Časopis Naše ideje - broj 2 (1994)

л

Е

н

т

и

фебр,ар

lOМА. IJША.

1994

"КО ПОЗНАЈЕ СРЦЕ СВОЈЕ, ПОЗНАЋЕ И СУНЦЕ САМО!" Едгар Алан По нас кроз вечност упозорава у својој ПО СМрТНОЈ поруци да када укус jeAllOM ишчезне, ниwта ВllШе не може преЖlmети!

Уп:ан у са н о хармон ији , где сваки део обавља с вој божански задатак, овај амерички па стир снова тиме апокалиптички УЗ8икује прокл етство над свим оним идиотима , лакрдијашима и надуреном децом , који су зауве к омађијани " враџбинама ђаволског царста" ( Јакоб Беме) у нашем -веку ружн о h е и .злослутног сањарења. Дакле, клетвајеизговореlЩ и више ,ништа није и сто. Разуларене маштаР~1је и тамни , сата неки с нови -победоносно оргијају у храмовима ружноће Модерне, са њених филмских и ЛИКОВ'ШХ олтара, примајући у свом самозадовољству обожавање гомиле пр ед надреалистичким прво ­ свештен ицима који, ослепљених чула , урлају попут вештице из "Магбета": "Лепо је ружно

11

ружно је лепо!"

Али, као Jt увек, из понора пакла допире и реч с пасења: "Не подлежи сањарењу, већ наДУХОВlll1 начин корисrn имагинацИју! " Изговорена пре петна ест векова, ова лековита формула ЖЈmота са визијом пр етва ра хаос

вратоломијом просветљења

-у

-

златни пор едак и враћа веру у свете снове мон аха и спосн ика

и лутајућих витезова вере европског средњевековља. Сетимо се Платонове "слике у озареној чисто"J1t", "хералдз ПРОЧltшћене имапrnзције, која је у

стаљу да своје представе ско нцентршu е на начин на

KOj lt се

вода стврдњзва у лед" (Парацелзус,

"Paragranum"). Уздигнимо стегове изворttе слике која пустоши пакао! Наоружани гипкошћу имагинације, опуштене као ручни зглоб мачеваоца изговарајмо у глас алхемијску заклетву вечне лепоте: "замишљај у складу са ИСТIUIском, а не ХИРОВlПQм имагинацијом!"

(Rosarillm philosophorum",

1550.) Одбацимо лажне учитеље и сетимо се апостола интегралне слике Бајроttа и КОЛРIIUа, Гетеа и

Раскина; тражећи (и обликујући уједно) слику вечне мудрости открићемо и прочишћену икону, насталу на узору одсјаја божанских одлика. И не заборавимо више никад мудрост пустињских Отаца:

"Кад воде душе једном ilосшану мирне и чuсш(?, делфuнu леше". Драzoслав Бока"

ВЕЧНА СРБИЈА - НАША ЈЕДШ{А ОТАЏБШlA Када су йолаганu ш е.мељu Сшуденuце. када су срйскu вuшезовu шералu своје оклоаљене коње у видовдански јурuщ када се вuшкu десйоiП Сшефй1~ йод грuлшзнu.М Йлашшо.м Реда Змаја йо йраи йуш йењао на шек йоди­ гнуше зидине Ресавске шврђаве, када се вожд Кара­

ђорђе йрви uуш КРСШОNОСНО .маШUD за јашаган,

а

гОСЙ0дар Мшюш за шакоаскu барјак, када сесв е чанuм корако.м сшуйало на йреосаећ енулuшургuју, изговара­ ла беседа на НЙUШМ са борu./lЩ умирало на но го.ма јаука, док су се йрей u с uвал е мол uшв е

u

u

без

йа.мшuлојуна­

шшао йреда ка, нико није ни слушuо да ће доћи врем е када ћ ес/ЈИ они заједно- у вечнасшu

- свом

йошом сшау

бuшu само засшарелu, мршви Йред.м.ешu из .музеја

који се више не Йосећују. сшранице обавезн.елек.шuре која се више не чишц више не воли и у коју се више не верује.

Ниједан Немац никада н ећ е рећи да су муДирер, Моцарш и Геше засшарелlL Ниједном Енглезу од часшu и угледа, ни­ када н ећ е иресшаши да в аже йрuл-tери њего ве uл-tйеријалн е носшалг ије.

Ниједан

Шйанац

ниједан

Рус,

Француз,

Рuмљан ин Шlи Александринац нећ е еећи грану од кор ена,

мозак од ерца, оца од с ина

-

ни йрошлос ш од будућносшu

Јер уПраво смисао бшuисања на зелuыl, наших корака

о а, на ших легенди и наш ег йоноса

23. u 35. u 750.

lLMa

U ено­

и и.лшћ е слшсяа ако у

оеку Оо рођ ењу Хрuсша СОасuшеља н е буд е­

мо и ми само досад ни Йри.лlери из н е чuшких и сш оријских уџбенuка. Борећи се за своје йрађедоо е, боримо се за себе који ћ емо биuш ш о u сшо својUЛl йраунуцuлщ који ћ е, ойещ шо u сшо бuшu свом Йошом с шву. који ..

+-

Ниједн ом и сшинском хришћанину нећ е бишu конкрешнији бол њ егоое ран е од бола Хрисшовог УАшрања на крс шу, удаљеног од њега скоро 2. 000 год ина. Наши ћ е срйском Вожду Карађорђу његов ошац бuши ближи од оца срйско г народа Немаље lUШ оца наш ег Косовско г зав еша

Само ако

apaOlUlHo

- Свешог Кнеза Лазара.

схвашuмо вечносш ( и йредање као олујну реку која њоме ш е ч е),

схвашuће.мосву I-tuшшавнос ш uяажвр еменеке даљин е и ЙРОСШОРНUХ граница, схваuш­ ћ емо да смо и ја и Ти који ово чишаш за u с ша бра ћа у исшој в ери у с.лшсао срйске нейобеђ ен е мисије, једном заув ек Йокренуше. Оне у којој се бришу килом е шрuu в еКQ(Ш,

Лике, Шумадuје

u

Црн е Гор е, екавица и ијекавица, калйацu, шајка'l е и шубар е. Оне у

којој ЛUlади ч ешник йод кокардом с војнм корацима йроналази йо згаженој шрави Ро.манијских висова шрагов е ла ких корака свог ђеда ч е шника од ир е ама века, који је ой еш у с в оји.м корацима ишао с шазом којом су још давно йр е њега корачал u ср йски хајдуци

-и

шако у йрошлосш

u

шако у будућносщ корачају рашници

и шако Аюл ишв е, и шако љубав,

u

шако рађања

u

смрuш

u

ЙеС.ме ијаук. Јер св е су ис uшн е деоједн е исшин е u сви осм ес и део једн е радос шu

u

свајунашшва, оЙеш. самоједнојед нно

јунашшво које никад н е умир е. И ув ек када се ов е речи буду Пон о во 'НlшlVЩ када се н е чије о'ш и н е чија срца буду са њш.ta слагал а или н егодовала

fbllAm

уйркос, йоново ћ е ожuв е ши и йисац ови х редака и његово осећање

u

наша маш ерња .м елодuја,

u

наш раш ..

И у Шом йогледу ћ е жuв еши наша ми сао, као шшо у нашим АШCJl има живе наши йре шци

Вечна Србија је увек .модерна Дрmос.л.ав Бокан.

zлавнu U

OdilOBOP"U уредllик

ПРЕД ЧИТАЉЕ ДРУГОГ БРОЈА НАШИХИДЕЈА I lра lЮСЩШ lI ll Х 11 КО IЩ, lIеЛ Н 'l а ња СР" С К С I l а ШЮ I ШЈl l l С

"

х рш н h
1111101'

Сула

.

за њега ј е то

C
об .\l а ll а и

rЮЛ У IНI СМС ll
IIРС М С l l а ла СС IIO З
Oua KlJll Mс ад рЖ
н с СП l ж е

од ЩLI'I С КИ8а lЬ:1 I IOIНl Х tl а РТ llјс к и х II збор:. 11 б рlt гс з а

У

000 1.1 вe~y И I Нlсрзије

С II:IК О,'

С .\iИ Сi1З

ПР:!.'

IIHJ1I!
113 0:111 своје OI,: IIOIII1 C Ф Уl l к цнје н споје а утеНПt'II!С ОРI ' ГIIII :lШЮС. ТН . Il релз к о, [Ј аСН ИНQ и без сеЛСl(Тl1RI ЮСТlI се в рло СЈIO Ж СI I II.\'

с l! МболН ... " дзје I.реускз н често IICT:I' III:I IЩСОЛОUJК :I ( 11:1 чак н ПОЛl tтнчкз) ДСфНН lщиј:l и СТI1JЦ~Т:I. Т име се ю II :lшег nYXOB l lOf XO PI130 Н"l';l 11 IШ l шtх ор r"З IIСlO1Х и нтуиц ија OTKJ1 :1 lt.;1jy CВlJ OI tlЈ

тр:шн цнјскн П ll аграм и

11 МСПЩСТОР llјСК l1 )11:11'01111, KOjl1 су стно­ р ил и ДУХOlЩ У СУШ ТlII IУ " ЗWСГ СО !ЮЗ) llјСКОI' :mull'laj .... H:lUIC сло­

RC II CI.:!' оссћај н остн н IIз ше С РЈ1СК':: Qтаџб и нс.

М н о гоброј ШI су и О Ч II Г]1Сllll l1 I I Р l lм с РIt

сле r1l1 ла, нароч ито, н ажалост, када ј е р е ч о на·

XOl\llOr lII С М

0 1'10 1' ду_

на роду

ЊС I'О В НМ 1 II IТСЛ С Кl)':UЩ l l ма:

11

1918, •

ОМ

СО l 1 СТ8 е ll l Т ком фо р. М о жда 11 з ато н аш

... acO II I'IC, I ш а к ,

II заЗ Н IШ r lO l'лед

Чllтао ца нај 'l С Јнћ е к а О llОМ у '1 ем у се н с С Јl ажс с I ЫI М

TCJ(CTOlla " IbIIXO tlO l юре· КЛО, ди зај н II Ш I Форм:,т ... aCOtl l'ICiL Д С IIС то у пра rю зБО I' забо ра ва О Н О I' II стра Жllll а ... ког, ХС РОј с ко г дух а ПРОJlII' ра ll ,а у lI е Il ОЗ ",ПО 11 II С ll стражс но , )'ВС" ДШ I .е од 01101' у "'СМ У с мо CIIO h': oj llll 11 CIt1)'pllll, И СТрш+.:lПII HeIl CТp!l~.h..e Il O, CnlП'1I се эаGо ра llJЫ:II ОI' 11 y j ClI lllll1T II их У јеДlIlIСТlIClЩ C.\IItCl10 11 јссте :taдBTa~ т ра· JtlllllljC 11 1I p!lIПЋЧIIU Дсф Ш ll Щllја IIC'ЩОСТIt, бил е то I1]l устрациј с, и зб ор

11111'''' 011 С М С да осе lш одбојн ост "ре:.ш IICIIC·

к у ша ll ОМ (да 6 11 сс ТС К У Il ро л ас к у ТlI.\!

I tС К УСТlЮ.\I

Y TIJPдllO У С IIОМ ста ll У).

К ОТТ фО р ~lIt з ма р ша llа

-

ж е да па KpaТ
0110 1'

11

Да тl јс II О IJlто ва ње КОј с је Ч о\СО Пll С I-/а ше и деје

У Jll ТО IIОТС IЩЈlј
0 8 ај ттроцсс, као СУ ШТ НlI с ка н е га ција

зајеД llllца

lIyxo lJ Hoe· IICTOpltje 11 l јН ТС· ", о ве ка 11 I bC rOIНl X

IIОМ

Il.'IC

с кр lШС tI М ОДС Р IНI М д l1 зај.

бај ка:'l а о Тl Юl ре тк у) у

Ilсћlшске ИДС·

11

( lIaKO

Н

1I Il paha

IIНС

IIpu rIO"'C'IU":, IlOr!lelI I lа C ~'T,

Жll нопtlЬСЮI

ужаС l lС

Iјај а о нај б рој те к треба да б уде 111JI'IIП3\Ј0\1I (у IIC1I.oIl1, .1 I I
Е ко н омс к н,

I1 раз l1Н 11 С

идеје 'ГС К буду hи м ' l н таО Ц lIм а пружају ел е м с н те з а ра· Ј У М С 1Ш I М: " СК I I Х рас кр шh а

ITcTopllje. И ако " 11a ГЛ:!..II I I II М 11 у Il сто р иј ll ) " н с ма " у. ТО К33<1", IlItjC на одм ст [lроу ... аlJаТI1 IlOдl l'1 к ој 11 О .\l огу ћа . !Ја с на1l аж с ње . Б уд у hl l ... ,пал а ц ( Hapil llliO 11 саД:IIЩ ЫI ) раС КРС lшцзма у ЖIIIIОТУ" ( као

ј СД!Ш I'

д еМ О ll С КОГ од рица ња,

с во г

И 11730 Ш ТО О КОВЗ IllI робо н lt У IЋЈlиј н Н С З ll зј у IIМ С rOCllOlI
У ЗС IllIIII Наше и деје у ру к е м о же да 1I 0 'I11 е IIРС Н С Гll1ТН · IJ
беСМltсл е н о г Ж Н IIОта, тако И с аllРС М С НII дс м ок раТС КII гал н от,

01.:011811

Н С IIIIШЫI ШIМ ЉI1Щl1 м а О ПIllТН Х м сста

М СД llјс ке ]ШЖ Н , н с са м о што н е з н а " м с

11

гос подара, не ћ и Н С СХ l! ата ПР It РОПУ

CIIOJ" ро пс к о г ПО]IO · )!",ја. Као ној са Т'Јl аТIОМ у п сс к у, тако 11 О Н са м о С !Јојll М cтpaCTIIMa н С llојом улоб ll ош h у м е ри С IIС о ко себ с,

цу, н а ш лс п о

06Y"'CII II IIP IICTOj HII 11 ГIOШЬ УДС К It СalТРС '

м е нlt к Н Р ll стај с ЩI б удс "с ", [l lt слу га Jt POI I C K ~j т юда ll ltк. З бо г с вс га О IIO IЋ, на жалос т, те ш ко ј е о 't С Кl шатlt стрпљ ив ост

1I It н те, ЈI С КТУаЈЈlЮ I ю ш те њс за It сп lt l С КО разу м с в ање 11 "РII ' хвата т ьс траД ItUllјс ки х It страж ItIШ II ..,\, П сеУДО ll раНОСЛlЩIЩ ће, IICpOllal'lI0, ОllбаЩПlf 11

IIстр ај ност, nyxo url Y ОТll о ре н ост

ОС .\lО У IЋО II С те м сљс замка Cnslt!1 flt!l M Vrlle, Л С Т'С ll1lе грал · с ког Ltи к луса

11CpCДlbC 8 C K O Ull Y

l-I ема "'h':Il ОЮIO I1I III ~ У ној СЦII КраљoU МIIЛУТllllа 1111· је з а нас туђ ин ац, 11111'11 ј с то фратвр ВIПО У УЛОЋI ар х" ,

..

тсК'1Х' 8Il co КlUo: де аIl В, IIа та к о НII С РНСh':l l офllll llРII У

оојСЩI I' рофа ФОII Штср"Gc РI1l У ЉС I'ООО.\ 1 1I II'llI 1.:0,\lУIIlIС'

Одб ~lјај у hlt да б удс ПЛ СМ ll h у божаllС КОМ ДllOр ·

хс раJlДl I К У к а о ј С ре Т!I ... ·

ке . П сеУДОllа lЋ ll l1It ћс, зато, с прс:Нtро м Гl PC ћ l, п ре ко

OI1Il1TIIX места 11 табу тема н а ш С ЦlШl lЛ lI З
11

и з гл сд с во г

01'110-

р е н о 1I IIта ll.е,
СЛ lI к авај у као у УМ ll оже 11 0М О l'л сдалу , сл и к у О IЮ Г ду_ I II1ШТ3.IIН Ла,

11 КР I I Тll зе р"м а

озб ll Љ l lO Г пр и кзза у С Р П С КI'!»I гл а с ItШ I М:l, остаје

ф илозОфс ки, ре Л I1ГllјС IПI It 1 1 С I1 Х ОЛО Ш К I1 х а ос с ам о од· ХОВ II О Г

кр и тн ... а р нма

У ТlщаЈ\О н а то да ПР Il It брОј оста l l С п ра КТIt 't IЮ бе з

ти , П РС Кllда 11 OC IIC hc IН1 ток кр ш те н е

п остоја Н':1 С IЈРО
JlOCTOjIlH'

II!tIbe ~ojc ~O спојо'\! н реДl lOщh у ItJIIl l lOјI1110:'11t:ta:J IIIЩ" .

'l у на ll ОГ у

lI C KOТJIiM :t к ој llllрстходе на ш е м IЈаДУ,

r P
ре "" I): зUol' достојаll СТIШ.

етно којс се " :l.лази у ћ~ '" II I h':У С р I IС":О I · јСЗ" h':а: " IIО Ш ТО­

атс ltстн ч кот'

спща н о г

(Jtlle

Прн то м с IЈа у м у ~I M aM O ( п рио ! ) з н а ... с ње ре '1 "

О lшј де ге ll с раПI В lII 1 Il ро цес нс где ДО II '

у р аС llЛ а њ у е ве га

ово " нтаlbс : эа ш то

I-I а о но кра тко ш па lbС (тр н ре 'ш) реЈ lа Кllиј:t м о·

-0)11 OД lloj C ~1II 11 од ПОСЛ СШЫ I Х 11 м стафll З ИЧКО Г С М l l с л а 11 к у Л ТУРСј ТТ ОСЈт едљltх lIC 1lc lТllja се . Iшеал а

11 сар аД lI l ЩJlма ... а СО Лl I С
Л Уh':су.ЈII.II

оста така с вако г У ll утраШ IbС I'

т тајr Т РII М I1 Т1 ШIТ llјI1 Х

П осле п рсл lt С11I IIањз I1 р tю г броја Н ШlШХ и деја, доб р о н ам еРНII ( 11 II сдоБР О ll ам е РНII) '1 llТал:щ 1 1Оста llltO ј е ссб .t

I'ОД ШIOМ ОДllOј С ll1t од орган с к о г ј СЛ II Н СТllа Iшш е Н :t ЩI ­

YBO I)cJЬC M

ЧАСОПИС?

Н е п озна то н с сме да II1Ш Ш II ДУХОIIН О :.Iрс ]IО "

Срб lll Ш ,

је, Ве ре н Кр у н е; 1945. ДР Ж'lIJе, Т IOРОДИllе

ЗАШТО ЛУКСУЗАн

111Ч l.:ОМ У"О Р" ШТу У MOII.I'O!l lljIlIIC см еј у б l1 П, страНIlII за Б nроаз нј у, Н IIПI I IO ПШ УЛ II C pUlI У !Осл о.\ 1 Дому з а

РУ С llј у. О Ч II I"JI СЩIO, Н С с м с м о ДОЗ ВОlllП II есб ll

1111 ола ко 1111 ола ко Ir Р И Х llата ње OHo rn у ч с м у уса ГЈ ' Р ШС IIИ нс 06 l1тa ll
то у Ј С llю tl)сљу.

11 0 Ill Т0 8 :1.I Ы: .

Il eo ll xoIIH OCТ ЛУ КСУЗ llе О I I РС М С УСЈlOlНlл а је

111te·

н у кој а , IlII а ... с, јСШI З П ОКР l llJа ТРО ШКО llе НР1ll1 рс ме за Ш 'гам Гl У

11 сзм у

ш тО\м п у . РслаК l tllј а

11са Р ЗД 1llЩll llашu х ... асо, III l с а 11 ca.\l11 су С В СС lllll1а ј е !ЈСЛ II КII б рОј ... ll та ла Н
СJlу 'щј ЈI У КСУ З ~IOГ 'ЩСО П ll са који се баllllНlIсјама дал е ко ј с од

TOrn да будс усамље " у С,llIре м е l lO.\I C'JpOII· (8. 1'11Р, ШГЩ Н С К ~I ... а СО Пl I С за есте ПI К У

С КО.\l ll зда ll а ШТllУ

11

ф Ii Л ОСОф\lј у Crencion ), Срђаll С. Са.м.УРО8и ћ

С lI м б ол ј е ГЛ
ca MOY lIc pC\l OCT CMpTlIlIKa је C
IbС I'о ве I IeЗ РС]IOСТ И , ф аРl1 сејсТI\О н

б ilh у, Интел е кту аЛ ЩI без Ж УЈЩ,С з
-

те к са п рав им

... 1fr.ЮLщ м а

Нnше идеје

ож lt l!JЬilвај у н IIС ll ун.а ЈЈа се I I>I-I ХО II СМ ll с а о, С М ll сао к ој н

ј е у ОС II О III I херој с ко г ЉУДС К О I' с к о ка I1З Iш шта llllЛ
Гл.а8IlU и

Odl 080P l lU

ур едllик

Дир ектор

ДРЛГО СЛЛВ БОКЛ Н

ЛJlЕКСЛЈЈДЛР ЛIГБ ЕЈ1КО В ИЋ

НАШЕ ИДЕЈЕ: СрПски 'шсойuс за 'ieociйpulltclll/{a 1I iйpaдUЦ lljCKa Ilс;Uражшюњtl. Беоiрад 11 Гlале, f"одшm ИЗДА8А

tl:

fl, број 2,

фебруар

1994. Ilзл аЗII ч еiйllрll ЙУIIШ loa lllllIbe.

Предузеf; е " НА ШЕ ИДЕЈЕ"; ДИРЕК ТО Р: АЛСl.'С(lll дар А lф С.l1/{О8I1h; ЗАМЕ /-IИ К ДИ РЕ К ТОРА : сmСФаll -Саеб А л РlIв аждс.r; ГЛА В Н И И ОД ГО В О РНИ УРЕД НИК:

Дра'iОСЛ(l б БОl((m; ДИ РЕ К ТОР МА Р КЕТИ Н ГА : СО/м Карщщh; Р ЕДАКl1ИЈА : Слобод(1II

Ep uh, Жел.ко И. ПОЗНЛlювllh, Зоран Буљу'iIlЈi, СiUефаll,Саеб А л Раваждех, СРl)ml Ca.M,,'POBll h, ДсјЩI 'БОР ll h, Сm иа AJa,IIOBllh : ИЛУСТРАЦИЈЕ: Мllле Кула'lII ft; Ф аТО: В)'ю ща МIII(II 'Щ Прсдра'i Ба.,ll бll /i, Дра'iољуб Кој'lIIћ, Предраi 8ујщmJi, MII.I1O/I ТIL\IОllшh, ЗОРlll/ Сllllђе.л lllt; ДИЗАЈН: МО,lИ llЛО Рајllll: КОМПЈ УГЕ Р СКА ПI'И17РЕ МА И ПРЕЛО М: "2М ' Бео'iрад; ШТАМПА : "АСТРОДИЗАJfI " Бео'iрад; ТИРАЖ: КО /ПА К Т АДРЕ СА 3А ПИ СМЕНЕ ПОШИЉКЕ: Народ llЮ: РЕ П УБЛИЦИ СРП СКОЈ: " НАШЕ ИДЕЈЕ", Бllроза Ц ЕЈ-/А : 25 д шшра; ЦЕНА ЗА ИН ОС ТРА НСТВ О:

2

50

xepojll 19,

PRESS /{OlllиaK iйc,

1,500 Гipll.w epm:a;

ЈЈ ООО Бео'iрад; ТЕJlЕФ О Н И ТЕЛЕ ФАКС У Б ЕО ГРАДУ: 0 1lIlЗ4·29 1; АДРЕСА РЕДАКЦИЈЕ У

Пме, РейуБЛ lIка CpГicr.:a; ТЕJlЕ ФО Н У РЕП УБЛИЦИ СРПСКОЈ: 07IП83.953;

ОЕМ

Z'IAUZ E

ИДЕЈЕ

А10ЖДlI ни ко 1It! може тако С /laЖIIО као Ср611 да

ocetU lI ка ко се с.... Р',у Й06еђује. како је земаљско " за м алеllО чарство ". а 11f!6f!CKO" увек 11 довек а ". И 3(1/« 011111(0 кио .чlll/е осеlФ KI/I<"O ',е бllСКРСllll крв заве­ tUO/tlIHIIX Руса, 1101ll НУЛIIХ lIa лаР'lllltUlIм а Б еЛОl ДO.IIй . mРflЖII(iill своје oceemlfll Ke. 1912. l ОДllll е o coe flcllo је Српско Кос ооо; Б ож ија I7POM II Cfl O Irе руа:о ..., ХРl! бро шfl у и Сl1 и са т и lOДIJ.IIУ ОСfJеШе I1роли8еllе кр в и 0811Х .чосковскuх 8111«е30fЮ.

Чllја жрШв ll 110раЬ(l {/обеДО IIО С IIУ lIаду у васкрс I(рщiifеllе Русије. 170УЗДйlII/ lлаСllI/К IIlI.W објави Дll је

iifux кобlllи 11 СЛllВI/UХ окшо6ЩЈСI(IIХ ,Jl.QlШ међу 61'1/111I0ljllAIl/ 11 l1обlljеllllМ ј)'lIlщи.ча било fI Ср ба . ТII.че се 11 наша крв још јСIJ.IIО.ч всз)'је. Ш и•..,е се 110шврђује Ill/ше јеД llll сmвеllО nоре КЛQ 1/ "аш е З llјеДIIII'/К О 602й­ mраЖIll1iељско l1ослањс.

ГосПоде . йО.... ,lIIуј Д)'ше l1аЛIН ј)'/шка. слаВllllМ 11 веЧIIQ na.w/,eIbe Il lIeKa њuхове .чОЛIll1iве й О .... ОZllу й06еду

I/аlllе Itд еје!. Овај 6рој часоl1l1са

I1OCBe/,yje...,o ЊIIX080ј ilле.чеlllll«ој

cellll . Никад их lfet. e.II O заборав ит и!

ВЕЧНА РУСИЈА 53 РУНАЦИ ОДБРАНЕ БЕЛОГ ДОМА 59 И.А. ИЉIIII - О ХРI1ШЋАНСКОМ НАщro,f-{А,fНРiI'fУ 8Ј Слободаll EplI/' - ПЈОТР С ТОЛИПИ Н - ц~.p!;ЏI CMIR,I -"

Р;~:t~;ra' ;~~~;~~КiО~В~А~ЧЕВI1ЋЕМ Б I1ЗМЕЂУ ДВЕ

О Р ТЕГА

24 Жерар Була нже28 Ж аll Робен -

42

А леКСО1/дар Дуиll/ 1.J~y,c ~~oЋ'PI\ BO ,CJ.IA

64 Ал еКСО1/ДOf~ Дуиl1l ИС ТО РЮј! ИДЕОЛО ГI1JА ТРЕЋЕГ

70 Хозе

Ан тОIl ИО Прu.м.о -де

фJl ЮI

ОТАЏБИНА 1 3Дра z ш.lШ ВlIсu!Ј

- ПУКОВ СКА ЗА С ТАВА

Ј6 С РП СКА ВОЈ Н ИЧКА ГРОБЉА

17 Драzосла в Бокml - РАТНО ПИ СМО Н Е П ОЗ НАТОМ СРП СКОМ ЕМИГРАНТУ

31 Жељко И. Познmювlll~ - СРПСКА ИД ЕЈА

РЕЦИ НЕ!

НАГРАДЕ НАШИХ ИДЕЈА

ЈОДра z осл а (Ј БОКlI fI - ОДОБРЕН И ГЕ Н ОЦИД У ИМЕ

50 ЈУРИЈ ЛОШЧИЋ - КЊllже(ЈНlIК из Москве 82 ВОЈИСЛАВ ПЛЕСКОЊI1Ћ - кр Ш71l1 'IЩЈ I.IЗ Беоzрада

ХУМА Н I1ЗМА

11 Алексаflдар Гajlll~ - У СУСР ЕТ К Р ВАВОМ МИЛЕНИЈУМУ 78СОЊll Карщшћ. -ЛЕ ПОТА У СЛУЖБИ ЂАВОЛА

76 77

ПРОМОЦI1JА Ј. БРОЈА " НАШI1Х I1ДЕЈА " КО С ТА БУН УШ ЕВАЦ

- СрП ски .м.аРЮIЗ

80

НАШ И ЦИТАТI1

84Дејаn Ђ ОРIlI, -ЛЕПОТОМ ПРОТI1В ЛУКА ВОГ

11

одговор­

ради афирмације способности, и ради избегавања ло­

HOcйl Mecйla на коме се налазите, те нейосредно ис­

ше селекције кадрова. То је појединац који се поноси

KycйlBO у борби са злом које хоће да уништи срйскu

својом традицијом и вером, који помаже својој држави,

народ, инсйирише нас, даВас на йочетку нешто више

и свој рад ставља у службу њеног напретка, управо

йитамо о узроцима рата

супротно

ПАШЕ ИДЕЈЕ: Госйодине генерале,

-

како је йочела ова велика и

величанствена битка Срба за свој oйcйlaHдK са много надмоhнијим нейријайlељима? ГЕНЕРАЛ КОВА ЧЕВИЋ: Рат и сва збивања на

тај хармоничан однос наше цркве и наше војске, као у

ологија домирати, и које лако могу контролисати. Да

најлейшим временима наше историје

би им то пошло за руком они морају да разбију јаке

ховног здравља,

националне државе, са јасним националним обеле­

срйског оружја?

у корист ду­

КОВАЧЕВИЋ:

Војска

Републике

Замисао твораца Новог светског поретка је да се на

ми налазимо у својој традицији, култури и нашој пра­

простору бивше Југославије формирају 4 нове државе,

вославној вери. Ми у војсци много полажемо на цркву

и то на рачун Срба и српске државе коју су они плани­

и бринемо о што већем њеном присуству у нашим

рали уништити. Творци Новог светског поретка одав­

јединицама. Свим нашим скуповима присуствују вла­

но раде на уништењу православља, јер врло добро

дике и црквени великодостојници. Они обилазе наше

знају да је у њему сва наша ку лтура, традиција и оби­

борце на првим линијама. Ми смо отпочели увођење

чаји, и да је то наша тачка ослонца, обнове и отпора.

свештеника у јединице. У чврстом опредељењу за од­

На међународном плану они спречавају да се примени

брану Отаџбине, ми у нашој вери и цркви налазимо

универзално право, које је утврђено повељом УН, пра­

један мир, једну утеху, и са нашом црквом лакше по­

во народа на самоопредељење.

дносимо сва страдања и тешкоће. Из православља ми црпемо снагу и енергију, и са нашом вером и црквом ми смо много војнички јачи.

да се примени на свим новоформираниом државама на

НАШЕ ИДЕЈЕ: У незайамhеној изолацији у којој

тлу бивше Југославије. Срби не би имали никаква

се нашао срйски народ, рейlки, али уйlолико дражи

Одговориди на ове амбиције йланера Новог светског йоретка?

проставио на једини начин којим је могао и морао

-

оружјем. И то врло одлучно. И ја то високо ценим и

поштујем. Они су мислили да ће са Србима завршити лако. Да ће брзо разбити ЈНА и да ће Срби под снагом незапамћеног притиска бити врло брзо поражени. Ту су се грдно преварили. Нису могли ни да претпоставе

да ће један одлучан отпор Срба трајати тако дуго. Ово је за њих предуго. Протагонисти Новог светског по­ ретка су већ посмењивали неке извршиоце, "прегова­

раче",

гласови йодршке долазили су од два йравославна на­

рода, руског и грчког. Из Русије у Рейублику Срйску долазили су добровољци, да са йушком у руци йомогну йравославној браhlL Како cйle их ви дочекали, и какви су ваши утисци и искусйlва из cycpeйla са руским до­

бровољцuма?

ГЕНЕРАЛ КОВЧЕВИЋ: Српски народ се су­

незадовољни развојем догађаја.

Они

су

се

нашли у једном ћорсокаку, не знају ни како, ни куда даље. Нити одустати од свог основног циља, нити пус­

тити Србима да остваре своја права. Оптужују Србе да воде рат, а не кажу да је тај рат Србима наметнут што је истина.

ГЕНЕРАЛ

КОВА ЧЕВИћ:

Историјско

прија­

тељство руског према српском народу ПОказали су рус­

ки добровољци који су долазили, и који се боре у

редовима наше војске. То су веома храбри борци, који

се јуначки и дисциплиновано боре. Они су топло до­ чекани и изузетно прихваћени од бораца и нашег на­ рода. Право је задовољство гледати их како се боре, и бити у љиховом друштву. Без обзира што то нису велике снаге, они нам заиста много значе. Православ­ ни свет мора по сваку цену да се супростави ономе што

га руши и разара, а то је Нови светски поредак. Ја сам

лично убеђен да смо ми на бранику православља, и да барнимо не само наше већ и руске интересе. Када је Русија гласала за увођеље санкција, многи су ме борци са запрепашћењем и тугом питали, зар је могуће да су нас Руси издали и оставили на цедилу. Русија је прив­

НАШЕ ИДЕЈЕ: Који су то разлози вuшег реда,

који наше нейријатеље мобилишу да нас uсйlисну са

нашег вековног йpocйlopa на Балкану?

ремено бачена на колена, и за санкције је под притис­ ком Запада гласала руска власт, а не руски народ.

Руски народ нам је послао своје најбоље синове у

ГЕНЕРАЛ КОВА ЧЕВИЋ: Разлога је више од ко­

помоћ.

јих је најзначајнији геополитичке природе. Преко

НАШЕ ИДЕЈЕ: Србима у Рейублицu Срйској се

српских земаља пролазе и укрштају се путеви који

врло озбиљно йретило бомбардовањем. Госйодине ге­

вежу континенте. Ове саобраћајнице, су наше значај­ не географске предности, али су оне веома интересан­

тне и значајне за Европу. Српска држава би могла ла користи управо тој Европи, јер ће она несумњиво бити

јак фактор стабилности и мира на Балкану, што је допринос европској безбедности.

судбину и ойсшанак срйског народа

-

найретка и нейобедивосйlи

Српске настала је из народа. Морал и мотиве за борбу

НАШЕ ИДЕЈЕ: Да ли су Срби добро и йримерно

најкришичнијuм шренуцuма за

ГЕНЕРАЛ

среће,

који не прихватају њихов модел друштва и живота.

ран унијаћењу.

Afинисшраодбранеу

НАШЕ ИДЕЈЕ: Оно штоје најлейшейримейlи­ йlи, и шйlо је дивно и дирљиво гледатијеСйlе органски

је да успоставе нове државе у којима ће њихова иде­

права, ни уставну заштиту, и планирано је да они

скуйшшине Рейублике Срйске за

је

и истински однос цркве и државе, односно цркве и

једним дугим процесом нестану. То је процес приме­

изабран је одлуком Народне

који

Војске Рейублике СрЙске. Како је йоново усйосйlављен

онална мањина. Хрватска је била модел који је требао

Генерал-мајор Душан Ковачевић

предузетника,

твораца Новог светског поретка. Њихов основни циљ

За Србе је било предвиђено да постану наци­

~j

типу

тлу Југославије последице су конкретне делатности

жјима, које одбијају да се повинују њиховој вољи, И

,z--

америчком

усамљен, саможив и егоистичан.

НАШЕ

ИДЕЈЕ:

Госйодине

генерале,

да

би

срйска држава могла бийlи фактор стабилности на

Балкану

u

у Евройи, она сама мора бийlи сйlабилна.

нерале, како cйle се йрийремали за могућ сукоб са Аме­ риканцима, и снагама НАТО йакта, и шта је то йо вашем мишљењу што је било йресудно да наши lIе­

йрuјатељи одустану од агресије? ГЕНЕРАЛ КОВА ЧЕВИЋ: Ја никада нисам веро­

вао да ће ДОћи до бомбардовања српских положаја. Запад је добро знао да би имао огромне губитке, и да

примена технике не би дала жељене ефекте. Срби су храбри, жилави и добри борци, опредељени да се до

За сйlабилност будуhе срйске државе од највеће ва­

краја боре. Запад би морао да стално Довлачи свеже

жности је унутрашњu йоредак. Како би йо вашем

снаге, дошло би до ескалације рата. Сигуран сам да

мишљењу йlребало да изгледа будуhа срйска наци­

када би први њихови војници почели да стижу мртви у сандуцима, да би то поколебало њихово јавно

онална држава? ГЕНЕРАЛ КОВАЧЕВИЋ: Први предуслов за

мњење. У једном тренутку сви су извори указивали да

на шлу бивше Босне и Херцеговине.

стварање српске националне државе је уједињење

ће нас бомбардовати. Због чега су одустали? Одустали

Рођен је у Книнској КрајИIllL Био је

свих српских земаља. Све остало су привремена ре­

су оног момента када су видели да су Срби сложни, и

шења, и ја сам оптимиста у том погледу. Најпре мора­

опредељени да се боре до последњег. Уоста.гюм зашто

йрийадник ЈНА. Рашје дочекао у чину йуковника, на служби у команди

мо да из блиске прошлости у последњих

50 година,

у

би Американци помагали Муслиманима да направе

којима је растакан и уништаван српски народ и све

државу. Ми им сами нудимо државу. Спремни смо да

што је српско, извучемо одређене поуке. Мислим да

се мирно разграничимо и да имају оно што им припа­

II војне обласши у Сарајеву.

српски народ више никада не би смео да подржава ни

да. Међутим, било би катастрофално када би дозволи­

Приликом евакуације ове команде

комунизам, ни комунистичке идеје. Ми се морамо вра­

ли да Хрвати и Муслимани праве своје државе на

тити свом корену, традицији, култури, обичајима без

рачун српских територија, и вековног српског етнич­

којих неможемо да опстанемо. Ја решење видим у сре­

ког простора. И још једном понављам одговор на ваше

ћној равнотежи националног и општедруштвеног

питање због чега нас нису бомбардовали. Само зато

uреживео је йакао у Добровољачкој улици Безусловно је сшао на сшрану свог народа НАПIЕ

ИДЕЈЕ

принципа. То није ни социјализам ни капитализам,

што смо

већ трећи пут. Приватно власништво је неопходно

Отаџбину бранити до последњег.

одлучно

поручили свету,

да

ћемо

нашу

5

ЕЛЕМЕНТИ РАТА

Бранислав Машиh

ПУТОВАЉЕ УИСТОРИЈУ Он је у овим крајевима био

1929,

као туриста, и

углавном је описивао бубе, вина и рибе. Шездесет го­ дина касније, ја ћу овамо почети да долазим како бих писао о делу свога народа о којем "ново покољење" никада није учило у школи.

Не знам да ли је то био труцкајући полу сан "мистично озарење", моја дуга увежбана вештина да сиромаштво чињеница учиним подношљивијим, или је пак реч о "накнадној памети"

-

осеЋао сам те ноћи, у возу, да не путујем, тек,

измеђУ Београда и Книна, два (како ће се убрзо показа­

ти) симболичко изузетно важна града ововремене српске духовне и моралне географије; осећао сам да је то, потенцијално, пут у сасвим други ниво Историје. Знамење првог нивоа, оног што нас је одређивао тад,

могао би бити, уз извесну слободу интерпретације, голуб. Голуб којем је давно из кљуна испала маслино­ ва гранчица, голуб који је само олињала маска за демо­ не подмуклог рата на чијем смо удару деценијама, рата што се против нас води модерно, под анестсзијом и

амнезијом, без витешке објаве, без вертикале части и хероизма, без сјаја и славе, без митског зова труба давних осветник а, без "урагана и орлова", рата који

нас обезличне растаче изнутра и којем се тешко оду­ пиремо, уловљени у замци "овог времена без Бога" ...

Знамење другог нивоа Историје, овог ка коме би

требало да се пењемо кроз ноћ као ка боголикој спозна­ ји, овог у који би требало да се враћамо, овог дубоко

ЗАПИСИ ИЗМЕЂУ ДВЕ и у овом броју, "Наше идеје" на

обнове и стварља

и док ви будеillе чиillали овај шексш, неко

заПисе из раша за коначно ослобођење

је, Тамо, у рововима' у ноћи, йо кшuи, сне2У, на

и уједињење срПских земаља. Овог пу­

цичи, у 2РОULЛУ, у решким данима illишине, да­

ша

изабрано

Перо

ПриПада .младом

Браниславу Машићу који је са свог ро­

дног Цера, преко Београда, дошао и до заПадних срПских граница, до јуначких

Крајишника које с љубављу и исшин­

Тамо и за нас. Неко на својим йлеhима, својим

гапења, без снойовамедијскихрефлекillора и ва­

ћањем

реншијерсшва и власillољубља...

њиховог

вође

illашillине,

без

рейоршажа је и очигледна чињеница особене аушорове лирске осећајносши

под подневним августовским сунцем. Небо бистро и

прозрачно, као на неуклоњеним предизборним плака­

политику". Мудре и речите изјаве, разбарушено, али

мир. Пратио сам га од почетка љеговог "уласка у

йрима њихове косШи. Они су Банаhани Црњан­

йоји њихове "неме исшине" и

ског, КочићевиКрајишници, Јадрани и МачваЮl

Јанка

Са Рашковићеве веранаде у Примоштену по­

глед се пружао далеко. Море је било мирно и злаћано

Онц су органски везани за ову земљу, која

ка који данас можда још живе само у

они заувек разликују од других рашних

Вожд

тима. У очима старог професора читао сам тугу и не­

им храни крв,

заПисима даје Посебну снагу и чиме се

Тако сам Допутовао У рат.

йолиillиЧК02

Рашковића, Па до неПознаших рашни­

његовом сећању. Такође, оно шшо овим

Са литерарног становишта ово је, можда, кич. Алија сам то осеЋао.

држи ше две хиљаде киломеillара исйрейлеillа­

шара

од

ственом сјају битке, у сумраку безименом" (Х. Л. Борхес).

нейоколебљивошhу, ђушке, носи овај раШ. Неко

даноноћно, без викенд- рашовања и сумњивог бо­

знамеље тог нивоа Историје ...

бледилом света, на дан небеских вукова, у величан­

ранама и йобедама, својим узлеillима и шцхом

нихфРОНillова, од мађарске гранцце до Конавла,

-

"IЪегова непојмљива снага издиће ће се високо над

нима йребројавања, свадби и сахрана. Неко је

ским дивљењем шако вешшо и с осе­

оПисује

ти, дремљиве и мамурне, али непотрошене и спремне

да са "спокојном ведрином" платимо високу цену

БИТКЕ

својим сшраницама доносе изабране

органски у нама, који ће нас својом праснагом прену­

Веселиновића,

Васипеви

Шумадинци,

Црногорци Марка Миљанова. Њимаје Оillаl,lби­ на у ве нама, а йредсшаве о њој сасвим конкре­

Шне. И биhеје док буде њих. Они су срйска снага

тихо господство његове појаве, спонтан наступ гуруа прожет благошћу несвојственом овим динарским пре­ делима, донели су му особен аутроритет међУ ов­

даш љим Србима. Јован Рашковић био је чудесно прецизна мета­ фора ововековне историјске судбине Срба у Крајина­ ма.

Потомак

породице

страшно

пострадале

од

хрватског ножа у прошлом рату, и сам једва утекао из

и срйска исшина у овом раШу. Њима су йосве­

клаНИllе "хрватског повјесног сна", поратни бриљан­

ћени ови заЙиси.

тни студент и потом врхунски стручљак, онај који је

"опростио, али не и заборавио", онај који је хтео да

и његове увек Присушне евроПске лек­

Воз који ће се те спарне августовске вечери оти­

верује у помиреље, у опроштај без покајања, у правду

шире, које се ilлешу између сусреша,

снути из Београда и убрзо уронити у тајновити сутон

без казне. Да би се развијао у струци, морао је напус­

крваве

тити свој развојно запостављени српски завичај. Уси­

радозналосши и снова. Тако, Понекад

мрље хоризонта на западу, изрониће у бљештаво

дрио се ипак у близини, на Обали, у Шибенику.

книнско летње праскозорје. Памтим да је на улицама

Срећно ожењен Хрватицом, отац дивне девојчице која

било више људи но уобичајено и да је благ ветар

ће се доцније удати за Хрвата, "добар са свима", без

доносио, кроз назубљену грдосију Свилаје, мирис мо­

задљих примисли крочио је кроз мирноДопска време­

нам се учини да су шамо у Крајини При­ сушна два Бранислава, једанучесник, и

дрги Йосмашрач. Саборац и иншелек­ шуалац Алu, када се йажљивије ослу­

шне

мелодија

ових

исйоведних реченица,

сешнux

и

иПак се шада

осећа јединсшвени звук његових речu, звук рашнu, огњенu.

6

сремске равнице,

клопарајући

ка згаснућу

ра. Као и увек кад у зору стигнем у Северну Даламцију,

на. Као психијатар, веровао је да се душа са жигом

сетио сам се младог Ернеста Јингера:

злочина на себи може излечити.

"Први утисак скоро ме је разочарао. Масе кра­

Имао је ту несрећу да до љега под старост допре

шких стена које су се, испуцале на многим местима,

зло кобна тутњава у недрима историје: тутљава коју је

спуштале до вода и тамо ра чвале као истопљено олово,

препознао.

учиниле су ми се тек као костур једног крајолика коме

Чудни су ти и тајанствени путеви којима ће та

су недостајале пријатне облине и слој од меса. Касније

тутњава, неочекивано и за њега самог, изгурати ши­

сам, наравно, приметио да ова земаља има своје тајне

бенског психијатра и српског академика на чело

силе; оживи у сећању и изазове осећање носталгије ... "

српског покрета отпора ("Чудни и тајанствени путеви

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

Господњи ... "). Српском покрету ОТ­

мисе, те ноћи, нејаким исмешни­

пора, он ће, у почетној фази, бити не

јим но икад пре и после. Имао сам

само вођа него и симбол. Од почет­

потребу да на длановим осетим

ка сам имао утисак да је он у ту

умирујућу студен челика. Дали

причу допануо како би се тукао про­

су ми пушку, "танџару", и пита­

тив закона историје и одмукле ло­

ли ме колика ми је плата.

гике њене uикличности. Личио ми

Ни дан данас незнам које је

је на светиљку која упорно и (на­

марке била та пушка. Знам само

равно), неубедљиво оповргава ноћ.

да сам чекао, а вероватно и

У сфери литературе, то је могло

слио исто што и они.

пробу дити извесне симпатије, али-

До

Ђаво је већ био дошао по сво­

дошло. Али за мене је то било не­

Јован Рашковић није био чо­

поновљиво,

век за то. И он је то знао.

куство.

Звали су га "српски Ганди".

у

Хрватској,

ватреног

крштења у Буковиuи тада није

је. И тебало му је дати. По њушuи.

"Српски Ганди"

првог

ми­

парадигматчно

ис­

Осећао сам у њиховом

шапату, у полугласним команда­

че­

ма, у силуетама изливеним у ме­

трдесет година после незавршеног

сечини,

Другог светског рата!

ослушкивању, у призивању оног

у

напрегнутом

Тог дана на веранди у Примо­

титраја гена прекаљених у дав­

штену говорио је мало. Помислио

ним војнама, у митском зову што

сам да туга и немир у његовим ста­

се

рачким

појмЈЬИВИХ даљина... осећао сам

очима

крију

романескна

безг ласно

пролама

из

не­

пространства, и да ће једном неко

како

написати тај роман. Увече је оти­

менажерија преображава у ра­

шао из Шибеника у Книн да се ви­

тнике, исте оне који су неуморно

ше никада не врати. То јест, вратио

бранили

се да више никада не оде. Било је то

Империје.

оне вечери када је на барикаду у

њихов ум престројава на ратнич­

Цивљанима, између Книна и Врли-

шмајсере немачке производње из прошлог великог

ке, пала крв.

рата, револвере разних марки и каЈIИбара, нешто де­

Повратак је био немогућ.

фанзивних ручних бомби и понеку "заставину АП

(Две године касније, када сам у Бањалуци про­

7,62мм...

се

та

шарена мирнодопска

најславније Видео

европске

сам

како

се

ку логику, какО на сваком детаљу далекосежно уче.

Беху, прво, заузели 1l0ложаје као у филмовима

Вељка Булајића: залегли у плитке јендеке с обе стране

•

Видео еам у њима синове и унуке оних Букови­

буковичке цесте, једни наспрам других, са великим

чана, Срба, који ни чувени "Декрет о козама" није мо­

изгледима да се, кад први аутомобил наиђе, поубијају

Кад су се

гаО раскоренити, раселити, уништити. Тај Декрет је

међусобно. Један официр, мештанин, осуо је псовке по

перспективе ГОРОJlОМНО заљуљале, он није, ма каква да

донеше!! почетком педесетих и именовао је регионе у

њима и разместио их, а ја сам знао да такву грешку

су му била уверња, уљуљкивао него будио и опо­

којима се забрањује гајење коза као великих штеточи­

никада више неће направити.

мињао српски народ у Крајини, Босни и Херuеговини.

на и народних непријатеља. Један од региона са поду­

Личили су ми на оног србијанског сељака из

2)

у тренуцима који ће се доцније показати као ванре­

жег списка, посве налик осталима, била је и српска

Кљиге о Милугину који кад чује звоњаву црквеног

дно важни, онје направио пресудан отклон од београд­

далматинска Буковица, кршевита, дивље лепа, посна,

звона на узбуну или добије позив на мобилизаuију,

ских демократа инсистирајући да се српској страни у

обрасла оскудним трновитим растињем, где је аскеза

оставља срп и мотику, умива се, моли пред сла вс ком

Крајини, па макар и демократској, у имену дода су­

била услов опстанка а узгајање коза привредни темељ

иконом, облачи најбоље одело, узма ткану торбу са

штински атрибут: Српска.

традиuионалне патријархалне заједнице вредних, ча­

комадом проје и сланине и дебелим вуненим чараllа­

читао вест о смрти Јована Рашковића, запис о сам:

Свака поштена српска историја овог доба не може му оспорити три капиталне ствари.

3)

1)

Његов удео у откровењу

и успону Радована Караџића, вође Срба у БиХ, неспо­

сних и побожних људи чији земаљски дани беху про­

ма,

ран је. Колико је то било значајно схватиће и они Срби

жети геслом:

ратника.

који су плаhени да не схватају ништа.)

СРПСКА ПРЕОБРАЖЕНСКА НОЋ

"Цару царево

- али

не више, Богу божје

- али

не

и одлази,

претварајући

се

успут,

изнутра,

у

Та ноћ у Буковици, у сенци куле Јанковић Сто­ јана заривена у небо, на месту за које сада мислим да

маље!"

Забранити њима узгајање коза зна чило је ускра­

је обележено добром ауром манастира Крка (из

1345), имала је

1317)

и

Исте вечери када "српски Ганди" заувек напус­

титит им могућност опстанка ту где се вековима рађа­

Круне (из

за мене мистичне, новозаве­

тио Шибеник, срнском Буковицом uаровала је јака бу­

ју и умиру, значило је на брзину нагурати њихов етос

тне, призуке. Када смо се ујутру вратили, умио сам се

ра. Био сам смете н у кући потомака чувеног вође

и сомаћу митологију у убоге завежљаје, разјурити их

на бунару у дворишту, као у руским романима, и нај­

далматинских Срба Саве Бјелановића, у Ђеврскама. Бе­

у велике хрватске градове, у машине за асимилацију

зад жудно запалио uигарету.

ше већ ноћ када смо се вратили из обиласка густо

по чијим калдрмама и у трећој генераuији несигурно

Помисао на лик који ми се неколико пута ука­

распоређених сеоских стража. Пред починак, спрам

ходају, на палубе прекоокеанских бродова који су ну­

зивао минуле ноћи пробудила је "суморну радост се­

свеће (Хрватска је још тада, далековидо, искључила

дили врло успешан модел "решавања сропског наuи­

ћања". Након ко зна колио времена, тог јутра написао

Крајини уз своје електро-мреже), сређиво сам белешке

оналног питања на Балкану".

сам песму. Без "сјаја битака и славе мачева": обичну

и читао Карлајла.

Многи су, међутим, остали. УДБ-а је годинама

Буде ме у неко доба ноћи. Узбна! Извиђачи су

откривала њихове козе у забитимјаругама, по земуни­

јавили да се хрватска милиција гомила око Смрдеља,

цама, пећинама, на таванима изнад славских соба. И

села према Слаповима на Крки. Два и по сата пре тога,

стрељала главе куће, "по краком поступку". Многи су

као магијски жиг проливене крви који се не да обри­

то надживели

сати папирнатом марамицом ни зауставити "инфор­

мативном блокадом",

проширио се глас о нападу

дрнишких Хрвата на барокаде у Цивљанима...

Видео сам те ноћ на борбе­ ним

положај има

дојучерашње

сељаке, шофере, конобаре, раднике

...

љубавну песму.

ЧАСТ ИЛИ ЖИВОТ? Виђао сам их после на многим фронтовима. Оне

из Буковице и многе наличите крај којих нисам лежао лежао сам иза каме­

у рову током њихове ноћи преображењске (тек доцни­

них заклона са онима који су им биолошко И духовно

је ће, наиме, схватити да је она ноћ у Буковиuи била­

IIродужење. Перо, бележница и диктафон (и које увек

и дословно

вучем са собом као оскудну ратну лектиру) чинили су

ски празник и крсну славу манастира Крка). Нису ви-

Те августовске ноћи

1990.

- тачно

на Преображеље, велики хришћан­

ше

били

сеоске

страже

него

Српска војска Крајине и Војска Ре­

у околним фабричицама, учитељ е,

пуБЈlИке Српске. Оденути по уг ле­

сеоске ђилкоше, ситне коикаре, ка­

ду на славну Војску Краљевине

фанске

Србије, причешћени, помирени са

музиканте,

приучене

"шминкере", студенте који су се у

собом

завичају затекли на феријама, гас­

каљености утиснутом на чело,

тербајтере на годишњем одмору ...

јасним представама о границама

Још беху у шароликим цивилним оделима:

кожуви

и

сукнене

чак­

шире, тренерке из месно г фудбал­

и

Богом,

с

бором

пре­ с

које бране и Држави за чије ће (два века сневано) стварање колико су­ тра, можда, погинути.

ског клуба, фармерице и кожне

Држе испреплетане и ком­

јакне, плав и раднички комбинезо­

пликоване линије фронта од ма­

ни, (Тачно је да се у начину њихо­

ђарске

вог облачења може тражити мера

обале, од "предграђа Загреба до

њихове

Вишеграда и Требиња". Против

подложности

однарођа­

границе

до

јадранске

време

себе имају регуларну Хрватску

убедљиво ће показати да је угав­

војску, фомаuије белосветских ле­

вању,

но

управо

ово

на

гионара (што често не успевају да

прљавштину, које још нису захва­

се сете у којем су то сад рату), по­

тиле дубље слојеве њихових душа

туричке милиuије (које поново

и мишљења. То је, заправо, онај осе­

вребају да прекољу сопствено се­

ћани прелазак у виду раван Исто­

ћање на прадедовску превару), па­

рије, силажење дубље у себе)

кистанске

ном

реч

и

наслагама

налик

Имали су различито оружје:

авганистанску

једноиевне и двоиевне ловачке пу­

шке,

прављене

знамењем ("ислам који беше маче­

откопане и подмазане

ви што ојадише западну страну и

карабине,

ручно

под

турске

сневаче

"кратеже",

планете

фанатике, герилу,

Алаховим

зору").

FIАПIЕ

ИДЕЈЕ

7

Видим их како јуришају на

Против себе имају и главне

_ бункер-брдо

"силнике овога света и века" који

Јакещ на Цер и Мо­

праве "нови поредак" по мери пус­

.1РИЧУ, на Дервенту и Брчко, про­

тоши у себи. Кад крећу напред у

бијајући коридор ка Матици и

гротло, кад заспивају, кад смерно

певајући: "Зови, само зови, сви ће

клече

соколови ... "

пред

олатаром,

никад

нису

Израњају

сигурни да им из престонице њихо­

подрињске

измаглице

кратски нож у леђа. Против себе

конвој викенд-ратника и одузи­

имају и пангерманске геополитич­

мају им "ратни плен" сакупљен

ке теорије и поново набујалу вољу

по семберским селима.

за моћ која те теорије подупире.

где

из

ве позадине неће зарити неки демо­

пресрећу

један

Видим их намрачене, у му­

клој ћутњи И стамњености лица

Против себе имају, можда, и неповољан положај сазвежђа, ара­

препознајем стамену решеност,

беске са краја непознатог космич­

док слушају вести О визитама

се надахњују

емисара из Београда што хитају

Против

да Караџића натерају да потпише

себе имају и дуго припремане прос­

Венс-Овенову скицу свих буду­

торе за планетарну Велику Инвер­

ћих ратова у којима ће гинути

зију ...

љихови синови.

ког

циклуса,

чиме

првосвештеници Саlј

yuga.

Неспорно је, међутим, једно:

Читам телсграм 1l0дршке

управо они, ти из српске преображен­

који шаљу на име Радована Ка­

ске нооо, упркос свему и свима, вој­

раџића. ..

нички добијају овај рат.

Живописно се раскриљује

Потпуно су свесни своје мере

дуга збирка упамћених призора.

и улоге, своје дужности унутар за­

Онда се, наједанпут, филмоскоп

једнице.

захуктава, боје се мешају, чују се експлозије,

Они су,једноставно, ту где су век, органсЮf везани за земљу која им "храни крв" и

ра, за време оне страшне хрватске офанзиве:

прима њихове кости. Њихова лица и карактере вајали

- Ко је,

су време, небо и земља, ветрови и воде, генетски лави­

- за данас и заувек,

ринти, предање, Бог у когасе куну, којем се моле икога

- на неки чудно Фамилијаран

начин

све

се

кроз

огаљ

оцртава, прште комадићи разби­

одувек били и такви какви су оду-

- Добро,

Као што су били њихови преци и као што ће

који у пресудној фази битке надјачава могућа коле­ баља: Нож на пуuше! За Отаџбину

- јуриш!" ...

Рез.

Тишина, као "божанско оглашеље у грудима

знам. Али кад би, ипак, ти морао некако

човека". Једно вече међу ретким вечерима предаха.

да објасниш!

оци својега: Отаџбине, земље, породице, части, вере, права, истине.

објаснио је Марко Миљанов.

Боље не може...

- понекад опсују.

Они су и у овој прилици само одлучни брани­

јене слике, пролама се глас непознатог команданта

и Кlшав је, заправо, за тебе данас јунак?

- Види, то су ти врло једноставне ствари. ПIирити

Под шатор ом, на Влашићу. У околним шаторима су

причу значи врдати. Поставићеш себи питаље: Шта ти је

травнички Хрвати који су спас и уточиште пред сво­

важније

јим подивљалим муслиманским цвећем (лош кале м)

-

част или живот? И најискреније себи самом

бити, ако Бог да, њихови потомци (којима се, по древ­

одговориш. По одговору ћеш знати да л' си јунак ил' си

нашли код Српске војске. Киша, ватра, гасна лампа.

ном завештању, мора предати бар колико се од очева

крпа, масна и rюдерана. .. А у животу, дела су ту, Ако

Сиоран:

наследило, не мање).

лаже коза, не лаже рог!

А што њихова непоколебљивост у томе, њихова храброст и издржљивост, њихов победнички дух и

војничко умеће

- по

процени далеки х господара рата

"Време, напослетку, иде наруку подјармљеним

Они постоје.

народима који, скупљајуОО снагу и гомилајуОО драгоце­

Они су српска снага и српска истина у овом рату

не идеале, живе у нади, у будућности."

-

(као и у свим претходним). Једино што ћемо без зазора,

буде "опасне интуиције" сродним народима и постаје

спокојно, моћи да претворимо у предање нашег по­

"неприхватљив пример", и што се то понавља четврти

кољења онима које ћемо тек прекомандовати у живот.

пут за последњих осамдесет година, то ће вам они

прећутати, приписати случају или вољи Божијој.

- Они - о којима је

Не

замећу

лако

покренути, али кад их натераш

кавгу,

тешко

их је

...

Нису склони авантуризму, али их зато можете,

ако надвладате њихову проницљиву скепсу, брзо убе­

1992.

новинара из обиласка неколико личких села, где имје

ЧЕКАЈУЋИ МИЛОСТ УОБЛИЧЕЊА

ни, чак и кад спољашњи знаци указују на "прила­

Опет је била киша. Лика, дубока јесен просте и ратне

Управо сам се био вратио са групом страних

редака.

Они су У својој најдубљој природи конзерватив­ годљивост".

написано тако мало честити х

ВЕРИГЕСВЕТОГСАВЕ

био омогћен увид у стравичне злочине Хрватске вој­

Памте их моје искрзане и већ пожутеле беле­

ске током операције "Спржена земља".

жнице. Хроника трајућег рата, која готово непрестано

Софи Делпеш је из Париза, има тридесет и две

тече у мојој глави, кроти лутајућу мисао растрзаним

године и данас је три пута повраћала. Сместили су нас

записима, фрагментима, збрженим опаскама.

у исту кућу у Грачацу. поподне, кад се мало средила,

дити у мисију и мобилисати за велика национална

Та хроника затиче их о католичком Ускрсу

1991.

пита ме, загледаног кроз прозор, у кишу, на лошем

предузећа. На свет и живот гледају стабилним очима

на Плитвицама

("Живот нам је дат да га живимо, а не да га ташто

паљбе покушавајући да спасу плавооку девојчицу из

- Ти си Србин,

тумачи мо

буктиње једне хрватске куће (онаје данас ратно сиро­

Ћутим.

и оспоравамо,

мешајући се Богу у по­

слове.").

предања и жртва предака; деци, за дугих зимских вече­

ри, причају о Милошу и Лазару, о славним краљевима и устаницима, о светом Сави, о Душану, о братској

Руској Империји и о томе да се на двору Немањића златним кашикама јело кад се за Америку није ни

...

гину

од

хрватске

Видим их У Западној Славонији како се не про­

довношћу одласка у цркву и си­

тнином спуштеном у руке просја­ сматрају

се

онолико

Богу

милим колико је Црква свакога дана у њима и делима њиховим.

српском:

да ли би им се светио за ово'!

- Ти си Балканац, ~гио би се сигурно, знам вас ја! Много касније, увече, причам јој да ми имамо

српских

празник који се зове Вериге светог Саве. Сава је наш

цркава, надвикујући се са брујањем мотора: "Зар неће­

највећи светитељ, кажем, а вериге су његов основни

мо бранити ови своју земљу људи?! Како да бранимо

атрибут. Оличавају Правду. Исте је вериге имао и

тиве

одношењу

икона

и

драгоцености

из

земљу са опустошеним црквама иза себе, изроди?!" и

апостол Петар. По нашем предању, Сава и Петар су

чујем како љуто псују Председништво СФРЈ у проши­

једном разменили своје вериге ...

реном саставу, са нагласком на својима.

Богоугодност не мере ре­

ка;

четворица

че; живи у Книну И догодине ће поћи у школу).

Дубоко им је усађено поштовање националног

знало

како

Подучавам је и да је

рина им је: "Отето

- проклето!"

Претежно говоре тихо, за­

певају грлато. Понекад, кад се у предаху између битака малчице "причесте чемерушом", запевају и ону:

"Ој,

Туђмане,

дођи

ако

смијеш

.,

ОЈ····

"

на посело

у Борово

Село,

Не без извесног поноса и радосног саучесништва.

Њихов, тихи хероизам једи­

но је што ме уистину фасцинира­ ло

у

овом

рату;

њихов

тихи

хероизам носи у себи супстанцу чисте поезије, која толико одудара од "духа времена".

Једног од њих питао сам, у

лето

8

1992,

у брдима изнад Моста-

световни

ригама, створио модерну српскуи

нацију и државу. Она каже: -Добро, но да ли би се Ти све­ тио за ово данас?

Ћутим.

Презиру оног међу собом ко неча­ сно стиче имовину. Изрека од ста­

свети Сава,

српски племић, потом светац с ве­

-

Један ваш дссничар, којег

сам читала на италијанском, каже да не осветити се за нансто зло значи

признати неправду, легализовати је, признати слабост и малодушност, оповргнути своју природу! ... Пада у ватру и већ дуго при­

ча на енглеском. Не кажем јој да она заправо ништа не зна о нама и

о Балакну, са кога су потекле нај ве­ ће

европске

цивилизације,

укључујући и данашњу. Не цити­ рам јој више никога. Она упорно пита:

- Реци: да ли би се Ти светио за ово то смо видели?

-

ЗаJIIТО отворено не кажеш:

да ли би се Ти светио?! Ћутим.

Рат још траје. Осветићемо се. Својом коначно м победом!

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

.,

ЕЛЕМЕНТИРАТА'

Душаn Туфеiџuћ

ОНИ КОЈЕ НЕ СНИМА ТЕЛЕВИЗИЈА

-

ПОРТРЕТ ЈЕДНОГ ПРАВОГ СРПСКОГ РАТНИКА: ВЕЛИША ВЛАХОВИЋ - ВЕЉА

стоји, узимаш луксузни часопис. Читаш наслов ше идеје". Гледаш датум и годину издања

Не можеш да верујеш даје тако нешто луксузно и лепо настало у рату, те давне

Листаш г латке странице и дивиш се,

Који су ови Срби? Какви типови! Пажњу ти

-

Веља, јунак

студентског семинарског рада једног будућег српског националисте".

изглед и строго држање. Када је почео рат, који је за душност" Вељаје безусловним стављањем на распола­ гање својој Отаџбини показао да љегов опасан изглед

није, као код многих других Срба, филмска поза ла­ жних урбаних хероја, већ да је она строгоћа на њего­ вом

Схваташ да је овај текст написан специјално за тебе. Узимаш часопис и ха­

лапљиво почињеш да читаш.

НАЦИОНАЛИСТЕ

"Драги студенту и српски националиста, ти ко­

ји ћеш ово читати много година касније, треба да знаш

Када будуће 2енерације .младих срйских

да су се Срби и у овом као и у прошлим ратовима

националисша буду йо библиошекама

храбро борили и крварили "за крст часни и слободу

йрекойавали фаКШ02рафску 2раl)у о

-

како би у њему йошражили инсйирацију за своја националисшичка осећања и како би у

инкарнација каракетра

наших

4.

'91.,

августа

- Веље

по­

када са својом оклопном једини­

цом из Шапца креће у одбрану српства.

сањаш, седиш на столици.

РАДА ЈЕДНОГ БУДУЋЕГ СРПСКОГ

физичка

Ратна биографија Велише Влаховића чиње

Какве су ово силе, привиђења и провиђења. Не

ЈУНАК СТУДЕНТСКОГ СЕМИНАРСКОГ

лицу

предака.

Шокиранси?

йосяедњем срйском осяободилачком рашу

ји) је његова корпу лентна физичка појава, озбиљан

Србе значио избор "ризик части или безбрижна равно­

1994.

задржава поднаслов "Велиша Влаховић

Први утисак о Вељи, (требали рећи и нај важни­

- "На­

- 1994.

златну", а да су о ужасима, страхотама и злочинима у рату у коме су учествовали накнадно сазнали од штам­

пе и телевизије.

Крај те ратне зиме, и пролеће

1992.

проводи на

фронту у Вуковару и Источној Славонији, све до маја

исте године када се положаји предају руским једини­ цама. Затим са

"25.

добровољачком" учествује у те­

шким борбама око Братунца, где у неколико крвавих окршаја са муслиманима успевају да одбране рудник Сасе.

Читавог тог лета са својом браћом добровољци­ ма води битку на живот и смрт са сребреничким му­

слиманима, који покушавају да избију на обау Дрине. Слике запаљених села, честе заседе које се постављају

ликовома рашника йошражили узоре за

у непрегледним босанским шумама, герилски упади у

себе - биће, најблаже речено, изненађени. Љихов

непријатељску позадину, борба са фанатичним непри­

йрозор у наше време биће йожушеле

јатељем у којој нема милости и у којој нема поправног,

новинске сшранице, на основу којих наши

јер се најмања грешка плаћа животом

будући чишаоци МО2У заlCЉучиши да се наш

- карактеристи­

ке су овог дела ратишта.

раш водио иСlCЉучиво у йре20варачкuм

салама у Женевu, да се сав ње20в смисао

у овом рашу срйска .младос ш

сасшојао у йре20варачком надмудривању, и да су, анал02НО шоме, највећијунаци

је својом храброшћу

0802

раша они који носе дийломашски фрак, а не

йриредuла величаnсшвеnе

(као до сада) они који носе 80јнички шиње.IL

исшорujске рейризе йобеда из

Ипак, даје овај рат био пун "ужаса" сазнаћеш на

1 свеШСКО2 раша,

основу изјава оних који овај рат нису ни видели ни

извојевали коnкрешnи Срби у

осетили: београдских интелектуалаца, глумаца, чла­

једnом исшоријски

нова друштва за заштиту људских права, лидера стра­ нака

које су йоnово

...

коnкрешnом времеnу.

Запитаћеш се како ли су тск кукали и како лије

тек било тешко онима што су се борили, који су се

После напада муслимана на Скелане, Веља са

неколико година дружили са крвљу и барутом.

осталим четницима креће у контраофанзиву, у кона­

Како ли је било онима што су се борили, шта су

чном обрачуну и стижс на брдо изнад Сребренице. Ту

мислили, о чему су сањали, шта су разговарали пред

их не зауставља непријатељ већ одлука Савета Безбе­

борбу из које се многи неће вратити, како су им се

дности, који овај мали градић и баљу у источној Босни

звале девојке ... остаће тајна.

Ilроглашава заштићеном зоном,

Узалудроњаш по хрни новина

- српским ратни­

По оној народној "кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати" Веља стиже и на један од

цима ни трага.

Питаш се, наш драги студенту и нациналисто,

најтежих положаја на сарајевском ратишту, најевреј­

да ли је тај рат можда водила нека фантомска и имаги­

ско гробље, где герилу из босанских шума замењује

нарна војска?

На све то српски ратници су ћутали. IЬихово

ћутање није био завет ћутања, нити је то био њихов

у личним борбама.

Збуњен си. Мислио си да ћеш свој рад "Херојска

избор, нити оно представља презриви одговор фанати­

Највећи подвиг, ипак остварује на Требевићу са

вертика.ЈШ у српској историји" поткрепити са обиљем

ка на ужасну медијску дреку и галаму позадинаца,

члановима "Српског отаџбинског савеза" у јединици

материјала о српским борцима и њихвим победама у

нити, опет, у томе видимо неки дубљи метафизички

"Српска Освета", где након бежања многих Срба, ме­

овом рату. Овако, рад ће, по свему судећи, бити одба­

смисао. Једноставно

страдања, патње И на­

штана, у брби прса у прса са десетоструко надмоћни­

чен из методолошких разлога, јер немаш довољно до­

дања српских бораца и српских добровољаца није имао

јим непријатељем, успева да сачува наше положаје.

каза за своју тезу о вечном српксом херојству.

ко да забележи. Овај рат није имао своје писце, ни своје

Збо г то га ( са осталим члано в има "Српског отаџбинског

Већ видиш како ти се смеју професор и колеге

- хероизам,

филмске режисере.

Немој да у твојој души смутњу И сумњу изази­

студенти, сви лојални грађани Новог Светског По­

вају филмови као што су "Дезертер" и "Кажи зашто ме

ретка.

Шта ћеш сад да радиш ... е јадни српски национа­

остави". То једна промашена генерација на филмском

савеза"), бива јавно похваљен од стране Генералштаба Војске Републике Српске. После Вуковара где је њего­ вајединица прог.lашена за најбољу, Вељије ово друго признање које долази са највишег места.

листо! Уморан си од свега. Пред очима ти играју бесми­

платну исповеда свој страх. То су аутобиографије ку­

Велиша Влаховићје учесник и вероватно најус­

слени новински наслови. Механички на поруџбеници

кавичлука, духовне и физичке прпасти оних који су се

пешније војне операције српске војске у овом рату,

записујеш сигнатутру часописа "Наше Идеје". После извесног времена твом столу прилази робот и доноси

одвојили од свог корена и одродили се, својевољно

када у незадрживом налету Срба падају Трново, Бјела­

постали странци у сопственој Србији.

шница и Игмаll.

ти луксузан часопис великог формата. Гледаш са пре­

У овом рату српска младост је својом храброшhу

И за крај овог портрета ево једног детаља који

зиром ту глатку обликовану направу од стакла и ме­

приредила величанствене историјске репризе победе

најбоље оцртава душу овог ратника опасног изгледа и

из

строгог држања. Велиша Влаховић је у овом рату два

тала. Глас ти је пун нервозе и горчине

-

""Е, глупа

гвожђуријо, погрешио си, нисам то тражио ... нисам по­ ручио тај модни журнал". Е, јадни српски националисто. Једина ти је

yrexa остала да заје6аваш

роботе, узданице

љихове цивилизације. Пошто робот и даље непомично

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

1 светског

рата, које су поново извојевали конкре­

тни Срби у је;щом историјски конкретном времену.

пута рањаван,

"Наше Идеје", дајући допринос скромној ратној био­

колеllИЦУ.

графији српске борбе у овом рату представљају једног таквог конкретног Србина

- Велишу Влаховића - Вељу.

први пут у руку, а други

пут у

пот­

Оба путаје рањен ПРИ;lИком извлачења српских раљеника.

9

ЕЛЕМЕНТИ ТЕРОРА

-

Драiослав Бокан

(ОДОБРЕНИ) ГЕНОЦИД

У ИМЕ ХУМАНИЗМА Поучени соПсшвеним искусшвом, ми Срби би данас могли да аушеншично

Посведочимо Праву исшину о "злочину У рукавицама" који се "у име хуманизма"

вршu, како над нама, шако и над неким другим народима, онима којимаје национални Понос важнији од било какве корисши Тошалишарном снагом медијске сугесшије

- од Лос Анђелеса до Берлина - реални живо ш

Посшаје само сирови

машеријал од кога се Прави одговарајући сценарио_ А у њему су, већ од самог Почешка, и унаПред Подељене улоге "добрих" и "злих"

-

ском мишљењу у које се не сме сумњати. Међусобно

и оних "најгорих".

загледани у заједничку бездушност и истоветни ре­

И зашо, само код оних који не верују у очигледну исшину овакве намешшаљке, може

заклане српске у

флекс покоравања медијском једноумљу, сви они губе

и могућност покајања (јер се каје само из дубоког осе­

да се јави чуђење над медијским Преименовањем мостарског у вуковарски мост или

ћања сопственог греха), убеђени мисионари и аван­

хрватску децу.

гарда јсдног новог доба у коме расе и језик, нације и вере неће постојати као одређујући смисао, већ као

И

знад свих других врлина савремени дух то­

модни детаљ и прикладни етно-дизајн. Они, иако дис­

талитарног

циплиновани верници биоскопа и позоришта никада

хуманизма

поставља

идеал

праштајуhе љубави и самилости према прогоњенима,

неће разумети унапред написани сценарио са већ по­

без обзра на њихову веру, расу и националну припа­

дељеним улогама добрих и злих јунака, у који они

дност. То, наравно, наивном оку представља и реални

верују као у своје Свето Писмо. Заборавиhе, данас већ

опис не најсветије људске дужности која, уосталом,

и сваком детету познату, могућност претварања исти­

чини основ и хришhанске религије и породичног вас·

не у лаж, којом се од мостарског прави непостојеhи

питања и личне моралности. Изнад сваке себичности

вукварски мост, од заклане српске

и сваког ограничења, простире се пред чедном наивно·

шhу оваквог погледа на свет пејзаж људске величине сли читамо у лектирама и чијим нас подвизима ус­

пављују мајке и детињству.

новачких стратиштадобро утабане пољане, од усташе демократа и од исламских фундаменталиста борац за

!t,~-_

а разлику од овог апсолутног хуманизма и

грађанску државу. Они заборављају наочигледну мо­

---ч __-1

неограничене љубави, изненада се, свуда око

престане да тражи правоваљане информације о дога­

Наивног, појављују слике спаљених домова, уплакане

ђајима и људима пре свега у својој Историји, дамерила

деце, силованих девјака, малолетних инвалида, зане­

своје савести не изграђује више сопственом повешћу

...

свог хришћанског народа и да не осећа реалну, брат­

мелих удовица у црнини

слике страшних ратова и

необјашњивих ужаса. Дакле, пред чуђењем Наивног,

ску, крвну везу заједничке расе и јединствене судбине

неки непознати и крвожеди људи одбацују без ика­

са

квог разлога ову врлину љубави (у коју он и даље

прикључење на телевизијске lIаочари и медијска чула

својим

саплеменицима,

па да

ово

својевољно

неограничено верује) и у необјашњивој оргији своје

буде потуно и неопозиво. Искорачењем из сопственог

суровости и својих најнижих инстиката из чистог ми­

не у лази се у опште, тамо се у лази само усавршавањем

ра убијају, силују, пале, унесрећују. Можемо да зами­

и оплемењавањем баш тог сопственог. Човечанство

слимо уздах оправданог гнева који из себе испушта

постоји само као збир колективних, националних по­

Наивни пред својим телевизором. Над својим дневним

беда, култура и језика, а не као аморфно мноштво бе­

новинама, крај свог радија ... Овај уздах одмах затим

зимених атома индивидуалности. Ако не ужива у

захтева у својој правдољубивости и тренутну освету,

бакиној торти, бојама њене тканице, звук овима наро­

неопходну казну која се мора одмах и неопозиво

дне музике и успоменама на своје песнике ијунаке, он не може разумети аргентинског гауча, руског козака,

извршити.

Д

ругим речима, Наивни се претвара у Осве­

тника, који је спреман да одобри бомбардо­

вање,

изг ладњивање,

суђење

и

проклетство

над

телевизијским убицама све оне деце, новинским сило­

исландског рибара и канадског дрвосечу.

Ј

едино

одређени

интелектуалци,

којима

су

отац и мајка Гете, Хегел, Маркс или Русо,

могу (својом одлуком одвојени од сопствених корена)

ватељима девојака и радијским пљачкашима, ниједна

бити добровољни учитељи и фантастични мисиона­

казна није довољна и никаква грубост у извршењу ове

ри овог човечанства без нација, у коме језик служи

казне није забрањена.

само да пренесе потребну информацију и у кОме се у

И тако се баци бомба на Хирошиму, у песку се затрпавају ирачки војници, огањ прождире у својој

ватреној утроби вијетнамске сељаке, ракете се спрема­ ју према српским положајима.

Праве бомбе, прави огањ и праве ракете полазе у своју хуману мисију, уз клицање и задовољство нашег Осветника. Међутим, неким чудом, Осветник никада неће видети телевизијске снимке, новинске извештаје и радио вести ових, њему заувек невидљивих, спржених

колевки, деце

-

инвалида, побијене младости и ун и­

штених домаова. Осветник, далеко од ових суза, које је и он изазвао и недодирљив тузи у којој не учестује и

коју оправдава, поново се удобно претвара, задовољан, у Наивног са почетка приче.

Све до следеhих вести и новог узнемирења његове осетљиве, хуманистичке савести.

А

поред св.ега, овај Наивни (који се својим телеВИЗИЈСКИМ

очима

и

новинском

саве­

шћу тренутно претвара по нечијој потреби у Осветни­ ка) не мора да живи далеко од ове невидљиве несреће

којој је учествовао па чак можда и сам, својим именом и пореклом, да припада том осуђеном народу медијски

оглашених убица којих се гнуша. Довољно је само да

деце, од

кво "златно доба нашег братства и јединства", од Јасе­

с

у којем бораве најплеменитији духови, они чије ми·

З

- хрватска

српског језика босански, од Титовог деспотизма нека­

прадједвску цркву улази као у музеј, љубопитљиво и са дистанцом. Ови учитељ и и мисионари стварају, васпитавају

и

подржавају

овог

(нимало)

Наивног

Осветника, подржавају га у његовом уверењу, чине га мериторним у догађајима које не разуме, пред истори­

јом коју не познаје и пред свом оном сложеношћу узро­ ка и последица сваке ратне судбине које он све скупа сматра не важним оправдањима лукавих насилника.

Сви они заједно, и учитељи и ученици (без об­ зира на своје мотиве и могућу личну племенитост

своје природе) учествује у једном глобалном експери­ менту уништења нације, обесвећења Олтара и забора­ ва Традиције. Њега можемо назвати Апоклипсом или Новим светским поретком или домократским тота.ГlИта­ ризмом или атеистичким фантазмом, свеједно, али по­

бедом би се

угасиле све наше свеће

и кандила,

утихну ле наше песме, нестао наш понос и изгубила се наша част и смисао нашег Завета.

А

то, уједно, значи и смрт сваког смисла ве­

чне борбе Истине и Правде за Злом и Лажи,

разисторију која прошлост третирајош само као прева­ зиђену моду и застарели тренд. Сви они Наивни Осве­

тници постају јуришници који убијају а не кају се, не

знајући ни за кога ни због чега - верујући на реч туђин-

гућност да уцвељени саговорник француског Петог канала или

CNN-a

може и да слаже (наравно, у своју

корист и у корист свог народа) и да се импровизова­ ним анкетама на ратном попришту не може доћи ни до

ваљане информације, а камоли до истине. Они уна­

пред сумњају у медијски непризнате речи својих суна­ родника (иако и сами знају својим личним искуством примере правог стања ствари) а, истовремено, приста­

ју да верују нашом непријатељима, њиховим женама и деци, њиховим званичним саопштењима и њиховим

интелектуалцима

-

јер

су

медијски

"одобрена"

реалност.

Као што у савременим дискотекама дивља само

онај најновији управо увезени њујоршки ритам; као што се у видео клубовима сви грабе за најновији, још

у биоскопима неприказани хит; као што се у данашњој

телевизијској емисији тражи одговарајуhи модни тренд (верификован хировима једне универзалне оп­ штечовечанске моде

дан

са

свог

- исте

медијског

за све) тако исто се сваки

појила

куса

и

пажљиво

удробљена лаж у привлачни, хуманистички дизајн

једне јединствене истине којаје обавезна за све. Као да се увек може тако брзо и самоуверено, а објективно расуђивати! Јер управо у усаглашености наше наци­

оналне историје са оних наших суседа и у посебности наших обичаја и наших карактера крије се личност нашег, српског народа, његова јединствена душа која се брише и поништава овим обезвређивањем свега

онога што не може да стане у квадратну кутију телевизора.

Укратко, овом чудно м везом између вере и оп­ штечовечанско, (која замењује вер'У у Бога), мржњом

према свом националном и завичајном (којс се прикри­

ва наводном борбом против шовинизма и примитиви­ зма), догматске убеђености у врховни смисао месијске

пресуде у свиМ споровима и недоумицама (били они модни, музички, национални или верски), величања

сопственог егоизма над потребама и судбином наше на­

ционалне и верске заједнице (под маском развијања сво­ је

личности

над

апстракцијом

заједнице

која

"неправедно господари над нама"), тумачења Историје

као крвавог хаоса владајућих сујета, пљачкашких хорди и сваковрског безумља (који ће бити превазиђен буду­ ћим вечним миром еманципованог човечанства) ... Ве­

зом која чини да Наивни више верују телевизору него сопственим очима долази се и до деФиниције ове дека­ денције.

Дефиниција која сва може да стане у једну реч.

10------------------------------------------------------------------------------

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

ЕЛЕМЕНТИ ОТПОРА

.

ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФИЈУ НОВОГСВЕТСКОГПОРЕДКА Као шшо су се наши [јреци својевремено бавuли

OfiUCOM свих оних несрећа, [јохара ијереси

које су уzрожавале живощ душу и дух Ilекадашње Евройе, шако и ми даllас чиllимо шо исшо у ошfiору Ilајвећој од свих оfiаСIlОСШu, која за свој цшъ Ilема само наш йораз, већ и заборав fiРОUUl.Oсши и укинуће оне будуhllосши коју су вековима славе сањали Eвpoiiљallи свих

нација и BOjCKLL Гора од куге, од најезде Ташара и Турака, од свихјересu, fiобуна и револуција

-

ова ойасносщ названа Нови светски поредак йокушава да измени чишав смер Ilаше

цивuлизације и fiонишши њен смисао. Једина мешафора, симбол и аналогија која може да означи ову оfiаСllосшје fiророкованиАllшихрисш с краја времеllа

Без йредрасуда и с HeofixoaHOM храброшhу исшраживача, [јисања на ову, најшежу шему fiодухвашио се Александар Гајић, .млади сшуденш йрава са севера CpfiCKUX земаља, из Новог Сада

Александар Гајuћ

УСУСРЕТ КРВАВОМ МИЛЕНИЈУМУ (Нови свешскu йоредак као .мuленарисшичка ушоuија) "Ако будемо успешни, имамо шансе да створи­

у арени светских догађаја. Прог лашавајући победу ко­

мо Нови светски поредак, поредак у коме веродостојне

начном, он покушава да читаоце убеди у помирење са

прихваћен Калабријац Јоаким од Флоре

Уједињене нације могу искористити своју улогу чу­

судбином поданика "новог света" који ће почивати на

је прорицање, узето као наговештај Новог Златног До­

вара мира да би испунила очекивања и визије својих

тековинама индустријског доба, тржишне економије

ба, представљало неисцрпни извор злоупотреба, пого­

оснива ча." - биле су речи џорџа Б уша упућене Конгре­

и вишепартијског система. своје "танке" и непот­

тово оних који су се сматрајући се "изабраним"

су

године, речи којима је први пут

крепљене тезе Фукијама упреже у оквире познатих

одважили да убрзају час покрета и долазак миленију­

у свету високе политике споменута синтагма "Нови

филозофских система попут оног Хегеловог, приказу­

ма. Овај римокатолички светац је за

светски поредак". Од тог тренутка "Нови светски по­

јући тај "свет краја историје" за остварење сна о уни­

рекао почетак доба Светог Духа након доба Оца (Стари

редак" постао је незаобилазни садржај сваког говора

верзалној држави, циљу ка коме је тежила историја

Завет) и доба синова (Нови Завет) у којем ће се чове­

званичникаStаtе Department-a, било узгредно поменут,

силамадетерминисаности. А ако је стварност друга чи­

чанство вођено свештеницима вратити јеванђеоском

било да је предмет широке спекулације попут оне ге­

ја ( а јесте) Фукијама и њему слични потру диће се да је

сиромаштву и срећи.

нарала

лично погурају у датом правцу. У правцу краја.

11. септембра 1990

НАТО-а

Брета

Скоукрофта

приликом

Ипак, за оца савременог миленаризма опште је

(+ 1202)

1260. годину

чије

про­

Ваља приметити да страхови од миленијума по­

објашњавања јавности циља рата у Заливу: "Оно што

Погађајући у суштину ствари, овакве задње на­

је у питању више је од мале државе, то је велика идеја

мере зидара запечаћене судбине света раскринкава ви­

- Нови

века у тријумфу новог хуманизма а са њима и страх од

зионарски

митрополита

броја сто и крајастолећа. Пређашња ишчекивањаАпо­

дно привучене општој ствари као остварењу универ­

Црногорско-приморског Амфилохија где "Нови свет­

калипсе била су више ишчекивања Откровења, а не

залне тежње човечанства."

ски поредак" назива највећОМ од свих утопија.

светски поредак где су различите нације заје­

И поред свега, недоумице су остале. Неуспешни

су били покушај и стварања легенде о настанку синта­

умирујућих објашњења тадашњег генералног секре­ тара ОУН-а Переза Де Куељара "да је то један могући поредак света: демократски, то јест, да у њему више

неће бити ни директоријума ни биполаризма а још мање монопола."

изјава

паника и страх услед неиспуњених надања о блискос­

ти доласка Судњег Дана којег су многи најављивали.

МИЛЕНАРИЗАМ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ

гме "Нови светски поредак" најахти "Филаделфија" од

стране председника Буша и његових сарадника као и

надахнута

Основне

карактеристике

идеологије

Тако Св. Венсан Ферије након привиђања у Авињону,

"Новог

светског поретка" имају миленаристичка обележја. Остварење

хиљадугодишњег

Царства

Божијег

на

земљи, испуњење људских есхатолошких очекивања

и стварања идеалног друштва мира и социјалног бла­ гостања, укратко стварање Раја од стране људи и за

корист људи у овоземаљском амбијенту, без апока­

Догађаји у претходне три године разбили су све

липтичких потресања следећи само линеарни ток

илузије и јасно ставили до знања свима претензије

идентични су данас са својим миленаристичким пре­

Америке о стварању планетарне псеудо-империје, ин­

струментализујући међународне (односно противна­

уништења националних (духовних и материјалних)

блага. Остало је неразјашњено само једно питање: ко­ лико је "Нови светски поредак" стварно нов а колико плод једне вешевековне псеудо-езотеријске традиције

у чијем идеолошком обелодањивању у нескривеном остваривању суделујемо?

без закашњења, за врло кратко време." Али спас није долазио, а неиспуњење надања представља извор неисцрпне боли за разочараног чо­ века. Он се осећа изневереним, превареним и озлојеђе­ ним и није у стању да неисправност лажних убеђења

О!lВоји од сопственог и непроменљивог. Револуционарни миленаризам је у ствари по­

течама у хришћанској ортоДоксији означеним као хи­ лијастичка јерес.

ство

Миленаристичка

идеологија

потврду својих

надања налази како у тумачењу старозаветних проро­

ка Исаије, Данила и Ј езикиља и њихових месијанских надања, тако и у новозаветним цитатима из Откро­

вења

Св.

дишњег

Јована царства

Богослова Христовог

о

доласку

након

хиљадуго­

кога

наступа

Парусија. О слободном тумачењу и пренебрегавању

суштинских библијских

Несумњиво циљ неимара "Новог светског по­

убедивши себе да је он Анђео из четрнаесте главе Апокалипсе, прориче миленаристичку срећу "ускоро,

следица губитка поверења у дотадашњи Ред и устрој­

родне) институције и владе вазалних држава. Циљ: растакање националних суверенитета као прве етапе

'IИњу први пут да се еруптивно јављају тек крајем ХIУ

касније.

порука говориhемо

мало

света.

Симптоматично

је

то

да

је

откриће

штампарске машине и штампање књига само поспе­

шило миленаристичке тенденције полуписмених гра­

ђанских

слојева

читајући

чак

временски

прецизиране прогнозе будућих догађаја која се по пра­ вилу нису дешавала јављала се сумња не у тачно ст временског прецизирања, већ у могућност самог дога­

ђаја. Затим је наступио страх као последица свесности

у погубност сумње и губитак вере. Морало се нешто

учинити, било шта, само не остати раздиран сумњом.

ретка" је "конструктивизам" (О. Вирд) у масонској ва­ ријанти схваћен као "симболичка реконструкција

Изгубљена је вера у Бога, изгубљена је вера у човеку­

јерусалимског храма" односно "изградња једног дру­

Свако је покушао сам, како зна и уме, да нађе излаз из

штва верног рационалним начелима тако да осигура­

таквог стања што је доводило до побуна "убеђених

ва

човечанству

његов

савршен

енцикопедија). Тај пројекат звани

развој"

(Велика

"One World"

појединцу зарад вере у човека као апстрактног појма.

елита

светаца",

претеча

савремених

авангарди,

(Један

дроњавих хорди кљасти и убогих на замкове и манас­

Свет) почива на миленаристичкој тези "краја истори­

тире. Жеље за хиљадугодишњим Царством изродиле

је", чији је данас најпознатији гласноговорник нату­

су се у крваво сатирање и уништавање, док је негде

рализовани Јапано-Американац Френсис Фукијама,

потиснуто у свести постојало сазнање наопакости сво­

настављач либералне теорије "краја идеологија" Волт

га делања и раздируће питање: "Шта ако Страшни Суд

Витман Ростова и Данијела Бела. Овај иначе безначај­

ипак дође?" Одговор на питање избегаван је увре­

ни "аутор" је истурен пред лицем јавности да износи

рењем да ће они хиљадугодишњу срећу остварити са­

тезе своје књиге "Крај историје и последњи човек"

ми, на овај или онај начин. А Страшни Суд'?

која проглашава крај рата идеологија тријумфом иде­

Страшни Суд им није био потребан.

ологије "либерал капитализма" као једине преживеле

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

----------------------------------------------------------------------------1]

Протестантизам и реформација чеда су милена­

али не испуњује (а не како миленаристи тврде да се

ризма а капитализам његово унучс. Лутсрово супрос­

испуњује али не завршава). Историја јесте кретаље,

тављање

оправдано)

јесте сазревање али не за благостање већ за катастрофу

последица је Лутеров е опседнутости миленаризмом

јер емпиријски свет (мада не лош сам по себи каквим

папству

(само

делимично

што се са сигурношћу може рећи за њихове нас­

га представљају дуалисти) "у злу лежи" па не може

тављаче. Тако је В. Фридворд избројио

своје преображење да испуни сам будући да благодат

161 миленарис­ тички памфлет у периоду 1540-1600 да би однос католичких и протестантских дела 1625 у Франкфур­ тском каталогу био следећи: ских и

20

буде примљена (али тек пошто буде заслужена). Бла­ годет се заслужује у катастрофи а стиче после ње.

1 католичко, 68 лутеран­

Лаж миленаризма лежи у томе што ствар тума­

калвинистичких дела о миленијуму.

чи Т10ЛОВИЧНО и погрешно. Лаж лежи у томе што циљ

Историја памти мноштво појава радикалног

историје није у томе да се испуни и "окамени" солиди­

миленаризма од којих се једна од важнијих везује за

фикује на овој равни појавног света у виду некаквог

таборитски устанак у Чешкој и његову хилијастичку

хиљадугодишњег царства или Златног Доба у коме би

фазу

кадаје тврђава Табор проглашена за

се све променило да би остало исто, већ у промени, али

Нови Јерусалем. Тада је укинута разлика између све­

целовитој. У доласку Новог Неба и Нове Земље. Си­

1419. године,

штеника и лаика, а Црква

de facto

укинута, као и сви

оран је лепо приметио да се миланеристичка утопија

облици власништва, а долазак миленариста из Фран­

добија када се у тумачењу Апоклипсе избаци Ново

цуске и Холандије (бегарди и пикарди) распомамио је

Небо а задржи Нова Земља.

масе које су падале у адамизам следећи" љубавне свет­

Миленаризам хоће сад и овде а не увек и свугде.

ковине" и упражњавајући оргије и инцест.

Хоће рај без Апокалипсе, царство Небеско одбацује

Заморно би било набројати само веће милина­ ристичке покрете који од флагеланата

(1349),

проглашавајући га за вишак, за шкарт.

већ по­

А жудњу за историјом која стоји, завршетком

менутих таборита, Вiпdsсhuсh-а (сељачке буне ХУ века) и устанка Томе Минцера преко" људи пете мо­

нархије" и кубикаша (diggers) из кромвеловске Енг лес­ ке)

води до француских јакобинаца, комуниста и

садашњих миленариста. Тако бисмо били принуђени

да готово све буне, устанке и револуције задњих бе­ змало

шест векова окарактеришемо

ким,

што

би

нас

одвело

у

миленаристич­

смелу

СИ

врло

поједностављену тезу) да је марксистички схваћена

класна борба само СlIољашњи вид миленаристичке стихије која покреће вертикалну најезду варвара. За разматрање узрока миленаристичких наопа­

кости неопходно је попети се за степеницу више и сагледати његове филозофске аспекте.

Милснаризам као стална и неотклоњена сабла­ људске душе

стање без-ума када заказују у сваком човеку присутне

који се стално завршава и крајем који је недокрајчен се и постиже. У пакленим мукама.

логичке способности. Прво се историја посматра као

АПОКАЛИПСА САДА

прогрес да би се потом поверовало у крај и постигнуће прогреса док се историја не завршава (сетимо се Мар­

Утописти "Новог светског поретка" нас у својој

кса или дилетанта Фукијаме). Долази до фамозног

жељи за Универзалном државом гурају у сусрет крва­

"скока из царства нужности у царство слободе" при

вом миленијуму, разјарени од убеђености да су они ти

чему наопакост достиже своју крајњу границу а осло­

о којима говоре пророчанства, трудећи се да их испуне

БОђеник постаје оковани Прометеј оне исте нужности

што пре. Као у Шекспировом "Магбету" пророчанства

коју је заменио за слободу. На трећем, матафИЗИ
дестинација је типичан пример посрнућа западног

ФИЛОЗОФСКИ АСПЕКТИ МИЛЕНАРИЗМА

зан

ведену тезу да из душевног стања разума свест пада у

почива на принципима који су

хришћанства). То је стање овосветског сужањства ка­ да личност не осећа ништа осим своје улоге карике у непрекидном животном ланцу у коме не остварује свој

сопствени живот већ живот некаквог надличног орга­ низма, индивидуе вишег степена званог било "приро­

мuлеllарuзам хоће сад и овде а не увек и свугде. Хоће рај без

Аilокалuilсе, царсшво Небеско

одбацује ilроглашавајућu га за вuшак, за шкарш

да" или "апсолутни дух" о чијој духовности нема ни говора. У том светском стању еНТРОI1ије нема места за став, самоопредељење, за слободу, за Личност јер је она

само замајац једне машине која има наведену слободу

и чије настајање представља стваралачку еволуцију. Тада тријумфује начело да "нужност не пита за убе­ ђења" а немоћ Личности која се цепа и обезличујс правда се ткз. принципима судбине и неопходности.

уочљиви У свакој његовој манифестацији. На нај ни­

жем, социјалном слоју он почива на уверељу (а не у вери) у могућност иманентног историјског уснеха, у достижност хармоничног првобитног стања у оквиру историје, или боље речено историјске емпирије. То уверење засновано је на лажном миту прогреса, емпи­

ријски "потврђеног" перцепцијом појавног света где се тај фалични "идеал" у ствари наслућиван маштом и супротстављен а никако у складу са природом про­

јектује у наступајућу временитост. Тако се категорија вредности (која то у ствари није) извлачи из света објективације (хришћански речено палог) а не подви­ жничким духовним искуством. Последица лаж и зване

прогрес је нужно падање у натурализам, у живо­ тињско У људској природи.

"Натурализација" (објективација)

квалитета

тежи да наликује вољеном прегнућу-подвигу, да ра­ ционализује Лично ст-појединца и читав о друштво и

Лукави квијетизам онемогућује сваки подвиг, хе­ ројски чин. У томе лежи тајна људског сагрешења, људског пада као последице одрицања од стваралаштва, када су

се људи, уместо да буду сами испунитељи свог ПОСТО­ јања обратили свету за помоћ да им он уместо њих оствари њихово предвечно значење. Тада је победила логика Великог инквизитора, логика одрицања слобо­

де као страшно г бремена зарад "благодети" лажи и утопије. Тако је завладао ропски дух понизности по­ мирености са

- светом - у - свету

и уверење да је исто­

рија пуко признање да је било, да јесте и да ће бити. Ако је свет позорница, историја је представа.

се остварују јер сви верују у њих, испуњавајући их и самовољно одређујући себи улоге у њима. О томе је говорио и велики традиционалиста Рене Генон као о "нодвали пророчанства" и погрешним и изоначеним

тумачењима оних којима Традиција представља оруђе

Ако је историја предства онда је зацело трагедија. Као

зарад својих будућих циљева. Та "традиција изврнута

и свака трагедија она мора ю'laти свој катарзис који

наглавце" или контратрадиција управо је ОНО што се

није њен иманентни завршетак већ прелазак у надис­

ваља иза брда а о чему нас упозорава Генон својом

торију, мора да има свој крај када се историја завршава

шемом Традиција

- псеудотрадиција - контратрадици­

ја. Да би контратрадиција настала у својој коначној

да стварност "идеала" идентификује са емпиријски

форми морају бити уништена и последња упор ишта

проверљивој "природној" равни бића чиме га унижава

Традиције, већ ослабљени сјај Европе мора згаснути у

будући да је Личност комплексна и несводива на било

тами mеltiпg-роt-ове

какве параметре. И не само то. Тежи се да се потом већ "изморене" Личности међу собом пореде. То је егали­ таризам и уравниловка у свом најгорем виду.

На другом, етичком слоју последице су бројне.

Етичка баријера је уништена а свест (стање душе) унижена тиме што као надетичку силу признаје "иде­

ал" апстрахкован из појавног света. Логичко оправ­ дање за нељудско понашање утописти више не траже

nigrendo

фазе. Нескривено о томе

говори изјава директора Светске здравствене органи­ зације Брока Чизолма: "за остварење светске владави­ не неопходно је уклонити из умова људи њихову

посебност, верност породичним традицијама, наци­ оналном родољубљу и верским Догмама." Цела псе­

удокултура

цивилизације

циљу-постварењу

Запада

пароле-Тотално

служи

преиначење

том пре

тоталног уједињења.

ни у свету емпирије већ у нормативном поретку "ра­

За уједињење све је на располагању, један чудо­

зума" (природно-правна школа) или "природе" а у

ВИIJШИ синкретизам у коме се Традиција поистовећу је

ствари у подљудским безданима без-ума. Циљ оправ­

са баналношћу, смисао са бесмислом а на залеђеном и

дава средство, а априорна мржња тежи да поништи све

сумњичавом осмеху псеудотрадиције гради се ужас

што измиче и штрчи посебношћу а правдање се увек

контра традиције за чије је централно пребивалиште

своди на "више интересе". Сваком злочину претходи

одређен Јерусалим.

лажни вредносни суд злочинчев којим он са себе скида

Зато, када се мало боље погледа, идеологија псе­

кривицу и пребацује је на жртву која је сама крива за

удоимперијалне дембелије зване "Нови светски поре­

свој удес јер није "цивилизована", "неразвијену кла­

дак" са свим њеним многосмисленицама и обландама

сну свест", "примитивно

попут "људских

- патријахалнаје",

"затуцана

права",

"слободне

конкуренције",

и клерикална", "нема демократске манире и грађанско

"прогреса" и других постаје провидна а "невидљива

понашање" или није "модерна". То је последица пер­

рука" која управља тржиштем о којој је писао Адам

вертирања тоталности у тоталитарност (демократија,

Смит, мрачна и ледена, открива нам одговор на поче­

нацизам, комунизам).

тно питање: Колико је "Нови светски поредак" стварно

Једна од битних компоненти миленаризма је уверење у завршивост прогреса. То потврђује горе на-

нови?

Ко сам ђаво и његова баба.

12--------------------------------------------------------------------------------

FIАПIЕ

ИДЕЈЕ

ПУКОВСКАЗАСТАВА На Дре н ку,

18. јуна

Драги .мој рођаче, На ратном блоку по коме ти пишем ово пи­ СМО дрхти ми рука што држи танку војничку пи­

саљку. Ј а ни сам незнам да ли ће ово писмо бити кратко или дуго и да ли ће ти уопште доћи у руке,

јер ћемо можда, у борбу која се на наше очи води и сами ступити ако трупе које су пред нама не буду довољне. Тако ми части, не дрхти ми рука од стра­

ха, нити што се бојим хоћемо ли и овом приликом успети. Не, драги рођаче. Моја руку дрхти, јер сам

узбуђен и срећан, посматрајући голим оком, како

нас има силно осећали у души и да смо сви због ње

Са муком уверавали смо се да сањамо оно што при­

истински и много патили. И нека ти буде довољно

жељкујемо ове ноћи и уморни и неиспавани, држе­

кад ти кажем: да се никоме није враћало кући док

ћи се за руке да не би заспали, напрезали смо се из

се не поврати, погрешком неколицине, оборени

све снаге да дамо отпора сну који је навалио да нас

углед Заставе.

савлада уочи смрти.

Као што знаш ми смо били срећни да не

Одједном наређује нам се да застанемо. За

чекамо дуго. И када су топови угушили последње

време док официрске патроле и десетине истурене

дипломатске речи, узбуђено су заиграла срца под

напред, прикрадајући се опрезно, извИђајући не­

нашим сурим и остарелим копоранима, а једна је­

тријатељско земљиште, ми треба да чекамо. При­

дина мисао, седамнаестог јуна узјутра, кад је први

легли смо

топ тукао, као муња је сину ла у мозговима свију

хладној ноћи осећамо лаку, непријатну дрхтавицу.

нас, од команданта до последњегредова, као у гла­

Поноћ је. Светло и звезда но небо је очекивајући немо. Свежи поветарац брзо проноси равномерно,

углед наше пуковске заставе, којаје имала мрљу и

једначито хркање здравог војника, који је заспао

на наше дужност и према њој.

чим се спустио на земљу и кога је умирило ра­

Јучерашњег дана пред саму ноћ добили смо

дије, како непријатељ, поколебан одлучношћу на­

заповест да заузмемо Дренк на нож. После кишно­

ших људи, почиње да се комеша и одступа, како

га дана пред ноћ је грану ло сунце и обојило жутом,

казну над кривим.

мртвачком и жалосном бојом ливаде и пропланке око нас. У смакнут им стројевима ми смо нечујно и

Баш сада напада се Црвени Брег где се не­

журно газили по каљавој земљи у правцу положаја,

пријатељ задржао после Дренка. Артиљеријска

који смо ускоро због ноћи, која је наступила, изгу­

зрна правилно упадају у ровове поседнуте непри­

били из вида. Тих, густ и свечани мрак био је већ

јатељском пешадијом и ми гледамо црне облачке

загрлио крваву земљу, на чијим су грудима издиса­

који се подижу и личе на вихоре. Мали бели обла­

ли тешки рањеници из борбе, која је вођена целог

ци који подсећају на густе облачке дувансог дима

дана десно од нас, и коју смо ми посматрали са

и који се често појављују над главама неприја­

Грамаде, јер смо били у резерви. А крвавије борбе

тељских стрелаца, то су наши шрапнели, што леде

ДОТ ле никада не бисмо видели.

