž a v e ta k o i s a m ih p r iv r e d n ih s u b je k a ta ) , š t o je d o v e lo d o u s lo ž n ja v a n ja k la s n e s tr u k t u r e i s a ­ s v im n o v ih p r iv r e d n ih i p o lit ič k ih k o n flik a t a ( P o p e r , 1 9 9 3 : 153 i d a lje ; W e e , 1 9 8 4 : 3 1 7 i d a lje ) . J e d n a o d p o s le d ic a v e ć e s lo ž e n o s t i g r a đ a n s k o g d r u š tv a b i l a je p r o m e n a u i n s t i t u c i o n a l n o m u r e đ e n j u , t j. u k o n s t i t u i s a n j u s a v r e m e n ih p r iv r e d n ih o r g a n iz a c ija ( p r e d u z e ć a ) i k v a z ik o r p o r a tiv n ih g r e m iju m a u s fe r i p r iv r e d e ( tj. tr ip a r titn ih t e la n a r e g io n a l­ n o m i n a c io n a ln o m n iv o u ) . U k o n f lik t im a o r g a n iz o v a n ih in te r e s a v la s n ik a k a p ita la i v la s n ik a ra d a v r e m e n o m

s u iz g r a đ e n i v e o m a

k o m p le k s n i m e h a n iz m i u s k la đ iv a n ja i r e š a v a n ja s p o r o v a , k o ji d a ­ n a s č in e k ič m u o v ih

k o r p o r a c ija i k v a z ik o r p o r a tiv n ih

g r e m iju ­

m a . 28 Š t a v i š e , s a v r e m e n e p r i v r e d n e k o r p o r a c i j e i k v a z i k o r p o r a t i v n i g r e m iju m i k o n s tit u is a n i s u n a o v o j -

fu n k c io n a ln o j -

k la s n o j

p o d e l i i v a n n je s e t a k o r e ć i n e m o g u n i z a m i s l i t i . T o i s a m a s o c i o ­ lo š k a a n a liz a m o r a d a e v id e n tir a i p o š t u je . N o , s o c io lo g ija n ip o š t o n e s m e d a z a n e m a r u je r a z lik e ta m o g d e o n e o b je k t iv n o p o s t o je .

2 7 O v e p ro m en e u n u tar gra đ an sk o g d ru štv a stv o rile su tem elje z a n astan ak č i­ tave jed n e tradicije unutar dvadesetovekovnog marksizma k o ja se o k re n u la afirm a­ ciji v re d n o sti i institucija g ra đ a n sk o g (ili c iv iln o g ) d ru štva, a k o ja za p o čin je A n to n io m G ram sch ijem i dan as ž iv i u ra d o v im a Jo h n a K ean a, Jeana C o h en a , D a v id a H e ld a i drugih, p retežn o e n g le s k ih i a m e ričk ih n eo m a rk sista (u p o r. npr. C o h e n , 198 2; Keane, 198 8 ; G a th y , 1 9 8 9 ; K ean e, 1993; C o h e n i A rato,

1 9 9 5 )2 8 U sled to ga , trad icion alno sh va ta n je p re d u ze ća kao "c iljn o g im an ja” , tj. kao p u k o g o b je k ta interesa v lasn ik a k a p itala, p o č in je p o s te p e n o d a slabi (R aiser, 19 8 0 ; R aiser, 1988).

O n o š t o je ž i v o t n i n e r v k l a s n e k o n s t i t u c i j e p r i v r e d n i h k o r p o r a c i j a

samo je jedan odfaktora klasne dinamike globalnog društva. O s i m n j e g a , n a g lo b a ln o m

n iv o u d e lu ju i d r u g i f a k to r i k la s n e d ife r e n c ija c ije ,

k a o š to s u p o litič k o g r u p is a n je , p o v e ć a n b ro j p r o fe s ija s a v e lik im d o h o c im a , k r im in a ln o o r g a n iz o v a n je ( p r o m e t d r o g a , o r u ž ja itd .), m o g u ć n o s t i v l a s n i k a r a d n e s n a g e d a k u p u j u a k c i j e ili s t v a r a j u i m e ­ ta k k o ji m o g u e k s p lo a t is a t i (i ta k o r a z v ija ti d v o s t r u k i k la s n i id e n ­ tite t) , itd . S v e to g o v o r i u p r ilo g te z i d a k la s n e s tr u k tu r e s a v re m e n ih g r a đ a n s k ih d r u š ta v a n is u d ih o t o m n e , a jo š m a n je d a p o č iv a ju n a id e n tifik a c iji im o v in s k o g ra z r e d a i fu n k c ije u o b r tu k a p it a la ( v i­ š u k l a s u n e č i n e samo v l a s n i c i k a p i t a l a , b a š k a o š t o s e v l a s n i c i k a ­ p ita la m o g u n a ć i i u n iž im k la s a m a , itd .) . K a o p o s le d ic a p o m e n u tih in s tit u c io n a ln ih p r o m e n a u p r iv r e d n im o r g a n iz a c ija m a ( p r e d u z e ć im a ) i u k v a z ik o r p o r a tiv n im g r e m iju m im a u s fe r i p r iv r e d e , u s a v r e m e n o m k a p it a liz m u r a d n ič ­ k i p r o te s ti, u ć e lo m 2 0 . v e k u , p o s t a ju s v e " k o n s t r u k t iv n iji” i s v e m a n j e " d e s t r u k t i v n i ” ( K a r r e t a l ., 1 9 7 3 : 2 2 4 ) . K a d a s e r a d i o o t v o ­ r e n im s u k o b im a s a v la s n ic im a k a p it a la , r a d n ic i, k a k o p o k a z u ju re ­ z u lt a t i is tr a ž iv a n ja -

p r e g o v a r a j u . S t o je , n a i m e , v e ć a s n a g a o r g a -

n iz o v a n o g r a d n iš t v a - k r o z s in d ik a te i s o c ija ld e m o k r a t s k e p a r tije -

to v iš e ra ste n jih o v p r itis a k k a u s p o s ta v lja n ju d e m o k r a t ije -

u

p o litic i i e k o n o m iji — a s a m im tim i n jih o v a s k lo n o s t k a p r e g o v a ­ r a n ju i k o m p r o m is im a ( u p o r . L a n g e i M e a d w e ll, 1 9 8 5 : 9 7 ) . S t a v iše , r a d n ic i s u , n a r o č it o n a k o n D r u g o g s v e t s k o g ra ta , b ili s v e m a ­ n je s k lo n i n e s a m o d a r a z m iš lja ju u k a t e g o r ija m a r e v o lu c io n a r n o g r a s p le ta k la s n o g s u k o b a n e g o i d a s e b e u o p š t e d o ž iv lja v a ju k a o

radnike ( v l a s n i k e r a d n e s n a g e ) . Z a t o u 2 0 . v e k u s a m o i d e n t i f i k a c i ja r a d n ič k e k la s e p o s t o ja n o o p a d a , a s a n jo m i p e r c e p c ija s v e t a p o d e lje n o g n a d v a m e đ u s o b n o s u p r o t s ta v lje n a b lo k a : " b u r ž o a z iju " i " p r o l e t a r i j a t ” ( G i d d e n s , 1 9 9 0 : 2 2 1 - 2 2 4 ) . U z m e li s e u o b z i r i r a z ­ l i k o v a n j e i z m e đ u p a r t i c i p a t i v n i h g r u p a ( membership groups) i r e f e ­ r e n t n i h g r u p a ( reference grups), m o ž e s e d o ć i d o z a k l j u č k a d a s e r a d n ic i u s a v r e m e n o m k o m p e t itiv n o m k a p it a liz m u s v e v iš e o s e ć a ju p r ip a d n ic im a s r e d n je k la s e ( k a o s v o je r e fe r e n t n e g r u p e ) , č a k i a k o to o b je k tiv n o n is u ( B r o w n , 1 9 8 6 : 1 7 5 - 1 7 6 ) . S v e u s v e m u , p o z n o d e v e tn a e s to v e k o v n o i d v a d e s e to v e k o v n o is k u s t v o z a p a d n o e ­ v r o p s k i h z e m a l j a ( k a o i S A D ) p o k a z u j e d a je r a d n i č k a k l a s a s u ­ b je k t d e m o k r a tiz a c ije u s ta v n e d r ž a v e i d a " iz s v o je te ž n je z a s lo b o ­

49

d o m " p o la k o a li s ig u r n o d e m o k r a t iz u je n e s a m o p o lit ič k u n e g o i e k o n o m s k u s fe r u d r u š t v e n o g ž iv o ta . T im e š to v iš e iz g r a đ u je d e ­ m o k r a t s k u u s t a v n u d r ž a v u , o n a s v e m a n je im a p o v o d a d a s e z a n o ­ si k o m u n is t ič k o m u t o p ijo m i k r a jn je o p a s n o m d o k t r i n o m " d ik t a ­ tu r e p r o le ta r ija t a ” i d a s v o ju s u d b in u s ta v lja u r u k e k o m u n is t ič k ih " u s r e ć it e lja " . S v e to , n a r a v n o , n e s p r e č a v a o r t o d o k s n e n a s ta v lja č e M a r x o v o g u č e n ja d a i d a lje z a s tu p a ju " te o r iju k a ta s t r o fe " i “ a u t e n ­ tič n i r e v o lu c io n a r n i m a r k s iz a m ” . O r t o d o k s n i m a r k s is t i u p o r n o s u n a s ta v ili d a z a tv a r a ju o č i p r e d d u b o k im tr a n s fo r m a c ija m a k a p i­ t a liz m a ( u p o t p u n o s u p r o t n o m p r a v c u o d o n o g a k o ji je M a r x o č e ­ k iv a o ) i je d n o s t a v n o c itir a ju M a r x o v e r a d ik a ln o p o z it iv is t ič k e i m e s i j a n s k e r e ć i: " N i j e p i t a n j e š t o o v a j i l i o n a j p r o l e t e r , ili č a k c i j e ­ li p r o l e t a r i j a t , t r e n u t n o zamišlja d a je c i l j . P i t a n j e je š t o p r o l e t a r i j a t

jest i š t o je dosljedno tome h i s t o r i j s k i p r i s i l j e n u č i n i t i ” ( H a r a l a m b o s i H e a ld , 1 9 8 9 : 7 4 ) . O č e k iv a n je d a ć e p r o le ta r ija t k a o “ r e v o lu c io ­ n a r n i s u b j e k a t ” i p a k n a k r a j u i z v r š i t i — onu pravu! -

s o c ija lis tič k u

r e v o l u c i j u , i t o z a t o š t o je " h i s t o r i j s k i p r i s i l j e n " d a t o u č i n i , o s t a j e n e s a l o m l j i v i credo o r t o d o k s n i h m a r k s i s t a . P o s le s lo m a k o m u n iz m a u E v r o p i i d u b o k e k r iz e m a r k ­ s i s t i č k o g v o l u n t a r i z m a ( k o j a j e z a p o č e l a v e ć u v r e m e k a d a je p o s t to t a lita r iz a m

p očeo

da

p o t is k u je

iz v o r n i

b o ljš e v ič k i

to t a lita r i­

z a m ) , n a p o p r iš tu te o r ijs k ih b it a k a m a r k s is t ič k o r e v o lu c io n a r n o n a s le đ e

n a js n a ž n ije

b ran e

p o je d in i

p r e d s ta v n ic i m a r k s is t ič k o g

s tr u k tu r a liz m a . M a r k s is tič k i s t r u k t u r a liz a m je v a r ija n ta o r t o d o k ­ sn og

m a r k s iz m a k o ja o tp is u je r e v o lu c io n a r n i p o t e n c ija l " b ić a ”

p r o l e t a r i j a t a , t j . " v o l j n i " ili " s u b j e k t i v n i f a k t o r ” u o p š t e , t r e t i r a j u ć i k la s n u b o r b u ( a n a r o č ito n je n is h o d u s tv a r a n ju s o c ija lis t ič k o g d r u š tv a ) k a o p r e v a s h o d n i r e z u lta t " z a k o n it o s t i r e p r o d u k c ije k a p i­ ta la ” , o d n o s n o d e te r m in is t ič k e s ile

"s r e d s ta v a z a p r o iz v o d n ju ”

( in d u s t r i je ) . O b e le ž ja tr a n s fo r m a c ije k a p it a liz m a , k o ja s u n a g n a la s o c ija ld e m o k r a t e ( “ r e v iz io n is te ” ) d a k r a je m 1 9 . v e k a p o č n u d a n a ­ p u š t a ju b r o jn a o r ig in a ln a M a r x o v a s h v a t a n ja ( z a k o ja s e p o k a z a lo d a s u b ila z a b lu d e ) , z a m a r k s i s t ič k e s t r u k t u r a lis t e s u te k p u k i " e p i f e n o m e n i ” , k o ji n i s u n i u k a k v o j d i r e k t n o j v e z i s a " s u š t i n ­ s k i m ” s t v a r i m a , v i d l j i v i m s a m o suh speciae aetemitatis. S v e " k o m p r o m i s e r s k e ” a k c ije r a d n iš t v a i n j e g o v i h o r g a n iz a c ija ( p a r t ija i s i n ­ d ik a ta ) k r a je m 19 . i to k o m 2 0 . v e k a o n i o b ja š n ja v a ju iz n u d ic o m i

50

" p r e z im ija v a n je m ” d o

d a n a k a d a ć e se r a s c v a ti r e v o lu c io n a r n o

p r o le ć e . M a r k s is t ič k i s tr u k tu r a lis t i, š ta v iš e , i n e o b r a ć a ju p a ž n ju n a č in je n ic e k o je d o v o d e u p ita n je m o g u ć n o s t d o g le d n e ( “v ir tu e ln e ” s o c ija lis t ič k e ) r e v o lu c ije , z a k lju č u ju ć i d a s u

s v a e m p ir ijs k a

z b iv a n ja , m a š ta o n a n a p r v i p o g le d s u g e r is a la , u s v o jo j “ s u š t in i” p o d r e đ e n a v e lik o j e k o n o m s k o j n a d d e te r m in a n ti, k o ja v la d a n a n i­ v o u is t o r ije ( “ g lo b a ln o m n iv o u ” ) i k o ja će v e ć n a k r a ju , z a h v a lju ­ ju ć i č e lič n i m z a k o n im a r e p r o d u k c ije k a p it a lis t ič k o g n a č in a p r o i z ­ v o d n j e , d o v e s t i č o v e č a n s t v o i li , p r e c i z n i j e , p r o l e t a r i j a t d o s o c i j a l i ­ z m a / k o m u n iz m a . D o b a r p r im e r r a z v ije n e m a r k s is t ič k o - s t r u k t u r a lis tič k e te o r ije p r u ž a s a v r e m e n a te o r ija I m m a n u e la W a lle r s t e in a o s v e ts k o m k a p it a lis t ič k o m s is te m u . W a lle r s t e in ta k o v r lo in d ik a tiv n o k o n s ta tu je d a s e u te o r iji s v e t s k o g k a p it a lis t ič k o g s is te m a “ n e r a ­ d i o p r o u č a v a n ju g r u p a v e ć d r u š tv e n ih

s is t e m a ” ( W a lle r s t e in ,

1 9 8 6 : 1 9 ) . P r o u č a v a n je r a z lič it ih e k o n o m s k i h , p o lit ič k ih itd . g r u ­ p a i o r g a n iz a c ija W a lle r s t e in a m a lo in te r e s u je je r o n e " n e m a ju n i­ k a k v o g s m is la a k o je u ž a r iš t u p a ž n je d r u š tv e n i s is t e m " , a ta k o đ e i z a t o š t o s e t o p r o u č a v a n je č e s t o “ s v o d i n a p r e r u š e n u s o c ija ln u p s ih o lo g iju " . Z b o g s v e g a to g a W a lle r s t e in s e o p r e d e lju je z a s tr u k ­ t u r a l n u a n a l i z u č i j i je p r e d m e t b e z m a l o c e o s v e t k a o j e d n a j e d i n ­ s tv e n o m lo g ik o m k a p it a la p o v e z a n a c e lin a . O s n o v n a n je g o v a t e ­ z a je d a s e s v e t s k i k a p it a lis t ič k i s is t e m

o d l i k u j e t i m e š t o m u je

p r iv r e d a g lo b a ln a ( s v e t s k a ) , d o k s u d r ž a v e p a r t ik u la r n e ( n a c io ­ n a ln e d r ž a v e , g r a d o v i-d r ž a v e , c a r s tv a ). S v e d o k se d r ž i s tr u k tu r a l­ n e a n a liz e n a p e t o s t i n a r e la c iji e k o n o m s k e u n i v e r z a ln o s t i i p o l i ­ tič k e p a r t ik u la r n o s t i i n e u p a d a u z a m k u e k o n o m iz m a ( a to se, n a ž a lo s t, p o n e k a d v e o m a iz r a ž e n o d e š a v a ) , W a lle r s t e in n a m p o ­ m a ž e d a b o l j e r a z u m e m o jedan, često najhitniji aspekt i n t e g r a c i j e s v e ta u k o je m skog

ž iv im o . I z a is ta , n a jb o lje š t o d o n o s i te o r ija s v e t­

k a p ita lis tič k o g

s is te m a

je s u

r e z u lta ti

o n ih

s tr u k tu r a ln ih

a n a liz a s v e t s k e p r iv r e d e n e o p t e r e ć e n ih e k o n o m iz m o m i r e v o lu c i­ o n a r n im p a r o la m a . N e v o lje s e , m e đ u t im , ja v lja ju k a d a s e W a lle r s t e in “ z a in te r e s u je ” z a d r u š tv e n e g r u p e i n jih o v o d e la n je , o d n o s n o k a d a , veran

svom

p o la z n o m

s tr u k tu r a ln o m

o p r e d e lje n ju ,

počne

da

s tr u k tu r a lis t ič k i tr e tir a d r u š tv e n e g r u p e k a o p u k e a g e n s e s tr u k ­ tu r a ln ih d a t o s t i, a n jih o v o d e la n je k a o g o le fu n k c ije r e p r o d u k c i­

51

j e ili p r e o b r a ž a j a s t r u k t u r a . N a p o s l e t k u , s v e s e t o j o š p o g o r š a v a k a d a s e u a n a liz u u m e š a e k o n o m iz a m , r e d u k u ju ć i d r u š t v e n e g r u ­ p e n a k la s e , a b r o j k la s a n a s a m o d v e ( “ o s n o v n e ” ): b u r ž o a z iju ( " n o s io c e a k u m u la c ije ”) i p r o le ta r ija t. " A k o d e f in iš e m o b u r ž o a ­ z iju k a o o n e k o ji p r im a ju v iš a k v r e d n o s t i k o ji s a m i n is u s t v o r ili i je d a n n je g o v d e o u p o t r e b lja v a ju z a a k u m u la c iju k a p it a la , o n d a s le d i d a s u p r o le ta r ija t o n i k o ji d e o v r e d n o s t i k o ju s tv o r e p r e d a ­ ju d r u g im a . U t o m s m i s lu , u k a p it a l is t ič k o m n a č in u p r o i z v o d n j e p o s to je

sam o

b u r ž u ji

i

p r o le te r i.

P o la r n o s t

je

s tr u k tu r a ln a ”

( W a lle r s t e in , 1 9 7 9 : 2 8 9 ) . S v e ts k i k a p it a lis tič k i s is te m , k o ji p o č i­ v a n a k a p it a lis t ič k o m n a č in u p r o iz v o d n je , p o z n a je , d a k le , s a m o b u r ž u je i p r o le te r e ( k a o a k te r e s v o je r e p r o d u k c ije ) , k o ji s e , je d n a ­ k o k a o i u v r e m e M anifesta Komunističke partije, n a l a z e u n e p o m i r ­ ljiv o m s u k o b u . I p a k , p o s t o ji v e lik a r a z lik a iz m e đ u M a r x o v o g i W a lle r s t e in o v o g k o n c e p ta . W a lle r s t e in iz M a r x o v e te o r ije p r e u z im a s a ­ mo

k o h e z iv n o

( tj. k la s n o - in t e g r a tiv n o ) d e js tv o

p ro fita

( “ v iš k a

v r e d n o s t i” ) n a k a p it a lis te , d o k c e lo k u p n i p r o b le m k o n k u r e n c ije i t e n d e n c ijs k o g p a d a p r o fitn e s t o p e o s t a v lja p o s tr a n i. T a k o d o la ­ z im o d o je d n o g z a 2 0 . v e k z a č u đ u ju ć e g s p o ja m a r k s iz m a i fu n k c io n a liz m a : p r o fit k a o d r u š t v e n a in s t it u c ija r e d u k u je k o n f lik t e n a s a m o je d a n ( “ o s n o v n i”) , u je d in ju ju ć i s v e k a p it a lis te u je d in s tv e n u k la s u i s u p r o t s t a v lja ih s v i m r a d n i c im a ( k o j i s e t a k o đ e u je d in ju ju u j e d i n s t v e n u k l a s u ) . O n o š t o je M a r x s m a t r a o d a ć e s e d e s i t i t e k nakon

s tr a h o v itih

p o tre sa

k a p ita lis tič k o g

s is te m a

i o g r o m n ih

m e đ u s o b n ih u n iš ta v a n ja u r e d o v im a k a p it a lis ta ( “ k o n c e n t r a c ija i c e n t r a liz a c ija k a p ita la ” ) W a lle r s t e in p r e p o z n a je u u s lo v im a š ir e ­ n ja k a p it a lis t ič k e k la s e , u s lo ž n j a v a n j a m e đ u s o b n i h o d n o s a n je ­ n ih fr a k c ija k a k o n a m e đ u n a r o d n o m

ta k o i n a n a c io n a ln o m

n i­

v o u , k a o i s ta b iliz a c ije k a p it a lis t ič k o g s is t e m a u s v e t s k im r a z m e r a m a . A k o je u M a r x o v o v r e m e j o š m o ž d a i b i l o o s n o v e d a s e v e r u je k a k o ć e s a ž im a n je k l a s e k a p i t a l i s t a v o d i t i n jih o v o j ja č o j p o v e ­ z a n o s t i i s tv a r a n ju p ra v e d e la t n e g r u p e ( s u k o b lje n e s a p a u p e r iz o v a n im

r a d n iš t v o m ) , u 2 0 . v e k u t a k a v s c e n a r io iz g le d a b e z m a lo

fa n ta s t ič n o . W a lle r s t e in o v a s k lo n o s t p r e m a e k o n o m iz m u o d r a ž a v a s e n a p r o b le m

d r u š tv e n ih g r u p a i n j i h o v o g d e la n ja k a o p ita n je

" a r e n e k o l e k t i v n e lj u d s k e a k c i j e ” . E k o n o m i s t i č k a l o g i k a u p u ć u j e

52

n a to

da

u

sve tsk o m

k a p ita lis tič k o m

s is te m u

ne

p o s to ji v iš e

( W a lle r s t e in p o m in je tr i m o g u ć e “ a r e n e " : p o litič k u , e k o n o m s k u i s o c io k u lt u r n u ) o d je d n e “ a r e n e k o le k t iv n e lju d s k e a k c ije " , k o ja s e s a s t o ji o d je d in s t v e n o g ( tj. e k o n o m s k o g ) “ n iz a p r a v ila ” i " n iz a fa k to r a " ( W a lle r s t e in , 1 9 8 7 b : 3 13 ). U ta k v o j je d in s tv e n o j “ a r e n i” b o r e se v e ć p o m e n u te d v e " o s n o v n e ” k la s e - g la d ija t o r i. N a s u p r o t t o m e , n e e k o n o m is t ič k a lo g ik a g o v o r i d a p o s t o ji p lu r a liz a m d e la tn ih s u b je k a ta i v iš e o d je d n e " a r e n e " ( a k o v e ć n e m a p r e g o v a r a č k ih s t o lo v a ) . T a k o , č im m a lo v iš e p a ž n je o b r a ti n a p r ilik e u z e m lja m a c e n tr a ( ili je z g r a ) s v e t s k o g k a p it a lis t ič k o g s is te m a , W a lle r s t e in m o r a d a n a p r a v i r a z lik u iz m e đ u e k o n o m s k e i p o litič k e “ a r e n e ” : u p rv o j s u k la s e n e p r e k id n o s u p r o ts ta v lje n e , d o k se u d r u g o j " o d r e ­ đ e n i k a p it a lis ta i n je g o v a r a d n a s n a g a " m o g u u d r u ž iti " p r o tiv d r u ­ g o g t a k v o g ’ p a r a ’ n e g d e u s is te m u " (W a lle r s te in , 1 9 8 7 a : 2 3 4 ). N a ž a lo s t , to je u je d n o i m a k s im u m s u p t iln o s t i k o ji te o r ija s v e t­ s k o g k a p it a lis t ič k o g s is te m a p o k a z u je u a n a liz i d r u š tv e n ih g r u p a i n jih o v o g d e la n ja . N a j g o r e u s v e m u j e s t e t o š t o je W a l l e r s t e i n s v e s t a n d a s u k la s e k o jim a o p e r iš e s a m o s ta tis tič k e g r u p e ( u s m is lu n a v e d e ­ n o m u 2 . o d e ljk u o v o g p o g la v lja ) . O n p r iz n a je d a " k la s n a s v e s t, i k o d n o s ila c a a k u m u la c ije i k o d n e p o s r e d n o g p r o iz v o đ a č a , i k o d b u r ž u ja i k o d p r o le te r a , n a jd u ž i d e o v r e m e n a o s ta je s k r iv e n a i re tk o , s a m o u v e lik i m k o n fr o n ta c ija m a , iz b ija n a p o v r š in u ” ( V o le r s tin , 1 9 8 5 : 2 9 ) . R e č e n o M a r x o v im r e c im a , k la s e p o s t o je k a o g r u ­ p e " p o s e b i” , d o k n jih o v o “ z a s e b e ” p o s t o ji " s k r iv e n o ” u ta m i s v e t­ s k o g d u h a ( ili L u k a c s e v o m k la s n o n e s v e s n o m ) , s v e d o k g a k a k v a p r ilik a n e p o z o v e d a s e o b ja v i i p r e u s m e r i d a lji t o k is to r ije . Z a to k la s e , o d m a h n a k o n š to su p o s t a le id e n tite ts k e g ru p e , m o g u p o ­ č e ti i d a d e la ju -

r e v o lu c io n a r n o , o d n o s n o k o n tr a r e v o lu d o n a r n o .

O n e p r e r a s ta ju u g la v n i (a n a ž a lo s t i je d in i) s u b je k t d r u š tv e n o g d e la n ja , ia k o " n a jd u ž i d e o v r e m e n a ” i n e z n a ju n i k o s u n i š ta ra ­ d e . D o ( s a m o ) s p o z n a je d o la z i te k “ u v e lik im o d n o s n o r e v o lu c ija m a ( a n t is is t e m s k im

k o n fr o n ta c ija m a ” ,

a k c ija m a ). D r u g im

r e c i­

m a , u n o r m a ln im p r ilik a m a s tr u k tu r e s e s a m e r e p r o d u k u ju i " e v o ­ l u i r a j u " , i z a l e đ a n e o s v e š t e n i h d r u š t v e n i h g r u p a ( k l a s a ) , d a b i te d r u š tv e n e g r u p e d o s e g le ( k la s n u ) s a m o s v e s t t e k u r e v o lu c io n a r ­ n im p r ilik a m a , k a d a s u s tr u k tu r e n e m o ć n e d a s e s a m o r e p r o d u k u j u n a u o b i č a j e n n a č i n i k a d a je p o t r e b n a r e v o l u c i o n a r n a d e l a t r i o s t .

53

Z a t o je o s n o v n o o b e l e ž j e d e l a n j a d r u š t v e n i h g r u p a ( k l a s a ) v r e d n o s n i s ta v p r e m a s v e t s k o m k a p it a lis tič k o m s is te m u : k la s a k a p it a li­ s ta ž e li d a g a o č u v a a k la s a p r o le ta r ija ta d a g a r e v o lu c io n a r n o p r o m e n i. I s tin a , k a d a g o v o r i o r e v o lu c io n a r n im ( a n t i s i s t e m s k i m ) s u ­ b je k tim a , W a lle r s t e in p o m in je p o r e d r a d n ič k e k la s e ( p o k r e t a ) i n a c io n a lis t ič k e p o k r e t e ( n a p e r ife r iji i p o lu p e r if e r iji) , a li n a g la š a v a d a p o s t o ji m o g u ć n o s t d a s e iz g u b i r a z lik a m e đ u n jim a -

o n i se

m e đ u s o b n o m e š a ju i u je d in ju ju , s v e z a r a d r u š e n ja e k s p lo a t a t o r s k o g s v e t s k o g k a p i t a l i s t i č k o g s i s t e m a . S v e š t o je p r o t i v t o g s i s t e ­ m a r e v o l u c i o n a r n o je ! K o m u n i z a m i n a c i o n a l i z a m d o l a z e n a i s t o . T o se , u o s ta lo m , m o ž e v id e ti i iz s p is k a z e m a lja k o je s u o s tv a r ile u s p e š n u a n t is is t e m s k u ( p r o le t e r s k u / n a c io n a lis t ič k u ) r e v o lu c iju : " R u s ija , K in a , V ije t n a m , J u g o s la v ija , M e k s i k o , K u b a , I r a n ” ( V o le r s tin , 1 9 8 5 : 3 7 ). N a jv iš e č u d i t o š t o W a lle r s t e in u v iđ a d a s u p o s t r e v o lu c io n a r n i r e ž im i, u p r k o s r a n ijim p r ič a m a o p r o le te r s k o j i n a c io n a l­ n o j e m a n c ip a c iji, " n a s ta v ili d a d e lu ju k a o d e o d r u š tv e n e p o d e le ra d a is to r ijs k o g k a p it a liz m a ” ( W a lle r s t e in , 1 9 8 7 a : 2 4 0 ) . P o g le ­ d a m o li n a v e d e n i s p i s a k z e m a l j a s a “ p o s t r e v o l u c i o n a r n i m r e ž i m i ­ m a ” ( k o ji d a n a s p r u ž a jo š g r o t e s k n iji m o z a ik s u r o v o g s a m o d r ž a v lja , v e r s k o g f u n d a m e n t a liz m a , r a t n o g f a n a t iz m a i m a n č e s t e r skog

k a p ita liz m a )

v id e ć e m o

da

ono

što

ih

o b je d in ju je

je s u

o s a m o s t a lj e n e k lik e ( n a v la s t i ili s a m o u s p r e z i s a n j o m ) k o j e s e s a m e b r in u z a e k s p lo a t a c iju

s v o g p o d ja r m lje n o g s ta n o v n iš tv a ,

d o k r e ž im i u c e lo s ti s te n ju n e s a m o p o d b r e m e n o m u k la p a n ja u s v e ts k i k a p it a lis tič k i s is te m

n e g o i z b o g p o tre b e d a se p o š tu ju

m e đ u n a ro d n e o b a v e z e u z a š titi o s n o v n ih p ra v a čo v e k a . Z a to se tr e b a z a p it a t i š ta jo š z n a č i r e v o lu c ija ( a n t is is t e m s k a a k c ija ) u k o n t e k s t u te o r ije s v e t s k o g k a p it a l is t ič k o g s is t e m a i š ta s u t o k la ­ s e k a o n a v la s titi s u b je k ti o v ih r e v o lu c ija . U z m im o k a o p r im e r t z v . " O k t o b a r s k u r e v o lu c iju ” , k o ­ ja b i tr e b a lo d a b u d e s v o je v r s t a n p r o t o t i p p r o le ta r ija ta

(u

je d n o j z e m lji ) .

a n t is is t e m s k e a k c ije

P o W a lle r s t e in o v o m

m iš lje n ju ,

s v e t s k i k a p i t a l i s t i č k i s i s t e m d o s p e o je u k r i z u n a k o n o v e r e v o l u c i ­ je , “ č i j i u t i c a j n i j e p o n i š t i o n i k a k a v k a s n i j i d o g a đ a j ili t o k r a z v o j a ” ( s i c ! ) . N o , o n o š t o je b i l o t a k o e p o h a l n o u o v o j r e v o l u c i j i i š t o je u z d r m a lo s v e ts k i k a p ita lis tič k i s is t e m n ije b ilo n ik a k v o p o z it iv n o p o s t ig n u ć e s o v je ts k ih v la s ti ( o k o m u n i z m u d a i n e g o v o r im o ) v e ć

54

je d in o t o š t o je s r u š e n o " u v e r e n je n je g o v ih [ s v e t s k o g k a p it a lis t ič ­ k o g s i s t e m a ] v l a d a r a i p o l i t i č k e v r h u š k e d a je t a j s i s t e m v e č a n " ( V o le r s tin , 1 9 8 5 : 3 4 ) . P o to j lo g ic i, r e v o lu c ije b i b ile r e v o lu c ije v e ć a k o b i r u š i l e i l u z i j u s v e t s k i h m o ć n i k a d a je n j i h o v s i s t e m v e č a n ! Još

r a d ik a ln iju

v e r z iju

m a r k s is t ič k o g s tr u k tu r a liz m a

p r o n a la z im o k o d L o u is a A lth u s s e r a , fr a n c u s k o g m a r k s is te s ta lji­ n i s t i č k e p r o v e n i j e n c i j e . A l t h u s s e r je s v o j e v r e m e n o p r i m e t i o o n u k lju č n u r a z lik u iz m e đ u is t o r ijs k o g i e m p r ijs k o g " a n a litič k o g n i­ v o a ” , s m a t r a j u ć i d a je p r v i n i v o b i t a n i d a o n " u k r a j n j o j i n s t a n c i ” n a d d e t e r m in iš e z b iv a n ja n a e m p r ijs k o m n iv o u . S o c io lo g ija m o ž e d a u tv r d i d a u n e k o m d r u š t v u n a e m p r ijs k o m n iv o u d e lu ju n e k e d r u g e a n e e k o n o m s k e " d e t e r m in a n t e ” , a li ć e o n a m o r a t i t u t v r d ­ n ju o d m a h d a k o r ig u je p r iz n a n je m d a s e n a n iv o u " I s t o r ije ” s v e d e š a v a k a o p o s le d ic a u lt im a t iv n e n a d d e te r m in a n te -

e k o n o m ije .

P o A l t h u s s e r u , " e k o n o m i j a o d r e đ u j e , ali u krajnjoj instanci, k o n a č ­ n o , k a k o b i E n g e ls re k a o -

t o k I s to r ije . A li o v a j to k ’k rč i s e b i p u t ’

k r o z s v e t m n o g o s t r u k ih fo r m i s u p e r s tr u k tu r e , lo k a ln ih tr a d ic ija i in te r n a c io n a ln ih o k o ln o s t i” ( A ltis e , 1 9 7 1 : 1 1 0 ) . E k o n o m s k i č in ila c je , d a k l e , “ n a d d e t e r m i n a n t a ” , k o j a d e l u j e n a n i v o u " I s t o r i j e " , d o k s u p o litič k i i d r u g i č in io c i s a m o " o b ič n e ” d e te r m in a n te , k o je m o ­ g u d a d e lu ju n a e m p ir ijs k o m p la n u . A " I s t o r ija ” n ije n iš t a " p o v e s n o ” , o n a s e n ik a k o n e s rn e m e š a ti s a “ e m p ir ijs k o m te m p o r a ln o šću ”

i

n je n im

" k o n k r e tn im

o d r e đ e n jim a ” .

U p ravo

su p ro tn o ,

" I s t o r i j a ” je m e t a f i z i č k i p o j m l j e n o k r e t a n j e j e d n e " h i j e r a r h i z i r a n e o rgan sk e

c e lin e ” ,

u

k o jo j

n a d d e te r m in ir a n o s t

n e e k o n o m s k ih

s tr u k tu r a e k o n o m s k o m s tr u k tu r o m č in i d a s v e s tv a ri d o b iju s v o ju " b it ” ( A lth u s s e r , 1 9 7 5 a : 1 0 4 i d a lje ). P o s le d ic a o v o g r ig id n o g s tr u k tu r a liz m a je s te n e d o s t a ­ ta k p r o s t o r a z a d e la tn e d r u š tv e n e g r u p e . U m e s t o g r u p a o s ta le s u jo š s a m o r e v o lu c io n a r n e " m a s e ” ( n a s u p r o t o m r z n u to j b u r ž o a z iji, k o ja u s v o jim r u k a m a d r ž i i s v e p o lu g e d r ž a v e ). " M a s e s u te k o je s t v a r a j u p o v j e s t . [ ...] A p o d k a p i t a l i z m o m m a s e n i s u ’ m a s a ’ a r i s t o ­ k r a t a ’ i n t e l i g e n c i j e ’ ili i d e o l o g a f a š i z m a , n e g o u k u p n o s t klasa, s l o ­ je v a , e k s p lo a t ir a n ih k a te g o r ija , o k u p lje n ih o k o k la s e e k s p lo a t ir a n e u v e l i k o j p r o i z v o d n j i , k o j a je j e d i n a s p o s o b n a d a i h u j e d i n i i p o v e ­ d e n jih o v u a k c iju u n a p a d n a g r a đ a n s k u d r ž a v u : p r o le ta r ija t " ( A l t ­ h u s s e r , 1 9 7 5 b : 1 0 9 - 1 1 0 ) . M a s a je u A l t h u s s e r o v o m v i đ e n j u o n a j

m eltingpot k l a s a , d r u š t v e n i h g r u p a i p o j e d i n a c a , k o j i o d n j i h s t v a r a

55

k o m p a k t n u r e v o l u c i o n a r n u k a š u , k o j a je s p r e m n a d a z a s p e e k s p l o a t a t o r s k u g r a đ a n s k u d r ž a v u i u n jo j z a b a r i k a d i r a n e b u r ž u j e . T a k o se u m e ta fiz ik u I s to r ije k o jo m v la d a e k o n o m s k a n a d d e t e r m in a n ta u k la p a s a d a i je d a n p o s v e n e e m p ir ijs k i e n t it e t - " m a s a " - k a o je d ­ n a š le p a d e s t r u k t iv n a s ila . N ik o n e m a m o g u ć n o s t i d a p r e d v id i d o ­ m a ša j u d a r a m a s a k o je p o k r e ć e m o ć n a E k o n o m s k a n a d d e t e r m i­ n a n t a . Č i m u g r a d i s v o je t e l o u ta j g ig a n t s k i o r g a n iz a m , p o je d in a c g u b i m o ć p r e d v iđ a n ja i r a c io n a ln o g u s m e r a v a n ja v l a s t i t o g d e la n ja i p o s ta je t o p o v s k o m e s o k la s n e b o r b e . Č a k n i v o đ a ( “v e lik i č o v e k ” ) , k o j i je n a č e l u m a s a , n i j e u s t a n j u d a t a č n o p r e d v i d i d o č e g a ć e d o v e s t i n j i h o v o g i b a n j e . “ V e l i k i s u lj u d i n i š t a d r u g o d o v r a č i k o j i p r e d o s je ć a ju b e z s p o s o b n o s t i d a s p o z n a ju n e u m it n o s t b it i s u tr a ­ š n j i c e , 'j e z g r e u k o r i ’ , n e p r i m j e t n o s a z r e v a n j e b u d u ć n o s t i u s a d a ­ š n jo s t i, n a d o la z e ć u b it k o ja se r a đ a u o tu đ e n ju a k tu a ln e b it i ” ( A lth u s s e r , 1 9 7 5 a : 1 0 0 ) . Z a t o z a p r a v o i n e m a ( “ h e g e lo v s k e ” ili n e k e d r u g e ) p o litik e n e g o je n a d e lu s a m o p r o r o k o v a n je “ u p r e đ o s e ć a ju ” to g stra š n o g b o ž a n s tv a -

E k o n o m s k e n a d d e te rm in a n te .

T i m e je r a s t v o r e n i p o s l e d n j i e l e m e n t r a c i o n a l i z m a , t e ­ m e lje n o g n a d r ž a v n o m ( p a r t ijs k o m ) r e z o n u , k o ji je u s t a ljin iz m u jo š b io n e g o v a n k a o r e lik v ija . V iš e n e m a n i o n e a v a n g a r d n e i s v e z n a d a r s k e p a r tije k o ja b i tr e b a lo d a s h v a ti " n u ž n o s t ” r e v o lu c io ­ n a r n o g d e la n ja i k o ja b i to d e la n je e f ik a s n o o s lo b a đ a la o d " p o t v r ­ đ iv a n ja k r o z s a g la s n o s t o n ih k o jim a tr e b a d a p o m o g n e d o s a m o r e fle k s ije ” ( H a b e r m a s , 1 9 8 0 : 4 1 ) . Jer, r e fle k s ija - a s a m im tim i ra ­ c io n a ln a p a r tija - v iš e u o p š t e n e p o s r e d u je iz m e đ u n u ž n o s t i is to r ijs k ih z a k o n it o s t i i d e la n ja m a s a . N a p o s le t k u , n e m a v iš e n ik a k v e p r in c ip ije ln e r a z lik e iz m e đ u d e la n ja i d e t e r m in iz m a is t o r ijs k ih z a ­ k o n ito s ti: s v e s e io n a k o d o g a đ a k a k o z a p o v e d a ir a c io n a ln a E k o ­ n o m s k a n a d d e t e r m in a n ta . R a d ik a l n o s t o v o g p o t e z a je d v a d a s e m o ž e p r e c e n i t i . P o j e d i n a c više uopšte ne postoji kao činilac koji je teorij­

ski relevantan za problem delanja. O v d e n i j e r e č č a k n i o o n o m homo sociologicusu n a d k o j i m je D a h r e n d o r f s v o j e v r e m e n o t o l i k o l a m e n ­ t i r a o , j e r s e r a d i l o o t o m e d a " č o v e k b e z i n d i v i d u a l n o s t i ili b e z m o ­ r a ln e

o d g o v o rn o sti p o tp u n o

z a m e n ju je

a u to n o m n o g

c e lo v ito g

p o je d in c a k a o o s n o v u s a m o p e r c e p c ije lju d i, a tim e i n jih o v o g d e ­ la n ja ” (D a h r e n d o r f, 1 9 8 9 : 1 7 6 - 1 7 7 ) . K o d A lth u s s e r a v iš e n e m a n i t o g homo sociologicusa, a g l o m e r a t a s o c i j a l n i h u l o g a , " č o v e k a b e z i n ­ d i v i d u a l n o s t i i m o r a l n e o d g o v o r n o s t i ” . S v e š t o je o s t a l o j e s t e ma­

56

sa k o j u “ m e s i ” E k o n o m s k a n a d d e t e r m i n a n t a , d a b i , z a u z v r a t , o n a d a lje “ m e s ila " I s t o r iju . T o

su

k r a jn ji d o m e t i s t r u k t u r a lis t ič k o g

m a r k s iz m a k o ji iz o s t a n a k s o c ija lis tič k e r e v o lu c ije p o M a n c o v o m re c e p tu k o m p e n z u je ir a c io n a liz a c ijo m

n a d is k u s tv e n ih p o k r e ta č a

is to r ije i n a o lta r t o g n o v o g B o ž a n s tv a ž r tv u je s a m ž iv o t n i n e rv M a r x o v e te o r ije -

k la s e k a o r e a ln e is t o r ijs k e s u b je k t e i n jih o v e

m eđ u so b n e od n o se.

8. Popperov koncept građanskog društva kao otvorenog društva S r e d in o m 2 0 . v e k a , p o r a s k r š ta n ju s a s v o jim m la d a la č k im m a r k ­ s is tič k im

z a b l u d a m a , K a r l P o p p e r je p o č e o d a p r o š i r u j e k o n c e p t

g r a đ a n s k o g d r u š tv a i d a g a p o d u p ir e k o n c e p to m o tv o r e n o g d r u ­ š tv a . P o to n ji k o n c e p t , k o ji je P o p p e r o b e lo d a n io p r v o u s v o jo j k n j i z i Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, a z a t i m i u n e k i m k r a ć i m n a p i s i m a , o s t a o je n a ž a l o s t s a m o u k o n t u r a m a . D o k r a j a ž i v o t a P o p p e r je n a j v e ć i d e o s v o j e p a ž n j e p o s v e ć i v a o o d r e đ e n i m l o g i č k i m i te o r ijs k o s a z n a jn im

p r o b le m im a , k a o i k r itik o v a n ju

o n ih

k o ji

p r e te n d u ju n a to d a s p o z n a ju v e č n e is tin e i is to r ijs k e z a k o n it o s t i ( " is t o r ic is t a ” ) , ta k o d a s u p o z it iv n i e le m e n ti n je g o v e s o c ija ln e m i­ s li o s t a l i n e d o v o l j n o r a z r a đ e n i . T o p o s e b n o v a ž i z a " d r u š t v e n e i n ­ s t it u c ije ” , k o je s u p o n je m u z a d r u š tv e n i s v e t b ile is t o š t o i s tv a r i z a f i z i č k i s v e t ( P o p p e r , 1 9 6 2 : 2 4 7 - 2 4 8 ) . 29 “ D r u š t v e n e in s t it u c ije " , k o jim a je P o p p e r p o s v e ć iv a o n a jv iš e p a ž n je u o k v ir u s v o je s o c ija ln e te o r ije , b ile s u p o lit ič k e in ­ s t i t u c i j e o t v o r e n o g d r u š t v a , i li , j o š u ž e , d e m o k r a t s k e p o l i t i č k e i n ­ s titu c ije ( in s tit u c ije d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e ). P o lit ič k i s is te m k o j i s a č i n j a v a j u o v e i n s t i t u c i j e b i o je z a n j e g a j e d i n i “ p o z n a t i i n ­ s tru m e n t p o m o ć u k o g a m o ž e m o p o k u ša ti d a z a š titim o s e b e o d z l o u p o t r e b e p o l i t i č k e m o ć i ; t o je k o n t r o l a n a d o n i m a k o j i v l a d a j u o d s t r a n e o n ih k o j i m a s e v la d a ” ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 5 ) . K a d a je h t e o d a s e i z r a z i j o š p r e c i z n i j e , P o p p e r je i z n o s i o t v r d n j e d a s e o v a k o n ­ tr o la n a n a jb o lji m o g u ć i n a č in o s tv a r u je u n u ta r d v o p a r t ijs k o g p o ­

2 9 O v d e n ećem o razm atrati p ro b lem e ko je p ovlači Popperc*vo id e n tifik o va n je d ru štven ih in stitu cija sa stvarim a fiz ič k o g sveta. Z a k ritik u P o p p e ro v o g fiz i­ k a ln o g red u k cio n izm a u so cio lo g iji u p or. Elias, 19 8 5 a i E lias, 19 8 5 b .

57

l i t i č k o g s i s t e m a , u k o j e m je p r e v a z i đ e n a p o d e l a n a l e v i c u i d e s n i ­ c u (P o p p e r , 1 9 9 5 c : 3 13 ) i u k o m e se n a je fik a s n ije o b a v lja ju i p o s lo ­ v i v la d e i p o s lo v i o p o z ic ije , ta k o d a s v e to k a o r e z u lta t d a je n a jo d ­ g o v o r n iju v la s t ( P o p p e r , 1 9 9 5 a : 2 1 4 ) . S d r u g e s t r a n e , d e m o k r a t i j a je z a P o p p e r a b i l a s i n o n i m z a p o litič k i p o r e d a k k o ji o m o g u ć a v a n je g o v p r o s v e tit e ljs k i k o n ­ c e p t k r i t i č k o g r a c i o n a l i z m a . 30 P o l i t i č k a r a z r a d a o v o g k o n c e p t a r a ­ č u n a s a ( b a r e m e le m e n ta r n o ) p r o s v e ć e n im

in d iv u d a m a , k o je s u

z r e le z a p r o c e n u v la s t it ih in te r e s a i z a s u o č a v a n je s a v la s t it im o d ­ lu k a m a , k o je ć e v o d i t i n a jb o lje m o s t v a r e n ju t i h in t e r e s a . D r u š t v o “ u k o m e s u p o je d in c i s u o č e n i s a lič n im o d lu k a m a [je s te ] - o t v o ­ r e n o d r u š t v o ” ( P o p e r , 1 9 9 3 : 1: 2 2 8 ) . S l e d e ć i K a n t a , P o p p e r je u n e p r o s v e ć e n o s ti v id e o g la v n i iz v o r n e s p o s o b n o s t i in d iv id u e d a s e u h v a ti u k o š ta c sa lič n o m o d g o v o r n o š ć u , a s a m im tim i d a v la s t p o d k o j o m s t o j i n a č i n i o d g o v o r n o m . O t u d a je n e p r o s v e ć e n o s t t e ­ m e lj s v a k o g g o s p o d s tv a , k o je s e z a je d n o z a t v o r e n o d r u š t v o p o s t a ­ v lja k a o n e š to s a m o r a z u m ljiv o i n e p r ik o s n o v e n o . U z a t v o r e n o m d r u š tv u “ ro p s tv o , k a s ta i k la s n a v la d a v in a s u ‘p r ir o d n i’ u s m is lu d a se n e d o v o d e u s u m n ju . A li s a p r o p a š ć u z a tv o r e n o g d r u š tv a , o v a iz v e s n o s t iš č e z a v a , i s a n jo m

u k u p n o o s e ć a n je s ig u r n o s t i”

( P o p e r , 1 9 9 3 : i: 2 3 2 ) . M e đ u t im , p r o p a s t z a t v o r e n o g d r u š t v a jo š n e z n a č i d a s u s e s te k li u s lo v i z a s t u p a n je u o t v o r e n o d r u š t v o . P r o s v e ć e n i, a li i d a lje a n t a g o n is t ič k i in t e r e s i s a d a s e s u d a r a ju b e z ik a ­ k v o g p o s r e d o v a n j a ili r e g u l a c i j e ( k o j u je i p a k , n a o v a j ili o n a j n a ­ č in , p r u ž a lo z a tv o r e n o d r u š tv o ) . U

ta k v o j s itu a c iji p o s t o je d v e

m o g u ć n o s t i : ili ć e u s l e d i t i “ r a z u m a n k o m p r o m i s " ili ć e j e d a n i n ­ te r e s p o k u š a ti d a u n iš ti d r u g e ( P o p p e r , 1 9 6 8 :3 1 4 ; ta k o đ e P o p p e r , 1 9 9 5 b : 2 2 7 ) . Z a t o je o n o š t o i n d i v i d u e m o r a j u p r v o d a n a u č e u p r o c e s u tr a n z ic ije o d z a tv o r e n o g k a o t v o r e n o m d r u š tv u m e đ u s o b ­ n o u v a ž a v a n je i u s m e r a v a n je in t e r e s a lć a k o m p r o m is im a k r o z d i ­ s k u s iju i u b e đ iv a n je a r g u m e n t im a . T o , d r u g i m r e c im a , z n a č i d a s e p o lit ič k a d e la tn o s t m o r a z a s n o v a t i n a m e t o d u k r itič k o g r a c io n a li-

30 N a n eb ro jen im m estim a P o p p er se d e k la ris a o k a o m islila c ko ji se n ad o v e zu je n a p rosvetiteljski, ra cio n alistićki i lib e ra ln i p rog ram , koji je ku lm in a ciju d o ž iv e o k o d K an ta (d a bi p o to m g o to v o p o d le g a o “ p lim i p ro ro čan sta va” u 19. i 2 0 . veku ).

58

z rn a , tj. n a m e t o d u p o k u š a j a i g r e š a k a , p o s t a v lja n ja p r e t p o s t a v k i i o s p o r a v a n j a ( L i e b e r s o n , 1 9 8 2 : 1 0 5 ) . 31 D a k l e , c i lj i n s t i t u c i j a d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e je s t e k o m p r o m is n o u s k la đ iv a n je in te r e s a in d iv id u a i o b a v e z iv a n je n o s i­ la c a v l a s t i n a o d g o v o r n o s t , č i m e s e o b e z b e đ u j e j e d n a k a s l o b o d a z a s v e p r ip a d n ik e ( o t v o r e n o g ) d r u š tv a . S lo b o d a s v a k o g p r ip a d n ik a o tv o r e n o g d r u š tv a m o r a b it i o g r a n ič e n a s lo b o d o m d r u g ih p r ip a d ­ n ik a d a b i s e u o p š t e m o g lo g o v o r it i o s lo b o d i. M e đ u t im , s lo b o d a n ije s a m o

r e z u lta t in s titu c ija d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rž a v e , o n a

p r e d s ta v lja i n jih o v u p r e tp o s t a v k u . " N e o g r a n ič e n a s lo b o d a z n a č i d a je j a k č o v e k s l o b o d a n d a t l a č i o n o g a k o je s l a b i d a m u o d u z m e n je g o v u s lo b o d u ” (P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 2 ) . T o s e p o P o p p e r u n e o d ­ n o s i s a m o n a p o lit ič k u s n a g u , o d n o s n o m o ć (č ijo j a k u m u la c iji s e s u p r o t s ta v lja ju d e m o k r a t s k e p o lit ič k e in s tit u c ije ) , v e ć i n a " e k o ­ n o m s k e m o ć n ik e " , k o ji m o g u d a tla č e “ e k o n o m s k i s la b e ” i d a ta k o o b e s m is le p o lit ič k u s lo b o d u i d e m o k r a t s k e p o lit ič k e in s titu c ije . P i t a n j e k o j e s e n a o v o m m e s t u p o s t a v l j a g l a s i : d a li je u o tv o r e n o m D r u g im

d ru š tv u

d o v o lja n s a m o p o lit ič k i o b lik d e m o k r a tije ?

r e c i m a , d a li s u i n s t i t u c i j e d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e

d o v o ljn e d a in d iv id u e z a š tit e o d s tv a r a n ja ta k v ih e k o n o m s k ih n e ­ je d n a k o s t i k o je s u u s ta n ju d a u g r o z e n jih o v u s lo b o d u i o b e s m is le s v a p o litič k a d o s t ig n u ć a o tv o r e n o g d ru š tv a ? P o p p e r je uglavnom s k l o n d a n a o v o p i t a n j e o d g o v o r i p o tv rd n o : “ P o što

p o litič k a

m o ć m o ž e k o n tr o lis a ti e k o n o m s k u

m o ć , p o l i t i č k a d e m o k r a t i j a je , t a k o đ e , j e d i n o s r e d s t v o z a k o n t r o l u e k o n o m s k e m o ć i o d s tra n e o n ih k o jim a s e v la d a ” (P o p e r , 1 9 9 3 :2 : 1 5 5 ) . O v o P o p p e r o v o s h v a ta n je d o v o d i d o to g a d a o n o tv o r e n o p le d ir a z a d r ž a v n i in te r v e n c io n iz a m ( " p o lit ič k u te r a p iju ” ) u s fe r i fa b r ič k o g z a k o n o d a v s t v a , p o je d in ih o b lik a s o c ija ln o g o s ig u r a n ja , p r o g r e s iv n o g p o r e z a , itd . M e đ u t im , u is to v r e m e P o p p e r iz r a ž a v a b o ja z a n o d " p o r a s t a d r ž a v n e i b ir o k r a t s k e m o ć i” , k o ji p ra ti s v e o v e o b lik e d r ž a v n o g in te r v e n c io n iz m a (P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 2 3 2 ). J e d n o ­ s ta v n o , e k s p a n z ija p o lit ič k o g u p lita n ja u e k o n o m s k u s fe r u m o ž e n a p o s le tk u d a d o v e d e d o n a r u š a v a n ja a u t o n o m ije o v e o b la s ti d r u ­

31 O v d e se neće razm atrati n iz o p ra vd a n ih kritik a n a račun P o p p e ro v o g k o n ce p ­ ta k ritič k o g racio n alizm a, a pre sveg a na račun n jego ve "v ere” u racio n aln o st (u p o r. H aberm as, 19 8 0 : 334 i dalje; H ab erm a s, 198 8 a: 4 6 6 -4 6 7 ) .

59

š t v e n o g ž i v o t a i d o p o d r ž a v lje n ja p r iv r e d e . Z a t o P o p p e r s p a s o n o ­ s n o r e š e n j e v i d i u s i n d i k a t i m a k o j i s e ja v l j a j u d a b i o f o r m i l i " m o ­ n o p o l r a d a ” ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 2 1 4 - 2 1 5 ) i n a ta j n a č in p o m o g l i i n s t i ­ tu c ija m a d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e u o b u z d a v a n ju e k o n o m s k e m o ć i . A l i , s i n d i k a t i n i s u i n s t i t u c i j e k o j e b i s a m e p o s e b i demokrat­

ski i n t e r v e n i s a l e u e k o n o m s k u s f e r u ; s i n d i k a t i s a m o o b e z b e đ u j u m i n i m a l n i b a l a n s e k o n o m s k i h s n a g a ako je i kada je k a p i t a l v o l j a n d a p r e g o v a r a i č in i k o m p r o m is e . N i s a m o m P o p p e r u o v o n ije d o ­ v o ljn o i z a to o n tv r d i d a , p re s v e g a , “ m o r a m o iz g r a d it i in s tit u c ije z a d e m o k r a ts k u k o n tr o lu e k o n o m s k e m o ć i i n a š u z a š tit u o d e k o ­ n o m s k e e k s p lo a t a c ije " ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 7 ) . A n a d r u g o m m e s tu je j o š e k s p l i c i t n i j i : “ m o r a m o i z g r a d i t i d r u š t v e n e i n s t i t u c i j e , i z a k o ­ jih s to ji m o ć d r ž a v e , u n a d i d a z a š t it im o e k o n o m s k i s la b e o d e k o ­ n o m s k i ja k ih ” (P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 2 ) . O v o j a s n o p o k a z u j e d a je P o p p e r i p a k u v i đ a o d a i n s t i ­ t u c i j e d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e n i s u d o v o l j n e k a d a je u p i t a n j u o b u z d a v a n je e k o n o m s k e m o ć i i d a s e z a u z im a o z a iz g r a đ iv a n je n o v ih d e m o k r a t s k ih d r u š tv e n ih ( n e p o lit ič k ih ) in s tit u c ija ( s a d r ­ ž a v n o m m o ć i " iz a s e b e " ) , k o je b i o v im p r v im a p o m o g le d a o s tv a r e p o m e n u ti

z a d a ta k . T im e

je

on

d o šao

na

p o z ic ije

k o je

im a ju

d o d ir n e ta č k e s a M a r x o v im z a h t e v o m z a s tv a r a n je a s o c ija c ije s lo ­ b o d n ih p r o iz v o đ a č a u k o jo j ć e m o ć i d a se u s p o s ta v i " i s t in s k a ” d e m o k r a tija -

k a s n ije n a z v a n a " d e m o k r a t ijo m

s a v e ta ” ( o o g r a n i­

č e n j i m a o v o g k o n c e p t a b i l o je v e ć r e č i u 5 . o d e l j k u 1 6 . p o g l a v l j a ) . O b o j i c i je z a j e d n i č k o p r o s v e t i t e l j s k o n a s l e đ e , u v i đ a n j e d a t r ž i š t e p r o iz v o d i d u b o k e a u to d e s tr u k tiv n e a n t a g o n iz m e u g r a đ a n s k o m d r u š tv u , k a o i z a u z im a n je z a d e m o k r a t s k a r e š e n ja k o ja v o d e tr a ­ jn o m

i u spešn om

u r e đ e n ju z a j e d n i č k o g ž iv o t a lju d i. M e đ u t im ,

d o k M a r x s v o j id e a l n a l a z i u u t o p i j s k o j v i z i j i " d e m o k r a t i j e s a v e t a " , tj. o t v o r e n o j m o g u ć n o s t i a s o c i j a c i j e p r o i z v o đ a č a k o ji s lo b o d n o o d lu č u j u o u s lo v im a i r e z u lt a t im a s v o g a r a d a (i, b a r e m

p r iv r e ­

m e n o , s p r o v o d e “ d ik t a t u r u ” n a d k a p it a lis tim a ) , P o p p e r o v o re ­ š e n je o d b a c u je k a o u t o p ijs k o i ( u p r a k s i) to ta lita r n o . Z a P o p p e r a je m a r k s i z a m l o g i č k i n e o d r ž i v a “ v e r a ” k o j a s e b e i s v o ja " p r o r o č a n s tv a ” z a o d e v a p la š t o m n a u k e (P o p e r , 1 9 8 8 : 17 3 i d a lje ; P o p e r , 1 9 9 1 : 4 2 i d a lje ) . J e d a n o d g la v n ih a k s io m a te " v e r e ” je s te e s h a to lo š k i s h v a ć e n a v iz ija “ d e m o k r a tije s a v e ta ” , u k o jim a ć e b it i d e fin itiv n o p o m ir e n i C o v e k i P riro d a , I n d iv id u a i

60

D r u š t v o , R a d i O d l u č i v a n j e . S v e o v o P o p p e r je o d b a c i v a o k a o n e o ­ d r ž iv e ilu z ije , k o je u p o s t o je ć im o k o ln o s t im a m o g u s a m o d o p r in e t i d a s e i z g u b i i o n o ( m a l o ? ) s l o b o d e š t o je l i b e r a l i z a m u s p e o d a o s tv a r i i o s ig u r a z a h v a lju ju ć i in s tit u c ija m a d e m o k r a ts k e u s ta v n e d r ž a v e . P r e m a to m e , s v a k i z a h t e v z a u k id a n je o v ih in s tit u c ija i n ji­ h o v o n a d o m e š ta n je n e k im k r a ts k im ) d r u š tv e n im

d r u g im

( n a v o d n o “ v ir tu e ln o " d e m o ­

i n s t i t u c i j a m a z a n j e g a je p r e d s t a v l j a o j e d ­

n o s ta v a n p o z iv z a p o v r a ta k u z lo z a tv o r e n o g d ru š tv a . Iz te p e r­ s p e k tiv e , iz g le d a lo b i d a M a r x o v i P o p p e r o v k o n c e p t d e m o k r a tije n is u u s a g la s ju i d a s e m e đ u s o b n o is k lju č u ju . T a j z a k lju č a k b i m o ­ g l e d a p o t k r e p e i b r o j n e P o p p e r o v e o p t u ž b e d a je M a r x " n e p r i j a t e l j o t v o r e n o g d r u š t v a ” i d u h o v n i o t a c S t a l j i n o v i h g u l a g a . 32 A n i m o z it e t p r e m a M a r x u k a o “ p r o r o k u ” i “ is to r ic is ti" u t i c a o je u v e l i k o j m e r i n a P o p p e r o v o v r e d n o v a n j e k o n k r e t n i h o d ­ re d b i ( “ ta č a k a ” ) M a r x o v o g i E n g e ls o v o g r e v o lu c io n a r n o g p r o g r a ­ m a i z M anifesta Komunističke partije. P o p p e r je b i o s p r e m a n d a p r i ­ z n a d a “ je u d e m o k r a t i j a m a n a j v e ć i b r o j o v i h t a č a k a r e a l i z o v a n ili p o t p u n o ili d o z n a t n o g s t e p e n a ” , d o k s u p r e o s t a l e t a č k e i l i b e z n a ­ č a j n e i l i n e o s t v a r l j i v e ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 7 1 ) . 33 N a d r u g o m m e s t u , o n s a ž im a c e lo k u p a n M a r x o v e k o n o m s k i p r o g r a m u z a h te v u d a se č o v e k u o m o g u ć i lič n a s lo b o d a p o s le z a v r š e n o g ra d a : “ S v e š t o m o ­ ž e m o p o s t ić i je s te d a p o b o ljš a m o is c r p lju ju ć e i n e d o s t o jn e r a d n e u s lo v e , d a ih u č in im o d o s t o jn im č o v e k a , iz je d n a č im o i d a r e d u k u j e m o n a p o r a n f i z i č k i r a d n a t a k v u m e r u d a svako od nas može biti slo­

bodan za neku ulogu svog života. O v o je , v e r u j e m , c e n t r a l n a i d e j a M a r k s o v o g ‘ s h v a ta n ja ž iv o t a ” ’ ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 2 8 ) . T a k v o ( b la ­ g o n a k lo n o ) v iđ e n je k r a jn jih is h o d iš t a M a r x o v e te o r ije z a is ta iz a ­ z iv a č u đ e n je , s o b z ir o m n a to d a ta k v o g M a r x a u o p š t e n e b i tr e b a ­ lo r a z m a tr a ti iz v a n lib e r a ln e tr a d ic ije , a p o g o t o v o g a n e b i tr e b a lo o p t u ž iv a t i z a z la is to r ic iz m a .

32 T reb a reći i to da je b ilo m n o g o arg u m en to v a n ih kritik a P o p p ero vo g m ešan ja M a rxo v e teorije (čija o sn o v n a teza o d ru štv e n im o k o ln o stim a iz k o jih n asta­ je revolu cija za d ovo ljava sve P o p p ero ve za h te v e z a lo gičk u fo rm u ) sa njen e n o m p raktičn o m (z lo )u p o tre b o m (M c L a ch la n , 19 8 0 : 6 8 ). 33 T o je in d ik a tiv n a ko n sta ta cija jer, ka ko p rim eću je M ich ael Freem an, o va kv o p rizn a n je ne daje se “ neprijatelju o tv o r e n o g d ru štv a ", čiji je p rog ram "lo g ičk i n e m o g u ć i totalitaran u p rak si” (F reem an , 1 9 7 5 : 2 4 ).

61

O vo

v e ro v a tn o

p r e d s ta v lja n a js la b iji d e o

P o p p ero ve

k r itik e M a r x a . O p r a v d a n o o d b a c iv a n je M a n c o v o g p r o r o k o v a n ja p r o le te r s k e r e v o lu c ije i id o la tr ije “ z a k o n ito s ti b a z e i n a d g r a d n je ” s p r e č i l o je P o p p e r a d a s e o z b i l j n i j e p o z a b a v i k o n k r e t n i m i m p l i k a ­ c ija m a M a r x o v e p o s t a v k e a s o c ija c ije s lo b o d n ih p r o i z v o đ a č a ( o d ­ n o s n o “ d e m o k r a t i j e s a v e t a " ) . J e r , ta j s e g m e n t M a r x o v e m i s l i n i j e

in toto u p l e t e n u " i s t o r i c i s t i č k u ” p o s t a v k u i z a t o m o ž e b i t i ( n a r a v ­ n o , samo (letimično) i s k o r i š ć e n z a o n o z a č i m i s a m P o p p e r u s v o j o j k o n c e p c iji o t v o r e n o g d r u š t v a v e o m a iz r a ž e n o t e ž i. Z a t o P o p p e r , k a d a g o v o ri o M a r x o v o m i E n g e ls o v o m r e v o lu c io n a r n o m p r o g r a ­ m u i z M anifesta Komunističke partije, p r o p u š t a d a k r i t i č k i i o t v o r e n o p r e i s p i t a o s n o v n i c i lj t o g p r o g r a m a : n a i m e , d a " p r o i z v o d n j a b u d e k o n c e n tr is a n a u r u k a m a u d r u ž e n ih in d iv id u a ” ( M a r x i E n g e ls , 1 9 7 4 : 3 9 5 ) . T a j c i lj je , n a ž a l o s t , o s t a o s k r i v e n i z a p r o r o k o v a n j a d a će , a k o se e m a n c ip u je ra d , i " ja v n a v la s t iz g u b i[ ti] p o litič k i k a r a k ­ t e r ” , š t o je M a r x u i E n g e l s u b i l o p o t r e b n o d a p o d u p r u s v o j e r a d i ­ k a ln o

p r e v r a tn ič k e

p o litič k e

p r o je k te .

O d b a c u ju ć i

in s titu c ije

u s ta v n e d r ž a v e (k o ja s e v e ć z a n jih o v o g ž iv o ta p o č e la tr a n s fo r m is a ti iz lib e r a ln e u d e m o k r a t s k u ) k a o n a v o d n o " n a lič je ” d e s p o t s k ih e k o n o m s k ih in s titu c ija , M a r x i E n g e ls s u u v e lik o j m e ri k o m p r o m ito v a li s v o je s a s v im is p r a v n o z a la g a n je z a ja č a n je m o ć i r a d n ik a u s f e r i p r o i z v o d n j e . R a s t e r e t i li s e t a j M a r x o v i E n g e l s o v c i lj r a d i k a l n o -k o m u n is tič k e re to rik e , o tv o r ić e se p e r s p e k t iv a z a d e m o k r a t s k o r a z r e š e n je p r o b le m a a k u m u la c ije i z lo u p o t r e b e e k o n o m s k e m o ć i, k o ji je m u č io i P o p p e r a . M arxo va

p o sta v k a

a s o c ija c ije

s lo b o d n ih

p r o iz v o đ a č a

i m a m n o g o v e ć i z n a č a j n e g o š t o je t o P o p p e r v o l j a n d a p r i z n a k a d a p o d r ž a v a M a r x a u n je g o v o j k r itic i m a n č e s t e r s k o g lib e r a liz m a . T a k r itik a g o v o r i o to m e d a s u iz v o r n o in s tit u c ije ( lib e r a ln e ) u s ta v n e d rža v e i p re d u ze će ("m a n u fa k tu ra ” ) k a o d e s p o ts k a e k o n o m s k a in ­ s tit u c ija d e o je d n o g is to g k o n tin u u m a . N e m o r a n iš ta d a m e n ja n a stv a ri n i to š to se u sta v n e d r ž a v e 1 9 . v e k a p o č in ju d e m o k r a tiz o v a ti, je r i k a o ta k v e o n e i d a lje m o g u d a p r e d s t a v lja ju p o l it ič k i o k v ir e k o n o m s k o g t l a č e n ja . N a jb o lji p r im e r z a t o p r u ž a u p r a v o B e n t h a m o v a u tilit a r i s t i č k a t e o r i j a , k o j a je u p r v o j p o l o v i n i 1 9 . v e k a b i l a n a j s n a ž n i j i id e o lo š k i p o k r e ta č d e m o k r a tiz a c ije ( b r it a n s k o g ) p o litič k o g ž iv o ta , d o k je u p r i v a t n o j s fe r i z a g o v a r a l a j o š r e p r e s i v n i j a - p a n o p t i č k a -

62

s r e d s tv a z a k o n t r o lu r a d n ik a k o ja p r im e n ju je n jih o v " d ir e k to r ” . Z a p ra v o , o g o lje n m o n o p o l v la s t i " d ir e k to r a ” u p r e d u z e ć u n e m o ­ ž e s e v iš e n i p r a k t ič n o n iti te o r ijs k i r a z lik o v a ti o d v la s t i d ir e k to r a z a tv o ra

( F o u c a u lt,

iz r a z it o

d e s p o t s k a d r u š t v e n a in s t it u c i ja p r e d s t a v lja ć e je d n u

1979:

256

i d a lje ).

O vakvo

p red u zeće

kao

g la v n ih

p r e p r e k a z a d e m o k r a t iz a c iju (i d o s le d n u lib e r a liz a c iju )

od

m o d e r n o g d r u š tv a , s v e d o k g a r a d n ič k i p o k r e ti n a jr a z v ije n ijih z e ­ m a lja n e b u d u - n a s o p s t v e n i n a č in — d e m o n t ir a li, a n e k i i d e m o k r a t i z o v a l i . K r a j n j i d o m e t p r e o b r a ž a j a k o j i je u 2 0 . v e k u d o ž i v e l o k a p it a lis tič k o p r e d u z e ć e je s te n je g o v p ra v n i p r e o b r a ž a j u " p o lit ič ­ k i s i s t e m ” ( S t e i n m a n n , 1 9 8 5 ) ili f o r m u

“ s o c ija ln e k o o p e r a c ije ”

( G o u ld , 1 9 9 0 : 2 4 8 i d a lje ) ili, n a p o s le tk u , d r u š tv e n u g r u p u u k o ­ jo j p o s t o j i č i t a v n i z l e g i t i m i n i h i n t e r e s a , k o j i s e m o r a j u u s k l a đ i v a ­ ti k r o z

p osebn e

-

s o c ija ln o - d e m o k r a ts k e

-

p roced u re

(u p o r.

M o ln a r , 1 9 9 4 a ) . U je d n o m ta k v o m p r e d u z e ć u z a p o s le n i n a p o s le t­ k u d o b ija ju p r a v o d a u č e s tv u ju u p r o c e s im a o d lu č iv a n ja u p o je d i­ n im o r g a n im a p r e d u z e ć a ( k a o š to s u n a d z o r n i o d b o r i, s a v e ti z a ­ p o s le n ih , it d .) i n a ta j n a č in d o b ija j u p r ilik u d a d e m o k r a t s k i š t it e s v o je

in te r e s e , n e d o v o d e ć i u

p ita n je

n i e fik a s n o s t p o s lo v a n ja

p r e d u z e ć a n i in te r e s e v la s n ik a k a p it a la ( " p r iv a t n e in ic ija t iv e ”) . Ip a k , n i o v i o b lic i s o c ija ln e d e m o k r a tije u p r e d u z e ć u n e ­ ć e s e p o k a z a ti k a o d o v o ljn i d a o b e z b e d e s m ir iv a n je " k la s n o g k o n ­ f lik t a ” , p a s u s e z a t o p a r a le ln o r a z v ija li i t z v . t r ip a r t it n i a r a n ž m a n i, k o ji s u (n a jč e š ć e , m a d a n e is k lju č iv o , n a n a c io n a ln o m n iv o u ) p r e d ­ v iđ a li u č e š ć e p r e d s ta v n ik e d r ž a v e , p o s lo d a v a c a i s in d ik a ta , ta k o d a s e m o g u o z n a č iti i k a o k v a z ik o r p o r a tiv n i o b lic i s o c ija ln o - p o lit ič k e d e m o k r a tije ( M o ln a r , 1 9 9 4 a : 1 3 7 - 1 4 4 ) . U n jim a s e d o d a n a s r a z v io je d a n s is te m z a s tu p a n ja in te r e s a k o ji n a s ta je k a o d o p u n a s m ir iv a ­ n ju “ k la s n o g k o n flik ta u p a r la m e n tu ” ( W e s te r n , 1 9 9 1 : 2 9 1 ) , a sv e to k a k o b i s e p o s p e š ila d r ž a v n a in te r v e n c ija u n a jo s e tljiv ijim s fe r a m a d r u š t v e n o g ž iv o ta ( C h a lm e r s , 1 9 8 5 : 5 8 i d a lje ) . I a k o je n e m a č k a s o c i j a l d e m o k r a t i j a v e ć u d o b a V a j m a r s k e r e p u b lik e p o č e la d a r a z v ija p o m e n u t e o b lik e s o c ija ln e i s o c ija ln o - p o litič k e d e m o k r a tije ( p o v e z u ju ć i ta k o lib e r a ln o i m a r k s i­ s tič k o

s h v a t a n j e d e m o k r a t i j e ) , 34 P o p p e r n i j e m i s l i o d a p o s t o j e

34 O v d e se pre svega m isli na n ačin na ko ji je so cija ld em o k rata H u g o S in z h e im er u V ajm a rsko m u stavu rešio p ro b le m su živ o ta p o litič k e i so cijaln e d e m o -

63

r a z lo z i z b o g k o j i h b i i s a m p o s e g n u o z a t i m r e š e n jim a . I a k o je s o ­ c ija ld e m o k r a ti ju p o m in ja o k a o u m e r e n o k r ilo m a r k s i z m a , č e s t o iz r a ž a v a ju ć i s v o j u n a k lo n o s t p r e m a n jo j, o n n ije v e r o v a o u n je n p ro g ra m p o m ir e n ja lib e r a liz m a i m a r k s iz m a . U s v o jo j in te le k tu a l­ n o j a u t o b i o g r a f i j i o n je z a p i s a o : " k a d a b i m o g l a p o s t o j a t i t a k v a s t v a r k a o š t o je s o c i j a l i z a m k o m b i n o v a n s a i n d i v i d u a l n o m s l o b o ­ d o m , ja b ih jo š u v e k b io s o c ija lis t a . J e r n iš t a n e m o ž e b it i b o lje o d ž iv lje n ja s k r o m n o g , je d n o s t a v n o g i s lo b o d n o g ž iv o t a u je d n o m e g a l i t a r n o m d r u š t v u . T r e b a l o je v r e m e n a d o k n i s a m u v i d e o d a je to s a m o le p s a n ; d a je s lo b o d a v a ž n ija o d je d n a k o s t i; d a p o k u š a j o s t v a r i v a n j a j e d n a k o s t i u g r o ž a v a s l o b o d u i d a , u k o l i k o je s l o b o d a iz g u b lje n a , n e ć e b it i n i je d n a k o s t i m e đ u n e s lo b o d n im a ” (P o p e r ,

1991: 46). T v r d e ć i o v o P o p p e r je o č i g l e d n o m i s l i o n a s u p r o t n o s t p o litič k e s lo b o d e i e k o n o m s k e je d n a k o s t i ( u p o g le d u je d n a k o s t i lič n e s v o jin e , p r ih o d a o d r a d a , a, u k r a jn jo j lin ji, i " s t o m a k a ” ) . M e ­ đ u t i m , o n j e z a b o r a v i o d a je u s v o m Otvorenom društvu i njegovim ne­

prijateljima k o n s t a t o v a o d a s l o b o d a m o ž e p o s t o j a t i s a m o k a o j e d ­ n a k a s lo b o d a s v ih p r ip a d n ik a d r u š tv a ( s lo b o d a je d n o g p r ip a d n ik a je o g r a n i č e n a s l o b o d o m d r u g i h p r i p a d n i k a d r u š t v a ) i d a n j u n e m o g u o b e z b e d it i s a m o in s titu c ije d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rž a v e ( k o je š t it e p o lit ič k u s lo b o d u ) v e ć n je n o m o s tv a r e n ju m o r a ju p r i­ p o m o ć i i ( n e k e n o v e ) d e m o k r a t s k e d r u š tv e n e in s titu c ije , k o je b i te b a lo d a o b e z b e d e e k o n o m s k u s lo b o d u . U p r a v o ć e s o c ija ld e m o k r a tija u 2 0 . v e k u b iti n a ja n g a ž o v a n ija n a p o s lu iz g r a đ iv a n ja o v ih d e m o k r a t s k ih d r u š tv e n ih in s tit u c ija u p r e d u z e ć u (a d e lim ič n o i u t r i p a r t i t n i m t e l i m a ) . P o p p e r o v v e l i k i p r o p u s t je u t o m e š t o d u b l j e n ije u r o n io u s o c ija ld e m o k r a t s k o n a s le đ e i u n je m u p r o n a š a o a k o v e ć n e s a m a r e š e n ja o n d a m a k a r p u t o k a z z a p r a v a c u k o m

b i se

m o g la tr a ž it i r e š e n ja z a d e m o k r a t iz a c iju e k o n o m s k o g ž iv o t a i o b u z d a v a n j e e k o n o m s k e m o ć i . N a t a j n a č i n o n je m o g a o d u b l j e d o ­ r a d iti s v o j k o n c e p t o t v o r e n o g d r u š t v a u k o m e s u in s tit u c ije d e m o ­ k r a ts k e u s ta v n e d rž a v e d o p u n a d e m o k r a t s k im d r u š tv e n im ( n e p o ­ lit ič k im ) in s titu c ija m a n a z a je d n ič k o m z a d a t k u o č u v a n ja p o r e t k a je d n a k o s t i - je d n a k o s ti lju d s k e s lo b o d e .

kratije (u p o r. detaljnije: M o ln ar, 1 9 9 4 a : 5 2 0 - 5 2 6 ; M o ln a r, 19 9 4 c: 4 8 -5 2 ; kao i e k s k u rs o o sn o v n im so cijaln im p ravim a u 2 5 . p o g la v lju ove rasprave).

64

XXII

TOTALITARNI REŽIM I REVOLUCIONARNA TIRANIJA

P o tp u n u s u p r o t n o s t d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r ž a v i p r e d s ta v lja ju t o t a lita r n i r e ž i m i,1 k o ji s u u 2 0 . v e k u n a s ta ja li n a te m e lju id e o ­ lo š k e k o m b in a c ije k o m u n i z m a i n a c io n a li z m a . S v i ti r e ž im i n is u s e d e k l a r i s a l i k a o t o t a l i t a r n i , a li s e o v a j i z r a z o d o m a ć i o u t e o r i j i k a o g e n u s n i p o ja m z a f a š i s t ič k u I ta liju , n e m a č k i T r e ć i r a jh i S S S R ( s a n je g o v im tr a b a n tim a , n a s ta lim p o s le D r u g o g s v e t s k o g ra ta ). N a o p t u ž b e d a je p o j a m t o t a l i t a r i z m a n a s t a o k a o p o s l e d i c a h l a d ­ n o g r a t a , k o j i je o t p o č e t n e p o s r e d n o p o o k o n č a n j u D r u g o g s v e t ­ s k o g r a t a , i d a je , k a o t a k a v , d e o p r o p a g a n d n i h n a s t o j a n j a d a s e S S S R (i n je g o v i tr a b a n ti) d is k v a lifik u ju ta k o š to ć e s e p o is t o v e titi sa p o r a ž e n im

i o z lo g la š e n im

r e ž im im a f a š is t ič k e I ta lije i T r e ć e g

r a j h a , m o g l o b i s e o d g o v o r i t i d a je v e ć u m e đ u r a t n o m p e r i o d u p o ­ ja m t o t a li t a r iz m a k o r iš ć e n z a d e f in is a n je s v a tr i p o m e n u t a r e ž i­ m a . 2 J a s n o je d a s v i t o t a l i t a r n i r e ž i m i n i s u s a s v i m j e d n a k i , a l i je

1 O v o k o n sta tu ju ne s a m o za g o v o rn ic i k o n ce p ta d e m o k ratsk e u sta v n e d rža ve (u p o r. npr. Starck, 19 9 5 : 4 ) n e go i n jego vi p ro tiv n ici - u z p rop ra tn e kritike za g o vo rn ik a d em o k ra tsk e u sta vn e d rža ve da sve o n o što o d stu p a o d n jih o vo g ko n ce p ta kvalifik u ju ka o to ta lita riza m (u p o r. npr. R o th , 1 9 9 9 :1 1 8 ) . 2 N em ački levičarski n o vin a r A lfo n s P aqu et već je 19 19 . p isao o "L en jin o vo m re­ v o lu cio n arn o m to ta lita rizm u ” , d o k je au strijski so cijald em ok rata O t to Bauer sam o go d in u dan a kasn ije bo ljševičk u v la s t d efin isao kao "to taln u v la s t vlad ajuće m an jin e” (N o lte , 199 8 : 110 ). K asn ije p ojam to talitarizm a p očin je da se p rim enjuje i na fa šističk u Italiju i nem ački Treći rajh (k a o što čin i npr. k o m u ­ n ističk i teoretičar T o g lia tti, ap o stro firaju ći uticaj “ fin a n sijsk o g k a p itala” u n ji­ ma: T o lja ti, 1981: 4 7 ). Z a p rom o ciju p ojm a to talitarizm a v erovatn o je p re su d ­ no bilo ¡talijan sko isk u stv o . Italijan sk i izb o rn i za k o n iz 1923. p red viđ ao je da p olitičk a partija k o ja o svo ji najveći broj glasova u celoj zem lji d o b ija dve treći­ n e m esta u D o m u p red stavn ika . Jedan o d najljućih M u s s o lin ije v ih p ro tiv n ik a no vin ar G io va n n i A m e n d o la 12. m aja 1923. n ap isao je član ak za IIM ondo u k o ­ jem je ovaj izb orn i siste m o kv alifiko va o kao "to ta lita ra n ” (sistema totalitaria), što je trebalo da ga ra zlik u je kako o d p ro p o rcio n a ln o g tako i o d v e ć in s k o g s i­ stem a (G le a so n , 1 9 9 5 :1 4 ) . O tp rilik e n a p roleće 19 2 5 . fašisti p o staju za in teresovan i za reč to talitarizam . N a IV ko n gresu F ašističk e n acio n aln e p artije 2 2 .

ta č n o i to d a s u d o v o ljn o je d n a k i d a b i s e k a o g r u p a r a z lik o v a li k a ­ k o o d u s ta v n ih d r ž a v a ta k o i o d s tr a r o r e ž im s k ih a p s o lu tis t ič k ih d r ž a v a ( F r ie d r ic h i B r z e z i n s k i , 1 9 6 3 : 8 ) .3 Z b o g t o g a p o ja m t o t a li ­ t a r i z m a , u p r k o s b r o j n i m k r i t i k a m a k o j e je p o s l e d n j i h d e c e n i j a tr p e o , i d a lje o s t a je n a jb o lji r a s p o lo ž iv i p o ja m z a o p is iv a n je r e ž im a u k o m je d n a p a r t ija u p o t p u n o s t i p o k o r a v a lju d e ( p o d a n i k e ) s v o ­ jo j v la s t i, p r is ilja v a ih n a š le p u p o s l u š n o s t i u r e đ u je n j i h o v ja v n i i p r iv a tn i ž iv o t ( F u r e t , 1 9 9 5 : 1 8 7 i 2 3 7 - 2 3 8 ) .

1. Pojam “totalnog” J e d a n o d č e s t ih p r ig o v o r a n a ra č u n te o r ija o t o t a lit a r iz m u tic a o s e p r e t e n c i o z n o s t i r e č i " t o t a l n o " . N e s u m n j i v o je t a č n o d a n i j e d n o j

ju n a 1 9 2 5 . M u s s o lin i g o vo ri d a će fa šisti "s p ro v e s ti o n o što se n aziva n a šo m n e o b u zd a n o m to ta lita rn o m v o ljo m ” (la nostraferoce volonta totalitaria) i d a će, kao p o sle d ica to ga, Italija b iti " to ta ln o ” tra n sfo rm isa n a , ta k o d a će te rm in i Italijan i i fašisti p o sta ti s in o n im n i. Taj p ro g ra m n ailazi n a p o d rš k u h e g e lija n ­ s k o g filo z o fa G io v a n n ija G e n tile a , k o ji to ta lita rn u p riro d u fa šizm a v id i u to ­ m e š to će o n biti u stan ju d a p ro d re u sv a k u sferu lju d s k o g živ o ta : fa š iza m je sve o b u h v a ta n , p o š to ne d o zo v o lja v a d a izv a n n jega p o s to ji "b ilo kakva lju d ­ sk a ili d u h o v n a v re d n o s t’' (G le a s o n , 1 9 9 5 :1 9 ) . O v o sh va ta n je p re u ze će i sam M u s s o lin i, tvrdeći d a je p rem a fa šističk o j d o k trin i d rža va sveo b u h v atn a. " N i­ š ta lju d s k o i d u h o v n o ne p o s to ji s a m o p o seb i, a jo š m an je p o se d u je n eku v re d n o s t izvan države. T a k o sh va ćen , fa š iz a m je to talitaran , a fašističk a d rž a ­ v a k a o s in te z a i jed in stv o svih v re d n o s ti d aje s m is a o ž iv o tu ce lo g n arod a, ra z­ v ija g a i o s n a ž u je ” (M u s s o lin i, 1 9 7 6 : 2 0 8 ). 3 Ip a k , u teoriji ne p ostoji sa g la sn o st o k o to g a k o ji elem en ti čin e jedan režim to ­ ta litarn im . F riedrich i B rzezin sk i su p re d lo žili ča k še st elem enata: 1) zv an ičn u h ilija stič k u id e o lo g iju (k o ja o b av ezu je s v e g ra đ an e i za d ire u sve v ita ln e sfere n jih o v o g živ o ta ); p.) jed n o partijski s is te m (s a p artijom ko jo j se na čelu n alazi " d ik ta to r” , ko ja o buh vata m ali broj o lig a rh ijs k i p o v e za n e p op u la cije - n ajviše d o 1 0 % - i k o ja je odvojen a i n ad ređ en a d rž a v n im in stitu cijam a); 3) siste m te­ ro rističk e p olicijsk e kon trole n ad s ta n o v n iš tv o m ; 4 ) p o tp u n u k o n tro lu n ad sred stavim a m asovnih kom unikacija; 5) p o tp u n u kontrolu nad oru žan im sn aga­ m a; i 6 ) p o tp u n u kontrolu nad privred om (F ried rich i B rzezinski, 1963: 9 -10 ). F ra n z N e u m a n n je broj elem en ata s p u s tio na pet: 1) sm en jivan je pravn e d rža ­ v e p o lic ijs k o m državom ; 2 ) ko n cen tracija v la s ti (k o ja je u lib eraln im d rža va m a ra sp ršen a); 3) postojanje m o n o p o lis tič k e d rža v n e partije; 4 ) p rela zak iz p lu ra­ lis tič k e u to talitarnu kon trolu nad d ru š tv o m ; 5 ) o slan ja n je na teror ( N e u ­ m a n n , 19 7 4 b : 2 0 7 -2 0 8 ). N a p o sletk u , L in z je je bro j elem en ata sveo na sam o tri: 1) m o n is tičk i centar vlasti; 2 ) e k s k lu z iv n u id e o lo g iju ; i 3) kan alisan je g ra ­ đ a n s k e p articip acije kroz partijske k a n a le ( L in z , 1 9 7 5 :1 9 1 - 1 9 2 ).

t o t a l i t a r n o j p a r t i j i u 2 0 . v e k u n i j e p o š l o z a r u k o m d a totalno tj. u p o t p u n o s t i p o d v r g n e p o d a n i k e s v o jo j k o n t r o l i , k a o š t o je t a č n o d a p o s t o je s t u p n je v i " t o t a l i t a r n o s t i ” j e d n o g r e ž i m a .4 P r im e r a r a d i, M u s s o l i n i j e v t o t a l i t a r n i r e ž i m b i o je d a l e k o m a n j e " t o t a l i t a r a n ” u p o r e đ e n ju s a S S S R - o m

i T r e ć im r a jh o m ,5 p o š t o m u n ik a d a n ije

p o š l o z a r u k o m d a u p o t p u n o s t i u n i š t i d r ž a v u n e g o je u s p e o s a m o d a o v l a d a n j o m e ( F u r e t , 1 9 9 5 : 2 3 9 ) . “ S l i k a M u s s o l i n i j a je , u m e s t o to g a , m n o g o tr a d ic io n a ln ija s lik a d ik t a t o r a s a o g r a n ič e n o m s p o ­ sob n ošću

za

d ik t a t ,

p o litič a r a o d a n o g

k o lik o

g o v o r im a

to lik o

o s v a j a n j u , p a t i m e i č o v e k a č i j a je s a m o b i t n o s t p r e v a z i l a z i l a n j e g o ­ v u a k tu e ln u b it n o s t : k a s n o g c e z a r a , m o ž d a im p r e s iv n o g u s v o je v r e m e , a li č i j a j e i m p e r i j a b i l a s a z d a n a p r e o d s t r u g o t i n e n e g o o d m e rm e ra ” ( B o s w o r th , 1 9 9 8 : 5 9 ) . K a d a s u u p ita n ju S S S R i T re ć i r a jh , č i n i s e d a i m e đ u n j i m a p o s t o j e z n a t n e r a z l i k e u s t e p e n u " t o ­ ta lit a r n o s ti” -

p o t o n j i je b i o m a n j e " t o t a l i t a r a n ” o d p r v o g , p o š t o

je m e đ u c e n t r i m a m o ć i T r e ć e g r a j h a p o s t o j a l a n e p r e s t a n a k o n k u ­ re n c ija ( “ p o lik r a t ija ” ) , z b o g č e g a r e ž im u c e lo s t i n ije b io " s p o s o ­ b a n d a p r o iz v e d e o s n o v n e p r o m e n e u d r u š tv e n im o d n o s im a " n a o n a k o r a d i k a l a n n a č i n k a o š t o je t o p o š l o z a r u k o m s o v j e t s k o m r e ­ ž im u (N o lte , 1 9 9 8 :1 1 5 ) . M e đ u t i m , a k o je t a č n o d a u s v a k o m k o n k r e t n o m t o t a ­ lit a r n o m r e ž im u je d a n d e o d r u š t v e n o g ž iv o t a o s ta je n e o b u h v a ć e n p a r tijs k o m

k o n t r o lo m , to jo š n e z n a č i d a je p o t r e b n o o d b a c it i

u p o tr e b u p r id e v a " t o ta lita r n i” , o d n o s n o im e n ic e " t o ta lita r iz a m ” . A k o je t a č n o d a t o t a l i t a r n i r e ž i m n i k a d a n i j e u p o t p u n o s t i t o t a l i ­ t a r a n , o n d a je t a k o đ e t a č n o d a n i j e d a n p o j a m u o b l a s t i d r u š t v e n i h n a u k a n e o d g o v a r a s a s v im d o s le d n o r e a ln o s t i ( P ip e s , 1 9 9 4 : 2 4 3 ). U p i t a n j u je , n a k r a j u k r a j e v a , s l i č a n p r o b l e m k a o i s a p r i d e v o m

4 G io v a n n i G e n tile go v o rio je o ra zličitim "p u te v im a k a to ta lita r izm u ", p ri če ­ m u je M u s s o lin ije v u d ržavu o p isiv ao kao "¡talijan sk i p u t ka to ta lita rizm u " (via italiana al totalitarismo) (B o sw o rth , 199 8 : 21). 5 Jedan o d p o k aza telja o ve sla b o sti ¡ta lija n sk o g v o đ e le ž i u to m e što se jed in o o n h valio d a je u sp eo da u sp o sta vi "to ta lita rn u d rž a v u ” . N a su p ro t to m e, ni Len jin , o d n o s n o S taljin , ni H itler n isu p rih vatali d a se n jih o ve d ržave n aziva ju to talitarnim i p o tp u n o su o d bacivali ovaj p oja m . O d m a k a v š i m n o g o d alje n e­ go M u sso lin i u to talitarizaciji svo jih država, o n i su m n o g o bolje zn a li k o lik i im p o sa o još p red sto ji pre n ego što za is ta d o đ u u p o z ic iju da m o g u d a k a žu da su u sp o sta vili p o tp u n u ko n tro lu nad svo jim p o d a n icim a .

67

“ a p s o lu tn i” , o d n o s n o m

im e n ic o m

" a p s o lu tiz a m " .

D o

ra sp ro -

s t r a n j e n i j e u p o t r e b e o v i h r e c i d o š l o je t e k u t r i d e s e t i m g o d i n a m a 1 9 . v e k a , d o k s e r a n ije o b ič n o u p o tr e b lja v a o iz r a z " d e s p o t iz a m ” . U p o tr e b a n e u tr a ln o g p o jm a

“ a p s o lu tiz a m " u m e s to v r e d n o s n o

p o g r d n o g " d e s p o t iz a m " ( ili č a k " tir a n ija ” : M a n d t, 1 9 9 7 : 6 5 2 ) im a s v o ju p r e d is to r iju u 18 . v e k u . T a k o v e ć f iz io k r a t i " le g a ln im d e s p o t i z m o m ” ( despotisme légal) n a z i v a j u f r a n c u s k u m o n a r h i j u , u k o jo j n e p o s t o ji s t a le š k a s k u p š t in a a li p o s t o ji s a v e t k o ji o k u p lja p r o s v e ć e n e i r e fo r m a m a s k lo n e d r ž a v n ik e ( C o n z e , 1 9 9 7 :1 8 4 ) . N a d r u g o j s tr a n i, f il o z o f i p r o s v e t it e ljs t v a u p o t r e b lja v a ju

s in ta g m u

“ p r o s v e ć e n i d e s p o t i z a m ” ( despotisme éclaire) k a k o b i o z n a č i l i m o ­ n a r h iju u k o jo j s e m o n a r h s ta r a o d o b r u s v o jih p o d a n ik a ( B a u e r i M a tis , 1 9 8 9 : 1 9 6 - 1 9 7 ) . U

D u h u zakona M o n t e s q u i e u d a j e d v a

k lju č n a o b e le ž ja p o k o jim a je m o g u ć e r a z lik o v a t i je d n u m o n a r h i­ ju o d is t in s k e " d e s p o t ije " : 1 ) p o s t o ja n je " o s n o v n ih z a k o n a ” i 2 ) p o s to ja n je p r e r o g a tiv a v la s t e le , s v e š te n s tv a , p le m s t v a i g r a d o v a k o ji s u n o s io c i " p r e la z n ih , p o d r e đ e n ih i z a v is n ih v la s t i” . O b a o b e le ž ja s u u te s n o j m e đ u z a v is n o s t i: " O s n o v n i z a k o n i, p a k , n u ­ ž n o p r e tp o s ta v lja ju p o s t o ja n je m e đ u p r o v o d n ik a k o jim a te č e m o ć : je r, a k o u d r ž a v i p o s t o ji s a m o t r e n u t n a i h ir o v i t a v o l j a j e d n o g a č o v e k a , n iš ta n e m o ž e d a b u d e u s ta lje n o , p a p r e m a to m e n ije d a n z a ­ k o n n ije o s n o v n i" ( M o n t e s k je , 1 9 8 9 : 2 6 ) . S v e u s v e m u , m o n a r h je p r in u đ e n d a “ p r ih v a ta o g r a n ič e n je s v o je v la s t i k o je m u n a m e ć e k o m p le k s n o g r a đ a n s k o d r u š t v o ” ( u k o je m jo š u v e k s u ž iv e b r o jn i r e l i k t i s t a l e š k o g d r u š t v a ) , d o k je s a m o d e s p o t n e o g r a n i č e n u s v o ­ jo j v la d a v in i ( E h r e n b e r g , 1 9 9 9 : 1 4 7 ) - P o ja m " a p s o lu t n e m o n a r h i­ j e ” ', k o j i s e u 1 9 . v e k u ja v l j a p o r e d p o j m o v a “ k o n s t i t u c i o n a l n e m o ­ n a r h ije ” ( ili " p a r la m e n ta r n e m o n a r h ije " ) i ( o b ič n o o r ije n ta ln e ) “ d e s p o t i j e ” ( o d n o s n o “ t i r a n i j e ” ) , u s k l a d u je s a o v o m

fo rm o m

m o n a r h ijs k e d rž a v e u k o jo j m o n a r h n e m a p r a k t ič n o n ik a k v u in ­ s t i t u c i o n a l n u p r o t i v t e ž u u s t a l e š k o j s k u p š t i n i ili n e k o m d r u g o m o r g a n u v l a s t i , a li je o g r a n i č e n

in s titu c ija m a " g r a đ a n s k o g d r u ­

š t v a ” . “ A p s o l u t i z a m ” je , d r u g i m r e c i m a , i z r a z k o j i i s t i č e n e d o s t a ­ ta k p o lit ič k ih in s titu c ija k o je b i fo r m a ln o o g r a n ič a v a le v la s t m o ­ n a r h a u d r ž a v i , a li u i s t o v r e m e p o d r a z u m e v a d a p o s t o j e i n s t i t u ­ c ije “ g r a đ a n s k o g d r u š tv a ” k o je n a n e fo r m a la n n a č in to č in e ( i s a ­ m im

tim

p r e d s t a v lja ju b r a n u d e s p o t i z m u ) . U

svakom

s lu č a ju ,

" a p s o lu t i z a m ” p r e tp o s ta v lja p o s t o j a n j e k a k o d r ž a v e ta k o i g r a -

68

d a n s k o g d r u š tv a , p ri č e m u s u in s tit u c ije p o to n je g n e u p o r e d iv o r a z v ije n ije i e fik a s n ije . K a o p o s le d ic a t o g a (a li i s a m e t e h n o lo š k e o s n o v e v la s t i u r a z d o b lju o d 1 6 . d o 18 . v e k a ) " a p s o lu t n i" m o n a r ­ s i im a li s u r e la tiv n o m a lu m o ć - u s v a k o m s lu č a ju , p o r e c im a I m m a n u e l a W a l l e r s t e i n a , m a n j u n e g o š t o je b i l a m o ć " v r h o v n o g r u ­ k o v o d io c a n e k e lib e r a ln e d e m o k r a c ije , u s p r k o s s v im

in s titu c io ­

n a ln im i e tič k im o g r a n ič e n jim a u p o s lje d n je m s lu č a ju ” ( W a lle r s te in , 1 9 8 6 :1 1 2 ) . N a d r u g o j s tr a n i, to t a lita r n i r e ž im m n o g o v iš e n a lik u je o r ije n t a ln o j d e s p o t i ji, a li s e n e m o ž e n i s a n jo m iz je d n a č it i ( K o h n , 1 9 4 3 : 1 7 8 8 ) . K a k o u v e r ljiv o p o k a z u je K a r l W it t f o g e l, v la s t je d n o g o r i j e n t a l n o g d e s p o t a " n e o g r a n i č e n a je ( ' t o t a l n a ’) a l i n ije s v e p r i s u t ­ n a . D r ž a v a n e u r e đ u j e p o t p u n o ž i v o t v e ć i n e p o d a n i k a ; m n o g a s e la i o s ta le je d in ic e p o š t e đ e n e s u o d t o t a ln o g re g u lir a n ja n jih o v ih p r i­ l i k a ” ( W i t t f o g e l , 1 9 8 8 : 1 2 9 ) . T o je p o s l e d i c a s v o j e v r s n e m e t r o p o l i z a c ije

d e s p o tsk e

d ržave,

o

k o jo j

je

s v o je v r e m e n o

p is a o

M on-

t e s q u e u : " O č u v a n j e [ d e s p o t s k e ] d r ž a v e i s t o je š t o i o č u v a n j e v l a d a ­ r a , ili -

b o lje r e č e n o -

p a la te u k o jo j je o n z a to č e n . S v e š t o n e p o ­

s r e d n o n e p r e t i t o j p a l a t i ili g l a v n o m g r a d u , n a n e u k e , o h o l e i p r e d ­ r a s u d a m a p r o ž e te d u h o v e n e o s ta v lja n ik a k a v u tis a k ” ( M o n te s k je , 1 9 8 9 : 7 2 ) . Z a ž i v o t o b ič n i h lju d i, " r a je ” , je d n o s t a v n o n e p o s t o ji in ­ te r e s: s v e š t o d e s p o t iz is k u je o d s v o jih p o d a n ik a r a s p r š e n ih p o o g r o m n im

t e r i t o r i j a m a k o j e k o n t r o l i š e j e s t e n o v a c ili n e k a d r u g a

d o b r a ( p o n e k a d č a k i d e c u ) . P o s le d ic a o v e p o lit ik e je s te c e n t r ip e ­ t a l n o k r e t a n j e b o g a t s t v a o d p e r i f e r i j e k a c e n t r u , t j. s a m o m d e s p o ­ tu , i o d s u s t v o s v a k e ž e l je d a s e p r o i z v o d i v i š e o d o n o g a š t o je n u ­ ž n o z a p r e ž i v l j a v a n j e p o d a n i k a i p l a ć a n j e n a m e t a d e s p o t u . 6 Z a t o je m o g u ć e d a s e n a te r ito r iji d e s p o t s k ih d r ž a v a o d r ž a v a ju o s ta c i r o ­ d o v s k e z a j e d n i c e , č iji č l a n o v i n e m e n j a j u n a č i n ž i v o t a s v o j i h p r e d a ­

6 P isci ko ji su u 18. veku p u to vali A z ijo m izv ešta va li su o to m e d a n e p o sto ji n iš ta što bi se m o g lo n azvati “ M o jim ” ili ‘‘T v o jim ” , tj. o stanju u k o m d e s p o t m o ž e d a o d u zm e o d svo jih p od a n ik a sve što m u se p roh te. Seljaci, p o m išlje ­ n ju Fran^ oisa Berniera, za to ra su đ u ju n a sled eći način : “ što b ih se to lik o m u ­ čio z a tiran in a koji će su tra d o ći d a m i sve o d n e se ", letin u , decu, n o va c (cit. prem a: G rorišar, 1 9 8 8 :7 9 - 8 2 ) . O b r n u to , za p len e d o b ara v elik a ša su o m ilje n e k a k o za seljake, p o što o n i u to m e n alaze u teh u , tako i z a sa m o g d e sp o ta , p o ­ š to o n o d jed n o m d o la zi d o d an k a ko ji bi in ače “ te šk o ubrao o d u p ro p ašće n ih p o d a n ik a " (M o n te sk je, 1 9 8 9 :7 7 ).

k a i ž iv e u d u h o v n o j i p r iv r e d n o j a u ta r h iji. U m e s t o g r a đ a n s k o g d ru š tv a , u o r ije n ta ln im

d e s p o tija m a p o s to ji “ r a s p a d d r u š tv a n a

s te r e o tip n e i n e p o v e z a n e a t o m e ” ( M a r x , 1 9 7 5 : 1 8 4 ) . T o t a lit a r n i re ­ ž i m t a k v u s i t u a c i j u k o r e n i t o m e n ja : u m e s t o d a s e o m o g u ć i n a s t a n ­ a k g ra đ a n s k o g d ru š tv a , sa d a se ra sp a d a i d rža v a , d o k se sv i " a to m i” p o v e z u ju u je d a n s v e o b u h v a t a n s is te m č ije k o n c e d r ž i to t a lit a r n a p a r t ija . E p o h a l n a n o v i n a t o t a l i t a r n e p a r t i j e je t o š t o o n a " k o n t r o l i š e c e lo k u p a n d r u š t v e n i ž iv o t ta k o š to s v e in d iv id u e in te g r iš e u s v o j s is te m ” (F u re t, 1 9 9 5 : 2 1 1 ). D o d u š e , n e p o s r e d n o n a k o n p re v ra ta k o j i i z v o d i t o t a l i t a r n a p a r t i j a , u u s l o v i m a h a o s a i z b r k e , m o g u ć e je d a s e jo š v i š e o la b a v e o d n o s i i z m e đ u c e n t r a i p e r ife r ije , p o š t o je t o ­ ta lita r n a p a r tija z a in te r e s o v a n a d a u s p o s ta v i k o n t r o lu n a d g r a d o v i­ m a k o ji s u o d k lju č n o g z n a č a ja z a n je n u v la d a v in u . T u p o ja v u K a rl K a u t s k y p r i m e t i o je u R u s i j i 1 9 2 1 : z a r u s k e s e l j a k e " n e s a m o d a je n e k a d a n e b o b i l o v i s o k o n e g o je i c a r b i o d a l e k o , a d a n a s s u i m L e n jin i T r o c k i, k a o i Č e k a , m n o g o d a lje n e g o n e s r e ć n im s t a n o v n ic i­ m a M o s k v e . S ta r o is k u s t v o s a o r ije n ta ln im d e s p o t iz m o m s v e d o č i d a s e n je g o v k rv a v i r e ž im u g la v n o m is k a lju je n a n a jb liž u o k o lin u , d a s e lja k u s v o m s e lu n ije u g r o ž e n , s e m u k o lik o s e u p r a v o p r e d n je ­ g o v o m k u ć o m n e z a u s ta v i o d r e d v o jn ik a k o ji će g a o p lja č k a ti i s ilo ­ v a ti m u ž e n u ” (K a u c k i, 1 9 8 5 : 2 5 3 ). K a s n ije , m e đ u tim , k a k o to t a li* ta r n a p a r t ija u č v r š ć u je s v o ju v la s t n a c e lo j te r it o r iji k o ju k o n t r o li š e , d e š a v a ju s e o p s e ž n e p r o m e n e , p re s v e g a u d o m e n u in d u s t r ija liz a ­ c ije i m e n a d ž e r s k ih te h n ik a . S a m im tim , s ta b iliz o v a n i to t a lita r n i r e ž im n a d m a š u je o r ije n ta ln u d e s p o tiju ta k o š t o p o v e z u je “ to t a ln u p o l i t i č k u m o ć s t o t a l n o m s o c i j a l n o m i d u h o v n o m k o n t r o l o m . [ ...] U i s t i n u m o ž e m o r e ć i d a je o k t o b a r s k a r e v o l u c i j a , m a k a k v i b i l i n j e ­ z i n i p r v o b i t n i c i lj e v i , s t v o r i l a s i s t e m o p ć e g a [ .. .] r o p s t v a k o j i s e t e ­ m e lji n a in d u s tr iji” ( W it t f o g e l, 1 9 8 8 : 4 1 6 - 4 1 7 ) . U z im a ju ć i s v e to u o b z ir , d o la z im o d o z a k lju č k a d a s e t o t a lit a r iz a m r a z lik u je k a k o o d a p s o lu t i z m a ta k o i o d o r ije n ta ln e d e s p o tije , i to p o k o n c e n tr a c iji m o ć i u r u k a m a p a r t ijs k o g r u k o v o d ­ s tv a , š t o v o d i u k id a n ju i d r ž a v e i g r a đ a n s k o g d r u š t v a .7 U t o t a lit a r ­

7 U zn a ča jn o j kn jizi Birokratski kolektivizam iz 19 3 9 . B ru n o R iz zi d o b ro je z a k lju ­ čio d a se to talitarn a vlast razlikuje i o d d e m o k ra tsk o -d e s p o ts k e vlasti kakvu su u 19 . v e k u sp ro v o d ila d vojica N a p o le o n a . “ B o n a p a rtis tič k i fen o m en i X IX s to leća n e m aju n ikakve v eze s o n im što se [trid e s e tih g o d in a XX stoleća] d o g a đ a u R u siji, u N jem ačko j i u Italiji. B o n a p a rtiz a m N a p o le o n a I i N a p o le o n a III

70

n o m r e ž i m u u s p o s t a v l j a s e o p š t a " p o l i t i z a c i j a ” , t j. n e s t a j e s v a k e r a z lik e iz m e đ u p o lit ič k e i s o c ija ln e s fe r e , a to t a lita r n a p a r t ija u v la ­ č i s e u s v e p o r e d r u š t v a i p o d v r g a v a ih s v o jo j je d n o o b r a z n o j lo g ic i (L in z , 1 9 7 5 : 1 8 8 ) . Ip a k , in s titu c ije d r ž a v e i g r a đ a n s k o g d r u š tv a n e n e s ta ju n e g o s e s a m o o b e s m iš lja v a ju u v la č e n je m u m r e ž u p a r t ij­ s k e k o n t r o l e k a k o b i ( a k o je t o m o g u ć e ) m o b i l i s a l e s v e " a t o m e ” z a c ilje v e k o je a u t o n o m n o p o s t a v lja s a m a t o t a li t a r n a p a r t ija . U p r a v o o n a p a r la m e n tu d a je p r e d lo g e z a k o n a ( k o je p o s la n ic i p r ih v a ta ju i u s v a ja ju k a o p o n a r e d b i) , s u d o v im a p r e s u d e (i p re n e g o š t o s u p o ­ d ig li o p t u ž n ic e ) , s in d ik a tim a k o le k tiv n e u g o v o r e , p r e d u z e ć im a p o s lo v n e s m e r n ic e itd . A k a k o b i k o n tr o lis a la s p r o v o đ e n je " d ir e k ­ tiv a ” , o n a s e s lu ž i n e s a m o " r e v o lu c io n a r n im ” o r g a n o m re p r e s ije ( Č e k a , G e s t a p o i s i.) n e g o i s v o jim k o m e s a r im a i " ć e lija m a ” u p o m e n u tim

in s tit u c ija m a , p a

i e m o c ija m a p o d a n ik a , i to

fa n a ti­

z m o m ( u r e d o v im a p a r t ijs k ih d r u g o v a , tj. " p r ija t e lja ” ) , k a o i s tr a ­ h o m ( u r e d o v im a o b ič n ih lju d i) . S v a k o o d b ija n je s p r o v o đ e n ja " d i­ r e k t i v a ” o c e n j u j e s e k a o “ s a b o t a ž a ” , “ i z d a j a ” ili č a k " k o n t r a r e v o l u ­ c ija ” , iz a k o je s to ji u n u tr a š n ji ( a p o p r a v ilu i s p o ljn i ) n e p r ija te lj. P r e m a n e p r ija t e lju č la n o v i t o t a lita r n e p a r tije n e s m e ju d a p o k a ž u o b z ir , a b ilo k a k a v k o m p r o m is s a n jim a z n a č i is tu ta k v u " s a b o t a ­ ž u ” , " i z d a j u ” ili " k o n t r a r e v o l u c i j u " .

2. Totalitarni režim I a k o u to t a lita r is tič k o j id e o lo g iji d r ž a v a p o p r a v ilu z a u z im a v e o m a v a ž n o a k o n e i c e n tr a ln o m e s to , to ta lita r n i r e ž im n e p o d r a z u m e v a s v e m o ć d r ž a v e . D r ž a v n e in s tit u c ije to ta lita r n i s is te m je d n a k o o b e s m iš lja v a i p o d v r g a v a s v o jo j k o n t r o li k a o i in s t it u c ije g r a đ a n s k o g d r u š tv a . N a jje d n o s ta v n ije d e fm is a n , t o t a lita r n i r e ž im p r e d s t a v lja

o s tav io je n etakn utu d ru štven u e k o n o m s k u o sn o v u , a to b o žn ji b o n ap artizm i XX sto leća p riličn o tem eljno rem ete v e ziv n o tk ivo d ru štv a ” (R iz zi, 1983: 6 2 ). R iz zi je sm atrao d a je na delu "k on trarev o lu cija [koja] uređ uje b irokratsk i k o ­ lek tiviza m p o m o ću svoje p o slu šn e to talitarn e d rža ve” (R iz z i, 1983: 7 0 ). N a ža lo st, pojam “ birokratije” koji R iz zi u p otrebljava isu v iše je m ag lo v it i v išezn ačan , ali ako bi b io za m en jen p o jm o m ''p a rtija” n jego va bi k o n ce p cija " b i­ ro k ra tsk o g qua p a rtijsk o g k o le k tiv izm a " bila d aleko prihvatljivija. N je n o o g ra ­ n ičenje bi, m eđ utim , i u to m slučaju p očiva lo u n ed o vo ljn o razrađen oj an a lizi to talitarn e partije i njenoj ak tiv n o sti u u n ištavan ju ''v e z iv n o g tk iva d ru štv a ” .

71

d o m in a c ij u p a r t ije n a d d r ž a v o m , s c ilje m d a s e u z p o m o ć d r ž a v e p o k o r i g r a đ a n s k o d r u š t v o ( M o r i n , 1 9 9 2 : 8 9 ) . D r u š t v o o k o m je re č n e m o ž e b i t i b il o k o je g r a đ a n s k o d r u š t v o ; o n o m o r a b it i ili in d u s tr ija liz o v a n o ili n a p u tu in te n z iv n e in d u s tr ija liz a c ije . N a v e z u iz m e đ u t o t a lita r iz m a i in d u s tr ije ( o d n o s n o in d u s tr ija liz a c ije ) p a ­ ž n j u je s v o j e v r e m e n o s k r e n u o F r a n z N e u m a n n . P o n j e g o v o m m i ­ š lje n ju , " m o n o p o l i s t i č k a d r ž a v n a p a r t ija ” p o t r e b n a je u j e d n o m to t a lita r n o m r e ž im u z a t o š to “ tr a d ic io n a ln i in s t r u m e n t i p r in u d e n is u d o s t a t n i z a k o n tr o lir a n je in d u s tr ijs k o g d r u š tv a , p o g o t o v o z a ­ to š to b ir o k r a c ija i a r m ija n e m o r a ju u v ije k b it i p o u z d a n i. M o n o ­ p o l i s t i č k a [ t o t a l i t a r n a ] p a r t i j a je f l e k s i b i l a n i n s t r u m e n t k o j i p r u ž a s n a g u z a k o n tr o lir a n je d r ž a v n e m a š in e r ije i d r u š tv a , te iz v r š a v a g i­ g a n ts k i z a d a t a k b e to n ir a n ja a u to r ita r n ih e le m e n a t a d r u š tv a u c je ­ lin u ” ( N e u m a n n , 1 9 7 4 b : 2 0 7 ) . C i l j t o t a l i t a r n e p a r t i j e je d a p o d o l a s k u n a v l a s t u s p o ­ sta v i k o n tr o lu n a d d r ž a v o m , k a k o b i m o g la k o r is t iti ( iz m e đ u o s t a ­ lo g ) n je n u " b e z lič n u ” s ilu u k o n t r o li p o d a n ik a — č la n o v a g r a đ a n ­ s k o g d r u š t v a . M u s s o l i n i je b i o j e d a n o d p r v i h t o t a l i t a r n i h t i r a n a k o j i je t o i s t i c a o , i d e n t i f i k u j u ć i s v o j u t o t a l i t a r n u p a r t i j u s a " k a p i l a r im a ” u v e lik o m n a r o d n o m “ o r g a n iz m u " ( c it . p r e m a : F r ie d r ic h i B r z e z in s k i, 1 9 6 3 : 2 9 ) . T o t a lit a r n a p a r t ija ta k o je p r e u z e la n a s e b e u lo g u d a p o v e ž e i o b je d in i s v e o n e in s tit u c ije k o je s u n e k a d a im a ­ le s a m o s t a l n o s t i a u t o n o m i j u u n u t a r d r ž a v e i g r a đ a n s k o g d r u š t v a , a k o je b i s a d a tr e b a lo d a b u d u t r a n s f o r m i s a n e u " ć e lije ” ili " m o l e ­ k u le ” . I a k o s e in s tr u m e n ta r ij z a p o s t iz a n je o v o g c ilja r a z lik u je k o d p o je d in ih to ta lita r n ih r e ž im a , m o ž e m o s m a tr a t i d a n a jč is tiji m o ­ d e l p r o d ir a n ja to ta lita r n e p a r tije u in s t it u c i je d r ž a v e i g r a đ a n s k o g d r u š tv a p r e d s ta v lja p r in c ip v o đ e ( f ir e r p r in c ip ) .8 O v im p r in c ip o m

8 P rincip v o đ e (firerprincip, Führerprinzip) svo ju n ajtem eljn iju razradu d o živ e o je u T re ć em rajhu (ia ko ga n a la zim o i u S S S R - u , u tz v . p rin cip u jednonaćalija). T e m e ljn a p retp ostavka o v o g p rin cip a b ila je d a su ceo narod i sve grupe, za k lju č n o sa p oro d icom , p red stavljen e u lič n o sti v o đ e , ko ja na o sn o v u Z a k o ­ na o o vlašćen ju iz 1933. im a p ravo na n e o g ra n ič e n u v last. Predstava "fire ra” im ala je ko ren e kako u sta ro g erm an sk im le g e n d a m a ta k o i u van re d n o m ili, jo š u ž e , ra tn o m stanju, u ko m d ik ta to r r a sp o la že v a n re d n im v o jn im o vlašćen jim a (M a jer, 1 9 8 7 :8 4 ). U sva ko m slu čaju , lo g ik a firerprin cipa je u zd iz a la H itlera u firera ce lo g nem ačkog n arod a, d o k je sva k o j p ojed in a čn o j grupi, o d n o ­ sn o in stitu ciji nam etala n jego vo g p re d sta v n ik a , k o ji se tako đ e zv a o firer. Taj (" m a li”) firer b io je od govoran v išo j in s ta n c i (tj. p a rtiji) ko ja ga je p o sta v ila i

72

( tj. m r e ž o m

k o n t r o le k o ju u s p o s ta v lja s a m a to t a lita r n a p a r tija )

stv a ra s e s is te m k o n tr o le k o ji n e s a m o d a d o p u n ja v a s is te m d r ž a v ­ n e k o n t r o le n e g o , š t a v iš e , g r a d i c e lo v it u p a r a le ln u o r g a n iz a c iju v la s t i i " a lt e r n a t iv n u d r ž a v u " . N a p o r e d o s a d r ž a v o m i n je n im o r ­ g a n im a v la s t i, p o p r a v ilu liš e n im o r ig in e r n e m o ć i, to t a lita r n a p a r­ tija u s p o s t a v lja s v o je v la s t it e o r g a n e v la s t i, k o ji d o n o s e s v e b it n e o d lu k e i u n u ta r k o jih s e o d v ija is tin s k a b o r b a z a m o ć . V l a s t u t o t a l i t a r n o j p a r t i j i o r g a n i z o v a n a je h i j e r a r h i j ­ s k i, u v id u p ir a m id e : n a v r h u je v o đ a ,9 k o ji je o k r u ž e n s v o jim

p o tp u n o “ n e za v is a n ” o d sam e grup e, o d n o s n o in stitu cije n a čijem se čelu n alazio. F irerp rin cip je u v ed en u p ok rajin e, up ravu, su d stv o , na kraju i u p ri­ v red u (n a o s n o v u Z a k o n a o p riprem i o rg a n sk e izg rad n je privred e o d 2 7 . fe ­ bruara 193 4). P re d u z e tn ik je b io “ firer p red u zeća ", a slu žb e n ici i radnici n je­ go vi "s le d b e n ic i” . Id e o lo z i T reće g rajha firerp rin cip su o bjašn javali ka o p osled icu ‘" z a h te v a za to ta lite to m ' 'au to rita rn e d rža v e’, k o ja ne trpi da u b ilo kojoj o d o b la sti njen e sfere m o ć i i d alje p o s to je p rin cip i k o ji p o tiču iz n ačin a ra z­ m išljan ja k o m je o n a - d rža va - s u p ro tsta v lje n a ” (D e n ck le r, 1 9 3 6 :7 ) . K lju čn i značaj firerp rin cip a z a n em ački to talitarn i režim istica n je če sto , i to u k o n ­ te k stu slam an ja o tp o ra k o ji su d o la z ili iz b iv š ih sa m o s ta ln ih in stitu cija d rža ­ ve ili g ra đ a n sk o g d ru štv a. "V lad a vin a firerp rin cip a je u tako v eliko j m eri o p šta i n u žn a da b ilo kakvi o tp o ri p rem a n jem u m oraju b iti slo m lje n i, m akar i silo m . N je m u se n ik o n e m o ž e su p ro tsta v iti iz n ačeln ih ra zlo ga. Zn ačaj p rin ­ cip a čin i n u žn im d a se ceo n arod o p s e ž n im o b ra zo v n im rad om p o d sta k n e da g a p rizn a " (S e id e l, 19 3 6 :3 1 ). 9 Lenjin je b io prvi p o litič k i lid er ko ji je n azva n “v o đ o m ” (void), čim e je ista k ­ n u ta n jego va h a rizm a tsk a i n e in stitu cio n a lizo v a n a p o z icija u o d n o s u n a d r­ žavn i aparat. N e d u g o p o s le n jego ve sm rti u lo g u "v o đ e ” p reu zeo je S taljin . U fašističk oj Italiji "v o đ a ” (Duce) bio je M u s s o lin i, d o k je to u T rećem rajhu (Führer) b io H itler. U lo g a to talitarn o g v o đ e bila je u saglašen a sa o d ređ en im fo rm aln im p o lo ž a jim a u p artiji, i d rža v n im o rgan im a: ta k o je npr. S ta ljin bio gen eraln i sekretar p artije, M u s s o lin i p red sed n ik vlad e (Capo del Govemo), a H itle r p red sed n ik rajha i kancelar. O s n o v n o o b eležje to ta lita rn o g v o đ e b ilo je d a od lu ču je o če m u će o d lu čiva ti (p o š to je bilo fizičk i n em o g u ć e da 0 svemu sam o d lu ču je ) i d a sva k u o d lu k u m o ž e n eo m etan o d a sp rov ed e (B u lio ck , 199 1: 7 0 9 ; B ullo ck , 1 9 9 5 :1 4 ) . S d ru ge strane, kad a su u p ita n ju član o vi p artije i d r­ ža vn e ad m in istracije je d n o o d n ajv ažn ijih pravila za o p s ta n a k i n ap red o van je u slu žb i bilo je p rih va ta n je "v o đ in e v o lje ” i "izla že n je u s u s re t’’ n je g o vim o d ­ lu k am a (k o je još n isu b ile d o n e te ), čim e je sistem ličn e v lasti m o g a o da se š i­ ri, p rod ub ljuje i u slo žn ja va , o b jed in ju ju ći u sebi sad ržaje realnih v o đ in ih o d ­ lu k a i sadržaje b ro jn ih “ an ticip acija” , ko je su - u n ed o sta tk u pravih o d lu k a s v rem en o m d o b ijale au to rite t "a u te n tičn ih ” v o đ in ih o d lu k a (z a fu n k cio n isa n je ove lo gik e u H itlero vo m slučaju u p or. K ersh aw , 1 9 9 8 : 5 2 9 i dalje).

73

“ g la v n im

š t a b o m " i l i “ k a b i n e t o m u s e n c i ” 10 ( N e u m a n n , 1 9 6 5 :

13 3 ), d o k s e n a d n u h ije r a r h ije n a la z e p r e d s t a v n ič k a t e la ( k o n g r e ­ s i) u k o jim a n a jš ir e č la n s t v o d o la z i u d o d ir s a r u k o v o d s t v o m

i

d o b ija p r ilik u d a iz r a z i s v o ju a k la m a to r n u p o d r š k u v o đ a m a i d a o s u d i n j i h o v e n e p r i j a t e l j e . P r i s e t i m o li s e k l a s i č n i h t e o r i j a o o b l i ­ c im a d r ž a v ih u r e đ e n ja , d o ć i ć e m o u p r ilik u d a k o n s t a t u je m o k a ­ k o to t a lita r n i r e ž im i s a s v o jo m

d u a ln o m

o r g a n iz a c ijo m

v la s t i

( p a r t ija - d r ž a v a ) n e m a ju n ik a k v o g p r e s e d a n a u is to r iji. A p s tr a h u je m o U je d a n d e o - i to o n a j d r ž a v n i - o v e o r g a n iz a c ije v la s t i k a o s u š t in s k i n e b it a n i in s tr u m e n t a la n , o s ta je je d n o u r e đ e n je tijs k o -

p ar­

z a k o je b i s e m o g lo re ć i d a p r e d s t a v lja m e š a v in u tri p e r ­

v e r tir a n a o b lik a d r ž a v n o g u r e đ e n ja : tir a n ije , o lig a r h ije i o h lo k r a t i j e . T i r a n i j a v o đ e u p o t p u n j e n a je p a r t i j s k o m

o lig a r h ijo m , d o k

p a r t ijs k i k o n g r e s i im a ju u lo g u d a d a ju p r ilik u d a s e č u je o h lo k r a ts k i “ g la s b a z e ” . I z la g a n ja i o d lu č iv a n ja n a o v im k o n g r e s im a d o te m e re s u r e ž ir a n a i r itu a liz o v a n a d a s e g u b i p o t r e b a i z a d e ­ m a g o z im a . D e m a g o g ija p o s t o ji ta m o g d e je o n im a k o ji g la s a ju o s ta v lje n a m o g u ć n o s t d a b ir a ju iz m e đ u b a r e m d v e o p c ije , a t o t a ­ lit a r n a p a r t ija u p r a v o t o o n e m o g u ć a v a p o š t o n a s t o ji d a r e p r e z e n t u j e " c e l u k l a s u ” ili " c e o n a r o d ” i d a z a s t u p a " o b j e k t i v n u i s t i n u " , k o j u s v a k i p a r t i j s k i č l a n ( s a m i m t i m š t o jo j -

k a o in te le k t u a ln o j

i m o r a ln o j " a v a n g a r d i” — p r ip a d a ) m o r a d a s p o z n a . Z a to k o n g r e ­ s i i m a j u s a m o d v e f u n k c i j e : d a m a n i f e s t u j u j e d i n s t v o p a r t i j e i / i li d a o s u đ u ju

“ z a b lu d e ” , " s k r e t a n ja ” , “ o d m e t a n ja ” , “ la ž i” ili č a k

“ iz d a je " g u b itn ik a u b o r b i z a p a r tijs k u m o ć . T a k o r e d u k o v a n e n a d le ž n o s t i k o n g r e s a t o t a lit a r n ih p a r t ija d a ju z a p r a v o d a se o k o n g r e s im a g o v o r i k a o o o h lo k r a t s k im o r g a n im a . S t r u k t u r u t o t a l i t a r n e p a r t i j e o p i s a o je d o b r o i j e z g r o v i ­ t o L e n j i n u Dečjoj bolesti "leviiarstva” u komunizmu. O d p o č e t n e p r e t ­ p o s t a v k e d a u s o c ija lis tič k o m d ik ta tu r u

n a d n a jš ir im

d ru štv u

n a r o d n im

r a d n ič k a k la s a s p r o v o d i

m a s a m a ( š t o č in i o d n o s k la ­

s a / m a s a ) , L e n j i n je p r e š a o n a o d n o s e u s a m o j “ d i k t a t o r s k o j ” k l a ­ s i: " D i k t a t u r u o s t v a r u j e p r o l e t a r i j a t o r g a n i z o v a n u s o v j e t e k o j i m r u k o v o d i k o m u n is tič k a p a r tija b o ljš e v ik a k o ja p o p o d a c im a p o s le d n je g p a r t is k o g k o n g r e s a ( a p r il 1 9 2 0 ) im a 6 1 1 h ilja d a č la n o v a . 10 U S S S R - u je to bio P olitbiro p artije, u T reć em rajhu V rh o vn o ru ko v o d stvo rajh a ( Oberste Reichskitmg), a u fa š istič k o j Ita liji V e lik i fašističk i savez (Gran Consiglio del Fascismo).

74

[ .. .] P a r t i j o m , k o j a o d r ž a v a g o d i š n j e k o n g r e s e ( p o s l e d n j i : i d e l e g a t n a 1 .0 0 0 č la n o v a ) , r u k o v o d i C e n t r a ln i k o m i t e t o d 1 9 lic a iz a b r a n n a k o n g re su -, te k u ć i p o s a o u M o s k v i v o d e jo š u ž i k o le g iju m i, n a i­ m e t a k o z v a n i ‘O r g b i r o ’ ( O r g a n i z a c i o n i b i r o ) i ‘ P o l i t b i r o ’ ( P o l i t i č ­ k i b ir o ) , k o ji s e b ir a ju n a p le n a r n im s e d n ic a m a C e k a , p o p e t č la ­ n o v a C e k a u s v a k i b ir o . I z la z i, p r e m a to m e , p ra v a p r a v c a ta ‘o lig a r ­ h ija ’ . N ije d n a d r ž a v n a u s ta n o v a u n a š o j r e p u b lic i n e r e š a v a n ije d ­ n o v a ž n o p o l i t i č k o ili o r g a n i z a c i o n o p i t a n j e b e z d i r e k t i v a C e k a p a r tije ” ( L e n jin , 1 9 5 0 a : 2 8 1 ) . L e n jin , n a r a v n o , p r e ć u t k u je s o p s tv e n i tir a n s k i p o lo ž a j u p a r tijs k o j p ir a m id i, k a o i r it u a liz a m iz b o r a č l a n o v a C e n t r a l n o g k o m i t e t a , a l i u s v e m u o s t a l o m n j e g o v o p i s je ta č a n : C e n t r a ln i k o m i t e t ( o d n o s n o n je g o v a d v a k o le g i ju m a ) č in i o lig a r h iju k o ja r u k o v o d i p a r tijo m , k o ja r u k o v o d i r a d n ič k o m k la ­ s o m , k o ja r u k o v o d i c e lo k u p n im n a r o d n im m a s a m a . K a d a s e p a k ra ­ d i o v a ž n im i n e o d lo ž n im p ita n jim a , C e n t r a ln i k o m it e t p r e u z im a s tv a r u s v o je r u k e i š a lje s v o je “ d ir e k tiv e ” o n o m a d r e s a tu o d k o g se o č e k u j e d a p r e d u z m e ( i l i n e p r e d u z m e ) n e k u n e p o s r e d n u r a d n ju . I d e o lo š k i te m e lji v la s t i t o t a lita r n e p a r t ije je s u k v a z ir e lig io z n i ( o p o k r e ta č k o j s n a z i v e r s k o g u b e đ e n ja u n jim a u p o r . P o p e r, 1 9 9 3 : 2 : 2 3 7 ; J o v a n o v ić , 1 9 9 1 :1 5 5 ; B r d a r, 1 9 9 9 : 1 9 3 ) . O t k a d a j e J e a n J a c q u e s R o u s s e a u u s v o m Društvenom ugovoru g o v o r i o o " g r a đ a n s k o j r e lig iji” k a o n a jp r im e r e n ijo j id e a ln o m

r e p u b lik a n ­

s k o m u r e đ e n j u , u E v r o p i je n a d e l u j e d a n p o s e b a n t o k d e h r i s t i j a n iz a c ije , k o ji je u p r o t e k la d v a v e k a k a o p o s le d ic u s v o g d e lo v a n ja i m a o s v e n a k a z n i j e n a d o m e s t k e ( h r i š ć a n s k e ) r e l i g i j e . T a k o s u ja k o b in c i v e ć u le t o 1 7 9 4 . " k u lt R a z u m a " z a m e n ili " k u lto m N a jv i­ š e g b ić a ” , k o m

s u p r ip is a li m o ć d a u p r a v lja is to r ijo m , n a r o č ito

fr a n c u s k o m , r u k o v o d i a k c ija m a R o b e s p ie r r e a i d r u g o v a , p a č a k i d a s p r e č a v a a t e n t a t e n a n jih ( V o v e lle , 1 9 8 9 : 3 1 ) . K o m u n iz a m i n a ­ c i o n a liz a m o d la z e k o r a k d a lje u p r a v c u d e h r is t i ja n iz a c ije , a li, p a ­ r a d o k s a ln o , u s v o jim u č e n jim a p r e u z im a ju , in t e g r iš u i p o ja č a v a ju h r iš ć a n s k e m e s ija n s k e i a p o k a lip tič n e e le m e n te . S o v je ts k i S a v e z i T r e ć i r a jh im a li s u u tr a d ic iji R u s ije i N e m a č k e iz v a n r e d n e p r e t p o ­ s ta v k e z a o b n o v u m ile n a r is tič k o g s v e to n a z o r a . M o s k o v s k o p r a ­ v o s l a v n o c a r s t v o je , n a i m e , s e b e v i d e l o k a o " T r e ć i R i m ” i u r u k e c a ra s ta v ilo o v la š ć e n je n e s a m o d a v la d a n e g o i d a se s ta ra z a s p a ­ s e n je d u š a s v o jih p o d a n ik a i d a a k tiv n o d o p r in o s i u s p o s ta v lja n ju h i l j a d u g o d i š n j e g H r i s t o v o g c a r s t v a n a z e m l j i . M e đ u t i m , k a k o je

75

r a s lo c a r s k o s a m o d r ž a v lje i tla č e n je p o d a n ik a ( o d la ž u ć i n a s t u p a ­ n je H r is t o v o g c a r s t v a u s v e d a lju i n e iz v e s n iju b u d u ć n o s t ) , o v i s u d r ž a v u u k o jo j s u ž iv e li s v e v iš e d o ž iv lja v a li k a o p a r a d o k s a ln u m e š a v i n u " H r i s t o v o g c a r s t v a , c a r s t v a p r a v d e i [ .. .] m o ć n e d r ž a v e k o ­ jo m u p r a v lja n e p r a v d a " , a k o n e i s a m A n t i h r i s t ( B e r đ a je v , 1 9 8 9 : 4 ) . I z t o g d u h o v n o g n a s le đ a b o ljš e v ic i s u p r e u z e li a p o k a lip t ič n i n a b o j i p o s t a v i l i g a n a r e v o l u c i o n a r n e o s n o v e : o n i s u sami b i l i stv a ra o c i H r is to v o g c a r s tv a (s a d a z v a n o g " k o m u n iz a m ” ), a R u s i s u p o s t a li " iz a b r a n i n a r o d ” (i u je d n o

“ ču v a ri is tin s k e v e r e ” -

m a r k s iz m a ) , o k o k o je g tr e b a d a se u je d in e s v i " p r a v e d n ic i” ( tj. k o m u n is ti) s v e ta ( K o h n , 1 9 5 5 : 7 2 ) rad i k o n a č n o g o b r a č u n a sa v o js k o m A n t ih r is ta (k a p it a lis tim a - im p e r ija lis tim a ) . O v a k v a z ir e lig io z n a m a tr ic a , n a s t a la jo š z a v r e m e L e n jin o v o g ž iv o t a , n e s a m o d a n i j e n e s t a l a z a S t a l j i n o v e v l a d a v i n e n e g o je o j a č a n a i d o p u n j e ­ n a tr a d ic io n a ln im s la v ja n o fils k im e le m e n tim a ( K o h n , 1 9 5 5 : 7 8 ) . N a d r u g o j s tr a n i, n a c io n a ls o c ija lis t i s u ta k o đ e s v o ju m it o lo g iju T r e ć e g r a jh a g r a d ili n a k o n t in u i t e t u s a a p o k a l ip t ič n i m

kom po­

n e n t a m a P r v o g i D r u g o g r a jh a , o b o g a ć u ju ć i je p r e d s t a v a m a o J e v r e j i m a k a 'o i n k a r n a c i j i A n t i h r i s t a , p r o t i v k o g a N e m c i k a o " i z a ­ b r a n i n a r o d ” m o r a ju d a z a p o č n u " k o n a č n i o b r a č u n " ( u p o r . d e ­ ta ljn ije : M o ln a r , 1 9 9 7 : 2 5 6 - 2 7 3 ; t a k o đ e i V o n d u n g , 1 9 5 7 ) . T o ta lit a r n a p a r tija , d a k le , s v o ju v la d a v in u te ž i d a p r i­ kaže

k a o k lju č n u u o s tv a r iv a n ju

k v a z ir e lig io z n o g , r o m a n tič a r ­

s k o g c ilja s v e t s k e r e v o lu c ije k o ja ć e p o r a z it i " A n t ih r i s t a ” i u s p o ­ s ta v iti " h ilja đ u g o d iš n je c a r s tv o H r is t o v o " . U s v o je u č e n je o b o r b i z a " o k o n č a n je is to r ije " ( tj. o b o r b i z a is t o r ijs k i e s h a t o n , d e f in is a n b ilo

kao

u k lju č iti

p r o le te r s k i b ilo i k o m u n is tič k e

kao

ra sn i

ra j) o n a

i n a c io n a lis t ič k e

će b e z

e le m e n te

u s te z a n ja (a p e lu ju ć i

is to v r e m e n o i n a " r a d n ič k u s o lid a r n o s t " i n a o s e ć a n je p o n o s a z b o g p r ip a d n o s ti " iz a b r a n o m

n a r o d u ” , o d n o s n o r a s i) . N e m a te

t o t a li t a r n e p a r t ije k o ja b i s e o d r e k la je d n i h ili d r u g ih i d e o lo š k i h e l e m e n a t a , j e r je n j e n a s n a g a u t o l i k o v e ć a š t o š i r i k r u g s t a n o v n i ­ š tv a m o ž e d a u b e d i u " i s t o r ijs k u ” n e m in o v n o s t i s o c ija ln u u s lo v l j e n o s t s o p s t v e n e v l a s t i . P i t a n j e je s a m o u k a k v o j ć e r a z m e r i u n jo j b it i z a s t u p lje n i k o m u n i s t ič k i i n a c i o n a li s t ič k i e le m e n t i i n a k o ji n a č in ć e se d r ž a ti n a o k u p u . B o ljš e v ic i u R u s iji, č a k n i u v r e ­ m e S t a ljin o v e tir a n ije , n is u m o g li d a s e u p o t p u n o s t i v r a t e t r a d i­ c iji v e lik o r u s k o g n a c io n a liz m a k a k o z b o g k o m u n is t ič k e id e o lo g i­

75

je , s k o j o m s u z a p o č e l i i z g r a d n j u t o t a l i t a r n o g r e ž i m a , t a k o i z b o g e tn ič k e k o m p le k s n o s t i R u s ije , s k o jo m

n is u z n a li d a iz a đ u n a

k r a j. F a š i s t i i n a c i o n a l s o c i j a l i s t i , n a p r o t i v , z a d r ž a v a l i s u s e n a p o ­ z a jm ljiv a n ju p o je d in ih e le m e n a ta iz k o m u n is tič k e id e o lo g ije (u č e m u s u fa š is t i p r e d n ja č ili u o d n o s u n a n a c io n a ls o c ija lis t e ) , p o ­ š t o je — z b o g v e ć e e k o n o m s k e r a z v ije n o s t i i s o c ija ln e k o m p l e k ­ s n o s t i I ta lije i N e m a č k e -

n a s la n ja n je n a k o m u n iz a m m o g lo s a ­

m o d a im š te t i. U t o m e s u k lju č n e r a z lik e iz m e đ u b o ljš e v iz m a , n a je d n o j s tr a n i, i fa š iz m a i n a c io n a ls o c ija liz m a , n a d r u g o j s tr a n i ( P ip e s , 1 9 9 4 : 2 7 8 - 2 8 1 ) . Ip a k , o s ta je z a k lju č a k d a s u i M u s s o lin i i H i t l e r i S t a l j i n b il i j e d n a k o v e li k i n a c i o n a li s t i ( m e đ u k o j i m a je p r ­ v i j o š p o n a j m a n j e b i o a n t i s e m i t a ) , 11 k a o i z a š t i t n i c i " i n t e r e s a r a d ­ n ik a " i b a š te n ic i “ m o d e r n iz a c ije ” ( tj. in d u s tr ija liz a c ije , u r b a n iz a ­ c i je i t d .) . I d e o l o š k a r a z lik a k o j a je p o s t o j a l a m e đ u n jim a b ila je k v a n t i t a t i v n a a n e k v a l i t a t i v n a ( š t o , n a r a v n o , n e z n a č i d a je b i l o k o o d n jih n a p u s t io p r e te n z ije n a id e o lo š k i “ m o n o lit ” — f a š is t ič ­ k i, n a c io n a ls o đ ja lis t ič k i, b o ljš e v ič k i — i p r e s ta o d a g a p r o n a la z i u id e o lo g ija m a s v o jih n e p r ija te lja ). S h o d n o lc v a z ir e lig io z n o m

r o m a n tič a r s k o m u s tr o js tv u

s v o je id e o lo g ije , to t a lita r n a p a r t ija s v o je m e s ija n s k e c ilje v e o s t ­ v a r u je b e s k r u p u lo z n o , s v im

r a s p o lo ž iv im

n a s iln im

s r e d s tv im a ,

u k l j u č u j u ć i i n e s e l e k t i v n i t e r o r i r a t . 12 “ S u š t i n a t o t a l i t a r i z m a je

11 Pred kraj sv o g ž iv o ta S taljin je p rip rem ao čistk u Jevreja u S S S R -u , ko ja je iz o ­ sta la sam o zah valjujući njegovoj sm rti. T o , svakako, ne bi bili prvi p o g ro m i k o ­ je su b oljševici sproveli nad Jevrejim a. T a k o su n eke jed in ice C rven e arm ije p ri­ lik o m p ovlačen ja iz P o ljsk e 1 9 2 0 , razgn evljen e p o ra zo m i u p otrazi za ž rtv a ­ m a, n asrn ule n a Jevreje. U bijan je je im alo takve razm ere da su jevrejski k o m u ­ n isti p očeli d a o p o m in ju da se “ jevrejska p op u lacija sistem atsk i istreb lju je" u P o ljsko j (R ep ort on Red A rm y, 1 9 9 6 : 117) i u Belorusiji (R ep ort o n P o gro m s, 1 9 9 6 :1 2 8 ) . Lenjin je b io ob av ešten o to m e ali nije našao za sh o d n o da reaguje. S ta ljin je ta k o đ e u čestvo vao u p o h o d u n a P o ljsk u ali nije o stalo n ikakvo sved o ča n stvo o n jego vo m even tu aln om u češću u an tisem itsk im p ogrom im a. 12 Ip a k , treba v o d iti računa o to m e d a se d o cilja svetske revolucije, ko ji p re d sta ­ v lja n eizo sta vn i d eo to talitarn o g režim a , ne m ora n u ž n o d o ći rato m (F rie ­ d rich i B rzezin sk i, 1963: 5 7 ). K a o š to s m o v eć m o g li d a v id im o u 7. o d e ljk u 17. p oglavlja, so vjetsk i režim je p o s le 1 9 2 0 . b io m an je sk lo n rev o lu cio n a r­ n o m ratu (barem kad a je reč o ze m lja m a ko je čin e "b a s tio n k a p ita lizm a i im ­ p e rija lizm a ") n ego d ru g im v id o v im a su k o b a , koji su n av o d n o "d u g o ro čn o " v o d ili isto m cilju - stvaran ju u slo va z a sv etsk u revoluciju.

77

s t r a n č a r s t v o s t r a n a č k e d i k t a t u r e (Parteilichkeit Jer Parteidiktatur ) , d a k le p r in c ip ije ln o n a d o m e š t a n je id e je p r a v a n je n o m p o t p u n o m s u p r o t n o š ć u . T o t a l i t a r i z a m je i n s t i t u c i o n a l i o z o v a n i g r a đ a n s k i r a t, k o ji n o s io c i v la s t i v o d e p o m o ć u p o lic ijs k ih s r e d s ta v a . N je g o v m o ­ n o p o l v la s t i s lu ž i n e s a m o z a o m e đ e n je z lo č in a n e g o i s n a ž n o j in ­ s tit u c io n a liz a c iji z lo č in a u s a m o j d r ž a v i" ( K r ie le , 1 9 8 7 : 1 4 0 ) . O v o o b ja š n ja v a č i n je n i c u d a s u t o t a lita r n e p a r tije , z a je d n o s a n jih o v im id e o lo g ija m a ( b o ljš e v iz a m

i fa š iz a m , o d n o s n o

n a c io n a ls o c ija li­

z a m ) , n a s t a l e ili r a d i k a l i z o v a n e u h a o s u P r v o g s v e t s k o g r a t a , o d ­ n o s n o n a c i o n a l n e k r i z e k o j u j e u z r o k o v a o ta j r a t ( F u r e t , 1 9 9 5 : 3 4 ) . P r v i s v e t s k i r a t je o s t a v i o E v r o p u u s t a n j u “ k r a j n j e p o d i v l j a l o s đ ” , u k o j o j s u ž e l j n o t r a ž e n i k r i v c i z a t o : r a d i k a l n a l e v i c a n a l a z i l a i h je u k a p it a lis t im a i im p e r ija lis t im a , a r a d ik a ln a d e s n ic a u J e v r e jim a i s o c ija lis t im a ( P ip e s , 1 9 9 4 : 2 5 6 ) . U to j u s k o m e š a n o s t i r a t n ič k ih s tr a s ti i m ilit a n t n o g k o le k tiv iz m a , to ta lita r n e

p a r tije je d in e s u

m o g le d a p r o fitir a ju ta k o š t o ć e " g o v o r s ile " , k o ji s u n a u č ile u ra ­ tu , n a s ta v iti d a p r im e n ju ju i u m ir n o d o p s k o m p o lit ič k o m ž iv o tu . S t o je j o š v a ž n i j e , o n e ć e , o p i j e n e u b i l a č k i m z a n o s o m P r v o g s v e t ­ s k o g ra ta , b it i s k lo n e d a i p o lit ik u p o im a ju u k a te g o r ija m a ra ta i d a je s v o d e n a p r o n a l a ž e n j e " n e p r i j a t e l j a ” i n j e g o v o o d s t r a n j i v a n j e . Z a to , k a k o p r im e ć u je F r a n ç o is F u r e t, ra t n a s t a v lja d a ž iv i u n jim a ( F u r e t , 1 9 9 5 : 2 1 7 ; P ip e s , 1 9 9 4 : 4 9 9 ) i o m o g u ć a v a im d a s e s a m o r a z u m e v a ju k a o " p a r tije k o n t in u ir a n e ( ili p e r m a n e n tn e ) r e v o lu c i­ je ” , o d b a c u ju ć i sv e in s tit u c io n a ln e m e h a n iz m e z a p o s t iz a n je k o m ­ p r o m i s a i li , d r u g i m r e c i m a , b i l o k a k a v " k o h e r e n t a n u s t a v ” ( M a n n , 1 9 9 7 : 1 4 2 - 1 4 3 ) . P o č e t a k r e v o lu c ije z a n jih z n a č i o s v a ja n je v la s t i i p r o g o n s v i h o s t a lih p a r tija , č i m e n a v o d n o o t p o č in je s a s v im n o v o doba u kom

tr e b a d a se o d ig r a o d s u d n a p r o m e n a k a ( m a g lo v ito

d e f i n i s a n o m ) e s h a t o n u . Z a r a d t o g i s t o r i j s k o - m e t a f i z i č k o g c i lja ( tj. z a r a d " u b r z a n ja h o d a r e v o lu c ije " ), to t a lita r n a ( " p e r m a n e n tn o -r e v o l u c i o n a r n a ” ) p a r tija s e b i d a je p r a v o n a p o t p u n u d e la t n u s l o b o ­ d u . V o lu n t a r iz a m , n a k o ji s e o v a k v a p o lit ik a s v o d i, r a s p o la ž e s a v e ć p o m e n u te d v e o s n o v n e e m o c io n a ln e p o lu g e : fa n a tiz m o m (u r e d o v i m a p a r t i j s k i h d r u g o v a , t j. “ p r i j a t e l j a ” ) i s t r a h o m ( u r e d o v i ­ m a o b i č n i h lj u d i k a o p o t e n c i j a l n i h " n e p r i j a t e l j a ” ) . S a " n e p r i j a t e ­ lje m ” ( b e z o b z ir a n a to k o to b io ) n e m a p r e g o v o r a ( o s im a k o tr e b a d a s e d o b ije v re m e d a b i m u s e k a s n ije z a d a o k o n a č a n u d a r a c ), n i k o m p r o m i s a — o n s e j e d n o s t a v n o " e l i m i n i š e ” , i t o š t o je m o g u ć e

7«

s tr a š n ije i b u č n ije , k a k o b i s e o č ita la le k c ija s v im a k o ji r a z m iš lja ju o to m e d a p o đ u n je g o v im s to p a m a . P o s t o ji ip a k je d n a k lju č n a r a z lik a iz m e đ u t o t a lita r n ih r e ž im a k o ja o p o m in je d a se o n i n e p o d v o d e p r e b r z o p o d is ti im e ­ n i t e l j . U p i t a n j u je , n a r a v n o , s v o j i n s k a s t r u k t u r a : d o k j e T r e ć i r a j h u v e lik o j m e r i o s t a v io p r o s t o r z a p r iv a tn u s v o jin u , S S S R je p o d r ž a v io s v o jin u n a d s r e d s t v im a z a p r o iz v o d n ju ( ia k o n ik a d a n ije u s p e o d a u p o t p u n o s t i u k in e p r iv a tn u s v o jin u ) . " P r ir o d n o , n a c i­ o n a l s o c i j a l i z a m je m o g a o d a p o d r ž a v i p r i v a t n u i n d u s t r i j u . I p a k , o n t o n i j e u č i n i o n i t i j e h t e o t o d a u č i n i . A i z a š t o b i ? K a d a je r e č o im p e r ija lis tič k im

e k s p a n z ija m a n a c io n a ls o c ija liz a m

k a p ita l s u im a li is te in te r e s e . N a c io n a ls o c ija liz a m

i k ru p n i

s t r e m i s la v i i

s ta b iliz a c iji v la d a v in e , a in d u s tr ija te ž i v e ć e m u p o š lja v a n ju k a p a ­ c ite ta

i o s v a ja n ju

s tr a n ih

tr ž iš ta .

N em ačka

in d u s tr ija

je

b ila

s p r e m n a d a s a r a đ u je u p u n o j m e r i” s a n a c io n a ls o c ija lis t im a ( N e u m a n n , 1 9 8 8 : 4 2 2 ) . T a k a v s t a v k r u p n o g k a p i t a l a u t i c a o je n a n a c io n a ls o c ija lis t e d a z a s v o je g la v n o g e s lo p r o g la s e : " N a c i o n a ls o ­ c ija liz a m z a h te v a s a m o v o d s t v o n a d p r iv r e d o m , a li s a m

n e p r i­

v r e đ u j e . [ .. .] N a c i o n a l s c i a l i z a m n e ć e d a o m e t a s i l o v i t u s t v a r a l a č ­ k u s n a g u p r iv a tn e in c ija tiv e , o n ž e li s a m o d a n jo m e u p r a v lja ” (c it. p re m a : B ü c h n e r , 19 8 3 : 9 3 ). Ia k o su n a c io n a ls o c ija lis t i u v e k b ili u is k u š e n ju d a p o đ u s to p a m a b o ljš e v ik a i u z p o s r e d o v a n je s v o jih " n a c io n a ls o c ija lis tič k ih ć e lijs k ih o r g a n iz a c ija u p r e d u z e ć u ” (Nationalsozialistische Betriebszelleorganisation) i p o s e b n i h " k o ­ m e s a r a ” p r e u z m u p o s lo v a n je p r iv r e d n ih o r g a n iz a c ija , p r iv r e d a u T rećem

r a j h u i p a k je o s t a l a u r u k a m a p r e d u z e t n i k a . O n i s u u

s v o jim p r e d u z e ć im a d o b ili r a n g fir e r a i ta k o s e u k lo p ili u n a c io n a ls o c ija lis tič k u h ije r a r h iju i e k o n o m s k u p o lit ik u . T a j b a la n s se p o k a z a o k a o n a j b o l j i m o g u ć i : p r i v r e d a je r a d i l a p u n o m p a r o m n a c i l j e v i m a k o j e je p o s t a v l j a l o v o d s t v o N S D A P - a . A g l a v n i c i l j , k o m s u t e ž i l i i n a c i o n a l s o c i j a l i s t i i k r u p n i i n d u s t r i j s k i m a g n a t i b i o je p r ip r e m a z a im p e r ija lis tič k i ra t ( N e u m a n n , 1 9 8 8 : 4 2 1 ) . U v e r iv š i s e d a ć e te p r ip r e m e n a jb o lje te ć i a k o se p r iv a tn i k a p it a l u p o s li a n e p o d r ž a v i, n a c io n a ls o c ija lis t i s u p r ih v a tili r u k u k o ju s u im p r u ­ ž ili v e lik i in d u s tr ijs k i m a g n a ti i z a je d n o s n jim a p o š li s u u v e lik u a v a n t u r u D r u g o g s v e t s k o g ra ta . S to se s a m o g S S S R - a tič e , g a š e n je p r iv a tn e s v o jin e p o ­ k a z a l o s e k a o z a i s t a o d l u č u j u ć i k o r a k , a li n e z a t o š t o je t o d o v e l o

79

d o b e s k l a s n o g d r u š t v a ili š t o je s v o jin a p o s t a la " o p š t e n a r o d n a ” , " n e e k s p l o a t a t o r s k a ” i s i . ( n a s u p r o t " k a p i t a l i s t i č k o m " T r e ć e m r a jh u ) , n e g o z a t o š t o je p r i v a t n a i n c i j a t i v a u p o t p u n o s t i u g a š e n a a e k o n o m s k a r a c io n a ln o s t p o d r iv e n a " p a r a z it ir a n je m ” k o m u n is t ič ­ k e b ir o k r a tije u p r iv r e d n o m s is t e m u i b lo k ir a n je m n je g o v o g e fik a ­ s n o g r a z v o ja ( M o li, 1 9 9 8 : 2 4 6 - 2 4 7 ) . T o m e tr e b a d o d a t i i d e fic ite u id e o lo g iji: z b o g p r e n a g la š e n ih k o m u n is t ič k ih i n e d o v o ljn o n a ­ g la š e n ih n a c io n a li s t ič k ih e le m e n a t a , b o ljš e v ic i n ik a d a n is u u s p e li d a p o s t ig n u o n a j s te p e n m a s o v n e h o m o g e n iz a c ije i m o b iliz a c ije k a o š t o je t o p o š l o z a r u k o m n a c i o n a l s o c i j a l i s t i m a . Z a t o j e k o m u ­ n is tič k i t o t a lit a r iz a m b io m n o g o r e p r e s iv n iji p r e m a s o p s t v e n o m s ta n o v n iš tv u ( a p r e m a k o m u n is t im a p o g o to v o ) n e g o p r e m a s p o ljn o m n e p r i j a t e l j u , 13 t j. s t r a h o d r e p r e s a l i j a i m a o je d a l e k o v e ć u u l o ­ g u u m o b i l i z a c i j i p o d a n i k a n e g o f a n a t i z a m . O v o je i m a l o b r o j n e p o s le d ic e : u e k o n o m iji n a z a tir a n je s k o r o s v a k e in c ija t iv e “ o d o ­ z d o " , u p o litic i n a r a s tu ć e n e p o v e r e n je n e s a m o u " k la s n o g n e p r i­ ja te lja ” n e g o i u " p r o le t e r s k e m a s e ” i " p a r tijs k e d r u g o v e ” , a u v o j ­ s c i n a p a d p r o f e s io n a ln o s t i o f ic i r s k o g k a d r a i s la b u m o b iliz a c i ju z a s v e c ilje v e o s im z a o d b r a n u g o l o g o p s t a n k a . P r e v e d e n o n a j e z i k t e o r i j e m o d e r n i z a c i j e o v o z n a č i d a je u S S S R - u “ m o d e r n i z a c i j a ” b ila s is te m a t s k i b lo k ir a n a : k o m u n is t ič k a " t o ta lita r n a m o b iliz a c ija m o ž e d a p o k r e n e m o d e r n iz a c iju , a li n e m o ž e d a u o k v ir im a t o t a li­ ta r n o g s is te m a o k o n č a m o d e r n iz a c ijs k i p r o c e s ” (M o li, 1 9 9 8 : 2 5 3 2 5 4 ) . D o š a v š i u o v a j r a s c e p , k o m u n is t ič k i to t a lita r n i r e ž im p o s t a ­ je u z r o k s v e v e ć e p r iv r e d n e s t a g n a c i j e i s v e d e s t r u k t iv n ijih e k o ­ n o m s k i h p r o t i v r e č n o s t i , k o j e ć e s e k a d a je u p i t a n j u S S S R p o k a z a ­ ti k a o fa ta ln e , p o š t o će n a k r a ju ( 1 9 9 1 ) d o v e s ti d o r a s p a d a d r ž a ­ v e . 14 V a ž n o je p r i t o m d a b u d e p o m e n u t o p e t p o s l e d i c a .

13 K a o što p ok azu ju n ovija ru ska istraživ a n ja , S ta ljin je p o b io v iše k o m u n is ta n e g o H itler, M u sso lin i, F ran co i S a la z a r za je d n o (A n d reevn a M e rcalow a, 1 9 9 6 : 2 0 7 ). 14 Z a n im ljiv o je na m argini p o m e n u ti d a su im p erijaln e am bicije ip ak o d igrale v a ž n u u lo g u u raspadu S S S R -a . Z a v re m e v la d a vin e B režnjeva, S S S R je z a p o ­ čeo o b im n u ‘‘ m od ern izaciju ’’ o ru ž a n ih sn a g a , ko ju trošn a so vjetsk a p rivred a n ije m o g la na dugi rok d a izd rž i. O p re d e lje n je d a se o d S S S R -a n apravi v r­ h u n s k a v o jn a sila pok azalo se k a o " fa ta ln o ” p o š to je p rou zro k o va lo ta kvo un išta va n je privrede da ju je k a sn ije p o s ta lo n e m o g u ć e reform isati u n u ta r k o ­ m u n is tič k o g sistem a (D av ies, 1 9 9 8 : 8 0 ).

80

P r v o , r e ž im s v o jin e to t a lita r n e p a r tije k o ji o s ta v lja k o lik o - t o lik o p r o s t o r a s a m o s t a ln o j p r iv a tn o j in ic ija t iv i m o ž e r a č u ­ n a ti n a m n o g o s n a ž n iju i m o t iv is a n iju p r iv r e d u i s a n jo m o s tv a r i­ v a ti a m b i c io z n ije s p o lj n o p o l i t i č k e c ilje v e . D r u g i m r e c im a , š t o v iš e s l o b o d n o g p r o s t o r a d o b i j a p r i v a t n a s v o j i n a t o je j a č a e k o n o m s k a o s n o v a t o t a lita r n e p a r tije . O v o s e p o k a z u je k a o d v o s e k li m a č , p o ­ š t o n a o s n o v a m a ja k e p r iv r e d e i s a m i s p o l jn o p o l it ič k i c ilje v i t o t a ­ l i t a r n e p a r t i j e p o s t a j u s v e a g r e s i v n i j i , v o d e u r i s k a n t n e r a t o v e i, n a k r a ju , u s a m o u n iš t e n je . N a s u p r o t to m e , to t a lita r n a p a r tija k o ja p o d r ž a v lje n o m

s v o jin o m

p o k u š a v a d a u p o t p u n o s ti k o n tr o liš e

p r iv r e d u i tim e je č in i tr o m o m , s t a g n a n t n o m i u v e lik o j m e ri n e r a ­ c io n a ln o m , m o r a d a ra č u n a n a s v o ju in fe r io r n o s t u o d n o s u n a s p o ljn o g n e p r ija te lja i d a u v e lik o j m e r i v o d i d e fa n z iv n u p o lit ik u . B o ljš e v ic i s u s a m o je d n o m ( u le t o 1 9 2 0 ) p r e d u z e li o s v a ja č k i p o ­ h o d n a Z a p a d u s tilu “ n a s iln e s v e ts k e r e v o lu c ije ” (u u b e đ e n ju d a s e s v e k a p it a lis tič k e d r ž a v e n a la z e u m a n je -v iš e is to m s ta n ju k a o i R u s i j a 1 9 1 7 ) , a l i i h je d e b a k l u P o l j s k o j , k o j i m s e p o h o d u b r z o z a ­ v r š io , n a u č io d a z a ta k v e p o d u h v a t e n e m a ju s n a g u i d a m o r a ju d a s e o k r e n u " i z g r a d n j i s o c i j a li z m a u je d n o j z e m l j i ” . I a k o je v r e m e N E P - a b u d ilo n a d e d a ć e se S S S R z a n e k o lik o d e c e n ija m o ž d a o p o r a v it i o d š te t a p r o u z r o k o v a n ih r a tn im

k o m u n iz m o m , S ta lji-

n o v a e k o n o m s k a p o l i t i k a o d 1 9 2 8 . n a d a l j e z a t r l a je t a k v e n a d e u k o r e n u . A l i , p a r a d o k s a l n o , š t o je v i š e t o t a l i t a r n a p a r t i j a š t e t i l a s v o ­ j o j p r i v r e d i i u n a z a đ i v a l a je u o d n o s u n a “ n e p r i j a t e l j s k e ” p r i v r e d e t o j e m o r a l a d a v o d i t r e z v e n i j u i p r i l a g o d l j i v i j u s p o l j n u p o l i t i k u . 15 S a m o iz S t a ljin o v e k a ta s tr o fa ln e e k o n o m s k e p o litik e i H itle r o v e s a m o u b i l a č k e s p o l j n e p o l i t i k e m o g l o je , u p e r i o d u 1 9 4 5 - 1 9 5 3 , d a

15 S ećan je na d ebakl u P o ljsko j 1 9 2 0 , d u g o je o d vraćalo b o ljšev ik e o d p red u zim an ja b ilo kakvih o svajan ja (u im e “ iz v o z a rev o lu cije ") i o p red e ljiva lo ih je d a v r lo u z d r ž a n o i p om irljivo v o d e d ip io m a tiju . T e k 19 3 9 -19 4 0 . S taljin se o d v a žu je n a prve ko rake im perijalne p o litik e, ali p o n o v o v eo m a o p re z n o (A n d reevn a M ercalovva, 19 9 6 : 2 0 4 ) i u z o slan ja n je na ta d ašn je g m o ć n o g save­ z n ik a A d o lfa H itlera. S to se, pak, tiče p o k u ša ja " iz v o z a revolu cije” k ro z K om in tern u , o n i su u m eđ u ratn om p erio d u završavali b e zu sp e šn o , izm e đ u o s ta lo g i z b o g p o tp u n e stra teške k o n fu z ije i n ep re k id n ih čistki (je d n o m " o r ­ to d o k s n ih ” , drugi p ut “ o p o rtu n istič k ih ”) k a d ro va iz k o m u n is tič k ih partija širo m sveta koje su se n alazile p od d ire k tn o m k o n tro lo m K rem lja (u p o r. Borkenau, 19 7 1).

81

p r o iz a đ e š ir e n je i u č v r š ć iv a n je to t a lita r n ih r e ž im a b o ljš e v ič k e p r o ­ v e n ije n c ije p o z e m lja m a I s to č n e E v ro p e . D r u g o , š t o je s p o l j n a p o l i t i k a t o t a l i t a r n e p a r t i j e p o m i r lj i v i j a i d e f a n z i v n i j a t o s u m a n j e š a n s e d a o n a p r o p a d n e u r a t u . 16 N a p r o tiv , o n a ć e v r e m e n o m m o r a ti d a s v o ju d r ž a v u s v e v iš e u k la ­ p a u m e đ u n a r o d n i p o litič k i s is te m i m e đ u n a r o d n u r a v n o te ž u m o ­ ć i i d a k a o g la v n i p r io r it e t s v o je s p o ljn e p o litik e u z d i ž e v la s t it i o p ­ s t a n a k , t j. status quo -

u m e s t o s p r o v o đ e n j a s v e t s k e r e v o l u c i j e . 17

N a r a v n o , to t a lita r n a p a r tija ć e u v e k ra d o p o k u š a v a ti d a o s v a ja t e ­ r i t o r i j e d r u g i h d r ž a v a ili d a u n j i m a p o s t a v l j a m a r i o n e t s k e v l a d e , p o d iz g o v o r o m d a s p r o v o d i s v e t s k u r e v o lu c iju , a li ć e t o m o ć i d a č i­ n i s a m o n a s la b im

ta č k a m a m e đ u n a r o d n o g p o lit ič k o g s is te m a

i/ i li u v r e m e n i m a k a d a je t e m e l j n o p o l j u l j a n a r a v n o t e ž a m o ć i . T i ­ m e s e n a m e đ u n a r o d n o m n iv o u s p u t a v a ju k r ila r o m a n t i č a r s k o m p r o je k tu s v e t s k e r e v o lu c ije , a d is k u r s to t a lita r n e p a r t ije s e s v e v iš e u p u ć u je n a g o lu lo g ik u o č u v a n ja v e ć p o s t ig n u te m o ć i. T re ć e , š to s u u m e r e n iji i s k r o m n iji s p o ljn o p o lit ič k i c i­ l j e v i t o t a l i t a r n o g r e ž i m a , t j. š t o v i š e p r o g r a m

s v e t s k e r e v o lu c ije

u s tu p a p re d im p e r a tiv o m g o lo g s a m o o d r ž a n ja to t a lita r n e p a r t i­ j e , t o je m a n j a p o t r e b a z a u n u t r a š n j e p o l i t i č k o m

m o b iliz a c ijo m

p o m o ć u fa n a t iz m a i s tr a h a . P o š t o s e n e p r ija t e lj n e m o ž e p o b e d i ti r a t n im s r e d s tv im a i p o š t o s e s a n jim o č ig l e d n o m o r a s v e t e š n je s a r a đ iv a ti, z a to t a lita r n u p a r t iju p o s t a je k o n t r a p r o d u k t iv n o d a i d a lje p r e d v la s t itim p o d a n ic im a ig r a u lo g u p r o m o te r a s v e t s k e re ­ v o lu c ije i r a s p a lju je n jih o v f a n a t iz a m

i s tra h . D a k le , o n a se i n a

u n u tr a š n je p o litič k o m p la n u m o r a p o n o v o p r e o r ije n tis a ti i v la s t i­ ti o p s t a n a k p o s t a v iti k a o s v o j o s n o v n i c ilj. T o n a d u ž e s t a z e d o ­ vodi do

s la b lje n ja s te g a

nad

p o d a n ic im a

i do

n a sta n k a o n o g

16 Z a stu p n ici klasičnih teorija o to ta lita rizm u sm atrali su da k o m u n is tič k e d r­ ža v e m o g u propasti sam o u ratu, is to o n a k o k a k o je p ro p ao T reći rajh. S re ­ ćo m , ka ko prim ećuje K laus v o n B ey m e, n u k le arn a p a t-p o zicija m eđ u v e le s i­ la m a d ala je veliki d o p rin o s sp rečavan ju o v o g ra sp leta (B eym e, 19 9 8 : 4 5 ). 17 S ig m u n d N eu m an n je npr. sm atrao d a je o d rža n je statusa quo jed n a o d četiri u n iv erza ln e funkcije totalitarne p artije - p o re d stvaran ja p o litič k e elite, k o n ­ trole i ed ukacije m asa i o d ržav a n ja k o m u n ik a c ije izm eđ u d ržave i d ru štv a (N e u m a n n , 1 9 6 5 :1 2 7 ). G le d a n o iz d in a m ič k o g u g la , o va fu n kcija se javlja te k u d ru g o j, posttotalitarn oj fazi, k a d a je p ro je k t svetsk e revolu cije v e ć sasv im n ap u šten .

82

fe n o m e n a

k o ji

je

poznat

pod

n a z iv o m

" d e to ta lita r iz a c ija ”

ili

" p o s t t o t a lit a r iz a m ” ( u p o r . A r e n d t , 1 9 6 2 ; L in z , 2 9 7 5 ; G o ld fa r b , 1 9 8 9 ; L in z i S te p a n , 1 9 9 6 ; T h o m p s o n , 1 9 9 8 ) . A u to r i k la s ič n ih te o r ija o t o t a lit a r iz m u im a li s u v e lik ih p r o b le m a d a o b ja s n e d i­ n a m ik u s o v je t s k o g r e ž im a p o š t o s u to t a lita r n i r e ž im p o im a li p r ­ v e n s t v e n o k a o “ s is t e m k o ji in h e r e n t n o p e r p e tu ir a s v o ju r e v o lu c i­ o n a r n u , t e r o r i s t ič k u d i n a m i k u ” ( S ie g e l, 1 9 9 8 : 1 7 ) . N a ta j n a č in s e , m e đ u t i m , p r e v i đ a o č i t a v n i z k r u p n i h p o s le d i c a k o j e je p r o u ­ z r o k o v a la S t a ljin o v a s m r t i k o je s u d a v a le p o v o d a d a s e g o v o r i o n o v o j fa z i u d in a m ic i s o v je t s k o g to t a lita r iz m a — p o s t to ta lita r iz m u . P o s t t o t a lit a r iz a m z a p o č in je p o p r a v ilu k a o d e s t a ljin iz a c ija (A r e n d t, 1 9 6 2 ; L in z , 1 9 7 5 : 2 4 4 ) . O d r e k a v š i se s ta ljin is tič k o g n as le đ a , t o t a lita r n a p a r tija d o la z i u p r ilik u d a n a p r a v i n o v i a r a n ­ ž m a n sa p o d a n ic im a : o n a o d u s t a je o d s v o jih r a d ik a ln ih " r e v o lu ­ c io n a r n ih ” s r e d s ta v a ( n e s e le k t iv n i te r o r , p r in u d n i ra d , s v e o b u h ­ v a tn e m e re k o n tr o le p r iv a tn o g i in t im n o g ž iv o ta ) i p o č in je d a a fir m iš e n iz p r a v ila k o ji n je n v o l u n t a r iz a m i p r im e n u s ile s v o d e n a n a jm a n ju m e r u ( k o ja je p o t r e b n a ra d i n je n o g s a m o o d r ž a n ja ) , a p o d a n ic im a p r u ž a ju k o lik o - t o lik o p r e d v id ljiv i r a z u m ljiv o r i­ je n tir p o n a š a n ja ( p o tr e b a n

ra d i n jih o v o g s a m o o d r ž a n ja ). O b e

s t r a n e n a ta j n a č in o d u s t a j u o d p o s t a v lj a n j a p it a n ja o s m i s l u p o ­ s to ja n ja ( p o s t ) t o ta lita r n e p a r tije i n je n im

k o n k r e tn im

a k c ija m a

n a p la n u s p r o v o đ e n ja s v e t s k e r e v o lu c ije i o d lu č u ju s e n a “ m ir o ­ lju b iv u k o g e z is t e n c iju ” u s k la d u s a o d r e đ e n im

p r a v ilim a . U ta ­

k v o j s itu a c iji d e š a v a s e p a r a d o k s a ln i o b r t d a ( p o s t ) t o t a lit a r n a p a r tija s v o ju m o ć p o č in je d a c r p e iz č in je n ic e d a g a r a n t u je o v a p r a v ila i d a s v o ju

m o ć i v o lu n ta r iz a m

n e p r im e n ju je p r e č e s to

(D e u tsc h , 19 6 9 : 2 0 5 ). Č e tv r t o , p o s t t o t a lit a r n i a r a n ž m a n , k o ji f u n k c io n iš e n a p o m e n u t i n a č in , im a je d a n k r u p a n p r o b le m -

le g itim ite t p o s t t o -

t a l i t a r n e p a r t i j e . P o š t o je p r o j e k t s v e t s k e r e v o l u c i j e d e f i n i t i v n o n a ­ p u š t e n , i d e o l o g i j a je u p o s t t o t a l i t a r n i m r e ž i m i m a p o s t a l a č i s t f o r ­ m a liz a m , u k o ji te k r e t k o k o v e r u je , p a n i s a m i č la n o v i p o s t t o t a lita r n e p a r tije . “ S v e d o k n o s e id e o lo š k e p o k r o v e t o t a li t a r iz m a , p o s t ­ to ta lita r n i r e ž im i s u u s tv a ri id e o lo š k i g o li" ( T h o m p s o n , 1 9 9 8 : 3 1 5 ) . Z a to o d u s t a ja n je o d te r o r a , k o je p r e d s t a v lja s u š t in s k o o b e le ž je p o s t t o t a lit a r iz m a , p r a ti z a a u t o r it a r n e r e ž im e “ ‘ n o r m a la n ’ p r o g o n i tla č e n je d is id e n a t a ” ( K e r s h a w , 1 9 9 6 : 2 1 8 ) , k o ji o t k r iv a ju

83

o v u s la b u ta č k u p o s t t o t a lit a r n o g a r a n ž m a n a . O s t a li p o d a n ic i, k o ­ ji s e n e u p u š t a j u u i d e o l o š k e k o n t r o v e r z e , d o l a z e u p r i l i k u d a p r i ­ h v a te v la d a v i n u p o s t t o t a li t a r n e p a r tije k a o s v o j e v r s n o g g a r a n t a g o lo g o p s t a n k a i o n ih m r š a v ih s lo b o d a u p r iv a tn o j i in tim n o j s fe ­ ri. T i m e n j i h o v a s i t u a c i j a p o s t a j e s l i č n a o n o j u k o j o j s u s e n a š l i p o ­ d a n ic i o s v a ja č k e v la s t i u H o b b e s o v o j p o litič k o j f ilo z o f iji: o s v a ja č i s u s t e k l i v l a s t i s p r o v o d e je n e l e g i t i m n o , a l i i m p o d a n i c i i p a k n e m o r a j u u s k r a t i t i p o s l u š n o s t s v e d o k i m je o b e z b e đ e n a e g z i s t e n c i ­ ja . M e đ u t i m , t o n e z n a č i d a n e p o s t o j i k l j u č n a r a z l i k a i z m e đ u H o b b e s o v e d efacto s u v e r e n e v l a s t i i v l a s t i p o s t t o t a l i t a r n e p a r t i j e . P o s t t o t a l i t a r n a p a r t i j a je , k a k o p r o i z l a z i i z d o s a d a š n j e g i z l a g a n j a , p a r tija k o ja p o m o ć u p o d r ž a v lje n e s v o jin e k o n t r o liš e c e lu p r iv r e d u . T a k o o n a d o la z i u p o z ic iju d a š titi e g z is te n c iju p o d a n ik a n a d v a n a č in a : k a o a p a r a t s ile i k a o p o s lo d a v a c . A li, s a m im t i m š t o r a s p o ­ la ž e s a m o d o tr a ja lo m i n e e fik a s n o m p r iv r e d o m , k o ju s v o jo m k o n ­ tr o lo m p r o g r e s iv n o u n iš ta v a , o n a s v e te ž e m o ž e d a is p u n ja v a s v o ­ ju u lo g u z a š t it n i k a - p o s lo d a v c a . N a d r u g o j s tr a n i, p o d a n ic i n is u z a in te r e s o v a n i z a p o b o ljš a n je ra d a p r iv r e d e p o š t o s u s v e d e n i n a o b ič n e p r o d a v c e ra d n e s n a g e i ( p o p u t p o d a n ik a o r ije n ta ln ih d e s p o t ija ) z a n im a ih s a m o m o g u ć n o s t d a š t o m a n je r a d e a š t o b o lje ž iv e . O v a k o m b in a c ija v la d a v in e p o s t t o t a lit a r n e p a r tije , n e e fik a ­ s n e p o d r ž a v lje n e p r iv r e d e i e g o i s t i č n i h p o d a n ik a o r ije n t i s a n ih is ­ k lju č iv o n a lič n i o p s t a n a k i p o d i z a n j e lič n o g ( o d n o s n o p o r o d i č ­ n o g ) ž i v o t n o g s t a n d a r d a p o s l e d n j a je f a z a " i s t o r i j s k o g r a z v o j a o d to t a lita r iz m a d o p o s t to ta lita r iz m a ” . P e to , u p o s le d n jo j fa z i p o s t to ta lita r iz m a m o g u ć a s u č e ­ t i r i r a s p l e t a . U p r v o m s l u č a j u , m o g u ć e je d a p o s t t o t a l i t a r n a p a r t i ­ j a p o s e g n e z a r e f o r m a m a . S t o s u o z b i l j n i j e r e f o r m e t o je m a n j a m o g u ć n o s t d a p o lo ž a j p o s t t o t a lit a r n e p a r tije n e b u d e u g r o ž e n . U k r a jn je m s lu č a ju , s a m a p o s t t o t a lit a r n a p a r t ija m o ž e d a p o s t a n e ž r ­ tv a v la s t it ih r e fo r m i, p r i č e m u s e p r o c e s r a s t a k a n ja m o ž e p r e n e ti i n a s a m u d r ž a v u : G o r b a č o v lje v e r e fo r m e p o k a z a le su se k a o p o ­ g u b n e n e s a m o p o s o v je ts k i K P n e g o i p o c e o S o v je ts k i S a v e z . U d ru go m

s lu č a ju , p o s t t o t a lit a r n a p a r t ija m o ž e is tr a ja v a ti n a s v o m

d o t a d a š n je m k u r s u i m ir n o p o s m a t r a t i k a k o n je n i p o d a n ic i t o n u u s v e v e ć u b e d u i b e z n a đ e . N o , t a k v a s it u a c ija n e m o ž e d a tr a je d u ­ g o i, p r e ili k a s n i j e , p o d a n i c i p o d i ž u p o b u n u k o j a č e p a p o s t t o t a l i ta r n u p a r t iju i n je n o r e f o r m s k o k r i lo p r is ilja v a d a p u s t i tir a n in a

n iz v o d u : p a d N ic o la e C e a u s e s c u a u R u m u n iji p o k a z u je se k a o reč it p r im e r . U

tre će m

s lu č a ju , p o s t t o t a lit a r n a p a r tija m o ž e s v o ju

v la d a v in u d a o k o n č a o s lo b a đ a n je m p o lit ič k o g p r o s to r a i d a o m o ­ gući

s a z iv a n je

" o k r u g lo g

s to la ”

sa

n o v o n a s t a lim

o p o z ic io n im

s tr a n k a m a , iz č e g a n a s t a ju " t e m e ljn i k o n s e n z u s ” i te m e lji b u d u ć e d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r ž a v e . D o b a r p r im e r z a o v a k a v r a s p le t je s te i s k u s t v o P o l j s k e i M a đ a r s k e , n a k o n š t o je S o v j e t s k i S a v e z o d u s t a o o d m e š a n j a u n j i h o v a u n u t r a š n j a p o l i t i č k a p i t a n j a . 18 N a p o s l e t k u , p o s t t o t a lit a r n a p a r tija m o ž e d a p r o m e n i s v o ju id e o lo g iju i d a v la ­ d a v in u tr a n s fo r m iš e u d e m o k r a t s k i d e s p o tiz a m : u s p o n S lo b o d a n a M ilo š e v ić a u S r b iji r e č ito g o v o r i o m o g u ć n o s t im a k o je u t o m p o g le d u p o s t o je .

3. Totalitarna partija kao izvršilac tiranicida U b o r b i z a v la s t to t a lita r n a p a r tija im a u n a č e lu d v e s tr a te g ije : m o ­ ž e s e b o r iti p a r la m e n ta r n im s r e d s tv im a ( a k o p o s t o ji u s ta v n a d r ž a ­ v a k o j a j o j t a s r e d s t v a o m o g u ć a v a ) ili p r e d u z e t i p o k u š a j d a n a s i l ­ n o s v r g n e p o s t o j e ć u v l a s t . Z a p r v i s l u č a j k a r a k t e r i s t i č a n je d o l a z a k A d o lf a H itle r a n a m e s t o k a n c e la r a V a jm a r s k e r e p u b lik e ja n u a r a 1 9 3 3 . K a d a je b i o u b e z n a d e ž n o j o p o z i c i j i , H i t l e r je u M o jo j borbi p is a o : " A k o je d a n n a r o d u z p o m o ć v la s t i s r lja u p r o p a s t , t a d a o t ­ p o r s v a k o g p r ip a d n ik a j e d n o g t a k v o g n a r o d a n ije s a m o p r a v o n e ­ g o i o b a v e z a . [ .. .] L j u d s k o p r a v o u k i d a d r ž a v n o p r a v o ” ( H i t l e r , 1 9 3 4 : 1 0 4 ) . I p a k , H itle r n ik a d a n ije d o š a o u p o z ic iju d a " k o r is t i” o v o p r a v o p o š t o je s a m e s ta k a n c e la r a p r ip r e m io te r e n d a n je g o v a p a r tija N S D A P p o b e d i n a p o s le d n jim v iš e p a r tijs k im iz b o r im a i d a d o n o š e n je m Z a k o n a o o p u n o m o ć e n ju 2 4 . m a rta p r a k tič n o iz ig r a V a jm a r s k i u s ta v i s ilo m se n a m e t n e z a je d in o g g o s p o d a r a d r ž a v e . Z a t o s u n a c io n a ls o c ija lis t i s v o ju n e o g r a n ič e n u v la s t o p r a v d a v a li k a o v la s t u te m e lje n u n a u s ta v u i z a k o n u a n e n a " s v r g a v a n ju tir a ­ n i j e ” ili " t i r a n i c i d u ” .

18 T reb a ip ak p rim etiti d a u b iv šim s o cija lističk im ze m lja m a nije b ilo u s ta v o ­ tv o rn ih sk u p štin a , baš kao ni širih d is k u s ija o bu d u ćem u sta vn o m u ređ en ju , iz u z e c i su d elim ičn o b ile B u g arska i C eh o slo v a čk a . U B ugarskoj je p arlam en t p reu zeo na sebe u lo g u u sta vo tv o rn e s k u p štin e i p o o b av ljen o m p o slu se sam ra sp u stio. C eh o slo v a čk a je kren u la istim p utem , ali z b o g raspada federacije n ije srigla d a stvori novi u sta v (G la eK n er, 199 4 : 2 1 0 -2 1 1).

85

K a d a j e u p i t a n j u d r u g i s lu č a j , m o g u ć e s u t r i s i t u a c i j e : o b a r a n j e j e d n e z a k o n i t e v l a d e ( k o j a je m a n d a t d o b i l a n a o s n o v u iz b o r a i u s k la d u s a u s t a v n o m i z a k o n s k o m p r o c e d u r o m ) , u b is t v o je d n o g m a n je ili v i š e a p s o lu t n o g m o n a r h a ( k o ji v l a d a p o s ta r o j le g i t i m i s t i č k o j t r a d i c i j i ) ili u b i s t v o t o t a l i t a r n o g v o đ e ( k o j i v l a d a n a č e lu k o n k u r e n t s k e t o t a li t a r n e p a r t ije ) . O s t a v lja j u ć i p o s t r a n i p r v u s i t u a c i j u ( k o j a j e p o i s t o v e ć e n a s a " r e v o l u c i j o m ” , k a k o je s h v a t a j u to t a lita r n e p a r t ije ) , u o v o m o d e ljk u ć e m o s e p o z a b a v it i s p o t o n je d v e s i t u a c i j e , b i r a j u ć i z a s v a k u o d n j i h p r i m e r t i r a n o u b i s t v a k o j i je p o č i n i l a k o m u n i s t i č k a p a r t i j a : u p r v o m s l u č a j u n j e n a ž r t v a b i o je p o s le d n ji r u s k i c a r N ik o la II R o m a n o v , a u d r u g o m fa š is t ič k i v o đ a B e n ito M u s s o lin i. D a b i s e r a z u m e o p r v i s lu č a j, k a o i o d n o s b o ljš e v ič k e p a r t i j e p r e m a f e n o m e n u t i r a n i j e i č i n u t i r a n o u b i s t v a , p o t r e b n o je d a s e p r e t h o d n o o s v r n e m o n a tr a d ic iju s v r g a v a n ja v la d a r a u o r i­ je n ta ln im d e s p o tija m a . O r ije n t a ln i d e s p o ti s v r g a v a n i s u r e la tiv n o č e s t o t o k o m i s t o r i j e , a p o s l e d i c a t o g č i n a je p o p r a v i l u b i l a u b i s t v o n e s a m o d e s p o t a n e g o i c e le n je g o v e p o r o d ic e , p a i v e r n ih s lu ž b e ­ n ik a . U b ic a d e s p o t a ( ili b a r e m o r g a n iz a t o r n je g o v o g u b is t v a ) p o p r a v i l u je b i o i p r e t e n d e n t n a n j e g o v p o l o ž a j , p a j e l a k o s h v a t i t i m o tiv e z a ta k v u k r v o lo č n o s t: jo š p re z a u z im a n ja p r e s to la n o v i d e ­ s p o t ž e li d a s e o s lo b o d i s v a k e o p a s n o s ti k o ja b i m o g la d o ć i o d n je ­ g o v o g p r e t h o d n i k a i n j e g o v i h p o t o m a k a ili p r i s t a l i c a , a s m r t j e z a t o n a j b o l j e s r e d s t v o . I z l i š n o je n a p o m i n j a t i d a i s t a s u d b i n a č e k a i s a m o g p o b u n je n ik a u tr e n u tk u k a d a n je g o v p o d u h v a t z a v rš i n e u s p e h o m ( a o n s a m d o p a d n e š a k a d e s p o t a ) . D e s p o t s k a v la d a v in a ta k o s e p re tv a ra u d o b r o p o v o d o m k o g se u b o r b u n a ž iv o t i s m r t u p u š t a ju n je g o v d r ž a la c ( d e s p o t ) i p o b u n je n ik ( p r e te n d e n t) , a z a k o j e o b o j i c a s m a t r a j u d a i m pripada. Z b o g t e n e p r e k i d n e n e s t a b i l ­ n o s t i v la d a r s k o g p o lo ž a ja u o r ije n ta ln im d e s p o tija m a se n a is h o d p o k u š a ja s v r g a v a n ja g le d a “ k a o n a b o ž j i s u d : t a m o n ik o n ije s u v e ­ r e n de jure, s a m o defacto" ( M o n t e s k j e , 1 9 8 9 : 7 4 ) . B o g o d l u č u j e o to m e k o lik o d u g o će o d r e đ e n i d e s p o t v la d a ti ( š t o z n a č i i ž iv e t i) i n a k o ji n a č in ć e se o k o n č a ti n je g o v a v la d a v in a ( š t o z n a č i i ž iv o t ) . B u d e li B o g h t e o n a s i l n u s m r t d e s p o t a , o n ć e v o d i t i p o b u n j e n i k a d o u s p e h a ; u s u p r o t n o m o n ć e o s u je t it i p o k u š a j s v r g a v a n ja . S v a k a v l a s t je b u k v a l n o u m i l o s t i B o ž j o j , i t a m i l o s t u s v a k o m t r e n u t k u m o ž e b iti u sk ra će n a .

I

O v o n e v o d i d o b o lje g ž iv o ta p o d a n ik a o r ije n ta ln o g d e ­ s p o ta v e ć se d e š a v a u p r a v o s u p r o tn o . "N e m ir i p o v e z a n i sa b o r b o m z a v la s t m a lo k a d s u d o n o s ili b itn o u m a n je n je a d m in is t r a t iv n ih i s u d s k ih te re ta . A te ž n ja d a s e n a s iln o z a u z m e v r h o v n o v o d s t v o n e ­ s u m n j i v o je p o j a č a v a l a t e n d e n c i j u v l a s t o d r ž a c a p r e m a b r u t a l n o s t i . U z t o s u s v a k i g r a đ a n s k i r a t p r a t ila r a z a r a n ja , n a k o n k o j i h je o b n o ­ v a p a d a la n a te r e t o n ih p o d a n ik a k o ji n is u p r ip a d a li a p a r a tu . D a le ­ k o o d to g a d a u b la ž e d e s p o tiju , o r u ž a n e b o r b e z a v la s t č e s to su v o ­ d ile p r ije to m e d a s is t e m u č in e jo š t e ž i m ” ( W it t f o g e l, 1 9 8 8 : 1 2 7 ) . N e s ta b iln o s t v la d a v in e o r ije n ta ln o g d e s p o ta tim e se p r e n o s i i n a n j e g o v e p o d a n i k e : o n i s e u č e d a u v l a s t i g l e d a j u n e š t o š t o je p r i v r e ­ m e n o , a r b itr a r n o i h ir o v ito ( b a š k a o i s a m a v o lja B o ž ja , k o ja n a v o d ­ n o o d lu č u je o d u ž in i tr a ja n ja v la s t i i n a č in u n je n o g o k o n č a n ja ) , i d a s e n e m e š a ju u b o r b e iz m e đ u d e s p o t a i p o b u n je n ik a . N o , a k o s e k o jim s lu č a je m d e s i d a im u š a k e p a d n e g u b i t n ik iz o v ih b o r b i, o n ­ d a s e n a n je g a - a p o p r a v ilu i n a n je g o v e s r o d n ik e i n a jb liž e p o m a ­ gače -

s r u č u ju s a lv e s ir o v o g , d u g o z a t o m lje n o g i d e lim ič n o s a d i­

s t ič k o g b e s a . U 4 . o d e ljk u 2 . p o g la v lja im a li s m o p r ilik u d a s e u p o ­ z n a m o s a n e k im p r im e r im a iz is to r ije r im s k o g p r in c ip a ta , k a d a se r u l ja o b r a č u n a v a l a s a s r u š e n i m i m p e r a t o r i m a . I s t o s e d e š a v a i s a d r u g im o r ije n ta ln im d e s p o t im a i n jih o v im “ b liž n jim a ” k a d a i z g u ­ b e m o ć i d o p a d n u š a k a k r v o ž e d n im p o d a n ic im a . U is to r ija R u s ije p o s t o j i m n o g o p r i m e r a z a t o . K a d a je o m r z n u t i d e s p o t J u r ij D o l g o r u k i , n a k o n tr i s v r g a v a n j a , n a p o k o n u m r o 1 1 5 7 , K i j e v je z a h v a t i l a p o m a m a p lja č k a n ja d v o r a i z g r a d a k o je s u d e s p o t u p r ip a d a le , k a o i u b ija n ja

s v ih

n je g o v ih

s r o d n ik a

i p r is ta lic a .

K a lu đ e r G r ig o r ije

O t r e p j e v , p o z n a t i j i k a o l a ž n i c a r D i m i t r i j e , s v r g n u t je 1 6 0 6 . n a p o s e b n o s v i r e p n a č i n : b a č e n je k r o z p r o z o r u d v o r i š t e , g d e j e z a ­ k la n , a o n d a o d v u č e n n a m o s k o v s k i tr g , z a je d n o s a p o m a g a č e m F j o d o r o m B a s m a n o v i m , g d e m u j e s t a v l j e n a m a s k a l u đ a k a . O b a le š a s u s p a lj e n a , a p e p e o i m je z a t i m r a z v e j a n t o p o m . N a p o s l e t k u , 1 6 8 2 . r e g e n t k i n j u N a t a l i j u N a r i š k i n , k o j a je s a k l a n o m N a r i š k i n a v la d a la u m e s to m a lo le tn o g P e tr a ( k a s n ije n a z v a n o g V e lik i) , s v r g n u o je s u p a r n ič k i k la n M i lo s l a v s k ih , a s v e t in a i v o j s k a k o ji s u s e u to m tr e n u tk u n a š li u K r e m lju u p r ilič ili s u p r a v e o r g ije k la n ja i k a s a p lje n ja r e g e n t k in jin ih s r o d n ik a i p r is ta lic a . U o v o m k o n t e k s t u v r l o je v a ž n o p o m e n u t i s i s t e m k o j i je I v a n I V , z v a n i G r o z n i , i z u m e o k a k o b i u k l o n i o s v e o n e z a k o j e je

«7

m is lio d a p r e d s t a v lja ju o p a s n o s t z a n je g o v u s a m o v la s t. N a im e , k a ­ d a je 1 5 6 3 . v e ć p o m i s l i o d a m u je d o š a o k r a j, I v a n j e m o g a o d a p r im e ti d a c e o d v o r ž e li d a n a tr o n p o s t a v i V la d im ir a , n je g o v o g b r a t a o d s t r i c a , a n e n j e g o v o g s i n a D i m i t r i j a ( k o j i je j o š b i o b e b a ) . I z n e n a d n o o z d r a v l j e n j e I v a n o v o d o v e l o je d o s t r a š n o g p r e o k r e t a . U v e r e n d a je o k r u ž e n i z d a j n i c i m a i n e p r i j a t e l j i m a , I v a n j e R u s i j u p o d e l i o n a d v a d e l a : n a zem čin u , t e r i t o r i j e u g l a v n o m n a p e r i f e r i j i c a r s t v a č i j e je s t a n o v n i š t v o s m a t r a o b e z o p a s n i m , i opričninu, ( o d v o ­ je n a o b la s t ) n a k o jo j s u s e n a š li s v i b o lja r i i g r a d o v i z a k o je je I v a n s u m n j a o d a m u n i s u l o j a l n i . P r v i d e o R u s i j e je n a s t a v i o d a ž i v i o n a ­ k o k a k o je i p r e t o g a ž i v e o , d o k j e u d r u g o m d e l u - k o j i j e o b u h v a ta o s r e d iš n ji d e o c a r s tv a -

b ilo u v e d e n o s v o je v r s n o v a n r e d n o s ta ­

n je : u k i n u t i s u s v i z a k o n i a c a r je p o s t a o g o s p o d a r ž i v o t a s v i h p o ­ d a n i k a . Z a s e d a m g o d i n a p o s t o j a n j a opriinine ( 1 5 6 5 - 1 5 7 2 ) p o b i j e ­ n o je n a d e s e t i n e h i l j a d a l j u d i , d o k j e n e u p o r e d i v o v i š e p r e b e g l o n a t e r i t o r i j e zemšćine ( š t o je u z r o k o v a l o v e l i k e d e m o g r a f s k e p r o m e n e i s t v a r a n j e " n o v i h r u s k i h z e m a l j a ” ) . Opričnina je b i l a č u d n a m e š a v i n a c a r s k o g v o lu n ta r iz m a , id e o lo š k o g te r o r a i r a z b ija n ja s v ih tr a d i­ c i o n a l n i h i n s t i t u c i j a . I v a n , k o j i je b i o r e l i g i o z n i f a n a t i k i k o j i s e p o is t o v e tio s a s ta r o z a v e tn o m m o js ije v s k o m fig u r o m " v la d a r a i z a ­ b r a n o g n a r o d a " , o p a s n o s t p o s v o j u v l a s t v i d e o je u s v e m u š t o i m a a u t o n o m iju i š to s v o ju m o ć te m e lji n a tr a d ic iji. D a b i u g a s io je d ­ n o m z a u v e k t a p o t e n c i j a l n a ž a r i š t a o t p o r a o n je i n o v i r a o t u r s k i s i ­ s t e m j a n i č a r a 19 i s t v o r i o v o j s k u t z v . opričnika k o j a je b r o j a l a 6 . 0 0 0 r a z b o jn ik a , v e o m a r a z lič ito g s o c ija ln o g p o r e k la i e tn ič k e p r ip a d n o ­ s ti, k o ji s u s a I v a n o v im b la g o s lo v o m ( a p o n e k a d i u z n je g o v u č e ­ š ć e ) u b i j a l i , p l j a č k a l i i s i l o v a l i s v e š t o i m je p a l o š a k a p o c e l o j oprič-

nini. U n i v e r z a l n i i z g o v o r z a s v a t a z v e r s t v a b i l a je n a v o d n a z a v e r a k o ja s e k o v a la d a b i s e s v r g n u o I v a n G r o z n i . “ U z p o m o ć s v o jih n o ­ v ih lju b im a c a , B a s m a n o v a o c a i s in a i M a lju t e - S k u r a t o v a , iz o p a č e ­ n i h , s a d i s t i č k i h li č n o s t i , s v o j i h d r u g o v a u r a z v r a t u i p o k o l j i m a , I v a n je u s a v r š i o je d a n s t r a š a n s i s t e m , k o j i m j e r a z v i o s v o j u p o l i t i ­ k u is tr e b ljiv a n ja . S v a k a z a v e r a , s v a k a p r e tn ja z a v e re , p a č a k i m o ­ g u ć n o s t z a v e r e t r e b a s m e s t a d a s e p r i j a v i opričnini-, o n a j k o s e o g l u ­

19 N a jvero v atn ije je vodeći ruski a p o lo g e ta Iv a n o v e au to kra tije Ivan P eresveto v svo je d iv ljen je prem a turskom s u lta n u i n je g o v im jan ičarim a pren eo i na sa­ m o g cara (B ilin g to n , 198 8 :9 2 ).

š i o t o d a je p r i j a v i b i ć e o p t u ž e n z a s a u č e s n i š t v o u i z d a j i i i s t r e b l j e n z a je d n o s a s v o jim a . B e s k r a jn o r a s t e g ljiv , t a k a v p o ja m z a v e r e , k o ji o b u h v a ta č a k i n a m e r u , p a š ta v iš e i p r e tp o s t a v k u o n a m e r i, u z p re ć u tn o u s v o je n o n a č e lo k o le k tiv n e o d g o v o r n o s t i, u z d iž e p o tk a z iv a n je u d u ž n o s t p r e m a d r ž a v i , a n e p r i j a v l j i v a n j e p r e t v a r a u i z d a j u . N a o s n o v u p r a v a r a s p o l a g a n j a ž i v o t o m p o d a n i k a , k o j e je s e b i p r i b a v i o p ri p o v r a t k u n a v la s t , i z a h v a lju ju ć i to m z lo č in u iz d a je , z a k o ji se t a k o la k o m o ž e o p t u ž i t i b i l o k o , I v a n m o ž e b e z p r e s t a n k a d a u b ija s v e o n e u k o je s u m n ja , s v e k o je n je g o v i iz m e ć a r i p o d v e d u n je g o v o j o d m a z d i " ( K a r e r D ’A n k o s , 1 9 9 2 : 7 8 ) . P r o g o n s v o jih p o d a n ik a Iv a n je u p o č e tk u n a s t o ja o d a u k lo p i u s o p s t v e n u s lik u p r a v o v e r n o g ca ra , k o ji n e s a m o š t o p r a ­ v e d n o v la d a n e g o s e jo š i p r e d a n o s ta r a o s p a s e n ju n jih o v ih d u š a . U p i s m u k n e z u K u r b s k o m , p i s a n o m u o č i s t v a r a n j a opričnine, o n p i š e : " A p o s t o l je r e k a o : ‘ P r e m a j e d n i m a b u d i t e m i l o s t i v i , a d r u g e s p a s a v a jt e s t r a h o m , v a d e ć i ih iz o g n ja .' Z a r n e v i d iš d a i a p o s t o l n a r e đ u je d a tr e b a s p a s a v a ti s tr a h o m ? T a k o se u v r e m e v la d a v in e v e o m a b la g o č e s tiv ih ca re v a m o ž e p ro n a ć i m n o g o s u r o v ih m u č e ­ n j a . D a li t i , r a z m i š l j a j u ć i n a s v o j b e z u m n i n a č i n , m i s l i š d a c a r u v e k t r e b a j e d n a k o d a s e p o n a š a ? [ .. .] D a li je u s u p r o t n o s t i s a r a ­ z u m o m , ž iv e ti p r e m a p r ilik a m a i v r e m e n u ? S e ti se v e lik o g m e đ u c a r e v i m a , K o n s t a n t i n a - k a k o je , z b o g c a r s t v a , u b i o s v o g r o đ e n o g s i n a . I k n e z F j o d o r R o s t i s l a v i č , p r a r o d i t e l j n a š , u S m o l e n s k u je , n a U s k r s , to lik u k r v p r o lio ! P a s u ip a k o b o jic a p r ib r o ja n i s v e tim a . K a k o je č a k i D a v i d , D a v i d k o g a je B o g v o l e o , n a r e d i o d a s v a k o u b ija je v u s e je i h r o m e i s le p e , k o ji s u m r z e li d u š u D a v id o v u - je r g a n is u p r im ili u J e r u s a lim u . K a k o ć e š n jih , k o ji n is u h te li d a p r i­ m e c a ra o d B o g a d a t o g , p r ib r o ja ti m u č e n ic im a ? K a k o ć e š o b ja s n i­ t i i t o d a je t a k o p o b o ž a n c a r i s k a l i o s v o j g n e v i s n a g u n a d n e m o ć ­ n i m r o b o v i m a . [ .. .] I u m n o g i m d r u g i m c a r e v i n a m a m o ž e s e n a ć i p r im e r k a k o s u c a re v i d o v e li s v o je d r ž a v e u re d i p o r a z ili z lo č in a č ­ k e z a v e r e o p a k ih lju d i. C a r e v i u v e k tr e b a d a b u d u o b a z r iv i, p o n e ­ k a d k r o t k i, p o n e k a d s u r o v i; b la g im a tr e b a d a is k a z u ju m ilo s t i k r o tk o s t, a z lim a -

s u r o v o s t i m u č e n je ; a k o s e n e p o n a š a , ta k o ,

o n d a n i j e c a r ” ( I v a n , 1 9 9 3 a : 2 8 - 2 9 ) . Iv a n s e < d a k l e , s a m o p o i m a k a o B o g o m d a t i c a r, k o ji k r o t k e d u š e s v o jih p o d a n ik a " s p a s a v a ” m ilo š ć u , a z lo č in a č k e d u š e , s k lo n e z a v e r a m a , “ s p a s a v a ” m u č e ­ n j e m i u b i j a n j e m . T o je l e g i t i m a c i o n i o s n o v p o d e l e R u s i j e n a z e m -

ščinu ( u k o j o j s e “ s p a s a v a n j e ” d u š a o s t v a r u j e m i l o š ć u ) i oprićninu ( u k o jo j s e " s p a s a v a n je ” d u š a o s tv a r u je te r o r o m ). Z a I v a n o v i z u m b i s e b e z p r e t e r i v a n j a m o g l o r e ć i d a je e p o h a la n . D a b i u č v r s t io s v o je s a m o v la š ć e ( k o je je u k lo p io u s v o ­ ju r e l i g i o z n o - p o l i t i č k u p r e d s t a v u o B o ž j e m i z a s l a n i k u , k o j i s e n a ­ la z i n a č e l u " i z a b r a n o g n a r o d a " ) , o n k r e ć e u p o t p u n o " r a s k o r e n j i v a n je d r u š t v a ” , tj. u is t r e b lje n je s v ih p o d a n ik a k o ji n e š t o z n a č e i r a s p o la ž u n e k o m m o ć i n a o s n o v u tr a d ir a n o g p o r e t k a . U to m v r to g lu d e s tr u k c ije n e s a m o d a n e s ta ju p le m ić i, k a o iz v o r n a jv e ć e o p a ­ s n o s t i z a tir a n in a , n e g o s tr a d a ju i g r a d o v i, p a č a k i s e la ( p o š t o s u s e lja c i iz l o ž e n i jo š o k r u t n i je m iz r a b ljiv a n ju n o v ih g o s p o d a r a - d o ­ ju č e r a š n jih is t ih ta k v ih n e s r e ć n ik a gd e su van

o n i m a s o v n o b e ž e u k r a je v e

d o m a š a j a opričnika ) . D v a p o k r e t a č a k o j a s u

n a jv iš e

d o p r in e la d a s e s tv o r i je d n o ta k v o a t o m iz o v a n o , z a s tr a š e n o i o n e ­ m o ć a lo d r u š t v o b ila s u p a r a n o ja z a v e r e ( k o ja s e p r ip is u je s v im p o ­ te n c ija ln im

n e p r i j a t e l j i m a t i r a n i n a ) i n e s e l e k t i v n i t e r o r ( č i j e je

s p r o v o đ e n je d a to s a m o iz a b r a n im p o d a n ic im a , k o ji ta k o d o la z e u p r ilik u d a s v o ju z a t o m lje n u d e s t r u k t iv n o s t i s a d iz a m is k a ž u p r v o n a tir a n in o v im i s v o jim n e p r ija te ljim a z a tim i n a s v im d r u g im p o d a n ic im a -

p le m s tv u p re s v e g a -

a

o d k o jih s e r a z lik u ju s a m o

p o t o m e š t o i m s e " s r e ć a o s m e h n u l a ” d a b u d u opričnici). Oprićnina s e p o k a z u j e k a o t o t a l i t a r n i r e ž i m in nuce, p o š t o , z a r a z l i k u o d d r u ­ g ih o r ije n ta ln ih d e s p o tija , r u š i s v e s a m o n ik le z a je d n ic e n a s v o jo j te r ito r iji ( o d u z im a ju ć i

im

a u t o r ite t tr a d ir a n o g p o r e tk a ) , u v o d i

m o g u ć n o s t iž iv lja v a n ja d e s t r u k t iv n ih i s a d is t ič k ih s tr a s ti ( b a r e m k o d o n o g d e l a p o d a n i k a k o j i s e r e g r u t u j e u opričnike) , a p o m o ć u v o j s k e opričnika d o v o d i s v e o s t a l e p o d a n i k e u s k l a d s a v o l j o m t i r a ­ n in a . I p a k , I v a n o v v e r s k i f a n a t iz a m jo š n ije b ilo d o v o ljn o ja k d a b i g a n a g o n i o d a ž i v o t s v i h ( p r e ž i v e l i h ) s t a n o v n i k a opričnine o r g a n i z u je n a n o v , je d n o o b r a z a n i d e ta ljn o r e g u lis a n n a č in ( k a k o b i o d R u s a b io s tv o re n n o v i " iz a b r a n i n a r o d ” p o u g le d u n a s ta r o z a v e tn e J e v r e j e ) . Z a t o o n 1 5 7 2 . u k i d a oprićninu. I a k o je g l a v n i r a z l o g z a ta j p o t e z le ž a o u p o p r a v lja n ju n j e g o v o g u g le d a u i n o s t r a n s t v u i te ž n ji d a s e d o k o p a p o l j s k e k r u n e , n e t r e b a z a n e m a r i t i n i č i n j e n i c u d a je I v a n t a d a v e ć b i o s a s v i m s v e s t a n d a t e r o r , k o m je i z l o ž i o s t a n o v n i ­ k e opričnine, v i š e n e m a n i k a k v e v e z e s a " s p a s a v a n j e m ” n j i h o v i h d u ­ š a , p a s a m im tim n i sa n je g o v o m b o ž a n s k o m m is ijo m . Z a to o n u p o s le d n jim g o d in a m a s v o g ž iv o t a i v la d a v in e d o ž iv lja v a s e b e k a o

90

c a ra p o m ilo s ti B o ž jo j, n a g la š a v a ju ć i ir a c io n a ln o s t te m ilo s ti, ta k o k a r a k t e r i s t i č n u z a o r i j e n t a l n e d e s p o t i j e : I v a n je c a r zato š t o t o B o g h o ć e i sve dotle d o k B o g t o h o ć e , bez obzira n a n a č i n n a k o j i v l a d a ili č a k uprkos n j e m u . K a r a k t e r i s t i č n o je d a u d r u g o m

p is m u k n e z u

K u r b s k o m iz 1 5 7 8 . I v a n p iš e : “ I a k o s u m o ja b e z a k o n ja b r o jn ija o d p e s k a m o r s k o g , ja s e u z d a m u m i l o s r đ e B o ž j e g s r c a , j e r o n o m o ž e m o r e m s v o je s v e t lo s t i d a p o t o p i m o ja b e z a k o n ja . G o s p o d je i s a ­ d a p o m ilo v a o m e n e g r e š n ik a , b lu d n i k a i m u č it e lja i s v o jim ž iv o t v o r n i m k r s t o m o b o r i o je A m a l i k a i A k s e n c i j a . [ .. .] B o g d a j e v l a s t o n o m e k o m e O n h o ć e ” ( I v a n , 1 9 9 3 b : 7 6 ) . P o s le I v a n o v e s m r ti 1 5 8 4 . n e s ta ć e s v i tr a g o v i v e r s k o g fa n a tiz m a i R u s ija ć e p o n o v o p o ­ p r im it i i z g l e d u o b ič a je n e o r ije n t a ln e d e s p o t i j e u k o jo j je v la d a r s u v e r e n s a m o defacto ( t j . z a t o š t o t o B o g hoće, a n e z a t o š t o m o r a l ­ n i l i k v l a d a r a o d g o v a r a - r e l i g i o z n o m ili t r a d i c i o n a l n o m - i d e a l u ) i u k o jo j s u p le m s t v o , g r a d o v i, a n a k r a ju i s a m tr a d ir a n i p o r e d a k o s la b lje n i a li n e i u n i š t e n i .20 S le d e ć a tr i v e k a d o n e ć e m a lo s u š t in s k i h p r o m e n a u r u ­ s k o m s a m o d r ž a v lju . I a k o n a p r e s to s e d a n e k o lik o c a re v a (i c a r ic a ) k o ji v la d a ju p r o s v e ć e n o i p r e d u z im a ju m e re d a s e R u s ija “ p o z a p a d n ja č i” , n a č in v la d a v in e z a p r a v o n e p r e s ta je d a n o s i d o m in a n t n a o b e l e ž j a o r i j e n t a l n e d e s p o t i j e . C a r A l e k s a n d a r I I , k o j i je b i o n a j v i š e s k lo n p o litič k im

i s o c ija ln im

r e f o r m a m a , u b i j e n je 1 8 8 1 , č i m e je

o tv o r e n p u t z a k r a jn je r e a k c io n a r n i p o litič k i k u rs d v o jic e n je g o v ih n a s le d n ik a A le k s a n d r a III i N ik o le II. Ip a k , p o t o n ji c a r ć e o d 1 9 0 5 . d o ć i u a m b iv a le n tn i p o lo ž a j: p r e s ta ć e d a b u d e o b ič a n o r ije n ta ln i d e s p o t , i a k o jo š n e ć e p o s t a t i k o n s t i t u c i o n a l n i m o n a r h . P o č e t k o m 1 9 1 7 . n j e g o v o je s a m o v l a š ć e i s t r a j a v a l o , ia k o " u p r v o m r e d u z a h v a ­ lju ju ć i o b e s m iš lja v a n ju p o lit ič k ih in s t it u c ija ( D u m e p r e s v e g a ) k o ­ je je t r e b a l o d a o g r a n i č a v a j u n j e g o v u v l a s t . Z a t o g a r e v o l u c i j a n a l a ­ z i u č u d n o m s ta n ju : k a o v la d a r a k o ji n a c iji s m e ta - s v o jim o p s t r u ir a n je m u s ta v n e d r ž a v e - d a e f ik a s n o v o d i P rv i s v e t s k i ra t. D a b i s e r a t p r e o k r e n u o u k o r i s t R u s i j e , k a k o je r e z o n o v a o j e d a n b r o j N i k o l i n i h p o d a n i k a , p o t r e b n o je d a c a r a b d i c i r a u k o r i s t U s t a v o t v o r n e

2 0 P o sle Ivanove sm rti, carski glavn i grad M o sk v a n astavio je d a živ i k a o o d v o ­ jen i svet u o d n o su na p rov in cije - b a š ka o što se d e s ilo i u d ru g im o rije n ta l­ n im d esp o tijam a. P ro vin cijam a su up ravljali slu žb en ici ko je je p o sta v lja o car p rem a ko m su o n i im ali u o b ičajen u o d g o v o rn o s t (B e n d ix , 1 9 8 0 :1 :1 7 8 ) , d o k su se seljaci vratili u b ičajen o m n ačin u živ o ta svo je obščine.

91

s k u p š tin e k o ja ć e iz g r a d it i n o r m a ln u u s ta v n u d r ž a v u , k a d r u d a v o ­ d i i d o b ija r a to v e . D r u g i N ik o lin i p o d a n ic i n is u d e lili o v o m iš lje n je i, s m a t r a j u ć i d a j e o n o b i č n i o r i j e n t a l n i d e s p o t , z a l a g a l i s u s e z a n je g o v u “ lik v id a c iju ” i p r is v a ja n je n je g o v e d e s p o t s k e v la s t i. T o m i­ š lje n je d e lili s u i L e n jin i n je g o v i b o ljš e v ic i. B ilo b i, n a r a v n o , n e o p r o s tiv o p o je d n o s t a v lje n o k a d a b i s e u L e n jin u p r e p o z n a o s a m o je d a n o d p r e t e n d e n a t a n a v la s t o r i­ j e n t a l n o g d e s p o t a . N a s a m o m p o č e t k u R u s k e r e v o l u c i j e L e n j i n je jo š o d s u t a n iz z e m lje i n e p o la ž e n a d e u m o g u ć n o s t s k o r e " s o c ija ­ lis t ič k e r e v o lu c ije ” . M e đ u t im , n je g o v p o v r a t a k i k o m p l ik o v a n je p o ­ litič k e s itu a c ije u R u s iji d o v o d e g a ( k a o i d r u g e v o d e ć e b o ljš e v ik e ) u is k u š e n je d a p o č n e d a p r a v i p a r a le le s a F r a n c u s k o m r e v o lu c ijo m 1 7 8 9 - 1 7 9 4 . I u p r a v o u m o g u ć n o s t i d a s e r e v o lu c ija r a d ik a liz u je u b is t v o m v la d a r a b o ljš e v ic i s u p r e p o z n a li š a n s u d a s e d o k o p a ju ta ­ k o ž e lje n e v la s ti. S m e n a je d n o g d e s p o ta

(c a ra N ik o le ) d r u g im

( " p r o l e t e r s k i m d i k t a t o r o m ” L e n j i n o m ) i s t r g n u t a je t i m e i z B o ž j i h r u k u i s t a v lje n a u n a d l e ž n o s t " z a k o n a r e v o lu c ije ” k o ji k r v lju s ta r o r e ž im s k ih ( ili “ b u r ž o a s k ih ” š t o s e s v o d i n a is t o ) tir a n a z a liv a ju " p r o le t e r s k u d ik t a t u r u ” ( u o v o m s lu č a ju -

p rv a k a b o ljš e v ič k e p a r­

tije ) . U t o m e je i r a z l o g š t o s u b o l j š e v i c i t o k o m 1 9 1 7 . n a s t o ja li d a im a ju in ic ija t iv u p o v o d o m

s k o r o c e le

r e š a v a n ja s u d b in e

N ik o le i n je g o v e p o r o d ic e . V e ć 3. m a r t a o n i z a h te v a ju h a p š e n je N i ­ k o le i c e le n je g o v e p o r o d ic e i u s p e v a ju d a n a o v a j k o r a k n a te r a ju n e s a m o S o v j e t n e g o i P r i v r e m e n u v l a d u . 21 A b d i k a c i j a i k u ć n i p r i t v o r c a ra , n a r a v n o , n is u m o g li d a z a d o v o lje b o ljš e v ik e i z a t o o n i jo š u p o r n ije tr a ž e d a se N ik o li iz r e k n e s m r tn a k a z n a . K e r e n s k o m ip a k p o l a z i z a r u k o m d a te z a h t e v e p r iv r e m e n o o d b a c i i o n u z v r a ć a d a

21 Z a n im ljiv o je da paralele sa F ra n c u s k o m re v o lu cijo m n isu pravili s a m o b o lj­ ševici. I sa m a Privrem ena v lad a sle d ila je p u t k o jim su 125 g o d in a p re išli ž iro n d in ci i o p irala se p o g u b ljen ju cara, p o k u ša v a ju ć i d a p ita n je n je g o ve s u d ­ b in e na svaki m ogu ći način s k in e sa d n e v n o g red a revolucije . M in is ta r sp o ljn ih p o s lo v a i kadetski prvak Pavel N ik o la je v ič M ilju k o v tih je d a n a p o k u š a ­ v a o d a sa E n glezim a o rg an izu je p re b a c iv a n je b iv š e g cara u L o n d o n , v id e ći u to m e "p o sle d n ju šan su da se s p a se s lo b o d a , a m o ž d a i ž iv o t o v o g n e sre ćn ik a" (S e ra p h im , 1 9 2 5 :1 9 ) . M e đ u tim , taj p o d u h v a t n ije u sp e o , p rve n stv e n o z b o g izb e g av an ja Lon d on a da se iz ja s n i o in ic ija tiv i, z b o g čega je car u h a p ­ šen i sa će lo m svojom p o ro d ic o m sta v lje n u k u ć n i p ritiv o r u s v o m d v o ru u C a rs k o m selu.

92

n e ž e li " d a ig r a u lo g u M a r a t a i d a ć e je d a n n e z a v is n i s u d is tr a ž it i d a li je N i k o l a n e š t o s k r i v i o R u s i j i ” ( K e r e n s k i , 1 9 2 8 : 3 2 6 ) . P o č e t k o m ju la K e r e n s k i s e o d lu č u je n a d r u g i k o ra k : o rg a n iz u je p r e s e lje n je c a r s k e p o r o d ic e u T o b o ls k u S ib ir u , k a k o bi b ili š to d a lje o d p o p r iš t a p o litič k ih o b r a č u n a , k o ji s u s e u to v re m e z a h u k t a v a l i u P e t r o g r a d u . 2 2 D a li je K e r e n s k i o z b i l j n o m i s l i o d a je d n o g a d a n a , u s m ir e n ijo j a t m o s fe r i, o r g a n iz u je s u đ e n je N ik o li, t e š k o je r e ć i . P r e n e g o š t o ć e s e p r v i p u t s r e s t i s a N i k o l o m k r a j e m m a r t a 1 9 1 7 , K e r e n s k i je ( u s v o j s t v u m i n i s t r a p r a v d e ) g o v o r i o d a b i b io u s ta n ju d a p o t p iš e s a m o je d n u s m r t n u p r e s u d u , i to N ik o li ( K e r e n s k i, 1 9 2 8 : 3 3 0 ). T o k o m

t o g s u s r e t a , K e r e n s k i je N i k o l u

o b a v e s tio o “ p r e d s to je ć e m s u d s k o m p o s tu p k u " (K e r e n s k i, 1 9 2 8 : 3 3 8 ) , a li je t o k o m n a r e d n i h p e t m e s e c i t u i d e j u u p o t p u n o s t i o d ­ b a c i o . A v g u s t a m e s e c a K e r e n s k i je v e ć n a s t a n o v i š t u d a s u i s t r a ž i ­ v a n ja 0 u m e š a n o s t i c a r ic e u z l o č i n e “ R a s p u ć in o v e k l i k e ” d o k a z a la n je n u n e v in o s t i d a je je d in a p r e p r e k a d a " c a r s k a p o r o d ic a " n a p u ­ s t i R u s i j u b i l a u n e v o l j k o s t i V e l i k e B r i t a n i j e d a je p r i m i ( K e r e n s k i , 1 9 2 8 : 3 4 0 ) . U s v a k o m s lu č a ju , u n a jb u r n ije m p e r io d u R u s k e r e v o ­ l u c i j e n j e g o v g l a v n i k r a t k o r o č n i c i lj je b i o d a u R u s i j i s p r e č i s p e k ­ t a k l k o j i b i n a l i k o v a o s u đ e n j u i p o g u b l j e n j u L u j a X V I , a t a j c i lj j e n a k r a ju p o s t ig a o s la n je m c a r s k e p o r o d ic e u S ib ir . S u d b i n a R o m a n o v i h je t a k o o s t a l a d a b u d e r e š e n a k a d a r e v o l u c i j a ( o d n o s n o n j e n a p r v a r o t a c i j a ) b u d e z a v r š e n a i t o o d s t r a n e o n o g a k o je b u d e z a v r š i o . U o k t o b r u R u s k a r e v o lu c ija u la z i u n o v u fa z u . N a lik d o g a đ a jim a u F r a n c u s k o j r e v o lu c iji 1 7 9 3 - 1 7 9 4 , b o ljš e v ic i u je s e n i z im u 1 9 1 7 . s k r e ć u r e v o lu c iju n a n o v i k o lo s e k . N a k o n š to s u 2 5 . o k to b r a o b o r ili P r iv r e m e n u v la d u u P e tr o g r a d u , b o ljš e v ic i p r e u z i­ m a ju k o n tr o lu i u n iz u d r u g ih g r a d o v a u z e m lji, u k lju č ju ć i i T o ­ b o l s k . O n i p o č i n j u d a r a z m i š l j a j u š t a i m je č i n i t i s a z a t o č e n i m R o m a n o v im a . M e đ u t im , o d m a h s u u s le d ile n e s u g la s ic e . J e d n i ( m e ­ đ u k o j i m a je m o ž d a b i o i s a m L e n j i n ) b i l i s u p r a g m a t s k i o r i j e n t i s a n i i s m a t r a li s u d a ć e b i v š e g c a r a i n je g o v u s u p r u g u ( k o j a je b il a nem ačkog

p o r e k la )

m oći d o b ro

da

is k o r is te ,

p re

svega

da

bi

z a v r š ili r a t s a N e m a č k o m . D r u g i, n a č e lu s a T r o c k im , z a h te v a li s u

2 2 P o d u tisk o m p o k u ša ja b o ljše v ik a da o b o re P rivrem en u v lad u , K eren sk i je vero vatn o bio u strah u d a će to p o d sta ći ro jaliste d a se p o n o v o u k lju če u zb iv a ­ n ja i da p ok u šaju d a vrate N ik o lu na tron (P ip es, 1 9 9 0 : 4 38 ).

93

d a s e u P e t r o g r a d u / M o s k v i o r g a n iz u je ja v n o s u đ e n je i p o g u b lje n je p o u g le d u n a e g z e k u c iju L u ja X V I . N a p o s le tk u , tr e ć i - b o ljš e v ic i u J e k a te r in b u r g u ( k o ji s u im a li k o n tr o lu n a d T o b o ls k im ) s a č e k is tim a F ilip o m G o lo š č e k in o m

i J a k o v o m J u r o v s k im n a č e lu -

sm a­

t r a l i s u d a je n a j b o l j e d a o n i s a m i " p r i v e d u p r a v d i ” b i v š e g c a r a . U b r z o s u s e s p o r o v i iz m e đ u o v e tr i s tr u je s v e li n a o d lu č u j u ć e p it a ­ n je - t r e b a li c a r a i n j e g o v u p o r o d i c u p r e b a c i t i u M o s k v u ili i h t r e ­ b a z a d r ž a ti ( i lik v id ir a t i) u T o b o ls k u . A p r ila

1 9 1 8 . i z K r e m l j a je n a j a v l j e n o s u đ e n j e N i k o l i

“ K r v a v o m ” i f o r m i r a n a je j e d i n i c a o d 2 0 0 v o j n i k a s a V a s i l i j e m j a k o v lje v im n a č e lu k o ja je tr e b a lo d a tr a n s p o r t u je b iv š e g c a r a iz T o b o l s k a u M o s k v u . M e đ u t i m , u T o b o l s k u je m o s k o v s k a j e d i n i c a n a iš la n a n e p r ija t e ljs k i r a s p o lo ž e n u je k a te r in b u r š k u je d in ic u . P o ­ č e l o je n a t e z a n j e . S v e š t o je m o s k o v s k a j e d i n i c a p r e d u z i m a l a n a i ­ l a z i l o je n a o p s t r u k c i j u j e k a t e r i n b u r š k e j e d i n i c e . S a m N i k o l a b i o je v o lja n d a s a J a k o v lje v im o t p u t u je z a M o s k v u , n a d a ju ć i s e d a ć e n a ta j n a č i n s p a s i t i s v o j u p o r o d i c u . U p o č e t k u je i z g l e d a l o d a t a o p c i ­ ja i m a i z g l e d a : J a k o v l j e v j e 1 4 . a p r i l a s a s v o j o m j e d i n i c o m i N i k o ­ lo m u s p e o d a s e d n e u v o z z a M o s k u i z a p o č n e p u to v a n je . M e đ u ­ tim , v o z n ije s t ig a o d a lje o d O m s k a . O b a v e š t a v a ju ć i b o ljš e v ik e u M o s k v i i O m s k u d a je J a k o v l j e v p o č i n i o " i z d a j u r e v o l u c i j e ” i o t e o c a r s k u p o r o d ic u , G o lo š č e k in s e p o b r in u o d a je d a n s n a ž a n o d r e d c r v e n o g a r d e j a c a z a u s t a v i v o z u O m s k u . V o z je z a t i m v r a ć e n u J e k a t e r i n b u r g , g d e je G o l o š č e k i n o k u p i o i n a h u š k a o g o m i l u " p o š t e ­ n ih p r o le te r a ” d a p o z iv im a n a lin č p r ir e d e " d o b r o d o š lic u ” J a k o v lje v u i N ik o li. O t a d a je N i k o l a č u v a n u z a t o č e n i š t v u u j e d n o j k u ć i u J e k a t e r in b u r g u ( g d e m u s e u b r z o p r id r u ž il a c e la n je g o v a p o r o d i ­ c a ) . M e đ u t im , s tv a r i s e n is u p o v o ljn o o d v ija le z a je k a te r in b u r š k e b o ljš e v ik e . T a m a n

kada su

" o te li” N ik o lu

iz ru k u

K r e m lja z a ­

o š t r e n a je s i t u a c i j a n a f r o n t u . Č e h o s l o v a č k e j e d i n i c e i b e l o a r m e j c i b i l i s u u o f a n z i v i i b i l o je p i t a n j e v r e m e n a k a d a ć e i m J e k a t e r i n b u r g p a s ti u r u k e . J e k a te rin b u rš k i b o ljš e v ic i z n a li s u d a im s a d a s a m o K r e m lj m o ž e p o m o ć i i z a t o s u p r o m e n ili p o n a š a n je . T o , m e đ u tim , n ije z n a č ilo d a s u o d m a h p o s t a li v o ljn i d a p o š a lju N ik o lu i n je g o ­ v u p o r o d i c u u M o s k v u . Č i n i l o i m s e d a je n a j j e d n o s t a v n i j e r e š e n j e t a j n a l i k v i d a c i j a s a b l a g o s l o v o m K r e m l j a . Z a t o je n a p r a v l j e n a " p r o ­ b a ” s a N i k o l i n i m b r a t o m M i h a i l o m , k o j i je b i o z a t o č e n u g r a d u

94

P e r m u . U n o ć i 13 . ju n a , tr i a g e n t a p e r m s k e Č e k e s u , p o n a l o g u je k a te r in b u r š k ih b o ljš e v ik a , o d v e la M ih a ila R o m a n o v a u n e p o z n a ­ t o m p r a v c u i u b i l a g a . P e r m s k a Č e k a je o d m a h n a k o n t o g a i z j a v i l a d a s u e g z e k u t o r i “ n e p o z n a t i ” i d a je u p i t a n j u " a n a r h i s t i č k i p r e k i s u d " , o d lu č n o s e d is ta n c ir a ju ć i o d u b is t v a ( R a d s in s k i, 1 9 9 2 : 3 3 6 ) . U b i s t v o M i h a i l a , u č i j u k o r i s t je N i k o l a a b d i c i r a o , t a k o je p o d m e t ­ n u to a n a r h is tim a , s a k o jim a s u b o ljš e v ic i ta d a b ili u s u k o b u . J e d ­ n i m u d a r c e m u b i j e n e s u d v e m u v e : j e d a n n e p r i j a t e l j je l i k v i d i r a n a d ru gi

k o m p r o m ito v a n .

Isti

s c e n a r io

p r im e n je n

je

18 .

ju la

u

s lu č a je v im a s e s tr e c a r ic e A le k s a n d r e , k n e z a S e r g e ja M ih a ilo v ič a , n je g o v ih s in o v a , k n e z a V la d im ir a F a le ja i n jih o v e p o s lu g e u s e lu A l a p a j e v s k o m . A l a p a j e v s k a Č e k a je , k a o i p e r m s k a Č e k a p e t d a n a p re to g a , o d m a h iz v e s tila K r e m lj d a s u " p r e p a d ” i " o t m ic u ” z a t o ­ č e n ik a n a v o d n o iz v r š ili “ b e lo a r m e jc i” i d a s e n iš ta n ije m o g lo u č i­ n it i d a s e a k c ija s p r e č i. K a o š t o s u b o ljš e v ic i b e z o č n o la g a li s v e t s k u ja v n o s t o s ta n ju z a to č e n ik a , ta k o s u s e i m e đ u s o b n o o b m a n jiv a li k a k o b i m o g li n e p o s r e d n o d a lik v id ir a ju o m r a ž e n o g n e p r ija te lja . N a k o n o v ih p r e s e d a n a , lik v id a c ija c a ra i n je g o v e u ž e p o r o d i c e i š l a je g l a t k o . I p a k , p o š t o je p o g u b l j e n j e b i v š e g c a r a b i l o m n o g o k r u p n iji z a lo g a j, o n o

s e n ije m o g lo ta k o la k o p r ip is a ti

a n a r h i s t i m a ili b e l o a r m e j c i m a . Z a t o je G o l o š č e k i n z a p o g u b l j e n j e m o r a o d a p r ib a v i p r e th o d n u s a g la s n o s t K r e m lja , o d n o s n o s a m o g L e n j i n a . U t e l e g r a m u o d 1 6 . j u l a 1 9 1 8 . o n je o d K r e m l j a t r a ž i o s a ­ g l a s n o s t z a “ s u d k o j i je d o g o v o r e n s a F i l i p o m ” ( t j . n j i m s a m i m ) i k o ji “ iz v o jn ih r a z lo g a n e tr p i o d la g a n je ” ( R a d s in s k i, 1 9 9 2 : 3 5 6 ) . J e k a te r in b u r š k i b o ljš e v ic i s u o č ig le d n o i d a lje s m a tr a li d a s e r a d i o r e v o l u c i o n a r n o m “ s u d u ” , i a k o je p r e s u d a b i l a o d a v n o p o z n a t a . D a L e n jin p o z it iv n o o d g o v o r i n a te le g r a m je k a te r in b u r - • š k ih b o ljš e v ik a z a lo ž io s e Z in o v je v , k o ji je u to v r e m e v o d io o g o r ­ č e n u b o r b u z a m o ć sa T r o c k im . O n e m o g u ć a v a n je s u đ e n ja u M o ­ s k v i b ilo je z a Z in o v je v a je d a n o d n a č in a d a s e “ z a p u š i g u b i c a ” n je ­ g o v o m d ir e k t n o m s u p a r n ik u ( R a d s in s k i, 1 9 9 2 : 3 5 7 ) . L e n jin s e n i ­ je d u g o d v o u m i o i o d m a h je d a o s a g l a s n o s t z a p o g u b l j e n j e . N o , o n n ije o s t a o s a m o n a to m e . O s t a ju ć i v e r a n s v o m

r e v o lu c io n a r n o m

m a k i j a v e l i z m u , n a š a o je z a s h o d n o d a j o š i s t o g d a n a p o š a l j e s v o j z v a n i č n i o d g o v o r d a n s k i m n o v i n a m a k o j e s u s e i n t e r e s o v a l e d a li s u t a č n e g l a s i n e d a je N i k o l a u b i j e n : " G l a s i n e n e i s t i n i t e [ . ] B i v š i c a r s ig u r a n [ .]

