Andrija Kačić Miošić - Razgovor ugodni

DJELA ANDRIJE KAČIĆA MIOŠIĆA

PRIREDIO ZA ŠTAMPU I UVOD NAPISAO

T. MATIĆ.

KŃIGA PRVA:

RAZGOVOR UGODNI.

IZDALA

HRVATSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI.,

Z;AGREB

1942.

Život i rad Andrije Kačića Miošića. i0 Kačiéima, što su se razgranali po makarskom primorju, zabiježena je davno prije fra Andrije tradicija, da potječu od drevnoga gospodskog plemena. U posveti Besjeda (1616.) makarskomu biskupu fra Bartolu Kačiću Žarkoviću veli M. Divković za ń, da je »po starini od kuće vele plemenite i uzvišene«, od koje je bio i knez Juran, što, je na čelu dvanaest hrvatskih knezova išao na pregovore к ugarskomu kraju Kolomanu, koji je kuću Kačića nadario velikim slobodama: »Takojer bi uzvišena i.u gospodstvu po tvrđena od kraja ugarskoga, kadano se bijahu s krajevstvom hrvackijem, tere ugarski iska mijera, na koji mi jer poslaše kraju ugarskomu izabravši dvanaest .knezova najrazumnijeh i najplemenitijeh, meu kojiijem bješe glava Juran Kadčić, na kojemu mijeru ih kraj ugarski lijepo primi, darova i da velike slobode i privileđija čineći jih ugarskom gospodom. I ne samo da biše u gospodstvu i vlasti za gospode krstjanske, nego' li oto i danas imaju oblast i za povijedaju u carevoj vlasti, prem ako i nije onoliko, koliko' je bilo.« 1 U mletačku su službu Kačići počeli već rano stupati, pa su i braća spomenutoga biskupa Bartola služila Mlecima.2 U početke Kandijskoga rata naslijedio je 1646. fra Bartola na biskupskoj sto lici makarskoj negov rodak fra Petar, od grane Kačića iz sela Kotišine, i negovim su se nastojańem Makarska i Primorje odmetnuli od sultana i pristali uz Mlečane. U tomu su ratu Kačići živo uče stvovali, te je na zamolbu Nikole Kačića makarski viceprovidur K. Đ. Minoto 11. listopada 1661. »nella cancelleria in San Zorži di Liesina« na osnovi svjedočanstva zakletih svjedoka utvrdio službenim spisom, koji su Kačići u Kandijskom ratu od g. 1650. do g. 1658. poginuli ili zarobjeni od Turaka. 3 Na taji se spis (»Pro1

Kolendić,

Posveta

Divkovićevih

»Besjeda«

(Rad. 212, isp. faksimile

posvete). 2

Kolendic, ib. 142—145. Mirković, Biskup Petar Kačić, oslobodite! Primorja, i negovo neobjelodańeno dopisivane s mletačkim vlastima (Bullettino di archeologia- e storia dalmata X I , Split 1888, supl. br. 8, str. 5 i 61—68). 3

VI

ŽIVOT I RAD A. KAČIĆA MIOŠIĆA.

ces učiněn na Sućurju državi od Fara . . .«) poziva fra Andrija pjevajući »Pismu od Kacica, kako su izginuli rata Kandijskoga i Bečkoga« (R2 330—332).4 Biskup fra Petar je sačuvao u svojim spisima i tekst diplome, kojom' je Maksimilijan II. g. 1576. podijelio ugarsko plemstvo nekom Mihajlu Kačiću iz Jegra u Ugarskoj, koji se u diplomi na ziva »veteranus miles Noster,Agriensis«, a veli se za ń, da je kao vojnik služio »in diversis locis et exp edit: onibus пес поп stratagomatibus contra Turcas, christiani nominis ho« tes, susceptis, praesertim vero in arce Nostra finitima Agriense, a viginti iam, ut dicitur, annis,'non sine sanguinis effusione, fideliter, militari ter ас strenue.« 5 Iako nije utvrđeno, da je taj jegarski »veteranus miles« bio doista u rodu s našim Kačićima,. jamačno je u vezi s tom diplo mom tradicija о ugarskoj grani Kačića, koju je kao> historijsku istinu prihvatio i fra Andrija u »Govorenu od starě i plemenite kuće Kačića« i u »Pismi od stari knezova Kačića, kako i za koju svrhu dođoše iz Ungar'ije u gorńe Primorje«. 6 Obitejska predaja о prastarom plemstvu odjeknula je također u dukali dužda D. Contarinija od 26. kolovoza 1669., kojom je krajem Kandijskoga rata Kačićima podijelio mletačko plemstvo: »Nel regno di Bosna, soggiogato poi dalia barbarie del Turco, viveva la loro famiglia, la quale vantando nobilta del sudetto regno non solo, ma aneo del regno d' Ungheria possedeva sotto nome di perpetua comtea cinque luoohi chiamati: Brist, Podazza, Garzenich, Päsicina et Xaraochia . . . « Dužd potvrđuje obite Ji Kačića »ii titolo de conte dalia medesima goduto gia et poss-esso antico di modo' tale che possino . . . . in perpetuo usar et goder di tutti i privilegi, prero gative, onori, préminenze et ti toli soliti usarsi et godersi dalli fedeli noistri conti titolati del dominio nostro . . .«7 Može li se doista pouzdano utvrditi veza obiteji Miošića iz Brista, iz koje j.e potekao fra Andrija, sa starim Kačićima? Pjesnik je — barem u kasnijim svojim godinama — u tu vezu vjerovao i pozivao se u Razgovoru i u Korah\ici na svjedočanstvo stare ge nealogije Kačića: ». . . kako se štije u staromu arboru aliti cablu Kačića, iz koga sam sve ovo govorene virno izvadio; ako li je komu * U svim je citatima R1 = Razgovor od g. 1756., R2 = Razgovor od g. 1759., Kor. = КогаЦка od g. 1760. 5 Mirković 1. c, 69. 6 7

R 3 219 i 222—223. Kolendić 1. c , 145—146.


VII

mučno virovati, neka se potrudi štiti rečeni arbor u kancelariji makarskoj. I znadući, da su mnogi od ovoga plemena žejni znati niove prašukundide, dakle za izpuniti Aiovu zeju evo stare Kaeiće na svitlost mećem, koji se u rečenom arboru náhodě. Moj je trud, moja muka, moji prašukumdidi, narugat mi se niko nejma.« 8 Ete rovič, koji je po arhivima savjesno sabirao vijesti о fra Andriji, našao je u makarskom samostanu izrađeno na velikoj pergameni stablo Kačića, što ga je fra Andrija dao ovjeriti u Mlecima 22. prosinca 1751.: u Áemu je pjesnik iznio naraštaje od starine do svojega doba, a netko je jos i poslije negove smrti daje biježio. Ima dakako pravo Eterovič, kad veli, da se genealoškim stablima, iako su potvrđena od državne vlasti, ne može vjerovati za starije naraštaje, ako nema potvrde i s druge strane. U dafe ispitivane Eterovič nije ulazio, ali je iznio neke momente, koji svakako1 svje doče, da se u fra Andrijino doba u Aegovu kraju nije znalo za veze Miošiča i starih Kačića. U kAigama i spisima franevačkih arhiva u Zaoistrogu, Sumartinu, Visovcu, Makarskoj i Šibeniku ima koja tisuća potpisa fra Andrijinih, i na osnovi tih potpisa je Eterovič utvrdio, da se i sam pjesnik pirije godine 1751. potpisivao samo »Miošić«, a tek 4. vejače 175'i., nalazi se prvi p u t potpis »lo fra Andrea Cacieh«, i to u zaostroškom zapisniku misa. Od toga se doba fra Andrija potpisuje sad »Kačić Miošić«, sad samo »Miošić«, a najviše »Kačić«. Ali u službenim ispravama Aegova doba drugi ga pišu gotovo uvijek samo »Miošić«. Pa niti franevci župnici u makarskom kraju nijesu pravo vjerovali u veze Miošića s Račićima, jer je u maticama župa Podace, Graca i Baćine, gdje je govor о Miošićima, »Kačić« više puta precrtano, a u podačkoj matici ima pače bosančicom zabiježena napomena, da se oni ne zovu Kačići, nego Miošići.9 N a kakovoj je osnovi fra Andrija izradio arbor svoje obiteji, danas ne znamo, ali ne može se reći, da je radio* nasumice i bez ikakove priprave. Klement Grabišić piše 28. vejače 1752. fra Luki Vladmiroviću u Mletke, neka reče Kačiću: ». .. che circa gli alberi di sua famiglia raccomandatimi ho fatto tutto il possibile unitamente al Sig. D. Zorzi.« 10 Dakako, žeja, da čovjek svoje pređe poveže sa starim uglednim obitejima, često je znala lude zavesti 8

R2 220; isp. također R 1 330 i Kor. 467. Eterovič o. c, 4—5 i 57—58. 10 Eterović о. с, 36. 9

VIII.


na stramputicu, iako nije uvijek moralo biti pri tome upravo proračunanoga varana; no u drugu ruku se također zna, da mladi patroniimik može s vremenom vrlo lako istisnuti starije prezime. To' bi pitane svakako zaslužilo, da se točnije ispita, koliko je to uopće još moguće na osnovi sačuvanih vrela, u prvom redu župskih , matica makarskoga kraja. II. U matici krštenih (Codex bapt. 165) u zaostroškom samo stanu je zabiieženo', da je 17. travná 1704. kršten Antun, sin Bartula Miošića iz Brista, a kum je djetetu Ы01 Štipan Buklijaš. U spome nutom arboru Kačića, sređenom od fra Andrije, spoimińu se kao sinovi Bartolovi fra Andrea, Gregorio', Simon, Luča, a kako se za svu trojicu braće fra Andrijine pouzdano znadu godine rođena (Grgur 1706., Šimun 1711., Luka 1715.), svakako se biješka о krštenu Bartulova sina Antuna tiče fra Andrije, koji je stupajući u frařievački red svoje krsno ime zamijenio redovničkim. 11 U makarskom je samostanu (a i u Šibeničkom sv. Lovre) za pisano u Liber archiv, pro v., da je fra Andrija 10. ožujka 1720. u Zaostrogu obukao franevački habit, a do godine po završetku novicijata položio redovničke zavjete. Kako je Andrijino rodno mjesto posve blizu Zaostrogu, a usto je upravo 1714. do 1717. negov ujak fra Šimun Tomašević bio starješina zaostroškoga samo stana, može se gotovo1 pouzdano reći, da je pjesnik u Zaostrogu učio> i prve nauke, što' je po propisima trebalo da ih dječaci svrše do stupaná u red. No teže je reći, kamo je fra Andrija pošao1 poslije novicijata, da uči filozofiju i teologiju. Počevši old Stjepana Ivićevića redovno se u Kačićevim biografijama veli, da je na naucima bio u Budimu. To ne bi bilo ništa neobično1: Budim je bio tada u istoj franevačkoj provinciji, kojoj» je pripadao fra Andrija, pa je u budimskom filozofskom i teološkom studiju bilo i profesora i đaka iz naših krajeva. Ali naši su franevački klerici išli u to doba vrlo često na nauke također u Italiju. Ne znamo danas, na čemu se upravo osnivalo Ivioevićevo kazivane о fra Andrijinim studi jima u Budimu, no u franevačkim arhivskim spisima nije se našlo, gdje je Kačić bio na višim naucima. 12 11 Kolendić, Godina rođena fra Andrije Kačića Miošića (Letopis Jugosl. akad. 32/II, 54—55). Isp. i Eterović о. с , 7. 12 Eterović o. c , 11, 14—16. — U štampanom katalogu rukopisa frańevačko'ga samostana u Budimu (Kolozsvár 1906.) zabifeženo je na str. 9. u Liber 9


IX

2 a više se redove zna da ih je primio u Dalmaciji: subđakonat 20. prosinca 1727. u Šibeniku, đakonat 13. ožujka 1728. u Skradinu i ptezbiterat 22. svibna iste godine u Šibeniku.13 Lektorsku je aprobaeiju fra Andrija stekao 1731. u Mlecima, a već je prije toga u f ranevačkoj kongregaciji u Sinu 20. svibna 1730. bio postavjen za lektora u filozofskoj škodi, što je 1726. osnovana u zaostroškom samostanu. U listopadu 1734. mu je povje reno, da predaje morálku u Zaostrogu. 14 Godina 1735. donijela je veliku promjenu u franevačkoj pro vinciji, kojoj je pripadao Kačić: te je godine mletačka Dalmacija otkinuta od provincije Bosne Srebrne i za ńu je osnovana nova samostalna provincija, a time su dakako počele slabiti veze, što su u teškim danima turskoga gospodstva dalmatinske franevce vezale s redovničkim drugovima u Bosni, Slavoniji i Ugarskoj. U istoj je godini Kačić, poslije kratkoga boravka na župi u Opuzenu, po četkom školske godine postao lector generalis u teološkom gene ralnom studiju u Šibeniku. -U tomu je zavodu punih deset godina poučavao i odgajao franevačlke klerike, a • imao je među svojim shišaoeima i kandidata svjetovnoga klera. Završivši propisani de cenij lektorske službe, Kačić je od franevačkoga generala odlikovan čašću lektora jubilata de numero-, t. j . nije (kao obični jubilati) samo po časti bio odmah poslije bivših provincijala, nego je kao i bivši provincijali imao također pravo< dolaziti na sve zborove (ka pitule) provincije i na sastanke provincijske uprave. 15 • Ostavivši rad u školi pošao je Kačić 1745. u Sumartin na Braču. Taj je samostan bio siromašna i mala kuća, u koju su se bili nekoć ispred turskoga zuluma sklonili makarski franevci. Kada je 1747. fra Andrija postao-i starješinom u Sumartinu, počeo je graditi novi samostan, kako kazuje samostanska kronika: »Fra tutti sumentovati guardiani si distinse il P. M. R. Fr. Andrea Cacich. . . pone le fondamenta e nel tempo di due an-ni forma il tratio d;i »Kacich Andreae epistoła, p. 131.« T a biješka nije nikako u vezi s odnosima Kačica i Budima: tobožne pismo Kačićevo zapravo je tek prijepis talijanskim jezikom pisanih biježaka о nekim bosanskim biskupima, prevedenih od fra Luke Vladmirovića iz hrvatskoga originala sačuvanoga u samostanu zaostroškom. Kačić je, kao gvardijan toga samostana, 26. I. 1754. prijevod ovjerio svojim potpisom, pa je sastavljač kataloga, videći pri dnu spisa Kačićevo ime (a očito ne znajući talijanski), označio taj spis kao »Kacich Andreae epistoła«. 13 Kolendić, Godina rođena (1. c , 59). 14 Eterović o. c , 17—19 i 66. 15 Eterović о. с , 19, 20, 22, 53.

X


brazza 38 e da ogni banda leva in altezza 4 brazza.« U Jetu 1749. Kacić je oslobođen starješinstva, no ostao je još godinu dana u Sumartinu kao učite} samostanskih đaka. 16 Godine 1750. je fra Andrija premješten iz Sumartina u Zaostrog, u svoj rodni kraj. Koliko je poznato, u zaostroškom samo stanu nije Kačić imao osobitih dužnosti, već samo što je s projeća 1753. kratko vrijeme pomagao u župi baćinskoj i godinu dana (1753.—1754.) bio starješina samostana; N o zato mu je bio zadni decenij života, što ga je proveo u Zaostrogu, obilan kniževnini radom: što god imamo od Kačića, napisano je ili barem konačno sređeno i dano> u štampu za pjesnikova boravka u Zaostrogu. Tišina zaostroška urodila je najjepšim plodom, što ga je naša starija kńi-.,. ževnost poklonila sitnom hrvatskom puku. U vezi s Kačićevim poznávaném narodnoga života i narodne pjesme, što očito prosijeva iz negova Razgovora, čita se u pjesni kovih biografa — počevši od Ivićevića — da je fra Andrija bio apostolski poslanik za Dalmaciju, Bosnu i Hercegovinu i da je obilazeći te krajeve u vršenu službe imao u obiju prilike upoznat^ narod i nego v život. Eterović (о. с , 33 — 34) izrijekom ističe, da u arhivskim spisima nije našao potvrde tome, ali i sam s pravom veli,. da time nije naprečac oboreno kazivane Ivićevićevo, koje se — po vlastitoj mu izjavi — uopće osnivalo na tradiciji sačuvanoj u staraca franevaca, rođaka i sejana fra Andrijinih. Iako nema pouzdanoga historijskoga svjedočanstva za službena putovaná po Bosni i Hercegovini, to još ne znaci, da pjesnik nije inače zalazio u te krajeve: i sam veli, da se s guslama skitao »od Skadra do Zadra, od Mostara do Kotara«, a ne smijemo zaboraviti, da su Bosna i Hercegovina sve do 1735. pripadale istoj franevačkoj pro vinciji kao i Dalmacija i da se diobom provincije dalmatinske i bosanske nijesu jednim mahom prekinule sve veze dalmatinskih i bosansko-hercegovačkih franevaca. U marjivu kniževničkom radu — 1760. je izdao Korah\icu> a iz »Najposlidńih razgovora« u Razgovoru od g. 1759. se vidi, da je Kačić pomišjao i na novo izdane svoje pjesmarice — zatekla je pjesnika smrt u Zaostrogu u noći između 14. i 15. prosinca 1760.

Eterović о. с , 23—27.


•

-

• XI

III.

