Baze Podataka i Elektronska Trgovina

PRIRODNO MATEMATIKI MATEMATIKI FAKULTET - GRUPA ZA INFROMATIKU - KOSOVSKA MITROVICA

SEMINARSKI RAD PREDMET: BAZE PODATAKA TEMA:Baze podataka i elektronska trgovina

PROFESOR:

STUDENT:

ALEKSANDAR MICI

DENIS IVI 213 KOSVOSKA MITROVICA, JUN 2011

Sadraj UVOD............. ........................ ................... ........ ........................ ................................ ........ ..................... ............................... ............ ....................... ................................ ......... ................. ................. 2 1. Primena Primena baze podataka u elektronskoj elektronskoj prodaji knjiga............................ .............. .................. .... ....................... ............. ................... ......... ..... 3 1.1 Arhitektura Arhitektura baze podataka.................... ................................ ............ ..................... ............................... ............ ....................... ................................ ......... ........... ........... 4 1.2 Komunikacije Komunikacije baze podataka i sajta..................... ................................ ........... .................... .............................. ............ .. ........................ .............................. ...... 5 2. Relacija baze podataka podataka na sajtu E-book store ...................... ................................ .......... .................... ................................ ............ ................. ................. 5 2.1 Proces Proces modelovan modelovanja ja baze podataka podataka..................... ................................ ........... .................... ............................... ............. ........................ .............................. ...... 6 3. Proces Proces konekcije baze podataka i sajta E-book E-book store............. store........................ ................... ........ ........................ ................................ ........ ..... 16

1

Sadraj UVOD............. ........................ ................... ........ ........................ ................................ ........ ..................... ............................... ............ ....................... ................................ ......... ................. ................. 2 1. Primena Primena baze podataka u elektronskoj elektronskoj prodaji knjiga............................ .............. .................. .... ....................... ............. ................... ......... ..... 3 1.1 Arhitektura Arhitektura baze podataka.................... ................................ ............ ..................... ............................... ............ ....................... ................................ ......... ........... ........... 4 1.2 Komunikacije Komunikacije baze podataka i sajta..................... ................................ ........... .................... .............................. ............ .. ........................ .............................. ...... 5 2. Relacija baze podataka podataka na sajtu E-book store ...................... ................................ .......... .................... ................................ ............ ................. ................. 5 2.1 Proces Proces modelovan modelovanja ja baze podataka podataka..................... ................................ ........... .................... ............................... ............. ........................ .............................. ...... 6 3. Proces Proces konekcije baze podataka i sajta E-book E-book store............. store........................ ................... ........ ........................ ................................ ........ ..... 16

1

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA UVOD

Osnovna tematika je upotreba baze podataka radi lake , dinaminije, funkcionalne primene i upotrebe sajta za prodaju knjiga u elektronskoj formi. Baze podataka nam slue radi lake organizacije, manipulacije i uvanja podataka. Pojedinci ili i li kompanije svakodnevno koriste baze b aze podataka, pristupanje nekom programu ili sajtu koji daje odreene informacije na upit korisnika, aktivira se baza podataka i daje odgovor putem odreenih metoda. Kao to je poznato, internet kao pojava nosi veliki broj informacije za iroku primenu u raznim segmentima poslovanja. Sve informacije moraju biti smetene najee fiziki ali kako se infrastruktura globalne mree svakodnevno iri i doivljava ekspanziju, podaci se, sve ee uvaju i u elektronskom obliku uz pomo baza podataka. U vezi sa tim, ljudska populacija mora da se opismeni i prihvati Internet kao globalnu mreu i kao svakodnevicu, naravno uz potovanje odreenih zakona i administrativnih procedura. Globalna mrea u dananje vreme polako prevazilazi samu sebe takoto tako to postaje zasiena mnogobrojnim mogunostima zarade i trgovine, to je i paradoks, jer je i sama ideja postojanja Interneta bila da se olakaju transakcije novanih sredstava i pojednostave i poboljaju komercijalne potrebe. Naravno da globalna mrea ima jo mnotvo drugih mogunosti i donosi pozitivan ton novim poslovima i omoguava dobitke kako velikim kompanijama tako i korisnicima kao jedinkama. Sa druge strane ima i mnotvo nepravilnosti i zloupotreba i moe napraviti pravne i ekonomske probleme firmama i zadati glavobolju obinom korisniku. Kako se Internet iri i popunjava novim korisnicima, tako se javljaju novi programi za rad i edukaciju, ali i mogunosti predstavljanja samih firmi i pojedinaca na istom. Samo poveanje uslovljava automatski i proirivanje samih firmi i pojedinaca na istom. Samo poveanje uslovljava automatski i proirivanje dosadanje infrastrukture to je povezano sa bazama podataka, jer se i sama baza podataka moraju proirivati i menjati, tj. postajati fleksibilnije i dinaminije kako bi mogle da odgovore svim upitima koje postavljaju korisnici. Kako bi se prodajna mrea i distribucija razvila itavom planetom, tako postojanje i izrada sajtova dobijaju na teini i funkcionalnosti ali bez primene baze podataka sajtovi bi izgledali na putujue slike koje bi kruile Internetom. Primene baze podataka je obavezna ako elimo da ostvarimo konkurentnost u odnosu na druge, na Internetu, tanije globalnom mega marketu. Prednost ostvarujemo u dinamici mislei na brzinu odgovora na upit korisnika, a fleksibilnost, da se sa jednog mesta prilagodimo korisniku i njegovim prohtevima kao poslodavac i obezbedimo sigurnosti kako bi korisnik imao oseaj da su mu zatieni integritet i identitet, to je i najbitnija stavka u svetu poslovanja u elektronskom biznisu. Rad se bavi izradom sajta za prodaju knjiga e elektronskom formatu i pratee baze podataka na kojoj su smetene knjige. Projekat E-book store u sebi sadri opciju ne samo dostavljanja knjiga, jer je ta opcija postala ustaljena na mnogim sajtovima konkurencijske prodaje, ve i da kupac moe preuzeti sadraj knjige koju pupuje u elektronskoj formi. Kao to je na poetku uvoda navedeno, Internet i samo postojanje informacionih tehnologija omoguavaju korisnicima da sve to ima je potrebno za rad ne nose fiziki sa sobom, nego da jednostavno, za sve svoje potrebe se obrate odreenom sajtu. Tome u prilogu idu i nove tehnologije TFT i Plazma monitori, koji funkcionalnost i operativnost omoguavaju dodirom na sam ekran i time ostvaruju veliku lepezu opcija. Zamislimo, da klijent sa druge strane zemljine lopte eli da kupi odreenu knjigu i nae je na sajtu. Postavlja se pitanje koliko dugo treba da eka na isporuku. Odgovor na to pitanje je, otprilike nedelju dana. Ali ako je mogue da pri kupovini knjige korisnik ima mogunost da skine sadraj u elektronskoj formi, automatski firma postaje ekspeditivinija od svojih konkurenata. Ne treba zaboraviti da je korienje knjiga kako strunih tako i knjievnih u velikoj ekspanziji, kako kod mladih tako i kod starijih osoba. Time u prilog ide ideja o pravljenju sajta koji e omoguiti korisnicima da se jednostavno registruju, pristupe sajtu sa svojim korisnikim imenom i lozinkom i izborom knjige stavivi je u korpu, klikom na dugme, plate. U sledeem trenutku imaju opciju da izvre preuzimanje knjige na vlastiti raunar ili neki ureaj i tada knjiga postaje njihovo vlasnitvo, uz obavezno potovanje autorskih prava i zakonskih regulativa.