G la s in e

su

sam o

la ž

95

k a p ita lis tič k e

šta m p e ”

(L e n in ,

1 9 9 6 : 4 7 )- P r a k s a d a s e v l a s t i t o v a r v a r s t v o s a k r i v a i z a o p t u ž b i z a tu đ e ( " k a p it a lis t ič k e ” , " im p e r ija lis tič k e " , “ k o n tr a r e v o lu c io n a r n e ” i t d . ) la ž i t e r a l a j e L e n j i n a i o s t a l e b o l j š e v i k e d a v e ć u n a j r a n i j o j f a z i o s v a ja n ja v la s t i p o s e g n u z a ta k v im o b m a n a m a k o je s u p o s v o jo j d r ­ s k o s ti i n o t o r n o s t i p r e v a z ila z ile g o to v o s v e š to se d o ta d a m o g lo s r e s t i u p o l i t i c i . B e s t i d n o d e z i n f o r m i š u ć i s v e t s k u j a v n o s t , L e n j i n je d o p u s t io d a o s u d b in i c a ra i n je g o v e p o r o d ic e o d lu č i d v o s tr u k a b o r b a z a m o ć : iz m e đ u n je g o v ih n e p o s r e d n ih s a r a d n ik a (i k o n k u r e ­ n a ta z a n je g o v o n a s le đ e ) i iz m e đ u p r e s to n ic e i p r o v in c ije . S a v e z Z in o v j e v a i p r o v i n c i j s k i h b o l j š e v i k a u o v o m s u k o b u je i z v o j e v a o p o b e d u i p o s l a o R o m a n o v e d i r e k t n o u s m r t , a L e n j i n je v e r o v a o d a ć e ( b a r e m jo š n e k o v r e m e ) u s p e v a ti d a tu s m r t p r ik r iv a . N egde

iz a

p on oći

(u

r a n im

s a tim a

17.

ju la )

u

J e k a t e r i n b u r g je s t i g a o t e l e g r a m o d J a k o v a S v e r d l o v a i z K r e m l j a u k o m je o d o b r e n o p o g u b lj e n j e . O d m a h p o t o m J u r o v s k i je s a g r u ­ p o m b o ljš e v ik a p r o b u d io c a r a , c a r ic u , n jih o v o g b o le s n o g s in a i č e ­ tir i ć e r k e , k a o i le k a r a , s o b a r ic u , k u v a r a i p o s lu ž i t e l j a i o d v e o ih u p od ru m

k u ć e u k o j o j s u s t a n o v a l i . T a m o je s v i h d e v e t o r o l j u d i

s tr e lja n o . L e š e v i s u jo š u to k u n o ć i p r e b a č e n i u o b liž n ju š u m u , g d e s u s v u č e n i, u ž a s n o iz m a s a k r ir a n i i n a p o s le tk u s p r ž e n i s u m p o r ­ nom

k i s e l i n o m . K a d a je 1 9 9 1 . p r o n a đ e n a i o t v o r e n a g r o b n i c a u

k o ju s u b a č e n i le š e v i c a r s k e p o r o d ic e i n jih o v e p o s lu g e , p r e o s t a le k o s t i s u p o s la te n a iz u č a v a n je a r h e o lo g u U r a ls k o g u n iv e r z it e ta L j u d m i l i K o r j a k o v . I a k o je p r e t o g a K o r j a k o v a u č e s t v o v a l a u i s k o ­ p a v a n ju m n o g ih p r e is to r ijs k ih n a s e lja u s e v e r n o m S ib ir u i e k s h u ­ m i r a l a m n o g o b r o j n e s k e l e t e , n i j e d a n n i j e b i o , k a k o je k a s n i j e i z j a ­ v ila , “ ta k o u n a k a ž e n i n a g r đ e n ” k a o š t o s u b ili le š e v i c a r s k e p o r o ­ d i c e i n j i h o v o g o s o b l j a ( c i t . p r e m a : M a s s i e , 1 9 9 5 : 5 6 ) . 23 K a d a se s v e s a b e r e , b o ljš e v ič k i o t p o r tir a n iji s v e o s e n a b e s tija ln i o b r a č u n n e k o lic in e p r o v in c ijs k ih č e k is t a s a r u s k im tir a ­ n in o m i n je g o v o m p o r o d ic o m , k o je je v e ć b ila r a z v la s tila i in te r n i­ r a la P r iv r e m e n a v la d a K e r e n s k o g . V e s t o p o g u b lje n ju " k r u n is a n o g k r v n i k a ” N i k o l e R o m a n o v a K r e m l j je z v a n i č n o o b j a v i o 1 9 . ju l a ,

23 Ip a k , p o s m rtn i ostaci N ik o lin o g s in a i jed n e će rk e n ik a d a n isu p ron ađ en i, vero va tn o z b o g toga što je dva leša J u ro vsk i p o n e o sa s o b o m da bi sa n jih s k i­ n u o i u k ra o skriveni pojas sa zla to m i d ra g im k a m e n je m (ko ji su sva d eca n o ­ sila ). G d e je Jurovski te leševe b a cio n a k o n š to ih je o p ljačk ao v erova tn o se n i­ k a d a n eće saznati.

96

p r a v d a j u ć i t o r a t n i m s t a n j e m , u k o j e m je b i v š i c a r m o g a o u m a ć i " s u d u n a r o d a ” ( M a s s i e , 1 9 9 5 : 2 6 ) . S a m i m t i m , K r e m lj je p r iz n a o d a n ije b ilo n ik a k v o g s u đ e n ja i d a je b iv š i c a r u b ije n iz " p r e v e n ­ t i v n i h r a z l o g a ” - d a b i s e s p r e č i o n j e g o v b e g . P r i t o m je i z m i š l j e n o d a je " p o r o d i c a R o m a n o v [ .. .] i z J e k a t e r i n b u r g a p r e b a č e n a n a s i ­ g u r n i j e m e s t o ” .2 4 O č i g l e d n o je d a K r e m l j n i j e z n a o k a k o d a o p r a v ­ d a u b is tv o n e d u ž n e ž e n e , d e c e i p o s lu g e , p a se o p r e d e lio z a v e ć u h o d a n u t a k t ik u la ž i i p r ik r iv a n ja . U s v a k o m s lu č a ju , e g z e k u c ija R o m a n o v i h b i l a je s v e d r u g o s a m o n e " p r i v o đ e n j e t i r a n i n a p r a v d i " . O n a p r ip a d a tr a d ic iji u b is t a v a o r ije n ta ln ih d e s p o ta , p ri č e m u s e k a o s u b j e k t t i r a n i c i d a j a v l j a o n a i s t a “ r a j a ” k o j a je , ž i v e ć i d e c e n i j a m a p o d ja r m o m d e s p o tije , b ila is p u n je n a p la m te ć o m m r ž n jo m p r e m a d e s p o tu . J e k a te r in b u r š k i b o ljš e v ic i p r e d s ta v lja ju te n e s r e ć n ik e sa d n a s o c ija ln e le s t v ic e k o ji n ik a d a n is u m o g li n i s a n ja ti d a ć e im se s re ć a ta k o o s m e h n u t i d a im p a d n e š a k a o n a j k o g s u s m a tr a li v in o v ­ n ik o m s v ih s v o jih n e d a ć a . Z a to o n i n is u ž e le li d a s ta r o g tir a n in a p r e p u s te n o v o m ( m a k o lik o o v o g p o t o n je g p o š to v a li i r e s p e k to v a li) : k a d a je p a l i m o ć n i k v e ć d o p a o š a k a r a s p o m a m l j e n o j r u l j i, o n a se v iš e n i p o k o ju c e n u n ije h te la o d r e ć i z a d o v o ljs t v a lič n e o s v e t e i p r a ž n je n ja d e s tr u k tiv n ih s tr a s ti ( k a o n i k o r is t i o d p lja č k e le š e v a ). U b is t v o c e le p o r o d ic e R o m a n o v ih i n jih o v e p o s lu g e t a k o đ e g o v o r i u p r ilo g o b r a s c u u b is t v a o r ije n ta ln o g d e s p o ta , p ri č e m u je m o t iv z a n jih o v o u b is t v o le ž a o m a n je u s tr a h u o d p o v r a t k a n e k o g p o t o m k a d in a s t ije R o m a n o v ih n a p r e s to a v iš e u n e o b u z d a n o s t i u b ila č k ih e m o c i j a . P r i m i t i v n a r e t r i b u c i j a , k a d a je n i š t a n e o b u z d a v a , i m a t e n ­ d e n c i j u d a s e o b r u š i n a s v e š t o je i r i t i r a , a t o s u u k o n k r e t n o m s l u ­ č a ju b ili s v i o n i k o ji s u s e n a š li u is to j g r u p i s a o b je k t o m m r ž n je c a r o m N i k o l o m . S v e u s v e m u , u b i s t v o R o m a n o v i h b i l o je i z l i v g n e -

2 4 Laž d a se b ivša carica i n jena deca n alaze u živ o tu i d a će " iz h u m an itarn ih ra zlo g a ’’ biti p u šten i na slo b o d u širen a je sve d o 1 9 2 6 . D v e g o d in e ranije N ikolaj S o k o lo v o b jav io je kn jigu Ubistvo ruske carske porodice, u ko jo j su izn eti n e p o b itn i d o k azi (p rib a vljen i p rilik o m p rivrem e n o g o sva jan ja Jekaterin bu r­ g a koje je izvela Bela arm ija) d a je cela p o ro d ica p o b ije n a is to g d an a ka d a i N ik o la (M a ssie, 1 9 9 5 :3 0 ) . K a d a su b o ljševici, p od p ritis k o m m eđ u n aro d n e javn o sti koju je šo k ira la S o k o lo v ljev a kn jiga, n a p o k o n p rizn a li d a su p o b ili celu p orod icu R o m an o v, situacija s e v eć k o ren ito izm en ila: građ an ski rat je b io završen , a S taljin je p očeo d a k o n s o lid u je svo ju m oć. S u d b in a carske p o ­ rodice nije više bila p o litič k i ak tu elna tem a, n iti je m o g la da u g ro zi n o v o g ru ­ s k o g hazjajina.

97

v a i č in n e o b u z d a n o g i n e k o n tr o lis a n o g p o r iv a o s v e t e š a č ic e b iv š ih tir a n in o v ih p o d a n ik a k o ji s u d o b ili " p r ilik u s v o g ž iv o t a ” d a iz s e b e iz b a c e s v u fr u s tr a c iju , m r ž n ju i p o t is n u t u a g r e s iju . I m a j u ć i s v e t o u v i d u , z a n i m l j i v o je v i d e t i k a k o j e n a j a ­ g iln iji p o b o r n ik ja v n o g s u đ e n ja N ik o li u M o s k v i L a v T r o c k i r e a g o v a o n a v e s t o u b i s t v u c e l e p o r o d i c e R o m a n o v i h . U Dnevniku u egzi­

lu i z 1 9 3 5 . o n i z n o s i s v o j e n e s k r i v e n o z a d o v o l j s t v o z b o g o b a v l j e ­ n o g č i n a i č a k exp ostfa cto p i š e o " l a t e n t n i m f u n k c i j a m a ” t o g u b i s t v a : " O v a o d l u k a [ o u b i s t v u c a r s k e p o r o d i c e ] b i l a je z a i s t a n e s a ­ m o s v r s is h o d n a n e g o i n u ž n a . T e ž in a o v e s u m a rn e k a z n e p o k a z a ­ la je s v e t u d a ć e m o b o r b u n a s t a v i t i n e m i l o s r d n o i d a n e ć e m o z a z i ­ ra ti n i o d č e g a . P o g u b lje n j e c a r s k e p o r o d ic e n ije b i l o n u ž n o s a m o d a b i s e p r o š ir io s tr a h i u ž a s , a n e p r ija te lj p o k o le b a o , n e g o i d a b i s e u č v r s tili n a š i s o p s t v e n i r e d o v i i d a b i s e p o k a z a lo d a n e m a p o ­ v r a t k a , n e g o d a p o s t o j i s a m o p o t p u n a p o b e d a i l i p r o p a s t . [ .. .] L e ­ n j i n je t o d o b r o s h v a t i o ” ( c i t . p r e m a : M a s s i e , 1 9 9 5 : 2 7 ) . Z a n e v o ­ lju , T r o c k i je s m e t n u o s u m a d a j e K r e m l j o s a m g o d i n a o b m a n j i ­ v a o s v e ts k u i d o m a ć u ja v n o s t d a s u s u p r u g a i d e ca N ik o le R o m a n o v a u ž iv o tu , ta k o d a n ik o , iz v a n u s k o g k r u g a b o ljš e v ič k ih p r v a ­ k a , n i j e z n a o z a " s u m a r n u k a z n u ” . N o , z a n i m l j i v o je s h v a t a n j e T r o c k o g o g la v n o j fu n k c iji k o ju im a ju f a n a t iz a m i t e r o r u o p š t e , a k o ju č in i z a s tr a š iv a n je s t a n o v n iš t v a i n e p r ija te lja i u č v r š ć iv a n je s o p s t v e n ih ( b o ljš e v ič k ih ) r e d o v a . T e r o r , d a k le , n e tr e b a d a b u d e p r a v e d a n n e g o s v r s i s h o d a n , p r i č e m u je k r a j n j a s v r h a u č v r š ć i v a n j e v la s t i a k t u e ln o g b o ljš e v ič k o g v o đ e . U p r a v o tu le k c iju će m n o g o b o l j e n a u č i t i n a jv e ć i s u p a r n i k T r o c k o g u b o r b i z a L e n j i n o v o n a s l e đ e - J o s i f V i s a r i o n o v i č S t a l j i n . D a j e z a i s t a b i o d o s l e d a n , T r o c k i je s v a k a k o m o r a o p o h v a liti S t a ljin o v e m e r e te r o r a p r e m a n je g o v im s a b o r c im a , " s ta r im

b o l j š e v i c i m a ” ( z a j e d n o s a n j i m s a m i m ) . J e r,

z a is ta , š ta m o ž e v iš e o d b e s k r u p u lo z n o g p o g u b lje n ja b o ljš e v ič k ih p r v a k a d a u č v r s ti v la s t v e lik o g v o đ e i u te r a s tr a h u k o s ti n je g o v im p o d a n ic im a ? Z a š to b i te r o r p r e s ta o k a d a s u v e ć p o g u b lje n i R o m a n o v i i n j i m a s li č n i ? N a k o n p o g u b l j e n j a č l a n o v a p o r o d i c e R o m a n o ­ v ih , u p r a v o u s k la d u s a lo g i k o m te r o r a , m o r a ju d o ć i n a re d n a js t a ­ r iji i n a j u g l e d n i j i č l a n o v i b o l j š e v i č k e p a r t i j s k e " p o r o d i c e ” , s v i d o p o s le d n je g -

o s im , n a r a v n o , V is a r io n o v ič a s a m o g . T e k ta d a n je ­

g o v a " r e v o lu c io n a r n a ” v la s t m o ž e b i t i u č v r š ć e n a a p o d a n iš t v o t a ­ k o z a s t r a š e n o d a m u n e p a d n e n a p a m e t n i k a k v a id e j a o t p o r a . V e ­

l i k a je i r o n i j a u p r a v o t o š t o je u o b r a č u n u s a p o r o d i c o m R o m a n o v T r o c k i n a jv iš e u z d iz a o i h v a lio lo g ik u iz g r a d n je to t a lita r n o g r e ž i­ m a , k o ja ć e n a k r a ju s a m le t i i n je g a s a m o g . N a d r u g o j s tr a n i, p r im e r z a u b is t v o to t a lita r n o g tir a n i­ n a k o j i je i z v r š i l a ( s u p a r n i č k a ) t o t a l i t a r n a p a r t i j a j e s t e u b i s t v o ¡ t a ­ lija n s k o g v o đ e B e n ita M u s s o lin ija k o je s u p o č in ili ita lija n s k i k o ­ m u n i s t i . M u s s o l i n i j e v s u n o v r a t z a p o č e o je 2 5 . j u n a 1 9 4 3 , k a d a je it a lija n s k i k r a lj iz v r š i o d r ž a v n i u d a r , o t p u s t i o M u s s o li n i j a i d o ­ z v o lio d a g a u h a p s i n o v a v la s t , n a č ije m s e č e lu n a la z io m a r š a l P i­ e tr o B a d o g lio . M u s s o lin i je p a o b e z ik a k v o g o tp o r a ( a k o s e iz u ­ z m u n je g o v e ž a lb e k r a lju d a s u o d lu k e o d 2 5 . ju n a p r a v n o n e o s n o ­ v a n e ! ) i č in ilo s e d a ć e u s k o r o s ta ti p r e d lic e p r a v d e k a k o b i o d g o ­ v a r a o z a z l o č i n e k o j e j e p o č i n i o d o k j e v l a d a o z e m l j o m . 25 M e đ u ­ tim , N e m c i s u o s lo b o d ili M u s s o lin ija 1 2 . s e p te m b r a is te g o d in e i o m o g u ć ili m u d a o b r a z u je t z v . S o c ija ln u R e p u b lik u I ta liju n a s e v e r u z e m lje , k o ja s e ta d a n a la z ila p o d n e m a č k o m o k u p a c ijo m . T a ­ k o je M u s s o l i n i j e v k r a j o d l o ž e n i v e z a n z a s u d b i n u t e m a r i o n e t s k e d r ž a v e . A o n a ć e u s p e t i d a s e o d r ž i s v e d o a p r i l a 1 9 4 5 , k a d a s u je s a v e z n ic i p o t p u n o z b r is a li, o m o g u ć iv š i d a s e te r ito r ija ln a c e lo v it o s t I ta lije o b n o v i. M u s s o lin ija s u u b ili it a lija n s k i p a r t iz a n i 2 8 . a p r ila u b liz in i je z e r a K o m o . N a k o n r a t a , k o m u n i s t a W a l t e r A u d i s i o h v a l i o s e k a k o je o n s a m " iz v r š io v o lju n a r o d a ” i p o g u b io n je g o v o g " s m r t n o g n e p r i­ ja te lja " ( W ic h t e r ic h , 1 9 5 2 : 3 4 2 ) . Z a m e n ik v r h o v n o g p a r t iz a n s k o g k o m a n d a n t a i k a s n ije s e k re ta r K P I L u ig i L o n g o ta k o đ e ć e o v a j č in

25 U L o n d o n u se u to vrem e p ojavio sp is a n o n im n o g au to ra p od n aslovo m Su­ đenje Mussoliniju, u ko jem je zah tev an o d a se M u s s o lin iju o rgan izu je su đ en je i d a se izved u svi d o k a z i koji ga terete, ka ko bi se tek n a o sn o v u to g a d o n e la pravedna p resud a. Strah ujući d a će M u sso lin i b iti ub ijen n ekim “ n ep red vi­ d ljiv im slu čajem ” , p isa c (ko ji se sak rio iza s im b o lič n o g p seu d o n im a K asije) in sistirao je na n jego vo m pravu “ d a se brani p red ja vn im trib u n alo m ” ( “ C a ss iu s ” , 1 9 4 3 :1 ). A d a bi o lak šao p riprem u za o p tu žn ic u p ro tiv M u sso lin ija , p i­ sac je u sp isu d ao sve ra sp o lo živ e d o k a z e koji terete fa šističk o g v ođ u , kao i sve javne ličn o sti ko je bi trebalo da b u d u p o zva n e na su đ en je u svojstvu sved oka. N a taj n ačin Suđenje Mussoliniju im alo je ka o svoj gla v n i cilj d a javn o st p rid o ­ bije za form aln i su d sk i p ostu p ak, u m e sto d a tiran in bu d e ub ijen “ n ep red vi­ dljiv im slučajem ” . N a ža lo st, iako je zn a o kakva realna o p a s n o s t preti pravdi (a na d ru go m m estu M u sso lin iju ), p isac o v o g sp isa nije u sp e o da u tiče na o n e koji će kasn ije za is ta u zeti "p ravd u " u svoje ruke - na ¡talijan ske k o m u n iste.

99

o b j a š n j a v a t i n a n a č i n k o j i je b l i z a k l o g i c i p r a v a n a o t p o r i u b i s t v o t i ­ r a n in a : " I t a l i j a je m o r a l a i h t e l a s a m a d a u z m e p r a v o u s v o j e r u k e . ” M e đ u tim , u s v e t lu

n o v ijih p o d a ta k a , o v a v e r z ija M u s s o lin ije v o g

s m a k n u ć a g u b i n a u v e r ljiv o s t i. P o s v e m u s u d e ć i, M u s s o li n i j a n ije u b io A u d is io v e ć n a jv e r o v a tn ije s a m L o n g o , i to n a s v o ju ru k u , n a ­ k o n š to s u p o h a p š e n i s v i p a r tiz a n i k o ji s u se to m e s u p r o ts ta v lja li. I a k o s u im a li n a r e đ e n je d a M u s s o lin ija p r e d a ju V r h o v n o j s a v e z n ič ­ k o j k o m a n d i,26 k a k o b i m u s e s u d ilo z a r a tn e z lo č in e , k o m u n is t i iz N a r o d n o s o lo b o d ila č k o g o d b o r a k o ji s u u h v a tili M u s s o lin ija n is u b ili v o ljn i d a p o s t u p e p o n a r e đ e n ju , v e ć s u o s v e t u z a d r ž a li z a s e b e . U 3 s a t a i z j u t r a 2 8 . a p r i l a 1 9 4 5 . s a v e z n i c i m a je p o s l a t t e l e g r a m u k o m je p i s a l o d a je ‘‘ ¡ t a l i j a n s k i n a r o d n i s u d ” v e ć o s u d i o i p o g u b i o M u s s o l i n i j a . U s t v a r n o s t i M u s s o l i n i je u b i j e n b e z i k a k v o g s u đ e n j a ( a p o s e b n o b e z n e k o g " n a r o d n o g s u d a ” ) , n e k o lik o s a ti k a s n ije , d o k s u k o m u n is t i n je g o v u lju b a v n ic u C la r e tt u P e ta c c i p r e u b is t v a jo š o t ­ p r i l i k e d v a s a t a s i l o v a l i ( " D e r T o d d e s D u c e ” , 1 9 9 6 : 1 3 5 ) . K a o i je k a t e r in b u r s k i b o ljš e v ic i, i p o č in it e lji o v o g tir a n ic id a o č ig le d n o n is u b ili p o k r e n u ti n ik a k v o m ž e ljo m d a p r im e n e p ra v o n e g o je d n o s t a v ­ n o m l i č n o m ž e l j o m z a o s v e t o m ili , u n a j b o l j e m s l u č a j u , o s v e t o m z b o g p r o g o n a k o m u n is t a u f a š i s t ič k o j I ta liji. K o lik o

su

¡ta lija n s k i k o m u n is t i b ili n e s v e s n i lo g ik e

p r a v a p u k a n a o t p o r tir a n iji p o k a z u je č in je n ic a d a s u ¡ta lija n s k o m " p u k u ” o s ta v ili s a m o m r tv a te la d u č e a i n je g o v e lju b a v n ic e , k a k o b i s e p u k n a n jim a iž iv lja v a o . Z a r a z lik u o d J u r o v s k o g i n je g o v ih j e k a te r in b e r š k ih b o ljš e v ik a k o ji s u s a m i i u t a jn o s t i m a s a k r ir a li p o r o d ic u R o m a n o v ih , L o n g o i n je g o v i ¡ta lija n s k i k o m u n is ti o v a j " u ž i t a k ” s u p r e p u s t ili “ n a r o d u " i t im e o d n je g a n a p r a v ili ja v n u c e ­ r e m o n iju . B a h a n a lije p r o la z n i k a n a le š e v im a , k o ji s u id u ć e g d a n a i z l o ž e n i n a t r g u Piazalle Loreto u M i l a n u , o d l i č n o s e u k l a p a j u u k o ­ m u n is t ič k u s lik u n a r o d n ih m a s a - o n e s u s p o s o b n e s a m o z a d e ­ s t r u k c iju i n is k e s tr a s ti, d o k " a v a n g a r d a ” n e o m e t a n o is p u n ja v a s v o ju “ is to r ijs k u m is iju " . P o d u t i s k o m

p r o v a le n a jn iž ih s tr a s ti,

2 6 U to v re m e na snazi je b io s p o ra zu m iz m e đ u V rh o v n e savezn ičke k o m an d e i s evern o ita lija n sk o g N a ro d n o o slo b o d ila č k o g o d b o ra o d 7. d ecem bra 19 4 4 . P o o v o m sporazum u partije o k u p lje n e u N a ro d o o s lo b o d ila č k o m o d b o ru (K o m u n is tič k a partija, L iberaln a p artija, P a rtija akcije, D em o h rišćan sk a p ar­ tija i S o cijalističk a partija) bile su d u ž n e d a izv ršav a ju sva n aređenja V rh o v ­ ne s a v e zn ič k e kom ande (S a b o , 1 9 7 8 :1 4 5 ) .

10 0

k o je s u s e o b r u š i l e n a iz l o ž e n e le š e v e d u č e a i n je g o v e lju b a v n ic e , N a r o d n o s o l o b o d i l a č k i o d b o r je i z d a o s a o p š t e n j e u k o j e m j e p o ­ k u š a o d a o d g o v o r n o s t z a c e o n e m ili d o g a đ a j s k in e s a s e b e i p r i­ k a č i g a f a š i z m u , o d n o s n o M u s s o l i n i j u s a m o m : “ F a š i z a m je s a m [ .. .] o d g o v o r a n [ .. .] z a e k s p l o z i j u n a r o d n e m r ž n j e , k o j a s e u o v o m s lu č a ju p r e tv o r ila u e k s c e s i k o ja s e m o ž e r a z u m e ti s a m o u k lim i k o j u je h t e o i s t v o r i o M u s s o l i n i ” ( c i t . p r e m a : H a l p e r i n , 1 9 6 4 : 8 7 ) . S lik a I ta lije t o g v r e m e n a -

u k o j o j je t i r a n i n a p r v o o b o r i o s p o l j a -

š n ji n e p r ija t e lj, a p o t o m g a , v e ć k a o p r iv a t n o lic e , u h v a t i la i u b il a g r u p a “ r e v o lu c io n a r a ” ( s ilu ju ć i u s p u t n je g o v u lju b a v n ic u ) , d a b i n a p o s l e t k u b a c ila le š e v e s lu đ e n o j i r a s p o m a m lje n o j m a s i s lu č a j­ n i h p r o l a z n i k a d a s e n a n j i m a i ž i v l j a v a j u , p a ex postfacto j o š i z a c e o " s lu č a j” o k r iv ila s a m o g tir a n in a — ta k o n a m o tk r iv a r a d ik a ln o r a z a r a n je lo g ik e p r a v a n a o t p o r tir a n iji u p o lit ič k o j te o r iji i p r a k s i t o t a lita r n ih p a r tija 2 0 . v e k a .

4. Otpor totalitarnom tiraninu J e d n a o d n a jv e ć ih n e v o lja k o ja p r o is t ič e iz fu n k c io n is a n ja t o t a li­ ta r n o g r e ž im a je s te s la m a n je v o lje i s p r e m n o s ti p o d a n ik a d a p r e d u z m u o t p o r p r e m a n o v im ( t o t a lit a r n im ) tir a n im a . I n t e n z iv ­ n a in d o k tr in a c ija , k o ju o r g a n iz u je to t a lita r n a p a r tija o d m a h p o d o l a s k u n a v l a s t , s p u t a v a r a z m i š l j a n j e p o d a n i k a o n j i h o v o m pra­

vu n a o t p o r t i r a n i j i , u v e r a v a j u ć i i h d a je istorijska misija n o v i h t i r a ­ n a d a u s r e ć e n e k e d a l e k e b u d u ć e g e n e r a c ije “ n a r o d a ” ili “ p r o l e t a ­ rija ta " . J a v n o m n je n je t o t a lit a r n o k o n t r o li s a n o g d r u š t v a s tr u k t u r is a n o je ta k o d a s v e s a d r ž a je u s m e r e n e p r o t iv r e ž im a e m o c io n a l­ n o o p t e r e ć u je " s u b v e r z iv n im ” z n a č e n je m

a t a k a n a " n a r o d ” ili

" p r o le t a r ija t ” i o s u je ć u je ih u r a c i o n a l i z a c i j i .2 7 C a k i k a d a , s tic a je m is t o r ijs k ih p r ilik a , u n e k o m t o t a lit a r n o m r e ž im u s a z r u u s lo 2 7 O v a k v o stan je se n ep o v o ljn o o d raža v alo i na k o n cen tra cio n e logore, u k o ji­ m a su u g la v n o m ležali "n ep rijatelji režim a” i k o ji su n a tem elju svo g o ča jn (ičk )o g p o lo ža ja bili v erova tn o n ajsp rem n iji n a sve m ere o tp o ra. P o što izvan k o n cen tracio n ih lo go ra nije b ilo n ik a k v o g a u to n o m n o g ja vn o g m n je ­ nja, to su u sa m om za četk u biie o s u đ e n e na n e u sp eh ak cije za tv o re n ik a p o ­ p u t p rotesta ili štrajka glađu. Č ak je i b ek stvo b ilo n em o g u ć e o rg an izo v ati, p o što je za b e g iz k o n ce n tra cio n o g lo g o ra p o treb n a efik a s n a i k o n sp irativn a p o m o ć spolja, d o ko je se u to talitarn o k o n tro lisa n o m d ru štv u tešk o m o g lo d o ći (S o lsc h e n izy n , 1974 : 3: 9 5 ).

101

o b j a š n j a v a t i n a n a č i n k o j i je b l i z a k l o g i c i p r a v a n a o t p o r i u b i s t v o t i ­ r a n in a : " I t a l i j a j e m o r a l a i h t e l a s a m a d a u z m e p r a v o u s v o j e r u k e . ” M e đ u tim , u s v e t lu n o v ijih p o d a ta k a , o v a v e r z ija M u s s o lin ije v o g s m a k n u ć a g u b i n a u v e r l j i v o s t i . P o s v e m u s u d e ć i , M u s s o l i n i j a n ije u b io A u d i s i o v e ć n a jv e r o v a tn ije s a m L o n g o , i to n a s v o ju r u k u , n a ­ k o n š to s u p o h a p š e n i s v i p a r t iz a n i k o ji s u s e t o m e s u p r o t s ta v lja li. I a k o s u im a l i n a r e đ e n j e d a M u s s o l i n i j a p r e d a j u V r h o v n o j s a v e z n i č ­ k o j k o m a n d i , 2 6 k a k o b i m u s e s u d i l o z a r a t n e z l o č i n e , k o m u n i s t i iz N a r o d n o s o lo b o d ila č k o g o d b o r a k o ji s u u h v a tili M u s s o lin ija n is u b ili v o ljn i d a p o s t u p e p o n a r e đ e n ju , v e ć s u o s v e t u z a d r ž a li z a s e b e . U 3 s a t a i z j u t r a 2 8 . a p r i l a 1 9 4 5 . s a v e z n i c i m a je p o s l a t t e l e g r a m u k o m je p i s a l o d a je " ¡ t a l i j a n s k i n a r o d n i s u d " v e ć o s u d i o i p o g u b i o M u s s o l i n i j a . U s t v a r n o s t i M u s s o l i n i je u b i j e n b e z i k a k v o g s u đ e n j a (a p o s e b n o b e z n e k o g " n a r o d n o g s u d a ”) , n e k o lik o s a ti k a s n ije , d o k s u k o m u n is t i n je g o v u lju b a v n ic u C la r e tt u P e ta c c i p re u b is t v a jo š o t ­ p r i l i k e d v a s a t a s i l o v a l i ( " D e r T o d d e s D u c e ” , 1 9 9 6 : 1 3 5 ) . K a o i je k a te r in b u r š k i b o ljš e v ic i, i p o č in ite lji o v o g tir a n ic id a o č ig le d n o n is u b ili p o k r e n u ti n ik a k v o m ž e ljo m d a p r im e n e p ra v o n e g o je d n o s t a v ­ n o m lič n o m ž e ljo m z a o s v e t o m ili, u n a jb o lje m s lu č a ju , o s v e t o m z b o g p r o g o n a k o m u n is t a u f a š i s t ič k o j I ta liji. K o lik o

su

¡ ta lija n s k i k o m u n is t i b ili n e s v e s n i lo g ik e

p r a v a p u k a n a o tp o r tir a n iji p o k a z u je č in je n ic a d a s u ¡ta lija n s k o m “ p u k u ” o s ta v ili s a m o m r tv a te la d u č e a i n je g o v e lju b a v n ic e , k a k o b i s e p u k n a n jim a iž iv lja v a o . Z a r a z lik u o d J u r o v s k o g i n je g o v ih je k a te r in b e r š k ih b o ljš e v ik a k o ji s u s a m i i u t a jn o s t i m a s a k r ir a li p o r o d ic u R o m a n o v ih , L o n g o i n je g o v i ¡ta lija n s k i k o m u n is ti o v a j “ u ž i t a k ” s u p r e p u s t ili " n a r o d u ” i tim e o d n je g a n a p r a v ili ja v n u c e ­ r e m o n i ju . B a h a n a lije p r o la z n i k a n a le š e v im a , k o ji s u id u ć e g d a n a i z l o ž e n i n a t r g u Piazalle Loreto u M i l a n u , o d l i č n o s e u k l a p a j u u k o ­ m u n is t ič k u s lik u n a r o d n ih m a s a - o n e s u s p o s o b n e s a m o z a d e ­ s t r u k c iju i n is k e s tr a s ti, d o k " a v a n g a r d a " n e o m e t a n o is p u n ja v a s v o ju " is t o r ijs k u m is iju ” . P o d u t is k o m

p r o v a le n a jn iž ih s tr a s ti,

2 6 U to v rem e n a snazi je b io s p o ra zu m iz m e đ u V rh o v n e savezn ičke k o m an d e i sev e rn o ita lija n sk o g N a ro d n o o slo b o d ila č k o g o d b o r a o d 7. d ecem b ra 194 4 . P o o v o m sporazum u partije o k u p lje n e u N a ro d o o s lo b o d ila č k o m o d b o ru (K o m u n is tič k a partija. L iberaln a p artija, P a rtija akcije, D e m o h rišćan sk a par­ tija i S o cijalističk a partija) bile su d u ž n e d a izv ršav a ju sva naređenja V rh o v ­ n e sa v e zn ič k e kom ande (S a b o , 19 7 8 : 145 ).

lOO

k o je s u s e o b r u š i l e n a i z l o ž e n e le š e v e d u č e a i n je g o v e lju b a v n ic e , N a r o d n o s o lo b o d ila č k i o d b o r je iz d a o s a o p š t e n je u k o je m je p o ­ k u š a o d a o d g o v o r n o s t z a c e o n e m ili d o g a đ a j s k in e s a s e b e i p r i­ k a č i g a fa š iz m u , o d n o s n o M u s s o lin iju s a m o m : " F a š iz a m je s a m [ ...] o d g o v o r a n [ .. .] z a e k s p l o z i j u n a r o d n e m r ž n j e , k o j a s e u o v o m s lu č a ju p r e tv o r ila u e k s c e s i k o ja s e m o ž e r a z u m e ti s a m o u k lim i k o j u je h t e o i s t v o r i o M u s s o l i n i ” ( c i t . p r e m a : H a l p e r i n , 1 9 6 4 : 8 7 ) . S lik a I ta lije t o g v r e m e n a - u k o jo j je t ir a n in a p r v o o b o r io s p o lja š n ji n e p r ija t e lj, a p o t o m g a , v e ć k a o p r iv a t n o lic e , u h v a t i la i u b ila g r u p a " r e v o lu c io n a r a ” ( s ilu ju ć i u s p u t n je g o v u lju b a v n ic u ) , d a b i n a p o s l e t k u b a c ila le š e v e s lu đ e n o j i r a s p o m a m lje n o j m a s i s lu č a j­ n i h p r o l a z n i k a d a s e n a n j i m a i ž i v l j a v a j u , p a ex postfacto j o š i z a c e o “ s lu č a j” o k r iv ila s a m o g tir a n in a - ta k o n a m o tk r iv a r a d ik a ln o r a z a r a n je lo g ik e p r a v a n a o t p o r tir a n iji u p o lit ič k o j te o r iji i p r a k s i to t a lita r n ih p a r tija 2 0 . v e k a .

4. Otpor totalitarnom tiraninu J e d n a o d n a jv e ć ih n e v o lja k o ja p r o is d č e iz fu n k c io n is a n ja t o t a li­ ta rn o g

r e ž im a je s te

s la m a n je v o lje

i s p r e m n o s ti p o d a n ik a d a

p r e d u z m u o t p o r p r e m a n o v im ( to t a lita r n im ) tir a n im a . I n te n z iv ­ n a in d o k tr in a c ija , k o ju o r g a n iz u je t o t a lita r n a p a r tija o d m a h p o d o l a s k u n a v l a s t , s p u t a v a r a z m i š l j a n j e p o d a n i k a o n j i h o v o m pra­

vu n a o t p o r t i r a n i j i , u v e r a v a j u ć i i h d a je istorijska misija n o v i h t i r a ­ n a d a u s r e ć e n e k e d a le k e b u d u ć e g e n e r a c ije " n a r o d a ” ili " p r o le t a ­ rija ta " . J a v n o m n je n je to t a lit a r n o k o n t r o li s a n o g d r u š t v a s t r u k t u r i s a n o je t a k o d a s v e s a d r ž a j e u s m e r e n e p r o t i v r e ž i m a e m o c i o n a l ­ n o o p t e r e ć u je " s u b v e r z iv n im ” z n a č e n je m

a t a k a n a “ n a r o d ” ili

" p r o le t a r ija t ” i o s u je ć u je ih u r a c i o n a l i z a c i j i .27 Č a k i k a d a , s tic a je m is t o r ijs k ih p r ilik a , u n e k o m t o t a lit a r n o m r e ž im u s a z r u u s lo 2 7 O v a k v o stan je se n ep o v o ljn o o d raža valo i na k o n cen tra cio n e lo go re, u k o ji­ m a su u gla v n o m ležali "n ep rijatelji režim a" i k o ji su na tem elju sv o g o ča jn (ičk )o g p o lo ž a ja bili v erovatn o n ajsp rem n iji na sve m ere o tp ora. P o što izvan ko n cen tracio n ih lo go ra n ije bilo n ik a k v o g a u to n o m n o g ja v n o g m n je­ nja, to su u sam o m za četk u bile o su đ e n e na n eu sp eh ak cije za tv o re n ik a p o ­ p u t p rotesta ili štrajka glađu. Č a k je i b ek stv o b ilo n em o gu će o rg an izo v ati, p o što je za b eg iz k o n cen tra c io n o g lo g o ra p o treb n a efik a sn a i k o n sp irativn a p o m o ć spolja, d o ko je se u to talitarn o k o n tro lisa n o m d ru štv u te šk o m o g lo d o ći (S o Isch en izyn , 1 9 7 4 :3 : 9 5).

JOJ

v i z a p r u ž a n je o t p o r a t i r a n in u , ta j is t i “ n a r o d ” ili " p r o l e t a r i j a t ” — ili , t a č n i j e , t e r o r o m z a s t r a š i v a n e , k o l e k t i v i s t i č k i m d r i l o m s p u t a ­ n e i n o v im m e s ija n s k im id e ja m a z a tr o v a n e m a s e — p o k u š a v a d a svo j

ja r a m

zbaci

k ro z

r a s p a lje n e

stra s ti

i

g o lu

d e s tr u k c iju ,

u s m e r e n u p r e m a lič n o s t i tir a n a , a n e a k c ijo m r u k o v o đ e n o m s v e š ć u o n e o p h o d n o s t i o t p o r a r a d i z a š t i t e s v o g prava. P o m e n u t i p r im e r u b is t v a M u s s o lin ija r e č ito o to m e s v e d o č i. D ru gi u zro k

te š k o ć a u o b a r a n ju to t a lita r n ih

tir a n ija

p o č iv a u s v e o b u h v a t n o j k o n tr o li i m o n a d o lo g iz o v a n ju p o d a n ik a , š to d e lu je p o g u b n o n a s tv a r a n je p o b u n je n ič k ih s a v e z a ( k o ji s u , k a k o s m o u r a n ijim p o g la v ljim a m o g li d a v id im o , ig r a li p r e s u d n u u lo g u u p r o c e s u s tv a r a n ja u s ta v n ih d r ž a v a u Z a p a d n o j E v r o p i i A m e r ic i) . T o s e m o ž e n a jb o lje v id e ti iz je d n o g p o v e r ljiv o g p is m a k o j e je g e n e r a l V e r m a h t a H e l m u t v o n

M o lt k e n a p is a o

L io n e lu

C u r t is u , o b ja š n ja v a ju ć i s a k a k v im s e s v e p r o b le m im a s u o č a v a o n a j k o n a m e r a v a d a p r e d u z m e č in o tp o r a to t a lita r n o m

tir a n in u (u

o v o m s lu č a ju A d o lf u H itle r u ) :

N e d o s t a t a k k o m u n i k a c i j e . T o je n a j g o r e . M o ž e t e li d a z a ­ m is lit e k a k o to iz g le d a k a d a : a. n e m o ž e te d a k o r is t ite te le fo n , b . n e m o ž e te d a k o r is tite p o š tu , c. n e m o ž e te d a p o š a lje te g la s n ik a , p o š t o v e r o v a tn o n e ­ m a t e k o g a d a p o š a lje t e , a a k o i im a t e , n e m o ž e t e m u d a ti p is a n u p o r u k u p o š t o p o lic ija s p o r a d ič n o p r e tr a ž u ­ je l j u d e p o v o z o v i m a i t d . , d . n e m o ž e te č a k n i d a g o v o r ite s a o n im

sa k o jim s te

p o t p u n o d'accord, p o š t o t a j n a p o l i c i j a i m a m e t o d e i s p i ­ t i v a n j a k o j i m a p r v o s l a m a v o l j u a li i n t e l i g e n c i j u d r ž i b u d n o m , č im e d o v o d i lju d e d o to g a d a p r o g o v o r e o s v e m u š to z n a ju : z a t o m o r a te d a o g r a n ič it e in fo r m a c i­ je n a o n e k o j i m a s u a p s o l u t n o n e o p h o d n e , e. n e m o ž e te d a s e p o u z d a te č a k n i u p o k r e ta n je g la s i­ n a i p o v e r ljiv ih š ir e n ja in f o r m a c ija , p o š t o s u r a z n o r a ­ z n e p re p re k e u k o m u n ik a c iji ta k o e fik a s n e d a g la s in e k o je k re n u o d M in h e n a n ik a d a n e s tig n u d o A u g s b u r g a . P o s to ji s a m o je d a n p u t z a š ir e n je in fo r m a c ija , a to je b e ž i č n i p u t d o L o n d o n a , p o š t o n j e g a s l u š a j u m n o g i

102

lju d i k o ji p r ip a d a ju is t i n s k o j o p o z ic iji i m n o g i r a z o č a ­ ra n i p r ip a d n ic i p a r t ije ” (c it. p re m a : B a lfo u r , 1 9 8 8 : 7 7 ) .

P o s e b n a o p a s n o s t z a o r g a n iz a t o r e o tp o r a u to t a lita r n o m

re ž im u

p re ti o d ta jn ih a g e n a ta k o ji im a ju z a d a t a k d a p r o v o c ir a ju n e z a d o ­ v o ljs t v o , p r o t e s t e ili č a k p o b u n e , d a b i p o t o m iz r u č iv a li v la s t im a lju d e

k o ji

su

na

p r o v o k a c ije

n a s e d a li

( B a lfo u r ,

198 8 :

7 9 ).

N a p o s le tk u , M o lt k e o b ja š n ja v a d a in d iv id u a ln i č in o tp o r a ( n e z a v i­ s a n o d o r g a n iz a c ije i o p a s n e k o m u n ik a c ije to k o m p r ip r e m a z a n je ­ g o v o i z v r š e n j e ) k o j i b i z a v r š i o m u č e n i č k o m s m r ć u i i m a o z a c i lj d a p o s l u ž i k a o s v e t l i p r i m e r z a p r e d u z i m a n j e o t p o r a š i r o k i h m a s a n ije r e a ln o iz v o d iv u je d n o m t o t a li t a r n o m r e ž im u . " ‘ M u č e n ik m e đ u n a ­ m a ć e s a s v im iz v e s n o b it i p r o g la š e n o b ič n im k r im in a lc e m ’ , p is a o je V o n M o l t k e , 'T o s m r t č i n i b e s k o r i s n o m . ' " ( B a l f o u r , 1 9 8 8 : 7 8 ) . S a č u v a n o M o lt k e o v o p is m o r e č ito g o v o r i o o z b iljn im p r o b le m im a s a k o jim a s e s u o č a v a s v a k o k o p o m iš lja n a o t p o r tir a ­ n in u u t o t a lit a r n o m r e ž im u . P a ip a k , to n e z n a č i d a o t p o r a t o t a li­ ta r n im

tir a n im a n ije b ilo . N a jč e š ć i o b lik o tp o r a b ili s u a te n ta ti

( k a o n a jla k š e s p r o v o d i v i) , d o k s u d e m o n s t r a c ije , š t r a jk o v i ili č a k o tv o r e n e p o b u n e b ili k a r a k te r is tič n i p r a k tič n o s a m o z a b o ljš e v ič ­ k e to ta lita r n e r e ž im e u tr e n u c im a n jih o v e k r iz e . R a z lo g z a o v o le ­ ž i u č in je n ic i d a s u b o ljš e v ič k i to t a lita r n i r e ž im i b ili m n o g o m a n je s p o s o b n i d a s v o jo m id e o lo g ijo m p o v e ž u i m o b iliš u s v o je p o d a n i­ k e ( t o je v a ž i l o n a r o č i t o v a n R u s i j e , g d e je b o l j š e v i z a m s m a n j e ili v iš e p r a v a iz je d n a č a v a n s a r u s k o m o k u p a c ijo m ) . S u p r o t n o to m e , T r e ć i r a jh je p o k a z a o k o l i k o s e d a l e k o m o ž e o t i ć i u s t v a r a n j u u s l o v a z a d o b r o v ljn o p r ih v a ta n je to t a lit a r n o g r e ž im a k o d s t a n o v n i­ š t v a . 28 Z a t o u N e m a č k o j n i j e b i l o m a s o v n o g p o k r e t a o t p o r a p r o ­

2 8 V rlo je važn o im ati na u m u da Treći rajh nije p očivao sam o na prop agan d i i te ­ roru. V eliki broj N em aca p ostao je na različite načine "u p leten ” u n acio n also đ jalistički totalitarni režim , koji je tim e d o kazao svoje n esum njivo v elike in te­ grativne i m ob ilizato rske kapacitete. N ajbolji p rim er pružaju oni N em ci koji su profitirali od e k o n o m sk o g prosperiteta koji je usled io u drugoj p olovin i tride­ setih godina. Ti ljudi su p o svoj p rilici sm atrali d a za p obo ljšan je sv o g p o lo ža­ ja m ogu da zahvale režim u i zato n isu ni pokušavali (ili su b rzo prestali) d a ga d o vo d e u pitanje. A li, čak i oni N em ci koji su se o slo b o d ili svoje ‘'u p le te n o sti” u režim tek sasvim izu zetn o su postajali sprem ni da p red uzm u otp or. O n o što se u najvećem broju slučajeva dešavalo bilo je jed n ostavn o "d istan ciran je" ili, u težim slučajevim a, "unutrašnja em igracija” (H uttenberger, 1987: 8 9).

103

tiv H itle r a , d o k s u a k c ije p o p u t d r ž a n ja a n t in a c is t ič k ih g o v o r a , d e lj e n j a n o v i n a , p a m f l e t a i l e t a k a , 2 9 l e p l j e n j a p l a k a t a , s a b o t a ž a ili o r g a n i z o v a n j a a t e n t a t a p r e d u z i m a l i p o j e d i n c i ili m a l e g r u p e s a p o ­ s e b n i m r e l i g i o z n i m , h u m a n i s t i č k i m ili p o l i t i č k i m s v e t o n a z o r i m a (S te rn , 1 9 9 4 : 9 6 ) . N a jv e ć e p o b u n e p r o t iv b o ljš e v ič k e tir a n ije p o d iz a n e s u u R u s iji ( o d n o s n o S S S R - u ) u p r v im g o d in a m a p o s le r e v o lu c ije , d o k n ije b ila k o n s o lid o v a n a S t a ljin o v a m o ć i d o k k o m u n is t ič k a p a r tija

n ije

u s p e la

da

p rod re

u

sve

p o re

d ru štv a

i u s p o s ta v i

r a d ik a ln e o b lik e k o n t r o le u n jim a . P rv i š tr a jk o v i u s m e r e n i p r o t iv b o ljš e v ik a o r g a n iz o v a n i s u o d m a h p o s le d r ž a v n o g u d a r a 2 5 . o k t o ­ b ra. O p š te m

š tr a jk u b e lih k r a g n i u ja v n im

in s titu c ija m a ( m in i­

s t a r s t v i m a , p o š t a m a , b a n k a m a i t d . ) , k o j i je b i o p r v i u n i z u , v r l o b r ­ z o s u s e p r id r u ž ile i s v e p a r t ije s o c ija lis tič k e o r ije n ta c ije ( o s im " le v i h ” s o c ija ln ih r e v o lu c io n a r a i, n a r a v n o , s a m ih b o ljš e v ik a ) . U p r o ­ g l a s u o d 2 8 . o k t o b r a , k o j i je i z d a o n o v o o b r a z o v a n i K o m i t e t s p a s a o t a d ž b i n e i r e v o lu c ije , c e la n a c ija je p o z v a n a d a o d b ije s a r a d n ju s a u z u r p a to r im a i d a s e p o d ig n e u b o r b u

z a d e m o k r a tiju

( P ip e s ,

1 9 9 0 : 5 2 6 ) . Š t r a jk je u g u š e n t e k ja n u a r a 1 9 1 8 , i to n a k o n š t o je v e ć b ila r a z ju r e n a U s ta v o tv o r n a s k u p š tin a . P o j a č a n o t p o r b o l j š e v i č k o j t i r a n i j i u s l e d i o je u t r e n u t k u k a d a s u b o ljš e v ic i p o k a z a li s v o je p r a v e n a m e r e i p o č e li d a o m e t a ju s a z iv a n je U s ta v o tv o r n e s k u p š t in e . T a d a je o fo r m lje n S a v e z z a o d b r a n u U s ta v o tv o r n e s k u p š t in e k o ji je o d m a h p o č e o d a ra d i n a o r g a n i z o v a n j u m a s o v n o g o r u ž a n o g u s t a n k a , a l i je z b o g s l a b o g o d ­ z iv a d o b r o v o lja c a p r o m e n io ta k t ik u i z a 5 . ja n u a r 1 9 1 8 . z a k a z a o m ir n e

d e m o n s tr a c ije

u

P e tro g ra d u . T o g

dana

je U s t a v o t v o r n a

s k u p š t in a tr e b a lo d a z a p o č n e s a r a d o m u p r k o s p r e tn ja m a i b o jk o ­ tu b o ljš e v ik a . N a u lic a m a s e o k u p i lo m n o g o lju d i, a li ip a k n e o n o ­ l i k o k o l i k o s u o r g a n iz a t o r i o č e k i v a li ( p o n e k i m p r o c e n a m a , b i l o je o k o 5 0 . 0 0 0 u č e s n ik a , m a h o m s t u d e n a t a i in te le k t u a la c a ) . V o js k a je p u c a l a n a d e m o n s t r a n t e i u k r v i r a s t u r i l a d e m o n s t r a c i j e ( P a v liu c h e n k o v , 1 9 9 7 :1 4 2 ) . T o k o m c e le 1 9 1 8 . i 1 9 1 9 . r a d n i c i s u p r o t e s t o v a l i , p o d i ­ z a li š tr a jk o v e , d o n o s ili r e z o lu c ije p r o t iv “ d ik t a t u r e C e n t r a ln o g k o ­

2 9 O v a a k tiv n o st bila je još i najraširen ija. T a k o je 19 3 6 . G e s ta p o registrovao čak 1 .6 4 3 .0 0 0 raznovrsnih ilegalnih p u b lik a c ija sa an tin acističk im sadržajim a.

104

m ite ta b o ljš e v ik a ” i “ iz d a je O k t o b a r s k e

r e v o lu c ije ” , a li s v e b e z

u s p e h a (P a v liu c h e n k o v , 1 9 9 7 :1 4 5 ) . M a r ta 1 9 1 9 . u P e tr o g r a d u ra­ s te p r o t e s tn i š tr a jk a č k i p o k r e t, k o ji o r g a n iz u ju S o c ija ln i r e v o lu c i­ o n a r i, n a č e lu s a M a r ijo m S p ir id o n o v o m . N a v e lik o m p r o t e s tu u p r e d u z e ć u P u t ilo v , n a k o je m s e o k u p ilo o k o 1 0 .0 0 0 ra d n ik a , d o n e ta je d e k la r a c ija k o jo m s e u p o t p u n o s t i o s u đ u je b o ljš e v ič k a v la ­ d a v i n a : " O v a v l a s t je o b i č n a d i k t a t u r a C e n t r a l n o g k o m i t e t a K o ­ m u n is t ič k e p a r tije i v la d a s a m o u z p o m o ć Č e k e i r e v o lu c io n a r n ih s u d o v a .” R a d n ic i s u z a h te v a li d a s e v r a ti v la s t s o v je t im a , d a s e o d r ­ ž e s l o b o d n i i z b o r i z a s o v j e t e i r a d n i č k e k o m i t e t e , d a s e u k i n e r a c io n is a n je ž iv o t n ih n a m ir n ic a , d a s e p u s t e n a s lo b o d u s v i p o litič k i z a tv o r e n ic i, d a s e u k in u p r iv ile g ije b o ljš e v ik a , d a s e u k in e v o jn a o b a v e z a u C r v e n o j a r m iji i d a s e o b n o v i s lo b o d a u d r u ž iv a n ja , ja v ­ n o g iz r a ž a v a n ja m iš lje n ja , š ta m p e it d . ( W e r t h , 1 9 9 9 : 1 0 0 - 1 0 1 ) . T i z a h te v i s u s e s v e v iš e m n o ž ili ta k o d a u p rv o j p o lo v in i 1 9 2 0 . g o d in e 7 7 %

r u s k ih v e lik ih i s r e d n jih p r e d u z e ć a o b u s ta v lja ra d i

tr a ž i d a s e z a u s ta v e b o ljš e v ič k e r e p r e s ije . N a p o s le t k u , fe b r u a r a 19 2 1. M o sk vu

i P e t r o g r a d je z a h v a t io g o t o v o o p š t i š tr a jk ; 2 7 .

fe b ru a ra , n a č e tv r tu g o d iš n jic u r e v o lu c ije , m n o g i s u p o z iv a li n a n o v u r e v o lu c iju , o v o g a p u ta p r o t iv b o ljš e v ik a ( F ig e s , 1 9 9 6 : 7 6 0 ) . S v i ti š tr a jk o v i i in ic ija t iv e n is u u r o d ili p lo d o m , o n i s u s a m o d o p r in e li d a b o ljš e v ic i jo š v iš e p o ja č a ju s v o ju tir a n iju , s h v a ta ju ć i d a u r a d n ic im a im a ju n e p r ija te lje n iš ta m a n je n e g o m e đ u s e ­ lja c im a . K u lm in a c iju o b r a č u n a b o ljš e v ik a s a r a d n ic im a s v a k a k o p r e d s ta v lja ju m a s a k r i u A s t r a h a n u m a r ta 1 9 1 9 . i K r o n š ta tu m a r ta 1 9 2 1 . U p r v o m g r a d u je z a s a m o n e d e l j u d a n a s t r e l j a n o i u V o l g u ( s a k a m e n o m o k o v r a t a ) b a č e n o iz m e đ u 3 .0 0 0 i 5 .0 0 0 r a d n ik a (i “ b u r ž u j a ” ) . U d r u g o m g r a d u je b i v š i c a r i s t i č k i o f i c i r , b u d u ć i m a r ­ ša l T u h a č e v s k i s a s v o jim k o r p u s o m p o b e d io p o b u n je n i k r o n š ta ts k i g a r n iz o n ( k o ji je b r o ja o 1 4 .0 0 0 lju d i, o d č e g a s u 1 0 . 0 0 0 b ili m o r n a r i ) , n a k o n č e g a je p o č i n j e n p r a v i m a s a k r z a r o b l j e n i h m o r n a ­ r a . P o b u n a k r o n š t a t s k i h m o r n a r a b i l a je n a r o č i t o o p a s n a z a b o l j ­ š e v i č k u t i r a n i j u p o š t o je u z d r m a l a o r e o l " v o đ a O k t o b a r s k e r e v o l u ­ c ije ” i " a v a n g a r d e " iz g r a d n je s o c ija lis t ič k o g d r u š tv a . K r o n š ta ts k i m o r n a r i s u se b ili s o lid a r is a li s a p o b u n je n im r a d n ic im a u P e tr o ­ g r a d u , k o ji s u tr a ž ili p o n o v n o u s p o s ta v lja n je s lo b o d a i o r g a n iz o v a n je n o v ih iz b o r a z a s v e o r g a n e v la s t i. R e p r e s a lije k o jim a s u b o lj­ š e v ic i o d g o v o r ili n a o v e z a h te v e p o d s ta k le s u k r o n š ta ts k e m o r n a ­

105

re d a o t v o r e n o p r o k la m u ju tz v . “ T r e ć u r e v o lu c iju " , k o ja b i ( p o s le p r v e k o j o m j e s v r g n u t c a r i d r u g e k o j o m je s v r g n t a “ b u r ž o a z i j a ” ) im a la

za

c i lj

s v r g a v a n je

k o m u n is tič k ih

u zu rp a to ra

(B e rk m a n ,

1 9 8 7 : 1 7 9 ) . U s v o m p o s l e d n j e m a p e l u p o d n a z i v o m N eka svet zna! k r o n š ta ts k i m o r n a r i u p o z o r ili s u n a to š ta će b iti p o s le d ic a in te r ­ v e n c ije k o r p u s a T u h a č e v s k o g : “ K r v n e d u ž n ih p a s t ć e n a g la v e k o ­ m u n is ta , m a h n itih

lu đ a k a o p ije n ih v la š ć u . N e k a ž iv i v la s t S o ­

v je ta !” (c it. p re m a : G u e r in , 1 9 8 0 : 1 0 8 ) . K rv a v o g u š e n je p o b u n e m o r a n a r a u K r o n š t a t u o z n a č i l o je k r a j b o l j š e v i č k e m a n i p u l a c i j e s o v je tim a : s a d a je " o p ije n o s t v la š ć u ” b o ljš e v ik a p o s t a la s a s v im tr a n s p a r e n tn a i v iš e s e n ije m o g la p r ik r iv a ti, ta k o d a s u u b u d u ć e n e p r ija te ljim a r e v o lu c ije b ili p r o g la š a v a n i s v i o n i k o ji s u s e z a la g a ­ li z a p o v r a t a k v l a s t i i z r u k u b o l j š e v i k a u r u k e s o v j e t a ( H a r d i n g , 19 9 6 : 2 5 8 ). Ni

to k o m

N E P -a

n e z a d o v o ljs tv o

ra d n ik a

re ž im o m

n ije s p la s n u lo : o n i tr a ž e s lo b o d n u tr g o v in u i iz b o r e , o k o n č a n je r e p r e s a lija Č e k e ( k a s n ije G P U ) , o r g a n iz o v a n je r a d a i k o le k tiv n e u g o v o r e (B r o v k in , 1 9 9 8 : 17 3 ). T a k o đ e ra ste n e z a d o v o ljs tv o " k o ­ m u n is t ič k im b o s o v im a ” , k o ji s u im a li b r o jn e p r iv ile g ije , p o n a š a ­ li s e n a d m e n o ( n e k i s u č a k t r a ž i l i d a r a d n i c i s k i d a j u k a p e k a d a p r o la z e p o r e d n jih ) i n a r a z n e n a č in e o p o n a š a li s v o je sta re g a z d e . R a d n i c i s u i h z a t o i d o ž i v l j a v a l i k a o " g a z d e ” ili " n o v u k a s t u ” . U s a m i z d a t u p o d n a s l o v o m G las radnika o d 1 . s e p t e m b r a 1 9 2 3 . a n o ­ n i m n i a u t o r je p i s a o : " O d l u č n o o d b a c u j e m o t v r d n j u d a u S o v j e t ­ s k o j R u s iji p o s t o j i d i k t a t u r a p r o l e t a r i j a t a . T o je la ž k o j o m s e z a ­ m a g l j u j e r a z u m r a d n i k a . N e p o s t o j i n i t i je i k a d a p o s t o j a l a d i k t a ­ t u r a p r o le ta r ija ta ” ( c it. p r e m a : B r o v k in , 1 9 9 8 : 1 7 7 ) . U tr e n u c im a p lim e t o g n e r a s p o lo ž e n ja i z b ija l i s u š t r a jk o v i, d e m o n s t r a c ije ili s u j e d n o s t a v n o b ile u n iš t a v a n e m a š in e . U g o v o r im a k o je s u o r g a n i ­ z a t o r i o v ih a k c ija d r ž a li m o g li s u s e č u t i p o z i v i n a " s t v a r a n je p a r ­ tije n e p a r t ija c a i b o r b u p r o t iv K o m u n is t ič k e p a r tije k a o u s ta r a v r e m e n a b o r b e p r o tiv c a r iz m a ” ili č a k n a s v r g a v a n je " o v e s r a m o t­ n e tir a n ije b o ljš e v iz m a ” ( B r o v k in , 1 9 9 8 : 1 8 4 - 1 8 5 ) . I a k o se o v a k ­ v o p o n a š a n je ra d n ik a d v a d e s e t ih g o d i n a z a is t a m o ž e n a z v a ti “ o t ­ p o r o m ” ( B r o v k i n , 1 9 9 8 : 1 8 9 ) , t r e b a r e ć i d a je u p i t a n j u b i o s l a b , n e e fik a s a n i g o to v o s im b o lič a n o tp o r . R a d n ic i su u to v r e m e v e ć u

p o t p u n o s t i ra z je d in je n i,

a to m iz o v a n i

i r a z v la š ć e n i, ta k o

da

p r e d s t a v l j a j u l a k p le n C e k i n o g n a s l e d n i k a G P U : o n i d o d u š e p r o -

106

t e s t u j u , a l i n e m a j u s n a g e d a s e p o b u n e i p r u ž e o z b i l j a n , oružani “ o t p o r ” b o ljš e v ič k o j tir a n iji. K a d a je o t p o r s e l j a k a u p i t a n j u , t r e b a r e ć i d a s e b o l j š e ­ v ič k a u z u r p a c ija v la s t i d o g a đ a la u v r e m e n a jin t e n z iv n ijih s e lja č k ih p o b u n a . S e lja č k e p o b u n e z a p o č in ju v e ć 1 9 0 2 . i s v o j v r h u n a c d o ­ s tiž u u g o d in a m a iz m e đ u 1 9 0 5 . i 1 9 0 7 , d a b i z a tim p o n o v o o ž iv e le n a le t o i u je s e n 1 9 1 7 , p o v o d o m p o ja č a n ih b o r b i z a p o d e lu z e ­ m lje . B o r b e n i d u h s e lja k e n e ć e n a p u š t a t i n i k a s n ije ( s e lja č k e p o ­ b u n e ć e s e d i z a t i j o š i 1 9 1 8 , 1 9 2 2 . i, u m n o g e m a n j o j m e r i , u p e r i ­ o d u 1 9 2 9 - 1 9 3 3 , k a d a ć e s e lja c i d o ž iv e t i k o n a č n i p o r a z ) , t a k o d a s e s p r a v o m m o ž e g o v o r it i d a s u b o ljš e v ic i n a s r n u li n a s e lja k e u p r a ­ v o u tr e n u tk u n jih o v e n a jv e ć e p o lit iz o v a n o s t i i p o b u n je n ič k o g r a s ­ p o lo ž e n ja . I z r e d o v a s e lja k a p rv i s u s e n a o r u ž je p o d ig li K o z a c i. V e ć m e s e c d a n a p o d r ž a v n o m u d a r u k o ji s u iz v e li b o ljš e v ic i p o č e li s u d a n i č u k o z a č k i d o b r o v o l j a č k i o d r e d i č i j i je c i lj b i o d a s e o č u v a s ta tu s i n e z a v is n o s t K o z a k a n a D o n u i K u b a n u . B o ljš e v ic i s u o d ­ g o v o r i l i r e p r e s i j o m k o j a je p o g o d i l a k a k o d o b r o v o l j c e t a k o i c i v i l e . Z v e r s tv a k o ja s u p ri to m p o č in je n a r a z o tk r iv a la s u u p o t p u n o s ti k o jim ć e s e m e t o d a m a b o ljš e v ic i s lu ž i t i u s la m a n ju o t p o r a s e lja k a . D o k u m e n t i k o j e je p r i k u p i l a D e n j i k i n o v a i s t r a ž n a k o m i s i j a z a b o ljš e v ič k e z lo č in e s v e d o č i o " le š e v im a s a o t k in u t im ru k a m a , iz lo ­ m lje n im

k o s tim a , o d s e č e n im

g la v a m a , z d r o b lje n im

č e lju s tim a i

o d r e z a n im g e n it a lija m a ” ( W e r t h , 1 9 9 9 : 7 5 ) . O d m a z d a p r e m a K o ­ z a c i m a je d o b i l a t a k v e r a z m e r e d a s e v e ć t o k o m p r e tv o r ila u p r a v i g e n o c id -

n a r e d n e g o d in e

s v e s n o , p la n s k o i s is t e m a t s k o is tr e -

b lje n je je d n e e tn ič k e g r u p e . U ta jn o j o d lu c i C e n t r a ln o g k o m ite t a b o ljš e v ič k e p a r tije o d 2 4 . ja n u a r a 1 9 1 9 . p iš e : " P o s le is k u s t v a iz g r a đ a n s k o g ra ta s a K o z a c im a , m o r a m o p r iz n a ti d a je d in u p o lit ič ­ k i k o r e k t n u m e r u p r e d s ta v lja n e m ilo s r d n a b o r b a , m a s iv n i te r o r p r o t iv b o g a t ih K o z a k a , k o je tr e b a d o p o s le d n je g p o t a m a n it i i f iz ič ­ k i u n i š t i t i . ” U p r a k s i , o v a je o d l u k a d o v e l a , p o r e c i m a p r e d s e d n i k a r e v o lu c io n a r n o g k o m ite t a d o n s k e o b la s ti, d o " p o lit ik e k o ja im a n a m e r u d a p o ta m a n i s v e K o z a k e b e z ik a k v ih r a z lik a " . P r o tiv ta ­ k v o g te r o r a K o z a c im a n ije p r e o s t a lo n iš t a d r u g o d o d a p r u ž e o d ­ lu č n i i n e m ilo s r d n i o t p o r ( W e r t h , 1 9 9 9 : 1 1 4 ) . K o z a č k i d o b r o v o ­ lja č k i o d r e d i u b r z o ć e s e u t o p it i u b e l o a r m e js k u v o js k u , k o ja ć e n a b o ljš e v ič k a z v e r s tv a u z v r a titi is t o m

m e r o m ( t z v . b e li te r o r ) . N o ,

ia k o n im a lo n a iv a n , b e li te r o r ć e p o o b im u i b r u t a ln o s t i d a le k o z a ­

107

o s ta ja ti z a c r v e n im te r o r o m , š t o ć e u v e lik o j m e ri o p r e d e lit i i is h o d g r a đ a n s k o g ra ta . O s t a li s e lja c i d ić i će s e n a p o b u n u n e k o lik o m e s e c i k a ­ s n ije , k a d a b u d u d ir e k t n o p o g o đ e n i b o ljš e v ič k im m e r a m a r a t n o g k o m u n iz m a .

N a jv e ć i g u b itn ic i p o s le

r a s p u š ta n ja

U sta v o tv o rn e

s k u p š tin e , s o c ija ln i r e v o lu c io n a r i, ta d a s u v e ć b ili o tr e ž n je n i i s v e s n i k r a jn jih c ilje v a b o ljš e v ik a , ta k o d a s e b e z o k le v a n ja p r ik lju č u ju s p o n ta n im iz liv im a b u n t a s e lja k a i p r e u z im a ju n a s e b e r a d n a o r ­ g a n i z a c i j i i m o b i l i z a c i j i s e l j a k a . 30 T o v a ž i č a k i z a t z v . “ l e v e ” s o c i ­ ja ln e

r e v o lu c io n a r e ,

k o ji

su,

u p rk o s

ra stu ra n ju

U sta v o tv o rn e

s k u p š t in e , b ili v o l j n i d a s a b o ljš e v ic im a o b r a z u ju v la d u u ja n u a r u 1 9 1 8 . i u đ u u K o m is iju z a iz r a d u u s ta v a ( k o ju je im e n o v a o č e tv r ti S v e r u s k i k o n g r e s s o v je t a a p r ila is te g o d in e ) , d a b i n a k r a ju , ju n a m e s e c a , b ili iz b a č e n i s a p e t o g S v e r u s k o g k o n g r e s a i p r o g la š e n i n e ­ p r ija te ljim a . P o d u t i s k o m o v ih z b iv a n ja , lid e r " le v ih ” s o c ija ln ih re ­ v o lu c io n a r a M a r ija S p ir id o n o v a je u g o v o r u o d 2 8 . ju n a 1 9 1 8 . s le d e ć im r e c im a u b e đ iv a la č la n o v e C e n t r a ln o g k o m ite t a u p o t r e b u d a s e o r g a n iz u je o t p o r b o ljš e v ic im a : “ N a š a p a r tija m o r a d a u z m e n a s e b e te r e t v o d s tv a p o b u n e . P o z v a ć e m o m a s e d a se p o d ig n u , p o d b u n jiv a ć e m o , p o tp a ljiv a ti i o r g a n iz o v a t i. S a m o p o b u n o m m o ć i ć e ­ m o d a p o b e d im o o n o š to d o la z i n a n a s " (c it. p re m a : O s ip o v a ,

1997 : 157)-31 Do

k r a ja g o d i n e , o d

p o s to je ć ih

286

ru s k ih

o kru ga,

s k o r o p o lo v in a (1 3 8 ) p o d ig la s e n a u s ta n a k . U n e k im o k r u z im a s e ­ lj a c i s u s e b u k v a l n o b o r i l i z a g o l o s a m o o d r ž a n j e , p o š t o i m p l a n o ­ v i r e k v iz ic ije n is u o s ta v lja li v iš e o d d e s e t in e d o d v a n a e s t in e k o lič i­ n e h r a n e p o t r e b n e z a p r e ž iv lja v a n je ( W e r t h , 1 9 9 9 : 1 1 2 ) . S r e ć n a je

3 0 S o cijaln i revolucionari su, p o n e k a d u z p o m o ć d ru g ih partija koje su p ro g o ­ n ili b o ljše v ici, uspevali da i u gra d o v im a o rg a n iz u ju sn age otp ora. T a k o su n pr. so cija ln i revolucionari, m e n jše vici i k o n stitu cio n a ln i d e m o k rati 19 18 . o b ra zo v a li vlad u Sam are i O m s k a , ali je n ju b rz o sru šio be!i adm iral K o lčak . N e za v isn a p olitik a izm eđ u crven ih i b elih p o k a za la se tako kao n e m o g u ć a (W e rth , 19 9 9 : 98). 31 P o g ro m so cijaln ih revolucion ara za p o č e o je te k p o če tk o m 1919 , kad a su p oh a p šen i svi najistaknu tiji član o vi te p artije. M a rija S p irid o n o va za tv oren a je u s an a to riju m "z b o g svo g h is te ričn o g s ta n ja ” , š to je prvi zab e le že n i slučaj d a se n ep rijatelji bo ljševika zatvaraju u p sih ija trijs k e u sta n o v e . U n aredn e d ve g o ­ d in e Č e k a je razbila više o d s to tin u o rg a n iz a c ija so cija ln ih revolu cion ara i iz n jih o v ih red ova uzela 1.875 talaca (W e rth , 1 9 9 9 : 9 8 ).

108

o k o ln o s t b ila t a š t o s u b iv š i c a r s k i o fic ir i p o č e li d a p r is t iž u u p o ­ m o ć s e l j a c i m a i d a o r g a n i z u j u N a r o d n u a r m i j u k o j a je n a s e b e p r e ­ u z e la d a v o d i ra t p r o t iv C r v e n e a r m ije ( O s ip o v a , 1 9 9 7 : 1 6 0 ) . U v e ­ l i k o m b r o j u s l u č a j e v a , N a r o d n a a r m i j a m o r a l a je d a r a t u j e i p r o t i v B e l e a r m i j e , č i m e je d o b e s m i s l a d o v e d e n h a o s g r a đ a n s k o g r a t a . U t a k v o m h a o s u s e lja c i s u u s v e v e ć e m b r o ju p o č e li d a iz b e g a v a ju re ­ g r u ta c iju -

k a k o z a N a r o d n u , ta k o i z a C r v e n u i z a B e lu a r m iju -

p a s u n a k r a ju n a jv iš e u s p e h a im a li o n i k o ju s u b ili n a jn e m ilo s r d ­ n iji u p r in u d n im r e g r u ta c ija m a s e lja k a -

b o ljš e v ic i. B o ljš e v ic i s u

s v a k o o d b ija n je v o jn e s lu ž b e u C r v e n o j a r m iji k a ž n ja v a li d r a k o n s k im k a z n a m a - s tr e lja n je m n a lic u m e s ta i s p a ljiv a n je m c e lo g s e ­ la -

p a s u m o g li d a u s v o je r e d o v e d o v u k u n a jv e ć i b ro j n e o p r e d e -

lje n ih , a p o lit ič n ih i z a s t r a š e n ih s e lja k a . T a k o s u s a m i s e lja c i p o ­ s lu ž i li k a o s r e d s t v o z a p o b e d u C r v e n e a r m ije u g r a đ a n s k o m r a tu . T a p o b e d a s e n e k a d a d o v o d i u p ita n je z b o g č in je n ic e d a s u s u b o ljš e v ic i b ili p r in u đ e n i d a u v e d u N E P p o č e t k o m 1 9 2 1 . T o je v r e m e k a d a je n jih o v a v la s t u u n u t r a š n jo s t i z e m lje b ila u p o t p u n o m r a s u lu i k a d a s u s e lja č k i u s t a n c i n a te r a li b o ljš e v ik e d a s e , k a k o t o k a ž e O r la n d o F ig e s , n a k o n p o b e d e n a d B e lo m a r m i­ jo m "p r e d a ju p re d s v o jim s o p s tv e n im s e lja š tv o m ” ( F ig e s , 1 9 8 9 : 3 2 1 ) . F i g e s o v a f o r m u l a c i j a je p o s v e m u s u d e ć i p r e t e r a n a . U p r a v o n j e g o v a v l a s t i t a i s t r a ž i v a n j a p o k a z u j u d a je z a j e d n i č k a k a r a k t e r i ­ s tik a s v ih s e lja č k ih u s ta n a k a u R u s iji u t o v r e m e b ila ta š to s u s e b o r ili z a o tc e p lje n je o d M o s k v e i o č u v a n je s a m o u p r a v e p o s t ig n u ­ te 1 9 1 7 - 1 9 1 8 . O r ije n tis a li s u s e is k lju č iv o n a d e fa n z iv n u b o r b u i u t o m c ilju r u š ili m o s t o v e , t e le g r a f s k e s t u b o v e i r a z a r a li ž e l je z n ič k e p r u g e . N a d a li s u s e d a ć e s e n a ta j n a č in is t r g n u t i iz v a n d o m a š a ja M o s k v e , p r e v iđ a ju ć i e le m e n ta r n u č in je n i c u d a b o ljš e v ic i im a ju n e u p o r e d iv o v iš e r e s u r s a i d a s u u s ta n ju d a se u v e k v r a te i d a s a n o v im s n a g a m a p o n o v o iz g r a d e p o r u š e n o . O s i m r a to v a li u m a lim g r u p a m a i n ik a d a im

to g a , s e lja c i s u

n ije p a lo n a p a m e t d a s e

u d r u ž e i z a je d n ič k im s n a g m a k r e n u n a M o s k v u , g d e se n a la z io iz ­ v o r v e ć in e n jih o v ih z a la . T im e s u p o n o v o p o k a z a li s t r a h o v it u n a ­ i v n o s t , b u d u ć i d a je j e d a n p o r a z n e k e j e d i n i c e C r v e n e a r m i j e n a n jih o v o j te r ito r iji p o v la č io d o la z a k n e k e n o v e , jo š v e ć e , k o ju b i u m e đ u v r e m e n u p o p u n ili s e lja c i s a d r u g i h t e r it o r ija S S S R - a ( F i g e s , 1 9 9 6 : 7 5 6 ) . N E P je n e s u m n j i v o p r e d s t a v l j a o o č a j n i č k u m e r u z a ­ u s ta v lja n ja o v ih u s ta n a k a , k o ji s u b o ljš e v ic im a n a n o s ili o g r o m n e

109

g u b itk e i p o d r iv a li n jih o v u v la s t u u n u tr a š n jo s ti z e m lje ( F ig e s ,

1 9 9 6 : 7 5 8 ) , a li t o jo š n e z n a č i d a s u b o ljš e v ic i b ili " p o r a ž e n i” . P a v e l M i l j u k o v je b i o m n o g o b l i ž e is t i n i k a d a je p i s a o d a s e 1 9 2 1 . p r e d L e n jin o m p o ja v io k r a jn je p r a k t ič a n p r o b le m : o t im a n je ž it a o d s e lja k a s i lo m v i š e n ije iš lo k a o r a n ije i p o s t a v ilo s e p it a n je k a ­ k o n a s t a v it i o t i m a č i n u b e z u p o t r e b e s ile . R e š e n je t o g p r o b le m a b i o je N E P ( M i l i u k o w , 1 9 2 5 : 2 : 2 3 1 ) . O b n o v a r o b n o - n o v č a n o g p r o m e t a i v r a ć a n je s e lja c im a m o g u ć n o s t i d a s v o je v iš k o v e p r o d a ­ ju n a t r ž i š t u n i j e z n a č i l a n i k a k a v “ p o r a z ” . O n a je b ila s a m o p r iv r e ­ m e n o o d u s t a ja n je o d n a s ilja (i to s a m o u je d n o j s fe r i d r u š t v e n o g ž iv o ta ) , k o je s e u s v a k o m t r e n u tk u m o g lo o p o z v a t i i d o v e s t i d o jo š g o r e r e p r e s ije p r o t iv s e lja k a . S t a ljin o v a p o lit ik a k r a je m d v a d e ­ s e t i h i p o č e t k o m t r i d e s e t i h g o d i n a p o k a z a ć e d a je N E P z a i s t a b i o s a m o k r a tk i p r e d a h u d u g o m r a tu k o ji s u b o ljš e v ic i v o d ili p r o t iv s e lja k a . I z m e đ u 1 9 1 8 . i 1 9 2 3 . R u s i j a je i z g u b i l a -

a k o se b ro j

e m i g r a n a t a d o d a b r o j u p o s t r a d a l i h 32 - o k o 2 3 m i l i o n a l j u d i ( H a s b u l a t o v , 1 9 9 1 : 8 8 ) , š t o je d v a i p o p u t a v i š e o d g u b i t a k a s v i h d r ž a ­ v a u P r v o m s v e t s k o m r a t u ( P i p e s , 1 9 9 4 : 5 0 9 ) . 33 j o š n e k o l i k o m i l o n a s e l j a k a u o b l a s t i V o l g e u m r l o je n a r e d n i h g o d i n a o d g l a d i , k o ­ ja je u s l e d i l a n a k o n o k o n č a n o g g r a đ a n s k o g r a t a ( O s i p o v a , 1 9 9 7 : 1 7 3 ) . 34 T o je b i l a c e n a b o r b e s e l j a k a z a s l o b o d u . A l i , š t o je n a j g o r e ,

32 T o k o m gra đ an sk o g rata em ig rira lo je o k o 2,5 m ilio n a R u sa - u g la v n o m p ri­ p a d n ik a p ozap ad n jačen e e lite (s lu ž b e n ic i, p red u zetn ici, in teligen cija itd .), k o ji se v iše n ikad a n isu v ratili u R u siju (P ip e s , 1 9 9 4 :1 3 9 ). 33 H a sb u la to v navodi p o d a ta k d a je o d 19 2 3 . d o 194 1, tj. d o p o če tk a rata sa N e m ačko m , zem lja izg u b ila još 14 m ilo n a lju d i, što daje broj o d u k u p n o 3 7 m ilo n a za period 1918 -194 1. (H a s b u la to v , 1 9 9 1: 8 8). 34 Broj u m rlih o d gladi vero v a tn o bi b io m n o g o v eći da 19 2 1. A R A (American Re, liefAdministration) nije d o b io d o z v o lu o d b o ljšev ik a d a d o đ e u S S S R d a bi h ra­ n io 10 m ilio n a ljudi d n evn o. B ila je to v e lik a sram o ta za so vjetsk u v la st, koja je će lo m svetu pok azivala d a " s o c ija liz a m " n ije s p o so b a n da p reh ran ju je lju ­ d e (a k a m o li d a za d ovoljava n eke ra zv ije n ije p o tre b e ) i da m ora u p o m o ć da z o v e o rgan izacije iz o m r zn u to g "k a p ita lis tič k o g sve ta” . Juna 1923. p o lo ža j A R A p o stao je n epo d n o šljiv z b o g te š k o ć a k o je m u je n ep rekid n o stvarala s o ­ v je tsk a v la s t i zato je on o b u s ta v io sv e a k tiv n o sti u S S S R -u . C ela ak cija k o ­ šta la je 6 1 .0 0 0 .0 0 0 dolara (F ig e s , 1 9 9 6 : 7 8 0 ) . T reb a n ap o m en u ti i to d a je s o v je tsk a v la s t u isto vrem e ka d a su o d g la d i u m ira li m ilio n i n jen ih p o d a n i­ ka iz v o z ila vlastito žito i n ešted im ic e tr o š ila n o va c za fin ansiran je re v o lu cio ­ n arn ih p ok reta u ćelom svetu (V o lk o g o n o v , 1 9 9 8 :1 2 7 - 1 2 8 ) .

110

ta je z iv a c e n a p o k a z a la s e k a o u z a lu d n a , p o š t o s e lja c im a ( b a š k a o i r a d n i c i m a ) n i j e p o š l o z a r u k o m d a o s t v a r e g l a v n i c i lj : o b a r a n j e t i ­ r a n i j e b o l j š e v i k a . E p i l o g je , z a p r a v o , b i o p o t p u n o s u p r o t a n o d s v r ­ g a v a n ja tir a n ije : s e lja c i, a li i o s t a li s lo je v i d r u š t v a , b ili s u d e s e t k o ­ v a n i i p o t p u n o is c r p lje n i r a to v im a u p r o t e k lih d e s e t g o d in a , ta k o d a s u u n a r e d n im d e c e n ija m a p o s t a li la k p le n s v e m o ć n ije i to ta lita r n ije p a r tije b o ljš e v ik a . Z a to s u g la v n i o b lic i o t p o r a k o ji s u s e lja ­ c im a b ili p r e o s t a li, k a d a je b o ljš e v ič k a v la s t k r a je m d v a d e s e tih i p o č e t k o m t r id e s e t ih g o d in a n a s r n u la n a n jih m e r a m a “ r a s k u la č e n ja ” b ili jo š s a m o s a b o t a ž e i a te n ta ti n a s o v je ts k e fu n k c io n e r e (U la m , 1 9 7 7 : 3 0 8 ) . K a d a s u u p ita n ju a t e n ta ti n a s a m e to t a lita r n e tira n e , s i t u a c i j a je u T r e ć e m r a jh u i S S S R - u b i l a u j e d n a č e n i j a : n a H i t l e r a s u i z v r š e n a tr i o z b i l j n a , m a d a n e u s p e l a a t e n t a t a , 35 a n a L e n j i n a d v a . P o g le d a jm o p r v o k a k v i s u b ili a t e n ta ti n a H itle r a . P rv i je b io f a s c i n a n t a n i n d i v i d u a l n i p o k u š a j G e o r g a E s l e r a , k o j i je s a m i z r a d i o i p o s t a v io e k s p lo z iv u p iv n ic u u M in h e n u u k o jo j s e 8 . n o v e m b r a 1 9 3 8 . o d r ž a v a la p r o s la v a p e tn a e s t o g o d š n jic e n e u s p e lo g L u d e n d o r f f o v o g i H i t l e r o v o g p u č a ( i z 1 9 2 3 ) . E k s p l o z i v je t r e b a l o d a b u d e a k ­ t i v i r a n z a v r e m e H i t l e r o v o g g o v o r a . A l i , H i t l e r je s k r a t i o s v o j g o v o r i u m e s t o u 2 2 . 0 0 č a s a n a p u s t i o p i v n i c u u 2 1 . 0 7 . E k s p l o z i v k o j i je a k t i v i r a n u 2 1 . 2 0 č a s a u b i o je 8 i r a n i o 6 3 p r i s u t n e o s o b e . E l s e r je u h vaćen p u ko m

s lu č a jn o š ć u p r ilik o m

p r e la s k a n e m a č k o -š v a jc a r -

s k e g r a n i c e i G e s t a p o u je o t k r i o s v e d e t a l j e s v o j e a k c i j e , n e p o v e z u ­ ju ć i j e s a n e k o m o r g a n iz a c ijo m ili g r u p o m lju d i. O p š t i u t i s a k b io je d a je E s l e r o v n e u s p e o a t e n t a t d o p r i n e o p o v e ć a n j u H i t l e r o v e p o p u ­ la r n o s t i

m eđu

n e m a č k im

s ta n o v n iš tv o m

i

š ir e n ju

u v e r e n ja

u

o p r a v d a n o s t o f a n z i v e n a Z a p a d , k o j u je H i t l e r p o č e o d a p r i p r e m a v e ć d a n p o s le n e u s p e lo g a te n ta ta ( B a lfo u r , 1 9 8 8 :1 2 3 ) . D r u g i a t e n ta t n a H itle r a iz v e li s u g e n e r a l H e n n in g v o n T r e s c k o w i n j e g o v r o đ a k a d v o k a t F a b i a n v o n S c h l a b r e n d o r f f 13 . m a r t a 1 9 4 3 . O n i s u u a v i o n k o j i m je H i t l e r l e t e o u s p e l i d a u b a c e e k s p l o z i v , a l i je t o k o m

le ta ( v e r o v a tn o z b o g n is k e te m p e r a t u r e )

z a k a z a o d e to n a to r . Z a o v a j p o k u š a j a te n ta ta s a z n a lo se t e k p o s le p a d a T r e ć e g r a jh a .

35 S v e u svem u , u razd ob lju 19 3 7-19 4 4 . b ilo je o k o d e set p ok u ša ja u b istv a H i­ tlera, o d ko jih su sam o tri bila za is ta o p a s n a i b liz u uspeh a.

111

T r e ć i a t e n t a t n a H i t l e r a , k o j i je i z v r š i o p u k o v n i k C l a u s S c h e n c k v o n S t a u f f e n b e r g 2 0 . ju la 1 9 4 4 , u je d n o je i n a jp o z n a t iji z a t o š t o je b i o n a j b l i ž i u s p e h u i š t o je u z b u r k a o d u h o v e u N e m a č k o j i v a n n je . U t o v r e m e H i t l e r s e v i š e n i j e p o j a v l j i v a o u j a v n o s t i i g o to v o d a i n ije n a p u š ta o G la v n i š ta b . Z a to s e je d in a š a n s a z a a t e n ta t n a n je g a S t a u ffe n b e r g u p r u ž a la z a v r e m e s a s t a n a k a u G la v ­ nom

š ta b u , n a k o jim a s e r a s p r a v lja lo o s ta n ju

n a fro n to v im a .

A te n ta t s e m o g a o iz v r š it i je d in o p o m o ć u p r o k r iju m č a r e n o g e k s ­ p lo z iv a , a n e p iš t o lje m , p o š t o je H itle r o v o o b e z b e đ e n je o n e m o g u ­ ć a v a lo d a H it l e r u p r ila z e n a o r u ž a n e o s o b e . N a p o s le t k u , o d lu č e n o je d a s e z a a t e n t a t i s k o r i s t i s a s t a n a k u G l a v n o m

š t a b u 2 0 . ju la

1 9 4 4 . O v a j s a s t a n a k je t r e b a l o d a s e o d r ž i u p o d z e m n o m b u n k e ­ r u , a l i je z b o g r e n o v i r a n j a b u n k e r a o d r ž a n u j e d n o j t r o š n o j k u ć i o d d r v e t a . Z a t o je b o m b a k o j u j e S t a u f f e n b e r g p o s t a v i o p o d s t o i m a ­ l a m a n j e r a z o r n o d e j s t v o . D a z l o b u d e v e ć e , b i o j e t o p a o d a n , p a je s v i h d e s e t p r o z o r a n a k u ć i b i l o o t v o r e n o , š t o je d o d a t n o d o p r i n e lo g u b it k u s n a g e e k s p lo z ije . S v e je to u tic a lo n a n e u s p e h a te n ta ta , a H itle r s e iz v u k a o s a m o s a la k š im p o v r e d a m a (F r a e n k e l i M a n v e ll, 1 9 6 4 : 9 5 ) . S t a u ffe n b e r g i d r u g i n e m a č k i o fic ir i k o ji s u u z e li u č e šć e u o v o m a t e n ta tu č e s t o s u k a s n ije b ili k r itik o v a n i z b o g to g a š t o s u se p r e k a s n o " s e t ili” d a u k lo n e H itle r a ( k a o i z b o g to g a š to s u a te n ­ t a t iz v r š il i tr a lja v o i " n e p r o f e s i o n a l n o ” ) . O f i c i r s k i k o r je o d s a m o g p o č e tk a ra ta n a jb o lje z n a o d a N e m a č k u č e k a p o r a z ( S t r o lin , 1 9 5 2 : 2 6 ) i i m a o je n a j v e ć u a u t o n o m i j u u o d n o s u n a H i t l e r a p o š t o j e , u p o r e đ e n ju " b io

s a d r u g im

d a le k o

d r ž a v n im

m a n je iz l o ž e n

fu n k c io n e r im a i s lu ž b e n ic im a ,

za h v a tu

t o t a li t a r n o g g la jš a lto v a n ja "

( M o m s e n , 1 9 6 6 : 7 7 ) . Z a t o s e p o s t a v lja p ita n je z a š t o s u s e o fic ir i o d lu č ili n a a te n ta t " t e k k a d a je v e ć b io ja s a n i n jih o v -

a ne sam o

H i t l e r o v - p o r a z ” ( S t e r n , 1 9 9 4 : 9 6 ) . 3<5

3 6 V e o m a č e sto se kao opravd an je z a n jih o vu p a s iv n o s t n avod i za kletva k o ju je svaki o ficir i v o jn ik m orao da p o lo ž i p rilik o m s tu p an ja u v o jsk u . N ju je sam H iter £orm u\isao 1934, i gla sila je: “ P o la že m p red B o g o m ovu svetu za k le tvu d a ću b iti bezuslomo poslušan [k u rz iv A .M .] v o d i n am a čk o g Rajha i n arod a A d o lfu H itleru , v rh o v n o m k o m a n d a n tu V e rm a h ta i da ću kao hrabar v o jn ik biti sp rem a n d a u svako vrem e p o lo ž im svo j ž iv o t z a o v u zak le tvu " (cit. p re­ m a: S tro lin , 1 9 5 2 : 21). A li, ako je z a is ta ta č n o d a su svi o ficiri i v o jn ic i bili o b a v e zn i d a se u zd rže od svake n e p o s lu š n o s ti H itleru , o n i su m orali zn a ti da

112

O d g o v o r n a t o p i t a n j e m o g u ć e je d o b i t i t e k k a d a s e u z m e u o b z ir m e n ta lite t o fic ir a V e r m a h ta . J e d a n b ro j u č e s n ik a u p r ip r e m i o v o g a t e n t a t a z a is t a je jo š o d 1 9 3 8 . b io u v e r e n d a H itle r , a z a n j i m i c e l a N e m a č k a , s r l j a u r a t n u p r o p a s t . T a k o je n p r . g l a v n o k o m a n d u ju ć i g e n e r a l L u d w ig B e c k jo š ta d a s a s v im ja s n o u v id e o d a ć e u k o lik o o fic ir i ( " v o đ e ” ) n e m a č k e a r m ije n e u s p e ju d a z a u s ta v e ra t p r o t iv Č e h o s lo v a č k e to d o v e s ti d o " s v e t s k o g ra ta , k o ­ ji b i z n a č i o finiš G em a n ia e" ( B e c k , 1 9 9 4 : 2 8 7 ) . “ N j i h o v a [ o f i c i r ­ s k a ] v o jn ič k a p o s lu š n o s t im a g r a n ic u ta m o g d e n jih o v o z n a n je , n jih o v a s a v e s t i n jih o v a o d g o v o r n o s t z a b r a n ju ju iz v r š e n je je d n e n a r e d b e . N e n a i đ u li n jih o v i s a v e t i i u p o z o r e n ja n a o d je k , t a d a im a ju p r a v o i o b a v e z u p r e d n a r o d o m i p r e d is to r ijo m d a n a p u s te s v o je s lu ž b e . K a d a s v i n a t a k a v n a č in o d lu č n o d e la ju , s p r o v o đ e n je j e d n e r a t n e o p e r a c i j e p o s t a j e n e m o g u ć e . N a ta j n a č i n o n i s p a s a v a j u s v o j u d o m o v i n u o d n a j g o r e g , o d p r o p a s t i . N e d o s t a t a k je v e l i č i ­ n e i s p o z n a je z a d a t k a k a d a je d a n v o jn ik n a n a jv iš e m p o lo ž a ju u ta k v im v r e m e n im a s v o je o b a v e z e i z a d a tk e v id i s a m o u o g r a n ič e ­ n im o k v ir im a s v o jih v o jn ih o v la š ć e n ja , b e z s v e s ti o n a jv iš o j o d g o ­ v o r n o s t i p r e d c e lim n a r o d o m . V a n r e d n a v r e m e n a z a h te v a ju v a n r e d n e p o s t u p k e ! ” ( B e c k , 1 9 9 4 : 2 8 8 ) . T a k o v i d i m o d a je g l a v n i p r o b le m z a B e č k a le ž a o u to m e š to N e m a č k a 19 3 8 . (a li n i k a s n i­ je ) n ije b ila s p r e m n a z a r a t n i v o jn o , n i p r iv r e d n o , n i m o r a ln o , ta ­ k o d a n i j e m o g l a d a i z b e g n e p o r a z . D a je N e m a č k a k o j i m s l u č a ­ je m b ila s p r e m n a z a ra t, B e c k o č ig l e d n o n e b i im a o r a z lo g a z a s u ­ p r o t s t a v l j a n j e n i r a t n i m p l a n o v i m a n i v l a d a v i n i k o j a je p o s t o j a l a u T r e ć e m r a j h u . N a j k r a ć e r e č e n o , r a z l o g z a o t p o r o f i c i r a l e ž a o je n e u H itle r o v o j v la d a v in i n e g o u p r e r a n o m o tp o č in ja n ju ra ta i n e d o ­ v o ljn im p r ip r e m a m a z a n je g a . O s i m

to g a , B e c k u o v o v r e m e jo š

n ije b io v o lja n d a p o z o v e n a s v r g a v a n je ( a p o g o t o v o n e n a u b is t v o ) H i t l e r a , n e g o je a p e l o v a o d a s e “ n e m a č k i n a r o d i sam firer [ k u r z i v . A . M . ] o s l o b o d i m o r e j e d n e Č e k e [ t j. G e s t a p o a ] i p o j a v a b o n z a š t v a , k o ji u n iš ta v a ju o p s t a n a k i d o b r o R a jh a k r o z r a s p o lo ­

je sa m H itler n ap isao d a "o tp o r s v a k o g p rip a d n ik a " n arod a n o sio cu v la sti u z čiju p o m o ć "srlja u p ro p a s t” nije "s a m o p ravo n ego i o b a v e z a ” . S a m im tim , ak o je za k letva v a žila ka o d eo "d rž a v n o g p rava” , n ju je u k id a la o d re d b a "lju d ­ s k o g p rava", koju je H itle r u M o joj borbi e k s p lic itn o p rizn a va o kao n ajv išu i p rem a ko jo j je spas narod a n ajviši im p e ra tiv i o s n o v o p ra vd a n ja o tp o ra tiraniji.

123

ž e n je u n a r o d u

i o ž iv lja v a ju

k o m u n iz a m ” ( c it. p re m a : B e u y s,

1 9 8 7 : 3 8 4 )K a o š t o m o ž e m o d a v id im o , g o d in e 1 9 3 8 . u n a jv iš e m kom andnom

k a d r u V e r m a h t a n ije p o s t o ja o u v id u t o d a H it le r

s p r o v o d i t i r a n iju n a d N e m a c im a ( o J e v r e jim a d a s e i n e g o v o r i) i d a g a z b o g t o g a t r e b a s v r g n u t i ¡ / ili u b i t i . T o s a z n a n j e j a v i l o s e t e k k a s n ije , k a o p o s le d i c a H it le r o v o g v o đ e n ja ra ta . U t z v . D e k la r a c iji v l a d e , k o j u je š e s t g o d i n a k a s n i j e s a č i n i o i s t i t a j L u d w i g B e c k , u z p o m o ć C a r la F r ie d r ic h a G o e r d e le r a , z a s lu č a j u s p e h a a t e n t a t a t a n a H i t l e r a ( k a o i d r ž a v n o g u d a r a k o j i je z a t i m t r e b a l o d a u s l e d i ) , s u ­ m a r n o s e p o m in je " d o s a d a š n ja d e s p o t s k a t ir a n ija ” i n a b r a ja ju s v i H itle r o v i " z lo č in i” , " l a ž i” it d . ( B e c k i G o e r d e le r , 1 9 9 4 : 3 4 3 ). P r e ­ m a to m e , o fic ir i s u b ili u s ta n ju d a s h v a te H itle r o v u tir a n iju te k k a d a s u m o g li d a se u v e re u s u ic id n o s t v o đ e n ja ra ta ( k o ji s u s a ­ s v im d o b r o p r e d v id e li, a li n iš t a n is u u č in ili d a g a p r e d u p r e d e ) . A t a d a je z a i s t a b i l o p r e k a s n o : n a j v i š e š t o je u s p e h a t e n t a t a n a H i t l e ­ ra i d r ž a v n o g u d a r a ( k o jim

b i se u k lo n ili

sa v la s t i p r ip a d n ic i

N S D A P - a ) j o š m o g a o d a d o n e s e b i l o je i z b e g a v a n j e k a t a s t r o f a l ­ n o g p oraza N em ačke u D ru g o m

sv e tsk o m

ra tu . S d r u g e s tra n e ,

v e ć i s a m p o k u š a j a t e n t a t a n j e g o v i m je i z v r š i o c i m a o b e z b e d i o ( b a ­ r e m d e lim ič n o ) is k u p lje n je o d g r e h a s a u č e s tv o v a n ja u H itle r o v im z lo č in im a . H e n n in g v o n T r e s c k o w , k o ji je 1 9 4 3 . p o k u š a o d a iz v r š i a t e n t a t n a H i t l e r a , 1 9 4 4 . je t o s a s v i m o t v o r e n o p r i z n a o : " A t e n t a t n a H i t l e r a m o r a s e i z v r š i t i p o s v a k u c e n u . N e u s p e li t o , m o r a s e p o k u š a t i s a d r ž a v n im u d a r o m . V iš e s e n e r a d i o p r a k t ič n o m c ilju , n e g o o to m e d a se n e m a č k i p o k r e t o tp o r a p r e d s v e t o m i ¡s to r ijo m p o c e n u ž i v o t a o d v a ž io n a o d lu č n i p o t e z . S v e o s t a l o je s p o r e d n o ” ( T r e s c k o w , 1 9 9 4 : 3 2 6 ) . 37

37 Z b o g p reko m a n d e V o n T re sc k o w n ije m o g a o d a n ep o sre d n o u čestvu je n i u p rip re m i ni u izvršenju atentata 2 0 . ju la 19 4 4 . A li, p o š to je b io u sta ln o m k o n ta k tu sa Stau ffen bergom i d ru g im a , o d m a h p o š to je d o b io v e sti o n eus p eh u aten ta ta o d lu čio je da izvrši s a m o u b is tv o . P o sle d n je reči bile su m u: "Ja m o g u d a čiste svesti sto jim iz a sveg a što sa m u ra d io u borbi p ro tiv H itle ­ ra. K a o š to je B o g jednom obećao A v ra m u d a će p o šte d e ti S o d o m u ako se b u ­ de m o g lo naći d ese t p oštenih ljud i, ja se ta k o đ e n ad a m d a z b o g nas neće u n i­ štiti N em a čk u . N ik o od nas se ne m o ž e p o ž a liti z b o g sm rti. S v ak o ko je p ri­ s tu p io n ašoj gru p i navukao je tim e na seb e k o š u lju N e su sa . C o ve k o v a m o ral­ na v re d n o s t p očin je tek od o n e tačk e na k o jo j je o n sp rem a n da da svoj ž iv o t z a svo ja u b e đ en ja ” (cit. prema: B alfo ur, 1 9 8 8 :1 3 1 ).

114

I p a k , H i t l e r je p r e ž i v e o s v e a t e n t a t e i u m r o u b i v š i s e 3 0 . a p r ila 1 9 4 5 . S a m o u b i s t v o je iz v r š io te k k a d a je b io u v e r e n d a n e p o s t o j i n i k a k v a n a d a u i z n e n a d n i p r e o k r e t r a t n e s r e ć e i k a d a je C r v e n a a r m i j a v e ć b i l a n a d o m a k B e r l i n a . O n o š t o g a je v e r o v a t n o p o ž u r i l o d a o k o n č a ž i v o t b i l a je v e s t o M u s s o l i n i j e v o m z a s t r a š u j u ­ ć e m k r a j u k o j u je d o b i o 2 9 . a p r i l a . U s t r a h u d a i o n s a m , z a j e d n o s a E v o m B r a u n , n e d o ž iv i s u d b in u ¡ t a lija n s k o g v o đ e i n je g o v e lju ­ b a v n i c e , H i t l e r je p o š a o u s m r t . N a ž a l o s t , p r e k a s n o d a s e s p a s u s v i o n i ž i v o t i k o j i s u p a l i z b o g n j e g o v i h l u đ a č k i h r a t n i h a m b i c i j a - a li i z b o g n e u s p e h a a t e n ta to r a u p o k u š a ju d a g a u b iju . Z a r a z l i k u o d T r e ć e g r a jh a , u k o m s u s e p l a n o v i i p o k u ­ š a ji u b i s t v a H i t l e r a m n o ž i l i š t o je p o s t a j a o j a s a n i j i p o r a z u D r u g o m s v e t s k o m ra tu , p la n o v i i p o k u š a ji u b is t v a b o ljš e v ič k ih v o đ a , u p r ­ v o m r e d u L e n j i n a , b i l i su n a j b r o j n i j i o d m a h n a k o n b o l j š e v i č k o g d r ­ ž a v n o g u d a r a , d o k je t o t a l i t a r n a v l a s t j o š b i l a r e l a t i v n o s l a b a , a s t a ­ r e z a v e r e n i č k e t r a d i c i j e s o c i j a l n i h r e v o l u c i o n a r a j o š s v e ž e i j a k e . 38 V e ć n a k o n z a b r a n e ra d a U s ta v o tv o r n e s k u p š tin e , F ed o r M a h ilo v ič O n ip k o , p r ip a d n ik s o c ija ln ih r e v o lu c io n a r a i č la n S a v e z a z a o d b r a n u u s t a v o t v o r n e s k u p š t i n e , o b r a z o v a o je m a l u t e ­ r o r is tič k u g r u p u i z a p o č e o p r ip r e m e z a a te n ta t n a L e n jin a i T r o c k o g . O n i p k o je p la n ir a o d a a t e n t a t iz v r š i v e ć z a B o ž i ć , a li je C e n ­ tr a ln i k o m it e t s o c ija ln ih r e v o lu c io n a r a z a b r a n io a k c iju , s a o p r a v ­ d a n je m d a b i tim e b ile o ja č a n e k o n tr a r e v o lu c io n a r n e s n a g e . O n i p ­ k o je p o s l u š a o n a r e d b u , a l i s u n e k i p r i p a d n i c i n j e g o v e g r u p e n a s v o ju r u k u o r g a n iz o v a li a t e n t a t n a L e n jin a 1. ja n u a r a 1 9 1 8 , p o s le g o v o r a u M ih a jlo v s k i m a n je ž u . K o la k o jim a je L e n jin k r e n u o n a p u t k a S m o ljn o m b ila s u iz r e š e t a n a m e c im a , a m e ta k je p o g o d io i vozačevu

r u k u k o j a je p o k r i v a l a L e n j i n o v u g l a v u ( V o l k o g o n o v ,

1997: 344)D r u g o j p r i p a d n i c i s o c i j a l n i h r e v o l u c i o n a r a z a m a l o d a je p o š lo z a r u k o m d a 3 0 . a v g u s ta 1 9 1 8 . iz v r š i u s p e š a n a te n ta t n a L e-

38 Partija so cija ln ih revolu cio n ara o s n o v a n a je 19 0 1, i p reu zela je terorističko n asleđe N a rod n e volje. U p erio d u 19 0 1 -19 1 1. so cijaln i revolu cio n ari u b ili su sko ro 150 o so b a iz d rž a v n o g aparata, m eđ u k o jim a i d vo jicu m in ista ra u n u ­ trašn jih p o slo v a i sa m o g p rem ijera S to lip in a . Z a ra zlik u o d aten ta ta n a care­ v e u p ro šlo m veku, o vi aten tati stek li su v elik u p o p u la rn o s t u n arod u i d o p rineli d a seljaci ciljeve p artije so cija ln ih revolu cio n ara sve v iše p o čn u d a d o ž iv l­ javaju kao svoje.

115

ili v iš e n e s e le k t i v n o g n a s il ja p r e m a p o d a n ic im a . H ip ija i K a lig u la s p a d a ju m e đ u a n t ič k e tir a n e k o ji s u n a jv iš e o s t a li u p a m ć e n i p o o r ­ g ija m a n a s ilja k o je s u u p r ilič ili p o s le n e u s p e lih a t e n t a t a n a n jih . H itle r i L e n jin id u k o r a k d a lje . U n e d e lja m a n a k o n 2 0 . ju la 1 9 4 4 . N e m a č k a je b il a p r e p la v lje n a h a p š e n jim a : u h a p š e n o je i s u đ e n o o k o 7 . 0 0 0 lju d i -

m e đ u n jim a n is u b ili s a m o o n i z a k o je s e s u m ­

n j a l o d a i m a j u v e z e s a a t e n t a t o m n e g o s v a k o k o g a je G e s t a p o i z b i ­ l o k o j i h r a z l o g a s u m n j i č i o ( F r a e n k e l i M a n v e l l , 1 9 6 4 : 1 6 3 ) . 41 S u ­ đ e n j e je b i l o f a r s a , a j e d i n i c i lj e g z e k u c i j a b i o je d a p r u ž i o d u š k a n a c i s t i č k o j r e t r i b u c i j i i j o š v i š e z a s t r a š i g r a đ a n e . 42 N a k r a j u j e n a s m r t o s u đ e n o i s tr e lja n o 4 .9 8 0 lju d i. N o , to jo š u v e k n ije p ra v i b r o j ž r t a v a , p o š t o je m n o g o l j u d i p o b i j e n o v a n s u d s k o g p o s t u p k a , tj. " p r i l i k o m p o k u š a j a b e k s t v a ” i s i. ( H o f f m a n n , 1 9 7 9 : 3 3 ). O s i m to g a , o k o 5 . 0 0 0 b iv š ih p a r la m e n ta r n ih p o s la n ik a i č la n o v a o p o z i­ c i o n i h p a r t i j a u h a p š e n o je i d e p o r t o v a n o u k o n c e n t r a c i o n e l o g o r e , š t o je t a k o đ e b i l a i n d i r e k t n a p o s l e d i c a n e u s p e l o g a t e n t a t a o d 2 0 . ju la ( H o f f m a n n , 1 9 7 9 : 6 3 5 ) . P o s le d ic e

d ru go g

a te n ta ta

na

L e n jin a

b ile

su

jo š

s t r a š n i j e . P o s l e p a n i k e k o j u je a t e n t a t i n i c i j a l n o i z a z v a o u r e d o v i ­ m a b o ljš e v ik a u s le d ile s u d v e p o ja v e m e đ u k o jim a p o s t o ji v r lo z a ­ n i m l j i v a v e z a . P r v a r e a k c i j a b o l j š e v i k a n a a t e n t a t b i l a je j a č a n j e L e n j i n o v o g k u l t a , k o j i je d o b i o

n a s n a z i č in je n ic o m

d a je L e n jin

u s p e o d a p r e ž iv i a t e n ta t. B o ljš e v ic i s u g a z a t o s a d a , s a s v im u d u h u o r ije n t a ln ih k u lt o v a v la d a r a , p r o g la š a v a li z a g o t o v o b o ž a n s k o b ić e k o j e je s v e m o g u ć e i n e m o ž e d a u m r e ( P i p e s , 1 9 9 0 : 8 1 2 - 8 1 4 ) . 43 U

41 O d m a h p o h ap šen ju streljan i su izv ršilac aten tata i n jegovi glavn i p om ag ači: p u k o v n ik C la u s S c h e n c k v o n S tau ffen b erg, general F ried rich O lb ric h t, p u ­ k o v n ik A lb rec h t M e rz v o n Q u irn h e im i p o ru č n ik W e rn e r v o n H aeften , d o k je generalu L u d w igu B ečku d o p u šte n o d a izvrši sa m o u b istv o . 4 2 H itler je n a jizrazitije p o k a za o karak ter o vih p rocesa ka d a je p red sed n ik a s u ­ d a koji je s u d io o ficirim a o su m n jič e n im z a p o m ag an je u p o k u ša ju izvršen ja aten tata R olanda F reislera nazvao "n a šim V iš in s k im ” (F ra en k el i M an vell, 1 9 6 4 :1 6 5 ) . 43 B oljševici su, štaviše, m arta 1 9 2 2 . o fo rm ili "ž iv u crk v u ” sa z a d a tk o m da u n o si razd or u p rav o slav n u crkvu i stvara p o m etn ju m eđ u klerom i vern icim a. N a čelo crkve d o š a o je arh iep isk o p V la d im ir, ko ji je p ro p o ve d a o "crkven i b o ljše v iza m ” i tvrd io d a je ruski k o m u n iza m jed in o isp rav n o tu m ačen je hriš ć a n sk o g k o m u n izm a i N o v o g zaveta. "O k to b a rs k a revolu cija” je tako p ro ­ gla šen a za "h rišćan sk u kreaciju” i p rekretn icu na p u tu stvaran ja "carstva B o ž-

11?

n jin a . P o z a v r š e t k u je d n o g n je g o v o g g o v o r a , F a n n ie E f i m o v n a K a p l a n g a je s a č e k a l a p r e d n j e g o v i m k o l i m a i i s p a l i l a t r i m e t k a ( o d k o j i h je je d a n p r o m a š i o i p o g o d i o ž e n u k o j a je s t a j a l a p o r e d L e n j i n a ) . J e d a n m e t a k g a je p o g o d i o u r u k u , a d r u g i u v r a t , n a p r a v i v š i r a ­ n u o p a s n u p o ž i v o t . M e đ u t i m , L e n j i n je n e k a k o u s p e o d a p r e ž i v i , 39 d o k je K a p l a n o v a p o s l e i s p i t i v a n j a u b i j e n a h i c e m u p o t i l j a k . I a k o s e r a d i lo o ž e n i k o j a je r a n i j e i m a l a p s i h i č k i h p r o b l e m a ( U l a m , 1 9 6 9 : 5 6 3 ) , i z p r o t o k o l a s a n j e n o g s a s l u š a n j a s t ič e s e u t i s a k o v r l o h r a ­ b r o j, l u c i d n o j i p o l i t i č k i z r e l o j ž e n i . N a p i t a n j e z a š t o j e p u c a l a n a L e n j i n a o n a je o d g o v o r i l a d a g a s m a t r a i z d a j n i k o m , k o j i " o d g a đ a i d e ­ j u s o c i j a l i z m a z a m n o g o d e c e n i j a ” . I a k o je o s p o r a v a l a s v o j e v e z e s a s o c i j a l n i m r e v o l u c i o n a r i m a , p r i z n a l a je d a je b i l a p o b o r n i k U s t a v o ­ tv o rn e s k u p š tin e i n je n o g p r e d s e d a v a ju ć e g ( " d e s n o g ” s o c ija ln o g re­ v o l u c i o n a r a ) C e r n o v a . T a k o đ e je i z j a v i l a d a je R u s i j a t r e b a l o d a n a ­ s ta v i s a r a d n ju s a E n g le s k o m i F r a n c u s k o m u r a tu p r o t iv N e m a č k e , a n e d a s e ( p o p o t p is iv a n ju m ir o v n o g s p o r a z u m a ) p r ik lo n i N e m a č k o j. S v e u s v e m u , p o k u š a j u b i s t v a L e n j i n a o n a j e s a s v i m r a z u m n o o b ja s n ila k a o o s v e t u z a r a s p u š ta n je U s ta v o tv o r n e s k u p š tin e , n a n o ­ š e n je o g r o m n ih š te t a s o c ija lis t ič k o m p o k r e tu i p o t p is iv a n je m ir o v ­ n o g s p o r a z u m a u B r e s t - L it o v s k u ( P ip e s , 1 9 9 0 : 8 0 7 ) .40 P o s le d n ji a t e n ta ti n a H itle r a i L e n jin a p o k a z a li s u s e k a o b r e m e n it i p o s le d ic a m a , ia k o n e n a o n a j n a č in k o ji s u im a li u v id u iz v r š io c i a te n ta ta . V id e li s m o u p r e th o d n im

p o g la v ljim a d a

s u n e u s p e š n i a te n ta ti n a tir a n e n e r e t k o u z r o k o v a li e r u p c ije m a n je

3 9 Z a n im ljiv o je to da se bo ljšev ici n isu u s u d ili d a ra n je n o g Len jina o d ve d u u b o ln ic u , b o jeći se da ne d o sp e u ruke n e k o g lekara n a k lo n je n o g k o n stitu cio n a ln im d em o k ratam a ili so cija ln im re v o lu cio n a rim a. Z a to je o n b io p re n e t u svo j sta n , gd e su lekari lojalni b o ljše v icim a (te k p o s le v e lik o g o te za n ja p o š to se n ije n aša o n ijedan au to m o b il ko ji bi ih d o v e z a o ) d o šli da m u u k a žu prvu p o m o ć. L en jin o v živ o t je tada v is io o k o n c u i za h va lju ju ći to m e što n ije bila p o g o đ e n a gla v n a arterija o n je u sp eo d a ž iv (v e ć u n e sv e sti) do čeka o kasn ele lek are (U la m , 1 9 6 9 :5 6 1 - 5 6 2 ). 4 0 P o sto je osporavan ja istorijske čin jen ice d a je K a p lan o va za ista pucala na Le­ njina. O n a je im ala vrlo lo š v id i tešk o je vero v a ti d a b i joj socijaln i revolu cio ­ nari p overili tako opasan zad atak. M n o g o je ve ro v a tn ije d a je na Lenjina p u ­ cao n eko drugi, a d a je K aplanova, u skla d u sa s v o jim fan a tizm o m i sp rem n o ­ šću n a žrtvo van je, izgrađenim to k o m d u g o g o d iš n je robije, prihvatila u lo gu žrtve, o s o b e k o ja će sn ositi o d g o v o rn o s t za a te n ta t (V o lk o go n o v , 199 7: 3383 4 0 ).

116

ili v i š e n e s e l e k t i v n o g n a s i l j a p r e m a p o d a n i c i m a . H i p i j a i K a l i g u l a s p a d a ju m e d u a n t ič k e tir a n e k o ji s u n a jv iš e o s ta li u p a m ć e n i p o o r ­ g ija m a n a s ilja k o je s u u p r ilič ili p o s le n e u s p e lih a t e n t a t a n a n jih . H it le r i L e n jin id u k o r a k d a lje . U n e d e lja m a n a k o n 2 0 . ju la 1 9 4 4 . N e m a č k a j e b i l a p r e p l a v l j e n a h a p š e n j i m a : u h a p š e n o je i s u đ e n o o k o 7 . 0 0 0 lju d i - m e đ u n jim a n is u b ili s a m o o n i z a k o je s e s u m ­ n j a l o d a i m a j u v e z e s a a t e n t a t o m n e g o s v a k o k o g a je G e s t a p o i z b i ­ l o k o j i h r a z l o g a s u m n j i č i o ( F r a e n k e l i M a n v e l l , 1 9 6 4 : 1 6 3 ) . 41 S u ­ đ e n j e je b i l o f a r s a , a j e d i n i c i lj e g z e k u c i j a b i o je d a p r u ž i o d u š k a n a c i s t i č k o j r e t r i b u c i j i i j o š v i š e z a s t r a š i g r a đ a n e . 42 N a k r a j u je n a s m r t o s u đ e n o i s t r e lja n o 4 .9 8 0 lju d i. N o , t o jo š u v e k n ije p r a v i b r o j ž r t a v a , p o š t o je m n o g o l j u d i p o b i j e n o v a n s u d s k o g p o s t u p k a , tj. " p r i l i k o m p o k u š a j a b e k s t v a ” i s i . ( H o f f m a n n , 1 9 7 9 : 3 3 ) . O s i m to g a , o k o 5 .0 0 0 b iv š ih p a r la m e n ta r n ih p o s la n ik a i č la n o v a o p o z i­ c i o n i h p a r t i j a u h a p š e n o je i d e p o r t o v a n o u k o n c e n t r a c i o n e l o g o r e , š t o je t a k o đ e b ila i n d i r e k t n a p o s le d i c a n e u s p e l o g a t e n t a t a o d 2 0 . ju la ( H o f fm a n n , 1 9 7 9 : 6 3 5 ). P o s le d ic e

d ru go g

a te n ta ta

na

L e n jin a

b ile

su

jo š

s t r a š n i j e . P o s l e p a n i k e k o j u je a t e n t a t i n i c i j a l n o i z a z v a o u r e d o v i ­ m a b o ljš e v ik a u s le d ile s u d v e p o ja v e m e đ u k o jim a p o s t o ji v r lo z a ­ n i m l j i v a v e z a . P r v a r e a k c i j a b o l j š e v i k a n a a t e n t a t b i l a je j a č a n j e L e n jin o v o g k u lta , k o ji je d o b io n a s n a z i č in je n ic o m

d a je L e n j i n

u s p e o d a p r e ž iv i a t e n ta t. B o ljš e v ic i s u g a z a t o s a d a , s a s v im u d u h u o r ije n ta ln ih k u lt o v a v la d a r a , p r o g la š a v a li z a g o t o v o b o ž a n s k o b ić e k o j e je s v e m o g u ć e i n e m o ž e d a u m r e ( P i p e s , 1 9 9 0 : 8 1 2 - 8 1 4 ) . 43 U

41 O d m a h p o h ap šen ju streljan i su izv ršilac aten tata i n jegovi glavn i p om agači: p u k o v n ik C la u s S c h e n c k v o n S tau ffen b erg, general F ried rich O lb ric h t, p u ­ k o v n ik A lb re c h t M e rz v o n Q u irn h e im i p o ru č n ik W ern e r v o n H aeften , d o k je gen eralu L u d w igu B ečku d o p u š te n o d a izvrši s am o u b istv o . 4 2 H itler je n a jizrazitije p o k a za o karak ter o vih p rocesa ka d a je p red sed n ik a s u ­ d a koji je su d io o ficirim a o su m n jič en im za p o m ag an je u p o k u ša ju izvršen ja aten tata R o lan da F reislera n azvao "n a šim V iš in s k im ” (F raen k el i M an vell, 1 9 6 4 :1 6 5 ) . 43 B o ljševici su, štaviše, m arta 1 9 2 2 . o fo rm ili “ živ u crk v u ” sa za d a tk o m d a u n o si razd or u p rav o slav n u crkvu i stvara p o m etn ju m eđ u klerom i vern icim a. N a čelo crkve d o š a o je a rh iep isk o p V la d im ir, ko ji je p rop o ved a o "crkven i b o ljše v iza m ” i tvrd io d a je ruski k o m u n iza m je d in o isp ravn o tu m ačen je hriš ć a n sk o g k o m u n izm a i N o v o g zaveta. "O k to b a rs k a revolucija" je ta k o p ro ­ glašen a za “ h rišćan sk u kreaciju ’’ i p rekretn icu na p u tu stvaran ja “ carstva B o ž ­

117

k u ltu L e n jin a t r e b a lo je d a b u d u “ p o m ir e n i" s tr a h , o s v e t a i “ is to r ijs k a n u ž n o s t C r v e n o g te r o r a ” ( E n n k e r , 1 9 9 7 : 3 9 ) . C r v e n i te r o r je ta d r u g a p o ja v a k o ju je p r o u z r o k o v a o a t e n ta t i r a s p a lio n o v o s t v o r e n i L e n jin o v k u lt: p r o v a la b e s a i o r g ije n a s i l j a t r a ja li s u d a n i m a , n e d e l j a m a i m e s e c i m a p o i z v r š e n o m č i ­ n u sv e to g rđ a -

p o k u š a ju d a s e u b ije b e s m r tn i o r ije n ta ln i b o g -

s v e s a c ilje m d a s e jo š č v r š ć e z b i ju r e d o v i b o ljš e v ik a . P la n s k i, s is t e ­ m a t s k i t e r o r k o j i je t a d a p o k r e n u t r a z l i k o v a o s e o d

s p o n ta n ih

e r u p c ija g n e v a i d e s tr u k c ije k o jim a s u s k lo n e d u g o tla č e n e m a s e k a d a z b a c e ja r a m s a v r a t a . U R u s iji s u 1 9 1 7 , p o r e c im a s o c ija ln o g r e v o lu c io n a r a

i b iv š e g

m in is tr a

p ravd e

Isaa ca

S t e in b e r g a , o v i

s p o n ta n i e k s c e s i o s t a li s p o r a d ič n a p o ja v a . M e đ u t im , z a n e v o lju , b o l j š e v i c i m a je b i l a p o t r e b n a r a d i k a l i z a c i j a r e v o l u c i j e i z a t o n e s a ­ m o d a n is u n iš ta u r a d ili d a s m ir e te s p o r a d ič n e in c id e n te n e g o s u se jo š d a li n a to d a " r a s p ir u ju n is k e in s t in k t e ” ( S t e in b e r g , 19 3 1: 3 6 ) . G o d i n u d a n a p r e p o č e t k a C r v e n o g t e r o r a , M a k s i m G o r k i je , s lu t e ć i n a jg o r e , iz r a ž a v a o s v o je n a jv e ć e s tr a h o v e u p o g le d u is h o d a r e v o lu c io n a r n ih z b iv a n ja u R u s iji: " P o s e b n u

n e v e r ic u i s u m n ju

o s e ć a m p r e m a R u s u k o j i je u z e o v l a s t u r u k e : ta j d o j u č e r a š n j i r o b p o s t a je r a z u la r e n i d e s p o t, s a m o a k o d o b ije m o g u ć n o s t d a b u d e g o s p o d a r s v o jim b liž n jim a " ( G o r k i, 1 9 7 4 : 1 0 4 ) . M e n t a lite t " b iv ­ š e g r o b a ” k o ji u p o d r a ž a v a n ju “ g o s p o d a r a ” d a je m a h a s v o jim n e o ­ b u z d a n im

in s r ik tim a i e m o c io n a ln o s e a k tiv ir a u n a s ilju p r e m a

o n i m a k o j i s u o d j e d a n p u t p o s t a l i njegovi r o b o v i n a j d r a g o c e n i j i j e p u t o k a z z a r a z u m e v a n je tz v . C r v e n o g te r o r a k o ji s e o b r u š io n a R u ­ s iju o d m a h n a k o n n e u s p e lo g a t e n ta ta F a n n ie K a p la n n a L e n jin a . F e n o m e n C r v e n o g t e r o r a n a s t a o je z b o g n e m o ć i b o l j š e ­ v ič k o g to ta lita r iz m a d a u z p o m o ć f a n a tiz m a o b je d in i, p o d v r g n e

jeg n a z e m lji" (P ip es, 1 9 9 4 :3 6 1 ). N a m e s to B o g a i cara, koje su ruska p rav o ­ sla vn a crkva i njeni vernici o b o ža v a li, s tu p ile s u n o v e svetin je - M a rx i Len jin . K u lt L en jin a b io je n aročito raširen u "ž iv o j cr k v i" i p red stavljao je sto že r n je ­ n o g u čen ja i rituala. A kada je Lenjin u m ro , "ž iv a crk v a” je u svoj ritual uvela čin p o s e te b a lzam o van o m m rtvo m L e n jin o v o m telu , pri čem u je p o se tio cim a izr ič ito b ilo zabranjeno da se p rilik o m p o s e te k rste (Russland, 192 5: 130). Ip ak, p o red svih zaslu ga u stvaran ju u n u tr a š n je g razd ora m eđu ru skim p ra ­ v o s la v n im vern icim a, "živu crkv u ” b o ljš e v ičk a v la s t n ikad a nije od govaraju će n agrad ila. K a d a je obavila svoj za d a ta k , o n a je p o to n u la u zaborav, d a bi na kraju, p o č e tk o m tridesetih go d in a, svi n jen i sv e šte n ici bili p oh apšen i.

118

k o n t r o li i m o b ilis e š ir o k e m a s e s t a n o v n iš t v a k o jim v la d a . U m e s t o t o g a C r v e n i t e r o r je s l u ž i o o b j e d i n j a v a n j u s a m i h b o l j š e v i k a , k a o v l a d a ju ć e e lite ( s a s t a v lje n e n a jv e ć im d e lo m u p r a v o o d " b iv š ih r o b o ­ v a ” ), k a k o b i u s la m a n ju s v a k o g o tp o r a d e lo v a li b e z ik a k v ih o b z ir a i s k r u p u l a , d o k je m e đ u s t a n o v n i š t v o m š i r i o s t r a h i p r i s i l j a v a o n a a p s o lu tn u p o k o r n o s t. S a v r e m e n a is to r ijs k a is tr a ž iv a n ja d o š la s u d o z a k lju č k a d a je spiritus movens C r v e n o g t e r o r a b i o n i k o d r u g i d o s a m L e n j i n . S e p t e m b r a m e s e c a , d o k s e o p o r a v l j a o o d p o s l e d i c a a t e n t a t a , o n je s e k re ta ru C e n tr a ln o g k o m ite ta N . N . K r e s t in s k o m iz d a o n a r e d b u d a o t p o č n e t e r o r ( P i p e s , 1 9 9 7 : 2 0 6 ) . 44 T a n a r e d b a je d o b i l a č a k i p is m e n u fo r m u , u v id u d v a d e k r e ta o d 4 . i 5 . s e p t e m b r a 1 9 1 8 . P rvi d e k r e t , k o j i je p o t p i s a o k o m e s a r u n u t r a š n j i h p o s l o v a G r i g o r i j P e tr o v s k ij, z a v r š a v a o s e s le d e ć im r e c im a : " B e z n a jm a n je g o k le v a n ja , b e z n a jm a n je n e o d lu č n o s t i u p r im e n i m a s o v n o g t e r o r a .” D v e n e d e l j e k a s n i j e Z i n o v j e v je o p r a v d a v a o C r v e n i t e r o r s l e d e ć i m r e c im a : “ M i m o r a m o d a iz a đ e m o n a k ra j s a 9 0 m ilo n a o d 1 0 0 m ilio n a s ta ­ n o v n ik a S o v je ts k e R u s ije . O s t a lim a n e m a m o š ta d a k a ž e m o . O n i m o r a ju b it i is t r e b lje n i” ( c it . p re m a : P ip e s , 1 9 9 0 : 8 2 0 ) . D e s e t p o ­ s t o s t a n o v n i š t v a R u s i j e o t p r i l i k e je o d r e đ e n o k a o c e n a k o j a m o r a d a s e p la ti z b o g n a s m u ć a n a b o ljš e v ič k o g o b o g o t v o r e n o g tir a n in a . P r e m a r a s p o lo ž i v i m p o d a c i m a p r o c e n ju je s e d a je u p r ­ v a d v a m e s e c a C r v e n o g te r o ra ( s e p t e m b a r - o k t o b a r 1918 ) s tr a d a lo iz m e đ u 1 0 . 0 0 0 i 1 5 .0 0 0 lju d i. K a d a s e o v a j b r o j u p o r e d i s a b r o ­ je m ž r t a v a c a r is t ič k i h r e p r e s ija d o b ija s e p r a v i u v id u r a z m e r e o v ih z l o č i n a . U p e r i o d u 1 8 2 5 - 1 9 1 7 . s m r t n o m k a z n o m k a ž n j e n a je 6 .3 2 1 o s o b a z b o g z lo č in a “ u v e z i s a p o litič k im

p o r e t k o m ” , o d č e g a je

1 .3 1 0 l j u d i k a ž n j e n o 1 9 0 6 . g o d i n e z b o g p o k u š a j a p o b u n e p r e t ­ h o d n e g o d in e . V e lik i b ro j o v ih o s u đ e n ik a ip a k n ije b io p o g u b lje n ,

4 4 Len jin je isto tako b io i spiritus movens u zd iz a n ja terora u svo jevrsn i "s o cija li­ s tič k i” krivičn op ravn i in stitu t. T a k o je p o v o d o m p red lo g a K riv ič n o g za k o n a L en jin p isao: "S u d ne treba da isklju či teror - o b eća ti to bila bi sa m o o b m a ­ na ili prevara - n e go da ga utem elji i legalizu je, p rin cip ijeln o , jasn o , b e z k ri­ v o tvo ren ja i ulep šavan ja. F o rm ulacije m oraju b iti š to šire, jer će sam o revolu ­ cion a rn a svest i revolucio n arn a savest stv o riti u s lo v e z a u žu ili širu p rim enu za k o n a ” (cit. prem a: Stein b erg, 1 9 3 1:3 2 8 ). N a in terven ciju Lenjina, u K rivič­ ni za k o n je ubačen član 57, koji je re gu lisao sm rtn u k a zn u za p rop ag an d u , agitaciju ili u češće u an tirev olu cio n arn im ak tiv n o stim a . T im e je teror prevaziš a o n efo rm aln e a k tiv n o sti Č eke i u šao i u red o vn u p roced u ru su d ova.

119

k u k u L en jin a tr e b a lo je d a b u d u “ p o m ire n i" strah , o s v e ta i “ is to rijska n u ž n o s t C r v e n o g te ro ra ” (E n n k e r, 19 9 7 : 3 9 ). C rv e n i te ro r je ta d ru g a p ojava k o ju je p ro u z r o k o v a o a te n ta t i ra sp a lio n o v o s tv o re n i L e n jin o v ku lt: p ro va la b e sa i o rg ije n asilja trajali su d a n im a , n ed elja m a i m e se c im a p o iz v rš e n o m č i­ nu sv e to g rđ a — p o k u š a ju d a se u b ije b e s m rtn i o r ije n ta ln i b o g — sve sa ciljem d a se jo š čvršće z b iju redo vi b o ljše v ik a . P la n sk i, s is te ­ m a tsk i tero r k o ji je ta d a p o k r e n u t ra zlik o v a o se o d sp o n ta n ih eru p cija g n e va i d e s tru k c ije k o jim a su sk lo n e d u g o tla čen e m a se k ada zb ace jaram sa v rata. U R u siji su 19 17 , p o recim a s o c ija ln o g re v o lu cio n a ra i b iv š e g m in is tra p ravd e Isaaca S te in b e rg a , o v i sp o n ta n i ek sc esi o s ta li sp o ra d ič n a p ojava. M e đ u tim , za n ev o lju , b o ljše v icim a je b ila p o tre b n a ra d ik a liza cija re v o lu cije i z a to ne s a ­ m o d a n isu n išta u ra d ili da sm ire te sp o ra d ič n e in c id e n te n e g o su se jo š d a li na to da “ ra sp iru ju n isk e in s tin k te " (S te in b e rg , 1931: 3 6 ). G o d in u d a n a pre p o č e tk a C r v e n o g tero ra, M a k s im G o r k i je, slu te ći n ajgo re, izra ža v a o sv o je n ajveće stra h o v e u p o g le d u is h o d a r e v o lu cio n a rn ih z b iv a n ja u R u siji: “ P o se b n u n evericu i su m n ju o s e ć a m p re m a R u su k o ji je u z e o v la s t u ruke: taj d o ju č e ra šn ji ro b p o sta je ra zu laren i d e s p o t, sa m o a k o d o b ije m o g u ć n o s t d a b u d e g o s p o d a r s v o jim b liž n jim a ” ( G o r k i, 19 7 4 : 10 4 ). M e n ta lite t “ b iv ­ š e g ro b a ” k o ji u p o d ra ža v a n ju “ g o s p o d a r a ” d aje m ah a sv o jim n e o ­ b u z d a n im in s tik tim a i e m o c io n a ln o se a k tivira u n asilju p re m a o n im a k o ji su o d je d a n p u t p o s ta li njegovi ro b o v i n ajd ra g o cen iji je p u to k a z z a ra zu m e va n je tzv. C r v e n o g tero ra koji se o b ru šio na R u ­ siju o d m a h n a k o n n e u sp e lo g a te n ta ta F a n n ie K a p la n na L en jin a. F en o m en C rv en o g tero ra n a sta o je z b o g n em oći b o ljš e ­ v ič k o g to ta lita rizm a da u z p o m o ć fa n a tiz m a o b jed in i, p o d vrg n e

je g n a z e m lj i ” (P ip e s , 1 9 9 4 : 3 6 1 ) . N a m e s r o B o g a i cara , k o je s u r u s k a p r a v o ­ s la v n a c r k v a i n je n i v e rn ic i o b o ž a v a li, s t u p ile s u n o v e s v e t in je - M a r x i L e n jin . K u lt L e n jin a b io je n a ro č ito r a š ir e n u “ ž iv o j c r k v i" i p r e d s ta v lja o je s t o ž e r n je ­ n o g u č e n ja i ritu a la . A k a d a je L e n jin u m r o , “ ž iv a c r k v a " je u sv o j ritu a l u v e la č in p o s e t e b a lz a m o v a n o m m r t v o m L e n jin o v o m t e lu , p ri č e m u je p o s e t io c im a iz r ič i t o b ilo z a b r a n je n o d a s e p r ilik o m p o s e t e k r s t e (Russland, 1 9 2 5 : 1 3 0 ). I p a k , p o r e d s v ih z a s lu g a u s tv a r a n ju u n u t r a š n je g r a z d o r a m e đ u r u s k im p r a ­ v o s l a v n im v e r n ic im a , “ ž iv u c r k v u " b o ljš e v ič k a v l a s t n ik a d a n ije o d g o v a r a ju ć e n a g r a d ila . K a d a je o b a v ila s v o j z a d a t a k , o n a je p o t o n u la u z a b o ra v , d a b i n a k ra ju , p o č e t k o m trid e se tih g o d in a , s v i n je n i s v e š t e n ic i b ili p o h a p š e n i.

118

k o n tro li i m o b ilis e širo k e m ase sta n o v n ištv a k o jim v la d a . U m e sto toga C rv en i te ro r je slu ž io o b jed in ja v an ju sa m ih b o ljše v ik a, kao vlad ajuće elite (sa sta v lje n e n ajvećim d e lo m u p ravo o d " b iv ših ro b o ­ v a ” ), k a k o bi u slam a n ju sv a k o g o tp o ra d e lo va li b e z ik a k vih o b zira i sk ru p u la, d o k je m e đ u sta n o v n ištv o m širio strah i p risiljav ao na a p so lu tn u p o k o rn o s t. S a v re m e n a is to rijsk a istra živ a n ja d o šla su d o za k lju čk a da je spiritus movens C rv e n o g terora b io n ik o d ru gi d o sam Len jin. S e p te m b ra m e se ca, d o k se o p o ra vlja o o d p o s le d ic a aten tata , o n je sek retaru C e n tr a ln o g k o m ite ta N . N . K r e s đ n s k o m iz d a o n ared b u da o tp o č n e te ro r (P ip e s, 19 9 7 : 2 0 6 ) .44 T a n ared b a je d o b ila č a k i p ism e n u fo rm u , u v id u dva d e k re ta o d 4. i 5. se p te m b ra 19 18 . Prvi dek ret, k o ji je p o tp is a o k o m e s a r u n u tra šn jih p o s lo v a G rig o rij Petro v sk ij, za v rša v a o se sle d e ć im recim a: “ B e z n a jm a n je g oklevan ja, be z n ajm a n je n e o d lu č n o s ti u p rim en i m a s o v n o g te ro ra .” D v e n ed elje k a sn ije Z in o v je v je o p rav d a va o C rv en i te ro r sle d e ć im recim a: “ M i m o ra m o da iz a đ e m o na kraj sa 9 0 m ilo n a o d 10 0 m ilio n a sta ­ n o v n ik a S o v je ts k e R u sije. O s ta lim a n e m a m o šta da k a že m o . O n i m o raju b iti is tre b lje n i” (cit. prem a: P ip es, 1 9 9 0 : 8 2 0 ). D e se t p o ­ sto s ta n o v n ištv a R u sije o tp rilik e je o d re đ e n o ka o cen a k o ja m ora da se p lati z b o g n asrn u ća na b o ljše v ič k o g o b o g o tv o r e n o g tiran in a. P rem a ra s p o lo ž iv im p o d a c im a p ro ce n ju je se d a je u p r­ va dva m e se ca C r v e n o g tero ra (s e p te m b a r-o k to b a r 19 1 8 ) stra d a lo iz m e đ u 1 0 .0 0 0 i 1 5 .0 0 0 lju d i. K a d a se ovaj broj u p o re d i sa b ro ­ jem žrta v a c a ris tič k ih rep resija d o b ija se p ravi u v id u ra zm ere o v ih zlo čin a . U p e rio d u 18 2 5 -1 9 1 7 . s m rtn o m k a z n o m k a žn je n a je 6 .32 1 o s o b a z b o g z lo č in a "u v e z i sa p o litič k im p o r e t k o m ” , o d čega je 1.310 lju d i k a ž n je n o 1 9 0 6 . g o d in e z b o g p o k u ša ja p o b u n e p re t­ h o d n e g o d in e . V e lik i broj o v ih o s u đ e n ik a ip a k n ije b io p o g u b lje n ,

4 4 L e n jin je is t o ta k o b io i spiritus movens u z d iz a n ja te r o r a u s v o je v r s n i " s o c ija li­ s t ič k i” k r iv ič n o p r a v n i in s t it u t . T a k o je p o v o d o m p r e d l o g a K r i v i č n o g z a k o n a L e n jin p is a o : " S u d n e tre b a d a is k lju č i t e r o r - o b e ć a t i t o b ila b i s a m o o b m a ­ n a ili p re v a ra - n e g o d a g a u te m e lji i le g a liz u je , p r in c ip ije ln o , ja s n o , b e z k r i­ v o t v o r e n ja i u le p š a v a n ja . F o r m u la c ije m o r a ju b iti š t o š ir e , jer će s a m o r e v o lu ­ c io n a r n a s v e s t i r e v o lu c io n a r n a s a v e s t s t v o r it i u s lo v e z a u ž u ili š iru p r im e n u z a k o n a ” (cir. p re m a : S t e in b e r g , 1 9 3 1 : 3 2 8 ) . N a in t e r v e n c iju L e n jin a , u K r iv ič ­ n i z a k o n je u b a č e n č la n 5 7 , k o ji je r e g u lis a o s m r t n u k a z n u z a p r o p a g a n d u , a g ita c iju ili u č e š ć e u a n t ir e v o lu c io n a r n im a k t i v n o s t im a . T im e je t e r o r p re v a z iš a o n e f o r m a ln e a k t iv n o s t i Č e k e i u š a o i u r e d o v n u p r o c e d u r u s u d o v a .

119

p o š to im je n a k n a d n o sm rtn a k a z n a u b la žen a k a z n o m p rin u d n o g rada. T a k o se d o la z i d o za k lju č k a da je C rv en i te ro r v e ć u p rv a dva m eseca sv o g a p o s to ja n ja p re v a ziš a o dva d o tri p u ta p o litič k u re­ presiju iz c e lo g je d n o g v e k a c a ris tič k o g s a m o d r ž a v lja (W e rth , 1 9 9 9 : 9 2 - 9 3 ) .45 Jo š je iz r a ž e n ija ra zlik a kad a je u p ita n ju broj ž r ­ tava C rv e n o g tero ra , k o ji su s p ro v o d ili fa n a tiz o v a n i p rip a d n ic i "ra d n ičk e a v a n g a rd e ", i b roj o s u đ e n ih na sm rt o d stra n e re v o lu c i­ o n a rn ih su d o va , čiji su čla n o v i b ili o b ičn i radn ici: o v i p o to n ji su u celoj 19 18 . o d 4 .4 8 3 o p tu ž e n ik a sa m o 14 o s u d ili na s m r t.46 C r v e ­ ni tero r je u p o č e tk u u g la v n o m b io p ro izv o lja n i n ije p o g o d io g la v ­ nu m etu : so c ija ln e re v o lu cio n a re . B ilo iz strah a o d p o ja ča v a n ja te­ ro rizm a , b ilo z b o g p o p u la rn o s ti k o ju su so cija ln i re v o lu cio n a ri u živ a li u se lja štv u , u p rvoj fazi C r v e n o g terora p o g u b lje n je sa m o jed an p rip a d n ik s o c ija ln ih re v o lu cio n a ra , i to u M o s k v i (P ip e s, 1 9 9 0 : 8 2 1). Prava m eta tero ra b ili su im u ćn iji g ra đ a n i i ro jalisti, k o ji su se n ajla k še i n a jb e z o p a s n ije m o g li p ro g la siti “ n e p rija te lji­ m a ” i p o s lu ž iti ka o žrtv e n i jarci u krvavoj s v e tk o v in i o b o ža v a n ja n o v o g o rije n ta ln o g b o g a . U Pravdi o d 31. a vg u sta 19 18 . čita o c i su o tv o re n o p o z iv a n i na lin č “ n e p rija te lja re v o lu cije ” : “ O d sa d a će h im n a ra d n ičk a klase b iti h im n a m r ž n je i osve te , stra šn ija o d o n e k o ja se d a n as peva u N e m a č k o j p ro tiv E n g lesk e. N e strah , ne k o ­ le b a n je , n eg o m ržn ja i o sve ta ! K o n tra re v o lu c ija - taj zli p o d iv lja li pas - m o ra b iti u b ijen a , je d n o m z a u v e k i k o n a č n o ” (cit. prem a: S te in b e r g , 1931: 51).

4 5 O s i m to g a , b o ljš e v ic i su s is t e m a t s k i s p r o v o d il i t o r tu r u n a d z a t v o r e n ic im a . U r u s k o m s u d s k o m p o s t u p k u t o r t u r e s u u k in u t e u 18 . v e k u , d a b i d o 1 9 1 7 . b i­ le s p o r a d ič n o p r im e n jiv a n e , o b ič n o u v r e m e n im a n e m ir a , k a o n p r. p r ilik o m p o ljs k ih u s t a n a k a ili p o b u n e 1 9 0 5 . P o s le 1 9 1 7 . t o r tu r a s e s v e v iš e i s is t e m a tič n ije s p r o v o d ila , d a b i p o d S t a l jin o m d o b il a s t a t u s r u t in s k e p r o p r a t n e p o ­ ja v e p r il ik o m z a tv a ra n ja . 4 6 R e v o lu c io n a r n i s u d o v i, k o ji su u s p o s t a v lje n i 1 9 1 8 . i k o ji su s u d ili s a m o n a o s n o v u “ r e v o lu c io n a r n e p r a v d e " n i iz d a le k a n is u o n a k o z v e r s k i u n iš t a v a li " n e p r ija te lje re v o lu c ije " k a k o su t o ž e le li L e n jin i p r ip a d n ic i " r a d n ič k e a v a n ­ g a r d e ” . P o lu p is m e n i ra d n ic i k o ji s u b ili p o s t a v lja n i u r e v o lu c io n a r n e s u d o v e p o k a z i v a li su n e u p o r e d iv o v iš e h u m a n o s t i i r a z u m a n e g o n jih o v i m e n t o r i iz r e d o v a k o m u n is t ič k e in t e lig e n c ije ( P i p e s , 1 9 8 6 : 1 0 ). Z b o g o v a k o n is k o g " u č in k a " r e v o lu c io n a r n ih s u d o v a Č e k a je o k t o b r a 1 9 1 9 . b ila p r im o r a n a d a o r g a n i z u je s v o j P o s e b n i r e v o lu c io n a r n i s u d k a k o b i p o s p e š ila p o g u b lje n ja “ n e ­ p r ija te lja r e v o lu c ije ” .

120

O p o z ic io n e "ie v ič a rs k e ” p a rtije u prvi m ah n isu za b ra ­ njen e. O r a z lo z im a za ta k v u “ m ilo s t” sv e d o či jed an p o v e rljivi d o ­ k u m e n t Č e k e o d i . ju la 1 9 2 0 . " U m e s to za b ra n e o v ih p artija, koja bi ih sa m o o tera la u te š k o k o n tr o lis a n o p o d z e m lje , m n o g o je b o ­ lje dati im je d a n p o lu z a k o n s k i sta tu s . T a k o ih je la k še im ati p o d ru k o m , a - a k o b i to p o s ta lo n e o p h o d n o - m o g u se m e đ u n jim a iz d v o jiti stva ra o ci n em ira , o tp a d n ic i i d ru g i k o risn i in fo rm a to ri. [...] K a d a su u p ita n ju o v e a n tis o v je ts k e p a rtije treb a b e z u s lo v n o is k o ris titi tr e n u tn u ra tn u situ a ciju k a k o bi se n jih o v im č la n o v im a m o g li sta v iti na teret sled eći z lo č in i: ‘k o n tra re v o lu c io n a rn a d elatn o s t’ , ‘v e le iz d a ja ’ , ‘ o m e ta n je o r g a n iz a c ije u p o z a d in i’ , ‘ š p iju n a ža z a je d n u n e p rija te ljs k u in te rv e n c io n is tič k u s ilu ’ itd .” (cit. prem a: W e r th , 1 9 9 9 : 9 9 ). O s im to ga , iz red o va so c ija ln ih re v o lu cio n a ra i m e n jše v ik a 1 9 2 0 . je u z e to v iš e o d 2 .0 0 0 talaca k o ji je treb a lo da b u d u stre lja n i u slu č a ju da n jih o v i p a rtijs k i d ru g o v i na slo b o d i d i­ ž u p o b u n e p ro tiv b o ljše v ičk e v la s ti. je d n a o d v a žn ijih "te k o v in a ” C rv e n o g terora b ilo je u p ravo ru tin sk o streljan je n ev in ih talaca. P rvih dan a p o sle atentata na L en jin a p o čela su m a so vn a streljan ja ranije u ze tih talaca (ta k o je npr. sa m o p e tro g ra d sk a Č e k a p o b ila 512 talaca). T a p raksa će se n a­ staviti i u n ared n im go d in am a: kada je npr. 19 2 7 . u V aršavi ubijen so vje tsk i a m b a sa d o r V o jk o v , za o d m a zd u je streljan o na d e setin e "gra đ a n sk ih z a tv o re n ik a ” , koji su u za tv o rim a ležali već go d in a m a (S te in b e rg , 1931: 330 ). N a isti n ačin p o s tu p a lo se i p rem a za tv o re ­ n im m e n jše vicim a kada su se g ru zijs k i seljaci d ig li na p o b u n u (p re d vo đ e n i m en jševicim a ). U to v re m e jed an b o ljše v ik je o b zn a n io lo g ik u k oja ih je n av o d ila da prem a n ev in im lju d im a p o stu p aju na ova kav način: “ S treljali sm o ih [m en jšev ik e koji su kao taoci bili u za tv o ru i pre n eg o što je p o d ig n u ta p o b u n a ] na sto tin e . M ora se re­ ći da su se m en jševici p o k a za li kao slab i i b esk ara k tern i ljudi. O rg a n izo v ali su p o b u n u p rem a d e m o k ra tsk im p ra vilim a i n isu se u s u d i­ li da streljaju ni jednog jedinog od naših drugova, ia k o sm o m i streljali na sto tin e n jih o vih , u klju ču ju ći tu i član o v e n jih o v o g C e n tra ln o g k o ­ m iteta " (cit. prem a: S tein b erg, 1 9 3 1:3 2 9 -3 3 0 ). Iz b o ljše v ičk o g ugla p osm atran ja, dakle, sled ilo je da su m e n jše vici "sla b i i besk ara k ter­ ni lju d i” za to što su se d ržali "d e m o k ra tsk ih p ra vila ” , ili, tačnije, p rin cip a su b jek tiv n e i in d iv id u aln e k rivice i n isu streljali nevin e ta ­ oce. N a su p ro t to m e, sam i b o ljševici su se se b i d iv ili kao "jak im i ka­

121

raktern im lju d im a ” z a to što se n isu držali n ik ak v ih p ra vila i što su ubijali bez o b z ira n a p rin c ip su b je k tiv n e i in d iv id u a ln e krivice. K ao š to m o ž e m o da v id im o , ra zm išljan je m b o ljše v ik a u to v r e m e d o m in ira p rin c ip o b jek tiv n e i ko lek tivn e k riv ice, k o ji je bio jedan o d o s n o v n ih p rin c ip a o rijen ta ln ih d e sp o tija .47 Z a plaćanje n am eta kao i za izv rš e n je z lo č in a d esp o tu su bili o d g o v o rn i svi čla ­ novi o d ređ en e z a je d n ic e i za jed n o su trpeli n e k o n tro lisa n i retribu tvn i gn e v d e sp o ta . T o je v eć b io izv esta n civ iliza cijsk i p o m a k od sasvim p rim itiv n ih d ru šta va u k o jim a vlad a krvna o sve ta , a n e p o ­ stojanje srazm ere iz m e đ u z lo č in a i k a zn e v o d i n a silju u n ed og led . P o što n em a n ik a k v o g “ o seća ja za p rim eren o st" retrib u cija se u p ri­ m itivn im d ru štv im a sru ču je na sv a k o g k o je p ro g la še n za u z ro k zla ili je sa njim u b ilo ka kvo j v e zi (u p o r. M oln ar, 19 9 4 b : 2 2 7 ). S a m im tim , p rim itiv n a retrib u cija je šlepa, n eo b u zd a n a i s k lo n a “ k a tak lizm ičk o j esk a la ciji” (Z irar, 1 9 9 0 : 38 ), tj. im a ten d e n ciju da se p re n e ­ se na sve p rip a d n ik e n ep rijate ljsk e gru p e od koje " p o tič e z lo ” . U p ra vo to je k a rak terisa lo C rv en i tero r iz "L e n jin o v ih d a n a ” . N je ­ gova arhajska p rirod a n ajja sn ije d o la z i d o izražaja u m eram a retribu cije p rem a taocim a, k o je su se sp ro v o d ile na o sn o v u o d lu k e o k o ­ lek tiv n o j o d g o v o rn o s ti “ k la s n o g n ep rijatelja ” k o ju je S v e tu s k i c en ­ tralni izv ršn i k o m ite t d o n e o 2 . se p te m b ra 1918. Z a taoce su u z im a ­ ni svi n eprijatelji b o ljše v ik a ( " b u r ž o a z ija ” , "o ficirsk i k o r” , so cijaln i revolu cio n ari, m en jševici itd .), ali i član ovi n jih o vih p orod ica. O n i bi slu žili za to da se, u sk lad u sa p rin c ip o m o b jek tivn e i k o lek tivn e krivice, b o ljšev ici m o gu n e k o m e o s v e titi za aten tate na n jih o ve v o ­ đe (k a sn ije i za n eu sp eh e u v e lik im k a m p an ja m a, kao što je bilo p ri­ k u p lja n je žita i si.). T ak o đ e, o ve b ru ta ln e m ere treb alo je da d elu ju za strašu ju će na p o d an ik e - što je k a ra k terističn o za o rijen ta ln e desp o tije - i nateraju ih da se u b u d u ć e su zd rža v a ju od p o b u n a i a te n ­ tata. A n a rh is ta Petar K r o p o tk in b io je to lik o zg ro že n razm eram a koje je p o p rim io b oljševički o b iča j streljan ja talaca da je 21. d e c e m ­ bra 1 9 2 0 . n ap isao p ism o L en jin u , m o le ći ga da to zau stavi: " Č a k i kraljevi i p ap e od erekli su se ta k v o g v a rv a rsk o g sredstva sa m o o d bran e k a k vo je u zim an je talaca. K a k o m o g u n ajavljivači n o v o g ž iv o ­ 4 7 K a d a S o lž e n j ic in u s v o m ¿ e lu A rhip elag G ula g p iš e d a je " p o ja m krivice k a o t a ­ k v e u k in u t [...] jo š t o k o m p r o le t e r s k e r e v o lu c ije , a p o č e t k o m t r id e s e t ih g o d i ­ n a [...] p r o g la š e n desničarskim oportunizm om " ( S o l s c h e n i z y n , 1 9 7 4 : 1: 8 3 ), o n ­ d a to tre b a p r ih v a titi s a m o k a d a je reč o s u b j e k t iv n o j i in d iv id u a ln o j k r iv ic i.

122

ta i a rh itek te n o v o g so c ija ln o g p o retk a u ta k vim sre d stvim a tražiti iz la z u o d b ra n i p ro tiv n eprijatelja? M o ž d a o v o treb a p o sm a tra ti kao d o k a z da već i v i sam i svoj k o m u n is tič k i ek sp e rim en t sm atra te p ro ­ p a lim i d a vi u stvari ne b ran ite v am a ta k o d ragi sistem , n eg o jo š sa­ m e sebe? Z a r v a ši d ru g o v i ne sh v ata ju da vi, k o m u n is ti (u p rk o s g re­ šaka k oje ste n ap ravili), radite za b u d u ćn o st? I da z b o g to g a ni u k o m slu čaju v a š rad ne sm ete oka ljati p o stu p cim a koji su ta k o b lis ­ ki p rim itiv n o m tero ru ?” (K ro p o tk in , 198 4: 233). L e n jin nije o tp is a o K r o p o tk in u , ali se n jeg o v im o d g o ­ v o ro m m o ž e sm atra ti a kcija p re d u ze ta sa m o n e k o lik o d a n a k a sn i­ je n a K rim u , gd e su na v o jn o sa v eto v a n je p o z v a n i o ficiri a n a rh istič ­ ke v o jsk e N e s to ra M a h n o a . P o što je M a h n o te jesen i v eć b io u n i­ štio V ra n g e lo v e b e lo a rm e js k e sn a g e , b o ljše v ici v iše n isu im ali p o ­ treb u za sa v e zo m sa a n a rh istim a ,48 pa su je d n o s ta v n o p o h a p s ili i p o strelja li a n a rh ističk e o ficire č im su ovi stig li n a K rim (G u e r in , 1 9 8 0 : 1 0 5 ) . O d m a h n a k o n to ga , d o k je a n a rh ističk a v o jsk a jo š b i­ la o b e zg la v lje n a , p re d u ze li su s n a ž n u o fa n ziv u i d o leta id u će g o d i­ n e u p o tp u n o s ti ra zb ili u k rajin sk i a n a rh ističk i p o k ret. T a k o se p o ­ k a z a lo da p o litik a u zim a n ja i streljan ja talaca nije b ila je d in o sre d ­ stv o za o d rža n je b o ljše v ik a n a v la s ti. P o re d nje p o sto ja la su i d ru g a sred stva , k a o što je b ilo u la že n je u sa v ez sa je d n im n ep rijateljem (a n a rh is tim a ) da bi ovaj u n iš tio d r u g o g n eprijatelja (b e lo a rm e jce ). Č im bi taj cilj b io p o s tig n u t, a p re o sta li n ep rijatelj d o v o ljn o o s la ­ b ljen b o rb o m sa u n iš te n im n ep rijate lje m , sa v ez sa n jim b io bi iz ­ n en a d a ra skid an , on bi b io p ro g la še n za n ep rijatelja i C rv en i teror bi se o b ru ša v a o na njega. U sp e h tero ra gara n to v ala bi i č in je n ica da je b iv ši sa v ezn ik , u lju ljk an s ta tu s o m sa v ezn ik a , n ep rip re m lje n da

4 8 S a v e z b o ljš e v ik a i a n a r h is t a te m e ljio s e n a s p o r a z u m u iz m e đ u s o v je t s k e v la ­ d e U k r a jin e i a n a r h is t ič k e U s t a n ič k e a r m ije U k r a jin e o d 15 . o k t o b r a 1 9 2 0 . Z a b o ljš e v ik e je o d s a m o g p o č e t k a b ila n e p r ih v a t ljiv a č e tv r ta ta č k a s p o r a z u m a , k o ja s e o d n o s i la n a o b r a z o v a n je " s lo b o d n i h o r g a n a i p o lit ič k e s a m o u p r a v e " n a te r ito r iji G u lja j- p o lja ( p o d k o n t r o lo m M a h n o o v ih s n a g a ) . Ip a k , n a o s n o ­ v u te ta č k e s p o r a z u m a , s t a n o v n ic i G u l ja j- p o lja s u o d m a h p o č e li d a o b r a z u ju n o v e s o v je te , n e z a v is n e v la d e i p o lit ič k e p a rtije . N a d r u g o j s tr a n i, z a b o ljš e ­ v ik e je s p o r a z u m b io s a m o p r iv r e m e n o r e š e n je a n a r h is t ič k o g p it a n ja - d o p o b e d e n a d V r a n g e lo m . A k a d a s u a n a r h is t i, u v r e m e n a jv e ć ih s p o r o v a o k o č e t v r t e ta č k e s p o r a z u m a , n a jz a d p o b e d il i i p r o te r a li V r a n g e la , b o ljš e v ic i su d o š li d o z a k lju č k a d a v iš e n e p o s t o ji n ik a k a v r a z lo g d a i d a lje trp e a n a r h is t e i d a je d o š a o č a s d a s e n a n jih o b r u š e s v o m s n a g o m ( A r s c h in o f f , 2 1 9 - 2 2 0 ) .

123

p rek o noći p o s ta n e o tv o re n i n eprijatelj prem a k o m su sv a sre d stva u n ište n ja d o z v o lje n a , z b o g čeg a je p o sta jao laka žrtva . Ž rtva je u p rim itiv n im d ru štv im a im a la fu n k c iju d a o b ­ u zd a n asilje ta k o š to će se o n o u sm e riti na žrtve za k o je ne p o sto ji o p a sn o st da će ih n e k o o s v e titi (Žirar, 1 9 9 0 :4 4 ) . Ž rtv e C r v e n o g te ­ rora o č ig le d n o n isu im a le o v u u lo g u , p o š to su p rip a d a le k a te g o r i­ jam a sta n o v n ištv a k o je su b ile n ajb rojn ije ( " b u r ž o a z ija " , "izd a jn ic i radn ičke k la se ” , a na kraju i seljaci), pa sa m im tim i n a jsp re m n ije d a na n asilje u zv ra te n a siljem . O n e se u klap a ju u jed an sa s v im d r u ­ gačiji o b ra zac k o le k tiv n o g n asilja, koji, da bi se ra zu m e o , n u žn o m ora biti ra zm a tran z a je d n o sa id e o lo g ijo m p ro le te rsk o g m e sija n ­ stva i L e n jin o ve e p ifa n ije . C rv e n i tero r p o kreće m e h a n izm e iz g r a d ­ nje jed n e a u to rita rn e M i-g r u p e koja se na o k u p u d rži u p ra v o kroz sam taj teror. I sam i isto riča ri se sla žu u to m e da je te ro r im a o g la v ­ n u fu n k ciju u is k o re n jiv a n ju o tp o r a tiran iji p rvo L en jin a (P ip e s, 19 9 5 : 4 9 ) a z a tim i S ta ljin a ( A n to n o w - O w s s je n k o , 1983: 3 7 6 ). O n o što je, pak, o s ta lo m a n je v id ljiv o , jesu b e n eficije k o je su sam i ( " o b ič n i” ) b o ljše v ici im a li o d C rv e n o g terora. K a k o p rim eću je Friedrich H acker, v o đ a g ru p e n e m o ra d a se "p la š i n ik a k v o g otp o ra, d o k le g o d se [...] m ere tero ra m o g u op rav d a ti z a je d n ič k im id e n ti­ te to m ” grup e, d o k , na d ru g o j stra n i, sa m a “ gru p a (n acija, k la sa ) č i­ ni m n o g o za in d iv id u u [tj. n je n o g o b ič n o g p rip a d n ik a ], o n a je s im ­ bol u čije im e in d iv id u u m m o ž e da is p u n i svoje elem en ta rn e (arhajske, in fa n tiln e, g r a n d io z n e ) že lje za sv e m o ći, sv e zn a n je m , n e u ­ p itn im a m o raln im rasterećen jem a g re sije i n e o b u z d a n im s a m o z a ­ d o v o ljs tv o m ” (H acker, 1973: 2 0 3 ). Id e n tifik a cija sa M i-g r u p o m (u o v o m slu čaju p ro le ta rija to m ) s p ro v o đ e n je m tero ra izla zi u su sre t n a jp rim itiv n ijim p o rivim a n je n ih član ova: o b o g o tv o r e n o m tir a n i­ n u o b e z b e đ u je n e p rik o sn o v e n i p o lo ža j v o đ e , a n je g o v im sle d b e n ic im a n eo gran ičen e m o g u ć n o s ti da is k a lju ju sv o je d e s tru k tiv n e stra sti n ad sv im a koji se o z n a č e k a o n ep rijate lji. M e s ija n s k a id e o ­ lo g ija pri to m im a u logu v a ž n u ka o i sa m teror: “Jer je gru p a koju na o k u p u d rži za jed n ički g n e v p r o tiv o m r a ž e n o g n eprijatelja n a ­ d a h n u ta sv e to m o zb iljn o šću : z n a č a je m s v o g [m esija n sk o g ] z a d a t­ ka p ro že ti p ojed in ci p o stu p a ju p o n e k a d ka o u tran su ili u b ila čk o j e k s ta z i” (H ack er, 1973: 2 1 0 ). T im e p o k re ta n je C rv e n o g tero ra u k a sn o le to 1918 . p okazu je dve v a ž n e fu n k c ije k o je će ob avljati u n a ­ re d n im g o d in a m a , pa i d e cen ijam a: u čv ršć e n je tiran ije b o ljše v ič k o g

¡24

v o đ e i o m o g u ć a v a n je o b ič n im b o ljše v ic im a da p ra žn jen je n jih o vih d e s tru k tiv n ih stra sti se b i o b ja s n e k a o rad na o stv aren ju m is io n a r­ s k o g za d a tk a u sp o s ta v lja n ja "d ik ta tu re p ro letarijata" tj. n eke v rste p u rg a to riju m a p red u la za k u k o m u n is tič k i ze m a ljsk i raj. U m e s t o “ k o m u n is tič k e u to p ije ” , b o ljše v ici su izg ra d ili je d a n to ta lita rn i re žim k o ji je u s p e o d a p o b e d i u n u tra šn je i sp o lja šn je nep rijatelje i da u n ared n im d ecen ijam a izgrad i čitavu im periju. P o b e d a S S S R -a u D r u g o m sv e ts k o m ratu i v o jn o -p o litič k i h a o s k o ji je n a s tu p io u n a re d n im g o d in a m a u slo v ili su da se u n iz u is­ to č n o e v ro p s k ih ze m a lja u s p o s ta v e k o m u n is tič k e m a rio n e ts k e v la ­ sti k o je su iz g r a d ile sv o je to ta lita rn e re žim e p o u g le d u na S S S R (i u z n je g o v u p o m o ć ). N e k e o d o v ih v la s ti su se s v re m e n o m u d a ljile i e m a n cip o v ale o d S S S R -a (k a ra k te ristič a n je bio prvi slučaj - J u go ­ slavija 19 4 8 ), d o k su dru ge d o življavale privrem ene krize ( D D R n.953. M ađ arska i P o ljska 19 5 6 , C e h o slo va čk a 19 6 8 ), iz kojih su m o ­ gle da izađu sa m o u z "b ratsku p o m o ć ” S S S R -a . T im e je su d b in a ovih p o to n jih do veden a u tesnu v ezu sa su d b in o m sa m o g S SS R -a; tek ka­ da su reform e M ih a ila G o rb ačo v a olabavile stege unu tar S S S R -a , i kada je bila d o n eta p o litičk a od lu k a da se p u ste n iz vodu m a rio n e t­ ske vlasti u isto čn o e vro p sk im državam a, ove države su m o gle p o n o ­ v o da stekn u svoju n eza v isn o st i da pođ u p u tem reform i. U is to riji to ta lita r iz m a d ru g e p o lo v in e 2 0 . v e k a p o ­ s to ji sa m o je d a n slu čaj u s p e š n o g p ru ž a n ja o tp o r a ( p o s t ) t o ta lita rn o m tir a n in u i n je g o v o g sv rg a v a n ja sa v la s ti n a s iln im p u te m (tj. p o b u n o m p u k a ) - o b a r a n je i p o g u b lje n je r u m u n s k o g k o m u ­ n is t ič k o g tira n in a N ic o la e a C e a u s e s c u a 2 5 . d e c e m b ra 1 9 8 9 . C e a u s e s c u je R u m u n ijo m v la d a o s k o r o p u n ih 2 5 g o d in a , n e p r e s ta ­ n o jača ju ći re p re siv n e e le m e n te r u m u n s k o g p o s tto ta lita r n o g re­ ž im a , k o ji se o d iz v o r n o g k o m u n iz m a “ sv e v iš e p r ib liž a v a o e k s ­ tre m n o j d e s n ic i sp r o v o d e ć i, u p ra k si, p rin c ip e š o v in is tič k o g , ra­ s i s tič k o g i a n t is e m its k o g s a d r ž a ja ” ( N o jm a n , 2 0 0 0 : 115 ). Pri k ra ju to g p e rio d a e k o n o m ija z e m lje b ila je p o tp u n o ru in ira n a , a n e z a d o v o ljs tv o p o tla č e n ih p o d a n ik a p o s ta lo v e o m a v e lik o (u to v re m e se č e s to p ra v ilo p o ređ e n je : " H itle r = C e a u s e s c u ”) . 49 P o 4 9 O v o p o r e đ e n je im a lo je o s n o v u u iz ja v i b iv š e g š e fa r u m u n s k e S e k u r it a t e e I o ­ n a P a c e p e , k o ji je 1 9 7 8 . p r e b e g a o u S A D . P a c e p a je z a p a d n u ja v n o s t in f o r m is a o 0 to m e d a C e a u s e s c u im a s v e H it le r o v e g o v o r e i d a p o k u š a v a d a , v e ž b a ju ći p re d o g le d a lo m , o p o n a š a s v o j u z o r ( R o m a n , 1 9 9 1 : 1 3 0 ) .

125

sle d n jih se d a m g o d in a R u m u n ija je o tp la ć iv a la s tra n e d u g o v e , te že ći d a p o s ta n e “ n e z a v is n a ” o d in o s tra n stv a . N e z a d o v o ljs tv o s ta n o v n iš tv a C e a u s e s c u je n e p r e s ta n o u m iriv a o a p e lo v a n je m n a strp lje n je i iz d r ž ljiv o s t , p o š t o će " n e z a v is n a ” R u m u n ija p o č e ti da se n e z a d r ž iv o e k o n o m s k i ra zv ija č im o v la d a s o p s t v e n im re s u rs i­ m a. A k a d a su sv i stra n i d u g o v i o tp la ć e n i a p rila 1 9 8 9 . i d o d e ­ ce m b ra se n iš ta n ije p o č e lo m e n ja ti, s ta n o v n iš tv o je d o s p e lo u sta n je d u b o k o g o ča ja . P o s le d n ju k a p p re d s ta v lja o je p o k u š a j te m iš v a r s k o g g a u la jte ra d a u h a p s i s v e š te n ik a L äsla T ö k e s a . U T ö k e s o v u o d b ra n u o d m a h je u s ta lo m a đ a rs k o s t a n o v n iš tv o T e m iš v a r a (m la đ e g u z ra sta i v iš e g o b r a z o v a n ja ). A k a d a je S e k u r ita te p o č e la d a p u ca na n jih , n a u lic u su p o č e li d a iz la z e o sta li: ro d ite lji, ra d n ic i, i o s ta lo r u m u n s k o s ta n o v n iš tv o . U b r z o je T e m is v a r p o s ta o prvi grad k o ji je o s lo b o đ e n o d C e a u s e s c u o v e tira n ije . A li, p o š to se d o ­ gađ aji u o s ta tk u z e m lje jo š n is u m o g li p re d v id e ti, p o s to ja la je v e ­ lik a m o g u ć n o s t d a iz b ije g r a đ a n s k i rat (R o m a n , 1 9 9 1 : 1 3 5 ) . V e sti o žrtv a m a k o je su p ale 2 1. d e c e m b ra m u n je v ito su se p ro š ir ile ć e ­ lo m z e m ljo m , i to sa p re te riv a n jim a , ta k o d a je broj im a g in a r n ih žrta v a d o 2 5 . d e c e m b ra n a r a s ta o n a 6 0 . 0 0 0 . 50 T e v e s ti d o p rin e le su d a r u m u n s k o s ta n o v n iš tv o , p re sv e g a re g u la rn a v o jsk a , s ta ­ ne na stra n u p o b u n je n ik a i ta k o sp re či iz b ija n je g r a đ a n s k o g rata. C e a u s e s c u je p o k u š a o d a se b i u B u k u r e š tu o r g a n iz u je m a so v n u p o d rš k u , ali je n a m itin g u iz v iž d a n i sp re če n da za v r ši svoj g o v o r. V id e ć i d a situ a c ija iz m ič e k o n t r o li o n je, u p ra tn ji sv o je ž e n e i d v o jic e n a jb liž ih sa ra d n ik a , h e lik o p te r o m p o b e g a o iz B u k u re šta . Z b o g p r e v e lik o g o p te re ć e n ja h e lik o p te ra , p o s a d a je b ila p r in u đ e ­ na d a sleti u b liz in i grad a T ir g o v is ta . T u su , četiri sa ta n a k o n p o ­ k u ša ja b e g a , C e a u c e sc u i n je g o v a s u p r u g a u h v a ć e n i i p o k ra tk o m p o s tu p k u o s u đ e n i na s m rt z b o g g e n o c id a n a d 6 0 .0 0 0 lju d i i u n iš ta v a n ja n a c io n a ln e e k o n o m ije ( T r e p to w , 1 9 9 6 : 5 5 5 ). O s ta lo je

n e ja s n o

na

k o jih

“ 6 0 .0 0 0 ”

se

p resu d a

o d n o s ila :

na

( p r e u v e lič a n ) broj stra d a lih p r ilik o m o b a r a n ja re žim a ili na sve o n e k o ji su stra d a li to k o m C e a u s e s c u o v e v la d a v in e (G a b a n y i, 1 9 9 0 : 11). V iš e je n ego o č ig le d n o d a je p o s tu p a k p ro tiv C e a u s e -

5 0 I s p o s t a v il o s e d a je u s v rg a v a n ju C e a u s e s c u o v e t ir a n ije p o g in u lo 6 8 9 lju d i, o d k o jih s u 2 7 0 b ili v o jn ic i ( G a b a n y i, 1 9 9 0 : 1 0 ) .

1 !

126

sc u a b io n e k a v rs ta k o m p r o m is a iz m e đ u p ra v n e fo r m e i n a s to ja ­ nja d a se sm rć u tir a n in a u b r z a p re d a ja o n ih d e lo v a S e k u r ita te k o ­ ji su m u jo š u v e k o s ta li v e r n i ( tz v . " ja n ič a r i” ). Z a to je s m r tn a k a ­ z n a iz v r š e n a b e z o d la g a n ja i b e z p ris u s tv a ja v n o s ti, a sn im c i sa p o g u b lje n ja id u ć e g d a n a s u e m ito v a n i n a te le v iz iji. T o je im a lo o č e k iv a n i e fe k a t, ta k o d a su b o rb e o d m a h p re sta le , a F r o n t n a c i­ o n a ln o g sp a s a , s a I o n o m I lie s c u o m na čelu , p r e u z e o je v la s t. Ilie sc u je 3. ja u n a ra 1 9 9 0 . d o n e o d e k re t o p o n o v o m u s p o s ta v lja n ju p o litič k ih p a rtija u R u m u n iji, č im e je d e fin itiv n o o k o n č a n p e rio d k o m u n is tič k e tira n ije . K la sic i te o rije to ta lita riz m a tv rd ili su da su " š a n s e za u sp e h sv rg av an ja to ta lita r n o g re žim a z a is ta b e d n e ” (F ried ric h i B rz e z in sk i, 19 5 6 : 2 8 7 ) , p re v iđ aju ći tra n sfo rm a ciju to ta lita rn ih re­ ž im a k o m u n is tič k e p ro v e n ije n c ije u p o s tto ta lita rn e , š to se i d e s ilo p o s le S ta ljin o v e sm rti. R u m u n s k i slučaj ja sn o je p o k a z a o d a repre­ siv n a v o jn o -p o lic ijs k a k o n to la n ije d o v o ljn a da o č u v a p o s tto ta litarn i re žim (u p o r . s lič a n z a k lju č a k i u: B eym e, 19 9 8 : 4 6 ) . U R u ­ m u n iji je p re d kraj C e a u s e s c u o v e v la d a v in e stra h p o n o v o p o s ta o je d in i v e z iv n i fa k to r p o s tto ta lita r n o g re žim a, a o n je b io v rlo b rzo o d stra n je n šire n je m p o b u n e . N a s a m o m za če tk u , p o b u n u su n o ­ sili m la d i i o b ra z o v a n i p rip a d n ic i m a đ a rsk e m a n jin e , a z a tim je p o b u n je n ič k i k ru g p o č e o da raste u p ro ce sim a so lid a risa n ja : ro d i­ telja sa d e c o m , je d n e n a c io n a ln e gru p e sa d r u g o m i, n a p o sle tk u , v o jsk e sa s ta n o v n iš tv o m . S to se sa m e S e k u rita te tiče, o n a nije u sp e la da o k o n č a o v e p ro ce se so lid a risa n ja , p rv e n s tv e n o z b o g to g a što sa m a n ije b ila s k lo n a o n o m k o m u n is tič k o m fa n a tiz m u k oji je b io k a ra k te rističa n za v re m e n a z r e lo g to ta lita rizm a i k o ji je b io n u ža n za to d a se p o b u n e s lo m e b e z m ilo sti i b e z o b z ira na ž r ­ tve. D ru g i ra z lo g za n e e fik a s n o s t S e k u rita te u g u še n ju p o b u n e b io je u to m e što jed an n jen d e o v ero v a tn o v iše n ije b io u sta n ju da p re p o z n a sv o ju b u d u ć n o s t u e k o n o m s k i ru in ira n o j i p o litičk i izo lo v a n o j R u m u n iji.51 T im e je n ajtv rđ i b a s tio n r u m u n s k o g k o m u n i­ z m a b io izn u tra o s la b lje n i o n e m o g u ć e n d a se na o d g o v a ra ju ć i n a ­

51 V o n B e y m e o v o m iš lje n je d a je p a d r u m u n s k o g ( p o s t ) t o t a li t a r n o g r e ž im a i z a ­ z v a o in te r n i k o n f li k t iz m e đ u e lit a ( B e y m e , 1 9 9 8 : 4 5 ) č in i se is u v iš e n a t e g n u ­ tim , p o š t o je taj k o n f li k t r a d ik a liz o v a n k a d a je p la m e n p u č k e p o b u n e v e ć p o ­ č e o d a se š iri z e m ljo m .

¡27

čin su p ro ts ta v i s n a ž n o j e ru p ciji p u čk o g besa, n e z a d o v o ljs tv a i p o ­ b u n e o n o g tr e n u tk a k a d a ju je o d ređ en i, sam p o se b i n e to lik o d ra ­ m atičan p o v o d p o k r e n u o .

5. Staljinova tiranija N a kraju o v o g p o g la v lja o sta je da se razm o tri z a is ta n esv a k id a šn ja S ta ljin o v a tiran ija, k o ja je u o s n o v i u o b lič e n a 1 9 2 8 , a o k o n č a n a tira n in o vo m sm rću 1953. Jačina terora i širin a n je g o v o g za h v a ta k o ­ ji su o b e le žili p e rio d S ta ljin o v e v lad av in e u n ev e ro v a tn o j su op reci prem a sla b o sti o tp o ra k o ji joj je p ru že n . Iz u z e v se lja k a, koji su to ­ k o m prve p e to lje tk e isp ro b a li razn e o b lik e o tp o ra - o d sa b o ta že , p rek o te ro rizm a, p a d o sp o ra d ič n ih u sta n ak a - n ik o se nije o d v a ­ ž io da se s u p ro ts ta v i S ta ljin u ili da na njega p o k u ša a te n tat.

1 z a i­

sta, u p o ređ e n ju sa L e n jin o v o m ili H itle ro v o m tira n ijo m , S ta ljin o ­ va tiran ija p ro la zi za p a n ju ju će m irn o i n e o m e ta n o , p o š to su p o d a ­ n ici - u k lju č u ju ć i i sam e čla n o v e partije - to lik o za o k u p lje n i stra­ h o m za v la s tite ž iv o te da i ne d o la z e na p o m isa o da u b is tv o m tira ­ n in a p rekra te sv o je m u ke i/ili m u k e sv o jih b liž n jih . V e ć ova e le ­ m en ta rn a č in je n ica u p u ću je na p o tre b u da se p o s e b n a p a žn ja p o ­ sveti ra zlo zim a za sn a g u i s ta b iln o s t S ta ljin o v e tiran ije. Ia k o je L e n jin u z a p a la " č a s t” da u dari te m e lje b o ljš e v ič ­ k o m to ta lita rn o m re žim u i p o k r e n e C rv e n i teror, n jeg o v a je tir a n i­ ja ip a k o b e le ž e n a k o le b ljiv im p o litič k im k u rso m , k o ji d o la z i d o i z ­ ražaja u p o lo v ič n im m eram a N E P -a , n e sig u rn o j izg ra d n ji " s o c ija ­ liz m a u je d n o j z e m lji” ( u z “ so c ija lis tič k i in te r n a c io n a liz a m ” i sve k o n tra d ik to rn iju p rim en u " s o c ija lis t ič k o g ” p rava n a ro d a na sam o o p re d e lje n je ), kao i u sk r u p u la m a k a d a je reč o k a d ro v sk o j p o ­ litici b o ljše v ičk e partije (p o v la č e n je tz v . “ lin ije k rv i” , k o ja se ne sm e p re la ziti - zab ran a lik v id a cija p a rtijs k ih d ru g o v a ). K a o što d o b r o p rim e ć u je C h r is to p h e r R ead , L e n jin o v re v o lu cio n a rn i p r o ­ gram , k o ji je ka o cilj im a o o s v a ja n je v la s ti, b io je ra cio n ala n i b e s ­ k ru p u lo z a n , d o k je n jeg o v p ro g ra m m e ra k o je je treb a lo p re d u ze ti p o s le o s v a ja n ja vlasti o d isa o “ r o m a n tiz m o m i n a iv n o š ć u ” (R ead , 19 9 6 : 1 6 9 ). S taljin je n a s le d n ik k o ji n e p o z n a je sla b o sti te v rste, k o ji u m n o g o m e n ad m a šu je L e n jin o v m a k ija v e listič k i g e n ije i koji u sp e v a d a b e z ikakvih z a z o r a izv u č e sve k o n s e k v e n c e kada su u p ita n ju sre d sta v a koja se m o ra ju p rim e n jiv a ti da bi se o m o g u ć ilo

128

n e o m e ta n o fu n k c io n is a n je to ta lita rn o g re žim a u u s lo v im a kad a o n nije p o p u la ra n i, šta v iše , k a d a je o m ra ž e n k o d s ta n o v n iš tv a (o in o s tra n stv u d a se i n e g o v o ri). L e n jin o v a p o litik a n a silja p o svojo j p riro d i je ru šila čk a ,5;! d o k je S ta ljin o v a k o n s tru k tiv n a , g ra d ite ljsk a . T e š k o je p o v erovati da bi R S F S R / S S S R m o g a o d a p o tra je v iš e o d s e d a m d e s e t g o d in a i da izg ra d i p ra vu im p e riju da je, u n jeg o v o j in icija ln o j fa­ zi, Len jin o s ta o d u ž e na v la s ti i/ili d a je p o n jeg o v o j sm rti n a n je­ g o v o m e s to d o š a o ta k a v g e n ije d e s tru k cije k a k a v je b io T ro c k i. U id e jn o m h a o su i n ih ilis tič k o m z a n o s u , k o ji su k a ra k te rističn i i za L en jin a i za T ro c k o g , b ilo bi te šk o , ak o ne i n e m o g u ć e , izg ra d iti s ta b ila n to ta lita rn i re žim . N a d ru g o j stra n i, S ta ljin je b io v e lik i n e ­ im ar to ta lita riz m a u p ra v o z a to što je b io n eo p te re će n “v e lik im s o ­ c ija lis tič k im id e ja m a ", k o je su o p h rv a le k a k o n je g o v o g p r e th o d n i­ k a ta k o i n je g o v o g g la v n o g k o n k u re n ta za v la s t. N je g o v a in te le k ­ tu aln a (ili, p re c izn ije , " te o r ijs k a " ) in fe rio rn o s t u je d n o je b ila i n je­ g o va n ajveća sn a ga , p o š to m u je d a va la o n u siro v u b e z o b z ir n o s t, n e p o k o le b ljiv o s t i s a m o u v e re n o s t na k o jim a m u je L e n jin p o svoj p rilici n ajviše z a v iđ e o .53 S va n e s ig u rn o s t i k o le b a n ja iz L e n jin o v ih

5 2 T u s p a d a i L e n jin o v a n e p r e s t a n a z lo u p o t r e b a v la s t i ra d i p o t k r a d a n ja v la s t it ih p o d a n ik a (k o ji su p r e t h o d n o p r o g la š a v a n i " b u r ž o a z ijo m ” , " r e a k c ijo m ” , " k u ­ la c im a " it d .) . K a o š to p r im e ć u je D i m it r ij V o lk o g o n o v , “ L e n jin je s a m o t o i č i­ n io : re k v irira o , o d u z im a o , liš a v a o , u z u r p ir a o , r e p r e s ir a o . [...] n je g o v a g la v n a b r ig a je č e s t o b ilo to d a o d lu č i: š ta i g d e s e jo š m o ž e u z e t i lj u d im a ” ( V o lk o ­ gonov, 19 9 8 :17 0 ). 53 Z a n im ljiv o je d a S t a ljin o v a k a r ije r a u p a r tiji z a p o č in je u g o d i n a m a p o s le 1 9 0 5 , k a d a je L e n jin p o č e o d a p lja č k a b a n k e k a k o b i d o š a o d o n o v c a p o t r e b ­ n o g z a rad p a rtije . S t a ljin je b io v e r o v a t n o n a ju s p e š n iji u o r g a n iz o v a n ju p lja č ­ ki b a n a k a u G r u z iji i t im e je s t e k a o v e lik i u g le d m e d u p a r t ijs k im d r u g o v im a (L e n jin g a je ta d a n a z v a o “ p r e d iv n im G r u z ijc e m ” ) . S t o je n a jh it n ije , S t a ljin n ije n ik a d a m o r a lis a o i la m e n t ir a o n a d o v im " b a n d i t iz m o m " , k a o š t o s u to u tr e n u c im a s la b o s ti č in ili L e n jin i T r o c k i, n e g o je s le p o , u p o r n o i m a r ljiv o o b a ­ v lja o z a d a tk e k o je m u je p a r tija p o v e r a v a la . Z a n je g a je b ilo v a ž n o z a d a t a k o b a v iti, a n e r a s p ra v lja ti o n je g o v o j m o r a ln o s t i. T a k a v s t a v L e n jin u je v e o m a im p o n o v a o , z b o g č e g a je i s a m T r o c k i p r im e t io d a je L e n jin b io d u b o k o fa s c i­ n ira n S t a ljin o v o m " p o s t o ja n o š ć u i p r o s t o d u š n o š ć u ” . P o s v e m u s u d e ć i, s a ­ s v im je ta č a n b io is k a z M . I. U lja n o v e , k o ja je p o s le L e n jin o v e s m r t i s v e d o č ila d a je S ta ljin z a L e n jin a b io č o v e k “ k o m e s e p o s e b n o v e ru je , z a k o g a s e z n a d a je is t in s k i re v o lu c io n a r , b liz a k d r u g ” ( c it . p r e m a : V o lk o g o n o v , 1 9 9 8 : 33). K a d a se s v e to im a n a u m u , p o s t a je ja s n ije z a š t o je u p r a v o L e n jin b io taj k o ji je o d ig r a o p r e s u d n u u lo g u d a S ta ljin 1 9 1 2 . b u d e iz a b r a n z a č la n a C e n t r a l n o g

p o sle d n jih g o d in a ž iv o ta za v re m e S ta ljin o v e stra h o v la d e n esta ju , za to što se n o v i hazjajin n e o p te re ć u je n ik a k v im — a p o g o to v o ne “ te o r ijs k im ” - s k ru p u la m a : o n u m e šn o p ro žim a " d ik ta tu r u p ro le ­ tarijata" i tra d iciju c a rs k o g sa m o d rža v lja , o tv o re n o p rih v a ta n ek e e lem en te iz n a sle đ a v e lik o r u s k o g n a c io n a lizm a i sp r e tn o ih u g ra ­ đu je u k o m u n is tič k u id e o lo g iju ( " n a c io n a lb o ljš e v iz a m ” ), ka o što m u d ro o d b a cu je ta k v u b e s m is lic u kao što je “ lin ija k r v i” u b o ljš e ­ v ičk o j p artiji. S ve u sv e m u , n a m eće se n e d v o sm isle n z a k lju č a k da je L en jin b io " m a js to r ” d a R u sk u re v o lu ciju sk re n e u p ra vcu to ta ­ lita rn o g režim a, ali da je S ta ljin b io m n o g o veći " m a js to r ” d a taj to ta lita rn i re žim s ta b iliz u je i o m o g u ć i m u da iz b r o jn ih isk u še n ja ,

k o m ite ta , a 1 9 2 2 . i z a s a m o g g e n e r a ln o g s e k r e ta r a p a rtije . Š t a v iš e , L e n jin je b io i spiritus movens k a d r o v s k ih p r o m e n a , k o je su u v r e m e X I k o n g r e s a p a r t i­ je p o t is n u le “ t r o c k is t e ” i a f ir m is a le " s t a l jin is t e " n a k lju č n im m e s t im a u p a r ­ tiji. N a is t o m k o n g r e s u L e n jin je p rv i p u t p o č e o d a k o r is t i C e n t r a l n u k o n ­ tr o ln u k o m is iju k a o i z u z e t n o e f ik a s n o s r e d s t v o z a o b r a č u n s a “ o p o z ic i o n a r im a ” u n u t a r C e n t r a ln o g k o m it e t a p a r t ije i n jih o v im p r is t a lic a m a n a s v im n iv o im a , p o k r e n u v š i t im e ir e v e r z ib iln i p r o c e s k a d r o v s k ih č is t k i, k o ji m će S t a ljin v e o m a b r z o u s p e ti d a o v la d a ( B r d a r , 2 0 0 0 : 5 1 7 - 5 1 8 ) . Z a t o , k a d a L e ­ n jin p re d s a m kraj s v o g a ž iv o t a u p is m u k o n g r e s u o d 2 4 . d e c e m b r a 1 9 2 3 . b u d e o p t u ž io S ta ljin a d a je “ k o n c e n t r i s a o [...] u s v o jim r u k a m a n e iz m e r n u v la s t " (L e n jin , 19 73 : 2 6 6 ) p o k a z a ć e k r a jn ju n e s a m o k r t i č n o s t i n e is k r e n o s t , b u d u ć i d a je u p ra v o to b ila lo g ič n a p o s le d i c a s v e g a o n o g a š t o je o n s a m z a S t a ljin a u č in io u p r o t e k lim g o d i n a m a . D o d a t a k t o m p is m u , d ik t ir a n 4 . ja ­ n u a r a 1 9 2 4 , u k o je m je L e n jin č la n o v im a k o n g r e s a s u g e r is a o d a S t a ljin a s m e n e sa fu n k c ije g e n e r a ln o g s e k r e t a r a z b o g p r e v e lik e g r u b o s t i, m o g a o b i s e z a t o t u m a č it i k a o h ir b o le s n o g s ta r c a , č iju je s u je t u d u b o k o p o g o d ilo to š t o je S ta ljin s a d a i p r e m a n je m u s a m o m p o k a z i v a o o n o p r a v o lic e , k o je ć e u s k o r o u p o z n a t i č ita v s v e t. " A li s a m o u p o s le d n j o j lič n o j s v a đ i i s a m o na o s n o v u lič n o g n e z a d o v o ljs t v a - a n e p o l it ič k e n e p o d o b n o s t i - o n je t r a ž io S t a ljin o v u s m e n u , i to n e s a p o l o ž a ja v la s t i n e g o s a p o s e b n o g m e s ta g e n e ­ r a ln o g s e k re ta ra , g d e je ‘ g r u b o s t ' n e p r im e r e n a ” ( C o n q u e s t , 1 9 6 9 : 6 5 ) . S t o je m o ž d a i n a jv a žn ije , iz p o m e n u t o g p is m a m o ž e s e z a k lju č it i d a L e n jin a n i ­ je n a jv iš e b r in u lo to š to je " d r u g S t a l jin " u s v o j im r u k a m a k o n c e n t r is a o n e o ­ g r a n ič e n u v la s t n e g o s a m o t o š t o n ije b io s ig u r a n d a " ć e o n u v e k u m e t i d a s e d o v o ljn o o p r e z n o k o r is ti t o m v la š ć u " ( L e n jin , 1 9 7 3 : 2 6 6 ; u p o r . i E lle in s te in , 1 9 8 0 : 4 6 ) . D a je, k o jim s lu č a je m , “ K o b a " b io m a lo “ p a ž ljiv iji” p r e m a s v o m u m ir u ć e m u č ite lju i p a r t ijs k o m d r u g u , n e iz a z iv a ju ć i n je g o v e s u m n je u v la s t it e m o g u ć n o s t i z a “ o p r e z n u u p o t r e b u " n e o g r a n ič e n e v la s ti, n e b i m u b ilo t e š k o d a o d n jeg a d o b ije b l a g o s l o v z a s t u p a n je n a p re s to r e v o lu c io n a r ­ n e tira n ije .

130

koje je istorija pred njega postavljala u narednih četvrt veka, izađe ne sam o očuvan nego i ojačan i proširen.54 T ajn a S taljin o vo g genija leži u tom e što je o sn ovn u sla­ b o st bo ljševičko g totalitarizm a -

paranoju zavere sveprisutnog

neprijatelja — pretvorio u njegovu najveću snagu. Pošto su varvarsko nam etanje bo ljševičko g jarma i još brutalnija vladavina prvo Lenjina a za tim i Staljina izazvali sveprisutnu m ržnju terorisanih podanika, o tp o r b o ljševičkim tiranim a stalno je lebdeo u vazduhu. T o je nateralo Staljina da 1933. ili 1934. p očne da razm išlja o p o se­ zanju za o n im m eto dam a terora pom o ću kojih je Ivan G rozn i vla­ dao u opnoiim’.55 K ao što sm o već im ali priliku da vidim o, Ivan je za u ništenje svih svojih (realnih i potencijalnih ili jednostavno um išljenih) neprijatelja i stvaranje jed n o g atom izovan og, zastra­ šen og i n em o ćn o g društva koristio dva o sn o vn a m etoda: neselek­ tivni teror, kako bi zatro sve m oguće (i nem ogu će) zavere, i o slo ­

5 4 N a r a v n o , n i L e n jin n ije b e z z a s lu g a z a u s p o n i u s p e h s t a ljin iz m a . P re s v e g a , L e n jin je p rv i u z d ig a o p a r t iju u k o n a č n o g s u d iju u s v im s tv a r im a ( u č e m u m u je n e s e b ič n o i s v e s r d n o p o m a g a o T r o c k i, k o ji ć e s e k a s n ije p o k a z a t i n a jv e ć o m ž r t v o m p r in c ip a d a je " p a r t ija u v e k u p r a v u ’’) . U n iš t a v a ju ć i s v e in s t it u c ije i m o r a ln e o b z ir e u s p a š a v a n ju " s o c ija li s t ič k e r e v o lu c ije ” i r a s p iru ju ć i p o lit ič k u n e t o le r a n t n o s t ,

L e n jin

je s a m

p o s t a v io

t e m e lje

S t a ljin o v o j

s t r a h o v la d i.

N a p o k o n , L e n jin je b io taj k o ji je S t a ljin a n a u č io k a k o d a p r im e n ju je P le h a n o v lje v a f o r iz a m d a je n a jb o lji n a č in p o s t u p a n ja s a p r o t iv n ik o m d a m u se p r ile p i s t ig m a iz d a jn ik a ( H a r d in g , 1 9 9 6 : 2 5 6 - 2 5 7 ) . 5 5 N a jd r a g o c e n ije z a v e š t a n je o S t a ljin o v o m o d n o s u p r e m a n a jv e ć e m r u s k o m s a m o d r š c u o s t a v io je g lu m a c N . K . C e r k a s o v , k o ji je g lu m io u lo g u I v a n a G r o ­ z n o g u is t o im e n o m film u S e r g e ja E is e n s t e in a . U k n jiz i p o d n a s lo v o m G lu m ­ čeve zabeleške ( k o ja je o b ja v lje n a u M o s k v i p o č e t k o m 19 5 3 , jo š z a S t a ljin o v o g ž iv o t a ) C e r k a s o v je z a b e l e ž io S ta ljin o v e in s t r u k c ije 0 t o m e k a k o d a se g la v n i ju n a k p r e d s ta v i f ilm s k o j p u b lic i. S t a ljin je t o k o m p r ip r e m a z a s n im a n je f il­ m a r e ž is e r u i g la v n o m g lu m c u o b ja s n io d a je " I v a n b io v e lik i m u d a r v la d a r k o ji je z a š t it io z e m lju o d in filtr a c ije s p o ljn o g u t ic a ja i p o k u š a o d a u je d in i R u ­ siju ; ‘J. V . S t a ljin je t a k o đ e is t a k a o p r o g r e s iv n u u l o g u k o ju je o d ig r a la opričnina [ I v a n o v a ta jn a p o lic ija ] ’ , S t a ljin o v a k r it ik a je b ila o g r a n ič e n a n a to š t o je o v a j 'p r o p u s t io d a lik v id ir a p e t p r e o s t a lih v e lik i h f e u d a ln ih p o r o d ic a ’ . N a to m m e s tu S ta ljin je d o d a o v e s e lo : 'T u m u je B o g s t a ja o n a p u t u ’ - p o š t o je I v a n p o lik v id a c iji je d n e p o r o d ic e p o c e lu g o d i n u is p a š t a o , ‘d o k je tr e b a lo d a p o s t u p a sa u v e ć a n o m o d l u č n o š ć u ” ’ ( c it . p re m a : C o n q u e s t , 1 9 6 9 : 7 5 - 7 6 ) . E is e n s t e i n o v film , in a č e , p r ik a z u je I v a n a G r o z n o g k a o “ o š t r o g ali p r a v e d n o g v la d a r a ” , k o ji š titi n a r o d o d z li h b o lja r a . N e m a n ik a k v e s u m n je d a je t o b ila S t a ljin o v a p r o je k c ija s e b e s a m o g u lik š e s n a e s t o v e k o v n o g s a m o d r š c a .

bađ an je d e s tr u k tiv n ih stra sti je d n o g b roja " iz a b r a n ih ” p o d a n ik a (p o v e za n o sa m o g u ć n o s tim a pljačke, u gn jeta va n ja i s ilo v a n ja p re ­ o s ta lih p o d a n ik a ). S ta v iše , na sa m o m kraju p o s to ja n ja opričnine Ivan je u v id e o d a su n je g o v i v o jn ici za sp ro v o đ en je tero ra k o n c e n trisali o g ro m n u

m o ć u s v o jim

ru kam a, n a g o m ila li o g ro m n o

(o p lja č k a n o ) b o g a ts tv o i u z o h o lili se. Z a to Iva n o v p o v e re n ik M aljuta S k u ra to v z a p o č in je stra h o v iti p o k o lj u sv o jo j te ro ris tič k o j v o jsci, k oji k u lm in ir a n je g o v im v la s titim sm a k n u ć e m , i tim e , s je d n e strane, v ra ć a stra h o p o š to v a n je p re živ elih opričnika p red c a ­ rem (k o m je d in o m o g u d a za h v a le za sve što im aju - p a i z a svoje živ o te ), a s d ru g e stra n e , o m o g u ć a v a p riliv n o v ih opričnika k o jim a se p ru ža p rilik a d a u z m u u če šće u o rg ija m a n a silja i p ljačk a n ju o s ta lih p o d a n ik a . K o je u ša o u k o lo terora i ka o d ž e la t p o č e o da u živ a k o risti k o je o n o p ru ža , taj je m o ra o da p lati cen u iz g u b lje n e sig u rn o sti za ž iv o t i im e ta k , tj. n ije se m o g a o n ad ati d a će d o kra­ ja ž iv o ta m o ći d a u ž iv a u o p lja č k a n im d o b rim a i p rig ra b lje n im priv ileg ija m a . Z a n jeg a je m o g a o d a v a ž i jo š je d in o m o to carpe diem!, p o š to je v e ć su tra d a n o k r u tn a ru ka cara je d n a k o b e z r a z lo ž n o m o ­ gla da m u o d u z m e sve što m u je ju če d a la (p a čak i o n o što m u je d a o B o g - sa m živ o t). T o is k u s tv o b ilo je iz u z e tn o v re d n o z a Iv a n o v o g d a le ­ k o g id e o lo š k o g p o to m k a S ta ljin a . S ta ljin 1934. u viđ a da C rv e n i te ­ ror k o ji je z a p o č e o L e n jin n ik a k o n e sm e o s ta ti izo lo v a n a e p iz o d a b o ljš e v ič k o g osva jan ja v la s ti, i za k lju č u je da to m o ra p o s ta ti p r in ­ cip fu n k cio n isa n ja n jeg o v e lične v la s ti. Jed ini n ačin za e fik a sn o s u ­ zb ija n je i sa m e pomisli na o tp o r k o d p o d a n ik a jeste, d a k le , n e k o n tro lisa n i, sv e o b u h va tn i i te m e ljn i (C r v e n i) teror. K a o iz g o v o r za n a silje S ta ljin , kao i Ivan tri i p o v e k a p re njega, p ro iz v o d i zavere, o sla n ja ju ć i

se

pri to m

na

sv o je

p a rtijs k e

" n o m e n k la tu ra š e ”

( p o s e b n o u C e k in o m n a s le d n ik u N K V D ) ka o sa v re m e n e v a rija n ­ te opričnika (sa N ik o la je m J e žo v im k a o in k a rn a cijo m M a lju te S k u ra to va ) (u p o r. i Latey, 19 7 2 : 12 9 ; F ig e s, 1 9 9 6 : 6 4 9 ). S ta ljin se tak o đ e ne u stru čav a u to m e d a sled i Iv a n a i u o n o m o d s u d n o m k o ­ raku p a rtijs k ih čistk i, n a k o jim a će m u k a sn ije k o m u n is ti d ilje m sv e ta p o n a jv iš e zam erati. P r o b le m le ži, m e đ u tim , u p ravo u to m e što je v e ć L en jin kren u o p u te m iz g r a d n je je d n e to ta lita rn e v la sti, k o ja seb i d u g o ro čn o nije m o g la d o p u s tit i lu k s u z da šted i sv o je opričnike i d o z v o li im da se u z o h o le i p o č n u da ku ju realne zavere.

132

Z a to S ta ljin is p r a v n o z a k lju č u je da se b o ljše v ičk a p a rtija m o ra re­ d o v n o " p ro v e tra v a ti” , da se n a d u v a n im v e lič in a m a m o ra u v e k iz ­ n o v a p o k a z a ti d a n isu n ik o i n išta , a d a se m la d im i " p e r s p e k tiv ­ n im ” k rv o lo c im a p e rio d ič n o m o ra u k a ziv a ti ša n sa d a se “ d o k a ž u ” i d o đ u n a v o d e ć a m e sta p a rtije . B ivši so v je tsk i fu n k c io n e r M . V o sle n sk i d a o je o to m e d r a g o c e n o sv e d o ča n stv o : " S ta ljin je d o b ro v id io k a k ve su z a v id ljiv e p o g le d e b acali n jeg o v i 'n o m e n k la tu r a š i' n a ‘le n jin is te ’ : o n i su za n jih p o s ta ja li sve tu đ ijim i a n tip a tič n ijim , ti starci k o ji su sa ču vali n e š to v je rn o sti revolu ciji b e z o b z ira na d o ­ bre p o lo ž a je i la g o d a n ž iv o t. S ta ljin je sh v a tio d a je d o v o lja n sa m o z n a k , i ta će se z lo b n a stvo re n ja , p o te k la o d njega, b a c iti ka o č o p o r v u k o v a na stare o s o b e n ja k e k o ji z a u z im a ju to p la m jesta. T a k a v z n a k je b ilo u b o js tv o K iro v a [...] T re b a b iti g lu p a n d a bi se u je žo v štin i v id je lo sa m o d je lo S ta ljin o v ih ru ku, ali i id io t da bi se Ježo va u č in ilo je d in o o d g o v o rn im . S ta ljin je is p u n io v o lju lju d i k o je je p o d ig a o , d a vši z e le n o sv je tlo za u n iš te n je stare le n jin sk e gard e. M a lo se tk o u toj k a m p a n ji p o k a z a o ju n a k o m . P rem a žrtv a m a k a m p a n je - le n jin s k im re v o lu cio n a rim a - 'le n jin is tim a ' m o ž e se o d n o s iti kra jn je n e g a tiv n o . A li n ač in o b ra ču n a s n jim a b io je o d ­ v ra ta n " (cit. prem a: M ed ve d e v , 1 9 8 9 : 3 6 7 ) .56 N iš ta o d vratn iji, m o g lo bi se d o d a ti, n eg o n ačin na k o ­ ji su se ti isti “ le n jin is ti” u d a n im a sv o je m la d o sti o b ra ču n av ali sa k o n s titu c io n a ln im

d e m o k ra ta m a ,

so c ija ln im

rev o lu cio n a rim a,

m e n jše v ic im a i d ru g im "n e p rija te ljim a re v o lu cije ” . O d v r a tn o s t o b ­ raču n a k o n tin u ira n a je p oja va u isto riji b o ljše v ič k o g to ta lita rizm a . Z a p ra vo , tek je ¡sto rija S S S R -a p o k a za la o n u n eu m o ljivu z a k o n i­ to s t k o ju Ivan o va opriinina z b o g k ra tk o g trajanja još nije b ila u sta ­

5 6 T r i j u m f o v o g h o b z o v s k o g " v u č je g p r a v a " m e đ u b o ljš e v ic im a n ije , n a r a v n o , m o g a o o s t a t i b e z p o s le d ic a i v a n p a r tije . P o d S t a ljin o m s e z a h k u t a v a ju p r o ­ c e s i e g z is t e n c ija ln e b o r b e , o b r a č u n a i d e n u n c ija c ija u s v im p o r a m a d r u š tv a , p a č a k i u p o r o d ic i. P o z n a t o je d a s u s o v j e t s k e v la s t i n a r o č it o p o d r ž a v a le i s la ­ v ile d e c u k o ja s u p o t k a z iv a la s v o je r o d it e lje i t a k o ih s la la n a r o b iju ili u s m r t. Č e t r n a e s t o g o d iš n j i P a v lik M o r o z o v , k o ji je b io p o k a z a o “v is o k u k o m u n i s t ič ­ k u s v e s t " i “ r a z o t k r io " s v o g a o c a , p r e t v o r e n je u p r a v o g m u č e n ik a k a d a s u g a p o s t iđ e n i i o b r u k a n i s e lja c i u b ili. U n je g o v o m s e lu p o d i g n u t je p r v o m u z e j, a z a t im i s p o m e n ik , d a b i se n a k ra ju n je g o v o im e n a š lo i u p io n ir s k o j K n jizi ča­ sti ( K o n k v e s t , 1 9 8 8 : 3 13 -3 14 ). M o r o z o v i n je m u s lič n i ta k o su u z d ig n u t i u d e č je id o le , k o jim a je n a m e n je n a u lo g a tr a n s m it e r a “ je ž o v š t in e " iz ja v n o g ž i ­ v o t a u n a jin tim n iji z a b r a n p o r o d ic e .

¡33

nju da s is te m a tič n o ra zv ije - da se i sam i opričnici m o ra ju p e rio d ič ­ n o p o d vrga va ti is to m o n a k v o m tero ru k o je m se p o d v rg a v a ju i svi drugi tiran in o v i n ep rijate lji. D u g a i stab iln a S ta ljin o v a v la d a v in a p o k a zu je da tira n sk a v la s t o tk riv a n jem p o m e n u te z a k o n ito s ti i u d arce m u n a jv iše red o ve p a rtije (a, p o s e b n o , N K V D - a ) d o s tiž e svoju p ravu sn a g u . P o sle o d lu č iv a n ja na taj s u d b o n o s n i k o rak , on a p a ra d o k sa ln o m o ž e d a raču n a i na p o n o v n o z a d o b ija n je p overen ja je d n o g n e z a n e m a rljiv o g d ela sta n o v n ištv a koji je o d a n p a trija rh a l­ noj trad iciji ru sk e carevin e. S ta ljin p o sta je u o čim a n jeg o v ih p rosto d u š n ijih p o d a n ik a o n a d a le k a o č in sk a figura sk rive n a iza zid in a K rem lja koja b rin e o “ d o b ru n a ro d a ” i koja n ep resta n o h vata " š te ­ to č in e ” z b o g k o jih n aro d u realn o ide ta k o loše. " R u s ija koja je z b a ­ cila d is k re d ito v a n u m o n a rh iju , n a g lo se v ratila n a jp rim itiv n ije m a sp e k tu p rv o b itn e c arističk e m istik e , ideji da će o ta c -izb a v ite lj u K rem lju sp a sti sv o ju n ap aćen u d ecu o d z lo b n ih lo k a ln ih zv a n ič n ika i u v e sti ih u o b e ća n u ze m lju . T a k o je S taljin u s p e o da n asled i Len jin a ka o v rh o v n i d ik ta to r ne sa m o z a to što je b io v e š t sp le tk a ro š i o rg a n iz a to r, v eć i za to što je b io b liž i n o n jeg o v i su p a rn ici siro v o m m e n ta lite tu p ro se č n o g R u sa ” (B ilin g to n , 19 8 8 : 6 2 0 ) . O b ja š n je n je za to n u d i v eć sa m L en jin . U p o litič k o m izv e šta ju na XI k o n g re su R K P (b ) 19 2 2 . o n p o sta v lja p ita n je u čem u je sn a g a a u čem u s la b o st b o lje šv ik a . S n a g a b o ljše v ik a le ži u p o li­ tičk o j v la sti i (n a c io n a lizo v a n im ) e k o n o m s k im resu rsim a, k o ji su d o v o ljn i "d a se o b e zb e d i p re la z ka k o m u n iz m u ” . M e đ u tim , o n o što b o ljše v ic im a n ed ostaje je ste k u ltu ra . D o š a v š i na v last, b o ljš e v i­ ci su se p o k a za li kao m an je k u ltu r n i o d k u ltu re c arističk e d e s p o tije k o ju su n asled ili. Z a to se u R S F S R -u d e š a v a isto što i u k u ltu rn o su p e rio rn ije m narodu k o je g o s v o ji k u ltu r n o in ferio rn iji n arod, tj. “ p o b e đ e n i n am eće svoju k u ltu ru o sv a ja č u . N ije li se n ešto s ličn o d e s ilo u p re sto n ici R S F S R i n ije li tu is p a lo ta k o da se 4 .7 0 0 k o ­ m u n ista (g o to v o cela divizija, i to sve n a jb o lji) n a šlo u p o tčin je n o sti tu đ o j k u ltu ri. Istina, tu bi se n e k a k o m o g a o d a d o b ije u tisa k da p o b e đ e n i im aju viso ku ku ltu ru . B o ž e sa č u v a j. N jih o v a je k u ltu ra m ize rn a , n ištavn a , ali je ip ak v eća o d n a š e ” (L e n jin , 19 5 0 b : 5 0 4 ). L e n jin je pri to m govorio sa sv im u o p š te n o o u sta n o v a m a na čije su č e lo p o č e li d a d o laze n ovi b o ljše v ič k i fu n k c io n e r i, n e p o m in ju ći d r ­ ža v u u c e lin i. M eđ utim , u p rav o je na d r ž a v n o m n ivo u b io n ajb rži u z m a k in fe rio rn e boljševičke k u ltu re p re d sta ro m k u ltu ro m car-

I

m

s k o g sa m o d rža v lja . K a o što je L en jin d o b ro za p a z io , stara c a ris tič ­ ka k u ltu ra b ila je “ m ize rn a , n išta v n a ” , ali je i takva ka k va je b ila s u ­ p eriorn a u o d n o s u na b o ljš e v ič k o siro v o varv arstvo . S ta ljin iz a m je u p rav o re zu lta t triju m fa (n e o s p o r n o u m e đ u vrem en u in o v ira n o g ) ca rizm a n ad " iz v o r n im ” ( le n jin is tič k im ) b o ljše v iz m o m . I s tin a je da se C rv e n i teror, k o ji je k a o sp e c ifič a n o b ra ­ za c k o le k tiv n o g n a silja p o k r e n u o L e n jin , p o k a z a o n e sa m o kao k ra tk o ro č n o n e g o i k a o d u g o ro č n o e fik a sa n , o b e z b e d iv š i b o ljš e ­ v ičk o j m a n jin i d a to k o m d v a d e se tih g o d in a p o b e d i i m a n je -više istreb i ili p ro te ra sv o je n ep rijate lje , a S ta ljin u d a to k o m trid e se tih g o d in a u s p o s ta v i n e o g ra n iče n u tiran iju n ad ce lim S S S R -o m . Posu sta ja n je o tp o r a i k lo n u lo s t p o r o b lje n ih m a sa p o č e tk o m d v a d e ­ se tih g o d in a d o p rin e li su d a b o ljše v ici je d n o v re m e (k o je bi se orije n ta c io n o m o g lo v e z a ti za p o litik u N E P -a ) o d u s ta n u o d terora grosso modo, m a d a ne i o d p ro g o n a p o je d in a ca ili ta čn o o d re đ e n ih so c ija ln ih g ru p a ( “ k u la k a ” , " s p e c ija lis ta ” itd .), te da se o k re n u org a n izo v a n ju n o v e d rža v e i p ro ce su in d u str ija liz a c ije .57 I n d u s trija ­ liza cija S S S R -a o d v ija se p a ra le ln o sa o b n a v lja n je m c a rs k o g s a m o ­ d ržav lja (tj. s n je g o v im m iren je m sa n e b u lo z n o m k o n c e p c ijo m "d ik ta tu re p ro le ta rija ta ” ) i ra sp la m sa v a n je m lu d ila lo va na " im p e ­ rija lističk e ", " tr o c k is tič k e ” , " k u la č k e ” itd . v e š tic e .58 Ivan G r o z n i n ije o tk rio sve m o g u ć n o s ti k o je siste m opričnine p ru ža za p retv ara ­ n je R u sa u “ iza b ra n i n a r o d ” , a n jega s a m o g u d r u g o g (tj. ru sk o g ) M o jsija . S ta ljin je u to m p o g le d u n ap rav io is tin s k i k o ra k n ap red i n a čin io opnčninu o d c e lo g S S S R -a (a ne sa m o o d n je g o v o g d ela), isk lju č iv ši sv a k u m o g u ć n o s t o k o n ča n ja tero ra, p o š to je tek pod lim uslovima došao u situaciju da proklamuje približavanje časa “prelaska iz socijalizma u komunizam”.59 57

O v u p r o m e n u m o ž d a n a jb o lje ilu s tr u je p r o m e n a n a m e n e k o n c e n t r a c io n ih lo g o r a . D o k je p rv i t a la s z a tv a r a n ja p o lit ič k ih p r o t iv n ik a u k o n c e n t r a c io n e lo g o r e , z a p o č e t a v g u s t a 19 x 8 , p r e d s t a v lja o s a s t a v n i d e o C r v e n o g te r o r a ( k o ­ ji je z a p o č e o m e s e c d a n a k a s n ije ) , d r u g i ta la s z a t v a r a n ja im a p re s v e g a e k o ­ n o m s k e ra z lo g e , p o š t o je r o b o v s k i rad p o č in ja o d a d o b ija s v e z n a č a jn iju u l o ­ g u u s o v je ts k o j p r iv r e d i (P ip e s , 1 9 9 0 : 8 3 3 -8 3 5 ).

58

U p o s le d n je d v e d e c e n ije c a r iz m a R u s ija je z a p o č e la b r z u i in t e n z iv n u i n d u ­ s tr ija liz a c iju , k o ju je b o ljš e v ič k i C r v e n i te r o r z a u s t a v io i d u g o r o č n o o s u je t io .

59

Z a n im ljiv o je to š t o je S ta ljin p o k a z i v a o is tu s k l o n o s t , p r e m d a m n o g o m a ­ n je iz r a ž e n u , d a s e b e v id i k a o m o d e r n o g r u s k o g M o js ija , k o ji s v o j “ iz a b r a n i n a r o d " v o d i k r o z " p u s t in ju " ka " o b e ć a n o j z e m lji ( k o m u n iz m a ) " . N e s u đ e n i

135

U b r z a v a n je p ro ce sa in d u strija liza c ije im a u sv e m u to ­ m e d v a v a ž n a z a d a tk a : id e o lo š k i (k o ji se o g le d a u stv a ra n ju p riv i­ da k o d p o d a n ik a d a S S S R , p re d v o đ en sv o jim b o ž a n s k im v o đ o m , "k o ra č a k ru p n im k o r a c im a ka k o m u n iz m u ” ) i re a lp o litič k i (k o ji se o g le d a u jača n ju m a te rija ln e o s n o v e S ta ljin o v e tira n ije ). B e z o b z ir ­ nu i ( s a s ta n o v iš ta c e lo k u p n o g p riv re d n o g sis te m a ) kra jn je n era­ c io n a ln u in d u s tr ija liz a c iju u S S S R -u je d n im d e lo m p o k re ć e S taljin ova te žn ja d a o ja ča le g itim a c iju p a rtijsk e (u to m k o n te k s tu i s v o ­ je) v la s ti ta k o š to će je p rik a za ti k a o p o k retača p riv re d n o g ra zvoja koji je p o M a rx u n u ž a n za p re la za k iz ( n a v o d n o v eć iz g r a đ e n o g ) “ s o c ija liz m a ” u " k o m u n iz a m " . D ru g i p o k retač a p s u rd n o s n a ž n e i b e z o b z ir n e in d u s tr ija liz a c ije je ste S ta ljin o v a te žn ja da sv o ju v la s t rea ln o o ja ča sla b lje n je m u n u tra šn je g n ep rijate lja (p r e v a sh o d n o “ k u la k a ” , tj. se lja k a u c e lin i) i p o r a s to m m o g u ć n o s ti za su p ro ts ta ­ v lja n je s p o ljn o m n ep rija te lju ( " im p e r ija lis tim a ” ). R a cio n a ln a srž o p red e lje n ja za in te n z iv n u in d u str ija liz a c iju le žala je u S ta ljin o v o j isp rav n o j p ro ce n i da sa m o ra zv ije n a in d u strija o m o g u ć u je iz g r a d ­ nju o z b iljn e v o js k e i tim e o p s ta n a k u n e p r ija te ljs k o m o k ru že n ju p riv re d n o d a le k o ra zv ije n ijih n acija, u k o jim a je "p ro le te rsk a revo­ lu cija ” p re m a b o ljše v ič k o m recep tu iz o sta la . T o je u o s n o v i o n a ista id eja k o ja je u 16. v ek u p o k re ta la Iva n a G r o z n o g n a "ev ro p eiz a c iju ” i k o ja n ije p o d ra zu m e v a la n išta d r u g o d o m o d e rn iza ciju n a o ru ž a n ja .60 Z a to će tri i p o v e k a k a s n ije S ta ljin m o ći da hvali

b o g o s lo v k o ji s e s v o je v r e m e n o k r io iz a p s e u d o n im a " S o s e l o ” n ije m o g a o t a ­ k o la k o u s v o m k a s n ije m ž iv o t u d a z a b o r a v i p r v e le k c ije iz v e r o n a u k e , z b o g č e g a je ta d a , k a k o p iš e I s a a c D e u t s c h e r , ‘‘ f a n t a z i ja o v o g a t e is t i č k o g d ik t a t o ­ ra b ila p r e p u n a b ib lijs k ih s lik a i s i m b o la ” ( D e u t s c h e r , 1 9 6 2 : 3 4 9 ) . I p a k , D e ­ u t s c h e r g r e š i k a d a S t a ljin o v “ p o h o d u o b e ć a n u z e m lju k o m u n i z m a '’ u p o r e đ u je s a C r o r m v e llo v o m u lo g o m u e n g l e s k o m g r a đ a n s k o m ratu . I s t o r ijs k a li č n o s t s a k o jo m S ta ljin z a is t a m o ž e d a s e u p o r e đ u je je s t e n ik o d r u g i d o Iv a n G r o z n i i n je g o v a u to k r a ts k i ru s k i m e s ija n i z a m . 6 0 P o s le z a k lju č e n ja n e p o v o ljn o g m ir a s a P o l js k o m i Š v e d s k o m , k o jim je Iv a n G r o z n i o n e m o g u ć e n da iz a đ e n a B a l t ič k o m o r e , o n s e o k r e n u o p o k u š a jim a d a u s p o s t a v i v o jn i s a v e z sa E n g le s k o m . O n o š t o je o n p o n a jv iš e h te o o d E li­ z a b e t e T ju d o r b ilo je d a m u p o š a lje s v o j e m a js t o r e z a b r o d o g r a d n ju i n a o r u ­ ž a n je , k a k o b i m u p o m o g li d a iz g r a d i v o js k u s k o jo m b i i s a m m o g a o d a se n o s i s a s v o jim n e p rija te ljim a . K a d a je z a t o č u o p o ljs k i k ralj S ig is m u n d A v g u s t , o n je o d m a h n a p is a o p is m o E liz a b e t i, m o le ć i je d a n e p rih v a ti Iv a n o v u p o n u d u , p o š t o s u g a d o ta d a n je g o v i s u s e d i m o g li o b u z d a v a t i je d in o z a h v a lju ­ ju ć i t o m e š t o je b io “ n e u k i n e u p u ć e n u v e š t i n e ” ( c it . p re m a : P a res, 1 9 6 2 : 1 4 2 )

136

I

Iva n a G r o z n o g k a k o je “ z a š titio z e m lju o d in filtra cije s p o ljn o g u tica ja": z a p a d n o e v r o p s k i "s p o ljn i u tica j", tj. “e v r o p e iz a c ija ” sta ­ v lje n a je u s lu ž b u jača n ja , a ne o g ra n ič e n ja Iva n o ve v la s ti. T o je o n o š t o i sa m S ta ljin že li, pa še s n a e sto v e k o v n o j “e v r o p e iz a c iji” R u sije

sa s v im

o d g o v a ra

d v a d e se to v e k o v n a

" in d u s trija lia a c ija ”

S S S R -a . Istin a , S ta ljin z n a da m o d e rn iza c ija n a o ru ža n ja p o z a ­ p a d n o m m o d e lu n ije d o v o ljn a ak o cela in d u strija n ije p o d ig n u ta na o d g o v a ra ju ć i n iv o i ne m o ž e da o p s lu ž u je o r u ž a n e sn a g e . T a p ro ce n a p re d s ta v lja u p ra v o m o to rn u s n a g u so v je tsk e “ in d u s tr ija ­ liz a c ije ” . M e đ u tim , o n a je b ila u isti m a h i m o to rn a sn a g a su lu d e ideje da se in d u s tr ija liz a c ija m o že sp ro v e sti n a s iln o , b r z o i u sp e šn o , ta k o reć i je d n im u d arcem . U to v re m e S ta ljin je o b iča v a o da k a že d a ne p o s to ji tvrđ ava k o ju b o ljše v ici ne bi m o g li d a u z m u na ju riš ( D e u ts c h e r, 1 9 6 2 : 3 4 4 ). T vrđ av a k o ja je sa d a b ila p red S ta lji­ n o m u p ra v o je tv rđ a v a in d u strija liza c ije i n je n o o sv a ja n je treb alo je da n a lik u je je d n o m " ju riš u ” v o jn ik a revolu cije. S ta ljin o v a tiran ija ta k o se p o k a z u je ka o karika koja sp a ja sv a k o v rs n o n a s ilje i za h u k ta lu in d u str ija liz a c iju k a o m o to r “ izg ra d n je k o m u n iz m a ” . L e šek K o la k o v s k i je s p ra v o m u p o z o rio na to d a je te za d a je “ so v je tsk i p u t in d u s tr ija liz a c ije ” izis k iv a o m ere terora, jer d ru g a č ije ne bi m o g a o b iti sp ro v e d e n u ta k o n e r a z ­ vijen o j z e m lji ili jer je to "u s u š tin i” sv a k o g s iste m a “ p rv o b itn e a k u m u la cije ” , o b ič n a “ is to r io z o fs k a [...] fa n ta z ija ” (K o la k o v s k i, 19 8 5 : 89; u p o r. i A re n t, 19 9 8 : X X X V I-X X X V II). T e r o r i in d u strija ­ liza cija b ila su d v a su p ro tsta v lje n a , ali ra vn o p ra v n a stu b a na k o ji­ m a je p o č iv a la S ta ljin o v a tiran ija i k o ja bi se sv a k a k o ra zišla d a ih o n a n ije d rža la n a o k u p u . S ta ljin je, d a k le , p ro k la m o v a o d a se S S S R , ka o “ so c ija ­ lis tič k a d r ž a v a ” , n a la zi na p u tu “ izg ra d n je k o m u n iz m a ” (z a šta je in d u strija liza c ija n e o p h o d a n u slo v ), “ o tk riv a ju ći" u isti m ah d a su o tp o r i i p rep rek e sve jače što se v iš e p rib liža v a ra d o sta n čas s tu p a ­ nja u k o m u n is tič k u o b e ća n u ze m lju . O d a tle je n a sta la te za da je n e s ta n a k d ržav e u “ k o m u n iz m u ” p o s le d ic a n je n o g jačan ja ( o d n o ­ s n o jačan ja v la sti k o m u n is tič k o g v o đ e u “ s o c ija liz m u ” ) - k o je je

‘'E v r o p e iz ir a t i” I v a n a G r o z n o g z n a č ilo je, p o m iš lje n ju p o l js k o g k ra lja , d a ti m u o p a s n o o r u ž je p o m o ć u k o g ć e o n d o ć i u p r ilik u d a p r o š ir i s v o j te r o r v a n s v o je d r ž a v e , p r e m a p r v im s u s e d im a .

137

u slo v lje n o n a v o d n im za o š tra v a n je m k la sn ih s u k o b a u s le d p r im i­ can ja v ra tim a k o m u n is tič k o g raja.61 P rilik o m p o s e te M o s k v i d e ­ cem b ra 1931, L a d y A s t o r se sre la sa S ta ljin o m . P o tp u n o n e p re d v i­ đ e n o , u s p o n ta n o m ra zg o v o ru , o n a ga je o tv o re n o u p ita la d o k le m isli da u b ija lju d e . N a to p ita n je o n joj je h la d n o o d g o v o r io : "Taj p roces će trajati o n o lik o d u g o k o lik o je n u ž n o z a stv a ra n je k o m u ­ n is tič k o g d r u š tv a .” T o je b ila u k ra tk o fo rm u lis a n a te o rija iz g r a d ­ nje k o m u n iz m a na b rd u leševa , k o ja je p o la zila o d p re m is e d a se k la sn e su p ro tn o s ti sv e v iš e za o š tra v a ju što se v iš e je d n o d r u š tv o p rib liža v a k o m u n iz m u i d a su m a so v n a u b istv a p o u z d a n p u to k a z na p u tu d e fin itiv n e p o b e d e k o m u n iz m a ( A n to n o w - O w s s e je n k o , 19 8 3 :13 3 ). P o sm a tra ju ći sv e t o k o se b e iz o ve p e rs p e k tiv e , S ta ljin je im a o a m b iv a le n ta n s ta v p re m a R u sk o j re v o lu ciji. Z b iv a n ja iz 19 17. su , s je d n e stra n e, o tp o č e la p ro ce s k o ji je z a v r š io n je g o v im u sto lič e n je m za n o v o g sa m o d ršc a , n e u p o re d iv o ja č e g o d b ilo k o g r u s k o g cara (u k lju č ju ć i tu i Iv a n a G r o z n o g ) , ali su , s d ru g e stran e, o tk riv a la sla b e ta čk e carsk e (tj. n je g o v e ) v la s ti. P o k re ta n je re v o lu ­ cije 19 17 . u čilo je S ta ljin a d a z a ru še n je v la sti sa m o d r šc a m o ž e b i­ ti p o g u b n a p o b u n a g r a d s k o g s ta n o v n iš tv a u sa m o je d n o m grad u ( p r e s to n ic i). A k o bi se p o n o v o u je d in ili ra d n ici i v o jn ic i, n a ro č ito ak o bi im se n a č elo stav ili sa m i opričnici, tj. stari b o ljše v ici n e z a d o ­ v o ljn i n je g o v o m v la d a v in o m ( “ o p o z ic io n a r i” ), to bi m o g lo da b u ­ de o d lu č u ju ć e za n jih o v u s p e h i kraj S ta ljin o v e tira n ije . T o je, d a ­

6 1 U Pitanjim a lenjinizm a S t a ljin je p is a o : “ D r u g a B u h a r in o v a p o g r e š k a , k o ja p r o ­ is tje č e iz n je g o v e p rv e p o g r e š k e , s a s t o ji s e u n e p r a v iln o m , n e m a r k s is t ič k o m p r ila ž e n ju p it a n ju z a o š t r a v a n ja k la s n e b o r b e , ja č a n ja o t p o r a k a p it a lis t ič k ih e le m e n a ta p r o t iv s o c ija lis t ič k e p o l it ik e s o v j e t s k e v la s t i. O č e m u s e o v d je ra ­ d i? [...] R a d i s e o t o m e d a s o c ija liz a m u s p je š n o v r š i o f e n z iv u p r o t iv k a p it a li­ s t ič k ih e le m e n a t a , d a s o c ija liz a m r a s te brže n e g o k a p it a lis t ič k i e le m e n t i, d a r e la tiv n i z n a č a j k a p it a lis t ič k ih e le m e n a t a u s li je d t o g a pada , i b a š z a t o š t o re ­ la tiv n i z n a č a j k a p it a lis t ič k ih e le m e n a t a p a da , k a p it a li s t ič k i e le m e n t i o s je ć a ju s m r t n u o p a s n o s t i p o ja č a v a ju s v o j o t p o r . A o n i z a s a d jo š im a ju m o g u ć n o s t d a p o ja č a v a ju s v o j o t p o r n e s a m o z b o g t o g a š t o im s v je t s k i k a p it a liz a m d a je p o ­ d r š k u n e g o i z b o g t o g a š to , b e z o b z ir a n a o p a d a n je n jih o v o g r e la t iv n o g z n a ­ ča ja , b e z o b z ir a n a s m a n je n je n jih o v o g r e la t iv n o g p o r a s t a u u s p o r e d b i s p o ­ r a s t o m s o c ija liz m a , ip a k d o la z i d o a p s o l u t n o g p o r a s t a k a p it a lis t ič k ih e le m e ­ n a ta , i to im d a je s ta n o v itu m o g u ć n o s t d a p r ik u p lja ju s n a g e z a p r u ž a n je o t ­ p o r a p o r a s t u s o c ija liz m a ” ( S t a ljin , 1 9 8 1 : 2 5 8 ) .

138

lje, z n a č ilo da su svi n je g o v i p ro tiv n ic i u p a rtiji (ali i m e đ u o fic iri­ m a) p o te n c ija ln e v o đ e p o b u n e i d a je d in i n ačin da se o n i u ta k v o m p o d u h v a tu p re d u h itre le ži u to m e da ih je d n o s ta v n o p o b ije . T e k k a d a p a rtija i o fic irsk i k o r b u d u " p r o č iš ć e n i” i kad a b u d e z a v la d a ­ la šlep a p o s lu š n o s t p re m a v o đ i biće o n e m o g u ć e n o p o n a v lja n je fe­ b ru a ra /o k to b ra 19 17 . C a r is tič k o s a m o d rža v lje se ta k o u b rz a n o reg e n erisa lo , ru k o v o d e ć i se M a r x o v im i L e n jin o v im u če n je m o “ iz ­ gra d n ji k o m u n iz m a ” i g r e š a k a m a k o je je p o č in io p o s le d n ji le g i­ tim n i car N ik o la II R o m a n o v .62 D r u g i v a ž a n n a u k k o ji je S ta ljin m o g a o d o b iti iz re v o ­ lu cio n a rn ih zb iv a n ja ( d o d u š e iz g o d in a 1 9 1 8 -1 9 2 1 ) bio je da se lja ­ ci n em aju sn a g e da u s p e š n o izv e d u p o b u n u . K a d a se 19 18 . p o lo v i­ na s e o s k o g sta n o v n iš tv a p o d ig la na o r u ž je p ro tiv b o ljše v ik a , n išta se n ije d e s ilo . T o je ra z lo g š to je iz n iza S ta ljin o v ih g o vo ra izb ija la ne sa m o m r žn ja n e g o i p re z ir p re m a seljacim a: s n jim a se m o že p o s tu p a ti k a k o se h o će, p o š to o n i n isu kad ri da p o s ta n u o z b ilja n nep rijatelj. T o d alje z n a č i d a n ije b itn o k a k v e se m ere p re d u z im a ju p re m a se lja cim a sa m o a k o to za re zu lta t im a za d o v o lja v a ju ć u o p s k rb lje n o s t g r a d s k o g sta n o v n ištv a . R ep resija, gla d i u m ira n je (š to o d rep resije, što o d g la d i) na se lu n isu o p a sn i za v la s t i z b o g to g a n em a ra zlo g a za č in je n je u stu p a k a se lja cim a (U la m , 1 9 7 7 : 2 8 2 ). A li, u z ro k b ru ta ln e rep resije p rem a selja cim a, k o ja je sp ro v o đ e n a z a v rem e prve p e to lje tk e , n ije b io sa m o strah o d p o b u n e g r a d s k o g sta n o v n ištv a , k a k o bi se to iz U la m o v ih a n a liza m o g lo za k lju č iti (U la m , 1 9 7 7 :3 1 8 ) , n e g o i id e o lo g ija o b ra ču n a sa p o s le d n jim o s ta tk o m k a p ita liz m a u S S S R -u . S eljaci su, p o S ta ljin o v o m sh v ata n ju , bili “ s itn o s p o s tv e n ič k i” k a p ita lis ti i k a o takvi o s u đ e n i na isk o re n jiv a n je u so c ija liz m u , pa je z a to b ilo ne sa m o d o z v o lje ­ n o n e g o č a k i p re p o ru č ljiv o p re d u z im a ti sva sre d stva “ k la sn e b o r­

6 2 S t a ljin je u o v o m u č e n ju n a N i k o li n im g r e š k a m a t o lik o p r e te r iv a o d a g a je to č a k m o g lo k o š ta ti v la s t i k a d a je N e m a č k a 1 9 4 1 . n a p a la S S S R . M e s e c im a p re to g a S ta ljin je d o b ija o in f o r m a c ije iz A m e r ik e i E n g le s k e 0 p r ip r e m a m a z a o v a j n a p a d , ali ih je s v e r e d o m o d b a c iv a o . U n je g o v o m n a č in u r a z m iš lja n ja o g r o m n u u lo g u im a la je 1 9 1 4 . g o d in a , k a d a je c a r N i k o la d o p u s t io d a g a s a ­ v e z n ic i u v u k u u P rv i s v e t s k i rat, k o ji g a je k o š t a o i v la s t i i g la v e ( B o f f a , 1 9 8 5 b : 1 4 ). Z a t o je S t a ljin u p o r n o m is lio d a ‘‘z a p a d n i im p e r ij a li s t i” h o ć e d a g a u v u ­ k u u ra t sa N e m a č k o m , iz k o g ć e m u k a s n ije b it i t e š k o , a k o n e i n e m o g u ć e d a se iz v u č e .