Prvo djelo, što ga je Kačić izdao štampom, jest latinski pri ručnik skolastične filozofijske propedeutike: ELEMENTA | P E R I P A T E T H I C A I. J U X T A MENTEM I SUBTILISSIMI D O C T O R I Ś I J O A N N I S DUNS-SCOTI I A 1 P. F. ANDRAEA C A C I C H MIOSSICH | Ordimis Min. ObJ". S. P. FRANCISCI I L E C T O R E JUBILATO | Provinciae SS. REDEMPTORIS in Dalmatia I Ad ujum Tyronum Peripatheticae Scholae | elucidata. V E N E T I I S , MDCCLII. I Apud B A R T H O L O MAEUM BARONCHELLI. I SUPERIORŮM PERMISSU. To je zapravo samo prvi dio filozofije, kako se u ono doba učila u školama, a Kačič se, kao> što sam izrijekom veli u predgo voru kńige, spremao, da izda cio ciklus predavana о filozofiji: »lis igitur, qui in Aristotele sectando subtiíissimi Doctoris mei vestigiis ínhaerere cupíunt, parvam hanc Logicam exhibeo, Logicam deinde majorem utramque Physicam Metaphysicamque, si haec minor Logica plaouerit, paulo post exhibiturus.« Djelo je nastalo bez šumne u mladim danima Kačićevim, kada je kao lektor filozo fije spremao' predavana za svoje učenike, a da je doista imao spremjen cio ciklus filozofije, na to- upućuju već i spomenute riječi piščeve, da će — ako se jubitejima Duns Skotove filozofije svidi negova kńiga — domalo (»paulo post«) izdati i drugi dio logike, fiziku i metafiziku. Tih rukopisa nema, upravo kao što se zameo trag ne samo rukopisima Razgovora i КогаЩгсе, nego i Kačićevim biješkama i pismima, kojih je jamačno bilo u vezi s izrađivartem Razgovora. Otprilike prije četvrt vijeka našao je Eterović u arhivu franevačkoiga samostana sv. Lovre u Šibeniku rukopis »Cursus philosophicu'S, quem Sebenici in conventu S. Laurentii Martyris Reverendus Pater Frater Andreas Miossich, evangelicus concionator et sacrae theologiae lector generalis, Ordinis Minorum regularis observantiae, dictabat.« N o taj rukopis sadržava samo jedan dio pitana iz logike, a pisao ga je Kačićev učenik Josip Teodo'šević Koserić, kasnije biskup korčulanski. 17 Iz korespondencije fra Luke Vladmirovića pouzdano se zna, da su Kačić i fra Luka krajem rujna 1751. otputovali u Mletke i ostali ondje gotovo cijelu godinu (»quasi un anno«), tako da su na povratku iz Mletaka stigli u Zadar 10. rujna 1752.18 Za toga 17 18

Eterović о. с , 22. Eterović o. c , 34; isp. i 66—~6j.

XII


svojeg boravka u Mlecima Kačić je u prosincu 1751. isposlovao potvrdu državne vlasti za genealoško stablo Kačića, a kako su se upravo g. 1752. štampala u Mlecima Elementa peripatetica, fra Andrija je jamačno nadzirao i štampane svoje kńige. Iako nemamo izravne potvrde, ne ćemo se vajada prevariti, ako rečemo, da je Kačić u to doba u Mlecima po svoj prilici također listao talijanske kronike i historije i sabirao građu za Razgovor, jer za orijentaciju u djelima te vrsti bili su Mleci neisporedivo zgodniji Oid samoće zaostroške. Što se tiče upravio vrela. Razgovora, nije bila tek prazna riječ, što je Kačić u predgovoru prvoga izdana (1756.) označio' kao svoje vrelo samo' Anfheatro d' Europa Nikole Doglionija iz Belluna, štampano u Mlecima 1623. Istina, poslije katastrofe Grabovceve mogli su i razlozi opreznosti i oportuniteta potaći Kačića, da kao j e d i n o vrelo Razgovora ugodnoga naroda slovinsko ga spomene upravo1 djelo pregledano i odobreno^ od državne cenzure mletačke, a napisano odi pisca, koji je već drugo-svoje ranije djelo' Compendio histoHco universale u sva tri prva izdana posvetio) duždu Leonardu Donatu. No danas znamo, da se Kačić u povijesti svojih slovinskih krajeva i u rasporedu i u izboru historijske građe doista više ugledao u Doglionija nego u Orbinija, iako je poznavao 11 regno degli Slavi i znao>, da je i sam Doglioni svoje pričane о južnim Slavenima po kupio iz Orbinijeva djela i na ń izrijekom uputio svoje čitaoce: ». . . al quale poträ ricorrere chi non si contenitera di quanto si e detto, descrivendo egli piu difuse e minutamente le cose.«19 Dugo je bilo prijeporno pitane, koliko je puta Razgovor izdan za Kačićeva života: Šafařik (Gesch. der südslav. Lit1., II/138) zna za tri mletačka izdana (1756., 1758. i 1759.), a Kukujević (Bibliografija hrv., 62) i Iûbić (Ogledalo, П/419) spomińu kao prvo izdane jedno* budimsko (bez godine) i poslije ńega dva mle tačka (1756. i 1759.)- Pitane tih izdana nije se moglo razbistriti u? prvom redu zato, što u novije doba dugo nije bio poznat nijedan primjerak izdana starijega od g. 1759., sve dok nije Urlić g. 1906. znanstveni svijet upoznao sa izdańem od g. 1756. N a osnovi toga izdana Urlić je došao do zakjučka, da između g. 1756. i g. 1759. Razgovor nije izdavan, a u drugu ruku da uopće nema izdana Razgovora starijega od godine 1756., a to zato, jer u izdanu g. 1759. Kacic u dva puta (str. 1 i 10) spomińe, da svoje pjesme sada »pri19

Urlić, Kačićevi izvori za povijest slovinsku (Srđ 1907, ioij—1016).

ŽIVOT I RAD A. KAČIĆA MIOŚIĆA.

XIII

stamp a je« s novim pjesmama i dodacima, i usto još na dva mjesta (str. 153 i 164) ispravja neke omaške, što su se potkrale u prijašnem izdanu Razgovora (»u prvim mojim knižicam od pisama« i »u mojim) prošastim knižicam«), a te se omaške doista nalaze u izdanu g. 1756. Naprotiv, u izdanu od g. 1756. nigdje nema niti najmańega traga,, da bi Razgovor bio prije toga štampan. 20 Miš Jene Urlićevo našlo je kasnije potvrdu u službenom izvještaju priopćenom od Eterovića, što ga je dalmatinska franevaćka provincija sastavila za opći zbor reda, koji se 5. lipáa 1756. sastao u Murciji u Španolskoj. U tom se izvještaju uz druge predmete govori i o kńigama, što su ih franevci dalmatinske provincije dali u štampu od posjednega kapitula, koji je bio о Duhovima 1750., i tu se od Kačića spomińu samo Elementa peripatetica, а о Razgovoru nema spomena, iako se inače biježe i najsitnije publikacije dalmatinskih franevaca. 21 Prema tome nema više šumne, da su za Kačićeva života izašla samo dva izdana Razgovora; prvo> 1756. g., a drugo 1759. Govoreći g. 1906. u Nast. Vj. о izdanu od g. 1756. Urlić veli, da su se od toga izdana sačuvala »ako se ne varam, samo dva pri mjerka.« Te ponešto nejasne riječi imaju se bez šumne razumjeti tako, da je Urlić imao u rukama samo jedan primjerak izdana od g. 1756., а о drugom da je tek nešto načuo. N o za čudo, Urlić nije kazao- nijedne riječi ni о tome, gdje se i u koga se u negovo' doba nalazio' primjerak, n a osnovi kojega je napisao, svoj članak za Nast. Vj. Kada sam namislio, da za Stare pisce hrvatske priredim novo izdane Kačićevih hrvatskih djela, prva mi je briga dakako bila ući u trag Urliićevu primjerku Razgovora od g. 1756., no sve je moje nastojańe isprva bilo bez uspjeha, dok me nije prof.. M. Rešetar upozorio, da je prije mnogo godina jedan primjerak izdana od g. 1756. našao negov nekadašni dak, sada već pokojni profesor splitske gimnazije Dr. I. Kržanić, pa kako je on bio školski drug рок. prof. Š. Urlića, bit će da je i Urlićev članak izrađen upravo po primjerku Razgovora nađenom, od Kržanića. Time sam bio upućen na dobar trag, te mi je susretjivošću Msgra. M. Kuzmića u Splitu pošlo za rukom naći Kržanićev primjerak Razgovora, koji je zatim u Jetu 1940. kupila Sveučilišna kmžnica u Zagrebu. Po onome, što Urlić kazuje о primjerku, koji je imao u rukama, vidi 20

Urlić, Kačićev »Razgovor ugodni« od god. 1756. (Nast. Vj. XV,

27—37). 21

Eterović о. с, 38.

XIV

ŽIVOT I RAD A. KAČIĆA MIOŠIĆA,

se, da je to bio doista sadašni zagrebački primjerak: kńiga nema natpisnoga lista, a bez šumne se na početku kńige (ili možebiti na kraju) izgubio i list .s državnim dopuštěném za štampane kńige (»Noi reformatori dello Studio di Padova . . .«), bez kojega se nije u mletačkoj državi smjela štampati nijedna kńiga. 22 S Urlićevkn se kazivanem slaže i to, da se kńiga svršava stranom 394, tako da se izgubio zadni list pregleda sadržaja, a da se zbija izgubio samo jedan list, vidi se već i po tome, koliko,je od pregleda sadržaja štampano na sačuvanim listovima počevši od str. 390 pa do 394>23 Osim natpisnoga lista, dopuštena štampana i završetka pregleda sadržaja nema.u sadašnem primjerku Sveučilišne knižnice miti lista 385—386, pa ili Urlić to nije opazio ili se taj list tek kasnije iz gubio, što se moglo lako dogoditi, jer se listovi počevši od str. 383 ne samo ne drže kńige, nego su i jedan od drugoga pootkidani (na donem su rubu oisim toga prilično oštećeni). Pr-ema tome je pri mjerak Razgovora ugodnoga od g. 17 $6., po kojem je radio Urlić, doista sada u zagrebačkoj Sveučilišnoj knižnici. Kada sam već bio pri kraju s priređivanem ovoga izdana Razgovora ugodnoga, upozorio me je prof. P. Kolendić, da se jedan primjerak izdana od g. 1756. nalazi također u Bogišićevoj knižnici u Cavtatu. 24 Susretjivošću starješine cavtatskoga kotarskog suda (knižnica je sada pod upravom suda) poslan je taj primjerak u Zagreb: iako je sam tekst Razgovora u zagrebačkom primjerku potpuniji (cavtatski ide samo do str. 384, a osiim toga nema u nemu strana 51 do 70), ipak ima i cavtatski primjerak veliku vrijednost za poznávané prvoga izdana Razgovora, jer je samo u nemu sačuvan natpisni list kńige i tako tek po nemu pouz dano' doiznajemoi, da se Kačićevo djelo< doista već i u prvom iz danu zvalo »Razgovor ugodni naroda s 1 o v i n s к о g a«, jer о 22 Prema priopćenu uprave mletačkoga Archivio di stato ondje je doista sačuvana (busta 312, filza 324) dvostruka revizija i aprobacija Razgovora od g. 1756., no bez naznake imena piščeva, a natpis se kńige spomińe samo u tali janskom prijevodu, i to prvi put (12. svibna 1756.) »Disconso sopra la nazione slava«, a drugi put (31. svibna 1756.) »Ragionamento sopra la nazione schiavona.« 23 Kako je u Šafařika i Kukujevića zabileženo, da je Razgovor od 1756. imao 396 strana, a usto je u Kukujevića ispravno naznačen i format kńige (in 12°), bit će da su potpun primjerak toga izdana imali u rukama ili oni sami ili barem oni, koji su im pomagali pri sabirańu vijesti о starim rijetkim kńigama. 2|4 Cavtatski primjerak spomińe (kao jedini poznati mu primjerak) tako đer J. Trifonov u svojoj radni З о г р а ф с к а т а б ъ л г а р с к а и с т о р и я ( С п и с а н и е Bugarske akademije LX, Sofija 1940., str. 7), a doznao je za ń od pok. F. Šišića i Dra. Božitkovića.


"

XV

хоте Ы se inače moglo opravdano sumńati, budući da je kroz cijelu kńigu na gornem rubu listova štampano »Razgovor ugodni Naroda s 1 a u n o g a«.25

•fcragH** SimmMls

ШОЕП С

кщ puttuo go*

w I"! I

шоншсн;

г

г ** á » , &ee* тш тшце ^ттщ

BiSKOHJ Ю Ю Ш Ш & О М ! ; ! , w*»N*w»«<>M«łftb«&,«,<)0WWOfWX4-^:-»«W*''"»«<*W

J M L E C Z I HA

MDCCI,VŁ

Prof. J. Dujmović mi je saopćio, da i u Brlićevoj knižnici (sada u realnoj gimnaziji u Brodu) ima jedan primjerak Razgovora 25 Naziv »narod slavni« ne bi bio nipošto neobičan:_ isp. u hrvatskom natpisu Katančićeva Svetoga pisma (Budini 1831.) »u jezik s i a v n o - ilirički izgovora bosanskog«, a u latinskom natpisu istoga djela »in idioma s l a v i n o illyricum dialecti bosnensis«. . . .

XVI

"

2IV0T I RAD A. KAČIĆA MIOŠIĆA.

žepnoga formata, štampan starom talijanskom grafikom. Potražio sam kńigu i uvjerio se, da je i to doista izdane od g. 1756., ali vrlo osakaćeno: nema natpisnoga lista, a od teksta su sačuvane samo strane 13—14, 25—72, 145—238 (pri uvezivanu je ovdje red strana pobrkan: 169—228, 145—168, 229—238) i 241—332, dakle se sačuvalo tek nešto više od polovice kńige. Osim primjerka zagrebačkoga, cavtaťskoga i brodskoga ne znam za sada, da li se još gdje sačuvao koji primjerak Razgovora od g. 1756., a nevoja je, što niti sva tri poznata primjerka zajedno ne daju potpuni tekst prvoga izdana Razgovora: nijedan od ńih nema lista 385—386, a isto tako nemaju- ni državnoga ni redov ničkoga dopuštena za štampane kńige. Drugo izdane, spram prvoga' znatno prošireno, izašlo je 1759. u Mlecima pod natpisom: • »RAZGOVOR I U G O D N I | N A R O D A SLOVINSKOGA ! U komu j e ukazuje početak, i Jvarha Kragliä Slovinski, koji punno vikovä I vladajce Jvim Slovinskim darxavam, Jrazlicitim pijmam od I Kragliä, Bänä, i Slovinski Vitezova, I Izvagen iz razlici ti Kgnlga, i sloxen u Jezik Slovinski | P O FRA I A N D R I I CACIC H I U I IZ BRIISTA, I Stioczu Julbilatomu Reda male Bratje S. Frane, darxave I PriJ. Odkupiteglia u Dalmaczii. I Sada iznova prijtampan od ijtoga, Jprijtavkom: Czejsärä, Päpä, Svetj, i Blaxeni od I Naroda Slovinskoga, i Jnadometkom pijsámá Jure CaJtrioticbia, Vojvode Janka, | Czarrigrada, Becia, i od Jvakke varjte Vitezova, i gniovi vojevagniä. ( P R I K A Z A N A PRISVIT L O M U GOSP. GOSP. j K N E Z U LUCI I I V A N N O V I C H I U ! IZ DOBROTE O D BUKKE K O T O R S K E . I U MLECZI N A MDCCLIX. I PO D O M I N I K U L O V I X I . I Z D O P U S C T E G N I E M STARESCINA.« (XII + 338 in 4 е ). T o mletačko izda/te od g. 1759. konačni je oblik, što ga je KaČić dao svome Razgovoru ugodnom, i.u tome je obliku to djelo išlo od pokojena do pokojena i raširiloi se po krajevima hrvatskim, a Ы-loi poznato i u srpskim i bugarskim. Godinu dana kasnije je izašlo, također u Mlecima, posjedńe djelo- Kaoićevo: »KORABGLICZA I PISMA SVETOGA | I S V I H V I K O V A H SVITA D O G A G I A J I H I P O G L A V I T I H , I U DVA P O GLAVJA RAZDIGLIENA. I Jedno pocimglie od pocěla Svita, do parogen ja I Issussova; A druggó od Porogenja ISISUSSOA a do I go-


