AKSIOLOGIJA I POJAM VREDNOSTI ( sta je aksiologija) Aksiologija je flozoska disciplina koja proučava enomen vrednosti. Nastala je početkom XX veka. Vremenom, ona se razvijala u dva pravca: subjektivistički relativizam po kojem vrednosti zavise od subjekta i objektivistički realizam prema kojem su vrednosti objektivno date, te ne zavise od subjekta.snovna pitanja kojima se aksiologija bavi jesu: !ta je vrednost" #ako saznajemo vrednosti" #ako i$ ostvarujemo" Neki od predstavnika aksiolo%ke pedagogije su &iltaj, !pranger i #er%en%tajner.'ojam vrednosti obu$vata stavove, stvari, radnje i pojave koje se javljaju kao kao instrumenti instrumenti ostvarivanja ljudski$ potreba, potreba, ciljeva ciljeva i projekata. projekata. ( ranom ranom detinjstvu izgradjuju se sistem vrednosti koji odedjuje ciljeve kojima svaki pojedinac tezi. )tecena $ijerar$ija odredjuje poglede na svet pojedinca. ( skoli se vrednosti sticu putem drame, knjizevnosti i umetnosti, i to je snazno sredstvo za prenosenje moralno*drustveni$ vrednosti. 1. VREDNOSTI I VREDNOVANJE VREDNOVANJE +valuaciono misljenje predstavlja oblik misljenja koji se razvio u procesu vrednovanja vrednovanja +valuaciona misaona sposobnost se najduze razvija, dok u slucaju mentalni$ poremecaja prva propada. +valuaciona misaona sposobnost starenjem ne opada, vec se dalje razvija je se starenjem slabe ometajuci aktori, nagoni, a povecava se iskustvo koje je veoma znacajno za ovaj oblik misljenja. +valuaciono +valuaciono misljenje postaje sve znacajniji cinilac ljudske vrste ono bi se moralo pri$vatiti kao stvaralacko misljenje. #ao oblik stvaralastkog misljenja je vrednovanje. Vrednosti imaju tri nivoa: -. ealno dejstvo onog sto se vrednuje / fzicko, biolosko, psi$olosko0 1. )ledi svesno otkrivanje realni$ svojstava onog sto se vrednuje, 2. Na kraju se obavlja racionalno odmeravanje ukupnog eekta pojave ili postupka usaglasava se sa postavljenim ciljevima vrednosnim normama. 3okom 3okom istorije, na vrednosti vrednosti se gledalo gledalo drugacijim drugacijim pogledima. pogledima. ( tradiciji tradiciji idealistickog idealistickog racionalizma, od 'latona, predmet koji se ocenjuje vrednosi nisu bile razdvojeni, kao sto je istia izjednacivana sa bicem. ( okviru naturalistickog psi$ologizma, izvor vrednosti lezi u potrebama coveka, a utvrdjuje se empirijskim postopkom kao neka treca vrsta kvaliteta pored bica njegovi$ realni$ svojsta. ( du$u transcendentalizma, vrednosti se svataju kao svrsis$odni logos, kao bice koje se ne ormira niti empirijski, niti na bazi potreba, vec normativno. 'ersonalisticki ontologizam svata vrednosti kao vremensku realnost datu od 4oga koja je vecna nepromenljiva.
)ociologizam s$vata vrednosti kao postavljenu od drustva. #ulturno* istorijski relativizam* istice cinjenicu da postoji mnosttvo vrednosti, da svaka kultura ima svoj sistem vrednosti. Aksiologija je ta koja se bavi vrednosti i ona sebi postavlja pitanje kako se dobijaju vrednosti" na se ormira prvo na bazi potreba , iskustva, ali pod uticajem spoljasnji$ aktora: du$ vremena, vladajuca ideologija, drustvo. Vrednost je product procesa vrednovanja, sto je slozen proces u kom uticu unutrasnji spoljasnji aktori, a sama vrednost proistice proistice iz odnosa subjekta svojstva predmeta / stvarni$ ili propisani$0 )t (nutrasnji aktori su primarni. Najvaznije Najvaznij e su urodjene potrebe, da bi se posle toga isticao znacaj steceni$ potreba. Naime, najveca vrednost pridaje se objektima koji zadovoljavaju najznacajnije potrebe. 'rvi prirodni znak o znacaju nekog objekta jesu emocije koje se javljaju pri susretu sa njima. ne su dugo bile jedini kriterijum vrednovanja, vrednovanja, da bi se posle utvrdilo da emocije nisu jedini apsolutni kriterijum, kriterijum, ted a se mogu korigovati racionalnim razlozima. Najbolji sklop je kada se emocionalni racionalni dozivljaj poklapaju. 3o je znak uspostavljene stabilne vrednosne orjentacije. )poljasnji actor ima presudni presudni uticaj u detinjstvu dobu mladosti. Naime, vazno je naglasiti da skala vrednosti pojedinca nikad nije u potpunosti saglasna sa opstevladajucim opstevladaj ucim vrednosti u datom drustvu. azlike u estetskom vrednovanju se tolericu, jer kako kaze izreka (#()5A )+ N+ A)'AV67A. Naime, covek je taj koji slobodno utice na svoje potrebe, osecanja, uverenja. 'ri tome, covek dozivljava vrednosti kao svojstvo samog objekta, objekta, a ne da joj je on tu vrednost pripisao. 'ojedinac je u mogucnosti da objetivizuje svoje misljenje, vrednosti u situaciji kada komunicira sa drugima. (koliko to ne bi uradio, njegovo poimanje sveta sveta bi do kraja ostalo ostalo subjektivno subjektivno u zabludi. zabludi. Naime, diskusij diskusija a zasnovana na argumentima vode razumevanju sporazumevanju. )to se tice vrednosne orjentacije, ona se stvara na osnovu celozivotnog iskustva pojedinca do trenutka donosenja odluke. Nedostatak vrednosne orjentacije znak je nezrelosti, ispoljava se kroz konormizam drustva / ponasanje pojedinca koje je u skladu sa normama koje postoje u odredjenom drustvu0. dnos norme vrednoi* Norme za$tevaju da se cini ono sto odredjeno drustvo procenjuje kao do dobro da se ne prave greske. za svake norme postoji stvarni ili izmisljeni autoriteti koji osiguravaju odrzivost date norme, odnosno sankcionisanje nepostovanja.
2. Poimanje vrednosti 'ojmovi se defnisu kao misaoni odraz svojstva jednog bica, predmeta, procesa. Najcesci izraz pojma je termin. &a bi se ljudi mogli sporazumevati, vazno je da znacenje termina bude priblizno odredjeno. odredjeno. 'ostoje različita s$vatanja pojma bjektivističko s$vatanje vo s$vatanje je zastupao, po ovom s$vatanju, pojam postoji kao ne%to objektivno, a u isto vreme je nepromenljiv i večan. 'ostoje dve verzije ovog s$vatanja. dealistička verzija, koja tvrdi da pojmovi postoje kao idealne i nepromenljive su%tine bez odzira da li i$ čovek zna ili ne. Na primer, iako čovek ne zna su%tinu lepog, ali ona sigurno postoji. 5aterijalistička verzija, gde se pojmovi posmatraju kao materijalni, konkretni, nepromenljivi. )ubjektivističko s$vatanje / logički ormalizam0 'ojmove 'ojmove defni%e kao potpuno subjektivne, zami%ljene zami%ljene i nezavisne od objekta. vde je sibjekat sibjekat potpuno slobodan slobodan da za lepo lepo ili ru8no ru8no proglasi proglasi %ta $o9e, nezavisno nezavisno od realni$ karakteristika samog objekta. Nominalističko s$vatanje vo s$vatanje opravdava slobodnu upotrebu reči, nezavisno od toga o čemu se raspravlja. Na primer, neki tekst koji govori o umetničkom delu, mo8e da se upotrebi za bilo koje drugo delo, bez obzira na gre%ke logičkog karaktera. 'si$ologizam 'ojmovi čine logički smisao predstave, bez kojeg se uop%te ne bi moglo vrednovati, niti vrednovano argumentovati. 'ojam i termin načenja termina su %ira od pojmova. #od vrednosni$ termina najče%9e dominiraju
emocionalne i opažajne dimenzije značenja u odnosu na misaone. ato se ljudi lako
opredeljuju da vrednuju, ali to ne mogu da doka8u. Emocionalni izraz značenja značenja je ekspresivni, a ekspresivni, a opažajni izraz značenja impresivni. 'rvim delom značenja značenja je impresivni. izra8avaju se subjektivna stanja i procesi, a drugim empirijska svojstva onoga %to se opa8a i vrednuje. a$valjuju9i pam9enju ormiraju se predstave, kao unutra%nje slikei daljem razvojem mi%ljenja dolazi do delimičnog osamostaljivanja čulnog i emocionalnog i stvaranju pojmova. Vrednosni pojmovi se stalno dopunjuju, pa i menjaju, u zavisnosti od toga kako se ljudsko iskustvo %iri, misaono razvija, kako osmi%ljava svoj 8ivot.
Apstraktnost i konkretnost vrednosni$ pojmova Apstraktnost pojmova je u nji$ovoj misaonosti, a nji$ova konkretnost u korelaciji karakteristika pojma sa odredbama predmeta na koji se pojam odnosi. Ako se znaju bitna svojstva onoga %to se poima, onda se radi o konkretnom vrednosnom pojmu. (koliko se bitna svojstva ne znaju, tada je pojam apstraktan. Nijedan pojam ne obu$vata sva bitna svojstva i nije opa8ajan, a tako;e nijedan pojam nije potpuno prazan. )vi se pojmovi nalaze na skali od minimalne konkretnosti,a maksimalne apstraktnosti. Vrste pojmova
Vrste pojmova po predmetu
#valitativni pojmovi < izrazavaju se pridevima / na primer pametan pri cemu se ovaj pojam produbljuje kro= merenje > testovima0. vi pojmovi se konstatuju culima, emocijama, misljenjem. #vantitativni #vantitat ivni pojmovi * oni se izrazavaju nekom merom, olaksavaju uporedjivanje, vrednovanje, s$vatanje. Ako se u raspravama o vrednostima ne insistira na kvantitativnim pojmovima, pojmovima, one obicno zadrzavaju uopsten smisao, i daju prevelik prostor za subjektivizam i njenu zloupotrebu. elacioni pojmovi < defnise se sa kao zamisli odnosa izmedju bica, predmeta i svojstva. vako vrednovanje je relacija izmedju subjekta i onog sto se vrednuje. )vi vrednosni pojmovi upotrebljeni u vrednosnom sudjenju su relacioni pojmovi / gde je najznacajnija najznacajnija uzrocno*posledicna uzrocno*posledicna veza0.
Vrste pojmova po obimu
'o obimu pojmovi mogu biti pojedinačni, posebni i op%ti.. Ako se radi o pojedinačnom predmetu, i njegov pojam je pojedinačan. #ada se radi o vrsti predmeta u okviru neke %ire klase, pojmovi su vrsni ili posebni. Opšti pojmovi * obu$vataju neodre;eno veliki broj predmeta neke vrste ili klase.
#arakteristike ovakvi$ pojmova imaju svi pojedinačni predmeti date vrste ili klase. Najopštiji, kategorijalni pojmovi * odnose se na takvu vrstu odredabakoje su prisutne
u svemu %to postoji, kao %to su uzročnost, vreme, mesto, kretanje...