¡39

be" k a k o bi se u b r z a lo n e sta ja n je o ve n ep rija te ljsk e k la se . U to m e se S taljin p o k a z a o k a o v e rn i L e n jin o v u če n ik. T a č n o je d a je L en jin 19 2 1. m o ra o da p o p u s t i p red o tp o r o m seljaka i da z a p o č n e sa p o ­ litik o m N E P -a, ali z a r v e ć 1 9 2 2 . o n n ije k o n s ta to v a o d a je g o to v o sa ta k tič k im " o d s tu p a n je m " i da se treb a p rip rem iti z a “ p o s le d n ji i k o n a čn i b o j” sa s e lja c im a k a o p o s le d n jim b u r ž o a s k im z a o s ta t­ k o m u “ z d ra v o m s o c ija lis tič k o m te lu ” R S F S R -a ? " D o z v o lite da v am to k a že m b e z ik a k v o g preterivan ja, ta k o da u to m s m is lu nas d o ista čeka 'p o s le d n ji i o d lu č n i b o j’ , n e s m e đ u n a r o d n im k a p ita li­ z m o m — ta m o će b iti jo š m n o g o ‘p o s le d n jih i k o n a č n ih b o je v a ’ ne, n eg o s ru sk im k a p ita liz m o m , s o n im k o ji raste iz s itn o g se lja č ­ k o g g a z d in s tv a " (L e n jin , 19 5 0 b : 4 9 4 ) . S ta ljin je b io izv rš ila c o v o g L e n jin o v o g “ p ro ro š tv a ” k o ­ n a č n o g o b ra ču n a p ro le ta rija ta sa (se lja č k o m ) b u r ž o a z ijo m i z a to taj o b ra ču n d o b ija p rave ra zm e re “ b o ja ” , tj. g r a đ a n s k o g rata. G r a ­ đ a n sk i rat na selu , k o ji se u tiš a o 19 2 1, o b n o v lje n je p o d S ta ljin o v im v o d s tv o m na p re la sk u iz d v a d e se tih u trid e se te g o d in e . N o v e m ere " ra sk u la č e n ja ” im a le su jasan cilj u o b n a v lja n ju c a ris tič k o g p a trim o n ija lizm a , k o ji b i lo g ič k i z a o k r u ž io S ta ljin o v o svevla šće. V e ć je ratn i k o m u n iz a m te ž io to m e da u R u siji o b n o v i stari p a trim o n ija ln i režim . P o k u ša j da se to p o s tig n e 19 18 . p o k a z a o se ka o p re u ran je n , p o š to su seljaci v e ć b ili o s e tili d r a ž slo b o d e i p riv a tn o g v la s n iš tv a i bili sp re m n i d a p ru ž e z n a ta n o tp o r v raća n ju u stari k m e ts k i p o lo ža j. B o ljše v icim a je 19 2 1. tre b a lo da d o đ u d o d a h a i k o n s o lid u ju sv o je redove, ta k o d a su o d u s ta li o d p rv o b itn e n a m ere da p o k o re sela. T o im ip a k n ije ta k o te š k o p a lo p o š to su , u n a­ s to ja n ju da o stv are m a rk s istič k i id eal k o m u n iz m a , svoj p o r a z na selu d o živ lja v a li v iše kao p re k id “ n u ž n o g ” re v o lu c io n a rn o g to k a n eg o k a o n e u sp e h u restau raciji s o c ija ln o - e k o n o m s k o g u re đ e n ja ca ris tič k e R u sije. O s im to ga , za v re m e r a tn o g k o m u n iz m a b io je u ve d e n ro b o v la sn ič k i siste m p r in u d n o g rada u k o n c e n tra c io n im lo g o r im a ,63 koji je sv o jo m sve z n a č a jn ijo m u lo g o m u so v je tsk o j

63 B o ljš e v ic i s u ta d a p o č e li d a la n s ir a ju “ t e o r ije ’' o " n a p r e d n o s t i” in s t it u c ije r o p ­ s tv a . T a k o je n a III k o n g r e s u s in d ik a t a a p r ila 1 9 2 0 . T r o c k i o d r ž a o g o v o r u p r ilo g u v o đ e n ju p r in u d n o g rad a u R u s iji, p o z iv a ju ć i s e n a is t o r ijs k a is k u s t v a r o b o v la s n iš t v a : " K a d a m e n jš e v ic i u s v o jo j r e z o lu c iji k a ž u d a p r in u d n i rad u v e k z a v r š a v a u n is k o j p r o d u k t iv n o s t i, ta d a s u o n i z a t o č e n ic i b u r ž o a s k e id e ­ o l o g ije i o d b a c u ju is tin s k e o s n o v e s o c ija lis t ič k e e k o n o m ije [s ic !] [...] U eri

140

i

p riv red i d e lo m n a d o k n a d io o d u s ta n a k o d o b n a v lja n ja p a trim o n ija liz m a (P ip e s , 1 9 9 0 : 7 0 3 - 7 0 5 ) . M e đ u tim , za S ta ljin a je p ita n je o b n o v e c a riz m a , p a tim e i sta r o g p a trim o n ija liz m a , b ilo o d p rv o ­ ra zre d n o g p o litič k o g zn a č a ja i z a to se o n n a k o n prvih p o b e d a nad sv o jim k o n k u r e n tim a na m e stu s a m o d ršc a o k re n u o " p o s le d n je m i k o n a č n o m b o ju ” p r o tiv selja ka, o k o m je g o v o rio L en jin . O b n o v u p a trim o n ija liz m a na selu S taljin je z a p o č e o to k o m p rve p e to lje tk e (1 9 2 8 -1 9 3 3 ), k o ja je treb alo d a o z n a či " m u ­ n je v iti” p o č e ta k in d u strija liza c ije . K a o što se m o g lo i p re tp o sta v i­ ti, n ajveći “ u s p e h ” prve p e to lje tk e b io je u n iš ta v a n je p o ljo p riv re d e u ta k v im ra zm e ra m a d a je n a s tu p ila g la d k o ja je o d n e la v iše o d še s t m ilio n a ž iv o ta (W e rth , 1 9 9 9 : 1 7 8 ) .64 U sa m o m za če tk u , o t­ p o r se lja k a p o v ra tk u u k m e ts k i p o lo ža j ( o v o g p u ta o tp o r p rem a “ c rv e n o m c a ru ” i n je g o v im p a rtijs k im opričnicima) b io je čvrst i o d ­ lu ča n , i p o p r im io je fo rm e s a b o ta ž e ,65 te ro rizm a (tj. u b ija n ja p a r­

r o p s tv a n is u ž a n d a r m i s ta ja li n a d g la v o m s v a k o g r o b a . P o s t o ja li s u iz v e s n i e k o n o m s k i o b lic i n a k o je b i s e s e lja k o d m a lih n o g u n a v ik a v a o i s m a t r a o ih z a s v o je v r e m e p r a v e d n im i b u n io b i s e s a m o s v r e m e n a n a v r e m e [...] P r in u d ­ n i r o b o v s k i rad s e n ije r a z v io z b o g n e z a in t e r e s o v a n o s t i f e u d a ln e k la s e : o n je b io p r o g r e s iv a n f e n o m e n " ( c it . p re m a : P ip e s , 1 9 9 0 : 7 0 4 ) . 6 4 T r e b a v o d it i r a č u n a o t o m e d a je z a b o lje š v ik e g la d b ila z lo s a m o a k o d e s e t k u je ili s la b i ra d n u s n a g u n a k o ju s u r a č u n a li u s v o m p r o je k t u “ iz g r a d n je k o ­ m u n iz m a ” . " P o d n o š ljiv a ” g la d , p a č a k i " u m e r e n o " u m ir a n je o d g la d i, b ili su v iš e n e g o d o b r o d o š li e fe k ti, p o š t o su ja č a li d is c ip li n u p r e ž iv e lih i u m r t v ljiv a li n jih o v p o r iv d a s e b u n e p r o t iv t la č e n ja . J e d a n b o ljš e v ik je je d n o m p r ilik o m o b ja s n io k a k v i s u b ili L e n jin o v i s t a v o v i u v e z i s a tim p ita n je m : " V la d im ir U lja n o v - L e n jin im a o je h r a b r o s ti d a ja v n o k a ž e d a g la d im a m n o g o p o z i t i v ­ n ih k o n s e k v e n c i, k a o š t o je s t a s a v a n je je d n o g i n d u s t r ij s k o g p ro le ta r ija ta , g r o b a r a b u r ž o a s k o g p o r e tk a . [...] U n iš t e n je m n a z a d n e s e lja č k e p r iv re d e g la d n a s d o v o d i o b je k t iv n o je d a n k o r a k b liž e n a š e m k o n a č n o m c ilju , s o c ija liz m u k o ji s e d ir e k t n o n a d o v e z u je n a k a p it a liz a m . O s i m to g a , g la d u n iš t a v a n e s a ­ m o v e r u u c a ra n e g o i v e ru u B o g a ” ( W e r t h , 1 9 9 9 : 14 1 ). 6 5 K a o o d g o v o r n a o t im a č in u k o ju je p r e d v iđ a la S t a ljin o v a p rv a p e t o lje t k a , s e ­ lja c i s u p o č e li d a k o lju ili p o k la n ja ju d o m a ć e ž iv o t in je . P o s le d ic a o v ih a k a ta s a b o t a ž e k a o o b lik a o t p o r a v la s t im a b ilo je r a d ik a ln o s m a n je n je b r o ja d o m a ­ ć ih ž iv o t in ja : 1 9 2 8 . S S S R je im a o 3 2 m il io n a k o n ja , 6 0 m ilio n a te la d i, 2 2 m il io n a s v in ja i 9 7 ,3 m ilio n a o v a c a , a 1 9 3 4 . s a m o 1 5 ,5 m ilio n a k o n ja , 3 3,5 m i ­ lio n a te la d i, 11,5 m ilio n a s v in ja i 3 2 ,9 m ilio n a o v a c a ( u p o r . U la m , 1 9 7 7 : 3 0 8 ) . O s i m to g a , r a s p r o s tr a n je n i o b l i k s a b o t a ž e b io je “ c rv e n i p e t a o ” (tj. p o d m e t n u t i p o ž a r ) n a p o ljim a ž ita : g o d i n e 1 9 2 9 . b ilo ih je o k o 3 0 . 0 0 0 s a ­ m o u R S F S R - s k o r o s t o t in u d n e v n o ( B o f f a , 1 9 8 5 a : 2 9 9 - 3 0 0 ) . P o ljo p r iv r e ­

di

tijsk ih fu n k c io n e ra , k o ji su za la zili p o se lim a), a u n e k im p o d ru č ­ jim a (k a o š to su D o n ja V o lg a , U k ra jin a , K rim , se v ern i K a v k a z, S i­ b ir itd .) i p o b u n e . Ip a k , taj o tp o r je u n ared n im g o d in a m a b io s lo ­ m ljen p rim e n o m o p s e ž e n ih ak cija u b ijan ja , za tv a ra n ja , d e p o rtir a ­ nja (ce lih p o r o d ic a ) i z a b ra n e kretan ja seljaka ( š to je o z a k o n je n o u v o đ e n je m u n u ta rd r ž a v n ih p a so š a i siste m o m p o lic ijs k e k o n tr o ­ le), tj. s u š tin s k im o b n a v lja n je m k m e tstv a sa p a rtijo m k a o u n iv e r­ za ln im v e le p o s e d n ik o m .66 S la m a n je o tp o ra se lja k a p r o te k lo je u fan a tizo v a n o j a p o k a lip tič n o j a tm o sferi "k o n a č n o g o b r a č u n a ” , k o ­ ji je Len jin 1 9 2 2 . ta k o " p r o r o č k i” o b z n a n io , s tim d a je sa d a “ k u ­ la cim a ” p rid ru ž e n a i p ra v o sla v n a crkva, kao g la vn i id e o lo š k i sa v e ­ z n ik “ b u r ž o a s k o g ” A n tih r is ta . "R a z u la re n e m a se a k tiv is ta , k o m u ­ n ista, k o m s o m o la c a i s e o s k e siro tin je , h ip n o tis a n e n o v im o p iju ­ m o m s d r ž a v n o g v rh a , o b ra ču n a v a le su se s re lig ijo m k a o ‘o p iju ­ m o m za n a r o d ’ . B io je to p o g ro m a š k i p ir v arv arstva p o d o k rilje m siste m a le g itim is a n o g 'n a jp r o g r e s iv n ijo m te o rijo m u is to riji čo v eča n stv a ’ . [...] [N a d ru g o j stra n i, n ]e o d re đ e n a reč ‘ k u la k ’ o b a v ila je p o s a o m a sk e d e fin itiv n o g o b ra č u n a sa se lja k o m k o ji n e š to im a i h oće da radi, a d a se to izv e d e u z m a so v n o sa u če stv o v a n je , n a r o č i­ to fa n a tiz o v a n ih k o m s o m o la c a k o ji u e n tu z ija s tič k o m lu d ilu ‘ ne zn a ju šta č in e ” . U d r u ž e n i sa s e o s k im o lo še m , u z O G P U i v o jsk u , bili su o s n o v n a sn a g a re žim a. P ro p a g a n d o m n a p u n je n i p ričam a k a k o su im o čevi u rev o lu ciji ju riša li g o lim g ru d im a na bele m itra ­ ljeze, o n i će o p o n a š a ju ć i id o le iz re v o lu cio n a rn e k ič -m ito lo g ije ju ­ rišati n a g o lo r u k o se lja štv o , g le d a ju ć i u sv a k o m s e o s k o m d o m a ć i­ nu ‘ k rv o p iju k u la k a ’ k o ji krije ž ito i radi p ro tiv so v je ts k e v la s ti” (B rd ar, 2 0 0 1 : 4 4 0 -4 4 1 ). N a jv a žn ija p o s le d ic a u n iš ta v a n ja p o ljo p riv re d n e p r o iz ­ v o d n je b ilo je to što je e k o n o m s k a k r iz a jačala d o k je cela so v je t­

d a će , s v e u s v e m u , u o v o m g o d i n a m a b it i t a k o t e m e ljn o u n iš t e n a d a s e s v e d o s a m o g k ra ja S S S R - a v iš e n e ć e m o ć i o p o r a v it i. O d je d n o g o d n a jv e ć ih i z ­ v o z n i k a ž it a u p e r io d u p re P r v o g s v e t s k o g r a ta R u s ija s e p r e t v o r ila u je d n o g o d n a jv e ć ih u v o z n ik a ž it a ( m e s a i d r u g ih p r e h r a m b e n ih n a m ir n ic a ) ( V o lk o gon ov, 19 9 8 :12 0 ). 6 6 K a d a s e s v e t o u z m e u o b z ir , n e tr e b a d a č u d i č in je n ic a k o ju je is t ic a o A l e k ­ s a n d a r S o lž e n j ic in d a su s e lja c i u S S S R - u u m e đ u r a t n o m r a z d o b lju m n o g o tr e z v e n ije ra z m iš lja li n e g o s t a n o v n ic i g r a d o v a i d a k u lt S t a ljin a je d v a d a je d o p r o d o n jih ( S o ls c h e n iz y n , 1 9 7 4 : 3: 2 6 ) .

142

i

sk a p riv re d a p o p r im a la o b lič je ratn e p riv re d e . D u b o k a e k o n o m s k a k riza u n e la je stra h i n e s ig u r n o s t u p o litič k i ž iv o t i p o č e la p o la g a ­ n o ali sig u r n o d a stva ra u slo v e za eru p ciju tero ra 19 3 6 -19 3 8 . ( M a n n in g , 19 9 3 ). V e ć p rve reakcije b o ljše v ik a na n o v a isk u šen ja , k o ja je u n iš te n a p riv re d a sta v lja la p red n jih , b ile su kra jn je h is te ­ ričn e, čim e je za tv o re n circulus vitiosus terora: m aja 1 9 2 8 . o r g a n iz o v an je p ro ce s p ro tiv 53 " š te to č in e ” , k o je su sp r o v o d ile “ e k o n o m ­ sk u k o n tra r e v o lu c iju " . T o m p rilik o m je A n d re j V iš in s k i z a p o č e o sv o ju k a rijeru su d ije i tu žio c a , k o ju će u p ra v o u p e rio d u 19 3 6 1938. k ru n isa ti m o n tira n im p ro ce s im a z b o g to b o ž n jih za ve ra čiji je cilj b io da se u b ije S ta ljin . P rivred n i h a o s i oseća j n e s ig u rn o s ti koji se za v re m e prve p e to lje tk e širio m e đ u s ta n o v n iš tv o m S S S R -a , pa i m e đ u č la ­ n o v im a p artije, d o v e li su d o to g a da je u ra z d o b lju o d kraja 1933. d o sre d in e 193 4. S ta ljin prvi p u t d o š a o d o za k lju č k a da p o n o v o m o ra da p rib e g n e p o litic i C r v e n o g te ro ra grosso modo - ovaj p u t sa te ž iš te m n a n a jv išim (i u je d n o n a jo p a s n ijim ) k a d ro v im a p a rtije i v o js k e .67 O b n o v lje n i g ra đ a n sk i rat n a selu p o c e p a o je p a rtijs k o ru k o v o d stv o na re fo rm sk o i o r to d o k s n o krilo : p rvi, sa S e rg e jo m K iro v im na čelu , za g o v a ra li su o k o n č a n je tero ra i p o litik u p o p u ­ štan ja, d o k su d ru g i, sa S ta ljin o m na čelu, p rih v a tili sta v o v e ra n i­ je "leve o p o z ic ije ” i za h te v a li sn a ž n iju re p re siju p re m a “ k u la c im a " i “ b u rž o a s k im e le m e n tim a , k o ji su se u vu k li u red o ve" p a rtije (B rdar, 2 0 0 1 : 4 3 2 -4 6 7 ). T e ro r je za S ta ljin a u to m tre n u tk u b io je d ­ n o s ta v n o sre d stv o za o ču v a n je v la s ti, a z b o g to g cilja, k a k o je v e ć L e n jin p o d u č a v a o , m o g le su b iti žrtv o v a n e sve v re d n o s ti i d o b ra u k lju ču ju ći i m ilio n e n e d u ž n ih ž iv o ta . S ta ljin , zn aju ći k a k o je L e­ n jin p ro ša o z b o g tvrd e i b e s k o m p r o m is n e b o rb e za o ču v a n je so p -

6 7 P o s t o ji m iš lje n je d a je H it le r o v o o d s t r a n je n je R ô h m a i o s t a lih v o đ a S A 3 0 . ju n a 1 9 3 4 . d a lo id e ju S t a ljin u d a s e u o b r a č u n u s a s v o jim b iv š im s a b o r c im a p o s lu ž i u b is tv im a . D o t o g d a t u m a S t a ljin jo š n ije b io p o g u b io n ije d n o g s t a ­ r o g b o ljš e v ik a , n e g o ih je, k a o u s lu č a ju T r o c k o g , s a m o p r o g o n io iz z e m lje . Š e s t m e s e c i p o s le R ô h m a u b ije n je K ir o v , d ru g i č o v e k u p a rtiji, š t o b i, k a k o s u g e r iš e F ra n ç o is F u re t, m o g lo d a z n a č i d a je H it le r d a o S t a ljin u p r im e r k a ­ k o se i u o b r a č u n u s a s a b o r c im a m o r a ići d o k ra ja , tj. d o s a m o g u b is t v a ( F u ­ ret, 1 9 9 5 : 2 6 3 - 2 6 4 ) . A k o S ta ljin d o te id e je n ije s a m o in ic ija t iv n o d o š a o p re to g a , n e m a n ik a k v e s u m n je d a je p o lo v in o m 19 3 4 . v e ć b io d o n e o o d l u k u o " č is t k a m a ” k o je će u s le d it i u n a r e d n im g o d in a m a .

¡43

tijs k ih fu n k c io n e r a , k o ji su za la zili p o se lim a), a u n e k im p o d r u č ­ jim a (k a o što su D o n ja V o lg a , U k ra jin a , K rim , se v ern i K a v k a z , S i­ b ir itd .) i p o b u n e . Ip a k , taj o tp o r je u n ared n im g o d in a m a b io s lo ­ m ljen p rim e n o m o p s e ž e n ih a kcija u bijan ja, za tv ara n ja, d e p o rtir a ­ nja (ce lih p o r o d ic a ) i z a b ra n e kretan ja seljaka ( š to je o z a k o n je n o u vo đ e n je m u n u ta rd r ž a v n ih p a so š a i siste m o m p o lic ijs k e k o n t r o ­ le), tj. s u š tin s k im o b n a v lja n je m k m e tstv a sa p a rtijo m k a o u n iv e r­ z a ln im v e le p o s e d n ik o m .66 S la m a n je o tp o ra selja k a p ro te k lo je u fa n a tizo v a n o j a p o k a lip tič n o j a tm o sferi "k o n a č n o g o b r a č u n a ” , k o ­ ji je L en jin 19 2 2 . ta k o " p r o r o č k i” o b z n a n io , s tim d a je sa d a " k u ­ la cim a" p rid ru ž e n a i p ra v o sla v n a crkva, kao g la vn i id e o lo š k i sa v e ­ z n ik “ b u r ž o a s k o g ” A n tih r is ta . "R a z u la re n e m a se a k tiv is ta , k o m u ­ n ista, k o m s o m o la c a i s e o sk e siro tin je , h ip n o tis a n e n o v im o p iju ­ m o m s d r ž a v n o g v rh a , o b ra ču n a v a le su se s re lig ijo m k a o ‘o p iju ­ m o m z a n a ro d ’ . B io je to p o g ro m a š k i p ir varv arstva p o d o k rilje m siste m a le g itim is a n o g ‘ n a jp ro g r e s iv n ijo m te o rijo m u isto riji č o v eč a n stv a ’ . [...] [N a d ru g o j stra n i, n ]e o d re đ e n a reč ‘k u la k ’ o b a v ila je p o s a o m a sk e d e fin itiv n o g o b ra ču n a sa se lja k o m k o ji n e š to im a i h o će da radi, a d a se to izv ed e u z m a so v n o sa u če stv o v a n je , n a ro č i­ to fa n a tiz o v a n ih k o m s o m o la c a k o ji u e n tu z ija s tič k o m lu d ilu 'n e zn a ju šta č in e ” . U d ru že n i sa s e o s k im o lo š e m , u z O G P U i v o jsk u , b ili su o s n o v n a sn a ga re žim a . P ro p a g a n d o m n a p u n je n i pričam a k a k o su im o čevi u rev o lu ciji ju riša li g o lim g ru d im a n a b e le m itra ­ ljeze, o n i će o p o n a š a ju ć i id o le iz re v o lu cio n a rn e k ič -m ito lo g ije ju ­ rišati n a g o lo r u k o se lja štv o , g le d a ju ć i u sv a k o m s e o s k o m d o m a ć i­ n u ‘k rv o p iju k u la k a ’ k o ji krije ž ito i radi p ro tiv so v je ts k e v la s ti” (B rd ar, 2 0 0 1 : 4 4 0 -4 4 1 ). N a jv a žn ija p o s le d ic a u n iš ta v a n ja p o ljo p riv re d n e p r o iz ­ v o d n je b ilo je to što je e k o n o m s k a k r iz a jačala d o k je cela s o v je t­

d a ć e , s v e u s v e m u , u o v o m g o d in a m a b it i t a k o t e m e ljn o u n iš t e n a d a s e s v e d o s a m o g k ra ja S S S R - a v iš e n e ć e m o ć i o p o r a v it i. O d je d n o g o d n a jv e ć ih i z ­ v o z n i k a ž it a u p e r io d u p re P r v o g s v e t s k o g r a ta R u s ija s e p r e tv o r ila u je d n o g o d n a jv e ć ih u v o z n ik a ž it a ( m e s a i d r u g ih p r e h r a m b e n ih n a m ir n ic a ) ( V o lk o gon o v, 19 9 8 :12 0 ). 6 6 K a d a s e s v e to u z m e u o b z ir , n e tre b a d a č u d i č in je n ic a k o ju je is t ic a o A l e k ­ s a n d a r S o lž e n j ic in d a su s e lja c i u S S S R - u u m e đ u r a t n o m r a z d o b lju m n o g o t r e z v e n ije ra z m iš lja li n e g o s t a n o v n ic i g r a d o v a i d a k u lt S t a ljin a je d v a d a je d o p r o d o n jih (S o ls c h e n iz y n , 1 9 7 4 : 3: 2 6 ) .

142

sk a p riv re d a p o p r im a la o b lič je ratn e p riv red e. D u b o k a e k o n o m s k a k riza u n e la je stra h i n e s ig u r n o s t u p o litič k i ž iv o t i p o č e la p o la g a ­ n o ali sig u r n o d a stva ra u slo v e z a e ru p ciju tero ra 19 3 6 -19 3 8 . (M a n n in g , 19 9 3 ). V e ć p rve reakcije b o ljš e v ik a na n o v a isk u šen ja , k oja je u n iš te n a p riv re d a stav ljala p red n jih , b ile su kra jn je h is te ­ ričn e, č im e je za tv o re n circulus vitiosus terora: m aja 1 9 2 8 . o r g a n iz o v an je p ro ces p ro tiv 53 “ š te to č in e ” , k o je su s p ro v o d ile " e k o n o m ­ sk u k o n tra r e v o lu c iju ” . T o m p rilik o m je A n d re j V iš in s k i z a p o č e o sv o ju karijeru su d ije i tu ž io c a , k o ju će u p ra v o u p e rio d u 19 3 6 1938. k ru n isa ti m o n tira n im p ro ce s im a z b o g to b o ž n jih za ve ra čiji je cilj b io d a se u b ije S ta ljin . P rivred n i h a o s i osećaj n e s ig u rn o s ti k o ji se za v re m e prve p e to lje tk e širio m e đ u s ta n o v n iš tv o m S S S R -a , pa i m e đ u č la ­ n o v im a p artije, d o v e li su d o to g a d a je u ra zd o b lju o d kraja 1933. d o sre d in e 1934. S ta ljin p rvi p u t d o š a o d o z a k lju č k a da p o n o v o m o ra da p rib e g n e p o litic i C r v e n o g te ro ra grosso modo - ovaj p u t sa te ž iš te m na n a jv išim (i u je d n o n a jo p a s n ijim ) k a d ro v im a p a rtije i v o js k e .67 O b n o v lje n i g ra đ a n sk i rat n a selu p o c e p a o je p a rtijs k o ru k o v o d stv o na re fo rm sk o i o r to d o k s n o krilo : prvi, sa S e rg e jo m K iro v im na čelu , za g o v a ra li su o k o n č a n je tero ra i p o litik u p o p u ­ štan ja, d o k su d ru g i, sa S ta ljin o m na čelu , p rih va tili sta v o v e ra n i­ je "lev e o p o z ic ije ” i za h te v a li sn a ž n iju rep resiju p re m a " k u la c im a ” i " b u rž o a s k im e le m e n tim a , k o ji su se u vu k li u re d o v e ” p a rtije (B rdar, 2 0 0 1 : 4 3 2 -4 6 7 ). T e r o r je 2a S ta ljin a u to m tre n u tk u b io je d ­ n o s ta v n o sre d stv o za o ču v a n je v la s ti, a z b o g to g cilja, k a k o je v eć L e n jin p o d u č a v a o , m o g le su b iti ž rtv o v a n e sve v re d n o s ti i d o b ra — u k lju ču ju ći i m ilio n e n e d u ž n ih ž iv o ta . S ta ljin , zn a ju ći k a k o je L e ­ n jin p ro ša o z b o g tv rd e i b e s k o m p r o m is n e b o rb e za o č u v a n je so p -

6 7 P o s t o ji m iš lje n je d a je H it le r o v o o d s t r a n je n je R ô h m a i o s t a lih v o đ a S A 3 0 . ju n a 1 9 3 4 . d a lo id e ju S t a ljin u d a s e u o b r a č u n u sa s v o jim b iv š im s a b o r c im a p o s lu ž i u b is tv im a . D o t o g d a t u m a S t a ljin jo š n ije b io p o g u b io n ije d n o g s t a ­ r o g b o ljš e v ik a , n e g o ih je, k a o u s lu č a ju T r o c k o g , s a m o p r o g o n io iz z e m lje . Š e s t m e s e c i p o s le R ô h m a u b ije n je K ir o v , d ru g i č o v e k u p a rtiji, š t o b i, k a k o s u g e r iš e F ra n ç o is F u re t, m o g lo d a z n a č i d a je H it le r d a o S t a ljin u p r im e r k a ­ k o s e i u o b r a č u n u s a s a b o r c im a m o r a ić i d o k ra ja , tj. d o s a m o g u b is t v a ( F u ­ ret, 1 9 9 5 : 2 6 3 - 2 6 4 ) . A k o S t a ljin d o te id e je n ije s a m o in ic ija t iv n o d o š a o p re to g a , n e m a n ik a k v e s u m n je d a je p o lo v in o m 1 9 3 4 . v e ć b io d o n e o o d l u k u o “ č is t k a m a " k o je će u s le d it i u n a r e d n im g o d in a m a .

¡43

stven e sv evla sti, m o ra o je d a raču n a na to da će b iti m e ta sv ih s lo ­ b o d o lju b iv ih tir a n o u b ic a ili, je d n o s ta v n o , k o n k u re n a ta na p o lo ža j tiran a. Z a to je o n v r lo b r z o p o g u b itk u a u to rite ta u p a rtiji ( k o ji je u živ a o o tp rilik e d o le ta 19 3 2 ) p o č e o da se pretvara u to ta lita rn o g tiran in a k o g ra zd ire p a to lo š k i stra h da će b iti u b ije n . T aj stra h je sa svim ra zu m ljiv. T ira n ija k o ja je v eć 193 2. p o č iv a la n a ta k v im z lo ­ č in im a i tla čen ju p o d a n ik a (i d a lje p re v a s h o d n o iz red o va se lja ­ štva ) i k oja je ta k o o č a jn ič k i b ila za v is n a o d p o lic ije i v o js k e n ik a ­ da n ije m o g la b iti s ig u r n a .68 U k o m p lik o v a n o j e k o n o m s k o j i p o ­ litičk o j situ a ciji n a s a m o m kraju prve p e to lje tk e , ka d a je p ra k tič n o o b n o v lje n g ra đ a n sk i rat iz 19 1 8 -1 9 2 1, taj stra h m o ra o je p o s ta ti n e iz d rživ . D a bi p o n o v o s te k a o b a rem n e k a k v u s ig u r n o s t u u ž iv a ­ n ju sv o je v la s ti i o d s tra n io izv o re stra h a , S ta ljin je b io prinuđen da u što k ra ćem ro k u p o k re n e n ovi ta las C r v e n o g tero ra , k o jim bi lik ­ v id ira o sve (re a ln e i " p o te n c ija ln e ” ) " o p o z ic io n a r e ” ( n a ro č ito m e ­ đ u "sta rim b o ljš e v ic im a ” ), u z a č e tk u s a s e k a o in icija tiv e za z a u s ta ­ v lja n je g r a đ a n s k o g rata i p re o b ra ća n je n a p o litik u k o m p ro m isa , a seb i o s ig u ra o n e p r ik o s n o v e n v la d a rs k i p o lo ž a j k a k a v je n ek a d a im a o L en jin. Prvi k o ra k koji je S ta ljin p re d u z e o u p rip rem i teren a za p o k retan je n o v o g talasa C rv e n o g tero ra b io je n jeg o v za h te v da se J934- g o d in e u ved e sm rtn a k a zn a za k ritiča re siste m a ( " o p o z ic i­ ju ” ). V e ć in a član o v a P o litb iro a partije, sh v a ta ju ći koji su S ta ljin o vi

6 8 I a k o s u p o k u š a ji o t p o r a p r o t iv S t a ljin a m n o g o m a n je is t r a ž e n i n e g o p o k u š a ­ ji o t p o r a p r o t iv H itle r a ( A n d r e e v n a M a r c a lo w a , 1 9 9 6 : 2 0 2 ) , n e s u m n jiv o je d a s e S t a ljin b o lje o s ig u r a o o d m o g u ć i h a t e n t a t a . O n je im a o z a š t it u k a o n i ­ je d a n č o v e k p re n jeg a : h ilja d e lju d i b ilo je u p o s le n o u n je g o v o m o b e z b e đ e n ju i s v i m o g u ć i e le k tr o n s k i iz u m i b ili s u k o r i š ć e n i k a k o b i s e o n e m o g u ć io p r i­ s t u p n je g o v o m b o r a v iš tu . O s i m to g a , o d d o l a s k a n a v la s t , S t a ljin n ije d n o m n ije p r o š e t a o u lic o m , a sa s o b o m je u v e k n o s io n a p u n je n p iš t o lj. K a o i H it le ru, n i n je m u n ik o n ije s m e o d a p r iđ e n a o r u ž a n . S v a k o k o b i g a p o s e t io b io je t e m e ljn o p r e tr a ž e n (P a y n e , 1 9 9 1 : 3 4 9 - 3 5 0 ) . O v i m

p r e v e n t iv n im m e r a m a

š a n s e z a u s p e š a n a te n ta t s v e d e n e s u n a m in im u m , ia k o to , n a r a v n o , n ije b i ­ lo d o v o l jn o d a u m a n ji S t a ljin o v u s u m n jič a v o s t i s t r a h . N i k it a H r u š č o v k a ­ s n ije je p r ič a o d a je S ta ljin s v o je n a j b liž e s a r a d n ik e , k o ji s u im a li p r iv ile g iju d a m u p r iđ u i p r o v o d e v re m e u n je g o v o j b liz in i , s t a ln o m o t r io u ž e lji d a n a v r e m e p r im e t i n e k i z n a k k o ji u k a z u je n a z a v e r u . Z a t o b i im v r lo č e s t o p o s t a ­ v lja o p it a n j a p o p u t " Z a š t o ta k o b r z o p r e v r ć e š o č i m a d a n a s ? ’’, " Z a š t o s e d a n a s ta k o č e s t o o s v r ć e š i iz b e g a v a š d a m e p o g l e d a š r a v n o u o č i? ’’ i si. ( C o n q u e s t , 1 9 6 9 :6 6 ).

144

krajnji ciljev i, o d b ila je d a to p rih vati, p re d u zim a ju ć i č a k prve k o ra ­ ke da se n a S e d a m n a e s to m k o n g re su p artije S ta ljin sm en i sa polo žja g e n e r a ln o g se k retara i da na n jeg o v o m e sto b u d e p o sta vlje n Sergej K iro v , p o p u la rn i p a rtijsk i se k retar L en jin g rad a. P o što su se u p ro te k le d ve g o d in e i u s a m o m v rh u p artije u m n o ž a v a le k ritike na račun S ta ljin o v e prve p e to lje tk e i n e o b u zd a n e in d u strija liza cije, 1934. je p o k r e n u ta in icija tiv a da se " S ta ljin u k lo n i” . Ip ak, iz b e g n u t je o tv o re n i su k o b , a S ta ljin je sh v a tio da m o ra kren u ti brže, o d lu č ­ nije i b e z o b z ir n ije u p rip re m u " č is tk i" u p artiji. U n ared n e dve g o ­ d in e o n će b iti p rin u đ e n na k o m p ro m ise , da bi na kraju s v o jim p ro ­ tiv n icim a u zv ra tio sv o m s n a g o m i p o b io ih sve o d reda (H aslam , 19 8 6 : 3 9 7 ). P relo m n i d o g a đ a j na p u tu ka rasp letu p o litičk e k rize u S S S R -u sr e d in o m trid e se tih g o d in a b ilo je u b istv o K iro v a, koje je d ecem bra 193 4 . S ta ljin " n a ru č io ” p re k o L e o n id a N ik o la je v a .69 U n ared n im m e se c im a S ta ljin je isp itiv a o teren i p ra tio o d jek e na k o ­ je je u ja v n o sti n a išlo u b istv o K irova. O d m n o štv a izv ešta ja iz razn ih d elo va S o v je ts k o g S a v eza k o ji su k a sn ije u n iš te n i, u arhivu partije u S m o le n s k u sa ču v an je jed an ta kav izveštaj iz k o g se v id i da su m ladi lju d i p o z d ra v lja li a te n ta t na K irova, ža lili se što m e ta k n i­ je p o g o d io S taljin a , h v a lili p o je d in e " o p o z ic io n a re ” itd . S o k k o ji je S taljin m o g a o d a d o ž iv i čitaju ći ta kve izv ešta je p ro izv e o je n ajverov atn ije o n u o d lu č n o s t sa k o jo m je k re n u o u za v ršn o o rg a n iz o v a n je “ č is tk i” u partiji i šire (U la m , 19 7 7 : 3 5 9 ). G o d in e 19 3 6 . ste k li su se svi u slo v i d a S ta ljin o stv ari o n o što je n am erav ao . O d 1 .9 6 6 u č e sn ik a S e d a m n a e s to g k o n g r e ­ sa iz 1934 (n a k o m je b ilo n ek ih , is tin a v rlo n eja sn ih , in cija tiv a da se S ta ljin sm en i sa m e sta g e n e ra ln o g se k retara ), 19 3 6 /19 3 7. je 1.10 8 u h a p še n o , d o k je o d 139 čla n o v a i k a n d id a ta za C e n tra ln i k o m ite t 9 8 p o b ije n o (U la m , 1 9 7 7 : 3 4 5 ). O d 4 0 .0 0 0 k o m u n is ta k o ji će stra d a ti v iš e o d p o lo v in e p rip a d a lo je ru k o v o d e ć im k r u g o ­ v im a K o m u n is tič k e p a rtije (B u llo c k , 1 9 9 5 :1 5 - 1 6 ) . Broj u h a p še n ih i p o b ije n ih u o v o m p e rio d u te š k o je u tv rd iti. S m a tra se da je u h a p ­ še n ih bilo o k o se d a m m ilio n a , d o k p ro ce n e b roja p o b ije n ih lju d i id u o d tri m ilio n a ( C o n q u e s t, 1 9 6 9 : 3 6 6 ), p re k o š e s t (W e rth , 6 9 M e đ u is to r ič a r im a p o s t o ji s p o r o k o t o g a d a li je S t a ljin d a o n a lo g d a s e u b i­ je K iro v . V a n s v a k e s u m n je je, p a k , d a s e u b is t v o K ir o v a id e a ln o u k la p a lo u S t a ljin o v e p la n o v e i d a g a je o n u n a r e d n im m e s e c im a , p a i g o d in a m a , o b il a ­ t o k o r is t io u o b r a č u n im a sa a k t u e ln im n e p r ija t e ljim a ( W e r t h , 1 9 9 9 : 2 0 1 ) .

i45

1999: 2 ° 8 ) ,

p a d o o s a m i v iše m ilio n a (B e n d ix , 1 9 8 0 : 2: 5 0 9 ) .70

K ao što je n e k a d a L e n jin v la s t m a n jin e k o m u n is ta (čiji je n e p rik o ­ sn o v e n i v o đ a b io ) u č v ršć iv a o C rv e n im te ro ro m n a d v e ć in o m n ek o m u n is ta , sa d a je S ta ljin n asta vlja o is tu p o litik u : C rv e n im te ro ­ ro m u čv ršć iv a o je m a n jin s k u v la s t n jem u o d a n ih n ad v e ć in o m n je ­ m u n e s k lo n ih ili je d n o s ta v n o “ s u m n jiv ih ” k o m u n is ta . “ D e m o k r a tija v e ć in e ” , sa in s titu c io n a ln im za štita m a m a n jin e , v e ć je io n a k o o d a v n o b ila o d b a č e n a k a o “ b u rž o a s k a z a b lu d a ". S ta v iše , m o g u ć ­ n o sti za p ru ža n je o tp o r a d r a m a tič n o su sm a n je n e - č a k i u re d o ­ v im a sa m e p a rtije - z b o g p o d e lje n o s ti i ra sp a d a so c ija ln e k o h e z i­ je u d ru š tv u . L e n jin o v e m ere C r v e n o g tero ra v e ć su p o s ta v ile te m e ­ lje za d r u š tv o iz o lo v a n ih i o s a m lje n ih je d in k i, o k r u ž e n ih d r ž a v ­ n im n a d z o r n im a p a ra to m i iz lo ž e n ih p o tp u n o p ro iz v o ljn im i nep re d v id iv im u d a rim a rep resije. P o d S ta ljin o m ta k v o sta n je je radik a liz o v a n o , č im e je " s o c ija lis tič k o d r u š tv o ” p o s ta lo is tin s k o ovap lo će n je " d e s o c ija liz o v a n o g d r u š tv a " . " S tra h o d n e u m o ljiv e d r ­ ža v n e m a šin e rije , o tu đ e n je lju d i m e đ u s o b o m i o d p riro d e, n e m o ć sp ram zla , n ep re sta n i osećaj da se m o ra b iti na o p re z u , u čin ili su g ra d ite lje k o m u n iz m a ta k o u s a m lje n im k a o š to to n ik a d a ranije nije b ilo , č a k ni u n a jm ra č n ijim e p o h a m a isto rije n jih o v o g n aroda. A k o n ek i ‘g r a d ite lj’ n e k im sre ćn im slu č a je m n ije d o p a o d r ž a v n o g za tv o ra , o s ta o bi u za tv o ru u s a m lje n o s ti. T o se d e ša v a lo u d ru štv u k o je je tre b a lo da b u d e iz g r a đ e n o n a p rin c ip u k o le k tiv ite ta ” ( A n to n o w - O w s s je n k o , 1983: 2 6 8 - 2 6 9 ) . N o , n a jza n im ljiv ije je da je taj is ti p ro ce s m o n a d o lo g iz a c ije i p a siv iz a c ije p o d a n ik a za h v a tio i sa m e n jih o v e tam n ičare. I p a rtija je b ila sv e d e n a na izo lo v a n e je­ d in k e , k o je n isu b ile n išta m a n je b e s p o m o ć n e čim bi se na n jih o b ­ ru šio S ta ljin o v “ aparat n a s ilja ” . B u d u ć i d a su u če stvo va li to lik e g o d in e u n ajstra šn ijim z lo č in im a , o n i se v iš e n isu im ali na šta p o ­ ziv a ti k a d a je teror p o čeo d a se s p r o v o d i n ad n jim a sa m im a. K ad a je stari b o ljše v ič k i istoričar I. M . S tje k lo v z a v re m e sv o g z a to č e n i­

7 0 R o b e r t C o n q u e s t u p o z o r a v a n a t o d a s u m n o g e ž r t v e " č is t k e '' iz 19 3 7 / 1 9 3 8 . k a s n ije u m r le u k o n c e n t r a c io n im lo g o r im a . Z a t o o n b r o j o d 12 m ilio n a p o ­ m r lih z a t v o r e n i k a k o n c e n t r a c io n ih lo g o r a u p e r io d u 1 9 3 6 - 1 9 5 0 . s m a tr a re le ­ v a n t n iji m o d b ro ja m rtv ih u p e r io d u 1 9 3 7 - 1 9 3 8 ( d v a m ilio n a ) ( C o n q u e s t , 1 9 6 9 : 5 3 3 ). Z b ra ja n je m 12 m ilio n a p o m r l ih z a t v o r e n i k a k o n c e n t r a c io n ih lo ­ g o r a u p e r io d u 1 9 3 6 - 1 9 5 0 . i je d n o g m il io n a n e p o s r e d n o p o b ije n ih u p e r io ­ d u 1 9 3 7 / 1 9 3 8 . o n d o la z i d o b ro ja o d 13 m i l i o n a ž r t a v a " V e lik e č is t k e ” .

146

štv a u k o n c e n tr a c io n o m lo g o r u b io u p ita n z b o g čeg a p a rtijs k i p r­ vaci ta k o la k o i k ro tk o p rih va ta ju o d g o v o r n o s t za n a ja p su rd n ije z lo č in e z a k o je su o p tu ž e n i, o n je o d g o v o rio : svi m i im a m o ruke d o la k ata u krvi (cit. p rem a: K o la k o v s k i, 19 8 5 : 9 8 ). K o je u b ijao , p lja čk a o i p ro g a n ja o d ru g e “ u sk la d u sa re v o lu cio n a rn o m p ra v ­ d o m ” , taj n e m a n ik a k v u m o g u ć n o s t da p rin c ip ije ln o p ru ži o tp o r o n d a k a d a sa m p o s ta n e žrtva . Jed n a o d g la v n ih p o s e b n o s ti S ta ljin o v ih “ č is tk i” u p a r­ tiji b ila je u to m e što su u m o n tira n im p ro ce s im a o p tu ž e n i b ili p ri­ silja v an i d a p riz n a ju “ s v o je ” zlo čin e , čim e su d o d a tn o d o p rin o s ili le g itim ite tu p r o iz v o ljn o g terora. U to m e ta k o đ e m o ž e m o d a v id i­ m o k a k o je S ta ljin m a rljiv o u čio na g rešk a m a starih ru sk ih careva i u n o s io n o v in e u sa m o d rža v lje . O n se b e z su m n je se ćao starih ca ­ ristič k ih su đ e n ja n a k o jim a su o p tu ž e n i m o g li o d seb e da prave m u če n ik e i stič u p o p u la r n o s t u n aro d u , p o n o s n o o d b ija ju ć i sve o p tu ž b e , o d g o v a ra ju ć i na to o p tu ž b a m a p ro tiv v la sti, a p o n e k a d i p o z iv a ju ć i se n a p ra v o na o tp o r tiran iji. T o S ta ljin n ije ž e le o u s v o ­ joj carev in i. Z a to su sve to rtu re i pretn je b ile u sm e re n e ka to m e da o p tu ž e n i p rizn a d a je is tin ita sva ka tačka o p t u ž b e i d a je on , p re ­ m a to m e , h u lja, n itk o v , iz d a jn ik itd . (U la m , 1 9 7 7 : 3 8 2 ). A p o š to su svi u h a p še n i m o ra li b iti član ovi n eke te ro ris tič k e "g ru p e " , "c e n ­ tra ” ili " b lo k a ” , m o ra li su đa “o d a ju ” sve sv o je " s a ra d n ik e ” i " p o ­ m a g a če ” . U to m e je b io jed an o d g la v n ih u z ro k a širen ja tero ra na o n e k oji n isu p rip a d a li p artiji. “ U n ek im u p ra v a m a N K V D -a im a ­ li su sv o je v rsn e ‘n o r m e ’ - ak o je d ru g i se k reta r o b la s n o g k o m ite ­ ta m o ra o im e n o v a ti u istra zi n ajm a n je d v a d e se t ‘ s u ra d n ik a ’ , o n d a je prvi se k retar o b la s n o g k o m ite ta m o ra o n a v esti n ajm a n je 4 0 d o 5 0 lju d i. H a p še n je n a r o d n o g k o m esa ra p o v la č ilo je rep resalije p ro tiv s to tin a s lu ž b e n ik a n a ro d n o g k o m e sa rija ta . H a p še n je se k re ­ tara C K ili član a P o litb iro a ili b iv š e g v o đ e o p o z ic ije d o n o s ilo je re­ p resalije tisu ć a m a lju d i” (M e d v e d e v , 19 8 9 : 4 0 4 ) . S d ru g e stran e, k a m p a n ja o tk riv a n ja i u n išta v a n ja n ep rijatelja treb a lo je da d o p r i­ n ese p o p u la risa n ju S ta ljin a ka o s v o je v rsn o g “ m u č e n ik a ” : o n je p rik a ziv a n ka o “v o đ a ” o k ru že n iz d a jn icim a i n e p re sta n o iz lo ž e n n ajvećoj o p a s n o s ti o d a ten tata ( W o lk o g o n o w , 1 9 9 0 : 3 6 7 ). N a ovaj n ačin S ta ljin je za ista p o s tig a o o n o što je že le o : “ o č is tio ” je n ajveći broj " o p o z ic io n a r a ” iz red o va partije, u te ra o strah u k o sti sv a k o m e k o je u b u d u ć n o s ti m o g a o i da p o m is li na n eku v rstu o t­

H7

p ora a seb e je u z d ig a o u h eroja, k o ji je p o b e d io to lik e “ n iš ta rije ” koje su "ro v a rile ” i k o v a le za ve re u n jeg ovoj n a jn e p o s r e d n ijo j b li­ zin i. S to je m o ž d a n a jtra g ičn ije o d svega, o g ro m a n broj žrtav a u m ro je u u b e đ e n ju d a “ S ta ljin " o sv e m u to m e " n iš ta n e z n a " , da se "d o g a đ a ju g r e š k e ” ili d a se u z o h o lio n ek o o d n iž ih ru k o v o d ila ­ ca “ b iro k ra tije ” .71 I k a k o to o b ič n o b iv a sa tiran ijam a k o je su p u s tile d u ­ b o k e k oren e, p ra vu p rilik u d a se sv rg n e S ta ljin o v a tira n ija p r u ž io je te k rat sa d r u g im n a jv a ž n ijim to ta lita rn im tir a n in o m u 2 0 . veku - A d o lfo m H itle r o m . U M o jo j borbi S taljin je m o g a o d a p ro čita o p la n o v im a k o je je H itle r k o v a o p o v o d o m Lebensrauma na is to k u E vro p e - tj. u S S S R -u - i n a č in u na k o ji bi o n treb a lo d a b u d e o s t ­ varen . N o , u v re m e V a jm a rsk e re p u b lik e S ta ljin jo š n ije u z im a o H itle ra za o z b iljn o , a k a d a je ovaj d o š a o na v la st, s m a tra o je d a će T reći rajh b iti te k k ra tk a e p iz o d a , k o ju će, štav iše , o k o n č a ti u s p o ­ stavljan je so c ija liz m a u N e m a č k o j. K a d a se i to p o k a z a lo k a o ilu ­ zija, S ta ljin je p o č e o da sh v a ta da će T re ći rajh trajati d o v o ljn o 7 1 N ije s p o r n o d a je S t a ljin n e s a m o z n a o n e g o d a je i d o b r im d e lo m o r g a n iz o v a o s v e te " č is t k e " , d o k g a je č in je n ic a d a s e ž r t v e p o z iv a ju n a n je g a i tr a ž e d a o n b u d e " o b a v e š t e n o s v e m u ” n e o p i s iv o u v e s e lja v a la . " E v o je d n o g p r im e r a : je d a n v is o k i s a r a d n ik M in is t a r s t v a d r ž a v n e b e z b e d n o s t i u d o b a S t a l jin a p ris e č a o s e iz v e s n o g k a r a k t e r is t ič n o g d o g a đ a ja . P o v o d o m g o d i š n ji c e o s n iv a n ja V a n r e d n e k o m is ije z a b o r b u p r o t iv k o n t r a r e v o lu c ije i s a b o t a ž e k o ja s e k a s n i­ je t r a n s f o r m is a la u o d g o v a r a ju ć e m in is t a r s t v o , S t a ljin je 2 0 . d e c e m b r a 1 9 3 6 . p r ir e d io s v e č a n i r u č a k z a r u k o v o d io c e m in is t a r s t v a . P o z v a n i s u J e ž o v , F r in o v s k i, P a u k e r, š e f S t a ljin o v e lič n e b e z b e d n o s t i , i d r u g e lič n o s t i. K a d a s u p r is u t ­ n i v e ć p r ilič n o p o p ili P a u k e r je z a v o đ u i m p r o v iz o v a o je d n u p r e d s t a v u . O s l a ­ n ja ju ć i s e n a d v o jic u s v o jih s a r a d n ik a k o ji s u tre b a li d a p r e d s t a v lja ju z a t v o r ­ s k e č u v a re , P a u k e r je im it ir a o Z in o v je v a k o je g v o d e u p o d r u m n a s tr e lja n je . 'Z in o v je v je b e s p o m o ć n o v is i o n a r a m e n im a d v o jic e č u v a ra , s m u k o m s e k r e ­ ta o , ja u k a o je, s v e je g le d a o o k o s e b e p u n s t r a h a . N a s r e d s o b e Z in o v je v p a d a n a k o le n a , i ru k a m a g rli č iz m u j e d n o g o d d v o jic e č u v a ra , rid a ju ć i: 'M o l i m v a s , d r u ž e , u im e B o g a , p o z o v it e J o s ifa V i s a r i o n o v i č a ! ’ S m e ju ć i s e g la s n o S t a ljin je p r a t io p r e d s t a v u . P rim e ć u ju ć i d a s e S t a l jin u s c e n a s v id e la g o s t i s u t r a ž ili o d P a u k e r a d a je p o n o v i. N a k ra ju je P a u k e r p o p u s t io . K a d a je P a u k e r u s v o ju p r e d s t a v u u v e o n o v u e p iz o d u , te s e u t r e n u t k u k a d a je Z in o v je v t r e b a lo d a p a d n e n a k o le n a is p r a v io i d ig a o r u k e p r e m a n e b u u z v ik u ju ć i 'P o m o z i m i I z r a ilju , n a š B o g je je d in i’ , S t a ljin s e v i š e n ije m o g a o s a v la đ iv a ti, z a g r c n u o se o d s m e h a i p o k r e t o m ru k e z a t r a ž io o d P a u k e r a d a z a v r š i p r e d s t a v u .’ U o s t a ­ lo m , i o v a j s a d is ta , b e z u s lo v n o o d a n S t a l jin u , u b r z o je s tre lja n . P a u k e r je ¡ s u ­ v iš e z n a o " (H a s b u la t o v , 1 9 9 1 :5 1 - 5 2 ) .

148

d u g o d a se p rip rem e N e m c i za rat i in v a ziju na S S S R (B u llo c k , 19 9 1: 5 7 5 ) . K a d a je k ra jem trid e se tih g o d in a H itle r z a p o č e o sa o s v a ja n jim a u is to č n o j E v ro p i, S ta ljin je v e ć m o ra o b iti n a č isto s tim d a H itle r s p r o v o d i svoj p ro g ra m iz lo ž e n u M o jo j borbi. P ro ­ b le m je, m e đ u tim , b io u to m e š to S ta ljin u to v re m e n ije b io sp re ­ m an za rat. R a t je, šta v iše , b io iz u z e tn o o p a sa n za n je g o v u tira n i­ ju, k o ja je p o č iv a la na k lim a v im n o g a m a in d u strije i č is tk a m a o s la ­ b lje n o j v o js c i (B u llo c k , 19 9 1: 7 7 6 - 7 7 7 ) . Z a to je S ta ljin že le o da na sv a k i n ačin izv u č e S S S R iz su k o b a , za k o ji je isp ra v n o p re d v iđ a o da će č e trd e se tih g o d in a p ro g u ta ti E v ro p u i ceo svet. O t u d a n je g o ­ va s p r e m n o s t da p o tp iš e p a k t o n e n a p a d a n ju sa N e m a č k o m avgu sta 19 3 9 .72 i sa J a p a n o m a p rila 19 4 1, pa čak i da p o k ren e in cija tiv u z a p rid ru živ a n je S S S R -a T ro jn o m p a k tu .73 O v a j p o s le d n ji k o ­ rak v e ro v a tn o je b io p o s le d ic a č in je n ice da se rat na za p a d u o d v i­ jao p ro tiv n o S ta ljin o v im p r v o b itn im o č e k iv a n jim a - o n je raču n ao na p a t-p o z ic iju , n a lik na o n u n a s ta lu b rzo p o o tp o č in ja n ju P rvo g s v e ts k o g rata — i da su sa d a b ile p o tre b n e n o v e m ere za odlaganje

7 2 S p o r a z u m o m o n e n a p a d a n ju sa N e m a č k o m o d 2 3 . a v g u s t a 1 9 3 9 . S t a ljin je p r v e n s tv e n o ž e le o d a iz b e g n e p r e d s t o je ć i rat, u k o ji će, k a k o je r a č u n a o , b iti u k lju č e n e N e m a č k a , E n g le s k a , F r a n c u s k a , a m o ž d a i S A D . I z is t o g r a z lo g a o n n ije ž e le o d a s e z a m e r i ni d r u g o m b lo k u . U la z a k C r v e n e a rm ije u P o ljs k u 17 . s e p te m b r a 1 9 3 9 . p r a ć e n je p r o p a g a n d o m 0 “ z a š t it i u k r a jin s k e i b e lo r u s k e b r a ć e ” o d n e m a č k e p re tn je , t a k o d a je iz g le d a lo k a o d a je S S S R s a v e z n ik E n ­ g le s k e i F r a n c u s k e , a n e N e m a č k e . T im v e š t i m m a n e v r o m S t a ljin je u s p e o d a iz b e g n e o b ja v ljiv a n je r a ta E n g le s k e i F r a n c u s k e , k o je je H it le r u o d m a h u p u ć e n o ( M a s e r , 1 9 9 4 :1 0 0 ) . 73 T r o jn i p a k t su 2 7 . s e p t e m b r a 1 9 4 0 . p o t p is a le N e m a č k a , I ta lija i J ap a n . S t a ljin je t a k o đ e o z b ilj n o r a z m iš lja o 0 t o m e d a s e S S S R p r id r u ž i o v im z e m lja m a , p a je M o l o t o v d o š a o u p o s e t u H it le r u o d 1 2 . d o 14. n o v e m b r a 1 9 4 0 , sa c ilje m d a ra z ra d i d e ta lje 0 p o tp is iv a n ju n o v o g p a k t a č e tiri s ile i " n o v o j p r e r a s p o d e li s v e ­ ta ” . I a k o to m p r ilik o m M o lo t o v i H it le r n is u n a š li z a je d n ič k i je z ik ( H it l e r je S S S R - u m o g a o d a p o n u d i je d in o I n d iju - k a d a s e b u d e d e lila " s t e č a jn a m a ­ s a ” B r it a n s k e im p e r ije ) , S t a ljin je 14 d a n a p o o k o n č a n ju p o s e t e p o s la o p is m o u k o je m je p o n a v lja o d a je S S S R s p r e m a n d a s e p r ik lju č i T r o jn o m p a k tu , p re c iz ir a ju ć i s v o je z a h t e v e p o v o d o m F in s k e , B u g a r s k e i n a f t n ih o b la s t i p r e d n je A z ije . T e z a h t e v e H it le r u o p š t e n ije u z e o z a o z b ilj n o z a t o š t o je v e ć p r ih v a t io ra t sa S S S R - o m k a o n e m in o v n o s t . N a s t a v i v š i d a ra d i n a p la n u " B a r b a r o s a " , o n n ije n a š a o z a s h o d n o ni d a o d g o v o r i n a S t a ljin o v o p is m o . T o je p r a k t ič n o v e ć b ila n a ja v a rata č ije s u p r ip r e m e u š le u z a v r š n u fa z u i k o ju S t a ljin n ije u s p e o d a u p ra v o v r e m e i n a p ra v ila n n a č in p r o t u m a č i ( N o lt e , 1 9 8 7 : 3 3 2 ).

149

rata sa N e m a č k o m ( B u llc o k , 1991: 7 4 9 X 74 N a k ra ju se is p o s ta v ilo d a n em a v re m e n a č a k ni z a o d la g a n je to g rata i da će S S S R z a p ra ­ v o m o rati d a n a s v o jo j te rito riji izd rži najjači i n a jra z o rn iji u d ar T re će g rajha. N a jg o ri m o g u ć i ish o d , koji je S ta ljin d ip lo m a ts k i p o ­ k u ša va o da sp re či, p o s ta o je re a ln o st krajem ju n a 1941. i sta v io n jeg o v u tiran iju p re d o g r o m n a isk u šen ja . S v e s t d a bi g a sa d a n e k o za ista m o g a o o b o r iti s v la s ti, a d a to v iše n isu " iz d a jn ic i” , k o je je sam izm iš lja o i k o jim a je m a n ip u lis a o , n eg o n a jm o n s tr u o z n iji i n ajlju ći n ep rijate lj, d o p r in e la je d a S ta ljin iz m e đ u 23. i 30. ju n a 1941. u p a d n e u sta n je p o t p u n o g p s ih ič k o g ra stro jstv a.

U š o k u z b o g n e m a č k o g p rep a d a i stva rn e m o g u ć n o s ti da n jeg o v a tira n ija b u d e sv rg n u ta , S ta ljin je prvi p u t iz g u b io k o n ­ trolu n ad d o g a đ a jim a : 28. ju n a o n je čak p o b e g a o iz M o s k v e i tri d a n a se k rio u sv o jo j d a či. T o je v eć sa m o p o se b i p r u ž ilo id e a ln u p rilik u n je g o v im n a ju ž im s a ra d n ic im a da ga p o k ra tk o m p o s tu p ­ ku u b iju . N e k a že b e z r a z lo g a M o n te s q u ie u u D uhu zakona da “ k a ­ da, u d e s p o ts k o j v la d a v in i, v la d a r m a k a r i na č a s a k p re s ta n e da preti, k a d a ne u z m o g n e d a n a m a h u n iš ti o n e k o ji d rže n a ju g le d n i­ ja m e sta, sve je iz g u b lje n o " (M o n te s k je , 1989: 38). U p ra v o to čin i S ta ljin , k a d a se u n a s tu p u s la b o s ti i stra h a p o v la či iz ja v n o g ž iv o ­ ta, p re staju ći da “ p re ti” i p u šta ju ć i “ o n e k o ji d rže n a ju g le d n ija m e ­ sta" d a se o s lo b o d e stra h a . Z a to je n je g o v a prva reakcija b ila, ka d a su se č la n o v i P o litb iro a iz n e n a d a p o ja v ili 30. ju n a u n jeg o v o j dači, stra h d a su d o š li da ga u h a p se . M e đ u tim , čla n o v i P o litb iro a n isu ni p o m išlja li na ta kav čin , o č ig le d n o sm a tra ju ć i da bi “ o b e z g la v lje n je ” d rža v e u tren u tk u in v a zije stra n e sile d o n e lo v iš e šte te n e g o tir a n in o v o s ta n a k na v la sti. U m e s t o o p tu ž n ic e , M o lo to v je S ta lji­ n u u ru č io m o lb u da o b ra z u je K o m ite t n a ro d n e o d b ra n e i d a b u d e n je g o v p re d s e d n ik . Č u v ši v e s t d a n ije “ sve iz g u b lje n o ” , S ta ljin se 7 4 D o k ra ja 1 9 4 0 . S ta ljin u je v e ć m o r a lo b it i ja s n o d a S S S R n e m o ž e d a iz b e g n e rat s a N e m a č k o m , ali se o n č v r s t o d r ž a o id e je d a ra t n e ć e z a p o č e ti p re 1 9 4 2 19 4 3 . ( B u llo c k , 1 9 9 1 : 7 7 9 ) . U u b e đ e n ju d a im a jo š d v e -tr i g o d in e z a p r ip r e m u , S t a ljin je u p o r n o o d b ija o s v e in f o r m a c ije k o je s u iz p o v e r ljiv ih iz v o r a p r is t iz a ­ le u n a r e d n ih p o la g o d in e i k o je s u u k a z iv a le n a s k o r i n e m a č k i n a p a d . A k a d a je n a p a d z a is t a iz v e d e n 2 2 . ju n a 1 9 4 1 . S t a ljin je b io n e s p r e m a n , z a t e č e n i š o ­ k ira n . N je g o v a n e s p r e m n o s t z a o d b r a n u p r o iz l a z il a je i iz č in je n ic e d a s e s a m p r ip r e m a o z a “ p re v e n tiv n i r a t ” p r o t iv N e m a č k e i d a je d o ta d a iz g r a đ e n a i n ­ f r a s tr u k tu r a , k o ja je tre b a lo n je m u d a o la k š a n a p a d n a N e m a č k u , s a d a k o r i s t i­ la N e m c i m a u p ro d ira n ju d u b o k o n a t e r it o r iju S S S R - a (M a s e r , 1 9 9 4 : 3 7 6 ) .

150

trg a o iz le ta rg ije i p r io n u o n a p o s a o o rg a n iz o v a n ja o tp o r a N e m c im a (B u llo c k , 19 9 1: 8 0 6 ). N o , n ajv eća o p a s n o s t z a S ta ljin a nije tim e p ro šla . N e m c i su u p o č e tk u rata d o m in ira li i d o kraja 19 4 2 . p o s to ja la je izv e s n a m o g u ć n o s t d a o d n e s u p o b e d u — p o d u slo v o m d a p o m o g n u d a se o r g a n iz u je sv e n a ro d n i ru sk i o tp o r S ta ljin o v o j tira n iji.75 M e ­ đ u tim , z b o g s o p s tv e n ih id e o lo š k ih o rg a n iče n ja , N e m c i ne sa m o što to n isu u č in ili n e g o su jo š ra sp iriva li e tn ičk e a n im o z ite te i antig e r m a n s k o r a sp o lo ž e n je s v u g d e gd e su p ro šli. V rh u n a c n jih o ve n e s p o s o b n o s ti u v o đ e n ju rata p ro tiv C rv e n e arm ije o g le d a o se u p r o p u s tu d a p ru že p o d rš k u “ R u sk o j o s lo b o d ila č k o j a rm iji” A n d reja A n d re je v ič a V la so v a . O v o g v is o k o g oficira C rv en e arm ije N e m c i su z a ro b ili 1 9 4 2 . i o n se o d m a h p o n u d io da o rg a n iz u je ru ­ sk u d o b r o v o lja č k u arm iju k o ja će se b o riti na stran i N e m a ca, za o b a ra n je S ta ljin o v e tiran ije. O n je pri to m raču n ao na lju d e k o ji su d o b r o z n a li šta je k o m u n iz a m , k o ji su na n eki n ačin b ili p o g o đ e n i S ta ljin o v im re p re sija m a i k o ji su u p ro te k lo m p e rio d u tretiran i k a o ro b o vi (ili su se ta k o o s e ća li). P o č e tk o m 1943. V la so v je p rera ­ sta o u n o v o g ru s k o g v o đ u i o p tu ž iv a o je S ta ljin a za sm rt m ilio n a R u sa i p o z iv a o ru ski n arod “ u b o rb u za d o vrše n je revolu cije, za stva ra n je n ove R u sije i b r a ts k o g je d in stv a sa n a ro d im a E vro p e, a p o s e b n o sa v e lik im n em a č k im n a r o d o m ” (N o lte , 19 8 7: 4 9 8 ). O b je k tiv n o g le d a n o , V la s o v je sle d io L e n jin o v p o z iv da se p o tla č e ­ na k la sa m o ra m a šiti za p u šk u , jer u su p ro tn o m z a slu ž u je d a b u ­ d e tretira n a k a o roblje: ak o n e is k o ris ti slab lje n je v lasti sv o g a “ rob o v la s n ik a ’’ , k o je je iz a z v a n o n e m a č k im u p a d o m u R u siju , i ne sv rg n e ga, ru sk i n a ro d će z a s lu ž iti d a i n a k o n rata n astavi da živ i u s u ž a n js tv u . V la so v je 1943. sle d io o n u istu ta k tik u k o ju je Len jin p rim e n io 19 17: p a k tira o je sa N e m c im a da bi o b o rio a k tu e ln u v la s t, k o ju je d o ž iv lja v a o ka o tla č ite ljs k u (S o ls c h e n iz y n , 19 7 4 : 3: 2 8 ). N o , n a c io n a lso cija listi su b ili is u v iše su m n jičav i p rem a V las o v u te su o d u g o v la č ili u p ru ža n ju p o d rš k e n jeg o v o j ideji o stv a ra ­ n ju “ R u sk e o s lo b o d ila č k e a rm ije ” . T e k n o v em b ra 19 4 4 , u sv e tlu k a ta s tro fe k o ja se p rib liža va la, o n i su o d lu č ili da V la so v u ip a k d a ­ 7 5 N ji h o v a p o č e t n a n a d m o ć b ila je t o lik a d a je S t a ljin , u s tr a h u d a n e iz g u b i s v u s v o ju v la s t , p o k r e n u o in c ija tiv u d a s e " h i t le r o v s k o j N e m a č k o j p re d a ju U k r a ­ jin a , B e lo ru s ija , P r ib a ltik , K a r e ls k i z e m ljo u z , B e s a r a b ija , B u k o v in a , a d a se z a u z v r a t p r e k in u v o jn e o p e r a c ije ” ( c it . p re m a : V o lk o g o n o v , 1 9 9 8 : 9 0 ) .

151

ju p rilik u k o ju je tr a ž io . T a d a je, n aravno, v eć b ilo k a s n o d a se p ro m en i is h o d rata, ali je s v a k a k o v e o m a in d ik a tiv n o to d a je V la s o v u k ra tk o m ro k u u s p e o d a o k u p i o k o m ilio n lju d i ( N o lt e , 19 8 7 : 4 9 9 ) . K ad a se u z m u u o b z ir i s to tin e h iljada R u sa i n e r u s k o g ž i ­ vlja R u sije, k o je su s e u to v re m e p o v la čile za je d n o sa H itle r o v o m v o js k o m d a n e b i p o n o v o d o če k a li " sv o je ” ( S o ls c h e n iz y n , 1 9 7 4 :3 : 2 7 ) d o b ija m o p ra v u p re d s ta v u o so c ija ln o m m ilje u iz k o g su to ­ k o m rata m o g li b iti re g ru to v a n i bo rci za sv rg av an je S ta ljin o v e ti­ ranije. S o lž e n jic in o v o p ita n je šta bi se d e s ilo da su N e m c i V la so v u o sta v ili o d re še n e ru k e d a v e ć 19 4 2 . z a p o č n e fo rm ira n je sv o je " R u ­ sk e o s lo b o d ila č k e a rm ije ” (a li i d a n isu p o č in ili z v e r s tv a n ad c iv il­ n im sta n o v n iš tv o m i m a sa k rira li z a ro b lje n e ru sk e v o jn ik e u ta k o v e lik im ra zm e ra m a ) p o k a z u je se ka o v rlo u m e sn o . T o bi v ero v a tn o v o d ilo je d in o m o z b iljn o m p o k u ša ju da se o b o ri S ta ljin o v a tira ­ n ija n a k o n čeg a b i se n o v e (m a r io n e ts k e ) v la s ti u R u siji n ašle u s i­ tu aciji u k o jo j se L e n jin n a ša o p o s le p o tp isiv a n ja m ira u B re st-L ito v s k u - v e z a le bi s o p s tv e n u s u d b in u za v o jn u p o b e d u sa v e zn ik a n ad N e m a č k o m n a z a p a d n o m fro n tu . N o , p rilik a je p ro p u šte n a i n ikad a se v iše nije p o n o v o u kaza la. P o sle o k o n ča n ja " d o m o v in s k o g rata” , u slavi p o b e d e i na krilim a ra sp a lje n o g v e lik o ru sk o g n a cio n a lizm a , S taljin je m o g a o da n astavi sa sv o jo m stra h o vla d o m ta m o gd e ga je D ru g i sv e tsk i rat p rek in u o . Jer, C rv en i teror iz p erio d a 19 3 6 -19 3 8 . nije treb alo d a b u ­ de p o sle d n ji teror. N o vi v e lik i talas terora, koji je treb alo da za p o č n e 1.953. go d in e , b io je u zreloj fazi p rip rem a i jedin i ra zlo g za n jeg o v o izo sta jan je p očiva u S ta ljin o vo j sm rti. Prvi n a u d aru treb alo je da b u d u Jevreji ("č istk a " Jevreja za p ra v o je bila u to k u v eć 19 5 2 . i u p r­ va dva m eseca 1953, kada je - ka o p o sle d ic a S ta ljin o ve sm rti n ag lo p re k in u ta ) i lekari (k o ji su n a v o d n o jo š o d 1 9 4 9 . b ili u zaveri i siste m a ts k i u b ijali n ajviše p a rtijsk e fu n k cio n ere koji b i im d o p ali ša k a ). M o ž d a je n ajza n im ljivija č in je n ica da je sre d in o m jan uara 1953. č lan o v im a P rezid iju m a V r h o v n o g so vje ta b ilo ja sn o da će se i o n i sa m i naći na listi žrtava n ove " č is tk e ” , p o što su bili p o v ezan i (b ra čn im , p rijateljskim itd. v e z a m a ) sa Jevrejim a ili su na drugi n a­ čin p ali u tiran in ovu n em ilo st. Z b o g to g a je v eo m a m o g u će da ga je n ek o o d n jih dokrajčio d o k se o p o ra v lja o o d izliv a krvi u m o zak . N a im e , p o u zd a n je p o d atak d a je S ta ljin p o sle d n jih dan a februara ili p rv ih d a n a m arta d o živ eo iz liv krvi u m o za k , ali nije izv esn o d a li

152

je sm rt n a stu p ila ka o d ire k tn a p o sle d ic a to g izliva. P o sto je tu m a če ­ nja da ga je n e k o o d čla n o v a P re zid iju m a, po svoj p rilici Berija, z a ­ davio u v re m e kada je v eć b io p o če o d a se op o ravlja (P ayn e, 1991: 6 4 6 -6 4 7 ). U p rilo g p re tp o sta v ci da je B erija u b io S ta ljin a ( o d n o ­ sn o, sp rečio n jeg o v o p o ra v a k ) go vo ri č in je n ica da je o n im a o is k u ­ stva u u b ijan ju i da je b io n a jm o tiv isa n iji da p o g u b i s v o g g o s p o d a ­ ra p o što je im a o n ajveće ša n se d a ga za m e n i i p re u zm e n jeg o v tiran ­ ski tron . M e đ u tim , n ak o n S ta ljin o ve sm rti, Berija n ije u sp e o da oču va vlast: p o sle n e k o lik o m eseci u p a o je u k lo p k u k o ju su m u o sta li član ovi P rezid iju m a i C e n tra ln o g k o m ite ta p o sta vili i b io n a­ prečac za d a vljen (k a o m o žd a i n jeg o v p re th o d n ik ).76 T a k o je o k o n č a n a n e sa m o S ta ljin o v a tiran ija n e g o i to ­ ta lita rn a e p o h a u isto riji S S S R -a . P rip re m e za p re d sto je ć e " č is tk e ” su o b u s ta v lje n e , d a bi o d H ru š č o v lje v o g referata na X X K o n g re su K o m u n is tič k e p artije S S S R -a 1 9 5 6 . i fo rm a ln o z a p o č e o p ro ce s d e sta ljin iza c ije i p e rio d p o s tto ta lita riz m a . N ije d a n S ta ljin o v n a sled n ik nije v iš e m o g a o da o b n o v i p o litik u tero ra na k o jo j bi u s p o s ta ­ v io i g ra d io sv o ju tiran iju , i z a to je u n a re d n im d e c e n ija m a o s la b io jaram n ad p o d a n ic im a i o b e s m iš lje n o p o s to ja n je jed n e to ta lita rn e p a rtije u p o sve “ n e r e v o lu c io n a rn im " o k o ln o s tim a . T im e su s tv o ­ reni u slo v i za o k o n č a n je b o ljš e v ič k o g e k sp e rim e n ta 19 9 1. i za u la ­ z a k R u sk e revolu cije u d r u g u fa zu , k o ja n a g o v e š ta v a v raća n je n je n o m p rv o b itn o m cilju — iz g r a d n ji d e m o k ra ts k e u sta v n e d ržav e. N a kraju ostaje pitanje: da li je i, ako jeste, u kojo j je m eri S taljin o va tiran ija ish o d ište M a rx o v e teorije? T o je ne sa m o k o m ­ p lek sa n p ro b lem n eg o i id e o lo š k i d e lik a tn o pitan je. M a lo je m a rk ­

7 6 P o H r u š č o v lje v im k a s n ijim o p is im a d o g a đ a ja k o ji s u u s le d ili n e p o s r e d n o p o s le S t a ljin o v e s m r ti, s v im č la n o v im a P r e z id iju m a b ilo je ja s n o d a n e m a ju n ik a k v e š a n s e u d ir e k t n o m o b r a č u n u s a B e r ijo m . Z a t o s u m u s a m i p o n u d ili d a z a u z m e S ta ljin o v o m e s t o i p o z v a li g a d a u č e s t v u je u z a je d n ič k o j s e d n ic i P r e z id iju m a i C e n t r a ln o g k o m it e t a p a r tije , n a k o jo j je tr e b a lo d a s e d o n e s e i fo r m a ln a o d lu k a o to m e . B e rija je p o v e r o v a o u t u p rič u i d o š a o n a z a k a z a n i s a s ta n a k , n a č in iv š i k o b n u g r e š k u : o s t a v io je s v o je t e lo h r a n it e lje p re d v r a t im a p r o s t o r ije u k o jo j s e s a s t a n a k o d r ž a v a o . N a s a m o m p o č e t k u s e d n ic e B e r ija je o p t u ž e n z a " z a v e r u " i d o n e t a je o d l u k a d a m u s e jo š n a is t o j s e d n ic i s u d i. V id e v š i d a je u p a o u z a m k u , B e rija je u s t a o i p o k u š a o d a iz v a d i p iš t o j iz s v o je ta š n e , ali su g a n a p o d o b o r ili o n i k o ji s u s e d e li n a jb liž e n je m u - Iv a n K o n je v , M o s k a le n k o , A n a s t a s M ik o ja n i G e o r g ij M a l je n k o v - i n a lic u m e s t a g a u d a v ili (P a y n e , 1 9 9 1 : 6 4 7 - 6 4 8 ) .

153

sističk ih p isa ca " h u m a n is tič k e ” orijen tacije k o ji o v o p ita n je ne d o ­ življavaju k a o sv e to g rđ e . Ip ak, u p rkos n a u čn o m a u to rite tu koji M arx i d an as u ž iv a u o č im a b ro jn ih pregalaca na p o lju d ru štv en ih n auka, na p o m e n u to p ita n je se m ora o d g o v o riti p o tv rd n o : S taljin o va strah o vlad a u S S S R -u p red stavlja n eželjen o ali z a to n išta m an je le g itim n o čed o M a r x o v o g učenja. Linija koja p o v e z u je M arxa, Lenjina i S taljin a s v a k a k o je v eo m a čudn a, ali n e o sp o rn o p o s to ji. K oreni sta ljin izm a le že u M a rx o v o m u viđ a n ju da na Z a p a d u so c ija li­ stičk a revolu cija, čije je izb ija n je o n sm atra o n e iz b e ž n im , “ k a s n i” . S u jeta n u n au ci i p o litičk i n estrp ljiv, kakav je v eć b io , o n je sla b lje ­ nje c a rsk o g sa m o d rža v lja u R u siji d o če k a o ka o n o v u p rilik u da se u b rza “ re v o lu cio n a rn i d e te rm in iz a m ” na Z a p ad u . U M arxo vo j glavi tada je rođen a ideja da će e k o n o m sk i n erazv ijen a R u sija prva u Evropi stu p iti na re v o lu cio n a rn i p u t i da će "z a p a liti" revolu cije u e k o n o m sk i ra zv ije n im d ržav am a Z a p a d a (k o je bi o n d a p o m o g le R usiji da p revlad a e k o n o m sk i jaz koji je o d n jih deli i da im se p ri­ ključi na p u tu izgrad n je k o m u n izm a ). A da će sve ići g la tk o čim b u ­ de kren u o revolu cio n arn i talas po E vropi treb alo je da garan tu je sa ­ m o “ ro d n o b ić e ” u p ro leterim a, o d n o s n o u n jih o vo j avangardi - k o ­ m u n ističk o j partiji. M arx nije b io p re d v id e o m o g u ć n o s t da n ešto krene n ao p ako : dva d e te rm in iz m a - stru k tu rn o -e k o n o m s k i i a n ­ tro p o lo šk i — u m irivala su ga u u b e đ e n ju da će sa R u sk o m re v o lu ci­ jo m o tp o č e ti “ kraj isto rije ” i p o če ta k izg ra d n je k o m u n is tič k o g esh a to n a, p rvo u e vrop skim , a z a tim i u s v e ts k im razm eram a. L en jin je u o v o m p o g le d u v e rn i M a r x o v sle d b e n ik i izv ršila c

n je g o v o g

re v o lu cio n a rn o g

z a v e šta n ja .

M e đ u tim ,

u

tren u tk u kada je Lenjin p re u z e o v la s t u R u siji p o k a z a lo se k o lik o je n erea ln a b ila M arxo va n ad a d a će R u sija o d ig r a ti u lo g u p o k retača so c ija lis tič k e revolucije: R u sija n ije bila u sta n ju da sp rov ed e svoju so c ija lis tič k u revoluciju, a k a m o li d a p o k r e n e revolu cije na Z a p ad u . U p ra v o su p ro tn o : pad u v a rv a rstvo , k o je je R u sija d o živ e la v eć 19 18 , b io je vero v atn o najjači fa k to r z a o d u s ta ja n je o d s v a k o g eksp e rim e n tis a n ja sa s o c ija lis tičk o m re v o lu c ijo m na Z a p ad u . N o , tu se n ev o lje ne zaustavljaju: L e n jin o v o o s v a ja n je v lasti o s u je tilo je g ra đ a n sk u revoluciju, za k o ju je R u sija u to v re m e v eć bila sazrela. O s u je ć e n a u p oku šaju gra đ a n sk e re v o lu cije i n ezre la za so c ija lis tič ­ ku re v o lu ciju p o M arxo vo m re cep tu , R u sija se p o d L en jin o m prvi p u t n a šla na raskrsnici: "izg ra d n ja s o c ija liz m a u jedn oj z e m lji” po

¡54

svak u cen u , tj. p o m o ć u te ro ra i o b n a v lja n jem sa m o d rža v lja i patrim o n ija lizm a , ili o d u s ta ja n je od c e lo g p o d u h va ta . L e n jin se u toj s i­ tu aciji d v o u m io : o n za p o č in je tero r i izg ra d n ju to ta lita rn e v la sti, a o n d a u z m ič e i d o p u š ta d a se u ved e N E P . U v rem e n jeg o v e sm rti su d b in a b o ljš e v ič k o g e k sp e rim e n ta jo š je b ila n eizve sn a . T a d a n a p o litič k u sce n u stu p a S ta ljin . O n se ne u ste že da u im e " iz g ra d n je s o c ija liz m a u jed n oj z e m lji” u p o tr e b i sva sre d ­ stva: teror, o b n o v u p a trim o n ija liz m a , restau ra ciju sa m o d rža v lja , p retvaran je " m a r k s iz m a - le n jin iz m a " u sv o je v rsn u re lig iju itd. A k o to ta lita rn i re žim k o ji je iz to g a n a s ta o i n em a n ik a k v e v e z e sa k o ­ m u n is tič k im d r u š tv o m k o je je M a r x o p is a o u s v o jim d e lim a , to ne zn ači da je p re k in u ta v e z a izm e đ u S ta ljin a i M arxa . Z a p ra vo , posled n ji iz d a n a k M a r x o v o g u čen ja u S ta ljin o v o j v erziji “ m a rk isz m a -le n jin iz m a " je ste te o rija o " ro d n o m b ić u ” . Ia k o v eć d e g e n erisan a i sv e d e n a na č la n o v e p artije, o n a jo š n o si p eča t M a rx o v e vere u to d a će k o m u n iz a m iz g ra đ iv a ti " is tin s k i lju d i” , " ra z o tu đ e n i p ro le te ri” k o ji sled e u n u tra šn ji z o v roda. Istu tu v e ru izra ža va i S ta ljin k a d a na II k o n g r e s u so v je ta S S S R -a 19 2 4 , u im e partije, p o la že sv e ča n u za k le tv u : " M i k o m u n is ti sm o lju d i n a r o č ito g kova. M i s m o sk ro je n i o d n a r o č ito g m aterijala. M i sm o o n i k o ji sa č in ja ­ va ju arm iju v e lik o g p ro le te rs k o g stra tega , arm iju d ru g a Len jina. N e m a n iče g v iš e g n e g o š to je čast p rip a d a ti toj partiji. N e m a n iče g v iš e g n eg o n a ziv a ti se čla n o m p a rtije čiji je o s n iv a č i ru k o v o d ila c d ru g L en jin . [...] O d la z e ć i o d n as, d r u g L en jin n am je z a v je šta o da v is o k o d r ž im o i č u v a m o n e u k a lja n o v e lik o im e - član p artije. Z ak lin je m o ti se, d r u ž e L en jin e, d a ć e m o izv ršiti tv o ju z a p o v je d i [...] O d la z e ć i o d n as, d r u g L en jin n am je za v je šta o da č u v a m o je d in ­ stv o n aše p artije k a o z je n ic u o k a . Z a k lin je m o ti se, d r u ž e L en jin e, d a ćem o č a s n o iz v rš iti i tu tv o ju z a p o v je s t! [...] O d la z e ć i o d nas, d ru g L en jin n am je z a v š e ta o da ču v a m o i ja č a m o d ik ta tu ru p ro le ­ tarijata. Z a k lin je m o ti se, d ru že L en jin e, d a n eće m o ža liti sv o jih sn a g a d a b is m o č a s n o izv ršili i tu tv o ju z a p o v je s t!” (cit. prem a: O k lo p d ž ija , 1 9 8 6 : 1 0 1 - 1 0 2 ) . M a rx o v u k o n c e p c iju " r o d n o g b ić a ” , k o ja je b u rž o a z iju i lu m p e n p ro le te re is k lju č ila iz d o m e n a “ is tin sk e lju d s k o s ti", S ta ­ ljin je ra d ik a lizo v a o u sv o je v rsn i ra siz a m p a rtijs k ih fu n k cio n e ra k a o “ p ro le te rsk e e lite ". O s im

to ga , k v a z ir e lig io z n e k o n o ta cije

M arxo ve k o n c e p c ije “ ro d n o g b ić a ” u S ta ljin o v o j su in terp reta ciji

155

v u lg a rizo v a n e d o k ra jn jih g ran ica i p rila g o đ e n e k u ltu L en jin a , k o ­ ji je p o č e o d a se " s la v i” jo š o d 1918 , i koji je 1 9 2 4 . o b n o v lje n u sk la d u sa p r o le te r s k o m v e r z ijo m e p ifa n ijsk e m iste rije . S ta ljin sv a ­ k a k o m o že d a s e k ritik u je z b o g o v a k v o g o s a k a ć e n ja M a r x o v e k o n ­ cep cije “ r o d n o g b ić a ” , ali se m o ra v o d iti raču n a i o to m e da je S ta ­ ljin b io jed in i k o m u n is ta k o ji je tu inače sa s v im b e s m is le n u k o n ­ cep ciju k o lik o - t o lik o ostvario. M o g lo bi se, šta v iše , reći d a je o n u čin io o n o što se je d in o i m o g lo u čin iti da bi " ro d n o b ić e ” u o p š te za ž iv e lo u - p a rtijs k im fu n k cio n e rim a , sa č ijih se ru k u sliva la krv " b u rž u ja ” i “ iz d a jn ik a re v o lu c ije ” i čije su glave b ile v is o k o p o d ig ­ n u te p rilik o m z a k le tv e o b o g o to v o r e n o m p ro le te rsk o m p o g la v ici k oji je n a p u s tio ovaj sv e t i v in u o se m e đ u b o g o v e . T o je b io tr iju m f ro m a n tik e u re a ln o sti, k o ja je p o k a z a la da d e v e tn a e sto v e k o v n e sa ­ n jarije o p le m e n ito j p riro d i č o v e k a m o ž e da o v a p lo ti sa m o h ao s k v a z ir e lig io z n o g fa n a tiz m a i o p ije n o s t b e s tija ln o m n a sla d o m . M a rx , L e n jin i S taljin : sv a k o o d n jih im a o je sv o ju u lo ­ gu u krvavoj trag ed iji k o ja se z o v e " s o v je ts k i e k s p e r im e n t” . P ro ro k je o b z n a n io da ca rstv o B o žje na z e m lji n e u m itn o d o la z i p re k o R u ­ sije, M e s ija je d o š a o i u m ro d a bi isto riji u č in io kraj u toj isto j R u ­ siji, a a p o sto l je stv o rio p o p u la rn u re lig iju , k o ja je p ro že la celu R u ­ siju . D a n ije b ilo n e u sp e š n e te o rije o " n u ž n o m ” p re la sk u iz k a p i­ ta lizm a u k o m u n iz a m (n a Z a p a d u ), M a r x n ik a d a ne bi d o š a o na ideju d a u R u siji p o tra ži sp a s za celo č o v e č a n stv o ; da n ije b ilo M a rx o v e te o rije o ru sko j " m is iji” u ra z b u k ta v a n ju sv e tsk e re v o lu ­ cije, L e n jin n ik a d a ne bi s m o g a o to lik o sn a g e , b e z o b z ir n o s ti i sam o u v e re n o sti da o svo ji v la s t u R u siji i o č u v a je ne p ita ju ći za cen u; d a n ije b ilo v la sti, koju je v e ć b io o s v o jio L e n jin , S ta ljin n ik a d a ne bi d o š a o u p rilik u da razvije to ta lita rn u tira n iju k o jo j je, p o rep re­ siji p re m a v la s tito m sta n o v n ištv u , te š k o n aći p a n d a n a u ce lo k u p noj is to riji lju d sk o g roda. Is h o d iš te je te š k o ra zu m e ti ak o se ne p o z n a je c eo p u t, iako n ije s p o r n o da u S ta ljin o v o j tiran iji is h o d i­ šte n e n a la z i je d in o onaj p u t k o ji z a p o č in je o d M a rx a . B e z ra zu m e v an ja p u ta k o ji v od i o d Ivana G r o z n o g d o S ta ljin a n e m o g u ć e je ra zu m e ti v la d a v in u p o to n je g . V r h u n a c to ta lita riz m a S ta ljin je m o g a o d o s tić i sam o p o d u s lo v o m d a s v o ju tiran iju izgrad i na m e stu n a k o je m se ta dva p u ta u k ršta ju .

156

XXIII

PRAVNO SAVLADAVANJE TOTALITARNE PROŠLOSTI

T o ta lita rn i re ž im i ru šili su se u sle d e n d o g e n ih ili e g z o g e n ih fa k ­ tora, na v r h u n c u sv o je m o ći ili u v e ć p o o d m a k lo j fazi ( p o s tto ta lita rn o g ) p ro p a d a n ja , k a o p o s le d ic a stra n e in te rv e n c ije (p o ra z a u ra tu ) ili u s le d u s p e š n o g tir a n ic id a ( z a k o jim je s le d ilo d e m o n tir a ­ nje a p ara ta n a s ilja u s lu ž b i to ta lita rn e p a r tije ).1 N o , k a k o g o d s k o n č a o , to ta lita rn i re ž im o s ta v lja z a s o b o m č ita v n iz p ra vn ih , p o litič k ih i s o c ija ln ih p ro b le m a k o ji o p te re ć u ju k a sn iju izg ra d n ju d e m o k ra ts k e u sta v n e d rža v e . Ia k o je s v a k o ru še n je a u to rita rn o g re žim a b r e m e n ito a m b iv a le n tn im p o s le d ic a m a , is to r ijs k o is k u ­ s tv o p o k a z u je d a su n e g a tiv n e p o s le d ic e ru šen ja s ta r o g re žim a (k a o š to s m o to im a li p rilik e d a v id im o u s lu č a je v im a N iz o z e m ­ sk e, E n g le s k e , A m e r ič k e i F ra n c u sk e re v o lu cije ) n e u p o r e d iv o m a ­ nje o d p o s le d ic a ru še n ja to ta lita rn ih re žim a (k o ji su iz g ra đ e n i to ­ k o m ro ta cija R u sk e i N e m a č k e re v o lu cije ). R a z lo g z a to je v e o m a jasan : p o la ze ći o d p ro je k ta sv e ts k e re v o lu cije i o p ije n i ro m a n ti­ č a rs k im p ro je k to m “ ju riša u n e b o ” , čla n o v i to ta lita rn e p a rtije n i­ su p o k a z iv a li n ik a k v e s k r u p u le u u s p o s ta v lja n ju i u čv ršć e n ju s v o ­ je v la s ti, p ro p a g a n d n o j in d o k trin a c iji i m o ra ln o j d e g ra d a c iji s v o ­ jih p o d a n ik a , k a o ni u p r o g o n u i is tre b lje n ju n ep rija te lja (ili č a k o b ič n ih n e is to m iš lje n ik a ) . U sv e tlu g r a n d io z n o g z a d a tk a "re g e n eracije c e lo g s v e ta ” n jim a se sv a k i z lo č in č in io n e b itn im ili č a k k o r is n im ( a k o je s lu ž io k a k v o m n e p o s r e d n o m p o litič k o m cilju ),

i Kraj p o stto ta lita rn o g režim a (ko ji je v eć d u b o k o z a ša o u fazu u ru šavan ja) m o ­ gu u b rzati i štrajkovi, p a i akti gra đ an ske n e p o slu šn o sti. Ni jedna o d p om en u tih p ojava nije n o vin a u o vo j, p o sled n jo j fazi p rop ad an ja jed n o g (p o s t)to ta lita rn o g režim a. N eki v rlo ogran ičen i o b lici gra đ an ske n e p o slu šn o sti p očeli su se pojavljivati u s o cija lističk im zem lja m a o d m a h po p relask u iz to talitarn e u p o stto ta lita rn u fazu - p raktično o d o n o g m om en ta kad a su se u k a za le "p rili­ ke da se u tiče na sav e st neprijatelja" koji d rži v la s t u rukam a (M eyer, 19 7 0 : 4 3 5) - > t0 p reva sh o d n o u vezi sa o stvarivan jem o n ih s k u čen ih prava ko ja su bila p rop isan a o k tro isa n im s o cija lističk im u sta vim a i z a k o n im a (u p o r. M eyer, 19 7 0 : 4 36).

u sle d čeg a se s p ir a la n ep ra v a p o č e la u z d iz a ti n e s lu ć e n o m b r z i­ n o m . U p o s tto ta lita r n o j fazi je, istin a, o k o n č a n te ro r, a iz v e s n a p ra vn a s ig u r n o s t u h v a tila je k o re n a u d ru štv u , ali je n e p ra v o ip a k n a sta v ilo d a se r e p ro d u k u je (p r a ć e n o re la tiv n o n is k im s te p e n o m rep resije), d o k se s a b la s t p r o š lo s ti i d alje n a d v ija n a d s v im a k o ji h o će n e š to v iš e o d to g a . O v a k v o v iš e d e c e n ijs k o p ra v n o , m o ra ln o , p o litič k o i e k o n o m s k o p ro p a d a n je u o v im d r u š tv im a o s ta v ilo je n eg a tiv n e p o s le d ic e u ra zm e ra m a k o je se n isu ta k o la k o d a le p rev a zić i k a d a je ( p o s t ) t o ta lita r iz a m n a p o k o n p ro p a o . Z a to je u sv im tim

d r u š tv im a e v id e n tir a n o p o s to ja n je

m u čn e

i tr a u m a tič n e

‘‘ p ro šlo sti k oja n eće d a p r o đ e ” ( N o lte , 19 8 9 : 3 9 ) i k o ja p o tre b u je d o d a tn e o r g a n iz o v a n e n a p o re sv ih r a s p o lo ž iv ih s n a g a d a b i se ta d ru š tv a o s lo b o d ila tra u m a i k o n a č n o o v u p r o š lo s t “ p o t is n u la ” ta ­ m o g d e i p rip a d a . S in ta g m a " sa v la d a v a n je p r o š lo s ti" p o tič e iz p s ih o a n a ­ lize i in d ik a tiv n o je d a joj je te k u N e m a č k o j p o s le 19 4 5 . p rvi p u t d o d a t a trib u t "p ra v n o " i d a je p rim e n je n a na p ra vn e p ro b le m e sa k o jim a se su o ča va ju d ru štv a k o ja su p ro šla k ro z to ta lita rn o is k u ­ s tv o .2 Iak o je u N e m a č k o j u 2 0 . v e k u d v a p u ta pre to g a d o la z ilo d o ru šen ja p o litič k ih siste m a ( 1 9 1 8 . i 193 3), d is k u s ija o " p ra v n o m s a ­ v la d a v a n ju p r o š lo s ti” (juristische Vergangenheitsbewaltigung) z a p o č e ­ la je te k kada su na sv e tio d a n a d o s p e li n ajveći z lo č in i p o č in je n i za v re m e T re će g rajha (D reie r, 1 9 9 5 b : 10 ). T a d a se p o ja v io p ro b le m k riteriju m a na o s n o v u k o jih će se iz v rš iti s e le k cio n isa n je p ra v n ih p o s le d ic a p ro p isa d o n e tih u p e rio d u 19 3 3 -19 4 5 , k a k o bi se v id e lo k o ji o d tih p ro p isa , sk u p a sa n jih o v im p ra v n im p o sle d ic a m a , m o ­ gli o s ta ti na sn a zi, a koji m o ra ju b iti u k in u ti ka o re zu lta ti v o lu n t a ­ riz m a je d n e (p o st)to ta lita rn e tira n ije .

2 U m e đ u v r e m e n u je p rim e n a o v e s in t a g m e p r o š ir e n a n a s v a d r u š t v a k o ja s u u n e p o s r e d n o j p r o š lo s ti is k u s ila o d r e đ e n u a u t o r it a r n u v la s t i k o ja p o k u š a v a ju d a p r e v la d a ju p o s le d ic e n e p ra v a k o je je, s a s v im iz v e s n o , b ilo d a le k o m a n jih r a z m e r a n e g o u ( p o s t ) t o t a li t a r n im

r e ž im im a . N a p o s le t k u

s u u d is k u s iju

u k lju č e n e i s a v re m e n e d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r ž a v e k o je n ik a d a n is u is k u s i le n i a u to r it a r n e a k a m o li to ta lit a r n e r e ž im e , ali s u u b liž o j ili d a ljo j p r o š lo s t i n a n e le ili d o p r in e le da o d r e đ e n im k a t e g o r ija m a s v o jih ili t u đ ih d r ž a v lja n a b u d e n a n e t o n e p r a v o v e ć ih ra z m era . T a k o s e n p r . d a n a s g o v o r i 0 p r a v n o m s a v la d a ­ v a n ju p r o š lo s t i u S je d in je n im A m e r ič k im D r ž a v a m a , i t o s o b z ir o m n a ra t u V je tn a m u , is tre b lje n je I n d ija n a c a itd . ( u p o r . K le in f e ld , 1 9 9 7 : 6 5 i d a lje ) .

158

N a ro č ito s n a ža n im p e tu s toj d is k u s iji d a lo je ru šen je so v je tsk e im p e rije u ra zd o b lju 1 9 8 9 -1 9 9 1 , koje je o m o g u ć ilo da ta tem a s n a ž n o za o k u p i ja v n o s t s re d n jo e v ro p sk ih i is to č n o e v ro p s k ih zem a lja. O d m a h p o o s lo b o đ e n ju o d k o m u n is ta (š to je uvek, cum granosalis, z n a č ilo o d “ R u sa ” ) prvaci n o v o o sn o v a n ih d e m o k ra tsk ih partija d ali su se na m u k o trp a n p o s a o izgrad n je d e m o k ra ts k ih u sta v n ih d ržav a, ali su v rlo b r z o m o g li d a p rim ete da ih na to m p o ­ slu n a jv iše o m e ta ju (u z n e iz b e ž e n e e k o n o m s k e p ro b le m e ) n ep re ­ v la d a n e p ra vn e p o s le d ic e to ta lita rn e p ro š lo s ti.3

1. Problemski kompleks "pravnog savladavanja prošlosti" K a d a se p o g le d a d o s a d a š n je is to r ijs k o is k u s tv o u v e z i sa p ra v n im s a v la d a v a n je m to ta lita rn e p r o š lo s ti, m o ž e se k o n s ta to v a ti d a ra z­ lič iti

n arodi

re a g u ju

sa s v im

ra z lič ito

n a p o č e tk u

izg ra d n je

d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rža v e , u m o m e n tu k a d a je ( p o s t)to ta lita r ni re ž im v e ć sr u š e n . U ša re n ilu o v ih is k u s ta v a ip a k se m o ž e form u lis a ti je d n o o p š te p ra vilo : " K r iv ič n o i a d m in is tr a tiv n o sa v la ­ d a v a n je p r o š lo s ti iz o s ta je u v e k k a d a n o v i re žim u te m e lju ju v a ž n i re p re z e n ta n ti s ta r o g re ž im a ” ( Q u a r its c h , 1 9 9 2 : 5 2 0 ) . V a ž i i o b r ­ n u to : k a d a iz g r a d n ji d e m o k r a ts k e u s ta v n e d rža v e p ris tu p a ju n ek o m p r o m ito v a n i i o d g o v o r n i (a p o m o g u ć s tv u i k o ru p c iji n e ­ s k lo n i) p o litič a ri ra stu ša n se d a te m e ljn o b u d e sp r o v e d e n o p ra v ­ n o s a v la d a v a n je to ta lita rn e p r o š lo s ti. P o s to ji č ita v n iz s r e d s ta v a k o ja sto je n a ra sp o la g a n ju d r u š tv im a k o ja su k re n u la n a p u t d e m o k r a tiz a c ije i n a s to je d a se o b ra č u n a ju sa s v o jo m to ta lita r n o m p ro š lo š ć u . N e k a o d n jih su s o c ija ln o - p s ih o lo š k o g , p e d a g o š k o g ili m o r a ln o g k a rak tera i ne p o tre b u ju p o s re d o v a n je prava. P rv o i sv a k a k o n a jv a žn ije sr e d ­ s tv o o v o g tip a je s o c io lo š k i u te m e ljn a “ p o litič k a n a s ta v a ” ili p ro -

3 D i s k u s ija o p r a v n o m s a v la d a v a n ju p r o š lo s t i p o k r e n u t a je i u s a m o j R u s iji, u p r k o s č in je n ic i d a ta k o n e š t o u r e a ln o s t i jo š u v e k n e p o s t o ji ( G u r k o w , 1 9 9 7 : 53) i d a s e u k o m u n i s t ič k u p r o š lo s t o v e z e m lje t e k s la b o i s p o r a d ič n o d ira . T o je, u o s t a lo m , r a z u m ljiv o k a d a se u z m e u o b z i r d a je S S S R p r e d s ta v lja o s v o je v r s n u " r u s k u im p e r iju " i d a d a n a s n e s a m o m n o g o b r o j n i ru s k i k o m u n is t i i n a c io n a ­ lis t i n e g o i o b ič n i lju d i o s e č a ju d u b o k u n e la g o d u k a d a se ru š e " b o g o v i i ju n a c i b o ljš e v ič k e m it o lo g ije " i r a z o tk r iv a ju n jih o v a z lo d e la ( I g n a t o w , 1 9 9 9 : 7 ) .

159

sv e tite ljs k i “ o d g o j ” š irih s lo je v a s ta n o v n iš ta v a " z a p u n o le t n o s t ” (A d o r n o , 1 9 7 2 : 2 4 - 2 5 ) . P re la z o d b e z o s ta tn e p o s lu š n o s t i p o d a ­ n ik a p re m a to ta lita r n im v o đ a m a ka d e m o k ra ts k o j p u n o le t n o s t i s lo b o d n ih g r a đ a n a m a n ife s tu je se u ra stu ćo j s p r e m n o s ti d a se tr­ pe o d s tu p a ju ć a m iš lje n ja i d a se živ i s k u p a sa n jih o v im z a g o v o r ­ n ic im a . T o o d lju d i z a h te v a d is ta n c ir a n o s t o d v la s t it ih a fe k a ta , p o g o to v o o d stra h a i g n e va , k o ji se k ro z k o n fr o n ta c iju sa n e u ­ g o d n im č in je n ic a m a — iz s o p s tv e n e p ro š lo s ti, ili p r o š lo s ti p o r o ­ d ic e ili n a ro d a - u v e k iz n o v a p o m a lja ju . N a p o č e c im a p ro c e s a d e m o k r a tiz a c ije tra d ic ija a u to r ita r iz m a je v rlo jak a i o z b iljn o preti da ceo p ro c e s o s u je ti. " D e m o k r a tiz a c ija z n a č i p o ja č a v a n je k o n ­ tro le a fe k ata, k a k o bi se n e s p u ta n ije m o g lo o p a ž a ti. T o v a ž i je d ­ n a k o z a sv a k u o b la s t p o litič k o g ž iv o ta , a p o s e b n o te š k o p a d a ta ­ m o g d e su p o g o đ e n i lič n i in te r e s i” (M its c h e r lic h , 19 7 5 : 123 ). S to g a s u o č a v a n je i h v a ta n je u k o š ta c sa p r o š lo š ć u je d n o g d r u š tv a k o je te k š to se o s lo b o d ilo ( p o s t ) t o ta lita r n o g re žim a z a h te v a k o ­ o r d in ira n u a k ciju : p o v e ća v a n je k o n tr o le a fe k a ta i m o g u ć n o s ti o p a ž a n ja , s je d n e stra n e , i k o n fr o n ta c iju sa n e u g o d n im č in je n ic a ­ m a i k o n s e k v e n c a m a lič n e p r o š lo s ti, ili p r o š lo s ti p o r o d ic e ili n a ­ ro d a , s d r u g e stra n e. D ru g i tip v a n p ra v n o g sa v lad av an ja p ro šlo sti o d v ija se u d is k u s io n im g ru p a m a u k o jim a u če sn ic i m o g u da ra zm e n ju ju sv o je d o živ lja je , is k u s tv a i se ća n ja n a o v u " n e p ro la z e ć u " p ro šlo st. O v e g ru p e su o s n o v a n e u n iz u z e m a lja sa ciljem da p ru že m o g u ć ­ n o s t lju d im a k o ji su u ( p o s t)to ta lita r n im re žim im a b ili p rin u đ e n i na sa ra d n ju k oja ih d a n as ne sa m o d r u š tv e n o k o m p ro m itu je n eg o i d u š e v n o o p tereću je, da o n i u n ek o j v rsti te ra p ijsk o g d ija lo g a to sv o je is k u s tv o “o b ra d e ” . " S lo b o d a n ra zv o j lič n o sti, k o ji v is o k o v re d n u je m o , za m n o g e je o s u je ć e n n e p o v r a tn o i na n ačin k o ji im je p o t p u n o p ro m e n io živ o te . T e p o v re d e m o g u b iti o b ra đ e n e sa m o a k o o n i k o ji su p ovređ en i o to m e m o g u d a p ričaju i da b u d u s a s lu ­ ša n i sa ra zu m e va n je m i sa o se ća n je m . Z a taj n u ža n ra zg o v o r n e p o ­ sto je n ik a k v i regu lisan i p o s tu p c i k o je bi d rža v a m o g la da stavi na ra s p o la g a n je ” (Starck, 19 9 5 : 2 9 8 - 2 9 9 ) . N e k a sredstva p ra v n o g sa v la d a v a n ja p ro šlo sti im a ju p o d je d n a k o za stu p lje n u m o ra ln u i p ra v n u k o m p o n e n tu . L u stra ci-

4 Lustrace - la t. o s v e tlja v a n je .

160

ja4 p re d s ta v lja d o b a r p rim er za ta k v o m o ra ln o -p r a v n o sre d stv o , p o š to p o re d p s ih o lo š k o -m o r a ln e im a i d isk v a lifik a tiv n o -p ra v n u k o m p o n e n tu (u p o r . d e ta ljn ije o to m e : Z id a r, 2 0 0 1 : 4 0 i d a lje). O n o što lu stra c iju o d v a ja o d ran ije p o m e n u tih , s o c ija ln o -p s ih o lo šk ih , ili p e d a g o š k ih ili m o ra ln ih sre d sta v a sa v lad av an ja to ta lita rn e p ro šlo sti i što je p o v e z u je sa d r u g im sr e d stv im a pravnog sa v la d a v a ­ nja to ta lita rn e p r o š lo s ti je su pravno uređene procedure k ro z koje je m o g u će “ o b r a d it i” pravne p o s le d ic e to ta lita rn e p ro š lo s ti (ali — što je je d n a k o v a ž n o da cela stva r ne bi z a v ršila u re v a n šizm u - i to da p ravo p ru ža m o g u ć n o s ti z a štite prava i o n o g a k o ji se n ek a d a ogrešio o pravo; u p o r. V o d in e lić , 2 0 0 1 : 6 ). U n a sta v k u ć e m o se v iše p o z a b a v iti o v im sre d stv im a (u z n a p o m e n u da se ni za je d n o od o v ih sre d sta v a n e m o ž e reći da je liš e n o s o c ija ln o - p s ih o lo š k ih , p e ­ d a g o šk ih , ili m o ra ln ih k o m p o n e n ti, v e ć sa m o d a je u n jim a p ra v ­ na k o m p o n e n ta sn a ž n ije izra že n a ). P ravo se, ka d a se u z m e u o b z ir sve š to je rečen o o p ri­ rodi ( p o s t)to ta lita r n o g re žim a, p o k a z u je k a o je d n a o d o b la s ti d ru ­ š tv e n o g ž iv o ta u kojo j se n ajviše o s e ća ju p o s le d ic e “ n ep ro la ze će p r o š lo s ti” , ali i k a o jed n a o d d u h o v n ih d is c ip lin a k o ja p ru ža n ajv iše m e h a n iz a m a k o jim a se o ve p o s le d ic e m o g u sa v lad ati. Po R alfu D re ie ru , p ra vn im sa v la d a v a n jem p ro š lo s ti o z n a ča v a se “ p re ­ rada p r o š lo s ti to ta lita rn ih s iste m a p ra v n o re g u lisa n im p o s tu p c i­ m a, k o ji su u sm e re n i ka d o n o š e n ju o b a v e z u ju ć ih o d lu k a ” , pri če ­ m u se radi o “ o d lu k a m a za k o n o d a v ca , izv rš n e v la sti i p ra v o su đ a " k o jim a se rešav aju "k riv ičn o p ra v n i, ka o i g ra đ a n sk o p ra v n i, ra d n o p ravn i, s o c ija ln o p ra v n i, d rža v n o p ra v n i, u p ra v n o p ra v n i i m e đ u n a ­ ro d n o p ra v n i p r o b le m i” n asta li u v re m e ( p o s t)to ta lita r n o g re žim a (D reie r, 19 9 5 b : 11). P ro b lem i ( p o s t)to ta lita rn e p r o š lo s ti k o ji se daju o t k lo ­ n iti p ra vn im sre d stv im a su, kao što m o ž e m o da v id im o , v rlo h e te ­ ro gen i i k o m p le k s n i. O d sred stav a koja p ra v o im a n a ra sp o la g a n ju za rešavan je p o m e n u tih p ro b le m a n ajv a žn iji su: (1) p ra vn o g o n je n je o d g o v o rn ih za p o č in je n o n epravo; ( 2 ) vraća n je im o vin e k o ja je b ila o d u z e ta za v re m e ( p o s t )to ta lita rn o g režim a; (3) za b ra n a o rg a n iza c ija u p le te n ih u m e h a n iz a m v la s ti to ­ ta lita rn o g režim a; (4 ) re h ab ilitacija i o b e šte ć e n je žrta v a p o litič k ih p ro go n a ;

161

(5 ) d iskrim in acion e mere protiv članova p reth o d n o g vladajućeg aparata (lustracija, denacifikacija i si.); (6 ) provera rada funkcionera u javnim službam a; (7 ) o b javljivanje tajnih akata i d oku m en ata slu žb e državne bezb e d n o sti u interesu progonjenih o so b a i isto rijsk o g is­ traživanja; (8 ) javn o razjašnjenje činjenica, o d n osa i n ačina fun kcionisanja totalitarne vlasti kroz rad parlam entarne istražne kom isije (upor. takođe: Schauschitz, 19 9 8 : 233; Konig, 1 9 9 8 :3 7 9 ) .

Jedno sredstvo koje nije p oseb n o navedeno u o vo m sp isk u probu­ dilo je u poslednjoj dekadi 2 0 . veka - barem kada je N em ačka u pitanju - živu diku siju i brojne kontroverze. Radi se o tzv. Radbruchovoj form uli, koja se m o že sm atrati p o seb n im o b liko m pravnog gonjenja odgovo rn ih za počin jen o nepravo u vreme (p ost)totalitarn ih režima. Po što se razlikuje o d regularnih su d ­ skih procesa u kojim a se važeći pozitivnopravn i p ropisi prim enjuju na relevantno činjeničko stanje (sa svim pratećim , krivičnopravnim i dru gim konsekvencam a) i, što je m n o g o važnije, p ošto pokreće brojna pitanja vezana za pravno ustrojstvo dem okratske ustavne države - ovde će joj se p osvetiti nešto veća pažnja nego drugim sredstvim a pravnog savladavanja totalitarne prošlosti.

2. Gustav Radbruch i njegova formula R adbruchovi p ozn i spisi prvi su doprin os N em ačke razvoju teori­ je dem okratske ustavne države, koja bi ujedno trebalo da bude i te­ orija kako materijalne tako i proceduralne pravde. T a teorija prav­ de čini nepotrebnim neposredno polivanje na n ad p ozitivn o pravo ("u m ” , "prirodni razum ” i si.) kako bi se neki akt konstituisan e vlasti osp orio kao nepravedan (Dreier, 1991a: 35-3 7). U m e sto to ­ ga (p o seb n im deklaracijama ili m eđ u narodn op ravnim d o ku m en ­ tim a p ropisana) osnovna prava čoveka slu že i kao pozitivirano pri­

rodno pravo i kao kriterijum za ocen u pravednosti svih unutrašnjih p ozitivn o p ravn ih akata i političkih o d lu k a u jednoj državi. Po G u ­ stavu R adbruchu, u slučaju kada se o d ređ en im zako n im a (ili p o li­ tičkim o dlu kam a) "ljudska prava sam o vo ljn o odobravaju i odriču

162

ljudim a, o n d a ti zakoni n em aju važenje, o n d a im narod ne duguje p oslu šn ost, o n d a i pravnici m oraju n a d hrabrost da im poreknu karakter prava” (R adbruh, 19 8 0 : 2 6 6 ) . T o je ujedno i najopštije određenje fen om en a z a k o n s k o g neprava o d kojeg će se poći u da­ ljem preciziranju R adbruchove formule. Kada se govori o R adbruchovoj form uli va žn o je n apo­ m enuti da o n a ne sam o da ne predstavlja nikakvu form ulu u m a­ tem atičkom sm islu n ego teško m o že da pretenduje i na elem en ­ tarnu jed n o zn ačn o st. Pre svega, o no što treba razlikovati jeste sa­ ma (p o zn a ) filozofija prava G u sta va Radbrucha i sudska praksa U sta v n o g suda N em ačke, koji je toko m proteklih pola veka bio najznačajniji im plem en tator R adbruchove form ule u nem ačkom pravnom životu . K ada je o ovoj sudskoj praksi reč, danas je već p o ­ stalo uobičajeno da se razlikuje zapadn on em ačka varijanta R ad­ bruchove form ule (pre 3. o ktobra 1 9 9 0 ), koja je u periodu posle D r u g o g sve tsk o g rata slu žila elim inaciji pravnih posledica n acionalsocijalističkog prava, i u jed in jeno-n em ačka varijanta Radbruc­ hove form ule (n ako n 3. oktobra 1 9 9 0 ), koja se, počevši o d tzv. slučaja “čuvara zid a ” (Mauerschutzen ) , počela upotrebljavati u "pravnom savladavanju p rošlosti" D D R -a . Iako se d isko n tin u itet izm eđu ove dve faze u ¡storiji R adbruchove form ule neretko obja­ šnjava prelaskom iz ere h la d n o g rata u eru "euforije ljudskih pra­ va" (Dreier, 19 9 7: 43 0 -43 1), n esporno je da m eđu njim a postoji i ko ntin uitet. Taj ko n tin u itet je m oguće videti u težnji da se do đe do p ozitivn o p ravn o g kriterijum a za pravednost (što u određenom sm islu znači i “pravn ost”) prava države. N a narednim stranam a će biti reči o Radbruchovoj form uli upravo u o n o m njenom aspektu koji se odn osi na m o g u ćn o st da se pravo jedne države na p o zitiv nopravni način razobliči kao nepravo. G u sta v R adbruch je, kao profesor na U n iverzitetu u Hajdelbergu, spadao m eđu vod eće nem ačke filozofe prava Vajmarske republike, iako m u nije nedostajalo ni praktično p olitičko iskustvo (b io je socijaldem okratski p oslan ik u R ajhstagu i u dva navrata m inistar pravde). Ipak, iz današnje perspektive gledano, najznačajnije su poslednje četiri godine R adbru chovog života (19 4 5 -19 4 9 ), kada je on u razrušenoj i klonuloj N em ačkoj form ulisao svoju - rudim entarnu, do du še - teoriju o “za ko n sko m nepravu i n adzakonskom pravu” .

163

Tri tek sta u kojim a je izložena ova teorija — "Pet m in u ­ ta filozofije prava (1 9 4 5 )" , "Z akon sko nepravo i n ad zak o n sk o pra­ vo ( 1 9 4 6 )” i "Pravda i m ilosrđe ( 1 9 4 9 )” - uvrštena su kao d o d a­ tak u R adbruchovu najznačajniju knjigu Filozofija prava (origin aln o objavljenu 1932. g o d in e ).5 Pitanje je, m eđutim , da li i u kojoj m eri p ostoji k o n tin u ite t izm eđu Radbruchovih ideja pre i p osle isku­ stva n acionalsocijalizm a.6 Iako je u p ostn a đ on a lso cijalističkim tekstovim a p o lazio o d istih filozofskopravnih prem isa kao i rani­ je (pravo je utem eljen o na svoje tri im anentne vrednosti: pravdi, svrsishodnosti i sigu rn osti), u njim a se ipak m o gu naći neki novi zaključci. U o sn o vn o m tekstu Filozofije prava dom iniraju stavovi koji predstavljaju tipičn o relativističko i p ravn o po zitivističko o d ­ ustajanje o d im perativa da pravo b ude - barem m in im aln o — pra­ vedn o kako bi u o p šte b ilo pravo. Radbruch je u tom e sasvim deci­ diran: “A k o niko nije spo so b an da utvrdi šta je pravedno, onda ne­ ko mora propisati šta treba da bude po pravu [...] A li, ma koliko nepravedno da se pravo po svojoj sadržini i uobliči - pokazalo se da o n o uvek, već sam im svojim postojanjem ispunjava jednu svr­ hu, svrhu pravne sigurnosti. Služeći za k o n u bez obzira na n jego ­ vu pravednost, sudija ipak ne slu ži sam o slučajnim svrham a sa­ m ovolje” (Radbruh, 198 0 : 1 0 7 i 110 ). Z ato su R a lf Dreier i S tan ­ ley Paulsen u pravu kada o R adbruchovoj poziciji pre 1933. konstatuju: "Radbruch je u Vajm arskoj republici stajao na strani onih koji su, kao i Kelsen, branili dem okratsku ustavnu državu od njenih neprijatelja kako sleva, tako i s desna. O n je zastupao jed­ nu form alno-proceduralnu, vredn osn on eu tralno zasnovanu teori­ ju dem okratije, koja je kao takva im ala m alo toga da suprotstavi uklanjanju dem okratije većin sk om o d lu k o m " (Dreier i Pauslen, 19 9 9 : 2 4 7 ). U tekstovim a iz perioda 1 9 4 5 -1 9 4 9 . Radbruch će, na­ suprot svo m ranijem bezrezervnom relativizm u i preovlađujućem

5 U izd a n ju iz 1 9 9 9 . pored o s n o v n o g tek sta Filozofije prava i p om en u ta tri d o d a t­ ka p o ja vio se i d o tada neobjavljen (n e za v rš e n i) te k s t p o go v o ra iz 19 4 7 , ko ji je ta k o đ e v e o m a relevantan za p ro b le m a tik u R a d b ru ch o v e form ule. (P revo d R a d b ru ch o v o g n ed ovršen og p o g o v o ra iz 1 9 4 7 . o b ja v lje n je u ča so p isu Reč br. 65/11, str. 13 3 -14 8 .) 6 R ad bru ch je inače sve vrem e H itlero ve v la d a v in e p ro v eo u N em ačkoj, radeći kao b ib lio te k a r.

164

p o zitiv izm u ,7 eksp licitn o insistirati na tezi da svako pravo - da bi

uopšte bilo pravo — m ora ovaplotiti m in im u m pravde, koji prevazilazi puku čin jen icu ozak on jen o sti. Istina, ukazivan o je i na to ka­ ko u R adbruchovoj filozofiji pre 1933. i posle 1945. p ostoji izvestan ko n tin u itet, i to pre svega u odustajanju od pozivanja na n e­ ko n ad p ozitivn o pravo (koje treba razlikovati od n adzako n sko g prava: Basta, 19 9 6 : 8 -9 ). Takođe, k o n tin u itet se, u izvesnoj meri, m ože p repoznati i u postavci "prirode stvari” , koja čini temelj "is­ pravnog prava” u pravičnosti (pojedin čan og slučaja): "pravičnost je pravda p ojed in a čn o g slučaja" koja do lazi iz "in tu itivn o g sazn a­ nja ispravn og prava iz ‘prirode stvari’ " (Radbruh, 198 0 : 48 ). Iako je ovo m esto o stalo prilično nerazrađeno i nejasno, o n o ipak pru­ ža m o gu ćn o st da se u saznanju "ispravn og prava” iz "prirode stva­ ri” prepozna onaj ključni elem ent Radbruchove filozofije prava iz koga će kasnije proizaći rekurs na "prirodu čoveka” , kao ključ za spoznaju

"ispravn og prava” u celokupnoj

pravdi (Schneider,

1988: 30 2 -30 3 ). U ključnom tekstu koji će nas ovde zanim ati, a koji no­ si naslov “Z ako n sko nepravo i nadzakon sko pravo”, Radbruch je nastojao da na novi način uravnoteži tri pravne vrednosti: sigur­ nost, svrsish odn ost i pravdu.8 Pravna sigurnost (u sm islu p o zitiv­ nosti prava i isključenja proizvoljnosti prilikom tum ačenja i prim e-

7 Iako p retežn o p o z itiv is ta , R ad bruch je i pre 1933. u n ekim zn a ča jn im e le m e n ­ tim a svoje teo rije o d stu p a o o d p rav n og p o z itiv izm a . T o je pre sveg a slučaj sa n jego vim p o jm o m p rava ko je m ora o va p lo titi ideju prava i p o sta v k o m važen ja prava ko ja p o d ra zu m e v a moralnu obvezanost (i svo je o gran ičen je n alazi u tzv. "sra m n im za k o n im a "). K ad a se to sve im a u vid u , "z a o k re t" u R ad bru ch ovoj filo zo fiji iz 19 4 5 . n ije ta k o radikalan i p o tp u n kao što se u prvi m ah čin i (u p or. detaljnije: D reier, 19 9 7 :2 0 3 -2 0 5 ; D r e ie r i Paulsen , 1 9 9 9 :2 4 0 -2 4 3 ). 8 U zgred , R adbruch je u svo m n ezavršen o m p ogo v o ru za Filozofiju prava iz 19 4 7 . p om in jao i istin ito st kao “ sestru p ravd e” (R ad bruch , 1 9 9 9 :19 8 ). P rincip is tin i­ to sti up ućuje na v e ro d o sto jn o i tran sparen tn o fo rm u lisan je sad ržaja pravne re­ gu lative (š to je u n acio n also cijalizm u bilo takođ e b e zo b z irn o ili čak "c in ič n o ” kršeno: Z a k o n o m o p o n o vn o m usp o stavljan ju p rofesije s lu žb en ik a iz 1934. z a ­ pravo je in iciran a čistk a p olitički n ep o d o b n ih slu žb en ika, istrebljivanje d u še v ­ n ih bo lesn ika je n aziva n o "m ilo srd n o m sm rću" itd .) (R ad bru ch , 1 9 9 9 : 198 19 9 ). G ažen je p rin cip a istin ito sti pravi o d prava o b ičn u o b ra zin u koja prikriva najgori v o lu n tarizam i ko ja je sasvim n ep o d o b n a z a u svajan je p om en u ta tri principa: sigu rn o sti, sv rsish o d n o sti i pravde.

¡65

ne pravnih propisa) vredn ost je koja posreduje izm eđ u preostale dve vrednosti: svrsish odn osti ("on o što koristi n arodu") i pravde (“jednako p ostu p an je sa jednakim a”). Iza ove p ostavke krije se je­ dan -

im plicitni -

im perativ u vezi sa delim ičnim iden tifikova-

njem sigurnosti i pravde: pravna sigurnost postoji sam o ako pravo reguliše jednako postup an je sa jednakim a. A ko se već i pri sam om propisivanju p o zitiv n o g prava diskrim inišu pojedine kategorije pravnih subjekata, pravo ne sam o da izneverava vredn ost pravde nego dovodi u pitanje i sam u vrednosti sigurnosti. T ad a sam o pra­ vo svojom volu n tarističkom regulacijom stvara nesigurn ost subje­ kata koji su diskrim inisani (a - m o glo bi se dodati - i svih drugih koji m ogu očekivati da će u budu ćn osti postati diskrim inisani po nekom n ovom osnovu). O n o što je pri tom najhitnije jeste činjeni­ ca da isključenje p roizvoljnosti prilikom tum ačenja i prim ene pra­ va sada dovodi do diskrim inacije ne z b o g sam ih tum ača i prim enjivača (tj. usled slabosti u prim eni prava) već zb o g sam ih stvaralaca prava (Radbruh, 1980: 2 8 8 -2 8 9 ). Z ato je za Radbrucha o sn ovn o pitanje: kako doći do prava koje će u sebi ovaplotiti i vredn ost si­ gurnosti i vrednost pravde, ili, drugim recima, koje će izbeći sukob (prividne) sigurnosti i pravde? N a to pitanje on o dgovara na način koji će se kasnije shvatiti kao suština "R adbruchove form ule”: "S u kob

izm eđu

pravde i pravne sigurnosti m o gao bi se resiti na taj način da p o z i­ tivn o pravo, koje obezbeđ u ju p ropis i m oć, im a prednost i o n d a kad je sadržinski nepravedno i n esvrsish odn o, o sim u slučaju kad p ozitivn i zakon u toliko n ep odn o šljivoj meri protivreči pravdi, da zako n kao 'neispravno pravo’ m ora o d stu p iti pred p ravdom ” (R adbruh, 198 0 : 28 8 ). D akle, R adbruch razlikuje tri idealna s lu ­ čaja: pravedno pravo, p o d n o šljivo nepravedno pravo i n ep o d n o ­ šljivo nepravedno pravo (koje se već im a sm atrati zakonskim nepravom ). Postoji i četvri id ealn o tipski slučaj kada stvaralac pravne norm e svesno ide na diskrim inaciju ljudi (tj. norma je direktn o usm erena na stvaranje n ejed n akosti) i u tom slučaju, smatra R ad­ bruch, ne nastaje nikakvo pravo v e ć g o li voluntarizam (p o što je p o zitiv n o pravo po svom sm islu o dređen o da služi pravdi). N o , razlika izm eđu idealnog tipa n ep o d n o šljiv o nepravednog prava i diskrim in atorskog voluntarizm a (sa p u k im pretenzijam a da bude pravo) ostala je isuviše m aglovita i n ed o voljn o objašnjena, tako da

166

nije igrala praktično nikakvu u logu u daljoj recepciji i razradi Radbruchove form ule. D ru go , iz Radbruchovih izlaganja ne vidi se jasno da li je on p od “za ko n skim pravom ” podrazum evao celokupni p ozitivnopravni poredak ili sam o pojedine zakone (odn osn o, još uže, p o ­ jedine pravne norm e). O n o državi u kojoj p ostoji zakonsko nepravo govori kao o “nepravnoj državi” (Unrechtsstaat ) , što bi značilo da njen celokupni pravni poredak ne zaslu žu je kvalifikaciju pravnosti. Kada je, konkretno, reč o Trećem rajhu, Radbruch je smatrao da su u njemu, doduše, postojali različiti “stepeni ispravnosti" prava, ali je zapravo jedinu (i pri tom sasvim u opštenu ) razliku napravio iz­ m eđu delova nacionalsocijalističkog prava koji su dostigli n ep od ­ nošljivu meru nepravde i delova koji više i nisu bili nikakvo pravo. Iz svega toga se m ože zaključiti da je R adbruch bio sklon da identifikuje nepravnu državu i zako n sko nepravo, tj. da polazi od pret­ postavke da se zakonsko nepravo m ože stvarati sam o u nepravnoj državi (i to kao svojevrstan poredak). Treće, glavna dilem a, o k o koje su se toko m proteklih pola veka najviše lom ila koplja, o d n osila se na to da li je Radbruchov pojam prava ostao do kraja p o zitivistički ili nije. Iz sam ih R adbruchovih izlaganja jasno p roizlazi da se pozitivni pravni pro­ pisi koji ne zadovoljavaju m in im u m pravde (tj. kose se sa princi­ p o m nediskrim inacije) ne m ogu svrstati u pravo i da sve njihove posledice treba pon ištiti direktnim p ozivan jem na pravdu. N a taj način je p on ovo, sam o sada s druge strane, ugrožena vredn ost si­ gurnosti. S m isao pravne vrednosti sigu rn osti jeste da se načini kraj nerazrešivim društvenim su kob im a o ko “ istin sk o g” sadržaja pravde i da se pruži siguran o slonac i sm ernica društvenom deianju. Sa m o gu ćno šću da jedan deo p o zitiv n o g prava bude (ex post

fa cto ) proglašen za nepravo, jer ( “n ep od n o šljivo") kolidira sa n e­ kim sadržajim a pravde, unosi se n esigu rn o st m eđu pravne subjek­ te, koji sada, u slučaju nedoum ice, treba da anticipiraju šta će biti naknadno verifikovano kao pravna čin idba a šta neće. Izlaz iz te teškoće Radbruch je naznačio nečim što se m o že nazvati “p o zitiviranim prirodnim pravom ”. N a jed nom m estu on kaže: “ Postoje, dakle, pravna načela koja su jača o d svako g p ravn og propisa, tako da je zakon, koji je suprotan njima, b ez važenja. T a načela n aziva­ m o prirodno pravo ili um no pravo. Svakako da oko njih p ostoje

167

izvesne nedou m ice, ali vekovni rad im je ipak dao trajnu čvrstinu, i sa tako d a le k o sežn o m saglasnošću m išljenja saku p io ih je u ta­ kozvanim deklaracijam a prava čoveka i građanina, da te n ed o u m i­ ce m ože održati sam o još namerna skep sa” (R adbruh, 1980 : 2 6 7 ). U m o m en tu kada je Radbruch to pisao ( 1 9 4 5 ) U niverzalna deklaracija lju dskih prava još nije bila doneta (n ju će usvojiti G e ­ neralna S k u p štin a U N tek 10. decem bra 19 4 8 ) i još su m o gle p o ­ stojati izvesne n ed o u m ice u vezi sa tim “čiju” deklaraciju prava čo ­ veka i građanina (en glesku iz 16 8 9 , francusku iz 17 8 9 , am eričku iz 1791. ili pak neku četvrtu) treba "prim eniti” u svako m konkret­ nom slučaju n ep odn o šljivo nepravednog prava. N o , sa jačanjem m eđunarodnopravne aktivn osti na planu regulacije o sn o vn ih pra­ va čoveka i ova n edo u m ica je počela da kopni. Z ato se m o že reći da je Radbruchova form ula neosporn o bila jedan o d najznačajanijih filozofskopravnih vesn ika jačanja centralnog polo žaja p ozitiviranih o sn o vn ih prava čoveka, i to ne sam o u m eđ u naro dn om prav­ nom poretku nego i u pravnim porecim a go to vo svih država člani­ ca U N -a nakon D r u g o g sve tsk o g rata. O v o nastojanje da se za temelj prava postave p o zitiv irana osn o vn a prava čoveka najbolje se vidi u R adbruchovim p o k u ­ šajim a da konkretizuje svoj p olazn i teorijski stav. O n je, naim e, u n acionalsocijalističkom pravu (ili, pre, "pravu”) karakter neprava pripisao p oseb n o trim a kategorijam a propisa: 1) propisim a koji­ m a je nacionalsocijalistička partija ( N S D A P ) prisvojila državu (kršeći princip jednakosti svih p olitičkih partija); 2 ) propisim a koji su pojedine kategorije ljudi (rase, narode) tretirali kao n iža b i­ ća i "poricali im ljudska prava” ; i 3) propisim a koji su za različita krivična dela predviđali istu n ajtežu — p o pravilu sm rtnu - kaznu. Pogledaju li se ove kategorije m alo bolje, doći će se do zaključka da se prva i treća kategorija propisa m o že supsum irati p od drugu ka­ tegoriju. Zabrana o p o zicio n ih p olitič k ih partija i progon njihovih članova jesu isto tako oblici “poricanja ljudskih prava”, ili, još preciznije, poricanje fu n d am en ta ln o g p olitič k o g prava izbora (i to kako p asivn o g tako i ak tivn og). T ak ođ e, neodm erena ka zn en o ­ pravna p olitika propisivanja sm rtn e kazn e i za objektivn o lakša krivična dela predstavlja direktn o u grožavanje fun dam entaln og lič n o g prava na život. T ak o n ap o sletk u d o lazim o do zaključka da pravda u Radbruchovoj form uli, p olazeći od form alnog kriteriju-

m a jed nakosti, završava u jed n o m rudim entarnom supstan cijaln om određenju “ljudskih prava” , izdvajajući m eđu njim a p osebn o izborn o pravo i pravo na život. N o , treba još jed nom obratiti pažnju na to da je u s vo ­ joj “ form u li” R adbruch napravio razlikovanje izm eđu p o d n o šlji­ v o g i n ep o d n o šljivo g stepen a nepravednosti, koje om ogućuje o d ­ lučivanje o tom e hoće li se neki zako n (ili drugi propis) proglasiti važećim pravom ili, pak, nepravom . T o je bio kom prom is sa prav­ nim p o zitiv izm o m i vred n osn im

relativizm om kao o sn o vn im

R adbruchovim n eo kan tovskim opredeljenjim a. N aprosto, neki propisi će se z b o g već postojećih nejednakosti u društvu od strane nekih n jegovih članova doživljavati kao pravedni a od drugih kao nepravedni, i u svim tim slučajevim a pravna sigurnost mora im a­ ti prim at u o d n osu na to kako p ojedini članovi percipiraju praved­ n o st ovih propisa. Pravna sigu rn ost će odstu piti sam o ako se radi o kršenju (p ozitiviran ih ) prirodnih prava ljudi. Z ato se m o že reći da je R adbruchovo stanovište p ozitivističk o do one mere do koje seže vredn osn i relativizam . Jer, relativizam se m ože priznati kada je reč o sporovim a o npr. p oreskim stopam a, ali relativizam se ne m o že priznati kada se radi o gen ocidu i tiraniji. Staviše, jedno p lu ­ ralističko društvo, da bi u njem u u o pšte postojao vrednosni plu­ ralizam , mora ob ezb ed iti u slove u kojim a će saegzistirati i m eđ u­ so b n o se (zako n skim sredstvim a) boriti različite vrednosne o p ci­ je - a to neće biti m oguće u koliko se ne poštu ju barem pravo na živ o t i pravo glasa. Z ato R adbruch u nacionalsocijalističkom prav­ n om poretku ne vidi sam o poricanje pravde, o dn osn o ljudskih prava, nego i sam o g p ravnog p o zitiv izm a i vredn osn og plurali­ zm a. Kao što je potrebno pravo p ostaviti na pravedne osn ove u de-

lu u kojem to traže vrednosno apsolutna ljudska prava, tako preostatku prava (koji zapravo čini neuporedivo veći deo) treba zagarantovati sigu rn ost pravnog p ozitivizm a, u skladu sa načelima vrednosnog re­

lativizma. Taj kom prom is

izm eđu vred n osn og ap solutizm a

i

v red n osn og relativizm a čini spiritus movens uobličenja i prim ene Radbruchove formule. Svoju n epokolebljivu vernost p o zitiv istič­ kom tem eljnom opredeljenju R adbruch potvrđuje i stavom “da je posle dvanaest godina poricanja pravne sigurnosti više nego ikada potrebno da se naoružam o ‘form alnopravnim razm išljanjem ’ pro-

169

izvesne nedou m ice, ali vekovni rad im je ipak dao trajnu čvrstinu, i sa tako d a le k o sežn o m saglasnošću m išljenja saku p io ih je u ta­ kozvanim deklaracijam a prava čoveka i građanina, da te n ed o u m i­ ce m ože održati sam o još nam erna skepsa” (R adbruh, 198 0 : 2 6 7 ). U m o m en tu kada je Radbruch to pisao ( 1 9 4 5 ) U niverzalna deklaracija lju dskih prava još nije bila doneta (nju će usvojiti G e ­ neralna Sk u p štin a U N tek 10. decem bra 19 4 8 ) i još su m ogle p o ­ stojati izvesne n ed o u m ice u vezi sa tim "čiju” deklaraciju prava čo ­ veka i građanina (en glesku iz 16 8 9 , francusku iz 17 8 9 , američku iz 1791. ili pak neku četvrtu) treba "prim eniti" u svako m konkret­ nom slučaju n ep odn o šljivo nepravednog prava. N o , sa jačanjem m eđunarodnopravne aktivn osti na planu regulacije o sn o vn ih pra­ va čoveka i ova n edo u m ica je počela da kopni. Z ato se m o že reći da je Radbruchova form ula neosporn o bila jedan od najznačajanijih filozofskopravnih vesnika jačanja centralnog položaja p ozitiviranih o sn o vn ih prava čoveka, i to ne sam o u m eđ u naro dn om prav­ nom poretku nego i u pravnim porecim a go to vo svih država član i­ ca U N -a nakon D ru g o g s ve tsk o g rata. O v o nastojanje da se za tem elj prava postave p o zitiv irana osn ovn a prava čoveka najbolje se vidi u R adbruchovim p o k u ­ šajim a da konkretizuje svoj p olazn i teorijski stav. O n je, naime, u nacionalsocijalističkom pravu (ili, pre, “ pravu”) karakter neprava pripisao posebn o trima kategorijam a propisa: 1) p ropisim a koji­ ma je nacionalsocijalistička partija (N S D A P ) prisvojila državu (kršeći princip jednakosti svih p olitičkih partija); 2 ) p ropisim a koji su pojedine kategorije ljudi (rase, narode) tretirali kao n iža b i­ ća i “poricali im ljudska prava” ; i 3) propisim a koji su za različita krivična dela predviđali istu n ajtežu — po pravilu sm rtnu - kaznu. Pogledaju li se ove kategorije m alo bolje, doći će se do zaključka da se prva i treća kategorija propisa m o že supsum irati pod drugu ka­ tegoriju. Zabrana opo zicio n ih p olitičkih partija i progon njihovih članova jesu isto tako oblici “poricanja ljudskih prava” , ili, još preciznije, poricanje fu n d am en taln o g p o litičkog prava izbora (i to kako p asivn og tako i ak tivn og). T ak ođ e, neodm erena ka zn en o ­ pravna politika propisivanja sm rtne kazn e i za objektivno lakša krivična dela predstavlja direktn o u grožavanje fun dam entaln og ličn o g prava na život. T ak o n ap osletku d o lazim o do zaključka da pravda u Radbruchovoj form uli, p olazeći od form alnog kriteriju-

168

ma jednakosti, završava u jed nom rudim entarnom supstancijalnom određenju “ ljudskih prava", izdvajajući m eđu njim a posebn o izborn o pravo i pravo na život. N o , treba još jed n o m obratiti pažnju na to da je u svo ­ joj “ form u li” R adbruch napravio razlikovanje izm eđu p o d n o šlji­ v o g i n ep od n o šljivog stepena nepravednosti, koje om ogućuje o d ­ lučivanje o tom e hoće li se neki zako n (ili drugi propis) proglasiti važećim pravom ili, pak, nepravom . T o je bio kom prom is sa prav­ nim p o zitiv izm o m

i vredn osn im relativizm om kao osn o vn im

R adbruchovim n eo kan tovskim opredeljenjim a. N aprosto, neki propisi će se zb o g v eć postojećih nejednakosti u društvu od strane nekih njegovih članova doživljavati kao pravedni a od drugih kao nepravedni, i u svim tim slučajevim a pravna sigurnost mora im a­ ti prim at u o dn osu na to kako pojedini članovi percipiraju praved­ n ost ovih propisa. Pravna sigu rn ost će odstu piti sam o ako se radi o kršenju (pozitiviran ih ) prirodnih prava ljudi. Zato se m o že reći da je Radbruchovo stanovište p ozitivističk o do one mere do koje seže vrednosni relativizam. Jer, relativizam se m ože priznati kada je reč o sporovim a o npr. p oreskim stopam a, ali relativizam se ne m ože priznati kada se radi o gen ocidu i tiraniji. Staviše, jedno p lu ­ ralističko društvo, da bi u njem u u opšte postojao vrednosni p lu ­ ralizam , mora ob ezb ed iti uslove u kojim a će saegzistirati i m eđ u ­ sobn o se (zako n skim sredstvim a) boriti različite vrednosne o p ci­ je — a to neće biti m oguće u ko lik o se ne poštuju barem pravo na živ o t i pravo glasa. Z ato Radbruch u nacionalsocijalističkom prav­ nom poretku ne vidi sam o poricanje pravde, o dn osn o ljudskih prava, nego i sam o g pravnog p o zitiv izm a i vredn osn og plurali­ zm a. Kao što je potrebno pravo p ostaviti na pravedne osnove u de-

lu u kojem to traže vrednosno apsolutna ljudska prava, tako preostatku prava (koji zapravo čini neuporedivo veći deo) treba zagarantovati sigu rn ost pravnog p ozitivizm a, u skladu sa načelima vrednosnog re­

lativizma. Taj

kom prom is

izm eđu vredn osn og ap solutizm a

i

vred n osn og relativizm a čini spiritus movens uobličenja i prim ene R adbruchove formule. Svoju n epokolebljivu vernost p ozitivistič­ kom tem eljnom opredeljenju Radbruch potvrđuje i stavom “da je p osle dvanaest godina poricanja pravne sigurnosti više nego ikada potrebno da se naoružam o ‘form alnopravnim razm išljanjem ’ pro­

l6 Cl

tiv iskušenja koja, što je lako pojm ljivo, m o gu p o sto ja ti u svako ­ me ko je p reživeo d van aest godina ugrožavanja i tlačenja. Treba da tražim o pravdu, i da istovrem eno v od im o računa o pravnoj sigur­ nosti, jer je i o n a sam a jedan deo pravde, treba da p o n o v o izgradi­ m o pravnu državu, koja će p o m ogućstvu zad o vo ljiti obe ideje” (Radbruh, 19 8 0 : 2 9 3 ). Pravna sigurnost, dru gim recima, ne sm e biti ni za trenutak zanem arena; m oglo bi se čak reći da je - u sve­ d u n acio nalističko g isku stva -

upravo zarad sam e pravne sig­

urnosti p otreb n o p ovećati prisustvo pravde u jed n o m pravnom poretku.

3. Problem pravnog savladavanja prošlosti u Nemačkoj R adbruchova form ula je prvi p u t ušla u su d sk o pravo i p ostala svojevrstan p receden t kroz jednu presudu U s ta v n o g suda (S a v e­ zne R epu blike) N em a čk e iz 19 6 8 , ko jom je proglašen a n ištav­ n om uredba iz 1941. o o d u zim a n ju n em ačkog državljanstva i celok u p n e im o vin e em igriralim Jevrejima.9 U ovoj presudi U stavn i sud je na sledeći način form ulisao tri o sn o vn a p rincipa pravde či­ ja se ak tu eln o st ne iscrpljuje u presuđivanju p om en u te konkretne stvari n ego se im a p ošto vati i u rešavanju svih drugih sličnih slu ­ čajeva:

1. N acion alističkim ‘ pravn im ’ propisim a m o že se osporiti pravno važenje ako su fu n dam entaln im principim a pravde tako evidentno protivrečili da bi sudija koji bi ih prim enio ili koji bi hteo da p rizna njihove pravne posledice d o su d io nepravo um esto prava. 2. U jedanaestoj uredbi o d 2 5 . novem bra 1941. u vezi sa G rađanskim zako n o m (Si. list I str. 7 7 2 ) suprotstavljen ost pravdi je d o stigla tako n ep od n o šljiv stupanj da se od početka mora posm atrati kao ništavna. 3. Jednom ozakon jen o nepravo, koje je očigledn o u suprot­ n osti sa konstitu tivnim p o stu la tim a prava, ne postaje pra­ vo tim e što će se prim enjivati i u praksi sprovoditi.

9 O s ta le p resu d e značajne za recepciju R a d b ru ch o v e fo rm u le p obrojan e su u: D reier, 199 4 a : 115.

170

U stavn i sud se u ovoj presudi, kao što se m o že videti, nije zadržao na R adbruchovom sp isk u ljudskih prava, koja se m oraju sm atrati supstan cijalnim jezgrom pravde, nego ih je do pu n io pravom na državljanstvo i pravom na im ovinu. Sam im tim, zakoni i p o d zakonski propisi kojim a su određene kategorije državljana N em ačke diskrim inatorno lišavane n em ačkog državljanstva i im ovin e u N e m ačkoj proglašeni su n ištavn im , a svim a koji su bili p o go đ en i tim p ropisim a o m ogu ćen je restitutio in integrum. Staviše, o vim preced ento m U sta v n o g su da o m o g u će n o je da se i drugi sporovi, pred drugim sudovim a, okončavaju direktnim pozivanjem na R adbruch ovu formulu. A onda je 1 9 9 0 . go din e došlo do ujedinjenja Istočn e i Z apadn e N em ačke i neće proći m n ogo vrem ena d o k V rhovn i sud N em ačke ne bude d o b io priliku da razm isli 0 m o gu ćn o sti nove prim ene R adbruchove form ule na istočnonem ačko "zako n sko nepravo". Prva ovakva presuda sa p o ziv o m na Radbruchovu form u­ lu nakon ujedinjenja dve N em ačke biće doneta 3. novem bra 1 9 9 2 . i to u slučaju berlinskih čuvara zida. N aim e, V rhovni sud je d o bio žalbu na o dlu ku Z em aljsko g suda u Berlinu kojom su osuđen a dvojica b ivših istočn on em ačkih graničara zb o g ubistva jed n o g istočn o n em ačko g državljana pri p okušaju bega iz D D R -a . Begunac je 1. decem bra 1984. p oku šao da uz p om oć m erdevina preskoči berlinski zid i d o m o gn e se za p a d n o g Berlina, ali je u tom p oku ša­ ju osujećen p ucnjim a graničara sa o b ližn jeg tornja. P o gođ en sa dva metka, on je im ao šansu da preživi da m u je b lagovrem eno ukazana m edicinska pom oć. T o se, m eđutim , nije desilo (istina, ne krivicom graničara) i on je sutradan ujutru prem inuo u bolnici. Sedam godina kasnije, nakon ujedinjenja Istočne i Z apadn e N e ­ mačke, graničari su prvo o ptu žen i, a zatim i osuđeni od strane Z e ­ m aljskog suda u Berlinu (na n ešto manje od po dve go din e lišavanja slobode). Žalbu o p tu žen ih V rhovni sud N em ačke je o d b io kao n eosnovanu, p ozvavši se na Radbruchovu formulu, što je u nem ačkoj, kako stručnoj, tako i široj javnosti izazvalo velike raspra­ ve i kontroverze. O d lu k a V rh o vn o g suda N em ačke vukla je sa so b o m dva problem a. Prvo, sud je izvršio jednu inovaciju u o d n o su na tretm an nacionalsocijalističkog "zak o n sk o g neprava” utoliko što je svojom o dlukom potvrdio ispravnost vođenja krivičnog p o s tu p ­

171

ka i kažnjavanje krivaca koji su postupali u skladu sa nekada važe­ ćim "z ak o n sk im n epravom ” . O sn o v n a n edo u m ica ko ja je odatle proizašla ticala se p itanja da li je prekršeno o sn o vn o pravo čoveka na n eretroaktivnost u krivičnim stvarim a ( nullum crimen sine lege i

nulla poena sine lege). Pozitivan odgovor na to pitanje učin io bi, po nekim kritičarim a ove odlu ke V rho vn o g suda N em ačke, i sam e ka­ zne izrečene čuvarim a granice nekom vrstom "z a k o n s k o g neprav a ”, p o d lo žn o g R adbruchovoj formuli. D ru gi problem , koji proizlazi iz prvog, bio je u obrazlo­ ženju odluke V rhovn og suda. N aim e, Vrhovni sud je zapravo dao dva obrazloženja svoje odluke, koja su u izvesn om neskladu. U pr­ vo m obrazloženju, § 2 7 b ivšeg istočn on em ačkog Z ako n a o granici (na koji su se pozivali čuvari, dajući svom činu kvalifikaciju legalnosti) proglašen je, u skladu sa R adbruchovom form ulom , "zako n ­ skim nepravom ” zato što se njim e kršio princip prim erenosti, tj. om ogućavao je oduzim anje lju dskog života radi sprečavanja dale­ ko m anjeg zla, nezakonitog prelaska granice. Slučaj je posebn o iskom plikovala i činjenica da je D D R pristupio M eđ unarodn om paktu o građanskim i političkim pravim a (čiji član 12, stav 2. glasi: “Svako lice slobodn o je da napusti bilo koju zem lju podrazum evajući tu i svoju vlastitu”), iako ga - p o isprobanom realsocijalističko m običaju — nikada nije ratifikovao. U svojoj odluci Vrhovni sud se pozvao na ovaj M eđunarodni p akt kako bi potkrepio stav o “ekstrem nom

sukobu

sa

p rincipom

prim erenosti

u

primeni

prava” , koji je navodno o m ogu ćio Z ako n o granici. M eđ u tim , u istoj toj odluci postoji i jedno drugačije obrazložen je koje dozvoljava da se § 2 7 Z ako n a o granici "m ože tako protum ačiti uz p om oć m etoda tum ačenja, uobičajenih i u D D R -u , da se izbegnu povrede lju dskih prava” . T o bi zn ačilo da čin graničara nije bio u su kob u sam o sa o sn o vn im vredn ostim a jed n o g p ravnog sistem a i p o zitiv n im norm am a m eđunarodn og prava (sadržanim u Paktu) nego i sa sam im istočn on em ačkim Z a ­ ko n o m o granici. N a taj način se n am etn u lo nekoliko veom a v a­ žn ih pitanja. Prvo, da li je u o p šte Z ak o n o granici "zakonsko nepravo" ili nije, a ako nije, na šta se o n d a u o p šte još o dn osi R adbruchova formula? I drugo, m o že li jedan (neratifikovani) m eđ u­ narodni p akt o ljudskim pravim a s lu žiti kao (p ozitivn opravn i) kriterijum "nadzakonskog prava” ?

172

P o m en u to obrazložen je (ili obrazloženja) odluke Vr­ h o v n o g su da izazvalo je o d m ah žive kontroverze kako u krugovi­ ma pravnih praktičara tako i u pravnoj teoriji. Za razliku o d rani­ jih slučajeva, kada se radilo o n acionalsocijalističkom "zako n ­ skom nepravu” , ovaj p u t m išljenja su bila veom a podeljena (otp ri­ like 500/0/50%) izm eđ u teoretičara koji osporavaju i teoretičara koji odobravaju prim enu R adbruchove form ule u slučaju “čuvara zid a ” .10 M eđ u n au čn icim a koji su, uprkos svoj odan o sti Radbruchu i njegovoj form uli, o d p očetka kritikovali odluku V rh o vn o g su­ da i najžešće osporavali m o g u ćn o st da se R adbruchova form ula primeni u o vo m slučaju našao se i R a lf Dreier. U narednom odeljku biće razm otreni n jegovi argum enti za takav stav.

4. Radbruchova formula u interpretaciji Ralfa Dreiera R alf Dreier, emeritus U niverziteta u G etingenu, spada m eđu svaka­ ko najznačajnije nem ačke teoretičare i filozofe prava starije genera­ cije. O n danas slovi kao jedan od najboljih poznavalaca Radbrucho­ ve filozofije prava, a jedna od centralnih tema njegovih višegodi­ šnjih (a m oglo bi se reći i višedecenijskih) izučavanja jeste upravo Radbruchova formula i njena recepcija u Bonskoj republici.11 G u stava R adbrucha Dreier sm atra n esum njivo ključ­ n om ličnošću za razvoj m oderne filozofije prava. Po što je posle

l o Pri to m se u gru p i teo retičara koji o sp o rav aju m o g u ć n o st p rim en e R a d b ru ch ­ o ve fo rm u le na slučaj “ čuvara z id a ” n a la ze i oni k o ji se u p o tp u n o s ti ne sla žu ili se sla žu sam o d e lim ič n o sa rezo n o va n je m V rh o v n o g sud a, ali sm atraju n jego vu prim enu R ad b ru ch o v e fo rm u le isp ravn om , n

N a m argin i se m o ž e reći n e k o lik o reči o sam o m D re iero v o m sh vatan ju p ra­ va. Pravo D reier d e fin iše kao “ sv e u k u p n o s t (1) n o rm i, koje p rip ad aju u stavu je d n o g d rža vn o o rg a n iz o v a n o g ili m eđ u d rža v n o g siste m a n o rm i, u k o lik o je ovaj u gla v n o m so cija ln o d elo tv o ran i p o k azu je m in im u m etičke z a s n o v a n o ­ sti ili sp o s o b n o s ti za e tičku z a sn o v a n o st, kao i ( 2 ) n o rm i koje su na o sn o v u to g ustava d o n ete, u k o lik o , u zete sam e p o sebi, p o k a zu ju m in im u m so cija l­ ne d e lo tv o rn o sti ili šan se z a d e lo tv o rn o st i m in im u m e tičk o g o p ra vd a n ja ili s p o s o b n o s ti za o p ra vd a n je” (D reier, I 9 9 ic : ii6 ) . S o b ziro m na o v o od ređ en je prava, o p šta p ravna teo rija (ju risp ru d en cija ) kao fu n d am en ta ln a p ravna n a u ­ ka u sebi bi o b jed in javala tri funkcije: an alitičk u (u d o m e n u pravn e d o g m a ti­ ke), em pirijsku (u d o m e n u s o cijo lo g ije prava, isto rije prava i up o red n o g pra­ va) i n o rm ativn u (u d o m e n u filo zo fije prava: A le x y i D reier, 1 9 9 0 : 1 i dalje).

¡73

H egelove sm rti (18 31) počela da izlazi iz dom en a filozofa i sm ešta se p od okrilje pravnika, filozofija prava je u N em ačko j bila isprva neizdiferencirano u top ljen a u o pštu teoriju prava, da bi tek nakon Jheringove sm rti p očela da stiče sam o staln o st i ob n avlja svoje kla­ sične oblike, i to u v id u “ n eo -filozofija” , čiji je vrh unac bila upra­ vo R adbruchova n eokan tovska filozofija (Dreier, 1993c: 118). U R adbruchovoj teoriji pre 1933. Dreier vidi p aradigm u m eđuratn og nem ačkog realtivizm a i pravn og p ozitivizm a, koji ne uviđaju da iz insistiranja na pravnoj form i i izbegavanja v red n osn og opredeljenja m ože da proizađe tako n eodgovorn a i tiranska vlast kakva je bila H itlerova (Dreier, 1981a: 18 8 -18 9 ). N aravno, to ne znači da je Radbruch, kao i pravni p o zitivizam V ajm arske N em ačke uopšte, b itn o doprin eo tom e da nem ački pravnici b udu p op tu n o razoru­ žani i izručeni Trećem rajhu. Po D reierovom m išljenju, upravo su prirodnopravno i p ravnom etafizički orijentisane teorije irađ o n alističke provenijencije ponajviše doprinele u spostavljanju i legiti­ miranju nacionalsocijalističkog p ravn og poretka. Pa ipak, ostaje činjenica da su u Vajm arskoj republici pravnoetički problem i bili d u b o ko p otisn u ti i da je pravna struka dočekala potpu n o ne­ sprem na totalitarni i iracionalistički kontraudar nacionalsocijalista. U to lik o je, uostalom , veći značaj R adbruchovog “zaokreta” n akon 19 4 5 . i pokušaja da p o zitiv n o pravo postavi na - m in im al­ ne - tem elje pravde. O d sredine sedam desetih go d in a u N em ačkoj za p o či­ nje n ova faza u razvoju filozofije prava,12 u kojoj dolazi do ras­

Z a razlik u o d pravne d o gm atik e, k o ja bi treb alo d a se bavi stru k tu raln o m an a­ liz o m p rav n o g sistem a kao takvog, i s o c io lo g ije prava, koja bi trebalo da se ba­ vi s o cija ln o m d elotvornošću je d n o g k o n k re tn o g p o sto jeće g p ravn og sistem a, o s n o v n i cilj filozo fije prava D re ier v id i u istra živ a n ju p uteva ko jim bi p o z itiv ­ n o p ravo trebalo da krene ka ko bi u seb i o v a p lo tilo m in im u m e tičk o g o p ra vd a n ja, o d n o sn o pravdu. D a bi is p u n ila ovaj zad atak, filozo fija prava m o ­ ra p ro u čiti sve o n e im plikacije ko je za s o b o m p ovlači R adbruchova form ula. 12 P o sle ra tn i razvoj nem ačke filo zo fije p rava D re ie r d eli na tri perioda. U p rvom p erio d u , ko ji je trajao o d 19 4 5 . d o o tp rilik e 1 9 Ć 0 , d o m in irale su p riro d n op ravn e teorije. Pod ud cajem u v id a o p ervertira n ju prava u n acio n also cijali­ z m u d o š lo je d o prave ren esan se k o n ce p cija p riro d n o g prava u prvom redu u n e o k a n to v s k o j, n eo tom ističkoj, m a te rija ln o -v re d n o sn o j (M a x Sch eler i N i­ colai H artm an n ), e v an g e lističk o -teo lo šk o j i e g zisten cija lističk o j verziji. O d svih p riro d n op rav n o in to n iran ih te k sto v a n a s ta lih u to vrem e, R ad bru ch o vo

174

plam savanja debate o pravdi. Iako je u debati prim etan uticaj an­ glo sak so n sk ih autora,13 specifičnost n em ačkog “slučaja" predsta­ vlja to što su svi centralni elem enti libertinske i socijalno-državne koncepcije pravde (lju d sko dostojan stvo, pravna država,

sloboda,

jednakost,

socijalna država, dem okratija) sadržani u ne-

m ačkom u stavu, čineći tako tem elje p ozitivn o m pravu. N em ački u stav u član o vim a 1 -2 0 inkorporiše principe um a, m orala i pravde i na taj n ačin ostaje evaluativno otvoren, a to im a značaja za Radbruchovu form ulu u toliko što je čini u stavn o u tem eljenom (D reier, 1981a: 193). Č a k se i U stavn i sud i Vrhovni sud u svom o d lu či­ vanju p ozivaju na ove članove kao na “vredn osn o odlučujuće prin­ cipijelne n orm e” ( wertentscheidende Grundsatznormen), z b o g čega ni­ je n eo sn o van o m išljenje da je u N em ačkoj sudska praksa i d o gm a ­ tika u sta vn o g prava u velikoj meri “prim enjena filozofija prava” . U tom sved u treba posm atrati i sam e odluke U s ta v n o g suda, o d n o ­ sno V rh o vn o g su da N em ačke, koje se pozivaju na Radbruchovu form ulu (Dreier, 1995a: 160 ).

’’Z a k o n sk o n ep ravo i n a d z a k o n sk o p rav o ” iz 1 9 4 6 . bilo je u sva ko m p ogled u n ajuticajn ije, ne sam o u pravnoj praksi n ego i u teoriji. N o , p o četn i p riro d n o p ravni im p etu s o s la b io je p o četk o m š ezd e setih go d in a, o tp rilik e u isto vrem e kad a je k o n s o lid o v a n novi n em ački p ravni p o red a k i kad a su u g la v n o m o t­ klo n je n e n ajg ru b lje p o sle d ice n a c io n a lso cija listič k o g neprava. T a d a se p o ja­ v ila p otreba da se n em ačka filo zo fija prava p o n o vo u klju či u ak tu eln e m e đ u ­ n arod n e filo zo fsk o p ra v n e to ko ve, iz ko jih je p rak tičn o isp ala još 1933. Javlja se v elik i in teres za an a litičk u filo zo fiju u n ajo p štije m sm is lu (u k lju ču ju ći tu P o p p e ro v kritički racio n alizam , L o ren zen o v u i S c h w e m m ero v u k o n s tru k tiv ­ n u naučn u teo riju i etik u , kao i K e lse n o v an alitičk i p ravni p o z itiv iza m ), koji d o vo d i d o ren esan se i n e o sp o rn e d o m in a cije p rav n og p o z itiv izm a . O v a j d ru ­ gi p erio d razvo ja n em ačke p osleratn e filo zo fije prava završava se o tp rilik e sred in o m s ed am d ese tih go d in a, kada d o la z e d o izraža ja tri ten den cije: “ p o ­ v ratak k la sic im a ’’ (K a n tu , F ichteu i H egelu, pre svih ), p o tp u n a in tegracija u m eđ u n aro d n e to k o v e filo zo fije prava i za o k ret ka k o n k re tn im p ravn o-etičkim p ro b lem im a (u sferi b io etike, privred ne etike, itd.). 13 K ao i u a n g lo sa k s o n sk im zem ljam a, i u N em ačko j su se izd v o jila tri o sn o v n a sta n o v išta , ko ja su na različite način e p ro b lem atizo va la pravdu: lib e rtin sk o , s o cija ln o -d ržav n o i ko m u n ita rn o. U k ra tk o rečeno, prva d va s ta n o v išta su d o ­ šla na iste p o zicije u v e zi sa o d n o so m prem a pravnoj d rža vi, ali su o stala u sp o ru o k o to g a k o lik o je d an ašnjem d ru štv u p o treb n o d rža vn e in terven cije za p o stiza n je so cijaln e pravde. S d ruge strane, k o m u n ita rn o sta n o v ište o d stu p a o d p reostala d va pre sveg a u n aglašavan ju vrlin e za je d n ištv a i so cija ln o g rela­ tiv iz m a u p oim a n ju pravde.

175

R adbru chova form ula je po Dreieru n ed vo sm islen o form ulisana u tradiciji teorije o sn ovn ih prava čoveka, a u N em a čkoj je do sada interpretirana i prim enjivana sam o na slučajeve per­ verzije prava u dva nem ačka totalitarna režim a - n acionalsocijalističkom i (isto čn o n em a čk o m ) realsocijalističkom (Dreier, 1991c: 99; Dreier, 19 9 4 a: 115). K ada su u pitanju zapadn on em ački za k o ­ ni ili drugi pravni propisi, još nijedan nije o d strane U s ta v n o g ili V rhovn og suda proglašen “za ko n skim nepravom ". T o bi p o tvrđ i­ valo tezu da je za k o n sk o nepravo m oguće sam o u državi koja nije pravna (iako to, kako ćem o to o dm ah videti, ne znači autom atski da je u pitanju nepravna država, p o što izm eđu p olova pravne i nepravne države postoji veliki broj prelaza i m eđufaza). G lavn e dilem e vezan e za problem ski kom pleks prav­ n og savladavanja totalitarne prošlosti u p oslednje vrem e ko n cen trisale su se u N em ačkoj oko slučaja “čuvara zid a ” . Prim ena R adbruchove formule od strane V rh o vn o g suda N em ačke na taj slučaj otvorila je m o gu ćn o st da se istočn on em ačka p ro šlo st m ože prav­ no savladavati pozivanjem na n ad zako n sko pravo. U p ravo je to bio onaj glavni m om en at koji je, kao što sm o već imali prilike da vidim o, p odelio ne sam o stručnu nego i širu javn ost o ko pitanja utvrđivanja sadržaja pravde i m o gu ćn o sti da se ona jed n o zn ačn o i efikasno primeni u svrhe p ravn og savladavanja istočn on em ačke prošlosti. Pre svega, sporno je da li je m oguće izjednačiti Treći rajh i D D R . D a li su, drugim recima, i jedan i drugi režim bili "nepravne države” u Radbruchovom sm islu da bi se na njihovo pravo m o ­ gla prim eniti kvalifikacija (n ep o d n o šljive) nepravednosti? Po Ralfu Dreieru, kvalifikacija "nepravne države" je sam a po sebi kontroverzna. P ođe li se od koncepta dem okratske ustavn e države, onda se u slučaju testiranja to g koncepta u nekoj konkretnoj državi ne m ože p osta viti pitanje “ ili/ili", nego “v i­ še/m an je” ; ako nekoj državi n edo staju su štin ski elem enti pravne državn osti (zaštita ljudskih prava, podela vlasti, za ko n itost upra­ ve, n ezavisn ost sudova, p red vid ljivo st upotrebe državne sile) — n ezavisn o o d elemenata d em okratičn osti (pu čki suverenitet, s lo ­ bodni

izbori,

pralamentarizam,

obrazovanja političke o po zicije) -

partijski

pluralizam,

slo b o d a

to još ne znači da je o n a “ n e­

pravna država” . D D R je n eosp orn o p okazivao obeležja "nepravne d r ža vn o sti” ( Unrechtsstaatlichkeit) kao što su: jednopartijski si­

176

stem , m o n o p o l državne ideologije, instrum entalizacija i sistem at­ sko kršenje prava u slu žb i ove ideologije, represivna ak tivn ost slu ­ žbe državne b ezbedn osti, itd. Ipak, s druge strane, i u D D R -u je v ažilo nekakvo pravo u svako dn evn o m životu , zaključivali su se p un o važn i ugovori, sklapali su se brakovi, itd. Staviše, u nekim d o m en im a građan sko g i p orod ičn o g prava (pa čak i arbitražnog rešavanja konflikata), isto čn on em ačko pravo je bilo bolje nego zapadn on em ačko. Sve to nam eće potrebu za sasvim diferenciranim p ristu p om isto čn on em ačko m pravu i upozorava na oprez prili­ kom prim ene R adbruchove form ule na istočn on em ačko pravo (Dreier, 1993a: 3 0 4 -3 0 5 ). Pođe li se od toga da su pravna (ili, još uže, dem okrat­ ska ustavna) država i nepravna država dva m eđ u sob no suprotsta­ vljena pola izm eđu kojih postoji m n ogo posredujućih oblika, onda bi posttotalitarni D D R sasvim izvesno spadao m eđu ove potonje: on nije bio ni pravna ni nepravna država iako je u svakom slučaju bio bliži nepravnom nego pravnom polu. N o , to još ne predstavlja nikakav odlučujući argum ent protiv m ogu ćnosti primene R ad­ bruchove form ule na pravo D D R -a: sam a činjenica da D D R nije bio pravna država ostavlja m o gu ćn o st da su u njegovom pravnom poretku postojali oni delovi koji bi se m ogli okarakterisati kao “za ­ konsko nepravo” (i koji su bez problem a saegzistirali sa delovim a koji su bili sasvim pravedni, o dn osn o tek "p odnošljivo" nepraved­ ni). U D D R -u je bilo velikih ugrožavanja sloboda građana i prilič­ no o p sežn o g kršenja prava, ali je to ipak bila država čiji je pravni si­ stem bio u velikoj meri sličan i kom patibilan sa zapadnim m o de­ lom , tako da je - u krajnjoj liniji - m o g lo doći do njegovog kolikotoliko u spešn og integrisanja u zapadnonem ački pravni sistem . Z b o g toga je i proces pravnog savladavanja prošlosti m ogao u N emačkoj nakon 3. oktobra 19 9 0 . da poprim i p ozitivistički karakter i da, na osnovu jednog glob aln og aranžm ana, bude kanalisan u re­ dovne zakonodavne i sudske postupke. R azlog iz k o g je R adbruchova form ula ostala sporedno sredstvo pravnog savladavanja p rošlosti leži u tom e što je glavn i­ na procesa pravnog savladavanja p rošlosti išla, krajnje p o zitiv i­ stički, preko U govora o ujedinjenju dve N em ačke iz 1 9 9 0 . O va j ugovor je pre svega im ao svrhu da se o m o g u ći D D R -u da uđe u S a­ v ezn u R epubliku N em ačku "donekle u zd ig n u te glave”. Iako bi taj

177

cilj bio n eu p oredivo bolje ostvaren da je sazvana Sven em ačka ustavotvorna sku p štin a , koja bi donela novi u sta v ( Vetfassung ) za novu državu (D reier, 19 9 5 b : 2 2 -2 3 ),14 građani D D R - a su morali da se zadovolje o n im što im je u tom m o m en tu p o n u đ en o . Bilo kako bilo, u to m u go vo ru su postavljena dva o sn o vn a principa pravnog savladavanja p rošlosti. Prvi princip je g lasio da je retroak­ tivn o proglašenje n ištavn osti istočnonem ačkih za k o n a zabranje­ no, ali da od 3. okto b ra 1 9 9 0 . u stav i svi isto čn on em ački zakoni (sa nekim n ezaob ilazn im izu zecim a) gube pravnu snagu. P odzakonski pravni akti D D R -a ostaju na snazi do daljnjeg, p o d u slo vom da se m o g u “ ispravn o” tum ačiti i da su u skladu sa pravnim sistem om ujedinjene N em ačke. D rugi princip pravn og savladava­ nja prošlosti glasio je, da svaki pojedinac, na tem elju n ovo d o n esenih zakona, stiče pravo pokretanja p ostu p ka za p on išten je svih o nih starih (isto čn on em a čkih ) p o d zak o n sk ih pravnih akata koji se p okažu kao suprotstavljeni pravnoj državi ( rechtsstaatwidrig). O v o pravo uključuje u sebe i pravo postavljanja zahteva za o d šte ­ tom i/ili u spostavljan jem ranijeg stanja. Prvi zakoni ujedinjene N em ačke koji su sledili ovu liniju pravn og savladavanja prošlosti bili su zakoni o rehabilitaciji osuđen ika u krivičnopravnim i upravnim postu pcim a, kao i u d o m en u njihove profesije. A onda je V rhovn i su d N em a čk e u slučaju “čuvara zid a ” don eo o dlu ku tem eljenu na R adbruchovoj form uli i otvorio p ut novom principu pravnog savladavanja prošlosti. Ključno pitanje stoga glasi: da li je taj izu zetak b io potreban? Pozitivan o d g o vo r na to pitanje daju teoretičari koji sm atraju da je § 2 7 Z akon a o granici sadržavao "zako n sko neprav o ” , a negativan odgovor oni koji sm atraju da je ovaj član b io ignorisan u praksi (i da u sebi nije sadržavao "zako n sko n epravo”). Dreier za u zim a ovaj drugi stav: "M o ja teza je da istinski skandal gran ičnog režima D D R -a ne leži u toj norm i nego u njenom siste­ m atsko m nepoštovanju” (D reier, 1993a: 3 0 9 ). I sam V rhovn i sud je u svojoj odluci priznao da je Z ak o n o granici “ m ogao biti p ro tu­ mačen, m etodam a tum ačenja svo jstven im D D R -u , tako da se izbegn u pom enuta kršenja lju d skih prava” , što znači da su graniča­

14 O p o tre b i za novim nem ačkim u s ta v o m b ilo je v eć reći u 5. o d eljku 2 0 . p o ­ glavlja.

178

ri p ostu p ili neprim ereno. T a argum entacija isključuje svako dalje pozivanje i na vredn osn i temelj ustava i na M eđu narodn i p akt o građanskim i p o litičkim pravim a. A k o je pom enu ti zakon bilo m o ­ guće tako prim eniti da se i u sam o m D D R -u kazne graničari za ubistvo begunca, o n d a je u o vo m slučaju jedini pravi način prav­ n o g savladavanja p rošlosti naknadna prim ena prava D D R -a . D ru ­ gim recima, § 2 7 Z ako n a o granici ne spada ni u podn ošljivo ni u n ep odn o šljivo za k o n sk o nepravo i za to treba sada, kada su se na­ p oko n stekle prilike, utvrditi o d govo rn o st za u b istvo begun ca iz D D R -a . A k o bi se stvari p ostavile na taj način, do šlo bi se do za ­ ključka da za ovaj "in stitu cio naln i eksces” p ostoje dve vrste krivičnopravne o dgovo rn o sti. Prva krivičnopravna odgovo rn o st tiče se krivičn og dela u b istva (p red viđ en og § 112 K rivičnog zakona D D R a) i ona bi se eventualno m o gla pripisati graničarima. U bliže raz­ matranje ove o dgovo rn o sti Dreier nije ulazio, smatrajući da je druga o d govo rn o st daleko bitnija. T a druga o d g o v o rn o st se tiče stvaranja uslova da se si­ stem atski krši pravo i da do lazi do krivičnih dela kao što je ovo ubistvo (a tom e bi se m o gla pridružiti i o dgovo rn o st za direktno vršenje krivičnih dela protiv čovečnosti z b o g političke diskrim in a­ cije). Z a to bi trebalo da odgovaraju pretpostavljeni graničara, o d ­ nosn o, u krajnjoj liniji, partijsko i državno rukovodstvo D D R -a . "K o liko se ovaj eksces njim a m o že krivičnopravno pripisati jedno je od pitanja o kojim a će se raspravljati u predstojećem procesu pro­ tiv Ericha H oneckera i drugih članova N a cion aln og saveta o dbra­ ne D D R -a . U njem u se m o že u zeti u ob zir da ru kovodstvo D D R a prilikom prim ene svo g režim a granice ne sam o da nije p o što v a­ lo pravo koje je sam o stvorilo i ne sam o da je dovelo do n jego vo g sistem a tsk o g kršenja nego je tim e istovrem eno na eklatantan na­ čin p ogazilo elem entarne principe ljudskih prava” (Dreier, 1993b: 6 8 ). H onecker i njegovi najuži saradnici bili bi, po Dreieru, krivi što se Z akon o granici nije tum ačio "u skladu sa ljudskim pravi­ ma" (što je u krajnjoj liniji im alo za posledicu nepokretanje p o ­ stup ka protiv graničara u p o m e n u to m slučaju) i zb o g toga bi oni morali biti kažnjeni. Ipak, Dreier je svestan da bi se organizovanje jed nog "Kvazinirnberškog procesa” koji bi kom unističkim sam odršcim a sudio za onem ogućavanje tum ačenja zakona “u skladu sa ljudskim

179

pravima” i za zlo čin e protiv čovečnosti (tj. progon a političke o p o ­ zicije) suočilo sa krupnim problem im a. Prvo, n em oguće je pravno utemeljiti krivicu za usmeravanje tum ačenja prava u određenom pravcu (u pravcu ljudskih prava ili nekom drugom ). D rugo, p o li­ tička diskrim inacija kao o blik zločina protiv čovečnosti nije pred­ viđena ni važećim m eđunarodnim pravom (N im b eršk a povelja ni­ je postala deo obavezujućeg m eđunarodnog prava) ni istočn on em ačkim krivičnim pravom (koje je u m eđuvrem enu stavljeno i van snage U g o v o ro m o ujedinjenju), z b o g čega bi p ozivan je k o m u n i­ stičkog rukovodstva na odgovorn ost moralo da završi u ovoj ili onoj vrsti retroaktivnog primenjivanja krivičnog prava (Dreier, 1993b: 6 9 -7 0 ) . Z ato je Dreierov krajnji (pesim istički) zaključak da je pravi trenutak za pokretanje jednog “ K vazinirnberškog procesa” bio interregnum nakon pada istočn on em ačkog režim a i pre p o tp i­ sivanja U govora o ujedinjenju. U vrem e don ošen ja odluke Vrhov­ n og suda N em ačke o “čuvarim a zid a ” za to je već bilo kasn o .15 U sled toga je potrebno vratiti se sam im graničarim a i pitanju n jihove odgovorn osti. U diskusiji o kontraverznoj odluci V rh o vn o g suda koplja su se najviše lom ila oko p itanja da li je § 2 7 Z akona o granici bilo u opšte m oguće interpretirati “u skladu sa ljudskim pravim a” (menschenrechtsfreundlich, menschenrechtskonfom). Robert A le x y je izneo verovatno najrazrađeniju i najubedljiviju ar­ gum entaciju protiv m ogu ćnosti da se graničari u D D R -u kazn e za u bistvo begunaca. Po njemu, upotreba oružja spada u “ krajnja sredstva” koja su se m ogla prim eniti ako sva druga nisu urodila p lo d o m (§ 2 7 , stav 1, alineja 1) i ako se na taj način sprečavao ne-

15 Ia k o d o su đ en ja H on eckeru nije d o šlo (1 2 . januara 199 3 . U stavn i su d N e ­ m ačke je d o n e o jednu veom a sp o rn u o d lu k u na o s n o v u koje je Z e m aljsk i su d u B erlin u m orao o b ustaviti p roces p ro tiv H o n eck era z b o g n jego ve b o le sti), n jego vi n aju ži saradnici su izved en i p red lice p ravd e. M in ista r o d b ran e H e ­ in z K e ß le r i n jego v za m en ik g e n e ra lp u k o v n ik F ritz S tre le tz o su đ en i su 1 9 9 6 . na sed a m i p o i pet i po go d in a za tv o ra z b o g u m e š a n o s ti u u b istva b egu n aca p rek o gran ice. N aposletku, 2 5 . a v g u sta 1 9 9 7 . Z em a ljsk i su d u Berlin u d o n e o je p resu d u i p rotiv trojice n a jo d g o v o rn ijih čla n o va P o litb iro a D D R -a: E g o n a K re n z a (u je d n o i šefa države i član a N a c io n a ln o g saveta od bran e), G ü n th e ra S c h a b o w s k o g i G ünth era K leibera: p rvi je d o b io sed am i p o, a p reostala d v o ­ jica p o p et i po god ina zatvora. N a o v u p re s u d u su se ža lili i javni tu ž ila c i o k riv ljen i, ali je 5. K rivični s e n a t V r h o v n o g su d a N em ačke 8. n o vem b ra 1 9 9 9 . p o tvrd io prvostepenu p resu d u .

180

ki zločin (§ 2 7 , st. 2 ). Ergo, u b istvo koje su graničari p očin ili na taj način ne bi se m o g lo tretirati kao krivično delo, p o što je p ro izlazi­ lo iz jed n o g pravno o pravdan o g čina. Dreier nem a pravo kada tvr­ di da se radi sam o o "in stitu cio n a ln o m ekscesu ” , p o što je i vladajuće tum ačenje isto čn on em a čko g prava išlo u pravcu opravdanja ubijanja begunaca. Jedino

relevantno

pitanje

koje

bi

se, po

A lexyju, odatle m o glo p ostaviti u slučaju "čuvara zid a ” jeste: da li je pravo koje je opravdavalo u b istvo begunaca m o glo sam o po se­ bi biti pravedno? I ako nije: da li je mera njegove nepravednosti b i­ la podn ošljiva ili n ep odn ošljiva (A lexy, 1993a: 13)? A lexyjev zaklju čak je da se radilo 0 n ep odn o šljivo ne­ pravednom pravu, p ošto je ubijeni m ladić b io prvo pravno diskrim inisan u p ogledu prava na slo b o d n o kretanje preko granice (to pravo su u D D R -u im ali sam o privilegovani fu n kđ o n eri i bezop a­ sni penzioneri), a za tim i p odvrgnu t nasilju koje je bilo u drastič­ noj nesrazmeri prem a počin jen om "zlo čin u ” . Sam im tim , V rho v­ ni sud N em ačke se ispravno p ozvao na R adbruchovu form ulu, ia­ ko je svoju o dlu ku p ogrešno o b razložio pozivanjem na neratifikovani M eđu narodn i pakt o građanskim i p olitičkim pravim a i tu ­ mačenje “usklađen o sa ljudskim pravim a”. Staviše, u o vo m p o z i­ vanju na p o zitivn o (m eđ u narodn o) pravo i "ispravno tum ačenje" Z akon a o granici A le x y je konstatovao o p a sn o st od prikrivene prim ene principa retroaktivnosti (o d n o sn o kršenja fu n dam entaln og principa nulla poena sine lege praevia), koju je po n jego vo m m išljenju jedino Radbruchova form ula u stanju da izbegne. Jer, p o što se p o ­ lazi od toga da pravo nije u celosti pozitivn o , nem a nikakve p otre­ be da se p oseže za p ozitivnop ravn im propisim a i "ispravnim tu ­ m ačenjem ” , bilo u skladu sa lju dskim pravim a bilo u skladu sa ne­ kim drugim kriterijum om (Alexy, 1993a: 30). A lexyjevo tum ačenje R adbruchove form ule problem a­ tično je iz tri razloga. Prvo, A le xy ignoriše ranije već p om enutu Radbruchovu p ozitivističku sklon o st ka deklaracijam a o pravim a čoveka i građanina, u kojim a se pozitivira prirodno pravo kako bi ono bilo p odobn o za neposrednu prim enu (ako n acionalno pravo zakaže). Sam im tim , aktuelno p ozitiviranje ovih prava u M eđ u n a­ rodnom paktu o građanskim i političkim pravim a m ora biti jedi­ no m erodavno u ovoj stvari, tim pre što su i sam i vlastodršci u D D R -u doneli odlu ku da m u pristupe.

181

D ru g o , v eć sam o pristupanje jedne države ko jom je vla­ dala totalitarna partija M eđ u n aro dn om paktu o građanskim i p o ­ litičkim pravim a d o sta ta n je d o kaz za to da su vlastodršci prizn a­ li osn ovn a prava čoveka sadržana u tom paktu kao "principe pri­ rodnog ili u m n o g prava” u sm islu koji im je pripisivao G u sta v Radbruch (iako im nije padalo na p am et da tim pravim a pruže o p šte i p ou zd an e državne garancije - o čem u upravo svedoči izo sta­ nak ratifikacije pakta). Eventualno pozivanje na "on dašn ju inter­ pretaciju” u p aktu sadržanih o sn o vn ih prava čoveka (u nekoj na­ vo d n o "socijalističkoj

tradiciji o sn o vn ih prava čoveka”), koje

A le x y priznaje kao eskulpacioni o sn o v za optu žen e “čuvare zid a ” , za sud u jednoj dem okratskoj ustavnoj državi ne m o že imati n ika­ kav značaj iz dva razloga. Prvi razlog je taj što neka navodna “ so ­ cijalistička tradicija o sn o vn ih prava čoveka” jed nostavn o ne p o ­ stoji; kao što jedna kolektivistička ideologija p o p u t ko m u n izm a već po svojoj aksiom atici ne m o že priznavati o sn o vn a prava čo ve­ ka tako ni kom u nistički režim i ne m o g u u praksi ta prava tretirati drugačije nego kao o bična sredstva za p olitičke svrhe. N a drugi razlog u pu tio je već sam R adbruch kada je pisao da za sudsko pra­ vo važi princip "b ezod lo žn e prim ene n o v o g tum ačenja zakona na dati slučaj, koji je, dakle, nastao u vrem e ranijeg tum ačenja” (R ad­ bruch, 19 9 9 : 2 0 2 ). Isto važi i za prim en u M eđ u n aro d n og pakta o građanskim i političkim pravima. Treće, A lexy ignoriše o čigled n u nadređenost R adbruchove form ule fun dam entaln om p rin cipu nulla poena sine legeprae-

via (ko ja je u pogovoru Filozofiji prava iz 19 4 7 . eksplicitn o p o m en u ta: Radbruch, 1999: 2 0 0 -2 0 2 ) . T o najviše do lazi do izražaja u A lexyjevo m zaključku o o dgovo rn o sti graničara: oni su bili toliko indoktrinirani da nisu m ogli pojm iti da je nepravo koje vrše p opri­ m ilo nepodnošljive razmere i iz to g razloga moraju biti o slo b o đ e­ ni svake krivice (a ne sam o blaže kažn jen i, kako je to nem ačko pravosuđe učinilo). Prim ena R adb ru cho ve formule, m eđutim , v o ­ di dijam etralno suprotnom zaklju čku . T o se dobro vidi ako se slu ­ čaj čuvara granice D D R -a uporedi sa slučajem denuncijanata u T rećem rajhu koji su prijavljivali p o litič k i “n ep od o b n e” građane i tako ih praktično slali u sm rt ili ko n cen tracio n e logore. Sam R ad­ bruch je p ovod om potonjeg slučaja p isa o da je u pitanju “za k o n ­ sko n ep ravo ” koje treba biti retroaktivno otklonjeno, što konkret­

182

no zn ači da se denu n cijan ti moraju kazn iti z b o g saučesništva u iz­ vršenju k rivičn o g dela u b istv a.16 “D o n jih o vo g kažnjavanja bi se m o glo do ći sam o ako s e prihvati da tadašnje o d su stvo kazne [za denuncijante] predstavlja ‘zako n sko nepravo’ . T im e bi se sprečilo da se u b u d u ćn o sti sledi p o zitivizam koji je ceo jedan vek bio ne­ prikosnoven, i postu lirao bi se od propasti p rirodnog prava neču­ veni porast ‘ n ad zak o n sk o g prava’, koji bi im ao da služi kao merilo za vredn ovan je p o zitiv n o g zakona kao neprava” (Radbruch, 19 9 9 : 2 0 1). A k o bi se d o sled n o prim enile ove konsekvence Radbruchove form ule u oblasti krivičnog prava, onda bi i o d su stvo ka­ zne u isto čn on em ačko m pravu za "čuvare zid a ” z b o g u b istva begunca (koje A le x y sm atra evidentn im ) takođe b ilo "zako n sko n e­ pravo” , koje bi u novoj državi (Savezn oj republici N em ačko j) zah tevalo da se o tk lo n i suđenjem i kažnjavanjem počinilaca krivičnog dela u bistva. Sa m a prim ena R adbruchove form ule bi u ovo m slu­ čaju elim in isala prigovor "in doktrin iran osti” i “m oraln og slepila” pošto je reč o u b istvu koje je N irnberškim p rincipim a (čl. II Z ako ­ na br. 10 ) tretirano kao zločin protiv čovečnosti i koje je već R ad­ bruch proglasio za “teško nepravo prema jed nom nadpozitivn om , prirodnom pravu, kojeg je svestan svaki čo vek” (Radbruch, 19 9 9 : 2 0 2 ). A lexyjevo p ozivanje na Radbruchovu form ulu tako bi se p o ­ kazalo kontraprodu ktivnim sa stanovišta upravo o n o ga do čega m u je stalo: oslo b ađanja o ptu žen ih “čuvara z id a ” usled n edo stat­ ka krivice. P o što je jedan od o sn o vn ih aksiom a R adbruchove for­ m ule upravo to da u svakom pravnom subjektu postoji m in im al­ na m oralna svest (u kojoj su sadržani “principi p rirodnog ili u m ­ n o g prava”), p ozivanje na "in doktrin iran ost” i "m oralno slepilo" ne bi "čuvare zid a ” m o glo da oslo b odi od krivice za činjenje ne­ p o d n o šljiv o g neprava. Primena R adbruchove form ule na slučaj “čuvara z id a ”, drugim recima, isključivala bi m o g u ćn o st da oni

16 R a d b ru ch o v a lo g ik a je bila u sklad u sa N irn b eršk o m k la u zu lo m po ko jo j se o d o p š te g načela retro a k tivn o sti izu zim a ju slučajevi u ko jim a su p očin jen a dela “ ka žn jiva p o o p š tim p ravn im p rin cip im a ko je p rizn a ju civilizo va n i n a­ ro d i” . Ista fo rm u lacija je p reu zeta i u član u 7 E v ro p sk e ko n ven cije 0 lju d sk im p ravim a iz 1 9 5 0 . ko ji reguliše za b ra n u re tro a k tivn o sti. O v u d o k trin u je U sta vn i sud N em ačk e ek sp lic itn o p rih va tio 1 9 9 6 , a na nju se p o zva o i Z e ­ m aljsk i

sud

u

Berlin u

kada je 1 9 9 7 .

S c h a b o w sk o g i K leibera.

183

doneo

p resu d u

p rotiv K ren za,

pozivanjem na so p stv en e m oralne deficite dovedu u pitanje svoju krivicu i o stan u nekažn jen i ili, eventualno, b u du blaže kažnjeni. Sto se, pak, olakšavaju ćih o k oln o sti tiče, one bi se m orale tražiti na drugoj strani — u o p a sn o stim a kojim a bi oni ili njihove p o ro d i­ ce sasvim izvesn o bili izlo žen i u slučaju odbijanja da izvrše svoju zakonsku d u žn o st i pucaju u begu n ca -

ali b ez m o gu ćn o sti da

ospore fun dam entaln i nalaz njihove krivice za u b istvo begunca. U o p šte uzev, cela diskusija je pokazala svu d u b io zn o st pitanja da li su ustavi, pojedini zakoni ili podzakon ski propisi (ili njihove pojedinčane odredbe) u totalitarnim režim im a m ogli biti "u skladu sa ljudskim pravim a” (Menschenrechtsjreundlich ). U vreme zrelog totalitarizm a totalitarni tirani (p op u t Lenjina ili H itlera) n i­ su se ni obazirali na osn o vn a prava čoveka ili su prema njim a gaji­ li krajnje ciničan stav (o čem u m o žd a najbolje svedoči Staljinov u stav iz 1936). T ek u vrem e p osttotalitarizm a partijski funkcioneri počinju da obraćaju pažnju o sn o vn im pravima čoveka, ali ne iz ideoloških razloga već usled čiste potrebe održanja na vlasti njiho­ ve oslabljene partije. "Socijalistička tradicija tum ačenja ljudskih prava” (koja navodno stoji u su protn osti sa “ buržoaskom tradici­ jo m ”) izražava upravo ovaj pragm atizam u stavu partijskih fun kcionera prema osn ovn im pravim a čoveka: oni su bili prinuđeni da daju sve veće koncesije so p stven im građanim a i da se p ovinuju spoljnim p ritiscim a/7 ali su pri to m zadržali diskreciono pravo da procenjuju da li će, kada će i koje će o sn o vn o pravo čoveka u prak­ si biti zaštićeno. Z b og toga se m o že reći da "socijalistička tradicija tum ačenja ljudskih prava” predstavlja tek lakm us za novu strategi­ ju posttotalitarne ko m unističke partije da preživi u neprijatelj­ skom okruženju "kapitalističkih država” (ali i sopstvenih građana) i da sačuva m inim um svoje m oći i svojih privilegija. Upravo se ta logika p rom alja kroz oba izveštaja D D R a (iz 19 7 8 . i 198 4) O d b o ru za lju dska prava o poštovanju M e đ u ­ narod n o g pakta o građanskim i p o litič k im pravima. Izveštaji p o ­ kazuju da su njihovi pisci (o d n o s n o sam i partijski funkcioneri k o ­ ji su izveštaje naručili) im ali v elike teškoće da svoj opis stanja o sn o vn ih sloboda i individualnih prava u D D R -u usklade sa za h -

17 U to m ko n tekstu treba videti i n jih o vo (b a rem deklarativno) prihvatanje o d re­ đ en ih m eđunarodnopravnih standarda u o b la sti za štite osnovn ih prava čoveka.

tevim a Pakta. " A tam o gde ko n gru en tn o st Pakta o građanskim i p olitičkim pravim a sa n acionalnom stvarnošću ljudskih prava v i­ še nije m o g la biti lege artis u spostavljena interpretacijom spas se tražio u lažn o m prikazivanju (kao npr. o graničnom režimu, o sm rtnoj kazni i zaštiti prava na slo b o d n u k o m u n ik aciju )” (Ipsen, J9 9 5 : 5 7^ )- C e h priča o "socijalističkoj tradiciji interpretacije ljudskih prava” tako se u najrelevantnijim državnim do k u m en ti­ ma pojavljuje kao obična floskula u idealizovanom prikazu stanja ovih prava i kao p osledica težnje tadašnjih partijskih funkcionera da spoje nespojivo: svoju arbitrarnu vla st i zado vo ljstvo podanika živ o to m p o d takvom vla šću .18 N e udubljujući se više u detalje slučaja "čuvara zid a ” ,19 iz celoku pn e diskusije se m o že izvući n ekoliko v ažn ih zaključaka. Prvo, i Dreier i A le x y m isle da se pravno savladavanja p rošlosti u

18 Jedna o d p o sled ica k o m u n is tič k o g d u g o tra jn o g n ip o d a štav an ja i o rg a n izo v a n o g kršen ja o so v n ih prava čo veka jeste i to što se u d e m o k ra tsk im u sta vn im d rža va m a ko je su n astale na ru ševin am a p o stto ta lita rn ih režim a S red n je i Is­ to čn e E vro pe situ a cija u v ezi sa o vim p ravim a n ije m n o g o p rom en ila. D u b io zn a “ s o cija lističk a trad icija interpretacije lju d sk ih prava” nestala je d o d u še sa lica zem lje , ali p raksa n o vih vlasti još u v ek o tk riva v elik e p rotiv rečn o sti i te ­ šk o će. M a đ arsk i teoretičar p rava A n d ra s S a jć o p is a o je n o vu situ a ciju v rlo je z­ gro v ito : “ C e o region karakteriše n ed o sta ta k fin a n sijsk ih resursa i tvrd o ko rn i in te le k tu aln i o tp o r p ro tiv svake p rom en e, i to k a k o o d stran e p ravn ika i s u d o ­ va tako i u red o vim a d rža vn ih birokrati ja. B e z n u žn ih p riprem a, čvrsta fo rm al­ n a za š tita pravn e d ržave i lju d sk ih i o s n o v n ih prava sm ešten a je u in s titu cio ­ naln i v a k u u m (gd e je sasvim rado p rih vaćen a) i p o k a zu je se z b o g svo je n e p o ­ u zd a n o s ti kao k o n tra p ro d u k tiv n a” (S a jo , 1 9 9 7 :4 9 7 ). K o n tra p ro d u k tiv n o st o v ih stra tegija za štite o s n o v n ih p rava čo v ek a n a ro čito d o la zi d o izraža ja u u slo v im a u ko jim a n jih o va o b jek tivn a h ip erp ro d u k cija bez isp u n jen ih o sn o v ih in stitu cio n a ln ih p retp ostavki za n jih o vu za š titu - ko m p ete n tn ih i nepris tra sn ih su d ov a i javne up rave - v o d i “ in flaciji, a tim e i o bezv re đ iv an ju o vih prava" (S a jć , 1 9 9 7 :4 9 8 ). 19 N a m argin i vredi još citirati ko m en tar K a tje S c h w e iz er o ćelo m slučaju "č u ­ vara z id a ” koji o stavlja p riličn o go rak u tisa k : " O tem a tici p rav n og savlad ava­ nja p ro šlo sti m ože se za k lju čiti da, ča k i ak o bi se slučajevi p o p u t u b istva na gran ici m o g li d o vesti d o kažn javajuće p resud e, a tešk o će ko je se na to m p u tu u k a zu ju su jasne, d ru gi nebrojeni o b lic i n asilja i z lo č in a to k o m d iktatu re S E D -a u D D R -u n ikad a neće m oći b iti k rivičn o p ra vn o d o tak n u ti, a kam o li d o ved en i d o presud e. D ecen ijsk o p od ja rm ljiv an je m asa, in d o ktrin acija kro z b e sk ru p u lo zn u prop agan d u, zaglu p ljiv an je s ta n o v n ištv a, sputavan je s lo b o d ­ n o g razvo ja ličn osti i s lo b o d e m išljenja p ad aju u to m sm islu prve na p am e t” (S c h w e iz e r, 1 9 9 9 :2 12 ).

185

Nem ačkoj nije m o g lo sprovoditi sam o na tem elju U go v o ra o uje­ dinjenju. Z ato su se m orali uvesti i neki d o p u n sk i m eh an izm i pravnog savladavanja p ro šlo sti. Dreier pom inje tri takva m eh an iz­ ma. Prvi je organ izovan je "K vazinirnberškog p rocesa” za H on eckera i njegove saradnike, a drugi prim ena s a m o g isto čn on em ačko g prava (koje je u skladu i sa aktuelnim n em ačkim pravom ) na sve sporne slučajeve koji potiču iz vrem ena D D R -a . Posezanje za prvim m eh an izm o m p osta lo je o psolentn o nakon što je p otp isan U go vor o ujedinjenju koji je isključio m o gu ćn o st da se rukovod­ stvo D D R -a , kao praktično jed in o odgovorn o za sistem a tsk o krše­ nje isto čn on em ačko g prava i za zločine protiv čovečnosti, tretira na isti način kao i vrh u ška T rećeg rajha. U sled toga, u svim spor­ nim slučajevim a iz vrem ena D D R -a - kao što je slučaj "čuvara z i­ d a ” - treba prvo videti da li postoji m o gu ćn o st da se prim eni sa­ m o istočnonem ačko pravo koje je tada bilo na snazi (i koje je u skladu sa aktuelnim nem ačkim pravnim p oretkom ), pa tek ako je to nem oguće, treba videti m o že li se p osegn u ti za R adbruchovom form ulom - kao trećim m eh an izm o m pravnog savladavanja pro­ šlosti. A lexy se ne slaže sa D reierom jedino u tom e što je po nje­ m u u slučaju "čuvara zid a ” b ilo n em ogu će prim eniti isto čn o n e­ m ačko pravo, tako da se m oralo o dm ah posegn u ti za R adbrucho­ vo m form ulom . U opšte, sve pravne norm e koje su diskrim inisale građane D D R -a i koje su tu diskrim in aciju sankcionisale najoštri­ jim meram a (tj. m ogu ćnošću o d u zim a n ja života) p otpadaju p od dejstvo Radbruchove form ule i izisku ju pokretanje p ostu p ka pro­ tiv svih onih koji su te norm e sprovodili u živ o t (pri čem u A le x y ističe subjektivni m om en at s p o so b n o sti da se bude svestan n e­ podn ošljive nepravednosti prava koje se sprovodi kao presudan za utvrđivanje vinosti, pa onda i za sam o kažnjavanje). Sledim o li Dreierovu argum entaciju, R adbruchova for­ m ula im a dva vida primene. U prvom slučaju, ona se m o že p rim e­ niti nakon revolucionarnog obaranja tiranske vlasti, u suđenju njenim nosiocim a zb o g kršenja o sn o vn ih prava čoveka koja se m o gu sm atrati delom obavezujućeg, o d n o sn o ob ičajn og m eđ una­ rod n o g prava.20 Takođe, oni će m oći da odgovaraju i za kršenje

2 0 P 0 n ek im m išljenjim a, sva o s n o v n a p rava čo v ek a regulisan a p a k to v im a o lju d sk im p ravim a iz 19 6 6 . p red stav lja ju ¡us cogens, a bilateralnim u g o vo rim a

186

norm i svih m eđ u n aro dn ih ugovora o o sn o vn im pravim a čoveka (b ez obzira na to da li spadaju u običajno m eđunarodno pravo ili ne) kojim a su njihove države pristupile, b ez obzira da li su ih ratifikovale ili nisu, jer su sam im čin om pristupanja priznale da su o sn o vn a prava čoveka, koja se njim a regulišu, “p ozitivirana pri­ rodna prava". Z ato se - n asuprot i Dreierovom i A lexyjevo m m i­ šljenju - m o že reći da se V rhovn i sud u slučaju čuvara zida valjano p ozvao na M eđ u n aro dn i p akt o građanskim i p olitičkim pravima. Iz to g u gla p osm atrano, paradoksalni zaključak A rthura Kaufm anna da su sudi je U s ta v n o g suda N em ačke sa njihovim "tu m a­ čenjem u skladu sa ljudskim pravim a ( menschenrechtsfreundlichen

Auslegung ) bliži R adbruchu n ego što su toga m o žda sam i svesn i” (K aufm an n , 19 9 5 : 8 6 ) pokazu je sa kao sasvim tačno.

5. Mogućnosti unapređenja pravnog savladavanja totalitarne prošlosti Iz dosadašnjih izlaganja se već m o glo videti da je za koncepciju pravnog savladavanja prošlosti ključan pojam totalitarnog režima (kako je preciziran u prethodnom poglavlju). D o isto g zaključka je u tzv. “sporu istoričara” došao i Karl Dietrich Bracher tri godine pre početka urušavanja sovjetske imperije. Po njegovom mišljenju, u osnovi i n ađo n alsocijalističkog i kom u nističkog režima stoji “odgovarajuće ‘totalitarno’ , m oć obeju ideologija da prožm u celog čoveka, zavedu ga i porobe. Ti uvidi su na fatalan način u p oslednje dve decenije u velikoj meri p otisn u ti kroz tabuizaciju pojm a to ­ talitarizm a i inflaciju formule fašizm a (u čemu, uzgred, ni Ernst N o lte, kao ni, svojevremeno, Jürgen H aberm as nisu bili posve n e­ v in i)” (Bracher, 1 9 8 9 :113 ). T o k o m devedesetih godina m n ožili su se pokušaji da se kom unistička prošlost pridruži nacionalsocijalističkoj i interpretira uz p om oć p ojm o vn o g i kategorijalnog instrum entarijum a teorije totalitarizm a. H ans Jörg H ennecke je tako argum en tisao da se socijalni, psihološki i pravni aspekti savladava­

še m o g u sam o p roširiti (B le ck m a n n , 1 9 9 5 :8 4 7 ). D ru g i teoretičari sm atraju d a bi se sam o p ojed in a o sn o v n a prava čo v ek a iz o vih p aktov a n alazila u d o ­ m en u norm i ¡us cogensa (k a o npr. D ’A m a to , 19 8 2 ). B ilo ka ko bilo, n a c io n a l­ n o pravo koje krši o d red b e ius cogensa jeste n išta vn o ne sam o izvan n e go i u n u ta r gran ica te d ržave (B le ck m a n n , 1 9 9 5 :8 4 9 ).

187

nja prošlosti totalitarn ih režima 20 . veka najbolje m o gu shvatiti ako se pođe u pravo od zajedničkih totalitarnih o beležja tih režima (H ennecke, 19 9 7 : 63 i dalje). C hrista H offm ann je na primeru N e mačke došla do sličn o g zaključka - da strukturalne sličnosti oba (nacion alsocijalističkog i kom unističkog) totalitarn og režima d o ­ zvoljavaju da se p ovu ku “analogije izm eđu savladavanja prošlosti posle 1945. i p o sle 1 9 8 9 / 1 9 9 0 ” (H offm ann, 1 9 9 8 :3 0 8 -3 1 0 ). Ipak, u prkos veliko m zalaganju teoretičara totalitari­ zm a i izvesn om o djeku na koji je ono naišlo u p o litičkom životu nekih zem alja (upor. npr. za zapadn on em ačke parlamentarce: D u b il, 2 0 0 2 ) , ne m o že se reći da se konceptu aln o osm išljavanje savladavanja prošlosti ko m un ističkih režim a u p o tp u n o sti o slo ­ b o d ilo "tabuiziranja p ojm a totalitarizm a” , o kojem je govorio Karl Dietrich Bracher. D o b a r prim er za to pruža A n k e tn a kom isija za obradu istorije i p osledica diktature S E D -a (Jedinstvene socijali­ stičke partije N em ačke) u N em ačkoj, koja je, praktično odm ah po oform ljenju, počela da pledira za "diferenciranu upotrebu pojm a totalitarizm a” (E n q u ete-K o m m issio n , 19 9 5 : 7 4 4 ). O v a "diferen­ cirana upotreba p ojm a totalitarizm a” dovela je d o toga da prili­ kom obrade m aterijala koji se nalaze u izveštajim a A n ketn e k o m i­ sije teorija totalitarizm a praktično nije ni korišćena, iako opisi "diktature S E D -a ” ne ostavljaju nikakvu sum nju da je u bivšem D D R -u na delu bio (post)totalitaran režim . Jer, režim u kojem "pravo, zakon i pravosuđe [...] [im aju] u logu da služe održanju vlasti S E D -a kao vladajuće državne partije u svim oblastim a” ž iv o ­ ta (E n q u ete-K o m m issio n , 19 9 5 : 353) ne m o že se označiti nikako drugačije nego kao totalitaran. Jedan od najvažnijih o sn o va za skepsu u pogledu m o ­ gu ćn osti teorije totalitarizm a da p o m o g n e u boljem sagledavanju i objašnjenju prirode k o m u n ističkih režim a (koji su se urušili od 19 8 9 . do 1 9 9 1) jeste u tom e što je u svim a njim a ko m unistička partija, u jednom relativno d u žem periodu pred svrgavanje sa v la ­ sti, p ostep en o gubila m oć i oslabljivala m eh an izm e kontrole gra­ đana. Iz te perspektive gledano, ovi režim i n isu izgledali kao "to ­ talitarni" stricto sensu. U poređenju sa režim im a kojim a su vladali Lenjin, Staljin i Hitler oni su bili n eosp orn o tolerantniji i slabiji, zb o g čega se proširilo m išljenje da se u pravnom savladavanju nji­ hove prošlosti ne sme p ostupati na isti način kao što se to činilo u

188

slučaju prošlosti T rećeg rajha (i kao što bi se, eventualno, trebalo činiti da je k o m u n ističk i režim u S S S R -u propao o d m ah po Lenjinovoj ili Staljin ovoj sm rti). O v o m išljenje je tačno u onoj meri u kojoj zahteva različiti tretm an p osledica totalitarne i posledica p osttotalitarne p rošlosti, d o k čini neoprostivu grešku u za n em a­ rivanju unutrašnje lo gik e izm eđu p om en u te dve faze k o m u n istič­ ke vladavine i p o ste p e n o g procesa urušavanja ove varijante totali­ tarnog režima. Jer, kao što je u p rethodn om poglavlju objašnjeno, posttotalitarizam je n u žn a etapa in vo lu tivn og razvoja ove varijan­ te totalitarizm a (n asu p ro t nacionalsocijalističkoj varijanti, koja je, z b o g svoje superiornosti u o d n osu na kom unističku, m o gla da se upusti u projekt svetske revolucije kroz svetski rat i propadne usled n em o gu ćn o sti da ga realizuje) i zato, ako i za služuje p o se­ ban tretm an u pravnom (i svakom dru gom ) savladavanju p rošlo­ sti, onda ga za slu žu je sam o u kontekstu o p šte g pristupa prošlosti totalitarnih režima. N e d o s ta ta k ko n cepcijske u tem eljen o sti svih d o sada sprovo đen ih m era p ra vn o g p otisk ivan ja p ro šlo sti m o gao bi se uzeti i kao glavni -uzrok njihove n ekoheren tnosti i n ejed in stvenosti. Bez u po rišta u teoriji totalitarizm a prim en a p o jed in ih od o vih mera p o ka zivala je n ed o sled n o st, n edo voljn u o sm išljen o st, pa čak i p ro izv o ljn o st - što je o n d a d o p rin o silo ko m pro m itaciji u k u p n ih napora m ladih dem okratskih u sta vn ih država da se “jed n o m za sv a gd a ” o k o n ča "lo ša p ro šlo st” i b ez njenih o ptereće­ nja krene u izgradn ju n o v o g p ravn o g poretka. Z a rečeno se m o že navesti jedan p rim er iz N em ačke. "S u diji iz D D R - a je p rizn ava­ no da je p rim enjivao pravo kada je građanina D D R - a o su d io i p o ­ slao u zatvor z b o g priprem e ili p oku šaja ileg aln o g prelaska gra­ nice ili z b o g jav n o g izražavanja želje za n ap u štan je zem lje ili z b o g kritike p o sto jeć ih p olitičkih odn osa. S a m o m o su đ e n ik u je, naprotiv, u p o stu p k u rehabilitacije potvrđeno da m u je p o m e n u to m o su d o m n an eto nepravo. O v o , za p ravn o g laika iritirajuće različito vredn ovan je iste državne sankcije p očiva na tom e što se čin jen ično stanje m oralo sagledavati kroz dvoje različitih n aočara: u p o stu p k u rehabilitacije kroz naočare pravne države, a u kri­ v ičn o m postu p ku , z b o g zabrane retroaktivnosti, kroz naočare p ravn og i v re d n o sn o g sistem a nepravne države D D R - a ” (S ch ae fgen, 19 9 6 : 2 2 -2 3 ). O s im toga, stiče se u tisa k da se "sitn e ribe”

189

m n ogo lakše d a ju u h vatiti, d o k su "krupne ribe” (p re svega krivičn o p ravn o ) jed va d o stu p n e upravo z a to što su d o g m a ts k i i n e­ ad ekvatn o p rim en jen a različita pravila igre pravne države. Prim eri p o p u t o v o g o m o g u ća va ju da se lakše shvati za š to je isto čn o n em ačka ak tivistk in ja u b orbi za građanska prava Bärbel B o h le y već jula 1991. lam entirala: “T ražili sm o pravdu a ne za p a d n o n e m a čku pravnu d rža vu ” (cit. prema: H o ffm an n , 1 9 9 2 : 23). Jedan o d najtežih problem a unutar ce lo k u p n o g pro­ b lem skog ko m plek sa pravn og savladavanja totalitarne prošlosti vezan je za m o gu ćn o sti koje dem okratska ustavna država pruža da bi se pripadnici totalitarne partije, pravosuđa i o stalih državn ih organa iz vrem ena totalitarn og režim a pozvali na o d go v o rn o st za sva ona ugrožavanja života, zdravlja i slo b o de koja su činili na osn o vu form alno-pravnih m o gu ćn o sti o n d ašn jeg režim a (Sch aefgen, 1 9 9 6 : 1 9 ) . M o ž d a je u to m p o gled u n ajdelikatnija situacija sa privođenjem pravdi sudija. Č a k i u slučajevim a kada su sudije kr­ šile zakon koji je trebalo da prim ene na određene slučajeve (.Rechtsbeugung ) vrlo je teško n akn ad no dokazati n jihovu krivicu i na o sn o vu toga ih kazniti. T o p okazu je i isku stvo nem ačkih su d o ­ va u kažnjavanju sudija iz b ivše g D D R -a . Ranije uspostavljen a sudska praksa S avezn og vrh o vn o g suda N em ačke u p ogledu krše­ nja zakona od strane zap ad n on em ačkih sudija (Rechtsbeugung )21

21 "Z a utvrđ ivanje o čigled n o tešk o g kršen ja lju d sk ih prava o b e le ž e n o g sa m o v o ­ ljo m [sud ije], Senat [V rh ovn og su d a N em a č k e] je razvrstao tri gru p e slučajeva koji se m ogu pod vesti p od čin jen ičk o sta n je kršenja za k o n a o d stran e su d ija [Rechtsbeugungstatbestände]: slučajevi u k o jim a je krivičn o čin je n ičk o stan je p roširen o ; slučajevi u ko jim a d o su đ e n a k a zn a sto ji u n ep o d n o šljiv o j nesrazm eri p rem a in krim inisanoj radnji; tešk e p o v red e lju d sk ih prava u p o s tu p k u " (B G H , N J W 19 9 6 , 8 57). Iz čin jenice d a za m erilo o rijentacije u p rocen jivan ju ove "tešk e povrede ljud skih prava" i V rh o v n i su d i U sta vn i sud N e m a čk e u z i­ m aju član o ve 7 i 9 M eđ u n a rod n o g p a k ta o gra đ a n sk im i p o litič k im pravim a, ka o i član o ve 3 i 5 U niverzalne d eklara cije lju d s k ih prava, m ože se za k lju čiti da su pravo na ličnu slobodu i za štita o d o k r u tn o g i n elju d sk o g k a žn javan ja o n a dva m eđ un arod n op ravn o p rizn a ta o s n o v n a p rava čoveka relevantn a z a krše­ nje za k o n a o d strane suda. D a o b a p rava im a ju jed n ak u težin u p otvrđ u je jed­ no m išljen je U stavnog suda N em ačke, u k o je m se ističe d a se slučajevi te šk o g n ep o što v a n ja osnovnih prava čo v ek a ne o g ran ičav a ju sam o na u g ro žavan je tela i ž iv o ta n ego obuhvataju i o d u zim a n je s lo b o d e . K o d kršen ja za k o n a o d stra­ ne su d ija ko je je završilo o d u zim a n jem s lo b o d e o su đ en o m licu radi se, štaviše, o "n a jteže m krim inalnom n ep ravu ” (B v e rfG E , N J W 19 9 8 , 2 5 8 5 ).

redukovana je u slu čajevim a isto čn on em ačkih sudija sam o na one slučajeve u ko jim a su na težak način povredili o pšte (tj. m eđ una­ rodnopravno) prizn ata o sn o vn a prava čoveka. T ak vo rešenje je da­ lo p ovod a G ü n te ru S p en delu da V rh o vn o m sudu N em ačke preba­ ci “da je p u tem n eo vlašćen o g ograničavanja, pa, m o glo bi se čak reći i p ro tiv za k o n ito g preinačenja objektivnog čin jen ičkog stanja kr­ šenja prava od strane sudija delim ičn o o n em ogu ćio primereno krivično go n je n je” (Sp en del, 19 9 6 a : 810; upor. takođe i: Spendel, 19 9 6 b : 185). T o k o m vrem ena su se kritike na račun sudske prak­ se S a ve zn o g v rh o v n o g suda u p ogledu kršenja zako n a od strane sudija iz b iv še g D D R - a nam n ožile. T ak o je npr. U lrich N eum an n p o n o vio m išljenje G ü n te ra Spen dela i kao n eosnovanu proglasio argum entaciju V rh o vn o g suda N em ačke, koja, “da ne bi do šla u ko n flikt sa zabranom retroaktivnosti iz čl. 103 II O s n o v n o g za k o ­ na" pokušava da se u pu šta u procenu da li je tum ačenje norm i su ­ dija iz D D R - a b ilo 'u skladu sa lju d skim pravima' ( menschen-

rechtsfreundlichen ) ili nije. Pokušaje takve “reinterpretacije (JUminterpretation ) norm i jed n o g stran og pravn og poretka" N eu m a n n je kvalifikovao kao "p ogrešn e” (N eu m an n , 2 0 0 0 : 2 5 9 ). N a p o sletku, H elm u t K ö n ig je celoku pn o nem ačko pravosuđe o p tu žio da je pred "zadatko m čišćenja svojih redova i sam orefleksije [...] p o tp u ­ no zakazalo" (K ö n ig, 19 9 8 : 386). T o se, po n jegovom mišljenju, m o glo i očekivati s o b ziro m na to da su nacionalsocijalističke sudije to k o m pedesetih go d in a za m n ogo gore stvari prošle neka­ žnjeno: u svetlu tako loše o drađen og savladavanja pravnih p osledica kršenja zakona o d strane sudija iz T rećeg rajha “o p tu žb e pro­ tiv kršenja zakona iz D D R -a [...] nisu ni m o gle biti prim ereno tre­ tirane" (K ön ig, 1998 : 378). Još su kom plikovan iji procesi p ro tiv b ivših partijskih funkcionera u D D R -u . Č ita v n iz zlo čin a u bivšem režim u bio je uslovljen celoku pn im političkim sistem o m i m o že se pripisati u od govo rn o st više sam im partijskim funkcionerim a nego n ep o ­ srednim izvršiocim a. Pošto je, u skladu sa m arksističko-len jin ističkim svetonazorom , partija im ala "rukovodeću u logu " u državi, po rušenju ko m u n ističko g režim a se za veliki deo sistem atski sprovođenih zločina i kršenja o sn o vn ih prava čoveka krivičnopravno m ora go n iti prvenstveno partijsko ru kovodstvo, tj. Politbiro (H offm an n, 1 9 9 2 : 2 75 ). Jasno je da svi partijski funkcioneri

191

nose svoj deo o d g o v o rn o sti za počinjeno nepravo i da se kao prvi zadatak u jednoj m ladoj dem okratskoj ustavnoj državi postavlja njihovo izvođen je pred su d (Jesse, ! 9 9 7 =2 o ). M eđ u tim , isto tako je jasno da svaki zlo č in sa "političkom p o za d in o m ” počin jen to­ kom trajanja totalitarn o g režim a ne m ože biti pripisan u o d go vo r­ n ost svakom o d partijskih funkcionera. O v o već i sto ga što p o s to ­ jeći krivičnopravni

i krivičnoprocesni standardi dem okratskih

ustavnih država ne bi o m ogu ćili donošenje pravosnažn ih presuda po tako u o p šten im o p tu žb a m a (Schaefgen, 19 9 6 : 2 1). Z ato se p o ­ stavlja pitanje kako će se u regularnom su dskom p o stu p k u utvrdi­ ti ko je za šta u p artijskom aparatu totalitarnog režim a odgovoran . U p ostu p cim a koji su pokrenuti p ro tiv partijskih funkcionera vrlo često je bilo krajnje teško utvrditi ko je počinilac o d ređ en o g krivič­ n o g dela, ko je saučesnik, ko je podstrekač, a ko p om oćn ik. M o g lo bi se čak tvrditi da takvi procesi predstavljaju jedan sasvim novi tip, kojem krivično pravo m o že da p on u di sam o nesavršen pravni instrum entarijum . N o , ti p ostu p ci se moraju vo d iti i jedna d e­ m okratska ustavna država m ora pokazati da je u stanju da “ svako ­ m e dokaže njegovu od govo rn o st, a ne da kapitulira p o d ‘planin om krivice’ ” (H offm an n , 1 9 9 2 : 2 4 7 ). Č in i se da sve p o m e n u te poteškoće najbolje m o gu da se prevladaju ako se o dm ah po rušenju (p ost)to talita rn o g režim a pristupi izradi zakona koji bi jed in stveno, sistem atičn o i pregled­ no regulisao celokupnu m ateriju p ravn og savladavanja totalitarne prošlosti. Z a realizaciju to g zadatka potrebno je raspolagati o p štom teorijom režima čije se pravne p osledice nastoje p otisn uti. T ak av zakon morao bi se p ozab aviti celo ku pn o m partijskom mre­ žom , kroz čije su kanale distribuirana naređenja za zločine, zlo u ­ potrebe slu žbi i m anipulacije ljudim a. Za sva kršenja prava u vreme (p ost)to talitarn o g režim a, koja bi se na osn ovu o vo g zakona m o gla utu žiti i dokazati, počin ioci bi bili kažnjeni bez o bzira na rokove zastarelosti, d o k bi m ah inacije sa unapređenjim a i sticanjem privilegija partijskom p ro tekcijo m bile "osvetljene" i p o n i­ štene, a odgovorni za te m ah inacije i sankcionisani (vrem enski ograničenim ili neograničenim ) udaljavanjem sa svojih službi. Pri to m je jasno da svi ljudi - a p o seb n o stručnjaci u privredi i jav­ noj upravi -

koji su, volens-nokns, u čestvovali u zloupotrebam a

prava p o d (post)totalitarnim režim o m ne bi m ogli biti san kcioni-

192

sani odstran jivan jem sa svojih radnih m esta. "D o p u n sk o društvo po pravilu ne postoji. 'Sp ecijalisti' sa velikim zn an jem uvek o sta­ ju, b ez o b zira na stepen n jihove ko m pro m ito van osti, p ošteđen i mera 'čišćen ja'" (Q u aritsch , 19 9 2 : 538 -5 39 ). N a drugoj strani, v a ­ žn o je da mere prem a b ivšim partijskim funkcionerim a ne iza zo ­ vu u tisak da se v od i “ lov na veštice” , p o što će se u tom slučaju kao što pokazu je češki za ko n o lustraciji - veliki deo stanovništva solidarisati sa “ žrtvam a” (Brenner, 19 9 8 : 213).22 R okovi zastarevanja za pojedine zločine, koji su propi­ sani starim krivičnim zako n o m , ne m o gu se uzeti kao relevantni za ob u stavu krivičn opravn og gonjenja u slučajevim a u kojim a je sam a partija, o d n o sn o njeni pojedini funkcioneri, kočila javno tu ­ žilaštvo, o d n o sn o sud. Po što je o krivičnopravnom gonjenju često odlu čivao određeni partijski funkcioner a ne nadležni sud, to je sa­ svim opravdano pretpostaviti da svi zločini počinjeni sa b lago slo ­ v o m partije nisu ni m ogli biti adekvatno istraženi i suđeni. Z b o g toga najbolji pristup problem u zastarevanja leži u tom e da se u o vakvim

slučajevim a

vrem e

od

uspostavljanja

do

propasti

(p ost)to talita rn o g režim a u zm e za vrem e u kojem je zastarelost mirovala. V ezivan je p očetka računanja zastarelosti za dan kada je srušen (p ost)totalitarn i režim om ogu ćava krivičnopravno go n je­ nje čak i onih zločina koje su partijski funkcioneri ili njihovi štiće­ nici počinili u prvim danim a po u spostavljan ju to g režima. Jedan opšti zakon o pravnom savladavanju totalitarne prošlosti m orao bi u sebi sadržati i kriterijum e na o sn o vu kojih bi bio zabranjen rad antidem okratskih partija. Po stavljanju van za­ kona totalitarne partije, koja je ceo stari (post)totalitarn i režim držala p od svojom kontrolom , m oralo bi se sprečiti nicanje novih partija sa istim ili sličnim antidem okratskim program om i ciljevi­ ma. O v o tim pre što su prve go d in e tranzicije od (p ost)to talitarn o g režim a ka stabilnoj dem okratskoj ustavnoj državi obeležene v elikim ekon om skim problem im a, političkim trzavicam a i m oral­ nim dilem am a, z b o g čega an tidem okratske partije m ogu svojom p ropagan dom o zb iljn o kočiti prom ene, pa čak i u groziti n jihov kurs. “ U tek uspostavljenim dem okratijam a moraju se o dm ah u

2 2 M a đ arsk i prim er p o k azu je da se u tim slu čajevim a i sam u stavn i su d m ože sta viti na stranu "žrta va ” (up or. S c h a u s c h itz, 199 8 : 2 4 4 ).

193

početku defin isati granice legitim ne političke u takm ice. A k o neko smatra da je o p š ta stvar da protivnici većin ske vla d a vin e b u d u u s­ kraćeni za pravo participacije u procesu m ajorizacije, o n d a je naj­ bolje da tu n orm u u spostavi pre nego što an tidem o kratsk e partije steknu snagu" (F o x i N o lte, 2 0 0 0 : 432). Z ato je m o žd a najbolje da se kriterijum i za zabranu antidem okratskih partija p ropišu o d ­ mah po rušenju (p o st)to talita rn o g režima, kao sastavni deo prav­ n og savladavanja totalitarne prošlosti - sa ciljem d a se spreči da klice to g režim a b u d u prenete i pohranjene na tle m lade i rovite dem okratije (upor. i Glaelšner, 1 9 9 4 :1 8 1 ). U s p e h u do n ošen ju i prim eni o vakvog za k o n a isključio bi ili barem na m in im u m sveo m o g u ćn o st prim ene R adbruchove form ule i pravno savladavanje totalitarne prošlosti skrenuo u p o ­ zitivn im pravom regulisane procedure (što bi verovatn o i sam om R adbruchu bilo najdraže rešenje). Ipak, p o što ova o p tim aln a vari­ janta uvek stoji p od zn ak o m pitanja, sasvim je izvesn o da će se sa prim enom R adbruchove form ule morati računati i u budućn osti. A u tom ko n tek stu nem ačka disku sija p o v o d o m slučaja “ čuvara z i­ da” (kao i sam a odlu ka V rh o vn o g su da N em ačke, koja u n em ačkom pravnom sistem u ostaje kao "pravna čin jen ica”) m o že d o b i­ ti m n ogo veći internacionalni značaj o d o n o g koji danas o b jek tiv­ no ima. Taj aspekt nije bio stran ni n em ačkim teoretičarim a koji su se uključili u spor p o vo d o m o dlu ke V rh o vn o g su d a N em ačke. U svom zagovaranju prim ene R adbruchove form ule u o vo m sluča­ ju, A le x y je zapravo ponajviše ciljao na generalnopreventivni efekat koji bi im alo njeno em ancipovanje od n acionalsocijalizm a i "osvežavan je” socijalističkim elem en tim a b iv še g D D R -a . "Jedan od su štin skih razloga u p rilog R adbruchovoj form uli jeste i to što se jed nim nepozitivističkim p o jm o m prava stvara efekat rizika za aktere u n ekom sistem u neprava. P o što se u vek izn o va mora raču­ nati sa nastajanjem nepravnih država, kažnjavanje o n ih koji su u jed n o m režim u neprava počinili ek strem n o nepravo pokriveno z a ­ ko n o m m o glo bi da ima važan gen eralnopreventivni učinak koji prevazilazi granice nacionalne države" (A lexy, 1993a: 35). Z a razliku od A lexyja, D reier se u pom en u toj diskusiji nije eksp licitn o izjašnjavao o in tern acio n aln om aspektu odluke V rh o vn o g su da Nem ačke, ali je u jed n o m ranijem radu izneo v e o ­ m a jasno m išljenje u pogledu o b ve za n o sti građana nepravne drža­

194

ve R adbruchovom form ulom : "Problem atičn ost ove form ule je sa­ svim očigledna. A k o , naim e, vladajući poredak m ože da donese je­ dan zakon koji se protivi fu n dam entaln im principim a pravde, o n ­ da sam a form ula ne zn ači ništa drugo do statuiranje pravne o ba­ veze na otpor, o d n o sn o — u jednoj totalitarnoj državi - na heroiza m ” (Dreier, 1981b: 2 2 7 ) . Problem u n iverzaln o g važenja Radbruchove formule om eđen je o vim d vem a koordinatam a: "stvaranjem efekta rizika” za poslu šn e dželate i odricanjem obaveze herojstva za običn e gra­ đane. jed an o d aspekata stvaranja obavezujućeg m eđ unarodn o­ pravnog poretka o sn o vn ih prava čoveka m orao bi biti sankcionisanje n jiho vo g kršenja ne sam o u zem ljam a u čijem su p ozitivn o m pravu uvrštena ta prava nego i u zem ljam a u kojim a to nije slučaj. Ipak, s druge strane, to ne sm e vod iti postuliranju obaveze na heroizam , za koji je s p o so b n a uvek m anjina u jednom društvu (o če­ m u će još biti reći u 2 7 . p oglavlju). N e udubljujući se o vo m prili­ kom u taj problem , m o že se sam o konstatovati da u o vo m p ogle­ du ostaje i dalje inspirativna praksa N irn b erško g suda. U N irnberškoj povelji je, naime, postavljen princip: “ Čin jen ica da je okrivlje­ ni delovao u skladu sa naredbam a svoje vlade ili svako g p retposta­ vljen o g ne oslob ađa ga o d govorn osti, ali se m ože uzeti u obzir pri ublažavanju kazne ako sud utvrdi da pravda tako zah teva.” M eđ u ­ tim , S u d je ipak u velikoj meri prihvatao pozivanje okrivljenih na to da su sam o izvršavali naredbe, uzim ajući kao o dlučno pitanje da ii su imali “m oralni izb o r” ili nisu. N a nešto više teško da m o ­ gu pretendovati i budući prim enjivači R adbruchove form ule izvan Nem ačke.