2

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA

1. Primena baze podataka u elektronskoj prodaji knjiga Nastankom marketinga i komercijalne prodaje na Internetu, doli smo do pojave elektronskog poslovanja. Sama pojava elektronskog poslovanja veoma brzo je zaivela u zemljama, koje su imale ureen pravni sistem. Od tada se velika panja daje bezbednosti podataka kojimoraju biti smeteni u prvom trenutku na nekoj odreenoj bazi podataka, a potom se distribuiraju. Vrativi se u prolost, svaka odtampana knjiga da vi doivela sudbinu da je neko kupi, morala je biti izloena u vitrini ili izlogu nekog duana. Prodaja knjige bi trajala danima, a ponekad i nedeljama, da vi se saznalo da je ta knjiga uopte i odtampana i putena u prodaju. Marketing je bio dosta teak sve do pojave radija ili putem televizije. I onda bi korisnikbi doao i kupio knjigu, ali ta ako je ta knjiga odtampana i putena u prodaju u samo jednoj zemlji. Korisniku koji bi trebao da pree okean i jo par zemalja kako bi je kupio. Putovao bi nedeljama a nekada i vie, ali pojavom prevoznih sredstava ili aviona put bi ubrzao. To opet ne bi bilo dovoljno brzo, jer i u ovom sluaju bi morao ili da saeka isporuku ili da izae iz svog doma i krene na puteestvija. Postoji mogunost da saeka da se knjiga pojavi i u njegovom komiluku, ali re saeka objanjava, da knjigu opet mne moe da dobije istog momenta. Nastankom sajta i baze podataka koja opsluuje sajt za elektronsku prodaju knjiga, prebacivanje knjiga iz fizikog oblika u elektronski i smetanjem knjiga u bazu podataka, dobija se na ekspeditivnosti. Na taj nain baze podataka su postale toliko mone da mogu u sebi da nose informacije o autori, ime knjige, ceni, jer knjiga e elektronskoj formi moe da se kopira i proda i na hiljade puta, a da pri tom, kada korisnik izabere i plati knjigu moe je preuzeti istog trenutka, proitati je kod kue ili parku ili poslu ili bilo gde na planeti zemlji samo pod uslovom da ima konekciju ka internetu. Problem konekcije je prevazien u velikom broju sluajeva, sa uvoenjem beinog ili satelitskog interneta uz korienje odreenih ureaja koji to i podravaju. Samim tim, sajt za elektronsku prodaju knjiga postaje konkurentan i uz pomo baze podataka na kojoj se uvaju svi podaci vezani za prodaju knjiga, spisak svih lanova sajta, podaci o karticama kojima se moe izvriti plaanje, podaci o naruenim ili preuzetim knjigama i podaci o novanim transakcijama koje su ostvarene na samom sajtu. Isto tako, baza podataka se koristi i za pretragu knjiga kako bi korisniku omoguila da lake i bre doe do knjige koju eli da ima u svojoj digitalnoj biblioteci. Uloga baze podataka je velika, to se moe videti, da se sa svim ovim podacima moe manipulisati, odraivati, podnositi izvetaj ako to menadment kompanije trai. Podaci se mogu lako aurirati ili brisati po potrebi, a da pri tom se po zahtevu uklone iz svih tabela ili da se ostave ukoliko je potrebno, da se cela funkcionalnost sajta i dinamika korienja baze podataka ne menja. Mogui problemi o kojima treba da se vodi rauna pre modelovanja i projektovanja baze podataka su: 1.1 Arhitektura baze podataka  organizovanost relacionih tabela i podataka u njima, u odnosu na potrebe sajta i zastupljenost podataka koji su postavljeni. 1.2 Komunikacija baze podataka i sajta  korienjem drajvera, SQL upita i logikog sloja pisanog programskim jezikom C#. 3


1.1 Arhitektura baze podataka Arhitektura baze podataka je najvaniji deo izrade Web aplikacije ili bilo koje aplikacije koja se koristi za izradu baze podataka. Internet tehnologije slue za olakanje deljenja podataka i informacija. Svi podaci su smeteni u bazu podataka. Dobro modelovana baza podataka e omoguiti korisniku pojednostavljenje problema i posmatranje samo sa stanovita bitnih za ciljeve analize. Na sajtu prodaju knjiga, glavni cilj je prezentovanje knjiga i navesti korisnika da kupi knjigu kako vi se ostvario profit za firmu. Knjiga kao objekta posmatranja, moe imati vie osobina ili atributa od kojih u datom trenutku analize moe biti dovoljan samo manji broj, kao na primer, autor knjige, ime knjige, opis knjige, slika knjige, cena knjige. ovek kao jedinka, obdaren sposobnostima apstraktnog naina miljenja i shvatanja, stvara jedan svet apstraktnog modela realnog sveta. Da bi pristupili modelovanju baze podataka moramo raditi paralelno sa analizom potreba sajta i korisnika koji e pristupati slamamo sajtu. Model ini osnovu za osmiljavanje, definisanje i implementaciju baze podataka. Kako se informacije prikupljaju, objekti se identifikuju, dodeljuju im se imena korienjem termina bliskim korisnicima. Dijagram arhitekture se moe pregledati od strane dizajnera i krajnjeg korisnika da bi se osigurala njegova kompletnost i tanost. Ako kojim sluajem model nije dobro napravljen on se moe modifikovati jer je lake to uraditi preko dijagrama nego ve implementiranu bazu podataka prepravljati. To moe zadati velike potekoe. Zbog toga proces arhitekture i modelovanje baze podataka traje 70% (sedamdeset posto) vremena, a nekada i vie, od celokupnog proces projektovanja i implementiranja baze podataka. Ciklus pregledanja i modifikovanja treba da traje sve dok se ne dobije potvrda da je model korektan. Objekti iz realnog vreme se opisuju u raunarskoj primeni kao podaci. Zato se kae da su podaci apstrakcija relanosti. Modelovanje, kao postupak kojim se realni svet prevodi u odreeni broj podatak, predstavlja veoma kompleksan posao i sastoji se od nekoliko koraka, kao to su izbor, imenovanje i klasifikacija. Ovako navedeni koraci zovu se konceptualni modeli. Ispitivanjem se dolo do podataka da svaki model podataka ima tri neodvojive komponente, a to su struktura podataka, operacija nad podacima i ogranienja. Modeli koji se koriste u izradi baze podataka vezane za sajt elektronske prodaje knjiga je objektno orjentisani model. Bazira se na konceptu objekata koji predstavljaju skup podataka i operacija koje se na njima mogu izvriti. U objektno orjentisanom modelu podataka svaki objekat se moe predstaviti klasom. Klasa obuhvata atribute i ponaanje entiteta. Direktna veza izmeu objekata u Web aplikaciji i objekata u bazi podataka daje za rezultat bolje performanse baze podataka i samog upita. U objektno orjentisanom model, informacije je sauvana kao stalni objekta, a ne kao red u tabeli. Ovo sistem ini efikasnijim kako je gore prethodno navedeno, u smislu prostora potrebnog za uvanje i smetanje podataka. To osigurava da korisnik ili administrator ureuje podatke, manipuliu istim, kao i brzinu u dobijanju odgovora na upite, ali samo na onakav nain na koji je programer ili administrator baze podataka ili administrator sajta odredio. Postoje i relacije izmeu objekta koji su korieni u izradi baze podataka vezane za Web aplikaciju elektronske prodaje knjiga, a one su 1:1, 1:N i N:M. veze postoje jer objekti nisu meusobno izolovani nego se nalaze u interakciji. U modelu podatak ne postoje samo atributi objekata ve postoje i 4

