Seminarski rad
Predmet: Deca sa posebnim potrebama
Tema: Autizam
Student:
Profesor:
Stevanović Nataša 3-012/11
Tomić Katarina
SADRŽAJ
3. Istorija autizma ................................................................................... 4. Uzroci nastanka autizma .................................................................... 5. Prvi znaci autizma .............................................................................. 7. Kako se manifestuje autizam .............................................................. 9. Lečenje .............................................................................................. 10. Zaključak ............................................................................................ 10. Literatura ............................................................................................
-2-
Istorija autizma
Autizam se kao odvojeni poremećaj prepoznaje relativno kasno. Prvi puta ga spominje dečiji psihijatar Kanner 1943. godine i naziva ga infantilni autizam. Slične simptome opisuje i pedijatar Asperger godinu kasnije i daje naziv autistična psihopatija. Danas je poznat kao Aspergerov sindrom i kao takav se dijagnosticira odvojeno od autizma tek od 1994. godine. Ono što se ponavlja kroz istoriju je stavljanje autizma u različite okvire. Tako je nekad smatran tipom dečije šizofrenije (što je naravno, opovrgnuto), a danas se nalazi u okviru sveobuhvatnih razvojnih poremećaja (Pervasive Development Disorders) koji po svojoj definiciji zahvataju sve psihičke funkcije: mišljenje, emocije i inteligenciju. Postoje i preklapanja sa još nekim poremećajima, pa se u odnosu na njih istražuje i autizam. U nekim slučajevima govorimo o preklapanju simptoma (posebne jezične teškoće i pragmatični jezični poremećaj), a u drugima o odvojenim elementima autizma (Aspergerov sindrom, Rettov sindrom, atipični razvoj, različite disfazije). Ono što je svima zajedničko je zakasneli ili poremećeni govorno - jezični razvoj. To nas dovodi do same definicije autizma i onog što ga razlikuje od ostalih poremećaja. Autizam u ovom stadijumu znanja o njemu jeste fenomen. To znači da ga ne možemo precizno definirati, već samo zaključiti šta jeste, a šta nije na temelju skupa simptoma koje navodimo u njegovom opisu. Autizam dolazi od grčke reči authos što znači sam, a svi opisi se slažu oko tri grupe simptoma ili poremećaja u tri grupe funkcionisanja: 1. poremećena socijalna interakcija 2. problemi u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji i nedostatak mašte 3. stereotipne radnje i ponašanja (stereotipija).
Zvanična ICD ( Međunarodna klasifikacija bolesti ) autizam klasifikuje kao prevezivni – prožimajući poremećaj. Sam tremin autizam označava samosvojnost. Po rečima S. -3-
Hrnjice to jeste jedina zajednička karakteristika dece koja boluju od autizma – zatvorenost u svoj lični, samosvojni svet. To su deca umiljatog izgleda, ali bez verbalne komunikacije sa roditeljima ili okolinom. Autizam je vrlo složen poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Autizam je poremećaj u mnogim delovima mozga, ali se ne može sa punom sigurnošću dokazati kako oni ostvaruju svoj uticaj na sveukupno ponašanje organizma. Autizam je jedan od 5 pervazivnih razvojnih poremećaja kod dece, koji se karakteriše široko rasprostranjenim abnormalnostima u socijalnoj interakciji i komunikaciji, izrazito ograničenim interesima i često ponavljajućem ponašanju ( automatizmu ) . Kod autizma nema smanjenja ili povratka na početno stanje, on je ravnomeran u svom intezitetu i toku. Dok se kod jednih vide teža mentalna oštećenja poput retardacije, izraženog ćutanja, ponavljajuće motorike ( kao što je lupanje rukama ili ljuljanje ), kod drugih sa blažim oštećenjima može postojati aktivan ili prepoznatljivo neobičan socijalan pristup usko ograničenih interesa i opširno pedantne komunikacije.