EKSKURS ROMANTIČARSKI REPUBLIKANIZAM HANNAH ARENDT

U izlaganjim a p osvećenim m odernim revolucijama imali sm o prili­ ku da vidim o kako je Francuska revolucija podstakla poseban oblik republikanizm a -

romantičarski republikanizam -

koji će u 19. i

2 0 . veku doživeti dalje m etam orfoze i promenu u dva teorijska i po­ litička pravca - nacionalizm u i ko m un izm u - da bi se naposletku stvorili uslovi za razvoj totalitarnih režim a i njihovih revolucionar­ nih tiranija. O vaj sveobuhvatan preobražaj republikanske tradicije pokazao se m ogućim tek kada je na prelazu iz 18. u 19. vek rom an­ tičarski udar uspeo da uzdrm a prosvetiteljske tekovine u izgradnji (prvo liberalne, a kasnije i dem okratske) ustavne države i pozove nove revolucionarne subjekte (narod i proletarijat) na "juriš u ne­ bo”. I zaista, romantičarski republikanizam , koji se nadovezuje na klasični i renesansni republikanizam , da bi ih u svojim kom unistič­ kim i nacionalističkim izdancim a u p otp u n o sti negirao, predstavlja onu ključnu duhovnu struju koja je m n ogo više nego starorežimska reakcija doprinela autoritarnim zaokretim a u političkom životu Evrope u 19. i 20 . veku. Zato će propadanje totalitarnih režima, u razdoblju 19 4 5 -19 9 1,

među kontraktualističkim

zagovornicim a

(dem okratske) ustavne države dovesti d o svojevrsnog otklona od svega što im a veze ne sam o s ko m u n izm o m i nacionalizm om (tj. totalitarizm om ) nego i sa svakim o b lik o m republikanizma. O tpisivanje republikanskih tradicija kao takvih ipak se čini prenagljenim, bez obzira na sve m o gu ćn o sti njihovih zloupotre­ ba koje je otkrila evropska istorija 19. i 2 0 . veka. Projekat izgradnje dem okratske ustavne države, iako se on neposredno nadovezuje na kontraktualističke tradicije, ne m ože biti u potpunosti ostvaren bez određenih primesa republikanizma. K ao što ispravno zaključuju C laus O ffe i Ulrich PreuE, "čak i u m anje zahtjevnoj američkoj libe­ ralnoj tradiciji nužno je da način na koji građani slijede svoje intere­ se i vrijednosti bude ‘civiliziran', tj. čvrsto vezan uz pravila, ponaša­ nja i procedure koje svima om ogućuju pravedno, nepristrasno i m i-

roljubivo zadovoljavanje interesa” (O ffe i PreuS, 1989: 9 6 ). M oglo bi se ići i korak dalje od ove im anentne potrebe dem okratske ustav­ ne države za

"civilizovanošću” svojih

građana. T ak o Herfried

M iinkler skreće pažnju na to da kontraktualizam ne uviđa potrebu za “internim funkcionalnim imperativima", koji uvek zavise od kon ­ teksta političkog delanja, što m ože da vodi preopterećenju države i nepotrebnom

socio-m oralnom

rasterećenju

javnog

prostora

(Miinkler, 19 9 2 : 40 1). Ispravnost ovog M iinklerovog zaključka p o ­ tvrđuju već počeci američke ustavne države. Prve decenije u istoriji S A D , kada su se sve glavne državne poluge još nalazile u rukama “očeva osnivača” (prvo federalista, a zatim republikanaca-demokrata), bile su presudne za dalju sudbinu S A D . N akon što je donet i ratifikovan trebalo je U stav sprovesti u život, om ogućiti da zaista po­ stane regulativ p olitičkog života, učiniti ga istinskim temeljem prav­ nog poretka. Sve to nije bilo m oguće bez krajnje predanosti “očeva osnivača” državotvornim zadacima i etosa koji je ovaploćivao klasič­ ne republikanske ideale. I zaista, “očevi osnivači” bili su ljudi koji su u potpunosti odgovarali idealu zoon politikom antičkog polisa: bili su bez egzistencijalnih problema, celokupnim svojim bićem posvećeni politici i u svom delanju orijentisani na oživljavanje klasičnih poli­ tičkih vrlina. A ko danas preovlađuje stav da se radilo 0 “prohujalom trenutku herojskih neoklasičnih snova koji nisu imali uporišta u američkoj realnosti" (W ood, 1996: 2), m oglo bi se dodati da ova “američka realnost” ne bi imala uspešnu političku budućnost da se na početku njene istorije nisu našli ljudi koji su svoje živote p osve­ tili ne sam o donošenju Ustava nego i njegovom dubokom utiskiva­ nju u politički život nacije. Kao što sm o m ogli videti u 15. poglavlju, Francusku revoluciju je u pogrešnom smeru odvelo, izm eđu ostalog, i to što nije postojala slična državotvorna politička elita: snage koje su težile im plem entaciji Ustava iz 1791. bile su slabe i od sam og p o ­ četka ugrožene kako od starorežimskih nakana Luja XVI tako i od romantičarskih ciljeva radikalnih žirondinsko-jakobinskih snaga koje su tražile “juriš u nebo”. U narednim poglavljim a imaćemo pri­ liku da vidim o da je postojanje republikanske vrline - spremnosti za delanje u skladu sa ustavom, kao i sprem nosti na zaštitu ustava onda kada je ustav ugrožen - ključan preduslov za ispoljavanje ne­ poslušnosti onih građana koji predstavljaju konzervativnu konstitu­ tivnu vlast u (demokratskoj) ustavnoj državi.

i97

Pre n ego što se p osvetim o rasvetljavanju ove tem e ostaje nam da se o svrn em o na još jednu teoriju ko ja je svo jo m oštrom kritikom totalitarizm a u velikoj meri d o p rin ela o b n o v i ro­ m antičarskog repu blikanizm a. M o žd a je n ajzanim ljivije u ovoj te­ oriji to što se o n a ne nadovezu je neposredno na republikansku tradiciju, koja se kreće o d k lasičn og preko ren esan sn og ka rom an ­ tičarskom repu blikanizm u , n ego je zaobilazi, inspirišući se d i­ rektno tradicijam a grčkog (d em okratsko g) polisa. U njoj je za to ideal neposredne dem okratije vrlih građana polisa suprotstavljen kako totalitarnom režim u tako i dem okratskoj ustavn oj državi. Zahvaljujući ovoj teoriji, rom antičarski repu blikanizam u speo je da o pstan e i da nastavi au to h ton i razvoj, braneći svoju sam o sv o j­ n ost kako u stavu prem a n acionalizm u i k o m u n iz m u tako i naspram kontraktu alizm a (n a čijim teorijskim tem eljim a se para­ lelno uobličavala dem okratska u stavn a država). R eč je o teoriji H annah Arendt.

i. Teorijsko osamljenje i politička praksa U članku p od n aslovom “ Sokrat ili H eidegger? Refleksije H an n ah A ren d t o filozofiji i p olitici” M argaret C an o va n je v eo m a uverljivo pokazala osn ovn u d ih o to m n u percepciju realnosti koja je p okre­ tala m isao H annah Arendt. K ada se sažm e sve o no što je C an o va n napisala, d ih otom ije se m o gu rekonstruisati na pet ravni. Prva ra­ van je vezan a za pravce eg zisten cijaln e orijentacije (p o veziva n je sa drugim a - osam ljenje), dru ga za o b lik e ljudske aktivn osti (delanje - m išljenje), treća za o b lik e d ru štv en o g živo ta ljudi (p o litičk a zajednica - tiranija), četvrta za o so b e u kojim a je ona p rep ozn avala utem eljitelje evropske p o litičke filozofije (S o krat -

P laton), a

peta za o so b e za koje je bila čvrsto e m o tivn o vezan a (Jaspers - H e ­ idegger).1 Iako nikada nije u sp ela da čvršće p oveže ove d ih o to m i-

l C a n o v a n sm atra d a se m ože g o v o riti č a k i o - d o sa m o sv e sti d o ve d e n o j - p ro tivreč n o sti u sam o j H annah A re n d t: iz m e đ u A r e n d t kao p o litič k e a k tiv istk in je i A re n d t ka o “ o b ič n e ’’ m isliteljke. K a k o je sta rila , o n a je seb e sve v iš e d o ž iv lja ­ v ala k a o filo zo fk in ju , n egirajući d a je "p o litič k a ž iv o tin ja ” (C a n o v a n , 1 9 9 0 : 136 ). O b ja v lje n a prepiska sa n je n im d ru g im m u ž e m H ein rich o m B lu ch e ro m ta k o đ e u v erljiv o pokazuje k o lik o je A re n d t m rze la d a se p o javlju je u "ja v n o m ž iv o tu ” i k o lik o je uživala u u d o b n o s ti p riv a tn o s ti (u p o r. npr. A ren d t, 19 9 6 :

353)-

198

je u jed in stven u i čvrstu celinu, A re n d t je pokazivala najjaču sk lo n o st ka tom e da u jedan n iz stavi p ovezivanje sa drugim a, delanje, politik u , Sokrata i Jaspersa i d a o n d a taj niz suprotstavi osamljenju, m išljenju, tiraniji, Platonu i H eideggeru .2 C a n o va n je pri to m do b ro zapazila da je za A re n d t ključni trenutak u p olitičkoj istoriji E vrope bilo suđenje i p o g u ­ bljenje Sokrata.3 So krat je po m išljenju H an n ah A ren d t u svojoj ličn o sti objedin javao sve vrlin e koje je pred jed n o g građanin a p o ­ stavljao antički polis.4 O n je b io aktivni, politički an gažovani gra­ đanin koji je želeo da slo b o d n o izn o si svoja m njenja (doxa), raz­ govara i raspravlja o najrazn ovrsnijim problem im a sa svo jim su ­ građanim a. N a takvim građanim a je p o A re n d t počivao slo b o d ar­ ski p olitički živ o t jed n o g d e m o k ratsk o g polisa — A tin e pre s v e g a Z an im ljivo je da se A rendt, za razliku od grčkih m islilaca, koje je ovaj "zlo čin " naterao da razm išljaju o ograničenjim a (n ep osred ­ ne) dem okrati je i m o g u ćn o stim a za n jiho vo prevazilaženje koje pruža republikanski m odel d rža vn o g uređenja Sparte, oduprla ta­ kvim iskušenjim a ostajući verna n ep osred n o-d em o kratsko m ure­ đ enju A tin e kao najboljem . S a m im tim , pro b lem im a ograničenja i p odele vla sti - kako bi se predupredila tiranija (u ključujući i " ti­ raniju većine", o d n o sn o tiraniju d e m a g o g a ) -

nikada u n jenim

d elim a nije p osvećena ona p ažn ja kakva bi se očekivala od p o š to vaoca k lasičn og republikanizm a. O n a zapravo ignoriše i republi­ ka n ske teorije Platona ( i z Zakon a) i A risto tela (o kojim a je bilo re­ ci u i. poglavlju ) i zahteva oštru d ih o to m iju izm eđ u dem okratske vladavin e svih građana i tiranske vladavin e jed n o g čoveka. Perso­ nifikacije ove dih otom ije jesu S o krat i Platon. Jer, kada je Sokrat

2 Z a sva o d stu p a n ja o d o ve lo gik e, a n a ro č ito kad a je u p itan ju k asn iji krajnje am b iva len ta n o d n o s H a n n a h A ren d t sa n jen im učiteljem i (d a v n a šn jim ) lju­ b a v n ik o m M a rtin o m H eid eggero m , u p o r. C a n o v a n , 1 9 9 0 : 1 4 9 i dalje. 3 Zn ačaj So kra to v e ličn o sti H an n ah A re n d t se n am etn u o v erova tn o p reko lič n o ­ sti n je n o g d ru g o g su p ru ga H ein rich a B liich era, ko ji je b io a u to d id ak t i iz u z e ­ ta n p red avač filo zo fije i sago v o rn ik , ia k o n ikad a n ije n išta o d svo jih m isli za ­ p isa o . N jego va fascin ira n ost S o k ra to m m o ž e se v id eti iz jed n o g p red avan ja k o je je o d rža o juna 1 9 6 7 . na Bard k o le d žu i ko je je sačuvan o u scen o g ra fsko m z a p is u (B luch er, 19 9 6 : 5 7 7 ). 4 A re n d t ip ak i So krata u braja u "fa ta ln u ” trad iciju filo zo fa koji su se o sa m ljiv a ­ li i u sebi p repoznavali "d v o jstv o ” , tj. a m b iv a le n tn o s tm iš lje n ja i s(a )v e sti, k o ­ ja p o stav lja za h tev za id en titeto m (C a n o v a n , 1 9 9 0 :1 4 5 ; G ray, 19 7 7: 4 7 -4 8 ).

199

ubijen, to je stvo rilo k o d So krato vo g najboljeg u čen ika — Platona — snažn u reakciju k o ja je na kraju bila upravljena ne sam o p ro tiv Sokratovih eg zek u to ra n ego i p ro tiv atin sk og polisa kao ta k v o g tj. kao d e m o k ratsk o g polisa. Platon je u D ržavi o sp o rio m njenja koja m eđ u so b n o grade politički živ o t zajednice i p ostu lirao p o ­ kornost ap solu tn o j istini, koju m ogu da sp o zn aju sam o m alo ­ brojni i koji na o sn o vu to g a za sebe prisvajaju svojevrsn o "p ravo ” na tiraniju. T i m alo b ro jn i tirani jesu filozofi, ko jim a n jih o ve d u ­ hovne pred ispozicije (tj. sazn anje apsolu tne istin e) treba da p ri­ bave i pristup ap solu tn o j vlasti. T o je za A re n d t b ila p osled n ja P latonova reč u p olitičkoj filozofiji (koncepciji koju d o n o se Z a k o ­

ni o m nikada nije posvećivala o zb iljn iju pažn ju ). O d Platona p o ­ činje borba o sa m ljen o g m islioca koji traži savezn ištvo sa tiranim a (kako bi i sam p osta o tiranin ) protiv slo b o d arskog i d e m o k rat­ s k o g živo ta polisa kao jedine istin sk e političke za je d n ice Paradig­ m atski su kob ljen e figure Sokrata i Platona pojavljuju se tako pr­ vo u dem okratskom poretku A tin e krajem 5. i p o če tk o m 4. veka pre n.e., da bi zatim trajale kroz celu istoriju Evrope i u vrem e H an n ah A ren d t o vaplotile se u likovim a Karla Jaspersa, "d ru štve­ n o g ” filozofa koji je o d b io saradnju sa nacistim a, i M a rtin a H eideggera, osam ljenika koji je n asto ja o da filozofski opravda H itle rovu tiraniju. Iako je C an o van d o b ro rekonstruisala ovaj glavni to k m isli H an n ah Arendt, o n a je p ro p u stila da konsultuje k n jigu k o ­ ja sa p om en u tim problem im a n aizgled n em a veze ali se pri du b ljem uvidu pokazuje v eo m a zn ačajn om . Radi se, naim e, o d o ktorskoj disertaciji H an n ah A re n d t iz 19 2 9 , koja je p osvećen a p ro b lem u

ljubavi u A v g u s tin o v o j

m isli.

U

svojoj

disertaciji

A re n d t sledi protivrečnosti A v g u s tin o v e m isli sve do one tem elj­ ne, koja se tiče društvenosti ( vita socialis ) u k o n tek stu hrišćanske slike sveta. Ta temeljna p ro tivrečn ost izražava se u tom e što lju­ b av prem a B ogu vodi p ojed in ca (vernika) u religioznu izo lo v an o s t (k o jo m već započinje i n jeg o vo v la stito sam oporicanje), dok, s druge strane, on biva suočen sa čin jen ico m da pripada istin skoj zajedn ici vere (communis fides ) , koja o b u h v a ta celo g čoveka (a ne sam o neki njegov deo, kao š to to čin e svetovna udruženja). C e o p ro b lem sastoji se u tom e što "je d n o sta v n o sop stvo Božje, u k o ­ je svi veruju, još uvek ne stvara za jed n ištv o vernika" (Arendt,

200

19 2 9 : 7 6 ) , z b o g čega se p ostavlja pitanje šta o d jed n o g skupa (kroz svoj direktan o d n o s prem a B o g u izo lovan ih ) vernika stvara

communisfides. Po A re n d t A v g u s tin nikada nije u speo da pronađe o d go vo r na to pitanje, z b o g čega je u n jego vo m delu ostala nerazrešena n esaglasn ost izm eđ u p o m e n u ta dva toka argum entacije.5 Z b o g toga A re n d t svoju stu d iju lišava pretenzije "na rešavanje problem a koji izrasta iz jed n o g relativno zatvo ren o g p o jm o v n o g i isk u stv en o g sklop a” (A vg u stin o v e m isli) i ograničava je na to da p oka že

“kako dolazi d o to g a da ove n esaglasn osti n astaju”

(A rendt, 1 9 2 9 : 6). U svem u o vo m e najvažnija je du h ovn a n aklo n o st H a­ nnah A ren d t prem a živ o tn o m nervu p om enute avgustin ovske protivrečnosti: p ogleda li čovek u sebe, pronaći će Boga, p ogleda li oko sebe, pronaći će organsku zajedn icu vernika (u sm islu “ celok u p n ih ” ljudi), ali, ma kako gledao, nikada neće moći da pomiri Boga i

ovu “ istinsku" zajednicu njegovih obožavatelja. B ožan sko poreklo čoveka i ovo zem aljsko poreklo ljudske zajednice jesu činjenice nesvodive jedna na drugu i uvek kada se ove dve činjenice pokušaju p o ­ miriti rađa se zlo. A li, da b ism o m ogli razum eti tu tem eljnu protivrečn ost (n a koju se nadograđuje p o m e n u tih p et dih otom ija) u delu H an n ah Arendt, m oram o prvo razm otriti njeno shvatanje p olitičke zajednice i položaja p ojed inca u njoj.

2. Antički polis kao ideal istinske političke zajednice Z a shvatanje političke teorije H an n ah A ren d t n eoph odn o je imati na um u prvo njen kratkotrajni boravak u N em ačkoj nakon dolaska H itlera na vlast 1933. i em igraciju koja je ubrzo (još iste go din e) usledila. Iako je ovaj boravak u N em ačkoj 1933. bio buran i prepun ilegalnih akcija (koje su kulm inirale njenim zatvaranjem na kraće

5 U m e sto rešenja za p o m en u ti p rob lem , k o d A v g u s tin a se m o že naći teorija o d vo stru k o m čo veko vo m poreklu: s jed ne strane, svi ljudi p otiču o d je d n o g prap retka (A d a m a) i svoju p o v e za n o st (" b liz in u ” ) m o g u p ronaći u grešn oj p ro š lo ­ sti: p o što su svi "b ližn ji” p otekli iz is to g greh a i im aju istu grešn u p ro šlo st, o n i treba da se m eđ u so b n o v o le i da se o d u p ru izo la ciji. S d ru ge strane, svaki p o je ­ d in ac nalazi svoj izvo r d irektn o u B o gu i d ruge m o že v o leti sam o p osred n o , p reko B oga, koji zap o ved a ljubav prem a b ližn jim a. Sa b ližn jim a se, d ak le, živi i v o li sam o zato što to p roističe iz ljub avi p rem a B o gu (A ren d t, 192 9: 8 9 -9 0 ).

201

ubijen, to je stv o rilo k o d S o krato vo g najboljeg u čen ika - Platona - snažn u reakciju ko ja je na kraju bila upravljena n e sam o p ro tiv Sokratovih eg zek u to ra n ego i p ro tiv atin sk og polisa kao ta k v o g tj. kao d e m o k ra tsk o g polisa. Platon je u D ržavi o sp o r io m njenja koja m eđ u so b n o grade p o litički živ o t zajednice i p ostu lirao p o ­ kornost ap solu tn o j istini, koju m o gu da sp o zn aju sa m o m alo ­ brojni i koji na o sn o vu toga za sebe prisvajaju svojevrsn o "pravo" na tiraniju. T i m alob rojn i tirani jesu filozofi, ko jim a n jih o ve d u ­ h ovne p red isp ozicije (tj. sazn anje apsolutne istin e) treba da pri­ bave i pristu p a p solu tn o j vlasti. T o je za A re n d t bila p osledn ja Platonova reč u političkoj filozofiji (koncepciji koju d o n o se Z a k o ­

ni o n a nikada nije p osvećivala o zb iljn iju pažn ju ). O d P lato n a p o ­ činje borba o sa m ljen o g m islio ca koji traži savezn ištvo sa tiranim a (kako bi i sam p osta o tiranin ) p ro tiv slo b o d arskog i d e m o k rat­ s k o g živo ta polisa kao jedine istin sk e političke za je d n ice Paradig­ m atski su kobljen e figure Sokrata i Platona pojavljuju se tak o pr­ vo u dem okratskom p oretku A tin e krajem 5. i p o če tk o m 4. veka pre n.e., da bi za tim trajale kroz celu istoriju E vrope i u vrem e H an n ah A ren d t o vaplotile se u likovim a Karla Jaspersa, “d ru štv e­ n og" filozofa koji je o d b io saradnju sa nacistim a, i M artin a H e ideggera, osam ljenika koji je n asto ja o da filozofski opravda H itlerovu tiraniju. Iako je C an o va n d o b ro rekonstruisala ovaj glavn i to k m isli H an n ah Arendt, o n a je p ro p u stila da konsu ltuje k n jigu k o ­ ja sa p om en u tim pro b lem im a n aizgled nem a veze ali se pri d u b ljem uvidu pokazuje v eo m a zn ačajn om . Radi se, naim e, o d o ktorskoj disertaciji H an n ah A re n d t iz 1 9 2 9 , koja je p osvećen a p rob lem u

ljubavi

u A v g u s tin o v o j

m isli.

U

svojoj

disertaciji

A re n d t sledi protivrečnosti A v g u s tin o v e m isli sve d o o ne tem elj­ ne, koja se tiče društvenosti (vita socialis) u ko n tek stu hrišćanske slike sveta. T a temeljna p ro tivrečn ost izražava se u tom e što lju ­ b av prem a Bogu vodi p ojed inca (vernika) u religioznu izo lo v an o s t (k o jo m već započinje i n je g o vo v la stito sam oporicanje), dok,

s dru ge strane, on biva suočen sa čin jen ico m da pripada istin skoj zajedn ici vere ( communis fid es), ko ja o b u h v ata celog čoveka (a ne sam o neki njegov deo, kao što to čin e svetovna udruženja). C e o p ro b le m sastoji se u tom e š to "je d n o s ta v n o sop stvo Božje, u k o ­ je svi veruju, još uvek ne stvara za je d n ištv o vernika” (A rendt,

200

19 2 9 : 7 6 ), z b o g čega se p osta vlja pitanje šta o d je d n o g skupa (kroz svoj direktan o d n o s prem a B o g u izo lovan ih ) vernika stvara co m m u n isfid es. Po A re n d t A v g u s tin nikada nije u speo da pronađe o d go v o r na to pitanje, z b o g čega je u n jego vo m delu ostala nerazrešena n esaglasn ost izm e đ u p o m e n u ta dva toka argum entacije.5 Z b o g to g a A re n d t svoju stu d iju lišava pretenzije "na rešavanje p roblem a koji izrasta iz jed n o g relativno zatvo ren o g p o jm o v n o g i isk u stv en o g sklop a" (A vg u stin o v e m isli) i ograničava je na to da p okaže “ kako dolazi d o to g a da ove nesaglasn osti n astaju” (A rendt, 1 9 2 9 : 6). U svem u o vo m e najvažnija je du h ovn a n aklonost H annah A re n d t prema živ o tn o m nervu pom enu te avgustin ovske protivrečnosti: pogleda li čovek u sebe, pronaći će Boga, p ogleda li o ko sebe, pronaći će organsku zajedn icu vernika (u sm islu “celok u p n ih ” ljudi), ali, m a k ako gledao, n ikad a neće m oći da p o m iri B oga i ovu “ istinsku" zajednicu njegovih obožavatelja. B o ža n sko poreklo čoveka i ovo zem aljsko poreklo ljudske zajednice jesu činjenice nesvodive jedna na drugu i uvek kada se ove dve činjenice pokušaju p o ­ m iriti rađa se zlo. A li, da b ism o m o gli razum eti tu tem eljnu protivrečnost (n a koju se nadograđuje p om en u tih pet dih otom ija) u delu H an n ah Arendt, m oram o prvo razm otriti njeno shvatanje p olitičke zajednice i položaja pojedinca u njoj.

2. Antički polis kao ideal istinske političke zajednice Za shvatanje političke teorije H an n ah A re n d t n eoph odn o je imati na u m u prvo njen kratkotrajni boravak u N em ačkoj nakon dolaska H itlera na vlast 1933. i em igraciju koja je ubrzo (još iste godine) usledila. Iako je ovaj boravak u N em ačkoj 1933. b io buran i prepun ilegalnih akcija (koje su kulm inirale njenim zatvaranjem na kraće

5 U m e sto rešenja za p om en u ti p rob lem , k o d A v g u s tin a se m o že naći teorija o d v o stru k o m čo v eko vo m poreklu: s jed n e strane, svi ljud i p otiču o d je d n o g prap retk a (A d a m a) i svoju p o v eza n o st (“ b liz in u ”) m o g u p ron aći u grešn oj p ro š lo ­ sti: p o što su svi “ b ližn ji” potekli iz is to g greh a i im aju istu grešnu p ro šlo st, o n i treba da se m eđ u so b n o v ole i da se o d u p ru izo la ciji. S d ru g e strane, svaki p o je ­ d in ac n alazi svoj izvo r d irektn o u B o gu i d ruge m o ž e v o le ti sam o p osred n o , p reko B oga, koji za p o ved a ljubav p rem a b ližn jim a. Sa b ližn jim a se, dakle, živi i voli sam o za to što to p roističe iz ljub avi p rem a B o gu (A ren d t, 19 2 9 : 8 9 -9 0 ).

201

vreme), nem a s u m n je d a je o n a već tada stekla p riliku da up o zn a fenom en tzv. "u n u trašn je em igracije” u kojoj se čo ve k u svojoj sopstvenoj zem lji p on aša kao stranac, povlačeći se u “ nevidljivost mišljenja i osećan ja” . T o u o stalo m nije bila pojava karakteristična sam o za jedan broja N em a ca p o d Trećim rajhom n ego i za sve dru­ ge zem lje u ko jim a se javn ost prebacila u u nutrašnji svet njenih stanovnika, a svet se počeo zam išljati ne on akav ka kav jeste nego onakav kakav je n ekada b io ili kakav bi trebalo da b u d e (Arendt, 198 9: 35). N a su p ro t "unutrašnjoj em igraciji” n ekih njenih prija­ telja koji su ostali u N em ačko j (kao što je npr. Jaspers), A re n d t u em igraciji provodi burne go d in e angažujući se na m eđunarodnoj p om oći u grožen im Jevrejima, u čem u pronalazi vred n o st ljudske solidarnosti i sapatništva. Z a to nije nim alo slučajno što p o njoj "lju dskost u sm islu b ratstva zapravo nalazim o kod svih p ro gon je­ nih naroda i svih porobljen ih ljudskih grupa” (Arendt, 19 8 9 : 28 ). Budući da je pripadala p ro gon jen o m jevrejskom narodu, A re n d t je nesum njivo stekla to za nju tako va žn o prim arno iskustvo solidar­ nosti u nevolji, ljudske b lisk o sti i saosećanja. Kasnije će o n a saosećanje shvatiti kao o sn o vn i pokretač socijalne integracije, koji podstiče m oderne revolucije. N jen program ski zadatak sto ga je glasio da to osećanje, koje je "kod Robespierrea prvi p u t p ostalo centralni m o tiv revolucionara", treba “p rotegnuti na celo čovečanstvo, da bi se onda u sp o stavilo jed n o lju dsko društvo u ko m e će zaista svi ljudi biti braća" (A rendt, 19 8 9 : 2 9 ). Ideal h u m an og sveta u k o m su svi ljudi braća (i sestre) A ren d t nije vezivala sam o za p ro gon jen e Jevreje neposredno pre i za vrem e D ru go g svetsko g rata n ego ga je pronašla najbolje izra­ že n o g u antičkoj Grčkoj. D o k se u n o vo m veku saosećanje rastače na racionalnost i sen tim en taln o st (kao "unutrašnji, u n evidljivom lokalizovani nadom estak za g u b ita k zajedničkog, v id ljivo g sve­ ta”), za antiku ono predstavlja još u vek nešto prirodno i sam o po sebi razum ljivo (Arendt, 19 8 9 : 32 ). T o je prem a A ren d t bilo m o ­ guće za to što je antika p ozn avala polis kao optim aln i o b lik ljudske saegzistencije. U celokupnoj m isli H an n ah A ren d t dom inira pojam

polisa kao ideala istinske p o litičke zajednice, koji je zasjao na p o ­ četku evropske istorije, da bi p o to m tam n io i d o nas stigao sa tek

202

tinjajućim sjajem .6 O n o što je potrebno reći o p ojm u polisa, u zn ačen ju u k o m ga je H an n ah A re n d t upotrebljavala, to je njegov izrazito n orm ativni karakter, koji se pokazu je na tri nivoa. Pre sve­ ga, A re n d t je bila krajnje selektivna kada je svoje shvatanje polisa potkrepljivala em p irijskom građom , tako da se istorijska verodo s to jn o st o n o ga što je o n a p o d tim p o jm o m podrazum evala ne sm e n ikako u zim ati zdravo za go to vo. D ru go, nedostatke em pirijske fundiranosti n jen og p ojm a polisa n adom eštalo je njeno v eo m a če­ sto pozivanje na grčke istoričare i filozofe (pre svega na A risto te­ la), koji su u svojim p olitič k im i etičkim delim a norm ativno razra­ đivali pojedine segm en te socijaln o g živo ta Grka. Treće, kada je, n aposletku, bila prin uđen a da se p ozo ve na n eko g grčkog filozofa ili istoričara, čija su shvatanja bila am bivalentna (ili barem nisu jed no zn ačn o potkrepljivala njenu apriorno postavljenu tezu), o n ­ da je ona sam a "zaglađivala protivrečja”, podrazum evajući da je fi­ lo z o f ili istoričar o kojem je reč (p o d uticajem prom ena u realno­ sti) počeo da "n ap u šta" o n o što je ona sm atrala za "izvorn e” i "istin sk e” grčke pozicije u p oim an ju polisa. Z b o g toga treba biti ve­ om a oprezan u p okušaju razum evanja njene upotrebe pojm a poli­

sa, p o što je reč o rom antičarskom konceptu koji je delim ičn o sm ešten u istoriju antičke G rčke, delim ičn o u istoriju antičke socijal­ ne m isli, d o k u preostalom delu nosi pečat projekcija teorijskih stavova sam e H an n ah A ren d t u o n u "p rošlost odakle sve počinje". Kada je u pitanju uporište pojm a polis, u značenju u ko m ga H annah A re n d t upotrebljava, u o n o m e što je on u antičkoj G rčkoj realno bio ili što se m islilo da treba da bude, m o glo bi se govoriti o pet ključnih ograničenja. Prvo ograničenje predstavlja shvatanje A rendt da je p o ­ litika kod G rka izvorno bila d e la tn o st bez ikakvog rezultata (p ro ­ d u kta) i da se iscrpljivala u p u k o m "dobrom životu " (Arendt, 1 9 9 1 :1 6 7 ) . U njenom pojm u p o litič k o g delanja bilo je b itno to da o n o počiva na slobodi započinjanja, tj. na m o gu ćn o sti da se bude

6 Z a G rk e se celo ku p a n p o litič k i ž iv o t o d v ija o u n u ta r polisa, d a bi tek R im ljan i p očeli d a “ p o litiz u ju ” p ro s to r m eđ u polisima (A ren d t, 1993: 121). O v u pojavu A re n d t o štro o su đ u je, p o š to je n jo m e za p o če ta izgrad n ja m od ern ih d rža va sa v e lik im teritorijam a, gra đ an im a (tj. d rža vlja n im a ) k o ji v iše n isu sta n o v n ici sa­ m o je d n o g grada (polisa) i in te g rativn im id eo lo g ija m a k o je v iše ne m o g u p o ­ v ratiti e to s an tičk ih grad ova-d ržava.

203

početkom n ečeg n o v o g . Slo b o d n o delanje zato je u v ek bilo (i o sta­ lo) istovetno sa p o če tk o m ili spontanitetom (A rendt, 1993: 34 i 4 9 -5 0 ). U p ra vo taj trenutak otpočinjanja razlikuje delanje o d pro­ izvođenja, koje n a v o d n o "robuje” rezultatu (p ro izv o d u ) z b o g k o g je preduzeto. "D elan je, naprotiv, kako će Grci to otkriti, sam o po sebi i za sebe je p o tp u n o besciljno; o no za so b o m n ikad a ne o sta­ vlja krajnji p ro izv o d ” (Arendt, 1971c: 5 9 ). A re n d t se pri to m p o z i­ va na sam o g A risto tela, za ko ga tvrdi da je u svojoj Nikom ahovoj eti­

ci zastup ao tezu po kojoj politički živeti znači "živeti d o b ro ” u "či­ stoj ak tu aln o sti” i bez ikakve proizvodnje. A k o se, pak, pogleda d elim ično citirani u vod u Nikomahovu etiku, videće se da A risto tel zaista definiše d o b ro kao p oslednji ultim ativni cilj kojem “ sve te­ ž i” i koji ne predstavlja sredstvo za ostvarenje n ek o g d ru g o g cilja. M eđ u tim , živeti dobro i uživati u blaženstvu ne znači ne ostavlja­ ti određene p ro izvod e za sobom . T o A ristotel e k s p liđ tn o p o k a zu ­ je na prim eru um etnika: frulaša (čija se u m etn ost ne m aterijalizuje) i vajara (koji za so b o m ostavlja m aterijalne u m etn ičke pred m e­ te). Z a A risto tela je bilo b itn o to da čovek “v od i živ o t koji se sas­ toji u razum noj duševn oj delatn o sti i u razu m n im p o stu p cim a [...] pravilno i na najbolji n ačin ” (Aristotel, 1 9 8 0 :1 5 [10 98 a]). N ed o statak proizvod a u n avodno virtuelnoj političkoj delatnosti jeste interpolacija A re n d t u antičku grčku socijalnu m i­ sao, u skladu sa njenim so p stven im shvatanjem p o litičk o g delanja. Po tom shvatanju, p olitičko delanje nem a u sebi ništa nasilno, pošto je to n avodno karakteristika isključivo proizvođenja. “Stva­ ranje lju d sk o g proizvoda uvek o b u h vata neko nasilje prem a priro­ di - m oram o u biti drvo da b ism o im ali građu, i m oram o nad njom izvršiti nasilje kako b ism o izradili s to ” (Arendt, 1971c: 111). N a s u ­ prot tom e, p olitičko delanje ne sm e o staviti za so b o m p ro izvod da se ne bi uplelo u nasilje. A li, ako delanje već ne sm e im ati neki pro­ izvod (da ne bi bilo izvršeno nasilje), postavlja se pitanje šta ga on d a razlikuje od p ukog naklapanja ili čak s o fističk o g o bm an jiva­ nja ("id eo lo g ije”)?7 O v o pitanje je tim značajnije što krajnji ish o d

7 D o b a r p rim e r p ru ža upravo zn a n a c H a n n a h A r e n d t - M a rtin H e id e gge r - za v rem e n je g o v o g rektorovanja p o d H itle ro m . U svo m Žargonu autentičnosti A d o rn o k a o "d o sa d n o n ak lap an je” k v a lifik u je H eid eg g ero v u to b o že ta n k o ću t­ n u i au te n tič n u ko m un ikaciju sa sv o jim z e m lja c im a iz "a u to h to n o g " Svarcval-

204

delanja ostaje netransparentan sam im

njegovim

pokretačim a:

"[...] svjetlo koje obasjava procese djelovanja, a o n d a i sve povjesne procese, pojavljuje se tek na njihovu svršetku, često tek kad su svi su dion ici mrtvi. D jelovan je se p o tp u n o otkriva sam o prip ovje­ daču, to jest historičarevu p o gled u unatrag, a on uvjek zacjelo b o ­ lje zn ade od su dion ika o čem u se zapravo radilo" (A rendt, 1991: 156). Kako ćem o još im ati prilike da vidim o, A re n d t je verovala da u u slo vim a idealne k o m u n ik ativn e zajednice (a grčki polis je upra­ v o to trebalo da b u de) p osto ji jedna skupna, kolektivn a m o ć koja svako g pripadnika (građanin a) prinuđuje na interaktivnu k o m p e­ ten tn o st i o zb iljn o st i koja se stara upravo o tom e da krajnji (n ji­ m a netransparentni) ish o d n jih o vo g delanja dobije tačno određe­ ni sm isao. D ru g o ograničenje u koncepciji H an n ah A re n d t p ro iz­ lazi iz p rvog u toliko što se tiče načina na koji je ona shvatala p o lo ­ žaj zakona u polisu. Po njoj, zako n za G rke nije bio ništa p olitičko, već je njega zam islio zako n o davac i onda ga predao lju dim a na k o rišćenje. Z ako n odavstvo nije p olitičko (n iti bilo kakvo dru go) delanje, n ego proizvođenje, p o što im a za rezultat sam zakon. Sam im tim , zakon u sebi nosi nasilje i prim enjuje ga protiv sva ko g ko ga krši. Istina, i sam a A re n d t u viđa da je ovo određenje za k o n a isuviše "n egrčko"8 i za to d o p u šta da zakon, prem da "p redpo litičk i” , ipak postaje "ko n stitutivan za sve kasnije p olitičko delanje i m e­ đ u sob n o političko o p h o đ e n je” (Arendt, 19 9 3 :111). N evo lja je, m e­ đ utim , u tom e što radnje koje su uperene ne sam o na stvaranje n e­ go i na sprovođenje zako n a prestaju da budu delanje (u sm islu u kojem A rendt taj p ojam upotrebljava): uplitanje zakona u ljudske aktivnosti u krajnjoj liniji ih prisiljava da se odreknu delanja sa svom njegovom "beskorisnošću, bezgraničnošću i n eizvjesn ošću

d a, d o k u n jego vo m Blubo (JBlut und Boden) brb ljanju o tkriva razraču n avan je sa "d ru g im bla-bla p rijateljim a” (A d o rn o , 1 9 7 8 :1 0 1 ). 8 S a sv im d rugačije sh va ta n je za k o n a A re n d t o tkriva u jed n o m p ism u K arlu Ja-

sp ersu , u k o m kaže d a religija "n ig d e i n ikad a nije m o g la d a p ru ži fu n d a m e n t za nešto tako političko kao što su zakoni" (A ren d t, 19 8 7: 2 0 2 , k u rz iv A . M .). O v o p o k azu je d a je A ren d t u n efo rm a ln o j k o m u n ik aciji za k o n p o im a la kao n e što p o litičk o , d o k ga je u sv o jim teo rijsk im rad ovim a, p o d p rin u d o m d o sle d n o g sp rov o đ en ja razlike izm eđ u d elan ja i p roizvo đ en ja, m orala izm ešta ti v a n d o ­ m ena p olitike.

205

ishoda” (A rendt, 1 9 9 1 :1 5 8 ) . N a o vo m primeru m o že m o najbolje da vid im o k o lik o se krajnji zaključci razm išljanja H a n n ah A ren d t udaljavaju o d o n o g a što je čin ilo srž socijalne, p o litičke i pravne m isli G rka. K ao dobar prim er za o n o što su G rci m islili o u lozi za ­ kona u p o litičkom živ o tu polisa m o že se p on ovo navesti A ristotel koji vladavinu za k o n a u zd iže u conditio sine qua non ispravn og ure­ đenja jed n o g polisa. A kada je u pitanju n ajslobodarskije o d tih ure­ đenja, dem okratija/republika, A risto tel na jednom m estu kaže: "u o nim dem okratijam a u kojim a vlada za ko n nem a dem ago ga, već su najbolji izm eđu građana na čelu države. A li d em ago zi se javlja­ ju tam o gde za ko n nem a vrh ovn u v la st” (A ristotel, 1 9 7 5 : 95 [129 2 a]). N a su p ro t H an n ah A rendt, A risto telo vo je m išljenje bilo da što je političko delanje m anje o b u zd an o zako n o m , a to znači "beskorisnije, bezgraničnije i u isho du n eizvesn ije” , to su p o g o d ­ niji uslovi za u sp o n d em ago ga i narušavanje k o m u n ik ativn e za ­ jednice koja je p osvećena politici. Treće ograničenje čine n astojanja H an n ah A re n d t da predstavi polis kao celovitu egalitarnu i slobodarsku zajednicu, p o tp u n o o dvojenu od privatne nejednakosti i izrabljivanja: “ Polis se razlikovao o d kućanstva po to m e što je p ozn avao sam o ‘jedna­ ke’ d o k je kućanstvo bilo središte najstrože nejednakosti. Biti slo­ bodan zn ačilo je ne biti podređen n u žn o stim a živo ta ili zapo vjedim a n e k o g d ru g o g kao i ne b iti sam onaj koji zapovjeda. T o je zn a ­ čilo ne vladati i ne biti onaj ko jim se vla d a [...] biti slobodan zn a ­ čilo je biti slobodan od n ejednakosti prisu tn e u vladalaštvu i kre­ tati se u prostoru u kojem ni vladavin a niti p otčin jen ost ne p o s to ­ je" (Arendt, 1991: 31; upor. tako đe i A rent, 1991: 23). Iako je A re n d t n esum njivo u pravu kada govori o n izu razlika koje su p o ­ stojale izm e đ u polisa i 0ikosa, tešk o bi se m o g ao prihvatiti njen z a ­ ključak da je zbiljski polis bio b ez o statk a egalitarna i slobodarska tvorevina. Jer, pogleda li se bolje u n jego vu konstituciju, videće se da je o n u sebi očuvao predstavu na g o sp o d arsk o dobro na kojem go sp o d arsk a kuća (tj. gradsko jezgro ) d o m in ira o kolin om (tj. ku­ ćam a seljaka), a slobodni građani se m ešaju sa robovim a, stranci­ m a i (n eslo b o d n im ) ženam a, p o tp u n o ravnodušni prema n jih o ­ v o m p određen om statusu (T o m b erg , 19 73 : 233 i dalje). Z ato nije n im alo slučajno što se A ristotel drži pred stave p o kojoj je d o m in a­ cija s lo b o d n ih građana nad svim n e s lo b o d n im ljudim a data “ po

206

prirodi" i p o litič k im p u tem se ne m o že ukin u ti već se m o že sam o postaviti na pravilne osn o ve. Staviše, javna vrlina s lo b o d n o g gra­ đanina podrazum evala je privatnu vrlinu "do b rog čoveka” , o d n o ­ sno gospodara, p o što je jed in o na taj način bila o b ezbeđ en a eko­ n om ska o sn o v a bavljen ja p o litik o m (A ristotel, 19 75 : 21 [126 0 a], 54 [1275a] i 5 9 [12 7 7 a ]). A re n d t ovo, doduše, priznaje, ali odm ah sve g o sp o d stv o — jednako kao što je to u činila i sa sam im za k o n o ­ davstvom — transponira u "p redpo litičk u ” sferu i proglašava ga za sam u p olitik u n eb itn im (Arendt, 1993: 37; A rendt, 1971c: 117118). T im e o n a o štro odvaja o no što je u an tičkom živ o tu bilo gu ­ sto isprepletano, i to kako u realnosti tako i u teoriji. Politički b it­ n om čin jenicom o n a proglašava to da je polis b io "centriran oko slo b o d e” , pri čem u se “ slo b o da razum e n egativno kao n e -b iti-p o koren i ne-vladati, a p o zitiv n o kao jedan prostor koji m o že sam o m n oštvo da p ostavi i u kojem svako m o že da se kreće kao m eđu sebi jed nakim a” (A rendt, 19 9 3 :3 9 ) . T ak av stav m o že da se shvati jedino kao projekcija novo vek o vn o g p ojm a slo b o d e na p olitički živ o t G rka. Jer, ako je oko nečega zaista bio centriran idealni pojam politike kod Grka, onda to nije bila slo b o d a već građanska vrlina, koja je još u vek p oim ana u kategorijam a vladanja i pokoravanja. A ristotel tako kaže: “ N ego za pohvalu je m oći i vladati i pokoravati se i izgleda da se vrlina građanina sastoji upravo u tom e da m ože dobro i d a vlada i da se pokorava” (A ristotel, 1 9 7 5 : 5 9 [12 7 7 a ]). A k o je za G rk e postojala razlika izm eđu “p red po litičke” (kako je A re n d t n aziva) i političke vrline onda o n a nije bila kvalitativne prirode (g o sp o d stv o - s lo b o ­ da), već sam o kvantitativne: dobar građanin m o gao je jednako d o ­ bro da vrši političku vlast, kao i da joj se pokorava. S lo b o d a od vlasti jeste novovekovni koncept, ko ji će svoj sm isao do b iti tek u spo ­ n om “državn og rezon a” i njegovim prvim osporavanjim a. Č etvrto ograničenje čini idealističko opisivanje sam og vršenja "politike” u antičkoj Grčkoj. A rendt im a izrazito rom anti­ čarsko viđenje p o litičkog života kao aktivnosti ubeđivanja i sluša­ nja, koji generišu kolektivnu m oć i p otp u n o su u neskladu sa sva­ kom prim enom nasilja (na to skreće pažnju i H aberm as, 1 9 7 7 : 1 5 16). Sila kvari svakog čoveka i čini ga nepodobn im za politiku, a to važi čak i za one koji pružaju otpor tiraniji (Arendt, 1 9 9 1 :1 6 5 ). Ali, ako je u praksi polis b io nesporno i kom unikativna zajednica, onda

207

je bio i ono š to A r e n d t po svaku cenu ž e li da odstrani iz svog ideala: brutal­ no nasilje, kako prem a unutra tako i prem a spolja. N ije slučajn o T u k id id baš iz ponašanja A tin e p od Periklom dedukovao prvu evropsku te­ oriju politike sile: “Č o vjeku silniku ili gradu, koji im a vlast, ništa nije b ezum no, što je korisno, i ništa prijateljsko, što nije sigurno. O n mora u svakom p ojed in o m slučaju prema prilikam a postati ili neprijatelj ili prijatelj” (T u kidid, 1 9 9 1 :3 6 6 [VI, 85]). U svom sva­ kih iluzija i ulepšavanja lišenom o pisu grčkog m entaliteta i p o litič­ kih borbi u polisim a, Jacob Burckhardt potvrđuje o n o što je već T u ­ kidid uvideo: "K o se u antici sm atrao ovlašćenim da vlada, ili ko je to sam o želeo, dozvoljavao je sebi u borbi sa protivn ikom ili ko n ­ kurentom b ezm alo krajnje sredstvo - uništenje. [...] H eleni su verovali da su načisto sa alternativom : ili ćem o m i un ištiti njih, ili će oni nas, pa su delali onda n eum oljivo u skladu s time. [...] Po što je polis nešto najuzvišenije i istin ska religija Helena, to borbe za nje­ ga im aju i onu istu brutaln ost religioznih ratova” (Burckhardt, 1934: 6 1 -6 2 ). A k o se u nečem u m o že videti veličina antičke p o litič­ ke teorije G rka, onda je to b io p o k u ša j d a se obuzdaju te b rutalno­ sti tako što će im se nadrediti univerzalne vrline do b ro g građanina i staviti okovi zakona. N ažalo st, prem a strancim a, a to znači i pre­ ma drugim polisim a (o varvarima da se i ne govori), ova ograničenja nisu važila, tako da se na strane polise gledalo sam o sa aspekta m o ­ gu ćn osti stupanja u (po pravilu labave) saveze ili podjarm ljivanja i b eso m u čn o g eksploatisanja (p o p u t robova). Poslednji Periklov g o ­ vor razgnevljenim A tinjanim a, koji su ga smatrali o dgovorn im za to što ih je "nagovorio” (danas bi se reklo "nahuškao”) na kata­ strofalni rat sa Lakedem onjanim a, b io je usm eren na to da o p o m e­ ne A tin jan e da je njihov hegem onski p olo žaj u H eladi n užn o v od io u ratove sa svim a koji još nisu bili p otp a li p o d njihovu vlast. "N e treba m isliti da se vi borite sam o za jedno, da li ćete biti robovi m jesto slo b o d n ih ljudi, nego i za to, da ne izgu b ite vlast i ne d o đ e­ te u o p a sn o st od onih, kojim a ste se za vlasti zamjerili. A nije vam više ni m o gu će odreći se nje, ako koji plašljivac u sadašnjem času, da bi živ io u dokolici, i na tu ‘p o š te n u ’ m isao dolazi. Vi već imate tu vlast kao silništvo, koje je, čini se, nepravedno prigrabiti, a o p a ­ sn o n ap u stiti” (Tukidid, 1 9 9 1 :1 1 8 [II, 118 ]). Periklovo doba, koje je često n azivano “zlatnim d o b o m atin sk e dem okratije” bilo je u isto vrem e d oba amoralnog tribalizm a, u kojem je postojala puna

208

sv e st o to m e d a je a tin sk a " v la s t ka o s iln iš tv o ” n ad d m g im polisim a go la n ep rav d a . T o što je p o H a n n a h A re n d t " p o litik a ” p re staja la iz ­ v an z id in a po lisa a rat b io n e š to s a s v im “ n e p o litič k o ” (A ren d t, 199 3: 9 3 ) n ik a k o n e zn a č i d a građ an i n isu m o g li b iti ta o ci jed n e (d e m a g o š k i p o s e b n o n a d u v a n e ) "ra tn e p o litik e ", k o ja je u s k o p o ­ v eziv a la v la s t u n u ta r i iz v a n polisa. M o ž d a n a jk ru p n iji p ro b le m k o n c e p ta H a n n a h A re n d t le ži u to m e š to je o n a id e a l p o litik e v id e la u te žn ji k a " b e sm rtn o j sla v i” , k a o o n o m e š to č o v e k a n a d živ lja v a i č in i g a ra v n im b o g o v i­ m a. P o lis je b io n e š to " b e s m r tn o ” (p o s to ja o je pre sv a k o g n je g o v o g član a i p o s to ja ć e n a k o n n je g o v e sm rti), a sv a k i n je g o v g r a đ a n in je h te o n a n je m u d a o s ta v i p e ča t in d iv id u a ln o s ti, čim e bi n jeg o v o im e b ilo u č in je n o “ b e s m r tn im ” . "Ip a k , a k o su s m rtn ic i u sp e li da sv o jim ra d o v im a , d e lim a i recim a p ris k rb e iz v e s n u p o s to ja n o s t i d a ih o tr g n u o d išče za v a n ja , ta d a bi te stva ri, b a re m d e lim ič n o , u šle i b ile k o d k u će u sv e tu v e č n o g trajan ja ( everlastingness ), a sam i sm rtn ic i bi n a šli sv o je m e s to u k o s m o s u , g d e je sve b e s m rtn o o s im lju d i” (A r e n d t, 19 7 1c: 43). Z b o g o v e te ž n je z a “ b e s m rtn o m sla v o m ” , sm a tra A re n d t, h ra b ro st i stav ljan je ž iv o ta "n a k o c k u " b i­ li su sa s ta v n i d e o p o litič k e v rlin e G r k a (A r e n d t, 19 9 1 :3 3 -3 4 i 15 1). Iro n ija je d a je o v o te o rijsk o v e lič a n je p o litik e ka o čin je ­ nja sla v n ih i n e z a b o ra v n ih d ela u re a ln o sti b ilo n e ra sk id iv o v e za n o za n e p re k id n o ra tn o stan je u k o je m su živ eli g rčk i polisi. M a k o lik o se A re n d t tru d ila d a sv o je v iđ e n je " b e sm rtn e sla v e ” uvije u " k o sm ič k e ” o b la n d e, o sta je n eo b o riv a is to rijsk a č in je n ica da je p o tra ­ ga z a sla v o m u staroj G rčk o j b ila isp re p leten a sa m ilita rizm o m . Č a k i sa m H e ro d o t, čiju n am eru d a p iše isto riju 9 A re n d t citira na b r o jn im m e stim a u p rilo g sv o jo j te o riji o " b e s m rtn o s ti" , u sv o jim iz la g a n jim a sa sv im tre zv e n o p o k a zu je n aličje žu d n je z a " b e s m r t­ n o m s la v o m ” . O p is u ju ć i na p rim er k a k o je T e m is to k le p o s ta o "n a jh rab riji i n a jm u d riji" borac p ro tiv P ersijan aca u bici k o d S ala m in e, H e ro d o t se n im a lo ne u ste ž e d a p o k a ž e k a k o je ovaj h u š k a o A tin ja n e n a rat (V II, 143), o tim a o n o v a c o d d r u g ih G rk a (V III, 112),

9 ” O v o je p regled ¡sto rije H ero d o ta H alika rn ašan in a , k o ji je n ap isan rad i to g a d a se vre m en o m ne bi u m a n jio značaj o n o g a što je čo v e ča n stv o stv o rilo , te d a v e lik a i d ivn a dela, i o n a ko ja su stvorili H elen i, ka o i o n a ko ja su stvo rili varvari, ne bi bila za b o rav ljen a” (H e ro d o t, 19 6 6 : 7).

20

p

potkupljivao (V III, 5 ) i bivao potkupljen (VIII, 4), krao tuđe ideje (VIII, 58), rem etio d isciplin u u vojsci (VIII, 5 9 ), u cenjivao (VIII, 6 2 ), pa naposletku čak i varao svoje sugrađane kako bi kod Kserksa obezbedio u točište ako ga u nepredvidljivoj sku pštini A tin e sn a­ đe nevolja (VIII, 10 9 ). A d a se im ao čega bojati svedoči prim er M iltijada, v eliko g i sla vn o g heroja iz bitke kod M aratona, koji je kasn i­ je zb o g n eu spešn og osvajačkog p oh oda na Par o dm ah bio o p tu žen za veleizdaju, tako da m u je stara slava poslužila jedino da izbegn e sm rtnu kaznu, a p o što je već b io na samrti zb o g zado bijen ih rana "izvu kao” se sam o sa novčanom kazn om (VI, 136). Sic tmnsitgloria

mundi, dok je o n o što ostaje ratnička ostrašćenost i dem agogija. Peto ograničenje shvatanja polisa koje n alazim o k o d H an n ah A ren d t i koje v elik im d elo m p roizlazi iz p reth o dn ih , tiče se položaja p ojedinca u političkoj zajednici. A k o je za A re n d t s lo ­ boda i dalje sm isao p olitike, o n d a se ovaj pojam slo b o d e m n o g o više napaja na rom antičarskim n ego na p ro svetiteljskim tradicija­ ma: sloboda za nju jeste n aprosto m o g u ćn o st da se načini p o če­ tak, o d n o sn o ostvari "neverovatno i n ed o stižn o ” (Arendt, 1993: 35). U grčkom polisu, kako ga A re n d t vidi, "slob o dan je m o gao b i­ ti sam o onaj ko je b io sprem an da rizikuje sam živo t, d o k je n eslo ­ bo d n u i ropsku dušu im ao onaj ko se s veliko m ljubavlju držao ž i­ v o ta -

jedan porok za koji je grčki jezik im ao p osebn u reč”

(Arendt, 1 9 9 3 :4 4 ). S lo b od a je, dalje, u vek javna ( “ herojska”) i isp oljava se u društvenom živo tu , tako da joj najveće o p a sn o sti prete kako od "radikalne izolacije" ljudi, koja je karakteristična za ti­ ranije, tako i od pretvaranja p o litičke zajednice u proširenu p o ro ­ dicu u kojoj su svi "bližnji" (A rendt, 19 9 1: 51). U o b a slučaja pri­ v a tn o st guta javnost. Sa o vo g s ta n o v išta A re n d t p reduzim a ek sp licitn u kritiku liberalne teorije. Liberalizam je po njenom m išljenju dao svoj doprinos progonu slo b o d e iz d o m en a javnosti za to što se n jeg o v p ojam slobode “skoro u p o tp u n o sti o d n osi na održanje ž i­ v o ta i očuvanje njegovih interesa” , tj. na sferu privatnosti (Arendt, 19 71c: 155). I upravo to negira p o stu la t p o kojem je “hrabrost jed ­ n a o d krucijalnih političkih vrlin a". “ H rab ro st oslobađa ljude o d njihove brige za život zarad slo b o d e sve ta” (Arendt, 1971c: 15 6 ). U jednoj blažoj varijanti, A rendt kritikuje liberalizam zb o g toga što je lju de naprosto odvratio od javne sfere i okrenuo u pravcu p o i­ m an ja slo b o d e isključivo u p rivatn im kategorijam a. Biti slobodan

2 10

počelo je da znači biti slo b o d an o d p olitike. “Ljudi u zem ljam a za­ p ad n o g sveta, koji n akon propasti an tike slob odu od p olitike p o i­ m aju kao jednu o d o sn o vn ih sloboda, sve više i više koriste tu slo ­ bodu, p ovu kavši se iz sveta i o b aveza u njem u. O v o povlačenje iz sveta lju dim a ne m ora škod iti, već čak m o že velike talente dovesti do genijaln osti i tako za o b ilazn im p u tem učiniti korist svetu. A li sa svakim tim povlačenjem dolazi do gu b itk a sveta, koji se skoro m o že dokazati; o n o što odlazi u nepovrat jeste specifični i prete­ žn o nen adokn adivi m eđuprostor, koji je trebalo da se izgradi upravo izm eđu čoveka i njegovih b ližn jih " (Arendt, 1 9 8 9 :1 8 ) . U svakom slučaju, prava i slo b o de koje zagovara liberalizam “po svojoj su prirodi negativni; oni su rezultat oslo b ođen ja o d najrazličitijih vrsta ropstva i ni u kom slučaju nem aju pravi p ozitivan sadržaj o n o g što slo b o d a sad stvarno i jeste. Kad se u revolucijam a ne bi radilo ni o čem u dru gom sem o garanciji ovih prava i slo b o ­ da, onda K ondorse i R obespjer ne bi im ali pravo i n jihov cilj ne bi zaista bila sloboda, već o slo b ođ en je o d jed n o g aparata vladavine koji je prekoračio svoja ovlaštenja i povrijedio stara dobro u tem e­ ljena prava” (Arent, 1991: 2 5 ). O n o 0 čem u se po H an n ah A rendt u m odernim revolucijam a radi jeste negiranje liberalnih političkih p ostu lata (ego izm a i p rivatn osti) i povratak javnoj slobodi i vrli­ nam a hrabrosti i slave, a to znači (rom antičarski u lepšanoj) tradi­ ciji g rčkog (pre svega dem okratskog) polisa.

3. Moć političke zajednice Iz p reth o dn o g izlaganja m ože se izvesti zaključak da je A rendt ignorisala jednostavnu činjenicu da je grčki polis, p osebn o ako je u njem u vladalo dem okratsko uređenje, još uvek b io kolektivistička tvorevina u kojoj su život, im ovina, slo b o da i čast pojedinca m ogli biti u svakom trenutku žrtvovani radi n ajobičnijeg hira okuplje­ n o g m n oštva koje huškaju dem ago zi. N i polis ne uspeva da izb e gne onoj vrsti g o sp od stva koje za tlačenje p ojedinca koristi ceo ko ­ lektiv.10 M o gu ćn o st izbegavanja o v o g stanja koju nudi kontraktu-

10 U svo jo j Dijalekticiprosvetiteljstva H o rk h e im er i A d o rn o će tu p ojavu o p is a ti na sled eći način: “ O n o što se svim a d o g a đ a o d n ek o licin e, izvršava se u v ijek kao svlad avan je p ojed inaca o d stran e m n o g ih : tlačen je d ru štv a u v ijek im a karak­ te ristik e tlačenja n e k o g k o lek tiv a” (H o rk h e im e r i A d o rn o , 1 9 8 9 :3 5 ).

211

alizam jeste de m o k ratsk a ustavna država. Iako ne o d b acu je u p o t­ pun osti tekovine d em okratske ustavne države, A re n d t joj suprot­ stavlja svoj sop stven i m o del “ nasleđa” slob odarskog poretka grč­ kih polisa. K ljučn i p o ja m o d k o g je A rendt p olazila u rešavanju problem a ko n stitu isan ja političke zajednice jeste m oć. "M o ć o d ­ govara sp o so b n o sti ljudi ne sam o da delaju ili n ešto čine n ego da se povezu ju sa d ru gim a i da u saglasnosti sa n jim a delaju" (Arendt, 1 9 7 0 : 4 5 ). M o ć je, dakle, svojevrsna nadgradnja (A rendt bi u svakom slučaju izb e gla reč "rezultat”) delanja u to lik o što u sebi miri pojedince i ovaploćuje njihovu saglasn ost d a zajednički nešto preduzm u. U to m zn ačen ju m oć je direktno su protn a nasi­ lju. K ada je u p itanju p olitička zajednica, u njenom tem elju se, po m išljenju H an n ah A rendt, nalazi "živo tn a m o ć naroda” koja pro­ izlazi iz “ izvo rn o g k o n sen zu sa ” i koja daje živ o t svim pravnim ak­ tim a i institucijam a. " O n o što institucijam a i zak o n im a jedne z e ­ mlje daje m oć jeste p odrška naroda, koja je o p et sam o nastavak o n o g izvorn og k o n sen zu sa koji je oživeo institucije i zakone. [...] Sve p olitičke institucije su m anifestacije i m aterijalizacije moći; one p ostaju krute i propadaju čim više iza njih ne stoji i ne p odr­ žava ih živo tn a m oć naroda” (Arendt, 1 9 7 0 : 4 2 ) . Ili, drugim reci­ ma, "ustavi, zakoni i institu cije koje oni [ljudi] p o to m u sp o sta ­ vljaju, spo so b n i su za živ o t tačno o n o liko koliko traje u njim a jed­ n om proizvedena m oć živ o tn o g djelovanja" (Arent, 1991: 152). N e što sličn o događa se i sa p o tezim a koje vuče narodni vođa. A k o v o đ a učini neka slavna i u spešn a dela, o n d a je to zahvaljujući “ ini­ cijativi i riziku što ga p o d u z im a ” ili, u krajnjoj liniji, činjenici da “m o n o p olizira snagu onih b ez čije p o m o ći nikada ništa ne bi m o ­ gao p o stići” (Arendt, 1 9 9 1 :1 5 4 ). U svakom slučaju, sve d o k p o sto ­ ji "živo tn a m oć naroda” (ili "m o ć živ o tn o g delovanja”) koja udah­ njuje živ o t pravnim aktima, in stitu cijam a i vođ am a jedne p o litič­ ke zajednice, nem a potrebe za nasiljem i ljudi m o gu da žive slo ­ b o d n o .11 "M o ć zakona ili u stava počiva na saglasn osti i podršci

11 Pri to m A re n d t sm atra da slo b o d a ne p o s to ji u v e k i svu d a i d a je m n o g e z e ­ m lje n e m o g u sebi p riuštiti. "S u p r o tn o s t s lo b o d e je ili n u ž n o s t ili o p re sija ” (A re n d t, 1971a: 132), što zn a či da n ije d o v o ljn o d a ne p o s to ji p olitička o p re s i­ ja d a bi p o sto ja la sloboda. Z a ž iv o t u slo b o d i p o tre b n o je d a p rob lem m ateri­ jaln e n u ž n o s ti bud e rešen.

212

naroda i izvire iz njih. G d e g o d je ova m oć nenarušena, nasilje je n epotrebno” (A rendt, 1971a: 9 9 ) . T o predstavlja sam o jezgro v italističko g ko n cepta “ živo tn e m oći naroda” , koje je supstan cijalizovan o "izvorn im k o n sen zu so m " i za tim “živ i” svojim živo to m , či­ neći nasilje u p o litič k o m živ o tu izlišnim . Taj argum entacioni niz otkriva svu du b in u razlike izm eđu rom antičarskog shvatanja dr­ žave (p o m odelu polisa ) i dem okratske ustavne države. T a k o npr. govoreći o M ayflow er ugovoru, A re n d t m o že da u duhu ovih stavo ­ va mirne du še zaključi da se "u govor koji počiva na uzajam n osti [...] sastoji iz akta vezivan ja-seb e-za-d ru ge. Politička zajednica koja nastaje na o sn o vu o v o g ‘ saveza’ sadrži izvor m oći koji teče ka o n im a koji m u pripadaju i koji bi bili o su đen i na n em oć izvan p o ­ litičke zajednice” (A rent, 1 9 9 1 :1 4 8 ). O d a tle proizlazi zaključak da se "istin ska” , slo b o d n a p olitička zajednica uvek temelji na ko lek­ tivnoj m oći svih svojih članova i da ta m oć nikada ne m o že biti preneta na njihove predstavnike. O v i stavovi drže se na o ku pu sve d o k se A re n d t ne okrene problem u m eđ u so b n o g poverenja stvaralaca "izvo rn o g k o n sen zu sa” u u slo vim a u kojim a p ostoji obilje razloga za zazo r i strah. “ Lijek za nepredvidljivost, za kaotičnu n eizvjesn ost b u d u ć­ n osti, sadržan je u sp o so b n o sti da se obećanja daju i o d rže” (Arendt, 1 9 9 1 :1 9 1 ) . N o , problem se sam po sebi sastoji upravo u tom e kako ob ezb ed iti “ sp o so b n o st da se obećanja daju i o drže” . Kao što sm o već im ali prilike da vidim o, ovaj problem je stajao u sam om središtu interesovanja kontraktualizm a, da bi u najvećoj meri inspirisao rešenje o prenošenju vlasti građana na političke predstavnike. Iskušenju da p ođ e ovim putem A ren d t je najlakše m o gla da se odupre posežući za "živo tn o m m oći naroda” koja s po n tan o prisiljava svako g pojedinca d a održi obećanje. M eđ u tim , A re n d t to ipak ne čini i u teoriju uvodi "ograničenu zb ilju suvere­ n o sti” koja počiva na sili "u zajam n o g obećanja ili ugovora” ,12 raz­ ličitoj od političke m oći “s lo žn o g delanja" (Arendt, 1 9 9 1 :1 9 7 ) . T o m esto je Jürgen H aberm as u zeo kao krunski do kaz za n edostatn ost osn ovn e vitalističke postavke H annah A rendt. "A rendt v id i zjapeću provaliju izm eđu znanja i m njenja koja se ne

12 U h rvatsk om p revod u o vd e sto ji jed n a greška: p o sled n ja reč u rečen ici je “ u go vo ra ", a ne “ g o v o ra ” (u p o r. A ren d t, 1 9 5 8 :2 4 4 ).

213

m ože zatvoriti argu m en tim a. O n a mora da se okrene d ru go m te­ m elju m oći m n jen ja i nalazi ga u spo so b n osti o d g o v o rn ih su bje­ kata da daju obećan ja i da ih se drže" (H aberm as, 1 9 7 7 : 23). Z b o g toga i ona na kraju, sm atra H aberm as, dolazi (d o d u še za o b ila­ zn im p u tem ) d o kontraktu alističke teorije p rirod n o g prava, o sta ­ vljajući u d ru go m p lan u svoju teoriju političke prakse. Još veća je nevolja, m eđ u tim , to što A ren d t celu priču o davanju i držanju obećanja izn o si lapidarno i površno, izbegavajući da je sledi do njenih krajnjih konsekvenci. A kako ove ko nsek vence izgledaju pokazao je tri veka pre H an n ah A re n d t T h o m as H o b b e s: go lo o b e­ ćanje neke čin idb e sam o p o sebi povlači n eizvesn ost n jen o g isp u ­ njenja p o što je sila reči isuviše slaba da bi m ogla da prisili ljude na pridržavanje u govornih obaveza (H ob b es, 1 8 3 9 :1 2 8 ) . Verovati u autom atiku davanja i ispunjenja obećanja znači verovati u arhajsku m agijsku m oć reči, koju pozn aju sva rana zako n o davstva, sve dok se p od uticajem napredujućeg prosvećenja i in dividuacije ne okrenu o n o m e što H ob b es naziva p o u zd an o m ili izvesn om vla­ šću, “koja će prinuđivati one što bi inače p ogazili zadatu reč” . Pa­ radoksalni je nauk H ob b eso ve teorije da ljudi ulaze u društveno stanje n a o sn o v u spozn aje u n iverzalne (š to zn ači i vla stite) sklo ­ n osti ka kršenju zadate reči i težn je da se osiguraju o d n egativnih p osledica u slučajevim a kada ta sk lo n o st b ude sprovedena u delo. Porast u m n ih kapaciteta ljudi, koji o m ogu ćava n jihovo m eđ u so b ­ no varanje, tako rezultira p otrebom za u lazak u društveno stanje (sa državn im aparatom prinude), koje o m ogu ćava razum no m e­ đ u so b n o poverenje ljudi u ispun jen je d atih obećanja. Sve ove im ­ plikacije klju čn og obrta ka k o n traktu alističk om diskursu ostaju kod H an n ah A rendt netransparentne, p o što bi n jihovo izvođenje d u b o k o uzdrm alo sve nosive tem elje njene p olitičke teorije.

4. Kontrastiranje kontraktualizma i romantičarskog republikanizma: Thomas Hobbes i Hannah Arendt K a d a b is m o u n ovovekovnoj teoriji tražili p o tp u n i an tip o d rom an tičarsko-repu b likan skoj p o litič k o j filo zo fiji H an n ah A ren dt, ne b is m o pogrešili ako b ism o g a p ro n a šli u H o b b e so v o m k o n tra k tu alizm u .

Kada je reč o

o vo

d v o je

p o litič k ih

m islilaca,

izm e đ u ko jih stoje tri veka, m o g u se reko n stru isati tem eljne s u ­

214

pro tn o sti u n jih o vo m p o im a n ju g o to v o svih klju čn ih o blasti ustavn e države. Pa ipak, u svim d elim a H an n ah A re n d t provejava pritajena fa scin ira n ost d e lo m T h o m a s a H o b b e sa , k o g a je o n a n esu m n jivo sm atrala svo jim pravim i, reklo bi se, jed in o d o sto j­ n im p ro tiv n ik o m n a p o p rištu p o litičke filozofije. U o s ta lo m , ne kaže o n a slu čajn o u svojoj k n jizi Vita activa da je H o b b e s "još uvjek najveći p red stav n ik ” p o litič k e filo zo fije m o d e rn o g do b a (A rendt, 19 9 1: 2 4 2 ). R om a n tiča rski repu b likanizam , na čijim p ozicija m a stoji H a n n ah A re n d t, alternativu dem okratskoj u sta vn o j državi v id i u (rom antičarski u lep šan o j) tradiciji grčk o g polisa, čiji je glavn i idejni sto že r - sm rt. Po m išljenju H a n n ah A ren d t, onaj ko je u polisu h teo d a b u d e zoon politikon m orao je u sva k o m trenutku da bu de pripravan d a p o lo ži svoj ž iv o t za ideje koje zastupa. U p ravo ta o p a sn o st o d g u b itk a živ o ta za H an n ah A re n d t je bila najznačajniji izvor svega p o litič k o g. Z ato G e o r g e K ateb sasvim ispravno prim eću je d a naličje teorije p o litič k o g delanja H an n ah A re n d t leži u n jen o m stavu da "kad go d n edo staje o p a sn o st od sm rti, ne p osto ji istin sk o p o litičko d ela n je” (K ateb , 19 8 7: 6 12 ). S a tih pozicija, A re n d t priznaje H o b b e su d a je "jed in i p o litički m islilac u čijoj filo zo fiji sm rt igra neku u lo g u ” (A rendt, 19 7 0 : 6 9 ). M eđ u tim , to nije sam a sm rt (o d n o s n o s p o s o b n o s t da se um re), n ego s p o s o b n o s t da se u bije svako d ru go živ o biće, koja je za H o b b e sa un iverzaln a čo veko va sp o so b n o st. H o b b e s zapra­ vo u ljudskoj prirodi v id i sn ažan konflikt: n ag o n u za p reživljava­ nje (p o cenu u b ijan ja d ru gih lju di) su protstavlja se sujeta, iz če­ ga se in dukuje strah o d sm rti. S a m im tim , p o tp u n o je različit o d ­ nos sm rti i p o litik e koji n alazim o ko d H an n ah A re n d t i kod H obbesa: d o k za nju sp rem n o st da se um re p redstavlja k o n stitu ens politike, za njega p o litičko stanje o tp o č in je tek ako je za u ­ zd an univerzalni p o riv za u sm rćivan jem -

p rven stven o drugih

ljudi, ali i sebe sam og. Iz te razlike p roizlazi još jedna razlika: n asuprot H o b b eso vo m isticanju straha i kukavičluka, koji čoveka priprem aju za društveno stanje, A ren d t političku sp o so b n o st čoveka ne m o že da razdvoji od vrline hrabrosti i sam opožrtvovanja. Z b o g toga ona ne m o že da oprosti H o b b e su što je o d b io da poveruje da se "p o tp u ­ no nevjerovatno zb iva redovito” (Arendt, 1991: 2 4 2 ) , te što je iz

215

svoje teorije u k lo n io "državu očeva” i "predstavu b e sm rtn o sti”, da bi na njihovo m esto stavio liberalnu državu kao tvrđavu koja služi isključivo jed n o m cilju: odbrani privatnih interesa (Luban, 1983: 233). O d a tle p ro izlaze i razlike u viđen ju redovn og p o litič k o g sta­ nja: H obbesovoj

rutiniranoj

činovničkoj državi kao o bičn o m

"noćnom čuvaru" odgovaraju burne političke prilike i radikalni sukobi u kojim a A re n d t jed in o v id i m o gu ćn o st da čo vek d o stign e "besm rtnost". Z a to je već p om en u ti G eorge Kateb p o n o v o u pra­ vu kada konstatu je da “nije slučajno što se njena m isao o p o litič­ kom delanju vrti o ko ratova gradova-država i m odernih revolucija i prevrata. O n a nije fascinirana o b ičn im ” (Kateb, 19 8 7: 6 14 ). Ili, govoreći H o b b eso vim rečnikom , A re n d t bi pripadala o n im n ovo vekovnim m islio cim a koji su “čitajući te grčke i latinske pisce, [...] od detinjstva stekli naviku (p o d u ticajem p ogrešn o g prikazivanja slobode), đ a v o le nerede” (H o b b e s, 1839: 2 0 3 ).13 Fasciniranost koju je A re n d t p okazivala prem a revolu­ cionarnom , baš kao i H o b b e so va fasciniranost m irom svako dnevice, vod ili su ih p otp u n o različitim p oim an jim a slobode. A ren d t na jednom m estu čak izriče neverovatnu tvrdnju da je H ob b eso va politička filozofija jedina “u našoj istoriji” koja nije bila centrirana o ko ideje slobode, iako je H o b b e s, “naravno, bio sve drugo sam o ne konzervativac” (Arendt, 1971c: 9 8 ). K ao što sm o već imali pri­ like da vidim o, celokupna H o b b e so v a politička filozofija m o tivisana je nastojanjem da se od ap so lu tn e slo b o de prirodnog sta­ nja spase što je više m oguće u d ru štven om stanju, ko m penzujući gu b ita k sticanjem sigurnosti. K ako je sigu rn ost iz perspektive H an n ah A ren d t bila gotovo an atem isan i cilj, to je o n a svako za­ m račivanje apsolutne slobode videla kao neoprostiv greh. Sa s vo ­

13 U 2 9 . p oglav lju Levijatana H o b b e s d e ta ljn ije o b jašn ja va p rirod u fascin acije n o v o v e k o v n ih republikan aca d e lim a a n tič k ih p isaca: “A što se k o n k re tn o p o ­ b u n e p ro tiv m on arhije tiče, jedan o d n a jč e š ćih ra zlo g a z a to je čitanje k n jig a o d rža v n o m uređenju i istoriji starih G r k a i R im lja n a, iz ko jih m ladi lju d i i svi o sta li k o ji n isu obdareni p ro tiv o tro vo m z d r a v o g ra zu m a (solid reason) d o b ija ju ja k i d iv an u tisa k 0 velik im ra tn im p o d v iz im a , k o je su p o stig le n jih o ve v o j­ s k o v o đ e , pa dobijaju i u go d n u p red sta v u o s v e m u o s ta lo m što su o n i čin ili i za m išlja ju d a n jih o v veliki p ro sp eritet n ije d o la z io o d s u k o b a k o n k re tn ih p o ­ jed in aca, n eg o o d vrline n jih o vo g p u č k o g o b lik a v lad e, ne vod eći pri to m ra­ ču n a o če stim pobun am a i gra đ a n sk im ra to v im a , d o ko jih je d o vo d ila n e sa ­ v r š e n o s t n jih o v o g d ržavn og u ređ en ja” (H o b b e s , 18 3 9 :3 14 -3 15).

216

je strane, u zagovaranju slob ode, onakve kako ju je vid ela H annah A rendt, H o b b e s bi n esu m njivo video priželjkivanje povratka u pri­ rodno stan je (tj. “p o b u n a i građanskih ratova”) i negaciju države uopšte. O n o što je na o vo m m estu v a žn o reći jeste činjenica da je i sam a A re n d t uviđala da H ob b eso va p ozicija ne podrazum eva zagovaranje totalitarne i svem oćne države (A rendt, 19 8 7: 2 0 2 ). N joj kod H o b b e sa zapravo najviše sm eta država u kojoj nem a m esta slavolju b ivim v o đ am a (koji teže "b esm rtn o sti"), p ošto prosvećeni i "strašljivi” građani u njim a vid e o b ičn e dem ago ge i krajnje su skeptičn i prem a svakom o b liku zadiranja u njihove privatne in­ terese. K o d H an n ah A rendt, naprotiv, p olitička sfera uopšte ne p ozn aje n ik o g ko ne teži slavi, besm rtn o sti i čitavom n izu drugih "ekspresivnih" ciljeva i ko nije sprem an da za te ciljeve pusti da te­ ku p otoci krvi. Z b o g toga će M artin Jay o p tu žiti H an n ah A rendt da upravo njena p olitička m isao im a totalitarne im plikacije p o što p o ­ litiku o slo b ađ a svrhovitosti i daje joj “ekspresivno" obeležje, koje je p o g o d n o za m anipulacije svih vrsta i o p seg a (Jay, 1978 : 352 353).14 B ez u laženja u to koliko je opravdana ovako oštra Jayova kritika, ostaje činjenica da je ideal politike H an n ah A rendt optere­ ćen rom antičn im h eroizm om i p atetikom "u zvišen ih dela", koji­ m a se zaista m o že m anipulisati jednako kao i ciljevim a nacionali­ stičkih i k o m u n ističkih revolucija (koje je na drugom m estu A re n d t izlagala bespoštedn oj kritici).

14 P rig o v o r z a to ta lita riza m koji je K a rste n H arries u p u tio M artin u H eid eggeru z b o g za go va ran ja p reuređ en ja m o d ern e d ržave p o u g led u n a polis (H arries, 1 9 7 8 :3 2 7 ) , m o g a o bi, mutatis mutandis, d a v a ži i z a H eid egge ro v u stu d en tk in ju H an n a h A re n d t. N a ravn o, A re n d t bi takvu k ritik u o d b ila sa arg u m en taci­ jo m d a o n a za go va ra p o vratak izv o rn o m polisu, d o k je k o d H eid eggera, kao i ko d P lato n a, v e ć reč o n jegovoj tiran sko j p erverziji. Ipak, za n im ljiv o je d a o n a svo j te k st p o v o d o m H eid eg g ero v o g o s a m d e se to g ro đ en d an a završava k o n ­ s ta ta cijo m o n ep rim eren osti H eid eggero v e p o litič k e filo zo fije vrem en u u k o m je nastala: "Jer v etar koji d u v a k ro z H eid eg g ero v o m išljen je - kao onaj ko ji jo š u v ek d o n as d o p ire n ak on h iljad a g o d in a iz P la to n o v o g dela - ne p o ­ tiče iz v eka u k o jem se za d e silo d a živ i. O n d o la zi iz izv o rn o g i o n o što o s ta ­ v lja iz a sebe je n ešto p erfektn o , n ešto što se k a o i sve p erfektn o (p o R ilkeo v im recim a) vraća o n am o o d akle je i d o š lo ” (A ren d t, 197 8 b : 303). N e m a n im a lo su m n je u to d a je “ izv o rn o " i “ p erfek tn o " 0 k o m go vo ri A re n d t "izv o r­ n i” i "p e rfe k tn i” polis.

217

U p rk o s d ivljen ju prem a a n tro p olo ško m "rea lizm u ” H ob b esa, a još v iše p rem a realizm u am eričkih "očeva o sn iv ača” ,15 A re n d t je sa rom an tičarsko -repub likan skih p o zicija kritikovala p redstavnički državn i sistem i m o no p ol nasilja k o jim raspolažu predstavnici kako u H o b b e so v o j im aginarnoj državi tako i u real­ noj američkoj federaciji (k a o tvorevini “o čeva-o sn iva ča”). Po njoj je p o litičko stanje u n eskladu sa svakim nasiljem (š to n avod n o p otvrđuje prim er starih grkčkih polisa ), da bi svoju otvo ren u n e­ gaciju do živelo u o rg a n izo v an o m državn om m o n o p o lu nasilja (Arendt, 1 9 9 1 :3 0 ). S v ak o odricanje ljudi od n jihove m oći i p ren o ­ šenje te m oći na suverena v o d i u p olitičku katastrofu, tj. tiraniju (A rent, 1 9 9 1 :1 4 8 ) . A d o k a z za n u ž n o s t tiranije u državi u kojoj je vla st poverena pred stavn icim a građana (b ez obzira na o b lik državn o g'u ređen ja) A re n d t je n ašla u H o b b e so v o m p ojm u p o z itiv ­ n o g zakona, koji se “ ne oslan ja ni na prirodnom zakonu, ni na re­ ci B ožjoj, ni na b ilo k o jem lju d sk o m m erilu prava i neprava” (A rendt, 19 6 2 : 218 i dalje). O va j zaključak je, naravno, p o tp u n o neodrživ, p o što je kod H o b b e sa p ozitivn i za ko n utem eljen na prirodnim zako n im a (sasv im je drugačiji problem tu m ačenja p o zitivn ih zakona, koji, kako sm o videli, H obbes rešava p o tp u n o nedostatno, u staroj ap ­ solu tističkoj tradiciji). M eđ u tim , n akon m alo boljeg uvida u sam p roblem p okazuje se da je A re n d t osporavala ne sam o pravni p oz itiv iza m n ego i shvatanje p rirodnih zakona, i to ne sam o k o d H o b b e sa nego - čak i m n o g o više - ko d “o čeva-osnivača” . N jen o m išljenje je bilo da je A m erička revolucija o dm ah na svom p o če t­ ku, svo jo m prirodnopravnom retorikom , u gu šila "jednom p ro iz­ veden u m o ć živ o tn o g djelovanja” i da odatle proizlaze sve m ane daljeg p olitičk o g razvoja S A D . “O v a j autoritet je nestao u narodu p osle do n ošen ja Deklaracije o n eza visn osti, i o tu d glavni problem A m eričke revolucije nije bio sam o uspostavljan je n ovo g sistem a m oći, v eć da se istovrem eno s tim n ađe novi izvor autoriteta na

15 Z a "r e a liz a m ” o čeva-osn ivača u o d n o s u na lju d s k u p riro d u A re n d t je verovala d a je p ro izla zio iz n jih o vo g “ p o v eren ja u izje d n a ču ju ć e d ejstvo s a m o g d elan ja": "b a š u ljudskoj sp o s o b n o s ti d a o b ra z u je d ru štv o v id jeli su o sn o v n u n a d u z a rješavanje svih zala ko ja p ro u z ro k u je lju d s k a p ok varen ost, a to je b i­ lo rješen je u ovo stran osti, za ko je n ije p o tre b n a b o ž ja p o m o ć” (A ren t, 19 9 1:

151).

218

koji bi o va m o ć m o g la d o d a m o da se o slo n i” (Arent, 1 9 9 1 :1 5 5 ) . U Deklaraciji n eza visn osti Jefferson je određene istine proglasio “ sa­ m o razu m ljivim ” , po uzoru na m atem atičke aksiom e o kojim a ne­ ma d isku tovan ja i koje su lju dskom u m u zadate.16 M eđ u tim , on je p o m išljenju H an n ah A ren d t p ogrešio za to što prirodnopravne "istin e” p o p u t "Svi ljudi su rođeni jednaki" nisu "sam orazum lji­ v e ” istine n ego tek m njenja koja zahtevaju saglašavanje drugih (Arendt, 19 7 1b : 2 4 6 ; Arent, 1 9 9 1 :1 6 7 - 1 6 8 ) . Ista ta greška koja je napravljena p o v o d o m D eklaracije nezavisn osti pon ovljen a je ka­ snije p rilikom usvajanja prvih deset am an dm an a na U s ta v S A D (tzv. D eklaracije prava). Konačni zaključak H annah A ren d t stoga je glasio da su "o čevi-o sn ivači” grešili u svom o sn o vn o m prirodn opravnom opredeljenju i da je am eričku političku zajednicu o ču ­ vao socijalni "akt o sn ivan ja” a ne očigledn a istin itost određenih prirodnih prava koja su uvrštena u U stav. A re n d t je, doduše, hva­ lila am erički U stav, o d n o sn o njegov prvi am andm an, z b o g toga što ostavlja m esta za građanska udruženja i građansku nep oslu­ šn o st (Arendt, 1971a: 8 i dalje; A rendt, 19 7 2 : 8 7 -8 9 ), ali to nije sm atrala delo m prirodnopravnog korpusa n ego n astavkom traja­ nja izvo rn o g socijaln o g "akta osnivanja". Pa ipak, čak i ako bi se uzeo u o b zir ovaj p ozitivn i aspekt am eričkog U stava, po H annah A ren d t ostaje problem in stitu cion aln og aranžm ana po kom e su politički slo b o dn i bili sam o predstavnici a ne i predstavljeni (Arent, 1991: 2 0 3). Z lo strančarstva zatrlo je sve prvobitne slo b o ­ darske tekovine A m eričke revolucije i um an jilo dom ete n eposred­ ne dem okratije, koja se napaja energijom “akta o sn ivan ja” .17 “Z a­

16 A re n d t je k o n sta to va la da je Jefferson lju d ski um sh va ta o kao "b o ž a n s k i insp irisa n u m 1', p u tem k o g a se p rosvetlju je lju d sk a s a v e st i sp rem a se d a slu ša u n u trašn ji glas ko jim B o g govori čo v eku (A ren t, 1 9 9 1 :1 6 9 ) . 17 Z a n im ljiv o je d a o va kritika p red stavlja reviziju p o h v a le koju je A re n d t u Elementima i izvorima totalitarizma u p u tila a n g lo sa k s o n sk o m d vo p artijsk o m si­ stem u . U o d eljku “ Partija i p ok ret’’ o n a go vo ri o en g le s k o m d vo p artijsk o m s iste m u i n jego vim p red n o stim a u o d n o s u na k o n tin e n ta ln i v iše p a rtijsk i s i­ stem , d o k am erički izu z im a iz an alize z a to što S A D n isu "n a cio n a ln a d rža v a ’’ i z a to što se n jih o vi "o p šti p olitičk i u s lo v i” (p re v a sh o d n o zn ačaj ko ji im a U s ta v ) su š tin s k i ra zlik u ju o d evrop skih . Ipak, n em a su m n je d a bi zaklju čci an a lize am eričko g d vo p a rtijsk o g sistem a bili jed n a k o p o z itiv n i ka o i za k lju č ­ ci an a lize en g le s k o g d vo p artijsk o g sistem a, p o š to je o n o što A re n d t u p o to ­ n jem u z d iž e i hvali zap ravo za jed n ičk o z a o b a sistem a: "P o što ne p o sto ji d r­

219

ista je partijska m ašinerija o n o što u postojećim o k o ln o stim a čini građanstvo im p o te n tn im ” (Arendt, 1971a: 2 12 ). N a taj način je prema rom antičarsko-repu blikan skom idealu sta ro g grčk o g polisa osporena m o g u ć n o st da se u jed nom reprezentativnom državnom sistem u o b ezb ed i slo b o d a građana. Sve u svem u, u političkoj filozofiji H an n ah A re n d t na­ lazi se radikalna kritika m oderne dem okratske u sta vn e države, k o ­ joj se kao alternativa n u di nova interpretacija a n tičk o g grčkog po­

lisa. Iz te perspektive, p olitička zajednica počiva, d o d u še, na "aktu osnivanja", ali taj ak t nem a svojstvo dru štven og ugovora, niti iz njega proizlazi v la s t koja bi se delila, m eđ u so b n o kontrolisala i “ reprezentovala” ljude. U m e sto toga “ akt o sn ivan ja” jeste trajni socijalni fakt, “d u h ” slo b o d e koji živi u ljudim a, i m o ć koja vlast čini n eotu đ ivim d elo m prirode svako g čoveka kao zoon politikom . A k o u savrem enim prilikam a dem okratska u stavn a država p ostiže neke rezultate u afirmaciji slobode, o n d a to nije za slu ga njene pravne ko nstitucije nego je rezultat socijalnog v ita lizm a (u onoj meri u kojoj ga n isu zagu šile političke partije i institucije repre­ zen tativn o g sistem a). O n a živi kroz neposredne o b like p o litičkog an gažm an a u d ružen ih pojed inaca i ne okam enju je se n i u kakvim pravnim aktim a ili institucijam a vlasti. N a p o sletku , sam o u jednoj takvoj “v italističko j” ustavnoj državi p ojedinci prevazilaze svoju iskvarenu prirodu i predaju se zd u šn o slo b o darskom živo tu - ka­ ko u miru tako i u ratu. O v a k v im rom antičarsko-republikan skim ko n cepto m A ren d t staje na p o tp u n o su protn u p oziciju od H o b b e sove i “očeva osnivača” . M eđ u tim , p o što pri to m želi da izbegn e iracionalizam bilo koje provenijencije, ona poku šava da svoju p o ­ ziciju izgradi na neskladu izm eđu zd ra vo g razum a (koji proističe iz o rigin em e društvene moći ili je sa n jom barem u skladu) i um a (koji je, opet, posve usklađen sa "ogran ičen om zb iljo m suvereno­

žava ko ja leb d i iznad partija, i sam e p artije im aju m a lo p o v o d a da se u o p šte u p u šta ju u spek u lacije 0 d ržavi i v la sti, ka o d a su to a p s o lu tn e su štin e, koje leže izv an d o h v ata ljudi i m ogu d a sebi p o d v rg av a ju za k o n e koji su n ezavisn i o d v o lje i d elan ja građana” (A ren d t, 1 9 6 2 :3 8 3 ). U m e s to to ga, partije se identifikuju sa državom - ona koja je na vlasti sa "d ržavom d an as” , a ona koja je u o p o ziciji sa "državom sutra" - i na taj n ačin efikasn o sprečavaju kako "partijsku d iktatu ru ” , tako i "otuđenje naroda o d svoje vlade, koje se ispoljava u m ržnji prem a parlam entu i svim političkim in stitucijam a" (A ren dt, 196 2:38 7-38 8 ).

220

sti"). O s ta je još da se u korpusu p olitičke filozofije H annah A ren d t ispita priroda o v o g nesklada.

5. Kolektivizam zdravog razuma protiv tiranije uma N a kraju p rvog odeljka o v o g ekskursa spo m en u ta je jedna avgu stin ovska protivrečnost, koja će H an n ah A ren d t pratiti kroz čitavo njeno stvaralaštvo: p ogled a li čovek u sebe, pronaći će Boga, p o ­ gleda li o ko sebe, pronaći će organsku zajednicu vernika (u sm is­ lu “celo k u p n ih ” ljudi), aü, ma kako gledao, nikada neće m oći da pom iri B o ga i o vu "istin sk u ” zajednicu njegovih obožavatelja. Prvo pitanje koje se s tim u vezi postavlja o d n osi se na religioznost sam e H an n ah A rendt: da li je o n a verovala u Boga? U jed nom p ism u Karlu Jaspersu ona za sebe piše da joj je svojstvena "jedna vrsta (detin jastog? za to što n ikada nije dovedeno u pitanje) poverenja u B oga (koje, za razliku o d vere, još uvek veruje da zna, pri čem u zapada u su m nju i paradokse)” (Arendt, 1 9 8 7 : 2 0 2 ) . Još zanim ljiviju i rečitiju n ap om enu 0 religioznosti H annah A rendt dao je svojevrem eno njen asistent Jerome K ohn. Po njem u, ona je verovala da se B o g nakon stvaranja sveta "sakrio ili povukao u se­ be", tako da je n jegovo o d su stvo iz sveta i otuđenje od ljudi p o sta ­ vilo pred ljude zadatak da održe "sigu rn o st i stab iln o st sveta” (K ohn , 1 9 9 0 :13 3 ). K onkretizujući ovo svoje verovanje, A rendt je na p očet­ ku svo g m anuskripta o p olitici iz 19 5 0 . napisala da se politik a “o dn osi na činjenicu pluraliteta ljudi. B o g je stvorio čoveka, d o k su

ljudi ljudski, ovozem aljski proizvod, proizvod ljudske prirode” (Arendt, 1993: 9). Kao B ožje biće, sam po sebi, “čovek je nep olitičan. Politika nastaje među ljudim a, dakle p otp u n o van ljudi. O d a ­ tle ne postoji nikakva istinski p olitička supstanca. Politika n asta­ je u m eđuprostoru (im Zwischen) i u spostavlja se kao odn os. T o je shvatio H obbes. [...] U osn ovi H o b b e so v o g ‘prirodnog stanja kao rata svih protiv sviju' jeste čovek ko ga je B o g stvorio po sop stvenoj slici usam ljenosti. T o je rat i p obu n a svako g p on aosob protiv svih drugih, koji se mrze, jer egzistiraju besm isleno - besm isleno za ljude koje je B o g stvorio po sopstvenoj slici u sam ljen o sti” (Arendt, 1993: 11; upor. i A rendt, 1991: 148). Pozivanje H an n ah A rendt na H obbesa ne treba ovde da nas zavara, pošto ona slikom

221

prirodnog stanja cilja na nešto sasvim drugo o d o n o g a čem u je smerao H ob b es. Z a H o b b e sa se prirodno stanje ap solu tn e in divi­ dualne slo b o de prevazilazi na o sn o vu u m n o g u vida da je o no lo ši­ je od d ru štven og stanja u kojem će ljudi zako n o m na o pšti način ograničiti svoju slo b o d u . O b rn u to , za A rendt se slo b o d a ljudim a ukazuje kao cilj u druživan ja i, sam im tim, p revazilaženja (b esm i­ slene) u sam ljen osti njihove b o žan ske prirode. K ljučn o pitanje o tu d glasi: zašto je B o g u o p šte stvarao ljude kada su oni, kao n jego v “rod", usam ljeni, krvoločni i skloni ubijanju, a tek kao n jeg o v ‘'izrod" postaju društveni, civilizovan i i “p olitičn i”? D a li je m o gu će da se u b o žan sk o m stvaralačkom p la­ nu potkrala neka greška? Ili je ipak u pitanju neki skriveni zadatak koji ljudi im aju da ispun e upravo takvi kakvim ih je B o g stvorio? U m anuskriptu o p olitici iz 19 5 0 . A ren d t se opredeljuje za p osled nju m o gu ćn o st, iako je ne sm atra naročito uverljivom i p o u zd a­ nom . "M o ž e biti da je zadatak p olitike da stvori jedan svet koji je za istin u toliko transparentan koliko i B ožje stvaranje. T o bi u sm islu jevrejsko-hrišćanskog m ita značilo: čovek, stvoren p o slici Božjoj, zadržao je stvaralačku m oć, da bi po slici B o žjeg stvaranja organizovao ljude. O v o je verovatn o besm islica, ali je jedini način da se dem onstrira i opravda m isao p rirod n o g za k o n a” (Arendt, 1 9 9 3 :1 2 ). N a su p ro t ovoj izvornoj skepsi u jednu o čigledn o veo m a nategn u tu

konstrukciju,

u

kn jizi Između prošlosti i budućnosti,

A re n d t već sam ouvereno tvrdi da je “B o g [...] stvorio čoveka kako bi u svet uveo sp o so b n o st otpočinjanja: s lo b o d u ” (Arendt, 1971c: 1 6 7 ). Slo b o d a je, dakle, "čista sp o so b n o s t zapo čin jan ja”, koja je za ljude p ostala m o gu ćn o st ne sam o za to što ih je B o g prepustio njim a sam im a nego prvenstveno za to što ih je stvorio za stvaranje, tj. za slo b o du . Prema tom e, B o g je od ljudi stvorio stvaralačka i slo b o d olju b iva bića tek p od p retp ostavkom da se ne okreću ka se­ bi (gd e m o g u naći jedino usam ljen o g d e sp o ta) i da se neprestano drže p olitičke zajednice koja im jed in a d o n o si slobodu. O tu d a je o p a sn o st od u m n e refleksije u o tkrivan ju b o ža n s k o g despotizm a, koji je za k o p an duboko u ljudim a kao B o žjim stvorenjim a i koji je najbolje ostaviti tam o gde jeste da u svetu n e bi zavladalo H ob essovo p rirodno stanje rata svih p ro tiv sviju. T a k o se u punom sve­ d u ukazuje opreka izm eđu dve p o litič k o -filo zo fs k e pozicije: d o k je izlazak iz p rirodnog stanja za H o b b e sa m o g u ć tek na osnovu u m ­

222

ne refleksije o prirod nim za k o n im a (koje čovek kao B ožje stvore­ nje nalazi u sebi sam o m ), za A rendt se on u kazuje tek zaboravom ljudi da su B o žja stvorenja i o du stan ko m od u m ne refleksije. A k o se im a na u m u ovaj tem eljni aksiom , lakše će se razum eti o p tu ž b a H an n ah A rendt da su “filozofi počeli da poka­ zuju interes za problem slo b o de tek kada sloboda više nije d o ži­ vljavana u delanju i u u druživanju sa drugim , nego u hten ju i o p štenju sa vla stitim sop stvom , kada je, ukratko, slo b o d a postala slobodn a volja. [...] ideal slo b o de je [...] p ostao suverenitet, ideal slo b o dn e volje, nezavisn e o d drugih i eventualno njim a nadređe­ n e” (Arendt, 1971c: 163). Sa A vg u stin o m u evropsku istoriju soci­ jalne m isli ulazi n ep olitički pojam slobode, koji p oseb n o dolazi do izražaja u n jego vim Ispovestima. U Državi Božjoj A v g u s tin još uvek stoji p o d sn a žn im uđcajem rim skih republikanskih isku sta­ va i zato ne govori o slo b o d i kao unutrašnjoj ljudskoj sklon o sti već kao o karakteru ljudske egzistencije u svetu: svakim n ovim rođe­ njem "reafirm iše se taj inicijalni p očetak” za to što n ešto n ovo d o ­ lazi na svet i produžava n jegovo postojanje. M eđ u tim , u Ispovesti­

ma A v g u s tin zaboravlja na sve ovo i u m n om refleksijom p on ovo otkriva b o žan sku prirodu čoveka (koju su G rci i R im ljani jedva nekako uspeli da zaborave -

na njihovu sop stven u sreću!). Zato

m u se sloboda u kazuje sam o u sam oći, iz suočavanja sa sam im s o ­ bom kao hrišćaninom , iz čega prvi p u t stvorena u m n a refleksija (m išljenje) kreće na svoj zlo kob n i p ut po istoriji socijalne m isli i političke prakse h rišćan skog Zapada (Arendt, 1971c: 15 8 -15 9 ). D a bi izbegla p o tp u n o iracionalističku p o ziciju i stv o ­ rila kakav-takav o slonac u kritici um a, A rendt će p o segn u ti za d u ­ alizm o m um a i razuma. N u žn i korelat vitalističke p ostavke o "ž i­ votn oj m oći naroda" ona pronalazi u koncepciji zd ravog razum a

( common sense) koji je u stanju da integriše svaku ljudsku (a to zn a ­ či ujedno i političku ) zajednicu, a da njeni članovi ne do biju potre­ bu da razm išljaju. Zdrav razum se p o H annah A ren d t u biti svodi na "šesto čulo koje prilagođava naših pet čula zajedn ičkom svetu

(common worlđ)lS i o m ogu ćava nam da se orijentišem o u n jem u” .

18 O v d e o staje p o stran i o d n o s "zd ra v o g ra zu m a” i " s p o s o b n o s ti su đ e n ja ” , k o ­ ju A ren d t tako đ e p o m in je kao s u p ro tn o s t " s p o s o b n o s ti m išlje n ja " i tem elj p o litič k e d ela tn o sti (A ren d t, 1971b : 4 4 5 -4 4 6 ).

O v o m e bi se m o g lo d o d ati još i to da je B o g ljudim a d a o “ šesto ču ­ lo ” zdravog razum a ka k o ne bi razm išljali (o sebi, o d n o s n o o nje­ m u) i posezali za nasiljem , i kako bi izvršavali n jego v naum u n u tarsvetovnog stvaranja (slo b o d e). U svakom slučaju, A re n d t je bi­ la odlučna u shvatanju da se takvo "šesto ču lo ” m ora oštro razli­ kovati od "čovekove s p o so b n o sti m išljenja, čijom z a slu g o m se on svojevoljno udaljava” o d sveta (A rendt, 1971b: 4 2 5 ; upor. i A rendt, 1 9 9 1 :1 6 9 ) . O v a dih o to m ija zd ravo g razum a i m išljenja u p o sth u m n o objavljenoj knjizi Život duha nadovezuje se na nem ačku tradiciju razlikovanja izm eđu u m a ( Vemunft ) i razum a ( Verstand ). U interpretaciji H an n ah A re n d t (zd rav) razum pokreću žeđ za isti­ n om i znanjem , d o k um ide iznad razum a i traži sm isao svega 0 čem u p osto je znanja i istine. U m za to im a posla sa sm islo m stva­ ri, a ne sa istin om (Arendt, 19 78 a: 6 2 ) ili bilo kakvo m korišću (Arendt, 1991: 139). Transcendirajući m o gu ćn o sti zd ravog razu­ m a (a sam im tim i nauke), um se u svojoj su štini p okazuje m etafizičn im i završava u kan to vskim an tinom ijam a, prihvatajući o d ­ ređene ideje (kao što su Bog, slo b o d a i b esm rtn o st du še) kao n eo­ bjašnjive. I ne sam o to. M išljenje, p o K an to vim recima, im a “ pri­ rodnu averziju” prema konačnim istin am a i za to stalno sum nja u svoje rezultate - što A rendt u poređuje sa Pen elopin im tkanjem i zaključuje kako filozofija nikada ne m o že davati m oralne p ro p o zi­ cije za lju dsko delanje (Arendt, 19 78 a: 8 8 ). Z ato su u ostalom već A tin jan i rekli Sokratu da je m išljenje subverzivn o jer se suprotsta­ vlja zd ravo m razum u i ruši sve što je čvrsto i što pom aže čoveku da se orijentiše u svetu. Pošto je n ep rem o stivim pon orom odvoje­ no od sveta, o no unosi p om etn ju u polis i stvara konfuziju kod gra­ đana, p o seb n o onih m lađih (A rendt, 19 7 1b : 436). M eđ utim , pra­ vu o p a sn o st o d m išljenja će m oći da u vid e tek kasnije generacije, koje će m orati da se uhvate u ko šta c sa P lato n o vom idejom filo zo fa-vladara. Po Platonu, sam o ljudi koji im aju posebn u ljubav pre­ m a lep oti i znanju jesu spo so b n i za m išljenje, što znači da je sam o "p lem en ita priroda” pretpostavka za m išljenje (Arendt, 1971b: 438). O v a ideja će se pokazati kao p o s e b n o p odesn a za legitim a­ ciju tiranije "filozofa”, pošto ostavlja m o g u ć n o s t d a neki ljudi pro­ glase da su spoznali večne istin e i d a ih to opredeljuje da bez ika­ kve ko n trole vladaju nad svojim "n ep ro sve ćen im ” podanicim a.

224

"Viđena iz u gla politike, istina im a de sp o tsk i karakter” (Arendt, 1971c: 241). U svako m slučaju, varirajući na prilično čudan način nem ačku tradiciju razlikovanja razum a ( V erstand ) i um a ( V em u n ft ), A rendt p oisto veću je V erstand i com m on sense i pridaje im m esijan­ sku ulogu "s p o n ta n o g ” p om iritelja ljudi sa svetom u kojem žive, koja je u n em ačkom klasičn om idealizm u bila rezervisana za Vernunft. O va j obrat je m otivisan kritikom "tiran skih” im plikacija V em unfta, o ličen im u elitizm u o n ih koji su kadri da spozn aju večne istine i da ih o n d a n am etnu svojim podanicim a. A ren d t je verovala da je, žigo san jem tako sh vaćen o g u m a o slo b odila zdrav razum o d filozofske m agle -

koja m o že da služi jedino realnim

tiranskim ciljevim a - i rehabilitovala njegovu izvornu političku a to znači sp o n ta n u socijalno-in tegrativn u — snagu. S druge strane, A ren d t je u svom razračunavanju sa o vo m

tradicijom

nem ačke idealističke filozofije za jednu od

ključnih razlika izm eđ u razum a i u m a proglasila to što je potonji neprestano n ezadovoljan p o stig n u tim i što u vek izn ova preispitu­ je svoja do stign u ća, a to znači da je sam po sebi neodlučan i da ne m ože stvarati m oralne p ropozicije delanja (kao što je to razum ne­ prekidno u stanju da čini). M eđ u tim , tvrditi da je um orijentisan na neprekidno propitivanje ispravnosti svojih zaključaka i tvrditi da je um neodlu čan i da ne m ože stvarati m oralne p ropozicije de­ lanja dve su sasvim različite stvari. T o što filozofija (a njoj odm ah treba dodati i nauku) uvek izn ova propitu je svoje zaključke n ika­ ko ne znači da trenutno važeći zaključci ne m o g u p oslu žiti za građe­ nje m oralnih propozicija delanja. D o toga, posredno, stiže i sama H annah A ren d t kada problem atizuje savest kao m oguću sponu m išljenja i delanja (upor. detaljnije: Gray, 1 9 7 7 : 4 8 ) . U jednom od njenih argum entacionih tokova, već se i sam Sokrat stavlja u odbranu m išljenja u to lik o što uviđa da “ neprosvećeni živ o t nije vredan življen ja” i što hoće da bude u skladu sa sam im sobom . T o znači da za njega sop stvo postaje problem atično: biti u skladu sa sobo m znači biti svestan sebe kao identiteta, tj. sopstven e savesti (Arendt, 1971b: 4 4 0 -4 4 4 ). Iako, za razliku o d glasa Božjeg, savest ne izdaje nikakve zapovesti nego sam o zabrane, A ren d t ipak mora da prizna da i refleksivna savest m o že biti izvor (n egativn ih ) pret­ postavki za ljudsko delanje. Staviše, pokazu je se da to što se čovek

225

u m išljenju su očava sam sa so b o m (kao B ožjim stvo ren jem ) ne mora n u žn o k o d n jega da b udi težn ju ka b o žan sk o m d e sp o tizm u (p ovezan om sa n asiljem ) već, naprotiv, m ože p rip om o ći u o b liče­ nju m oralnih propozicija. U o p šte, nije jasn o za što bi mišljenje m oralo biti izjed­ načeno sa m etafizičk o m fu n kcijom pronalaženja apriornih ideja koje se em pirijski ne m o g u verifikovati niti pretočiti u m oralne propozicije? I za što je razum m anje m etafizičan od um a? N a to p i­ tanje A rendt m o že d a izn ese sam o m etodološki o dgovor: um n a spoznaja je m o gu ća jed in o u "artificijelnoj” sam oći, d o k se zdravorazu m ska spo zn aja odvija u “ču ln o j” koegzisten ciji sa sveto m i drugim ljudim a. D r u g im recima, kada se čovek izo lu je od sveta i počne da razm išlja o njem u (kao i o sebi i drugim ljudim a, o d n o ­ sno o "čoveku" u o p šte), on će stići do bitn o drugačijih zaključaka nego kada dela u svetu, oslanjajući se na svoje "šesto ču lo ” . M e đ u ­ tim, A ren d t nije svesna toga da i o n a sam a pri tom gradi jednu iz ­ raženo m etafizičku koncepciju zd ravo g razuma, koja se ogleda u dve pretpostavke: p ostojanju jedne fundam entalne v eze izm eđu svih pojava u svetu i o oprem ljen osti ljudi zdravim razum om koji je kadar da u tu v e zu p ro nik ne i d a o n d a p oslu ži kao ep istem o lo ­ ški o sn o v spo n ta n o g socijaln o g povezivanja. Č im se čovek osam i i p ogleda u sebe kao u m n o (B o žje ) biće kidaju se veze ove prestabilirane harm onije i zdrav razum prestaje da ispunjava svoju so ci­ jalnu ulogu. T e k kad se to desi (i kad ova m etafizika bude poraže­ na) stvaraju se uslovi da neki ljudi, p ozivan jem na otkrića svojih razm išljanja (tj. na svoju m etafiziku ) u spo stave tiraniju nad svojim sugrađanim a. Sledeći ovu logiku , A re n d t je nesporno u pravu ka­ da kod Platona pronalazi m etafizički legitim acioni o sn o v za tira­ niju “filo zo fa”19 i kada p oku šava d a g a osp ori. M eđ u tim , problem nastaje kada ona povuče oštru granicu izm eđu m etafizike i p o liti­ ke, podrazum evajući da njena s o p stv en a p ozicija nije m etafizička već, naprotiv, virtuelno "p olitička". T im e joj izm iče m etafizičn ost n jen og so p stven o g konstrukta zd ravo razu m ske harm onije pri­

19 N e s k la d izm e đ u politike i filo zo fije A re n d t p re p o zn a je i u o d vajan ju ž iv o ta u polisu i ž iv o ta u akadem iji: onaj k o je h te o d a m is li o s lo b a đ a o se p olitik e. Z a ­ to je za P lato n a akadem ska slo b o d a b ila u je d n o i slo b o d a o d p o litik e (A ren d t,

1993: 55 )-

226

p adn ika jedne ("virtu eln e”) p olitičke zajednice kao tem elja s p o n ­ tan osti, slo b o d e, m oći itd. Staviše, ni sam a p olitička teorija H annah A re n d t nije im un a od o ne iste m etafizike koju tako žu čn o denuncira kod Pla­ ton a i njegovih sledbenika. K ao što je i sam a priznala, cela njena teorija o politici kao potrazi za "b esm rtn ošću političke zajednice" tem elji se na m etafizičkoj brizi za "v ečn o st” , koju su filozofi uvek sm atrali jed nim od glavnih problem a vita contemplativa (Arendt, 1 9 9 1 :4 9 ) . Zaista, teško je ne složiti se sa takvim stavom , p osebn o ako se im a na u m u i sve o n o što je ranije p om en u to o slici polisa koju n alazim o u delu H an n ah A rendt. M eđ u tim , pri to m treba d o ­ dati da zagovaranje takvo g ideala p olitičke zajednice i slo bo de u praksi znači stvaranje one iste "filo zo fsk e magle" (zb o g koje je A re n d t toliko prebacivala P latonu ) koja će b iti u stanju da u sebe apsorbuje dem okratski desp otizam , tribalizam (n acio n alizam ) i m ilitarizam . U pravo nem ačka istorija o d 1871. do 1945. najbolje pokazu je kako je uzvišen i prim er "b esm rtn o g” Perikla i "večite” atin ske dem okratije m o gao biti korišćen za legitim iranje vlasti ta­ kvih d esp ota kao što su bili Bism arck i H itler i za sve zloupotrebe dem okratije i D r u g o g i T rećeg rajha (upor.: N áf, 19 8 6 ). N a kraju, i sam a A re n d t je bila svesna činjenice da su pravi dobročinitelji sve drugo sam o ne “n ezab oravn i” i “sla v n i” i da kao takvi ne m o g u u čestvovati u p olitičkom živo tu . Praveći razliku izm eđu sam oće filozofa (koji je “u d ru štvu ” sa svojim m i­ slim a, o d n o sn o sa sam im so b o m ) i u sam ljen osti dobročinitelja ( “čoveka koji voli d o b ro tu ”), A re n d t je bila prisiljena da zaključi da o vo m dru gom protivreči u slo v d ru štv en o g pluraliteta, z b o g če­ ga o n "potrebuje društvo Boga, jed in o g za m isliv o g svjedoka d o ­ brih djela da se ne bi p o tp u n o u n ištilo lju dsko posto jan je" (A rendt, 1991: 6 5 ). U pozadin i ove postavke je teza da dobra d é ­ la "n isu od o vo g sveta” p ošto čim nastanu m oraju biti zaboravlje­ na. A ako svi oni "istin sk i” dobročin itelji "n isu o d o vo g sveta”, ne teže za “ besm rtn ošću" (već, upravo suprotno, za zaboravom ) s v o g im ena i ne pripadaju d o m en u p olitičkog, o n d a se na p o litič­ k o m tlu još m ogu naći sam o sračunati dem ago zi, slavoljubivi pre­ varanti i egoističn i častohlepnici. M e đ u njih svakako treba uvrsti­ ti i “ id eo lo ge” koje A ren d t p om in je u Elementima i izvorima totalita­

rizma. D o k su sofisti, po Platonu, svo jim argum entim a p o b eđ iva -

227

li "istin u ” , m o dern i " id e o lo z i” svojim istorijskim k o n stru k cijam a p obeđuju "stva rn o st” . “ Prvi su, m o že se reći, u n ištavali d o sto ja n ­ stvo lju dskog m išljenja, d o k drugi pokušavaju da u n ište d o s to ­ janstvo d ela tn o g čo ve k a i n jego vo g istorijskog realiteta” (Arendt, 19 6 2 : 14). S ta zn a či "p ob eđ ivati stvarnost” A re n d t ob jašnjava tako što id eo lo zim a prip isu je "cilj da n adom este p ravila zd ra vo g lju d sk o g razum a ko ja više ne važe; p rijem čivost m o d ern ih m asa za ideologije raste tačn o u onoj meri u kojoj je zdravi ljudski ra­ zu m (a to je common sense, zajedn ičko mnjenje, k o jim mi s p o z n a ­ jem o svim a n am a zajedn ički svet i u njem u se s n a la zim o ) o či­ gledn o n edo statan d a se razum e jav n o-p o litički svet i n jego vi d o ­ gađaji” (Arendt, 1 9 6 2 :1 5 ) . O v a konstatacija o n edostatn osti common sensea da pro­ nikne u m oderna k o m plek sn a društva (o d n o sn o "javn o -p olitički svet i njegove d o gađ a je”) -

čija je p osledica u sp o n ideo lo gija -

ostaje neproblem atizovan a u teoriji H annah A rendt. T o ostaje b it­ no ograničenje socijalno-in tegrativn e funkcije koju je A re n d t u svojoj teoriji nam enila comon senseu. T akođe, A re n d t p ropušta da kaže da m oderni "ideolo zi" govore 0 istim stvarim a o kojim a g o ­ vori i o n a sam a (kao zagovo rn ik common sensea): o “v e čn o sti” d o ­ m ovine (tj. “države očeva”), o "životnoj m oći naroda” , o štetn osti m išljenja, o potrebi žrtvovanja živo ta za kolektiv, o politici koja ne do n osi nikakvu opipljivu korist ("rezu ltat”) ko n k retn im p o jed in ­ cim a i o opštoj borbi, koja se više ne v od i za "o p stan ak ” nego za "b esm rtn o st” . O krenu vši se od p otrage za B o go m , i "id e o lo zi” i A ren d t završili su u obogotvorenju sasvim im aginarne zajednice koja se pokazu je upravo kao n ajplodn ije tlo iz k o jeg ovozem aljski bo govi m o gu da niču kao pečurke p osle kiše. R azobličen je o vih la­ žn ih b o gova, m eđutim , p okazuje se kao n em o g u ć za d atak p o što se u im e svevlasti dem agoški isprepariranog "zd ravog razum a” za­ branjuje m išljenje, a sam im tim i sp o zn aja "p ravog” B oga (tj. sebe kao čoveka - u singularu). S to p ljen o m u ko lek tiv i izručenom sila­ m a daleko m oćnijim od njega, čoveku još ostaje sam o da (što fanatičnije i zaslepljenije, to bolje za n jega) privede kraju svoju u lo ­ gu to p o v s k o g m esa u ostvarivanju “ neverovatn ih i n ed o stižn ih ” a u jednoj romantičarskoj p ostavci to u pravo znači “revolucionar­ n ih ” ! - političkih ciljeva koje će "večn o st" u glavn o m zapam titi po zlu n jihovih tvoraca. Žalosni je paradoks p o litičke teorije H an n ah

A ren d t da čoveka (u singularu ) izručuje razoružanog onoj istoj re­ volucionarnoj tiraniji (ko ja više ne dolazi iz Platonove pećine već iz krvi i tla ili iz tvorničkih hala) protiv koje se celog s v o g života ogorčeno borila. I zaista, p og led a li čovek u sebe, pronaći će Boga, p o ­ gleda li o ko sebe, pronaći će organsku zajednicu vernika, ali, ma kako gledao, nikada neće m oći da pom iri B o ga i ovu "istin sk u ” za ­ jednicu n jegovih obožavatelja. Jer, o tkada je "zdrav razum ” zabra­ nio čoveku da gleda u sebe, sam o zvan e revolucionarne v ođ e m o ­ gle su da "o tp o čn u ” da izigravaju B o ga i da ispisuju nove strane u K n jizi besm rtn o sti - ljudske glu po sti.

229

XXIV

ISTORIJSKI RAZVOJ GRAĐANSKE NEPOSLUŠNOSTI

Istorija građanske n ep oslu šn osti veom a se razlikuje od ¡storije prava na otpor tiraniji. Kao što sm o već u 2. odeljku 3. poglavlja m ogli da vidim o, u izvorn om hrišćanstvu ne p ostoji ni ideja prava na otpor tiraniji ni koncepcija građanske n ep oslušn o sti već jedino m o gu ćn o st n ep oslu šn osti iz razloga savesti. Z ato će sokratovsko nasleđe građanske n ep oslu šn osti veom a brzo usahnuti, da bi se, najkasnije u srednjem veku, okon čao proces utapanja svakog o b li­ ka neposlušnosti u pravo na otpor tiraniji (Kaufmann, 1991a: 40-41). Razlikovanje prava na otpor tiraniji i građanske neposlušnosti dosledno će biti uspostavljeno tek m n ogo kasnije, uporedo sa razvo­ jem institucija dem okratske ustavne države (Dreier, 1991a: 39). Za ovo razlikovanje dve stvari biće presudne. Prvo, liberalizam i dem okratija će tokom 19. veka morati da se "pom ire” unutar jednog novog, p redstavn ičko-dem okratskog p olitič k o g sistem a, koji se temelji na o sn o vn im pravim a čoveka. D ru go, m oraće da se ko lik o-to liko slegnu tekton ski porem ećaji koje su u Evropi (ali i van nje) p rouzroko­ vale nacionalističke i kom unističke ideologije toko m 19. i 2 0 . ve­ ka.1 T ek p o što budu ispunjena ova dva preduslova, biće ponovo otvorena perspektiva razmišljanja o građanskoj neposlušnosti. Savrem eni protesti (kao i jed an broj socijalnih pokre­ ta), u skladu sa tim, prestaće da se n adahn ju ju tradicijam a revolu­ cionarne rom antike tako što se više neće obraćati m etafizičkim revolu cio n arim subjektim a - bilo narodu, b ilo proletarijatu - i što će p rotestn e činove svesno i transp aren tn o form ulisati kao činove građanske neposlušnosti. S dru ge strane, ni p okušaji ko n stitu isanih vlasti u dem okratskim u stavn im državam a da n eposlušn e gra-

1 P o što je u najvećoj meri bila izložen a revolu cio n a rn im p ok u šajim a ostvarenja ro­ m an tičarskih projekata, Evropa je vrlo k a sn o p o č ela d a se interesuje za problem e gra đ an ske n epo slušn o sti. Nije nim alo ču d n o što je u p ravo na tlu A m erike (a z a ­ tim A z ije ) o b n o v ljen o interesovanje za an tičk e k o n cep cije i što su stvorene prve n o vo vek ovn e koncepcije građanske n e p o s lu š n o s ti, d a bi se tek nakon D ru go g sve tsk o g rata probud ilo zanim anje E vropljan a z a o v e tekovine.

dane svrstaju m eđ u "revolucionare” (i tim e ih elim in išu) više ne­ će lako u spevati, p o što je postalo sasvim jasno da oni v od e legi­ tim n u b orbu za “granične oblasti radikalno-dem okratskog obra­ zovanja v o lje ” (Jaschke, 1 9 9 1 :1 8 i dalje). Pogledajm o sada kako iz­ gleda istorija m o d ern og koncepta građanske n ep oslušn o sti, koja se odvijala u glavn o m u A m erici toko m protekla tri i po veka.

1. Neposlušnost prema vlastima zbog religiozne diskriminacije: kvekeri Savrem eni ko n cep t građanske n ep oslu šn o sti p roizašao je iz svoje­ vrsn og spoja an tičko -grčk e tradicije građanske n ep oslu šn o sti i hrišćanske tradicije n ep oslu šn o sti iz razloga savesti. Z a prve kora­ ke načinjene u to m pravcu biće n ajzaslužnija jedna radikalna pro­ testantska sekta, koja je o dm ah p o dolasku na am erički ko n tin en t postala trn u o ku n ovih vlasti. Reč je o kvekerim a,2 koji su se sa ostalim radikalnim sektam a, čije je poreklo iz N em ačke i N iz o ­ zem ske (an ab ap tisti, m en oniti itd.), slagali u tom e da p oštu ju na­ redbu "N e o dupiri se z lu ” . M eđ u tim , oni su, za razliku o d drugih sekti, sm atrali da o vu naredbu treba tum ačiti tako da se zlu ne srne pružiti otpor nasiljem ali zato m o že političkim i socijalnim merama (C a se, 1923: 9 2 -9 3 ). Z ato oni n isu odbacivali državu i učešće u p olitičkom živo tu u celini (kao anabaptisti, m enoniti, itd.) nego su sm atrali da je n jihova d u žn o st da daju svoj doprinos u sp o sta­ vljanju “hrišćanske p olitik e”. Z ato su se oni okupljali i kada je pra­ vo okupljanja bivalo zabranjeno, borili se svim sredstvim a za u ki­ danje desetka ( tithe), pom agali svim obespravljenim a i diskrim in isanim a itd, (C ase, 1923: 98 ). Svojim b esko m prom isn im religioznim svetonazorom , kvekeri su, po do lasku u A m eriku p olo vin o m 17. veka, sam o poja­ čali već postojeće političke, religiozne i m eđuetničke tenzije u am eričkim kolonijam a. M ržn ja kolon ista prem a kvekerim a je u to vrem e bila toliko jaka da su njihove ko m u n e m orale biti izdvojene

2 K vekeri su se p ojavili ra n ih p ed esetih go d in a 17. v eka u E n gle sk o j, a sm atra se d a im je o sn iva č b io o b u ća r G e o rg e F o x. O n o na šta su kvekeri stavljali n ag la­ sak bila je "U n u tra šn ja svetlo st" i s u b jek tiv n o isk u stv o B o ga, koje, sa b ib lij­ sk im o tkrov en jem , p red stavlja p u to k a z d u h o v n o g živ o ta . Bili su rad ikaln i p ro tiv n ici s v a k o g n asilja, bez o b zira na ciljeve koji ga pokreću .

231

i izopšten e iz živ o ta kolon ija. Kvekeri su zato živeli i svoje obrede sprovodili u go to v o p o tp u n o j izolaciji. N o , to još sam o p o sebi n i­ je predstavljalo p rob lem . Problem i su nastajali o n d a kada su kv ek ­ eri počeli da poseću ju stan o vn ik e obližnjih kolonija. O v d e će, primera radi, biti p o m e n u ta dva slučaja koja su se d o g o d ila u N o vo j N izo ze m sk o j i M asaču setsu . U N o vo j N izo ze m sk o j konflikti su d o stigli vrh unac u gradu Flušingu, gde je većin a građana, inače en g lesk o g porekla, ž ivela pod n izo zem sk o m kolon ijaln om vlašću. Iako su vlasti p o d s ticale ko lonizaciju i versku toleranciju, ipak su pravnu za štitu p ru ­ žale sam o n izo zem sko j reform ističkoj crkvi, što je zn ačilo da je sa­ m o ona m ogla da obavlja javne obrede. Sve druge veroispo vesti morale su se zadovoljiti p rivatnim karakterom obreda, a zabrana javnih obreda bila je pojačana pretnjom zatvora. U Flu šin gu je to izazvalo o gro m n o nezadovoljstvo, tako da su m n o g i u zn ak p ro te­ sta prestali da plaćaju porez. O sećaju ći se i sam i religiozno diskrim inisani, engleski protestanti počeće da ispoljavaju sve jaču s o li­ darn ost sa onim a koji su bili još v iše diskrim inisani i koji su živ e ­ li izo p šten o od kolonijalnih vlasti - sa kvekerima. Tadašnji guverner u N o vo j N izo zem sk o j Stuyvesan t p oseb n o je m rzeo kvekere, koji su uspostavljali sve tešnje ko n ta k ­ te sa engleskim stanovnicim a Flušinga. Razdražen tim e što se kv e­ kerim a pruža gostoprim stvo i što ih se p oziva na privatne sve tk o ­ vine, Stu yvesan t je izdao proklam aciju po kojoj se sa 5 0 florina kažnjava svako ko ugosti kvekera, makar i za jednu noć (pola iz n o ­ sa išlo bi potkazivaču). T o su stanovnici Flušinga doživeli kao p o ­ vredu verske slobode, kao i gradskog p atenta koji im je zagarantovao 1645. prethodni guverner. Z ato je 16 5 7 . godine u o vo m gradu sastavljena remonstranca, uperena p ro tiv guvernerove proklam aci­ je. U njoj je pisalo: "Zakon ljubavi, mira i slobode [...] zabranjuje m ržnju, rat i okove. Zato mi n ećem o da uvredim o prezbiterijance, independente, baptiste ili kvekere, n ego ćem o biti srećni da u bilo ko m e o d njih vidim o nešto od Boga, želeći da učin im o svim ljudi­ m a o n o što želim o da svi ljudi čine nam a, što je istinski zakon k a ­ ko C rkve tako i Države; jer je naš Sp asilac rekao da su to zakon i proroci. Z ato ako neko od p om en u tih o so b a dođe k nama, mi m u ne m o žem o pri čistoj savesti učin iti zlo, već ćem o ga ugostiti u n a­ šem gradu i kućama, kako je B o g u b ed io naše savesti" (H art et al.,

232

1978: 3 7 )- Ipak, Rem onstranca Harta i ostalih građana Flušinga iz 16 5 7. nije ubedila Stuyvesanta. Staviše, ovaj je odm ah dao da se če­ tiri p otpisn ika R em onstrance (koji su bili i nosioci gradske vlasti) zatvore i udalje iz javne službe. M eđ u tim , Englezi u Flušingu na­ stavili su da, n epokolebljivo, javno i dem onstrativno, pružaju g o ­ stoprim stvo kvekerim a i za to su se progoni i zatvaranja nastavili. D o k su kvekeri u N o vo j N izo ze m sk o j bili p o v o d za građansku n ep o slu šn o st E n gleza prem a n izo zem sko j vlasti, u M asačusetsu će sam i kvekeri p reduzeti akte građanske n ep oslu ­ šnosti. T o će se prvi p ut d o g o d iti iste te 16 5 7 . godine kada je u ovoj

koloniji

do n eta uredba ko jom

je proglašeno

kažnjivim

ugošćavanje i pom agan je kvekera. U zn a k protesta kvekeri su tada krenuli sa R od A jlen d a u p rotestni m arš, m iroljubivo i javno, pro­ vocirajući su k o b sa vlastim a. Kada je u sled io progon, kvekeri su pokušavali da se na sve načine odupru, ali su na kraju bili prinu­ đeni da se obrate tadašnjem en glesko m kralju Carlsu II za pom oć. N a k o n konsultacije sa en gleskim kvekerim a, Carls II shvatio je problem i naredio vlastim a M asa ču setsa da obustave progon. N a p osletku, 1 6 6 5 . go din e V rhovn i sud M asaču setsa don eo je odluku d a se u ovoj kolon iji kvekeri m o g u slo b o d n o nastanjivati, kretati i privređivati (Fleisch, 198 9: 9 5 ). T o je b io ishod verovatno p rvog uspešn o o k o n ča n o g akta građanske n ep oslu šn o sti u n ovom veku. Iz ova dva primera m ožem o da zaključim o da građanska neposlušnost u A m erici izvorno nije bila usm erena protiv nepravde u širem i svetovnom značenju to g pojm a nego protiv religiozne d is­ kriminacije i represije (W eber, 1978 : 2 0 ). Politički, socijalni i m e­ đuetnički m otivi nisu igrali u ovim slučajevim a nikakvu ulogu, niti su bili posredno pridruženi glavnom cilju. Kvekerima i svim dru­ gim protestantim a koji su se sa njim a solidarisali cilj je bio ukida­ nje religiozne diskriminacije i obezbeđenje slobode veroispovesti svakom kolonisti. Kada je taj cilj p ostign u t (u z neprocenjivu pom oć engleske krune), prekinuti su i akti građanske neposlušnosti.

2. Neposlušnost prema vlastima zbog rasne diskriminacije (I): David Thoreau Thoreau danas važi za prvog teoretičara građanske neposlušnosti, premda on ovu sintagm u nikada nije upotrebio. Staviše, u svom

23}

glavnom spisu p o d p rvob itn im naslovom " O tp o r građanskoj v la ­ d i” on je još u vek im ao na u m u "otpor” , dok se sin ta g m a "građan ­ ska n ep o slu šn o st” pojavljuje tek 18 6 6 , četiri go d in e n akon n jego ­ ve smrti, i to u n aslo vu koji su o vo m spisu ("G rađ an sk a n ep o slu ­ šn o st") dali urednici kn jige Jenki u Kanadi} Iako sin ta g m u “gra­ đanska n e p o slu šn o st” T ho reau nikada nije u po treb io, o n a će to ­ kom 2 0 . veka postajati sve popularnija i dovoditi se u v e z u sa njim i njegovim stavovim a. Svojevrstan paradoks predstavlja činjenica da su urednici T h o reau o vih spisa imali nam eru da u b laže n jego v “o tp or” u "građansku n e p o slu šn o st” , jer im se čin ilo da o vo im p li­ cira legalnu kazn u za "n ep oslu šn e građane” z b o g kršenja prava. T a ideja bila je sasvim strana Thoreauu, p ošto on n igd e u svom spisu nije govorio o potrebi da neposlu šn i građani sn o se pravne posledice z b o g svojih p ostu p ak a (W alker H ow e, 1 9 9 0 : 3 ) . R azlo ­ zi za opravdanost p reim enovanja T h o reau o vog sp isa nalaze se, kako ćem o još u nastavku m oći da vid im o, na drugoj strani. '

Ključni događaj u T ho reau o vom živo tu z b io se najve-

rovatnije 23. ili 2 4 . jula 18 46, kada je d o b io o p o m en u da plati p o ­ rez p od pretnjom zatvora. Thoreau, inače, g o d in a m a nije plaćao porez, u zn a k protesta p ro tiv am eričkog robovlasništva, i prolazio je nekažnjeno. Kasnije će on o bjašnjavati takav svoj p o stu p ak tim e što je to b io jedini način da, kao pojedinac, uskrati p o slu šn o st dr­ žavi. “ O v u am eričku vladu ili n jen og predstavnika, vladu države, ja srećem direktno, licem u lice, jed n o m godišnje, ne više, u ličn o ­ sti n jen og sakupljača p oreza” (Thoreau, 1973a: 7 4 ). T o je ujedno prilika, sm atrao je Thoreau, da o n kao p ojedinac ispolji n ep oslu ­ šn o st prem a o vo m predstavniku države, sa ko jim d o lazi u direk­ tan (takoreći ličan) kontakt. Prvi Thoreauov susret sa sakupljačem poreza desio se najverovatnije tek 1846. go d in e ,4 kada je o n b io p ozvan da plati porez i, n akon eksplicitn og o d b ijan ja da to učini, zatvoren. D a bi se razum eo ceo ovaj događaj p otreb n o je postaviti ga u istorijski kontekst. M aja 1846. A m erika i M e k sik o su m eđ u so bn o objavili

3 U z b o rn ik u Jenki u Kanadi prvi p u t su o b u h v a će n i svi T h o reau o v i an tiro b o vlasn ičk i i refo rm istički članci. 4 N e p o s to je n ikakvi dokazi da je pre 18 4 6 . T h o re a u d o ša o u d o d ir sa n ekim sa­ k u p lja čem p o re za, tako da n ije ni b io u p rilic i d a a k tiv n o m an ifestu je svoj p ro-

rat, čim e je o tp o č eo d v o g o d išn ji tzv. M eksički rat.5 Izbijanje rata bilo je zn ačajn o i za am eričke poreske vlasti (koje su sada morale da pojačaju poresku d iscip lin u ) i za Thoreaua, koji je u sved u ovih n ovih događaja počeo da u viđa vezu ne sam o izm eđu p oreza i rop­ stva n ego i izm eđ u poreza i rata. Plaćanje poreza bilo je praktično isto što i fm ansiranje vo jsk e koja će tlačiti M eksikance. A k o je u zatvor o tišao z b o g neplaćanja poreza, m otivisan p rotestom z b o g ropstva u A m erici, s vrem en om je shvatio da to m o že iskoristiti i u svrhe an tiratn og protesta (W alker H ow e, 1 9 9 0 :1 0 ) . O d tada za T horeaua ropstvo i rat postaju dva kraja isto g represivnog štapa američke države. ,3 Thoreau je u zatvoru proveo sam o jednu n oć zahvalju­ jući činjenici da je n eko o d njegovih srodnika u m esto njega platio porez. M eđ u tim , ceo taj događaj na njega je ostavio d u b o k utisak i u naredne dve go d in e on je in ten zivn o razm išljao o problem u ne­ p oslu šn o sti prem a represivnim am eričkim vlastim a. Rezultati n jegovih razm išljanja predstavljeni su javnosti u predavanjim a koja je on p o d n aslovo m “ Prava i d u žn o sti pojedinca u o d n osu na v la d u ” održao 2 6 . januara i 23. februara 1848, u jeku debata oko izbora te godine. Predavanja su ostavila slab utisak, što je najverovatnije bila posledica zaključenja m ira (m ir sa M ek sik o m usledio je nedelju dana n akon p rvog predavanja). O s im toga, argum en ta­ cija je bila isuviše ap straktna za slušaoce, a veza izm eđu M e k sič­ k o g rata i ropstva ostala je prilično nedefinisana (A dam s i R oss, 198 8 : 2 1 7 -2 1 8 ). N o , govori su ipak ostavili u tisak na neke ljude. M eđ u njim a je bila i E lisabeth Peabody, koja je uskoro pisala T h o reauu, m oleći ga da joj d o p u sti da štam pa n jegovo predavanje u prvom broju časopisa EstheticalArticles. Č lan ak se zaista pojavio 14. maja 18 49, pod naslovom " O tp o r građanskoj vla d i” . V eć i iz naslova o v o g članka vidi se da je Thoreauu sta­ lo d o otpora (građanskoj) vlasti. N o , razlog z b o g koga se Thoreau n aziva prvim teoretičarem građanske n eposlušn osti nije posledica sam o p o sth u m n og preim enovanja o vo g članka. Thoreauova prijem čivo st za logiku građanske n ep oslu šn o sti proizlazi pre svega iz n jego vo g poznavanja grčkih i rim skih klasika, koje je im ao prilike

5 Iz o v o g rata A m erik a je iza šla kao p o b e d n ica 1848, što joj je o m o g u ć ilo da a n ek tira T ek sas, K aiifo rn iju , N evad u , Jutu, A rizo n u i N o vi M ek siko .

235

da izučava d o k je stu dirao na Harvardu. Štaviše, za vrem e pisanja "O tp o ra građanskoj v la d i” Thoreau je p on ovo iščitavao S o fo kleovu Antigonu i prevodio na engleski najvažnije delo ve u kojim a se junakinja su protstavlja Kreontu. M eđ u tim , ne treba z b o g toga Thoreaua uvrštavati u tradiciju klasičn og ili rom antičarskog republikan izm a. Z a n jega je bila važn ija judeohrišćanska tradicija, a naročito u loga jevrejskih proroka, kao i radikalni am erički prote­ stantizam . M isa o D a vid a Thoreaua ponajviše se napaja na o nim istim radikalno-protestantskim tradicijam a iz kojih su u A m erici dva veka ranije kvekeri crpli inspiraciju za svoju građansku n ep o ­ slušnost. A li, sredinom 19. veka, kada Thoreau form uliše svoju koncepciju građanske n ep oslu šn o sti, problem više nije b io u reli­ giozn oj diskrim inaciji već u nečem m n o g o fun dam entaln ijem - u am eričkom robovlasn ičkom sistem u i im perijalizm u. D rugo, Thoreau nap u šta tradiciju prava na o tp or tira­ niji u toliko što razlikuje tiransku i građansku vlast, kao i različite vrste otpora koji se m o gu pružiti o vim vlastim a. Slučaj tiranije je jasan: svako im a pravo da se "odupre vlad i čija su tiranija i n eefi­ ka sn o st velike i neizdržljive” (Thoreau, 1973a: 6 7 ). A li T horeauu je jasno da nije tako sa A m erikom , koja im a građansku vlast i pre­ ma kojoj se ne m ože na isti način sprovoditi pravo na otpor. D o ­ duše, Thoreau razlikuje situaciju u kojoj su se našli A m erikan ci i o n u u kojoj su se obreli M ek sikan ci n akon izbijanja M e k sičk o g ra­ ta. Po što je za njega A m erika ta koja je napala M ek sik o i protiv njega v od i osvajački rat, M ek sikan ci im aju pravo na o tp o r prem a am eričkoj vlasti. To, m eđutim , ne znači da A m erikanci treba da sede skrštenih ruku sam o zato što am erička vlast i prem a njim a ne sprovodi nasilje kao prem a M ek sika n cim a . A m erikanci takođe m oraju da se odupru američkoj vlasti, ali na drugačiji način. U svojoj kritičkoj analizi T h o re a u o v o g spisa o otporu građanskoj vlasti Klaus H an sen je o sp o rio da je u njem u reč o o t ­ poru, ili o građanskoj n ep oslu šn o sti: T h o rea u o v o d n o s prem a dr­ žavi pre bi m o gao da glasi: noli me tangere. H an sen ova argum en ta­ cija p o lazi o d toga da ako neka d ru štven a gru pa krši m oralne nor­ m e n jen o g člana, onda po T h o reau o v o m m išljenju ovaj treba da iz nje istu p i. Isto važi i za o d n o s p o jed in ca prem a državi. U svo m s tvarn om živ o tu Thoreau je verovao ka k o je neplaćanjem poreza istu p io iz države i zato je zatvor b io m e s to n e sam o za njega n ego

236

i za sve lju de koji su istu p ili iz države (H an sen , 19 8 7 : 2 2 5 ). O v a interpretacija T h o reau o v ih shvatan ja sasvim je pogrešna. T h o reau nije go vo rio o istu p an ju iz države, niti je zatvor za njega bio m esto gde završavaju o n i koji su n ezado vo ljn i vlašću. O n im a ne­ što sasvim drugačije na um u: "P od v la d o m koja n epravedno z a - ( ¿ ’'i tvara bilo k o ga, za p raved n o g čoveka je za tv o r pravo m esto gde treba da b u d e ” (T horeau, 1973a: 7 6 ) . O d la z a k u zatvor je za "pra­ v e d n o g č o ve k a” pitanje savesti i predstavlja logičn u p osledicu o d ­ bijanja da se plati porez, kao ak tiv n o g o b lik a n ep oslu šn o sti. M e ­ đutim , u zatvoru p očin je n ešto što bi se v eć m o g lo nazvati gra­ đan sko m n ep o slu šn o šću . A k o bi se svi "pravedni lju d i” držali opisan e logike, država bi bila su očena sa sam o dve m o gućnosti: da ih drži sve u zatvoru ili da o d u sta n e o d ropstva i rata. "A ko h i­ ljadu ljudi ove g o d in e ne plati poreze, to neće b iti nasilan i krvavi čin, kao što bi to b io da se plati, i da se tim e D rža vi o m o gu ći da čini nasilje i p roliva nevinu krv. T o je, u stvari, definicija m irolju­ bive revolucije, ako je takva u o p šte m o g u ća” (Thoreau, 1973a: 7 6 ). "M iro lju b iva revolucija" znači o d laza k u za tvo r svih "p o šte­ nih ljudi" koji tim e ne prolivaju ničiju krv već jed in o stvaraju m o ­ ralni p ritisak na državu da o d u sta n e o d n epravedne p olitik e (ro­ b o vlasn ištva i im perijalizm a). A vla st u jednoj građanskoj državi jed nostavn o ne m o že sebi d o zv o liti da sve "p o šten e ljude” otera u zatvor jer bi to u g ro zilo svojevrsni "m oralni m in im u m ” na ko m ta država počiva: za to će, suočena sa to m alternativom , vlast b i­ ti prinuđena na p opu štan je, o d n o sn o odu stajan je od svoje nepra­ ved n e p olitike. "Istin a je m oćnija n ego zablud a. [...] M an jin a je n em oćna ako se p otčin i većini; tada nije čak ni m anjina, ali ako udari ćelom težin o m , ništa joj se ne m o že o d u p reti” (Thoreau, 1973a: 7 6 ) . N en a siln i su kob ("m iro lju b iva revolucija”) in telektu­ aln o superiorne m an jin e p ro tiv vlasti i p ro tiv za b lu d am a i nasilju p od lo žn e većine predstavlja su štin u T h o rea u o v o g koncepta gra­ đanske n ep oslu šn o sti, j Pogledajm o sada na kojim pretpostavkam a počiva ovaj koncept. Pre svega, savest jed n o g društva, po T ho reau o vom m iš­ ljenju, jeste savest m udre i pravedne m anjine, koja se jedino m ože p obun iti protiv p olitik e koju v od i vlada podržana biračkom veći­ nom . T horeauov o d n os prema toj većini više je n ego porazan. “N em a m n ogo vrline u delanju m ase ljudi. A k o će većina u celosti

237

glasati za ukidanje ropstva, to će biti zato što ih ne za n im a ropstvo ili zato što nije o sta lo još m n o g o ropstva da se u kine n jih o vim gla­ som . O n i će o n d a b iti jedini robovi. Sam o glas onoga koji svojim glasom brani s lo b o d u m o že doprineti ukidanju rop stva” (Tho reau, 1973a: 7 0 ). V ećin a im a pravo da vlada u određen o m periodu "ne zato što je najverovatnije u pravu, niti zato što se to čini naj­ pravičnije m anjini, v e ć za to što je fizički najjača. A li vla d a u kojoj većina odlučuje u svim slučajevim a ne m ože se zasn ivati na prav­ di, čak ni o n o liko k o lik o je ljudi razum eju” (Thoreau, 1973a: 6 4 65). Za T horeaua je pravo većin e da vlada uvek u krajnjoj liniji za ­ snovano na goloj fizičkoj sili, ali ga to, paradoksalno, čini osetljiv im na moralni pritisak in telektu alno superiorne m anjine. Jer, ako u državi sa "građan sko m vla šću ” postoji nekakav “ m oralni m in i­ m u m ” , većina će "u nekim slučajevim a” p op u stiti pred ovim priti­ skom i uvažiti njen rekurs na pravdu. U su protn om bi jed n o sta v­ no na delu bila tiranija većine, koja zatire svaki trag slobodi. Thoreau nije bio ni anarhista ni antidem okrata. N e s p o ­ jivost Thoreauovih nazora sa anarhizm om dolazi do izražaja u nje­ go vo m poređenju države i m ašine: kao što svaka druga m ašina im a kvarove tako ih mora imati i država. Kada kvar stvori svoju m ašinu, tek onda je treba baciti (Thoreau, 1973a: 6 7 ). T o p okazuje da T h o ­ reau nije bio anarhista, p ošto je trpeo "m anje kvarove” na državnoj m ašini i zalagao se za odbacivanje sam o one državne m ašine koja služi "kvaru”, tj. goloj nepravdi (W alker H ow e, 19 9 0 : 15). O s im toga, za njega je vlast imala p o zitiv n u funkciju u unapređenju bla­ gostanja svakog pojedinca. "Posledica je dobre vlasti da živ o t čini vrednijim , a loše vlasti da ga čini m anje v redn im ” (Thoreau, 1973b: 10 6 ). U skladu sa ovim stavovim a, Thoreau je im ao nameru da p o ­ stojeću američku ustavnu državu unapredi a ne da je sruši. "N a p re­ d a k od apsolutne ka ograničenoj m onarhiji i o d ograničene m onar­ hije do dem okratije jeste napredak ka istin skom poštovanju in d i­ vidue. D a li je demokrađja, onakva kakvu je poznajem o, poslednje m oguće unapređenje vlade? D a li je m o gu će da se više ne m ože u či­ niti nijedan korak ka p oštovanju i organizovanju prava čoveka? N eće biti zaista slobodne i posvećen e D ržave sve dok D ržava ne prizn a individuu kao višu i n ezavisn u silu, iz koje proizlazi sva n je­ na m oć i autoritet, i ne počne da se odgovarajuće prema njoj o p h o ­ d i” (Thoreau, 1973a: 89). To, dru gim recima, znači da jedna drža-

238

va sa istin ski dem okratskim uređenjem treba da počiva na p o što ­ vanju pojedinca, o d n o sn o o sn o vn ih prava čoveka. Thoreauovo shvatanje čoveka i njegovih osn ovn ih prava veom a je zanim ljivo. Za Thoreaua čovek nije toon politikon već indi­ vidua koja sam o sopstvenim naporom m o že da shvati večne moral­ ne zakone i upravlja se prema njim a bez obzira na zakone grupe či­ ji je član (W alker H ow e, 19 9 0 : 2 0 ). Z ato je odnos pojedinca prema tim zakonim a isključivo m onadološki (H ansen, 1987: 2 2 6 ), tj. ograničen na njegovu sopstvenu sferu. Društvena sfera predstavlja nešto artificijelno, sekundarno, ako ne i sasvim sporedno. A li, ignorisanje društva od strane pojedinca m ože da ide sam o do određene granice. "Istina je da čovek nem a obavezu da se u celosti posveti iskorenjivanju nekog, m a i najvećeg zla; on svakako im a i drugih pre­ okupacija u životu; ali njegova je du žn ost, u najmanju ruku, da ope­ re ruke od to g zla i, ne m isleći više na njega, da prestane da ga po­ država” (Thoreau, 1973a: 71). T o znači da ja m ogu da se posvetim svojim živo tn im preokupacijama tek ako sam utvrdio “da ne sedim na tuđoj grbači”. A k o to činim , ja m oram prvo da sa tim prestanem i da se tek tada posvetim sebi. Č o ve k snažnih moralnih nazora ho ­ će, dakle, da živi “po svo m e”, ne obazirući se na "gom ilu”, ali to m ože učiniti tek ako je njegova savest namirena. Prema tome, ako se pred takvim pojedincem pojavi neka vlast (makar bila i "građan­ ska”) koja bi od njega zatražila da se drugom e "popne na grbaču”, onda bi ovaj to morao odbiti, i to iz puke moralne računice. "M anje me košta u svakom sm islu ako nam irim kaznu za neposlušnost dr­ žavi, nego što bi me koštala p oslu šn o st” (Thoreau, 1973a: 79 ).

\^ j

Pod m oralnom o b avezo m Thoreau je podrazum evao

obavezu pojedinca da se stara da u društvu u kojem živi svakom članu budu priznata “elem entarna ljudska prava” . A k o su "elem en­ tarna ljudska prava” prekršena, npr. robovlasničkim sistem om , onda pojedinac ima moralnu obavezu na otpor vlastim a (H ansen, 198 7: 223). U vek kada je suočen sa alternativom da, poštujući za ­ kon, učini nepravdu prema drugom čoveku, čovek mora da prekrši I

zakon (Thoreau, 1973a: 73). T o znači da treba da se prvo ravnamo po savesti, pa tek onda po zakonim a.J"Podsetio bih svoje zem ljake da treba da budu prvo ljudi, a tek p otom , i po potrebi, A m erikan-

\, ci” (Thoreau, 1973b: 10 2). Zato "elem entarna ljudska prava” , kako ih Thoreau shvata, nemaju ništa sa u stavn o pozitiviranim o sn o v-

239

nim pravima čoveka. Thoreau je tokom celog svo g živo ta bio p o t­ puno nezainteresovan za ustavna pitanja (W alker H ow e, 1 9 9 0 :3 ). N o, realno gledajući, američki U stav nije ni m ogao biti relevantan za Thoreaua i n jegove namere da ukine ropstvo (o obustavljanju rata protiv M ek sika da se i ne govori). Svaka izm en a am eričkog Ustava zahtevala je ratifikaciju dve trećine država članica, a to je ta­ dašnjih petnaest robovlasničkih država u svako do b a m o glo bez problem a da osujeti. S druge strane, pokušaji da se problem robo­ vlasništva aktuelizuje pred Vrhovnim sudom već su i pre Thoreaua završavali ne sam o neuspeh om nego i katastrofalnom tzv. Dread Sco tt presudom . Thoreau je otuda m ogao sam o da zaključi da je i sam U stav S A D “zlo " i da "pošteni ljudi” ne treba da se zam ajavaju pravničkim argum entacijam a i pozivanjem na u stavn a prava. “Pravo nikada neće o slo b od iti čoveka; čovek je taj koji mora o slo ­ boditi pravo. Ljubav prema pravu i poretku pokazuju oni koji p o ­ štuju pravo kada ga vlast krši” (Thoreau, 1973b: 98 ). N em a sumnje, pravo koje Thoreau pretpostavlja p o zi­ tivnom pravu jeste neka vrsta prirodnog prava. U o p šte uzev, T h o ­ reau nikada nije bio nesklon prirodnopravnoj argumentaciji. U jed­ nom članku za Boston Kurier o d 15. juna 1846. on je pisao: “U suko­ bu zakona, jedan zakon mora biti viši. A ko su naši državni zakoni u su kobu sa federalnim, državni zakon odstupa. V iši zakon uvek poništava niži zakon, koji je sa njim u sukobu. N ije li tako u svim slučajevima? A k o me federalni zakon obavezuje da činim o no što mi savest zabranjuje, zar m oja savest ne treba da bude viši zakon? M o že li Kongres Sjedinjenih D ržava da ukine zakon savesti ili za­ kon H rista?” (cit. prema W alker H ow e, 19 9 0 : 8). Prirodni zakon je za Thoreaua bio zakon savesti, koji čoveku dolazi direktno od B o­ ga. A Bogu treba služiti "pokoravanjem on o m jedinom i jedino pra­ vedn om ustavu, koji je O n , a ne neki Jefferson ili A dam s, upisao u tvoje biće” (Thoreau, 1973b: 103). Božji ustav, sa svim njegovim "elem entarnim ljudskim pravim a” jeste iznad ljudskog ustava, p ozitiviranih osnovnih prava čoveka i presuda am eričkog V rhovnog suda. "O n aj ko je otrkio istinu do b io je svoj zadatak od izvora višeg nego što je najviša pravda na svetu, koja m o že da primeni sam o pra­ vo. O n otkriva da je sudija nadređen su diji” (Thoreau, 1973b: 98 ). (g )

\ Kao što sm o m ogli da v id im o , Thoreau je svoju k o n ­

cepciju građanske neposlušnosti izgradio na pretpostavci moralne

240

superiornosti m anjine ko ja je u stanju da sp o zn a B o go m data i neprekršiva “elem entarna lju dska prava” i da onda, u skladu sa tom spozn ajom , preduzm e odgovarajuće korake i da garantuje ta pra­ v a svakom p o jed in o m članu društva^ U početku, Thoreau je sm a­ trao da je pravi p u t zaštite elem entarnih ljudskih prava “ m irolju­ biva revolucija” , tj. opstrukcija države o d strane celokupn e m oral­ no superiorne elite (ko ja bi se z b o g svoje n ep oslu šn osti obrela u zatvoru i na taj način m oralno u grozila državu). M eđ u tim , s vre­ m en om je o n ovaj stav prom enio. U kasn ijim spisim a Thoreau je podržavao upotrebu sile u borbi p ro tiv ropstva zato što se i situa­ cija u A m erici pogoršala. N o v i Z ako n o o d b eglim robovim a obave­ zivao je građane severnih država da p o m a žu u hvatanju o dbeglih robova iz južn ih država i predviđao kazn e ako se to ne čini. D akle, da bi b io lojalan državljanin A m erike, severnoam erički liberal više nije m o gao da se ograniči na tolerisanje robovlasn ičkog sistem a u ju žn im državam a. Sada je on m orao da aktivno podržava taj sis­ tem. Suočen sa ovim novim obavezam a koje je država postavljala pred njega, Thoreau se opredelio za novi o d govo r državi: "Ja ne ž e ­ lim da ubijam , niti da bu dem ubijen, ali m o g u da predvidim o k o l­ n osti u kojim a bi za m ene obe stvari bile neizbežn e" (Thoreau, 1973c: 133). T o će pre svega biti kada se pojedinac suoči sa m o g u ć­ n ošću da p o m o g n e o d b eg lo m robu. U toj situaciji d o p u šten o je ne sam o nasilje nego i u bistvo robovlasnika. Pored prom ene o d n o sa prem a nasilju, Thoreau je prom enio i m išljenje o sam om sprovođenju “otpora” : m oralni pritisak na državu kroz odlazak u zatvor pripadnika m oralno superiorne elite odbačen je i zam enjen usam ljeničkom akcijom moralno superiorn og pojedinca koji sada svim sredstvim a, uključujući i nasilje, p om aže drugom p ojedincu izlo žen o m državnoj represiji.

3. Neposlušnost prema vlastima zbog rasne diskriminacije (II): Mahatma Gandhi N akon pon ovn og štampanja u knjizi Jenki u Kanadi 1866, Thoreauo v spis 0 otporu građanskoj vlasti pao je u zaborav sve d o k ga kra­ jem 19. veka nije “otkrio" L a vT o lsto j i o njem u napisao tekst za The

NorthAmerican Review. U Britaniji su Thoreauove ideje počele da d o bijaju na značaju u prerafaelskim i fabijansko-socijalističkim kru­

241

govim a, gde su ih širili, m eđu ostalim a, W illiam M orris, John Ruskin, H. S. Salt i Robert Blatchford. T u se najverovatnije i M ahatm a G andhi upoznao sa Thoreauovim spisim a (W alker H ow e, 1 9 9 0 :1 ). Indijac G andhi je već 1894. bio pročitao T olstojevu kn jigu Carstvo

Božje je u tebi i ona je ostavila dubok utisak na njega, pripremajući ga za kasnije prihvatanje, obradu i kom binovanje različitih uticaja Is­ toka i Zapada. Z a njegov intelektualni razvoj naročito je bio znača­ jan advokatski rad u Južnoafričkoj Republici, gde je im ao priliku da se u pozna sa aparthejdom . Pronalazeći paralelu izm eđu Sjedinjenih Am eričkih D ržava polovin om 19. veka i Južnoafričke republike po­ četkom 20 . veka G an d h i p onovo objavljuje Thoreauov spis pod na­ slovom “G rađanska n ep oslu šn ost” 2 6 . oktobra 19 0 7. O d tada će "građanska n ep oslu šn o st” početi da privlači sve veće zanim anje i da doživljava sve kom pleksnije i dalekosežnije razrade. N ep osredan p ovod za G an d h ijevo okretanje Thoreauu predstavljao je Z akon o azijskoj registraciji, koji je stu p io na sn a­ gu jula 1 9 0 7 . i koji je nalagao jed nom delu A zijata (tj. delu u koji nisu spadali hrišćani, Turci i M alajci) u T ransvalskoj oblasti da p o p u t krim inalaca ostave o tiske prstiju u policiji. O va j zakon je po G an d h ijevo m m išljenju b io to lik o loš i nepravedan da se više nije m ogao nazvati, po Thoreauovoj form ulaciji, ni “ m ašin om sa kva­ rom ” već se im ao sm atrati o za k o n jen im zlo m , kvarom sa "m a ši­ nerijom koja m u stoji na raspolaganju". " O tp o r takvom zlu je b o ­ žan ska du žn o st", koju svakom istin sk o m verniku nalaže njegova savest (G a n d h i, 1962a: 2 12 ). N a jp o g o d n iji o b lik otpora po G a n d hiju bila je građanska n ep oslu šn o st, p o što je o n a sredstvo koje m iroljubivi ljudi, inače sklon i da se pokoravaju pravu, "moraju usvojiti ako imaju savesti”, čim e će n jih o v revolt biti usm eren sa­ m o "p ro tiv određenog zak o n o d a vstva” (G a n d h i, 1962 a: 211). N e ­ p oslu šn i građanin u p otpu n o sti se m ora slo žiti saT h o reau o m , k o ­ ji je rekao da moram o biti prvo ljudi, pa tek onda podanici, i da sa­ vest ne dozvoljava šlepu p ok o rn o st pravu (G an d h i, 1962a: 211). G an d h i je ukidanje rop stva u A m erici pogrešno pripi­ sivao Thoreau u u zaslugu. T o je im alo svrhu da u zd ign e građan­ sku n ep o slu šn o st u uspešan i privlačan m odel za diskrim inisane A zija te u Južnoafričkoj Republici (G a n d h i, 19 6 2 c: 2 1 7 -2 1 8 ). P o ­ red T horeau a i pokreta za ukidanje rop stva u A m erici, G an d h i je isticao i prim ere mađarske borbe za n e za visn o st od A ustrije i ir­

242

sk o g pokreta Sinn Fein (u prevodu: "M i sam i"), koji bi na sanskritu glasio S u W es/i/(G an d h i, 19 6 2 b : 214 ). Nastavljajući ove tradici­ je, on se an gažovao na organizovan ju b ojkota Z ako n a o azijskoj registraciji, koji zapo čin je o ktobra 1 9 0 7 . Sm atrajući da se diskrim inisani A zija ti ne sm eju odazvati o bavezi koju nalaže ovaj za ­ kon, G a n d h i je i sam o d b io da se registruje, z b o g čega je 10. janu­ ara 19 0 8 . b io o su đ en na dva m eseca zatvora. D o 1913. on je još ne­ koliko puta b io u zatvoru, p ošto južnoafrička vlast nije pokazala nameru da b u de p op u stljiva prem a n ep oslu šn im A zijatim a. E ska­ lacija ko n flikta n ap osletku pokreće britansku vladu u Lo n d on u da interveniše, tako da 30. juna 1914. stupa na snagu zako n koji u ve­ likoj meri izlazi u susret G an dh ijevim zahtevim a za oslobađanje od diskrim in ato rsko g p ostu p ka registracije. K rajem te go din e G an d h i se vraća u Indiju, da bi se u njoj 1917. politički aktivirao. Politički an gažm an ga 1 9 2 2 . pon ovo vodi u zatvor. O v o g a puta kazn a je šest godina, ali već 19 2 4 . g o d i­ ne on je iz zdravstvenih razloga pušten na slobodu. U o vo m peri­ o du G an d h i još ne razm išlja o n ezavisn osti Indije i bavi se sam o sam oupravom . T e k decem bra 19 2 9 , na N a cion aln om kongresu u Lahoru G a n d h i se priključuje radikalnoj struji koja se zalaže za ne­ za visn ost (swaraj). N a sledećem kogresu, održan om 14. februara 1930 . u A h m ed b a d u , K o m itet kongresa daje ovlašćenje G an dh iju da organizuje akcije građanske n ep oslu šn osti. M eđ u tim , p okaza­ lo se da m eđu član o vim a K om iteta p ostoji m alo saglasn osti 0 to ­ me šta je građanska n ep oslu šn o st (korak ka paralelnoj vlasti, p o d ­ rivanje adm inistracije ili "dram atično sredstvo p rotesta"), pa je na kraju građanska n ep oslu šn o st postala pokriće za m n ogo toga, a G an d h iju je p repušteno da sve poveže i pretoči u jasan program akcije. Taj zadatak G an d h i je m ajstorski obavio i u narednim g o ­ d in am a n jego v Pokret građanske n ep oslu šn o sti započeće svoju du gu i m u kotrpnu borbu za swaraj. Ideja swaraja počiva na filozofiji koju G an d h i nije ni stvorio niti bolje razradio. T o je učinila ranija generacija indijskih filozofa krajem 19. i početkom 2 0 . veka, sa ciljem da ideološki ute­ melji za h tev za o sam ostaljen jem Indije od Velike Britanije. Bal G an gad har T ilak i D ababhai N aoroji još uvek izjednačavaju swaraj i državnu nezavisn ost, da bi A u ro b in d o G h o s e i B ipin Chandra Pal počeli da p ovezu ju swaraj sa tradicijom Bhagavad-gite i Upaniša-

243

da: sw araj sada zah teva sp o zn aju in dividualn og sop stva, koje o b ezbeđuje du h o vn u s lo b o d u i m o gu ćn o st realizacije u n iverzaln o g Sopstva. Za ove filozofe sw araj je neprevodiv na za p a d n e jezike jer tim e gubi (specifično in dijsku ) konotaciju iden titeta in d ivid u al­ n o g i univerzalnog. Po što je na Z apadu hrišćanstvo u spo stavilo in dividualističku etiku, n esp o so b n u za p oim anje o v o g iden titeta sa univerzalnim , zapadn i duh je m ogao da stvori sam o negativne pojm ove, kao što su slo b o d a i nezavisnost, d o k je izgu b io p o z itiv ­ nu ko m po n en tu sam oogran ičen ja i sam oregulacije. Pom irenje dve kom ponente, negativne i pozitivne, treba da bude zadatak sw am ja . U to lik o bi razlika izm eđu in dijsk og koncepta swaraja i zap ad n og koncepta n ezavisnosti ležala u tom e što je sw araj sam ouprava koja je disciplinovana iz čovekove unutrašnjosti, tako da predstavlja u isto vrem e i sam oupravu i sam oograničenje (D a lto n , 1993: 2). G an dh ijeva za slu g a je u tom e što je ovu koncepciju swaraja nadopun io koncepcijom satyagraha. S w ara j i satyagraha n a­ laze se u o d n osu cilja i sredstva: satyagraha je p ut kojim se jedino m o že stići d o sw araja. G a n d h i je, inače, reč satyagraha skovao od sanskritskih reči satya (istin a) i agraha (čvrsto se držati), kako bi ozn ačio m oć koja leži u istini i ljubavi, ili u nenasilju. Satyagraha nikada ne pričinjava bol, o n a je slo b o d n a od m ržnje. O n a neće o d ­ m azd u već transformaciju ko n flikta u p oziciju u kojoj obe strane postaju svesne da je u o b ostran o m interesu da se ko nflikt reši. V eć 1 9 0 7 . godine, za vreme boravka u Južnoafričkoj Republici, G a n d ­ hi je pisao da Indijci im aju veliku s p o so b n o s t "m učeništva za o p štu stvar” (G an dh i, 19 6 3 d : 8 6 ). " M i želim o , na naš p okorni n a­ čin, da sa svojom moći u beđivanja za koju sm o sposobn i in form išem o one koji ne znaju šta se sm atra pravim sm islo m Z ako n a o azijskoj registraciji” (G an d h i, 19 6 3 d : 8 7). T u ideju će G an d h i k a ­ snije razraditi u konceptu satyagraha, ko ja će u u m n ogo čem u n a­ dići T ho reau o v koncept građanske n ep o slu šn o sti.6

6 K o n c e p t satyagraha na n ajbolji n ačin p o k a z u je G a n d h ijev u s p o s o b n o s t za k o m b in o v a n je zapad n ih i is to č n ih u tica ja. I a k o joj je težište u h in d u is tič k o m d u h o v n o m nasleđu, ona je n e p o jm ljiv a b e z T h o re a u o v e teorije gra đ an ske n e ­ p o s lu š n o s ti. Jer, po G an d h ijevo m p rizn a n ju , n i n jego va o b o žav an a BhagavadG ita ni d ru gi klasični spisi n isu p ru žali n ik a k a v o s n o v za k o n cep t n e n asilja i g ra đ a n s k e n ep o slu šn o sti (B rock, 1 9 7 0 : 6 9 ) .

244

O n o u čem u G an d h i odlučujuće o dstu pa od Thoreauo vo g ko n cepta jeste odustajanje od bilo kakvog ap solu tn o g siste­ ma vrednosti i b o žan skih istina. N ep o slu šn im građanim a više ne stoji na raspolaganju povratak na univerzalno važeće i večne m o ­ ralne zakone, sa čijih pozicija bi m ogli da bojkotu ju nepravedne za­ kone vlasti.7 Po što je im ao priliku da do đe u dodir sa ljudim a sa tri kontinenta i iz v eo m a različitih kultura, G an d h i je vrlo brzo uvideo kakve razlike u m išljenju p ostoje m eđu njim a i to ga je navelo na skeptični zaključak da čovek ne m ože da spo zn a apsolutnu istinu. D oduše, i G an d h i je bio ubeđen u p ostojanje "unutrašnjeg v o d ­ stva” (Brow n, 19 7 7 : 383) i povinovao se "tiraniji u pornog tihog glasa” iznutra (D alto n , 1 9 9 3 :2 2 ), što je im alo čak i određene fatalističke im plikacije, p ošto je G an d h i verovao u svoju dharmu, o dn osn o sam orealizaciju kroz posvećenje i služenje političkim ci­ ljevima (Brow n, 19 7 7 : 15). M eđ u tim , za razliku od Thoreaua, G an d h i je u toleranciji video krajnji cilj koji se m ože p ostići p olitič­ kom akcijom . Pošto se protivnik ne m o že ubediti argum entim a (pa sam im tim ni b ojkotom m oralno i intelektualno superiornih), on se m o že sam o pridobiti ljubavlju i strpljenjem . T u svoju p ozici­ ju G an d h i je čak pojačao određenim džain ističkim postavkam a (iahimsa - rigorozna zabrana povređivanja drugog; tapasya - ispaštanje radi istine; brahmacharya - kontrola nad svim čulim a i delovim a tela) kako bi proširio o p seg d u h ovn ih m ehanizam a sam okontrole (Laker, 198 6: 4 1-4 2 ). Z ato satyagraha znači sam oovladavanje, sam ožrtvovanje i unutrašnju aktivnost. Satyagraha je najbo­ lji o b lik političkog delanja jer om ogućava transformaciju ljudi i vraćanje njihovoj pravoj prirodi. A to nikako ne važi sam o za one koji je sprovode nego i za one protiv kojih je uperena. G an dh i je v e ­ rovao da p om oću sopstvene patnje usm erava apel boljoj - a to zn a­ či saosećajnoj i tolerantnoj - prirodi protivnika da shvati značaj te patnje i da sam krene na p ut transform acije (H agen, 19 9 0 ; 10 0 ). Prva G an dhijeva akcija bila je usm erena protiv Z akon a o soli i otpočela je 12. marta 1930. T o g dana G a n d i je započeo svoj put, d u g 2 4 0 milja, od Sabarm atija d o D an dija, popularišući

swaraj i pozivajući ljude koje je sretao na građansku n eposlušnost.

7 Istin a, i G an d h i će p ribegavati b o jk o tu b rita n sk ih k o lo n ija ln ih vlasti kada satyagraha bu d e p restala d a daje u sp eh e (S c h n e id e r, 1 9 6 4 :1 3 2 ).

245

Kako je G a n d h ijev p o h o d im ao snažn u religioznu ko m p o n en tu hodočašća, to je k o d Indijaca naišlo na ogrom an o djek. Posle tri i po nedelje hodanja, G a n d h i je 5. aprila stigao u D a n d i, o ku p a o se u reci i poku pio šaku soli i m ulja u zn ak kršenja m o n o p o la pred­ viđ en o g Z ak o n o m o soli. T o je b io zn ak za sve oku pljen e ljude da i sami uđu u v o d u i sim b o ličn o počnu da proizvod e so iz kipuće m orske vode. O v o m akcijom svoju delatn ost zapo čeo je indijski Pokret građanske n ep oslu šn o sti sa M ah atm o m G an d h ijem na če­ lu (Chaudhari, 1 9 9 0 : 4). A kcije Pokreta građanske neposlušnosti, u službi p o s ti­ zanja swaraja, im ale su nepovoljni efekat raspalivši m ilitan tn i in ­ dijski nacionalizam i pokrenuvši talas nasilja. Suočivši se sa ovo m opasnošću, G an d h i je građansku n ep oslu šn ost u narednim g o d i­ nam a poim ao kao sredstvo borbe protiv dva zla: protiv o rganizovan og nasilja britanske vlasti i protiv in dijskog m ilitan tn o g nacio­ nalizm a (tzv. "partije nasilja”) (G an d h i, 19 70 a : 4 2 3 ).8 T im e je još više ojačala edukativna i sam odisciplin ujuća ko m po n en ta satyagra-

he. “ Priznajem i verujem da je hladna kuraž m oćnija od mača. H ladna kuraž m ože veom a dobro da prim eni građansku n ep oslu ­ šnost. A k o neko misli da p otpu n a n ezavisn ost ne m ože biti p o s tig ­ nuta m iroljubivim sredstvim a, to onda podrazum eva da on nem a poverenja u hladnu kuraž. O n o g trenutka kada steknem o hladnu kuraž, potpun a nezavisnost će biti naša” (G an d h i, 1 9 7 0 b : 351). "H ladna kuraž”, o kojoj je govorio G an d h i, bila je oružje najjačih zato što su sam o oni m ogli svesn o i sam odisciplin ovan o da se o d ­ reknu svakog nasilja i da svoje ciljeve ostvare m irom i ljubavlju (Fleisch, 198 9: 9 7). Staviše, "hladna kuraž” na najbolji način učvr­ šćuje "duševnu snagu” koja je n eo ph odn a za preporod jedne istin ­ ske p olitičke zajednice. Iz te p erspektive gledano, britanske k o lo ­ 8 Iste ciljeve propagirali su i G a n d h ije v i sa b o rc i iz P o kreta gra đ an ske n e p o s lu ­ šn o s ti. U go vo ru od 2 9 . d ecem b ra 1934. je d a n o d lid era p ok reta S a rd ar Patel izrek a o je v e o m a karakterističn o m išljen je: " A k o h o ćete swaraj ili n e za v isn o st, n ećete je d o b iti tako što će se s a m o n e k o lic in a žrtvo v a ti ili što će p e to ro lju d i o tić i u za tv o r. A k o bi većina bila s p r e m n a d a p ati i žrtvu je se, o n d a b iste m o ­ gli p o stići vaš željeni cilj. K lju č su/araja le ž i u žrtvo v a n ju m n oštva . [...] B o rb a za su/araj se m ora voditi p rotiv v la d e i p ro tiv n as sa m ih . M o ra m o se o s lo b o d i­ ti sv o jih p oro ka. O v o je borba za n aše sa m o o č iš ć e n je . M o ra m o ostati n e n a s il­ n i i n e sm e m o povrediti ničija o se ća n ja i te k ta d a će m o p rom en iti srca” (P atel, 19 9 4 : 2 5 9 ).

246

nijalne vlasti trebalo je da p oslu že kao sredstvo da Indijci izoštre svoju “duševn u snagu", koja će im kasnije p oslužiti da stvore sop stvene nezavisne države (D a lto n , 1993: 2 5 ). N a toj tački započinje novi G an d h ijev koncept, koji je u sebi već im ao dosta romantičarsko-repu blikan skih elem enata. Sticanje swaraja sve je više počelo da nalikuje na revolucionarni “preporod”, u kojem će se indijski narod priprem iti da stvori svoju nezavisnu državu, lišenu svakog nasilja i opresije. G o d in e 19 4 0 . G an d h i piše: “D ržavom se m ože upravljati na nenasilnoj osnovi, ako je velika većina naroda nena­ silna. K oliko ja znam , Indija je jedina zem lja koja ima m o gućn o st da postane takva država” (cit. prema: Brock, 19 7 0 : 88). O v o je za­ ista, kako Peter Brock konstatuje, bila o bična projekcija "zlatn o g do b a” na bu du ćn ost, a ne trezvena analiza aktuelne situacije. U zim ajući sve to u obzir, zaista ostaje veliko pitanje ni­ je li je G an dh i razvio jednu teoriju revolucije a ne građanske nepo­ slušnosti, pošto je njegov cilj bio rtršenje britanske kolonijalne vla­ sti i stvaranje sasvim nove, nenasilne (preporođene) induske drža­ ve (Fleisch, 1 9 8 9 :1 2 7 ) . O s im toga, kao i Thoreau, i G an dhi je pri kraju života postajao sve nestrpljiviji i više se nije tako strogo pridr­ žavao principa nenasilja u borbi protiv Britanaca (Laker, 19 8 6 :4 8 ). A m bivalentn ost rastućeg afiniteta za nasilnu borbu sa Britancima i proklam ovanog cilja nenasilne (regenerisane) države uzdrm ala je i sam u G andhijevu poziciju. Zato je sasvim razum ljivo što je, nakon sticanja nezavisnosti od Britanije 19 4 7 , Indija bila zapljusnuta t a k ­ som nasilja (prvenstveno izm eđu m uslim ana i hindusa), u kojem će 30. januara 1948. nastradati i sam G an dh i. A k o u zm em o sve to u obzir, m o žd a bi za istoriju gra­ đanske n ep oslu šn osti najbolje bilo istaći o ne delove G an dh ijeve koncepcije satyagrahe koji se o d n o se na uticaj nenasilja u u sp o sta­ vljanju kom unikacije i toleranciju m eđu p olitičkim subjektim a (tj. m an jin om i većin om ), d o k bi "teoriju p reporoda” (p o svojim re­ volucionarn im im plikacijam a v eo m a b lisku evropskom nasleđu rom antičarskog republikanizm a) trebalo prepustiti sudbini koja ju je snašla u realnosti. Takođe, značaj koncepcije satyagrahe teško bi se m o gao priznati izvan (dem okratske) ustavne države (što je V elika Britanija već bila u G an dh ijevo vrem e), p ošto je zaista teško zam isliti da bi G an d h i postigao ikakv u speh u u slovim a u kojim a ne postoji javnost (koja je za njega bila glavni m edijum prenošenja

247

nenasilnih poruka). D a je, kojim slučajem, Indija tada prešla pod kontrolu totalitarn ih tirana to g vrem ena (H itlera ili Staljina), G an d h ijev swaraj najverovatnije bi opstao sam o u m ašti n ekolici­ ne zatočenika koncen tracion ih logora.

4. Neposlušnost prema vlastima zbog rasne diskriminacije (III): Martin Luther King Jr. Sa M artinom Lutherom K in go m Jr. istorija građanske n ep oslu ­ šnosti p on ovo se vraća na tlo Sjedinjenih A m eričkih D ržava. Priča o K in gu jeste priča o borbi za crnačku em ancipaciju, koja se z a o ­ štrila p olo vin o m pedesetih go d in a 2 0 . veka. Kada je u Am erici u kin u to ropstvo, nastalo je vrlo n edefinisano stanje a crnci su (u glavn om u ju žn im državam a) nesu m njivo predstavljali građane d ru gog reda. R azuđeni sistem rasne diskrim inacije i rasizm a o n e­ m ogu ćavao je crncim a da u živaju u tekovin am a slo b o de i b la­ gostanja, koje je A m erika proklam ovala kao svim a do stu p n e. D is ­ krepancija izm eđu realnosti i proklam acija dovela je d o toga da crnci prestanu da se osećaju srećni z b o g toga što više ne žive u ropstvu i d a p očn u d a strem e su štin sko j jednakosti sa te lc im a . Protestne akcije (sit-in i sličn o ) sa ciljem crnačke em ancipacije u A m erici započele su još četrdesetih godina, u organizaciji K on gre­ sa rasne jednakosti ( Ć O R E ) , ali su tek p očetkom šezdesetih g o d i­ na p očele da privlače pažnju celo ku pn e američke nacije (Ebert, 19 6 8 : 238 ). Prelom ni događaj na o v o m p u tu desio se 1. decem bra 19 5 5 , kada je jedna crnkinja u a u to b u su u M o n tgo m eriju (A labama) o d b ila da ustupi m esto jed n o m belcu (sh o d n o segregacionim pravilim a koja su tada važila u javn om saobraćaju M ontgom erija). K ada je z b o g toga uhapšena, crnci su prvo organizovali bo jk o t svih autobusa, da bi zatim pristupili o sn ivan ju U druženja za u n a­ pređenje M ontgom erija, na čijeijv čelu se našao mladi anabaptistički svešten ik M artin Luther K in g Jr. O d m a h pošto je p reu zeo fu n kciju vođ e protesta, K in g postaje svestan glavne dilem e c elo g p od u h vata. Pre svo g p rvog g o ­ vora u toj funkciji 5. decem bra 19 5 5 , o n ovu dilem u obrazlaže na sledeći način: ‘‘Kako da održim g o vo r koji će biti dovoljno m ilitan ­ tan d a zadrži moje ljude u p o zitiv n o j akciji, a o pet dovoljno u m eren da održi ovaj bunt u k o n trolisan im i hrišćanskim granicam a”

248

(K in g, 19 9 7 : 5). T u d ilem u on će resiti 1 9 5 6 . godine, u vrem e kada je pronikao u G an d h ijevo učenje. Još početko m te go din e on je im ao telesnu gardu p od oružjem i nije govorio o n enasilnim pro­ testim a. T ih prvih m eseci 19 5 6 . G le n n S m iley i Bayard R ustin p o ­ činju da nagovaraju K in ga da odu stane o d nasilja i prikloni se ne­ nasilju. O v o vrlo brzo daje rezultate: 2 6 . marta 19 5 6 . K in g je dao izjavu: "M i u M o n tgo m eriju otkrili sm o m etod koji crnci m ogu u potrebiti u svojoj borbi za političku i eko n om sku jednakost [...] Borim o se p ro tiv nepravde p asivnim o tp orom . I uspeva. [...] M ali sm eđi čo vek u Indiji -

M o h an das G a n d h i -

u potrebio ga je da

sm rska britansku v ojn u m ašinu. G a n d h i je m ogao da prekine p o ­ litičku i ek o n o m sk u dom inaciju Britanaca i obori britansku im pe­ riju na kolena. H ajde da u potrebim o ovaj m etod u Sjedinjenim D ržavam a” (K in g, 19 9 7 : 2 1 0 ).9 P osle ovih akcija U d ru ženja za unapređenje M o n tg o merija usledila je pojačana represija b elih stanovnika M o n tg o m e rija nad K in g o m i ostalim aktivistim a. T o je prinudilo K in ga da uvede n ovine u tradiciju građanske n ep oslu šn o sti. Paralele izm e­ đu am eričkih crnaca i Indijaca pod b ritanskom kolon ijaln om v la ­ šću m ogle su se ticati sam o obespravljen osti,10 d o k se u svem u o stalom G an d h ijeva situacija razlikovala o d K in gove. Indijci su

9 Iako će k a sn ije T h o reau a p om in jati kao svoj u zo r, K in g je z a svoje akcije m o ­ rao im ati u p o rište u širim slo jev im a sta n o v n ištv a i z a to je b io u p u ćen m n o g o v iš e na G a n d h ijev u k o n cep ciju n e n asiln e g ra đ an sk e n e p o s lu š n o s ti (R em elle, 1 9 9 2 : 8 9 ). S a G a n d h ije v im u čen jem K in g se in ače u p o z n a o v eć n a U n iv e r zi­ tetu P en silvan ija. T a m o je 19 4 8 . p ro feso r G e o rg e D a v is d rža o pred avan ja o G a n d h ije v o m k o n ce p tu satyagraha, n ailazeći na v elik i o d z iv i in teresovan je stu d en a ta. S a m K in g je, p od u ticajem o v ih p red avan ja, k u p io m n o štv o G a n d h ijevih k n jig a i k n jig a o njem u i d ao se na p rou čavan je, ia k o još n ije b io "p reo braćen na g a n d iz a m ” (L ew is, 1 9 7 0 :3 4 ) . Pa ip ak, p o š to su već tada k o d n je­ ga u h va tile ko ren a H egelo ve ideje o p ro g resiv n o m k retan ju isto rije ka sve š i­ roj slo b o d i, on je p o čeo da u očava m o g u ć n o st d a n en asilje p rim en i kao "m e ­ to d ” za o stvaren je o v o g im a n e n tn o g cilja ¡sto rije. K a sn ije , p o če tk o m 1 9 5 6 , kad a je ko d njega n astu p io p o tp u n i za ok ret, o n će se p red ati p rou čavan ju G a n d h ije v o g učenja p o ko jem je lju b a v jed in a s n a g a k o ja p rotivn ika pretvara u sav ezn ik a (K in g će čak p rovesti m esec d an a u In d iji k a k o bi se b o lje u p o ­ zn a o sa G a n d h ije v im učenjem i sled b en icim a). T o je bila "fo rm u la ” k o ja je trebalo da bu d e p rim en jen a i u borbi am eričkih cran aca za em an cipaciju . 10 T a k o je npr. crnački geto K in g če sto n a ziva o "d o m a ć o m k o lo n ijo m " u kojoj se su ro vo e k sp lo a tišu crnci.

249

bili brojno n ad m o ćn i u o d n o su na Britance (u razm eri 1 0 0 0 : i) i to im je ulivalo snagu . O s im toga, oni su u Indiji bili "dom aći" i m ogli su B ritan cim a sa p un o prava da kažu “idite k u ći” . Sa crnci­ m a je u S A D b ilo obrnuto: bili su m anjina (u razm eri i: 9 ) i nisu bili “d o m aći” . Staviše, kao potom ci robova koje su belci v eko vim a prinudno dovlačili iz Afrike, oni su sa u kidanjem robovlasn ičkog sistem a postali “ stran ci”, kojim a se u m esto pružanja g o sto p rim ­ stva vikalo: “idite ku ći” (W atley, 19 8 5 :1 1 2 -1 1 3 ). Pošto se nije m ogao obrušiti na celokupan američki si­ stem kao G an d h i na britanski, K in g je morao m n ogo više da uva­ žava do stign u te tekovine dem okratske ustavne države. O n nije, ni­ ti je m ogao nameravati da sruši američku vlast i uspostavi novu cr­ načku državu. Jedino što je m ogao do b iti bilo je garantovanje crn­ cim a onih prava koja imaju belci (Schulke i O rtn er M cPhee, 1986: 8 0 ). Z b o g svega toga K in g je opravdavajući bo jkot autobusa u M ontgom eriju bio prinuđen da o du stan e od poziva na “više prin­ cipe" bilo koje vrste11 i da se obrati V rh o vn o m sudu S A D sa za h tevo m da se zaštite osnovna prava crnaca. B ojkot autobusa i m aso v­ ne dem onstracije zato su bile pre svega sredstvo za dodatn i priti­ sak na V rhovn i sud, koji je jedino m o gao pokrenuti spaso n osn u akciju. U pravo to se pokazalo kao najbolja taktika, p ošto je K in go v zahtev Vrhovni sud usvojio 13. septem bra 19 5 6 , proglašavajući protivu stavnom segregaciju u au to b u sim a cele države Alabam e. Taktika koja se pokazala u sp ešn om kasnije je poslužila kao m odel za druge akcije, koje će v o d iti u m eđuvrem enu o sn o va­ na Konferencija južnog hrišćanskog rukovodstva sa K in gom na če­ lu. D em onstracije, protesti, marševi i drugi oblici građanske n ep o ­ slu šn osti biće stalno sredstvo za pritisak na američke nosioce vla­ sti da se ustavom propisana o sn o vn a prava čoveka priznaju crn­ cim a. U tom smislu, K ing je sm atrao da crnci čine glavnu snagu ustavn osti i zakonitosti u S A D , i to upravo zato što preduzim aju akcije građanske neposlušnosti. “A li m i m oram o uvideti da crnac danas, kada demonstrira na ulici, ne prim enjuje građansku n ep o ­ s lu šn ost zato što osporava U stav, V rh o vn i sud ili zakone K on gre­ sa. U m e sto toga, on hoće da ih podrži. O n m o že kršiti lokalne o p 11 T o se n a ro čito od nosi na ideje o “ r e g e n e ra đ ji" k o ja se p o s tiže n en asiljem , k o ­ jim a je, k a o što sm o imali p rilike d a v id im o u p re th o d n o m od eljku , G a n d h i u p o s le d n jim god inam a života sve v iš e n a g in ja o .

250

štinske uredbe ili za ko n e država, ali to su zakoni koji su u suprot­ nosti sa o sn o vn im federalnim pravom . Svo jom direktn om akcijom crnci razotkrivaju tu suprotn ost. G rađanska n ep oslu šn ost - ili bi pre trebalo da kažem negrađanska p oslu šn ost, p ošto počiva na ne­ pravednim o sn o va m a - jeste ono što čine segregacionisti” (King, 1978: 2 2 1). Protiv “ negrađanske p o slu šn o sti” segregacionista m o ­ ra se delovati dem onstracijam a, m arševim a i protestim a, jer je to jedini način da se njihove pozicije poljuljaju. “M ora postojati nešto više nego što je izjava široj zajednici; mora postojati sila koja naru­ šava njeno delovanje do ključne tačke” (K ing, 1978 : 2 2 2 ). Sta god to bilo, mora biti nenasilno, jer jedino prim enom nenasilnih m etoda građanska n ep oslu šn o st im a šanse na uspeh. K in g je im ao velikih problem a da svoje sledbenike pri­ voli na m etod nenasilja. G lavn i protivargum ent argum entu nena­ silja bio je da je sam oodržanje, a to znači i sam oodbrana, o sn ovn o pravo čoveka i da sam im tim i crnci im aju prirodno pravo da u z ­ vrate nasiljem na nasilje belaca (B lum berg, 1 9 8 4 :1 7 6 ) . O v o je bio veom a jak kontraargum enr (kada se u zm e u ob zir sve o n o što je u prvoj knjizi ove rasprave rečeno o istoriji prava na o tp or tiraniji). M eđ u tim , K in g se u borbi za osporavanje argum enta sam oodrža­ nja, tj. sam oodbrane, držao G an d h ijev o g stava da m etod nenasilja budi h u m a n ost k o d protivnika i da zato (u jednoj dem okratskoj ustavnoj državi) nem a potrebe da se p oseže za m eram a kontranasilja. Pošto se neugrožavanjem i neuzvraćanjem nasilja kod pro­ tivnika o d n os tolerancije i saosećanja m o gao sam o p ostep en o gra­ diti, rezultati se nisu m ogli p ostići u kratkom roku. Borba n enasi­ ljem m ogla se v o d iti sam o na du gi rok, strpljivim "gu tan jem ” tu ­ đeg nasilja i o tvorenom p atnjom , kako bi se nepravda učinila v i­ dljivom (Schu lke i O rtn er M cPhee, 198 6: 8 9 ). Z ato je i K in g pro­ blem e sa svojim sledbenicim a rešio tek kada su ovi m ogli da uoče prve uspehe m etoda nenasilja - to se (na sreću!) d o g o d ilo već pri­ likom don ošen ja presude V rh o vn o g suda o p rotivustavnosti se­ gregacije u au to b u sim a Alabam e. U prkos razlikama izm eđu Indije i Sjedinjenih A m erič­ kih Država, K in g je sm atrao da je G an dh ijev m etod nenasilnog protesta u skladu sa američkom tradicijom građanske n eposlušno­ sti. Po njegovom mišljenju, am erička nacija nastala je upravo iz građanske neposlušnosti, jer bostonska čajanka, kojom su započe-

251

li revolucija i o tp o r Britancim a u 18. veku, nije bila ništa drugo do izraz m asovne građanske neposlušnosti (King, 1978 : 2 1 7 ) .12 U ka­ snijoj američkoj istoriji abolicionisti, koji su se borili protiv robo­ vlasničkog sistem a, takođe su primenjivali građansku n ep oslu ­ šnost. Č itava istorija S A D , kako je smatrao King, predstavlja ¡sto ­ riju građanske n ep oslu šn o sti. N a drugoj strani, građanska n epo­ slu šn ost je za njega bila sredstvo za ostvarenje H ristove doktrine ljubavi. Po K in go vo m m išljenju, identifikacija protesta sa hrišćanskim principim a pripada staroj američkoj tradiciji. I ne sam o to. U hrišćansku tradiciju spada i “pravo da se protestuje za pravo” . K ing zato kaže: "A ko sm o mi u krivu, onda je Vrhovni sud ove nacije u krivu. A k o sm o mi u krivu, o n d a je U stav Sjedinjenih D ržava u kri­ vu. A k o sm o m i u krivu, o n d a je i svem ogući Bog u krivu. A k o sm o mi u krivu, onda je Isus H rist bio običan utopistički sanjar, koji se nikada nije spustio na zem lju. A k o sm o m i u krivu, onda je pravda laž” (K ing, 19 9 7: 6 -7 ). U m aju 19 5 6 . K in g crnački p rotest p oistovećuje sa "dem onstracijom sn age hrišćanske ljubavi da nadvlada nepravdu i zlo ” (K ing, 19 9 7: 2 1). Kasnije on svoj cilj naziva stvara­ njem zajednice ljubavi ( beloved community) u kojoj neće biti ugrožen dign itet n ijedn og čoveka. D o takve zajednice ljubavi stiže se sam o opštečovečanskom ljubavlju ( agape), koja je nešto sasvim različito od erosa ifilije. O n a znači da treba voleti svakog čoveka zato što ga i B o g voli (Schulke i O rtn er M cP h ee, 198 6: 7 8 -7 9 ) . N aposletku, K in g je verovao u Božje proviđenje i u to da B og upravlja svetskim događajim a. Č esto se p ozivao na b iblijski tekst o egzodusu Jevreja iz E gip ta kroz Crveno more ka obećanoj zem lji i u tom e v id eo p a­ radigm u za budući uspeh crnačkog p rotesta (W atley, 1985: 2 4 ). Iz o n o g što je d o sada rečeno ne bi trebalo da se stekne utisak da je za Kinga bila n eb itn a T ho reau o va koncepcija građan ­ ske n eposlušn osti. K in g se na T h o reau a nadovezuje svojom kriti­ k o m zakona. Po K in govom m išljenju , am erički zakoni su nepra­ vedn i prem a crncima jer oni sam i n isu učestvovali u n jihovom d o ­ n ošen ju (K in g, 1 9 7 8 :2 1 6 ). A k o p o jed in a c smatra da je zakon k o ­ ji m u n ešto nalaže nepravedan, o n d a o n n e treba da sluša taj za ­

12 K in g , n aravn o , nije želeo d a se u p u š ta u ra zm atran je razlik a ko je su n je g o v k o n c e p t građ an ske n e p o slu šn o sti izd v a ja le iz trad icije prava na o tp o r tiran iji i revolucije.

252

kon i m ora biti sprem an da prihvati kazn u za svoju n ep oslušn ost, "ostajući u zatvoru sve d o k se zako n ne p rom eni” (K in g, 1978 : 2 16 ). T ho reau o va ideja b o jkota m oralno superiorne elite dolazi ja­ sno d o izražaja u K in go vo m zaključku da, što u zatvorim a im a više onih koji sprovode građansku n ep oslu šn o st, to je njihova poruka jasnija (K in g, 1978 : 2 2 2 ). T im e K in g zaista u sebi sjedinjuje i G a n d h ijev nenasilni m eto d protesta (najširih m asa) i Thoreauovu "m iroljubivu revoluciju" (m oralne elite), u z jednu novin u - apel da se zaštite o sn o vn a prava čoveka koja reguliše ustav, razrađuje legislativa a štiti V rhovn i sud. K in g tako prvi p ut zastu p a građan­ sku n ep o slu šn o st kao o b lik sprovođenja konzervativne k o n stitu ­ tivne vlasti stricto sensu u dem okratskoj ustavnoj državi. R ezultati

K in gove

borbe

za

crnačku

em ancipaciju

najbolje se m o gu videti na polju zaštite o sn o vn ih prava čoveka. Pod uticajem crnačkog Pokreta za ljudska prava, američki Kongres je d o n o sio za ko n e o građanskim pravim a 19 5 7 , i9 6 0 , 19 6 4 . i 1 9 6 5 . Poslednja dva zako n a dala su crncim a p un o pravo glasa i oni su p osle toga počeli da se politički angažuju. G o d in e 1963. bilo je svega 5 0 crnaca na izbornim funkcijam a u ju žn im državama, 19 8 4 . bilo ih je 3.498 - više nego u severnim državam a. Iste go d i­ ne 2 5 5 crnaca d o b ilo je rukovodeće funkcije u gradskim vlastim a. Sličn e prom ene dešavale su se i na federalnom nivou: 1 9 7 0 . bilo je 9 crnaca u Predstavničkom dom u, a 198 4. taj je broj narastao na 21, a Jesse Jackson p ostao je prvi crnac koji se kandidovao za predsedn ika S A D (Schu lke i O rtn er M cPhee, 1 9 8 6 : 2 6 6 -2 6 7 ) . Z an im ljivo je da je K in g o v kraj bio vezan za odustaja­ nje o d borbe za osn o vn a prava čoveka i p odizan je zahteva za eko­ n om sku jednakost (Ralph, 1993: 2 14 ). Treba odm ah reći i to da o vo nije bila njegova sam ovoljna odluka. U uslovim a hladnoratovske psihoze, pom etnje izazvane ratom u Vjetnam u, kao i pora­ sta anticrnačkog raspoloženja u javn osti (sve češće se čula teza: što više prava crncima, to više nereda po ulicam a) bilo je veo m a teško sprovoditi

građansku

n ep oslu šn o st kao d o

tada.

Predsednik

L yn do n Johnson je 19 6 6 . K on gresu p on u dio novi Z akon o gra­ đ an skim pravim a (koji je crncim a garantovao slobodu prom eta nekretnina), pozivajući A m erikance da i dalje proširuju svoja shvatanja o ljudskim pravima. M eđ u tim , ta inicijativa je za­ ustavljena 19. septem bra u Senatu (n akon što je prihvaćena u

253

Predstavničkom d o m u ). T o je nateralo K in ga da se početko m 19 6 7 . uključi u an tiratn u kam panju, jer je u ratu u V jetn am u video glavni u zrok za porem ećaje u američkoj politici. Taj angažam an okreće još v iše p ro tiv njega javno m njenje (sve više nacionalistički i m ilitaristički raspoložen o), tako da on kreće u oštru i go to vo očajničku akciju izn u đivan ja "radikalne redistribucije eko n om ske i p olitičke m o ći” u Am erici (Ralph, 1993: 213). D o sp e v ši z b o g toga do vrh u nca svoje nepopularnosti, K in g postaje žrtva atenta­ ta, koji će o zn ačiti prekretnicu u crnačkim n astojanjim a da ostvare ravnopravnost. K ada je 19 6 8 . napokon u svojen Z ako n o građan­ skim pravim a u o blasti slobode prom eta nekretnina, m n ogi su to shvatili kao kom em oraciju K ingu i njegovim izvorn im idejama.

5.Antiratni protesti nakon Drugog svetskog rata G an d h ijev u speh u rušenju britanske kolonijalne vlasti u Indiji nen asilnom građanskom n ep oslu šn o šću veo m a je uticao na sve one koji su bili nezadovoljni britanskom p o litik o m uopšte, a p o ­ sebno sp o ljn o m p olitik om u periodu "h la d n og rata” . T o je bio slučaj n aročito sa pacifističkim udru žen jim a, koja su počela da se pribiraju i obnavljaju o dm ah po o kon čanju D r u g o g svetsko g rata. E ksplozija prve atom ske b o m b e u H irošim i 6. avgusta 1945. dala je snažan im puls engleskom p acifističko m pokretu, koji će jačati narednih go d in a i svoj zen it d o stići u drugoj polovin i pedesetih (Brock, 19 7 0 : 2 1 5 ).13 E ngleski p acifisti su inače bili veom a kritič­ ni prem a o b e supersile i zagovarali stvaranje “ trećeg b loka” ze m a ­ lja, koje bi se odupirale celokupnoj atm osferi h la d n o g rata i ak tiv­ no doprin osile sprečavanju Trećeg sv e ts k o g rata. U središtu en glesko g p acifističk o g pokreta bila je orga­ nizacija za izbegavanje vojn e o b aveze p o d im en om U n ija m irov­ n o g zaveta. U n ija je 19 4 9 . osn ovala K o m isiju za nenasilje, na čije čelo je do ša o R oy Walker, dobar p ozn avalac in dijsk og otpora bri­ tanskoj kolonijalnoj vlasti. W alker je b io m eđ u prvim a koji je p o ­ ku šao da G an dh ijevo učenje prim eni u delovan ju p acifističkog p o ­ kreta u Britaniji (Ebert, 1968 : 2 7 9 - 2 8 0 ) . N a svojoj sednici o d 12. decem bra 1951. godine K om isija je ko n stato va la da je engleska 13 N a ro č it im p u ls en gleskim p a c ifistim a d ala je e k s p lo z ija prve britan ske h id ro ­ g e n s k e b o m b e novem bra 19 5 7. (B ro c k , 1 9 7 0 : 2 3 8 ) .

254

javnost n avikn u ta na stacioniranje am eričkih bom bardera i p roiz­ vod n ju ato m sk e b o m b e na en glesko m tlu. D a bi je “ razm rdala”, K om isija 11. januara 19 5 2 . sprovodi "O peraciju G a n d h i” : četrna­ est članova K o m isije dolazi ispred M in istarstva odbrane i o tp o či­ nje p rotest sedenjem . T a i kasnije akcije prošle su bez ikakvog uspeha, p o što ih je policija rasturila, a da praktično nisu ni doprle do javnosti. P oslednju akciju K o m itet je izveo 2 6 . juna 19 5 2 , p o ­ novo bez ikakvo g o p ip ljiv o g uspeha. N eu sp eh u akcija K om isije u velikoj meri je doprinelo razočaranje učesnika: um esto da čine herojska dela dobili su batine, prehladu i prekršajne prijave. A što je najgore, rezultati su bili dale­ ko od onih koje je G an d h i postigao u Indiji. Bilo je očigledno da m etod nenasilja nije čarobni štapić koji ostvaruje svaki zam islivi cilj. N o, kom ešanje na engleskoj pacifističkoj sceni se nastavilo: 23. novembra 19 5 7. oform ljen je K om itet za neposrednu akciju (D A C ) radi borbe protiv ato m sk og oružja. K om itet 4. aprila 1958. uspeva da okupi izm eđu 4 .0 0 0 i 5 .0 0 0 ljudi, koji marširaju (tzv. Uskršnji marš) od Trafalgar skvera do Alderm astona, gde je bila stacionira­ na glavna fabrika delova za atom ske bom be. Iduće godine, maršruta je išla u obrnutom pravcu i već joj je pristupilo 5 0 .0 0 0 ljudi. A k ­ cije su nastavljene i dalje, a 1959. i i9 6 0 , počela su hapšenja i zatva­ ranja. Kom itet će tada početi da sarađuje sa K am panjom za nukle­ arno razoružanje ( C N D ) , čiji je predsednik bio Bertrand Russell.14 Sveštenik M ichael Scott, predsednik Kom iteta i Bertrand Russell osnivaju i9 6 0 , tzv. “K om itet 1 0 0 ” , sa idejom da sto uglednih ljudi ubuduće organizuje sve antiratne akcije i da odgovara za njih. N a kraju je u Kom itetu bilo izm eđu 2 0 i 30 ljudi koji su imali rep­ utaciju, dok je ostatak bio popunjen iz redova aktivista obe organi­ zacije. Prva akcija Kom iteta održana je 17. februara 1961. sedenjem ispred M inistrastva odbrane u zn ak protesta zb o g toga što je am e­ rička atom ska podm ornica Proteus pristala u Klajdu. T o m prilikom policija nije intervenisala, ali se već prilikom sledeće akcije 17. sep­ tembra 1961. dogodila tzv. "Bitka na Trafalgar skveru” . T o g dana je

14 R u ssell je tada v eć za s o b o m im ao d u ga čk u i bu rn u p a c ifistič k u karijeru. Još za vrem e P rvo g s v e ts k o g rata o n je p rip a d ao tzv. B ratstvu n eregru tov a n ih (No-Conscription Fellowship), koje je u sp e lo d a u svo je red o ve d o ved e re lig io zn e p acifiste, so cijaliste, ag n o stik e itd. Z b o g svo jih rad ikaln ih is tu p a u ja vn o sti, R u ssell je već tada b io k ažn javan (B rock, 19 7 0 : 23).

255

Kom itet organizovao protestni marš od Trafalgar-skvera do zgrade Parlamenta, u zn ak protesta protiv atom skog naoružavanja. Vlada je zabranila okupljanje, a Kom itet je to ignorisao. Iako su Russell i brojni članovi K om iteta bili odm ah uhapšeni, grupa od 5 .0 0 0 do 7 .0 0 0 ljudi nastavila je demonstracije. T e večeri policija je pokupila 1.317 dem onstranata koji su sedeli na asfaltu, strpala ih u marice i odvezla u pritvor. Početkom 1962 . Kom itet je definitivno izgubio u odmeravanju snaga sa engleskom vladom , što se m ože ponajpre o b ­ jasniti Kubanskom krizom i zaoštravanjem hladnog rata (Ebert, 1968: 2 5 1-2 5 9 i 291-335). M eđutim , nikako se ne sm e zaboraviti jedno veliko civilizacijsko dostignuće, koje bi sigurno bilo nem ogu­ će postići bez one duhovne klim e koju su krajem pedesetih i počet­ kom šezdesetih godina - na osnovu jednovekovne tradicije - stvo­ rili engleski pacifisti. Reč je o ukidanju opšte vojne službe 1961. O d tada Velika Britanija više nem a narodnu vojsku i sam im tim njeno je stanovništvo lišeno brojnih m oralnih dilema vezanih za rat i uče­ stvovanje u njemu. Žarište antiratnih akcija u to vreme seli se u Am eriku, gde pacifističku javnost provocira rat u Vjetnam u. O d tzv. T o n k in rezolucije iz avgusta 1964 . do Pariškog sporazum a 0 prekidu vatre iz januara 1972, S A D su vod ile rat u Vjetnam u koji je bio sporan i sa stanovišta Ustava S A D i sa stanovišta m eđunarodnog prava. Judikativa je odlučno odbijala da se pozabavi pitanjem ustavnosti ra­ ta u Vjetnam u, tako da su antiratne dem onstracije postajale sve snažnije, a njihovi zahtevi sve radikalniji (Laker, 1986: 8 0 ). U če­ snici ovih demonstracija poim ali su se takođe kao neposlušni gra­ đani. W illiam Sloane C o ffin Jr. je na suđenju zb o g bostonske akci­ je "Zaustaviti nedelju regrutacije” , o ktobra 19 6 7 , formulisao svoje viđenje građanske neposlušnosti: "M o je shvatanje [...] građanske neposlušnosti [...] sastoji se u dobrovoljn om iskušavanju zakona ili regulacije tamo gde je ustavn ost u pitanju; i u tom e da kršenjem prava vi postajete građanski neposlušn i, iako se na kraju m ože p o ­ kazati da je sve to bilo potpu n o legaln o" (cit. prema Laker, 1986: 83). Sledeće godine, 17. maja, braća D an iel i Philip Berrigan, kato­ lički sveštenici, sa još sedm oro istom išljenika upadaju u regrutacioni centar u Katonsvilu (M erilen d) i silo m uzim aju akte 387 vojn ih obveznika, da bi ih potom u o b ližn jem parku spalili pred T V -kam erama i u prisustvu novinara (koje su p rethodno pozvali). N a suđe­

256

nju, jedan od učesnika u akciji je u svoju odbranu rekao: “Cilj je bio da se sledi viši zakon koji svi mi im am o kao ljudska bića, i kao A m e­ rikanci, i kao bilo šta drugo što držim o da sm o - hum anisti, hrišćani, Jevreji, b u d isti - ili da nism o" (cit. prema Laker, 1986: 85). Protesti za građanska prava i protiv rata bili su u A m e ­ rici u drugoj p olovin i šezdesetih go d in a na svom vrhuncu. M eđ u ­ tim , već početko m sedam desetih godina, kako se završavao rat u V jetnam u, antiratni protesti jenjavaju, d o k su crnačke organizaci­ je za građanska prava izu zetn o izgu b ile na sn azi.15 T ad a se dešava sm ena: na n jihovo m esto do laze građanska udruženja svih vrsta (potrošačke grupe, ekološke grupe, itd.). O n a se polako ali sigur­ no infiltriraju u zakonodavn e procese i započinju da v od e svoju p olitiku, koja se razlikuje od p o litik e obe američke partije (Berry, ! 9 9 3 : 3 1)- N jih o v u spon je posledica kako opadanja protestnih p o ­ tencijala am eričkog društva tako i nezadovoljstva građana američ­ kim p olitičkim sistem o m , p oseb n o dvem a partijama. Budući da je u A m erici još o d šezdesetih go d in a zab eležen pad vezanosti glasa­ ča za neku od dve partije, građanska udruženja uspevaju da privu­ ku najveći deo o n ih koji su n ezadovoljni am eričkom partijskom p o litik om (H ershey, 1 9 9 3 :1 4 7 ). N o , ona ipak izbegavaju sukobe sa ovim partijama, baš kao što izbegavaju i m eđusobnu trajniju saradnju: u V ašin gto n u , gde su predstavljena o va udruženja, nem a ni trajnih prijateljstava ni neprijateljstava (Berry, 1993: 32). Paralelno sa ovim procesom institucionalizacije gra­ đanskih alternativa, u S A D su d o kraja sedam desetih go d in a pre­ stale rasprave o građanskoj n ep oslu šn o sti (Laker, 198 6: 9 1 -9 2 ). T o je ujedno i vrem e kada one započin ju u N em ačkoj. Inače, am e­

15 T re b a ip a k p rim etiti d a su u p ravo o n i re lig io zn i k o n zervativci koji su se u A m erici n ajviše su p rotstavlja li “d eri cveća i p a c ifis tim a ” o sam d e se tih go d in a p o sta li v elik i p ob o rn ici gra đ an ske n e p o s lu š n o s ti. D o k su se š ezd e se tih g o d i­ na b o rili za status quo, stro gu z a k o n ito s t i p rim en u glave XIII p o sla n ice S v e ­ to g a a p o sto la Pavla R im ljan im a, u o s a m d e se tim i d ev ed esetim g o d in am a o n i se n ajg lasn ije b u n e p ro tiv ab ortusa, ratn ih p oreza, regrutacije itd. N eki m eđu n jim a p rešli su s reći na d ela i p rim enjivali su g o to v o gerilske m e to d e borbe (ta k o je npr. V o jsk a B o žja kid n a p o v ala n e k o lik o h iru rga sa k lin ik e u Ju žn o m Ilin o isu z b o g o bavljan ja ab ortu sa), d o k su se d ru gi zad ovo ljavali a k tim a p o ­ p u t o d b ijan ja plaćan ja p oreza, izb e g av an ja regrutacije, ili ča k ile galn o g slu žen ja m ise u fab rikam a o ru žja ili d o b ro ču va n im v o jn im bazam a (B u z za rd i C a m p b e ll, 1 9 8 4 :3 i dalje).

¿57

ričke akcije građanske n ep oslu šn osti šezdesetih g o d in a im ale su najviše odjeka m eđ u N em cim a, p ošto je p osto jalo m n o g o kanala preko kojih su ideje iz A m erike prelazile u N em a čku (upor. detalj­ nije: M cA d am i R ucht, 1993: 6 6 ). Raspravu o građanskoj n ep oslu ­ šnosti u N em ačkoj inicira parlam entarna odlu ka iz 1 9 7 9 . o do oru žavanju (Nachrüstung ) i stacioniranje raketa N A T O - a srednjeg d o ­ m eta na nem ačkoj teritoriji u jesen 1983. (a za tim i ekološki pro­ blem i i problem i sa ato m sk im centralama). N ajveće d em on straci­ je u N em ačkoj tim p o vo d o m održane su 2 2 . o ktobra 1983, kada se u više gradova o k u p ilo n ekoliko stotina hiljada ljudi. Stacioniranje raketa na teritoriji N em ačke je tom prilikom osporavano kao protivustavno iz sledećih razloga: 1) jer krši princip državn o g suvere­ niteta (odlu ku o upotrebi raketa zadržava predsednik S A D ); 2 ) jer iz dom ena odlučivanja parlam enta izuzim a jedno pitanje od izu ­ zetno velikog značaja za celu političku zajednicu; 3) jer krši o sn o v ­ no pravo na živ o t i zdravlje; 4) jer krši princip mira, koji se ne p o m inje sam o u B onskom ustavu nego i u Povelji U N (D äubler, 1983: 2 8 -2 9 ). N em ačkim teorijam a građanske n eposlušn osti im aćem o priliku da se više pozab avim o u 2 6 . poglavlju. U o vo m p oglavljuostaju još da se p om enu dve n ajznačajnije teorije građanske n ep o ­ slu šn osti koje su nastajale u "b u rn im ” šezdesetim go d in a m a i p očetkom sedam desetih u Sjedin jen im A m eričkim D ržavam a.

6. Teorijski doprinosi Johna Rawlsa i Ronalda Dworkina C rnački pokret za ljudska prava i antiratni protesti to k o m še zd e ­ setih go d in a počeli su da zaoku pljaju am eričke pravnike i filozofe z b o g pitanja definisanja i opravdanja građanske n ep oslušn osti. D efin ic iju građanske n ep oslu šn o sti ko ja je u to vem e naišla na najveće prihvatanje m eđu pravnim i socijalnim teoretičarim a dao je 19 7 1. godine John Rawls u svojoj čuvenoj knjizi p od n azivo m

Teorija pravde. Po njemu, građanska n ep o slu šn o st je "javni, n en a­ silni, savešću određeni, ali ilegalni akt koji je često usm eren ka to ­ m e da izazove promenu u za k o n im a ili politici vlade” (R aw ls, 1 9 7 3 :3 6 4 ) . Uskraćivanje p o slu šn o sti za k o n u ili aktu vlade n asta­ je kao rezultat sukoba u građanin u izm e đ u lojalnosti prem a d e­ m okratskom poretku, s jedne strane, i n jeg o vo g prava da štiti vla­ stitu slobodu , kao i du žn o sti da se su protstavi nepravdi, s druge

258

strane. Rawls p om in je tri uslova koja m ora da zadovolji jedan akt da bi se m o g ao sm atrati građanskom n eposlušn ošću: on i) m ora biti usm eren protiv p recizno određenih slučajeva radikalne n e­ pravde; 2 ) m ora uslediti n akon što su iscrpljena sva pravna sred­ stva ko jim a bi se regularno m o glo uticati na javno m njenje; i 3) ne sm e u groziti delovanje u sta vn o g poretka. U v e zi sa p rvim u slo v o m p ostavlja se pitanje da li p o ­ stoji sam o jedan o b lik građanske n ep oslu šn o sti, ili se m o že go vo ­ riti o v iše oblika. Iz R aw lsove p ozicije m o g lo bi se zaključiti da p o ­ stoji sam o jedan oblik: građanska n ep o slu šn o st zasnovana na pravdi. R on ald Dvvorkin se, m eđutim , opredelio za drugu m o ­ gu ćn o st zasn o van u na razlici izm eđu građanske neposlušn osti koja počiva na (m o raln o m ) integritetu, građanske n eposlušn osti koja počiva na pravdi i građanske n ep oslu šn o sti koja počiva na politici. Z ato je o dm ah postavljeno pitanje da li je potrebno da se kao o sn o v građanske n ep oslu šn o sti uzim a, pored pravde, i m oral­ ni in tegritet (o d n o sn o savest) i politika. Prvi slučaj, po D w o rk in o v o m m išljenju, podrazum eva da građanin iz razloga savesti odbije da izvrši neku d u žn o st koju m u za ko n nalaže (npr. da u zm e u ruke vatreno oružje) i bira d o ­ brovoljno kaznu. G rađanska n ep o slu šn o st koja počiva na pravdi javlja se kada građani (koji u jed nom društvu čine m anjinu) protestuju da bi skrenuli pažnju većini da svoje interese sprovodi na­ uštrb prava drugih ljudi - bilo prava m anjine u istoj zem lji bilo prava ljudi u drugim zem ljam a (kao što su bili neki oblici protesta Am erikanaca protiv rata u V ijetn am u ). N apo sletku , o trećem slu ­ čaju (građanskoj neposlu šn osti koja počiva na politici) radi se ka­ da m anjina protestuje da bi skrenula p ažn ju većini da ne izražava dobro sopstven e interese (ili “narodne interese” , "volju naroda” ili nešto slično), da treba da "sp o zn a svoju grešku ” i da, u skladu sa tom spozn ajom , prom eni p olitiku koju vod i (Dvvorkin, 1984; D w orkin , 19 8 5 :110 -113 ). U ovoj D w orkin ovoj klasifikaciji sporni su slučajevi građanske neposlu šn osti koja p očiva na (m oralnom ) integritetu i građanske neposlušnosti koja počiva na politici. Sam D w orkin osporava ovaj potonji slučaj, smatrajući ga za potencijalni totalita­ rizam: u jednoj ustavnoj dem okratskoj državi nem a to g pojedinca, pa ni manjine, koja m ože da p olitičkim sredstvim a podučava veći­

259

nu tom e šta su njeni interesi i na koji način o n a treba da ih ostvaruje (D w o r k in , 1984: 2 9 ). Razlika izm eđu građan ske n ep o ­ slušnosti ko ja p o čiv a na pravdi i građanske n ep o slu šn o sti koja počiva na p olitici m o že se bolje razum eti ako se u zm e u ob zir D w orkin ovo razlikovanje principa (tj. opravdanje o d lu ke koja šti­ ti neko pravo) i p o litik e (tj. opravdanje odluke ko ja ostvaruje o d ­ ređeni cilj) (D w o rk in , 19 7 7: 82 i dalje).16 A k o je vrlo lako složiti se sa D w o rk in o m p o v o d o m o v o g pitanja, ostaje sporan slučaj gra­ đanske n ep o slu šn o sti koja počiva na (m oralnom ) integritetu, na čem u se D w o rk in ne zadržava m nogo, ali svakako ovaj slučaj sm a­ tra potpu n o ravnopravnim sa slučajem građanske n ep oslu šn o sti koja počiva na pravdi. D w orkin je nepotrebno uvrstio fenom en odbijanja za­ konske obaveze iz razloga savesti pod fenom en građanske n epo­ slušnosti (o čem u će još biti reči u 2 7. poglavlju). John Rawls, za koga sm o videli da građansku neposlu šn ost zasniva isključivo na razlogu pravde, u apelovanju na pravdu ujedno v id i i ključnu razli­ ku izm eđu građanske n ep oslu šn osti i odbijanja zakonske obaveze iz razloga savesti -

koja m o že ali ne mora biti povezana sa ape-

lovanjem na pravdu (R aw ls, 1 9 7 3 :3 6 9 ). U ključivanje pitanja save­ sti u problem atiku građanske neposlu šn osti otvorilo bi vrata kraj­ njem su bjektivizm u u opredeljenju za odbijanje zakonske obaveze. Jer, i dalje važi konstatacija koju je svojevrem eno zapisao Franz N eum ann: "N em a o p ćen ito g pravila koje utvrđuje kada čovjeka njegova savjest opravdano oslob ađa p oslu šn o sti zakonim a države. Taj problem svatko mora riješiti sam ” (N eu m an n , 1974a: 179 ). A k o je svaki građanin jedini, krajnji i neprikosnoveni arbitar u to ­ me da li je njegov akt odbijanja za ko n ske obaveze građanska n ep o ­ slu šn ost ili nije, onda ceo ko n cept dob ija potpu n o subjektivistički obrt. M eđ u tim , to nije o no najgore. Subjektivizam u određenju osnova građanske n eposlušn osti v o d io bi vakuum u u socijalnoj re­ alnosti i, posebno, u državnim in stitu cijam a - a taj vakuum bi je­ dino m ogli da popune sudovi, kao realni arbitri za kršenja zakona. D a li se i objektivno, a ne sam o su bjektivn o, radi o građanskoj ne­ p oslu šn o sti (koja počiva na m oralnom "in tegritetu” , o dn osn o raz­

16 O o g ra n ič en jim a prim ene D w o rk in o v e d ih o to m ije p rin cip /p o litik a na o b la s t gra đ an sk e nep o slu šn o sti vidi: K ress i A n d e rs o n , 19 8 9 .

260

logu savesti) ili o prekršaju/krivičnom delu, znalo bi se tek po o d ­ luci suda n ad ležn o g za d o tičn o kršenje zakona: ukoliko bi sud usvojio argum entaciju da je zakon opravdano prekršen (iz razloga savesti) i izrekao oslobađajuću presudu, radilo bi se o građanskoj n ep oslušnosti, d o k bi u p rotivn om reč bila jedino o p rekršajuA riv ičn o m delu (C hristie, 1 9 8 2 :1 6 4 -1 6 9 ) . Zato se čini da R alf Dreier pogađa u srž stvari kada u svom određenju građanske n ep oslušn o ­ sti eksplicitn o isključuje odbijanje zakonske obaveze iz razloga sa­ vesti, p ošto je ono p rivatn og karaktera i tim e protivreči javnosti či­ na građanske neposlu šn osti (Dreier, 1991b: 64). Slično mišljenje im ala je i H annah A rendt. Iako je u prvi mah razlikovala građansku n ep oslu šn o st od "konfrontacije” (pri čem u je prva zasnovana na prigovoru savesti, d o k je druga "delanje sa drugim a”, Arendt, 1971a: 25 ), kasnije se priklonila m išljenju da p ostoji razlika izm e­ đu građanske neposlu šn osti i prigovora savesti. G rađanski n ep oslušn ik (civil disobedient) priklanja se zajedničkom m išljenju jedne grupe i dela kao njen član, d o k prigovarač savesti ( conscientious ob­

jector) ostaje usam ljen u svom ličnom stavu (Arendt, 19 7 2 : 8 7). I ne sam o to: građanski nep oslu šn ik ne zadovoljava se sam o tim e da dela kao član jedne (uže) grupe, nego se obraća m n ogo široj grupi (potencijalno ćelom društvu) i hoće da u njoj proizvede promene. “ O n o što moderni filozofi nazivaju ‘građanskom neposlušn ošću’ [...] preduzim a se kao reformska taktika. O v d e je odbijanje p o k o ­ ravanju zakona n u žn o javno, p o što je cilj da se izvrši uticaj na jav­ no m njenje” (W alker H ow e, 19 9 0 : 7). O sta je nam, dakle, građanska n ep oslu šn o st za koju se i Rawls i D w orkin slažu da počiva na pravdi (iz čega sledi zaklju­ čak da p ozivanja na o n o što D w o rk in naziva m oralnim "integrite­ to m ” i “ p o litik o m ” nisu dovoljan razlog da se govori o građanskoj n eposlušn osti). M eđ u tim , ako analiziram o R aw lsovu odredbu pravde, koja čini ujedno i p o lazište za njegovu celokupnu p o litič­ ku i pravnu teoriju, videćem o da o n a pruža zapanjujuće m alo m o ­ gućn osti za ozbiljnije utem eljenje građanske n ep oslušnosti. Po Rawlsu, pravda se sastoji od “dodeljivanja prava i obaveza i d efinisanja odgovarajuće podele društvenih koristi” (Rawls, 1973: 10). Prevedeno na plan građanske n ep oslu šn osti, ovo bi zn ačilo da građanin im a pravo da se suprotstavi svakom zako nu ili političkoj odluci koja odudara od n jegovog shvatanja kako pravedno "do de-

261

liti prava i o b a v e ze ” ili "podeliti (društvene koristi” . O v a k v o shvatanje bilo je često kritikovano zato što prekoračuje pravnu i d em o kratsko-in stitu cio n aln u sferu i zalazi u jednu su pstan cijalnu regu­ laciju ishoda d ru štven ih interakcija (upor. H o m a n n , 19 8 8 : 18 6 i dalje). Problem koji na taj način iskrsava tiče se d o m en a pravn og sistem a i dem okratskih institucija u pravednom uređenju jedne političke zajednice, p o što p ostojanje jedne apriorno pravedne "podele" određenih dobara m o že o p šta pravna pravila i dem okrat­ ske institucije učin iti u p o tp u n o sti neupotrebljivim . D ru gim reci­ ma, pitanje je da li se p o zitiv n o pravo i dem okratske institucije m ogu zaobići, o d n o sn o ignorisati, da bi se sprovela određena d i­ stributivna politik a koja se sm atra pravednom . D a li je opravdano da m anjina uskrati građansku p o slu šn o st svim zak o n im a i d e m o ­ kratski do n etim odlukam a koji ne odgovaraju njenoj predstavi o tom e kako treba da izgleda pravedna "p od ela” dobara? N pr. Rawls nije preporučivao građansku n ep o slu šn o st prema p oreskim za k o ­ nim a, ali ne z b o g toga što bi u to m slučaju jedni (m anjin a) n am e­ tali svoje viđen je pravedne distribucije dobara drugim a (većini), već zato što “apel na javni ko n c ep t pravde nije do voljn o jasan ” i treba da b u de ostavljen “p o litičk im procesim a” (R aw ls, 1973: 3 7 2 ). Jedna od svakako najradikalnijih kritika ovakve p ostavke jeste ona Roberta N o zick a u n jegovoj k n \izi Anarhija, država, utopi­

ja . O sporavaju ći svaku m o g u ć n o st p olitičke upotrebe tzv. "struk­ turalne” pravde (pravde koja deli n eko m e neka dobra, tj. rezultira u jed n o m strukturiranom stanju), N o z ic k se zalagao za "istorijs k u ” pravdu, kojom bi se p o u g led u na Lockea p rvobitn om raspod elo m stvari m ogle opravdati sve kasn ije (tržišn e) transakcije d o ­ brim a (robam a) (N o zick, 1 7 0 i dalje). M eđ u tim , i ovo shvatanje “isto rijske” pravde naišlo je na u tem eljen u kritiku Carole G o u ld , koja je u opravdanju prvobitn e raspodele dobara videla o bičnu afirm aciju otim ačine i krađe, kroz koje se prvobitna akum ulacija kapitala uvek odigravala i odigrava (G o u ld , 19 9 0 :1 3 3 i dalje). N e ulazeći dublje u o vu pro b lem atiku , m ožem o zaklju ­ čiti da se iz Rawlsove teorije ne m o ž e d o b iti o dgovo r na pitanje šta je pravda koja predstavlja k o n stitu e n s građanske neposlušn osti. D a bi se na to pitanje d o b io o d go vo r, p otreb no je da n ap ustim o an glosakso n sk u raspravu i o k ren em o se raspravi koja je u prote­ klih dvadesetak godina vođ en a u N em a čk o j.

262

OSNOVNA PRAVA ČOVEKA

D o sad a šn ja izlagan ja upućuju na zaključak da je određivanje poj­ m a građanske n ep oslu šn o sti zasnovane na pravdi n em oguće bez p reth o dn o g određenja sam e pravde. N ije sporno da jednostavno pozivanje na pravdu kao takvu povlači sa so b o m o p a sn o st od p o ­ vratka na subjektivistički ko n cept građanske n eposlušn osti, p ošto je teško ako ne i n em oguće doći do n eko g m in im aln og o pštevažećeg program a pravde (Dreier, 1991a: 18-30; Dreier, 1995a; Dreier, 19 9 6 ). A li, iako je jasno da u m odernim ko m plek sn im društvim a ne postoji n ikakav program pravde koji bi u n jegovom norm ativ­ n om delu bio opšteprihvatljiv, to ne m ora biti sam o po sebi pro­ blem , p o što ko n cep t dem okratije i počiva na prezum pciji da će snagu zako n a d o b iti ona koncepcija pravde koju uvažava većina u konstitu isan oj vlasti. Ipak, iznad borbe ovih različitih koncepcija pravde u konstitu isan oj vlasti m ora postojati jedna instanca prav­ de na koju će se m oći p ozvati svi pripadnici političke zajednice, bez obzira na njihove norm ativne preference i m om en talnu pri­ p ad n ost većini, o d n o sn o m anjini. Pitanje za to glasi: kada i u kom slučaju određeno shvatanje pravde m o že opravdati građanina da uskrati p o slu šn o st jednom dem okratski d o n etom zakonu ili p o li­ tičkoj odluci dem okratski izabrane vlasti? U diskusiji o građanskoj n ep oslu šn o sti koja je tokom osam desetih godina vođen a u N em ačkoj istakn u to m esto za u zi­ m ao je Jürgen H aberm as. H aberm asova p o zicija bila je, ukratko rečeno, da građanska n ep oslu šn ost m o že jed in o da “lebdi” izm e­ đu legitim iteta i legaliteta. T o znači da u dem okratskoj ustavnoj državi m ora da postoji “ nein stitucion aln o nepoverenje” građana i jedna “politička kultura” koja p odstiče “o se tljiv o st” za otkrivanje kon flikta izm eđu legaliteta i legitim iteta. Pokušaje da se građan­ ska n ep oslu šn o st ipak regularno ugradi u dem okratski ustavni poredak H aberm as je odbacivao na način koji veo m a podseća na

razm išljanja C arla S ch m itta .1 N jeg o v ključni argu m en t je pri tom glasio da je p rin cipijeln o n em oguće da se “ norm alizuje o n o što je vanredno" i da za to građanska n eposlušn ost treba da "o stan e da lebdi izm eđu le g itim n o sti i legaln osti” (H aberm as, 1 9 8 5 :1 0 6 ) .2 N e ulazeći o vd e detaljnije u Sch m itto vu teoriju (o k o ­ joj je već b ilo reči u 1. odeljku 2 0 . poglavlja; upor. tako đ e i M olnar, 1994 b; 5 0 6 -5 1 2 ) , o vd e treba ponoviti sam o to da je u njen om kontekstu (d em okratski) sadržaj volje naroda n em o gu će p o zitiv irati i da zato p o sto ji p otreba za stalnim korigovanjem p o zitiv n o pravnog poretka o d strane legitim ne volje naroda. T ak o nešto H a­ bermas ne tvrdi, ali je n jegovo shvatanje legitim iteta i dem okratije ipak veo m a b lisk o Sch m ittp vo m . Pre svega, H aberm as S ch m it­ tovu kritiku teorije prirodnopravn og individualizm a, dru štven og ugovora i an tro p olo ško g p esim izm a smatra “o pravdan o m ” , zamerajući joj jedino da je "građansku solidarn ost” prebrzo prona­ šla u “h o m o g en o m narodu ” (H aberm as, 19 9 6 : 12 0 ). N a pitanje šta bi zaista trebalo da b u de ova “građanska solidarn o st” H aber­ mas nem a jasan odgovor: građani su za njega n orm ativne k o n ­ strukcije "učesnika u kom u nikaciji koji žele da stign u d o u m n o m o tivisan ih odluka” (H ab erm as, 1 9 9 6 : 1 2 0 ) . Su pstantivirani um u tradiciji nem ačke klasične filozofije tako na m ala vrata "k o m u ­ n ikativnog um a" p on ovo u lazi u “pravnu zajedn icu”, da bi svoje n osioce - "kom u n ikativno delatn e o so b e” - v od io ka idealu sp o ­ znaje univerzalnih i harm on ičnih rešenja. "Virutelna” volja naro­ da, koja korespendira sa o vim “k o m u n ik ativn im u m o m ” , p odaruje legitim itet sam o o n im p ro d u k tim a p o litičkog procesa koje sankcioniše "um ni u vid ” i koji h arm on ično zadovoljavaju sve uče­ snike “um ne kom unikacije". H aberm as za dem okratski princip eksp licitn o kaže da se sastoji u to m e da "na legitim n o važen je sm eju da pretenduju sam o oni za ko n i koji u jednom d isk u rziv­ n om pravnostvaralačkom procesu, koji je sa svoje strane pravno uobličen, m ogu da nađu s a g la sn o st svih [kurziv A. M .] pripadnika

1 T o p rim eću je i Ellen K e n n e d y u s v o m č la n k u “ C arl S c h m itt i F ra n k fu rtsk a š k o la ” . U p o r. naročito njen u o ce n u H a b e rm a s o v o g stava u v e zi sa g ra đ a n ­ s k o m n ep o slu šn o šću (K en ed i, 198 8 : 2 0 1 - 2 0 2 ) , kao i o d bran u H ab e rm a sa o d stran e U lrich a Preußa (P rojs, 1 9 8 8 :2 5 6 - 2 6 0 ) . 2 S liča n argu m en t već je izn e o A rth u r K a u fm a n n u n izu svo jih član a ka (u p o r. K a u fm an n , 1991a, K aufm an n, 1 9 9 1 b ; K a u fm a n n , 19 9 1c).

264

pravne zajednice ( Rechtsgenossen ) ” (H aberm as, 1 9 9 3 :1 4 1 ). D e m o ­ kratski princip ne određuje, dakle, in stitucion aln i aranžm an d o ­ n ošenja pravnih akata i p olitičkih odluka u kom pleksn oj d e m o ­ kratskoj ustavnoj državi (u kojoj postoji pluralizam ideja, vredn osti i interesa) nego m o g u ćn o st da se "kom u n ikacijom " (bilo in sti­ tucion aln o m b ilo van in stitu cio n aln o m ) p ostign e opšta ( “ um n a”) saglasn ost o k o n eko g pitanja. T o na kraju krajeva vod i shvatanju pravne obaveze koja je u slovljen a opštim saglašavanjem (H aber­ mas, 1993: 154), tako da građansku n ep oslu šn o st prem a nekom za ko n u praktično m o že da istakne svako - kao sam opostavljeni p redstavnik "u m a” -

ko je sa sadržajem to g zakona nesaglasan.

O d b ijan je p o slu šn o sti jed n o g jed in o g Rechtsgenosse v od i ko n stata­ ciji n elegitim n o sti zakona, koji tako ostaje da lebdi u v aku u m u neizvesn osti šta je "virtuelna” volja naroda i sadržaj viruteln og "u m a ” . T im e se za važenje zako n a postavlja u slo v da b ude prave­ dan (tj. legitim an i o pšteprihvatljiv) - u protivnom , on u o pšte ni­ je zakon, pa dem okratija u tom slučaju m ora krenuti drugim p u ­ tem da bi pronašla pravdu koja će ga zam en iti. Takođe, tim e se p o ­ kazuje da dem okratija zaista postaje "in strum en t opravdanja” (kao što zaključuje D yzen h au s, 19 9 6 : 34 7), o dn osn o sredstvo da se jedno shvatanje pravde nam etne ako ne parlam entarno-dem okratskim procedurama, onda m im o njih. O n o po čem u se H aberm aso va p ozicija razlikuje od S ch m itto ve jeste m edijum interakci­ je legitim iteta i legaliteta: d o k je S ch m ittu b io potreban Führer k o ­ ji “ štiti pravo” (u im e društvenopravno shvaćenog "kon kretn og poretka"), H aberm as pledira za n ep oslu šn e građane, koji, uvek kada parlam entarna većina “ zakaže" i donese (p o n jihovom m i­ šljenju) "n elegitim n i” zakon, van in stitu cio n aln im putem p očinju da realizuju o no što se njim a čini da je legitim na volja naroda, o d ­ n o sn o sam "u m ” . O tu d a se H aberm asova pozicija veom a o pasn o približava onom e što je D w orkin ozn ačio kao potencijalno totali­ taran koncept građanske n ep oslu šn o sti zasn ovan e na politici (D w orkin , 1984: 2 7; D w orkin , 1 9 8 5 :113 ). Istini za volju, H aberm as na nekim m estim a govori i o to m e da se građanska n ep o slu šn o st m o že zasnivati sam o na "ustavom legitim iranim načelim a” (H aberm as, 1984: 283). N a j­ bolji delovi H aberm asove argum entacije vezani su upravo za ona m esta na kojim a on p oseže za teorijom konstitu cion alizm a. M e ­

265

đutim , k o n stitu cio n a ln o st se teško uklapa u d ijalektik u legitim i­ teta i legaliteta, kojoj se H aberm as uvek iznova vraća, pa ostaje ne­ jasno da li su "u stavn o legitim irana načela” p ozitivira n a i da li sa­ mo u tom, p ozitivira n o m obliku proizvode legitim irajuće dejstvo. A ko bi se na ta pitanja dao pozitivan odgovor, o n d a bi to isključi­ lo sva pozivanja na "u m ”, "prirodni razum ” i si. (što ostaje karak­ teristično sam o za legitim irajuću "kom u n ikaciju” u prirodnom stanju, tj. sve d o m o m en ta okončanja posla ustavo tvo rn e sk u p šti­ ne), d o k bi se legitim irajuća "kom unikacija” u dem okratskoj ustavnoj državi orijentisala na konfrontacije različitih tum ačenja "slova u stava” (a, kao što ćem o m oći da vidim o, u n ekim slučaje­ vim a i "slova m eđu narodn ih ugovora”). U tom slučaju bi se, dalje, H aberm asovo opredeljenje za "lebdenje” građanske n ep o slu šn o ­ sti izm eđu legitim n o sti i legaln osti pokazalo preuranjenim , jer iz ­ m eđu legitim n o sti i legaln osti za lebdenje jed nostavn o ne bi o sta­ lo slo b o d n o g prostora. N je g a bi p opunila k o n stitu cio n aln o st shvaćena upravo u sm islu o n o g "pretposlednjeg o sn o v a ” na koji se W ilh elm H ennis p ozivao u svojoj kritici H ab erm aso vo g p oim a­ nja legitim iteta (H en nis, 1 9 8 4 :5 6 ) . U o p šte uzev, dijalektika legitim n o sti i legaln osti u d e­ m okratskoj ustavnoj državi p okazu je se najvećim d elo m o p so le n tnom , p o što se izm eđu njih ubacuje ko nstitu cion aln ost, rastvara­ jući kako čisti i neposredovani legitim itet (u tradiciji apelovanja direktno na “u m ”, "prirodni razum ” i si.) tako i kruti legalitet (u

Rechtsstaat tradiciji). T o im a i te kako važn e im plikacije i po shvatanje pravde u dem okratskoj ustavn oj državi. Iz izlaganja u 23. p o ­ glavlju, u kojem je bilo više reči o R adbruchovoj filozofiji prava (a poseb n o o Radbruchovoj form u li) i njenoj savrem enoj razradi u delu Ralfa Dreiera,3 dalo se već p retpostaviti da su o sn o vn a prava čoveka onaj elem ent ko n stitu cio n aln o sti (ali - u meri u kojoj m e­ đunarodnopravna regulacija o sn o vn ih prava čoveka odudara od njihove ustavne regulacije -

i elem en t koji je prevazilazi) koji je

najrelevantniji za određenje pravde u procesu p ravn og p o tisk iva ­

3 In teresa n tn o je da se u o g ro m n o j literatu ri k o ju je H aberm as k o ris tio p rilik o m p is a n ja Faktkiteta ¡važenja nije n a šla n ije d n a R ad bru ch o va kn jiga. U sled to ga je sa sv im ja sn o da R adbruchove id eje n is u m o g le izv ršiti n ika ka v uticaj na H aberm a so v u pravnu i p olitičku te o riju (u p o r. i D reiero vu k ritiku H ab e rm a so v e k n jig e Fakticitet i važnje: D reier, 1 9 9 4 b : 9 8 )

2 66

nja p rošlosti. U narednom p oglavlju biće načinjen pokušaj da se utvrdi relevantnost R adbruchove teorije pravde i za fenom en gra­ đanske n ep oslu šn o sti. A li, pre n ego što se to učini, potrebno je re­ ći nešto v iše o p roblem atici o sn o vn ih prava čoveka.

i. Magna Carta Libertatum Iako je do danas n apisano više o dličn ih studija o istoriji i p o jm o v­ n o m određenju o sn o vn ih prava čoveka4 (human rights, droits de

l ’homme, M enschenrechte ili Grundrechte ), sporovi i dalje traju kako u vezi sa n astan kom (stari, srednji ili novi vek ) tako i sadržajem ovih prava (upor. O estreich , 1951; O estreich , 1968 ; Stanka, 1954; Raphael, 19 6 7; K im m in ich, 1973). S to se tiče p rvog pitanja, vre­ m en sko lociranje nastanka o sn o vn ih prava čoveka u antiku su vi­ šno je vraćanje u istoriju, d o k je, opet, njihovo vezivan je za n ovo veko vn e (dem okratske) političke sistem e p osledica suviše restrik­ tivn o g shvatanja njihove suštine. Realno gledajući, o sn o vn a prava čoveka vu ku korene iz feudalnog prava. Izvorno, to su bila osn o vn a prava vazala, koje je garantovao vrhovni sizeren

-

po pravilu monarh. M eđ u tim ,

o sn o vn a prava n isu bila tek prava, kao i sva druga, sam o "glavn i-

4 S in ta g m a ‘‘o sn o v n a prava čo v ek a " k o risti se p o p ravilu s in o n im n o sa sin ta g ­ m am a "lju d sk a prava" i "p ra va čo v ek a ". Ipak, p rvo p o m en u ta sin ta g m a se o d p o to n jih razlik uje p o to m e što izb egav a od ređ en e term in o lo šk e p ro b lem e. N a ­ im e, titu lar o g ro m n o g d ela prava d an a s m o ž e b iti sam o čo vek, te u to m s m i­ slu sin ta g m e "lju d sk a prava" i "p rava č o v e k a ” p ate o d izv e sn e sad ržajn e p ra­ zn in e (isto rijsk i gled an o, isticanje o p š te g o d ređ en ja "čo veka’’ kao titu la ra "u ro đ en ih ” - prava im alo je p u n o s m is la svojevrem eno, u bo rb i p ro tiv stalešk ih privilegija, ali u m od ern im d ru štv im a to više nije slučaj). T o m e n asu p ro t, s in ta g m a “ o sn o v n a prava čo veka" sad rži specifičan n aglasa k na osnovima, tj. na svo jstv u o d ređ enih p rava da n o se i k o n s titu iš u lju d sk u zajed n icu i d a o tu d a im aju p oseban tretm an i u lo gu u p rav n om sistem u . Iak o i o va prava m o g u (ali ne m oraju ) im ati svoje p riro d n op ravn o utem eljenje, njih je, p o z itiv n o p ra v n o gled an o, m oguće p rep o zn ati sam o u o n im pravim a k o ja su p red viđ en a u s ta ­ v o m (ili n ekim njem u sličn im osnovnim p ravn im a k to m ) i (ra tifik o v an im ) m e­ đ u n aro d n o p ravn im u go vo rim a. T a k o đ e , d o k npr. “ lju d sk a p rava” u sebi m o g u d a o bu h vataju i prava lju d sk ih ko lek tiv a kao takvih (tj. n eza visn o o d n jih o vih član ova), sa “ o sn o vn im pravim a čo v ek a” to nije slučaj: u o vo m d ru go m slu č a ­ ju lju d ski kolektivi nisu titulari prava n ego su to p ojed in ci koji isp oljavaju s lo ­ b o d n u volju d a o brazuju ko lek tive (ali sam o kao aglom eracije ind ivid u a).