XVII

discta 1760. Prinejcena iz kgnigah Latinskih, I Talianski, i iz Kronikah Pavla Vitezovichia u | Jezik Bosanski. I PO I FRA A N D R I I C A C I C H I U 12 BRISTA I Sctioezu Jubilatomu, Reda S. Frane male Bra|tje, darxave Pris. odkupiteglia u I Dalmaciji, i PRIKA ZANA P R I S V I T L O M U GOSP. GOSP. I K N E Z U JAKOVU I I V I C H I E V I C H I U | IZ MAKARSKE. I Učeniku alliti Skularu od zanata Vojničkoga I U GRADU VERÖNI. I U MLECIH MDCCLX. I Pritiskanood Antona Bassanesa. 1 Z D O P U Š T E N J E M STARESSINAA.« (XVIII + 495 in'8°). T o je p ö osnovi svojoj kronika događaja od stvorena svijeta do godine 1760., no u prvom je dijelu neobično' opširno izrađena biblijska povijest Staroga zavjeta, tako da taj dio opsiže tri če tvrtine cijele kńige (str. 1—358). Drugi dio (str. 359—495) priča događaje »od porođena Isusova dó 1760«, i u áemu se bez osobite osnove i rasporeda prepliće povijest crkvena i svjetovna, strana i domaća, pa se osobito u pripovijedanu о našim Judima i krajevima često1 od riječi do riječi ponavja, što je već ispripovijedano' u Raz govoru. Prvi je dio svakako boje i fepse izrađen: pripovijedane* teče lako, a događaji su jače povezani u cjelinu, dok je pričane u drugom dijelu iskidano skokovima od jednoga događaja'k drugomu, iz jednoga kraja u drugi, i isprekidano nabrajańima Božjih ugodnika, što ih je sve Kačić smatrao Slovincima, vlastele, junaka i vitezova naroda slovinskoga i genealogijama domaćih uglednih obiteji. Bit će da je Kačić poučavajući narod u vjeri opazio, da о Starome zavjetu narod uopće premalo1 zna, pa je jamačno zato osobitu pomnu posvetio upravo prvomu dijelu КогаЦке i vrlo opširno ga izradio, dok se u drugom dijelu očito vidi nastojańe, da u ń zbije što više imena judi i događaja, pa je radi toga stradala skladna izgradńa cjeline. IV. Misao vodija Kačićeva rada je prosvjeta. Već negovu prvom djelu Elementa peripatetica bila je zadaća učiti i odgajati frańevački i uopće svećenički podmladak, a u hrvatskim, svojim djelima proširio je Kačić^knig rada i hotio svojim prosvjetnim nastojanem zahvatiti »siromahe težake i čobane«, dakle sav onaj narod, koji je u teškim prilikama obrađivao mršavu grudu zemje ili po plani nama svojega zavičaja pasao sitada, a bk> je neuk i osim elementarne vjerske pouke, najvećim dijelom dakako usmene, nije imao prilike II

XVIII


da što drugo nauči. Tim težacima i čobanima hotio je Kačić pričati i pjevati о vladarima i junacima nihova naroda, jer »po naravi je čovika svakoga svoj národ faliti, uzdizati i uzveličavati«. Drugi narodi imaju mnogo kńiga o svojim uglednicima, a u nas ih nema: »Ma narod slovinski vazda je bio, kako se vidi, u tomu malo poimjiv, jer se malo' stvari štije i nahodi od stari kraja, bana, gospode i događaja, koji su se događali u našim stranám. I da se posve ne izgube od. stari vitezova uspomene, Gosp. Bóg dao je našemu na rodu taku pamet naravnu, da ono, što drugi narodi uzdrže u kńigam, oni uzdrže u pameti pivajući na śobetim, dernecim i po svim mistim, kuda putuju, pisme svoji kraja, bana, vitezova i vrsni junaka, koje premda nisu posve istinite, ništa ne mane ima svaka dobar temej od istine. Želeći dakle, da siromasi težaci i čobani naroda slovinskoga, koji se naslađuju u takizim pismam, mogu doći u poznane, da move pisme i davorije nisu brez temeja istinita, na službu istih siromaha dajem na svitlost ove knižice, skupjene, slo žene i přinesené iz različiti kńiga talijanski u jezik slovinski, u kojim će se viditi kraji, báni, gospoda i vitezovi slovinski, niovi rati, junaštva i sva dilovana dobra i zla.« Tako je Kačić progovorio »Bratu štiacu« odmah ispred prvoga izdana Razgovora, a tu je misao daje razvio u izdanu od g. 1759. u kratkome predgovoru »Pripojubjenomu štiocu«, ističući usto i nedostatke prvoga izdana svojega Razgovora:' »Ne nahodeći se u mojim knižicam od kraja, báná i vitezova slovinski mnoge stvari i lipi događaji, koji se prija, á niki i posli porođena Gospodinova zgodiše ú državám slovinskim, zato, moj Jubeznivi štioče, rečene knižice prištampajem s pristavkom stari krájá, cesárá, papá i mnogi sveti od našega slovinskoga naroda, s nadometkom također mnogi pisama od báná i stari ungarski, mletački i slovinski vitezova, á to ja sve sam pomjivo iz vadio iz kńiga latinski, talijanski i rvätski, iz različitih pisama karata, diploma, dukála, atestátá, davorija i svidogbe staraca, redovnika i svitovnáká . . . neka se sadašni i poslidńi vitezovi mogu ogledati kano ů zrcalo u rabrenitá vojevana i glasovita junaštva svoji didá i šukundidá, da ji slobodno i veselo mogu naslidovati i s općenitim neprijatejom boj biti . . . Retorike ni poesije, nakićena ni napirlitana veza naći ne ćeš, nego jednu zgradu svrhu tvrdoga temeja od istine zidanu stinam naravnim iz duboki jama p o nastojańu siromaha 'M jelo vana izkopáni.« 26 26

R 1 10—-11 i R 2 1.

ŽIVOT I RAD A, KAČIĆA MIOŠIĆA.

XIX

U tim je riječima Kačić jasno i bistro rekao, kako je on shvaćao i zamislio Razgovor i sto je ńime želio dati narodu: fra Andrija se izrijekom odriče pjesničkih ambicija i hoće da narodu pripovijeda istinu о negovoj prošlosti, — onako, kako ju je znao i mogao znati prema prilikama svojega doba. Usto naročito ističe, da narod о svojim junacima i vladarima pjeva p j e s m e , pa jer je i sam iz naroda bio nikao i u dušu ga poznavao, osjećao je, da pripovijedane о domaćoj prošloisti vaja zaodjenuti u stih i dikciju takovih pjesama, eda narod knigu zavoli i prigrli, i zato je već u latinskoj posveti prvoga izdana Razgovora istakao, da pjeva u narodnom desetercu: ». . . cum decade carmine, non a Calliope Pärnassia, sed a Mus a montana nostra intexto . . .« Bez sumńe ga je uspjeh prvoga izdana Razgovora još jače u tomu utvrdio, jer u »pristavcima« i »nadomecima«, kojim je u drugom izdanu Razgo vor proširio, narodni je deseterac u pripovijedanu ratova i junačkih djela još znatno više upotrebjavan, a proze je mnogo* mańe. No stih i dikcija narodne pjesme bili su Kačiću samo sred stvo, kojim će narod predobiti, da prigrli kńigu i iz ne upozna svoju prošlost osnovanu »svrhu tvrdoga temeja od istine.« U tome postoji paralelizam između Kačića i negova mlađega, suvremenika Relkovića, koji se u starijoj hrvatskoj kniževnosti po popularnosti svojega Satira jedini može barem donekle isporediti s Kačićem: niti Relkoviću nije bilo do pjesnikovana, nego je želio narodnim dese tercem narodu začiniti racionalnu pouku, koja je imala na viši niveau podići moralni, ekonomski i uopće socijalni život našega sela, jer i »ista dica za marvom hodeći verše prave pivajući«, pa će — po mišjenu Relkovićevu — i negova kńiga »baš zato ńima po ćudi biti, jerbo je kakono na pisme razdilita i u verše složena.« Kačić je poznavao starije domaće kronike i historije: sam spomińe i u Razgovoru i u Korablici, da se okoristio Vitezovićevom Kronikom i Bedekovićevim Natale solum, a nema sumńe, da je poznavao i Orbinijev / / regno degli Slavi, u kojem je našao i tali janski prijevod Dukjamske kronike. U že}i, da čitaoca uvjeri, kako negovo pripovijedane doista počiva »svrhu tvrdoga temeja od istine«, Kačić je pače u Razgovoru'g. 1759. (str. 11 do 16) i u Korablici (str. 381 do 391) — a sve na osnovi Bedekovićeva Natale •Solum (II, 195—213) — popisao u bi}eškama ispod teksta hagiografsku literaturu, pa i rukopise, о svecima, blaženima i slugama Bcžjim »naroda slovinskoga«, a već u prvo izdane Razgovora (str.

XX

'


342—381) uvrstio je u cjelini znatno prerađenu kroniku Pavla Šilobada, u kojoj je pisac suvremenik opisao- patné i borbe Primorja za zadnih godina Kandijskoga rata pa sve do prvih godina Bečkoga (Šilobadov rukopis izdao je Zlatović u Starinama, X X I ) . Često- se Kačić poziva također na strane latinske i talijanske kronike i Jiistorije: Doglionija, Sagreda, Barlecija, Brusonija, Biemmijia. N o ustoi Kačić, pogotovu u drugom izdanu, jako- rado i često ističe kao svoje vrelo »diplome, dukale i atestáte, davorije i svidogbe staraca, redovnika i svitovnáká.,« osobito kada slavi junačka djela sinova uglednih domaćih obiteji. Sve je to bilo u duhu Kačićeva vremena. U Italiji, uz koju je Dalmacija bila najjače vezana i kulturnim i političkim vezama, bio se u osamnaestom vijeku razvio živ i intenzivan rad upravo- oko sabirańa dokumenata domaće prošlosti, i to je doba"— da samo- jedno spomenemo- — dalo nauci klasične Muratorijeve" zbornike za proučavane talijanske povijesti. A to nastojańe okoi sabirańa izvora za upoznavane prošlosti zahva tilo je iz Italije i hrvatske krajeve, i to- upravo na onome poju, koje j-e Kačicu po negovu zvanu bilo najbliže: Riceputi je pokrenuo, a Farlati nastavio- baš u Kačićevo doba sabirańe i izrađivane vrela crkvene povijesti hrvatskih zemaja. Taj je rad svojim, ugledom svojski podupirao- u Dalmaciji splitski nadbiskup Pacifik Bizza, pa su još za života Kačićeva izašle tri kńige monumentalnoga Illyricum sacrum. N e mislim dakako Kačićev rad oko populariza cije poznávaná domaće prošlosti niti'iz daleka dovoditi u izravnu vezu sa znanstvenim radom, što- se veže uz imena Muratorija, Farlatija i drugih znanstvenih radnika onoga doba, što su u ispitivanu historije duboku brazdu zaorali, nego- mislim samo reći, da je zanimańe za prošlost živjelo u duhu vremena i da ga je bilo — i izvan stroge znanosti — uopće u obrazovanim redovima tadašnega dru štva, pa i u našim krajevima. Ali niti u tome, da se junačka djela iz domaće prošlosti u pjesmi i u prozi iznesu pred šire krugove naroda, nije Kačić prvi počeo- krčiti puteve u hrvatskoj kniževnosti. řOegov stariji suvre menik i redovnički drug fra Filip- Grabovac upleo- je u Cvitu raz govora u pripovijedane domaće prošlosti — osim drugih pjesama nacionalnoga sadržaja — i pokoju deseteračku pjesmu о vojevanu domaćih Judi s Turcima, a usto i popise junaka »koji turske odsicaše glave«. Gralbovčeve pjesme po kniževnoj vrijednosti s daleko zaostaju za pjesmama Kačićeva Razgovora, ali nema šumne, da je Kačić znao za ńih.

ŽIVOT I RAD A. KACIGA MIOŠIĆA.

XXI

No glavni učite} Kačićev bio je svakako narod i narodna pjesma: od ńih je naučio, k a k o treba našim »težacima i čoba nima« govoriti о vladarima davnih vremena i O: junacima, koji su se borili i ginuli u bojevima s Turcima od prvih nihovih provala u primorske strane poslije zauzeća Bosne pa sve do Kačićevih dana. Fra Andrija je i sam, po svoj prilici kao đače zaostroškoga samo stana, za t. zv. Maloga rata (1715.—1718.) doživio zadmi borbu svojega zavičaja s nekoć silnim turskim carstvom. Oci Kačićeve generacije pamtili su sve patńe i nevoje Bečkoga rata (1684.—1699.), koji je Turčina istisnuo iz Primorja i Zagorja, a starci su još u Kačićevo doba pričali svoje uspomene na strádaná, što ih je narod, osobito u Primorju, prepatio* za Kandijskoga rata (1645.—1671.), kada se pod vodstvom makarskoga biskupa fra Petra Kačića odmetnuo od Turaka i pristao uz Mlečane, koji u tome ratu nijesu smogli snage da oslobode Primorje od Turčina. Suvremenik fra Pavao Šiloibad je 24.' studenoga 1671. u svojoj kronici о teškom položaju naroda poslije Kandijskoga rata zabiježio tek nekoliko riječi, ali iz ńih izbija mukla bol i klonulost: » . . . Dužd pusti Pri morje caru, a budući se zakleo zakletvom, da ga ne će pustiti ni kada, i budući odnio misal, na kom se kleo: to mi ostajemo kako riba na osekli, i to ti uzdańe u svakomu.« Za Kačićevu generaciju nijesu dakle borbe s Turcima bile tek neka davna i blijeda uspo mena, nego je to bila kruta zbija, kojoj je zadńe trzaje doživio" i sam Kačić, a o patńama Kandijskoga i Bečkoga rata slušao' je pri čana očevidaca i pjevane narodnih pjesama. Upravo 1 о tim pjesmama ima već u prvom izdanu Razgovora mnogo biježaka. О serdaru Zali Aničiću, koji je junakovao u makarskom Primorju za Kandij skoga rata, veli Kačić da se »pivaju pisme, i jedna ovako počimje: Sve Primorje caru arač daje, al ne dadu dva sela malena, Živogošte i selo Igrane. I oni bi caru arač dali, al jim ne da, Žale iz Igrane . . .«

'

U isto su doba bili Turcima trn u oku junaci braća Martinčevići i Klarevići, pa je i o ńima pjevala narodna pjesma: ... Falio1 se Imbro kapetane u bijelu gradu Imoskomu:

XXII


»Pogubiću dva Martinčevića i dva brata do dva Klarevica. . .« I tako je redom Kačić nanizao još po nekoliko prvih stihova iz narodnih pjesama о junacima iz Primorja Bušejiću, Mrkońiću, Bakoniču i Pavlu Miošiću, koji su junački vojevali za Kandijskoga rata, a zatim о Ivanu Miošiću iz Brista, koji je za Bečkoga rata poginuo' u Bunini pod Vrgorcem. I od pjesme о svojim sejanima Bilopavlovićima zapisao' je fra Andrija početak lijepe pjesme i izrijekom dodao: »Svu pismu ne mećem, jer je i mala dica po Pri morju znadu. 27 Već se po junacima, što se u ńima pjevaju, vidi, da su te narodne pjesme nastale i poznate bile upravo u Kačićevu zavičaju. Od narodnih pjesama dakle, što ih je čuo u prvom redu u rodnom kraju, učio je Kačić, к а к о treba narodu pjevati о vlada rima i junacima, a sadržaj je uzimao, kao što i sam veli, iz latinskih, talijanskih i hrvatskih kńiga pa iz drugih pismenih i usmenih svje dočanstava, kojima je mislio da može vjerovati. Kao nitko drugi u hrvatskoj kniževnosti prije ńega fra Andrija je u svojim pje smama progovorio iz duše narodu, a narod je u negovu lijepom, jasnom i lakom pripovijedanu domaće prošlosti prepoznao svoje shvaćane i svoj način pjevana pa je Kačićeve pjesme tako zavolio, da ie Razgovor postao za ń Pismarica пат3 iôx'Av. N o žeja, da u tančine i po istini opjeva domaće Jude i nihova junačka djela u borbi s Turcima, znala je Kačića — osobito u drugom izdanu Razgovora — zavesti u dugo nabrajane junaka, tako da inače lijepo i lako pričane fra Andrijino' zna biti i mono tono i umarati čitaoca. U tome je Kačić u Razgovoru g. 1756. mańe griješio, dok naprotiv u Razgovoru g. 1759. i prerade pje sama iz prvoga izdana i dodane nove pjesme za voju suviše detajnom i vjernom pripovijedanu istinskih događaja često stradaju u svojoj kniževnoj vrijednosti i Jepoti. N a to je upozorio već Urlić govoreći о Kačićevoj preradi Pisme cd grada Zadvarja.28 U Razgo voru g. 1759. (str. 305) fra Andrija je о toj pjesmi rekao: »Ova je pisma i prija od mene štampana, ali nije sve, kako je ovde, jer sam je štampa, к а к о s a m j e č u o p i v a t i ; ali budući istorije štio i drugačije od mudri }udi razumio, eto je prikazujem svitu 27

R 1 264—266 i 332—333. 28 Nast. Vj. XV, 34—35.