Vrste pojmova po gnoseolo%koj unkciji
#lasifkatorski pojmovi- stvari pojave se klasifkuju u odredjene vrste ili klase =a stvaranje unosenje reda u beskonacan tok stvarnosti. Veoma cesto se vrednosnim pojmovima kao sto su lepo, dobro, ruzno vrsi vrednostna klasifkacija koja nije uvek precizna zbog toga jer su ti pojmovi puni emocionalnog naboja. #omparativni pojmovi* ovim pojmovima se stvari pojave stavljaju u medjusobni odnos, vremenski prostorni medjusobno uporedjuju. ?unkcijsko* zakonski pojmovi* ovim pojmovima se zamisljaju geneticki, kauzalni unkcijski odnos stvari pojava. 4ilo koje istinsko objasnjenje ili argumetacija za$teva upotrebu ovakvi$ pojmova. dnosi pojmova 'ostoje dva osnovna pravila koji govore o op%tim odnosima pojmova. 'o prvom pravilu pojmovi se mogu porediti ako su iz iste kategorije. kategorije. 'o drugom, pojmovi raznih kategorija mogu kategorija mogu se porediti samo ako se pret$odno preobraze u pojmove iste kategorije. 'odrazumeva se da pojmovi koji pripadaju istoj kategoriji imaju ne%to zajedničko. Ako se pri$vati pretpostavka o sveop%toj povezanosti svega %to postoji, znači da svaki pojam se mo8e porediti ukoliko im se pret$odno na;e zajednička karakteristika. Onosi pojmova iste kategorije Najelementarniji Najelement arniji odnos pojmova jeste odnos jednakosti * dva pojma se poklapaju i po sadr8aju po obimu. &rugi odnos pojmova pojmova jeste odnos ekvivalentni pojmovi* pojmovi* sadr8aj je relativno relativno isti, kao sto su recimo autor stvaralac. 3re9i 3re9i odnos odnos pojmova jeste jeste odnos koordinacije. #oordinacija uvek uključuje tre9i
pojam preko koga se povezuju koordiniraju9i pojmovi. 'rimer* slikarstvo i muzika su koordiniraju9i pojmovi, a povezuje i$ tre9i, nadre;eni pojam* umetnost. 'ostoje i odnosi korelativne koordinacije. ni se me;usobno uslovljavaju, kao na primer, otac i sin, gospodar i rob i sl. dnos kontingentne koordinacije postoji me;u članovima istog roda koji se neposredno / u prostoru ili vremenu0 dodiruju. dnos kontrarne koorina!ije postoji koorina!ije postoji izme;u najudaljeniji$ pojmova jedne klase: belo* crno, najlep%e* najru8nije. dnos interferentne koorina!ije postoji izme;u pojmova koji se sadr8ajem i obimom delimično poklapaju. dnosi pojmova iz različiti$ kategorija 'ojmovi različiti$ kategorija se po pravilu ne mogu porediti. pak, izme;u nji$ se razlikuju dve vrste odnosa: odnos relativne različitosti i odnos disparatnosti, odnosno kada su pojmovi potpuno različiti i po sadr8aju i obimu, ne mo8e im se na9i ni%ta zajedničko i oni su najcesce privremeni. dnosi suprotnosti pojmova 'ostoje dve vrste ovakvi$ odnosa: kontrarne i kontradikto kontradiktorne rne opozicije. ( prvom slučaju, izme;u suprotni$ pojmova postoji neprekidan niz idu9i od jedne do druge krajnosti, kao, na primer, od belog do crnog, gde postoje nijanse sivog. ( drugom slučaju, ne samo da nema kontinuiranog niza ve9 nema nijednog srednjeg pojma. Nazivaju se kontradiktornim iz razloga %to se me;usobno potpuno isključuju. 'rimer ovakvi$ pojmova jesu, dobro i zlo, pozitivno i negativno i sl. @ovek na sudu mo8e biti kriv ili nevin, samo kada je u pitanju ono zboog čega je optu8en. ( 8ivotu, uop%te, niko nije samo kriv, a neko samo nevin. nači, kao %to nije tačno da je ne%to samo lepo, a ne%to samo ru8no, isto tako nije tačno da je , po ovom kriterijumu, sve isto. Negativni pojmovi strana je obi9no pozitivna, a pozitivna, a r"ga ( odnosima suprotnosti pojmova jena pojmova jena strana je negativna. negativna. Negativni vrednosni pojmovi su znatno neodre;eniji od pozitivni$. 'rimer, pojam lepo. no %to je #epo u nekom periodu ili nekoj oblasti "vek je e$nisano ore%enim kriterij"mima. kriterij"mima . A za ono &to nije #epo nema kriterij"ma, kriterij"ma, pa je tu raznovrsnost mnogo ve9a. li, ono %to je u modi jeste strogo defnisano, a ono %to nije ima beskonačno mnogo varijacija. &efnisanje pojmova
De$nisanje je #ogi'ka ranja kojom se ore%"je #ogi'ki sar(aj nekog pojma. Na pojma. Na primer, čovek, se defni%e kao bi9e koje ima uspravan $od, ume da misli, govori itd. Ali kako da izdvojimo najbitniju karakteristiku, onu bez koje čovek ne bi bio čovek, dakle, nailazimo na velike te%ko9e. ( sadr8ajima pojma mogu se na9i i sporena, ne)itna, ak!ienta#na svojstva. svojstva . *itna svojstva pojeina'nih i pojeina'nih i posebni$ pojmova, pojmova, po pravilu, s" ne)itna za op&tije, op&tije, njima nadre;ene pojmove. pojmove. Ali, ono %to je bitno za nare%ene pojmove ostaje )itno i za sve njihove pore%ene pojmove. 3ako pojmove. 3ako su, za različite poslove koje ljudi obavljaju bitne i različite sposobnosti. Ali za sve nji$ ostaje bitno, ono %to je bitno za čoveka uop%te, to je njegov moral. 'ojam, termin i defnicija 'ojam je zamisao predmeta, njegovi$ su%tinski$ odredaba, termin je spolja%nja strana, imenovanje samog pojma, a defnicija je iskaz onoga %to se determini%e. &efnicija je iskaz o logičkom sadr8aju pojma. na mo8e da bude onoliko precizna koliko je i sam pojam adekvatan, kao i koliko je čovek sposoban da svoju zamisao ormuli%e, tj. 'renese u znakovni sistem, najče%9e verbalni. ( praksi se često de%ava da termin ne označava su%tinu toga %to bi trebalo da označava. ( 8ivotnom govoru značenja variraju jer zavise od konteksta. &a bi se smanjili nesporazumi me;u ljudima značenja termina trebaju bar pribli8no da budu odre;ena. 'ogre%no je izjednačavati značenje termina sa poimanjem. 5e;utim, odre;ivanje značenja jeste kretanje ka poimanju, da se s$vati su%tina onoga %to se označava. Ako se ta su%tina s$vata i ako se iska8e, dobija se defnicija pojmovnog karaktera. A ako se su%tina samo iska8e, ne dopre se do su%tine, dobija se defnicija koja nije na nivou poimanja. 6ogička pravila defnisanja Defnicija mora biti pozitivna . Ako se defni%e pojam lepogB onda treba ista9i
odredbe koje mora imati ono %to se smatra lepim. Defnicija treba da bude potpuna , tj. da se navedu sve bitne karakteristike onoga %to
se defni%e. (koliko se ne navedu, defnicija se smatra jednostranom.. Defnicija mora biti ekvivalentna i srazmerna , tj. precizna, drugim rečima,
karakterisitke koje se u defniciji navode ne smeju biti ni pre%iroke, ni preuske za pojam koji se defni%e. 're%iroke defnicije uključuju objekte koji ne spadaju u obim datog pojma, a preuske su8avaju obim i isključuju predmete koji ulaze u obim pojma
koji se defni%e. Defnisanje jednog pojma mora biti izvedeno pomou drugi! ve defnisani! i jasni! pojmova. &efnisanje jednog pojma pomo9u drugog u načemu je mogu9e
za$valjuju9i za$valjuju9i sveop%toj povezanosti stvari i pojava. ato, najbolje su one defnicije koje navode najpre op%te karakteristikenadre;nog pojma, a potom specifčne karakteristike pojma koji se defni%e. Vrste defnicija &efnicije se dele prema predmetu koji se defni%e i prema načinu defnisanja. •
Deskriptivne e$ni!ije* e$ni!ije* culima se mo8e opa8ati. ne su karakteristicne za pocetnu azu posmatranja +omone e$ni!ije- @oveku e$ni!ije- @oveku pru8aju nekakvu orijentaciju, uputstvo za pona%anje i činjenje, odnosno nečinjenje. (op%te, kada se radi o nedovoljno jasnim pojmovima, pojmovima, pribegava pribegava se pomo9nim pomo9nim defnicijama. defnicijama. Nomina#ne e$ni!ije- 5ogu biti etimoloske / objasnjavaju jednu rec drugim recima iz koje je nastala. Npr rec aksiologija je nastala od grcke reci asisos sto znaci vredan reci logos sto znaci nauka0, pragmaticne / govore o uptorebi termina kroz istoriju0 realne / objasnjavaju znacenje termina tako sto ukazuju na sustinske karakteristike predmeta na koji se termin odnosi. Eksp#ikativne e$ni!ije- ne su precizne defnicije pojmova. 'ostoje dve osnovne vrste eksplikativni$ defnicija: genetičke / svoj predmet de. tako sto navode nacin njegovog nastojanja0 i karakteristične / defnisu pojam tako sto mu odredjuju najblizi nadredjen pojam0
"lasifkacija pojmova
#lasifkacija je podela jednog pojma na: klase / klasifkovanje0, klasifkovanje0, vrste / razvrstavanje0, redove / sre;ivanje0, na grupe / grupisanje0, grupisanje0,
i na pojedinačne slučajeve. slučajeve. 4itna karakteristika po kojoj se vr%i klasifkacija naziva se princip deobe. 'rincip deobe mora da bude tako izabran da jasno razgraničava sve pojedinačne vrste datog roda. Ali s obzirom na povezanost svake celine, retko se de%ava da se u klasifkaciji ne pojave prelazni slučajevi. &akle, %to je prelazni$ slučajeva manje, to je izabrani princip deobe deobe bolji. Ako Ako se klasifkacija klasifkacija ne vr%i po dobro odabranom principu, ona je nesistematična, konuzna i proizvoljna. Di!otomija je najprostiji oblik klasifkacije klasifkacije gde se jedna celina deli na dva različita
dela ili na dva suprtotna pola. 3o je često crno* bela podela, na lepe i ru8ne, uspele i neuspele, dobre i zle itd. 'o broju članova, pored dvočlanosti / di$otomije0, podela op%teg pojma mo8e biti tročlana / tri$otomija0, četvoročlana / kvadritomija0 i vi%ečlana / politomija0. politomija0. 'ravila klasifkacije )istemska, $omogena potpuna klasifkacija obavlja se samo po jednom odredjenom pricipu, tj po jednoj bitnoj karakteristici. #lasifkacija mora da bude razgovetna jasna, potpuna jedinstvena /jedna klasifkacija mo8e obavljati po odabranom principu od početka do kraja, tako da se u jednoj klasifkaciji ne mogu na9i vrsni pojmovi po nekom drugom kriterijumu0 . ?ormalna ili ve%tačka klasifkacija ?ormalna ili ve%tačka klasifkacija izvodi se na bazi neke spolja%nje, nesu%tinske odredbe, kada se klasifkuje jedna celina, na primer, prema azbučnom redu ili numeričkom nizu. vakve klasifkacije imaju prakti'an zna'aj. Ceneralizacija Ceneralizacija pojmova Ceneralizacija Ceneraliza cija pojmova je suprotna radnja od klasifkacije, klasifkacije , gde se preko preko pojedinačni$pojmova pojedinačni$pojmova dolazi do op%ti$. Ceneralizacija, kao slo8en misaoni proces, ima nekoliko misaoni$ operacija. zapa(anje / uočavanje bitni$ svojstava pojedinačnog0. 'rva operacija je zapa(anje / pojedinačnog0. -
apstrak!ija, apstrak!ija, izdvajanje svi$ ovi$ zapa8eni$ karakteristika.
-
sinteza, sinteza, misaono spajanje svi$ ti$ bitni$ svojstava u jedan pojam. Najpre se ormiraju pojmovi pojedinačnog, potom vrsni pojmovi, zatim op%ti pojmovii na kraju najop%tiji, tzv. kategorijalni pojmovi.
3ek 3ek pomo9u generalizovani$, generalizovani$, op%ti$ pojmova pojmova mogu9e je naučno naučno saznanje. saznanje. 4ez op%ti$ pojmova ne bi bilo mogu9e otkrivanje naučni$ zakona, niti utvr;ivanje trajni$, op%ti$ vrednosti.
. VREDNOSNO S/DJENJE 5isaona veza koja postoji izmedju dva pojma naziva se sud. A, misaona radnja izmedju dva ili vise pojmova naziva se sudjenje. (koliko se nekom rečenicom izra8avaju ose9anja, sumnje i potrebe, a ne tvrdi ili poriče neka veza, onda govorimo o stavovima. )tav se mo8e preokrenuti i postati sud ukoliko se njegova unutra%nja ose9anja poimaju. Svaki sud ima 3 elementa: • • •
Subjekt- pojam predmeta Predikat-pojam svojstva predmeta Kopula-veza između subjekta i predikata
)ud je istinit ako veza pojmova koje su u sudu tvde odgovaraju povezanosti predmeta ili misaonoj defnisanosti realnosti. )ud je la tvrdi ili negira, a potom se to povrđuje i proverava. Sud moe biti: • • • •
!edinstven i konvergetan Par"ijalan i divergentan #vosmisleni i vi$esmislen %ezavistan jedan od drugog
)to se tice povezanosti pojma suda, pojam je osnova rezultat sudjenja, a od ti$ sami$ pojmova je izgradjen sud. Cde dolazimo do zakljucka da je nemoguce sudjenje bez pojmova, niti je moguce ormiranje pojmova bez procesa sudjenja.
Pere!tivni s"dovi i inter!retaija ( osnovi perceptivnog suda je culno saznanje. No, kako se culnim saznanjima najvise veruje, najklakse se moze proveriti, za$teva se da ga razlikujemo od zaklj akljuc uciivanj vanja, a,
vrednov dnovan anjja
inter nterpr pret etac acij ije. e.
(kol (kolik iko o
iznos znosiimo
neki neki
neperceptivni sadrzaj u ormi perceptivnog suda moze doci do nesporazuma. to se uglavnom odnosi na neka estetska pitanja kategorije lepog.
Pere!tivni i vrednosni s"dovi ni sudovi koji u sebi sadrze bar jedan perceptivni pojam, a nisu samo konst konstata atacij cije e opazaj opazaja a imaju imaju subje subjekti ktivnu vnu dimenz dimenziju iju naziva nazivaju ju se vredn vrednosi osi sudovi. (koliko nacrtamo dve linije, pravu i krivu, i pitamo ljude kakve su odgovori koje 9emo dobijati bi9e skoro svi isti. (koliko se nečiji odgovor razlikuje znači da je njegovom očnom aparatu neop$odna provera. )tvar 9e biti drugačija ukoliko ljude zamolimo da ka8u koja je lep%a. )laganja ne9e biti toliko. toliko. 6judima danas, generalno, su proklamovane vrednosti nametnute, a sama mogu9nost iskazivanja vrednosni$ sud Ne!osredni i #onse#ventni vrednosni s"dovi Sudovi koji iskazuju neposredan utisak u dodiru sa onim $to se vrednuje, koji mogu biti potpuno subjektivni, ali se doivljavaju kao autenti&ni, su posredni sudovi.'ni su &injeni&ki sudo"i i neposredni dokazi. ntezivni su, traju koliko i doivljaj koji i prati, ali im je nedostatak taj da se upravo taj događaj ne moe ponoviti kod nekog drugog subjekta. Sudovi Sudovi koji koji su izvede izvedeni ni iz op$ti op$tiji ji vrednos vrednosni ni sudova sudova koji koji su $ire $ire priva* priva*eni eni nazivaj nazivaju u se konsek konsekvent ventni ni sudovi sudovi.. 'vi sudovi sudovi su izveden izvedenii iz premis premisaa koje koje su određen određenee kao kriter kriteriju ijumi mi vrednovanja u određenoj oblasti. Konsekventni predstavljaju sloene sudove.