267

ja” ili "važn ija” o d o stalih. U srednjem veku, vazali, koji su bili u neposrednom o d n o s u prem a sizerenu, najviše bi izgu bili ako bi sizeren ogrezao u sam ovolju, pa ih je to p od staklo da traže načine da sebi osiguraju (jo š uvek m alobrojna) o sn o vn a lična i ek o n o m ­ ska (pretežn o još u vek im ovin ska) prava (Sutter, 19 8 7: 2 1). O v a prava su bila prva koja su osvojili slobodn i ljudi (tada još uvek sa­ mo kao vazali), polazeći od potreba svoga statu sa i o p a sn o sti ko­ ja im je n eprestano pretila od m onarha. Po pravilu je bila reč o pra­ vim a koja su v eć d u g o postojala (u o bliku običaja ili, eventualno, običajn og prava), ali su se često kršila, tako da se n jihovo pretva­ ranje u osnovna prava poklapalo sa iznalaženjem vanrednih mehaniza­

ma kontrole ( i sankcionisanja) ukoliko dotični monarh počne da ih krši. Z a ­ to su o sn o vn a prava (vazala) o d sam o g p očetka povlačila sa sob o m pravno ograničenje vrhovne (p o pravilu m onarhijske) vlasti i nagrizala sve koncepcije neograničenog suvereniteta (koje su se n adovezivale na kasni rim skopravni princip ap solu tn e vla sti im ­ peratora i izjednačenja prava sa n jegovom sam o vo ljo m u skladu sa m aksim om quod principi plaucit). S druge strane, o sn o vn a prava (vazala) bila su zn ak individuacije (određene kategorije) podanika, tj. svesti o tom e da podanici nisu naprosto m asa ko jom se upravlja nego individue koje im aju ličnu autonom iju. U feu d alizm u počin je p olako da se probija istin a da ograničenje vlasti m o že da se efikasno sprovede tek ako se pronađu adekvatni m eh an izm i zaštite (slo b o d n ih ) p o ­ jedinaca kao takvih. A k o grupa - privilegovanih - p odanika (koji će se u prvim državam a diferencirati n a plem iće, sveštenike i građa­ ne) još uvek ograničava vlast vladara kao stalež, onda njeni članovi počinju da traže zaštitu o d vladara u n jihovoj pojedinačnosti. Z b o g toga se osn o vn a prava u p očetku u v ek artikulišu prevashodno kao o sn o vn a lična i ekon om ska prava, prava za štite autonom ije ličn o ­ sti p odanika i njegove im ovine (k o jo m o n o bezbeđ uje svoju eg z i­ stenciju) od vlasti, sagledane kao n ešto heteron om n o, jedinstveno i p određen o

tradicionalnim vlad arskim

običajim a.

M eđ utim ,

upravo zato što ova prava ne m o g u b iti zaštićen a van određen og p olitič k o g okvira i zato što p ovlače p otreb u da budu nadopunjena određenim m ehanizm om ko ntrole vladara, javljaju se -

rudi­

m entarna - osnovna politička prava. Iako prvobitn o im aju o b lik političke participacije u procesu o d lu čivan ja o ograničenom broju

268

pitanja v eza n ih za o sn o vn a lična i eko n om ska prava, ona moraju vrlo brzo d o b iti i o b lik učešća u (isprva sam o vanrednoj) pro­ ceduri utvrđivanja kršenja o sn o vn ih ličnih i ek o n om skih prava od strane vladara i proceduri n jego vo g sankcionisanja. N ajbolji pri­ mer za to p ru ža n am upravo M agna Carta Libertatum. N ije b ez o sn o va tvrdnja da se o sn o vn a prava (još uvek vazala, a ne čo veka) prvi p u t pojavljuju u M agna Carta Libertatum. O va , V elika povelja slob oda, sačinjena 15. juna 1215. godine, prvi p u t do n osi ka ta lo g o sn o vn ih prava i m ehanizam (u slo vn o rečeno, ustavnopravne) kontrole n jiho vo g poštovan ja i sankcionisanja n jiho vo g kršenja. K ao što je p ozn ato, M agna Carta Libertatum je predstavljala rezultat n ago db e en glesko g kralja Jovana Bez Zem lje i p obu n jen ih barona n akon četiri dana žu čn e disku sije na polju R anim id na južnoj obali T em ze. Posle du go trajn o g kršenja ličnih i im ovin skih prava svih kategorija slo b o dn ih ljudi u E ngleskoj (u cilju pribavljanja sredstava z a v o đ e n je ratova), n iza neslavnih p o ­ raza u ratovim a na tlu Francuske i sram nog p oklanjanja E ngleske papi (koja m u je vraćena u feud, tj. kao vazalu), kralj Jovan je uspeo da pređe kritičnu tačku tolerancije svojih vazala i da ih p odstakne da se organizu ju p ro tiv njega. Kriza vlasti počela je još avgusta 1212. godine, kada baroni već kuju prve planove da ubiju ili proteraju kralja. Sam rat izm eđu kralja i barona počeo je 5. maja 1215. go din e i trajao d o 19. juna, kada su baroni p on ovo položili kralju “zakletvu na vernost i p oko rn o st” ( homage andfealty ). Z a u z­ vrat, oni su od kralja tražili da njim a p oloži (verbalno) zakletvu da će poštovati n jihova tradicionalna prava. Jednom zapisana, ona će do biti slavno im e - M a g n a Carta Libertatum.5 Iako je pravni odn os izm eđu Jovana Bez Zem lje i baro­ na, koji je uspostavljen na osnovu oba čina zaklinjanja, n osio na sebi obeležja sizeren sko-vazalskog odnosa (o kojem je već bilo re­ ci u 7. odeljku 3. poglavlja), on je zapravo b io m n ogo više od toga. U literaturi je već dobro prim ećeno da je zahtev barona da se njihov spor sa Jovanom Bez Zem lje okonča na pom enuti način bio veom a problematičan: odbivši kraljev sud i posredovanje pape, oni nisu

5 P rito m je v a žn o n ap o m en u ti da Magna Carta nije bila u g o v o r već sam o n a­ kn a d n o za p isa n a u sm e n a za kletva kralja (ko ji je, p o svoj p rilici, b io n e p i­ sm e n ).

269

svrgli ni kralja ni papu (kao svo g aktuelnog sizerena) nego su upotrebili silu kako bi naterali kralja da im se zaku n e da će se u b u d u ­ će odreći sam ovolje i - p o d pretnjom nove u potrebe sile - p odvr­ gavati se n jih o vo m sudu u oblasti zaštite njihovih osnovnih prava ko­

ja im on poklanja. “ M alo koja strana je krenula u rat sa takvim logič­ kim protivrečnostim a (odds ) i oni su bili svesni tih p oteško ća” (H olt, 19 9 2 : 235). Ipak, upravo su te poteškoće -

koje se m ogu

svesti na pretnju podanika silom ukoliko sila vlasti ne bude ukro­ ćena i podvrgnu ta pravu (pravim a podanika) - postale tem eljem evropske p olitičke misli i ko nstitucije države. R udim enti novovekovne konstitu cion aln osti m o gu se naći u tzv. Veću 25 barona, kao (vanrednom ) organu zaštite o sn ovn ih prava ako vladar zlo u p o tre­ bljava svoju vlast. T o je bila prva m anifestacija ideje da u jednoj p o ­ litičkoj zajednici mora postojati neka vrsta u stavn o g suda koji im a zadatak da onem ogućava zlou potrebe vlasti a da tim e ne negira sa­ mu tu vlast. Velika tekovina rata izm eđu Jovana Bez Zem lje i baro­ na bilo je odustajanje o d svrgavanja kralja sa prestola (te n jego vo g sm aknuća) i, um esto toga, stvaranje jednog kontroln og m ehani­ zm a vlasti, koji je centriran o ko o sn ovn ih prava barona. Kralj je, u svojstvu n eprikosnovenog gospodara, potvrdio koja su sva tradici­ onalna prava slobodn ih ljudi (d o kojih je o vim a bilo najviše stalo), obavezao se da ih nikada neće kršiti i, na kraju, pristao da se obra­ zuje Veće 25 barona kao su d sk a i kontrolna instanca Velike povelje sloboda. O v ih 25 barona trebalo je da im a konstitucion aln o ogra­ ničeni ius resistendi, pravo d elim ičn e p ob u n e protiv kralja ako se on ogluši o opom enu da prestane sa kršenjem određenog prava ili da pruži zadovoljenje subjektu čije je pravo prekršeno. U čl. 61 Velike povelje sloboda to je form ulisano na sledeči način: “A k o m i [Jovan Bez Zem lje], ili za našeg izb ivan ja u in ozem stvu naš vrhovni sudac, u roku o d četrdeset dana, računajući od dana kada je nam a ili nje­ m u saopšena povreda [Poveljom predviđenih prava], ne pribavim o nikakvu zadovoljštinu, četiri barona će predm et saopšiti ostalim a od dvadesetpet barona, koji nam m o gu , uz podršku cijele zem lje, zaplijeniti ili nas napasti na svaki m o g u ći način, oduzim ajući naše tvrđave, imanja, im ovinu i bilo šta drugo, poštedivši jedino nas, te kraljicu i našu djecu, i sve to d o tle d o k ne osiguraju onakvu nakn a­ d u kao što su to odlučili. K ad osigu raju uklanjanje nepravde, oni će nam p on ovo iskazati svoju u običajen u p o slu šn o st” ("Velika p o ve­

270

lja", 1989: 44). O d a v d e se vidi da ograničeni ius resistendi im a za cilj prisilnu naknadu štete od m onarha zb o g kršenja Poveljom predvi­ đenih (ličnih i eko n o m sk ih ) prava i povraćaj u pređašnje stanje, ali da ne m ože im ati za cilj svrgavanje i ubijanje monarha, niti m ešanje u njegovu neprikosnovenu sferu vlasti. Pobuna ostaje unutar pravnog sistem a m onarh ijskog svevlašća; ona nem a za cilj svrgnuće vladara, iako se v od i oružanim sredstvim a direktno protiv vlada­ ra. M eđ u tim , u tom paradoksu im a izvesn og smisla: s obziro m da su pravni poredak i osn o vn a prava, kao njegov temelj, dar kraljeve m ilosti ("pred B o go m [sm o] podarili i o vo m poveljom p otvrdi­ li..."), a ne ovaploćenje prirodnog poretka i prirodnih prava (kako će kasnije glasiti njihovo ideološko opravdanje), bilo bi apsurdno da njihov tvorac kao pravnu sankciju predvidi sopstvenu likvidaci­ ju. Ideja oko koje su se kralj i baroni sporazum eli bila je sam o da se postave granice kraljevske vlasti, a ne da se sama vlast stavi u slu­ žb u podanika, pod pretnjom odu zim anja života u slučaju zlo u p o ­ trebe. U početku je, naravno, bilo teško da jedna takva ideja prodre u realnost feudalne m onarhije. K ada su u pitanju sam a z b i­ vanja u E ngleskoj u leto 1215. godine, kralj je, takođe svestan protivrečnosti u zahtevim a barona, m o gao m irne duše da prihvati "kvazim ir” i da, o dm ah po prispeću v o jn o g pojačanja od pape, o b ­ n ovi rat. Ključnu u logu u svem u su odigrala četvorica erlova, koji su sve vrem e bili na kraljevoj strani, savetujući ga kako da p o s tu ­ pa, i koji su nakon Jovanove p ogib ije u nastavku rata izvojevali d e­ fin itivn u p obedu nad baronim a (u korist n jegovog m aloletnog si­ na, u čije su ime vladali). G o d in e 12 16 . i 1217. nakon što je kralj b io mrtav, njegov naslednik m aloletan, a baroni poraženi, jedan o d erlova W illiam M arshall izdao je povelje koje su, na traga M a g ­

na Carte, išle za tim da nađu novi kom prom is izm eđu Krune i en ­ gle s k o g plem stva. Iako će davati m n o g o manje prava od Povelje iz 1215. (sa nam erom da predupredi realno postojeću o p a sn o st od slabljenja centralne vlasti: upor. Plucknett, 1 9 5 6 :2 3 ), taj k o m p ro ­ m isni kurs en gleskih erlova će, uprkos brojnim iskušenjim a, o p ­ stati

i nakon nekoliko vekova defin itivn o uobličiti političko

ustrojstvo Engleske. Koliko je neprimerena svom vrem enu b ila /Magna Carta

Libertatum m ože se suditi na osnovu veom a brze reakcije pape Ino-

271

ćentija III, koji ju je (kao sizeren Engleske) svojom bulom od 25. avgusta 1215. stavio van snage. N astavak rata d efinitivno će suspendovati Povelju, tako da je kao pravo važila tek nekih devet nedelja. V eć iduće go din e kralj Jovan Bez Zem lje je b io ubijen, a njegov sin, Henri III, kada je stupio na presto, nastavio je očevim stopam a u nepoštovanju u m eđuvrem enu don etih povelja, tako da je 126 5 . g o ­ dine p on ovo izbila p obuna i upravo iz te pobune rođen je engleski Parlament. M eđ u tim , sve d o 17. veka, taj Parlament će monarh sa­ zivati s vrem ena na vreme, i to prevashodno radi dobijanja saglasnosti za uvođenje poreza. T ek od drugog kvartala 17. veka, u dra­ m atičnim zbivanjim a vezanim za građanski rat u Engleskoj (o koji­ ma je bilo reči u 9. i 10. poglavlju), Parlament će početi da širi o p ­ seg svoga odlučivanja i da poprim a onaj oblik koji im a i danas.

2. Istorijsko uobličenje osnovnih prava čoveka D alji razvoj osn ovn ih prava, prevash odn o u pravcu oslobađanja o d staleških okova i univerzalizacije (u okvirim a n acionalnih dr­ žava), n ezam isliv je bez p rotestantizm a. Istina, p rotestantizam nije m o gao direktno doprin eti o v o m razvoju, p o š to sam jedva da je raspolagao nekom teorijom o sn o vn ih prava čoveka. U prote­ stantskoj teologiji nem a m esta za prava čoveka, p o go to vo ne u sm islu prirodnih prava, p o što je još uvek sn ažn o prisutna p osta v­ ka o b o žan skom poretku svih stvari (Tuck, 19 8 1:4 3 -4 4 ). Sh o d n o tom e, etičko učenje p ro testan tizm a je uvek p olazilo o d osnovnih du­

žnosti čoveka u društvu, pa se tako npr. jednakost nije sm atrala za pravo već se poim ala kao d u žn o st p ojed inca da se prem a b ližn je­ m u o d n osi kao prema sebi jed n akom , itd. (upor. Scheuner, 19 8 0 : 1 0 6 -1 0 7 ) . Iz okvira o vo g učenja, po kojem su osn ovn e m oralne či­ njenice du žn osti a ne prava, tek su p o lo vin o m 17. veka p očele da iskoračuju

(p roto)prosvetiteljske

in dividualističke

teorije,

od

H o b b e so v e nadalje (Strauss, 1 9 7 1 :1 5 9 ) . M eđ u tim , na drugoj stra­ ni, n ovin a protestantskog učenja se sastojala u individualizaciji p u ta ka transcendenciji. R eligija je za protestante bila (i ostala) vo-

luntas, o dn osn o spontaneus; o n a je p osta la autonom na u o d n o su na državu: dominium in animos subditorum magistratui non est concessum (S ch u lze, 1987: 167). O d va ja n je religije o d države im alo je dalje p o sled ice u jačanju sveto vn o g karaktera države, naglašavanju nje­

2/2

nih sekularnih ciljeva i jačanju sklon o sti da se njen nastanak obja­ šnjava u kategorijam a u govornopravne teorije. Ipak, ma koliko napredno ove ideje zvučale za 16. i p očetak 17. veka, one n isu bile kadre da iznedre neku p olitički iole značajniju koncepciju o sn o v ­ nih prava čoveka. Staviše, sasvim je verovatn o da p o tp u n a sekula­ rizacija svrha države (n e sam o na o sn o vu koncepcije ugovora o vlasti izm eđu puka i vladara nego i na o sn o vu koncepcije društve­

nog ugovora), koju je protestantizam započeo, nikada ne bi bila sprovedena u delo da prosperitetni građanski stalež nije, polazeći od svog građanskog ethosa, zam enio u osn ovi apsolutistički princip

cuius regio eius religio prirodnopravno utem eljenim osn o vn im pra­ vo m svakog čoveka, kao pojedinca, da veruje u o no što on sam smatra istin itim (Link, 198 7: 2 19 ). T u tekovinu p ostigao je prvo građanski stalež N izo ze m sk e (već na o sn o vu U treh tskog ugovora iz 15 7 9 , a defin itivn o za ko n o m iz 16 14 ), a za tim i E ngleske. N aravno, ovaj građanski ethos se nije m ogao zaustaviti na o sn o vn o m pravu p ojedinca na izb o r religije koju će upražnjavati. Pokretan o n im što će M o n tesq u ieu kasnije nazvati "d u h om tr­ govine" (M o n teskje, 1 9 8 9 :1 : 59; upor. detaljnije o tom e u: H iršm an, 19 9 9 : 91), on je b io jednako, ako ne i više zainteresovan za sva ona osn o vn a lična i eko n om ska prava koja građanim a osigura­ vaju živ o t i slo b o d n o poslovanje. N iz o z e m sk o građanstvo će na prelasku iz 16. u 17. vek ta prava osigurati m n ogo lakše i nespektakularnije nego en glesko građanstvo, ali je zato engleski slučaj (a p oseb n o njegova teorijska razrada) kasnije im ao m n ogo veći uticaj širom sveta. Za razvoj o sn o vn ih prava (čoveka) u E ngleskoj u 17. veku bilo je presudno to što su ap solu tizam i sam ovolja prve dvojice m onarha iz dinastije Stjuarta izazvali reakciju poslanika Parlamenta, sličnu onoj barona u 13. veku, s jedne strane, i što je Parlam ent iza sebe već imao određeno socijalno zaleđe (građanski stalež i in depen den tske i prezbiterijanske religiozne krugove), k o ­ je m u je obezbeđivalo efektivnu du h ovn u i m aterijalnu podršku u borbi protiv Krune, s druge strane. N a k o n što je sam ovoljno uveo poreze za rat protiv Spanije i Francuske i počeo da progoni p lem i­ će koji nisu hteli da ih plaćaju (i koji su se pozivali na kršenje svo g o sn o vn o g prava da budu konsultovan i p rilikom uvođenja poreza), Caris I je izazvao Parlament da 16 2 8 . go d in e donese Peticiju pra­ va, koja je, u tradiciji M agna Carte, im ala za cilj jačanje o sn o vn ih

273

ličnih prava (v e za n ih za konsultovanje p rilikom u vo đ en ja p oreza i procesne garantije lišenim a slo b o de i o p tu žen im a za određena krivična dela) i o sn o vn ih eko n om skih prava (vezan ih za zaštitu vlasništva) svih slo b o d n ih stanovnika E ngleske. Sličn o kralju Jo­ van u Bez Zem lje p et vekova pre njega, ni kralj C arls nije uzim ao ozb iljno Peticiju prava i nastavio je sa kršenjim a ne sam o o sn o v ­ nih ličnih i e k o n o m sk ih prava nego i o sn o vn ih p olitičkih prava slo b o d n ih i pun opravn ih ljudi (Parlam ent nije sazivao d o 16 4 0 ), što je na kraju izazvalo p o b u n u Parlamenta, građanski rat i tiranicid. N a kon restauracije m onarhije 1 6 6 0 . i dolaska C arlsa II na presto delim ičn o je obnavljena p olitik a koju je v o d io n jego v p o g u ­ bljeni otac, tako da Parlam ent 16 7 9 . go din e nalazi p ovod a da iz­ glasa Habeas Corpus 6 zakon s nam erom da do datn o zaštiti prava i slo b o de u p ostu p cim a koje protiv građana v od e policija i sudovi. Posle sm rti Carlsa II na presto do lazi D žejm s II, koji d o vodi stjuartovske apsolu tističke tradicije d o kulm inacije i doživljava da 16 8 8 . go din e bude svrgnut u tzv. "Slavnoj revoluciji”. G lavn a pravna tekovina "Slavne revolucije” bio je Zakon 0 pravima iz 168 9. godine. U njem u je Parlament dao svojevrsno "zvanično

tum ačenje”

revolucionarnih

zbivanja,

po

kojem

je

D žejm s II, nakon duge sam ovoljne i apsolutističke vladavine, p obegao iz zem lje i ostavio upražnjeni presto. Z akon o pravima ko n statuje da je Parlament predao vlast n ovom kralju i kraljici, kako bi vladali rukovođeni zaštitom osnovnih prava coveka - shvaćenih sada ne sam o u tradicionalnom, common law sm islu već i u izvesnom prirodnopravnom smislu, kao od bilo koje ljudske instance "nesporna” prava. Ili, kako stoji na jednom m estu u Zakon u o pravima- d u h o v ­ ni i svetovni lordovi i Kom une, okupljeni u Parlamentu u V estm in steru, "zahtijevaju, traže i inzistiraju na svem u i svakom od gore na­ vedenog, kao na svojim nespornim pravim a i slobodama; i nikakva deklaracija, presuda, čin ili postu pak, koji bi narodu škodio u bilo čem u gore rečenom, ne m ože p osle ni na kakav način imati važn o st niti slu žiti kao primjer. Za ovo traženje svojih prava, kao jedinih sredsta­

va kojima bi se potpuno uklonile nepravde i dobila naknada [kurziv A .M .], oni su p osebno ohrabreni deklaracijom njegova visočanstva princa od Orange-a. Zato imaju puno povjerenje da će njegovo visočanstvo

6 Habeas corpus - lat. "im aš telo ” .

274

princ od Orange- a svršiti oslobođenje koje je do sada prom icao, i da će ih nepokolebljivo štititi o d povreda njihovih prava, koja oni ovdje

uporno zahtjevaju kao svoja [kurziv A .M .]" (Z akon o pravima 1989: 93). N e ulazeći ovde u faktička zbivanja u Engleskoj tokom 1688. i 1689. (upor. o tom e detaljnije izlaganja u 3. i 4. odeljku 13. pogla­ vlja), treba reći da je “zvanično tum ačenje” tih zbivanja, sadržano u tekstu Zakona, jasno izražavalo stav da je Parlament taj koji je po­ zvan da izabere sebi i narodu kralja i kraljicu i to zato što su se obave­

zali da će štititi osnovna prava Engleza. N a osn ovu to g stava utvrđeno je pravilo da kralj mora vladati na osn ovu zakona, a da zakone ne m o­ že donositi ili ukidati bez saglasnosti Parlamenta, da ne m ože uvo­ diti poreze niti držati vojsku u miru bez saglasnosti Parlamenta, itd. T im e je u Engleskoj prvi put uspostavljena konstitucionalna monarhija u m odernom značenju to g pojma, koja će tokom vlada­ vine Viljem a III O ra n sk o g sve više hvatati korena i dobijati odgova­ rajuće pravne, političke i socijalne sadržaje. T ak av rasplet političke krize u Engleskoj u 17. veku im ao je vrlo značajne konsekvence po dalji razvoj o sn o vn ih prava čoveka. M onarhijska vlast je definitivno izgub ila svojstvo privilegovane instance, od čije milosti (sh o d n o m ilosti Božjoj, na osnovu koje i sam m onarh vlada) zavisi da li će se određeno o sn ovn o lično ili ekon om sko pravo poštovati u konkretnoj situaciji ili neće. Staviše, osn o vn a prava čoveka u Engleskoj od 18. veka prestaju da p o ­ čivaju na tem eljnom (su bjektivn om ) pravu na otpor tiraniji i poči­ nju se vezivati za (objektivne) institucionalne garancije, koje se te­ melje na funkcionalnoj podeli, delim ičnoj (zapravo tek rudim en­ tarnoj) kom peticiji i balansu m oći izm eđu pojedinih grana vlasti (Scholler, 19 6 9 : 2 0 i dalje). N eodređeni ius resistendi, koji je ranije bio zavisan od vojne snage podanika i stepena njihove revoltiranosti kršenjem pojedinih osnovnih prava, povučen je u vanpravnu sferu i nadom ešten racionalnim pravnim p oretkom sa funkcional­ n om podelom vlasti i koncepcijom u stavn o-dem okratskog legiti­ m iteta zakonodavne vlasti i striktnog legaliteta svih akata izvršne vlasti. U Engleskoj se ova prom ena odvija unutar koncepcije rule o f

law, u kojoj će porast pravnostvaralačkih ovlašćenja Parlamenta bi­ ti praćen jačanjem ograničavajućih funkcija sudova, kao ultim ativ­ nih branilaca osnovnih prava čoveka (Seagle, 19 6 9 : 3 2 7 -3 2 9 ). T a ­ kav smer prom ena političkog sistem a u E ngleskoj je sasvim lo g i­

275

čan ako se u zm u u ob zir ranija dostign u ća su dova common lawa i njihovog preceden tnog prava u zaštiti s lo b o d n o g građanina od proizvoljnosti i sam ovolje Krune. Po tradiciji, en gleski su sudovi praktikovali jed nostavn o i svim "običnim lju dim a” pristupačno pravo - što se vrem en om zaista pretvorilo u common law, ustaljeno pravo običnih ljudi, nasuprot pravnim novinam a zakonodavn e in ­ stance, prema kojoj su E n glezi po istoj toj tradiciji osećali skepsu i nepoverenje. A k o se tom e pridodaju i zasluge su dova common lawa u centralizaciji vlasti i uspostavljanju jedin stvenog pravnog siste­ ma za celu E nglesku (kojoj je to prvoj u svetu p ošlo za rukom u 17. veku), onda je sasvim razum ljivo što je u koncepciju rule o f law ušlo njihovo ovlašćenje da osn o vn a prava čoveka štite od n ovo g "suve­ rena” - Parlamenta. Su d ovi su na kraju ostali ti koji će u poslednjoj instanci štititi osn ovn a prava čoveka - tretirajući ih kao sastavni deo common lawa, koji je izgrađivan vekovim a i zapisan kako u raz­ ličitim aktim a u stavnopravnog karaktera (uvršćenih u English Statu­

te Book ) tako i u korpusu su dsk ih precedenata. S druge strane, stvaranje ko nstitu cion aln e m onarhije u E ngleskoj proširilo je ka ta lo g o sn o vn ih političkih prava i dalo im novi sadržaj i značaj. Z a vrem e vladavin e V iljem a III O ra n sk o g, Parlam ent je sasvim razvio svoju zako n o davn u ak tivn ost i počeo da se s uspeh om nosi sa eg zek u tivn o m vlašću unutar jed n o g u sta vn o g sistema, čim e su p olitička prava birača zaista p očela da dolaze u direktnu vezu sa p o litik o m koja se kroz Parlam ent artikuliše u celoj državi. I p rem da će širenje kruga ljudi koji će zaista m oći da uživaju osnovna p o litič k a prava m orati da čeka do p o lo vi­ ne 19. veka, nema sum nje da će tada započeta dem okratizacija p o ­ litičk o g živo ta u Engleskoj profitirati od ustavnih m ehan izam a koji su razrađeni u proteklih v e k i p o. A kada je, u drugoj p olovin i 19. veka, pokret za uvođenje o p š te g prava glasa i tajno glasanje u E nglesko j počeo da jača (n aročito z b o g pronalaženja uporišta u reform ski orijentisanom rad n ištvu ) biće stvoreni uslovi da oslabi o rto d ok sn i liberalni ideološki credo , 7 ostavljajući prostor za razvoj kako dem okratskog liberalizm a tako i d em okratskog socijalizm a. 7 O r ig in a ln a liberalna id eo lo gija je za g o v a ra la v la d a v in u "n e za v isn ih g ra đ an a” , pri če m u se sm atralo da sva k o ko n ije im a o p rih o d e preko o d re đ e n o g ce n z u sa n e p o sed u je "sopstven u v o lju " i d a z a to n e m o ž e u čestvovati u up ravljan ju d r­ ža v o m (M iller, 1978: 9 0 i d alje).

2/6

Sed am n aesto veko vn a revolucionarna zbivan ja u E n ­ gleskoj — a n aročito d o n ošen je B ill o f Rights iz 16 8 9 . go din e - pred­ stavljala su istorijsku i filozofsku o sn o vu - iako ne i uzor - od k o ­ je će am erički revolucionari krenuti u traganju za svojom koncep­ cijom o sn o vn ih prava čoveka. Interesantno je u tom kontekstu p om enuti činjenicu da su, još o d sam ih početaka kolonizacije n ovo g kontin en ta, engleski doseljenici insistirali na svojim , iz dom ovin e "d o n etim ” pravim a. U Povelji V irdžin ije iz 1 6 0 6 . go d in e (koja predstavlja prvi u stavni akt jedne en gleske kolonije na severnoam eričkom ko n tin en tu koja se nije “u g asila” sve do integracije u S A D ), prvi p u t se p om in ju "slobode, franšize i im u n iteti” E n gle­ za - što će kasnije tako revolucionarno odzvan jati u ratu za neza­ v isn o st. Isprva, m eđutim , ove "slobode, franšize i im u n ite ti” su zn ačili sam o distin kciju u o d n o su na Span ce i Portugalce, koji u am eričkim kolon ijam a nisu im ali ista prava kao i njihovi zem ljaci u do m o vin i (H ow ard, 1 9 9 2 : 3-4). V e k i p o kasnije, p olitičke ideje E n gleske revolucije i institucije en g lesk o g p o litičkog sistem a p o ­ činju da gu b e draž za prekookeanske koloniste. U to vrem e oni p ostaju sve m anje skloni rešenju po kojem bi zaključili društveni u go vo r sa nekim ("sv o jim ”) m onarh om i sve više razm išljaju o jed nom sasvim n ovo m — društvenom - ugovoru izm eđu ravnoprav­ nih slo b o d n ih ljudi, koji bi im o m o g u ćio da svoja prirodna prava delim ičn o zadrže, a d a ih delim ično prenesu na predstavničke or­ gan e vlasti. Karakteristični će za ovaj o tklo n od engleske pravne i političke (m onarhističke) tradicije biti spisi T h o m asa Painea. U

Pravima čoveka on će ići čak tako daleko da će ovu tradiciju sm estiti izm eđu dva porobljavanja E n gleza od strane stranih osvajača, tj. od n orm an skog porobljavanja u 11. v eku do dobrovoljn og pristan­ ka en g lesk o g naroda na to porobljavanje u 17. veku (na šta se po Paneu konkretno svela tzv. “Slavna revolucija”) (upor. Pejn, 198 7: 91 i dalje). O sn o v n a prava čoveka u jednoj takvoj pravnoj i politič­ koj tradiciji postala su za vođe A m eričke revolucije negativan pri­ m er par excellence. U m e sto toga, oni će se opredeliti da kroz revo­ luciju konstitu išu društvo na dobrovoljnom pristanku svih njegovih bu­

dućih članova da raspolažu svojim, državi prethodećim prirodnim pravima. N o , A m erička revolucija nije donela m n ogo kvalitativ­ no n ovih osn ovn ih prava čoveka u o d n osu na ona koja su već p o ­ stojala u Engleskoj; o no što su A m erikan ci hteli bilo je k o n stitu i-

277

sanje političke zajedn ice na već postojećim o sn o v n im pravim a čo veka (za koja su m islili da im ih u prvom redu E n glezi kao k o lo n i­ jalna sila uskraću ju ) i o bezbeđivanje najboljih m eh an iza m a za n ji­ hovu za štitu (u čem u su se pokazali neuporedivo v iše in ventivni). V eć na prvoj sedn ici K o n tin en taln o g kongresa 1 7 7 4 . go d in e Samuel A d am s je za stu p ao gledište da američki ko lo n isti m oraju sa­ činiti svoj B ili ofRights, nezavisan od engleskog, a 14. okto b ra iste godine K ongres je usvojio D eklaraciju prava, ko ja je u pream buli d on osila “ n eizm en jiva prirodna prava” i popis n jihovih kršenja od strane (en gleske) Krune i Parlam enta. U tom pravcu će najdalje otići Virdžinija, d on oseći svoj B ili ofRights (juna 1 7 7 6 ), na koji će se ugledati sve buduće američke deklaracije prava (a n ap osletku i sam a francuska Deklaracija prava čoveka i građanina). Virdžin ija ne sam o da je prva im ala svoju deklaraciju prava n ego je uspela da ostvari i prvo stalno državn o uređenje (pem anen t constitution). U to vrem e (p raktičn o sve do 178 1. godine, kada je stu ­ pilo na snagu konfederalno uređenje) još nije bilo pravnih akata koji bi bili viši od un u trašn jeg prava svake države. Iako nije spor­ no da određeni, “am erički” obrazac prava čoveka počinje već tada da se uobličava, ipak izm e đ u 1 7 7 7 . i 17 8 7 . godine nije b ilo in icija­ tiva za nacionalni (ili "ko n gresn i") B ili ofRights ,8 a o n o što je u slo v ilo pokretanje prve ovakve inicijative krajem 17 8 7. bila je “zastra­ šujuća" koncentracija vlasti u am eričkom U stavu iz iste godine. Federalistički pisci o v o g U s ta v a ne sam o da nisu shvatili značaj o sn o vn ih prava čoveka9 n ego su i p otcen ili američko javno m nje-

8 S ta tu t K o n fed eracije iz 1781. g o d in e n ije s a d rž a o n ika kv a o s n o v n a p rava čo v e ­ ka, kao, u o stalo m , ni o sn o v n i te k s t U s ta v a iz 178 7 . 9 O n i su sm atrali da se u sta vn a m aterija tiče sam o regulacije v la sti, a ne i o s n o v ­ n ih p rava čoveka, i za to su n av o d ili čita v n iz argum en ata: Jam es W ils o n je ta­ ko g o v o rio d a bi u stavn o n ab rajan je p rava čo v ek a bilo veo m a o p a sn o , jer bi izo stav lja n je n ek o g o d njih m o g lo iz lo ž iti g ra đ an e v elik im o p a sn o stim a ; A d ea n u s B u rk e je isticao d a 17 8 7 /17 8 8 . "n ije v re m e z a prava čo v e k a” , jer v la stim a treba p ru žiti jedno vrem e d a s e o rg a n iz u ju , a to je m o g u će jed in o u o k o ln o s t i­ m a p o sto jeć e h arm onije d ru štv e n ih s n a g a (k o ja bi n av o d n o b ila u g ro že n a d o ­ n o še n je m Bili ofRights); n a p o sle tk u , A le x a n d e r H a m ilto n je sm atrao d a su d e ­ klaracije p rava tipična in stitu cija o g ra n ič e n ja v lasti u d ržavam a u k o jim a ne p o s to ji p u čk i već m onarh ijski su veren ite t, ta k o d a u A m erici (u ko jo j v la s t p ri­ p a d a će lo m p u ku ) nem a n ik a k v e p o tre b e z a d o n o še n je m je d n o g B ill o f Rights (H a m ilto n , M ed iso n i D že j, 1 9 8 1 :4 5 1 ) .

278

nje (koje je po o vo m p itanju im alo vrlo koherentan i do sledan p o ­ zitivan stav), z b o g čega su se, već od sam o g početka borbe za rati­ fikaciju, našli u defan zivi (R u tland, 1 9 5 5 :1 2 5 ) . Povoljna o k o ln o st za njihove p olitičke p ro tivn ike - m eđu kojim a se sada već n alazio i pisac am eričkog B ill o f Rights, James M a d iso n - ležala je u tom e što o sn o vn a prava čoveka nisu predstavljala ništa parcijalno i lo ­ kalno već su tangirala sva ko g stanovnika S A D , pa su z b o g toga m ogla im ati sam o in tegrativn o a nikako dezintegrativn o dejstvo na m ladu američku državu. Ishod ove p olitičke borbe je p oznat. Federalisti su na kraju shvatili da je za h tev za jed nim federalnim B ili ofRights postao suviše rasprostranjen i snažan, tako da su prihvatili deset ustavn ih am andm ana sa o sn o vn im pravim a čoveka kao koncesiju o p o zici­ ji. R atifikacijom ovih deset am andm ana na federalni U stav, V irdžin ija (država koja je prva za sebe sačinila B ili ofR ights ) 15. d e­ cem bra 1791. postala je jedanaesta država koja je to učinila, čim e je ne sam o U stav nego i prvi federalni B ili ofRights stu p io na snagu. K ada se, sa ove istorijske distan ce gleda, m o žda je zaista najveći značaj am eričkog federalnog B ili ofRights bio taj što "je p okazao će­ lo m svetu da je nacionalna n ezavisn ost b ez ličnih sloboda tek pra­ zn a p ob ed a” (R utland, 1955: 2 18 ). I zaista, p okazalo se da tih d e­ set am andm ana na U s ta v S A D nisu oslabili federaciju n ego su o m ogućili fun kcionaln o i efektivno ojačavanje m oći federalnih or­ gan a vlasti, i to V rh o vn o g suda pre svih.10 Razvoj osn ovn ih prava čoveka u kontinentalnoj Evropi tekao je m n ogo sporije i sa m n ogo više trzavica. Francuska pruža dobar primer za to. Za razliku od američke revolucije (koja joj je b i­ la uzor), Francuska revolucija nije imala zadatak da već postojeća osn o vn a prava čoveka (tj. Francuza) jednostavno osigura i o b ezb e-

10 Pri to m treba reći da je V rh o v n o m su d u o n e m o g u ć e n o - d a bi n jego vo s u đ e ­ nje o s ta lo u d o m en u k o n s titu cio n a ln o s ti - d a ide n au štrb fu n k c io n isa n ja će­ le stru k tu re vlasti i n je n o g g lo b a ln o g cilja za štite o s n o v n ih prava čo veka. Stvari n isu, dakle, p ostavljen e tako da je sam o i isklju čivo V rh o vn i su d z a š tit­ n ik o sn o v n ih prava čoveka, a o stale v lasti n jih o vi p o ten cija ln i u gro ža va o ci, n e g o je, o b rn u to , ce lo k u p n a stru k tu ra vlasti uređena tako da za jed n ičk i i k o ­ o rd in ira n o radi na o stvarivan ju o s n o v n ih prava čo v ek a - pri čem u V rh o vn i su d im a najviše ko n k retn ih o vlašćen ja i in geren cija (M iller, 199 1: 2 2 1 ) , a, m o g lo bi se dodati, i najviše o d g o v o rn o sti.

279

di im efikasne m eh an izm e zaštite. Francuska revolucija morala je početi sve o d početka: na ruševinama apsolutne m onarhije trebalo je tek krenuti u izgradnju poretka slobode. R evolucionarn o gra­ đanstvo u Francuskoj pri tom nije imalo ni savezn ika u fleksibil­ nom plem stvu, koje bi joj p om o glo da “o b n o v i” stare tradicije i "vrati” davn o o d u zeta iskonska prava (R osen b au m , 19 72 : 284). Deklaracija prava čoveka i građanina iz 17 8 9 . b ila je nesum njivo vredan pokušaj da Francuska uhvati korak sa an glosakso n sk im na­ cijama na planu zaštite o sn o vn ih prava čoveka i p ostavi solidne te­ melje za svoj kasniji razvoj ka ustavnoj dem okratskoj državi. Pisci ove deklaracije su bili prilično restriktivni u definisan ju osn ovn ih prava čoveka (predvideli su ih sam o četiri: slobodu, vlasništvo, si­ gurnost i otpor ugnjetavanju), iako nisu uspeli da od njih načine ništa više do funkcionalne pretpostavke za vršenje o sn o vn o g prava građanina na učestvovanje u obrazovanju o p šte volje Francuske. D ru gim recima, "p rirodnost” o sn o vn ih prava čoveka nije podrazumevala i "preddržavnost” u sm islu obezbeđenja p o seb n o g m esta unutar ustavnopravnog poretka nego sam o jednu ideološku valori­ zaciju to g poretka. "Prirodnost” se tako svela na m oralnu kvalifika­ ciju i m anevar borbene retorike, b ez propratnih "osiguravajućih” m ehanizam a protiv zloupotreba nosilaca nove - iz suverenog p u ­ ka proizašle - vlasti. Staviše, celokupna zam isao francuske D e k la ­ racije prava čoveka i građanina bila je na nivou p o litičkog pam fleta i zbirke m oralističkih m aksim a, bez iole ozb iljnijih regulativa (p odele) vlasti, tako da će kasnije, to k o m revolucije, veom a lako doći do toga da će od Rousseaua preuzeta m etafizička koncepcija opšte volje progutati sva osn ovn a prava čoveka u im e ništa manje m eta­ fizičke slobode. Posledice su p oznate: jakobinci su, na čelu sa R obespierreom, u jednom m o m en tu m ogli da se b ez ozbiljnijih o tp o ­ ra proglase interpretima o p šte volje i da svojom "tiranijom slo b o ­ de" i "diktaturom vrline” p očn u da u o gro m n im razmerama krše sva osn ovn a prava čoveka koja su garantovali Deklaracija prava čo­ veka i građanina i U stav iz 17 9 1. N a taj n ačin će prvi p u t u istoriji loše obezbeđenje osnovnih prava čoveka doprineti da (revolucio­ narna) manjina u ime "ozbiljen ja slo b o d e” jednog m etafizičkog subjektiviteta (nacije) podvrgne većin u (revolucionarnoj) tiraniji, ništa m anje represivnoj od starog režim a koji je prethodio revolu­ ciji (upor. Bracher, 1 9 7 9 :1 1 8 ; C av o šk i, 1 9 8 1 :1 6 1 ) .

280

U N em a čk o j je, kada je n ap okon stvorena 18 71, stanje o sn ovn ih prava čoveka bilo još gore. U prvom nem ačkom U stavu iz iste g o d in e su ka o u stavotvorni subjekti p om en u ti prinčevi sa­ vezn ih država, d o k su Savezn i savet ( Bundesrat) obrazovali njihovi o pun om oćenici. T im e je (p o sle cara) najviši državni organ D ru go g Rajha “ nastao iz sa m o g seb e”, a ne iz volje puka. Istim U sta v o m je carsko ovlašćenje v lad an ja ( Kaisertum ) proglašeno za "akcesorno predpravo” ( akzessorisches Vorrecht), a i ona m alobrojna osn ovn a prava čoveka koja su preu zeta iz an glo sa k so n sk o g kataloga nisu tretirana kao “ prirodna” , p a čak ni kao ustavna (o sn o vn a u pra­ v o m sm islu reči) prava već upravo kao zakonski propisane d u žn o ­ sti koje, na identičan način kao i sve druge pravne obaveze, p o d a­ nicim a dodeljuje vrh ovn a vlast s o b ziro m na druge p odanike. N e ­ dostatak o sn o vn ih prava čoveka u prvom nem ačkom u stavu d o ­ punjavala je, dodu še, državnopravna teorija sa L aban dovom k o n ­ cepcijom "prirodnih o sn o va R ajha” (G rim m , 1 9 8 7 :3 3 4 i dalje), ali to ni u kom slučaju nije m o g lo da n adom esti prazninu u pravnom i p olitičkom živ o tu N em ačke. Ipak, ovakvo stanje o sn o vn ih prava čoveka u N em ačkoj im alo je, pored p retežno loših, i dve svoje dobre strane. Prvo, na taj način tretirajući prava/du žn osti svojih podanika, O t t o v o n Bi­ sm arck se nije libio, kao njegove kolege u Engleskoj i S A D , da svo­ joj državnoj m ašineriji "prepiše na recept n ekoliko kapi socijalnog ulja” , tj. da do pu n i o sn o vn a lična prava pravim a na zdravstveno i materijalno o b ezb eđ en je radnika. O v o će biti značajno jer je osn o vn a prava čoveka oslo b ađalo od an glo sa k so n sk o g koncepta negativnih sloboda, kojim a država treba pojedinca “da ostavi na miru"; država je počela da se posm atra kao aktivni činilac ko n stituisanja osn ovn ih prava čoveka. D ru go, n euspešn im progon om socijaldem okrata i neu spelom p o litik om gušenja sin d ik aln o g p o ­ kreta, D rugi rajh je u m n o g o m e priprem io teren da, n akon poraza N em ačke u Prvom svetsko m ratu, socijaldem okratija preuzm e vlast, svesna kako potrebe da se an glosakson ska koncepcija dem okratije i katalog o sn o vn ih prava čoveka proširi (o d n o sn o suzi, kada su u pitanju prava koja proizlaze iz p rivatnog vlasništva), ta­ ko i potrebe da iz te koncepcije i to g kataloga zadrži sve o n o što je u predratnoj N em ačkoj bilo ignorisano ili, u najboljem slučaju, prepušteno dobroj volji vlasti.

281

3. Demokratija i osnovna prava čoveka U an glo sa k so n sk o j filozofiji prava od 17. veka p a sve d o današnjih dana u g lav n o m

n ep rikosnoveno dom inira shvatan je o sn o vn ih

prava čoveka kao prirodnih prava (sada n azvan ih “opravdanim m oralnim pravim a": upor. M atulović, 19 9 0 : 83) koja ko resp o ndi­ raju sa čo veko vim prirodnim porivim a i in teresim a (upor. Strauss, 1 9 7 1 :1 5 8 i dalje). O s n o v n a prava čoveka kao prirodne dato sti pri­ stu pačn a su lju d sk o m razum u i m oguće ih je u jasn om sadržinskom određenju pratiti kroz m ehanizam d rža vn o -p ravn og p o zitiviranja. M eđ u tim , sam a p ozitiviranost jeste n jiho vo tek sekundar­ no svojstvo, p o što su o n a slobode, i to prvenstveno slo bo de od dr­

žave, pa u tom kontekstu, i od državnog (pozitivnog) prava (upor. i Ber­ lin, 1 9 9 2 : 2 0 0 i dalje). Istorijsko isku stvo u ko m e su o sn o vn a pra­ va pojedinaca u E ngleskoj garantovana direktno su d sk im o d lu k a­ m a (i na taj način ostajala relativno nezavisna od zakonodavn ih in ­ gerencija države) od 17. veka se interpretira kako pozivanjem na pri­ rodno pravo tako i na prirodu sam o g common ¡awa (upor. dalje Basta, 1 9 8 4 : 7 i 4 0 -6 3 ). T o je doprin elo da se u E ngleskoj uspostavi tradicija p o kojoj svaki redovni sud (koji se u an glosakso n sk om viđen ju prava uvek sagledavao kao “ n ad p olitički” , kao glavni ba­ stio n odbrane o sn o vn ih prava čoveka protiv Krune i Parlam enta) m o že ne prim eniti zakon za koji nađe da u konkretn om slučaju kr­ ši o sn o vn a prava kao "prirodna prava” neke od stranki u sporu. U krajnjoj instanci, ovakvom praksom in spirisano shvatanje o sn o v ­ nih prava čoveka dovelo je d o radikalnog stava o suprotstavljenosti "prirode države" i p rirodnih prava (čoveka), koji se d o izvesne p odn o šljive granice m o g u u ravn o težiti p rogram om (n ep ozitiviran im ) prirodnim pravim a ograničene “m in im aln e države” i n jen og p o zitiv n o g prava (kao što n alazim o kod N o zicka, 19 74 ). Prelaznu varijantu izm e đ u en g lesk o g i k o n tin en taln o g m o dela zaštite osnovnih prava čoveka nalazim o u S A D , u kojim a svi su dovi, na čelu sa V rh o vn im s u d o m , im aju pravo da u svakom ko n k retn o m slučaju ne p rim ene za k o n za koji nalaze da nije u skladu sa osnovnim pravim a čoveka, p redviđenim U stavo m . U p o če tk u dom inantna u loga V r h o v n o g suda u sporovim a zaštite o sn o v n ih prava čoveka u n ovije vrem e je počela da se m enja u pravcu sve jače zastupljenosti su d o v a država članica federacije (upor. priloge u Friedelbaum, 1 9 8 8 ). M eđ u tim , američki m odel je

282

ostao p o d u ticajem an g lo sa k so n sk o g p artikularnog tretiranja sva­ ko g p itanja o kršenju o sn o vn ih prava čoveka. Am erički sudovi p i­ tanje kršenja o sn o vn ih prava čoveka, predviđenih U stavom , rešavaju kao p reth o d n o pitanje u svakom p o seb n o m su d sk o m sporu, tako da sudska o d lu k a im a dejstvo inter partes a ne erga omnes. S a­ m o odluke n ajviših su dova dobijaju karakter o pšte o b avezn o sti, i to posredno, tim e što (u skladu s teorijom stare decisis) postaju precedenti. Pored toga, u poslednje vrem e sve više do b ija na zn a ­ čaju p ostu p ak za dobijan je deklaratorne presude o kršenju o sn o v ­ n o g prava čoveka, pred viđen og U stavom . Svaki stan o vn ik S A D im a pravo da zatraži o d suda tum ačenje o ustavn osti o dređen og pravn og akta, a na taj način ishodovana sudska odlu ka obavezuje sve druge državne organe. U p reth o d n o m odeljku sm o već m o gli da vid im o da u kontin en talnoj Evropi o d kraja 18. do p očetka 2 0 . veka nastaje drugačije viđenje o sn o vn ih prava čoveka nego što je to slučaj u an ­ glosak so n sko j tradiciji, g d e su osnovna prava čoveka shvaćena kao prirodnopravne slobode. T u više nije akcenat na slo b o dam a od dr­ žave i n jen og prava, n ego o slobodam a kroz državno pravo (H en kin, 1 9 9 0 : 16 7 ). O s n o v n a prava čoveka p ostaju značajna ne (više) z b o g n jiho vo g “ n adpravnog” , “p rirodnog” porekla već z b o g uloge koju igraju u sam o m društvu, o d n osn o državn o-pravn om poret­ ku. K on tin en talni m odel zaštite u stavom predviđenih o sn o vn ih prava čoveka (o n ako kako je uobličen u 2 0 . veku ), za razliku od an glosakso n sk og, prepušta jednom p oseb n om organu (ob ičn o ustavn o m sudu ) kom petencije odlučivanja o to m e hoće li neki za­ kon kao takav, dakle in abstracto, u o pšte ući u pravni sistem i m oći biti prim enjivan (o d strane svih ostalih su dova i drugih državnih organa) ili će biti proglašen p ro tivustavnim (izm eđ u o stalo g i) z b o g kršenja o sn o vn ih prava čoveka. T o znači da važenje o sn o vn ih prava čoveka u pravnom životu počiva direktno na ustavu i o d lu ­ kam a (sam im ustavom predviđenog) "čuvara u sta va” , koji pitanja ustavn osti i zako n itosti pravnih akata rešava principijelno, kao stvar sam o g pravn og poretka, a ne s ob ziro m na konkretne sluča­ jeve (N ipperdey, 1 9 6 8 :8 ; ostavljajući ovde, naravno, po strani m e­ đunarodnopravne ugovore koji se o dn ose na o sn o vn a prava čove­ ka). N a taj način, an glosaksonska teorija o prirodnosti o sn o vn ih prava čoveka p otisn u ta je u drugi plan ne sam o norm ativno (v e zi­

283

vanjem za p o zitivn o p ra vn e odredbe ustava) n ego i in stitu cio n aln o (vezivanjem za jedan p oseban državni organ, koji, o sim naglašen o političke u lo g e u sistem u podele vlasti, im a prevash odn i zadatak zaštite celo vito sti pravnog sistema, čija su kičma o sn o vn a prava čoveka, a to zn ači da su o n a i njegov sastavni deo). M e đ u tim , tim e što (navodna) p rirod n o st porekla o sn o vn ih (p o z itiv n ih ) prava čoveka postaje tek sekundarna osobin a, u prvi plan iskrsava pitanje o raz­ logu n jih o vo g postojanja unutar državnopravnog poretka. P o tisk i­ vanje p rirodnopravn og pristupa problem u o sn o vn ih prava so cio ­ loškim p ristu p o m p ospešu je i sam a prom ena u društven oj stvar­ nosti o sn o vn ih prava čoveka, koja - p o g o to vo na K o n tin en tu — v i­ še ne služe “ razgraničavanju” društva od države već utiranju puta za sudelovanje u dem okratskim proceduram a d o n o šen ja odluka: "revolucionarni m o m en at pozitiviranja. p rirodnog prava istrošio se u du go ro čn om procesu dem okratske integracije o sn o vn ih pra­ v a” (H aberm as, 1 9 8 0 : 1 2 6 ) . A li, problem se tim e ne rešava jer je p otrebno objasniti za što o sn o vn a prava čoveka unutar p ra vn o -p o litičk og sistem a ne p odležu redovnim zako n o davn im procedura­ m a stvaranja pravnih norm i. O d g o v o r leži jed in o u tom e što d e­ m okratizacija vlasti u v elik im i ko m p lek sn im državam a (s a d ese­ tinam a, pa čak i sto tin am a m ilion a građana) ne m o že nikada negirati odvojenost vlasti o d građana, o graničenost d o m en a u k o ­ jem građani zaista m o gu doprin eti usm eravanju vlasti u o dređe­ n om pravcu, pa sam im tim i zadržavan je u određenoj meri svo j­ stva podanika. D em okratska v la s t za građane je ipak vlast, nešto heteronom no čem u se m oraju pokoravati, bez obzira na sva p o li­ tička prava, i jedini način da se o b ezb ed i legitim itet dem okratske vlasti i njenog pravnog poretka jeste da se određena - o sn o vn a prava čoveka ostave van d o m ašaja (čak i ove, dem okratizovan e) vlasti (Isensee, 1 9 8 1 :1 6 4 -1 6 5 ). N o , o sn o v legitim acije nije v iše rekurs na neko više, “p rirodno” pravo (kako je to bilo karakteristič­ n o ne sam o u anglosakson skoj p olitičkoj tradiciji) već na im a­ n en tn o, “ustavno” pravo. Peter H aberle navodi četiri razloga za taj obrt: 1) pre svega, pojam "p riro d n o g prava” se vrem enom p o tp u ­ no istrošio jer je sadržaj na koji reflektuje postao krajnje v iše sm islen i ambivalentan; 2 ) za tim , u p o tre b a pojm a "prirodnog prava” u u sta vn o m pravu dovela je d o b eskrajn ih zaplitanja u d ih o to m ijam a pisanih i nepisanih, o d n o s n o p o zitivn ih i n ep ozitivn ih

284

o sn o vn ih ("p riro d n ih ”) prava čoveka, tako da se i sam a ustavn o pravna sfera uplela u n epom irljivi raspad na im anentne i transcendentne ustavn opravn e norm e; 3) takođe, pojam "prirodnog prava” pokazao je svoje n egativne strane sam im tim što nije u speo da u sebe o b u hvati ko n c ep t res publica, prem a k o m postoji sfera javn o­ sti i prem a ko m o d govo rn i ljudi sam i stvaraju svoju istoriju, svoje institucije i svoja o sn o vn a prava; i naposletku , 4) koncept "prirod­ n o g prava” je o stao daleko o d m o gu ćn o sti da pruži bilo kakvu p o ­ m oć u fu n kcio n aln o -p ravn o m određenju organa vlasti koji bi, u svakom društvu na specifičan način, bili u stanju da o b ezbed e za­ štitu o sn o vn ih prava čoveka (H aberle, 19 74 : 4 4 1-4 4 5 ). U svojoj kn jizi p osvećenoj o sn o vn im pravim a čoveka Robert A le x y (A lexy, 1 9 8 6 ) p oku šao je da o sn o vn a prava čoveka unutar d ržavn opravn og poretka tretira kom b inacijom sadržajnog i form alnog određenja. D o k se sadržajno određenje o dn osi na raz­ radu ko n cepta d o sto jan stva čoveka, form alno određenje o sn ovn ih prava čoveka je usm ereno na ostvarivanje konkretnih, in stitu cio ­ nalnih p ozicija koje su sa stan o višta u sta vn o g prava tako značajne da se njihovo davanje ili uskraćivanje ne m o že prepustiti jed n o ­ stavnoj parlam entarnoj većini, koja leg itim n o dem okratski d o n o ­ si zakone. Značaj o sn o vn ih prava čoveka ležao bi odatle u tom e da: 1) obezbed e do sto jan stvo čoveka i 2 ) o n em ogu će najveću o pa­ sn o st dem okratije: dem okratsko ukidanje dem okratije. N ijed na većin a u parlam entu ne bi m o gla redovnim zako no davn im putem ukin uti u stavom predviđena o sn o vn a prava čoveka jer bi tim e bio u kin u t i sam o sn o v dem okratije — čo vek i n jegovo d o sto jan stvo .11 S m isao o sn o vn ih prava čoveka bi, u svakom slučaju, bio da ogra­ niče dem okratiju kako bi nju i njen o sn o v (čoveka) sačuvali od nje same. Sadržin sko određenje o sn o vn ih prava čoveka, kako je v eć rečeno, Robert A le x y vidi - u skladu sa nem ačkom teorijom od K anta naovam o -

u ljudskom d o sto jan stvu (Alexy, 198 6: 4 0 6 -

11 O v o m e ip ak treba d o d ati ko rek tiv N e u m a n n o v o g v rlo b itn o g razlik ovan ja iz ­ m eđ u o sn o v n ih prava čoveka: 1) ko ja se u o p š te ne m o g u p ravn o u k in u ti, 2 ) k o ja se m o g u u k in u ti sam o u p o s tu p k u u sta vn e p rom en e, 3) koja se m o g u u k in u ti i u red o vn o m za k o n o d a vn o m p o s tu p k u , i 4 ) k o ja se m o g u su sp e n d o v a ti u v an red n o m stan ju o d stran e n a d le ž n o g n o sio ca izv ršn e vlasti (N e u ­ m an n , 19 8 0 : 5 8 -5 9 ).

285

4 0 9 )- In klin acija savrem ene nem ačke teorije da o sn o vn a prava čoveka vezu je za p ojam dostojan stva ne predstavlja jed in o e gzegetski im perativ reflektovanja na prvi član B o n sk o g u sta va12 n ego i izraz n astojanja da se teorijski problem o sn o vn ih prava čoveka uvek sagledava u k o n tek stu dem okratskog ustrojstva države. N a posletku, in tencija sam o g ustavotvorca - barem prem a shvatanju U stav n o g su d a N em a čk e - bila je da ljudsko d o sto jan stv o veže za "n ap eto st in d ivid u u m -za jed n ica u sm islu relevantnosti i v eza n o ­ sti p ojedinca za zajednicu, a da pri tom njegova so p stven a vredn ost ne b ude u grožen a” (Leib h olz i Rinck, 1 9 6 8 :4 8 ) . Ljudsko d o ­ stojan stvo p odrazu m eva živ o t u društvenoj zajednici (o rgan izovanoj pom o ću državne vlasti, kojoj na raspolaganju stoji aparat naj­ veće sile u društvu), u kojoj je za visn ost ljudi jednih od drugih n eizb ežn a realnost: problem se sastoji u tom e kako o b ezb ed iti da pripadnici društva ne p ostan u p uk a sredstva za ostvarivanje cilje­ va nosilaca vlasti (o d n o sn o drugih ljudi koje vlast “p okriva”) n e­ go da, podvrgavanjem određenoj vlasti, sačuvaju svoju a u to n o m i­ ju i m o g u ćn o st kontrole, a ako je p otreb no i sm enjivanja nosilaca vlasti. Rešenje to g problem a m o že se naći jedino tam o “gd e ljudi stoje u naizmeničnoj i uravnoteženoj zavisnosti jedni prema drugima, gde oni dakle imaju jednaku moć jedan prema drugome, ili gde ih jedne za druge p ovezuje ista ljubav" (M aiho fer, 1 9 7 2 : 34). Jednakost se u m odernoj dem okratskoj ustavnoj drža­ vi ostvaruje na čitav niz načina, ali se jedan o d najvažnijih svaka­ ko sastoji u distribuciji jednake n om in aln e društvene (p olitičke) m oći svako m građaninu p osred stvo m o p š te g prava glasa. Još je Lorenz v o n Stein jednom o d najvećih teko vin a Francuske revolu­ cije sm atrao povezivanje an tičko g ko n cepta res publica sa n ovom kon cepcijo m državne ( “o p šte ") volje, u kojoj baš zato što — p o ­ sredstvom postavke o p u čk o m suverenitetu - jedino svi građanini m o g u im ati udela, n jih o v udeo m ora b iti jednak (Stein, 1971: 18 6 ). O n o istinito jezgro u n ed vo jb en o ideološkoj formulaciji d e­ m okratski konstituisane “o p šte v o lje ” , koja pokreće državni apa­ rat, u vek je ležalo u težnji da se u vo đ en jem o pšteg prava glasa o b ezb ed i jednakost društvene (p o litičk e) m oći svih građana, kako

12 “ L ju d sk o d o sto jan stv o je n e p r ik o s n o v e n o . N je g o v o p oštov an je i za š tita jeste o b a v e z a svake državne v la s ti.”

286

bi se glob aln a konstelacija društvene (p olitičke) m oći interesnih asocijacija (p revash od n o političkih partija) m o gla u što većoj m eri graditi na o sn o vu kvan tita tivn o g kriterijum a broja (kao i oscila­ cija u broju) n jiho vih članova, i tim e don ošen je o pšteobavezujućih o dluka učiniti što adekvatn ijim proporcijam a konkretn ih intere­ snih opredeljenja svih građana. O v d e treba obratiti pažnju na dve stvari. Pre svega, jed­ nakost u distribuciji društvene (političke) m oći p u tem o p š te g pra­ va glasa nem a nikakve neposredne veze sa ličnom slo b o d o m poje­ dinaca, o d n o sn o njenim ugrožavanjem . Liberalno načelo da što su ljudi ravnopravniji, to su neslobodniji, ovde zapravo nije relevant­ no: jed nakost u distribuciji društvene (p olitičke) m oći posred­ stvom o p šte g prava glasa m eđu pripadnicim a jedne p olitičke za ­ jednice ne znači nivelaciju i ukidanje m o gu ćn o sti za razvoj ličn o ­ sti nego je, naprotiv, pretpostavka (m ada još ne i dovoljan uslov) za uživanje ličnih slo b o d a (koje, naravno, ne ugrožavaju opstan ak društva). D ru go, jed nakost ljudi se p okazuje sam o u pogledu d i­ stribucije društvene (p olitičke) m oći putem slo b o d n o g učešća u konstitu isan ju interesnih asocijacija (koje im aju za cilj vršenje vla­ sti), a ne i u p ogledu izjednačavanja m oći svako g pripadnika dru­ štva za direktno učešće u vršenju vlasti (koje sa p adom m onarhij­ ske suprema potestas postaje poprište za borbu različitih interesnih asocijacija i elita). "G rupe, a ne pojedinci, pro tagon isti su p o litič­ k o g živo ta u d em okratskom društvu, u kojem više ne postoji neki suveren, narod ili nacija, sastavljene od pojedinaca koji su stekli pravo da neposredno ili posredno učestvuju u vlasti; to nije narod kao idealno (ili m ističn o ) jedinstvo već narod stvarno podeljen na suprotstavljene i m eđ u so b n o konkurentne grupe koje imaju rela­ tivnu autonom iju u o d n osu na centralnu vlast (au to n om iju koju su pojedinačne individue izgubile ili je nikada n isu imale, o sim u okviru idealnog m odela dem okratske vlasti k o jeg je praksa uvek o povrgavala)’1 (B obio, 19 9 0 : 2 0 ). D a bi se m o glo govoriti o postojanju dem okratije treba svi postu pci priprem e, don ošen ja i kontrole izvršenja odluka u n adležnim organim a da budu podvrgnuti d em okratskom princi­ pu, p ošto je ponekad dovoljn o da sam o jedan o d o vih p ostupaka o stan e nedem okratizovan pa da to sve ostale dem okratske p o ­ stupke pretvori u notornu ritualnu priredbu. Prem da dem okrat­

287

ska procedura im p licitn o sugeriše m o gu ćn o st n ep osred n og u če­ šća svih zainteresovanih subjekata u odlučivanju, to ipak ne znači da razuđeni sistem odlučivanja nije dem okratski sam o za to što je u njem u zastu p ljen princip reprezentacije. Jedno su p sta n tivn o o d ­ ređenje dem okratije, koje nastoji identifikovati adekvatnu z a stu ­ pljenost svih p ojedinačn ih interesa u obrazovanju “o p šte v o lje ” išlo bi za tim da analizira kakva kom binacija n ep o sred n o -d em o kratskog i p osred n o-d em o kra tsko g principa u svim relevantnim proceduram a odlučivanja o ptim aln o vodi ostvarenju o v o g cilja.13

13 Pri to m treba v o d iti računa d a i n e p o sred n o i p o sred n o u če stvo v an je u p ro ­ cesu d o n o šen ja o d lu k a m o ž e b iti dvo jako : n ep o sre d n o se javlja k a o ra vn o ­ p ravn o ili n eravn o pravn o , a p o sre d n o k a o p aritetn o ili p rivile go va n o . R a v n o ­ p ravn o n e p o sred n o d e m o k ra tsk o o d lu čiva n je p retp o stav lja d a s u sv i u č e sn i­ ci u p o s tu p k u o d lu čiva n ja ravn o pravni i d a su n jih o vi g la so v i o p red eljen ja za n eku o d d atih o p cija jed n ak i. N a su p ro t to m e, n eravn o pravn o n e p o sre d n o d em o k ra tsk o o d lu čivan je p o čiva na p re z u m p đ ji n ejed n ak osti u č e sn ik a o d lu ­ čivanja, u sled čega neki o d n jih (b ilo z b o g p orekla, struk e, p o la ili n eke d ru ­ g e k v alifikacije) im aju v iše vred n e g la so v e o d d ru gih . P aritetn o p o sre d n o d e ­ m o k ratsk o o d lučivan je p o s to ji u slu čajev im a kad a su u o d lu čiva n ju p u te m rep rezen tan ata p ro p o rcio n a ln o z a s tu p lje n e sve u že grup e u n u ta r d ate k o rp o ­ racije za ko ju se d o n o si o d lu k a . S tim u v e zi, m o g u se razlik ovati d va tip a p a­ riteta: 1) paritet s o b ziro m na re p reze n to v an u p op u la ciju (b ro j rep rezen ta n a­ ta o d go v ara - u o d ređ en oj srazm eri - b ro ju rep rezen to van ih u u ž im d ru štv e ­ n im gru p am a o d kojih se k o rp o racija s a s to ji) i z ) p aritet s o b z iro m n a repreze n ta n te d ru gih u žih d ru štv e n ih gru p a u telu ko je d o n o si o d lu k u (b ro j repre­ ze n tan ata jed n e uže d ru štv e n e g ru p e je d n a k je bro ju rep rezen tan ata d ru g ih u žih d ru štven ih grupa, b e z o b z ir a n a b ro jn o s t p op u la cije svake o d tih u žih gru p a). N a su p ro t tom e, p riv ile g o v a n o o d lu čiva n je, iako o b u h va ta sve u že d ru štv en e grupe, ne u sp eva d a o b e z b e d i n i p aritet u telu koje o d lu ču je , a ka­ m o li p aritet reprezentovan e p o p u la cije o v ih u ž ih d ru štv en ih gru p a. Ip ak, p ri­ v ile g o v a n o odlučivan je ne m o ra b iti s a m o p o sebi ned em okratsk i o b lik o d lu ­ čivan ja, iako otvara veom a s lo ž e n e p ro b le m e tzv. p articip ativn e d em o k ratije. P articip acija je "proces u k o je m d v e ili v iš e stran a u tiču jed n a na d ru g u u stv arn ju od luka, ali ko n ačn u m o ć u d o n o š e n ju o d lu k e im a sam o jed n a stra ­ n a” (P atem an , 19 7 0 : 6 9 - 7 0 ) . D a b i se m o g lo go vo riti o d e m o k ra tsk im a s p e k tim a p articip ativn og o d lu čiv a n ja , stra n a k o ja sam o "p articip ira" u p ro ­ ce d u ri odlučivan ja bez "k o n a čn e m o ć i u d o n o š e n ju o d lu k e ” (tj. o b ič n o sa fik ­ s n im n ed o vo ljn im brojem g la s o v a d a bi m o g la efektivn o p ro m o visa ti svo je in terese), svoj raison d'être n a la zi u m o ći: 1) d a o d b ije (o d n o s n o da u p ro c e d u ­ ri o d lu čiva n ja nagovesti o d b ija n je ) d a iz v rš i o d lu k u d o ne tu na "p a r tiđ p a tiv n i” n ačin , i 2 ) da vrši stro gu k o n tro lu izv rša v a n ja o d lu k a o d strane s u b je k a ­ ta k o ji su im ali m oć od lu čivan ja. S v a tri p ro b le m a - i problem ra vn o p rav n o ­

288

Pravila o vd e nem a: u svakom p o seb n o m slučaju je potrebno naći najadekvatniji

m eh an izam

odlu čivanja

koji

će

o m ogućavati

funkcionisanje dem okratije. N a neke procedure don ošen ja odluka se m ože prim enjivati n ep osredn o-dem o kratski a na druge posredn o-dem okratski o b lik o dlu čivanja,14 neki reprezentanti m o gu biti izabrani direktn o o d strane onih koje će reprezentovati, d o k će ne­ ki biti izabrani o d sam ih reprezentanata, neka predstavnička tela m ogu b iti sastavljena paritetno a druga privilegovano, na neke o d ­ luke se m o že prim enjivati većinski a na druge konsenzualni de­ m okratski princip, itd. O n o što se računa jeste, dakle, rezultat: ukoliko svi ovi m eh an izm i odlučivanja, gledani kao celina, zaista dovode do efektivne artikulacije i realizacije svih partikularnih in­ teresa u "opštoj v o lji” m o žem o govoriti o demokratiji. C e s to se, m eđutim , zaboravlja da se dem okratija ne odn osi sam o na procedure d on ošen ja odluka. Procedura pripreme odluka (o d n o sn o alternativnih p redloga odlu ka) m o žd a je još va­ žnija za stab iln o fun kcionisan je dem okratije; upravo ovde parti-

sti n e p o sre d n o -d e m o k ra tsk ih o b lik a o d lu čiva n ja i p ro b le m p ariteta p osred n o -d e m o k ra tsk ih o b lik a o d lu čiva n ja i p ro b le m n ep a ritetn e p articip acije - u tesn o j su v e z i sa n ačin o m d o n o šen ja o d lu k a : p ro s to m v ećin o m , k valifiko van o m v e ćin o m ili k o n s e n z u s o m . Pored o v a tri m o d u s a d o n o še n ja o d lu ka , u p o litič k o j so cio lo g iji je u tv rđ en jo š jed an m o d u s - d o n o še n je o d lu k e in ter­ p retacijo m p red sed avaju ćeg (ili sastavljača za p is n ik a ). D a se ne radi o n eko m ku rio z ite tu o d m a rg in a ln o g zn a ča ja g o v o ri istraživ a n je (p o sm atran je s u če­ stv o va n je m ) d o n o šen ja o d lu k a na sa sta n cim a švajcarske L ib eraln o-d em o k ra tsk e partije, koje je p o k aza lo da čak 3 7 % o d lu k a d o n o s i pred sed avaju ći in ­ terpretacijom p ro te k lo g to k a d isk u sije n a s a m o m sastan k u ili p rilik o m sa sta ­ vljan ja z a p is n ik a (1 2 % o d lu k a se d o n o s i v e ćin o m glasova, 2 1 % se d o n o si p reću tn im ili ek sp lic itn im k o n s e n zu s o m , d o k se u 3 0 % slučajeva o d lu k a ne d o n o s i i o stav lja za d ru gi p u t ili se je d n o sta v n o sk id a s d n e v n o g reda), pri če ­ m u je stav ko ji je za stu p a la većin a o vim p u te m u svo je n tek u sva ko m d ru go m slu čaju - d o k je u d ve p etin e slučajeva in terp retacija u sled ila n ak on n e m o ­ g u ć n o sti d a neki p red lo g d o b ije v e ćin u (u p o r. Stein er, 19 8 8 : 2 3 0 -2 3 6 ). 14 U k o m p le k sn im d ru štv im a n eposred n a d em o k ratija se isp oljava u referen d u ­ m u ka o o b lik u o d lučivanja. M eđ u tim , ia k o referen d um pred stavlja d e m o k rat­ ski o b lik o d lučivan ja par excellence, o n u isto v rem e izraža va d uh ili-ili o d lu či­ van ja, sprečavajući tim e ko m p ro m is i p o d stiču ć i su k o b e. Z b o g to ga se u m o ­ dernoj teoriji dem okratije referendum ogran ičava u n u tar d o m en a o kon čavanja ra zm im o ila že n ja o p rin cip im a koje treba u s p o s ta v iti, d o k se u d o m e n u rešav an ja k o n k retn ih p itan ja s u k o b a in teresa izb eg a v a (B o b io , 1 9 9 0 : 9 i dalje).

289

kularni interesi treba da se m eđ u sob no upozn aju, da jed n o dru­ gom daju reč, d a v id e kako jedan dru gog neće u gro ziti i d o koje mere m o gu doći d o ko m p ro m isn o g rešenja. A ltern ativn i predloži odluka koji bi n ako n to g a do lazili u proceduru odlučivan ja sadrža­ vali bi u sebi zajedn ički stepen kom prom isa, d o k bi se o p reostatku o kojem se partikularni interesi nisu m ogli u saglasiti vršilo o d ­ lučivanje v ećin sk im p rin cip o m ” .15 Ideal dem okratije bio je i o sta­ je ko n sen zu s prosvećenih ljudi; on podrazum eva s p o so b n o s t lju­ di ne sam o da artikulišu i realizuju svoje interese n ego i da d o p u ­ ste drugim lju dim a da artikulišu i realizuju n jihove interese. V irtuelna dem okratija se u vek kreće unutar granica: i ) pretho dn o definisanih o sn o vn ih prava čoveka, koja se n ikakavom — pa ni de­ mokratski d o n eto m - o d lu k o m ne m ogu ugroziti, i 2 ) pretho dn o p o stig n u to g (d elim ičn o g) k o m pro m isa koji o m ogu ćava ad ekvat­ nu realizaciju m in im u m a svih u o dlučivanju artikulisanih interesa i koji, otuda, ne m o že biti p red m etom (n akn ad n o g) v ećin sk o g o d ­ lučivanja.16 D em ok ratski p rincip polazi od toga da svi članovi jed­ ne društvene grupe, čije će ih o dlu ke obavezivati, m oraju im ati pristupa proceduram a odlučivanja, tako da njihovi interesi b udu adekvatno zastupljeni u k o n a čn im rezultatim a odlučivanja. T im e se kroz dem okratsku proceduru priprem e, d on ošen ja i kontrole izvršavanja odluka realizuje p rincip sam oodređenja čoveka u n je­ go vo m delanju kao člana različitih širih i u žih društvenih grupa kojim a pripada. Sva dosadašnja izlagan ja upućuju na to da dem okratija i o sn o vn a prava čoveka m o g u o p sta ti sam o tam o gde postoji izvestan stepen dem okratske kulture, tolerancija i sprem n ost na o tv o ­ reno i konstruktivno raspravljanje problem a (upor. više o tom e

15 O v d e p o staju veom a b itn i k a k o p ro b le m k o n s titu cije ce lin e ko rp o racije o d k o je se računa većina (tj. p ro b le m d e m o k ra tsk e u te m elje n o sti p rim e n je n o g p rin cip a ravnopravnosti u č e sn ik a u o b lic im a n ep o sre d n o g o d lu čiva n ja, o d ­ n o sn o p ariteta rep rezen to van ih u p re d sta v n ič k im telim a) tako i p ro b le m g ra ­ n ica v e ćin s k o g principa o d lu čiv a n ja (tj. z a š tita m an jin e), koje o b e zb e đ u ju da n e b u d e d ovedena u p itan je sa m a d e m o k ra tija (u p o r. v iše o to m e u: S ch e u ner, 1973; H eun, 1983; G u g g e n s b e rg e r i O ffe , 19 8 4 : O ffe , 198 5; Z ip p e liu s , 1 9 8 7 , itd .). 16 U p o r. razm atranja o o g ra n ič en jim a d e m o k ra tije k o ja počiva na “ č is to m ” v e ­ ćin s k o m principu: G u sy, 19 8 5 .

290

Scheuner, 1 9 7 6 : 43 i dalje; T o p itch , 1983: 9 i dalje; Primorac, 19 8 9 ; itd.), tj. gde sam e m o g u ćn o sti za artikulaciju i realizaciju partikularnih interesa, ko jim a dem okratija i osn ovn a prava čoveka egalitarno otvaraju vrata ne d o v o d e d o inhibirajućih konflikata i/ili o nem ogu ćavan ja dru štven og delovanja. O v a o p a sn o st je rav­ na o p a sn o sti o d inhibirajućih konflikata usled gušenja zahteva za dem okratijom (a sam im tim i kršenja o sn o vn ih prava čoveka) od strane p ojed inih član ova ili u žih društven ih grupa. U sp eh d e m o ­ kratske procedure d on ošen ja o dlu ka o tu d a uvek prolazi izm eđu Scile stvaranja n ezadovoljstva z b o g dem okratskih deficita (d o ko ­ jih o b ičn o m o g u dovesti pojedini p otezi uzurpatora društvene m o ći) i H aribde p rek om p leksno sti ili neadelcvatnosti ovih proce­ dura (z b o g čega p ostaju lako m o gu će blokade, o dugovlačenja i b o jkoti, a p redm et odlučivanja p olako počinje da se iscrpljuje u spiralnim ko n fliktim a partikularnih interesa ili m arginalnim p ita­ njim a, koja se jedino još m o gu postavljati, jer vlada strah od k o n fliktogen o sti postavljanja pravih pitanja). D em okratija ispunjava svoj zadatak to bolje što u veći broj što važn ijih procesa o d lu čiva­ nja uključi (n eposredn o) što ravnopravnije i (p osredno) što paritetn ije sve članove jedne društvene grupe (tako da u form iranju “o p šte volje" bude o b ezb eđ en a za stu p ljen o st što više interesa), ali tako da se to ne odrazi negativno na kvalitet odlučivanja i sam e o dluke, već, obrnuto, da se o n i optim alizu ju . M eđ u tim , efektivn o st artikulisanja i realizacije interesa i u sp ešn ost n jih o vo g u skla­ đivan ja u “opštoj vo lji” (tako da se pri tom poštu ju i osn o vn a pra­ va čoveka) nisu sam e po sebi garancija u spešn osti d ru štven og delanja koje ta “opšta v olja” pokreće. Svaki interes koji ulazi u d e m o ­ kratske procedure don ošen ja odlu ka i zadovoljava u slo v p o što v a­ nja o sn o vn ih prava čoveka m o že biti, kolokvijaln o rečeno, realisti­ čan ili nerealističan. N jego va realističnost biće adekvatna meri u kojoj se uspe realizovati u svakoj pojed inoj odluci ili u čitavom ni­ zu o dlu ka (koje se već m ogu okarakterisati kao “ p olitika”) iza k o ­ jih se o n d a smatra da stoji opšti interes. N o, i ovaj (o pšti) interes m o že biti isto tako nerealističan, kao i svaki partikularni interes koji ga kroz dem okratske procedure gradi. D em okratija ograniče­ na o sn o vn im pravima čoveka m o že m n o g o toga učiniti (o m o g u ­ ćavati kom prom ise, voditi ka najprihvatljivijim rešenjima, o b e zbeđivati brzo evidentiranje grešaka i pokretanje akcije za njihovo

2 pJ

otklanjanje, itd .), ali ne m ože da loše odluke (m akar u njim a bio ovaploćen najpravedniji ko n sen zu s p ostojećih interesa) pretvori u dobre o dluke, tj. efikasno društveno delanje. O s n o v n a prava čoveka i dem okratija m o g u im ati pravog efekta sam o tam o gd e se nad­ meću interesi koji dobro percipiraju aktuelne p ro b lem e i nude m a­ nje ili više adekvatn a rešenja. Sam i po sebi, o sn o v n a prava čoveka i dem okratija ne m o gu ob ezb ed iti efikasno fu n kcionisan je dru­ štvene grupe, tj. don ošen je odluka koje će za ista rešavati iskrsle problem e. Z a efik asn o st u rešavanju problem a ko ji se pred “o p štu volju" p ostavljaju dem okratičn ost procedure d o n o šen ja odluka i p oštovan je o sn o vn ih prava čoveka jesu n u žn i ali ne i dovoljni uslovi. N ijed n a društvena grupa ne m ože o p sta ti, m a ko lik o d e­ m okratska b ila i m a ko lik o poštovala o sn o vn a prava čoveka, u k o ­ liko se subjekti partikularnih interesa u njoj o z b iljn o ne hvataju u koštac sa realnim p roblem im a koji pred njih iskrsavaju u širem društven om i prirodnom okruženju. I n ajizbalansiranija d e m o ­ kratska odlu ka npr. o b u džetu , usklađena sa svim o sn o vn im pra­ vim a čoveka, neće m oći biti izvršena uko lik o n acionalna ek o n o m i­ ja ne proizvede ili ne proda do voljn o p ro izvod a da bi u o p šte na­ stao v iša k koji bi ušao u b u d že tsk u m asu. T o treba im ati n a u m u upravo da bi se znalo da o sn o vn a prava čoveka n isu jedina grani­ ca dem okratije: pored “čo ve čn o sti” , dem okratske procedure m o ­ raju ob ezb ed iti i stručn ost odluka, tj. njihovo efikasno izlaženje u susret aktuelnim društvenim problem im a. Iz gore izlo žen o g proizlazi da je za posto jan je parla­ m entarne dem okratije n eo p h o d n o da postoji: i) balans društvene - prevashodno p olitičke - m oći, koja je (barem u svom najvećem delu ) razmrvljena u jednake kvan tu m e m eđu svim građanim a p o ­ m oću glasa opredeljenja da se b u de reprezentovan, i 2 ) dem okrat­ ska kultura i tolerancija kroz koju je m o gu će d o n o siti n ajoptim alnije o dluke. M eđ u tim , u sitn javanje m oći im a za cilj jed in o n jen o p o n o vn o društveno u jezgrovljenje u interesnim

asocijacijam a

(prevash odno političkim partijam a), koje adekvatno d o b ijen im glasovim a i, eventualno, sporadičn im aktivn ijim o b licim a partici­ pacije građana, treba da u sp o sta ve tem eljnu konstelaciju društve­ ne (p olitičke) moći, značajnu za d o n o šen je opšteobavezu ju ćih o d ­ luka. Naravno, temeljna ko n stelacija društven e (političke) m oći u jed n o m društvu obuhvata ne sam o form alne političke oblike (do

292

kojih se dolazi reprezen tativn om p o litičkom dem okratijom ) nego i neform alne (p o litičke i n ep olitičke) i (form alne) n ep olitičke o b ­ like, koji su, opet, rezultat činjenice da se m o ć nikada ne m o že do kraja kvantifikovati i v eza ti za glasove opredeljenja da se bude p o ­ litički reprezentovan. O v o sto ga jer društven o priznati jednakovredni glas opredeljenja da se bude p olitički reprezentovan u jed­ noj interesnoj asocijaciji nije jedini resurs društvene m oći - pored njega, tu su još m aterijalna eko n om ska dobra, veštin e i sp o so b n o ­ sti kojim a raspolažu pojed inci, itd. U m alim državnim zajedn ica­ m a balans društvene (p olitičk e) m oći je m oguće održavati ne­ p osredn om dem okratijom (u "id e aln o tip sk o m ” slučaju bez ika­ kvih prim esa principa reprezentacije -

dakle, bez prepuštanja

ijedn om članu zajednice d a o pšteob avezu ju će odluke d o n osi u tu ­ đe ime), d o k u k o m p lek sn im državam a mora doći d o izvesne kom binacije principa dem okratije i principa reprezentacije u si­ stem u reprezentativne dem okratije. Reprezentativna dem okratija polazi o d n u žn osti izvesn e razdvojenosti države o d građansko g društva, tj. od potrebe da sve najhitnije odluke u jed nom glob a l­ n om društvu do n ose određeni nosioci vlasti. Zauzvrat, m eđutim , teži se reprezentativnosti i kontroli nosilaca vlasti, tako da n jih o ­ ve odluke b u du uvek m aksim aln o rukovođene što p o o p štivijim interesom , a ne n jihovim parcijalnim vlastodržačkim ciljevima. N ajop štiji interes je, n egativn o form ulisano, da jedan pojedinac ili grupa od nekoliko desetin a ili sto tin a neposrednih nosilaca vlasti ne postane jedinstvena najviša m o ć u društvu, suprema potestas, tj. suverena vlast koja - b ez obzira na protivljenje bilo koje društve­ ne grupe ili čak celog društva — za sprovođenje svake svoje o dluke m o že upotrebiti aparat najjače sile u društvu (policija, vojska). U k o lik o se to desi, vla st postaje neodgovorna, m o že sebi da d o ­ zvoli luksuz pravljenja grešaka koje ne sam o da se ne ispravljaju, n ego su same po sebi n ep op ravljive/7 što n eu m itn o v o d i ku m u laciji problem a, koji se n ap osletku razrešavaju u krvi, u z razaranja i patnje o gro m n og dela pučanstva. Jedina alternativa za suprema potestas jeste neki m in im al­ ni aecjuilibrium potestatis, u kojem će nosioci vlasti biti načinjeni o d ­

17 In teresa ntn o je da je još je T o cq u eville isticao da je sam o u d em o k ratiji m o ­ gu će p raviti popravljive g rešk e (T o k v il, 1 9 9 0 : 2 0 2 ).

293

govornim a i regularno (u ko liko je to potrebno, i prevrem eno) sm enjivima. Balans društvene (političke) m oći u jed n o m društvu o m o ­ gućava svim p ojed incim a jednaku slobodu da se interesno udruže, odn osn o da daju svoj glas u korist jedne opcije koju n udi određe­ na interesna asocijacija (prevashodno politička partija), a za koju procenjuju da bi bila i u n jihovom interesu. U d ru živan jem ljudi u određene interesne asocijacije, u rasponu od sasvim labavih i pri­ vrem enih (kao što su grupe za pritisak) do čvrstih i trajnih (kao što su političke partije), stvaraju se resursi društvene (p olitičke) moći veom a b itni u borbi za don ošen je određenoj interesnoj opciji primerene odluke, čija će realizacija p otom zavisiti o d učešća i delanja nepripadnika date interesne asocijacije (na šta se obavezn o m o ­ ra obratiti pažnja kao na strukturalni aspekt društvene m oći). R e­ prezentativna dem okratija jeste upravo način da se d o đe do odre­ đenih, za sve građane važećih odluka, adekvatno konstelaciji (strukturi) društvene (političke) m oći interesnih asocijacija kroz koje su svi pripadnici društva reprezentovani u procesu don ošen ja odluke. Ljudsko dostojan stvo svako g građanina jeste njegova m o ­ g u ćn ost da neprestano, i pre i n akon izbora interesne asocijacije kroz koju će ostvarivati svoje interese, bude p riznat kao izvor nje­ ne društvene m oći u procesu odlučivanja. A k o svoja ovlašćenja za pregovaranje u svrhe don ošen ja o dlu ke i prenosi na izvesne reprezentante, on zato ostaje pravom priznati neprikosnoveni resurs društvene moći. Faktički, naravno, p osto je i drugi, neform alni re­ sursi društvene moći, koji i te kako igraju ulogu prilikom do n oše­ nja svih odluka, pa i onih opšteob avezu ju ćih u predstavničkim or­ ganim a, ali njihovo razmatranje izlazi izvan okvira ove rasprave: bitn o je da pravom priznati glas opredeljenja da se bude reprezentovan faktički predstavlja resurs društvene m oći - veći ili barem ravnopravan sa drugim resursima. Prestanu li reprezentanti u in te­ resnoj asocijaciji da zaista reprezentuju interese svojih članova (ili o n o što ovi misle da su njihovi interesi), članovi m ogu da izaberu drugu interesnu asocijaciju i da na nju prenesu svoju moć, što se m ora odraziti i na globalnu ko n stelaciju društvene m oći u društvu

kao pitanje legitimiteta. O sn o v n i prin cip dem okratije se i sastoji u to ­ m e da u proceduri donošenja o d lu k a u čestvuju legitim ni predstav­ nici svih pripadnika društva, koji im aju različite interese i au to n o ­ m iju volje da te interese artikulišu, tako da naposletku don eta o d ­

-294

luka bude ko resp o n den tn a interesu najvećeg broja reprezentovanih. O n o g m o m en ta kada je ovaj princip narušen tako što je napu­ štanjem nezadovoljnih članova jedne ili više interesnih asocijacija i njihovim pridruživanjem drugoj ili drugim interesnim asocijacija­ ma drastično prom enjena konstelacija društvene m oći interesnih asocijacija (u o d n o su na o n u koja je za jedan izborni period "zam r­ znuta" u predstavn ičkom telu), nestaje kriza legitim iteta reprezentanata p rvop o m en u tih interesnih asocijacija u procesu donošenja opšteobavezu ju ćih odlu ka u predstavničkom telu i počinje da važi pretpostavka da su m o ć svojih nekadašnjih reprezentovanih sainteresnika uzurpirali i koriste je u svom ego ističko m interesu (u na­ rednom p oglavlju ćem o m oći da v id im o da p ostoje i slučajevi u k o ­ jem legitim noj vlasti m o že po određenom pitanju biti uskraćena podrška, pa čak i uskraćena p oslušn ost). O s n o v n a (p olitička) prava čoveka treba prevashodno sagledavati u k o n tek stu m ehan izam a koji služe onem ogućavanju da d o ovakve situacije dođe, a kada d o nje zaista i dođe, da se ona što pre prevaziđe u pravcu izbora reprezentanata u procesim a d o ­ n ošenja opšteob avezu ju ćih odluka, koji će im ati legitim itet i koji će odražavati glob aln u konstelaciju društvene (p olitičke) m oći. U k o lik o aktuelni nosioci vlasti više n ikoga ne reprezentuju do sa­ m e sebe, to će se m oći utvrditi tek pod u slo vom da su kanali s lo ­ b o d n o g toka udruživanja moći svih pripadnika društva prohodni. U p rotivn om , sam o je pitanje vrem ena kada će nosioci vlasti (kao osam ostaljen a društvena grupa sa svojim partikularnim interesi­ m a i ciljevim a, suprotstavljenim ćelom društvu) početi da don ose o pšteob avezu ju će odluke, protiv kojih se neće podići glas regular­ no artikulisane alternativne političke opcije n ego će se širiti revo­ lucionarni talas nezadovoljstva i nereflektovanog bunta. O tp o re na koje će nailaziti sprovođenje njihovih o dlu ka nosioci vlasti će pokušavati da skrše svim sredstvim a, nakon čega se stvara spirala nasilja: jedan krug nasilja stvara još veći krug p osredn o p ogođen ih nasiljem , za čije pokoravanje je potreban novi krug nasilja, sve dok se, n aposletku, ne pređe granica n akon koje više nem a povratka. K om prom isi više n isu m ogući, alternativa očuvanju vlasti ostaje još jedino svrgavanje u krvi. Sve u svem u, poremeti li se balans m oći u jednom dru­ štvu toliko da se vlast apsolutizira i prisvoji sebi svo pravo (tj. m o ­

295

že svaku svoju o d lu ku prikazati kao u skladu sa "d u h o m prava", ne obazirući se m n o g o na slovo prava), podjarm ljenim a još preostaje jedino pravo na o tp or tiraniji. Efikasna preraspodela društvene moći unutar otvorenih dem okratskih kanala, sam o po sebi se raz­ ume, deluje preventivno protiv ovakvih opasn osti, ne do zvoljava­ jući oform ljenje suprema potestas, viseći neprekidno nad glavo m no­ silaca vlasti kao D e m o k lo v m ač i terajući ih da stalno v o d e računa 0 interesim a o n ih koje reprezentuju. U speh u ostvarivanju stabilne 1 opšteprihvatljive p olitike (m akar to i ne trajalo d u g o ) tako se p o ­ kazuje kao cilj ko m e treba više težiti nego osvajanje ap solu tn e v la ­ sti, što m ože neslavno završiti tiraniocidom . U tom sm islu, o sn o v ­ na (politička) prava čoveka služe kao prva borbena linija o p o zicio ­ nih snaga u društvu, na kojoj se preventivno brani legitim n o p o ­ stign u ta i/ili realno postojeća konstelacija društvene (p olitičke) m oći interesnih asocijacija. A k o neka vlast (tj. elita interesne aso ­ cijacije koja se nalazi u poziciji da faktički vrši vla st) p očn e da krši osnovna prava čoveka (npr. da ukida biračko pravo, da zabranjuje opozicione partije, da suspenduje slobodu štam pe, itd.), to je prvi zn ak da pokušava da uzurpira m oć onih pripadnika društva koje sam o reprezentuje, nakon čega leži otvoren p u t u sam održavlje (o problem u vanrednog stanja i režim a o sn ovn ih prava čoveka u nje­ m u biće reči kasnije). S am o uz pretpostavku postojanja o sn o vn ih prava čoveka m oguća je supstancijalna parlamentarna dem okratija, koja se m ože braniti od pretvaranja u puku m askaradu i paravan za neodgovorno ostvarivanje interesa vlastodržaca. Ipak, u socio logiji je s pravom postavljeno pitanje su­ bjekta koji interpretira, i sam im tim m o žd a u najvećoj meri utiče na aktuelizaciju o sn o vn ih prava čoveka u svakom ko n k retn o m slučaju. Jer, osnovna prava čoveka za ista predstavljaju ograničenje zako no davn e i izvršne vla sti sam o ako ljudi uspeju da ih aktuelizuju, u krajnjoj instanci pred (u sta v n im ) sudom , čim e se zapravo stavlja u nadležnost “su dsk oj vla sti b liže ustanovljavanje sadržaja osn o vn ih prava” (Luhm ann, 1 9 6 5 : 2 0 9 ) . T o znači da p ro blem a­ tiku osn ovn ih prava čoveka m ora u vek biti m oguće form ulisati u kategorijam a suđenju p o d lo ž n o g slučaja, koji p odrazum eva “segm entiranje analitičkog h o rizo n ta", kako o d strane sam o g su d a ta­ ko i o d strane ljudi voljn ih da pred njim ostvare svoje o sn o vn o pravo. B ez dubljeg u laženja u ovaj p ro b lem (s a kojim ćem o se p o ­

296

novo susresti u 3. odeljku n aredn og p oglavlja), treba sam o red da ovako značajn a u lo g a su da u m eh an izm u ostvarivanja o sn o vn ih prava čoveka ne zn ači i n eo gran ičen o st sudske interpretacije u stavnopravnih odredbi o vih prava. O d re đ en i standardi tum ače­ nja se u vek form iraju to k o m su dske prakse i rukovode kasnije sudske o dluke. T ak o npr. u N em ačkoj p osto je pravila da u slučaju "sum nje" o sn o vn a prava čoveka sud treba da tum ači tako da to k o ­ risti što širem krugu pravnih subjekata koje je m ogu će individ ualizovati, da se u tum ačenju ne oslanja eksp licitn o ni na kakvu ide­ ologiju ili p ogled na svet, itd. (upor. A ben d ro th , 19 7 9 : 2 5 8 ). S druge strane, kada su u p itanju su bjekti koji traže za štitu svojih o sn o vn ih

prava,

u

jed n o m

s o cio lo šk o m

istraživanju

zaštite

o sn o vn ih prava pred savezn im U sta v n im su d om N em ačke otkri­ ven o je da se praktično sam o pravno obrazovani stručnjaci u p u ­ štaju u interpretacije sadržaja u stavn ih norm i o o sn o vim pravim a čoveka i da inicijativa za preispitivanje konkretn ih odlu ka kojim a se krše osn o vn a prava čoveka u glavn om p otiče od ljudi n ezado ­ v oljn ih p ostu p an jem sudija u (p retežn o krivičnim ) pravnim p o ­ stup cim a (u tim slučajevim a ustavn i su d postaje neka vrsta “ sup errevizion og su da za p rocesne stvari”) i poreskim ob avezam a k o ­ je su du žn i da izm ire (u kojim slučajevim a ustavni sud postaje sredstvo da se zaobiđe finansijski su d ) (vidi dalje: B lankenburg i Treiber, 19 8 2 ). N aravno, ovi kvan titativn i podaci ukazuju i na shvatanje i značaj u stavnopravne zaštite osn o vih prava čoveka u svakodnevn om živo tu ljudi, pri čem u kvan titativn o m alobrojne presude u stavn o g suda u stvarim a o d o g ro m n o g p olitič k o g zn ača­ ja m o gu im ati kvalitativno m n o g o veći uticaj na društveni život. D o b a r primer za to pruža d u ga “b o rb a” am eričkog predsednika R oosevelta sa konzervativnim su dijam a V rh o vn o g suda S A D da proglase njegovo socijalno za ko n o d a vstvo kojim se realizuje p o li­ tika N ew D ea la za saglasno U stavu (š to se n ap oko n desilo u jednoj presudi iz aprila 1937. godine, sa ko jom praktično počinje savrem en a transform acija pravn og poretka S A D ).

Ekskurs o osnovnim socijalnim pravima Postavljajući stvari na način d irek tn o g dovođenja u v ezu balansa društvene m oći, dem okratije i o sn o vn ih prava čoveka, m o glo bi se

297

reci da je najveći napredak u oblasti o sn o vn ih prava čoveka u o d ­ nosu na an g lo sa k so n sk i katalog ostvaren n em ačkim V ajm arskim u stavom iz 1 9 1 9 . g o d in e .18 U tom ustavu n alazim o svakako najin­ teresantniji p oku šaj da se osn o vn im ličnim , ek o n o m sk im i p oli­ tičkim pravim a pridruži i jedna nova kategorija - o sn o vn a socijal­ na prava čo veka (kao pandan socijalnoj dem okratiji i n ovo n asta­ lom balansiranju društvene m oći izm eđu radništva i in dustrijskog kapitala). K o n cep cija o sn o vn ih socijalnih prava i socijalne d em o kratije, koju d o n osi Vajm arski ustav, iako prva u istoriji, d o danas će ostati n esu m n jivo neprevaziđena po svojoj k o m p lek sn o sti i izbalansiranosti u sastavljanju kataloga o sn o vn ih (ličnih, ek o n o m ­ skih, socijalnih i p olitičkih ) prava, tako da će se o vd e razmatrati kao najrazrađeniji ustavnopravni m odel regulacije o sn o vn ih prava čoveka. T vorcem ove koncepcije m o že se sa p un o prava nazva­ ti nem ački pravn ik i so cio lo g prava H u g o Sin zh eim er. Pre Prvog svetsko g rata Sin zh eim er je već b io usvojio Jellinekove ideje o sam oorgan izovan ju društven ih grupa koje stvaraju svoje socijalne norm e n ezavisn o od Parlam enta.19 U Sin zh eim erovoj varijanti

18 V ajm arski u sta v je u to m sm is lu im a o p reteče u ja k o b in sk o j D eklara ciji pra­ v a čo veka i gra đ an in a iz 179 3 . (k o ja je d o ž iv e la is tu s u d b in u ka o i v la s t jakob in a ca ) i fra n cu sk o m U sta vu iz 184 8. go d in e . 19 N a S in z h e im e ra je ta k o đ e u icao i jed an d ru gi m islilac, ko ji će u svo m im p o ­ z a n tn o m če tv o ro to m n o m d elu o "p ra v u u d ru g e ” s n a ž n o a firm isati p rin cip jed n a k o sti i isto v rsn o sti a u to n o m n ih , sa m o s ta ln ih i sam o u p ra v n ih d ru štv e ­ n ih gru p a (Verbände). T o je b io O t to v o n G ierk e, p rip a d n ik ge rm a n ističk o g p ravca isto rijsk op ravn e ško le, u čijem su se o p u s u k o n ze rv a tiv n e id eje već p o čele m ešati sa lib eraln im (u p o r. n aročito : G ierk e, 18 6 8 -19 13 ; G ie rk e , 1895: 12 8 -14 7 i 4 5 6 -5 7 5 ). Iako je u svo jo j teo riji d rža vi o sta v io zn a ča jn o m e sto (u o d n o s u na o stale d ru štv en e g ru p e, n je n a differentia specifica je i d alje "su v e re ­ n ite t” , shvaćen kao m o ć d a se u s p o s ta v lja p ravn i p o red a k, ali ne i d a se stv a­ raju d ru ge korporacije), G ie rk e je n a s to ja o d a g a u sk la d i sa "k o n c e p c ijo m s tu p n je v ito s ti” po kojoj "d ru štv e n i o rg a n iz a m " čin i "n iz so cieteta izg rađ e n ih o d o z d o n ago re” (z b o g čega je b io k ritik o v a n sa m n o g o b ro jn ih p ozicija : u p or. F ried m an n , 1953: 180 -18 1; W o lff, 196 3 : 6 8 7 ; itd .). Ipak, to m u je, s d ru ge strane, o m o gu ćilo uticaj n a n o v o n a s ta ju ć u s o cija ln u d em ok ratiju (v id i p o ­ s e b n o S in zh e im ero v rad p o d n a z iv o m "Z n a ča j O t ta v o n G ie rk e a z a radno p rav o ” : S in zheim er, 197Ć : 1: 4 0 5 i d a lje). S lič n o P ro u d h o n u , k o ji je ka o lek za n evo lje u koje je zap ala p o litič k a d e m o k ra tija p repo ru čivao m u tu a liza m , G ie rk e je želeo da afirm iše "p rin c ip u d ru živ a n ja " u ko jem "realn a za je d n ica ” m o ra im ati tem elj u "o rg a n s k o m ” je d n o g la s ju svih svo jih član ova, i to stu p -

2$ 8

ove socijalne norm e su d o b ile značenje p o seb n o g - socijaln o g prava, koje se n aziva socijaln im za to što ga stvaraju društvene gru­ pe, sam ostaln o i u n ep osredn om sučeljavanju, n ezavisn o o d p o li­ tičkih borbi m eđ u strankam a u parlam entu (Sin zh eim er, 1 9 7 6 :1 : 174). I ne sam o to, ko n cep t socijaln o g prava nalazi svoje zaok ru­ žen o uobličenje tek sa ko n cep to m saodlučivanja u sistem u saveta. Posle rata, Sin zh eim er je kao homo novus stup io u p olitički život, da bi na ad hoc konferenciji Socijaldem okratske partije N em ačke u martu 19 19 . g o d in e n jegova koncepcija u potpun javanja p olitičk o g uređenja privrednim uređenjem (kojoj je protivstavljena koncep ­ cija totalne dem okratije saveta, m anje-više po uzoru na sovjetski m odel) do b ila p odršku partije. O v a koncepcija je pet m eseci ka­ snije prihvaćena i u odeljku o privrednom uređenju V ajm arskog ustava, na čijoj izradi je Sin zh eim er takođe učestvovao (0 tome: Fraenkel, 1 9 7 2 : 9 4 - 5 ) . D a bi se shvatio pravi značaj koncepcije o sn o vn ih soci­ jalnih prava V ajm arskog ustava, n eo ph odn o je imati u vidu dve novine koje o n a don osi: prvu u do m en u dem okratije, a drugu u antropološkoj o blasti. Kada je u pitanju poim anje dem okratije, Vajm arski u sta v pored p olitičke uvod i i socijaln o -p olitičku dem okratiju (u E k o n o m sk o m savetu rajha) i socijalnu dem okratiju (u preduzećim a). R ealizacija socijalno-p olitičke i socijalne dem okra­ tije u Vajm arskom u stavu je vezana za o sn o vn o pravo vlasnika radne snage da u do n ošen ju za n jihov p oložaj važn ih o dluke par­ ticipiraju p osredstvo m radničkih saveta od preduzeća, preko sre­ za, do Rajha. T o je čin ilo temelj o sn o vn o g socijalnog prava na saodlučivanje. O s im toga p riznato im je i o sn o vn o socijalno pravo na udruživanje u sindikate, aktivn ost kojih je bila usm erena na don ošen je kolektivn ih ugovora. A n a lo g n o m o gu ćn o sti predstavljanja političkih intere­ sa građana od strane političkih partija, radnici su u formi članova

n jevito, o d p oro d ice p reko d ru gih d ru štv e n ih grup a, sve d o (jo š u vek m o n a r­ h is tič k e ) d ržave. I jed an i d ru gi m orali su o tu d a p retp o sta v iti p o sto ja n je sp o n ta n e h arm o n ije u koju se d ru štv o vraća u k o lik o v la s t p restan e d a vrši svo ju in teg rativn u u lo g u . T u leži u jed n o i gra n ica a tra k tiv n o sti n jih o vih te o ­ rija za m od ern e teo rije so cijaln e d em ok ratije, koje su se v e o m a b rzo m o g le uveriti d a se kriza p lu ra lističke parlam en tarn e d em o k ratije n e m o že rešiti n i­ kakvim "p ro n alascim a " la ten tn ih d ru štv e n o -h o m e o sta tičk ih p rin cip a.

299

radničkih saveta dosp eli u ekon om ske savete preduzeća, srezova i (vanparlam entarni) E ko n o m ski savet rajha, kako bi zastup ali s vo ­ je ek o n o m sk e interese nasuprot interesim a vla sn ika kapitala. I kao što je rezu ltat rada parlam entarnih stranaka trebalo da bude adekvatan p ostojećoj konstelaciji političke m oći u d a to m društvu, tako je trebalo da i odluke E k o n o m sk o g saveta rajha izlaze u su ­ sret konstelaciji eko n om ske m oći i interesnim asocijacijam a (p r­ v en stven o) predstavnika vlasn ika radne snage i kapitala. E k o ­ n om ski savet rajha (sastavljen od svih privrednih subjekata, tako da reprezentuju celo ku pn u privredu) trebalo je da učestvuje u d o ­ nošenju svih zako n a u o blasti eko n om ske i socijalne p olitike. M e ­ đutim , p o što R ajhstag nije b io obavezan da usvoji m išljenje E k o ­ n o m sk o g saveta rajha, to se njegova u loga svela na n eobavezn u savetod avn u u logu. T im e je gravitaciona tačka u kojoj je trebalo da se usklade p olitička i so cijaln o -p olitička dem okratija - socijalno i eko n om sko zako n o davstvo , ili, jednostavnije, pravo intervencije države u privrednu sferu - ostala zapravo d o kraja socija ln o -p olitički nedem okratizovana. Privredi je onem ogu ćen o da zaista efek­ tivn o participira u o dlu kam a o državnoj intervenciji, an alogn o konstelaciji ekon om ske m oći koja u njoj vlada. Pravni rezultat s in d ik aln o g udruživanja ili tzv. koalici­ o n o g prava bilo je stvaranje obavezu ju ćih kolektivn ih ili tzv. tarif­ nih ugovora sa predstavnicim a kapitala. Sa pravom saodlučivanja bila je m alo kom pleksnija situacija. N a nivou preduzeća pravni rezultat saodlučivanja radnika b io je tzv. pravilnik o radu, koji je Z ak o n o m o savetima p reduzeća iz 1 9 2 0 . go din e predviđen takođe kao pravni akt koji sledi iz p regovora izm eđ u p oslodavca-vlasn ika preduzeća i radnika koji u p red u zeću rade (sa m o gu ćn o šću da krajnju odluku donese p aritetn o sastavljeno arbitražno telo, u k o ­ liko sporazum ne bude p o s tig n u t). Činjenica da je V ajm arski u sta v nastao iz v o jn o g slom a N em ačke i neuspele k o m u n ističk e revolucije, ali da ga je ko n cip i­ rala politička snaga koja nije b ila n acionalistička i koja je bila svesna potrebe širenja an glo sa k so n sk e koncepcije dem okratije i kata­ lo g a o sn o vn ih prava čoveka, d o v ela je d o o d lu čn o g koraka napred u razvoju same ideje dem okratije i o sn o vn ih prava čoveka. T a id e­ ja je kasnije trpela brojne i že sto k e kritike, m eđu kojim a su najdobronam ernije bile one za n erealističn o st i nerealizovanost. N o ,

jo o

ako je tačno da su praktični rezultati pravne regulacije dem okrat­ skih oblika saodlučivanja u pred u zećim a (D e p p e e t a l, 1974: 33) i u Rajhu (N e u m an n , 19 7 8 b : 9 4 ) zaista i bili m inim alni, o n d a je takođe tačn o d a je Vajm arski u stav n edvosm islen o ukazao na p ut kojim treba ići u daljoj razradi koncepcije dem okratije i o sn o vn ih prava čoveka. O n o što će u svakom slučaju biti neprevaziđeni zn a ­ čaj V a jm arsko g u stava jeste n jegovo postavljanje kriterijum a za usaglavašanje o sn o vn ih ličnih, eko n om skih , socijalnih i političkih prava čoveka (kao i kriterijum a za usaglašavanje različitih oblika političke, socijalne i socijaln o -p olitičke dem okratije), ili, još šire, postavljanje o sn o va za jedno n ovo viđen je položaja čoveka u m o ­ dernom pravu. A n tro p o lo šk a koncepcija V a jm arsko g ustava počiva na viđen ju čoveka koji im a ne sam o o sn o vn a lična prava (o sn o vn a prava izd vo jen o g individuum a, kao što su zaštita od p ro izvoljn og hapšenja, sigu rn ost stana i kom unikacija, slo b o da veroispovesti i slo b o da

izn ošenja

svo g

m išljenja),

o sn o vn a

politička

prava

(o sn o vn a prava koja proizlaze iz za jed n ičko g živo ta ljudi u državi, kao što su slo b o da p olitič k o g udruživanja, ili biračko pravo) i o sn o vn a eko n om ska prava (o sn o vn a prava koja se koncentrišu oko prava vlasništva nad kapitalom ) n ego i osn o vn a socijalna pra­ va — osn o vn a prava koja proizlaze iz borbe vlasnika radne snage za svoje oslobođenje o d vladavine kapitala (N eu m an n , 198 0 : 28 ). V lasn ik radne snage postao je su b jekt specifičnih o sn o vn ih prava čoveka o n o g a m om en ta kada m u je p riznato pravo sam o staln o g učešća u uređivanju uslova svoga živ o ta i rada, tj. m oć da partici­ pira u interesnim asocijacim a (radnički saveti i sindikati) preko kojih će m oći uticati da se u procesu do n ošen ja opšteobavezujućih odluka zastu p a i njegov interes. Jer, u p očetku (tj. u pozn oj fazi li­ beralne ekon om ije) država počinje da interveniše i ograničava m oć vlasn ika kapitala u korist radnika, da bi p o to m (sa priznavanjem prava sind ikalnog udruživanja) ograničavanje m oći vlasnika ka­ pitala počeli da vrše i kolektiviteti vlasnika radne snage, a tek na kraju (sa pojavljivanjem prava saodlučivanja) i sam vla sn ik radne snage do b ija m o ć da utiče na uslove svo g rada i života, postajući zaista

građaninom (Korš, 1978 : 319). O p š ti zaključak d o kojeg se stiže o vim načinom razm išljanja glasi da “ sm isao u stavn o g p ostulata dem okratije tek onda dolazi na svoje kada je građanin o slo bođen

301

od egzisten cijaln e zavisn osti, a društvo o rga n izo van o barem pre­ m a (in stitu cio n a ln o m ) principu sam oodređen ja” (D aubler, 1974: 161; vidi tako đ e i Ehrenberg i Fuchs, 1981: 2 4 -5 ; kao i jedno in te­ resantno tu m ačenje Kanta: V o lk m an n -S ch lu ck, 1 9 7 7 : 81). Dakle, kada je u p ita n ju m oderna dem okratija, ona, iako njen n aziv ( de-

mos-kratein ) etim o lo ški upućuje na političku sferu d ruštven og ž i­ vota, ne m ora im ati uvek političke konotacije, o d n o sn o ne mora se uvek vezivati za procedure odlučivanja (tj. priprem u, don ošen je i kontrolu izvršavanja odluka) u državnim organim a. Pojam dem okratije se o d n o si i na sve one procedure o dlučivanja unutar bilo koje društvene grupe (korporacije) građansko g društva u kojim a (proceduram a) na neki način učestvuju svi njeni članovi. G rađanin u tim e postaju svojstvena osn o vn a ek o n o m ­ ska prava u koliko je vla sn ik kapitala, ali m u isto tako stoje na ras­ polaganju i osn o vn a socijalna prava ukoliko je vlasnik sam o radne snage. Prizna li se da čoveka ne treba sam o braniti od nasilja vla­ stodržaca nego i od nasilja vlasnika kapitala, onda ni dem okratija ne m ože da bude više sam o politička n ego treba da postane i soci­ jalna, o dn osn o socijalno-politička. A k o slo b o da čoveka p retposta­ vlja kako slobodu od p olitičke tiranije tako i slobodu od ek o n o m ­ sk o g tlačenja, onda se mora predvideti dem okratska procedura u kojoj će vlasnici radne snage m oći da se adekvatno odupru ugroža­ vanju svoje slobode (ali da, s druge strane, ni vlasnici kapitala ne budu obespravljeni). I kao što osn o vn a p olitička prava ne ukidaju državnu vlast nego je sam o društveno funkcionalizuju, tako i osn o vn a socijalna prava im aju za cilj da funkcionalizuju procese reprodukcije kapitala, a da ih tim e ne d o vedu u pitanje. Svrha i jed­ nih i drugih osnovnih prava čoveka jeste održanje široke osnove balansa m oći u društvu, s tim što je sada pravom priznato da je i eko n om ska sfera, a ne sam o p olitička, p o d lo žn a koncentraciji m o ­ ći koja vod i opasnom zaoštravanju konflikata i društvenim potre­ sim a. Sam o onaj čovek koji im a n eu grožen u i ekon om sku (tj. vla­ sničku bilo u sm islu vlasništva nad kapitalom bilo u sm islu vlasn i­ štva nad radnom snagom ) i ličnu i p olitičku egzistenciju, m ože se smatrati dostojanstvenim

čovekom .

Č la n o m

162. Vajm arskog

ustava čak je predviđeno da će N em a č k a nastojati da obezbedi “celokupnoj radničkoj klasi čovečan stva m in im u m socijalnih prava", nagoveštavajući i jednu novu pravnu kategoriju - građanina sveta.

302

P o zivan jem na an tro p olo šku teoriju V ajm arskog u sta­ va m o že se ko n stato va ti da m oderno pravo karakteriše podela o sn o vn ih prava čoveka na politička, lična, eko n om ska i socijalna prava. P rvo p om en u ta o sn o vn a prava su za dem okratsko vršenje vlasti krucijalna: o n a se o d n o se na o b ezb eđ en je učešća u k o n stitu isanju, kontroli i vršen ju vlasti. Ipak, o sn o vn a politička prava čo ­ veka n isu d o voljn a da o b ezb ed e dem okratsko u strojstvo društva; da bi m o gao efik asn o da vrši svoja p olitička prava, čovek m ora b i­ ti p riznat kao takav, kao neposredno društveno biće sa svojim so p stven im in teresim a i težnjam a. O sn o v n a lična prava čoveka ti­ ču se upravo stvaranja m o gu ćn o sti za slobodan razvoj i zaštitu njegove sam o svo jn e ličnosti o d svih ostalih pripadnika društva (b ez o b zira da li su u p osedu vlasti ili ne). O s n o v n a eko n om ska prava čoveka čini skup prava koja ga, kao vlasnika koji n astup a na tržištu u cilju o b ezb eđ en ja svoje m aterijalne egzistencije, štite pr­ ven stven o u o d n o su na n osioce vlasti (tj. državu) i njene interven­ cije. N apo sletku , o sn o vn a socijalna prava stoje na raspolaganju vlasnicim a radne snage u njihovoj borbi za p ovoljne uslove rada i adekvatno nagrađivanje n jiho vo g rada. Problem usklađivanja svih ovih prava p ostao je akutan u m o m en tu kada je nastu pio slom liberalne filozofije e k o n o m ­ s k o g živo ta (neregulisana, fair play, slo b o dn a u takm ica vlasnika roba na tržištu ) i kada se pojavila faktička n eo p h o d n o st interven­ cije države u eko n om ski život. A o d m om en ta kada je država p o ­ čela otvoreno i direktn o da interveniše u eko n om ski život, pojam intervencije počeo je da do b ija na d v o sm islen osti, jer je interven­ cija u korist jed n o g ek o n o m sk o g subjekta p ostala u isti mah neintervenđ ja za d ru gog (druge) subjekta (N e u m an n , 1978 a: 71). T i­ me se otvorio novi h orizont problem a: kako d o n eti odluku o dr­ žavnoj (ne)intervenciji koja će rem etiti za ko n itosti tržišta, a da svi eko n om ski subjekti b u du uvereni u njenu opravdanost. Pri tom se ne radi sam o o intervenciji u korist "radničke klase” , a nasuprot “klasi kapitalista", već i o intervencijam a u korist nekih kapitalista i nekih radnika (npr. u jednoj privrednoj grani ili u jednoj regiji), koje su de facto neintervencije za dru ge kapitaliste i dru ge radnike. Jedno od m ogu ćih rešenja o vo g problem a jeste socijalno-politička dem okratija u tzv. tripartitnim telim a. O n a im a sm isla sam o 1) u o b lastim a iz kojih se država sa svo jo m regulativnom funkcijom

303

povukla i o stav ila zainteresovanim dru štven im sn agam a da sam e pregovorim a d o đ u do pravnih rešenja koja će za njih važiti, i 2 ) u privrednim o b la stim a u kojim a država interveniše pravnim ak ti­ ma u korist je d n o g ili nekolicine privrednih subjekata. Pored toga, sam a o sn o v n a form a organizacije p oslovanja u privredi - preduzeće - p očela se posm atrati ne v iše kao o b ičn o sredstvo za m ak sim alizaciju p rofita već kao društvena grupa sastavljena o d različi­ tih interesa (poslodavaca, posloprim aca, a even tualn o i m en ad že­ ra), koje je p otreb no uskladiti u okviru određene - socijaln o -dem okratske - procedure odlučivanja. T e k ako se shvati ova p oveza n ost izm eđ u an tropološke p od lo ge shvatanja o sn o vn ih socijalnih prava i ko n cepta socijalne i socijaln o -p olitičke dem okratije, postaje jasan i sm isao o sn o vn ih socijalnih prava. U njih spadaju osn o vn a prava ljudi ne sam o da 1) rade, već i 2 ) da u družen o delaju (koaliciono ili sin d ik aln o pravo), 3) da saodlučuju (u preduzeću u kojem rade, ali i šire - na svim n i­ voim a na kojim a se odlučuje o državnoj intervenciji u privredne tokove) i 4 ) da učestvuju (even tu aln o preko p osebn ih reprezentanata, kao što su npr. štrajkački odbori i si.) u procesu don ošen ja odlu ka u i 0 u slovim a u kojim a je nem ogu će prodavati radnu sna­ gu (štrajk, n ezaposlenost, b o lest itd.). Prema tom e, vlasn ik radne snage ne m ože biti elim inisan kao građanin (čak ni "dem okrat­ s k i”) već ostaje da participira u p rocesim a don ošen ja o pšteobavezu ju ćih odluka i u vreme kada štrajkuje, kada je n ezaposlen ili ka­ da je bolestan. Sva četiri o sn o vn a socijalna prava su k o m p lem en ­ tarna i uživanje jednog je u m n o g m e o težan o bez uživanja p reosta­ la tri. T e k p od pretpostavkom p risu stva sva četiri o sn o vn a socijal­ na prava kategorija građanin a-vlasn ika radne snage bila bi sta tu ­ sno kom pletirana (što danas ni u jednoj državi - još? - nije slu ­ čaj). N o , ako se na ovaj način d efin iše sadržaj osn ovn ih socijalnih prava ostaje da se odgovori na sledeća dva pitanja: 1) da li se radi o o sn o vn im pravima čoveka kao što su i sva ostala, i 2 ) da li p o ­ stoje kvalitativne razlike unutar s a m o g korpusa socijalnih prava. Pokušaj da se nađe o d govo r na ova pitanja otvara, m eđutim , m n o ­ go kom pleksnija i univerzalnija p ita n ja koja se tiču prirode i svo j­ stava osnovnih prava čoveka u opšte. O sn o vn a socijalna prava su uvek trpela kritike da i ni­ su lju d sk a prava strkto sensu već p u k i ideali i neostvarljive utopije

304

(C ran ston, 19 9 1: 32-33), o d n o sn o "statu sn a prava” koja se za k o ­ nom "daju, ali ne jam če” (Leibh olz, 1 9 6 7 : 88). O va k v o shvatanje je u svakom slučaju preterano. U svojoj kn jizi o o sn o vn im pravi­ ma čoveka A le x y dobro uočava da se m eđ u o sn o vn im socijalnim pravim a u vek m ora praviti razlika po tri kriterijuma, i to: 1) da li su norm e koje predviđaju o sn o vn o (socijaln o ) pravo obavezujuće (tj. utužive pred u stavn im su d o m ) ili n eobavezujuće (tj. p rogram skog karaktera), 2. da li stvaraju subjektivn o pravo pojedinca ili sam o objektivn u d u žn o st države, i 3. da li predstavljaju principe (koji se o dn ose na nešto što se m o že u većoj ili m anjoj meri realizovati u zavisn osti od pravnih i faktičkih m o g u ćn o sti) ili prima fa cie- pravi­ la (koja se o d n ose na nešto što se jed n o stavn o ili realizuje ili ne realizuje). O s n o v n a socijalna prava b i se p o o vim kriterijum im a m o ­ gla p odeliti na osam grupa (Alexy, 1 9 8 6 :4 5 6 ) , kao što je to grafič­ ki predstavljeno na tabeli 1.

Tabela 1 o b a v e zu ju ć a prava su b jek tiv n a

n e o b a v ezu ju ć a (p ro g ram sk a) prava

o b jek tivn a

s u b jek tiv n a

o b jek tivn a

p rin ­

prima

p rin ­

prima

p rin ­

prima

p rin ­

cipi

facie

cipi

facie

cipi

facie

cipi

pravila 1

2

pravila

pravila

3

5

4

6

prima facie pravila

7

8

Problem Alexyjeve koncepcije je, prvo, u tom e što o sn o vn a socijalna prava vezuje za “prava prem a državi na nešto što bi pojedinac m ogao i privatno steći, ako bi raspolagao dovoljn im fin an sijskim sredstvim a i pronašao na tržištu povoljnu p o n u d u ” (A lexy, 19 8 6 : 4 54 ), a zatim , i u tom e što sam o osn ovn a socijalna prava klasifikuje u gore iznetih osam grupa. Primeri koje A le x y na­ v od i za osn o vn a socijalna prava u stvari se o d n ose na osn o vn a lič­ na prava (pravo na egzistencijalni m in im u m i pravo na slo bo d u studiranja), a ne na osn ovn a socijalna prava (koja se, prema ovde zastupan oj koncepciji, vezuju za o b like socijalne i socijalno-p olitičke dem okratije). Sto ga A lexyjevo heuristički p lo d n o razlikova­ nje izm eđu osam vrsta o sn ovn ih socijalnih prava treba proširiti na

305

sva osn o vn a prava čoveka (pri čem u kategoriji o sn o v n ih socijalnih prava treba p ro m en iti sadržaj). D alje, m eđu teoretičarima koji su "kla sičn a” osn o vn a prava p oim ali kao slobode, a osn ovn a socijalna prava kao prava na sigu rn ost i egalitarn u jednakost, javilo se jedno fleksibilnije shvatanje po ko m e ova razlika nije a priori diskrim in acion a o p tu žb a protiv o sn o vn ih socijalnih prava već pre poželjn o razlučivanje m e­ đu u osn ovi k o m p a tib iln im elem entim a, u k o lik o počiva na "pra­ voj meri” i jednih i drugih (W ildhaber, 1 9 7 2 : 3 7 9 -8 0 ) . Sve d o k su osnovna socijalna prava na n ivou "m in im aln ih standarda", o n a ne ugrožavaju ostala “društvena d o b ra” i m o gu se prihvatiti, ali čim počnu da se kreću ka "pravu na jednaku k o n z u m p ciju ” p ostaju opasn o st za pravni poredak baziran na "kla sičn im ” o sn o vn im pravima čoveka (D o w n ie, 1 9 8 0 :1 3 5 ) . O v o stanovište, kako je već bilo pom enu to, trpi o sn o va n e kritike z b o g n eo sn o va n o g p rotivstavljanja principa slo b o d e (ličn o sti) principu jed nakosti (koja se ne shvata kao jed nakost u distribuciji m oći kroz proces dem okrat­ skog don ošen ja opšteob avezu ju ćih odlu ka nego stalno s obziro m na ličnost i njene potrebe), pa se i ne m ože braniti tezo m o m o ­ gu ćn osti njihove harm onizacije na kvan titativn om planu. N apokon , m eđ u teoretičarim a koji su negirali razliku izm eđu osn ovn ih socijalnih prava i preostalih o sn o vn ih prava čo ­ veka, zastu pan o je rešenje da je o sn o va i jednih i drugih prava u "o sn o vn o m m aterijalnom b la g o sta n ju ”, koje o m ogućava kako ljudsko dostojan stvo tako i "otklanjanje nejednakosti koje p on ižavaju pojedinca" (K o štu n ica, 19 8 9 : 35-3 6). N o, prihvati li se g o ­ re izn eto stanovište da su o sn o vn a socijalna prava čoveka o n a k o ­ ja se o dn ose na m o gu ćn o st vla sn ika radne snage da trajno partici­ pira u oblicim a socijalne i so cija ln o -p olitičke dem okratije, o n d a bi obezbeđen je "o sno vno g m aterijaln og blagostan ja” spadalo u d o m en ličnih prava, koja se tiču o p sta n k a čoveka kao neposredno d ru štven og bića (a koja svoju razradu nalaze i u socijalnom pravu kao grani prava). O tu d a p ro izlazi da o sn o vn a socijalna prava tre­ ba priznati za osnovna prava ravnopravna sa ostalim a, u k o lik o u dato m društvu postoje barem ru dim en ti socijalne i socija ln o -p olitičke demokratije. Sličn o m išljen je za stu p a i Carole G o u ld , po kojoj su osnovna socijalna prava ista kao i sva druga o sn o vn a pra­ va čoveka jer zadovoljavaju kriteriju m “ slo b o d n o g izbora kao s p o ­

306

sob n o sti za sam o -razv o j” , koji m oraju im ati svi ljudi. Postoji čita­ va m reža o sn o vn ih prava čoveka koja čini strukturalnu celinu, unutar koje je jedino m o gu ć ljudski sam o-razvoj, i današnji prav­ ni poreci tu istin u p očinju p olako da prihvataju: da bi čovek m o ­ gao efektivn o da vrši svoje o sn o vn o biračko pravo, on m ora im ati o sn o vn o pravo na m in im aln u zd ravstvenu negu, koju je, opet, te­ ško za m isliti bez o sn o v n o g prava na radničku participaciju, itd. (G o uld , 1 9 9 0 : 2 0 3 -2 0 4 ). D a bi se d o šlo d o teorijski zadovoljavajućeg razlikova­ nja izm eđu o sn o vn ih ličnih i o sn o vn ih socijalnih prava potrebno je im ati na u m u značaj sfere rada i konflikata d o kojih u njoj do la­ zi. C elo k u p n a materija o sn o vn ih prava čoveka koja im a za cilj o st­ varenje egzisten cijaln o g i k u ltu rn og m in im u m a m im o tržišta ra­ da, radnih konflikata i socijalne i socijalno-p olitičke dem okratije spadala bi u dom en o sn o vn ih ličnih prava. S druge strane, u o sn o vn a lična prava se ne bi ubrajala prava na zakonsko, o p šte i o b avezn o socijalno osiguranje, p o što su ona danas već ugrađena u tem eljno i n ajkom pleksnije o sn o vn o socijalno pravo - pravo na rad (gd e još spadaju i o sn o vn o pravo na zaradu, na štrajk, na ade­ kvatn u zaštitu na radu, itd.). Pravo na rad i sva iz njega p roizlazeća o sn o vn a socijalna prava čoveka jesu (kao i osn ovn a ekon om ska prava) prava na tržištu, prava ko jim a se om ogućuje saradnja čak i o n ih subjekata koji se nalaze u o d n o sim a konkurencije ili subor­ dinacije. D ržava u ćelom tom m o delu im a zadatak da obezbeđ uje balans tržišn ih i dem okratskih elem enata. Pri tom o n a ne m o že da garantuje neka činjenja koja sebi ne m o gu da priušte oni koji su iz­ bačeni iz tržišnih tokova; kada je u pitanju pravo na rad, ona npr. nijedn om poslodavcu ne m o že da n aloži da primi nekog radnika, u ko lik o ovaj nije uspeo da se sam za p o sli (p o d p retpostavkom da nije prekršena neka norm a zako n a ili ko lektivn o g ugovora). U p rotivn om , radilo bi se o o sn o vn o m pravu na radno m esto, koje čak ni bivša socijalistička društva n isu uspela da ostvare.20 U p livi

2 o P r a v o n a rad se ne m o že izjed n a čiti sa p rav o m n a rad no m esto n ego o z n a č a ­ v a p rven stv en o pravo p rod avan ja rad ne sn a g e u sklad u sa stan jem na tržištu rada, u z aktiviranje svih z a štitn ih m e h a n iza m a o rg a n iz o v a n o g rada i in terv e n tn ih ak tiv n o sti d rža ve (o p ro b lem u o b a v e za n o sti d ržave da vo d i takvu e k o n o m s k u p olitik u ko ja će o b e zb e đ iv a ti p u n u u p o s le n o s t radne sn ag e u p or. R a stin , 198 4 i Ravnić, 1 9 8 2 :4 2 - 4 3 ). T im e pravo na rad d o b ija na relativn o-

307

države u tržišn e tokove m o gu imati za cilj generalnu regulaciju p o ­ stupanja na tržištu ili konkretnu intervenciju kako bi se sprečili neki porem ećaji d o kojih bi dovelo spontano odvijan je tržišn ih za­ kona. O s n o v n a socijalna prava spadaju u prvu kategoriju, za razli­ ku od o sn o vn ih ličnih prava, koja spadaju u drugu kategoriju (su ­ protno: S an d u i K uokkane, 1 9 9 0 :9 2 ) . O n a o m eđ u ju d o p u šten o st preduzim anja o dređen ih radnji na tržištu rada, ali ne garantuju da će država isp u n iti o n o što sam i subjekti nem aju sp o so b n o sti da učine (da se zaposle, da sebi izbore veće plate, da izn u d e sebi b o ­ lje uslove rada, itd.). Z a razliku od njih, preko ( “ m o dern ih”) o sn ovn ih ličnih prava čoveka država garantuje da će n ezap o slen i­ m a pružiti o dređenu socijalnu p om oć u m esto zarade, starim a m e­ dicinsku negu koju ovi sebi ne m ogu priuštiti o d svojih penzija, itd., u skladu sa raspoloživim finansijskim (budžetskim ) mogućnostima. U tom sm islu čak ne p o sto ji razlika izm eđu “ m o dern ih” i "klasič­ n ih ” o sn o vn ih ličn ih p ra va :21 država će takođe u granicam a svojih finansijskih m o gu ćn o sti om ogu ćavati slobodu veroispovesti finasiranjem religioznih zajednica koje to nisu u stanju da sam e u či­ ne, slo b o d u štam pe finansiranjem listova koji nisu u stanju da se sam ofinansiraju, slo b o d u obrazovanja n acionalnih m an jin a na svom jeziku kada ove to nisu u stanju da sam e postign u , itd. (upor. Bockenforde, 199K I: 153-154). Država, naravno, m ože ta­ kođe finansijski p om o ći i sindikate, ali svrha te intervencije neće biti neposredno zadovoljavan je neke potrebe (veće plate, bolji

sti zn ačen ja, ad ek vatn o k u ltu rn im sta n d ard im a, privred noj k o n ju n k tu ri, o r­ ga n iza c io n o j, e k o n o m s k o j, p a i p o litič k o j sn azi o rg a n iz o v a n o g rada, e k o ­ n o m sk o j i socijaln oj p o litic i d ržave, itd . S to v iše m o ći p ritek n e p rod a vcim a rad ne sn age u jed n o m d ru štv u , to će i p o ja m rada biti bo gatiji, tj. sad ržavaće u sebi i pravo na štrajk, na za k o n sk i p ro p isa n o so cija ln o o sigu ran je , n a z a š ti­ tu na radu, itd. I o pet, š to je b o g a tije p ravo na rad u jed n o m d ru štv u , to će i o b lic i socijaln e d em ok ratije biti ra zn o v rsn iji i efikasn iji. 21 S tav iše , pitanje je d a li se u o p š te m o g u teo rijsk i id en tifik o va ti k o n ce p tu a ln e ra zlik e koje p ostoje izm e đ u k la sič n ih o s n o v n ih ličn ih prava i o vih "m o d e r­ n ih " ko je se o d nose na g a ran to v an je e g z iste n c ija ln o g i k u ltu rn o g m in im u m a . U o b iča je n o o bjašn jen je bi g la s ilo d a g la v n a razlik a leži u to m e š to su k la s ič­ n a o sn o v n a lična prava p o d ra zu m e v a la za š titu

akcije ko je p re d u zim a

s a m so p stv e n ik o s n o v n o g prava, d o k "m o d e rn a " o sn o v n a ličn a p rava čoveka o tvara ju m og u ćn o st k o rišć en ja a k cija m a ko je p red u zim aju d ru ga, z a to n a d ­ lež n a lica, a za koje, u krajn jo j lin iji g a ran tu je država.

J 08

uslovi rada, itd.) koju im aju dati subjekti (tj. radnici učlanjeni u sindikat) n ego ojačavanje pregovaračke pozicije sind ikata na trži­ štu. U tom sm islu tržište i k o m pliko van e interakcije na njem u predstavljaju dem arkacionu liniju izm eđu sfera koje "p okrivaju” osn o vn a lična i o sn o vn a socijalna prava. N erazum evan je su štin e o sn o vn ih socijalnih prava delom je rezultat da zahvali i teškoće n jih o vo g razlikovanja o d preo­ stalih socijalnih prava (tj. socijalnih prava u u žem sm islu, koja obrazuju socijalno pravo kao jednu o d grana prava). "S ocijaln o pravo se razvilo iz tem eljn og n astojanja da svaki odrasli čovek im a m o gu ćn o st i takođe b u de upućen na to da sredstva za ž iv o t za se­ be i svoju p orodicu (bračn og druga i decu) zaradi (za visn im ili sa­ m ostaln im ) radom ” (Zacher, 1985: 23). U k o lik o to nije m oguće, onda se prim enjuju drugi m eh an izm i kojim a se nastoji priskrbiti svim član ovim a društva određeni egzisten cijaln i i kulturni m in i­ m um . Z b o g to g a je socijalno pravo u vek relativno: o n o , pored obezbeđivanja egzisten cijaln og m in im u m a (tj. p u k o g p reživljava­ nja), treba da stvori “više jed n akosti” , "više sigu rn osti” i "prošire­ nje učešća” u b lagostan ju (Zacher, 1988: 673). K o liko je to “v iše ” i "šire”, sasvim je konkretn o pitanje, veza n o za određeno vrem e, određeni prostor i određene prilike. S a m im tim , socijalno pravo m ora uvek biti deo d ržavn o g prava (n asu prot auto n o m n om dru­ štven om pravu nedržavnih institucija, koje takođe reguliše p o jed i­ na pitanja iz ove m aterije), i to sam o kao jedan deo n u žn o fleksi­ b iln o g nastojanja države da, adekvatno raspoloživim sredstvim a, reguliše intervenciju u ovu o b la st živo ta (drugi deo tim e stalno ostaje rezervisan za akcije nejuridifikovane socijalne politike). Razlikovanje izm eđu o sn o vn ih i socijalnih prava u u žem sm islu nailazi na različite p oteškoće u različitim zem ljam a. U S A D npr. U s ta v ne predviđa osn o vn a socijalna prava (p on eka od njih se m o ­ gu izvući analogijom iz određenih u stavn ih norm i, kao što je to npr. slučaj sa pravom na sind ikalno delanje, koje se izvodi iz o p šte g o sn o vn o g prava na udruživanje),22 a socijalna prava u u žem

2 2 U am eričko m pravu o s n o v n o p ravo n a sin d ik a ln o u d ru živa n je se d an a s s m a ­ tra n e sp o rn im i n ep riko sn o v en im , ia k o nije u sta vo m g a ran to v an o v e ć im a d erivativn u p rirodu. Ipak, sve je v iše gla so v a d a bi i u a n g lo sa k s o n sk im z e ­ m lja m a o sn o v n o pravo n a sin d ik a ln o u d ru živa n je m oralo p o stati o rig in e rn o o sn o v n o p ravo čoveka iz k o ga bi p ro iz la z io n iz s p e cifičn ih p rava (u p o r. Lea-

309

sm islu su se pojavila tokom tridesetih go d in a n e zahvaljujući već nasuprot s n a žn o m konstitu cion aln om otporu, z b o g čega i dan ­ danas zavise o d stalno prisutnih političkih i b u d že ts k ih ograniče­ nja, a p on eka d i o d žestin e ideoloških napada (H en k in , 1 9 9 0 : 1 2 2 i dalje). U Britaniji, opet, z b o g n edostatka u sta vn o definisanih o sn ovn ih prava čoveka, a ne sam o o sn o vih socijalnih prava, do la­ zi do o štro g razdvajanja socijalno-pravne regulacije o d (nejuridifikovane, tj. o d zako no davn e sfere m aksim aln o udaljene) socijalne politike, sa sasvim jasnom tendencijom da druga p otisn e prvu (Parington, 19 8 7 : 435). U Nem ačkoj, n ap osletku, gd e p osto ji v e ­ om a razrađeni ustavnopravni koncept o sn o vn ih prava i sasvim oprečna ten den cija ka juridifikaciji, država n astoji da sve proble­ me koji iskrsavaju u ovoj oblasti reši novim p ravn im institutim a, koji sa svoje strane zatrpavaju su štin u o sn o vn ih socijalnih prava (Zacher, 1985; Zacher, 198 8 ). S druge strane, za razliku od Vajm arskog, u savrem enim ustavim a, m eđu koje spada i Bonski, nije razrađen ko n cept socijalne i socijaln o -p olitičke dem okratije (n ego se o no što je o d njega još ostalo iz do b a Vajm ara d o b rim delo m is­ crpljuje u socijalnoj dem okratiji u preduzeću, i to u granicam a ko ­ je postavlja politička dem okratija: N eu m a n n -D u esb erg, 19 72 : 3 7 7 ),23 pa i to do datn o o n em ogu ćava razlikovanje o sn o vn ih od socijalnih prava u u žem sm islu . Ipak, razlika m o že ležati sam o u jednom : osn ovn a socijalna prava (pravo na rad, pravo sin d ik aln o g

der, 1 9 9 2 :3 1 i dalje). Sa o s ta lim o s n o v n im so cija ln im p ravim a, ka o i sa k o n ­ ce p to m so cijaln e i so cija ln o -p o litičk e d em o k ra tije u S A D (i E n g le sk o j) situ ­ acija je m n o g o gora. M e đ u tim , s ta v d a d ru štv o n ije d e m o k ra tizo v a n o u k o li­ ko i ek o n o m sk a sfera n ije d e m o k ra tizo v a n a p ro širio se i u a n g lo sa k s o n sk u teoriju (D ah l, 1985; C u n n ig h a m , 19 8 7; G o u ld , 1 9 9 0 ) , n a ro čito u s k lo p u te­ orije “ tržiš n o g so cija lizm a ", k o ja p o la zi o d stava: d e m o k ratija u p red u zeću , ali ne i izm eđ u p red uzeća (p o š to izm e đ u p red u zeća treba d a v lad aju tržišn i o d n o si: M iller, 198 9 ; P ierso n , 1 9 9 3 :1 8 9 ) . 23 T o im a d a zahvali d o b rim d elo m a n tik o m u n is tič k o j atm o sferi k o ja je vlad ala p rilik o m d o no šen ja B o n s k o g u s ta v a i u k o jo j je p revlad ala te ž n ja d a se o d u ­ sta n e o d bilo ka kv og p o d ro b n ije g n o rm iran ja p rivre d n o g i so cija ln o g p o re t­ ka, pa tako i o sn o vn ih so cija ln ih p rava (u p o r. G ro m o ll, 19 7 6 : 12 0 i dalje). O v a k a v stav prem a p rivred n o m i s o c ija ln o m p o re tk u i o s n o v n im so cija ln im p ravim a je neke autore n ag n a o d a ceo k o n c e p t so cija ln e d rža ve ko ji se z a s tu ­ pa u B o n sk o m ustavu o zn a č e k a o p u k i s u ro g a t o s n o v n ih so cija ln ih prava (b a rem kakva je p ozn avao V a jm a rsk i u sta v: D au b le r, 1 9 7 4 :1 5 6 ) .

310

udruživanja, pravo saodlu čivan ja i pravo pregovaranja u i o uslovima o n e m ogu ćen o sti prodavanja radne snage) treba da obezbed e što je m o gu će v iše u ravn o težen u distribuciju m oći u privrednoj sferi, d o k socijalna prava u u žem sm islu im aju za cilj razradu ko n ­ kretnih m eh an izam a opskrbljivan ja sredstvim a za živ o t svih čla­ nova jed n o g društva, srazm erno kulturnom n ivou to g društva (ka­ ko bi se o m o gu ćilo ne sam o preživljavanje n ego i socijalni mir). Polazeći od toga, m o g lo bi se čak reći da su u brojnim svojim aspektim a socijalna prava u u žem sm islu više razrada osn ovn ih ličnih nego o sn o vn ih socijalnih prava.

4. Osnovna prava čoveka u međunarodnopravnoj perspektivi N aposletku , trebalo bi reći i neku reč o m eđunarodnopravnom aspektu zaštite o sn o vn ih prava čoveka. Sva gornja izlaganja bila su upravljena na zb ivan ja na državnopravnom nivou, d o k je m e­ đunarodnopravni plan o stao izvan pažnje. T o , naravno, nije bez razloga, p o što se m eđunarodnopravna zaštita o sn o vn ih prava čo ­ veka pojavljuje d o sta kasn o, u pravom sm islu tek p osle D r u g o g svetsko g rata.24 D o tada je m eđunarodnopravna zaštita osn ovn ih prava čoveka bila veza n a za zaštitu pre svega religijskih, a kasnije i nacionalnih (rasnih, lingvističkih , itd.) m anjina, i to u glavnom unilateralnim obavezivan jem slabijih država o d strane jakih drža­

2 4 B ilo je d o sta rasprava o to m e k o lik o je m eđ u n aro d n o p ravo za is ta u sta n ju da štiti o sn o v n a prava čo v ek a . N a ro č ito je m la đ a gen eracija am eričk ih stru čn ja­ ka z a m e đ u n aro d n o p ravo o po v rgav ala m o g u ćn o st da se na in tern acion aln o j razin i o b ra zu je neki p o sto ja n iji o b lik z a š tite o s n o v n ih p rava čoveka. Ipak, p o sto je d o b ri k o n tra argu m en ti za o ve tvrd n je. O zn a ča ju o s n o v n ih p rava č o ­ veka u m eđ u n aro d n o m p ravu sved oči i čin jen ica d a n jih o va regu lativa v eć p o ­ čin je d a p revazilazi o k v ire u g o v o rn o g prava i p o čin je da v a ž i k a o d e o m e đ u ­ n a ro d n o g o b ič a jn o g p rava ko je o b av ezu je sve d ržave, b ez o b zira d a li su p o t­ p isn ice n e k o g u g o vo ra sa tem a tik o m o s n o v n ih p rava čo v e k a ili n isu (u p o r. D ’A m a to , 1 9 8 2 :1 1 2 7 i d alje). T a k o je npr. U n ive rzaln a d eklaracija lju d sk ih prava (2 9 4 8 ) p ostala d e o m e đ u n a ro d n o g o b ič a jn o g prava, k o je s e k o risti p ri­ lik o m in terpretacije P o velje U N u sp o ru izm e đ u n je n ih član ica, ali koje se tako đ e m o že p rim en jiva ti - baš za to što je d eo m e đ u n a ro d n o g o b ič a jn o g pra­ va - i n eza visn o o d P o velje, ča k i n a d rža ve koje n isu član ice U je d in je n ih n a­ cija (H u m p h rey, 1 9 8 9 :1 6 6 ) .

311

va (Verziji, 19 5 8 : 7; D e v e ta k 198 9: 71-9 3 ). Pored o v o g problem a, m eđunarodn opravna regulacija o sn ovn ih lju dskih prava od druge p olovine 19. v ek a zahvata oblast zaštite o sn o vn ih prava u oruža­ nim k o n flik tim a (Ž en evska konvencija o zaštiti ljudskih prava u oružanim ko n flik tim a iz 18 64), da bi se početko m 2 0 . veka usredsredila na borbu za proglašenje ropstva protivpravnim (Forsythe, 198 9: 8 -9 ). G la v n a prom ena u m eđ unarodnopravnom tretm anu o sn o vn ih prava čoveka dešava se nakon D r u g o g svetsko g rata. T a ­ da zapadni im perijalizam definitivno gubi legitim acioni o sn o v i javlja se p otreba za novim ideološkim u obličenjem m eđunarodnih odnosa. K ao reakcija na im perijalizam javlja se kulturni relativi­ zam : u svetu postoji pluralizam kultura, koje, da bi m o gle ravno­ pravno saegzistirati, m oraju težiti o n o m e što im je zajedničko. K ako su pojed ine kulture veo m a različite, to.se jedini m o st m eđu njim a m o že napraviti posredstvom o n o g u ltim a tivn og elem enta koji ih povezu je -

sam o g čoveka. N a taj način, kulturni relativi­

zam je p okazao da je, pored jedin stvene težnje da se o n em ogući ugrožavanje m eđ u narodn og mira i b ezb ed n osti (kojem vod e m a­ sovn a kršenja o sn o vn ih prava čoveka), jedna o d glavn ih idejnih snaga za uobličenje m eđunarodnopravne regulacije o sn o vn ih pra­ va čoveka (V incent 1991: 3 7 -9 ). N ek i su čak bili skloni tvrdnji da su o sn o vn a prava čoveka p ostala u periodu nakon D r u g o g svet­ sk o g rata prva univerzalna id eo lo gija koju je prihvatio skoro čitav svet (W eissb rodt 1 9 9 1 :1 ) . M eđ u tim , iako danas, nakon propasti socijalističkog bloka, im a više razloga n ego ikada za ovu tvrdnju, o n a se ipak osporava, s o b ziro m na neprim erenost ideje o sn o vn ih prava čoveka azijskim i afričkim kulturam a (C assese, 1 9 9 0 : 4 8 i dalje). Pored toga, ukazuje se i na jo š u vek nedovoljnu određen ost sam ih osn ovn ih prava čoveka, što o stavlja prostor za različite lo ­ gike kojim a se ona m ogu interpretirati, vodeći, naravno, sasvim različitim ciljevim a.25 O n o , pak, što je bio m n ogo važniji uzrok

2 5 P o R ich ard u Falku p ostoji š e s t o s n o v n ih " lo g ik a o sn o v n ih prava čo v e k a ” : 1) e ta tis tičk a logika (koja o s n o v n a p rava č o v e k a tretira kao isklju čivu n a d le ž­ n o s t d rža v n o g prava), 2 ) h e g e m o n ija ln a lo g ik a (k o ja o sn o v n a prava čo veka k o ris ti k a o sredstvo u p litan ja u u n u tr a š n je stvari n eke druge d rža ve), 3) natu ra listič k a logika (koja ističe tr a n s p o litič k i k a rak ter o sn o v n ih prava čo veka i n jih o v p rim at u o d no su n a n o rm a tiv n e sta n d a rd e ), 4 ) su p ran acio n aln a lo ­

312

prom ene o d n o s a m eđunarodn e zajedn ice prem a o sn o vn im pravi­ ma čoveka n akon D r u g o g svetsko g rata, b ilo je saznanje d o kakvih razornih p osled ica u savrem enim u slo v im a m o že da dovede m a­ sovno kršenje o sn o vn ih prava čoveka u sam o jednoj državi (s p o ­ sobnoj da proizvede o gro m n e količine sredstava za v o đ e n je rata sa drugim državam a). H itlerov režim p redstavljao je paradigm atski slučaj p ravolinijske progresije kršenja o sn o v n ih prava čoveka od njegove sop stven e partije d o m eđ u narodn e zajednice. Im ajući sve to u vidu, G en eraln a sku pštin a U N je 10. decem bra 19 4 8 . go d in e donela U n iverzaln u deklaraciju o ljud­ skim pravim a.26 Iako je ispočetka ova deklaracija bila sam o proklam ativn og (deklaratorn og) karaktera (tj. im ala je sam o moralni značaj), vrem en om je sazrevala svest da joj je p otreb no dati i prav­ no obavezu ju ću snagu. N apo sletku , R ezo lu cijo m E k o n o m sk o g i socijalnog saveta U N br. 1503 od 2 7. m aja 1 9 7 0 . go din e ovlašćena je K o m isija za ljudska prava U N da p ov ed e poseban, tzv. "p o ­ stup ak 1503" protiv svake države za k o ju p osto je osn ovane su m ­ nje da “ sistem atski i m aso vn o ” krši prava predviđena U niverzal­ nom deklaracijom . Četiri godine pre to g a u svojen a su i tri veom a b itn a akta za m eđunarodnopravnu regu lativu o sn o vn ih prava čo­ veka: Pakt o eko n om skim , socijalnim i k u ltu rn im pravima, Pakt o građanskim i p o litičkim pravima i Faku ltativn i protokol u z ovaj drugi pakt. O v im m eđu narodn opravnim ak tim a ne sam o da je stvoren (m in im aln i) m eđunarodnopravni standard o sn o vn ih pra­ va čoveka n ego je utvrđeno i pravo “svih p ojedinaca koji se nalaze na teritoriji jedne države i potpadaju p o d njen u jurisdikciju” da na m eđ unarodn om planu dobiju zaštitu o d te države u koliko im ona uskrati n eko o d o sn o vn ih prava. “U uverenju da kršenje ljudskih prava ne prestaje na granicama, praksa U je d in jen ih nacija i drugih gik a (k o ja o s n o v n a prava čoveka v ezu je za s u p ra n a c io n a ln e regio n aln e in te ­ g ra cio n e to k o v e u sav re m en o m svetu ), 5 ) tra n s n a c io n a ln a lo g ik a (k o ja p o k u ­ šava d a p o m iri p o tre b u z a in te rn acio n a ln o m z a š tito m o s n o v n ih p rava čo v e­ ka sa realn o šću još u v e k d o m in a n tn e te rito rija ln o sti v la sti i s la b o sti m e đ u n a ­ ro d n o p ra v n ih in stitu cija ) i 6 ) p o p u lističk a lo g ik a (k o ja se n ad o v ezu je d ire k t­ n o n a ru so istič k u ko n cep ciju n aro d n o g su v e ren iteta p o ko jo j je “ svaka v la s t k o ru m p ira n a ” ) (F alk, 198 4 :3 3 -53 ). 2 6 In te re sa n tn o je d a na p len u m u G en eraln e s k u p š tin e U N p ro tiv O p š te d e k la ­ racije n ije gla sala n ijed n a država, d o k su se i o n e d rža v e ko je su se u g lasan ju u zd rž a le v rlo b rzo p očele p oziva ti na nju.

313

m eđunarodnih organizacija dovela je dotle da se vlad e v iše ne m o ­ gu skrivati iza svoje suverenosti i tvrditi da njihovi podan ici m o gu im ati o n o lik o prava koliko oni odluče i da se n iko sa strane u to ne m ože m ešati. L eg itim n o st stranog nadzora zasn o vala se na o p štem u tisku da m eđunarodna zajednica, braneći prava pojedinaca, brani i sam u sebe" (D im itrijević, 1991: 2 9 ). U procesu sazrevanja ove svesti o n u žn o sti m eđunarodnopravne za štite o sn o vn ih prava čoveka p očelo je da se kristališe i određeno "n eredu k tibiln o je­ zgro ” ovih prava, koja se ni u vanrednom stanju ne m o gu oduzeti pojedincu. U ta prava bi, gledajući glavne m eđunarodn opravne dokum en te o o sn o vn im pravim a čoveka, spadalo: 1) pravo na ž i­ vot, 2 ) slo b o d u od m učenja i pon ižavaju ćeg zatvaranja ili p o n iža vanja, 3) slo b o d u od ropstva i 4 ) neretroaktivnost krivičn og za k o ­ na (O raä, 19 9 2 : 9 6 ). S druge strane, M in im aln i standardi norm i 0 lju dskim pravim a u van redn im stanjim a koje je sastavilo U d ru ­ ženje za m eđunarodno pravo 19 8 4 . godine, o vo “ n ereduktibilno jezgro” proširuje sledećim pravim a: 1) pravom na legalitet ličnosti, 2 ) slo b o d o m od diskrim inacije, 3) slo b o d o m od zatvaranja i organičavanja kretanja, 4 ) pravom na pravično suđenje, 5 ) slo b o d o m m isli, savesti i vere, 6) zab ran o m zatvaranja d u žn ik a koji n isu u stanju da izvrše svoje ugovorne obaveze, 7 ) pravom m anjina, 8) pravim a porodice, 9) pravom na im e, 10 ) pravim a deteta, 11) pra­ v o m državljanstva, 12) pravom na učestvovanje u vladi i 13) pra­ v o m na pravni lek (Vasilijević, 1993: 54). Pored o vo g o p šte g , svetsko g, plana zaštite o sn o vn ih prava čoveka, m eđunarodno pravo p ozn aje takođe i regionalnu za ­ štitu. M o že se reći da ceo p osleratni ko n cept izgradnje E vrope p o ­ čiva na afirmaciji o sn ovn ih prava čoveka u ko n tek stu m iroljubivog 1 dem okratskog ujedinjenja evrop sk ih zem alja, kao reakciji na H itlerov pokušaj da Evropu ujedin i silo m (W eil, 1963: 21 i dalje). U Evropi Savet Evrope predstavlja o n u organizaciju koja je ključna za prom ociju osnovnih prava čoveka. Savet Evrope u svoje redove prim a isključivo evropske zem lje sa parlam entarnim de m o k rat­ skim uređenjem i ima za za d atak d a p rven stven o putem m eđ u n a­ rodnih ugovora (konvencija) afirm iše osn o vn a prava čoveka u Evropi. Tem elje evropskoj za štiti o sn o v n ih prava čoveka p red sta­ vljaju Konvencija za zaštitu lju d sk ih prava i osn ovn ih slo b o d a iz 1 9 5 0 . go din e (koja se još n aziva i E vro p sk o m konvencijom o lju d ­

314

skim pravim a) i Socijaln a povelja iz 19 6 1 - skupa sa u m eđuvre­ m enu d o n etim d o p u n sk im p ro to ko lim a (upor. detaljnije: Burgental, 19 9 7 : 9 9 i dalje). N a p o sletku , s vrem en om se cela problem a­ tika regulacije o sn o vn ih prava čoveka u Evropi razvila u "trouglasti o d n o s ” izm eđ u n acionalne u stavnopravne regulative, E vropske konvencije (o d n o sn o , u m n o g o m anjoj meri, Socijalne povelje) i trećeg faktora koji sve više do b ija na značaju -

zakonodavstva

Evropske zajedn ice (o d n o sn o E vropske unije) i sudske prakse E vro psko g su da za ljudska prava u Strazburu27 - dopunjavajući i neprestano osavrem enjavajući E vro psku konvenciju (Langfeld i Zim m erm ann, 19 9 2 : 2 5 9 -3 14 ). T o bi otprilike bile glavne crte savrem enog koncepta osn o vn ih prava čoveka na n acionalnom i internacionalnom planu. Iz njega je m oguće zaključiti da se o k o o sn o vn ih prava čoveka, ko ­ ja p ostaju sve razuđenija i kom pleksn ija, centriraju ne sam o savremeni ustavnopravni poreci nego i, o d D r u g o g svetsko g rata n ao­ vam o, celokupan pravni poredak U jedin jen ih nacija, kao i drugih n adnacionalnih regiona (kao što je to slučaj sa E vropskom U n i­ jom ). T ak av položaj o sn o vn ih prava čoveka u, m o glo bi se reći, mo­

demom pravu upućuje nas da u n jim a prep o zn am o sadržaj pravde, na koju bi se n eposlušni građani m ogli pozvati prilikom opravda­ vanja svojih akata građanske n ep oslu šn o sti.

2 7 E v ro p sk i su d z a lju d ska prava p od o d re đ e n im o k o ln o stim a m o že da d o n e se k o n ačn u o d lu k u o kršen jim a o sn o v n ih prava čo v ek a i p red stavlja rask id sa trad icio n a ln im sh vatan jem da o d n o s d rža v n e v lasti i g ra đ an in a u d o m en u o s n o v n ih prava čoveka p o d le že isk lju čiv o u n u trašn jo j d rža vn o p ravn oj re gu ­ lativi (u p o r. Janča, 19 8 9 : 7 6 -8 9 i V ajič, 1 9 9 1 :3 8 -4 5 ).

315

XXVI

GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST ZASNOVANA NA PRAVDI

N epravda (o d n o sn o "nepravo") koja je relevantna za m o gu ćn o st da se izvrši građanska n ep oslu šn o st mora biti pojedinačna, tj. ve­ zana za određene akte vlasti u već uspostavljenoj ( demokratskoj)

ustavnoj državi. G rađanska n ep oslu šn o st je sto g a fen om en koji se javlja kao o b lik n en asiln o g protesta legitim noj vlasti u (dem okrat­ skoj) ustavnoj državi, i iskazuje je m anjina građana u svojstvu predstavnika konzervativne k o n stitu tivn e vlasti. U o vo m p ogla­ vlju ćem o detaljno razm otriti elem ente građanske n ep oslu šn o sti u (dem okratskoj) ustavnoj državi. U modernoj pravnoj teoriji R a lfD reie r razradio je k o n ­ cep t građanske neposlu šn osti “zasn o van e na pravdi” . Po Dreieru, u stavom predviđeno o sn o vn o pravo na slo b o d u izražavanja m i­ šljenja i o sn o vn o pravo na slo b o d u okupljanja u svojoj sintezi om ogućavali bi ostvarenje građanske n ep oslu šn osti koja bi se is­ kazivala kroz protest, kao o b lik delanja sasvim različit od pružanja otpora tiraniji (Dreier, 1 9 8 5 :3 10 ). “S vak o im a pravo da sam ili za­ jedno sa drugim a javno, b ez nasilja i na o sn o vu političko-m oraln ih razloga prekrši o b jekt zabranjujućih norm i, ako tim e protestuje protiv o zb iljn o g neprava i ako je n jego v protest primeren" (Dreier, 1991b: 64; Dreier, 1 9 8 5 :3 0 8 ; upor. takođe i Laker, 198 6: 186; Fleisch, 1 9 8 9 :1 7 4 ) . Prihvati li se o vo prelim inarno određe­ nje, neki akt m ogao bi se n azvati ak to m građanske n ep oslušn osti ako zadovoljava sledeće uslove: 1) ako ispunjava d ispo zitiv neke zabranjujuće pravne norme; 2 ) ako ima m o raln o -p olitičku a ne privatnu m otivaciju; 3) ako je javan; 4 ) ako ima za cilj o tklanjanje n ek o g o zb iljn o g neprava ili skretanje pažnje na njega; 5 ) ako je srazmeran svo m e cilju; 6 ) ako je nenasilan.

Već iz o v o g lap idarn og određenja p ojm a građanske neposlušn osti m ože se zaklju čiti da se radi o veo m a ko m p lek sn o m pravnom i, ši­ re, d ruštven om fen om en u , koji zahteva pažljivu i detaljnu analizu. Sto ga ćem o u n astavku izlagan ja p osvetiti p ažn ju p om en u tim ele­ m entim a građanske n ep oslu šn o sti kako b ism o došli d o kom pleksnijeg određenja o v o g fenom ena.

i. Opravdanje građanske neposlušnosti U literaturi se često nailazi na shvatanje da se pojam građanske n ep oslu šn osti

m ora

razlikovati

od

(s u d s k o g )

opravdanja

građanske n ep oslu šn o sti. R azlo g za ovo razlikovanje leži pre sve­ ga u tom e što građanin m o že preduzeti akt građanske nep oslu­ šnosti koji neće naići na su d sk o opravdanje već će, naprotiv građanin biti kažn jen kao i za bilo koji drugi prekršaj, o dn osn o krivično delo. Kako se građanska n ep o slu šn o st ne m o že legalizovati tako ni reakcija državn ih organa, a pre svega suda, p ovod om pojedinih akata n ep oslu šn ih građana ne m o že biti predvidljiva (Dreier, 1985: 310; Fleisch, 198 9: 3 78 ). D ru g im recima, p ošto je su dsk o

opravdanje

građanske

n ep oslu šn o sti

u

praksi

uvek

n eizvesno, to se ovaj elem ent ne m ože uvrstiti u određenje pojm a građanske n ep oslu šn o sti. Pod p o jm o m su d sk o g opravdanja o vd e se m isli na ko­ načnu su dsku presudu kojom se određeni akt (građanske n epo­ slu šn osti) kvalifikuje kao usklađen sa pravom . D akle, p od p oj­ m o m opravdanja o vd e se ne m isli na privatna m išljenja o moral­ noj, strateškopolitičkoj ili pravnoj opravdanosti (u širem sm islu) akta građanske neposlušn osti; m isli se jed in o na o dlu ku suda u poslednjoj instanci o pitanju kršenja prava. Bude li presuda o slo bađajuća, pravni poredak je prihvatio argum entaciju n ep oslušn o g građanina i njegovoj reakciji dao za pravo. E tvice versa. Kako je is­ hod presuđivanja u vek neizvestan, građanska n ep oslu šn o st živi od napetosti koja nastaje izm eđu kršenja prava i pretenzije na pravno opravdanje. Z ato po T h o m asu Lakeru i N ico lau su Fleischu akt građanske neposlu šn osti ne treba vezivati za kriterijum protivpravnosti već za kriterijum ispunjavanja d isp o zitiv a jedne zabranjujuće pravne norme, pri čem u ostaje o tvoreno pitanje da li p ostoje razlozi koji taj akt eventualno pravno opravdavaju (Laker,

317

1 9 8 6 : 1Ô2, Fleisch, 1 9 8 9 :1 3 4 ) . Z a p ostojanje građanske n ep oslu ­ šnosti d o v o ljn o je da je akt kojim se ona iskazuje isp u n io uslove predviđene u d isp o zitiv u jedne zabranjujuće pravne norm e, a ka­ kva će biti s u d sk a o dlu ka o pravnim sankcijam a (o d n o s n o o o sn o vim a za n jih o v izo sta n a k ) o d m arginalnog je značaja. Č a k i ako bi ustavni sud m orao da se izjasni o u stavn osti p red u zeto g akta (o d ­ nosn o akta p ro tiv k o g je građanska n ep oslu šn o st usm erena), na konačnu o d lu ku o p rotivpravnosti m oralo bi se čekati d u go (u nekim slučajevim a čak i p o n ekoliko godina), što tako đe govori u p rilog tom e da se prilikom definisan ja građanske n ep oslu šn o sti ne treba osvrtati na pravnu kvalifikaciju posledn je sudske in stan ­ ce (Laker, 1 9 8 6 :1 6 3 ; Fleisch, 1 9 8 9 :1 3 6 ). A k o je, dakle, tačno da je za građansku n ep oslu šn o st n ebitno sudsko opravdanje, n ikako se ne bi sm elo požuriti sa za ­ ključkom da elem ent opravdanja u o pšte ne ulazi u ovaj pojam . N aprotiv, opravdanje koje sam n eposlušni građanin im a za svoj akt odlučujuće je za pojam građanske n eposlu šn osti, jer je tek tako m oguće fenom enološki razlikovati taj čin od drugih prekršaja ili krivičnih dela. Zato u pojam građanske n eposlušn osti ulazi ele­ m en t "m oralno-političke m otivacije” : p olazi se o d toga d a pojedi­ nac svojim aktom, koji je ispu n io d isp o zitiv jedne zabranjujuće pravne norme, nije hteo sebi da pribavi neku ličnu korist (ili da “ sm iri” sopstvenu savest) već m u je namera bila da skrene pažnju na jedan opšti problem koji zahteva prom ene u pravnom poretku. Iz elem enta “m oralno-političke m otivacije” logično proizlazi ele­ m en t javnosti. G rađanska n ep o slu šn o st predstavlja protest, a onaj ko protestuje (lat. protester) n u žn o “javno govori". Javnost o m o g u ­ ćuje građanskoj n eposlušn osti “ ap elativno-sim bolički i o brazovno-osvešćujući karakter”, što znači da se protestnim akcijam a teži "dram atizaciji” određenog p roblem a i izazivanju “procesa prom i­ šljanja u društvu” (Rem elle, 1 9 9 2 :1 5 9 ) . Bertrand Russell je svoje­ vrem eno tvrdio da je m ogu će da i u dem okratskoj ustavnoj državi javn ost bude dezinform isana za to što se sredstva javnog inform isanja nalaze u rukama jakih i m o ćn ih ljudi ili zato što rukovodeći ljudi u njim a imaju jake razloge da se ne zam eraju vlastim a. Protest tada predstavlja sredstvo za alternativn o informisanje javnosti o svim spornim pitanjima, p a sam im tim i za širenje socijalne baze građanske neposlušnosti (nav. prem a: Ebert, 1968: 2 15 -2 16 ).

318

O p rav d an je koje neposlušn i građanin im a za svoj akt m ože biti n ep osredn o i posredno. K ada n eposlušni građanin svo­ jim p ro testo m ispun java d is p o zitiv o ne zabranjujuće pravne nor­ me sa ko jo m se ne slaže (tj. protiv koje protestuje) i koju smatra n epravednom , u p itanju je n eposredn o opravdanje. O p osredn om opravdanju radi se kada n ep oslu šn i građanin ispunjava d isp o zitiv jedne zabranjujuće pravne norm e p ro tiv koje ne protestuje, ali ko ­ ja je p o go d n a da p ažn ju javnosti skrene na sasvim drugu pravnu norm u, za koju n ep oslu šn i građanin sm atra da je nepravedna. U ovo m d ru go m slučaju opravdanje se o d n osi na m o gu ćn o st da is­ p unjavanje d isp o zitiv a jedne zabranjujuće pravne norm e zaista anim ira javn ost i m o b ilizu je je za p rotest protiv one druge - spor­ ne i “n epravedne” - pravne norm e.1 O s n o v opravdanja za ispu n jen je d ispo zitiva jedne za ­ branjujuće pravne norm e (koje čini akt građanske n ep oslušn o sti) predstavlja druga norma, koja treba da o tklo n i pravne sankcije prem a prvoj norm i. N ep o slu šn i građanin, da bi opravdao svoj akt, m ora svoj p oložaj prikazati kao izlo žen su k o b u dve m eđ usobno protivrečne norm e, o d kojih je niža o n a pravna i zabranjujuća, čiji je d is p o zitiv ispunjen, i koja zato m ora prestati da važi. Prem a to ­ me, p o što viša norm a o nem ogućava važenje n iže (pravne zabra­ njujuće) norme, ne m o že se govoriti o kršenju ove potonje, niti se sankcije, koje je prate, m o gu prim en iti.2 U nekim slučajevim a n ep oslu šn i građani m o gu da is­ koriste teškoće u radu pravosuđa, o d n o sn o p ostu p ku izvršenja presuda i da upravo svojim do b ro voljn im pristajanjem na kaznu on em ogu će njenu prim enu. Sledeća dva prim era to upečatljivo p o1 M ich ael W a lz e r je svo jevrem en o p red lag ao i treći tip gra đ an sk e n e p o s lu š n o ­ s ti, k o ju p o k a zu ju član o vi ko rp oracija g ra đ a n s k o g d ru štv a (p re svega radnici ko ji se o p red elju ju z a n ed o zvo ljen e o b lik e štra jka ) i "k o ja u o p šte n ije u sm erena p ro tiv d rža ve n ego p ro tiv ko rp o rativn ih vlasti, k o je d rža va (p o n e k a d ) p o ­ d ržava. O v d e se n e p o s lu š n o s t p o javljuje u d ve so cija ln e arene isto vrem eno : ko rp o raciji i d rža vi” (W a lze r, 19 7 0 a : 2 4 2 ). W a lz e ro v p re d lo g nije n aiša o na ra zu m eva n je teoretičara i za to se o v o m tip u g ra đ a n sk e n e p o slu šn o sti n e p o ­ klan ja p a žn ja u te o rijsk im razm atran jim a p ro b le m a gra đ an sk e n e p o slu šn o sti. 2 U literaturi p o sto ji m išljen je da je p o m ilo v an je ta k o đ e jed n o o d sred sta va za o p h o đ e n je d ržave p rem a građ anin u k o ji isk a zu je g ra đ an sk u n e p o s lu š n o s t (u p o r. E llsch eid , 198 8 : 2 5 9 ). Ipak, p o m ilo v a n je o staje - kao što i sam o im e ka že - ak t m ilo sti d ržavn e vlasti i ne u k la p a se u p ravn u lo g ik u ko ju sle d i g ra­ đ a n sk a n e p o slu šn o st.

319

kazuju. Po kazivan ju hrišćanskog istoričara Tertulijana, kada su u jeku bili p ro g o n i hrišćana z b o g odbijanja da o b ožavaju kult rim ­ s k o g im peratora, hrišćanski stanovnici jed n o g sela u rim skoj pro­ vinciji u A z iji su se en masse pojavili pred trib u n alom prokonzula pokazujući snagu svo g versko g ubeđenja i nudeći se da z b o g nje­ ga na sebe p rim e kaznu rim ske države. U gled avši ih, zbu n jen i pro­ konzul nije m o gao ništa pam etnije da učini n ego da prekine s u đ e -. nje i sve ih o tp u sti (C a se, 1923: 54). D ru gi prim er spada u noviju istoriju i o d n osi se na n edostatke u m eh an izm u izvršenja državne sankcije. Z aoštravanjem au strijsko-m ađ arskog su koba u H ab zburškoj m onarhiji M ađari su p o d v o d stvo m Ferenca D eaka 1861. odb ili da plaćaju porez državi. A u strijska vlada započela je p rin ud­ nu naplatu poreza, kojoj su se M ađari povinovali, ali je vlada ubr­ zo uvidela da će troškovi prinudne naplate prevazići sam e poreske iznose. Z b o g toga je akcija ubrzo m orala da bu de obustavljena, a M ađarim a je p ošlo za rukom da prihvatanjem pravnih sankcija (plaćanja poreza pod p rin u do m ) ostvare svoj politički cilj - da ne plaćaju porez (Ebert, 19 6 8 : 2 19 ). U vezi sa ovim treba prim etiti da n ep oslušn i građanin pon ekad ne želi da izb egn e kaznu, p o što se ona pokazuje kao jed­ nako dobro sredstvo da se p o stig n e cilj građanske n ep oslušn o sti (pre svega u odn osu na reakciju javn osti) kao i sam čin kojim je ispun jen d isp o zitiv zabranjujuće pravne norm e. V eć pom in jan i G a n d h i ne sam o da nije izb egavao izdržavanje kazne zatvora z b o g građanske neposlušnosti n ego je tu kazn u sam tražio, videći u so p stv en o m ispaštanju najbolje sredstvo pritiska na Britance (F leisch, 1 9 8 9 :1 6 4 ). N ešto sličn o se d e silo i katoličkim sveštenicim a u N em ačkoj prilikom tzv. Kuhurkampfa. O d maja 1873 (kada je pruski Landtag doneo tzv. M a jsk e za ko n e koji su bili upravljeni p ro tiv katolika u N em ačko j) su k o b n em ačke vlasti sa katolicim a sve se više zaoštravao, da bi u narednih nekoliko go d in a država počela da pribegava represalijama prem a katoličkim sveštenicim a koji nisu bili voljni da prihvate njenu kontrolu. U takvoj situaciji za katoličkog sveštenika u N em ačkoj p ostalo je gotovo stvar prestiža naći se nekoliko nedelja u zatvoru, d o k je u očim a parohijana to bio krajnji dokaz njegove pravovernosti (S m ith , 19 9 5 :4 3 ). O v i primeri rečito go vo re da n eposlušn i građanin m o ­ že želeti da bude osuđen za svoj ak t kako bi postigao određene

320

vanpravne ciljeve. U građansku n ep o slu šn o st spada pripravnost na sankcije, ali to ne znači da ne treba iskoristiti sva pravna sred­ stva da bi se sankcije izb egle (Fleisch, 1 9 8 9 : 1 6 6 ).3 " U m n o go slu­ čajeva će oni koji protestu ju izabrati da idu u zatvor, kao način da nastave svoj protest, kao način da svoje zem ljake o p o m en u na ne­ pravdu. A li to je n ešto sasvim drugo od stava da oni moraju ići u zatvor kao d eo pravila p o v eza n o g sa građanskom n eposlušnošću. Ključna stvar je da d u h protesta mora biti sačuvan sve vrem e, bilo da se to čini o d lažen jem u zatvor bilo njegovim izbegavanjem . P o ­ kajnički prihvatiti zatvor kao d o datak ‘pravilim a’ znači iznenada preći na duh podaništva, obesm isliti o zbiljnost protesta" (Zinn, 19 6 8 :12 1; takođe i Power, 1 9 7 3 :4 0 -4 4 ). Staviše, neposlušni građa­ nin m ože sm atrati da je njegov protestni akt ne sam o u skladu sa pravom nego i da predstavlja odlučujući doprinos zaštiti prava, i da iz to g razloga odbija da na sebe prim i pravne sankcije (upor. M acCallum , 1 9 7 0 b : 393). T akvo shvatanje je sasvim u skladu i sa sud­ skom logikom : bez obzira na namere i m otive optuženika, sudija se uvek nalazi u teškoj situaciji dodeljivanja prava i zato za njega iz­ ricanje pravnih sankcija mora biti zasn ovan o sam o na pravnim ar­ gum en tim a (Dreier, 1 9 8 5 :3 16 ). N o rm a koja čini o sn o v opravdanja za ispunjavanje d ispozitiva jedne zabranjujuće pravne norm e m o že biti m oralna, za ­ konska i ustavna (H agen , 1 9 9 0 :1 3 4 -1 6 6 ). M eđ u tim , ako nep oslu­ šni građanin želi da sud prihvati n jegovo opravdanje, onda to isključuje p ozivanje na m oralne norm e,4 a sa njim a i na neke za ­

3 T o m išljen je n ije o p štep rih v aće n o u literaturi. S u p ro tn o m išljen je izn o si Ja­ m es L u th e r A d a m s, za k o g a "in ten cija d a se p rih vati k a zn a ko ju nam eće preovlad avaju će p rav o ” sp a d a m eđ u k o n s titu tiv n a o b e le ž ja gra đ an sk e n e p o s lu š n o ­ sti (u p o r. A d a m s, 1 9 7 0 : 2 9 4 ). 4 U zm e li se u o b z ir da je građ an ska n e p o slu šn o st p o pravilu ak t jed n e g ru p e lju ­ di, koje p ov ezu je od ređ en i grup n i eto s, v rlo je česta p ojava da sam a grupa sp rovo d i sp o n ta n i p ritisa k na p ojed in ca d a joj se p rid ru ži. Z b o g to ga m oraln e n o rm e grup e koja se su p rotstavlja n ek o m za k o n u ili p o litičk o j o d luci m o g u sa­ d ržavati čak i "o b a vezu n e p o slu šn o sti” (W a lzer, 1 9 6 7 :1 8 6 i dalje), koju prate v rlo o štre san kcije u slučaju "p o slu š n o s ti” (retribucija, izo p šte n je iz gru p e i s i ) . C e o ovaj korp us p rob lem a koji p ro ističu iz k o n flik a ta na relaciji državn o pravo - m oral u žih d ru štven ih grupa irelevantan je za opravd anje građ an ske n e p o slu šn o sti, iako step en g ru p n o g p ritisk a n a p o jed in ca k o ji je p rekršio n eku za k o n sk u n orm u i izv ršio akt građ an ske n e p o slu šn o sti m o ž e igrati u lo gu u s u d sk o m p o stu p k u , p rilik o m o d ređ ivanja krivičn e ili prekršajne sankcije.

321

konske n orm e. O n o što preostaje jesu određene krivičnopravne i ustavn opravn e norm e. V a ž n o je nap om enu ti da se, u n ed o sta tk u jed in stven o g k rivičn opravn og o sn o va za opravdanje građanske n ep oslušn o sti, o sn o v m ora tražiti u svakom p ojedinom slučaju (Fleisch, 198 9: 28 1). Jedan o s n o v m o gao bi da pruži krivičnopravni in stitu t "p o ­ štovanja opravdanih interesa” ( Wahmehmnung berechtiger Interes­

sen), koji je u N em a čko j regulisan članom 193. K rivičn o g zako n a i koji garantuje "n u žn e prostore slobode za pravne, publicističke, naučne, u m etn ičke itd. aktivn osti i sporove, bez kojih se baš oni ‘opravdani interesi’ pojedinaca ili celine ne bi m o gli ostvarivati” (Fleisch, 19 8 9 : 2 7 0 ) . Iako se član 193. o dn osi sam o na krivična dela protiv časti, u teoriji postoji m išljenje da bi in stitu t "p o što v a ­ nja opravdanih interesa” m o gao da se shvati kao o pšti pravni princip i da b u de prim enjen u slučajevim a građanske n ep oslu šn o ­ sti (Laker, 19 8 6 : 2 2 7 ) . N o , to m išljenje je još u vek usam ljen o i u sudskoj praksi nije prihvaćeno. D ru gi o sn o v opravdanja građan­ ske n ep oslu šn o sti m o gao bi se tražiti u in stitu tu krajnje nužde (koji je regulisan član om 34. n em ačkog K rivičn og zakona). Po ovo m osn ovu, kršenje o dređen ih pravnih norm i bilo bi d o p u šten o u slučaju da postoji “aktuelna, na drugi način n eotklon jiva o pa­ sn o s t” . Z a prim enu in stitu ta krajnje n u žde potrebno je, dakle, pri­ stu p iti odm eravanju dobra koje je zaštićen o prekršenom pravnom n orm om i dobra kojem je pretila o p asn o st. O pravd an je građanske n ep oslu šn osti bilo bi m o gu će tek ako je dobro koje se n jom e štiti "suštin ski važn ije” (wesentliches überwiegen) od o n o ga koje je ugro­ že n o ili u n išten o (Laker, 1 9 8 6 :2 3 5 -2 3 6 ) . U k o lik o bi d o b ro koje je zaštićen o bilo neko od o sn o vn ih prava čoveka, onda bi se prilikom odm eravanja dobara o dgovarajuća p ažn ja m orala obratiti na cen ­ tralno m esto koje ta prava za u zim aju u celo ku pn o m pravnom p o ­ retku. U tom slučaju bi izgled i na opravdanje građanske n ep oslu ­ šn o sti m ogli znatno da porastu. N o , kao i sa prethodn im in stitu ­ tom , tako i sa prim enom krajnje n u žd e radi opravdanja građanske n ep oslu šn osti stvari stoje p rilično n ategn u to. G lavn a prepreka za prim en u o vo g instituta leži u to m e što “ o p a sn o sti” na koje u ka zu ­ ju oni koji ostvaruju građansku

n ep o slu šn o st nisu aktuelne,

očigledn e i u jasnom u zro čn o p o sle d ičn o m o d n o su prem a pravom za štićen o m objektu koji se u grožava, što govori protiv to ga da se

322

Kris

jšr^ -

stanje u ko m n ep oslu šn i građanin dela nazove stanjem krajnje n u ­ žde (Isensee, 198 8 : 5 9 ). M o g u ć n o s ti koje pruža krivično pravo za opravdanje građanske n ep o slu šn o sti skrom n e su i zato im se u nastavku tek­ sta neće pridavati pažnja. N a drugoj strani, unutar ustavnopravnog o sn o va se m o gu razlikovati 1) tzv. "p om o ć ugroženoj d ržavi”5 i 2 ) o sn o vn o pravo na slo b o d n o izražavanje m išljenja i o sn o vn o pravo na slo b o d n o oku pljan je.6 Po m oć u grožen oj državi jeste specifično nem ački in sti­ tut, koji je regulisan član o m 2 0 , st. 4 O s n o v n o g zakona i koji gla­ si: “ Svi N em ci im aju pravo na otpor protiv svako g ko p oku ša da sruši ovaj poredak, u k o lik o nije m oguće drugo p om o ćn o sred­ stvo.” N a prvi pogled, m o g lo bi se reći da ova form ulacija pom oći ugroženoj državi zapravo upućuje na pravo na o tp or tiraniji. I za ­ ista, u nem ačkoj pravnoj nauci m aterija regulisana član om 2 0 , st. 4 O s n o v n o g zakona neretko se eksplicitn o n aziva pravom na o t­ por tiraniji. O v o p oistovećen je sa pravom na o tp or tiraniji ne tre­ ba da čudi ako se u zm e u o b zir rasprava koja je prethodila uvršćenju ove odredbe u O s n o v n i zako n 19 6 8 . godine. Z b o g čitavog ni­ za razloga (n acionalsocijalistička prošlost, postojanje odredbe o otporu tiraniji ne sam o u U stavu b ivše g D D R -a nego i u n izu zapadn on em ačkih zem alja, itd.) sm atralo se da Savezna R epublika N em ačka treba da u svoj pravni poredak uvrsti "pravo na o tp or ti­ raniji”.7 N em ački U stavn i sud se deceniju pre toga čak p otrudio

5 P o n e k im m išljen jim a, "o s n o v n i p rin cip i d em o k ratije ” ta ko đ e čin e o s n o v za o p ra vd a n je građ an ske n e p o s lu š n o s ti. T o se u p o d ro b n ijo j an a lizi p o k azu je k a o n ep o treb n o , p o š to je n ep o sred n a p rim en a "o s n o v n ih p rin cip a d e m o k ra ti­ je” o d stran e građ an a m o g u ća tek na o s n o v u član a 2 0 , st. 4 O s n o v n o g za k o n a N e m ačk e (H agen , 1 9 9 0 : 1 6 0 ) . 6 Ponegde se sreće i osn o vn o pravo na slobod u savesti kao treće osn o vn o pravo ko ­ je dolazi u obzir kao o sn o v za opravdanje građanske n eposlušn osti (Laker, 1986: 2 5 7 ). O v d e se on o neće uzeti u razm atranje s obziro m na su štin sku razliku izm e­ đu građanske n eposlušn osti i n eposlušnosti iz razloga savesti. O sn o vn o pravo na slobod u savesti m oglo bi otu d a predstavljati m ogući o sn o v za opravdanje n epo­ slu šn o sti iz razloga savesti, ali ne i građanske neposlušn osti. 7 T o m išljen je n ije p revlad alo 19 4 8 -19 4 9 , ka d a je d o n e t n em ački O s n o v n i z a ­ k o n . So cijald em o k ra tsk i p o s la n ik L u d w ig B ergsträßer tad a je p red lag ao d a u O s n o v n i za k o n uđ e sled eća od red ba: "S v a k o im a pravo, sam ili p o v e za n sa d ru g im a , da p ruži o tp o r u gn jetavan ju i tiran iji.” P o sla n ik D e m o k ra tsk e p arti­ je H a n s-C h risto p h S e e b o h m im ao je sličan p red log: “ O tp o r je d o zv o lje n u s lu ­

323

da ek sten ziv n im tum ačenjem O sn o v n o g za k o n a n ado kn adi ono što je n jego v tvorac isprva propustio, pa je u jednoj presudi iz 19 5 6 . k o n sta to va o da p osto ji “pravo na o tp o r koje je im anentno O sn o v n o m z a k o n u ” . I pravna nauka je u to vrem e pravila k o n ­ strukcije prava na o tp or tiraniji iz člana 1, stava 2 O s n o v n o g za k o ­ na koji se p o ziv a na "nepovrediva i neotuđiva lju dska prava kao o sn o v lju dske zajednice, mira i pravde na sve tu ” (upor. H eyland, 1 9 5 0 : \2 0 -1 2 2 ; G ierke, 1 9 5 6 : 1 9 ; Schneider, 19 6 4 : 9 7 -9 8 ) . N a p o sletk u , kada se 19 6 8 . u O s n o v n o m za k o n u poja­ vio član 2 0 , sta v 4, ispostavilo se da on ne reguliše pravo na otpor tiraniji n ego utvrđuje "p o m o ć ugroženoj državi” ( Staatsnothilfe ). Pojedinac nem a nam eru da ovim drugim in stitu to m obori tiran­ sku vlast n ego da zaštiti još uvek neukinuti "slobo d arski d em o ­ kratski poredak” (rep ublikansko uređenje i principe dem okratije, pravne države, socijalne države i savezne države) "u ča so vim a o pa­ sn o sti” . S am im tim , akt pojedinca kojim se pruža p o m o ć u grože­ noj državi ne m o že biti u sm eren protiv postojeće vlasti kao takve već sam o protiv p ojedinaca koji tu vla st ugrožavaju, uključujući i pojedince koji su nosioci državn ih funkcija (A n d in g, 1 9 7 3 :4 5 -4 8 ) i koji m ogu delati na uspostavljan ju tiranije.8 Kao što m o že m o da vidim o, ovde p on ovo do lazi do izražaja logika starocrkvene rein­ terpretacije clausule Petri: v la st kao takva je n eprikosnovena, a o t­ por se m ože pružiti sam o pojed in cim a čija lično st v iše nije saobrazn a slu žbi koju oni obavljaju. N o , više ne m ože biti reči o pravu na o tp or tiraniji stricto sensu, jer tiranija još nije nastupila: o n a je tek u nastajanju i zato je treba saseći u korenu.

čajevim a kršenja O s n o v n o g z a k o n a ili p ro tiv p ra vn e ili p ro tiv m o ra ln e z lo u p o ­ trebe d ržavn e vlasti. N o s io c i ja vn ih s lu ž b i su u o v im slu čajev im a o b a v e zn i na p ru žan je o tp o ra .” O b a p red lo g a su d o š la n a raspravu 19. janu ara 1 9 4 9 , ali su o d b ijen a (Entstehungsgeschichte, 1 9 5 1 : 1 6 ) . 8 A k o bi p arlam ent ili v lad a im ali n am eru d a sru še u stavn i p ored ak, građ an i k o ­ ji žele d a deluju u d uh u "p o m o ć i u g ro ž e n o j d rža v i” m orali bi d a sačekaju da u sta vo m predviđeni o rgan i p re d u zm u p o tre b n e m ere: u p rvo m slu čaju je to p red sed n ik N em ačke i U sta vn i su d , a u d ru g o m slu čaju B u n d e s tra g (re d o v ­ n im izglasavan jem n ep o veren ja) (N a g le r, 1 9 9 1 : 9 7 -9 8 ). U tre n u tk u u k o m bi se U sta vn i sud N em ačke sta vio na stra n u o n o g a ko h o će d a ru ši u sta v n i si­ s tem , građani bi stekli pravo d a o d m a h , n e o b a z iru ći se v iše n a e v e n tu a ln e ak ­ cije p reostalih nosilaca vlasti, p re d u z m u m ere "p o m o ć i u gro že n o j d rža v i".

324

M '

T ak va o dredb a n em ačkog zakonodavca (koji je u ovo m slučaju p o stu p ao kao u stavotvorac) razočarala je sve o n e koji su očekivali "is tin s k o ” pravo na o tp or tiraniji. U sledile su kritike zb o g to g a što je p rib egn u to pravnom in stitu tu čija je tradicija u N em ačkoj u 2 0 . v eku v iše n ego sporn a.9 O s im toga, postavljeno je pitanje potrebe za o vakvim in stitu to m , koji n avodno ne don osi ništa novo u o d n o su na krivičnopravnu zaštitu ‘‘slo b o darskog de­ m okratskog poretka" (Breile, 19 7 8 ). N apo sletku , argum enti su bili da je form ulacija čl. 2 0 , st. 4 O s n o v n o g zako n a loša, p o što je p om oć ugroženoj državi do zvo lje n a kada je svako drugo "p o m o ć­ no sredstvo" p osta lo n eu potrebljivo, a to znači da ustavn i poredak nije ugrožen već uklonjen. S a m im tim , upotreba o vo g prava bi bila n em oguća jer je “p o m o ć ” d o zvoljen a sam o protiv on o ga ko "p o ­ kušava” da uklo n i poredak — tj. u vrem e d o k poredak još postoji i d o k još nisu iscrpljena sva "p om o ćn a sredstva". T o bi onda v o d i­ lo protivrečnosti: ako u stavn i poredak postoji, još nem a potrebe za krajnjim "p o m o ćn im sredstvom ” , a ako je poredak uklonjen, više

se

n ikakvim

sredstvom

ne

m o že

sprečiti

to

uklanjanje

(W asserm ann, 1 9 8 5 :1 1 0 -1 1 1 ). N a ove kritike m o glo bi se odgovoriti da je nem ački zakonodavac/ustavotvorac ispravno p o stu p io kada je u O sn o v n i za ­ kon u m esto prava na o tp o r tiraniji uvrstio in stitu t p om oći ugro­ ženoj državi. O n se tako opredelio za stanovište da je u Saveznoj Republici N em ačkoj kao m odernoj dem okratskoj ustavnoj državi, koja počiva na principu p odele vlasti, nem ogu će uspostaviti tira­ niju. O n o što je m o gu će jeste zavođenje van redn og stanja u kom će se sukobiti protiranske i p rou stavn e snage, pri čem u se i na jed­ noj i na drugoj strani m o g u naći i "o b ičn a” privatna lica i nosioci vlasti (M in , 19 9 0 : 8 9 ). Pojam van redn og stanja pri tom se o či­ gledn o proširuje i izlazi van okvira koji su predviđeni form alnom procedurom u kojoj ga proglašava u stavom predviđen organ. K a­ ko organ ustavno ovlašćen za proglašenje van redn og stanja m o že biti upravo onaj koji ugrožava ustavni poredak i koji nem a in te­

9 Isto rija in stitu ta p o m o ći u g ro že n o j d rža vi za p o če la je 1913. (k a d a je n em ačka v o js k a u A lza su , ka o o d g o v o r na p ro v o k acije fra n cu sk ih n acio n alista, sam a sp ro v e la “ p ravd u “ p ro tiv gra đ an a), a n astav ila se o d b ra n o m o rgan izato ra K app o v o g p u ča 1 9 2 0 . U o b a slučaja, rad ilo se o to m e d a su v o jn i k ru g ovi u z u rp i­ rali red o vn e n a d le žn o sti d ržave.

325

resa da u konkretn oj situaciji proglasi vanredno stanje, to je jasno da se oni koji pružaju p o m o ć ugroženoj državi n e sm eju vezivati za ovaj form alni kriterijum . In stitu tom p o m o ći u grožen oj državi izvršena je svojevrsna dem okratizacija prava p ro glašen ja vanredn o g stanja, s tim što se konačno odlučivanje o opravdan o sti pribegavanja o vo m in stitu tu prebacuje u dom en pravosuđa (koje će p o ­ stupati tek p o što je otklon jen a o pasn o st po ustavn i poredak). I obrnuto, ako organ ustavn o ovlašćen za proglašenje van redn og stanja zlo u po treb i svoje ovlašćenje i proglasi van red n o stanje ka­ ko bi se njim e o k oristio zarad jačanja i zlo u p o trebe s v o g diktator­ skog položaja, in stitu t p om oći ugroženoj državi m o že biti od ko ­ risti svim društvenim sn agam a koje su zainteresovane i sprem ne da se bore za povratak u norm alno fun kcionisan je dem okratske ustavne države.10 Proširenje p ojm a van redn og stanja v o d i ka pom enutoj W asserm annovoj kritici form ulacije člana 2 0 , st. 4 O s n o v n o g za­ kona, koja nije n eo sn o van a u to lik o što se u O s n o v n o m zako n u ne pom in je direktno van redn o stanje. A k o bi se član 2 0 , st. 4 O s n o v ­ n o g zakona tum ačio tako da se o n o dn osi na van redn o stanje u ši­ rem sm islu, onda bi se m o gla objasniti p rotivrečnost izm eđu su­ protstavljanja on o m e ko "p o k u ša” da sruši ustavn i poredak i iscr­ pljenosti svih drugih "sredstava p o m o ći” . Svrha p o m o ći u grože­ noj državi jeste da se spreči prelazak iz van redn og stanja (u širem sm islu ) u tiraniju i o m o g u ći povratak u stanje redo vn o g funkcionisanja dem okratske u stavn e države. Z ato kada A rth u r K auf­ m ann zagovara "m ali o tp o r” (ili “pravo na o tp or sitniša": Wider-

10 U p ita n ju je zapravo situ a cija k o ja n astaje ka o p o sled ica sn a žn ih p otresa u fu n k cio n isa n ju d em o k ratsk e u sta v n e d rža ve. P o sezan je za rep resivn im m eram a v e ć sam o p o sebi iz a ziv a sk e p s u u p o g le d u krajn jih n am era (d ik ta to r sk o g ili jo š u v ek red o vn o g) o rg an a v la sti, a situ a ciju d o d a tn o o te ža va ju p rip ad n ici “ n elo jaln e op o zicije", koji n a sto je d a v la s t “ d e fin itiv n o ” d e n u n ciraju k a o "ti­ ra n sk u " i oko riste se n astalim h a o s o m k a k o bi sam i d o šli n a v la st. U toj “ z o ­ ni su m raka [...] o tp o čin je b o rb a za u m o v e o n ih b ez jače p re d an o sti p o s to je ­ će m p o litičk o m ili d ru štv e n o m p o re tk u i o n ih k o ji su p o sv ećen i n je go vo m p revra tu ’’ (Linz, 1978: 9 4 - 9 5 ). I n s titu t p o m o ći u g ro že n o j d rža vi čin i se najp rim eren iji ovom stanju, u k o je m je p o tre b n o o k u p iti sve d e m o k ra tsk o j u sta vn o j državi lojalne sn a g e radi p ritis k a u p ravcu p ovratka u n o rm aln o fu n k cio n isa n je p o litič k o g p o retk a , iz m e đ u S cile su m n jive d ik ta tu re i H aribde p o litič k o g prevrata o d s tra n e p rip a d n ik a “ n elo jaln e o p o zic ije ” .

326


ne ugroženoj državi. O v a k v o shvatanje in stitu ta p om oći ugroženoj državi otklanja svaku m o g u ćn o st do vođenja u v ezu “ suverenosti” i ovlašćenja za u vođen je van re d n o g stanja (što je p o vo d o m V ajm arskog ustava svojevrem eno u čin io Carl S ch m itt). U g ro žen o st države je ­

ste vanredno stanje u kom sve proustavne snage moraju da se angažuju kako bi se p o n o v o u sp o sta vio ustavni poredak, pa, ako je potrebno, i p ro tiv o dređen ih nosilaca vlasti (o d n osn o sam o g ustavn o ovlašćenog diktatora, ako je vanredno stanje form alno proglašeno). Po m išljenju Ralfa Dreiera, korist od odredbe člana 2 0 , st. 4 O s n o v n o g zako n a počiva u tom e što ona "ispun java jed­ nu veo m a značajnu funkciju. O n a ohrabruje građanina, koji u si­ tuaciji sličnoj državn om udaru želi da brani u stavn i poredak, da p osegn e za inače zabranjenim sredstvim a, i om ogu ćava sudiji, k o ­ ji će kasnije prosuđivati o čin jen ičnom stanju, da opravda spornu radnju pozitivnopravno, bez p ozivan ja na n adp ozitivn o pravo. G rađanin pri tom snosi dvostruki rizik. Prvo, ustavni poredak m ora ostati na snazi i, drugo, m ora naći sudiju koji će uvideti da su bile ispunjene pretpostavke iz člana 2 0 , st. 4 O s n o v n o g za k o ­ na” (Dreier, 1985: 3 0 6 ). D ru gim recima, posle p o n o v n o g u s p o ­ stavljanja u stavn og poretka pojedinci koji su se politički (ili v o j­ n o) angažovali tokom van redn og stanja po svoj prilici će biti izv e­ deni pred sud, kako bi se utvrdilo da li su zaista štitili "slobodar­ ski dem okratski poredak". Z ato pojedinci koji su se borili protiv protiranskih snaga u van redn om stanju moraju im ati neki pravni o sn o v na koji će se kasnije, pred redovnim su dom , p ozvati kako bi opravdali svoje sporne radnje. In stitu t p om oći ugroženoj državi

327

ide u susret toj potrebi. O n om ogućuje p ojed in cu da se u takvoj si­ tuaciji p o zo v e na O s n o v n i zakon i na ovlašćenje koje je, na o sn o ­ vu člana 2 0 , st. 4, d o b io u sklopu sveukupn ih napora proustavnih snaga da p o n o v o u spo stave ustavni poredak. In stitu t p om o ći ugroženoj državi im a zn ačajn u u lo gu u naporim a da se u van redn om stanju zaštiti i spasi dem okratska ustavna država. Ipak, kao što je već rečeno, p o m o ć ugroženoj dr­ žavi ne treba da se izjednačava sa građanskom n ep oslu šn o šću

stricto sensu, koja se ne ostvaruje u u slovim a van re d n o g stanja i ni­ je usm erena p ro tiv protiranskih snaga koje van redn o stanje nam eravaju da okon čaju uspostavljan jem tiranije. G rađ a n ska n ep oslu ­ šn o st je deo redovn og fun kcionisan ja u sta vn o g poretka i za to se osn o v za opravdanje ne m o že tražiti u članu 2 0 , st. 4 O s n o v n o g zakona. T ak o d o lazim o i d o p osledn jeg p o m e n u to g o sn o va ko ­ ji m o že p oslužiti kao opravdanje za građansku n ep o slu šn o st - to su odredbe koje regulišu o sn o vn o pravo na slo b o d n o izražavanje m išljenja i o sn o vn o pravo na slo b o d u okupljanja. O v a dva o sn o v ­ na prava čine jedan o d n ajosetljivijih nerava m oderne dem okrat­ ske ustavne države (u 3. o d eljku 21. poglavlja o va d v a prava su — zajedno sa pravom glasa — tretirana kao tri o sn o vn a preddržavna, prirodna prava) p o što štite javnost, tj. m o gu ćn o st najširih slojeva građanstva da se u po zn aju sa aktu eln im političkim problem im a i da, koliko je god to m oguće, efik asn o kontrolišu delovanje n osila­ ca vlasti. O sn o vn o pravo na slo b o d n o izražavanje m išljenja i o sn o vn o pravo na slo b o d n o oku pljan je kao o sn o v opravdanja gra­ đanske neposlušnosti u pu ću ju na to da n eposlušni građani sa­ svim ozbiljno shvataju da je jav n o st garant redovn og fu n kcio n isa­ nja dem okratske ustavne države. Kao paradigm atski prim er za opravdanje građanske n e­ poslu šn osti pozivanjem na ovaj o sn o v u N em ačkoj i danas važi presuda Vrhovnog suda u slučaju Patsch. Reč je o saradniku Save­ zn e službe za ustavnu zaštitu , koji je sm atrao da su izvesni p o stu p ­ ci ove Službe vezani za prislu škivan je telefona protivustavni i zato ih je javno obznanio. N a taj način o n je ispun io dispoziciju § 10 0 Krivičnog zakona, koji reguliše odavanje državne tajne. U p o s tu p ­ ku pred Vrhovnim su dom koji je na kraju pokrenut, sud je, prim enjujući učenje U stavn og su da o odm eravanju dobara, opravdao

328

Patschovu radnju kao ostvarivanje slo b o d e mišljenja koje ne p o t­ pada p o d udar § 1 0 0 K rivičn og zakona. T o što je V rhovni sud pri­ znao opravdanost P atscho vog p ostu p ka nikako ne znači da je pom enuta odredba K rivičnog zakona protivustavna. Priznavanje da postoji opravdanje za kršenje jedne zabranjujuće pravne norme sa pozivanjem na vršenje o sn o vn ih prava čoveka ne mora da znači da se ta zabranjujuća norm a mora ukin uti kao protivustavna. T o važi ne sam o za akt posredne nego i za akt neposredne građanske n e­ p oslušn osti, za koji Patschov slučaj predstavlja najbolji primer (Dreier, 1985: 311-312). Još jasniji prim er za to pruža slučaj K nudsen. N ep o sred n o pred p očetak zim sk e olim pijade u O slu , 12. n o ­ vem bra 19 9 4 , iz m uzeja je nestala slika “ Krik" Edvarda M uncka. Pet dana kasnije jednom listu se javio norveški sveštenik Borre Knudsen, p ozn ati borac protiv abortusa, i priznao da je on kradlji­ vac slike. A li, on je odm ah o b zn an io da njegov cilj nije bio da sliku prisvoji nego da javnosti skrene pažn ju na to da abortusi predsta­ vljaju ubijanje ljudi. O n je pon u dio da vrati sliku ako norveška te­ levizija prikaže film “ M u kli krik” koji se bavi živo to m fetusa i koji nosi poruku da abortus treba zabraniti (D ob b ler, 1 9 9 5 :1 5 8 -1 5 9 ).11

11 S p o rn o je to d a li se P a tsch o v i K n u d s e n o v slučaj m o g u p rih vatiti kao “ id ea­ la n " p rim er za gra đ an sk u n ep o s lu š n o s t, p o š to je u o b a slučaja u p itan ju bio a k t p o jed in ca. U ta kvim slučajevim a je n eja sn o da li se radi o n e p o slu šn o sti iz ra zlo ga sav esti ili o is tin s k o m aktu g ra đ a n sk e n ep o s lu š n o s ti. Ipak, apel jav­ n o sti g o vo ri u p rilo g to m e da se u o b a slu čaja za is ta rad ilo o građ an sko j ne­ p o s lu š n o s ti. T o se n ajb olje v id i ak o se P a tsch o v i K n u d s e n o v slučaj u p ored e sa s lič n im slučajem , G ru n in ger, koji s e n e d v o s m is le n o m o že o kvalifik o va ti kao n e p o s lu š n o s t iz ra zlo ga sav esti. N a če ln ik a p o licije S t. G ale n a Paula G riin in g e ra 23. d ecem b ra 19 4 0 . o s u d io je švajcarski sud z b o g falsifiko van ja d o k u m e n a ta n em ačk im Jevrejim a, čim e je o n e m o g u ć e n a n jih o va d ep o rtacija (n a o s n o v u o d lu k e B u n d esrata Švajcarsk e o d 18 -19 . a v gu sta 1938. o p otp u n o j za b ra n i u laska svih izb eglica bez v iz e u S v a jcarsk u ) n azad u N em ačku . G ru n in g e r je o su đ e n na n ovčanu k a zn u i g u b ita k prava na p en ziju , tako d a je u m ro 19 7 2 . kao siro m ašan čovek. Iako ga je 1 9 9 4 . reh ab ilitovao švajcarski B u n d esra t, o cen jujući p o litik u Švajcarsk e p rem a Jevrejim a u o n o vrem e kao "ra sistič k u d isk rim in a ciju ” , G riin in g e ro v p o s tu p a k se još u vek nije m o g ao o k v alifik o va ti kao ak t građ an ske n e p o s lu š n o s ti. Jer, G ru n in g e r se n ije o b ra ­ ćao ja vn o sti, niti je h teo d a inicira javnu d is k u s iju : o n je h teo d a spasava ž iv o ­ te k o n k re tn ih ljudi, i to p o ce nu kršen ja za k o n a . D a je, recim o, javn o p o d ig a o ram p u i p u stio da Jevreji m aso vn o p o č n u d a p relaze gran icu, stvarajući na taj n ačin gran ičn i skan dal ko ji bi š o k ira o sva jca rsku ja vn o st, to b i se m o g lo n a ­

329

N a m o g u ćn o st pozivanja na o sn o vn a prava čoveka u opravdanju akata građanske n eposlušn osti prvi p u t je pažnju skrenuo R a lf Dreier (Dreier, 1985: 310 ) i z b o g to ga je o d m ah bio oštro kritikovan od konzervativnih nem ačkih pravnih teoretičara (upor. npr. W asserm an n , 19 8 5 :12 3 ; Isensee, 19 8 8 : 5 8 ). N o , uprkos kritici, p o k a zalo se da osn ovn a prava čoveka pružaju zaista najpouzdaniji o sn o v za opravdanje delanja pojed inaca kojim a se iskazuje građanska n ep oslu šn o st. "S asvim u o p šten o , delanja su opravdana sa stan o višta o sn o vn ih prava sam o ako padaju u d o ­ rnen zaštite n ek o g o sn o v n o g prava i ako se kreću un utar njegovih granica" (Laker, 1 9 8 6 :2 3 7 -2 3 8 ) . T o znači da se, ako se hoće sledi­ ti logika o sn o vn ih prava čoveka, moraju preduzeti dva koraka: 1) mora se utvrditi da li se određeni akti građanske n ep oslu šn o sti m o gu p odvesti p o d barem jedno od p om enu ta dva o sn o vn a prava, i, ako m ogu , 2 ) m ora se u tvrditi da li ti akti prekoračuju ograniča­ vajuću regulaciju koja je sadržana u sam om u stavu ili u zakonim a. Za istin ski ak t građanske n ep oslu šn o sti (npr. dem on stracije) p o ­ trebno je da bu de prekršena neka od ograničavajućih regulacija ovih prava (npr. da dem on stracije b udu neprijavljene ili zabranje­ ne). A li, za građansku n e p o slu šn o st odlučujući značaj im a princip da i tam o gde u stavotvorac u pućuje na organičavajuću zako n sku regulaciju, on podrazu m eva da se sadržaj tih zako n a m ora tu m a­ čiti "u duhu O sn o v n o g zakona” (Laker, 1986: 26 4 ). O sn o v n a prava čoveka im aju posebn u težin u za to što su u sam om središtu prav­ n o g poretka, pa zato i o p šti prin cip u stavn o p rilago đ en o g tum ače­ nja svake pojedinačne pravne norm e to mora im ati u vid u . “ Zato što su zakonodavac, vlada, uprava i sud vezani o sn o vn im pravima, svaki neposlušni građanin m o že u svakom slučaju preduzeti p o ­ kušaj da svoju akciju opravda p ozivan jem na o sn o vn a prava. T ak o i u krivičnom postu pku u k o m su krivičnopravni razlozi opravda­ nja in concreto neprihvatljivi ipak m o že uspeti opravdanje p o ziv a ­ njem na osnovna prava za to što i u krivičnom postuku važi o sn o v ­ ni p ostu la t tumačenja u skladu sa u sta vo m ” (Fleisch, 1 9 8 9 :3 3 6 ). zv ati ak to m građan ske n e- p o s lu š n o s ti (D o b le r, 1 9 9 5 :1 5 5 ) . O v a k o , G rü n in gero v p ostu p ak ostaje ak t n e p o s lu š n o s ti iz ra zlo ga savesti. T reb a, m eđ u tim , za k lju čiti da verovatno n ajb olji n ačin d a se izb eg n u d ilem e p rilik o m ra zlik o ­ v an ja građanske n ep o slu šn o sti i n e p o s lu š n o s ti iz razloga savesti p očiva u to ­ m e da se p ostavi o pšte p rav ilo d a g ra đ a n sk u n e p o slu šn o st m o ž e o stvariti gru ­ p a ljud i a pojedinci te k izu z e tn o .

330

O p ra v d a n je građ an ske n ep o slu šn o sti u sva k o m k o n ­ k retnom slučaju zavisi o d ish o d a odm eravan ja dobra koje je z a ­ štićeno i d o b ra koje je u g ro že n o p red u zetim aktom . P o što akt građanske n e p o slu šn o sti m o že v o d iti u povredu o sn o v n ih prava trećih lica, p o sta vlja se p itan je kako treba p ostu p ati u to m slu ča­ ju. U sk lad u sa p o m e n u to m D reiero vom form ulom , za ovaj s lu ­ čaj se m o g u p o n u d iti dva kriterijum a: kriterijum srazm ern osti i kriterijum o zb iljn o s ti neprava (Laker, 19 8 6 : 2 8 4 ). Princip sra­ zm ern o sti je n episani u stavn i prin cip koji p roizlazi iz prin cipa jed n akosti i u svim o b la stim a ja v n o g prava je na sn azi (Fleisch, 19 8 9 : 34 8 ). Prim en jen u o b la sti građanske n ep o slu šn o sti, on znači da se građan ska n e p o s lu šn o st ne m o že ostvarivati na bilo koji n ačin n ego jed in o tako da se prava trećih lica za štitite u naj­ većoj m o g u ćo j meri i da n e b u d e n ep red viđ en ih i n ek o n tro lisan ih p osled ica (u n ištava n ja velik ih m aterijalnih dobara, povreda ili sm rti lju di). A k t građan ske n ep o slu šn o sti za to m ora da uskladi sredstva sa ciljem što se proverava p o m o ću tri p otkriterijum a srazm ern osti. Prvo, sredstvo m ora biti prim ereno cilju, što zn ači da ak t građanske n ep o slu šn o sti m ora n eposredn o da siu ži p o s ti­ za n ju cilja — o tkla n ja n ju o z b iljn o g neprava. A k o se, pak, ovaj cilj ostvaruje tek p osredn o, p red u zeti akt m ora biti prim eren m eđ u cilju - skretanju p ažn je javn osti na n eko o z b iljn o nepravo, kako bi se o n o , p o d p ritisko m , o tk lo n ilo u n ek o m d ru g o m p o stu p k u . D ru go , sredstvo m ora b iti n eizo sta vn o p rim en jen o kako bi bio p o s tig n u t cilj, što zn ači da sva o stala alternativna sredstva za to nisu bila dovoljn a. Treće, sredstvo m ora biti o dm eren o (ili srazm ern o u u žem sm islu ), što zn ači da akt građanske n e p o s lu šn o ­ sti m ora biti p red u zet jed in o radi ostvarivanja n am eravanog cilja i ni z b o g čega d ru g o g (Laker, 19 8 6 : 2 9 5 ). A k o se princip srazm ernosti još m o že pregledno razlo­ žiti, princip ozbiljnosti neprava u tom sm islu stvara veće p o tešk o ­ će, p o što upućuje na odm eravanje dobara koje se pojed inim prav­ n im norm am a štite.12 T ek ako s e dobro koje je zaštićen o p oka že

12 U literaturi se pojam "o z b iljn o g n eprava" p on eka d kritikuje kao su b jek tiv an i p ro izvo lja n , p o što n e p o sto ji u ltim a tiv n a in sta n ca ko ja bi m o g la d a o d red i šta je o zb iljn o a šta n ije o zb iljn o n ep ravo (R h in o w , 198 4: 33; Eckert, 1 9 8 6 : 56 ; P iittm an n , 199 4 : 4 9 ). T e kritike p o k a zu ju p o tp u n o o d su stv o s m is la za gra đ an sku n e p o slu šn o st, jer u p ravo z b o g to g a što ne p o s to ji takva in sta n ca

331

vrednijim o d d obra koje je ugroženo ili p ovređeno, građanska ne­ p o slu šn o st m o že biti i sudski opravdana. T a k o ostaje da se raz­ motri p ro b lem određenja cilja građanske n ep oslu šn o sti.

2 . Cilj građanske neposlušnosti A k t kojim se iskazuje građanska n ep oslu šn o st m ora im ati jasan i n edvosm islen cilj, koji se pre toga legalnim p u tem nije m ogao ostvariti.13 Po Ralfu Dreieru, taj cilj nikako ne m o že b iti uklanja­ nje d em okratskog uređenja, pravnog poretka ili traženje nekih prirodnih (u stavn o nepozitiviranih ) prava; to m o že biti sam o apel na pravdu u sm islu zaštite ustavnih “odredbi o lju d skim pravim a i državnim ciljevim a” (Dreier, 1991b : 6 5 -6 6 ) . O v a odredba je s jedne strane preuska, a s druge preširoka. Pre svega, trebalo bi je proširiti s o b ziro m na krug referentnih odredbi u to lik o što se one ne nalaze sam o u ustavu n ego i u ratifikovanim m eđunarodn im u go vo rim a i m eđ u naro dn om o b ičajn om pravu.14 O v o m e bi takođe trebalo dodati i konstrukte o sn o vn ih prava čoveka koji su proizašli iz razrade p rvobitn ih odredbi ustava, o d n o sn o m eđunarod­ nih ugovora. Kao prim er se m o g u navesti članovi 1 i 2 b o n sk o g O s n o v n o g zakona, koji se o d n o se na n ep riko sn o ven ost lju d skog dostojan stva i pravo na slo b o dan razvoj ličnosti i koji su kasnijim tum ačenjem razrađeni u o sn o vn o pravo na saodlučivanje p o slo ­ prim aca (Daubler, 1 9 7 4 : 1 2 9 i dalje).15

ko ja će (v an s u d s k o g p o s tu p k a ) reći š ta jeste a šta n ije (o z b iljn o ) n epravo gra­ đ a n sk a n e p o slu šn o st z a p o čin je svo j "m a rš k ro z in s titu cije ” . Z a to su k a rak­ terističn e reči istraživača m ira W o lfg a n g a S tern stein a izg o v o re n e u jed n oj raspravi sa n em ačkim m in istro m p ra v o su đ a H a n s o m E n gelh ard o m : "T o p ak n e zn a či d a se o sećam kao d a p o s e d u je m a p s o lu tn u istin u . O s e ć a m se n e kao d a p o sed u jem istinu već k a o da sam u p o tra z i za n jo m i že le o bih d a V as p o ­ zo v e m d a sa m n om p o tražite is tin u . D ru g im recim a, sp rem a n sa m d a svoje m išlje n je u svakom trenu tku iz lo ž im p ro v e ri argum en ata, pa i d a ga sam p od v rg n e m proveri. T a ko đ e n eću o k lev ati d a p ro m en im svo je u b e đ e n je ak o p o ­ n u d ite agrúm en te koji će m e u b e d iti” (Z iv iler, 1 9 8 3 :4 6 ) . 13 G ra đ an sk a n ep o slu šn o st z a to se ne sm e isk a zati prerano: pre to ga m oraju bi­ ti iscrp ljen a sva redovna sred stv a u p o s tiz a n ju d a to g cilja (F leisch , 1 9 8 9 :1 7 0 ) . 14 O v aj slučaj je zan im ljiv sam o ako k o n k retn i u stav ne uvažava neke o bavezu ju će n o rm e m eđunarodnog prava u o b la sti regulacije o sn o v n ih prava čoveka. 15 Istu lo g ik u preuzim a C a ro le G o u ld i u g ra đ u je je u tem elj svo je k o n cep cije e k o n o m s k e pravde (u p or. G o u ld , 1 9 9 0 :1 3 3 i dalje).

332

Su žavan je bi se, n a drugoj strani, o dn osilo na sadržaj ovih ustavn ih i m eđ u narodn opravnih odredbi. "D ržavni ciljevi” , koje Dreier p om in je (n a tragu n em ačkog u stavotvorca),16 veo m a su apstraktni, tako d a m oraju biti detaljnije zakonski razrađeni da bi bili pravno prim enljivi (Fieisch, 19 8 9 : 34 4-34 5). Z a to bi ti dr­ žavni ciljevi m ogli da b u d u objekt zaštite p rim enom građanske neposlu šn osti sam o p osredn o, tj. sam o u slučaju da se m o gu izve­ sti iz o sn o vn ih prava čoveka: npr. cilj pravne države u zaštiti pra­ va na jednakost pred zako n o m , cilj dem okratske države u zaštiti o p šte g p asivn o g i ak tiv n o g biračkog prava, cilj socijalne države u zaštiti prava na socijalno osiguranje, itd. Još jedan državni cilj k o ­ ji bi se m o gao navesti pored p om en u tih ciljeva ticao bi se organizovanja procedura u ko jim a se o sn o vn a prava čoveka razrađuju i štite. O b rn u to , u k o lik o se neki državni cilj ne bi m o gao izvesti iz osn ovn ih prava čoveka i uko lik o bi iza toga bila većina u k o n stitu isanoj vlasti (sa svo jo m p o seb n o m koncepcijom pravde), tada n e­ poslušn i građani ne bi im ali o sn o va da osporavaju taj cilj kao ne­ pravedan, tj. kao u stavn o nepravo. O v o drugim recima znači da cilj građanske n ep oslu šn o sti m o že biti jed in o apel na pravdu, shvaćenu u sm islu o sn o vn ih prava čoveka (koja su predviđena b i­ lo ustavom , bilo ratifikovanim m eđunarodnim ugovorim a, bilo m eđunarodnim običajn im pravom ), i kao procedura kojim a se ova prava razrađuju i štite. P ostoje dva razloga za to što se pravda na koju se p o z i­ vaju n eposlušni građani vezu je za o sn o vn a prava čoveka i proce­ dure kojim a se o n a razrađuju i štite. Prvo, dem okratska ustavna država oslabila je p rotivrečnosti izm eđu m orala i prava, ali ih n i­ je ukinula, z b o g čega se o sn o vn a prava čoveka javljaju kao ish o d i­ šte najvećeg broja m oraln ih kritika prava. S o b ziro m na n jihov principijelni i program ski karakter, b lizak m oralnoj argu m en taci­ ji, osn o vn a prava čoveka d o pu štaju pojed incu da opravda svoj p o ­ stu p ak tim e što će sam o prividno kršiti određen o (npr. za k o n sk o ) pravo, d o k će ga zapravo braniti — kao (svo ja ) o sn o vn a prava (K alin, 1988: 2 4 0 ). D ru gi razlog z b o g k o g pravdu na koju se

16 O d re d b e o d rža vn im ciljev im a n alaze se u p ream bu li, član u 2 (d rža vn i cilje­ v i) i član u 31, stav 1 (b la g o sta n je ) b o n s k o g O s n o v n o g za ko n a, ka o i u o d g o ­ varajućim o d red bam a o n a d ležn o sti p o jed in ih organ a.

333

pozivaju n ep o slu šn i građani čine o sn o vn a prava čoveka m n o g o je bitniji i tiče se funkcije a ne karakteristika o vih prava. O n a , nai­ me, im aju p rivilegovan o m esto i poseb an tretm an u d em okrat­ skoj u stavn o j državi. Po R obertu A lexyju , “o sn o v n a prava O s n o v ­ n o g za k o n a jesu p ozicije koje su tako v a žn e sa stan o višta u stav­ n o g prava d a se n jihova zaštita ili n ezaštita ne sm e prepustiti jed­ n ostavnoj parlam entarnoj većin i” (A lexy, 19 8 6 : 4 0 7 ) . T a k o gra­ đanska n e p o s lu šn o st pronalazi svoje m esto u procepu izm eđ u o sn o vn ih prava čoveka i akata parlam enta, o d n o s n o vlade: o sn o v ­ na prava čo veka jesu tem elji dem okratije čija se su d b in a ne m o že p repustiti na v o lju parlam entarnoj većin i (o d n o s n o iz nje p roizašloj v la d i) i za to se m ora braniti brojnim , ne sam o in stitu cion al­ n im n ego i van in stitu cio n aln im sredstvim a. H aberm as je zato p o tp u n o u pravu kada kaže da je u jed n u dem okratsku ustavnu državu ugrađeno m n o štvo m eh an iza m a sam okorekcije rezultata pravnostvaralačke aktivn osti, m eđ u ko jim a bi građanska n ep o ­ s lu šn o st m anjine bila tek p osledn ji u n izu (H aberm as, 1 9 8 5 :1 0 2 i 1 0 7 -1 0 8 ) .17 C e o problem građ an ske n ep o slu šn o sti d o lazi na ovaj n ačin na teren n ap etosti izm e đ u d e m o k r a ts k o g p rincipa k o n zer­ v ativn e ko n stitu tivn e vlasti i d e m o k r a ts k o g principa k o n s titu isane v la sti. N e p o slu šn i građani p o pravilu čine izrazito “ aristo ­ k ratsku ” grupu koja sam a p o seb i ne m ora im ati m n o go sluh a za dem okratiju, ali je m o že ko ristiti u iniciranju obrazo van ja d e­ m o kratske većine p o v o d o m o d ređ en ih pitanja, koja su aktom g rađan ske n ep olu šn o sti u čin jen a sp o rn im

(upor.

i H affner,

198 4: 8 8 -8 9 ). N jih o v o z a u zim a n je za pravdu, shvaćenu kao o d ređ en o o sn o vn o pravo čoveka, pred stavlja m o st izm eđ u veći­ ne ko ja je na u stavotvornoj s k u p š tin i izglasa la ustav i neke nove

17 H aberm as, m eđutim , čini jed an k o ra k v iš e n ego što je to p otreb n o kad a ovaj m eh an iza m stavlja u d o m e n “ čis te " i p o z itiv n im pravom n epo sred o van e "le­ g itim n o s ti” . O n prihvata d a se u s ta v tem e lji n a n eprekršivim i n e o tu đ iv im o s n o v n im pravim a čoveka, ka o o s n o v i "k v a lifik o v a n e p o slu šn o sti" građana, ko ju d em ok ratsk a u stavna d rža va je d in o m o ž e zah tevati o d njih, za to što se njen legitim itet ne iscrpljuje u go lo j le g a ln o s ti. A li, o n ne uviđa d a izm eđ u "s lo b o d n o lebdeće le g itim n o s ti” i le g a ln o s ti p o s to ji još jedn a "regu larn a" s fe ­ ra p ravn osti - sfera u stavom i m e đ u n a ro d n im pravom p ozitiviran ih o sn o v n ih prava čoveka - koja d o p u šta da se u n jo j u k o tv i građ an ska n e p o slu šn o st.

334

buduće p arlam en tarne v eć in e ,18 koja će san kcio n isati n jih o vo v i­ đenje pravde i odgovaraju će tu m ačenje u sta vn ih odredbi o spo r­ nom o s n o v n o m pravu čoveka. N a taj n ačin n ep oslu šn i građani p reuzim aju na seb e u lo g u ko n zervativn e k o n stitu tiv n e vlasti. P ozivan je n ep oslušn ih građana na pravdu m ože biti usm ereno na tri adresata. Prvo, o no m o že biti usm ereno na druge građane, koji n ačelno podržavaju većin u u parlam entu (o d n osn o nosioce izvršne vlasti), da p o vo d o m o dređen o g pitanja (političke odluke, o d n o sn o zakona) uskrate poverenje svojim p redstavn ici­ ma i da izvrše pritisak na njih kako bi ovi prihvatili gledište n ep o ­ slušnih građana. O v a j vid upućivanja apela o b ičn o se vrši p om oću uticaja na im personalno javno m njenje. D ru go , neposlu šn i građa­ ni m o gu se obraćati sam o m organu ko n stitu isan e vlasti koji je d o neo sporni akt (p olitičku odluku ili za ko n ) sa apelom da ga u re­ gularnoj proceduri povuče (ili, eventualno, zam eni n ekom dru­ go m o d lu k o m ili zako n o m sa prim erenijim sadržajem ).19 Treće, apel m o že b iti upu ćen ustavn om sudu, koji odlučuje o u stavn osti i za ko n itosti pravnih akata i koji se sm atra in stitu cion aln im pred­ stavn ikom konzervativn e ko n stitu tivn e vlasti. O vaj p oslednji slu­ čaj ujedno je i najvažniji, p ošto dem okratska ustavna država o sta­ vlja pojed in cim a krajnju m o gu ćn o st da pred ustavnim su d om iz ­ raze svoj su d o p rotivustavnosti određenih zako n a i odluka: ako oni uspeju da ubede većinu ustavnih sudija da je njihova građan­ ska n ep o slu šn o st služila zaštiti ustava i bila u dom en u upotrebe o sn o vn ih prava, ustavni sud će retroaktivno njihovo delanje legalizovati (K alin, 198 8 : 2 4 2 ). U ovoj logici krije se jedna o p a sn o st na koju su već brojni teoretičari skrenuli pažnju. N aim e, vezivan je građanske ne­ p oslu šn o sti za osn o vn a prava čoveka m o že biti opasn o zato što se na taj način socijalni konflikti i n apetosti usm eravaju ka “pravnič­ koj d o g m atici” i svrstavanju u polaritet “d o p u šten o - n edopušte-

18 M utatis mutandis, isto v a ž i i z a n o sio c e izv ršn e v la sti, ko ji - kada n isu u s tro ­ jeni kao in o k o sn i - m og u , ali ne m oraju d a p rih vate p rin cip većin e. 19 U o vo m slučaju će, p o pravilu, na p ov ršin u isp liv ati s u k o b izm eđ u p o litičk ih partija (za stu p lje n ih u organ u k o n s titu is a n e v la s ti) i gra đ an skih in cijativa (u n u ta r čijih o rg a n iza cio n ih okvira se artik u liše g ra đ an sk a n e p o slu šn o st), kao m o d e rn o m d ru štv u p rim erenih, ali i m e đ u so b n o k o n k u ren tn ih o b lik a za stu p a n ja p o litič k ih in teresa (u p or. W ille m s, 1 9 9 7 : 4 8 7 i dalje).

33 5

no” (K àlin, 1 9 8 8 :2 4 6 ) . Ish o d takvog trenda m o že biti prekom erno širenje prob lem atike o sn o vn ih prava čoveka, ko ja m o že da pro­ guta sve sfere socijaln o g živo ta i da juridifikuje p o litički diskurs (E llscheid, 19 8 8 : 2 5 5 ). T im e se, dalje, ojačava u lo ga u sta vn o g su­ da u društvu, koji na posredan način dobija u lo g u da odlučuje 0 m n ogim stvarim a za koje uopšte nije nadležan ni ko m peten tan (Kàlin, 19 8 8 : 2 4 6 ). Sa većim brojem slučajeva u kojim a se “o b ič­ na" prava sudaraju sa “o sn o vn im ” , u stavni sud će n em in ovn o d o ­ ći u iskušenje da prekorači svoja ovlašćenja i da zadre u pravnu materiju u kojoj nem a šta da traži (Starck, 1 9 8 1 :2 4 6 ) . Logika ovih argum enata je pogrešna u to lik o što previ­ đa dve stvari. Prvo, veliki deo o n o g a što se naziva “ socijalnom sfe­ rom " p o d lo žan je politizovanju , a kada je već politizovan , onda traži pravne kanale za razrešenje. Jedan od tih kanala je i p rocedu­ ra u sta vn o g suda, kojoj pripada o n o liko značaja koliki je značaj i sam o g ustava u društvu. Staviše, sam o ako ustavn i su d ne prikri­ v a svoju političku d im en ziju m oći će da odgovori zadatku o b ra zo ­ vanja p o litičkog k o n sen zu sa p o vo d o m svih o n ih pitanja iz "so ci­ jalne sfere” koja su ostala sporna i kontroverzna.20 D ru go , sam ustavni sud ne rezonuje sam o pravnički nego i politički, što n eizbežn o proizlazi iz n jegove u lo g e najvišeg tum ača ustava. D akle, nem a n ičeg spornog u to m e što p olitizovan i sporovi iz "socijalne sfere” dolaze u n adležn o st u sta vn o g suda. Problem je u to m e ka­ ko će se ustavni sud držati u okvirim a ovlašćenja koje im a u jednoj dem okratskoj ustavnoj državi (R ôm er, 1 9 8 9 :13 0 ). G rađan ska ne­ p o slu šn o st je upravo jedan o d dem okratskih činilaca koji p o sta ­ vlja ograničenja inače leg itim n o m bavljenju u sta vn o g suda p olitizo van im pitanjim a o sn o vn ih prava čoveka.

3. Neposlušni građani i ustavni sud S u k o b neposlušnih građana i u s ta v n o g su da pokreće za n im ljiv o p itan je da li se građanska n e p o s lu šn o st m ora okon čati d o n o š e ­

2 0 O v o je shvatanje koje m o ž d a p o n a jv iš e za g o v a ra ju d e m o k ratsk i o rije n tisa n i so cija lis ti, koji su v o ljn i d a u đ u u re g u la rn u p roced u ru o b ra zo v a n ja p o litič ­ k o g k o n sen zu sa ka ko bi p o m irili "p ra v n o d rž a v n u i d e m o k ra tsk o -s o cija ln o d rža v n u interpretaciju u s ta v a " (B la n k e , 19 7 7 : 17; ta ko đ e i W a g n e r, 19 7 7 :

133).