Uzroci nastanka autizma
Autizam je nasledna bolest, nastala zbog složenih genetičkih poremećaja, koji do danas nisu dovoljno istraženi. Iako je autizam primarno genetički poremećaj, nastanak autizma je povezan sa nekoliko prenatalnih i perinatalnih faktora rizika. Studija iz 2007. godine za faktore rizika nalazi povezanost sa roditeljskim karakteristikama koje uključuju poodmaklu dob za majku i oca, zatim mesto rođenja, i određena stanja kod porođaja koja uključuju malu težinu deteta kod rođenja i trajanja trudnoće, te pojavu hipoksije za vreme porođaja.
-4-
Broj obolelih drastično raste poslednjih 30 godina, ali ako se uzme u obzir da je u ovom periodu kvalitet dijagnostike obolelih od autizma unapređen ne može se potpuno tačno reći da nije to možda razlog porasta broja dece sa ovakvim poremećajem. Većem riziku od autizma izloženi su dečaci za razliku od devojčica. Ne zna se koliko tačno ljudi boluje od ove bolesti, ali po podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, u Srbiji ima 2000 osoba sa autizmom, od čega je 800 dece.
Prvi znaci autizma
Roditelji su najčešće ti koji uoče prve poremećaje u razvoju deteta i to u prvoj ili drugoj godini života. Rano otkrivanje autizma je veoma bitno za dalji tok života, jer daje detetu mogućnost da stekne određene socijalne veštine i samostalnost. Glavni problem kod autistične dece je odsustvo socijalnih veština, koji se počinje uočavati još u ranom detinjstvu. Autistične bebe pokazuju manje pažnje na socijalnu stimulaciju, manja je reakcija gestovima, a osmehom i pogledom slabije odgovaraju na poziv vlastitim imenom. Kod mlađe dece sa autizmom je često prisutan nedostatak kontakta očima, odsustvo govora tela i skloni su korišćenju tuđe ruke ili tela kao pomagala. Autistična deca stara 3 do 5 godina neće prilaziti spontano drugima i odgovarati na emocije i oponašati druge ljude. Ali ona mogu razviti privrženost osobama koje su im primarni negovatelji ( obično jedan ili oba roditelja ). Autistična deca ne vole da budu sama. Kod njih je izražen problem sklapanja i održavanja prijateljstva. Manji broj dece sa autizmom je sklon agresiji i autoagresiji, oko 30% slučajeva dece može ispoljiti agresivno ponašanje u kraćim intervalima.
-5-
Polovina roditelja dece sa autizmom neobično ponašanje svoje dece primeti do starosti od 18 meseci, a oko četiri petine do 24 meseca. Bebe izvaja deficit u zajedničkoj pažnji, ako roditelj uperi prstom i kaže ,,Gledaj” , dete neće reagovati ili će gledati u prst. Neki od uobičajenih znakova, koji zahtevaju stručnu pomoć lekara: Nema ,,brbljanja” do 12 meseci Nema gestikulacije ( upiranje prstom, mahanje rukom i sl.) do 12 meseci Ne progovara nijednu reč do 16 meseci Bez spontanih fraza od dve reči do 24 meseca Gubitak bilo koje jezičke ili socijalne veštine u bilo kom uzrastu. Pored navedenog autizam karateriše i sledeći oblici ponavljajućeg ponašanja: Stereotipija – kretnje bez svrhe poput lupkanja rukama, vrtenja glavom, ljuljanja telom ili okretanje tanjira Kompulzivno ponašanje – se odvija namerno i po pravilima, to je slaganje objekata u određenom redu Jednoličnost – otpor prema promeni, npr premeštanje nameštaja ili dete odbija da se prekine u određenoj radnji Ritualno ponašanje – predstavlja izvođenje dnevnih aktivnosti uvek istim redom,rutina, poput ne menjanja jelovnika ili reda oblačenja Orginalno ponašanje – limitirano fokusom, interesom ili aktivnošću, poput prevelike zaokupljenosti jednom igračkom Autoagresija – uključuje pokrete koji mogu povrediti osobu. Otprilike 30% osoba sa autizmom u nekim trenutcima pribegne autoagresiji.
