НЕОПХОДНИ ТЕРМИНИ
НАСТАВНИК - ГОСТ:
Доцент др Лидија Ђокић
31. мај, 2007. године
ОДБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ Од светлосног флукса који падне на неку површину:
део се одбија (рефлектује); део упија површина (претвара се у топлоту);
део се пропушта кроз површину (уколико је површина провидна или прозрачна).
ФАКТОР РЕФЛЕКСИЈЕ ФАКТОРИ РЕФЛЕКСИЈЕ БЕЛЕ СВЕТЛОСТИ СА ПОВРШИНЕ МАТЕРИЈАЛА НЕПРОПУСНИХ ЗА СВЕТЛОСТ Нов бетон
0,4 – 0 ,5
Стар бетон
0, 0 5 – 0, 1 5
Нов зид од опеке
0,1 – 0 ,3
Стар зид од опеке
0, 0 5 – 0, 1 5
Светло лакиране храстове даске
0,4 – 0 ,5
Тамно лакиране храстове даске
0 , 15 – 0 , 4
Велур црни
0,00 0, 005 5 – 0,01
Алуминијум полиран
0, 8 5 – 0, 9 5
Алуминијум мат
0 , 55 – 0 , 6
ρ
= Фρ / Ф
Однос рефлектованог и укупног светлосног флукса који падне на неку површину представља фактор рефлексије те површине.
ОДБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ
Свака површина рефлектује део упадне светлости Постоји неколико различитих врста рефлексије: Усмерена рефлексија, Тотална рефлексија, Дифузна рефлексија, Полудифузна рефлексија, и Мешовита рефлексија.
УСМЕРЕНА РЕФЛЕКСИЈА
Јавља се при одбијању светлости од равних и углачаних површина (металних, стаклених или пластичних).
Упадни угао светлосног зрака једнак је одбијеном.
ДИФУЗНА РЕФЛЕКСИЈА
Дифузне рефлекторе представљају површине материјала чије су површинске честице у различитим равнима, тако да одбијају зрачење у свим правцима. Дифузна рефлексија је карактеристична за мат бели папир, гипсане површине, итд.
УПИЈАЊЕ ( АПСОРПЦИЈА ) СВЕТЛОСТИ Део светлосног флукса који падне на неку површину бива апсорбован и тај део енергије се претвара у топлоту. •
• Упијање светлости је важно за одређивање боје предмета.
ПРОПУШТАЊЕ (ТРАНСМИСИЈА ) СВЕТЛОСТИ Пропуштање светлости је карактеристично за провидне и прозрачне материјале.
Пропуштање светлости може бити правилно и дифузно.
Правац светлосног снопа може да остане непромењен или да буде померен за одређени угао.
ТРАНСМИСИЈА СВЕТЛОСТИ
Однос између пропуштеног пропуш теног светло светлосног сног флукса и укупног упадајућег светлосног флукса представља фактор трансмисије:
Т = Фт / Ф
ПРЕЛАМАЊЕ СВЕТЛОСТИ При проласку светлости из средине једне у средину друге оптичке густине мења се правац светлосног зрака.
n1 sinα = n2 sinβ
ПРЕЛАМАЊЕ СВЕТЛОСТИ
Преламање беле светлости кроз призму доводи до разлагања зрачења на поља различитих таласних дужина .
ПРЕЛАМАЊЕ СВЕТЛОСТИ
Индекс преламања
БОЈА СВЕТЛОСТИ
Боја светлости
Температура боје
Репродукција боја
БОЈА СВЕТЛОСТИ
ТЕМПЕРАТУРА БОЈЕ
Температура боје извора светлости представља ону апсолутну температуру црног тела при којој је његова боја идентична (по положају трихроматских координата у дијаграму боја) са бојом светлости посматраног извора. Ово важи за изворе са ужареним влакном.
Код извора са електричним пражњењем уведен је појам придружене температуре боје. То је она температура апсолутно црног тела при којој је његова боја најсличнија боји посматраног извора.
До 3300 К топла (црвенкаста)
Од 3300 до 5300 К бела
Преко 5300 К хладна (плавичаста).
БОЈА ПОВРШИНА
За велике површине прихватљивије су светлије боје мање засићености;
За мање површине и предмете атрактивне су потпуно засићене боје;
Људске реакције на боје:
најпривлачније : црвена, зелена и плава;
најмање привлачне: љубичаста, наранџаста и мешани тонови.
РЕПРОДУКЦИЈА БОЈА
Ra = 100 Природна светлост
Ra > 80
Ra > 95
Ra > 90
Флуо цев са мултифосфорима
Натријум високог притиска, беле боје
Ra < 70
РАСПОН ИНДЕКСА РЕПРОДУКЦИЈЕ БОЈА ПРЕМА СТЕПЕНУ РЕПРОДУКЦИЈЕ БОЈА Степен репродукције боја
Распон индекса репродукције боја
90
1 А
≤
Најчешћа примена
Ra
Где се захтева прецизно слагање боја (штампа у боји...)
1B
80
≤
Ra < 90
Где је неопходно прецизно проценити боје или се захтева добра презентација (радње...)
2
60
≤
Ra < 80
Где се захтева умерено добра репродукција боја
3
40
≤
Ra < 60
Где репродукција боја није значајна , али је погрешна представа боја недопустива
4
20
≤
Ra < 40
Где се погрешна представа боја може толерисати
ДИРЕКТНО И ИНДИРЕКТНО ОСВЕТЉЕЊЕ Директно осветљење је резултат резул тат директ директног ног утицаја светлости из светиљке на објекат који се осветљава. На путу од светиљке до објекта који се осветљава не долази до одбијања, упијања, пропуштања или преламања светлости.
Индиректно осветљење површине настаје када дође до одбијања светлости на њеном путу до осветљене површине.
БЉЕШТАЊЕ Ако се у видном пољу појави светлосни извор значајно веће сјајности од просечне сјајности видног поља (на коју је око било адаптирано) настаје бљештање:
Директно бљештање Рефлектовано бљештање
Приликом пројектовања унутрашњег осветљења водити рачуна и о директном и о рефлектованом бљештању.
Приликом пројектовања спољног осветљења водити рачуна о директном бљештању.
Физиолошко бљештање
Психолошко бљештање