XXIII

onaku, k a k o s e j e d o g o d i l o . « Isporedivši prvu verziju te pjesme s kasnijom preradom, Urlić je opravdano sudio, da je pje sma u drugom svojem dijelu, gdje juj'e Kačić jače mijeńao, »prije štO' od svoje Jepote izgubila nego dobila« i da se nije bot jelo mnogo, da ovaj drugi dio »radi nabrajana različitih junaka ne postane monoton i suhoparan«. N o osobito je karakteristično, za Kačićevo shvaćane Razgovora, da je i on sam vrlo dobro osjećao, kako se nastojańem, da se što potpunije iznesu junaci i nihova djela, u kojim posve naravno- nije moglo biti osobite raznoličnosti, unosi u pjesme monotonija i time strada nihova Jepota, pa ipak nije imao snage, da se tome otme. Evo što sam Kačić о tome veli već u prvom izdanu Razgovora; »Ove pisme ne će biti ugodne svakomu, jer medu ńima malo ima razlikosti, budući da se u svim rečenim pismam iste riči nahode, kakonoti ove: junak, vitez, delija, leventa, zmija, zmaj, vuk, lav, soko, sokolić, gnizdo sokolovo, mač, sabja, kopje, rodi majka, Krajević, Kobilić. Kad bi bilo moguće, imala bi u svemu biti jedna od druge različita, ali budući svi vitezovi gori imenovani od iste vrste i kriposti, tako' je potribito za ukazati niova dilovana s istim se ričma služiti. Komu su ugodne, neka ji piva; komu li nisu, široko je po Je, neka čini boje, ja mu ne smetam.«29 Kačić je dakle volio,~" da i Jepota pjesama strada od monotonije, nego da se on iznevjeri zadaći, što ju je sam sebi odredio, kada je pregao pisati Razgovor: da naime narodu što točnije i vjernije pri povijeda о negovim junacima i nihovim junačkim djelima. I tako se dogodilo, da upravo one pjesme Razgovora, u kojim je Kačić za voju točnom pripovijedanu historijske istine pregorio nastojańe oko Jepote pjesničkoga pričana, niti danas nijesu bez vrijednosti za upoZnavane novije prošlosti pojedinih domaćih obiteji. V. Kačić je svoju povijest u prozi i stihu nazvao »Razgovor ugodni naroda s l o v i n s k o g a«. Istina, u »Poskoenici, koja se može u kolu pjevati« (R2 2) fra Andrija razmiče granice naroda slovinskoga »od mora latinskoga do Baltika ledenoga« i po ziva se na toliko spomihanu diplomu Aleksandra Velikoga, da home > posvjedoči, kako 29

R 1 303. — Istu misao razvija Kačić gotovo istim riječima i u R2 336.-

XXIV


. . . krajuje sva rabrenost u narodu slovinskomu, snaga, jakost i srčenoist u vojniku rvatskomu. N o okvir negova pripovijedana о vladarima i junacima slovinskim ne ide u Razgovoru tako daleko, nego se Kačić u nemu ograničio na južne Slavene, zahvativši u kolo svojega pričana još i narode neslavenskoga porijetla, koji su u davnini prebivali u današnim južnoslavenskim zemjama, a Kačić ih je smatrao Slovincima, ili koji su se poslije turske invazije po svojem geografskom polo žaju ili državnim i političkim vezama našli zajedno u bojnim re dovima u borbi proti Turcima. Kačić zna za pedeset slovinskih krajeva, a među ńih je ubro jio trideset i devet vladara (od Ostroila do Radoslava IIL), što se nalaze u talijanskom prijevodu Dukjaninove kronike u Orbinija (str. 206—239: La storia de' re di Dalmatia), dotično u Doglionijevoj preradi Orbinijeva pripovijedana, i tome je dodao jedanaest srpskih vladara od Stefana Nemańe do Vukašina. Tu prestaju u Kačića slovinski krajevi, među kojima su se uz druge našli Tomi slav, sv. Vladimir i Nemańa, a daje se nižu — počevši od Lazara Grebjanovića — poglavice od Rašije, principi od Zente, zatim kra jevi bosanski, krajevi bułgarski i napokon »poglavice hrvatski oliti krański« od Porina do Zvonimira, pa tu dakako fra Andrija nije zaboravio spomenuti, kako je za smutna poslije smrti Zvonimirove, kada se ugarski kraj Ladislav uputio к zemji hrvatskoj, pošlo kraju na pregovore »dvanajest najboji knezova, među kojim se nahođaše vrsni knez Juran Kačić«. О Slovencima Kačić napose ne govori, nego samo kao neki komentar neobičnome nazivu »pogla vica hrvatskih oliti krańskih«, veli da su slovenske zemje bile pod hrvatskim vladarima: »Hrvatsko krajestvo uzdržaše pod sobom mnoge države, to jest Karniju, Karintiju, Stiriju, Liku, Krbavu i svu donu Dalmaciju od Istrije do Cetine.« N a to se odmah nadovezuje opširno Kačićevo pripovijedane о bojevima Jure Kastriotica s Turcima, i daje su sve do potkraj glavni sadržaj Razgovora vje kovne i teške borbe s Polumjesecom. . Tako je eto Kačić rasporedao svoje pričane O' prošlosti južnih Slavena i takovu je sliku imao o ńima. Nema u ńega dakako — oso bito za staro doba — niti najmańega traga kritičkomu prosuđivanu


XXV

kronika i historija, p o kojim je narodu pripovijedao negovu pro šlost, pa iako u glavnim crtama znamo, iz kojih je vrela Kačić pokupio svoje historijsko znane, bez šumne bi još uvijek vrijedno bilo, da se pitane izvora negova Razgovora u cjelini dubje prouči i boje raščisti, pa da se pouzdano utvrdi, k a k o se Kačić služio, svojim izvorima. Uza sve slavjene pojedinih vladara i junaka, koji su se istakli nastojańem oko općega dobra veće ili mane političke zajednice, Kačić nije nipošto život naroda za domaćih vladara zamišjao sebi u ružičastom svijetlu. Najjače je to istakao u predgovoru prvoga izdana, kada je rekao, da ce čitaoci iz negove kńige upoznati »nesrićno i nemirno stane, u komu se nahođahu vaši prašukundidi u vrime slovinski vladaoca« u opreci sa. »čestitim, mirnim i rajskim stanem, u komu se nahodimo sada pod krilom našega privedroga principa, za koga imamo u potribi našu krv proliti«. Rado vjeru jem, da se to podaničko kađene Mlecima dobrim dijelom mora odbiti na ustájení već običaj, da se u javnim usmenim ili pismenim izjavama zapali grumen tamjana Serenissimi, a osim toga je moglo biti u Kačićevu prevelikom hva|eńu i drugih računa: još se nije bio niti decenij navršio, kako je mletačka državna vlast fra Filipa Grabovea na muke udarila, što je u Cvitu razgovora narod bunio proti državi, pa ne bi čudo) bilo, ako se fra Andrija smislio, da prvo* izdane Razgovora, koji je u koječemu sjećao Grabovčeve kńige, opremi nešto jačom izjavom podaničke vjernosti i tako zaštiti i sebe i svoju kńigu. N o to sve nije joŠ dostatan razlog, da posve porečemo iskrenost Kačićevo j riječi o< »nesrićnom i nemirnom stanu« za narodnih vladara, a to već zato, što je Kačićevo pripovijedane о domaćim krajevima i knezovima doista puno nemira i trzavica, međusobnoga progońena i otimana о vlast, a toga dakako nije bilo niti je moglo biti u mletačkoj državi. Uz pooijepanost na više državica i uz trzavice u vladarskim i velikaškim obiťejima bio je još jedan momenat, koji je južne Sla vene od vjekova dijelio> jedne ođ drugih: pio svojem geografskom položaju jedan ih je dio dospio u političku i kulturnu sferu Bizanta, a drugi pod utjecaj romansko-germanskoga Zapada. U Kačićevo doba je već davnoi bilo nestalo domaćih država i vladara i nihova antagonizma, no opreka Istoka i Zapada još je živjela i u širim se krugovima sačuvala osobito u crkvenom životu, u připadánu Istočnoj ili Zapadnoj crkvi. Kačić je dakako taj rascjep osjećao i

XXVI


pišući о prošlosti južnih Slavena nije mogao muče prijeći preko ńega, nego je kušao naći neko rješene. U »Pismi svrhu kńige, koju pisa cesar carigradski, imenom Konstantin najposlidńi, papi Nikoli Petomu, i svrhu odgovora, koji dade rečenomu césaru« Kačić u papinu odgovoru svu krivnu za crkveni raskol pripisuje mržni, ne vjeri i oholosti grčkoj, a u dodatku istoj pjesmi, govoreći u svoje ime, izrijekom od toga izuzima Slavene Istočne crkve: »Ne razumim ja, moj blagodarni štioče rišćanine, zlo govoriti od rišćana, koji su od našega mnogočasnoga i slavnoga jezika i naroda, jer ne nahodim, da su oni početak od nesklada, smutne i razdijeńa bili, nego mrzim na oholost grčku, koja bi uzrok od nesklada među bratjom, od izgubjena carstva raöVa, još i od svi banovina slovinski, koje ječe pod teškim jarmom turskim. . . .« (R2 161—164) Takoga shvaćana crkvenoga raskola i pomirjivih riječi upravjenih domaćim vjernicima Istočne crkve čulo se već i prije Kačića u redovima franevaca Bosne Srebrne,30 a istu je misao gotovo istim riječima izre kao i Kaćićev mlađi suvremenik, isusovac A. Kanižlić Požežanin, u predgovoru poznatoga djela Kamen pravi smutne velike. Kačić je među »svete naroda slovinskoga« uvrstio i Savu Nemańića, »biskupa od srpske zemje« (R2 14), a u tome nije bio osamlen među hrvatskim piscima svojega doba. Savu slavi kao sveca i Splićanin Kavapin, 31 a i Kačićev mentor u hagiografiji, pavlin Josip Bedeković, zabijezio je u Natale solum (II, 195) 14. siječna blagdan »S. Sabba-e Ep. Serviae«, pozivajući se pri tome — a po áemu dakako i Kačić — na Ivana Tomka Mrnavića i na Bombardija. I doista, Mrnavić je u djelu Regiae sancHtatis illyricanae foecunditas (Rim, 1630.) u nas prvi kušao uvesti kult sv. Save kao katoličkoga sveca uvjeravajući svoje čitaoce, da je cari gradski patrijarh, koji je u vrijeme Latinskoga carstva priznavao dakako primat rimskoga pape (grčki je patrijarh u to doba stolovao u Nikeji), postavio Savu, da bude crkveni glavar (»tämquam alter patriarcha«) u krajevima ilirskoga jezika, što su bili pod carigrad skom crkvenom jurisdikcijom. Sava je prema tome — po kazivanu Mrnavicevu — bio odan Rimu i nastojao- je, da svoju arhiepiskopi ju »ab erroribus repurgatam cultui pietatis catholicae restitueret«. Mrnavicevo pisane о sv. Savi ušlo je u sedamnaestom i osamnaeston-i 30 Prohaska, Das kroatisch-serbische Schrifttum in Bosnien und der Herzegowina, 130—132. 31 Stari pisci hrvatski XXII, 296.


XXVII

vijeku također u djela vrlo uglednih katoličkih pisaca (J. Bollandus, N . Assemani).32 Nije dakle čudo, što je Sava i u Kačića biskup ujedińene crkve i borac proti Focijevu nauku: za biskupa Savu učiniše, posveti ga grčki p.atrijarka.... po naredbi pape velikoga, svega svita oca duhovnoga, komu Grci podložni bijahu, za glavara tadá poznavahu. Svoju oblast Savi pokloniše i državu srbsku podložise, da obraća i kara grišnike, s " focijane i sve nevirnike. Kačić se eto, kao9 i drugi još Hrvati prije njega i poslije, po davao nadama, da bi se rješenje teškoga pitanja, koje je Slavene razdijelilo u dvije crkve, moglo naći u pomirenju i jedinstvu crkava. Prodíraném Turaka u Europu iskrsnuo je među južnim Sla venima još jedan novi momenat cijepana vjerskoga i političkoga: velik dio jugoistočne Europe dospio* je pod vlast osrnanlijskoga. carstva, a i jedan dio naroda tih osvojenih krajeva prešao je na islam.. U Kačićevu zavičaju, a i u Hrvatskoj i Slavoniji, bilo je to pitane upravo u negovo doba poslije dugih i teških borba riješeno uzmakom Turaka. U odnosu prema Turcima kao osvajačima nije Kačić poznavao pomirbe ni nagode: dobre dvije trećine negova Razgovora slave upravo junake, koji su se vjekovima borili s T u r cima na život i smrt, a time je Kačić ostao vjeran ne samo tradi cijama svojega zavičaja i obiteji, nego i općem shvacanu toga pitana u starijoj hrvatskoj kniževnosti, u kojoj — izuzevši po koji odjek oportunističke politike dubrovačke — nema glasova za pomirbu i nagodu s Turcima. N o jedno vaja priznati fra Andriji: uza svu Jubav za slavu i napredovane kršćanskoga oružja, koju je svakom prigodom isticao, nije bio nepravedan prema junacima s turske strane, pače je nihovoj uspomeni u Razgovoru posvetio posebnu pjesmu, s karakterističnim natpisom: »Pisma od glavara turski i silni junaka, koji pogiboše od vitezova ercegovaški rata Kandijan32 Radojčić, О životu sv. Save od Ivana Tomka Mrnavića (Svetosavski zbornik, Beograd 1936., I, 317—382).

XXVIII


skoga, Bečkoga i Maloga oliti Sińskoga. Male, koji su poginuli, ne brojim, niti je moguće izbrojiti ji, nego poglavite, koji bihu glaso viti junaci.« 33 I te junake smatra Kačić sinovima svojega naroda: Svi su ovo starinom Bošnaci, ol Bošnaci oli Ercegovci, kojino se tada ízturčíse, kada Bosnu Turci osvojiše.34 U Kačićevu zavičaju značilo je oslobođene od Turaka prijelaz pod vlast mletačku. Spomenuli smo već, da su pojedini članovi plemena Kačića i ranije stupali u mletačku službu, a upravo' u času, kada je planuo Kandijski rat i počela duga borba za oslobo đene, koja je — može se reći — trajala kroż cijelu drugu polovicu sedamnaestoga vijeka, nastöjanem makarskoga biskupa fra Petra Kačića Primorje se odmetnula od сага i pristala uz Mlečane. Nacionalizma zadojenoga idejama političkoga oslobođena i Tijedińeńa naroda nije u ono doba bilo, pa ga nije moglo biti niti u Kačića. U drugu ruku, čuvane narodnoga jezika i osebina nije bilo niti mletačkoj vlasti zazorno. Već dva vijeka prije Kačića korio je Zoranie u Planinama (1536.) Hrvate, što zanemaruju svoj jezik i kniževnost u narodnom jeziku, a istim je duhom prožeta i Barakovićeva Vila Slovinka (1613.). Te su kńige štampane u Mle cima pod okom državne cenzure, i nitko se nije о takove nihove izjave spotakao'. Pače i sam Grabovac, kada je u hrvatskoj pjesimi Esortazione amorosa (1729.) vrlo ostro udario na Hrvate, časnike hrvatskih četa u mletačkoj terra ferma, što se — osobito u. nosni i običajima — otuđuju narodu (»Učine se oni Talijaši ter govore: Mi nijesmo naši«), našao se na istoj liniji s državnom vlasti, jer je duždevim dekretom krajem 1729. hrvatskim časnicima uz prijetmi gubitka službe zabráněno nositi u službi drugo odijelo osim na rodnoga. Dakako, tko se usudio taknuti u ugled mletačke državne vlasti, s nim je Serenissima bila nesmi}ena. T o se u Dalmaciji dobro znalo, pa zato niti oni naši stari pisci, u kojih je bila živa hrvatska narodna svijest, nijesu zaboravili u svojim djelima naći zgodu, da istaknu odanost Mlecima. Zoranie nam kazuje о svojem rodnom 33 Rl 34

3I2

_3I8;

R 2 336.

R2

327—325.


XXIX

mjestu: ».. . i tuj blizu u Zadru gradu susedu ja rojen i uzgojen ú umifenoj srići jesam pod krejuti slafnoga, zlatoga i pravednoga Lava«. 35 Tako se ima razumjeti i spomenuto već Kacićevo »rajsko stane, u kojemu se nahodimo sada pod krilom našega privedroga principa«. 36 Grabovac je bio neoprezan i u Cvitu razgovora izlanuo, što je mislio o> Mlecima: Dalmacija je u sužanstvu i gaze je, a hrvatski vojnik mora se svuda u prvim redovima boriti za tuđe interese. Za čudo, državnoj je cenzuri to izmaklo, i kńiga je s ńezinim dopu štěném štampana u Mlecima. Tek kada su neki domaći Judi iz Sina, uvrijeđeni od Grabovca u svojem ličnom ponosu i lokalnom patriotizmu, upozorili državnu vlast na izjave Grabovčeve, dospio je jadnik u zloglasnu državnu tamnicu Sotto i piornbi i kasnije u internaciju u samostan Santo Spirito u mletačkim lagunama, otkale ga je tek smrt izbavila. Sa svojim mišjenem о Mlecima nije Gra bovac bio osamjen, no jer je bilo vrk> opasno tako govoriti, nije čudo, što> nemamo mnogo potvrda. Ali ipak nijesu sva usta ostala nijema.37 Splitski vlastelin Kavanin slavio je doduše u Povijesti vanđelskoj u sav glas »krajsku divu« — M l e t k e : Velika je tva dobrota, ко robuje, svak te hvali; svi da imamo sto života, za te bismo svu sto dali i za slavnu tvoju diku krv prolili svu koliku. 38 N o u istom je djelu govoriti:

Kavanin znao- о Mlecima i drukčije a

I Bnečani svisti tanke, ovu ruku čineć svoju, nek opanci krote opanke, Aih se služe sve u boju, dá se biju janičarom i dodiju istim carom. 35

Stari pisci hrvatski 16, 28. R 1 12. 37 Matić", Hrvatski kniževnici mletačke Dalmacije i život nihova doba (Rad 231, str. 209 i d.). 38 Stari pisci hrvatski 22, 215. 36

XXX

ŽIVOT I R A D A. KAČIĆA MIOŠIĆA.

Znadu bo oni, kad svoj svoga tira i hoće da obori, da čestokrat čiča toga gospodi se mir otvori: zlo 'e, kad na oko oko plače i kad narod svoj tko tlače. Da sam sebe ni obali jaki narod na zavade, još bi s ńega svit požali, krajevo bi jošt i sade; nu ke ostaju naše vlasti, nek se čuvaju te propasti. 39 Dakako, Kavaninova Povijest vanđelska ostala je još dugo poslije negove smrti u rukopisu i tako nije dospjela u ruke mle tačkoj cenzuri, a izišla je na svijet, kad je već davno bilo nestalo republike sv. Marka. VI. Što je Kačić ubrzo poslije prvoga izdana štampao Razgovor prerađen i znatno proširen (izdane od g. 1756. čini po opsegu otpri like samo dvije petine izdana od g. 1759.), već i to svjedoči, da je Kačićeva kńiga bila odmah dobro primjena., I doista ima i izravnih potvrda, da je Razgovor brzo prekoračio granice užega pjesnikova zavičaja. U rukopisu knižnice dubrovačke Male braće (»Popijevke slo vinské skupjene godine 1758. u Dubrovniku«) zabiježen je na prvoj strani odmah ispod natpisa odlomak iz predgovora prvoga izdana Razgovora, a daje je u istom rukopisu uz dvije pjesme iz grupe onih, što rukopis veli da ih je sabrao. Jozo Betondić (o pogibiji kneza Lazara i Miloša na Kosovu i о svađi Miloša Kobilovića i Vuka Brankovića), zapisana kraj natpisa pjesama biješka, koja upućuje na strane Razgovora od g. 1756., gdje se u prozi i u stihu pripovijeda о tim istim događajima. 40 Prema tome je već prvo 39

Stari pisci hrvatski 22, 271. Biblioteca di fra Innocenzo Ciulich, br. 24. — Kasandrić, Kačićev Razgovor ugodni u drugoj polovici X V I I I , vijeka (Glasnik Matice dalm. III, 40

109—110).