крв њиховим жилама, и заривају се дубоко у њихо­ во месо што дрхти и кости које се ломе.

Али ја окрећем главу од ове борбе у чији сам исход више него уверен. Ј а сам рад и хоћу да ти

добијеш ово писмо о нашој јучерашњој борби и победи. Ј ер у оваквомједном рату живот борца није сигуран ниједног момента, да бих се усудио да одложим писмо за други пут.

на

ви једног јединог човека. Та се мисао односила на

неустрашиво наступа стрељачки строј наше пеша­

побеђује правда и како је Бог велики кад извршује

шћућурени један уз другог, јер

змишљање о Ономе што се очекује. А осим тога,

тајанствени и поверљиви шапат по гомилицама, зве к чутурица и порција, рзање коња што су их сеизи водили позади нас и који нас љути и лавеж по кога од патроле узнемиреног пса у селу, прекида

повремено потпуну тишину летње ноћи. Са сјај­ ним ножевима на пушци протичу журно, нечујно

и невидљиво, као духови, сенке војника из патрола што одржавају везе између јединица.

Гле како је једно велико и опасно предузеће сјединило најразличитије људе! Ми се прија­ тељски привијамо један уз другог све више, осећа­ мо топли дах нашег најближег друга. У нашим устима, очима и образ има и загрљени осећамо да је

Међутим ми смо осећали да нам исто тако

ово тренутак кад један другом треба да праштамо.

огорчена борба предстоји још ноћас. И држећи се

Ми добро знамо шта нас чека и дрхтимо, зуби нам

чврсто за руке, корачајући по неравном земљишту

цвокоћу. И као умирући кад узима причешће за

и прескакајући ограде и врзине, гледали смо нам­

смрт, занесени искључиво једном мишљу, тако и

рштено кроз мрак у правцу положаја коме смо се

ми заборављамо све осим

приближавали, растерујући и угушујући ројеве

својима није се могло мислити! А пакост и завист,

узбудљивих мисли. И покушавајући, у почетку, да

мржња и освета, ситне безначајне бриге што нас

- Бога.

Ни о ближем, ни о

водимо обичне разговоре и шале, ми смо, убрзо,

немилосрдно растрзају у миру, спорови, сукоби,

увидели да нам то не иде за руком ове тајанствене

тежње и планови о будућности, где су, шта је са

ском рату, када су два наша, рђаво вођена, батаљона

ноћи: када се корачало на погреб једног целог ба­

сутрашњицом? Ови тренуци што их немо при­

одступила са положаја љумских. Тешко ми је да

таљона и када се задржавањем даха и уздржаним

жељкујемо јесу ли они и прошлост и садашњост и

позлеђујем ране и да ти описујем ову несрећу што

кашљањем, све ближе ишло једном опремљеном

будућност и све? И ми смо тамо: је ли нас страх,

је задесила пук. Уверавам те да смо је сви колико

гробљу са ракама које жудно очекују становнике.

бојимо ли се? Ми не знамо и не можемо да дамо

Нажалост, позната ти је наша несрећа у тур­

14----------------------------------------------------------------------

I-IАIПЕ

ИДЕЈЕ

одговор на ово питање. Понекад помислимо, да

на глави, а грло страховито суши. Охрабрени ми по

тављамо се тек под самим положајем одакле отва­

тамо, на оном црном вису, где се почиње назирати

стоти пут загледамо наше пушке, стежемо ручице

рамо ватру на непријатеља, који је узнемирен и

и који ћемо ускоро напасти, можда, нема живе ду­

затварача и левом руком притискујемо рамове у

збуњен. Као вода што кључа у казану тако клокори

ше. И ми се опет питамо: дали би боље било да је

нашим фишеклијама. И излазећи у том тренутку

и тутњи око нас на свежем јунском јутру. А Затим

тако? Али не, ми то не би волели јер је судар потре­

на плато одакле смо на блиском одстојању од по­

ми подижемо главе иза ниског природног ровића

бан: да би оздравили рану што нас одавно тишти и

ложаја, ми чујемо први плотун, прве пуцње, од

и тражимо циљеве, које гађамо. За високим и

јер је потребно да се већ једном све сврши, да се не

којих се као по команди сагињемо.

оштрим камењем главе непријатељских војника

учини крај и да се иде кући. Кући? И ми се

Први плотун! Где си био тог тренутка, драги

појављују се, нестаје их. И када се за тренутак ућут­

поново клонимо и бегамо од ове најслађе речи на

рођаче? Ето тај први плотун растерао нам је све

кају приморани ватром наше артиљерије што ус­

свету.

наше мисли. У тренутку растурени у стрелце ми

пешно гађа преко наших глава, ми се охрабрени

Али зашто нас већ не крену напред? Ми хо­

се, крстећи се, крећемо напред, али не пуцамо. До

овим подижемо и брзом паљбом доводимо у забуну

ћемо да смо што пре начисто, ми тражимо колико

појаса високо жуто класје сазрело г жита ломи се

њихове старешине. А кад нам зраци великог сунца,

судар одмах, јер се десило да ће нас грмљавина

под нашим ногама и заплиће нас. По која уплашена

што се појави иза положаја, ударише у замагљене

можда ослободити убиствене занесености. И нај­

од нас и пуцњаве тица прне из жита и збуњено лети

и крваве очи, кад под руком осетисмо од убрзане

зад ево заповести: Пст! Диж' се! Ове две шапатом

пред нама и више наших глава. Мало после лепо

паљбе вруће и загрејане пушчане цеви, а наше фи­

(... )

изговорене речи чине да устајемо на ноге као опе­

видимо каменити положај са кога нам добро за­

шеклије празне, ми се дижемо једновремено и по­

чени жаром, и ми корачамо спотичући се сањиво и

клоњени стрељачки ланац непријатељски шаље

новним

притискајући се са друговима. И као после сваке

убиствену, паклену ватру. Ми већ добро видимо

маршем смрти, са ножевима који сијају, јуримо

нове заповести осећамо страх и живље куцање

војничке главе са пљоснатим шапкама и официре,

напред и предузимамо јуришјош незапамћен, ниг­

срца. Зора свиће. На руменом небу оцртава се онај

који трче тамо-амо, осматрајући наше наступање.

де забележен од високих команданата и војсковођа,

положај: "Боже, јесу ли они тамо, шта раде, чекају ли нас, јесу ли нас приметили?" И ми се журимо подстицани нашим старе­

шинама,

стрчавајући

бесно у дубоке јаруге и

пењући се узбрдо задувано. Грање ниских дрвета

удара нас по очима, а бодљикаве лозе вију се око наших ногу, док нас чичкови боду кроз поцепану

обућу. Ми их кидамо рукама, које се рањаве и не

обазиремо се на крв што нам тече из дубоких огре­ ботина. Идући ослушкујемо. Свиће, и ми бацам о поглед на лица својих најближих другова, која од

синоћ нисмо видели, усиљено се осмехујемо и тру­ димо да из њихових израза закључимо шта су но­

ћас претрпела, о чему мисле, како се осећају, надају ли се. И идемо даље гледајући у наше старешине, чије се очи спуштају са положаја коме се прибли­

жујемо и који нам, не осврћући се и са усиљеним смешењем довикују очинским гласом, јунаци, бу­

дите прибрани и храбри. Ох, ове речи тога тренутка за нас значе жи­

Одједном митаљеска зрна почињу падати

малочашњим,

леденим

и

страшним

никад замишљен у најживљој машти војничкој.

око нас као жито. И кад је изгледало да је немогуће

Не питај ме и не тражи од мене да ти опису­

коракнути напред и кад војници погођени у масама

јем завршни моменат борбе, драги рођаче. За­

почеше падати ми угледасмо: како се као један

крвављене очи крвавих и непокопаних бораца, што

човек и

креће наш

леже око стене, са које ти пишем ово писмо, ево

стрељачки строј. Топовска, митраљеска и пушчана

моле ме: да чува м тајну о пустоши што су их почи­

као

на

вежбалишту

ипак

зрна падају и даље без престанка и усред тог ужа­

нили људи у тренуцима кад то више нису били. И

сног пљуска ни један једини човек не застаде, ни­

ја им ову молбу испуњавам. Завршавам ти своје

један једини војник не уплаши се, ни један једини

писмо у часу кад наша пешадија ускаче у шанчеве

рањеник не јаукну.

Црвеног Брега, који је заузет.

Неком

неодољивом

и

не­

видљивом снагом гурани му јуримо, остављајући

Гле још једно ново гробље тако близу овог,

пале војнике на њиховом самртничким, меким

где почива четвртина нашег пука; гле и тамо уна­

постељама од жита. Ми гледамо своје најбоље дру­

пред не могу се више бацити погледи, који траже

гове како падају око нас. Ј едан од њих довикује нам

место ненатопљено крвљу! ...

извесну шалу у тренутку кад наступамо кроз кишу

митраљеских зрна, од којих га три одмах потом

погађају у груди и главу. И у наступању осврћемо се да га последњи пут видимо како се усиљава да се не сруши и слушамо како му четни наредник гла­

сом, који дрхти, добацује, до виђења, господине, потпоручниче. А затим ми јуримо даље и заус-

Још ми дрхти рука на ратном блоку по коме ти пишем ово своје писмо; дрхти ми рука јер ми поглед пада на нашу заставу, што се утврђена на

највишој стени Дренка поносито лепрша као да би хтела да каже: Хвала вам, Рудничани што сам славна.

вот. ПрепорОђени ми се јежимо, коса нам се диже

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

----------------------------------------------------------------------------15

Величuнаједног народа се не шражи у берзанскu.м изве­ шШајu.ма, излозu.ма йродавница са скуйоценом робом и у ве­ личини националног дохошка

-

она, айсолушна и објекшивна

у својој довршеносши, лежи, йокойана (али уйраво зашо и васкрсла) можда најйре у војничкu.м гробљима. Помешане косши и заједничка храбросш у јединсшвеној мисији и йред­ сшавља најочигледнију злашну резерву на основу које се и мери вредносш йошомсшва и његова йошенцијална снага.

Срйски рашнички гробови

-

и они обележени и они који

шо нису, и они у Ошаџбини, и они ван ње, и они oЙeвaHu.м и

оЙЛаканu.м војсковођама и они незнани.м и заборављенu.мју­ Haцu.мa

-

су наш завича}, они су наша једина йроиulOСШ и

једино видно йодсећање на наш нейорециви задаШак. И као шшо .мало йосмршно кандило йркосно одолева гробљанској йомрчини, шако и ови .мрШви, окамењени сшражари наших

Завеша расшерују малодушносш и безвољносш наше свако­ дневице (одавно већ без идеала), храбре нас и дају нам ону неойходну снагу за йoдвuг који је још увек йред нама,

не­

досегнуШ.

у дубинамаКрфског иВидинског Йpu.мopja, у албанскu.м гудурама, йо македонској равници и шу.мама Шу.мадије, йо

босанским йланинама и крајишким раШишШu.ма, све до не­

обележенихсшрашишшауСловенијииоскрнављенихсйоме­ ника у Бугарско}, Хрвашској и Чешкој... крије се она йрава и исшински велика Србија, она исша којој йевају наше народне

јуначке йесме, која се киши Жичом и СШуденицо.м, она којој се .моле Свешогорци, она која се воли и за коју вреди ЙогинуШи.

НашаоШаџбинскаи.маШеринска, краљевска Србија има своје невидљиве војске, улогорене у њеној ушроби нейобедиве легије, у којима заједно сшуйају, у исШо.м кораку ђед и унук, шринаесшовековни и ововековни срйски рашник, у којима се

йрозивају и наша имена и намајош нейознаша u.мeHa синова

...

наших синова

И ко код у ово.м шренушку не разу.ме или ис.мејава зна­

чење Небеске Србије он исшуйа из овог сшроја и не одазива се нечујном, али реално.м загробно.м йозиву наше велике расе и наше славне йрошлосши, он нишши духовни с.мисао свог

бића и, йоживошињен, одбаи,ује смисао боголике вечносШи. Зашо, умесшо наше заједничке доколице, наших кафанских излазака и йрисусшва на ЙолиШичкu.м изборu.ма, изађимо из своје себичносши и йлашимо својим ЙошШовање.м ЙрисусШво.м на овим гробљима

-

-и

својим

макар део оног дуга онима

који су у нас веровали више него у себе и који су због нас умиралu.

16------------------------------------------------------------------------------

I-i'АIПЕ

ИДЕЈЕ

Драiослав Бокап

РАТНО ПИСМО НЕПОЗНАТОМ СРПСКОМ ЕМИГРАНТУ

Х

иландарски монаси, удаљени од CBoj~ српске Отаџбине стотинама гора, планина, језера и

шума, молитвама непрекидно прате историју свога народа, ослушкујући сваку несрећу и

страдање које вихори тамо негде далеко, одакле су

некада давно неповратно пошли у сусрет Светој Гори. Тако и српски изгнаници, страдални монаси Историје,

развејани вољом комунистичких победника на све ту­ ђинске стране и даље ходају, дишу, певају, тугују ту

исту јединствену судбину из које се и не може побећи, судбину свог крвног и духовног, богчовечанског при­ падништва Светосавском завету.

Управо

ова

неодвојивост

Србина

од

своје

Отаџбине, нашег народа од своје вечности и наше ве­ чности од Христа и његових светих заступника у

хиљадугодишњој судбини наше мисије, отелотворава у себи и ону крштену судбину којом су нас Велики Жупан Пемања и архпепископ Сава давно некада успра­

вили из племенског и расног хаоса у историју. То припаДНИIllТВО је неограничено местом којим ступа

православни Србин, временом у којем борави, њего­ вом вољом, породичним именом, конкретном срећом или несрећом, жељама и страстима, успехом или неус­

пехом ... апсолутно је, непорециво и неопозиво. Оно се не може бирати, из њега се не може изаћи, на њега се

увек мора мислити као на врховни закон своје части (којаје само једна и не може ни у ком случају зависити од хирова нечије воље). Ово припадништво борави у нашој крви и светој води нашег крштења. Борави у свим деловима нашег тела која су вековима вајали наши

преци,

у

нашем

карактеру

и

темпераменту,

у

свему ономе нпо заправо јесмо.

Због свега овога, због вере да ништа на овом свету није случајно (нити може бити нсrювезано са свим оним што се пре нас догодило и што ће се после наше смрти догађати), не смемо преувеличавати дру­

горазредне тељстава,

случајности нашег

наших

бракова

политичког

и

и

прија­

војничког

опредељења, не смемо нипошто учинити корак којим скрећемо са наше вечне стазе, чији правац је заувек утврђен и на који морамо поставити и стопе нашег, још нерођеног, потомства. Гробови ваших ђедова траже своје llраунуке, (и њихове праунуке) да им се крстаче сусретну у истом

гробљу, крај родне реке, темеља породичне куће, крај бунара, поред плотова, около завичајне цркве, дакле у простору коме једино при­

падате, заувек. Понављамо

- заувек,

јер се не

сме и не може догодити да нам џелати и оку­ патори наше земље отму и нашу вечност.

Не сме се догодити да битке на Неретви и Сутјесци, покољи у послератном Београду, Шумадији и Црној Гори, коначно отму, rюни­

зе и победе наше прађедове, и њихову веру и славу, њихове заставе и гробља. Не сме се догодити да лажи са Ка­

дињаче и Ужичке Републике униште и душе

још нерођених Срба, да наше цркве, спаљене безбожничком руком остану заувек поруше­ не,

наше

стрељане,

покидане

и

покрадене

иконе остану изван Светог Олтара и далеко од наших усана и наше вере

...

Не смеју ваши и наши потомци побе­ ђивати у туђим војскама, волети на туђем

језику, умирати на неосвећеном гробљу. Ни­ чим се не може оправдати бекство из своје

историје и Небеске Србије. Они рођени после

1945.,

године морају

родити Осветнике, као што су их родили и они,

зањихани

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

у

материном

крилу

после

Не могу бивши борци бити хроничари и нави­

1389, 1813.И 1915. Изгубљена битка од пре педесет година не сме бити и изгубљени Српски Рат.

јачи далеких ратова у којима гину осамнаестого­

Да ли, браћО, разумете сву тежину ове опомене,

ДИlIJњаци, гину петогодишњаци, гину трудне невесте,

чујете ли између редова страшне одјеке оне најстра­

у земљи

шније од свих речи

српски сватови.

- издаја?!

где

поново

плове

српским рекама заклани

Издаје се могу десити намерно, али и ненамер­

Тај исти свет коме, можда, сада припадате и ко­

но, очигледно, али, понекад, и невидљиво генерацији

ме, можда, верују Ваши недорасли унуци, не види и не

која је по чини, да би се тек касније обзнанила у својој

жели да види нашу истину и никакву истину, као што

очигледности. Могућност издаје је увек испред нас ма

то није видео ни

ко ми били, ма чији потомци, ма какви хероји и ма шта

ховладу и безбожнички терор бољшевика. Не сме се

раније чинили.

десити да Ви који станујете можда само неколико

Издајник, стрељан због једнс Сlражарске прос­ паване ноћи

1917,

можда је био највећи јунак годину

1945, кадаје легализовао Титову стра­

миља удаљени од бивших Титових И Стаљинових ам­ басада, признатих и подржаваних од земаља у којима

1905.

живите, не разумете, да она иста лаж која Вам је одузе­

су (догодило се) завршавали и као комунистички

ла Отаџбину, данас то исто чини нама, православиој и

џелати и велеиздајници; уосталом, и сам Вук Бранко­

националној омладини у Србији

вић из народних песама био је, пре своје Косовске изда­

и од Вас.

или четири пре тога. Јужносрбијанске комите из

је, веран српски витез и бранилац своје Отаџбине.

- одавајајући

нас yCIIYТ

Хуманитарну помоћ могу да шаљу енглеске

ЈЬубав према свом народу не сме ничим да се

госпође, швајцарски Црвени Крст и ко зна ко још (мо­

поколеба, ни да клоне у заветринама старости, туђег

гу, али не морају); али Ви не можете бити само дарода­

држављанства или прекоокеанске даљине. У најтежем

ваоци

тренутку читав народ мора да се сакупи, саборно, и

бирмингемских и берлинских православних цркава

подели судбину са свом својом угроженом децом, свим

Ви морате учествовати у жртви свог народа да би учес­

својим нападнутим девојкама, старицама које гладују

твовали у вечности сопствене Историје.

и

доброчинитељи

и

ктитори

чикашких,

-

и младићима који траже савет и подршку старијих.

Не заборавите да су они који су Вас (тако често

Нико нема право да одвоји своја сита уста од гладних

и пречесто) разочарали и преварили, долазећи из ове

уста својих сународника, безбедни осмех своје унуча­

земље и носећи иза својих јадиковки само похлепу за

ди од јецаја нечије туђе, безбедност и удобност свог

новцем и сопствено славољубље

апартмана

издали све нас заједно.

од

нечијег

бескућништва

и

угашеног

огњишта у свом родном селу, тамо далеко од очију и

- разочарали

и нас, и

Морате разумети (ако овај глас уопште допре до Вас) да ми не можемо стати пред Вас, и исповедити

срца.

Такође, нико не сме да одбије ризик суочења са

својим бившим џелатима па макар то било и опаСIIО, па

своју душу и своју несрећу и смисао наше борбе као пред сопственим очевима и ђедовима.

макар коштало и живота, јер се из Отаџбине није оти­

Ваша крв је временски ближа величини наших

шло збг живота, већ због части! Због исте оне части

прошлих векова и Ваша борба од пре пола века лакше

која сада, васкрсла, вуче назад, у Довршење прекинуте

види и осећа ону нама непознату славу и приче које

борбе и недовршеног рата.

сте Ви имали срећу да слушате у свом детињству, али

наша срца куцају истим хајдучким пркосом, наша крв ускипи

истим

отпором

неправди,

наше

очи се смеју немоћи наших џелата да нас

победе

- све

исто као и у Вама.

Остарели ратник и писац Душаll Ва­ сић изашао је из своје адвокатске канцела­ рије у београдској улици Краља Милана, свукао своје грађанско одело, назуо опанке

и ставио шубару, и упутио се у шуму да потражи своју младост и љене снове. Истим

путем, ка својој младости и њеним снови­ ма, морате се, неопозиво, упутити и Ви који

то још можете. А, да ли можете, знате само Ви и Ва­

ши давно погину ли саборци, који, ево и сад док ово читате, гледају у Вас, чекајући Ва­ шу одлуку. Њихове крваве груди ослу­

шкују своје старе другове и браћу, одлуку Вашег срца и Ваше вере у вечно васкрснуће свог православног народа.

Сећате ди их се још увек?

P.S. Немојше схваiI1иiI1и ЙО2решно ове речи, оне су найисане мојом руком, али њих у сшвари не йишем ја, већ онај исiI1и

дух који ће се, ако буде iI1ребало, обраhаiI1и

и мојој'избе2личкој сiI1аросiI1и (ако је будем доживео). Дух Косовских ОсвеШIlUКа..

-----------------------------------------------------------------17

ЕЛЕМЕНТИ АПОКАЛИПСЕ

БО2дан Радuца

-

Орше2а и Гасеш

АГОНИЈА ЕВРОПЕ ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ОРТЕГА ...

-... "Нова задаћа отпочиње!

По мору друга лађа плови!

Започиње оно што Платон зове "друга пловидба"!" Овим

речима

закључио

је

предговор

целокупном

издању својих дела

- које је на почетку грађанског рата објављено уМадриду - Хозе Ортега и Гасет (Jose Ortega у Gasset,

једна од највећих духовних фигура савремене Шпаније. Судбоносне

1914.

г. Ортега и Гасет

сор метафизике у Мадриду

-

- тада млади

профе­

овако је утврђивао послање нове

Шпаније:

на гледишту које је теже као суд прошлос­

целину. Последицс тог губљења унутрашње хармоније, где

ти, али оптимистичније с обзиром на будућност. Стара Шпани­

Шпанија није још успела да пронађе и да изгради своју нову

ја,

својим

личност, јесу неизмерни грађански ратови који се настављају и

Суштина шпанског проблема, како гаје видео Ортега и

коју је Ортега и Гасет навестио на почетку последњег грађан­

- "Ја стојим са

својим

управљачима

и

управљанима,

са

који ће се настављати непрекидно све док "друга пловидба",

злоупотребама и са својим навикама, умире." Гасет од његова зачетка, био је напор неколицине шпанских

Ортега и Гасетиде у ред савремених шпанских интелек­

и да се шпански духовни склоп унесе у пуну историјску акту­

туалаца који су у Шпанију унели искуства и сумње савременог

елност. Требало је да Шпанија што пре и дубоким унутрашњим

европског неоидеализма. За разлику од Унамуна и његове гене­

преокретом уђе у оптицај Запада, за којим је била одмакла

рације, ова је генерација, углавном, састављена од личности

последњих векова. Тај понор који значи не само духовну већ и

које стрепе и којесе бојем пред најездом маса. Уосталом, Ортега

националну трагедију, због кога је Шпанија крварила из рево­

и Гасет је дефиницију нашег времена пронашао не само у деху­

луција у револуције, и на чему су пали један Мигуел де Унаму­

манизацији живота и уметности, већ у првом реду у проблему

но, један Мануел Азања, велики број најбоље шпанске елите,

побуне маса, у превласти човека орангутана, човека бројке и

остаје дубоком драмом сопственог духовног проблема писца

коначно човека-масе, пред којим појединац нестаје и ишчезава.

Шпански грађански рат, како га види Ортега и Гасет, само је

"Побуне маса".

Под исшим овим наслово.м, међу злаћаним корицама КЊИ2е изда ше у йролеће 1940. 2Одине, крије се велика шајнаједНО2 величансшвеНО2 Йодухваша. Мождаје шо,

исшовремено, и најречишији од20вор свима оним И2нораншима и исшоријским

незналицама, који нас шако чесшо олако

ског рата, не наиђе на луку спаса и одмора.

интелектуалаца да се дух Шпаније стави у корак са историјом

Ортега и Гасет је већ раније у својој "Бескичменој Шпа­

јасан и очигледан пример где маса, као набујала река, гази и

нији" поставио проблем њеног унутрашњег разра'lунавања у

ломи све насипе и руши преграде. Јединка, дух и сведочанство

само средиш те европскога проблема. Шпанијаје, по своме изво­

човека нестаје под притиском масе.

ру, по својој традицији и по својим савременим духовним и

Став Ортега и Гасета и шпанског интелектуалца тзв.

материјалним чињеницама, саставни део Западне Европе. Она у

аристократскога типа према унутрашњем превирању земље не

духовном склопу Запада и целе његове огорчене борбе с Исто­

значи узимање учешћа и опредељивање. За разлику од Унаму­

ком заузима увек једно од изразитијих места. Шта више Шпани­

на, који се најпре изјављује за реакцију, а затим умире у агонији

ИIlТИМНИМ

вечног незадовољства и очајања незадовољан, или једног Гар­

супротностима, својим националним сукобима и својим гран­

сја Лорке који умире на бојном пољу, или Хозе Бергамина који

диозним

универзалних

страда у изгнанству, Ортега и Гасет, Марањон и Мадариага

стремљења, сведочи најпотресније и најдирљивије, у страстве­

напуштају Шпанију и заузимају став немешања у унутрашње

ја

у

томе

распадању

личностима,

Запада

и

раскринканим

у у

његовим клупко

ойшужују за Йровинцијализа.м, који наш

ном и религиозном лиризму своје фантастичне и сензитивне

односе шпанског народа. На почетку овог века, Ортега и Гасет

евроазијски ЙО2Лед ка Исшоку, наше

духовности о суморној трагедији садашње европске стварнос­

суделује у припремању велике духовне револуције савремене

ти. Зато Ортега и Гасет и сматра да се криза Шпаније мора

Шпаније. И кад се ова револунија претвара у једну од најстра­

инсисширање на балканској завичајносшu,

посматрати у оквиру кризе Запада. Велика и судбоносна стру­

шнијих трагедија земље, он бежи испред својих властитих иде­

словенској и срйској раси бахашо йроцењују

јања, која су за последња два века изменила готово сасвим

ја, виђених у стварности и заклања се у несаломљивом ћутању

и Йошцењују.

духовне основе Запада и Европе, прелазе данас у супротним

док се његова и Унамунова деца бију у грађанском рату подво­

облицима Пиринеје и у лазе у шпански комплекс, 'lИја је духов­

јене Шпаније: на једној и на другој страни барикаде. Ортега и

ност остала, углавноме средњевековна и лојолска. Ово нагло

Гасет, филозоф "голфа", који је у задаћама нашега времена

уједном йоднаслову своје" Агоније Европе­

Разговори и сусрети", аушор ове КЊИ2е и херој

продирање супротних струјања и идеја

- које је тако

аГОНИ'IКИ

савремену филозофију обележио филозофијом "коктела ", оста­

осетио и наговестио Мигуел Унамуно у трагедији своје ли'IНОС­

је у суштини аристократа мисли. Први додир са стварношћу,

ти и своје земље

где је акција морала неминовно доћи у раскорак са идејом,

- померило је сасвим Шпанију. Она данас више

наше2 уводника крије шајну сусреша -

није ни средњевековна ни Лојолина, али она није ни савремена

изазвао је у овоме најутанчанијем европском есејисти сукоб и

лицем у лице ни са ким мање већ са Томасом

ни модернистичка. Она је изгубила своју хармонију и своју

слом. Филозоф и есејиста Ортега и Гасет у своме аристократи­

Маном, Полом Валериј ем, Крочеом, Жидом,

Берђајевом, Морасом, Папинијем, Мориаком, Маритеном, Сфорцом, Пиранделом,

Маринетијем, Мерешковским, Унамуном. ..

зму и у своме есејизму обележава сву могућност пропадања савремене цивилизације и повлачи се разочарано испред ствар­

ности, чију је мислену поставку изграђивао играчкама своје есејистичке фантазије. У оваквом расположењу затицао сам и обилазио неко­ лико пута Ортега и Гасета у његовом париском изгнанству.

Одбијајући од себе свакога ко би могао да открије суштину

На својих 539 аушорских сшрана ове

његових погледа, Ортега и Гасет је остајао изван сваког збивања у париским самоћама, избегавајући и одбијајућИ да говори о

једносшавне аНШОЛО2ије и најБО2Uшије2

Шпанији: о њеном рату, о њеној судбини и о њеној будућности.

дневника којије икада найисан исшочно од

Мада се осећало да тај проблем испуњава сву драму његовог

ТРИ2Лава и зайадно од Урала, Богдан Радица слико.м и речју даје духовну дија2ll0ЗУ једне

цивилизације на умору и йророчанском 2Одино.м издања на20вешшава айокалийсу

париског изгнанства, он га је увек у себи давио пред сваким ко би покушао да га додирне или само заоБИђе. Вани, на париској улици, тај проблем мучио је и ломио цео свет. Ортега и Гасет живи сам и повучен у париским хотели­

ма. Он нема додира са интелектуалним Паризом, који за њега

остаје једна страна непознаница. Веран немачкој мисли, Ортега

2рађанске Евройе и њених вредНОСШLL

и Гасет не осећа суштину и смисао Париза. Револуција га је

(Прва реченица му је: "Сшара Евройа

потисла из Шпаније. Пре тога, он је негде боловао по северним

умире!", а йоследња реч му је "Адиос!")

земљама. Међутим, француски превод његове "Побуне маса",

који није допринео његовом разумевању у Паризу, могао је да буде знак да се Ортега и Гасет крије негде у Паризу. Ортега и

02раниченu, на жалосщ недовољним Йросшоро.м, ми не .можемо да йред Вашу радозналосш ошиснемо ни мали делић

мудросши коју ова КЊИ2а носи у својој ушроБLL

Гасет је велики усамљеник: живи повучено и избегава додир са јавношћу. Већ неколико година, он је сасвим изван сваког доди­ ра са стварношћу. Од почетка грађанског рата у Шпанији, от­ како се крваво подвојила Шпанија, он је престао писати по дневним листовима. Пре тога, писао је сваког дана, коментари­ шући, на свој начин, између филозофије и живота, између ми­ сли и стварности, политички живот земље. Откако је наступио раскол, он је сматрао да интелектуалац мора да остане ван сваке

Одлучили смо се, ийак, за сусреш с арисшокрашском фИ2УРОМ Хозе Ортега и

Гасета, мислиоца коме је Шйанија била Ошаџбина, а духовни завичај вечна ЕвроЙа.

странке у сукобу и ван општег сукоба.

- Немогуће је - говорио ми је приликом честих поднев­ - тумачити свакидашњицу растргану на две стран­

них сусрета

ке и на два фронта. Чињеница што сам престао да пишем и да

говорим била је на тај начин јасна и једнима и другима. Оног дана кадаје наступио грађански рат, престао сам да пишем свој

18----------------------------------------------------------------------------

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

свакидашњи есеј који сам годинама непрекидно објављивао у

Шпаније" и свих примитивних народа: изграђивање аутенти­

Мадриду на рубу једног листа.

чне и самобитне културе.

Ортега и Гасет изговорио је те своје речи, као и све

Једног поподнева разговарао сам са Ортегом о пробле­

друге, истим оним аналитичким стилом с којим ставља на хар­

му улоге и мисије интелектуалца у данашњем тренутку Европе.

тију своју сажету и ванредно сабрану мисао. Он је заморен,

Сазнао сам да Ортега и Гасет припрема фантасти'ше разговоре

болестан и по његовом лицу да се наслутити човек који је

са старим спомеНИllима Париза, који представљају извесне ве­

снагом циклона избачен из своје средине у туђ свет, с којим он

лике фигуре на које је ФраНllуска заборавила. Ортега је отпри­

нема ништа заједничко.

лике овако говорио:

- Сав

- Никада нисам мислио да ћу се наћи ван своје земље, као

напор и сва тежња интелектуалаца требало би да

што никада нисам очекивао да ће моја мисао и мој начин изла­

иде за тим да се најпре схвати један замршен проблем, а затим

гања моћи да занима једну средину која није шпанска. Ето, јуче

да се објасни. Интелектуалац треба да у хаос идеја и мисли

сам примио писмо из ваше земље, где ми нека дама говори са

уноси ред, јасноћу и анализу. То је његова улога. Интелекту­

много смисла и духа о мојој "Побуни маса", и изјављује, дајета

алац треба да објашњава, да образлаже и да излаже. Улога и

књига, коју је прочитала на немачком, изазвала праву узбуну у

мисија интелектуалаца не би требало да се састоји у узимању учешћа у духовној и у политичкој борби, која влада светом и

кругу њених пријатеља.

Европом. Ја држим да интелектуалац треба да стоји ван сукоба

Ортега живи у сиромашној четврти, недалеко моста

и изван вашара. Не могу да замислим како то да Томас Ман,

Гренел; са прозора, из полумра'IНе собе, стрши банална парис­

Гуљелмо Фереро, Бенедето Кроче, Ајнштајн и остали узимају

ка рушевина: у једном фрагменту Париза који може да буде

учешће у једном сукобу, који је сав у хаосу. Мисија интелекту­

хладан и суморан као најцрња јесен. Између његове мисли и

алана треба да буде разбристравање замршеве ситуације коју

мисли која влада данашњим Паризом не постоји никаква могу­ ћност за споразум и схватање. Нема оне интимне и танан е пола­

је политика још већма сложила и померила. Интелектуалац

зне тачке са које би се могла да оствари сагласност или бар

треба да остане ван сукоба и да, у време док сукоб траје, остане

1I0дразумевање. Тешко је осетити човека ван његове средине и

по страни, како би правилно могао са оцени то стање. Не слажем

поред људи који су сасвим у немогуhности да споје своју мисао

се ни са Бендом. У своме говору интелектуалцима изнео сам у

са мишљу великог појединца, изгубљеног у бесконачности Па­

чему се састоји мисија интелектуалаца у општем поремећају

риза. Могао сам да осетим даје то свакако, поред многих оста­

европских односа. У сукобу идеја и мисли, политике и идеоло­

духовни

се не сме посматрати у склопу Запада. Она је била негда стара

гије интелектуалац треба да остане ван тога сукоба. У след тога

организам. Он је туђинац у Паризу; његоваје мисао туђа. Париз

земља. Она је данас нова, свежа и подмлађена земља. Код ње се

сам напустио Шпанију и услед тога сам од првог дана грађан­

постављају проблеми као рецимо у Русији или на Балкану. Ја

ског рата престао да пишем о шпанским стварима.

лих,

најтежа

драма

која

мучи

и

разара

н.егов

тешко може да прихвати од странца извесне поставке и закључ­

ке који не улазе у оквир његове мисли и његовог начина посма­ трања проблема. Париз се изнад свега буни и љути кад та мисао

сам то у својој ''Бескичменој Шпанији" наговестио и подвукао.

-

иде за тим, да помери цео париски облик посматрања ствари и

није са Русијом, са словенским земљама ЕвроПе и са земљама

односа исмеђу људи и мисли, стварности и фантазије. Ортега

Балкана у елеменшу изграћl1вања аушохшоне кулшуре

је запрепашћен над данашњим духовним стањем Париза.

вШlllзације.

u

даје

uaaK улога

инШе.пекШуалаца

ци­

Криза Париза, криза Француске и криза целокупне

-Јесте, ту лежи сав смисао и сва суштина моје најдубље

европске цивилизације, произилази из тога што Француска не­

бриге. Проблем изградње аутохтоне културе и самобитне Ilи­

ма више своје мисли. Будући да један народ као што је Фран­

вилизаllије, проблем интелигенције, проблем извоза и увоза

-

- Зар Btt не мuслuше,

Ви сше нарочишо йодвукли йроблем аналогије Шiiа­

цуски не може да живи без мисли, то је сасвим разумљиво да се

идеја и мисли и стварња једне аутохтоне културе на основу

он

- у недостатку једне мисли - налази у кризи. Већ читаво једно

личног и општег наllионалног искуства, основни је проблем

столеће и више, у Француској се бори књижевност са филозо-

сваког народа и његова опстанка. Има један народ у Европи, у

које се данас почело да сумња. То је енглески народ. У време

Ми ћемо несумњиво да доживuмо

општег сумњања у све вредности почело се услед интелектуал­

не учмалости да сумња и у енглески народ и у његову европску

једну нову артикулацију ЕвроЙе.

мисију. Међутим, нама малим народима, који немамо своје

Евройа ће се йодвојиши на два јасно означена облика: и шо на

аутохтоне културе и који смо жртва туђих струјања која се врше у подземљу наше подсвести, енглеско искуство и енглес­

ки емпиризам теба да служи за пример и за образац. Енглески народ је целокупну своју визију живота изградио на СОlIстве­

облик једног новог" либерализма" и на облик једног духовног и йолишичког сисшема који би могао да се назове

ном искуству, не обазирући се на оно што раде други народи. Код нас интелигенција неопрезно и наивно уноси и уводи све оно што је видела, чула и научила у иностранству. Нарочито

оно што је узела са површине. Тако ми у Шпаниј и доживљавамо сукоб страних утицаја и идеја, које се непрестано боре у шпан­ ском унутрашњем комплексу и које руше његову Ilелину и

"тоталитаризам" .

узнемирују његову површину. То су ти страни утицаји, то је принос интелигенције која доноси с поља непрежвакано и не­

фијом, лепо са инстинитим, добро са релативним; последњих

продубљено и сматра да је одмах нужно да се цела земља опре­

деценија ми у Француској присустпујемо потпуној победи ле­

дели за оно што је донела и за њене IlOловичне и сасвим

поте над истином, неодређеног над добрим, књижеВflОСТИ над

спољашње доживљаје. Ако посматрамо под тим углом шпански

филозофијом и сензуалности над мишљу. Еротика осваја цео

исконски пробле\1, у савременој Шпанији најстраlllнију улог)

живот и његову мисао. Живот остаје без мисли. Сензуалност

игра тзв. полуинтелигенција. Она заправо сачињава Ilео духов­

преовладава Ilелом филозофијом. Политика је изашла ван окви­

ни проблем шпанске елите. Ми немамо изграђене интелигеНIlИ­

ра доктрине. То је отпочело од енциклопедиста и од Француске

је. Ми имамо полуинтелигенцију, којајетек наслутила културу

револуције која ФраНIlУСКУ коначно лишава мисли. Један на­

и која је негде у врло неодређеној потсвести сазнала да има

род, као француски, не може да опстане без мисли. Зато је он

култура и да постоји дух. Основна и вечна криза Шпаније сас­

данас у хаосу и општој пометњи. То је тако почело одДаламбе­

тоји се у чињеници, да Шпанија није била у стању да изгради

ра који је осећао потребу испитивања мисли, али који је од тога

интелигенцију и да изгради своју самосталну и сопствену кул­

побегао под ударцима средине, јер ова то није хтеле него је

туру; она је занемарила своје лично искуство и сматрала је да

тражила лепо, еротизам и сензуалност. Конт је то осетио. Он је

се њен основни проблем може решити помоћу иностраних

први запазио да је Француска остала без мисли и да је она

решавања и помоћу увезених искуства.

прекорачила оквир своје мисли, на коју се ослања сва њена траДИllија и сва њена мисија у Европи. Конт није био довољно схваћен уФранцуској. ФраНllуска није осетила сав смисао и сву

Кад сам Ортеги и Гасету приметио, даје то и наш случај, он је наставио:

- То је случај

БШlQ одувек у њеном одуйирању времену

uу

ошйору йрошив

сме?

- Не!

Ако је била таква, она је била погрешна. Позиција

интелектуалаllа је данас компромитована и у Европи и у поје­ диним земљама баш због тога, што су интелектуалци хтели да узму учешће у борби и што су пристали да ее покажу с једне

свих младих, примитивних или полупри­

вредност Конта. Онаје прешла преко њега. Нужно је, и то врло

или с друге стране барикаде. Интелектуалац мора да се прила­

\1ИТИВНИХ народа. Ја не познајем вашу земљу, не познајем ни

нужно, да се Француска врати Конту. Само тако, Француска ће

годи времену и приликама. Он је сувише слаб и немоћан да би

поближе Балкан, али сматрам да је проблем аналоган. Свакако

успети да се снађе и да се обнови.

могао да се одупре хронолигuји бо.песШu. Као и мали народи,

код Руса, које боље познајем, проблем је сасвим истоветан.

тако и интелектуаЛIlИ треба у тој хронологији европске болес­

Народни фронт био је у пуном јеку. Ортега је сматрао

Проблем IlOлуинтелигенције која увози све из иностранства

да се ФраНllуска налази у хаосу и да је стање у Француској врло

одбија да гради своју културу на народном искуству и ослања

тешко и врло нејасно.

се искључиво на искуство и на доживљај сте чен ван земље и код

Међутим, код малих и код најмлађих у Паризу

ћивао сам Ортеги

- опажа се

- приме­

необично топло преВИРа!ье, један

ти да остану изван сукоба, да покушају живети, како би једног дана могли да изврше своју праву мисију, кад им прилике то буду дозволиле.

земаља и народа који су својим властитим напорима остварили своје културно јединство. Ту лежи цео проблем "бескичмене

-А

дубок и врло здрав повратак ка човеку. Оно што сам увек сма­ трао снагом Париза и снагом Француске, то је тај вечни фран­

IlУСКИ хуманизам, који се свуда осећа, те који треба да никне спонтано и незапажено, као што се то увек дешава у развоју духовног Париза. Европа стоји у предвечерје те дубоке хума­ нистичке измене, која већ потискује и гура у страну вештачки

динамизам такозваних "младих" народа. Јер народи су у својој основи и у својој суштини увек млади кад је млада мисао која их надахњује и која их води. А такве младе мисли има још увек

у нај већој мери у Паризу и у ФраНllуској.

Ортега и Гасет одбија овај мој оптимизам. Осећам њего­

случај Унамуна, зар он није шийuчан за сшав шйан­

ског иншелекшуалца?

- Не,

Унамуно није типичан за шпански проблем. Он је

туђ шпанској души. Морамо да истакнемо да смо били увек у сукобу. Неколико недеља пред смрт, Унамуно је дошао у Ма­ дрид да ме види и да ме посети. Имао сам утисак да ће да умре.

Ми смо били противници. Унамуно је био мој противник: ја га нисам могао да разумем ија сам га нападао. Пред смрт, Унамуно

је пожелео да ме хвали. То језначило даје тражио моју потпору. Осећао сам да је и овом његовом посетом желео да ме придобије за себе. Хтео је да га узмем у одбрану. Долазио је често к мени у

"Revista del Occidente".

Дуго смо разговарали. Судбина Шпа­

није лебдела је пред нама: њена садашњост, прошлост и буду­

ву скепсу. Он говори као и кад пише. Има исто оно јасно изла­

ћност. Унамуно је узео

гање проблема и излагање закучастих загонетки. Парадоксалан

помињали после његове смрти: Ви можете йобедишu али не

је. Из његове фразе избија известан аристократизам крајњег

можете убедuшu! Унамуно је био странац у шпанској књижев­

скептика и индивидуалисте.

од мене ону

изреку коју су сви

ности. Он је остао у првом реду Баск. Није знао кастиљански.

Не мислим да Француска и Париз могу да се снађу.

Свака реч из кастиљанског језика била је за њега откровење.

Мене не занимају више велике земље и велики народи: земље и

Унамуно је ушао у шпанску књиженсот као човек који са села

народи са утврђеним Ilивилизаllијама. Желим да упознам мале

улази у салон. Не уме да се креће. Руши око себе све фине

-

и непознате земље, као што је ваша или земља као што је Русија,

предмете, столице, порцуланске вазе итд. Изазива узбуну, хаос

која са Шпанијом имају највише везе. У таквим новим средина­

и разбарушеност. Има нечега сасвим супротнога између Уна­

ма, код младих и нових земаља Балкана мислим да има највише

муна и шпанског духа. Унамуно није Шпанија. Унамуно није

смисла за тачно схватање модерне мисли и нових идеја. То су

осећао језик. Био је филолог. Унамуно није схватао и осећао

свеже и неизграђене земље, у којима лежи будућност Европе.

шпанску душу. Његов случај само је образац колико интелек­

Шпанија са таквим земљама има највише сличности. Шпанија

туалан страда лично и духовно кад постане предметом поли-

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

--------------------------------------------------------------------------19

- Али,

било је ипак неколико пророка који су то наго­

вестили и осетили. Ја не кажем да политичар треба да буде

пророк. Ја чак кажем да ће људском фауном увек владати поли­ тичари, а не пророци. Политика је резултат ХРОНОJlогије. Али

велике епохе биле су између осталог и зато велике, што је тада

постојала најужа сарадња између политичара и пророка, изм~­ ђу оних који стварају стварност и оних који је предвиђају,

lIаговештавајући и наслућујући. Најдубље зло нашег времена састоји се управо у чиљеници што се највећи део политичара одреко те сарадње са пророцима и прогласио независним.

-

На шај начин насiПао је йрекид lIзмеhу МlIСЈ/и и

сШваРНОСШll.

-

то је циљ и смисао ин­

Једног поподнева, кад је Ортега и Гасет био мање замо­ ванредно

суптилне

мисли,

обасуо

сам

га

својој књизи "Побуна маса" наговестио сам да ће се

и европског живота и да ће она из данашње подвојености да

учини корак напред у правцу правне и политичке организације своје целине.

- Ви се,

- Не,

дакле, враћаше духу lIнiПернаЦllОllалuзма?

ова моја мисао нема ничега заједничког са интер-

никада бити цншер-национална, између-народа, јер то у јасним

Ј]оставкама и у чистим појмовима историје представља бесми­

дишњег енглеског пацифизма. Уосталом, право је, по својој

данас налазимо на врхунцу националистичких испољавања. На­

дефиницији, увек статично, док је исiПоријска сшварносш

ционал-империјализам није ништа друго него завршна форма

изложена непрестано промени. Између те две супротности ло­

национализма. Међутим, једна нова форма живота не може да

ми се не само Друштво народа као један парализован орган већ

се оствари и успостави на планети и у Европи док стара форма

и васколика целина Европе. Међународно право јесте недосле­

није доживела свој крај и док се није иживела. Европска нација

дност између стабилности правде и вечногкретања стварности.

и европски наl\ионализми, у својој данашњој наllионалистич­

status quo-a.

кој фази, наЈlазе се при крају свога остатка, али они нису још

Његов слом проузрокован је вечном нуждом човека за дина­

завршиЛИ свој опстанак. Они, у исти мах, припремају форми­

рање новог лика Европе и Запада. Као свака смрт једног стол е­

и којеје стање да прети историјској стварности у н,еној обнови. Овај захтев човека није утопија. Већ од седамдесет година на

ћног организма и оваје смрт врло тешка и сложена. Она изазива

овамо, право, било грађанско било политичко, развија се у томе

анархије, у којој се вапази Европа. Та болест имала је дубоког

правцу.

кризе и болести. Ту лежи и сав узрок данашње дll-соцuјације и одјека на шпанске односе. И пре оздрављења Европе ни Шllа­ нија неће МОћи да оздрави.

рен но обично и кад је из њега избијао рафинирани аристокра­ тизам

-У

Европа ипак морати да врати једном облику ширег, узајамног

сао, ништа. Европа ће бити улшра-нација, над-нација. Ми се

мичким правом, за једним правом које је непрестано у покрету

-

- Такво сшање 1I3азвал[/ су наЦ1Юllал[/.ЈМ[/ са својим iПоiПa.rшiПаРНlIМ дllIlШI1113МОМ?

стварности. То је судбина Друштва народа и двадесетого­

Друштво народа је статички чувар администатор

телектуалца.

механизма" које прети европској целини и Западу.

национализмом. Европа није, она није никада била и она неће

Мисао се кристалисала и укочила у великом строју

јуридичких формула, створених од права које није постојало у

тичке борбе. Остати ван борбе

европски хаос као и једно од погубних средстава тзв. "ратног

разним

- Да ли

ви, у вашој МlIсленој самоћll, йредвиhаше изве­

сне могућносши за Евройу и за њену сушрашњuцу?

питањима.

Он је стајао под утиском судбине Европе у потпуном

- Ми ћемо

несумњиво да доживим о једну НОВУ аршику­

/lацију Европе. Европа ће се подвојити на два јасно означена

распадању европске целине.

- говорио је - састоји

облика: и то на облик једног новог "ЛllбераЛllзма" и на облик

се у чињеници, што је Европа била састављена, углавном од

једног духовног и политичког система који би могао да се

- Проблем

који ме највише плаши

народа који су од своје младости живели у је)1НОМ те истом

назове "iПОШ1LЛllШарuзам". Свака од ове две струје, којс се косе

суседству и који су једног дана почели да се не поздрављају и

међусобно, послужиће, по природном закону, развоју јеЈ(не и

да не знају један за другог. Разлога има много. Узмите проблем

друге. "Тоталитаризам" ће да подупре "либерализам" тако да

Шпаније. Цео Запад заузео је став према Шпанији, из кога се

ће овај последљи моћи да збаци са себе много старежи и да

види сасвим јасно, да Запад говори и пише о Шпанији као да не

постане модернији и савршенији. Тако обновљен, нови либера­

познаје Шпанију. Шпански проблем у суштини није ништа

лизам моћи ће да ублажи насртљиви "тоталитаризам". Они ће

друго него проблем који спада у оквир општег европског хаоса.

постварити нову равнотежу. Ова равнотежа, која ће бити само

Синтеза Шпаније треба да се искристализује из општег хаоса

повремена, оствариће етапу новог одмора, из кога ће неминовно

који данас влада у свету. Кад Европа сматра последња три века

да се оствари једна нова нада.

шпанске историје опадањем, она није никако свесна суштине

- Kojll

Шпаније и њене духовне битности.

- Али

где се данас налази Евройа?

- Европа данас

ће

Hapodll

- Енглеска у

да изведу ову измену?

првом реду, а затим Француска послужиће

да се оствари нов либерализам, док ће Немачка у првом реду, а затим Италија остати у основи тоталитарне.

доживљава слом британског пацифизма

и британског Друштва народа. Или боље: Европа се данас бори

-

између "субјективног" и "објективног" права народа. Учеста­

шта ће бити са малим народима у Евройи?

- Они ће,

лост међународних сукоба, органа арбитраже између држава,

на срећу Европе, да се определе према утицај-

ној сфери великих народа, у којој се налазе. МаJlИ народи ће у

које од педесет година на овамо владају судбином народа, до­

сваком случају да прихвате посредничке облике и облике пре­

принело је остварењу међународног права. Не мислим да те

лаза у очекивању коначних облика. Мали народи биће опрезни­

магистратуре немају своје важности. Увек је важно да прогрес

ји него икад пре. Код њих данашњи сукоб и грађански рат у

једне моралне функције буде остварен у облику једног матери­

Шпанији изазива толики страх да ће они настојати да остану

јалног органа. Али важност ових органа ограНИЧИЛа се на адми­

ван објашњавања великих. Попримиће идеологије и идеје само

нистрацију и ништа више. Она је заостала за стварним

полагано и са много опреза и пажње, знајући да свако непро­

прогресом живота народа. Није се остварило право које би

мишљено излагаље за идеје било ког великог народа може да

ишло у корак са стварношћу народа.

их у овој хронологији болести изложи опасности да ишчезу.

- А друштво народа?

Ово је тренутак, кад мали народи могу да се ГlOсвете изграђи­

- Стварање друштва народа, које је неминовно происте-

вању своје аутохтоне културе и да на искуству великих народа,

као из Версајског мира, било је у своме постанку једна исшо­

као рецимо, енглеског, проучавају своје могућности и своје

ријска грешка. Дух из кога је та установа потекла, систем

перспективе. Мали народи треба да се повуку у своје подземље

филозофских,

и да отпочну изграђивање. Ако се то деси, и мали народи остану

историјских,

социолошких И јуридистичких

идеја из кога је потекао њен лик били су већ историјски мртви. Сасвим је јасно, да је из једне историјски мртве претпоставке морала да изникне једна установа, која је већ а priori била одре­ ђена на смрт.

-

фа1l1исiПичког йрава! Не видим, како се iПако може дойреши до

једне

евройске

целшщ

коју

ви

заговара ше

у

крајњем

изван овога сукоба између либерализма и тоталитаризма, Евро­

па је спасена. Она ће успети да се изгради у једну нову целину. Парщ

1937/1939

закључку?

- Решки су они који су у йрвобишном одушевљењу могли да шо йредвиде и наговесше!

у шоме лежи и усйех наЦllоналсоцијiUшсiПlIчког 1I

- Јасам оптимиста што сетиче крајљег завршетка европ­ ске кризе. Не верујем да би рат требало да искорени Европу и њену целину. Тако је увек бивало уЕвропи! Кад год сусупротне стране настојале да сруше целину, она се је васпостављала и обележавала. Кад човек посматра анатомију историјске ствар­ ности

која се данас врло мало проучава у Европи

-

-

онда се

долази до закључка да у свету и на планети постоји једно велико и снажно друштво, које зовемо европским друштвом.

Ово је друштво имало одувек јединствен социјални облик, жи­

вело по заједничким навикама и обичајима. Али у оквиру тог друштва створиле су се границе, језгра, групације и целине,

које зовемо државама. Европа данас живи у етапи кад државе прете њеној целини. Јасно је, да етапа у којој живимо није сасвим здрава. Онаје болесна. Можда она личи на болест од које је трпео Запад у вемену од Диоклецијана до Севера? Европа је данас дu-социјализоваllа, Европа, која је одувек постојала као

друштво јединственог социјалног облика, данас је раздружена и раздвојена.

-

у чему се сасшоји одвојеносiП евройског друшiПва?

-

С једне стране има једна Европа која иде за тим да

наметне целини начела и идеје које назива "новима", а с друге стране има једна Европа брани грозничаво и готово паралитич­ ки традицију и историјску сталност. Ова подвојеност Европе

није само изведена на европској површини. Она се осећа и у европској унутрашњости, Свака поједина држава подвојена је на те две тенденције, које се готово увек завршавају у уну­ трашњим сукобима и унутрашљим ратовима. Јасно је да то значи, да се Европа налази у дубоком моралном слабљењу. Унутрашња и спољашња подвојеност изазива динамичку блис­

кост која непрестано стрепи да изазове крајњи сукоб. Овде се појављује и микроб мешањајавности у односе других јавности. Ниједна од јавности нема права да се меша у унутрашње односе друге јавности. Сасвим је, дакле, излишно да интелектуалци потписују манифесте о стању у другим земљама На тај начин европски интелектуалац постаје у првом реду одговоран за

20------------------------------------------------------------------------------

НАIЛЕ

ИДЕЈЕ

ЕЛЕМЕНТИ ТАБУА

МUЛОШ То.мUН

ПРОКЛЕТИ ПЕСНИК КАО ПРОРОК НОВОГ ДОБА

Езра Паунд је један од оних најређих храбрих духова, који је у овом веку, веку геноцида над иншелекшуалцима,

имао

смелосши да каже, найише и живи исши­

ну, без обзира на ойасносши којима се ша­ ко излагао.

Несклон йоједносшављивању исшо­

рије, он (у складу салекширама и биогра­ фијама

оних

Уч и шељ има),

које

је

смашрао

својим

йрисшаје да i1яаши своју

исшинољубивосш највишом ценом: ой­ шуживан је, исшовремено, за дендиза.м, йримишивиза.м, фашиза.м, издају и луди­ ло

-

шшо је он йоднео на ногама и с йрко­

сним осмехо.м, све време сшварајуhи своје нейревазиђене

"Кантосе",

бореhи се до

смрши (а и йосле ње, кроз своје речи и ученике) за йраво Песника да духом ша­ ленша и йравде раздвоји Лейо од Ружног и Исшину од Лажи

Због шога се йред вама сада нашла и украшко исйречuяа йовесш овогреволуци­

онара традиције, у циљу васйосшављања

сойсшвене врлине и йрезира свега недос­

шојног у нама. Поврх шога, йружа нам се овим йу­ шем и очигледна могуhносш да йрашимо

-

кроз биографију једног човека

- недосши­

жни модел живошног йуша који је сав са­ мосйознаја и самоусавршавање. Овај шајновиши йуш индивидуације

доказује нам у свој својој раскоши још је­ дном да се и у лаичко.м, йрофаном живошу (далеко од манасширских зидина и мона­ ПАУНД КАО ПЕСНИК

шке заклешве) може водишиједаll, у йра­

ПИТАЉЕ: Који су путокази младом човеку

вом смислу ше речц иницирани живот. У

чему се изабраник, йред лицем вечносши

бори сам са собом у богошражишељском

данас,

жели

да

пристане

на

назови

ОДГОВОР:

Езра

Паунд

је

своју

књигу

"ВОДИЧ У КУЛКYF" посветио младим људима

коју славимо.

Уйраво шај немирнц никад себи до­ вољан и никада собом задовољаll, дух тра­ нечим

не

демократско и посткомунистичко заглynљивање?

йодвигу који и чини исшорију оне Евройе

гања за

ако

вишим

од

наше људске

йрироде, савршенијим од обичне сйознаје и храбријим од војничког јунашшва

-

и чини

кој и

нису

у

могућности

да

се

образуј у

на

универзитету и онима (који било да се осећају угроженим од стране универзитета или не) који

желе да знају више када им буде педесет година, него што ја знам данас."

йосвеhени у Исшорији

- дух заједничке ми­

сије. Мисије коју йрейознајемо и у Саги о Нибелунзима и у гралском циклусу и у Косовском завешу и у крсшашкој вољи и у

зову одбране националне часши Великог

путоказ онима који не желе да прихвате лаж и релативност већ

се упућују на неизвесно и напорно трагање за истином. Маршал МакЛаун један од Паундових ученика је добро приметио у својој књизи "Познаваље Општила" да је један од начина огра­ ничавања људског увида у природу ствари, специјализација,

коју човеку натура савремено друштво и универзитетско образовање. 3авршивши студије романистике и књижевности, мла­

чију ће се хронику - својим йобедама - уйи­

ди Американац Паунд се рано суочио са глупошћу универзи­

шег Йошомсшва.

Оног за кога је живео, борио се, ми­ слио и певао Езра Паунд. НАIПЕ

ИДЕЈЕ

LXXXI

По речима Д. Х. ЛореllСа, Паунд је упорно скривао своје сродство са песником Вордсвортом, али, чињеницаје да гаје оно (а, такође, и интелектуално сродство са европском трубадур­

ском традицијом) упутило на настањеН.е у Европи

1908.

ПаунД се баца са типично америчком енергичношћу на реформу литерарног живота енглеске Империје у складу са светлом европском традицијом. Паунд је био идејни потомак двојице тако различитих америчких поета као што су Волт Витман (који је први аутен­ тично амерички песник) и, на другој страни, Хенри Џејмса(који

Империју за чувара све МlIогостуке сложености европске Тра­ Езра Паунд данас на овим просторима може бити важан

Раша. Мисије која још није завршена и у сиваши и онај нерођени део исшорије на­

Кант

је такође потражио уточише у Европи). Сматрајући Енглеску

ону недефинисану сушшину наше мис­

шеријске аваншуре и йодвига којим смо

СкуrlИВШИ из ваздуха живу традицију ... 1)

тетских власти и издавача у сопственој земљи: "Образовање" које у 1938.ој не припрема студента за жио вот између

1940 и 1960 је превара и безобразлук."

(Е. П. "водич у КУ ЛКУР")

Незадовољан духовним стањем Америке, Паунд се у

потрази за здравијим култирним окружењем упутио у Европу.

диције, коју је тражио Хенри Џејмс, Паунд је ипак био преоп­ тимистичан. Лондон с ПО'lетка овог века је био све друго сем,

онога што је тражио Паунд. Процес распадања аристократије ишао је упоредо с јачањем буржоазије, којаје силовито ступи­

ла на социјалну сцену по окончању технолошке револуције. У Енглеској су два процеса понекад били стопљени, јер се део аристократије окренуо индустрији, али је то неизбежно довело до прихватања укуса новог сталежа и губљења улоге традици­

оналне аристократије. У Паундовом случају то је зна'lИЛО су­ O'laBaНoe

са

бескрвном

масом

викторијанске

литерарне

заоставштине коју он није нарочито ценио. Паунд је свој им­ пулс за реформу улио у Имажистички покрет. У три једностав­ на упуства Имажисти су објавили свој

1.

cl'edo:

Непосредан третман "ствари" био он субјективан или

објективан.

2.

Не употребљавати било коју реч ако оиа не доприноси

презетацији.

------------------------------------------------------------------------------21

3.

Право знаље улази у природног човека у комадићима.

У погледу ритма: компоновати у секвенци музичке

Парченце овде, парченце онде; увек И несIlJIeМНО, везано са безбе­

фразе, не у секвенци метронома.

У суштини Имажизамје био побуна против викротијан­

дност или задовољство.

ског метричког компоновања (убацивање бесмислица да би се

Љу ди сматрају да су идеје досадне јер не умеју да направе разлику између живих и оних надувених на IIOЛИЦИ.

правило метрике испоштовало) и повратак чистоћи ИЗР:13а

Мусолини је свом народу рекао да је поезија dржавна

класика.

Овде се види двојност која је својствена органским ми­

Йоillреба. А Карло Делкроа је убеђен да би песници морали да

слиоцима, двојност традиционализма и модерности (која им се

"окупирају себе овим стварима", поименце: кредитом, приро­

тада упорно негира од стране критичара). Сасвим је природно

дом новца, његовим KOBaњe~ итд ... Ове две чињенице I!оказују

да онај ко довољно познаје технике старих мајстора може да

више стање цивилизације у Риму него у Лондону или Вашин­

види грешку савременика и пронађе оригинално решење. Кроз

ГТOH~ ИЗ овог угла Лондон је обична бара или чеп у светској

имажистичку верзијуvеrs

канализацији.

libre Паундје покушао онај препород

језика и духа какав је извшио (његов истовремени узор и уче­

Паунд "ВОДИЧ У КУ ЛКУР"

ник) Вилијем Батлер Јејтс у препороду старог ирског језика Гејлика.

Када се Паунд коначно сместио у окружење које је

Упоредо са стварањем овог покрета и уређивањем неко­

одговарало одабраном му

лико књижевних листова Паунд активно учествује у обради песама својих пријатеља и ради на лансирању нових каријера.

Weltanschaung- u

и решио да метро­

поле и њихова збивања остави по страни, светски токови су га ишчупали из медитеранског скровишта и поново натерали да

Још један Американац у егзилу, Т. С. Елиот биће, уз Јејтса, у

проговори. Сећајући се Првог светског рата, Паунд ће у поку­

кругу људи за чији је литерарни успех веома заслужан Паунд,

шају да спречи сукоб измеду његове Отаџбине и усвојене земље

његова критичка, уредничка, па и финансијска помоћ. Писци

Италије отпутовати 1939.':1) у Америку. Следећи пут када буде

англо-саксонског порекла се често слажу да би Паунд своје

прешао Атлантик, биће везан полицијским ланцима.

место у историји заслужио већ и самим тим, јер је скоро сам

променио лик савремене поезије на Енглеском језику.2)

ЕЗРА ПАУНД ГОВОРИ

Међутим у том историјском тренутку Лондонско дру­ Разо'шран резултатима свог покушаја да Америку за­

штво није било нарочито импресионирано Паундом и његовим

држи изван сукоба у Европи, Паунд ће једини излаз видети у

идејама.

покушају да се обрати широком броју људи, што ће коначно

"Ниједан град сем Лондона не може да укаже човеку

успети у јануару1941., преко Радио Рима, уемисији"АМЕРИЧ­

узалудност сваке уметности сем највише" писао је Паунд у то

КИ СА 1"'. Емисија се емитовала по Европи и уз одређене смепье

време. Америчко порекло и природна радикалност нису пуно

ипак се могла чути и у Америци. Америчка Федерална Комисија

допринели Пундовој популарности код лондонског друштва и

За Комуникације ће пратити и снимати ове говоре од октобра

тамошњих културних институција, које су више волеле Да СПа­ вају наловорикама 19-0Г века него да се баве живим уметницима

зато што немају појима о "Држави" и влади и немају нарочито

(поготово ако им они успут угрожавају положај).

велики осећај вредностти. Уосталом, КОЈА интелигенција?".

Сасвим логично је да су људи попут Елиота и Јејтса били његови најбољи пријатељи и савезници у потрази за сво­ З

јим личним и савременим уметничким идентитетом. )

"Па унд је живео уметнички живот, како се мало ко од нас

Паундово писмо Харијет Монро, новембар

ско, импулс којије он препознао у фашизму био је, првенствено

Вилијем Карлос Вилијамс

тежио као песник

Овај цитат нам можда најбоље објашњава Паундову

конфучијански принцип ч'инг мин)

-

називаље ствари правим именом (ПОIlОВО

Песнички занат је начин живота, што је Паунд осведо­

чио у КАНТИ-ма. 4 ) Сам Паунд, је сматрао уметнике за "антену расе", његов задатак је, по мишљењу Песника, да бу де довољно широког опажања и да својим радом диже довољно буке како

његови земљаци не би заспали и превидели какву неправду. Та

идеја ће га и одвести пред микрофон Радио Рима, а за ту смелост да говори кад су остали ћутали, платиће, живећи у ћелији осу­ ђених на смрт, па затим и међу лудацима. У Лондону пред Први

светски рат штрајкови и сукоби са полицијом мешали су се са демонстрацијама суфражеткиња. Настојање управљачког ста­

пио у књизи: Џеферсон и

зма у Америку, већје истицала сличност политичке и економске

мисли два велика државника~). Иако одушевљен новим еко­

номским реформама, Паунд не би био доследан самом себи да

није отворено критичан и према фашизму. Писао је критике и предлагао конкретне мере у неколико стручних и синдикалних

листова, нарочито у вези економске политике и реформе обра­ зовања. Као политички узор му, ипак, пре свих остају његови

области

највише

духовне активности

човека.

Џон Адамс, Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон и Абрахам

Линколн.

Оно што је Паунд покушавао да покаже сталним инсис­

тирањем на четворици великана америчке историје је непозна­

Принципе јаСНОће и чистоће у Поезији Паунд ће неизбежно

ваље

применити на Економију.

злоупотреба тих истих права од стране ограниченог KIJYгa људи

уставних

права

америчког

грађанина

и

који контролишу финансије, новине и образовање.

ИСТИНОМ ПРОТИВ ЛИХВАРСТВА

проглашењ у рата силама Осовине, Паунд ће, ипак, покушати да се врати у Америку, последњим дипломатским возом из Рима,

почетком

1942. (10)

Чињеница је да је Паунд могао да избегне

послератне пробеме да се одрекао америчког држављанства сарађивали са режимом у Риму у току рата.

Међутим, Паундје управо сматрао да су његови говори

намењени Американцима, којима је он баш као њихов земљак говорио да би спречио још један бесмислен рат. То казује да

Па унд заиста није очекивао улогу издајника коју му је намени­ ла Рузвелтова администарција.

" ... Колико се доброг може научити из ПЈlOпасти Енглеске, још не знам. Али полажем као аксиом да се Империје не могу разбуцати споља, док не иструле као шљива, изнутра."

9.

земљаци:

јанском филозофијом органски посматрати поезију и економи­ две

ван е поруке савезницима!). По нападу Јапана на САД и њеном

или Мусолини." Како је сам ПаУllд

рекао, та КЊИГа НИкада није предлагала никакво увођење фаши­

лежа и припрема "кланице Европе" навешће Паунда на бављење

економијом и природом новца. Паунд ће инспирисан конфучи­

/

штајној Служби сматрао да су његови говори уствари шифро­

као што су урадили неки други Американци који су активно

Своје мисли о фашизму и његовој сврси Паунд је саку­

пророду.

као

Фа­

шизам је за Паунда повратак на хијерархијски поредак коме је

усудио да живи ту узвишену улогу у нашем времену."

ју,

- трансцедентан.

што ће послужити као основа касније оптужбе за издају.

Самом Паунду ће, опет на другој страни право да говори једно

време бити укинуто (јер је неко и италијанској Контра-обаве­

1925.

Паундово виђење људских активности било је орган­ и одлучјуће, естетски и уметнички. Дакле

1941.,

истовремена

април

1942.

"Суверенитет лежи у праву да се кује новац. Амерички сувернитет по праву припада народу и само љегови представници

у Конгресу имају право да кују новац И одређују му вредност. А

120

милиона,

120

милиона глупана је нажалост одустало од ин­

систираља да се поштује овај веома одрешити закон... Тренутак У

којем проневера lIационалних фондова постаје издаја се може одре­ дити само од стране пороте, а не руком одабраних судија плаћеllИХ да све проглашавају легалним. Опасност по Америку је у таквој пороти, а не у Јапану."

13. април 1942.

Инспирисан радом америчког синолога Фенолосе Па­

"Идеја да по грешне идеје могу да оштете људе сад и овде

унд почиње превод Конфучија са идејом да повеже традицију класичне грчке филозофије и запостављених средњевековних

још није развијена. Британска теорија је да је слободан говор

теолога (нарочито Скота Еригену) са оним најбољим из кинеске

петља" у закону. Пусти их да причају И нећеништа урадити. Хајд

Царске Традиције. У идеограмском кинеском писму Паунд на­

Парк Корнер итд."

лази дефиницију и организациони принцип ч'инг минг

- назови

11. мај 1942.

људе и ствари љиховим правим именом.

"Хамсун је Оl'орчено критиковао деструктивни утицај Ен­

У поезији то значи пажљиво бирање речи, а уекономији значи препознавање крађе под именом камата или како већ.

"Ако нешто није у реду са уметношћу немојте мислити да

Немачке. Британски утицај на континенту током двадесетог века је ништа друго до сиуицидалан и исто толико назадан по интересе

Проблем је био у томе што су Енг лази опијени успехом у освајаљу

(Паунд, ВОДИЧ У КУ ЛКУР)

Паунд је као главно зло у савременој економији видео

лихварств05 ). Савремене дужничке односе је правилно препо­

знао као продужетак робовласничког система. Сматрао је да је монетарна политика (тј. питање ко кује или штампа новац) од виталне важности, како за слободу једне нације (државе) тако

condito sine qua

глеске у Норвешкој, који је резултирао окупацијом од стране

Британије колико и по земље које је покушавала да уништи.

само уметност није у реду"

и за појединца. То су

"-

и управљаљу Индијом, Малајом и осталим испоставама Импери­ је, покушали да третирају житеље Европске нације као и јаднике који су живели у љиховим колонијама. Резултат је тај, да је Енглеска не само изгубила утицај на Континенту, већ и своју "Империју".

8 ЈУН 1942.

поп људске слободе, ису­

више важан да би се препустио стихији "понуде - и

- потражње"

који су увек подложни манипулацијама. У преводу то значи да национална банка мора бити под контролом Парламента, који ће

"Најмљени рад је далеко јефтинији од рада робова. Своје намештенике чак и не морате да храните, док, ако вам је имовина у робовима, проклето је јасно да их морате нахранити."

25 ЈУН 1942.

одређивати вредност новца (овде без посла остају лихвари,

ратни профитери и берзански шпекуланти). Приближавање

И наравно да не би требало да смо у овом рату, чак и ако

овом идеалу Паунд је видео у оствареним економским рефор­

он служи да се прикрије неспособност администрације да влада

мама фашистичког режима у Италији. Те реформе су такође

Сједиљеним Државама, а камоли да сређује послове Европе и

биле сличне неким економским оснивачима Паундове Отаџби­

Азије.",

не, Томасу Џеферсону и Џону Адамсау, којима је уз Дучеа посве­

13. јули 1942.

ћено значајно место у Канти-ма.

"Оно о чему вам ја говорим је како да нау љите машииу и

Италију је Паунд видео као жртву Првог светског рата,

тј. манипулација финансијера и међународних концерна за про­ изводњу оружја. У уздизању фашизма Паундје видео препород европског Империјалног Духа. Оног Духа који је са сцене исто­

рије уклонило просветитељство и Француска Револуција. Тај

Империјалани Дух и средњевековне вредности које је Паунд6)

волео требали су поново да нађу своје место у средоземном окружењу, чији би центар била Италија. Ту се Паунд коначно осетио код куће, што му није пошло за руком ни у Лондону, ни у Паризу.

ЕРАФАШИЗМА "Лично мислим само добро о Мусолинију. Ако би га неко

промените пар зврчки да би она функционисала као што су Осни­ вачи

- намеравали." 26. Јули 1942. "Верујем да су банкарске институције опасније по наше

слободе него постојеће армије" ТОМАС ЏЕФЕРСОН "Имам два непријатеља, Јужњачку Армију предамном и финансијске институције у позадини. Од ова два, онај у позадини

је већи непријатељ!" АБРАХАМ ЛИНКОЛН

25. Март 1943. " Лихварство је инструмент за повећаље ДУI'а, И за држаље дужника у константном дугу или макар што је дуже могуће. Хипокризија је брбљати о слободи, ако оне укљ учују и слободу да се остане ван дуга."

поредио са америчким председницима (последња три) или бри­

20.

танским премијерима, итд., у ствари то не можете да радите, а да

"Сједиљене Државе морају бити довољно јаке када се овај

га не увредите. Ако интелигенција не мисли добро о љему, то је

рат заврши да би поднеле Русију. Сједиљене Државе су имале

Април

1943.

22--------------------------------------------------------------------------

FIАПIЕ

ИДЕЈЕ

у сваком случају груйа која iПражи Бога, ЛейоiПу и

шансу да одрже свој престиж и јединствену позицију да су остале lIеутралllе. Неутралне, ДОI, би се остале силе истрошиле. А по коју

Традицију

цеllУ IIИСУ остале? Ко су лудаци? Да ли је била З3Ј1ера? То је оно

буржоаским и академским круговима йоследње фазе Вик­

никако

није

могла

да

буде

йойуларна

међу

iПоријансiПва. Паундову борбу за очување смисла речи и

што би требало да вас брине."

5. JY1l1943.

језика

"Моја намера lIије била, IIИТИ је, да у овим говорима, при­

раiПа замениiПи ЈејiПса на незваничном йоложају

he насiПавиiПи ЕлиоЩ који he йсле другог свеiПског HajBehe;>

живог йесника на енглеском језику., Реформа йоезије коју је

чам о рату као о издвојеllОМ догађају, као о парчету метеорита

кроз Имажизам и Вортицизам извршио Паунд (касније

палом с неба. Моја функција је да пробудим мало размишљања о

h.e

и

"Канти" йослужиiПи као узор MHOгuм., нйр. АлеllУ Гинзбергу и

профиту. Рат је профит. Неке љ у де би морало да занима какав део

раним БИТlIицима) била је само део ойшiПих реформи (образовних, социјалних, монеiПарних и йолиiПи'lких) које су

профита је овај рат и ког профита је тај део.

25. Јула 1943. је обављен последњи препис говора и донета

захiПевали iПадашњи инiПелекiПуалци у Лондоину: ВИllдем

је оптужба против Езре Паунда због издаје."

Луис, Т. Е. Халм, Томас Харди, Форд Медокс Форд, А. П. Орејџ... CANТOS

4)

КАВЕЗ

йисано од

1915.

- "КАНТИ", Паундово 1961. По консiПрукцији

до

йесничка форма на енглеском

Италијански партизани су Паунда предали окупаци­

живоiПно дело,

су јединсiПвена

У йисању се Паунд служио

идеограмском меiПодом слагања чињеница, док у целосiПи не

оним властима које су га послале до војног затвореничког ло­ гора. Пошто Паунд као песник није био познат ширем кругу

даје инфромацију. СiПилски се йрейлиhу vers

Американаца (сем да га траже због издаје) војне власти су

Паундових Ml1ЉeHllKa

"издајицу" третирале као и остале тешке преступнике. Паунд

Конфучија, йа све до йреношења чиiПавих докуменаiПа. Уис­

Арно

Данијела,

libre и циiПаiПи из

Дантеа,

Проперција,

је био смештен у један од десет кавеза намењених осуђеницима

iПорији йоезије КАНТИ се могу йоредиiПи само са й1аквим

насмрт.

делима као шiПо су Хомерови ейови и Дантеова "Божаllска комедија".

Десети кавез, који је припадао Паунду, био је ојачан челиком за изградњу приручних аеродрома. Друштво су му

Колико дугују Паундовим узорима, КанiПи су исiПо

правиле убице, силоватељи, дезертери и војници којимаје овде

iПолико ЙРОllЗвод његовог јединсiПвеног духовног склойа, који

дата последња шанса да се поправе. Стрељања су била свако­

је КАНТ-е исйунио вишеслојним меiПаформа, религијским и

дневна и нема сумње да је Паунд очекивао да и он убрзо дође на

филозофским идејама. У КАНТ-има се исiПорија и миiП йре­

peЛo1l)

ЙЛиhу. Аполо иДеметра су сiПварни колико и МУСОЛИIIИ и Ру­ звелт, јер за Паунда, као и Јејтса, миiПови су живи док се људи

Затвореницима и стражарима је било забрањено да ра­

њима баве. КАнт су йокушај миiПойејског ойисивања живо­

зговарају с њим, али се ускоро глас ко је он убрзо пронео. После

iПа духа у савременом свеiПу, али и сiПрадања йојединаца од

три недеље у кавезу, изложен киши и хладноћи, Паундје дожи­

оних који су своју йоiПрагу за иденiПиiПеiПом и љубављу зайос­

вео тотални слом после чега су му ублажени услови притвора.

iПавили из кукавичлука или конформизма. "ПИЗ3IIСКИ Канти"

У то време ни његова породица ни пријатељи нису мо!'ли да

сазнају где се налази. Прву посету је примио посе три месеца притвора, а после шест месеци вратио се у Америку као поли­

насiПали у војном заiПвореничком логору, где је Паунд био Пиза, Италија. Специјални кавез америцких окупационих

заiПворен крајем Другог свеiПскг раiПа су награђени БОЛИllген

власти за осylзенике на смрт, У каквом је држан Езра

тички затвореник.

ПаУНА

наградом за йоезију,

1945.

ЛУДНИЦА ИЛИ ЧИСТИЛИШТЕ

1949.

ЛИХВАРСТВО

5)

године.

-

(ЛаiП

USURA)

ПрвобиiПно је означавало iПрљање злаiПника у йеску или њихово зарезuвање йо ивицама, да би се добио злаiПни

Паунд је своју одбрану засновао на клаузули о "МИС­ ПРЕЗИЈИ" (енгл.

misprision) у америчком У ставу, која се одно­

си на обавезу грађана да пријаве појаве залоупотребе власти и

државне функције, иначе се сматрају одговорним за саучество­ вање у поменутој злоупотреби. Паунд је дакле сматрао своје говоре на Римском радију као уставну обавезу америчког гра­ ђанина да јавно укаже на злоупотребу и кршење Устава од стране Рузвелтове админстрације, што и објашњава његово инсистирање на судском процесу. Испоставило се да ни админ­

страција није била расположена да поново слуша оптужбе које

је изнео преко радија. Комисија психолога (од којих су двојица били федерални службеници) прогласила је Паунда неспосо­

бним да прати процес и одредила притвор у државној психија­ тријској болници Св. Елизабете. Ту ће Паунд провести следећих

13

ГОДИllа у складу с

великом традицијом затворених уметника (Блејк, Данте, Сер­ В3IITec). Болничком особљу се неколико пута омакло вербално признање да је Паунд уствари Политички затвореник. Тако је

нација водиља савременог света један од својих највећих умова сместила тамо где би га најмање употребљавао. Из пакла Лон­ дона до пакла луднице. Паунд је овде ипак наставио да ради, а као у Лондону и Паризу нашло се довољно људи жељних знања

који су га посећивали. У лудници је наставио рад на Каllти-ма. и завршио дефинитивну верзију превода Конфучија.

18.

Априла

1958. После вишегодишњих

напора његових

пријатеља (најзначајнију улогу су одиграли Арчибалд Ма­ кЛиш и Т. С. Елиот) , Паунд је ослобођен оптужбе. Упитан од штампе шта би сад желео, пошто је слободан, Паунд је одгово­ рио: "Како би било

- мало

йрах, реiПар, шiПо he уiПицаiПи на насiПанак ЈејiПсове "касније фазе"

за коју

а новчиhи умањене

вредносiПи

даље

циркулисали.

ОдайЈле йорекло дана шњ их йойречних зареза йо ивици меiПал­ ногновца.

he биiПи награђен Нобеловом наградом. 1926. гадине.

Т. С. Елиот, Американац у Лондону, као и Паунд. ErzuоiПова "Пуста Земља" је најдужа йесма на енглеском

ПошiПо је овај йроцес обезвређивања новца физичким йуiПем неумиiПно ошiПеhивао есiПеiПски изглед новца, Паунд

језику. Прва верзија, којаје била још знаiПно дужа, йрошлаје

је у савременом финансијском лихварсiПву iПражио кривицу

кроз Паундове уређивачке руке. ЕлиоiПје, у знак захвалносiПu,

за лошу умеiПносiП и низак ниво укуса широких маса. Висока

йесму йосвеiПио Паунду речима.· "јl

miglior fabbro"

бољем занат­

лији, онако како се Данте обраtzа Трубадуру Арно Данијелу у

"Божанској комедији". У ово време Паунд је йомагао финан­

сијски и ЕлиоiПа и Џемса Џојса, коме је омогуhио шiПамйање "Улиса" у насiПавцима, у једном од лисiПова које је уређивао. Форест Рид уредник издања йрейиске Џојса и Паунда

је његов рад ойисао као "Методички пренос језика поезије lIапред, из старог у нови век", а сам Џојс "Ништа ие би било истинитије,

кулiПура усйева само у богаiПим друшiПвима. Ако су људи гладнu, сигурно

у Паундовим Канти-ма људски

iПруд

коренима својих йредака ЙуриiПанаца. Коначни мир духа

he Hahu у

Енглеској каiПоличкој цркви

ЈејiПс је био један од духовних вођа Келтског препорода и оснивач СЈlOБОдllе Ирске Државе. Као и Паунд смаiПрао је да

унишiПава,

HeMozyhe

шшо

је,

и

iПеологе (Еронгену, Св.

економски сисiПем Византијског Царства, када је сазнао да је

он iПрајао дуже него иједна друга цивилllЗација

(12

векова).

Још један од Паундових хероја чесiПо йомињан у

КАНТИ-ма

био

је

умеiПника и Йесника.

средњевековних й1убадура

са

Амброзија, Св. АlIтонија). iПакође, инiПезuвно је йроучавао

у

iПрадиција

йаралела

6) За највииш домеiП средњевековне кулiПуре Паунд је

йлаhеник, који је

била

убиiПи и која сав

оиещ

обезвређивањем. лажи и йреваром

йоезuја мора имаiПи ослонац у Традицији Док је код Паунда йиiПању

ЙОЙР!1Ма облике миiПских

USURA

чудовишiПа йойуiП Хидре, коју је

смаiПрао Трубадурску iПрадицију,

3) ЕлиоiПје у Евройу дошао у йоiПрази за религиозним

йоезцји или Богу. Тако из

н имйераiПив даје йрви задаiПак владе да сав народ буде сий1.

него да кажем да му сви много дугујемо. Али ја, свакако, lIајвише од свих!"

ЕлиоiП

Hehe размишљаiПи о

конфучијанизма йоред йринцийа ч'инг минг, Паунд йреузима

7)

конфУЧllјанске Кине, ЈејiПс је llнсйирацију налазио у изразиiПо

Зигмунд

Малатеста,

средњевековни

Behu део новца iПрошио на финансирање

По завршеiПку Првог свеiПског рай1а "кланице Ев­

локалним ирским iПемама, фенијанским миiПовима и самом

ройе" како гаје звао Паунд 11 обесхрабрен

йејзажу Ирске.

ких ЙријаiПе.ља (фШlOзофа Халма и младог скулйiПора Анри

cMphy двојице блис­

Годјеа Бжешке) и згађен йораiПном ай1мосфером у Лондону

поштене власти у овој земљи." Нико

(йрвих йей1наесiП Kallтa су насiПали инсйирисани Паундовим

није пророк у своме селу, каже народ, отуд и Паундове селидбе.

годинама у Лондону, йод заједничким насловом"ПАКАО"),

Иако га се Америка овог пута одрекла, он се ње није одрицао.

Паунд се са суйругом

Европљанин духом али по карактеру увек Американац, Паунд

1918.

сели у ПаРllЗ.

Као и у Енглеској учесiПвује у лансирању нових

подиже просечно низак ниво америчке културе, над којом је за

каријера од којих је нама најйознаiПuја она Ернеста Хем­

живота ламентирао. Његово инсистирање на свом пореклу и

IIИlIгвеја. Хемингвеј

држављанству у земљи која га се одрекла пуно говори о карак­

који

теру правог уметника, али и о карактеру неких других. Особе

he

he

касније биiПи један од реiПких йисаца

га јавно браниiПи уйркос идеолошким разликама.

Хенри Милер је, iПакође, био имйресноннран Паундом и йод

која је доживела сличну судбину на нашим просторима је Ми­

његавим уiПицајем йочео да чиiПа о економији, о којој, како је

лош Црњански. Паунд је у себи успео да оствари јединствен

рекао раније, није уойшiПе размишљао. Паундова коначна

спој најбољег из различитих цивилизација: Европске поезије и

селидба биhе у ИiПалијансколеiПовалиUliПе Райало 1924. год...

клаСИЧllе филозофије, Конфучијаllизма и Но-драме. Сасим ра­

8)

зумљиво да су га те културе лакше схватиле, него још увек полуобразована Америка.

уйраво фашисiПичкој економији,

Езра Паунд је за своје земљак е, али и нас Европљане,

9)

којој не пристанемо на глупост, лажи, незнања и податке већ

се томе супротставимо

1

свеiПски раiП (међународни финансијери и ак­

ционари фабрика оружја) сiПоје и иза йокушаја Енглеза да

- исти­

увуку САД у раiП на њиховој сiПрани У Америци се сасiПао са

упућујемо се Паундовим путем трансцеденције.

вођама изолационисiПичког йокреiПа у америчком Конгресу и

НАПОМЕНЕ:

1)

Паунд је смаiПрао да исiПе оне груйе људи које су

йокренуле

критичким

мишљењем и називањем ствари правим именом, то јест

I\OM,

iПаква ад­

фашисiПичким режимом

писана реч, је целовито уметничко дело. У оној количини У порекла,

да би зай1им

минисiПрација хiПела да суди Паунду, због колаборације са

одживео живот Трубадура 20-тог века. Његов живот, а не само

сумњивог

Иронија је да су реформе, којеје ФреllКЛИII Рузвелт

йроiПивусiПавно сйровео у Америци, дуговале своје йорекло

с неколико чланова РузвелiПове админсiПрације, који нису

Пре коначног йресељења у Евройу, Паунд је

били нарочиiПо одушевљени Паундовим йредлозима (један од

1906.

године боравио у Лондону и Мадриду као сiПийендисiПа Пен­

њихје био да се дебаiПе из конгреса дирекiПно йреносе йреко

силванијског

радија). ОсiПало је забележено да је йољском амбасадору

УниверзиiПеiПа

да

би найисао докiПораiП о

радовима Лопе Де Веге. Паунд, међуiПuм., найушiПа овај йосао

йриликом ручка рекао:

и йроводи седам месеци луiПајуhи йо Шйанији и Прованси

Енглезима.

ОдайЈле йоiПиче његово инiПерсовање за iПрадицију Средњег века, йогоiПову уйоiПребу речи и звука

(motr еl son)

10)

"Бог

вам

йомогао,

ако

верујеiПе

" Иако у

шо време никакав звани'lан йосшуиак

од сiПране

йроiПив Паунда није био йокренуЩ неко у админисiПрацијије

Трубадура, коју је Паунд смаiПрао за нейревазиђену и чији је

очигледно донео йресуду и Паундовима је забрањен йрисiПуй

уiПицај јасно видљив у "Божанствеllој комедији" Дантеа. Током

на воз. Да је йроцес йроiПив Паунда икад досйео до фазе суђења,

овоглуiПања, Паунд се иденiПификовао са Трубадурима, који

ова чињеница би била довољна да се случај оборu, јер је Паунду

су били живи чувари кулiПуре и духа Средњег века и чија је

админсiПрација негирала усiПавно йраво слободе креiПање и

йоезuја сiПалан Паундов доживоiПни идеa.t!.

2) Паунд је свој уiПицај на савремену енглеску йоезију и йрозу извршио у два iПаласа. Прво у Лондону, а заiПим међу Американцима у егзилу, у Паризу, йочеiПком двадесеiПих.

Прве Паундове йесме су найисане йод јасним уiПицајем йоезије Вилијама Батлера Јејтса. Од 1913. до 1916. Паунд he сараlщваiПи и функционисаiПи као ЈејiПсов нефОРМШIfШ сек-

.EIАПIЕ

ИДЕЈЕ

aмohu конзуларне службе у сiПраној земљи

На палу6и крстарице

Christoforo Colombo, приликом њеrову Италију, 9. V111958. Видљив је

nOHOBHOr Аоласка У reCT пркоса преА

Езрин

присутним фоторепортером, након

Аеценијскоr затоцења У "Аемократској" лудници

Elizabeths Hospital

St.

11) Приликомједногйокушаја бексiПва йриiПвореннка, ваiПра сiПражара их је сасекла на йар меiПара од Паундовог

кавеза. Без обзира на окружење и сойсiПвену слабосiП Паунд није йрекидао Йисање. Логар се налазио одмах изван града

Пизе, чнји је iПорањ био видљив из кавеза. Ту су насiПали "Пизански Канти".