$%o&a e#s!erata I vrednosnom s"djenj" s"djenj" 6judi 6judi koji koji u odredj odredjeno enojj oblas oblasti, ti, nauci nauci praksi praksi imaju imaju dosta dosta znanj znanja a takve takve ljude ljude nazivamo autoritetima ili ekspertima te oblasti. ( detinjstvu je moguce delovati na detetove stavove emocije, emocije, ono ne uci u pocetku pocetku sta je lepo. &etetu je je sve lepo sve otkriv otkriva a sa us$ic us$icenj enjem. em. 7edino 7edino sto vreme vremeno nom m neke neke nadrza nadrzaje je dozivl dozivljav javaju aju neprijatne ruzne, ruzne, a sve to pod uticajem uticajem eksperta. nanje koje koje čovek stiče učenjem utiče na njegovo mi%ljenje pa menja i ose9anja.+stetske i moralne emocije razvijaju se upore uporedo do sa znanj znanjem em i mi%lje mi%ljenj njem. em. ( tom sm smisl islu u uloga uloga eksper eksperata ata je velik velika, a, posebno utiču na decu koja izuzetno veruju autoritetima.
#6A)?#AD7A )(&VA Vrste s"ova po kva#itet" 'ostoje: • •
Afrmativni /pozitivni0 Ako je broj paran, onda sigurno nije neparan. Negativni /veza se negira0. Nije istina ako covek ima para da ce biti srecan.
Vrste s"ova po kvantitet" 'ostoje: • • •
'ojedinačni*singularni )amo &ragan je dobar ucenik.. 'artikularni*posebni , Neke ucenici su dobri. p%ti. )vi ucenici su dobri.
S"dovi imenovanja i%i ne!osredni !ere!tivni s"dovi Sudovima imenovanja se utvrđuje postojanje nekog &ulno opaenog svojstva, odnosno pori&u ili konstatuju vezu predmeta i svojstava koji se opaaju u trenutku suđenja. %pr. +'va skulptura je manja od ove druge.
'redikativni 'redikativni sudovi su prosti sudovi kojima se zeli iskazati da neki predmet posedije neko opste svojstvo ili da pripada odredjenoj vrsti. Npr. rava je zelena+.
elacionim sudovima se uspostavlja relacija izmedju dva ili vise pojma ili predmeta. mamo prostornu prostornu relacio / 4eograd se nalazi izmedju izmedju Novog )ada Nisa0, zatim vremensku relaciu / #vintilijan je ziveo pre #omenskog0, takodje kvalitativnu, kauzalna relacijaE ( ovim sudovima ni jedan pojam nije predikat ni subjekat, to su ravnopravni pojmovi koji stoje u nekakvoj relaciji tj. dnosu. 'rocesualni sudovi konstatuju neki proces koji se de%ava iliradnju koju neko vr%i. Vrednosnim sudovima se konstatuje vrednost, teorijska ili praktična, a koja je od značaja za čoveka. 5ogu se vrednovati vrednovati postoje9i predmeti ili one zami%ljene. ni su subjektivno objektivni.
Onosi preikativnih i re#a!ionih s"ova
'redikativni sudovi poricu kvalitativna svojstva predmeta i pojava, a relacioni sudovi izrazavaju kvalitativne odnose. ( procesu vrednovanja zastupljene su obe obe vrst vrste e sudo sudova va..
7er, 7er, vred vredno nosno sno sudjen sudjenje je ne zavi zavisi si sa samo mo rela relaci cija ja od
kvaliteta, vec obrnuti. Npr. Vatra prijatno pucketa kada je $ladno, a kada je toplo* ne. #od pojmova predikativni$ sudova uvek postoji odredjeno poklapanje, uvek jedan drugome pripadaju. #od relacioni$ sudova pojmovi pripradaju jedan drugom drugom samo samo u odredj odredjeno enojj relac relaciji iji.. Npr. Npr. Veci* eci* manji, manji, majka* majka* cerka, cerka, brzi* brzi* sporijiE Povezanost između predikativni i rela"ioni sudova se ogleda i u mogu*nosti preobraavanja predikatski u rela"ione sudove i obrnuto, ali u slu&aju da kvalitet kao predmet suda postane odnos kao predmet suda. %pr. +Slika je nagriena zubom vremena je predikativni sud u kojem je ak"enat na kvalitetu. Preobraajem dobijamo rela"ioni sud koji glasi: +Sliku je nagrizao zub vremena gde se ukazuje na uzrok.
Vrednosni sudovi mogu biti strukturisani u svim varijantama prosti$ sudova: #ao impersonalije /B&ivnoF0, egzistencijalni egzistencijalni /Bva slika je puna ne8ni$ tonova plave i zelene bojeF0, neposredni sudovi imenovanja /Bvo je impresionistički uzbudljivi vatromet bojaF0, predikativni /B)lika je sna8naF0, relacioni /B)kulpture su monumentalnije od slikaF0,
No, u misljenju se retko mogu javiti prosti sudovi. ( naucnom misljenju narucito, do izrazaja dolaze slozeni sudovi. s udovi. 5edju slozenim sudovima spadaju: #onjuktivni #onjuktivni sud izrazava se slovom i. #nijeg pada i vjetar puše &iskonjutivni sud ili altermativni sudizrazava se odnos izmedju dva li vise clanova izrazava izrazava se vezom B iliF. iliF. li idem na bazen ili ili ostajem u dvoristu. mplikativni prm Ako polozim ispit, onda cu ocistiti semester.
#ontradiktorni* dokazivanje jednog suda tacnim, automacki znaci da je drugi sud netacan. ecimo, Novi )ad se nalazi u Vojvodini. Novi )ad nije u )umadiji. Vrste sudova po modalitetu Asertoricki / cinjenice kojima se tvtdi ili negira veza koja se moze proveriti.0 ( nekoj prostoriji stoji sest sudova, to mozemo neposredno proveriti, ali ova cinjenica nije nuzna, jer moglo bi biti G ili H stolova. 'roblematican izrazavaju neku mogucnost. 5oguce je da cu sutra biti bolestan Apodikticki / konstatuju cinjenice koje su nuzne0 samo zene mogu biti majke. Normativni sudovi /izriču odre;ene za$teve, odnosno postulate, kao na primer da umetnost mora biti $umana, da deca moraju biti zbrinuta0
Podela sudova po saznajnoj vrednosti
sudove neposrednog opažanja- njima opažanja- njima se utvrdjuje postojanje izvesnog neposrednog "ulno opazajnog svojsta. Sun"e obajsvava svestlost dana Sudovi uvidjanja veza i odnosa putem ekspermentisanja, istrazivanja. e"imo, ako stavimo komadi" mesa u "asu koka kole, i ostavimo preko no"i ono "e nagristi meso, i nesta"e. Sudovi utvrduvanje sustine predmeta. e"imo uran je radioaktivni elemenat atomske tezine /30 i "iji "iji je redni proj u periodnom periodnom sistemu 1/. Sudovi uvidjanja vrednosti kojima se izrazavaju neke eti"ke, estetske i druge "injeni"e koje imaju neku vrednost za "oveka. e"imo, pretpostavljamo da je uran radioaktivan elemenat.
6aznost i istinitost vrednosni$ sudova 'ostoji saglasnost da sud ne moze biti ni lazan ni istinit, ali moze da bude vazeci ili nevazeci. ecimo, primer. &va plus dva jednako je cetiri je vazeci sud. &ok dva plus tri jednoko je H nije vazeci vazeci sud. 3akodje 3akodje treba treba pomenuti da nije svaka svaka recenica recenica sud. 3ako 3ako na primer, kada kada neko pita #6# #6# 7+ )A3" )A3" 3o 3o nije sud. sto se tice relativnosti suda ona se moze najlakse sagledati kada se suocavaju prot protiv ivrrec ecni ni sudo sudovi vi kao kao u prim primer eru u kada kada subj subjek ektt A ka8e ka8e da je najg najgor ore e puto putova vati ti avio aviono nom, m, dok dok 4 tvr tvrdi da je najb najbol olje je puto putova vati ti avio aviono nom. m. (kol (kolik iko o se sudo sudovi vi argumentuju, tj.ako se istaknu premise iz koji$ su izvedeni, ne9e biti protivrečnosti.
'. 0A2J/3IVANJE akljucivanje predstavlja logicku logicku operaciju pomocu koje se izvode novi sudovi iz vec postojeci$ sudova. )udovi iz koji$ se izvode zakljucci nazivaju se premise. akljucak je moguce izvesti iz jedne ili vise premise. (koliko se radi samo o jednoj premise tada govorimo o neposrednom logickom zakljucivanju. 'remise se ne mogu proizvoljno nizati, ukoliko ukoliko i$ ima vi%e, ve9 moraju biti dovedene u takve odnose da novi sud logički sledi iz nji$. &a bi smo mogli zakljuciti da je neka prvsina plave boje, potrebno je spojiti opazaj sa neposrednom emocionalnom reakcijom zakljuciti zakljuciti da je tap lava boja lepa. Nikad se se ne pita: %ta misli% da li je ova boja plava, osim u graničnim slučajevima, ali 9e se uvek pitati: %ta misli% da li je ova boja lepa. )vaka tvrdnja, odnosno zakljucak koji se donese dobija svoj smisao samo onda kada se dovede u vezu sa cinjenicama koje se mogu neposredno proveriti. premise. ( neposrednom neposrednom Neposreno #ogi!ko zak#j"!ivanje se izvodi iz jedne premise. zaključivanju svi pojmovi koji se javljaju u premisi javljaju se i u zaključku, samo %to im se mora promeniti obim, nekada sam raspored subjekata ili kvalitet veze.
0ak#j"'iva 0ak#j"'ivanje nje po kontra kontraiktor iktornost nostii je neposr neposredno edno logičk logičko o dijago dijagonal nalno no povezi povezivan vanje je sudova koji se me;usobno razlikuju po obimu i po kvalitetu.
0ak#j"'ivanje po konverziji je veoma čest oblik neposrednog logičkog zaključivanja gde sud izra8ava isti kvalitet, a subjekat i predikat menjaju mesta. 6judi su jedna vrsta kičmenjakaB. vde je konverzija mogu9a i tačna * ,, 7edna vrsta kičmenjaka su ljudiB. Tra"ktivno zak#j"'ivanje se bavi odnosom sudova od koji$ je makar jedan relacioni. relacioni. 'o%to se sve sa svačim nalazi u nekim relacijama, traduktivno zaključivanje predstavlja najop%tiji oblik zaključivanja sa veoma %irokim mogu9nostima primene u raznim oblastima nauke, umetnosti i prakse uop%te.
Onosi ienti'nosti ?ormalna logika logika je defnisala zakon identiteta da je ,, svaka stvar jednaka samoj sebiB, %to je veoma blisko zdravom razumu, a i činjenici da je beskrajno slo8ena stvarnost i ne bi mogla drugačije spoznavati nego s$vatanjem u njoj pojedinačni$, izdvojeni$ i relativno konstantni$ stvari i pojava. 4ez ove relativne konstantnosti ne bi se mogla ni zamisliti
upotreba bilo koje stvari. )ve %to postoji predstavlja slo8eni kompleks svojstava i relacija tako da ni u jednom trenutku jedna stvar nije prosto < jedna ista.
Onosi s#i!nosti 'osto slicnost moze biti po bilo kakvom svojstu, ovaj oblik zakljucivanja moze manje ili vise se svuda primeniti.
De"ktivno zak#j"!ivanje &eduktivno zakljucivanje je utrvdjivanje odnosa izmedju sudova, iduci od opsti$ ka pojedinacnim. 'rva, 'rva, velika premise premise je opsti sud, a druga, mala premise premise je poseban deo subjekta. Ako su obe premise racne, sigurno je tacan zakljucak. Vrste dedukcije: -. )lozeno deduktivno zakljucivanje* se izvodi iz tri i vi%e premisa, i ona se odnosi na svako zaključivanje u kojem zaključak logički lsedi iz nekog drugog suda. 5o8e biti iz jednog suda /neposredno deduktivno zaključivanje0, dva suda /prosto deduktivno zaključivanje0 ili vi%e sudova /slo8eno deduktivno zaključivanje0 1. Iipotetička dedukcija je ona u kojoj je bar jedan premisa $ipotetički ili implikativni sud, gde je jedan sud, koji se pretpostavlja, razlog drugog suda. $. &isjunktivna dedukcija me;u svojim premisama ima bar jedan disjunktivan sud.
&isjunkcija ni u deduktivnom zaključivanju ne mora biti isključuju9a. J. #ategoričk #ategorička a dedukcija dedukcija** aključak aključak ne sledi ako je prva premisa partikularna partikularna,, ako su obe premise negativne, ako se u si,logizmu pojavljuje vise od tri termina, ako je srednji termin nerazdeljen, tj. neodre;enog obima, a %iri od subjekta, ako je vi%esmislen... Na primeru bi to izgledalo ovako: Neka deca su talentovana. 'etar je dete. 'etar je talentovan. aključak 'etar je talentovanB logički ne sledi iz dati$ premisa, ali je mogu9e da i jeste talentovan, zato je za zaključak koji logički ne sledi premise iz koji$ je izveden uvek bolje tako i konstatovati. 3ako;e, logičkog zaključka nema ako su obe premise negativne. z sudova premise Nijedan čovek nije savr%enB i obot nije čovekB, logički ne sledi ni da je robot savr%en, ni da nije savr%en. Ako bi bila samo jedna premisa negativna, zaključak bi morao biti negativan.
Saznajna i#i stvara#a'ka vrenost e"k!ije i in"k!ije Ako je op%ti stav, kao velika premisa, tačan, i ako posebno pripada tom op%tem, %to se utvr;uje drugom premisom, deduktivna konkluzija je sigurno tačna. #od indikacije indikacije nije tako.