Ž I V O T I R A D A. KAČIĆA MIOŠIĆA.

XXXI

izdane Razgovora ne samo vrlo brzo došlo u Dubrovnik, nego je i svratilo na se pažřm }udi od kńige. N a jednom primjerku izdana Razgovora od g. 1759. u zagre bačkoj Sveučilišnoj knižnici zapisano je »Ad usum P. F. Nicolai Benger emptus A. D. 1765«: bila je to dakle kńiga iz knižnice najznatnijega hrvatskog historika pavlinskoga reda Nikole Bengera. I u knižnici isusovačkoga kolegija i akademije u Požegi našle su se kod sastavjana inventara odmah poslije ukinuća nihova reda Kačićeve »Historiae et cantilenae de heroibus illyricis«.41 Ali ne samo da su Kačićeve pjesme bile već vrlo rano po znate i u krajevima podaje od pjesnikova zavičaja, nego je Jiazgovor, tek što je ugledao svijet, mamio već i Jude od pera, da pođu stazama utrtim od fra Andrije. Iakoi nije taj poticaj urodio djelima, koja bi bila ostavila dubjih tragova u hrvatskoj kniževnosti, sva kako su i ti pokušaji, kakvi su takvi su, svjedočanstvo, kako je Kačićeva pjesmarica bila zapažena od naših obrazovanih ]udi. U rukopisu br. 273 knižnice Male braće u Dubrovniku nalazi se pod imenom fra Anselma Katića Pjesan od krafice magarske Marije Terezi je, a to je upravo Kačićeva Pisma od rata krafice ungarske s kra\im kršćanskim,*2 ponešto promijeńena — osobito na početku i na .kraju — i okrenuta u ijekavštinu.43 Kada bi bila ispravna godina 1754-, što je sa strane zabiježena u dubrovačkom rukopisu, bila bi to najstarija pjesma, koja se istrgnuta iz Razgovora i nešto prerađena zaputila u svijet, no kalko danas pouzdano znamo, da je Razgovor prvi put izašao 1756., ne može niti godina 1754. kao godina postanka dubrovačke verzije pjesme о Mariji Tereziji biti ispravna. Najstarija pjesma spjevana u duhu Kačićevih pjesama, a u kojoj je doista vrlo dobro pogođen negov način pjevana, bit će vajada Pisma učiněna svrhu diplome, koju dade cesar Matijaš Pri morcem, Župjanom i Podjezercem, da unapňdak nejmadu hiti na pastovani od Seńana.^ Pjesmu je na osnovi latinske diplome Matijaševe od g. 1614., koja se čuvala »u pučkoj skrińi u Makarskoj«, spjevao'početkom 1759. fra Jo'zep Radmanović, generalni lektor u Šibeniku, i prikazao fra Andrijinu bratu Šimunu, a pjesnik Razgo41 Matić, Knižnice zagrebačkoga, varaždinskoga i požeškoga kolegija i osječke misije (Vrela i prinosi X I , 60). 42 B> 336—341 i R 2 333—33443 Kasandrić ib. i n .

XXXII


vor a joj je dao u neku ruku svoju sankciju uvrstivši je u drugo izdane pjesmarice, što se baš te godine štampalo u Mlecima.44 Kasnije je još jedna tuđa pjesma, spjevana također na način Kačićev, ušla u Razgovor, i -to prvi put u. mletačko izdane g. 1801., a zatim je prelazila iz jednoga izdana u drugo i bila s vremenom prihvaćena kao Kačićeva. T o je Pisma od Bosne i svetoga Jur ja, spjevana 0 tome u nas popularnom svecu od fra Frane Radmana s\ Muca, koji je također preveo s talijanskoga i izdao* u Mlecima Život sv. Jurja mučenika.'15 Zanimjivo je, da je ta Radmanova pjesma već u prvim decenijima devetnaestoga vijeka bila poznata i dalekomu nutamim krajevima srpskim., što> su u to doba bili pod Turcima. U novije su vrijeme priopćena iz tih krajeva tri teksta pjesme о sv. Jurju: dva potječu iz Metohije, a jedan iz Pomor avja,4e Kako ima dosta jakih razlika između tih tekstova i Radmanove pjesme, već je T. R. Đordević izrekao mišjene, da to ni jesu direktni prijepisi Radmanova teksta, nego da su pjesme zabiježene po kazivanu, kako' ih je netko bio zapamtio. Potkraj osamnaestoga vijeka bit će da su u Splitu ili barem u splitskom kraju spjevane pjesme, što su sačuvane u tri rukopisa knižnice Male braće u Dubrovniku, a u samim se natpisima izrije kom dovode u vezu sa starcem Milovanom: Plač starca Milovana vrh rasuta Solina (Bibl. di fra I. Ciulich, pod br. 388), Tuzheno prigovarane starca Milovana
R 2 314—3rj. Kasandrić ib. 119. 46 T. R. Đordević, Jedna beleška (Delo X, 452—460). — D. Vuksan, Kačićeva pjesmarica u Metohiji (Prilozi za kniževnoet X, 93—96). — T. R. Đordević, Kačićeva pesmarica u Metohiji (ib., 246—252). — В. Kovačević,, K|čić u Pomoravju (ib., 252—254). 47 Kasandrić ib., 120. 45

2IV.OT I R A D A. KAČIĆA MIOŠIĆA.

XXXIII

vrh rasuća solinskoga i izroda sadamega jadnoga i vele žalosnoga splitskoga. Pisan pivana godisća Gospodinova 1790. Time se pobija ispravnost biješke D< S. Karamana, da je tu pjesmu о Splitu i Solinu spjevao splitski težak Ivan Jakaša (* 1795., t 1882.), a na starije doba upućuje i pjesma sama po sebi: ona je sva prožeta uspome nama iz prošlosti tih drevnih gradova i žali, što su pridošlice — starovirci, Žudije i Pujizi — razmetnuli stari skladni život splitski, a to sve ne pristaje pravo u krug misli splitskoga težaka prve po lovice devetnaestoga vijeka. Osim toga već i početak pjesme u Stošića »Što- god p r i n c i p imade gradova« i u dubrovačkom ru kopisu »Što god d u ž d e imade gradova« (u D. S. Karamana na protiv »Što< kod с e s a r imade gradova«) upućuje, da ta pjesma po svojem postanu ide u doba prije pada mletačke republike. A i pjesma Propast vlade mletačke bit će nastala krajem osamnaestoga vijeka još pod živim dojmom sloma mletačke države: u kasnijega pjesnika ne bi jamačno onako jako izbijala Jubav za Mletke niti gorčina proti Francuzima. I u sjevernim hrvatskim stranama odjeknuo je Razgovor ubrzo poslije toga, kako je izašao- iz štampe. Emerik Pavić iz Budima, franevac slavonsko-ugarske provincije sv. Ivana Kapistranskoga, napisao je dva djela, koja su u uskoj vezi s Kačićem: u De scription soluta et rhythmica regum, hanorum caeterorumque heroum slavinorum sen illyricorum (Budim 1764.) Pavić je dao u latinskom jeziku izbor iz Kačićeva Razgovora što u prozi što u stihovima, vezanim u strofe po uzoru poznate crkvene himne Stahat mater, a u Nadodanu glavni događaja Razgovoru ugodnomu naroda slovinskoga (Pešta 1768.) pregao je, da ugledajući se u Kačića opjeva narodnim desetercem djelovane franevaca u Slavoniji. Koliko je god Pavićev Descriptio vrlo blijed odsjev Razgovora, ipak je još i po smrti Pavicevoj za ń bilo interesa, te je u devetom deceniju osamnaestoga vijeka nanovo- preštampan u Zagrahiense calendarium u nekoliko- godišta. 48 Što više, i poznati kajkavski pisac Tito Brezovački okušao se u zadnim godinama života pod utjecajem Kačićevim u štokavskim 48 Forko, Crtice iz. slavonske kniževnosťi II, 26—36, i V, 3—39 (izvj. osječke realke od g. 1885./86. i 1888./89.). — Bosanac, Pavićevo »Nadodane« Kačićevu »Razgovoru ugodnomu« (Spomen-cvijeće iz hrv. i slov. dubrava, Zagreb 1900., 596—605). — Ogrizović, Kako je E. Pavić preveo Kačićev »Razgovor ugodni« (Nast. Vj. X I I ) . — Fancev, Ilirstvo u hrv. preporodu (letopis Akad. 49, 146).

III

XXXIV


desetercima u dvije prigodnice: Uspominak upelavana redovničke Braće od milosrđa (1804.) i Pisma Juri Rožicu (1805.). U posjedńoj se pjesmi Brezovački i izrijekom poziva na Razgovor i prenosi iz ńega stihove, kojima je tobože Kačić opjevao' pređe Rožićeve (doista je fra Andrija pjevao o sińskoj obiteji Rosica). Poznávané Kačićeve pjesmarice odaje i natpis prigodnice, kojom je 1809. Matija Tomičić u Komorskim Moravicama ožalio smrt generala Vukasovića: Razgovor nemili naroda rvatskoga kra jine primorske aliti kratko izkazańe smrti velikoga viteza generala Filipa Vukasovica.** Već je Skerlić istakao, da — za razliku od Hrvatske, koja je imala živih veza s kniževnošću u Dalmaciji i osobito u Dubrovniku — pravoslavni Srbi osamnaestoga vijeka u južnoj Ugarskoj nijesu gotovo niti znali za kniževnost mletačke Dalmacije, pa iako> ju je koji od obrazovanijih Srba i poznavao, nije je. smatrao kao svoju. Jedina je Kačićev Razgovor ugodni bio< ponešto poznat Srbima, te su pače krajem osamnaestoga i početkom devetnaestoga vijeka upravo u Kačiću našli poticaja srpski pisci, koji su tadašnu srpsku kniževnost iz slavenosrpskih voda skretali i skrenuli na narodne staze. Prvi trag Kačićevim pjesmama u srpskoj kniževnosti je. П'Ьснъ Стефана II Немана, краля сербскаго (Pisma od kra}a Šti pana Nemańe), što je 1794. štampana u bečkim Славено-сербсюя ведомости. 50 Otprilike četvrt vijeka kasnije (1818.) izašlo je u Budimu prvo ćirilsko izdane Razgovora ugodnoga' pod natpisom П'Ьснословка илити пов'Ьстъ о народу славенскомъ. Изъ книге Г. Андрее Качигка изведена и по образу, вкусу и глаголу сербскомъ Гавршломъ Ковачевитш устроена (150 str. in 8°). Kovačević je Kačićev Razgovor jako skratio i iznio pred svoje čitaoce samo nešto proze i svega dvadeset pjesama, a usto je pje snikovu narodnu ikavsku štokavštinu ne samo okrenuo u ekavštinu, nęgo i prošarao slavenosrpskim osebinama, jer se nadao, da će Kačić tako biti boje pristupan Srbima: „Пов'Ьстице самъ одъBeirb сократш и на друпй начинъ или образъ претворю. Но одъ содержашя и разума книге ни найман г Ь ущерба ше, но ш щ ъ ясше и вразумителше естъ." 49 Drechsler, Tito Brezovački i A. Kačić Miošić (Građa za pov. hrv. kniž. VII, 128—130). 50 Skerlić, Istorija nove srpske kniževnosti (Beograd 1914.), str. 4.


XXXV

U prvim, decenijima devetnaestoga vijeka čini se da je u srpsko) kńizi bilo nešto više interesa za Kačićeve pjesme о Jurju Kastriotiču: štampao ih je Jovan Sterija Popović kao dodatak kńizi Живот и витежка воеван>а славног кнеза епирскога Ъ о р ^ а Кастриота Скендербега (Будимъ 1828.), a preštampavane su i kasnije (Beograd 1849. i Novi Sad 1882.)-51 Bugarima je u Kačićevo doba prijetila opasnost, da u nacio nalnom pogledu utonu u poplavi grčkoj. U to doba zamarana bu garske narodne svijesti dovršio je 1762. Paisij, monah zografskoga manastira na Atosu, djelo История славеноболгарская, koje je pripovijedanem о svijetlim danima narodne prošlosti imalo buditi Bugare na novi život. Djelo se u rukopisima širilo na sve strane i izvršilo je veliku zadaću u bugarskom narodnom preporodu. Pišući svoje djelo Paisij se ponajpače služio Baronijem i našim, Orbinijem, a poznavao je jednoga i drugoga samo u ruskom prijevodu. U no vije doba je prof. Zlatarski našao u zografskom manastiru rukopis jedne kraće anonimne bugarske povijesti iz istoga doba pa ju je po mjestu, gdje je nađena, nazvao Zografska historija. Proučavanem toga djela bavio se u naše dane J. Trifonov i došao do rezultata, koji su za nas zanimjivi. 52 Zografska historija je dovršena po svoj prilici u drugoj polovici godine 1761., te je još i Paisij po noj iz radio neke dopune u svojemu djelu. I anonimni autor te historije koristio se u svojem radu Baronijem (u ruskoj preradi), ali usto i Kačićevim Razgovorom ugodnim, i to u prvom redu pripovijedańem u prozi о poglavicama i krajevima bugarskim (R2 76—88), a iz pjesama fra Andrijinih — Pisma od Oruna i Nicefora i Pisma od Basilija césara — uzeo je samo pojedine fraze. Osim toga je Trifonov utvrdio, da je autor Zografske historije radio upravo po izdanu Razgovora od g. 1759., jer se u ńoj spomińu legendarni ilirski vladari Ilirik, Bladilij, Brem i Bolg, kojim nema spomena u prvom izdanu Kačićeve pjesmarice, a to znači, da je pričane Kačićeva Razgovora od g. 1759. о bugarskim vladarima došlo do Atosa već u prvoj ili najkasnije u drugoj godini poslije izdana te knig-e. Kako se do sada u kružnicama atoskih manastira nije našlo traga ni jednom primjerku Razgovora, a osim toga i radi Kačićeve na talijansku udešene grafike nije vjerovatno, da bi obični monasi na Atosu bez teškoća razumjeli negovu kńigu, misli - Trifonov, da 51 52

Živajević, Letopis Matice srp. 174, 148. Юрданъ Трифоновъ, Зогрзфската българска история (Списание на Българската академия на наукигв и изкуствата, книга LX, София 1940).

XXXVI

2IVOT I RAD A. KAČIĆA MIOŠIĆA.

je autor Zografske historije radio možebiti po ćirilskim prijepisima iz Razgovora načinenim u Dalmaciji, jer oko polovice osamnaestoga vijeka bilo je u Hilandaru i Zografu monaha, koji su po' poslu bo ravili duže u dalmatinskim manastirima. Ali i osim Zografske hi storije ima potvrda, da su pismeni Bugari krajem osamnaestoga vijeka znali za Kačića: uz prijepis Paisijeve historije, načinen u devetom deceniju toga vijeka od gramatika Dojna, zabiježeni su stihovi Kačićevih pjesama о Orunu i Nice foru i о Vladimiru i Kosari. I tako se eto u času, kada su bugarski monasi počeli na stojati, da pripovijedajući narodu o Jepšoj mu prošlosti probude zamrlu narodnu svijest, uz kolijevku bugarskoga narodnog prepo roda našao i hrvatski franevac Kačić.