----------------------------------------------------------------~-------2з

ИС Т ИНЕ

,q;,(Щјјч~;,щ,~јеу ceO(l l/ajiiOWiiYl/uje олuчава људску ~""Ј('f((~,;;il.ltiile,rJ.)1(/·ШQIII божанску IIрО.•шсао свеzа c.мpmIlOl, O!~O.!'/lif#I';!;!.\~[o(' iiОоСае!!lefi''''' ~Щ(~'Ј' ОДР"ђl/вало је живот Евроазијскедухов,' 'ie" 'QJ~u.."il ~elle велиЧ(lне, уiiрављало KOpaIf'l."a :!iсlj.,...ь/јв4.• ~с(."~'!!I'gО... ЉI'ХОво иосmојање. ИIIUЧ(lјацuја је БОlо,li!ј,"а,ь~~ 1:1 u~t . сакраЛJlО." чину IlQДllлажења чулнtJl'

~

~~~~~~~~~~~~~,~л~;,,:~еiД' акције. И каокао,,,,110 nравос'4l H(IУ , ,.рије'oOl/e CJ/(lKY Небеса, '(lmO Л(lтУРlllја (1

"/lIсао Хр(l()/lIове жртве, тако

.!"':1II-
flIajHY

(1

,/IIици·

кроз коју I1ролази

'~~~"~~i~~;1~~АЈ~~:~;;~IОiии'Ц:li.f· ,"'1'8('611, и пред црквени."

'"

БUI /i" ill)(U't'fo;:«.'ID, ••,анастири•.,а u ,ним ЧСl1Ui1l

"СОll·

~·r,q.j;;',I~.," и.1 поб ~O.., оно

ЕЛЕМЕНТИ ИНИЦИЈАЦИЈЕ

Жерар Буланже

ПЕСНИК И МЕТАФИ3ИЧАР: ЈИНГЕР И ЕВОЛА 111!11III'KOr укаЗ lt · 1!.1Jt..er-l JI:J. СУ'I Р ОТlЮСТlt. UП(13tЩllјом, ОДГОtI.1 РЗ llајНII · жем и II:lј llО~ Рlllfшј е r-l '·Ј1еIlШI,У. 1'1:1 :lКО О НД:l 3.1 1I еМ:I'

СО.'IИ!lIlIl Х ј У IС~ Ч Иllа и 11.>I.ic 11'co ....' ..... реИllр. IА"l To r l't" ~ I OjIa!I ~ I\a (јУI1~

римо ТО ] 'сн о 'IO'Ю У l1 0зо ре ње. 60ј ЮI се д:l flellCr-I О

IlltOстр:шстuу /lЗМО 11рИЛIIКУ ДЗ суди о томе 110 које мере. у

О 'f иhll дзлеко IIР I IК:lзују hl1 Еволу 11 Нmrcрз кз!} еу-

фЗIIlIIС1"lI 'lк ој И Т:l л иј и, IIM:I M oryhll ()CТlI зз СТ РШ'О IIМllсријаю(у

11IЈОТlЮСТИ, ОШIМ ЧЮl е ОШI јеl\:ltl д р у,'О М IIР ОТИ8уречс. Додушс,

11 ТРЗ/IНЦlI О1 Ш)(f, у ,\I IIСЗО којз - маД:1 слоБОДIIЗ од Cll:JKe l ююtтlt'l­

Г

е 'lOl1 У ' IОЗ0 Р:lllа ла тума'lен.е " е',еl'

Ев01lЗ је ( подсе hзј уhи 1I~ Гlt бел иlt:l Д~ It '!'ез)

jelIlle

к у IIтзлија ске ~кздемске к ул туре мш'л и 611СМО оме ставити

РСЧll llа, у I !ут цlllluliep'.... 1IЗ611ч ујеllССl1особнс

ка к уnту ра··, гa HI~Tepe чије јСШ\llа 3:lClIYI':l је бил;} д;} се -ј:1811О

у етзп" Jl нбер~Лtш с!\ст као у млаку 11 ПfJнјатну "ОДУ к у "зпt Јlа··.

'·11311 Сllак е серије-. обојнцз cAojllM

струјЗМ:I "ске

113У3СП lе

мањине, не бll б llЛО м огуће оБУЈшаТТIIТИ IleJIO If,и~ доој llце: ТОЛII КО је СIIЗ КlI од њнх II зузетШ I.

••• 1·I.1рашlО, I1Оређс ll.3 "М:lју с воју ГРШј!IIIУ. Па ип ак, II~ С.:

11

ооде IIОСЛ У Жlt ..., о СЈIIIК О М

113

шшuн е једllOZ универзалног ауша иии ­ цuјаци)е. ошворено г за све одабраllе~

гао ~oд 060ј lше ла 3.111:1311 ЗfШ'lајШI CIIO II С РО/l Il ()С1·1I, шl llllllfrе'l'а.

имамо сада, Обим шекс шом, Пред со­

КОЛIIКО у оБJlаСТII илеалз, ТОЈIIIК О 11 У СТIIШI.

стран е у другом., рашу

својим

u

крвавом св ешском

животом

и

својим

књи га.мо ilр едс шааља и с шинског Иза-

Ишалијански Евола,

ерудuша

и

мешафu з uчар

иншелектуални

н еуморни

Ју­

хер ој,

и с шраживач

евроuске иншел екшуалн е Традици)е,

због своје UСШШlOљу6uаос шu осуђиван је и з абрањuван и са фашu с шuчк е

u

са

савезнuчке стран е и само је гошово н е­ в ероваШIlОМ ширином својих и с тра­

ЛОТЈlе ЊIIX

lIlloj lll1:1. увек У отпо р у .. ремз ут"рђеll 0 r-l " оре'!'ку, 11 31':1рllШТlIма 'lOву снаг у: ло к ЕIIОJl:I 11111111' О I, ијсIfТIЩIlјС', '1 l1је бесКОМll р ОМII С llе рс', н ће \.I! lOrllM .. сМели .... ГЈШ II:I.ч з" СЈ1УЖ ИТII К3 0 М ОЈ1 НТве ник, З 11.1 то ће у II Р УГН.ч, /IO IlJ\llјll.ч uре,ч еllll.ЧЗ 11ОIIСе1Иl·И 11 EpllCCT фО Il Сало· \10 11 у ПIW,КЈI е' I·IЩ а, IIOTJlC ЈИll гер IIИСОКО 11 ГО ЈII10 1I 0С " свој е цр"е у још з'1д11 \1 љени м Р Уlllещшама

I '<' PM~IICTIIO, К:IO " еку :щст аRу

11

юаЗ ОIL

11

Н еУМОРlll, бо Р1ll1 11fпlt li 1IСО И:П:lII:l It 11 Ј1Сбс.'I. обојиц~ lI ародllOГ cy вepcIlIl Tt: 'I' a

3 3.1

К OI IЗСР U: I Т II IIII И Ј I С I ' И Т И ·

М lпет,3.1 хнјераРХИ3.1.'" у нм е xlljep~rxHje С;IМС. 11 једа " 11 други I. р и падају OIIOM М:tJlОМ броју к ој и,.., .. отзuбюсу " Р"ДСТ~1I11оЗ И ле­ јз, јер ·· "смз ТО I' lI efТJ ltj:lTeJl~L

о к ушtpа ИJlН рззо ри'·

).

KOj l1 би њ у ( И деју) м ог:ю да (b u rge r-

I1 з зко бсзIl3Л"ЗУ буржоос ког

lic h) субјектнвюма супростаUЉllју JlР"М3Т духа, аскетске "рЈ 'И' 111' 11 '·ре:Ј.ЈШ }.1М ~epojcTI\3", обојltWI исто тз к о цнтнрај у Ззратустр у о ног l,ај60љег 1·111'11':1: ·'lI уеЛШк1 се Ш llрll, TellJ KO 0 11 0 .'011' ко кр ије 11 УСТОIII'·'. Н ије IIрll томе битн о што се Ј ИIII'Ср. 8Ј1мај ућ" бљештз­ I1ИМ СТII ЛОМ . м ало 11 0 М:lЛО окрет:,о К:I Чll стој II lпеР:LТурll, док се

31111:1 t"t:ejeM: ннје !Ј.ЗЖЩ жаll Р, 111'1'0 реги сТ:l Р, paCI IO II. Од јеш\Ог uojllor У'1УСТБ.1 - · 'ко влаn:l вItС II'Ш ,I.Щ 11J1ЗЛЗ 0/1031'0 11 111I3111Iа~IЗ·' - бllншlt flору'tlЩК бр1lске ЗРТ llљер ltје II~Ч IШIШ је 0 11 , J llllгep стил Ж И IlO"I":О: м есто гле l'реб.1 ЖlIвеПI је UIICI1IIa. јер BIICIlI13 глелн шп 11.1.' " даје дуБНIlУ IIОГ1lеда. Са "111.\1 ГJlедll штем Нll огле-­ до ....

- д3 IIЗDС!НI М О ОНДС једз !! 11:1с..1Ж II ~ Jll'lгepOt.lOr 1>:а.ц IlИI<~ " '4 0""1< стичС{tCе hа њсза "И СUI<СТС[\ I"еР"~ТУ IIC, за 1<1I2оДИ 1 l·fU.' I ..... рију за ус иј:.ш ост ... .,.'.,..11:... I"I pr/lt"U 1I0000'aje КQII ~'УI< I\Нјск и одprl)Сllllји, И ,щ :к нији; Щ!C'I'ајс )I !I >t,[llIlIји 11 ужа l!('II,,4). (Л rbеi lс r),

ОТСJl О IIЉС 'Ih1 иете ·· Р:l се lI у ха'· , је

flCC:YMIIollt.lO !':трзст 3.1 ОП~С'lOст

У CRII,'" 1I.е IlИМ фо рм амз.

ca6panu:c

T" ~ Иlщи н идуа; да је ре 'l о fI равим ли lIиј:,ма апстрактне умеП IОС­

с uо со6носши

и

и невидљивог сЙа.љив а ња н еilожељ нu:c

cau:c

Йрош еlUl.U:C д ец е нија

-

сво­

јим живошом и својим к/ьигама, шако­ ђ е. Dличава ауш еншuчноz Изабраника. ПеСllик им е шафuз ичар. рашнuк и

йо6уњеник, Јинг ер и Евол а су идеал/ш йар је дн е Il ераздељuве разл ике

u једн е

н есПојиве сл uчносшu Поново ожuв ел ц

н емачки гвелф

Ернесш и из заборава васкрслu, иша­

cau:c

савр еменог св е ша,

3Шlа и слабос шu

йрuдржавајуhи се

међусобно једном руко.м,

док другом

секу се чивом Дyra, св е вр ем е сшојеhи IШ и с шом уйорuшшу_ Традиција

ти, II Л II о ItС КУСТВlIМЗ О l1раТIШllС Marlljc на 11РЗ~ЩУ брОД,1 ГРУI1С

111111 113К ДЗ се раДII о Р О IЮ III(ма к оје је IIpeKOmlJ1a t l rJll1'1l1 a


6:1'le lla 113 peBllje КОIl3С'IIIIIIТИ IIШilIICII.OЈI У I\ија: II Л ll 1l3 11ОД М3'I УТОМ, 1'. 1943. н осе 11 раЗllај у миl'. \lJlII СКЛЩ I ОСТ 11:1 3.1ПfJепасте. .. yoc~ у обојице 11МЗМ О и сто lIз,'лаше , ю

П1l1·311.е

које СУllбlt!lИ

,юс·

r ..шљају бllћа 11O.... lIpel1a С3 с .... рћу. "ЈIII бићз која 1'3 ,lOja',aIlO.\( см ело шћу постају све БЛ II ЖЗ l,еР:lII,11I10СТlI.

••• И НТС1lектуаЈ'НII тер ор изз м је 011 ot.le двuј lще љушl. а уго­ рз најкохере' ПЮфlХ OIпужбlt flP01'ltU ТGтаJllпзрll3м:t и стзто­

л ијански гибел иll Јул uус вод е своју 6uшку Прошив

Бил о 11" се ра)lИ О

Ур;

Његово им е је

I;IIЛО да се р:ади о р ату, о 11':::1IУ, 3:1

HH CeKTII .... a II Л И О YMCТIIII'IK O M J IIII!"Cp:1 се уиеи p~дI( о то .... е Д:l деlllllфр ује свет ~зо

'lеЛllllУ, J.l;I У ње м у ,шђ еС КРII ОСIl У Жl1l1 У K Oj:I'lOдI' к;! ОТКfJlШСЉУ

знања ус йео да uреживи врем е забрана

жuвачкu:c

•••

Л л и lIајО'l lIтијз з:,јеШI II'lк а црта 060ј иuе 11.11)1, KOj ll су

YC3 MJIoe llOM lI e ll ..1ИoY 11:1 нрх IIЈЩflllll е; б,I ЛО дз се РЗЛ II О разрађеll ој ЗНl ос феР II у ,.;ојој се Kpehellll c(lI1Y:

књи га

11 0сле 1I0 РЗ3.1 силз O COB IIII C, док се С!!.1КО и Н ТЗ1 111ј ll 11 Н СМ З',кој скр им (IOД зсмљу И до кс јс У јек у ·'lIреIl3С IIИТ38.1 11.е~,

ЕВОJlа. СИЛOlllфl ДО И ТРIIIII" С I1t'ЦllјЗ!ll,ЗО I\3 0 У О I ЮМС· llIТО се lIа-

6раника. лиуе

AT1I3 11'ft KO'· II Y' ........ IIoa. 14. 311рllла 1938: ~ У mШIМ О

IIрt"СеЩlју 'fC K у бс..'СКО I IЗ'I' I ()СТИ), и Јlзј НО ВРШ'llIј f' IlOс.'ot.1тра ч м о·

I1I>OTIIO ТЗ8.

од друге

IIр рој СТрЗl III

Х rл н сщ".!lн са:l). кад бll Евола н

Ј ИlII"t'р ч:нс 11 следи л и 3:I ИО II Iшр;tJlеJlа (Ј IИ1Н1ј:l које се с рећ у

нољубивос ши и од једне

ТУI1 ИМ ф3I1ЗТItЗ.Ч О М '.8) . Ј ИIl1"t'р је, што се њеl':!

Л л и таК:lВ IIОСТУП:lК 11 f' РIIJШ] тој IIној ИЦII љуДII могао б ll

о <:зоремеllllМ С1·р уј;\ма МIIСЛ II. т]!!.

и кажњаваll и осуђиван због своје и сши ­

CllOj ll\l

1'I''4е, својн .... 1\]01ll1"pe1ll1M CMII CI'O\l зз II СС IIIIЧКlI јези к, ПlIС~О 11 .1

режltМЗ ItЛII ]!Ј.ЗIIИ"I'Н ~ култу ра, :1 II lIjen' lO Mоз6,1ЉII 0 ..., ету д ијо.'ot

одл uкоаUIl за своју раШIlUЧКУ храбро с ш

Р:lЗ\lсhу

IIOIICPCIIIIK :I О IlИХ l1Лсмеl", ТИХ IIС ЩI'IКИХ ОфlЩIlРЗ који су се 3.11!('рIlJ1Н да 113врше ~теlП-:П, 20. јула 1944,'Ш ХI1Тлера.

дело м 1138.111 6 11ЛО к ојег 011 филозофск их сlt стемз, 'IОШ'ТlI 'IКI'Х

Немачки йеспик, ЕРllес ш ЈИllгер,

1:11011:1 траЖIIО, :1 ,шје lIаllЗЗ ИО !lOBOJLIIO ОШТрИ )l

IIСТО Чlюј П руској дочекао МУСОЛ Иllllј:l осл060ђе,IOГ а КЦllјом

К!mја, јер обој l1l1:1 њltх су

бом уйраво један ид еШlН.и Пример.

Лко је

11 OfIС ·· з утеIlТll'lIlе га lll'стере"l') KOjItM ~ је у И ТЗJl ијll бl' Л3 l1I)еllуштена '·!1~1ШII С'ГН Ч ­

СЗ.\lО ДЗ их обојю\у маР ПIIНt1Ilt3ује. Л то IIIlје з'1датзк о пог к оло­

Познаваљу сам е су­

I1 деје" ).

IIЗСУ"РОТ л ауреатз I'cтeooe ,ш грзде: у Qtю ме (Евол и) кој" је у

Ј IIIIП:Р:I II кзо

uрuлоz

··1\111 жеЛIIМО ла

ке подређеll%СТlI ( реж нму) - IIзрзжа8.1 ЧII СТУ IIОЉУ },1 ОltБ РЗ' l У

" 1101'111'1\11,11 Гllбе­ ЮIII", з 11.1'111 треб:!. ollдe УllOреЈIltТИ It суО'!ltТ И С:l ЈIШI"С РОМ KOjll јејелном 113j:lllllO: " 110 рас и и Ilpa8 Y, ја C:lM Гоел ф]); 11реДСТЗ8I1И ­

Фllреров нх К ОМ:lIIДоса МО ГЛ II 6 ,1С М О тзкођс СТЗIII IТlI II:1СУПрОТ

Као

IIOClle cкn ... IН tcТ ~' Кtl tи ООУС"I'аIL!Ы'llа за·ru ш·r" је ~ 1I 31 ':ilJIIL~a сК ..... _ , II'И за.,," . Л У тој реВllји је Евола IIIIСЗО дослов це:

JI:I'rplljc (оБО Ж3 11:11\оЗ дfJ жаое) - зyrора у РЗ:ЈЈ1 It '(IIТИМ ЖЗllРОВII...,З ПIIСЩIIIХ дела К:lО M I",,\I Ujlll a IIИТИЩI и P acll f138a о IlOOY "oI"IIH I
III UJleMOM. У томе п огледу треоо }.1 К!Ј.ЗЛ II"ГИ Длс н у /Ie Бен оа (Л lаil1 d c I3c no isu што је, у Ч Л:l IIК У IlОднасло nо м "EIII't'CТ ЈИIНЧ1: 1111" l'aд 'IH K~".'I'). ПО/lсстlt О све НЗС ,сз ТО лз ј е 11 0јЗllУ JIIH гepollo l" I>aДlIII "a ( Аp6eItтС'р) "eKI. Тил о фОIl Тротз. У IIЗl\flСТlIЧIЮ М л lt СТУ "Vol].;ischc r Deobac hler". ло', ек~о следећllМ реч имз : "C8JUI јс ЈИfll't"р, 08 11.' 1 дrЛО.' 1 CII.'1 у шао у 3UИ У ,'де ,\Iоже да ~ I Y се " YI\:O У IIОТИIЫl"" (In di e 7..onc d cr Kopfsch usse), T~ дi (јудеу(ј ијСll слrl)а. А штосrти·, t ЕlIOЛr.. 110] 11310 jr да jr 011 У 11 Т2!1 ијн г. 1?30 • ..,орао да се 1l 00I, Иll е за II pIIТЊУ

CM ltc]!:!, па "ађе 3.1 К ОIl С ClIC"ra КЗ0 llеЮIIIС, "P~ OH II" рел 11 3 којеl' CIIC 11О1' lIче. Н е П031t8.1јуhи сс нзричито 11111' ослањ:ајућ ll се 1111113 јеЛIIО ол l·раI!IЩИ О IIЗJlfll, Х III lIщнјаТИ'IКII~ учс ња. JIIH r,:p 'leCTo ОСОСТЉ.11Ш цело своје дело м y",<'III1TIIM б,љескuм c Boj llK II'ПУ IIЦII ' ја: "Y IIC"K (ј и се ,,,,'г.'ю ИИ ДI'I·II ". 1111111<' 0 11 11.1 IIРНМСР У Посr l·И ГОlltll )llщ ,' I У , " K~ KO се ИI,~ h а ,'tu.' l tllТ "ад се Јед ио УЈ/lll же 11) 11:1/1. C~I-a 'IITO се 1I/1, 11..c!,. 01lllOjlll10 и I<>
Y"ltallO

љу И " ОIlOI, и!lt О њој, И .........'10 О њој.,. У ТO~l t су

У Чt'CТIIШ!а!I И 311110 "1'~lIIlI lIc. ItP n, убll ца" IО).

И ClI ryP " O је дз. Ka~o се то каже у ХrЛ И Q II ЩIIIСУ, " .... а

С,1IучајС8:1 м ад " ll 0C3l1ja иде I'Cllpen cI10]lIaje·, II ): С каЈЩ, МIПСК II С МЗfIДШl311СКН

I1CCII IIK

(с крилима на сто п злэ .ч~) може Д~ IIреllе­

.... у њеUи те Н:l ДР;\зумске 0з..1реН()СП I 11 1, pOIIIIKlle у 0 110 IIIТО се 1I11зч е СЗЗllаје ·rpy ДII О, СТРПЉIIDО 11 дугим б/lсн. и .... з. А II И то ће y lI(''' бllТИ 11110]1 боЖ;IIIСКОГ СЛУ":lја. а "е не к е прецюне 11 c Hc·re .... aTII'lfle MeTO/le IIЗ коју, у М О II ОГРЗ ' фијЗ.\lа YIIO;ta у м~ , ·иј у , Еоола II CY MOPIIO Yll y h yje 11 II:IВОДII споје

т " IIР ()СТОРС 11 ]1З у т ренутке

с Х'I:IТlI

чита о ц е.

l:Iешто С:'СТ:IIIЉСlll1 Л3 II:1МЗ\lС фз устоltC кс ny ~ oue. који

11 0RC фаlllюма, Пl1 еllСПlllљеllе чизм ом

у06р аЖ~lI:Iј у /lЗ .... огу 11р о крчltТIt

11 yr сп си мнм сьијнм !':OIlC·I'oe· MII OI-e - " С у сјеД IIНоСЊС 1\ X:lPMOll lljy, .. сго - У УllУТРЗШЊ У pacTpoje llocT, а П О ll ек ~д 11 у ЛУдl IЛО, а 1'..1 .... 0 3.1'1'0 IIПО су ТИ M' IOI' II 3:lбо р аlll'ЛII да !е ·'СЗ."ИМ Cfl!ll1lM3 1I:~(1)ке jeдllНK e "емогуће lI Ј1С'111:1 иhи људску Ј еД ИII КУ, ИI\/lJl II И ДУУ . 111, ....

СIIЗI ~' ''''~ , IIl1 /1 11ВИ /lуа1ll1l1 flУТОК~ ЗИ су ззвеЈ III

ЗЗТО се у JIllII-ер3, .... а КОЛIIК .. л:1 је сугесТ II IIН:1 м оћ фuр­ \l УЛ" К З 0 IIITO је фо р .... ула III/lI'''"' И СС III"' RИll а Г"lI'тијrIlО I~ да "а,\l

26 ---------------------------------------------------------------------

НА/НЕ

ИДЕЈЕ

остане трајан за будућност; ентузијазам који се "веома често повлачи у висине мансарди, чим се суочи са нужностима живо­

та,,21). Евола зато тврди да је код једне индивидуе нај важније да утврди "егзистенцијану реалност". У његовим очима реал­

ност може бити поткрепљена само једним одлучно аllтиБУIIЖО­ аским ставом, неприступачношћу према сваком компромису и

конформизму. Па ако је је Евола радо (и, треба ли рећи, сит

grano solis,

мало досољавајући) цитирао Јингерову формули

"више вреди бити преступник, него буржоа", он је ипак додавао и следеће, своје речи: "аутор те формуле, Јингер, данас не би то потписао, јер се и 011, некадашљи војник УI,рашеll одликоиањима,

данас нормализовао и IIjЈеваспитао,,22).

Јасно је и видно да пажња коју је Евола гајио за дело Јингера није била лишена извесне строгости у оцењивању тога

дела

- строгости

коју су онда од њега преузели и неки "еволма­

ни", вероватно да тиме прикрију своје саучешће у "КРИВИlщма" недавне прошлости.

Са упорношћу која понекад у томе инсистирању пока­

зује знаке скривене ране, Евола никада не заборавља да, у неким редовима својих рецензија које је о Јингеру писао после г.

1945,

да укаже на опадање егзистенцијалног напона23 ), "као да је ЈИНГЕР

духовни набој, нагомилан у Јингеру у време Великог рата(1914) а затим кориштен у области инетелектуалне активности, мало

земља, кад је побеђена, указује на звезде" (у "Хелиополису), или пак правила "МаЈ,ар се земља распрела I,ао топовско ђуле, нама остаје да се крећемо I,ао пламен или бела усијаност" ("Мраморне

литице") 14), ... зато се у Јингсра, кажем, осећа понекад сензација да се тло измиче испод наших НОГУ. Исто тако и Illварценберг,

у Посети ГодеIlХОЛМУ, говори у својој алегорији опсаде: "Имам

утисак неких обреда који, у свом горљивом току, немају ника­ кав циљ до саме себе. Затим се подиже застава на катарку, или

на брдо где је командант армије. Циљ је очигле&1Н: на њој,

застави, и у њој је јединство читавог окружја" ). Те ре'!И садрже и указују на нерешена а ИСТИНСI,а питања: "а ко је, у томе

гигантском плану) био командат армије? а име граЈ13 које је

тебало заузети?"Т6\ а исто важи и за Нигромонтана у М рам 011ним литицама које спада "у оне магистере који показују циљеве,

али не и путеве" 7).

Па ако нам, као и ти магистри, Јингер показује на мета­

физички север (оријентацију), он нас при томе често оставља и без мапе, и без пропуснице, и без лозинке. Управо ту се показује јасно допуна у делу Еволе. Свес­ тан тих "времена декаденције у којима се губи и форма која

одређује наш дубински живот у његово!\! усавршавању" 18), тих времена о којима говори Јингер (не указујући на путеве излаза)

Евола настоји да европској јавности покаже известан број ини­ цијатичких путева који би МОI'ЛИ да задовоље различите ли­ чности. Л чини то Евола низом дела која данас представљају ауторитет. Било да говоре о будизму (Учење будности) о Тан­

трама (ТантричкајоГ'.I), или пак о мистеријама Хермеса (Херме­ тичко предање), а да и не помиљемо љегове систематске студије, Евола се показује као један од "нових теолога способних да јасно сагледају Зло, почев од љегових најПОВРUlllијих сrlOљашњих по­ јавности па све до Il3јтаНаЈшјих СI,РИВСНИХ ње,"ових корена"; Евола

се показује као један од оних који раде на "ПРНКУIIЉању новог блага легитимитета", један од оних на какве је прецизно мислио

Јингер када их је приказивао у МрамОРIШМ литицама 19 ).

***

помало исцрпен, испражњен".

А У рецензији ГО)ЈДијевOI" '180ра; Евола иде чак дотле да

говори о "тенденцији ка једном сумњивом, хуманизму,,24).

У том делу (Гордијев чвор) Јингер доста произвољно

супроставља "западни модеал политичке слободе" "азијатском деспотизму", те онда Евола, пишући о томе Јингеровом делу,

оправдано и основано исиче да је Оријент, напротив, "имао тако високо схватање слободе, да се у томе схватању чак и моћ

НебеСКОI' царства и Чистог Бића показује у својим ограни­

чењима,,25). У непрекидном Јингеровом кретању у тој књизи

ПЕСНИК

између политике и етике, и у тме што Јингер запоставља рели­

живота (у ангажману), у тома да човек буде тотално у чину и

гијски и чисто духовни елеменат као сам темељ тадиционалних

да се. као целина битија, сав показује у чину, независно од свих

источних цивилизација, Евола УО'Јава Ј ингерову ограниченост.

услова чина, од свих веза и антагонизама којима је условљен

Па и у том мешању и збрци хоризоната, кад Јингер због тога "у терминима историјски антитеза и антагонистичких цивилиза­

ција показује оно што заправо представља антитезу универзал­

них духовних категорија,,26),... и у томе је лако запазити

извесно назадовање (Јингерово) наспрам оних позиција које је

имао и бранио у свом првом периоду. Мада Зид времена сведочи о неоспорном Јингерово вра­

различитој

области,

и

то

есхатологији

и

метафизици

историје. А кад се мисао креће у тој области, онда ту не могу задовољити личне спекулације, па ма колико то биле спекула­

Gerard BOlllanger Hermetica

РоШјса

проблемима (из области метафизике историје). Радник је очигледно оно дело Јингерово у којем се

Евола осећа као на чврстом тлу. Све у том делу је за Еволу прихватљиво и привлачно: оно је истовремено и као лед, и усијано; оно је тако радикално да од тога пребледс и они који су храбри; ту је реч о "тоталној мобилизацији" и о "херојском реализму"; то дело даје смо једну алтернативу: или музеј, или

означава крај света који је рођен из филозофије Просвети­

у дугим рецензијама Јингеровог Раднш,а и Мl1аМОIIIIИХ ЛИТИII:l

тељства и најављује почетак другог света у којем ће живот и

култ бити једно, у којем ће највиша вредност бити објективна акција без лирских заноса и који ће свој згуснути физички израз наћи у форми Реда, као и, геополитички, у форми једног "импе­ ријалног простора". Све је то, понављамо, било примамљиво за

ским изразима које је користио Евола (као "металне маске",

Еволу. Исто тако Евола није могао да не следи Јингера кад овај

"херојски реализам", "тотална мобилизација", "апсолутна ли­

указује на заблуду која се састоји у томе што људи мисле даје

чност","елементарно" тј., стихијно), а нарочито често у Људи

могуће одржати се и одупрети се свемоћи машине и деструкци­

међу рушевинама или у "Узјахатити ТИГIЈа". 2О

ји природних елемената (стихија) ослањајућИ се при томе от­ пору на визије и вредности буржоаске ЦИВИЈlизације.

као странац (и у тој одсечености се осећао добро), без илузије

Нећемо, дакле, бити изненађени што је Евола сматрао

о тешко савлађиваном европском нереду после рата, нереду

да Радника треба превести на италијански. Но, уместо тога, он

којем су се прилагођавали његови савременици, а без илузије и

најзад одлучује да то Јингерово дело прикаже и изложи кри­

о бучном враћању католицизму (којем се враћају дојучерашњи

тички У малој књизи под насловом

Ernest Junger,

L' "Operaio" nel pensiero di

објашњапајућИ онда ту своју одлуку (тј. одуста­

јање од превођења) следећим речима у предговору своје књиге:

како га радо називају и приказују неки његови горљиви, да так"

"Уствари, у тој Јингеровој књизи (Радник) вредни де­

кажемо, хагиографи. Тако је он више пута показао колико га

лови њени су помешани са другим деловима који би, у читаоцу

раздражује или гневи ентузијазам који је без изгледа на то да

"спремним да евентуално буде и разорен, а ~a при томе у себи

тиме не буде интимно погођен или дирнут'"1).

No 1 -1987

на "ступњу нулте вредности" претворили у прашину; то дело

Евола увек није био онај неустраШИRИ "камени гост"

"да свему приђе, да се свему пр~пусти и да се свему отвори, а да

се при том не изгуби,,30), али који се, осим тога, показује и

Превео: др Жарко Вuдовuћ

Име Јингера се веома 'Iесто јавља у написима Еrюле: као

антиконформисти) ...

којем се обраћа књига "Јашити ТИГI)а", човека који може не само

у објективном ЗIIаЈЬУ, у "традиционалном" знању које је овде

заинтересован за германски свет.

Одсечен и физички ) од света у којем се и иначе осећао

корист и Гlреобрази у силу духовног обликовања,·2 ), што онда

непходно, као што то показује Генон кад се он бави сличним

ћих компромиса и осредљости који би ИlIдивудуалну реалност

у "BibIiografia fascista") Гордијсвог 'lВopa (на "East and West" г. 1954), или У '!Ланку Зид BI)eMt'Ha (1959) који ће касније бити објављен и у збирци Ricognizioni; Јингерово име се јавља и у извесним, типично јингеров­

- да је

труктивно и опасно што доноси lIова епоха преок~ене у своју

потребно имати јак и никаквим надахнућем условљен ослонац

дело Јингера; зна се колико је он, попут многих Италијана, био

1943.

у томе ће бити и наш закључак

ције неког суптилног духа и полетног уметника песника. За

творница; то дело је истовремено и антибуржоаско, без могу­

ступцима ревије

-а

Еволу је у тој области (есхатологије и метафизике историје)

Евола је веома рано почео да с највећом пажњом прати

(Објављених г.

Али је истина

Радник "симбол новог типа 'lOвека способног да све оно дес­

тога новог типа човека, у крајњој анализи, разликује од човека

ћању на оријентације Радника, то дело (Зид времена) је окрену­ то

индивидуални живот човека·,28).

неспособном да разликује вредно од мање вредног, изазвали појаву предрасуда, јер се у тим (мање вредним) деловима осећа

НАПОМЕНЕ:

1. Седамдесете (године) ОДЛ31е, Soixante - ојх s'efface, lQ84, Gal1imard. 2 Неliороlis,СЬгistiап Bouгgois, 1975 3. Ol'ientamenti, изд. 11 Cinabro Саumја, 1981. 4. У Nouvelle Ecole, бр. 40, јесен 1983 5. Цитирао Ј. Евола у L' "Opt'r.aio" п('1 рt'пsit'ГО di Е.ЈОп~('г. IIЗд. Giovani Volpe, Rоmз,1974.

6. Le С:Ј1етјп du СјпаЬге, Milano - Carmagnola, 1982 7 - 8 ". IIсто, сТр. 96 9. Voyage аtlапt;quе,La ТзЫе Rопdе, 1971 10. Visite Ј' Godennoim, C11r. Bourgois,1972 11. Наведено дело 12 Сhеvзuсhег Је tigre, G. Тгеd;шiеl

13.

Наведено дело

14. Sur Је:; fаlзisеs de mi1rbre, Gallimard, 1942 15 -16. Наведено Дело, стр. 31 ]7. Наведено дело стр. 15

18. 19. 20.

Наведено дело стр. Наведено дело стр.

32 110 - 111

Овде неће бити некорнсно да подсетимо на то да је г.

1945.

кад је био

у Бе'1У, Јулиус Евола доживео ваздушно бомбардовање и добио трешке повреде кнчмене мождине, услед чега је

6110 погођен параЛIIЗОМ ногу. T;tKO је ДО краја [. 1974, бно непокретан, у покретној СТОЛlЩIJ, у колицима. 21. Говори које је сабрао Ђанфранко де Турис и објЗВllО У "L'It<:lli::юо", новембра 1971, а поново објављено у Orientamenti. 22. 11 сто, стр. 34

ЖIlВОТа, до смрти

23.

У

L' "Oper3;0" ....

24. Orient et Occident, 25. Всто, СТр. 63 26. И сто, стр. 62

27. L' "Opera;o".....

Мilапо,

СТр.

1982

11

28. И СТО, СТр. 9 29. lIсто, стр. 5

30. 31.

Наведено Дело, стр. Исто, стр.

84

82

.:---I~I"

4-

локална, немачка ситуација, те ее у њима не води рачуна о

појави нових искустава са којима се, у међувремену, у светлу

дана јављају и нови проблеми,,27).

Ако се узму у обзир муке и грчеви који супотресали свет после

1932.

и, нарочито, пад система који су гајили снопве да

како тако, а по критерију и под надзором Јингеровог Радника, у исту целину повежу Спартанца, Бољшевика и Пруса, тај Ра­

дник је најзад измакао и своме аутору, бар што се тиче неке његове повеље о Новом планетарном поретку. По свему изгледа

да је тешко не сложити се са Еволом да избор Радника, као симболичког лика у настајању другачијег света, радника који је и у Јингера био пре израз његове жеље, него указивање на реалност његове појаве ... да избор Радника није ни непредвиђен ни неутралан: он је појава Четвртог CТ3Iьa, архетип једног човечанства способног за нечувени аскетизам и хероизам, али затвореног у ту своју димензију "тежње навише" ка трансце­

денцији без које ниједна цивилизација (или Оно што је достојно да се назове цивилизацијом) не може да опстане.

Узевши у обзир све те резерве, остаје ипак неспорно да ће Евола, за кога ТР3IIсцеденција није само празна реч, увек моћи да предмет и разлог размишљања наће у "херојском реализму" I.ШО.JIА

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

који је описао Јингер, у томе "тоталном залагању сопственог

МЕТАФИЗИЧАР

-------------------------------------------------------------------------------27

ЕЛЕМЕНТИ ИНИЦИЈАЦИЈЕ

ЖапРобеu

КОНТРА-ИНИЦИЈАЦИЈА ПО ГЕНОНУ И ЕВОЛИ

П

Једино zoре од Лажије фаншомски привид Истине. Исшо као шшо је невидљива револуција конформисшичке и Псеудодемокрашске лажи унишшила

ојам

контра-иницијације

је

неоспорно

генон.ски,

која у своје излагање уграђује нужно и божански план Прови­

искључиво Генонов, ако је допуштено да се тако, већ

ђења и силе Антихриста које се томе плану супротстављају, ...

у првој ре'lеници, изразимо, а да се при том не суко­

тој католичкој историографији Евола претпоставља и супрос­

бимо фронтално са идејама које смо од ГеНОЈ!:!, вели­

танља визију Антике, мање сумњиву визију традиција класичне

ког метафизичара, примили о не-личном карактеру њсговог

и индоевропске Антике, традицију које је, уосталом, и сам он

дела, Како по њеflИМ средствима акције, тако, и нарочито, по

некакао оживео, а по којима се жснским и лунарним силама

њеној космолошкој функцији, та KOlItpa-иницијација се заиста

хаоса супротстављају мужевне и соларне силе ю)смоса.

разликује од контра-Цркве у којој су, по католичким уве­ рењима пре Другог ватиканског концила

(1962 - 1965),

биле

Само, ту се јавља једна логичка празнина између безо­ бличног и неодређеног карактера тих хаОТИЧIIИХ, елементар­

утеловљене сатанске силе у борби против намера Божанског

них (стихијних)

провиђења.

стране, и "Интелигенција" које с друге стране, својим ђанољски

и нељудских (ГlOдљудских) сила, с једне

више душа у свом богоборачком Походу

Најбољи доказ ОРИГИllалности ГеllОНОВОГ доприноса

него ошворена бољшевичка револуција

имамо у честој и, многим навођсњима из Генонових дела пот­

'IНИХ нељудских сила, Упркос својој наглашеној бризи да оста­

крепљеној почасти коју Генон одаје Јулијусу Еволи, и сам ве­

не реалан, на земљи

ома се залажуhи у раскринкавању модерне субверзије, мада се

која

011 од Генона релативно разликовао, с једне стране у гледању

жен.у узрока

на штетност и опасност масонерије и, с друге стране, на реални

лом, тога и свестан, пошто нас,

карактер хришћанства, на пример ... а да и не говоримо о неуго­

прећуто упућује на Генона: упућује нас да у Гснона потражимо

са свим својим крававим шерором и

Прогонима (у њојје сшрадало, ипак, више шело него душа Русије), шако и

строгим и крутим плановима представљају отеловљење хаоти­

I'a

-

или можда баш због те исте своје бриге

сперчава да се уздиже довољно високо и далеко у 1'ра­

- Евола је подбацио

у томе поглављу; он је, уоста­ као што смо

рекли

малочас,

чишав низ лажних духовних хшења и

дном и трновитом проблему примата Кшатрија, због којих је

све што се тиче онтолошког статуса контра-иницијације, а

акција Предсшавља већи безизлаз и

Еволи било немогуће да се у потпуности придружи Гено новој

посебно на капиталну књигу Генона ВЛ:l,.1авЮЈа КванТИТ~'та и

тези о пореклу контра-иницијације. Ми ћемо се још вратити на

Знаци Времена.

дубљи Пад, него само ошворено Порицање смисла и снаге духовносши

тај проблем, а сада ћемо се задовољити да, и поред свих разлика,

Па ипак би било неправедно да тако брзо напустимо

укажемона то да те разлике чине Еволино сведочење (у корист

Еволу, а да не кажемо нешто и о ХIII поглављу књиге Људи

Гено на) само још вреднијим.

међу jlушеВИllама: оно се односи на "тајни рат" и у томе по­

Јулиус Евола и Рене Генон, Поникли у

оваквој фаншомској средини

Обузет питањем праксе, Евола је, у својој студији о

глављу се отишло несумњиво најдаље у разоткривању процеса

историјским манифестацијама контра-иницијације, нарочито

контра-иницијације, па ако не у разоктрипању самог /lачела, а

па се

оно бар у разоткривању маllИфест·.щија контра-иницијације. Ту

тако доста неочекивано јуришнички устремио на своју одабра­

Евола каже веома оправдано и тачно: "Трећа димензија истори­

папства, (које ће, нажалосщ у свом делу

ну тему: даје- нећемо рећи начело, него - субстрат сваке субвер­

је", мисли се на духовну, н:щсвесну, "не сме да се изгуби у

Поисшовећиваши са чишавим

зије у матријархату (као религији женског свештенства), у

маглама апстрактних филозофских или социолошких појмова:

хришћанским учењем), а живећu, уз шо,

"деметрико

њу треба сагледати као нешто иза кулиса, где делују веома

од својих формула, у силама које се супростављају соларној

у еПохи бујања сваковрсног духовног

(сунчаној) и мушкој духовности, духовности мушког свештен­

Понављајуhи формулу омиљену Емануелу Малинском

корова, најуПорније су од свих својих

ства, Рецимо, успут још и то да је управо зато што је био

и Леону Понсену, двојици аутора која су се између два рата

опседнут том темом, Евола сумњичио хришћанство

бавила са више или мање среће проучавањем тајне историје

коншраиницијацијског римокатоличког

пажљиво проучавао револуционарну субверзију г.

- телуричким"

1789,

силама, како говори Евола у једној

-

посебно

прецизне интелигенције".

шрадицијских сабораца, чишавог

због значаја који у хришћанству има култ Дјеве Марије (Бого­

"треће димензије" Евола 'IИНИ поређење између болести у И/I·

живоша, шрагали за вечном исшином

родице): тај култ сматра Евола једном варијантом или проду·

дивидуаЈIIIОМ организму, изазваној навалом бактерија, и болес­

женим животом паганске религије омражене Велике Мајке.

ти друштвеllОГ тела, тј. револуцијом и нередима који не би

Ови сПасиоци (гошово унишшених)

свеших знања одбранили су, овако малобројни (сајош неколико ученика), драгоцене сПисе и Полузаборављена

у њој Евола види

могли да се објасне без присуства и акције невидљивих патоге­

обнову религијске силе женског пола, матријархата, сраслогса

них чинилаца. Евола даје неколико таквих примера који би

Но да се вратимо Револуцији од

1789:

идејама отаџбине и народа, а супротног друштву мушком,

могли да се означе једним изразом уобичајеним (по моди) изра­

држави која је битно мужевна установа. Све што он говори о

зом указивања на контра-иницијатичку "дезинформацију".

разорним облицима револуционарног процеса и о каснијим

искусшва двехuљадугодишње

На првом месту, ту је указивање широкој јавности на

извденима јересима као што је либерализам (у којем он као

жртвеног јарца чија функција је да пажњу јавности одврати од

Евроазијске ИмПерије, које је наш век

његову суштину сасвим основано, види ништа друго до инди­

истинских одговорних криваца, Ту је исто тако и тактика заме­

видуализам) ... све то, кажемо, не води доста далеко у истражи­

не (супституције) која се заснива на истом интелектуалном

вању првих узрока и порекла мистериозне контра-револуције

поступку. Да цитирамо:

Покушао да дошуче. Плашивши својом неПоПуларношћу и усамљеношћу цену

своје духовне слободе ова два медишеранска мудраца и данас, с правом, шраже своје чишаоце.

чију реалност он, међутим, признаје. Папске осуде

столећа

"Може се догодити да дејство неке разорне акције,

уче нас и обавештавају отприлике исто то о

йошто су већ постигла материј(/Ј/ни йлан, постану доста

клицама растакања у западним друштвима. Јер све се то, да опет

видљива да најзад изазову и одбра.мбену реакцију, која тада

-

о, парадокса!

-

19.

цитирамо Еволу, може објаснити само у оквиру једне "метафи­

тражи симболе Погодне за одбрану и обнову оног што је

зике која историју објашњава у основи дуалистички": одговор­

разрушеllО

ност за ту формулу женске" дуаJlистичке метафизике историје" препуштамо њему. Па ипак, тој каТО;ЈИЧЈ(ој историографији,

(... )

У наше дане се често догађа да нека нејасна и

збуњена жеља за враћањем традицији буде тајно (дејством

28----~--------------------------------------------------------------------------

H ..AIIIE

ИДЕЈЕ

f11ajHe СШlе)

lIЗ1l01lачена

1I

йробраflена,

сведена

на

тина је, без сумње, да

ЙУКlI

-

ако бацимо поглед на нове научне

"f11радIlЦlIонаЛllзам"; а он HlIje НlIшf11а друга до СКУЙ навика

теорије, посебно у физици

(увежбшшх), pyf11l1He, йреЖllвелuх aocf11yaaKlI, дакле, нuшf11а

То доказује да је завршена фаза мате)lИјализма и ла се материја­

више до ЙУКU феf11иш1l3l1М, феf11l1шuсf11uчкu однос йрема йрос­

лизам

f11l1M f11рагО811Мll 1I осf11ацuма ЙРOlШlOсf11и, а да ЙРlI f110Me није схваћен дух f11l1X навика 11 йосf11уйака, f11l1x f11рагова некада

практичност.

Жllве f11радllЦllје 11 да се не уо'шва рllЗЛllКll између оног шf110 је

човека у неку врсту непропусне, херметички затворене шкољке

слу'taјно 1I онога шf110 је вечно.

после

тога

- ... да се у њима губи појам

јавља још

само

као

материја.

материјаJlистичка

Једном ре'Iју, пошто је материјализам већ био затворио (из које нема излаза ка трансценденцији), шкољке "отврднулог

"

материјализма" шкољке из које човеку није могућа никаква веза

Блиска тим лукавствима - а садржи, уосталом, ради ефи­

- је

са духовним, вишим нивоима Реалности мадаје тај материјали­

и тактика "повратног шока" која извесне тралиционалне снаге

зам, за узврат, човека и штитио од разорних утицаја нижег

наводи да се покрену IJРОТИВ других, исто тако традиционал­

психизма

касности, и заслепљивање супституцијом, описано млаоч(!с

...

Тај исти материјализам препушта сада своју улогу нео­

них снага. А то неизбежно доводи "агресоре" дотле да и они '

Ь.

сами буду изложени нападу других снага идентичне (традици­ оналне) природе. Тако би се данас mhor-о тога могло рећи о

.

";;'

оптужбама које једни другима упућују интегристички хри­ шћански и фундаменталистички ислам ...

,

",

-

'" !r"

спадају у мит о дејству ђаволских узрока, мит који доводи до

болично приказаним као хорде Гога и Магога (Књига пророка

.

~

Одбијајући, веома оправдано, испаде и празноверја која

спиритуа.JIИЗМУ, који сада буши ту шкољку одоздо, како би на

тај начин било омогућено разорним и растачућим силама, сим­

'

,~

'-

"; '

Језекиља, г. 38-39) да сад оне изврше свој коначан продор у наш свет. А значајно је да у том процесу распадања имају улогу и

извесне пародије традиција, посебно оријенталних традиција,

шематизованих злоупотреба и опасних упрошћавања, мит који,

улогу која нипошто не сме бити занемарена (јер управо те

уосталом, с пуним правом бива убрајан у систем дезинформа­

пародије задају коначни, смртни ударац традицији).

ција ... одбијајући све то, Евола се исто тако профилатички дис­

Последња фаза субверзије ће, по Генону, бити не само

танцира од сувише озлоглашеног "јудео-масонског комплота"

тријумф атеистичког колективизма, него и лажне духовности

(завере), и то упркос томе што нема симпатија ни за јудејство

(интелектуалистичке), те зато та последња фаза неизбежно ука­

ни за масоне.

зује на само порекло, на живу и дејствену реалност мрачњачке контра-иницијације: интелигентни хаос интелектуализма (на

Па ипак, разлози које он наводи у прилог својој ташти­

хаос као апсурд одуство смисла).

ни нису прихватљиви са гледишта Генона. И један од парадок­

са, и то не најмањи, је кад гледамо како се у име генонске идејне

То порекло није људско, каже нам Генон, јер оно је на

доследности одбија и оповргава један хвале вредан уступак

самом јединственом, једном извору читаве реалности. Али то

Еволе тој генонској идејној доследности. О чему се уствари

порекло није у самој тој изворној реалности, него у њеном

ради? Како су, по Еволи, јудаизам и масонерија тесно повезани

изопачењу, што и представља сам сатанизам.

и међусобно и са капитализмом и са демократијом, обоје (и

изворну реалност.

јудаизам и масонерија) ће морати и да ишчезну заједно с капи­ тализмом и демократијом

-

011

је удар на

Метафизички гледано, тај сатанизам се поистовећује и са самом центифугалном силом којом се све ствари постепено

по принципу оне исте "регресије

касти" у којој је светиња монархије (краљевства) уступила сво­

удаљују од свог ПJlаначела, Почетка (од свој Прilсти), све дотле

је место ратничким аристократијама, а ове затим буржоазији. Четврта фаза би, по истој логици, морала, дакле, да буде три­

ГЕНОН

јумф колективизма и пролетеријата, а тиме и крај високе финан­

истински фундаментално деловање, јер од менталитета (који је

сијске власти и филозофије Просвећености ... (тј. либерализма­

жива душа традиције) зависи на известан начин све остало

Божанством, Праначелом, а ради афирмације сопствене инди­

индивидуализма). Само, Евола заборавља да је то свођење (ис­

(читава цивилизација), те, према томе, треба посебну пажњу

видуалности!). То је процес који је заправо само проширење и

торијског збивања) на чист квантитет. Са укљученим и подра­

обратити на разарање или растакаље менталитета (на душевно

универзализација добро познате сколастичке теме о прелазу

зумеваним, општим и планетарним колективизмом, немогуће

- моралну корпуцију)".

лок, тежњом разлици и чистом квантитету, не исцрпе оне могу­

ћности постојања које су им, синтетички, биле дате у самом почетку, на извору. (Дакле, сатанизам је разбијање заједнине са

могућности у стварност, потенције у акт: а овде се та сколас­

свођење и да ће се по Генону, влалавина контра-иницијације

То разорно или раста'lуће деловање IIрепюставља О'!И­

тичка тема јавља посебно као прелаз који је непосредно везан

манифестовати прецизно, и то поновним увођењем хијерархије

гледно постојање неких "друштвених токова и струјања" који

(у пару, корелативно) са, такође поступном и све израженијом,

у свему, у свим стварима, појавама и установама: наравно, по­

могу бити манипулисани, а да њима манипулишу извесне цен­

деградацијом коју илуструје мит о Пандориној кутији: сва зла

сувраћене, изопачене хијерархије негативене селекције (кон­

трале психичке енергије, централе кое су под директном режи­

која излећу из њене кутије симболизују између осталих зала и

тра-иницијације)! ... Ту ће се, дакле, збивати нешто сасвим

јом

контра-иницијатичке

ту "актуелизацију" (остварење) бића која се, својом објективи­

ДРУIЋчије од последње етапе "регресије касти", јер само ова

централе. Било како било, циљ тих централа је да индивидуу

зацијом, одвајају од свог Извора (одвајају се Грехопадом). Тако

регресија

одвоје од заједнице (традиционалне), да је сведу на њу саму (ин­

настаје Зло у свету: раскидом заједнице са Извором, Пореклом,

дивидуу), да јој одузму самосвест или је доведу до губитка

Богом. Јер и сви епиритуалисти тврде даје нај већи Грех у самом

се,

у

својој

кона'IНОСТИ,

јавља

тек

у

фази

Н_

скрутњавања" ("солидификације") и "материјализације". Контра-иницијацијски процес се уствари одвија у две

и

управом

KOHTJJa-ИIшцијације:

самосвести (идентитета)

-

подсећамо овде на хиндуистичку

постојању (које је одвојеност постојећег од Извора постојања).

битне фазе: фаза материјалистичка и фаза Ilео-спиритуалистичка

терминологију!- и да њену душу и душевну (менталну) актив­

Али је, с друге стране, разумљиво што та центифугална

(тј. псеудо

ност усмере према самим спољашњим, чулним и телесним ства­

сила - осим што тежи и може да западне у неизлечиви дуализам!

антагонистичке, али су заправо допуна једна ДРУI'ој и понашају

рима у чијем мноштву индивидуа (измењеног менталитета, а

- не може да се укључи и интегрише

се као супарнице у тежњи истом циљу: компромитацији духа

лишена идентитета, самосвести) може само да се изгуби. Уис­

улога и јест у томе да буде пратећа сила космичког Издисаја,

(и вере)! Најбоље ће бити да чујемо шта о томе каже сам Генон.

тину, каже нам још Генон, модерни човек постепено, све више

све дотле док то разлагање (до распадања), означавајући сам

у књизи Владавина Квантитета и Знаци Времена:

и више запада у стање погрешних, лажних, нумеричких једин­

крај циклуса егзистенције (постојања као одвојености), ... док

става и јединица и тако се губи у безобличноети и неодређенос­

то разлагање не омогући самим тим истим факторима и трену­

ти масе, тј. губи се у појави '!Истог мноштва (без квалитета).

тно (Одједном) обнављање, поновно успостављање Реда и вра­

Само, као што смо малочас видели, тај процес представља од­

ћање Ilореклу, Извору.

- спиритуалистичка);

те фазе су привидно супротне,

"Антитрадиционална акција је на Западу морала нужно да смера и на промену општег менталитета (западњака) и на то да истовремено разори или расточи све традиционалне устано­

ве Запада, јер прво је ту, на Западу, и директно, морала да се изврши антитрадиционална акција, да би затим могла ла се прошири на читав свет, и то да се прошири уз 1I0моћ и сарадњу

у божански план, јер њена

говарајући пример хетеротелије (Довршења индивудуе у су­

Само, та Провиђењем дата сила, на извесном стадијуму

протном правцу). Јер кад се то свођење на чист квантитет отера

свог падања (одвајања од Извора), налази на неки начин и

до крајње границе, означавање свега '!Истом бројНОШћу (бро­

преломну тачку, нов психички план на којем ће бити одведена

самих Западљака који су већ, том антитрадиционалном акци­

јем), тада је извршен и прелаз из континуитета у дисконтину­

јом, припремљени на то да гюслуже као пуки инструменти ... "

итет, прекид сваког тока (историје и свести). Ма о којој области да је реч, јавља се дакле, једна тачка од које даље то свођење

вати, а на тај начин се чисто и једноставно поистоветити са

(индивидуе, заједнице и културе) на квантитативност више ни

лошком ослепљењу (или слепилу),

(Ми ћемо овде, у загради, да себи допустимо кратку напомену како бисмо подвукли и разорну и расточну улогу

једног дела позападњаченог Истока, Оријента: и то је значајан пример поменутог "повратног шока". А сада на наставимо ци­ татом из Генона:)

" ...

Уосталом, чим се постигло да, компромитовањем

тралиције, биде измењен менталитет Западњака, неће му више одговарати нити бити потребне ни установе (институције) за­ падне цивилизације, те ће оне већ и самим тим бити лако разо­

рене: лакле, само деловање на изопачењу менталитета је овде

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

не тежи материјализацији или скрутњавању (обустави токова), него само распаду, који се, уосталом, јавља као корелатив, заје­

дно са том бројчаном испрекиданошћу и дисконтинуитетом. А то, изгледа, Евола у свом опису регресије касти није схватио.

И зато 110 генонској историографији материјалистичка

фаза мора нужно да буде праћена нео-спиритуалистичком фа­ зом, јер само обе заједно чине процес распадања ... (распања

заједнице, културе, традиције, менталитета, цивилизације). Ис-

до свог самоосвешћеља, те се објективисати и индивидузлизо­ својом космичком функцијом о којој ће она, мада у свом онто­ ипак преобразити свој

одвојени и жртвени карактер у једну Вољу за моћ и за владање овим светом који је постао уједно и њено царство и њена там­ ница. Зато ће, каже нам Генон, Антихрист бити вођен илузијама

таквим какве није у себи гајило ниједно друго биће. Сасвим је оправдано питати о томе како да се простор­ но-временски

- другим речима:

географски и историјски

- сазна

и одреди та та'lка прелома и тренутног преображаја центифу-

-----------------------------------------------------------------------------------29

галне космичке силе:

где,

)

када и

се ТИ'lе места тих "ђаволских кула",

I,()\I

народу ће се то догодити?

она су одређена географијом која је изврнута и противна светој геогра­

Ако рекапитулишемо различите

елементе које нам је дао Генон, можемо

фији. А љу димаАнтике та географи­

да шематски оцртамо следећи редослед:

ја није била непозната. Антика је,

"Земаљско" порекло контра-иницијаци­

наиме, била време када је психо-фи­

је треба тражити у изопачсности једне

зиолошка конституција :ъуди била

цивилизације која је припадала неком

мање "тупа" него данас и кад "улази

ишчезлом континенту. Тако, у књизи

у пакао", у Доњи свет (који је Данте

Владавина Квантитета... јеЈ\на забелешка

умео да нађе) нису били пуки топо­

нас упућује на Књиl'У Постања, г.

ними једног романтизма, прилично

YI

(објам Потопа), која у ствари описује

патвореllОГ.

пад неких анђела, означсних иначе као

Па ипак не би требало да

"Ноћници" у апокрифној Књизи Еноха:

изгубимо из нида

ти

жањима која ћемо, на наш ризик,

"Ноћници"

Ј\оносе

људима

тајне

-

зајеЈ\НО са опа­

Доње[' света. Да ли су то анђели lIардес

оквалификовати као живописне (пи­

који ће, по Кабали, "опустошити Врт" и

торескне)

"посећи корење биљкама·,?l) пошто у

- уске границе у

одвија та

космичка

игра

којима се контра­

изврнутом симболизму Дрво Света има

иниuијације. Те граниuе је у својим

свој корен окрнут горе, у Небу, у самом

текстовима прећутно дао, као подра­

Праначелу

(Извору

живота,

у

самој

зумеване, Генон, кад пише да крај

Прасти), то нам је дозвољно да замисли­

једног света не може никада бити

мо како ће сечење корена (наравно, на

нешто друго до крај једне илузије.

илузоран начин) извршити анђели о ко­

Тако се у тим речима лепо

јимаје реч, ито не као небески посредни­

чује одјек индијске (хинду) духов­

ци, весници Божанства, што анђсли у

ности, из које долази и један од на­

ствари јесу, него као независне силе које

јистакнутијих њених представника,

су (које ће тада бити) придружеllе Бо­

Рамана Махараши: а он нам је једног

жанској Сили, а не изведене из те hожан­

дана, говорећи о борби дева и асура

ске Силе: то све, међутим, представља у

(богова и демона), испричао и ово:

ИСЈШМу тзв. злочин "шнрка". А ево шта

је било време Кали-Југе или Доба Гlомрачења, у чијим п()­

пише Генон у "Фундаментални симболи света Науке":

следњим грчевима живимо баш ми сада.

"Могло би се рећи, свеједно да ли дословце или прено­

Л што се тиче самих облика те борбе (између ДУХОВНОЈ'

сно, симболично, да у тим условима онај ко верује да је призвао

ауторитета и световне IJласти), Генон нам о томе даје и лопун­

анђела ризикује да, напротив, доведе и види пред собом демона,

ска одређења и податке:

Зло."

"Кад је Прахлада био задуб­

. ьен у сам ади, Вишну је мисЛ/lO: "кад й1ај асура буде и осй1ане

"КОЈ\ Грка је побуна кшатрија била представљена ми­

задубљеll у са~lади, оноа ће и сви оруги асура осШай]u у сй1ању

мировања;

а й1ада /lеће бий1и HU борбе, ни бий1ака, IOI uCKyweIba, нијада IlU муке, ни i'йежње за влаwћу; а као не буое

свега й10га шй10 је йрисй1уй мо/ш и власi'йll, неће више ни

Било како било, овде наилазимо на архетип оних изопа­

том о Лову на Калидонског Вепра, који представља очигледно

богови владай1и Па

чених традиција од којих је, после 1l0влачен,а Духа, преостао

ону верзију у којој сами Кшатрије изражавају тежњу да себи

више биши ни ойравдања Зll само ЙосШојање. Зай10 ћу ја

припишу коначну победу, то су Вепра убили они. А Атенеј нас

Y'lU/lui'йu оа Прахлада не буде задубљен у сам ади, него оа

још само магијски вид. И тако, опет

CIJe

по КЊ\l3и Постања

(глава о најави Потопа) Потоп је настао услел разврата произа­

Hefle

више бий1и ни новог сй1варања;

Hefte

обавештава, по причама старих аутора, да је тај Бепар био бео,

шлог из тог Пада аНђела, или, другим речима: изопачавањем и

иЗрОНlL Тада

што га јасно 1I0истовећује са IIIBeтa

патворењем духовне лозе. Како нам Генон каже још и онда је

fbU.l\1O

ције. А са нашег становишта ништа није мање значајно то што

библијски Потоп морао заправо бити управо она катаклизма

му је први удар задала Атланта коју је, каже мит, отхранила

којаје прогуталаАтлантиду (о чему говори Платон), то нам се

й10јай1и да развију своју силу

Медведица; па и само име Атланте би нас могло упутити на то

намеће закључак: злочини дивова који су рођсни из греха палих

још и већу СШ1У, вшuе сипа. Тако ће се развuјаши јаџнаси, йа ће

да је побуна ратничке касте почела било у самој Атлантиди,

анђела односе се заправо на кварење атлантске традиције, из

и боговима све иfш у lIаЙредак. Поново I!е да йочне йроцес

било међу онима који су били наследници и чувари предања

чега је избила и побуна нимродске ратничке касте против ду­

сшварња, борба ће се йојачаi'йи, йа ћу U Ја (Вшину) бий1и

Атлантиде( ... )·'.

йой1йуно обузеЩ llМal!y чиме да се бавим".

ховог ауторитета. А то је епизода коју је, како наслућујемо,

Евола покрио платном стида да је сакрије. И то прогресивно дегенерисање доспева најзад до KOlItpa-иницијације, као што се

то изражава симболички у прелазу луциферизма (светлости

која жели да "осветли" Тајну Суштине Бога) у сатанизам, па­ клени мрак. Не треба заборавити да појава контра-иницијације на Земљи, појава која је била "отеловљење" космичке силе опадања и нестајан.а, тежња ништавилу ... да је та појава била могућасамо упериоду којијебио релативно удаљен одпорекла нашег циклуса човечанства, у периоду кад општи услови сре­

дине нису више били неспојиви са манифестацијом рећи са исцрпеношћу

- најнижих

-а

ми ћемо

могућности опстанка.

Што се тиче атлантског порекла контра-иницијације и

њене прве манифестације, побуна ратничке касте Кшатрија против духовног ауторитета (побуне симболизоване у дивови­

ма на које подсећају и Титани из

rpLIKe

митологије) ... што се

тиче тог порекла контра-иницијације, ми смо упућени на двос­ труки закључак и налазимо за то нову потврду у неколико

текстова Генона који нам омогућују да изналазимо не само

историјско порекло, него чак и географско место субверзије, порекла контра-иницијаније. У својој студији о "Вепру н Медве­

ду", објављеној у Фундаменталним симболи света Науке, Генон подсећа да све традиције (сва предања), а посебно у келтизму и хиндуизму, поистовећују вепра са "првобитним" (приморди­

јалним) ДУХОВНИМ ауторитетом, а медведа са cвeтOBIIOM влашћу; тиме Генон подсећа на ону борбу (духовне и световне власти)

коју Келти прецизно називају борбом Вепра и Медведа, а то нас, по Генону, одводи у много даљу (и дубљу) прошлост него што

- вараха из Хиндуске тради­

/le мо/ш оа се йробуде и други асура; шада /ш у

йревладай1и њихове ЙРllродllе й1ежње и СКЛОНОСШtJ, Ше

!Је богови ойеш биши йрuморани оа се боре. АСУllаси ће нас­

tJ i'йражtJће cpeдci'йвa да сй1екну

Сада кад смо већ проучили настанак и велике историј­

Логичан закључак који решава самим тим и ве'IИТИ про­

ске етапе (или тачније: праисторијске етапе) контра-иниција­

блем Добра и Зла ... тај закључак ћемо, опет, позајмити од Рамана

тичког процеса,

Махараши, јер за његову узвишену духовност јамчи и сам Ге­

остаје нам да прикажемо и његово (тога

процеса) конкретно дејство, мада нас ничим не обавештава о

нон. Дакле, закључак Махараше:

модалитетима повезаности у тој структури (контра-иниција­

ције), Генон нам зато ипак потврђује

lIocTojaIbe центра КОllтра­

иницијације (контра-иницијатичких

центара),

по

узору на

Седмицу иницијатичких центара који су подређени врховном

"Бог се испољава и пројектује у свет у узаСТОIIНИМ фаза­ ма: у душевној (менталној) форми, затим у форми чулних ор­ гана, па у форми физичких тела, а затим ПО'lиње да се игра. Па ко сте Ви, дакле, кад претендујете на то да Вама та Божанска

среЈ\ИШТУ Агарте, те према њима конра-иницијатички центри

игра смета? Ко сте Ви кад се усуђујете да оспоравате дело

представљају њихов злокобни одраз. У томе свему даје Генон

~;oгa?"

једну од изузетних индикација, У једном писму од 25 марта 1937,

у којем показује и једну карту тих контра-иницијатичких цена­

leanRobin Politica Hermetica No 1 -1987.

тра ("Ђаволских кула", тВрђава). Он их ту види распоређене по

"некој врсти кружних лукова који затварају Европу с извесне дистанце од ње". Тако је он један центар видео у области Ниге­

ра, један у Судану, два у Малој Азији (од којих један у Сирији, други у Месопотамији) и један према Туркестану; "требало би,

ПРИМЕДБА ПРЕВОДИОЦА:

дакле, да постоје још два центра нешто северније, према Уралу или западном делу Сибира, али морам рећи да ми досад није успело да им тачно одредим место".

Да би сазнали нешто више о томе како "делују" ти uентри, треба се, несумњиво, унети у оно поглавље књиге Вла­ давина Квантитета у којем је ре'! о томе како су кориштени и манипулисани психички остаци (трагови умртвљене или забо­

рављене традиције, менталитета): ти психички остаци су нека врста осеТЉИl1ИХ лешева (да нису лешеви били би нешто пре­

фињено), лешеви које за собом остављају заједнице (тј. цивили­ зације) из којих се Дух због нечег повукао и напустио их. Што

1)

Енох је Каинов син, ой1ац Меi'йузалема. Айокрифна

сi'йарозавей1l1а Књига Енохова оай1ира из

I

и П века, а јеона

верзија й1е књиге је йознай1а као Словенски Енох, йо рукойису наћеном само у Србији и Русији Да

.1111 ауй10Р i'йOM алузuјом

на Књигу Епоха (која нема нейосредне везе са Кљигом Пос­ тања,

гл.

YI)

жели

да нам

сугерише закључак

да

ће

се

"НоћниЦll" који људима доносе й1ајне Пакл(~ Доњег cвei'йa,

йojaвиi'йи у Србији и Русији?

Превео: др Жарко Вuдовuh

30-------------------------------------------------------------------

FIАПZЕ

ИДЕЈЕ

,С, ЕЛЕМЕНТИ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА

Жељко и. познановuli

СРПСКА ИДЕЈА

Ј

/'

I

}

r"!_~Т"'Г''''-,,"$..... ~.• ".,A.i' "у_ ..

Оно чиме йочиње смисао исшорије једне

C"-1~'11'~HH LН:~·,Г'(,""''' 1(,

нације је њена идеја, она динамичка,

'.·1'

(/,.-r;FturШlltll"lЛ.tшt

]11.flr.l"/\1t'lJpt

f"."·l'."{H~

' ...·'· .. чНt-а-u"tlщ.ftlOlч·l ...щl

духовна суйсшанца, која, йойуш кичме,

."lIlfA[l1~ јЈ

HJ'f

кп,,': П':"111

.'If;',lr-rt·t)\-t" j\t.1LJ...,t,1U1:U1"

држи на окуйу и усйравно сву њену

Ј fЈг("tnоtJUnЛ'. f\l\'.Н\Ч:Q

;"i. ,"Ir.lr.H~I1t'''''''fI\tlC1''R

разноврсносш и све њене

11"

йрошивреЧНОСШLL Од величине ове

OtlJl 11'(' H/,tli'fU\YoIU('

~o· ("1·.60~lltllli·l;lrlll"fIl4

,...

(,11/1 rа.lшt- ""рУ"" Т!'" .\u/l.lI'; ЏЊI1II1NI:tI \' !.}.ан

идеје, али и од њеног йознавања и

ti "',',,, (:'! ,!i '11111 Jt!I?oЏ, EY\ ..... r:'ltllfJ. ,."IH'i\!.! JIM .Ј КЫ' urllt" '1>""II1\'~'nUllfltt Mlci.I'J'.II,\,-r.КLJIJ{!llIIrJlО , 11

усаглашеносши са њом, зависи

дуговечносш и исшоријски квалишеш

нације, њена судбина у коначном йаду

...:(.Er:f\IIQ~·

о 111111'.' ll(.~IOA~ ..p1 • In~IIC,,'(H·"""'IC I , .,.1"1\(,' J,"'IIt"!'IH·r.TI.II:~. (6 е·

или йобедLL

'

ИМI C
и зашо нема ничега важнијег од вечне

,. !1

радозналосши у исшраживању

f .. -rf-"'(-"'·

". I [ .

,

аЫ'f\II

":.\11 '" ,iL I\M ~ '~

Ј!, t111'~t,
r ",ј 1:.,.:!!1; 1Ј,сц :f.~~ (; ('·"""",tt.с",rоft:·,ч·а-;I" /' '!"'<Х'!' сс; 1'J,ы!1
",о• .,,, ~t. "'''Л;'\.t1 ЩНЈ(:-I'С пn·,....~1t н ј (/! Itпь·,'ftQЈЈПlН. н'n,,- OI"U·.r

.

"'!!"... !!''''

"Hl .... ·r,... пrА..1СЬ 11 Ј." 11 1\1 "~Ј ,/." n/Н. Шl\"' ·гr.tШI а'О ~"U6J1H ~Г(·"'.1

,-"r "".·11[,

IH'1~.TKII~II.?"H. 'I'r.·џ.t

~ 1.1 1f,.1,lIlltfll "'гр.!:"'11 ,по~,(тјЏI" ЩI,l1uПu.liilNН'

сойсшвене националне идеје, ослушкивању њених разлога и

йриврженосши њеним циљевима. Тако

је и срйска идеја била йредмеш йроучавања и вољени идеал све до

наших дана.

Послушајмо зашо и најновији йокушај у йлеменишом низу његових

йрешх:одника

- свесшрану анализу наше

Српске идеје, изведену многобројнuм

овом тексту појам идеје употребљаваћемо у тради­

Суштина српског народа или српске идеје је мисао божија о

ционалном и једином исправном значењу. Сходно

српском народу. Речено езотеријским језиком колективни дух

томе за нас идеја није апстрактно-теоретски појам

српског народа (егрегор) има суштину створену Богом-софиј­

како је то у новијој европској филозофији. У свом

ну суштину. Откривање те софије српског народа као и дело­

изворном платоновском значењу идеје су идеалне суштине

вање у складу са божанским планом и борба против свега онога

ствари лишене телесности које су потпуна објективна ствар­

што је против тог плана основни је задатак српске мисли и

ност и које чине идеални свет. Средњовековна мисао дефинише

праксе. Служење српској идеји једини је задатак достојан пра­

идеје као преобраз ствари који припада божанском духу. Бог

вогСрбина.

У

ствара творевину сагласно својим идеалним формама. Поједи­

Служити српској идеји значи служити Христу Богу У

ни народни створени еу Богом и сваки од њих има посебну

свом народу. Сваки онај који то чини духовно подиже цео

мисију и функцију у божијем плану. То је традиционална мисао

народ бивајући посредник преко кога се божанска светлост

знањима и шаленшима младог

која се појављује и у новије време.!) Нације које имају мисију

богослова, йравника, исшоричара и

људи. И српски народ је историјски народ са својом посебном

ну. Нико ништа не ради само за себе и свој рачун "Егрегор је

йсихолога, госйодина Жељка

мисијом у времену и простору. Мисија српског народаје сведо­

снагаауре групе, било даје реч о заједници људи, било анђел:t. ..

Познановића.

чење другим народима истине о царству небеском као централ­

повезаност чланова заједнице сама по себи производи окултне

не истине хришћанске вере· све до херојства и мучеништва.

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

су историјске нације, њих је створио Бог и нису их измислили

излива на све Србе, живе, преминуле и још нерођене, а сваки којије издајник или малодушан штети сваком поједином Срби­

феномене: штити, одвраћа зло ... ,,2)

-------------------------------------------------------------------------------------31

Због саме чињенице постојања народа као духовног

феномена и 'lИњенице да свако од нас УТИ'Је својим животом и радом на цео народ даћемо одређење српске идеје и смернице

борбе за ту идеју.

сви аспекти живота јеврејског народа. Стари завет говори о изабраном Божијем народу и о другим народима. Јеврејски народ је изабран јер га је Бог изабрао и јер је народ прихватио

то избрање. Лик Израиља као изабраног народа формира свест о сталној зависности од Бога који је тај народ створио (Исаија. и саздао као дете у мајчиној утроби (Исаија.

42.2.24).

Рођење јеврејског народа као изабраног народа представља чин изласка из египатског ропства, народу припадају сви они који желе да изађу из Египта. То је и преобраз истинске Пасхе вас­ крсења Христовог. Изабрани народ не настаје као заједница

крви него као духовна заједница оних који прихватају божије

обећање као знак божије љубави која исцељује и спасава као што сам Бог говори свом народу кроз пророка "И реци овако говори Господ Јерусалиму: постањем и родом ти си из земље

хананске: отац ти бјеше Аморејац и мати Хетејка. А на рођењу твом кад си се родила око те не пожали да ти учини што од тога

и да ти се смилује него ти би бачена у поље, јер бијаше мрска

душа твоја онога дана кад си се родила. И идући мимо тебе и

видјевши те гдје се ваљаш у крви својој, рекох ти да си жива у

( ... )

И идући мимо тебе погле.цах те и гле године

бјеху за љубљење ... и раширих скут свој на те, и покрих голо­ тињу твоју, И заклех ти се и учиних вјеру са тобом, говори Господ, и ти поста моја. И окупах те водом, и спрах тебе крв

твоју, и помазах те уљем." (Језекиљ

најбоље семе за нове хришћане" учи нас и црквени отац Терту­

тни универзализам, а Израиљ бива позван да уђе у Цркву губећи

лијан. 1I0СЛС страшног страдања српског народа у

тако своју посебност као изабрани народ. Јеврејски народ који

рату сви освешћени припадници српског народа осећали су да

је већ пре доласка и оваплоћења сина Божијег бива кажњен због

су сви они Срби који су изгинули у борбама, страдали 110

греха расељсњем и изгнанством, ношен ускогрудим шовини­

логорима и јамама, заједно са нама, и да су они наши небесни

змом одбацује већим својим делом царство небеско убијајући

капитал наши небесни саборци и заступници. Истовременсо

сина божијег ГОDорећи при том "Крв његова на нас и на децу

осећали смо и осећамо да је љихово страдаље и н,ихов бол

нашу" и прогањајући оне најбоље из својих редова који су

неразрешен конфликт који пе'Је и нас њихове потомке. Као

16. 3-9)

Самим чином

избрања и божијег спасоносног деловања изабрани народ бива одељен. Чин припадања изабраном народу чин је вере и слобо­ дног опредељења, чин следовања Авраму праоцу свих моноте­

истичких народа" и рече Господ Авраму иди из земље своје и

од рода својега у земљу коју ћу тија показати ... ТадапођеАврам као што му каза Господ." (кн,ига постања

12.1.4) Старозаветни

изабрани народ којије својом вером издвојен од других народа већ је по својој природи Трансцедентна заједница али у исти мах

је и категорија овога света са свим темпоралним елементима од којих се овде на земљи састоји живот народа. Тако ћс његово национално искуство у коме ће и сви Остали народи моћи пре­

познати свој идентитет пред Богом попримити значење којим ће се моћи објаснити сам појам народа у светлости откривења

божијег. Већ формиран народ можемо дакле у светлости би­

блијског откровења дефинисати ПОМОћу следећих заједничких категорија: 1. заједница крви - заједничко порекло 2. заједница институција 3. заједница јединствене судбине 4. укорењеност у отаџбини 5. заједница језика 6. заједница вере. Припремајући оваплоћење сина Божијег Бог говори старозаветном изабраном народу о склапању новог савеза (Јеремија

31. 31.)

и о народу

11

светском

остали верни Аврамовом завету са Богом. Након разорења јеру­

крик кроз простор и време увск су ми звучале последње речи

салимског храма

године старозаветна заједница нема више

мога деде српског сељака из Костајнице Самуила Остојића,

ни формалних елемената своје вере храма, свештенства и при­

који јс по причањима моје мајке када су усташе почеле да му

ношења жртава. Једини баштиник старозаветне вере даllас је

секу главу лопатом викао "Јој дјецо моја!" Да нам наши свети

хришћанска Црква. Данас након отпада папе и осталихјеретика

преци помажу и у садашњем рату свесни су многи наши борци

од Црквс света апостолска православна Црква је и Нови али и

који у јуришу вичу имена својих предака мученика. Многоброј­

70.

једини Израиљ једини изабрани народ божији. "Идите свим

ни су примери, а неке смо и лично слушали, о томе како преми­

народима крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа" говори

нули рођаци дочекују своје рођаке које умиру примајући их у

Господ својим учеНИlIима признајући тако све народе као дос­

небеску Србију. Најсвежији је пример деде Стојана Познанови­

тојне призвањс у царство небеско. Присутан је дакле универза­

ћа стрица мог оца, којије пре неколико година ноћ пре него што

лизам Вере и Цркве уз очуван,е посебности појединих народа.

ће умрети разговарао са неким у соби. Када су га укућани

Та апостолска идеја живи у кирилометодијевској идеји и прак­

питали с киме разговара рекао је да је код њега долазио Стеван

си прповедања свим народима и богослужењу на језицима сва­

његов рођени брат, а мој деда који је страдао у усташкој офан­

ког појединог народа. То је идеја православног аутокефалног

зиви за време

национализма као живота у конкрентној заједници у солидар­

припреми за нови живот у небеској Србији. Та свест о прису­

ности са том заједницом. Ван те конкретне заједнице и иденти­

тности наших светих предака истовремено нам је и оснажење и

11

светског рата. Тако брат посећује брата да га

фикације са њом хришћанска вера погрешно схваћена као

обавеза како нас учи свети апостол Павле "Зато и ми, имајући

апстрактна љубав према свим људима може се претворити у

толики облак сведока, одбацимо свако бреме и гријех који нас

апстрактну метафизику у бездушност, неосетљивост и без осе­

лако заводи, и са стрепњом хитајмо у подвиг који нам предсто­

ћајност за свој народ. У контексту учења о евхаристији као о

ји. ГледајућИ на Исуса началника и свршитеља вјере, који ум­

централној чињеници хришћанске вере и живота може се рећи

јесто престојеће му радости

да причешће као Христова крв освећује у појединим припадни­

срамоту, и сједе с десне стар не пријестола Божијег. Помислите

цима српског народа српску крв која тако улази у божаllске

дакле на Љега, који је од грешника поднио такво противљење

токове постајући света али не престајући да буде српска. Та

против себе да не малакшете и не клону душе ваше. Још се не

претрпи крст,

не марећи за

национална свест освећена светом Црквом чинила је увек од

супростависте до крви борећи се против гријеха" (Јеврејима

српског народа историјски народ кога нису могле завести ла­

1 - 4)

12.

жне империјалне идеје. О томе сведочи Rладика Николај "У општим линијама Немањаје водио свој народ насупрот две јаке

АРХЕТИП ОВИ КОЛЕКТИВНОГ НЕСВЕСНОГ

силе-панјелинизму цариградском и пантеократији римској. Он је само, можда несвесно и спонтано или полусвесно трасирао најмлађи син да тај пут потпуно просече и уравна, да кристали­

У Старом завету у појму Божијег народа уједињују се

крви својој

минулих ја'Јају Егрегор на вишим плановима. "Крв мученикаје

пут будућности свог народа, али је требао да дође Сава његов

НАРОД КАО РЕАЛНОСТ

43.15)

који ће бити свети народ (Исаија62.12) говорећи даће се народи придружити Израиљу (Исаија 2.2). Бог се таЈ<О враћа на првоби­

зира опште идеје свога родитеља и пршпично их оствари у једној савршеној унутарњој организацији српског народа. Та­ мо где је осамдесетогодишњи старац Немања стао, ту је млади монах Сава наставио доследно и интелигентно до генијалнос­ ти. Сав позитиван, практичан и конструктиван до сржи у кос­

тима,

како

само

може

бити

један

духовни

човек

један

јеванђелски домаћин, Сава је смислио како да победи зло до­ брим. Како дакле да победи панјелинску тежњ у? Помоћу самос­ талне народне Цркве. И

011

је то остварио. Стукнуо је заувек

пањелински шовинизам стварањем, српске самосталне Цркве,

независне од Цариграда. А како да победи интернационалну

папску теократију у Риму. Стварањем теодулије службе Богу усредсређене у личности владара," (Српски народ као Теодул гл.

17-18). У средњевековној српској кљижевности

-

повељама,

житијима и службама присутна је непрекидно идеја српског народа као божијег народа и отачаства као предмета особитог

божијег

старања.

Посебно

су

у

том

контексту значајни

средњевековни српски државни сабори који сведоче црквену

идеју саборности али и свест о јединствености српског народа и реалној духовној зајдници свих Срба.

У анализи српског колективног идентитета, искушеља

и путева за акцију српског народа послужићемо се учењем К. Г. Јунга о архетиповима колективног несвесног. Сам llOјам архс­ типа долази од грчких речи архе - на'Јело или принцип и типос - лик, слика, у касно античкој филозофији код ФилонаАлексан­

дријског означава преобраз или идеју. У Јунговој аналитичкој

психологији појам архетипа означава почетне и урођене пси­ хичке структуре, првобитнс шеме ликова душе који су садржи­ на

колективног

несвесног

и

које

априорно

формирају

активност фантазије, они леже у основи општечовечанске сим­ болике и откривају се у митовима, веровањима, сновима, дели­ \1а литературе и уметности. Сам Јунг о томесвеДО'IИ "Исконска

слика коју сам на другом месту обележио као архетип је увек колективна, тј. она је заједничка у најмању руку читавим наро­ дима или временима, могао сам на пример да докажсм да се

велики број мотива из грчке митологије налази у сновима и

фантазија\1:1 душевно оболелих најчистокрвнијих црнаца . ..4)

Док на другом месту овако свој и општељудски духовни опит "Тако је неопростива заблуда ако резултате јсдне јеврејске

психологије сматрамо општеважећим! Никоме неће пасти на намет да кинеску или

индијску

психологију сматра

при­

хватљивом за нас. Јевтино преб:щивање антисемитизма које ми

је У'Јињено због ове критике, исто је толико неинтелигентно као када би ме оптужили за антикинеске предрасуде. Сигурно да на ранијем и дубљем ступњу психичког развитка, где је још

И касније све време у својој историји српски народ има

немогуће наћи разлику између саријакиг, семитског, хамитског

колективну свест и колективно реагује у преломним историј­

и монголског менталитета, све људске расе имају општу колек­

ским моментима. Езотеријска филозофија херметизма овако де­

тивну психу. Али успостављањем расне диференцијаuије нас­

финише колективне духовен појаве: "Егрегори су колективни

тају и битне разлике у колективној психи. Из овог разлога не

ентитети, као што су нација, државе, друштва, религије или

можемо дух туђих раса јп

секте и њихови припадници па чак и мање људске организације.

овај осетно не оштетимо, што међутим не Сllречава многе ИН­

Структура Егрегора је слична оној људских бића. Она има

стиктивно слабе природе д.а све више кокетирају са Иllдијском

globo

превести у наш менталитет

- да

физичка тела (то су колективно сва тсла оних који припадају

и сличним фИЛОЗОфИјама."S) Колективно несвесно као што све­

одређеном Егрегору) исто тако астрална и ментална тела. Егре­

дочи Јунг је као објективна душа заједничко свим људима свих

гор је тотални збир свих тих елемената. Егрегори имају одре­

времена и народа, а као део тог колективног несвесног flостоје

ђене

одлике

у

надфизичким

световима,

њиховим

национална несвесна или колективна нссвесна појединих наро­

симболичким представљањима као што су британски лав фран­

да. Поред основних архетипова колективног несвесног постоје

цуски петао или немачки орао. Ти облици као што наводи Пол

и flоједини архетипови карактеристични за одређеllе људе и

Седир, који их је посматрао пре

сличне

1 светског рата, може видети

народе6 ) Структуру психе можемо овако приказати: испод ега

видовита особа, или и други којима помаже духовни учитељ

или ја налази се лично несвесно или потиснути са.цржај из

као што је било у Седировом случају. У његовим "Иницијаци­

свести (предмет истраживања Фројда), још дубљи слој је ко­

јама" он нам говори како му је непосредно пре

г. била

лективно несвесно којим се пре свега бавио сам Јун г и његови

показана будућност Француске ... у свим његовим виђењима

следбеници. Тај слој или архетипски слој неки Јунгови следбе­

егрегор Француске има облик петладок остали Егрегори имају

ниuи одређују као домену паганских богова, митских ликова,

1914.

облике горе наведене"3) Сваки Егрегор утиче на физичка тела њихових припадника подстичући их тако на активност у складу

хероја и планетарних егрегора (знакова зодиј аК1! 7) Најдубљи слој људске личности је чиста свест или сопство ) За нас је то

да основном идејом коју овапоћује поједини Егрегор. Такав

лик божији који се налази у сваком човеку, икона Господа

Егрегор привлачи нове 'ЈЛанове. Ако непријатељ одређеног

Исуса Христа који је и створио човеК'L И православни аскетски

Егрегора уништава физичка тела љихових чланова душе пре-

писци говоре о тражењу Христа који обитава у сриу. Срие је

32--------------------------------------------------------------------------

FIАПIЕ

ИДЕЈЕ

аскетски израз за најдубљи слој lIесвесног и избор симбола или

жаљење српски народ посебно указује на опасност од неслоге

мита како би рекао Јунг утиче на то да ли живимо у складу са

и издаје, у својим народним песмама, изрекама и свакодневном

тим најдубљим слојем несвесног. Пут индивидуације је пут

животу говорећи "само слога Србина спасава' и молећи се "дај

сусрета са архетигювима и њиховог асимиловања, то је пут ка

Боже да се Срби СJlоже".

најдубљем и највишем "ја" пут ка самом Христу. Пут сазревања

У нашим епским динарским крајевима Срби се од де­

српског народаје пут ка охристовљењу нашег народа. Основни

тиљства васпитавају да следују Милошу и Лазару и да се у

архетипови српског народа су охристовљени и упућени ка

животу једино плаше да не буду издајници као Вук Бранковић

Христу или како каже свети Николај Српски "Не може нико

КОЈ'а сви проклињу. О архетипу издајника говори владика Ни­

закопати дубље у српски национализам, а да тамо не нађе светог

колај "Не знамо за Вукана да ли се покајао, зато је и остао ван

Саву". Колективно несвесно српског народа је хришћанско.

славе и календара, јер је устао против своја два света брата и

Хероји српског народа су хришћански хероји, хришћански

везао се за римску цркву. Због тога је окарактерисан као издај­

ратници и хришћански мучеНИI1И. Једини српски мит је косов­

ник и као праобраз свих издајника српских и то увек са истим

ски светолазаревски мит. ЗаСlIоваll је lIа историјским и метаис­

именом: Вукан, Вук, Вукашин, Вујица" (Српски народ као Те­

торијским хришћанским истинама. Поред мита о Гралу то је

одул гл.

једини хришћански мит. Мит озна'Јавадуховну реалност пред­ стављену наративно и поетски. Митови народа су њихови ко­

тиља и родоначелник Срба постаје симбол издајника код

је кнез Лазар соларни херој то не негира да је он хришћански

крштених православних Срба. У германској митологији Богу

светац, Србин православне вере као баштиник супериорне ис­

рата Одину приношени су на жртву вукови, пси и људи који су

тине хришћанског откривења и следбник учењасамог свемогу­

постали вукови због тешких злочина (сагласно општем индо­

ћег Бога са сигурношћу и миром гледа на све око себе па и оно

европском веровању човек који изврши тежак злочин постаје

паганско, благосиљајући све оно што је богоугодно али се

- Светој

учи хришћанску омладину четвртог века да као мудра пчела

могу и од паганских аутора узимати оно што је богоугодно и

корисно за њихов хришћански живот. Христос није само богочовек,

. он Је

и

9) свечовек

вук). Други негативни архетип и део сенке могао би се назвати

ТројИI1И. Српска трезвена

свест као да је увек следовала поуци св. Василија Великог који

а тиме и искупитељ спаситељ и посре-

дник ка Богу свега створеног у свим световима, а тиме и свега

српског. Свето причешће као истинито тело и крв Христова је не само материјални носилац свести и памћеља о Богу него и о свему у свим световима, онако како ПI Бог види, и тиме је носи­

лац истинске свести и истинске генијалности. Јунгкао научник психолог говори о религији као психолошкој чиљеници и о слици божијој као делу психе, али то не искључује његову хришћанску веру у Бога. Уосталом и појам који Јунг употребљава за свест о Богу

је iIlЩf{О Dei што и значи икона Божија. Као занимљив пример хришћанског несвесног код припадника хришћанског народа

(што не искључују чињеНИI1У да је Христос истинити Бог за све народе) Јунг у својој аутобиографији наводи пример Рихарда Вилхелма познатог синолога и преводиоца Ји-кинга "Вилхелм

је као млад човек отишао у Кину у служби једне хришћанске мисије, и тамо му је ментални свет оријента широко раскрилио врата. Вилхелм је био истински религиозан дух с непомућеним и далековидим погледом на ствари. Он је поседовао дар да без предрасуда слуша откривење једног страног менталитета и да постигне оно чудо емпатије које му је омогућило да интелекту­

ална блага Кине учини доступним Европи. Он је био под дубо­ ким утицајем кинеске културе, и једном приликом ми је ракао:

Велики Његош на више места назива издајнике

суштинска крштеност српске душе. Вук као тотемска живо­

лективни снови, њихове најдубље истине. Ако нпр. кажемо да

клања само истинитом Богу

42.).

заједничким именом ВУКОВIIИ. Управо се у овом имену открива

бунтовником и он ОJlичава склоност ка побуни, анархоидном (адваита или недуализам) у апсолутном монизму џианијоге као

понашању, непоштовању хијерархије и старијих. Сетимо се

пута знања која у свом искуству потврђују свест о Богу као

само колико је српских владара убијено од појединаца из свог

извору и циљу свега или у кшатријском (ратничком) и космо­

народа од Карађорђа до кнеза Михаила и кра.ља Александра.

творачком активизму карма јоге Багавад гите. Могуће се и ин­

Нарочито убиство краља Александра Обреновића од стран('

спирисати на најдубљим изворима кинеске мудрости тао-те

завереника на челу са Драгутином Димитријевићем

кинга или Ји-кинга који својим бинарним КОДОМ представља

представља оваплоћење анархореволуционарног архетипа на

духовни компјутер и везу између свесног и несвесног.

делу који се испољава у крвавом касапљењу монарха. У египат­

-

Аписом

Оно што није могуће и што је опасно то је прихватити

ској митологији Апис је црни бик бог плодности повезан са

ИСТО'lња'lка учења у свом тоталитету. Клањати се нпр. Кришни

култом смрти. То је и златно теле коме су се Јевреји клањали у

уместо Господу Исусу Христу није само догматски неисправно

пустињи. Тако националистичка бујност и силинасрпског Апи­

идолопоклонство него је и на психичком плану опасно во

са без хришћанске покорности владару коме се заклео на вер­

здравље јер ствара психолошки расцеп са целокупним насле­

ност води право у смрт и њега и жртву. Такав национализам без

ђем које живи у нашем духу, души и телу и тиме је духовно

Христа и крста управо и показује нацију као биће за смрт. Биће

самоубиство.

на нивоу биолошке ипостаси осуђене на труљење и смрт.

Да би смо показали мисију, назначење које у Божијем

Овај архетип увек је опасан у српском народу па и један

плану припада српском народу и путеве акције за сваког поје­

савремени демократа идентификује се саАписом када каже: "А

диног Србина показаће:>10 место архетипова колективно несве­

шта се десило са превратом

сног сенке,

тију? За пар година створили смо од Србије силу, пре свега . ,.13) б .

анима и сопства (као царства небесног као

и

архетипове типичне за српско национално несвесно хероја, мо­

економску

и

ВОЈНУ

-

1903.1'.

за

када смо освојили демокра­

ораВЉ3јући

да

као

последицу

наха и домаћина. Напомињемо да овеЈунгове архетипове корис­

краљоубиства долази до стварања Југославије као највеће

тимо само као радну хипотезу да бисмо указали на конкретне

српске колективне заблуде.

путеве српске душе, користећи се при том Јунговим РС'lИма да

ће његово учење бити само плодна основа за даљу разраду. За

АРХЕТИП АНИМЕ

нас наиме архетипови нису само чиљенице душе, они су слика

Анима (лат.) значи душа, анима је оно што даје живот,

која већ постоји у души и која нам омогућавада идемо ка вишим

оживљује, одушевљава, анимира. И грчки зои значи и душа и

духовним реалностима на које они указују.

живот. У личној психологији анима је оличење свих женских

"Веома сам задовољан што никада нисам крстио ниједног Ки­

психолошких тежњи у психи мушкарца од способности за ли­

АРХЕТИП СЕНКЕ

неза!" Упркос свом хришћанском васпитању он није могао, а да

чну љубав, за конкретан живот, за интуитивна наслућиваља и

не схвати логику и јасноћу кинеске мисли. "Утицај" није баш

У личној психологији сенкаје све оно што је потиснуто

за пут ка несвесном за пут ка душевном развоју, ка непознатим

најбоља реч за учинак који је Кина имала на њега, она гс је

у несвесно, особине и пориви који су потиснути, које обично

унутрашњим дубинама највиших духовних вредности. Таква се

преплавила и асимиловала. I-Ьегова хришћанскасхватања пову­

видимо код других али одричемо да их сами имамо нпр. его­

анима јавља у лику богиње Изиде у Апулејевом "Златном ма­

кла су се у позадину али нису потпуно ишчезла ... Вилхелм је

изам, лењост, материјализам. Освешћивање сенке неопходан је

гарцу", у примерима шаманске иницијаl1ије и у западној хри­

кад сам га поново срео, изгледао потпуно кинески КОЈIИКО по

условза психички раст било преовладавањем одређених особи­

шћанској езотерији као Беатриче у Дантеовом "Рају". Сви

спољашњем маниру, толико и ПО свом начину писања и говора.

на било реализацијом одређених психичких тенденција који

женски ликови као водичи у иницијацијама и посредници ка

Оријентална тачка гледишта и древна кинеска култура потпу­

само наизглед или под утицајем ОКОЛИllе бивају као негативне

Богу добили су историјску потврду а тиме и испуњење и божан­

но су га прожели. По повратку у Европу почео је да предаје на

потиснуте а могу представљати истинско назначење и задатак

ско искупљење у лику пресвете богородице Марије која рађа

кинеском институту уФранкфурту наМајни. Међутим изгледа

одређене особе. Српски народ кроз историјске догађаје откри­

истинског месију Христа спаситеља свих љу ди, народа и lIелог

да је у својим стручним предавањима и у предавањима широј

ва своје негативне аспекте који тек тако освешћени могу бити

космоса. "А у шести месец послан би од Бога анђео Гаврило у

публици осећао притисак европског духа. Хришћанска схва­

превазиђени или исправљени. Указивањем на њих може нас

град галилејски по имену Назарет - Дјевојци зарученој за мужа

тања и облици мишљења постепено су испливали у врви план.

сачувати од "учења на грешкама" и трагичних историјских

по имену Јосифа, из дома Давидова, и дјевојци бјеше име Мари­

Отишао сам да чујем нека његова предаваља и показало се да се

искустава и изненађења као последице обузимања негативним

ја... И рече јој анђео: Не бој се Марија јер си нашла благодат у

она једва разликују од конвенционалних хришђанских пропо­

аспектима народне психе у искушењима и тешкоћама. Највеће

Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеlll му име

веди" на Јунгово питање да ли у његовом несвесном поново

искушење данас толико супротно херојским, државотворном

Исус ... Л Марија рече анђелу: Како ће ми то бити када ја не знам

како се ближи крај живота надвладава хришћански став Вил­

и православном назна'Јењу српског народа је данашња плане­

за мужа? И одговарајући анђео јој рече: Дух свети доћи ћс на

тарна пошаст духа времена конформизма, мондијализма и ни­

тебе, и силасвевишњег осјеЈlИћете, за то и оно што ће се родити

хелм је одговорио "Мислим да си у праву

-

има ту нешто што

ме надјачава. Али шта се ту може учинити?"IО)

Православни Србин може дакле да тражи инспирациј)

у најузвишенијој и примордијалној филозофији Упанишада

брисању свих раЗЛИl(а међу народима и људима, а

биће свето, и назваће се Син Божији ... Јер је у Бога све могуће. А

тиме и личности како појединачних тако и народних. За ту

Марија рече, Ево слушкиље Господње нека ми Буде по ријечи

пошаст најбоља метафора управо болест данашњице - синдром

твојој. И анђео отиде од ње" (Лука

велације

-

1. 26-30)

Управо ова отворе-

стеченог имунофедицитета СИДА која уништава биолошке

одбрамбене механизме човека који тада подлеже иначе најлак­ шим оБОЈъењима. Негативни аспекти духа времена и духовног "сувстрата растварања" као усмерене делатности растварања свих тради­

ција су либерализам, демократија као власт квантитета, неспо­

собност

за

било

какву

акцију,

пацифизам,

кукзвичлук,

космополитизам, сврставање себе у ред апстрактних интслек­

туалаца без отаџбине и коренова. ЈЈ ) Таква болсст изнутра ун и­

штава народно биће често се служећи чак и јеваНђелским цитатима извађеним из сваког контекста и тиме лишеним сми­ сла како и приличи духу моралистичко

сонско

-

протенстантске

јереси.

-

сентиментално

Јереси

која

данас

-

ма­

влада

западним светом све више обузимајући људске душе. То се веома добро прима на старе приче о српском хегемонизму и на

симетрији из доба Брозове Југославије као полигона за исвро­ бавање глобалних пројеката. Тај перверзни пијетистички сен­ тиментализам понекад захвата и оне од којих бисмо то најмање

могли очекивати и који онда изједначавају српске жртве и џслате из редова Хрвата или Муслимана, што у овим тешким

временима уноси још већу пометњу. Узрок томе је верска и национална непродубљеност и недостатак историјске свести код многих. Трагичан је и недостатак свести о границама српског етничког простора као један од два неопходна услова геополитичке свести, а нарочито недостатак свести о српском

праву на источну обалу Јадранског мора и о западним Ј'ранИlЩ­

ма српства. То је уско повезано са недостатком свести о грани­ цама етноса, и крви и тлу тј. о томе ко припада српском народу. Као занимљиву паролу овоме можемо навести Јунгово учење о опасности од недостатка свести о границама душе како у слу­

чају инфлације несвесног тако и СrY:протно у неуротском сво­

ђењу целе душе на лични его 2). Поред општељудских

недостатака који се показују и у нашем народу као што су лељост, недостатак истрајности, површност, грубост, самоса-

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

----------------------------------------------------------------------------33

ност и рецептивност ка Богу чини Богородицу посредницом

себе и свој народ идући путем страдања као мајка Јутовиhа из

између људи и њеног сина. Основна карактеристика "правог

народне песме.

човека" диференцираног и иницираног, у кинеској езотерији

Причала ми је моја мајка Даница која је као девојчица

таоизму јесте да је он у односу на Небо мек, рецеГIТиван и

од

пасиван (јин) а у односу на Земљу тврд продоран и активан

девојци српкињи из Босне у њеној затвореничкој hелији. Та

(јанг) и обрнуто онај ко се не покорава божијој вољи бива

света девојка је у руци држала православни црквени календар,

покорен земаљским и хтонским силама бивајући мек и пасиван

а усташе су је терале да га баци из руке говорећи јој да је то

11

година била у усташком затвору у Костајници

1941.r.

о

у односу на њих. Богородица је пример за следовање јер се

четнички календар и да треба да пљуне на њега. Непозната

отворила ка Богу и родила Бога испунивши се Духом Светим и

девојка их није послушала него је календар чврсто држала у

тако сама постала савечна свом сину поставши "сместиште

руци након чега еу крвници ПО'lели да је туку гвозденим шип­

несместивог" и "шира од небеса". Посебно је то посредништво

кама извели је из IIросторије и убили је. Тако се та девојка која

наглашено у Акатисту пресветој богородици где се она поред

је својим животом поновила подвиг мученика из првих векова,

осталог прославља као "увод у чуда Христова, лествица небес­

придружила на небу светим

ка којом сиђе Бог, мост који преводи са земље на небо", И

истинско хришћанско господство.

светогорски монах lIустињак Пајсије духовник наших дана го­ вори о себи монах у као о посреднику између Бога и људи који

људима открива божију вољу, а код Бога посредује молећи се за људе. На овим примерима ми савремени Срби учимо да само