3u 3u mogu biti sve premise tačne, a da je zaključak pogre%an. pogre%an. vo se obja%njava time da je uticaj op%teg jači na posebno i obratno. dnosno, ono %to va8i za op%te, va8i i %a njegovo posebno,a ono %to va8i za posebno ne mora da va8i za njegovo op%te jer svako posebno, pored onog op%teg, sadr8i i ne%to specifčno.
2ogi'ki pro)#em e"k!ije-aksiome Aksiomatski stav koji se bira slobodno ili misaono kreira mora imati neki logički smisao koji proizilazi iz sveop%teg ljudskog saznanja. 'ani9 /-KKK0 ističe da se moraju ispuniti tri osnovna aksiomatska pravila: -0 moraju biti konsistentne i činiti činiti jedan ko$erentan sistem u kojim kojim nema protivrečnosti 10 moraju činiti činiti jedan jedan kompletan kompletan sistemiz sistemiz kojeg kojeg se mogu izvesti izvesti sve teoreme teoreme i u kojem se sve one mogu proveriti 20 aksiom aksiome e moraju moraju biti nezavisn nezavisne, e, neizvo neizvodlj dljive ive jedna jedna iz druge i nesvod nesvodlji ljive ve jedna na drugu, jer bi u tom slučaju jedna od nji$ bila suvi%na. Novim s$vatanjem aksima čovek se sebi da i pravo da slobodno bira u defni%e osnovne pretpostav pretpostavke, ke, ali dr8e9i dr8e9i se osnovni$ osnovni$ aksiomatski$ aksiomatski$ pravila ko$eren ko$erentnosti tnosti,, nezavisnosti nezavisnosti i komplketnosti preko koji$ i proverava nji$ove vrednosti. )a pojavom i razvojem induktivne metode nauka je dobila izuzetan polet, ali je bila gre%ka %to se, u isto vreme, počela potc potcen enji jiva vati ti dedu dedukc kcij ija. a. na na je osta ostala la krit kritič ički ki i zavr zavr%ni %ni deo proc procesa esa sazna saznanj nja, a, a sa aksiomatskim metodom dedukcija je dobila inicijativnu i stvaralačku unkciju. 3radukcija, 3radukcija, indukcija i dedukcija dedukcija su različiti oblici oblici mi%ljenja, ali su u stvarnom mi%ljunju nerazdvojni oblici, povezani su i prelaze jedan u drugi.
4. /0RO3I I VRSTE 5RESAA I VRSTE S/DJENJA )ustina pogresnog misljenja #ada se jezickim izrazom zeli iskazati neka odredjena misao, u tome se ne uspe, tada je rec o jezickim greskama. )am subjekat oseti da to sto je rekao ne predstavlja tacno ono sto je mislio. Nesporazum u komunikaciji nastaje onda kada jedan subjekat kaze jedno misli, ali ipak ipak drugi subjeka subjekatt to ne razume razume na taj nacin na koji koji je prvi subjeka subjekatt mislio mislio.. Nai Naime, me, u svako svakodne dnevno vnom m iskust iskustvu vu ljudi ljudi se uverav uveravaju aju u svoje svoje tacne tacne pogre pogresne sne proce procene ne mnogi$ mnogi$ vrednosti. Npr. ako čovek kupi sebi neku sliku misle9i da je to original, svakako se mo8e govoriti o gre%ci, u odnosu na objektivna svojstva, ali se ne mo8e govoriti o gre%ci ako se nekome svi;a vi%e kopija nego original. 3o nije njegovo subjektivno pravo, ve9 je to i jedna subjektivna činjenica koja se ne mo8e negirati.
5re&ke neore%enosti i kon6"zije7 'ogre%ke konuzije se sastoje u zbrkanosti, nejasnosti, pome%anosti pojmova, sudova, s$vatanja i učenja. 7ezička konuzija je uvek izraz i misaone konuzije. konuzije. 'o rečima Vitgen%tajna ako čovek misli jasno, on to uvek ume u me i da ka8e jasno.
+ogre&ke ore%enosti7 4itno je naglasiti naglasiti i da se ne mo8e odrediti vrednost vrednost nečega ako se ne poznaju sva svojstva koja su od značaja za čoveka, a koja pripadaju tom predmetu. bično se poznaje samo nebitan deo svojstva i na osnovu takvog dela se donosi sud o celini. 'ojednostavljivanje stvarnosti je nuzna karakteristika coveka. vaj nedostatak se umanjuje na taj način %to se zanemaruju nebitna svojstva, a izdvajaju bitna, me;utim ako se de%ava obrnuto, gre%ke su neminovne.
+ogre&ke +ogre&ke s")jektivizma s")jektivizma i o)jektivizma o)jektivizma77 &o gresaka subjektivizma dolazi kada covek prilikom zakljucivanja zakljucivanja procenjivanja oslanja na svoje emocije, misljena, ne uzimajuci u obzir misljenje nauke, nauke, drustvene norme i prakse. )vako misljenje, misljenje, polazeci od licnog do do naucnog, mora da bude izlozeno proveravanju. 3ek provereno misljenje moze biti tacno. No, u zelji da se prevazidje subjektivizam, moze se doci do toga da se u tome pretera, a subjektivizam je jedna od bitni$ komponenata komponenata svakog vrednovanja. Creska objektivizma dolaze otuda sto se preteruju empririjske cinjenice sto se subjektivizam stavlja po strain. 3akvo 3akvo odricanje subjektivni$ cinilaca je posledica manjka samopouzdanja i stra$a od greske. ( svakom vrednovanju, kao i u svakom mi%ljenju uop%te, mora da bude uspostavljen odgovaraju9i odnos izme;u subjektivizma i objektivizma.
+ogre&ke 6orma#izma 6judksi um je usmeren da otkrije nesto noco, a u isto vreme utvrdjuje neke obrasce, modele pravilnog misljenja govora. 5i%ljenje koje se ne oslanja na stvarnost lako postaje ormalističko. ormalis tičko. 3ako;e, 3ako;e, i govor zvuči prazno, ukoliko nema dovoljno 8ivog kontakta sa realno%9u i ako se ne oslanja na iskustvo.
+ogre&ke neosnovanosti i neokazanosti 7 va vrsta gre%aka gre%aka se javljaju javljaju kada se izvode izvode neki zaključci bez dovoljno razloga i prave argumentacije. 7avljaju se i u običnoj praksi ali tako;e i u nauci.
+ogre&ke neos#enosti i os#enosti7 Cre%ke ovog tipa skoro da je nemogu9e izbe9i pri dono%enju vrednosni$ zaključaka. nači, sa razvojem, čovek 9e sve manje da misli ono %to ose9a, a sve vi%e da ose9a ono %to misli. Ako čovek misli da je ne%to lepo, to 9e vremenom početi i da ose9a kao lepo, a ako misli da je ne%to ru8no, to 9e biti pra9eno neprijatnim emocijama. čulni oseti se uče i koriguju. (vek 9e postojati raskorak izme;u onoga %to čovek ose9a i misli, ali se radi o tome da taj raskorak bude sve manji i sve re;i.
Dogmatiza Dogmatizam, m, ek#ekti!izam ek#ekti!izam i so$stika7 so$stika7 &ogmatična s$vatanja su najopasnija kada se nekritički progla%avaju odre;eni sudovi i stavovi kao jedino ispravne i večne istine i kada se sumnjivi vrednosni principi i načela s$vataju kao večni i nepromenljivi. &ogmatizmu su sklone konzervativne i rigidne ličnosti +klekticizam je odabiranje i nekritičko sjedinjavanje raznorodni$ pogleda, ideja, pojmova, principa ili teorija koje se me;usobno isključuju. ( subjektivnoj osnovi eklekticizma nalazi se te8nja da se sačuva staro koje je prevazi;eno uz nekakve dodatke novog, kao i te8nja za nekakvom svestrano%9u i nerealna ambicija da se stvori ne%to novo. )ofs )ofsti tičk čkii nači način n mi%l mi%lje jenj nja a je bliz blizak ak naiv naivni nim, m, neod neodgo govo vorrnim, nim, nekr nekrit itič ički kim m i kraj krajnj nje e egocentričnim osobama. )ofstički nastrojene osobe sebe do8ivljavaju kao da su izuzetno samostalne i obično imaju jednu dozu neosnovane samouverenosti, a neretko i patolo%ku egocentričnost.
/zro!i i post"p!i so$zma )ofstičko dokazivanje dokazivanje se veoma često izvodi zamenom teze. (mesto da se dokazuje sud koji se tvrdi, dokazuje se neka druga tvrdnja koju je lak%e dokazati, a koja stoji u bilo kakvom dodiru sa prvom. #ada se istina dokazuje pomo9u očiglednog , a očigledno, u stvari, tek treba treba da bude bude dokaza dokazano no da je istini istinito. to. 5noge 5noge savrem savremene ene tzv. tzv. abrik abrike e la8i la8i koris koriste te se zloupotrebom očiglednog, jer kod ljudi ne postoji jasna svest da očigledno mora biti istinito. 4ez mi%ljenja vrednovanje svega slo8enijeg nije mogu9e. &a bi mi%ljenje bilo logično, nisu dovoljna samo pravila, ve9 je neop$odno i znanje, kao i odstranjivanje ometaju9i$ aktora koji$ ima veoma mnogou procesima vrednovanja. 'ri anketiranju gra;ana biraju se samo oni slučajevi koji 9e re9i ono %to naručilac 8eli. 3akodje, 3akodje, istrazivanja su pokazala da prilikom anketiranja anketiranja coveka, da nji$ova prva ideja ce biti uvek i najbolja.
8.9injeni!e i vrenosti ( savremenoj flozofji jedna od tema o kojoj se najvise raspravlja je odnos izmedju cinjenica vrednosti. 'ostojali su pokusaji da se iz iskaza o cinjenicama izvedu vrednosni iskazi, ali se nije pokazalo kao uspesno. Naime, cinjenice su izraz neposrednog opazaja, i one mogu biti okarakterisane kao istinite ili neistinice. 'ostoji zajednicka zajednicka osnova vrednosnog iskaza i iskaza cinjenica, cinjenica, iako se jedno iz drugog ne moze izvesti.. pisivanje covekovog zivota se vrsi upravo putem jezika, ljudskog govora kao govornog akta. akta. ( okviru govora argumentacija argumentacija ima poreklo iz pravila komunikacije. komunikacije. Argumentovati moze cak mislilac koji se nalazi usamljen, samo ukoliko ukoliko je u stanju da kritickom razgovoru sa samim s amim sobom internalizuje dijalosku raspravu u zajednici koja nudi razne argumente.
7ezik ne predstavlja samo sistem iskaza, nego je oblik odnosa medju ljudima. ljudima. )vi oblici ispoljavalja govornog jezika, naime, traze utemeljenje, utemeljenje, opravdanje dokazivanje. dokazivanje. , upravo razumevanje sporazumevanje medju ljudima je osnovni uslov isine iskaza o cinjenicama.
:. Na"ka, tehnika, tehno#ogija Nauka stvara uslove da se svet prevazidje, gde tezi da se sve vise oslobadja rad i snaga coveka coveka kao kao sre sredst dstva va proiz proizvod vodjnj jnje. e. Nai Naime, me, nauka nauka je sre sredst dstvo vo kontr kontrole ole ljudk ljudkse se svesti svesti ponasanja. ponasanja. ( savremenoj nauci nauci iscezava iscezava covek zamenjuju zamenjuju ga strukture strukture sistema. Naime, Naime, te$nol te$nolosk oska a proiz proizvod vodnja nja gospoda gospodari ri i priro prirodom dom covek covekom, om, gde covek covek postaj postaje e objeka objekatt manipulacije te$nologije posanjanja. Naime, te$noloski optimizam pociva na zabludi da je moguce uciniti da drustveni zivot bude bolji, kao da se prevazidje nemoc B $umanisticke te$nologije. 'roizvodnja 'roizvodnja koja ne bi bila usmerena na rast te$noloske moci, vec na realizaciju slobodnog $umanog zivota znacila bi nov odnos prema prirodi. ( savremenoj te$nologiji samovolja valadajuci$ centara mo9i predstavlja sna8no sredstvo za svoje odr8anje i jačanje. )a razvojem te$nike te$nologije smanjena je moc coveka, time radnicka ra dnicka snaga pozicionira kao objekat, a gde se prednost daje masinama proizvodnji. , to je svakako moze imati i odredjene predsnosti nedostatke po drustvo. drustvo. 7edno da se ugrozavaju radna mesta, i da se dovodi u pitanje egzistencija drustva, a drugo da se proizvodnjom ustedjuje vremena i novacE. nauka i te$nologija svode kulturu na civilizaciju.