Po jeziku hm bi već i Pavićev Descriptio mogao> strani svijet upozoriti na Kačića, no- čini se da se za tu kńigu nije pročulo u tuđini. Prvi je nekim fra Andrijinim pjesmama otvorioi put u strane kniževnosti Alberto Fortis, koji je otprilike jedan decenij poslije pjesnikove smrti u svoje djelo Saggio d\ owervazioni sopra l' Hola di Cherso ed Osero (Venezia 1771) uvrstio talijanski prijevod Pisme od KobiUća i Vuka Brankovića. U toj je kńizi Fortis u pismu Englezu J. Svmondsu (о. с , str. 160—161) označio pjesmu о Коbiliću i Brankoviću kao primjer narodne poezije, koju jedna gene racija usmeno predaje drugoj, a nijednom riječi nije spomenuo Kačića. U to su doba škotske narodne balade već bile odjeknule zapadnom Europom, i Fortis Kačićevu pjesmu stavja u isti red s ńima: ». . . nello stesso> modo* (t. j . tradiziomalmenite di padre in. figlio>) si perpetuanoi molti curiosi e interessanti pezzi di poesia nazionale ali' uso^ de' vostri Celti Scozzesi fra contadini spezialmente. Quantunque io non pensassi di pubblicarine veruno prima di dar forma al Viaggio delia Dalmazia fatto tesite, 1' averne trovato anche suli' isola di Cherso ed Osero e la sicurezza di farvi cosa grata fa eh' io chiuda questa mia lettera con umo di essi. Voi non vi troverete gran forza di fantasia, niente di maraviglioso, non vani ornamenti: m,a bensi comdotita, quanto in alcun altro poema, e cogniziome dell' uomo e carattere di nazione, e cio, che mi sembra piu pregevole, esattissima verita storica . . .« Histoirijsiku istinitost pjesme о Milošu Kobiliću i Vuku Brankoviću naglašuje Fortis još i u posebnoj bi Ješci: »Questa canzone storica corregge un errore


XXXVII

preso dal Cervario Tuberone, che in luogo d' Amurat I. trucidato in Servia nel 1390 fa che resti ucciso da Milos un Bajazette, cui под e possibile di far morire in quel luogo, in quel modo e in quel tempo senza sovvertire tutta la storia ottoman a di mezzo- secolo . . .« Fortis je dakle istakao u toj pjesmi upravo ono, što je Kačić želio dati narodu: historijsku istinu u ruhu pjesme. A u drugoj polovici osamnaestoga vijeka nije takovo shvaćane narodne pjesme bilo os am jeno. Još je jednoga Engleza, John Stranga, Fortis kušao zaintere sovati za Kačićeve pjesme poslavši mu 1772. u rukopisu talijanski prijevod dviju pjesama iz ciklusa o Sibińaninu Janku: Canto del Vojvoda Janko (Slide pisme vojvode Janika . . . Prva pisma) i Canto di Mustai Pascia e delia donzella Dragomana (Pisma od Sekule, Jankova netjaka, divojke Dragomana i paše Mustaj-bega). Sve to svjedoči, da je Fortis u prvi kraj bio zavolio Kačićeve pjesme, smatrajući ih dakako narodnim pjesmama.53 U Viaggio in Dalmazia, što ga je Fortis malo zatim izdao (Venezia 1774), negov se odnos prema pjesmama Razgovora ugod noga ponešto promijenio. Još uvijek smatra on te pjesme narod nima, a Kačić, kojega sada — za razliku od Saggio d' osservazioni — spomińe po imenu, samo mu je sabirač narodnoga blaga, koji je u tome poslu pokazao malo ukusa i još mane kriterija: »Ne si vuol fra gli scrittori Macherani lasciar di noiminare F. Andrea Cadeich Miossich, del quale fu pubblicata una raccolta di canzoni eroiche nazionaii, quantunque egli n' abbia fatto la scelta eon poco buon gusto e eon meno criterio v' abbia introdotto una quantitá di cose inutili ed apocrife.« 54 I dok je u Saggio d' osservazioni i malo zatim u korespondenciji s John Strangom sa simpatijom iznosio^ na ogled prijevode cijelih pjesama iz Razgovora, u Viaggio je tek лпа dva ili tri mjesta objavio p o nekoliko stihova iz Kačića, a i to samo kao potvrdu za razgraničene Kotara i za neke narodne običaje, što ih je opisao u posebnoj glavi te svoje kńige. Naprotiv, kao> ogled narodne pjesme priopćen je u Viaggio hrvatski tekst i tali janski prijevod poznate pjesme о Hasan-aginici. Možebiti je upravo Jepota te pjesme zasjenila u očima Fortisovim pjesme Kačićeva Razgovora, a vaja priznati, da nije posve neosnovanoi niti Forti53 V. Jovanović, Deux traductions inédites d' Albert Fortis: II. Lettres de Fortis á John Strange (Archiv f. slav. Philol. 30, 588—596). 54 Viaggio in Dalmazia II, 11 o.

XXXVIII

- ŽIVOT I RAD A. KAČIĆA MOŠIĆA.

sovo mišjene, da u Razgovoru ima doista štošta, sto bi se moglo ispustiti bez štete za cjelinu i namjenu djela, a u interesu jepote i kniževne mu vrijednosti — »cose inu tili ed äpocrife.« Ubrzo poslije Viaggio in Dalm^zia izasla je kńiga Qsservuzíoni di Giovanni Lovrich sopra diversi pezzi del Viaggio in Dulmazia (Venezia 1776), u kojoj je Sińanin Ivan Lovrić iznio svoje zamjerke Fortisovoj kńizi. Posve je naravno-, da je Lovrić mogao naći i doista našao neispravnosti i nepotpunosti u Fortisovim biJeškama о zemji i narodu svojega rodnog kraja, no taj nas momenat u negovoj kritici u ovaj čas mane zanima. U vezi s Fortisovim spomińańem Kačićevih pjesama i Lovrić je dirnuo u fra Andriju, i to! mnogo oštrije nego1 Fortis. Istina, -Lovrić je preveo na talijanski Kačićevu Pismu od ženidbe i udaje Mamice, sestre Kastriotica, da pokaže, kako su se i u gospodskim kućama djevojke na maču do bivale, ali о- pjesničkoj i historijskoj vrijednosti Kačićevih pjesama vrlo je oštro sudio. Učeći medicinu u Padovi Lovrić se bio- zainte resirao za suvremene francuske filozofe i jako5 se zadojio. anticrkvenim i osobito^ antimonaŠkim nazorima, pa to izbija i u negovu odnosu prema Kačiću. Lovrić poriče, da je fra Andrija u pjesmama pripovijedao događaje pO' istini: ». . . . nelle cose le piu serie ed esattamente istoriche avrei rimorso* di citarlo. Ma pare che egli si sia adattato al costume del suo cetoi che nelle cose istoriche vi meseola sempře il meraviglioso' e ineredibile.« A i O' pjesniku Kačiću govori Lovrić s prezirom: ». . . . un zoccolante nostro-, cattivo poeta e pessimo' storicoi.«55 Posve je naravno, da Fortisov nepovolni sud o Kačiću, a pogotovu napadaj Lovrićev, ni jesu ostali bez odgovora. Čim je izašla Lovrićeva kńiga, upravio^ je župnik visovački fra Gašpar Vinalić (1776.) Lovriću pismo, u kojem brani Kačića od prigovora, da je izvrtao^ historiju i pričao bajke, pa pozivajući se na Homera, Vergilija, Danta i Tassa ističe, da je pjesniku slobodno' udajiti se od historijske istine.56 Ta obrana Vinalićeva, iako je sama u sebi ispravna, u opreci je sa osnovnom misli Razgovora, kako ga je zamislio- Kačić, koji je u pjesmama doista želio narodu dati vjernu sliku negove prošlosti. — Žešći je bio braneći Kačića fra Gajetan Deribak, koji je svoju obranu — ako ne cijelu napisao — svakako 55 56

Lovrić о. с , 24, 143—144. Rfcp. u arhivu samostana u Visovcu; ed. Kasandrić u Glasniku Matice

dalm. III, 132—133.


XXXIX

barem dovršio tek po smrti Lovrićevoj. 57 Deribak okretno brani, oštro napada, ali u ńega zna izbiti i lična animoznost. Te polemike nas danas zanimaju u prvom redu samo kao svjedočanstvo, da su Kačićeve pjesme bile več tada popularne, i da su ih suvremenici zavojeli. Zanimjivo- je u tome pogledu svjedo čanstvo- F. M. Appendini ja, koji također nije smogao- da mukom prijeđe preko Fortisova nepovo-lnoga suda o> Razgovoru, nego mu je prigovorio, da je »troppo facile a disapprovare con espressio-ni generali e satiriche le altrui fatiche«, pa je proti tome istakao, kako- je Kaeičeva pjesmarica svima omijela i mnogo- se čita: »Qualunque ne sia il merito, essa no-n ha percio per duto ii suo credito, anzi per saziare 1' aviditá di chi parla Г illirico, non v' ha edizione che basti di questo libro . . . Anche nelle citta maritime fra le personę del popolo si legge spesso da qualcheduno nei di festivi ad alta voce fra uno stuolo di gente, ed e incredibile Г interesse che si prende al sentirne la lettura. Molti sanno- a memoria questo libro . . .« Karakteristično- je, da i Appendini Kačićeve pjesme stavja u isti red sa starim »popijevkama«, što ih narod pjeva о junacima i usmeno ih jedna generacija predaje drugoj. Time se Appendini pridružio tadašnemu općem shvaeanu Kačićeva rada, ali -— koliko- je meni barem poznato — osamjen ,je, kada fra Andriji pripisuje * tendenciju suzbijana prjavih i praznovjernih narodnih pjesama: ». . . ebbe in mira con canti da lui raccolti e raddrizzati al suo- scopo- di canoellare la memoria dei laidi e superstizio-si che egli sentiva a cantar per Г Illirico.« 58 Fortisovi prijevodi Kačićevih pjesama bili su prvi rasadnik-, iz kojega su pojedine Kačićeve pjesme presađivane u zapadne kńiževnosti. Najstariji su izdanak Fortisova Saggio d' osservazioni i negovih rukopisnih prijevoda tri Kačićeve pjesme u Herderovim Volkslieder (1778.): Gesang von Milos CohUkh und Vuko Brankovich, Radoslaus i Die schöne Dolmetscherin, a i francuski prije vod Milosch Kobilich u drugom izdanu Merimeove Guzia (1840.) potječe iz Fortisova Saggio d' osservazioni, jer hrvatski i talijanski tekst te pjesme u rukopisu pariške Bibliotheque de Г Arsenal, na koji je Meriméa upozorio Antun Sorgo, upravo je prijepis iz Fortisa. 57

Lettera del Padre Gaetano Deribak, izdana u Bullettino di archeo-1. e storia dalmata VI, br. 10—12, i VII, br. 1—3. 58 Appendini, Notizie istorico-critlche II, 255.

XL

2IVOT I RAD A. KAGIĆA MIOŠIĆA.

No već u osamnaestom vijeku i zatim u prvoj polovici devet naestoga ima u zapadnim kniževnostima također odjeka Kačićevih pjesama, koje nijesu poznate iz Fortisovih kniga i rukopisa. U djelu grofice Rosenbergove Les Morlaques (Mleci 1788.) štampane su dvije pjesme slobodno izrađene po Kačiću: Chanson de la bienheureuse Dianica (Pisma od Kotromanovića) i Chanson de Tiescimir et de Vukossava (Pisma od kraja Tješimira), koje su imale čitaocu dati neku sliku poezije »morlačke«. 59 — W. Gerhard, kome je u nastojańu oko upoznavana naših narodnih pjesama pomagao Sirna Milutinovic, iznio je u zbirci W Ha. Serbische Volkslieder und Hel denmärchen (Leipzig 1828) uz narodne pjesme također »ein paar der besten Heldenlieder aus dem . . . Werke des Franziskanermönchs Katschitsch«: uz »Das Dragoman-Mädchen«, poznatu već iz For tisa i Herdera, ima Gerhard i pjesmu »Skenderbeg«, koja se počine »Träumte Träumchen Königin Wojssawa«, a to je druga pjesma u Kačićevu ciklusu pjesama о Juri Kastriotiću: »Sanak snila Vojsava krajica«. Godine 1846. i 1847. izdao je Francesco Cusani u Milanu u dvije kńige djelo »La Dalmazia, le isole Jonie e la Grecia (visitate nel 1840). Memorie storicoi-statistiche«: cijela prva kńiga bavi se Dalmacijom, i u ńoj je pisac mnogo pažAe posvetio-Kačiću. Auto rovo je mišjene о fra Andrijinu radu u glavnim crtama ispravno, a u negativnim momentima negove ocjene čini se da ima odjeka polemike Fortis—Lovrić. U Cusanija, Kačić nije više samo' sabirač narodnih pjesama, nego je pjesnik, koji je pjevao о prošlosti svojega naroda na osnovi grade sabrane iz starih isprava i iz-narodnih pjesama: ».. . girando verso la meta. dello scorso secolo Dalmazia e Bosnia, frugó nelle librerie de' oonventi, e da pergamene e manoscritti raccogliendo notizie e dalla bocca del popolo canti, compilo la sua raccolta. E sia pur desíso viziato da false notizie, da credule leggende, d' errori di tempi, luoghi e nomi e dal poco gusto nella scelta e nella correzione delle pisme, ё nondimeno prezioso ricordo' d' antiche glorie e sventure per gli Illiriei, che ne serbarono memoria nel canto, anziehe nelle storie e nei monumenti.« A kao ogled Kačićeva rada priopćio je tri pjesme: La canzone di Rado váno e Milovano (Pisma Radovana i Mjelovana), La presa di Constantinopoli (Pjesma od uzetja crigradskoga) i Lamento delia vedova 59 V. Jovanović, Grafica Rosenberg i ńeni »Morlaci«. (Srp. kniž. gl. XXX, 446.)


XLI

di Constantino II (Pisma druga od Carigrada). Cusani je odabrao upravo te pjesme, jer će po negovu mislenu biti najpristupnije razumijevanu stranih čitalaca i jer su »fra le migliori per vivacitá di immagini e d' affetti«, a usto dvije od ńih »hanno tema grandioso, la finale ruina del greco impero colla presa di Constantinopoli di Maometto II.« 60 I za kniževnoga i uopće narodnoga preporoda u devetnaestom vijeku bio je Kačić, uz Gundulića i Dubrovčane, vrlo dobro poznat u redovima pregalaca, koji su žejeli narodni život povesti novim stazama, a to je i posve razumjivo, jer starija hrvatska kniževnost nije imala kńige, koja bi narodu bliže bila i u kojoj bi se svježina narodnoga govora i narodne pjeme ogledala kao u Razgovoru ugodnom. Već prije Preporoda znala je za Kačića Slavonija, a znali su za ńega i u onom kraju, gdje je bila, kolijevka hrvatskoga narod noga pokreta: fra Andrija je potakao Brezovačkoga, da zapjeva štokavski, a ńega sa simpatijama spomińu također Mikloušić i Vrhovac, u kojih je interes prelazio uske regionalne granice. U mladenačkim uspomenama preporoditelä — [počevši od Gaja pa da|e — susrećemo se vrlo često s Kačićem: negove su pjesme nijetile u mladim Judima Jubav za narodnu kńigu, davale pobuda za kńiževni rad i bile učitejice lijepoga narodnog govora. Pa i srpski kniževnici, koji su hotjeli slavenosrpsku kniževnost svojega doba svratiti na narodne staze, primali su u tome svojem radu pobuda od Kačića: S. Milutinovic spomińe, da je Obradović priznavao, kako ga je Razgovor hrabrio, da piše narodnim jezikom, a Vuk kaže, da ga je i čitane Kačićevih pjesama potaklo, da izdade svoju zbirku narodnih pjesama. Posve je naravno, da su generacije devetnaestoga vijeka gle dale Kačića i negov rad u svijetlu svojih kniževnih i nacionalnih ideja i nastojańa, tako da je kniževna ličnost fra Andrijina u ńihovim očima često primala crte, koje nijesu uvijek bile historijski vjerne. 61 Danas smo odmakli od Preporoda, a pogotovu od Kačića, te bi bilo i vrijeme, a i zahvalan bi posao bio, da se dubfe ispita, koliko je i kako je Kačić utjecao na hrvatske kniževnike devetnaestoka vijeka i kako su ti kniževnici gledali na fra Andrijinu ličnost i kniževni mu rad. 6,0 61

Cusani о. с I, 285—286.

Isp. Prohaska, Revizije iz povijesti kniževnosti (Školski Vjesnik, Sarajevo 1909.).

XLII

ŽIVOT I RAD A. KAČIĆA MIOŠIĆA. VIL

Rječit svjedok Kaciceve popularnosti je veliki broj izdana Razgovora ugodnoga, a i Korabjice. Osim biježaka о tim' izdanima u. poznatim bibliografskim priručnicima, danas v°ć dobrim dijelom zastarjelim (Šafařík, Geschichte der südsl. Lit. II, 138! i 182; Kukulevic, Bibliografija hrv., 62; Iûbić, Ogledalo křiiž. pov. II, 419), imamo iz novijega doba tri popisa izdana Razgovora ugodnoga: od Živajevića u Letopisu Matice srpske, kń. 174, str, 140—148 (Novi Sad 1893.), od Milakovića u Bibliografiji hrv. i srp. nar. pjesme (Sarajevo 1919) i od Ba-novića u Novoj reviji X I I I , str. 44—52 (Makarska 1939.)? & Živajević je zabiježio i izdana КогаЦке. Pregled izdana Razgovora ugodnoga i КогаЦке, što ga ovdje iznosim, osniva se u prvom redu na samim izdanima,, što ih ima>u zagrebačke knižnice (Sveučilišna, Akademijina i Metropolitanska), a za izdana, do kojih nijesam mogao doći, zabiježio sam samo ono, što sam o ńima našao u ranijim publikacijama, ostavfajući dakako ńima i odgovornost za ispravnost nihovih podataka. Osim toga, u Catalogo sistematico della biblioteca ginnasiale-provmciale di Tara (gimn. program od iS^^.jôo.) ima zabiježenih izdana Razgovora ugodnoga i КогаЦке, kojlih u Zagrebu nemamo, pače i takovih, koja do sada uopće nijesu zapažena. Upravi zadarskoga liceja sam vrlo zahvalan, što mi je spremno poslala о tome sve zamojene obavijesti. О prva dva izdana Razgovora ugodnoga, što ih je izdao sam Račić 1756. i 1759., već sam opširnije govorkx Iz »Najposlidmh razgovora starca Mjelovana s bratom štiocem«, što je Račić dodao drugom izdanu (str. 336), vidi se, da se pjesnik nadao>, da će »brzo... ., ako Bog dopusti, iste pisme prištampati«. N o već iduće godine pokosila ga je smrt. Istom dva decenija pio smrti fra Andri jinoj doživio je Razgovor ugodni treće izdane (1780.), a zatim je. i opet dva decenija čekao dp četvrtoga (1801.), iako ima — kako smo vidjeli '—izravnih svjedočanstava, da su se Kaciceve pjesme i u to doba jako rado čitale. U devetnaestom je vijeku Razgovor vrlo mnogo štampan, tako da nema decenija, koji ne bi imao svojega izdana, a.'često su u jednom deceniju izašla p o tri i po' četiri izdana. U novije se doba Kaciceve pjesme znatno mane izdaju; u dvadesetom su vijeku do 1940. štampane samo sedam puta, a'ko ubrojimo u to i školska izdana, koja po opsegu znadu biti posve