-6-
Kako se manifestuje autizam
Kako prepoznati autizam kod deteta, kako se manifestuje i kad se najranije može uočiti? Da li je autizam nasledan? Autizam je biološki razvojni poremećaj mozga. Zbog prirode nastanka i manifestacije, autizam je vrlo složeni poremećaj. Glavne karakteristike autizma su, slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Po tim karakteristikama autizam se razlikuje od ostalih poremećaja iz grupe poremećaja autističnog spektra. Naslednost autizma je velika; genetika poremećaja je složena i za sada se još ne zna koji geni su zaista odgovorni. Važan deo autizma je visoko nasledan, ali ne i nasleđen; mutacija koja uzrokuje autizam nije prisutna u roditeljskom genomu. U retkim slučajevima, autizam se povezuje sa činiocima koji uzrokuju defekte pri rođenju. Teratogeni (materije koje uzrokuju defekte ploda) povezani s rizikom od autizma uključuju izloženost embriona talidomidu, valproičnoj kiselini ili mizoprostolu, ili infekciji rubeole; ovakvi slučajevi su retki. Svi poznati teratogeni deluju tokom prvih osam nedelja od začeća, iako ovo ne isključuje mogućnost pojavljivanja autizma i kasnije, svi čvrsto utvrđeni dokazi govore da se autizam javlja izrazito rano u razvoju. Autizam je rezultat razvojnih činilaca koji utiču na sve ili više funkcionalnih delova mozga i ometaju tok razvoja mozga više od krajnjeg činioca. Neuroanatomske studije i povezanost s teratogenima snažno upućuju na to, da mehanizam autizma uključuje izmenu razvoja mozga ubrzo nakon začeća,u to su uključene mnoge glavne strukture mozga. Ova lokalizovana anomalija verovatno podstiče lančanu reakciju patoloških ishoda u mozgu, koji su pod značajnom uticaju faktora sredine. Postoje i drugi predloženi uzroc,i prema kojima autizam uzrokuju vakcine date u prve dve godine, takve su pak hipoteze kontraverzne i nemaju podršku kod uverljivih naučnih dokaza. Rano otkrivanje autizma može pomoći detetu da stekne određene socijalne veštine i samostalnost; iako je nekoliko terapija zasnovano na naučnim istraživanjima, zasada -7-
nema leka za autizam. Kod težih oblika autizma, samostalan život je malo verovatan, ali kod blažih oblika, moguće je živeti samostalno. Autizam je vrlo specifično stanje, obično roditelji počnu da ga primećuju oko 3 godine života, jer dete deluje odsutno, ne odaziva se na poziv- kao da ne čuje, izoluje se, ne zanimaju ga druga deca, ima specifičnu igru, opčinjen je nekim stvarima, često ponavlja jednu te istu radnju, često i ne progovore ili progovore ali izbegavaju da pričaju. Ovo sve se vezuje za specifičan autizam, medjutim postoje i oni lakši oblici gde dete ima samo elemente autizma. Evo i kratkog objasnjenja: deca su različita i dok je kod nekih očigledno da je autizam prisutan od ranih godina, kod neke dece nije toliko uočljivo. Glavno je da dete ima problema u 2 od 3 navedenih delova: Komunikacija - od toga da uopšte ne govori do toga da govori, ali ne sa tipičnom komunikacijom, drugačije priča, ponavlja rečenice sa TV-a, ne zna kako da socijalno priča sa decom itd. Socijalizacija - od totalne nezainteresovanosti za socijalizaciju do zainteresovanosti, ali nemogućnosti za pravom socijalizacijom, recimo gleda ukočeno kako se druga deca igraju, voli da se igra sa odraslima ali je nezainteresovano za decu. Ponašanje - hodanje na prstima, trčanje, hodanje u krug, lupanje vratima non stop, ili tako ponavljanje radnje, vrtenje igrački, točkova.