онај ко је отворен за божију вољу и покоран својој мисији може да успешно делује у свету побеђујући терор историје и терор околности у којима се налазимu. У српском народу мајци божи·

јој у покорности Божијој вољи следовале су многе свете жене

rocllolJaMa

постижући светост као

За многе Србе "вечно женско" изражен о је кроз ма·

терњу мелодију о којој говори Момчило НастасијеВИћ. Та ме­ лодија може се чути у музици, поезији и књижевности и за многе указује lIа пут ка Богу. И наше народне песме, а нарочито грађанске песме из прошлог века кроз своју "матерњу мелоди­

ју" изражавају чежњу за другом обалом као земљом вечности.

Те песме изражавају српску душу која је и кроз световне песме окренута вечности и ту мелодију може осетити само прави

Србин. Верујемо да је нешто слично имао на уму св. Јован

Лествичник синајски игуман из

6.

века који као строги монах у

својој "Леетвини" говори да духован човек осећа умиљсње и духовну благодат слушајући световну музику. Знамо да се то односи и на српску музику у којој трепери вечна чежња ма· терње мелодије.

АРХЕТИП ХЕРОЈА Психолошки гледано херој је сваки онај ко потврђује

себе и свој идентитет у свету правилно расуђујући и одређујући границе своје личности у односу на свет и на другс људе. Тако потврђујући себе херој потврђује своју слику бољег света и оваплоћује своју идеју. Херој најпре идентификује зло па га онда уништава или ако не може да уништи зло он му не подле­

и девојке постижући светост и ГОСlJодственост. Преподобна Анастасија (Ана) мати светог Саве, света Јелена анжујска српска краљица и cYllpyгa српског краља Уроша

1,

преподобна

Јелена дечанска сестра светог СтефанаДечанског света госпође из доба Немањића. Преподобна Јевгенија-Милица била је кћер­ ка кнеза Вратка Немањиног потомка у народној традицији по­ знатог као Југ-Богдан.

1353.

г. удала се за српског кнеза Лазара

Хребељановића са кuјим је изродила пет кћери и три сина.

же 110 цену мученичке смрти. Имајући божанску искру у уму

части него пролазни и материјални живот развејале су се као

херој јој елужи. Он служи оном најбољем у себи предано и

дим на ветру све наслаге набацане на његову свету душу у

снажно потчињавајући гласу савести и разума, вољу осећања и

југокомунистичким школама и из дубина његовог национално

тело. Хероји су они који стварају историју било као мучсници

несвесног родио се свети српски херој и МУ'lеник. У дубинама

као ратници или као свеци. У грчкој митологији херој је онај

његове душе одиграло се посвећење (иницијација) и препород,

који испуњава вољу богова и уређују живот уносећи меру,

и постао је диференнираll од света и рођен за небо, рођен за

закон и ред борећи се против материјалних хтонских стихија и

једног од витезова цара Лазара, јер је снагом свој воље и деј­

људи којима су оне овладале. Херој је онај код кога је пре­

ством божије благодати спалио све ситно, материјално и про­

даност идеје јача од инстикта за самоодржањем. Та преданост

лазно. Његова одлучност и енергија захватила је и неке од

идеји потире све земаљске бриге ПОДСТИ'Јући и друге на борбу

љегових војника који су добровољно остали са њиме и пошли

и жртвовање, на напуштање свих побуда које су последице

v смрт која

нагона самоодржања. "Савршена љубав изгони сваки страх"

IlapcTBY небеском дочекали нар Лазар, Милош Обилић, Стеван

им је била врата у вечни живuт. Верујемо да су их у

каже апостол Јован следујући своме и нашему учитељу и спа­

СИНђелић, Танаско Рајић и многи други српски хероји говоре­

ситељу који нас учи "Да нема веће љубави него кад неко положи

ћи "ево наших" као што је пресвета Богородица рекла анђелима

живот свој за ближње своје" Све док постоји и најмањи страх

за св. Серафима СаРОВСКОI'. Свако од нас ће једног дана умрети

од смрти нема безусловног испуњавања божије воље. Страх од

и за нас ће неко када нам се душа одвоји од тла рећи "ево једног

смрти последица је властитог ограничавања на мали разум на

од наших"

его, јер дубљи слојеви наше личности увек знају да смо бе­

упућује глас савести зависи да ли ће нам то рећи анђели са

смртни. Страх од смрти нас кочи, а та неуротска ригидност

свецима и мученицима или ђаволи са конформистима и издај­

узрок је томе што се потпуно не препустимо току божије воље

ницима. Око нас се и сада и свакодневно дешавају управо таква

-

Од служења Богу и верности мисији на коју нас

који се мучи у дубинама нашег срца због наше заслепљености

'Јуда и тајне опредељивања за вечни живот или ве'IIIУ пропаст.

материјалним и пролазним. "Среброљубље је корен сваког зла"

Управо је херојизам и мучеништво код Срба био карактеристи­

каже апостол Павле потврђујући стару иницијацијску мисао да

чан пут у нарство небеско и за Христа. Срби су васпипшани на

се не може родити у Духу онај ко се хвата за материјално

примерима цара Лазара који се опредељује за царство небеско

желећи да се тако обезбеди. Нема духовног рођења без смрти за

и проклиње оне који не долазе у бој на Косову и старца Вујади­

пролазно. Хероизам је тиме потврда крштења којим умиремо

на који не издаје другове ни онда када му мучитељи ломе кости

за овај свет и рађамо се за Христа. Свакодневним херојизмом

и копају очи. Ти примери су кроз векове давали Србима снагу

потврђујемо да верујемо у свету тајну крштења. Јапански вите­

да се не потурче и када су набијани на колац јер су знали да се

После косовске битке 1389.Г. са синовима дванаестого­

зови самураји верују да не може да победи онај ко је у борби

"потур чи плахи и лакоми" и да се не поклоне ни папи и његовим

дишњим Стефаном и млађим Вуком остаје сама да влада Срби­

забринут за своју безбедност. Онај ко је забринут за своју безбе­

легионима јеретик а, снагу да не "продају веру за вечеру, по·

јом.

дност унапред је изгубио јер не служи вишем божанском прин­

штење за печење и крсте за масне прсте"

ципу него инстикту самоодржања.

временима комунизма говорили наши богомољци понављајућИ

1390.1'. пренела је мошти свог супруга у његову задужбину 1393. се замuнашила и предала сву власт

манастир Ракuвицу.

сину Стефану, а пред смрт прима велику схиму са именом Јефросинија. Преминула је 1405.Г. и сахрањена је у манастиру Љубостињи. У њеном тропару црква јој пева "Царску порфиру одложила си и у монашку ризу себе си обукла, Јевгенијо пре­ славна: мач славног Лазара свом сину Стефану Високом уручи­

- победе узела си за спас душе своје и рода српског богоносног·,14). Прелодобна мајка Ангелина рођена је у Албанији. 1460.1'. удала се за слепог ла си, а крст Христов као духовни мач

српског деспота Стефана чиме почињу њена страдања. Након

удаје са супругом одлази у Италију где живи до Стефанове смрти

1476.

када преко Беча и Будима одлази за Срем. Први син

Ђорђе повукао се садеспотског положаја узевши монашко име

Максим. Наследио га је други син Јован који умире већ Већ по дuласку у Срем мати Ангелина се

1502.1'.

"Прегаоцу Бог даје махове" каже српски народ Зlшјући да онај ко се до краја напрегне постаје инструмент божије воље

која је непобедива. У дубинама нашег националног несвесног налазе се вулкани божанске снаге наших светих предака и само заборављањем наше личне безбедности и пробијањем дубин­ ских нивоа свести које из тога следи ослобађају се скривене и

непобедиве силе. Шта се дешавало у души хероја садашњег рата мајора Милан Тепића официра пореклом са мучеНИ'lке и

херојске Козаре када је одлучио да дигне у ваздух касарну код Бјеловара, у којој се налазио опкољен од усташа, изопачених јеретика којим српска идеја неда да живе мучећи их својом светошћу и палећи их небеском светлошћу? У тренутку када је

одлучио да му је важније служење српској идеји и официрској

како су у тешким

завете свог учитеља владике Николаја. Ово сведочење (марти­ рион грчки и значи и сведочење и мучеништво) о победи !1У­

ховног над материјалним за нас Србе значи сведочење вере у васкрсење, победу Христа над злом и следонање прном хри­ шћанском мученику светом архиђакону Стефану о коме у

"Охридском прологу" под

27.

децембром овако говори највећи

Србин после Светог Саве владика Николај: "Св. првомученик архиђакон Стефан сродник светог апостола Павла, и Јеврејин lЩ оних Јевреја који живљаху по областима јелинским. Беше

Стефан први од седам ђакона који апостоли свети РУКОI10ЛОЖИ­ ше и поставише на службу око помагања сиротих у Јерусалиму. Зато се и прозваархиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше

чvдесавеликамеђу људима. ЗлобниЈевреји препирахусес њим,

Н" биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом духа,

замuнашила проводећи живот у молитви и

који кроз њега дејствоваше. Тада по­

подвизима, а касније и у бдењу над мошти­

срамљени Јевреји навикнути на потворе

ма мужа и синова. Њен живот је био изузе·

и клевету, узбунише и народ и стареши­

тно тежак јер је поред осталог надживела

не народне

супруга два сина и кћерку, а три пута је

клепетајући га као да је хулио на Бога и

против невиног Стефана

преносила мошти мужа и два пута мошти

на Мојсија. Брзо нађоше лажне сведоке

сина. У народу је веома рано створен њен

који то потврдише. Тада Стефан стаде

г. након чега су

пред народ и сви видеше лице његово

њене мошти положене у манастир Круше­

култ. Преминула је

као лице ангела, то јест лице му беше

дол и спаљене од Турака

озарено

1520.

1716.1'.

Мајка Ан­

благодатном

светлошћу

као

гелина својим страдањем, странствовањем,

негда Мојсеју, када је са Богом говориu.

сеобама, подвизима и рођењем два света си­

И отвори Стефан уста и изређа многа

на изображава нешто велико и чудно што

чудеса и доброчинетва божија која Бог

нас испуњава страхuпоштовањем. Као да је

учини у прошлост народу Израиљском

она мајка српског народа тужна и измучена

као и многе злочине и противљења Богу

и толико слична мајци божијој. Као да је

од стране тог народа. Нарочито их изо­

она српска Душа понижена и измучена као

бличи за убиство Христа Господа на·

Србија. Јеврејски езотерици говоре да је

звавши их издајницима и крвницима. И

Шехина женски аспект Бога која је униже­

док они шкргутаху зубима Стефан пu­

на у свету исплакала очи чекајући месију.

гледа и виде небо отворено и славу Бо­

Мати Ангелина верујемо плаче читав жи­

жију. И то што виде он објави Јеврејима:

вот, а и сада на небу над стр:щањем српског

ево видим небеса отворена и сина чове­

народа. Колике су српске мајке девојке и

чијега где седи са десне стране Бога (Де-

жене цео живот плакале чекајући правду за

34--------------------------------------------------------------------------------

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

ла. ап.

7)

Тада га Ilакосниuи изведоше изван гра;щ и убише

против савременог света и духа времана. Узор тих бораца је

камењем".

монах

- владика Николај

Велимировић како својим делима тако

и својим животом. ОН нам је узор јер је живео у нашем времену

АРХЕТИП МОНАХА

и јер

ra

можемо лакше разумети него

CBeTOI'

Саву и људе из

Савиног времена, он нам је узор јер се пео живот борио за свету

"Монах то је анђелски чин и анђелски живот који се

цркву и за српски народ, он нам је узор јер је све мерио Христом

остварује у материјалном и прљавом телу. Монах је човек који

и јер је и у политици био ПОJlитичар са крстом, он нам је узор

се IФЖИ само божијих заповести и ре'!И, у свако време, на сваком месту, у сваком послу. Монах је посвећено тело, то су очишћена

јер је речју и делом славио Христа, он нам је узор јер је познавао

уста и посвећен ум. Монах то је преболна душа стално обузета

сву светску паганску и аријевску му дрост знајући даје она мзла према хришћанском откривењу, он нам је узор јер је био учен

сећањем на смрт, било да бди или да спава. Одвајање од света

човек који је сву своју ученост ставио у службу Христа, он нам

јесте хотимична мржња на оно што' људи у свету хвале, и

је узор јер је увек био веран Христу и када је био слављен и када

пориuање природе ради онога што је натприродно" учи нас

је био прогоњен од режима краљевине Југославије, од нациста

свети Јован лествичник у првој поуuи своје "Лествице" уџбени­

за време рата и од комуниста после рата, он нам је узор јер су

ка монашког живота која је у средњевековној Србији била

НoerOBa дела била утеха многим у време југокомунистичке ти­

основна лектира поред Светог писма не само монасима НСI'О и

раније, он нам је узор јер су против њега причали uентрални

владарима и свим писменим Србима. Разлог томе је што су монаси као они који неопрекидно теже тоталном савршенству

комитети и светски синедриони они који су осудили и самог

у Богу узор и светлост свима који теже Богу испуњавајући своју

Христа на смрт. Ево шта о Владици Николају каже мудра

мисију. Свако следовање мисији је својствено мучеништво са­

српкиња Исидора Секулић "Има ли што лепше и радосније

него видети човека који има вокацију, и има напор да остане са

вести како монаштво дефинишу црквени оци. Управо због тога

онај ко тежи свакодневном херојизму може наћи у монашким

даш мјењачима, и ја бих дошао и узео своје са добитком. Узмите

приручницима разрађен у методологију дубинске психологије

дакле, од њега талант и подајте оном што има десет таланата.

чији је основни циљ верност завету. То се посебно односи на

Јер свакоме ко има даће се, и претећи ће му, а од онога који нема

припаднике српског народа заветне зједнице косовског и свето­

и шта има узеће се и од њега. Л неваљалог слугу баците у таму

лазаревског завета. Сваки освешћени Србин МОЖС да служи

најкрајњију, ондјећебити плач и шкргут зуба." (Матеј 25.13-30)

српској идеји управо са монашком преданошћу. То служење није услов славе или величине него услов спасења. Дени де

Ружмон истиче у свом делу "У загрљају ђавола" као закључак да је највећа ђавољска обмана не бити укључен ни у какав пројекат што значи живети стихијно служећи само свом егои-

Данашњи човек жртва ђаволске анестезије и духа вре­

мена и не мисли о Богу и суду који ће неминовно доћи, а и они који говоре о побожности понашају се као да се то односи на свакога сем на њих како то илуструје св. Јован Лествичник у ХVШ

глави "Лествиuе"

- "0

неосетљивости то јест о ум­

ртвљењу душе и смрти ума пре смрти тела" говорећи о не­

осетљивом човеку "не радим добро" виче и усрдно наставља

исти грех. У стима се моли против греха, а телом се за њега бори.

Мудрује о смрти, а живи као да никада неће умрети. Уздише због растанка са овим светом, а дрема као да је вечан. Расправља о уздржању, а мисли само на то како да угоди стомаку. Чита о

страшном суду и почиње да се смеје, о таштини а самим чи­ тањем храни своју таштину. Нашироко причају о бдењу, а сам одмах тоне у сан. Хвали молитву, а сам од ње бежи као од бича.

Сматра послушност блаженом, а сам је први непослушан." Овакво самосажаљење није ништа друго него сатански его­

изам. Најефикасније средство за буђење свести за скоро све

својом вокаuијом .... На господину Николају и на његовом раду види се вокација јасно и ЧИТI(О ... Вокација то је посебан задатак

од Бога и од народног опредељења. Задатак по воканији ис­ пуњава се дакле и тешко и са заносом: некада у

Hallopy

робов­

ском, некада у срећи радосника који види да нешто настаје што други људи не виде ... Господин Николај је духовни неимар иде за вокаuијом, сарадници су му безимени прости људи он нема у свом џепу напртан план и нанизан рачун, нема ве;ЈИКУ касу пуну

новца. Господин Николај буди старе темеље наших манастира ... да снаже религиозне идеале као један од елемната свеукуопног

јавног живота, јер смо ми народ у чијој је историји "парство небесно" одлучивало и у државној политици ... Господин Нико­

лај је читач и ученик uелог живота ... он је увек миран. Он зна што ми не знамо и мисли ШТО ми не мислимо. Он је безброј пута

у проповедима казао да се не треба страшити ничега на земљи. Ни смрти се не треба плашити. А господин Николај каже "Они ШТО су умрли живи су". Од свега тога је на'!Ињено истрајаван,е

господина Николаја и мир НoeroB при раду са

YCllexoM

и при

раду са неуспехом. Бог најзад све уравнотежава. Зато је госпо­

дин Николај тако решен и тако упоран као сви људи који имају

вокщију.

Он

дочекање .. .',15)

ће

или

дочекати

или

другом

спремити

данашњељуде који не оссћају синовску љубав према Богу, нити страх од Бога као створење Божије је страх од смрти и сећање на смрт. Само дубока свест са којом смо непрекидно саживљеllИ о томе да од Бога свако од нас има одређени задатак за '/Ије се

извршење, морамо напрегнути до краја, као и свест о томе да за извршење тог задатка имамо мало врсмена може нас пренути из

сна и мртвила у коме се налазимо. Због тога свсти оuи за буђен.<:

савести препоручују посећивање гробова, присуствовање

olle-

лима и парастосима и мисао на преминуле познанике као двос­

труко корисно.llајпре за свест о томе да ће и нама ~игурно C~PT једног дана закунати на врата и да од тог часа НИЈС остало ЈОШ много времена, а онда и за свсст о томе да су проблеми који нас ометају у нашој мисији смеш ни и пролазни у поређењу са

неминовношћу смрти и суда божијег после кога следе или паклене муке или рајско блаженство. Монашка суровост према себи самима једини је начин да служимо Богу кроз служсње

српској идеји и испуњавању властите мисије био неко монах

или не. НајвећИ ЈЬУДИ српског народа и били су монаси. Почев­

"Бог је домаћин у васељени, краљ у држави, свештеник

љихових ученика светих петочисленика Климента, Наума, Го­

у uркви, а отац у породици" учи нас традиционална мудрост

разда, Ангеларија и Саве, до светог Саве lIемањића и свих

српских монаха његове духовне дене, укључујући и највећег српског писца Његоша. Монашили су се раније или пред смрт

сви српски Владари свеДО'lећи тако заједничке аријевске корене са индијским браманима који би кад изроде депу живели у зму. Тако се открива оно што изгледа као УЗВИШСНО немешање

у обичне животне проблеме или политику нека врста демон­

ског бестрашћа, а у ствари обузетост најгором страшћу охол 0шћу, и тиме понављаН.е сатанског пада. Свети Григор~је Нисијски учи нас сагласно са другим оцима да је Сатана пао јер се окренуо себи самом окренувши леђа божанској пуноти и

љубави. Онај ко се окреће себи одричући се тиме љубави према Богу и према другом човеку окреће се ка НИlUтавилу јер је створен из ништавила и од себе има само ништавило. О демон­

ској охолости која не жели да се жртвује овако говори сам Господ "Стражите, дакле, јер не знате ни дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи. Јер као што човјек полазећи на пут дозива

АРХЕТИП ДОМАЋИНА

ши од словенских ПРОСlJетитеља светих Кирила и Методија и

брачној чистоти, а кад депа одрасту одлазили у ма~астир~. Лично знам и данас такве примере богомољана у СрБИЈИ док је пример Махатме Г:ЈНдија познат свима. Велики број је и ОIlИХ

Срба који су живели девствено и монашки у свету од Деспота Стефана Лазаревића на владарском трону до научника Николе Тесле и пеСника Момчила Настасијевића. Архетип монаха узор

је свим истинским српским интелектуалuима и православним

националистима чији је основни uиљ борба против Звери и

кроз КО;Јективно памћење српског народа. ''Верујем у једног

Бога Оца сведржитеља ТВОРllа неба и земље и свега видљивог и невидљивог" исповедамо свакодневно своју веру у домаћина универзума. Бог је све створио из ничега и све у Њему има свој почетак и извор. Клањајући се Богу ми се из обамна властитог

ништавила и фантазије погружавамо у извор живота. ИДОJlОIIО­ клонство је властита IIројекција у ништавило. Онај ко се клања идолима клања се ономе што је сам створио, а сам ван Бога нема ништа. Сам Господ преко снога слуге заповеда "Ја сам Господ

Бог твој, немој имати других богова уза ме"

(11

Мојс.

20.2)

Божије је пралик сваког другог ја. Када не би било вечног божанског ја и његове личности не би било ни појединачних личности."Какав сам ја капетан ако нема Бога" каже јунак Дос­

њених следбеника о којима у свом Откровењу говори свети

тојевског. Ако нема БОIЋ ондаје све сенка и бесмисао, а нарочи­

Јован богослов. Само МОllашком упорношћу, суровошћу и

то нема хијерархије и власти. Бог је Отац Господа Исуса Христа

СГlреМllошћу на смрт могуће је истрајати у борби за конзерва­

и то од вечности. Именујући Бога Оцем означавамо да је Бог

тивну револуuију као радикалну контрареволуuију и у побуни

:I,убав јер је Отац своме Сину кога воли. Суштина божија је

СЛУI'е своје предаде им благо своје; и једноме даде

однос љубави између опа и Сина и Светог Духа.

пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме

Богсе lIазиваСведржитељем пре него Творпемјер

према његовој моћи: и одмах отиде. А онај што при­

је и пре стварања држао у себи сав план стварања,

ми пет таланата отиде, те ради с њима, и доби још

све енергије и све законе и слику свега што ће

пет таланата. Тако и онај што прими два, доби и 011

створити свих људи и свих народа. Бог као дома­

још два. А који прими један, отиде те га закоГ13 у

ћин све ствара по плану и онда све држи и о свему

земљу и сакри сребро господара свога. А послије

се брине и промишља, а човек је круна стварања

дугог времена дође господар ових слуга, и стаде

"По том рече Бог: да начинимо човјека по свом

сводити рачуне с њима. И први ступивши онај што

обличју, као што смо ми који ће бити ГОСllодар од

доби пет таланата, донесе још пет таланата. говоре­

риба морских и од птица небеских и од стоке и од

ћи: Господару предао си ми пет таланата; ево још пет

цијеле земље и од свијех животиња што се мичу

таланата које сам добио с њима. А Господар његов

по земљи"

рече му: Добро, слуго добри и вјерни у маломе си

човјека намјестио га у врту Едемском да га ради

био вјеран, над многима ћу те поставити уђи у радост

да га чува"

господара својега. А приступивши онај што доби два

првих људи Бог је промишљао о спасењу преко

(1 (1

Мојс.

1.26)

Мојс.

"И узевши Господ Бог

2.15) након греховног пада

таланта рече: ГОСJlодару предао си ми два таланта,

изабраних људи и изабраног народа, а када је грех

ево још два таланта која сам добио с њима. А госпо­

достигао нај већу меру син Божији постао је човек

дар његов рече му: Добро слуго добри и вјерни у

"Јер је Бог толико заволео свет да је и сина свог

маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити

јединородног дао за живот света" син, који је ро­

уђи у радост господара својега. А приступивши онај

ђен, проповедао, распет и васкрснуо и тим својим

што је примио један талант рече: Господару знао сам

подвигом отворио врата раја онима који га при­

да си тврд човјек: жаљеш гдје ниси сијао и скупљаш

хватају" а онима који га примише даде власт са

гдје ниси вијао; Па се побојах и сакрих талант твој у

буду дјеца Божија, онима који вјерују у име њего­

земљу. А господар љегов рече му: Зли и лијени слу­

во" (Јован

го, знао си да жањем гдје нисам сијао и

113 скупљам

Христа и н.еговог искупитељског дела даје се вер­

гдје нисам вијао: Требало је дакле моје сребро да

НИlIима благодат усиновљења, власт и сила обо-

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

1. 12).

Прихватањем Господа Исуса

--------------------------------------------------------------35

у својим редовима BaCeJЬefiCKOI' цара и сваки је верник дужан да

нека мој дом буде Света Гора. Шта јеЈерусаЈIИМ земаљс«и према

врши ту царску функцију да штити царство божије у н.еl'ОВОМ

ЈерусаЛИ\1У небеском? Ја бих желео lюћи у Јерусалим земаљски

политичком аспекту }џ1 се бори и да ратује као што су ратовале

на хаЏИЈIУК ГПС су стопе спаситеља мога, али нисам у \10гyhIIOC­

хришћанске империје против варвара, јеретик:! и муслимана.

ти! Зато

Рат и борба нормална је дужност и функција царске службе

лиму, где нисусамо стопе

свете Цркве која је додељена веРНИЦИ:-.1а. Када нема цара или

победилац смрти, ГОСIlОД мој И hOГ мој." (Српски lIарод као

hy

да се УЗДИГllе\1 вишњем Јерусалиму, бољем Јеруса­

HCI'O баш он сам, васкрсли и lJазнссени

краља (који је исто што и цар само без насељенских претензија)

Теодул гл.

та служба пришща сваком вернику. То није демократија као

као стуб који држи свет, а

власт већине, него једина могућа теократија као саборно преда­

се иде на небо. То су остаци и трагови органског живота и

67)

Кућно огњиштс као центар света и кућни стуб

Kyha

и породица као лествица којом

ван.е божијој вољи. Руски теоретичар монархизма СолеНСIJИЧ

рајс«ог стан.а пре пала првих људи. То су трагови приморди­

назива своју теорију народном монархијом управо зато што

јалне традиције универзалног монотеизма о коме сведоче и

истински монархизам произилази из саборности, која није мо­

православни теолози I6 ). Та примордијална траЈ{ИI(ија која

гућа без миропомазан.а као печата Духа светога на сваком "ри­

осмишљава цео живот чинећи сва«и чин лествицом на небо

паднику

заједнице.

То

је

домаћинска

благопат

постоји у нашим народним обичајима али често са данас нера­

државотворности која припапа сваком члану цркве због чега је

зумљивом симболиком. Разумевање симбола и јесте истинска

идеја апсолутне монархије страна православној цркви. Идеја

\1УДРОСТ. Владика Николај своје учење о симболима и СИI'нали­

апсолутног монарха је апстрактна филозофска и мстафизичка

ма божијим назива православаном филозофијом. Та филозофи­

идеја. Такав монарх био би самодовољно оваплоћење Хегело­

ја као сећан.е на златно доба је предуслов живљења божанског

вог апсолутног духа. Самодовољан и не може нико да буде, али

откривења у свакодневном животу. О тој универзалној примор­

ђаво то покушава желећи да замени самом себи {;ога који је

дијалној траДИllији сведоче научници као што су Мирчеа Ели­

условно речено и једини апсолут. Апсолутни монарси као Ilар

јада и мислиоци траДИL!ионалисти као што су Ренс Генон,

Петар или Наполеон били су претече антихриста, који ће бити

Фритјоф Шуон и Јулијус Евола. Један од православних следбе­

апсолутни монарх јер ће владати у своје име у ствари у име

ника Рене Генона, Александар Дугин овако објашњава потребу

ништавила. Није случајно да је Хегел у Наполеону видео ова­

обнове и савременог истраживања традиционализма: "Тради­

плоћење апсолутног духа, а Наполеона је свети синод руске

ционални хришћански аутори, познати у Русији, стварали су

Цркве прогласио за антихриста. Монархијасе не може наметну­

своја дела у еrюси када је свештена и сакрална подлога др у­

ти одозго као духовно насиље како то сматра римокатолички

штвеlЮГ живота и ДРУШТDеног сазнаља уопште није довођења

писаll Жозеф де Местр када у својим "Размишљањима о фран­

у сумњу. Они су стварали у крилу традиције и због тога за њих

цуској револуцији" каже да ће се краљ вратити на власт тако

није било неопходно да rюдцртавају и разјашњавају те ПРИНIIИ­

што ће се објавити даје дошао на престо и сви ће ПI прихватити.

пе, који су били о'rевидни СВИ\1а од владара до простих радни­

Тако нешто могуће је у римокатоличким земљама у којима је

ка ... 'Тотални траДИL!ионализам" настао је у двадесетом веку у

како каже отац Јустин "свако шраф у механизму који нс може

Европи као наро'rита идеологија која се бори за пуни и беском­

да се покрене док за то не изда директиву главни механичар из

промисни повратак ка вредностима траДИl1ионалне свештене

Рима". У бившим комунистичким зсмљама у којима I1рсовлада-

цивилизације, чија је аПСОЛЈ?тна супротност "савремени свет" !

као такав )." Примери из живота српске по­ родице у

прошлости

могу

нам

послужити

као подстрек и поука за домаћинско пона­

шање и живот l8 ) али је немогуће даllас на радном

месту нпр.

проводити

принципе из

Гlородичне задруге или из средњег века. Није

довољно ни покајање ни живот у нери јер се тада без сваКОЈ{невних правила живота може

јавити својеврстан "православни" нихили­ зам. кад вера нема ни ослонац ни ефекат у

жења и преображења. Конкретан 'IИН иницијаllИ­

животу,

је

и рађање новог у Христу

што су се сви конзсрвативне и традиционал­

је света тајна крштења. Крштењем и миропома­

не вредности контаминирале духом времена

- смрти старог човека

пуном

искушењу

и

недоумица

по­

зањем човек постаје члан Цркве као богочовечан­

па ихје скоро немогућеследити. Да би Србин

ске зајеДНИllе. Света тајна миропомазања врши се

данас био истински домаћин и слуга Домаћи­

на васељене потребно је поред православне

непосредно након крштења и означава опште све­

вере и познавања те вере, Гlознаван.е народне

штенство и силу власти деllе божије свих хри­ шћана по речи апостола да смо сви ми "Ilарско

ТР::ЩИllије и национаю~е историје и непреки­

свештенство род изабрани". Епископ или свеште­

дно умно преиспитивање у светлу своје "ло­

ник разликује се од верника, функционално, по

гичке савести" шта јесте, а шта није у складу

служби коју обавља, а Никако суштински

свсштене траДИIJије "злаТНОI' доба". Тада

- онто­

he

лошки. Миропомазање се врши светим миром ко­

се свакоме духовним путевима несвесног због

је освећују епископи наследници светих апостола

саме жеље и усмерене интеНIJије отворити

и тиме ова света тајна има карактер личне педесе­

конкретни путеви следовања траДИl{ији. По­

тнице

-

ред чувара свеопште људске, аријевске и хри­

силаска светог Духа на апостоле. Овом

IIJhaHCKe

Светом тајном сваки верник постаје одговоран за

задужбинарство и друге облике "сабирања

славној Цркви не може бити клерикализма као

светлости" српска породица била је и јесте

директног мешања јерархије у политичке посло­

чуrшр вредности српског златног доба Не­

ве или доношење полити'!ких одлука које би би­

ле обавезујуће за све вернике.

традиције "златног доба" адамске

религије сатја-југе, кроз веру. морал, рад и

Цркву и све што је црквено. Према томе у право­

мањићке Србије које су Србе обавезивале да

Свештеник је

домаћин у Цркви и служитељ свете ЛИТУРI'ијс и

буду достојни настављачи својих предака. И

не може одређивати политичке ставове верника

у најтежим условима српски домаhини били

(нпр. за кога треба гласати на изборима). Онај ко

су дубоко свесни да смо царски народ са сво­

би другоме одређивао како треба да се понаша

јом културом, свецима и песницима. Моји ро­ ђаци

био би одговоран за њега. Свештенство када јавно

на

Банији

чији

су

преl{И

били

иступа треба да говори као Христос који је гово­

професионални војнини (кшатрије) и никада

рио "као онај који има власт а не као књижеВНИIlИ

зависни сељани увек су осећали презир према

својим поунијаћеним бившим саплемеНИIlИ-

и фарисеји" као они који имају власт у Цркви, а не као они који се надмудрују у ПОЛИТИIlИ. Сваки јавни политички исказ свештенства који излази ван литургичке фУНКl{ије (сем кад се ради о јавном и тешком кршењу морала или насиљу над црквом од стране политичке

власти) спушта свештенике на политички "дсмократски" ниво

и подложан је демократској КРИТИIlИ. Православни вернини као домаћини дужни су да учествују у јавном и политичком животу, а одговор како да се понашају даје им њихова савест просветљена молитвом и светим тајнама, наllионалним пам­

ћењем и историјском свешћу као конкретном одговорношћу за зајеДНИIlУ. У почетку Ilрквене историје преовладавао је есхатоло­ гизам и ишчекиваље скорог краја времена и другог доласка

Христовог, али када се паганска власт приклања под сенку крста у ЛИIlУ императора Константина Црква постаје знатно

ближа држави и узима на себе одговорност за њену судбину. То зближавање се најбоље види у положају Ilара у Цркви. Црква

помазује Цара као носиоца особите благодати владања, као главу државе, као домаћина у држави он тиме постаје носилац лаичке харизме и тиме препставник црквеног народа. Цар Кон­

стантин себе назива епископом спољних послова Цркве који сазива васељенски сабор и председава му. Цар није глава Цркве

и када поједини Ilареви покушавају да наметну своје догматске ставове то су јереси (аријанство, иконоборство) и Црква бива

гоњена од јеретичких царева. Цар је симбол победе Цркве над светом и изградња царства божијег колико је то могуће на

Земљи, што је и харизма али и крст посебне одговорности који посебно припада верницима

-

лаицима. Своју функцију све­

штенства Христос преноси на епископе, а нар је представник

IlpKBeHol' народа, али не политички или демократски представ­ ник него представник потеНllије царства која припада Христу.

Након пада Византије благодат васељенске империје прелази на

Русију као на трећи Рим. Православна Црква након

1917.1'.

нема

ва папина вера најлакше је обављен прелаз из "комунизма

)

"Ј{емократију" преко ноћи и аутоматски. Обнова монархије до­

шла је у Русији из народа божијег кога су повели грађани и Мињин и кнез Гlожарски и који је саборно

1613. довео на престо

цара Михаила Романова. И обнова српске монархије дошла је као последица народног и Богом инспирисаног устанка против

лажне исламске империје. "Кад је КРВllа из земље Гlроврела

земан дошо ваља војевати за крст часни КРВIlУ прољсвати" како каже народна песма. Нарочито данас када нема монархије јасно

је да се она може обновити само тако да народ саборно инспи­ рисан светим Духом и свестан своје домаћинске одговорности задржаву доведеи прихвати православног монарха. Православ­

на теорија монархије тиме се показује као теорија конзерватив­ не

револуције

и

као

једина

Богом

инспирисана

контрареВОЛУllија. У ПОРОДИIlИ је домаћин слика ьога и он се брине и бори за своје укућане како сведочи владика Николај: "На основу CBOI' искуства и уоченог примера српски домаћин у планини ство­

рио је нешто изванредно са божијом помоћи. Створио је од свог дома богомољу и IlРКВУ И манастир и Свету Гору и Јерусалим. На свој дом ставио је крст Христов и све осветио крстом и

посветио преславној и недомисливој Светој ТројИIlИ, узео је једног од прослављених слугу божијих за свог заштитника и служио му као крсној слави. Увео је скраћени типик манастир­ ски у свој дом: Типик поста и молитве. Српски дом постао је прави манастир, са једним додатком освештане брачне везе ради множења народа божијег и са скраћеним молитвеним правилом по нужности но које се надокнађавало већим трудом. Вера, поштењем, послушање и трпеlЬС, то је укратко био типик

сваког српског дома. Шта је Света Гора него служба Христу Богу? Ја не могу да одем у Свету Гору могао је Србин рећи зато

36--------------------------------------------------------------------------------

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

м:; који су Irост~]]и робови Iј~п е и кој11 су и;lкu су

И:IJI:! Jlа3.1реllC м оштtl ItДY Србltјом !1€:ш:r1l.1ју се

ЖIlОСЛIl у ЗСМЉIl У којој је Щlр 5110 I~Юroос !!Сре

чудне

бllШI ЗЗIIII С1Н1 сељ~щ,

с рпске ПОГll611је CIIIIOIII1 га 1390.1', 11pelIDCC из

- KMe1"OIlIl. CprlcK~ I l lЈрОДlща бил:; је чувар cplrcKe осло60дилачке идеје о CPI1CKOj ДРЖЗIII I 113 Б:ШК:Ill У у којој 1"рсб:l C~ ЖIllI(' СОИ Срби од I,СТОЧllе об~ле ЈЩР~IIС~ОГ МО['" 110 cpr1CKC 1!0jUUIIIIHC и оп рСКС KYl1C IIOCPIICKC вардар­

11

Зlшчзј l lС СТ8-1Р II

3.1

Il PIIUJТII I IC у Раll:IIIИIlУ. з

СрlIСКI1 lI~poд. ЊIКОJl

1690. Г. з време 1ICJ1I1Ke

ссобе 11О1111:ПР l lјзрхом ЛрсеШlјем преносе га рз, ВЗIl Il ЧЮI МОllаСII уСеllТ Лllдреју. 1697. 1', 11реlll'те СУ М ОlllТII у ФР У\lJКОГОРСКИ М:III3.СТI1 Р Врдник , з

СКСМЗКС{IОШ1јс. П орсд 1"еХОРЮUllтале крста Срби

~ ~peMeTypCKO'nYCTpHjCKOГ ратз

су

11.1

yueK

,Iмаllll

1I CIICCT О Iшшој

ueРПIК:lШ I

U 'rOMC Д:I

НЕБЕСКА СРБИ Ј А

II1Ш.еНС

cplrCKe IIP*~oe, CIIC око H~C је бо ж~нска CIIM6Qsr It снпraл. LIa'rY/l111, /I1CCT~ 11 IIOI":ll).aj1l rOllope I I~.\I OCM IICJ1 YCuel'3 ШТОССДОI-:ll)а. CIIC у СРIЈској историј ll Ilма CMllc.:I O јер је Ir рожсто Ca.\.l llM СМIIСЛОМ ГОСlrодом И СУСО.\I Христом 11 сне је рекз кој3.II!IС кз l>Ory. М 11 :.I\И11111>10 I I~ ВУЛК:lНlIма Cllal'e IIЗО1llХ С8СТIIХ rr peII:lK3 премз којн.l-tз се сз­ мо требам о ОТВОРIIТИ дз IIЗ.\.l ЖII ВОТ nocTalle сос­ IIJTClla историја. Ак о се 111' OTBOP IIJ>lO 3.'1 I'зј и Iюрука,

цији ЖIIIIИ оећ I lа 3('МЉII веЧIIИ Ж1l1l0Т, ТО OTвap~њe

и та свест подстиче ru IШ још осhи 11O!IOllf јср II.<:f OII ум ностаје део свесПI Н ебеске Србrlје. СрпеК:I 11/Iсј:l lюспrје ~ T3KlIOI' IlшtlНtpаtШI' Србl" 113 реаЛ1l:1 ЖИВОТIIОРII3 с [ ша, а CIlt'CT о свец имз И II/)СЦIIМ3ДСО CII:JKOIIllenl le СIICCПI, Такав 11ОсueћеЮI и IlробуђеllИ СрбllН м оже рсћ11 са СlreПIМ апосто­ лом Пзll1iом који каже " Н е ЖИUIIМ јз lIеј'О Ж 1111И

БJlЗГОД3Т 6111'1смо нзб.,чеlШ у "СI1ОЛ~'1II1ЊУ тзм у" О

ХРIIСТОС у MCIIII ~ " Н С ЖIIЩIJ>l I1IIШС ја IIСГО IIСбсскз.

MCIl1I." За

свако можс Irзhll с"ог Ilебеског и состог узорз.

1'1101"

рајскor'

Гl О1"рt:бнз јс само жеЛи'l:J:l СЛСДОIL:IЊС\oI

01111 IIР"СУТ " И ОRЛС И да lIа IICKII lIа'll ll1 I'леllзју Свет кр оз lIаш е 1.1'111. П РИСУПIИ су као охрабрен..:. суд 11 1I0лссhање 113 lIашс IIЗРОIl1IО OflpcnCJl,elloC • KOCOВCKII 1I да су

СIJCТОЖIэ:rРСQск lt 3.1I1СТ. KOCOIICКl I ЗЗОСТ IШО лубокз ~:lТРlщ:r 11:1· рОIlIФI' 11О11аШЩ l и'l311З'11I Оllредел.е1!.1ње

3.'1

цзрство 1 1е6<."Ск о као

ДУХОIНlllllрIIIIШШ. у К ЉУ'lНlI ~ IIСТОР llјСIЩ.\I МОМСIIТИМ З " П р:rllд:r ДРЖIl3СМЉУ и гралоt!C~

K:r:.l\ecpnCK:r

113РО!ll l:III00ЛОI\Ш\3

11

Уl1рз-

110 је 01lрсдеlЫ111:1ње э:r IlрЗIlДУ код Ср6а кар:rперltСТИЧl1О кзо Оllредел,сње э:r царство IleOCCIIO у чему СDlI С р бll rlОllСКЗД 11 IICCII<.'C11O сш'цују рt'Ч ГОСIIОJlЊУ ''ТраЖlпе ц:rрстяо божије и np:rIlДY њеГОIlУ а све 01'1":1110 he 11:1.\1 се додати". ТО IIСТО је Ср61111 рекао CIIOjl,.\I реЧИМ:I "ЗеМ~Ј1.ско јс 3.1 М:lлеllО царство, а небеско YllltjCK 1I 1I Оllllјс ка." Тако llujaM Ц3РСТII.11IебесКОI' којеје UСIIТр3Л' 1111 l юјаJol XrHI CT080f ЖII~от:r 11 ПРОПО8Сд11 lIостаје UСIПР3Ј1II11 IlOј:lМ Срl1ске Il сторије IllIаUII О II:lЩI ССвести. П очеТ:IК HCl1YIl.eIl~1

CPIICKQI'

KUjOj rOI\OplI Свето mIСМО. С llfIIИНt Il r.\I~ • и л и Сil УЖ~1>C' ( IIII(l\"uJ ид~ј1l ' МИС,'I И Г..uЖ 1lјој u c plrc"O~t 'I ~ I""ДY' И:1 1I III:' Ш ~ C"" I'T.

11робу­

I)cI ЮГ С р биш Нсб.,:ска Србlф је К]МIГ3 у којој

СIIC 1 · И .'>I Ilреu и м~

г. у Футог

по Irрви пут у II Оllијој ЈIС1'О Рllјll СТII.1рЗl r.е у је,

ском Ж1t11еh11 Ж1lllOТ херој:l. MOH~X:I IIШI домnћll11 :1 у БоI~1 11 сueшhу о CPIICK Oj 3.1UC1"lюј тради ,

1::1 uepo.'>I

lIol)y. 1I uepa

1716.

биле Bp~ћelle у LlРШIIIК. З3 ~pelole

licO l'prrllCKY с.1БОРllУ IIРКВУ. 1989. ГOдllHe /.101111'1' путују 110 Србlrјll Д:l 611 се КOt lа'lI Ю скр:rС1IЛС у РаВЗНИU II Jlззарсвој 3.1дужБШIН 11 T1I.\oIe 1 1зјаВllле

011ај Србии кuји IIM~ oTllopellOCT ка божан·

лруга 11 небесКОI'

Kacllllje

ср пског СТРЗJIањз 19~2.1'. МОШТИ су СкЛОЈI-СlIе у

је l13.ша прав,1 отаuGИIl3. I lсб..--ска Србија.

рајск3. и ХРИСТО8-1 Срб llја Ж II IlИ у

б11

1I:11111Q1I:rЛIIОГ биhа ст руја.ч:! 6лаГОД3ТII је IIСћ крштсњt.:

Срб:r., IlаС1":III,1 К ЖИIIО1':I у l-! емаЉl1ћк ој Србllји, а ВРХУIIЩ ].:l8епlO оllредеJlоСн.е СIIL"ТОГ КIIСЈ.1ЛаЗЗР:l].:Ј lIаРСТII!) небеско. COCТII кнез

Лзззр кој11 јс 1375. IIЗМ ll рllОСрl1СКУ ЦРКВУСЗ !!.1ССII,CIIСКО.Ч II:I1"РIl'

ЈаРlUlIјU.Ч!1 6'10 КПIТОР Mr10fIIX цркавз и М:l1IСПјрЗ, lIа 111111 сооје КРСIIС славе с8стог пророкз ЛJolОС:L 1 :Ј."I9, ПIIIШIМ:III I ШрОДОМ у

\IIl pC1"I\O

1',

улащ са

CIIUjllM

ра,

небесно 0liређ ујућ11 КOIlаЧIIOСУЛ'

бllllУ c plr cKor I Iародз као з'1l1СПro г 11 II Сбеског IШРОЛ:l. l-! аКOII пропзсти СРIЈске ДРЖЗllе јСДИШI 4~1КТOP

KUj l1 ујеШlњује Србе је

ПеhкЗ nЗТР11јЗРШllја - cplrCK:! nРЗIIОСЛ3КIIЗ Нрк!!." Гlcћкз II:iTp lt · ј:rршија Шllрll КУЛТСlICтн х l1 еМ:i Њllћз 11 УСIЮСТ:ltlJl и111 Шllрll култ Cl\CТur царз Л~заР:l 4юр мирзј уllи "зко IIOЛIlТI1ЧКII 11 МIIС1' IIЧК II

CPIICKY IIщију У IoIОДСР II ОМ СМ IIСЛУ те реЧl1 1I карактср CP"CKOI' IШРОJl:l. Тамо 1111111111 Лазар реално IIOCT:rje UСlпрзл:r фlll'у ра СР1lСКСllсторије. lI:1јлеnш и 11р11мер CIIII M3, и OIlзј чији су Il ола3.1К IrРllllрсмаЛlI 1·lerot:llbl1hl1, :l lkhKa IrаТРlфРШl1ја МItСТиЧЮI таЧIШ ДОД1tрз 11&111 земље 11 МIIСТIIЧКО срсд;шпе cpnCKOI' Ilзрода. Пеl1 је I(снтар Cp lICKO I' крст:. Ч llји ХОРН30IПЗЛIIII крак Iще од CI1C1'O[' Uасилиј:l Острошког 'I УlL:lра 3.1I r:rIIa којll бди 11:1Ј1 I1ЩIЩ">СК II/.I јУllщ1tМЗ до П рохора П ЧIIЊСИor' у IIЮ.:llIТllјСКI1.\I Jlу61шаlolа срнске путе, ~ UCРТИК:lЩ III крак од мешперЗl lСКOI'

OC1'pll.'1 Крфз CpllCKOI' I!рОЗОРЗ у lIеl l1"Р3ЩlУ EilРОIIУ У коју И3ЈIЗЗИJ>lО М У'l еШI'lКII 31111 сnети­ rCЉCK II. И YIICK кадз је l'€:ШКО /11 11 Срби СМО С~IIII I IИ и Лзэ:rреIlН, yt!CK се Оllредел,ујемо Л3 будемо Лзззреви 1IlIорјЗ I IIIIIII. И yneK MCCT~ ст р:rЛЗIt.a

11

1I.1СКРССl ь.1 до Фрушке l'Оре

IIЛIIOМНIЕ:

",uk. dv ..ЬЫ•• В_..... /91ј, 2) М. "';'-";1' La c,'~_o,,,,, """'..dq• .., Ј' ""'';'''''''' T",,~ IWIJ. .. 9.1. Ј) s. М... ,,;, 1N T~"". ~ IQn .. u. 4) К. Г. Јун ..: 11<".о~о",~и ~'1"01l~ .. П8. у " ......ј ... Ю" "',абр'Н '" 1) .rJ<=ntI.!. SoI:Ж ...." .... Fюm

д< ....

Б«>Гf"t.O.l m.

S) к. Г. Ј у"" 1\<.,< ",.. <~y ј." H«~Ц 1971. S. Р",mж: 1N R7d,j", S"" F""","""" /980. 1) T.II/..,....,C_"'Iho>
1/,,,,

е) С.

9) IllI: P~." о <..." ...у. &<Ог!_ r~Z1I. 10) К. г. Jyrr r. Cflla,.... <НОЩ v,u"IIWIWIbI, " .w.I-370. Буд .. 1'!119. 1I! т. M,>lnar. L :.-r"takо"'*'II"', r - ...., 100/.,. ј od~~.""" L 'Ј"'II'"""""~ь.-,,,k, џ.......",1""4

I!) Ј.

S;"#~

&'''''''';'1 с{ 11... S""~

N~ '

y.,.t,

I~.

13) lIу. д1'lШ'".''''' с ......j~ """'јо. Гo ... p'~ Т«ОТ".'I ""кт<р.ју" <"~IL 6рој -Срп ••• "о .... бор 19'11 <. со 4ј,

1><'''-

14)

С. M"~. y < ",'1I: ск." сpбt~ кр.,.,.ј ... ц.

Щ н ... " "'"ТОУ<Т.

&01lIQ8l,. г... :k>:J9. .. пр.цо .... р
!~) nro~. JL М"ЛНot. ".у .."' бооГ[Щl ]97. t:.. Z5-Л.

]_]'l'Jl.

1911\1. 11 I cтop"j. р<Лllгиј ..

17)" Цуп,и: I I 17 И "6<оnюто. _ ... I~I. г... 3-4. 18) n [>оф. В. вn . . ... "iI: поl'''''''''''' ж" ........." Cp&t. MllH ..... 1!iS1

ПРЕДУЗ ЕЋЕ ЗА НОВИН С КО - ИЗДАВА ЧКУ ДЕЛАТНОСТ И МАРКЕТИН Г

НАШЕ ИДЕЈЕ БЕО ГР АД Тел . It факс:

01 1/1 34·291;

йејџер:

01112222·302,

број Ј 751

КОРИСТI\ 1'(; Н;ШI(; J.I }I(;јс - (iШ I О )1<1 Ж~1IНПС У РСllуrimЩ Lt Срп ској,

Р епу(јJIL1Ш1 CPIIl'KO,i КР
.У

циљу r.;фИК(1шијС I ' П UСР~ Д U Вi1ња сваке врсте

(економског, информативног, ху м а нитар н ог, државотвор н ог), КА С РП СКОЈ КОНА ЧНОЈ ПОБЕДИ!

МИ ЗАИСТА ЗНАМО КАКО! /-IАШЕ

ИДЕЈЕ

--------------------------------------------------------------------- 37

ЕЛЕМЕНТИ ТРАдИЦИЈЕ

Жан Бес и Драiољуб Којчuћ

ПУТОВАЊЕНА СВЕТУ ГОРУ што IНlтатс ,

"ОЛОНАШЛЊЕ БОЖЈЕ ПРИРОДЕ" Пре Il е го ШТО О IllIШ С М с ам суср ет у М :lllа стир у ,

II С

одреКН С ·I·С

IIМ ал и са оцсм Кир"лом ,јер се та бссе/ш ОД I-II-рала про­

" П ОТП У II С

удообјаlllњс ња,

11

ХРOlЮJl О ШКIIII

каС lll1ји х

]101"11'1101 б ll трсбала JIO hl1

113 jalHI?

Ј о ш прс Долас ка у

м о р:ю ла СС С П УСТIIМ до IIлан Iш е ФН;lOтсу, да 1I0КУ l 1llМ

r.lMO

СЛУ'lај IЮ ОСr.llllЮ? Всо ма

сам и х лако 1 1ро нашао на и сто м м ссту, у ЩЏlОј ту рс кој куhllЦII , I IОРСД

HlI,IIIIIHC ФНlI ОТСУ,

к оја се уздиж е с гра­

ЩЮ З II О М кр хко шh у II знад l-раl)е lllllЩ КОј с ј с окружуј у:

м ој с беЈl с шк е су б lШ С раз6аЩIII С 1101 КЛУ ПII , по п олу,

pacTyp Clle

I!С ТР ОМ ,

л и с товс сложим

11 ја сам их I IO К У ПlЮ, Tp yIIe hl1 110 ре до слсду.

се да

Н а II О 'I С ТК У бсседе НОСЛС II СКОЛl IКО фра:ш по­ ЗДРШIЉШЫ.l.н аСТУ IIН ЛО ј е ду го h yt-.lЊС, у које м , ЧIШI1JIO СС, ла ПIII О сазрс uај у II С IШ lIажна открОl!с ња, која

6 11 трсбал а да OKPCII Y Ilаш е пре lЈllш е У Мllре но Jt 11p e 1l11 1JH:. санреМ С IIО саЗ IШЊС. То су б llЛlI МIШ УПI "C3.I-ЈI СIkзпаIЬа

ПРIIРОДС", Ш ТО ј е Ilе ома б lпан еле м е н ат I'РШЮСЈШllll е MII CТl,K C , у

HC'ICMY

БЩ lзак јапаНС К I1М IIсжбама. Р с као

б ll х , дај е то lI осматраlЬС "СС М С IIII Х л о госа", ТlI X н с мате­ РllјаЛ НII Х СС М С IШ, з аТОЧ С Нll Х у н утар

CBIIX CTBOp CII.......

Пр060дс на ПIМ "10g0i" , ДС IIII'ШlIс ка IIрнрода на с nодсе liа на рајску Ч'I СТОТу. Тојс б ll ОЛОШКО сс hањеозе маљс ком

рај у и Ilрсдосс tшњс рај а н сБСС КО I"; з с маљс ко С UС ПI Л II­

аН3.ЛОПlја It С ll мбол fl. .. НI1 стс С ltМllатlt 'lIШ С ТУЛС IIП1 , а./1l l стс у 11 СТО врс мс жртвс OТPO IJ IIII X м удровањ... ,

ТИВ У РС 'IIIИ Х ореТС КI1 Х во г л lt К:l

C UCTOI- д то на - "те СЮI_ PYR Y људе IШ.х", са глас н о

1\0

11

ЊC I-OU ПрltlЩНII .

0'111

l-о rЈО рс О томс : " Баl · хтедс OTlip11Т11 свој)'

СТ"ОР"

MI!Tepltj y".

врло лс-

!ICIIOTY

11

Грчки тс кст кlыtl~ ПОСТUIЫl таКОђ с

' lOсле С IШКО I· щш а СТlшрања додај с: " и "ltДe ljol ·,даjl'ТО доб ро"

Око наш сг БСЛlIСДС Р:1 с у

- СЙZО60РНШСО.м;

Србuн. именом Драгољуб КојЧIIf\ са камером у руци. дошао је ойещ

Йрuзорu.ма саеШОlОРСКUX йејзажlL

u .млади

u

шрадицијскоходочаШhс_ Послушајмо

Погледајмо шша у себи крију .моuйси

u

11

МUUUСШl1рu неПобсђенu духом времена ~/ ArUE

ИДЕЈЕ

ДУ ХOII/l С

том с

дух Ilра IlОС ЈШllља, б l IЛС су

што н с

0 110,

ху, С lюјСТllС II ОМ ЉУ1ll1ма Заllада ЦIНш.

- јс р

- и аТС ll стим а,

It

IICPIIII-

0 1111 У С IIС МУ ж слс да IJI IдС само I' СТО Рllј с кс

"'до гађаје" 11 Iште рссуј у се само за ч о uс ка И сус а, забо­

раlJљај у hll

BC'IIIOI' ХР I, стоса

~I од6;щ уј у hlt чуда

11 ТСЛ С· TOJIIIKO IlOлсда сс баllС 11 110}IIITI1KOM, IIIIOCTC IICIIO с лсде hн

с н о Ва с крсс њс. За то ваш с 11ркне

I' СТОРJlјом , а затим

тај " ут, дол азс ло се К У1lар lt за Цllјс, до губllТка ДУХО !I ­ H OCТ I1 , до 1I 0С I IС ТО ЈЈљс н.а

...

Такав I Ю Ч СТilК обс liаuа о ј с Il соб и'l" ОСТ. Заинтс­ реСО IЩ НII ,

радоз нали ,

а1lН

11CTOllPCMCllO

с а l Ю llOЉIЮМ

дозом С КСl l се, зам ол lt ./1l1 смо оца КilрltЈШ да lI ојаС lI1' С lJоју мltсао.

-

I-I СПlll У

- на стаllllO ј с он, - су О ШI 0 11);"IIIII ЧИ )1I1 " '1lttIJe IlItJto M". РслаП llll10 ј е IIOC"l11J1O а ГI СОЛУ­ б ltло IШll рОСТО QJlбач е ll О. Ту су

11 l! ћlll сл lt ЈН I MIIT О "С~НI СЛУ I-! СТО рltјС" , lI еО I·раlll1ч е-

110 ,',1 rlpo r·pecy фОРШI , кој " ј е !Јсо ма л ако О n Оllрпr УП I , lI:lnpOCTO СС заГЈl сдаllШII у IIpelНl C ШllНI Лllза Щlј с и 110ДВРПI У l:lшlt ;Ш;IJI~I] 1t људс к у ду ш у. Б ЈIз'Ж С Н\I

11 про­

сл авље lll'

C IICTII 01111 Б ИЛII с у Р:ШII ОДУ IllIlI1 "р с ма II с торнјс ком Xp ltCTOCY С llас нтсљу , JIaj y hl1 rтРСlIIlOСТ да у ЊС-'I У ""ДС II PCIlPCMCIICKIt Логос, !k'lH Y Софиј у, Прс­ мудрост. I-I:>CI-OB з с маљс кlt Жi1DОТ, ЊС I-О IЮ }lСЛО llањс , ЊС ГОllе рс '! 11 - с вссу то 0 1111 ту маЧl1 ЈIН као а Л С I·ОРllј с ...

А ко СС IШ} 1 О IllI М заМ II СJlНТС , I1OЉC IН\ браhо, llO'l с l1 сте СХ llатаП1 , шт.I З ll а'lIl "О I IO II:lш ањс Gо жJtјс

llpltpo ne".

СВЕТО ПРЕДАЊЕ И РАЈ

cTup'le, IIpllll y l)C1I11, oCTujyhll IIС рlШ СУIIIТIШII cllojc I ЮРУIi:С, ДI1 IIЗМС НIt Helie сноје ст рпне cal'.'II!CIIO "РО-'I С­ II Н-'1I1 СIЮХС "ЈI" :Юо1' боЉС саГЈШС llOСТl1 С OJlpel)e lllt.\ I УСJlО IШ.\lU?

Ста раl ! се I lијс НII маЈю

-

lI IIOYMIIO:

З ll атс ) 111 з ашто ј с СНС11Ј Православна ЦрКlJа

ТОЈ1IIКО У lшжаШlllа ? Зато што звољ ава]"1 11<1 њом

јс

упщај . . .

01101 IIIIKoMe tнlj c до­ Mallltll YJl l1l!JC ЮI~1 да 11<\ Њ у оствару­

ЦрК I Ш

СС

"С

с мс

nРllлагођа'ЈаПI

шн о шh у, са ЊС I"ОИ Iн.1 С llок ојст во м , С[I н.С ГolЮМ брадом,

" HOIJOTapl1jaMa" кој с liс Bc h сутра за стареТ l1 11 б llТlI за­ Me IbClle ДР У ПIМ . Н е С М С ЦpKlla ~lhll II ;}М;} У сусре т, н с го м" ЦрКВII . И Црк!ш Il eMa за што да СТРС МII са l·ЈШС IIOСТlI са CIICTCKItM духом IIJII1 м у сс НР IIJШI'ођ:ща, ј с р јс r.1j с в с тс ки дух - сам о Iюказатсљ раз1ЈраТIIОI- мрака ... ЗаШТО б и ЦpKlla lI o ll ycТl I Jia Ilред о граllltЧ С ЊI1Мil 11 фНЈlОзо ­

11РСДС11шљао н ам ј с ОIШlIJlO hс њс тс ЛУХОII Н С О Чltl-ле­

фс кltм , п ол ItТlIЧКIIМ , lI аУ ЧllИ М 11 С КУlll с њltма ОВО I·а с ве·

110 1·Л СДСr.lрца ItCIIOJI lIол узаТ IIО Р С ШI Х КШlакај с­ II PIIMCTHO ј с КJl I1 З Н УО 110 ТIIМ 1II111ЉНМ I' С ТРОIJIIма It IlapKOI:JlIM;J.. Са м 0 11 с а Ibe l·OIIOM y~tltPOTIIOPC IIOM С llOља­

Д IIОСТI1I1 У ll у трашње У "С РС IЮСТlI , кој у с мо МИ, људ и с а

За пада,

у

срећно.м споју речи и фошографије, на овај несвакидашњи хаџlИУК

IbIlXO IIC lI е lll1ДЉ IIiJС JIJCI-OUC 0'111, као н сам

_ " flОДС Н С CYIICr.lHUC, 11 "рн

Зllаке",

щш

Пошребом немог дијалога са йосаећеншк

I' OC Тlllнt

ДI1 јс ЦРIi:II3 1IOII Сh:I1Д

l1З П С РС llј с).

YIIYhCH IIр"РОДИ , Чl1111-I ЛО се,' У .\IIIРОТlюрашiO ј е јо ш IHlI1le, IJpahao је lIа lIоч еr.lК, н с ТЩIIIКО IlpCMCIICKOM Ilpa llO'ICTку , КОЛIIКО АС Ч Н О М 11 ј сЛlНtOМ Поч с тку IШII IIРС М С ll а. (Гако да IIРIIII Д:II-I СТlшрањ... Нllј е био прШI да .. у ВРС М С­ н у, JJ c h нзјll У lllфl , Iшјll Jtullt од С Щ-I Х остаШ I Х) .

цивилизације у живошу_ Француз,

нр е М С IШ, I1 сто пре М С IIИ ­

О l ша сам СС у бсссду умс ш ао ја:

Yllpauo

ЮI

можете П ОСПlhll раз умо м . !·! с пср ујтс II С 'ГО Р llјс ком ду­

" у нс тре ЗIIС IIОСТl I . ,"Ьс го" У~Н1рОТ liOРС IЩ IЮ ГЛСД,

шкеl-IOМ Жан Бес, си Пером у руцц у

ноде

'10И СКа, њс го­

- Л не СМI1Трате тl 811, МОЖДI1, 110111"1"0001111

ОТ:IIl КIt РII Л Нllјс саглсдшшо ТОЛ IIКО сам с тс

.молuшuа.ма држи осшаUlке наше

rIOCTa1ll1Te биh а l:Iall И lIИ hCTC срце м

УЗШIЗ;UШ над

стварlI, КОЛl IК О 1I.IIХ О I, У ll у траШЊl1 " ШШМ С II "

uу

необично Полуосшрво које својим

u нас,

IIO!lCc ha IШ Ту р с ка Ky hllt t
IЮЧ СТКУ

да ШIЫI 06 11чај да се саТI1 ра'l У lшј у ОД IIз}шс ка СУ lща IIр е ll СЛl 1 су ГР УЗ I1Н11

размаку од неколико деценија дошли IШ

филозоф СЛllкар поведоше

љ у6 11-

у

"pTOUItMa, ОС IIСТЉ С IIЮ.I ОД краткс ЈI С ТЊС КIIЩ С, као ма­ Л С НII KPXKII '1амац са II CpCiljCKll MJllIlllljaMa 60 КОllа. (01:1-

предака и Пресаеffiе Боzoродuце, ,ыа

И тако, ЈКЛадu филозоф Пllсар

11

JbIlJbaH3, кроз KOJICKUllj y далс­

fl С 'l С рљу сумагЛl ЩУ СIЈС то

K O I1 CTO 'lIl ~ графtlке.

зашшuшо.м својих :rрuшћаНСКIlХ

потрази за .монахо.м

l 1Ла ll С

Ј удсјс, 1 1реК РltIJС Јl С МН О Ill"ГI \ОМ акаШlја It

духовној тврђави Свеше Горе. под

060

CIICTJlO

ча сте јар уге, Р УЖ II'lасте I' Y KOТlIH C , обраслс lIP/lChCM

Йре.ма .мсдuшеранској u Православној

двојица су из различиших разлога

(Kalon).

кој е

1I ДО ОДРll цања

ШI Ј[огоса.

'1'1 10, а са м о а ll СОЛУ ТlIO ј с

ЛСIIOТУ

11PO-

узајаМ l 10 "р ОМС lt Jl, И'II1 Х тс­

К О II СТР УК1щј а,

ОДР lща њ у од Б ог;} , а заТIIМ

та КПll М

С МИЧКО I" 11 С l 1Ољ аIJања

Париза и Београда према оечносшц

apr YMCII:ITa,

11РОСТО М

П ала ШI - ОТКРI IШ!Л II СМ О СУ ШТlIН С IО, IIдC IITHTCT 1\0-

ошuенудu су се из духовне декаденције

С ХlJа ПIТlI СУ ШПIН У ХР Шllll аIlСТ II:I , која сс

I ШЈШЗ II 11 11 IIIШОу Н З ll ад разума It кОј а кори ст" ј сз ltк

I'РIlСУСТИО Н С IНlдЉ ИIJ ОГ у IНIдЉ ШЮМ. Оll-л сда llајуhн у

Iшје :ш1:lt."1"а, С83ДЩlе 6с"Ј IIO.\-I Оhll

4

11 YCTOI IIII" - од Il с прсста 11OJ" КРIIТlll1l1 з ма, П СС ­ ltlljaJICKTIIK C, CIICTCMCKII X CY MIb II, од

IIchcTe MOhlt

ШТС, којс У се6 '1 садРЖII lIСЛ .lh н с беС КОI·, r.lја Il С ТВС IЮ

l,pcn ue 'lc pjIIMa

1101'CIICTa, тс

фll ЛОЗО фС КОГ Н СМ IIРа, којllIJОД l1јеШ1110 у сам оуб ll СТВО,

JIora l)aja..

с вој с бел е шке , к ојс сам

110-

н р с др3. суд а,

теКЛl l хдана

Да ли јс с не то било

један Француз' а други Србин

УН Нl l с рза.п ШI Х

кр С llље ШI Х Х l1ља/ШМf! усло вности ПРОфа .. ог

ЛаllР У "рИ'130 сам са о це м КИРIIЛ О М , а Ilpe тога сам

сtJройска Ulн7iШ lс.<йЈу,,,-,,цu

ј с то ХРllшhан сТlIO , трсба у себ и

хтео бllХ да И С l1рнча м о Il lпс рссаllТllој беседи , коју смо

IIc llpeII

Mlludu

IIITd

110110 створ ити ХРltшhаlt С КИ 11:1'11111 Мltшљ е ња . ДО К СС

-

I:Ic h

IЩIН! О 11 БСЗ ll адllО ~lзг уБ Il ЛII.

Штајсто ХРltlllhШIСТНО,

IIOIIITO Il3I11I

очс'! - 1II1l~1-

ЈIII смо ПI, да б ll за ll О 'l еЛ II раз говор.

ОТ<Щ КIlРII Л сс nре к рспlO и ОlJако ОТПО 'I СО:

- ХРllшliаll СТlIO , IJ ОЉС llа Gp;lhO, ТОјс "О П О ll ашањс БОЖ llј с IIP~I POItC", ка о ШТО ј е лс п о рс као CНI.'Т1t rpltJ'OPIIјс НIt СllјСЮI ... дщI lЈ11днте ЛII , браhо 110 XP ItCTY, пре IICI"O

та, КОМС ј с

cyl)c llo

да IIШ'l СЗ ll е, као јссс њој ТРalЩ ? ! н.ој

ј с II С l ютрсб н о да се отвара С IIС ТУ, ј ср о на ј с, по рс 'lIt м а

С llе ТII Х Отаца, ви Ш С од НРUО Г СПlарањ:Ј.. дли онај , KOjl-1 улаЛI у ЦрКЈЈУ , м о ра ОС11111ИТII о вај САСТ 11ред

Hpa l·o-'I

Х рама, ј ер

0 11

11

l'рОКJlстlt га

уо пштс та м о II С У ЈШЗII , ако

СС ОДРI1Ч С I lOкајања It У МРТ IIЉС II.а

ClJojc

6ССТ IШН ОСТII ,

ссб 1l'lН ОСТ 1I11 ("OPlIOCTIt ... У З .\iIПС , н а ПрIIМ С Р, такозва н у "СО Цllј алну

MaJbCKII X

IlpalllIY"

о к ојој се да на с I"O!IOР" Шllр ОМ зс­

Ilростора : О ll а !Ј с остаТl1 '1I1 С11! илуз ија, С ВС

-------------------------------------------------------------------------39

Бсз оБ З l1ра на н с н збеж н е ю узетке, Koj~ 1 морају

-

да I юстојс збо г Н t:ДOlIOЉНOI- Iюзн а lIања ДО КТРНllа ~I 'I С'

ШЩ ~lј е

-

II реО110љсв а Ч~ lТа llа

доста"]"к" 11l1фОРМflц ија, цело Снето П раuослаuље се

ИМIIС Рl1је, ~Iзб е гла ,\\ухаМ С1IаI IС Ю lполумссеu, одрекла

ОДРI IЧ С сту паlЫl у саllСЗ са О Тllалом , а IlOста с нјО~I, С
се P,lМ c K e П lјаре 11

мСllOГ

са

c IICTa, с а

цаРСТlI ОМ А НПI ХР lI ста ,

И ота ц К I1 Р l1 ЈЈ је одБРУС11О

CIHI'\! јерес и ма _ АЛ II,

фразу , која је за

OIlY

њс га, IIСрЩШТНО, б l1 ЈЈа најllубља УНУТР"Ш III ЫI IIСПlllа:

- Ј {IIIII1Јll tзаlll1jl1 Л Н Т lI хрнста - ТО јс

IНШ lта др у го,

ЧОВЕК ЕВРОПЕ

-А

.\t CCTY.

IlllCKYClljy

Мој друг јс lI~t nLO:

ШlU је то AllТllXpllCТ, ue..~ I~OIlOIJITO OO"" О Ч С'!

Отац К I1 Р l1 Л 1II1јс одмах onrOIIOPIl0, да ЛlI због ТО Г3 што је био 11Э ll е нађСII на ШII М Ј\ еЗ l\ а њсм , ИЈ"t се колебао , Д3 ШI да уо пш п: те м у, НаЛ О КО II ,

0 11 је

Jl aC TallJbaTH

ре ка о:

IIС ЧШ~ (-,ТIIO II И}lСТlI С llој е l'

BfljBI1111Cr доБРОТllора,

'10-

алн ко­

lI еПР ~·lј атсљ. То сс , раДI1

ЊС I'OIЮГ доласка, тр уде безбож шlЦ И

11

МIIOПI ХР l1шћа-

lI есаЗ llаllај ући II ОСЈl еди цс с оојих ДСЛОllањ,t, а тако,

1111.\18.. .. -

то је стадо, кОје lI е жури да 110б ~'lј с

IlOтрсб ll У Ifнформа llllју ~1 које с коро IНI Шта ' I С Зllа,., Један '!ОН С К

11

БOI ',

-

сто !Јам

IIс ћс до краја, '1ак I lр СТ llор Иllшlt сс у

ПIХ , ФЩ l аТl1'lНI1 Х

,\IolI:Lxa

следс в уко ве,

у току Д8 адесстOI' вс ка, ГЮ'lIlС да сс см атра И С ПI11 0 ,\I ! ..

•• ро "ађе Бога у С ВО .\ 1 ср ц у .. , Clык о ДРУ I О - јс за к о н тр уљс н.а 11 раСIЩЩН Ыl.

IIРlНщца мо " маJlОМ OClU1'~ Y", ДlШ апостол Павле,

-

I- I ама Ilрсба цују за С УIl I1U1I1 У ЊИ ХО 1l0М

јс

КОЈ[С I Ш

" lIIlкак о II сће UIIТlI

ClIIlCOHOClla

~hlllla" , ~1 зајсдно с"

нсран "PUUОСЈl аlШllO ,\1

11<1 1-111-

1I 8~0 МIlJIII број JI,УД " 011 си­

б1l8гоч.ilIllhу, Gu.ш

Чllљuиа Цркоу".

-

ВЈI I:re IIП.\I

lIllUII O oGјUС IIltЛlt,

IIOILПОIIUIIII очс, н е­

раЗОрllUУ II p"OIY~eIIOCТ IlРОllос.!ШОllој 1'радlщltјll. АЛII ј!:

IIII0pen

те IIСIlРО МС IIЉllие

l' Xlјјс­ OC'Q ."1U I\1I1СЛII,\lО 118

110ка.'I.III1X јСЗ IIКIl I IIIРОII

Ullpa

11

11

ЗilIIIlДУ.

11 8р1.' чј8 У JIItтурпtjll , а

СIJCIIIТС lllша

11 1111

с uеШТ!:III1ЧКС

-

O IIДC 1II1је рС '1 О раЗJl ИЧlпtl ,\1

aC IICKTII "," - lIpCI\-

III1М ~1 с авремеНI1М, ТрадlЩl1ја је у ве к б ил а једна те

I IOТПУ IIOМ У ЮlДањ у. А ск раћсње

11 СТа. Обаllез н о КО РIllНТС I ЬС Л "ТlII1С КОГ у С IllI М

М ОЛ ~ПВl t ? До [lOја н е с ветOIНШ Х богос.пУЖС I Ыl, А I IOД­

XP ~I ­

шћаll СК~IМ земљама ЗЩ l аШI ј е "замрзло" TpaДl-lImj y ,

'1I1ЈЬС IIОСТ в е к у? До О l1 усто ш с ња uркни и с мањсња с вс­

УI I~lформнсаЈIO јс, I1 сп рfl 1l0с н аЖl1О ј е JlИl l l ЩIO раЗ В ОЈ1 I·1 -

ште Н С ТШ1. Што lI иш е цркве За пада н зм иш љај у Н О IIС

-

11<1

Uр!шоне.

cyp01l0CT, у yCTY II-

начин е IIрндобиј ања МЈШДСЖ~I , ТИМ Вl1 ш е губе

О 'Ј С МУ l'OIЮр " БОГОУ I'О­

прсд RШl!IO,\1. З н амо , зајСД II О с" RUС llл ltјt:М RI.>ЛlIЮI,\l ,

KO pIIIU.hcIIoc 'ГUKOђc 11 да

ци ма 'l рсма времсну. АЛII ч сму ВОЛII ГIOIlУШ'г,ньс У I IOС­

TOllIlMa?

-

кој и IIl1кзда lI е ће ШI СТlI

сиuре,\l t:llO, што је IIСIIOЗ IIПТО 'ШК

на ста вно:

-

11 He pfl-

ЗДlJојс но Сl lOј е Ш1 са богочо оечаllСКО М љубаnљу. Да, м и

РОТlIч.~е cтpaHt:, у Пpuвослаuљу ПОCl'Ојll IIС III ТО

ГlOl1мање правде

К~IРН.п

:1.\111 с м о о вдс зБOl'

да смо с а мо се кта , О I Џ(а када цело к у "на ј ерсс, ску п ље на

ЮlфОРОМ И СIIОН{'Д IIIЩО,\1 , да "Ma ~ap

Je oaIlIJCJbeM,

З ll flМ,

ЗНfLЊС, С liСДО '1I1 ~Ю О с лав и C tlC:t-ЮI' у hе l', Ус коро ћ е рс ћll ,

неО,\lа IlIпеpt.'"CIlIIТIIО, Д8

отац

II СЗ IШ Ј!Ј t ца ,

oClUje

Гl рикриuај у ћи СС

же ЈIIt стаlНfТИ себ и у слу жбу. АЛ II да 6 1'1 то ypaд ~1 0

тpcllYnlKa

.... ало стадо,.,

тога, ла, без обз нра на lI а ш у Нl1штаllllОСТ ~1 наш е н с­

ђе ЉУДII, Koj ~1 са радо шh у Сl lремају мате р~lјаJIIIСТltчке

Ilр сру ш е ll С у па С Тllр е, Ор ~IПIIШЛ IL е ~III C TpYMel lТ c силе

Н СКОJl ИК О

Цркна , која

IJОЉС IШ бр аh О, да С lJуда ГOllope , да СмО,\l 1' I'О Мl1ла убо­

мрака, А IIТII Х РИ СТ н е ЖСЛ II УШIШПI1'Н РСЛlIПlј у, 0 11 је

После

11 IIc hI IllC! ,.

теор иј е

11

БОР l1

011, ~oj" '111~0 M IICJIIIТI:", IT pI.'JIMU lbllll Y Mt:IJy СИllpl.'МСlIIlМ XPlllllhu-

М II Hpl1XllaтaMO људс к у МРЖIbУ , ј е р с мо заУ 8 ек

ј и ћ е б lП И ЊСГОВ lIај гор l,

11",

разговор на ову

А ИТН Х РII СТ, оољеllа де цо, ј с о в ај , у комс ћс

-

HCY.\t0PHO сс

IllIкала 11~lјсдобиј ала обећ аll У земаљску . юбсду, ДОЖ ~I '

ЛШI М ~1I1И С М О ж е л с ли да пр е Юlнем о Н3 овом Iштере с:шТl lOм

с рна,

peIiIITe 11 11.\ 1, јер

-ЈЈеtlllll
АНТИХРИCf И ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСГВО ­

MOC KOIIC KOI'

И с то ка 11 Зан ада.

СПIDЛ,uтс IIIШllUНJlУ

н с го обеС 'l Оllсчење чов е ка.

до к '10ВС К не

с в е буре

I1 IICIIOll pCIJCHa

људске II СТО Рl1је: О llа је преЖIIUС ЈI
KOCТl I л ~ITYPГ I1jCKIIX нзражаја". С lIС ШТС II ~1ч.К~1 бра KOB~1

IICPY".

су оду нск IlOстојаШI у Пр ~ШОСЈШ III ЮМ Хр llшhаllСТIl У,

КаК1Ја је Оllда мисија Цркнс'!

гдс су М О lЈаШКII Ч ~I11 11I1 када 11I1јс бркао са ЧI!НОМ

Пре l-IOше lЬС вере преда ка It БО ГО llOс ml Х Отаца,

UlTCIIII'IKII,\I.

На

HIIKCjcKO.\t

c lle-

сабору ]ЈСД "КII С l' ипаТСК l1

11СЈЮIНПС и чистс IIсре. Чак ако сс ТО и НС С III'1д11 О НIIма

усамље llll К C DC"ГlI llафll УТ llјс је I lОдсепlО о ДУХ08ној

кој и 11м ај у IIл аст и Ilроузро к уј у I1 pO I-О ll е, у п о рс l)е њу с а

IICIII1IIOC""

којима ћ е се ПрОГО lll1 у P~IM C Koj Имп е Рl1јll Ч ~ШИТlI " е­

сјсднњава 'Ь'1 сnе ште l1 ства 11 6 рака. И једно 11 друго су

ч.IIМ беЗ ll ачај 1-1I1.\t, П ра IlOслаllЉ С

то је Ilс рllOСТ Тр ади ­

обј СКПI С IIСЩ ТС ЈIlt Х р '1Т У:1Јl а,., Па ЖЉ ItJ):1 Jf ОД
Шlјll , Трад ицији КРll Сталн о јаснОј, ТраД llциј ~1 С встој,

све ште llllкаје мај ка С НII Х паРОХl1ја Н:1 . Код lI ас п остој е

-

коју је З3l1 С 'ШТ И О Б о .', II с п одлож н ој промс на ма. Пр а во­

ЧlI та llз сос ште Шlч ка IlOкоље Њ;I , ка о ш то

сла вљс

- ТО је с аllрШС IШ Н Сl lOкрепlOСТ, без з ~щрж аllШЫL " ЈН ! llодаllЩ I"1 - ни т и jeltl1e РС ЧII , 11111'11 јешlO Г с л ов а_ СИСТII 11 Ilреllодобllll ЈОIШII ДII..\ШСIi:IIll је РС КаО: "1\111 IIС мсњlI.МО печ.IIС Mt:1)t; к ојс су I1 ОСl11011Л1I I!UШII 01111 11 чyвu­ МО ТраД IЩllју 'IUKOO.\l, КIl К.Н)' СМ О ј!: добl\JlII". И СпСТИ МIlРКО Ефt'СКII : " Б!tЈIО КIlКш.· YCl)'IJ"'Cу 110l'ЛСДУ IШШС НСр!: IICJIOIlYCТlIOO јс 'ЩIIIIТII". Тако да у " I'.I1 I1I1 CI II1:t-1 1I0CYHI1:t-tll" - у посудама б llhа наши х , Н СДОСТОј ни х н l'реШllliХ - .\1 11 ч у nам о бла го lJe pe ч~паВ ~I.\1 11 н е НЗМС II ЉIШ~ I М. ja'r

- TpUД HI1I1ja - то ј е ПРСllањс ltYXOIJ II~I X рса JlltOСПI и залог Il е пре К~IДltOСПI Зна ља, који l ютнче ОД ПО'lстк а света, од Рај а. Традиција је Всра, коју јс дао БО I'ОЧО нС К,

ГОСIIОД

јс 1I0KOJЪC IblI МУЗllчара,., ЛМI јс З;ншд на

1111 0,

Н аш

LlpK8ajc Л;UЬе

И сус Х ри стос, С llојим

A I1 OCТOJII.IM a, а

прсдајс ПОКОЈЈС ЊlI ма ~I роду, ТраШЩllј а ,

тој с II СЛ~I КО И IщјДРСIIIII1јс IщслеДСПIО Библије , форму­

ла !Јере , саБОР 1ll1 КОДСКС, с в е тоотач.кlt р УКОН Jl С И, кој " су про изашлн ~I З нај :lЛап mјнх уста Рс ч.lI , К,IIЮНСК II

11

ДОКТР~l ltaЛI II1 трактаПI , ЛНТУРПlјски трсб llИЦlI , С llете

ико н е, 60жа ll с ка 11 ~ПУРГl1ја, АЛII

-

Седам !Ј СЈ!И КН Х н нр сс uст и х Сабо ра су н ам за-

1111

IЈе IIР'IЗllвјете aYTo pllТe1'

JlОЖI1Ј! 11 НРСL \I1 З II С ОС Н О IJС ЦСЛС

ЧИ I'Ыl IШМО

са

"с ром

11

1,IpKlle.

CIlItX

Сабора?

01111

су

1 1 ре ЦИ З l1 рали I ЮРМС Х РИ СТОЛ ОlUкс IЮСЛfllllЩС Црквс,

JIItчка" т.ј. "сибоР"Il", "ytlllН{'pзwtIШ" У IшјШIl pt:м C~III CJIY ТС реЧ IП

- З а блуда се састојн у брка њу lюј МОII
IbCrOIIOM

П О llрат к у бl lПI 111 КО те ш ко

Hah~l , каО што ј е ~I сам I l редск аЗ ~ll1ао, Тр уд Лl lПI ХР II Ста

сс cacтoj~1 у томс, да у ПО ч с ТК у на тс ра 'Ю lI с ка да забо­ pa ll~1 СВС оно, шТо

.... у ДОЗllоља l1a да се

УЗ IIIНlJlI к" Бсс ко-

ЖИIIОIo1 , ка БOI' У и З :llo1 С ll11 га тсх н ок рате ки м

11<1'1110

удоб l lОсти ма , раЗОllодама, СОЦllјалним

гаранцијама,

С IJ ИМ ТI1М ђ у6 рс то м " рсд О ЧI1 ,\\а БОIЋ, У IbCI'OIlOM "н тс­ ресу јс натер ати с п е да м I1 сле, да је хлеб, КОјll молнмо У Оч е IШШ , еамо О Њiј маТС РllјаЛ flИ ХЈIL-'б IIВСУIШ\ll , кој и

cO n CTBe l10 M l1 ахођс њ у.

0 11

О'IIfГЛСДl1а ј е

МОЛИТВ~I се ради о хлебу н адПШР IIОМ , т,ј . о Духу С ОС­ TO ,~ .. , У IНПСрССУ Ант и х ри ста је да сатр с људс ке л и­ ч н ости ,

н ерсО Н С,

~1

заМС IНП~1

их

1I1 1д ИВllд уам а ,

аМОРф lЮМ MflCOM, a 'IOH II MIIOM ~1 11 еод гOlIOР'IO'\\, чиј " II СIIOСРСДIIС Ш lТс рссе ћ с аЈlПI ХР I1 СТ задовољит и ,

аПСОЛУ ТIЮ Ј СДIШ СТliO 1) 0 1'а,

ne hlll lX

11 II СТlfНlПО l' ЧОIIС Ка, tlcpnIIlJoj lll1O ОЛ н е м ањс

3:1110-

IIР" томе идеЗЈI ~I СТ I1ч.ЮВI Гlfl рол а ма ... Као 'IРО­

а псолу тн е МНО I'обројНОС ТlI , с п ој у Х ри стосу до е 11рИ­

сјак , Гос п од И сус Христос

роде, ,"ШТСрItНСТ IЮ

Maplljc, "cullcpzujy"

за столом ОIlOlЋ с ве та, а н ајбољ а ,~CCTa ћ с б ити ос­

ском блаГОШ1Т11 и

ЉУДС КИМ

м с ђ у божа н ­ IIрсображсњс

м"теР I'lје у Дух, . , Слсде hll Са БО РI! ни су ДОД;I.Л II IIl1шта

110 110

и сам о су ДО IIС ЛИ до I1 звртања

" е, II Зlюра жиоота, . , ПРИII

11

11 И ЗО IЩ 'I с ља Нсп, ­ CC11aM Ilpllll X Сабор а, од кој и х СУ се

IIОСЛСдњи ОДР ЖЗЈIII У Ефесу, доказуј у П У ll о h у

Хрншћан с ког циклуса. Та сеЛМ ItI ЏI С lI мБОЛ l1З уј с

7

I I С­

чатаДуха., селам стуБО!I;! "с рс у Сло оо, " а кој и м а IIO'IИ­ !Ш ЦpKlla, Ј еlllllШ, Сnета, Сабор .ш

11

Божиј с г

- RII-"'.'CTOKO 1( }JIIТII Kyjl:re ЗаllllД, СDC"ПI стuрЧ С. За р PII,\lCI("1l Цр коа, Gcз об:щра " 8 CIIC ЉС НС грешке, 1I I1је " като _

тај ll С Х ри с тоса, It СТI1I11ПОГ Ј;ога

IШ IlОрОМ ,

праксу ОЖ l1в ља IШ IЬ..'1

I>I IIOI'C др уге CTllaplI.

ОСКУ ДII ОСТ и н еза НИМ Љ ~1О 0СТ Т
H.>~IMa СС м ИI10Д­

БЈЩI-О IТОШТО lJање .\1 ,

lI а Мl1 спtЧIl У

И МС В fI ~' н а

може леЛ I1 ПI п о

-

YC lle TY IIOСТО­ CIIC то забо ра -

као Ш ТО јс заборащlO н а Л ИЧНО "ОС~НН I1Љ'lllањс"

1l~l сма,

АЛII , НII СО КОIIОШТОWlIIII Оче, IIПО је то ТР&II I1I11I­

да -'1 " б" ItIlм МОГЈIII рећll О њој II(-'КОЛI1l-10 реЧII?

б ра'lН С љубаn и н о п от пу ној МОI'уh~IOСТ И

АПОСТОлска ... Тако

таuљеlШ

1IО Л IIТlt'lа р и .\t :l,

Пlм а, банкарима

11

he

д06 ~пи ГlOслешьс место

IIIIТ СJlскту~иI ЦlIма,

у х и љадам а

IlОч с h с слаll ИТ" о н с, који сиа К ОД Н С Нl iO БОГОХУJlС,

110 1111-

ж а llај у hll ВС.!НIЧI IJ-lУ Ј;ОЖ llју , н "р е ђају БО I'а. Х Р., СТОС,

r OC llOJI 1Н1 X

lI а ш , забо равље н је

храМ0 8а

ДО Ш Л II

су

11

II с м еј :ш . НfI место њего-

х раМ ООII

богоуб l1 ствс н е

културе.

-

Гоооре да је lI!та llИII!I Атон уто ч.шuтс од Анти­

ла., о н о што су ГО UО РШIII ОЩI , I'О llОр и мо ~1 М I1 .

ХРl1 СТ11- Да ЈI" је то IICl' ШIl1, IlресОС'тl, оче'!

- Иfllm "е ОД РIIч.у се С ОII IlраIIOС!Т8IШИ 1111("0 ј{'Д/l03 11IlЧJlО саоре .... сlшх упщаја.,.

C llcтa Гора

ПаТРllјаРСК.1I

СПОРП I С­

Чil СО llи са и КЊllга

-

у целом Пр:шосл аllЉ У сматра се за ~I CTHIl Y, да

-

нај стр ожа чу " атељ lНЩ

xpllw haH cKC

Тра-

40 ----------------------------------------------------------------------------

F-Z,АfDЕ

ИДЕЈЕ

само I}Л'IСТ це з ара. I-Iа 11 СПI Ilа'lllII , сакрал но се ра сто,,­ ра у С IlQља ШIЬНМ одуше llљ е lt.lЈМЗll ЛIt у С llOђе lЬ У Цркш:

'Ш аутор.паРllе

1I хнјераРХ IЈј скс структурс. Одатле и ОХОЛII 11зра311 "06НЧ IНl Ilе РII~IШI " "0611'11111 rшрохнја1111", ОШtТЈlе 1I " 1I0ссб llO 1111110" које је IIРСДllllђс н о само за њн хо о клер. Када људ и З;tl taд
Cllojoj I'О РIIОСТ II е lJРОПСКИ '1OlIек је rlOже лсо да будс БОI', мсрило свих CTII;tPI·I, ОДР~lчући се c ocrn што rn је прс­ Щlзи л аЗltлО 1I што lIијс .'o1Or.:1O СХ lJаПIТII IIОМ Оћу Cllotразума . Ако још У"СК Ilр l1 знајс ХР l1стоса , Оlll-а "р" з н а­ је са.\1O

K;tO '1OIIска , а н с као HajlllНll cг Бога. То јс ТРI\ 11 - Xpllcr·oc

У оку ЩЈК1t С која " ос!! име аРllјаll С КС јсресlt

подр а.зу м еlJ;Ј.ј у IlOд тиме нс ТОJIIIКО Мl I СТlIЧIIО Тело

ЮIО II Cl""ИI I СI;:И

Xpll cтa, КОЛlIIЮ ОрГ;tШI :ШШIOIlУ хнјсраРХllју.

јСДIIОСУ ШТl IOСТ, аријаllСТlIO Jl иш
I·OllOptl!lll, I IOШТОIlUIIII оче, О 1;:0IJIIШIН: Љу ЈII11"ИlIСI;:ОI ' 1111 '1II"I"II.HO.\1 xplIIUnU llCI;:OM .iUIII1ДУ . Л.II' TII.j је:)!I " јс JlС,\IСIl1"ИPUО СНС I;:II.ТШlltч"е IШШlјс 11 OCIIClll1110 РII,\IС"О jCДlIIICl · .. O IIред .'lItlIC.\1 r l p!tнОСЛIIИllе I1IШРХllје. •

УIIРИ IIO СТС

1;01', јСдllОСУШ11l11

Богу Оцу. Одбаllујући

"'CI'OIIC бо­

жа I IСТIIСIIOСТlI. О IIОТСЖI1 да објаС ШI I;ОГil само уз "омоћ р.вума

1I

ТО разу ма паЈIOГ ЧОIJска . Мсl)ути.\l, " I>Ог,

се да објl1СIIIIТll, II pt'<:Пlhс ДI1

I;:ujll

НАГЮМЕI-IА ЖlJn Бес (р. Ј933)

, calJpf!/", ellll ФРОIIЦУ СКU I11роОI/ЦIIОIIО·

Jl IJct7iu, iiРОIJOC.IlIlIЩU ХРllшhОIl!Щ C/Ieд6eIllIK Ptllf' rWOIla. Dllje lIеПОКОJleб..rЬUIJIЈ ЭllшшшТtIШК 11 шемељщТt IIсl11РОЖIllJllЧ Р I,јlо. $Opl,'" P Hf'nnls . НеПpo.tlозnе ПремуdросiТtlL ЖIIН Бес- ЭlIIUJIIЦ суфијске tТrРlldшщје, IICUJOlJpe.'fCIIO ЈIIШlluереСОIJШI 3/1 iТtpodll­ Цllју

HuorJje,

којој је ПОСlJетио КЊIЈгУ" ИlrдМја. "идс м садм". Ллu

йРlJеlfСШlJеJlО го йрЩl.Ла'ш ХршоhОЈ/с!7ilJ о, Illlречито Право.

C/I0!UЬe. НојlJОЖlluје у њеЮIJIL'f POOOIJII.WII је dе..\! оuс[јјРlщuјо UЗllеЈlI1hујуhе СIUlIJдUОСШIЈ щ.м.еЬу ЙРII(Је еЈоl11еРllјске ПРОIIf)­ ClЩ SlJе

чију

TpooUIjlJje 11 110ејо, које је U3JIОЖUО Ј'еllе r eJlOII. У слу· ПРIIIJOCJIII/Јља

f!JошеРIlЭII.'If,

кој"

КIJIUОЈШ'lIlIlСrl/II Q

БOI~' - 1"01lOРII СЖ.'ПI

фокt7iиЧКllllегtlро lIе симо 011 се ПРU;1Ј/llје, Јlею се уСiiiШIO(ЈЉује

ЛтаrlllСllјс, тај ОГЊС НI1 ј еЗ II К Духа СВСТОЈ-а, Ето збо," Ч С IЋ

КII О цеlliiiрuлnо 11 УJlуiiiРllшње језгро ПрЩIОСJllIlJllе ТродlllЏlје­

(iync

- РНМ СКО јеДlШСТ!1O ј е јеll llll l.:ТОО IIpallllOl', ;ЩЩI_ IIIICTpaTltнllOr. I allcтpaKT II O I' С II стема, КОј l 1 теж lt tlCII-

јс

траЛ IIЗ,\!У. ПРЩЈ<Х:ЈНlDlIO јСЩIIIСТIЈО , IНlIlрОПIО, flOЧI1lНl

ЖllO. Сао реМС Нl1 .\II I С110 Д:l.Н ;l С, С IIСДОЧII

11<1 IIСР Н , О ll штој :ш С IJС а уто кс фалн е ЦРКllе. То је У " У­ трашње јСДН II С ТОО , ДОКТР llllll рано 1I рн туаЛIIO, јелltll+

заТО 'l\ШШI1 у ње га само IlеЛlrко Све , еТIIО у

дll a к ул тура. Одатлс

ЈIОСЩ Kojllje 001lllCllOOtixoдlll130 йрейоpod Триоицuје у PY Clljl/.

јСд llа ДРУГОј, остајућl1 11РII томс слобод ном У узајам IIOМ

rlYHoj 1IC II01"l1! .. Iы
мс c јс засн h е .ш ' lнтаlШ заllа­ 11 борба IIрОТИ8 Духа, која :Ја оружје KOp H CТlI реЈ! аТНШ l зам 11 llOЗIIП1l11 l з ам . Одатле 1I

с/ш еЈоt7iеРЮIIМ СЈrеdШill lll,U !fmollo, IUj. Ol/(J сре/та собра·

СПЮ ПРIIН Х Х Рllшћаll С КИХ зајеil щ.ща , којс су ,l ШIШЋЛС IIОШТОllilЊУ ј С:ЈIIка

Il ајЈЈс ћ с банкрОТСТI10 caflp cMe llOcТlI.

" АТОII. l"l утон.ањс ма (нпУ ГорУ". ОlJдеје реч о lIтОIlСКОМ езо.

1I IШШ1О1I
стно У М ll огобројНОСТII , ТО јс СIШ фОIНtјц, а II С .\IОIIОJlОГ.

- Да Л II CMI11"p8Tt: JuIIM "РИВIIМ зu Cll.ире,\IСIIУ "рюу

011 -

е l юсобиа ]щ схваПI неСХllаТЉIIIJО, ШI досс гн с Il enoCТl I­

IlOстојl1l1.У

С lюј е ОТIi:!ЮlICње, кроз СНОјс О lШl lло ћење. А ll селм је 110ч со докаЗ ll ШI ТlI

Бо га уз llOм о ћ деДУКЦltјс

1I

ОIlТОЛО­

ШК 'I Х аРГУ М С ll ат••: тако јс l lOстаЈШ схолаСПlка,

Kll CP

арабll311раllОГ аРI·l СТОТС Лl1зма, која јс за С IЮГ ЕЮДlI'Ш

то'!

Хума lНl зам , КОјн јс rlрОl1зашао

pI1зум М О .....-,:

- БО I- С llсдоч Jt са,\! о Се6 11 крОз СЈlOја ДСЈl а, кроз

- Наж;tлост, да, у ЦС Шlltll 1I аIIСОЛУТlIО ... I·ЬС I'ОIЮ Вслн ч ансТlЮ ЧОIIС К E8pollC сrt:щао је РСЈll IПlј у ЧОII С IiiI , нрО l"ltallШ И БО ГО Ч ОlIска 11<1 далс ка Ilсбеса. -

CIIC 11" чоuска, lIaCKpCall:l. аРllјаи­

C!ly.t.:It1"11 "110 ДОl;:аз О Боru. CвeТlI АllсеШ~I , 1IIlIIР".\1СР ... • A!tII

ХРll шh I1I1СТМ'!

• Ка"о

СП UСII Тt'Љ.. ИСI;:УIштељ 1I ГОСII ОД. ЛО I' llка IIIlјс

113 дРС IllIOI'

II С-

3 11 зБО Ш Т llа, Ilроглас н о јс Ч О llСК:1 011111 11.\1 БожаНС1ЋОМ. У

юабра л а ра:ЈУМ уместо С IIСТОГ Духа, Ка С Шlјс се l lOја11110

раЦlI О ll ализам , а шuъс

дуаЛl l зам

11

м е ... ФI1 3 НКС

ЊСГOlШ

-

Ilр отсстаlt"l"IIЗз'.\1 , ItltДItIJlI­

P,..rndusl", 3иl110 су зи PY C~'e чuiТtао це сiiilJОРUЛlllшl1lJО Жmm БеСII, њеювll rТieopel11cK" p llOOlJlJ '

1(00 !/Јто су " ПОllрml1ик су­

шr11шш "· rIЛII/ьеlO6 11 о аlЈСII йуiПО611ЊII у свете Ш(I'IКI! /ј{/ше

.III", "Цllю\м!Ј рдм", " 1IН1lнја, ОIЩ~ М смда" , особm110

IUlШlе ше· "Ат•

IJIJЖЈЩ јер је у његоIJО.'" ЈIIlКУ соБРЏIIО ПРОIJ OC.I!II8ЈW 11 ор ШОООК·

У IIОШIJМ тексту је dоШо г.lщlJО ш ЈЩ,IJ<С Ж,ша Ј>«а

ШеРIЏlllУ, о IIсl110Рllјо iiPIllIOCllotJJЪu, сt1illрчесШв о, IIСIIХIl.UЩ м о. IIOЩШIJО IJt7iO., о iПокоће се оПuсују сусреШо U бесеdе са

MOIIIJCII.MIL /ЈаЖIIО је IIсШоhrЈ до се ОIJО КIЫЈга, јеОIlО оо йрlJUХ БеСОIJ II~ OO/IOCU 1111 њего 8У ПРIJУ Посету АШОЈIУ још 311 IJре.'Ш њеювuх сiТtуоеЈ/ШСКUХ дОIlО. 30ШО су МЈЮ
tlщl1lJJЬ(Ј њего811хдРУi'080 уt7у/!еII1lCn IЩ У КНРНJl У, йосеБJlО (јро. фllllог КlфllКtUерu, сЙеЦ!lфllЧ!lOг.;l1l CIIIJp€M elle младе каl11О.1!1lке со

311t11101l. Ауl110Р је оошао до !lсl11шшl11осl11ll ПриIJOC.IIII8ЈЫI

тек КОС/lије,

11

lIе беЈ уl11lЩllјо РОООIJII Репе

rellO/l{1 11 његоlШХ

C/IеобеlШКI~ оl11криlJIIIи ЙОll1йУJlУ Cl! IIЧllосl11м еhу Y'lClbIL\iU КРIl­ I11I1ЧОРО "cOIJpe.ll ellol СlJеШII " 11 KI13UIJIII/,ILMII ЙРIIIJOCJIIIIJIIIIХ

aiiiollcKllX сШорuцо.

"СJloUОДIl II :Ј<юра", одрlНlањс од

11 С ЩI С IIТ I1З:lМ. И парал ел но том запашlOМ

дуаJl~I ЗМУ , Ј'Р'IКИ с в ет, кој'l су ОТ80Р11Л11 ПлаТОl1 11 Ilло­ ТlI'I , је нод 6 1 1БJtиј с ком IllI С ШlраlНlјом раЗll l tO ХР II ­ шћаН СТIIО , СХlJаће lЮ кроз МlIстср иј у пак нзабрао културу, у

1I IТОСЗ llј у. Западјс II O'ICTK Y " РСЛ I·IГlIOЗII У", за ТII.\I

Ilрофа н у. Истокјс саЧУllао "СТНUр", "ојссу IШ Ш~ОД IШС" ,

дубllИ С КО ЗllаlJење·

gnosis.

Ноћ Ilа с јс I ЮЈШКОО I-Р И УЈta З ll езда lll l.\l ll е60 М. О IШ

је б нnа Лt·I К оног Gож
r .. jH II . Можд;t нам oтalL К ~I Рll ll Kt'CUpttj-

није С llе рс као ? З нам о да су ИРlll l сј, 81lСIIJшјс

СК И , ГРIII'о р"је I·I IICКJI, ДllOШI Сllјс ЛреоllUl'Il1", Е IШI'Рllј~ [I О llnlјСЮI

1I друг и , llOМlIЊ
тоја ње усменс

Хрн стоса и која ј е l,р еШlllаlШ "р еко АВОСТОЈШ. CeТl111H смо СС, да је Христос забраl1l1О да

6 .. ца ...1O

б ll сс ре I I РСД

СН II"'С . И ако СС н е кс од фраза ОСТlшрсња "страШJIIIХ "ГII.јIlИ " у ПраllОСЈшоној Цркви Оllltll>:lШlју I па

1I коноста­

са, то мора имаПI н еко ,- ОС IЈОва. Оllда с мо СХШ'ТlI Jl И , да

је ю г уб~tllши еЗОТСР llјско, З;lII аJl II :Н'уб l tO ОР I·l п tl-taJl НО СХllатањс ОНО IЋ, о

'ICMY 0 11

сам н аста ll ља да раЗ"'Нl шља

и дз је IbCI'O Il I ЈаД дал е ко озбllЉ Шфl , HCI'O што СС то

0611'1 110 сх оата. Али ми се заустављамо " а О НО .... крај у ПРО Гl аСП I. БлаГОСЛОilСIIИ и с н хасти I Ја.\! у казују lIа lютребllО l lOlIа­ шањс: " Чаli:

1I l\ ајУ.l ЦIIШ ~ IlIIјl! бс.'седu I!Остаје брб.'ЫlII.с, IlкО

СУнltшс ДУ"О траје". ( Из КЊU(Щ " ПУГОВАЊЕ НА СВЕТУ ГОР У" lЛU8U Х

-

Пресвеmо Пршюсдовље, Први 8СЧСрњu су­

срет у турској куhllЦU) ( - МИЈ/ИАUГЕЈ' '', бр. Ј)

Е-ЕАLПЕ

ИДЕЈЕ

-------------------------------------------------------------------------41

•

I

•

•

•

7

• I

• Ј

•

• •

• •

•

I

• •

•

•

• ••• •

• •

(\с\ЕКСА"ААР I\Уги"

РУСКО ПРI1RОС

и ИНИЦIt'ttц

]11

у истовремености праве окултистичке и 11сеудоеЈотерџјске Револуције и nотауно! нераЈумевања

cYBepellcKe

врлине UCKOIlCKe Традиције, крије се и највећа од

CBIIX оаасности у виду аотnУНОI духовllОZ Пада. Александар ДУlин, CUZypHO најориlUllалllији шрадицијски мислилац Iшшеl времена (рођен 1962.) у неареваЈиђеној аналиш иницијацијске природе 11равославља (nоzлавље UJ њtlове књиlе " Русија. мисшерија Евроашје") даје 11 HajHaдaxHyiiilljll fiредЛОl

Mozyhez иЈлаза иЈ наше духовне недораслости и нераЈумевања сопствене вредносши. Странице Душнове zенијалllе интуиције су веровашно и jeдllllU ap".+lep овакве комааративне методоАоlије, којом се -lIама блиСКlIмјешком и ретким осећајем живОillворне CHale cBeza ОНOlдревНОl у нама - исаисује iiравидуховllи I маllифест Tpehtl Пута.

поглављу

У

АЗИЈЕ

РАСН И АРХЕТИПОВИ ЕВРО·

нанели

СМО

Н СКС

ЧНЊС IIИНС

к оје

06ј:Ј ШIt.:шај у осоБС Н ОСТ II С:Ј. кралmtх ft КУЛ­ TYP IIН X

" руске

06]1 11"<1

Ц НIiИJl изаЩ1ј с"

II СРС/lСI(Т ИIIС " Мl не ко-расне" аllаЛ l1 3С. Међути м , да

ю

61.

СЈlIIка б l l}Ш I I ОТ II УНа, п отреб н о је ОС Н РIIУТ II се It на рс­ Jl ИГИ ОЗ II II ас пс кт руске С IН:UIIФНЧIЮСП1 , Н С l lOсрСll Н О IЈсзанс 301 ПР;;1II0СJI<1 II1I У IJЈЖUУ у којој је КOI ЩС IПР ll саl1 ј едан од I шјКilрtlктерtl СПIЧllltјнх еЛС,\I С ll tlта " К О ЈЈ Л! ­

II С IГга РУС llј с " . 1-I С l lр с глеД Il С размере ове те ." с ЈIР II ­ С ИЉЩlају н асла 11 ЗД lюјltМ О 11 током н страЖ IШ:1 t Ыl пише

проду6 н мо са м о Jl c tal одрсђС ЮI 111111 Р УСКО Ј" Il рано­ сл аllља, те б ll б ило Iшј бољс СМССП lТlt га у О К Н IIРС Дел" lI ајllс h С I"еЗОТС Р IIСТС м оде рн ог доба, РС ll са Гс IlOlIа. Како б 't С МО Оllр tl lЩftЛ 11 01l3K3U IIР " СТУ " кој ll IШ.\1 У ч зсу ОТII З­ р
з н аје ЧУдlЮl13ТО СТ II РускOI- П РШЈОСЖlllља, 11 Р lll-l уl)е lll1 емо да у кратко сажмсмо Ге Il О Н () ИО гл ею шпс о егзоте­

р ll з ..... у

1I сзоте РI1ЗМ У ,

Ш lји.

П ОJl1lзе hи

О IIIIИШlјаШlј н н КОlIтраlШ И llија­

одатле ,

много

СХ ШП~IПI заго н е тк у Р УС l lј с као

РIЈј е к с

1I

jaC III-lј е

можем о

з н а'l С lbе Ibе н с " сто­

MI!ClljC.

РЕЛИГИЈА И ИНИЦИЈАЦИЈА ПО ГЕН ОНУ П о Ге Н О Il У, ТраШЩltј а (тј. С llеу ку rш ост

ca Kp1UI-

нн х З llа ња 'Нlје је l1 Р IIм ордијално rlOре кло божа ll С КО, а н с људс ко) то ком 11 0слеШЬС I' период<\,

(IiJШ

Kali-Yugc

Мрачног Доба), ILикл уса којитрајс ОС ћ I\с коml КО .\11lл е­

I lItј ум а, н у жн а Ilм а

JIlla ас п екта: јсдан СГЗОТСР llј С К II ,

11

ДР У ПI езоте Рllј С КII . ЕrзОТСР llј с ко се мож е маНЈ l фесто­ l,aТlI како кроз реЈl нпtјскс фор м с(Јуда юам , ХР llшhа ll­ И слам),

C1"IIO,

такО

к роз

11

lI е ре JllIГ1lј с кс

форм с

(ХIII ШУl1за .\ I , Конфу чнја н нзам , БуJtItЗ3М, IНД.). З а даље

IВ Јl ага Ibе О IЈа Ге НOIюшt в олел а виј е Iшм ТОЛIIКО Ilаж нз буду hJt да еу обе траДlЩllје к оје hс моразматр а ТJt , Х р и­ шhаll СТВО

1I

11

И сл а.\1 , реЛ IIПlјс у II У I IOМ З IШ'I С IbУ те РСЧ II

као т3 К ВС

IlOlICToBe hll Bahe

се с а е l·зоте РН З.\1 0М. Но,

I' ОМС ll ута I lОдела има СМ .l сл а у колик о Ж СЩIМ О СХ IШТI\ ­

ТI! логику с амог ГеllО llа, који даље егзотеРllј С КII

1111110 IICTO 'IHII- HC-

Тр адИlщје ДСЛII I Ш за ll адН I1 - РС)l IIП !ОЗIl II 11 реЛ И Г II ОЗН И .

Егзотср изам

пре1lстаllља а С ll СКТ којll

УРС l) ујс

I1С II ХОСО ltltјаЛН II с лој Траlll lll llј е , то ј сст, IЬСllO JliЩС ОКРС I IУТО II С )(ЉУ 'I ИIIO ка с rlOљащ њс м , I IРIIСТУ[13'1I1О без 113У3СТ)(:I

CII HM

'I л а l юultма тра/llll\I1 0 11 аЈ11Ј С зајс1t НИЩ: .

Пзоте Р~l зам , п ак , "рсдста вља 'ЈII СТО ДУХО ЈЩ У сфе ру. I-I а том IIIШ 0У ТраДlЩllја се обраhа ЕЛ ИТИ, ИЗАI; Ј~АII.И­ МА, 11 0з nаlЈII мда заРOl Ј е у У Н УГl~АШН.ОCl' ДОКТРlIн а

11 caKp::uJ IНl x ДO I· .\1 ~I . ПзотеР ll за ,\Ј !Ј е та ко б ll 1"11 у н у­

трашњн слој ТаШ1цнј с; С I'Зоте Р~l з а м, I ЬС Н С l lOља ШIЫI слој . у

ш тно

нормалним СЈ1У 'l ај е ЈIЮlа ,

ре л ltГi IOЗ II О др у­

llocellyjc НlJе IIPCTC обреда t\роз које lI еоф нт мора 6 11 крОЧ110 у II РОСТОр сакрашю г: јсд ном

Щ Ю I'оброј ll С Н в сома ја с н с з .\13 , 'I ак сс

11 са ма

IJa l10MCIIC

у IIСЗ II еЗ0ТС РI1 -

Шl1и тс ка ДОК ТР" I Ш за С Нllll а I Ја С Ј IOЗ IЈ ;\­

Као IIрIlО , за раЗЛ ItЈ;; У од

~I стор ltји И СТО 'lII е Цркве

pIlMOKaTOJ!lI'laH CTII3, у Jte Mory tle је OT KPIIТ" " ОСТО­

ј.1 да "С ВСТЈIОСТ Имам ата" за УЗ lI ма с ред ншњс ме сто,

јаlЬС посеб lЈIt Х еЗОТСР llј С КII Х ор га llllЗаШlја: хе р.\1 СПIЧ ­

заТ ilМ I11I З llја сакрал ll С

КlIX

MIIClljc ЛЛ llј с, rlpllOr

нма'\13, с ос

се то llOдудара са I шјдубљ и м е:юте РllјСК IIМ IШIIООМ му­

pCJtOlla, ОР I
ПI ОСП lчt\ItХ бр атстава . Мс I) УТII М , упркос Il еlЈостатку

СЛI IЖlII с ке р ел и г ијt.:. Са другс lIак стра н с , ба ш су у

lЋK llНX IIрСllЗ Шlка , СЗОТС Рflј с к з I IОЗЩI~' lIа Il р авосл аllЈЫ\

ШIIIIТС К ОМ II С ЈШ МУ

јс О ЧII I-леШ l а 11 о чltтује се кр оз са кралну архнтектуру

II Р " СУТН С ИIО1Llија Шlјскс

lIajMall,c

орl<1Шl за цнј с су фнја. Х. К орб lШ ТlI РШI да је шltl lТСКИ

црка ва, It I ЈИ Цllј:Щ llј с кс 11КО ll е, аrlOфаТl I'l КУ

про hll како

су физам ГIOП I У ll О и зузета ll

IIcoMa paCllpoCTP;tIbCHY 11

нрето.\1 обреда IIРИ СТУ l1 а се е l'Зотер ltј с кој оргаНlI3а ц lt­ ји . ( ){ОI1Н.: I~З ИЈА), до к се ДР У I'а "Р СТа обрсда усрес рс­

с ко г,

се

ЛР" СТУ l1 а

С30ТС Р llј ској ОР I'а lLll з а ш !jll . И IIIЩllј,Щltј а је

ђ ује

о ко

oCllol:la сзо­

те ризма

11

ИНИЦИЈАЦ И Ј Е,

к ојом

у ОДРСl)с Нi IМ с лучај С I\IШ
" С само ка о Обреll,

lJe l1

у IЩI РСМ

CMIICllY

И юю еку "

СЗОТС Р!lј с кн х и С l1 мБОJll1ЧК II Х ДО КТР IIIШ па ч ак

11

као

јаlllЮ и с rЮЉiНlањс КО I~ КРСТШI Х ДУХОlll ll1 Х у пщај а кој ll

нс

11

езоте Рllј с ке I'ру п е Ј Ј редстављаJ\l I су: каб;uнt СПI у Јуда­ M a cO НlI )

у

11

хс рм еТIIСПI ( а

Х РlILнћаНСТIl У

!I

Ka c lllljc

су ф нј ll У

И слам у.

ГеllOl l ј е с матрао да јс Х рн шhаll с кtI Тр ал, IIЦllја , за

11

достаје з аКО lюда Ш1ll , со циј ал НII

а С I IСК Т,

к ој"

Ilред­

су штин у C I-ЗОТСРilзма . ТСК к а с ш!ј с се

ХР llшћаll СТlIO С Il УСТlIЛО II а еГЗО ТС РllјС КI1

1111110, YC llaja-

ј у h и пре р .. l)е l lO Ри мско П раuо "ао

c lJojy СО Ц IIОРСШIГ Il­ OCIIOIl Y. За боље р а ЗУМС8 аl l..е дшьсг И ЗЈшга l Ь.1 МОра

r.lj

Н Р II МОРД llјал ll1l есе шџ!jilЛ IIJt езо­

тсризам ХРlI ш l'lаllс ке ТР1l.l1 I Щllјс.

yVE t~ S Ј.А ТRAD J 1l 0N бр.

IIлапtllll ој праКС !1

ја њс заб ра н с IIрllказ иuањ.1 људсt\I1Х Ф I, гу ра

п о штуј е

.11

ЖIШОПIЊС КII Х

за6р3l13 кој у СУ ЮI ТС КИ II сла.\1 бсе Il О I'О IIOР II О

-

-

I IO IIСЗ:1O с а

ap.ljc uc KHM

rlOрсклом Ираll ;Ща,

мање С КЛО Ш IМ обожаuзњу идОЛ а н е го СеМ I1ТИ . с ком)

c pe hCMO

цијом ,

ма l ЬС

11

tlpallo-

јаЈ1 Il У реJIII Пlју ,

IIc h

јс

YUC K б и ло

IIЗ ll ад то г Нl щоа. З а

је 1 1РС С llеПt

JIYXO UHII

I,С IЈтар

t..J,p KIIC

It IIlIк ада Iнtjc ЛlЈ ­

РС ", II О УТII I(30 на ДР УШТllе Н О- 11 0ЈII I ТII'I К II Ж IШОТ.

110 јс

дру штuсна уЈIOI'а коју ј с

1",\130

Y ll pa-

ћl м е к " Љщ а бl!JШ

AL-ТASА\VU I' F ·а, СУф ll ­

IЈре Д,\I СТ IшјО Ш ТР llјltХ KpIIТ II K a IlраllOслаВl l С цркн е I! РО­ ТlIII р нмокаТОJlII'.\а Н СТllа. Може сс ре lш Д3 се lIа нсто к у

UlI1 ItTCKO!'

од

и с лама, г де у СТlш р 11 Ш Ј н е lIOС­

ОРИЈППЛЛНУ ТЕОЗОФИЈУ СухрзвзДнј а ).

ПРАВОСЛАВЉЕ И ИСТОК И мају hlt у IНШУ " РСТХОДIIО р е ч с н о, СЛСД II , " ек а ­

II pllpOlIHO,

анаJl ОПlј а IIзм е ђ у рИ.\lОкатолн ч аН СТII
хр lЈшhаll СПЮ н икада

\111110

hc .\lO још 11 да у l'pflllJtЦaMa Ummc - дрс ь ­ Н О I ' калнфатз - ИраlЩII , l'со граф С КII и IштеЛСli:туаЛlIO, заУЗlI м ају " најIlСТОЧll llјс" II РСдСJlС ( I юдсе h ам 11 на

ко

Д РУI'О, ПраllОС ЈШllље (а нарО 'IIIТО р ус ко

сл а llJl,С) 1 111К1I.I\а еС I'llје I l реоБ Р:'Т l1 Ј10 у II ЗР " ч 111"0 СО ЦI I ­

б llТlI lI ајО 'IШ'ЛСДllllј е у слу ч ају н с ма СЛl l ћш,

IIIIСПIТУЦIIО I I
he

фо рм ал н ом

43,1991.), У KOIITe M-

ма ll а СТllрима , " тд.

110

раЗЛ .1 к у од llаll е , Праllослаlll lll П аТР IЈјар х I lрСДС'muљао

са II зј ОПIOР С Нllј ОМ езотс рнј с ком тради­

мн о го

зм а. То

111111_

наГJl а шаU1l '1I·III..е ницу да у Н ОВОМ ЗШlету 11ОТ l l У l lO н с­

P~ljC KII M РlIмокаТОШl чан ств о.\l ~I ње гои н м YBO t)CНoCM

O tJEST",

Il e lloCTO-

TeOJlOrllj y

IlраКТlI Чl 10 У I' У Ш С Н У С I-зоте­

ДО Пl е filioquc l ) ( rlOl'лелатlt Niсоlзs Vaгdhik:.s "EST ЕТ

С l lOља Џl I ЬС I' и У I~ уТР3 ШЊС I 'СJlоја ТР<Шll llltјс . Сам ГС I IO II

цијаШlј с ком 1[II Јlоу.Да б ll то аР l' умстова о О lll lа РО ЧltТо

се и мати IIа уму

СУ НIIТ­ и змс l) у

ИСJlам с кс, у 11 0 ч етку бllJШ. Н С­

П ОТJl у "а, јср ј е са обраhал а само на езоте Р llјском и

ста llља сам у

011

IЮДС)!С

Истз hl·1

PCJll1flljC.

раЗЛ II КУ од Ј с врејс ке

црт у

тој l! сrзоте ризам.

О llа щ с ма захте llа lюссб l Ю ноја шњење у II СЗ II хр ишћ аllс ке

о штр у

j~ УIIIIДСО II ЗУЗСТНО СТ ItрЗ II С IШ I- II СJl ама lI а је

С К С ТРСМ НОI '

ОСОБЕНОСГ ХРИШЋА Н СГВА

ОЗ IЈ У

разма тра

Тако се у IIIШiТС К ОМ II сл ам у (а наро чито у иран­

У ОК IIИР У тр и U СЛIIКС РСJl I' Пlјс , I1I1I1ШlјаЦllј С t\ С

хршutШН С Кl1

да се Н С м о жс 1111 са Ч II М

IIОРСД Il1· " . Ј е р 11НIIIТС Кl I Il сл ам , за разЛl Н:У

пре вазилазс ОК UlIР "С 'IН С СГЗОТСР llј с кс ТЈМД IЩllј с.

II ЗМУ, хр ш uhаН СКII П IOСТ I1 IЩ

11

11

CY HlfТC KOГ It сл ам а с јеЛl l е , It I1 раllOСЖlllља и ШI I I'I ТС КОГ

Hltje

СГlУСI"ИЛО I Ја СО Шlјал Нl1

као lI а З;ш аду . У II З llес ном с м lt слу МOI-ЈIO

6 11

СС

рећ" Д
lI ерС П СКТ1l11е

узу рп атор у п ре стол а

C IICTor

ГОВОР "

о

АIIТ1I11Щ1И ,

П етра, IIР,lIJосл аВllа " ро·

ро ч а Н СТВ
IIc h СС He raT1illlle С ll е р гијс саб ирају у ФI1 I-У Р.' АIПllца Рil, И м п сра тора - А II ПIХР ll сrd. МОI'Л О б и ес n

c lle

аНТll с акраЛ II С,

рећ ll да је о вај 'ТИБЕЈНПЈ СКИ" ас п еli:Т ТИПО ЈIO ШКII

шиитски ПРО БЛЕМ ПОАНРИЈУ

в е ома бл и заt\ ШНЈпс ком ко н це пту о сакраЛ ll ој п р иро-

КQРБЕНУ

1111 В л аСТ II, 6уду ћll да Ilнt Iпс ка ДО КТРIllЈа , за раЗЛl I КУ од CY IIIITCKC, IIIICIICTI1P
Ш ема lюделс Тр ади ције

1101.

С lI ољаЩIbУ It у н у­

трашњу такође ш!ј с IIР"М Сl\Jыша IШ С II С ЦI1 Фllча н слу­ ч ај и с ламске ТраДlщије: I Ш II1ТСК I1 проблс м . АНР l1 Ко рбе ll , lIај сјај lll1јl1 заllад ШI п рОучаваJl3Ц

О IlОГ 11 0рОДIIЧ11 01' cтnбла- 11 ннко др у ги -обдаре llll " I1 РО­ с не тЈЬСЊС М ", " ItIl Иllиј ащ ,јС Кl I М "рав о м " Четврто,

110 ГСОI'рафс ком

11::1

IIлас т.

1I0JlО Ж
И сл ама, " стакао ј е јеД Il У всо ма за mШ Љ ll llУ осоБС It ОС'r

СЛ311ље је IIСflОсредlЮ I 13 СЛО IЬС I IO н а ТP
IIpaHCKor' нс ламн зм а

Ч"" Х Отаца, С ьеТIIХ Отаца А ШlДОЛ llје,

која се У I'л ашюм од н ос " н а IШII1Т­

с ки И слам. С јсд н с стра н е, тај шнитск Jt ИеЈШМ с адржlt

H AL1IE

ИДЕЈЕ

C llpltje, Л ll ба l ta,

Ка Лa.llО Кllј с , IП)\. Сем тога на Прзвосла ољс ј е ОЈ1ЈI У ЧН -

------------------------------------------------------------------ ~

ј у ћ с упщала

I lcCTOP l1jilHClia

ЦРЮlа рашlt ре НiI 110

И СТОllр е м е н о

а:нтјс к и м 1 1 рСДел им а к Ор јс 1'l м аЛ
KPYI'

BPXOBHOI' с акраЈI IЮ I' I IC llТpa ПР II М О РД lфuш е 6111111 те ЩlJlаР~1 А Гilр те.

Тра.

на И сто к у, м о гла

6 11 се С l1 м 60Лl I 'l 1l 0 OltlIOC II H I н с C:\ Kpa JI IIII це lпа р IlР II М О РД llј:\л ­ н е ТраШllIнје lI е l'l ll , 110 а I ШJl О t- ијll , 11<1сам у Р УС l lј у. За НЮ1ЈЫillО ј е да ј е II .\1С Иllа н - Ј О llан уве к б ,I ЛО Iшј раС llростр а ње Нl1је у PYC ltj l1 . СЛl IЧIl У lI осеб н осl' Р УС КО!' Ilpa IlOCJ':IIIJba 11 .\1;) 11 ltOKTPIl I!aPIIII рефле кс у ]lpa IIOC)I:111110.\1 "C I1 м о rюлу Вс ре" ,-де одб ија њс FI LIOQ UE:, дt:л:\ које су уме Т!l уJl!I р" .\IО КilТОЛ III\II КР lll е ћl, ОJlllу ке L!aееље н с ког Са 60р а Koj~I M сс браНI1 тсз а да C ueTII

Пето, у О КШIР У Р у с ког П раllOсла ll ЈЫI тра ­

110-

те кл а II З М alШСТl т ра са С llете Горе Атос кс 11 од

с ветог Гсо рптја Il алам е, mlј е б ltJта cacr.1II 1Н1 део НЈ1ј СдЈI С фор м а л н е ор га lll1 за Шlје . " И С ll хазм ом " је ГIOТ II У I I О II рож с та l\еЈШ

IlpaUOCJIiIIIl I
у кљу ч уј у h ll 11 ње ll е н ај С l lОЉ llltј е

Дух ИJl И а С ll ект 11M a ll C H Т
од Ощ - Првог Jllща С всте T poj l1 lte - IIс ћ 11 011 С " на - Дру ] ·OI' Л ~ща , О З I Ш Ч ,llIi1 олб l!ј il ње " I IOCp eДJ III ч ке" I1н ста / ще I1 З~l е l} у са кра л н ог JlyXOIJ IIOJ" К ос м оса (С В С ТО , · Ду х:! ) 11 ПРiII13 11 0р:t ;Др У ПI М ре ЧI I М:\. 03 1 Ја·

И , КОII
П ра UОСЈШ llљ а с а Ч У llа llа ј е у е ам о м цркв е н о м обр е­ JlУ , н а Р О 'lIПО кроз I lО стој а ње ИКО II ОСI ·А СЛ к о­ јll

раЗД llај а

О лтар

Tajlle

од

BepH IIKiI.

ћt мок а ТОЈI И 'lК II об ред IIOД Р
ПРll е т у па'l а ll

о чим а

ItpKUe lle слу ж бе, так о н

Ucp llll Ka K:l I\O

ч а uа одб l1ја ње С I'ЗОТС Рl1 зм а к ао lI ое р еД lll lЧК С 11Н ­

ста l ще

т ок о м

изм С ђ у

lIеР ШI ЮI

C IICIIPIICYTHOCT 1111 еlЮСРСД ll а

IШН ње. Та ко Т
ИIIIIШlјаЦ llје.

11

в ез а II з м с ђ у

C llCTo r

Духа 11 О ца, са К:l тафаТI I'lко .\1 ФI.II ·У Р ОМ С в сте

" остај е С ГЗОТС Рllј с ка , "С I I У ШТСI Ш " lIа С JlољшиЊ l1 сам о п о себи, II СТО I\епIН Х c Bojcтa ll a као

TI1 BHe

на кра тко, у "ре­

кој с су ЈIР ll сутн е у I1l11t1ll tј:Щllјс кој II ра кс и ; ме ђ уТим ,

То

Ге НО II I ШI'ЩI IЩIlШ да ч а к

си мБ ОЛ lНllе

ј еДИНС Тllе н о ОТl шра ње са мо ,' НСС I IO Зllајl lOl- Аl lO ф аП I 'I '

1·1 у

11

о нс

I IIШ О. У Пр а в осла вљу, lI аСУ Il Р ОТТОМ С , Bp:iТa И КО l\оста­ са

- иа рс к е Две РI! - отва р ај у се само JlOMH II M тр е Н У l щма Л IIТУ РПlј е.

о

само lIа ВР ХО III " 1

дициј е, да су

Д НЦllја " lI е и х азма ", "с uстл ос н е П lOзс" која је

л сгс н да

cpelIIbCllc KOlll l:l

" Краље llСТ Il У nYXo lll ll1Ka Ј О llа на " к ој е сс 1 1
ТО ,\! СЈl у 'шју о н е н с б l шај у

у п у l1 с н с ка вс роДостој н о м ДУХО llJЮ .\1 IIродуБЉ l1llаlbУ

Трој lЩС , IIpeJIcтallJЪa за I l раrЮСЈ\а ll ll С

c lle ll pl1cyc-

1"110 ДУХО IIН С СIIСТЈIОСПI кој а се разл шш " ре к о СllеУ Ii У­ JlН ОСТ\ 1 Ј l остој :\ Њ;Ј 11 О ТКР I IlI3 У 'lНIl У Ilр:\ I ЮСЈla IllЮ Г

JtC-

л а, у 'IIIII У 1I1111циј.ЩI.lјСКО I· "Дом остр ој а ".

ко г цар ства, Iшдол аза hl1 катафаПIЧК У III1 З l1ј у сакрал ­