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA njihove veze. Prvo se selektuju objekti, imenuju se, a zatim se analiziraju tipovi odnosa koji se uspostavljaju izmeu objekata. Odnosi izmeu objekata posmatranja, prikazuju se naee primenom logikih skupova i preslikavanjem elemenata. Primena podatak ili informacija iz baze podataka na sajt za elektronsku prodaju knjiga, je bitan raf u celokupnoj izradi same Web aplikacije. Veoma je bitno da se podaci, koji se upitima povlae iz baze podataka, budu smeteni na pravo mesto na stranici sajta, kako bi vizuelnim delom omoguili korisniku veu funkcionalnost i operisanje samim sajtom. Najvanije je da korisnik pravovremenom sazna odreene informacije zbog kojih je i postavio upit. Ovaj deo posla je usko struno vezan za pravila dizajniranja Web stanice, jer time moramo voditi rauna o nekolicini segmenata, kao to su izgled strani ali ne samo statiki, nego i dinamiki jer kada korisnik izvri pritisak na odreeno dugme, alje se upit u bazu podataka, baza podataka izvrava upit i putem izvetaja obavetava korisnika. Bitno je, da taj izvetaj bude vidljiv i dizajniranokorektan kako bi korisnik prihvatio sajt kao privlaan, zadrao se dugo ili vratio po drugi put na njega, ali i ostvario novanu transakciji, to je i sama ideja elektronskog poslovanja.

1.2 Komunikacije baze podataka i sajta Komunikacije baze podatak i sajta za elektronsku prodaju knjiga je od velike vanosti jer se sam sajt zasniva na dinaminosti i efikasnosti, to bez upotrebe baze podatak ne bi bilo mogue. Komunikacija se ostvaruje preko ODBC drajvera koji slui da poveu hardverski server na kome se nalazi sajt i bazu podataka. Izvravanje povezanosti u softverskom domenu se ostvaruje putem SQL upita koji su upisani u delove koda C# jezika. Za odreene objekte imamo metode koji slue da se izvri konekcija sa bazom podataka, ili da se konekcija prekine. Uspostavljanjem konekcije se otvara mogunost za nove zahteve, a samim tim i u logikom sloju C# programskog jezika, za nove metode vezane za odreene upite i izvetaje. Tako da, ako korisnik eli da vidi odreeni podatak iz baze podataka, kao na primer informacije o nekoj knjizi, pritiskom na sliku knjige aktivira prvo konekciju, a zatim izvrava upit u bazu podataka. Baza podataka prosleuje izvetaj koji posebnom metodom i delom koda se izvrava na samoj Web stranici. Tekst se ispsuje na Web stranici. Dizajn i font teksta je odreen u viem sloju Web aplikacije uz upotrebu HTML i CSS jezika.

2. Relacija baze podataka na sajtu E-book store Za relaciju baze podataka koristi se Microsoft tehnologija, a za modelovanje i projektovanje baze podataka Microsoft Access iz paketa Office 2007. Prvi korak za realizaciju i povezivanje sajta i baze podatak je izrada Web aplikacije u Microsoft Visual studio 2008 i konekcija driver ODBC koji je ve instaliran pri projektovanu servera ASP.NET. kompletan kod je raen u C# programskom jeziku i on simulira logiki sloj Web aplikacije. U tom kodu su metode za konekciju sa bazom podataka, upitima, izvetajima i prekidima konekcije.

5

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA Mode ov je baze podatak je zahtevalo ob jektno or jentisani model. Ob jektno or jentisani model je jedan od na jnovi jih model baze podatak. Istraivai s za n je a postali zainteresovani kra jem 70-tih godina i poetkom 80-tih godina prolog veka i tada je zaiveo uz podrku programskih jezika. Bazira se na skupu ob jekata i operaci ja ko je se na n jemu mogu izvriti. Ba to je omoguilo da se pro jektu je baza podataka i da u n jo j budu smeteni svi ob jekti ko ji su potrebni za funkcionalnost samog sa jta za elektronsku proda ju kn jiga. To zahteva da se pre samog modelovan ja baze podataka donese odluka, za jednu vrstu ispitivan ja, kako bi se dolo do informaci je potrebnih kako sa jt uoptetreba da izgleda i bude vidl jiv na Internetu. Ispitivan ja i istraivan ja pre samog poetka i pisan ja programskog koda su na jbitni ja jer je jednostavni je ispraviti greke ko je se naprave u procesumodelovan ja i pro jektovan ja, nego kada se kod ve napie. To zna da zada velike glavobol je timu pro jektanata, a kamoli po jedincu. 

¡

¢

¤

£

U toku ispitivan ja je vreno poreivan je ideje vezane za proda ju kn jiga elektronskim putem i dostavl jan je istih. Dolo se do saznan ja, da se ideja elektronske proda je kn jiga visoko kotira na Internet tritu. Ta j prvi korak je bitan, jer morate imati saznan ja da li je ideja uspena i materi jalno isplativa.

2.