33
njem p ra vo sn a žn e o d lu k e u s ta v n o g suda, ko jom se spo rn i prav­ ni akt p roglašava u sk la đ e n im sa p o sto jećo m regulacijom o sn o v ­ nih prava čoveka. K ao š to s m o videli, građanska n e p o slu šn o st is­ kazuje se z a to što je k o n stitu isan a v la st određen om p o litičk o m o dlu kom ili za k o n o m povredila o sn o vn a prava čoveka. M eđ u tim , o sn o vn a prava čoveka su p o pravilu određena apstraktn o i m o že

se desiti da k o n stitu isan a v la st da svoju interpretaciju sp o rn o g prava p o kojoj p olitička o d lu k a ili zako n ne predstavlja kršenje o sn o v n o g prava čoveka, i da tu interpretaciju usvoji i sam ustavn i sud. A k o b u d u hteli u to m slučaju da insistiraju na svojoj inter­ pretaciji, n ep oslu šn i građani, n astupajući u ulozi predstavn ika neform alne i d isperzivn e k o n zerva tivn e k o n stitu tiv n e vlasti, m o raće da se su protstave ne sam o pred stavn icim a ko n stitu isan e v la ­ sti n ego i sam o m in stitu cio n aln o m čuvaru ustava -

form alnom

predstavniku konzervativn e k o n stitu tiv n e vlasti. U to m slučaju, dakle, nastaje su k o b dva p red stavn ika konzervativn e k o n s titu tiv ­ ne vlasti, pri čem u je p ozicija u sta vn o g su da n euporedivo jača z b o g sam e n jegove u ko tvljen o sti u ceo in stitucion aln i sistem v la ­ sti i uloge koju igra u podeli i m eđ u so b n o j kontroli vlasti - koja tako đe im a svoje p rirodnopravno u tem eljenje.21 D ru g im recima, građanska n ep o slu šn o st m o že se sprovoditi d o granica koje p o ­ stavlja sam o u strojstvo dem okratske ustavn e države. T o zn ači da će se presu dom u sta vn o g suda ko jo m se usvaja tum ačenje o sn o v ­ nih prava čoveka k o n stitu isan e vla sti po pravilu razrešiti su kob konzervativne k o n stitu tivn e vla sti i ko n stitu isan e vlast nauštrb n ep oslu šn ih građana. D alje ispoljavan je građanske n ep o slu šn o ­ sti u to m slučaju bi p op rim ilo o b lik stvaranja in ovativne k o n s ti­ tu tivn e vlasti. N o , ako se m ože reći da o vo važi kao pravilo, o d m ah se m ora dodati da to pravilo p ozn aje i izu zetke. U nekim slučajevim a n eposlušni građani ne bi trebalo o d m ah da ustu kn u pred p resu­ d o m ustavn og suda i o du stanu o d svoje uloge predstavnika k o n ­

21 N a su p ro t to m e Jürgen H aberm as se za la že za "zajed n icu tum ača u sta v a ” u ko jo j bi svi pojedin ci p o lazili o d d is k u rz iv n o g p ojm a d em ok ratije i sam i ko n tro lisali ak te ko n stitu isa n e v lasti, d o k b i im u sta vn i sud pri tom s lu ž io sam o ka o "tu to r" (u p or. H aberm as, 1993: 34 0 ; v eo m a usp elu k ritiku o vih sta vo v a d aje M a u s, 1 9 9 5 :5 5 2 ) .

337

zervativne k o n stitu tiv n e vlasti. U svojoj k n jizi o građanskoj n ep o ­ slušn osti T h o m a s Laker nepotrebno zaoštrava konsekvence ove opcije. Po n jeg o vo m m išljenju stvari se iz korena m enjaju ako se protest okrene p ro tiv konačne odluke u sta vn o g suda, jer se tada građanska n e p o slu šn o st približava korišćenju k la sičn o g prava na otpor tiraniji. T im e se rizik drastično povećava, jer praktično jedi­ na nada o staje revizija odlu ke u stavn og su da (Laker, 19 8 6 : 301). M eđ u tim , ne v id i se za što bi zahtev za reviziju o d lu ke ustavn og suda bio n ešto sam o po sebi zastrašujuće. N iti je ustavni sud jedi­ ni p ozvan da kaže šta je p o ustavu niti sam o u sta vn o su dstvo m o ­ že ostvariti ustav. U stavn i sud je pre in stanca koja objedinjava, integriše i u sklađu je pravno-interpretativne procese koji započin ju m aterijalnim ostvarivanjem prava pojedinaca (G o erlich , 1981: 55). A to ne znači da (nerevidirana) presuda u sta vn o g suda uvek i nu žn o m ora d a konačn o razreši neki ustavn i spor. Presuda m ože biti p ovod za nove sporove, koji će o b n o viti i ojačati pritiske na ustavni su d da prom eni stanovište i revidira p rethodn u presudu. N apo sletku , i sam ustavni sud čine sudije koje su "sa m o ” ljudi i koji svoja politička opredeljenja teško m o gu isključiti iz ustavnih sporova. Politički sporovi se za to n eu m itn o prelam aju i u o d lu či­ vanju u u stavn om sudu ,22 a n isu retki slučajevi da se d o odluka

2 2 U w e W esel daje vrlo upečatljivu slik u su d ija U sta v n o g su d a N em ačke i načina na koji o n i rade: "Šta, d akle, igra u lo gu . Pravo ili p olitka? G le d a n o u celini, u zim ajući u o b zir d u ži v rem en sk i p eriod, u p olitički e k sp lo ziv n im p itan jim a o d lučuje p olitička većin a u Sen a tu [sud a]. A to zn a či i p artijsk o -p o litičk a [ve­ ćina], kao što se m ože iščitati iz izd v o jen ih m išljen ja. N e uvek, ne u svakom p ojed in ačn om slučaju, ne k o d s v a k o g p o jed in a čn o g sudije. U p rk o s svom za ­ jed ništvu u Senatu, koji se ka o g ru p n o -d in a m ičk i p roces ne sm e potcenjivati, tam o p ostoje ipak p olitičke grup acije, o ko jim a svako zn a. O ko jim a se ne g o ­ vori javno. K oje im aju jed ne d ru ge na o k u , koje rade jed n e p ro tiv d ru gih , tako što se bo re za takozvane neutraln e, d a bi se o n d a d o grab ile ili o d lu čivale veći­ n o m glasova. T o je jedna p o litik a k o ja se kreće u n u tar pravnih m eđa, ko ja se m ože o buzd ati uz p om o ć p rav n ičk o g in stru m en tariju m a, a to zn ači i: u z p o ­ m oć pravničkog sam o razum evan ja su d ija, i ko ja tako p on ekad biva - nam ern o ili nenam erno - skren uta u d ru g o m pravcu. Pri to m nije n evažn o da se p ri­ lik o m su d sk o g većanja uvek argu m en tu je p ravn ički. P o litika je če sto prisutna u d ru go m planu. A li o n o što igra u lo g u p rilik o m većanja jeste pravn ička k o m ­ peten cija. A većanje, sam razgo vo r, igra v e lik u u lo gu . Svakako da je o d lu ču ju ­ će glasanje na kraju. N a njega, ak o se n em a šta p lau zib iln o su p rotstaviti, m o ­ gu u ticati argum enti drugoga. A li i ne m o raju ” (W esel, 19 9 6 : 4 9 -5 0 ).

338

dolazi n ekom vrstom "k o m p ro m isa ” .23 N o , nije problem sam o u tome. K ako su m eto d e tu m ačenja ustava još u vek d aleko o d e g ­ zaktnih, u n ifikovan ih i jed n o zn ačn ih , to je sam a "u stav n o st” v e o ­ ma često kreativna dorada ustavn ih odredbi (Rom er, 19 8 9 : 134135). Z ato je b itn o da fluktuacija m išljenja, tum ačenja i inicijativa ide u oba sm era - kako o d u sta vn o g suda ka pojedincim a, tako i od pojedinaca ka u stavn o m sudu. Revizija jedne presude ustavn og suda zato ne bi sm ela da b u de nešto što je u dem okratskoj u stav­ noj državi n ezam islivo ili nepoželjno. Po seb n o ne ako predstavlja rezultat du gotrajnog, n ep oko leb ljivo g i rasprostranjenog protesta čiji je cilj iskazivanje građanske n ep oslu šn o sti. V rhovn i sud S A D je npr. 19 4 0 . do n eo o d lu ku o tom e da su učenici ob avezn i da p o ­ zdravljaju am eričku zastavu , ali je z b o g protesta koji su p ovod om toga o dm ah usledili, pre svega p rotesta Jehovinih svedoka, m orao 1943. da don ese su protn u odlu ku . U o v o m slučaju tek je p roduže­ na građanska n ep o slu šn o st o m o gu ćila novu interpretaciju o sn o v ­ nih prava sadržanih u U sta v u S A D . "G rađ an ska n ep o slu šn o st d o bija ovde kontroln u fun kciju koja doprin osi tom e da pravna drža­ va ostane sposobna za učenje sam e sebe i da m o že da se dalje razvija u sm islu principa i ideja u tem eljen ih u o sn o vn im pravim a” (Kalin, 1988: 2 4 2 ). Po što su o sn o vn a prava čoveka prilično apstraktno o d ­ ređena i još uvek ne grade nikakav sistem koji bi o m o g u ćio izbegavanje kolizije p ojed inih prava (a p o g o to v o ne celovito i sveobu ­ hvatno ostvarenje svih prava), u m n o go b rojn im slučajevim a se prilikom njihove prim ene mora pristupiti "o dm eravanju” ili “ba­ lansiranju” pojedinih (m eđ u so b n o kolidirajućih) prava. O v o je

23 K a k o ističe W a lte r M u rp h y p o v o d o m rad a a m e ričk o g U s ta v n o g su d a, "n e m o ž e se o čekivati d a se d ev et ili čak p et in telig en tn ih , in d iv id u a listič k ih i svo jeglavn ih p ravn ika sp re m n o saglase o k o k o n tro v e rzn ih i zn a ča jn ih slu č a ­ jeva, a još m anje o k o d o k trin a koje treba u sp o sta v iti i rezo n a ko ji treba u p o trebiti d a bi se o p ravd ala b ilo ko ja v e ćin s k a o d lu k a .” Ipak, d o sp o ra zu m e va nja d o la zi, i to vrlo č e sto k ro z "trg o v a n je ” , tj. m e đ u so b n a p o p u šta n ja i k o m ­ p rom ise. "O b je k ti k o jim a su d ija treba d a trguje jesu n je g o v glas i saglašavanje u m išljenju; n jego ve san k cije su n je g o v o pravo d a p ro m en i svoj glas i n je­ go v o pravo d a n ap iše o d v o je n o m išljen je. S a sv im o čito e fik a s n o s t prvih san k cija za visi u v e lik o j m eri o d p o sto je će p od ele u su d u , a d ru g ih o d su d ijine p ism e n o sti i pravne o b u če n o s ti. S p o ra z u m m o ž e b iti p ro izvo d o tv o re n o g p ogađ an ja ili se d o n jega m o že d o ći p reću tn o ” (M u rp h y , 19 6 6 : 1 5 6 9 ).

339

n eo ph od n o p o što jedino na taj način m o že da b u d e prim enjeno ono pravo koje im a najveću težinu. Kriterijum e za gradaciju jed­ nim delo m p ru ža u stav a drugim delom tradicija (praksa) ustav­ n og suda, kao i akti sam e konstituisan e vlasti (Jansen, 19 9 7 : 35). Primera radi, "egzegetičkim balansiranjem prava” n avedenim u am an dm an im a U stava S A D utvrđeno je da slo b o d a javn og izraža­ vanja m išljenja im a veću težin u od prava svojine, da slo b o d a šta m ­ pe m ora da u stu kn e pred pravom na fer suđenje, da pravo na jed­ n akost i zabrana diskrim inacije im a veću težin u o d prava svojine itd. (H en kin , 1978 : 10 31-10 32). U zim aju ći sve to u obzir, m o glo bi se zaklju čiti da kao opravdanje za upravljanje građanske n ep o ­ slušn osti ne sam o prema aktu ko n stitu isan e vlasti nego i prema presudi u sta vn o g suda (ko jo m se usvaja - eksp licitn o ili im p licit­ no - tum ačenje o sn o vn ih prava čoveka u to m aktu) m o že da p o ­ služi to što je ustavni sud uzurpirao pravo da odm erava osn o vn a prava čoveka koje je već prim enjeno u ustavu. D ru gim recima, gra­ đansku n ep oslu šn o st biće opravdano nastaviti u o n im slučajevi­ ma u kojim a je prekršeno (zapo stavljen o ) određeno o sn o vn o pra­ v o čoveka, čiji priroritet je u stan o vio sam ustavotvorac, d o k su ko n stitu isan a vlast, a na njenom tragu i u stavni sud, neovlašćeno dali prvenstvo nekom dru gom o sn o vn o m pravu čoveka. N o, ustavni sud m ože odb iti zahtev n ep oslušnih građa­ na na osn ovu ustavnog ovlašćenja da odm erava osnovna prava čo­ veka, a da ipak bude opravdano nastaviti građansku n ep oslušnost. O pravdan je za nastavak građanske neposlu šn osti u tom se slučaju m ora temeljiti na ograničenjim a sudske prakse zaštite osn ovn ih prava čoveka. O tom e je pre svega reč kada ustavni sud prim enjuje razrađenu praksu izbegavanja da odlučuje, iako je zaista reč o p o ­ vredi o sn o vn o g prava čoveka (v id i npr. H enkin, 19 79 : 4 14 ). Pro­ blem i se, m eđutim , m ogu javiti čak i kada ustavni sud u zm e zah­ tev u proceduru odlučivanja i za tim ga odbije. U m odernim dem o­ kratskim ustavnim državam a ustavi o b ičn o dugo ostaju na snazi (najdrastičniji je slučaj sa U sta v o m S A D ) z b o g čega se s vrem enom n eizb ežn o menjaju i razvijaju (Jeliinek, 1 9 0 6 : 9 ; Kalin, 1 9 8 8 :2 4 1 ). Z b o g toga doktrina stare decisis u u stavn o m pravu ne važi onako d o sled n o kao u drugim o b lastim a (M a so n i Beaney, 1963: 21), pa se i praksa ustavnih sudova s v re m en o m dinam ičnije menja i prilag o đ ava opštim društvenim prilikam a. V rhovn i sud S A D jeste o d li­

340

čan prim er za n em o g u ćn o st "čuvara u stava” da o b ezb ed i trajno, "perm anentno” značenje U stava (N agel, 198 9: 11 i dalje).24 S a­ m im tim, u su dskoj praksi koja se tiče zaštite o sn ovn ih prava čoveka m ogu se rekonstruisati različiti slojevi, od kojih su neki u p ot­ punosti mrtvi i p otp u n o neprim enljivi na postojeću stvarnost (kao dobar primer m o gu se navesti presude V rh o vn o g suda S A D kojim a je tridesetih go d in a opstruiran R ooseveltov New D eal). Ponovn o pozivanje na takvu tradiciju (praksu), na koju bi se m ogao odluči­ ti ustavni sud, nesporno zaslužuje građansku neposlušnost. N o , problem i ni tu ne prestaju. O s n o v n a prava čoveka n isu n igde -

p a ni u a n g lo sa k so n sk im sistem im a -

zam išljena

kao "stvar tradicije” (p rakse) koju p ozn a ju i n egu ju sudije kao “eksperti” (Lučke, 19 9 6 : 233). N aprotiv, o sn o vn a prava čoveka uvek su stvar traganja za “ reflektivnim ekvilib riju m o m ” izm eđu autoriteta prošlosti i zah teva sadašn josti (S u n ste in , 1 9 9 6 ). Po što se još ni u jednoj dem okratskoj ustavnoj državi nije iskristalisala jed in stvena m aterijalna teorija u stava (u sklop u jed n e m aterijalne teorije države i društva) koja bi u živala o p šti ko n sen zu s, to p ro iz­ vod i najveće p roblem e u interpretaciji ustava (Dreier, 19 7 6 : 4 0 ). T o što ne p osto ji jed in stvena m aterijalna teorija ustava, drugim recima, znači da ne p osto ji jedna transparentna hijerarhija vredn osti u u stavim a dem okratskih ustavn ih država (sa određenim izuzecim a, kao što je npr. u zd izan je lju d sk o g d o sto jan stva iznad ostalih vredn osti u O s n o v n o m za k o n u N em ačke). Posledica o va­ kve situacije jeste to da i osn o vn a prava čoveka m oraju ostati nesistem atizovan a. M eđ u tim , ustavni sudovi ne m o g u da se p o m i­ re sa tom čin jen icom i u svom odlu čivanju stalno p olaze od pret­ p ostavke da jedna m aterijalna teorija ustava sa hijerarhijom vred ­ n osti i sistem a tiko m o sn o vn ih prava čoveka postoji i da je prim en om te teorije m o gu će doći do p o u zd an o g, p red vidljivo g i ujed­ načen o g odm eravanja ljudskih prava. T ak o je npr. U stavn i sud

2 4 Z a n im ljiv o je da je d an a s u S A D u v e lik o m broju slu čajeva n em ogu će tu m a či­ ti U sta v ako se p o lazi o d "o rig in aln ih in ten cija” u stavo tvo raca. O v o se p o k a ­ zu je već i na p lan u sam ih regulativnih preferencija. N a im e, iako su p isci U s ta ­ va S A D naglašavali p rin cip e p od ele vlasti i fed eralizm a, p o tisk u ju ći in d iv id u ­ aln a prava u d rugi plan, kasn ije je nastao p reok ret pa su in d iv id u aln a prava stek la prven stvo. I sam V rh ovn i su d S A D dan as se u o ce n i u sta vn o sti sko ro u p o tp u n o sti ogran ičava na za štitu in d ivid u aln ih p rava (N a g e l, 198 9 : 6 2 ).

341

N em ačke seb e o vla stio (tzv. M efisto o d lu k a) d a proglašava s u d ­ ske presude n eu sta vn im z b o g p ogrešn o g odm eravan ja protivrečnih o sn o vih prava čoveka ili z b o g lo šeg tu m ačen ja n e k o g o d tih prava (S tein w e d el, 19 7 6 : 37 i dalje). T ak va o d lu k a pretp ostavlja da p osto ji m aterijalna teorija u stava sa tran sp aren tn o m hijerarhi­ jom vredn osti i p regled n im sistem o m o sn o vn ih prava čoveka k o ­ je se svi su d ovi m oraju pridržavati i o kojoj u p osledn joj instanci odlučuje U s ta v n i su d .25 T o , m eđutim , zn ači da u stavn i su d p ris­ vaja jedno vrlo b itn o i široko ovlašćenje koje m o že iz o sn o va da porem eti lo g ik u p od ele vlasti ako nije p o d lo žn o kontroli. A naj­ bolja kontrola je upravo su d javn osti i m o g u ć n o s t građanske n e­ p o slu šn o sti prem a o d lu ci u sta vn o g suda. Jer, ne p o sto ji nikakav razlog z b o g k o g bi sam o ustavn i sud, po svo m nahođenju, o d lu ­ čivao o to m e kako u n eko m ko nkretn om slučaju treba da bude prim enjena m aterijalna teorija ustava (sa p oretko m v red n o sti i o sn o vn ih prava čoveka) koja objektivno ne postoji i koja je tek u fa z i iz­

gradnje. Su d ije u sta vn o g su da jesu ljudi koji su p o prirodi stvari najkvalifikovaniji da tu m ače u sta v i grade jed in stven u m aterijal­ nu teoriju ustava, ali ih to ne d o vo d i d o o b jek tivn o sti i n ep o gre­ šivosti. T e k u najtešnjem m e đ u o d n o su sa javn ošću o n i m o g u da grade svoju u stavn o -in terp retativn u p olitik u i da na taj n ačin d o ­ prin ose nastanku to lik o p o tre b n e m aterijalne teorije u stava.26 Vrhovni sud S A D p o n o v o p ru ža do b ar prim er za u sta vn o -in te r-

2 5 T a kva p retp ostavka im a jo š jed n u n e g a tiv n u p o sled icu ; o n a p o čiva u to m e da rem eti granicu izm eđ u u s ta v n o g i " o b ič n o g ” (n e u s ta v n o g ) prava i, sam im tim , p rin cip d a U stavn i su d N e m a č k e m o ž e d a in terven iše s a m o p o v o d o m p ovred e neke n orm e u sta va ( O s n o v n o g z a k o n a ). T im e se, na o s n o v u n e p o ­ sto jeće m aterijalne teo rije u s ta v a sa je d in s tv e n im p o re tk o m v re d n o sti i lju d ­ sk ih prava u stavn om su d u d aje m o g u ć n o s t d a p reisp itu je i "o b ič n e ", tj. u s ta ­ v o m n eregulisane n o rm e. P o ziv a n je n a v re d n o s ti u p resu d am a U s ta v n o g s u ­ d a N em ačke zato če sto im a k a ra k te r "k rip to a rg u m e n ta ” ko ji za m e n ju je is tin s k u argum entaciju i stvara “ arkan u u sta v n e in terpretacije” za širu jav­ n o s t (G o erlich , 1 9 7 3 :1 4 0 ). 2 6 O se ć a j ustavne obaveze, k o ji m o ra b iti razvijan m eđ u g ra đ an im a je d n e d e ­ m o k ratsk e ustavne d ržave, b iće u g r o ž e n svaki p u t kada u stavn i su d tu m ači u sta vn e norm e su p ro tn o

tu m a če n ju

k o je prevaladava k o d

gra đ an stv a

(D o rs e y , 1970 : 212; o p ro b le m im a ra zlik o v a n ja "o sećaja u sta vn e o b a v e ze " o d d ru g ih razloga koje g ra đ an i m o g u im a ti z a p ostu p a n je u s k la d u sa u s ta v ­ n im odredbam a upor. M a c C a llu m , 1 9 7 0 a i N a gel, 1 9 7 0 ).

342

pretativnu p o litik u koja se prilagođava zahtevim a vrem ena: u slu ­ čaju Brown v. Board o f Education o f Topeka 19 5 4 . o n je p oslu ša o glas javnosti i o d lu čio da je rasna segregacija neustavna, p otp o m ažu ći na taj način napore Pokreta za građanska prava da zabranu rasne diskrim in acije podigne na n ivo u s ta v n o g principa (M a id m en t, 1 9 8 9 :1 1 2 ) . A k o iz ovih izlagan ja treba izvući neki zaključak, on bi glasio da protesti, kojim a se artikuliše građanska n eposlušnost, treba da slu že kao ferm ent p o m e n u to g “reflektivnog ekvilibrijuma" i da oni stavljaju na iskušenje kako akte kontituisane vlasti tako i presude u sta vn o g su da o o sn o vn im pravim a čoveka - uvek kada sadašn jost ne dozvoljava sam o puko deklam ovanje starih i p otp u n o neprim erenih sadržaja tradicije (prakse).27 T o važi ne sa­ m o za zem lje u kojim a je su dsk a zaštita o sn o vn ih prava čoveka od zako n o d avn e vlasti slaba, kao što je npr. V elika Britanija (Scarm an, 1 9 7 8 :1 5 8 5 ), nego i za zem lje u ko jim a je upravo ustavni (o d ­ nosn o vrh ovn i) sud glavni za štitn ik o sn o vn ih prava čoveka, kao što su to npr. S A D (H en kin , 1 9 8 1 :1 5 9 6 ) . U tom p ogledu dobro je prisetiti se D w orkin ovih reči sa sam o g kraja Carstva prava, gde on u o p šta va svoje viđen je stava prem a pravu ne sam o na sudije nego i na obične građane: “ C arstvo prava je definisano stavom , a ne teritorijom ili m oći ili procesom . [...] T o je interpretativni, sam oreflektivni stav usm eren ka politici u najširem sm islu. T o je p rotest­ ni stav koji svako g građanina čini o dgovo rn im za zam išljanje šta su javna zalaganja n jego vo g društva za princip i šta ta zalaganja zahtevaju u novim o k o ln o stim a” (D w o rk in , 1 9 8 6 :4 1 3 ). N apo sletku , treći slučaj u kojem će neposlušni građani m oći opravdano da nastave svoj protest, iako je ustavni sud o d b a ­ cio n jihov zahtev, tem elji se na m o gu ćn o sti apela n adnacionalnim instancam a, koje u poslednje vrem e postaju sve važniji akter za šti­ te o sn o vn ih prava čoveka.28 A k o je država prekršila neko o sn o vn o

2 7 U o vim slučajevim a u najvećoj m eri d o la z i d o izražaja “ etika d isk u rsa ", koja d o p u n ja v a p ravni aran žm an d em o k ratsk e u sta vn e d ržave. O teoriji d isk u rsa ka o tem elju d em o k ratsk e u sta vn e d rža v e u p or. A lex y , 1993b: 28. 28 T o je p rirod na p o sled ica p rocesa p o ra sta o vlašćen ja m eđ u n aro d n ih organ a, p roširen ja o b lig a to rn o g n a d n a cio n a ln o g su d stv a i jačanja m o n ističk ih te o ri­ ja m e đ u n aro d n o g prava, koje za go varaju ne sam o je d in s tv e n o s t m e đ u n aro d ­ n o g prava n ego i c e lo k u p n o g s v e tsk o g p rav n o g p oretka. O tu d a se sve češće

343

pravo i ako "ž rtv a ”29 nije u m ogućnosti da to ispravi u n acional­ nim in stitu cijam a, o n d a u nekim slučajevim a p o s to ji m o gu ćn o st obraćanja "višoj in stan ci” (Hurvvitz, 1981: 135). Posle D r u g o g svetskog rata p ojed inac je postao delim ični m eđ unarodn opravni subjekt (Erm acora, 19 74 : 443), da bi pola veka kasnije već raspo­ lagao i sa in d ivid u aln im pravom na tu žb u p ro tiv države koja krši njegova m eđ u narodn op ravno priznata prava. O s n o v za o vo pravo im a državljanin čija je država potpisala neki o d sledećih m eđ u n a­ rodnopravnih dokum enata: Fakultativni protokol u z M eđ u n a ro d ­ ni pakt o građanskim i političkim pravima (član 1 -2 ), K onvenciju 0 uklanjanju svih oblika rasne diskrim inacije (član 14), K o n ven ci­ ju protiv torture i drugih okrutnih, nehum anih ili degradirajućih p ostu p aka ili kazn i (član 2 2 ), Evropsku konvenciju o ljudskim pravim a (član 2 5 ), A m eričku konvenciju o lju d skim pravim a (član 4 4 ) i A fričku konvenciju o ljudskim pravim a (član 5 6 ). Svaki p o ­ jedinac ovlašćen o vim d o k u m en tim a m ože pred n ad ležn im m eđ u­ narodnim o rganom da ostvaruje pravo koje ti d o k u m en ti regulišu. Pošto je pravilo da se pojedinac ne m ože obratiti o vim organim a pre nego što je iscrpeo dom aće pravne lekove,3° to bi trenutak d o ­ nošenja odbijajuće presude u sta vn o g suda b io p o g o d a n z a poče­ tak akcije na m eđu narodn om n ivou i nastavak građanske n ep oslu ­ šnosti - sve dok n adležni m eđunarodni organ ne kaže p oslednju reč. U k o liko bi se desilo da nadležni m eđunarodni organ donese o dlu ku koja izlazi u susret zahtevu n ep oslu šn ih građana i p rotivreči presudi ustavn og suda, građanska n ep o slu šn o st im ala bi zn a ­ čajnu funkciju u pojačavanju p ritiska na državu da izvrši o d g o ­ varajuće prom ene celo k u p n o g n acionalnog p ravn og poretka s h o d ­

m eđ u n aro d n o pravo m eša u u n u tra šn je p ravo država, i to m e d rža ve ne m o ­ g u d a se od u p ru . O n e m oraju d a p rih va te m e đ u n aro d n u sarad n ju (n a šta ih p risiljava im perativ za d o v o lje n ja p o treb a sta n o v n iš tv a i p o tre b a z a o stv a ri­ van jem nacion aln e p o litik e u m e đ u n a ro d n im o k v irim a), a ce n a za to je ero ­ zija n jih o v o g suveren iteta (B le ck m a n n , 1 9 9 5 :1 1 1 ). 2 9 U p o stu p c im a pred m e đ u n a ro d n im o rg a n im a traži se d a p o je d in a c k o ji tu ži d rža vu bud e ‘‘žrtva’’ (T ard u, 1 9 8 9 : 2 9 4 ). 30 T re b a p om en u ti d a p o sto je lib eraln e ten d en c ije d a se u izv e s n im slu čajev im a p o jed in cim a d o zvo li d a se o b ra te m e đ u n a ro d n im o rg a n im a i p re iscrp ljiva­ nja d o m a ćih pravnih lek o v a (D e lb r iic k , 1 9 8 9 : 2 2 9 ).

344

no preporukam a m eđ u n a ro d n og organa.31 Kao prim er m o gu se navesti neke za k o n o d a vn e prom ené koje su usledile prem a prepo­ rukama U jedin jen ih nacija: kanadski Z ako n o Indijancim a, m auricijski Z akon o im igran tim a, n izo zem sk i Z akon o naknadam a za n ezaposlenost itd. O v im prim erim a se m o g u pribrojiti i ukidanja čitavog niza represivnih režim a (u A rgen itin i, Boliviji, Ekvatorijal­ noj G vineji, H aitiju, Filipin im a, U g a n d i, Urugvaju itd.), čem u je takođe doprineo tu žb en i sistem U jedin jen ih nacija. A li, o n o što je ovde najhitnije n aglasiti jeste činjenica da “u najviše slučajeva, pak, odluke U jedin jen ih nacija ne utiču direktno na države već na m eđunarodno i d o m aće javno mnjenje. Ljudi se m o b ilišu pod v od stvom grupa branilaca ljudskih prava, osn ažen ih p odrškom svetske zajednice” (Tardu, 198 9: 313). T im e građanska n ep o slu ­ šn o st dobija novu dim enziju: ona zaista postaje deo m eđunarod­ nih napora za u n iverzalizaciju i izjednačavanje kriterijum a zaštite o sn ovn ih prava čoveka u svetskim okvirim a. Iz svega što je u ovo m odeljku rečeno m o žem o zaklju ­ čiti da n eposlušni građani moraju započeti borbu za sop stven o tum ačenje o sn o vn ih prava čoveka sa pripadnicim a većine, n osio ­

31 M eđ u n a ro d n i o rgan i n em aju o vlašćen ja d a p rin u d e d rža vu na p ro m e n u n e­ k o g za k o n a za to što je su p ro ta n n o rm a m a o d re đ e n o g m eđ u n a ro d n o p ra vn o g akta. O n i m o g u sam o z a š tititi prava o n ih k o ji im se o brate. M e đ u tim , p o p ra­ vilu , p o sto ji neka v rs ta p o sre d n e i n efo rm a ln e p rin u d e d a se n acio n aln i prav­ ni p ored ak u sklad i ak o je već n eki p o je d in a c o stv a rio svo ja p rava p red m e đ u ­ n arod n im o rgan o m . N a prim er, 19 6 8 . gru p a B e lgijanaca ko ji go vo re fra n cu ­ ski je zik o b ra tila se E v ro p sk o j k o m isiji z a lju d sk a prava za to što im se na o sn o v u v iše za k o n a (iz 1 9 3 2 ,1 9 5 5 ,1 9 5 9 . i 19 6 3 ) u skraćivalo n e k o lik o prava u o b la sti jezik a i o b ra zo v a n ja , garan tov an ih E v ro p sk o m k o n v e n c ijo m o lju d ­ sk im pravim a i P rvim p ro to k o lo m iz 1 9 5 2 . U d u g o m i k o m p le k s n o m s u đ e ­ nju E vropski su d za lju d sk a prava d o n e o je o d lu k u u n jih o vu ko rist. N a k o n toga, b elgijski p arlam en t n ačin io je n o vi za k o n u d u h u p resud e, ta k o da su za štić e n a prava svih B elgijan aca ko ji go vo re fran cu ski je zik u o b la sti je zik a i obrazovan ja. Iako je to b io zn a k d o bre v o lje b elg ijsk ih vlasti, jer n ije b ilo n i­ kakve m o g u ćn o sti za p rin u d u , p osred n i i n efo rm aln i p ritisa k je i o v o m p rili­ k o m b io presud an (H u rw itz, 1 9 8 1 :1 6 1 ) . U o p š te u zev , ek straterito rija ln a ju ­ risd ik cija m eđ u n aro d n ih o rgan a p o la k o ali sig u rn o p od riv a s a m o d o v o ljn o st n acio n aln o g p ravosuđ a i u praksi d o vo d i d o sve če šćeg n efo rm a ln o g b ilateral­ n o g poravnan ja, d alek o o d javn o sti i b e z o b av eze m e đ u n a ro d n o g n ad zora . S u o če n e sa o p a d an jem sam o staln o sti i n e za v isn o sti, n acio n aln e v la s ti žele barem d a izb egn u javn e p rocese pred m eđ u n aro d n im o rgan im a , ka ko ne bi b ila o čigled n a n jih o va s la b o st ili krivica (T a rd u , 1 9 8 9 :3 0 3 ).

345

cim a k o n stitu isa n e vlasti, a sam o u p oseb n im slučajevim a i sa sudijam a u s ta v n o g suda.

4. Strategije delanja neposlušnih građana Po sh vatan ju R o n ald a D w o rk in a, m an jin i k o ja izražava građan ­ sku n e p o s lu šn o st p oziva n jem na pravdu na raspolagan ju su tri strategije delanja. Prvo, o n a m o že racionalnim argu m en tim a da u b eđ u je v e ć in u da greši u p o gled u d o n o šen ja o d re đ en o g zakona ili vo đ en ja o dređen e p olitike. T e k ako joj to ne p o đ e za rukom , o n a m o že p o s e g n u ti za preostalim "n eu b e đ iva čk im " strategija­ m a i tada će u slediti o n o što se o b ičn o n aziva p ro testo m . "K ada n eko veruje d a je od ređ en a oficijeln a p o litik a d u b o k o n em oralna u p reth o d n o d e fin isan o m sm islu , kada su n orm aln e političke m o g u ć n o sti iscrpljene, kada v iše ne p o sto ji m o g u ć n o s t za efika­ snu u b eđ iva čk u građan sku n ep o slu šn o st, kad a p o sto je n en asilne n eu beđivačke tehn ike koje obećavaju u speh , kada ove tehn ike izbegavaju o p a sn o st da iza zo vu su p rotan efekat — tada je ispravno prim en iti ovo sredstvo n eu b eđ iva n ja” (D w o r k in , 1 9 8 4 :3 4 ). Pro­ testn e strategije koje m an jin e prim en ju ju radi “ n eu beđivan ja” n isu u p o tp u n o sti n en asilne već n ose u sebi jed n u d o zu nasilja, ko jo m se povećava cena za p rim en u sp o rn o g zako na, o d n o sn o p olitičke o dlu ke (a tu cen u plaća v la s t p o rasto m upotrebe k o n tranasilja), ili se stvaraju takve o m etaju će i parališuće o k o ln o sti (b lo k ad a saobraćaja, za p o sed a n je zgrada, i si.) koje zastrašuju v ećin u .32 U prvom slučaju d u g o ro čn i cilj m an jin e jeste da iz a z o ­ v e o d b o jn o st prem a nasilju, sao sećan je i m ilosrđe kod većin e k o ­ ja p održava ko n stitu isan u v la s t i d a na taj način d o bije njen pri­ sta n a k za prom enu sp o rn o g z a k o n a ili p olitičk e o dluke, d o k se u d ru go m slučaju prom ena z a k o n a ili p olitičk e o dluke p okušava izdejstvovati izazivan jem straha k o d većin e.33

32 E fik a sn u građansku n e p o s lu š n o s t k o ja m o ž e d a p arališe ce o s is te m p o p ravi­ lu je u stan ju da sproved e s a m o v e ć in a s ta n o v n iš tv a (E bert, 19 6 8 : 2 1 0 ). T a ­ d a se građ an ska n ep o s lu š n o s t v iš e n e u p rav lja k a n ed efin isan o j ja vn o sti - k a­ k o bi se obrazovala većin a - v e ć je o k r e n u ta k a n o sio c im a v la s ti kao ( “ u zu rp a to rs k o j”) m anjini. 33 Z a to se ak tim a građanske n e p o s lu š n o s ti n e sm atraju o d obren e d e m o n stra c i­ je, p eticije, prikupljanje p o tp is a i s lič n o (F le is c h , 1 9 8 9 :1 0 0 ) .

346

D w o r k in je o d ličn o opisao ove tri strategije, ali ih je p otp u n o n eopravdano razdvojio. Jer, jedan istin ski čin građanske n ep oslu šn o sti nikada se ne m o že lišiti racionalnih strategija ubeđivanja već ih sam o m o že u po tpu n iti rem ećenjem u običajen og odvijanja sva k o d n e vn o g života, kako bi se glas m anjine m ogao dovoljn o jasn o čuti. Z a to se m o že zaključiti da građanska n ep o ­ slu šn ost m an jin e m ora da objedini sve tri strategije: ona kod veći­ ne mora da probudi kako i) sažaljenje nad sprem nošću m anjine da na sebe prim i državnu represiju tako i 2 ) strah da će se porem e­ ćaj svakodnevice produ žiti u nedogled (sa krajnje neizvesn im is­ hodom ), pa onda, u tom kontekstu, i 3) sprem n ost da čuje i razu­ me sve argu m en te m anjine. Pri s v e m u o vo m e, g rađ a n sk a n e p o s lu š n o s t se sa m o razu m eva ka o " n e n a s iln i” (F leisch , 19 8 9 : 1 5 9 ), o d n o s n o "m ir ­ ni" akt, u p o g le d u o s n o v n o g prava n a "m ir n o o k u p lja n je” (L a ­ ker, 1 9 8 6 : 1 8 2 ) . U tradiciji k o ju su p o sta v ili G a n d h i i K in g gra­ đ a n sk a n e p o s lu š n o s t je iskorak iz za čaran o g kru ga n asilja i k o n tran asilja (R u ch t, 19 8 4 : 2 7 4 - 2 7 5 ) u to lik o š to je usm eren a ka d ija lo g u i r acio n a ln o m rešavanju p ro b lem a. N o , u p rk o s s v o ­ jim n am era m a d a b u d e n en asilan , o d n o s n o m iran akt, građ a n ­ ska n e p o s lu š n o s t v e o m a c e s t o biva su d sk i kvalifik o van a kao n asila n ak t (u p o r. i Bay, 1 9 6 7 : 16 9 ; M a c C a llu m , 1 9 7 0 b : 2 7 3 ). T o je p o sle d ic a e k s te n z iv n o g tu m ačen ja p o jm a n asilja k o ju su su d o v i u n o vije vre m e počeli d a usvajaju. U N e m a č k o j je tzv. Läple p resu d a V r h o v n o g su d a o d 8. a v g u s ta 1 9 6 9 . "o d u h o v ila ” p o ja m n asilja iz čl. 34 K rivičn o g za k o n a , u k lo n iv š i razliku iz m e ­ đ u n asilja ( G ew alt ) i p rin u d e (Nötigung), o d n o s n o "p sih ičk o g p ritiska" (Laker, 1 9 8 6 : 1 7 8 ; E ckert, 1 9 8 6 : 3 9 ) . O v o m p resu d o m su štrajk, d em on stracije, p ro te st sed en jem na ulici i si. p ro gla ­ šeni ( “d u h o v n im " ) n asiljem , k o jim se v o lja v o z a č a kola p rin u đuje n a p oko ravan je v o lji o n ih ko ji za p o s e d a ju v o z n e površin e. T a k a v sta v n e m a č k o g V r h o v n o g su d a iza zv a o je o prečn e reakci­ je. Pristalice građ a n sk e n e p o s lu šn o sti su L ä p le p resu du p ro gla ­ sili takoreći p ro tiv u s ta v n o m z b o g to g a š to ogran ičava u živan je o sn o v n ih prava na izražavanje m išljen ja i o k u p ljan je, ko je garantuju član o vi 5 i 8 O s n o v n o g z a k o n a (n pr. E ckert, 1 9 8 6 : 4 5 ) . N a su p ro t njim a, p o zitiv istič k i o rijen tisan i teoretičari zaklju čili su da je država ta k o ja određuje šta će se sm atrati nasiljem a šta

347

neće, te d a n o v o zn ačen je p o jm a n asilja k o je je d a o V r h o vn i su d treba je d n o s ta v n o p rihvatiti b e z o b zira n a to šta n ek o m isli o tom e (n pr. W a s se rm a n n , 1 9 8 5 :1 2 4 ) . N a p o s le tk u , k o n z e r v a tiv ­ nim teo re tiča rim a Läple presu da je p ru žila p o v o d da likuju. O n a im je n a p o k o n dala ključni arg u m en t p o m o ć u k o g će m oći da o tp iš u g r a đ a n s k u n e p o s lu šn o st kao p o k u š a j da se "v an red n o s ta n je ” u v u če u "sv ak o d n ev icu d e m o k r a tije ” (P ü ttm a n n , 19 9 4 : 5 4 ). N a jra d ik aln iji je, p o o b ičaju , b io n em a čk i u ltra k o n zervativn i p ra vn i teo retičar J o se f Isen see, k o jem je Läple p resu ­ da p o s lu ž ila d a građ a n sk u n e p o s lu šn o st je d n o s ta v n o p o is to v e ti sa — "v u čjim p ra v o m ” . "S ta ro v u čje pravo p reo blači se u o včije k rzn o m iro lju b iv ih , za k o n s e n z u s p o d o b n ih p o jm o v a : ‘ n en a siln o s t’ , 'o g ra n iče n je kršen ja p rava’ , ‘g rađ a n sk a n e p o s lu š n o s t’ ” (Isen see, 19 8 8 : 5 8 ). K ao izlaz iz ove situacije, koju je p ro u zroko vao "o d u ho vljen i” pojam nasilja, pristalice građanske n ep o slu šn o sti p o če­ le su da se zalažu za izu zim an je p ojm a nasilja, koje n ep oslu šn i građani u potrebljavaju p riliko m protestovanja, o d krivičn opravnih m erila (Dreier, 19 9 1b : 65; K aufm ann, 1991dl 53). Prim era ra­ di, dem onstracije kao o b lik protesta koji se najčešće sreće prili­ ko m izražavanja građanske n ep o slu šn o sti u sebi m o g u d a u k lju ­ če psihički pritisak i ograničenje slo b o d e kretanja trećih lica (k o ­ je krivično pravo traži za ispu n jen je elem enata o dređen ih krivič­ nih dela),34 ali za to nikada n e m o g u ići tako daleko d a iza zo vu ili učin e m ogu ćom telesnu p ovredu ili sm rt n eko g lica. "O b e le žje n en asilnosti prem a o so b a m a isključuje ugrožavanje, p ovređiva­ nje i u bijanje” (Rem elle, 1 9 9 2 :1 1 9 ) . T o važi ne sam o prem a p o li-

34 R ad ikaln i poborn ici o vih o b lik a g ra đ a n sk e n ep o slu šn o sti sm atraju d a je izv e sta n stepen n asiln o sti n u žn i u s lo v z a u s p e š n o s t otp ora. "B iro k ra tije m o ­ g u p rin cip ijeln o izaći na kraj s a m o sa in d iv id u a ln im ‘p re d stav n icim a’ g ru p ­ n ih interesa, koji im aju ‘o p u n o m o ć e n je z a p regovaran je’; sve d ru g o o n e p re­ p u šta ju policiji. A li sve d o k se g ra đ a n s k e in icijativ e o gran ičavaju n a o n e fo r­ m e s u k o b a kojim a su b iro k ratije d o ra s le , o n e u n ištavaju u slo ve s o p s tv e n o g u sp eh a . S tog a sve u sp e šn e g ra đ a n s k e in icijativ e, pored i pre sv ih p reg o vo ra, k o riste o n a sredstva ko ja čin e je d in u ( i o tu d a k rim in a lizo v a n u ) o s n o v u n ji­ h o v e m oći sankcionisanja: ‘G o - in ’ , za p o s e d a n je , blokad a, ciljn a s a b o ta ža i b o jk o t” (O ffe , 19 7 1:16 2 -1 6 3 ; o n u ž n o s ti iz v e s n o g step en a "d e fa n z iv n o g " n a­ silja u protestim a up or. R ich ter, 1 9 8 9 :1 2 2 - 1 2 3 ) .

348

čiji i trećim licim a n ego i prem a sam im n ep oslu šn im građanim a. Pretnja p ojedinaca da će sebi o d u zeti ž iv o t u k o lik o se ne udovolji njihovim za h tevim a nije akt građanske n ep o slu šn o sti i ne čini vlast o d g o v o rn o m za sam o u b istva koja o d atle m o gu da uslede. T ak o je npr. u Indiji sed am d esetih g o d in a jedan guru zapo čeo borbu za to da se u celoj Indiji zabrani klan je krava. O n je o rgan izo vao jed nu spektakularnu n en asiln u m an ifestaciju i u to m e ga je p održalo m n o štvo o rto d o k sn ih H in d u sa za koje je krava sveta ž i ­ votin ja. N a p o sletk u , guru je najavio p o s t (štrajk glađu ) sve d o k n jego v za h te v ne b ude uvažen. V lada Indire G an d h i je o d m ah iz ­ dala saopšten je da neće u dovoljiti gu ru ovim zahtevim a, p o što bi zabrana klanja krava bila shvaćena kao neprijateljski akt p ro tiv m u slim a n ske m anjine u Indiji. G u ru se nije dao o m esti ovim upozoren jem , n astavio je sa štrajkom g lađ u i na kraju um ro (L azari-P aw low ska, 1 9 8 8 :3 0 0 ) . U o vo m slučaju, vlada Indire G a n d ­ hi p ostu p ila je sasvim ispravn o i nije sn o sila nikakvu o d go v o r­ n ost za sm rt gurua. N a drugoj strani, kada je u p ita n ju oštećenje stvari m oraju da važe strogi kriterijum i opravdanja. "O d lu č u ju će treba da b u d e to da se o štećenje stvari ko je p ovređuje prava trećih lica m o že tolerisati sam o ako je a p s o lu tn o n e izb e žn o i ako se o gra n i­ čava na najm anju m o gu ću m eru, tj. ako se vre d n o st štete m o že sm atrati p o tp u n o bezn ačajn o m u o d n o s u na cilj p rotesta i ako o štećen je stvari predstavlja n u žn i u slo v da bi se akcija m o g la u o p šte izvesti" (Fleisch, 1 9 8 9 : 15 8 ) .35 U zim a ju ći u o b zir sve ovo, kada se govori 0 “ n en asiln o sti" svih o b lik a građanske n ep o slu ­ šn o sti, m isli se na nepostojanje upravo o vo g , n aju žeg p ojm a n a­ silja, koji se o d n osi direktn o na fizički kontakt, iz k o g p ro izlaze telesne povrede, usm rćivanje ili n ep otreb n e velike m aterijalne štete. T o su jedini oblici nasilja ko je za ista svaki n ep oslu šn i gra­ đ a n in m ora izbegavati po svaku cen u ( z b o g čega se n jego v akt,

35 N e z a v isn o o d o vih o g ran iče n ih m o g u ć n o sti o p ravd an ja oštećen ja stvari, p ri­ sta lice građ an ske n ep o slu šn o sti ap elu ju na n e p o slu šn e građan e d a p rilik o m sv o jih p rotesta čine što je m ogu će m an je m aterijaln e štete. R a zlo g p o č iv a u ko n tra p ro d u k tiv n o sti o v o g o b lik a n asilja, p o š to p retežn o k o n zerv ativ n o jav­ n o m n jen je p ostaje neprijateljski r a sp o lo že n o p rem a ciljevim a g ra đ a n sk o g p ro te sta "čim p očn u da pucaju p ro z o ri" (u p o r. F leisch , 198 9 : 161; Ebert, 198 8 : 9 6 ).

349

na kraju krajeva, m o že i fen o m en olo ški razliko vati o d o tp ora ti­ raniji).*6 S h va ti li se "n en asiln o st” građanske n ep oslu šn o sti na ovaj način, m o že se reći da se zapravo radi o sim b oličko j p obun i i u toliko zn ak u sla b osti m anjine da nešto p o stig n e bilo u redovnim političkim in stitu cijam a b ilo istin skim (o ru žan im ) o tp orom . U tom ko n tek stu , građansku n ep oslu šn o st je m o gu će razum eti kao pokušaj da se sla b ost pretvori u snagu (Seifert, 198 4: 43). M e đ u ­ tim , to je m o g u će sam o u dem okratskoj ustavnoj državi, u kojoj p ostoji "o gro m n a m oć nenasilja” , o d n osn o m irnih oblika isk azi­ vanja građanske n ep oslušn osti. U tiraniji se svaki o b lik protivlje­ nja volji v la sti o kru tn o kažnjava, tako da i nem a m o gu ćn o sti za is ­ kazivanje građanske n ep oslu šn o sti - uko lik o se hoće osporiti ti­ raninova volja, m ora se o d m ah preći na o tp or i tiranicid. O b r n u ­ to, u jednoj dem okratskoj ustavnoj državi n ikakav p rotest se ne m ože slom iti p rim en om nasilja ("a d m in istrativn o g m asakra"), jer bi to zn ačilo izricanje sm rtne kazn e sam om d e m okratskom u stav­ n om uređenju (Arendt, 1971a: 124; A rendt, 1 9 7 2 ). G rađan ska n ep oslu šn o st je svojevrstan lakm us dem okratije: tek tam o gde je m oguća bez opasn osti po živ o t i telo m ože se reći da je dem okrat­ ski živ o t dosegao svoju p u n u zrelo st (Eckert, 198 6: 31). Kako H annah A rendt dobro prim ećuje, V elika Britanija je svojevrem eno bila na velikim iskušenjim a da na G an d h ijev nenasilni o tp o r reaguje "adm inistrativnim m asakrom ” (kako su to predlagali neki političari), ali je na kraju ipak prevagnu o uvid da je u jednoj d e m o ­ kratskoj ustavnoj državi princip n en asiln o g rešavanja političkih problem a neprikosnoven. O n o što su Britanci shvatili da ne treba da učine, učinili su nekoliko decenija kasnije A m erikan ci u V ijet­ n am u.37 Im perijalistička p olitik a A m erik e im ala je povratni uticaj

36 P o K a u fm an o vo m sh vatan ju , gra đ a n sk a n e p o s lu š n o s t ("m a li o tp o r ” ) teži da bu d e "n ep rekid n a ev o lu cija ", u ko jo j se e lim in iš u svi p o v o d i z a izb ija n je n a­ silja, tj. p ob u n e p rotiv v lasti ( ‘‘v e lik o g o tp o r a " ), p a v eć i iz s a m o g o v o g ra zlo ­ ga njene najvažnije k a rak teristik e m o raju biti: m irn o ća, o b a z riv o p o stu p a n je i strp ljen je (K au fm an n , 198 4 : 9 4 ). 37 A m eričk i im perijalistički rat u V ije tn a m u je p o sh va ta n ju H an n a h A re n d t bio s u k o b am eričke “ o g ro m n e i p o g u b n e p rim e n e n asilja" sa v ije tn a m s k o m "d o ­ m aćo m m o ći" (native power). Ip a k , o va j p rim er n ije to lik o u b e d ljiv ka o p ret­ h o d n i o Britancim a i Ind ijcim a. Jer, n eja sn o je šta je p o H an n ah A re n d t za p ra ­ v o o m o g u ć ilo V ijetn am cim a d a se o d u p ru A m erik an cim a: ta "d o m a ć a m o ć ”

350

u povećanju nasilja prem a sam im am eričkim građanim a (Arendt, 1971a: 2 0 7 ) . P o što nasilje raste, a policija je nem oćna da se tom e efikasno su protstavi, o n a preterano reaguje ( overreact) na stud en ­ te kada ovi m irno dem onstriraju (Arendt, 1971a: 1 9 8 -1 9 9 ). Tako se stvara spirala nasilja, ko ja remeti pravila p olitičk o g živ o ta i slo­ b o du čini n em o gu ćom . O b r n u to , u uobičajenim prilikam a, n ijed­ na vlada koja bi upraljala ruke krvlju n ep oslušnih građana koji m irno dem onstriraju ne bi m o gla da računa na podršku birača. Problem se za to javlja tek ako se svi uobičajeni oblici građanske n ep oslu šn o sti p oka žu kao neefikasni: radikalizacija m eto da će javn ost nesu m njivo okrenuti protiv o n ih koji ih prim enjuju, tako da ostaje sam o opcija da se protesti pretvore u “istin sku o p a sn o st za sta b iln o st ap atičn og društva, čak i po cenu represije i krvopro­ lića” (M acfarlane, 1971: 4 7 ). N o , tada se već m ože govoriti o svo­ jevrsnoj p ob u n i protiv vla sti i p osto jećeg (d em okratsko g ustav­ n og) poretka, tako da više n em am o posla sa građanskom n eposlušnošću.

5. Određenje građanske neposlušnosti N a o sn o vu svega što je d o sada rečeno, m ože se zaključiti da je o građanskoj n ep oslu šn osti reč sam o u slučajevim a kada više građa­ na, koji u jednom društvu čine m anjinu, 1) odbiju p o slu šn o st ne­ kom zakonu ili političkoj o dlu ci i, 2 ) kao predstavnici konzerva­ tivne konstitu tivne vlasti, stanu u zaštitu pravde koja je ugrožena spornim za ko n o m ili p o litičkom o dlukom . 3) Sadržaj pravde o kojoj je reč čine o sn o vn a prava čoveka (koja su predviđena bilo ustavom , bilo ratifikovanim m eđunarodnim ugovorim a bilo m e­

ili jed n o stav n o n ed o sta ta k civ ilizo v a n o s ti. A m erik an cim a je svo jev rem en o u sp e lo d a slo m e m o ć H id e ro v e N e m a č k e jer su N e m a bili n av ik n u ti n a rela­ tivn o v is o k “ živ o tn i s ta n d ard " i hteli d a ga za d rže, d o k se ko d V ijetn am aca ra­ d ilo o " g o lo m p reživlja va n ju ". “ U to m sm islu , u k o lik o se radi o p reživ lja va­ nju, n iže razvijene ze m lje su u m n o g o boljoj p oziciji n ego v e lik e sile " (A ren d t, 1971a: 19 2 ). N e su m n jiv o je d a o va "d o m aća m o ć” m o ž e in sp irisati n ajefikasn iji o tp o r o k u p a to ru (k a o š to je isto tako n esu m n jivo da su A m e ri­ kan ci bili o ku p ato ri u V je tn a m u ), ali je is to tako n esu m n jivo da se još e fik a­ sn ije m o ž e su p rotstavljati i civiliza ciji kao takvoj. U o p šte , d ija lek tik a varvarstv a (k o je tek tu i tam o p o m alja svo je lice p od eu fe m izm o m “ d o m a će m o ć i” ) p o tp u n o izm iče teo rijsk o m d o m a ša ju H an n ah A ren d t.

351

đun arodnim ob ičajn im pravom ), kao i sve o n e procedure kojim a se prava razrađuju i štite. 4 ) U lazeći u borbu za svoje tum ačenje o sn o vn ih prava čoveka sa pripadnicim a većine, n o sio cim a k o n stituisane vlasti, a sam o u p oseb n im slučajevim a i sa sudijam a u stav­ n o g suda, n ep oslu šn i građani bi trebalo 5 ) da pred uzm u akcije sa ciljem da kod većine probude kako (a) sažaljenje nad n jihovom sprem nošću da na sebe prim e državnu represiju, tako i (b ) strah od produžavan ja svojevrsnog van redn og stanja u n edogled (sa krajnje n eizvesn im ishodom ), pa onda, u to m kontekstu, i (c) sprem n ost da čuje i razum e sve njihove argum ente.

6 . Protest kao socijalna forma građanske neposlušnosti U dosadašn jem izlaganju naglasak je b io na pravnim aspektim a fenom ena građanske n ep oslu šn o sti. M eđ u tim , ovaj fen om en im a i svoje socio loške aspekte, koji ne m o g u ostati n ep roblem atizovani. N a početku o v o g poglavlja rečeno je da se građanska n ep o slu ­ šn o st javlja kao o b lik n en asiln o g protesta legitim noj vlasti u d e­ m okratskoj ustavnoj državi, koji iskazuje m anjina građana kao p redstavnik konzervativne ko n stitu tivn e v lasti.3®Z ato je za socio ­ loško bavljenje problem om građanske n ep oslu šn o sti veo m a zn a ­

38 Ipak, p ro test predstavlja fen o m en koji je širi o d fen o m en a građ an ske n e p o s lu ­ šn o s ti. Po Johnu R aw lsu, p o sto ji p et stu p n jeva protesta: 1) legaln i p ro te st, 2 ) p rov o kativ ni prekršaji za k o n a (k o ji n am eću d a se su d sk i p re isp ita isp rav n o st p rek rše n o g zako n a), 3) gra đ an ska n e p o s lu š n o s t, 4 ) kršen je za k o n a iz razlo ga savesti i 5) m ilitan tni o tp o r (R a w ls, 1973: 373; ta ko đ e i D reier, 198 5: 3 0 7 ). N e š to je drugačiji tretm an p ro testa i g ra đ an sk e n ep o slu šn o sti u o kv iru Eberto ve tip o lo gije oblik a n en asiln e ak cije u sm e re n e p rotiv vlasti. E b ert razlik u je d va tip a nenasiln e akcije - s u b v e rziv n u i k o n stru k tiv n u - i p o tri p o d tip a u svako j o d njih. Sub verzivn a ak cija ta k o esk a lira o d a) protesta, preko b ) le g a l­ n e n ekooperativn osti d o c) gra đ an sk e n e p o s lu š n o s ti. K o n stru k tiv n a akcija, n a d ru go j strani, m ože p o p rim iti o b lik a) fu n k cio n a ln ih d em on stracija, b) p rav n ih inovacija uloga i c) gra đ an sk e u zu rp a cije . K ad a je građ an ska n e p o s lu ­ š n o s t u pitanju, ona m ože biti refo rm sk a (tj. usm eren a p rotiv o d re đ e n o g z a ­ k o n a , a ne protiv celo g s istem a) i rev o lu cio n a rn a (u sm eren a p ro tiv ce lo g s is te ­ m a). S to više napreduje p araliza iza zv a n a g ra đ an sk o m n e p o slu šn o šću , to se v iše javlja potreba za k o n stru k tiv n im ak cija m a, tj. sam o o rg an iza cijo m dru štva k o ja ku lm in ira u građanskoj u zu rp aciji. N e p o s lu šn ic i tako p očin ju d a grade svo ju v iz iju p oželjn og stan ja ne o svrću ći s e v iš e na vlast. T im e n astaju d va p a ­ ra leln a društven a sistem a ko ji se m e đ u s o b n o isklju ču ju (Ebert, 1 9 6 8 :3 6 -4 1 ).

352

čajno razm otriti karakteristike protesta, kao i razlike koje p ostoje izm eđu p rotesta i pokreta. Protest je društveni fen om en koji m n o ­ go više odgovara ispoljavanju građanske n ep oslu šn o sti nego p o ­ kret, i to za to što se javlja p o v o d o m k o n k retn o g slučaja nepravde - veza n o g za neku p olitičku odluku, o d n o sn o zakon - i završava otklanjanjem te nepravde (ili defin itivn o m n em o gu ćn o šću otkla­ njanja). Pokreti u m odern im dem okratskim ustavn im državam a su, s druge strane, o b ičn o dugotrajni, što znači da su barem rudi­ m entarno in stitu cion alizovan i, neretko zasn ovan i na socijalizaci­ ji i/ili regrutaciji članstva (sa pratećim pravim a i obavezam a) i im aju m n ogo složenije, du goročnije i radikalnije ciljeve, kao što su “p odizanje društva na novi stepen razvoja" (Eder, 1984: 186), “ atakovanje na strukturu klasn ih o d n osa u društvu” (M elucci, 1 9 8 7 : 1 0 0 ) i slično. Prema tom e, pokreti u sm islu u kom su nave­ deni po pravilu nem aju nikakve veze sa građanskom n ep oslušnošću i konzervativn om ko n stitu tivn o m vlašću (n ego se m ogu, eventualno, pojavljivati kao nosioci in ovativne k o n stitu tivn e v la ­ sti, o čem u ovde neće biti reči).39 D o sada se kao heuristički n ajplodniji pristup proble­ m u stvaranja socijaln o g supstrata p rotesta (b ez obzira na to da li on služi građanskoj n ep oslu šn osti ili ne) pokazala teorija kolek­ tivn o g delanja M ancura O lso n a . Po O ls o n o v o j teoriji, u norm al­ nim prilikama, građanin shvata o pšte dobro kao u suštini uskla­ đeno sa n jegovim in dividualn im dobrom , o d n o sn o interesom . A k o pak u društvu prevlada koncepcija o p š te g dobra koja se kosi sa njegovim interesim a, građanin će biti stavljen pred dilem u da li da se prikloni preovlađujućoj koncepciji ili da istraje na sop stven om stavu (O ls o n , 1971; slično npr. i D ahl, 1 9 8 2 :1 4 2 -1 6 5 ) . O d ­

3 9 P o red u tvrđ ivan ja ra zlik e izm eđ u p ro te sta i p ok reta , m o g u će je razlik ovati k o n tra p ro test o d p rotesta , p o što svaki s n ažn iji p ro te st (a to v aži i za p ok ret) p o pravilu rađa k o n tra p ro te st (o d n o s n o k o n tra p o k re t). Iz a z o v p ostojećem stan ju ko ji a k tu elizu je m an jin a n eretko iza ziv a m eđ u a n g a žo v a n im p rip a d n i­ cim a većin e p otrebu da "uzvrate isto m m ero m ” i o rg a n iz u ju "p ro te ste p ro tiv p ro testa ". U ro vitim p o litič k im p rilik am a k o n tra p ro te st m o ž e da p red stavlja­ ti o b ič a n ritual ili m an ifestaciju koju su o rg a n izo v a li u p rav o o n i p rotiv ko jih je p rvo b itn i p ro test u sm eren . A u te n tičn i k o n tra p ro te sti ili čak ko n trap o kreti n ajčešće n astaju ta m o gd e je država o tv o ren a za ra zličite o p cije ali n ije u s ta ­ n ju d a razreši k o n flik t izm eđ u d ru štv en ih gru p a ko je se p o k a zu ju kao n o sio ­ ci ko lid iraju ćih op cija (M eyer i S ta g g en b o rg , 1 9 9 6 :1 6 3 0 ) .

353

luči li se, pak, za istrajavanje na sopstven om v iđ en ju o p š te g dobra pojedinac će doći u iskušenje da se kao pojedinac suprotstavi o st­ varenju o n o g a što sm atra neistinitim o p štim do b ro m . Jedan od m ogućih pravaca delanja jeste pronalaženje p ojed inaca koji m isle isto kao i o n i udruživanje sa njima, a rezultat to ga m o že biti organizovanje protesta radi širenja i eksponiranja socijalne baze prote­ sta. Pri to m se o b ičn o radi o p ojedincim a koji delaju vred n osn o-racionalno u W eb erovo m shvatanju i koji od sa m o g p očetka prihvataju sav rizik p ovezan sa organizovanjem protesta. U društvim a koja p ozn aju krivično delo p ozivanja na o tp or (upor. npr. čl. 2 16 K rivičnog za k o n a Srbije i čl. 192 Krivičnog za k o n a C rn e G ore), ovaj rizik se p okazuje kao p oseb n o visok. Z a o n o g a ko nije tako odlučan, sm eo i b esk o m p ro m i­ san kao što su to organizatori protesta, a ipak deli njihove vrednosti, viđen je o p š te g dobra, o d n o sn o interese, pravi p ro blem nastaje kada se oform i jezgro protesta i kada se p ostavi dilem a: da li se priključiti protestu (o d n o sn o istom išljenicim a) i tako doprineti pobedi ili pustiti da drugi obave ceo posao. T o je o n o što se u teo­ riji ko lektivn o g delanja o d O ls o n a n aovam o fo rm uliše kao pro­ blem “ švercovanja” (jree ride ): za p ojedinca je bolje da ne gu b i vrem e i energiju (o d n osn o da se ne izlaže rizicim a kao što su hapše­ nje, povređivanje i si.), pridružujući se protestu koji im a ciljeve ko ­ ji su isti kao njegovi i koji ionako v eć radi za njegove interese. D ru ­ gim recima, upravo vlastiti interes govori pojedincu da se ne pri­ družuje protestu čije ciljeve podržava nego da se "švercuje” : ako p rotest uspe, interesi koje deli sa u česn icim a protesta biće ostvare­ ni, a ako ne uspe, barem nije g u b io vrem e i energiju, o d n o s n o rizikovao druga dobra (O ls o n , 1971: 11 i dalje). O d a tle proizlazi o sn o vn i paradoks stvaranja so cija ln o g supstrata protesta: ako bi svi m islili na pom enuti ("švercerski”) način, protest se nikada ne bi ni začeo. Racionalni e g o iza m bi se tako p okazao kao n ep od o b an da iz sebe iznedri bilo šta što bi ličilo na protest, o d n o sn o gra­ đansku neposlušnost. U sociologiji je b ilo m n o g o diskusija o tom paradoksu i O ls o n je s pravom kritikovan za kruti eko n om izam u koncipira­ nju fenom ena "švercovanja”. B ilo je čak m išljenja da je problem “švercovanja” precenjen i da su m n o g o veće prepreke za participa­ ciju u protestu objektivne sla b osti p o p u t loše priprem ljenosti i

354

osm išljen osti akcija, loše m obilizacije od strane organizatora i slično (O e g e m a i K landerm ans, 1 9 9 4 :7 1 9 -7 2 0 ) . S tim u vezi bilo je postavljeno čak i pitanje da li uspeh u jed n o g protesta više štete "šverceri” (free riders) ili "revn osn i" (rough riders), tj. oni koji su su­ više aktivni učesnici protesta, koji su nedisciplinovani, koji se ne daju o rganizovati, koji sve rade na svoju ruku i koji rasipaju vrem e i resurse protesta (Euchner, 19 9 6 : 85). Najjači argu m en t protiv univerzalnosti “švercerske” lo ­ gike tiče se zanem arivanja socijalne p ripadnosti učesnika u prote­ stu, kao i precenjivanja njihove sklon o sti prem a racionalističkom ego izm u . Po N ilsu Karlsonu, "šverceri” nisu izolovan i pojedinci koji razm išljaju sam o o tom e kako da povećaju svoje koristi već su i članovi n iza društvenih grupa i kao takvi usvajaju n jihove dru­ štvene norme. Efekat dru štven ih norm i pojedinih (za njega veo m a značajnih) društvenih grupa u lom ljenju racionalističkog ego izm a m o že se pojedincu u kazati p o p u t “nevidljive ruke” koja ga vodi protestu (Karlson, 1 9 9 3 :1 0 1 -1 0 3 ). O s im toga, Charles Euchner je sa dosta uspeha p okazao da m odel "švercera” odlikuje nedovoljn o fleksibilno razum evanje nagrade, p o što nagrada za u čestvovanje u protestu m ože biti i vern o st sebi i društvu, dokazivanje sprem n o ­ sti za žrtvovanje, itd. (Euchner, 19 9 6 : 8 4 -8 5). U svakom slučaju, m obilizacija za učestvovanje u p rotestu pokazuje se kao rezultat ne sam o racionalnih (ciljnih i vredn osn ih ) nego i em ocionalnih pokretača, pri čem u sve veću u lo g u u m odernim društvim a igra i "m edijski orijentisana estetizacija” sam og p ro testn og događanja (Lahusen, 1 9 9 6 :1 1 ) . Iz spleta svih tih elem enata proizlazi u sva­ kom konkretnom slučaju p ojedinčeva odluka 0 tom e hoće li se priključiti jednom p rotestu ili neće. Ipak, kada se u zm u u o b zir sve kritike upućene na ra­ čun "švercerske” logike, m alo ko je do danas bio u stanju da u p o t­ pun osti ospori njenu delotvornost. Z ato je socio loško proučava­ nje protesta često postavljano tako da se identifikuju činioci koji u realnosti slabe "švercersku” lo g ik u i na taj način doprinose ne sa­ m o nastanku nego i istrajnosti i u spešn om okon čanju protesta (D a w es, et al., 198 6: 1183-1184). Pored već p o m e n u to g dejstva društvenih normi, koje na pojedinca deluju iz n jego vo g okruženja, veo m a značajnim se pokazu je i m obilizatorska sp o so b n o st orga­ nizatora protesta. Po Christianu Lahusenu, organizatori m o gu na

355

tri načina p olitič k i da m obilizuju učesnike protesta: inform isanjem, u b eđ ivan jem i socijalizacijom . Pri tom se p oka zu je da što se više m o b ilizacija kreće od prvog ka trećem o b liku , to je m anja d is­ pozicija p ojed in ca da učestvuje i to jači mora biti prethodn i k o n ­ senzus o ciljevim a i sredstvim a protesta (Lahusen, 1 9 9 6 : 53). U lo ­ mljenju "švercerske” logike, tam o gde ne p o m a žu ni o bjektivn o informisanje, ni v e što ubeđivanje, pokretačka sn aga m ora dovesti do toga da p ojed in ac učestvuje u protestujućoj društven oj grupi, čije norm e p očin ju da deluju na njega poput “ nevidljive ruke” . Po shvatanju n em ačkog sociologa K arl-D ietera O p p a, O lso n o v a teorija mora se izm eniti utoliko što u svako m konretn om slučaju treba postaviti pitanje kako ljudi vid e m o gu ćn o st da svojim delanjem utiču na određene prom ene u društvu. Pri tom treba vod iti računa o tom e da na njih deluju kako m aterijalni tako i moralni m otivi, i da ovi m otivi m ogu veom a efik asn o potiskivati "švercersku” logiku ( O p p , 1985: 2 8 4 ). G rađani učestvuju u prote­ stim a čak i ako su rizici visoki, pri čem u na njih utiče jak osećaj građanske d u žn o sti (Jasso i O p p , 19 9 7; O p p , 1 9 9 2 ). M eđ u tim , ovaj osećaj građanske d u žn o sti ne javlja se uvek. So cio lo ška istra­ živanja govore da m ora postojati određena "kritična m asa” koja će ga pokrenuti. N pr. u D D R -u je ta "kritična m asa” stvorena tek 19 8 9 , kada su građani osetili da moraju nešto da urade kako bi stvari u svojoj državi prom enili (iako su i dalje m islili da je nasilje nem oralno i da je p otreb no d a se drže m irnih o b lik a protesta: de­ m onstracija i blokade saobraćaja).40

4 0 Iz rezu ltata O p p o v ih istraživ a n ja p ro testa m o že se ja sn o v id e ti d a p o litič k o n eza d ovo ljstvo, tj. n e za d o v o ljs tv o p ris tu p o m javn im d o b rim a m o ž e d a p o ­ kren e veliki broj ljudi n a p ro te s t ak o o n i za is ta veruju da tim e m o g u n e što da p ro m e n e (O p p , 199 2 ; O p p i G ern , 1 9 9 3 :6 6 1 ; O p p , 1 9 9 6 a ). Preferen cije o p š te g d obra, u k o m b in aciji sa v ero v a n je m u “ p rin cip jed in stv a" ( " z a je d n o sm o ja či") i u m o g u ćn o st p o b e d e g ru p n e akcije, im a sn ažan uticaj n a k o n stitu isan je i ko n so lid o v a n je p ro te s ta ( O p p , 1 9 9 6 a : 138). K o risti i tro šk o v i od p ro testa zn a tn o u tiču n a m o tiv a c iju u česn ik a p rotesta i to, n aravno, kad a se tu m ače u id eo lo ško m klju ču ( O p p e t al., 199 5 : 9 2 ). Pri to m je p o tp u n o ja­ sn o da će id eo lo ški rad ikaln iji d e lo v i sta n o v n ištv a p ok aziv ati v eće p ro te stn e p o ten cija le - što se p ovećava p b ra s to m s ta b iln o sti d e m o k ratsk ih in stitu cija p ro tiv kojih se upravljaju p ro te s tn e ak cije (O p p et al., 199 5 : 7 6 - 7 7 ) . N e z a ­ d o v o ljstv o vlastitom e k o n o m s k o m situ a cijo m , s d ruge stran e, m n o g o m an je

356

Za problem atiku građanske n ep oslu šn o sti razlika iz­ m eđu participacije u legaln o m i ilegalnom (tj. n eodobren om ili za ­ branjenom ) p rotestu p oka zu je se kao najznačajnija prom enljiva vrednost. Po pravilu, legalni oblici protesta im aju m n o go veće šanse za u speh p o što m o g u d a zado b iju m n ogo v eću i širu p odr­ šku. O d to g pravila o d stu p aju jedino studen ti, u čijim protestim a se prepliću legalni i ilegalni oblici (W olfsfeld et al., 19 9 4 : 10 110 2 ). U autoritarnim režim im a, koji su sklon i da svaki o b lik "re­ m ećenja reda i poretka” kvalifikuju kao “ izdaju” i "p o b u n u ” (a p u ­ tem ko n trolisan o g su d stva i kao "zlo čin ”), državna represija je glavna varijabla u opredeljenju za učestvovanje u protestu ( O p p i G ern, 1993). D a bi se građani odlučili na p rotest protiv n eko g au­ toritarnog režima, državna represija ne sm e biti toliko jaka da uliva strah od sm rti ili teških telesnih povreda. Pa čak i kada nije tako, podanici autoritarne vlasti po pravilu biraju elem entarne o b ­ like protesta, kao što je p rotestn o okupljanje na javnim m estim a (sa jed nostavn om sim b o ličk o m porukom delegitim acije režim a koji teži tom e da b ude “narodni”). O b rn u to , u jednoj dem okrat­ skoj ustavnoj državi represija vod i jačanju m otivacije za učestvo ­ van jem u p rotestim a ( O p p , 19 9 6 a : 139). U uobičajen im prilika­ ma, n izak nivo p olicijskog nasilja i stim u lativno političko stanje koje om ogućava jedna istin ski dem okratska ustavna država sam i po sebi ne p odstiču p rotestn e akcije, p ošto tada p ostoji m n ogo različitih protestnih "glaso va” , a m eđu njim a m alo onih koji z a i­ sta m o gu okupiti zn atn iji broj istom išljenika (O p p , 19 9 7 b : 39). Iz svih ovih n apom ena dobro se vidi da m eđu n ep oslu ­ šnim građanim a koji protestuju u autoritarnim režim im a i o n im a koji protestuju u dem okratskim ustavn im državam a p osto je v e li­ ke razlike, ali i da su im neki problem i zajednički. Jedno vrem e se

p ok reće na p ro testn e akcije. T o v a ži p rven stv e n o za građ an e razvijen ih s o c i­ jaln ih država, p o što o n e m o g u da o b e zb e d e eg zisten cija ln i m in im u m svo jim građ an im a (O p p , 1 9 9 6 b : 6 14 ). S am p o sebi, n ed o sta ta k e k o n o m sk ih resu r­ sa n em a n epo sred an uticaj n a p re d u zim an je p o litič k ih akcija već na u član jivan je u sin d ikate (pri to m e se s in d ik a ti sm atraju gru p am a koje su s k lo n e le­ ga ln im o b licim a p rotesta ). T a k o je npr. u isto čn oj N em ačko j istraživ a n je m u tv rđ e n o da n eza p o sle n o st p ovećava p o litičk o , e k o n o m s k o i so cija ln o n e za ­ d o v o ljstv o i otu đ en je građ an a ali d a ne p ro izvo d i želju d a se u čestvu je u p ro ­ testim a (O p p , 1997a: 31).

357

m islilo da su za sve oblike protesta zapravo n ajp o go d n iji "relativ­ no otvoreni s iste m i” , čije institucije nisu d o v o ljn o otvorene za sve građanske in cijative (jer o nda ne bi bilo razloga za proteste), ali se, s druge strane, m o g u pokrenuti ako se izvrši do d atn i pritisak na njih (E isin ger, 1973: 2 8 ). Kao posebn o p o g o d n o okruženje za na­ stajanje građanskih inicijativa i protesta p o m in je se i "dem osklerotični” p o litički sistem . Po Charlesu Euchneru “d em oskleroza” je paraliza predstavn ičkih organa vlasti koju sprovode o rganizovane interesne grupe, a koja ima za posledicu b e zvo ljn o st biračkog tela i prebacivanje težišta političkog učešća na v an in stitu cio n aln o područje (Euchner, 1 9 9 6 :3 -4 ) . Ipak, danas preovlađuje shvatanje da su u savrem enom svetu protesti n eizbežn i, b ez obzira na stepen “otvorenosti sistem a” i o d m aklo st procesa “d e m oskleroze” . O n o što je n eizvesn o jesu m o gu ćn o sti da ovi p rotesti b u d u kanalisani u efikasne form e i da na taj način p osta n u stabilizujući čin i­ lac dem okratske ustavn e države. O v o se naročito tiče građanske n eposlu šn osti, ako njeni zastu p nici zaista teže to m e da budu k o n ­ zervativna k o n stitu tivn a vlast.

7. "Nova neposlušnost” U prkos tom e što je pravo na o tp or tiraniji nestalo iz korpusa pozitiviranih osn ovn ih prava u dem okratskoj ustavnoj državi jedan n jegov vid još uvek zaoku plja one koji su n ezadovoljni određen im pravcim a razvoja m oderne p olitike. U p itanju je tzv. "nova n ep o ­ slu šn o st” koja ne m ože da se svede ni na pravo na o tp o r tiraniji

strictosensu, ni na građansku n ep o slu šn o st (kako je ona definisan a u 5. odeljku ovog poglavlja), iako je o vo m prvom m n ogo bliža. L o ­ gika "nove n ep oslu šn o sti” p olazi od H o b b e so v e postavke da gra­ đ anin im a pravo na o tp or onda kada m u država ugrožava o p sta ­ nak. U tom e je glavna razlika izm eđ u “nove n ep o slu šn o sti” i gra­ đ anske neposlušnosti: m anjine koje zadržavaju pravo na o tp or u vid u "n ove neposlušnosti" ne p oziva ju se na pravdu nego na ugro­ ž e n o st sop stven og živo ta (o d n o s n o živ o ta svih ljudi na svetu) (R ucht, 1984: 26 8 ). O va u grožen ost nije n ep osredn a i očigledna, o n a je za ­ pravo posledica “u m n o g ” u vid a u m an je ili više du g sled p o sled ica neke naizgled b ezop asne p o litičk e o dluke. O tu d a v eo m a česta

358

pozivanja p ob o rn ik a n ove n ep oslu šn o sti na ‘'u m ", koji relativizuje institucije dem okratske ustavn e države. “D em ok ra tska ustavna država, p roizašla iz građanskih revolucija, ostaje sa svo jim tem elj­ nim nazorim a i principim a, pravnim garancijam a i institucion aln o-procedu raln o -teh n ičk im konsekvencam a važn a pretpostavka ljudski do sto jan stven e, tj. nedespotske i nekatastrofične društve­ ne i p olitičke p rom ene. S am o - u stavn o i in stitu cion aln o p olitič­ ko ‘p o stig n u će’ b ez su m n je je p otp u n o relativizovano iskustvom , često nastalim iz lične p o g o đ en o sti, da - p o d aktuelnim uslovim a - dem okratska u stavn a država ne m o že da per se o p sežn o p o b o lj­ ša šanse u m n o g i h u m a n o g rešenja problem a, da se i ne govori o n jegovom trajnom garan tovanju” (G u ggen b erger, 198 4b: 2 4 -2 5 ). Zagovornici n ove n ep oslu šn o sti prisvajaju ovo pravo na "u m n o i hum ano rešenje p ro b lem a” , koje, ako je krajnje n eoph odn o, m ože u p otpu n o sti da za o b iđ e institucije dem okratske ustavne države, pa čak i da izazo ve o tp o r prem a o nim a koji unutar njih "neum no i nehum ano rešavaju p roblem e” .

Tabela 2: R azlike izm eđ u građanske i “ n ove” neposlu šn osti (Kleger, 1993: 87) G rađanska n ep oslu šn o st

Primarni cilj

"N o v a n ep o slu šn o st”

O č ig le d n o

Kurs dru štven og

nepravo

i p olitič k o g razvoja

Primarna

Nadoknađujuća

K onflikti vezani za raz­

problem atizacija

građanska revoluci­

voj; o p a sn o st koju d o ­

ja i zaštita manjine

nosi b u du ćn ost

O d n o s prema d e­

U stavn a izgradnja

Reformulacija, etabliranje

m okratskoj prav­

slo b o de savesti;

i jačanje ustavn e d em o ­

noj državi

realizovanje već

kratske države kao de­

postojećih prava

m o kratsko g postulata

Po m išljenju “ novih neposlu šn ika” , "akutna potreba za o tp o ro m ” javlja se uvek kada nosioci vlasti u dem okratskoj ustavnoj državi

359

donose o d lu k e koje im aju "fatalne, dalekosežne i nepopravljive konsekvence" (E bert, 19 8 6 : 10 9 ), a to znači da ih neke nove, buduće dem okratske većine neće m oći ispraviti (G uggen berger, 1984a: 211). Prem a jed nom shvatanju, o tp or takvim o dlukam a preduzim ao bi se radi osiguranja ("zaštite") vlastite budu ćn osti, a po drugom , kako bi se "zaštitila prava budućih generacija” (Preufi, 1984b: 2 2 8 ), ili "prava preživljavanja budućih generacija, o d n o ­ sno celo k u p n o g stvaranja" B o žjeg (Remelle, 1 9 9 2 : 15 6 ). O tp o r vlastim a koje u grožavaju perspektivu opstan ka čovečan stva u svim tim slučajevim a m orao bi se sprovoditi n eposredn o (i to bi činile “sadašnje generacije”) i bez oklevanja, jer je sporne odluke m oguće sprečiti sam o u začetku, za to što su kasnije posledice n e­ popravljive (Ebert, 198 8 : 7 9 -8 0 ) . U grožavan je opstan ka čovečanstva danas je p on ovo aktuelizovano pre svega z b o g razvoja opasnih tehnologija (Kleger, 1993: 317). T o se naročito o dn osi na nuklearnu energiju i n em o ­ gu ćn ost da se ona b ezbedn o proizvodi i upotrebi, o čem u rečito svedoči ne sam o primer C ern obila nego i drugih brojnih kvarova na atom skim centralama, koji su vrlo lako m ogli da se pretvore u globalnu katastrofu. Političke o dlu ke o nuklearnoj energiji spada­ ju u red "visoko g rizika” i zato po m išljenju "n ovih n ep oslu šn ika” ne sm eju biti prihvaćene na uobičajeni način. Po pravilu, naime, građani imaju poverenja u političare, političari imaju poverenja u "eksperte”, koji na kraju sam i d o n ose odluke koje m o gu imati brojne i nepredvidive konsekvence (Ebert, 198 6: 112). M išljenje "n ovih neposlušnika” je da se ovakva rutina ne m ože tolerisati ka­ da su opasne tehnologije u pitanju, jer je u lo g ogrom an - opstan ak celo g čovečanstva. Zato H o b b e so va logika prava na otpor u novim alternativnim pokretima do b ija novi izraz: "Alternativna energija ili građanski rat” (cit. prema: Berm bach i Kodalle, 1982: 21). Ipak, svi "novi n e p o slu šn ic i” ne odvažuju se na ovako radikalnu dilem u u autentičnoj h o b zo v sk o j tradiciji. O n i um ereniji sm atraju da otpor danas ne m ora v o d iti o dm ah u građanski rat kao kod H obbesa nego da treba da b u d e dem okratski p reo bliko ­ van (Kleger, 1993: 317). Po m išljen ju H ein za Klegera sam a društven o -po litičk a situacija pro m en ila se o d H o b b e so v o g d o b a i to se m ora odraziti i na koncepciju prava na otpor, odn osn o koncept “ n ove neposlu šn osti”. D o k je H o b b e s m o gu ćn o sti slobode video

sam o unutar građan sko g kao "d ržavn o g” društva, “ novi n ep oslušnici" građansko društvo shvataju kao civiln o društvo, u ko m slo ­ b oda znači n ep oslu šn o st. A n ep o slu šn o st u civiln om društvu učvršćuje socijalni poredak, olakšava njegovu p rom enu i o b ezb eđuje n jego v opstan ak. C iv iln o društvo je refleksivno i za to m u je potrebna dem okratija slo b o d n a za učenje (Kleger, 1 9 9 3 :4 3 2 ). Bez kritike i n ep o slu šn o sti društvo gubi m o g u ćn o st da uči a tim e i razvojne šanse: nem a provokacije koja bi ga naterala da razm išlja o alternativam a (Kleger, 1 9 9 3 :4 5 9 )- Z ato je "nova n ep o slu šn o st” potrebna ne sam o u oblasti opasn ih tehn o lo gija nego i u svim dru­ gim o b la stim a dru štven og života u kojim a opada m o g u ćn o st dr­ žave da rešava p roblem e (što se u nem ačkoj političkoj teoriji nazi­ va Unregierbarkeit). T o je o sn o v na kom niču ženski pokret, radikal­ ni pacifizam , ekološki pokret, itd. N o vin a koju don osi fenom en "nove n ep o slu šn o sti” ticala bi se prevashodno načina rešavanja konflikata (M iin kler, 19 9 4 ). T u počiva i tem eljna razlika u o d n o ­ su na građansku n eposlušnost: “ nova n ep o slu šn o st” teži ne ka pravdi n ego ka razvijanju "sp o so b o sti za učenje” dem okratske ustavne države (Kleger, 1993: 8 7). K ao što m o žem o da v id im o , izm eđ u zagovornika "n o ­ ve n ep o slu šn o sti” postoji velika razlika u shvatanjim a kada je reč o tom e dokle m o že da se protegne otpor dem okratskoj većini: dok su radikalniji zagovornici voljni da pružaju o tp or sve do građan­ s k o g rata, um ereniji sebi postavljaju kao cilj razvijanje "sp o so b n o ­ sti za učenje” kod većine. N esu m n jivo je da su prvi u svojim shvatanjim a m n ogo jasniji i dosledniji. O n i su svesni problem a koji do n osi proces prenošenja spornih i nedovoljn o pouzd an ih prirodnonaučnih zaključaka u do m en društvenih nauka, sa ciljem da se opravda društvena akcija (upor. Buttel i Taylor, 1994: 2 3 6 23 7). M eđ u tim , jaki razlozi govore protiv radikalnog zagovaranja "borbe za o p sta n ak ” koja vodi d o građan sko g rata. Budući da je bilo do voljn o katastrofičnih zaključaka o eko lo škim problem im a koji su se kasnije pokazali kao neosn ovani, zaista je ozb iljno pitanje da li je građanski rat (sa p ostojećim izrazito destruktivnim o ružjem ) manje zlo nego nove tehnologije, koje katastrofično shvata tek relativno m ali broj radikalnih zagovorn ika "nove n epo­ slušn osti". O n o , pak, što na drugoj strani nedostaje um erenim za­ govornicim a “nove n ep oslu šn o sti” jeste zadovoljavajući odgovor

361

na pitanje: šta čin iti ako se većina ne pokaže v o ljn o m za "učenje” . N e o tp očne li građanski rat, pokazaće se da i "n o v a ” i građanska n ep oslu šn o st završavaju u istoj neposlu šn osti, d o k ih razdvaja sa­ m o cilj - razvoj "sp o so b n o sti za učenje" u prvom slučaju i p o zi­ vanje na pravdu u dru gom slučaju.

362

XXVII

ODBIJANJE VOJNE OBAVEZE POD ORUŽJEM

U p reth o d n im p oglavljim a videii sm o da se građanska n ep oslu ­ šn o st ne m o že tem eljiti na savesti već sam o na pravdi. U o vo m p oglavlju će se razm otriti v eo m a specifičan i sam osvojan o b lik n ep o slu šn o sti iz razloga savesti, koji se najčešće m ešao sa gra­ đ a n sk o m n ep oslu šn o šću . Reč je o o db ijan ju vojn e o b aveze p od oružjem ili, jed nostavn o, o o db ijan ju da se u potrebi oružje. U s ­ p o n dem okratskih u stavn ih država im ao je kao posledicu i to da je obno vljen stari običaj dem okratskih polisa da građanska i p o li­ tička prava prate određene građanske d u žn o sti, pa se na za h tev za o p šte pravo glasa o d m ah o d go vo rilo zah tevom za o p štu vojn u obavezu. T a logika bila je često na m eti o n ih koji su kritikovali o p štu vojn u obavezu. Sporn o je b ilo pre svega izjednačavanje d e­ m okratske ustavne države sa tradicijom dem okratskih polisa, s o b ­ zirom na razliku u veličini država i o dn ose koji se uspostavljaju iz ­ m eđu građanina i vlasti. N a taj činilac ukazuje M ichael W a lzer u članku p od n aslovom "Politička alijenacija i vojn a slu žb a”: "In d i­ v id u a je postala privatan čovek, koji uživa u zadovoljstvim a kad go d to m ože, sam ili u u skom krugu svoje porodice. D ržava je p o ­ stala udaljena sila, koju su zaposeli služben ici, ponekad b lagona­ kloni a ponekad i ne, bespovratno izm ešten i van dom ašaja građa­ na” (W alzer, 1 9 7 0 b : 4 0 1 -4 0 2 ). U takvoj situaciji, zaključiće na kraju članka W alzer, nosioci vlasti u (dem okratskoj ustavnoj) dr­ žavi moraće, pre ili kasnije, da uvide da rešenje nije ni u prinudi (p o d pretnjom zatvora ili p ro gon stva) ni u pretvaranju određenih grupa ljudi u građane dru gog reda (tako što bi im se oduzim ala prava u meri u kojoj im se toleriše neispunjavanje d u žn o sti) već u tolerisanju određenog stepena dobrovoljn e "p olitičke alijenacije" (W alzer, 19 7 0 b : 4 1 9 -4 2 0 ). Kada je reč o vojnoj obavezi, to bi zn ačilo da dem okrat­ ska ustavna država m ora da ostavi prostor za odbijanje da se u p o ­ trebi oružje, kao i vojne obaveze u celosti. N o , postavlja se pitanje

po kom o sn o v u o n a to treba da učini. T o k o m istorije odbijanje da se upotrebi o ru žje p o pravilu se tem eljilo na razlo gu savesti, tj. na n ep rikosnoven osti (religiozne) norm e odu stajan ja o d povređiva­ nja ili ubijanja dru gih ljudi. U novije vrem e u ustavn e sistem e je počelo da prodire i o sn o vn o pravo čoveka na o d bijan je vojne o b a­ veze p od o ru žjem - i to takođe iz razloga savesti. U o vo m p o gla­ vlju ostaje d a se v id i da li je, i - ako jeste - p o d k o jim uslo vim a je o odbijanju vo jn e o b aveze p od oružjem m oguće govoriti kao o o b ­ liku građanske n ep oslu šn o sti. M o g u ć n o s t da se odbijan je vojne obaveze p o d o ru žjem p oveže sa građanskom n ep oslu šn o šću p o ­ vlačila bi još jed n o pitanje: da li je o sn o v na k o m se tem elji ovaj o b lik građanske n ep oslu šn o sti pravda ili se o sn o v m ora potražiti u nečem drugom .

i. Istorija odbijanja vojne obaveze pod oružjem R azlo g savesti koji zabranjuje u zim an je oružja u ruke prvi p u t je zab eležen u ranom hrišćanstvu. Prvi hrišćani su živ o t smatrali svetim (o d B oga d a tim ) i zabranjivali su sve što bi ga m o glo ugro­ ziti ("o n o što B o g daje sam o o n m o že i da u zm e "). Kiprijan, b i­ sku p Kartagine, jed n o stavn o je 2 4 8 . g o d in e rat p ro glasio ubistvom “koje se čini m aso vn o ” (C a se, 1923: 5 6 ). O r ig e n je hrišćanski stav prem a ratu, o vako shvaćenom , o b jasn io na sledeći način: " M i se nećem o o ružjem b o riti p ro tiv n e k o g naroda, m i n ećem o učiti ratnu veštinu, jer sm o kroz Isu sa p ostali deca m ira.” U skla­ du sa o vim ranohrišćanskim p rin cipijeln im p acifizm o m , vojnici koji su bili obraćeni na hrišćan stvo m orali su da o d bace oružje i dezertiraju iz rim ske vojske, a m n o g i m eđ u njim a postali su z b o g to g a m učenici (M elam ed, 1 9 0 9 : 1 0 5 -1 0 6 ) . T ak va praksa biće prekinuta veĆ3i4- g o d in e (paraleleno sa pretvaranjem hrišćanstva u državn u religiju), kada je K on cil o su d io vo jn ik e koji dezertiraju iz

religioznih

razloga

i svim

silam a

se

potrud io

da

takvo

pon ašan je ubuduće zaustavi. V ero va tn o je n ajp ogub n ija p o sled ica pretvaranja hrišćanstva u d ržavn u religiju bila njegova m ilitari­ zacija. D o b ar prim er za o vu etatiza ciju i m ilitarizaciju hri­ šćan stva pruža A vg u stin , koji na je d n o m m estu piše: "Julijan je b io b ezb o ža n car, o tp ad n ik, zlo čin a c, id o lo p o k lo n ik [...] Zahteva

364

li car d a p o š tu je te idole, d a im kadite, okrenite se o d n jega k a B o ­ gu. A li ako k a že ‘ Izvlači m ač! M arširajte p ro tiv o n o g n aro d a!’ ta­ da m u se o d m a h poko rite. R azliku jte v e č n o g go sp od ara o d pri­ v re m en o g go sp od ara, ali se ipak za v o lju v e č n o g g o sp o d ara p o ­ korite p rivre m en o m ” (cit. prem a P iittm an n , 19 9 4 : 144 ). Prem a tom e, n ep raved n o m vladaru hrišćanin se m ora pokoriti, pa m a­ kar o n kršio sve p acifističke ideale izv o rn o g hrišćanstva. Iz te tra­ dicije će kasn ije k a to ličan stv o crpeti onaj ratnički d u h koji će u srednjem v ek u pokretati krstaške ratove za osvajanje Jerusalima, a p o če tk o m n o v o g veka i verske ratove na tlu E vrope. N o , ni pro­ testanti, čim se b u d u o rga n izovali u ratnički tabor p ro tiv im pera­ tora i pape, neće m oći da o d o le to m isto m d u h u au to ritarizm a i m ilitarizm a. Iako je sm atrao da svaki p o d a n ik m o že o d b iti vo jn u slu žb u ako na o sn o v u clausule Petri oceni da je n jeg o v vladar ne­ pravedno krenuo u rat (Scharffen orth, 19 6 4 : 123), Lu ther će u isto m dah u p isati da je "h rišćan ski izraz ljubavi n eu strašivo pridavljivati, p ljačakati i spaljivati neprijatelje i na svaki način im pričinjavati štetu, sve d o k se ne p o b e d e ” (cit. prem a Piittm an n, 1 9 9 4 :1 5 8 ) . L uthero v prim er d o b ro ilustruje način na koji je verski fanatizam potirao sve p acifističke im p u lse hrišćanstva: ako je sa pravom o d b ijan ja v o jn e slu žb e i d o b io priliku da procenjuje o pravdan o st ulaska u rat, p o d a n ik je o d m ah u sam oj “ hrišćanskoj ljubavi" m orao pronaći u n utrašnje (i u to lik o o p a sn ije) p o ­ kretače ratničkih strasti. N o , jedan broj hrišćanskih sekti (kvekera, m en onita, itd.) sve to vrem e je o stao na izvornim , p rincipijelno p acifistič­ kim pozicijam a i svojim p rip adn icim a zabranjivao je da, p o cenu živo ta ili o zb iljn ih problem a sa sveto vn im vlastim a, u zm u oružje u ruke. O d tih tradicija hrišćanska religija će d o sp eti do o rga n izo v a n o g pacifizm a, koji se javio p očetko m 19. veka u A m erici i V eli­ koj Britaniji. D a v id L. D o d g e je avgu sta 1815. o sn o vao prvo m i­ rovno društvo u N jujorku, a N o a h W orcester decem bra iste g o ­ dine u B o sto n u i M asaču setsu . U to vrem e kvekeri u E ngleskoj o rganizuju ista takva društva u L o n d on u i B irm ingem u. Izm eđ u o vih društava je vrlo rano u spo stavljen tesan kontakt, tako da se prvi zajednički kongres održava 1843. u London u , d o k su se svetski m irovni kongresi počeli održavati od p olo vin e 19. veka. N a njim a su isprva sn a žn o dom inirale ideje iz d o m en a hrišćanske

365

etike, ali su se v re m en o m probijale i druge tem e, a m eđ u njim a je jedna od n ajvažn ijih bila i ukidanje stajaćih v o jsk i (R iesenberger, 198 7: 2 13 -2 14 ). M e đ u p rvim i svakako n ajp ozn atijim p ob o rn icim a o d ­ bijanja vojn e s lu ž b e bio je L a v T o lsto j. T o lsto j je sm atrao da je višem ilen iju m sk a istorija religije svakom čo veku o m o gu ćila da sp o zn a "istin u da se bližn ji ne sm e u b iti” . T oj m oralnoj za p o vesti je svaki čo ve k d u žan da se pokorava, a za k o n im a n jegove drža­ ve sam o ako su u skladu sa o vo m zapo vešću (T o lsto i, 19 0 1: 2 8 ). To, konkretn o, zn ači da bi svaki čovek, a p o seb n o ako je hrišćanin, trebalo da o d b ije v o jn u slu žb u (T o lsto i, 19 0 1: 8 2-8 3). M e đ u ­ tim , p o što svi hrišćani nisu d o voljn o jaki u svojoj veri, p on eke od jih savladava strah od državne kazne. T ak vim a T o lsto j savetuje ra­ cionalno razm išljanje o tom e šta je m anje zlo: državna kazn a za odbijanje vo jn e slu žb e je zatvor ili p ro gon (već u za visn osti od pravn og sistem a), d o k o d laza k u v o jsk u znači m o g u ćn o st um ira­ nja, ranjavanja, pon ižavan ja o d strane p retp ostavljen ih ili k a žn ja­ vanja z b o g kršenja stroge vo jn e disciplin e. K ojim go d p utem da se krene p osto je šanse d a se stig n e d o zatvora. Pa već i sam a regrutacija i povrem ene vojn e v e žb e u m iru predstavljaju neku vr­ stu zatvora - čovek gu bi o d svo g s lo b o d n o g živ o ta u svakom slu­ čaju. R acionalno razm išljanje govori, dakle, da je svakom čoveku b olje da odbije v ojn u slu žb u n ego da je prihvati. A ako bi to p o s ta ­ lo m asovn a pojava, m o g lo bi se desiti da se "razotkriju prevare vla d a ” i da se kazna više ne m o že sprovesti nad ijednim v o jn im o b ve zn ik o m koji je o d b io v o jn u slu žb u (T o lsto i, 1901: 8 7). T o bi, p o T o lsto ju , p rip om oglo sve u k u p n o m an arhističkom cilju da se razbije "m asovna h ip n o za ”, k o ju u pražn javaju "strani i n em oral­ ni lju d i” na vlasti u svim državam a sveta. T o lstoj je p o z iv na o d b ijan je vo jn e obaveze u p u tio p reva sh od n o p ojed incim a s n a ž n o g in te le k tu aln o g i m o raln o g in tegriteta. C ilj poziva bilo je stvaranje rasprostranjenog p acifi­ stič k o g raspoloženja koje bi o la k šalo m oralni i racionalni sud p ro sv eće n o g v o jn o g o b ve zn ik a o to m e hoće li se odazvati vojn oj o b a v ezi ili će se uhvatiti u k o šta c sa p ravn im posledicam a o d b i­ janja da to učini. Za 19. v e k to je još u v e k b io v eo m a sm eo p o d u ­ h v at (a ko se izu zm u S A D i E n g lesk a , u ko jim a je služenje vo jsk e sve d o Prvog svetskog rata o sta lo n a d o b ro voljn oj bazi: Čarter,

366

1998 : 7 8 )- N o , još je o p a sn ije b ilo zalagati se za takvu pravnu refom u koja bi o m o g u ć ila pravo sva k o m čoveku da - iz razloga sav esti — izvrši v o jn u o b av ezu , ali b ez oružja, tj. ne do lazeći u o p a ­ s n o s t da n e k o g u bije. N a 12. m eđ u n a ro d n om m irovn om ko n gre­ su u R uen u 19 0 3 . g o d in e o d b ijen o je i da se d isk u tu je o prediogu o pata A lleg reta da se u stan o vi alternativna slu žb a za sve one koji iz relig io zn ih razloga odb ijaju da u zm u oružje u ruke. Četiri go d in e kasnije, d elegati na 16. M eđ u n a ro d n o m m irovn om k o n ­ gresu do n eli su i rezoluciju k o jo m se izričito n aglašavalo da m i­ rovni pokret n em a nikakve v eze sa k am p an jo m za odb ijan je oružja. T ek je Prvi svetski rat pokrenuo stvari sa m rtve tačke. N a M eđ u n a ro d n om kongresu rudara 1 9 2 0 . u Zenevi do n eta je pr­ va rezolucija o odbijan ju oružja, p osle koje su sledile istovrsne re­ zolucije M eđ u n a ro d n o g kongresa sindikata 19 2 2 . u u R im u, M e ­ đun aro dno g kongresa tekstilaca 19 2 6 . u Beču, itd. N apo sletku , u n izo zem sk o m gradu Bilthoven u je 1921. godine o sn ovana Internacionala protivnika rata (W a r Resisters International), koja je kao svoj glavni cilj im ala “antim ilitarističku revoluciju” (upor. R unham Brown, 1 9 3 0 :1 3 ). N jen i članovi su se prozvali “protivnicim a rata” (W ar Resisters) i "sledben icim a savesti” (Conscientious Objec­

tors) i pod parolom “ N ika d više rat” počeli da preduzim aju sva sredstva, b ez o b zira na zakonske kazne, kako bi proširili m eđu na­ rodim a svest o potrebi da se odbije upotrebljavanje oružja i učešće u njegovoj proizvodnji i distribuciji, kao i svim vrstam a priprem a za oružani sukob. Internacionala je na 24 . kongresu o svetskom miru, održan om 19 2 5 . u Parizu, predložila R ezoluciju o odbijanju oružja, ali je taj p red lo g sa 195 glasova protiv 145 b io odbijen. Ipak, iduće godine su se u p rilog odbijanju u potrebe oružja izja­ snili ne sam o delegati K ongresa 0 svetskom miru u Zenevi nego i nacionalni m irovni kongresi u Francuskoj i N em ačkoj. T e godine su osn ovani i prvi antim ilitaristički pokreti crkvenih lica (Congre-

gationals ) u E ngleskoj i Svajcarskoj, sa istim ciljem, da se izd ejstvuje pravo na odbijanje upotrebe oružja (19 2 8 . go din e biće osn o van o i njihovo m eđunarodn o udruženje). N a taj način je ide­ ja o tom e da svaki vojn i o b vezn ik im a pravo da iz razloga savesti odbije vojnu slu žbu p od oružjem prilično čvrsto ukorenjena u pe­ riodu izm eđu dva svetska rata.

367

2. Osnovno pravo na odbijanje vojne obaveze pod oružjem u Nemačkoj Pošto je u S A D i E n glesko j u 19. veku vojna slu žb a bila do bro volj­ na, u laskom o b e zem lje u Prvi svetski rat i uvođ en jem o p šte vojn e obaveze o tvo rio se problem vojn ih obvezn ika koji su iz razloga savesti odbijali da u zm u oružje u ruke. Staviše, u o b e zem lje se v o d i­ la burna rasprava izm eđ u "patriota” i "radikalnih p acifista” , koja je polarizovala javno m n jen je.1 Ipak, i Sjedinjene A m eričke D r ža ­ ve i E ngleska prihvatile su prigovor savesti kao o sn o v za o slo b ađ a­ nje od vojne ob aveze p od oružjem . U Engleskoj su uslovi bili lib e­ ralniji nego (kasn ije) u Sjedin jen im A m eričkim D ržavam a. N a osn ovu (d ru gog) Z ako n a o vojnoj službi iz maja 1916. svi E nglezi koji bi uložili prigovor savesti, bez obzira na to da li im aju upori­ šte u nekoj verskoj etici ili ne, d o b ili bi pravo da u m esto p o d o ru ž­ jem vojn u obavezu izvrše u n eborbenim slu žb am a ili službam a "od n acionalnog značaja” . N a drugoj strani A tlan tika, A m erikanci koji su ulagali isti prigovor m o gli su da računaju na p ošted u po o sn o vu Z akon a o selektivnoj slu žb i iz aprila 1917. sam o ako su još pre rata pripadali nekoj ek sp licitn o pacifističkoj sekti (kao što su kvekeri, m enoniti itd.) (Brock, 19 7 0 : 15 -17 ). D o k je u S A D bilo nešto manje od 4 .0 0 0 vo jn ih o b ve zn ik a koji su uložili ovaj p rigo ­ vor, u Engleskoj ih je to k o m celo g rata bilo 1 6 .0 0 0 (Brock, 19 7 0 : 4 0 ). M eđ u ovim p oton jim bile su i neke vrlo u gledne ličnosti, pa su tako npr. u prvoj laburističkoj vladi iz 1924 . bila čak tri m in i­ stra koji su za vreme rata iz razloga savesti odbili da uzm u oružje u ruke (d o k ih je u Parlam entu b ilo još 13). Van an glo sa k so n sk o g područja, prvi zakoni koji su om ogućavali da se vojna o b aveza p o d oružjem zam eni civiln om slu žb o m doneti su u sk an d in avsk im zem ljam a. D an ska je već 19 17. uvela alternativu za v ojn u o b av ezu p o d oružjem (prem da sa­ m o u vidu rada u šum arstvu), a za n jo m su sledile Švedska (1 9 2 0 . za crkvena lica, a 1925. i za sva o stala lica koja se pozivaju na raz­

1 Z a n im ljiv o je da je tokom D r u g o g s v e c s k o g rata u o b e zem lje bilo m n o g o više ra zu m eva n ja i tolerancije izm e đ u "ra d ik a ln ih p a c ifis ta ” i "p atriota": niti su p r­ vi bili tako radikalni kao u P rvo m s v e ts k o m ratu n iti su ih drugi tako o s u đ iv a ­ li. U p ra v o o brn uto , m nogi n e p a đ fis ti za g o v a ra li su d o sled n o p o što v an je p ra­ va na o d b ija n je vojne obaveze p o d o ru žje m , k a o a u te n tič n o g izraza lib e ralizm a so p s tv e n e ze m lje (Brock, 1 9 7 0 : 1 5 7 - 1 6 7 )

368

lo g savesti) i N o rveška (1 9 2 2 . za crkvena lica, a 1925. i za sva o sta ­ la lica koja se p ozivaju na razlo g savesti). M eđ u tim , odbijanje vojn e o b aveze p o d oružjem još uvek n igd e nije bilo proglašen o za o sn o vn o pravo čoveka.2 Pravo na odbijan je vojn e ob aveze pod oružjem uvršćen o je m eđ u o sn o vn a prava čoveka prvi p ut tek 19 4 9 . go d in e u N em ačko j. N a k o n strahota D r u g o g sve tsk o g rata u ovoj zem lji je sazrela svest o tom e da se borbi p ro tiv rata mora posvetiti m n ogo veća p ažn ja n ego što je to b io slučaj u m eđuratnom razdoblju i da se u tu borbu moraju uključiti svi koji su voljn i da vojn u obavezu ispun e bez posezan ja za oružjem . U članu 4, stav 3 O s n o v n o g za ­ kona N em ačke iz 19 4 9 . predviđeno je sto g a rešenje koje će se ka­ snije naći, m anje ili više sličn o form ulisano, u ustavim a go to vo svih evrop skih zem alja:

N ik o se ne m o že naterati p ro tiv svoje savesti na vojn u o b a ­ v e zu p od oružjem . Pojedin osti se regulišu saveznim za k o ­ nom .

Princip koji je usvojio nem ački u stavotvorac sastojao se, dakle, u tom e da se ovo o sn o vn o pravo tretira kao svojevrsna razrada o sn o v n o g prava čoveka na slo b o d n u

savest. Inače, poslanici

nem ačke U stavotvorn e sku pštin e su o formulaciji o vo g o sn o vn o g prava počeli da razm išljaju ne sam o iz ap straktno-pacifističkih m otiva, nego i u skladu sa sasvim konkretn im nastojanjim a da se N em ci iz američke, britanske i francuske oku pacion e zon e p ošte-

2 Istin a , m eđ u p rvim p re d lo zim a am a n d m a n a na U s ta v S A D iz 179 1. n alazilo se i p ravo p o k o m se "n ijed n a o so b a sa re lig io zn im sk ru p u la m a ne m o že n atera­ ti d a n o si o ru žje ", ali je K o n gre s o vo p ravo o d b io sa o b ra zlo žen jem d a je to s tvar ko ju treba o stav iti v lad i (C u rrie, 19 9 7 : 113). Inicijativa da se i o vo o s n o v n o p ravo čo veka nađ e u am eričkoj D eklara ciji prava p o tek la je o d Jam esa M a d is o n a (u p o r. M a d iso n , 19 7 9 : 2 0 1 ). K a d a je o v o bilo o d b ačen o, o n je p o ­ k u ša o d a isto pravo p rogu ra kro z Z a k o n o v o jsc i, ko ji je b io u izradi to k o m d e ­ ce m b ra 1 7 9 0 . T o m p rilik o m o n je član o ve K o n g resa u b e đ iv ao d a bi b ila "p o ­ s e b n a slava za ovu ze m lju " ak o bi p rih va tila o v o pravo, ko je se u d ru g im z e ­ m lja m a ili u o p šte ne ra zu m e ili n ajb ru taln ije gazi (M a d is o n , 1 9 8 1 :3 2 8 -3 2 9 ). N a ža lo s t, M a d iso n ni o vo g a puta n ije u s p e o u svo jim n aporim a, tako da je i Z a k o n o v ojsci usvojen b ez o d red b e o o s lo b a đ a n ju o d v o jn e slu žb e z b o g p ri­ g o v o ra savesti.

369

de m o gu ćn o sti da b u du poslati u neki rat protiv N e m a ca iz sovjet­ ske o ku pacion e zo n e. O v o je veom a važn o im ati na u m u z b o g ka­ snije istorije o s n o v n o g prava na odbijanje vo jn e o baveze pod oružjem: "razlo g savesti” je inicijalno im ao sasvim pragm atičan cilj da p oštedi pripadn ike jedne etničke grupe o d m o gu ćn o sti da, sticajem m eđ u narodn ih okoln osti, dođu u situaciju d a pucaju jed­ ni na druge. Ipak, d efin itivn o obrazloženje form ulisan o p rilikom donošenja O s n o v n o g zako n a N em ačke dalo je o v o m pravu druga­ čije značenje. N je g o v o uvršćenje u ustavnopravnu m ateriju p osla­ nik S P D L u d w ig Bergsträsser obrazložio je na sledeći način: "M i sm o ovu d o d atn u m o g u ćn o st uvrstili ovde jer je reč o slo bo d i v eroispovesti i savesti. D o d a tn a m o gu ćn o st im a upravo taj sadržaj da ljudi — pri tom sm o im ali u vidu m enonite, Jehovine svedoke i pripadnike drugih sekti - na o sn o vu njihovog religio zn o g ubeđenja i njihove savesti neće da služe vojn u o bavezu p o d o ru žjem ” (cit. prema: Krölls, 1983: 2 2 -2 3 ). O predeljenju za p acifizam i m o ­ gućn osti koju su dobili zapadn i N em ci da izb egn u ratovanje pro­ tiv svojih istočn on em ačkih sunarodnika sada je pridodata nova eksplicitna — svrha o sn o vn o g prava na odbijanje vojn e obaveze pod oružjem : pripadnost nekoj hrišćanskoj sekti koja zabranjuje svojim pripadnicim a upotrebu oružja. D alji razvoj o v o g o sn o v n o g prava u N em ačko j pratile su četiri kontroverze. Prvo, sve je više bilo ateista koji su isticali hum an ističko-etičke ili čak p olitičke konotacije o v o g o sn o v n o g prava (naročito posle stu d en tsk o g protesta 19 6 8 ), tako da se "veroispo vest” sve više gubila u un iverzalističkom i religio zn o -n eu tralnom pojm u “savesti” . D ru go , bilo je sve više ljudi koji nisu principijelno odbijali da učestvu ju u svakom ratu i protiv sva ko g neprijatelja nego su to činili sam o kada je u pitanju bio tačno o d ­ ređeni neprijatelj ili u p oseb n im o ko ln o stim a, kao što je npr. nu­ klearni rat i si. Treće, p ostavilo se pitanje da li razlog savesti treba da važi univerzalno za sve o b like vo jn e obaveze (tj. u o ružan im snagam a i u civilnoj službi), ili sam o za obavezu p od oružjem . N a ­ p oko n , četvrto, sve osnovanije su se osporavale m o gu ćn o sti dr­ žavn ih organa da provere i utvrde "a u ten tičn u ” savest lica kojim a bi se n a o sn o vu toga d o zvolilo d a koriste ovo o sn o vn o pravo. Kao rezultat ovih osporavanja javile su se ideje da o sn o vn o pravo na

370

odbijanje vojn e o b aveze p o d oru žjem treba "razvezati” o d o sn o v ­ nog prava na slo b o d u savesti. D a n as je sam o treća o d ove četiri kontroverze p o tp u n o i jed nozn ačn o razrešena. Prve dve dilem e su, doduše, teorijski takođe n edvo sm islen o rešene u to lik o što je savest o slo bođ en a reli­ g io zn o g elem enta i što je za odbijan je oružja p ostao dovoljan u n i­ verzalni p acifizam (upor. Brecht, 19 9 2 : 2-3 i Johlen, 19 9 6 : 138139). M eđ u tim , u praksi i dalje p osto je vrlo veliki problem i. Z b o g restriktivne i konzervativn e p olitike u p o stu p k u "priznavanja” da postoji razlog savesti (Anerkermungsvetfahren) veliki broj vo jn ih o b ­ vezn ika koji se p oziva na pravo odbijanja vojn e obaveze p od o ru ž­ jem mora svoje političke m o tive da prikriva i zaogrće ih u religio­ zne ili un iverzalno-etičke sadržaje (Królls, 19 8 3 :10 8 ), a svoje "situaciono

uslovljen e”

pacifističke

stavove

da

univerzalizuje

(Bockenforde, 1991c: 2 5 1). T im e se O sn o v n im za ko n o m garantovan o pravo odbijanja vo jn e slu žb e na tem elju savesti, kao o sn o v ­ no pravo, u praksi pretvara u isleđivanje u kojem onaj ko odbija službu mora da do kaže svoju "n evin o st” (Liepm an, H an n over i A m en d t, 19 6 6 : 9 ). U slučaju, pak, da vojn o m ob vezn iku bude "priznat” razlog savesti i da b u de upućen na ispunjenje civilne slu ­ žbe, on -

prema jednoj odluci U sta v n o g suda N em ačke -

gubi

pravo da istakne razlog savesti za odbijanje vojn e obaveze u toj konkretnoj civilnoj slu žb i (Lów , 19 7 7: 2 19 ). N aposletku, p o stu ­ pak "priznavanja” da postoji razlog savesti ostao je opterećen v o ­ luntarizm om

i

brojnim

reliktim a

iz

in kvizitorskog

sistem a

(M ó h le i Rabe, 19 72 : 53), kao i pristu p om numerus clausus, tj. o slo ­ bađanjem od vojne o b aveze p o d oružjem on o liko vojn ih o b v e zn i­ ka koliko dozvoljava kvota koju država neform alno i arbitrarno ostavlja za ove slučajeve (Królls,

1983: 4 o ) .5 Z ato

se m o že

zaključiti da su potrebe vojske još uvek o d prven stven og značaja i da se o sn ovn o pravo na odbijanje vojn e obaveze pod oružjem ne koristi kao autentično neograničeno o sn o vn o pravo čoveka (kako je O sn o v n im zakonom p ropisano) već kao pravo p o d lo žn o ogra­

3 Pri to m se m ora ko n stato vati činjenica da broj o n ih ko ji k o riste o vo p ravo raste iz g o d in e u god in u, tako d a je broj v o jn ih o b v e z n ik a koji su svo ju v o jn u o b a v e ­ z u isp u n ili u nekoj civiln oj slu žb i 1 9 9 5 . b io o ko 1 6 0 .0 0 0 , što je o tp rilik e sto p u ta v iše nego 1957, kad a je ko rišćen je o v o g prava prvi p u t o m o gu će n o .

371

ničenjima, ko ja su u m eđuvrem enu u stanovili državn i organi, a pre svega savezn i U stavn i sud (Alexy, 1 9 8 6 : 1 0 7 ) . Z a državu (o d n o sn o za njene o ru žan e sn age) bilo bi idealno kada bi svake g o d in e broj ljudi koji odb ijaju v o jn u o b ave­ zu p od o ru žjem b io takav da: 1) ne d o vo d i u pitanje bojnu g o to v o st o ru žan ih snaga, 2 ) da obuhvati sve ljude o d kojih se ne daju stvoriti v o jn ici (tj. ljude koji bi ionako sam o stvarali p roble­ m e u vojsci ili bi z b o g svojih čvrstih ubeđenja b esko risn o p un ili zatvore) i 3) da o b u h vati sam o ljude čija m otivacija leži d aleko od p olitičke sfere ( z b o g p ovra tn o g uticaja radikalnog p acifizm a u javn om m n jen ju). O s n o v n o pravo na odb ijan je vojn e obaveze p od oru žjem za to m ora biti p od vrgn u to m eh an izm u difam iranja i stigm atizovan ja. V o jn i o b vezn ici koji o dbijaju da slu že vojn u ob avezu p o d ortižjem m oraju p rolaziti kroz brojne n eu go d n osti, kako država ne bi m orala suviše v elik o m broju n jih da uskraćuje ovo pravo (i da na taj način o d njega pravi karikaturu). A k o žele da o db iju v o jn u o bavezu p o d oružjem , oni se m oraju pretho dn o izlo žiti p o stu p k u k o m isijsk o g ispitivan ja savesti, za koji se s raz­ lo g o m govori kao o p osled n jem o statk u in kvizicije u 2 0 . veku (ovaj p o stu p a k je u redovnim slu čajevim a sveden na razm atranje p ism e n o g zahteva, d o k se sam o u slučajevim a dvojbe upriličuje součavanje sa ko m isijo m ). A k o i u sp e da uveri državu u n e p o k o ­ leb ljivost svoje pacifističke savesti, vo jn i o b ve zn ik mora za o tp ri­ like jednu trećinu više vrem en a provesti u obavljanju civilne o b a ­ veze (prem a nem ačkom Z a k o n u o oru žan oj o bavezi o d 15. d e ­ cem bra 19 9 5 . redovna v ojn a s lu ž b a traje 10, a civilna 13 m eseci), često u v eo m a teškim u slo vim a (k lin ik e za nervno obolele i si.). Pri svem u tom e, on m ora i dalje b iti p osm atran kao prip adn ik m an jin e sa kojom "n ešto nije u redu" i ko ja je devijantna (u o d ­ n osu na "zdrave vojn e o b v e zn ik e ” koji su sprem ni da hrabro oru žjem brane svoju do m o vin u ). D a k le, da bi država d o zvolila da se o d b ije vojna obaveza p o d oru žjem , o d v o jn o g o b vezn ika se (p o sre d n o ) traži da bude “ m u čen ik" ili "ju n ak ” koji će prebroditi p o m e n u te izazove i hrabro se o d u p reti svim iskušenjim a koja se pred n jego vu pacifističku savest p osta vlja ju . Svim svojim n evolja­ m a i stigm atizovan o šću o n će “p la titi” državi za to što ga je izu ­ zela iz oružanih snaga i slu žiti kao n egativan primer za sve one koji se kolebaju da li da p ođ u n je g o v im stopam a. Zauzvrat, drža­

37^

va će p ostići n ajstab iln iji m o gu ći kom prom is: s jedne strane, im aće (m in im alan ) broj van red n o tretiranih v o jn ih o b ve zn ik a koji će joj služiti kao pokriće za n jen u ob avezu da zaštiti o sn o vn o pravo čoveka na o d b ijan je vo jn e o b aveze p o d oružjem , d o k će, s druge strane, iz svo jih o ru žan ih sn aga isključiti sam o o ne "junake paci­ fizm a" koji su d o kazali da bi n jihovo "uvojničavan je” do n elo više štete n ego koristi. O v a c e lo k u p n a konstru kcija je p o tp u n o in k o m p atibiln a sa lo g ik o m k o n stitu cije m o d ern og građ a n sk o g društva. Pre svega, o p š ta v o jn a o b a v eza i narodna vo jsk a pripadaju m ilitan tn o-n a cio n a lističk o j p ro šlo sti E vrope, koja je za p o čela u jak o b in skoj fazi F ran cu ske revolucije (1 7 9 3 ) i koja danas protivreči evrop sk im in tegra tivn im procesim a na p rin cip im a dem okratije i o sn o vn ih

prava

čoveka.

N ajprim eren iji

vojn o -o rg a n iza cio n i

p rincip u savrem en om p acifističko m , d e m o k ratsk o m i in divid u alističk o m d ru štvu jeste pro fesion aln a vojska ,4 koja bi s vrem e­ n om m o gla da preraste u teritorijalni o gran ak “U N -s v e ts k e p o li­ cije". Prem a tom e, regulacija o sn o v n o g prava na odb ijan je vojn e obaveze p o d o ru žjem trebalo bi da b u de shvaćena kao privrem e­ no rešenje za prelazn i period, u k o jem bi se sistem o p šte vojn e obaveze i n arodne vo jsk e u p o tp u n o sti za m en io s istem o m v o j­ n o g p o ziv a i p ro fesion aln e vo jsk e (sa ten d en cijo m integracije u "U N -s v e ts k u p o liciju ”). D ru g o , sasvim je pogrešna pretpostavka da oružane snage moraju biti onaj organizacioni deo m oderne države koji će postavljati svoje prioritete iznad ostalih organa i, što je još v a žn i­ je, sam ih građana. T o je ostatak m ilitarističke svesti o suprem atiji rata ("odbran e”) nad p olitik om (dip lo m atijo m ). T a svest ne sa­ m o da nem a ništa zajedničko sa logiko m o sn o vn ih prava čoveka nego, naprotiv, predstavlja “prežitak” autoritarnog načina k o n stituisanja narodne države. D anas, pak, sam o o n a država koja daje prioritet pacifističkim pravim a nad vojn im obavezam a, dip lo m atiji nad vojsko m , a Savetu b ezbedn osti i vo jn im snagam a U jed i­ njenih nacija ("U N -s v e ts k o j policiji”) nad so p stven im oružanim

4 P ro fe sio n aln a v o jsk a u ved ena je ne s a m o u V elik o j B ritan iji n ego i u N iz o z e m s k o j, B elgiji i F rancuskoj (za n im ljiv o je da je tu n o v in u i B oris Jeljcin bio najavio u svojoj p red izb o rn o j kam p an ji 1 9 9 5 . u R u siji).

373

snagam a p o s tu p a u du h u (internacionalno važe ćih ) o sn o vn ih pra­ va čoveka. S to g a je postavljanje kvote za ljude koji će koristiti o sn ovn o pravo da b u du o slob ođeni ispunjavanja vo jn e obaveze pod oružjem sam o po sebi protivustavan čin i u jednoj dem okrat­ skoj ustavnoj državi (koja se nalazi u “procesu tranzicije” ka siste­ m u p rofesionalne v o jsk e) ne bi se m ogao tolerisati. Treće, ostvarenje o sn o vn o g prava na odbijan je vojne obaveze p od o ru žjem govori o tom e da se društvo još uvek shvata kao "društvo ju n aka” . Iz te perspektive gledano, "is tin s k i” člano­ vi društva m oraju biti “junaci", u sm islu p atrio tizm a ili u sm islu pacifizm a, a odbijan je vojn e obaveze pod oružjem i ne predstavlja neko pravo n ego je pre način da "junaci p acifizm a” potvrde svoju vrlinu hrabrosti (ko ju dele sa “junacim a p atrio tizm a”) i o bezbed e sebi adekvatan društveni status. T o predstavlja jezgro zablud a u konstitu isan ju građan sko g društva, a sam im tim i u izvođenju o sn o vn o g prava na odbijan je vojn e obaveze p od oružjem . Jer, m o ­ derna građanska društva nisu nikakva “društva junaka" već su društva u kojim a ne sam o da je junaštvo izu zetak n ego se izbegavaju (ratne) situacije u ko jim a do izražaja dolazi junaštvo. To, dru­ gim recima, znači da su njihovi članovi m ah om kukavice ili, u naj­ boljem slučaju, ljudi koji iz straha žele da izb egn u svaku (ratnu) situaciju u kojoj bi došli u d ilem u da li da b u du kukavice ili juna­ ci. Pođe li se od o vo g ak sio m a u k o n stitu isan ju m o dern og građan­ s k o g društva, doći će se d o zaklju čka da postoji nasušna potreba da se izn o va definiše sadržaj o sn o v n o g prava na odbijanje vojne obaveze p od oružjem . D a bi se to učinilo, potrebno je još jednom se vratiti H obbesovoj socijalnoj teoriji, u kojoj društveni aspekti straha i kukavičluka za u zim aju zn ačajn o m esto.

3. Hobbesovo shvatanje prava na dezertiranje U istoriji Evrope strah i ku kavičlu k d u g o su bili (a u velikoj meri i ostali) nešto sramno i n edolično, d o k se junaštvo veličalo i sm a­ tralo (n ed o stižn im ) idealom s va k o g čoveka. Z ato je junaštvo bilo ujed no i o sn o v privilegija o n ih retkih ljudi koji su ga pokazivali, d o k su strah i kukavičluk išli ruku p o d ruku sa p otčinjenošću i obespravljenošću širokih d ru štven ih slojeva (D elim o , 198 7: 5 i dalje). U p litanje staleške logike u v rlin u hrabrosti nalazim o teorij­

374

ski razrađeno već kod Platona, koji hrabrost svrstava u četiri vrli­ ne na kojim a se zasn iva (idealna) p olitička zajednica (za jed n o sa m udrošću, u m eren ošću i p ravednošću), a n jen og "n o sio ca” p ro ­ nalazi u ratničkom staležu. M o n o p o lizo v an je vrline hrabrosti od strane ratničkog staleža o slo b ađ alo je preostala dva staleža obave­ ze da do kazu ju da im aju o vu vrlinu. Z ato za postan ak i o pstan ak Platonove "hrabre" države nije bilo b itn o da li su građani (koji ne pripadaju staležu ratnika) hrabri ili strašljivi. Bitno je bilo sam o to da je ratnički stalež hrabar i iz te činjenice se već m ogao izvući za ­ ključak da staleška država u celosti ovaploćuje ovu vrlinu (Platon, 1 9 7 6 :1 1 4 [4 29 b ])E litističk i “junački diskurs" je obeležje srednjovekovn o g sta lešk o g društva u k o m e d o m in a n tn u u logu igra plem ićki stalež, kao virtu eln i za štitn ik o stalih staleža (D u b y , 1973: 184). O sn o v n a karakteristika o v o g disku rsa jeste n epostojanje čvršće granice izm eđ u rata i p olitike, tj. izm eđ u redovn og (d rža vn o g) i van red n og (ratn o g) stanja. Sve do 17. veka za kraljeve i plem ićki stalež politik a i rat predstavljali su dve strane isto g novčića. Iz m i­ ra se veo m a lako prelazi u rat, kao i iz rata u mir. Zapravo, svaki mir je već b io n apola rat, a svaki rat n apola mir. Politika se v o d ila u z zveckanje oružja, d o k su ratovi vo đ en i paralelno sa d ip lo m a t­ skim pregovorim a. Stajaća vo jsk a nije p ostojala i to je b io faktor koji je o b u zd avao m ilitarizam , ali je, s druge strane, d o p rin osio tom e da se p očetak i to k rata m o g u m n o g o lakše isplanirati, p o ­ š to je plećenička v o jsk a bila p u k o sredstvo koje se plaćalo da bi p ro izvod ilo određeni učinak. K ada je u pitanju sam plem ićki sta ­ lež, iz njega su se regrutovali i dip lo m a ti i generali, pri čem u nije bilo nikakvih prepreka da se iz d ip lo m atije prelazi u vojsku , a iz vo jsk e u dip lom atiju . N ije b ilo nikakve specijalizacije ko ja bi načelno pravila razliku izm eđu "stručnjaka za m ir” i "stručnjaka za rat”. Sve to zajedn o uticalo je na shvatanje da ne p osto ji z n a t­ nija razlika izm eđu m ira i rata, pa sam im tim ni izm eđu p olitik e i vođen ja rata (Schm itth en ner, 1937: 2 1 -2 2 ). Rat se nije m n o g o razlikovao o d lova, a lo v se nije m n o g o razlikovao o d d ru gih ig a ­ ra kojim a se ispunjavalo vrem e koje je bilo o slo b o đ e n o o d privre­ đivanja. S druge strane, vojn ička slu žb a bila je za “ rulju” (tj. s ta ­ n o v n ištv o neorganizovan o u staleže) dobra k o lik o i bilo koja d ru ­ ga služba. Z a sve o ne koje nije “ m u č io ” problem vlasn ištva i koji

375

su im ali ličnu slo b o d u , rad i ratovanje su prip adali isto m delatnom k o n tin u u m u . U n o v o m v ek u stvari se m enjaju. I hrabrost i strašljivost em ancipuju se iz staleških okvira i dovode u v e zu sa racionalističkom in d ivid u aln o m etikom . Pri tom se hrabrost javlja kao uzvišeni ideal za sva ko g pojedinca, d o k su strah i kukavičluk sa­ gledavani kao p u k i patološki oblici, kao stanja o d su stva hrabrosti. Descartes npr. ne v id i po čem u bi strah i ku kavičlu k m o gli biti k o ­ risni za čoveka i tretira ih upravo kao “strasti” koje čoveku prevashodno štete i kojih on m ora da gleda da se na svaki način o slo b o ­ di (D ekart, 1981: 1 0 5 -1 0 6 [§ 1 7 4 -17 6 ]). "E galitarizaciji” sp o so b ­ nosti za hrabrost i ju n aštvo u ranom n ovom v eku odgovaralo je prebacivanje straha i kukavičluka u dom en o p šte in dividualne i socijalne p atologije. O tp rilik e od Francuske revolucije (o d n o sn o njene jakobinske faze) naovam o, o vo shvatanje će p oslu žiti da se ustanovi o p šta v ojn a obaveza i legitim iraju m ilitarističke k o m p o ­ nente nacionalističkih doktrina. Treće shvatanje, koje će u p o tp u n o sti negirati “junački diskurs” (b ilo u tradicionaln om staleškom b ilo u n ovo m egalitarn om sm islu), biće m oguće tek kada građanski stalež p očn e da d o ­ m inira društvom , kada kontraktu alizam u zdrm a tem elje starog režim a i kada živ o t i im ovin a građana p osta n u glavn e vrednosti koje država treba da štiti. O va j “ strašljivi d isku rs” će se javiti prvi p ut u Engleskoj u 17. veku, za vrem e građansko g rata, koji će savrem enicim a otvoriti novi - građanski - uvid u o d n os p ojedinca i države, rata i politike, kao i straha i hrabrosti. T o je vrem e kada je m oderno građansko društvo p očelo da niče iz ožiljaka građanskog rata i kada su posunovraćeni svi ideali herojstva, religiozn o g radi­ kalizm a i viteštva. Jedan od n ajboljih teorijskih izraza o vo g preo­ kreta m o že se naći u socijalnoj filozofiji T h o m a sa H o b b e sa - filo­ zofiji koja je bila nam enjena "p ito m im lju dim a” (Becker, 1994: XXI i 1 6 -1 7 ). Pošto je u 11. p oglavlju već bilo govora o H obbesovoj teoriji države i prava na otpor, u o vo m odeljku ostaje još da se v i­ di na koji način je u njoj rešen pro b lem vo jn e obaveze građana. U H obbesovoj socijalnoj filozofiji m oguće je razlikova­ ti dva odvojena niza: prirodu-rat-haos i državu-m ir-poredak. P o ­ što je za H obbesa najviši cilj lju d sk o g p osto ja n ja slo bo dn o sam o ­ održanje i postizanje sreće ljudi, to m cilju m o že da služi sam o ja-

376

k a d r ž a v a k o j a o b e z b e đ u j e m ir i p o r e d a k ( H o f f e , 1 9 8 2 : 4 0 - 4 2 ) . D r ž a v a , d a k le , o t p o č i n j e t a m o g d e z a v r š a v a ra t, et vice versa. I z o v e t e m e ljn e p o s t a v k e z a H o b b e s a n u ž n o p r o iz l a z i o s n o v n i c ilj p o l i ­ t ič k e fil o z o f ij e : o n a t r e b a d a o d g o v o r i n a p it a n je g d e le ž i u z r o k m i­ ra i ra ta , i k a k o b i t o m o g l o d a s e p r im e n i u u č v r š ć e n ju m ir a ( H o f f e , 1 9 8 2 : 3 5 ) . K a d a je u p it a n ju g r a đ a n s k i ra t, H o b b e s je b io v r lo ja s a n : “A l i n a o n i m m e s t i m a g d e s e u b ilo k o je v r e m e v o d i g r a ­ đ a n s k i ra t n e p o s t o j e n i z a k o n i , n i d r ž a v a , n i d r u š t v o , v e ć s a m o p r iv r e m e n i s a v e z , k o ji s v a k i n e z a d o v o lj n i v o j n i k m o ž e n a p u s t it i k a d m u s e p r o h t e , k a o š t o m u m o ž e p r is t u p it i s v a k i č o v e k iz s v o ­ jih p r iv a t n ih in t e r e s a , b e z ik a k v e o b a v e z e p r e m a s a v e s t i: u t im s l u ­ č a je v im a d a k le u v e k p o s t o j i m n o š t v o lju d i v a n z a k o n a " ( H o b b e s , 1 8 4 1 : 1 8 4 ) . T o z n a č i d a u s t a n j u g r a đ a n s k o g ra ta m o ž e d a p o s t o ji s a m o " p r iv r e m e n i s a v e z ” m e đ u r a t n i c im a , a li n e i d r ž a v a . P r o b l e m r a ta m e đ u d r ž a v a m a , n a d r u g o j s t r a n i, s u o č a ­ v a H o b b e s o v u s o c i j a ln u f i l o z o f i j u s a k r u p n im p r o b le m o m : s je d ­ n e s t r a n e , s u v e r e n p o p r v o m p r ir o d n o m z a k o n u m o r a t e ž i t i u v e k m ir u , a s d r u g e s t r a n e , o p š t a n e s i g u r n o s t u m e đ u n a r o d n im o d n o ­ s im a n a m e ć e s v a k o m s u v e r e n u i m p e r a t iv d a v o d i " p r e v e n t iv n e ” r a t o v e . T a j a n t a g o n iz a m p r is u t a n je n a iz v e s t a n n a č in i u s a m o j k o n s t it u c ij i g r a đ a n s k o g d r u š t v a , p o š t o s a m o g r a đ a n i u la z e u m ir ­ n o d o p s k o d r ž a v n o s t a n je , d o k s u v e r e n o s t a je u p r i r o d n o m s t a n ju ( s a s u v e r e n im a u s v im o s t a li m d r ž a v a m a ) . A k o s e u z m e u o b z i r p lu r a liz a m d r ž a v a i s u v e r e n a , o v o m o ž e v o d i t i z a k lj u č k u d a s u d r ­ ž a v e s v o je v r s n e o a z e m ir a i s ig u r n o s t i , k o je o b e z b e đ u ju r a t o v i k o ­ je s u v e r e n i v o d e i z m e đ u s e b e . N a taj n a č in , u s v e t s k im r a z m e r a m a , n ik a d a n ije p r e v a z iđ e n o p r ir o d n o s t a n je , n e g o je o n o s a m o " f u n k c i o n a li z o v a n o ” d a š t i t i o v e o a z e m ir a i s ig u r n o s t i u d r ž a v a ­ m a . T r e b a v o d it i r a č u n a o t o m e d a H o b b e s p iš e u v r e m e u k o m e n a c io n a liz a m jo š n ije u s p e o d a o d s u v e r e n a n a p r a v i n a r o d n o g v o ­ đ u i d a o d r a t o v a n a č in i “ p it a n je ž i v o t a ili s m r t i c e lo g n a r o d a ” . R a ­ t o v i s u u H o b b e s o v o v r e m e jo š u v e k p r e v a s h o d n o “ p r iv a t n a p r e d u z e ć a ” m o n a r h a , k o ji s e t u k u z a s o p s t v e n e c ilje v e i in t e r e s e , d o k s u n jih o v i p o d a n ic i z a te r a to v e z a it e r e s o v a n i s a m o u t o li k o š t o ž e ­ le b it i p o š t e đ e n i s v ih n j i h o v ih n e p o v o lj n ih p o s le d ic a . Z a t o p o d a ­ n ic i m o g u m ir n e d u š e d a p r ih v a t e n o v o g s u v e r e n a , k o ji je u ra tu p o b e d io n ji h o v o g s t a r o g s u v e r e n a , a k o im o v a j p r u ž i is t e , ili č a k b o lje u s lo v e s i g u r n o s t i . " P o n j e g o v o m [ H o b b e s o v o m ] m iš lje n ju ,

377

osobe koje p ad n u u ruke stranog zavojevača koji je voljan da ih za ­ štiti m ogu m u se pokoriti baš kao što su o slo b o đ e n e od svake o b a­ veze da se p okoravaju svom suverenu ako više ne m o že da im pru­ ži zaštitu. [...] H o b b e so v a teorija, zaista, ne pru ža nijedan razlog da neka o so b a b u de naklonjenija svom suverenu n ego tu đ em ” (Buli, 1981: 7 2 6 ) . O v o predstavlja svakako najanahroničniji deo H o b b e sove socijalne teorije. O n a još ne ide u susret, m ad a to n agoveštava, jed nom svetu koji će biti razdeljen u narodne države i u kom e će iracionalne ideologije pretvoriti narodne v ođ e b ezm alo u b o g o ­ ve na zem lji, a njihove podanike u vernike sprem ne da za svo g v o ­ đu daju i ž iv o t i im ovinu. H ob b es je gajio nadu da će m ir svih gra­ đana na svetu m oći da se o b ezb ed i tako što bi se njihovi suvereni p ustili da se m eđ u so b n o tu ku i istrebljuju, pri čem u bi svaki od njih n u dio svim p odanicim a m anje ili više slične garancije za si­ gu rnost (u skladu sa prvim prirodnim za k o n o m ). T o je ono što je o m ogu ćilo da H o b b e so v pristu p m eđ u naro dn om poretku bude, kako ističe H edley Buli, u isto vrem e i krajnje “ realističan" i d u b o ­ ko pacifističan. H ob b es je prihvatio paralelno p ostojanje rata i m i­ ra u svetskim razmerima, ali je ratničku delatn o st izo pštio kao van dru štven o stanje, i stavio je van d o m ašaja građana. Rat za nje­ ga nije m o gao biti deo državn o g poretka ili p olitički cilj nego pri­ vatn i p osao suverena i njegove plaćeničke vojske. H ob b es je zaista bio an ticipator one čuvene izreke p ru sk o g kralja Fridriha II, jedan vek kasnije, da suveren m ora vo d iti rat tako da nacija u o pšte ne zn a da je u ratu (Haffner, 19 7 9 : 7 7 ). D o lazim o tako i do p itanja v o jn e obaveze građana: im a li građanin obavezu da ide u rat za s v o g suverena ili nema? U d o sa ­ dašn jim izlaganjim a videli sm o da je o d g o v o r renesansnih i ro­ m antičarskih republikanaca b io n ed vo sm islen o pozitivan . O d H ob b esa, kao principijelnog o p o n e n ta svih republikanskih teori­ ja, m o g ao bi se očekivati n egativan odgovo r. Pa ipak, njegov o d g o ­ vor je v eo m a sofisticiran. U Levijatanu o n piše sledeće: “Iz to g raz­ loga, čo vek kom e je naređeno kao v o jn ik u da se bori protiv nepri­ jatelja, iako njegov suveren im a d o v o ljn o prava da njegovo o d b ija­ nje kazn i smrću, m ože u m n o g o slučajeva o d b iti a da ne učini ne­ pravdu [...] Zatim treba dati o p rošten je i za prirodnu strašljivost; i to ne sam o ženama, od kojih se ne o čeku je jedna tako opasn a d u ­

378

žnost, n ego i m u škarcim a ženske hrabrosti. K ada se vojske tuku, ima bežanja na jednoj ili obe strane. A li ako oni to rade ne zb o g iz­ daje, n ego z b o g straha, ne sm atra se da su postu p ili nepravedno, već nečasno. Iz is to g razloga, izbegavanje bitke nije nepravda, već kukavičluk. A li onaj ko se dobrovoljn o prijavio za vojnika, ili o ti­ šao u najam nike, odrekao se izgovora strašljive prirode i obavezan je ne sam o da ide u b itku n ego i da iz nje ne pob egn e b ez d o p u šte­ nja svo g kapetana. A kada odbrana države zahteva o djedn o m p o ­ m oć svih koji su sp o so b n i da nose oružje, svako je obavezan, jer bi inače institucija države, koju oni neće ili nem aju hrabrosti da o ču ­ vaju, bila u za lu d n a” (H o b b e s, 1839: 2 0 5 ) . Bilo je različitih tum ačenja o va k vo g rešenja. Po m išlje­ nju D . B aum golda, H ob b es je u Levijatanu p ostulirao o pštu ob ave­ zu na borbu svih građana u cilju "m ira i zajedničke odbrane” , najverovatnije p o d uticajem već pom in jan e Izjave lojalnosti iz janua­ ra 1 6 5 0 (B au m go ld , 1993: 6 9 ). Problem sa ovim tum ačenjem je što se Izjavi lojalnosti pridaje isu više ek sten zivn o značenje koje ona u realnosti nije im ala. Iz sam o g teksta Izjave lojalnosti vidi se da je od građana zahtevana sam o lojaln o st novoj državi a ne i “an ­ gažm an ” u slučaju ugrožavanja. N a drugoj strani, Leo Strauss je sm atrao da je H ob b es vezivan jem vojn e obaveze za o dsu stvo stra­ ha u p otpu n o sti “u n ištio m oralnu o sn o vu nacionalne odbrane” , p a je, ako je već hteo da iznese jedno d o sled n o p acifističko rešenje, bolje b ilo da se opredelio za m odel svetske države kao najbolji u izbegavanju rata i straha građana i z n jihovu sigu rn ost (Strauss, 1 9 7 1 :1 7 1 -1 7 2 ) . N evo lja sa ovom kritikom počiva u tom e što ona previđa da je H o b b es b io u isto vrem e i "realista” i pacifista. S a­ m im tim , on je m orao na neki drugi način da izm iri svoje tem elj­ no "realističko” ubeđenje o večitosti su kob a izm eđu država (koji a

priori o nem ogu ćava nastanak svetske države) i pacifističko vrednosn o opredeljenje, izraženo u prvom prirodnom zakonu. Taj na­ čin H ob b es je pronašao u teoriji koja po m išljenju Josefa PopperLynkeusa prvi p u t postavlja zahtev da se u spo stavi u načelu d o ­ brovoljna vojna slu žb a (Popper-Lynkeus, 1 9 2 1 :1 8 8 ) .5

5 Još sm eliju tezu p o sta v io je M ichae! S z cze k a lla , p o k o m je H o b b e s, s u p ro ts ta ­ vljajući se aristo kra tsko j časti, koja je u n je g o vo v rem e v o d ila u circulus vitiosus ratovanja, k u k av ičlu k p retp ostavio kao "cum grano salis - v rlin u ” - ko ja p red ­ stavlja tem elj za "d ržav n i m ir” (S zczek alla, 199 7 : 2 5 1).

379

T ak av zaključak ipak se čini prenagljenim . Pre svega, H obbes nije prvi pokrenuo pitanje uslova pod kojim a građanin ima pravo da odbije vojn u obavezu. U prvoj i drugoj verziji Pučkog spo­

razuma (upor. "T h e A greem ent o f the People” , 1979a : 333 i "The Second A greem ent o f the People”, 19 3 8 :3 6 2 ) leveleri su insistirali na tom e da je prinuda koju građanim a nameću vlasti da vrše vojn u slu­ žbu m im o svoje volje "protivna njihovim slobodam a” . O v a odred­ ba je u tzv. K om prom isn om predlogu (kom prom isu izm eđu independentskih Načela pndloga i prve verzije levelerskog Pučkog sporazu­

ma) dopunjena ograničenjem za slučaj potrebe za neposrednu o d branu kraljevine i zaštitu mira. U tom slučaju bi se, po o vo m usaglašenom independentsko-levelerskom rešenju, građanin ipak m o ­ gao prinuditi na vojnu slu žbu (upor. Rothschild, 1903: 98, 111). Treći Pučki sporazum, utvrđen 15. januara 1649 . na Savetu oficira, kao plod debata independenata i levelera u Vajtholu, predvideo je ograničenje prava na odbijanje vojn e obaveze u slučajevima kada je potrebno "formiranje, treniranje i vežbanje puka na vojni način, ka­ ko bi on bio pripravan da se suprotstavi stranim invazijam a, da uguši iznenadne pobune ili da p om aže u sprovođenju zako n a” ("T h e Second A greem ent o f the People” , 1938 :362 ; fusnota br. 2 9 ). Ipak, m alo je verovatn o da je H obbes, d o k je p isao Le­

vijatana u egzilu u Francuskoj, čitao različite verzije Pučkog sporazu­ ma i iz njih crpeo p odsticaje za so p stven o rešenje pitanja vojn e obaveze. Pučki sporazumi nam m o g u p oslu žiti sam o za bolje u p o ­ znavanje sa "duhom vrem ena” , na k o m je građanski rat o stavio ta­ ko d u b o ke tragove da je v ojn a o b av eza građana počela da se p o k a­ zu je kao problem koji zahteva pravnu regulaciju i teorijsko p ro m i­ šljanje. H o b b eso v argum ent n ig d e n e pretpostavlja dobru volju građana za obavljanje vojn e slu žb e, kako sugeriše Josef Popp erLynkeus, već govori o slučajevim a kada je građaninovo odbijanje naredbe suverena u jednom ratu opravdano. Sta zaista kaže H ob b es u citiranom pasusu iz Levijatanal Pre svega, on govori 0 vojnoj obavezi u ratu. Kako u njegovo vreme nije postojala opšta vojna obaveza zasn ovan a na principima regru­ tacije i smeštanja u kasarne radi priprem e za (neki budući, m ogući) rat, H obbes je naprosto imao u v id u slučajeve u kojim a monarh p o ­ ziva građane da krenu direktno u rat koji treba da počne ili koji već traje. Prema tome, kada H obbes govori o vojnoj obavezi, u pitanju

380

su sasvim konkretni slučajevi istin skog ratovanja. M eđ utim , on u isto vreme razlikuje dve vrste rata - staleško-viteški i narodno-odbrambeni - koji daju sasvim drugačiji sadržaj vojnoj obavezi. Staleško-viteški rat bio je uobičajen za o no vreme i H obbes ga doživlja­ va kao "norm alni slučaj” . U staleško-viteškom ratu monarsi i ple­ mićki staleži tuku se oko najrazličitijih stvari, pri čemu im viteška pravila nalažu ne sam o način borbe nego i da poštede civilno sta­ novništvo. Zato, smatra H obbes, ukoliko neki suveren pom isli da bi svoju v ojsku m ogao da popuni ne sam o plaćenicim a nego i svo­ jim građanima, građani bi to m ogli da odbiju pozivanjem na svoju strašljivu prirodu. A rgu m en t sasvim logično proizlazi iz celokupne H obbesove teorije, o kojoj je ranije bilo reči. Građani su ušli u dru­ štveno stanje i preneli svu svoju "prenosivu m oć” na suverena, ka­ ko bi živeli u miru i sigurnosti. Izuzetak čine plaćeni vojnici koji su se prihvatanjem plaćenog vo jn o g poziva odrekli m ogućnosti p o zi­ vanja na “strašljivu prirodu” . T o što će se suveren sa svojim plaće­ nicim a tući po bojnim poljim a daleko o d gradskog života građane ne zanim a sve dok to ne počne da ugrožava njihove živote i im ovi­ nu. D ru gim recima, suveren m ože svoju m oć da odmerava sa dru­ gim suverenima daleko od gradskog života, a ako padne kao žrtva neprijatelja, građani će moći da prim ete da sada imaju novog suve­ rena. A li, ni novi suveren, baš kao ni stari, neće moći da im nam et­ ne obavezu služenja vojske. R azlog je isti: građani će moći da se po­ zovu na svoju strašljivu prirodu i da nagoveste kako će - ako budu poslati u rat -

iz g o lo g kukavičluka napustiti bojno polje o n o g

trenutka kada bude "zagustilo” . Prema tom e, anticipirani kukavič­ luk o kom e govori H obbes u slučaju viteško -staleško g rata predsta­ vlja o sn o v za osn ovn o pravo građana na odbijanje vojne obaveze pod oružjem zb o g racionalnog straha (tj. predupređenja nastupanja stanja u kojem će morati da pokažu svoj kukavičluk). A ako građa­ ni i učestvuju u ratu, oni zadržavaju pravo da dezertiraju, čim ih na to natera sopstveni kukavičluk. Sasvim drugačije političko-egzisten cijaln e im plikacije po građane im a rat za odbranu države. U k o lik o bi se građani saglasili sa tim da sami brane svoju državu, oni u času opasn osti ne bi m o gli napustiti svo g suverena i morali bi p osegn u ti za oružjem. O tom e govori dvadeseti prirodni zakon, koji je H ob b es pom enuo na sam o m kraju Levijatana i koji svakom čoveku u ratu nameće du-

381

žn o st zaštite suverene vlasti koja ga je štitila u d o b a m ira (H o b bes, 1 8 3 9 :7 0 3 ). A k o b i se desilo da suveren b u d e zarobljen u ratu, ali da se ne p reda i tako ne okonča ratovanje, podan ici i dalje d u ­ guju p o slu šn o st n jego vim oficirim a i m agistratim a koji nastavlja­ ju rat (H o b b e s, 1839: 2 0 9 ) . T e k ako se suveren preda ili propadne u ratu, podanici se m o g u sm atrati oslobođenim o d o baveze prem a njem u i prići b ilo kojoj strani za koju sm atraju da će im pružiti najbolju za štitu (H o b b e s, 1839: 7 0 4 ). A ko, pak, neprijatelj ostvari brzu pobedu, a podanici u b ijen o g ili zarobljen og suverena m u se pokore na o sn o vu n o v o g d ru štven og ugovora — u zam en u za mir i sigu rn ost (stvarajući tim e novu državu na o sn o vu osvajanja) pristalice starog suverena više neće imati n ikakvo g o sn o va da se bore na njegovoj strani. O b ja šn je n je za ovo rešenje n alazim o još u

Elementima prirodnog i političkog prava i o n o glasi d a se ne m o že slu­ žiti dvojici

gospodara

(H o b b e s,

1889:

12 6 ).

O n im a koji

su

nezadovoljni novim suverenom -osvajačem (kao aktueln im "g o ­ spodarom ") ostaje jed in o m o g u ćn o st da izazo vu p o b u n u kako bi ga zbacili zajedno sa n jego vo m državom nastalom na tem elju osvajanja. Građani koji se n isu saglasili sa m ogu ćn o šću da budu m obilisani za rat protiv neprijatelja, u rat bi ipak m ogli biti naterani u slučajevim a u ko jim a bi b ilo jasn o da neprijatelj neće p o š to ­ vati razliku izm eđu civila i vojn ika, te da će p osegn uti za pljačkom , ubijanjem i porobljavanjem stanovništva. Suočeni sa o vo m n ep o ­ srednom opasnošću po svoj živ o t i im ovinu, građani više ne bi m ogli da se pozivaju na svoju strašljivu prirodu i da izbegavaju o d ­ lazak u rat. Staviše, u o d b ra m b en o m ratu građani nem aju m o g u ć­ n osti da se pozivaju na b ilo koji razlo g z b o g ko ga bi odbili v ojn u obavezu, o d n osn o dezertirali iz vojske, jer pobeda neprijatelja znači katastrofu za sve njih. Z ato su o v o g puta suveren i n jegovi podanici ujedinjeni pred sp o ljn o m opasnošću. H obbes, dakle, pretpostavlja da u nekim slu čajevim a svi građani imaju o bavezu da se oružjem suprotstave neprijatelju i da se tada strah i želja za sigurn ošću ne m ogu istaći kao o sn o v za odbijanje vojn e obaveze (tj. dezertiranje). U ovim slu čajevim a zaštita živo ta i im ovin e p o d razum eva prihvatanje rata koji ne zn ači povratak u prirodno stanje n ego je odbrana principa gra đ a n sk o g društva na njegovim rubo vi­ m a o d navale sila iz o k o ln o g p riro d n o g stanja.

3 82

G eo rge K ateb p o k u ša o je da d o kaže kako o vo H o b b e sovo shvatan je otkriva jedan "p atrio tsk i” (takoreći n acio n a listič­ ki) stav, koji je protivrečan sa o sn o vn im in d ivid u alističkim p o ­ stavkam a n jegove socijalne filozofije. Staviše, kod H o b b e sa bi se p o K a te b o vo m m išljenju m o g lo govoriti o dva sasvim različita značenja d ru štv en o g ugovora: u prvom (u že m ) značenju, o n bi držao na o k u p u ljude sam o da se ne bi m eđ u so b n o tukli, p ljačka­ li i ubijali, d o k bi u dru gom (širem ) zn ačen ju stvarao zajedn icu ljudi koji ratuju p ro tiv za jed n ičk o g neprijatelja. Krajnji zaključak K atebove analize glasi da je zajedn ica ljudi utem eljena na dru­ štven o m ugovoru u širem zn ačen ju u neskladu sa pravom na ž i­ v o t, pa sam im tim i sa pravom na dezertiranje (K ateb, 19 8 9 : 3 8 6 ). O s n o v n i p ro b lem u K atebovoj analizi je to što o n previđa razliku ko ja p osto ji u način u i p osled ica m a ratovanja: upravo za ­ to što tradicionalni vite šk o -stalešk i rat ne ugrožava živo te p o d a ­ nika suverena koji se m eđ u so b n o tuku, pravo na živ o t i pravo na dezertiranje m o gu da p osta n u prioritetni u o d n osu na pravo slu ­ žen ja u vojsci. O b rn u to , razorno ratovanje, koje ne razlikuje vo j­ n ika i civila (i koje je karakteristično za m oderne narodne ratove), s va k o g građanina stavlja u p o ziciju da svoj živ o t p o isto veti sa s n a g o m suverena da ga odbrani o d o p a sn o g neprijatelja. Suveren o v neprijatelj sada postaje neprijatelj i sam ih n jegovih podanika. M eđ u tim , sada je d u žn o st ratovanja za suverena u sklađen a sam o sa pravom na živ o t (naravno, i im o vin u ), ali ne i sa pravom na d e ­ zertiranje. R azlo g je jasan: p ru žan jem otpora neprijatelju građani štite svoje živo te (i im ovin u ), d o k dezertiranjem slabe v o jn u sn a ­ gu koja neprijatelja treba da spreči u n jegovim u bilačkim i pljač­ ka škim naum im a. H o b b e so va koncepcija prava na dezertiranje je zn im ljiva upravo za to što p rethodi ep oh i narodnih ratova, ratnog huškanja i n acionalističke p ropagan de i što do n osi trezvena i n a­ cio n a lizm o m i lažn im p atrio tizm o m neopterećena razm išljanja o m o g u ćn o stim a dezertiranja. Staviše, ona stiče aktueln o st i za m oderne prilike u toliko što sva k o g v o jn o g o b vezn ika upućuje na razm išljanje o prirodi rata u ko m (treba da) učestvuje i opravdava n jego vu borbu sam o protiv o n o g neprijatelja koji će neposredno

ugroziti njegov život, život njegovih bližnjih, kao i njihovu imovinu. U o sta ­ lim slučajevim a, u kojim a takva o p a sn o st ne postoji (kada su npr. U jed in jen e nacije “neprijatelj”, a vlastiti suveren običan d e m a g o g

)83

i ratni hu škač), o n m o že sasvim opravdano da dezertira. Z ato bi se m o glo za k lju čiti da, n asuprot K atebovim o p tu ž b a m a za p rotivrečnost, ovi zaklju čci o pravu na dezertiranje sasvim lo gičn o pro­ izlaze iz H o b b e so v e socijalne filozofije u kojoj p ravo na ž iv o t gra­ đanina im a n eo sp o rivo p rvenstvo u hijerarhiji prava, o b aveza i vrednosti. Iz H o b b e so v e koncepcije prava na dezertiranje m o gu se izvući dva o p š ta zaključka. Prvo, svako građansko društvo je zasnovano na strahu (za sop stven i živ o t i im o vin u ) i želji za sigur­ nošću, z b o g čega građanin ne m ože biti nateran na vo jn u službu koja će ugroziti ovaj k o n stitu tivn i osnov. D ru go , postoji razlika izm eđu kukavičluka i straha. Pojedinac im a pravo da ispoljava k u ­ kavičluk u svim slučajevim a kada to ne ugrožava sam o građansko društvo, koje počiva na strahu. U slučaju da je u grožen o gra­ đansko društvo svaki građanin mora upravo iz racionalno za sn o ­ v a n o g straha za svoj živ o t i im o vin u su zb iti u sebi in stiktivn i ku ­ kavičluk (koji pokreće dezertiranje) i prihvatiti borbu za odbranu principa građanskog društva. U zgred, isti taj argum en t m o gao bi važiti i prema sam om suverenu: o n o g časa kada o n sam p očne da ugrožava živ o t i im ovin u građana, oni m oraju p oslu šati racional­ ni strah u sebi, p otisn u ti kukavičluk, prihvatiti rat protiv njega i, ako treba, ubiti ga kao i bilo k o g d ru gog "neprijatelja”.

4. “Strašljivi diskurs” i "junački diskurs” u modernom građanskom društvu H o b b eso vo shvatanje vojn e o b aveze m o že se nazvati delo m “ stra­ šljivo g diskursa”. U "strašljivom d isk u rsu ” pojedinac ulazi u gra­ đ ansko društvo iz straha (z a svoj ž iv o t i im o vin u ), zadržavajući prirodno pravo na kukavičluk sve d o k je građansko društvo sigur­ no, a o n o g trenutka kada nestane te sigu rn osti on - iz racionalno z a sn o va n o g straha - mora preduzeti o dlu čn e — što znači i ratne korake protiv svakog ko ga u grožava, b ilo da je u pitanju strani n e­ prijatelj bilo da je u pitanju sam suveren. Z b o g ovih shvatanja H o b b e sa su oštro kritikovali svi oni koji su branili dijam etralno suprotni "junački diskurs” u ko n stitu isan ju društva. "Junački diskurs” je d o p aroksizm a doveo n ovovekovnu težn ju za egalitarizacijom - i to u o b la sti vrline hrabrosti. Kao

384

što sm o već im ali priliku da vid im o kod Descartesa, postavljanje ideala hrabrosti koji važi za sve pojedince b ez izu zetka do velo je do toga da se strah i ku kavičlu k proglasi za nešto patološko, i u in­ d ividualn om i u socijaln o m sm islu . M odern e nacionalističke ide­ ologije radikalizovale su o vo pitanje proglašavajući celokupn e na­ rode za “ junačke” i stavljajući ih u p otp u n o sti na raspolaganje n ji­ hovim “ slavnim " vo jsk o vo đ a m a. D a b ism o m alo konkretizovali stvari, pogledaćem o kako je fun kcionisao ovaj "junački diskurs" kada je reč o p ripadn icim a tzv. nem ačke "revolucije iz 1914" (o sa­ moj toj “ revoluciji” v id i detaljnije: M o m m se n , 1 9 9 0 . i Lübbe,

1963)Za nem ačke "revolucionare iz 19 14 ” H obbes je bio sva­ kako jedan od najvećih ideoloških neprijatelja. N je g o v najveći “greh” bila su m aterijalistička i “ateistička” uverenja, koja su ga, po n jihovom m išljenju, rukovodila da p om isli da je čovek "p o pri­ rodi” slobodan i da im a određena prava koja prethode državi. H o ­ usto n Stew art C ham b erlain je tako npr. sm atrao da priroda ne p o ­ znaje nikakvu slo b o d u već zn a sam o za n užn ost, d o k slo b o d a čoveku dolazi jedino od B o ga i (jednako obogotvorene) narodne dr­ žave. U sled toga, C ham berlain je H o b b e sa proglasio najtvrdokor­ nijim m aterijalistom i ateistom , koji prezire sve što dolazi iz filo ­ zofije i religije, i govori o takvoj “besm ilici kao što su ‘prirodna prava’ ” (C ham berlain, 1917: 3). S lo b od a i pravo nalaze se po Cham berlainu na sasvim drugoj strani - u ratovim a koje narodna država vodi da bi p ob ed ila u "borbi za o pstan ak” i ostvarila svetsku vladavinu. Za razliku od Cham berlaina, W erneru Som bartu kod H ob b esa nije najviše sm etalo zagovaranje prirodnih prava (u sklopu m aterijalističkog i “ateističko g” svetonazora), nego "ćiftinski d u h” (Krämergeist ) koji je negirao sve junačke vredn osti. Po njem u, upravo je sa H o b b e so v im učenjem o državi taj ćiftinski ku ­ kavički duh ušao u en glesku političku misao, a teorija d ruštven og ugovora i osn ovn ih prava čoveka postala neprikosnovena u E n gle­ skoj (Som bart, 1915: 2 2 -2 3 ). T o je bilo ravno nacionalnoj smrti, p ošto je privatna logika zagospodarila javnom sferom i o n e m o g u ­ ćila da se razvije onaj izvorni i autentični "junački d u h ” (koji je krasio upravo N em ce). N em ački "revolucionari iz 19 14 ” pokušavali su da d o ­ kažu da je N em ačka "država junaka" (n asu prot E nglezim a, koji su

385

- prihvatajući H o b b e so v u socijalnu filozofiju — postali kukavički "narod ćifta”) i da za to mora dobiti (Prvi svetski) rat. Z a jed n o g od prvaka ove "revolu cije” W ernera Som barta p osto jala je oštra protivrečnost izm e đ u ju n ačko g i ćiftin sko g duha (koji su otelotvoreni u "prin cipijelnom " an tago n izm u N em ačke i E n gleske). D o k ju­ nak misli o svo jim d u žn o stim a, trgovac je zainteresovan sam o za svoja prava; ju n ak želi da svoj živ o t žrtvuje a trgovac da dobije ne­ što od života; ju n ak obavlja svaki zadatak koji d o lazi o d “više v la ­ sti", što je za trgovca, koji vlast "ograničava”, u p o tp u n o sti n eza­ mislivo; naposletku , ju n ak svoju egzistenciju pronalazi sam o u svojoj o tad žb in i, p oseb n o ako se nalazi u ratu, d o k trgovac i ne m ože da pojm i "o ta d ž b in u ” jer je tvrdokorni in divid ualista (S o m bart, 1915: 6 3 -6 6 ). C iftin sk i duh projektuje svoje trgovačke pred­ stave na državu i p o im a je kao "društveni u go vo r” individua, čija osn ovn a prava su viša o d svih državnih funkcija. K ada p očn e rat, ćifta ne m o že da im a drugačiji o d n os prem a ratu o sim pacifistič­ kog. N je g o v ideal je "večni m ir” . A ako se rat baš ne m o že izbeći, onda ga on v od i kao odbram ben i rat, formirajući plaćeničku v o j­ sku, koja ratuje onako kako bi obavljala bilo koji p osao - radi d o ­ biti (Som bart, 1915: 2 8 -2 9 ) . O v o j kritici p acifizm a najrazrađeniji o b lik dao je Ernst Jünger, jedan od “nacionalističkih revolucioanara” koji je ceo Prvi svetski rat proveo na frontu, da bi tek nakon poraza počeo da teo ­ rijski obrazlaže i propagira (z a b u d u ćn ost) tu kritiku. Po n jego v­ om shvatanju, mora se vo d iti računa o tom e da i sam pacifizam im a dva oblika: jedan je kukavički i inspirisan je e go izm o m i stra­ hom od rata (što u glavn om odgovara H o b b e so v o m p acifizm u), do k je drugi stvar ideje i principa i "treba ga p o što v a ti” . Z a ovaj drugi vid pacifizm a o sn o vn e su stvari ideje i "savest” : ideja čovečanstva je viša od ideje naroda i za to se "junački pacifista" za nje­ nu realizaciju hrabro bori iz uverenja, a ne z b o g straha ili m ateri­ jalne koristi (Jünger, 1958: 4 4 ). T o je logika koja i danas postoji, u z neke druge elemente pacifističke retorike, u pozadin i o sn o vn o g prava na odbijanje vojn e o b aveze p o d oružjem , izved en og iz o sn o vn o g prava na slobodu savesti. A ktuelno jezgro za d an ašn ji "junački d iskurs” , koje nam ostaje ako Jüngerove ideje lišim o radikalnog m ilitarizm a, predstavlja shvatanje da su sam o "junaci p acifizm a” dosto jn i da

386

budu o zb iljn o shvaćeni o d strane v ojn ih vlasti (pa onda i o slo b o ­ đeni vojn e o b aveze p o d oru žjem ). N jih o v najvažniji argum en t je­ ste "savest” koja ih tako sn a žn o nagoni da odbace oružje da su u stanju da junački i m učenički pretrpe sve p osledice koje iz toga proizađu (a koje bi kukavicu odm ah "slom ile” , naterale ga da se ugleda na sve "norm alne lju de” i b ude pod oružjem regrutovan u oružane snage). Prem a kukavicam a se nem a m ilosti, oni n isu d o ­ stojni prava i za to se o d njih, u krajnjoj liniji, m ože praviti "to p o v ­ sko m eso ” . Po seb n o p o gu b n e p osledice ovaj "junački d isku rs” ostavlja za vrem e rata. T a d a se svakom pojedincu nam eće im pera­ tiv da svojim delo m d o kaže vlastito junaštvo, što neretko m ože dovesti do prave katastrofe (š to p okazuje primer N em ačke za vre­ m e Prvog svetsk o g rata). Srž te o pasn o sti je još nakon Prvog svets k o g rata veo m a dobro opisao Ivan A leksan drovič Iljin i tom e se ni danas nem a šta ni do dati ni oduzeti: “ Svaki narod za vrem e ra­ ta preživljava takvo d u h o v n o i m oralno naprezanje, koje svagda prevazilazi njegove m o gu ćn o sti: o d njega se iziskuje m asovn i heroizam , m ada je heroizam stvar izuzetka; o d njega se ište m aso v­ no sam opožrtvovanje, m ada je sam opožrtvovanje stvar v iso k e bla­ godati; od njega se ište m oć karaktera, pobeda duha nad telom , bezzavetn a predanost d u h o vn im stvarima, a sve se to čini vezan o za delo m aso vn o g čovekoubijanja, za delo neprijateljstva i u n išta­ van ja” (Iljin, 1 9 9 5 :13 1-13 2 ).

5. Strah, odbijanje da se upotrebi oružje i dezertiranje A k o bism o pokušali da razm otrim o pitanje kakvo pravo na o d b i­ janje da se upotrebi oružje odgovara m odernom građanskom dru­ štvu, onda bi se m oralo prvo odgovoriti na jedno prethodn o p ita­ nje. T o prethodno pitanje tiče se m o gu ćn o sti uviđanja razlike iz ­ m eđu prava i obaveze odbijanja vojn e obaveze, o dn osn o, još ko n kretnije, upotrebe oružja. U k o lik o b ism o sledili N irnberške prin ­ cip e (koji nisu postali deo ins cogensa, iako to ne sprečava pojedine države da ih same učine o b avezu ju ćim u svom pravnom poretku), upotreba oružja bi se morala o d b iti uvek kada bi rezultirala čin je­ njem zločina protiv mira, zločina protiv čovečnosti i ratnog zločina. Prema Nirnberškim principim a, pojedinac se ne m ože o sloboditi od odgovornosti ako je učestovao u izvršenju nekog od ovih z lo č i­

387

na, iako, even tu aln o, m o že biti blaže kažnjen, ako je i) p o stu p ao po naredbi vlad e ili pretpostavljenih i 2 ) "ako su d utvrdi da prav­ da to zahteva" (kako stoji u N irnberškoj p ovelji). N o , blaže ka­ žnjavanje ne um an ju je o d g o v o rn o st pojedinca, ko ja ostaje uprkos "izvršavanja naredbe” . N im b eršk i principi zato pred pravnu teori­ ju i praksu postavljaju z a h te v d a se utvrde slučajevi u kojim a će p o ­ jedinac im ati obavezu da odbije da upotrebi oružje (kako ne bi p o ­ činio neki od p om en u tih zločina). Propisivanje takve obaveze više je n ego o setljiv p ro ­ blem , p ošto v ojn ika stavlja u n eu godn u i o pasn u situaciju da se suprotstavi p retpostavljenim a i bu de zb o g toga na odgovarajući način kažnjen hic et nunc. U dilem i da li da se opredeli za izvesn u aktuelnu kazn u p retpostavljenih ili za n eizvesnu bu du ću kazn u z b o g p očin jen og zločina (u skladu sa naredbom pretp ostavlje­ nih), pojedinac se m o že naći na v elikim m ukam a. Staviše, opredeljenje za drugu opciju često bi b ilo vrlo opasn o i o d pojedinca bi iziskivalo pravi junački stav, za koji su, kao što je v eć bilo rečeno, s p o so b n i sam o m alobrojni. Z b o g toga se na svaki način mora izbeći situacija u kojoj bi pojed inac trebalo d a b ude "ju n ak” d a bi izb egao da počini zločine. N ajlakši način za to bila bi m o gu ćn o st da se odbije odlazak u rat. U S A D je npr. u vrem e V ijetn a m sk o g rata zabeleženo da su vojn i o b vezn ici odbijali da idu u rat p o ziv a ­ jući se na svoju savest i m o g u ć n o st da se nađu u situaciji pozn ato j iz rom ana Kvaka 22 (tj. da b u du o su đ en i ili z b o g odbijanja izvrše­ nja naredbe ili zb o g izvršenja ratnog zločina), ali sudovi tu argu­ m entaciju nisu prihvatali (W h itto m e, 198 9: 30 ). U neku ruku, stav am eričkih sudova bio je logičk i ispravan: svako ko odlazi u rat prihvata načelnu m o gu ćn o st da će se naći u situaciji da bira izm e ­ đu odbijanja naredbe i izvršenja zlo čina. U k o lik o bi se n ekom v o j­ n o m obvezn iku dalo za pravo da o d b ije da ide u rat kako ne bi d o ­ šao u situaciju da potpadne p o d d ejstvo "kvake 2 2 " , to bi trebalo d o zv o liti i svim ostalim v o jn im o b vezn icim a. T o je paradoks koji proizlazi već iz same inkrim inacije p om en u tih zločina i on ostaje na sn azi čak i ako se civili p o šte d e o d la sk a u rat i u p o tp u n o sti ih za m en e profesionalni vojnici. Z a to je jed in a alternativa koja o sta ­ je predviđanje prava na dezertiranje, kako bi se blagovrem eno predupredila obaveza odbijanja u p o tre b e oružja po naredbi p retp o ­ stavljenih.

388

U skladu sa svim što je u o vo m poglavlju rečeno, m ože se zaključiti da bi pravo na odbijanje vojn e obaveze pod oružjem u

užem smislu trebalo razlikovati od prava na dezertiranje. Prvo pravo bi obuhvatalo i) univerzalno odbijanje vojn e obaveze pod oružjem, 2 ) odbijanje vojn e obaveze p od oružjem u pojedinačnim , zakonom propisanim slučajevima, d o k bi ovo drugo pravo (na dezertiranje) d olazilo u ob zir 3) ako bi vo jn ik na taj način izbegao izvršenje zlo ­ čina protiv mira, zločina protiv čovečnosti ili ratnog zločina, i 4) ako bi se raspala država čiji je vojn ik državljanin (čim e bi vojska postala sam o jedna od "sila" koje ratuju u “prirodnom stanju”). U prvom slučaju svaki vojn i o b vezn ik m o gao bi da izabere način da ispuni vojn u obavezu , pri čem u bi i pozivanje na strah bio sasvim dovoljan razlog za izbegavanje vojne obaveze pod oružjem . T akođe, vojn i o b ve zn ik bi trebalo da odluči da li će svo ­ ju vojn u o bavezu ispuniti b ez oružja u vojsci ili van nje, u civilnoj službi. Ispunjenje vojn e obaveze b ez oružja u tom bi slučaju m o ­ glo da traje du že nego redovan vojn i rok, sam o p od u slo vom da vojn i o b ve zn ik koji se za nju opredeli b ude o slo b ođen o d svih na­ knadnih vojn ih obaveza u rezervi, o sim m obilizacije u uslovim a van red n og (prevashodno ratnog) stanja. U drugom slučaju svaki vojn i o b vezn ik koji nije univerzalni pacifista i koji prihvata m o ­ gu ćn ost da sa oružjem uzm e učešće u n ekom budućem ratu imao bi pravo da u određenom ratu (ili, još uže, konkretnom oružanom su kob u ) odbije da upotrebljava oružje iz razloga savesti. T o bi m u bilo om ogu ćen o ako bi njegovi razlozi savesti bili za ko n o m pred­ viđen i i u p oseb n om p ostu p ku uvaženi: ako bi npr. neko o d bio da puca na vojnike U jedinjenih nacija (videći u njim a legitim nu ‘‘svetsku policiju ”), ili u svoje sunarodnike, koji bi se sticajem pri­ lika našli na neprijateljskoj strani, i to m e slično. U trećem slučaju svaki vo jn ik im ao bi pravo da dezertira ako bi m ogao sa sigurn o­ šću da predvidi da bi ga dalji o stan ak u jedinici doveo u situaciju da bira izm eđu “ju n aštva” i izvršenja zločina. Naravno, kasnije bi teret dokazivanja izvesn osti ovakve situacije (pred vojn im sudom ) bio na dezerteru i ukoliko mu ne bi p ošlo za rukom da pruži zadovljavajuće dokaze snosio bi sve uobičajene pravne posledice (n eo ­ pravdanog) dezertiranja. N apo sletku , u četvrtom slučaju svaki vojn ik im ao bi pravo da se smatra vraćenim u “prirodno stanje” u kom m ože slobodn o da sledi vlastiti sud o tom e kako će najbolje

389

spasiti svoj ž iv o t i im ovin u . Sve veze prem a n jegovoj staroj državi, pa tako i vojsci, bile bi prekinute i pojedinac bi im ao ne sam o pra­ vo da dezertira n eg o čak i da pređe u neprijateljsku vojsku , ako bi mu ona p o n u d ila više standarde sigurnosti. N a kraju ovih razm atranja ostaje da se o dgovo ri na p i­ tanje da li je u d an ašn jim prilikam a odbijanje vo jn e o baveze pod oružjem jedan o b lik građanske n eposlušn osti ili nije. A k o se o d b i­ janje vojne o b aveze p od oružjem koristi na o sn o vu razloga savesti i kao u stavom i za k o n o m propisano o sn ovn o pravo čoveka, onda se ne bi m o g lo govoriti o građanskoj n eposlu šn osti, jer je o čigled ­ no da nem a kršenja nikakve pravne norme (upor. i Bay, 19 6 7: 16 6 ). N o , u ko lik o se v o jn a o b aveza p od oružjem odbija u z p o ziv a ­ nje na strah, to bi već izlazilo iz okvira postojeće p ozitivnop ravn e regulative i m o glo bi da predstavlja o sn o v za građansku n ep oslu ­ šnost. M utatis mutandis, isto se o d n osi i na slučajeve dezertiranja iz straha da se ne p očin e zlo čin i protiv mira, zločini p ro tiv čovečnosti i ratni zločini, ili u situaciji povratka u "prirodno stanje". O v i slučajevi prevazilaze i n ajekstenzivnije tum ačenje o sn o v n o g prava na odbijanje vojn e o b aveze p o d oružjem iz razloga savesti i kao ta­ kvi bi sugurno naišli na državn u kaznu. U k o lik o bi nam era sam ih vojn ih obvezn ika bila da isporovociraju takvu kaznu, to bi onda n esum njivo bio akt građanske n ep oslu šn osti. Iako bi n jiho vo p o ­ zivanje na strah i dalje predstavljalo raison d'etre za odbijanja u p o ­ trebe oružja, o d n osn o dezertiranja, taj strah bi u n jihovom sluča­ ju izgu b io tek puki fizio loški značaj i p ostao bi usklađen sa prav­ d o m (o n ako kako je o njoj b ilo reči u p rethodn om p oglavlju). N a ­ ime, vojn i obveznici koji odb ijaju da upotrebe oružje, o d n o sn o koji dezertiraju i taj svoj čin opravdavaju pozivanjem ne na o sn o v ­ no pravo na odbijanje vojn e o b aveze p o d oružjem već na osnovno

pravo na život - m o g u se tretirati kao n ep oslu šn i građani. Pozivanje na o sn o vn o pravo na živ o t je o d k lju čn o g značaja, p ošto za to pra­ vo nije odlučujuća savest već upravo strah - i to racionalno obra­ đen i sa građanskim eto so m u sklađ en strah. Prem a tom e, građan­ ska n ep oslu šn ost koja bi se sprovo dila odbijan jem da se upotrebi oružje ili dezertiranjem, u situ acijam a koje dozvoljavaju eksten ­ zivn o tum ačenje o sn o vn o g prava na ž iv o t m ogla bi da pretenduje na ostvarivanje pravde i da se na taj n ačin izjednači sa bilo kojim d ru gim oblikom ostvarivanja građanske n eposlu šn osti.

390

LITERATURA

A b e n d ro th W o lfg a n g . (1 9 7 9 ): "Ü b e r d er Z u sa m m e n h a n g v o n G ru n d re c h ts ­ syste m u n d D e m o k ra tie ", u: Pereis J. (ur.): Grundrechte als Fundament der Demokratie, F ra n k fu rt am M a in : Su h rk am p A d a m s Jam es L u th er (1 9 7 0 ): “ C iv il D iso b ed ien ce: Its O c ca s io n s an d L im its", u: R olan d P e n n o ck J. i C h a p m a n John (ur.): Political and Legal Obligation, N e w Y ork: A th e rto n Press A d a m s S tep h en i R o ss Jr. D o n a ld (19 8 8 ): RevisingMythologies. The Composition o f Thoreau’s M a jo r Works, C h arlo ttesv ille: U n iv e rsity Press o fV ir g in ia A d o rn o T h e o d o r (1 9 7 2 ): “W a s b ed eutet: A u fa rb e itu n g d e r V e rg a n g e n h e it’’ , u: Erziehung zur M ündigkeit, F ra n k fu rt am M ain: S u h rk am p (T e o d o r A d o rn o , “ S ta zn a či ‘rad n a p ro š lo s ti” ’, u: Reč br. 57/3, str. 4 9 - 5 7 ) A d o rn o T h e o d o r (1 9 7 8 ): Žargon autentičnosti, B eograd: N o lit A d o rn o T h e o d o r (1 9 7 9 ): “ E in le itu n g zu E m ile D ü rk h eim , ‘S o z io lo g ie un d P h ilo s o p h ie ’’’ , u: Soziologische Schriften I, F ran k fu rt am M ain: S u h rk am p A d o rn o T h e o d o r (1 9 8 6 ): Filozofska terminologija. Uvod u filozofiju, Sarajevo: S v jetlo st A le x y R o b ert (1 9 8 6 ): Theorie der Grundrechte, F ran k fu rt am M ain: S u h rk am p A le x y R o b ert (19 9 3 a): ‘‘ M a u ersch ü tzen : zu m V erh ältn is v o n Recht, M o ra l u n d Strafb ark eit” , Berichte aus den Sitzungen der Joachim Jungius-Gesellschafi der Wissenschaften e.V. Hamburg, g o d . 11, br. 2: 3-38 A le x y R o b ert (19 9 3 b ): “ E in e d isk u rsth eo retisch e K o n ze p tio n d er p raktisch en V e rn u n ft’’, u: R o b ert A le x y i R a lf D reie r (ur.): Rechtssystem und praktische Vernunft. Archiv fü r Rechts- und Sozialphilosophie Beiheft Nr. 51, Stu ttgart: F ran z S tein e r V erla g W ie s b a d e n A le x y R obert i D reier R a lf (1 9 9 0 ): “ T h e C o n c e p t o f Jurisp ru d en ce’’ , Ratio Juris, go d . 3, br. 1:1-13 A ltis e Luj (19 7 1): ZaM arksa, B eograd: N o lit A lth u s s e r Louis (1 9 7 5 a ): “ P red m et Kapitala", u: A lth u s s e r L o u is i B alib ar Etienne: Kako čitati Kapital, Zagreb: C e n ta r za k u ltu rn u d je la tn o st saveza so cija lističke o m lad in e A lth u s s e r L o uis (1 9 7 5 b ): “ O d g o v o r Joh nu L e w is u ", Marksizam u svetu, G o d . II, Br. 7 -8 :1 0 0 -1 3 4

A n d in g V o lk e r (1 9 7 3 ): Das Spannungsverhältnis zwischen Art. 2 0 I V G G und Art. 79. III GG. Ein Beitrag zu der Frage, ob das Widerstandsrecht des Art. 2 0 I V G G zum unabänderlichen Bestand des Grundgesetzes gehört, W itte rs c h lic k bei B onn: R. S c h w a rzb o ld A n d reev n a M ercalo v a Lju d m ila (1 9 9 6 ): "S ta lin ism u s u n d V ersu ch

ein e r

v ergleich en d e n

A n a ly se” ,

u:

Jesse

H itle rism u s E ckh ard

(u r.):

Totalitarismus im 20 . Jahrhundert. Eine Bilanz der internationalen Forschung, B on n : B u n d eszen trale fü r p o litisch e B ild u n g A n to n o w -O w s s e je n k o A n to n (198 3): Stalin. Porträt einer Tyrannei, M ü n c h e n i Z ürich : R. P ip er & C o . V erla g A re n d t H an n a h (1 9 2 9 ): D er Liebesbegrijfbei Augustin. Versuch einer philosophischen Interpretation, Berlin: V e rla g v o n Julius S p rin ger A ren d t H an n a h (19 5 8 ): The Human Condition, C h icago : U n iv e rsity o f C h ic a g o Press A re n d t H an n a h (1 9 6 2 ): Elemente und Ursprünge totaler Herrschaft, F ra n k fu rt am M ain : E u rop äisch e V e rla g s a n s ta k A re n d t H an n a h (1 9 7 0 ): M a ch t und Gewalt, M ü n ch en : R. P ip e r & C o . A re n d t H a n n a h (197 1a ): "D is c u s s io n ” , u: A le x a n d e r K lein (u r.): Dissent, Power, Confrontation, N e w Y ork, itd.: M c G ra w -H ill B o o k C o m p a n y A re n d t H an n a h (197 1b ): "T h in k in g an d M o ral C o n s id e ra tio n s ” , Social Research, g o d . 38, br. 3: 4 17 -4 4 6 A re n d t H an n a h (19 7 1c): Between Past and Future. Eight Exercises in Political Thought, N e w York: T h e V ik in g Press A re n d t H an n a h (19 7 2 ): "C iv il D is o b e d ie n c e ” , u: Crises o f the Republic, N e w Y ork: H a rco u rt Brace Jovanovich A re n d t H a n n a h (19 7 8 a ): The Life o f the M ind. Vol. I: Thinking, N e w Y ork: H arco u rt Brace Jovanovich A re n d t H a n n a h (19 7 8 b ): "M artin H e id e g g e r at E ig h ty ” , u: M u rray M ich ael (ur.): Heidegger and M odem Philosophy. Critical Essays, N e w H aven i L on d on : Y ale U n ive rsity Press A re n d t H an n a h (198 7): “ B rie f N r. 1 0 9 . an K arl Jaspers (d en 4 . M ä rz 1 9 5 1 ) ’’, u: A re n d t H an n ah i Jaspers Karl: Briefwechsel 1 9 2 6 -19 6 9 (Herausgegeben von Lotte Köhler und Hans Saner), M ü n c h e n i Z ü rich : Piper A re n d t H an n a h (19 8 9 ): Menschen in finsteren Zeiten, M ü n c h e n i Zürich: R. Piper A re n d t H a n n a h (199 1): Vita activa, Z a greb : A u g u s t C esarec A re n d t H an n a h (1993): Was ist Politik?Aus dem Nachlaß herausgegeben von Ursula Ludz, M ü n ch e n i Zürich: P ip er V e rla g A re n d t H a n n a h (19 9 6 ): " B rie f an H ein ric h B lü ch er (Berkeley, den 8. M ärz ! 955 ) ” '

u:

A rendt

H an n ah

i

B lü ch e r

392

H ein rich :

Briefe 1936-1968

(Herausgegeben und mit einer Einführung von Lotte Köhler), M ü n c h e n i Zürich: Piper V erla g Arent H an a (1 9 9 1 ): O revoluciji. Odbrana javne slobode, B eograd : F ilip V išn jić Arent H an a (1 9 9 8 ): "P re d g o v o r trećem delu: T o ta lita riz a m ” , u: Izvori totalitariz­ ma, B eograd: F e m in is tič k a izd a va čk a kuća A ristotel (1 9 7 5 ): Politika, B eograd : B IG Z A ristotel (1 9 8 0 ): Nikomahova etika, B eograd: B IG Z A rs ch in o ff P. (b e z g o d in e izd a n ja): Geschichte derMachno-Bewegung (1918-1921), Berlin: U n io n d e r a n a rch istisch er V ereine Balfou r M ich ael (1 9 8 8 ): Withstanding Hitler in Germany 1933-45, L o n d o n i N e w York: R o u tled g e Ballestrem Karl (1 9 9 8 ): “ N a ro d n i su veren itet u u sta vn o j d rža v i” , Politička misao, go d . 35, br. 3: 6 4 - 7 7 Basta D a n ilo (1 9 9 6 ) : "P e tn a e s t m in u ta o p riro d i R a d b ru h ov e fo rm u le ” , Arhiv za pravne i društvene nauke, g o d . 82, br. 1-3 :3 -10 B asta Lidija (1 9 8 4 ): Politika u granicama prava. Studija 0 anglosaksonskom konstitucionalizmu, B eograd : Izd a v ačk o -istra živ ačk i cen tar S S O Srbije Bauer Leo n h ard i M a tis H e rb ert (1 9 8 9 ): Geburt der Neuzeit. Vom Feudalsystem zur Marktgesellschaft, M ü n c h en : D eu tsc h e r T a sch en b u c h V erla g B au m gold D . (19 9 3 ): "S u b je cts and So ld iers: H o b b e s o n M ilita ry Service (19 8 3 )” , u: K in g P resto n (ur.): Thomas Hobbes. CriticalAssesments. Volume III: Politics and Law, L o n d o n i N e w Y ork: R o u tled ge Bay C h ristia n (1 9 6 7 ): “ C iv il D iso b ed ien ce : P rereq u isite fo r D e m o c ra c y in M ass S o c ie ty ” , u: S p itz D a v id (u r.): Political Theory & Social Change, N e w York: A th e rto n Press B eck L u d w ig (1 9 9 4 ): “A u ß e rg e w ö n lic h e Z eiten v erla n g en au ß erg e w ö n lich e H a n d lu n ge n !

(1 9 3 8 )” , u: S te in b ach

Peter i T u c h e i Joh an n es

(ur.):

Widerstand in Deutschland 1933-1945. Ein historisches Lesebuch, M ü n ch en : V erla g C . H . B eck Beck L u d w ig i G o erd eler C arl Friedrich (1 9 9 4 ): “ D ie R egieru n g serklä ru n g ( 1 9 4 4 )” , u: ibid. B ecker M arvin (1 9 9 4 ): The Emergence o f Civil Society in the Eighteenth Century. A Privileged M om ent in the History o f England, Scotland, and France, B lo o m in g to n i In d ian apo lis: In d ian a U n iversity Press B en d ix R einh ard (1 9 8 0 ): Könige oder Volk. Machtausübung und Herrschaftsmandat, kn j. 1-2, F rank fu rt am M ain : Su h rk am p B erđajev N ik o laj (1 9 8 9 ): Izvori i smisao ruskog komunizma, B eograd : K n jiže vn e n o vin e B erkm an A le k san d a r (1 9 8 7 ): "K ro n šta tsk a p o b u n a ” , u: Sekelj Laslo (ur.): Revolucija nije partijska stvar. Komunističke kritike boljševizma, B eograd: F ilip V išn jić

393

Berlin Isaja ( 1 9 9 2 ) : Četiri ogleda 0 slobodi, Beograd: N o lit B erm bach U d o i K o d a lle K la u s -M . (1 9 8 2 ): "E in le itu n g ” , u: B erm b ach U d o i K od alle K la u s -M . (u r.): Furcht und Freiheit. Leviathan - Diskussion 3 0 0 Jahre nach Thomas Hobbes, O p la d e n : W e std e u tsch e r V erla g B erry Jeffrey (1 9 9 3 ): “ C itiz e n G ro u p s and the C h a n g in g N a tu re o f In te re st G ro u p P o litics in A m e rica ” , u: D a lto n R ussell (u r.): Citizens, Protest, and Democracy, The Annals o f the American Academy o f Political and Social Science, N ew b u ry P ark, L o n d o n i N e w D elh i: S age B euys B arbara (1 9 8 7 ): Vergeßt uns nicht. Menschen im Widerstand 1933-1945, R ein b ek b ei H a m b u rg : R o w o h lt Beym e K laus v o n (1 9 9 8 ): "T h e C o n c e p t o f T o ta litarian ism - A R e a sse ssm e n t after th e E nd o f C o m m u n is t R u le” , u: S iegel A ch im (u r.): The Totalitarian Paradigm after the End o f Communism, A m ste rd am -A tlan ta, G A : R o d op i B. V . B ilin gto n , D že jm s (1 9 8 8 ): Ikona i sekira. Istorija ruske kulture, jedno tumačenje, B eograd: 1R O Rad B lan ke T h o m a s (1 9 7 7 ): "R e p re ssio n u n d V erfa ssu n g: A sp e k te z u r F u n k tio n verfassu n gsre ch tlich er A rg u m e n te in p o litisch e n A u se in a n d e rs e tz u n g e n ” , u: A b e n d ro th W o lfg a n g e t al.: D er K a m pf um das Grundgesetz. Über die politis­ che Bedeutungder Veifassungsinterpretation, F ra n k fu rt am M ain : S y n d ik a t B lan k e n b u rg Erhard i T re ib er H u b e rt (1 9 8 2 ): "In terp retatio n sh e rrsch aft ü b e r d ie

G ru n d re ch te

als

K o n k u rr e n z p ro b le m

zw is ch e n

R e c h ts -

und

(e m p irisch o rien tirten ) S o z ia lw is s e n s c h a ftle r” , u: H assem er W in frie d , H o ffm a n -R iem W o lfg a n g i L im b a ch Juta (ur.): Grundrechte und soziale Wirklichket, B ad en -B aden: N o m o s V e rla g B leck m a n n

A lb e rt

(1 9 9 5 ):

Allgemeine

Staats-

und

Völkerrechtslehre.

Vom

Kompetenz- zum Kooperationsvölkerrecht, K ö ln itd.: C arl H eym an n s V e rla g B lo o m A lan (19 7 5 ): “Justice: John R a w ls V s. T h e T ra d itio n o f P o litica l P h ilo s o p h y ” , The American Political Science Review, g o d . 6 9 , br. 2: 6 4 8 - 6 6 2 B lü ch er H ein rich (1 9 9 6 ): "E in e V o r le s u n g aus d em C o m m o n C o u rs e ", u: A re n d t H an nah i B lüch er H ein rich : o p . cit. B lu h m W illia m (1 9 6 9 ): "Im m a n e n t G o o d : A ris to tle ’s Q u e s t for th e B est R e g im e ” , u: K ram n ick Isaa c (u r.): Essays in the History o f Political Thought, E n le w o o d C liffs: P ren tice-H all Inc. B lu m b e rg R h od a C o is (19 8 4 ): Civil Rights: The 196 0 s Freedom Struggle, B o sto n : T w a y n e Publishers B o b io N o rb erto (19 9 0 ): Budućnost demokratije. Odbrana pravila igre, B eograd : F ilip V išn jić B ö ck en fö rd e E rnst-W olfgan g (1 9 9 1 a ): " D ie V erfa ssu n g g e b e n d e G e w a lt d es V o lk e s -

Ein G re n zb e g riff d e s V e rfa s s u n g s re c h ts ” , u: Staat, Verfassung,

394

Demokratie. Studien zur Verfassungstheorie und zum Verfassungsrecht, F rankfu rt am M a in : S u h rk a m p B ö cken fö rd e E r n s t-W o lfg a n g (1 9 9 1 b ): “ D e m o k ra tie als V erfa ss u n g s p rin zip ’’ , u: ibid. B ö cken fö rd e

E rn s t-W o lfg a n g

(19 9 1c):

"D a s

G ru n d re c h t d er G e w is s e n s ­

fre ih eit” , u: ib id . B ö cken fö rd e

E rn s t-W o lfg a n g

( i9 9 id ) :

“ D ie

so zia le n

G ru n d re ch te

im

V e rfa ss u n g s g e fü g e ” , u: ib id . Boffa G iu s e p p e (1 9 8 5 a ): Povijest Sovjetskog saveza. I: O d revolucije do Drugogsvjetskograta. Lenjin i Staljin 1917-1941, O p atija: O to k a r K eršo van i B offa G iu s e p p e (1 9 8 5 b ): Povijest Sovjetskog saveza. II: O d Domovinskog rata do položaja druge velesile. Staljin i Hruščov 1941-1964, O p a tija : O to k a r K eršovan i B o ld t H a n s (1 9 9 7 ): "S ta a t u n d S o u v eren itä t” , u: B ru n n er O tto , C o n z e W e rn e r i K o s e lle ck R ein h art (ur.): Geschichtliche Grundbegriffe, kn j. 6, Stu ttgart: K le tt-C o tta B o rk en au

F ra n z

(19 7 1):

World Communism. A

History o f The Communist

International, M ich ig a n : T h e U n iversity o f M ic h ig a n Press B o sw o rth R. J. B. (1 9 9 8 ): The Italian Dictatorship. Problems and Perspectives in the Interpretation o f M ussolini and Fascism, L o n d o n itd.: A rn old Bracher, K arl D ie trich (1 9 8 9 ): "L ese rb rie f an d ie ‘ F rankfurter A llg e m e in e Z e itu n g ', 6. S ep tem b er 1 9 8 6 ” , u: "Historikerstreit''. Die Dokumentation der Kontroverse um die Einzigartigkeit der nationalsozialistischen Judenvemichtung, M ü n c h e n i Z ürich : Piper Bracher K a rl-D ietrich (1 9 7 9 ): “ M en sch en rech te u n d p o litisch e V e rfa ssu n g E in G ru n d p ro b le m d er p o litisch en Id e e n g e sch ic h te ” , Zeitschrift fü r Politik, br. 2 Braudel F ern an d (1 9 9 0 a ): Sozialgeschichte des 15.-18. Jahrhunderts. Band II: Der Handel, M ü n ch en : K in d ler V erlag Brdar M ila n (1 9 9 9 ): "Isp itiv an je s m isla o tv o re n o s ti p u tem d eko n stru k cije p o jm a to ta lita rizm a ’’ , Sociološki pregled, g o d . 38, b r. 3 -4 :1 7 7 -2 1 6 Brdar M ila n (2 0 0 0 ) : Praksis odiseja. Studija nastanka boljševičkog totalitarnog sis­ tema 1917-19 29 , knj. 1, Beograd: S lu žb e n i lis t SRJ B rd ar M ila n (2 0 0 1 ): Praksis odiseja. Studija nastanka boljševičkog totalitarnog sistema 19 17 -19 2 9 , knj. 2, Beograd: S lu žb en i list SRJ B rech t H a n s-T h eo (1 9 9 2 ): Kriegsdienstverweigerung und Zivildienst. Kriegsdienstverweigerungstneuordnungsgesetz. Zivildienstgesetz, ZivildienstvertrauensmannnGesetz, M ü n ch en : V e rla g C . H . B eck Breile G e rn o t v o n (1 9 7 8 ): Staatsnothilfe und Widerstandsrecht, M ün ch en: D o k to r D is s .

395

B renner C h ris tia n e (1 9 9 8 ): "V erg an g en h eitsp o litik u n d V e rg a n g e n h e its d is ­ kurs in T s c h e c h ie n ” , u: K ö n ig H elm u t, K o h lstru ck M ic h a e l i W ö ll A n d re a s (ur.): Vergangenheitsbewältigung am Ende des zwanzigsten Jahrhunderts, Leviathan Sonderheft 18 /19 9 8 , O p la d e n i W ie sb a d e n : W e s td e u ts c h e r V e rla g B rock Peter ( 1 9 7 0 ) : Twentieth-Century Pacifism, N e w Y o rk itd.: V a n N o stra n d R ein h o ld C o m p a n y Brodel F ernan ( 1 9 9 2 ) : Spisi 0 istoriji, B eograd: Srp sk a k n již e v n a za d ru g a B rovkin V la d im ir (1 9 9 8 ): Russia After Lenin: Poltics, Culture & Society 192 1-1929 , L o n d o n i N e w Y ork: R o u tle d ge B row n Judith (1 9 7 7 ): Gandhi and Civil Disobedience. The M ahatm a in Indian Politics, C a m b rid g e itd: C a m b rid g e U n iv e rsity Press B row n J. A . C . (1 9 8 6 ): The Social Psychology o f Industry. Human Relations in Factory, H a rm o n d sw o rth : P e n g u in B o o ks B ub ner R ü d iger (1 9 7 6 ): Handlung Sprache und Vernunft. Grundbegriffe praktischer Philosophie, F ra n k fu rt am M a in : S u h rk a m p B u ch n er

H erb ert

(198 3):

"D a s

W irts c h a ft

im

N a tio n a ls o z ia lis m u s ",

u:

R o ttleu th n er H u b ert (u r.): Recht, Rechtsphilosophie und Nationalsozialismus. Voträge aus der Tagung der Deutschen Sektion der Internationalen Vereinigungfü r Rechts- und Sozialphilosophie (IV R ) in der Bundesrepublik Deutschland vom 11. und 12.

Oktober 1982 in Berlin (W est). Archiv fü r Rechts- und Sozialphilosophie. Beiheft

Nr. 18, Stu ttgart: F ranz S te in e r V e rla g W ie sb a d e n B ull H ed ley (19 8 1): "H o b b e s an d th e In tern a tio n al A n a rc h y ” , Social Research, go d . 4 8 , br. 4: 717-73 8 B u llo ck A la n (1 9 9 1 ): Hitler and Stalin. Parallel Lives, L o n d o n : H arp er C o llin s B u llo ck A la n (1 9 9 5 ): Personality and Power: The Strange Case o f Hitler and Stalin, Lo n d o n : T h e G erm an H isto ric a l In s titu te L o n d o n B u rck h a rd t Jacob (1934): Kulturgeschichte Griechenlands, B erlin , L e ip zig i W ie n : Paul A re tz V erlag Burgen tal T o m a s (1 9 9 7 ): Međunarodna ljudska prava u sažetom obliku, Beograd: C O L P I i Beograd ski ce n tar z a lju d s k a prava B urke E d m u n d (1 9 6 9 ): Reflections on the Revolution in France and on the Proceedings in Certain Societies in London Relative to that Event, H arm o n d sw o rth : P en g u in B o o ks B u ttel F red erick i Taylo r Peter (1 9 9 4 ): "E n v ir o n m e n ta l S o c io lo g y an d G lo b a ! E n viro n m en tal C h an ge. A

C ritica l A s s e s m e n t” , u: R e d clift M ic h a e l i

B e n to n T ed (ur.): Social Theory and the Global Environment, L o n d o n , itd.: R o u tled ge B u tte rfie ld H erbert (1973):

"B alan ce o f P o w e r” , u: W ie n e r P h ilip (u r.):

Dictionary o f the History o f Ideas. Studies o f Selected Pivotal Ideas, kn j. 1, N e w Y ork: C h arles Scribner's S o n s

39
B uzzard Lyn n i C a m p b e ll P au la (1 9 8 4 ): Holy Disobedience. When Christians M u st Resist the State, A n n A rb o u r, M ic h ig a n : Serfva n t B o o ks C a n o van

M a rgaret

( 1 9 9 0 ):

“ S o c ra tes

or

H eid egger?

H an n a h

A re n d t’s

R eflection s o n P h ilo s o p h y an d P o litics", Social Research, g o d . 5 7 , b r. 1 :13 5 165 C arter A p ril (1 9 9 8 ): ‘‘ L ib e ralism an d th e O b lig a tio n to M ilita ry S erv ice” , Political Studies, g o d . 4 6 , br. 1: 6 8 -8 1 C a se C la ren ce M a rsh (19 2 3 ): Non-Violent Coercion. A Study in M ethods o f Social Pressure, L o n d o n : G e o rg e A lle n & U n w in Ltd. C a sse se A n to n io ( 1 9 9 0 ): Human Rights in a Changing World, P h ilad elp h ia: P o lity Press ‘‘ C a s s iu s ’’ (194 3): The Trial ofM issolini. Being a Verbatim Report o f the First Great Trialfo r W ar Criminals held in London sometime in ¡9 44 or 1945, L o n d o n : V ic to r G o lla n c z Ltd. C h alm ers D o u g la s (1 9 8 5 ): “ C o rp o ra tis m an d C o m p arative P o litics ” , u: W ia rd a H ow ard (u r.): New Directions in Comparative Politics, B o ulder: W e s tv ie w Press C h am b erlain H o u sto n S te w a rt (1 9 1 7 ): Demokratie und Freiheit, M ü n ch e n : H u g o B ru ckm an n C h au d h ari K. K . ( 1 9 9 0 ): “ C iv il D is o b e d ie n c e M o v e m e n t” , u: C h au d h a ri K . K. (u r.): Source M aterial fo r a History o f Freedom Movement. Vol. XI: Civil Disobedience Movement April -

September ¡930 ,

B om bay:

G a ze tte e rs

D e p a rtm e n t G o v e rn m e n t o f M a h ara sh tra C h in e r M aria Jesus M o n to ro ( 1 9 9 0 ): ‘‘ F ö d eralism u s u n d R eg io n a lism u s in E u rop a. L a n d esb erich t S p a n ie n ” , u: O s s e n b ü h l F ritz (ur.): Föderalismus und Regionalismus in Europa. Verfassungskongreß in Bonn vom 14.16. September 1989, B ad en-B aden : N o m o s V erla g C h ristie G eo rge (19 8 2 ): Law, Norms & Authority, London: G erald D u ck w o rt & C o . C o h e n Jean (19 8 2 ): Class and Civil Society. The Limits o f M arxian Critical Theory, A m h e rs t M a ssa ch u setts: U n iv e rsity o f M a ssa ch u se tts Press C o h e n Jean i A rato A n d re w (1 9 9 5 ): Civil Society and Political Theory, C a m b rid g e M a ss.: M IT Press C o n q u e s t R obert (1 9 6 9 ): The Great Terror. Stalin’s Purge o f the Thirties, Lo n d o n : M acm illan C o n z e W ern e r (1 9 9 7 ): “ M o n arch ie. T ra d itio n u n d M o d ern ität: V e rsta a tlic h ­ u n g (16 .-18 . Jahrhun d ert)", u: B ru n n er O tto , C o n z e W e rn e r i K o se lle ck R ein h art (ur.): op. cit., kn j. 4 C o u rto is S tép h a n e (1 9 9 9 ): “ D ie V erb rech en des K o m m u n is m u s ", u: C o u rto is S tép h a n e et al.: Das Scwarzbuch des Kommunismus. Unterdrückung, Verbrechen und Terror, M ü n ch en i Zürich: Piper

397

C ra n sto n M a u rice ( 1 9 9 1 ): " U če m u se sastoje lju d sk a prava?’’ , u: V asilijev ić V la d an (u r.): Prava čoveka. Zbornik dokumenata, B eograd : Prom ete) C u n n ig h a m F ran k (1 9 8 7 ): Democratic Theory and Socialism, C a m b rid g e itd.: C a m b rid g e U n iv e r s ity Press C u rrie D av id ( 1 9 9 7 ) : The Constitution in Congress. The Federalist Period ¡78 9 -18 0 1, C h ic a g o i L o n d o n : T h e U n iversity o f C h ic a g o Press C a vo šk i K o s ta (1 9 8 1 ): Mogućnosti slobode u demokratiji, B eo gra d : Istra živ ačk o izd avačk i ce n ta r S S O S rb ije D ah l R o b ert (1 9 8 2 ): Dilemmas o f Pluralist Democracy. Autonomy vs. Control, N e w H aven i L o n d o n : Y ale U n iv e rsity Press D ah l R o b ert (1 9 8 5 ):/ ! Preface to Economic Democracy, B erk eley itd.: U n ive rsity o f C a lifo rn ia Press D a h re n d o rf R a lf (1 9 5 9 ): Class and Class Conflict in Industrial Society, L on d on : R o u tle d ge & K e g a n Paul D a h re n d o rf R a lf (1 9 7 2 ): Konflikt und Freiheit. A u f dem Weg zur Dienstklassen­ gesellschaften, M ü n ch en : P ip er V erla g D a h re n d o rf R a lf (1 9 8 9 ): Homosociologicus, N iš: G ra d in a D a lto n D e n n is (19 9 3 ): M ahatma Gandhi. Nonviolent Power in Action, N e w Y ork: C o lu m b ia U n iv e rsity Press D ’A m a to A n th o n y (19 8 2 ): “T h e C o n c e p t o f H u m a n R ig h ts in In tern atio n al L aw ’’ , Columbia Law Review, g o d . 8 2, br. 6 :1 1 1 0 - 1 1 5 9 D av ies R. W . (1 9 9 8 ): Soviet Economic Development form Lenin to Khruschev, C a m b rid g e , N e w Y o rk i M elb o u rn e: C a m b r id g e U n iv e rsity Press D ä u b le r

W o lfg a n g

(1 9 7 4 ):

D as

Grundrecht a u f Mitbestimmung und seine

Realisierung durch tarifverträgliche Begründung von Beteiligungsrechten, F ran k fu rt am M ain : E urop äisch e V e rla gsan stalt D ä u b le r W o lfg a n g (1983): "W id e rs ta n d in d er D em o k ra tie . V e rfa ssu n g sre c­ h tlich e A sp e k te ", u: G u s ta v -H e in e m a n n -In itia tiv e : Recht zum Widerstand, S tu ttgart: R ad ius V erlag D a w es R o b yn , O rb ell John, S im m o n s R a n d y i v a n d e K ra gt A lp h o n s (1 9 8 6 ): " O r g a n iz in g G ro u p s fo r C o lle c tiv e A c t io n ” , American Political Science Review, go d . 8 0 , br. 4 :117 1-118 5 D e k a rt R en e (19 8 1): Strasti duše, B eo grad : G ra fo s D e lb r ü c k Jo st (19 8 9 ): "T h e E x h a u stio n o f L o cal R em ed ies R ule an d the In te rn a tio n a l P rotection o f H u m a n R ig h ts . A P lea for a C o n te x tu a l A p p r o a c h ” , u: Jekew itz Jürgen et al. (u r.): D es Menschen Recht zwischen Freiheit und Verantwortung. Festschrift fü r K arl Josef Partch zum 75. Geburtstag, Berlin : D u n ck er & H u m b lo t D e lim o Z a n (1 9 8 7 ): Strah na Zapadu ( O d X I V do X V III veka). Opsednutigrad, k n ji­ ga 1, N o v i Sad: K njiževn a za jed n ica N o v o g S a d a i D n e v n ik

398

D en ck ler E rn st (1 9 3 6 ): Handbuch fü r den Vereinsführer im geltenden Recht des Nationalsozialistischen Volksstaates, Berlin: H e in z D en ck ler-V erla g "D e r T o d d es D u c e " ( 1 9 9 6 ) , D er Spiegel, br. 35 o d 2 6 . avgusta D epen h eu er O t t o

(1 9 9 5 ):

"In te g ra tio n d u rch V e rfa ssu n g ?’’ , D ie politische

Meinung, g o d . 4 0 , br. 3 0 6 : 4 7 -5 9 D epp e F ra n k et al. (1 9 7 4 ): Kritika saodlučivanja. Partnerstvo ili klasna borba?, B eograd: K o m u n is t D eu tsch Karl (1 9 6 9 ) : “ R isse im M o n o lith : M ö g lich k eite n u n d A rte n der D e s in te g ra tio n in to talitären S y s te m e n ” , u: Seid l B ru n o i Jen kner Sieg fried (u r.):

Wege der Totalitarismus-Forschung,

D arm sta d t:

W isse n sch a ftlic h e

B u ch g esellsch aft D e u tsch e r

Isaac

( 1 9 6 2 ):

Stalin.

Eine politische Biographie,

S tu ttgart:

W.

K o h lh a m m er V erla g D e ve tak S ilvo (1 9 8 9 ): Manjine, ljudska prava, demokratija. Međunarodna zaštita ljudskih i etničkih prava, Sarajevo: N I S R O O s lo b o đ e n je D ick e K lau s (1 9 9 8 ): "P rav n a d rža v n o st i so cija ln a d rža v n o s t - relativiziran je ili jačanje d e m o k ra tsk o g a načela u u stavn o j d rža vi” , Politička misao, go d . 35, br. 3: 7 8 -9 1 D im itrije v ić V o jin (1 9 8 9 ): " O p š ti (m e đ u n a ro d n i) stan d ard i lju d sk ih p rava” , Zbornik Pravnogfakulteta u Zagrebu, S u p p le m e n t br. 5-6 : 5 9 9 - 6 0 7 D im itrije vić V o jin (1 9 9 1 ): "L ju d sk a prava, d em ok ratija, svet i Ju g o sla vija’’ , Forum - Covek i pravo, br. 1 D im itrijević V o jin , P a u n o v ić M ila n u sarad nji sa D e rić V la d im iro m (1 9 9 7 ): Ljudska prava, B eograd : B eo grad ski centar za lju d sk a prava D o b le r P h ilip p (1 9 9 5 ): Recht a u f demokratischen Ungehorsam. Widerstand in der demokratischen Gesellschaft - basierend a u f den Grundprinzipien des kritischen Rationalismus, F reiburg: U n iversitätsverlag D o rs e y G ra y (1 9 7 0 ): "C o n s titu tio n a l O b lig a tio n ” , u: R o lan d P e n n o ck J. i C h a p m a n John (u r.): o p . cit. D o w n ie R. S. (1 9 8 0 ): "S o cia l E q u ality” , u: R o se n b au m A lan (u r.): The Philosophy o f Human Rights. International Perspectives, W e s tp o rt, C o n n e cticu t: G re e n w o o d Press D re ie r H o rst (1 9 9 7 ): "G u s ta v R adbruch u n d die M a u e rs ch ü tze n ” , Juristen Zeitung, go d . 52, br. 9 : 4 21-434 D re ie r

R a lf (1 9 7 6 ):

"Z u r

P ro b lem a tik

und

S itu a tio n

d er

V e rfa ssu n g ­

sin terp retatio n ’’ , u: D reier R a lf i S ch w eg m an n F ried rich (ur.): Probleme der Verfassungsinterpretation, B ad en -B aden: N o m o s V erla g sg esellsch aft D re ie r R a lf (19 8 1a): "R e ch t un d M o ra l” , u: Recht - M ora l - Ideologie. Studien zur Rechtstheorie, F ran k fu rt am M ain: S u h rk am p

399

D reier R a lf ( 1 9 8 1 b ): "S e in u n d S o llen . B em erk un gen z u r R e in e n R ech tsleh re K e ls e n s ” , u: ib id . D reier R a lf ( 1 9 8 5 ):

‘‘ R e ch tsgeh o rsa m

u n d W id e rs ta n d s re c h t",

u: B roda

C h ris tia n (u r.): Festschrift für Rudolf Wassermann zum sechzigsten Geburtstag, N eu w ied : L u ch terh a n d D reier R a lf (1 9 9 1 a ): “ R ech t u n d G erec h tig k e it” , u: Recht - Staat - Vernunft. Studien zur Rechtstheorie 2 , F ran k fu rt am M ain: S u h k a m p D reier R a lf (1 9 9 1 b ): "W id ersta n d srec h t im R ech tsstaat? B e m e rk u n ge n zu m ziv ile n U n g e h o rs a m ", u: ibid. D reier R a lf (1 9 9 1 c ): " D e r B e g riff d e s R ech ts", u: ibid. D reier

R a lf

(19 9 3 a):

“ R ec h tsp h ilo so p h isc h e

A s p e k te

ju ristisch er

V e rg a n g e n h e its b e w ä ltig u n g ’', Zeitschrift fü r Gesetzgebung, br. 4 :3 0 0 -3 13 D re ier R a lf (1 9 9 3 b ): " G e s e tz lic h e s U n rech t im S E D -S ta a t? A m B e isp ie l des D D R - G r e n z g e s e tz e s ” , u: H a ft F ritjo f e t al. (ur.): Strafgerechtigkeit. Festschrift fü r Arthur Kaufmann zum 7 0 . Geburtstag, H eid elberg: C . F. M ü lle r Ju ristisch er V erla g D reier R a lf (1 9 9 3 c): "Jherings R ech tth eo rie -

ein e T h e o rie evo lu tio n ärer

R ec h tsvern u n ft” , B eh ren d s O k k o (ur.): Privatrecht heute und Jherings evolu­ tionäres Rechtdenken, K ö ln : S c h m id t D re ier R a lf (1 9 9 4 a ): "S o m e R em arks o n th e C o n c e p t o f L a w ’’, u: K ra w ietz W ern er, M a cC o rm ick N eil i v o n W r ig h t G e o rg H e n rik (u r.): Prescriptive Formality and Normative Rationality in M odem Legal Systems. Festschriftfor Robert S. Summers, Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t D re ier R a lf (1 9 9 4 b ): "R e ch tsp h ilo so p h ie u n d D isk u rsth e o rie . B em erk u n gen zu H a b erm a s’ ‘ F ak tizitä t u n d G e ltu n g ’” , Zeitschrift fü r philosophische Forschung, g o d . 4 8 , br. 1: 9 0 -10 3 D reier R a lf (1 9 9 5 a ): "H a u p ts trö m u n g e n g e g en w ä rtig e r R e c h tsp h ilo so p h ie in D e u ts c h la n d ” , Archivför Rechts- und Sozialphilosophie, g o d . 81, br. 2 :15 5 -16 3 D re ir R a lf (1 9 9 5 b ): Juristische Vergangenheitsbewältigung, B ad en -B aden : N o m o s V erla gsgesellsch aft D re ier R a lf (1 9 9 6 ): "W as ist G e re c h tig k e it? ’’, Juristische Schulung, br. 7: 5 8 0 -5 8 4 D reier R a lf i P au lso n S tan ley L. (1 9 9 9 ) : “ E in fü h ru n g in d ie R e ch tsp h ilo so p h ie R a d b ru ch s” , u: R adbruch G u sta v : Rechtsphilosophie, H eidelberg: C . F. M ü ller D u b il H e lm u t (2 0 0 2 ): Niko nije oslobođen istorije. Nacionalsocijalistička vlast u debatama Bundestaga, B eograd : S a m iz d a t B 9 2 D u b y G e o rg e s (1973): Guemers et paysans. V ile - X lle siede. Premier essor de l ’economie europeene, Paris: G a llim a rd D w o rk in R o n ald (197 7): Taking Rights Seriously, L o n d o n : D u ck w o rth

400

D w o rkin R o n ald (1 9 8 4 ): "E th ik u n d P ra gm atik d es ziv ilen U n g e h o rs a m s ” , u: M eyer T h o m a s , M ille r S u s s a n e i S trasser Joh ano (ur.): Widerstandsrecht in der Demokratie. Pro und Contra, K ö ln : L’8 o V e rla g sg esellsc h a ft D w o rk in R o n ald (1 9 8 5 ): " C iv il D iso b e d ie n ce an d N u clear P ro te st“ , u :A M a tter o f Principle, C a m b r id g e i L o n d o n : H arvard U n iv e rsity Press D w o rk in R o n ald (1 9 8 6 ): Law ’s Empire, C a m b rid g e: T h e B elkn ap Press o f H arvard U n iv e rsity Press D w o rk in R o n ald (1 9 9 4 ) : "G le ich h e it, D em o k ra tie u n d d ie V erfa ssu n g : W ir, d as V o lk , u n d d ie R ich ter” , u: Preuß U lric h (u r.): Zum Begriffder Verfassung. D ie Ordnung des Politischen, F rank fu rt am M ain : F isch er T a sch e n b u c h V erla g D y ze n h au s D av id (1 9 9 6 ) : "T h e L eg itim acy o f L eg ality” , Archiv fü r Rechts- und Sozialphilosophie, g o d . 8 2, br. 3: 324 -36 0 E bert T h e o d o r (1 9 6 8 ): Gewaltfreier Aufstand. Alternative zum Bürgerkrieg, F reibu rg im B resgau: V e rla g R o m b ach Ebert

Theodor

(1 9 8 6 ):

"Z iviler

U n g e h o rsa m

in

p arlam en tarisch en

D e m o k ra tien . D ie B erlin er E rklä ru n g d e r C D U / C S U F ra k tio n ” , u: S tö h r M a rtin (u r.): Ziviler Ungehorsam und rechtsstaatliche Demokratie, F ra n k fu rt am M ain : H aa g + H erch en V erla g E bert T h e o d o r (19 8 8 ): " D ie A u sw irk u n g e n v o n A k tio n e n ziv ile n U n g e h o rsa m s in p arlam en tarisch en D e m o k ratie n . E ine vergleich en d e B etra ch tu n g ” , u: S alad in Peter i S itte r B ea tt u saradnji sa S teh e lin -B ü rgi S u z a n n e (ur.): Widerstand im Rechtsstaat, Freiburg: U n iversitätsverlag F reibu rg E ckert H an s-H e rm an n (1 9 8 6 ): "Z ivile r U n g eh o rsa m u n d § 2 4 0 S t G B ” , u: S tö h r M a rtin (ur.): o p . cit. Eder K laus (19 8 4 ): “ N o v i d ruštven i p o k ret?” , Treći program Radio Beograda, br. 6 0 :1 7 9 - 1 9 9 E h ren b erg H erbert i F uch s A n k e (19 8 1): Sozialstaat und Freiheit. Von der Zukunft des Sozialstaats, F ra n k fu rt am M ain : S u h rk a m p E h ren b erg John (1 9 9 9 ): Civil Society. The Critical History o f an Jdea, N e w Y o rk i L o n d o n : N e w Y o rk U n iv e rsity Press E isin g e r Peter (1973): "T h e C o n d itio n s o f P ro test B eh a vior in A m erican C itie s ” , The American Political Science Review, go d . 6 7 , br. 1 :1 1 -2 8 E isn e r B erto ld i H o rva t M arjan (19 4 8 ): Rimsko pravo, Z agreb: N a k la d n i za vo d H rvatske Elias N o rb ert (19 8 5a ): "D a s C red o eines M etap h ysikers. K o m m en tare zu Poppers ‘L o gik der F o rsch u n g’” , Zeitschriftfür Soziologie, god. 14, br. 2: 93-114 E lias N o rb ert (1 9 8 5 b ): “W is s e n s ch a ft o d er W isse n sch a fte n ? B eitrag z u ein er D is k u s s io n m it w irk lich k e itsb lin d e n P h ilo s o p h e n ” , Zeitschrift fü r Soziologie, go d . 14, br. 4: 2 6 8 -2 8 1

401

E llein stein Jean (1 9 8 0 ) : Historija staljinskogfenomena, Z agreb: Š k o ls k a kn jig a E llsch eid G ü n th e r (1 9 8 8 ): "In terp retatio n en zw is ch e n R e c h tssy ste m

und

W id e rs ta n d ” , u: S a la d in Peter i S itte r B eat u sarad n ji sa S te h e lin -B ü rg i S u zan n e (u r.): o p . cit. E lster Jon ( 1 9 9 5 / 1 9 9 6 ): "V lad a vin a ve ćin e i in d iv id u aln a prava / M a jo rity Rule an d In d iv id u a l R ig h ts ” , Beogradski kru g /Belgrade Circle, br. 3-4 ( 1 9 9 5 ) i 1-2 (1 9 9 6 ): 9 5 - 1 0 6 E n n ker B e n n o (1 9 9 7 ): D ie Anfänge des Leninkults in der Sowjetunion, K ö ln , W e im a r i W ien : B ö h la u V erla g E n q u e te -K o m m is s io n "A u fa rb e itu n g v o n G e sch ic h te u n d F o lg e n d e r S E D D ik ta tu r in D e u ts c h la n d " (1 9 9 5 ): “ B erich t v o m 31. M a i 1 9 9 4 " , u: Anträgen, Debatten, Bericht, knj 1, B ad en -B aden : N o m o s V erla g i F ra n k fu rt am M ain : S u h rk am p Entstehungsgeschichte der Artikel des Grundgesetztes (1 9 5 1), Jahrbuch des öffentlichen Rechts der Gegenwart, g o d . 1 E rm acora F elix (1 9 7 4 ): Menschenrechte in der sich wandelden Welt. Band 1: Historische Entwicklung der Menschenrechte und Grundfreiheiten, W ie n : V erlag d e r ö ste rreich isch en A k a d e m ie d er W is s e n s ch a fte n E u ch n er C h arles (1 9 9 6 ): Extraordinary Politics. How Protest and Dissent are ChangingAmerican Democracy, B oulder: W e s tv ie w Press F alk R ich ard (19 8 4 ): Human Rights and State Soverenity, N e w Y o rk i L o n d o n : H o lm es &i M eier F iges O rla n d o (1 9 8 9 ): Peasant Russia, Civil War. The Volga Countryside in Revolution (¡917-1921), O x fo rd : C la re n d o n Press F iges O rla n d o (1 9 9 6 ): A People's Tragedy. The Russian Revolution ¡8 9 1-19 2 4 , L o n d o n : Jonathan C ape F leisch N ic o la u s (19 8 9 )■ . Ziviler Ungehorsam oder gibt es ein Recht a u f Widerstand im schweizerischen Rechtsstaat?, G rü sc h : V e rla g R ü egger F o rsyth e D av id (19 8 9 ): Human Rights & World Politics, L in co ln i Lo n d o n : U n iv e r sity o f N ebraska Press F o u ca u lt M ich el (19 7 9 ): Überwachen und Strafen. D ie Geburt des Gefängnisses, F ra n k fu rt am M ain: S u h rk am p Fox G re g o ry i N o lte G eo rg ( 2 0 0 0 ) : "In to le ra n t d em o c ra c ies” , u: F ox G re g o ry i R o th Brad (ur.): Democratic Governance and International Law, C a m b rid g e itd.: C a m b rid g e U n iversity Press F raenkel E rn st (19 7 2 ): "R a te m yth o s u n d

s o z ia le S e lb stb e stim m u n g . E in

B eitra g z u r V erfa ssu n gsgesch ich te d e r d e u ts c h e n R e v o lu tio n ” , u Sa la d in Peter i W ild h a b e r L uzius (u r.): D er Staat als Aufgabe. Gedankenschriftfür M a x Imboden, Basel i Stuttgart: H e lb in g & L ich te n h a h n

402

Fraenkel H e in ric h i M a n ve ll R o ge r (1 9 6 4 ): D er 20 . Juli, Berlin , F ra n k fu rt am M a in i W ie n : V e rla g U lls te in Freem an M ic h a el (1 9 7 5 ): " S o c io lo g y an d U to p ia: S o m e R eflectio n s o n the P h ilo s o p h y o f K arl P o p p e r", The British Journal o f Sociology, V o l. 2 6 , N o . 1: 2 0 -34 Freud S ig m u n d (1 9 2 5 ): "M a s s e n p s y c h o lo g ie u n d Ich -A n a ly se ” , u: Gesammelte Schriften, kn j. 6 , L eip zig , etc.: In tern a tio n aler P sych o a n a lytisch er V erla g F riedeibaum S ta n le y H erm an (u r.) (19 8 8 ): Human Rights in the States. New Directions in Constitutional Policymaking, N e w Y o rk itd.: G re e n w o o d Press F ried m an n W o lfg a n g (19 5 3 ): Legal Theory, Lo n d o n : S teven s F riedrich

C a rl

i B r z e z in s k i Z b ig n e w

(19 6 3 ):

Totalitarian Dictatorship and

Autocracy, N e w Y o rk: F red erick A . Praeger Furet F ranço is (1 9 9 5 ): D as Ende der Illusion. D er Kommunismus im 20. Jahrhundert, M ü n ch e n i Z ü rich : Piper G a b a n yi A n e lli U te ( 1 9 9 0 ): D ie unvollendete Revolution. Rumänien zwischen Diktatur und Demokratie, M ü n c h e n i Z ürich : Piper G a n d h i M a h a tm a (1 9 6 2 a ): “ O n th e D u ty o f C iv il D is o b e d ia n c e ", u: The Collected Works. Volume VII: June - December 19 0 7 , D elh i: T h e P u b licatio n s D iv is io n , M in is try o f In fo rm a tio n an d B roa d ca stin g, G o v e rn m e n t o f In d ia G a n d h i M a h atm a ( 1 9 6 2 b ): "B e n e fits o f R esistan ce", u: ib id . G a n d h i M a h atm a (1 9 6 2 c ): " D u t y o f D is o b e y in g Law s (1 ) ” , u: ibid. G a n d h i M a h atm a ( i9 0 2 d ) : "L etter to 'R a n d D a ily M a il’ (6 . July 1 9 0 7 ) ” , u: ibid. G a n d h i M a h atm a (1 9 7 0 a ): “T o th e In d ian C ritics (1 9 3 0 )” , u: The Collected Works. Volume XLII: October 1929 - February 1930, D e lh i: T h e P u b lica tio n s D iv is io n , M in is try o f In fo rm a tio n an d B roa d ca stin g, G o v e rn m e n t o f In d ia G a n d h i M a h atm a ( 1 9 7 0 b ) : "S p ee ch at C o n g re s s S e s s io n , Lah ore II (31. D e cem b er 1 9 2 9 ) ’’ , u: ibid. G a th y V era (u r.) (1 9 8 9 ): State and Civil Society. Relationships in Flux, B udapest: In s titu te o f S o c io lo g y , H u n garian A ca d e m y o f S cien ces G id d e n s A n th o n y ( 1 9 9 0 ): Sociology, C a m b rid ge: P o lity Press G ie rk e Julius v o n (1 9 5 6 ): Widerstand und Obrigkeit. Gedanken anläßlich des Falles 'Schlüter, S tu ttgart: F erd in an d E n k e V erla g G ie rk e O t to v o n (18 6 8 -19 13 ): Das deutsche Genossenschaftsrecht, kn j. 1-4, Berlin: W e id m a n n G ie rk e O t to v o n (18 9 5 ): Deutsches Privatrecht. Erster Band. Allgemeiner Teil und Personenrecht, L eipzig: D u n ck er u n d H u m b lo t G la e s n e r G ert-Joach im (1 9 9 4 ): Demokratie nach dem Ende des Kommunismus. Regimewechsel, Transition und Demokratisierung im Postkommunismus, O p la d e n : W e std e u tsch e r V erla g

403

G le a s o n A b b o tt (1 9 9 5 ): Totalitarianism. The Inner History o f the C old War, N e w Y o rk i O x fo rd : O x fo rd U n iversity Press G o e rlich

H e lm u t

(19 7 3 ):

Wertordnung

und

Grundgesetz.

Argumentationsfigur des Bundesverfassungsgerichts,

Kritik

B a d en -B a d en :

einer

N om os

V e rla g sg esellsc h a ft G o e rlic h H e lm u t (1 9 8 1 ): Grundrechte als Verfahrensgarantien. Ein Beitrag zum Verständnis des Grundgesetzes fü r die Bundesrepublik Deutschland, B ad en -B aden : N o m o s V erla g s g e s e llsc h a ft G o ld fa rb Jeffrey (1 9 8 9 ): Beyond Glasnost. The Post-Totalitarian M in d , C h ic a g o i L on d on : T h e U n iversity o f C h ic a g o Press G ö r in g M artin (1 9 4 6 ): Weg und Sieg der modernen Staatsidee in Frankreich (Vom M ittelalterzu 17 8 9 ), T ü b in g en : V e rla g v o n J. C . B. M o h r (P a u l S ie b e ck ) G o rk ij

M a x im

(1 9 7 4 ):

Unzeitgemäße Gedanken über Kultur und Revolution,

F rankfurt am M ain: S u h rk a m p G o u ld C a ro le (1 9 9 0 ): Rethinking Democracy. Freedom and Social Cooperation in Politics, Economy, and Society, C a m b rid g e itd.: C a m b rid g e U n iv e rsity Press G ra y G len n (19 7 7 ): "T he W in d s o f T h o u g h t” , Social Research, god. 44 , br. l: 4 4 -6 2 G rim m

D ie te r (19 8 7 ): " D ie E n tw ic k lu n g d er G ru n d re c h tsth e o rie in d er

d eu tsch e n S taa tsrech tsleh re d e s 19. Ja h rh u n d erts", u: Recht und Staat der bürgerlichen Gesellschaft, F ra nk fu rt am M ain : S u h rk am p G rim m

D ieter

(19 9 1):

“V e rfa ssu n g sre c h tlich e r

K o n sen s

und

p o litis c h e

P o la risie ru n g in d er B u n d e sre p u b lik D e u ts c h la n d ” , u: Die Zukunft der Verfassung, F rankfurt am M ain : S u h rk a m p G ro m o ll Berhnard (1 9 7 6 ): "K la ss is c h e u n d s o zia le G ru n d re c h te ” , u: M a yer U d o i S tu b y G erh ard (u r.): Die Entstehung des Grundgesetzes. Beiträge und Dokumente, K öln: P a h l-R u g en ste in V e rla g G ro ris a r A le n (19 8 8 ): Struktura saraja. A zijatski despotizam kao tvorevina maste na Zapadu u XVIIIveku, Beograd: V u k K a ra d z ic G u e rin D an ie l (ic/8o):Anarhizam. O d doktrine do akcije, Zagreb: N aprijed G u g g e n b e rg e r Bernd (198 4 a): “ D ie n eu e M a c h t d e r M in d e rh e it” , u: G u g g e n b erger Bernd i O ffe C la u s (u r.): A n den Grenzen der Mehrheitsdemokratie. Politik und Soziologie der Mehrheitsregel, O p la d e n : W e std e u tsch e r V erla g G u g g e n b e rg e r Bernd (19 8 4 b ): “ K rise d e r rep räsen tativen D em ok ratie? D ie L e g itim itä t der B ü rgerin tiativen u n d d a s P rin z ip d er M e h rh e its e n ts ch e i­ d u n g ", u: G u ggen berger B ern d i K e m p f U d o (ur.): Bürgerinitiativen und repräsentativem System, O p la n d e n : W e s td e u ts c h e r V erlag G u g g e n b e r g e r Bernd i O ffe C la u s (u r.) (1 9 8 4 ): Politik und Soziologie der Mehrheitsregel, O p lad en: W e s td e u ts c h e r V e rla g

404

G u rko w , A n d re j (1 9 9 7 ): ‘'V e rg a n g e n h e its b e w ä ltig u n g im h eu tig en R u ssla n d ” , u: Jesse E ckh ard i L ö w K o n ra d (u r.): Vergangenheitsbewältigung, Berlin: D u n ck er & H u m b lo t G u s y C h ris to p h (1 9 8 4 ): “ D a s M e h rh e its p rin z ip im d em o k ra tisch en S ta a t” , u: G u g g e n b e rg e r B ern d i O ffe C la u s (ur.): o p . cit. G u sy

C h ris to p h

(1 9 8 5 ):

‘'K o n s e n s p rin z ip

und

D em o k ra tie .