;. VREDNOSTI AO NOR
bicaj je stvorena norma koja obezbedjuje uslove opstanka zajednice, gde nema mogucnosti mo gucnosti da se pojedinac odvoji od kolektiva. Dlanovi zajednice ne izgradjuju svoj licni odnos prema uslovima opstanka, vec individua taj odnos zatice kao uspostavljeni sistem normi koja odredjuje njen odnos prema prirodi, prema drugom coveku, prema kolektivu. ( nekim odredjenim zajednicama kaznjavali su se preksrasi obicaja, jer se polazilo iz ubedjenja da ce taj preksaj prouzrok prouzrokovati ovati promene u samoj prirodi. stina da se tokom razvoja drustva, i obicaji se menjaju. 3okom 3okom razvoja obicaji je je sve vise gubio karakter onoga koji regulise prirodne procece, a sve vise dobijao karakter regulatora drustveni$ odnosa. #ako su nestajale patrija$alne zajednice, tako je zapoceo process oslobadjanja pojedinca od stega obicajni$ normi. 'rocesi koji koji nastaju kao pokusaji alternativnog alternativnog zivota su se
zamenjivali sa pravnim, pravnim, politickim drugim drugim normama postojeceg zivota. zivota. Nova obicajnost je oblik zivota bez potcinjavanje individue drustvenim ciljenima. 'ravila zajednistva kod nove obicajnosti, sa starim obicajima imale bi samo jednu zajednicku karakteristiku, a to je das u nastajali spontano, kroz praksu zivljenja. %olotika
'olitika 'olitika predstavlja process odnosa izmedju institucija prakse, preko koji$ se resavaju klasni konLikti u drustvu. 'olitika 'olitika je delatnost kojom se odredjuju ciljevi i sredstva za postizanje odrzavanje vlasti. )voje interese namece celom drustvu preko politicki$ programa institucija. 'laton politiku defnise kao vestinu govora delanja u cilju jacanja drzave kao uticaj politicara na ponasanje svest ljudi. )redstvo te$nike vladanja je B plemenita lazF . Aristotel istice da politika treba da bude usmerena na kultivisanje ljudi, a ne na te$niku vladanja. 'ravda je moguca samo ako odredjuje sta je ispravno u ljudskim postupcima, i koja obezbedjuje odredjene oblike jednakosti ljudi. 'ravednost se postize tek kada kada se uspostavi drustveni poredak. poredak. #od prve prve pravedmpsto. u osnovi je princip B savkom prema zasluzi, a drugi za$tev je jednakost u pravima koji trebaju da vladaju. &eligija
na odre;uje najvi%e ciljeve 8ivota, i osnove sjedinjavanja čoveka i prirode, čoveka i dru%tva. eligio, religere* znači povezivati se, sjedinjavati se. eligija, prvobitno nastaje, kao svest koja osmi%ljava vrednosti i s$vatanje smisla 8ivota. snovni sadr8aji vere su : izvorni gre$, %čistili%te, rak i pakao, Vaskrsenje, zagrobni 8ivot, )veta 3rojica, 3rojica, besmrtnost du%e i sl. eligioznost eligioznost se javlja u tri oblika : kao populistička , lična i institucionalizovana religija. religija. Vera Vera u 4oga predstavlja izvor nade u bolji i drugačiji svet a nije osnova pomirenja sa svetom . 3eologija,svojim 3eologija,svojim sadr8ajima koji su sačinjeni od 4o8iji$ poruka, čoveka navodi da bude pokorno bi9e. Drkva predstavlja instituciju sa dogmama , ritualom , simbolima , $ijarar$ijom koja name9u čoveku date vrednosti kao rukovode9a 8ivotna načela . Narodn Narodne e rel religi igije je sa sobom sobom nose nose 8elju 8elju za novim novim kultovi ultovima ma ,ritua ,ritualim lim koji koji predst predstavl avljaj jaju u alternativne orme pona%anja i koje su u suprotnosti sa datoj religiji i crkvenoj praksi obreda . ( ovoj religiji , lični odnos prema 4ogu nije va8no oblele8je vere , i ličnost je potčinjena kolektivu. 4og predstavlja slobodu , večnost i apsolut . eligija ima zadatak da otkrije tajnu čovekog postojanja, da pru8i obe9anje, pod uslovom da se po%tuju date norme 8ivljenja , pokazuju9i čovekovu nesavr%enu i gre%nu prirodu , odnosno njegovu ograničenost . Narodne religije se javljaju kao oblik pobune protiv crkvenog reda i poretka .
+rnes 4lo$ navodi, da samo $ri%9anin mo8e biti dobar ateist, samo ateist mo8e biti dobar $ri%9anin. Ateizam mo8e da postoji samo kao ukinuti egoizam. eligija, u sebi nosi, sve posebne sere vrednosti: moralne norme, običajne norme, norme pravednosti i sl. na postoji kao poseban sistem normi, normi, kao institucionalizovana institucionalizovana vera. #ad ljudska ljudska praksa bude osnova osnova za izgradnju
du$ovnog du$ovnog unutra%njeg unutra%njeg logosa logosa 8ivota, religij religija a
prestaje da postoji kao poseban oblik dru%tvene svesti.
1=. STVARA2ASTVO I VREDNOSTI Igra je oblik stvaralastva. Dilj igre igre je da omoguci slobodu, samoinicijativu, spontanost, i stalnu otvorenost za novo. na je odnos coveka prema vlastitim mogucnostima. ( kulturama u kojima preovla;uju dru%tveno*korisne svr$e, igra se tumači kao zabava, opu%tanje, terapijsko sredstvo pripreme za novi rad, kao i pripreme dece za 8ivot, kao razbibriga koja pretpostavlja slobodnu delatnost saigraca. ( svetu u kojem vladaju norme dominacije nad čovekom, igra se sve vi%e gubi. )avremena masovna kultura uni%tava svaku igru. 5asovno označava ono dru%tvo, kulturu i pojedinca u kojem ne postoji mogu9nost razvijanja individualni$ lični$ odlika, ve9 postoje samo op%te, tipske, standardne odlike. 5asovna kultura u sebi nosi stereotipne sadr8aje preko koji$ se ispoljavaju bitne odlike toga dru%tva. ( njoj dominiraju vrednosti vladaju9e ideologije. 5asovna kultura je kič, izve%tačeno konvencionalno proizvo;enje sredstava za razonodu, koje potpuno isključuju svaku stvaralačku imaginaciju. imaginaciju. bog toga je masovna kultura opasnost za svaku igru. 5asovna kultura je kič, izve%tačeno konvencionalno proizvo;enje sredstava za razonodu, koje potpuno isključuju svaku stvaralačku imaginaciju. imaginaciju. bog toga je masovna kultura opasnost za svaku igru.
/metnostNadove Nadovezuj zujuci uci se na igru, igru, umetno umetnost st predst predstvav vavlja lja najvis najvisii oblik oblik igre, igre, odnosn odnosno o predstvaljda porizvodnju ljudske realnosti koja nastaje kao rezultat stvaralacke igre du$a. umetnosti jeste estetika kao teorija o umetnosti. +stetika se temelji na stavu da je umetnost slika iliti odraz postoje9eg sveta. (metnost pokazuje mogu9nost jednog drugačijeg 8ivota i predstavlja oblik samorealizacije čoveka i upravo zbog toga čovek u kontaktu sa umetničkim delom otkriva sebe samog. )vako umetničko delo je neponovljivo < ako to nije, ne mo8e biti umetničko. ) obrzirom na posmatrača, umetničko delo mo8e imati estetske kvalitete poput preciznos preciznosti, ti, jasno9e, jasno9e, razgovetnosti razgovetnosti,, izra8ajnost izra8ajnosti, i, odmerenosti odmerenosti,, dinamičnost dinamičnosti, i, prijatnosti prijatnosti,, plemenitosti i slično. ) obzirom na odnos dela prema celini kulture, njegovi kvaliteti se pokazuju kao stvarni, lepi, zreli, sirovi itd. (metničko delo je ovde s$va9eno kao realni predmet koji u ljudima mo8e da izazove odre;ene do8ivljaje čije je poreklo u objektivnim kvalitetima umetničkog dela. )to se tice tumacenja umetnosti, svako moze da protumaci
neko delo na neki svoj, jedinstven nacin, da je vidi onako kako niko drugi ne moze da vidi. , upravo umetnost i jeste umetnost, jer pruza otvorenu mogucnost posmatranja odredjenog dela, i da putem vlastitog iskustva i vrednosti sagledamo na specifcan nacin. na kraju mozemo reci da ne postoji nijedno delo koje je bolje ili gore od drugog, jer svako delo govori za sebe i ima svoj sistem s istem vrednosti
1.>?@BCBFG 1.>?@BCBFG BG?HG CHGK?B MOPQRST UO WPSR POYR, Z P[ \Z SO []W^OYR ^R_W`O UO S[^R OR []W^O[[ RQR_[ R _[ ST[[, [ TR UO RO. [TR TORZU[ OPQRSTZ ^R[ SRUW RY[]QW T[W P[ Z]_[PZ S[ ZYR]RSR* [QTRRYRR_ ST[QRZT[. O RQ[ ZYR]RZU[ RU[ Z ZTZW hOYRWQR_ SZSTO^[ RSTRUO`Z OPQRSTZ ^RO P[ WZ [PO[TQW RSQRW ][ ZST[Z[O ZST[Z[O RSTRUO`Z RSTRUO`Z OPQRSTZ OPQRSTZ Z ][ O[[O O[[O RSQRQZ RSQRQZ R\YO^[ W h[STW h[STW OPQR OPQRSTZ STZB. B. S[O^ S[O^OQZ^ OQZ^ R]ZTZ R]ZTZZS ZSTZ TZZ^ Z^ TORZU TORZU[^[ [^[ OPQR OPQRSTZ STZ,, OPQRS OPQRSTZ TZ SO ZST[[[UW [R Z][] SOSTZ, TO[, [SO, RO[ [[ UO RQ W P[TZ^ PWTOQZ^ STWTW[^[, Z Z TR^O SO WPS[ SWTZQ[ ZPOQTZZWUO S[ RQZ^ TR RO UOSTO Z ZQZ, [ ST[QRST S[ ZOQZZ^ ST[O^ ST[Z. R]ZTZ R]Z TZZ ZST STZ Z[ [ TORZ TORZU[ U[ Z^ Z^[ [ ][ ][P[ ][P[T[ T[ P[ TO\[ TO\[ Z]^OQZ Z]^OQZTZ TZ RO ROR R SOT SOT,, SOT SOT RSTRU RSTRUO`Z O`Z OPQRS OPQRSTZ TZ P[ \Z SO SWTZQ SWTZQS SO O PZ^OQ]Z PZ^OQ]ZUO UO RO[ RO[ ^R_YO ^R_YO RST[ RST[ZTZ ZTZ.. [U ][P[T[ ][P[T[ P[Q[S P[Q[S Q[U Q[URT RTWQ WQZUO ZUO S[_YOP S[_YOP[[ [[ [S [SR[ R[ ZYR]R ZYR]RZU ZU[. [. R UO ZYR]R ZYR]RZU[ ZU[ ZTZO SO_[ RSTRUO`O_ S[ ST[QRZT[ W^[QZSTZR_ R_[^[ Z]^OQO hOYRWQO STWTWO RSTRUO`O ST[QRSTZ. R]ZTZZSTZZ^ STWU[^[ ZST[YZ SW SO [QhWSZ SRhZRYR]Z < ^ZY ZO^ Z qZSUOQ[ qOZ ZY. QZ SW SO RTZZYZ [QTW, Z TPZYZ SW P[ OTZ[ QO ^RO P[ R^WYZO ZQhZO RUZ R^R_W`[[UW ^R[YQR RQ[[O. R Z^[, OTZ[ UO TORZU[ RU[ _RRZ R TR^O T[ TO\[ P[ \WPO W SOZ ^R[YQR_ ZRT[, OQ ][P[T[ UO P[ ZST[WUO ZST[WUO ^R[YQO QR^O [R R\UOTZQO R\UOTZQO PWTOQO PWTOQO ZOQZhO. ZOQZhO. MOPQRSTZ SW ][ Z [ZY[ RQ[[[ WQOT[ W SOSTZ RUOPZQh[ UOPQZ^ RSO\QZ^ [WTRZTOTR^, [ T[U [WTRZTOT PRY[]Z RP PWTOQO hOYZQO. Z ZO^ O^ S^ S^[T [T[ [ P[ PW PWTR TR QZUO QZUO ]\Z ]\Z RUO RUOPZ PZQ[ Q[h[ h[ O` hOYZQ hOYZQ[ [ RU[ RU[ STRU STRUZ Z Z]Q[ Z]Q[P P ZQPZZPWO Z OPST[[ _Y[S PWTOQR_ [WTRZTOT[ W SOSTZ RUOPZQh[. SQRQ[ WQhZU[ ^R[YQZ, OYZ_ZR]QZ, R\Z[UQZ Z PW_Z PWTOQZ OPQRSTZ UO P[ ST[[UW , RP[[UW Z U[[UW PWTOQW RO]ZUW Y[QR[ ][UOPQZhO. MOPQRSTZ Z^[UW WQhZUW P[ W[[UW RQ[[O^ ZQPZZPWO W SY[PW S[ ZQTOOSZ^[ hOYR_ PWT[. R]ZTZZSTZW ^OTRPW ZO^[ Z qOZ < ZY[ Q[ RW[[W W^OTQZZ OPQRSTZ Z^OQWR UO RYZT OQ. SQRQZ ST[ OQRO TORZUO W^OTQRSTZ UO P[ SW W^OTQZO OP OPQR QRST STZ Z PW PWOQ OQO O ZOQ ZOQZh ZhO O RUO RUO SO ^R ^R_W _W R\U[ R\U[SQ SQZT ZTZ Z S[^R S[^R S[]Q[ S[]Q[O^ O^ W]R W]R [ [ ZRR_ Q[ST[Q[. [P[T[ TORZUO W^OTQRSTZ QZUO P[ WZ POZQZhZUW YOR_, O` P[ RW[[ YOR [R ZOQZhW, [R W^OTQZR POYR. [R S[`OQ[ Q[W[ RQST[TWUO Z R\U[ R\U[ [ [[ [,, RQ RQ[ [ W WT[ S[ [R_ P[ SO SYR\ YR\RPQ RPQR R R OP OPO OW WUO O^ O^[ [ SRU SRUZ^ Z^ SRYRQRSTZ^[, P[ ZO RYO RQR TR _RPZ ZRR^ TO^O[^OQTW Z P[ [ZZUO Z]W[[ RQR TR Q[U\RO RP_R[[ O_RR^ PWW.