¥

Pr c ¦

§

¨

mod lovanja baze podataka §

Proces modelovan ja baze podatak je veoma sloen. Proces izisku je minimum sedamdeset posto ukupnog vremena, ko je je potrebno koristiti u realizaci ji i implementaci ji Web aplikaci je. Veoma je bitno da se ima ju sve informaci je vezane za zahtev kli jenata jer dodano modelovan je baze podatak moe predstavl jati veliki problem ako je potrebno uklan jati odreene relacione tabele. U procesu izrade baze podataka je korien alatAccess iz Office paketa verzi je 2007. Microsoft je napravio jednostavan koncept funkcionalnosti za povezivan je baze podataka i sa jta ko ji je pisan C# kodu, koristei alat Visual Studio 2008. Prvi problem sa ko jim se susreemo, je da se mora ju imati sve informaci je o lanovima ko ji e biti registrovani na sa jtu. Problem je razreen tako to je pro jektovan ob jektno or jentisani modle baze podataka sa tabelom  members (lanovi) . Prikaz slike 1. Tabele lanovi, vizuelno govori o ob jektu lanovi i n jegovim metodama, ko ji su uneti u kolone tabele sa podeenim parametrima.

Slika 1. Tabela members (lanovi)

6


Kao to se vidi iz priloenog, slika 1. Tabela members, kao objekat ima nekoliko atributa koji ga opsuju. Atribut objekta members je member_id, koji je podeen kao AutoNumber. To je opis samog atributa, jer e svaki novi uneti korisnik dobiti identifikacioni broj prvi sledei u nizu i time e se izbei mogunost duplikata identifikujueg broja korisnika, to je veoma bitno, tako da svaki korisnik e biti smeten u bazu podataka pod odreenim i jedinstvenim borjem. Poto su pomenute rei jedinstvenim brojem, automatski taj atribut e posluiti i dobiti jo jednu funkcionalnost a to je da postane primarni klju. Ostali atributi e biti upotrebljeni, kako bi svakog korisnika kako objekta ili kao virtualni podatak opisali sa to vie informacija, kako bi potrebne informacije muterija ostavi prilikom registracije, time bi imali to bolji uvid o svakom pojedinom korisniku kao potencijalnom muteriji. Polje index parametra atributa member_id je podeeno opcijom Yes (No Duplicate), to opisuje, da taj atribut koji opisuje svaki objekat ponaosob, nee moi da se duplira pri unosu i bie jedinstven. To je jedna od predradnji, da vi u relaciji sa drugim relacionim objektno orjentisanim tabelama omoguili da korisnik uvek ostane jedinstven. Sledei zahtev je da nai korisnici koji bi se registrovali na sajt elektronske prodaje knjiga, mogu da izvre i neke porudbine. Slika 1.2 koja sledi opisuje tabele members i orders i njihova meusobnu relaciju.

7

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA

Slika 1.1. Relacioni model veze izmeu objekata Members i Orders (lanovi i porudbine)

Relaci ja izmeu tabela members i orders pokazu je da se radi o 1 n relaci ji, gde je tabela members glavna tabela, t j. glavni ob jekat. Time se postie postavl jan je spol jn jeg kl jua u tabeli orders, a to je atribut member _id. To e omoguiti ob jektu members da porui vie kn jiga po potrebi ako to eli. Kod ob jekata orders je jasno da ga opisu je nekoliko atributa, od ko jih je na jvani ji jedinstveni atribut order _id, ko jem je podeen parametar Yes (No Duplicat), to ga ini jedinstvenim i tako simulira primarni kl ju. ©

8


Slika 1.2. Tabela orders (porudbine)

Ono to je bitno je, podeavan je parametara jednog atributa ob jekta orders a to je member _id.

Slika 1.3. Tabela orders i atribut member_id (porudbine i atribut korisnik id)

Gore napomenuti spol jni kl ju member _id je atribut ko ji opisu je ob jekat orders i ko ji ini vezu sa ob jektom members. Da bi relaci ja bila korektna, opis atributa member _id iz tabele member je AutoNumber. Kako bi spol jni kl ju member _id u tabeli ordes bio funkcionalan, potrebno je da n jegov opis bude Number, jer e time podravati upis svakog korisnika kao ob jekta u tabelu orders. Jedinstveni bro j iz tabele members e biti upisan, zato to opis atributa member _id u tabeli orders bitno je pol je inde , ko je da je informaci ju da posto ji mogunost duplikata kako bi porudbina korisnika bila mogua i ako se posle jedne konekci je vrati, ponovi proces, za novu porudbinu. 

9

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA Zbog potreba za ubacivan jem ob jekta items, to u prevodu znai stavka ili artikal, napravl jena je tabela items. Poto pravimo Web aplikaci ju ko ja se bavi proda jom kn jiga, mora ju se smestiti sve kn jige ko je se mogu ponuditi korisnicima sa jta, tani je kupcima. Ovde se javio problem sa atributima ko ji opisu ju ob jekat, jer morao se nai nain ko ji bi bio adekvatan da se kn jigakao artikal opie sa svim elementima ko je korisnik zahteva. Ono to je olakalo ispitivan je opisa ob jekta je to da se u prvi mah stave opisi vezani za na jbitni je informaci je, kao naprimer, autor kn jige, ime kn jige, cena, slika kn jige, opis i kako je rangirana kn jiga na sa jtu od strane korisnika. Time bi se stvorila slika i marketinkom pogledu, da li je kn jiga rangirana kao top naslov ili ako ni je prihvaena od strane italaca, kako bi bila uklon jena iz reklamne ponude sa prve stranice sa jta. Time bi se postigao bol ji marketinki funkcionalan dinamian sa jt, prihvatl jiv od strane korisnika.

Slika 1.4. Tabela items (stavke ili artikli)

Kao to se vidi iz priloenog, slika 1.4, ob jekat items je opisan sa svim potrebnim atributima poevi od item _id ko ji ima funkci ju primarnog kl jua, a parametrom podeen na Yes (No Duplicate) i ini ga jedinstvenim. Ovo je bitno jer ne bi bilo dobro da se po javi ista kn jiga na dva razliita mesta u ob jektu items i time napravi problem kako administraci ji sa jta tako i raunovodstvu. To moe izazvati ozbil jne finansi jske probleme. Atributi redom opisu ju kategori ju odreene kn jige ili anra, to je opisano u sledeo j tabeli categories. Ideja je da sa jt ima pretragu ime bi se olakao upit iz logikog slo ja programsko j jezika C# i tako odreenom anru ili kategori je dodelio identifikacioni bro j. Atribut name i Author ima ju funkcionalnost opisa kn jiga. Ob jekat items u ovom slua ju da je informaci ju ko ja kn jigu napisao i ko je ime nosi kn jiga. Isto vai i za atribut Price u ko jem administrator ostavl ja cenu kn jige ko ju su mu prosledili iz menadmenta firme. Menadmentu e biti omogueno, da jednostavnim putem izvrava ju korekci je cena kako bi rasteretili administratora od dodatnog posla, pristupom na sa jtu uz korien je odreenog korisnikog imena i lozinke. Notes ima ulogu da kao kontejner tekstualnog fa jla omogui unos teksta i opisan je kao atribut sa memo opci jom. Uloga mu je da sadri

10

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA kn jige u kratkim crtama prenese kao informaci ju korisnicima na sa jt i time privue pan ju ili omogui im laki odabir kn jiga. Atribut image_url je opisan kao tekst pol je, ko je slui da prihvati tekstualnu informaci ju u bazu podataka. To u prvom trenutku i radi, ali u samom logikom delu koda C# programskog jezika, posto ji mogunost da informaci ju ko ja se upitom povlai iz baze podataka i ko ja je tekstualnog tipa, prosledi do izvornih fa jlova- slika ili images-a, ko ji se nalaze u odreenom podfolderu. Podfolder je deo foldera Web aplikaci je. Time e se na sa jtu predstaviti slike, naslovne strane ili korice neke kn jige ko je su smetene u podfolderu Images.