6 l1ћа, 6уду ћн да до пи ру само до С llO љаш њег слОја

1111-

О в ај II раllOсл аU1ll1 ПРIIIЩII II "домостроја ", ф У Н ­

IIO Г

ЩlllидуаЛ ll е С Тр у кту ре IЈер н нка 'lI ше ~I M ca,\l O обезбе­

Дil.\ l еIlТ
ђ уј с

су , пот п у н о сс по кл а п а са " И з град њом Х ра ма "

C IICТ
И КО I ЈОстаса

I l рСДстављс н о ,'

С l l м БОЛ IIМ З- f1КО l lам а

Koj flHa lIeK fl 11 01 ЧШ I за.\I С ЊУ ј у Олт.:LР. За o ll Y fl He llOl:1"O-

"С l щ ееIl>С",

а1ll·1

11.\1

' IС OTlJapa erJ llCTe ll Llllje

II УТ

особс н ост п равосла u ног об реда l,е З,1I 1O је

II :ЏНI НДl Ш I1Jtу аЛ III! М 1111110 I1М:I.

ј а ње раЦ lI о наJll l е теоло шке трад l Щ llја у Р УС fфl , "ехо­

б~I IШ У I1 CТl III C KHM езоте Р llјС КtlМ М I·l сте Рl lја м а.

л астике", јс р ј е JII ПУРПlја у Пр.шосла шюј ЦрКIIИ на

ка

ка о што то

да, којll се II р аКТI1КОН:\О у п осеб н и м Uilllltркuс н им

М е ђ утим , у о к виру е З0те рllз м а , 11р " м ље lЈа ИIII I­

I1 l1 иција lll1ј с ком 11 lI адраШlOна ЈIII О М НIШОУ, )lО К "О Т­

t11ljallllja за у ве к се м о ж е

II р соб раТИ ТII с а мо у " lIIlртуе л·

К ОД

теМI I Л:lра, 11111щнја Ш1јск н м ХР l lIн IЩНС КII,\1 " уте ,\! Заl l а­

lll1ja lllljcKI1M

О РПlll юаЦl1јам а

111 111-

к аС llllј е

11

у

" Х Р l l ш ll а ll с кој м аСО ll ер ~ф{" 11 Me lJY "ЛР У ГОlIlI ма" .

КРИВi\ l l>C" ОЛ·I~lра у рfl м о каТОЈlичкој ЦPКlН1 С ll У llпа

н у " ШIIЩllј ,Щ l lј у, у II сост,ш ре н у м огу ћн ост, у к ол ик о

Тајн у н :\ 1111 во ра lщ о н :tJllЈО Г и догм а тс ког, Зато је РIIМ О ,

н сдоетаје П ОЗll а н а н.е тајН l1 " Шlllltl1ј аЦТlјс к ог рада" ,

каТОЛ II К у l !Отра 3 11 за И Н ltција1 tl'lјо м НР И ll у l}c l1 да сс

З I Ш lшње "lј 11 И " Ве JIII КШ' Дсл а " 11 Л И l1 а к У К ОJII Т КО " II I1 И­

С IЏШОЛУ Ве ре обј З UJlыша Ч l1њс mщу да, з
об раПI u а ll ЦРК llе ШIМ ор гаНlI3а l ! llјаж'l: еЗ0те ријСК II М

Цll раllll " IН I Ш С вол и да

P"MO KilTOJlII'I KO I'

зај еД lll ща ма, братствима, др уж ба м а, ~пд., до к

др уге с вр хе су I l poТll e не Jlll ч аН СТ UС l lOМ l1IјЉ У ДуХО II I Ю I'

н с м а трагов :! " xe PM C-ГII З~I :l" као ОЩlOј с. ll е 11 с а ~ЮС11lJl ll е

с ла ва ц с не м о же н а ћ" у са мој JIIп ургиј н , ПР0дl lр у h f l у

Узд и з ањс 11 узле та до IIР ОЗ IlРIl I1 Х

њс н е најдубље Tp a Il C ItCjlC IIТ3Jll l e д и м е НЗl lј е б е з IIОМО­

Jl II СЦ ll l lЛ lL н е . " Х с р .\ l е Т I1 зам ", СХ ll аl1 с н као С:lкра.rша ко­

дух а .

HpalJO-

I1 p lI MJbe 11O

110-

благо 1\0р ll СПI у н е б еС КI1 Х I11 I С l1l1а

Та И l lfI Ц1!ј;I!tl1јска особс н ост П р:l IЮСJl:\ lIља 11 , ј о ш ко нкреТll ије, ОДСУС ТlЮ J.'I L' OQ U t~ у

С~iO ЈЮ П lј а,

h и дру пt х, ње м у CТP:\H II X са к раШ lIl Х I IН CT I1 TY ll l1ja.

Та к о Ге н о н Шfт.:lње ОЩ'О IЮР II ОСП f з а

n yXO/lH Y

еЗ0теР ll з.\ta, у

IIpa110C1l:l 11ll0M

OKII I1 PY

П раllOс л :шљ а

y epeepe l} yj c се на COllCTUe HY са кра ЈНl за штј у - сфе ре С О е ТОГ Духа - н е пос реД lI lIМ

Са кр ал нш' Кос м ос а

И з I lре тх оДlЮ ре ч е l ЮГ I1 рOl1 31 1 л а3 11 да се у Праuо­

б уду hl lOст Др жаll
С II )' Ш ПII I>C.\I БоI'1l до I11 шоа К ос м оса, ОЛ:l К II М 0 60 Ж С. ЊС М

с ла вн ој Црк ви , као и у ш ltlПС КОМ Исл а .\I У, lIе мож е

е кс рел и г ије б уду hl1 да се, 110 ње го вом М IШЈЉ С IbУ,

К ос м ос а , заХ llаљ уј у hll " L tс Н з у р у Jl о госа".

I rр е Щ1 3 11 0 разлу 'lИТИ е ГЗО ТС Р llј С lil1 l11 lIIO, ба р н с у О Il О М

IfЗ ВО РIllI I lOкреТ
с м и сл у кој н се OдllOC l1 l1 a

II>C H а р хетltп ,

ње llO

caKp:UIIIO

Ако у НОРМ:\Л IlI1М УСЛО Il I1.\Ш ј ед н с сакр ал н с ци­

пла н у те II С К Љ У ЧIIJIO I Ш ТОМ !lJШН У треб а траЖI1ТИ ~, c·

ОР l
ШIJ1i l з а llllј е са м Jlогос· С и н

ТltII с к е узро ке II с тор ијс ко г н ро неса . И з ГС Н О Н О llе О Il ПI ·

IleJlOKYII HO П ра ООСЈr
ЩII1д1 1UllJlу ал н о м

к е " lI l1рт уе Jl ll а

људс кО!' ум а , у I IOСЈ\СД Њ I1.\1 етаЩl м а IЏI КJlу с а

б llhа. Н о, та I lOдел а JНlj e "ф ор маJll1зошша " н сте не н инициј а ције заlJll С l1 I1 С КЉУ Ч II1J ООД У Il УТР:Шlње I' РII РО­

Jte

IIс р ю tка

11

Yl1e pe llllx ка I' У I IОМ nYX01JIIII X MOI·y hIlOCTI1 .

њс го ои х њш о р а

Тl:ш ре њ у ње му от воре llll Х

ос ­

ПРО БЛЕ М "ВИРТУFJ1 Н Е И НИЦИЈАЦИ Ј Е" Го rюре hН о ини цнј ,ЩIФI Ге ll О Il раЗ JIIl куј е " IIIIР­ т уеJl Н У

II>C I"OUOM

II ни ц ијаltиј у " М IШЈ ЉС Њ У

11

" РС
х риш hащ: ка ре JIII Гl lја,

Ilре об ра­

Тltu Шl1 се у За l laД НИ "е ГЗОТС Р llЗам ", в иш е н е м ож е

Щlј ll ", IIЛ II ш\к У

ПРII З ll ај у да н у Р II МОl\аТОЈ1Ич кОМ об ред у у ч сствују а у тс нтичн е, 11 Зll ор ... е ЛУХ О lll l е е н е р гије , Чl1 сте 11

O Il Y

o lle p:\-

flOTIl YHO су пр отном

с м е р у.

r e llOIl

Л ОШl раll I Ш на ­

надl ш аЗ~1

l'раll ИЦС

-

11 ТО је

у пра llО IIII З ~lја Х Р l lшhа Н С liе есхаТОJlО Пlје о саllр е м е н ој II СТО Р llј l,

" еГ:lТl Ill Il У oa pl1jiH IТY ИНI1Itllја ш tј е

IIPIlPOnlIO к ој "

• ИЗJl:\же м о се O ll<1 C l lOCТlI да се о во Л I II!е C lleTc

Tpoj lНJe м о жда Л О I1 СТОllеТlI са ЉYДC КlI M У .\lОм , што се

11 JIO I'Oдl ' Jl O у Р ЮlОкаТОЛ ll'l кој ТС ОЛ О П ф l к оја ј с

ОЗ l l а ча llа као " КО lIтра И] ' lI lIнјациј у", 1I О П 1 Ч но, 11 0 Ге l lO­

],IIIC,.a

н у ХР llшh а ll е к а

II О 'l е ЈI:I са II С КЉ У Ч l1llање м аП Оф а Тl IЧК С III I З l1ј е l lil

с тојll ШL сре1lИII И и зм е ђ у Т
ItpK ua

JIB;I

6 11

lIа

fш иш!јац иј с ка IlOла која ј е с в ојњ\! УТ lщај ll ма СТ
I\pојј у С КО llча л а у одб ра lll1 lюл у п роФа ll О Г " ра ШlОllаЛ II -

раз а НI IЊ У .

"lа· ' 11 " ХУ М:Ј. Н lI з м а ",

" Bll pTyeJl Ha

НllllltIlја Ш 1ја ", I IOЗ ll1"l11l1l 0 ус ,\l\;

ре н а, обс збс ђ уј е ДУХ О ВН У I I ЗIIO Р I ЮС Т r.: 1 ·:!U· I r.: P ~ljC KC рс­

Пр а l tOСЈI ~Ш I !а ДО КТР"ll а, су п рот н о то м е , С IШ ГОМ

ШI П lје, СJlУЖ I1 оч у u:r њ у њс н с lI у но ћ с 11 IlOстој а.II ОСТН .

С IЮ I" Il pHpOДlIOI' "хе рм еТИЗЈ>Ш" I lIIј е I, реТР II СЈШ СЈНl чан

1·lacY ll poT,

ТО.\l е к о н тра IНl IЩ llјiЩ~lј а, " 1IIIртуе 1l1 1 'Ј

111111· 11111 1 об рн у Т
Ц llјаЦllј а ", II r.: гаТl ШНО у с м е ре н :!

11:1 РСJl И Г llју , разј еnа ј е

к у лт дај у ћ н м у обрн уту п е Р С l l е КТlt ll У, д нја БО1ll1Ч КУ .

110-

Н УШl пt НlIкакв у I l н и ц ltја Ј tиј у . Мада с дру ге СТР"' l е

мо же се ЗШI УТl IП I ка

Д УХ О Ill IOМ ост ва ре њу , " рсалн ој ( 1 I СТllll с кој) I1I IIЩl1ја­

С ll ољ а ШI I>C" o lJДe заu и с и ОД Л ИЧIIII Х к оал lПСТа, од чис­

тоте "ДУХО IШ С раС Н ОСПI " c haKO I- ној еди наЧI IO I' љ удс ко г

ИНИ Шlј:\ ltllја"

HIIIJOY

II р еоб ражзј ТС је са Ч У llал а с вој lI адраШ I О llаЈ1 Н11 , н аД III I ­ .'1 lшидуал ll ll l1 IlIН1 1щја Цl1јС К I1 к а р а ктер . M e ђYТl I ,\' ,

о ва

Чllње шща

от к р нва

Б Рlш.аllај у h н а с !! с кт кој l l тако ђе треб а

једа н

11CTa h l1.

за ­

I-I УJIе h Ј1

СЛ IIЧ 110 сr.нЮ ll fl ште О ОД I IOСУ и н lt Цl lј ш tllј с 11 р с­

Л Иl' llјс, О IЫI Х О М lI аnо п у ња ll а њ у, И З ll е l шђ уј е h е +':" 1110 110тврђ уј у

11

11cTopl1jc Ke

ч иње ш ще , ј е р у

COflMрефор мама

РСllllПIOЗlI llМ I1ре06ра жајl1 м а Зап ада Bco .\ i~ ј е л :\ко

ОТК РIП II УП1 1\ај fl l l иција Шlј l: К I1 Х НJI ~1 КО l пра l1l l l11111ја­ Цl lj C КlI X гру п а ван р еЛ l1 Г И ОЗ l1 0Г I1 ЈШ I I :\ДРСЛ IIГI1 0З II О Г IlOре К1I а. Но It зложе l lO објil Ш lbе ње самој е I1Рfl М С ШЫtllо н а 3i1 I1 ,Ш Н О Х рн ш h а н сТlЮ , " а

J YlIa Il3i1 M,

lIiI

CYIIIITCKI1

И сл а м , I ПД. тој ест, I IiI ТраДИШlј е и с кљу ч иво "за l1аfJ II С" ,

како у духшш ом тако 11 геш-рафс к ом I Ют-ЈI СДУ. ) На И сто к у , ба р lIа р еЛ ИП IОЗ II О М И сто к у ( 1I0лсе ћ амо се 1Iа

,"e ll o ll

н е с м атра за реЈII1 Пlј с О ll е траД Иl l l1ј е lI е ав р ам о о­

с ког 1I0 ре кл а ) снс се одв ија мал о др У I'а Ч ~lје те је самим пt м н ео п ход н о да се II:\РО 'IИ ТО з:щр жим о н а Т
11:1

И сто к у.

IlРАВОСЛ АВЉЕ И И Н ИЦИЈАЦИЈА На

oC llo uy особс н ости П р аll ОСJlшш е ТраДl щиј е и

IbС I ЮI' Т I I I IОЈ IO ШК О Г tш р а л е ЈIII З ,\lа с а IНI1 IIТ С КОМ Tpaд l l ­

шtјо м , М О I'л об и се 1l0 ћll 1l0 l , зузеТ II О lI а Ж IIOI' заКЉУ 'l ка: Ш·Л R ОСЛЛ В I·IO ХРI1Ш ЋАН СТ IЮ Ј1:СIЋ

OI"lEI'A-

ТИВ I IИ ИН СГУ I\1Е НТЗА ПР ЕIIО IJJ ЕЊ Е" UИI"'ТУ [JI­ НЕ

ИI·IИ ЦИЈАЦИ Ј Е",

Ј ЕР

JI::

I1I·А.IЮСЛ Л I1 НИ

ОБ I'ЕД ЗА I'Л ЗЛИК У од Р И l\10КЛТОЛИЧКОl', СА­ ЧУВАО Н Е1'АКН У'Т

•. . ...

-

И:НИ.ЦИЈЛЦИ Ј СКИ

КАРАК­

ТЕР ПI'ВО Б ИТН О Г ХР ИЈЈЈЋЛН СГUА.

Н а С fl м БОЛ II Ч КО М I1 И1ЮУ IJJ;IК ШI С ве то г Л ндреј а

~_:....

ПРllоз uа но г,з) Праllосла lllШ Црю;а, HI1Kaдa се у IЮ1"II У­ lI oc ТlI Hllje ОД llој и ла од цр к н е С u стш' Ј О llalШ као што се

-"

то до год ил о са

l lpKUOMСветог n e1"pa. То се

ч ак

ре кт но п отврђуј е Чl1ње НlЩОМ да је, ба ш ка о

м 110 1'0

--

Ma lbC

11 11

Iшди ­ др у ге

11 11l1 циј:\Шlј С li е Х Рflшh а llс ке О РГ
Ри мо каТОJll tчка

Цр ква

прогл а с и ла

Прапосла вн у

ЦР КВ У за "је рес" и "се кту ".

44------------------------------------------------------------------------

I-IА ПIЕ

ИД ЕЈЕ

,....,!

(,;

(

\'

шта више пре је реч о инструменту који је коришћен

)'1

•

теорију ВЕШТ А ЧКОГ ВАСКРСНУЋА МРТВИХ, што

диције, јер је навукавши маску "повратка духовном"

Традиција сматра непогрешивим знаком царства Ан­

водио лаике ка понору растакаља у психичком хаосу.

тихриста. Сем тога, идеје Фјодорова су јасан пример, и

Насупрот томе, контраиницијација припада једном

у извесном смислу представљају парадигму пре ме­

Ј\РУГОМ нивоу, много дубљем од стварности, који је

штаља религиозних, симболичких и духовних док­

повезан са оним што Теологија назива "ђавољом

трина

мисијом".

обухвата, између осталог, "управљање атмосферским

Рене Генон је сматрао ЛУКСОРСКО ХЕРМЕ·

LUXOR)

ј,

"

\Х: ,

/

• ,

крсле" што би се преобратило у "свршетак Историје".

неоспиритуалиста са понекад, споља гледано, супро­

тним доктринама: теозофија, оку лтизам, шарлатански

дорова надахнули су многе руске философе, научни­

("Aurovil", Sri Aurbindo Ciosh),

итд. Веома

нарочито велику популарност у бољшевичким круго­

БРАСТВО своју доктрину назива "Космичка Филосо­

вима који су изједначавали "будуће братство вас­

фија", "Космичка Доктрина" а понекад само "косми­

крслих

зам".

Фјодоревљеве идеје су на неки начин осликавале ег­

Суштина

"космизма"

ЛУКСОРСКОГ

же стићи до свог крајљег циља, што је савршено логи­ чно

имајући

у

виду

сву

различитост

карактера

васкрситеља"

(сиЦ)

са

комунизмом.

залтирани револуционарни месијанизам тога доба . Дакле, комунизам који је Фјодоров, у одежди

поставило свест о "светлосној природи Космоса" (тема

ПР АВОСЛАВНОГ ХРИШЋАНСТВА, наслутио изве­

светлости присутна је и у самом имену Реда:

"Luxor" -

сно није представљао једино испољавање, мада јесте

"светлост" на латин­

најјасније, контраиницијацијског космизма у Русији.

- личи

на

LUX,

У неком много ширем смислу "руским космизмом" би

Доктрина" је

усресређивала

сву

се могле означити она варијанта православне "вирту­

елне иницијације" (да се подсетимо, она се нуди СВИ­ МА пуком верском припадношћу), која се не креће

нарочитој

позитивним путем уздизања изнад психичког света ка

варијанти пантеизма, али не о апстрактном филосо­

духовном, небесном, надиндивидуалном свету, већ

фском пантеизму, већ о магијском", "конкретном",

путем утапаља у међусвет, свет психе, свет суптилних

"оперативном", "агресивном".

нивоа. У оквиру те особености руске "природне" кон­

тним"

упућује свим хришћанима у већини случајева не мо­

и

са "КОСМОСОМ" или "космичком свешћу", што је прет­

јући при том "духовно" ("надпсихичко") са "афек­

црква. "Виртуелна иницијација" коју православље

ке, писце и теоретичаре. Његов "космизам" је уживао

је значајан податак да ЛУКСОРСКО ХЕРМЕТИЧКО

"Космичка

различитој од оне којој се излаже римокатоличка

појавама", "претварање цркви у музеје" и, на крају,

Морални утопизам и пантеистичко месијанство Фјо­

пажљу на "суптилни", "психички" план, изједначава­

на Црква се излаже другој врсти опасности, потпуно

теорија

ства свих људи", укључујући и "претке љубављу вас­

ском и на Луцифера, "носиоца светлости").

на "елитне" и "опште" облике духовности, Православ­

Његова

Једним од најпогубнијих контариницијациј­

египатски град

духовност целом народу, уз непостојаље јасне поделе

план.

ских организација. Из ље вуку конце сви покрети маса

ХЕРМЕТИЧКОГ БРАТСТВА састојала се у "додиру"

,

ПСИХОфизички

"Пројекат успостављаља потпуног и недељивог брат­

неохиндуизам

\

на

BROTHERHOOD OF

ТИЧКО БРАТСТВО (HERMEТIC

/

МЕТИЧКОГ БРАСТВА. Фјодоров је заступао чак и

на Западу како би се унуштили остаци истинске Тра­

("психичким").

Радило

се

о

Поред тога што није познавао трансцеденталне

аспекте Духа,

"космизам"

ЛУКСОРСКОГ ХЕРМЕ­

ТИЧКОГ БРАТСТВА био је опасан и због тога што је многе сакралне и духовне иницијацијске симболе и обреде свео на психичко (душевно) и материјално,

унутрашље природе људи као и изузетну тежин§

траиницијације и

}<'ILIOQUE

се одражава у негатив­

ном смислу јер је насилно скраћиван пут од Духовног Космоса Светог Духа до Апофатичког Царства Оца (што је, упркос "виртуелној иницијацији", ипак била

баштина неколицине) тако да није било никакве "ра­ ционалне" ни "формалне" структуре која је могла за­ штитити појединачна бића од спајаља са суптилним

иницијацијског пута ("многи су позвани, али мало­

космосом, од могућности да их прогута хаос и ништа­

бројни изабрани").

вило онога што традиција Означава као "подземне во­

Сем тога оријентација апофатичке православне

де". "Руски космизам" представља највећу деградацију

теологије ка "надперсоналним" или "трансперсонал­

православног "јуродства", љегов демонски облик, где

ним" аспектима у завидној мери смаљује или у потпу­

су се "јуродиви Христа ради" преобратили у "јуродиве

ности одстраљује медитативне и рационалне форме

Антихриста ради".

иницијацијских доктрина, понекад веома битних у

Тај специфични "космизам" коренито раздваја

припремним аспектима.

целокуопну руску филозофију, науку и културу од

Зато делотворно оствареље "виртуелне иници­

западљачке "профаности", јер "космичка" свест упра­

јације" постаје сваки пут све проблематичније. Они

во тежи ирационалном и парадоксалном,

малобројни изабрани, свеци, монаси или једноставно

суптилних енергија које се отварају на корак иза

само срцу

изузетне личности, свакако да су могли прећи цео пут

структура логичког расуђиваља. У руској филозофији

и стићи до циља, но већина је била приморана да се

XIX - хх

задовољи само "виртуелном иницијацијом". Тиме се

форсираљем логике

објашљава, на пр., широко раширена трапиција "јуро­

тављањем принципа "моралности" (једна од најмаље

дивих,,4) у Русији, особа које су успеле Достићи висок

века "космизам" се испољава кроз жељу за по сваку цену,

углавном

пос­

важних ствари у оквиру гносеологије) или "саборнос­

степен духовне контемплације, али нису биле у стаљу

ти" (математички, синкретички збир различитих он­

да то сноје са нормалним функционисаљем рационал­

толошких елемената) изнад свих осталих категорија.

ног дела своје личности. "Јуродство", као искључиви

Нешто што се, узгред речено, може наћи, имплицитно,

феномен руске духовности чини веома значајну ини­ цијацијску црту Руског Православља, и још једном потврђује иницијацијску природу Источне Цркве јер,

"јуродиви" није примио никакав посебан тип иници­ јације), али и логичну тешкоћу везану за делотворно

оствареље "виртуелне иницијације". Имајући у виду све што је речено, јасно се види

да, за разлику од римокатоличке цивилизације, ис­ тинске узрочнике социјалног и религиозног пре обра­ жаја

"Континента

Русије"

треба

тражити

не

у

ванрелигиозним организацијама, већ у окриљу саме

цркве, где је ноприште али и извор сукобљаваља две иницијацијске тежље: тежље за потпуном и саврше­ ном иницијацијом, оличеном у традицији "руске све­

тости" - "старчеСТВУ",5) и "контраиницијације" која примљену духовну "енергију" усмерава ка антидухов­

ном, дијаболичком центру.

МРАЧНА ЗАГОНЕТКА "КОСМИЗМА" Када Р. Генон говори о "контраиницијациј­

што је представљало пародију истинске иницијације, љену гротескну и погибељну имитацију. Чланови

ЛУКСОРСКОГ ХЕРМЕТИЧКОГ БРАТСТВА који су поседовали несумљиве пара нормалне способности, не само да су први формулисали неоспиритуалистичке

теорије, већ су захваљујући изазиваљу чудних појава успели и допринели љиховом брзом ширељу у разним

научним и ку лтурним срединама. Историјски корени тог тајног друштва допиру чак и до извесних немач­

ких масонских ложа из ХVIП века, у којима су адепти виших степена практиковали "оперативну магију", затим до нерегуларне масонерије "Египатског Риту­

ала"

("Memphis - Misraim")

као и до Рандолфових група

практичара "сексуалне магије" нескривеног сатанис­

тичког карактера. "Космизам" контраиницијацијског ЛУКСОРСКОГ ХЕРМЕТИЧКОГ БРАСТВА наследи­

је сам себе назвао "Звер ни

наследници

кнутија фигура заступник "космизма" је професор Вернадски, творац теорије о "ноосфери" и претече кон­ траиницијацијске доктрине Тејара де Шардена.

И уколико је Русија током хх века била позор­ ница најужаснијих прогаљања Цркве од стране кому­

нистичког режима, можда би на то требало гледати као на резултат "природне контраиницијације" руске

православне нације, којаје изгубивши своју сакралну вертикалу и истовремено немајући рационалне, ло­

гичке бедеме одбране, пала у најекстермније облике "демонског космизма", агресивног и анархичног "ју­ родства", "јуродства Антихриста ради".

666", ПОКРЕТ 93, итд. савреме­

ЛУКСОРСКОГ

ХЕРМЕТИЧКОГ

на и, будући да сама изузетност теме захтева одређене

јим нивоима модерног неоспиритуализма (оличени у

предострожности. Међутим, ако саберемо све што је

"розенкројцерима", "уфолозима", "парапсихолозима"

Генон рекао по овом питаљу (укључујући инсинуаци­

итд.). контраиницијација је узрок те антитрадици­

је и· претпоставке) имамо следећу слику: током по­

оналне саботаже којој служе као марионете, маље или

следљих векова "контраиницијација" се најснажније

више

испољава у изопаченим западним организацијама

покрети.

несвесно,

сви

модерни

неоспириту листички

Ако погледамо Русију у другој половини

XIX

масонерије, али и организације неорозенкројцсра и

века, открићемо изненађујућу појаву познати као

неоалхемичара.

"руски космизам". l-Ьен најистакнутији представник

Управо те организације пружале су уточиште

био је Н. Ф. Фјодоров, аутор ФИЛОСОФИЈИ ЗАЈЕ·

оним групама које су, наследивши обреде и тајне "вир­

ДНИЧКОГ ДЕЛА. У биографији Фјодорова ништа не

туелне иницијације", створиле у XIX веку читав спек­

упућује на евентуалне контакте са неком контраини­

тар окултних и теозофских псеудоиницијацијских

цијацијском

кружока који су касније били плодно тле за нешто што

ПРЕДСТАВЉАЈУ ПРАВИ ПРИРУЧНИК КОНТРА­

се још увек обично означава појмом "нсоспиритуали­

ИНИЦИЈАЦИЈСКИХ ДОКТРИНА које се скоро до

зам". Неоспиритуализам није контраиницијацијски,

танчина пклапају са доктринама ЛУКСОРСКОГ ХЕР-

ИДЕЈЕ

них (имајмо то на уму!, код Богоградитеља: Богданова,

Базарова, Луначарског итд.). На пољу науке, најИС1Ћ­

ли су потољи отворено сатанистички центри попут

БРАТСТВА налазе се на најопаснијим и најизопачени­

НАIПЕ

ва) и, експлицитно, код филозофа атеиста, али крште­

Реда Источно г Храма (О.Т.О.) Алистер а Краулија који

ским" организацијама Запада избегава да стави тачку

"херметичког" типа, као што су нерегуларни огранци

код религиозних филозофа (типа Владимира Соловје­

организацијом,

али

ЉЕГОВА

ДЕЛА

-----------------------------------------------------------------------------------45

ђе антиримокатоличких, којима није био стран соци­ јалистички односно комунистички ПАТХОС (на при­ мер, Алистера Краулија, "Звер

666",

иницирао је у

езотеризам славни анархиста и социјалиста истовре­ мено и неорозенкројцер, Теодор Рајс). Међутим, ни у

једној другој земљи нити области земљине кугле ко Н­ траиницијацијске тежљс, потпуно у духу космизма, мистично-комунистичке, нису се толико снажно ис­

пољиле као у Русији којаје више од седамдесет година

била отелотворење "Скерлетне Жене" из АПОКА­ ЛИПСИСА, Вавилонске Блуднице. Но много, много раније, током мрачне, мисти­ чне политике СМУТНО Г ВРЕМЕНА и самозванаца из

тог доба, у вашарским или монументалним АПОКА­ ЛИПТИЧНИМ огледима злокобно г цара Петра дети дело

Мерешковског:

1 (ви­ I

АНТИХРИСТ, ПЕТ АР

АЛЕКСЕЈ), такође у карикатуралном приказу Руса из времена Катарине

11,

и на крају, у узнемиравајућој и

психоделичној руској књижевности (Гогољ, Достојев­

ЗАКЉУЧАК

ски, Чехов, Ф. Сологуб), као и у философији заснова­

Различити аспекти православне Цркве као и

љена јединственост можда би могли помоћи у разуме­ ваљу чудновато г и хировитог света руске свести са­

свим другачијој У односу на западну али и на источну свест. У својој кљизи ИСТОК И ЗАПАД

L'OCCIDENT)

(L'ORIENT ЕТ

Генон је описао Русе као народ који по­

ној

на парадоксима (Хомјаков,

Соловјев, Розанов,

Берђајев, итд) ниски су изданци "црвеног космизма",

цветови Руског Зла, посејани племенитом "виртуел­ ном иницијацијом" Руског Православља, али уместо да никну У ВИС, ка сунцу руске светости, духовном сунцу Сергеја Радоњешког, Нила Сорског, Серафима Саровског, никли су НА ДОЛЕ, ка "Црном Сунцу"

држава архетипове "аутентично источног" света. На

Поноћи, ка Демону 110 имену СОРАТ чији је број

другом

лицем ка Бездану.

месту

Генон

назначава

велику

распрос­

траљеност окултистичке и спиритистичке праксе у

Русији, у чему налази потврду типично руске скло­ ности ка "психизму" и, на крају, Генону припада заго­ нетна реченица да је "руски комунизам нешто сасвим друго, различито од онога што се обично подразуме­ ва". Иако веома критичне, мора се признати да су такве процене православног руског народа и веома исправ­

не.

Његова

веродостојна

духовна

елита

врло

је

смаљена и ослабљена док је истовремено "виртуелна иницијација" и даље дедовина свих, због чега профане масе само опонашају истинско поседоваље тајне ду­

ховног Истока. Могуће је чак да је и руска идеја о

"саборности" (код словенофила) и касније комунис­ тичка и социјалистичка идеја о "општој једнакости" изражавала магловиту интуицију о тој "општој ини­

цијацији" предатој целокупној нацији, о "свеукупном браству" (чланови свих езотеријских организација, како редова, тако ложа или монашких заједница,

ОСЛОвљавали су се управо са "брате"). У том случају не

би било неразумно претпоставити да је сама бољше­ вичка револуција представљала експлозију баш такве вере, делимично оправдане, вере у" општу иницијаци­

ју" која је тежила да укине егзотеријску хијерархију, "властелински режим"

- као излишан и развратан, на­

метнут од стране "непријатељског" Запада, Великог Инквизитора у роману Достојевског, што је попут со­

цијалног FILЮQUЕ претендовао да бедемом одвоји на­ род

од

"Светлосног

Космоса

Светог Духа".

Но

у

стварности, исте тежње, мада наједном много скриве­

нијем, завереничкијем новоу, надахљавале су већину западних контраиницијацијских организација, тако-

666,

Ни садашњу ситуацију у Русији не могу одре­ дити економски или политички термини. Семе "вир­

туелне иницијације" (не смемо заборавити да је чак и

АЛЕКСАНДАР ДУГИН

у доба комунистичке диктатуре већина Руса крштава­

НАПОМЕНЕ:

ла своју децу!) одвише је снажно и родно како би се

могло очекивати да ће се Русија у блиској будућности преобратити у чисто лаичку, профану и капиталис­ тичку државу западног типа. Корени "руског феноме­

на" превише су дубоки и трагични да би се могле

гајити илузије о таквом крају. Руска душа, или боље речено, скуп "виртуелно иницираних Руса" који творе мистично тело "Унутрашње Цркве" не може напусти­

ти своју иницијацијску функцију

- владатељке судби·

1) Појам FILIOQUE односи се на догмаШско йuШање којим се Шврди да СвеШи Дух не исходи само од Оца већ и од Сина (фшшо), ЩШО су римокаШолuци једносШрано увели у

Credo,

йридодајуlш ШаКОХР[l[иfIанском "символу вере" (Credo)

конШроверзну особеllОСШ, не само недойусШиву већ 11јереШич­ ку, йренебрегавајуfш аУШОРllШеШ ског

Сабора

који

је

1I

уШврд110

ЦаРllградског васељен· богОСJlовски

ШексШ f lикеоцаРllградског Сllмвола вере: "... Верујем... у СвеШог Ду­

ха... , КОЈИ ОД ОЦА ИСХОДИ .. " Изгледа да је формаЈ/Н~

нама: или ће над у понор бити још ужаснији и дубљи

YKJЬy·teIbe

него са комунизмом, или ће пак "духовна елита", која

ПЈйll1шји Уlюђењем овог додаШка на једном КОНЦШIУ

ће изронити упркос свим спољним препрекама, заус­

тавити тај стрмоглави пад у понор, и "само у једном трену", хитнути "уклету нацију" Црвене Звери ка ду­

ховним

небесима

Пресвете

Тројице,

попут самог

Христа који је ослободио старог Адама од утваре Па­ кла. И уколико још увек постоји икаква могућност

спаса за нашу контраиницијацијску цивилизацију, неће ли можда иницијацијска Православна Русија би­

FILIOQUE

у ЛиШургију йочело у римокаiU.fНIЧКОЈ

Uo..rzyoc·

Шрвске Цркве (! Толедском) .ЈОО. године. Ово йиШање није за

занемаривање, будуflи да йо MllUuъeIbY многих релеванШних Шеолога йредсШавља главни узрок раскола који вековима ра­ здваја ИсШочне и Зайадне ХР1lшhане.

2)

Генон је смаШрао да су Јудаизам и уойшШе све

аврамовске религије йродужеШак АШланШске Традиције.

3) По йравославном йредању 6110 је 17рви свеШац којије крочио на руску зе.м.љу.

4)

"Јуродиви"· "народне луде" које су жи8е.ле од м ШIO с­

ти идеално место за узлет, бу дући да је управо ту, по

Шиње; чесШо су 17оседовале 17ророчке моfш и бlUlе веома

први пут, достигнут највећин степен духовне декаден­

шШоване.

ције, ту се доспело до крајњих граница изопачености

кроз дијаболичну (и совјетску) лакрдију "земаљског

5)

170-

Долази од "сШарац" који је био монах и учиШељ

велике духовносШи.

раја"? Превел.а:

Биљана Буквuh

46-----------------------------------------------------------------

I-IАПIЕ

ИДЕЈЕ

. '.

ЕЛЕМЕНТИ СТРАТЕГИЈЕ

РАТНИЧКИ ПОГЛЕД НА СВЕТ

у Академији генералштаба у Москви,

априла

1992.

заседао је

Ален де Беноа: Пошто се ова институција бави

војном стратегијом, занима ме какав садржај данас подразумева ова реч?

Николај }{локотов: Реч "стратегија" је увек спа­

округли сто на КОЈем су размотре­

дала у чисто војну сферу, те зато нема потребе додава­

ни проблеми европске безбедности

је вођеље војске. Али пошто је овај термин био посте­

и могућих путева развоја Русије и Европе. Учесници су бшш: генерал­ лајшнанш

Николај

Клокотов,

шеф

кашедре за сшрашегију; генерал-лај­ шнанш Николај Пишчев, заменик шефа кашедре за сшрашегију; генерал-мајор Владислав Иминов, шеф кашедре за вој­ ну исшорију; Жан Лалу,

главни уре­

дник часойиса "Криза" (Француска); Ален де Беноа, философ, руководилац исшраживачке груйе "За евройску циви­

лuзаццју" илидер евройске" Нове десни­

ти јој атрибут "војна". "Стратегија" у правом смислу

Држава која претендује на водећу улогу мора се ори­ јентисати на најјачег. Владислав Иминов: Стратегија је, осим тога, те­ сно повезана са проучавањем историје ратова и исто­

рије држава, она се бави прогнозирањем сложених и разгранатих процеса који се одвијају у друштву. Узгред речено, ви се такође бавите сложеним и

- прогнозама. Стога ме занима како

пено уведен и у друге области, принуђени смо да оно

незахвалнимрадом

чиме се бавимо заиста формулишемо као "војну стра­

ви замишљате основне правце развоја узајамних одно­

тегију". По нашем схватаљу, то је систем научних

са између различитих структура у савременој Европи.

знаља о оружаној борби у савременим ратовима, о

Ален де Беноа: То је сложено питаље. Нећу пре­

начинима спречавања рата, о састављању захтева по­

терати ако кажемда у Европи тим поводом влада вели­

литичком руководству У вези са припремом земље и

ка збрка. Варшавски блок више не постоји. Логично је

армије за рат. Осим тога, то је одређиваље начина

да би и НАТО требало укинути. Али сада тврде управо

оружане борбе ради постизаља конкретних политич­

супротно.

ких циљева.

На стратешком плану то значи нагло јачање

Ми смо свесни тога да је стратегија слушкиља

америчког утицаја, пошто се управо америчка страте­

политике и да је подређена политици. Али постоји и

гија труди да НАТО-у наметне нове облике. Циљ је:

повратна веза са политиком, економијом и другим

ојачати везе које су засноване на разради нових техно­

сферама, то јест, стратегија се налази на граници војне

лошких средстава.

изградље и политике.

На тај начин, спајаље НАТО-а са војно-индус­

Ален де Беноа: Све стратешке концепције се за­

тријским комплексом САД омогућиће Америци да

снивају на појму потецијалног противника. Ко је да­

контролише не само војну сферу, већ и технологију у

нас противник?

целини.

Николај }{окотов: Мораћу да одговорим заоби­

Данас су такође различите и војне доктрине ев­

лазно, како се то каже, не наводећи имена. Ако држава

ропских земаља. На пример, француска стратегија се

претендује на сопствену улогу у светској заједници,

заснива

це" (Француска). У овом броју дајемо

она се мора одредити и у војној политици. Развијајући

Стручљаци су јединствени у том мишљељу. Међутим,

своје оружане снаге, мора се оријентисати на онога с

изводе из овог разговора.

они су подељени у погледу идеје ствараља независног

ким се, у принципу, може сукобити на бојном пољу.

Европског војног блока. Основа за то постоји. То су

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

на

идеологији

нуклеарног

уздржаваља.

-----------------------------------------------------------------------------------47

штиту

националних територија.

СаЈ1а.

после распада СССР многи војни и поли­

имамо дезинформацију, уместо реформе економије

тички функционери у СМ и НАТО-у за­ лажу

се

за

прошириваље

тих

оквира.

-

",ен потпун крах итд.

Они који су дошли одмах после Горбачова пе­ дантно

понављају

све

његове

погрешне

кораке,

ПрИЛиtlНО су честе и такве изјаве да, ако

учвршћујући све његове грешке и промашаје, разара­

је потребно, не само да је могуће, него и

ју све до краја. Код њих потпуно одсуствује одговор­

неопходно увођеље војних снага у При­

ност пред будућим нараштајима.

балтик. Нису ли те изјаве само тснденни­ је застрашивања?

***

Ален де Г>Сноа: Мислим да САД не

предвиђају вођење озбиљних војних опе­ ранија на нашем континенту. Према мо­ јим анализама, њихов главни задатак је потпуна контрола стратешког, техноло­

шког и економског развоја европских зе­ маља путсм технолошког јачањаНАТО-а. Други речима,

ради се о

"мирном по­

робљавању". Ни за кога није више тајна да се САД највише боје независног разво­

ја Европе; њихова стратегија је увек била усмерена на ометање тог развоја. На то их подстиче и огроман број проблема које

имају у односима са Јапаном, чији је еко­

Ален де Беноа: На Западу постоји мишљење да перестројка није била организована, у крајњој линији, ради уништења армије. IIретходни потез у тој игри

био је Авганистан. Шта мислите о том рату? Да ли је он био показатељ кризе Совјетске Армије? I-IИКОJIај Пишчев: У Авганистану сам био заме­ ник команданта армије и зато могу да одговорим на свако ваше питање. Основно је то, да рат није био рат

у обичном смислу те речи. Он је имао изразито поли­ тички карактер, или "политичку усмереност", ако хо­

ћете. У љему нису толико биле сукобљене војне јединице, чак ни политички интереси авганистанске владе и опозиције, колико интереси СССР и САД.

Као што је познато, ратови се добијају и губе не

номски развој постао претња нелокупног функционисања америчкс економије. ~. _""

Жан Лалу: Пређимо сада на вашу армију. У којој мерије она погођена поли­ тичким проблемима последњих година?

Николај Клокотов: Армија је ин­ струмент политике. Мада се код нас не

-'"

види јасна политичка линија неког лиде­

само на војном плану, већ и на политичком. Војног пораза наше армије у Авганистану није било. Губитак је био политички, јер се већ садржао у одлуци о војној

интервенцији. То доказује само слабост ПОлитичких инструмената

- уместо да су употребљавали све поли­

тичке и економске мере, наши лидери су одлучили да

се лате оружја. Можда је то најлакши пут, али не и најбољи.

нови односи који се успостављају између Француске

ра

и Немачке.

је само председника ... Све се то одражава и на армију.

Жан Лалу: Вратимо се проблемима Европе. И

Мада се, ма колико то било чудно, армија показала као

интелектуалци и политичари све чешће покрећу и

Николај Пишчев: Да ли сматрате да ће таква

- сувише имамо

много лидера. И сами знате колико

најмирнији и најуравнотеженији инструмент и није

разматарају питање могуће војно-стратешке узајамне

Аден де Беноа: Не у најскорије време. Зато што

се посебно мешала у догађаје. У официрском кору И

сарадње Немачке и Русије ... Такав континентални

се стратешки интереси Француске и Немачке не поду­

међу војнинима преовлађујуће мишљење било је очу­

блок се сматра једном од варијаната стабилизације

дарају у свему. Ипак, постоје тенденције ка збли­

вање јединствене армије. То мишљење је и сада акту­

ситуације на нашем континенту.

жавању.

елно. Свесни смо тога да ће пре или касније политичке

концепција моћи да се реализује у најскорије време?

Друга страна овог питања је опозиција идеји

буре проћи и настаће ново раздобље живота; али после

европског блока. Слично оријентисани лобији посто­

растурања армије, биће веома тешко да се она поново

је и у Француској и у Немачкој. Истиче се, на пример,

створи. Нама је такође јасно да је садашње помодно

теза да се потпуно заустави војни развој Немачке, пре­

стварање независних националних армија, без једин­

невши њену одбрану на НАТО и СМ. Постоји и ана­

ствене команде

логна британска војна доктрина, мада ни у њој не иде све глатко; британски приступ се разликује од немач­ ког (лобистичког) тиме што се уз опште смањење бро­ ја трупа НАТО-а стратешки нуклеарни системи,

научно-технолошка и стратешка сазнања потпуни ап­

-

у савременом свету и уз савремена

сурд. Данас ниједна земља појединачно није у стаљу да води савремени рат

- говорим о

хипотетичком рату.

Притом полазим од објективног постојања таквих ка­

напротив, развијају зато да би се постигла још већа

тегорија као што су извори и узроци рата који ће увек

способност наношења брзог удара.

постојати у животу људског друштва. Ален де Беноа: Како ће се понашати армија, акО

Ако се сумира све што је речено, очигледно је да Европа сада преживљава прелазни период; сви пред­

политички хаос постане тоталан?

разје­

Николај l1ишчев: Оне снаге које друштво воде у

дињени. Збрка влада чак на нивоу генералштабова,јер

хаос већ су учиниле много да би неутралисале могуће

ставници

највише

војне

номенклатуре

су

по многим питањима одсуствује политичка јасност.

истицање армије као самосталне политичке снаге. Не­

То је нарочито показао рат у Персијском заливу. Фран­

давно сте и сами видели на телевизији како је коман­

цуска је тамо подржала америчку политику, иако с

дант даљинске авијације, дошавши у своју дивизију

гледишта интереса саме Француске у томе није било

затекао потпуно апсурдну ситуацију: сви пилоти му

ни логичке ни стратешке неопходности. Ово, разуме

се подчињавају, а командант дивизиона који је поло­

се, није могло проћи без последица и резултати су ту:

жио заклетву Украјини, извршава нечија туђа наре­

катастрофални

ђења...

пораз

Митерана

на

регионалним

изборима.

Владислав Иминов: Постоји и друга страна овог

Николај Клокотов: И за земље Варшавског бло­ ка и за НАТО увек су постојале концепције одговор­ ности

за

конкретне

зоне

могућег

вођења ратних

питања. Оружане снаге су традиционално васпитане

за задатак одбране Отаџбине од спољне опасности. Примена армије унутар земље, као и отворена

операција. У складу са тим концепцијама, земље су

издаја политичких лидера СТЈюрили су "комплекс не­

могле да примењују своје оружане снаге само за за-

мешања" у те процесе. У Тбилисију и Прибалтик у армија је била смишљено увучена у про­ вокације и то се радило искључиво у ин­ тересу

националистичких

и

сепаратистичких снага. Није искључено да се то догодило

по директном налогу

тих снага.

Жан Лалу: Зашто су власти у кон­

фликт уводиле армију, а не снаге безбе­ дности?

Николај Клокотов: Обично узима­ ју оно што им је при руци и на шта се могу ослонити. Осим тога, снаге безбедности су у почетној фази сукоба биле сувише

малобројне и разбацане по територији це­ ле земље.

Жан

Лалу:

Ко

је,

по

вашем

мишљењу, главни кривац за све што се

догодило?

Никлај Клокотов: Горбачов и њего­ ва влада, а пре свих Политбиро. Они су прогласили перестројку за уклањање на­

казности марксизма и то постоји у свим документима. То је оздрављења

могло довести до

друштва,

отклањања

уну­

трашњих напетости које су се појавиле још у доба Стаљина, то је могло довести до демократије.

Међутим, у пракси је остварено не­ што сасвим друго. Резултат тога је да

уместо гласности (принципа јавности)

I-IИКОJIај Кдокотов: И историја то потврђује. Пе­ риоди највећег мира у Европи

- не

само у хх веку

-

поклапају се са руско-немачком војном сарадњом. Али ако та варијанта буде остварена, неће ли то изазвати отпор других европских сила'?

Ален де Беноа: Могуће је да ће бити отпора. Али ту треба говорити у геополитичким координатама

система. Ствар је у томе што ће таква алијанса дати Немачкој и Русији апсолутну стратешку предност. И друге земље ће морати даје признају. Немачка и Руси­

ја, као што сте ви приметили, већ су давали примере чврсте геополитичке алијансе. Разуме се, у историји

је било и негативних примера, али било је и позитив­ них. На руско-немачком и руско-аустријском савезу засновао се, и то успешно, читав систем континентал­

не европске безбедности. Ја сам реалиста. Сматрам да ће опозиција силе

(а Немачка и Русија су силе) приморати све да прихва­

те доминацију те алијансе управо са аспекта безбе­ дности. Америка ће у том случају бити надругом полу

- са

позиција интереса Европе она је апсолутни про­

тивник.

Међутим, ова алијанса ће имати и савезнике. У

Француској је, на пример (као и у Русији) увек посто­

јао германофилски лоби. У Шпанији и Италији има веома утицајних снага које потенцијално подржавају

могући руско-немачки савез. Против ће бити само Ен­ глеска; онаје увек била противник и Немачке и Фран­ цуске,

али

никада

није

имала

своју

сопствену

континенталну стратегију.

Геостратешки савез Немачке и Русије има ис­ товремено и један слаби елеменат: Украјину. Она ће постати логична мета свих држава и снага које ће ометати стварање немачко-руског савеза. Прва таква

снага биће Америка која неће допустити стварање ан­ тиамеричког система колективне безбедности у Евро­

пи. Зато питање Украјине мора бити решено што је могуће пре; она такође мора постати учесник тог сис­

тема безбедности ...

48----------------------------------------------------------------------------

НАПЈЕ

ИДЕЈЕ

IIиколај Клокотов: Чини се да би Украјина радо претекла Русију и ушла у алијансу са Немачком. Ален де Бсноа: То би онда било супростављање

Русије и Немачке. Питање мора бити решено између

државности. У историји је ипак преовладавало ово

Истока. Ако се то догоди, то ће значити да су Руси

друго. Узмимо само недавну прошлост: процесе који

изгубили осећање територијалног јединства.

се били последица револуције

1917 године. Били су ство­

Николај Клокотов: Слажем се с вама. На оног

рени сви објективнин услови за потпуно уништење им­

јежа којег је својевремено Јељцин подметнуо Горбачо­

Москве и Бона (или Берлина), јер се не сме дозволити

перије. И, што је карактеристично, постојале су снаге,

ву, сада ризикује да се и сам набоде. Било је време када

да Украјина постане јаБУЮi раздора коју ће користити

способне да то учине. И шта се догодило? Империја се

у Москви више није било места за Горбачова. Сутра ће

свако КОме то падне на памет.

очувала, макар и у другој форми. Лично сам склон да у

се можда састати негде у "сибирској прашуми" и про­

IlИIщлај Клокотов: Алијанса Русије и Немачке решава

проблем

геополитичких

супротности,

томе ВИдим победу вишевековне традиције.

гласити да не признају Јељцина. Русији, наравно, од

али

Колико дуго ће потрајати садашње смутно вре­

тога неће бити лакше. Ми смо свесни тога да процеси

алијанса Украјине и Немачке проблем не може реши­

ме? Тешко је одговорити на то питање, али историјско

ти. У Немачкој су тога савршено свесни. То би само

искуство нам говори да то може потрајати дуго

- при­

Судећи по политичкој активности Јељцина ко­

унело заоштравање у ситуацији на континенту.

мер су догађаји ХУН века. У сваком случају, у наре­

ји покушава да уједини" демократске" снаге, он такође

дних неколико година смутња ће се наставити.

***

Постоји и објективни фактори који могу утица­

Жан Ладу: Говоримо О могућој будућности Ев­ ропе. Европа је пак незамислива без Русије

- то је

гледно,

као

што

прежив:ьава

мишљењу,

је

тешка

бити

времена.

у

ти на политичке одлуке, наопходне за обнову земље.

Најважнији услов је историјско јединство народа које

и

то

да

Русија

се формирало вековима, а не током последњих

Каква

ће,

по

вашем

на, као што нам упорно објашњава садашња бедна

очигледно

ситуација

очи­

земљи

у

наредним

пропаганда.

Ален де Беноа: Сматрам да одлучујући фактор у

годинама?

Владислав ИМИНОВ: Ми смо склони томе да се

ослањамо на историјско искуство, а оно нам

70 годи­

- нека

се

процесу уједињења може бити само пример саме Руси­ је. Онаје дужна да очува своју целовитост.

то не схвати као претеривање, улива оптимизам. Руси­

Веома је важно обратити пажњу на постојећу

ја памти и процесе распадања и процесе јачања своје

теоријску могућност одцепљења Сибира и Далеког

I-:ТАПIЕ

ИДЕЈЕ

сепаратизма још нису заврше ни.

то не схвата. lПта ће он да ради, ако се оствари изрека:

"Кад си ти могао, а зашто ја не бих могао'?" Понављам, ако се то догоди, биће "Русија у магли". И то задуго. Ален де Беноа: Шта највише спречава цеНТРИl1е­ талне процесе?

Николај Клокотов: Фактора је много. На пример,

информативна блокада, једнострана "гласност". Код нас је сада као у оној армијској узречици: "У праву је

онај који има највише права". ("Елементи", бр

1, 1992.)

Превео с РУСКО2: Зораll БУЉУ2uh

-------------------------------------------------------------------------------------49

ЕЛЕМЕНТИ БИОГРАФИЈЕ

'

Иllшервју са Јурuјем Лошчuцем

УПОТРА3И3А ВЕЛИКОМ РУСИЈОМ

Украјинац Пореклом, својим делом приПадник велике руске кулшуре и, шакође, Помало Србин

-

због свог

неушаживог Привашног и лишерарног

иншереса за срПску исшорију (он Пише о Вуку, Досишеју, Карађорђу__ .), Јуриј

Лошчиц Посшаје Први добишник велике

йлакеше "Наших идеја" за унаПређење

СПЕЦИЈАЛНА ПЛАКЕТА "НАШИХ ИДЕЈА" ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ СРПСКО-РУСКИХ ОДНОСА И ЗАЈЕДНИЧКЕ ДУХОВНЕ БАШТИНЕ ДОДЕЉИВА ЋЕ СЕ (УЗ ОДГОВАРАЈУЋУ НОВЧАНУ НАГРАДУ, А ПО ОДЛУЦИ РЕДАКЦИЈЕ И ДИРЕКТОРА ЧАСОПИСА) СВАКЕ ГОДИНЕ НАЈВРСНИЈИМ ПРЕДСТАВНИЦИМА НАШЕ ВЕЛИКЕ ПРАВОСЛАВНЕ И СЛОВЕНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. ДОБИТНИК ПРВЕ ПЛАКЕТЕ ЗА

1993. ГОДИНУ ЈЕ ЈУРИЈ ЛОШЧИЦ,

КЊИЖЕВНИК ИЗ

МОСКВЕ.

српско-руских односа и заједничких духовних веза.

УПорни исшраживач Традиције своје велике Ошаџбине (изванредна књига о

ДимишријуДонском) иу исшо време,

HAllIE

ЛОШЧИЦ: По образовању сам филолог, али за

ИДЕЈЕ: ИЗ које cйle средине йоiIlекли и

како и када cйle йочели

са исйlраживањем руске

разлику од већине филолога никада се нисам бавио чисто наУЧllИМ радом, већ новинарством и кљижевно­

Традиције? ЛОШЧИЦ: Почећу најпре од својих корена,

шћу. Ако се говори о неком филолошком искуству,

неПосредни учесник и исшинољубиви

свог завичаја. Рођен сам у Украјини у којој сам живео

оно ми је веома много помогло у бављељу руском

сведок свега онога шшо чини савремену

до своје шесте године и зато до шесте године УОlIште

историјом, различитим епохама као што је

руску кулшурну и Полишичку исшорију

матерњи језик. То је било за време рата: око

Последњихдеценија, Јуријје инсПирашивни саговор'шк и уПраво

идеални амбасадор једне духовне величине, која се из ПеПела Поново

обнавља на хор изон шу Евроазије_ Подсећајући ликом на Солжењицина, а

нисам знао руски

- говорио

сам само украјински, свој

4 године

или

XIV

српској историји и српској проблематици које је у ме­ ни поникло средином 80-их година и, као и код многих

ском селу Фјодоровказа време окупације. Тамо су тада

Руса, започело личностима Вука Караџића и Карађор­

били Немци и Румуни. Остали смо живи захваљујући

ђа Петровића. Осим тога, нама је изгледа додељена

молитвама моје бабе и деде. У то време мој отац је био

заједничка судбина, јер смо сада доспели у један од

на фронту, борио се од првог до· последњег дана рата и

најтежих периода нашег живота. И Србију и Русију је

пре живео блокаду Лењинграда. После рата његова вој­

повезала заједничка несрећа - ратно стаље и врло сли­

на јединица је премештена у Русију; ми смо се заједно

чни услови у којима сада морамо да се боримо за свој

са њим преселили у Русију и од тада је почело моје

опстанак и спасење своје заједничке православне кул­

упознавање Русије и руског живота. По својим духов­

туре и живота.

ним коренима себе сматрам Словеном, јер моји преци

лушајуће ПроПоведнике несшале Царске

по очевој линији су досељеници из Белорусије, ма­

йlaK Ваше духовне и креайlивне иницијације

терњи језик ми је украјински, а култура у којој сам

йlo догодило?

Лошчиц осшаће

- за своје срПске

саговорнике и чишаоце

-

и аушеншични

хроничар једне мисшерије која се рађа на Православном исшоку, у моћном

бескрају сибирске равнице_ Разговор водили: ДРАГОСЛАВ БОКАН и ЖFJЬКО ПО3НАНОВИЋ

ХУIII

живео сам са мајком и њеним родитељима у украјин­

својом једносшавном мудрошћу на

ИмПерије, наш словенски браш Јуриј

XIX,

век, рачунајући ту и интересоваље према

НАШЕ ИДЕЈЕ: Који је био KOHKpeйlaH Шрену­

u

како се

одрастао, то је велика руска култура. Себе сматрам

ЛОШЧИЦ: Рећи ћу вам једну прилично неоче­

руским писцем, а не писцем који пише на руском, јер

кивану ствар. У годинама младости, у време тзв. "хру­

постоји огромна разлика међу писцима који се служе

шчовског отопљивања" и критике култа личности

руским језиком али га користе ради туђих идеја, ради пропаганде и ширења идеја туђих руском народу и

његовој историји, као и руским писцима у правом сми­ слу и које спадам и ја.

вероватно бих се могао назвати "човеком шездесе­ тих", како се то онда говорило. Али наши" људи БО-их" у свету су познати као "левичари", "западљаци", "ди­

формално

сиденти", као они који су помагали Хрушчову да сс

образовање и да ли Вам је оно йомогло у Вашем

обрачуна са руском културом И духовношћу. А тај

књижевном йослу

обрачун је у Хрушчовљево време вршен до те мере

HAllIE

ИДЕЈЕ:

Стаљина, као и многи представници мог покољења

u

Које

је

Ваше

наЦИОflал/юм раду?

прикривено и тајно, да ни до данас ником нису позна-

50--------------------------------------------------------------------------------

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

ти резултати тог геноцида над руском ку ЛТУРU,\I. Ја

конгрес савеза официра. Делегацију Руског конгреса

време Хрушчова извршен је прави погром Руске пра­

савеза официра предводио је Станислав Терехов. У

вославне Цркве. Насилно је било затворено више од

Минску су се окупили делегати из целог бившег Сов­

половине храмова. Неколицина мојих пријатеља и ја

јетског Савеза. Они су изабрали пуковника Терехова

пропутовали смо као новинари (а не као представници

за председника. Да је био у стању да пружи помоћ, он

музеја) по десетинама старих руских села у различи­

је у одбрани Белог дома могао да представља неку

-

доиста одлучну снагу, будући да су многи официри

тим областима да бисмо бар нешто од тога спасили

иконе, иконостасе и друге ствари. Тако на пример,

били уз љега. Међутим, другог дана после блокаде

долазимо у једно место и сазнајемо да су

дана пре

Белог дома у коме се налазио и он, био је испровоци­

нашег доласка спаљене све иконе. На другом месту је

ран на акцију заузимања једне војне установе у Мос­

месец дана пре нашег доласка спаљена читава црквена

кви.

библиотека. То је био страшан погром. Ето, у таквим

милиционер. Кроз недељу дана, сви учесници те акци­

условима ми смо расли. Никада нисам показивао ни

је су пуштени, а Терехов је остао у затвору, где се и

најмање интересовања према званичној идеологији.

сада налази. То је била чиста провокација. Требало је

10

То

је

акција

у

којој

је

био

убијен

један

Она је у мени изазивала одвратност, али то сам морао

обезглавити Савез официра и изоловати Терехова.

врло брижљиво да скривам. Одрасли смо гледајући

Можда он и није учествовао у тој акцији, јер, колико

како се пред нашим очима уништава руско село. Заје­

ми је познато, он је напустио Бели дом пошто су га

дно са нама сазревала је и нова руска књижевност,

позвали телефоном од куће, рекавши даје неко напао

нова проза, тзв. "сеоска проза" из које су изашли најве­

чланове његове породице. Онје одјурио тамо, а штаје

ћи руски савремени прозаисти; то су пре свега Алек­

било после не знамо. Ето, то би био мој одговор о

сандар

квалитету и саставу опозиције.

Солжењицин,

Василиј

Белов

и

Валентин

Распутин. То су људи који су показали трагедију рус­

НАШЕ ИДЕЈЕ: Каква је данас улога руске йра­

ког села, трагедију руске националне традиције и тра­

во славне Цркве? М и знамо да у њој има часних архије­

гедију руске православне душе. Ето, какво је било

реја, као щй10 је йей1роградски мий1ройолий1 Јован, а

наше васпитање кадаје реч о духовним коренима. Они

знамо и й1акве Ј ељцинове свешй1енике као шй10 је Глеб

су МИ помогли да се вратим руском селу, помогли су

Ј аКУЊИfL Каква је улога Цркве данас?

ми у његовом разумевању. Јер ја сам се родио на селу,

ЛОШЧИЦ: Потрудићу се да Вам одговорим као

а затим сам постао градски човек и скоро цео живот

православац и верник Наша Руска православна Црква

сам провео у граду; да није било те могућности да се

налази се сада у истом онаквом тешком положају у

вратим руском селу, вероватно бих ностао исти она­

којем се налазила одмах после револуције, када је вас­

кав "човек БО-их" по западљачком узору као и већина

постављена патријаршија и за патријарха изабран Ти­

других. Успео сам да купим кућу на селу, удаљеном

око

100

хон. Он је фактички годинама живео на граници

км од Москве. Трудио сам се да што је могуће

живота и смрти. Малтретирали су га, час су га хапсили

више живимо тамо, у руској "изби". То ми је дало

у његовој кући, час МУ забрањивалида се појављује. У

снагу да размишљам о Св. Димитрију Донеском, о Гон­

чарову и његовом Обломову и другим ликовима

извесном смислу, овакву ситуацију имамо и сада.

- је­

Првих година совјетске власти биле су дозвољене

дноставно, добијао сам снагу и подршку из тла.

црквене манифестације и литије, и у старим фил­

НАШЕ ИДЕЈЕ:Шй1а мислий1е о снази и вред­

мским хроникама видимо да су се на њима окупљале

носй1и руске ойозиције у овом й1ренуй1ку? Такође, где

десетине хиљада Московљана.

се Ви налазий1е у й10М смислу,

црквена еуфорија

ко су Вам блиски

ойозицини лидери? ЛОШЧИЦ: Почећу од тога како схватам реч

- наводно,

Владала је некаква

дошла је нова власт која

високо ценим. Надам се да ће његов долазак у Русију

је све то дозволила. Та еуфорија постоји и у наше

бити користан. А што се тиче других снага о којима

време. Онаје почела

1988

године када се Горбачев су­

"опозиција". По мом мишљењу она не одговара мента­

говорите

литету руског патриоте. Јер "опозиција" је у извссном

сиљева

- мислим даје Памјат сувише митологизована.

шири простор за деловање, пре свега за обнову више хиљада црквених храмова. Постепено су се почели

-

помену ли сте на пример Осипова и Ва­

срео са патријархом Алексијем

11

и дао Цркви много

смислу професија. Ако припадам опозицији, то значи

У суштини, као појава она сада мало шта представља

да се бавим њоме, да је то моја професија. Чак и под

у Русији, тим пре што је она одавно раздробљена на

враћати Цркви многи храмови и манастири. Сада се у

неком другом влашћу

опет у опозицији, јер је

неколико мањих група. Њихово учешће у политичкој

том

то моја професија. Али то је у принципу погрешно.

реалности Русије данас скоро да не постоји. Што се

упадљиво мења

Уколико би постојала власт која ми одговара, зашто да

тиче самог Васиљева, он се пре месец

дана изја­

тављају на њих крстови, поново звоне звона, али

останем у опозицији? Ја ћу радити за ту власт. Зато се

снио за подршку Јељцину, а у догађајима lIа страни

спољашњи успех заиста подсећа на црквену еуфорију

не може говорити о руској опозицији као о нечем дов­

бранилаца Белог дома ни он ни његови људи нису

послереволуционарних година. Јер упоредо са тим,

ршеном, искристалисаном, о нечему што има свој

учествовали. Зато се у том смислу опозиција врло брзо

атеизам није нестао - он је постао отровнији, лукавији.

чврсти оквир. Она се стално обнавља -нешто у њој

мења на рачун нових снага

- једни долазе, други одла­

На пример, вођена је читава кампаља око тога да су

застарева, нешто од ње отпада; она се често попуњава

зе, али Памјат никада није спадала у опозицију онако

многи представници епископата и Синода сарађивали

људима који су још јуче били ватрене присталице

како се она формирала пре ових догађаја. Ако треба

или сарађују са КГБ.

- ја сам

- два

власти, па се убрзо разочарали у власт. Она се верова­

говорити о некој организационој структури, таква

тно попуњава и људима које разне специјалне службе

структура је постојала. То је био Фронт националног

убацују у опозицију и зато је она у том смислу веома

спаса. У овај Фронт су улазили познати политичари,

-

публицисти и депутати. Као опозициона снага он је

од монархиста до неокомуниста који покушавају да

представљао прилично непријатну величину за вла­

обнове КОМУIlИСТИЧКУ идеологију, избацивши из ње

дајући режим. То је

шарена. Она је пуна идеолошких противуречности

критичка снага око које се

најнеприкладније моменте теорије и праксе. Пошто се

окупљају озбиљни људи и која је способна за неку

опозиција, онаква каква је постојала пре октобарских

акцију. Ствар је у томе што је Фронту припадао и

догађаја у Москви, налази у просецу настајања и пре­

пуковник Станислав Терехов. За вас ће ово можда би­

вирања

ти занимљиво

- њена слабост и неспремност се одразила и на догађајима овог трагичног руског октобра 1993

јест пре ЗЛОСЛУТНОГ Јељциновог указа о распуштању

године.

Врховног совјета, у Минску је одржан Свесавезни

HAllIE ИДЕЈЕ: Шй1а раде и коликаје национал­

- два или три дана пре 21.

септембра, то

смислу

изглед

многих

- обнављају

руских

градова

и

села

се цркве, поново се пос­

HAllIE ИДЕЈЕ: Дали й1у сйада u Глеб Ј акуњин? ЛОШЧИЦ: ТО је човек кога примају на Лубјан­ ки и којије повезан са њима. У почетку су га пратили,

а затим су почели да га користе за неке своје циљеве. Осим тога, он више и није свештеник

- рашчињен је

после патријархове одлуке да свештеници не могу учествовати на изборима, јер их то одвлачи од њихо­ вог пастирског рада. У том смислу, за Цркву су поново

наступили веома тешки дани. Тешкоћа је још и у томе што Јељцин на сваки на чин прави јавне попу листичке гестове према Цркви

- стоји у цркви за време богослу­

жења, како он, тако и људи из његовог окружења; све

су то потпуни лицемери, јер су сви они неверници

на вредносй1 њихове йолий1ичке и кулй1урне акције.

који не знају у којој руци с држи свећа и којом руком

Познай1и руски ойозиционари и националисй1и, као

се треба крстити. Они ТО нису учили у школи. Тим

шй10суГлазунов, Солжењицин, ОсийовилиВасuљев?

својим лицемерјем они покушавају да делују на свест

ЛОШЧИЦ: Одговор на ово питање почећу од

обичних верника, нарочито старијих људи и пензи­

Ја наиме

онера. На пример, месец дана после стрељања Белог

сматрам да Солжењицин уопште не спада у опозицију.

дома у центру Москве, на Црвеном тргу, прослављено

Он није са њом непосредно повезан. Он је повезан са

је

својим издавачима у Русији, са неколико левичара

обновљена за само годину дана. Многи Московљани

који се труде да га привуку за своју страну и можда ће

верници су се бојали да ће тамо доћи највиши пред­

га привући када се врати.

ставници

можда најтежег момента

- од Солжењицина.

НАШЕ ИДЕЈЕ: Какви су й10 људи? ЛОШЧИЦ: ТО су људи који му сугеришу да

окотобарске догађаје треба подржати и поздравити, тј, да теба апалудирати богохулном обрачуну са брани­ оцима Белог дома. То су људи из Јељциновог окру­

жења

-

некакви књижевници који с њим одржавају

старе везе. Ја у то не улазим, јер ме то нарочито и не

занима. Али као човек, он је ипак необично самоста­ лан и већ је навикао на то да покушавају да сс играју

отварање

цркве

власти.

Богородице

Они

су

Казанске

ипак дошли:

која

је

-

дошао је

Јељцин, као и градоначелник Москве Лушков који је

уложио велики новац у ту обнову: Ми смо мислили да патријарх неће доћи јер је како кажу, озбиљно болес­

тан (прича се да има рак и да лежи у болници)

- уоста­

лом и ранијим догађајима те врсте патријарх није присуствовао. Али овог пута је ипак дошао. То је за многе било мучно, јер је он дошао и стајао поред чове­ ка који је директни кривац за проливену крв хиљада људи.

његовим именом. Мислим да он, ослушкујући туђе

НАШЕ ИДЕЈЕ: Дали сй1е својевремено могли

гласове, ипак има и своје мишљење. Чини ми се да нека

да йредвидий1е оно шй10 се дО20дuло у Русији, окй10бра

његова мишљења не погађају циљ, нису исправна,

месеца, са Белим домом и ње2овим браниоцuм.а?

нити заслужују пажљу. Као писац и грађанин ја га

ЛОШЧИЦ: Не поседујем дар за предвиђање та­

изузетно високо ценим и упркос неким његовим пов­

ко да многе догађаје просто нисам очекивао. Током

ршним и нејасним ПОЛИТИЧКИМ наступима ја га и даље

I-IАПIЕ

ИДЕЈЕ

------------------------------------------------------------------------------51

последњих десет година, почев од ГорбаЧОВ.iЬове ере

НАШЕ ИДЕЈЕ: Шillа бисillе исillакли, као за вас

перестројке, рачушlO сам да ће се водити дуготрајна и

најважније, йоводом ових illрагuчних, али исillовреме-

врло тешка борба са комунизмом унутар друштва.

110, и величансillвених шренушака савремене руске и

Али, овакав брзи слом уопште нисам очекивао. Схва­

евройске ИСillорије?

тите, ми смо очекивали да ће то бити дуготрајна, изну­

ЛОIIIЧИЦ: Хтео сам нешто да кажем о еМОI\И­

рујућа психолошка борба. И видели смо да у тој борби

оналним послединама ових догађаја. Те последице су,

врло брзо побеђују они људи за које је Бели дом, Дом

по мом мишљењу, страшне. Ми не можемо да замисли­

Совјета, постао симбол руске слободе, симбол Русије.

мо степен увреде, понижења, који су нанети Русији од

Они су тамо ишли, како многи говоре и пишу, не због

стране њене власти. Јер то се не може упоредити ни са

тога што они много волеле и верују Хазбулатову, или

једним другим догађајем руске историје, уопште. Ако

због тога што много верују у новог вођу РУЦКОја, већ

се подсетимо догађаја на ету дентском тргу

зато што је то био повод да се одбрани руска слобода и

да се изрази своје негодовање против оних уз чију

ових дана у Москви. Увредаје нанесена свакоме од нас.

становништва, а то иде из Москве. Погледајте само ко

Ја, као руски грађанин, сматрам да ће се та увреда

су такозвани "бандити", браниоци БеЈЮГ дома. То су

поднети ако ти људи који су то урадили признају

људи који имају борбено и ратно искуство, који су

своју кривицу пред народом, то јест, зна се како

бранили част руске нације у Прибалтику. Бранили су

невину крв. Али, ја мислим да они никада то неће

који су пре или касније морали да се појаве у Москви

учинити, и да ће учинити све да се то и даље скрива.

да би донсли у Москву свој гнев према властима. Влас­

Али то им нећс поћи за руком. То се не може сакрити

ти су морали да предвиде да ће се ти људи пре или

пред средствима масовних информација у свету. Та

касније појавити и да ће са њима морати да разговарају

тама се "растворила" постала је позната. Код нас је

и да сс њихови интереси морају узимати у обзир. И

почела предизборна трка одмах после тога, и они ми­

они су дошли овамо. Ја сам их гледао као што сада

4,

- да

клекну на Црвеном тргу и да признају да су прОJlИЛИ

је у Абхазији, Молдавији, Придњестровљу. То су људи

бра до

годи­

био је де чија забава у поређењу са овим што се десИЈIO

помоћ се у републикама угњетавају милиони руског

гледам вас, током многих дана, јер сам се од

11'125.

не, Декабристичког устанка. Не! Устанак Декабриста

сле тиме да прикрију све што се десило. Али у Москви

21. септем­

и читавој земљи постоје породице хиљада људи који

октобра поред свог рада у редакцији, трудио

се никада неће вратити. За стотине од њих се не зна под

да сваког дана свратим бар на сат, два, или преко ноћи,

којим околнОстима су ПОIЋНУJlИ. И то неће тек тако

да дођем и да поразговарам с неким. Тамо није било

проћи. Видео сам и познајем десетине људи који сами

бандита, тамо није било кољача, тамо није било пија­

ЛОШЧИЦ: С војног аспекта, од првих до по­

них људи, тамо током две недеље нико, без обзира на

иду и скупљају доказе. Таквих људи има много. Они

следњих дана, све до војних сукоба, по мом мишљењу,

хлаДНОhу и кишу, није пио. Није било никакве забране

иду по болницама, по мртвачницама, скупљају беле­

и с једне и с друге стране све је било безвредно, бедно

шке сведока, доносе то у часописе, то се штампа и то

и није било потебно да генерал Макашов наводно на­

ће се штампа ти. То ће представљати огромну књижев­

пића, и да не би било никаквих провокација, они су се просто одрицали алкохола, чак и у случајевима када

пада Остенкино. Он није могао ништа да уради јер су

им је напросто био потребан да се загреју. То су чисти

ност, која ће, убеђен сам, по свом значају

са њим била три камиона цивила који су тамо отишли

ли ће то бити колективно дело, или ће се родити нека­

племенити

људи,

и

они

су

постали

жртве

ових

- не

знам да

просто са намером да виде шта се дешава. Са њим је

кав нови Солжењицин који ће сакупити све те томове

било и десет људи са аутоматима (то је видео Јуриј

Лаж је да је у Белом дому било снајпериста.

- али

Јушкин) иједан са минобацачем. И када су тог млади­

мање снажно него архипелаг Гулаг. Јер је то богохул­

Видео сам на десетине наоружаних људи, они су има­

ћа ранили у ногу он је махинално пуцао и одмах су

ли само аутомате Калашњиков и пиштоље. Тамо није

ни обра чун са љ у дима, са законима, са свим светим пре

почели да пуцају по овима из дома. И ти што су били

било ниједног снајперисте. Снајперисти су се налази­

свега. Ви знате да је два дана пре бомбардоваља, по

са њима за пет минута испразнили су своје реденике.

благослову патријарха унутар Белог дома отворена

ли на околним зградама. Они су пуцали по новинари­

Зато су послали друга кола у Бели дом по муницију.

ма, по цивилима. Био је убијен наш познати филмски

црква. Тамо су била богослужења, тамо се служила

Та кола нису никада дошла. А Машков је ишао са

документарист Александар Седељников, о ТОме смо

литургија, чак су се људи крштавали, исповедали,

мегафОНОМ и викао: "Предајте се опкољени сте надмо­

писали у последњем броју "Књижевене Русије". Онје

причешћивали. И њих су такође стрељали.

ћним снагама". Генерал који је командовао војним

покушавао и сам да снима камером. На љега није пуца­

округом није могао да командује водом, тојест, он није

догађаја.

но из Белог дома, већ је био убијен с леђа, с друге

био спреман за то. Све је то била глупост, еуфорија, ја

стране. Његова камера је у том тренутку била усмсре­

не знам шта. И не знам зашто су уопште пошли тамо.

на ка Белом дому, што се види по кадровима што их је

Као резултат тога страдале су стотине невиних људи

снимио. Сачувани су управо кадрови које је снимио у

који су дошли само да гледају шта ће се десити. Било

тренутку када је пао. Он је снимао оклопна возила из

је природно очекивати да ће људи тамо доћи, јер је та

којих се пуцало по Белом дому. Метак му је прошао

лаж којаје свакодневно истицала из телевизије Остан­

кроз врат и пробио артерију, потекла је крв и он је у

киново толико била омрзнута, да је талас народне сти­

року од два сата умро. Узгред, он је код вас добио

хије морао да допре до тог места. То је било разумљиво,

награду у Новом Саду, на фестивалу. Чини ми се даје

то је било неминовно. Да сам био на том месту, и ја бих

он добио највишу награду - "Златног витеза". То је био

отишао тамо, просто да видим, да вичем.

његов последњи филм.

НАШЕ ИДЕЈЕ: Како бисillе анализuра.fШ са вој ног и сillраillешког асйекша найад на Осшенкино?

HAIIIE ИДЕЈЕ:

Колико се може говориiПи о не­

каквом йредвидљивом сценарију йо коме су се одигра­ ли окillобарски догађаји?

то ће по снази свог утицаја и садржаја бити не

НАШЕ ИДЕЈЕ: Хоће ли мученички браниоци Белог дома биillи зайисани блисillавuм словима у ис­ illорији и у Књизи Вечносillи и шillа ће њихов йoдвuг значиillи руској будућНОСillи? ЛОШЧИЦ: Ти људи неће ишчезнути из руске историје, чак и ако не буду позната сва њихова имена, сећање на њих никада неће ишчезнути док буде посто­ јала Русија, руска државност, руска историја, и, нарав­ но, руска књижевност. Видео сам многе од тих људи, и

с пуном свешћу могу да кажем да су ти људи пред­ стављали част Русије, они су спасавали част Русије,

они су ново херојско покољење руских људи, које ипак постоји упркос деценија комунистичког режима. То су прави руски патриоти. Већје само чудо што су они живели поред нас.

ЛОШЧИЦ: Један мој пријатељ ... написао је чла· нак у последњем броју "Књижевне Русије" у којем се каже даје власт све то унапред испланирала идаје она

све испланираладо најмањих ситница. Ја лично то не верујем, сматрам да у тим догађајима велику улогу

игра стихија која мења планове, мада се план у вели­ ком свом делу може остварити, али у потпуности не.

Он каже, на пример, да су они током целе недеље сис­

тематски тукли палицама све људе који су хтсли да продру до Белог дома, који је био блокиран. Ја сам то видео својим очима. На приступима Белом дому биле су стотине хиљада људи. Они су намерно тукли људе

да би их довели до таквог стања да их наведу да сутра­ дан поново дођу да се туку. И када су у недељу ујутро хиљаде људи успели

да пробију кордоне, он сматра да су власти то намерно урадиле, да су се кордони милиције разбежали, да би се та људска лавина сручила све већом брзином, да би

се бацила према Белом дому. Они су на тај начин хтели људима да усаде осећај потпуне и коначне победе и

осећање еуфорије. Осим тога, код зграде управе града одјекнуло је неколико пуцњева, грађани су заузели ту зграду, све је прошло без крви. Оданде су извукли неколико функционера али су их одмах пустили, иако је то било глупо

-

требало је држати их као таоце у

Белом дому, за сваки случај. У том смислу је заиста могуће говорити о претходно промишљеном и оства­

реном

сценарију.

У

тај

сценарио

обављен посао којије направио

CNN,

спада

и

сјајно

која је са разних

~

d

тачака све снимала. Један од наших генерала је рекао:

,

"Не треба излазити на лице места да би се руководила нападом. Седите, гледајте телевизор и издајте наре­ ђења". Али постоји још много чињеница које сведоче о великој улози неорганизоване стихије.

Ј

• •

'11

52----------------------------------------------------------------------

. Н/1IПЕ

ИДЕЈЕ

I\\ОЖМ НИКО НЕ МОЖЕ Ti\KO СНi\ЖНО КМ СРбн М ОСЕТИ Ki\KO СЕ смр1\у ПОБЕђујЕ, КIIKO јЕ 3EMi\MKO ~3" Mi\I.\~"O Цi\РСТИО~, i\ НЕБЕСКО ~УИ~К" МИ~Кi\~.

11 3i\TO

МОЖМ ННКО км МН НЕ OCE1\i\ КIIKO 1\Е IIi\CKPC Hi\ КРII 3i\IIEТOIli\HHX pYCi\, погину"их Hi\ 3Гi\РНШТНМi\ Б~i\ОГ "Od\i\, ТРi\ЖНТИ СllојЕ ОСIIЕТННКЕ.

1912.

rOi\H"~ ОСIIЕ1\ЕНО јЕ Српско КОСОIIО; Божнјi\ Промнсм 1\Е РУСКОМ ХРi\брош1\у HCnHCi\TH годину ОСIIЕТЕ ПРМНIIЕНЕ КРIIН ОIlИХ МОСКОIIСКИХ IIНТЕ30lli\, чнјi\ ЖРТIIi\ порi\ђi\ ГlоБЕАОНОСНУ Hi\AY у Ili\СКРС КРШТЕНЕ РуСНјЕ.

ПОУ3МНИ ГМСННК Hi\M објi\IIИ М јЕ ТНХ кобннх Н СМIIННХ октобi\РСКНХ MHi\ МЕђу БРi\ННОЦНМi\ Н ПОБНјЕННМ jYHi\UHMi\ бнм И Cpt)i\. ТНМЕ СЕ и Нi\Шi\ КРII још јЕДНОМ IIЕзујЕ, ТИМЕ СЕ ПОТllрђУјЕ Нi\ШЕ јЕДИНСТIIЕНО ПОРЕКМ и Нi\ШЕ 3i\јЕДНИЧКО БОГОТРi\ЖИТЊКО ПОСМЊЕ.

ГОСПОДЕ, ПОМН" уј ДУШЕ flMHX jYHi\КII, CI\I\IIi\ ИМ Н IIЕЧНО Пi\м1\ЕЊЕ н HEКII ЊНХОIIЕ MMHТIIE ПОМОГНУ ПОБЕД у "i\W~ "i\~j~'. ОМј број Чi\СОПИСi\ ПОСIIЕ1\ујЕМО ЊИХОllој П"ЕМЕннтој СЕ НН. ""КМ ИХ "~I\~d\O 3i\t)ОРi\ИИТИ'

ПР€,

T€CT"M€"TOM БР"""""Ц" 6€Ч"€ PYCНJ€

у шренушку када се чишав свеш усмерио на

њих својом безбожном суровошћу и својим демокрашским циниз.мо.м, йодржавајући Јељцинове џелаше, йошшо су йрешходно

браниоце руског йоноса

- њих! -

исмевали

као "бољшевике", они су осшали caмLL Найусшили су их йолишичари и новинарu, ошишяи су сви они који су шу били случајно или из било какве кориСШLL Несшала су звучна имена и носиоци

службених ЙроЙусница. Осшали су они

-

нада Русије, дечаци и

свешшеницu, осшалаје храбросш и васкрсна крв, сйремна за најшежа

искушења, за йрекинушу .мяадосш и заусшављене снове. Као када се монаси

завешују Хрисшу, заборављајући свој лични живош и своје име, шако се и ови

искушеници највећег од свих искушења

одричу својих йородица, својих девојака, својих йријашеља који их никад неће дочекати. Али, не, они ипак нису сами!

Уз њихје сва Небеска Русија: хиљаде руских

ЗАВЕШТАЊЕ НЕПОКОРЕНИХ

ЗАВЕЩАНИЕ НЕСДАВШИХСЯ

БРАНИЛАЦА РУСКОГ БЕЛОГ ДОМА

ЗАЩИТНИКОВ ДОМА СОВЕТОВ

Браћо, када будете прочитали ове речи, нас

Братья, ког да вы прочтете эти строки, нас

брише им чело, умирује њихов сшрах својом

више неће бити међу живима. Наша изрешетана

уже не будет в живых. Наши тела, простре­

надземаљском лейошо.м, њихови вишешки

тела ће догорети међу овим зидовима. Обраћамо се

йрешци им о см ехну ш и йоказују своје

вама који сте успели да изађете живи из ове крваве

ошворене ране из древних бојева, њихови

кланице. Ми смо волели Русију. Хтели смо да се у

Цареви им йолажу йо крашком йосшуйку

овој земљи најзад васпостави онај поредак који јој

девојака йружа своје загробне, нежне руке и

своје мачеве најуначка рамена,

је одредио Бог. Име му је

- саборност; у њему сваки

ленные, догорят в этих стенах. Мы обращаемся к вам, кому повезло выйти живым из этой крова­

вой боЙни. Мы любили Россию. Мы хотели, чтобы на

этой

земле

восстановился,

наконец,

тот

порядок, который Богом ей определен. Имя ему

- соборность; внутри ее всякий человек имеет

огяашавајући их вишезовима, њихови

човек има једнака права и дужност и, а кршење

комйозишори сшварају музику божанских

закона није дозвољено никоме, ма како висок поло­

сфера, руски йисци и йусшињаци

жај заузимао. Наравно, били смо наивни и просто­

разговарају с њима йроналазећи и

ДУшни, због наше лаковерности нас кажњавају,

изговарајућu, само за њих. најлейше речи

стрељају и на крају крајева ће нас издати. Ми смо

рускогјезика, њихове давно умрле нане и

били само пиони у нечијој добро смишљеној игри.

бабушке йоново им, као у дешињсшву,

Али наш дух није сломљен. Да, страшно је умрети.

йевају усйавенке и йричају бајке.

Али нешто нас подржава, неко невидљив нам гово­

шно. Одн ако что-то поддерживает, кто-то неви­

ри: "Ви крвљу чистите своју душу и сатана је неће

димый говорит: "Вы кровью очищаете свою

досегнути.

душу, И теперь сатана ее не достанет. И поги­

Небо их држи и већ прославља њихов долазак Њиховим рукама, њиховим речима,

Погинувши,

бићете

много

јачи

од

живих".

равные права и обязанности, а преступить закон

не позволено никому, в каком бы высоком чине он ни был. Конечно, мы были наивными простака­ ми, за свою доверчивость мы наказаны, нас рас­

стреливают и в конце концов предадут. Мы были лишь пешками в чьей-то хорошо продуманной игре. Но дух наш не сломлен. Да, умирать стра­

бнув, вы будете гораздо сильнее живых".

њиховим срце.м, њиховимјунашшвом вечна

у овим последњим тренуцима обраћамо се

Русија йише крашки шесшаменш Обнавља

8 наши последние минуты мы обращаемся

вама, грађани Русије. Запамтите ове дане. Не скре­

к вам, граждане России. Запомните эти дни. Не

се вечни завеш нейобеl)ене Имйерије

ћите поглед кад наша унакажена тела буду уз под­

отво дите взгляда, ког да наши обезображенные

царских орлова.

смех приказивали на телевизији. Запамтите све и

тела будут смеясь демонстрировать по телеви­

у магновељу йромислu, у йоследњој шансu,

немојте упасти у исте замке у које смо упали ми.

дению. Запомните все и не попадайтесь в те же

верним рукама незнаног саборца овај

Опростите нам. Ми ипак опраштамо и онима које

ловушки, в которые угодили мы. Простите нас.

крашкu, йошресни шесшаменш дошао је до

су послали да нас убију. Они нису криви ... Али не

Мы же прощаем и тех, кто послан нас убить. Они

- од сада,

опраштамо, већ проклињемо ђаволску банду која

не виноваты ... Но не прощаем, проклинаем бе­

њихове Србије. Донећемо ва.м, браћо и

је Русији села на грбачу. Не дајте да прљају велику

совскую шайку, севшую России

православну веру, не дајте да прљају Русију. Наше

дайте затоптать великую православную веру, не

душе су са вама. Русија је непобедива!

дайте затоптать Россию. Наши души с вами. Рос­

јавносшu, до њихове Русије и

сесшре, овај болни зайис који ће

надживеши и нас и наше време, којије већ

Не

сия непобедима.

сада уйисан у Књигу Вечности. Дра20слав Бокан

на шею.

Дом Совјета

Дом Советов,

4. октобар 1993.

04.10.93.

54-------------------------------------------------------------------------------------

IIАПIЕ

ИДЕЈЕ

ВЛАДИСЛАВ БАХРЕВСКи.-

mO(\HTBOC(\OBfu(\ Господе! Ти си се мо­

Преподобни Серафи­

.:lИО до крвавог зноја у Гет­

\1е Саровски, припадни Гос­

симанском врту и Отац Твој

поду

lIије Те ослободио Судбине

кнежевима и царевима рус­

Твоје.

ким, с мученицима Никола-

И

ставили

су

Ти

са

свим

светим

IРНОВ венац на главу и уда­

рали по лицу и пљували Ти

, у очи. Није Те мимоишла ни Гол­

јем и дететом, Алексејевим.

гота и није Те мимо ишао Крст

Вукови и хијене су раско ма­

Твој. И на Крсту су Ти се ругали.

дали нашу Отаџбину. Моли­

Господе! Зар Русија и на­

те се! Нека закрили Господ

род Руски понавља Твој пут. Зар

Русију светим Логосом од ту­

никаквим молитвама не измоли­

ђинске звери,

смо лакши пут, јер Васкрсења не­

магиских,

ма без смрти. Зар нам ништа не

танских.

преостаје осим трпљења.

од

од враџбина искушења

са­

Нек зазвече твоји лан­ ци и вериге, Василије Блаже­

Господе! Проливена је крв

бранилаца Русије. Руси су убије­

ни!

ни од Руса, од оних којима је пла­

свим убогима, пониженим и

Приступи

Господу

са

ћенода их убију. Закимда плачем

кљастима. Вичите, оплакујте

Господе? За светима који су већ

нас. Оковане су руском наро­

на небесима, или за онима који

ду руке и ноге, душа и срце

трујумфују на нашој земљи коју

су му запечаћени печатима, а

си Ти, Господе, предао у власт

на сваком нечату је знак не­ частивога. Нека вас услиши

кнеза таме.

Господ,

Кога да оплакујем, Госгю­

сломиће

се

печат,

спашће окови. Опет ће свет

де?! Ија се молим за непријатеље моје, јер Ти сирекао: "Љубите не­

видети

пријатље своје, благосиљајте оне

витеза,

Русију

који вас куну". Молим се за све

угњетених.

као

Благодатна

Русе који су продали душу и са­

моћног

заштитника

царице

Небеска, са свом невином де­

вест ради славе, власти и новца.

За све који знају шта чине од Ру­

цом коју су погубили непри­

сије и руског народа и за све који

јатељи мога народа, са свим

не знају. Молим за убице наше

спаљенима у огљу, про боде­

деце, ако је по вољи Твојој, Госпо­

ним у мајчиним утробама

де! Молим се за развратнике, за

засијај

Господу

-

белом све­

оне који наводе на разврат, за

тлошћу,

џелате и за жртве, за сву таму, за

јер у деци нам је једина нада

невином

лепотом,

сву лаж, јер Ти си Судија.

- ТО.:1ИКО је велика драма, то-

Нека васкрсне народ мој, спреман на трпљење,

иако види да је од свих преварен, осрамоћен и распет. Господе, не могу да не верујем у васкрсење мог народа, иако стојим у тами гробнице из које нем;} изласка. Само нам је вера остала. Само вера, Господе! Сергије Родоњешки, целе Русије чудотворче, подигни на ноге војску Куликовску, подигни ради

вољене Отаџбине, идите Господу, молите да спасе рус­ ку земљу. Партијарше Гермогене, ти си примио смрт

од издајника Кремаљских, устани! Искорени оне који Господе! Одвали Анђео K:lMeH са Гроба ТВО!Ћ и

продају Русију, оне који су се увукли у њено срце.

видеше: празан је Твој Гроб. Испунила се Реч Твоја о

Пробуди војску Мињина и Пожарског, нека се моле за

васкрсењу из мртвих.

нас.

Моли се за нас, живи бедеме Бородина, молите

Молим Те, одвали камен са гроба Отаџбине мо­ је. Нека васкрсне!

се за нас, пали у Великом Рату за велику Отаџбину

лико су подвале непријатеља лукаве. Немам више ре­ чи, не знам да ли се са земље чује глас молитве, али верујем

- неће

предати Господ Русију непријатељима

даје сатру.

нашу.

Пресвети Тихоне! Стани пред Престолом Све­ вишњег са свим свештенством руским, са свим мучс­ ницима до

смрти и

стрељаним

пастирима,

са свим

разрушеним и оскрнављеним храмовима са целим по­

бијеним народом. Служите пред Господом службу за здравље Ру­

сије. Нека буде Господ милостив, јер је крвљу плаћено отпадништво од Христа и нема ничега већег чиме би се могло платити.

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

-----------------------------------------------------------------------------------55

I

1,

.....

Сергеј

~.

~~.'~.' ijj/j

Владимир Гусев: Све смо ово очекивали и у су­

;{'

штини ничег изненађујућег ту нема. Чак и ноћна

- разни

,

Ј.: C~

йо мом

2Ог йуча' издаја трију кључниr министарста­ ва, одсуство йодршке влади и Јељцину, айатија

још нису ни охладила, а они већ захтевају повећање

и равнодушност народа йрема трећем йучу. За

репресија и, што је најважније, одузимање имовине

јавносш,

кажњених. Ето чиме се завршио славни "ход по мука­

200

Русију:

јасно и недвосмислено 2Оворе резултати дру-

"писци" и глумци. Тела убијених се

ма" руске интелигенције за последњих

писац:

Йре.мљен не20 два йретходна. О томе йотйуно

, ~C,

ти. Ипак, можда нас још једино изненађују "интелек­

туалци"

,.~>

"

зверства разних "специјалаца" могла су се предвиде­

Кзледин,

Mииuьeњy, очекује трећи йуч, далеко боље йри­

домаћу и међународну,

йотйуно је

очигледно улагивачко йонашање власти које се

година. То

одразило у дељењу награда йосле крвойролића и

се такође мог ло очекивати, али степен подлости се

йравим и кривим. (Радио "Слобода")

није могао наслутити. Изненађује и армија. Земља треба да запамти своје "јунаке", а у историји гардијске дивизије која се борила у Отаџбинском рату против

тављам се поред крста. Видим лик императора Никола­

фашизма мора бити записана још једна важна страни­

ја П. Гледа право у Бели Дом. Сетих се срушеног Ипа­

ца: у октобру

'Iјевског

93,

она је пуцала по свом народу, по

Русима.

дома.

Цар

кога

су

неправедно

назвали

Крвавим, одрекао се престола да се не би ПРОJlила крв

Већина убијених је спаљена у ватри граната.

... ...5. октобра

народа

Можете мирно да спавате угојена и ужирена господо. Стотине здравих и младих руских људи спавају негде

другим сном без гробова. Опозициони листови су за­ брањени, партије растурене. А "сав народ"?

на су говорили депутати, људи су били захваћени одушевљењем и надом ... А сада, крај поцрнелог Белог

О народу ћутимо.

Ипак, постоји још једна "глобална" нијанса коју нисмо помену ли: то је коначни морални крах такозва-

на Дружњиковској људи су слуша­

ли народног депутата В. А. Бојко која је пре живела

Дома јато врана комеша се у јесењим крошњама дрве­ ћа, попрсканог крвљу, чопори паса

- луталица

копају

земљу са згрушаllОМ људском крвљу.

До сада се не зна колико је људи уништено. У књигама сведочанстава очевидаца на месту обрачуна могу се дознати мучне подробности онога што се до­ годило:

"...

Погинуло је око

5000

људи. Међу њимаје и

двоје мојих пријатеља- млаЈ\ић и девојка којаје изнела шесторо рањеника. Стрељали су је из

непосредне

близине". "Ја, Севељева, живи сам сведок стрељања нена­

оружаних људи 4. окотобра у

16.30 и сведок спаљивања

напад на зграду Белог Дома. Питали су је: "Зашто сте остали тамо?" Она одговори уз сузе: "Остали смо тамо

да бисте се ви пробудили". Сетих се избеглица из МОJl­ давије, мајке и њених десетоторо деце који су живели у Белом Дому уочи напада. Такође се сетих и разговора

са војним пилотом Жењом М.-КО. "Је ли истина да је ваздухопловна академија у Оренбургу расформира­ на?"

-

"Не само Оренбуршка. Од

12

ваздухопловних

академија у земљи, одстало је само три."

- "Немогуће!

Па то је фактички уништење Војних ваздухопловних

знага Русије! Зашто ви, официри ћутите?!"

- "Они који

нису ћутали, отпуштени су". И Жења је такође отпу­

штен, без права ношења униформе. Бранио је интересе Официра

15.

армије. Сада тражи правду у Москви, а

жена и деца се пате у Прибалтику. Да ли ће дочекати свога оца и мужа?!

На улици већ стоје збијени редови људи. Офи­ цирска униформа. Маскир-униформа. Тренерка. Ци­

вилна одела. Све је измешано. Пуковничке еполете и

ног "Запада", са његовом "цивилизацијом", "хумани­

кожне јакне. Грубе чизме и лаковане ципеле. Брани­

змом", "католицизмом", "протестантизмом" и осталим

оци Дома Совјета.

атрибутима.

Насред трга високи дрвени крст, иконе, rrламе­

Ви то подржавате? "Једнодушно подржавате"?

нови свећа који се гасе од ветра. Свештеник који про­

И зар омрзнута реч "демократија" и даље стоји

\fУКЛИМ

у вашим вампирским крвавим устима?

гласом

пева

молитву

испреJl

олтара.

Нека, подржавајте. Али ово је Русија. Русијаје бесмртна, ма шта ви

одеће убијених

7.

октобра у

"Драги другови из

чинили.

Зато страх не силази са дебелих образа ваших победника.

6.30."

12. одреда!

Почивајте у миру,

увек ћемо вас се сећати, Кириле, Волоl)а, Тања, Љова.

Пренећемо УНУЦИNIa сећање на вас."

Русија ће се пренути ...

На свакој страници је проклетство убицама ...

А онда нас се чувајте.

ГРИГОРНЈ К\\& уж"tt: МРЖЊ\\

tt

I}\;СПОМОЋ"ОСТ глеб Кузмин: У найаду на Бели Дом убијен

је

и

свештеник

кайеле Белог Дома,

отац

виктор.

4. октобар. У 7 ујутро тенкови почињу ла пуцају у народ. Судећи по разбацаности људских тела, има мртвих и рањених. Бацили смо се уза зид друге зграде, али су се истовремено са друге стране Белог Дома

појавили тенкови и отворили варту. Сагнувши се, повлачимо

се

према Дружњиковској

улици.

Заус-

Ужурбано пролазе војници и крсте се. Целинају крст, па се поново враћају у строј. Гласовима који дрхте од хладноће певају старице.

"Демократска" хијена је лиз нула крв на москов­

ским улицама и трговима најзад 3-4 октобра

22. јуна 1992, 1.

маја

1993

и

1993.

Када сам у болници видео преко телевизије ка­ ко четвртог октобра увече, тенк који је стајао поред Дома совјета (уз нападан коментар америчког ТВ-ре­ портера) почиње да пуца на зграду из које је одмах почео да се извија густи дим, био сам буквално пара­ лисан нестварношћу догађаја. Тек касније сам схватио да је унапред припремљени злослутни шоу био свет­ ска демонстрација убиства Русије, оне Русије која се

Са свих страна су готски бедеми барикада. Тамо

~\ \\ }:

~~' .

~'-

\

\

.

су такође људи. Сни чекају. Брда спремљеног камења и арматуре.

\

Чекају напад. Да ће до напада доћи нико не сумња. Веровати таквим I10длацима као што су Лу­

шков или Панкратов, исто је што и веровати вуку. Крај седишта Управе града концентришу се "специ­

јалци". Заузимају све улице. Сива мишија униформа, мочварно-зеЛllа боја панцир-кошу ља, шлемови, цеви, штитови, пендреци. Ослонац Јељциновог преврата.

супростављала "светској демократији".

Увече

8.

Взлентина Никифорова: после 40 дана туге

октобра, изашавши из болнице, лошао

сам до станице метроа "Барикадна", до места крвавог

Русија није стекла мир.

обра чу на. Сквер око Дома совјета ОlLкољен је људима са аутоматима, под тенковским цевима тискају се људи. На земљи упаљене свеће, иконе, фотографије

убијених. На асфалту се виде тамноцрвени трагови крви

... Нека жена прича, да су у двојице погинулих,

лица била покривена задигнутим крајевима јакни, 110ге у крви, часовник на голом трбуху. Људи непрестано долазе овамо, они као да се крију од кошмарне лажи победника, опијених мирисом туђе крви, као прили­ ком жртвоприношења.

Последњи пут сам био овде

25.

септембра, уочи

напада на Бели Дом. Трг је био препун народа, с бал КО-

Зла иронија судбине. Ослонац пуча су они које Јељцин свакодневно издаје, они које у Осетији и Кара­

баху, у Москви и Петрограду немилосрдно уништава­ ју

Јељцинове

креатуре,

сви

ти

градоначелници,

председници и криминалци.

Читава седмица

исцрпљујућег

ишчекиваља.

Поред мене је снажан висок момак у маскир-унифОР­ ми. Па рамену му извезен амблем партије Александра Баркашова. Поред његаје други са бело-црвено-жутим троуглом

на рукаву

-

Руски

национални

леГИОII

Лисенка.

56--------------------------------------------------------------------------

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

изучемо

исхране вашу млађу браћу и сестре. Чија је мајка за

ководи

одавде, рећи ћу истину.

последње две године купила себи макар капут? Зар

и

Управо ови људи су наш

ћете бити послушни пиони У рукама оних који терају

Од аморфне масе по­

једини ослонац у овим

ваше мајке да носе туђе старе прње, оних који одводе

чиље да се ствара мо­

данима. Управо њихове

у ћумезе ваше другарице и сестре, оних који лишавају

нолитна јединица.

организације, које наши

вашу браћу права да се школују и поштено живе?

Ако

се

"демократи"

и

тренинзима

војним

вежбама.

Током недеље

"просве­

кордон војника се размиче. Људи неометано

hени патриоти" тако не­

пролазе кроз њега. Официри, намргођених лица, одла­

ки

уморно

зе у страну.

живота у Дому Сов­

прогањају.

преhуткују

називају

и

опсаде створен је не­