Zur

A u se in a n d e rs e tz u n g u m d as M e h rh e its p rin z ip ” , Zeitschrift fü r Politik, br. 2 H äberle

Peter (1 9 7 4 ):

‘‘V erfa ssu n g sth eo rie

ohne

N a tu rre ch t” , Archiv des

öffentlichen Rechts, br. 3 H aberm as Jirgen (1 9 8 0 ): Teorija i praksa. Socijalnofilozofske studije, Beograd: B IG Z H aberm as Jirgen (1 9 8 4 ): "P rav o i v la s t - n jem ačka trau m a", Treći program Radio Beograda, br. 6 1: 2 7 1 -2 8 5 H aberm as Jürgen (1 9 7 7 ): "H a n n a h A re n d t’s C o m m u n ic a tio n s C o n c e p t o f P o w er” , Social Research, go d . 44 , br. 1: 3-24 H aberm as Jirgen (1 9 8 0 ): Teorija i praksa. Socijalnofilozofske studije, B eograd: B IG Z H aberm as Jürgen (19 8 5 ): "C iv il D iso b e d ien ce : L itm u s T e s t fo r th e D em o cratic C o n titu tio n a l S ta te ” , Berkeley Journal o f Sociology, g o d . 30: 9 5 -116 H aberm as Jürgen (19 8 8 a ): Theorie des kommunikativen Handelns. Erster Band: Handlungsrationalität und gesellschaftliche Rationalisierung, F ra n k fu rt am M ain: S u h rk am p H aberm as

Jürgen

(19 8 8 b ): Moralbewußtsein

und kommunikatives Handeln,

F ran k fu rt am M ain : Su h rk am p H aberm as

Jürgen

(1 9 9 0 a ):

‘'G e s c h ic h ts b e w u ß ts e in

und

p o sttra d itio n ale

Id en tität. D ie W e s to rie n tie ru n g d e r B u n d e s re p u b lik ” , u: Moderne - ein unvollendetes Projekt, L e ip zig H aberm as Jürgen (1 9 9 0 b ): Die nachholende Revolution, F ra n k fu rt am M ain: S u h rk am p H aberm as Jürgen (19 9 3 ): Faktizität und Geltung. Beiträge zur Diskurstheorie des Rechts und des demokratischen Rechtsstaats, F ra n k fu rt am M ain : S u h k a m p H aberm as Jürgen (1 9 9 4 ): “ Ü b er den in tern en Z u s a m m e n h a n g v o n R ech tsstaat u n d D e m o k a tie ” , u: Preuß U lrich (u r.): o p . cit. H aberm as Jürgen (1 9 9 6 ): "In k lu sio n v ersu s U n a b h ä n g ig k e it. Z u m V erh ältn is v o n N a tio n , R ech tssta at u n d D e m o k ra tie ", u: H e ttlin g M an fred i N o lte Paul (ur.): Nation und Gesellschaft in Deutschland. Historische Essays, M ü n ch en: V e rla g C . H . B eck H acker, Friedrich (19 7 3 ): Teror. Mythos, Realität, Analyse, W ie n , M ü n ch en i Z ü rich : V erla g F ritz M o ld e n H affn er Seb astian (1 9 7 9 ): Preußen ohne Legende, H am b u rg: W ilh e lm G o ld m a n n V erlag

405

H affn er

S e b a s tia n

(1 9 8 4 ):

“ D ie

neue

S e n s ib ilitä t

des

B ü rg ers",

u:

G u g g e n b e r g e r B ern d i K e m p f U d o (ur.): o p . cit. H agen C h ris tin e ( 1 9 9 0 ) : Widerstand und ziviler Ungehorsam. Politische Philosophie und rechtliche Wertung, Pfaffen w eiler: C e n ta u ru s-V e rla g sg e se llsc h a ft H alperin S. W illia m (1 9 6 4 ): "M u s so lin i and Ita lia n F a s c is m ” , u: H alp e rin S. W illia m (u r.): Mussolini and Italian Fascism, N e w Y o r k itd .: V a n N o stra n d R ein h o ld C o m p a n y H ajdu R o b ert i R o se n b lu m Bruce (1 9 7 9 ): "T h e P ro cess o f C o n stitu tio n a l A m a n d m e n t” , Columbia Law Review, go d . 7 9 , br. 1 :1 0 6 - 1 7 2 H a m ilto n A le k s a n d e r, M e d iso n D že jm s i D žej D ž o n (1 9 8 1 ): Federalistički spisi, Beograd: R a d n ičk a štam p a H am p to n Jean (1 9 9 0 ) : "T h e C o n tra ctaria n E x p la n a tio n o f S ta te ", u: U e lin g T. (ed .): M idw est Studies in Philosophy. The Philosophy o f Human Sciences, M in n ea p o lis: U n iv e rsity o f M in e so ta Press H an sen

K la u s

(1 9 8 7 ):

“ H en ry

D av id

T h o reau :

W id e rs ta n d

als

S ta a tsb ü rg erp flich t” , u: S tein b ach Peter (u r.): Widerstand. Ein Problem zwis­ chen Theorie und Geschichte, K ö ln : V erla g W is s e n s c h a ft u n d P o litik H ara la m b os M ich ael i H eald R o b in (1 9 8 9 ): Uvod u sociologiju, Z agreb: G lo b u s H a rd in g N eil (1 9 9 6 ): Leninism, B a sin g sto k e i L o n d o n : M a cm illa n Press H arries K a rsten (1 9 7 8 ): “ H eid e g g er as a P o litical T h in k e r” , u: M u rray M ich ael (ur.): o p . cit. H art E d w ard et al. (1 9 7 8 ): "T h e F lu s h in g R e m o n stran ce ( 1 6 5 7 ) ” , u: W e b e r D av id (ur.): Civil Disobedience in America. A Documentary History, Ith aca i L ond on: C o rn e ll U n iversity Press H a sb u la to v R uslan (19 9 1): Birokratska država, B eograd : Y o x H asla m Jonathan (1 9 8 6 ): “ P o litica l O p p o s it io n to S ta lin a n d th e O r ig in s o f the T e rro r in R ussia, 19 3 2 -19 3 6 ", The Historical Review, g o d . 2 9 , br. 2: 3 9 5 -4 18 H eld D av id (19 9 1): “ D em ocracy, th e N a tio n -S ta te and the G lo b a l S y s te m ” , u: H eld D av id (ur.): Political Theory Today, S tan fo rd H e llm er Joachim (19 8 7 ): Anpassung oder Widerstand? D er Bürger als Souverän Grenzen staatlicher Disziplinierung, Z ü rich : E d itio n In terfo rm H e n k in L o uis (19 7 8 ). “ In fa llib ility u n d e r Law . C o n stitu io n a l B a la n cin g", Columbia Law Review, go d . 7 8 , br. 5 : 1 0 2 2 - 1 0 4 9 H e n k in L o uis (1 9 7 9 ): "R igh ts: A m erica n and H u m a n ", Columbia Law Review, go d . 7 9 , br. 3: 4 0 5 -4 2 5 H e n k in L o uis (198 1): "R igh ts: H ere an d T h e r e ” , Columbia Law Review, g o d . 81, br. 8 :1 5 8 2 -1 6 10 H e n k in L o uis (19 9 0 ): The Age o f Rights, N e w Y o rk i O x fo rd : C o lu m b ia U n iv e rsity Press

406

I len n ecke, H a n s Jörg (1 9 9 7 ): “ L iberale V e rg a n g e n h e itsb e w ä ltig u n g . T o ta li­ ta rism u s, A n tito ta lita r is m u s u n d so zia le In tegra tio n

in d e r B u n d e s­

rep u b lik D e u ts c h la n d ” , u: Sch aal G a r y i W ö ll A n d re a s (u r.): Vergangen­ heitsbewältigung. M odelle der politischen und sozialen Integration in der bundes­ deutschen Nachkriegsgeschichte, B ad en -B ad en : N o m o s V erla g sg ese llsch aft Iten n is W ilh e lm (1 9 8 4 ): "L e g itim ite t - P rilo g jed noj k atego riji g ra đ an sk o g d ru štv a ” , Gledišta, g o d . 2 5 , br. 7 -10 : 33-69 H erod ot (1 9 6 6 ) : ¡storija. N o v i Sad: M a tica srp sk a H ersh ey M arjo rie R a n d o n (19 9 3 ): " C itiz e n ’s G ro u p s and P o litical Parties in U n ited S ta te s ” , u: D a lto n R u ssell (ur.): o p . cit. H eun W ern e r (19 8 3 ): D as Mehrheitsprinzip in der Demokratie. Grundlagen Struktur - Begrenzugen, Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t H eylan d C arl (1 9 5 0 ): D as Widerstandsrecht des Volkes gegen verfassungswidrige Ausübung der Staatsgewalt im neuen deutschen Verfassungsrecht: zugleich ein Beitrag zur Auslegung des Art. 14 / der Hessischen Verfassung vom 1. Dezember 194 6 , T ü b in gen : C arl M o h r H iršm an , A lb e rt ( ¡ 9 9 9 ) : Strasti i interesi, B eograd: F ilip V išn jić H itler A d o lf (193 4): M ein Kampf, M ü n ch en : Z en tralv erlag d er N S D A P . Frz. Eher N ach f. H obbes

Thom as

(18 39 ):

Leviathan, or the Matter, Form, and Power o f a

Commonwealth Ecclesiastical and Civil, u: English Works o f Thomas Hobbes o f Malmesbury, knj. 3, L o n d o n : John B o h n H ob b es T h o m a s (18 4 1): The Questions Concearning Liberty, Necessity, and Chance, Clearly Stated and Debated between Dr. Bramhall, Bishop o f Derry, and Thomas Hobbes o f Malmesbury, u: ibid ., knj. 5 H o b b e s T h o m a s (18 8 9 ): The Elements o f Law Natural and Politic, L o n d o n : S im p k in , M arsh all and C o . H öffe O tfrie d (1 9 8 2 ): "W iss e n s c h a ft im D ie n s te freier S elb sterh a ltu n g ? Z u m T h eo rie-P raxis V erh ä ltn is in T h o m a s H o b b e s ’ S ta a ts p h ilo so p h ie ” , u: B erm bach U d o i K o d alle K la u s-M . (u r.): op. cit. H o ffm a n n Peter (1 9 7 9 ): Widerstand - Staatsstreich - Attentat. D er Kam pf der Opposition gegen Hitler, M ü n ch en : R. P ip er & C o . V erla g H o ffm a n n , C h ris ta (1 9 9 2 ): Stunden Null? Vergangenheitsbewältigung in Deutscland 1945 und ic>8c), B o n n u n d Berlin: B o u v ier V erlag H o lm es S tep h en (1 9 9 4 ): "V e rfa ssu n g sfö rm ig e V o ren tsc h eid u n g en u n d das Parad ox d er D e m o k ra tie ” , u: P reu ß U lrich (ur.): o p . cit. H olt, J. ( 1 9 9 2 y. Magna Carta, C a m b rid ge H o m a n n Karl (198 8 ): Rationalität und Demokratie, T ü b in g e n : J. C . B. M o h r (P au l S ieb eck )

407

H orkh eim er M a x i A d o r n o T h e o d o r (1 9 8 9 ): Dijalektikaprosvetiteljstva. Filozofijski fragmenti, S arajevo : V e s e lin M a slesa i S v je tlo st H ow ard D . (1 9 9 2 ) : “ R ig h ts in P assage. E n g lish L ib erties in E a rly A m e ric a ” , u: C o n le y P a trick i K a m in sk i John P a u l(u r-): The B ill o f Rights and the States. The Colonial and Revolutionary Origins o f American Liberties, M a d is o n : M a d is o n H o u se H u m p h rey John T h o m a s Peter (1 9 8 9 ): N o Distant Millennium. The International Law o f Human Rights, Paris: U N E S C O H u rw itz L eon (1 9 8 1 ): The State as Defendant. Governmental Accountability and the Redress o f Individual Grievances, Lo n d o n : A ld w y c h Press H ü tten b erger Peter (1 9 8 7 ):

"D im e n s io n e n

d es W id e rs ta n d s b e g riffs ” , u:

S tein b ach Peter (u r.): Widerstand Ein Problem zwischen Theorie und Geschichte, K öln : V e rla g W is s e n s c h a ft u n d P o litik B eren d v o n N o ttb e c k H ü ttn e r M a rk u s (1 9 9 9 ) : Totalitarismus und säkulare Religionen. Zurfrühgeschichte totalitarismuskritischer Begriffs- und Theoriebildung in Großbritannien, B onn: B o u v ier V erla g Ig n a to w A ss e n (1 9 9 9 ): Vergangenheitsbewältigung und Identität im gegenwärtigen Russland, K ö ln : B erich te d es B u n d e s in s titu ts fü r o s tw iss e n s c h a ftlic h e u n d in te rn atio n a le S tu d ien Iljin Ivan A le k sa n d ro v ic (1 9 9 5 ): " O su p ro tsta v lja n ju z lu s ilo m ” , u: Sa vic O b ra d (u r.): Evropski diskurs rata, B eograd : B eo g ra d sk i k ru g Ip sen K n u t (1 9 9 5 ): "D ie S e lb s td a rs te llu n g d e r D D R v o r in te rn atio n a le n M en sc h en rec h tso rg a n isa tio n en ", u: E n q u e te -K o m m is s io n "A u fa rb e itu n g v o n G e sch ic h te und F o lgen d er S E D -D ik ta tu r in D e u ts c h la n d ” : Recht, Justiz, Polizei, knj. 4 , B ad en -B aden : N o m o s V e rla g i F ra n k fu rt a m M a in : S u h rk am p Isen see J o s e f (19 8 1): "G ru n d rech te u n d D e m o k ra tie . D ie p olare L e g itim atio n im g ru n d g e setzlich e n G e m e in w e s e n ", D er Staat, br. 2 Isen see J o s e f (19 8 8 ): "Z iviler U n g eh o rsa m . Z u r P ro b le m a tik d e s W id e rs ta n d s ­ rech ts in d er D e m o k ratie ” , u: B irtsc h G ü n te r i S c h rö d e r M ein h a rd (u r.): Widerstand und Ungehorsam. Trier Beiträge. A u s Forschung und Lehre and der Universität Trier, br. XIX Isen see J o s e f (1 9 9 5 ): Das Volk als Grund der Verfassung, O p la d e n : W e s td e u ts ch e r V erla g Ise n se e J o s e f (19 9 8 ): "U sta vo tvo rn a v la s t n aro d a - d e m o k ra tsk i m it” , Politicka misao, g o d . 35, br. 3 :4 6 -6 3 Ivan G ro z n i (1993 a): "Prva p o sla n ica k n e zu K u r b s k o m (1 5 6 4 ) ’’ , u: Prepiska, Beograd : N o va Iva n G r o z n i (19 9 3 b ): "D ru g a p o sla n ica k n e z u K u r b s k o m (1 5 7 8 ) ” , u: ibid.

408

Janča D ejan (1 9 8 9 ): “ Z a š tita lju d sk ih prava u o kviru E v ro p s k o g saveta", Jugoslovenska revija za međunarodno pravo, br. 1-2 Jansen N ils (1 9 9 7 ): “ D ie A b w ä g u n g v o n G ru n d re c h te n ", D er Staat, g o d . 36 , br. 1: 2 7 -5 4 Jaschke H a n s -G e rd (1 9 9 1 ): Streitbare Demokratie und Innere Sicherheit. Grundlagen, Praxis und Kritik, O p la d e n : W e s td e u ts c h e r V erla g Jasso G u ille rm in a i O p p K a rl-D ie te r (1 9 9 7 ): “ P ro b in g th e C h aracter o f N orm s: A F acto rial S u rvey A n a ly s is o f th e N o rm s o f P o litical A c tio n " , m an u sk rip t Jay M artin (1 9 7 8 ): "H a n n a h A ren d t: O p p o s in g V ie w s ” , Partisan Review, g o d . 45: 34 8 -3 6 7 Jellinek G e o rg ( 1 9 0 6 ): Verfassungsänderung und Verfassungswandlung. Eine staatsrechtlich-politische Abhandlung, Berlin: V erla g v o n O . H ärin g Jesse

E ckhard

(1 9 9 6 ):

“ D ie

T o ta lita rism u s fo rs ch u n g

im

S tre it

der

V e rg a n g en h e itsb ew ä ltig u n g

in

M e in u n g e n ", u: Jesse E ckh ard (ur.): o p . cit. Jesse,

E ckh ard

(1 9 9 7 ):

"D o p p e lte

D e u tsc h la n d ", u: Jesse E ckh ard i L o w K o n ra d (ur.): o p . cit. Johlen H erib ert (1 9 9 6 ): Wehrpflicht in der Praxis, M ü n ch en : C . H . B e ck ’sch e V e rla g sb u c h h a n d lu n g Jovan ović S lo b o d a n (1 9 9 1 ): “ O to ta lita rizm u ” , u: Sabrana dela, kn j. 12, Beograd: B IG Z , J u g o sla vija p u b lik i S rp sk a kn jiževn a za d ru ga Jünger E rnst (19 5 8 ): " D e r K a m p f als in n eres E rle b n is” , u: Werke, kn j. 5, S tu ttgart: E rn st K lett V erla g K älin W a lte r (1 9 8 8 ): “Z iv ile r U n ge h o rsa m u n d G ru n d re ch te", u: Sa la d in Peter i S itte r B eatt u sarad n ji sa S te h elin -B ü rg i S u z a n n e (ur.): o p . cit. K a n t Im an u el (1 9 7 9 ): Kritika praktičkog uma, Beograd: B IG Z K arer D ’A n k o s Elen (1 9 9 2 ): Ruska nesreća. Ogled 0 političkom ubistvu, S rem ski K arlovci i N o vi Sad: Izd avačka k n jižarn ica Z o ra n a Sto ja n o vića K a rlso n N ils (19 9 3 ): The State o f State. A n Inquiry Conceaming the Role o f Invisible Hands in Politics and Civil Society, U p p sala: A c ta U n iversitatis U p sa lie n sis K arr C la rk e t al. (19 7 3 ): Industrialism and IndustrialM an. The Problems o f Labour and Management in Economic Growth, H arm o n d sw o rth : P en g u in B o o k s K a teb G e o rg e (1 9 8 7 ): "D e a th an d P o litics: H an n a h A re n d t’s R eflectio n s o n the A m erican C o n s titu tio n ", Social Research, go d . 54 , br. 3: 6 0 5 - 6 1 6 K a teb G e o rg e (1 9 8 9 ): "H o b b e s an d th e Irra tio n ality o f P o litic s ” , Political Theory, g o d . 17, br. 3: 355-391 K a u ck i Karl (19 8 5 ): " O d d em ok ratije d o d rža v n o g ro p stv a ” , u: K a u ck i Karl i T ro ck i Lav: Terorizam i komunizam. Rasprava 0 boljševičkoj revoluciji, Beograd: F ilip V išn jič

409

K a u fm an n A rth u r (1 9 8 4 ): " D a s W id ersta n d sre ch t d e r k le in e n M ü n z e ” , u: K raw ietz W e rn e r, M a y e r-M a ly T h e o i W e in b e rg e r O t a (u r.): Objektivierung des Rechtsdenkens. Gedächtnisschrift fü r Ilmar Tammelo, B erlin : D u n ck e r & H u m b lo t K au fm an n A rth u r (1 9 9 1 a ): "D a s W ie d ersta n d sre ch t in G e s c h ic h te u n d G ru n d ­ g e s e tz” , u: Vom Ungehorsam gegen die Obrigkeit. Aspekte des Wiederstandsrechts von der antiken Tyrannis bis zum Unrechtsstaat unserer Zeit, vom leidenden G e­ horsam bis zum zivilen Ungehorsam im modernen Rechtsstaat, H eid elb erg: D eck er & M ü ller K au fm an n A rth u r (1 9 9 1 b ): " D ie u ltim a irratio ” , u: ibid. K au fm an n A rth u r (19 9 1c): "V o m ‘u n ze itig e n ' W id e rs ta n d ” , u: ibid. K a u fm an n A rth u r ( i9 9 id ) : “ D e r B u n d e s g e ric h ts h o f u n d d ie S itz b lo c k a d e '', u: ibid. K a u fm an n A rth u r (1 9 9 5 ):

" D ie

R a d b ru ch sch e

F o rm el v o m

g e se tz lic h e n

U n rech t u n d v o m ü b e rg e se tzlich e n R ech t in d er D is k u s s io n u m d as im N a m en d er D D R b ega n gen e U n re ch t", Neue Juristische Wochenschrift, g o d . 4 8, br. 2: 8 1-8 6 K au lbach F ried rich (1 9 7 8 ): D as Prinzip Handlung in der Philosophie Kants, B erlin i N e w Y ork: W a lte r de G ru yter K avka

G re g o ry

(1 9 8 6 ):

Hobbesian M o ra l and Political Theory,

P rinceton :

P rin ceto n U n ive rsity Press K ean e John (19 8 8 ): Democracy and Civil Society. On the Predicaments o f Europe and Socialism, the Prospects o f Democracy, and the Problem o f Controlling Social and Political Power, L o n d o n itd.: V erso K ean e John (u r.) (199 3 ): Civil Society and the State. New European Perspectives, L o n d o n itd.: Verso K en ed i E len (19 8 8 ): "K arl Š m it i F ra n k fu rtsk a š k o la ” , Treći program Radio Beograda, br. 7 7 -7 8 :1.6 8 -2 0 5 K eren sk i A lexa n d er (19 2 8 ): Erinnerungen. Vom Sturz des Zarentums bis zu Lenins Staatsstreich, D resden: C a rl R e is s n e r K e rsh a w Ian (1 9 9 6 ): "N a tio n a ls o z ia lis tis c h e u n d sta lin istisch e H errsch aft. M ö g lich k eite n und g ren zen d es V e rg le ich e s ", u: Jesse E ckhard (u r.): o p . cit. K e rsh a w Ian (199 8 ): Hitler. 188 9-1936: Hubris, L o n d o n itd.: A lle n L an e T h e P en g u in Press K ie lm a n s e g g Peter (19 9 8 ): “ G ra n ic a u s ta v o tv o rn e v la s ti", Politička misao, go d . 35, br. 3 :17 -2 8 K im m in ic h O t to (1973): Menschenrechte. Versagen und Hoffnung, M ü n c h e n i W ien : Langen M üller

410

K in g M a rtin L u th e r Jr. (19 5 8 ): Stride Toward Freedom: The Montgomery Story, N e w Y o rk: H arp e r an d R o w P u b lish e rs Inc. K in g M a rtin L u th e r Jr. (1 9 7 8 ): "T h ree S ta te m e n ts o n C iv il D iso b e d ie n ce ( 1 9 6 1 1 9 6 8 ) ’’ , u: W e b e r D av id (u r.): o p . cit. K in g M a rtin L u th er Jr. (1 9 9 7 ): Papers. Volume III: Birth o f a New Age (December 1955 - December 195 6 ), B erkeley, L o s A n g e le s i L ond on: U n ive rsity o f C a lifo rn ia Press K irch h e im e r O t t o (1 9 6 7 ): "L e g a litä t u n d L e g itim itä t’’ , u: Politische Herrschaft. F ü n f Beiträge, F ra n k fu rt am M ain : S u h rk a m p K leger H e in z (19 9 3 ): D er neue Ungehorsam. Widerstände und politische Verpflichtung in einer lernfähigen Demokratie, F rank fu rt am M a in i N e w Y ork: C a m p u s K le in fe ld

G era ld

(1 9 9 7 ):

"V e rg a n g e n h e itsb e w ä ltig u n g

in

d en

V erein ten

S ta a ten v o n A m e rik a ” , u: Jesse E ckh ard i L ö w K o n rad (ur.): o p . cit. K n a u er Jam es (1 9 8 0 ): "M o tiv e an d G o a l in H an n a h A re n d t’s C o n ce p t o f P o litica l A c tio n ” , The American Political Science Review, go d . 74 , br. 3 :72 1-7 3 3 K o ch A d o lf (1933): Republican Religion. The American Revolution and the Cu lt o f Reason, N e w Y ork: H en ry H o lt and C o m p a n y K o h n H an s (194 3): Revolutions and Dictatorships. Essays in Contemporary History, C a m b rid g e , M a ss.: H arvard U n iv e rsity Press K o h n H a n s (1 9 5 5 ): Nationalism. Its M eaning and History, T o ro n to itd.: D . van N o s tra n d C o m p a n y K o h n H a n s (1 9 Ć 2 ): D ie Idee des Nationalismus. Ursprung und Geschichte bis zur Französischen Revolution, F ran k fu rt am M a in : S. F isch er V erlag K o h n Jerom e (1 9 9 0 ): "T h in k in g / A ctin g ", Social Research, go d . 5 7 , br. 1 :10 5 -13 4 K o la k o v sk i Lešek (1 9 8 5 ): Glavni tokovi marksizma, kn j. 3, Beograd: B IG Z K ö n ig H e lm u t (1 9 9 8 ): "V o n d er D ik ta tu r z u r D em o k ra tie od er W a s ist V e rg a n g e n h e its b e w ä ltig u n g ” , u: K ö n ig H elm u t, K o h lstru ck M ich ael i W ö ll, A n d rea s (ur.): op. cit. K o n k v e s t R o b ert (19 8 8 ): Čemerna žetva. Sovjetska kolektivizacija i teror gladi, B eograd : F ilip V išn jić K o rš Karl (1 9 7 8 ): "R ad n o pravo za rad n ičke savjete", u: Spisi 0 socijalizmu i mark­ sizmu, Sarajevo: S v jetlo st K o š tu n ic a V o jisla v (1 9 8 9 ): “ O p š ta d eklaracija i so cija ln a prava’’ , Jugoslovenska revija za međunarodno pravo, br. 1-2 K ress K e n n i A n d erso n S c o tt (1 9 8 9 ): "D w o r k in in T ra n s itio n ” , The American Journal o f Comparative Law, god. 37. br. 2: 337-351 K riele M a rtin (19 8 7 ): D ie demokratische Weltrevolution. Warum sich die Freiheit durchsetzen wird, M ü n ch en i Zürich: P ip er

411

K riele

M a rtin

(1 9 8 8 ):

Einfihrung

in

die

Staatslehre.

D ie

Legitimitätsgrundlagen des demokratsichen Verfassungsstaates,

geschichtlichen R e in b e k

bei

H am burg: R o w o h lt K rölls

A lb e rt

(19 8 3 ):

Kriegsdienstverweigerung.

D as

unbequeme

Grundrecht,

F rank fu rt am M a in : E u ro p ä isc h e V erla gsan stalt K ro p o tk in P etar (1 9 8 4 ): "P is m o L en jin u (D m itro v , d an a 21. d e ce m b ra 1 9 2 0 ) ” , u: Anarhizam i morat, B eograd : Pro sveta Lah usen C h ris tia n ( 1 9 9 6 ): The Rhetoric o f M o ra l Protest. Public Camaigns, Celebrity Endorsement and Political Mobilisation, Berlin i N e w Y ork: W a lte r de G ry te r Laker T h o m a s (1 9 8 6 ): Ziviler Ungehorsam. Geschichte - Begriff - Rechtfertigung, B ad en -B aden : N o m o s V e rla g sg e se llsc h a ft Lange Peter i M e a d w e ll H u d s o n (1 9 8 5 ): “T y p o lo g ie s o f D e m o c ra tic S y ste m s: From P o litical In p u ts to P o litica l E c o n o m y ” , u: W ia rd a H o w ard (u r.): New Directions in Comparative Politics, B o u ld er i L on d on : W e s tv ie w Press L a n gen feld

C.

i Z im m e rm a n n

A.

(1 9 9 2 ) :

"In te rd ep en d e n ze n

zw is ch e n

n atio n alem V e rfa ssu n g srec h t, E u ro p äisch er M e n sc h e n re c h tsk o n v e n tio n und

E u rop äisch em

G e m e in s c h a fts re c h t” ,

Zeitschrift fü r

ausländisches

öffentliches Recht und Völkerrecht, br. 2 Latey M au rice (1 9 7 2 ): Tyranny. A Study in the Abuse o f Power, H a rm o n d sw o rth : Pelican B o o k s L a za ri-P aw lo w sk a Ija (19 8 8 ): "Z u r U n te rs c h e id u n g zw is ch e n le g itim e n u n d n ich tlegitim en Z ielen d es W id e rs ta n d e s ", u: Sa la d in Peter i S itte r B ea t u sarad nji sa Steh elin -B ü rgi S u z a n n e (u r.): o p . cit. L eader S. (u r.) (1 9 9 2 ): Freedom o f Association. A Study in Labor Law and Political Theory, N e w H aven i L o n d o n : Y ale U n iv e r sity Press L e ib h o lz G erh ard (1 9 6 7 ): Strukturprobleme der modernen Demokratie, K arlsru h e: M ü ller L e ib h o lz G erh ard i R in ck H an s-Ju stu s (1 9 6 8 ): Grundgesetzfü r die Bundesrepublik Deutschland. Kommentar an H and der Rechtsprechung des Bundesverfassungs­ gerichts, K ö ln -M arien bu rg: O . S c h m id t L e n in V. I. (1 9 9 6 ): "C a b le to D a n is h N e w s p a p e r A b o u t the Fate o f E x -T sar [16. July 19 18 ]” , u: Pipes R ich ard (u r.): The Unknown Lenin. From Secret Archive, N e w H aven i London: Y ale U n iv e r sity Press L en jin V . I. (19 5 0 a ): "D ečja b o le s t ‘le v ič a rs tv a ’ u k o m u n izm u ", u: [zabranadela, to m 2 , knj. 2, Beograd: K u ltu ra L en jin V . I. (1 9 5 0 b ): "G o v o r p rilik o m za k lju č e n ja XI k o n gresa K P (b )R n a XI k o n g resu K P (b)R , 2 7. m arta 1 9 2 2 ” , u: ib id . L en jin V la d im ir Ilič (1973): "P is m o k o n g re s u ( ‘L en jin o v testam e n t’) ” , u: M a rk s K arl, E n gels Fridrih i L en jin V la d im ir Ilič: Protiv anarhizma, liberalizma, levičarstva i revizionizma, B eo grad : B I G Z

412

I rw is D av id L. ( 1 9 7 0 ): M artin Luther King. A Critical Biography, N e w Y o rk i L on d on : A lle n Lane th e P e n g u in Press I,ieb erso n Jo n athan (1 9 8 2 ): “ K arl P o p p e r", Social Research, go d . 4 9 , br. 1:6 8 -1 1 5 l.icp m an H e in z, H a n n o ver H ein rich i A m e n d t G ü n te r (1 9 6 6 ): Kriegsdienstver­ weigerung oder gilt noch immer das Grundgesetz, R ein bek bei H am bu rg: R o w o h lt T a sch e n b u c h V erla g l.ijph art A re n d (1 9 7 7 ): Democracy in Plural Societies. A Comparative Exploration, N e w H aven an d L o n d o n : Y ale U n iv e rsity Press Link C h ris to p h (1 9 8 7 ): "N a tu rrech tlich e G ru n d la g e n d es G ru n d re ch tsd e n k e n s in d e r d eu tsc h e n Staa tsrech tsleh re d e s 17. u n d 18. Jahrhun d erts” , u: B irtsch G ü n te r (u r.): G run d- und Freiheitsrechte von ständischen zur spätbürger­ lichen Gesellschaft, G ö ttin g e n : V a n d e n h o e ck 8c R uprech t Linz Juan (1 9 7 5 ): “T o ta litarian an d A u th o rita ria n R egim es” , u: G reen stein Fred i P o lsb y N e ls o n (u r.): Handbook o f Political Science. Vol. 3; Macropolitical Theory, M e n lo Park itd.: A d d is o n - W e s le y P u b lis h in g C o . L in z Juan (1 9 7 8 ): "C r is is , B reakd o w n , an d R ee q u ilib ra tio n ” , u: L in z Juan i S te p a n A lfred (ur.): The Breakdown o f Democratic Regimes, B a ltim ore i L o n d o n : T h e John H o p k in s U n iv e rsity Press L in z Juan i S tep a n A lfred (1 9 9 6 ): Problems o f Democratic Transition and Consolidation: Southern Europe, South America, and Post-Communist Europe, B altim ore: John H o p k in s U n iv e rsity Press L o e w e n ste in Karl (1 9 5 9 ): Verfassungslehre, T ü b in g e n : J. C . B. M o h r (Paul S ie b eck ) L o w K o n ra d (1 9 7 7 ): D ie Grundrechte. Verständnis und Wirklichkeit in beiden Teilen Deutschlands, M ü n ch en : V e rla g D o k u m e n ta tio n L u b an D av id (198 3): "E x p la in in g D a rk T im es: H an n a A re n d t’s T h e o ry o f T h e o ry ” , Social Research, go d . 5 0 , br. 1: 2 1 5 -2 4 8 L ü b b e H erm an n (19 6 3 ): Politische Philosophie in Deutschland. Studien zu ihrer Geschichte, B asel i S tu ttgart: B en n o S c h w a b e 8c C o . V erla g L ucke D o ris (1 9 9 6 ): "L eg itim a tio n d u rch A k z e p ta n z . Z u r S u b jek to rie n tiru n g e in e r ‘ system a tisch en ’ D e b a tte ", Zeitschriftfü r Rechtssoziologie, go d . 17, br. 2: 2 2 1 -2 4 8 L u h m a n n N ik las (1 9 6 5 ): Grundrechte als Institution. Ein Beitrag zur politischen Soziologie, Berlin: D u n ck e r 8c H u m b lo t M a c C a llu m G e ra ld , Jr. (1 9 7 0 a ): " O n F e e lin g O b lig a te d to D o W h a t a C o n s titu io n R equires", u: R oland P e n n o ck J . i C h a p m a n John (ur.): o p . cit. M a c C a llu m G erald , Jr. (1 9 7 0 b ): “ S o m e T ru th s and U n tru th s A b o u t C iv il D is o b e d ie n ce ", u: ibid. M a cfa rla n e L eslie (19 7 1): Political Disobedience, L o n d o n i B a sin gsto ke: T h e M a cm illa n Press

41}

M a d iso n Jam es ( 1 9 7 9 ) : "A m e n d m e n ts to the C o n s titu tio n [8 June 1 7 8 9 ] ” , u: The Papers o f James Madison, knj. 12, C h ic a g o i L o n d o n : T h e U n iv e rsity o f C h ic a g o Press M a d iso n Jam es (1 9 8 1 ): " M ilit ia [2 2 . D ece m b e r 1 7 9 0 ] ” , u: ib id ., k n j. 13 M a id m en t R ich ard (1 9 8 9 ): "T h e Last D a n g e ro u s B ran ch N o L on ger: A R eflection o n th e U n ite d S ta tes Su p re m e C o u r t” , u: M a id m e n t R ich ard i Z v e sp er John (u r.): o p . cit. M a ih ofer W e rn e r (1 9 7 2 ): “ R ech tssta a t u n d S o zia ls ta a t’’, u: W e y e r W illi (u r.): Rechtsstaat - Sozialstaat, S tu ttg a rt, itd.-. V e rla g W . K o h lh a m m e r M ajer

D ie tm u t

Führerprinzip,

(1 9 8 7 ):

Grundlagen des nationalsozialistischen Rechtssystems.

Sonderrecht,

Einheitspartei,

S tu ttg a rt

itd.:

V e rla g

W.

K o h lh a m m er M a n d t H ella (1 9 9 7 ): "T yran n is, D e s p o tie ” , u: B run ner O tto , C o n z e W e rn e r i K o se lle ck R ein h a rt (u r.): o p . cit., k n j. 6 M a n h eim Karl (1 9 5 2 ): Essays on the Sociology o f Knowledge, L o n d o n : R o u tle d g e & K egan Paul M a n n M ich ael (1 9 9 7 ): "T h e C o n tra d ic tio n s o f C o n tin u o u s R e v o lu tio n ” , u: K ersh a w Ian i Lew in M o s h e (u r.): Stalinism and Nazism: Dictatorships in Comparision, C a m b rid ge: C a m b r id g e U n iv ersity Press M a n n in g R oberta (19 9 3 ): "T h e S o v ie t E c o n o m ic C risis o f 1 9 3 6 -1 9 4 0 an the G rea t P u rges” , u: A rch G e tty J . i M a n n in g R o berta (u r.): Stalinist Terror. New perspectives, C a m b rid ge, N e w Y o rk i V icto ria : C a m b rid g e U n iv e rsity Press M a rx Karl (1 9 7 5 ): "B u d u ći rezu lta ti b rita n sk e v lad a vin e u In d iji", u: M a rx Karl 1 E n gels Friedrich: Dela, k n j. 12, B eo gra d : Pro sveta M a rx Karl i E n gels F riedrich (1 9 7 4 ): "M a n ife s t k o m u n istič k e p artije", u: ib id ., kn j. 7 M a s e r W e rn er (19 9 4 ): D er Wortbruch. Hitler, Stalin und der Zweite Weltkrieg, M ü n ch en : O lz o g V erlag M a s o n A lp h e u s T h o m as i B ea n ey W illia m M . (19 6 3 ): American Constitutional Law, E n glew o o d C liffs, N.J.: P ren tice -H a ll, Inc. M a s sie R o b ert (19 9 5 ): Die Romanows. D a s letzte Kapitel, Berlin: Berlin V e rla g M a tu lo v ić M io m ir (1 9 9 0 ): "L ju d sk a p rava i teo rija lju d sk ih p rava” , Zbornik M atice Srpske za društvene nauke, br. 88 M a u s In g e b o rg (19 9 5 ): "F reih eitsre c h te u n d V o lk sso u vere n ität. Z u Jürgen H a b erm a s’ R eko n struktio n d es S y s te m s d er R ech te” , Rechtstheorie, g o d . 2 6 , br. 4: 5 0 7 -5 6 2 M c A d a m D o u g i Rucht D ie te r (1 9 9 3 ): " T h e C ro s s -N a tio n a l D iffu s io n o f M o v e m e n t Ideas” , u: D a lto n R u s s e ll (u r.): o p . cit. M cL a ch la n H u g h (198 0 ): "P o p p er, M a r x is m a n d th e N ature o f S o cial L a w s” , The British Journal o f Sociology, g o d . 31, br. 1: 6 6 - 7 7

414

M e d v e đ ev Roj (1 9 8 6 a ): Revolucija 1917. godine u Rusiji. Problemi, karakteristike, ocene, B eo gra d : IR O Rad M ed ved ev, R o y (1 9 8 6 b ): Lenjinizam i zapadni socijalizam, Zagreb: G lo b u s M e d v e d e v Roj (1 9 8 9 ): Neka historija sudi, Z agreb: N aprijed M ein eck e, F ried rich (1 9 5 7 ): D ie Idee der Staatsräson in der neueren Geschichte, M ü n c h en : R, O ld e n b o u r g V erla g M e lam e d S a m u el M a x (1 9 0 9 ): Theorie, Ursprung und Geschichte der Friedensidee. Kulturphilosophische Wanderungen, S tu ttgart: V e rla g v o n F erd in an d Enke M elu cci A lb e rto (1 9 8 7 ): "N o v i d ru štv en i p o k reti - teo rijsk i p ris tu p ” , u: Pavlov ić V u k a š in (u r.): Obnova utopijskih energija, B eograd: IIC S S O Srbije M eyer A lfred (1 9 7 0 ): "P olitical C h an ge T h ro u g h C iv il D iso b ed ien ce in the U S S R and Eastern E u rop e’’ , u: R oland Pen n o ck J. i C h ap m an John (ur.): op. cit. M e ye r D a v id

i S ta g g e n b o rg S u z a n n e (1 9 9 6 ): "M o v e m e n ts , C o u n te rm o ­

ve m e n ts, an d th e S tru ctu re o f P o litical O p p o r tu n ity ” , American Journal o f Sociology, g o d . 101, br. 6 :1 6 2 8 - 1 6 6 0 M iliu k o w Paul (1 9 2 5 ): Russlands Zusammenbruch, knj. 1-2, S tu ttgart, L e ip zig i B erlin: D e u ts c h e V ela g s-A n sta lt M ille r D a v id (1 9 7 8 ): "D e m o cra cy an d S o cial Justice” , u: B irn bau m Philip, L ively Jack i Parry G e ra in t (ur.): Democracy, Consensus & Social Contract, L o n d o n i B everly H ills M ille r D av id (1 9 8 9 ): Market, State and Community: Theoretical Foundations o f M arket Socialism, O x fo rd : C la ren d o n Press M ille r G . (1 9 9 1 ): "R ig h ts and Stru ctu re in C o n stitu tio n a l T h e o ry ” , u: Frankel Paul E llen ,

M ille r Fred

i Paul Jeffrey (u r.): Reassessing Civil Rights,

C a m b rid g e M ass.: Blackw ell M in Y o u n g O k (1 9 9 0 ): Gewissensfreiheit und Widersandsrecht, K o n sta n z: D o k to r D is s . M itsch erlich A le x a n d e r (1 9 7 5 ): Massenpsychologie ohne Ressentiment, Frankfurt am M ain : S u h rk am p M ö h le V o lk e r i Rabe C h ristia n (1 9 7 2 ): Kriegsdienstverweigerer in der BRD . Eine empirisch-analytische Studie zur Motivation der Kriegsdienstverweigerer in den Jahren 1957-1971, O p la d en : W e s td e u ts ch e r V erla g M ö ll

M arc-Pierre

(1 9 9 8 ):

Gesellschaft und totalitäre

Ordnung.

riegeschichtliche Auseinandersetzung mit dem Totalitarismus,

Eine

theo­

B aden-B aden:

N o m o s V erla gsgesellsch aft M o ln a r A le k sa n d a r (19 9 4 a ): “ S o cijalna, so cija ln o -p o litičk a i p olitička d em okratija - m o g u ćn o sti razgraničen ja, p ersp ek tiv e m eđ u za v isn o sti i potrebe u sk la đ iv an ja", u: B eljan ski S lo b o d a n et a l.: Regionalizam kao put ka otvorenom društvu, N o vi Sad: V is io M u n d i A ca d e m ic Press

415

M o ln a r A le k s a n d a r (1 9 9 4 b ): Društvo i pravo. Istorija klasičnih sociološkopravnih teorija. Knjiga i: Francuska, Rusija (SSSR), Engleska, SA D , N o v i Sad , V is io M u n d i A c a d é m ie Press M o ln a r A le k s a n d a r (1 9 9 4 c ): Društvo i pravo. Istorija klasičnih sociološkopravnih teorija. Knjiga 2: Skandinavija, Nemačka, Austrija, N o v i S a d , V is io M u n d i A cad em ic Press M o ln a r A le k s a n d a r (1 9 9 7 ): Narod, nacija, rasa. Istorijska izvorišta nacionalizma u Evropi, B eograd : B eo gra d sk i k ru g M o ln a r A lek sa n d a r ( 2 0 0 2 ) : "C iv iln o d ru štv o ", u: V u k a d in o v ić Đ o rđ e (u r.): Kritički pojmovnik civilnog društva (u šta m p i) M o m m se n

H an s

(1 9 6 6 ):

"G e s e lls ch a fts b ild

und

V e rfa ss u n g s p lä n e ” ,

u:

S c h m itth e n n er W a lte r i B u c h h e im H an s (u r.): D er Deutsche Widerstand gegen Hitler. Vier historisch-kiritische Studien, K ö ln i Berlin : K ie p e n h e u e r & W its c h M o m m se n H an s (1 9 9 4 ): " D e r 2 0 . Juli 1 9 4 4 . P o litisch e s P ro fil u n d p o litisc h e V erm äch tn is d es d eu tsc h en W id e rs ta n d s gegen H itle r” , u: D as anderer Deutschland.

Der

Vermächtnis,

Berlin:

Widerstand gegen den Nationalsozialismus. M ythos und B ra n d en b u rg isc h e

L a n d eszen tra le

für

p o litisc h e

B ild u n g M o m m s e n W o lfg a n g ( 1 9 9 0 ): Nation und Geschichte. Uber die Deutschen und die deutsche Frage, M ü n ch e n i Z ü rich : R. P ip er & C o . M o n te sk je (19 8 9 ): O duhu zakona, kn j. 1-2, B eograd: F ilip V išn jić M o rin E d ga r (1 9 9 2 ): "T h e A n ti-T o ta lita ria n R e v o lu tio n ", u: B eilh arz Peter, R o b in so n

G illia n

i

R u n d e ll

John

(u r.):

Between Totalitarianism and

Postmodemity, C a m b rid ge M a s sa c h u s e tts i L o n d o n : T h e M IT Press M ü n k le r H erfried (1 9 9 2 ): "P o litis c h e T u g e n d . B e d a rf d ie D e m o k ra tie ein er so zio -m o ra lisch e n G ru n d le g u n g ? ” , u: M ü n k le r H erfried (u r.): D ie Chancen der Freiheit. Grundprobleme der Demokratie, M ü n ch en : R. Piper M ü n k le r H erfried (19 9 4 ):

" D e r B ü rg er als G e s e tzesb re ch e r", Frankfurter

A/gemeiner Zeitung, br. 95 (2 5 . A p ril) M u rp h y W a lte r (19 6 6 ): " C o u rts as S m a ll G r o u p s ” , Harvard Law Review, g o d . 7 9 , br. 8 :1 5 6 5 -1 5 7 2 M u s s o lin i B en ito (1 9 7 6 ): " D ie L eh re d e s F a s c h is m u s ", u: N o lte E rn st (u r.): Theorien über den Faschismus, K ö ln : K ie p e n h e u e r & W its c h N ä f B ea t (19 8 6 ): Von Perikies zu Hitler? D ie athenische Demokratie und die deutsche Althistorie bis 1945, Berlin etc.: P e te r L a n g N a g e l R o b ert (198 9 ): Constitutional Cultures. The Mentality and Consequences o f Judicial Review, Berkeley, L o s A n g e le s i L o n d o n : U n ive rsity o f C a lifo rn ia Press

416

N agel S tu a rt (1 9 7 0 ) : "C a u s e s an d E ffects o f C o n stitu io n a l C o m p lia n ce ” , u: R o lan d P e n n o ck J. i C h a p m a n John (u r.): o p . cit. N agler M ich ae l (1 9 9 1 ): Über die Funktion des Staates und des Widerstandsrechts, S a n k t A u g u s tin : A ca d e m ia V erla g N eu m an n

F ra n z

(1 9 7 4 a ):

“O

gran icam a

o p ra vd a n e

n e p o s lu š n o s ti" ,

u:

Demokratska i autoritarna država, Zagreb: N aprijed N eu m an n F ranz (1 9 7 4 b ): “ B ilješk e u z teo riju d ik ta tu re", u: ibid. N eu m an n F ried rich (1 9 7 8 a ): “ D ie so zia le B e d e u tu n g d er G ru n d rech te in d er W e im a re r V e rfa ss u n g ( 1 9 3 0 )" , u: Wirtschaft, Staat, Demokratie, F ran k fu rt am M ain : S u h rk am p N eu m an n

F ried rich

(1 9 7 8 b ):

“U ber

d ie

V o ra u sse tz u n g en

und

den

R e c h ts b e g riff ein er W irts ch a fts v e rfa s s u n g (19 3 1)’’ , u: ibid. N e u m an n F ried rich ( 1 9 8 0 ): D ie Herrschaft des Gesetzes: eine Untersuchung zum Verhältnis von politischer Theorie und Rechtssystem in der Konkurrenzgesellschaft, F rank fu rt am M ain : S u h rk am p N e u m a n n F ra n z (19 8 8 ): Behemoth. Struktur und Praxis des Nationalsozialismus 1933' 1944 i F ra n k fu rt am M a in : F isch er T a sch e n b u c h V erlag N e u m a n n S ig m u n d (1 9 6 5 ) : Permanent Revolution. Totalitarianism in the Age o f International Civil War, N e w Y o rk , W a s h in g to n i L ond on: F red erick A . Praeger P u blish ers N e u m a n n U lrich ( 2 0 0 0 ) : Die strafrechtliche Vergangenheitsbewältigung von SED Unrecht am Beispiel der Rechtsbeugung, K ö ln : D o k to r D iss. N e u m a n n -D u e sb erg H o rst (1 9 7 2 ): “ D a s M itb e stim m u n g sre ch t” , u: B etter­ m an n Karl A u g u st, N ip p erd e y H ans i S ch eu n er U lrich (ur.): Die Grundrechte. Theorie und Praxis der Grundrechte, knj. 3/1, Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t N ip p e rd a y H an s (1 9 6 8 ): “ D ie W ü rd e d es M e n s c h e n ” , u: B etterm an n Karl A u g u s t, N ip p e rd a y H an s i S ch eu n er U lric h (u r.): D ie Grundrechte. Handbuch der Theorie und Praxis der Grundrechte, kn j. 2 , Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t N o jm a n V ik to r (2 0 0 0 ) : “ G ra đ a n sk a k u ltu ra u T ra n silv an iji i Banatu: u lo ga T e m išv ara u p o litič k im p ro m e n am a” , Habitus, g o d . 1, br. 1 :1 0 3 -1 2 6 N o ite E rn st (1 9 8 7 ): D er europäische Bürgerkrieg 1917-1945. Nationalsozialismus und Bolschewismus, F rank fu rt am M a in i B erlin: Pro p yläen V erla g N o lte

G e o rg

(1 9 8 9 ):

“V erga n gen h e it,

d ie

n ic h t

vergeh en

w ill” ,

u:

“ Historikerstreit'', op. cit. N o lte E rn st (19 9 1): Geschichtsdenken im 20 . Jahrhundert. Von M a x Weber bis Hans Jonas, F ran k fu rt am M ain : Pro p yläen V erla g N o lte E rn st (1 9 9 8 ): "T h e Th ree V e rsio n s o f th e T h e o ry o f T o ta litarian ism and th e Sig n ifica n ce o f th e H is to ric a l-G e n e tic V e rs io n ", u: S ieg el A ch im (u r.): o p . cit.

417

N o z ic k R o b ert ( b e z g o d in e izd a n ja): Anarchie, Staat, Utopia, M ü n c h e n : M o d e rn e V erlags G m b H O egem a

D irk

i

K la n d erm a n s

B ert

(19 9 4 ):

"W h y

S o c ia l

M ovem ent

S y m p a th ize rs D o n t 't P a rticip ate” , American Sociological Review, g o d . 5 9 , br. 5: 7 0 3 -7 2 2 O e stre ich G erh a rd (1 9 5 1): D ie Idee der Menschenrechte in ihrer geschichtlichen Entwicklung D ü sse ld o rf: V ö lk er-V erlag O estreich G e rh ard (1 9 6 8 ): Geschichte der Menschenrechte und Grundfreiheiten im Umriß, Berlin : C o llo q u iu m V erla g O ffe C la u s (1 9 7 1): “ B ü rg erin itia tiven u n d R e p ro d u k tio n d e r A rb e its k ra ft im S p ä tk a p ita lism u s ", u: G ro s s m a n n H e in z (ur.): Bürgerinitiativen. Schritte zur Veränderung?, F ra n k fu rt am M ain : F isch er O ffe C la u s (1 9 8 5 ): "L e g itim a tio n T h ro u g h M a jo rity R ule?” , u: Disorganised Capitalism. Contemporary Transformations o f Work and Politics, C a m b rid g e : M IT Press O ffe C la u s i P reu ß U lrich (1 9 8 9 ): " M o g u li d em o k ratsk e in stitu cije d je lo tv o rn o isk o ristiti m oraln e v rije d n o s ti? ” , Politička misao, go d . 2 6 , br. 4: 8 5 -10 6 O k lo p d ž ija M irjan a (1 9 8 6 ): Revolucija između slobode idiktature, B eograd: C e n ta r za filo zo fiju i d ru štv en u teo riju O ls o n M a n cu r (19 7 1): The Logic o f Collective Action. Public Goods and the Theory o f Groups, C a m b rid ge i L o n d o n : H arvard U n iversity Press O p p K a rl-D ie te i (1985)-. " K o n v e n tio n e lle u n d u n k o n v e n tio n e lle p o litis c h e P a rtizip a tio n ", Zeitschrift fü r Soziologie, g o d . 14, br. 2: 2 8 2 -2 9 6 O p p K a rl-D iete r (1 9 9 2 ): “ L eg aler u n d Illeg aler P ro test im in terk u ltu rellen V e rg leich ", Kölner Zeitschrift fü r Soziologie und Sozialpsychologie, g o d . 4 4 , b r. 3: 4 3 6 -4 6 0 O p p K a rl-D ieter (1 9 9 6 a ): “ T h e R o le o f V o ice in a F uture E u ro p e ", Reserach on Democracy and Society, g o d . 3 :13 5 -15 1 O p p K a rl-D ieter (1 9 9 6 b ): “ D ie V erä n d eru n g d es Leb en verh ältn isse n ach d er W ende -

A n laß für e in e n e u e R e v o lu tio n ?” , u: Lars C la u s e n (u r.):

Gesellschaften im Umbruch. Verhandlungen des zy . Kongresses der Deutschen Gesellschaft für Soziologie in Halle an der Saale 1995, F ran k fu rt am M a in i N e w Y ork: C a m p u s Verlag O pp

K a rl-D ie ter (19 9 7 a ): " H o w

D o e s th e E c o n o m ic T ra n sfo rm a tio n o f

C o m m u n is t States A ffe c t P o litica l

P a rticip atio n

after th e

Fall? T h e

E x am p le o f East G e rm a n y ” , m a n u s k rip t O p p K a rl-D ie ter (1 9 9 7 b ): " D o e s A n ti-R e g im e A ctio n u n d er C o m m u n is t R u le A ffe c t Political Protest after th e Fall? R e su lts o f a Panel S tu d y in E ast G e rm a n y ” , m an uskript Opp

K a rl-D ieter i G ern

C h r is tia n e

(1 9 9 3 ):

" D is s e n t G ro u p s,

P e rso n al

N e tw o rk s, and S p o n tan eo u s C o o p e ra tio n : T h e E a st G erm an R e v o lu tio n o f 1 9 8 9 ” , American Sociological Review, g o d . 5 8 , br. 5: 6 5 9 -6 8 0

418

O p p K a rl-D ieter, F in kei S teven , M u lle r E d w ard , W o lfs fe ld G a d i, D ie tz H e n ry i G re en Jerrold (1 9 9 5 ): "L e ft-R ig h t I d e o lo g y and C o llec tiv e P o litica l A ctio n : A C o m p a ra tiv e A n a ly sis o f G e rm a n y , Israel, an d P eru” , u: C ra ig Jen kin s i B ert K la n d erm a n s (ur.): The Politics o f Social Protest. Comparative Perspectives on States and Social Movements, M in n e a p o lis , U n iv e rsity o f M in n e s o ta Press O ra a Jaim e ( 1 9 9 2 ): Human Rights in States o f Emergency in International Law, O x fo rd : C la re n d o n Press O ser

F ritz

(19 8 1):

Moralisches

Urteil

in

Gruppen,

Soziales

Handeln,

Verteilungsgerechtigkeit. Stufen der interaktiven Entwicklung und ihre erzieherische Stimulation, F ran k fu rt am M ain : S u h rk a m p O s ip o v a T a is ia (1 9 9 7 ): "P e a sa n t R eb ellio n s: O rig in , Sco pe, D y n a m ic s, and C o n se q u e n c e s ” , u: B rov kin V la d im ir (u r.): The Bolsheviks in Russian Society. The Revolution and Civil Wars, N e w H av e n i Lo n d o n : Y ale U n iv e rsity Press Pares Bernard

(1 9 6 2 ): A

History o f Russia, Lo n d o n :

M eth u en

U n ive rsity

Paperb acks Patel S a rd ar V alla b h b h ai (1 9 9 4 ): The Collected Works. Vol. I V (1932-1934) Civil Disobedience Movement and Sardar Patel’s Second Incarceration D eat o f M other and Brother Vithalbhai, N e w D elh i: K o n a rk P u b lish ers P a rin gto n M artin (1 9 8 7 ): "T h e Ju rid ifica tio n o f S o cial W elfare in B rita in ", u: T e u b n e r G u n te r (u r.): Juridification o f Social Spheres. A Comparative Analysis in the Areas o f Labor, Corporate, Antitrust and Social Welfare Law, Berlin i N e w Y o rk: W a lte r d e G ru yte r P atem an

C a ro le

(1 9 7 0 ):

Participation and Democratic Theory,

C a m b rid ge:

C a m b rid g e U n iversity Press P a v liu ch e n k o v Sergei (1 9 9 7 ): "W o rk e r's P ro te st M o v em en t A g a in s t W a r C o m m u n is m ” , u: B rovkin V la d im ir (u r.): o p . cit. Payn e R o b ert (19 9 1): Stalin. M a ch t und Tyrannei, M ü n ch en : W ilh e lm H eyn e V erla g Pejn T o m a s (19 8 7 ): Prava coveka, B eograd : F ilip V isn jic P feifer K . (18 4 7): Die Lehre von den juristischen Personen nach gemeinem und würtenbergischen Rechte, T ü b in ge n P ierso n C h risto p h e r (19 9 3 ): "D em o cra cy, M a rk e ts, an d C apital: A re T h ere N e c e ssa ry E co n o m ic L im its to D e m o c ra c y ” , u: H eld D av id (ur.): Prospects fo r Democracy: North, South, East, West, C a m b rid g e : P o lity Press P ip es R ich ard (19 8 6 ): Legalised Lawlessness. Soviet Revolutionary Justice, Lo n d o n : A llia n ce P ublish ers Ltd. P ip es R ich ard (1 9 9 0 ): The Russian Revolution 1899 -1919 , Lo n d o n : C o llin s H arvill P ip e s Richard (1 9 9 4 ): Russia Under Bolshevik Regime 1919-19 24 , L on d on : H arvill P ip es R ichard (19 9 5 ): D rei Fragen der Russischen Revolution, W ien : P assagen V e rla g

419

Pip es R ich ard ( 1 9 9 7 ) : " U n p u b lis h e d L en in ” , u: B ro v k in V la d im ir (u r.): o p . cit. P laton (1 9 7 6 ): Država, B eograd: B IG Z Plu ckn ett T h e o d o r e

(1 9 5 6 ): A

Concise History o f Common Law,

London:

B u tterw o rth P o p er K arl (1 9 8 8 ): "B ed a is to ric izm a ” , u: G lig o ro v V la d im ir (u r.): Kritika kolek­ tivizma. Liberalna misao 0 socijalizmu, Beograd: F ilip V iš n jić P o per Karl (1 9 9 1 ): Traganje bez kraja. Intelektualna biografija, B eo grad : N o lit Poper Karl (19 9 3 ): Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, kn j. 1-2 , B eograd : B IG Z P o pp er Karl (1 9 6 2 ) : “ D ie L o g ik d er S o zia lw is s e n s c h a fte n ’’ , Kölner Zeitschrift fü r Soziologie und Sozialpsychologie, Jhrg. 14: 2 2 9 -2 4 8 P o pp er Karl (1 9 6 8 ): “ U to p ie u n d G e w a lt” , u: N e u s ü s s A rn h e im (u r.): Utopie. Begriff und Phänomen des Utopischen, N e u w ied i B erlin: Lu ch terh an d P o pp er Karl (1 9 9 5 a ): “ Z u r T h eo rie d e r D em o k ra tie ( 1 9 8 7 ) ” , u: Alles Leben ist Problemlosen. Uber Erkenntnis, Geschichte und Politik, M ü n c h e n : Piper P o pp er Karl (1 9 9 5 b ): "B em erk u n g en zu r T h eo rie u n d P raxis d e s d e m o k ra tis ­ ch en S taa tes ( 1 9 8 8 )’’ , u: ibid. P o p p er Karl (1 9 9 5 c ): "G e d a n k e n ü b e r d en K o llap s d e s K o m m u n ism u s: Ein V eruch, d ie V erg a n g en h e it z u versteh en , u m d ie Z u k u n ft zu gestalten ( 1 9 9 2 ) ” , u: ibid. P o p p er-L y n k eu s J o s e f (19 2 1): Krieg Wehrpflicht und Staatsverfassung, W ie n , itd.: R ik o la V e rla g Po w er Paul (19 7 3 ): " O n C iv il D is o b e d ie n c e in R ecen t A m e rica n D e m o cratic T h o u g h t” , The American Political Science Review, go d . 6 4 , br. 1 :3 5 -4 7 P reu ß

H ugo

(1 9 2 7 ):

Verfassungspolitische Entwicklungen in Deutschland und

Westeuropa. Historische Grundlegung zu einem Staatsrecht der deutschen Republik, Berlin: C arl H eym an n s V e rla g P reuß U lrich (19 8 4 a): "G ru n d re ch te u n d V e rfa h ren sa u to n o m ie an g esich ts neuer H erau sfo rd eru n gen ” , u: M e y e r T h o m a s , M ille r S u s s a n e i Strasser Joh ano (ur.): op. cit. P reu ß

U rlich

(198 4 b ):

" D ie

Z u k u n ft:

M ü h llh a ld e

der

G e g e n w a rt” ,

u:

G u g g e n b e rg e r Bernd i O ffe C la u s (u r.): o p . d t . Projs U lrih (19 8 8 ): "K ritik a n e m a č k o g lib e ralizm a. O d g o v o r K e n e d ije v o j” , Treći program Radio Beograda, br. 7 7 -7 8 : 2 4 4 - 2 6 0 Prim o rac Ig o r (u r.) (19 8 9 ): O toleranciji. Rasprave 0 demokratskoj kulturi, Beograd: F ilip V išn jić P ü ttm an n A n d rea s (19 9 4 ): Ziviler Ungehorsam und christliche Bürgerloyalität. Konfession und Staatsgesinnung in der Demokratie des Grundgesetzes, P ad erborn itd: F erd in an d Sch ön in gh Q u a ritsc h , H elm u t (19 9 2 ): "T h e o rie d e r V e rg a n g e n h e its b e w ä ltig u n g ” , Der Staat, go d . 31, br. 4: 519 -551

420

R adbruh G u s ta v ( 1 9 8 0 ): Filozofija prava, Beograd: N o lit Radbruch G u s ta v ( 1 9 9 9 ) : " E n tw u r f ein es N a ch w o rts z u r ‘R e c h tsp h ilo so p h ie ' (u m 1 9 4 7 )", u: R a d b ru ch G u sta v : o p . cit. R ad sin sk i E d w ard ( 1 9 9 2 ): Nikolaus II. D er letzte Zar und seine Zeit, M ü n ch en : B ertelsm an n V erla g Raiser T h o m a s

(1 9 8 0 ):

“ U n tern eh m en szie le

un d

U n te rn e h m e n sb e g riff’,

Zeitschrift fü r das gesamte Handelsrecht und Wirtschaftsrecht, go d . 144: 2 0 6 -2 3 1 R aiser T h o m a s (1 9 8 8 ): “T h e T h e o ry o f E n terprise L aw in the Federal R ep u blic o f G e rm a n y ” , The American Journal ofComarative Law, god. 3 6 :1 1 1 - 1 2 9 R alph Jam es (19 9 3 ): Northern Protest. Martin Luther King Jr., Chicago and The Civil Rights Movement, L o n d o n i C a m b rid ge: H arvard U n ive rsity Press R an dall John H erm an n Jr. (1 9 6 7 ): “ P lato o n th e G o o d Life an d Sp artan Id e al” , Journal o f the History o f Ideas, g o d . 28 , br. 3: 3 0 7-3 2 4 Rapahel

D avid

D a ich e s

(1 9 6 7 ):

Political Theory and the Rights o f M an,

B lo o m in g to n itd.: In d ia n a U n iversity Press R astin M ajkl (1 9 8 4 ): “ Z a k o n s k o pravo na rad” , Treciprogram Radio Beograda, br. 61: 2 8 9 -3 16 R a v n ic A . (1 9 8 2 ): “ G aran cije p rava na rad ” , Pogledi, br. 1 R aw ls John (1 9 7 3 ) :^ Theory o f Justice, C a m b rid ge , O x fo rd , L o n d o n i N e w York: O x fo rd U n iv e rsity Press R aw ls John (1 9 7 7 ): Gerechtigkeit als Fairneß, F reibu rg i M ü n ch en : V e rla g Karl A lb e rt Read C h ris to p h e r (1 9 9 6 ) : From Tsar to Soviets. The Russian People and their Revolution, 1917-21, L o n d o n : U C L Press R em elle K u rt (1 9 9 2 ): Ziviler Ungeorsam. Eine Untersuchung aus der Sicht christlicher Sozialethik, M ü n ster: A s c h e n d o rf “ R ep ort o n Red A rm y P o g ro m s w ith L e n in 's R eaction [17-18 . O c to b e r 1 9 2 0 ] " ( 1 9 9 6 ) , u: Pip es R ich ard (ur.): o p . cit. "R e p o rt on P o gro m s, an d L e n in ’s R eaction [6. July 1 9 2 1 ]” ( 1 9 9 6 ) , u: ibid. R h in o w R ené (19 8 4 ): Widerstandsrecht im Rechtsstaat?, Bern: V erla g Paul H au p t R ich ter H orst-E berh ard (1 9 8 9 ): “ G e w a lt bei D e m o n s tra tio n e n ", u: B o ck M arlen e, R eim itz M o n ik a , R ich ter H orst-E b erh a rd , T h iel W o lfg a n g i W irth H ans-Jürgen: Zwischen Resignation und Gewalt. Jugendprotest in den achtziger Jahren, O p la d e n : Leske + B udrich R iesenberger D ieter (1 9 8 7 ): “Z u r G esch ich te des P a zifism u s v o n 18 0 0 bis 1933” , u: R ajew sky C h ris tia n e i R iesen berger D ie te r (ur.): Wider den Krieg. Große Pazifisten von Immanuel Kant bis Heinrich Böll, M ü n ch en : V erla g C . H . Beck R iz zi B ru n o (1983): Birokratski kolektivizam, Zagreb: G lo b u s

421

R oellecke G e rd (1 9 9 5 ) : ‘‘V erfa ssu n g sg eb e n d e G e w a lt als Id e o lo g ie ( 1 9 9 2 ) ” , u: Aufgeklärter Positivismus. Ausgewählte Schriften zu den Voraussetzungen des Verfassungsstaates, H eid elb erg: C . F. M ü ller Ju ristisch er V e rla g R o m an V io rel ( 1 9 9 1 ): Rumäninen im Spannungsfeld der Grossmächte 1944-1991. Probleme eines Entwicklungslandes am Rande Europas, M ec k e n h e im -M e rl: D r. D ie te r F alk V e rla g R ö m er Peter (1 9 8 9 ): Im Namen des Grundgesetzes. Eine Streitschrift fü r Demokratie, H am b u rg: V S A -V e rla g R o sen b au m

W o l f (1 9 7 2 ): Naturrecht und positives Recht. Rechtssoziologische

Untersuchungen zum Einfluß der Naturrechtslehre a u f die Rechtspraxis in Deutschland seit Beginn des

19. Jahrhunderts,

N e u w ie d

i

D arm sta d t:

L uch terh an d R oth Karl H e in z (1 9 9 9 ): "V o n d e r alten z u r n euen T o ta lita rism u s th e o rie ’', u: K lo tz

Jo h an n es

(u r.). Schlimmer als die Nazis. "D as Schwarzbuch des

Kommunismus" und die neue Totalitarismusdebatte, K ö ln : P a p y R o ssa V erla g R o th sc h ild W a lte r (19 0 3 ): D er Gedanke der geschriebenen Verfassung in der englis­ chen Revolution, T ü b in g e n i L eip zig: V e rla g v o n J. C . B. M o h r (P a u l S ie b e ck ) R u ch t D ie te r (19 8 4 ): "R ech t a u f W id e rsta n d ? A k tu a litä t, L e g itim itä t u n d G re n ze n ‘Z iv ilen U n g e h o rs a m s" ', u: G u g g e n b e rg e r B ern d i O ffe C la u s (u r.): o p . cit. R u m p f H e lm u t (19 8 1): D er internationale Schutz der Menschenrechte und das Interventionsverbot, B ad en -B ad en : N o m o s V e rla g sg e sellsc h a ft R u n h am B row n H . (193 0 ): D er Durchbruch. Studie über Kriegsdienstverweigerung und

die

Internationale

der Kriegsdienstgegner,

E n field :

W ar

R esisters

In tern a tio n al (In tern a tio n ale d er K rie g s d ie n stg e g n e r) Russland. Offizieler Bericht der englischen Gewerkschafisdelegation nach Russland und dem Kaukasus im November und Dezem ber 1924 (1 9 2 5 ), Berlin: N e u e r D e u t­ sch e r V erla g R u tlan d R o b e rt A llen (1 9 5 5 ): The Birth o f the B ill o f Rights 1776 -179 1, C h a p e l H ill: C o llie r B o o ks Sajö A n d rä s (1 9 9 7 ): "W as m a c h t d er W e s te n falsch bei d er U n te rs tü tzu n g d er R ech tsrefo rm en in O s te u ro p a ? ” , Kritische Justiz, g o d . 30 , br. 4: 4 9 5 -5 0 3 S a n d u G . i K uo kk an en M . (1 9 9 1 ): " O n S o c ia l R ig h ts ’’ , Ratio Juris, g o d . 3, br. 1 S a v ig n y F riedrich Carl v o n (1 8 4 0 ): System des heutigen Römischen Rechts, kn j. 2, B erlin S carm a n Leslie (19 7 8 ): “ F u n d am e n ta l R ig h ts : T h e B ritish S cen e” , Columbia Law Review, go d . 78, br. 8 :1 5 7 5 - 1 5 8 6 S c h a e fg e n , C h risto p h (1 9 9 6 ):

Vergangenheitsbewältigung durch die Justiz. Die

Strafverfolgung von DDR-Regierungskriminalität, R egen sbu rg: R oeder S ch äfers

Bernhard (198 0 ): Einführung in die Gruppensoziologie. Geschichte -

Theorien-Analysen, H eid elberg: U n i-T a s c h e n b ü c h e r

422

Schäfers B ern hard (19 9 3 ): “ D ie so zia le G ru p p e ” , u: K ö rte H erm an n i Sch äfers Bernhard (u r.): Einführung in Hauptbegriffe der Soziologie, O p la d e n : Leske + B udrich Sch afrren orth G e rta (1 9 6 4 ): Römer 13 in der Geschichte des politischen Denkens. Ein Beitrag zur Klärung der politischen Traditionen in Deuschland seit dem 15. Jahrhundert, H eid elb erg: D o k to r D iss. S ch a u sc h itz, A ttila (1 9 9 8 ): "V e rg a n g e n h e itsb e w ä ltig u n g in U n g a rn ” , u: K ö n ig H elm u t, K o h ls tru ck M ic h a e l i W ö ll, A n d rea s (u r.): op. c it S ch eu n er U lrich

(19 7 3 ): Das Mehrheitsprinzip in der Demokratie, O p la d e n :

W e s td e u ts c h e r V erla g S ch eu n er U lrich (1 9 7 6 ): "K o n s e n s u n d P lu ralism u s als v e rfassu n gsre ch tlich e s P ro b le m ” , u: Jako bs G ü n th e r (ur.): Rechtsgeltung und Konsens, Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t Sch eu n er U lric h (1 9 8 0 ): "B e g riff u n d rech tlich e T ra gw erte d er G ru n d re ch te im Ü b erga n g v o n d er A u fk lä ru n g zu m 19. Jah rh u n d ert” , u: Der Staat, B eih eft 4.: B ö c k en fö rd e E r n s t-W o lfg a n g et al. (ur.): Von der ständischen Gesellschaft zur bürgerlichen Gleichheit, Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t S c h m itt C a rl (1 9 9 1 ): Glossarium - Aufzeichnungen der Jahre 1947-1951, Berlin: D u n ck er & H u m b lo t S c h m itth e n n er P aul (19 3 7): Politik und Kriegführung in der neueren Geschichte, H am bu rg: H a n se a tisch e V e rla gsan stalt S ch n eid er H an s-P eter (19 8 8 ): "G u s ta v R adbruch: R e c h tsp h ilo so p h zw isch e n W is s e n s c h a ft u n d P o litik ” , u: Kritische Justiz (u r.): Streitbaren Juristen. Eine andere Tradition, B ad en -B aden : N o m o s V e rla gsge sellsch aft S ch n e id er R en é (1 9 6 4 ): Das Widerstandsrecht in Staatsrecht und Staatstheorie der Gegenwart, W in terth u r: V erla g P. G . K eller S ch o lle r H ein rich (1 9 6 9 ): “W id e rsta n d u n d V e rfa ss u n g ” , D er Staat, br. 1 Sch u lk e F ilip i O rtn e r M c P h ee P en elo p e (1 9 8 6 ): King Remembered, N e w Y o rk i Lo n d o n : W . W . N o rto n & C o . S c h u lze W in frie d (1 9 8 7 ): "S tä n d isc h e G e s e llsc h a ft u n d In d ivid u a lre ch te ” , u: B irtsch G ü n th e r (ur.): o p . cit. S ch w e itze r, K atja (1 9 9 9 ): Vergangenheitsbewältigung nach der zweiten deutschen Diktatur, M ü n ster: Lit V erlag Sea gle W illia m (1 9 6 9 ): Weltgeschichte des Rechts. Eine Einführung in das Probleme und Erscheinungsformen des Rechts, M ü n ch en : V e rla g C . H. B eck Seid el W illi

(19 3 6 ): Führerprinzip in der Rechtspflege? A briß zum Stand der

Erörterungen über eine wichtige Frage der Justizreform und Versuch einerfördernden Kritik, Berlin: D e u tsc h er R ech ts-V erlag S e ife rt Jürgen (19 8 4 ): "Z ivile r U n geh o rsa m als In s tru m e n t d er P o litik ” , u: M eyer T h o m a s, M ille r S u ssa n e i S trasser Joh an o (u r.): o p . cit.

423

Serap him E rn st (1 9 2 5 ): Die Tragödie der Zarenfamilie, K ö n ig s b e rg : V e rla g der K ö n ig s b e rg e r A llg e m e in e n Z e itu n g Sh arpe L. J. (1 9 9 3 ): "T h e E urop ean M eso : A n A p p ra is a l” , u: S h a rp e L. J. (u r.): The Rise o f M eso Government in Europe, L o n d o n , N e w b u ry P ark i N e w D elh i: Sage P u b lica tio n s Siegel

A ch im

(1 9 9 8 ):

"In tro d u ctio n :

The

C h a n g in g

P o p u la rity

o f th e

T o ta lita ria n P a rad igm in C o m m u n is t S ta te s ” , u: S ie g el A c h im (u r.): o p . cit. S im m el

G eo rg

(1 9 5 8 ):

Soziologie.

Untersuchungen

über

die

Formen

der

Vergesellschaftung, u: Gesammelte Werke, knj. 2, Berlin: D u n c k e r & H u m b lo t S in z h e im e r H u g o (1 9 7 6 ): Arbeitsrecht und Rzchtssoziologie. Gesammelte Aufsätze und Reden, kn j. 1-2, F ran k fu rt a.M . i K ö ln : E u ro p äisch e V e rla g san stalt S m ith A n th o n y (1 9 8 6 ): The Ethnie Origins o f Nations, O x fo rd : B. B lackw ell S m ith H e lm u t W a ls e r (1 9 9 5 ): German Nationalism and Religious Conflict. Culture, Ideology, Politics 1870-1914, P rinceton: P rin ceto n U n ive rsity Press S o ls c h e n izy n A le x a n d e r (1 9 7 4 ): D er Archipel Gulag, kn j. 1-3, Bern: Sch e rz V erla g S o m b a rt W ern e r (19 15 ): Händler und Helden. Patriotischen Besinnungen, M ü n ch e n i Leipzig: D u n ck e r & H u m b lo t S p en d el G ü n te r (1 9 9 6 a ): "R e c h ts b e u g u n g u n d B G H -

ein e K ritik ” , Neue

Juristische Wochenschrift, g o d . 4 9 , br, 13: 8 0 9 -8 12 S p en d el

G ü n te r (1 9 9 6 b ):

“ D D R -U n re c h ts u rte ile

in

d e r n eu eren

BGH -

J u d ika tu r - ein e B ila n z” , Juristische Rundschau, go d . 5 :1 7 7 - 1 8 5 S ta ljin J o s f (19 8 1): Pitanja lenjinizma, Z agreb: C D D S S O H S tan k a R u d o lf (19 5 4 ): Menschenrechte - ihre Geschichte und ihre Problematik. Zwei Vorträge, W ien : Sexl Starck C h ris tia n (19 8 1): “ D ie G ru n d re c h te d es G ru n d g e s e tz e s ” , Juristische Schulung, go d . 21: 2 3 7 -2 4 6 S ta rc k C h ris tia n (19 9 5 ): Der demokratsiche Verfassungsstaat: Gestalt, Grundlagen, Gefährdungen. T ü b in gen : J. C . B. M o h r (P a u l S ie b eck ) S te ig e r W . (19 5 5 ): "B etra ch tu n gen ü b e r d ie rech tlich en G ru n d la g e n d e r A k ti­ en g e s e llsc h a ft”, u: Rechtscjuellenprobleme im Schweizerischen Recht, Bern S te in L o ren z von (197 1): Proletariat und Gesellschaft, M ü n ch en : W ilh e lm F in k V erla g S tra u ss Leo (197 1): Prirodno pravo ¡¡storija, Sarajevo : V e selin M a sleša T o k v il A le k s is de (19 9 0 ): O demokratiji u Am erici, S re m sk i K arlovci i T ito grad : Izd a v a čk a knjižarnica Z o ra n a S to ja n o v ić a i C I I D T o k v il A le k s is de (19 9 4 ): Revolucija i stari režim. S re m sk i K arlovci i N o v i Sad: Izd av ačk a knjižarnica Z o ra n a S to ja n o v ić a T u c k R ich ard (1981): Natural Rights Theories. Their Origin and Development, C a m b rid g e: Cam bridge U n iv e r sity P ress

424

V.ijic N . (1 9 9 1 ): "P rila g o d a va n je ju g o s lo v e n s k o g p ra v n o g p oretka u n iverza ln im i e v ro p sk im k o n v en c ija m a o p ravim a co v ek a” , Forum - covek ipravo, br. 3-4 V a s ilije v icV lad an (19 9 3 ): "L ju d s k a prava u v an re d n im p rilik a m a ’’, AnaliPravnog fakulteta u Beogradu, br. 1-2 "V elika p ovelja o slo b o d a m a E n g lesk e (1 2 15 )” , u: M rd en o v ic, D u s a n (prir.): Temelji moderne demokratije. Izbor dekhracija 1 povelja 0 ljudskim pravima (121519 8 9 ), B eograd : I R O N o v a kn jiga S te in b e rg I. (19 3 1): Gewalt und Tenor in der Revolution (Oktoberrevolution oder Bolschewismus), B erlin E rn st R o w o h lt V erla g S tein er J. (1 9 8 8 ): European Democracies, N e w Y o rk, L o n d o n S tein m an n H o r s t (1 9 8 5 ): “ T h e E n terprise as a P o litica l S y s te m ” , u: H o p t K lau s i

T e u b n e r G u n te r (u r.): Corporate Govemance and Directors’ Liahilities. Legal,

Economic and SociologicalAnalysis in Corporate SocialResponsihility, Berlin i N e w Y ork: C a m p u s V e rla g Stein w ed el U lrich (1 9 7 6 ): “Spezifisches Verfassungsrecht'' und “einfaches Recht". Der Prüfungsumfang des Bundesverfassungsgerichts hei Verfassungsbeschwerden gegen Gerichtsentscheidungen, B ad en -B aden: N o m o s V erla g Stern

F rank

(1 9 9 4 ):

“W o lfs s c h a n z e

v e rsu s

A u sc h w itz .

W id e rsta n d

als

d e u tsch e s A lib i? ” , u: D as andere Deutschland, o p . cit. S tern b erger D o lf ( 1 9 9 0 ): Verfassungspatriotismus, F ra n k fu rt am M a in S tra sso ld o

R a im o n d o

(1 9 8 7 ):

“ G re n ze n

und

S yste m e.

S o zio lo g is c h e

G e d a n k e n ü ber M itte le u ro p a ” , u: S teger H a n s-A lb ert i M o rell R enate (ur.): Ein Gespenst geht um...: Mitteleuropa. Dokumentation der internationalen Tagung 'Grenzen und Horizonte. Zur Problematik Mitteleuropas in Vergangenheit und Gegenwart’ in Regensburg 19 8 6 , M ü n ch en S trau ss Leo (1 9 7 1): Prirodno pravo i istorija, Sarajevo: V e s e lin M a slesa S trö lin Karl (1 9 5 2 ): Verräter oder Patrioten. D er 20 . Juli und das Reckt a u f Widerstand, S tu ttgart: F ried rich V o rw e rk V e rla g S trze le w ic z W illy ( ¡ 9 6 8 ) : D er Kampfum die Menschenrechte. Von der amerikanischen Unabhängigkeitserklärung bis zur Gegenwart, F ra n k fu rt am

M ain : V erla g

H ein rich S ch effler S u n ste in C a ss (1 9 9 6 ): “A g a in s t T ra d itio n ” , Social Philosophy&’Policy, go d . 13, br.. 1: 2 0 7 -2 2 8 S u tte r B. (1 9 8 7 ): " D e r S c h u tz der P ersö n lish k eit in m ittela lterlich en R ech ten . Z u r h isto risc h en G e n e s e d er m o d ern en G ru n d - u n d F reih eitsrech te” , u: B irtsch G . (ur.): o p . cit. S z cze k a lla M ich ael (1 9 9 7 ): "H o b b e s: F eigh e it als e rste B ü rgerp flich t” , Der Staat, go d . 36, br. 2: 2 3 7 -2 5 1 S a b o F ed eriko (1 9 7 8 ): Italija (¡9 18 -194 8 ), Beograd: N o lit

425

T a m ir Y. (1 9 9 1 ): " T h e R ig h t to N a tio n al S e lf-D e te rm in a tio n " , Social Research, god. 58, br. 3 T a ylo r C h arles (1 9 9 1 ): " D ie B e sch w ö ru n g d er C iv il S o c ie ty ” , u: M ich alsk i K r z y s to f (u r.): Europa und die Civil Society. Castelgandolfo-Gespräche 19 8 9 , Stu ttgart: K le tt-C o tta T ard u M . E. (1 9 8 9 ): “ H u m an R igh ts C o m p la in t P ro ced u re s o f th e U n ited N a tio n s: A s s e s s m e n t an d P ro sp e c ts” , u: Jekew itz Jürgen e t al. (u r.): o p . cit. “T h e A g re e m e n t o f th e P eo p le (O c to b e r 28 , 1 6 4 7 ) ” ( 1 9 7 9 a ) , u: R a w so n G ard in er S a m u el (u r.): The Constitutional Documents o f the Puritan Revolution 1 62 5-16 60 , O x fo rd : C la re n d o n Press “T h e S eco n d A g re e m e n t o f th e P eo ple (D e ce m b e r 1 0 , 1 6 4 8 ) ” (19 3 8 ), u: W o o d h o u s e A . S . P. (u r.): Puritanism and Liberty. Being the Army Debates ( 1 6 4 7 - 9 ) the Clarke Manuscripts with Supplementary Documents, L o n d o n : J. M . D e n t an d S o n s Ltd. T h om p son

M a rk (1 9 9 8 ):

"N e ith e r T o ta litarian

n o r A u th o rita ria n : P o st-

T o ta lita ria n ism in E astern E u ro p e", u: S ieg el A c h im (u r.): o p . cit. T h o reau H e n ry D . (197 3 a): "R e sista n c e to C iv il G o v e rn m e n t ( 1 8 4 9 ) ” , u: The Writings o f Henry D. Thoreau. Volume 3: Reform Papers, P rin ceto n , N e w Jersey: P rin ceto n U n ive rsity Press T h o reau H en ry D . (197 3 b ): "S la v e ry in M a s sa ch u s e tts ( 1 9 5 4 ) ’’ , u: ibid. T h o reau H e n ry D . (19 73c): " A Plea for C a p ta in John B ro w n ( 1 8 5 9 ) ” , u: ibid. T o lja ti P a lm iro (19 8 1): Predavanja 0fašizmu, B eograd: B IG Z T o ls to i Leo (1 9 0 1 ): Über Krieg und Staat, Berlin: H u g o S te in iz V erlag T o p its c h

E rn st

(198 3):

"P lu ra lism u s

und

T o le ra n z ” ,

u:

Pluralismus.

Legitimationsprobleme im Interssenwandel, K ö ln : B a ch em T o m b e rg Friedrich (1973): Polis und Nationalstaat. Eine vergleichende Uberbaua­ nalyse im Anschluß an Aristoteles,

D a r m s ta d t

i

N eu w ie d :

H erm an n

L uch terh an d Verlag T o rk e H an s-Joach im (2 0 0 0 ): " D ie N a ro d n ik i u n d Z a r A le x a n d e r II. (18 8 1.). E in V o rsp ie l zu r R e v o lu tio n ", u: D e m a n d t A le x a n d e r (u r.): o p . cit. T re p to w K u rt (1 9 9 6 )-.A History o f Romania, Iasi: C e n tru l d e S tu d ii R o m an esti T re s c k o w H en n in g von (1 9 9 4 ): " D a s A tte n ta t m u ß erfo lgen , u m jed en Preis (1 9 4 4 ) ’’ , u: Stein bach Peter i T u c h e i Jo h an n e s (u r.): o p . cit. T u k id id (1 9 9 1 ): PovjestPeloponeskograta, B eo gra d : D e re ta U lam A d a m (1 9 6 9 ): Lenin and the Bolsheviks, L o n d o n i G la sg o w : F o n tan a / C o llin s U la m A d a m (19 7 7 ): Stalin. Kolos der M acht, E s s lin g e n am N eckar: B ech tle V erla g V e b e r M a k s (1 9 7 6 ): Privreda i društvo, knj. 1-2 , B eo grad : Prosveta

426

V erziji Jan H e n d rik W ille m

(1 9 5 8 ): Human Rights in Historical Perspective,

H aarlem : E n s c h e d ž en Z o n e n V in cen t R. J. (1 9 9 1 ): Human Rights and Internationa! Relations, C a m b rid g e , itd.: C a m b rid g e U n iv e r s ity Pres V o d in elic, V la d im ir (2 0 0 1 ) : Prošlost kao izazov pravu. Srpska strana pravnog savla­ davanja autoritarne prošlosti, m an u sk rip t V o le rstin Im a n u el (1 9 8 5 ): " K riz a ka o p rela zn o ra zd o b lje", u: A m in Sam ir, G u n d e r F ra n k A n d re, A rig i Đ o v a n i i V o lerstin Im anuel: Dinamika globalne krize, B eograd : R a d n ičk a šta m p a V o lk m a n n -S c h lu c k K a rl-H e in z (1 9 7 7 ): Politička filozofija. Tukidid Kant Tocqueville, Z agreb: N a p rije d V o lk o g o n o v D im itrij (1 9 9 7 ): Lenjin. Politički portret, knj. 1, B eograd: S lu žb e n i list SRJ V o lk o g o n o v D im itrij (1 9 9 8 ) : Lenjin. Politički portret, kn j. 2 , B eo grad : S lu žb e n i lis t SRJ V o velle M ich el (1 9 8 9 ): Revolucija protiv crkve, B eograd i Z agreb: Izd av ački cen tar k o m u n is t i G ra fičk i za v o d H rvatsk e V o n d u n g K lau s (1 9 9 7 ): “ D ie A p o k a ly p se d es N a tio n a ls o z ia lis m u s ” , u: Ley M ich ael i S c h o e p s Julius (ur.): D er Nationalsozialismus als politische Religion, B o d en h eim bei M ein z : P h ilo V e rla gsgese llsch aft W agner

H e in z

(1 9 7 7 ):

"P ro b lem e

der

R ech ts-,

in sb eso n d e re

der

V e rfa ss u n g s a u s le g u n g ” , u: A b e n d ro th W o lfg a n g e t al.: o p . cit. W a lk er H o w e

D a n ie l

( 1 9 9 0 ):

Henry David Thoreau on the Duty o f Civil

Disobedience, O x fo rd : C la re n d o n Press W a lle rste in Im m a n u el (1 9 8 6 ): Savremeni svjetski sistem, Z agreb: C e k a d e W a lle rste in Im m a n u el (1 9 7 9 ): The Capitalist World-Economy, C a m b rid g e itd.: C a m b rid g e U n iv e rsity Press W a llerstein Im m a n u e l (1 9 8 7 a ): "Isto rijsk i ka p italiza m : p o litik a ak u m u lacije", u: Piree D u ša n i Jakšič M io m ir (u r.): Svetski kapitalistički sistem, Beograd: E k o n o m ik a W a llerstein

Im m a n u el

(1 9 8 7 b ):

“W o rld -S y s te m

A n a ly s is " ,

u:

G id d e n s

A n th o n y & T u rn er Joh n ath an (ur.): Social Theory Today, C a m b rid ge: P o lity Press W a lzer M ichael (19 6 7 ): "T h e O b lig a tio n to D iso b e y", u: S p itz D avid (ur.): op. cit. W a lz e r M ich ael (1 9 7 0 a ): "C iv il D is o b e d ie n ce and C o rp o ra te A u th o r ity " , u: G reen P h ilip i L ev in so n S an ford (ur.): Power and Community. Dissenting Essays in Political Science, N e w Y ork: P a n th eo n B o o ks W a lz e r M ich ael (1 9 7 0 b ): "P olitical A lie n a tio n and M ilita ry S erv ice” , u: R olan d P en n o ckJ . i C h a p m a n John (ur.): o p . cit.

427

W a sserm a n n R u d o lf (1 9 8 5 ): Recht, Gewalt, Widerstand. Vorträge aud Aufsätze, Berlin: B erlin V e rla g A . S p itz W a tle y W illia m (1 9 8 5 ): Roots o f Resistance. The Nonviolent Ethic o f M artin Luther Kingjr., V a lle y F orge: Ju d so n Press W e b er D a v id (1 9 7 8 ): "G e n e ra l I n tro d u c tio n ” , u: W e b e r D a v id (u r.): o p . cit. W e b e r M a x (1 9 2 3 ): Wirtschaftsgeschichte, M ü n ch e n i L e ip zig : C . H . B e ck ’ sehe V e rla g sb u c h h a n d lu n g W e e H erm an v a n d e r (1 9 8 4 ): Geschichte der Weltwirtschaftim 20 . Jahrhundert. Band 6: Dergehnhm ste Wohlstand. Wiederbau, Wachstum, Strukturwandel 194 5 -19 8 0 , M ü n ch en : D e u ts c h e r T a s ch e n b u c h V erla g W e ig le

M arcia

i

B u tterfield

Jim

( 1 9 9 2 ):

"C iv il

S o c ie ty

in

R e fo rm in g

C o m m u n is t R e g im es. T h e L o g ic o f E m ergen ce'’, Comparative Politics, g o d . 2 5 , br. 1 :1 -2 3 W e il F rederick (1 9 8 9 ): "T h e S o u rces an d S tru ctu re o f L e g itim a tio n in W e s te rn D em ocracies: A C o n so lid a te d M o d e l T e s te d W ith T im e -S e rie s D a ta in S ix C o u n trie s S in c e W o rld W a r II", American Sociological Review, g o d . 54 , O cto b er: 6 8 2 - 7 0 6 W e il G o rd o n Lee (196 3 ): The European Convention on Human Rights. Background, Development and Prospects, L eyd en : S y t h o ff W e is s b ro d t D avid (1 9 9 1 ): " H u m a n R ig h ts: A n H isto rical P e rsp e ctive ” , u: D av ie s Peter (ur.): Human Rights, L o n d o n i N e w Y ork: R o u tled g e W e rth N ico la s (1 9 9 9 ): “ E in S ta a t g e g e n se in V o lk . G e w a lt, U n te rd rü c k u n g u n d T erro r in d er S o w je tu n io n ", u: C o u r to is S tép h a n e et al.: o p . cit. W e s e l U w e (19 8 5 ): Frühformen des Rechts in vorstaatlichen Gesellschaften: Umrisse einer Frühgeschichte des Rechts bei Sammlern und Jäger, F ran k fu rt am M ain : S u h rk am p W e s e l U w e (1 9 9 6 ): D ie Hüter der Verfassung. D as Bundesverfassungsgericht: seine Geschichte, seine Leistungen und seine Krisen, F ra n k fu rt am M ain : E ich bo rn W e s te r n B ruce (19 9 1): “A C o m p a ra tiv e S t u d y o f C o rp o ra tis t D e v e lo p m e n t” , American Sociological Review, g o d . 5 6 , br. 3: 2 8 3 -2 9 4 W e s tle

B ettin a

(19 9 2 ):

“ S tru k tu re n

n a tio n a le r

Id e n tität

in

O st-

und

W estd eu tsch la n d ” , Kölner Zeitschrift fü r Soziologie und Sozialpsychologie, g o d . 4 4 , br. 3: 4 6 1-4 8 8 W h itto m e C a n d y (19 8 9 ): “ P rig o v o r sa v jesti v o jn o j slu žb i: S to je s lju d sk im pravim a?, Pitanja, god. 2 0 , br.: 4 - 5 - 6 : 5-33 W ic h te ric h Richard (19 5 2 ): Benito M ussolini. Aufstieg - Grösse - Niedergang, Stu ttgart: D eutsche V e rla g s -A n s ta lt W ild h a b e r L u ziu s (19 7 2 ): "S o z ia le G r u n d r e c h te ” , u: Sa la d in Peter i W ild h a b e r L u z iu s (ur.): op. cit.

428

W illem s H e lm u t (1 9 9 7 ): jugendunruhen und Protestbewegung. Eine Studie zur Dynamik innergesellschaftlicher Konflikte in vier europäischen Ländern, O p la d e n : Leske + B u d rich W in d sch eid

B ern hard

(18 8 7 ):

Lehrbuch

des Pandektenrechts.

Erster Band,

F rank fu rt am M a in W ittfo gel K arl (1 9 8 8 ): Orijentalna despocija. Usporedno istraživanje totalne moći, Zagreb: G lo b u s W o lff E rik (19 6 3 ): Große Rechtsdenker der deutschen Geistesgeschichte, T ü b in g en : M ohr W o lfsfeld G a d i et al. (1 9 9 4 ): "D im e n s io n s o f P o litica l A ctio n : A C ro s s -C u ltu ra l A n a ly s is " , Social Science Quarterly, go d . 7 5 , br. 1: 9 8 -114 W o lk o g o n o w D im itri ( 1 9 9 0 ): Stalin. Triumph und Tragödie. Ein politisches Porträt, D ü sse ld o rf: C la s s e n V erla g W o lz e n d o r f

K u rt

(1 9 1 6 ):

Staatsrecht

und

Naturrecht

in

der Lehre

vom

Widerstandsrecht des Volkes gegen rechtswidrige Ausübung der Staatsgewalt. Zugleich ein Beitrag zur Entwicklungsgeschichte des modernen Staatsgedankens, Breslau: V erla g v o n M . & H . M arcus W o o d G o r d o n (1 9 9 6 ): “ L a u n ch in g th e ‘E x ten d ed R ep u b lic'. T h e F ed eralist Era", u: H o ffm a n R o n ald i A lb e rt Peter (ur.): The Transforming Hand o f Revolution. Reconsidering the American Revolution as a Social Movement, C h a rlo tte s v ille i L o n d o n : U n iv ersity Press o f V irginia Z ach er H an s (1 9 8 5 ): “V errech tlich u n g im B ereich d es S o zia lrec h ts", u: K ü b ler F ried rich (u r.): Verrechtlichung von Wirtschaft, Arbeit und sozialer Soldarität. Vergleichende Analysen, F ra n k fu rt am M ain : S u h rk am p Z ach er H an s (19 8 8 ): "S o z ia lre ch t u n d so zia le G e re c h tig k e it", u: K a u fm an n A rth u r, M estm ä ck e r E rnst-Joach im i Z a ch e r H an s (ur.): Rechtsstaat und Menschenwürde. Festschrift fü r Werner M aihofer zum 70 . Geburtstag, F ran k fu rt am M ain : K lo sterm a n n Z id a r A n d ra ž (2 0 0 1 ): Lustracija. Uklanjanje protivnika demokratije s javnih funkcija, B eograd : B eo grad ski ce n tar za lju d sk a prava Z in n H o w ard (1 9 6 8 ): Disobedience and Disorder. Nine Fallacies on Law and Order, N e w Y ork: V in ta g e B o o ks Z ip p e liu s R ein h o ld (1 9 8 7 ): Zur Rechtsfertigung der Mehrheitsprinzips in der Demo­ kratie, S tu ttgart: S tein er “ Z iv ile r U n g e h o rsa m . K o n tro verse zw is ch e n d em F rid en sfo rsch er W o lfg a n g u n d B u n d e s ju s tizm in is te r H an s E n gelh ard ” (19 8 3 ), Gewaltfrei A ktion, god. 15. br. 57/58 : 4 0 -4 7 Z irar R ene ( 1 9 9 0 ): Nasilje i sveto, N o vi Sad: K n jiževn a za jed n ica N o v o g Sada

429

REZIME

D em okratska u stavn a država pojavljuje se prvi put u Evropi u m o ­ dernoj epohi, ali njeni koreni sežu m n ogo dublje u istoriju. M o glo bi se reći da je dem okratska ustavna država, onakva kakva danas postoji na tlu Z ap ad n e Evrope i A m erike, izgrađena u tri faze: i) rušenjem tiranija sa ciljem ob n o ve "starog ustava” (o d 7. veka pre n. e. do 16. veka n. e.), 2 ) ustavotvornim revolucijam a (od kraja 16. veka d o kraja 18. veka) i 3) evolu tivnim procesom dem okratizaci­ je (u 19. i 2,0. veku ). R ezu ltat prve faze bila su (već rudim entarno ustavnopravno ustrojena) p obu n jen ička udruženja, koja su sebi postavljala nerešiv zadatak da u spostave “ stari u sta v” na držav­ nom nivou (p o š to ga je tiranija n avodno u klonila). U drugoj fazi nastala je liberalna u stavn a država, da bi tek na kraju treće faze bi­ la u spostavljena dem okratska ustavna država. Ključni ko n cept od ko g započinje priprem a tem elja za izgradnju dem okratske ustavne države jeste koncept tiranije. O n se javlja u antičkoj G rčkoj u 7. veku pre n. e. i o dn osi se na neogra­ ničenu, što znači n ekontrolisanu i pravom neregulisanu vlast. T i­ ranin je onaj ko u polisu odstranjuje sve druge organe vlasti (koji bi m ogli da kontrolišu n jegovu vladavin u) i ne zazire o d kršenja pra­ va (ako ga u p o tp u n o sti ne ukida). Pri tom , tiranin ne m ora biti n u žn o jedna ličnost, ili m ala grupa ljudi, već to m o že biti i ceo puk, okupljen u sku pštini i prepušten na m ilo st i n em ilost strasti­ ma koje raspaljuju d em agozi. Iako istoriju tiranije u glavn om čine oblici tiranije m anjine, ništa manje značajni nisu ni oni oblici u kojim a se ispoljava - tiranija većine. Stari G rci su prvi razradili koncept tiranije, ali još nisu došli na ideju da u spo stave pravo puka na o tp or tiraniji. Svrgava­ nje i u b istvo tirana u Grčkoj je bilo m oralan čin, koji je trebalo da preduzm e svako ko m e se pruži prilika. Z ato se najčešće događalo da tiranina ubije neka njem u b liska ličnost, koja koristi privilegi­ ju da se nađe u njegovoj blizini. N i jevrejska tradicija ne poznaje pravo na o tp or tirani­ ji, iako iz drugih razloga. Za stare Jevreje, naim e, p ostoji jedino

verska d u ž n o s t svrgavanja vladara koji je p o sta o jeretik — često podstakn u ta izričitom naredbom B ožjom . R azradu prava na otpor tiraniji započeli su Rim ljani, a nastavili je kan o n ski pravnici. P o ­ tonji su, nadovezuju či se delim ičn o na jevrejsku starozavetn u tra­ diciju i u skladu sa clausula Petri, tiraninom proglašavali svako g pojedinca koji im a svetovnu vlast ali je sprovodi na način koji ne odgovara b ib lijsk o m o pisu "vlasti” . O v a koncepcija im ala je p o ­ tencijalno teokratski karakter, koji će se jasno ispoljiti u sukobu oko investiture. Pretenzije papa da svoju du h o vn u vlast u zd ign u izn ad svetovne vlasti im peratora dovešće do p rodubljenja razrade prava na o tp or tiraniji, čije p osledice će ubrzo prevazići okvire sp o ­ ra o ko investiture. O d lič a n prim er za o vo pruža teorija prava na o tp or tiraniji d om in ikan ca T o m e A k vin sk o g , u kojoj se već jasno izražava potreba da svetovna vlast b ude vezana za k o n o m i p odeljena izm eđ u dva organa (kralja i sku p štin e - u z pravo glasa p u ­ ka). Taj pravac u teoriji prava na o tp o r tiraniji ojačaće M arsilije Pa­ dovanski, utirući p u t m o delu du aln e strukture vlasti, u kojem će kralja kontrolisati staleška sku pština. Taj m odel je svoje n ajzn a­ čajnije ostvarenje d o b io u brab an tsko m Radosnom ulasku iz 1356, na koji će se pozivati n izo zem ski revolucionari u 16. veku kada b u ­ du zbacivali tiransku vlast Filipa II. A psolu tističke m onarhije, čiji je u spon usledio p osle slabljenja univerzalističkih p retenzija pape i imperatora, nisu sa­ m e po sebi izazvale o tp or podanika. A p s o lu tn i monarsi pronašli su d o voljn o stabilan legitim acioni o sn o v (B ožju m ilost, u z držav­ ni rezon ) koji im je o m ogu ćavao da izb e gn u o p tu žb e za tiraniju. O tp o r n o s t to g legitim acio n o g o sn o v a biće toliko jaka da će je u groziti tek religiozni spor začet u n izu zapadn oevropskih ze m a ­ lja u 16. i 17. veku. U protestantizm u, koji se u prvoj polovini 16. veka o d v o jio od katoličanstva, još nije b ilo n ikakvih tragova ni liberali­ zm a ni dem okratije. Pa ipak, ni liberalna ni dem okratska ustavna država verovatno ne bi bile za m isliv e da protestantizam nije iz ­ vršio snažan uticaj na političku teoriju i praksu u Evropi. N o vin e koje je protestantizam d o n eo bile su in divid u alizam , federalna te­ o lo g ija i pobunjenički savez. Pokretač in d ivu d alizm a u p ro testan tizm u predstavlja svakako insistiranje na "n ep o sred n o j” vezi (praćenoj n ep osred­

432

#

nom o d g o v o rn o šću ) izm eđu pojedinca i Boga. M eđ u tim , politički m ožda još značajnije p osledice je im alo shvatanje da pojedinac ima pravo na sam ood ržan je. O v o shvatanje se u početku vrlo te­ ško prihvatalo. N jeg o v u prvu form ulaciju nalazim o kod M artina l.uthera, u drugoj fazi n jego vo g stvaralaštva, kada se o slo b o d io pr­ vo b itn o g n ačeln og suprotstavljanja svakom otporu svetovnoj vla­ sti.1 P o sle 1530. Luther form uliše veo m a radikalnu tezu prema ko­ joj pojed in ac im a pravo da se odupre n osio cim a vlasti ako ugroža­ vaju n je g o v opstan ak. U takvim slučajevim a, nosioci vlasti i nisu "vlast” stricto sensu nego su "krvožedni p si” koji se m oraju svim sredstvim a sprečiti da uzim aju o n o što traže - a to je "krv” . Lut­ her je za stu p ao stanovište da je ljudski živ o t najviša vredn ost i da se u im e njegove odbrane m o gu preduzeti sve potrebne mere pro­ tiv b ilo k o g nosioca vlasti. Najveći doprinos konceptu federalne teologije dao je Jean C alvin . O n je iz starozavetne slike ugovora Boga i n jegovog izabranog naroda izveo zaključak da p osto ji odn os "obostrane o b aveze” (mutua obligatio ) izm eđu ove dve ugovorne strane.2 Iz tog ugovora proizlazi D ekalog, kao svojevrsni m in im aln i etički ko­ deks b e z k o g je n em o gu ća organizacija ne sam o d u h o v n o g nego i sve to vn o g života.3 Ista logika stoji i u tem elju države, koja je za C a lv in a Božja tvorevina i sam im tim povlači jednaku o bavezu na p o slu šn o st podanika/vernika. T im e su stvorene konture ustavne države; o n o što je preostalo da se uradi bilo je da se B o g nepovrat­ no "p o tis n e ” u transcendenciju, da D e k a lo g preraste u u stav i da u go vo r postane svetovan. T im putem će krenuti m onarhom asi. U

1 L u th e r nije p rizn avao "d u h o v n u ’’ v last, pa je s m atrao d a je p ap i n u žn o p ru ža­ ti o tp o r ka o u zu rp ato ru (ili, u rad ikaln ijoj v erziji, k a o "A n tih ristu ’’). 2 Ipak, v a žn o je nap om en uti da se C a lvin ov pojam "o b o stra n e o baveze” , kao sadr­ žaja u go vo ra (fo ed u s) Boga i njegovog izabran og naroda, o d no si pre svega na u n u trašn je (m oralne) o baveze vernika i religio zn e sadržaje i zato se ne sm e pom ešati sa rim skopravnom tradicijom ugovora (pactum) izm eđ u dve au ton om n e stran ke. Jer, Bog jed n ostavn o ne m ože biti d u žn ik v eć sam o poverilac, koji u g o ­ vo ro m priskrbljuje p o slu šn o st vernika, d o k n jegovo obećan je blagoslova i živ o ­ ta ne prati nikakva m og u ćn o st vernika da p rim ene k a zn u za njeno izostajanje. 3 Z a L u th era je D e k a lo g b io za p isa n o p riro d n o pravo, k o je v a ži za sve d rža ve bez o b z ira n a to o ko jo j je religiji u n jim a reč. H rišća n i im a ju sam o tu p re d n o st da na o s n o v u jevanđelja sp o zn a ju isp rav n o st n o rm i D e k a lo g a i da im se p o v in u ju sa d u b ljim uverenjem .

433

Optužbama protiv tirana Philippe du P lessis-M o rn a y i H u bert Languet4 razlikuju u go vo r o ispravnoj veri (tj. u go vo r B o ga sa svojim izabranim n arod om ) i ugovor o vlasti, čije su strane p u k i kralj i či­ ji je cilj uspostavljan je d u a ln o g sistem a vlasti (sasta vlje n o g od kra­ lja i staleške sk u p štin e). L o g ik a udruživanja je protestante d o vela d o toga da počnu da o sn ivaju p obunjeničke saveze. U 16. v ek u plem ići su či­ nili spiritus movens ovih saveza: Sm alkalden sko g saveza iz 1531. u N em ačkoj, Zajed ničke veze (U go vora) Lordova kongregacije iz 1557. u Š ko tsk oj, O rlea n sk o g saveza iz 15 6 2. u Francuskoj, Lige (višeg) plem stva i Saveza (n ižeg ) plem stva iz 15 6 2 . u N iz o z e m ­ skoj. N aredni vek već pokazu je širenje socijalnog supstrata p o b u ­ njeničkih ugovora na preostale staleže: Š k o ts k o g n acio n aln o g ugovora iz 1638. i en gleske Svečane lige i ugovora iz 1643. Svi ovi p obunjenički savezi su im ali za cilj svrgavanje neke tiranije, ali su paralelno regulisali i o dn ose izm eđu sam ih pobu n jen ika, uređiva­ li elem entarnu strukturu vlasti i definisali o sn o vn e vredn osti i ci­ ljeve p oželjn o g p olitič k o g uređenja. T o isku stvo biće o d neprocenjive važn o sti u epohi ustavotvornih revolucija. Iz N izo ze m sk e revolucije nići će prva u stavn a država na tlu Evrope. N izo zem sk a republika, iako nesavršena i protivrečna, prva je u Evropi srušila stari režim, prošla kroz revolucionarnu prom enu i uspostavila sistem rudim entarne podele vlasti izm eđu O p štih staleža, provincijalnih staleža i štadholdera iz dinastije O ran skih. Zahvaljujući priznatim ljudskim pravima (m eđ u kojim a je za ono vreme najznačajnije bilo pravo na slobodu savesti, priznato U trehtskim sporazum om iz 1 5 7 9 . i zakonski do datn o potvrđeno 1614), n izozem ski građani m ogli su neom etano da se posvete jačanju blagostanja i da iz O sa m d eseto go d išn jeg rata izađu kao ekon om ski najmoćnija evropska sila. N aposletku, N izo ze m ci ne sam o što će uspostaviti u stavnu državu u svojoj zem lji nego će kra­ jem 17. veka to isto učiniti i u E ngleskoj, dajući nezadovoljnim V igovcim a i Torijevcima odlučujuću p om o ć u proterivanju D žejm sa II i stvaranju novog aranžm ana vlasti.

4 Iak o jo š n ije razjašnjeno au to rstv o nad s p iso m Optužbe protiv tirana, najverov a tn ije je d a on predstavlja re zu lta t sara d n je P h ilip p e du P le ssis-M o rn a y a i H u b e rta Langueta.

434

N a b ritanskom ostrvu protestantizam je u 16. veku uhvatio m n ogo jače korene nego u kontinentalnoj Evropi i stvorio je preduslove za proces izgradnje liberalne ustavne države. Već su britanski m onarhom asi počeli (m n ogo slobodnije i neposrednije nego njihovi istom išljenici na kontinentu) da pojedincim a prizna­ ju pravo na otpor tiraniji. K om plikovane političke prilike (naročito u Engleskoj pod M arijom Tjudor) suočile su britanske m onarhomahe sa problem om otpora tiraninu koji je korumpirao sve druge nosioce vlasti i nije im ao opoziciju ni m eđu plem ićima, ni u staleškoj skupštini, ni u vojsci. Britanski m onarhom asi smatrali su da u ovom slučaju sami protestantski sveštenici (nadahnuti "B ožjom rečju”) moraju preuzeti vod stvo otpora, ali da se pri tom moraju osloniti na najšire pučanstvo, koje tako postaje izvršilac "B ožje re­ ci". T im e se pojam puka počeo čistiti od staleških konotacija, koje je do tada imao, i vezivati za pojedince, koji će u 17. veku prerasti u "racionalne ego iste”. O s im toga, G eorge Buchanan je već u 16. ve­ ku počeo da pravi prve hipoteze o prelasku iz prirodnog u društve­ no stanje i da razmišlja o razlozim a koji su necivilizovane divljake pokrenuli da se udružuju i da grade političke institucije. Iako je i sam morao da pribegne teoriji "b o ža n sk o g nadahnuća” , Buchanan je pokrenuo niz zanim ljivih pitanja, koja će rešavati sledeća genera­ cija političkih m islilaca na britanskom ostrvu. Najznačajnije m esto m eđu tim m isliocim a pripada sva­ kako T hom asu H obbesu . K ljučno m esto u H obbesovoj filozofiji zauzim a problem prelaska "racionalnih ego ista” iz prirodnog u društveno stanje. Puk za H obbesa m ože da p ostoji jedino kada ga "racionalni ego isti” stvore zaključenjem dru štven og ugovora. Kao što se iz H ob b eso vog diskursa gube staleške im plikacije puka tako nestaju i sve (biblijske i common law ) tradicije, koje su se ranije smatrale nosećim u svakoj (engleskoj) državi: "racionalni e g o isti” prilikom zaključenja društvenog ugovora (o dn osn o prilikom o d lu ­ čivanja o budućem uređenju države) ne vod e računa o tradicijama nego razmišljaju u kategorijam a ličnih interesa i naklonosti. Isto je i sa pravom na otpor suverenu: "racionalni ego isti” stiču pravo na otpor (koje ide do usm rćivanja suverena kao o b ičn o g "neprijate­ lja”) o n o g trenutka kada on počne da ugrožava n jihov opstanak. R ezultat pružanja otpora jeste rat ili povratak u prirodno stanje. Individualizam tem eljen na pravu na sam oodržanje, čije tem elje je

435

postavio M artin Luther, kod H obbesa je radikalizovan i u p o tp u ­ nosti sekularizovan. T o predstavlja najrevolucionarniju ko m p o ­ nentu H o b b e so v e p olitičke filozofije. Ipak, H ob b es je u velikoj meri relativizovao svoja shvatanja razlikujući državu koja nastaje in stitucijom i državu koja na­ staje osvajanjem . Z a stvaranje države po H ob b esu bilo je dovoljno da podanici suverena koji je poražen u ratu prihvate p obed nika kao n ovo g suverena i da se o tom e saglase zaključivanjem društvenog ugovora (koji tako postaje obična deklaracija b ez težin e koju ima ustav države nastao institucijom ). Zanim ljivo je da je ova sporna H ob b esova teorija o državi nastaloj osvajanjem najprihvatljivija u objašnjavanju događaja u Engleskoj 16 8 8 -16 8 9 , koji će se kasnije nazvati "S lavn o m revolucijom ” . Jer, nakon progon a legitim n o g kralja D žejm sa II i "osvajanja" Engleske, n izo zem ski štadholder V iljem O ran ski postaće novi engleski suveren, sa čijom vladavi­ nom će se en gleski puk (predstavljen u K on ventu ) dobrovoljno saglasiti. I zaista, Deklaracija prava iz 168 9, koja V iljem a nije ni na šta obavezivala, bila je neka vrsta "dru štven og ugovora" (u H ob besovom sm islu ) kojim su podanici svrgnutog D žejm sa legitim isali prelazak vlasti na n o vo g “osvajača” i izrazili svoju sprem n ost da joj se pokore. M eđutim , u stav nove države uspostavio je "poredak slo ­ b o d e” , u kom su se pojavile zn atn e novine u o dn osu na "stari ustav” . U novim p olitičkim prilikam a Parlam entu će biti ostavlje­ no dovoljn o prostora da toko m poslednje decenije života Viljem a O ra n sk o g počne da se p rom oviše u suverena i da iz "ličn osti” kra­ lja odstranjuje sve elem ente "ličn osti” države. E poha revolucija nastaje kao rezultat p rogresivnog g u ­ bljenja značaja konstrukata "starog ustava”, “slobodarskih tradi­ cija" i si. U 16. veku, pa čak i u većem delu 17. veka, o po zicija ap ­ solutnoj monarhiji najčešće je pribegavala prepariranju prošlosti kako bi u sadašnjosti m o gla da ko nstatu je izopačenje starostavnih pravila i tradiranog poretka. R evolucionarni projekti raskrstili su sa iluzijom da se alternativa ap solu tnoj m onarhijskoj vlasti m o že tražiti u prošlosti i p očin ju da zagovaraju potrebu za “novop o č e tk o m ” . C ovek je proglašen za racionalno i slo bo dn o biće ko ­ je je u stanju da sam ostalno i u saradnji sa drugim ljudim a ko n stituiše političku zajednicu ab ovo. Z a to revolucija izvorno im a u s ta ­ votvorn i karakter: ona m ora da u klo n i stari režim i o m ogući z a ­

436

ključenje o p š te g d ru štv en o g ugovora o najboljem m o gu ćem dr­ žavn om uređenju.5 P aradigm atski prim er ustavotvorne revolucije bila je Am erička revolucija. U njenoj prvoj fazi A m erikanci su sprem no proglasili D ž o r d ža III tiraninom , a sebe nezavisnim od n jegove ti­ ranije, tj. od V elike Britanije. Prvobitni en tu zijazam iskorakom u prirodno stanje i stvaranjem "m in im aln e” savezne države spla­ snuo je vrlo brzo n akon okon čanja rata sa Britancim a. Uređenje Sjedinjenih A m eričkih Država, kao u biti p ob u n jen ičko g saveza, pokazalo se kao n ed o sta tn o čim je p ob u n a okončana u sp eh om i čim se p ostavilo pitanje trajnog u stavn o g uređenja. Z ato je u dru­ goj fazi A m eričke revolucije usledila odlučujuća "bitka za U s ta v ” , koja je kulm inaciju d o stig la 17 8 7 (kada je p oseb n o izabrani K o n ven t u Filadelfiji u sp eo da p ostign e kom prom is o tekstu nacrta U stava). R evolucija se završila 179 1. ratifikacijom prvih deset am andm ana na U s ta v S A D . N a ovaj način stvorena, prva liberalna ustavna država se u naredna dva veka postepeno dem okratizovala, da bi n aposletku p ostala - dem okratska ustavna država. Kada je m oderna (dem okratska) ustavna država u p ita­ nju, m ože se reći da o n a pretpostavlja dualizam oblika postojanja puka. U prirodnom stanju (ili, što se za dati problem svodi skoro na isto, u državi u kojoj vlada tiranija, tj. u kojoj suverenitet pripa­ da n ekom drugom a ne puku ) p uk m o že da nastane (tj. da se p o ­ litički "sam o o svesti”) sam o kao suvereni puk. Pripadnici takvog "sam o o svešten og” su verenog puka m o gu da - privrem eno — prevaziđ u stanje "rata svih protiv sviju” , a da još ne prerastu u naciju p ošto imaju sam o m o gu ćn o st in divid u aln og delanja. N a drugoj strani, oni nisu običan narod, p ošto ih ne određuju ("p redestiniraju”) etničke karakteristike nego ih pokreće težnja da zajedn ič­ kim snagam a stvore naciju, a to znači da obrazuju konstitutivnu vlast i pom o ću nje dođu do ustava i uspostave (dem okratsku ) ustavnu

5 Pored u stavo tvo rn e revolu cije m o g lo bi se g o vo riti i o ro tacio n o j revolu ciji. O njoj je reč u svim o n im slu čajev im a kad a revolucion arn i p o d u h v at p ren ap regne revolucion arn e sn age, p ro b u d i strah o d p riro d n o g stan ja ko d n ajširih d ru ­ štven ih slojeva i ojača au to rita rn e sn age (p o pravilu "v o đ e revolu cije” ), k o je re­ v o lu ciju o kon čavaju p o v ra tk o m n a p o litik u "čvrste ru k e” p ro tiv ko je je re v o lu ­ cija izv o rn o bila p o d ig n u ta . P o što revolucija m o ž e d va ili v iše p u ta n a č in iti pom e n u ti krug, pojam ro ta cio n e revolucije m o ž e se p ro tegn u ti na sve ciklu se.

437

državu. K ada je taj cilj p o stig n u t i insitucije (dem o k ratsk e) ustav­ ne države stavljene u dejstvo nastaje delatni puk. D e la tn i p u k ovlašćen je da ostvaruje konzervativn u i inovativnu k o n stitu tiv n u vlast (tj. vlast zaštite i regularne prom ene postojećeg ustava). Inovativna konstitu tivna v la s t (tj. prom ena ustava na u sta vo m propisan način) m ože se ostvarivati sam o u okvirim a p o sto jeć ih institucija. Sa konzervativn om k o n stitu tiv ­ n om vlašću (tj. za štito m ustava), koja se m o že ostvarivati kako kroz institucije tako i izvan njih, nije tako. O stvariva n jem konzer­ vativne k o n stitu tiv n e vlasti delatni p uk brani dem okratsku ustav­ nu državu i ne do zvoljava da se ona pretvori u tiraniju (kada bi p uk b io prinuđen da ostvarivanjem prava na o tp or tiraniji p o n o v o sti­ če svoju suverenost). N a taj način dem okratska ustavna država stiče veom a bitan socijalno-din am ički činilac. K o n stitu tiv n a vla st se, sve u svem u, m o že podeliti na ustavotvornu, ko nzervativnu i inovativnu. U stavotvorn a k o n stitu tivn a vlast obuhvata: 1) političku d elatn o st pripadnika su verenog puka od stvaranja “volje za u sta v” do izbora p oslan ika u sta vo ­ tvorne skupštine, 2 ) političku d elatn o st poslan ika u stavotvorne sk u p šti­ ne od trenutka izb ora d o trenutka do n ošen ja predloga ustava, kao i 3) ratifikaciju predloga ustava na referendumu.

O s im ustavotvorne ko n stitu tivn e vlasti, m o glo bi se govoriti i o konzervativnoj ko nstitu tivno j vlasti, koja obuhvata: 1) pravosudnu d e la tn o st u sta vn o g suda (ili n eko g dru­ g o g ustavom o vla šće n o g “čuvara ustava"), 2 ) u javnosti artikulisanu političku delatn o st prip adn i­ ka puka u zaštiti ustava, kao i 3) političku (a p o potrebi i v o jn u ) delatn ost svih proustavnih snaga koje u van redn om stanju stvaraju uslove za ponovno redovno uspostvavljan je ustavn og poretka.

N aposletku, inovativna k o n stitu tiv n a vlast stupala bi u dejstvo kada se steknu uslovi za p ro m en u ustava i tada bi obuhvatala (k u ­ m ulativno):

438

1) p olitičku d e la tn o st subjekta ovlašćenog da pokrene in icijativu za p ro m en u ustava, 2 ) političku d ela tn o st subjekata koji su n adležni da d o ­ nesu o d lu ku o p rom eni ustava i da sprovedu ustavnu prom enu, kao i 3) ratifikaciju prom en e ustava na referendumu (ako je ona predvidena sam im u stavom ).

N a kon što su građanske revolucije u spele da u spo stave ustave za­ snovane na o sn o vn im pravim a čoveka i m eđ u so b n o m ograniče­ nju vlasti, to k o m 19. v ek a se pravo na o tp or tiraniji gu bi kako iz pravne literature tako i iz prakse u stavn ih država Evrope i S A D (koje će u 2 0 . v eku

p osta ti i dem okratske). U m e sto

njega

u spostavljaju se sve razrađeniji m eh an izm i očuvanja u stavo m p ropisanih o sn o vn ih prava. Paralelno sa njim a nastaju prvi p o k u ­ šaji uobličenja m o d ern o g ko n cepta građanske n ep oslu šn o sti, k o ­ ji se m o g u naći kod am eričkog p isca i filozofa H enryja D avida Thoreaua. Č etiri g o d in e n akon n jegove sm rti, 18 6 2 , pojaviće se knjiga sa n jegovim spisim a, koja je nosila urednički n aslov C ivil

Disobeđience. Iako tu sin tag m u T ho reau n ikada nije upotrebio, ona će postati popularn a i d o vo d iti se u v ezu sa njim i n jegovim stavovim a. Ipak, najveći im petu s ko n cep t građanske n ep o slu ­ š n o s t do b iće u 2 0 . veku , p o d u ticajem G an d h ijevo g n en asiln o g pokreta otpora Britancim a i K in g o ve borbe za ljudska prava am e­ ričkih crnaca. G rađanska n ep o slu šn o st javlja se veom a rano u evrop­ skoj istoriji, z b o g čega je ne m o žem o shvatati kao isključivo m o ­ dernu pojavu. V eć kod starih G rka n alazim o prve primere za o tv o ­ reno i “dem on strativn o ” ali n en asilno kršenje p o zitiv n o g prava iz v iših razloga ili iz razloga za koje se m islilo da su viši (kako p o k a­ zuje D avid D au be u svojoj knjizi p od naslovom Građanska neposlu­

šnost u antici). M eđ u tim , fenom en građanske neposlušn osti sa p o ­ zivanjem na "više razloge” , o d n o sn o pravdu, kroz istoriju kako antike tako i srednjeg veka, pa čak i većeg dela n ovo g veka teško se m o gao jasno i precizno razdvojiti od prava na otpor tiraniji (a, po pravilu, i na tiranicid). Poistovećenje pravde i zakona, koje se već desilo u antici, prebacilo je težište zanim anja pravne i političke m isli sa slučajeva su kob a pojedinaca sa zako nim a u im e pravde na

439

one m n ogo o zb iljn ije slučajeve kada se ceo narod b u n i p ro tiv o n o ­ ga ko ne p o štu je zakone, pa i sam u pravdu. T a k va situacija se m enja p od u ticajem u sp o n a m oder­ ne dem okratske ustavn e države. U ovoj knjizi se u određenju m o ­ dernog k o n cep ta građanske neposlu šn osti p o šlo o d teze Ralfa Dreiera da je građanska n ep oslu šn o st svojevrsno "pravo na jednu posebn u vrstu i način korišćenja o sn o vn ih prava čo veka” , koje je usm ereno p ro tiv nepravde, o d n o sn o protiv o zb iljn o g neprava. Iz ove, glavne teze izvodi se sledečih pet zaključaka: 1) O građanskoj n ep oslu šn osti m o že se govoriti sam o kada više građana (koji u jednom društvu čine m an jin u) zajed n ič­ ki i organizovan o odbija da se pokori n ekom zakonu, pri tom se pozivajući na pravdu. G rađan ska n ep o slu šn o st zasn o van a na savesti i građanska n ep oslu šn o st zasn ovan a na politici - o kojim a je pisao R on ald D w orkin - ne m o gu se prihvatiti kao valjani oblici građanske n ep oslušnosti. 2 ) G rađani koji se p o ziva ju na pravdu i tim e iskazuju građansku n e p o slu šn o st m oraju biti p redstavn ici ko nzervativn e k o n stitu tiv n e vlasti. P o d ko n zerva tiv n o m k o n s titu tiv n o m v la ­ šću, na tragu E m m an u ela S ieyesa i E rn s t-W o lfg a n g a B o cken fo rdea, p odrazu m eva se k o n s titu tiv n a v la s t koja ne nestaje n akon d o n o šen ja ustava već i dalje čuva u stav. P redstavnici k o n zerva tiv­ ne ko n stitu tivn e vlasti u jednoj dem o k ratsk o j u stavn o j državi ni­ su sa m o sudije u sta vn o g su d a n ego i svi drugi građani. K o n zer­ va tivn a ko n stitu tivn a vla st stu p a u akciju d o trenutka d o n o šen ja ustava i gasi se u trenutku stvaranja in o vativn e k o n stitu tiv n e v la ­ sti (tj. vlasti koja ispu n java sve p ro p isan e u slove za p ro m en u u stava). Pri tom je v eo m a v a ž n o n a p o m e n u ti da u m odernoj dr­ žavi konzervativna k o n stitu tiv n a v la s t ne štiti sam o p osto jeći u sta v n ego i m eđunarodn o o b ič a jn o pravo i ratifikovane m eđ u ­ narodne ugovore, koji tak o đ e pred stavljaju k o n stitu tiv n e akte jedne p olitičke zajednice kao d ela m eđ u n a ro d n e zajednice. S taviše, m o g lo bi se tvrditi da u sav re m en o m svetu k o n stitu tiv n e v la ­ sti p o jed in ih država k o n s titu iš u n e sa m o so p stven e nacionalne p o litič k e zajednice nego - z d ru ž e n im sn a gam a - i ceo m eđ u n a ­ rodni poredak. 3) Pravda kao cilj građ an ske neposlu šn osti m o gla bi se shvatiti u sm islu osn ovn ih prava čo ve k a (koja su predviđena bilo

440

ustavom , b ilo ratifikovanim m eđunarodnim ugovorim a, bilo m e­ đunarodnim o b ičajn im pravom ), kao i sve o ne procedure kojim a se ova prava razrađuju i štite. D o o v o g sadržaja pravde do šlo se upotrebom tzv. R adbruchove form ule, ko jo m je postavljen temelj za teoriju dem okratske ustavne države i, ujedno, teoriju materijal­ ne i proceduralne pravde. T a teorija pravde čini n epotrebnim rekurs na n atp o zitiv n o pravo kako bi se neki za ko n osporio kao ne­ pravedan. U m e sto to ga m eđunarodnopravno i u stavn o zagarantovana osn o vn a prava slu že kao pozitivirano prirodno pravo i ujed­ no kao kriterijum za pravednost svih pravnih akata i političkih odluka. O tu d a se kao sadržaj pravde na koju se p oziva građanska n ep oslu šn o st ne bi m o glo javiti uklanjanje dem okratskog uređe­ nja, pravn og poretka ili traženje nekih prirodnih prava (koja nisu pozitivirana m eđ u narodn im i u stavn im pravom ). S druge strane, m anjina m o že da osporava jedan zakon, kao rezultat volje većine predstavljene u legitim noj ustavotvornoj vlasti, ali ne i sam u legi­ tim nu dem okratsku u stavnu državu, ako svoje viđen je pravde uspe da form uliše kao apel za zaštitu o sn o vn ih prava. Jer, kako ka­ že Robert A lexy, “o sn o vn a prava čoveka u ustavu su p ozicije koje su sa stan o višta u sta vn o g prava toliko važn e da n jihova zaštita ili nezaštita ne m o že b iti prepuštena običnoj parlam entarnoj većin i” . 4)

G rađanska n ep oslu šn o st služi m anjini kako bi ona

protestovala protiv nepravde i svoje tum ačenje o sn o vn ih prava čo ­ veka usm erila na tri adresata: na pripadnike većine, na zako n o d av­ nu vlast, a sam o u p oseb n im slučajevim a i na sudije ustavn og suda. U posledn jem slučaju nastaje su kob dva predstavnika kon ­ zervativne ko n stitu tivn e vlasti, pri čem u je p ozicija u stavn o g suda neuporedivo jača z b o g sam e njegove uko tvljen o sti u ceo in stituci­ onalni sistem vlasti i uloge koju igra u aranžm anu podele i m eđ u­ sobn e kontrole vlasti - koja im a svoje prirodnopravno utem elje­ nje. Prem a tom e, presuda u stavn o g suda p o pravilu bi trebalo da okonča građansku n ep oslu šn o st (čije bi nastavljanje poprim ilo o b lik stvaranja inovativne konstitu tivne vlasti). P ostoje određeni izuzeci od to g pravila. Prvo, u koliko ustavni sud uzurpira pravo ođm eravanja o sn o vn ih prava čoveka koje je već prim enjeno u ustavu, građansku n ep oslu šn o st biće opravdano nastaviti. O s n o ­ vna prava čoveka su, naime, prilično apstraktno određena i još uvek nigde ne grade nikakav sistem koji bi om ogu ćavao da se iz-

441

begne kolizija p ojed in ih prava, a p ogo to vo ne celo vito i sveo b u ­ hvatno ostvarenje svih prava. Z ato se u m n o go b rojn im slučajevi­ ma njihove p rim ene m ora pristupiti odm eravanju p ojed inih (m e­ đ u sob n o kolidirajućih) prava, kako bi se m eđu n jim a napravilo poređenje i prim en ilo ono pravo koje im a najveću težin u. N ek e od kriterijuma za poređenje pruža u stav i u tim slučajevim a ustavni sud nema ovlašćenje da sam stvara kriterijum e i prim enjuje ih. D rugo, građansku n ep o slu šn o st biće opravdano n astaviti i ako je u stavni sud svo jo m p resu d o m narušio "reflektivni ekvilibrijum ” , tj. ako sadašn jost ne do zvoljava p uko deklam ovanje starih i već neprim erenih sadržaja tradicije (su dske prakse) na koje se u stav­ ni sud p oziva. O s n o v n a prava čoveka nisu n igde - pa ni u an glo ­ sakso nskim sistem im a — zam išljen a tako da b u du n aprosto "stvar tradicije” (o d n osn o su dske prakse) koju eksklu zivn o p ozn aju i neguju sudije kao "eksperti" n ego da izlaze u susret potrebam a zrelih i u m n ih individua, koje vo d e računa o svojim o sn o vn im pravima. 5) G rađan ska n ep o slu šn o st m anjine m ora u sebi da objedinjava tri strategije delanja. Prvo, m anjina treba kod većine da probudi sažaljenje svo jo m sprem nošću da na sebe primi držav­ nu represiju. Drugo, m anjina treba kod većine da izazove strah od produžavanja svojevrsnog v an red n o g stanja u nedogled, i to sa krajnje neizvesnim ish o dom . Treće, m anjina treba da preduzm e sam o one p ostupke koji će vod iti pospešenju sprem nosti većine da čuje i razume sve njene argum ente. Istinski čin građanske n e­ p oslu šn o sti nikada se ne m o že lišiti racionalnih strategija u b eđivan ja (kao što je tvrdio R on ald D w o rk in ) već ih m ože u p o tp u n iti stvaranjem svojevrsnog van re d n o g stanja u kojem će se glas m a­ njine dovoljn o jasno čuti.

442

SUMMARY

T h e dem ocratic co nstitutio nal state appears for the first tim e in Europe in the m odern era, b u t its historical roots reach m uch fur­ ther. It co u ld be said that the dem ocratic constitu tional state o f the kind that exists in W estern Europe and Am erica to d a y has developed in three phases: 1) through the overthrow ing o f tyran­ nies w ith a v iew to re-establishin g “ the ancient co n stitu tio n ” (from the 7 th century B .C . to the 16 th century A .D .), 2 ) through co nstitu tio nal revolutions (from the end o f the 16th century to the end o f the 18th century) and 3) throu gh the evolutionary process o f dém ocratisation (in the 19 th and 2 0 th centuries). T h e result o f the first phase were (the already co n stitu tio n ally established, albeit in a rudim entary fash ion ) rebel associations settin g them ­ selves the im po ssib le task o f re-estab lishin g “the ancient co n sti­ tu tio n ” (w h ich had allegedly been annulled b y tyranny) in the w h ole state. In the second phase, the liberal constitu tional state w as created; the dem ocratic co nstitu tio nal state w as established o n ly tow ards the end o f the third phase. T h e key concept, w h ich laid the foundations for the establish m en t o f the dem ocratic state, w as th at o f tyranny. It o rig­ inated in the ancient Greece in the 7 th century B.C., d en o tin g unrestricted, that is to say, u ncontrolled and n ot legally regulated power. A tyrant elim inated ail the other organs o f pow er (w h ich could endanger his power) w ith in a polis and w as qu ite ready to break the law (unless he had th o ro u gh ly elim inated it in the first place). A tyrant need n ot necessarily b e a single person or a small group o f people; it could be the entire people as well, gathered in side the assem bly and left at the m ercy o f passion s fanned by d em agogu es. Even tho u gh the h istory o f tyrann y is m ain ly made up o f various forms o f the tyranny o f the m inority, the form s in w h ich the above-m entioned tyranny o f the m ajority has m an ifest­ ed its e lf are no less important.

begne kolizija p ojed inih prava, a p ogo to vo ne celo vito i sve o b u ­ hvatno ostvarenje svih prava. Zato se u m n o go b ro jn im slučajevi­ ma njihove p rim ene mora pristupiti odm eravanju p ojed in ih (m e­ đusob n o ko lidirajućih) prava, kako bi se m eđu njim a napravilo poređenje i p rim en ilo o n o pravo koje im a najveću težin u. N ek e od kriterijuma za poređenje pruža u stav i u tim slučajevim a ustavni sud nema ovlašćenje da sam stvara kriterijume i prim enjuje ih. D rugo, građansku n ep o slu šn o st biće opravdano n astaviti i ako je ustavni sud svo jo m presu dom narušio "reflektivni ekvilibrijum ” , tj. ako sadašn jost ne dozvoljava puko deklam ovanje starih i već neprim erenih sadržaja tradicije (su dske prakse) na koje se u sta v­ ni sud poziva. O sn o v n a prava čoveka nisu n igde - pa ni u an glo ­ sakso nskim sistem im a - zam išljen a tako da b u du naprosto "stvar tradicije” (o d n osn o su d sk e prakse) koju eksklu zivn o p ozn a ju i n eguju sudije kao "eksperti” nego da izlaze u susret potrebam a zrelih i u m n ih individua, koje vo d e računa o svojim o sn o vn im pravima. 5 ) G rađanska n ep o slu šn o st m anjine mora u sebi da objedinjava tri strategije delanja. Prvo, m anjina treba kod većine da probudi sažaljenje svo jo m sprem n ošću da na sebe primi držav­ nu represiju. D rugo, m anjina treba kod većine da izazove strah od produžavanja svojevrsnog v an red n o g stanja u nedogled, i to sa krajnje neizvesnim ish o dom . Treće, m anjina treba da preduzm e sam o one p ostupke koji će v o d iti pospešenju sprem nosti većine d a čuje i razume sve njene argum ente. Istin ski čin građanske n e­ p oslu šn o sti nikada se ne m o že lišiti racionalnih strategija u beđ ivanja (kao što je tvrdio R on ald D w o rk in ) već ih m ože u po tpu n iti stvaranjem svojevrsnog v a n re d n o g stanja u kojem će se glas m a­ njine dovoljno jasno čuti.

SUMMARY

T h e dem ocratic co n stitu tio n al state appears for the first tim e in Europe in the m odern era, b u t its historical roots reach m uch further. It co u ld be said that the dem ocratic constitu tional state o f the kind that exists in W estern Europe and A m erica tod ay has developed in three phases: 1) through the overthrow ing o f tyran­ nies w ith a v iew to re-estab lishin g "th e ancient co n stitu tio n ” (from the 7 th cen tury B .C . to the 16 th century A .D .), 2 ) through co n stitu tio n al revolutions (from the end o f the i6 th cen tury to the end o f the 18th century) and 3) throu gh the evolutionary process o f dém ocratisation (in the 19th and 2 0 th centuries). T h e result o f the first phase were (the already co n stitu tio n a lly established, albeit in a rudim entary fashion) rebel associations settin g th em ­ selves the im po ssib le task o f re-estab lishin g "the ancient co n sti­ tu tio n ” (w h ich had allegedly been annulled b y tyranny) in the w h ole state. In the second phase, the liberal constitutional state w as created; the dem ocratic co nstitu tio nal state w as established o n ly tow ards the end o f the third phase. T h e key concept, w h ich laid the foundation s for the establish m en t o f the dem ocratic state, w as th at o f tyranny. It o rig­ inated in the ancient Greece in the 7 th century B .C ., d e n o tin g unrestricted, that is to say, u ncontrolled and n ot legally regulated power. A tyrant elim inated all the oth er organs o f pow er (w hich could endanger his power) w ithin a polis and was qu ite ready to break the law (unless he had th o ro u gh ly elim in ated it in the first place). A tyrant need not necessarily be a single person or a small group o f people; it could be the entire people as well, gathered in side the assem bly and left at the m ercy o f passion s fanned by d em agogu es. Even thou gh the history o f tyranny is m ain ly made up o f various form s o f the tyranny o f the m inority, the form s in w h ich the above-m entioned tyranny o f the m ajority has m an ifest­ ed itse lf are no less im portant.

It w a s the ancient G reeks w h o first d e ve lo p e d the co n ­ cept o f tyran n y, b u t th e y failed to com e up w ith the idea o f the

right o f the p eo p le to resist tyranny. T h e o ve rth ro w in g and the k illin g o f tyran ts w as considered a moral act in an cien t G reece and w as s u p p o s e d to be carried o u t b y an yo n e w h o had the chance. T h a t is w h y it ten ded to happen th at a tyrant w as killed b y som eon e w h o w as close to him , som eon e m ak in g use o f the privilege o f b e in g near him . T h e Jewish tradition does n ot recognise the right to resist tyranny, albeit for different reasons. T h e ancient Jews recog­ nised o n ly the religious d u ty o f overthrow ing a ruler w h o had becom e a heretic - often stressed b y a specific order o f the Lord. It w as the ancient R om ans w h o first elaborated upo n the right to resist tyranny, and their w o rk w as bu ilt u p o n b y the canonical lawyers. T h e latter, partly relying o n the Jewish tradition origin at­ in g from the O ld T estam en t and in accordance w ith clausula Petri, considered every individual p o sse ssin g secular pow er a tyrant i f he executed his power in a m an n er w h ich did n ot correspond to the biblical n otion o f “power". T h is concept had a p oten tially th eo ­ cratic character, w h ich w as clearly m anifested in the con flict over investiture. T h e aspirations o f the Popes to raise their spiritual p ow er above the secular pow er o f em perors w ou ld lead to the elab­ oration o f the right to resist tyranny; the consequences o f this soon w e n t beyond the debate over investiture. A n excellent exam ­ ple o f this is the theory o f the rig h t to resist tyranny developed b y S t T h o m as Aquinas, a D o m in ic a n , w h ich clearly stated the need for b in d in g secular pow er th ro u g h law and sharing it betw een tw o organs (the king and the a sse m b ly - in clu d in g the right to v o te on th e part o f the people). T h is trend in the history o f the right to resist tyranny will be further d evelo p ed b y M arsilius o f Padua, thus p aving the w ay for the m o del o f dual pow er structure, where the k in g w ould be under the co ntrol o f an assem bly m ade up o f the estates o f the realm. T h e m o s t sign ifican t realisation o f this m odel w as the Brabantic Blijde In k o m ste (Joyous Entry) o f 1356, w h ich the D utch revolutionaries w o u ld refer to in the 16th cen tu ­ ry w h ile overthrowing the tyrann ical p ow er o f Philip II. A bsolu tist m onarch ies, w h o s e rise was the result o f the declin e o f the universalist asp ira tio n s o f the pope and emperors,

444

did not, as such, provoke the resistance o f their subjects. A bso lu te monarchs fou nd stable en o u gh grou n ds for legitim acy ( G o d ’ s grace plus the reason o f the state), w h ich enabled them to avoid accusations o f tyranny. T h ese groun ds o f legitim acy proved so strong that they w ere seriously called into qu estion o n ly b y the religious d isp u te o rigin atin g in a n um ber o f W estern European countries in the 16 th and 17th centuries. In P rotestan tism , w h ich separated from C ath o licism in the first h a lf o f the 16 th century, there were still no traces o f either liberalism or dem ocracy. H ow ever, neither the liberal nor the dem ocratic co n stitu tio n al state w o u ld, in all likelihood, have been conceivable if P rotestantism had n ot exerted a strong in flu­ ence on political theory and practice in Europe. T h e new elem ents that Protestan tism introduced were individualism , federal th eo lo ­ g y and rebel association. T h e drivin g force o f in divid u alism in P rotestantism was in sisten ce on a "direct” conn ection (accom panied b y direct responsibility) betw een the individual and G o d . But w h at w as p o ssib ly even more im portan t in political terms w as the view that the individual had the right to self-preservation. T h is v iew w as in itially accepted very reluctantly. It w as first form ulated b y M artin Luther in the second phase o f his work, w h en he had over­ com e his initial principal reluctance to resist secular pow er o f any k in d .1 A fter 1530, Luther form ulated a very radical thesis, claim in g that the individual had the right to resist the bearers o f pow er if they threatened his survival. In such cases, the bearers o f pow er were n o t "pow er” stricto sensu b u t “b loo d th irsty d o g s ” w h o had to be prevented b y all the m eans at o n e’ s d ispo sal from g ettin g w h at they were after - "b lo o d ” . Luther’s v iew w as that hum an life w as the suprem e value and that any necessary m easures could be taken in order to defend it against an y bearer o f power. T h e greatest contribu tion to the concept o f federal the­ o lo g y w as that o f Jean C alvin . R elyin g on the O ld T estam en t im age o f a covenant between G o d and H is chosen people, he co n -

1 L u th er never recogn ised "sp iritu al” p o w e r and co n sid ered th at th e p op e sh o u ld n ecessa rily be o p p o sed as a u su rp er (o r, in a m ore radical v ersio n , as “A n tic h r is t”).

445

eluded th at there existed a “m utual o b lig a tio n ” ( mutua obligatio) between the parties to the covenant.2 T h e D e ca lo gu e arose as a result o f th is covenant, a m inim al code o f ethics o f sorts, w ith o u t w h ich it w as n o t p ossib le to organise spiritual as w ell as secular life.3 T h e sam e logic perm eates the fo u n d atio n s o f the state, which, to C alvin , w as G o d ’ s creation, eq u ally b in d in g the su b ­ ject/believer to obedience. T h at w as h o w the contours o f the co n ­ stitutional state were outlined: w h at rem ained to be do n e w as to "oust" G o d irrevocably into transcendence, turn the D ecalo gu e into a co n stitu tio n and m ake the covenant turn secular. T h a t was the path taken b y m onarchom achs. In their Vindications against

Tyrants Ph ilip pe du P lessis-M o rn a y and H u bert Languet4 m ake a d istin ction betw een a covenant o f rightful faith (th a t is, the covenant betw een G o d and H is chosen p eop le) and a contract o f power, the parties to w h ich are the people and the king, and w h ose purpose is the estab lish m en t o f a dual system o f pow er (m ade up o f the kin g and the assem b ly o f the estates). T h e logic o f association led Protestants to form rebel associations. In the 16 th century, the n o b ility were the spiritus

movens o f these associations: the Sch m alkald ic League, established in

G erm an y

Co n gregatio n ,

in

1531,

the

established

C o ve n a n t in

of

Scotlan d

in

the

Lords

15 57,

the

of

the

O rléans

A lliance, established in 15 6 2 in France, the League o f (H igher)

2 H ow ever, it is im p o rtan t to n o te th a t C a lv in ’s n o tio n o f "m u tu al o b lig a tio n ” , co n ta in e d in the co v en an t (foedus) b etw een G o d an d H is ch o se n p e o p le , p er­ tain ed p rim arily to th e in tern al (m o ra l) o b lig a tio n s o f a believer, re ligio u s in ch aracter, and w a s thus n o t to be co n fu s e d w ith th e R o m an L aw co n c e p t o f a co n tract (pactum) betw een tw o a u to n o m o u s p erso n s, fo r G o d , q u ite sim p ly, co u ld n o t be a d ebtor b u t o n ly a cre d ito r, o n e w h o p rescrib ed a b eliever’s o b e ­ d ien ce an d w h o se p rom ise o f a b le s s in g an d e tern al life d id n o t im p ly th a t a b eliever co u ld punish H im i f H e failed to deliver. 3 T o Luther, the D ecalogue w a s w ritten natural la w o b lig ato ry for all states, irre­ sp ectiv e o f the religion p ractised in th em . T h e o n ly advantage C h ristian s had w a s th a t th ey were in a p o sitio n to k n o w , o n the basis o f the G o sp e ls, th at the n o rm s o f the D ecalogue were righ t and th u s o b e y th em w ith deeper co n victio n . 4 A lth o u g h th e auth orsh ip o f Vindications against Tyrants has n o t been e s ta b ­ lis h e d conclusively, it is m o s t lik e ly th e resu lt o f co llab o ra tio n betw een P h ilip p e d u P lessis-M o rn ay an d H u b e rt L a n gu et.

446

N o bility and the A sso c ia tio n o f (Low er) N o b ility, establish ed in 1562 in the N etherlands. T h e n ext cen tu ry w as to brin g a spreading o f the social substratum o f rebel covenants to the rem aining estates o f the realm: the S co ttish N a tio n al C o ve n a n t o f 1638 and the English Solem n League and C o v e n a n t o f 1643. A ll these rebel associations were form ed for the purpose o f overthrow ing som e tyranny; at the same tim e, the covenan ts regulated the internal relations am o n g the rebels them selves and the basic structure o f power, and defined the fun dam ental values and goals o f a desirable political order. T h is experience w o u ld prove invaluable in the era o f co n sti­ tutional revolutions. T h e revolution in the N etherlands led to the creation o f the first co n stitu tio n a l state on European soil. T h e D u tch repub­ lic, althou gh im perfect and contradictory, w as the first in Europe to overthrow the o ld regime, pass through revolutionary changes and establish a rudim entary system o f divisio n o f pow er between the general estates o f the realm, provincial estates and stadthold ers o f the O ra n ge dynasty. O w in g to the recognition o f hum an rights ( o f w h ich the m o st im portant o ne at the tim e w as the right to freedom o f consciou sn ess, recognised b y the treaty o f U trecht o f 15 79 and confirm ed b y a law passed in 16 14 ) the citizen s o f the Netherlands cou ld freely devote their energy to increasing their welfare and em erged as the m o st powerful European state eco­ nom ically after the E ighty-year W ar. Finally, the D u tch n ot only established a co nstitu tio nal state in their co u n try b u t did it all over again in E n glan d towards the end o f the 1 7 th century, help ­ in g the dissatisfied W h ig s and Tories to exile James II and create a n ew constitu tional arrangem ent. In Britain, Protestantism developed in the 16th cen tu­ ry to a m uch greater extent than in the continental part o f Europe, thus creating preconditions for the d evelo pm en t o f a liberal co n ­ stitutional

state.

British

m onarchom achs

had

already begun

(rather more freely and directly than their counterparts o n the C o n tin en t) to recognise the right o f the individual to resist tyran­ ny. T h e com plicated political situ ation in Britain (especially dur­ ing the reign o f M ary Tudor) m ade British m onarchom achs face the problem o f resisting a tyrant w h o had m an aged to corrupt all

447

the other bearers o f pow er and had no o p p o s itio n am o n g the nobility, in the assem b ly o f the estates or in the army. British m onarchom achs were o f the opin ion that in this case Protestant priests th em selves (in sp ired b y the "w ord o f G o d ”) had to lead the rebellion, b u t that they had to rely on the people, w h o thus becam e the execu tor o f the "w ord o f G o d ” . T h u s the n o tio n o f the people b egan to shed the estates conn otation s it had carried up to then and started b ein g conn ected to individuals, w h o w o u ld turn into "rational e g o ists” in the 17th century. In ad ditio n to this, in the 16th cen tury G eo rge Buchanan had already produced the first hypotheses abou t m o vin g from the natural to the social state and begu n to ponder the reasons th a t had p ro m p ted un civilised sav­ ages to form association s and start d evelo p in g political in stitu ­ tions. Even th o u gh he, too, had to resort to the theory o f “divin e in sp iration ”, Buchanan raised a n um ber o f in terestin g issues that were to be resolved b y the n ext generation o f political thinkers in Britain. T h e m o st p ro m in en t o n e am o n g them w as certainly T h o m as H ob b es. T h e k ey elem en t o f H o b b e s ’s p h ilo so p h y w as the qu estion o f the shift o f "rational e g o is ts ” from the state o f nature to the civil society. For H ob b es, the p eople can o n ly exist w h en "rational e g o is ts ” create it b y co n clu d in g a social contract. In H o b b e s’s discourse, the estate im plication s o f the p eople d is­ appeared, as did all th o se (biblical and co m m o n law ) traditions that were considered to be the fo u n d ation o f an y (E n glish ) state: w h en concludin g a social contract (th a t is, d ecid in g on the future organisation o f the state), "rational ego ists" paid no atten tio n to traditions but th o u gh t in term s o f personal interest and in clin a­ tion s. T h e same applied to th e right o f resistance to the sovereign: "rational ego ists” gained the righ t to resist (to the extent o f killin g the sovereign like a mere "e n e m y ”) w h en the sovereign threatened their survival. T he result o f resistan ce w as war, or a return to the state o f nature. In dividu alism b ased o n the right to self-preservation, w h o se foundations had been laid b y M artin Luther, w as rad­ icalised and com pletely secularised b y H ob b es. T h is w as the m o st revolutionary element o f H o b b e s ’ s p olitical philosophy. However, H o b b e s g r e a tly relativised his view s b y m ak ­ in g a distinction betw een a s ta te c o m in g into b ein g through

448

in stitution an d a state c o m in g in to b e in g through co n q u est. A ccordin g to H o b b e s, for a state to be created it w as su fficien t for the subjects o f a sovereign w h o w as defeated in a war to accept the winner as th e n ew sovereign and to agree to it b y co n clu d in g a social contract (w h ich th u s b eco m es a mere declaration, lackin g the w e ig h t o f the c o n stitu tio n o f a state that cam e in to b e in g through in stitu tio n ). It is in terestin g to n ote that this q u e stio n ­ able H o b b e s ’ s theory o f a state c o m in g in to b ein g through co n ­ q u e st is m o st acceptable w h en ap plied to the events o f 1 6 8 8 16 8 9 in E n glan d, w h ich later becam e kn ow n as “T h e G lo rio u s R evo lu tio n ”. For, after the exile o f the legitim ate K in g James II and “ the c o n q u e st” o f E n glan d, the D u tc h stadtholder W illia m o f O ra n g e becam e the n ew E n glish sovereign, w h o se rule w o u ld be volu n tarily

accepted b y the E n g lish peop le (represented in the

Parliam ent). Indeed, the D eclaration o f R igh ts o f 16 8 9 , w h ich w as in no w a y b in d in g u p o n W illiam , w as a "social contract” (in H o b b esia n term s) throu gh w h ich the su bjects o f the deth ron ed James m ade the c o m in g to pow er o f the n ew "conqueror” legiti­ m ate and expressed their w illin g n ess to o b e y him . H ow ever, the c o n stitu tio n o f the n ew state estab lish ed an “order o f liberty” w h ich, com pared to the “ancient c o n s titu tio n ” contain ed a n u m ­ ber o f n ew elem ents. In the n ew political circum stances, the Parliam ent w a s given en o u g h room to start p ro m o tin g its e lf as the sovereign du rin g the last decade o f W illia m ’s life and to rem ove all elem ents o f the "p erso n ality” o f the state from the “personality" o f the King. T h e era o f revolutions developed as a result o f the pro­ gressive loss o f significance o f the “ancient co n stitu tio n ”, the “go o d old traditions” and the like. In the 16 th century, and even throu gh ou t the major part o f the 17 th century, those op p osed to the absolute m onarchy m ost often resorted to preserving the past, w h ich enabled them to observe deviation from the old rules and the traditional order in the present. T h e revolutionary projects dispen sed w ith the illusion that the alternative to the absolute m onarchy could be found in the p ast and started ad vocatin g the need for a “ new b eg in n in g ”. M an w as proclaim ed to be a rational and free being, able to establish a p olitical co m m u n ity a t ovo in di­ vid u ally and in cooperation w ith others. T h a t is w h y revolution

449

originally has a co n stitu tio n a l character: it had to rem ove the old regime and m ake p ossib le the conclusion o f a general social con ­ tract on the b e s t p o ssib le organisation o f the sta te .5 T h e A m erican R evolution w as a p aradigm atic exam ple o f a co n stitu tio n a l revolution. In the first p hase o f the revolution, Am ericans readily proclaim ed G eorge III a tyrant and them selves in dependent o f his tyranny, that is, o f G reat Britain. T h e initial enthusiasm over their step into the natural state and the estab­ lishm ent o f a "m in im al” federal state w as deflated soo n after brin gin g the w ar w ith the British to a close. T h e Articles o f C onfederation (178 1), b ein g essentially that o f a rebel alliance proved u n sa tisfyin g as soon as the rebellion en ded in a success and the issue o f a lastin g constitu tional set-u p w as raised. T h at was w h y the second phase o f the Am erican R evolu tion w as char­ acterised b y the decisive "battle for the C o n s titu tio n ” , cu lm in a t­ in g in 1 7 8 7 (w h en a specially elected C o n v e n t in Philadelphia m anaged

to

reach

a

com prom ise

on

the

proposal

of

the

C o n stitu tio n ), and en d in g in 1791, w h en the first ten am end­ m ents to the U S C o n s titu tio n were ratified. In the course o f the next tw o centuries, the first liberal co n stitu tio n a l state th u s creat­ ed becam e gradually m ore dem ocratic and even tually becam e a dem ocratic constitu tional state. W e m ay say o f the m odern (dem ocratic) c o n stitu tio n ­ al state that it p resupposes a du alism concern in g the existen ce o f the people. In the natural state (or in a state where tyrann y reigns, that is, where the sovereign ty b elo n gs to som eon e other than the people, w h ich alm ost boils d o w n to the sam e thin gs for our pur­ poses), the people m ay co m e in to b e in g (th at is, beco m e p olitical­ ly “ self-aware”) only as a sovereign people. M em bers o f such a “ selfaware” sovereign people m a y — tem porarily - overcom e the state

5 A p a rt from the c o n stitu tio n a l rev o lu tio n , o n e co u ld sp eak o f th e ro tatio n al rev olu tio n . W e speak o f it w h e n e v e r th e rev o lu tio n ary u n d e rta k in g o ve r­ stretch es the revolutio n ary p o w e rs, a w a k en s fear o f th e state o f n atu re in the gen eral p u b lic and stren g th e n s a u th o rita ria n p o w e rs (as a rule, th e "lead ers o f th e revolu tio n "), w h ic h b rin g th e re v o lu tio n to a clo se b y re tu rn in g to the "s tro n g -a rm ’’ politics w h ic h th e re v o lu tio n w a s ag a in st in itially. S in c e a rev­ o lu tio n m a y go th ro u gh th a t cycle tw ic e o f ev e n m ore o ften , th e n o tio n o f ro ta tio n al revolution m ay b e s tre tch e d to co v e r all th e cycles.

450

o f "war o f everyone aga in st everyone else” w ith o u t yet b eco m in g a nation because th ey have o n ly the p o ssib ility o f individual action at their disposal. O n the oth er hand, th ey are n ot an ordinary p eo ­ ple because th ey are n ot determ ined ("predestined”) by ethnic characteristics b u t are m o tivated b y a w ish to create a nation through jo in t efforts, th at is to say, to establish constitutive power and through it achieve a co n stitu tio n and establish a (dem ocratic) co nstitu tio nal state. W h e n this objective has been realised and the in stitution s o f a (dem ocratic) co nstitutio nal state co m e into being, an active people is created. A n active p eople is em pow ered to exercise conservative and innovative co n stitu tive pow er (th a t is, p rotecting and regular­ ly am en d in g the ex istin g co n stitu tio n ). Innovative co n stitutive pow er (that is, am e n d in g the co n stitu tio n in a co n stitu tio n a lly determ ined m anner) m ay be achieved o n ly w ith in the fram ework o f the ex istin g in stitu tio n s. T h is is n o t so w h en it com es to co n ­ servative co n stitu tive pow er (th at is, the protection o f the c o n sti­ tution), w h ich m ay be realised b o th through in stitu tion s and o u t­ side them . B y exercising conservative constitu tive power, an active people defends a dem ocratic co n stitu tio n al state and prevents it from turning into a tyranny (w h en the people w ou ld be forced to regain its sovereign ty b y resistin g tyranny). In this way, a de m o c­ ratic constitu tional state acquires a crucial socio -d yn am ic ele­ m ent. All in all, co n stitu tive pow er m ay be subdivid ed into constitutional, conservative and innovative. C o n stitu tio n a l co n stitu tive power com prises: 1) political activities o f m em bers o f the sovereign p eo ­ ple from creating a "w ill to co n stitu tio n ” to electin g m em bers o f the co n stitu e n t assem bly; 2 ) political activities o f m embers o f the constituent assem bly from the m o m en t o f being elected to the m om ent o f p assing the proposal o f the constitution and 3) ratification o f the proposal o f the co n stitu tio n in a referendum.

A p art from constitu tional co n stitu tive power, w e m ay speak o f conservative co nstitutive pow er com prising:

45i

1) judicial activities o f the co n stitu tio n a l court (or s o m e other co n stitu tio n ally authorised “protector o f th e co n s titu tio n ”); 2 ) p u b licly articulated political activities o f mem bers o f the p eople for the purpose o f p ro tectin g the co n sti­ tu tio n and 3) political (and m ilitary if need b e) activities o f all pro­ co n stitu tio n a l forces, creating the co n d itio n s for re­ estab lish in g a regular co nstitu tio nal order in a state o f em ergency.

Finally, in novative co nstitu tio nal pow er is p u t in to action w h en cond ition s w arran ting a chan ge o f the co n stitu tio n arise; in such circum stances, it com prises: 1) political activities o f the subject authorised to in iti­ ate a change o f the constitu tion; 2 ) political activities o f the su bject authorised to pass a decision o n c h a n g in g the co n stitu tio n and im plem en t a change o f the co n stitu tio n and 3) ratification o f a chan ge o f the co n stitu tio n in a refer­ en du m ( if so stip u lated b y the co n stitu tio n ).

A fter bourgeois revolutions had m an aged to establish c o n stitu ­ tion s based on fundam ental hu m an rights and division and m u tu ­ al restrictions o f power, in the course o f the 19 th cen tury the right to resist tyranny disappeared from legal literature and from the practice o f constitu tional states o f E u rope and U S A (w h ich w o u ld becom e dem ocratic in the 2 0 th century). Instead o f that, increas­ in g ly sophisticated m ech an ism s for the preservation o f funda­ m ental rights prescribed b y the c o n stitu tio n were established. Parallel w ith them, there occurred the first attem p ts at form ulat­ in g a m odern concept o f civil d isob edien ce: these can be found in the w o rk o f the Am erican w riter an d p hiloso pher H e n iy D avid Thoreau. Four years after his death in 18 6 2 , a b o ok o f his essays bearin g the editor’ s title C ivil Disobedience w as published. Even th o u g h Thoreau h im self never u sed th at phrase, it w ould becom e p op u lar and be connected w ith h im and his views. H ow ever, the co n ce p t o f civil disobedience w o u ld receive the greatest im petus

452

in the 2 0 th century, under the influence o f G a n d h i’ s n o n -vio len t m ovem ent o f resistance to the British E m pire and M artin Luther King’s stru ggle for the hum an rights o f A m erican blacks. C iv il

d isob ed ien ce

appeared

relatively

early

in

European history, w h ich is w h y w e cann ot treat it as an exclusive­ ly m odern p h en o m en o n . T h e ancient G reeks provided the first exam ples o f o p en and "dem on strative” b u t n o n -v io le n t violatio n o f p ositive law for the sake o f higher reasons or for reasons co n ­ sidered to be high er (as sh o w n b y D a vid D a u b e in his b o o k Civil

Disobedience in A ntiquity). H ow ever, th rou gh ou t the h istory o f antiquity and the M id d le A ges, and even throu gh m o st o f the m odern era, it has been difficu lt to separate the p h en o m en on o f civil disobedien ce, co u pled w ith appeals to “ higher reasons” , that is justice, q u ite clearly and precisely from the right to resist tyran­ ny (and, as a rule, from tyrannicide). T h e iden tification o f justice w ith law, w h ich had already occurred in antiquity, shifted the focus o f interest o f legal and political th in k in g from the conflict betw een the individ u al and the law in the nam e o f justice to those m uch more serious cases w h en the entire p eople rises in rebellion against those w h o d o n ot observe the law or even justice itself. T his situation changed as a result o f the rise o f the m od­ ern democratic constitutional state. In this book, w hen defining the modern concept o f civil disobedience, we started from the thesis o f R alf Dreier that civil disobedience is a kind o f “right to a special type and manner o f im plem enting the fundamental rights o f m an” , aimed against injustice, that is, serious cases o f "u n -law ” (Unrecht). The follow ing five conclusions can be derived from this main thesis: 1) W e m ay speak o f civil disobedien ce o n ly w h en a num ber o f citizen s (fo rm in g a m in ority w ith in a society) jo in tly and in an o rganised m anner refuse to o b ey a law, ap pealin g to jus­ tice as they d o so. 2 ) C itize n s w h o appeal to justice, thus expressin g civil disobedience, m u st be representatives o f conservative constitutive power. B y conservative co nstitutive power, fo llo w in g Em m anuel Sieyes and E rn st-W o lfg a n g Bockenforde, w e m ean constitutive pow er that does n ot disappear after the p assin g o f the co n stitu ­ tion but continues to preserve the co n stitu tio n . T h e representa­ tives o f conservative constitu tive pow er in a dem ocratic co n stitu -

453

rional court ju d ges b u t all other stitutive p ow er is activated at the =ed and expires at the m o m en t rer com es in to b e in g (th a t is, the en ts for ch a n g in g the co n stitu - that in a m odern state conservn ot o n ly the co n stitu tio n , but i d ratified in ternational treaties, acts o f a political co m m u n ity as lity. M oreover, it m ay be argued itiv e powers o f som e states co n -

.1 political co m m u n ities b u t also -e international order, o f civil d isob ed ien ce m ay be m ental rights (en visaged either nternational treaties or internaI the procedures d e ve lo p in g and -rstan d in g o f justice w as arrived ruch formula, w h ich establishes dem ocratic co n stitu tio n a l state su bstan tive and procedural ju s£ unnecessary to resort to supran t o q u estio n as un just. Instead, ■international law and the conral law and, at the sam e tim e, as n y legal act or p olitical decision il disob edien ce m igh t appeal to

3. dem ocratic and legal order or _not p ositivised b y intern ationoth er hand, a m in ority m ay call sn ts the result o f the w ill o f the g it im a t e co n stitu tio n al power, co n stitu tio n a l state itself, if it ■Jstice as an appeal for the pro­ as Robert A le x y says, “ the funB titu tio n are so im portan t from al law that their protection, or n arliam entary m ajority".

4) C iv il disob edien ce is used b y a m in ority to protest against injustice and address its interpretation o f fundam ental hum an rights to three addressees: m em bers o f the m ajority, the legislature and, in special circum stances only, judges o f the co n sti­ tutional court. In the latter case, there occurs a conflict between tw o representatives o f co n stitutive power; the constitutional court is in an im m easurably stronger p ositio n here, bein g anchored in the entire in stitu tion al system o f pow er and due to the role it plays in the division o f pow er and its m utual control - w h ich has also its basis in natural law. C o n seq u en tly, the decision o f the co n stitu ­ tional court, as a rule, shou ld brin g civil disobedience to a close ( if it continued, it w o u ld assum e a form o f innovative constitutive power). There exist certain exceptions to this rule. First o f all, i f the constitutional court usurped the right to assess fundam ental hum an rights w h ich has already been applied in the constitution, the

contin uation

of

civil

disobedien ce

w ou ld

be

justified.

Fundam ental hum an rights are rather abstractly defined and still do n ot form a coherent system that w o u ld preclude the p o ssibility o f a conflict betw een som e hum an rights, let alone m ake possible an all-encom passin g realisation o f these rights. T h a t is w h y in m any cases o f their im plem en tation w e m ust assess som e (m u tu ­ ally conflicting) rights in order to ap p ly the o ne carrying the m o s t w eigh t. Som e o f the criteria for assessm ent are provided b y the constitution, and in such cases the constitutional court has no authority to create n ew criteria and ap ply them. Secondly, the co n ­ tinuation o f civil disobedience will be justified i f the decision o f the constitutional court disturbs the "reflexive equilibrium ", that is, if the present situation does n ot allow a purely declam atory applica­ tion o f old and already inappropriate elem ents o f judicial tradition that the constitutional court has resorted to. Fundam ental hum an rights are nowhere - not in A n g lo -S a x o n system s either - en vis­ aged as a mere "m atter o f tradition" know n and applied exclusive­ ly b y judges as "experts” ; these rights fulfil the needs o f mature and enlightened citizens takin g care o f their rights. 5) C ivil disobedien ce practised b y a m in ority has to co m bin e three strategies o f action. Firstly, a m in ority shou ld stir feelings o f sym path y in the m ajority for its readiness to bear the repression o f the state. Secondly, a m in ority shou ld m ake the

455

tional state are n o t o n ly constitutional court ju d ges b u t all other citizens as w ell. C o n servative constitutive pow er is activated at the m om en t the c o n stitu tio n is passed and expires at the m o m en t w hen in novative co n stitu tiv e power com es in to b e in g (th a t is, the power fu lfillin g all the requirem ents for ch a n g in g the co n stitu ­ tion). It is im po rtan t to note here that in a m odern state conserv­ ative co n stitu tive p ow er protects n ot o n ly the co n stitu tio n , but also international co m m o n law and ratified in ternational treaties, w h ich also represent co n stitu tive acts o f a p olitical co m m u n ity as part o f the international co m m u n ity. M oreover, it m ay be argued that in the m odern w orld co n stitu tive powers o f som e states co n ­ stitute n ot o n ly their o w n national political co m m u n ities b u t also - through jo in t efforts - the entire international order. 3)

Justice as the aim o f civil d isob ed ien ce m ay be

understood in the sen se o f fundam ental rights (en visaged either b y the co n stitu tio n or b y ratified international treaties or interna­ tional co m m on law), as w ell as all the procedures d e ve lo p in g and protectin g these rights. T h is u n derstan din g o f justice w a s arrived at b y ap plyin g the so-called R adbruch formula, w h ich establishes the foundation o f a theory o f the dem ocratic co n stitu tio n a l state and, at the sam e tim e, a theory o f su bstan tive and procedural jus­ tice. T h is theory o f justice m akes it u n necessary to resort to suprap ositive law in order to call a law into qu estio n as un just. Instead, fundam ental rights guaranteed b y international law and the co n ­ s titu tion serve as p o sitivised natural law and, at the sam e tim e, as a criterion for deciding h o w ju st an y legal act or political decision is. T h a t is w h y the justice that civil d isob edien ce m igh t appeal to cou ld n ot include the removal o f a dem ocratic and legal order or dem ands for som e natural rights (n o t p ositivised b y in tern atio n ­ al and constitutional law ). O n the oth er hand, a m in ority m ay call into qu estion a law, w h ich represents the result o f the w ill o f the m ajority as represented b y th e legitim ate co nstitutio nal power, b u t n ot the legitim ate dem ocratic co n stitu tio n a l state itself, i f it m anages to formulate its v ie w o f justice as an appeal for the pro­ tection o f fundam ental rights. For, as Robert A le x y says, “the fun ­ dam ental hum an rights in the c o n stitu tio n are so im portan t from the p o in t o f view o f co n stitu tio n a l law that their p rotection, or lack o f it, cannot be left to a mere parliam entary m ajority” .

454

4) C ivil disob edien ce is used b y a m inority to protest against injustice and address its interpretation o f fundam ental hum an rights to three addressees: m em bers o f the majority, the legislature and, in special circum stances only, judges o f the co n sti­ tutional court. In the latter case, there occurs a conflict between two representatives o f co n stitu tive power; the constitutional court is in an im m easurably stronger positio n here, bein g anchored in the entire in stitutional system o f power and due to the role it plays in the division o f power and its m utual control - w hich has also its basis in natural law. C o n seq u en tly, the decision o f the co n stitu ­ tional court, as a rule, shou ld bring civil disobedience to a close (if it continued, it w ou ld assum e a form o f innovative constitutive power). There exist certain exceptions to this rule. First o f all, if the constitutional court usurped the right to assess fundam ental hum an rights w h ich has already been applied in the constitution, the

contin uation

of

civil

disobedience

w o u ld

be

justified.

Fundam ental hum an rights are rather abstractly defined and still do n ot form a coherent system that w o u ld preclude the p ossibility o f a conflict between som e hum an rights, let alone m ake possible an all-encom passin g realisation o f these rights. T h a t is w h y in m an y cases o f their im plem en tation w e m ust assess som e (m u tu ­ ally conflicting) rights in order to apply the one carrying the m ost w eigh t. Som e o f the criteria for assessm ent are provided b y the constitution, and in such cases the constitutional court has no authority to create new criteria and ap ply them. Secondly, the con ­ tinuation o f civil disobedience will be justified i f the decision o f the constitutional court disturbs the "reflexive equ ilibrium ”, that is, if the present situation does not allow a purely declam atory applica­ tion o f old and already inappropriate elem ents o f judicial tradition that the constitutional court has resorted to. Fundam ental hum an rights are nowhere - n ot in A n g lo -S a x o n system s either - envis­ aged as a mere "m atter o f tradition” kn ow n and applied exclusive­ ly b y judges as “experts” ; these rights fulfil the needs o f mature and enlightened citizens takin g care o f their rights. 5) C ivil disobedien ce practised b y a m in ority has to co m b in e three strategies o f action. Firstly, a m in ority should stir feelings o f sym path y in the m ajority for its readiness to bear the repression o f the state. Secondly, a m in ority should m ake the

455

m ajority fear the consequences o f p erpetuatin g a state o f em er­ gen cy o f sorts that w o u ld be h igh ly unpredictable. T hirdly, a m in ority sh o u ld resort o n ly to such actions th at w ill m ake the m ajority m ore responsive to its argum ents. A n authentic act o f civil disob edien ce can never dispense w ith rational strategies o f argum en tation (as R onald D w orkin m aintained), b u t it can su p ­ p lem en t them b y creating a state o f em ergency o f sorts in w h ich the voice o f the m in ority w ill be heard clearly en ough.

456

IMENSKI REGISTAR

A h a v (k n již .) ( I ll) 5, 9 4 - 1 0 2 ,1 0 6 A b b o tt, W ilb u r C o rte z (E b o t, V ilijam K o rte z ) (II) 1 1 0 ,1 1 4 , 1 1 9 , 149-439

A h il (m ito l.) (I) 7 4 ,1 3 2 A h m a n , R o lf (A h m a n , K lau s) (III)

439 . 4 6 9

A b e n d ro th , W o lfg a n g (A b en d ro t, V o lfa g a n g ) (IV ) 2 9 7 , 391 A ch terb erg, N o rb e rt (A h terb erg, N o rb e rt) (I) 3 5 6 , 4 0 8

A illy , P etrus d e (A ili, Petrus d e ) (I) 192 A in sw o rth , H e n ry (E jn svort, H e n ri) ( 11)48

A cq u a viv a (A k va viva ), gen eral (I) 311

A k sa k o v , K o n s ta n tin (III) 191

A d a ir, D o u g la s (A d eir, D a g la s ) (II)

A lb a , v o jv o d a — v id i p od A lva re z, F erd in an d

4 10 , 439 A dair, John (A d eir, D z o n ) (II) 7 8 ,

439

A lb rech t, K lau s (A lb reh t, K la u s ) (III)

A d a m (b ib l.) (I) 2 9 9 , 3 0 4 (II) 6 6 -6 7 , 8 2 ,1 2 9 (IV ) 2 0 4

38 2, 38 4 , 4 6 9 A lb re h t, n a d b isk u p (I) 2 9 1

A d a m s, Jam es L u th er (A d a m s, D z e m s L uter) (III) 3 2 5 ,3 9 5 A d a m s, John (A d a m s, D z o n ) - vidi p o d S m ith A lexa n d er

A lb re h t, v o jv o d a (I) 2 0 0 A le k s a n d a r II (III) 1 8 8 - 1 8 9 ,1 9 8 , 2 0 0 , 20 3, 2 0 9 (IV ) 92 A le k sa n d a r III (I I I) 19 8 -19 9 , 2 0 1,

A d a m s, John (A d a m s, D z o n ) (II) 2 9 7 , 3 6 2 ,3 6 4 ,3 6 6 , 4 2 2 , 4 2 9 , 431-432

4 8 2 (IV ) 9 2 A le k s a n d a r M a k e d o n sk i (I) 6 7 ,1 2 8 1 2 9 ,1 4 0 , 2 4 2

A d a m s, John Q u in c y (A d a m s, D z o n K v in si), (II) 4 2 2

A le k s a n d a r V ( I ) 16 7 -16 8 A le k sa n d ra (IV ) 9 6

A d a m s, S a m u el (A d a m s, S em ju el), ( I I ) 3 5 2 ,3 5 7 ,3 6 0 ,3 7 3 ( I I O 2 8 2 A d a m s, S tep h en (A d a m s, S tefen ) (III)

A lb o rn o z (I) 231

238, 395

A d a rio (k n jiz .) ( I ll) 10 A d o lf N a sa u s k i, (I) 20 3, 2 0 6 A d o rn o , T h e o d o r (A d o rn o , T eo d o r)

A lex y , R o b ert (A le k si, R o b ert) (IV ) 1 8 3 -1 8 4 ,1 8 8 -1 8 9 ,1 9 7 , 2 8 9 , 2 9 0 , 3 0 9 - 3 1 0 ,3 3 8 ,3 7 6 ,3 9 5 ,4 4 5 A lk ib ija d (I) 45 A lle g re t (A legre), o p a t (IV ) 371 A lle n , J. W . (A le n , D ž .V ) (I) 22 1,

2 94 . 337. 370 -371, 394 . 396 ,

(III) 7 8 , 2 6 6 , 481 (IV ) 1 4 ,1 6 ,

3 9 8 ,4 0 2 ,

16 2 , 2 0 8 , 2 15, 395, 4 12 ,

5 9 , 6 9 , 8 4 ,4 3 9

A h a v (b ib l.) (I) 14 8 ,3 7 3 (III) 95 ' 9 6 . 9 8 ,1 0 0

4 0 6 , 4 0 8 (II) 4 7 , 50 ,

A lle n , R egin a ld (A le n , R ed žin a ld ) (I) 4 1 ,4 5 , 5 2 ,4 0 8

A nri II (I) 2 6 1 - 2 6 2 , 313, 391

A llen , T h o m a s (A le n , T o m a s ) (II) 363

A nri III (I) 311, 314, 317-318 , 333, 340

A llen , W illia m (A le n , V ilijam ), (II)

A n ri IV (N a v a rs k i) ( I ) 311, 3 1 6 ,3 2 4 ,

147, 439

340-341 (II) 23, 2 8 , 9 0

A lm an , C h ris tia n (A lem an ,

A n th o lz, H e in z (A n th o lc , H ajn c) (I)

K ristija n) (I ) 2 9 1 , 4 0 8

3 4 8 ,3 6 0 , 363-36 5 , 3 6 7 , 4 0 8 409

A ltgeld , W o lfg a n g (A ltge ld , V o lfg a n g ) (III) 2 8 0 , 4 6 9

A n tig o n a (k n jiz .) (I) 4 0 - 4 2 , 4 4 , 4 8, 5 0 -5 1, 8 0 , 157

A lth u siu s, Joh an (A ltu z iju s , Joh an ) (1) 7 ,2 6 ,3 3 8 ,3 4 7 ,3 4 9 ,3 5 1 - 3 6 7 , 3 6 9 ,4 0 2 ,

4 0 8 - 4 0 9 ,4 1 4 - 4 1 6 ,

4 18 -4 2 0 , 431

A n tih ris t (b ib l.) ( I ) 17 0 , 2 6 9 - 2 7 1 , 2 8 8 - 2 8 9 , 2 9 1 - 2 9 2 (II) 6 4 ,1 3 7 , 2 19 , 2 9 6

A lth u sser, L o u is (A ltise, L uj) (IV )

A n tio h IV E p ifan (I) 150

55- 57.395

A n to n ic, S lo b o d a n (I) 10

A ltin g , M e n s o (A ltin g , M e n z o ) (I)

A n to n ije , M a rk o ( I ) 9 7 , 1 1 5 -1 1 7 .1 1 9 -

343- 344 . 414

1 2 0 ,1 2 9

A lvarez, F erd in an d (A lva rez,

A n to n o v -O v s e je n k o , A n to n (IV ) 125,

F erd in an d ) (I) 363, (II) 1 0 ,1 6 -

1 3 9 ,1 4 8 ,3 9 6

21, 2 7, 30 (III) 281 A p ija n iz A lek sa n d rije (I) 9 1 - 9 2 ,1 1 4 , A m b ro z ije (I) 164

117-119 , 4 0 9

A m en d o la , G io va n n i (A m en d o la ,

A p o lo s (I I ) 174

D o v a n i) (IV ) 6 6

A p p e lt, W illib a lt (A p e lt, V ilib a lt) A m e n d t, G ü n te r (A m en t, G in te r)

(III)

3 6 9 , 37 9 , 383, 4 6 9

(IV) 375. 417 A ra t iz S ilo n a (I ) 155 A m e n h o te p IV (I) 145 A ra to , A n d re w (A rato , E n d rju ) (IV ) A m e s , F ish er (E jm s, Fiser) (II) 3 8 0

4 8 , 401

A m o n I (I) 145

A re n d t, H an n a h (A ren t, H a n a ) (III)

A m s d ö rff, N icolau s v o n (A m sd o rf,

2 0 , 4 5 8 , 4 6 9 (IV ) 6 , 1 4 , 1 7 , 21,

N ik o la u s fo n ) (I) 6, 2 78 , 283,

35-36, 43, 8 4 ,1 9 1 , 2 0 1 - 2 2 6 ,

2 9 0 - 2 9 6 , 332, 39 2, 4 0 8 , 4 21

2 2 8 - 2 3 2 ,2 6 4 , 354 -355 . 396 , 3 9 8 ,4 0 1 ,4 0 9 ,4 1 3 ,4 1 5 ,4 1 7

A n a (III) 7 4 A n a s ta z ije (I) 165

A rg u s (II) 4 2 0

A n d e rs o n , S c o tt (A nd erson , S k o t)

A rh ilo h sa Paro sa (I) 32

(IV ) 26 3, 415

A r h ita (I ) 57

A n d in g , V o lk e r (A n d in g, F o lker) (IV ) 328 , 3 9 6

A rio b a rz a n (I) 91 A r io v is t (I) 114

A n d re e v n a M erkalova, Lju d m ila (IV )

A r is tid (II) 338

81, 8 3 ,1 4 5 ,3 6 9 A r is to g ito n (I) 5, 34-38, 4 0 , 7 9 , 1 1 6 , A n jo u (A n z u j), vojvoda (II) 39, 4 5 2

318

458

A u b rey, John (O b ri, D z o n ) (II) 157,

A risto te l (I) 5 , 1 8 , 33, 35-36, 39, 4 2 ,

1 5 9 ,1 9 2 , 2 4 4 - 2 4 7 ,4 4 0

53 -54 , 6 6 - 7 8 , 9 6 , 1 0 0 , 1 0 6 , 1 7 2 , 1 7 6 ,1 8 5 ,1 9 5 ,1 9 7 - 1 9 8 , 2 18 -2 19 ,

A u d is io , W a lte r (A u d izio , V alter)

2 2 6 - 2 2 7 , 4 0 2 , 4 0 9 , 4 17 , 430

(IV ) 101

(II) 4 8 , 1 7 0 , 1 7 9 , 1 9 0 , 2 0 7 , 439 A u er, Ig n a z (A uer, Ign jac) (III) 34 0

(III) 5 9 - 6 0 , 4 0 0 (TV) 2 0 2 ,

A u g u e t R o la n d ( O g i, R o la n ) (I) 128-

2 0 6 - 2 0 7 , 2 0 9 - 2 1 0 , 3 9 7 , 430

1 3 0 ,1 3 3 ,1 4 2 , 411

A rlin g to n (A rlin g to n ), lord (II) 157

A v e lin g , F. (A velin g , F .) (I) 172 , 4 0 9

A rm in ije (I) 2 7 0 (III) 2 8 2 , 2 8 7

A v g u s t - v id i p od O k ta v ija n

A rm ita g e , D a v id (A rm itid z, D ejv id )

A v g u s t H ese n sk i (I) 293

(II) 14 0 , 4 4 0 , 443 -445 . 453 . 472

A v g u s t S ig is m u n d (IV ) 138

A rn d t, E rn st M o ritz (A rn t, E rnst M o ric ) (III) 2 9 1 , 4 7 5 , 4 7 7

A v g u s tin , A u relije (I) 1 3 9 ,1 6 4 ,1 7 2 , 175, 2 2 0 , 4 2 1 (IV ) 2 0 3 -2 0 4 ,

A ro n , R a ym o n (A ron , R ejm o n ) (III)

226,

258, 46 9

368

A rsin o v , P etar (IV ) 123, 393

A vra m (b ib l.) (I) 152 , 2 9 9 (IV ) 116

A sc h a m , A n th o n y (A sa m , E n to n i)

A v s a lo m (I ) 147

(II)

16 4 , 2 4 2 -2 4 3 , 3 5 1-2 5 2 , 4 4 0 A yala , P ed ro d e (A jala, Pedro d e ) (I)

A sch e r, Sau l (A ser, S a u l) (III) 2 8 6 ,

383

469

A ylm e r, G . E. (Ilm er, D z. I.) (II) 9 2,

A sh c ra ft, R ich ard (A sk raft, R icard)

12 4 , 2 3 6 -2 3 7 , 4 4 0 , 4 6 9

(II) 1 0 3 ,1 9 2 , 2 4 4 , 2 51, 26 3 266,

A z o (I ) 18 5 -18 6

2 7 0 - 2 7 8 , 2 8 4 -2 8 5 , 2 8 7,

310, 3 2 5 , 328, 3 6 7 , 4 4 0 , 4 4 9 , 4 6 3 ,4 6 5 , 4 6 8 ,4 7 5

B

A sh le y , M a u rice (E sli, M o ris ) (II)

B abeuf, G ra cch u s (B ab ef, G ra h u s)

88, 4 4 0

(III) 5 , 1 2 1 - 1 2 8 ,1 7 4 , 4 6 9 -4 7 0 ,

A s h to n , R o b ert (E sto n , R o bert) (II)

473

71, 4 4 0

B a b in g to n , A n th o n y (B a b in g to n ,

A ss a rin , Luca (A sarin, L uka) (II) 9,

E n to n i) ( O 3 9 7

242

B aco n , F rancis (B ek o n , F ren sis) (I)

A sto r , la d y (IV ) 139

209

A te n d o r (I) 155

B ad en , M a x v o n (B a d en , M a k s fo n ) ( I I I ) 3 1 0 - 3 1 1 ,3 1 5 ,3 5 5 ,3 5 9 ,3 7 6 ,

A tik (I) 116

38 6, 4 8 3 -4 8 4 , 4 9 8

A to n ( I ) 14 5 -14 6

B a d o g lio , P ietro (B a d o ljo , Pjetro)

A tw o o d Jud so n , M argaret (E tvud

(IV )

D za d so n , M argaret) (II) 52,

10 0

B aillie, R o b ert (B ejl, R obert) (II) 348

440

B ailyn , B ernard (B ejlin , Bernard) (II)

A tw o o d , W illia m (E tvu d , V ilijam )

3 5 3 ,3 6 1 ,4 4 1

( 1 1 )3 2 3 ,3 2 5

459

Baker, K eith (B ejk er, K e jt) (III) 2 7,

B asm an o v, F jo d o r (IV ) 88, 9 0

39 . 470

B asserm an n , F rie d rich D a n ie l

B akun jin , M ih a il (I I I) 1 5 7 ,1 5 9 ,1 6 1 1 6 4 ,1 7 1 - 1 7 2 ,1 7 4 ,1 9 3 , 2 6 5 , 2 9 4 , 4 7 0 ,4 8 7 - 4 8 8

(B a serm an , F rid rih D a n ie l) (III) 311-312, 2 15 Bassett, R ich ard (B e jze t, R icard ) (II)

B alfour, M ic h a el (B a lfu r, M ih a e l)

376

(IV ) 1 0 4 ,1 1 3 ,1 1 6 , 3 9 7

Basta, D a n ilo (IV ) 16 7 , 3 9 7

Ball, T eren ce (B o l, T e re n s ) (I ) 2 4 4 ,

Basta, L idija (I I ) 51, 4 4 1 (IV ) 2 8 6 ,

409

394 B allestrem , K arl (B a le stre m , K arl)

B attista, G io v a n n i (B a tista , D o v a n i)

(IV ) 11, 2 5 , 3 9 7

(II) 10, 2 4 2

B an n in g, Lance (B e n in g , L en s) (II)

Bauer, B ru n o (B a u er, B ru n o ) (III)

38 0 , 38 9 , 39 4 , 4 0 3 , 4 0 8 , 4 14 ,

291.477

4 18 , 4 2 2 , 4 2 5 , 441, Barber, Sarah (B arber, S a ra) (I I ) 9 7 ,

Bauer, F ritz (B a u er, F ric) ( I ) 4 12-413, 4 2 5 ( 1 1 ) 3 7 0 ,4 4 1

. ,

113 150 441

Bauer, L eo n h ard (B a u er, L eo n h ard )

B arcello, P ed ro (B arcelo , P e d ro ) (I)

(I)

5 2 ,4 0 9 Barclay, W illia m (B a rkli, V ilija m ) (I)

2 2 6 , 2 5 0 , 4 0 9 (IV ) 6 9 , 3 9 7

Bauer, O t to (B a u er, O t o ) (IV ) 6 6 B aum er, F ra n k lin (B au m er,

3 0 9 -3 10 , 349

F ren k lin ) (III) 6 7 , 4 7 0

B arebon e, P ra ise -G o d (B e rb o u n ,

B a u m go ld , D . (B a u m g o ld ) (II) 19 9 ,

P re js-G a d ) (II) 137-138, 2 6 3 ,

441

30 2 B aren d t, Eric (Barent, E rik) (II) 338,

(IV ) 383, 3 9 7

Baxter, S te p h e n (B e k ste r, S te fe n ) ( I O 3 1 7 , 441

388, 441

Bay, C h ris tia n (Bej, K ristija n ) (IV )

Barker, E rn est (Barker, E rn e st) (I) 1 6 7 , 4 0 9 (II) 2 9 7 , 441

351. 394.397

B a r-K o h b a, S im o n (I) 153

B ean ey, W illia m (B in i, V ilija m ) (II) 3 9 7, 4 2 8 , 4 6 0 (IV ) 4 8 8

Barn o uw , Jeffrey (Bernju, D z e fri) (II) 19 0 , 441

B ea to n , D av id (B ito n , D e jv id ) (I)

B arrow , John (B erou, D z o n ) (I I I) 81, 83-85, 9 0 , 4 70

38 4 B eb el, A u g u s t (B eb el, A v g u s t) (III) 1 6 0 ,1 7 4 , 341-332, 334-335. 342-

B artels, D . (Bartels, D .) (I) 34 5 -3 4 6 ,

343. 476 - 477 . 4 8 8

409

B eck, L u d w ig (B ek , L u d v ig) (III)

Barth, T h e o d o r (Bart, T e o d o r) (III)

4 6 9 (IV ) 114 -11 5 ,11 8 , 3 9 7

3 6 7 . 374 -376 ,3 8 8 ,4 7 0 , 4 7 7

B ecker, C a rl (B ek er, K a rl) (II) 368,

B artol Sasoferatsk i (I) 6, 2 2 4 -2 3 2 ,

441

2 3 4 ,3 18 , 3 21,325

(III) 4 7 0

B eck er, G erh ard (B eker, G e rh ard )

B a skerv ille, Stephen (B askervil,

(III) 144, 4 7 0

S te fe n ) (II) 6 5 ,4 4 1

460

Becker, M a rvin (B ek er, M a rv in ) (IV ) 4 8 ,3 8 0 ,3 9 7

B errigan, P h ilip (B erigan , F ilip ) (IV ) 260

B ecker, N ic o la u s (B ek er, N ik o la u s )

Berry, Jeffrey (B eri, D že fri) (IV )

B eeckm an , Isac (B ek m a n , Isak ) (II)

B erth o ff, W ern e r (B erth o f, V ern er)

(III)2 9 1

2 6 0 - 2 6 1 ,3 9 8

297

(III)

B eh n en , M ich ael (B e n e n , M ih a e l) (I) 3 6 6 - 3 6 7 ,4 0 9 B en d ix, R ein h ard (B e n d ik s, R a jn h a rd ) (I) 3 7 2 ,4 0 9 B e n e d ik t V ( I ) 179 B e n e d ik t XII (I) 2 2 4 B en e d ik t X III (I ) 1 8 4 ,1 8 6 ,1 9 0 ,1 9 3 ,

K arl F rid rih ) (I) 167 , 4 10 (II) 2 9 ,4 4 1 (III) 5 6 , 4 71 Beseler, C arl G e o rg (B eseler, Karl G e o rg ) (III) 317 B eu tterich , Peter (B o jterih , Peter) (II)

2 5 ,4 4 2

B euys, B arbara (B o js, B arbara) (IV )

1 9 5 -19 6 B en ert, R. R. (B en ert, R. R .) (I) 2 0 8 , 2 7 6 , 2 7 9 ,3 3 3 ,3 3 7 ,3 5 9 ,4 0 9 4 10

115.398 Bevan, Bryan (B evan, B rajan) (II) 3 0 1 .3 1 7 .4 4 2

B en th am , Jerem y (B e n ta m , D ze re m i) ( II) 368 (III) 88 (IV ) 63 Berdajev, N ik o laj (IV ) 7 7 ,3 9 7 B ergam o l, G re g o r v o n (B e rg am o l, G re g o r fo n ) (I ) 19 4 B ergsträsser, L u d w ig (B ergstreser, L u d v ig) (IV ) 328, 374 Berija, Lavrentije (IV ) 154 B e rlaym o n t (B erlem o n ), baro n (II)

B eym e, K lau s v o n (B ajm e, K lau s fo n ) (II) 4 2 6 ,4 4 2 (IV ) 8 3 ,1 2 8 1 2 9 .3 9 8 B ezè, T h éo d o re de (B eze, T e o d o r d e) (I) 30 1, 32 7 , 329 - 333. 4 10 , 4 19 420, 427 B ib ó , István (B ib o , Ištv an ) (III) 4 2 0 , 4 71 Biergan s, F ranz T h e o d o r (B irgan s, Franc T e o d o r) (III) 2 8 6 ,4 7 1

14 B erm b ach , U d o (B ern b ah , U d o ) (IV ) 3 6 4 ,3 9 8 ,4 1 1 Bernier, F rançois (B ern ije, Fransoa) (IV )

9 4 , 471

B ertram , K arl F riedrich (B ertram ,

70

B ern s, W a lte r (B ern s, V alter) (II) 3 9 6 ,4 2 8 ,4 4 1 B ern stein , Eduard (B ern stajn , E d uard ) (III) 6 ,1 7 2 ,1 7 4 , 2 0 4 ,

B illin g to n , Jam es (B ilin g to n , D ž e jm s ) (III) 1 0 4 ,1 9 8 ,2 2 3 , 2 7 3 .4 7 1 (IV ) 8 9 ,1 3 5 ,3 9 8 B irago, A v o g a d ro (B irad o , A v o g a d ro ) (II) 10 , 24 2 B irch , A . H . (B irč, E. H .) (II) 2 8 5 ,

339. 399.442 ( 111) 32,471 B ism arck, O t to v o n (B izm ark , O t o

2 1 3 ,2 6 7 ,3 3 1 - 3 4 9 ,3 6 6 - 2 6 8 ,

v o n ) (III) 164 , 2 8 8 , 2 9 7 ,3 1 9 ,

370 , 374- 376 ,3 7 8 ,3 8 6 ,3 8 8 ,

3 2 1 -3 2 4 ,3 3 4 ,3 4 0 ,3 5 3 , 3 5 7 ,3 8 6 ,

453 . 47 0 -471 . 476 , 479 - 4 8 0 ,

3 9 4 ,4 2 1 ,4 6 8 , 4 8 0 (IV ) 2 3 0 ,

4 8 6 ,4 9 0 ,4 9 8 - 4 9 9 B errigan, D an iel (B erigan , D an ijel) (IV ) 2 6 0

28 5 B lackb o u rn e, R ich ard (B lekbu rn , Ričard) (II) 158

B lacksto n e, W illia m (B le k sto u n ,

B o ccaccio, G io v a n n i (B o k a co , D o v a n i) (I I I) 10 8

V ilijam ) (I I ) 338

B o ccalin i, T ra ja n o ( B o k a lin i,

B lan d , R ich ard (B le n d , R icard ) (II)

T ra jan o ) (I ) 2 5 0

352

B ö cken fö rd e, E rn s t-W o lfg a n g

B lanke, T h o m a s (B la n k e , T o rn as) (IV )

(B e k en fe rd e, E rn s t-V o lfg a n g )

34 0 , 398

(III) 310 , 4 7 2 (IV ) 2 4 , 30, 313,

B lan ken b urg, E rhard (B lan k en b u rg,

375, 398 - 39 9 . 42 7 . 444

E rhard) (IV ) 2 9 7 , 39 4

B o d in , Jean (B o d e n , Z a n ), (I) 3 0 7 -

B lan qu i, A u g u s te (B la n k i, O g is t )

30 8 , 355, 363, 4 1 0 , 4 15 , 4 2 1, 358

(III)5 , u 8 , 127-130,153-155. 161-162,174,193.298,335.337.

(II)

39 , 4 5 . 5 9 (H D 185

Boetie, E tien n e d e la (B o e s i, E tjen de

471

la ) (I) 2 9

B latch ford , R o b ert (B lecfo rd ,

B o ffa, G iu s e p p e (B o fa , D u z e p e ) (III)

R o b ert) (IV ) 245

4 7 2 (IV ) 14 0 , 143, 3 9 9

B lau, Jo seph (B lau , Jo zef) (II) 381,

B oh ley, B ärbel (B o le j, B erbel) (IV )

4 15 , 4 4 2

19 0 B leck m a n n , A lb e rt (B lek m an , A lb ert) (IV )

B o h u n , E d m u n d (B o h u n , E d m u n d )

198 , 348, 398

B leicken , Jochen (B lajk en , Jo h en ) (I)

(II) 3 2 6 B o ld t, H a n s (B o lt, H a n s ) (IV ) 2 5 ,

8 2 - 8 3 ,1 0 9 . 1 2 2 >4 10

399

B leim etzried er, F ran z (B lajm ecrid er,

B o lin g b ro k e (B o lin g b ro u k ), lo rd (II)

F ranc) (I) 193, 4 10

4 9 -5 0 , 442 B ligh , W illia m (B laj, V ilija m ) (III) 8 3-86,

B o n ifa cije V III (I) 171, 1 8 0 ,1 8 3 ,1 9 4 ,

8 8 -9 0 , 9 2 , 4 72

2 0 3, 2 0 9 , 2 17 B litz, Jan (B lic, Jan) (II) 1 9 0 ,4 4 2

B o n ifa cije IX (I) 2 0 6 ,

B loch , E rn st (B lo h , E rn st) ( 1) 39 , 6 2 , 4 10

(III) 7 9 , 4 72

12, 4 4 2

B loo m , A la n (B lu m , A la n ) (II) 2 0 8 ,

B o rk en a u , F ranz (B o rk e n a u , Franc)

4 4 2 (IV ) 398

(IV ) 83, 3 9 9

B lo u n t, C h arles (B lunt, C a rls) (II)

B o rm a n n , M a rtin (B o rm a n , M a rtin )

392

( I I O 4 4 7 , 481

B lüch er, H ein rich (Bliher, H ajn rih ) (IV )

B o o n e, M arc (B o u n , M a rk ) (II) 11-

B o ro t, L uc (B o ro , L ik) (II) 2 4 8 -2 4 9 ,

2 0 1 - 2 0 2 , 39 6 , 398

442

B lu h m , W illia m (Blum , V ilijam ) (I)

B o rsch , H e rb ert v o n (B o rs, H erb ert

6 9 , 4 10 (IV ) 398

fo n ) (I) 2 8 7

B lu m , R o b e rt (B lum , R obert) (III)

B o s ch , H ie ro n y m u s (B o s,

318

H ije ro n im u s) (III) 73, 4 7 2

B lu m b e rg, R h od a C o is (B lu m b erg,

B o s co li (B o s k o li) (I) 2 38 -2 39

R o d a K o a) (IV) 254 , 398 B o s in g , W a lte r (B o s in g , V a lte r) (III) B o b io (IV ) 2 8 7 , 394

73 . 472

462

B o sw o rth , R. J. B. (B o z v o rt, R. D z . B.) (IV ) 6 8 ,3 9 9

B raun, Eva (B raun, E va) (IV ) 116 Brdar, M ila n (III) 2 3 9 , 2 4 8 , 2 6 9 ,

B o tw ell, Jam es H ep b u rn (B o tve l,

444 , 473 (IV ) 7 6 , 1 3 1 , 144- 145. 309

D ze jm s H ep b e rn ) (I) 3 8 7, 4 0 0 B oucher, Jean (B u ser, Z a n ) (I ) 3 0 9 -

Brech t, B e rto lt (B reh t, B erto lt) (III) 102

310 (II) 4 6 2 B o u ga in ville, L o u is -A n to in e de

B rech t, H a n s-T h e o (B re h t, H an sT e o ) (IV ) 375, 3 9 9

(B u g e n vil, L u j-A n to a n d e) (III) 8 1-8 2, 4 75

B red erod e, H en d rik (B red ero d e, H en d rik ) (II) 14-15

B o u lan ger, G e o rg e s (B u la n ze , Z o rz )

B reile, G e m o t v o n (B ril, Z e rn o fo n )

( 111)351

(IV ) 3 2 9 ,3 9 9

B ow ler, G erry (B o u ler, G e ri) (I ) 373,

375. 377 . 379.410

Brem er, Francis (B rem er, F re n sis) (I I )

B ow les, E d w ard (B o u ls, E d v ard ) (II)

K ristija n e ) (IV ) 1 9 3 ,3 9 6

B oxer, C . R. (B o k ser, C . R .) (II) 2 9 9 ,

B rezn jev, L eo n id (III) 2 7 5 (IV ) 82

442 B oylen, A n n e (B o le n , E n ) (I ) 382

B rian d , A ris tid e (B rijan , A ris tid ) (II)

412

B racco lin i, P o g g io (B ra k o lin i, P o d o )

B rick h o u se, T h o m a s (B rik h a u s,

0 )2 3 5

T o m a s ) (I) 4 5 , 4 2 9

B racher, K arl D ie trich (B rah er, K arl D itrih ) (III) 381-382, 4 2 3 -4 2 4 ,

Brin sley, John (B rin zli, D z o n ) (II) 64, 442

4 2 6 , 4 2 9 , 433, 435, 4 5 0 , 4 5 2 , 4 7 2 , 4 7 9 , 4 9 6 (IV ) 1 9 0 , 2 8 5 ,

B rion , M arcel (B rio n , M a rsel) (I) 2 3 9 , 4 10

399 Bracke, W ilh e lm (B rake, V ilh e lm ) (III)

2 9 6 , 346, 4 4 2 , 445

Brenner, C h ristia n n e (B ren er,

8 4, 4 4 2

B risso t, Jacquis-Pierre (B ris o , Z a kPjer) (III) 37, 4 5 , 54

174, 488

B racton , H en ry (B rekto n , H en ri) (I)

B rock, Peter (B ro k , P iter) (IV ) 2 5 0 , 2 5 7 -2 5 8 , 37 2 , 4 0 0 , 2 4 8

204 B rad sh aw , John (B re d so u , D z o n )

B rock, W . R. (B rok , V . R .) (II) 432-

433. 442

(II) 117 -118 ,14 1 B ram hall, John (B re m h o l, D z o n ) (II)

Brocker, M an fred (B roker, M a n fred ) (II)

73, 177. 24 9 . 451 (IV ) 411 Bran dt, S eb astian (B ran t, S e b astia n )

B rockw ay, F en n er (B ro k vej, Fener) (II)

(III) 7 2 -7 4 B ran son, R o y (B ren so n , R o j) (II)

9 2 - 9 3 ,9 7 ,1 0 4 ,1 0 7 ,1 5 3 ,4 4 3

113, 443

B rovlin , V la d im ir (III) 4 9 9 (IV ) 10 7 10 8 , 4 0 0 , 4 2 3 -4 2 4

4 0 6 , 442

B roo ks, C h ris to p h e r (B ru ks, Braudel, Fern an d (B rod el, Fern an )

K risto fer) (I I ) 5 0 , 443

(II) 11, 36, 4 0 , 2 9 5 , 4 4 2 (III)

473 (IV ) 4 5, 399

B row n , C ed ric (B rau n , S ed rik ) (II) 130, 443

463

Brow n, F argo (B ra u n , F a rg o ) (II)

B u ckin gh a m (B a k in g e m ) , vojv o d a (II) 2 6 2

137. 446 B row n, J. A . C . (B ra u n , D z . E. C .)

Buergen th al, T h o m a s (B u rge n ta l,

(IV ) 5 0 ,4 0 0

T o m a s ) (IV ) 315, 3 9 6

B row n, Judith (B r a u n , D z u d it) (IV )

B u g en h a gen , Jo h an n e s

248, 4 0 0

(B u g en h a g en , Jo h a n e s) (I) 6, 2 7 4 , 2 7 8 -2 8 3 , 2 8 5 - 2 8 7 , 2 8 9 ,

B row n, R u n h am (B ra u n , R a n h em )

2 9 1 -2 9 2 , 4 11, 4 1 7 , 432

(IV ) 371, 4 2 6

B uh arin, N ik o la j Iv a n o v ic (III) 2 6 1,

B row n eu, R o b ert (B ra u n i, R o b ert)

2 7 0 (IV ) 139

(II) 433

Biilau, F ried rich (B ila u , F rid rih ) (III)

Brück, G e o rg (B rik , G e o rg ) (I ) 2 6 5 , 2 7 7 -2 7 8 , 2 8 0 , 2 8 5 , 4 10

3H Bull, H ed le y (B u i, H e d li) (IV ) 382,

Brück, U lrich v o n (B rik , U lrih fo n ) (I)

4 10

400

Brunner, O t to (B run er, O t o ) (III)

B ullin ger, H e n ry (B u lin d ze r, H en ri)

4 8 4 (IV ) 3 9 9 , 418

( 1)391

Brut, Lucije Junije (I) 7 9 - 8 0 ,1 1 4 ,

B ullo ck , A la n (B a lo k , A la n ) (III)

1 1 6 ,2 4 8 ,3 3 4 (II) 391

4 2 6 , 4 2 8 , 4 5 7 , 473 (IV ) 7 4 ,1 4 7 , 1 5 0 - 1 5 2 ,4 0 0

Brut, M a rko Junije (I) 1 1 3 -1 1 4 ,1 2 0 , 1 2 3 ,1 2 5 -1 2 6 , 239 , 334, 4 2 5 (II)

B iilo w , D ietrich v o n (B ilo v, D itrih

3 8 8 ,( 1 1 1 ) 5 2 , 68

fo n ) (III) 375

Brut, S tefan Junije, K e lt - v id i p o d

B u o n a rro ti, P h ilip p e (B o u n a ro ti,

P lessisy-M o rn a y, P h ilip p e d u i

F ilip ) (III) 1 2 5 -12 6 , 473

Languet, H ubert

B u rban k, Jane (B a rb en k , D z e jn ) (III)

B rze zin sk i, Z b ig n e w (B z e z in s k i,

267,

Z b ig n je v) (III) 431, 4 7 8 (IV ) 6 7,

473

B urckh ard t, Jacob (B u rkh art, Jakob)

73, 7 9 ,1 2 8 , 4 0 7

(I)

B u b n er, R ü d iger (B u b n er, R id ig er)

273, 411 (IV ) 211, 4 0 0

B u rgess, G le n n (B a rzis, G le n ) (II)

(III) 15, 4 0 0

5 0 -5 1 , 194, 231, 443

Bucer, M artin (Bucer, M a rtin ) (I) Burgh , Jam es (B arg, D z e jm s ) (II)

283, 2 9 1

366 B uch an an , G eo rge (B ju ken en , B u rgu n d (B u rg u n d ), v o jv o d a (I)

D z o r d z ) (I) 7 ,3 0 9 , 36 8 , 3 9 7,

1 9 8 -2 0 0

3 9 8 -4 0 7 , 411, 4 16 , 423 (II) 4 4 4 5 , 5 0 , 5 6 , 6 6 , 73, 4 4 7 (IV ) 439

B u rke, A a d e a n u s (B erk, E jd in u s) (IV ) 2 78

B u ch h eim , H ans (B uh h ajm , H a n s) (III) 4 5 9 , 473 (IV ) 4 2 0

B urke, E d m u n d (B erk, E d m u n d ) (II) 319

B u c h h o lz, Friedrich (B u h h o lc, F rid rih ) (III) 2 8 6 , 473

B u rro u g h s, Jerem iah (B a ro u z, D ze re m i) (II) 7 9 , 84

B üch n er, H erbert (B uhner, H e rb e rt) (IV ) 8 0 , 4 0 0

(IV ) 5 ,1 0 - 1 4 , 2 2 ’ 2 8 3, 4 0 0

B u tler, Pierce (B atler, P irs) (II) 393

464

B u ttel, F red erick (B a tel, F red erik ) (IV )

Carr, E. H . (K ar, E. H .) ( I l l ) 193, 2 4 2 , 2 6 8 , 2 7 0 ,4 7 2

3 6 5 ,4 0 0

B u tterfield , H e rb ert (B a terfild ,

C arrere D 'E n c a u se, H elen e (K arer D 'A n k o s , E len ) (III) 2 7 1 , 4 72

H erbert) (I) 6 4 (IV ) 4 0 0 B u zzard , Lynn (B iza rd , L in ) (IV )

C arriere, M o riz (K arijer, M o ric ) (I)

273 . 411

260, 401 B yron , G e o rg e G o r d o n N o e l (B a jro n ,

C a rste n , F. L. (K a rsten , F. L.) ( I ll) 2 9 9 - 3 0 1 ,4 7 2

D z o rd z G o rd o n N o e l) (III) 5, 6 8 , 8 1-8 2 , 8 7 -9 4 , 9 6 - 9 8 ,1 0 0 -

C arter, A p ril (K arter, E jp ril) (IV ) 371,

1 0 2 ,1 0 6 , 4 7 3 ,4 7 8 , 4 8 6 ,4 8 9

401 C a rtw rig h t, John (K artrajt, D ž o n ) (II) 366

C C a lvin , je a n (K a lv in , Z a n ) (I ) 6,

C a sa s, B arth o lo m e d e las (K a za s, B a rto lo m e d e las) (III) 28 1, 473

2 9 6 -3 0 6 ,3 1 0 ,3 2 3 - 3 3 0 , 337, 3 7 9 - 3 8 0 ,3 8 7 , 391. 4 11. 414 . 417 .

C a se M a rsh , C laren ce (K ejs M arš,

4 2 0 , 423 (II) 31, 4 5 , 9 3 ,1 9 0 , 20 3 (III) 452-453 (IV ) 437

K lären s) (IV ) 2 3 4 ,3 2 4 ,3 6 8 ,4 0 1 C a sse se , A n to n io (K a seze , A n to n io )

C am bell, Blair (K em bel, Bier) (II) 443 C a m in e si, G e ra rd u s (K a m in e zi,

(IV )

G e ra rd u s) (I) 2 2 8 C a m in e si, R icard us (K a m in e zi,

2 9 7 , 4 5 4 (III) 6 7 , 1 2 0 , 4 8 2 C a stig lio n e , D a rio (K a stiljo n e,

R ik ard u s) ( 1) 22 8 C a m p an ella, T o m m a s o (K a m p a n e la,

D a rio ) (II) 5 0 , 443 C a va ign ac, L o u is-E u g e n (K a ven ja k,

T o m a z o ) (III) 7 1 ,1 3 4 C a m p b e ll, Paula (K em b el, Paula) (IV )

L u j-E žen ) (III) 1 3 0 ,1 5 6 - 1 5 8 ,1 8 1 C a vo u r, C a m illo B en so (K avur,

2 6 0 , 401

C a n o v an , M a rgaret (K a n ov an ,

K a m ilo B e n so ) (III) 182 C a ze n e v e M ich el (K a zn ev , M iš e l) (I)

M a rg aret) (III) 2 0 1-2 0 3 , 4 0 1 C a n te rb u ry (K a n te rb eri), erl (II) 147

1 2 8 -1 3 0 ,1 3 3 ,1 4 2 , 411 C ea u sescu , N ic o la e (C a u še s k u , N ik o la je ) (IV ) 8 6 ,1 2 7 - 1 2 8

C a p p , B. S. (K e p , B. S .) (II) 13 7 ,4 4 3 C a p p o n i (K a p o n i) (I) 239

C e c il, W illia m (S esil, V ilije m ) (I)

375 . 391. 399 .4 0 0

C a rg ill T h o m p s o n , W . D . J. (K argil T o m p s o n , V. D . D z .) (I) 2 6 7 ,

312, 39 7

C a ssirer, E rnst (K a sirer, E rn st) (II)

C e za r, G aj Julije (I ) 5, 2 9 , 9 4 , 9 7, 1 0 4 ,1 0 7 - 1 0 8 ,1 1 1 - 1 2 0 ,1 2 2 ,1 2 4 -

2 8 8 - 2 9 0 ,4 1 1

1 2 5 ,1 2 8 - 1 2 9 ,1 3 1 ,1 3 8 ,1 6 1 , 235-

C a rlyle, A . J. (K arlajl, E. D z .) (I) 194 ,

2 3 6 , 2 4 2 - 2 4 4 ,2 5 6 , 2 5 9 , 2 7 6 ,

19 8 , 2 0 0 , 2 2 5 , 2 2 7 , 411

3 2 1,3 3 5 (II) 1 4 2 ,1 4 4 - 1 4 5 .2 4 2 . C a rlyle, R. W . (K arlajl, R. V .) (I) 197 198 , 2 0 0 , 2 2 5 , 2 2 7 , 411 C a rlyle, T h o m a s (K arlajl, T o m a s )

353 ( I I D 5 0 - 5 2 , 1 5 1 ,1 8 4 ,2 8 7 C e za rio n (I) 129 C h a b o d , Federico (Š a b o , F red erik o)

(III) 6 7 -6 8

(III) 3 0 0 , 5 0 0 (IV ) 101, 430

465

C h ad w ick , O w e n (C e d v ik , O v e n ) (I) 273, 328 , 4 12

C laren d o n (K la re n d o n ), eri (II) 16 0 , 17 0 , 2 4 0 - 2 4 1 , 2 5 0 - 2 5 1 , 443

C h alm ers, D o u g la s (K a lm er, D aglas)

C la rk S m ith , B a rbara (K la rk S m it, Barbara) (II) 3 6 1 ,4 4 4

(IV ) 6 4 , 4 0 1

Clarke, M . V . (K la rk , M . V .) (I) 215,

C h am b erlain , H o u s to n S tew a rt

2 2 9 , 2 3 1 ,2 3 4 - 2 3 5 , 2 3 8 ,4 1 2

(C em b e rle n , H ju s to n Stju art)

C la u se w itz, K arl v o n (K la u ze v ic , Karl

(III) 4 5 4 , 473 (IV ) 3 8 9 , 4 0 1

fo n ) (III) 4 0 0 C h au d h a ri, K . K . (C a d h a ri, K. K .) C lavreul, C o le tte (K la v re l, K o le t)

(IV ) 2 4 9 , 4 0 1

(III) C h ew , H . M . ( C u , H . M .) (II) 4 4 -4 7 ,

443

33, 483

C la yd o n , T o n y (K le jd o n , T o n i) (II) 3 0 7, 314, 4 4 4

C h ild , C lifto n (C a jld , K lifto n ) (III)

C lifto n , R o b in (K lifto n , R o b in ) (II)

4 6 0 ,4 7 4

268,308, 444

C h in er, M a ria Jesus M o n to ro (C in er, M arija H e z u s M o n to ro ) (FV) 42, 401

C o ad y, C . A . J. (K o d i, Č . E. D ž .) (II) 1 8 8 ,4 4 4 C o b b e tt, W illia m (K o b e t, V ilija m )

C h ristia n , F letch er (K ristija n , Flecer)

(III) 116 C o ffin , W illia m S lo a n e Jr. (K o fin ,

(III) 5, 8 3-86, 8 8 -93, 9 6 - 9 7 ,

V ilijam S lo u n Jr.) (IV ) 2 5 9

102

C o h en , C arl (K o e n , K a rl) (III) 4 5 2 ,

C h ristia n so n , Paul (K ristija n so n ,

474

P o l) (II) 5 0 , 443

C o h e n , Jean (K o e n , D ž in ) (IV ) 48,

C h ristie , G eo rg e (K risti, D z o rd z )

401

(IV ) 2 6 4 , 4 01

C o h n , N o rm a n (K o n , N o rm a n ) (III) C h ristm a n n , C u rt (K ristm a n , K u rt) (I)

457 .

2 9 1, 411

484

C o k e , E d w ard (K o u k , E d v ard ) (I)

C h u rch ill, W in s to n (C erc il, V in s to n ) (IID 4 4 9

2 0 9 (II) 5 0 -5 1 , 6 8 , 93, 9 5 - 9 6 , 2 1 3 ,3 4 5 ,4 4 3 , 4 4 9 , 4 5 2 ,4 7 0 C o le , G e o rg e (K o l, D ž o r d ž ) (III)

C ia n o G a le a z z o C o n te d i (C a n o ,

116, 328

G ale aco K o n te d i) (III) 3 0 5 C icero n , M arko T ulije (I) 53, 78 , 88,

C o le m a n , F rank (K o lm a n , F ren k) (II) 2 0 5 , 382, 4 12 , 4 4 4

9 7 - 1 0 1 ,1 0 5 - 1 0 8 ,1 1 0 -1 1 3 , 1151 1 7 ,1 1 9 - 1 2 3 ,1 9 8 , 2 4 5 , 4 0 1 - 4 0 2 ,

C o lig n y , G asp ard d e (K o lin ji, G a s p a r d e ) (I) 3 0 5 -3 0 6 , 315,

4 0 4 , 4 11-4 12, 4 2 5 (II) 9 ,1 7 0 ,

3 2 8 ,4 1 1

353

(II) 18

C o llie r, C h ris to p h e r (K o lijer,

C in a , G aj H elvije (I) 118

K risto fer) (II) 4 0 5 , 438, 4 4 4 C in a , K o rn e lije (I) 118 C o llie r, Jerem y (K o lijer, D že re m i) C in a , Lucije K ornelije (I) 135 (II)

(II)

144-145

329 -330 . 337

C o llie r, Lin co ln (K o lijer, L in k o ln )

C in c in a t, Lucije K vinkcije (I) 101

(II) 4 0 5 , 438, 4 4 4

466

C o llin s , R an dall (K o lin s , R en d al) (I)

C o rn s , T h o m a s (K o rn s , T o m a s ) (II) 130, 4 4 4

2 6 4 , 4 12 C o llin s o n , P a trick (K o lin s o n , P a trik ) (I)

C o rra rio , A n g e lo (K o ra rio , A n d e lo ) v id i p o d G rg u r XII

3 9 7, 412

C o llo fo n g , D ie trich (K o lfo n g , D itr ih ) (III) 30 , 6 4 , 4 7 4

C o tto n , John (K o to n , D z o n ) (II) 344 C o u rto is , S tép h a n e (K u rto a , S te fan ) (III)

C o llo n a , Sciarra (K o lo n a , Sk jara ) (I) 2 17

8 2 ,4 4 4

C o m b e , B run d e la (K o m b e , B run d e la) (III) 31

C o w e ll, F. R. (K a u el, F. R .) (I ) 1 0 0 1 0 1 ,1 1 2 , 1 2 6 ,4 1 2

C o m te , A u g u s te (K o n t, O g is t ) (IV )

15

C ra n sto n , M au rice (K ra n sto n , M o ris ) (IV ) 3 0 5 , 398

C o n a c , G erard (K o n a k , Z erar) (III) 12, 474

C ro m w e ll, O liv e r (K ro m vel, O liv e r ) (II) 58, 8 6, 8 8 -9 1, 9 4 , 9 9 , l o i ,

C o n d e (K o n d e ), v o jv o d a (I) 312-315,

1 0 8 - 1 1 4 ,1 1 8 .1 2 1 ,1 2 4 ,1 2 6 - 1 2 7 ,

32 7 -3 2 8 . 333 O D 13.1 8

1 3 0 - 1 3 2 ,1 3 6 - 1 4 7 ,1 4 9 ,1 5 5 - 1 5 6 ,

C o n d o rce t, M a rie Jean A n to in e

1 5 8 ,1 6 0 - 1 6 2 ,1 6 8 ,1 7 3 , 20 3,

(K o n d o rse, M ari Z a n A n to a n ) (IV )

5 0 2 (III) 4 0 1 , 432

C o vey, C y c lo n e (K o v ej, S ik lo n ) (II)

236, 239 , 2 4 1 ,2 4 3 ,2 5 0 , 2 6 0 ,

2 14

27 1, 2 9 0 ,3 0 0 ,3 0 2 ,3 1 7 ,3 3 0 ,

C o n d re n , C o n a l (K o n d re n , K o n a l)

335- 336,3 3 9 ,3 7 5 ,4 4 0 ,4 4 7 , 4 5 0

(I) 2 2 0 , 4 12 (II) 2 8 2 , 4 4 4 C o n n iff, Jam es (K o n if, D z e jm s ) (II)

(III) 51, 6 2 - 6 3 ,3 2 8 , 4 5 4 (IV ) 137 C ro m w ell, R ichard (K ro v e l, R icard )

3 8 6 ,4 4 4 C o n n o lly , Jam es (K o n o li, D z e jm s )

(II)

(I) 19 2 , 412 C o n q u e s t, R obert (K o n k v est, R o b ert) (IV ) 131, 1 3 3 ,1 4 5 ,1 4 7 ,

20 3, 2 3 6 -2 3 7 , 253, 2 6 0

C ro o k e , W illia m (K ru k , V ilija m ) (II) 2 4 4 -2 4 5 , 451 C ro w e , M ich ael Bertram (K ro u , M ajkl B ertram ) (I) 172 , 4 12

401 C o n z e , W e rn e r (K o n ce, V ern er) (III)

C ru ise, O ’ B rien C o n o r (K ru z, O 'B ra ja n K o n o r) (III) 5 0 -5 1 ,

38 7, 4 7 4 , 4 8 4 (IV ) 6 9 , 3 9 9 , 4 0 1,

474

418

C ru so e, R o b in so n (K ru so , C o o k , Jam es (K u k , D z e jm s ) (III) 83 C o o p e r, T h o m a s (K u p er, T o m a s )

R o b in so n ) (k n jiz .) ( I l l ) 75 C u m o n t, F ran z (K u m o n , F ranc) (I)

(II) 26 3, 371, 423 C o p le sto n , F rederick (K o p ls to n ,

126, 4 12 C u n n in g h a m , F ran k (K a n in g e m ,

F red erik) (I) 170 , 2 2 1 -2 2 2 , 421 C o rn e liu s, F riedrich (K o rn eliu s,

F renk) (IV ) 310 , 398 C u rrie, D av id (K a ri, D ejv id ) (II)

F rid rih ) (I) 36-37, 412 C o rn e ll, W illia m (K o rn el, V ilijam )

4 0 8 , 4 4 4 (IV ) 373, 4 0 2 C u rtis , L ionel (K u rtis, L io n el) (IV )

0 0 435.444

103

467

D a lto n , D e n n is ( D a lto n , D e n is ) (IV ) 2 4 7 -2 4 8 , 2 5 0 ,4 0 2

C arls I (I) 371 (I I ) 5, 4 8 , 5 1-5 9 , 616 5 , 6 9 - 7 2 , 7 4 , 7 5 - 7 7 , 83, 8 9,

D aly, Jam es ( D e jli, D z e jm s ) (II) 3 2 6 ,

9 2 , 9 7 , 9 9 ,1 0 9 , 1 1 2 - 1 2 1 ,1 2 4 -

445

1 2 8 ,1 3 2 - 1 3 5 ,1 3 7 - 1 3 8 ,1 4 1 - 1 4 2 ,

D a m o k le (I ) 132, 4 0 0 (II) 231 (IV )

1 4 7 ,1 4 9 , 1 5 2 ,1 5 4 ,1 5 6 , 1 5 9 ,1 6 8 ,

300

1 7 0 -1 7 3 ,1 9 5 , 2 1 2 , 2 1 9 , 2 2 6 , 2 31-232, 2 3 6 -2 3 9 , 243, 2 5 1 -2 5 2 ,

D a n ie ls o n , N ik o la j F rancevic (III) 20 8, 476

2 5 9 , 2 6 0 , 2 7 6 , 2 8 9 , 2 9 6 , 301,

D a n ie ls so n , B e n g t (D a n ie ls o n ,

3 4 1 - 3 4 2 ,3 4 5 ,3 5 3 ,3 6 6 ( 1 1 1 ) 4 6 -

B e n g t) (III) 8 4 -8 6 , 9 0 -9 1 , 4 7 4

4 9 . 51. 53-54 (IV ) 2 78

D a n ile v sk i, N ik o la j (III) 1 9 1 ,4 7 4

C arls II (II) 12 2 , 1 4 1 ,1 4 5 - 1 4 6 ,1 4 8 , 1 5 8 - 1 6 0 ,1 6 3 ,1 6 5 ,1 6 8 ,1 7 1 - 1 7 3 ,

D a n ilo (b ib l.) (I ) 158 , 2 6 8 , 2 7 0 - 2 7 1 ,

175, ! 9 9 . 2 0 3 , 211, 2 1 6 , 235-

2 8 9 (II) 137

2 3 6 , 2 4 0 - 2 4 6 , 2 5 0 , 2 5 2 -2 5 3 ,

D a n te A lig h ie ri ( D a n te A lig ije ri) (I)

2 5 9 - 2 6 7 , 2 6 9 , 2 7 2 , 283, 2 8 9 -

424

2 9 0 , 2 9 2 - 2 9 4 , 3 0 2 -3 0 4 , 3 0 9 , 318, 323, 3 2 6 , 335, 3 4 1 ,3 4 6 , 349,

D arije (I ) 38 D arw in , C h a rle s (D a rv in , C a rls ) (II)

353 (IV ) 236 C a v o sk i, K o sta , (I) 2 7, 34, 2 4 7 -2 4 8 ,

181 D a u b e, D a v id (D a u b , D e jv id ) ( I ) 39-

4 12 (II) 388, 4 4 4 (III) 2 5 8 , 4 7 4

4 0 , 4 12 (IV ) 439

(IV ) 2 8 5 , 4 0 2

D ä u b le r, W o lfg a n g (D o jb le r,

C e rk a so v , N . K . (IV ) 132

V o lfg a n g ) (IV ) 2 5 8 , 3 0 2 , 310,

C ern o v, V ik to r M ih a jlo vic (III) 236,

3 3 2 .3 9 8

2 4 0 , 2 4 6 (IV ) 117

D a v id (b ib l.) (I) 14 7 -14 8 , 2 9 2 D a v id , E d uard (D e jv id , E d u a rd ) (III)

344 -345 , 384-385

D 'A m a to , A n th o n y (D 'A m a to ,

D a v ie s, R. W . (D e jv is , R. V .) (IV ) 8 0,

E n to n i) (IV ) 189, 316, 4 0 2

398, 428

D ’Ivern o is, F rancois-H enri

D a v is , G e o rg e (D e jv is, D z o r d z ) (IV )

( D ’Ivernoa, F ranso a-A n ri) (III)

249

16, 4 9 6

D a w e s , R o b in (D e jv s, R o b in ) (IV )

D ah l, R o b ert (D al, R o bert) (IV ) 34,

355.398

3H . 358

D e La C o u rt, Johann ( D e La K ort,

D a h lh e im , W ern er (D alh ajm ,

Jo h a n ) (11)3 8

V ern er) (I) 3 3 ,1 1 6 ,4 1 2

D e L a C o u rt, Pieter (D e La K ort,

D a h lm a n n , Friedrich C h ris to p h

P ieter) (1 1)3 8 , 2 9 9

(D a lm a n , Fridrih K risto f) (III) 318

D e a k , F eren c (D e ak , Feren c) (IV ) 320

D a h re n d o rf, R a lf (D aren d o rf, R alf) (I ) 2 5 ,4 1 2 (III) 4 57, 4 7 4 , (IV )

D e fo e , D a n ie l (D e fo , D an ije l) (II)

4 8 ,5 7 , 402

318, 4 4 5 (III) 7 5 -7 6 , 7 8 , 9 4

468

D iels, R u d o lf (D ils , R u d o lf) (III)

D e g u ille v illes, G u illa u m e d e (D e g iv ije , G ijo m d e) (III) 73

425

D e lb rü ck , Jo st (D e lb r ik , Jo st) (IV )

D iesn er, H an s-Jo ach im (D izn e r,

344.398

H an s-Jo akim ) (I) 2 7 ,4 1 3

D e lfb s, L eo (D e lfo s , L e o ) (I ) 2 0 5 , 2 1 3 ,4 1 3

D iesse lh o rst, M a k e (D ize lh o rs t,

(II) 2 6 ,4 4 5

M a lte ) (I) 2 8 6 , 413

D e llu m e a u , Jean (D e lim o , Z a n ) (I)

D ie tz , H e n ry (D ie , H en ri) (IV ) 4 19

237, 243, 2 5 1 ,3 1 4 , 413 (II) 2 19 ,

445

D ik e (m ito l.) (I) 41 D im itrije (IV ) 8 7, 88

D e lo lm e , Jean L o u is (D e lo lm , Zan Luj) (III) 35

D im itrijevic, V o jin (III) 4 4 , 4 75 (IV )

399

D e m p f, A lo is (D e m f, A lo jz ) (I) 16 5 1 6 6 , 1 6 8 - 1 6 9 ,4 J3

D io k lec ija n (I) 1 4 1 ,1 5 9 (III) 28 5

D en ck ler, E rn st (D e n k le r, E rn st)

D io n (I) 55, 5 9 - 6 0 , 4 2 5

(IV ) 7 3 .3 9 9

D io n iz ije M lad i (I) 34, 55, 5 9 -6 1

D e n jik in , A n to n A n to n o v ic (IV ) 10 7 D io n iz ije S tariji (I) 31, 5 5 ,1 7 5 D en n ert, Jürgen (D e n e rt, Jirgen) (I) D ittm a n n , W ilh e lm (D itm a n ,

3 0 9 ,3 2 4 ,3 4 1 ,4 1 0 ,4 1 3 ,4 1 8

V ilh e lm ) (III) 3 6 7

D e p en h eu er, O t to (D ep en h o jer,

D o b b le r, P h ilip p (D o b le r, F ilip ) (IV )

O t o ) (IV ) 2 9 ,3 9 9

329

D e p p e , F ran k (D e p e , F rank ) (IV )

301.399

D o d g e , D a v id (D o d z , D ejv id ) (IV )

365

D e sca rtes, R en e (D e k a rt, R ene) (II) 12 6 , 2 4 9 , 2 9 7 (III) 4 9 7 (IV ) 376

D o lg o ru k i, Jurij (IV ) 87

D e S e ze , R a ym o n d (D e s e z , R ejm o n )

D o m a ru s, M a x (D o m a ru s , M a k s)

(111)4 6

(III) 3 0 6 , 4 39 , 4 4 8 , 4 75

D e u tsc h , K arl (D o jc , K arl) (III) 4 74

D o m a s z e w s k i, A lfred v o n

(IV ) 83, 3 9 9

(D o m a s e v s k i, A lfred fo n ) (I)

D e u tsch er, Isac (D o jce r, Isak ) (III)

1 0 7 ,1 2 2 , 413

2 0 2 , 2 0 5 , 2 7 1-2 7 3 , 2 7 5 , 4 7 4

D o m icija n (II) 4 19

(IV ) 136-137, 393, 3 9 9 , 4 2 2 -4 2 3 . D o n a ld s o n , Peter (D o n a ld s o n ,

428

Peter) (I ) 2 6 2 ,4 1 3

D e v e ta k S ilvo (IV ) 312, 39 9

D o ris la u s (II) 251

D ia m o n d , M a rtin (D a jm o n d ,

D o rse y, G ra y (D o rs i, G rej) (IV ) 342,

M a rtin ) (II) 3 8 5 ,3 9 5 ,4 1 2 ,4 4 5

399

D ick e , K lau s (D ik e , K la u s) (IV ) 2 7,

31.399

D o w , F. D . (D o u , F. D .) (II) 51, 5 9 , 7 0 ,7 5 , 7 8 , 9 6 ,1 0 3 ,1 0 5 ,1 2 3 ,

D ic k in s o n , John (D ik in s o n , D z o n )

(II)

353.376,393

1 2 7 .445 D o w n ie , R .S. (D o n i, R .S ) (IV ) 30 6 ,

D id e ro t, D e n is (D id ro , D e n is ) (III)

399

15, 8 1 - 8 2 ,4 7 5

469

_

_

D racula, V la d (D ra k u la , V la d ) (III)

D w o rk in , R o n a ld (D v o rk in , R o n ald )

28 3-2 8 4

(IV )

D yzen h a u s, D a v id (D a jz e n h a u s ,

D reier, H o rst (D ra je r, H o r st) (IV )

D e jv id ) (IV ) 2 6 5 , 4 0 2

1 6 3 ,1 6 5 ,3 9 9 D reier, R a lf (D ra jer, R alf) (III) 4 75 (IV )

35-36 , 2 5 9 - 2 6 1 , 2 6 5 , 343,

3 4 6 -34 7. 4 0 1 - 4 0 2 , 4 12 , 4 4 1, 443

D ra k o n (I ) 35

D ze lz a in is , M a rtin ( D z e lz a in is ,

1 5 8 ,1 6 1 - 1 6 4 ,1 7 3 - 1 8 1 ,1 8 5 -

M a rtin ) ( I I ) 132, 4 4 5

1 8 7 ,1 9 4 - 1 9 5 , 2 3 0 , 2 6 1 , 26 3, 2 6 6 , 316 -317, 321, 3 27, 3 2 9 ,

Đ

330 - 334. 341. 348

Đ erić, V la d im ir (IV ) 3 1 ,4 0 0

D ressen , W illi (D re s e n , V ili) (III) 4 58 , 483

D in d ić, Z o ra n (III) 142, 4 7 5

D rew s, R o b ert (D ru z , R o b ert) (I) 32,

Đ u rić , M ilo š (I ) 4 0 , 4 14

4 14 D rexler, A n to n (D rek sler, A n to n )

Dž

(III) 370 D že jm s II (E n g le s k i) (II) 43, 4 9 , 63,

D ro ysen , Joh ann G u s ta v (D ro jze n ,

1 4 8 ,1 6 8 , 2 1 6 , 235, 2 5 9 - 2 6 2 ,

Johan G u s ta v ) (III) 318

2 6 7 -2 6 9 , 2 72 , 2 74 -2 7 5 , 2 8 9D ru z, M a rko Livije (I) 110

2 9 0 , 2 9 2 - 2 9 6 , 30 1, 30 4 -316 ,

D u b il, H e lm u t (D u b il, H e lm u t) (IV )

318-320 , 325 - 327 . 329 -332 , 334,

188, 4 0 0

341, 353 (III) 55 (IV ) 13, 2 7 4 ,

D u b o i, Jean-B ap tiste (D ib o a , Z a n -

435 . 437

B a tist) (III) 22

D ž e jm s IV Š k o ts k i (I) 383, 387, 392

D u b ro v in , A . I. (III) 255

D ž e jm s V Š k o ts k i (I) 383-384, 39 2

D u b y , G e o rg e s (D ib i, Z o rz) (IV )

D ž e jm s V I Š k o ts k i (I E n g le s k i) (I)

375 . 4 0 0

3 8 7. 397 . 4 0 0 - 4 0 1 , 4 0 7 (II) 4 4 -

D u d le y , John (D ad li, D z o n ) (I ) 372

4 8 , 5 0 -5 3 , 6 0 , 1 6 0 , 1 6 6 , 1 6 8 ,

D ü lffer, Jost (D ilfer, Jost) (III) 4 5 9 ,

213, 2 9 6

475

D ž e jm s F ren sis (II) 2 9 3 , 3 0 5 ,3 0 7 ,

D u ra n t, W ill (D jurant, V il) (I ) 81,

310

1 1 2 , 1 1 6 ,1 5 1 , 1 6 2 , 1 6 5 , 1 7 1 , 2 9 9 3 0 0 , 413

D ž o r d ž III (II) 34 0 , 34 2, 3 6 6 , 370 371, 38 6 (III) 6 6 , 83 (IV ) 438

D u ra z z , K arlo de (D u ra z, K a rlo d e)

(I) 233

E

D u ru y , V ic to r (D juri, V ik to r) (I ) 158E a k (m ito l.) (I ) 5 0

1 5 9 .4 1 4 D u s o , G iu se p p e (D u zo , D u z e p e ) (I) 36 4 , 4 0 9 , 4 1 4 ,4 2 0

Earle, Peter (E rl, P iter) (II) 2 6 8 , 445 E b ert, F ried rich (E b ert, F rid rih ) (III)

342 - 343. 355 . 359 -361. 3 6 7 . 371.