Slika 1.5. Tabela items (stavke ili artikli)

Slika 1.5 predstavl ja pogled na ob jekat items i na atribute ko ji ga opisu ju kao i jedan unos imena, autora, cena i putan je do odgovara jueg izvornog fa jla slike. Vidi se da je uspostavl jena relaci ja i funkcionalnost korektna. Sa slike 1.5. se vidi identifiku jui bro jevi porudbina, identifiku jui bro jevi korisnika i koliina kn jiga ko ja je poruena. Da bi korisnik imao laku mogunost pretrage modelovan je ob jekat categories ko ji je opisan sa atributima category _id i name.

11


Slika 1.6. Relacioni model objekta categories (kategorije ili anrovi) i relacija sa objektima Orders, Items, Members

Otvorena je mogunost da se odreene kn jige veu za neku od kategori ja i time se olaka pretraga kn jiga, kako korisnik ne bi morao da kuca taan naslov kn jige u pol ju za pretragu, ve mu je omogueno da izabere odgovara juu kategori ju ili anr ime bi olakao bri pristup do el jene kn jige. relaci jom je omogueno da tabela categories bude glavna u odnosu na tabelu items i time se dobi ja mogunost da ob jekat categories bude vezan za vie razliitih kn jiga to je i cil j.

12


Slika 1.7. Tabela processor

Opisani atribut processor _id ob jekta processor, predstavl jen na slici 1.7., ima ulogu jedinstvenog primarnog kl jua i opisan je parametrom kao AutoNumber, to ga ini jedinstvenim. Ova tabela, tani je ob jekat processor, je vezan za banku i kreditni biro. Banka vri proveru stan ja kao i otvaran je novih rauna za korisnike. Kreditni biro ima ulogu supervizor pri svako j transakci ji jer proverava vrednost kreditnih i debitnih kartica. Zbog veze sa bankomi kreditnim biroom u tabeli processor se poval ju ju jo dva atributa ko ji opisu ju ob jekat, a to su, bank _id i member _id. Atribut bank _id je spol jni kl ju primarnog kl jua tabele bank i time omoguava da se izvrene transakci je memoriu u ob jekat processor. Atribut member _id omoguava da svaku novanu transakci ju vee za odreenog korisnika, tani je lana baze podataka kn jige.mdb, to je i predstavl jeno na slici 1.8.

13


Slika 1.8 Relacioni model baze sa bankom i kreditnim biroom

Cela baza podataka je modelovana tako to su jo j dodate jo dve tabele ko je nisu sa n jom fiziki vezane. N jihova funkcionalnost je osmil jena tako da u sebi nose informaci je o novitetima i odreenim kn jigama ko ji e se nai na popustu ili akci ji. Time e privui korisnika na povol jni ju ali dobru kupovinu.

Slika 1.9. Tabele editorials i editorials_categories

14

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA Ob jekat editorial _categories, ko ji je predstavl jen na slici 1.9, ima funkci ju da napravi kategori je akci jske proda jne ponude na sa jtu, tako da se korisnicima da do znan ja da posto je proda jne akci je i sniene cene. Ova j deo je bitan za marketing proda ju samog menadmenta sa jta. Atribut editorial _cat _id je primarni kl ju, ko ji omoguava da se za odreenu kategori ju ponude vee odgovara jui tekst. Tekst moe biti, na primer, mislei na aktuelne teme, na nove naslove, nedel jnu ponudu i slino. Ob jekat editorials ima funkcionalnost da prihvati unos marketing slube sa jta, za sve informaci je ko je ga opisu ju, naravno uz korien je atributa. Primarni kl ju je artical _id, ko jem je uloga da svaki artikal bude jedinstven, da ne bi dolo do dupliran ja istog na dva ili vie mesta u bazi podataka, to bi moglo da izazove probleme, mislei ako korisnik pokrene upit za neki naslov kn jige ko ja je na akci jsko j proda ji, izveta j iz baze podataka mogao bi da bude dupliran i da napravi konfuzno stan je kako kod korisnika tako i kod marketing slube firme. Atribut editorial _cat _id ima funkci ju spol jnog kl jua i pravi relaci ju izmeu ob jekata. Atributi artical _title i artical _desc ima ju funkci ju da prime tekstualne informaci je, ko je e biti prezentovane na sa jt u koloni ta se itai Novi naslovi. Ove informaci je e korisnik moi da vidi. Informaci je se mogu vrlo lako men jati i n jima se lako moe manipulisati jer se administriran je obavl ja ili iza baze podataka ili sa sa jta odgovara juim korisnikim nalogom. Jednostavan unos podataka ifunkcionalnost u tabele editorial _categories i editorials omoguava ju da se marketing sluba lako nosi sa svim problemima vezanim za povean je proda je kn jiga i omogui korisnicima povol jni je cene u odnosu na druge konkurentne sa jtove.

Slika 2. Tabela editorial_categories

Veza izmeu ob jekata editorials i editorial _categories je funkcionalna i korektna, prikazana je na slici 2. Ona pokazu je, na ko ji nain je vezan atribut editorial _cat _id sa atributima ob jekta editorials, ko ji u sebi nose opisne informaci je. Modelovan je baze podataka kao to se moe videti iz priloenog je kompleksan proces. Kada se uspostave relaci je izmeu ob jekata i kad se izvre unosi u pol ja n jihovih atributa, posto je veoma teko, a nekada skoro i nemogue, izvriti promene kompletne infrastrukture. U nekim slua jevim, mogue je ostvariti ubacivan je novih opisanih atributa kako bi se poveao bro j informaci ja potrebnih za odreenim ob jekat.