[W[ R W^OTQZZ^ OPQRSTZ^[ RhOWUO OPQRSTZ YZQZ^ ZSWSTR^, Z RST[[ ][P[T[ ][P[T[ P[ RTZUO RTZUO [Q[TR^ZUW [Q[TR^ZUW WPSZ WPSZ OPQRSTZ. OPQRSTZ. TZ[O TZ[O SO Z T[R TR SO RO RO S^ S^[T [T[ [ Q[TW Q[TW[ [YZS YZSTZ TZ R R Z SZ SZR RZ] Z]Z ZR R \Z`O \Z`O,, UO UO UO RP RP WTZh WTZh[U [UO^ O^ ^O ^OST ST[, [, O^OQ[ Z [SO. R]Q[TZ RO[ Q[ R[[ Q[ZQ, ]Q[Z S[]Q[TZ O_RO RSQRQO Q[_RQO Z Z ZRR W][U[^QR POUOSTR S[ S[ ZRPQR^ Z PWTOQR^ PWTOQR^ SOPZQR^. O^[ O^RTZZSTZRU O^RTZZSTZRU TORZUZ TORZUZ OPQRSTZ OPQRSTZ OPQRSTZ OPQRSTZ SW OSOSZU[ OSOSZU[ ZQPZZPW[YQ ZQPZZPW[YQZ Z YZQZ RSO`[[ Z ][TR RQZ QO^[UW [[TO S[]Q[UQZ ZS[][. [P[ TPZ^R/ _RRZ w[SOY0 P[ RR ZYZ RQR Z^[ OPQRST, ^Z Z][[[^R Q[[ Y[STZT[ RSO`[[, [ QO QOW ZOQZhW RU[ \Z \ZY[ ZSTZQZT[ Z [P[ \Z Q[[ RSO`[[ \ZY[ []YZZT[. ORZUW RUW \[QZ w[SOY Q[]Z[ xxSW\UOTZZSTZR^ TORZUR^ OPQRSTZxx. Q[ SO S[ST S[STRU RUZ Z W TP TPZ Z P[ [R [R SO P[ P[ RO RO[ [ []Z []ZY[ Y[]O ]O RR RR OP OPQR QRST STZ, Z, RQP[ RQP[ TR QZUO QZUO []ZY[ []ZY[O OO O RR \ZYR \ZYR RUO RUO STO STO ZSTZQO ZSTZQO,, O` []ZY[ []ZY[OQ OQUO UO W WWSZ WWSZ^[. ^[. RZW RZW R]ZTZZSTZZ TORZU[ OPQRSTZ SW Z][], OSOSZU[ RSO`[[ Z RQO RPYWO. MOPQR MOPQRSTZ STZ SO RPO RPO SRPO SRPO Q[ ZQPZZ ZQPZZPW[ PW[YQO YQO OO, OO, ZQTOO ZQTOOSO, SO, YZQ[ YZQ[ TO[, TO[, Z]\R Z]\R RSQRQZ OPQRSTZ RUZ^ SO RPOyWUO WS[U[O RST[YZ RSQRQZ OPQRSTZ. [UZST[QWTZUZ OPST[QZ S[O^OQR_ R]ZTZZ]^[ UO ROY ^ZT. O^[ TORZUZ OPQRSTZ ROY[ ^ZT[ ]Q[OO OPQRSQZ ZS[][ UO S[P[QR W Q[ZQW ZRO WRTO\O W S[RPQOQR^ UO]ZW, W S[RPQOQZ^ R^WQZ[hZU[^[. MOPQRSQO OZB, O^[ ^ZTW, WRTO\[[UW SO P[ Z][]O WWSO, OOOQhZUO, RPYWO Z Z]\RO, P[ ZTZWUW Z _[PZ[UW W OPQRSQR^ RhOZ[W, P[ S[OTWUW Z WW`WUW, W\OyWUW Z RP[`[UW, [YO, R[\WUW.. [P[T[ TORZUO OPQRSTZ UO S[^R P[ RT RTZU ZUO O YR_Z YR_ZW W S[ S[RP RPQO QOQZ QZ R^W R^WQZ QZ[ [hZ hZU[ U[,, P[ O_Z O_ZST STW WUO UO RST RSTRU RUO`[ O`[ [ [ZY[ ZY[ SRhZU[YQO R^WQZ[hZUO, P[ Z[TZ [R UOPZQR ^R_W`O W P[TR^ PWTW [O`O Q[ZQO WRTO\O R]ZTZQZ OPQRSTZ. [ TORZU[ ROY[ ^ZT[ UO OR^[ \YZS[ S[O^OQRU [_^[TZSTZRU ZYR]RZUZ RU[ WPSW ZRPW ZPOQTZZWUO S[ RQZ^ TR TR RO RO RQ RQO OTQR TQR ZQZ ZQZ,, [ ZSTZQ ZSTZQW W ZPOQ ZPOQTZ TZZ ZW WUO UO S[ [ [TZ TZQZ^ QZ^ O[ O[[ [O^ O^ [hZU[YQZ R\YO^[ RUO SOPZQ[ Q[^O`O ROW. R TORZUZ OPQR[[ {RQ[ UWU[, OPQR[O UO Z]\R RQZ hZO[ RP RUZ SO ROWUW Q[UYRPQZUO RSYOPZhO, OPQR[O UO RhOS RUZ SO Z WO Z S[^R W RZ RZW W RQ RQO OTQ TQZ Z R\ R\YO YO^[ ^[TZ TZQ QZ Z SZTW SZTW[h [hZU ZU[. [. MOP MOPQR QR[ [O O UO RQR RQR \Z[ \Z[O O [YTOQ[TZQZ ^R_W`QRSTZ RUO Z^[ Q[URZSQZUO OOTO W P[TRU _YR\[YQRU PWTQRU STWTWZ. ZTZZ ST[ UO RSQR[ ][ []W^O[QUO S^ZSY[ O^[ |ZPZW ZW. Q ZSTZO P[ YZQRST RO[ ][ZSZ RP SRSTOQO ZRPO. Q R`O RO[ W RUO^ UO RQR TR UO W O^W O^ W Q[_RQS Q[_RQSR R PR\ZU PR\ZUO O R^W R^W W^OOQ W^OOQRST RSTZ, Z, YORTO YORTO W R\YZW R\YZW S[]Q[ S[]Q[[[ [[ Y[STZ Y[STZTZ TZ ^R_W`QRSTZ.
1L. IDEO2O5IJA I VREDNOSTI )ve postojece pozitivne vrednosti zive i unkcionisu unutrar odredjene celine, kao sto je nauka, te$nika, moral, pravo, politika, religija. ( )ocioloskom recniku ideologija je skup ideja, verovanja i nacina misljenja karakteristican za jednu odredjenu grupu, odnosno naciju, verske sekte, politicke politicke partije. 'o 3 3odoru odoru Adornu ideologija je visoko razvijen sistem zvanicni$ verovanja stavova jedne socijalne organizacije. Naime, po jednima je ideologija je skup ideja i verovanja, stavova, a po drugima nacin misljenja, stavova verovanja odredjene epo$e. #arl 5arks pod ideologijom podrazumeva klasnu strukturu drustvene svesti. deoloska svest jednog vredmena pokazuje pokazuje se kao netacna samo kada se pojave nove mogucnosti koje dobijaju nov izraz u ideolo$iji. Dovek je razumno bice koje radi, ima moc vladanja prirodom moc opredmecivanja. &anas je neogranicena moc nauke i te$nike te$nike ideoloska granica svesti coveka po sebi samom. deoloska svest je ona svest u kojoj se odvija trajan sukob medju vrednostima. ato su cesto u sukobu pravo moral, politika umetnost, nauka politika, te$nika umetnost. 'ostavlja se pitanje da li je vreme kraja ideala ili kraja ideologije" 3reba, 3reba, pre svega, razmotriti r azmotriti dva osnovna ideala naseg vremena, a to je ideala liberalizma i komunizma. 6iberalizam komunizam su dve velike vizije sveta, koje su igrale ogromnu ulogu u ormiranju du$ovne klime tradicije u vremenu. 6iberalizam insistira na slobodi misljenja slobodi privatne inicijative. 6iberalizam insistira da drzavne istitucije moraju prema pojedincu postupati u skladu sa potrebama pojedinca i pruziti im mogucnost mogucnost slobode delanja. deali liberalizma se najcesce najcesce upotrebljavaju da da bi se njima kompromitovali kompromitovali socijalizam ili komunizam, da bi se njima odrzavala lazna dilema, ili komunizam staljinistickog staljinistickog tipa, ili liberalizam gradjanskog durstva. Dilj ove ideoloske manipulacije idealima liberalizma je da se suzi svest o mogucnostima koje covek moze treba da bira trazeci izraz iz postojeceg. 5arks se zalagao za pojavu slobodne samoupravne ljudske zajednice koja koja nastaje samo onda kada se otudji od drzave i njeni$ politicki$ institucija. Naime, socijalna revolucija je nastala kao protest pojedinca zbog njegove izolacije od drustvene zajednice. 3o je revolucija koja trazi slobodnu zajednicu kao sustinu pojedinacnog coveka. blici 5arksovog ideala slobodne samoupravne zajednice u staljinizmu su: -. adnik je u sovjetskom drustvu najamni radnik u sluzbi drzavne birokratije. n nema slobodu za proizvodnju njegova interesovanja potrebe nisu zadovoljene u takvom drustvu. 1. ( svakom drustvu u kojem postoji klasna nejednakost vlast nad covekom mora se pojaviti kult vlasti. #ult licnosti je novi vid religije bez koje ne moze ni jedno klasno drustvo.
2. ( staljinistickom drustvu postoje dve unkcije, prva je da se postojeci red poredak identifkuje identifkuje sa socijalizmom, a druga unkcija je da sluzi kao moralisticki ukrasni dodatak tamo gde identifkacija nije dovoljna i uspesna. J. ( sadasnjen socijalistickim zemljama znatno se razlikuje od staljinizma u vreme staljina. snova je bilo pri$vatati slobode drustva, a danas zastupa borba za te$nolosku racionlanost u drustvenoj praksi teroriji.
(). VREDNOSTI I DR$*TVO Vrednost kao flozoski pojam pojam pojavljuje se u XX veku. )ve $umanisticke drustvene discipline da bi mogle mogle proucavati svoj predmet, ciljeve ciljeve i zadatke trebala trebala je ukljuciti ukljuciti i pojam vrednosti. Aksiologija Aksiologija kao nauka o vrednostima postavlja sledeca sledeca pitanja, a to su pre svega kakva je priroda vrednosti, zatim da li su one subjektivne ili objektivne, primarne ili sekundarne kategorije, kategorije, kako se vrednosti sa=naju i kako se o njima sudi. sudi. dgovor na ova pitanja pokusale su dati brojne aksioloske teorije, svaka sa sbog aspekta proucavanja. Neki su isticali das u vrednosti svojstva objekta i ciljeva, koje postoje nezavisno od pojedinca kao subjekta. A, drugi su isticali subjektivisticko subjektivisticko s$vatanje, gde vrednosti proizilaze iz osecanja, potreba, motiva, interesa sto proizilazi z motivacionog sistema koji postoji u kulturi drustvu. 3aj 3aj dualizam u defnisanju pojma vrednosti nastaje zbog nerazumevanja dve vrste vrednosti koje se razlikuju. 'rva se odnosti na drusvtene pokazatelje pozeljnog ponasanja, obaveza i duznosti, a druge se odnose na vrednosti koje deluju sa stanovista pojedinca / slobodnog u misljenju i delovanju0.Vrednosti delovanju0.Vrednosti su proizvod ljudske ljudske prakse i one uvek postoje bez obzira da li pojedinac pri$vata ili ne ne pri$vata neke od postoje9i$ vrednosti. vrednosti. 'ojam vrednosti uvek se odnosi na subjekt koji vrednuje. Ako je to pojedinac*govori se o individualnoj vrednosti, ukoliko ukoliko je to porodica ili nacija*govori se o grupnim vrednostima, a ukoliko ukoliko se pod subjektom podrazumeva čovek*reč je o univerzalnim univerzalnim vrednostima. 5o8emo re9i da vrednosti predstavljaju načela koja iziskuju po%tovanje, na osnovu koji$ kasnije oblikujemo svoje pona%anje i donosimo odre;ene sudove. ( svakom dru%tvu postoji odre;eni sistem vrednosti koji se odnosi na uverenja i ideje o tome %ta je dobro, ispravno, va8no i po8eljno u datom dru%tvu, kao %to su na primer: sloboda, jednakost, postignu9e i slično. 'oznati sociolog 'antic 'antic zastupao je stav da su vrednosti relativno stabilne, opste $ijerar$ijski organizovane. organizovane. 'ojedinac je taj koji koji usvaja drustvene vrednosti koje koje su pozeljne da bi pojedinac i$ usvojio i mogao adekvatno da zivi i napreduje u svom drustvu. (loga vrednosti mozemo posmatrati sa dva aspekta, sa s a aspekta drustvenog i individualnog. Ako vrednosti posmatramo sa dru%tvenog aspekta, one imaju ulogu da pribli8e pojedincu i dru%tvu po8eljne ciljeve, po8eljne interese i prioritetne zadatke dru%tvene zajednice. )vojim ustanovljenim načinom pona%anja, obrazovanjem i vaspitanjem vas pitanjem jedno odre;eno dru%tvo svojim članovima članovima sugeri%e i ustaljuje kod kod njega ono %to je dobro, dobro, a %ta ne. Vrednosti su oblik ljudke svesti, u nji$ spadaju sve misli, osecanja, zelje, ocekivanja pojedinca u drustvenoj zajednici. Vrednosti pojedinac usvaja ucenjem, imitacijom, identifkacijom, svesnom aksitnoscu. no sto je bitno pomenuti da je svaki pojedinac kreator i licni nosilac svoji$ vrednosti koje ga oplemenjuju i pretvaraju u $umanu licnost. Ni jedan aspekt vrednosti, ni drustveni ni individualni ne bi smeo da nadvlada jedan drugi, vec bi oni trebali da budu u korelaciji korelaciji da svaka drustvena vrednost bude individualna vrednost, obrnuti. 7er, drustveni aspekt ne bi postojao bez individualnog aspekta, ali ni individualni individualni aspekt bez
drustvenog, a to se objasnjava time da kao sto ne moze opstati o pstati jedan pojedinac bez drustva i drustvena zajednica u kojoj zivi, dela stvara, tako drustvo ne moze postojati bez ti$ pojedinaca. Naime, danasnji savremeni i buran zivot podlozen je brojnim brojnim promenama koje koje se odrazavaju na nacin zivota pojedinca, a on je taj koji je podlozen drustvenim uticajem. 'ojedinac je taj koji koji tokom tokom celog celog zivot zivota a usvaja usvaja vredn vrednost ostii iz drustv drustvene ene zajedn zajednice ice,, uceci uceci,, imitir imitiraju ajuci ci ili ili identifkujuci se sa drugim ljudima iz svoje okoline, tezuci da usvoji one vrednosti koje su pozitivne i pozeljne. No, bilo bilo kako kako bilo, bilo, vredn vrednost ostii jes jesu u istori istorijsk jski, i, genera generacij cijski ski,, drustv drustveni eni enome enomen, n, koje koje su $rono $ronolos loski ki postav postavlj ljene ene od prosl proslosti osti,, do sadasn sadasnjos josti, ti, pa i buducn buducnost osti, i, i osl oslik ikava avaju ju jednu jednu drustvenu zajednicu.