презриво

посебни

јета.

"ћелавнима",

Довоз

Часови

показалс су се као јС)lИllа

начин горива.

укључења

струје. Ноћи уз све­ ће. Жене које одржа­

реална снага.

вају живот у Дому

Армија се кукавички затварала у касарне, огра­

дила се камионима Специјалних снага и стр"љино

Совјета. Ноћевају овде у нотпуном мраку, у сваком

чека ко ће победити. Па нека, нека се гуши та армија у

тренутку очекујући напад! А ујутро опет заливање

својој неутралности, нека се гуши у својим лешевима

цвећа, чишћење, спремаље хране. И тако седам дана.

и вилама својих генерала. Она ће добити своје и у

Верујте, у Дому све изгледа као на слици.

Осетији и Чеченији, Ј угославији и Бог зна где, куда ће

У ходнику налећем на некога веома познатог.

је послати као топовско месо бивши прелседник.

Кама! Један од најбољих каратиста у земљи. Лидер

А ко је овде? Ту је озбиљни и ћутљиви Чеслав

школе.

Млињак са својим борцима, човек који је прешао све

- Откуд ти? - Овде радим, - смешка се

ратове последњих година.

он.

Ту је легендарни придњестровски "Дњестар",

Почиње битка. Сурова и беспоштедна. Схватају

чијим борцима није први пут да се туку са десетостру­

ли то Јерин и Јељцин? Из зграде нико неће отићи.

ко надмоћнијим снагама.

Овде ће остати депутати. Овде ће остати најбољи бор­ ци и специјалци наше земље. Овде ће остати добро­

Ту су козачки одреди у нагорелим и изрешета­

ним "специјалкама" који су дошли право из узаврелог

вољци. Овде је част Русије. Овде су најбољи људи

Сухумија и босанских планина.

Русије. Овде ће остати Руцкој и Хазбулатов. Овде ће ци

Ту су бор-

остати дух

легендарне

сломити и убити. Овде ће између себе поделити по­

"Алфе",

империје, дух закона. Он се не може

са­

следњу кору хлеба, али неће положити оружје пред

"демо­

онима који у тупој послушности окружују бодљика­

не

-

дашње

- дух

вом жицом здање врховног ('OlJjl'Ta P\,Clljl'

кратске", већ оне

"Алфе" која је ју­

Нека дођу љихови

ришала на дворац

специјалци. Нека дође ко

Амина и постала

хоће. Ми ћемо се бранити

права легенда.

до смрти. И нека се не бри­

Ту

је

не Јерин

још

ног

једна група бора­ на

-

младих

- за сваког убије­

борца

жртвоваће

много више својих паса. А

и

11УТЉИВИХ. Ко су

онда ће осветничка рука

они

доћи и до њега.

и одакле

су,

нико не зна. И тек некаква зност

квог

грацио­

Знају

ли

они

ка­

џина

пуштају

из

боце?

животиље

одаје у љима "c(".~· цијалце". Ту су десе­

тине

Обични и

-

киста, пешадина­

сукобу. Тако су се

ца.

йуша До.ма Совјеша, крај дрвеша шуге окуйили

Јадикује душа над Русијом ... Срце боли, тугује

и,рквени јерарси: архu.мандриШ Ново-Сйаског

и трепти у предсећаљу несреће које наилазе на Русију,

.манасШира Малексије,

ако се не предомислимо и не пренемо из омамљености

обични од

деве­

необични. Они за које

Ту је и Владислав АчаЛОl!. Генерал-пуковник.

Први законито изабрани министар одбране Русије. Миран, самоуверен. Он је рашчистио са собом ових дана. Ићи ће до краја.

Ради одбране здања Врховног Совјета, по наре­ ђењу председника Русије Руцкоја формиран је пук,

чији је командир потпуковник Марков. Постоје офи­ цирски одреди, група "специјалаца", постоје иједини­ које су

спремне да пређу

намесник Всехсвјаш­

скм округа йрошојереј Сшефан,

насшојашељ

храма Рођења св. Јована Прешече йрошојереј

Никола}. По.менје йочео у 14 часова.

-

Нека u.м се ойросши свако сагрешење,

хоШи.мично и нехошu.мично!

-

йроносе се речи

.молшUве над главама xl1Љaдa људи.

Лелујасе слаби йламен свећа. Чује се йри­

сшоје народни дейушаши Русије И. Шашвиа­

Совјета. Сасвим млад војник у милицијском шиљелу

брзим покретима рукавом са лица отире сузе. Испред

њега постарија жена.

- Синко, рођени!

У шта вас гурају? Против кога

идете? И мој син је војник. У Абхазији служи. Зар и њега терају да ратује са мирним људима? Шта ћеш

рећи мами кад се вратиш? Кога си бранио и од кога?

- ВојНИIlИ,

вас лажу!

глас IIиколаја Павлова.

- грми

- Кога

из мегафона моћни

браните? Лопове. Уби­

це. Насил.нике. Где су ваше девојке? Док ви служите војску, од њих праве доларске курве, нростирке за

странце са дебелим буђеларом. Ваше мајке не могу да

закони милосрђа и самилости, љубави, лепоте и исти­ не

- одбачени су

и погажени. Штавише, државна власт

које је она сама створила и којих треба да се придржа­

ва. Безакоње је заразно и онај који је одлучио да се са другима "игра без правила", пре или касније ће и сам постати жртва исте такве сурове игре.

гушен Йлач. Са cKaмeњeHu.м и.мрачнu.млицu.ма

грађана које из дана у дан стоје поред здаља врховног

лажима које су нас обавиле са свих страна. Божански

са отвореним цинизмом гази и људске законе, законе

Совјета. Али министар је убеђен: своју власт мора спасти сам народ. Не батаљони и дивизије, већ хиљаде

Б~3~КОЊ~

1 з. нове.мбра на скверу йреко

на страну Врховног

...

JOB~": ЦPKB~ "~ МОЖ~ ПО'-'РЖ~В~ ти

жи Йо.мен за све убијене у браШоубисШвено.м

Отаџбина и част нису празне речи.

це

Црква је, као и увек, одлучила да се одслу­

авијатичара, тен­

дечаци

тнаест година.

војника

МИТРОПО~НТ П~ТРОГћ\'-'СКИ и ~~'-'ОШКИ

швили, И. Федосејев, А. Соколов. Од узбуђења

дрхше шамнои,рвене руже у руци С Бабурина.

Браћо и сестре, сународници, руски народе! На

земљи постоји само једна сила, способна да заустави сурвавање Русије у провалију. Та сила смо ми сами. Нека неко упита своју савест и она ће му одговорити да се питање личне среће, мира и комфора више не могу стављати изнад појмова грађанске ДУЖIIОСТИ и

Изнад окуйљених круже и.мена ЙО2Uнулих: Вла­

одгворности за судбину земље. Свак треба да направи

дu.миp, Александар, Сергеј, Андре}. .. Јуриј

- 18

конкретни избор у свом домену. Али притом имајате

-18 година, Марина - 16 година... Познашо је 146 и.мена.

на уму: ако допустимо да са нама раде што им је воља,

година, Аншон

- 21

година, Јевгеније

покорно и ћутке подносеhи све увреде, изругивања и

безакоња,једини резултат те кукавне безвољности би­

Прислонивши главу на раме дейушаша, шихо йлаче девојкаА. Медведева. Које од њених

ће још теже ропство од онога, од којега се Русија тек недавно ослободила.

ЙО2Uнуо?

- Ми с.мо

"Љуби непријатеље своје, уништавај неприја­

излазили Йоследњи. Поред.мене

су йронели .мо.мка

а онда су носили

u

-

u.мao је

23

године, као

u ја...

носили ... Нис.мо u.мшш ору­

жје. Зар се шако нешшо .може заборавuшu?!

теље Отаџбине, гнушај се непријатеља Божијих!"

-

позива Црква устима великог светитеља свог митро­ полита Московског Филарета. "Устани, руски човече!

-

одговара му знаменити подвижник, истински све­

ТИЈlНик руске побожности свети праведни отац Јован

Чини се даје и,ела Русија била на Йо.мену, шуговала за ЙО2Uнулu.ма, .мислила о себи. Као сузе кайао је восак са свећа...

Увече "ђержинце" замењују оперативним пу­

ком. И поново озлојеђена лица, ПОНОIЮ у дарци палица­ ма, поново кордони. И поново жене, мегафони.

С беретком на глави и аутоматом о рамену

-

Макашов. Силовит и одлучан. Стално је са пуком. Ру-

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

-----------------------------------------------------------------------------------57

ВЕЧНИ

-

Кронштатски.

cnomEH nогину(\иm

ПреСТа­

ните да лудујете! Доста је! Доста сте пили горку чашу

пуну

отрова

-

чемера

и

и ви и Русија! ...

Запамтите

да

земаљска

Отаџбина и њена Црква јесу предворје Отаџбине

HeaeciIJa u младожења, НаiIJаша u Алексеј, заједно

Небеске и зато је ватрено

Бшza два друга. Жења 1.1 Андреј.

11

2() и 21.

Нема

1.IX вшие

у смрiIJи

љубите и будите спремни душу своју да за њу

кама препречују нам пут. Лица су им бледа. Тешко

породичног

ПОJlожите, да бисте наследили живот вечни ... "

дишу, али не од физичког напора. Ко им је издао ово

када се духовно очисти­

живота,

а

И нака буде тако. Господ свемогући, праведни и

чудовишно наређење? Господе, не урачунај нам ово у

мо и окрепимо, видеће­

непристрасни нека вам дарује снагу и храброст у бор­

грех. Овако се нешто није дешавало чак ни у годинама

мо да нам је потребно

би са злом које мучи Русију! Амин.

"застоја" када су на Ускрс опкољавали храмове.

све што смо искусили и

Ово је

иста

она сатанска

власт која тајно

про живели.

СВ~ШТ~""К \\"~KC\\Љ\\\P \\PC~Њ~B:

управља нама. Спаси, Господе, земљу руску од жидов­

ЋYT\\Њ~ J~ "3~"J\\ БОГ"

ског јарма. Ми треба да схватимо да живимо у Русији

спаси

као у опседнутој тврђави.

Амин.

Одмах после указа бившег председника Јељци­

С Божијом ПОМОћу и Духом Светим временом

на, који је уставни суд оквалификовао као државни

ћемо се међусобно измирити. Морамо престати да

удар, пошао сам у Дом Совјета Русије да бих стао уз

ослушкујемо похвале из иностранства

браниоце законите власти. Ту нема никаквих проти­

мо пријатеља. Најлакше од свега је обуставити борбу

Мајко

Божија,

земљу

\\"0"""'""

- ми тамо нема­

собом

Изашао

пријемне

сам

ociIJaBllo двогодllШЊУ Даlllењку.

ПО~3~"'&"

јер, у принципу, садашњи конгрес одговара Земском када власт отпадне од Бога и иступи против Бога, она

Олег Кудрјавцев, 25 годШIlL За

ОЧ~В"~"U:"3

вуречности у погледу историјског пута наше државе,

сабору царске Русије. Власт је у начелу од Бога. Али

руску!

из

каннсларије

на трећем спрату и по­

се претвара у насиље и самим тим престаје да буде од

чсо да силазим на први.

Бога и постаје од ђавола.

На другом су још лсжа­ ли раљеници, неко је по­ кушавао

да

их

О)1вуче

горе. На првом спрату

-

ужасна слика. Свуда по

поду

леже

убијени

људи. То су вероватно

браниоци барикада који су

Дотрчали

сле

овамо

топовске

по­

каllонаде.

Кроз прозор је улетела

?

граната из минобацача. Црева, комади меса сву­ Јlа

- на зидовима, тавани­

ци. У гомилама лешева­

жене, старци, два убије­ Пред нашим очима уништава се руска држава.

на лекара у белим ман­

И тешко ономе ко то не схвата. Ако победи Јељцинова

тилима, на поду крв до

диктатура, Русија ће једноставно престати да постоји

глежњева.

и нестаће са лица земље.

26.

септембра вршилац дужности председника

А. В. Руцкој потписао је закон о слободи савести који

Темаш о Белом

је усвојио Врховни Совјет, којим се забрањује религи­

Дому Приредио и

озна пропаганда из иностранства. Ако православни

Превео: Зоран

хришћани после овога не буду подржавали закониту

Буљугић

власт, то ће се третирати као издаја интереса Цркве.

Литије и молебани око Дома совјета на којима је

окупљен

огроман

број

руских

патриота,

пред­

стављају доказ да се ту нису окупили комунисти, већ људи којима је стало до судбине наше многострадалне Отаџбине.

? и предати се на милост и немилост победника, мајмун­ ски опонашајући Запад у свим сферама живота. Има­ ћемо релативно угодан колонијални живот и духовно расшщање, тру љсње леша у који ћемо се тада пре­

Остаје нам да се сетимо речи Козме Мињина

које су постале борбени позив у времену велике смутње на почетку ХУН века: "У станимо сви као један,

за Свету Русију, за Дом Пресвете Богородице".

творити.

Теже је наставити борбу за живот, стегнути ка­ иш и с постом и молитвом градити моhну руску држа­

ву. Прихватимо се најпре оног најмаљег

-

личног и

СВ~ШТ~""К B"\\~""'"P C~~OB, БР,,"""\\U ~O"''' COВJ~T": Крсту

твоме

клањамо

се,

Владико!

Шта може бити страшније од братоубилачког рата! Уовим данима се налазимо на ивици провалије. Поред

зидова Врховног Совјета Русије нељуд­ ска зла воља и сатанска сила поделила

је руски народ. Лагано се креће литија уз пре­ красну ускршњу песму: "Христос вос­

кресе

из

мертвих,

смертију

смерт

поправ". Горе свеће, блистају ликови светитеља на иконама. Најсветији тре­ нуци за сваког Руса. Пут нам препречу­

ју фигуре у панцир-кошуљама: руски младићи, скоро деца, са палицама у ру-

H1.IHa КонсiIJllНiIJшювна Бојарскаја држи у рукама крваву јакну свог убијеног cllHa Жење (баш йред

његов роћендан). Очевици

iIJapde

да је младllh йред смрш јаукнуо: "Мама!"

58---------------------------------------------------------------------------

FIАIПЕ

ИДЕЈЕ

К

ултуру не ствара један човек. Она припада многим људима, ДYX~BHO обједињеним међусобом. Свака два

и. А. иљuп

друга ствараЈУ У свом огшпењу одређени културни

ниво и стварају одређене културне садржаје. Тако је

у свакој породици, у сваком друштву, у свакој организацији, у сваком сталежу и у сваком народу. Људи се се не сједињују

случајно једни са другима: њих једне ка другима привлаче

О ХРИШЋАНСКОМ НАЦИОНАЛИЗМУ

сличности духовних и материјалних интереса: из те сличности

настаје OIшпеље, дуго општење повећ:ша узајамну сличност и, ако општење носи стваРа.Јlа·IКИ карактер, тада расте и узајамна

IlривлаЧIIОСТ и јача веза. Та Веза утврђује се традицијом која се

предаје из покољења у покољење. Тако постеIIено настаје jeJIlla и свима зајеДlIичка култура.

Најдубље јединство људи ниче из lIYXOBIlCСрОДIIОСТИ, из сличног духовног Сlшопа и иачииа живота, из сличне љубави ка

BeKoвu.м.a су кршшени хришhанскu, йравославни народи живели своју исшоријску мисију,

појединачном и општем, из једне судБИllе која повезује људе у

не либеhи се да је, када је шо БШlО йошребно, бране Ilе само cвoju.м. молишвама и својом

животу и смрти, из јеДНОI' созеlщаља, из једног језика, из исте

кулшуро.м., већ и cвoju.м. мачем и cвoju.м. живошu.м.а. То се догађало органскu, без сумњи у

вере и из заједничке МОЈ\итве. Управо је такво lIаЦИОlla.JIllО јСДИII­

смисао неойходllе борбе Шlи хришhаllСКУ йрироду оваквО2 аllгажовања у Kpвaвu.м. рашовu.м.а.

ствољуди,

Национално осећање не само да не противуречи хри­ шћанству, оно добива од њега виши смисао и основу, јер оно

Међушu..м., иЗ2Леда да је у ово.м., аllшиисшоријском и и21l0раllШСКОМ веку, йошребllО све лекције учиши из Йочешка. Зашо, ево можда и llајбоље2 увода у хришhаllски нациОllализа.м,

изграђује јединство људи у Духу и љубави, и повезује срца ка

йисаllО2 Ollu.м. исшu.м. PYCKu.м. Ilароднu.м.језико.м., какав се Ilейромењеll одржао, у свој својој

оном што је највише на Земљи

лейошu, шоком векова. И шо йером велиКО2 ЙОЗllаваоца ове шеме, йОЗllаШО2 шеорешичара

-

ка даровима Светог Духа, који

се дарују свакоме народу и које сваки народ на свој на'IИН

монаРД13.ма

примењује у историји и у културном стваралаштву. Ето зашто

-

И. А ИЉIlIlа.

је хришћанска култура остварива на земљи баш као национална култура, а национализам не подлеже осуди него стваралачком и радосном прихватању.

Сваки народ има ИIIСТИКТ, који му је дан од природе (а то значи и од Бога), и да/ЈОве Духа који се на њега изливају из Творца свега. У свакоме народу инстикт и Дух живе на свој lIаЧИII И граде драгоцену својеобразност. Тако, сваки народ на

свој начин ступа у брак, рађа се, болује и умире, на свој начин ленствује и ради, газдује и одмара се, тужи, плаче и очајава,

смеје се и радује се, по своме хода и плеше,

fIO своме пева и

ствара музику, по своме декламује, шали се и држи говоре, по своме посматра, созерцава, и слика,

fIO своме истражује,

препо­

знаје, расуђује и доказује, по своме сиротује, чини добро и прима госте, по своме гради куће и храмове, по своме се моли и

чини херојске подвиге, по своме ратује ... Он се на свој начин узноси и пада духом, на свој начин организује. У свакога народа

је другачије, своје осећање права и праведности, други карак­ тер, друга дисциплина, различита представа о моралном иде­

алу, друга политичка визија и други државнички инстикт.

Речју: у сваКОГа је народа други и особит склоп душе и духов­ ho-стварала'IКИ чин. И код свакога је народа lIаjlOЧИта lIаЦИОll3Ј\1I0-jIOђена,

lIаЦИОlIa.JIllO-lIошеllа

и

lIаЦИОllаЈlIIо-отстридаllа

I\УЛТУР3.

Тако је то и од природе и од историје. Тако је и у

инстикту И У духу и У свему културном стваралаштву. Тако јс нама свима дано од БОI'а.

И то је добро. То је дивно. И никада није било ОСуђено Национално осећање је љубав за историјско-духовни

у Светом писму. Различите су траве и цветови у пољу. Различи­

то је дрвеће, воде и облаци. "Друга је слава сунцу, друга месецу. друга звездама, и звезде се од звезде разликују у слави"

15.41)

Национализам је вера )1 Богом дану благодатну силу

Кор

(1.

Богат и прекрасан је врт ГОСIIOДЊИ, обилује врстама.

народу доликује да буде, и да се поноси својом лепотом и да

једино могуће, а здраве одлике уопште не Ilримећују ...

Да ли је могуће волети своју цркву и не презирати друге

свога народа и тиме и његово призвање.

Национализам је воља за његов стваралачки пронват у

блешти облицима, сија и радује се различитошћу. И свакоме

слави Бога

молитву, па ипак нико и не помишља да забрани и искорени све то само зато што неки људи прихватају ИЗОIlачене облике за

лик и за стваралачки чин свога народа.

вероисповести'! Наравно да је могуће. И ето тај хришћански благо родни дух могућ је и у национализму. Да ли је могуће

даровима Светог Духа.

на свој на'IИН. и у самој тој раЗJIИЧИТОСТИ облика

Национализам созерцава свој народ пред лицем Божи­

волети своју ПОJlOдицу и као последица тога не хранити презир

већ се узноси слава Творцу. И треба бити духовно слеп и глув

јим, созерцава његову душу, његове таленте, недостатке, њего­

и мржњу према другим породицама? И ето тај хришћанско­

па то не видети.

ву

братски дух могућје и код национално мислећих људи. Баш тај

-

Мисао

да се избрише та многообразност слављења

-

историјску

проблематику,

његове

опасности

и

његове

саблазни.

дух и лежи у основи хришћанског национализма. Код истин­

Бога, да се избрише то богаство историјског врта божијег да се

Национализам је систем поступака, који произилазе из

ског ГIOимања национализма религиозно осећање и lIаЦИОlla.JIlIО

еведе све на мртви и једнообразни калуп, на "униформу", на

те љубави, из те пере, из те воље из тог созерцав:tња (умног

осећаље не одбијају једно друго и и не супростваљају се, него се

једнакост зрнца песка, на безраЗJIИЧНОСТ након што је већ у

следовања

свету просијала духовна разноликост

уједињују и образују животно и стваралачко јединство из ко­

- контемплације)

може да се роди само у

Ево зашто истински национализам није тамна, антихри­

болесној души, као последица злокобног и пуног зависти грча,

шћанска страст, него је он ДУХ0811И о!"ањ, који уз води 'lOвека ка

или у мртвом и слепом разуму. Таква ПJIитка и офуцана, анти­

жртвеном служењу, а народ ка духовном процвату.

-

јега и у крилу којега израста национална култура.

То не значи да народ постаје предмет религиозног обо­ жавања, а да се идеја Бога изводи на ниво земаљске нације.

културна и разорна идеја била би истинско појављивање безбо­

Хришћански нанионализам је усхићење од созерцавања

жништва. Црпети такву идеју из хришћанства, из Еванђеља за

свог народа у плану Божијем, у даровима његове Благодати у

но. Бог је изнад земаљских lIOдела

православне је то савршено немогуће.

путевима његовог Царства.

и историјских. Али народ треба да се стави пред лице Божије и

Јер хришћанство је даровало свету идеју личне и бе­ смртне душе, индивидуалне по свом дару и

110

својој одговор­

ности, засебне у греху, активне у покајању и љубави т.ј. идеју метафизичке својеобl)аЗlIОСТИ човека. Сагласно томе идеја Me'rdфИЗИЧl\е својеоБР3ЗIIОСТИ lIаlюда је само верно и доследно разви­ јање

хришћанског

става.

Преподобни

говорио је да се Бог брине о сваком

Серафим

Саровски

То јеБЈ\агодзрсњt' Богу за те дарове, али оно је и туга за

свој народ, ако народ није на висини тих дарова.

Народ није Бог и њеГОIЮ обоготворење је богохулно и грехов­

- расних, језичких, душевних

силе његове треба да буду облагодаћене одозго. И ако се то десило и ако је то препознато тада живот народа лобија IJCJIИ­

У националном осећању је ИЗВОРДУХОВIIОГ lIoc1'ojallcTвa,

ГИОЗII" смисао, а религија налази себи достојан простор за жи­ вот у националном духу. Целокупно постојање и историја

националног, а кроз то и свога личног.

У њему је извор јединства, јер нема дубљег и снажнијег

јединства него пред лицем Божијим.

народа осмишљава се као самостално и својеобразно служење Бопгу: II)шмање даlЈОва Свето!" Духа и lЬихово увођење у IlаlIИ­

као да је то једини

У њему је извор правнссвес1'И, тога осећањесвоје исправ­

OIl3J\HY КУЛТУI)У. Тако - народ није Бог али су силе његовог духа

човек ... То је речено о ЈIИЧIIОСIIOМ човеку. а о индивидуалном

ности у најдубљем и коначном смислу, осећање своје беЗУСЈIOВ­

од Бога. Пут његове историјске борбе и страдања је пут узла­

народу? Зар се о њему Бог у потпуности не брине'! Одбацује га,

не повезаности и обавезности, свог дома и своје храбрости у

жења ка Богу. И тај пут је драгоцен и свештен за сваког наци­

осуђује и проклиње? Сваки љиљан одева у различиту и дивну

верности.

оналисту. И осећајући то он ИСIlоведа да је отаџбина свештена,

'IOBCKY

одећу, сваке се небеске птице сећа и храни је, и све власи на глави

Нauионализам учи и смирењу (скромности пред Богом)

човека пребраја. а својеобразност народног живота проклиње

у созерцавању слабости и падова свога народа (сетимо се покај­

као принцип зла, и одбацује као грех и ругобу? Може ли хри­

них стихова Хомјакова о Русији)

Хришћански национализам мери живот свога народа и

Национализам отвара човеку очи и за националну сво­

шћанин да се придржава таквих ставова?

достојанство свога народа религиозном мером: идејом Бога и

он нас учи да не презиремо друге

Христа сина Божијег. Баш та мера учи хришћанског национа­

својом историјом, целом културом, целим својим трудом и

народе него да поштујемо њихова духовна достигнућа и њихо­

листу безусловној преданости и безусловној верности, и она га

певањем својим. Један народ служи стваралачки и цвета духов­

во национално осећање: јер и они имају приступ ка даровима

учи наднационалном созерцању људске васељене и васељен­

но, а други нестваралачки и духовно пропада. Постоје и такви

Божијим и OIIИ их примењују на исти начин.

ском братству људи. Истинско васељенско осећање не само да

Сваки народ служи Богу онако како најбоље зна

- целом

народи који престају да служе Богу и постају отпад историје,

јеобразност других

и да њоме треба живети. да се за њу треба борити пред лицем

Божијим, а ако треба и умрети.

lIapOAa,

Тако осмишљен национализам учи човека даје безll3ЦИ­

Olla.JIllOCT

ПОМОћНом служењу гасе не досегавши никада процват. А пос­

ЦИОНa.JIизам

тоје и такви који могу да реализују своје служење само

IlаД-lIацИОllализам доступан само истинском националисти. Јер

Тај духовни чин којим народ ствара своју културу је

створити нешто вредно за све народе може само онај који се

IIаЦИОIl3.~IIИ чин, он ниче у националној историји, он има осо­

IlOJI

вођством другог духовно јачег народа... И тако

-

национализам је дубоко и страсно осећање,

истинско у суштини И драгоцено у стварал:tчком односу

да је мој

-

lIapOlI примио дарове Духа СВе'I'Ога,

да их је он примио својим ИIIСТИlПИВIIИМ осећањем и стваРa.JIачки их примеllИО по своме,

да је као IЮСЈ\едица 1'О['а СllаГ'.! љегова велика И II\шзваllа

духовна неутемељеност и непло.ilНОСТ, да је ИlIтеlша­

не одриче национализам, него израста из њега и јача га, и тиме

и постоје такви народи који се у свом малом и сиромашном-бес­

духовна

болест

и

извор

саблазни

и

да

је

истински националиста може да ступи у васељенско братство само као живи представник свога народа и његовог духа.

утврдио у ствараJIачком 'IИну свога народа. "Светски гениј" је

биту националну структуру, он ставља свој печат на све са­

само и пре свега lIаЦИО11a.JI11И гениј, а покушај да се постане

држаје националне културе. Могуће је то и не приметити како

велики из интернационализма и да се живи у његовој атмосфе­

од стране појединца тако и од стране народа. Али то остаје и

ри давао је и даваће само умишљене и естрадне "знаменитости"

живи. Код сваког народа постоји одређен степен

или пак планетарне злочинце. Истинска величина је утемељена

J\OCTII,

у националном тлу. Истински геније је националан.

духа и своје националне културе и разумева да их је добио

JIYXOBIIC зре­

на којем он постаје свестаll особености свог националног

Бесмислено је I'ОВОРИТИ да националиста "мрзи и прези­

одозго као дарове и да их он усваја, прима и оваплоћује својео­

да због тога моме народу доликује KYJlТypa "camo-стa.JI­

ре друге народе:' Мржња и презир уопште не чине суштину

бразно. Тада нација подиже свој религиозни смисао, а наци­

IIОСТ (само-стајан,е) као залог величине (Пушкин) и lIезаВИСIIОСТ

национализма, они могу да се сједине са свим ако је људска

онална

IIацИОlla.Jlllо-држаВIIОГ постојаља.

душа зла и завидна. Истина је има и националиста који се

религиозна корена. Религиозна вера се осмишљава национали­

змом, а национализам уз води себе ка Богу.

у будуће ка ВеЈlИlЩМ С1'ваРa.JlаЧIШ-I\УЈIТУ/ШИМ деЈ\ИМа,

И у том осећању истинском и дубоком, хришhанин има

предају таквим осећаЊl1ма. Али могуће је изопачити све И зло­

право и не подлеже осуди. То осећање обухвата нелу његону

употребити све. ЗJIоупотребити је могуће, гимнастику, отров,

душу и оплођује његову културу.

слободу, ВласТ, знање, љубав, уметност, суд, политику, и 'ЈаК И

F:ZAIUE

ИДЕЈЕ

култура

утврђује се

на

оба (досада неосвешћена)

Ово су основе хриШћанског национализма.

Превео с РУСКО2: Жељко И. Познановuћ

-------------------------------------------------------------------------------------59

К

. ..

ултуру 11(' СТllщ');t један '1UIICK. ОН:I 11!'ltI1:lII:t .\.IIЮI'Н\'

ВЕЧНА РУСИЈА

....

људи"а, IIУХОВIЮ објсшю,еII НЈо1 међу собом. (;IШК~ Дllа

и. А. иљuн

друга СТJl:Jрају у СIЮМ Qflштењу OIIpcljClII1 КУJlтурНl 1 I1Н80

,1

СПlщ)ају олрс!'tt'l lе КУЛТУРIIС t::lлржајс. Тако је

у (')I:ll\ој IЮРОЛlщlt, у CI!:IK OM nrУШТ8У. у СlI:Iкој орr'31111 3.1111фt , у сваком сталежу н у CII.11\0il'l IШРI>IIУ. Људи се се IIС сјеШlњују

сл учзјlЮ јсДЈН1 са ДРУПtма: ,ЫIХ једне К:I ДР УПIМ:I IIРIНШ:lЧС

О ХРИШЋАНСКОМ НАЦИОНАЛИЗМУ

СШI 'IIIUСТИ IiУКОII IЩХ 1I MaTerHtj MllHX интереса: нз те СЛНЧНОСТlI

H:lcTaje ОllшТМ' .... ДУј'О ОIШЈ ТС ЊС IЮIIC!\Зlh1 У):lја~ш у СЛltЧI ЩСТ 11. ак \) OIIЩН'ЊС IЮСН (1'''''iaJta'IKM K
IIРМII.'1:IЧIIОСТ

11 јача ноа. Т:I. Нез.з YТ11pl)yje се ТJI'Щ" 'lмju\1 кој:l се

Itредзје нз ПОКОЉСН.:Ј. у IIQКОЉСI I.е, ТЗКо IЮСТСIIС110 ,Iастаје .lc'Шlа

1I СllltЖI заЈс:аIIМЧ К'а КУЛ 'гур:.. Н зјду6ље једllllСТ!Ю ЉУЩlllll че IOiIYXUBllf СI'II;{II"СТМ . 113 СЛlIЧ I ЮI' JtУХiJЩ I ОI' [1(.'lIma и Ilачин >! жиОО' ...... 11З СЛII'llIс љу(ј~н и К:I nојеЩIII:lЧIIО~ 11 Оllште~. Н3 jeILllc СУДUМllt ~ојз Iltщезује љуле у ЖIIIIОТУ 11 смрти, 113 JCILHOI' СUХIIIVШ.а. Н3 jCllllOr jC:II\~a, ю 'Iсте IЩIt и И3 эзјеДНlI'lке MU!IMTI\e. YIlP:III!! је Т:lКIIО II!ЩИОll аЈIIIО ј~Д ИII ' СТIW ЉУДИ.

1-1 :lI\IIОIl[IЈIIIО осећ:lН.с "с сам!) ла "е IIIIОПluуречи хр,,·

шI!.1I1СТВУ, О IЩ добll1l.1 ОД ЊСГ-Ј ШI ШII СМII С:Ю 11 OCI108Y, јер 0110

BeKoвu..м.a су кршiiiени :rришћанскu, iiравослuвни народи живели своју исшоријску мисију,

не лuбећu се даје, кадаје то било iiошреб,щ бране Ilе са.мо cвoju..м. молиiiiва.ма кулiiiуро.м, већ и Сбојu..м. ма.,е.м и

coojUJtf.

u својом

живоiiiu..м.а. То се доюljал.о ОрiШIlСКu, без сумљи у

смисао неойходllе борбе или :rришћаllСКУ йрироду оваквО2 аН2аЖОБЩЬU у Kpвaвu..м. раШовu..м.а. Meljyтu.м. иЈмеда даје у ово.м, аuтиисторијско.м и итораuШско.м веку. iiошребно све лекције учиiiiи и Ј iiочеiiiкQ. Заiiiо, ево можда и Iшјбоље2 увода у :rришћаuски uuциОUШI.UЈа.м.

ИЗI'р:ll')ујс jC/(IIIICTIIO љули у ДУ"У Н ;"У&.. IIИ. н IЮllC.1ује СрЩI ка

йисан.О2 Ollu..м. и с шu..м. PYCKu..м. llapoдuu..м.jeJиKO.м, какав се ueЙpo.мetьeu одржао, у свој својој

OIюм штоје lIajBI\Ule 11:1 ЗСМЉII · К:I ШI РО~Н~ШСВnОГ Духа. који

леiiоiiiu, током векова. И то иером веЈl.UКО2 iiознаваоца ове ше.ме, ЙОЈнатО2 шеореiii ичара

се дарују CIL.1KOMe I Шроду 11 које C/l:1I(1I II:1РОД Н:I свој II:IЧ III I

МOIшр:t:llЗМfl - И. А ИЉ"'UL

IIрнмењује у IIстщmји и у културном СТIl:lР:lлаштву. Ето 3:IШ·ГО

је хришhШIСК:I КУЛТУР:'! ОСТII.1 РИII:I'I~ ЗСМЉИ tX.ш К:I !! IIЩИOlI:l11ll:l култур",

11

:1 1131 \110113111133.'01 нс 1I0l\Jlеже ОСУJ1lI "его СТI!.1раЛ:l'IКОМ

рздосном

IIPIIXIJ.:IT311,Y.

Сваl\И II:lpU1IIIM:I ИIIСТИКТ, којн му јеЛШI ОД IIРIlРОДС (:1 ТО 3Н:l Ч" И од 1"'1' ), и lI"I"'1It Д уха који се Н:I lI.сrз Н3ЈШllају НЗ ТIIОРllа CIII:I':I. У ClI:lKOMe I Ш РОIlУ IIIICTIIH 11 Дух ;1<11111: 11:1 соој

lI a'IHII 11 грале /Ii")Ш'О I {СIl У својеоОР:lЗl10СТ. TRK O, СII:lКИ lI:1рОЛ 113 Сllој IInЧII!I стynз у брак, p~Il)a се, болује н у ... ире. 113 свој IIЗЧIIII

леНСТRује и Р:lдll, rзздује н одмара се, ТУЖИ, IIЛ:lче н оч~јаu,1. смеје се и p~lДyje се. IЩ своме хоn:а 11 Ilлешс, 110 сво ме 11еШI 11 cTD;lpa МУЗIIКУ, 11 0 своме де~ламује, IU:lJllI сс И лржи говоре, 110 своме посматрз, СОЗСрЦ:l1Ш, и СЛ"К:I, ПО CIЦ)MC истр:rж ује, препо·

З II:lј е, рзсуl)ује 11 ло кnзује, 110 CIIO," 'I' cllpoTyje, ЧИIIII добро И 11РНМ3 госте,

110

САОМС грми куће ~I

XP3MOIIC, 110 СIIОМI' СС

М011l11'

ЧНlIН херојске ПОI\IIИге, по сооме ратује... 011 се 113 Сllој 113'IИII У311ОС"11 Н:lЈ\:lДУХОМ, ' I:lсвој 11:1'11111 орrзll изујс. У сunкоrз II:1РОД3 је lI[)УI'1lЧllј е, Сlюје occlWlII.c 11рз0.1 и ПРnlll:lII1ОСТН, други ~з[):ак, тер, др у г а ДИСU ИП JlНlШ., [)331111'IIП:l Ii р едстаlЈ3. о мор:аЛlIOМ иде·

:алу, друrз IIOЛИПIЧ~3 IIн)иј:l 11 друг " ДРЖ:l811 11ЧКlI НlICТlIJ
!'е'lју: у Сll:IКОrз је Н:lр nл:а ДРУПI 11 особllТ СКЛОП lIуше 11 лу.ов, IIО·СТllарала'IКII '11111, И КО1Lсunкоrзје I ШрОД:l lIарочиТ"~ 1I~IIИOIlал · IIO. pol)ella. lIiЦllUll аЈlllО·IIЩllrtlа и lIаЦIIО llаЈlllO.отстр.I.'Џlllа I {У Л ТУ Р:I..

Т:lI( О је то 11 од "PIlP OI1C н ОЈ! ИСТОРllјс. Т:lКО је 11 у ИIIСТIIКТУ 11 У духу 11 У CIII:MY КУJlТУР I ЮМ стваР:lЛа ШТIlУ. T~IKO је IШМ~ CBIIM3 ШШО 011 Бu l1l. И ТО је 110б[)0. То је !LIIIIIЮ. И III IK:lJIa Iшје бll1l0 ОСУl')еl Ю у CReТOM I1IIСМУ. l'аЗЛИЧlпе су Tp:ll!l' 1IIIl\eT0611 У II!}ЉУ. Р:lЗЈ III'III' то је дрвеће, В(lде 11 06Л:ЩII. м ДруrЈ је Сll:1ва су"цу, ДРУПI М С'С('IIУ,

ДРУI':! 3I1СЩ:lМ а, 11 311Сзде се ОЈlзucзле [)ЮЈlIIкују у СЛIl81' " ( 1. КОr

15.41) ()ol1lT 11 IIpeKpacall је IIрТ ГОСПО!LЊН, обllJlује ИРСТ~М:I, БJlt:ШТII оБННlIlIма, Cllj~1 11 радује се раЗ11l I Чlп()шћу. И СШlкuме lIapony ДОЈ1 l1 кује да буде, 11 Д3 се ПОII<1С II соојом J1l'nOTOM 11 Л:l СЛ:lВН Боl1l - 113 Сllој l,а'1I111, н у C:lMOj тој Р:l3ЈIИ'IНТОСТII оБЛИК:I АСћ се УЗ"QСII С ЈI:lИ3 Творцу. И треб.1 БНТlI ЛУХО81 1Q СЛI'II I1 гл ув

11:1

то

111'

IIIII\I'ПI.

Мисао

да се изБРllще Т:I Мllогообр:аЗIIOСТ СЛ:l!VI .сIl.:l

НЩII01l3 Л II О (јссl\:iње јс љу(iаl\ 3;1 IIСТО[)llјС~I).ДУХОШIII

JlIIK 11 3.1

'IIIH своrз IlаРОЛ:l. Н щIlОllаJ1lI3:I .... је IItIJa )1 r:>O I'UM Л3 Н У бл:агодаПIУ CII11Y COOГD lIаРОЛ:l 11 ПIме 11 ЊС Г ОIЮ I1рIIЗI!.1 1ht', Н nЦllOшlЈlllз:l .... је llUља 3.1 ЊСГ08 стваР:lЛ3ЧКII I1рUUII.1Т у дll[)Оnll .... а СветО!' Духа. 1·l tЩI IOII:"I.'IIIЭОЖ II' jllM, созеРlIаll.1lЫ:ГОПУ ДУIJlУ, 11,('I'OnC тnле llте. l,еДОСl'nтке, lI.erU· ву нсторијску IIр оБЈ1еМ3Т1I ~ У, њеГОIII: 011:1C II OCТl1 11 њеГОIII: СТШlраЖIЧК l1

c:lБЛ:l3I1И.

()оГ:l, д:l се нзБРllUlе TU 60rзСТDО IIC·fO[) lIjcKOr вртn боЖllјег ла се

Н:ЩИОН~ЈIИ3.1!>1 јс с исте .... гюступака, кuј и I1РОlIЗlIJlaзе l1З

clII:lIe CI!e 11:1 мртв" 11 јеЛ1lOобр:аЗIIII ~aJlYII, 11:1 .. уll иф!}р .... у· .. 113 јеДIiЗКОСТ 3pllll:l "CCK~, IШ бе:![)аЭJlН'IIIOСТ II;IK OII што је III:h у CIICTY IIPOCHj:tJI:1 ДУХUШlа разIIOЈIIIКОСТ· .... ОЖ{' ла се рОlll1 C~I""O у б"ЛС'Сllој IIУШII, К:lО IIOC JlelIlIlLa "UlокобllOГ и 11УI ЮГ 3:1HIICTII ГР'IЗ, IIНИ У мРТИО .... 11 СЈ1(.'IЮМ разуrotу. TaKI\3 I1Ј11'ТК:I 11 оФуцаll3, :lI I1"И'

те љуОаllll. ю те вере. н3 тс поље ю тог СОЈСРIlЗ11:IЊ:" (УМIЮI'

слеДОВ:l11..1 · КОlпеМШlщије) Ево 3:lШТО ИСТНIIСК Н II:аЩIOII:\Л ИЭ:lМ IlIIјеТ3 .\III3, :l IITII X[)H-

Шћ.1НСК:t. страст, него је 0 11 ДУХОI\IIМ ОП"'" који узооли чuоска K~ жртIII:IiО ... служе",у, ~ IШР ОД ка духов н ом ПРОLlIJ.:IТУ.

КУЈПУ[)II:l1I Р:lЗОРН:lllдсј:.. бll./]8 би IIС1"ИIIСКО lIој:'!IIЉНlj.11ht' беэбо·

хрнLllhзllс~lIl шIJlIОllалllэз.\I је усх ићrtl,(' 011 СОЗСРL(аIl.1 11~1

ЖШIштва. Ц рпетн такв у нлеју и3 ХР flшhаllстu,1, из Еванl)ељ.1 3:1

СIIОГ нnрола у 11J1:111У l)(јжијс .... , У Д:lРОIIИ!>l:l његоос 1iл:IГОД:lТII у

праllослаВ llе је то С:lllршеllO lIе .... огуће.

лутеИНМ:I њеl 'ОIlОГ IlарстВ:Ј.

Јер Х РllшIШIIС1'ВО ј{' lIapUI!.1JIO CI!I'TY идеју ЛII'lIIе и бе· c~pТlle душе, Н I1д Il ВНЛУЗJIIlе 110 свом Д:lРУ И 110 својој ОДПJIIО Р·

II(ICTII, 3;lсебllе у "реху, аК П IQllе у IlOкај~њу и љуб:lВII т.ј. Нl\еју .'In'aфМЈИЧНС СlЮјroUl~ЭIIОСТИ ЧОIIC''''I. СаГЛ:lСIЩ томе "деј:! ... "" ...... ФИ3ИЧliС С6UjroI} l'а:Ј II ОСТИ на рода је Са ... о I!eрlЮ и IIОСJl~Лl I О разви, јnњ..:

XPlllllh:lIlC~OI'

стаl\:".

1"I [)t:ПО1l0бllll

СеР:lфllМ

C:tPOIICKH

То јс U!lап.даlltll.с ()огу 3:1 те 1I:1[)OII{', nЛII 0 11 0 је и 'Iyr:! 3.1 свој lыр оД., :t.KO lI:"IрОЛ IIIIje 113 IIИСIIIIН 'rII X II.:lРОIl:l. У II ШIIIOlШ!1lIOМ осећ:Ilt. У је 113110[)nYXU HIIOI' Jlocт()j~IIt:"I·""', II~Ш IOII~11IIОГ, а кроз то

11

СНОГИ ЛII'IIIOГ.

У lI .сму је Н3ИОр јеЛIIIIС11I:I,јер нема дубл,сI' 1I СН:lЖ lIнј еl'

једlШСТИ3 него " рел ЛlIl\ем l:;Ожијll ... .

гово рио је дп се Г.>ОI· 6plllle о CII.1KOM 'IOII('КУ као 11:1 је то јеШIIIИ

У њему је Н3ВОр 1II1~lI lIf сШ'СТН, TOI'3 осеhаЊI'Сllој(' MCIIIIJIII'

'IOI.I('К ... ТО је РI''1''1 1O о JlИЧlluf IНl." ЧОвеку. :1 Q нIIIII1I1НlLу:lЛIIU ....

IIОС,.И у I l3јllуољем 11 кОllnч Н О .... C.... llcJty. осећ:lII,с своје 0e3YCJ101I'

I I:lРОДУ? Зар се о н.e~y Ы>г у IIOТП УIIOСП I не БРllllе? 01lбацује ~I,

111' 1LОВС1.11IОСТИ 11 обnIk'3 I1ОС'r I1. ClIor ДОМ:I 11 сооје Х[):lО[)ОСЛI у

осу ђ ује I1I1Р ОКЛ IIII.с? CвaK l1 Љ IШk1Н одеll:l у Р:IЗJIIIЧII1·У IIIL1ШIl У

nCРIIОСТ II,

одећу, CII:IKeCe I lебсске IIТИlLес{'hа и Xp:lllllje, 11 CIII: lIЛаСllllа ГЛ:lАИ

1-l ашюнаЛlI3.1 ... У'Н1 и С .... llрсњ у(скрО мlюсТн 11[)СД ()ого .... )

Ч (1I!CК:I fl[)c6p:aja. а својеоБР:lЗlЮС Т 1I:IP(1IIIIOr животз 11РОК 111111,е

у СОЗСРII:l/l:Ш,У CJI:lбuсти 11 11:11\01J,1 ~вurз "apoд~ (сеПI.\1O се lю~:ај·

К:I " 11Р'IIЩ II П ЗЛ:l, 11 одо:щује КЗ\) !'рсх и ругооу? М оже Л II XPII'

IIIIХ CT IIX O\l.1 ХоrotјЗКО!l:l О Русиј н)

шh:rННII да се 11РНДРЖ(III:1 тnквих

CT(IDoHa '! СIJ.:IК II IШРОЈI СЛУЖIl I>ОI'У OllaKO како lI:lјбол.с 311:1 · IIСЛОМ CIjOjOM IICTOP llj OM, lIеЈю .... КУЛТУ[)<1М, IlеЮIМ CBOjllM трудом 11 lIell:1l101' ... својllМ . Ј еllЩlllа[)од СЛУЖII CТlI:1P:lJl;I'IKII 11 1Il!eта ЛУХU8' 110,:1 ДРУГll llt:e·1' 1J,1раЈlачкн и ДУХОВНО II[)Оlшml. П ос·гоје н ·fnKIIII lIаР01ll1 KOjll пр~'С'гају да служе ()огу 11 l1ocl'ajy (JТllaДllcTop llje, 11 IюстuјеТUIШIIII:IРUIIII којll се усlю ........ алоМ н СII[)ОМ:IШIIOМ·бсс.. 11 0.\lohHOM СЈ1ужењу l':Ice "е досеl'3IШЩ 1II1~ :lД:I 11f101lR.1'r. Л Iloe· тој(' 11 1":IКIIII KOjl1 .... OI·у Д3 [)еnЈ1юују сцоје С ЈIУЖ~II,(' Са ... о 1I0д lIоl)стIIО ... ДРУГОI' ДУХООIIО јачег lI:1рола •• И Т:lКО lIашlОllали3:l .... је дyoo~o и CTpacllo осеhзње, IIС1 ' ИIIСКО у СУ ШТIOtll II l\р :аг оцено у С' ГАараЛ:lЧКОМ OдlIOCY'

ла јс ... ој II~I'OД ,,!IИ.\lИU 1IJ11"'1W ДYX~ С МТОПl. Д~I "Х је 0 11 1111И"'ИО tllOји ,,, ИIII.'ТИIПИIIIIИ ,'I ot:thањt'~I и ст""' раЈ l а' lliИ ИХ "IIИ.'IfIlИ О

"" t""." f,

л:1 је ЮМIIIIII:Лt'ДИЦJl OГI)I" t ll~l'" 1....·111"'" 1W.'IИ I(8 И "1IИ)I\.IIIа у

uYl1yhll
~IИI<(I'" t:"1''''''IЈ;оЈЈi'II(U.I<У !IТ У IIIIИ.'' 1It':IИ.'I:о.

ла зБОГТОI'3 мо .... е IЩј)ОnУ IIОЈlIIкујс I< )'!ITY I'~ "са~lO-t:"raIl'

НОСТ (C:JMO'Cl':Ij~H.e) каuз.1ЈЮГ IICШI'IШlе(ГlУШКIIII) и III'.Ji1I1ИС НОСТ lIаIUlОШI.л Il u..д ржаНIНlГ ЩК'"I'uјаIЫl.

И утом осећз њу НСПIIIСКФI II дубокО,... , Хрllшhзllllllll ... а 11раво и не IIОДЈ1еже ocYlIlI . То осеМње OOYXI~'T~ цеJlУ "'CrUII}'

IIУIllУ 11 0I1Jlol')yje ",е1'(IВУ ~УЛТУРУ.

HAlllE

ИДЕЈЕ

Н Ш\НОllаЈIIIЭ:I.\I

01'1!:l[):I ЧО IIC К У ОЧ II 11 311 Н:lЩЮllnЈIllУ е110' јсоора311ОСТ JI PYI'II1I I' ~ЈЮда, 0 11 l,а С Y' III 11:1 111' 11решре .... о II РУГС 113[)ОДС Ilel ·0 11:1 11О1II 'тујемо II.IIX OR.1 /iУХ<1Шlа ДОСПI гнуhа 11 II.IIXO· ВО 1I:lll110 1 IЗЈIIIO осећ:Ll I.е: јер 11 0 1111 lI .... ају П IIIIСТУ" ка ла [) о~"ма l:;Ожllјll .... 11 ЩIИ их IIрll мењују I Iа IIС"l'l IIl:lЧ/III, Тако ОС ,... lIшљ(''IIII:lII IIO II:11I IIэз .... У'IИ ЧОUC~ 3 Д3 jefм>3I1~ItM . OJL;L!IIIOCT IIYXOB II:I lIеутеМСЈЪеIЮСТ 11 lIеIIЛОЛIIОСТ, л~ је ИIIТf1Щ~· ILИО "аЈll1 :ыt." ДУХОIIII:l болест 11 113ООР сзБЛ:ШIII 11 ЈIЗ је lI аЈНlаЈЈ,ИОII II.'IМ3:!.\I 1\0C1'YI I:lH само IIс"l'lшск О .... lIatIllUIШ! IIIСТII. Ј ер створ ИТII "СШ ·ГО npelIllo 3.1 с,... ":l роде .... оже 1':1 . .. 0 oll~j који се YТOPIIIIO у CTlJ3.p:lJr:l'IKOM 'IIIIIУ CIIIII' l,аРОД:l. "СIII:ТСКИ reHllj" је C:I.\lO н пре свега 1I~ItИОII:l..'IIIИ геllиј, а ПОКУШ:lј m l се ПUСТ:lllе велИКlI1IЗ иllТерl l:l шlOНалнз .... з 11 л:l се ЖIIВI1 у Њl'го"ој 3Т .... оСфе­ Р" lI:l\l.10 је 11 дnu,1hе cnMU У~lfl шљеllе 11 eCTpaдlle "ЗllзмеIl IПОСПI" ИЛН rш~ IIЛШl еТ:lРllе 3JlO'IIIIIJJe. И СТIIIIС~:I вe11l1'llI llaj e угемеЉl'lIЗ у 1I:lIIIIOII:lJIIIOM тлу. И СТIIIIСIОI ГСllllје је Ilаl1llOlIаЛ:III. Бес .... llслсllO је !'ОВОрIПII .'1;1 IШ\lIlОIl:lЛНС·I';I ·'Mr31111 Ilp1'311' ре друге lI ароде." М РЖIUI 11 11р('3l1р УUlIште lIе Чllllе СУШТl IlIУ lIацIlОIlЗЈЈЮ~1:I, 01111 могу д.1 СС cjellllllc 1':1 CIIII ,'" ако је људска луuш 3Ј13 11 3:lНIЩII:l. И СЛlllа је "М:I и 113ЦIIЩI:аJIIIСТ~ KQjl1 се преШlју T:II\BII ... осеh:lЊII~ta. Ал" МШ'уhс је 11301Ш'1II111 см 11 3Ј10УllОтребити СМ. ЗЛОУl1ОтреБИl'll је MOI'Yhc, I'НЩШСТИКУ, 1)1pOll, слободу, l!JIаст, 3IШII,f'. љуб~l~ УМС1"I IOСТ, суд, ПОЮl1"l I КУ,'1 'Ia~ 11

.... ОllнТМу, 113 IШnК ""к !) и "е IIО .... нш љ:1 да Э
je11l1ll0 могуће. :lЗДРЗRe О!\ЛII~е УО IIШТС НС IlplI.\ Ichyjy .. Да J1Iljc могуће "0)1(''''1Cllojy 1I1'''II Y Н " е lI[)еЗИр:lТII Д[)УI'е вepOIICIIOI!I.'CTH'! II зраОl10 да је Muryhe_ И ('То T:lj КРllшhаllСКII блаГ\IРОдllll ,'јУХ могућ је 11 у 1I:lIџщllаJlИ3 ... у. ДП JIII је .... огућ ... нолеПI Сl!Оју ""I"IIIMIIY 11 ~З О 110СJlеЛ IЩ:l Tor:llle КрШl lIТИ 11[)c:!lIp И мржњу IIрем" IIPyrlIM IlOроднцз",а', ~' ето тзј ХРllшhанско­ братски дух могућје 11 код lIаllИ О llnЛIIО Мllслећих ЊУШI. I>зш тзј IIУХ и Јlе\К1I у ОС II ОIIИ Х[)lIшћ:lIIСКОГ IIщllO l l:\лll3 ... а. Кол истин· СКОГ 1\011101311.:1 II~ЩII UII3111пма реЛИПlO3110 oc~ћ~",(' И 1I~ItИОIl IO.JIIIU ot:t'hJlIbl' НС одбllјзју је/llЮ ДРУГО II 11 неСУПРОСТВ:ЈЛk1ју се, "его се ујСЈ lllњују 11 оБР:lзују ЖIШО'I'I Ю 11 Сl·II:I[):lЈШ'IКО јеДlIlIСТВО н3 КО· JCI'1l11 У KPIIJ1Y Kojel1l изр:tСl'(1 lIаllНОII:lЛII;t ~ултур". ТО IIС ЗII:lЧII да ,,~poд постаје 11pe/lMC"r РСЈ IIII'II QЗIIОГ 060· Ж3IJЩ I ~1, ~ ШI се IIдеј:а l:;Оrз ЮIIОI!И 113 'IНОО зе .... аљСке ШЩllје.. Il apolI "нје 1:;01' и Iht'I' 080 оБОГОТlюреlht' је Оо I'ОХУJIIЮ и греХОII· lю . I:;Ог је Юll:ал зсм:аљских IIОllеЛ:1 · p:aCIIIIX, јеЗИЧКIIХ, душеВIIИХ 11 IIсторијскнх. АЛ II нцрол треб:l д:l се СТЗВ II IIред J1 HUe ()ожије и С llле 1101'1' 011(' треб~ 11:1 буду оБЈ1ЗГОд:lhсне одозго. '" :IKO се то ДССIIЛО Н ако је 1'0 IIPI'IЮЗIШТО тзда живот 1I:1[)ОД:l добнј:l 11t.'IИ · I'И О~IIИ С.\lмсЖl, а РСЛlII'lIја IInЛnЗН себll lIOCTOj:lHl1POCTOP 3.1 жи· ВОТ У lIаШЮII~IЛlIOМ духу. ЦеЛОКУIIIЮ 11остојање н 11СТОР llјз "ародn ОСМIIШ Ј I~111:1 С.: мао С:lмостаЛIIО и соојеоБР3ЗIЮ служеlht'

l>Unry: 1II11I.\IJlII.С: 11111"'М С Ilt I'Ш' Духа М ЊМХУIW YIIOI)CII,(' У lIаllИ ' OH:I..'II1), "У.'Т)'I')', Тако · I':lРОД "нје г,огали су с иле HoI'roBor духа од 1>01'3. П ут 1I.e1·01lC IIс·rо ријс~е борбе 11 CTP :IД:l II ~1 је "ут У1Л3· Ж""':I ~:I !;о1·У. И тај пут ј(' jI[):lTOIII'II Н СI!CШТСII эз с0,1КOI' 1131\11· Oll aH IICTY. '" oceh.1jyhll ТО 0 11 IICllOlII:Ila 11:1 је оr.tuбllll:l I.:lIештеll~ и да I\oоме треба i!iIIIlCПI. /1.1 се ЭоЖ llјЊ"',:а ак" тр{'б.1 11 умреПI , Х[)lIшhШ IСКII IШI(lIOII:lJlII3.1М мер" Ж IШО1· СIIОI':1IШ рОД3 11 llостојШIС'I'АО

Cl\011I IInРОЛ:l реЈ IIII·IIOЗIЮr.t мсро .... : IlДcjo.\l 1;01':1 11 XplICl'a Сllllа I>ОЖ llјеl·. 1;..1111 Т:I мера уч н ХРllш!\аIlСКОГ lIallll Olla· J1IICTY безУСJluшюј 11рела!IOСПI и безУС ЈIOlllюј II('РIЮС'НI, 11 olla 1'11 уч н И3ЛII~1II10Il:l!lIlUМ созеРII:tl I ,У ЊYllc~e II:lсел.сIlС и II.1CI'JI.eH· СКОМ бf1:IТСТВУ њуди. И СТИIIСКО II:ICeJIoeIlCK(1 осеh:lње lIе са.\1О да "е ОЛ[)"'IС 113I1НОII:lЛIl3:lМ, "его I13раСТ3 11 Э lI.<'rз 11 ј:l.Ч:I Г:I. И ПIме ИСТНIIСКII lIаIlИОН:lJIIIСТ3 може л~ ступ н у вaceљellC~O братстоо са ... о к:1О ЖIIПllllреЈ\стаВllНК СВОГ-Ј lIарола" њеГOIЮI ' ЛУХ: I .

T:lj ЛУХОШIII ЧIIII KUjll ,'" 11арuл CT~jP:l своју К УЛТУ Р), је наЦИ О Ilа.1 ttИ '11111, 011 1II"lе у IIЩИОII:lЛlюј II CTOPllj I1, 011 1013 ОСО­ бlПУ IIЩИОIIЗЈ1I1У структуру, 011 Сr.lu.л..з свој 11еЧ:IТ IIЗ све С:l· држаје lIаL.1НОIШЛllе КУJl'ТУР{,. М огуће је то 11 не IIph",e-rИПI К3КО од СТрШlе поједН!щз T:lKO 11 од СТР311е Н:lрола АЛII TU остзје н

живн. Код сваког lI(1prJJla IlOстојll одређен степсн JlYXOHIl t' 3pt'. !It!СТИ, "а којем Oll lll)C'IlIJ~ tllf'C' .... H особе!IOСТН свог II.1ШЮllаЛIIOГ ДУХ:I 11 c lloje НЩllOlI:lmlе ~ултуре и ра)уме0.1 ла IIХ је лоб l1fl

ОДО], ·О као ЩIРОI!e 11 да IIХ он усв;фl. Ilри .... а 11 01~111J1Ohyjc Сllојсо­ БР~ЗIIО. Тпда 1':llIнја 11Одllже С80ј реШII' IIOЗНII CMIIC:lU, :а II(ЩII· Оll:lЛllа

култура

УТllрl)ује се

lIa оба (дое.1да lIеосвешhеН:I)

реЛIIП10311:1 кореl lЗ. I'еmlПI03I1З веР:l се ОС.\lIIШЈI..1u,1 н:аШIOII:11111·

3... 0"'. :1 IШЦIIОIШЈ IИз.:ЈМ )"3110lIll себе ~n Богу. ORO су OCIIOНC ХРllшh311СКОг lI:1цI1flllnлll3 ... а. Превео С РУСКО ?: Жељко И. ПОЗIIUllовuh

--------------------------------------------------------------------- 59

H

U

'IPI"II IUI . I~·, L

IllptI' ... UIII\·rmUlllll l tII l ....

'ю. l \

. IU ... uo 110111\.111 . 10111"1.:11 It 110 111111 ' 11.11 ~IIII"O

01 1101.' 1111 , 11.\ L11 . 1" C PII C "'II~ O"

~

IIIIjUIII'

1НlГЩ

'~'­

10 1, C, I,UO

'111(' I U. U.111

,О

IIIIJI.'

OIW С IPl·. IЩIII II.I 11) IUIt.!I jl' 1"" -': 1.111 IIIЩIРU\I , U .\ I' II ~· \ ' I" TUIIUI 111:"" 1 11) " " jl' 11 ,11 \ 1.1 11 j~·. 11I111I 1111 . 1. 11 II[)UIIII . ICI . 1I:. IOlllllt.!l, l'U lI 11,11\1 111 C IIII) 1,

C"I"-"III . IO 111,· ...1: о. llшјl~hl'~ . j~ Х ЩIIШ"u 111101 U lu.'lШ . LU С ......М: UIЩ '~ О

1.:011 ":рIШ 111111111 pr..· IIO. I) ·IIIIO II I.I (111 С ) I Ю. ljl', IIIUI';О СItI ') 1'1111 ) C"'I '

О Ш U 'Н' 11 . 111 110. 1 0110\1 Щ'ОЉI'IIIU\' 11.11 1IIIIU\IIIjU \' 111,'(' 1'\111\ 1,111 11-

('1.1 011 )CIII'.\ С I!Ој" \tII Clljl' - 11 )

IIII,T ('l ' hulloU "РОl IIPIIII), 11I1I .шiiОРUIII.11I,UlI ШI \ , ј .., IIUЩ: III ,"IU

1.'1.10 11 )

IIl' llJ~

pu . Il'\101,PU " CI.:OI' "OTI1. Ш IUPIII\lIL / ~IL 11.· .... 11 0 . 1 . 1t:IIIIЩ· CIIO· 11. ll'jO\l р.:, Ш 11 JC lljt'PUPXI,j ..\ Ilш'шјu I Ш!llIUШl.II I О " 11 Ill' РС ';:Щ ,

1;. IIIIIЩloU CUIII:""ЧС' IIIII;u' 0 1111 С ) 1I0, 1j1·, II IIH.:o С,\ · (11.1 1111 11 1If'\'\I!1 С\,,,,

... Oll ll: PI IUI II II IIII р!.' јlO.IУIlIIOII1IР" су IIO. Uс. IIIIШО . IILIl' ЮI 11 0 . 1 ('"11:-

1;1I. 1I1II C1: 11 IJ~·. Ш 111 CIW"I' 1I J.llljt:. 11.II XO IlI1 IШ 1 1)(' 1111 С " \ l iio. 1I\ 11.1111 111'

1110. 1.1101 ' h:ОllфОР'IIIЈ\1U IICI,') . IO. II.'C IIIIIII,', C'II 1101.' 1111 '1 111."11 111 " jU, III .

(' 111.' OIl C I~ oj ll IIIIIII C' IIC III.·p~j ) ~ III.· 'IIIOC I .

li"О IЩЊI,' \I 11 фUРIIС'\:ј С I\II \1 ЧОpu.111 1\10\1, OIIIIIIO. Ij~·. 'IIU "O 11pr..' IIIРУ

01111, 1\1.10 I шјiiо. t.l1 I·l -C I. ttPOIIOll ll puj ) ,\ Illl· " "f'\' ''.I.· CIII.' I·II II C. IOC,

јо',

1 pr..·II) 111"111 C IIUI ф lIlI l'tt;О I ' IIОРU IU,

'Ш9' lI orlt', I~'. 01111 ('1.' Ш' \I"I.II IIP)

Io:IШ 11 1If'\' \l1I C llOjl"l 1I t:1I (JlljU 1 С. IoI1\ II1. 01111 су 11 [Х. 1 XO. IIIIIII U 11110 -

11 ,М: J~ \ III Y, Р)· ЩII. IUЧI\ У ~'I": PI .. ју , I С III1Щ', IШU 11 II Ct·~ . l о. •t"С IIII'Шр­

10j1l 0 1· 111-10 11 \ ОI\Р~'ж~ ј ~" 01111 С )

CI\ Y с. шiillnl.У C"' . IOIIOCT ..11 Ћ'U 1·pu.IIIO\l 11

~ \10. 1.111111 ' 1.\ ·IW pll Ilclllll ~"

,It' JiКllllO·IIIO\l .

II OC I) -

"uј) "" )"11"" 110 olloj II ll p O. lIlOj \1) . ' РОС III 110 ... ојој 0 . 1 I.Ш 11 1 0pr..' 1

tнl 111.1 .... 11·111.· 11· 1111 1111

\l I.I IIII CI1 CllOjl' i\llI c ll jl' 11 111.'-

11,11\01\0 jl.'. IIIII O П·С. I О јс 1II.' [1110CI , 1.1

, 111 1) \1 1""-':0111.' С \lР! 1' 11\1 jl' IIС I О 11.11;0 IIl·.W ....'U II , ' ;110 11 . "1 1 ~. "

Щ' 1 pr..,il1l1 Шiipu 111 I lIIјс, \110, О IIlI I\РЧ" PYIII~' III1IIl' ж.'.I II'ШII С 1 111.' 1111 .\

11.11:' 0 1101 pol)I·IloII. 11 1;11. 11.1 1 [1t:'III.' 11 111:""I 'I' P)j ) , . 1011O. II.' hll Cl ' , 111

J. IU IIoU 11 РО III .IQСПI шјс, '110 ен IbllXOlIll\1 р) 111111 ·'· . ... 1\'" 1, 01111\111

CU \lO ,\ 1111111 " ' 11011, 0 1111 ItIШI~ - 11 I U. Ш · .\ c l,i" II I.IC\· j~'. t ll~ Пlјl.l ll С 1111.'_

кој ll 11.1 J. , UII,u IШ С)' 1111

"У 11l·. III '"II ~ , . IOС' ojll~ 110 111 I·O l llllloU 11 \1 0 . 111 1 1111 .• l c , 1I11111 111)(', 11111

:> \I~·. III, 1111 \ 10 1 . 111 O, t iiPU IIII I II _ 011 11 хоп,'

IIIIIIIC, јu'1С 11 С IШЖllllјс, ) ' IIoII XOIIII\l 111.'111.1\11.1 11 'III . I.СIIII \!U II.II XO III.'

У 'I" 1 С'. t.l1, 0 1111. \!U I.ШР 'I~'C I О 11 "ро 11111 CICOj l ' 11 0 . 1.... ' 1' 0C·ll1j~· II . IC'U.. I

БОprN.' 'IIIХ ОР" "РII I' I);!, LIII·C, I.u ЕII(ЮIIС.

С lil'ЧУ 0 11 1.1\1 Iшј х puiiРllјС\I ,, ~' IJY PU 111111111\111 111111 11." 1 t: I";T~·U,III11\111

h: O II.u: P IWTIIIIIIII pr..· lIо. I )"IIII О I Шрl l C l!Oj ll\l \ 111 111 . '01.'1101.' \1 11 . 11·. 11.11 ....· \1

CUIIpt:\1 CIIC Ellpolt~'. 1"'-' ј

TpuЊ'I' llpu.шtll\ојll\l " ~. IШСТUlIIПII С"I pr..·. 101I1... " . Il·J" С llојс 1 pu. llI _

. 111 С " IIUIII~'" 11 . 111 " "ро 111111111""1.'" с" 1 рц "с. 1\0j l"l С )' j~'.JII"O" I!IICU ·

HlljC Ilрl' IШII)Т ФPU IIII УС I. О ', iiy p'.... ou ( I\O\l . CO llj"TC"O\l iiU. I.III C·

. 111 11 ... oj~ pr..·.I IIПlј ~· II CIIOIII:. III.I II , 111111 ClI l.I jll\l ;+;111111"1 11 \11.1 11 t: IIOj ll\l

C II II \I

. 'ћlОliр:.t ,'С "''''' !k'lIо. I У lшјu",. ,,;ој,. IШС . Ll" IC 0 . 1 '!IICTOH' 11 C II UI'C 111.111111-': III11ОIш.

"

01111\'

IIl· шl .

. . ... IIIII\'

otimpu

11 1.1 • О) "ојој С,' 1I0j C II I1 iiO ptt. III, . IU

. 1" , 10\1 С, ШIlt: Il.и.... ... ~. ' ; 1.1 1; 0 1) 11 I IcП IIIII . Тl.и.... II •.\ , j" , 11I11O II[)I.'. III ,\ IШlш' lk[)I.·,

КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА

Драiослав Бокан

ХЕРОЈСКИ РЕАЛИЗАМ АКЦИЈЕ Обнова иошраге за изгубљеном ирошлошhу ОдДечаНСКОl.мер.мера, Јсфuмијине Плашшанице, ОбшtиllевОl убода сабље,

Мс.'!СР 0011 ДС II Бру"

ренесансне живосши двора ДесПоша Сшефана до 8eHЦJl.OOићCвux llРОllоведц "ПРУС [1 су б[uНl једно немачко uлеме са довољно реШIUз'М(Ј за uлрадњу Јаједннчке држп­ ве, шш кадаје њнхова йолишнчка судбина КОIШ­

Кодеровог и КосшиllевОl хер.мсшиз.ма, Насшасијевullеве .мисаоности и херојске

носiIiШllије Црњанског, шсчс llеПрекинуш, моllни шокједнсјсдинсшвенс креашивне машрице, једино нашем аремену сшраll и нсПознаш

чно и исйуњена, уједињење.м Немачке, сойсшвенu, йру скн дух се нашао у

Ib[lrDlJ оЙас н осiИ и ...

Ссм РС Ш С llOСТllна ouaj IlОдухват, ходоча шћ е к",­ CllaK l1 ЧОIIСК , с ве ГС ll сранијс 11 CBI1 11<11'01111 У СIIО.'>I Iюстојању морају да 1 1РО"У , II COI IX011l1O ј с 11 Iшор уж аПI се 1I0бедн нчком [јСРОМ у ус п ех, раЗlJl1Т11 ClICCT о знаЧOlју

Пруска је йосiUШIll жрtТi.ва coЙctТi.вeHo l идеала,

КIIО

жрillва уједиње ња... Кол nйс се Јачео са.моодри­ цање.А!

LI

ко..мйлеL71нu_м

н ераЈу.мевањем

сой­

сi.ПlJеНLlХ вредносШи ... Пруска је йореКЛfl своју

ко н ач н ог lщ ља , "Р IШРС МltтII НУЖНУ ОIlРСМУ , 11 С l 1lпати

йРОUUlOсiП

u н езаусi.Пављ иво је йочеЛ(l њена де­ lеuерациј(L .. "

маll С, ОJlРС11I1Т11110стајс 11 Оllмор ишта, саЧЮIИПII1РС ЦН ­ зан IIлан 11 YТ
last, but nOI

IсиS\ , 6СЗI I ЗГЛСдllO шћ у

Шок Ilpe no:НlaIJ
садаШ lI>е г положаја 11 II С ИЗl1е С II ОМ удаЉС l lOшћ у одрс ,

Како дрУ I·ачијс

д ишта ОI IУЗСТО lIа м ј с 11

IlpoTYMa 'IIITII II со ч е Кlшatю ОТ­

11pa1l0

IШ грешк у, li едоу ющу

1IЈ111 СУ МЊУ , а CТPO I'OM зах те в у за IlОссБ ШIМ осе ћајс м

крнћс СО II СПЈС Н ОГ I-Јшса У H cy M oJы
110јj Ilспt!1I1 OIНl X

ГОРЮI Х реч 11, које У IЈ11 ХОру

ОД1 'О I Юр IЮСТlI , II Рllдруж ујс се и н еУ МОЉl1lJl1 КРIПС РII'

фllЛОЗОф 11 естста, познат

ј ум 1I0ч>сБНIIХ с пос06 Н ОСПI за "рад са IlДcjaMII, ТРIЏЏЩII­

ден Бру~.

jl!.MII, CII.\lOO!IIIMII 11 ЈI I II'IСЊII .'Ш У cyвcpeIlC~O.'>1 IlреlЋућу Тpшt.."'t.>ЊIl СМ II СЛIl IIЩЈII'I' COfICT1IC11OI" вреМСIШ" ( Шlll де"

eHCTC Kor· рата 1II1111е IIPYC I(l1 lro томс ШТО јс у н с мачку К УЛ ТУРУ ТРllј УМФilJl Н О "Y 1le o" lIOCTOj CIlt:KOI· - Мс.пср IШJI

Бру~).

Н еЗilУСТ,IIIЉ ИIIО се одмотава бсскона'IIЩ I11l с ка н еУМQJЫ·I ШIХ Пlпања

It

н с ми х ОДГО ll о ра , ycaMJbC 1Н1 ди­

ЗАХТЕВ ЗА НОВИМ ПОРЕТКОМ

ј ало г С РЦ
Само овако,

ГОЛГОТА СРПСКИХ БЕСПУЋА и СЕОБА ЖИllс hи У "ремену кад 'Јам "терор

TpClr YT'IK lIO ll YШТ'"

HCTOP lljc" за

судб llна I l ераЗМ РС IIНО утка l lИХ д им с нзија IЩIIJе

IlpO11 6уду ћНОСТI1 . А ОВО ј с , IICCY MlblIIJO, под­ llеЊС IIII простор KY!ITYfJ"; CXHa hc lI C у ОН О М ОРI IПI H
С l l аСОIIО t: IIИ IIРСlIах , О IlУ Н СО!IХОД Н у

ШЛОСПI

могућllоет отклона 1 1ред С ШIКОдlЈ С ВIЩОМ , У С lпуаllијll

CYJI60 110CHC за l llпаllОСТIf I I <1Д оБЛ I1Шlма СО II СТlI С IЮГ IIДС IIТlПСта - прсд нама загонстно ОЖl1llљ.шају су­ ШТlI Н С КС ,

и с конскс

ОЗ l raке ,

запечаћС IЈlt х

Д УХОЈIНЈ1Х

IIЗlюра IШШ С I" постој;l.Iьа: ОтаuUrшlI, 11 редаљс. ј уноштно,

0 1.'>1 11.\1 ТIIМ ,

чuст, ОСРIIОСТ, ('UМОЖРТ II ОIШЊС ••.

Ослушк уј у lнt ceTIIO за60ра вље ll С олјскс 111'0-

" MUT\:P lbC МСЈIOДllјt", 1I11Ш С lll1 чак 11 ОIlОГ НРl l рОЛ llor· ПРСlIмуh еТlШ кој с д<фују IIСЗС KPIIII It ј еЗllка, С нс л агодом , О КJlе lшју hl1 II У ШIМО IlpejaKc рс ч!! ј едни JlpyrllMa, СХ llа тај у ћll траГIIЧНИ HeYC IICx О llе ра­ зме ll С 11 CII Y II CY I'OJ\IIOCT II СП IН С О н еС"I1!ЈIJIМ З ll аЧС II. II .~ta,

11ОЗIIO: " К' оружју",

Бележе ћи Н С IJС ШПIМ, аЛlI уСМСРСIIII:\1 к ораком

6сле г " IIOIIОГ IlОчстка", у траПI чн ој l'сографJtји " OJII'OТlI УI1у ћС IIИ )( С РП С КIIХ лута ња н сс06 и ,

Yl1llCY ј смо oc uclIOCIICMO с тазом

шh С IIОСТОДJrуксда "ка npaТlIMIl Храма"

н еДОСТУ lIlIНМ зна lЫIма Il заТРТН.\IUР Сд1юстнма, СllOсе­

1101lpaTKa к се6 11 caMI IM
ћ" 11 ОС Ј1 едl\llС БИОЛОШКОI· ГЕРНI Шјщн ... t јС}lној од

можемо I\з60РIПII II реображе њс у с нсргију која ћ с

" IШIllI СТОРllј С КII Х"

OIIll X

ге н срац ија СО ltијаШI СТ llчк е Ј уго ,

СЛ"'llије , OCY"CIl 11 С МО да СС, бсз и с кус них НОШI ча 11 прет­ ХОД IIIIЦС ,

II С КЉУ ЧlIlJ О

lI а l Ю Рllма

COlICTIICHC

1I0ЉС

11

уз

I lOмоћ "РЛIIНС меМОРl1ја саЧ У 8аllll)( IJРС}ll IОСПI , што 1 1рс, одлу ч

110 11

~l сзаУ С l1Н!ЉIIII О OТlICHCMO ка

CKplllJ CIIIHI

11 I1забраlll·'

TOII наше крсаЛ11Ј11 е ак· paTIIHKtI на lюћllll

Щlјс постај с прс С ПРС.\1 1111 ОДГОВОР

ШЛ ОСТЈ1 , ОССТll ћ емо 'III У IIII c Mllcao IIlIOCC I" Il згу6љс нш­ с луха за ДОЗ I ЩС

HallOplIMa t:елскТlШНС ТР;ШIЩllјс , за­

узс ће~ю Il а ll УШТС IIС ПО1l 0жајс Ilа фРОIIТУ 0 11O гсуд60НО­ с ног60јllШта 'ш КОМССС н еада 11 01lдсодлучујс КЩ1 аЧl1
ОЖ ИUС П I замрл с !Ј сзс зајСЛIIИЦС Ж IШО"Г ШТО ~љa ~ao ШШ.\lСIIII

11 Il зраЗI1ТII " Ol\aj Mohltll ~розсnојt' Ill'СШ'СIIС IIOCII-

Olle. 0110 ЗIIllЧСIЬС 1ICч 1I0СПI У OlIpe~ IJO;\1 (IРОСТОРУ И од ре· 1}e1l0.\ 1 ореМСНУ. У 1101111:)\-1 ' I РОСТОРУ 1I I Щl 11 ем IlpeMC IJY!" jJIIIII"'Cp).

•

, \

.~ .

Н
ЧНОСТII , насупрот "забораtш бнhа" Рс ч е llО ј е ЗllКО М аКl(Ilјс

IIcy тpaJtlle

(XfljlICI'CP).

' реШСIIОСТ да У 11011000

IIUI}t:1I0.\1 ... YJlтypHOM IlДl'UЛУ 1111 рушt·lll11lама ПОРУШСIIIIХ IlpelI lIOCTII OTt'JIOTKOp".\1O дух У IIOTJl'Liiy 11 OCChUlbC 118POlII1.

У

CIIJ[1I1lI1 ЗiLјСД ШIЧКОI- ј У Рllша метафНЗIIЧКС JI IJOCTp YKO л ице IШШ С саl1-

пољс 11 IIнте лскта I lOБСД IIТlI

р сме lюеТl1 , рушиш! чко в",рварсТlIO IIСЗllаlЫ111 Н С М О ћну

ТРОМОСТ " З lщња

Itll JI,

- к ој с - јс - само - себ ll - с вр ха " . А o lJaj

се Н С IIОСПIЖ С IIС l1 0ДIIОШЉIII:IОМ лако ћ ом I1 З IНIКl I ,

II
11YTc IНlMa, којим су " е ћ гаЗ II )1С стонс наШIIХ прсдак ....

HCI"O

" 06јеКПНlll заЦllјс пр06л с ма " . KtI реа .rШЗi1ttијll аУТС НТI1-

- IJc h xcPOjC Кl I M рсадюмом дслаља.

}

•

f

,

С

презиром

одбачени

академски

"трговци

знањем" замељени су живим примером екселенције светаца и ратника, суморна борба за свакодневну ег­

зистенцију претвара се у херојску битку за више и племените циљеве, а декадентни узори "проклетих

песника", туберку лозног бунцања и самоубиства нес­

тају пред новим херојима, попут младог руског песни­ ка Николаја Гумиљова, који,

осуђен на смрт због

"монархистичке завере против револуционарне власти

Совјета", вече уочи погубљеља чита Хомера у ориги­ налу, а упереним цевима стрељачког строја нуди иза­

зов безбрижног осмеха презира према смрти. Поново одзвањају из заборава блистави стихови: Победа, СЈLПва, жртва-

нејасне речи заборављене овде и сада одјекују у мојој души, налик грмљавини, йойут божанског гласа у самоhи йустиње.

"

(Гумиљов)

ЗАЈЕДНИЦА У ВЕЧНОСТИ Витез Св. Ћорђа Николај Гумиљов

Можда је најдраматичији опис нове осећајllОСТИ"

- која благотворно смањује бескрај удаљености између

доживотна решеност за нови почетак, без обзира на

прошлости и садашњости на блискост препознаваља­

цену, појављивање прекрасног лептира из гнусног

онај ликовни, исликан талентом Иље Глазунова у пре­

обличја гусенице. Зато је обећање другачијег, тради­

цизној симболици модерне иконе.

ционалног поретка ових младих Новосрба она "блага

"Повратак изгубљениг сина" непревазиђеном са­

вест" наде у чудесни преокрет у правцу народног пре­

Заглушени шмрцаљем самосажаљеља узнеми­

жетошћу приказује сву величину спасоносног прео­

рене лагодности обездушених и обезнарођених инте­

јања и стргнимо мртвачки покров, постављен вештом

бражаја - од блата свињског брлога, у крвавим одсјајима подземног пламена, до исцељитељске, све­ праштајуће руке Спаситеља, праћеног у измаглини рајског плаветнила непрег ледном колоном протаго­

руком на истински културно-политички и ДУХОВIIО-МИС­

ниста руске историје, од великог Кнеза Владимира до

ку лтурној физиономији поново пронађеног, аутенти­

тични квалитет нашег српског, словенског и европског

"белих" кадета палих у одбрани Зимског Дворца. Са­

чног сензибилитета. Збирка песама, прави роман, но­

идентитета.

гнута у искреном гесту наде и покајаља, одбацујући

вински текст, документарни филм, усправно држање

лектуалаца и демагошким бубњевима полуписмених

реформатора

-

отклонимо сву ту фатаморгану посто­

порода, колективне националне обнове и културне ренесансе.

А трагови, многима још нејасни, њиховог дра­ гоценог постојања препознају се у речитим фрагмен­ тима другачијих енергија, интелектуалној, верској и

Тек у ходочашћу поновног открића одбаче­

у

ходу,

политичка

неустрашивост,

молитвена

них светиља и у жестини последње одбране опса­

присутност у нрквама и она естетска у галерији

ђеног упор ишта верности сопственом историј­

фресака и на концертима духовне музике, жеђ за

ском бићу избеhи ћемо предвиђену нам судбину

историјском истином и образовањем, поновно

повратка у варварство под маском разума. Само

постављање оних најважнијих питаља након по­

таквим,

ла века (можда и много дужег) ћутања, одбаци­

удвострученим

подвигом, немилосрдно

упућеном према себи и према другима, поново

вање

ћемо успоставити покидане везе органско г конти­

фразеологије, обнова породице, приоритет духов­

нуитета заједнице. Још једино тотално м мобили­

них категорија над оним економским, патриоти­

зацијом

зам,

свих

наших

способности

и

врлина

вештачког

спремност

на

језика

жртву...

ком-политичке

само

су

насумице

можемо се на;Ј,ати успеху, суочени са фаталаном

поређани, очигледни докази надолазећих проме­

равнодушношћу савременика пред коначним ис­

на, њени први гласници.

ходом вековне борбе, са свим њеним жртвама, те­

У обllовљеном духовном оквиру култивиса­

шко избореним победама, завети ма потомству и

не националне идеје, следећој лествици започетог

непоколебљивом вером у смисао херојске постоја­

процеса,

ности на крвавом мегдану.

чеља смртно оболелог народног организма доби­

Поуздајући се у преображујућу снагу речи,

ће

схваћене као "семе активности" (Данте), нека неоп­

и

сви

ови

нови,

симптоми

истрајнији

чудотворног

облик

изле­

заједничког,

градитељског прегнућа. А споменути услов у

ходни смисао ових записа буде објава захтева за

форми прецизних координата за правилан избор

новим поретком ствари, људи и вредности, обно­

духовних квалитета и моралних врлина у образо­

ва потраге за изгубљеном прошлошћу и, као неоп­

вању аутентичне херојске и несебичне елите ну­

ходно

ди и бескомпромисни захтев за новим путем

предуслов,

политички

увођење

речник

у

наш

динамичне

осакаћени

ознаке

ових

оличеним у

стремљеља - појам "интегралног национализма".

новим принципима,

новом

човеку

који их реализује у новим и супериорним обли­ цима у којима оваква лично ст налази пуни израз.

РАТНИЦИ РЕВОЛУЦИОНАРНОГ

(Овај привидни парадокс "новог које је одређено

НАЦИОНАЛИЗМА

вечним" израста на маргини ГетеОВСI(е мудрости

-

"lПта је ново, него старо, само изражено на други

У визионарској улози гласника будућнос-

начин.")

ти са ознакама прошлости на грудима и осећањем

вечности у срцу, у орловском обличју узлећу при­

ПОБУНА ТРАДИЦИЈЕ

падници младе српске елите, неосетљиви на за­

водљиву

слаткоречивост

полусвета

са

њиховим

Нажалост, за право разумеваље безбројних мо­

интелектуалног

гућности ослобођених оваквим пост-модерним "по­

интернационализмом,

гледом на свет" неопходно и фатално нам недостају

просветитељским амбицијама и слепом вером у механички прогрес исповеданом пред олтаром Бога

Разума. С прихватаљем исконског поуздања у смисао

хијерархије вредности, тумачене као конкретана обја­

ва божанских закона, устају ови младићи у јединстве­ ном револту против "бунтовништва без разлога" и његовог изокренутог лика бунтовништва свега

-

што

-

ограничава

неограничене

- моју -

слободу

- против - и - моје -

- прохтеве". На апокалиптичне призоре

до непрепознатљивости измељене европске цивили­

зације, "уједињених стомака", љихов једини одговор биће у непоколебљивом уверењу у духовно васкрсеље свих елемената нашег народног живота. Не обазирући се

пред

ских",

потцељивачким

разсрбљених

неразумеваљем

генерација Нове

"јаљичар­

Југославије,

љихов изабрани, витешки мото изражен је мудрошћу мис ти чне економије: "Једина мера богаства народа је његова част." (Езра Паунд). они подижу барјак револу­ ционарног

национализма

у

реализацији

оне

не­

умољиве правде, која нужно почиње с народом, да би се окончала с људима

- никада обрнуто. Претворени у

"креативну акцију Идеје на Дух Времена" (Хегел), сво­

јом делатношћу у пракси испробавају консеквенце та­ јанственог

упозореља

филозофије

историје

које

национализам види као "први покушај безобзирног по­

гледа стремце у безобзирну реалност" (Јингер).

лаж дотадашљег живота, немо клечи витка фигура

праве и потпуне информације о личном искуству суд­

златокосог младића у бесмисленој униформи отрца­

бине сличних покушаја, који су у прве три деценије овог века били мистични одговор традиционалне Ев­

них "фармерки" пред страшним призорима своје тра­ гичне исповести.

Сећање не напуштају уозбиљени светачки ли­ кови великих Руса, који, невидљиви смртном оку свог

ропе пред дијаболичним плановима свемоћних стра­

тега

њеног

биолошког

и

духовног

уништеља.

Покошени у немилосрдном вихору историјских окол­

потомства, будно прате љихов "допринос" народној

ности, заборављени или измељсни до непрепозна­

историји, ужаснути виђеним. Упореним погледом ве­

вања

чности подсећају ови "заточници Предања" (Момчило

победника, актери ове витешке "контра-револуције"

Настасијевић) на оне још пред њима неодужене дугове

патриотизма и националног препорода нуде нам узор­

не допуштајући олако смишљеним,

ни пример надахнуте лектире етичког васпитања.

неуверљивим

оправдањима тражено право на безболни опроштај.

"Потребно

је

много

више!",

немо

говоре

љихове

и

криминализовани

осветничком

вољом

Појављујући се спонтано и независно један од другог, ови интелектуалци-ратници под надахнућем

окрвављене груди, прободени оклопи, преклани вра­

високо подигнутих крсташких стегова отпора испи­

тови; љихова житија, рукописи, закони, цркве, ноге,

сују својим кратким и трагичним постојањем драгоце­

слике и молитве; њихов живот и њихова смрт.

Ето опет на делу оне заборављене, тајанствене

ни нам и обавезујући веродостојни доказ неразориве снаге херојске forma

мисли која народ дефинише као заједницу у вечности

mentis. Од мадридског Teatro Соmе­ dia до петроградске Религиозно-филозофске Академије,

свих мртвих, живих И још нерођених нерасцељиво веза­

од тријумфа свечаног церемонијала посвећеља Јован­

них мистеријом крви, непорецивом догмом вере и тради­

ке Орлеанке у париској катедрали

ције и јединственом Културом! Најдрагоценије истине

ла

коју смо ми Срби у овом веку безброј пута порекли, хладнокрвно и без стида нудећи у ретким тренуцима

(вечита тема) јесени

1909. до

Notre Оаmе 18. апри­

трагичног ишчекиваља стрељачког строја

1939. у Букурешту да млади фило­

зоф и Елијадеов школски друг Михаил Полихрониаде

освешћеља, куртоазно извиљеље на нивоу примене

хладнокрвно доврши ритуал последље цигаре

бонтона. А покајање није и не може да буде безболно,

роизма акције до бриљантних интелектуалних рас­

брзо и нежртвено. Оно је потпуно преокретаље свести,

права блистају пред ретким погледима поштоваља

62---------------------------------------------------------------------------

- од хе­

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

цијалиста", ова хомогена група изразитих индивиду­ алиста (самодисцилинованих, по првом правилу тра­ диционалног "погледа на свет") страсно је ангажована и у друштвеном животу земље, активно учествујући у

жестоким одмеравањима снага различитих поли­

тичких и идеолошких опција. Ова ужурбана актив­ ност,

сва

у

слутњи

скоре

несреће,

произвешће

и

антологијске пројекте: од организовања групе преда­ вача "Критерион", преко славне докторске тезе Миха­

ила

Фаркасануа

из

1938:

"Духовни

развитак

монархистичке идеје кроз историју", до мало познате књиге есеја Елијадеа: "Океанографија" (сматране на­ кон рата за антиципацију прозе Габриела Марсела; са

сјајним завршним чланком "Позивом на мужевност" у коме читамо:

" Тако МНО20 мртвих лежи

свуда око

мене да не знам како да обуздам своју дивљу ра­

дост што ће из свих ових лешева израсти сутра један дРУ2ачији свещ " )

аполонски одблесци не написаног Житија јединстве­

погледа савремене перспективе можда и најинтере­

ног подвига отелотвореног Духа испред недостојне

сантнијег збивања

позадине кукавичлука и глупости савременика.

као и, до сада игнорисаног, српског "случаја".

Ради бољег разумевања симболичког смисла

РЕНЕСАНСЕ

глас непревазиђеног анатома модерне цивилицазије, Мартина Хајдегера, који у "Уводу У метафизику" испо­

паст земље тако је узнапредовала да су нације у озбиљној опасности губитка чак и последњег остатка духовне

енергије који их чини способним да јасно сагледају и оцене ово пропадање. Овај прости коментар нема у себи НИIUта од "културног песимизма", и наравно, такође ни­ шта ни од било које врсте оптимизма; сумрак света, нес­

танак богова, упиштењеземље, преображајљуди у руљу, мржња и подозрење на све истински слободно и креатив­ но

... - достигли су такве размере по читавом лицу земље

да су тако дечије категорије као "песимизам" и "оптими­ зам" одавно постале апсурд."

На врхунцима оваквог мишљења окупљају се

-

онога у румунској Краљевини

ЗАБОРАВЉЕНЕ ТАЈНЕ РУМУНСКЕ

овог "божанског ветра" побуне Традиције, послушајмо

веда мисао "конзервативне револуције": "Духовна по­

-

Милош Црњански

у једном тајанственом тренутку нагле ерупције Духа у оновременој балканској Александрији

- Буку­

решту, до тада мала, провинцијална и непозната ку л­

тура постаје моћни и равноправни супарник оним

највећим и најбољим из редова европских народа. Овај, пре алхемијски, него историјски процес (на жа­ лост у трајању краћем од једне деценије и готово без непосредних последица по даљу судбину земље), уз

неопходно, одговарајуће поштовање необјашњивих

околности, најбоље се оцртава у симболици подједна­ ко мистериозног сусрета на семинару из метафизике

у слушаоници будимпештанског Филозофског фа­ култета.

ОБНОВА КОСОВСКОГ ЗАВЕТА Не само географски, већ, пре свега, трагичном

судбином блиски румунским, српски ителектуалци

тих бурних тридесетих година исцрпљују своју кре­ ативност и енергију у међунационалним и политич­

ким сукобима и интригама, стварајући у двострукој изолованости - без сталних духовних веза са Европом и откинути од рођене традиције.

Међутим, на радост писца ових редова, пажљивијим трагањем између безбројних препрека ценз уре и незнања Домаћих "историчара културе", су­

срешћемо се с битно различитом сликом од очекиване.

у кратком предаху између два апокалиптична рата

Могли би (уз одређене резерве) чак с правом да ус­

њихове генерације - носиоци најновије еВРОlIске рене­

тврдимо да се и у нашем Београду "певало ведро, са

сансе у отпору разарајућем синкретизму помодних

грмљавином далеком" (Црњански).

интелектуалних интернационала.

Разноврсним та­

Само свесни да се тек повратком нашем олтару

лентима и енциклопедијским знањима постављају ве­ чите

вредности

и

оптику

савремене

културе,

у Храму европског духа можемо изборити за слободан

њене

и равноправан приступ овом величанственом здању, с

терминологије и њених метода, улажући аутентичан

коначно м решеношћу да не почињемо опет залудно од

елан динамизма новог на већ постојеће основе. Тиме

азбуке недорасле "оригиналности", постајемо спрем­

је спасоносно избегнута, смртоносна по живот духа,

ни наследници (уз срећну предност далеко бољих ра­

замка сентименталних копирања и неуспелих фалси­

дних могућности и услова) оних који по страницама

фиката, оно последње искушење одговорно за траги­

"Народне одбране", "Хришћанске мисли", "Студентских

чни

пад

естетског

револта

"пре-рафаелита",

новина", "Отаџбине" и "Идеја" исписују своју припа­

филозофског васкрсења нео-платонизма Томаса Тејло­

дност раси која подвизима талента, вере и херојства

ра, или, на нашем простору, неуспеха "Зографовог"

објављује свој "духовни програм".

нео-средњевековља.

Остављајући за неку другу прилику и посебан

Одолевајући терору "модерне културе", са нада­

хнутом визијом" Другог Златног Доба" (Принц Дми­ триј Свјатополк

-

Мирски) пред собом, ови неуморни

неимари нове европске "катедрале Духа" заузимају је­

дино могући, бескомпромисни и видно полемички став, пребацујући поприште тек престалих ратних су­

коба на терен "културне борбе". Сабрани око надахну­ ћа

изабраних

интелектуалних

предводника

у

штабовима новопокренутих часописа "за обнову ду­ ховногживота", као око своје природне матице, Ilосежу за

звоно м

узбуне"

пред

савешћу

успаваних

сав­

ременика.

Млади и увек беспрекорно елегантни професор

- и лични при­

громког позива верности традицији на нашу културу,

јатељ ЈулијусаЕволе), Нае Јонеску, својим предавањем

набројаћу неколико њихових имена, с поштовањем

историје логике и метафизике (додајмо

на тему: "Фауст и проблем спасења" заувек ће фасцини­

ученика: Вдадимир Вујић, Милош Црњански, Стани­

рати једног од присутних студената по имену Мирче

слав Краков, Душан Николајевић, владика Николај Ве­

Елијаде. Из овог сусрета убрзо ће. се изродити и кре­

лимировић, Момчило Настасијевић. ..

ативни дијалог, који ће наћи свој пуни израз у заје­ дничком раду на уређењу часописа "Реч"

духовитости: "Нема такве појаве као што је ЧОВЕК

Под сигурним вођством двојице оваквих уредника,

било где у свету. У мом животу сретао сам Французе,

ерудиције сједињене с ретким даром имагинације

Италијане, Русе и све редом (Захваљујући Монтескјеу,

(Елијаде паралелно са научним студијама широког

спознао сам чак да неко може да буде Персијанац). Али

- од ренсансне филозофије до средњевековне - нуморно пише роман за романом,

за човека, изјављујем да га никад у свом животу нисам

будистичке логике

бликанске" Европе појављују се чврсти обриси тврђа­

поставши у једном тренутку, објављивањем

ве

опасно

најпопуларнији млади књижевник Румуније; једини

штампани Јонескуов спис, збирка политичких и фи­

тва предака. lllпанија са "Сунцем" и "Западном реви­

лозофских есеја излази под, за ову тему индикатив­

и

опомене,

нових

чувара

јом", Ортегом И Гасетом, Еухениом Д'Орсом, Далијем и

ним,

Гаосом: Немачка, са "Делом", "Савешћу", "Барјаком",

"Речи" образује се и узраста нова елита румунске и

насловом

-

"Пустињска ружа"),

у редакцији

"Отпором" и" Арминиусом", браћом Јингер, Лудвигом

европске културе. За Емила Сиорана, Михаила Поли­

Клагесом, Хајдегером, оптимизмом ван дер Брука и пе­

хрониадеа, Мирчу Вулканескуа, Александра Тела, Дан

симизмом Шпенглера; Италија, са "Леонардом", "Кри­

Боту, Хаига Актериана и још десетину врлинама ква­

тиком", "Хијерархијом", Папанијем, Крочеом, Еволом и

литета и талената сличних интелектуалаца нема тај­

Паретом... Ту је подједнако значајан допринос Елиото­

ни

вог "Критериона", Морасове "Француске акције", небро­

филозофских суптилности, као ни у књижевности,

јених час описа руске "беле" емиграције насталих на

уметности, историји и економији, а поготову не у

искуству" Аполона", "Златног рупа", "Софије" и "Хи­

ономе што сачињава битну супстанцу њиховог духов­

перборејаца" из времена пре Револуције ...

-у

трену се

ни

ног лика

у

замршени

- познавање

лавиринтима

теолошких

и

сопствене традиције. Много ка­

пред рефлексима сећања из заборава обликује јасна

сније (после њихове, готово без изузетка, мученичке

слика умноженог императива обнове. Но, за нас свака­

погибије

ко најважнији исечак овако састављене мапе пред­

ти-комунизма), заправо, у нашем времену, оцењени

стављаће блиски примери најмање очекиваног, а из

као (супериорнија) претходница париских "егзистен-

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

срео; ако постоји, он је мени потпуно непознат."

"Maitreyi"

угрожених непроцењивих знања и интуиција искус­

уверења

Уместо закључка, реч препуштам Де Местровој

("Cuvantul").

распона

На карти разрушене, непрепознатљиве "репу­

текст детаљнији опис појединих примера одјека овог

- неумољиве

судбине сваког међуратног ан­ Жозеф де Местр

--------------------------------------------------------------------------63

КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА

Александар ДУ2UН

КРАТКА ИСТОРИЈА ИДЕОЛОГИЈА ТРЕЋЕГ ПУТА

Оршодоксна йолишикологијаје шоком йоследњux деценија ойерисала искључиво двома глобалним идеолошким йојмовима

- кайишализам

и комунизам. Али услед йолишичкux

О

вде намеравамо да у најопштијим цртама осветлимо историју посебне идеологије ко­ ја се не може убројати ни у категорију де­ снице,

ни

у

категорију

левице.

Њени

најраширенији називи јесу: "Трећи Пут", "Конзерва­

тивна Револуција", "Трећа Позиција" итд.

ако

H
хоћемо да схватимо те концепције и обја­

снимо их другима, а не да их "разголићујемо" или "оповргнемо", што спада у З
ПРЕДИСТОРИЈА ТРЕЋЕ ПОЗИЦИЈЕ

Већ на самом почетку истиче мо да нас принци­

кашаклизми које су йошресле

Као и све остале савремене политичке идеоло­

пијелно не интересује такозвана "морална" страна пи­

гије, концепција Конзервативне Револуције је почела

човечансшво крајем осамдесешux

тања у вези са Конзервативном Револуцијом, пошто

да се формира после француске револуције као један

свака идеја може током своје реализације бити дискре­

од могућих одговора на њу, као специфична реакција

дитована, а сама област политичког живота није сло­

на њу. Управо је француска револуција била и остала

година, рекло би се да йосшају све акшуелније заборављене и йривидно заувек сахрањене идеологије Трећег

Пуша, другачије назване Теоријама конзервашивне Револуције

бодна

од

пропагандног

оцрњавања.

Ма

колико

мерило идеолошке позиције ових или оних ПОJlитича­

крвавих злочина да су починили "комунисти", "капи­

ра све до дана данашњег. JIевичари или настављају,

талисти" или "фашисти", њихове идеолошке концеп­

или радикализују и доводе до крајњих граница оне

ције

тезе које су поникле у Европи крајем

морају

бити

објашњене

објективно

непристрасно и без било каквог "партијског" патоса

XVHI

века заје­

дно са том револуцијом. Десничари се или пасивно

64------------------------------------------------------------------------------

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

супростављају тенденцијама левичара, или се залажу

многоме одређује политичку слику цивилизације.

за одбрану и очување оних вредности које је францус­

Очигледне елементе Трећег Пута срећемо у руским

ка револуција тежила да уништи. Претече Трећег Пу­

револуцијама у којима народљаци, а затим и десни

сопствени

есери, у пракси остварују љегову екстремистичку ва­

закључак. З(l разлику од обичних десничара, "конзер­

ријанту. У самом руском бољшевизму, ма колико то

та

су

пак

из

те

револуције

извукле

вативни револуционари" нису порицали дубоку кри­

било парадоксално, лако се могу открити многи нима­

зу политичких И друштвених кретања у Европи, нити

ло леви мотиви који се непосредно односе на "конзер­

су сматрали безусловним вредности предреволуци­

вативну

онарног

су

уобичајено назива руским "национал-бољшевизмом"

тврдили да та криза није само производ спољашњег,

- од сменовеховаца до данашњих неостаљиниста). Ита­

страног утицаја (који потиче од антихришћанских,

лијански фашизам је у својим раним фазама, као и за

поретка.

Насупрот

десничарима,

они

револуцију"

(посебно

све

оно

што

се

аНТИМОllархистичких и антиевропских снага, чији је

време постојања Италијанске социјалне Републике на

збирни назив "масонство' и "парамасонство"). Међу­

северу Италије (Република Сало), скоро у потпуности

тим, сличност са левицом у оцени кризног стања ства­

се засновао на принципима Конзервативне Револуци­

ри у предреволуционарном поретку, ни на који начин

је. Али најпотпуније и тотално оваплоћење (мада тре­

не претпоставља једнодушност у одређивању пози­

ба признати, и не најортодоксније) Трећег Пута био је

тивне оријентације којом је могуће превазићи ту кри­

немачки национал-социјализам. У принципу, сама

зу. И док левица тежи радикализовању тезе о Слободи,

синтагма

Братству и Једнакости, "конзервативни револуциона­

"конзервативно-револуционарни" карактер, јер у ова­

ри" инсистирају на потпуно супротном приступу и

квом спајању десне концепције национализма са ле­

теже да се врате поретку који је претходио не самој

вом

револуцији, него и настанку узрока који су до ње до­

идеолога ове партије требало је да истакне да се ту не

вели. У том смислу, следбеници Трећег Пута су далеко

ради ни о десном ни о левом путу, већ управо о Трећем

деснији од самих десничара. Ипак, они се не могу по­

Путу. Упоредо са тим, Трећи Пут се испољио и у дру­

"национал-социјализам"

концепцијом

социјализма,

има

према

очигледно

схватањима

истоветити ни са крајњом десницом, јер нарастајућа

гим глобалним геОJIОЛИТИЧКИМ појавама, као што су

провалија између кризног послереволуционарног и

различити облици "исламског социјализма" у арап­

кризног предреволуционарног света с једне стране, и

ским земљама, у Исламској Револуцији у Ирану и у

идеалног некризног, предкризног света Традиције с

одређеним аспектима државног система у Израелу у

друге стране, доводи до тога да постаје неизбежан не

којем такође преовладава органски спој архаичних,

"конзервативизам", не "очување прошлости", већ упра­

десних вредности са револуционарним левим метода­

во Револуција, тотална, свеобновитељска, радикална­

ма и друштвено-економским формацијама, али строго узев, Трећи Пут се не може поистоветити ни са фаши­

наравно, у смеру директно супротном револуцији огр<ще од изразито западног, "аТJlантског" пута који је

змом, ни са национал-комунизмом, ни са национал-со­

заправо и довео Европу до француске револуције и до

цијализмом,

Пут извукао из лекција европске историје ХУНЈ века.

револуције уопште. У тој перспективи, сукоб централ­

исламским социјализмом. Све ове политичке реалнос­

Ове теме указују да се већ код самих радикалних кон­

но-континенталне Немачке са "атлантском" Францус­

ти су варијације јединственог идеолошког пралика,

зервативаца, беспоштедних критичара француске ре­

ком и Енглеском с једне стране, а с друге

- неОСlIорна

јединствене прото идеологије која стоји иза свих љих

левице.

Управо такав парадоксални закључак је Трећи

ни

са

израелским

моделом,

ни

са

волуције, као што су Жозеф де Местр, Луј Боналд и

"не-источност" европских Немаца, начинили су "ис­

и испољава се у зависности од расних, религиозних,

Доносо Кортес. Карактеристично је да су сви они, пре

конско германство" логичним синонимом Трећег Пу­

историјских, националних, географских или ку лтур­

него што су дошли до тоталног одрицања левих идеја,

та

них специфичности. На спољашњем плану различити

прошли кроз периоде одушевљења тим идејама, што

простору.

у

изразито

су већ ови класици конзервативизма позивали на вре­

дности у смислу њихове крајње и готово револуци­ онарне радикализације.

ни Конзервативизам" први пут је употребио Јуриј Са­ године. Ово одређење радо је користио и

Достојевски да би окарактерисао своје сопствене по­ гледе. У принципу, скоро сви руски словенофили, све до ЛеОllтјева и Данилевског, савршено су се уклапали

у оквире Трећег Пута, јер су се сви они готово у подје­ днакој

мери

падњацима,

супростављали тако

и

како

левичарским

послепетровским

за­

десничарима,

због чега су, уосталом, и били изложени прогонима од стране тадашњег Система. За руске "конзервативне

револуционаре" баријера која одваја њихов сопствени идеал од кризног и мањкавог режима (иако десничар­

ског и конзервативног), биле су Петрове реформе. За­ нимљиво је приметити да је скоро увек тематика

Конзервативне Револуције на одређени начин била повезана са Русијом која представља постојани и на­ дахњујући симбол за следбенике Трећег Пута, некакав геополитички и историјски оријентир. Карактерис­

тично је да се најважнија кљига Жозефа де Местра зове "Петроградске вечери". На чисто теоријском ни­ воу може се рећи да је концепција Трећег Пута скоро

увек на овај или онај начин повезана са концепцијом Руског Пута. Сви истраживачи ове теме без изузетка су истицали обавезну русофилију "конзервативних

револуционара", мада поводом тога нико није пружио исцрпно објашњеље. Ту је важно подвући да нарочиту улогу игра геополитичка особеност Русије и љена историјска судбина, јер најраспрострањенија геопо­ литичка теза "Трећег Пута" може бити формулисана као "ни Исток, ни Запад", што значи одбацивање како "просветитељских", "атлантских" тенденција, тако и друштвених архаичности азијског типа. Истакнуте претече Трећег Пута постојале су и у Немачкој, јер сам архетип немачке душе и геополи­

тичка позиција Немаца, чине их, слично Русима, скло­ ним таквој идеологији. Почев од Фихтеа, Хердера, Арнта, Јана и романтичара, па све до Ничеове,синтезе, Немачка је припремала и истакла основне принципе

Конзервативне Револуције. Може се рећи да се немач­ ки Трећи Пут развијао паралелно руском, а између оба тока је у

XIX

веку постојала тесна духовна и интелек­

туална узајамна веза која није зависила од политич­ ких И дипломатских условности. Немачки фактор је у Конзервативној Револуцији изузетно важан и из чис­ то геополитичких разлога, јер у поређењу са осталим европским народима Немци имају више основа да се

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

противника, али то ништа не мења у њиховој идеоло­

За истраживаче идеологија хх век представља

шкој блискости. Сада ћемо размотрити европске типове Трећег

загонетку, где се у трен ока десница претвара у леви­

цу, а левица у десницу, где геополитичке тенденције понекад на парадоксалан начин поклапају.

код руских словенофила. Сам тремин "Револуционар­

1875

модели Трећег Пута могу да долазе једни с другим у

непрестано мељају свој карактер, где се супротности

Још јасније се концепција Трећег Пута формира

марин

геополитичком

ОД ТЕОРИЈЕ КА ПРАКСИ

рине социјално-политичке кризе. И није случајно што преиспитивање десничарских

западном

сукоб и да на речима обарају тезе својих тренутних

потврђује да су осетили дубину и постали свесни ши­

фундаментално

европском,

Иза свих догађаја и трансформација избија на површину одређена логика. Инструмент разумеваља нису

идеолошки архетипови,

изражени

у

виду два

пола - десница и левица, већ три пола - десница, левица

и Трећи Пут. При том, Трећи Пут није проста мешави­

на елемената десне и леве идеологије, како се то оби­ ЧIЮ замишља. То је потпуно самостални поглед на свет који је дубоко укорењен у социјалним, економ­ ским и психолошким основама љу дског друштва. Тре­

ћи Пут може бити и рушилачки и стваралачки, и парламентаран и тоталитаран, и елитистички и масо­

ван, укратко, онакав какаве су и све варијанте десне и леве идеје.

1945 године, а затим оне који су се формирали 1945, будући да ова година представља преломну

Пута до

после

тачку у судбини европске Конзервативне Револуције (ово подвлачимо) када је период целовитог и отворе­ ног 1I0стојања ове идеологије сменила "епоха катаком­

би". Важно је ипак напоменути да је у Трећем Свету, напротив, парадигма Трећег Пута почела да се оства­

рује у политичкој и социјалној равни одмах после

1945

године. Тада је дошло и до коначне победе јеврејске Конзервативне Револуције (чији је најистакнутији и најдоследнији теоретичар и практичар био Жабо­ тински).

ИТАЛИЈАНСКИ ФАШИСТИ Рани фашизам развијао се у Италији у потпуној

сагласности са основном логиком Трећег Пута. Либе­

У нашем столећу концепција Трећег Пута пос­

ралном, демократском, чисто капиталистичком режи­

таје најважнији социјално-политички фактор који у

му који је стајао у вези са слабом и неспособном монархијском влашћу, као и марксистичким и анар­ хистичким тенденцијама, италијански фашисти су на нивоу идеологије супростављали вредности Римске Традиције, снажну централизовану државу, национа­

лизам, култ вође, херојски романтизам који је опевао љубав према подвигу ради љега самог, укус смрти и борби, строгост хијерархије итд.

Ови принципи су били далеко више десничар­ ски од скромних теза тадашњих крајње десничарских

конзервативаца који су по свом убеђењу већином би­ ли монархисти, али притом нису имали ништа против

либерализма, капитализма и уставне демократије. С друге стране, фашизам је у економији предвиђао ради­

кално антикапиталистички приступ који је, на крају

крајева, био реализован у облику чувеног корпорати­ визма којим је успостављена колективна, задружна својина над средствима за производњу и учешће ра­ дника у дохотку предузећа. Идеје социјалне правде и обраћање нижим слојевима становништва којем је

био гарантован посао, новчана помоћ и заштита еко­ номских права

- све је то био гарантован посао, новча­ - све је то било

на помоћ и заштита економских права

прилично левичарско у фашистичком идеолошком

комплексу. Левичарска је била у приличној мери и културна тенденција раног фашизма,

повезана са

авангардном уметношћу, футуризмом, модернизмом

итд. У представнике Трећег Пута у економији спадају и Мусолинијеви учитељи

- чувени економисти Паре­

то и Моска који су разрадили принцип "квалитативне правде", то јест, хијерархијског уређења економског

модела друштва којим се узима у обзир не квантитет, већ квалитет извршеног рада (што је подједнако туђе

--------------------------------------------------------------------------------65

Оснивач Фаланге, Хозе Антонио Примо де Ривера, говори пред својим присталицама

Разумљиво је да су баш фалангисти међу свим антире­ публиканским снагама били најближи италијанским

фашистима и немачким национал-социјалистима. Карактеристично је да су у сумњивом догађају

око одбијања генерала Франка да Хосе Антонија, за­ робљеног од стране републиканаца, размени за друге затворенике,

многи

фалангисти

видели

отворену

издају истинских представника Конзервативне Рево­

луције, издају коју су починили десничари. И заиста, Франков режим се у многим својим аспектима разила­

Бенито МУСОJlИНИ

зио са фалангистичким концепцијама, а сам фалангис­

како тржишној, тако и марксистичкој економији). У

италијанској култури Трећи Пут се најпотпуније ова­ плотио у стваралаштву Пирандела, Папинија, Мари­

нетија, Данунција, Малапартеа и других. Италијански фашизам је нарочито наглашавао државни карактер покрета. Управо овај аспект је нај­ мање одговарао конзервативно-револуционарној иде­

ји

у

правом

смислу.

Ствар

је

у

томе

што

су

централистичку државу, и уопште савремену државу

као такву, доследни идеолози Трећег Пута увек сма­ трали за основни узрок кризе истинског Традици­

оналног поретка. Зато су централистичку државу,

било монархијску, било буржоаску, посматрали као

тички покрет је после погибије Хосе Антонија добио чисто декоративни карактер. Генерал Франко је током

читаве своје владавине много пута потврђивао своју десну (а не конзервативно-револуционарну) оријен­ тацију и у економији и у култури, фактички отерав­ ши

у

емиграцију

конзервативно-револуционарног

филозофа Ортегу и Гасета, и у геополитици, не дозво­

"Зелена кућа", дом румунских Легионара

ливши трупама Осовине да избију на Гибралтар и успоставе контролу над ситуацијом у Средоземном мору. Само из тог разлога уништење Трећег Пута

1945

године у Европи мимо ишло је Шпанију коју су саве­ зници исправно сматрали за крајње десничарски ре­

жим који због тога не подлеже "денацификацији".

био вероватно најистакнутији и од стране присталица Конзервативне Револуције најпоштованији човек

-

капетан корнелију Зелеа Кодреану. Његова Гвоздена

Гарда је била најближа чистом архетипу Трећег Пута. Сам Кодреану је говорио да он у европском национал­

- итали­

нешто изразито негативно. Прави конзервативни ре­

револуционарном покрету види три аспекта

волуционари су се борили за националну и полицен­

јански фашизам са његовим етатизмом и устројством