D w o re tz , S teven (D vorec, S tiv e n )

3 7 6 -3 7 8 , 3 8 1,3 8 6 , 4 0 8

(II) 3 6 7, 445

470

Ebert, T h e o d o r (E b e rt, T e o d o r) (IV )

E k berg, C arl (E k b erg, K a rl) (II) 303,

3 1 ,2 4 8 , 2 5 4 , 2 5 6 ,3 1 8 ,3 2 0 ,3 4 6 , 3 4 9 .3 5 2 .3 6 0 .4 0 2 Eckert, H a n s-H erm a n n (E k ert,

445 E lazar (I) 151 E lben, W o lfg a n g (E lb en , V o lfg a n g )

H a n s-H e rm a n ) (IV ) 3 3 1,3 4 7 , 350,

(III)

3 6 1 ,3 7 0 ,3 7 7 ,3 8 0 - 3 8 1 , 4 75

402 E liad e M ircea (E lijad e, M irča ) (I)

Eckhart, F ra n z (E k h art, F ran c) (III)

1 2 4 - 1 2 5 ,1 3 1 ,1 4 2 ,1 4 5 ,1 4 8 ,1 5 7 ,

314-315, 317, 4 75 Eder, K lau s (E d er, K la u s ) (IV ) 353,

4 14 Elias, N o rb ert (E lijas, N o rb e rt) (IV )

402 Edinger, E d w ard (E d in ger, E d vard)

57.402 E liza b e ta T ju d o r (I) 3 1 1 ,3 3 2 ,3 6 9 ,

(III) 9 9 , 4 7 5

374 - 375.3 8 6 ,3 9 1 - 3 9 3 .3 9 7 - 4 0 0

Edvard II (I) 18 2 , 2 0 4 - 2 0 6 , 2 0 9 -

(II) 1 5 ,1 9 , 36, 4 7 ,1 7 1 , 2 4 0 , 2 5 2 ,

2 1 0 , 2 1 2 ,3 7 1 , 377, 385 (II) 63,

2 9 4 (IV ) 136

1 1 2 ,1 1 7 E lkan, A lb e rt (E lk an , A lb e rt) ( I ) 3 0 9 , Edvard III (II) 2 9 4 Edvard V I (I) 2 6 2 , 368 , 372 -373.

3 1 8 ,3 2 2 ,3 2 9 ,3 3 3 ,4 1 4 E lkin , S tep h e n (E lk in , S te fe n ) (II)

375- 376 , 378 -378 , 38 2, 38 8-38 9 , 393

4 0 6 , 445 E lle in stein , Jean (E le n štajn , Z a n )

E d zard II (I) 34 3 ,3 4 8 E gelh aaf, G o ttlo b (E g elh af, G o tlo b ) (I) 273, 2 7 5 , 414

(III) 2 5 0 ,4 7 5 (IV ) 1 3 0 ,4 0 3 E llio t, W illia m (E lio t, V ilija m ) (II) 227,

E g m o n t (E g m o n t) (II) 17 E g on (b ib l.) (II) 4 2 0 E h lers, Joachim (E lers, Jo ak im ) (I)

( r v ) 319. 336 , 403 E llw ein , T h o m a s (E vajn , T o m a s )

1 9 9 ,4 1 4 E h n a to n - v id i p od A m e n h o te p IV

( I I I ) 3 1 0 ,3 1 8 ,3 2 0 , 4 7 5 E lordu y, E leu terio (E lo rd i, E le u te rio )

E h ren b erg, H erbert (E ren b erg, H erbert) (IV ) 3 0 2 ,4 0 1

(I)

403 E m erton , E p h raim (E m erto n ,

E ich h orn , E m il (A jh h o rn , E m il) (III) 368

E fraim ) (III) 2 8 0 , 4 75 E m m iu s, U b b o (E m iju s , U b o ) (I)

E isen ach , E ld o n (A jzen ah , E ld o n )

2 6 , 344 - 349 , 3 6 9 .4 0 9 . 4 14 (U )

( II) 164, 2 2 4 ,4 4 5 E ise n ste in , Sergej (A jzen stajn ,

139, 4 14

E lster, Jon (E lster, D ž o n ) (IV ) 24 ,

E h ren b erg, John (E ren b erg, D z o n ) (IV ) 6 8 , 30 2, 4 0 2

4 4 5 447 . 471

E llsch eid , G ü n th e r (E lšajd , G in te r)

441 Enej (m ito l.) (I) 98

S ergej) (IV ) 131 E n gelh ard , H an s (E n gelh ard , H a n s) E isin g er, Peter (A jzin ger, Peter) (IV )

(IV )

332

3 5 8 .4 0 2 E n gelm a n n , B ern t (E n g elm a n , E isn er, Bertold (A jzn er, B erto ld )

B ern t) (III) 2 8 6 , 4 75

(IV ) 21, 4 0 2

471

D w o rk in , R o n a ld ( D v o r k in , R o n ald )

D racula, V la d (D ra k u la , V la d ) (III) 2 8 3-2 8 4

(IV ) 35-36, 2 5 9 - 2 6 1 , 2 6 5 , 343, 34 6 -34 7, 4 0 1 - 4 0 2 , 4 12 , 4 41, 443

D ra k o n (I) 35

D yze n h a u s, D a v id (D a jz e n h a u s ,

D reier, H o r s t (D ra je r, H o r s t) (IV )

D ejv id ) (IV ) 2 6 5 , 4 0 2

1 6 3 ,1 6 5 , 3 9 9

D ze lz a in is , M a rtin ( D z e lz a in is ,

D reier, R a lf (D ra jer, R alf) (III) 4 75 (IV ) 1 5 8 ,1 6 1 - 1 6 4 ,1 7 3 - 1 8 1 ,1 8 5 -

M a rtin ) (I I ) 132, 4 4 5

1 8 7 ,1 9 4 - 1 9 5 , 2 3 0 , 2 6 1 , 26 3, 2 6 6 , 316 -317, 321, 32 7 , 3 2 9 , Đ

330 -334. 341. 348

Đ erić, V la d im ir (IV ) 31, 4 0 0

D ressen , W illi (D re s e n , V ili) (III)

458 ,4 8 3

Đ in đ ić, Z o ra n (I I I) 14 2 , 4 75

D rew s, R o b ert (D ru z , R o b ert) (I ) 32,

Đ u rić, M ilo š (I) 4 0 , 4 14

414 D rexler, A n to n (D re k sler, A n to n )

Dž

( 111)370 D že jm s II (E n g le s k i) (II) 4 3 ,4 9 , 63,

D ro ysen , Joh ann G u s ta v (D ro jze n ,

1 4 8 ,1 6 8 , 2 1 6 , 235, 2 5 9 - 2 6 2 ,

Johan G u s ta v ) (III) 318

2 6 7 -2 6 9 , 2 72 , 2 74 -2 7 5 , 2 8 9D ru z, M a rk o Livije (I) 110

2 9 0 , 2 9 2 - 2 9 6 ,3 0 1 ,3 0 4 - 3 1 6 ,

D u b il, H e lm u t (D u b il, H e lm u t) (IV )

318 -320 , 3 2 5 -3 2 7 ,3 2 9 -3 3 2 ,3 3 4 ,

188, 4 0 0

3 4 1,3 5 3 (III)

D u b o i, Jean-B ap tiste (D ib o a , Z a n -

55 (IV ) 13, 2 74 ,

435 . 437

B a tist) (III) 22

D ž e jm s TV Š k o ts k i ( I ) 383, 38 7, 39 2

D u b ro v in , A . I. ( I ll) 255

D ž e jm s V Š k o ts k i (I) 383-384, 39 2

D u b y , G eo rg es (D ib i, Z o rz ) (IV )

D ž e jm s V I Š k o ts k i (I E n g le s k i) (I)

375. 4 0 0

3 8 7 . 397 . 4 0 0 - 4 0 1 , 4 0 7 (II) 4 4 -

D u d le y , John (D ad li, D z o n ) (I ) 372

4 8 , 5 0 -5 3 , 6 0 , 1 6 0 , 1 6 6 , 1 6 8 ,

D ü lffe r, Jo st (D ilfer, Jost) (III) 4 5 9 ,

213, 2 9 6

475

D ž e jm s F ren sis (II) 2 9 3 , 3 0 5 ,3 0 7 ,

D u ra n t, W ill (D jurant, V il) (I ) 81,

310

1 1 2 , 1 1 6 ,1 5 1 , 1 6 2 , 1 6 5 , 1 7 1 , 2 9 9 3 0 0 , 413

D ž o r d ž III (II) 34 0 , 34 2, 3 6 6 , 3 7 0 371, 38 6 (III) 6 6 , 83 (IV ) 438

D u ra z z , K arlo de (D u ra z, K arlo de) (D 2 3 3

E

D u ru y , V ic to r (D juri, V ik to r) (I ) 158E a k (m ito l.) (I) 5 0

159. 414

E arle, Peter (E rl, P iter) (II) 2 6 8 , 4 4 5

D u s o , G iu s e p p e (D u zo , D u z e p e ) (I) 3 6 4 ,4 0 9 ,4 1 4 ,4 2 0

E b ert, F ried rich (E b ert, F rid rih ) (III) 342-343, 355, 359 -361 , 3 6 7 . 371.

D w o re tz , S teven (D vorec, S tiv e n )

3 7 6 -3 7 8 , 381, 38 6, 4 0 8

(II) 3 6 7 , 445

470

E k berg, C arl (E k b erg, K a rl) (I I ) 303,

Ebert, T h e o d o r (E b e rt, T e o d o r) (IV ) 31,

2 4 8 , 2 5 4 , 2 5 6 , 318, 3 2 0 , 3 4 6 ,

3 4 9 .3 5 2 .3 6 0 .4 0 2 Eckert, H a n s-H e rm a n n (E k ert,

445 E lazar (I) 151 E lben , W o lfg a n g (E lb en , V o lfg a n g )

H a n s-H erm a n ) (IV ) 3 3 1,3 4 7 ,

(III)

3 6 1 ,3 7 0 ,3 7 7 ,3 8 0 - 3 8 1 ,4 7 5

3 5 0 .4 0 2 Eliade M ircea (E lijad e, M irča ) (I) Eckhart, F ra n z (E k h art, F ranc) (III)

1 2 4 - 1 2 5 ,1 3 1 ,1 4 2 ,1 4 5 ,1 4 8 ,1 5 7 ,

3 1 4 -3 1 5 , 317, 475

Eder, K lau s (E d er, K la u s ) (IV ) 353,

4 14 E lias, N o rb ert (E lijas, N o rb e rt) (IV )

402 E din ger, E d w ard (E d in ger, E d vard) (III) 9 9 , 4 7 5

57, 402 E liza b e ta T ju d o r (I) 3 1 1 ,3 3 2 ,3 6 9 ,

374 - 375, 38 6, 391-393 , 3 9 7 -4 0 0

Edvard II (I) 182, 2 0 4 - 2 0 6 , 2 0 9 -

(II) 1 5 ,1 9 , 36, 4 7 ,1 7 1 , 2 4 0 , 2 5 2 ,

2 1 0 , 2 12 , 371, 3 7 7, 385 (II) 63,

2 9 4 (IV ) 136

112, 117 E lkan , A lb e rt (E lk an , A lb e rt) (I ) 3 0 9 , Edvard III (II) 2 9 4 Edvard V I (I) 2 6 2 , 368 , 372-373,

318, 3 2 2 ,3 2 9 ,3 3 3 ,4 1 4 E lk in , S te p h e n (E lk in , S te fe n ) (II)

375- 376 , 3 7 8 -3 7 8 ,3 8 2 ,3 8 8 -3 8 9 , 393

4 0 6 ,4 4 5 E llein stein, Jean (E len štajn , Ž a n )

E d zard II (I) 343, 348 E gelh aaf, G o ttlo b (E g elh af, G o tlo b ) (I) 273, 2 75 , 4 14

(III) 2 5 0 ,4 7 5 (IV ) 1 3 0 ,4 0 3 E llio t, W illia m (E lio t, V ilija m ) (II) 227,

E g m o n t (E g m o n t) (II) 17

E llsch eid , G ü n th e r (E lšajd , G in te r)

E g o n (b ib l.) (II) 4 2 0 Ehlers, Joachim (E lers, Jo ak im ) (I)

(IV ) 319, 336, 403 E llw ein , T h o m a s (E vajn , T o m a s )

1 9 9 ,4 1 4 E h n a to n - v id i p od A m e n h o te p IV

( I I I ) 3 1 0 ,3 1 8 ,3 2 0 ,4 7 5 E lordu y, E leu terio (E lo rd i, E le u te rio )

E h ren b erg, H erbert (E ren b erg, H erbert) (IV ) 3 0 2 , 4 0 1

(I )

403 Em erton , E p h raim (E m erto n ,

E ich h orn , E m il (A jh h o rn , E m il) (III) 368

E fraim ) (III) 2 8 0 , 4 75 E m m iu s, U b b o (E m iju s, U b o ) (I)

E isen ach , E ld on (A jzen ah , E ld o n )

2 6 , 344- 349 . 3 6 9 , 4 0 9 , 4 H (H )

( I I ) 1 6 4 , 2 2 4 ,4 4 5 E ise n ste in , Sergej (A jzen stajn ,

139, 4 14

E lster, Jon (E lster, D ž o n ) (IV ) 2 4 ,

E h ren b erg, John (E ren b erg, D z o n ) (IV ) 6 8 ,3 0 2 ,4 0 2

445 447 , 471

441 Enej (m ito l.) (I) 98

S erg ej) (IV ) 131 E n gelh ard , H an s (E n gelh ard , H a n s) E isin g er, Peter (A jzin ger, Peter) (IV )

(IV )

332

3 5 8 .4 0 2 E n gelm an n , B ern t (E n gelm a n , E isn er, Bertold (A jzn er, B erto ld )

B ern t) (III) 2 8 6 , 4 75

(IV ) 21, 4 0 2

471

En gels, F ried rich (E n g e ls , Frid rih )

Everard, W illia m (E verar, V ilijam )

(III) 6, 118, 131-13 2 ,13 5 -13 9 ,

011)453

142, 1 4 7 - 1 5 0 , 1 5 2 , 154.1 5 6 - 1 5 7 .

E vgen ije IV (I ) 38 4

16 1-16 5 , 1 6 7 - 1 6 8 ,1 7 0 - 1 7 5 ,1 7 9 , E w in , R. E. (E v in , R. E .) (II) 189,

1 9 5 -1 9 7 . 2 0 1 - 2 0 9 , 213, 2 16 ,

2 0 7 , 231, 4 4 6

2 2 8 , 2 6 0 , 2 6 3 - 2 6 7 , 2 73 , 2 7 7 , 2 8 9 - 2 9 7 ,2 9 9 ,3 2 4 , 329-335,

337. 339 . 345 . 347 . 349 - 353, 418 , 475 *477 . 4 8 6 , 4 8 8 , 5 0 0 (IV ) 45, 4 7, 5 5 , 6 1 -6 2

477

E n n ker, B e n n o (E n k er, B e n o ) (IV )

F abian, E k k eh art (F ab ijan , E keh art)

118, 403

( I ) 2 7 4 , 2 7 9 - 2 8 0 , 413, 415

E n o III (I ) 3 4 3 ,3 4 7 - 3 4 8 ,3 6 3 .3 6 6

F agel, G a s p a r (F a g e l, G a s p a r) (II)

303

E p ik tet (I ) 138

Fairfax, T h o m a s (F erfa ks, T o m a s)

E razm o R o te rd a m sk i (I) 2 6 7 Erbe, M ich ael (E rbe, M ih a e l) (II) 37, 39,

Falej, V la d im ir (IV ) 95

E rbkam , H . W . (E rbkam , H . V .) (I)

Falk, R ich ard (F alk , R icard ) (IV ) 312-

414

313, 317, 4 0 2

Ercole, F ran cesco (E rko le,

F argo B row n , L o u ise (F argo Braun,

F ra n cesk o ) (I) 2 2 7 - 2 2 8 , 230 ,

L u iz) (II) 137, 4 4 6

233-235, 414

Farr, Jam es (Far, D ž e jm s ) (II) 320 ,

E rhard, Jo h an n B en jam in (E rhard ,

331. 334, 4 4 6

Joh an B en ja m in ) (III) 5 9 , 2 8 6 ,

477

F arran d , M a x (F aran d , M a k s ) (II)

Erler, E d w ard (Erler, E d vard) (II) 409,

378 ,3 8 9 , 393. 446

446

F eder, E rn st (F eder, E rn st) (III) 4 7 7 ,

E rm aco ra, F e lix (Erm akora, F e lik s)

375

(IV ) 344, 403

F eder, G o ttfrie d (F eder, G o tfrid )

E sch e n b u rg, T h eo d o r (E sen b u rg,

(IID 4 5 6

T e o d o r) (I) 82, 415

F en n o , John (F en o, D ž o n ) (II) 4 16

Esler, G e o rg e (Isler, D z o rd z ) (IV ) m

F erg u so n , A d a m (F ergu so n , A d a m )

E telred II (I ) 2 0 5 (II) 118

(II) 4 0 6

E u ch n er, C h arles (O jh n er, C a rls )

F e rg u so n , R o b ert (F ergu so n , R obert)

( I V ) 355 . 358 , 4 ° 2

(II) 2 6 4 - 2 6 7 , 2 71, 324, 4 4 6

E u ch n er, W a lte r (O jh n er, V alter) (II) 214,

(II) 8 8 ,1 1 3 , 4 4 9 , 4 6 4 , 4 6 9 (III)

453

446

273 .

F aatz, A rn d t (F ac, A rn t) (III) 389,

2 7 4 , 2 8 5 ,4 4 6

F ern an d ez, Juan (F ern an d ez, H u an ) ( III) 7 5

E u k lid (II) 177

F ern e, H e n ry (Ferne, H en ri) (II) 73

E u z e b ije (I ) 15 3 ,16 1

F etsc h er, Irin g (Fečer, Irin g) (III) 2 2 , 2 18 , 4 7 7

E va (b ib l.) (I ) 304

472

Ford, Lord G re y (F o rd , Lord G rej)

F euerherdt, E ck h a rd t (F o jerh ert,

(II) 2 6 4 - 2 6 6 , 2 6 8 , 4 4 6 (III)

E k h art) (I ) 3 5 0 , 354, 357. 415

478

F ichte, Joh ann G o ttlie b (F ih te , Johan G o tlib ) (I I I) 2 8 7 , 4 7 7 0 V ) 175 F iebig, Paul (F ib ig , P a u l) (III) 431,

F o rm o zije (I ) 17 8 -17 9 F orster, Jones, (F o rster, D z o n s ) (II)

477

157. 447

F iges, O rla n d o (F a jd z is , O rla n d o )

F örster, Jürgen (F erster, Jirgen) (III) 4 4 6 -4 4 7 , 4 78

(III) 2 2 3 , 232-233, 2 5 5 , 4 78 (IV ) 1 0 5 ,1 0 9 - 1 1 0 ,1 3 2 ,4 0 3

F örster, W in frie d (F erster, V in ifrid ) (II) 1 6 9 , 4 4 7

F iggis, J. N . (F a jd z is , D z. N .) (I ) 191, 4 15

(II) 2 9 8 ,4 4 6

F o rsth o ff, E rn st (F o rsth o f, E rn st) (III) 430 - 431. 478

F ilagrije (I ) 187

F orsyth , M u rray (F o rsajt, M ju ri) (II)

F ilip II (I) 213, 2 6 2 , 3 1 5 ,3 3 7 ,3 4 0 ,

157. 447 (III) 2 9 , 478

3 4 4 ,3 6 1 ,3 6 3 , 373-375 .3 8 1 (II)

5,10,12-19, 23-24, 26-27, 3°32,36-37,42,145, 296 (III) 281 (IV)433 F ilip IV (I) 180 F ilip A v g u s t (I) 171 F ilip O d v a z n i (I ) 274-275, 280 F ilip Lepi (I) 183, 217 F ilip S v ap sk i (I ) 171

F orsyth e, D a v id (F o rsajt D e jv id ) (IV ) 312, 403 F ortescue, G . K . (F o rtesk ju , G . K .) (II)

(I)

Fin ch , D an iel (F in e, D an ije l) (II)

16 (II) 4 6 , 9 7 , 1 6 7 , 4 4 7 (III) 72 (IV ) 6 3 ,4 0 3 Fox, G e o rg e (F o k s, D z o r d z ) (III) 466,

328

4 7 8 (IV ) 194 , 231, 403

F raenkel, E rn st (F re n k el, E rn st) (III)

F in layson , M ich ael (F in le jso n ,

3 8 5 ,4 7 8 ( 1 x 0 2 9 9 ,4 0 3

M a jk l) (I I ) 2 1 9 , 4 4 6

F raenkel, H ein rich (F ren kel,

F in n is, John (F in is, D z o n ) (II) 186,

H ajn rih ) (IV ) 1 1 2 ,1 1 7 , 4 0 4

446

Franco, F ra ncisco (F ran k o,

F lak, Lu cije V alerije (I ) 9 0

F ra n cisk o ) (IV ) 8 0

Flake, O t to (F lake, O t o ) (III) 28 2 ,

Frank, H an s (F ra n k , H a n s) (III) 431

4 78

F ranklin, B en ja m in (F ren klin ,

F leisch, N ico lau s (F lajs, N ik o la u s)

B en jam in ) (I I ) 6 0 -6 1 , 7 0 -7 1 , 84,

(IV ) 233, 2 4 6 - 2 4 7 ,3 1 6 - 3 1 8 ,3 2 0 -

8 7 ,1 1 7 , 2 71, 2 7 9 , 2 8 2 , 2 8 5 -2 8 6 ,

3 2 2 ,3 3 0 -3 3 3 ,3 4 6 -3 4 7 ,3 4 9 ,4 0 3

325, 3 6 6 , 392-39 3, 4 4 4 , 4 4 7

Flor, G e sije (I) 150

F ranklin, Julian (F re n k lin , Julijan ) ( 1 ) 3 0 7 ,3 1 8 , 3 2 0 , 3 2 3 ,3 6 2 ,4 1 5 ,

F lu m an n , C la u d ia (F lim a n , Klaudija) (II)

371, 415

F o ucault, M ich el (F u k o , M is e l) (I)

F ilm er, R o b e rt (F ilm er, R o b ert) (II)

163,175. 273. 326, 445

6 1-6 2 , 4 4 7

F ortescue, John (F o rtesk ju , D z o n )

4 2 1(11)4 4 7

6 2 , 7 1, 238, 4 4 6

F o o t, M ich ae l (F u t, M a jk l) ( 111) 88,

F ra n so a I (I) 2 6 0 -2 6 1 ,3 1 3

478

F ransoa II (I) 313, 32 7 , 38 7, 39 1-39 2

473

F ranzen, A u g u s t (F ra n cen , A v g u s t) (I)

Fuchs, A n k e (F u h s , A n k e ) (IV ) 30 2,

181-183, 1 8 9 ,1 9 7 , 415

4 01

Frazer, Jam es G e o r g e (F rejzer,

F uh rm an n, H o r s t (F u rm a n , H o rst)

D že jm s D ž o r d ž ) (I ) 1 2 6 -1 2 7 ,

(I) 1 7 8 ,4 1 6

1 4 0 ,1 4 2 , 415

Fukuda, A rih iro (F u k u d a , A rih iro )

F reden N e n n in g (F red en , N e n in g )

(II) 1 6 4 - 1 6 5 ,1 6 9 ,1 7 3 , 1 7 5 ,1 9 4 ,

447

(0 293 Freem an, M ich ael (F rim an , M a jk i)

Füller, T im o ty (F u le r, T im o ti) (II)

(IV ) 61, 4 0 4

384. 395 . 447

Freisler, R o lan d (F rajsler, R o la n d )

Furet, F rançois (F ire, F ra n so a) (III)

(IV ) 117

2 2 , 37-39, 4 2 , 4 4 , 4 9 - 5 0 ,1 8 1 , 22 1, 2 6 2 , 2 7 0 - 2 7 1 , 4 7 0 , 4 7 8 -

F reneau, P h ilip (F re n o , F ilip ) (II)

4 7 9 (IV ) 6 6 - 6 7 , 7 ° . 7 8 ,1 4 3 ,4 0 4

4 16 Freud, S ig m u n d (F ro jd , Z ig m u n d ) (I) 14 5 -14 6 (III) 7 1, 4 7 8 (IV ) 20, 404

G ab an yi, A n elli U te (G a b a n ji, A n e li U te) (IV ) 1 2 6 , 4 0 4

F reund, Julian (F ro jn d , Julijan ) (II) 1 7 9 ,1 8 5 , 2 0 8 , 4 4 7

G ag ern , H ein rich v o n (G a g e rn , H ajn rih fo n ) (I I I) 315-316 , 318

F ridrih A u strijsk i (I) 18 9 , 2 1 7

G a lb a (II) 4 19

F ridrih II H oen co lern (III) 3 9 4 (IV )

378

G a le a z z o , B ern ab o (G a le a c o , B ern ab o ) (I ) 233

F ridrih II H o en štau fen (I) 1 7 1 ,1 8 0 , 183, 2 0 3 , 214

G a le a z zo , G ia n (G a le a c o , D a n ) (I)

F rid rih M u d ri (I) 2 6 9 , 2 7 7 - 2 7 8 , 2 9 2

233 G a le a z z o , V is co n ti (G a le a c o ,

F ridrih P o b o žn i (I) 319

V is k o n ti) (I) 233

F rid rih V ilh e lm II (III) 36, 319

G a lile i, G a lile o (G a lile j, G a lile o ) (II)

F rid rih V ilh e lm III (III) 2 8 7

297 Fried el, H an s (Fridel, H a n s) (I ) 37-

38 ,

G a lla tin , A lb e rt (G a la tin , A lb e rt) (II)

55 . 415

423

F ried elb au m , Stan ley H erm an

G a llu s , N ic o la u s (G a lu s , N ik o la u s )

(F rid elb au m , Stenli H erm an )

(0 293

(IV ) 2 8 2 , 403

G a m a lie l (b ib l.) (II) 8 0

F ried m an n , W o lfg a n g (F rid m an ,

G a n d h i, In d ira (G a n d i, In d ira ) (IV )

V o lfg a n g ) (IV ) 2 9 8 ,4 0 3 Fried rich , C arl Joachim (F rid rih , Karl

349 G a n d h i, M a h atm a (G a n d i,

Jo ak im ) (I) 2 2 ,3 5 4 ,3 5 6 ,4 1 0 , 4 15 (III) 4 3 1,4 7 8 (IV ) 6 6 , 7 2 ,

M a h a tm a ) (IV ) 6 , 2 4 1-2 5 1, 253-

77 . 1 2 7 . 4 0 4

2 5 5 , 3 2 0 , 347, 3 5 0 , 4 0 4 , 4 4 0

Fryde, N a talie (Frid, N atali) (I ) 2 0 5 , 210,

G a rd in e r, S te p h en (G a rd in e r, S te fe n ) (I ) 2 6 2

415

474

G e rck en , H ein rich (G e rk en ,

G arin , E u g en io (G a r in , E u d e n io ) (I)

H a jn rih ) (I) 293

235

G erh ard (G erh a rd ), n a d b isk u p (I)

G arn e tt, G e o rg e (G a r n e t, D z o r d z )

2 0 2 -2 0 3

(1 ) 3 1 8 ,3 3 4 , 336, 4 16

G ern , C h ris tia n e (G e rn , K ristija n e )

G arraty, John (G a ra ti, D z o n ) (II)

430,447

(IV ) 3 5 6 -3 5 7 .4 1 9 G e rs o n , Jean C h arlier d e (G e rs o n ,

G a rriso n , Janine (G a r is o n , Z a n in )

( 1)338

Ž an Šarlije d e) (I) 2 5 , 1 8 9 ,1 9 2 200,

G ath erer, W . A . (G ed erer, V . A .) (I)

18 0 , 448

G ath y , V era (G a ti, V era) (IV ) 4 8,

G e tu lik (I) 133

404

G e w irth , A la n (G e v irt, A la n ) ( I ) 182,

G a u n t, Peter (G o n t, Peter) (II) 9 0 ,

447

2 1 7 , 2 1 9 , 223, 4 16 G eyl, P. (G e jl, P.) (II) 2 2 , 448

G av re, M a rk (G e jv r, M a rk ) (II) 19 0 ,

447

G h o se , A u ro b in d o (G o s e , A u ro b in d o ) (IV ) 243

G av rilo (b ib l.) ( I ll) 8 7

G id d e n s , A n th o n y (G id e n s , E n to n i)

G a x o tte , Pierre (G a s e t, Pjer) (III) 39,

479

(IV ) 4 5 - 4 6 ,4 9 ,4 0 4 , 4 2 8 G ierk e, Julius v o n (G irk e , Julius fo n )

G eb erh a rd (I) 16 9

(IV ) 3 2 4 , 4 0 4

G e ig e r, M a x (G ajge r, M a k s ) (I ) 3 2 9 , 4 16

G ie rk e, O t to v o n (G irk e , O t o fo n ) (I) 3 3 8 ,3 5 0 - 3 5 2 ,3 5 6 ,4 1 6 ( 1 1 )

G e is s , Im m an u el (G a js, Im a n u el) (III)

19 6 , 4 4 8 (III) 389 (IV ) 21, 2 9 8 ,

2 7 9 , 324, 453, 4 7 9

404

G e la s ije I (I) 165

G ie se y , R alp h (G iz i, R alf) (I) 333,

G e ld e re n , M a rtin van (G eld e re n ,

337.

M a rtin v a n ) (II) 1 3 ,1 8 , 2 8 , 38-

39 -

448

416

G ig (I) 32 G ilb e rt, F elix (G ilb e rt, F elik s) (II) 9,

G e ln h a u se n , K o n rad v o n

448

(G e ln h a u ze n , K o n rad fo n ) (I) 184, 4 2 0

G ilb y , A n th o n y (G ilb i, E n to n i) (I)

379

G e m b e l, Em il Julius (G e m b e l, Em il Ju lius) (III) 4 2 2 , 4 7 9

G illin g h a m , John (G ilin g e m , D ž o n ) (I)

G e n e t, E d m o n d C h arles (Z en e, E d m o n d Sari) (II) 19 0 , 4 17

30 2 , 4 7 9 (IV ) 6 6 - 6 7

A le s a n d ro ) (II) 10, 2 4 2 -2 4 3 G ira rd , R en é (Ž irar, R en e) (IV ) 12 2 , 12 4 , 430

G e n tz , Friedrich v o n (G e n e , F ridrih fo n ) (III) 309

3 7 0 , 4 16

G ira ffi, A llesa n d ro (Đ ira fi,

G e n tile , G io va n n i (D e n tile , D o v a n i) (III)

4 16 (II) 73 -7 5 , 4 4 6 , 4 6 7

G ert, Bernard (G e rt, B ern ard ) (II)

4 0 5 ,4 1 1 ,4 1 6 ( 1 1 ) 4 5 ,4 4 7

G la esn er, G ert-Joach im (G le sn e r, G ert-J oah im ) (IV ) 8 5 ,1 9 4 , 4 0 4

G e o rg B ran d en b u rsk o -A n zb ask i

475

G o rk i, M a k s im (I I I) 2 4 3 ,4 7 9 (IV ) 1 1 8 .4 0 5 G o tt, S a m u el ( G o t, S e m ju e l) (III) 71 G o u ld , C a ro le (G u ld , K e ro l) (IV ) 63, 2 6 2 , 3 0 6 -3 0 7 , 310 , 332, 4 0 4 G rah, G aj (I ) 8 7 , 1 0 7 , 1 1 0 (III) 122 G ra h , T ib e rije (I ) 8 6 - 8 7 ,1 1 0 (III) 122 G ra m l, H erm a n n (G ra m l, H erm an ) (III) 4 4 3 ,4 7 9 G ra m sch i, A n t o n io (G ra m š i, A n to n io ) (IV ) 4 8 G ra n ge, P eregrin e d e la (G ra n ž, P eregrin d e la ) (II) 16 G ra n t, R uth (G ra n t, R u t) (II) 123,

277 .

449

G ra n velle, A n to in e P erron et de (G ra n v e l, A n to a n Peron e d e) (I) 363 (II) 12-13 G ra u s, F ra n tiše k (G ra u s, F ra n tišek) (I )

2 0 7 , 4 17

G ray, C h a rles (G re j, Č a rls ) (II) 213, 265,

449

G ray, G le n n (G re j, G le n ) (IV ) 19 9 , 2 2 5 .4 0 5 G re b in g , H elga (G re b in g , H e lg a ) (III)

347, 361, 363, 372 -373. 479

G reen e, Jack (G rin , D ž e k ) (II) 352,

449 G re e n fe ld Liah (G rin fe ld , Laja) (III)

17. 479 G re g o r, A . Jam es (G re g o r, A . D ž e jm s ) (III) 2 9 8 , 30 5, 4 8 0 G ren v ille , John (G ren v ije, D ž o n ) (II)

237 G r g u r III (I ) 165 G r g u r V ( I ) 179 G r g u r V II (I ) 1 6 6 -1 6 7 G r g u r IX (I) 1 6 9 ,1 8 0 G r g u r X II (I ) 1 8 4 ,1 8 6 ,1 9 0

76

G rie w an k , K arl (G riv a n k , K a rl) (I)

G u is e ( G iz ) , v o jv o d a (I ) 3 0 6 , 3143 1 5 ,3 2 8 ,3 4 0 ,4 2 9

15, 2 7 1 ,4 1 7 (I I ) 9 ,4 4 9

G u rev ic, A ro n (I) 4 17

G riffith s, G o r d o n (G r ifits , G o rd o n ) (II) 11, 2 9 , 4 4 9

G u rk o w , A n d rej (G u rk o v , A n d re j) (IV )

G rim m , D ie te r (G r im , D ite r ) (IV ) 23,

2 8 1, 4 0 5

159 , 4 0 5

G u s ta fs s o n , B o (G u s ta fs o n , B o ) (III)

334-335, 4 8 0

G ro en er, W ilh e lm (G re n e r, V ilh e lm ) (III) 3 6 7, 380-381

G u sy , C h ris to p h (G u z i, K risto f) (IV ) 32, 2 9 0 , 4 0 6

G ro e th u y sen , B ern ard (G re th ise n , B ern ard ) (III) 2 2 , 4 8 0 H

G ro h , D ie te r (G ro h , D ite r ) (III) 321-

H aase, H u g o (H a z e , H u g o ) (III)

3 2 3 ,3 2 5 ,3 4 3 ,3 7 2 , 4 8 0

3 4 4 ,3 6 2 ,3 6 7

G ro m o ll, B erhn ard (G ro m o l,

H äberle, Peter (H eb erle, Peter) (III)

B ern ard ) (IV ) 310 , 4 0 4

4 6 8 , 4 8 0 (IV ) 2 8 4 -2 8 5 , 4 0 6

G ro rich ard , A la in (G ro risa r, A lan )

(IV) 69, 405

H aberm as, Jürgen (H ab erm a s, Jirgen) (II) 2 0 5 , 2 0 7 - 2 0 8 , 2 2 4 ,

G ro s s , A n n em arie (G ro s , A n em a ri) (II)

4 4 9 (III) 135, 4 8 0 (IV ) 17, 2 0 ,

4 6 , 5 9 , 6 1, 7 6 ,1 3 5 , 4 4 9

2 7 - 2 9 ,3 4 ,4 8 ,5 6 ,5 9 ,1 8 7 ,2 0 7 ,

G ro s s , R o b ert (G ro s , R o b ert) (II)

213 -2 14 , 2 6 3 - 2 6 6 , 2 8 4 , 334, 337,

377 , 449

40 1,

G ro o s S e u fftze n , C h ris tia n

4 0 6 , 415

H acker, F ried rich (H ak er, F ridrih )

L ieb fried t v o n (G ro s S o jfcen ,

(IV )

K ristija n L ibfrejt fo n ) (III) 28 1,

12 4 , 4 0 6

H ad rijan , (I) 133

480 H ad rijan II (I) 183 G ro tiu s , H u g o (G ro ciju s, H u g o ) (I) H ad rijan V I (I ) 2 6 0

415 (II) 2 2 5 , 2 9 7 - 2 9 8 , 4 4 6 , 4 4 9

H aeften , W ern e r v o n (H efte n , V ern er

G rü n in g er, Paul (G rin in g e r, Paul) (IV )

fo n ) (IV ) 117

329-330

H afen , T h o m a s (H a fe n , T o m a s ) (III)

G u ed ev ille, N ico la s (Z ed evije,

28 ,

30 , 63, 4 8 0

N ik o la s ) (III) 9 H affn er, S eb astia n (H afn er, G u é rin , D an iel (G e re n , D a n ije l) (IV) 1 0 6 ,1 2 3 ,

S e b a stija n ) (III) 354-356 , 358,

405

371, 4 2 2 , 4 6 1 , 4 6 6 , 4 8 0 (IV )

G u gge n b erger, Bernd (G u ge n b erg er,

334, 378, 4 0 6 - 4 0 7

B ern d ) (III) 4 8 0 -4 8 2 , 4 9 4 , 5 0 0

H agen , C h ris tin e (H a g e n , K ristin e )

(IV ) 3 5 9 -3 6 0 , 4 0 5 - 4 0 7 , 4 21,

(I )

423

155, x57 , 1 6 7 .1 6 9 , 20 3, 301,

4 17 (II) 47 , 449 (H O 56 , 4 8 0

G u ccia rd in i, Francesco (G v ica rd in i,

(IV ) 2 4 5 , 321, 323, 4 0 7

F ra n cesko ) (I) 251 (II) 9

H ägerm an n , G u s ta v (H egerm an , G u s ta v ) (II) 355, 3 6 6 , 3 7 0 ,3 7 4 ,

G u in ig i, Francesco (G v in id i, F ran cesko ) (I) 233

449

477

G lea so n , A b b o tt (G lis o n , A b o t) (III) 3 0 2 .4 7 9 (IV ) 6 5 - 6 6 ,4 0 5 G o d ch o t, Jacqu es (G o d s o , Z a k ) (III) 3 2 0 .4 7 9

2 5 2 , 2 6 0 - 2 6 1 , 4 16 G o erd eler, C a rl F ried rich (G erd eler, Karl F rid rih ) (IV ) 1 1 4 ,3 9 4 G o erlich , H e lm u t (G e rlih , H e lm u t) 338, 3 4 2 , 4 0 5

G o h ler, G e rh ard (G e le r, G erh ard ) (III) 16 7 , 2 7 9 , 4 7 9 G o ld farb , Jeffrey (G o ld fa r b , D zefri) (IV ) 83, 4 0 5 G o ld h a g e n , D a n ie l Jona (G o ld h a g e n , D a n ijel Jona) (III)

458.479

2 6 2 , 3 0 6 - 3 0 7 ,3 1 0 , 332, 4 0 4 G ra h , G a j (I) 8 7 ,1 0 7 ,1 1 0 (III) 122 G rah, T ib erije (I) 8 6 - 8 7 ,110 (H I) 122 G ra m l, H erm an n (G ra m l, H erm an ) (III)

4 4 3 ,4 7 9

G ra m sch i, A n t o n io (G ra m š i, A n to n io ) (IV ) 48 G ra n ge, P eregrin e d e la (G ra n ž, P eregrin d e la ) (II) 16 G ra n t, R uth (G ra n t, R u t) (II) 123,

277 .

449

G ra n velle, A n to in e P erron et de

G o ld ie , M a rk (G o ld i, M a rk ) (II) 2 7 1 - 2 7 2 , 448 G o ld s m ith , M . M . (G o ld s m it, M . M .) (II) 1 6 3 ,4 4 8 G o ld s to n e , Jack (G o ld s to u n , D z e k ) (II)

1 1 8 .4 0 5 G o tt, S a m u el ( G o t, S e m ju e l) (III) 71 G o u ld , C a ro le (G u ld , K e ro l) (IV ) 63,

G o d m a n , P eter (G a d m a n , P iter) (I)

(IV )

G o rk i, M a k s im (III) 2 4 3 ,4 7 9 (IV )

53- 54 . 448

G o ld w in , R o b ert (G o ld v in , R o bert) ( 1 1 ) 3 8 5 ,4 4 8 G o lo s c e k in , F ilip (IV ) 9 4 -9 5 G o o c h , G . P. ( G o i, G . P .) (I I ) 7 7 , 2 9 5 - 2 9 6 ,4 4 8 G o o d m a n , C h is to p h e r (G u d m a n , K risto fer) (I) 379-383, 391, 4 0 6 ,

417 G o o d w in , John (G u d v in , D z o n ) (II) 8 0 -8 1, 8 3 -8 5 ,1 4 9 , 4 4 8 -4 4 9 , 456 G o o d w in , T h o m a s (G u d v in , T o m a s ) (II) 7 9 , 4 4 9 G o rb a co v , M ih a il (IV ) 8 4 ,1 2 5 G o rin g , H erm an n (G e rin g , H erm an ) (III) 4 2 5 , 435 G o rin g , M a rtin (G erin g, M a rtin ) (I) 323, 325, 3 3 7 ,4 17 (IV ) 4 0 5

(G ra n ve l, A n to a n Peron e d e ) (I) 363 (II) 12-13 G ra u s, F ra n tišek (G ra u s, F ran tišek) ( 1 ) 2 0 7 ,4 1 7 G ray, C h a rles (G re j, Č a rls) (II) 213, 265,

449

G ra y, G le n n (G re j, G le n ) (IV ) 199 , 2 2 5 .4 0 5 G re b in g , H elga (G re b in g , H e lg a ) (III)

347, 36 1, 363, 372-3 73, 479

G reen e, Jack (G rin , D ž e k ) (II) 352,

449 G re e n fe ld Liah (G rin fe ld , Laja) (III) 17.

479

G re g o r, A . Jam es (G re g o r, A . D ž e jm s ) ( 111) 2 9 8 ,3 0 5 , 4 8 0 G re n v ille , John (G ren v ije, D ž o n ) (II)

237 G r g u r III (I) 165 G r g u r V ( I ) 179 G r g u r V II (I ) 1 6 6 -1 6 7 G r g u r IX (I) 1 6 9 ,1 8 0 G r g u r X l l (I ) 1 8 4 ,1 8 6 ,1 9 0

G u is e ( G iz ) , v o jv o d a (I ) 3 0 6 ,3 1 4 -

G rie w an k , K arl (G riv a n k , K arl) (I)

3 1 5 ,3 2 8 ,3 4 0 ,4 2 9

15, 2 7 1 , 4 17 (I I ) 9 , 449

G u rev ic, A ro n ( 1) 4 17

G riffith s, G o r d o n (G r ifits , G o rd o n ) (II) 11, 2 9 ,4 4 9

G u rk o w , A n d rej (G u rk o v , A nd rej) (IV )

G rim m , D ie te r (G r im , D ite r ) (IV ) 23,

28 1, 4 0 5

15 9 , 4 0 5

G u s ta fs s o n , B o (G u s ta fs o n , B o ) (III)

334- 335. 4 8 °

G ro en er, W ilh e lm (G re n e r, V ilh e lm ) (III) 3 6 7 ,3 8 0 -3 8 1

G u sy , C h ris to p h ( G u z i, K risto f) (IV ) 32, 2 9 0 , 4 0 6

G ro e th u y se n , B ernard (G re th ise n , B ern ard ) (I I I) 2 2 , 4 8 0 H

G ro h , D ie te r (G r o h , D ite r ) (III) 321-

H aase, H u g o (H a z e , H u g o ) (III)

3 2 3 ,3 2 5 ,3 4 3 ,3 7 2 ,4 8 0

344,

G ro m o ll, B erhn ard (G ro m o l,

4 6 8 , 4 8 0 (IV ) 2 8 4 -2 8 5 , 4 0 6

G ro rich ard , A la in (G ro risa r, A la n )

H aberm as, Jürgen (H ab erm a s,

(IV ) 6 9 ,4 0 5

Jirgen) (II) 2 0 5 , 2 0 7 - 2 0 8 , 2 2 4 ,

G ro s s , A n n e m arie (G r o s , A n em a ri) (II)

4 4 9 (III) 135, 4 8 0 (IV ) 17, 2 0 ,

4 6 , 59 . 61, 7 6 , 135. 449

2 7 - 2 9 , 34, 4 8 , 5 6 , 5 9 ,1 8 7 , 2 0 7 ,

G ro s s , R o b ert (G r o s , R o b ert) (II)

377-

362, 367

H äb erle, Peter (H eb erle, Peter) (III)

B ern ard ) (IV ) 3 1 0 ,4 0 4

213 -2 14 , 2 6 3 - 2 6 6 , 2 8 4 ,3 3 4 ,3 3 7 ,

449

4 0 1,

G ro o s S e u fftze n , C h ris tia n

4 0 6 , 4 15

H acker, F ried rich (H ak er, F rid rih )

L ieb fried t v o n (G ro s S o jfcen ,

(IV )

K ristija n Libfrejt fo n ) (III) 28 1,

124, 4 0 6

H ad rijan , (I) 133

480 H ad rijan II (I) 183 G ro tiu s , H u g o (G ro ciju s, H u g o ) (I) 415 (II) 2 2 5 , 2 9 7 - 2 9 8 , 4 4 6 , 4 4 9

H aeften , W e rn e r v o n (H e fte n , V ern er

G rü n in g e r, Paul (G rin in g e r, Paul) (IV )

H ad rijan V I ( I ) 2 6 0

fo n ) (IV ) 117

329-330

H afen , T h o m a s (H a fe n , T o m a s ) (III)

G u e d e v ille , N ico la s (Z ed ev ije,

2 8 ,3 0 , 63, 4 8 0

N ik o la s ) (III) 9 H affn er, S eb astia n (H afn er, G u é rin , D a n ie l (G e re n , D an ije l) (IV) 1 0 6 ,1 2 3 ,

S e b a s tija n ) (I I I) 3 5 4 -3 5 6 ,3 5 8 ,

405

3 7 1 ,4 2 2 , 4 6 1 , 4 6 6 , 4 8 0 (IV )

G u g g e n b e rg e r, Bernd (G u gen b erg er,

334. 378 .4 0 6 - 4 0 7

B ern d ) (III) 4 8 0 -4 8 2 , 4 9 4 , 5 0 0

H agen , C h ris tin e (H a g e n , K ristin e )

(IV ) 3 5 9 -3 6 0 ,4 0 5 - 4 0 7 , 4 21,

( 0 155. ! 5 7 . 1 6 7 ,1 6 9 , 20 3, 30 1,

423

4 17 (II) 4 7 , 4 4 9 (III) 5 6 , 4 8 0 (IV ) 2 4 5 ,3 2 1 ,3 2 3 , 4 0 7

G u ccia rd in i, Francesco (G v ica rd in i, F ra n cesko ) ( 1) 251 (II) 9

H ägerm a n n , G u s ta v (H egerm an , G u s ta v ) (II) 355, 3 6 6 ,3 7 0 ,3 7 4 ,

G u in ig i, Francesco (G v in id i,

449

F ra n cesko ) (I) 233

477

H ajdu, R o b ert (H e jd u , R o b ert) (IV )

H ard enberg, K arl A u g u s t F ü rst v o n

30 , 4 0 7

(H a rd e n b e rg , K a rl A u g u s t F irst fo n ) (III) 6 7 , 3 9 0

H ajnrih IV (I ) 1 6 7 - 1 6 9 , 211

H ard in g, N e il (H a rd in g , N il) (III)

H ajnrih V (I) 1 6 9 H aley, K . H . D . (H e jli, K . H . D .) (II) 294,

246,

4 8 0 (IV ) 1 0 6 ,1 3 1 ,4 0 7

H ard m an , Jo h n (H a rd m a n , D z o n )

30 4 , 4 4 9

(III) 4 7 , 5 4 , 4 8 0

H alifax (H a lifa k s), m a rk iz (II) 301 H all, B asil (H o l, B e jzil) (I) 2 9 9 , 4 17 H aller, W illia m (H aler, V ilija m ) (II) 6 8 ,7 9 ,8 3 ,4 4 9 H allid ay, W illia m R egin ald (H o lid ej, V ilijam R e d žin a ld ) (I) 83, 4 17 H alm , H e in z (H a lm , H ajn c) (I) 168 ,

H ardy, T h o m a s (H a rd i, T o m a s ) (III) 116 H arem h ab (I) 145 H argreaves, M a ry (H arg re jvs, M eri) (II) 2 4 6 , 4 5 7 H arlin e, C ra ig (H arlajn , K rejg) (I) 3 6 2 ,4 1 7

417 H alper, E d w ard (H alp er, E d vard) (I)

71. 417

4 2 2 , 431,450

H arm id (I) 45

V ilija m ) (III) 4 9 1 (IV ) 1 0 1 ,4 0 7

H arm o d ije (I) 35-38

H a m ilto n , A la ster (H a m ilto n ,

H arm s, K lau s (H a rm s, K la u s) (I)

A la ste r) (III) 3 0 5 ,4 8 0

2 7 8 , 417

H a m ilto n , A lexa n d er (H a m ilto n ,

H arries, K a rsten (H aris, K a rsten )

A le k s a n d e r) (II) 37 6 , 3 7 8 -3 79 ,

(IV ) 2 1 7 , 4 0 7

383, 38 6, 39 0 -39 1, 4 0 0 , 4 0 6 , 4 14 -4 19 , 4 2 2 , 4 2 8 , 4 36, 4 6 2 ,

H arrin g to n , Jam es (H a rin g to n ,

(IV ) 2 7 8 , 4 0 7

D z e jm s ) (II) 1 4 2 -1 4 3 ,1 4 6 , 271, 2 7 4 , 4 4 7 , 4 5 0 (III) 71

H a m ilto n , P atrick (H am ilto n , P a trik ) (I) 384

H arris, T im (H aris, T im ) (II) 2 6 2 , 2 6 6 ,4 5 0

H a m p to n , Jean (H em p to n , D ž in ) (II) 1 8 3 ,1 8 8 ,1 9 2 , 2 2 5 , 231, 4 5 0 (IV ) 2 6 , 4 0 7

H a rriso n , T h o m a s (H a riso n , T o m a s ) (II) 1 3 7 ,1 4 6

H an , N ic la s (H an , N ik las) (I) 29 3

H art, E d w ard (H art, E d vard) (IV ) 232-233, 4 0 7

H a n ib a l (I) 12 6 , 254

H a rtm a n , M a rk (H artm an , M a rk )

H an n o ver, H einrich (H an ofer,

(II) 2 5 2 -2 5 3 , 4 5 0

H a jn rih ) (IV ) 371

H a rtm a n n , N ico lai (H artm an ,

H a n se n , K lau s (H ansen , K la u s) (IV )

N ik o la j) (IV ) 174

2 3 6 -2 3 7 , 239, 4 0 7

H a s b u la to v , R u sla n (IV ) 1 1 0 ,1 4 8 ,

H a n s e n , R eim er (H an sen, R ajm er) (I )

V o ln i) (II) 34 8 -3 4 9 , 3 5 9 ,3 7 0 , 377,

H alp erin , S. W illia m (H alp erin , S.

470

H arlow , R alph V o ln e y (H a rlo u , R a lf

407

311, 4 17

H a s la m , Jon athan (H asla m ,

H a ra la m b o s, M ichael (H ara la m b os,

D z o n a ta n ) (IV ) 145, 4 0 7

M a jk i) (IV ) 5 0 ,4 0 7

478

H au sh o fer, A lb re c h t (H a u sh o fer,

H en n eck e , H a n s Jörg (H en ek e, H an s Jerg) (IV ) 18 7-18 8 , 4 0 7

A lb re h t) (I I I) 4 4 5 , 4 4 9 H au sh o fer, K arl (H a u s h o fe r, Karl

H en n is, W ilh e lm (H en is,V ilh e lm ) (III) 4 6 6 - 4 6 7 ,4 8 1 (IV ) 34, 2 6 6 ,

(H a u sh o fe r, K a rl) (III) 7, 437,

408

4 4 1-4 4 6 , 4 4 8 - 4 5 0 , 481 H aw g o o d , John (H o u g u d , D z o n ) (III) 3 0 9 , 315-316 , 318, 481

H enri V II (I) 3 9 2 H en ri V III (I) 223, 37 0 -3 7 4 , 382, 3 8 4 ,3 9 2 ( 1 1 ) 171

H eald, R o b in (H ild , R o b in ) (IV ) 5 0 , 407

H en ri S tju a rt (I ) 38 7, 39 9 , 4 0 0

H earn sh aw , F. J. C . (H irn s o u , F. D z.

H en ry, P a trick (H en ri, P atrik ) (II)

C .) (I) 313>374 . 38 5, 4 0 8 - 4 0 9 , 417, 4 19 (I I ) 4 5 , 4 3 9 . 441 . 443 . 450,

4 6 0 , 4 75

356 - 357 . 363. 373. 396 H erak lit (I) 39 H erbert, G a r y (H erbert, G e ri) (II)

H eath , Jam es (H it, D z e jm s ) (II) 239,

450 H eckei, Jo h an n es (H ek el, Joh an es) (I)

1 8 1 ,1 8 7 , 2 18 , 4 5 0 H ercen, A leksan d ar Ivanovič (III) 197 H éritier, Louis (H eritije, Luj) (III) 335

2 8 8 ,4 1 7 H erku l (I) 130

H ed ley, T h o m a s (H e d li, T o rn as) (IV ) H e ro d o t (I ) 3 1 ,3 6 ,3 8 ,4 1 8

378 H eer, F ried rich (H er, F rid rih ) (III) 6 9 ,9 3 , 4 5 6 ,4 8 1

H e ro d o t (IV ) 2 0 9 ,4 0 8 H ersh ey, M a rjo rie R an don (H erši, M a rd žo ri R en d o n ) (IV ) 2 5 7 ,

H efele, C a rl Jo seph v o n (H efele^ K arl

408

J o ze f fo n ) (I ) 1 8 6 ,1 8 9 - 1 9 0 ,1 9 3 ,

H ertlin g, G r a f (H e rd in g , G ra f) (III)

417

355

H egel, G e o rg F ried rich W ilh e lm (H e g e l, G e o rg F rid rih V ilh elm )

H erw arth , H a n s v o n (H ervart, H an s fo n ) (III) 4 4 5

( I ) 2 4 (III) 1 3 2 ,1 3 4 -13 5 ,1 4 1 , 1 4 6 - 1 4 7 ,1 5 0 , 2 8 9 , 321, 337, 481

H eß , R u d o lf (H e s , R u d o lf) (III) 4 4 2 443, 4 4 5 , 448-449

(IV ) 174- 175. 249 H eid eg ger, M a rtin (H ajd eger,

H eu n , W e rn e r (H o jn , V ern er) (IV ) 290, 407

M a rtin ) (IV ) 1 9 8 -2 0 0 , 2 0 4 , 2 17. 393 - 398 , 4 0 7

H eyck , Ed. (H e jk , E d .) (II) 19, 24 ,

450

H ein tze le r, G erh ard (H ajn cler, G e rh a rd ) (I) 5 9 , 4 17

H eylan d , C a rl (H e jla n d , K arl) (IV ) 324 ,

H eld , D av id (H eld , D e jv id ) (IV ) 41, 48, 4 0 7

R u d o lf) (III) 362

H eller, H e n ry (H eler, H en ri) (I) 338, 418

H ill, C h ris to p h e r (H il, K risto fer) (II) 51,

H ellm er, Joach im (H elm er, Joakim ) (IV )

408

H ilferd in g , R u d o lf (H ilferd in g ,

H e n k in , L o u is (H en k in , L u is) (IV)

5 7 , 8 7, 9 2 ,1 1 8 ,1 3 8 , 2 19 ,

266,

3 4 ,4 0 7

319, 4 5 0 , 4 6 4

H ilto n , John (H ilto n , D ž o n ) (II) 1 6 9 ,4 6 6

283, 310, 34 0 , 343, 4 0 7

479

H im m ler, H e in ric h (H im ler,

1 9 7 ,1 9 9 - 2 0 7 , 2 0 9 -2 3 5 , 2 4 4 -

H ajn rih ) (I I I) 4 2 5 , 4 2 9

2 5 6 , 2 5 9 , 2 7 0 , 273, 2 7 6 - 2 7 8 , 2 8 0 -2 8 4 , 2 8 6 , 2 9 1 , 2 9 7 - 2 9 8 ,

H in d en b u rg, Paul v o n (H in d e n b u rg ,

316, 3 2 0 , 3 2 6 -3 3 0 , 332-335, 337-

Paul fo n ) (I I I) 3 5 5, 357-358 ,

339, 341, 347 , 3 6 9 , 375 ,3 8 0 -3 8 3 ,

381-382, 3 8 5, 3 8 7, 4 0 8 , 4 2 5 -

387 , 394 - 395 , 397 , 4 0 9 . 411.

4 2 6 , 4 2 9 , 4 5 9 , 4 61

4 36 , 4 4 0 -4 4 8 , 4 51-4 5 3 . 4 6 2

H in n an t, C h a rles (H a jn en t, C a rls ) (II)

( 1 1 1 ) 1 8 , 2 0 , 2 7 , 2 9 , 4 9 , 5 7 ,5 9 -

2 4 6 , 4 51

6 2 , 9 8 ,1 0 1 , 148, 2 2 0 , 4 0 0 , 411,

H in rich s, E rn st (H in rih , E rn st) (III)

4 9 7 (IV ) 6 - 7 , 9 ,1 4 - 1 5 , 84, 2 1 4 -

2 3 ,4 8 1

218, 2 2 0 - 2 2 2 , 2 7 2 ,3 5 8 , 3 6 0 ,

374. 376 -379 . 38 1-38 7, 394 ,

H in rich s, C arl (H in rih s , K arl) (I)

4 0 8 , 4 36 -4 37

2 6 9 , 2 7 1 , 2 8 6 , 418

H o b sb a w m , Eric (H o b z b a u m , E rik)

H in sley, F. H . (H in s li, F. H .) (I)

(III) 11, 3 9 ,1 2 1 , 481

30 8 , 310, 418

H ö ch b erg, K arl (H e h b e rg , K a rl) (III)

H in tze , v o n (H in ce, fo n ) (III) 355

1 7 2 ,1 7 4 ,3 3 2 ,3 3 4

H io n (I) 55

H öffe, O tfrie d (H efe, O tfr id ) (II) H ip arh (I) 35-36

1 8 5 ,1 8 9 , 212 -2 13 , 2 1 6 , 2 2 5 , 4 52

H ip ija © 3 5 - 3 8 (IV ) 117

(IV ) 377, 4 0 8

H ip p el, E rn st v o n (H ip e l, E rn st fo n )

H o ffm a n n , C h ris ta (H o fm a n , K rista)

( 1 ) 3 8 ,4 1 8

(IV ) 1 8 8 ,1 9 0 - 1 9 2

H irsch m an , A lb ert (H irsm an ,

H o ffm a n , H a s s o (H o fm a n , H a s o ) (I)

A lb e rt) (IV ) 273, 4 0 7

418

H itfe ld t, A m b ro s iu s (H itfelt,

H o ffm a n , Peter (H o fm a n , Peter)

A m b r o z iju s ) (I) 293

(IV ) 117

H itler, A d o lf (H itler, A d o lf) (III)

H o h lw e g , A rm in (H o lve g , A r m in ) (I)

2 4 0 , 2 73 -2 7 4 , 2 7 7 , 2 9 7 , 3 0 5 -

2 5 ,4 1 1

3 0 6 ,3 5 7 ,3 6 8 ,3 7 0 - 3 7 1 ,3 8 5 ,

H o lb o rn , H ajo (H o lb o rn , H a jo ) (III)

38 7, 4 0 1, 4 0 6 , 418, 4 2 2 -4 3 6 ,

2 8 2 , 481

438 -4 4 1, 443, 4 4 5-4 53, 455 - 457 ,

H o ld s w o rth , W . S. (H o ld s v o rt, V. S .)

4 5 9 - 4 6 2 ,4 6 5 ,4 6 9 ,4 8 1 (IV ) 6 7 ,

(II)

7 2 -7 3 , 7 7 , 8 0-8 1, 8 5 ,1 0 2 ,1 0 4 ,

H o lla n d (H o la n d ), lord (III) 114

1 1 1 - 1 1 7 ,1 2 5 ,1 2 8 ,1 4 3 - 1 4 4 ,1 4 8 -

H o lle n ste in e r, Johannes

1 4 9 , 1 5 2 ,1 6 4 , 1 7 4 , 1 8 4 , 1 8 8 ,

(H o le n sta jn e r, Jo h an es) (I) 418

2 0 0 , 2 0 4 , 2 2 7 ,2 4 8 ,3 1 3 -3 1 4 , 351, P B 3 9 1 ,3 9 3 ,4 0 8 ,4 1 5 ,4 1 7

H o lm e s, S tep h en (H o lm s, S te fe n ) (IV ) 13, 2 4 ,3 3 , 4 0 8

H itti, P h ilip (H iti, F ilip) (I) 16 8 , 4 18 H o a k , D ale (H o u k , D ejl) (II) 2 9 4 ,

H o lo re n sh a w , H en ry (H o lo re n so u , H e n ri) (II) 103, 452

4 5 1, 453, 4 6 5, 4 6 9 H o b b e s , T h o m a s (H o b z, T o m a s ) (I)

H ö ls ch e r, E m il Erich (H eiser, E m il E rih ) (I) 173, 418

136, 2 5 9 , 2 6 4 ,2 6 6 ,3 3 6 ,3 3 9 , 351, 423 (IÜ 6, 99, 156 -15 7, 15 9 -

51, 4 52

H o lt, J. (H o lt, J.) (IV ) 2 7 0 , 4 0 7

480

H o u sto n , W illia m (H ju sto n ,

H olt, M a ck (H o lt, M a k ) (I) 3 1 5 ,4 1 8

V ilija m ) (II) 376

(IV ) 2 7 0 H o ltz , E b erh ard (H o le , E b erh ard ) (I)

409

2 0 7 , 418

H ow ard , L eo n (H auard , L io n ) (III)

H o m a n n , Karl (H o m a n , K arl) (IV ) 262,

H ow ard , D . (H au ard , D .) (IV ) 2 7 7 ,

96, 482

408

H o w ard , R o b e rt (H au a rd , R o bert)

H o m ja k o v, A lek sej (III) 191

(IO 3 2 1

H on ecker, E rich (H o n ek e r, E rih )

H ow ard , S im e o n (H au ard , S a jm io n )

(IV ) 1 7 9 - 1 8 0 ,1 8 6

( 1 1 ) 3 5 8 ,4 5 2 H o o d , F. C . (H u d , F. C .) (II) 159, H ow ell, Jam es (H au el, D z e jm s ) (II)

1 6 5 ,1 7 5 ,1 7 7 - 1 7 8 ,1 8 2 , 223, 4 52

2 4 2 -2 4 3 H o o k , S id n e y (H u k S id n i) (III) 150 H ow ell, R o ger Jr. (H au el, R o d ze r Jr.)

151, 481

(II)

1 3 6 ,1 3 8 , 452

H oo ker, T h o m a s (H u k e r, T o rn as) H ru sco v , N ik ita (III) 4 7 2 (IV ) 144,

(II) 2 7 7 , 346

153, P B 3 9 1 ,3 9 6 H oo p er, John (H u p e r, D z o n ) (I) 372 H u b atsch , W a lth e r (H u b ac, V alter) H ö p fl, H arro (H e p fl, H aro ) (I) 324,

(II)

418 H o p k in s , S te p h e n (H o p k in s , S tefen )

F rank ) (II) 26 3, 2 8 2 -2 8 3 , 4 52

OO352

H u g lin , T h o m a s (H ig lin , T o m a s ) (I)

H oracije (II) 2 4 7

44 , 53, 351, 356 - 357, 3 6 0 , 4 19 (II) 211, 4 52

H orkh eim er, M a x (H orkh ajm er, M a k s ) (III) 7 8 , 2 6 6 , 4 8 1 (IV )

H u g o K a p e t (I) 4 2 6

211, 4 0 9

H u g u cc io (H u g u c o ) (I) 2 0 2

H orn (H o r n ) (II) 17

H u m b e rt (H u m b e rt) (I) 183

H o ro w itz , Irv in g L o uis (H orov ic,

H u m e, D av id (H ju m , D ejv id ) (II)

Irv in g L u is) (III) 181, 4 8 2

4 10 , 4 39 (III) 4 6

H orvat, M arjan (IV ) 21, 4 0 2

H u m p h rey, John T h o m a s Peter (H e m fri, D z o n T o m a s Peter)

H o rw itz, H e n ry (H orvic, H en ri) (II)

(IV )

3 1 9 ,4 5 2

311, 4 0 8

H u n t, G a illa rd (H an t, G ija r) (II)

H ö ß , Irm gard (H es, Irm gard ) (I)

4 2 5 , 452

2 7 8 , 303, 326 , 328, 418

H u n t, R ich ard (H an t, R icard) (III)

H o tm a n , F ran ço is (O tm a n , Fransoa) (I)

135, 4 5 2

H u g elm an n , F ran k (H u g e lm a n ,

1 1 9 ,1 2 5 - 1 2 6 ,1 5 6 - 1 5 8 ,4 8 2

319 -328, 333- 334, 337, 34 ° ,

3 4 5 - 3 4 6 ,3 6 9 , 4 16 , 4 19 (II) 28

H u rw itz , L eo n (H u rv ic, L io n ) (IV )

(III) 22

344 - 345 , 4 0 9 H u s, Jan (H u s , Jan) (III) 28 2

H ö tze n d o rf, C o n rad von (H e ce n d o rf, K o n rad fo n ) (III)

H u tc h in so n , A n n a (H a c in so n , A n a )

324

( 1 1 ) 3 4 6 ,4 4 2 ,4 5 2

481

H utten , U lrich v o n (H ü te n , U lrih

373-395 ( I I ) 4 5 , 6 4 - 6 5 , 8 1 ,9 3 ,

fo n ) (I) 2 7 0 (I I I ) 2 8 1-2 8 2

1 3 7 ,1 7 4 , 2 0 8 , 2 2 1 , 2 2 3 , 2 2 9 , 344, 346 (I I I) 1 1 8 ,1 4 6 , 2 8 4 , 431

H ü tten berger, P eter (H ite n b e rg e r,

(IV ) 7 5 - 7 6 , 2 4 0 , 2 5 2 ,3 6 4

Peter) (III) 4 8 2 (IV ) 1 0 3 ,4 0 9

Istar (m ito l.) ( I ) 1 2 8 - 1 2 9 ,1 4 2

H üttner, M a rk u s (H u tn e r, M a rk u s ) (IV ) 4 0 9

Ivan III (III) 1 8 4 ,1 8 6

H u tto n , R. (H u to n , R .) (I I ) 2 6 1 ,4 5 2

Ivan IV G ro z n i (I I I) 18 6 , 2 6 5 ,2 7 3 (IV ) 8 7, 8 8 -9 1,13 1-1 3 3 ,1 3 5 -1 3 8 , 1 5 6 ,4 0 9

I

Ivan ov (III) 193

Icilije, Lucije (I ) 8 4 -8 5 Ign atow , A ss e n (Ib n ja to v , A s e n ) (IV )

Izab ela (b ib l.) (I) 373

1 5 9 ,4 0 8 Iliescu, Ion (Ilije s k u , Jon) (IV ) 12 7

J

Ilija (b ib l.) (I) 148 (III) 95

Jackson, A n d re w ( D z e k s o n , Hndrju) (II) 4 31-4 32, 4 4 6 ,

Ilija (k n jiz .) (III) 95

458, 4 6 1,

4 7 0 , 4 7 4 (III) 13 Ujf, I. (III) 103, 4 8 2 Jackson, Jesse (D z e k s o n , D z e s i) (IV ) Iljin, Ivan A le k sa n d ro v ic (IV ) 388,

253

409

Jacob, E. F. (D z e jk o b , E. F .) ( I ) 170 ,

In ocen tije III (I ) 1 7 0 - 1 7 1 ,1 8 0 , 2 0 2 (IV )

4 19

271

Jacobs, M a n fred (Jakobs, M a n fred )

In ocen tije IV (I) 1 6 9 ,1 8 0

(III) 2 8 1, 4 8 2 Ipsen , K n u t (Ip sen , K n u t) (IV ) 185, Jaco bsen , H a n s - A d o lf (Jakobsen ,

408

H a n s -A d o lf) (III) 4 4 5 , 4 7 2 , 4 8 2 Ireton , H en ry (A jreton , H e n ri) (II) Jacoby, H en ry (D z e jk o b i, H en ri)

8 8 - 8 9 ,1 0 1 - 1 0 4 ,1 0 7 - 1 0 9

(III) 2 5 0 , 4 8 2 Irinej (I) 1 6 4 ,1 8 5 Jaenicke, D o u g la s (Jenike, D a g la s ) Isago ra (I) 37

(II) 4 16 -4 1 7 , 4 2 4 , 453

Isen see, J o s e f (Isen ze, JozeO (III)

Jafet (b ib l.) (II) 323

4 6 7 , 4 8 2 (IV ) 22, 28 , 2 8 4 , 323, Jahve (b ib l.) (I) 14 5 -14 9 (II) 2 2 0

330, 348, 4 0 9

(H I) 95

Isid o r S ev iljsk i (I) 162

Jakovljev, V a silije (IV ) 9 4 Israel, Jo n athan (Izrael, D z o n a ta n ) (II) 2 0 , 2 9 3 ,2 9 7 ,3 0 0 ,3 0 3 ,

Janca, D e ja n (IV ) 3 1 5 ,4 0 9

305, 307,309,313,318-319,

Jan sen , N ils (Jansen, N ils ) (IV ) 340 , 4 10

452 -453 , 4 62 Isu s H ris t (b ib l.) (I) 1 4 0 ,1 4 2 ,1 5 1 ,

Jasch ke, H a n s -G e rd (Jaske, H an s-

1 5 3 - 1 5 5 ,1 6 0 - 1 6 1 ,1 6 5 ,1 6 7 , 171,

G e rd ) (IV ) 2 3 1 ,4 1 0

18 1-18 2, 1 8 6 ,1 8 8 ,1 9 3 - 1 9 5 , 2 0 0 , 2 0 9 , 2 1 6 , 271, 2 9 9 , 30 1, 316 ,

Jasp ers, K arl (Jaspers, K arl) (IV ) 1 9 8 - 2 0 0 , 2 0 2 , 2 0 5 ,2 2 1 ,3 9 3

4 82

Jasso, G u ille rm in a (H a s o ,

Jo h n so n , C h alm ers (D ž o n s o n , K a lm ers) (II) 2 9 1, 453

G u lje rm in a ) (IV ) 3 5 6 , 4 10 Jaurès, Jean (Z o re s , Z a n ) (III) 18 0

Jo h n so n , Lyn d o n (D ž o n s o n , L in d o n ) (IV ) 253

Jay, John (D ž e j, D ž o n ) (II) 3 9 1, 4 0 6 ,

415

Jo h n so n , Paul (D ž o n s o n , P o l) (II) 1 8 0 ,4 4 4 ,4 5 3

Jay, M a rtin (D ž e j, M a rtin ) (IV ) 2 1 7 , 4 10

Jo h n so n , S a m u el (D ž o n s o n , Sem ju e l) (II) 2 7 1 ,3 2 3

Jefferson, T h o m a s (D ž e fe rs o n , T o m a s ) (II) 3 6 0 , 3 6 6 -3 6 8 , 371,

Jonas, Ju stu s (Jonas, J u stu s) (I) 2 8 0

373-374. 3 7 9 . 3 8 6 , 3 9 2 ,4 0 0 ,

Jones, J. R. (D ž o n s , D ž . R .) (II) 30 2 ,

3 ° 4 . 453

4 0 6 , 4 15 -4 18 , 4 2 3 -4 2 7 , 4 2 9 ,

432 , 435 . 453 . 455 . 458-459

Jones, Richard ( D ž o n s , R ičard ) (I)

(III) 12 (IV ) 1 0 ,1 3 , 2 1 9 , 2 4 0

2 1 0 , 3 7 0 ,4 1 9

Jeljcin, B o ris (III) 2 2 2 (IV ) 373

Jones, R. T u d u r (D ž o n s , R. T ju d u r)

Jellinek, G e o rg (Jelinek, G e o rg ) (I)

( 1 ) 3 8 6 ,4 1 9 (II) 14, 1 6 ,4 5 3

2 9 8 ,3 2 4 , 351, 4 19 (II) 8 0 , 82,

Jordan, D av id (D žo rd a n , D e jv id )

34 6 -34 7, 357, 4 0 3 . 453 (IV ) 2 9 8 ,

(III)

4 6 - 4 7 ,5 2 , 5 4 , 4 8 2

34 0 , 4 10 Jordan, W ilh e lm Jelsm a, A n k e (Ilsm a, A n k e ) (II) 2 2 ,

(Jo rd a n ,

V ilh e lm )

(III) 317

453

Jork (Jork), v o jv o d a (II) 2 6 0 , 2 6 5 ,

Jenks, E d w ard (D ž e n k s , E d vard) (II)

287

338 , 453

Josif, F lavije (I ) 133,151

Jensen, M errill (Jensen, M e ril) (II) Josip (b ib l.) (II) 126

3 6 0 ,3 6 2 ,3 6 4 , 453

J o v (b ib l.) ( I ll) 9 9 - 1 0 0

Jerem ija (b ib l.) ( I ll) 6 9

Jovan V III (I) 178

Jesse, Eckhard (Jese, E k h a rd ) (III)

Jovan IX (I) 178

4 9 6 (IV ) 19 2 , 4 10 Ježov, N ik o laj (IV ) 13 2 -13 3 ,14 8

Jovan XI (I) 179

Jhering, R u d o lp h v o n (Jerin g, R u d o lf

Jovan XII (I) 179 Jovan XVI (I) 177, 179

fo n ) (IV ) 174, 4 01

Jovan XXII (I) 1 8 2 -1 8 3 ,19 3 , 2 1 7 -2 18 ,

Jodi, F ried rich (Jodi, F rid rih ) (I) 48,

224

4 19 Joh an F ridrih (I) 2 6 8 , 2 7 8 , 2 9 1

Jovan XXIII (I) 1 8 7 ,1 8 9 ,1 9 5 (II) 7 4

Johan O d v a ž n i (I) 2 7 7 -2 7 8

Jovan, a p o sto l (I) 2 8 9 , 379 (II) 137, 2 19

Johan P o sto jan i (I) 2 6 8 , 2 7 4 , 2 7 9 -

Jovan B ez Z em lje (I) 171, 2 0 4 (II)

28 1, 28 4 , 2 8 6

117

Johlen , H eribert (Jolen, H erib ert)

(I V )2 Ć 9 - 2 7 0 , 2 7 1 - 2 7 2 , 2 7 4

Jovan iz G iša le (I) 151-152

(IV ) 371, 4 10

Jovan N eu strašiv i (I) 1 9 8 -19 9

Jo h n so n , A n d rew (D ž o n s o n , E ndrju) (1 11 )3 2 9

Jovan S o lsb e rijsk i (I ) 170

483

Jovan Z a n d e n s k i ( I ) 2 17

K anulej, G aj (I) 8 6

Jovan ovic, S lo b o d a n (IV ) 7 5 , 4 10

K aplan , Fani E fim o v n a (TV) 1 1 6 ,1 1 8

Joyce, G e o rg e ( D z o js , D z o r d z ) (II)

K app, W o lfg a n g (K a p , V o lfg a n g )

173

(III)

Juda Isk a rio tsk i (I ) 2 3 6

3 7 0 , 4 2 1 - 4 2 2 , 438 (IV ) 325

K app en , O . M o o rm a n v an (K a p en , O . M u rm a n v a n ) (I) 34 9 , 4 19

Jugurta (II) 353

(II) 31,4 54

Julijan A p o s ta t (I) 16 2 (IV ) 364

Karl IV (I) 2 2 4

Julije I (I) 164 Jung, R u d o lf (Jung, R u d o lf) (III) 443

Karl V (I) 2 6 0 - 2 6 2 , 2 7 4 - 2 7 7 , 2 8 0 ,

313

Jünger, E rn st (Jinger, E rn st) (III)

K arlo Ć elavi (I ) 2 0 2 -2 0 3

10 8 , 432, 4 8 2 (IV ) 387, 4 10

K a rlo M a rtel (I ) 165

Ju n iu s, F ra nço is (Junius, F ran so a)

K a rlo V e lik i (I ) 1 6 5 ,1 7 1 , 3 4 6 -3 4 7

(II) 13

K a rlso n , N ils (K a rlso n , N ils ) (IV )

Ju p iter (m ito l.) (I) 130 (III) 74

355,410

Jurjev, A . M . (III) 2 5 2 -2 5 3

Karr, C la rk (K ar, K la rk ) (TV) 4 9 , 4 10

Jurovski, Jakov (IV ) 94 , 9 6 , 10 0 Ju stin ijan (I) 5 4 ,1 8 5 , 2 1 6 , 2 2 4 -2 2 5 ,

K asije, D io n (I) 116 (II) 388 K asije, G a j L o n gin (I) 113 -1 15 ,1 17 -

3 1 9 ,4 2 9

1 2 0 , 2 3 5 - 2 3 6 ,2 3 9 (III) 6 8 K ata lin a , Lucije Serg ije (I) 9 7 , 9 9 ,

K

1 0 1 - 1 0 2 ,1 1 1

K a h n , V ic to ria (K an , V ik to rija ) (II)

K a ta rin a A ra g o n s k a (I) 382

6 6 , 7 0 ,1 3 0 ,1 4 9 , 2 19 , 453

K a teb , G e o rg e (K e jte b , D ž o r d ž ) (IV )

K a h r (K a r) (III) 4 2 2 K ain, P h ilip (K ain , F ilip) (II) 233, 453

2 1 5 - 2 1 6 ,3 8 4 - 3 8 5 ,4 1 0 K a tk o v , G e o rg e (K e tk o u , D ž o r d ž )

K a lig u la (I ) 2 9 ,1 2 5 ,1 3 0 ,1 3 3 ,1 3 5 -

(I I I) 2 4 0 , 4 8 2

136 (IV ) 117

K a to n , M a rk o Porcije (I) 1 0 4 ,1 3 8

K a lik st II (I) 169

( I I ) 3 0 2 ,3 8 2 ( I I I ) i 2 i

K a lim a h (I ) 38

K a u fm a n n , A rth u r (K a u fm a n , A rtu r)

K ä lin , W a lte r (K elin , V alter) (IV )

(III)

333, 335 -336 , 339-340 , 4io

5 0 2 (IV ) 36-37, 187, 230 ,

2 6 4 , 3 2 6 -3 2 7 , 348, 35 0 , 411

K a m e n jev , Lev (III) 242-243

K a u lb a ch , F ried rich (K a u lb a h , F rid rih ) (IV ) 15, 411

K a n d a u le s (I) 32

K a u ts k y , K arl (K a u ck i, K arl) (III)

K a n t, Im m a n u e l (K ant, Im an u el) (I I ) 4 7 0 (III) 5 9 , 6 7, 2 8 9 (IV )

2 4 9 ,257 , 331, 341-342 , 347 , 349 ,

15, 5 8 ,1 7 5 , 224 , 28 5, 3 0 2 , 4 10

3 6 3 - 3 6 5 ,3 8 6 ,4 8 2 (IV ) 7 0

K a n to ro w ic z , E rnst (K an to ro vic,

K a v k a , G re g o ry (K ejvka, G re g o ri)

E rn s t) (I) 1 6 7 -1 6 8 ,1 9 4 , 2 0 8 -

(I I )

2 0 9 , 4 19

181, 2 17, 4 54 (IV ) 2 6 , 411

K ea n e, John (K in , D ž o n ) (IV ) 4 8 , 411

48 4

K efas ( m ito l.) (II) 174

K jellèn , R u d o lf (K jelen , R u d o lf) (III) 4 4 0 ,4 8 3

Keil (K a jl) (III) 372 Kelley, D o n a ld (K e li, D o n a ld ) (I) 2 9 7 ,3 1 2 ,3 1 4 ,3 1 7 - 3 1 8 , 328, 34 0 ,

K ilo n (I) 35 K im m in ic h , O t t o (K im in ih , O t o ) ( I I I ) 3 0 8 ,4 8 3 (IV ) 2 6 7 , 411

4 19 (II) 3 0 ,4 5 4 K e llo g g , F rank B illin g s (K e lo g ,

K in g , M a rtin L u th er Jr. (K in g , M a rtin L uter Jr.) (IV ) 6 , 2 4 8 -

F rank B ilin g s ) (III) 412-4 13

254 . 347 . 412, 440

K elsen, H an s (K e lze n , H a n s ) (I ) 31, 4 19 (IV ) 1 6 4 ,1 7 5

K in g d o n , R o b ert (K in g d o n , R obert) (I) 2 9 2 , 3 0 0 , 316 -317, 319, 323-

K em p , T o m (K e m p , T o m ) (III) 121,

3 2 4 ,3 2 6 -3 2 8 ,

18 8 -18 9 , 4®2

331.333.364. 376 ,

4 1 9 - 4 2 0 (II) 9, 31, 4 54 K en d a ll, W illm o o r e (K e n d a l, V ilm o r) (I I ) 2 8 9 , 4 5 4 K en n ed y, E llen (K e n e d i, E len ) (IV )

K ip rijan (IV ) 36 4 K irch h eim er, O t to (K irh h ajm er, O t o ) (III) 218 (IV ) 37, 4 12

2 6 4 , 411 K en n ed y, Paul (K en ed i, P o l) (II) 41,

454

K irov, Sergej (IV ) 1 3 3 ,1 4 3 ,1 4 5

K e n yo n , John (K e n jo n , D z o n ) (II) 237,

K irjevski, Ivan (III) 191

K ish la n sk y , M a rk (K is la n s k i, M a rk ) (II) 9 8 , 4 5 4

328 , 443, 4 5 4

K eren sk i, A le k sa n d a r (III) 2 2 0 , 22 8 ,

K lan d erm an s, B ert (K lan d e rm an s, B ert) (IV ) 355, 4 18 -4 19

2 3 0 -2 3 2 , 2 34 -238 , 2 4 0 -2 4 1 , 2 4 4 , 354, 3 6 9 , 483 (IV ) 9 2 -9 3 , 9 6 , 411

K lau d ije (I) 1 2 5 ,1 3 6 K laud ije, A p ije (I ) 84-85

K ern, F ritz (K e rn , F ric) (I) 16 7 , 2 0 1-

K lautke, J ü rgen -B u rkh ard (K lau tke,

2 0 2 , 2 11-2 12 , 223, 4 19

Jirg en -B u rkh a rd ) (I) 3 5 ,1 5 7 ,

K ersh aw , Ian (K erso u , Jan) (III) 443, 483

161, 2 7 7 , 2 9 6 , 3 0 5 ,3 1 7 , 341,

(IV ) 73, 83, 411

3 6 4 -3 6 5 , 4 2 0 (II) 2 8 , 4 5 4 (III) 184,

K e rstin g, W o lfg a n g (K e rstin g, V o lfg a n g ) (I) 2 9 8 ,3 0 9 ,3 3 0 ,

}34-335. 4 i 9 ( n ) i 85 , 191-192. 452 . 454 K esler, C h arles (K esler, C a rls ) (II)

K lee, E rn st (K le , E rn s t) (III) 4 58 , 483 K leger, H e in z (K le g e r, H ajn c) (I) 31,

3 6 9 .3 9 1 .4 5 4 K eßler, H ein z (K esler, H ajn c) (IV )

157, 2 7 2 , 4 2 0 (IV ) 3 5 9 -3 6 1 ,4 1 2 K leiber, G ü n th e r (K lajb er, G in te r)

180 K etch am , R alph (K ecam , R alf) (II)

381.454 K ib e le (m ito l.) (I) 1 2 6 ,1 2 8

(IV )

1 8 0 ,1 8 3

K le in , A n s g o r (K la jn , A n s g o r) (III) 16 7 ,

279, 479

K lein feld , G era rd (K lajn fe ld , G era rd )

K ie lm an seg g , Peter (K ilm an seg, Peter) (IV ) 2 5 ,4 1 1

483

K learh (I) 55

(IV ) 158 , 411 K le m e n t II (I) 177

485

K lem en t III (I ) 1 6 7

K öh ler, G re g o r (K e le r, G e o rg ) (III) 2 8 6 , 483

K lem e n t VI (I) 2 2 4 , 231

K o h n , H an s (K o n , H a n s ) (II) 9 0 ,

K le m en t VII (I ) 184, 2 6 0 - 2 6 2 , 2 7 4

4 5 5 (III) 58 , 2 7 8 , 2 9 0 , 4 8 3 -4 8 4

K lem p a, W illia m (K le m p a , V ilija m ) (I)

(IV )

30 4 , 4 2 0

4 3 , 6 9 , 7 6 , 412

K o h n , Jerom e (K o n , D ž e ro m ) (IV )

K leom en (I) 2 4 0

2 2 1, 412

K leop atra ( 1) 129 K o la k o w s k i, L e s z e k ( K o la k o v s k i, K liste n (I) 35

L ešek ) (I I I) 1 4 0 ,1 7 7 , 213

K lu ck h o h n , Paul (K la k h o n , P o l) (III)

K o la tin , Lucije T a rk v in ije (I) 7 9

6 7 ,4 8 3 K o lb , R o b ert (K o lb , R o b e rt) (I) 2 7 8 , K lu xen , K u rt (K lu k s e n , K u rt) (II)

2 9 2 - 2 9 3 , 4 21

2 9 i >455

K o lčak , A le k s a n d a r V a silje vič (IV )

K n auer, Jam es (K n a u er, D z e jm s )

10 8

(IV ) 4 12

K o m o d , A u relije ( I ) 130

K n eer, A u g u s t (K n er, A v g u s t) (I) K ö n ig , H e lm u t (IV ) 16 2 , 191, 411

185, 4 2 0

K o n je v , Ivan (IV ) 153

K n orre, S u sa n n e (K n o r, S u z a n e )

K o n ra d M o n tfe ra tsk i (I) 168

(III) 384, 483

K o n sta n cije (I) 16 2

K n o x, John (N o k s , D z o n ) (I ) 38 43 9 6 , 398 , 4 0 5 - 4 0 6 , 4 2 0 - 4 2 2 ,

K o n s ta n tin (I ) 1 3 0 ,1 4 1 -1 4 2 , 157,

4 2 4 , 4 2 8 (II) 4 5, 54

1 5 9 - 1 6 2 ,1 6 4 (II) 44 (IV ) 8 9

K n o x, H en ry (N o k s , H en ri) (I I ) 435

411

K n u d sen , Borre (K n u d se n , B o re) (IV ) 329

K o rio th , S tefa n (K o rio t, S te fa n ) (III) 3 10 , 4 8 4

K o c h , A d o lf (K o h , A d o l 0 (IV ) 10 , 412

K o rja k o v, Lju d m ila (IV ) 9 6

K o c h , A d rie n n e (K o h , A d rije n ) (II)

K o rn ilo v , Lavr G eo rg ije v ič (I I I) 2 36 ,

3 7 9 , 4 19 , 4 2 3-4 2 4 , 4 2 7 , 431, 4 5 5

E rih ) (III) 393

K o s e lle c k , R ein h art (K o ze le k ,

K o ch a n , L ion el (K o h an , L io n el) (III)

R ajn h art) (II) 2 0 6 , 2 4 4 , PB 4 4 6 , 4 5 4 , 4 5 5 (III) 5 6 , 4 8 4 (IV )

230 , 483

3 9 6 ,3 9 8 ,4 1 5

K o d a lle, K lau s-M . (K o d alj, K la u s -

K o s s m a n , E. H . (K o sm a n , E. H .) (II)

M .) (II) 1 9 6 ,2 2 9 ,4 4 6 - 4 4 7 ,

452,455

238 , 2 4 0 - 2 4 2 , 354, 3 6 9 , 438, 490

K o c h -W e se r, Erich (K o h -V eser,

227,

K o rsc h , Karl (K o rš, K arl) (IV ) 30 1,

(IV ) 3 6 0 ,3 9 5 ,4 0 8

1 0 , 1 6 , 2 1 -2 2 , 2 7 ,3 5 - 3 7 , 4 39, 4 4 2 , 444 -44 6 , 455 . 4 6 5 , 471 ,

K o ellreu tter, O t to (K olrojter, O t o )

473

(I I I ) 4 30 , 483

K o š tu n ic a , V o jisla v (IV ) 3 0 6 , 4 12

K o e n e n , G erd (Kenen, G e rd ) (III)

K ra gt, A lp h o n s van de (K ra gt, A lfo n s

275 . 483

v an d e ) (IV ) 399

486

L

K ra m m , M o n ik a (K ra m , M o n ik a ) (III)

347 . 479

La R en au d i, Jean d u B arry (La

K raur, R ich ard (K rau r, R icard ) (I) 51, 421

(III) 4 8 4

R en o d i, Z a n d u B ari) (I) 3 0 5 ,

327 Laband , Paul (Laband , P a u l) (IV ) 281

K rayn ak , R o b e rt (K ra jn e k , R o b e rt) ( I I ) 2 1 1 ,4 5 5

L ab o u laye, Eduard (L a b u le, E d u ar) (III) 16 7

K re n z, E g o n (K ren c, E g o n ) (TV) 180 , 183

Lad em ach er, H o r st (L ad em ah er, H o r st) (II) 35-36, 4 5 5

K re o n t (k n jiz .) (I) 4 0 -4 1 (IV ) 2 3 6

Lafargue, Laura (Lafarg, Laura) (III)

Kress, Kenn (K res, K en) (IV ) 2 6 0 , 412

3 5 1 ,4 7 6 - 4 7 7

K re z (III) 352

L a h on tan , B aron d e (L a o n te n , Baron

K riele, M a rtin (K rile, M a rtin ) (I) 13-

d e ) (III) 9 -10

1 4 ,1 9 , 4 2 1 (II) 2 1 6 , 2 18 , 4 30 ,

L ah u sen , C h ristia n (L a izen ,

4 5 5 ( 1 1 1 ) 3 2 ,3 6 , 41, 4 4 , 4 6 7 ,

K ristija n ) (IV ) 35 5-35 6, 413

4 8 4 (IV ) 2 5 , 7 8 , 412-4 13 K ristija n R u d o lf (I) 3 6 7

Lake, Peter (Lejk, P iter) (II) 7 8 , 4 55

K ristin a S v ed sk a (II) 130

Laker, T h o m a s (Laker, T o m a s ) (IV ) 245,

K r is t o fe r ( I ) 179

2 4 7 , 2 5 6 -2 5 7 ,3 1 6 -3 1 8 ,

3 22-323, 330-331, 338, 347, 413 K ritija (I) 4 4 L am bert, John (Lam bert, D z o n ) (II) K ro c k o w , C h ris tia n G r a f v o n

136-138, 236

(K ro k o v , K ristija n G r a f fo n ) (III)

Lam prech t, S te rlin g (Lam preh t,

39 8 , 4 0 3 , 4 8 4

S te rlin g ) (II) 1 5 8 ,1 8 0 , 455

K rö lls, A lb e rt (K rels, A lb e rt) (IV)

Lan ge, Peter (L a n ge, Piter) (IV ) 4 9 ,

3 7 0 -3 7 1, 413

413

K ro n o s (I) 35

L a n gfeld , C . (L a n gfeld , K .) (IV ) 315 K ro p o tk in , P etar (IV ) 122-123 L a n gu et, H u b ert (L ange, Iber) (I) 7, K s e n o fo n t (I) 2 7 , 33-34, 4 5 , 421

3 0 6 , 318, 325, 334-339, 3 4 7, 350,

K se rk s (I ) 37 (IV ) 2 10

3 6 9 , 4 0 2 , 4 0 6 , 432 (II) 2 8 , 30,

K u g e lm a n n , L u d w ig (K u g elm an ,

32 ,

L u d v ig ) (III) 1 6 9 , 330, 488

L a o u st, H en ri (Lau, H e n ri) ( I ) 168 ,

K ü n z li, A rn o ld (K in cli, A rn o ld ) (III)

421

81, 4 8 4

Läple (L ep le ) (IV ) 347-348

K u o k k a n e , M . (K u o k a n e n , M .) (IV) 308,

6 6 (IV ) 3 8 0 ,4 3 5

L a slet, Peter (L eslet, Piter) (II) 2 7 2

422

L assale, F erd in an d (L asal, F erd in an )

K u rb sk i, A n d rej M ih a ilo v ic (IV ) 89,

(III) 1 5 7 ,1 6 0 , 322

91

L atey, M au rice (Lejti, M o ris ) (II)

K u s to v a (III) 108

1 3 7 ,1 4 7 , 4 5 6 (III) 7 0 ,1 1 7 ,3 0 3 ,

K u tu zo v , M ih a il Ilario n o v ic (III) 273

484 L av I (I) 164

K vijet, Lucije (I) 133

487

(IV ) 132, 413

Lav III (I ) 16 5 , 346

L eo p old (III) 36

L a v V (I) 179

Lepid, M a rk o E m ilije ( I ) 9 7 ,1 1 9 - 1 2 0

L aw so n , G e o rg e (L o u s o n , D z o r d z )

Lever, E velyn e (L ever, E v lin ) (III) 4 8 , 485

( I I ) 2 8 2 ,4 4 4

Levin, M ic h a el (L ev in , M a jk l) (III)

L a za ri-P aw lo w sk a, Ija (L a za ri-

146, 485

Pavlovska, Ilja ) (IV ) 34 9 , 413

Levy, A aro n (L ev i, A ro n ) (I I ) 193,

Le C h ap elier, Isac R en é G u y (Le

4 46, 456 , 4 6 1, 4 70 , 4 74

Sap elije, Is a k R en e G i) (III) 4 0

L ew is, D a v id L. (L iva js, D e jv id ) (I)

Le V a n B aum er, F ra n k lin (L e V an

30 8 (IV ) 2 4 9 , 4 14

B aum er, F ren k lin ) (I) 371-3 72 , 4 21

(II) 4 6 , 4 5 6

L ew is, ]. U . (L iva js, D z . J) ( I ) 4 2 1

Leader, S. (Lider, S .) (IV ) S. 4 12

Ley, M ich ael (Lej, M ih a e l) (I I I) 4 9 5

Lee M iller, W illia m (Li M iler,

Leyd en , W . v o n (L ajd en , V fo n ) (II)

V ilija m ) (II) 3 7 3 ,3 8 4 . 4 5 6

28 6, 28 9, 456

Lee, R ich ard H e n ry (Li, Ricard

l’ H ö p ital, M ich el de ( l’ O p ita l, M ise l

H en ri) (II) 3 5 7 ,3 6 0 ,3 7 3 , 4 2 9

d e) (I) 323

L eg gett, G e o rg e (L eget, D z o r d z ) (III)

Liard, John (Lajard, D z o n ) (II) 191,

237, 2 5 4 , 2 5 8 ,4 8 4

456

L ehner, D e tle f (Lehner, D etle f) (III)

L ib an ije (I) 16 2

38 2, 38 8 -38 9 , 4 8 4 -4 8 5

L ich th eim , G e o rg e (L ih th ajm ,

L e h n in g , A rth u r (L en in g, A rtu r) (III)

127. 485

G e o rg ) (III) 1 1 8 ,1 2 2 ,4 8 5 L icin ije, G aj (III) 113

L eib h o lz, G erh ard (Lajbh olc,

L ie b k n e ch t, K arl (L ib k n e h t, K arl)

G e rh a rd ) (IV ) 2 8 6 , 30 5, 4 12

(III) 34 2, 3 6 2 , 3 6 5 , 377-3 78 (IV )

L eicester (L ek ester), g r o f (II) 35-36,

5 9 . 413

453

L ie b k n e ch t, W ilh e lm (L ib k n e h t,

Leide n, C a rl (Lajden, K arl) (II) 351,

V ilh e lm ) (III)

4 5 6 , 4 6 7 , 471

174, 4 88

L iep m a n , H e in z (L ip m an , H ajn c)

Leifer, F ra n z (Lajfer, Franc) (I) 81-

(IV ) 371, 4 14

8 2 ,1 0 5 ,1 2 2 , 421

L ijp h art, A re n d (L iph art, A re n d ) (IV )

L en n o x , M a th e w (Len oks, M e tju ) (I) 400

4 0 , 4 14 L ik o fro n (I ) 6 9

L e o k o rije (I ) 36

L ik u rg (I ) 31, 34, 73, 9 5, 2 3 9 -2 4 0

L eo n S a la m in ja n in (I) 43

L ilb u rn e , John (L ilbern , D z o n ) (II)

L eo n ard o , D a n ie l (Leonard, D an ijel)

5 9 , 9 2 , 9 4 -9 7 , 9 9 - 1 0 0 ,1 0 2 ,

(1 1 )3 5 8 -3 5 9

10 4 , 1 0 6 ,1 1 3 ,1 2 4 - 1 2 5 ,1 2 8 , 143, 1 4 7 ,1 4 9 , 1 5 3 ,1 9 2 , 2 9 6 , 4 4 9 ,

L eo n h ard , W o lfg a n g (Leonhard,

4 5 6 - 4 5 7 , 463

V o lfg a n g ) (III) 4 4 5 ,4 8 5 ,4 9 4 L e o n id a (I) 55

488

Lincoln , A b ra h a m (L in k o ln ,

L ub an , D a v id (L u b an , D e jv id ) (IV )

A b ra h a m ) (I I ) 4 0 5 , 438, 4 4 4 , 447

2 1 6 ,4 1 4

(III) 3 2 9

L üb be, H e rm an n (L ibe, H erm an )

Link, C h ris to p h (L in k , K risto f) (IV )

(IV )

273.413

Lucke, D o ris (L u k e, D o ris ) (IV ) 33,

Lin z, Juan (L ine, H u a n ) (IV ) 6 6 , 71,

341, 414

83, 3 2 6 , 4 14

L u d en d o rff, E rich (L u d en d o rf, Erih)

L ip siu s, Ju stus (L ip s iu s , J u stu s) (I) 111

(IV ) 111 L u d v ig B avarski (I ) 183, 2 17 -2 18 ,

L ip so n , L eslie (L ip s o n , L esli) (II)

279 .

431. 457

Livije, T it (I) 7 9 - 8 0 , 8 5 -8 6 , 8 8 -8 9 , 9 7 - 9 8 ,1 0 2 - 1 0 3 ,1 1 0 - 1 1 1 ,4 2 1

224 L u d v ig P o b o ž n i (I) 2 0 2 L u d v ig I G erm a n sk i (I) 20 3 L u d w ig, R o la n d (L u d v ig, R o la n d ) (I)

L ivin g sto n , R o b ert (L iv in g sto n , R o bert) (II) 36 6

4 14 , 4 17 (II) 8 6 , 9 2 , 4 5 7 L u h m an n , N ik la s (L u m a n , N ik la s)

L öbbe, Paul (L eb e, P a u l) (III) 341, 486

(IV ) 2 9 6 , 4 14 Luj B u rb o n sk i - v id i p o d C o n d e ,

Locke, John (L o k , D z o n ) (I) 4 15 (III) 148 (IV ) 13, 2 6 2

v o jv o d a Luj N a p o le o n B o n ap arta - v id i pod

L o ew en stein , Karl (L ev en sta jn , Karl) (IV )

38 6, 4 14

23, 4 14

L o n go , L u igi (L o n g o , L u id i) (IV ) 10 0

N a p o le o n III B on aparta Luj XI (I) 320 Luj XTV (I) 341 (II) 4 2 , 5 4 ,1 7 2 , 2 6 0 2 6 1 ,2 6 3 , 2 6 9 ,3 0 2 - 3 0 3 ,3 0 5 ,

L o ren zen (L o re n ce n ) (IV ) 175

3 0 8 - 3 1 0 ,3 1 8 ,3 2 8 , 331,333-335

L o ssen , M a x (L o sen , M a k s ) (I) 156,

(1 1 1 )2 8 5

198 ,

2 0 0 , 4 21

Luj XVI (II) 2 5 8 (III) 5 , 2 5 , 3 4 ,3 6 -

L ossky, A n d re w (L o sk i, E n d rju ) (II)

37 . 39 . 43- 54 .2 0 4 , 2 2 2 (IV ) 93-

317, 4 5 7 , 4 6 6

94.197

L o s s o w ( L o s o v ) (III) 4 2 2

Luj X VIII (II) 2 5 8 (III) 14, 4 2 , 6 4

L o su rd o , D o m e n ik o (L o su rd o ,

Luj F ilip (II) 2 5 8 (III) 14, 6 4 ,1 2 8 ,

D o m e n ik o ) (III) 4 15 , 4 8 6

313

Lotar (I) 2 0 2

Luj O rle a n s k i (I ) 1 9 8 -19 9

L o u is, Paul (L u is, P o l) (II) 4 2 , 445

Lukács, G e o rg (L u k ač, Đ e rđ ) (III) 1 7 7 , 4 8 6 (IV ) 53

Lovett, W illia m (L avit, V ilija m ) (III) 116 Low , K o n ra d (Lev, K o n ra d ) (IV ) 371, 4 0 6 , 4 1 0 ,4 1 2 , 4 1 4 L ö w ith , Karl (L evit, K arl) (III) 145,

Lukrecija (I) 7 9 L u k u as (I ) 153 L u n a (m ito l.) (I ) 130 Luna, P ed ro d e (L u n a , P ed ro de) -

18 0 , 4 8 6

v id i p od B en ed ik t XIII

489

9 ,1 2 4 - 1 2 5 ,1 4 1 - 1 4 4 ,1 6 9 , 2 5 4 ,

Luther, M a rtin (L u te r, M a rtin ) (I) 6, 15,

3 8 4 ,4 6 2 (III) 1 5 ,1 7 - 1 8 ,1 2 0 ,

263, 2 6 5 - 2 6 9 , 2 7 1 , 2 7 4 ,

1 2 6 ,2 5 7 - 2 5 8 ,4 8 6

276, 278, 2 8 0 , 2 8 4 -2 9 2 , 29 4 2 9 9 ,3 0 1 ,3 0 5 - 3 0 6 ,3 3 9 ,3 7 9 ,

M a ck en zie, W a lla ce D o n a ld

4 1 1 ,4 1 3 ,4 1 7 - 4 1 8 , 4 2 1 - 4 2 3 ,4 2 8

(M e k e n z i, V a la s D o n a ld ) (III)

(II) 14 9 , 2 8 6 (I I I) 10 1, 2 8 2 ,

19 0 , 4 8 6

3 0 8 , 4 5 2 ,4 7 4 , 4 8 6 (IV ) 365,

M ack in n o n , Jam es (M e k k in o n ,

3 8 0 ,4 3 4 , 437

D z e jm s ) (I ) 3 8 6 ,4 2 2

L ü tw itz, W a lth e r (L itv ic, V a lte r) (III) 3 6 9 -3 7 0

M aclean , F itz ro y (M e k lin , F ic ro j) ( 1) 383-384, 3 8 7, 4 2 2

Lu tz, D o n a ld (L u c, D o n a ld ) (II)

M a cp h erson , C . B. (M e k fe rs o n , C.

3 6 6 -3 6 7 , 4 5 2 ,4 5 6 - 4 5 7 ,4 6 8 ,

B.) (II) 9 2 , 9 4 ,1 0 3 , 1 0 6 ,1 9 3 ,

474

2 78 , 320 , 4 58

L u xem bu rg, R o sa (L u k sem b u rg ,

M a d iso n , Jam es (M e d is o n , D z e jm s )

R o za ) (III) 2 4 9 , 2 6 7 , 341-3 42,

(II) 379 -387 ,3 9 0 - 4 0 2 , 4 0 4 -

365 , 377-378

422,

L yn d , S ta u g h to n (L in d , S ta to n ) (II)

4 2 4 -4 3 0 , 433- 437 , 439 ,

4 4 1-4 4 2 , 4 4 4 -4 4 5 . 4 5 2 - 4 6 1 (III)

366, 457

2 9 ,1 0 1 (IV ) 2 7 , 39 , 2 7 9 ,3 6 9 , 4 0 9 , 415

M

M a h n o , N e s to r (IV ) 123

M a b ly, G a b riel B o n n o t d e (M a b li,

M a id m e n t, R ich ard (M e jd m e n t,

G ab rijel B o n o de) (III) 2 2

R icard ) (II) 453, 4 7 5 (IV ) 343,

M a cC a llu m , G era ld Jr. (M e k K a la m ,

415

D ze ra ld Jr.) (IV ) 321, 34 2, 347,

M a ih o fer, W ern er (M a jn h o fe r,

4 14

V ern er) (IV ) 2 8 6 , 4 14

M a cD o n a ld , H u g h t (M ek d o n a ld ,

M a illan e, D u ra n d d e (M e la n , D ira n

H ju ) (II) 2 4 6 , 4 5 7

d e) (III) 31

M a cD o n a ld , W ig fie ld (M e k D o n a ld ,

M a ir, John (M ejr, D z o n ) ( I ) 398

V ig fild )

M a istre, Joseph M arie d e (M e str,

M acau lay, C a th erin e (M ek o li,

Z o z e f M ari d e ) (III) 146

K e trin ) (II) 366

M a itla n d , W illia m (M ejtla n d ,

M acau lay, T h o m a s (M ek o li, T o m a s ) (II)

V ilija m ) ( O 3 9 2 , 3 9 4 -3 9 6

292

M ajer, D ie tm u t (M ajer, D itm u t)

M acer, G aj Licinije (I) 94

(IV )

M a cfarlan e, Leslie (M ekferlejn, L esli) (IV )

3 5 1 ,4 1 4

7 2 ,4 1 5

M a la p a rte, C u rz io (M a la p a rte, K u rcio ) (III) 30 5

M a ch ia velli, N icco lö (M akijaveli,

M a lc o lm , N o el (M a lk o lm , N o e l) (II)

N ik o lo ) (I) 6 ,2 9 ,2 2 3 , 236,

247

2 3 8 - 2 5 0 ,2 5 2 - 2 6 2 ,2 7 5 ,3 0 7 ,

M a len ica, A n tu n (I) 10 9 , 430

3 1 7 -3 18 ,3 2 1,3 3 6 , 3 4 1,3 6 7 , 4 0 9 M a lin o v s k i, R o m an (III) 237

4 10 , 4 1 3 ,4 1 6 ,4 2 2 ,4 2 4 ,4 3 2 (II)

49 °

M a ljen ko v , G e o rg ij (IV ) 153

M a rija O ra n s k a (II) 2 6 2 ,2 6 7 , 2 9 4 , 3 0 7 , 3 1 0 , 3 1 2 -3 13 . 3 1 5 . 3 2 5 . 3 2 7 -

M a n d t, H e lla (M a n t, H eia) (I) 7 6 ,

33° . 336

4 1 2 , 4 1 4 ,4 1 7 ,4 2 2 ,4 2 7 (IV ) 6 8,

M a rija S tju art (I) 3 6 8 -3 6 9 , 3 8 6 -38 7,

415

3 9 0 - 3 9 1 ,3 9 4 ,3 9 6 - 4 0 0 ( 1 1 )

M a n e g o ld , L au ten b aski (I) 16 9

2 6 2 ,3 9 2 , 4 0 4 -4 0 5 , 4 0 7

M a n h e im , Karl (M a n h a jm , K arl) (IV )

16, 4 14

M a rija T ju d o r (I ) 311, 3 6 8 -3 6 9 , 37337 5. 3 7 8 -3 79 . 38 1-38 2, 385, 388,

M a n n , G o lo (M a n , G o lo ) (III) 316, 320,

3 9 0 -3 9 4 (IV ) 436

486

M a n n , M ich ael (M a n , M ih a e l) (IV )

M arije, G aj (I) 2 9 , 8 8 - 9 1 ,1 2 8 , 2 4 2 (I I ) 144-145

78,415 M a n n in g , Peter (M a n in g , P iter) (III)

M arin er, W illia m (M arin er, V ilija m )

(HI) 91

91, 4 8 6 M a n n in g , R oberta (M a n in g , R o b erta) (IV ) 143, 415

M a rk o A u relije (I) 13 0 ,13 8 , 4 2 2 M a rn ix , P h ilip van (M a rn ik s, F ilip v a n ) (II) 13, 2 6

M a n sfie ld , H arvey (M a n sfild , H arvi) (II) 2 0 9 , 4 6 0 (III) 5 9 , 4 8 6 M a n to u x , Paul (M a n tu , P o l) (III)

M a ro zija (I) 179 M a rrio tt, John (M a rio , D ž o n ) (I) 9 0 ,1 1 5 , 4 2 2

114 -115, 4 8 6 M a n vell, R o ger (M a n vel, R o d zer) (IV )

M a rsh all, John (M aršal, D ž o n ) (II) 265,

1 1 2 ,1 1 7 , 4 0 4

M arat, Jean Paul (M ara, Z a n P ol) (III) 52

2 7 2 , 2 7 6 , 4 2 6 -4 3 0 , 4 51,

4 6 0 (111)3 1 M a rsh all, W illia m (M a ršal, V ilije m ) (IV ) 2 7 1 , 4 72

M a rcello , V irg ilio A d rian i (M a rcelo, V irg iljo A d rijan i) (I) 113, 238

M a rsilije P a d o v an sk i (I) 6 ,1 8 1 - 1 8 2 , 185, 2 1 6 -2 2 4 , 318 (IV ) 433

M arek, L u m ey d e la (M a rk, Lum i de la) (II) 2 0 -2 1

M a rte n , H en ry (M a rten , A n r i) (II)

97 . 4 6 7

M a rcu s, M aeva (M a rk u s, M ev a) (II) 427, 460

M a rtin , A lfred v o n (M a rtin , A lfred fo n ) (I) 233-236

M a rcu se , H erbert (M a rk u ze, H erb ert) (III) 212 , 4 8 6

M a rtin , J. W . (M a rtin , D ž . V .) (I)

374

M a rgareta Parm ska (II) 1 2 ,1 4 - 1 6 M a rgare ta T ju d o r (I) 316, 392 M a ria n a , Juan de (M arijana, H uan

M a rtin , N eil (M a rtin , N il) (III) 2 0 7 , 2 9 5, 486 M a rtin , R ex (M a rtin , R e k s) (II) 188 ,

d e ) (I) 310-311 M a rija o d G u is e a (M arija o d G iza )

2 0 5 , 2 2 8 , 231, 4 6 0 M a rtin ich , A . P. (M a rtin ič, E. P .) (II)

(1 ) 3 1 1 .3 1 3 .3 6 8 - 3 6 9 ,3 8 4 - 3 8 6 ,

1 5 7 .1 6 3 , 2 9 8 , 4 6 0

3 8 8 -3 8 9 ,3 9 1-3 9 4

M a rto v , Julije O s ip o v ič C ed erb a u m M a rija o d M o d en e (M a rija o d

(I I I )2 1 5

M o d e n e ) (II) 2 9 4

491

M arx, Karl (M a rk s , K a rl) (II) 2 2 0 ,

M a tth e w s, R ich ard (M e tju s , R icard) 3 7 9 -3 8 1 ,3 8 4 . 3 9 2 , 394 .3 9 6 ,

4 7 4 (III) 5 - 6 ,1 1 8 ,1 3 1 - 1 7 9 ,1 8 2 -

(II)

1 8 3 ,1 9 6 - 1 9 7 , 2 0 1 - 2 0 8 ,2 1 0 ,

4 0 5 , 434 - 437 . 4 6 0

2 1 2 - 2 1 4 ,2 1 6 - 2 1 7 , 2 2 6 , 2 4 7 ,

M a tth ias E rich (M a tija s , E rih ) (III)

2 5 0 , 2 5 2 , 2 5 5 , 2 5 9 - 2 6 0 , 26 3 -

4 2 6 -4 2 7 , 4 8 9

267, 277, 2 8 9 -2 9 4 , 2 9 6 -2 9 7,

M atu lovic, M io m ir (IV ) 2 8 2 , 4 14

2 9 9 .3 2 4 - 3 3 2 , 334- 337- 339 -34 ° . 345 . 347, 349 - 351. 353- 3 6 2 -3 6 4 ,

4 2 9 ,4 8 9

378, 4 36 , 4 4 5 , 4 7 0 , 4 8 6 -4 8 8 (IV ) 4 4 -4 5 , 4 7 , 5 0 , 52 -5 3 , 5 7 ,

M a u ro is, A n d ré (M o ro a , A n d re ) (III) 12, 2 5 , 4 8 9

6 0 - 6 2 , 7 0 ,1 1 8 ,1 3 6 ,1 3 9 ,1 5 3 1 5 6 ,4 1 4

M a u s, In g e b o rg (M a u s , In g e b o rg )

M aser, W e rn e r (M a s e r, V e rn e r) (III)

434 -435. 4 8 8 (IV ) 1 4 9 -1 5 0 , 415

337. 415

(IV )

M a u th n er, F ritz (M a u tn e r, F ric) (II) 12, 4 6 0

M a so n , A lp h eu s T h o m a s (M ejsn , A lfe u s T o m a s ) (II) 9 7 , 4 2 8 , 4 6 0 (III) 4 8 8 (IV ) 34 0 , 415

M ay, T h o m a s (M e j, T o m a s ) (II) 2 3 8 -2 4 0 , 4 6 0

M a so n , G e o rg e (M e js n , D ž o r d ž ) (II) 159 , 36 6 , 384, 4 0 2

M ayer, T . F. (M a je r, T . F .) ( I ) 372, 4 2 2 (III) 321

M a son , R o ger (M ejsn , R o d žer) (I)

M ayer, U d o (M a u e r, U d o ) (III) 463,

392 , 394 - 395 . 4 0 6 ,4 2 2

489

M a ssie, R o b ert (M a s i, R o b ert) (IV )

M a yer-T a sch , Peter C o rn e liu s

9 6 - 9 8 ,4 1 5

(M a jer-T a s, Peter K o rn e liju s) (I) 19, 3 7 0 , 423 (II) 4 6 ,1 1 8 , 2 2 8 -

M a ssin , Jean (M a se n , Ž a n ) (III) 5 0 , 5 2,

M au, H erm an n (M a u , H e rm a n ) (III)

229,

6 2 , 488

M a sso n , D a v id (M a s o n , D e jv id ) (II)

460

M a yh ew , Jo n athan (M e jh ju , D z o n a ta n ) (II) 353-354, 4 6 0

1 5 9 ,4 6 0

M a z z e o , Jo seph A n th o n y (M a ce o ,

M a s so n , Papire (M a so n , P apire) (I)

D z o z e f E n to n i) ( I ) 2 5 0 , 2 5 4 ,

325

423

M a š k in N . A . (I) 88, 4 2 2 M a tern R ain er (M atern , R ajner) (III) 4 4 1, 4 4 4 , 4 8 9 M a th arel, A n to in e (M atarel, A n to a n )

M a z z in i, G iu s e p p e (M a cin i, D u z e p e ) (III) 182 M c A d a m , D o u g (M e k A d a m , D a g ) (IV )

2 5 8 , 415

© 325 M c C o y , D re w (M e k K o j, D rju ) (II)

M a th io t, Jean (M a tio , Žan) (II) 179 ,

425, 460

460 M c C rie , T h o m a s (M e k K ri, T o m a s )

M a tija (b ib l.) (I) 15 1,19 3 , 2 91

( I ) 3 8 8 - 3 8 9 ,3 9 6 ,4 2 3

M arija, n ad vo jvo d a (II) 24

M c D o n a ld , N e il (M e k D o n a ld , N il)

M a tija , sv e š te n ik (I) 151

(I I )

M a tis , H erb ert (M a tis, H erbert) (I)

4 4 5 ,P B 4 4 6 ,4 4 7 ,4 7 1

M c E lr o y , R o b ert (M e k E lro j, R o b ert)

2 2 6 , 2 5 0 ,4 0 9 (IV) 68

(I I ) 4 6 0

492

M eisel, Jam es (M a jzel, D z e jm s ) (II)

M cF arlan e, Ian D alry m p le

2 3 7 ,4 6 1

(M e k F erlejn , Jan D e jlrim p l) (I) 3 9 8 -4 0 3 , 4 0 5 , 423

M eissn er, B oris (M ajsn er, B o ris) (III) 2 7 3 ,4 8 9

M c G a n n , Jerom e (M e k G a n , D z e ro m ) (III) 91, 4 8 9

M elam e d , S a m u el M a x (M e la m e d , Z a m u el M a k s ) (IV ) 3 6 4 ,4 1 6

M c G le w , Jam es ( M e k G lu , D z e jm s )

(I) 52.423

M e lan ch to n , P h ilip p (M e la n h to n , F ilip ) (I) 2 6 8 , 2 78 , 2 8 0 , 2 8 7,

M c K e n zie , L ion el (M e k K e n z i,

2 9 1 -2 9 2

L io n el) (III) 1 6 ,4 8 9

M elik o v , Loris (III) 2 0 0

M cL a ch la n , H u g h (M ek L a h la n , H ju ) (IV )

6 1, 415

M ellin k , A . F. (M elin k , A . F .) (II) 10, 16,

M c N a ll, B u rn s E d w ard (M e k N a l,

4 3 7 ,4 6 1

M elu cci, A lb e rto (M elu ci, A lb e rto )

M cN ally, D av id (M e k n e li, D ejv id )

(IV ) 3 5 3 ,4 1 6

(II) 2 7 5 ,4 6 1

M elville, A n d re w (M elvil, E n d rju )

M c N e il, John (M e k N il, D z o n ) (I)

( II) 4 5

2 8 8 ,3 0 3 , 423

M elville , H erm an (M e lv il, H erm an ) (III)

M e a d w e ll, H u d s o n (M id v el,

M e d ici, C a th erin e (M e d ic i, K a ta rin a)

M en d le, M ich ael (M e n d l, M a jk l) (II) 6 8 -7 0 , 4 6 1

(I) 2 6 1 -2 6 2 , 315, 317-318, 321,

331. 430

M erey, P o ltro t d e (M ere, P o ltro d e)

M e d ici, C o s m o (M ed ic i, K o z m o ) (I)

(I) 331

215

M e rz K a i-U w e (M erc, K a j-U v e) (III) 363, 434, 4 5 5 -4 5 6 , 4 8 9

M e d ici, G iu lio (M ed ic i, D u lio ) v id i p od K le m e n tV II

M esserschm id t, M anfred (M esersm it, M anfred) (III) 4 4 6 ,4 8 9

M e d ici, L o ren zo (M ed ici, L o ren co) ( 0 2 37-23 8 , 2 6 0 ,3 1 7

M ettern ic h -W in n eb u rg , K lem en s W e n z e l N e p o m u k Lothar v o n

M ed ici, Piero (M ed ici, Pjero) (I ) 237

(M etern ih -V in e b u rg , K lem en s

M e d ici, Sa lv estro (M ed ici, S a lv e stro )

V e n cel N e p o m u k L o tar fo n )

(I) 233

(III) 309

M e d ic k , H an s (M ed ik , H an s) (II)

M eyer, A lfred (m ejer, A lfred ) (IV )

2 7 8 ,4 6 1

157,415

M ed ved ev, Roj (III) 218, 2 2 5 - 2 2 6 , 228,

5, 9 4 - 1 0 2 ,1 0 6 - 1 0 7 , 471,

4 7 5 ,4 8 2 ,4 8 9

H a d s o n ) (IV ) 4 9 ,4 1 3

274,

2 1 - 2 2 ,2 7 ,3 5 - 3 7 , 4 39 , 4 4 2 ,

4 4 4 -4 4 6 , 4 55 , 4 .6 5 ,4 7 1, 473

Barn s E d vard) (II) 4 2 4 , 433,

233, 243, 2 4 5 ,4 8 9 (IV )

M eyer, D a v id (M a jer, D ejv id ) (III) 320

1 3 3 ,1 4 7 ,4 1 6

(IV ) 353, 4 16

M eyer, Eduard (M ajer, E d uard ) (I)

M e fis to (k n jiz .) ( I ll) 105 (IV ) 342

1 0 7 ,1 1 5 ,1 2 0 , 423

M e in e ck e , Friedrich (M ajn eke,

M eyers, M arvin (M eje rs, M a rvin )

F rid rih ) (I ) i l l , 2 5 5 ,3 1 7 , 423

(II) 436 , 4 61

(III) 38 0 (IV ) 416

493

M in o j (m ito l.) ( I ) 5 0

M ich elet, Jules (M is le , Z il) (III) 52, 5 4 ,4 8 9

M in tz, Sam u el (M in e , S e m ju e l) (II)

M ich els, R o b ert (M ih e ls , R o b ert) (I) 18,

423 (III) 3 4 2 , 4 8 9

M ick, G ü n te r (M ik , G in te r) (III)

(M irab o , O n o r e G a b rie l R iketi)

315-316, 4 8 9

(III) 33, 4 8 , 68

M ih ailo v, A . D . ( I l l ) 198

M issn er, M a rsh all (M is n e r, M arsal) (II) 2 0 8 ,4 6 1

M ih a ilo vic, Sergej (III) 251

M itch ell, T h o m a s (M ic e l, T o rn a s) (I)

M ih a ilo v ic (IV ) 95

119 ,4 2 3

M ik oja n , A n a s ta s (IV ) 153

M itrid a t (I) 9 0 -9 1

M iles, E d w in (M a jls , E d v in ) (II) 14 6 ,

M itsch erlich , A le k s a n d e r (M ice rlih ,

388, 4 6 1

A le k san d er) (IV ) 1 6 0 , 4 16

M ilju k o v, Pavel (III) 2 2 0 , 223, 2 2 9 , 234, 2 3 6 , 2 4 0 -2 4 1 , 2 4 4 , 2 4 8 ,

M itterm eier, Karl Jo sep h A n to n

490

(M iterm ajer, K arl J o z e f A n to n ) (I I D 3 1 2

M iliu k o w (III) 18 6 -18 8 , 223, 2 2 9 230 , 233-234, 2 3 6 , 24 1, 243,

M o h l, R obert (M o l, R o b e rt) (III)

2 4 8 -2 4 9 , 4 9 0 (IV ) 9 2 ,1 1 0 , 4 16

313-314,318

M ill, John S tu a rt (M il, D z o n S tju art) (III)

2 2 4 (IV ) 9

M ö h le , V o lk e r (M e ie , F o lker) (IV )

371, 4 16

M illar, John (M ilar, D z o n ) (II) 4 0 6 ,

M o jsije (b ib l.) (I) 1 4 4 - 1 4 8 ,1 5 2 ,1 9 7 ,

446

2 5 2 -2 5 3 , 2 5 6 , 2 5 9 , 2 6 5 , 2 8 8 ,

M iller, D avid (M iler, D ejv id ) (IV )

415 (III) 142 (IV ) 135

310.415

M o lesw o rth , W illia m (M o ls v o rt,

M iller, Perry (M iler, Peri) (II) 349,

V ilija m ) (II) 2 4 5

4 61

M o ll, M arc-P ierre (M e l, M ark-P jer)

M iller, S u sa n n e (M iler, S u z e n ) (III)

345 .

157, 4 6 1 M irabeau, H o n o ré G a b rie l R iq u eti

(IV ) 8 0 , 4 16

490

M ö lle r O k in , S u sa n ( M o le r O k in ,

M iln er, A n d re w (M iln er, E n d rju )

S ju z a n ) (II) 2 1 4 -2 1 6 , 4 6 2

(II) 91, 4 6 1

M o ln a r, A le k s a n d a r ( I ) 3 ,1 0 - 1 1 ,1 7 ,

M ilo sev ic, S lo b o d a n (IV ) 85

2 5 , 273, 4 23, 434-435 (II) 3.

M iltija d (I) 38 (IV ) 2 10

2 5 8 , 3 4 0 ,3 4 2 , 4 6 2 , 4 7 8 -4 7 9

M ilto n , John (M ilto n , D z o n ) (I) 137,

(III) 14, 58 , 6 4 , 6 9 ,1 1 1 , 2 8 0 ,

3 8 4 ,4 2 3 (II) 1 2 7 - 1 3 5 ,1 4 2 ,1 4 4 ,

4 4 6 , 4 9 0 (IV ) 1 6 , 1 8 ,2 1 , 4 3-44,

2 4 0 , 2 4 9 ,4 1 4 ,4 1 6 - 4 1 7 ,4 2 2 ,

6 3 -6 4 , 7 6 , 1 2 2 , 2 6 4 , 4 15 -4 16

4 4 0 , 4 4 3-44 5 , 448 -449 . 453 ,

M o lo to v , V jacesla v M ih a ilo v ic (III)

4 6 0 - 4 6 1 ,4 6 6 , 4 7 2 ,4 7 5 (IV ) 9

439 .

M im ica, A ljo sa (I) 1 0 ,13 , 74 , 423

4 4 8 (IV ) 14 9 -15 0

M o ltk e , H e lm u t v o n (M o ltk e ,

(III) 1 6 7 ,4 9 0

H e lm u t fo n ) (III) 324 (IV ) 10 2 -

M in , Y o u n g O k (M in , Jang O k ) (IV )

103

3 2 5 .4 1 6

494

M o ro zo v , P a v lik (IV ) 133

M o m m s e n , H a n s (M o m z e n , H a n s ) (III) 3 1 5 - 3 1 6 ,3 4 7 ,3 6 8 ,3 8 6 ,4 9 0

M o rrill, John (M o ril, D z o n ) (II) 6 0 , 6 2 - 6 4 ,1 1 4 , 3 1 6 ,3 1 9 , 4 6 2

M o m m s e n , T h e o d o r (M o m z e n , T e o d o r) (I) 8 7 ,1 5 2 - 1 5 3 , 4 2 4

M o rris, G o u v e rn e u r (M o ris, G o v e rn o r) (II) 391, 393, 37 9 ,

M o m m s e n , W o lfg a n g (M o m z e n ,

39 5, 4 0 2 , 4 2 6

T e o d o r) (II) 4 5 5 (H I) 4 0 9 (IV ) 3 8 6 .4 1 7

M o rris, R ich ard (M o ris , R icard ) (II) 3 7 3 ,3 7 6 ,3 8 8 ,3 9 0 ,3 9 6 ,4 6 2

M o n ck , G e o rg e (M o n k , D z o r d z ) (II) 2 3 6 - 2 3 7 ,3 0 0

M o rris, W illia m (M o ris, V ilija m ) (IV ) 24 2

M o n m o u th (M o n m a u t), v o jv o d a (II) 2 6 7 - 2 6 8 ,4 4 4 - 4 4 6 , 449,457

M o sse , G e o rg e (M o s , D z o r d z ) (III) 423, 4 5 7 , 4 9 1

M o n n er, B a siliu s (M o n e r, B a ziliju s ) (III)

M o u lin , Peter d u (M u le n , P eter d u )

2 8 4 -2 8 5 , 4 9 8

(II)

M o n ro e, Jam es (M o n ro , D z e jm s )

M rd e n o v ic, D u sa n (II) 4 71 (IV ) 4 2 6

( 111)414

M u h a m ed (III) 283

M o n ta n u s , E u seb iu s (M o n ta n u s , E u z eb iju s) (II) 17

M ü ller, R o lf-D ie te r (M ile r, R olfD ite r) (III) 4 4 7 , 4 9 1

M o n tesq u ieu , C h arles d e (M o n te s k je , Sari d e) (I ) 30 , 81,

M u lo t, R. (M ilo , R .) (I) 3 8 8 ,3 9 1 ,

26 3, 4 2 4 (II) 2 8 3 ,3 8 6 - 3 8 8 ,4 6 2

424

(III) 35 (IV ) 38, 6 8 , 6 9 , 8 6 ,1 5 0 ,

M u n ck, Ed uard (M u n k , E d u ard )

2 7 3 .4 1 7

(IV )

M o o re, B a rrin gto n Jr. (M o r,

H erfrid ) (I) 17 2 , 2 4 4 -2 4 6 , 2 5 0 -

(III) 5 8 ,1 1 1 , 4 9 0

2 5 2 , 2 5 9 ,2 6 7 ,3 1 7 ,3 6 5 ,3 7 2 , 4 2 4 (II) 3 8 ,1 7 8 ,1 8 0 ,1 8 5 - 1 8 7 ,

M o ravia, S erg io (M o ra vija , S erd o ) (III)

329

M ü n kler, H erfried (M in k le r,

B a rin gto n Jr.) (II) 4 4 0 , 4 5 4 , 468

30 3-30 4

2 0 9 , 30 5, 4 6 2 (III) 2 7 8 , 4 9 1

10, 81, 4 9 0

(IV )

M o ra y (M o re j), regen t (I) 3 8 7, 3 9 7-

9 ,1 9 7 , 361, 4 17

M u n ste r, S eb a stia n (M u n ste r,

398 , 4 0 0

S e b a s tia n ) (III) 2 8 3 ,4 9 1

M o re, T h o m a s (M o r, T o m a s ) (III)

71.134

M ü n sterer, S eb ald (M in ste re r, Z e b a ld ) (I) 2 8 0

M o re lly (M o re li) (III) 10 , 4 9 0

M ü n tze r, T h o m a s (M in ce r, T o m a s )

M o rga n , E d m u n d (M o rga n ,

(I) 2 6 8 - 2 7 2 , 2 8 9 , 4 1 8 ,4 2 4 (III)

E d m u n d ) (II) 349, 4 6 2

1 1 8 - 1 2 0 ,1 2 2 , 258 M o rga n , R obert (M o rga n , R o b ert) (II)

M urh ard , F ried rich (M u rh a rd ,

3 6 7 ,4 0 8 , 4 21, 434, 4 6 2

F rid rih ) (III) 313 M o ric H esen sk i (I) 293

M u rp h i, W a lte r (M a rfi, V alte r) (IV )

M o rin , E d ga r (M o ren , E d ga r) (III) 2 2 1 ,4 9 1

(IV ) 7 2 ,4 1 7

339, 417 M urray, F o rsyth (M ju rej, F orsajt)

M o ris O ra n s k i (I) 36 2 (II) 38-39

(II) 4 4 7, 4 6 2

495

M u sso lin i, B en ito (M u s o lin i,

N ed h am , M a rc h a m o n t (N e d h a m ,

B en ito ) (III) 18 1-18 2 , 2 4 0 , 2 7 7 , 2 9 8 -3 0 7 , 3 9 7, 4 10 , 4 15 , 423,

M a rca m o n t) (I I ) 1 4 4 - 1 4 5 ,1 6 4 , 463

433. 4 5 6 , 491 (IV ) 6 5 - 6 7 , 7 2 -7 3 , 7 7 , 8 0 , 8 6, 9 9 - 1 0 2 ,1 1 5 , 39 6 ,

N elso n , H o ratio (N e lz o n , H oracio) (III) 85

407, 417

N en n er, H o w ard (N e n e r, H au a rd ) (II)

337, 4 63

N N ero n (I) 2 9 ,1 0 3 ,1 3 6 - 1 3 7 (II) 211, N a b u k o d o n o s o r (I ) 2 6 8 (II) 137

4 19

N adel, R. (N a d el, R .) (I) 147-14 8 ,

N erva (I) 9 8 ,1 3 0 (I I ) 4 19

430 N esu s (IV ) 114 N äf, Beat (N ef, B eat) (IV ) 2 2 7 , 4 17 N eu bau er, H e lm u t (N o jb au e r, N äf, W e rn e r (N e f, V e rn er) (IV ) 2 2 7 , 4 16

H elm u t) (III) 18 6 , 4 9 1 N eu h a (k n jiz .) ( I l l ) 9 1 -9 2 , 9 4

N a gel, R o b ert (N a g e l, R o b ert), (II)

403, 4 6 2 (IV ) 341-342.417

N e u m a n n -D u e s b e rg , H o rst (N o jm a n -D iz b e rg , H o r st) (IV )

N agler, M ich ael (N ejgler, M a jk l)

3 1 0 ,4 1 7

(IV ) 3 2 4 ,4 1 8

N eu m a n , F ried rich (N o jm a n ,

N a n n i, T o rq u a to (N a n i, T o rk v ato )

F rid rih ) (IV ) 2 8 5 , 30 1, 303, 418

(IID 3 0 2

(IV ) 2 8 5 , 30 1, 303, 418 N a o ro ji, D ab ab h a i (N a o ro d zi, N e u m a n n , E rich (N o jm a n , E rih ) (I)

D a b a b h a j) (IV ) 243

1 4 2 ,4 2 4 N a p o leo n I B on aparta (I) 322 (II) 4 2 , 2 5 8 , 432 (III) 14, 30 , 4 2 , 63-

(II)

6 4, 6 7 -6 8 , 85, 87, 2 8 5 -2 8 7 , 308,

4 0 , 463

N e u m a n n , S ig m u n d (N o jm a n

3 2 6 , 351, 3 9 0 (IV ) 7 0

Z ig m u n d ) (IV ) 7 4 , 8 2 ,4 1 8

N a p o le o n III Bonaparta (II) 258

N e u m a n n , V ic to r (N o jm a n , V ik to r)

(III) 1 4 ,3 8 , 6 4 - 6 5 ,1 3 1 ,1 9 0 , 2 0 1,

N e u m a n n , F ra n z (N o jm a n , Franc)

3 2 1 -3 2 2 ,3 2 5 ,3 5 1 (IV ) 7 0

N a ris k in , N a talija (IV ) 87

( l V ) i 2 5 , 4 18 N e u m a n n , U lric h (N o jm a n , U lrih ) (IV ) 1 9 1 ,4 1 8

N a ta n s o n , M . A . (III) 19 7 -19 8

N e v s k i, A le k s a n d a r (III) 273

N a u m a n n , F riedrich (N aum an , F rid rih ) (III) 374-375, 4 0 6 ,

N e w to n , Isac (N ju tn , A jza k ) ( I I ) 368

4 0 8 , 491

N ic o ls o n , H aro ld (N ik o lso n ,

N a vu tej (I ) 148

H e ro ld ) (II) 345, 3 5 0 ,4 6 3

N eal, P a trick (N il, Patrik) (II) 2 0 5 ,

N ie ro p , H e n k v a n (N iro p , H en kv an )

463

(I I ) 23, 463

N ecker, Jacques (N eker, Z a k) (III)

N ie tz s c h e , F ried rich (N ic e , F rid rih )

2 5 ,4 0

(I I I) 1 0 7 , 4 8 6 , 4 9 2

N ecajev, Sergej G en adijevic (III)

N ifo , A g o s t in o (N ifo , A g o s tin o ) (I)

12 6 , 1 9 3 -19 4 ,1 9 8 -1 9 9 , 2 6 4 , 4 9 1

496

261

N ig g , W a lter (N ig , V a lter) (I) 2 7 1, 424

N o s k e , G u s ta v (N o s k e , G u s ta v ) (III)

(III) 119 , 2 8 3 ,4 9 2

358 , 3 6 9 -3 7 0

N igrin , A v id ije (I ) 133

N o ttin g h a m (N o tin g e m ), eri (II) 328

N ik ifo ro v , V . N . ( I l l ) 19 7 , 4 9 2

N o z ic k , R o b ert (N o z ik , R o b e rt) (IV )

N ik o la I (I ) 163

2 6 2 , 2 8 2 ,4 1 9

N ik o la I R o m a n o v (III) 1 9 0

N ye, P h ilip (N ej, F ilip ) (II) 7 9

N ik o la II R o m a n o v (I I I) 2 2 2 -2 2 3 , 2 3 0 -2 3 2 , 2 6 5 (I V )8 6 , 9 1, 9 2 ,

O

93 , 94 , 95 . 9 6 , 9 7 , 9 8 .139

O a k le y , F rancis ( O u k li, F ra n sis) (II)

N iko lajev, L eo n id (IV ) 145

2 7 7 ,4 6 3

N im ro d (II) 355

O a te s , T itu s (E jts, T itu s ) (I I ) 2 6 2

N ip p erd a y, H an s (N ip e rd e j, H an s) (IV )

O d is e j (m ito l.) ( I l l ) 7 8 - 7 9 , 8 9

283, 4 17

O e g a m a , D irk (O h a m a , D irk ) (IV )

N itti, Saverio (N iti, S a v erio ) (III)

355 , 4 i8

30 2

O e rtz e n , Peter (E rcen , Peter) (III)

N iu w e n h u is, F erd in an d D o m e li

362, 492

(N ejv en h o js, F erd in an d D o m e li) (H I) 141

O e stre ich , G . (E strajh , G .) (I) 2 9 8 , 336, 4 2 4 (IV ) 2 6 7 , 4 19

N o b e l, A lfp h o n s (N o b e l, A lfo n s ) (I) 1 6 8 ,1 7 7 - 1 7 8 ,1 8 0 ,4 2 4 (II) 9 0 ,

O ffe , C la u s (O fe , K la u s ) (I) 1 9 -2 0 ,

463

425

(III) 2 4 , 4 9 2 (IV ) 1 9 6 -1 9 7 ,

2 9 0 , 348, 4 0 5 - 4 0 6 , 4 19

N o je (b ib l.) (I ) 4 0 9 (II) 134, 323

O g g , F red erick ( O g , F red erik ) (II)

N o lte, E rnst (N o lte , E rn st) (III) 114, 144, 2 6 8 , 2 7 7 , 2 9 8 - 2 9 9 , 30 1-

376 , 463

3 0 2 ,3 0 5 -3 0 7 , 352, 363, 3 6 9 ,

O k lo p d ž ija , M irjan a (III) 4 9 2 (IV )

377, A M , 434 -437 , 4 4 6 , 4 5 0 4 5 2 , 4 5 6 -457 , 492 (IV ) 6 5 , 6 7,

155,419 O k ta v ija n , G a j (A v g u s t) (I ) 9 7 -9 8 ,

9 1 ,1 4 9 ,1 5 1 - 1 5 2 ,1 8 7 , 418

1 0 7 ,1 1 8 - 1 2 5 ,1 2 7 ,1 3 0 - 1 3 1 N o lte , G e o rg e (N o lte , G e o r g ) (III) O k ta v ije (I ) 8 6

4 6 6 , 4 78 (IV ) 1 5 8 ,1 9 4 , 4 0 3 , 418

O lb ric h t, F ried rich (O lb rih t, F ridrih )

N o n n e n m a ch er, G u n th e r

(IV ) 117

(N o n em a h e r, G in te r) (II) 2 0 7 ,

O ls o n , M a n cu r ( O ls o n , M a n k u r)

2 1 6 , 463

(IV )

N o rd h o lt, Jan W ille m S ch u lte

(II)

2 0 5 , 425

2 9 7 ,4 6 3

N o rfo lk (N o rfo lk ), v o jv o d a (I ) 399 (II) 137

O n ip k o , F ed or M ih a ilo v ič (IV ) 115 O p p , K a rl-D ieter ( O p , K a rl-D ite r)

N o rth c liff (N o rtk lif), lord (III) 181 N o rth u m b e rlan d (N o rta m b erla n d ),

353-354 , 356 , 419

O m a n C h arles ( O m a n , C a rls) (I)

(N o rd h o lt, Jan V ilh e lm S u ite )

(IV )

3 5 6 -3 57, 4 19

O ra a, Jaim e (O ra , Ž a im e ) (IV ) 314, 4 19

vojv o d a (I) 372-373

497

O rb ell, John (O r b e l, D z o n ) (IV ) 3 9 9

374-376 , 4 0 1 , 4 6 4 (III) 12, 34-

O rig e n (I) 1 5 7 ,1 6 1 (IV ) 36 4

3 5 ,4 1 ,6 4 , 4 9 2 Pandora (I) 165 (I I ) 2 3 4 ,4 0 7 (III)

O rle a n (O rle a n ), v o jv o d a (I ) 19 8 -

10 0

19 9 , 2 6 1 (II) 7 2

Papcke, Sven (P a p k e, S v e n ) (III)

O rlo v a (III) 108

399.493

O rm a n , R ay (O rm a n , R ej) (II) 37 6 ,

Papen, F ranz v o n (P a p e n , F ranc fo n )

463

(III) 4 2 6 , 4 6 1

O rta g o ra (I) 7 7 O rtm an n , U rsu la (O rtm a n , U rsu la )

Paquet, A lfo n s (P a k e, A lfo n s ) (IV ) 65

(I) 1 19 -12 0 , 4 2 5

Pares, Bernard (P ers, B ern ard ) (III)

O rtn e r M cP h ee, P e n e lo p e (O r tn e r M ek fi, P en elo p e ) (IV ) 2 5 0 -2 5 3 ,

2 2 4 , 4 93 (IV ) 136, 4 2 0 P arin gto n , M a rtin (P a rin g to n ,

424

M a rtin ) (IV ) 310 , 4 19

O rw in , C . (O rv in , C .) (II) 211, 463 O se r, F ritz ( O z e r , F ric) (IV ) 17, 4 2 0 O s ip o v a , T a isa (IV ) 1 0 8 - 1 1 0 ,4 2 0

Parker, H en ry (P arker, H e n ri) ( I I ) 5, 6 6 -7 1 , 75 , 78 , 8 2 -8 4 , 9 3 -9 4 , 149, 4 6 1, 4 6 4

O tis , Jam es ( O t is , D ze jm s ) (II) 3543 5 5 .3 8 2 .3 8 6 .4 6 3

Parker, H ersh el (Parker, H e rse l) (III)

94.493

O t o (III) (I) 179

Parks, H en ry (P arks, H e n ri) ( I I ) 365, 402,

O t o n IV (I) 171 O trep jev , G rig o rije (IV ) 87

4 10 , 4 2 2 , 431, 4 6 4

Parrow , K ath leen (P a ro u , K e tlin ) (I) 2 8 2 ,3 1 5 ,4 2 5

O v e rto n , R ichard (O v erto n , R icard ) (II) 9 2 , 9 6 - 9 7 ,1 0 4 - 1 0 6 ,1 2 3 -

Patel, S a rd ar V alla b h b h ai (P atel,

1 2 4 ,1 4 6 ,1 9 2 , 4 6 3 -4 6 4

S a rd ar V alab h a j) (IV ) 2 4 6 , 4 2 0

O w e n , R o b ert (O v e n , R obert) (III)

P atem an , C a ro le (P ejtm en , K e ro l)

115 -116, 4 9 2

(IV ) 2 8 8 , 4 19

O z o u f, M o n a (O z u f, M o n a) (III) 4 5,

47 , 47 ° , 478 , 492

P a tsch (P ec) (IV ) 3 28 -32 9 P a tterso n , A n n a b e l (P aterso n , A n a b e l) (II) 9 5 ,1 4 3 , 322, 4 6 4

P

Pau ker, K arl V ik to ro v ic (IV ) 148

Pace, R ich ard (Pejs, Ricard) (I) 2 6 7

P a u lsen , S ta n le y L. (P o lse n , S te n li) (IV )

Pain e, T h o m a s (Pejn , T o m as) (I) 2 0

1 6 4 -1 6 5 , 4 0 1

( 1 1 ) 2 9 7 ,2 9 9 ,3 3 9 ,3 6 4 - 3 6 7 ,

P a u n ovic, M ila n (IV ) 31, 4 0 0

373. 377 .3 8 6 .4 6 4 (III) 116 -117

P avle (b ib l.) (I) 1 5 5 ,1 6 4 ,1 9 4 , 2 6 8 ,

(IV ) 5 ,1 0 - 1 3 , 277

2 7 9 - 2 8 0 , 283, 3 0 0 , 4 0 6 (II)

Pal, B ip in C h a n d ra (Pal, Bipin

174

C a n d ra ) (IV ) 243

Pavle V (I ) 311

Palm er, R. R. (Palm er, R. R.) (II)

P a v lju se n k o v , Sergej (IV ) 1 0 4 -10 5 ,

3 3 8 ,3 4 9 -3 5 0 , 3 5 2 ,3 6 3 ,3 6 5 ,

4 19

498

P etrov, E. ( I l l ) 103, 4 8 2

Payn e, R o b ert (P ajn e, R o b ert) (IV ) 1 4 4 ,1 5 3 , 4 2 0

P etrovskij, G rigo rij (IV ) 119

P eabo dy, E lisab eth (P ib o d i,

P etru n k o vic, Iva n (III) 18 9

E liza b e t) (IV ) 235

P ettegree, A n d re w (P etegri, E n d rju )

Pease, T h eo d o re C a lv in (P is, T e o d o r

(I)

34 2, 4 2 5 (II) 14-15, 4 6 5

K a lv in ) (II) 8 0 , 9 2 - 9 5 , 9 8 ,1 0 0 , Petty, M a x im ilia n (Peti,

1 0 5 ,1 0 8 ,1 1 1 , 4 6 4

M a k s im ilija n ) (II) 1 0 2 ,1 9 2 Peel, R o b ert (P il, R o b ert) (III) 114, P feifer, H an s (Fajfer, H a n s) (I) 2 6 9

328

P feifer K . (IV ) 2 6 , 4 2 0

P en elo p a (m ito l.) (IV ) 2 2 4

Pickn ey, C h arles (P ik n i, C a rls) (II)

P en n , W illia m (P en , V ilija m ) (III)

379

68

P ierso n , C h risto p h e r (P irso n ,

P e n n in g to n , D o n a ld (P e n in g to n ,

K risto fe r) (IV ) 310, 4 2 0

D o n a ld ) (II) 6 0 ,4 6 4

P ilat, P o n cije (I) 38 4 (III) 146

P en ru d d o ck , John (P en ru d o k , D z o n )

P ip es, R ich ard (P ajps, R icard ) (III)

(II) 146

18 5 -18 8 , 2 0 0 , 2 0 9 -2 1 0 , 2 14,

P eresvetk ov, Ivan (IV ) 88

2 2 8 -2 2 9 , 231-232, 234 -235,

P erikle (I) 52 (IV ) 2 0 8 , 2 2 7

238 , 2 4 0 -2 4 1 , 2 4 5 , 2 4 7 , 2 5 1-

P ero vic, L atin k a (III) 193, 4 8 2 , 4 9 1,

2 5 4 , 2 5 6 , 258 , 2 6 1, 2 7 0 , 2 9 8 ,

493, 5 0 0 , 503

3 0 2 -3 0 4 , 4 37, 4 5 5 , 4 8 2 , 4 8 5 ,

P esch , L u d w ig (P es, L u d v ig) (III)

4 93 (IV ) 6 7 ,7 7 - 7 8 , 9 3 ,1 0 4 ,1 1 0 , 1 1 6 - 1 2 0 ,1 2 4 ,1 3 5 ,1 4 1 , 4 2 0 -4 2 1

6 9 , 493 P e stel, Pavel Ivan ovic (III) 192

P ip in , k n e z (I) 2 0 2

Petacci, C la retta (P etaci, K lareta)

P ir (I ) 18 0 , 2 4 5 , 2 5 4 (II) 237

(IV ) 10 0

P itago ra ( 1 ) 3 9

P etar (b ib l.) (I) 1 5 6 ,1 6 4 ,1 7 1 , 178-

P itija (I) 36

1 7 9 ,1 9 3 , 2 6 7 , 2 7 9 - 2 8 0 , 379, P itk in , H . (II) 2 0 6 , 4 6 5

406

P iz is tra t (I) 2 7 , 35-36

Petar iz K a n d ije (I) 186

P iz o n , K a lp u rn ije (I) 137

Petar V elik i (III) 19 7 , 2 6 2 , 2 6 4 -2 6 5

P lack , A rn o (P lak , A m o ) (III) 4 5 5 ,

(IV ) 87

493

P etersen , T h o m a s (Petersen , T o m a s) (III) 2 8 9 , 493

P lam en atz, John (P lam en ac, D z o n ) (III)

P etit, Jean (P eti, Z a n ) (I) 1 9 9 -2 0 0 , 3 1 4 ,3 1 6 ( 1 1 ) 72

1 6 6 ,1 6 8 , 2 2 6 ,4 9 3

P lass, H erm an n G o ttlo b (Plas, H erm an G o tlo b ) (I) 31, 425

P e tk o (k n jiz .) ( I ll) 78

P lato n (I) 5, 24 , 4 1-4 4 , 4 6 -4 8 , 50 ,

Petrarca, Francesco (Petrarka,

5 2 - 6 7 , 7 0 , 7 2 , 7 4 , 7 6 -7 8 , 9 6 ,

F ra n cesko ) (I) 233

1 0 0 ,1 0 6 , 1 2 8 , 2 4 6 , 2 5 6 , 4 17,

P e tro n ije N iger, T it (I) 103

425

P etro n ije A rb iter (I) 103, 4 2 5

499

Platon (II) 273, 3 8 1 ,3 9 4 (III) 142 (IV )

Popper-Lynkeus, J o s e f (P o p er-

2 1 ,1 9 8 - 2 0 0 , 2 1 7 , 2 2 4 ,

2 2 6 -2 2 7, 375, 4 2 i

Pow er, Paul (P auer, P o l) (IV ) 321,

Plehan ov, G e o rg ije V a le n tin o v ic (III) 1 9 1 ,1 9 8 , 2 0 8 , 2 14 , 2 2 8 , 243,

421 Prak, M aarten (P rak, M a rte n ) (I I ) 11,

354. 4 7 7 . 4 9 3 (IV ) 131

442

P le ssis-M o rn a y, P h ilip p e d u (P lesi-

Prem erstein, A n to n v o n

M orn ej, F ilip d i) (I ) 7 ,3 0 6 , 318, 325, 328, 334 -339 . 341. 347 . 350, 3 6 9 , 398 , 4 0 2 , 411, 4 14 -4 16 (II)

(P rem erstajn , A n to n fo n ) (I) 13 3 ,4 2 6 PreuK, H u go (P ro js, H u g o ) ( I ) 2 9 7 ,

9, 23, 28 , 30 , 32, 4 6 5 (IV ) 38 0,

426

435

(III) 6 , 376 - 377 . 379 -383 ,

38 8 -39 6, 4 0 7 - 4 0 8 , 4 6 8 , 4 7 7 ,

Plessner, H elm u th (P lesn er,

4 8 4 -4 8 5 , 4 9 4

H elm u t) (III) 30 8 , 4 2 1, 493

Preul?, U lrich (P ro js, U lrih ) (I) 19-

P lu ck n e tt T h e o d o re (P lakn et,

2 0 , 4 2 5 (III) 2 4 , 4 9 2 , 4 9 4 (IV )

T eo d o r) (II) 51, 338, 4 6 5 (IV ) 2 7 1,

Linkeus, Jo zef) (IV ) 3 7 9 ,3 8 1 ,4 2 1

3 5 ,1 9 6 - 1 9 7 , 2 6 4 , 3 6 0 , 4 0 1 , 4 2 0

421

P ride, T h o m a s (Prajd, T o m a s ) (II)

Plutarh (I) 3 4 ,1 1 5 - 1 1 6 ,1 2 0 , 4 2 5 Pocock, John G re v ille A g a rd (P o k o k ,

7 9 , 8 5 ,1 1 4 ,1 2 2 , 141, 2 3 6 , 2 4 1

D z o n G rev il A g ard ) (II) 5 0 , 9 6 ,

P rim orac, Igo r (IV ) 2 9 1 , 4 2 0

159 , 2 7 1, 3 2 2 , 328, 337, 368,

Prince, T h o m a s (P rin s, T o m a s ) (II)

372, 4 6 5

124

P ole, R egin ald (P o u l, R ed zin a ld ) (I)

P rinz, O t to (P rinc, O t o ) (I) 2 5 , 411

262

P risk, H elvid ije (I) 9 8 (II) 4 18 -4 19

P o len z, G o ttlo b v o n (P o len c, G o tlo b fo n ) (I) 2 9 4 , 3 15 ,3 4 1, 3 9 2 , 4 2 6

P ristley, Joseph (P ristli, Jo zef) (II) 423

P o lib ije (I) 53, 9 5 - 9 6 ,1 0 6 , 2 4 0 ,

P ro u d h o n , Pierre Joseph (P ru d o n ,

2 4 4 ,4 2 6

Pjer Z o z e f) (III) 1 6 4 -16 7 , 4 8 0 -

P o lin ik (I) 4 0

4 8 7 , 4 9 4 (IV ) 2 9 8

Pollard , A F. (P olar, A . F .) (II) 388,

Prynn e, W illia m (Prin, V ilija m ) (I)

465

1 9 2 (II) 8 0-83, 8 5 ,1 1 7 ,1 3 5 , 4 6 5

P o m p ej, G n e j (I) 9 7 - 9 8 ,1 0 4 ,1 0 7 ,

( 10 )4 54

1 1 2 -1 13 ,12 1 ,1 3 8

P to lo m ej (I) 9 1 ,1 2 9

P o m p en , Fr. A u reliu s (P o m p en , Fr.

P u b lije V alerije (I) 8 0 (II) 388, 39 1,

A u re liu s ) (III) 7 2 ,4 9 3

4 17 -4 18

Po n et, John (P o n e, D zo n ) (I) 7 , 373,

P u fen d o rf, Sam u el (P u fen d o rf,

3 7 5-3 78 . 38 0, 382-383, 39 6 ,

S a m ju e l) (IV ) 13

406, 426 Pont, V ico t du (Pont, V iko di) (II) 423

Pu risk evic, V . M . ( I ll) 2 55 P u ttm a n n , A n d rea s (P itm an ,

P o p p er, K arl (P o per, Karl) (I) 4 4,

A n d re a s ) (I) 156 , 2 9 8 , 4 2 6

5 6 - 5 7 , 6 4 , 6 6 (IV) 5, 5 7 -6 2 , 6 4,

P ym , Jo h n (Pirn, D z o n ) (II) 6 2 -6 3

1 7 5 .4 2 1

500

R an ke, L eo p o ld v o n (R an ke, L eo p old fo n ) (I) 2 73 , 2 8 5 , 2 9 1, 4 2 6

Q u a ritsc h , H e lm u t (K varic, H e lm u t) (IV )

1 5 9 ,1 9 3 . 4 2 0

R a p a czy n sk i, A n d rzej (R a p a cin ski, A d z e j) (II) 188, 4 6 6

Q u irn h e im , A lb re c h t M e z z von (K v im h a jm , A lb re h t M ec fo n ) (IV )

R aspail, F rançois V in c e n t (R aspaj, F ra n so a V e n sa n ) (III) 127

117

Q u ir o s , F ern an d ez d e (K v iro s,

R a stin e, M ich ael (R a stin M a jk l) (IV ) 3 0 7 .4 2 1

F ern an d ez d e) (III) 81

R aum er, K u rt v o n (R aum er, K urt fo n ) (III) 16, 4 9 5 Rabe, C h ris tia n (R abe, K ristijan ) (IV )

R availlac, F ranço is (R avejak, F ra n so a) (I) 311

371, 415

R ach u m , Ila n (R a h u m , A jla n ) (II)

R a w ls, John (R o is, D z o n ) (II) 2 0 8 , 4 4 2 (IV ) 6, 2 5 8 -2 6 2 , 352, 394,

1 0 ,2 4 3 , 2 5 1 - 2 5 2 ,4 6 5

4 21 R a d am an t (m ito l.) (I) 50 R a w so n , G a rd in e r Sam u el (R o u s o n , R ad bru ch , G u s ta v (R ad bruh ,

G a rd in er S em ju e l) (II) 55, 8 9,

G u s ta v ) (I) 10 (IV ) 5 - 6 ,1 6 2 -

4 6 6 , 4 71

178, 1 8 1 - 1 8 3 ,1 8 6 -1 8 7 ,1 9 4 -1 9 5 , 2 6 6 - 2 6 7 , 3 9 9 -4 0 0 , 4 10 , 4 21,

R ead , C h ris to p h e r (R id , K risto fe r) (III) 2 3 5 ,2 4 8 , 2 5 8 ,4 9 5 (IV )

423 , 441

1 2 8 .4 2 1

R ad ek, K arl (R a d ek , K arl) (III) 4 4 4

R ead, G e o rg e (R id , D z o rd z ), (II) 3 7 6

R a d sin sk i, E dvard (III) 2 19 , 4 9 4 (IV )

9 5 , 421

R aeith el, G e rt (R etel, G ert) (II) 3443 4 5 ,3 4 8 ,3 5 1 - 3 5 2 ,4 3 2 ,4 6 6 R aiser, T h o m a s (R ajzer, T o m a s) (IV )

R ead, Jam es (R id , D ze jm s ), (II) 4 2 6 , 466 R eb m a n n , G e o rg (R eb m a n , G e o rg ) (III)

4 8 , 4 21 R ajm u n d II (I ) 168

177. 495 R eich e, R eim u t (R ajh e, R ajm u t) (III)

R a k o vsk i, H ristijan G eo rgijev ic (III) 270

177, 495 R eid , John P h illip (R id , D z o n F ilip )

R a k o w sk a -H a rm sto n e, T eresa (R a k o vsk a -H arm sto u n , T ereza)

286, 495

R eich , W ilh e lm (R ajh , V ilh e lm ) (III)

(II)

347 -348 , 4 6 6

R ein ald II (I) 212

(III) 2 7 5 , 4 9 4 R ein alter, H e lm u t (R ajnalter, R alp h , Jam es (R alf, D ze jm s ) (IV)

2 5 3 -2 5 4 , 421

H e lm u t) (III) 2 8 6 , 4 9 5 R ein h a rd , W o lfg a n g (R ajnhard,

R an d all, John H erm ann Jr. (R andal, D z o n H erm an Jr.) (I) 6 3 ,4 1 2 , 4 2 6 (IV ) 421

V o lfg a n g ) (III) 30 8, 4 9 5 R eiss, H . S. (R ajs, H . S .) ( I ll) 2 8 9 ,

495 R a n d o lp h , E d m u n d (R andolf, E d m u n d ) (II) 3 7 6 ,3 8 9 , 4 2 5

R em elle, K u rt (R em ele, K u rt) (I)

157,426

501

RendtorfF, T ru tz (R e n d o rf, T ru e) (III)

R oberts, C la y to n (R o b e rts , K le jto n )

69, 495, 498

( 1 1 ) 3 2 0 ,3 3 1 ,3 3 4 ,4 4 6

R epgow , E ike v o n (R e g o v , A jk e fo n ) (I) 2 0 2

R obespierre, M a x im illie n (R o b esp jer, M a k s im ilije n ) (I)

R esnick, D av id (R e s n ik , D e jv id ) (II)

342 (II) 2 5 8 (III) 2 0 , 36 , 4 1, 5 0 51, 6 1-6 3, 6 7 , 1 2 2 , 1 2 6 , 1 4 5 , 1 5 1 ,

334. 4 6 6

1 6 2 ,1 7 4 , 2 18 , 2 2 1 (IV ) 7 5 , 2 0 2 ,

R eyn old s J. N . (R e jn o ld s , D z . N .)

280

(II) 16 9 , 4 6 6 (I I I) 94

R o b in so n , H en ry (R o b in s o n , H en ri)

R h in o w , René (R in o v , R en e) (IV )

(II)

33 1,4 2 1 R ich ard son, R. C . (R ic a rd s o n , R. C .)

8 0 -8 1, 4 6 6

R o b in so n , John (R o b in s o n , D z o n ) (II) 8 0

(II) 238, 4 6 6

R ock, M artin (R o k , M a rtin ) (I) 149,

R ichelieu, A rm a n d Jean d u P lessis

426

(R iselje, A rm a n Z a n di P lesi) (III) 50

R od ell, Fred (R o d e l, F red ) (II) 378,

R ichet, D en is (R ise, D é n i) (III) 37-

3 9 0 ,3 9 8 , 4 2 6 , 4 6 6

39 . 479

R ogers, P. H . (R o d ze rs, P. H .) (II)

R ichter, H o rst-E b erh a rd (R ih ter,

137, 4 6 6

H o rst-E b erh a rd ) (IV ) 348, 4 21

R o gers, John (R o d ze rs , D z o n ) (II)

R icard I (II) 63

126, 2 5 0 , 4 6 6

R icard II (I) 2 0 5 - 2 0 7 ,2 0 9 - 2 1 0 , 212 ,

369 . 371.377 ( I l ) n 2 , 117

R o gin , M ich ael Paul (R o d zin , M ajkl Po l) (III) 9 9 - 1 0 0 , 4 9 5

R icard III (I ) 372

R o h an , H e n ry d e (R o e n , H en ri d e)

Ricard N o rm a n d ijsk i (I) 2 0 5

(I) 251

R idley, N ic h o la s (R id li, N ik o la s ) (I)

R ö h m , E rn st (R em , E rn st) (III) 4 18 ,

372

4 2 9 , 438, 4 5 0 (IV ) 143

R id o lfi (R id o lfî) (I) 39 9

R o m an , V io rel (R o m an , V io re l) (IV ) 1 2 5 -12 6 , 4 2 2

Riedl, Joach im (R id l, Joah im ) (III)

457,495

R o m an o v, A le k sa n d ra (IV ) 95

Riem er, N ea l (Rajm er, N il) (II) 4 15 -

R o m an o v, M ih a ilo (IV ) 95

417, 4 2 4 , 437, 4 6 6

R ö m er, Peter (R em e r, Peter) (IV )

R iesen berger, D ie ter (R ajzen berger,

336 , 339.422

D ite r ) (IV ) 36 6 , 421 R o m u l (m ito l.) (I ) 8 0 , 1 0 9 ,1 1 4 ,1 2 4 , R ilke, R ain er M a ria (R ilke, R ajn er

130, 2 4 6 , 2 5 6 , 2 5 9 , 3 3 0 ,3 3 6

M a rija ) (III) 71 (IV) 2 17

R o o sev e lt, D e la n o (R o zv elt, D e la n o )

R in ck, H an s-Justus (R ink, H an s-

(IV )

J u stu s) (IV ) 2 8 6 R itter, G erh ard (R iter, G erh ard ) (III)

2 9 7 , 341

R o o se v elt, T h e o d o re (R u zv e lt T e o d o r) (IV ) 301

2 8 1 -2 8 2 , 4 9 5

R o o ts, Iva n (R u ts, A jva n ) (II) 30 0 ,

R iz zi, B ru n o (R ici, B runo) (IV ) 7 0 -

449. 466

7 1, 4 2 2

502

R osa, P eter d e (R o s a , P eter d e ) (I)

R u ck, M ich ael (R u k , M ih a e l) ( 111) 4 5 0 ,4 9 6

17 9 , ^ 7 , 4 2 6 Rose, G u illau m e (R o z, G ijo m ) (I) 310

R üde G eo rg e (R id e, Z o rz ) (III) 4 0 , 496

R o se n b au m , W o lf (R o ze n b a u m , V o lf) (IV ) 2 8 0 , 4 2 2

Rueger, Z o fia (R uger, Z o fija ) ( I I ) 73-

75 , 4 6 7

R o sen b erg, A rth u r (R o ze n b e rg , A rtu r) (I I I) 2 1 5 -2 1 6 , 2 6 9 , 357,

R u ffm an n , K a rl-H e in z (R u fm an ,

3 6 0 - 3 6 3 ,3 6 5 - 3 6 6 ,3 7 0 , 37 9 ,

387 , 435. 459.495

K arl-H ajn c) (III) 1 8 5 ,1 8 7 , 4 9 6 R üh e, G ü n th e r (R ih e , G in te r) (I) 8 6,

R o sen b lu m , B ruce (R o ze n b lu m , B ru s) (IV ) 30

1 5 4 ,1 5 7 ,1 6 4 , 4 2 7 R u m p f, H e lm u t (R u m p f, H e lm u t)

R o se n b lu m , N a n c y (R o ze n b lu m , N e n s i) (III) 6 7 , 4 9 6

(IV ) 4 2 2 R u n h am , B row n H . (R a n h a m , Braun

R o sen tal, Lucas (R o ze n ta l, L u k as)

(0 293

R u p p rech t (R u p reh t), p rin c (III) 46 1

R o ss, D o n a ld Jr. (R o s, D o n a ld Jr.) (IV )

H .) (IV ) 3 6 7, 4 2 2

R u sh w o rth , Jo h n (R a svo rt, D z o n )

235

R o stislavic, F jo d o r (IV ) 89 R o sto vcev, M ih a il (I) 6 4 , 8 9 , 9 2 ,

(II)

R u ssell, B ertran d (R a sel, B ertran d)

1 3 3 ,14 0 -14 1, 4 2 6 (III) 113, 2 2 0 ,

496

239 , 4 6 7

R uskin, John (R askin, D zo n ) (IV ) 242

(IV )

2 5 5 -2 5 6 , 318

R u stin , Bayard (R isten , Bajar) (IV )

R o th , D an iel (R o t, D e n ije l) (I ) 2 7,

249

35, 37, 39,149, 158, 426 R utherford, S a m u el (R ad erford , R o th sch ild , W a lte r (R o tsild , V alter)

S e m ju e l) (II) 5, 7 0 - 7 6 ,1 4 9 , 4 6 7

(I) 2 12 , 4 2 6 (II) 8 8 ,1 0 5 , 4 6 6 (IV )

38 0 , 4 2 2

R u tla n d R o b ert A llen (R atlen d , R o b ert A le n ) (IV ) 2 7 9 , 4 2 2

R o u sseau , Jean Jacques (R u so , Zan Z a k) (I) 356 (II) 2 2 6 , 2 7 8 , 463

R utter, O w e n (R ater, O u v e n ) (III)

7 9 , 83, 496

( I I I ) 5 , i o , 1 5 - 2 5 , 3 5 , 3 9 ,4 1 , 4 6 , 60,

7 0 , 8 2, 2 18 , 4 0 0 , 4 0 4 -4 0 5 , R uyter, M ich ael de (R ajter, M ise l d e)

477 , 4 9 6 (IV ) 7 5 , 2 8 0

(II) 303

R o w en , H erbert (R o u v en, H erbert) ( 1 ) 3 6 1 , 4 2 7 ( 1 1 ) 1 2 ,2 4 , 3 4 ,3 9 , 4 1 ,4 6 6

S Sa age, Richard (Z a g e , R ih a rd ) (I)

R o w se , A . L. (R o u z, E. L.) (II) 159,

3 0 9 -3 10 , 4 2 7 (II) 2 9 , 35, 5 9 , 61,

1 7 2 ,1 9 2 ,4 6 7

8 2, 94 , 9 9 ,1 2 0 , 1 9 0 , 20 3, 4 6 7 (III) 9 -10 , 4 9 6

R o zk o v , N . A . ( I ll) 2 4 7 R u bel, M a xim illien (R ib el,

Saaler, M ary (Zaler, M eri) (I) 2 10 ,

4-27

M a lsim ilijen ) (III) 2 2 8 , 4 9 6 R u ch t, D ie ter (R u h t, D ite r) (IV ) 258 ,

S a b in e, G eo rge (S a b in , Z o rz ) (II) 297, 467

3 4 7 ,3 5 8 ,4 1 4 , 4 2 2

503

Sain t-Just, L o u is -A n to in e (S e n -Z is t, L u j-A n to an ) (I I I ) 4 9 - 5 2 , 6 0 ,

G in te r) (IV ) 1 8 0 ,1 8 3

6 2 -6 3 , 8 0 ,1 2 2 , 151

Schachner, N a th a n (S a h n e r, N a tan )

Sain t-P ierre, Jacques H en ri

(II) 38 0, 4 23, 4 6 7

Bernardin d e (S en -P jer, Z a k

Sch aefgen C h ris to p h (S e fg e n

A n ri B ern ard en d e) (III) 16 , 4 9 6 Saj <5 A nd râ a (S a jo A n d r a s ) (IV ) 185, 422

K risto f) (IV ) 1 8 9 -1 9 0 , 19 2 , 4 2 2 Sch äfers, B ern ard (Š e fe rs, B ern ard ) (IV )

S a la zar, A n to n io d e O liv e ira

18, 423

S ch afte sb u ry (S e fts b e ri), eri (II)

(S a la zar, A n to n io d e O liv e ira )

2 6 3 -2 6 6 , 2 7 1 - 2 7 2 , 2 7 4 - 2 7 6 ,

(IV ) 80

2 8 7 - 2 8 9 ,3 0 2 , 3 0 4 , 323

S a lm asiu s, C la u d iu s (S a lm aciju s,

Sch all, Jam es (Š a l, D ž e jm s ) ( I ) 32,

K la u d iu s) (II) 2 5 0

427

S a lm o n , J. H . M . (S a lm o n , D z . H .

S ch ap iro , Leonard (S a p iro , L ion a rd )

M .) (I) 338, 355, 39 8 , 4 0 2 -4 0 3 , 406, 427

(III) 234, 2 4 0 , 4 9 6 S c h arffen o rth , G e rta (S a fe n o rt,

Salt, H . S. (S a lt, H . S .) (IV ) 2 4 2

G e rta ) (I) 16 8 , 2 8 6 (IV ) 365

S a lu stije K risp , G a j (I ) 9 7 - 9 9 ,1 0 1 ,

Sch atz, K lau s (Šac, K la u s) (I) 182,

110 ( 1 1 ) 1 2 5 ,1 4 3 ,3 5 3

1 8 4 - 1 8 8 ,1 9 1 ,1 9 7 , 2 9 6 , 4 2 7

S a lu tati, C o lu c c io (S a lu ta ti, K o lu c io ) (I)

S ch ab o w sk i, G ü n th e r (Š a b o v s k i,

25, 2 32-236 , 243, 2 5 2 , 3 2 0 ,

4 14 , 4 2 2 , 4 2 7

S c h a u s c h itz A ttila (S a u š ic, A tila ) (IV ) 1 6 2 ,1 9 3 , 423 S c h eid em a n n , P h ilip p (S a jd e m a n ,

S a m a rin , Juraj (III) 191

F ilip ) (III) 2 9 9 , 34 6 , 355, 377

S a m u ilo (b ib l.) (I) 2 7 9 , 30 5, 3 2 9

Sch eler, M a x (Š ele r, M a k s ) (IV ) 174

Sa n d u G . (S a n d u G .) (IV ) 30 8, 4 2 2

S ch eller, F. E. (Šeler, F. E.) (III) 318

S a n so n , C h arles H enri (S a n so n , Sari S ch elv en , A . A . v o n (Š e le ve n , A . A .

A n r i) ( 111) 53-54

fo n ) (I) 3 2 9 , 4 2 7 S a sso , G e n n a ro (S a so , D e n aro ) (I) S ch e n d ell, W e rn e r (Š e n d e l, V e rn e r)

2 5 8 -2 5 9 , 4 27

( 1 1 ) 2 6 ,3 1 , 4 6 7 S a ta n a (b ib l.) (I) 1 6 0 ,3 0 0 ,3 9 0 S ch erger, G e o rg e (Šerger, D ž o r d ž (I) S a tu rn in , Lucije A p u lej (I) 110

309,

Sau l (b ib l.) (I) 353 (II) 67

4 2 7 (II) 8 6 , 4 6 7

S c h e u n e rU lric h (Š o jn er, U lrih ) (IV )

S a v ig n y , F ried rich C a rl v o n (S a vin ji,

2 7 2 , 2 9 0 -2 9 1 , 423

F rid rih Karl fo n ) (IV) 2 6 , 4 2 2

S c h illin g , H e in z (Š ilin g , H ajn c) (II)

Sa vo n a ro la , G iro la m o (Savon arola,

1 1 ,2 9 ,3 3 - 3 4 ,3 6 , 3 8 ,4 0 -4 2 ,

D ir o la m o ) (I) 237-238, 244,

2 9 5 ,4 6 7

2 5 2 -2 5 3 , 263

Sc h la b re n d o rff, F abian v o n (Š la b re n -

S a w er, R o b e rt (Sojer, R obert) (II)

d o rf, F ab ijan fo n ) (IV ) 111

321

S c h la n g e -S c h ö n in g e n , H ein rich

S carm a n , L eslie (Skarm an, L asli)

(Š la n g e -Š o n in g e n , H ajn rih ) ( I )

(IV ) 343, 4 2 2

3 2 , 3 7 ,4 2 7

504

S ch legel, F ried rich (S ieg e l, F rid rih )

S ch ram , C a rl A u g u s t (S ra m , Karl

( I I I ) 3 2 1 ,4 9 6

A v g u s t) (III) 1 7 2 ,1 7 4 ,3 3 2 ,3 3 4

Sch leicher, K u rt v o n (S lajh er, K urt

S ch ram , S tu a rt (S ra m , S tju art) (III)

fo n ) (III) 4 2 6 , 4 6 1 S c h lü tte r-S ch in d le r, G a b rie le (S lite r-

27 i> 473 S ch rö d er, H a n s C h ris to p h (Sred er, H a n s K risto f) (II) 4 6 7 , 4 7 4 (III)

S in d ler, G a b rie le ) (I) 2 7 4 , 4 2 7

344.498

S ch m id , C a rlo (Š m id , K a rlo ) (III) 464.

S c h ü d d e k o p f, O tto -E rn s t (S id e k o p f,

475

O t o - E r n s t) (III) 30 7, 4 9 8

S ch m id t, H an s G e o r g (S m it, H an s

S c h u len b u rg , W e rn e r F ried rich v o n

G e o rg ) (I) 33, 5 5 ,1 4 9 , 1 7 2 , 414,

d er (S u le n b u rg , V ern er F ridirh

427

fo n d er) (III) 445

S c h m itt, C arl (Š m it, K arl) (I) 2 4 6 (II) 4 7 , 2 4 9 , 351, 4 5 6 , 4 6 7 (III)

Sch ü ler, G o ttlie b C h ris tia n (Siler, G o tlib K ristija n ) (III) 317

6 ,1 8 2 ,3 2 3 ,3 9 7 - 4 1 8 ,4 3 1 - 4 3 3 , 4 7 5 , 4 9 6 - 4 9 7 (IV ) 37, 2 6 4 -2 6 5 ,

327.

S ch u lk e, F ilip (S u lk e , F ilip ) (IV ) 2 5 0 -2 5 3 , 423

423

S ch m itth e n n er, Paul (S m ith en er,

Sch u ller, W o lfg a n g (S u ler, V o lfg a n g )

P a u l) (IV ) 3 7 5 ,4 2 3

(I)

Sch n eid er, C a rl (Š n a jd er, K arl) (I)

(I) 2 7 2 , 4 2 8

155, 4 2 7 S ch n eid er, H an s-P ete r (Šn ajd er,

S c h u lze W n frie d (S u lce, V in frid )

H an s-P eter) (IV ) 1 6 5 ,4 2 3 Sch n eid er, R en é (Š n a jd er, R en e) (IV ) 2 4 5 ,3 2 4 ,

(IV )

Jo zef) (I) 18, 4 28 Sch ürer, E m il (S irer, E m il) (I) 151,

2 0 5 -2 0 7, 428 S ch o ch e t, G o rd o n (Š o k e , G o rd o n )

1 5 3 .4 2 8 S ch ü rp f, H ie ro n y m u s (S irp f, H ije ro n im u s) (I) 2 8 0

(II) 1 5 9 ,1 6 3 , 2 0 1, 2 7 5 , 4 5 6 , 463, 4 6 5 , 4 6 8

S ch w a b , Joh an B a p tist (Svab , Johan,

S ch o e n b a u m , D av id (Š o n e n b au m , D e jv id ) (III) 4 3 6 ,4 9 7

B a p tis t) (I ) 1 9 8 -19 9 , 4 28 S c h w eitzer, K atja (Svajcer, K atja) (IV )

S c h ö n ste d t, Friedrich (Š o n šte t, F rid rih ) (I) 1 9 9 , 2 0 1 ,4 2 8

2 7 2 , 423

Sch u m p eter. Jo seph (S u m p eter,

423

S ch n ith , K arl (Š n it, K arl) (I) 20 3,

PB 3 9 0 ,4 2 3

Sch w o erer, L o is (Sverer, L u iz) (II) 309,

S c h o e p s , Julius (Š e p s, Julius) (III)

312, 3 14 -3 15 ,3 2 1, 323-324,

4 35, P B 4 4 6 ,4 6 3 , 4 6 5 ,4 6 8

495 S c h o ll, A n to n (Š o l, A n to n ) (III) 315, 498

S c ip io n A frik a n a c (I) 128 S c o tt, D read (S k o t, D red ), (IV ) 2 4 0

Sch o lle r, H ein rich ( Šoler, H ajnrih) (IV )

5 2 ,4 2 8

S c h u lze, W in frie d (S u lce, V in frid )

S c o tt, Jam es (S k o t, D ze jm s ) - v id i

2 7 5 , 423

S c h ö n la n k , B run o (Š en lan k , B run o)

M o n m o u th , vo jv o d a S c o tt, Jo n athan (S k o t, D zo n a ta n )

( III)341

(I I ) 142, 17 0 , 4 6 8

505

Sergije III (I) 1 7 9

Sco tt, M ich ael (S k o t , M a jk i) (IV )

2-55

Setzer, H an s (S ece r, H a n s ) (III) 111, 49 8

Seaberg, R. B. (S ib e rg , R . B .) (II) 9 6 , 4 68

Sever, S ep tim ije (I ) 141, 2 4 5

Seagle, W illia m (S ig i, V ilija m ) (II) 3 3 8 ,4 6 8

Sexby, E d w ard (S e k s b i, E d vard) (II)

(IV ) 2 7 5 ,4 2 3

147

S ealts, M erto n Jr. (S ilts , M e rto n Jr.) ( I ll)

Sharp, A n d re w (S a rp , E n d rju ) (II)

9 9, 498

9 2 ,4 6 8

S ea to n -W atso n , R . W . (S ito n -

Sharp, G ra n ville (S a rp , G ra n v il) (IV )

V o tso n , R. V .) ( I I D 2 8 4 , 4 9 8

366

Seeb oh m , H a n s -C h ris to p h (Z eb o m ,

Sh arpe, K evin (S a rp , K e v in ) (II) 53,

H a n s-K risto f) (IV ) 323

59,

Seidel, W illi (S a jd el, V ili) (IV ) 73, 423 Seifert, Jiirgen (Z ajfert, Jirgen) (IV )

69, 498

Seigel, Jerrold (S ig i, D že ro ld ) (I)

S h a w , Bernard (S o , B ern ard ) (III)

24 4 , 4 28

328,

S eisser (S a jzer) (III) 4 2 2

498

Sh ays, D a n ie l (S ejs, D a n ije l) (II)

Sek elj, Laslo (III) 1 6 4 ,1 7 1 , 4 7 0 , 4 8 6 ,

(IV) 393

376 - 377 . 4 0 9 . 434 - 435 . 449 Sh eed y, A n n a (S e d i, A n a ) (I) 2 2 4 ,

Sek stije, Lucije (III) 113

227,

Selcerck, A lexa n d e r (Selkerk,

2 30 -231, 4 2 8

S h ep h ard , A m a n d a (S e p ard ,

A lek sa n d er) (III) 75

A m a n d a ) (I) 39 1, 4 2 8

Seid en , John (S eid en , D ž o n ) (II) 5 0 ,

443 .

Sharpe, L. J. (S a rp , L. D z .) 4 1, 4 2 4 Sh aull, R ichard (S a u l, R ih a rd ) (III)

35 ° . 424

498

4 6 8 , 2 19

467

S h erlo ck , W illia m (S e rlo k , V ilija m )

(1 1)329

S ele u k (I) 91

S h erm a n , R o ger (S e rm a n , R o d zer) (II) 3 6 6 , 4 10

Seliger, M a rtin (S eliger, M a rtin ) (II) 285, 288, 468

S h e rw o o d , R o y (S e rv u d , R o j) (II) 138,

S e lin u m R egiu m (S e lin u m , R egiu m ) - v id i p o d M o n n er, B asilius

468

S h k lar, Jud ith N . (S k lar, D z u d it) (III) 16 -17 , 4 9 8

Sell, F ried rich (S ei, Fridrih) (III) 3 1 9 ,3 2 2 ,4 9 8

S h o en b erg er, C y n th ia G ra n t

S ellin , V o lk e r (S elin , Folker) (I) 30 8,

(S en b erg er, S in tija G re n t) (I) 2 8 7 - 2 8 8 ,4 2 8

428

S h u te , D a n ie l (S u te , D a n ije l) (II)

S en ek a, Lucije A nej (I) 1 3 6 -13 9 ,17 0 , 233, 4 2 8 (II) 4 19

357 -358 . 4 6 8

S ep p elt, F ran z X avier (Sep elt, Franc

S ic k in g e n , F ra n z v o n (Z ik in g e n ,

K sa vije r) (I) 178 -179 , 4 28

F ra nc fo n ) (I) 271

S era p h im , E rn st (Serafim , E rnst)

S id n e y , A lg e rn o n (S id n i, A ld ze rn o n )

(H I) 231, 4 9 8 (IV) 92, 4 24

(I )

506

3 0 ,4 2 8 (II) 1 4 4 - 1 4 5 ,2 7 2 ,

2 7 7 . 3°

° ,

3 ° 2 , 3 2 2 , 3 5 3 , 3 *5 6 ,

S lau gh ter, T h o m a s (S lo te r, T o m a s ) (I I )3 1 2 ,3 2 7 ,4 6 9

4 6 1, 4 6 8 (III) 334 S id n e y W o lf, C e c il (S id n i, V o lf S e s il)

S lo a n e C o ffin W illia m Jr. (S lo u n , K o fin V ilijam Jr.) (IV ) 2 5 6

(I) 2 2 4 - 2 2 6 , 4 2 8 S iegel, A ch im (Z ig e l, A h im ) (IV ) 83, 3 94, 4 2 4

Sm iley, G len n (Sm ajli, G le n ) (IV ) 2 4 9 S m ith , A d a m (S m it, A d a m ) (I I ) 4 0 6 (III)

Sieyes, E m m an u el Jo sep h (S jejes, E m anu e l Z o z e f) (III) 5, 2 2 -2 3 ,

25 -35, 38 -39 , 6 3 -6 4 , 6 7 , 4 0 1 4 0 2 , 4 7 0 , 4 7 4 , 4 9 9 (IV ) 11, 23,

(III) 87 S m ith , A n th o n y (S m it, E n to n i) (IV )

2 9 , 440 Silverije (I) 177

43 , 424 S m ith , D av id (S m it, D e jv id ) (II)

S ilvester (I) 164 Sim m el, G e o rg (Z im e l, G e o rg ) (IV ) 17,

12 2 , 2 3 6 , 4 6 9 S m ith , H e lm u t W a lse r (S m it,

4 24

S im m o n s, John (S im o n s , D z o n ) (II)

H e lm u t V o ls e r) (IV ) 3 2 0 , 4 2 4 S m ith , N ic h o la s (S m it, N ik o la s ), (I)

2 78 , 4 6 9 S im m o n s, R a n d y (S im o n s , R en d i)

45 , 429 S m ith , N o rm a n (S m it, N o rm a n ) (II)

(IV ) 398 S im p so n , Sid rach (S im p s o n , S id rah )

435 , 444 S o b o u l, A lb e rt (S o b u l, A lb ert) (III) 4 0 -4 1 , 4 9 9

(II) 79 S in d erco m b e, M iles (S in d e rk o m b ,

112, 4 9 9

S m ith , A lexa n d er (S m it, A le k san d e r)

S o d erin i, Piero (S o d erin i, P jetro ) (I)

M a jls) (II) 146

238,

2 52

S in e v u lf (I) 2 0 5

S o fo k le (I) 41 (IV ) 236

S in zh eim er, H u g o (Z in ch ajm er,

S o k o lo v , B oris (III) 2 2 5 , 233

H u g o ) (III) 3 8 2 ,3 8 4 , 4 6 9 , 483, 4 9 9 (IV ) 63, 2 9 8 - 2 9 9 , 4 2 4

S o k o lo v , N ik o laj (IV ) 9 7 S o k ra t (I) 4 1-5 2 , 54, 57 , 6 2 , 2 4 6 (II)

S iricije (I) 164 S k erpan , E lzab eth (Sk erpan , E liza b e t) (II) 8 2 ,1 1 4 ,1 1 7 -1 1 8 , 469

381, 39 4 (IV ) 1 9 8 -2 0 0 , 2 2 4 -2 2 5 S o lo m o n (II) 2 4 2 S o lo n (I ) 35, 73 -7 4 , 84, 239 (II) 6 7,

391 S k in n er, Q u e n tin (S k in er, K v e n tin ) (I)

S o lz e n jicin , A le k sa n d a r (III) 2 7 4

218, 2 2 6 , 2 4 0 , 2 4 4 -2 4 6 ,

(IV ) 1 0 1 ,1 2 2 ,1 4 2 ,1 5 1 - 1 5 2 , 4 2 4

2 7 5 , 28 1, 2 8 8 , 2 9 1, 2 9 9 , 301, 3 0 3 ,3 0 5 ,3 2 2 ,3 2 5 ,3 2 8 ,3 3 0 ,

S o m b art, W ern e r (Z o m b a rt, V ern er) (III) 4 53-4 54 , 4 9 9 (IV ) 385-

3 3 6 ,3 6 9 ,3 7 7 ,3 8 0 - 3 8 2 ,3 9 1 ,

3 8 6 ,4 2 4

4 0 3 , 4 0 6 , 4 2 9 (II) 17, 2 6 , 30, 4 6 , 6 9 , 9 6 ,1 4 4 ,1 5 7 - 1 5 8 ,1 6 2 ,

S o m e rse t (S o m e rse t), v o jv o d a (I)

16 5 -16 7 , 2 10 -2 11, 2 16 , 2 8 6 , 330,

334, 4 4 0 , 443 - 445 , 453, 4 6 9

372-373 S o m m erw ille, Joh an n (Z o m ervil, Joh an ) (II) 4 6 9

S k u ratov, M elju ta (IV ) 88, 132

507

Sorel, G eo rge s (S o re l, Z o r z ) (III) 6,

2 7 7 ,2 9 0 ,3 0 5 , 3 0 7 , 4 2 8 ,4 3 7 -

176 -18 3, 2 4 7 , 2 9 8 , 3 9 7 , 4 8 2 ,

440,

499

4 7 2 , 4 9 9 (IV ) 5. 6 1, 6 7 , 73, 7 6 7 7 , 8 0 -8 1, 83, 9 7 - 9 8 , 1 0 4 ,1 1 0 ,

S o zo m e n (I) 16 2 -16 3 Sp alatin , G e o rg (S p a la tin , G e o rg ) ( 1) 2 7 8 , 418

267,

29 3, 3 0 0 , 4 6 9

97

191, 4 2 4

Starck, C h ristia n (S ta rk , K ristija n )

S p en gler, Lazarus (S p e n g le r,

( I ) 1 9 , 2 1 , 4 2 9 ( 1 1 ) 347, 4 7 0

L azaru s) (I) 2 7 7 , 4 2 9

(III) 31, 4 9 9 (IV ) 2 7 , 6 5 ,1 6 0 ,

S p in d e lb ö c k , J o s e f (S p in d elb ek ,

336, 4 2 4

Jo zef) (I) 157, 1 6 3 ,1 6 8 ,1 7 0 ,

S ta ro b in sk i, Jean (S ta ro b in s k i, Z a n )

311, 4 2 9

(III) 17, 4 9 9

S p in o za , B aruch de (S p in o za , Baruh d e ) (II) 38, 2 5 4 , 2 9 7 - 2 9 8 , 333, 469

424

Starb u ck (S ta rb a k ) (k n jž .) (III) 9 5 -

S p en d el, G ü n te r (S p e n d e r, G in te r

202,

1 2 0 ,1 2 4 ,1 2 7 - 1 5 6 ,1 8 4 ,1 8 8 - 1 8 9 , 248, 424 S tan k a R u d o lf (S ta n k a R u d o lf) (IV )

Sp eck , W illia m (S p e k , V ilija m ) (II)

(IV )

4 4 5 , 4 4 7 -4 4 8 , 4 6 0 , 4 6 2 ,

State, S tep h e n (S te jt, S te fe n ) (II)

157. 470

(III) 15, 4 9 9

S täu b er, T ra u g o tt (S täu b er, T ra u g o t)

S p irid o n o v , M a rija (III) 2 4 6 (IV )

( I I ) 2 1 1 ,4 7 0

1 0 5 ,1 0 8 S p ö rl, Jo h an n es (Sp erl, Jo h an es) (I) 1 5 6 ,1 6 7 , 170 , 4 2 9

S tau ffen b erg, C la u s S c h e n ck v o n (S ta u fe n b e rg , K lau s S e n k fo n ) (III)

S p rig g e , Jo shu a (S p rid z, D z o s u a )

4 4 5 (IV ) 112, 1 1 4 ,1 1 7

S tead m an , John (S te d m a n , D ž o n )

(II) 238, 4 6 9

(II) 1 6 6 , 2 4 8 , 4 7 0

S p rin g b o rg , Patricia (S p rin gb o rg,

S tee le C o m m a g er, H e n ry (S til

P atrisa) (II) 248

K o m id že r, H en ri) (II) 3 7 6 , 382,

Sp u rije, M e lije (I) 87

432 , 470

S p u rr, John (S p u r, D z o n ) (II) 78 ,

S te fa n V I (I) 178

469

S te fa n m u če n ik (I ) 334

S tad tler, E d uard (Statler, E d uard)

S te ger, M a n fred (S teger, M a n fre d )

(I I I) 3 7 0

(III) 335. 339 . 341. 346 - 347 . 349 , S ta g g , J. C . A . (S te g , D z. E. K .) (II)

3 7 0 , 3 74, 4 9 9

393 . 470

S te ig e r W . (Stajger, V .) (IV ) 2 7 , 4 2 4

S ta g g e n b o rg , S u zan n e (S tagen b o rg,

S te in , K arl Freiherr v o m u n d zu m

S u z a n ) (IV ) 353,4 15

(S ta jn , Karl Frajher fom und S ta h l, M ic h a el (S tal, M ihael) (I) 3233,

cu m ) (III) 6 7 ,3 9 0 (IV ) 2 8 6 , 4 2 4

4 2 4 , 4 2 8 -4 2 9

S te in L o ren z v o n (S tajn Lorenc F o n )

S ta ljin , J o s ifV is a rio n o v ic (III) 21,

(I V ) 2 8 6 , 4 2 4

1 0 7 -1 0 9 , 162 , 2 0 9 , 218, 221,

S te in b e rg , I. (Štajn b erg , I.) (III) 10 8 ,

2 5 2 , 2 5 7 , 2 6 2 , 26 5, 2 6 9 -2 7 5 ,

4 9 9 (IV ) 118 -121, 425

508

S te in b erg , Jules (S ta jn b e rg , Z il) (II)

S trasser, O t t o (Straser, O t o ) (III)

1 6 0 ,1 6 4 ,1 6 8 ,1 8 6 , 2 2 8 ,4 7 0 S tein er, (IV ) J. 2 8 9 , 3 9 1 ,4 2 5

437 S tra sso ld o , R a im o n d o (S tra so ld o , R a jm o n d o ) (IV ) 4 1 ,4 2 5

S te in m a n n , H o r s t (S ta jn m a n , H o r st) (IV ) 6 3 ,4 2 5

S tra u ss, L eo (S tra u s , L eo ) ( I ) 6 7 , 4 2 1, 4 2 9 (II) 2 0 9 , 4 7 0 (IV )

S te in w e d e l, U lrich (S ra jn ved el,

272,

U lrih ) (IV ) 34 2, 4 2 5 S tem esed er, H e in rich (S te m ese d e r, H ajn rih ) (I I I) 4 11, 5 0 0

S tre le tz, F ritz (S trelec, F ric) (IV ) 18 0 Strieker, G ü n te r (S triker, G in te r) (I) 33,

S te n g el, Joh an es (S te n g e l, Joh an es)

(I) 293

S trijk er, H e rm an n (S treker, H e rm a n ) (II) 16 S tro h ek e r, K arl-F ried rich (S tro h ek er,

S tern , F ran k (S te rn , F ra n k ) (IV ) 104, 112, 4 2 5

K a rl-F rid rih ) (I ) 4 2 9 S trö lin , Karl (S tre lin , K arl) (IV ) 112,

S tern b erger, D o lf (S tern b erger, D o l 0 (IV ) 2 9 ,4 2 5 S te rn stein , W o lfg a n g (S tern sta jn ,

425 Stru v e, G u s ta v (I I I) 315 S trze le w ic z, W illy (Strelevic, V ili)

V o lfg a n g ), (IV ) W o lfg a n g 332 S te v e n so n , D a v id (S tiv e n s o n ,

(IV )

A n to n ) (I ) 33, 4 1 , 1 5 7 ,4 2 9 S tu y v e sa n t (S ta jv esa n ), guvern er

(III) 91 S tillm a n , R o b ert (S tilm a n , R obert)

(IV )

1 4 9 -1 5 0 , 2 9 1

232-233

S u a rez, F ra n cisco (S u a rez,

(I I ) 231, 4 7 0 Stirn er, M a x (S tirn er, M a k s ) (III)

3 6 ,4 2 5

Stü rrier, J o s e f A n to n (S title r, J o z e f

D e jv id ) (II) 54 , 4 7 0 Stew art, G e o rg e (S tju art, D z o rd z )

17 0 , 2 1 2 , 2 4 7 ,3 0 3 , 3 0 9 , 323,

330, 336, 4 2 9 (III) 5 6 , 5 0 0

S te p e n , A lfre d (S te fe n , A lfre d ) (IV )

83

2 8 2 , 3 7 9 , 4 2 4 -4 2 5

F ra n c is k o ) (I ) 311 S u b o tic , M ila n (III) 2 6 2 ,5 0 0 Su la, Lucije K o rn elije (I) 8 9 -9 4 , 9 6 -

S to n er, Jam es, Jr. (S to u n er, D ze jm s

9 7 , 10 2 , n o , 1 1 2 -1 1 3 ,1 1 8 ,1 2 1 ,

Jr.) (II) 2 0 5 , 213, 28 1, 2 8 4 , 361,

1 2 8 ,1 3 5 (II) 1 2 5 ,1 4 2 - 1 4 5 ,1 8 0

3 7 0 ,4 1 0 , 4 2 7 ,4 7 0

(III)

S to r o s t, U lrich (S to ro s t, U lrih ) (III) 4 6 7-4 6 8 , 50 0

S u lp ic ije R uf, P u b lije (I) 9 0 -9 1 S u n d erla n d (S a n d erla n d ), erl (II)

S to rti S to rch i, C la u d ia (S to rti Storci, K la u d ija ) (I) 2 2 7 ,4 2 9

301 S u n s te in , C a s s (S a n s tin , K a s) (IV )

S to u t, H arry (S to u t, H ari) (I ) 223, 429

341.4 2 5 S u th erla n d , N . M , (Saterlan d , N . M .) (I) 3 3 2 ,4 2 9

S traffo rd (S tra fo rd ), erl (I I ) 71, 86, 1 4 3 ,1 4 7 ,1 5 9 ,1 7 2 , 2 4 0 S trasser, G e o rg (S traser, G e o rg )

68

S u tte r B. (S u te r, B .) (IV ) 2 6 8 , 4 2 5 S u v o ro v , A le k s a n d a r V asilje vic (III)

(III) 437

273

509

Tarkvin ije K o la tin , Lucije, (I) 2 9 , 7 9 -

S vejn (I) 2 0 5

8 0 ,1 1 6

Sverdlov, Jakov M ih a ilo v ič (I I I) 251 (IV ) 9 6

Tarkvinije, S ek st, (I ) 7 9 T arkvin ije S u p erb , Lucije, (I) 7 9 ,1 1 3 ,

Sw art, K. W . (S v o rt, K . V .) (II) 18, 20,

16 9 , 235, 2 4 2 , (II) 145, 353

2 2 , 2 4 , 2 7 , 33-34, 4 7 0

T a rlton , C h arles (T a rlto n , C a rls ) (II)

S yd en h a m , M . J. (S a jd e n h e m , M .

324,

D ž .) (III) 2 3 ,2 5 ,3 3 ,3 5 ,3 7 - 3 9 , 50 0

330, 471

T a w n ey, R. H . (T o n i, R. H .) (I) 3 0 0 , 430

Szczek alla, M ich ael (S ceka la, M ih a el) (IV ) 3 7 9 , 4 2 5

T eb a ld esch i (T a b a ld e s) ( I ) 183 T elesin , P o n cije (II) 180

Š

T ellka m p f, Joh ann L u d w ig (T e lk a m f,

Šajko vić, R ad m ila (II) 2 9 8 , 4 7 0

Johan L u d v ig) (III) 317-318

Š a p u r ll (I) 162

T e m is (m ito l.) (I) 41

Šarkić, Srđ an 10 9 , 4 2 9 -4 3 0

T em isto k le (IV ) 2 0 9

Šari VI, (I) 1 9 8 -2 0 0

T em p le, W illia m (T e m p i, V ilija m ) O D 295

Šari IX, (I) 3 1 5 ,3 17 -3 18 ,3 2 0 ,3 3 3 Šari O rle a n sk i, (I) 199

T e o d o sije (I) 164

Šau l (I) 147

T e o p o m p (I) 34, 6 4 , 7 2 , 4 0 4 T ertu lija n , K v in t S e p tim ije F lo ren s (IV )

T

320

T esa l (I) 36

T a cit, K o rn elije (I) 9 8 ,1 0 3 ,1 0 8 - 1 1 1 , 1 2 3 ,1 3 2 ,1 3 5 - 1 3 6 ,1 5 3 ,3 2 0 - 3 2 1 ,

T ester, K eith (T ester, K it) (II) 2 1 6 ,

4 3 0 (II) 1 6 2 ,1 6 9 , 353, 4 19 , 4 4 7 ,

451. 471

471 T e ta l (I) 35-36

T a d e, Pepoli (T ad e, P ep oli) (I) 231

T eu tleb e n , C a sp a r (T o jtle b e n ,

T a d m o r, H . (T e d m o n , H .) (I) 147-

K a sp a r) (I) 2 8 0

148 , 430

T h ä lm a n n , E rn est (T e lm a n , E rn e st)

T a lm o n , J. L. (T a lm on , D ž. L.) (I) 4 5 (III) 23, 58, 6 4 ,7 0 ,3 2 0 , 5 0 0

(III) 4 2 7 T h ie rs , L o u is A d o lp h e (T jer, Luj

T a m ir, Y. (T am ir, J.) (IV) 4 2 5

A d o lf) (III) 181

T a n n er, J. R. (T aner, D ž. R .) (II) 53,

T h o m a s , W illia m (T o m as, V ilija m )

58 , 7 7 -7 8 , 8 7, 9 0 ,1 2 2 , 148,

(I)

2 5 9 . 312.471

262

T h o m p s o n , E ric (T o m p so n , E rik)

T a ylo r, C h arles (Tejlor, Č arls), (IV )

(HI) 117

38.397

T h o m p s o n , E. P. (T o m p so n , E. P .),

Ta ylo r, P eter (T ejlor, Peter), (IV ) 361, 396

( I ll)

117, 5 0 0

T h o m p s o n , Jam es W estfall

T a rd u , M . E. (Tard u, M. E.) (IV )

(T o m s p o n , D ze jm s V estfa l), (I)

344 -345 . 4 2 6

312, 430

510

T o p itc h E. (T o p ic, E.) (IV ) 2 9 1

T h o m p s o n , M a rk (T o m p s o n , M a rk), (IV )

83, 4 2 6

T o rk e , H an s-Joach im (T o rke, H an sJo ak im ) (III) 18 9 , 5 0 1 (IV ) 4 2 6

T h o m p s o n , M a rty n (T o m p s o n , M a rtin ), (II) 1 5 2 ,1 7 5 , 2 73 , 2 7 8 ,

T o rm in , W a lte r (T o rm in , Valter)

3 2 2 -3 2 4 , 330, 337, 4 72

( I I I ) 3 6 2 , 3 6 9 , 3 7 7 , 379 , 419 , 501

T h o m s o n , A la n (T o m so n , A la n ), (I) 268,

430

T o rq u il (T o rk v il) (k n jiz .) ( I ll) 9 0 -

93 , 1 0 6

Th oreau , H en ry D avid (T oro, Henri D e jv id ) (IV ) 6 ,1 0 ,2 3 3 - 2 4 2 ,2 4 4 ,

T o w n s h e d (T a u n se d ) (II) 361

2 4 7, 2 4 9 , 2 5 2 -2 5 3 , 4 2 6 , 439

T o yn b e e, A rn o ld (T o jn b i, A rn o ld ) (I)

T h o rn er, D a n ie l (T o rn er, D a n ije l) (III)

12 7

20 6 , 50 0

T rajan , M a rk o U lp ije (I) 2 9 5 (II) 85,

T h o rp e (T o rp ) (I) 2 0 4

419

T h re n e m an n , B a rth o lo m eao

T ra n k v il, G aj S v eto n ije (I) 116 ,1 3 4 -

(T re n em an , B a rto lo m e o ) (III)

135,430

285, 50 0

T reib er, H u b e rt (Trajber, H u b ert)

Tib erije (I) 8 0 , 8 6 - 8 7 ,1 2 3 , 130, 132

(IV )

T ie rn e y , B rian (T jern i, B rajan) (I) 1 8 5 - 1 8 6 ,1 9 2 ,1 9 5 - 1 9 6 ,4 3 0

T re p to w , K u rt (T rep to v, K urt) (III)

T ilak , B a n G a n d a h a r (T ilak, Ban

283, 5 0 1 (IV ) 12 6 , 4 2 6

G a n d a h a r) (IV ) 243

T re u m a n n , R u d o lf (T rojm an ,

T illy , C h arles (T ili, C a rls) (II) 11,

R u d o lf) (I) 3 0 9 , 323, 430

2 5 7 -2 5 8 , 4 72

T revelyan G e o rg e M aca u la y

T it, Flavije S a b in V esp a zija n (II) 124,

(T revelja n , D z o r d z M a k o li) (I)

142, 4 19 (III) Livije 1 5 ,1 1 2 , 4 8 6

373,

T itu s , S iliu s (T itu s, S iliju s ) (II) 147

H ju ) (II) 127, 4 72

A le k s is d e) (I) 2 6 4 , 4 30 (II)

434 (H I)

T rib o n ija n (I) 319

13-15,131 (IV ) 293

T rim a lh io n (k n jiz .) (I) 103

T o g lia tti, P a lm iro (T o lja ti, P alm iro ) (III)

T rim p i, H elen (T rim p i, H elen ) (III)

303, 5 0 0 (IV ) 6 5, 4 2 6

95,501

T o ls to j, L av (IV ) 2 4 1 - 2 4 2 ,3 6 6 ,4 2 6

T rip to le m (m ito l.) (I) 5 0

T o m a , A k v in s k i (I) 5 ,1 7 1 - 1 7 6 ,1 9 7 ,

T ro ck i, Lav (III) 182, 215, 2 19 , 234,

3 2 5 ,3 8 0 ,4 3 0

2 7 1 (IV ) 7 0 , 93, 9 5 , 9 8 - 9 9 ,1 1 5 ,

T om berg, Friedrich (Tom berg, Fridrih) (I)

4 3 ° (II) 2 9 2 -2 9 3 , 4 72

T rev o r-R o p er, H u g h (T revor-R oper,

T o cq u e v ille , A le x is de (T o k v il,

339-

297

T relat (T rela) (III) 127

1 2 9 ,1 3 1 ,1 4 0 ,1 4 3 , 4 0 9

68, 430 (IV) 2 0 6 , 4 26

T ro eltsch , E rn st (Trelc, E rnst) (I)

T ö n n ie s , F erd in an d (T en ies,

333, 352 , 430

F e rd in an d ) (II) 1 5 7 ,1 5 9 - 1 6 1 ,

T u c k , R ich ard (T a k , R icard) (II) 157,

1 9 2 ,1 9 6 , 2 0 4 -2 0 5 , 2 4 5 -2 4 6 ,

1 6 2 ,1 6 4 ,1 6 9 , 2 9 7 - 2 9 8 , 4 7 2

472

(IV ) 2 7 2 , 4 2 5

511

U rban II, (I) 168

T u cker, R obert (T a k e r, R o b e rt) (III) 141, 24 1, 50 1

U rban V I, ( 1 ) 1 8 4

T u h a cev sk i, M ih a ilo N ik o la je v ic (IV )

U rd an g, E llio t (U rd a n g , E lio t) (II)

10 5 -10 6

2 7 7 , 463

T u k id id (I) 36, 53, 6 4 , 2 4 4 , 2 4 6 , 430 (II)

U re, P. N . Our, P. N .) (I) 32, 53, 431

17 0 (IV ) 2 0 8 , 4 2 6 - 4 2 7

T u lije, Servije (I ) 10 9

V

T u rg o t, A n n e R o b e rt Jacques (T irg o ,

V ajic, N . (IV ) 315, 4 2 5

A n R o b ert Z a k ) (III) 11, 2 6

V al (b ib l.) (III) 9 5 , 1 0 0

T u ttle , E lizab eth (T a ti, E liza b e t) (II)

V alen tijan III (I) 164

9 3 ,1 3 0 , 4 72

V alen tin , W e it (V alte n tin , V a jt) (III)

T yn d alle, W illia m (T in d e jl, V ilija m ) (I)

3 1 1 -3 1 2 ,3 1 4 -3 1 7 ,3 1 9 ,5 0 1

37 ° V an Kley, D ale (V an K lej, D e jl) (III)

Tyrrell, Jam es (T irel, D z e jm s ) (II)

K le y 2 4 , 50 1

323 V an e, H en ry (V ejn, H e n ri) (II) 143,

473 V an n , R ichard (V an , R icard ) (I I ) 9 6 ,

U la m , A d a m (U la m , A d a m ) (III) 2 1 3 ,2 2 3 , 2 2 5 , 2 7 3 ,3 2 7 ,3 3 5 , 50 1

473

(IV ) 1 1 1 ,1 1 6 ,1 3 9 ,1 4 1 ,1 4 5 ,1 4 7 ,

V asilijev ic, V lad an (IV ) 314, 398

426

V a sq u e z , F ern an d o (V ask ez,

U lja n ov, V la d im ir Ilic Lenjin (III) 21,

F ern ad n o ) (I) 352

145, 1 6 2 - 1 6 3 ,1 6 9 ,1 7 5 , 1 8 1 ,1 9 3 ,

V en cel I V ( I ) 2 0 6 - 2 0 7 , 2 7 5 - 2 7 7

19 5 , 2 0 9 -2 1 9 , 2 2 1, 2 2 5 - 2 2 6 ,

V en era (m ito l.) (I) 129

2 3 6 -2 4 1, 2 4 3 -2 4 7, 2 4 9 - 2 5 0 ,

V ergin ije, Lucije (I) 84-8 5

2 5 2 -2 5 3 , 2 5 5 -2 5 6 , 258 , 2 6 1,

V erm ig li, Peter M a rtyr (V erm in g li,

2 6 5 , 2 6 8 - 2 7 0 , 2 9 8 -3 0 0 , 30 4 ,

P eter M a rtir) (I) 375

348, 354, 36 4 , 376, 437-438, 4 4 0 , 4 4 5 , 4 5 2 , 4 72 , 4 8 5 (IV )

V erzijl, J. (V erh il, J) (IV ) 312, 4 2 7

129

V e s p a zija n (I) 152 (II) 4 19

U lja n o v , D im itij Ilic (III) 20 1

V ilh a r, A lb in (I) 25

U lja n ova, M . I. (IV ) 141

V ilh e lm II H oen co lern (III) 36 , 348,

U llm a n n , W a lte r (U lm an , V alter) (I)

355 - 356 , 385 . 390 . 447.461

1 6 9 , 2 0 4 , 2 1 0 , 431

V ilje m O k a m s k i (I) 182

U lm e n , G e o rg e (A lm en, D z o rd z ) (III)

V ilje m I O ra n s k i, kralj (II) 5 ,1 2 - 1 3 ,

406

1 7 -2 4 ,3 1 -3 6 ,3 8 -3 9

U lp ija n , D o m ic ije (II) 2 0 9

V ilje m I O ra n s k i, stad h old er ( I ) 315,

U lrih (I ) 34 6

328 , 351 V ilje m II O ra n s k i (II) 4 1 ,1 2 1 ,1 4 5 ,

U n d e rd o w n , D av id (A nderdaun,

301

D e jv id ) (II) 109 -110 , 237, 473

512

V o n d u n g , K lau s (F o n d u n g , K lau s)

V iljem III O ra n s k i (II) 1 3 5 ,14 5 -1 4 6 ,

(IV )

1 5 4 - 1 5 5 ,1 6 8 , 2 6 0 , 2 6 2 , 271, 283, 2 9 2 - 2 9 5 ,3 0 1 ,3 0 3 - 3 0 9 , 3 1 2 - 3 2 0 ,3 2 2 - 3 2 6 ,3 2 9 - 3 3 4 ,3 3 6 -

Paul d e) (I) 189, 431

3 3 8 ,3 4 1 ,3 4 7 ,3 7 5 (III) 14. 6 2 , 2 8 1 ,4 6 8

7 6 ,4 2 7

V o o g h t, D o m Paul d e (V o g t, D o m

(IV ) 13, 2 7 5 - 2 7 6 ,4 3 6

V o s le n s k i, M . (IV ) 133 V o velle, M ich el (V ovel, M is e !) (IV )

V ilje m V O ra n s k i (II) 41-4 2

75.427

V ilje m O s v a ja c (I ) 2 0 4 (II) 4 6 ,1 6 6 ,

V ra n ck, F rancis (R en k, F re n sis) (II)

168 , 1 9 9 , 316, 330, 341 (IV ) 13

37 - 38 . 473

V illa n i, G io v a n n i (V ilan i, D o v a n i)

V ra n gel, F erd in an d Petrovic (IV ) 123

(I I ) 9

V u ja cic, Ilija (I ) 3 5 0 ,3 5 6 , 431

V illan i, M a te o (V ilan i, M a teo ) (II) 9 V in b e rg , F jo d o r V ik to ro v ic (III) 4 55

W

V in c e n t, R. (V in se n t, R .) (IV ) R. 312,

W a ch e n h eim , H e d w ig (V ah en h ajm ,

427

H e d v ig ) (III) 340 -341, 50 1

V is co n ti, G a le a z o (V isk o n ti,

W ä ch te r, F. (V ah ter, F .) (I) 343, 3 6 7,

G a le a c o ) (I ) 233

431

V is in s k i, A n d rej (III) 2 5 7

W ä ck erl, H ilm ar (V ekerl, H ilm ar)

V ite lije , A u lo (I) 134-136 (II) 4 19

( III)4 3 5

V itto rio , F ran cesco (V itorio,

W a g n e r, H e in z (V agner, H ajn c) (IV )

F ra n c e sk o ) (I) 4 2 5 , 431

3 3 6 , 427

V lad II (III) 283

W a g s ta ff, Joseph (V ag staf, Jo zef) (II) V la d im ir (IV ) 88

146

V la so v , A n d rej A n d rejevic (IV ) 151-

W a lk er, C le m e n t (V o ker, K le m en s)

152

(II) 2 4 1-2 4 2 , 473

V o d in e lic , V la d im ir (IV ) 161, 4 2 7

W a lk er, H o w e (V o k er H ou v, D a n ije l)

V o e g e lin , Erich (V egelin , E rih ) (I) 31,

(IV )

431 V o g t, J o sep h (V o g t, Jo zef) (I) 98,

W a lk er, R o y (V o ker, R o j) (IV ) 2 5 4

110 , 431

W a lle rste in , Im m a n u el (V o lerstin ,

V o lk m a n n -S c h lu c k , K a rl-H ein z

Im a n u el) (II) 36, 4 0 -4 1, 473

(F o lk m a n -S lu k , K arl-H ajn c) ( IV )

234 -235, 2 3 8 -2 4 0 , 2 4 2 ,

261, 427

(IV ) 51-54 , 6 9 , 4 2 7

302, 427

W a lte r, G érard (V alter, Z erar) (I)

V o lk o g o n o v , D im itrij, V o ln ey,

115 -116, 431

C o n s ta n tin F rançois (V o ln i, W a lth e r, R u d o lf (V alter, R u d o lf)

K o n s ta n tin Fransoa) (III) 2 4 0 ,

(III) 336, 374 . 5 0 2

24 3, 2 6 9 , 348, 5 0 1 (IV ) 1 1 0 ,1 1 5 -

W a lw y n , W illia m (V alvin , V ilijam )

1 1 6 ,1 2 9 ,1 4 2 ,1 5 1 , 4 2 7

(I I )

V o lta ire , F ra n ço is-M arie A ro u et de

81, 9 2 , 9 6 - 9 7 ,1 2 4 , 473

W a lze r, M ich ael (V olcer, M a jk l) (IV )

(V o lter, F ransoa-M ari A ru e d e)

3 1 9 .3 2 1 .3 6 3 .4 2 7

(III) 17, 4 9 6 , 501

513

W a r r e n d e r , H o w a r d (V a r e n d e r ,

W e is , O t t o ( V e ls , O t o ) ( I I I ) 4 2 5

H au ard ) (II) 19 8 -1 9 9 , 2 2 6 , 328 ,

473

V i lh e lm ) ( I I I ) 5 6 , 5 0 2

W a s h i n g t o n , G e o r g e ( V a s in g t o n ,

W e r t h , N ic o la s ( V e r t , N i k o la s ) ( I I I )

D z o r d z ) ( I I ) 3 6 2 , 3 7 5 , 3 7 8 ,3 8 9 , 402,

W e r te n b u c h , W ilh e lm (V e rte n b u h ,

4 0 6 ,4 1 7 - 4 1 8 , 4 2 2 -4 2 3 ,

435 011)36, 68

2 19 , 24 1, 2 5 5 , 5 0 2 (IV ) 10 5, 1 0 7 -1 0 8 , 1 2 0 - 1 2 1 ,1 4 1 ,1 4 5 - 1 4 6 , 428

W a ss e rm a n n , R u d o lf (V aserm an ,

W e s e l, U w e ( V e z e l, U v e ) ( I I ) 18 1,

R u d o lQ ( I V ) 3 2 5 - 3 2 6 , 3 3 0 , 3 4 8 ,

474

(IV ) 338, 4 2 8

428 W e s e n d o n c k , H u g o (V e se n d o n k , W a tle y , W i lli a m ( V o t li, V i lija m ) ( I V ) 250,

H u g o ) ( I I I ) 3 17

252, 428 W e s t , S a m u e l ( V e s t , S e m ju e l ) ( I I )

W e b b , B e a tr ic e ( V e b , B e a tr is ) (I I I ) 3 6 5 .4 7 4

334 W e s t T h o m a s (V e st, T o m a s ) (II) W e b e r , D a v id (V e b e r , D e jv i d ) ( I I I )

3 8 6 .4 7 4

6 8 , 3 8 0 , 4 0 6 - 4 0 9 , 4 1 9 ,4 5 3 W e s t e r n , B ru c e ( V e s t e r n , B r u s ) ( I V )

4 5 4 , 4 7 0 , 5 0 2 ( I V ) 2 3 3 ,3 5 4 ,

63 , 4 2 8

427

W e s t le , B e t t in a ( V e s t l, B e t in a ) ( I V )

W e b e r , M a x (V e b e r , M a k s ) ( I ) 13 0 -

428

1 3 2 ,1 4 6 ,1 4 8 - 1 4 9 ,1 5 3 ,1 6 0 - 1 6 1 ,

W h i t a c k e r , M . (V it a k e r , M . ) ( I I ) 2 1 9 ,

2 6 4 ,4 3 1 ( I V ) 1 9 - 2 0 , 4 6 , 4 2 8

474

W e d g w o o d , C , V . ( V e d z v u d , C . V .) (I I ) 1 1 2 ,1 1 4 ,1 1 8 - 1 1 9 ,4 7 4

W h it e , M o r t o n ( V a jt, M o r t o n ) ( I I )

W e e , H e r m a n (V e , H e r m a n ) ( I V ) 4 8 , 428

273,

3 6 8 -3 6 9 , 4 7 4

W h i t t in g h a m , W i lli a m ( V it in g h e m , V i lija m ) ( I ) 3 7 9

W e il, F r e d e r ic k (V a jl, F r e d e r ik ) ( I V )

33, 428

W h i t t o m e , C a n d y ( V a jt o m , K e n d i) (IV )

W e i l, K u r t (V a jl, K u r t) ( I I I ) 1 0 2 , 502

388, 42 8

W i c h t e r ic h , R ic h a r d ( V ih t e r ih , R ih a r d ) ( I V ) 9 9 , 4 2 8

W e il, R.J. (V e jl, R . J.) (I V ) 314

W i c k l e r , W o lf g a n g ( V ik le r , V o lf g a n g )

W e in b e r g e r , J e rry (V a jn b e rg e r,

( I I ) 18 1, 4 7 4

D z e r i) (II) 384, 4 7 4

W i c k s , J o h a n n ( V ik s , J o h a n ) ( I ) 2 7 6 ,

W e ir , D a v id (V e jr, D e jv id ) ( I ) 2 9 8 ,

431

431

W i e la n d , G e o r g ( V ila n d , G e o r g ) ( I I )

W e i s s b r o d t , D a v id (V a js b r o t,

2 1 6 , P B 4 4 6 ,4 7 4

D e jv i d ) ( I V ) 3 1 2 ,4 2 8

W i e n e r , J o n a t h a n (V in e r , D z o n a t a n )

W e i t lin g , W i lh e l m (V a jtlin g ,

(II) 16 5, 4 4 8 , 4 74

V i lh e l m ) ( I I I ) 1 1 8 -1 19 , 5 0 2

W i g a r d , F r a n z (V ig a r , F r a n c ) ( I I I )

W e lc k e r , K a rl T h e o d o r (V e lk e r, K a rl

3 17 -3 18 , 3 2 0 , 5 0 2

T e o d o r ) ( I I I ) 3 13 ,3 15 , 318

W i ld h a b e r , L u z i u s ( V ild h a b e r ,

W e l d o n , J a m e s (V e ld o n , D z e j m s )

L u c iu s ) ( I V ) 3 0 6 , 4 2 8

(II) 2 4 6

514

W i ld m a n , J o h n ( V a jld m a n , D z o n ) (II)

W i s h a r t , G e o r g e (V is a r t, D z o r d z ) ( I )

1 0 7 ,1 4 7 , 2 7 4

W i le s , P e te r ( V a jls , P e t e r ) ( I I I ) 1 9 7 ,

38 4, 388 W i t t , J an d e ( V it , J an d e ) ( I I ) 3 8 , 1 4 5 ,

502

2 9 8 ,3 0 3 -3 0 5

W i lk e s , T h o m a s ( I I ) 3 7 -3 8 , 3 6 6

W i t t f o g e l, K a r l (V it f o g e l, K a r l) ( I ) 14 1 , 43 1 ( I I I ) 2 5 0 , 4 4 3 , 5 0 2 (I V )

W i lk in s o n , P a u l ( V ilk in s o n , P o l) ( I )

6 9 -7 0 , 87, 4 2 9

1 6 8 , 43 1 W i lle , A m b r o s e ( V ile , A m b r o z ) ( I I )

W o lf , E r ik ( V o lf, E r ik ) ( I ) 4 2 , 5 4 , 6 0 , 431 (IV ) 2 9 8 , 4 2 9

16

W o lf , E r n s t v o n ( V o lf, E r n s t f o n ) ( I )

W i lle m s , H e lm u t ( V ile m s , H e lm u t ) (IV )

3 0 5 .4 3 1

335. 4 2 9

W o lf s f e l d , G a d i ( V o lf s fe ld , G a d i )

W i lli a m s , J o h n ( V ilija m s , D z o n ) ( I I )

(IV) 3 5 7 . 4 2 9

53

W o lg a s t , E ik e ( V o lg a s t , A jk e ) ( I )

W i lli a m s , R o g e r ( V ilija m s , R o d z e r ) ( I I ) 8 0 , 8 2 , 3 4 5 - 3 4 6 , 3 4 8 -3 4 9 .

2 7 8 , 2 8 0 , 2 8 5 , 2 9 2 , 2 9 4 ,3 3 2 ,

4 6 1-4 6 2 , 4 74

432

W i llm a n , R o b e r t ( V ilm a n , R o b e r t ) (I I )

W o ll h e im , R ic h a r d ( V o lh a jm ,

157, 4 7 4

R ih a r d ) ( I ) 5 2 , 4 3 2

W i llm s , B e r n a r d ( V ilm s , B e r n a r d )

W o lt e r s d o r f f , J o a c h im ( V o lt e r s d o r f,

(II) 18 0 , 4 7 4

J o a k im ) ( I ) 2 9 3

W i llm s , J o h a n n e s ( V ilm s , J o h a n e s )

W o lz e n d o r f f , K u r t ( V o lc e n d o r f ,

(I I I ) 3 1 9 ,5 0 2

K u rt) (I) 2 0 3 , 2 11-2 12 , 2 9 6 , 3 0 3 ,3 1 0 ,3 3 3 ,3 3 9 ,3 7 8 ( 1 1 ) 2 6 ,

W i llo w e it , D e ie t m a r ( V ilo v a jt ,

3 1 ,1 3 3 ,3 1 1 ,3 6 6 ,3 7 0

D a jt m a r ) ( I I I ) 3 0 8 , 5 0 2 W i lls o n , T h i m o t y ( V ils o n , T im o t i )

W o o d , G o rd o n (V u d , G o r d o n ) (II)

351. 3 6 9 . 3 7 4 . 4 2 6, 432, 4 74 -

(II) 329

4 7 5 (IV ) 19 7 , 4 2 9

W i ls o n , J a m e s ( V ils o n , D z e j m s ) ( I I ) 378 2 7 8

W o o d , N e a l (V u d , N i l) ( I ) 2 4 4 , 4 3 2 (II) 2 7 4 , 475

W i ls o n , W o o d r o w ( V ils o n , V u d r o ) (III) 3 5 5 -3 5 7 . 3 7 6

W o o d , S . W . (V u d , S . V .) (I I ) 19 8 ,

475

W i n c k e , v o n ( V in k e , f o n ) ( I I I ) 3 17 W i n d s c h e i d , B e r n h a r d (V in d s a jd ,

W o o d h o u s e , A . S. P. (V u d h a u s, E . S. P .) ( I I ) 7 8 , 1 0 3 , 1 1 0 , 1 6 7 , 4 5 7 ,

B ern h a rd ) (IV ) 2 7 , 4 2 9

4 7 1-4 7 2 , 4 75

W in k le r , H e in r ic h A u g u s t (V in k le r , H a jn r ih A u g u s t ) (I I I ) 3 8 5 , 4 7 5 ,

W o o d w a r d , E . L. (V u d v o r d , I. L .) ( I I ) 18 1, 4 7 5

50 2 W i n s t a n le y , G e r r a r d (V in s te n li,

W o o lr y c h , A u s t in (V u lr ih , O s t i n )

(II) 4 7 5

Z e ra r) ( I I ) 1 2 5 - 1 2 6 , 4 7 4 ( I I I ) 453 W i n t e r s P e te r J o c h e n ( V in te r s , P e te r,

W o o t t o n , D a v id ( V u t o n , D e jv i d ) ( I I )

2 7 5 .4 7 5

J o h e n ) (I ) 3 4 9 . 35 1 . 3 5 4 -3 5 5 . 3 5 8 ,3 6 4 ,4 3 1

515

W o rce ste r, N o a h ( V o r s e s te r , N o e )

Z a s la v s k i, V i k t o r ( I I I ) 2 7 2 , 2 7 5 , 5 0 3

(I V ) 3 6 5

Z a s u lič , V e r a ( I I I ) 2 0 5 , 4 8 8

W ü r t te m b e r g , C h r i s t o p h v o n

Z e n o n ( I ) 13 9 , 15 5

(V ir te n b e r g , K r i s t o f f o n ) ( I ) 2 9 7 Z e r b , P e te r ( C e r b , P e t e r ) ( I I ) 1 7 6 , W ü rte n b e rg e r, T h o m a s

18 2, 4 7 5

(V ir te n b e r g e r , T o m a s ) ( I ) 2 8 , Z e u s ( m it o l.) ( I ) 4 1

99. 310 . 432 (II) 175, 475 (HI)

Z id a r , A n d r a ž ( I V ) 1 6 1 , 4 2 9

313.503

Z ig b e r t , h r o n ič a r ( I ) 3 2 5

W y a t t , T h o m a s (V a ja t , T o m a s ) ( I )

374

Z ig b e r t , k ralj ( I ) 2 0 5 ( I I ) 118

W y d i f f , J o h n ( V ik lif , D z o n ) ( I ) 1 8 7

Z ig i s m u n d ( I ) 1 8 7 - 1 9 0 , 1 9 3 Z im m e r m a n n , A . ( C im e r m a n , A .)

Y

( I V ) 3 15 , 4 1 2

Y o u in g s , J o y c e (J u in g s , D z o j s ) ( I )

Z im m e r m a n n , G u n t e r ( C im e r m a n , G u n t e r ) ( I ) 1 9 2 , 3 18 , 3 3 8 , 4 3 2

374.432

( 1 1 ) 3 6 6 ,4 7 5 Z in n , H o w a r d ( Z i n , H a u a r d ) ( I V ) 32 1, 4 2 9

Z a b a r e lla ( Z a b a r e la ) ( I ) 18 6

Z in o v je v , G r ig o r i j ( I I I ) 2 4 2 - 2 4 3 ( I V )

Z a c h a r iä , K a rl S a lo m o n (Z a h a r ije ,

9 5 - 9 6 ,1 1 9 ,1 4 8

K a r l S a l o m o n ) ( 111) 313

Z io lk o w s k i, T h e o d o r e ( Z i o lk o v s k i,

Z a c h e r , H a n s ( Z a h e r , H a n s ) (F V )

T e o d o r) (III) 6 7 , 50 3

3 0 9 -310 , 4 2 9

Z ip p e l iu s , R e i n h o ld ( C i p e l i u s ,

Z a g o r in , P e r e z ( Z a g o r in , P e r e z ) ( I )

R a jn h o ld ) ( I V ) 2 9 0 , 4 2 9

2 7 2 ,3 1 4 - 3 1 5 ,3 4 0 ,4 3 2 ( 1 1 ) 1 1 , 3 9 ,1 2 7 ,1 2 9 ,1 5 9 , 4 4 9 , 4 6 5 , 4 7 5

Z it e lm a n n , R a in e r ( C it e l m a n , R a jn e r ) ( I I I ) 4 4 7 , 5 0 3

(III) 2 8 1, 503 Z a ič n je v s k i, P e ta r G r ig o r je v ič ( I I I )

Z u b a to v , S ergej (III) 2 0 0

1 9 9 -2 0 0 , 503

Z v e s p e r, Jo h n (Z v e s p e r, D ž o n ) (II)

Z a k a i, A v i h u (Z a k a j, A v i h u ) ( I I ) 3 4 8 ,

425,

475

453, 4 7 5 (IV ) 414

Z w i c k a u , J o a c h im ( C v ik a u , J o a k im )

Z a lle r , R o b e r t (C a le r , R o b e r t ) ( I I )

( I I O 2 8 4 , 503

147. 475 Z a m ja t in , J e v g e n ij (I I I ) 5 , 1 0 1 , 1 0 4 10 6 , 503

Ž Ž e lja b o v , A . I. ( I I I ) 1 9 8

516

Aleksandar M oln ar

RASPRAVA O DEMOKRATSKOJ USTAVNOJ DRŽAVI 4. G rađanska n ep o slu šn o st

Izdavač

B92 Edicija R E Č

Knjiga 10 U redn ik

Dejan Hić Lektura i korektura

Iidija Kusovac G ra fič k o o b lik o v a n je

Olivera Batajić Kom pjuterska obrada

Radovan Galona Štam pa

Standardi 2, Beograd 2002

ISBN 86-7^65*143-5

O bjavljivan je ove knjige p om o gao je Fon d za otvoreno društvo