14. VREDNOSTI I +OJEDINA3 Velika su interesovanja za proučavanje proučavanje sistema vrednosti, kako se oni odra8avaju na čoveka, kako sam pojedinac utiče na vrednosti. Vrednosti su relativno stabilne. Vrednosti omogu9avaju da se predvi;aju pona%anja ljudi. Vrednovanje je imanentna čovekova potreba. no je potreba i osobina, neodvojivideo njegove ličnosti. 'ostoje J. 3eorije 3eorije vrednosnog razvoja: a0 b0 c0 d0
3eoriju identifkacije identifkacije koja koja se razvija razvija u sklopu psi$oanalitičkog psi$oanalitičkog pristupa 3eoriju socijaln socijalnog og učenja učenja koja je nastala nastala iz bi$eviorizma bi$eviorizma 3eoriju učenja učenja uloga uloga koja koja je nastala kombin kombinacij acijom om prve dve #ogni #ognitiv tivno* no*raz razvoj vojna na teorija teorija; ;
'si$oanalitičko 'si$oanalitičko tumačenje nastanka nas tanka i razvoja vrednosne sere čoveka ?rojd je u skladu sa tumatenjem licnosti protumacio nastanak vrednostne structure coveka. Dovek se radja sa odredjenim brojem instikata nacinom na koje se oni zadovoljavaju. ( najmladjem uzrastu zavisi od roditelja, tj. #ako ono usmeravaju energiju deteta, koji cini prvi sloj a to je &. )ledeci slojevi su svesni sloj licnosti B ego B nesvesni B superegoF / uslov njegovog nastajanja je B konLiktni karakterF jer nastaje razresenjem +dipovog kompleksa, naime u osnovi superega je osecaj krivice.stali aktoti od koji$ zavisi stabilnost pri$ickog zivota pored roditelja je drustvo. Novije psi$oanalitičke studije ubla8avaju izvesne stavove nezavisno od stege i pritisaka roditelja i okoline u ranom detinjstvu. natno vi%e va8nosti se pridaje motivaciji. 4i$eviorističko 4i$eviorističko tumačenje vrednosnog razvoja Vecina pristalica ovog pravca odbacivalo je s$vatanje da je motivacija osnova za nastanak vrednosne structure coveka. ni su isticali da za ponasanje deteta vaznu ulogu imaju pre svega svega rodite roditelji lji,, koji koji kroz kroz odredj odredjene ene postup postupke ke,, plansk planske e ili neplan neplansk ske, e, nagrad nagradjiv jivanj anjem em ili
kaznja kaznjavan vanjem jem uticu uticu na ormir ormiranj anje e ponasan ponasanja ja kod kod deteta deteta.. )kiner )kiner smatra smatra da kultu kultura ra %ire %ire dru%tvene sredine utiče na interese, motivaciju, ose9anje ljudi i da na taj način usmerava, ormira nji$ove stavove, pona%anje i vrednosti. cigledno je da ovo učenje naglasak stavlja na spolja%nje aktore na ormiranje pona%anja i vrednosnog sistema pojedinca, zanemaruju9i svesne napore pojedinca i njegov povratni uticaj na menjanje sredine u kojoj se razvija. )truktura ličnosti se opisuje kao skup trajni$ i %iroki$ tendencija pona%anja pojedinca. 3e tendencije se nazivaju crte ličnosti koje se dele u tri osnovne skupine: s kupine: a0 Drte Drte spo sposo sobn bnos osti ti b0 Drte Drte temp temper erem emen enta ta c0 &ina &inami mičk čke e crte crte Drte Drte sposobn sposobnosti osti se odnose odnose na način način na koji koji oso osoba ba uspe%n uspe%no o ili neuspe%n neuspe%no o razja% razja%nja njava va te%ko9e na koje nailazi, crte temperamenta se odnose na tempo, oblik i istrajnost tj. stil kojim kojim se oso osoba ba odlik odlikuj uje. e. &inami &inamičk čke e crte crte ukazu ukazuju ju na to čime čime i na koji koji način način pojedi pojedinac nac motivisan, tj. na koje osnovne podstreke je naučio da reaguje Iumanistička misao razvoj vrednosne strukture Iumanistička koncepcija koncepcija u sredi%te svog interesa stavlja čoveka, njegovu $umanu prirodu i njegovu ulogu u sopstvenom razvoju. Iumanistička koncepcija koncepcija polazi od pretpostavke o postojanju realni$, univerzalni$ čovekovi$ vrednosti, %to isključuje mogu9nost pasivnog upijanja spolja%nji$ uticaja, ve9 podrazumeva aktivno učestvovanje čoveka u svom razvoju. 5aslov je do%ao do zaključka da samoaktualizirane ličnosti izme;u ostali$ karakteri%e slede9e osobine} realnije opa8anje stvarnosti, pri$vatenje sebe drugi$, spontanost, usmerenost na probleme, probleme, nezavisnost, stvarala%tvo, identifkacij identifkacij s ljudskom ljudskom rasom,itd. ( proučavanju takvi$, aktualizovani$ individua, nji$ovog izbora sistema vrednosti, 5aslov vidi najsigurniji način sagledavanja vrednosnog sistema %to bi moglo slu8iti kao osnova vaspitanja. Iumanistička koncepcija u sredi%te svog interesa stavlja čoveka, njegovu $umanu prirodu i njegovu ulogu u sopstvenom razvoju. Iumanistička koncepcija polazi od pretpostavke o postojanju postojanju realni$, realni$, univerzaln univerzalni$ i$ čovekovi$ čovekovi$ vrednosti vrednosti,, %to isključuje isključuje mogu9nost mogu9nost pasivnog pasivnog upijanja spolja%nji$ uticaja, ve9 podrazumeva aktivno učestvovanje čoveka u svom razvoju. Iumanisti smatraju da istra8ivanjem čovekove prirode on spoznaje ne samo kakav jeste, ve9 kakav čovek mo8e treba biti. 'redstavnici $umanističke $umanističke orijentacije odbacuju s$vatanja o negativnoj mogivaciji koja proizilazi iz nedostataka osuje9enja, nesvesne identifkacije identifkacije nu8nosti pozamljivanja tu;eg pona%anja, a time vrednosti. ni smatraju da dete ro;enjem donosi odre;enje $umane potencijale da je motivaciju mogu9e crpiti iz same transormacije razvoja ti$ potencijala.
(+. Peda&o&ija i vrednosti
)vakoj pedagoskoj teoriji i praksi osnovna je ideja razvoja coveka. 'rema &irkemu istice kako je zdrava nacija ako je zdravo vaspitanje, ali ako je sredina nezdrava, onda su nezdravi i ucitelji, prosvetitelji. 7er se postavlja pitanje kako se mogu obrazovati vaspitanici drugacije od oni$ koji vaspitavaju. )toga, da bi se vaspitanje moglo reormisati mora se reormisati citavo citavo drustv drustvo. o. azvoj azvoj covek coveka a je nesumnj nesumnjivo ivo poveza povezano no sa razvoje razvojem m drustv drustva, a, zato zato je nedopustivo nedopustivo jednima priznavati priznavati autenticno autenticnost st i autonomiju autonomiju,, a drugima drugima to osporavati. osporavati. Na pitanje da li je moguce uticati na razvoj coveka, moze se odgovoriti da je moguce putem vaspitanja i obrazovanja. 'edagogija kao nauka je tako koja zajedno sa ostalim subjektima ucestvuje u permanentnom covekovom razvoju. No, da bi se covek mogao razvijati, on mora da usvaja vrednosti koje su neodvojivi deo covekove sustine. Ako covek sebe ne dozivljava preko onoga sto ga okruzuje, preko sveta vrednosti on postaje otudjeni covek. Vaspitn aspitna a praksa praksa kao kao svesna svesna interak interakcij cija a subjek subjekta ta i okoli okoline ne usmere usmerena na je na ormir ormiranj anje e vrednosti pre svega u porodici u kojoj se odvija primarna socijalizacija i vaspitanje, a onda i drustvene instucije koji imaju takodje veliki uticaj na pojedinca i na usvajanje pozitivni$ vrednosti, cinjenica ili normi drustvenog zivota. 5ladi su cesto prisiljeni da usvajaju drustvene vrednosti na takav nacin kao da je jedini cilj da postanu poslusni i lojalni postojecim drustvenim institucijama, a njegov kriticni odnos se zanemaruje. ) toga se izuzetno retko postavlja pitanje kako postaje pojedinac sta je on u sistemu vrednosti. ( tom kontekstu potrebno je s$vatiti ulogu pedagogije prema enomenu vrenosti. Vaspitanje bez sumnje pripada kategorijama vrednosti, samim tim sto je ideja cilja razvoja, napretka onog sto bi covek trebao da postane. )toga je teorija vaspitanja nezamisliva bez saznan saznanja ja o vredn vrednost ostima ima i smislu smislu covek covekove ove egzist egzistenc encij ije. e. Vaspitan aspitanje je se javlja javlja kao kao uslov uslov opstanka drustva i pojedinca, pri cemu vaznu ulogu u tome imaju vrednosti. 6icnost cini spek spekta tarr crta crta spos sposob obno nosti sti,, crta crta temp tempera erame ment nta, a, i dina dinami mick cki$ i$ crta crta koje oje se odno odnose se na motivaciju, interes i ponasanje pojedinca. )toga se smatra da predmet ucenja nisu samo pojmovi i vestine, vec stavovi, nacela zakoni. 'ri cemu se javlja nedoumica da li je u tom procesu presudna imitacija, ucenje putem pokusaja pogresaka, ucenja potkrepljenjem ili svesno ucenje uvidjanjem.
(,. Teorijs#i !rist"! i "s%ov%jenost dr"-tveni vrednosti &anasnje savremeno drustvo izlozeno je brzim promenama u svim serama drustvenog zivota, a te promene su usledile zbog naucno*te$nicke revolucije, revolucije, promene u politickoj strukturi, i promene u seri culture savremenog drustva.
Nazalost, svedoci smo velikog primitivizma primitivizma koji vlada u modernom drustvu, zivimo u svetu u kome vlada ba$atost, po$lepa povrsnost kao normani obrasci ponasanja. zgubio se osecaj o tome sta je pravedno, a sta nepravedno, iz tog razloga mladi ne znaju koji$ vrednosti da se pridrzavaju. Na slabljenje morala su uticale drustvene prirodne promene, drustveni sukobi ratovi, progon stanovnistva. No, da ne bi mladi pali pod uticaj prolaznog nacina zivljenja, stilova mode koji su trenutno aktuelni vazno je pruziti pomoc mladima u vaspitanju. 3reba 3reba naglasak staviti na usvajaju oni$ vrednosti koje koje ce dovesti do pozeljnog drustvenog licnog ponasanja. 'ostoje razlicite podele kategorije vrednosti, ali najbronije su univerzalne vrednosti kao sto su jednakost, 'ravda, tolerancija, mir, sloboda, a u vaspitanju posebni znacaj imaju moralne vrednosti na osnovu nji$ sudimo da li su odredjeni postupci ispravni ili ne. stina da vrednosti nisu urodjene, vec se usvajaju u drustvu u kome se zivi. snovne vrednosti se uvek javljaju u parovima i to kao dobro*lo%e, lepo*ru8no, istinito*la8no, pravda* neprava. ne predstavljaju deo licnosti, odrazavaju se na psi$oloske osobine kao sto su navike, interesovanja, karakter, temperament. Neki autori smatraju das u vrednosti izraz potreba, gde 5aslov razlikuje vise vrednosti koje koje smtatra izrazom potreba za rastom, razvojem samoaktualizacijom nizi$ vrednosti koje koje su izraz nekog nedostatka ili ili nezadovoljeni$ elementarni$ potreba. potreba. 'od vrednostima vrednostima se, takodje podrazumeva pozeljnost nekog objekta, situacije, ponasanja, odnosno pojmovi ispravnog neispravnog, dobrog loseg, pozeljnog nepozeljnog. 'osto su vrednosti karakteristike karakteristike dustva, a pojedinci se prilagodjavaju drustvu, ljudi se medjusobno ne razlikuju po tome da li imaju ili nemaju odredjene vrednosti, vec kako su te vrednosti organizovane u $ijerar$iji vrednosti. Vrednosti omogucavaju pojedincu da opravda i objasni svoje ponasanje, da ga interpretira interpretira u pozeljni oblik ponasanja, tj. ( one vidove ponasanja koji su licno drustveno vredni da se pojedinac za nji$ zalaze. ( ispitivanju vrednosti, okic pravi razliku izmedju: nstrumentalni$ vrednosti < oznacavaju pozeljnost odredjeni$ nacina koji se nesto moze postici / ambicioznost, bezbriznost, $rabrost0 3erminalni$ 3erminalni$ vrednosti < oznacavaju oznacavaju pozeljnost odredjeni$ ciljeva ciljeva / aktivan zivot, lepota, jednakost, mudrost. strazivanja vrednosti su veoma kompleksna, jer se vrednosti ne mogu neposredno meriti, takodje kao problem sa istrazivanjima vrednosti je da se pitanja u upitnicima cesto odnose na samo odredjene situacije. Veliki Veliki broj primera u istrazivanju, osobe iznose svoje stavove st avove misljenja koristeci koristeci B slazem se* ne slazem seF, B podrzavam* ne podrzavamF. ( vaspitno* obrazovnoj praksi se tezi te zi vaspitanik upoznati sa postojecim, pri$vacenim vrednostima, zatim se tezi da vaspitanik potpuno se identifkuje sa vrednostima, kao da se razvija spremnost za uvodjenje priznati$ vrednosti u zivot.