15


Slika 2.2. Relacioni model objektno orjentisane baze podatak knjige.mdb

Za implementaci ju baze podataka kn jige.mdb i relaci ju korien je alat Access database iz Microsoft Office 2007 paketa. Slike ko je su predstavl jene, su uz pomo printscrean-a iz Access database 2007 paketa, korien jem fa jla kn jige.mdb. Implementaci ja baze podataka na sa jt je proces ko ji zahteva hardversku vezu izmeu baze podataka i servera na kome e biti postavl jena Web aplikaci ja ko ja se pokree uz pomo servera ASP.NET. Web aplikaci je se implementira i postavl ja u rad preko ODBC driver-a. ODBC driver se moe koristiti za Microsoft proizvode i instaliran je uz sistem Windows7, kao podrka. Posto je jo i OLE DB driver-i, ko ji su implementirani u Microsoft pakete, ali oni nisu korieni ta konekci ju o ovom radu i ima ju istu ulogu kao i ODBC driver-i, ali sa malo razliku ju u funkcionalnosti.

3.

Proces konek cije baze podataka i sajta E-book store

Kako bi sa jt za elektronsku proda ju kn jiga zaiveo i bio implementiran u globalnu mreu, mora se pristupiti celokupnom modelovan ju procesa pravl jen ja sa jta i pisan ja programskog koda. Ova j proces se sasto ji od nekolicine stavki, ali na jvani ja stavka ko jom se bavi ova j rad je konekci ja izmeu baze podataka i Web servera na kome e se pokretati Web aplikaci ja. y y y y y y

Za povezivan je potrebni su: Driver ODBC Metodi ili funkci je u C# programskom jeziku S L- jezik upita Baza podataka kn jige.mdb ASP.NET 

16


Slika 3. Use case dijagram

Kada kli jent otvori poetnu stranu, rada se uspostavl ja konekci ja Web aplikaci je i servera ali poto je sama aplikaci ja podrana od strane baze podataka, a veina podataka nalazi se na n jo j, tada se uspostavl ja i konekci ja izmeu baze podataka i servera preko ODBC driver-a. ODBC driver je standardni interf ejs za pristup S L bazama podataka ko ji je definisala kompani ja Microsoft. Definisan je u Windows 7 operativnom sistemu korien jem ODBC data Source Administrator alata. Pristup ovom alatu se sprovodi kroz Control Panel prozor u Windows operativnom sistemu. 

Administrator doda je ODBC driver-e konfiguriui dra jvere da rade sa odreenom datotekom specifine baze podataka. U ovom radu povezu ju se baza podataka kn jige.mdb sa ODBC driver-om. Takvim pozivan jem se omoguava ju izvren ja S L naredbi, ko je preko upita, jer je S L jezik upita, omoguava ju korisniku da bude dinamiki usluen od strane Web aplikaci je E-book store ko ja je povezana sa bazom podataka kn jige.mdb. 



S L (Stuctiured Query Language) je standardni relacioni upitnik jezik (ANSI  American National Standards Institute - standard). Slui za kreiran je, organizaci ju i manipulaci ju podacima u relacionim bazama podataka. Danas je SQL ugraen u sve vodee SUBP SQL i uspeno primen jen u sistemima za upravl jan je bazom podataka kao to su MS Access. U terminologi ji SQL-a umesto po jma relaci je koristi se po jam tabele. Proces povezivan ja baze podataka kn jige.mdb i PDBC driver-a je jednostavan na operativnom sistemu Microsoft Windows 7. 

17


Slika 3.1. Pokretanje O DBC driver-a

Kada se otvori Control Panel bira se opci ja Administrative tools. Ovde biramo opci ju Data Sources (ODBC) kao to se moe videti na slici 3.1. Otvorie se novi prozor u kome se bira opci ja MS Access Database i kao to se sa slike 3.1. moe uoiti da su u ovo j opci ji podrane ekstenzi je .mdb. takva ekstenzi ja je i potrebna za izvravan je pro jekta jer je baza podataka kn jige.mdb u isto j ekstenzi ji. Time je osigurano da e ODBC driver korektno izvriti povezivan je baze podataka kn jige.mdb i izvren je SQL naredbi. Pritiskom na dugme finish otvara se prozor u kome treba navesti putan ju do baze podataka kn jige.mdb.

18


Slika 3.2 Projektovanje ODBC driver-a

Kao to se moe videti sa slike 3.2, izborom opci je Select otvara se novi prozor Select Database. Prvo je potrebno izabrati na kom delu ili partici je se nalazi pro jekat. Poto se pro jekat nalazi na c parti jci hard disc-a, jednostavnim odabirom partici je i samog foldera u kome se nalazi baza podataka kn jige.mdb i odabirom ekstenzi je.mdb dolazimo do baze podataka n jige.mdb ko ju koristimo za izradu sa jta elektronske proda je kn jiga. Kada je driver ODBC podeen i korektno svetovan, trebalo je napraviti pro jekat sa jta za proda ju kn jiga. Poto se diplomski rad ne bavi pro jektovan jem sa jta kroz pisan je programskog koda u jeziku C#, ali Web aplikaci ja je morala biti napravl jena, kako bi gotov pro jekat u fizikom obliku mogao biti predstavl jen, a da je funkcionalno korektno uraena aplikaci ja, predstavl jen je deo procesa UML modelovan ja ko ji je prethodio izradi sa jta.

19

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA Slika 3.3, s poetka poglavl ja predstavl ja Use case di jagram, ko ji govori o tome ko je funkcionalnosti korisnika moe da koristi na sa jtu a da pri tom mora da bude ulogovan ili pravl jen, t j. prvo registrovan a potom dobi ja mogunost da se ulogu ju ili pri javi na odreene stranice. Kako bi se videle odreene aktivnosti ko je odreene stranice treba ju da prue korisniku  predstavl jena su tri di jagrama aktivnosti.

Slika 3.3. Dijagrama aktivnosti pregleda knjiga na Home Page

Ukratko, korisnik moe imati izbor katalokog pregleda kn jiga. Ako bi odabrano ne, ostao bi na Home Page, poetno j stranici. Ali ako bi korisnik odabrao izbor kn jiga, imao bi opci ju da izborom anrova suzi selekci ju i jednostavni je nae odreenu kn jigu. Ova j korak je bitan jer ima veze sa pro jektovan jem baze podataka kn jige.mdb ko ja je ob jan jena u poglavl ju 3.2. Prisean ja radi, ob jekat categories iz baze podataka kn jige.mdb, upuu je na to da se vidi da e se na sa jtu po javiti ba te kategori je kn jiga iz baze podataka. Time se postie jedna funkcionalnost i dokaz da je dobro modelovana ob jektno or jentisana baza podataka veoma bitan raf u celokupnom procesu i radu Web aplikaci je. U nastavku aktivnosti vidi se da korisnik kada zavri pregled kataloga automatski se vraa na Home Page, poetnu stranicu. Ovu aktivnosti mogu da obave svi korisnici bilo da su registrovani ili ne. Sledea dva di jagrama aktivnosti, opisu ju situaci ji i mogunost akci je korisnika kao aktivnosti, ako je registrovan. Opci jom pri javl jivan ja, omogueno je da korisnik napravi oping korpu i da, kada se odlui, plati kn jige ko je je odabrao. 20