тричну Империју, чији цемент није бирократија већ

државе, не:l1ачки национал-социјализам са његовим

јединство духовне Традиције, а у случају западног

обраћањем нацији

средњевековља - католичко јединство. Ниче је мрзео и

његовим мистичним православљем

саму идеју савремене државе, а руски словенофили су

квалитативно

проклињали Петра који је срушио духовну аристо­

Осим тога, Кодреануов покрет био је изразито право­

-

души, и румунски гардизам са

највише

равни

- синонимом духа,

читаве

идеологије.

кратску бојарско-народну, саборну Русију и на њеном

славни и хришћански, а гардистички фолклор оби.пу­

месту створио бирократског, неорганског, вештачког

је

гиганта по моделу европских држава. Управо етати­

химнама.

религиозним

темама

и

мистично-политичким

замје увек био узрок одступања фашистичке Италије у свом средњем периоду

до Републике Сало

- од

- од

краја двадесетих година

парадигме Трећег Пута. То је

значило нагло "скретање у десно" режима, бирократи­

зацију, појаву елемента тоталитаризма који је увек спојен с неорганским друштвом, прогањање авангар­ дизма, алијансу са монархизмом и племством итд. И тек након тога кадаје краљ отворено издао Мусолини­ ја, шок од ове издаје приморао је Дучеа да се врати изворним принципима покрета, те је од

1943

до

1945

године на северу Италије краткотрајно васпостављен такозвани "леви фашизам"

-

антикапиталистички и

"социјалистички" који одговара свим (барем економ­ ским) условима Трећег Пута.

ШПАНСКИ ФАЛАНГИСТИ у Шпанији је Трећи Пут био представљен по­ кретом фалангиста и његовим славним вођом Хосе Антониом Прима де Ривером. Шпански фалангисти су

спајали крајњи традиционализам и чак архаизам са

Свечана сахрана Гардиста погинулих у шпанском

Вођа Гвоздене Гарде, :КОРllелиу Зелеа Кодреану

грађанском рату (бореhи се на страни националиста)

РУМУНСКИГАРДИСТИ

дизам је био такође гурнут на периферију ПОЛИТИЧКО­

теоријама економске и социјалне правде. С једне стра­ не, фалангисти су узимали за свој симбол Стреле и

Јарам, што у шпанском грбу означава Католичке

Краљеве Изабелу и Фернанда, а с друге, они су се

Румунија је дала Трећем Путу веома много, чак

обраћали простом народу, обећавајући му социјалну и

несразмерно геополитичком значај у ове мале земље.

економску реформу у "најсоцијалистичкијем" духу.

Имамо у виду славну Гвоздену Гарду, на чијем челу је

Слично шпанском фалаНГИЗ:l1У, румунски гар­

социјалног

живота

после

Кодреануовог

убиства.

Штавише, десничарска, иако прохитлеровска, Анто­ нескуова влада није начинила од гардизма централну

66------------------------------------------------------------------------------

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

С лева на десно: Херој шпанског грађанског рата и Кодреануова десна рука: Јон Мота; Војни командант Гвоздене

Ериест Ј иигер

Гарде: Георг Кантакузен; Кодреаиуов наследник: Хориа Сима политичку И идеолошку снагу. У то време гардисти су

стекао израз "Конзервативна Револуција" којије први

били изложени истим прогонима као и за време прет­

увео Томас Ман. У складу са логиком ове идеологије,

где су могли) на власт ортодоксни комунисти. Јингер

је овој симболичној фигури супростављао национал­ револуционарног "Радника", "квалитативног" ствара­

ходног левичарског, демократског режима. Тиме се

немачки конзервативни револуционари су поставили

још једном Ilодвлачи потпуна специфичност идеоло­

себи задатак превазилажења "вилхелмизма", то јест

гије Трећег Пута и њена дубока различитост не само

чисто десничарског, номинало монархијског режима

везаног за религиј у и култ. Овај "Радник" је исто тако

од сваке левице, него и од сваке деснице.

с једне стране, и претеће хаотичне демократије с друге.

као и "Пролетер" изложен експлоатацији у капита­

РУСКИ ЕВРОАЗИЈЦИ Легитимни настављачи словенофила

XIX

века

били су у хх веку руски мисиоци евроазијске оријен­ тације. Ако су за њихове претходнике главни историј­ ски

кризни

моменти

биле

Петрове

реформе

и

француска револуција, за евроазијце је главна тема

постала октобарска револуција. Попут свих представ­ ника Трећег Пута из најразличитијих епоха, евроазиј­ ци су се супростављали левичарима, то јест онима који су извојевали бољшевичку револуцију и наста­ вили је у совјетској Русији, али истовремено и десни­ чар има, јер за разлику од деснице они нису сматрали

бољшевизам чисто спољашњим фактором, а предрево­ луционарни режим никако нису сматрали као нешто

савршено. Другим речима, узроке Октобра евроазијци

су в~делу у самој предреволуционарној Русији, и њеНОЈ структури, у специфичности њеног социјално­ политичког и религиозног уређења. Главни узрок

кризе за њих је било западњаштво и његови пратећи феномени новог

-

апсолутизација царске власти, настанак

неаристократског

племства,

некакве

псеудо­

аристократије, формирање интелигенције као "обес­ корењеног" слоја,

губљење тоталног Православља

итд. Крајња деградација петровске Русије у правцу

грубог и неорганског капитализма XIX века, довела је, по схватањима евроазијаца, до бољшевизма у којем се одразио стихијски протест народа; десничарско неор­ ганско друштво се претворило у левичарско

-

још

мање органско и неупоредиво страшније. Евроазијце су понекад називали "словенофил­ ским футуристима", пошто су они традиционализам

и чак архаичност спајали са тежњом ка задовољавању

народних потреба за социјалном правдом, тежњом ка некапиталистичком, и чак социјалистичком, путу ра­

звоја. Налазећи се у емиграцији, евроазијци су били лишени могућности активног учествовања у поли­ тичком животу Русије, и због тога се руски Трећи Пут

фактички поцепао на национал-бољшевике који су у стаљинизму видели известан заокрет према народно­

империјалној стихији, и на национал-социјалисте ко­ ји су се солидарисали с Немцима у нади да ће после предвиђеног пораза совјетске Русије у рату, остварити на овом тлу варијанту руског национал-социјализма.

Неки ~вроазијци, као што су Трубецкој и Флоровски, на краЈУ су напустили политику и посветили се истра­

живању

Трећег

Пута

искључиво

у

богословској

сфери.

КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА У НЕМАЧКОЈ

оца вредности укорењеног у традицији, нераскидиво

Такође је била снажна и њихова реакција против

листичком друштву, али разлика међу њима састоји

бољшевичких пучева и баварске републике Курта

се у томе што је "Пролетер" производ капитализма и изван капитализма он просто губи сваки смисао, док

Ајзнера. Међе немачким

варијантама ове идеологије

треба посебно издвојити младоконзервативце. Најпо­ знатији од њих били су Артур Мелер ван дер Брук, Освалд Шпенглер, Карл Шмит, Отмар Шпаи, Вилхелм

Штапел и делимично Вернер Зомбарт. Управо је Мелер ван дер Брук први пут формулисао концепцију "Тре­ ћег рајха" у књизи са истим називом. Онје имао у виду комплекс

конзервативно-револуционарних

концеп­

ција, повезаних са утемељујућом логиком Трећег Пу­ та,

које

истовремено

примењују

ту

логику

на

је "Радник" само lIоробљен од стране капитализма;

ослободивши се њега, он ће као носилац квалитета

укорењености и традиције без тешкоћа поново CTBO~

рити органско, стваралачко и праведно уређење. За­

нимљиво је то, да је национал-социјализам који није био посебно благонаклон према Јингеру, у потпунос­ ти прихватио и у пракси реализовао његову теорију антипролетерских "радника", и то са пуним успехом

на социјално-економском плану! Посебну струју овог правца чиниле су различи­

конкретну немачку ситуацију. Посебно је инсистирао

те варијације "vбlkisсh" који се могу назвати "нема чким

на стварању "Треће партије" која би Докрајчила наци­

народњацима". У покрету "Vбlkisсh" биле су веома ра­

оналне и политичке поделе Немаца, позивао на прева­

ширене теме "мистичког расизма" које су се најјасније

зилажење

између

испољиле у ариософском покрету аустријских Немаца

Хабсбурга и Хоенцолерна, указивао на недостатке и

Гвида фон Листа и Јорга Ланца фон Либенфелса. На­

династичких

супротности

десне и леве идеје у односу на Немачку. Занимљиво је

родњачки покрет је био слободан од културних пре­

даје он такође дао теолошку интерпретацију концеп­

драсуда,

ције "Трећег рајха", повезујући је са учењем ранохри­

одржавао најархаичније слојеве немачке душе с једне

шћанске секте монтаllита и средњевековним идејама

стране, и најекстравагантнија и најрадикалнија тра­

Јоакима Флорског, по којима се цела историја дели на

својствених

грађанској

интелигенцији,

и

гања за древном германском традицијом, све до поку­

епоху Оца, Сина и Светог Духа. "Трећи

шаја рестаурације древних паганских обреда с друге

рајх", то јест "Треће царство" по учењу Мелера ван дер

стране. Упркос томе што се Хитлер прилично критич­

Брука треба да постане Царство Светога Духа. Овде би

ки односио И према самом термину "vбlkisсh", као и

три дела

- на

било занимљиво указати на везу ове концепције са православним учењем старца Филотија о Москви као Трећем и последњем Риму, учењем које је било посе­

бно блиско Леонтјеву, а касније и руским евроазијци­

према свеукупним идејама које та реч означава, на­ родљачке тенденције су у многоме одредиле атмосфе­

ру у Трећем Рајху

-

не само психолошки (величање

свега германског, слављење сељаштва, чувенадоктри­

ма. И уопште, Артур Мелер ван дер Брук, као и већина

lIа Валтера Дареа "Крв и Тло" итд.), него и интелекту­

орТОДОКСНИХ конзервативних револуционара, био је

ално

ватре ни русофил и један од најбољих преводилаца

истраживањима којима су се бавили многи национал­

књига Ф. Достојевског на немачки језик. Он је чак и у

социјалистички институти и у расистичким док­

Стаљиновој Русији видео извесне позитивне црте, а

тринама).

(што

се

посебно

испољило

у

мистичним

Као посебне групе издвајају се такозвани "ЬОп­

европски Запад је у њему изазивао ужас. У целини

различити омладински савези конзервативно­

младоконзервативци су били елитистички интелек­

disch",

туалци и нису имали непосредног утицаја на поли­

револуционарног усмерења. Најпознатији од њих је

тичку ситуацију. Као и многи други представници

"Wandervogel"

ортодоксног Трећег Пута, они су били истовремено и

тички и у исто време отаџбински и националистички

претече и жртве национал-социјализма који није у

покрет којије настао одмах почетком века. То је можда

потпуности прихватио и реализовао њихове идеје.

Много радикалнији и револуционарнији били

("Птице селице"), омладински анархис­

први пример еколошког покрета, јер су младићи и

девојке из

"Wandervogel" одлазили

у природу, враћали

Јин­

се једноставном, сеоско м, народном и националном

гер, Франц Шаубекер, фон Заломон и други. Вредно је

животу, далеко од противприрОДНИХ, космополитских

су такозвани национал-револуционари

- Ернест

"Wandervogel" су већ у Хитлерово вре­ "Hitlerjugend" уз одређено помераље

напоменути да је у својој чувеној књизи "Радник" Ер­

градова. Остаци

нест Јингер извршио за Трећу Позицију класично ра­

ме претворени у

зграничење

акцента и велико смањење анархистичких елемената.

између

"Пролетера"

и

"Радника".

Комунистички, традиционално марксистички "Про­

И најзад, последња верзија Трећег Пута у Не­

летер" јесте нижи квантитативни елеменат система

мачкој био је национал-бољшевички покрет, повезан

капиталистичке производње, чудовиште које је ство­

са именом Хајнриха Лауфенберга и Ернста Никиша.

рио отровни, антиеколошки град, лишено нације, тра­

То је био својеврстан спој крајњег антикапитализма и

На почетку овог века у Немачкој је Трећи Пут

диције, религије, укорењености, расне припадности.

крајњег национализма. Национал-бољшевици су ус­

дао необично широк спектар различитих теорија и

Управо овакво "квантитативно" чудовиште и крајљи

певали да споје огромну социјалну енергију "класне

концепција. Управо тамо је нарочиту популарност

облик дегенерика хтели би да доведу (и довелису тамо

борбе" са не мање моћним националним и чак расним

.FIАIПЕ

ИДЕЈЕ

---------------------------------------------------------------------67

вају да прикажу) и његова анг лофилија противуречи­

ли су евроазијској и обавезној русофилској тенденци­ ји класичних конзервативних револуционара. Али ипак, национал-социјализам је усвојио и реализовао импулс управо

конзервативно-револуционарне

иде­

ологије, иако гаје преобликовао у десничарском духу

под утицајем старих, реакционарних конзервативаца. Међутим, пораз Немачке у Другом светском рату био је тежак пораз читаве идеологије Трећег Пута, јер ни десни ни леви победници нису обраћали пажњу на нијансе.

Преостаје да додамо даје у оквиру национал-со­ цијалистичког режима постојала извесна интелекту­

ална

оаза

у

којој

су

КОНllепције

Конзервативне

Револуције настављале да се развијају и изучавају без икаквих изопачења, неизбежних у другим масовни­

јим манифестацијама режима. Имамо у виду организа­ цију Вафен-СС у љеном интелектуално-научном, а не војно-политичком аспекту. Вафен-СС и посебно нау­ чни сектор ове организације "AnепегЬе" ("Наслеђе пре­ разрађивале

дака")

су

ортодоксне

конзервативно­

револуционарне пројекте. Уместо усконационалног германизма спољашње пропаганде, СС се залагала за

јединствену Европу, подељену на етничке регионе са неофеудалним центрима, при чему се етничким Нем­

цима није давала никаква посебна улога. Сама ова организација је имала међународни карактер и у њу су улазили чак представници "обојених" народа - азијски

и блискоисточни муслимани, Тибетанци, Турци, Ара­ пи итд. Геополитички пројекти СС били су оријенти­ сани

тенденцијама. Може се рећи да је национал-бољшеви­

тенденције у духу Телмана неспојиве су са национал­

зам екстремни случај Конзервативне Револуције. У

бољшевичком верзијом Трећег Пута.

том покрету је најзанимљивији његов тотални нон­

У Хитлеровом национал-социјализму било је

конформизам, бескомпромисна борба против онога

много одступања од конзервативно-револуционарне

што ће касније Нова Левица и Нова Десница једноду­

ортодоксије

шно одредити као Систем. С национал-бољшевицима

ополитичких.

се солидарисало и лево крило национал-социјалис­

ПРИНllИП" Један Народ, Једна Држава, Један Вођа" очи­

Првенствено

на

социјалном

на

економске,

колико

на

плану

гледно представља старо конзервативну, десну и чак

1920 за време руско-пољског рата не­

"јакобинску" формулу која противречи империјалној

мачки национал-бољшевици су чак маштали да заје­

и полицентричној концепцији Трећег Пута који је­

дно са армијом Буђоног продру на капиталистички

динство не схвата бирократски и административно,

Запад и обрачунају се са "наllионалним социјалним

нити једнонационално, већ духовно и полиетнички.

експлоататорима народа". Разуме се да су и немачки

На економском плану Хитлер је ипак сачувао КРУПJlИ

национал-бољшевици такође били отворени русофи­

капитал, иако је ограничио његове могућности и

ли. За време Хитлера Ернст Никиш и други представ­

искључио утицај међународног капитала. Независно

ници ове струје постају радикална опозиција режиму.

од беспрекорне ефикасности национал-социјалистич­

После рата Никиш предаје у Источном Берлину, али

ких мера у економији, то је ипак било у раскораку са

недовољно национални социјализам никако му не од­

радикалним захтевима Конзервативне Револуције. И

говара и он при крају живота одлази у Западну Не­

најзад, геополитички антируско расположење Хитле­

мачку. Интернационалистичке

ра (мада не и тако једнозначно, како то неки покуша-

и антифашистичке

толико

- одступања социјалних, економских и ге­

тичке партије на челу са "левим нацистима" браћом Штрасер. Године

не

Освећење империјалних Хитлерових застава пред Христовим распећем у хришћанској катедрали

сакрално-географске реалности, те се земљама тради­

ционалног Истока поклањала највећа пажња (треба се подсетити многобројних експедиција СС на Хималаје,

Тибет, у Индију итд.). Покрет СС је обнављао извесне стране средњевековног духовног витешког Реда са ти­ пичном идеалима превазилажења плоти, сиромаштва,

дисциплине и медитивне праксе. Наравно, такав прис­

туп IIретпостављао је у економској сфери категоричко

одбацивање свих типично капиталистичких основа друштвеног уређења

-

хедонизма, плутократије, фи­

нансијског либерализма, слободног тржишта, кама­ тног система итд. Занимљиво је да је члановима СС

(барем не интелектуалцима) била потпуно IIесвој­ ствена јудофобија, иначе заједничка свим национал­ СОllијалистима,

а

један

такав

националистички

јеврејски конзервативно-револуционарни аутор као што је Мартин Бубер, био је близак пријатељ једног од руководилаца и

инспиратора "AnепегЬе"

Фридриха

ХИJlшера, при чему је тако нсшто представљао пре правило него изузетак.

НОВИ ИДЕОЛОШКИ СВЕТ ПОСЛЕ ЈАЛТЕ Пораз сила Осовине у Другом светском рату

није био само пораз ових или оних држава, ових или оних народа. У геополитичкој реалности планете по­ јавило се оваплоћење новог идсолошког распореда снага

-

феномен великих сила. САД су се од обичне

капиталистичке земље претворилс у глобални бедем свега онога што се са пуним правима у савременом

68--------------------------------------------------------------------------------

НА.пIЕ

ИДЕЈЕ

свету Jlазива десницом. При томе је америчка велика

Друга најважнија етапа препорода идеологије

сила била идеолошки изузетно постојана; овај посто­

Трећег Пута био је настанак покрета такозване "нове

кредитоване дуги низ година

јани Jlесничарски систем створен је много пре Другог

деснице" (мада треба приметити да су јој ТО име у

зам",

светског рата, JlО тек стављаље Трећег Пута ван заКОШl

почетку доделили идеолошки противници). Фактич­

"шовинизам" итд. Сада је могуће, и већје у току, прис­

наЧИНИJlО је од САД заиста не само војну, него и иде­

ки "нова десница" је настављала традиције Тиријара и

тупање левичара Трећој Позицији, као што су некада

ОJlОШКУ веJlеСИJlУ која је постала оличење најчистије

"Младе Европе", мадаје акценат био значајно померен

у време геОlюлитичке моћи совјетизма неки конзерва­

алтернативе Конзсрвативној Револуцији, и то у дале­

у правцу културе, науке, историографије, естетике,

тивни револуционари (нарочито у земљама Трећег

ко већој мери него алтернативу левом идеОJlОШКОМ

социологије итд. "Нова десница", на челу са опште­

света) били принуђени да се обраћају за Ј[омоћ кому­

признатим европским лидером и познатим публинис­

нистима по цену компромиса и уступка. Али у прин­

- СССР.

колосу

"етатизам",

- као што су "национали­

"империјализам",

"расизам",

у почетку је

ципу не може доћи до коначног стапања, без обзира на

решила да изврши тоталну ревизију културних, еко­

сву СI10љашњу страну догађаја. Леви чар увек остаје

тичке идеОJlоr'ије, на исти начин крајље непомирљиве

номских, политичких и социолошких вредности које

левичар, уколико наравно не Ј!Оетане десничар или не

како у односу према Конзервативној Револуцији, тако

су биле карактеристичне за "стару десницу". И овога

заузме Трећу Позицију свесно и добровољно.

и IIрема САД.

пута одлучно је био одбачен "јакобински" централис­

Пратећи ИJlеолошке спорове и политичке дис­

Једина држава која је могла бар делимично да

тички моделдржаве-нације (Еtаt-Nаtiоп), материјалис­

кусије које се сада развијају у нашој земљи, не можемо

оствари у пракси извесне аспекте Конзервативне Ре­

тичке и плутократске тенденције својствене ЗапаЈ\У,

се ослободити дубоке узнемирености због инетелек­

волуције била је држава Израел коју се, узимајући у

"атлантизам", "американизам" итд. Управо је "нова

туалног стања многих "идеолога" који су се изгубили

обзир знатан број јеврејских жртава за време владави­

десница" скренула пажљу на традиционалне класи­

у дефиницијама и 1I0ЛИТИЧКИМ пројектима, чији су им

не конзервативних револуционара у ЕВРОIlИ, нико ни­

чне конзервативно-револуционарне ауторе, уводеhи

смисао, значење и крајњи циљ савршено непознати.

је усуђивао да ОСУМЈЬичи или оптужи за "фашизам"

у културни контекст Европе, а посебно Француске,

Оптужбе за "фашизам" упућује свако коме то падне на

или "нанизам", упркос поражавајућој сличности у

скоро заборављена или одбачена имена Карла I1Iмита,

памет, при чему мало ко уопште зна нешто о тој иде­

СССР је у свету после Јалте постао лсва велика сила, оваплоћеље марксистичке и интернационалис­

том и филозофом Аленом де

конформизам, или страх од етиксте које су биле дис­

l;eHoa,

сфери идеологије.

ологији и њеној историји. Бесмислено се лепе етикете

Касније је Трећи свет, као периферија геополи­

-~~

i 1'1

тичког сукоба двеју великих сила, СССР и САД, постао

"левица", "десница" итд. НагеопОЈ[ИТИЧКОМ нивоу ма­

""-----~--"

\1111

1\1111.,1' I.I!Н '1';1"

ло ко је свестан тога што заиста представљају "атлан­

зона обнове покушаја Трећег Пута, али само у оним

тизам" или "евроазијство". Све то не би било тако

моментима и оним регионима, где је контрола једног

страшно, уколико би наша земља била изолована од

или другог геополитичког пола до те мере слабила, да

осталог света и све своје унутрашње проблеме реша­

су

велике

силе

морале да

чине

уступке

вала сама

исконским

-

у том случају привремена посткомунис­

тичка збрка пре или касније би се окончала

националним тенденцијама.

на

Међу великим послератним европским поли­

природан и органски начин. Али авај, ми смо данас

тичарима највише се приближио Трећем путу генерал

нераскидиво повезани са осталим светОМ и од наше

позиције зависи геополитичка и идеолошка карта

де Гол који је опрезно, али упорно, спроводио линију јединствене слободне Европе од Атлантика до Урала,

планете. Осим тога, на нас делују моћни спољашњи

!1.,'}j't: ј,,';,

линију која се прикривено супростављала САД, то јест

1

\"',I,,,,!

-.ј""

идеолошки фактори, у првом реду десни комплекс

1

"атлантизма" који се несумљиво труди да искористи

Западу у правом смислу. Наравно, ове тенденције де Гол је изражавао крајње онрезно. Међутим, током вре­

ову ситуацију и претвори биполарни систем десница­

мена, све више се разоткривају тајне нити која га по­

левица,

везују са идеолозима Трећег Пута. Де Гол је упорно

ричког модела".

САД-СССР

у

хегемонију

глобалног

"аме­

настојао на очуваљу самобитности Француске како на

Независно од лични х ИЛИ групних симпатија у

културном, тако и на економском плану, што га је

овом тренутку су само две идеолошке позиције инте­

учинило малте не непријатељем десне велесиле - САД,

лектуално и геополитички активне

којаје у опрезним и према НА ТО- у лојалним, али ипак

сница

донекле

поли­

револуционари. Лева идеологија сада нема ни геОl10-

тичким акцијама генерала, наслутила могућу претљу

литичку, ни интелектуалну форму (премда то никако

"конзервативно-револуционарним"

и

"евроазијски"

- "атлантска"

де­

конзервативни

препороду Треће Позиције. Како било, савремени де­

не значи да је никада неће стећи). Може се рећи да су

голисти у Француској у огромној већини су убеђене

данас леве тенденције анархистичке и нонконформис­

присталице Трећег Пута. (Постоје чак полуверодос­

тичко-либералистичке, али за сада су оне потпуно не­

тојне информације да је де Гол својевремено основао

одређене и неубедљиве. Како било, Трећа Позиција је

тајну организацију -"45 тајних другова", чијије геопо­

данас нешто веома озбиљно, фундаментално, заснова­

литички задатак између осталог био васпостављење

но, нешто што је изашло из стаља у коме се налазило

слободне и независне Европе, противстављене како

у свету после Јалте. Данашњи свет није више постјал­

"совјетизму", тако и "американизму", то јест Европе

тински свет, а у новој идеолошкој слици "криминал­ 'НlIt'h.'''!'1

класичног Трећег Пута.)

f!;:

iщ ••

ност" Конзервативне Револуције престаје да буде тако

,

"очигледна" и "подразумевајућа" (макар и због тога

Сличне тенденције су се појављивале и коддру­ месту свакако

Карла Хаусхофера, Ернста .lингера итд. Али "нова де­

што злочини левичара и комуниста који се сада разот­

континенталних, јер Енглеска већ одавно и чврсто

сница" је рехабилитовала не само имена, него и чита­

KpиBajy' по својим размерама и дивљаштву превазила­

заузима чисто десне, атлантски-западне позиције, нас­

ве

раније

зе све оне што се приписују нацистима). И упркос томе

тупајући у ПОС1јалтинском свету у улози главног ев­

квалификована као "нацистичка наука", данас ушла

што у овом тренутку "атлантизам" нема војну, страте­

ропског "агента" САД.

на француске универзитете као један од највише нзу­

шку и индустријску алтернативу, она се може појави­

чаваних предмета, равноправан са другим предмети­

ти у сваком тренутку, јер се догађаји одвијају великом

ма. (Занимљиво је да геополитичка истраживања у

брзином. Нема никаквих сумњи да, ако се таква алтер­

гих европских

политичара,

на првом

НО било је и радикалних следбеника Трећег Пу­ та који су отворено проповедали и бранили донедавно "криминалне" идеје. Вероватно је нај ватренији после­ ратни

конзервативни револуционар

или национал­

револуционар био Белгијанац Жан Тиријар. Већ

1960

године (до тада је на целој планети и здесна и слева владао отворени анти-конзервативно-револуционар­

ни терор и није се смела изустити ни реч у одбрану

дисциплине

тако

је

геополитика,

француском академском свету предводи Ив Лакост

-

комуниста и политиколог близак Митерану). Најва­ Пута у сферу "званично" признате позиције на ку л­ турном,

економском,

политичком

и

филозофском

плану.

Треба подвући и веома карактеристичан однос

цију "Млада Европа". Објављује књигу "Живела Евро­

"нове деснице" према проблему миграната који данас игра важну улогу у идеолошком самоопредељењу по­

у односу на нову геополитичку и 110ЛИТИЧКУ ситуаци­

литике ових или оних политичара. Док "стара десни­

ју после Другог светског рата. Заједно са Тиријаром

ца"

европски конзервативни револуционари вратили су

иступају против миграната, "нови десничари" су пре

се првобитној антизападној оријентацији која је била

на страни миграната које они сматрају жртвама не­

знатно пригушена историјским компромисима фа­ шистичких и нацистичких режима у корист деснице.

У пракси то значи да је управо "американизам" данас

-

а

посебно

Ле

Пенов

природног монополистичког,

"Национални

фронт",

капиталистичког сис­

тема, а проблеме миграната они сматрају и својим сопственим проблемима. Важно је истаћи да слабљење

потпуна антитеза Конзервативној Револуцији, а ко­

и потпуни крах совјеТИЗМ;1 у савременом свету, крах

мунизам, који је изгубио свој првобитни нихилистич­

совјетске велесиле, још више учвршћују антиатлан­

ки

много

тску тенденцију европскогТрећег Пута. Још почетком

националних и традиционалних црта, јесте много

осамдесетих година Ален де Беноаје изјавио да "више

и

агресивни

карактер

и

упио

у

себе

маље зло, ако не и потенцијални савезник.

Економски Тиријар је противстављао "еконо­ мији профита" (капитализму) и "економији утопије" (марксизму) "економију потенција" (то јест, природан

развој регионалних економских МОl'уhности). У поли­ тици је проглашавао "федерални национализам", то јест, духовно и геополитичко уједињење независних диференцираних етничких система, полицентричну

Империју независних етноса. Тиријар је разрадио кон­ цеrщију "аутархије великих простора", према којој су

само велике геополитичке творевине способне да у савременим условима буду не само економски, него и идеолошки независне.

НАПZЕ

ИДЕЈЕ

ilревод: Зоран Буљуzuh

жније достигнуће "нове деснице" је увоl)ење Трећег

Треће Позиције) он је створио свеевропску организа­ па" у којој форму лише основне посту лате Трећег Пута

натива појави, то ће бити Трећа Позиција.

воли шапку совјетског официра од америчке зелене беретке", а лидер италијанске "нове деснице" Марко Тарки је чак објавио крај Треће Позиције, јер супрое­ тављање комунизму, по љеговом мишљељу, више не­

ма смисла, те једини заједнички непријатељ и за левицу и

за конзервативне револуционаре остају

САД, Запад, "а т лантизам". Али треба истаћи да постој и једна значај на противречност између европског и сов­ јетског национал-бољшевизма. Док је у Европи та по­ зиција

израз

максималног

нонконформизма

и

одлучног неприхватања свих манипулација савре­

меног Система, у СССР национал-бољшевизам у већи­ ни случајева означава или везивање по инерцији за

пароле које су давно изгубиле свој смисао, или обични

------------------------------------------------------------------------------69

КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА

И наизменично се тиранишу. У периодима економске кризе послодавци иско­

ришћавају раднике. У периодима економског расата, или кад су радничке организације веома снажне, ра­

дниllи искоришћавају послодавце.

Хозе Антонио Прим-о де Ривера

Ни радници ни послодавци не увиђају истину: И једни и други су сараднини у заједничком процесу НАЦИОНАЛНЕ ПРОИЗВОДЉЕ. Сметнувши с ума на­ ционалну производљу, и мислећи само на интерес

или амбицију своје класе, и послодавци и радниаи ће на крају скончати у само униште љу и пропасти.

ФАЛАНГН3АМ

III

ПУТ ИСЦЕЉЕЊА

Ако су борба и декаденција довели до тога да се изгуби вечна идеја о lUпанији, лек ће бити обнова те

идеје. Треба поново сагледати IIIнанију као реалност која постоји сама од себе. Супериорнију од разлика међу народима. И од сукоба међу странкама.

IШПАНИЈА

И од борбе међу класама.

Шпанска фаланга чврсто верује у Шпанију. Шпанија НИЈЕ пука теорија. је,

пре

свега,

IIIпаније,

ЈЕДИНСТВЕНА

Она је бит, истина сама по себи, која је знала мора испуљавати

-

универзалне

мисије. Самим тим, llIпанија постоји:

као нешто НЕДОКУЧИВО било ком поједин­

цу, класи и групи које је сачиљавају.

2.

као нешто СУПЕРИОРНИЈЕ од тих поједина·

ца, класа група, па чак и од свих љих заједно.

Дакле, Шпанија која постоији као СУПЕРИОР·

НА И НЕДОКУЧИВА СТВАРНОСТ, мора имати своје ВЛАСТИТЕ ЦИЉЕВЕ.

ваље реда, као посматрача националног живота у који

би се укључила само у случају нарушавања тог реда,

без чврсте вере у било коју идеју. Другима је циљ да се дочепају државс како би је

употребили као инструмент, чак и тирански, за оства­ рење интереса своје груне или класс. llIпанска фаШlНга нсће заговарати ниједан од

ова два става: ни раННОДУШIlУ, чисто полицијску држа­ ву, нити државу једне класе или групе. реалност и супериорну мисију своје Шпаније.

Једну државу која ће, служећи идеји, јасно одре­ дити сваком

Опстанак сопственог јединства. Васкрсеље унутрашље снаге. Надмоћно учествоваље у светским духовним

Да би остварила ове циљеве, Шпанија се суочава са великим препрекама. Подељена је:

1. Локалним сепаратизмима. 2. Ривалством међу политичким странкама. 3. Класном борбом.

покорну интересима једне класе или једне групе.

Како држава никада не може бити партија, тре­

и данас uосшојећа груйа, као и шехника и сшрашегија владаЊlL

Сепаратисти се издвајају по томе да ли говоре

истим језиком, да ли имају исте расне карактеристике, да ли љихова покрајина има властиту климу, или пак

посебну топографску физиономију. Али, изнова се мора понављати, нацију не одре­

НА УНИВЕРЗАЛНОМ ПЛАНУ. Та јединствена судби­

своја шри основна uосшулаша

- борба

uрошив комунизма, национално

-

велика ЈЕДИНСТВЕНА СУДБИНА.

територија. Љу одређује ЈЕДИНСТВЕНА СУДБИНА

Фалангиза.м или

јединсшво и величање рада

Шпаније. Не зна да је lUпанија, изнад свега, једина

ђује исти језик, ни иста расна припадност, нити иста

националсиндикализа.м, uокреш са

изникао је

на одувек се звала и зове се Шпанија.

Под знаком Шпаније испунили су своју судби­ ну

- у дружени на општем

плану

су му нейосредно uреlllходила: хунше за

синдикалну и националну одбрану и касшuљанске хунше хисйанске акције,

који су uредсшављали реакцију uрошив шадашње социјалисшичке Друге Шuанске РеUублике. Промоцију Ш йанске' фаланге најавио је говор Хосеа Аншониа Прима де Ривере у

једном мадридском uозоришшу 29. окшобра 1933. У шом чувеном говору uосшављене су основе шйанске

револуције које ће касније, од јануара

1934.,

биши докшринарно развијене у

недељнику "Ф.Н

".

Основни йринцийи

йолишичке, војне и државничке докшрине Прима де Ри вере, изложени у uоменушом говору су следећи:

- народи који је чине.

Ничим се не може оправдати разбијаље те вели­ чанствене заједнице, творца једног света.

на шемељу два uолишичка йокреша која

ба укинути све политичке партије. Политичке партије настају као резултат једне

лажне

политичке

организације:

парламентарног

режима.

У парламенту неколицина

господе тврди да

представља своје гласа че. Али већина гласача нема тим породицама, нити су из истих општина, нити су

Сепаратизам не схвата или занемарује реалност

окшобра

ПАРТИЈА

ничег заједничког са изабранима: нити припадају ис­

*

29.

групи

Државу СВИХ, то јест државу чији је јсдини

II РАСТАКАЊЕ ШПАНИЈЕ

1933 основао Хозе Аншонио Примо де PUBeplL Фалангиз.мом се шакође назива

свакој

циљ пронети славу вечне идеје о Шпанији; никада

V УКИДАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ

подухватима.

uолишичке груйације коју је

човеку, свакој класи и

њихов задатак, њихово право и љихову жртву.

ОНИ су следећи:

Докшрина, сисшем и организација

политичке

Жели државу која ће веровати у СУllериорну

*

1. 2. 3.

све

Неки државу схватају као апарат за пуко одржа­

Историјска стварност.

1.

уочава

IV ДРЖАВА

СУДБИНА.

испунити· и даље

јасно

проблеме.

Нити скуп мушкараца и жена.

Шпанија

Ко не губи из вида чиљеницу о супериорној реалности

* Политичке партије занемарују јединственост

Шпаније јер је посматрају са аспекта ПАРЦИЈАЛНОГ интереса.

Једни стоје ЗДЕСНА.

из истог еснафа. Некакве цедуљице које се сваке две или три

године убацују у гласачке кутије представљају једину везу између народа и оних који тврде да су њихови представници.

Да би та изборна машина функционисала по­ требно је сваке две или три године грозничаво уздрма­ ти животе људи.

Кандидати урлају, псују, обећавају немогуће ствари.

Странке се међусобно размећу, жестоко напада­ ју, убијају. Тих дана се призивају најжешhе мржље. Рађа се

зло које ће можда заувек остати, чинећи немогућим животе неких народа.

А колико је победничким кандидатима стало до народа? Они одлазе у престоницу да бриљирају, да се појављују у новинама и да арче време на расправе о замршеним темама које нико не разуме.

Зашто би народима били потребни такви поли­ тички посредници'? Зашто би човек, да би могао уче с­ твовати у животу своје политичке нације, морао

Други стоје СЛЕВА.

постати члан неке странке или гласати за кандидате

Стајати тако пред лицем Шпаније значи изви­

било које политичке партије?

топерити истину о љој.

То је као кад бисмо јс посматрали чкиљећи само на десно или пак само на лево око.

Лепа и величанствена дела не посматрају се та­

ко, већ само И једино: ШИРОМ ОТВОРЕНИХ ОЧИЈУ. Не саПАРЦИЈАЛНОГ, ПАРТИЈСКОГ, гледишта

које као такво изобличава предмет посматраља. Већ са ТОТАЛНОГ. Отаџбинског, гледишта које

обухватају целину исправља недостатке наше слике.

*

Сви се рађамо у некој ПОРОДИЦИ.

СВИ живимо У некој ОПШТИНИ. Сви имамо неку СЛУЖБУ или ПРОФЕСИЈУ. Али нико се по природи не рађа нити живи у

некој политичкој партији.

Партија је нешто ВЕШТ А ЧКО што нас силом спаја са људима из других општина и других професи­ ја са којима немамо ничег заједничко г, а раздваја од наших суседа и наших сарадника са посла, тј. од оних

са којима заиста делимо живот.

Класна борба занемарује јединство Отаџбине,

Веродостојнадржава, попут оне коју прижељку­

јер разбија идеју о НАЦИОНАЛНОЈ ПРОИЗВОДЉИ

је Шпанска фаланга, неће бити утемељена на лажи

као целини.

политичких партија нити на парламенту који су оне

Послодавцима је на уму да путем борбе стекну што више.

Радници, такође.

породиле.

Биће утемељена нааутентичним животним ре­ алностима:

m----------------------------------------------------------------------------

НАIЛЕ

ИДЕЈЕ

Породици.

Општини. Еснафу или синдикату. Тако ће нова лржава морати да успостави инте­

гритет породице као друштвене јединице; аутономију

општине као територијалне јединице; и синдикат, еснаф, корпорације као аутентичну основну целоку­ пне државне органзације.

УI ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ КЛАСНЕ БОРБЕ Нова држава неће бити грубо lIаралисана бор­ бом за преживљаваље на коју су људи приморани. Неће допустити да се једна класа тако орагнизу­ је како би могла збацити са себе јарам оне друге и несметано је тлачити.

Нова држава, будући да ће бити тоталитарна, држава свих, сматраће циљеве сваке појединачне гру­

пе,

која је

њен

саставни

део,

својим

властитим

циљевима и бдеће над интересима свих као над соп­ ственим интересом.

Главна сврха богатства је да људима побољша услове живота

-а

не да већина буде жртвована зарад

раскоша и уживаља маљине.

Радје најбоља афирмација грађанског достојан­

ства. Највећу пажљу држава ће поклањати достојан­ ству и добробити радника. Тако ће преузети на себе, као своју примарну

обавезу по ма коју цену, да сваком запосленом обезбе­ ди и гарантује не само голу егзистеНllију, lIећ досто­ јанствен и пристојан живот. То неће бити милостиња, већ извршеље држав­ не дужности.

СХОдНО томе, ни добит од капитала - данас често неправедна

- ни

радне обавезе неће одређивати инте­

рес или моћ класе која у датом тренутку доминира, већ заједни чки интерес националне производље као и моћ државе.

Класе неће морати да се организују у ратни по­

редак у циљу властите одбране, моћи ће да буду спо­ којне, јер

ће држава

непрестано бдети,

над свим

љиховим праведним интересима.

Али да, мораће да се организују у мирноДонски поредак синдиката и еснафа који су данас изван јавног

живота због вештачког надзора парламента и поли­ тичких

партија,

но

постаће

нспосредни

органи

државе.

Резиме: Садашње стаље класне борбе раздваја класе у два табора, различитих и супростављених интереса. Са нашег становишта, сви који учествују у про­ изводњи сматрају се заинтересованим странама у ис­ том заједничком подухвату.

VП ПОЈЕДИНАЦ Основно полазиште Шпанске фаланге је да чо­ век има тело и )\УlJlУ; односно, да је рођен за непрола­

зну судбину, да је носилац непролазних вредности. Стога се, дакле, највеће поштоваље указује чо­ вековом достојанству, његовом интегритету и љего­ вој слободи. Али тадубока слобода не до пушта поткопавање темеља заједничког живота. Не може се допустити да цео један народ служи

Jose Antollio

као огледно поље дрскости или екстравагантности би­

Ргјто

de Rivera

ло ког субјекта. Свима, вероДостојна слобода која се остварује само у оквиру снажне и слободне нације.

Никоме, слобода да руши, да трује, да распаљује страсти, да поткопава темеље целокупне чврсте поли­

тичке организације.

Њене темеље чине: АУТОРИТЕТ, ХИЈЕРАРХИ­

На ова питаља не може се изврдавати одговор:

Шпанија је увек одговарала хришћански по­

ХРИlllћанско тумачење живота је пре свега ве­

Захваљујући свом осећању васељенског хри­

роде, он неће бити само остварен пуком могућношћу

шћанства, Шпанија је савладала море и варварство

учествоваља у јавном, националном животу.

непознатих континената. Освојила их је да би љихово

оправдан само у часу када је он испунио своју обавезу

становништво

припојила

најмаље поштовања нове државе. VШ ДУХОВНОСТ За Шпанску фалангу живот није случајни сплет економских фактора. Она не прихвата материјалис­

тичко тумачеље историје. Са духовног плана је долазио, и одлазио, пресу­ дни подстицај у животима људи и народа. Супериорни аспект духовности је религија.

подвигу

Они који крену у овај крстаlllКИ рат морају бити предани служељу и жртви.

Морају прихватити живот као војеваље: дисци­ плину и опасност, самопрегор уз одбациваље сваке таштине, зависти, лељости и клеветаља.

У исто време служиће тој идеји радосно и час но.

Сила је Допуштена када се љом брани идеал који

*

Таквих обавеза поштеђени су само неспособни. готовани живе на рачун других, неће завређивати ни

свеопштем

спасеља.

према нацији.

Али паразити, трутови, они који желе да као

ход све Шпанце који желе васкрсење једне велике, слободне, праведне и праве Шпаllије.

родостојно;

Ако је интегритет појединца увек сакралне при­

Политички ангажман појединаца може бити

То је оно што жели Шпанска фаланга. Да би то постигла, позива у нови крсташки по­

тврдно.

Алије сем тога, историјски гледано, и шпанско.

ЈА и РЕД.

IX УПРАВЉАЊЕ ДРЖАВОМ

мора се одговорити потврдно или одречно.

Тако ће, дакле, целокупна обнова Шпаније ну­ жно имати хришћански смисао. То не значи да ће васкрснути и црквени прого­ ни неверника. Времена црквених прогона су прошла.

Не жели се ни да држава преузме функције које припадају цркви. А поготово се не жели толерисати УIlJlитања

или мешетареља цркве, које би евентуално нанело штету достојанству државе или националном инте­ гритету.

је оправдава.

Истина, правда и отаџбина биће браљени свом жестином када се силом

- или из

заседе

- на

љих удари.

Али Шпанска фаланга никада неће коритити силу као инструмент угњетавања.

Лажу они који најављују

- рецимо, радницима­

фашистичку тиранију.

Све што је СНОП или ФАЛАНГА значи једин­ ство, братску и одважну сарадљу, љубав.

Шпанска фаланга, букнула из љубави, постоја­ на у вери, знаће да војнички врати Шпанију Шпанији." Тако је Хозе Антонио Примо се Ривере поставио доктрину

и

идеале

фалангизма

или

наЦИОllалсинди­

Нову државу ће надахљивати традиционални

кализма. Фалангизам је нрихватио следећу униформу:

Ниједан човек не може а да себи не поставља

религиозни хришћански дух Шпаније, те ће стога уса­

црвена беретка и плава кошу ља са грбом шпанске фалан­

вечна питања о животу и смрти, о ствараљу света и

глашавати са црквом своје ставове и одбрану који јој

ге на коме је у облику крста хоризонтално положен ја­

небесима.

по пропису припадају.

рам, а вертикално сноп од пет стрела.

FIАПIЕ

ИДЕЈЕ

71

КОНЗЕРВАТИВНА РЕВОЛУЦИЈА

Никола Живкови/i

ВОЈНИЧКА ЕВРОПА ПРОТИВ ГРАЂАНСКОГ ЗАПАДА КАРЛ ШМИТ. Жuвош

u дело.

У

последље време свет све чешће спомиље

Главни протагонисти у тој књизу су "војник"

његово име. То посебно важи за Француску

11 "грађанин"

и Немачку. Стручни часаописи баве се са

демски, всћ полемички.

Аутор је покушао, да немачку историју објасни

открива га и високотиражна дневна штампа. Очигле­

са неколико битних појмова. Док је радио на том делу

дно, да је реч о човеку, чије идеје имају шта да кажу

Шпмит се налазио у зениту својих стваралачких моћи.

времену у коме ми живимо. У немачким енциклопеди­

Било му је

јама стоји, да је Карл Шмит

историјски тренутак, у коме еу његове идеје победиле.

или

оним

аспеком

његове

мисли,

(1888 - 1985) један

од најве­

Вајмарека Република је нестала, а на челу државе на­

годнији текст, изгледа ми онај из године

где

ке". Парламентаризам је уклоњен. фатална подела

Шмит каже, да"Хитлер увек говори о слому 1918 I'одине.

власти између председника и канцелара била је успе­

1934,

Та година одређује наше садашње стање. У питању је

шно решенастварањем "фирерове канцеларије". Овим

огорчење Немаца над таквим срамотним сломом". У

је Немачка била коначно ослобођена "западног уста­

овом кратком цитату Карл Шмит је изразио оно најби­

ва". Главни задатак је био да се консолидује нанионал­

тније: која је то дубока спона, која је повезала њега

ни

-

-

са Хитлером. (Наше читаоце

идентитет

је укинута, дошло је до револуције и грађанског рата,

кундарне социјализаније. Под појмом "војник" мисли

тријумФ Савезника, "Срамни" Версајски мир

("Schan-

се на конкретну сонијалну стварност. Војнички модел

dfriede" von Versailles), огромне немачке репарације Саве­

вредео је за сва подручја друштвеног живота, од Крупа

зницима, губитак територија.) Године

дакле, са

(фабрике) до цркве, од универзитета до породице. Овај

година, Карл lIIмит је одлучио да не постане поли­

систем "цивилизовани западни свет" подругљиво нази­

тичар, него "теоретичар политике", како би Немачку

ва "милитаризам". За Шмита овај модел представља

водио "из дубине пораза ка новим висинама". О н није ни

идеално друштво.

1918,

1918,

већ у

А шта је "грађанин"? Он је непријатељски рас­ положен према држави и угрожава љен поредак. Он

откривању дебакла Немачке, којаје осећао као и своју

заступа идеје, које су неспојиве са функционисањем

личну трагедију. Шмит је опседнут судбином евоје

државе: либералне и хуманитарне идеје, демократски

земље и њену историју умео је да објасни као мало ко

и парламентарни идеали устава, људска права и дос­

пре љега. Критичари га убрајају у конзервативне не­

тојансп30 појединца. То су све само фразе, које заправо

мачке мислиоце. Његови истомишљеници су Ernest H.inger (Јингер), Martin Heidegger (Хајдегер), Ешеst Curtius, Gottfried Вепп, Thomas Мапп, Oswald Spengler (Шпен­ глер), Наш; ВШhег (Блиер), Alfred Baumler (Бојмлер) ...

"Војник и либерални грађанин, пруска армија и грађан­

(Неки од њих, као Јингер и Бен, били су и његови

ско друштво јесу супротности и два различита погледа

ност за

на свет, кад је у питању организација државе." У тој

том њихових књига.

дихотомији "војник" је добар, он има етос и морал, "грађанин" је зао и неморалан, он је непријатељ.

са iiрофесорском ерудицијом и германском марљивитћу, Карл Шмит

йоставља йраве и трајне iiушоказе духовног Трећег Пута. Из чишалачке осаме својих омиљених лекшира, йред срйског читаоца изводи скривено дело аутора "ТЕОЛОГИЈЕ

ПОЛИТИКЕ"

- уйраво берлински

iiрофесор и срiiски родољуб, госiiодин Никола Живковић.

Године

1914

огромна већина Немана и немачке

у конзервативне немачке ауторе. Многи су веровали

интелигенције нашласе је у патриотском заносу. Исто

да се у конзервативне мислиоце сврстава тек група

важи и за најзначајније научнике, песнике, професоре,

безначајних индивидуа и да преимућство лежи на ле­

уметнике и књижевнике. Сетимо се "Handler und Helden" од Wernera SошЬагtа, Ernest JUnger "Der ЛгЬеitег" или "Betrachtungen eines lJl1politischen" од Thomas Маппа, који

супротстави овим именима? Ко је у левој литератури

каже, даје "немачки милитаризам уистину форма и по­

раван Бену, Јингеру или Томасу Ману? Који леви фи­

јава немачког морала". Реч је о заносном заступању

лозоф може дасе мери са Хајдегером? Штаје заједнич­

"немачке ствари", која је угрожена од "rpalJaHcl~o

ко овим конзервативним мислиоцима? Они одлучно

вилне

бране "немачку ствар"

дакле, немачка одбрана од тих погубних страних ути­

својим живошом и делом најбоље

иншелекшуалне храбрости сједињене

- либералне - уставне - сносе главну одговор­ слом Немачке 1918 године. Он то овако каже:

воде у грађански рат и хаос. По 11Iмиту, те снаге грађанско

лични пријатељи.) Остајемо запаљени пред квалите­

интелектуална елита била десна. Шта левица има да

другог мuленијума. Велике

се

Шмиту је идеал пруска војна монархија, где оп­

вици. Ова непотпуна листа нам говори, да је немачка

конзервашивних револуционара краја

да

Elemente").

шта војна обавеза представља најваЖllији елемент сс­

Неупућени биће изненађени кад наједном мес­

је йрави учишељ .младих

односно,

1918 година:

ту угледају тако звучна имена и да се сви они убрајају

демокрашског тошалитаризма, Шмит

("nationale Identitat"),

искључе сви "страни елементи" С'агtfгешdеп

Немци су изгубили рат, Кајзер је протеран, монархија

лежи у кукању и оплакивању над сломом

него чишан у iiрошеклим деценијама

1934, изгледало је, да је дошао

лази ее лично ст, којаје била способна да "донесе одлу­

једног тренутка сумњао, да снага за нови почетак не

њених иншелекшуалаца. Више найадан

година. Те,

упознамо са делом аутора јест, да га читамо. Као најпо­

30

iiредсшавља судбину своје нације и

46

ћих теоретичарадржавног права. Најбољи начин, да се

само да подсетим, штаје за Немце зна чила

шеорешичар iiолишике, Карл Шмищ

("Solclat")

Тон lllмитовог списа није ака­

а

овим

као и већину Немаца

Немачки йравник, филозоф и

("BUrger").

(deutsche Sache").

Познаваоци његовог дела обично почињу са књижицом, коју је Шмит објавио

1934 "Staatsgefйge und Zusammenbruch des zweiten H.eiches" (" Државне структуре

- либерално

- ци­ 1914 била је,

западне" струје. Година

цаја, који су претили да униште "немачку посебност". Одатле и мржња против политичке демократије и ма­ сона, који су инсценирали Француску револуцију

и слом Другог Рајха") са карактеристичним поднасло­

1789. Они претс, да се

вом

("Победа гра­

тно нестане у "грађанској Европи". Која је то Европа,

ђанина над војником"). Ту је најјасније изразио своје

коју Запад хоће да наметне Немачкој? Тhошаs Мапп је

"Der Sieg des BUrgers uber del1 Soldaten"

немачки дух претопи и неповра­

мисли. Занимљиво је, да је ова, можда његова најва­

недвосмислен: "То је била Европа корупције и мира,

жнија књига, остала потпуно непозната широј публи­

демилитаризована и демократска, MOllet-Карло-Евро­

ци. Тек недавно неколико аутора у Француској и

па, Европа бандита

Немачкој указали су на значење ове књиге. Нашој,

усреЬе. Против наше воље хоће од нас да направе људе.

српској, публици ово је, колико ми је познато, први

Које лицемерство од стране Енглеске!"

... Француска

и ЕнглеСI~а желе да нас

пут да се упозна не само са овом књигом, него и са

Карл Шмит није требало ништа да измишља.

Карлом Шмитовим делом уопште. Није ми познато, да

Највећа немачка пера написала су надахнуто безброј­

је ишта и преведено од њега, за кога многи мисле да је

не стране о том проблему. Он их је само мајсторски

један од најзначајнијих мислилаца нашег века. Године

тако уобличио, да еу постали разумљиви и lIIирој пу­

1988 објављено је то дело

блици. Редуковао их је на једноставне супротности

као "raubdruk" (недозвољено).

у споменутој књизи Шмит полази од анализе уставне

као "култура и цивилизација", "војничкадржава и демо­

дилеме Немачке из

и онаје у својој преци­

кратија", "демонско-херојско и тривијално-покварсно",

зности до данас без премца. Он разматра супротност

"војнички морал наснрам париске кокетерије". Година

између "пруске војне монархије" и" либерално

1918 представља тријумф грађанина над 1933 је реванш војника над грађанином.

1914 године

- грађан­

ског покрета". Створио се дуализам, тако да смо на

војником, а

једној етрани имали, "немачку-пруску државну идеју",

Друга

а на другој "западну идеју парламентаризма и уставнос­

објављена је

ти" и она је унесена у немачки простор под маеком

централна теза гласи: "Где почиње fюлитичка актив­

"либерализма". Јевреји су били ти, који су у субвер­

ност, тамо престаје политичка романтика". Срж поли-

Шмитова

1919

књига

под насловом

која

нас

занима

"Politische Romantik",

а

зивној намери увезли идеју либерализма у Немачку.

72----------------------------------------------------------------------------------

F-fАПIЕ

ИДЕЈЕ

тике јесте акција, док је бит романтике пасивност која сваку активност уништава.

Ilасивност је "немушка". Политика и романти­ ка су неспојиве. "Феминизирани мушкарци немају шта да траже у политици", одлучан је lllмит. Само "прави мушкарци" могу да воде политику. Карл Шмит је овим

делом јасно изразио једну ствар: Уколико ми Немци коначно хоћемо да политички имамо успеха, морамо радикално да раскрстимо са свим политичким роман­

тичарима. Био је то Шмитов захтев упућен политича­ рима

1919 године. "Politische Theo]ogie" штампанаје 1922. У том делу

Шмит је немачкој нублици IIредставио три политичка аутора које је он много ценио. Сви су они монархисти и

противници

Први је

парламентаризма

антилиберали.

-

Vicomte de Bonald (дс Бонал) (1754 - 1840). По

њему су козмос, држава и породица изграђени на ис­

том принципу. Реч је о монархистичком моделу влас­ ти.

Универзумом

влада

Бог,

(одн.

монотеизам),

природни облик државе јесте монархија, у којој влада краљ, а за породицу природна је моногамија, а на

њеном челу стоји

pater fami1ias. Joseph de Maistre (1754 - 1821)

тврди да су сви

људи по природи монархисти. (Де Местр је одличан

стилист, који је инспирисао и једног Бодлера). Трећи је

Markiz de Valdegamas (1809 - 1853).

(Њега је Шмит

управо обожавао). Уз помоћ ова три филозофа Шмит доказује, да промена у Немачкој од Кајзера ка Вајмар­

ској републици заправо значи катастрофални губитак државе. Сва три аутора веровали су, да је човек по природи зао.

Аристократа де 13алдегамас презирао је из дна душе надолазеће грађанство и сматрао их је за слуге самог сатане. Грађанину највише замера да је амора­

лан, да није у стаљу да разликује добро од зла. Грађа­ нин воли да дискутује, али је потпуно неспособан да

било шта одлучи. ПОБЕДА ДЕМОКРАТИЈЕ значи три­ јумф зла наддобрим. Пошто се, по Валдегамасу, монар­ хија показала неспособна да се супростави том злу, он захтева радикално средство

-а

то је диктатура. Карл

Шмит је био толико фасциниран са овом формулаци­ јом, да гаје држао за најзначајнијег мислиоца

19. века.

Он се залаже за "диктатуру сабље" и противник је "диктатуре бодежа". Сабљаје симбол легитимне влас­ ти, а носе је витезови, официри, аристократе, (одн.

-

господа). С љом мушкарац брани своју част. Онај, ко је

изгубио част, тај нема право да носи сабљу. Сабљу може да носи само "војник"

,а

никако "грађанин". Бо­

деж, напротив, није племенито оружје. Бодеж је ин­ струмент подлог убиства, атентата. Сабља се извлачи фронтално,

испред

непријатеља.

Бодеж

се

забија

жртви подло, у леђа. Сабља је лепа и скупа, бодеж је ружан, јефтин и без уметничких вредности. Као свог политичког противника Шмит је иза­ брао руског анархисту Михаила Бакуњина (18]4

- 1876),

који тврди да је човек по природи "добар". Бакуљин жели да створи друштво, које IIеће бити базирано на власти и насиљу. "Без Бога, без државе, без оца": то је парола Бакуњина. Шмиту је идал из пароле вилхел­ минске Немачке: "Ејп народ

- један

цар

Volk - ејп Kaiser - еiп Ciott" (један - један Бог). Бакуњин тражи, да се

напусти патријахални облик власти и да се опет вра­ тимо првобитном матријархату. Први представници анархистичке мисли били су Енглези.

William Godwin

и његова кћер Магу, која је

постала друга жена песника

Shelleyu.

Круг љихових

истомишљеника залагао се за идеје анархизма и феми­ низма, односно, за политичку и сексуалну еманципа­

цију и осуђивали су патријахалну традицију Запада.

Shellya је

због тих идеја био протеран из

Oxforda.

формације. Карл Шмит мисли, да се пред сваким прос­

су Јевреји увезли у Немачку "зайадне идеје" ( енглески

тором директне моћи начини предсобље, одакле води

парламентаризам и француско републиканство), све

ходник до душе моћника. Не постоји ниједан власто­

са намером да ослабе Немачку.

држац без "предсобља" и без "ходника". На том просто­

Оно што су у Немачкој били Кајзер и Бизмарк,

ру одигравају се и најжешће борбе за власт. У току

у Енглеској је то била краљица Викторија и њен главни

историје у "предворју моћи" скупила се једна шароли­

саветник БенџаМИII Дизраели, који је био не само воде­

ка дружина, како би што ближе била моћнику

decisionis).

(1ocus

У то друштво улазе ађутанти, послуга, све­

ћи политичар свога доба, него и угледан књижевник. Шмит му је у свом делу

"Land und Меег" ("Земља и море",

штеници, шофери, секретарице и љубавнице власто­

Лајпциг

дршца. Реч је о "кругу индиректних утицаја", који врви

зива "чаробњаком", "каба.л.исШом" или просто "МУ­

1942),

посветио много простора. Illмит га на­

сугестијама и интригама. Овде не владају уставна пра­

драцем". Бенџамин Дизраели

вила, која би стајала под неком контролом. Школски

Тако смо дошли до односа Немаца према Јеврејима. О

пример за овакав однос снага Шмит налази на фран­

Карлу lllпмиту се уопште не може говорити, а да се не

цуском двору у

17. веку. Ту имамо дпа актера: "принц" и "саветник" ("ргјпсе" и "Consei1ler"). Обојицасачињавају

спомене његов однос према јеврејству. За Шмита је то

стварну власт. Они воде политику. Монопол "присту­

ском, секуларизованом свету

није ко је властодржац, већ ко је љегов саветник.

Wi]helm 1

и

Bizmarck

16, 17

и

18.

- Јевреји

великих историјских промена: открића и освајања но­

(Бизмарк). Познато је да је

средњовековног хришћанског поретка преко протес­ тантизма

и верских ратова, те

политичка и научна

стварну власт имао Бизмарк, а Кајзер му је био потре­

револуција. Оно најважније, што је омогућило све ово

бан, како би својим одлукама дао потребан легитими­

билаје

тет.

бађање човека од феудалних и политичких окова.

Парламент

је

више

пута

покушавао,

да

- мисао

о еманципацији, којаје омогућила ос ла­

Бизмаркову свемоћ ограничи. У том настојаљу највше

У тој еманципацији човека (која може да се пра­

су се истицали посланици, који су били Јевреји. Ова­

ти као светски феномен од Француске револуције го­

кву парламентарну опозицију Карл Шмит је оквали­

дине

фиковао као "типично јеврејску субверзију". Шмит

односно, поседовали су најповољније "стартне пози­

1789) Јевреји су

поседовали велико преимућство,

именује Симсона и Едуарда Ласкера, који поседују то­

ције", јер су једино они били

лико дрскости, да хоће да наметну такав устав, који "је

род"),

немачкој йрироди сШран". Шмит је, дакле, казао само

живели

оно, што је већина немачких политичара осећала: да

гранти, у некој врсти вавилонског ропства, у потпуној

космополити. у

гету

До

"We]tvolk"

европских

градова,

да се изађе из своје посебности. шћанска средина, грађанство, било је, разуме се, број­

капитала, оно није било дорасло

државе. Од својих најранијих дана Шмит је обожавао

јеврејској конкуренцији.

државу, јер она представља одговор на конфесионалне и грађанске ратове, који су могући само у слабој и

непостојећој држави. Где немадржаве влада грађански рат, природно стање, анархија и хаос. Надаље, Шмит

верује, даје човек "по природи зао". Смисао државе јест

(Entscheidungen), а то није

могуће у систему где постоји парламент, јер се тамо "само прича и дискутује". Шмит је отворени противник

идеала устава грађанског либерализма и либералног грађанства. Суверена одлука могућа је само у једној монархијској структури. Тамо одлучује апсолутни мо­ моћи". У контексту демократских ин­

ституција уопште не може да се "одлучује". Разговори у парламенту јесу сушта супротност доношењу одлу­

ка и они парализује способност одлуке суверена. Пи­ гласи:

ко

"властодржац"

доноси

одлуке?

(machthaber),

Формално

је

то

али он не мора увек да

буде и стварно и носилац власти. Стварна власт је онај (или они), који се налазе у "предворју моћи"

Maeht)

(Vorhof der

и да оданде има приступ до властодршца, који

је овисан о љиховом савету и упућен на љихове ин-

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

су

еми­

Јевреји су изашли из гета и постали "lрађани". Дошло

није,

тање

Јевреји вечити

је време да се прекине са захтевом за ексклузивношћу,

вољи и нагонима. Страх од хаоса оправдава постојање

- "носилац

као

изолацији од своје хришћанске околине, као таоци.

Карл Шмит. Хаос, то је необуздани појединац у својој

нарх

("свешски на­

еманципације,

Како се еманципација стварно одвијала? Хри­

"Држава нас штити од хаоса", категоричан је

способност, да доноси одлуке

или Немци'!

век ушли су у историју као доба

вих земаља, победа западног рационализма, нестанак

Типичан такав пример у Немачкој били су Кај­ зер

Јеврејин.

било одлучно питање: ко ће да влада у постхришћан­

па властодршцу" показује се као зна чајнији, него посе­ довање саме власти. Према томе, најважније питаље

(1804 - 1881) је

али,

на

слободном

тржишту

-

трговине

уз неке изузетке

и

-

Зашто? Хришћани, премда бројнији, били су као атоми, неповезани, упућени највише на неколико

пријатеља, док су Јевреји неговали родбинске везе, које су одржавали генерацијама широм Европе. Тако се јеврејски интерес поклопио са грађанским интере­

сом, (одн. са политичком еманципацијом Јевреја). Немачка политичка елита веома је добро позна­ вала тај однос снага, па је политичку еманципацију и све што онадоноси (уставност, људска права, демокра­

тија, либерализам итд.) поистоветила са јеврејском еманципацијом. Ту леже корени "неспоразума" између Јевреја и Немаца. Тако је дошло до става, да све што није немачко јесте "западно, социјалистичко, либерал­

но, уставно, капиталистичко и јеврејско", или, како је то велики

Riehard Wagner

формулисао: "Све што је јевреј­

ско јесте не-немачко".

Успех Дизраелија говори куда води еманципа­ ција Јевреја. Под плаштом невиних парола за људска права и демократију Јевреји су развили стратегију,

како да овладају светом. Француска револуција и Бри-

-------------------------------------------------------------------n

танска империја само су етапа на путу Јевреја да зав­ ладају светом. Љихово оружје било је "духовно уни­ штавање супстанце осталих народа.

11 рво су ограничили

власт краља, а онда га убили, управо како је то описано у јеврејској митологији са Левитаном. Либерализам, со­ цијализам, парламентаризам само су различити инстру­ менти исте стратегије субверзије против осталих народа. 3ападној, јеврејској цивилизацији Немци су супротста­ вили "немачку културу", односно, као борба Немаца

против превласти јеврејства над светом. lIемачка је Cl'6e схватила као "последњи бастион", који може да пружи отпор превлаCI'И Јевреја".

Била је то борба на живот и смрт, победа или пропаст. Главна уточишта Јевреја јесу Америка и Ру­ сија. У Америци владају Јевреји преко демократије, а

у Русији кроз бољшевике. Тај штимунг био је доми­ нантан у Немачкој између

1890.

до

1938.

Шмит је то

овако формулисао: "Парламентарни систем је уставни идеал за нашег непријатеља". А тај непријатељ јесу Јев­ реји. Да ли је то антисемитизам? Карл Шмит

- анти­

семит? Да или не?

И једни и други наћи ће у његовим делима по­ тврде за своје тумачење. Пре него што се одговори на ово питање, ваља рећи да је Карл Шмит увек имао

јеврејске пријатеље. Једну своју књигу посветио је свом пријатељу

Fritzu Eisleru

(Фриц Ајзлер), Јеврејину.

Сви се слажу, да је он био велики политички мислилац свога времена. О свим појавама, па и о Јев­ рејима, говорио је као научник, као велики познава­ лац

тога

питања.

Дакле,

ако

је

толико

времена

посветио Јеврејима, значи даје био фасциниран њихо­ вом историјом. У основи лежи питање "изабранос­

Ален де Беноа

ши", које је прво било теолошко, а тек касније оно је постало историјско-филозофско питање, да би на кра­

ју постало и "биолошко". Идеја изабраног народајесте јеврејска идеја, која је конститутивна јеврејству као

религиозној заједници. Након Француске Револуције овај теолошки моменат "изабраносши" претворио се,

(посебно у Енглеској), у историографску категорију, где се је јеврејска раса прогласила за најплеменитију

"ПОЛИТИЧКА ТЕОЛОГИЈА КАРЛАШМИТА

"

и најчишћу а да хришћаНСТВ8) није ништа друго до вулгаризовано и профано јеврејство. Јеврејска раса је најстарија културна раса, Јевреји су најстарије племство човеЧaIЈСТва. Они владају прив­ редним животом у вемни земаља света, а имају и велики политички упщај. Проналазач ове теорије био је, како смо већ споменули, Дизраели

-и

сам Јеврејин.

Нису сви ноздравили такав став. Многим Јевре­

јима била је неугодна та Дизраелијева ароганција. За своје заслуге Дизраели је постао енглески лорд. (Лорд­

скоројевић, како су неки злобници приметили). Упра­

во због своје самосвести, да покаже да је његово племство старије него, рецимо, енгелско, створио је своју расну теорију. Највише су Дизраелија цитирали антисемити. Он имје добродошао, да пронађу доказ за

своје антисемитске тврдње. Што се самог Карла Шми­ та тиче, мора се знати, да је у његовој радној соби

висила слика Дизраелија.

Не, он није мрзео Јевреје. Јеврејско питање било

је за њега судбинско питање. Ако Немци, у Хегеловом смислу, имају своју посебну мисију у историји, онда

нема мсста на кугли земаљској за два "изабрана наро­

М

ного је аутора који су током овог столећа,

његовом учељу о "правној држави": она представља

а нарочито последњих деценија проучава­

организацију управе, али она није власт, не значи

ли феномен секуларизације политике, би­

владање, него само примењује право, без тежњи да

ло да је реч о томе како да се нађе спој

уноси политичке иновације. Карл Шмит настоји да

религијског и друштвеног, светог и профаног (Дир­

покаже како та Келзенова доктрина, коју либерали

KeM,Ourkheim),

сматрају као доктрину о најбољој могућој форми вла­

или да се револуционарни култови протумаче

или да се поставља питање о узроцима, извори­

не може бити предмет правне одлуке која би била донета унапред, пре појаве тог стања, то показује да се

да се

покаже

како демократија може да се

друштвени живот не може свести на аутоматске про­

укључи у процес секуларизације (fюсветовњачења)

цедуре, па зато се веома јасно поставља питање сувере­

једне старе теолошке доктрине о краљевству (Ернст

нитета у политици. Отуд фраза, данас већ чувена у

Канторовиц), или као модерни индивидуализам делимично

налази своје порекло у хришћанској антропологији и њеном сазреваљу (Луи Димон), или У тражењу метафизичких корена модерних

идеологија (Фридрих Гогартен),

или у питањима о утицају монотеизма, односно политеизма

фасцинирани техничким напретком Немачке. Карл

(Мишел Мафесоли) ...

на

савремене

со цио политичке

моделе

Шмит био је храбар, мислио је "мушки", умео је и

у већини случајева, ако не и увек је циљ тих

најкомпликованије историјске и политичке односе, да

проучавања да покажу "како политика присваја и ко­

прецизно редукује на неколико битних појмова, који

ристи друштвену моћ коју стиче у повезаности с рели­

носе метафизичку и дубоко људску компоненту. То је

гијом, а да се при томе растерећује и лишава свега што

је усмерено божанској трансцеденцији"l).

Требало је, међутим, чекати више од пола сто­

политичким мислиоцем.

лећа, пада и ми у Француској можемо, у сјајном прево­

ва теорија децисионизма. У нашем времену сложене

ду

високостручне свакодневне послове у држави не могу

најчувенијих дела једног аутора који је данас у Шпа­

да решавају политичари или неки Бизмарк, већ је то у

нији и Италији признат као један од најзначајнијих

надлежности тимова експерата. Тако функционише

политолога

свака модерна држава. Тиме, међутим, ]Jlмитова кри­

Политичкој теологији.

тика парламентаризма није ништа изгубила на акту­

елности, јер и даље остаје нејасно ко доноси одлуке,

по­

Гоше),

да". Очигледно, да је реч о међусобној фасцинацији:

Неке његове поставке су превазиђене, као њего­

Ausnahmezustand:

што изузетно стање, већ по самој својој дефиницији,

ма и последицама "разочареља" у социјално (Марсел

Немци су се дивили "умном Сиону", а Јевреји су били

оно, што га, по мом мишљењу и данас чини модерним

давине, има своју границу (и негацију) у "ванредном стању", у "исузетној ситуацији",

као посебна метаморфоза религиозности (Токвил),

Жан-Луи

20.

Шлегала,

да

читамо

једно

од

века. Реч је о Карлу ПIмиту и његовој

Под снажним утицајем католичке филозОфије државе, Карл Шмит

(1888 - 1983),

тумачећи самог себе

свету, у самом почетку прве главе књиге: "Суверен је онај ко одлучује о ванредном стању"

(4).

Питање суверенитета у политици је веома ста­ ро питање. Оно је у пуној својој јаСНОћи постављено

већ у

16.

столећу: поставио гаје Жан Боден, а у Хобса

се оно изражава форму лом "Ко ће пресудити?"

judicabit?).

(Quis

Политички либерализам је уобичајио да на

то питање одговара како је одговорио Лок: "3аКОII даје ауторитет" (ТЬе

law gaves authority).

Да, али коме даје? Јер

одговор Лока говори о томе по којим нормама (прав­

ним, у овом случају) може да се донесе одлука, те је сав легитимитет сведен на саме законе. Али изузетна си­

туација не може бити регу лисана по неким априорним нормама (јер кад би могла, онда не би била изузетна!). С друге стране, ако закон и каже како треба одлучити и поступити, он не каже и то ко је овлаштен да одлучи и поступи. Не каже коме припада право да одлучи о нечему "невиђеном" ("никад виђеном"); ко у таквој

ситуацији има власт "да одреди у чему је јавни интерес и интерес државе, у чему је сигурност јавног поретка, у чему јавни или народни спас, итд." lllмит, другим речи­

ма, констатује да "највиша инстанција не произилази из норме но којој се одлучује". Да би избегао питаље о

одлуци и суверенитету, либерализам правне државе

односно, критеријум за овај или онај суд није у исти­

радо као "хришћанског Епиметеја,,2), у читавом свом

нитости, него у вашарском надметању ко је спремни­

делу даје битно место односима политике и религије.

ји, да представи своју ствар публици. Ни једној ни

Тема "политичке теологије" се код њега јавља већ г.

другој страни није стало до истинитости или правде,

1914,

(Oer Wert des Staates).

затим

већ да "добије Иосао" ...

је у есеју Римокатолицизам и 110литичка форма

једно друштво са таквим адекватним правним апара­

(1925)

том могло да, на неки начин, буде поштеђено од пи­

у делу Вредност државе

ставља све на поделу "компетенција" и на (у теорији

контра - власти) на увођење међусобних контрола које би једна компетенција вршила над другом. Тако би

О Јеврејима: Они јесу моћни и њихов утицај

развио појам политичке теологије, а изричито у самом

јесте велик, али никако није такав, како су га знали

делу Политичка теОJIогија, чија прва верзија се јавља г.

представити неки антисемити. Најбољу потврду томе

Карл Шмит,јер та идја не може да се правно легитими­

1932 (3), а 1969, што

се појаљује г.

далаје она млада Јеврејка (Леа Флајшман), којаје своје

ше: она неизбежно зависи од једног филозофског или

потврђује да је том садржином Шмит био

родитеље, који су случајно пре живели Аушвиц, упи­

обузет читавог живота.

метафизичког априорног става (појма) који она крши

тала, онако недужно

-

друга, ПОJIитичка теОJIогија

II

таља суверенитета. Елем, управо ту идеју оспорава

истог тренутка кад га и открива. Шмит пише:

наивно: "Кажи ше ми, ако смо

Наслов не би требало да изазове забуну. У тој

ми, Јевреји, шако моћни, како се могло догодити, да

"Даједна идеја права не може да се преноси сама

књизи Шмит не поступа као теолог, него као полито­

нас ши ириглуии Немци, тако изненаде и иобију у

собом, то се види већ и по томе да она не говори ништа

лог и као филозоф права. Тачније, он има намеру да се

толиком броју? Дакле, ииак нисмо тако моћни, како

о томе ко треба да је примени. Из просто правног ква­

фронтално

нас свеш види и како то сами чесшо умишљамо".

литета једне пропозиције немогуће је извући неко

љеговом великом

супростави

правном

нормативизму

и

теоретичару Ханс у Келзену, тј.

НАПIЕ

u------------~---------------------------------------------------------- ИДЕЈЕ

одређеље које би диекриминисало грађане, одређују­

разлог што правна држава тежи стално компромису,

на неки одређен начин, овако или онако, него да то

hи то која личност или која конкретна институција

мада тај компромис може да буде и штетан. Али поли­

буде решено без одлагања и без призива".

може да за себе тражи тај ауторитет".

тика увек тражи своје право. Држати се стриктне "не­

За Доносо Кортеса је суштина либерализма у

утралности" (тј. бити без политике), то значи унапред

томе што он одбија одлучиваље: буржоазија, дефини­

Питањем о "компетенцији", ко је "компетентан" у неком кодификованом поретку, не омогућава нам,

себе саме осудити да зависимо ОД оних који су ОДJIУЧИ­

сана као "класадискуraната" умножавадебате идиску­

дакле, да решимо и питање суверенитета: правна нор­

ли И одлучују да не буду неутрални. Ко верује да може

сије, као и "апеле на разум", а све са једним истим

ма даје само кавлитет садржаја из којег није могуће

избећи одлучивање, пре пушта да се одлука доноси по

циљем: да избегну одлуку да би прикрила своју неспо­

извести и легитимну КОМllетенцију.

вољи других. А резултат тога може да буде само пус­

собност да се одлучи. Толеранција на коју се буржо­

тош. Ера "неутрализовања" политике је такође, не слу­

азија позива није, по Бернаносу, није ништа друго до

посебну моћ и врсту откриваља. Та ситуација показује

чајно,

постају

равнодушност према истини. Из тога Доносо закљ учу­

да постоји "једна суштина аугоритета државе", сушти­

убилачки. Што се више шири зона "неутралисања"

је да је у изузетној ситуацији неизбежна диктатура,

на

јер она је једини начин да у времену лишеном сваке

У изузетној ситуацији Карл Шмит види неку

и

ера

у

којој

политички

сукоби

и

политике, све разорнија је акција сила које одбијају то

укључена у сам правни поредак нити llРОСТО произи­

неутралисање. Настојаље да политика буде потиснута

не особне форме легитимитета буде спасено оно што је

лазити из његовог постојаља. Од тог тренутка се суве­

економијом означило је почетак економских, трговач­

суштинско.

која не

може

бити интегрално

обухваћена

ренитет, дакле, показује као способност и могућност

ких ратова. Власт човека над природом, коју (власт)

одлуке (легитимне одлуке) у изузетним случајевима.

доноси полет технике, поставља проблем да се сазна за

не власти (земљаског царства) и духовне власти

Конституишуhи на тај начин битну прерогативу

и против кога ће та нова (техничка) средства бити

Цркве) омогућава и чак неизбежном чини политичку

државе и оних који њу отеловљују, суверенитете со­

употебљена и ко ће одлучити о употреби тих нових

теорију, те да Августиново разликовање двају царста­

бом потврђује да политика, у свом најоштрије израже­

техничких средстава. Хипертрофија самог права иде

ва 1I0стиже управо то да се вешто избегне постављање

ном смислу, кулминира у личној одлуци. Ако не

ка обесправљивању (дејуридификацији, Entrechtung),

прецизног питања ко одлучује о томе шта спада у ду­ ховно, а шта у световно.

одлучује држава, онда је суверенитет изван ље: тиме је

баш као што и пацифизам доводи до рата стварних или

традиционална инстанција политике измењена, али

проказаних противника мира. Немогуће је живети а

није измењена њена суштина.

избегавати одучивање.

Шмит мисли, напротив, да разликовање светов­

(-

У свом предговору (француском преводу Шми­ тове Политичке теологије) Жан-Луи Illлегал IIримећу­

На крају крајева, за Шмита, одлука одговара ис­

А политичка теологија? Она се јавља тек у тре­

торијској појави божанског. Одбацити или не призна­

ћем поглављу књиге која почиње фразом, такође чуве­

политичке сфере успостави однос аналоган ономе ко­

ти ту појаву, то би за човека значило да угрожава сам

ном од тог времена:

ји је Макс Вебер тврдио да је успостављен између кал­

темељ свог хуманитета, јер само у способности за одлу­ ку човек се потврђује као слободан и стваралац.

је да је Карл Шмит настајао да између католицизма и

"Сви плодни појмови модерне теорије државе

винизма(протестантизма) иекономске сфере. Један од

су секуларизовани (посветовљени) теОJlОШКИ појмо­

закључака који се намеће читаоцу lllмитове књиге је

Нужна у изузетном случају, одлука самим тим

ви. И та истина важи не само што се тиче њиховог

да религија не може бити приватизована (да религија

неизбежно укида (или одлаже) право и уједно, импера­

историјског развоја, којим су они пренети из теологи­

битно противуречи приватизацији), него да њоме, на­

типом "само-очуваља", чини то укидање легитимним!

је у теорију државе

самим тим што је, на пример,

против, човек неизбежно залази у политички живот.

Али одлуку не треба да бркамо са влашћу или правом

Свмогући Бог представљен у теорији државе као Све­

Тиме се llIмит, ма како то изгледало парадоксално,

-

принуде, јер та одлука се не врши против права (него

могући Законодавац

него то важи и за системску

придружује "теолозима ослобођења" који, додуше,

за спас права и државе, па и правне државе). Келзен је

структуру (појава модерне теорије државе), тако даје

имају политичка решења потпуно супротна Шмито­

изјавом да хоће "радикално да отклони прблем сувере­

познавање секуларизоване теологије неопходно и за

вим, али бар Допуштају, као и он, да хришћанство

нитета", устврдио да држава не треба да буде ни аутор ни извор права. Из те тезе произлилази да држава тре­

-,

социолошку анализу тих појимова". У

18.

човека нужно одводи у политичка дејства, да веру

веку Жан-Жак Русо дефинише суверена

ба да буде само инструмент права и да, у крајњој ана­

као картезијанског (декартовског) Бога пренесеног у

лизи,

правну

политички свет. Касније ће идеја модерне државе пре­

реалност. Од тог момента, као што је то у почетку овог

узети (па и монополисати) Провиђеље засебе. Онда ће

столећа утврдио и призно новокантовац Крабе, суве­

(једно за другим) нација, раса, пролетеријат, народ

рена није више држава, него право. А тада смо у "Репу­

блици судија"! Али ко онда именује те судије и ко уводи

права човека бити схваћени или приказивани као ап­ солути чија "евидентност" ће се наметати свима. "Рећlt

право? Однос између највише фактичке власти и нај­

да сва власт полази од народа или да полази (про исти­

може

имати

само

правну

и

чисто

више правне (јуридичке) власти не може бити правно

че) од Бога", примећује Шмит, "значи заправо остати

одређен, јер је право самом собом слабо, обеснажено:

строго у истом моделу мишљења". Исто тако се прено­

оно може имати снагу и вредети само ако постоји и

си и оптимизам присутан у теолошкој визији: као што

сила која обезбеђује његову примену. Па ни ту, према

је јуче суверен успостављао закон у свом краљевству,

томе, решење није у прибегавању самим правним нор­

тако је и Бог успоставио закон "у природи", јер краљ,

мама. Могућност одлуке није у томе што су дате нор­

као ни Бог, "није могао хтети зло"; а онда ће воља

ме; напротив, норма је могућа и постоји зато што је љој

народа "бити та која је увек добра", никад не може

претходила одлука, тако да норма произилази из одлу­

хтети зло"; или пак "невидљива рука" која (у "правима

Ke. (*) Шмит подвла чи да сваки пореlЩК, као социјални,

човека") усмерава акције ка најбољем, чак и акције

тако и сваки други, почива у самом почетку на сувере­

које су себи чне акције несређених индивидуа кад сло­

ној одлуци, те да то важи и за правни поредак: "Нема

бодно теже остварењу свог најбољег интереса, кад су

норме која би могла бити примењена на хаос. Да би

правима човека) тежи среhи.

правни поредак имао неки смисао, треба да је већ ус­

У тој перспективи, с тог г ледишта, изузетан слу­

постављен неки ред и поредак. Треба да буде створена

чај у политологији одговара веома поду дар но ономе

нормална ситуација, а суверен је онај који коначно

што у теологији представља чудо. Карл Illмит приме­

одлучује да ли нормална ситуација постоји реално".

ћује на то да се правна држава намеће у исто време кад

Нити држава може бити схваћена из права (из појма

и деизам, тј. метафизика заснована на природним на­

права), нити политика може бити дефинисана из пој­

укама, као мисао о целини и континуитету, мисо која

ма државе. Пре ће бити да тек држава омогућава да

тако одбацује могући прекид који би у дејство закона

схватимо право, док је појам политике неопходан да из

унело чудо: "рационализам Просвећености осуђује

љега схватимо државу. Томе Шмит поставља доктри­

сваку форму изузетности

нарне основе децезионизма (учења о примату одлуке),

правне пропозиције идентична је са природним зако­

а већ Хобс, велики претеча те доктрине, је тврдио:

ном који изкључује сваки изузетак".

закон потиче од аугоритета, а не од истине, јер га доноси ауторитет, а не знање истине.

5)

Auctoritas,

поп

veritas facit

( ... )

изрази и у политици.

(Аlaјn

de Benoist)

Општа ваљаност једне

Што се тиче модерног либерализма, он одговара атеизму, наглашеном одбациваљу Бога: као што се створење ставља изнан Творца, тако и индивидуа

lеgеш . .

Тако је у самој сржи политичке одлуке, О којој

изнад државе, јер је (у либерализму) држава под

Карл Шмит тврди, између осталог, да управо она ко н­

сумњом да не може посупати боље него индивидуа.

ституише сферу којом влада поларитет пријатељ

Правна држава и сама почива на либералној идеји да

- не­ пријатљ. 6). Није, дакле, случајно што идеологије које настоје да искључе улогу одлуке .... што те идологије

је ауторитет сам по себи нешто рђаво и опасно, јер је склон да "тера у екстрем". И док либерални песимизам

1.

Мишел Миранда, "Полишика као мешафора религи­

je'~ на француском, у

2.

Ех

cahiers de

)'iшаgiопаге,

cpitivitate salus, 1950.

3. 1988.

(Из ройсшва сйасење)

Француски йревод је начињен йо йреводу другог

3.

uздања, од 1934.

настоје да искључе и политику, сводећи је на еконо­

указује на ауторитет, либерални Оптимизам је окре­

мију крунисану моралом. Навешћемо овде Шмитове

нут субјекту индивидуе.

речи које би могле изгледати као пророчке: "Ништа данас није модерније од борбе против политике. Америч­

Тако је некадашње гледање овде изврнуто, обрнуто; јер је некад песимистички био посматран

ки финансијери, техничари индустрије, марксисти соци­

субјекат индивиде

а

шоме кад шо време насшуйа, шzи о доношењу одлуке кад је већ,

јалисти и реВОJIуционари, па анархосиндика.ЈlИСТИ ... сви

оптимистички је био оцењиван ауторитет, пошто он,

и без одлуке, иаступило, шакво ванредно, изузешно сшање?

-

због Прародитељског греха!

-,

4. Souverian ist wer uber den

Аusпаhшеrzustапd

entscheidet.

Бшzо је йредложено више разли'lИШИХ йревода ове фразе ("су· веренје ко одлучује о uзузешном сшању"): да ли се шу ради о шоме да се одлука доноси о времеиу изузешног сшања, Шј. о

они уједињеним снагама подржавају лозинку да треба

у принципу бар, произилази од Бога. У једном касни­

Чини се jacHl1М, усшварll, да изузешна сщ71уација, с једне

искључити објективну доминацију ПОJIитике над објек­

јем тексту Шмит ће писати: "израз "Бог је мртав", као

сшране, да ша сишуација ошкрива исшовремено и ШО ко је

тивизацијом економског живота. Реални су и треба, по

и други израз "власт је по себи и у себи нешто рђаво"

њима, да се извршавају само задаци технички, органи­

потичу из исте епохе и јављају се у истој ситуацији; а

зациони, екномски, социолошки, а политички пробле­ ми су осуђени да ишчезну. Уосталом, данас у свету

у основи оба израза говоре исто"В).

Последња г лава књиге Политичка теологија

[-0-

доминира тип економске и техничке мисли која је

вори о великим католичким реформаторима контра­

неспособна да уочи и узме у обзир политичку идеју.

револуције: Боналд, де Местр и нарочито Доносо

Модерна држава је, изгледа, реално већ постала оно

Кортес. Оно што у свих њих привлачаи нарочиту

што у њој види Макс Вебер: једно велико предузеће." Другим речима, преовладава тежња да полити­

пажњу Карла Шмита јесте пре свега значај који сви они придају одлуци.

сйособан да донесе одлуку. Са своје сшране Шмиш даје једно важно ближе одређење: Изузетиим стањем треба сматрати, а и овде се то подразумева, један општи појам теорије ДЈIЖаве, а ие иеку прокламовану хитну потребу или неко стање опсаде".

5.

Левиатан, гл. ХХУI

6. Види (на фраНl~) Појам ПОЛНТИШ; Калман-Леви, 1972 7. Карл Шмиш је йодробно ЙРОУ'lио шај феномен и његове исшоријске корене у есеју "Ера иеутрализацнје и деполи­ тизације"

(1929),

ка буде неутрализована техником или економијом, са

Тако Жозеф де Местр, по коме су суверенитет и

надом даје тако могуће учинити крај и "субјективнос­

непогрешивост синоними, пише на пример: "Наш ин­

немачком:

терес није никако у томе да неко питање буде решено

ber,1954)

ти" која је карактеристична за одлук/). У томе је и

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

а шај шексшје онда укључен

u у књигу Појам

rlOJlитике.

8. Разговор о власши и о ЙРШ/аЗУ власшодршцу (на

Gesparach uber die Macht und den zugang zuш Machtha-

--------------------------------------------------------------------------------75

Божије мисли остваре на Земљи. Поглед у вечност или поглед

НАША ПРОШЛОСТ

у свет идеја је како нас учи свештеномученик о. Павле Флорсн­

ски православна византијска ИКОНА. На насловној страни IlРВОГ броја НАШИХ ИДЕЈА нала­ зи се слика Николаја РерихаМАДОНА ОРИФЛАМА, икона пре­ свете Богородице. }'ерих, потомак западних витезова и руских

IIлемиhа слика православну Богородицу азијског лика и запа­

ПРОМОЦИЈА 1. БРОЈА "НАШИХ ИДЕЈА 11

дног назива. Богата геополитичким и езотеријским симболима то је православна икона Покрива пресвете Богородице, као знак покровитељства и заштите над хришћанима.

1.

октобра

911.1'.

у

време царовања васељенског византијског цара Лава философа

на свеноћном бденију у Влахернској цркви у Цариграду пуној народа у четврти сат ноћи појавила се пресвета Богородица са

распростртим омофором lIa рукама покривајући тако народ,

окружена божанском светлошhу, светитељима и анђелима. Тај празник данас нарочито славе Руси и сви православни Словени.

Пок ров означава истовремено вео тајне

-

мистерије, али и бо­

жанску заштиту, а Богородица као мајка божија посредник је

ка Христу

-

Истини. Пред сличном иконом молио се у својој

сибирској пустињи св. Серафим Саровски. Православна црква

НАШЕ ИДЕЈЕ

у Книну, центру српског и светског отпора против зла посвеће­

Моје излагање имаће мистагошки приступ· приступ увођења у тајно и унутрашње читање часописа тумачењем

основних појмова којима се он одређује и дефинише.

на је Покрову просвете Богородице. То је знак да је та српска борба о којој у неколико текстова пишу НАШЕ ИДЕЈЕ светски значајна, дубоко симболична и под Покровом пресвете Богоро­

дице. Истина као симбол изнад свих симбола најнепосредније

Наднаслов нашег часописа ЕЛЕМЕНТИ означава повра­

так основном и елементарном, повратак основама бића и посто­

је увођење у сваку тајну, у свако унутрашње и езотеријско значење.

јања у мору и хаосу вештачког, изведеног и утопијског.

ЕЗОТЕРИЈА не значи нужно окултизам или хермети­

зам. Езотерија је свако учење о иницијацији, метафизичкој спо­ знаји,

учење

о

симболима

као

путу

до

истине,

о

коресподенцијама и тајним односима међу бићима, стварима и појавама. НАШЕ ИДЕЈЕ су У свом езотеријском аспекту иници­

јацијски 'Iасопис. Часопис чији је циљ, не информација, него знање или са-знање