Ovo su samo neki primeri, nemaju sva deca sa autizmom očigledne probleme sa ponašanjem i slicno. Dijagnoza autizma se zasniva na ponašanju, ne uzroku ili mehanizmu poremećaja. "Napadi" moraju biti pre treće godine, s usporenim ili abnormalnim funkcionisanjem u socijalnoj interakciji, jeziku korišćenom u socijalnoj komunikaciji, simbolici ili imaginarnim (zamišljenim) igrama.
-8-
Lečenje
Pored primene čitavog niza terapijskih metoda, za sada nema leka za autizam. Kod težih oblika autizma, samostalan život takvih osoba je gotovo nemoguć, dok je kod blažih oblika, samostalan život moguć, a cilj lečenja je popraviti funkcionisanje deteta u svakodnevnom životu. Cilj lečenja je upravljati i poboljšati simptome i funkcionisanje. Jednostrano lečenje se nije pokazalo dobrim. Terapija se obično prilagođava detetovim potrebama. Ako se krene rano s intenzivnim, istrajnim programima edukacije i bihevioralne terapije, može se pomoći, da dete dostigne određene nivoe samostalnosti, socijalnih i poslovnih veština. Svi koji su angažovani oko tretmana moraju pokušati da shvate autistično dete. Ono ima emocije i potrebe. Njemu su potrebni oslonac i nežnost, ali pre svega želja da ga neko razume. Autistična deca da bi razumela nas, koriste izuzetno veliki napor, koji treba poštovati i uzvraćati kroz znake ljubavi i htenja da ono bude zdravo i srećno, u tom svetu koje dete nije samo izabralo. Lekovi se često koriste za lečenje problema povezanih sa autizmom. Većem broju dece obolele od autizma propisan je lek protiv grčenja mišića, zajedno sa lekovima iz klase antidepresiva, antipsihotika i stimulansa. Zasada postoje oskudna istraživanja oko rezultata ili sigurnosti primene terapije lekovima kod adolescenata i odraslih sa autizmom, ali je dokazano da nijedan poznati lek ne pomaže u glavnim simptomima autizma, oštećenja socijalne interakcije i komunikacije. Kasno započeto lečenje može uticati na dugoročni ishod, zato je autizam potrebno što pre dijagnostikovati i timski tretirati. Poslednjih nekoliko godina u lečenju autizma daje HBOT ( hiperbarične oksigenacije u barokomorama) , ali nažalost ova metoda zbog specifičnosti primene i otpora na koji nailazi njena primena kod pojedinih lekara i farmaceutskih kuća, HBOT nije dovoljno zastupljena u praksi.
-9-
Zaključak
Očito je da je autizam nedovoljno razjašnjena pojava. Očito je da se ne zna sigurno šta ga uzrokuje. Očito je da postoje dijagnostički kriterijumi koji nisu dovoljni i koji klasificiraju autizam na temelju onoga što možemo videti i objasniti. A šta tačno vidimo? Vidimo poremećaj koji obuhvata komunikaciju, socijalnu interakciju i govorno – jezični razvoj. To objašnjavamo kroz prizmu postojećih znanja o funkcioniranju mozga, dosadašnjih genetskih istraživanja, različitim teorijama komunikacije, uspoređivanjem sa urednim razvojem. A činjenica je da se oslanjamo na znanja koja još uvijek nisu potpuna i koja se sama po sebi još istražuju. Zato smatramo da je jako teško doneti konkretan zaključak..
Literatura
Svetomir Bojanin, Dzek Pijašo, Nenad Glumbić - ,,Autizam danas“ Mirjana Lazor, mr Slavica Marković, Snežana Nikolić - ,,Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju” http://sr.wikipedia.org/sr/Autizam http://www.stetoskop.info/Autizam-669-c31-sickness.htm http://www.autizam.org.rs/autizam.htm
- 10 -