Slika 3.4. Dijagrama aktivnosti logovanje i korpa

Slika 3.5. Dijagramaktivnosti plaanje

21

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA to se tie dijagrama aktivnosti sa slika 3.4 i 3.5 oigledna je veza baze podataka knjige.mdb i sajta za prodaju knjiga, jer aktivnost logovanja je povezana sa objektima baze podataka knjige.mdb i sajta za prodaju knjiga, jer aktivnost logovanja je povezana sa objektima baze podataka members i preko SQL jezika se vri upit u bazu podataka da bi se dobile informacije da li je korisnik registrovan ili ne. Jer ako korisnik nije u objektu members u objektno orjentisanoj bazi podataka knjige.mdb, mora da izvri registraciju popunivi sva polja na stranici Registracija.aspx, a to su utvari atributi koji opisuju objekat members i koji se prosleuju bazi podataka. Svako polje se popunjava i to po principu kako je atribut opisan, tanije reeno, da li je polje tekstualnog, brojevog ili datumskog tipa. Dijagram aktivnosti koji opisuje aktivnosti korisnika koji je napravio korpu i sada eli da plati, kako bi doao do knjige koju je odabrao u katalogu. Veza sa bazom podataka knjige.mdb je u tome to se sada koriste relacije, tanije veze izmeu objekata members i card_type koji imaju funkciju da provere da li korisnik koji je ulogovan, plaa kreditnom ili debitnom karticom i da li je piritom takva kartica i vrsta novane transakcije, uopte podrana od firme, odnosno da li je firma uspostavila ugovor sa platnim prometom te vrste kartica. Druga veza se odnosi na objekte u bazi podataka, a to su, members i bank. Banka vri proveru da li korisnik ima uopte otvoren raun i da li ima dovoljno novanih sredstava da izvri novanu transakciju. Ako je korisnik uspeno obavio novanu transakciju i banka mu je skinula sredstva sa rauna, aktivira se objekat processor u bazi podataka knjige.mdb koji u sebi belei novanu transakciju i korisnika koji je u njoj uestvovao. Time se vidi da je prisustvo baze podataka njige.mdb koja je objektno orjentisano modelovana, bitno i obezbeuje funkcionalnost i dinaminost. Ostaje da se modeluje kompletan sajt za prodaju knjiga, kako bi se upiti korisnika i vizuelni prikaz odgovora, podstaknut dizajnom, izvravao u realnom vremenu. U procesu UML modelovanja sajta E-book store, korieni su dijagram sekvenci dijagrama komunikacije, dijagram stanja knjige, dijagram klasa, dijagram komponenti i dijagrama uvoenja ili hardverske implementacije.

22


Sli 



36 





ij











s





 !

n i "

Dijagram sekvenci prikazan na slici 3.6, sastoji se od uspravnih linija (Lifelines) koje predstavljaju objekte, dok linije izmeu, predstavljaju poruke  radnje koje se odvijaju izmeu objekata. Radnje su poreane hronoloki. Dijagram sekvenci prikazuje objekte koji uestvuju u relaciji odreene radnje i akcije koje se deavaju. Odreen je dijagram sekvenci koji se odnosi na izbor knjiga. Poto se sajt Ebook store bavi prodajom knjiga, uzet je kao objekat knjiga ili kao je u bazi podataka njige.mdb objekat nazvan kao items.

23


Slika 3.6. Dijagrama stanja knjige

Kod di jagrama stan ja ko ji je predstavl jen na slici 3.6, jasno se vidi kroz ko ja sve stan ja prolazi ob jekat items-kn jiga. Lini je ko je ih povezu ju predstavl ja ju metode. Na prvi pogled delu je apstraktno, kada se pomisli u ko jim sve stan jima moe da se nae kn jiga, ali ako se posmatra, kako je rani je navedeno, kao ob jekat, jasno je da moe men jati stan ja u zavisnosti od potrebe same aplikaci je. Dal jim modelovan jem pomou UML dolo se do pro jektovan ja di jagrama klasa. Pro jektovan je sistema podrazumeva grafiko crtan je klasa, prikaz stan ja ob jekata, n jihove meusobne veze. Zavrni deo pro jektovan ja odnosi se na grafiko predstavl jan je, implementaci je  hardvera, potrebnog za uspeno realizovan je samog sa jta E-book store kao i n jegovo uspeno funkcionisan je. Pro jektovan je sistema posto ji u cil ju olakavan ja posla programerima. Ideja je da programeri mehaniki kuca ju unapred priml jenkod. Kod diza jna klasa vrlo je bitno da se prekontroliu svi ob jekti, atributi i metode ko je treba da sadri sam pro jekat. Iz tih razloga je di jagrama klasa veoma koristan, jer se mnogo lake na di jagramu klasa mogu ispraviti greke nego kasni je u samom kodu. Di jagram klasa je predstavl jen na slici 3.7.

24


Slika 3.7. Dijagram klasa

Poto se ceo pro jekat sasto ji od tri slo ja, takav sistem modelovan ja sa naziva troslo jna arhitektura. Sasto ji se od slo ja baze podataka, aplikacionog slo ja i logikog slo ja.

Slika 3.8. Dijagram komponenti

Di jagram komponenti se prave da bi pokazali komponente ko je ine fiziku relaci ju sistema. Di jagram komponenti vezan za sa jt E-book store je predstavl jen na slici 3.8. 25