- заједничко

саборно знање у Духу светом.

Знање преображава свест и припрема ум за усељење благодети како би рекао о. Георгије Флоровски. Циљ сваке иницијације (од афричких племена, тајних друштава, масона, хришћанског крштења) је смрт и поновна рађање или васкрсење. НАШЕ

ИДЕЈЕ сахрањују лаж и о многим појмовима и иницирају нас у знање о херојима као што су православни витез Корнелију Зелеа Кодреану или азијски јунак барон IlIтернберг, витешки генерал Дража Михаиловић и Вељко Миланковић српски вук, и

многи други српски јунаци. НАШЕ ИДЕЈЕ нас мистеријски и

езотеријски уводе у знања о Евроазији, словснској империји, новој српској култури, европској десници, савременој европ­

Елементи истовремено означавају и четири основна ду­ ховна архангелска елемента архангеле Рафаела, Габриела, Ми­

хаела и Уриела као владаре истока, југа, запада и севера

ској политици, уметности филма, сликарства и поезије. Тако

рођени исправни појимови буде у нама дубоко запретене херој-

-

ваздуха, воде, земље и ватре. Спуштање у елементе представља чин отрежњења, а потчињавање Богу и архангеJIСКИМ силама

услов је да не будемо овладани нижим духовним елементима. То је и значење симболике крста и пута крста, оријентације међу елементима и власт над њима крстом и путем крста. Човек

је садржавајући елементе микрокосмое (мали свет), а имајући слику божију у себи човек је и микротеос (мали Бог) који влада над стихијама природе. О томе сведоче и свети оци Цркве (св. Атанасије александријски, св. Максим исповедник) и ренесан­ сни хришћански кабалисти (Марсилио ФићИНО, Пико де ла Мирандола, ион Ди). Такву политичку власт са божијим благо­

словом остварују византијски цареви, српски крюьеви из свето­ родне династије Немањића и

безброј других политичких

светаца, светих и благовјерних кнезова и владара, хришћанских хероја истока и запада, покоритеља варварских стихија и еле­

Уочи Видовдана Преш.ходне, рашне

године у Просшоријама београдске

мената. Елементима овладавају и аскети св. Герасим Јордански

(5.

век) и св. Серафим Саровски

(1759 - 1833)

који влада над

демонима, духовима елемената и животињама. У својој сибир-

ске енергије враћајући нам истински људски лик: То је први корак ка иницијацији, а како би рекао један од учитеља тради­ ције Рене Генон иницијацијом надилазимо ограниченост поје­

Киношеке одржанаје свечана Промоција

диначног људског постојања доводећи биће у стање изнад

Првог броја "Наших идеја". И као шшо

сваке условљености.

ТРАДИЦИЈА значи предан,е или преношен,е. Истинска

су међу корицама нашег часоПиса

традиција не преноси се само са колена на колено или писаним

скуйљени најразличишији крисшали

путем, него пре свега духовно

- 'IУДНИМ

путевима ПОРОДИЧНОi',

шрадицијских знања, шако је и ше

националног, расног или колективног несвесног, а најпре како

вечери у овом храму фШl.Мске меморије

мој учитељ Атанасије Јевтић, духом светим кроз ЛИТУРI'ију.

често то наглашава један од савремених учитеља традиције и НАШЕ ИДЕЈЕ нам као учитеље традиције откривају Хорхеа

на једном месшу окуйљена заједница

Луис Борхеса, Јулијуса Еволу, Жозефа де Местра, Ортегу и

најразличишијих Полишичкux,

Гасета. Сви они сведоче да само вечна традиција откривењадаје снагу и жеђ за обнову примордијалних и традиционалних вре­

сшилских и Профсионалних оПредељења

дности у свим сферама данашњег живота у превласти хаоса,

и укуса: Београђанц заједно са

хтонског, материјалног и матријархалног принципа. У овом времену више није могућ конзервативизам јер краљ више није

рашницима Републике СрПске, монархисши и реПубликанцц .младићи

који слушају шехно рокенрол и њихови вршњаци којима су ближи концершни звукови класи чне музике, као и они који

своју машерњу мелодију ПреПознају у

...

гуслама или монашком Певању

Међушu.м, важнија од њихових разлика

ше вечери билаје исшовешносш њихове шежње ка једнисшву и нечем свима

нама заједничком и блиском У Пошрази за својим изгубљеним коренима, учесшвовали су сви онц свако на свој начин, и на шоме им овом Приликом

захваљујемо као редакција, у име свих сарадника и швораца "Наших Идеја".

краљ, држава више није држава, породица више није породица. ској пустињи св. Серафим чита најдубља теолошка дела

- збор­

ник дела светих отаца назван Филокалија (грч. љубав према лепоти) или словенски Добротољубије. Грчки калос значи лсн,

Типична грешка конзервативизма је грешка Димитрија Љотиhа

који постаје Југословен из верности краљу југословену. Кон­ зервативизам једино да је могућ у поштовању родитеља и пре-

а духовно леп је и добар. Истинска лепота божија која спасава свет јеједина права доброта. Није случајно да словенски превод

Добротољубија излази

1793.

године, исте године када с~\Тански

француски револуционарни парламент изгласава да нема Бога. Преводилац је св. Пајсије Величковски, Рус светогорски монах који тако спаја Русију и Медитеран, идеју северне и медитеран­ ске империје. Његова највећа делатност цвета у Румунији земљи православних Латина где оснива манастире са хиљадама

ученика. Св. Серафим Сароски преображава подвигом и божи­

јом благодаћу себе и елементе откривајући нам тако, како каже А. Дугин, тајну Русије, чије је призвање да преображава и поко­

рава стихију Евроазијског континента. Тајна Русије је идеја Русије

- мисао

божија о Русији и управо НАШЕ ИДЕЈЕ желе да

открију те ВЕЧНЕ ИДЕЈЕ мисли божије и да Божије вечне идеје постану наше идеје. Идеја или архетип је на'lело постојања како сведочи Платон у УЈ књизи "Државе". НАШЕ ИДЕЈЕ желе откривање истинских идеја или архетипова нације, државе, породице, човека и њихово остваривање. У молитви Оче наш

дака. Више не постоји бит (руски

молимо се

и да буде воља Твоја како је

традиционални начин живота кроз чије очување се чувају тра­

на Небу тако је и на Земљи. Што значи да идеје које су његове,

диционалне вредности. И нспирација за поновно успостављање

- да дође царство Твоје...

-

начин живота) органски и

НАПIЕ

76------------------------------------------------~------------------------------ ИДЕЈЕ

ТР:IдИЩЮ IЈаЛlНlХ IIрСДНОСТИ ИЈ[И K:I~O l :1ј 'IИII 11 :l3И8:1 А. ДУПIII ~ O II3CP8:1TH81IY рСIIОЛ Уllију м о же кој н

lI ajrlpe у 11:1.'01;1. а

JIOh l1 ОД03ГО ОЛ ДУХ:l

СЛИКАР/СЛИКАРКА

Божијег

OIlДa преко I ШС YCllOc-r:lllља 1lОредак. НЗЧ IIII

б3 11ЉС II.а IЮЈI ИТ!I КО.'ol којнм с мо

... едију.'olll

божиј и х ИЮI

apxall·

1'еЈ1СК ИХ Сllла jeдll Hl 1 је нспра8.111 , јер щ(о се НС КЛ311и1МО испm· ском г,огу I I УЖI I О се кла llи1М О л аЖliИ .Ч боГОВlIма Ka~o је то говор и о СII. О. Ј YC1"НlI Г1 0 rЮIШh.

у l' раДИltllјс ~ о м сми слу МИ се ООВ IIМ О

11

.ч етастратегиј·

ски м IIСnИТИ8:1њнма ИСТР:lжујуhИ духовне К О РСl lе ILOJtитик е

Консшаншuн

- Косша Бунушевац

.

тајне и духов не с и ле ~ oje стоје иза IIOЛИТИЧКИХ феl lO.ч еI IЗ. ТО ус мершш IНЩ I

1IIITCpec 11 у 11раЩlУ ГЕО ГЮЛ ИТИКЕ I·I

СЛ Ю'ЛJI·

Н Е ГЕО ГРАФ ИЈ Е к :ю БИТ!IIIХ 11ОШПltЧКIIХ фактора. ГеОt IО ЈШ1"И' ~a ј е 11раll:Щ 110литич~е гсографltје ~оји ИСТIIЧ У МЖI IОСТ ТШlllа 1lОл и-rи чки облик Д РУШ"f1J..1.

IIOIje ...e држаВllе II ОЛ ИТИКс, n ржавне

гра шше. IIаШ1 0IНiJ1l tН ка рактер н nсихош'нј у. ОсIЮШIН и КЈ\аси · чшt ХаусхофеРОIIИ n:ОnОЛ НТ ИЧКlllюјм оо и су к р в и ТЛ О, СВССТ О ГР:Иllt ц.:lма И пол ит ика rIР ОСТОРЗ. Т~КIlУ r'С{Јrroлнти ку н у r"t'ОГР:lфС~ И М ДМ·СР.'olИltНзмо м

1I Т!1 ... е

СРПСКИ МАРКИЗ

orlTepche·

м:пеРllј:UI НСТИЧК У про·

ду бљује СЗ~Р:lЛllа геО I'рафllј:l ~oj:l уэ нм ~ у обзир, l юред утинај:l тла, К О llфнгур:щије терена, У1" Иllзја м орэ..

[)C1{.1 11 II Л ~IIИII:l. И 1101!e3:HIOCT t:I ДУ Х О А НИ.'ol II e H e preтC KltM чllшющt .... ;1. МС<:Пlма Itз ~ ој имз су TOI{OM B[)C .... ella rpal)ellll ХрЗМ ОU II ра3 1111Х I!Cpa и .'oIссти, мз 3 11ЗЧ:lјllllХ Ilc'ropltjcl{llx збш!шl..'L r OIlO Pl1 СС О 3('м:lЈ1.с~ и.'ol бра·

зла.ча rЮ31ШТlI М још у Щ>СА lI ој Кltllи као фСIIГ ш уи, к оје као лз

ОJllх~ђју

MCC"f:l

nогађаја. БШ1 11 ЉУДII СI!CCIIИ IШII не тих брззди,

113 11 1101IC3.1110CT

ЗС М~ ЉС КIIJoI 'Ј акр а:.l а и!lи З l{ У l1 у 1tПУРIIНМ т~ч кама кз о JoI t'Ст II.\Ш

кој има се ло гзl).ају ч удссlt 3 II сuел.сњ.3. Зttl)СОС КIIХ Сllла. Ту је

ell epl'el'CKI\X 11

11.1

лелу ч удна

11 11

j3MA~ H.a БОЖ:lII С~ ltх а l{зраJ1lI:1

геОI' рафских сила к ој(' су

1:.1.'010

IIСII ОЉ3 8.1ње ду.

ХО ВI ЮГ. ЕП РОЮllјск а lI1ј('ј:l, 11OЧ('IIШ II од 11рШIХ сuр оззијщз 11 0 ч е1"­ ком

l!el{a Тр убеUkОГ. ФЈ10РОIICКОГ 11 Са8IЩ Кor' 3:ll{ojc је то PYCI{:I tt:IJI Euро rю м 11 Лзијо м Н yjCJIItI I,('Ib3 меюперзнских lI~PIlI'p3,!lCKH X УТlщајэ.. С:I eopoIIC KII ..... снбир· ск" .... 11 ILе IПРО.13 l1јСI{ I\.'oI слс .... еI Пщ.щ "а с ll\.' до nаllашњег Ду. ГШI ОI10 г еВРО:l3I1јства, дубо l{О је Ilр ожета y'ICII,('Mо n:oпол итици и сзкр:uшој I~ОI· рафlфl. У I Iостој ан.е 11 Рe:lЈIIЮСТ t:ll{ралие гео· I'Р:lфије IoI ожемо се унерlПН погледо .... 11.1 IШ рту Србијс 118 I{ojoj I{ao да је УЦрТ.111 ~PCT Чllји ХОРИ3lютаmlll КР3К 11ОIICзујс ДI!С lleЛик е светш ы: СР"С КШ" нар ода CIL ВЗСИЛllја Острошког ( к од НtIКШllћ:l) и CI!. Про х ора П Ч llll.с к ог (код I:Ipa I1..1), 11р оnззсћи та'"tO кр03 СРСДlI ште c pllCKe дух оон ости Гl eћK y I IЗТ Рl фРllшј у, док 1ICРТНkЗЈ1 I1И крак ндс кроз Il ећку пзтрнјарши;у 11.1 сенер 11рсма Г"еогрзду 11 Фр ушкогорскнм маlШСТИРИ.'olЗ и lI a југ Т.1'1 110 113 К рФ, МССТО cporlcKor' ст рад:щ.а 11 в.1Сl{рсеll .:Ј.. IIра80СЛ3Ullаllдеја 1IJ1:Ш:Ш..1

ЕСХЛТQЛ QГИ Ј Л ~a o 11оследњи знз'шјаlt l юјам ~оји.'ol дСфlllll\ш е .... о НАШЕ ИДЕЈЕ управо је и У ЧС Il.е о 11ОСЈ1СДЊИМ

IIP OCTO P:I и Ope Melt3, I{адз ће се 3113'13) С ШIХ стмр" И I IOCTYIIK~ , I{:lда ће Се ~оlt:tЧIIО Р:lЗОТI{ Р ИТН ш тз је С:lм ооб.'ol311:1, а ш·r.1 IIYXOBII.1 НСТИI Ш_ П О РС!L TOI"":!. ССХ :lТQJlОгијзје y'lell.e о крајl1.СМ СМIIСЛУ и И IIII JЬY lIа1lије, nржаве, IЮРОlllще It C\l IIX KaTC I'O pllja. Ес хаТОJlогија је учеll .е о страШIIO.Ч суду Г.ожије м 11.1 1{0Me ћс ПЗСПI СIIe маске и 11:1 1{0Me ћссви I ЮВН свe-n: ки 11 белосl!CТСК И 11 0 [)СТШI бнтнсмеШ Шј и I{M:I ће се как о каж е Хр истос С l lасти 011:1; ко IIpcTp"" 110 I{рај з. К ој " 11 ретрllИ 110 крај:l да се не IЮКЛОI Ш I'дОЈIII .... а М З.Ч О llа 11 ЖРСЩtМ:I ~:lПИ Т:lЛНЗ."ta, КО.'olУIШЗ."Ш И JL Pyrllx л~ жltllХ IIМllеријз. ТЗК О се бит ка за Н ебо увек IIОЛИ 11.1 ЗСМ ЈЫI, како то yвel{ гово ри 11I1:111ика Лтз н ас нје Ј еIlТИћ, кој" и С:lда "~ светој CPIICKOj, хсрце· ГО8.1чкој зс мљ и R<ЩIt бll ТКУ 3:1 cllaceH.e CIIOjllX раПIИ l'11 и свог 1I:I РОЛэ.. И сваКII OIшј KQ ИОII" ту бин у IIС МИС ЈII! О -rоме ~aдa ће 1I0ћ и ~ О Н:lЧ;lJl сул Божиј ll. је р 311:1 да је );.1 t:1I.1~Oгa у свак ом мо м еllТУ, .1 нароч ито у .... ом с нту његоне СМР'rи с уд Бож ијl'. Св.1· CT6:l pll.'ol3,

О крају с вета кз о

рзаоТ КРНТlI праuн С Мltсзо н

~II l1I 1{~R БО Жllји ~ ИТe;lне МИС11И о то.'.l е кзла ћс ДОћ l' C M~K СIIC"ТЗ.

0 . 992. г. ~ao год ини lIеМИII ОШtoг 1I0лас~з :111· Тl tК р It СТ.1 I I З 11 0Jl ИТlIЧ~ У 1111:1CT 3:1ст рашlt ll3Ј1 11 СУ 1 10 1l ске М :l.I10 вер · не Ш lt рсћ lt страх у Mclj y II СК ИМ 11Р"IШI1I1 I ЩШ-IЗ српс~ог IIЗ РОДIl. l-ј:l ЖЗЛОСТ приче

ХII.1Л3 Богу СрllСК И IШРОД ТЗКQlIМ rlр ttч ам:t није бl!О 3:lстрашеll.

За што7 Зато што јеСРl lСК II нз род ве" п рош ао етраШl1ll судн

11

т. Дел. ј е сликарка. Коста Бу н у ш евз ц је СЛl lкар, II З Србиј е, II З Беогр ада, стар Т. Дел. ј е пр едратна да м а сликарка. Сус рео сам се са њеним сликарством

T:tj

Koj ll

се свему см еје,

K:lKO

данашњнх да н а, што II ЗНОС Н већ КОЛ II КО ...

крсеll.е.'ol. Н ијс СЈIУ'шјно да се I13Л:l3.1" НА ШИ Х I1ДРЈА УОЧ II ИttЛ0 8!lаIШ.

којll је ССХ3ТОЈ101U~И и

lIебес ки

роl)еНЉ111

С Р I IСКО Г Ilарщщ. То је да н onpcneЉCIt.:J

CPIICKOf I ШРОllаl1:1 челу ltебссl{О к оје jec:IM Xp lt CTOC

са СllеЛI.\1

Шта то з на'НI ?

к а жу

Значи да OНlI мртви могу б lПИ ЖИВИ , кроз нас сада, живе.

'Iпкао I lОбеђС It х рllстОшl ....

8.11)JLcllIall:J.

U3P OMJ!:I3:IPOM3.1 цаРСТl1О It 11.111 улзскз У 1'0 I1ЗРС1"U0.lIЗ II 1 1ОС)IС к ога б ити Србltll ]ltаЧII бll 'ГИ '101\C1{ О llреlLеЈџ:1t 3:1 то LIЗ{)СТRО. l,с6еск о XPIICTOIlO цар· CTIIO. г,IIЛ О CIleCItO бllЛО Itl'СIICC IЮ тако да се yuel{ II с пtl Ш и rlрЗ АIIЗ СТ311Јlи1ј у Itспред nРОЛ:lзItItК .чатеРllјалнltх ОРСIllIOСТlI. ВIIЛОIIД3 11 је ДШI ро ljсњ:t срПС~О Г ItЗ РОЛ:l

I{ao свето г Itарола. СIК.'ТИ народ 31ta'lIl да су СА" у ТО М 113 рОЛ У СIICТИ. ТО зltачи лаје "арод cl!C'r јер 11 .... 3 БОЖПIlСКУ .\II1Cltjy, мисиј у .... ОСта између М едитераlt;l,

Ш то з н ачи, да CВ
Одабрати свога, своје, којих н ема и живеПI нм живот даље. Тамара и Ј а, униш тавзмо границу живота и

смрти с пајај ућll се као деца у п еску, на играл ишту. дан има ... дaНl I Ma

и ШlОстолске ХРllшћаltск е осре. Видо вдан НАМ тако у Iшш е.'ol

CIICCT О IIЗР О Л У Чllје је I IЩ.l10113Л II О ttесllCClЮ јешю 11ОРСЛ It PCI{Of II ~POJl3 Х рИ· шћанск о и Чlфl је jC1l1l1l1t МIIТ хришh:IltС~И МI!Т. Тај MIIТ I{ao времену 01-В:lрЗ

CIICCT 3з

и ст иlt С l{ е RрслltОС l ' И,

3:1

дож ив.љ:шам сус ретање са о ним

cpnC l{ or

11:1 т о rIНТЗl I .е

живом (са лицем

11

БР:lТЗ. ГОСI10Ш IIIЗ ДраГОСЈ1а8:1 Г.о кш13 и 1t3с, њего ыlx саРЗЩ Щ l{а и IIРУГО8.1. њего вих Бе1lИХ ОР1l0ll;l И борацз у I{ УЛТУ РИ.

Пита ње

113.'010 01l1'000 P lIашим ТРУIIО :Ч је 3:1 'Iас С р бе ОС ИОUlЮ, Љ1кле t'J1eMCII"f:lpl lO, трзлltu нј · ско, Иll ицијЗЦијско, саК Р ~J1Ito, I IО JilПИЧКО 11 ес ~3ТОЈIОШКО пи· T:lII.e. Питзње jeдltllcTDCII O 11 ОСТ3вл.а Њеroш 1{3Jl каже: СУ ЧИ:>! ће:>!о И :Ја ћ ,, ~ММЈ1I1IШI И 11~ д ру"' cl",c>(t \ЈИТeIOl\r.. 11.1

којс I IOI{ УШ ЗВ3 М О да

беху.

11

н ез н ат н ост н .

шакама, сада), ш то је такав, захваљујем срет но сти наших неизмерних моћн

MOjl1X

- можда

моћн ?

Ј а могу да те наСЛИ1\ЗМ,

IIщlt о lt :t.Л н ог IIССI!CCI ЮГ је стаЛlIO тј ·

IIЗЩС Г ГЛ ЗIII I ОI' и одгово рн о г уред ника ·

KOjll

Ето м ене. ИСТОГ таквог (још, чинн ми се, нма н е КIIХ СУ МЊI1 ), али драги мој •• , насл икаТlt сл ик у п о н еко м е,

тзље 11 провера која Itсче 113Ш УСЗIICCТ. НЛIlIEИДI-:.Ј Есу П ОКУlllзј ОДГОIIОРЗ

зауве к.

Оно што сада осећам, осећам захваљујуhl1 Њll ховој пролазности , Б II ВСТВУ , хтењу

ЛУХОIlII ~ реаЛlЮСТ. као ХР llшћЭlIска сзкраЛl Ш ВРСЩ I ОСТ и ка о садржај Iшш с r'

..

И тако, господс ки, необавез н о. IIН ТИМНО у cp eдl lHH арнстократс ке атмосфере, гео графсКl I KOдl1pa H e,

нс

Евро пе и слове нства. М IIС llју ЧУ8.1рЗ ПРЗUOCJlавл.а КЗ0 ИСТНItСl{е

roЩlн е. То је била љубав

Схвзтно сам, да о ни , који су бил и , м огу ож нвет и кроз нас живе, сада. Тако сам поч ео однос са њом до

ltебес l{И "арод КОЈIИК О гtщ се томе смеј:1l1ll I1Сl1 Ј1ltбеР3Ј1Ю.'olа н

црк ве нс 11есмt.'", 3Ј1 11 јс It

година .

н а прв" поглед, љубав кроз време.

ушзо У есХ:lТО И н нз небо. Тиме је н зш "арод у"ст нн у постао сз·гаliе. И З IЫIХ се с меје 11a~~o

]972.

47

Ја могу да те оствар"м. Делотворност је особина свзко-дне ВНII Х догаЬаја. у сваком догађају налази се "семе'" преТХОДНll Х ж и вота, постој ећ н х данас. Ето мене,

IICTOr таквог, са

м огућ ностима свега.

Они ту, они који м огу б lП И додирнутн , о ни овде и сада УЗ llм ај у о но што је било

- Та мара

пружа руку­

Костз је при хвата и све се настзв.ља, драги моји.

Портрет особе, портрети са н сликаром , дат утнснутом превасходно шhу лепоте човека, што он мора бl1ТИ Же.љ ко И. f10ЗI/ШlOвuh Беседа НЗГОllOреl Ш Itз београllској 11РОМО lllфl НЛШИХ ИДЕЈА , УО ЧII Видовдзltа

1993.

г.

" ј есте... И би слика ... Тнтулирана :

СР П СКI' марки з. Косша БУllушевuц

НА IП Е

ИДЕЈЕ

------------------------------------------------------------------------77

ТЕРОР МОДЕ

Соља КараџuА

ЛЕПОТА У СЛУЖБИ ЂАВОЛА у нељудској величини градова нама савр еменог свеша рађа се један ЙОШЙУНО ноа, :сuйсршрофuранu однос Према нечuје.м сЙољашње.м llзzл еду. Наиме, у овој .мноzољудносшu једног безбројног .мрааињакц ПраКUl U Ч 1f О једи ни нач и н да неко на себи заустави нашу пажњу је његов uзzлед, сшилска шкољка која с швара Привид

нейосшојеће аушеншиЧНОСLULL Уйраво rисшер u чно наzлашавање значаја одеће, обуhе, ШМlшке

фРllзуреје, .можда,

u

u

најочuшuја особеносш наше еПохе, њен жиг и

њено Проклешсшво. Данас Мод а као некада Вера и Нацијц Постаје арХО6uи аушоришеш

u

u акшуелну одеflу рекламирају Под бљешшавuм

рефлекшорu.мц .медијске хероине наше шраошко.мичне цивилизације_ Сllдllll Крафорд, Линда Еван1)елисша, Крисши ТарлиН2ШОн, Ташјана Патиц и НаОМll Ке.мбел йредсшuаљају недосшuжни узор и врхунски идсал жснс за .младе свройљаlfке

свих нација

- исшо као шшо су некада за њиховс, шада .младе, йрабаке билс Косовка

дсвојка, Јованка Орлсанка, Шарлоша дс Кордс, Милун ка Савић или Исидора ССКУЛlllt

З

I1I1 С О­

IIIICKO HJIII

ко, УС Jllще танке и д н дебе л е, I1 ЈIII (божс С:l'l у вај ) Ј'lма тс IIС ЛIIК
JIII'IIIO

J1I1

1111

Jl IЩ У, с ада нам је

11PI1-

да II РИСТУ llllте про м с нама '!

Помоћн

hc на.\1 I lр llJlOЖ С НЈI ТССТ у кој с м hCTC саз на'l't·1 KaKIlI1 сте I'JIII ка lШ;"! lIа.\1 ј е б уду ћв оет, ,1 с не CYJIChll 110 I1З ГЈI СДУ 11 ра С I ЮрСДУ Јlе}tО ШI Il:1ш е г Ј1 ШЩ . к о стс,

З[l БРllll У П1 узима те о гледало, Еlросу ђ ујетс, IIIlж с"Ге за ­ об llЧН О каж е о но ш то

001.\1

\ш.rю доте рате

Iшак , ЧИНII

..\JIII

прво.\!. сус рсту .

Il pll

11 .\1:1те у жа с ан ТС Н ,

IlOста llљс н е БJIIIЗ У I1ЮI далс ко, о БРllе

с клад н о обуч с н е и о ч е Щ Љ1l llС оеобс? То . бар

lJaM да

б ~I ТI \О СС ра злt lкуј стс од ДР У I"lI Х ж с на ј е р су нам ОЧII

окрУЖС ll С ОЛГО l юре и з бllр даје IIЭll естан резултат. Л

ар има н ешто Л С IIШ С за љ удс ко око од ЛС l lO Н

'1OIICKa,

- IJJMIIНK;"! .

шћ е 0 1 [е т П РС ЖI еаllе ПIЩ\ с в е тс ких КОЗ .\1 С ПI'1ара . ЧIIМ отв оре ж е н с ки ч аСО I1ИС, каж у

непорецивu арбишар наше вредносши У.место неуйадљиаuх луiiiака

у излогу, данас најновије l(о.мЙЛеше

Ж С II С, 1lallМ с, знај у ш та II З:l тога стојн

О lta је з а С Jl у жна з а IIС Jl У ле пезу Iшш е l- IIЗ ГЈ\сда, Ј\ајч е­

С весно 11 не С l!еС IЮ ћ с то одр еД ИТI1 II С КI1 uаш да Љ II

110

IJe

0 11

же Ј11IТС да Зllате. IНI

01lrOIIOpC 11 " Iшмес тите" HOII\1 зб ор.

љем у м е њате н наЧIIН ШМИllкања. То ј е

крајња 11',I III1 ца до кој е мож ете Jlћ" бс з 1 IОСЈ1СД II ­

ОДIIОС и формирањс Мllшље ња о тој особи , без об ­

на , а да н е ЮI'убlпе осе ћај за ре алн о 11 обје кпш-

зира да ли с е ради о м у шкарцу ИЈII·1 ж е ни. А ШТО Cl'

1\0. Мн о ге к ој е знамо сес не ч е шhе заб ораlJ е

тич е де це, Оllа с у уве к ле па

Јаље. То с у

c lm

с м о н екада били

11 TaKUH.

ПРIlР Ol(НЗ. Ч у 11110,

a. 11 1

o lle

11 оду

кај е Зllам о гошш:t .\lа , <1 HIIK:lдa 11 Х

н с ПР С IIОЗIШМО У врв о м M O M e ~IТY.

М е ђ УТIIМ, даlШ С је тс шко У СУШIЛI се

1101';1": '

За то чнтај,\lО I lОlI е К[lЛ 11 о накве еШl е тс,

11]111

Да ти друге IIЗ, и с ку ством сте Ч С IIОГ, стра х а ла ћ с м о

II X С
у глсдати одраз крајњсг не у к уса , а

CIJC 11011 OIlр~Ш ­ c uy сре ћ у,

је м о ("добро је :ш Жl1lще, ал и еТlJара бо ре"), је р

rl РllкладllO оБУЧ С II

ш ча С ОIllI С:1. А тнрлња О Jl С Т1ИМ и Р У ЖIIIНI ж е нама

дање м да је

YllpaBO то

lIајмодеРllllј е. 1-1;,

'r е шће се може uидет и л е по

11

l1 с м о II с ћ с утра ср е таНI

мушкарац ОД најмоде Р llиј е О llрсмље ll С дам с . Мо ­

Ollpe Me

за мушкаРL\С д;шеко ужн ,

rra

yx ualle He

ЈШ С М С­

у замку саllета

је тск ОЈIp;"!З 1 1ристој llOСТl1 М У ШКОГрода.. Сам о

жда ВСЛIIКУ уло г у у том е IIГР;"! и Чllље lнща да ј с IIзбор

пр е1Lе ТII М О ПОI 'JlСДО М и с ла т к о се

01111

Jllај у како им ј е с а нама , ал и ШI .\1 то НI1)1[I11 н е ћ е

с у ТlIм е

pe hll.

IIr-ре шкс 11 JlУДОСПI мањс :>.югу ћll . Тако се н ер етко

Са др у ге стране , дам е које су " ИII " ч ес то се

дс шаllа Да с кр о мно It с кл аДIIО обуч е ll м у шкаран

ј адају да су lI ес хваће ll С ~tлll погрс шн о

СЛ О В I Ю-ПРИllаТIIII р у чак или l!е ч е ру. А 3Јшјући за

CX tlalle He. Ila нараВIIО кад С IIС IЮЧИЈhC од 1101'реШI\ОГ CX lla1'iII1..1 ( 11Л11 l-ре ШliOГ 11р н хватања) Tyb~I X КIЈаЗ II ­ liOIIlll1X Tp e l tДO II:l. ЕtlО 11 Рl1мера о УllOтребll \lи ри са: СII С " 1111" дам е lI.'.шју рит у а л уп о требс 11ltрll с а за lIlICIICBe и 1I0 hllC до гађај е, нараlllЮ \ IНIIХ н ајмодсрЈlI1ј~I Х 11 lIaj C KYEI 'n' ~1 X . А IIOЧl1ње СС

с нагу

квашпет каракте ра кој ll су МУ Ш ЮlрЩI с по­

об l1ЧШIМ It 11НПI .\1II11М дезодоран сом , п о оБJl
соБН ll да Il с кажу кроз с ној с пољ аШIЫI IIЗ I'лсд,3аШIiI

'le IbY "л акшим " Il арф с м о м за 11РИl1 nе о paдllO l­ .1С IIОМ ГlраПIОIlУ, 'Нlјll сс Ml1 pllCJI:IIIIIO Il згу б l lO у с вој зБ РЦl111 к ОјllнајEl е­

изгл сда ПРllllлаЧlшјс од јестс, и у 1Iм с рllЧКОМ

c llOje IIр аПlљ е. 011, ако ТО CllpOTOM џнн с у остај с ue ll-

тл м е н и то се IНШII , осе ћ;"!. У оделу , с а КР
б llћс ЈIOС)lОВ3Н

'1011e K c llpe Mal1

да озби љан 11зра ~

лшщ замеН l1 о с м е х о м ук о}t ИКО I1pll c тallcT e lIа

11

на с, же н е, краllат е

Jt

нагопара да

HOCIIMO

кошуљ е

11

110·

OlIСЈШ,

л е ППlр -машн е уз с ну т е Ж IIН У ШМlIнк е

уз Meдllj c KY

M
11

хltt ш оз у с а те ЗО:>.I-ВОЩIJI.о м

А Оlща дол аЗl1 и промена бој с крс мам;"!, ЛОС I"lOIIII­

"то је жена буд ућнос ти " . Баш liOJlЮ.!О ШТО с мо за ос та­

м а, С ll р еј с в и ма ,

;Ш и IШВ О!ШКIII1Х МОlЏ1ИХ збl1 ll3ња, па ,т.с НlljeдaH ко­

ЖIIТО I Ш:lUа, ч еШI ч но седа. Шт
11:1 је Molleplla мрк ва IIJ\lI Kpll1lllO црве н о, yp
лега или 11рllј:пе љ, у забо раllllOеПI ко см о у СТllаРII , " е

мо ОД себс, а

упита имамо ЛII tJроБЈТс ма са же нама II Л II нрОС1'ато .\1 .

е тран о .ll ј еЗ I1К У.

Н е ка страна и домзћа салон с ка КШlјентела

lIac-

Т31111 са Kope KЦllja.\1a природс IllI е к :, lIам редовно гюка­ зује до к аје граllИЦС су

1I;"!lLpcJlOllaJIII c llOjll.\l " падом УВII С", а МI1 заостали и U
Лли 11 од ТО ПI има ['оре. 11апредlll1 С ll ет штедll 11011<111 11 ШI1Llщ се еам ,дО К ]!а с Ylle K " С КО шиша , ,\I II С ЛflМ lIac заостал е . Они ДРУПI у ТРС IЩУ , 01111 ШТО с у "1111", пр е воде те ксто вс са callC1"Il.II
нараllНО lIаЖII

себи блtlжље

1I

llOЉС ll е к оји I1 с ШIМ

01lpOCTII1"I1

ако I!О­

11ажње , ТР УШIДИ стс се н Ш lј е С КУ I Ю. И док коса н с

l юрастс К ОРl1 СТlпе С ll етс ко м одrlO објашњсње ( Чlпај:

сам о за Оне којll Оllај де о УОl lllпе могу наЗllаТI1 фрrrзу ­

о праlшање ) да I1ЗГJlедате У lIрilllO

110

ром. У вези с ПОI , косе је нај'l е шће ПОllе с тајало сра­

Када ЊII .\Ш то пал и зашто Il е би

нама? IыIаa форми­

pCLICllaTa за ње н ра ст, сјај 11 1111110, маСJl\1I1011O уље, 1 1а л It МУIJ , заш с· ћерена lIодица ил н lIoJta у којој је стајао бел н л ук 11 још 110ла фРllжидера 11 ОС1'аIlС у раЗ lLl1М комбllllаuнјама 1I Meplt.'04a. На ОС I Щ II У IIзгл еда којll ре ЗУЛТ llра I ш стаJ\lI с у II ИШта мање ч удни I!аЗIIIНl фрrrзура K
змерно IЮрас ту броја

раље

каВЛlпет. Јај а,

за б удуhll 0СТ.

T3KlIOI' ''611"1'111111'' KaJIllch

Ilосл сnњој м од и.

с ве до ј едном , а Il ама као наук

с пом е нус м о Ш Мl1I lкањс , хајде да о том е

М
1I

- .IIушкар lЏI

Ollaj

начин. АЛII да се прво огра­

с с к од lI<1с, још увек , lIе ШМИIIкају .

ружн и х, Il е го само мањс

јанка", "Т llф У С", " преса ", " МОХIIка н ац", "ј е ж", " ,\IаРII­

Ш I IO оп с наЖJIIlјсг l юла. А о нда с е рачуна

нац".

кој о м се с н е то л е ll О

Сие

стр ани

реllе rlПI

11

стра lll1

lIазини

узме .

као

- како се

ПI С КО.\1 н ружа на да да ћ е борба з а О'lу"ан.е ОЗО!l с ко r'

I\Jtll

IIнш е ле llllХ. IlСЛtIКОДУ ­

ШМIIIIка

IICnlKlIe И1l11 УllрОllа сти , Џl TO ИШI'I С - богатим nомаћl1М 11зраЗIIма

же н е самс најбољс О] III ШУ

-

1I

као што то жсн с О ЖСllама з н ај у . А зашто?

11 дll cajlll1 x

1108РШl1lЈа

1IJlyha

IIOС1'а 'l"l1 м оде рна.

е КОЛ ОIJJК II Х

1I ЗllР
Зато ћу да ГIИЩ С М о ж е нама, а за ,ЫIХ кажу да н ема

"тарзан ", " Бе л Ам и ", " фс н карс" (да 11ЗIIИlJсте), " Т1:I JIН­

оl rраuда ње за н суспех или IIOШI МОДIIII арлаук

с в а чул а ".

И СТI1I1И за IЮЉ У. то б ll " :I с МОГJl О рС ШllПI бар Дсла

имате та)lС Нта, Iниш ајте с ам о

11

0110,

II

Ј еД Иl l У Ш :\IIС У да IIреЖ l tllllМО г\оn ОllаКllIlМ при­

о м о тача

1'0

КII3РИ " . 3аи стај с с коро

I1маПI у рсдн у фрrrзу­

ЈШЖЊ У

м есс цн. Зато, ако за

l-р е ШIIТС. Бар И3 трн разЈ!О IЋ: радили стес Ilу нољ убаlll1

He Moryhe

I1ет: " ЖС II С К II м "рис тр е ба да за О КУГI~1 с нс 1 1РОСТОрс, с в у

каРд ItlШЈIН С, са шаll СО .\l да се I1Р~lкриј у за н е кОЛIIКО

ле стару изреку у " ЧlIзма Е'ЈIШIУ чу"а Illубара фри з ур у ру ако 1I0 С l1те капу 11 Л11 шс шир.

POJ\OCTOjнtlj C осс ћ з шта ЗllаЧ11 о нај маркеП1НШКl1 са­

Такnе какви ј есте, у 'I е му себе најllllШ С вол ите да IIIЩlпе

KOjllX

11

у ч е му се најбољ е осе lште lюл е h е и

01Jl1до

ШI,\l ј е стаЈI О . СНС остало ј е, бар што с е 1"I1'I С МОДС,

мање uаЖIIO. Таква ле l 1Ота 1I1·lј с IIрол а З llа СТllар 1Н1 с твар, а на с таЊС М духа

11

IlaMa

-

Шlј е

ј е Шl је УЧl lltIlМ О lI е пролаЗllflМ

тела.

n ---------------------------------------------------------------------

НАШ Е

ИДЕЈЕ

ЕЛЕМЕНТИ ТРАДИЦИЈЕ

НАШИ ЦИТАТИ Као шшо шанка искра .муље својом

ј СII3 flОЛlIПlчма МУДРОСТ

С6СШлосно.м сШрело.м разбија .муклу шаму HOh.u. коначно ошкрuаајућu I6 С НУ

иJ/lj.~

.миcйiepиjy, шако и ове књиге .мудросш и

Latt,U rl/S "Pofifiqlle"

ј

од неколико слова шоПе наслаге лажu са

Ам о хоћсмо да ратујемо, УЧIIН ИМО то што п ре. За нсмо­ J1II МО НС!Lеnи1 ће бllТИ сувише

једне и увек исше исшин е ве чн е

састоји се у томе

IleMoMp:l.Tltj c

да уве р иш I I :lР ОД Д3 ОН в ла дз.

MaCIIO.

17ernand dc

.мудросши Пле.мuhц књuжевнuци.

I3гјпосп, IЗсг1iп

]933 . i1 odci11UlCflyffi

видевши Ilс.м.UЧlCи еlli11узијuза..м..

војсковође, богословu йроговарају у

ХиШ.деро.м.

вечности крuсшалuма традицијског

ј

.мuшљења Са йройоасдаОНБЦа,

Постоје сам о

ойшуженuчкиr клуЙа. Пред 0К.f10ЙЉeHOM

аојско.м, у шугu самоће

Tp ll

..у војСЦI1 ЛИСI1I tr1Jl11На тереТI1 хао шпп :1

u Цl1НUз.му

C/wrles Beulldeluire C(Ji!lIr mis а т/' 1861.

"Моn

СII.1КИ хриш ћаНИlI који неМ:I

xepojc l( or

Вfoy,

1905.

П Jlебеја l1 1 1I1ј е одређен 11I1СМОШl'lу свог положаја, већ

йосшuјућu оПшше добро једне

нискощhу Сllојих

О.

Spengli!r

" Мисли "

ј

И зашо нас неће за чудuшu блuскосш

u

Знам о да је ЧООСI( р азумно бllће, а д:l ЛII су Н љул и то н сто'!

uсшо аре.меносш коју оссflа.мо док

Raymond Иllтелемту:uщи

- ТО

HIICY, 1(;11(0

то често lюгреШIЮ

1'080 PII'

t 'T JlYII:I је 11 CBllpella доброна меРllOСТ I( oja уп итмује децу ШТ
t cYlICpell

м оже бlПИ

CYPOBII Н еРOlI. :ШII I lepOlI 11 Iнt~~д

С3.:о.\О јеДDН TCll yтa K , јеДIIО ,.,. у сто roДlltш, I1СТ МI1IIута у оеку, је ~II""

llpei\ole K~дa се ин тслектуалац слаже lюl(реТо .... - 11р80Г дана РСDолуцнјс.

са He~H M ПОJll1ТИЧ·

Рјеге

једин сшве носш нашег људског Йорек.ла

/Jriell La

Иосlr еflе

дели б и да је СШlКО ОД њи х желео јеllаll llео С:lд~шње рево­ д~ бll и м IlOда РИ Jlа rеllОЛУllију у ЊСllој IНПIIУ II ОСПI. Сад СI!..'IIЩ са својс cTp~IIC n l1чС: 'Тl ревише!"

t "Да је Л уј ХУI IЮГllll уо 10. знгуста са оружјем у

рука.\щ његоna бll крр

друr.tч ије ОПЛОдllЛ:I ЉНЛ~IIIС

caCB IIM

Фllщцуске. Смрт II~ гу61IЈ1НШТУ. У срl'lI ћУТIllЬ.1 народа, ос­

ј недужан

33 3JlОЧI1IIе мојИ М:1 мс тсрете. OIIP;I' Ш'I'П М онима кој и мс ШDЉУ yCMp l ' И М ОJIIIМ rЏCllOlla да моја I(p~ 11 /1 1(3113 Ilе l\ад"С IШ фРШЩУСI( У. YMll PC.\t

"Да стс (11pe реllОЛУllије) Ynll 'r,IJl Ii све ФР1llЩузе ви ­ ЛУllllјl'. И )глела 11~ је ре80ЛУIIнја УСllој И ШI снс Ib IIXOIIC жеље

ј

u

M
t

Cearge!> Sorel "Rej1exions srlr la ~ ;olen ce"

али громким zл.асо вuма живе

и uашег Пле.менишог циља.

светљеШlј ll , :1 то је CIIC У11рОllастНЈЮ:'

су ЉУIIИ кој ll се бавс МIIСllНОЦIL,"Ш.

нашим срцима Ту, йред овим нечујuuм,

заједнишшва, .можда шек ту cxoaiiiaмo

-

11 М УДрll Map~o Л урел ије. Н арод је често

мо, MIICJI IIOЦlI

храбросшu уса.м..ље/шшшва ијунашшву

6 11 11.1ј ућ l1 ЩЈОСIIC1'љt'lшјll

љуЛI\ !IeIIОСТ:lПI 1I СЈlOБОДШфl. Н.сГОIlИ СЛС!LбсIlИIIII су обј~­

"ЛIIСОЛУТI Ш

изговорене негде у нашој БЯLlЗUllU и

uрошлосшu, учимо се - једном заувек -

ПРОСУЛlЮ :

Атn

слушамо ове .мудре речц које као да су уйуlt.ене баш нашој йажњи и само

" Во лтер је

oceh:l"':I.

заједнuчке Традиције, уредно сложени

лисшови књиге ПредаЊlL

умро по п ут Лl1 1!.1

сrr;IЛlI II.1))ОДУ ла ће IlIIстајућ ll СЈlOБОlllllфl бlf1"И и 11 РО ·

ј

годину у којима су на с шали ­

Ile 1(:10

t

у себи је СDИНи1.

Leon

шаорцс, эаборааљајуhu u.1tЩ йоложај,

1I бс.:! РСJlи гијс 611 11<.'6.1 и ТЛ:I."

'"l-l uроII 6сззсмљс ЛIIтсј~ ЛРЖ~IIОГ између

ј

крuсшалu заувек наПушшају своје

u

-

створеЊ:l вреДllа П ОШТОII.1ња: свеште·

IIИI(, P:l TНl I'" И 11eCНlII(.

самоспознаје___ ови нейоновљивu

прилику

И3РIКЕ rРОФА АНТОАНА Ае РИВАРОЛА:

ХУЈ, 2 Ј . јаll_

Lalli.v

1793.

т~ lи:

Y8el(

cp~Mlla з..1I1Щltј У,)а престо,

3.1

сам у

IIMarllllalllljy .. Yi\olc<>

K ~o крал, Л уј ХУ] је ззслужио С80је несреће јср IlIIјl'

д~ ПРIII II срој 33l1ат: мао '10RCK IlIlје IIХ 3.1СЛ УЖ II 0. ЛJIII Уllр:l.lЮ су га њeroRC ВРJllll1е УЧ ШlИле

Tyl}lI M њеГО80М

I Ш РОIlУ:'

t

ј

"Н ема 1lllчеl' так о OIICyrllO l' К 30 ШТО је IIрИСУСТ80

,"lжIДОСТ је стање IIyxa ... I·le старнмо због броја I·ОдиН .... старlIМ О онда ~аJl.:l llздамо С llоје

t

II/ICaJIC. "C:lBpeMellll

Сеn. Ми с Аr(/щг

пле.\tll llll нису IIИШТ:I друго до ~IIt'ТlI

Њ I IХ ОDlIХ 11редака.

За IЮВИllарс је све што је м огуће - СУШ Т:I НСПIll:l. Ноnоге (lе Ви/;.uс

"NolII'ea/l

/abIt'UlI

de Parii'

"' Жи вету У Мlф У ··, 1"И IIII ЧII::r. рСЧСl l и ца СВНХ lIi\o10Љ.1ВIIХ 11 1IТелеМТУ~JlЩ:l н ЦlIII I\ ма

Што је

IleK 11

Сlшгlеs

П ОJl ИТIIЧ~Р НИIJПЩIН llји. поrorulијll је да

постане Д:lлај Л:lМЗ нских I ЮВ НlШ.

Н.

de BlIkиc

Pegl/Y

ј " И сто риј а ЦI!ВНЛИ3.1I1ије јс, у СТ Шlр ll. 'I сторltј~ III'ЮУРС"

ј

Дрuzослuв БОICUIl

Ј еБDћ у M:lTep !1 Јеврејll~Ш /1 масоннма и изД311:1'IИ""3 и Х итлер у, и поред договора, амо ме Il спровоци рају. LU/li~'

Cefine L 'ecn fe des cшfаџгеs, 1939. Ferr/jntlnd

Слобода I lије IlЭнад HCTНlle. СJlоБО Д:L Шlје 11311 3Д ззјс­

Владuмир ГаћиIIО8ић

нс lIOДССI'I~ 11 1111~ шта 1I 0ЗИ:ПО.

Pr;n c;pe,v d'action

ј

Косо na !"'

Од СВИХ

ЉУДСI( НХ

IIp::r.в::r. IIзјврсдн иј::r. јс

(У l:\('.J и c~ ~мери чмим ТЗОljима)

А.с/јоn ИоnuJd Иеugun

ј јер се нс ЈЮI И.Ч:l.

3.1

ЏОII Рид

C/lUrle!> MOllгrns Francnise , Ј 1. sepl. /915.

ј

ј у МРIlН је Ж И IIОТ расс, у мрви је Бо г Н:l Шlје! Смрт је IIРСП Оllltnа naскрсу. ЛтеlIТП је II:IС МРС II DЦllj e.

Тодор Или"

Умрстн - то IlIIје ништа. П омушајтеда ЖlIвите. Тоје већ

UIIIIНЈШ3-1 ција 3.1CHOII.11Ia 11.1 УЖЮIЮI,У сам:I. себе осуђ ује

Ci\ol pT,

11 СЗ3I1I1СНОСТ

ОтаџБИ l l е.

Гшщ~о C~M синоl'I Рзмб.1. Сад зна м Ш111 ми је чинити.

на

Код С рб.1 СВ:I~Н обll Ч1II1 lIојllИК ЗIШ ззшто се бори. Кад је б,I О дсте, м ај ка га је I ЮЗ'црЗ llљ.:ша сп РСЧ И i\olа: "'ЗлраllО ОСIICТll ич е

JOSf'pll de Мајыге

"Consideralion sur lа Fгалсс" 1796.

*

ОЊ'ејга Sulщаг

Хришћ~ II СТВО су 11РОllOведзли неУI(И, ~ верОIl:lJIII учени,

0 110

Д3 lюбеДIt. мо р а б,IПI

3..1урл~ти н IЮIlt.'Стн У бој:ш Ilccpehlle и IЮШI ЖС llе.

Д Н I IЧМ ОГ IlIIтер есз.

зато

xohc

Yi\olCТl lIIM III(ОСlIllРЗТОР. имати TaJlell:lT~ борбу н Cl·P:IJI~IIK1. бllТ11

м УчСlIIlМ И 33 8С[}С'III К, ЧО8СК 33llаДНIIХ маIШР:, 11 X:ljII)'K. м оји ће

ј

JI !llНlJТf'O IIO R гpџ(i

ј СрПСМII револуцно н ар. амо

мзње ~ООВIЮ и траје мн ого дуже.

будутlНОСТ.

Јеаn AnОIl;fJI Иuуmоnd

Атn

ј убнјс.

Le Реп, Paris, 14. ЈП '84.

CMpTll11

казна

ви ше нс преДСТli llЉ:l и губ llТ3К чзстн.

Неnгу

Ј. М.

i\oI yl(a i\ol.:r., .:1 sic pcr grad us

lIajllpe га треба П ОдВР rlI У­ lend i\ur, и 11сма Бог Д:I

а !:! јт а

среће II:Iшем в:uышом рму. МИ, Хll3Л3 Боrу, Ж ltlllli\ol О у временим а I(IlД:I.

KOMYIIH~M ј е ста ри дин осаурус, још увсм способ.1Н д:l.

АI( О друга'lијС l lеhСII~ "Р"Э II.:r., ТИ блажим

de МОnJегШnl "Mafatesla paгofe de MalиJesta", 1950.

Писмо Џс.м.са

I

са yjjycтBuмa исi1иi1lflвачu.м.а Гаја ФОlCса

80 --------------------------------------------------------------------

I-I A YI E

ИДЕЈЕ

"ВАМА СУ ПОТЕБНИ ВЕЛИКИ ПОТРЕСИ, А НАМА

МУДРОСТИ ЈУНАШТВО

ВЕЛИКА РУСИЈА!"

Ове снажене речи државника и препородитеља Руске Им­ перије,

председника

тадашље

владе

Сто.llИпина

изговореllе

Слободан ЕрuЬ

почетком овога века у СКУJlШТИНИ (Думи), као одговор насубвер­ ЗИВllУ и анТИ руску делатност левичаllCКИХ паllтија, и данас су драмаТИЧЈIO

актуелне.

Под

ЧIIРСТОМ

и

мудром

руком

хришћанскOI' државника царска Русија, IIOСЈlе реВОЛУI.ије

овог

СМРТЧУВАРА ИМПЕРИЈЕ

1905

године, ДОЖИIIЈЬана нагли привредии успон, IIретећи да, према сазнаљима аИаЈlитичара са Запада, за само једну деценију ПОСТ3Ilе

најмоћнија држана cвer.!. Уплашени од Империје која се Пllед љиховим очима обнавља у пуном сјају и моћи, непријатељи Русије

прецизно циљају у IЫIIO срце, У ПјОТјЈа Аркадјевича Столипина, који после атнетата у Кијеву

1911.

изговаllа своје последље речи

ПЈОТР АРКАДЈЕВИЧ СТОЛИПИН. Дело и с.мрш.

I,ао TecrdМeHT своје Русије: "Умирем за Цара!". Од тог ударца Русија се више никада IIије опораllИЛа, и након ТОга најмоћнија словенска држва тоне у сумрак у коме се

lIећ чује потмула грмљавина ГР3llата које падају на Зимски дворац, симбол вечне руске моћи и љене државности. Ову тешку слику болно је ОЖИВеЈ\О бомбардоВatЬе Белог дома, такође симбола државности И зд3lЬЗ наllOдне воље, у коме се браниоци БеЈlOГ дома.

_.", ...""...-

упркос практичној узалудности отпора, херојски боре, умиреllИ

I

сасвнм извесном вечношћу еllОГ чина, са лаким покретима прста

важи у свим државама. Нема· законских аката који би могли да спрече Владу да настави са спровођењем оваквих мера у случају да је државни организам потресен до сржи. То је, господо, стање нужне одбране: такво стање не само да је Државу

\

доводило до примене силе и репресује, до примене различитих

I

видова репресије према различитим лицима и разне категорије људи

на обарачу и лаким осећајем смрти у души. Шта се то догодило

је. Постоје, господо, судбински тренуци у животу државном, када је државна надлежност изнад правне и када треба бирати

се непријатељи Русије 70 година каСlшје НaJIазе IIОНОВО на почетку?

између целовитости теорија и целовитости Отаџбине. С овог

У историјској коющиденцији овог догађаја где су суд­

места ја сам, господо, прозиван и неки су се позивали на моју

бински срећу прошлост и садашљост, као Д3 је садржано ПРИЗН3Iье

политичку часност. Морам отворено рећи да привремене мере

историје да је у IIротеКЈIИХ седам децнија ишла погрешним путем,

не могу бити дугорочне; ако остану дугорочне оне, прво, губе

и да се данас опет ВJlзтила Н3 почетак, Ј,ако би можда поново

своју правоснажност, а, такође, могу утицати и на народ, чији

КJlенула ПJlавим путем истинске Jlуске и словенске обнове Им­

се карактер мора неговати законом. Привремена мераје оштра,

пеJlије духа и самобитности.

она треба

На том тешком и МУКОТJlПНОМ путу обнове, данашље пред

собом

имају

драгоцено

искуство

Личност П. А. Столипина

великог

(14.

ЈУ

1862.,

руског државника,

одбрану части и интереса Отаџбине

-

Дрезден

држављана

те последње светлости,

На прво питање,

одстранимо

њихово

Снаге антихришћанске завере убиством Столипина

време отклања узроке који су довели до револуције. Доноси и

руској империји задале су смртни ударац од кога се она више

спроводи закон о аграрној реформи у оквиру које је подељено

никада није опоравила. Поред сила организованог зла као главних узрочника

нових руских

слома империје, који је завршен сатанским убиством Руског Цара

и Мученика Николаја

Романова,

за

овакву

судбину

напади, који подједнако долазе и са левице и са деснице.

Столипина, и трагичан крај Русије, несумњиву одговорност

Левичарске

сноси руска интелигенција.

људе

-

извршиоце

Уместо да прими на себе део одговорности, и да својим

економским јачањем

знањем и ауторитетом стане иза премијерових мера одбране

сељаштва отклања се њихово незадовољство, а тиме узроци за

реда и поретка, интелектуалци су се безбедно самоизоловали

хаос и превирање. Десници која репрезентује крупне зем­

од стварности, расправљајући и забављајући се по салонима о

љопоседнике ово не одговара јер би хтела да сачува велике

светским и универзалним

поседе и привилегије, да живи од земљишне ренте и да нита не

љајући тако усамљеног Столипина на ветрометини моћних

ради. Столипин у руском домаћинству види богатог произ­

антихришћанских сила разарања. Умор од живота, духовна

вођача и извор политичке стабилности у Русији.

безвољност, спречавала је многе учене људе тог времена, да осете срећу и схавте значај живота у једној нациналној држави.

"пролетеризоване револуције.

сељаке"

Стицањем

потенцијалне

власништва

и

Резултати убрзо стижу: Русија постаје велики извозник

Када хришћанско,

нових пруга Русија је убедљиво на првом месту. Годишњи раз­

напуштали отаџбину многи ће интелектуалци прекасно и у

грла стоке и чак

35

вој Русије може се упоредити само са l:шанским привредним успоном после

Русија

II

спроводи

пред терором

свега

што

је

очају се запитати, колика је срећа имати националну државу, а

далекосежну

економску

Столипинов говор:

царинске баријере. То је била неопходна заштита од интерна­

НЕЋЕТЕ МЕ УПЛАШИТИ!

ционалног и лихварског капитала који се спремамо да под фирмом "тржишне економије" и "слободне трговине" крене у пљачку економских ресурса и руских природних блага. После бољшевичке револуције пљачка Русије поприма застрашујуће

размере која се одбија по принципу признања црвеног буржуја Хамера, да је на сваки уложен долар добио

600.

Аналитичари са Запада примећују да ако се настави овакав привредни успон, Руско царство ће за само

10

година

бити најМОћНИјадржава на свету. Истовремено државу потреса

тероризам, пљачке и анархија. По налогу Лењина Стаљин са групом бољшевика препада конвоје с новцем, убија државне службенике и спроводи такозвану "експропијацију". Размажена руска интелектуална јавност за убице и терористе показује знаке симпатије. Последица нек­

ритичког прихватања "слободоумних"

- безбожних

идеја које

су

19 век и Запад подарили Русији. Збрка идеја у галви, немир 1906 до 1908 године комунисти, анархисти и нихилисти извршили су 26 268 напада и атентата, убили 6091 лица, ранили 6091 људи и у души, рађа хаос и несрећу у држави. Само од

Други

-

проблем

је

владина настојања

учење

не

личи

-

на

револуционара. Мислим да учења

социалистичких

и

назива њихових, као и о томе да· овде присутни уопште не праве

разлику између програма тих партија. Ко су они? Одговор на то питање треба тражити у званичним документима. За пример узимам званични документ, изборни програм Руске социјалис­

тичке радничке партије. Ту пише: "Само навалом широких народних маса, само под притиском народног устанака армија

(на коју се ослања Влада) поколебаће се, пашће тврђаве самодржавља и деспотизма, само ће борбом народ освојити власт у Држави, освојити земљу и слободу". Завршна теза гласи: "Да основе државе успоставе слободно изабрани народ­ ни

представници,

скупштина,

да

се

општим,

у

том

циљу

директним,

сазове

уставотворна

непосредним

и

тајним

гласањем, без обзира на веру, пол и националност; да сву власт и сва службна лица бира и смењује народ и да у земљи не може бити друге власти осим оне коју народ поставља, која је пред њим и његовим представницима одговорна; да Русија постане

демократска Република". Ту је и други документ: резолуција конгреса, одржаног у Темерфорсу, пре почетка рада Државне

Думе. у резолуцији стоји: "Конгрес је одлучно против тактике која задатке Думе одређује тако што је органски повезује са

Владом, јер Дума ограничава многе основне законе које народ­ на воља није санкционисала". Зати следи завршни део резолуције: "Конгрес сматра да је неопходно да се, као прив­ ремена мера, све централне и локалне терористичке акције

политику која ограничава извоз руских сировина, и уводи

којима се суди

уништења

безбожних бољшевика буду

колика је трагедија и несрећа изгубити је.

светског рата.

такође

и

призорима

проблемима, остав­

милиона

52 милиона

пред

питањима и

грла коња. Индустрија се убрзано развија, а по километрима

жита, а на селу се гаји

правилима.

револуционарних партија, него је пре свега реч о сличности

савлада и укроти силе демоније и разарања. За врло кратко

узима

уобичајеним

чули изјаву групе социјалиста

која је једино способна да

реформа

није тешко одговорити.

постану природна, ако им се силом не супроставимо? Овде смо

већјој се смело супростављао. Организованом злу супроставља

им

господо,

сложенији: шта ће се десити ако против

ци у безбедне просторе салона и библиотека да би је описивао,

да

уобичајених

крваво бунило још није прошло и тешко ћемо моћи да га

- не бежи од ње као многи руски интелектуал­

виде

применом

Одговор се јасно назире из наведеног. На жалост, господо,

и као председник владе. Столипин тешкој руској стварности

партије

средствима и

његовом усмеравању ка природном, мирном кориту?

Са хаосом и анархијом који у то време потресају Русију

Спровођење аграрне реформе прате велики отпори и

обичним

привремени закон препрека природном току народног живота,

суочава се најпре као министар унутрашњих послова, а потом

домаћинстава.

појаве

закона? Постоји и други проблем, да ли је овај искључиви,

способности и воље долази на чело Русије у најкритичнијим тренуцима за њен опстанак, у време револуције 1905 год.

3200000 десетина земље и формирано око 320 000

уклони

ли има снаге да обезбеди живот и осугура имовину руских

осећања дивљења и поштовања. Овај државник изузетних

- хришћанску државу,

да

да "оде у вечност". Зато

-

Тако се постављају два питања. Да ли Влада може и да

-14. IX

херојски палог у

пред сумрак који ће задесити хришhанску империју, која је - у нама изазива и буди највиша

организацију

преступа,

и да конкретизује своје обавезе.

распламсала велике наде

гледа право у очи

талас

Влада данас треба јасно да прецизира у каквом је стању земља

Столипина, чији нас хероизам и му ДЈIОСТ уче како се ствара и

Кијев)

да заустави

ремећења правног поретка и онда

Пјотра

брани национална ДJlжава.

1911.

оно је Државу често доводило и до потчињавања свих

туре, којаје понекадДржаву изводила из опасности и спасавала

година, ипак не заllрlllе свој 1I0сао, тако да данас поново морају да бомбардују симболичко здаље Ilародног сувеJlеlштета? Како то да

генерације

-

вољи, чак самовољи једног човека, оно је доводило до дикта­

непријатељима Русиједа, упркос дуготрајној IlрИЛИЦИ од преко 70

Заседање Државне Думе привременог закона од

... Овде смо чули

19.

13. 111 1907.

усмерене против агената власти, који имају административно

-

политички

и

значај,

ставе

под

непосредну

контролу

руковођење Централног комитета. Такође, конгрес да се пар­

године: о измени

У1II1906.

оптужбе на рачун Владе, чули смо да је

тија мора што више заложити за ширење и продубљивање свог утицаја у земљи, користећи се новим средствима и агитационим мерама,

да непрестано

у

земљи

развија

основне

потребе

она окрвавила руке, да је за Русију срамота то што је наша Влада

широког народног покрета, који треба да букне у општи ус­

увела мере какве су преки војни судови. Схватајући да таква

танак",

настојања неће довести до стварних резултата, знам да LlИтава Дума од Владе очекује јасан и конкретан одговор на питање: какав је став Владе кад је у питању настављање рада на

битних докумената. Постављам само питање: да ли је Влада у праву што је, при оваквом стању ствари, направила

доношењу закона о преким војним судовима?

демонстративни

Господо,

ја

нећу

одустати

од

одговора.

Господо, нећу вас замарати читањем других, не мање

потез,

потез

ка

формалном

нарушавању

Нећу

закона? Да ли Влада има право да чини уступке револуцији кад

одговарати на нападе о "прекорачењу овлаштења" и неправил­

су у питању њени верни службеници који су, као што видите,

ностима које до пушта примена новог закона. Такви напади су

сваког тренутка у смртној опасности?

прегласни, неосновани и још је прерано на њих одговарати.

Пошто је Влада дубоко размислила и свестрано од­

Говорићу о другом битном проблему. Говорићу о нападима на

мерила разлоге, закључила је даДржава од ње очекује не доказе

саму суштину овог закона који се назива срамотом, злоделом и

слабости, него докюе вере. Хоћемо и морамо да верујем,

злочином, који разграђује саме основе Државе.

господо, да ћемо од вас чути речи које нас успокојавају, да ћете

Ови аргументи најчешће се срећу и највидљивији су у

најзад прекинути крваво безумље. Верујемо да ћете рећи не оно

ставовима члана Државе Думе Маклакова. Ако бих хтео да му

што ће све нас ставити на страну рушилаца историјског здања

противуречим, онда бих ступио у правну полемику с њим.

Русије, већ оно што ће нас довести на страну оних који се боре

супроставља увођењем преких војних судова, а те неопходне

Морао бих тада да станем у одбрану преких војних судова као судске, јуридичке установе. Али мислим да се на том нивоу

да је пресаздају, преуреде и улепшају.

мере за завођење реда на Западу, коме очигледно смета успон

размишљања не бих размимоишао у ставовима ни са г. Мак­

ће донети мере које ће овај строги закон ограничити само на

лаковим,

опљачкали

5 милиона рубаља.

Таквом

насиљу

и

лудилу Столипин

се

енергично

Русије називају "источњачки деспотизам".

исте

примену у најизузетнијим случајевима дрских злочина, да би,

позиције. Тешко је супростављати се суптилном правнику који

речима које прецизно погађају суштину њихових намера: "Вас

у часу кад Дума порине Русију у мирне воде, тај закон пао сам

талентовао

не занимају наЦИОНaJIНИ интеJlеси. Вама су ПОТJlебни велики

од себе, без подношења законодавној скупштини на увид.

На жалост изградња и обнова "Велике Русије" спречена

другачије да размишља, она мора да заступа врло строге и искључиве законе како би се сачувала од распада. То је тако било, тако јесте и тако ће увек бити. То начело је у природи

уосталом, умети да разликује крв, о којој се тако много овде

је смрћу Пјотора Столипина. У овог великог хришћанског

човека, у природи саме државе. Кад кућа гори, господо, ви

државника и храброг човека пуцао је терориста по имену Бор­

улећете у туђе станове, ломите врата, ломите прозоре. Кад је

лекара, који се веома труде само са једном надом и жељом, само

гов. Последње речи које је изговорио П. А. Столипин биле су:

човек болестан, његов организам се лечи

"Умирем за цара".

врста отрова. Кад на вас насрне убица, ви га убијате. То правило

Заговорницима левих идеја Столипин је одговорио

ПОТJlеси, а нама Велика Русија".

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

ни

са

другим

брани

говорницима

доктрину.

Али,

који

господо,

-

заступају

у очекивањутакве речи и таквог обраћања вашег, Влада

Држава

мора

а лек је увек нека

Господо, у вашим рукама је смиривање Русије. Она ће, говорило, крв на рукама џелата, од крви на рукама савесних

с једном вером

- настојећи да

излече тешког болесника.

Превео са руск.О2:

MUJte ПаlliП.елuh

81

НАГРАЋЕНА "ТРАДИЦИЈА (ЗА ПОЧЕТНИКЕ)'I

ВОЈИСЛАВ ПЛЕСКОЊИЋ Добиiiiник наiраде "Наших идеја" "ДЕСПОТ СТЕФАН ЛА3АРАВИЋ

жан и истрајан у овом пролазном свету где ништа није посто­

СРПСК"

јано осим његове воље. Активно одређујуhи свој пут изнад

"GOlfERDAMMERUNG" "Аутопсијаје императив романа.

Не треба причати шта неки лик јесте:

треба га видети сопственим очима"

- Ор­

тега и Гасет.

Постојало је доба када су жене

Награда Наших идеја" Деспот Стефан Лазаревић"

чног насолва Голгота и мање загонетног

најбоље

критике

из

области

коњићу за љегову "Традицију за почетнике", текстове кој и су објављивани претходних годи­

"I~I~

..>

Образложење редакцијСКО2 жирuја:

извезло је у осами дивотни лик јунака

ји IIОООКИО СI\УЧdј М РI\СllИСdООСТ П\:КОГ I\УТОРА П\:

овог романа. У његово доба жена није

I10TKpl;yj\: УК\:К ЊНОК ТI\I\\:ПI\Т. И оБРI\ТПО - I-\d су

тако

натуралистички

описану,

о\:ки 01\ Пl\јТ\:I\\:ПТОКl\пијих српских УМОМ ч\:сто ИСЦРП&ИКddИ

скоју

према боравишту умрлих нав, које би одговарало нордијском

Niflhajmu, студеном и суморном месту маглуштина, којом влада Хел, Локијева кћи, а где долазе душе умрлих од болести или старости. Тежња ка рају, словенском пребивалишту убијених

на крају времена, као Одинова војска, у последњем окршају

поднаслова роман из балканског живота,

зија, а својусвежину и пустахијску похо­

раскалашној енергији, словенска душа је одувек имала зазор

госте одабрани погинули племенити борни, који ће се појавити,

-:.

"Тмико ПУТА С\: у Пdшој КУl\туриој истори­

била мушкарчева самообмана, већ илу­

провалије зла и оrњева гордости, остварујући се у свој својој

храбрих бојовника, равно је Валхали, у којој се, по предању,

на у илустрованом двонедељнику "Дуга".

Неко романтично девој'Iе, заклопивши бар окну алегорију тако карактеристи­

за

српске културе додељује се Војиславу Плес­

биле праве жене, а романи прави романи.

ту,

11

ИПТ\:l\иг\:пцију.

п\:оо­

добра и зла. Уосталом, рај и рајевина, у суштини значи гозба, место гозбе и уживања, и могуће једа из корена ра, води порекло и име египатског бога сунца Ра, који је уједно и бог целог неба.

Постоји живот и смрт, јединство и раздељеност, али ништа не истрајава до јуначког самоостварења човека. Његова

лојалност својим начелима испуњена је идеалом знања које

препознаје и види линем у лине, "као што из искресане ваlшице блесне светлост", али без наивности неочекиване и

нспро­

узвисио је у жртвену љубав. Краљ Ми­

ПОК&ИКОСТ

П\:ОГРdПИЧ\:ПОСТ СКОГ

мишљене спознаје. Истина је безвремена релаl1ија непосредног

лан Обреновић, први српски независни

3ПdЊd САМО РПКИМ 3dПИСИМd. б\:I\\:ШКdМd и (КМ

сазнања и свако писање (јер постоје материјалне цивилизације

владалац после Косова, успео је да "два

у ИI\Ш\:М СI\УЧdју) КРИТИКdМI\.

човека у мени" (како прозорљиво гово­

СКОГ

СТИI\I\

И

начин омаловажавања у души изговорених мисли. Став у Пла­

КојИСddК Пl\\:скоњиl\ ј\:. 110 ПI\Ш\:М CYI\ У и

ри св. Павле), у транснедентном заносу

обједини, поставши свестан да су му ве­

ос\:l\dЊУ.

лики духовни и телесни дарови дати на­

трмицИјСКИ МИСI\ИI\I\Ц прот\:км мц\:пиј\: српск\:

уштрб

срећног

анонимног

живота.

Народ је још увек био сконнентрисан

б\:з

копкур\:пциј\:

и ЦИВИJlиз:щије које сви носимо у своме сећању), тако постаје

ПdјТdd\:ПТОКdпијо

КУI\ТУРП\: историј\:. бl\ИСТI\КО ИМ\: кој\: ј\: п\:оч\:ки­

тон овом седмом писму само је забележено упустио које треба памтити: "стога се ниједан разум:ш човек неће никада усудити да своје мисли повери таквом једном инструменту, нарочито нс је­ дном тако непроменљивом као што јс писани текст."

Они чије знање не трпи импровизацију хаоса реп роду­

око представе свог владара који је пред

КdПО бl\\:СПУI\О и П\:IIОООК&ИКОМ I\dKOI\OM об3ПI\ПИ-

ковања краткотрајних иделогија и који са гнушањем гледају

собом имао речи Дантеа (из

De Monar-

1\0 ској ТI\I\\:ПI\Т У РI\3УМ\:КI\ЊУ ПI\Ш\:Г ПI\РОI\ПОГ

разарање дисцилине и ауторитета врлина, не причешћују се

сЫа): "Вођен љубављу и правдом Мо­

биl\d и ЊНОКОГ dРИСТОКРdТСКОГ ИМdМ. РАСПОМ­

нарх

је тај

који је

(minister omnium)".

служитељ

свима

Беше то политички

жуl\и П\:ОПХОI\ПОМ ШИРИПОМ 3Пl\Њl\ И П\:ОГРI\ПИЧ\:­

прошлошћу у библиотекама затрпаним епигонским бистрењем архи-зидара посвећености. Не пристају ни да их разори препу­ штање ономе што грађански конвенционализам назива "спор­

реалиста у времену тобоже напредних

ПОШI\У ИПТ\:Р\:СОКdЊd. Којпсмк С\: МКО Kp\:l\\: У

том·' и где се супарник баш тако и гледа

мистификатора који су на Западу већ ис­

СКОМ МИШ&\:ЊУ МОР\:У30МА ПРdКОИЧК\:. фО1\030-

Не препуштајући се слепој судбини, данашњи ПОДВИЖIIИl\И

плели паукову мрежу лихве, братством

фск\:.

прожеће и тело и дух хармонијом можда последље борилачке

повезаних секуларизованим (са)знањем,

али беше и романтични фаталиста са

БОГОСI\ОКСК\:.

Х\:РdI\I\ИЧК\:.

исторИјСК\:

\:РУl\ициј\:.

\1ИШЉУ да вера у народ, у аутентичност

ТАкоl;\:. Њ\:ГОК УСdМ&\:ПИЧКИ ИМdl\. ПI\СУ­

ilостојања, као основ друштвеног живо­

прот КI\РП\:КI\I\У суј\:т\: Њ\:ГОКИХ П\:I\ОРdСI\ИХ ТI\­

та, може спре'IИТИ шизофрене идеоло­ гије. Но, изузеци се не праве где интерес

КМАЦI\. ММТПО ПI\С уткрl;уј\: У ПI\Ш\:М ук\:р\:њу.

влада; одмах је упао у дириговане магије

Војl1СI\t\Вt\ Љ€СКОЊl1tl\. HI\I1I\\€. I\\ОЖ€Т€ CP€CTI1

старозаветног левичарења непрестаног

УЖI1ВО CI\I\\O HI\ TP€HI1H3111\\1\ I\I1КI1ДО!\ 11 H€Д€"'OI\\, HI\ (\11-

порицања

и наметљив их агитатора ра­

зноврсних партијских разглабања демо­ кратије добро темпираног капитала. Да нема минициозног тумачења

- само

као противник.

вештине којом није завладао "спортизам" и комернијализовани "инстант-исток"

-

аикидом. Аикидо је лахор који нас прати

"аЈIaКТИЧКИ се увијајуhи око нашег космоса, предајући неис­

IlРПНУ енергију уз божански хаику стих песника Башоа: "Данас је Нова година. Дајте ми мач, наследство нашег рода!"

ТУРГl1јl1. (\1\11, МТО C€ С ЊI1I\\ I\\ОЖ€Т€ ДРУЖI1ТI1 пр€ко Њ€ГOBI1X T€KCTOBI\, 113 којl1Х 6(\1\\ OBД€ HI\CYI\\I1U€ [IРI1К!\3У­

j€I\\O H€KMI1KO."

аутентичних датих седница и стеногра­

фски верних говора, анализа борбе за ус­ тав (из

1888.

г.), описа живота народа

коме песма (о Бановић Страхињи!) даје честитост и веродостојност, све би личило на патетични лите­ рарни кошмар дворских интрига, старости и покајања, огледа о ништавности фабриковања "јавног мишљења" и присуства прерушених сарадника Охране. Овако, када на крају свога вре­

са неизбежном смрћу, уздижући своју дужност, побеђујући све биолошке страхове, стремећи ка вишем животу, са оне стране времена и простора. Борилачки дух бива освећен у својој само­ hи и ћутању, једним замахом отклањајућИ све што IIOткопава самопоштовање и што би га чинило плашљивим, малодушним,

ситничавим и себичним. Поносно остаје веран самом себи, одв:!-

мена оде самопоуздани човек са једноставношћу хероја чије

лично ја потискује традинионално краљевско ми, слутим о тра­ гедију једног народа чији епилог, зачудо, већ знамо. Када офи­ цири погазе своју заклетву и масакрирају последњег владара из династије Обреновића, газећи мужевни дух аристократске хи­ јерархије, обистиниhе се Мишелове речи да је демократизова­ ни сатана умножен и оно што је про живео један човек на путу свог сазрења, не одолевајући увек искушењима, али никад не изневеривши убеђења, чекаће нео народ. Не духовна спасоно­ сна, већ физичка, уништавајућа. Голгота.

"Zu End ewiges Wissen!" П.С. О писцу само један детаљ. Када је Владан Ђорђевић био у елегантном изгнанству као посланик у Атини, присуство­ вао је дворском балу на коме је краљ Ђорђе, услед темперамен­ тне игре ишчашио ногу. Док је краљ запомаrао, Владан је

скинуо фрак, оборио краља на отоман и снажним захватом вратио кости на место. Облачећи фрак у гробној тишини која

је уследила, док се краљ опорављао, само је рекао: "Тако ја пеглам!" и напустио двор

Ot\ X(\Jt\ УК(\ t\ О (\"K"t\O(\ Кажу за жене које су се бориле заједно са хајдунима, да су не само биле врсне и храбре већ и да су носиле мушку одећу. И тако се долазило до остваривања дужности једног вишег, "обавезнијег" живота, посредством прихватања супротног, му­ шког, принципа, кроз подвиг самоопредељења ка слободи. Та­

ко је човек, одвојен од свих других и стојеhи сам за себе, проналазио своје духовно средиште, одричући се ускогрудос­ ти, самољубља и инстикта затворених у круг уживања, венчан

ПОБV"(\ (\\(\С(\ у цивилизацији која намеће грижу савести онима који се

вредиосно разликују од већине

•

није лако бити део елите или

"угледне мањине". Злонамерно ИСКIЈИвљаваље природе есклузив­

ности веродостојне елите

- само је један део негативне фаме која се

о љој вештачки шири. КОI)ен речи "елита", ПЈ)еузете из ФII3НЦУСКОГ

језика, почива у латинском глаголу

eligo:

пробрати, изабрати,

одабрати. Кикерон говори о избору пријатеља. Човек модерног доба суочен је са пресуднијим изборима.

82----------------------------------------------------------------------------

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

интелектуалном чуђењу. Започиње од корена речи, говора, тог

KdKO

сазвучја 'ювека и универзума и води вежбањем имагинације од опипљивих ствари "а lIематерија.rIllИМ аllхетИI10ВИМа." Овај пос­ тупни повратак стварног присуства Апсолута одвија се преко авантура витезова у потрази за Гралом, визија светих отаца, самоконтроле алхемичара духа, непробојне ауре космичких

енергија вежбача тан чи чуана, до свога динамичног средишта. "КОСМИЧI{ОГ човека жртвоваиог стваралачкој Речи" (Рг Веда

164), Логоса

1,

отеловљеног у Икони која је била најчишћа, гаран­

тована форма имагинације."

Око осе имагинације образује се космогониј, спирално

се о(д)мотавајући и потврђујући свој унутрашњи свет блеском призваних слика у досезању онога што Цола

- елегантном еру­

дицијом зналца нордијских митова, евроазијског шаманизма или симболике иконе

-

афирмише као

sophia perennis

(вечна

мудрост). Неизразива лепота вечнс мудрости доживљава се

пред Иконостасом који је "граllИ'II\О ПОДРУ'lје, област слика између нашег света

- нашег

дела цркве и невидљивО!'

- застором

одељеног дела црl{ве у коме жртвовањем БОЖаЈlСТва оживљавају

архетипови." Архетип није ништа друго до праобраз оног"Који је Иl{она Бога невидљивога, Прворођени прије сваке тваllИ",

и

животворни узор наше свеколике имагинације на једном путу

ка правој духовности у овом видљивом свету. Једини пут не значи немогућност избора човекове сло­

бодне воље. Принц таме уместо строгости имагинације нуди разуларене сањарије. Овом пречицом се брзо стиже до пркосне тескобе изврнуте литургије и чаробњаштва у које је, по Цоли, унезверени Запад залута о, напустивши сазнања чији су чувари били још само ретки визионари попут Парацелзуса, Блејка и Гетеа. Новостворени, агресивни и деструктивни "илуминати" преиначили су индо-европску културу упорним неимарским

клесањем сваког камена који ће узидати у своју пирамиду псе­

удо-демократије и квази либералности као стожер владавине економије и управе универзалне империје трговаца.

ТУ(\\dЧUТU СРПСКU ГРБ

Само се још докони пролазници згражавају над графи­ тима по београдским зградама. У сиромаштву преузетих натпи­

са и симбола, углавном англосаксонског порекла, помаља се и један

- "фолклористички".

Крст са уписана четири ћирилична

слова "С". У последњем тренутку за историјску свест потомака

оних хероја чији су гробови блистали одсијавајућИ спектаку­ ларну раскош меноса, оне борбене јарости, животне снаге и жестине,

појавила се књига "Родословне таблице и

СЈШСI{ИХ династија и властеле"

грбови

аутора Душана Мрђеновића,

Александра Палавестре и Душана Спасића. (Нова књига, Бео­ град,

1987). Али

пођимо редом, од почетка.

Некада је слава припадала грбу и његовом носиоцу, Био

је то симбол који издиже смисао стварности, када је искра

оружја цизерила божанско присуство, "Душа" једне линије предака живи више но поједини

'IYBap грба, алка

у ланцу поро­

дичне традиције: грб постаје своја слика и самостални носилац једног времена. Од тада опрема витештва, употпуњена квали­ фикованим изразом симболичке имагинације хералдике

-

може

остати

упориште

- која

чини науку

матафизичких

ра­

змишљања. У доба крсташких похода, преко лица ратник је

носио затворену кацигу. Он није носио образину (персона) који су му други наметали или којима је желео да убеди друге; уместо еластичне маске, иза које зјапи празнина, онај који је ратовао против неверника је схватио да посебност човека не лежи у статичком глаголу бити већ у динамичном остварити се.

Да би га следбеници препознали није било ништа' природније од декорације штита, орнамента кациге и огртача који је носио преко оклопа. А то је био панцир којије гипкошћу својих алки сугерисао нову, металну "кожу". Витезје навлачио други кожу, чак је и такав обрис био одбљесак личности, јер је човек био божије створење:

истовремено једна природа

и

мноштво

личности.

Пратећи тај процес и уметност напушта иконопис

"Гвоздено тело" је била само лична другост која одсли­ кава разум, слободну вољу и суверенитет, показујући се и изра­ жавајући се "бојама" и "знацима" хералдичким одличјима, чија је природа есенцијално симболичка. Постаје надиндивидуа ко­

Узмите књигу Побуна маса (Чачак,

1988)

ја изражава титулу племства. "И тело и душа су енергије човекове

у којој Хосе

Ортега и Гасет сецира доба у коме живи (а то је и наше време),

ПJlИрОДе, то јест оне су начини преко којих се изражава личност

а затим херојским заносом воље настоји да оплемени оне пре­

идентитет субјеl{та" (Христо Јанарис). Крсташки ратови узди­

гнути до достојанства свете дужности, вратили су се сећању

остале трагове самобитности човека.

Хосе Ортега и Гасет, Шпанац пореклом, филозоф по

својих битија. "Стојте, дакле, опасавши бедро своје истином и

вокацији, социјалист из љубави према аРИСТОКllатији" (аристо­

оБУl{авши се у ОI{ЛОП правде. .. А изнад свега узмите ШТИТ вере. .. и кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је реч Божија" (Ефес,

кратија као врсност!), створио је један савршени водич за ово

14 -17). Тако

доба агресивне осредњости, нивелисања, гутања и асимило­

6.

најбољи и најплеменитији међу људима удвостру­

чују и наоружавајусјајем изабране врлине и моралне квалитете

вања свега, од етичких до интернационалних наслеђа. У овој

своје војничке вокације. "А ми I{оји смо СИНОВИ ДаЈЈа будимо

илузији заједништва постоји само једна особеност: "да прост човеl{, мада препознаје у себи простоту и просе'IНОСТ, дрско истиче

трезни и обучени у оклоп вере и љубави и с JtЗЦИГОМ наде спасења"

властито право на просечност и простоту и посвуда их намеће".

(1

Неко ко баш и није превише срећан због тога неће наћи одгово­ ре у делима која баратају превазиђеним и излизаним формула­

грбовима и њиховим носиоцима; то је остало као и слава ројена

Сол,

5,8) На Западу је после Крсташких ратова створена наука о

ма друштвено-историјске кабале, терминима преузетим из

око сликовних знакова и амблема под којима су преци ратовали.

економско -политичких, класних и националних СТ:Јња и одно­

Но један нови сој се "окористио НОВЧаним неПРИЛИl{ама велика­

са, искључиво својстеВIIИХ деветнаестом веку. Хајдегер пише:

ша после КРСТ'dШКИХ ратова и измамио велике повластице". Сој

Јединствено, ријетl{О, једноставно,

yl{paTKo

прилагодљивих, "једнодимензионалних", лукративних. Нова

велико у повијести

никада није саморазумљиво те стога остаје llеобјашњиво". Ортега

социјална класа, велика у броју и моћнија од предходних

потврђује мисао великог немачког филозофа о аутентичној и

грађанство, показиваће само емоционалну несигурност и сво­

неаутентичној егзистенцији, не узимајући ни елиту, а самим тим ни масу као социјално-културне одређености, већ као оп­

ђење ауторитета на обележја спољне власти. Али је један хри­ шћански народ у борби са завојевачима, доказујући веру у живот вечни, изабрао царство небеско. И то се свршило, како

шта витална својства примерена сваком човеку који им се или

беше написано на мраморном стубу на Косову "лета

добровољно покорава (изабраност свесним избором) или од­

ДИl{та

ступа од њих изједначавајући своју личну судбину са усудом

L2,

месеца

15,

6897,

ин­

у Дан уторак,/ а час је био шести или седми/

не знам. Бог зна".

опште условљености.

Наравоученије

-

- књига Побуна маса је за

оне:

који се не мире са једноставним избором ознака које

-

немају право средиште и упориште и чија је једина сврха емо­ ционално изазивање ирационалног понашања маса. Бити леви­

чар, управо као и бити десни чар само је једаll од безбројllИХ lIачина које 'ювеl{ бира да испадне ГЈЈУI1: обојица су, међутим, оБЈЈИЦИ моралних паралитичаllа".

- који

презиру самооптужујућу психологију деморали­

зованих јединки које само подражавају, па тако и образују по­ нашање масе. Онај ко зна да у бесловесној анонимности не може превазићи утицај

мањине "иницираних" манипулатора, су­

простављајући се, радосно прихватајућИ унутрашње, духовне вредности које га чине сувереним заточеником веродостојног живота. "Одабраног човека, човека елите, напротив, нагони уну­ трашња потреба да се својеВОЉIIО обраћа

Hel{oj

норми која

rd пре­

вазилази, надраста, и у чију се службу ставља слободном вољом".

-

чија је глечерска мисао у овом времену дисонантног

одлучивања блиставо сећање првобитне чистоте. Мисао која захтева акцију, покрет, вољу и интелигенцију, а која се про-­ мишља као надахнуће непосредног увиђања, да је постојбина

Европе пре духовна суштина неголи географски појам. А у бити изванредности је да дела, да уrютпуњену и до-мишљену идеју спроведе у неопозиву одлуку. "Пулс Европе би ЖИВIlУО само "ад би пала одлука да се изгради јеДllа велИl{а IIзција од групе lIаlюда

што живе "а том КОlIтиненту. ПОIIОВО би Европа почела да верује у сопствене

cllare

и аутроматски да себи поставља више циљеве,

да се дисциплинује".

KdKO

обрнуте, односно, унутрашње, перспективе, доводећи само­ заљубљеношћу ренесансне наивности до данашње доминације колективног 'нихилизма "авангарди", естетике и спектакулар­

них обреда "смрти уметности". Када Цола поистовећује усклик

авангарде са замућеном имагинацијом (дивљим маштањм) ве­ штица из

MarueTa -" Лепо је ружно и ружно је лепо" - још му само

преостаје да се позове на жреца психопатологије неуротских

маштарија, Зигмунда Фројда и његову мисао да "хистеЈIИЧНИ напади представљају жестоки ПрОДОЈI таквих фаЈпазија у нормал­ ни свакодневни живот".

Али шта је "нормални свакодневни живот" у свету у коме се, по Конраду Лоренцу,

испре'lИла "генетска дегра­

дација"? Елемир Цола својом књигом Употреба имагинације и залазак ЗаЈЈада покушава да обнови суштински завет божанске

-~-=~".

природе човека који је у овом времену пометље и очајања скривен приватним религијама појединаца или потиснут, јер

УПОТР(:БUТU U(\\dГU"dЦЮУ

Налик браману који је оличење творачке звучности Не­ да, њен магични дах, и Елемир Цола трага за подручјем откро­

вења и склада усредсређујући се на изворну имагинацију, која је за њега онај метафизички темељ континуитета суштаства

живота. Остварио је то дисциплинованим духом индо-европске културне традиције према којој се одређује упориште током

цивилизација што ствара истанчану и прочишћену идолатрију може задовољити само индиферентност и дезоријентацију нар­

Но, вратимо се поводу нашег текста.,Момци (и девојке)

цисоидне масе. Поседујући духовну радозналост Европљанина

исцртавајући схематски сведене графите (испиши и збриши)

за све веродостојне културе, Цола можда лакомислено свој

могли би да прелистају књигу коју смо споменули, да открију

филозофски став одређује као синкретизам, но проницљиви

лепоту старих грбова који су, бар на овом тлу, основани на оним

читалац ће у његовој антропологији открити заповест сабра­

приписиваним Византији и њеном царству. Ту ће сазнати да су

ности близак исихастичким виђењима светлосног богојављања

данашња "оцила" (ћирилично слово С) настала од симбола

(теофаније), насупрот наметнутом свакодневном разливеним

крста са четири слова "Б" (бета или вита) усвојеног од породице

маштању. "Светлост будућег света" је у традицији "Ахурама­

Палеолога. То је била скраћеница девизе ВАСИЛЕУС, ВЛСИ­

живота чије богатство појава и искушења не сме изопачити

здиних архаНђела створених од светлости и самог тела Ахура­

ЛЕОН, ВАСИЛИЕОН, ВАСИЛЕУСИН (краљ краљева краљује

истрајност човекове тежње Апсолуту. Поштујући начин бив­

мазде створено[' од светлосних играрија", а у Цолиној књизи

над краљевима). Сазнаће даје краљ Александар

ствовања својствен казиваном предању, Индо-европљанин, као

Ауре места и ритуали имаће своје разјашњење: "у свим време­

унео

конзервативно биће налази властито, целовито и слободно пре­ ображење из коначног ка бескрајном али и само то преобра­

жење

се

НАПIЕ

ИДЕЈЕ

састоји

у

вечном

тражењу,

у

постојаном

1918.

1Карађорђевић

год. у свој грб плавог орла Крањске (својеврстан

нима и местима дижу се синови Сунца и њихов небесl{И отац их

хералдички протест), сазнаће колико је деце имао Никола

обасјава Христу на гори Тавор засија лице као сунца, а његове хаље

Петровић

бејаху као снег".

Оксенберг.

Његош.

Једино

нема

године

рођеља

1

Катарине

--------------------------------------------------------------------------83

Супремни узор оличен је у многоструким делатности­

ПОБУНА ПРОТИВ МОДЕРНОГ СВЕТА

ма архитекте, теоретичара и критичара Паола Портогези~. У његовој изванредној студији rюстмодернеархитектурt;- КОЈасе

једина међу уметностима касних година хх века издваЈа духов­

Дејан Ђорuћ

ним вертикализмом

-

налазимо дефиницију садашњег стања:

"Форма следи фијаско". Сви философи и теоретичари постмо­

дерне слажу се да ми живимо у епохаЛН~ј кр.изи вредности, у зачећу спектакуларне анархије и еНТрОПИЈе ко!а нас в.оди у нови средњи век којије прецизно сагледао Нико~аЈ БерђаЈе~. Пор го­

ЛЕПОТОМ ПРОТИВ ЛУКАвог

гези је најружнијој архитектури у ИСТОрИЈИ света K~Ja .у .дeB~­

десетим изгледа да односи победу већ по пажњи КОЈУ ЈОЈ даЈе немачки Престел и други издавач и, деконструкционизму и но­

вом модернизму супротставио соларну лепоту ~apOKHOГ Рима. Од детињства опчињен Бернинијем и БОРОМИНИЈем, васпитан на класичним узорима, он је зачео питање пресудних одлука: уме­

тност у мијазмама undergrounda и анархоид будућНО~:И уместо човека или друштво хајдегеровски обновљеног trаdша ~рлина

ПОСТМОДЕРНА

и стабилности нових империја? За неке духове питање Је ире­ левантно. Спознајом моћи традиције као надисторијске KaTt;ro-

- МИТ ХХ ВЕКА?

Да ли је постмодернааутентичан уметнички и филосо­

фски феномен или последњи стадијум распада модернитета

-

модернизам после модерне? Постоји ли "нова осећајност" и са

рије како је схвата Бела Хамваш и одржањем егзистеНЦИЈе у

традицији онај који спознаје бива пренесен у време иза кауза­

литета и питања једног времена.

којим вредностима, може ли се говорити о постмодерни у пос­ тмодерни? Овим текстом покушаћемо да назначимо проблем првенствено кроз уметност постмодерне.

Ако усредсредимо поглед на постмодерну сцену осам­ десетих и деведесетих открићемо већ на плану мануел не кре­ ативности симптоме незапамћене промене. У силини промена

које ћемо описати и тежини дистанцирања од тренутка у којем се налазе већина савременика као да је измакло да примети

необичност испољавања данашње уметности. Никада се у исто­ рији уметности није десио случај познат као постмодерна. То је први пут у историји да се јавља уметност и време без стила, без икаквих стилских назнака. Не постоји ниједна епоха у исто­ рији света од палеолита па негде до

1979.

године, без доминан­

тног стила. Дешавала су се претакања, микстуре,

које су

брисале уметничке особености као што су осмозе хеленске са индијском уметношћу, александризам, рани средњи век, јапа­ низам и прожимања уметности Истока и Запада, без оштрих стилских граница, међутим, то су била прожимања стилова.

Ово је прво време без икаквог стила. Ако знамо да се закони

уметничког испољавају у контингенцијама стила, даје стилска формација пресудна за очување уметности и духовности, уви­ дећемо пресу дност данашње аберације. Генијални Бифон каже: "Стил

-

то је човек!" Данашњу ситуацију Леонид Шејка је

идеално сагледао

1958.

године у тексту цвешање мршвих гра­

НЕОКОНЗЕРВАТИВИЗАМ

на. Свуда око нас бујају дивљи синкретизми. Индијски гуруи који имају реалну спиритуалну моћ'и чију енергију верници

сатима сакуплају након што напусте место своје проповедеи окићени су палећим и гасећимдиско лампицама. Јунаци постмо­

дерног сликарства су Паја Патак и Мики Маус о коме актери једне сциенце фицтион приповести говоре као Богу, имену које је једино наџивело време далеке прошлости. Пају Патка на начин Френсиса Бејкна слика данашњи корифеј немачке пос­ тмодерне Маркус Луперо још

1963.

године, док преминули

хомосексуалац Кит Харинг Мики Мауса слика у позицији ко­

итуса! Мажући и бацајући боју по Рембрандтима и античкој скулптури банда кловна Џека Николсона у филму Бешмен ште­

ди једино слику Френсиса Бејкна у чему Жан Бодријар одушев­ љено види креативни импулс данашњице. Не наликује ли и

данашњи философ наПају Патка тог надменог и нарцисоидног типа кога на други начин видимо у портретима Стаљина, Ку­

Време

-

садашње. Место

- одрођена

срПска Пресшоница, Под сПољашњuм

eKoHoMcKUМ ембаргом и унушрашњuм

безбожничкuм шерором Професија­ сПасилац леПоше, бранишељ хармоније и хагиограф Умешника. Име

- Дејан

мара и Меламида. Почев од њујоршке уметности графита који су створили маргинални јадници и очајници за ~Ta су у Цириху добијали шест месеци затвора а коју су лукративно развили и уновчили амерички педери попут Харинга до естетике

делују процеси постмодерне сатанизације. Видимо их свуда од покушаја афирмације подљудске уметности њујоршких црна­

ца чије су мазарије и дивљања по платнима неки галеристи покушали да уновче до тавквих области као што је џез музика. На СО-у Ље Вig

Ђорић

under-

који се данас указује као преовлађујући у медијима,

grounda

Gundown

(Велико упуцавање) из

1986.

године,

свакако најбољем што је урадио Џон Зорн, водећи њујоршки

УПркос шоме шшо се баш у његовом

авангардни јазз композитор и мултиинструменталиста слуша­

Послу најчешће и најлакше исмева

мо праву постмодерну музику. Плоча обрађује, превреднује

леПоша и шрадиција, Дејан Ђорић

коне ни не примећује да је он упуцан те о крицима, подземним

уПраво упркос

-

-

Преузuмаједан давно

дашц неми завеш оних срПских

изванредну филмску музику Ениа Мориконеа, но, јадни Мори­ вапајима, опасним шумовима и машинским звуцима који тумаче његову уметност изриче суд: "Ово је реализација високог ни­ воа, дело направљено од маестра са великом научном маштом

богошражишеља који су кроз хармонију

и креативношћу".

шражили исшину, којаје Пуш и живош

фаншасшику још

На зидовuма Сопоћана, у шемељuма

Светих Арханђела, Под куПолом Високих

Цветан Тодоров у завршном есеју своје књиге Увод у

1970. пише о томе како је фантастична уме­ тност заправо нестала - сам живот постао је фантастичан. Мо­ жда ће једина уметност бу дућности бити science fiction, од гock музике нових империја до филмске Б продукције која не­

Дечана, у малшеру, у мермеру, у дрвешу

сумњиво данас поклапа А продукте Холивуда. Но, ~a ли сте

иконе уПисана је ова шеофанија

замислима будућности видели и један људски, нормални, тра­

Посвећених облика и ПроПорција, наш

диционални артефакт попут књиге, библиотеке или раскошног

есшешски идеШL

И као шшо хармонија једне хоризоншале иједне вершикале уПисује, као Печаш вечносши шраг

богочовечанског Васкрса, шако и ilошези машше и шаленша срПских умешника

Проносе ка будућносшц ка оном још неПознашом делу вечносшц и нашу умешничку молишву, коју неуморно

исшражује млади господин Дејан Ђорић

икад у данашњим, постмодерним,

science

flсtюп ПрОЈектима и

ручка?

Целокупна данашња естетика указује се као закаснели, ружни, непревредновани модернизам у знаку духовне немоћи.

Тако смо суочени са ренесансом реплика модерне од неоек­ спресионизма,

нео-гео

сликарства

до

неоконцептуализма

и

неоенформела. Неупућени вероватно не знају да су за разлику од ових успелих и полууспелих ревандикација трговци постмо­ дерне покушали да васкрсну готово све аспекте уметности ХХ века, па се раних осамдесетих по диктату неког критичарског

клона А. Б. Оливе у с.А.д. јавио и неонадреализам. Симптома­ тично за Оливино тумачење постмодерне је наслов његове књиге из

1976.

године: Идеологија издајника!

Насупрот ових абдикација, дезавуисања и поништења веродостојних врлина уметности, у личностима и делима не­ ких уметника постмодерне сцене сачувано је хтење отпо­ чињања

стила

уметничког.

као

органске

и

оригиналне

садржине

Постоје различита пророштва о судбини крајаХХ века. Та тачка у времену упориште је миленаристичких и есхатоло­ шких идеја о судбини човека. Више него иједна кобно заокру­

жена бројка (какве су у историји миленаризма била 1000-та, 1100-та, 1500-та и 1900-та) велике мислиоце будућности истори­ је привлачили су бројеви око 2000-те. На сваком од ових пресе­

цишта очекиван је крај историје, Апокалипса и Страшни суд и почетак надисторије. Неки снажни пророци средњег веl<а оста·

вили су записе о виђењу нашег доба. Они су тврдили да ће се у овом веку (нарочито на крају) намножити зло црних, ђаволских

књига које ће преплавити свет, а један немачки пророк говори о сатанистичком карактеру људи које ћемо сретати свуда на улици у овом времену (он каже "ђавоље слуге"). Ирски пророк

Малахије Армаг из

XII

века у

Proplletie des

рареЈ" прецизно је

описао разблудне животе ренесансних папа тврдећи да је са­ дашњи (Пољак Војтила) последњи, 112-ти папа. Чувственој природи немогуће је да не примети опсенарски карактер да­

нашње културе. Астрологија, најцрња магија прекрили су ду­ ше

данашњих

миротворна,

стваралаца.

Некада

пропагирана

као

rock'n 'гоН музика открива своје демонско лице дес­

трукције: кохорте негативних типова дрско нападају. Лауреати канског фестивала, велики режисери западне кинематографије попут ДејвидаЛинча, продукују читаве опусе и серије демон­ ске природе. Слоган подкултуре црног

undergrounda 90-их гла­

си Свића ми се да ши не буде ЙријаШно. Та метафизичка непријатност живљења у садашњем свету rщжљивом посматра­ чу открива се у сваком тренутку. Прастаро посвећење злу данас

је удружсно са бездушјем грандиозне реализације негативних утопија оличених у техници и визији техничке бу дућности.

Није нимало случајно да су сви производи који носе

медијску информацију (за разлику од оних пре рата и из 50-их и 60-их) црне боје. ТВ и радио програми иконографу нуде обиље дијаболичких насртаја. Још пре 6 година запазили смо да су уредници ТВ ПРОI'рама у једној дугој паузи после дневни­ ка пустили празну црвену слику понављајући МУЗИ
devil's t'riend!!!

Ми живимо У

преДВИђеном времену не примећујући ништа. Демон сцијенти­ зма и науке

-

видова западног комунизма, материјалистичког

пута у земаљски рад, човек је одавно отписао

- и код нас можете

наћи књиге са насловом Засшарелосш човека. У таквом дру­

штву ументост је сведена на техноменаџерског слугу. медијски приглупог и простачког роба, лакеја погубних подземних иде­

ологија или артикал лукративно контролисаног тржишта. За­ право се данас креирају сезоне уметности попут каквог модног, тренди детаља.

Упркос свему, усамљени духови ове епохе заснивају упоришта отпора времену стожерима конвергентних вреднос­

ти. Храбро и неумољиво у овој средини теорија и прегнућа Медиале радили су на самобитности и сакрализацији уметнос­ ти. Разумевана као некакав постнадреализам она је проучила

супротно: Уметност ће бити света или је неће бити. Неки узви­ шени мислиоци попут Елиадеа мисле да се апокалипсе обис­

тињују

- У пресудним

изменама духа времена.

Те измене, те "симболичке апокалипсе" открива истрај­ но медиална свесност. Зато, нимало случајно Оља Ивањицки пророчки наслућује преокрет светске историје у години броја

дијаболичке симетрије

-1991.

Медиална духовност спас и уто­

чиште пронашла је у традицији.

Путеве наде за све нас

осветљавају Генон, Евола, Берђајев, Хајдегер, Хамваш.

84---------------------------------------------------------

НАIПЕ

ИДЕЈЕ

"

\, (

МЕРМЕР "ДоПада ми се да сuааа.м, ајош вuше да будс.м. камен". Микеланђело

Један од најтајанственијих природних феномена, узиман векови­ ма за само опредмећење метафизике вечности јесте камен. Роже Кајоа у I(ЊИЗИ Камење на основу кинеских и античких историјских

извора који сежу ДО првих, цивилизација камена, описује такво камење које расте, размножава се , лечи људе , креће се , лети , једе,

,ЖИВИ као МУШКО , женско или х.е.рмафродитски, пушта глас, привла­ чи друго камење , носи ЉУДС КИ ЛИК на себи , мења боју, спречава лавеж паса, urrити од привиђења , сакрива се. У Старом завету камен се узима за сведочанство пред Богом (Књига И суса Навина

24:27).

а у КЊИЗИ пророка Исаије сам Бог поставља на Сио и камен одабра ­ НИ: "Ево, ја .мсће.!tf у Сиону ка.мен, камен юабран, камен од угла, СКУЙОl.{јен, темељ iТlвpд; ко вјерује неће се ЙЛUШlliТlll"

(28:16).

Међу

камењем човек и природа дали с у посебно место мермеру. Плиније Старији под утицајем једног истакнутог природњака и према све · дочењу радника тврди да се каменоломи мермера сами зацеЉУЈУ и

обнављају када се пролом е. Реч мермер долази од старогрчког

marmairo ·

" блистам " . Од свих стена он је најближи човеку, његова

хладноhа, унутрашња ме'коћа, хијератP'lЧНО СТ, блиске жаду, чине га

par

ехеllепсе најузвишенијим архитектонским и скулпторским ма­

теријалом. Чист мермер је сасвим бео. тек га примесе боје. Обојен , јавља се у разноврсним варијететима лепоте. ЦllйОЛUНО мермер са острва Еубеје, којим је украшена Аја Софија, сиви бардLlЛU из Караре, михас из Малаге, који је у грубом стању снежно бео а ИСПО)1иран шарен , uрни и златасти мермер из Лигурије , брече вн­

олешо париске Опере , коврuави мермер из Јужне Африке, зелено­ бакарни мермер Свазиленда , црвени африЧКll римског Пантеона, интарзије и индијски мермери Таџ Махала , Акрополис, бледожуто патинирани мермер са брда Пентеликон у Грчкој , најлепши зеле· ни мермер са Урала, чувени антички мермер са острва Пароса,

провидан и у плочи дебелој

3,5 ст,

у коме су радили Мирон , Поли­

клет, Праксител, Фидија. Скопас, Лисип, и , најчувенији каменолом масива Кара.,е у Тоскани , когаје Микеланђело користио ијер му је

био најближи а из кога су црпели скулптори одДонатела до Канове и Мештровиhа. Врхунацупотребе мермеру је у старом Риму. о чему сведоче и три велелепне царске резиденције на тлу Србије

- Сир­

миум , Наисус , и палата у Гамзиграду.

Природа мермера је царска, он је камен са душом која се узвисује над каљугом одвећ људског. Није узалуд наш духовни отац, који нас учи да мислимо традицију и историју , свој дух уздигао у сли ­ кама орлова и мермерних храмова метафизике. Управо Драгош

Калајиh закључује велику аналогију: мермер долази са висине, он припада и остаје на Небу.

Дејан 1!юрuћ

\'

. ~

•

-

ОГЊЕНИ ЛЕД ВЕЧНОСТИ ико ниј е про р о к у св о м селу, п а тако и О НИ пр ед м ети ШТО у себи н осе бо ж а н с к е д ар о в е виши х с ф е р а ч е сто ост ај у н е пр е п оз н ати у с в ојој пр а вој СУ ШТИНИ упр а в о зато ј е р су н а м су виш е бл и ск и . Мо жда ба ш зб ог то га ми виш е ч а к ни у људ им а, до г а ђаји ма, п а ни у са мим а себ ~l , н е пр е п оз н ај е мо О НО н е пропадљ иво и уз виш е н о , жив е hи п од те р о р о м

б а н ал но сти с в ета с в а кодн евице, н ај стр а шниј о м д иктатур ом сцета без сми сла, н еб а 6езБо га и н ас бе з ду ш е , у роп ств у чији с м о стр а шни у го в о р са ми п о тпи сал и с в ојим сле пи л ом и с в ој о м гл у во ћ о м . да ли још уве к за на с војНИЧIШ барјак наших предана представља свету поруку ЈI tlaјВItШlt завет'! Да ЛlI обилазllМО гробов е предака? Уче~твујемо ЛИ МИСЛltма и поштоваљем у ЊИХОВIIМ ЖIIВОПlма'!

ОЖIIВЉ8В8МО ЛИ их својим сеоољем н свој"м I\fOЛ'ПЋама? Да ли чујемо усазвучју наших крштених имена поносне одј е к е славе ошlX кој"су их tle Kaдa AaBl10

npocnaв lUHIt заУвек? Трагамо ли за С I,мбоЛ IIМ а, тон овима, реЧ'lма, орд е љем, свеПIМ MecTIIM8... оног дела наше прошлос­ ти у

Koj ltMa борави вечftост и боГОЛЈt.Ка Mllcllja'!

Мачу ј е им е х ра б р ост, огл едалу и стин а, пл ашту до стој анс тв о , крсту В аск р се њ е , орлу п обед а , љ'иьану к р аље в с ко достој а н ств о , Десно ј е сол а рни при н ци п и п о ча с н а стран а, бllсер ј е скри ­ в е н а му д р оСЗ' нужн а за с п асе ње, хл еб ј е тело Х ри сто в о и прич есно BIIНO његов а бесм ртн а крв,

јагље и голуб су љу дс к а и божа н ска природа (тело и душ а) Бо го чов ека, трешња ј е р ај с к а

воћка, ветар ј е д ух, мед ј е с р е ћ а, весло и златна грана су м о ћ и з н ање , Вlпез ј е изаб р а ни к... Н ев идљ ив кр атко ви ди м , н едосту п а н н едостојним и н еу п о тр ебљ ив ни с к и м дух овим а, п ле м е­

нити о кло п мермера штити тем еље с ветил иш~ и д воро в а, спај а н ебо са земљо м и као бел ег и с и м бол в е чн ости одоле в а вихо р у вр е м е н а и h удљ ив ости људс к е р асе. Као н ајтврђ е од с ви х а гр е гатних ста њ а св етлост и , о в ај сј ајни и бли ста ви к а м е н бље штао ј е у р укама Ф'Щllје и ПраКСIПСЛа, служ ио и от и мао се тале нту и с н аж н ој р у ци Микеланђела и ДОllатеn а, њ е го в о м ч в рстин о м с у з и да н а зда њ а Kapтaг'lНe и Рнма, п о пут све ч а н е хаљ и не о н п о крив а дечанске

фрескс, чув а их од в етр о в а, олујни х киш а и мржњ е н е в е рник а.

Или ј е то о н ај гра лс ки Lapi~

exilis, к аме н

ч а р об ни х м о hи ~j ота ц в е чн е м ладости .

М о жда у пр а во м е рм е р леде ним ж аро м у с в ој ој бл и ста в ој п о вршини ч у в а се н ке обла ка ,

п лодов а, т р а вн ати х пр о п ла на к а и је зе р с ких в од а у којим а су ж ив ел и , п о који ма су ј ахал и ,

п од којим а с у с н евали и н ад којим су и гр а ли и в есели л и се ftзши npeЦlI. Они , чиј а крв ћ ути У н ам а

.

.

М е рм е р ј е им ао с вој е в ај а р е и а рхите кте, п од њим су ум ир ал и и н ад њим су к р о чи л и са с в е ч а ним п о што вањ ем људ и св и х вр е м е н а, раса, је з и ка.

О н им а ч а к и с вог сл ика р а, који ј е тако ч удес н о з н ао д а кр хко пл атн о ц а ро б ним п отезом ,

а лхе мијом л е п оте и т але нта, пр етв о ри у ус ковитл а н у м р а м о рн у бел ин у и ос та ви за с о бо м н а ше м д и вље њ у н ајте ж е сл ик е кој е ј ед в а зад р жа в а о квир и з и до ви да н е п ад н у и стоп е се са пр а вим м е рм е р о м по д а гале риј е у који ма

JtaHac жив е.

Им е о в ог с ликар а ј е Сер Л оренс Алма Тадема, а ра зло г што смо стр а ниц е " Нашltх ащеј а" о пто чили и око в ал и приви до м м е рм е р а ле жи у н а ш е м у в е р ењу да н ебоскло ни м ви со ви ма

с рп с к е и е вр оаз иј с к е духо вн е тр ад и ц иј е и дол ик уј е чвр стин а и п ле м е нито ст само о в а кв е, к а м е н ом обз н а њ е н е, в е чн ости .

Драгослав Бокан

,.