XLIII

sićušna (n. pr. beogradsko izdane Zadruge prof, društva od g. 1939.)Nema šumne, da u naše vrijeme' i u sirim redovima narodnim jenava zanimańe za pjevane о junačkim djelima starijih vremena: okupacijom Bosne 1878. i ratovima na Balkanu 1912.—1913. pre stala je biti aktualnom borba s Turcima, koja. je ispuńala stojeća narodnoga života i ikoja je glavni predmet Kačićeva Razgovora, a u isto se doba u nas i po selima probudio interes za nacionalna i socijalna pitana, koja nikako više nijesiu u vezi s tom herojskom prošlosti. N o da uza sve t o Kačićeve pjesme još i danas mogu za grijati narod, ako mu se donesu u zgodnu izboru, svjedoči nedavno (Zagreb 1938.) izdana Hrvatska narodna pjesmarica, priređena od prof. M, Ujevića. Sva izdana Razgovora ugodnoga poslije smrti Kačićeve imaju za osnovu konačnu redakciju djela, kako ga je pjesnik štampao g. 1759., no time ne mislim dakako reći, da su sva ta izdana doista i rađena izravno i vjerno po Kačićevu izdanu od g. 1759. Naprotiv, ta su izdana često preštampavana jedno iz drugoga, skraćivana (•osobito ispoštanem Kačićeva pričana historijskih događaja u prozi), pače i prerađivana, a općenito se može reći, da se niti najboja izdana ni jesu posve vjerno držala Kačićeva teksta., Pregled izdana Razgovora ugodnoga počinem s trećim izdańem, jer о prvom i drugom izdanu priređenom od Kačića već sam govorio, a gdje je izdane označeno' zvjezdicom, znači, da ga ni jesam imao u rukama; i da o nemu donosim samo ono, što sam mogao doznati iz đosadašnih publikacija о Kačiću. • 3. 1780. u J a k i n u (P. P. F e r r i ) , V I I I + 3 1 8 6 2 in 4 0 . — Na natpisnoim je listu za Razgovor rečeno: »Sada iznova prištampan -od jednoga redovnika istoga reda, ali druge državp, pri kazan svemu narodu istoga jezika.« U predgovoru »Štiocu« (str. III) kazuje anonimni priređivač izdana, što ga je potaklo, da priredi novo izdane Razgovora: »Putujući s prigodom ođ mojega posla po razlicitimi gradovimi, posadami i selima od ove naše Dalmacije ne samo nego ;i od Kvarnera i Istri je, na sve strane i od svake vrsti od čejadi čuo sam, gdi svak želi, da bi se prištampale kńige složene od Mno. Pos. Andrije Kačića za razgovor naroda slovinskoga.« Daje priređivač izrijfkom veli: » . . . n i š t a ne nadomećem onomu, što je 62 Primjerak zagrebačke Sveučilišne knižnice (R 1153) ide samo do 316. strane, na kojoj se već počinu »Ńajposlidńi razgovori starca Mjelovana z bratom štiocem«; da je kńiga doista imala 318 strana, vidi se po vrlo oštećenom pri mjerku Akademijine knižnice, u kojem je sačuvan završetak »Najposlidńih raz govora« (str. 317—318).

XLIV


M. P. Kačić skupio, nego samo nadarene, tkojega podade Aleksandro Veliki narodu slovinskomu, koje s l i d i . . .« I tu je na str. III—V štampam latinski tekst tobožne diplom*1 Aleksandrove i ńezin hrvatski prijevod. Iza toga je na str. V I — V I I »Ukazane stvari« i na str. VIII dopuštene štampana. 4. 1801. u M l e c i m a (A. C e s a r ) , 6 пера§.-|-2бз in 8°. — Priređivač izdana je naznačen na natpisnom listu: »Sad opet prisJovotištena po fra Anti Puariću, istoga reda i države, i prikazana gospodi i plemićem primorskim i pojiškim, kotorskim i svemu narodu iliričkomu.« N a kraju kńige (str. 261 —163) štampana je prvi put uz Kačićeve pjesme »Pisma od Bosne i svetoga Jur ja« od fra Frane Radmana, koja je kasnije prelazila iz jednoga izdana Razgovora ugodnoga u drugo. — Ispoir. što je daje rečeno pod br. 7, gdjV se govori о dubrovačkom izdanu od g. 1826. * 5. 1811. u M l e c i m a (A. C e s a r ) . —« Izdane spomińu bez naznake formata i broja strana Kukujević i Iûbić. *6. 1818. u Z a d r u (B a 11 a r a). — Izdane je spomenuto samo u Banovića (1. c , str. 49—50) bez naznake formata i broja strana. Ispor. što je daje pod br. 15. rečeno о zadarskom izdanu (Battara) od g. 18 51. 7. 1826. u D u b r o v n i k u (A. M a r t e e c h i n i ) . — U Kukujevića i gubica spomińe se samo godina i mjesto štampana toga izdana, a Šafařík ima biješku, p o kojoj bi dubrovačko izdane od g. 1826. bilo samo preštampano mletačko izdane od g. 1801., pače i s nepromijeńenim naslovnim listom. U Šafařika se naime (Gesch. der südsl. Lit, II, 138) odmah poslije izdana štampa noga »u Mlecih po Adolfu Césaru 1801, 4 0 , 263 str.« još jednoć spomińe: »U Mlecih 1801 •(Nachdruck, solí heissen: u Dubrovniku po Ant. Martekini 1826), 4 0 , 267 str. (bei dem letzten Nachdruck ist S. 265—^267 ein Schmählied auf Napoleon beigefügt.)« Sveučilišna knižnica u Zagrebu ima četiri primjerka Razgo vora ugodnoga, na kojima je naznačeno, da su Štampani u Mlecima (kod A. Cesara) g. 1801: tekst naslovnoga lista im je.isti, а i daje je uopće tekst u cijeloj kńizi u sva četiri primjerka jednako razdi • jejen na strane, tako da je paginacija u svim primjercima jednaka, no primjerci sa signaturom 149.019 i R1477 razlikuju se po štamparsikom slogu od primjeraka R 1137 i R H 3 7 b . Osim razlike štamparskoga sloga idu R 1137 i R i i 3 7 b još i u tome svojim putem, što je u ńima na kraju kńige na zasebna dva lista, na kojim se na-


XLV

stavja paginacija Razgovora (str. 265—26j), dodana Pisma od Napoleona, koje nema u R 1477 (primjerak 149.019 je nepotpun i ide samo do str. 262). T a pjesma о Napoleonu ne. može n i k a k o biti sastavna čest mletačkoga izdana od g. 1801., jer u noj anonimni Seńanin pjeva, kako su 1809. hrvatski krajevi do Save s Kxaáskom, Trstom i Istrom došli pod vlast Napoleonovu. N o kad je pod Moskvom potamnio sjaj zvijezde careve, naš pjesnik klikće od veseja: Veseli se, primorska krajino, Seńu gradu, moja domovino, Dalmacijo, Liko i Krbavo, plemenita slavonska državo, vesel nam je danak osvanuo i naše se prirodilo sunce, od sužanstva nas je izbavilo, od arača nas je oprostilo. Oprostiće svu našu krajinu, Dalmaciju, staru domovinu, sve ostalo, što je čije bi'k>: sad će platit Francezi nemilo. Eto к nami naši Austrijanci, komino su hrabreni junaci, i prid ńima vri dni g e n e r a l i . . . . . . Pjesma je, očito se vidi, nastala poslije Bonapartové katastrofe u Rusiji, a prije potpune negove kapitulacije, te ne pristaje nikako u izdane Razgovora od g. 1801. Osim toga u R 1137 i R i i 3 7 b jedna sitnica izravno upućuje ma Dubrovnik i na Martekinija. N a četvrtoj nepaginiranoj strani ispred samoga Razgovora ugodnoga imade u .149.019 i R 1477 ispod do puštena štampana bi Ješka, da će se kńiga prodavati po franevackim samostanima u Mlecima, Zadru, Šibeniku i Splitu i kod Mije Puar i ć a ' u Makarsko*j. Mjesto toga je na istom .mjestu u R 1137 i R i i 3 7 b naštampano: »Ove kńige prodavače se na štampariji Antuna Martechini u Dubrovniku.« Prema tome su 149.019 i R 1477 svakako primjerci mle tačkoga izdana od g. i'8oi., a R 1137 i R 113713 imaju sve osebine, što ih Šafařík spomińe za »Nachdruck« mletačkoga izdana od g. 1801., priređen 1826. o>d Martekinija u Dubrovniku.

XLVI


8. 1831, u D o b r О' v n i к ai (A. M. a r t e c c h i n i), 4 nepag.+268 in 8°. — N a natpisnom jei listu ista, bi Ješka о fra Anti Puariću, priređivaču izdana, kao i u mletačkom izdanu od g. 1801. T o je jamačno isto dubrovačko izdane, što ga sipomimiu (bez na znake formata i broja strana) Kukujević i lûbić pod g. 1832. I to izdane ima na kraju poslije »Pisme od Bosne i svetoga Jur ja« također »Pismu od Napoleona« (str. 263—265). 9. 1836. u B e č u (J. V e n e d i k t ) ; prvi svezak X + 4 1 6 in 8°, a drugi 382 in 8°. Ispred običnoga natpisa Razgovora ugodnoga ima ovo izdane još i natpis: »Serbsko-dalmatinske vitežke narodne pjeirie. Novo van dane. Izdao Venceslav Juraj Dunder.« *io. 1838. u Z a d r u ( B a t t a r a). —i Izdane spornima Ku kujević (»u Zadru kod brace Battara 1838. i 1846. u dvije kńige u 8°«) i Iûbić. Ispor. što je dalje pod br. 15 rečeno о zadarskom izdanu (Battara) od g. 1851. ' *ir. 1839. u D u b r o v n i k u ( F r , M a r t e с e h i n i ) . — Prema priopćenu uprave zadarskoga liceja kńiga ima format mm 260X195 i strana 345 (poslije'Strane 334 je paginacija poremećena: strane 335—342 su označene brojevima 235—242, str. 343 ima broj 335, a daje su dvije strane indeksa bez brojeva). I u ovom Martek Lni jevu izdanu je na kraju »Pisma od Napoleona« i zatim »Slidi pisma od braće Ivanovića i šambeka turskoga pod Atenom, složena po D. Iv. A. Nenađiću is Perasta.«1 U toj pjesmi je opjevano junaštvo Kačićevih suvremenika Marka i Joze Ivanovića iz Dobrote, što ga je i Kačić spomenuo u posveti drugoga izdana Razgovora Luki Ivanoviću (str. V i V I I I — I X ) i opjevao također u posebnoj pjesmi (ib. 321—324). Nenadlićeva pjesma je prvi put štampana u Mlecima 1757. * 12. 1846. u Z a d r u (B a 11 a r a); str. X V + 384 iu for matu mm 190X130. — Prema priopćenu uprave zadarskoga liceja štampan je u tom izdanu ispred Razgovora »Kratki životopis« fra Andrije i »Mneńa о pjesmarici« od Stjepana Ivićevića, !a zatim Kačićeve pjesme »senza prosa intercalata«. *i3- 1850. u D u b r o v n i k u ( M a r t e c e h i mi). Izdane spomińu bez naznake formata i broja strana Kukujević i I/ubić. 14. 1851. u Z a g r e b u (F. Ž u p a n ) ; prvi svezak 325 in 8°, a drugi 265 in 8°. — Natpis je kńizi »Andrije Kačića Pjesme«; i doista je proza ispuštena, a to se u predgovoru (str. 3—4) oprav dava ova'ko: »Želeći doskočiti ovoj nevoji i učiniti, da si Kačića


XLVII

svatko uzmogne nabaviti, izdajemo ga evo nanovo u obajenoj cijeni. U tu svrhu izostavismo negove historické biješke, koje su pored naprijedka, Što ga je slavenska povjestnica od ono doba uči nila, i tako suvišne.« 15. 1851. u Z a d r u ( B a t t a r a ) ; prvi svezak XVl-j-42.0 In 8°, a drugi 384 in 8°. — N a naslovnom je listu i u prvom i u drugom svesku to izdane označeno kao' » d r u g o izdavane o v e t i s k á r n ě « . Ispred Razgovora je u prvom svesku (str. "VII—XV) Ivićevićev »Kratki životopis« fra Andrijin i »Mnińa о pismarici«. Označujući ovo izdane kao drugo izdane svoje štamparije izdavač je prvim svojim izdańem očito smatrao ono izdane, što je izašlo iz negove štamparije g. 1846. (isp. br. 12). Kako bljeske o Battarinim izdanima Razgovora od g. 1816. i 1838. (v. pod br. 6 i 10) ne kažu o ńima ništa točnije, a teško je vjerovati, da štamparija pri ređujući izdane od g. 1 8 j i . ne bi znala za ta svoja starija izdana ili da bi ih notice prešutjela, mislim, da će se u postojane izdana od g. 1816. i 1838. moći pouzdano vjerovati tek onda, kada se na osnovi sačuvanih primjeraka tih izdana iznesu o ńima točniji podaci. *i6. 1861. u D u b r o v n i k u ( M a r t e c c h i n i). — V. Babukic u predgovoru zagrebačkoga izdana od g. 1862. (str. V I I I ) sudi virio nepovoij.no о tome Martekinijevu izdanu: » u 40 str. 347. — Od str. 330—347 ima nekojih pjesama, koje su u novije vrijeme sačinene i dodane, i to: na str. 330 od Napoleona; na str. 333 od brat je Ivanovic a i šambeka turskoga pod Atenom; na str. 340 Crnogorci pod Dubrovnikom; na str. 342 Konavjani u Crnoj Gori; na str. 343 Si то Blagojevié iz Krivošije. — Ovo je .izdane veoma pogr jesno i, za čudo, godišta 1861. talijanskim kri vapi som (uprav barbarskim).« 17. 1862. u Z a g r e b u (A. J a k i ć ) , XII-f-442-f-VIII in 8°. — Poslije Babukićeva predgovora (str. III—VIII) štampan je na str. I X — X I »Životopis O. Andrije Kačića Miošića. (Pio Stje panu Ivićeviću).« *i8. 1871. u O s i j e k u . Za to izdane veli Milaković, da je štampano kod J. Franka u nakladi knižare Karla Harscha. *I9.. 1875. u S i s k u . —• Izdane spomińe Živajević, a Mila ković kaže, da je štampano kod Adolfa Fanta, 20. 1876. u. Z a g r e b u (L. H a r t m a n ) , 772 + IV in 8°. — U tome je izdanu ispuštena historijska, proza Kačićeva Razgovora.

XLVIII


2i. 1880. u Z a g r e b u (L. H a r t m a n ) , 7 7 2 + 4 nepag. in' 8°. — Na natpisnom je listu izdane označeno kao drugo izdane (Hartmanove knižare). Kačiceva proza je ispuštena. * 22. 1882. u Z a d r u (Š. A r t a 1 e). — Prema priopćenu uprave zadarskoga liceja kńiga ima format mm 240X165 i strana 248-j-XVI. Ispred Razgovora je »Kratki životopis fra Andrije Kačića Miošića« i »Mnińa o Pismarici« s potpisom Štipana Ivićevića. *23. 1885. u Z a d r u ( » H r v a t s k a « ) . Živajević veli, da je to izdane počelo- izlaziti u svescima pod natpisom: »Kačiceva djela. L Razgovor ugodni naroda slovinskoga. Pjesmarica. Objelo danila ,Hrvatska'«, no da je izašao samo prvi svezak od 40 strana. 24. 1886, u D u b r o v n i k u (D. P r e t n e r ) , IV-J-440+ -f-VIII in 8°. 25. Z a g r e b 'S. a. (L. H a r t m a n ) , 863 in 8°. —, N a nat pisnom listu i u predgovoru je izdane označeno kao treće (Hartmanovo), a predgovor je datiran »koncem godine 1886.« Kačiceva proza je ispuštena. 26. 1889. u Z a g r e b u ( D i o n i č k a t i s k a r a), X V I 4 -f-446 in 8°, — Izdane je u ime odbora za Kačićev spomenik pri redio fra G(abro) P(uratić). 27. Z a g r e b s. a. (L. H a r t m a n ) , V I I I + 3 6 8 in 8°. — Izdane je na natpisnom listu i u predgovoru označeno kao četvrto, a predgovor je datiran 1. studenoga 1892. 28. Z a g r e b s. a. (L. H a r t m a n ) , X I I + 4 1 6 in 8°. — U natpisu i u predgovoru označeno kao peto izdane, a predgovor je datiran 1. studenoga 1896. 29. 1899. u Z a g r e b u ( D i o n i č k a t i s к a r a) XVI -f-(-444 in 8°. 30.—33. Z a g r e b s. a. (L. H a r t m a n ) . — Prema pri općenu Stj, Kuglija, sadašnjega vlasnika nekoć Hartmanove kni žare, izdala je ta knižara bez naznake godine u četiri nepromijeńena izdana pjesme Razgovora ugodnoga 1900., 1907. 1909. i 1914. (ispor. Banović 1. с 51). 34. 1923. u Z a g r e b u , 80 in 8°. — Taj izbor iz proze i pjesama Kačiceva Razgovora, namijmen u prvom redu sredńo'Škokkoj mladeži, izdalo je Društvo hrvatskih srednoškolskih profesona, a izdane je priredio prof. F. Nikoli с. 35. 1926. u Z a g r e b u ( S t j . K u g l i ) , X X I V + 3 6 5 in 8°. — Izdane je priređeno od prof. I. Šarića.