Slika 3.9 Dijagram uvoenja

Di jagram uvoen ja, predstavl jen na slici 3.9, na jslikoviti je ob jan java ko ji je to hardver potreban za implementaci ju i ko ji su sve to akteri ko ji se mogu javiti kao deo sistema. Takoe na slici 3.9 mogu se videti ko je sve vrste veza u smislu mrea podrava celokupan sistem. Navedeni di jagram predstavl ja osnovnu strukturu sistema. Sistem se sasto ji od servera baze na kome je smetena baza podataka, ko ja je LAN mreom povezana preko switch-a na Web serveru. Na hardversko j podlozi Web servera, smetena je aplikaci je ASP.NET ko ja proputa pakete preko porta 50265. Pristup korisnici mogu vriti preko adrese URL http://localhost:50265/uglednipro jekat. To je u jedno i ROOT URL samog pro jekta. Poto se poetna strana automatski pokree startovan jem ASP.NET servera,a stranica nosi ime U TRENDU t j. Home.aspx, kako je memorisan u alatu Visual Studio 2008, korisnici mogu pristupiti poetno j strani putem internet konekci je, GSM ili WiFi beine mree. Serveri su hardverski opreml jeni sa po 64Mb RAM memori je i sa procesorima sa etiri jezgra kako bi svaki zahtev bio razreen u realnom vremenu. Propusna mo kabla preko ko jeg korisnice vre konekci ju igra bitnu ulogu ali sa strane Web servera kome korisnici pristupa ju, jer sam optiki kabal na Web serveru kome korisnici pristupa ju, jer sam optiki kabal ima veliku propusnu mo i time omoguava transf er velikog bro ja paketa podataka u veoma kratkom vremenskom intervalu. Konekci ja sa strane korisnika ni je toliko bitna za rada same Web aplikaci je, ve je bitna da korisnik omogui tim putem sebi bri pristup, ali poto je sa jt E-book store ni je grafiki zahtevan, a poznato je da grafiki zahtevni sa jtovi trae da konekci je budu sa velikom propusnom moi, tako da otvaran je stranica sa jta E-book store i funkcionalnost istog ne zahteva ju odreenu niti specifinu vrstu konekci je od strane korisnika. Ovo je veoma bitan zahtev ko ji treba ispotovati, jer se time omoguava da svaki korisnik moe pristupiti sa jtu nezavisno kakvu konekci ju posedu je u zavisnosti od brzine i tipa. Server na kome se nalazi implementirana baza podataka kn jige.mdb je povezan putem internetkonekci je sa serverom banke i serverom baze kartica. Ob jan jen je sam pro jekci je sa jta za proda ju kn jiga tokom poglavl ja 2.2. i ob jan jen jem modelovan ja i pro jektovan ja baze podataka kn jige.mdb stie se slika o funkcionalnosti sa jta i n jegovo j kompleksnosti. Obradom koda pisanog u programskom jeziku C# se ni je bavilo u ovom radu, jer to ni je zadata tema.

26

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA Potrebno je ob jasniti konekci je i metode vezane za uspostavl jan je veze izmeu baze podatak kn jige.mdb i logikog slo ja Web aplikaci je E-book store.

Slika 4.0 Home Page

Slika 4.0 prikazu je poetnu stranu. Ovo je bitno da bi se videlo, kako bi se ulo u sr problema vezanog za konekci ju Web aplikaci je E-book store i baze podataka kn jige.mdb

27


Slika 4.1. Alat Visual Studio 2008

28


Slika 4.2. Alat Visual Studi 2008 Projektovanje poetne strane

Slike 4.1. i 4.2. pokazu ju da e se na poetno j strani Home.aspx prikazivati informaci je iz baze podataka kn jige.mdb. oigledno je, u odnosu na poetnu stranu home page predstavl jenu na slici 4.1 i 4.2, da su mesta na ko jima pie DATABOUND, mesta na poetno j stranici Home.aspx gde e se informaci je iz baze podataka kn jige.mdb po javl jivati. Diza jnerski deo je uraen u HTML-u i CSS-u kako bi se korisniku pruile prave ali i vizuelne privlane informaci je.

Slika 4.3. Predstavljanje lokacije baze podataka knjige.mdb

29

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA Ovaj deo koda je putanja do baze podataka njige.mdb. kod koji je prikazan na slici 4.3. je bitan zbog mogunosti da se fiziki moe promeniti mesto bazi podataka ako je to potrebno. Tako da se otvara mogunost, da celokupnu Web aplikaciju E-book store sa bazom podataka knjige.mdb, premestimo na dugi raunar. I pri toj aktivnosti nee se izgubiti funkcionalnost sajta E-book store. Sledea slika 4.4. zajedno sa slikom 4.5. predstavlja uspostavljanje konekcije ODBC driver-a sa bazom podataka knjige.mdb public void DBOpen () { // uzmi apsloutnu putanju baze iz fajla Config.web string sConnectionString = System.ConfigurationSettings.AppSettings[sBook_StoreDBConnectionString] // otvori bazu korienjem OdbcConnection Connection = new OdbcConnection (sConnectionString) Connection.Open () }

#

#

#

Sli $

%

44

tod on $

(

&

'

to

$

(

)

%

nj s b o %

%

%

1

0

pod t %

$

$

%

%

nji 2

1

(

&

db

Konektovanje sa bazom podataka knjige.mdb kako je predstavljeno na slici 4.4. govori o metodu koji uspostavlja konekciju sa bazom podataka i ita gde se nalazi baza podataka, to je i predstavljeno u komentari na slici. Potom uzima ODBC driver, pravi novu instancu klase OdbcConnection i tada konstruktoru prosleuje parametre za uspostavljanje konekcije value, koji je predstavljen na slici 4.3. i sa funkcijom Connection.Open() otvara konekciju prema bazi podataka knjige.mdb. posle otvaranja konekcije stie se mogunost da se uspostavi korektna veza i svim funkcijama iz programskog jezika C# omogui normalan rad sa bazom podataka knjige.mdb u pogledu upita i povlaenja izvetaja. Bradom u logikom sloju Web aplikacije dolazi se do delova koda vezanih za relacione veze baze podataka knjige.mdb i programskog jezika C#. void Search_Show () { Utility.buildListBox (Search_category _id.Items, select category _id, name from categories order by 2, category _id, name, All, ) #

//Pretraga String s #

s = Utility.GetParam(category _id)

#

try { Search_category _id.SelectedIndex = Search_category _id.Items.Indexof(Search_category _id.Items.FindByValue(s)) } catch { } s = Utility.GetParam(name) Search_name.Text = s }

#

#

Sli

#

$

30

4 5 C# od p t $

%

3

&

&

(

3

%

2

(

po

4

%

no i 3

)

1

%

PRIRODNO MATEMATIKI FAKULTET  KOSOVSKA MITROVICA Kod kojih je predstavljen na slici 4.5. opisuje metod Search_Show(). Metod slui da povue informaciju iz baze podataka njige.mdb vezane za izbor anrova odreene knjige. Upotrebom SQL-a omogueno je da se izvri upit u bazu podataka knjige.mdb na odreeni objekat categories i na njegove atribute koji ga opisuju. Tekst boks omoguava pretragu po kategoriji anra knjige, ali prua i mogunost pretrage i po imenu knjige. Prvenstveno je potrebno u primenjivi string  s, smestiti naziv kategorije. Poto su svi anrovi smeteni u bazu podataka u atribut categor y _id, zbog toga je prosleena brojana vrednost iz atributa category _id kao parametar. GetParam() slui kao pomo da bi se dobila informacije da li postoji parametar u Quer yString-u, koji mu se prosleuje, kao na primer, category _id. Ako bi bio prosleen parametar koji ne postoji vratio bi prazan string. Povezanost svih elemenata informacionih tehnologija korienih za izradu Web aplikacije E-book store, za elektronsku prodaju knjiga, kao to se moglo videti iz celokupnog rada, pospeuje jednostavniju administraciju u odravanju sajta i mogunost da korisnici imaju lagodan odnos u interakciji sa samim sajtom.

31

Baze Podataka i Elektronska Trgovina

Recommend Documents