(/. SISTEM VREDNOSTI MLADI0 KAO DR$*TVENE GR$PE
Clavna karakteristika postindustrijskog drustva je multikulturalizam. multikulturalizam. n je isticao jednakost, pravednost, relativizam i univerzalizam, subjektivnost i racionalizam. 5ultikulturalizam 5ultikulturalizam je u centrar razmatranja postavio pitanje razlicitosti, onosno da li razlicitost treba posmatrati kao obogacenje ili osiromasenje, i kakvo mesto ima u drustvenom sistemu. )vako vaspitanje se sastoji iz prenosenje vrednosti od strane vaspitaca vas pitaca prema vaspitaniku, takva je situacija i sa multikulturanim vaspitanjem. Naime, aksioloska pretpostavka jeste da se kroz razgovor saznaju nove vrednosti. ( multikulturanoj multikulturanoj zajednici u kojoj ljudi vode razgovore ni jedna vrednost ne moze propasti. (pravo kroz razgovor, ljudi razumeju vrednosti, pamte i$ prenose na druge. , kroz razgovor pojedinac upoznaje sebe, vidi ocima drugog, sliku koju on pri$vata ili odbacuje. )to se tice zivota mladi$ u )rbiji su jos uvek pod uticajem procesa tranzicije. 'ostoje dve vrste vrednosti. 7edna regulise odnos izmedju pojedinca u drustvu kao sto su postenje, iskrenost jednakost, dok druge regulisu odnos pojedinca prema drustvenoj zajednici, to je pozrtvovanost, poboznost, roditeljstvo. )to se tice mladi$ narastaja politike, uglavnom se dele na one koji se uopste ne bave politikom, politikom, do pojedinca koji su pripadnici razni$ organizacija. 5ladi uglavnom imaju pesimisticki stav prema politickom angazmanu, i istrazivanja su pokazala das u slabo mladi inormisani o politickoj situaciji da ona nije deo nji$ovi$ interesovanja. )ocijalizacija kao vid ormiranja sistema vrednosti ( ormiranju sistema drustveni$ vrednosti, v rednosti, veliki uticaj ima sredina, obrazovanje, nauka kultura. 'ojedinac 'ojedinac usvaja drustvene vrednosti u porodici, u njoj stice osnove veaspitanja, na sta se kasnije nadovezuje obrazovanje, kulturaE. )ocijalizacija je proces u kom dete postaje svesno sebe tako, ormira svoju licnost, stece odredjena znanja vestine koja su mu potrebna da se snalazi u kulturi u kojoj zivi. ( socijalizaciji su bitna tri aktora, prvi je subjekat / aktivno ucestvuje u procesu socijalizacije0, zatim institucija/ zavisi od ciljeva unkcija koje imaju, kako rade kako prenose odredjene vrednosti norme0, treci actor je kultura/ kako mladi ucestvuju u nji$ovoj kulturi0
?aze socijalizacije: •
Mominiza!ija* traje od ro;enja do sedme godine. @ovek stiče sposobnost govora, $oda,
•
ume9a, navike. E#ementarna so!ija#iza!ija. 'očinje polaskom u %kolu i traje kroz celokupno %kolovanje. %kolovanje. (či jezik, vrednosne obrasce dru%tvene sredine, usvajanje znanja, motivacija za rad, izgra;ivanje ukusa.
•
Ink"#t"ra!ija. va aza sledi nakon %kolovanja, kada se zapo%ljavamo. mamo sklonosti, znamo znamo %ta 8elimo 8elimo i %ta ne, jas jasna na odnos odnos prema prema dru%tvu dru%tvu i svetu svetu u kom kom 8ivim 8ivimo. o. @ovek @ovek
•
postaje stvaralačka egzistencija /radi odre;eni posao i stvara0. rea!ija. ( ovu azu ulaze samo pojedinci koji stvaraju neke posebne vrednosti koje do tada nisu bile poznate. Dilj procesa socijalizacije socijalizacije jested a %to ve9i broj broj pojedinaca u;e u ovu azu koja se vezuje za period zrelosti* 2~. i J~. godine.
Na socijalizaciju deluje poroi!a kao najvazniji actor socijalizacije, jos u porodici deca od roditelja uce imitacijom, uvidjanjem roditeljskog ponasanja. atim vrsnja!i, gde upravo u vrsnjackim grupama dete oblikuje svoja misljenje vrednosti, o ovde dolazi do prosirivanja ja* identriteta. Veliki uticaj ima skola, skola, kao socijalna sredina, kao kao mas mediji / stampa, flmovi, televizija, internet, teleon0 )obzirom da zivimo u eri medjija, za$valjujuci te$nickim dostignucima, obezbedjen je veliki uticaj na razvoj odrasli$. (loga medjija moze biti inormacijskog, zabavnog edukativnog karaktera. 3akodje treba istaciji da medjiji igraju vaznu ulogu u ormiranju vrednosti kod kod mladi$. #ao negativna strana ogdela se u tome da vreme porvedeno u gledanju televizije odvlaci od vazni$ aktivnosti, poruke koje salju neki televizijski sadrzaji mogu imati trajne posledice.
/0ORI AO +OA0ATE2JI VREDNOSTI načajan aktor za usvajanje pona%anja jeste postojanje emocionalne vezanosti za model. 'rvi detetovi modeli su roditelji, zatim druge ličnosti iz porodice, a kasnije se %iri krug ljudi koji predstavljaju značajne modele za indentifkaciju. indentifkaciju. 6icnost koje mogu biti uzori deci su: s u: • • •
'orodica 'orodica kao prva grupa licnosti iz detetovog dete tovog neposrednog okruzenja, &rugu grupa su uzori koje deci nudi skola putem nastavni$ programa 3reca 3reca grupa odnosi se na licnosti iz sporta, estrade politike. politike.
Sistem vrenosti m#aih kao pro"kt teorija "prav#janja znanjem #roz istoriju ljudskog ljudskog drustva menjalo se s$vatanje vrednosti i morala. Vrednosti se realizuju realizuju na 2 nivota: • • •
'ojedinacne vrednosti, Vrednosne orjentacije Vrednosni sistem
&ete najpre svoju moralnost ormira pod uticajem porodice i socijalne sredine. s redine. 'okazalo 'okazalo se da za zdravu moralnost dece u porodici je vazna podrska deteta, usaglasenost ciljeva, rasporedjenost odgovornosti, dok su u socijalnom okruzenju vazni individualna odgovornost, emocionalna podrska i sansa za razvijanje sposobnosti povezani$ sa zajednicom. Vrednosti su veoma brojne prisutne svim bitnim oblastima ljudskog zivota, oblicima rada, stvaralastva i ponasanja.
:. Savremene vrenosti m#aih kao pos#ei!a krize " r"&tv"
'ostoje dve vrste vrednosti po )upeku, a to su: one koje reguli%u odnose pojedinca u dru%tvu, a zasnivaju se na načelu recipročnosti i one koje reguli%u odnos pojedinca prema dru%tvenoj zajednici i njenim kolektivnim simbolima, a zasnivaju se na načelu participacije. 'rve pretpostavljaju odnose me;u pojedincima kao idealno jednakim i najbolje dolaze do izra8aja izra8aja u razmeni razmeni /po%tenje, /po%tenje, jednakop jednakopravno ravnost, st, jednakost jednakost,, iskrenost,. iskrenost,..0. .0. &ruge isključuj isključuju u recipročnost, temelje se na nesimetričnom odnosu i emocionalno*iracionalnom pona%anju /borbenost, pobo8nost, po8rtvovanost, roditeljstvo,...0
=. SISTE< VREDNOSTI DAROVITIM AO DR/STVENE 3E2INE )misao 8ivota kao vrednost i orijentir pona%anja )misao zivota je uraditi nesto sto je posebno znacajno za licnost. Neki autori naglasavaju da je sv$a zivota nacin saznavanja sebe i svoga mesta u svetu. Naime, mnogi autori smisao zivota smatraju apstraktom inrapersonalne inteligencije &anas se smatra da bi mladi trebali sto pre da imaju razvijene razvijene sposobnosti samos$vatanja. 5edjutim, veliki broj osoba ne uspeva da dostigne ovu intrapersonalnu inteligenciju. animljivi su bila istrazivanja medju darovitim u )rbiji, gde su najveci procenat smisla zivota videla u porodici, licnom razvoju, uzivanje u zivotu, posao, kao srecan zivot, a tek na H. 5estu su prijatelji na poslednjem ljubav. Najmanje zastupljene vrednosti kod daroviti$ su samopostovanje zdravlje, koje je naveo samo jedan isptitanik. )koro sbaki drugi ispitanik ima ciljeve koji prevazilaze licnost / sebe0, koji su proizvod kritickog kritickog pogleda na stvarnost, obu$vataju subjektivna vrednovanja stvarnosti percepciju. 5oralno rasu;ivanje i vrednosti daroviti$ &arovita deca su samostalna, samoumerena, samoumerena, oni nisu pasivni, vec vec vole biti u centru centru paznje, ona su sklona raspravljanju, cesto ispravljaju greske drugi$, u stanju su kritikovati starije od sebe ucitelje ako misled a su sposobniji od nji$. &eca sa ekstremnim >*om često su zabrinuta zbog svakodnevni$ etički$ i politički$ pitanja, kao %to su: s u: nepravde, nasilja, kontrola oru8ja, nuklearni rat, zaga;enja, 8ivotinjski$ prava. dnos daroviti$ prema kulturi savremenog dru%tva i nacionalnom identitetu ( pluralizmu razlicitosti nacionalni$ identiteta, kultura civilizacije, posebno mesto ima obrazovanje. +vropljani danas podrzavaju multikulturalizam zarad $umanizma i sposobnosti za empatiju jer coveka stavlja na prvo mesto. brazovanjem se tezi da pojedinca ne ucini slicnim drugima, nego da obezbedi sposobnosti kojima ce se pojedinac istaci od drugi$. 'osmoderna pedagogija nastoji da pomogne uceniku da razvija raznovrsne ra znovrsne licne korisne vrednosti u kontekstu nji$ovi$ kultura. Vecinu vrednosti koju propagira interkulturalna multikulturalna multikulturalna pedagogija, drustvene vrednosti zavise od drustveni$ aktera koji je konstruisu. )truktura vrednosti daroviti$ u )rbiji
( mnogim drzavama se smatra da vrednosti koje daroviti daroviti smatraju znacajnim su zapravo vrednosni drustva u celini. Naime, smatra se da pojedincu kao sto su daroviti koji koji cine elitu u nekom drustvu bi trebali biti nosioci vrednosti. No, daroviti se ne moroju smatrati elitom, jer se elita ne odabira, vec se pojavljuje u procesu drustvenog preobrazaja. Dinjenica Dinjenica je da vrednosti koje su pri$vacene u odredjenoj socijalnoj zajednici se menjaju prema interesima manji$ socijalni$ grupa. Na osnovi istrazivanja izmedju ucenika J. azreda srednji$ skola ustanovljeno je da se smisao zivota moze pronaci u sledecim navedenim vrednosima: zdravlje, postenje, socijalna pomoc, odgovarajuca interakcija, znatizelja, samopostovanje, uticajnost, iskreno prijateljstvo, kompetentnost. spitanici su bili u potrazi za vrednostima kao sto su pravda, istina slicno, ali su svesni da vreme u kojem zive nije naklonjeno tim vrednostima, te se kao takvi pre mogu osecati izgubljenima u svetu u kome se pomenute vrednosti mogu kupiti. Naime, istrazivanja su pokazala da ispitanici navodili sledece aktore kao ogranicenja u drustvenom sistemu: *pre svega navode da su u pitanju drustvene okolnosti / politika, politika, fnansijski uslovi, skola nastavnici, izostanak podrske darovitima, B veze poznanstvaF. * porodicne okolnosti / problem u porodici, izostanak podrske, nerazumevanje roditelja0 * licna svojsta i problem kao sto su lenjost, nesigurnost u vlastite snage itdE. Vrednosti i prosocijalno prosu;ivanje daroviti$ 5noga ranija istra8ivanja pokazuju da intelektualno daroviti posti8u relativno visok stepen prosocijalnog i moralnog rasu;ivanja, kao to da su daroviti pojedinci vise sigurni u svoje intelektualne nego socijalne sposobnosti. #od intelektualno daroviti$ je veoma izra8en i ose9aj za po%tovanje drugi$ i spremnost da pomognu drugima. 3ako;e, 3ako;e, ispitanici se zala8u i za iskreno prijateljstvo i tretiranje ljudi na er naci, kao značajne vrednosti prosocijalne orjentacije. Na osnovu dobijeni$ rezultata, mo8e se zakl zaklju juči čiti ti da daro darovi viti ti nisu nisu okre okrenu nuti ti samo samo sebi, sebi, oni oni se zala zalazi zi za prav pravic icno nost st,, iskr iskren eno o prij prijat atel eljs jstv tvo, o, prav pravdu du,, post postov ovan anje je drug drugi$ i$.. sve sve te vredn vrednos osti ti se mogu mogu posm posmat atrat ratii kao kao univ univerz erzal alne ne vred vredno nosti sti na kojim ojima a se mogu mogu grad gradit itii $uma $umani ni soci socija jaln lnii odno odnost stii drus drustv tva a i civilizacije.