ŽIVOT I RAD A.' KAČIĆA MIOŠIĆA.

'

XLIX

36. 1929. u G o r i c i ( K a t o l i š k a t i s k á r n a ) , 63 in 8°. — To je izbor pjesama iz Razgovora (tek gdjegdje nešto iz proze), a izdalo ga je Društvo 1 sv. Mohora za Istru. Posebno mjesto medu izdanima Razgovora ugodnoga imaju izdana štampana ćirilicom. О Kovačevićevu izdanu (Budim 1818.) već mo govorili. Drugo ćirilsko izdane je izašlo u Novom Sadu: Србско-народне витежке njecAie сщеване од Андрие Качийа. Ca српским словима препечатано. Издала печатньа Медакови^а (Нови Сад). I. Kft. 1849., 256 in 8°; П. кн>. 1850., 245 in 8°.'U tome je izdanu proza posve ispuštena,
Po broju svojih izdana КогаЦка dakako jako zaostaje za Razgovorom^ ali i ona je u tome pogledu na jednome od prvih mjesta u hrvatskoj kniževnosti prije Prepoiroda, Poslije prvoga izdana, što ga je 1760. priredio Kačić, izašla su, koliko mi je po znato, još ova izdana: 2. 1782. u M l e c i m a (D. L o v i š ) , 1 2 + 5 0 0 in 80.64 3. 1833. u D u b r o v n i k u (A. M a r t e k i n i ) , 520 in 8°. 4. 1836. u D u b r o v n i k u (P. F. M a r t e k i n i ) , 520 in 8° (isti štamparski slog kao u izdanu pod br. 3). *5. 1854. u Z a d i r u ( B a t t a r a ) . — Izdane spomińu bez naznake formata i broja strana Kukujević i Iûbić. 63

Po Živa\eviću, 1. c. 144 i 147. — Kńige nijesam imao u rukama. Šafařík о. с. II, i8z, spomińe (s upitnim znakom!) još jedno mletačko izdane od g. 1802., a zatim nastavja: »N. Ausg. U Mlecih 1782 (soli heissen: u Dubrovniku po Ant. Martekini 1822), 8°, 500 str.« Bilo bi to dakle nešto slično već spomenutoj Šafařikovoj biješci о preštampavanu mletačkoga izdana Razgovora od g. 1801. u Martekinija u Dubrovniku g. 1826. О tim izdanima Korab\ice nije mi daje ništa poznato. 64

L

ŽIVOT I RAD A. KAČIĆA MIOŠICA.

6. 1857, u Z a d r u ( B a t t a r a), 412 in 8°. — Izdane je označeno kao »novo prigledano i popravjeno'«. Bit će da se upravo to izdańe spomińe u Kukujpvica i gubica pod god. 1858.: na pri mjerku zadarskoga liceja je na nutarńem natpisnom listo štampana godina 1857., a na vanskom 1858. (ikod primjerka zagrebačke Metropolitane je vanski omot pri vezanu uklońen). *j. 1889. u Z a d r u (Š. A r t a l e ) , str. 436 u formatu mm 188X128. Prema priopćenu uprave zadarskoga liceja kńiga je u natpisu označena kao »treće prigledano i popravjeno izdane«, a to se može razumjeti samo kao treće z a d a r s k o izdane. [ L i t e r a t u r a : Lucius Narentinus (fra Luka Vladmirović), Chronicon arehiviale continens brevem descriptionem prin cipu et continuationis venerabilis conventus Sancta^ Mariae ZaüstrogieiTsis (Mleci 1770). — Ivićević Stj., Kratak životopis A. KaČića Miošića. (Zora dalmatinska III, 92—93, Zadar 1846.) Uz neke promjene preštampano u Nevenu III, 810 (Zagreb 1854.) — Ivićević Stj., Mneńa o pjesmarici fra A. Kačića Miošića. (Zora dalmatinska III, 101—102, Zadar 1846.) — I. K. S., O. Andrija Kačić. (Uspomena Andriji Kačiću, Zagreb i860.) — Marić J., Slovo prigodom stogodišnjice A. Kačića Mk>šića. Zagreb i860. — *** А. Качргк Миошик (Српски летопис, кнь. 102., 235—237, Пешта 1860.) — *** О. A. Kačić Miošić (Naše gore list I, 36—37, Zagreb 1861.) — Ivićević Stj., Kratak životopis A. Ka čića Miošića (Vijienac uzdarja narotdnoga, str. III—ÍIX, Zadar 1861.) — Riboli L, Kačićeva pjesmarica. (Izvještaj gimnazije u Šibeniku, 1873.) — Vetter Th., Bibliographisches aus Paris. II. Das Volkslied über Miloš Kobilić und Vuk Branković. (Archiv f. slav. Phil, VI, 123—126, Berlin 1882.) — Šimić N., Kačić. (Iskra I, 9, Zadar 1884.) — R A . . . , Obite} Kačić u povijesnim dokumentim. (Prilog br. 12 »Hrvatske«, Zadar 1885.) — Despot L, Malo zrna: V. Kačić i Hrvati. VI. Kačićrv spomenik. (Spjet 1885.) — Šimić 'N., Za Kačića. (Iskra II, 49, Zadar 1885.) — Kasandrić P., Fra Andrija Kačić. Kritične biješke. I. ć u d . (Iskra II, 73 i 161, Zadar 1885.) — Riboli J., Vjenčić Milovanu. I. N o v životopis fra A. Kačića Miošića. II. Kačićeva pjesmarica pored narodnih pjesama. III. О Kačićevu jeziku. (Zadar 1885.) Ocjena N . Šimića u Iskri III, 61, 69, 130, 176, 194. (Zadar 1886.) — ТомановиЪ Л., Фра А. КачиЬ према српству и хрватству. (Стражилово 1886.) Napo-

ŽIVOT I RAD A. KAĆIĆA MIOŠIĆA.

XI

mene к tome u Iskri III, 108. (Zadair 1886.) — Kasandrić P., Kacie * i negovi kritičari. (Iskra IV, 10, Zadar 1887.) — Mirković M. (Alačević M.), Biskup Petar Kačić, oslobodite\ Primorja, i negovo neobjelodańeno dopisivane sa mletačkim vlastima. (Bullettino di archeol. e storia dalm. X I , supl. 8, Split 1888.) — Forko J., Kako je P. Emerik Pavić u prošlom stojeću u latinski jezik 'prevodio pjesme slavnoga fra A. Kačića. (Izvještaj realke u Osijeku 1889.) — Karaman D. F., A. Kačić Miošić e i suoi can ti. (Ristampato dal »Diritto croaro«, Pola 1890.) — »Vijenac« Andriji Kačiću 26. kolo voza 1890. (br. 34 od g. 1890.): Rački F., A. Kačić prema řlovinstvu, 530. Smič'iklas Т., Kačić prema historiji, 532. Šrepel M., Utjecaj Kačićeve pjesmarice na Vuka i Preradovića, 537. Kuhač F., A. Kačić kao; »pivač i guslar«, 538. Pasarić J., A. Kačić Miošić, 539. *** Crtice O' Kačiću, 550. Šimić M., Brist i Zaotrog, 552. — Попруженко М., Изучен1'е народной поезш далматинцами. (Филологичесюя записки XXIX, Воронежъ 1890.) — НоваковиЪ Ст.. Откуд су постале гдеко]е народне песме. II. Качий у устима гуслара у Србщи. (Наставник III, 268—276, Београд 1892.) — Живал>еви15 А., А. КачиЪ Миоший, словински песник. (Летопис Матице срп., кн>. 171 — 174, Нови Сад 1892.—1893.) — Живал>евий А., КачиЬ и ерпски народни гуслари. (Босанска Вила, str. 6 - 8, CapajeBo 1893.) — Ъор^евиЬ Т. Р., ]ециа белешка. (Дело X, 452—460, Београд 1896) — Bosanac Stj., Pavićevo „Nadodane" Kačićevu »Razgovoru ugodnom«. (Spomen-cvijeće iz hrvatskih i slovenskih dubrava, 596—605, Zagreb 1900.) — Ж и в а л е в и ^ А., Вук и К а ч и к (Коло I, 114—116, Београд 1901.) — Šrepel M., Sigeťski junak u povijesti hrvatskoga pjesništva: X V I I I stojeće. Kačić (Rad 148, Zagreb 1902.) — Šurmin Đ., Narodne pjesme i Kačić. (Vijenac 1902, str. yy.) — Bjelovučić N.'.Z., Narodne pjesme i Kačić (Vijenac 1902, str. 141.) — Kasandrić P., Kačićev »Raz govor ugodni« u drugoj polovini X V I I I , vijeka (Glasnik Matice dalm. III/2, 105—134, Zadar 1903.) О toj temi je pod istim nat pisom pisao Kasandrić već prije u Iskri III, str. 17, 34, 49 (Zadar 1893.) i u Smotri dalm. 1902, br. 1—,3. — Ogrizović M., Kako je E. Pavić preveo Kačićev »Razgovor ugodni«. (Nast. Vj. X I I , Zagreb 1904.) — Matić Т., Ein Gedicht Kačić' als Volkslied in Slavonien (Archiv f. slav. Phil. X X V I , 267, Berlin 1904.) — Urlić Ś., Zbirčka pjesama u zaostroslkoim . manastiru. (Nast. Vj. X I I I , 427, Zagreb 1905.) — Ilešić F., Kačić Miošić i slovinstvo u Slo venaca. (Hrv. Kolo II, 97—106, Zagreb 1906.) — Urlić Š., Ka-

LH

2IVOT I RAD A, KAČIĆA MIOŠIĆA.

< • čićev »Razgovor ugodni« od god. 1756. (Nast. Vj. XV, ij—37, Zagreb 1906.) — Urlić Š., Kačićevi izvori za povijest slovinsku. (Srđ, god. 1907., 1 о 14—io 19.) — Alaupović M., Slike iz naše kńige. Andrija Kačić Miošić. (Behar, god. 1908., str. 24.) — Prohaska D., Revizije iz povijesti kniževnosti. I. A. Kačić Miošić. (Školski Vj., 204, Sarajevo 1909.) — Jovanović V., Deux tra ductions inédites d'Albert Fortis. II. Lettre« de Fortis a John Strange. (Archiv f. slav. Phil. X1XX, 588—596, Berlin 1909.) — Drechsler В., Prilozi za povijest hrv. kniževnosti. II. Tito Brezovački i A. Kačić Miošić. (Grada za pov. hrv. kń. V I I , 128-—130, Zagreb 1912.) —JoBaHOBHti В., Графица Розенберг и 1ьени „Морлаци". (Срп. кн>. гласник XXX, 446, Београд 1913). — Kolendić Р., Godina rođena fra A. Kačića Miošića. ljetopis Jaigosl. ak. 32/2, 52—59, Zagreb 1918.) —. Banović Stj., Dvije biješke iz naših na rodnih pjesama!: 2. Stalni epitet rijeke Neretve. (Rad 222, Zagreb 1920.) — Eterović K., Fra Andrija Kačić Miošić. Preštaimpano iz »Nove revije« s dodatkom više novih priloga, (Dubrovnik 1923.) — Banović Stj., Priča о Kačiću (Brist u Dalmaciji). (Zbornik za nar. ž i v o t i običaje 26/1, 186—188, Zagreb 1926.) — Gesemann G , Kačić und das Volkslied (u Studien zur südslavischen Volksepik, Reichenberg 1926.) — Вуксан Д.. Качи^ева щесмарица у МеTOXHJH. (Прилози за кнь. X, 93, Београд 1930.) — Ъор^евий Т. Р., Качийева песмарица у Метохщи. (Ib. 246—252.) — Ковачеви^ Б., Качий у Роморавлу 1828. (Ib. 252—254.) — Stojković М., Ivan Lovrić, pristaša struje prosvjetjena u Dalmaciji, (Zbornik za nar, život i običaje 28/х, Zagreb 1932.) — Banović Stj., Tragovi Grabovčeva »Cvita« u Kačićevu »Razgovoru«. (Obzor 1932.) — Висковатый, К вопросу о вл!янш п-Ьсен Качича на югославянсюй народный епос (Slavia X I / 1 , Praha i932>) — Můrko М., Nouvelles observations sur 1'état actuel de la poesie épique en Yougoskvie. (Revue des études slaves X I I I , 38, Paris r 933-) — Galinee F., О opsegu' Kačićeva utjecaja. (Hrv. revija 1 9Ъ7-> ^3°—(631-) — Banović Stj., Koliko je puta do sada bio štampan Kačićev »Razgovor ugodni«. (Nova revija X I I I , 44—52, Makarska 1939.) — Трифоновъ J., Зографската българска исто рия. (Списание на Българската академия на наукигЬ и и з куствата LX, София 1940,)].

Napomene uz ovo izdane. Tekst Kačićeve КогаЦке priređen je po jedinom izdanu, što ga je izdao sam Kačić u Mlecima 1760. Razgovor ugodni je za Kačićeva života, kako je već spomenuto, izašao dva puta: u sta rijem i kraćem obliku u Mlecima 1756., a proširen ii prerađen 1759., također u Mlecima, Kako je dobra polovica Razgovora od g. 1756. (str. 13—207 i 221—240) u istom rasporedu i uz posve neznatne promjene teksta preštampana i u izdanu od g. 1759. (str. 19—89 i 187—191), nijesu te česti prvoga izdana Razgovora ovdje napose štampane, nego su nihove varijante zabiježene ispod teksta izdana od g. 1759. I u ostalim dijelovima Razgovora od g. 1756. (str. 1—12, 207—220 i 241—'390) ima mnogo zajedničkoga s drugim izdańem, ali ima u ńima i štošta, što je Kačić u prerađenom izdanu ispustio, a osim toga se i zajednička im grada u rasporedu i u tdkstu toliko razlikuje od izdana od g. 1759., da je taj dio prvoga izdana vajalo napose štampati, jer bi se inače izgubila slika starije redakcije Razgovora ugodnoga. *

*

U »Najposlidńim razgovorimia starca Mjelovana s bratom štiocem« na kraju Razgovora od g. 1759. (str. 337) veli sam Kačić: »Naćeš tolika pomańkańa aliti erare od štampe, da ćeš se začuditi, i tomu ja. kriv nisam, jer sam nastojao, koliko sam mogao i ne mogao, ali ne Ы moguće, da ji sve svladati mogu.« T o vrijedi doista u punoj mjeri za Razgovor, ali i za КогаЦки. Biježiti sva ta »po mańkańa aliti erare« u biješkama ispod teksta bio bi jalov posao i suviše težak balast za ovo izdane, pa zato nijesam to činio kod štamparskih pogrješaka, gdje je posve jasno i očito, kako se ima čitati pogr jesno štampana iriječ; naprotiv, gdje bi se god moglo i najmane posumnati, da li se krivo štampana riječ ima čitati ovako ili onako, zabiježio sam ispod teksta, kako je štampano u' origi nalnom izdanu, da tako čitalac može i sam prosuditi. Teškoća u transkripciji bilo je i radi nedostataka Kačićeve grafike. N a neke momente vaja da osobito upozorim: 1. Za glas g piše Kačić ,cx, a usto također x i с (inače je u Kačića x = ž, с = č). U domaćim riječima, gdje je g nastalo od с pred zvučnim konsonantom, može se. Kačićevo kolebane razumjeti: с bi u riječima otacbina, farcba bilo pisano prema postanu riječi,

LIV

NAPOMENE UZ OVO IZDANE.

a x u farxba, fmdoxba odgovaralo bi izgovoru, koji se doista i čuje u KaČićevu zavičaju (isp. i Maretić, Rad 209, 188). U takovim sam riječima transkribirao: сx = g, x = ž, с = с. Naprotiv, u tuđicama, gdje Kačić za g piše promiscue cx, x i c, n. pr. Атесха—Amexa— Ameca (pače i Amefa), Macxari—maxarski—macarski, sincxir— sinxir — sincir, mejdancxija — mejdanxija — mejdancija itd., ne možese misliti, da bi tako jako kolebane grafike bilo osnovano na izgo voru (a dakako niti na postanu riječi), i zato sam u takim sluča jevima za cx, x, с pisao uvijek g, a gdje je u Kačića x ili c, upozorio :i sam na to u biješci ispod teksta. 2. Kod tuđica, što su к nama dośle iz latinskoga i iz talijanskoga (ili barem talijanskim posredovanem), nastaje pitane, kako ćemo transkribirati ce i ci: hoćemo li pisati po talijanskom knizevnom izgovoru (če, či) ili po mletačkom (kao naše ce, ci). Kačićevo pisane domaćih riječi slabo nam može u tome pomoći:

LV

Prema tome sam Kačićevo pisane ce, ci u tuđicama .ostavio nepromijeńeno u ovome izdanu, a če ili či pisao sam ondje, gdje jé u Kačića zabiježeno ce, ci. 3. Nas glas đ piše Kačić po talijanskoj grafici: lagiczu, dogem, mlagian, nagiofce, megiu^ — pa iako se katkada u čemu udaji od takoga pisana (tako da n. pir. iza g gdjegod zabiježi h, gdje ga ne bismo očekivali), ne nastaju radi toga teškoće za transkripciju naših domaćih riječi niti može biti šumne, da se ima transkribirati đ. Isto sam* tako pisao đ za ge, gi u turskim riječima i imenima, što smo ih primili usmenim saobraćajem. Nešto je drukčije s tuđicama, koje su u Dalmaciju došle iz talijanskoga ili preko talijanskoga. Osim običnoga Kačićeva pisana ge, gi upućuje po Kačićevoj grafici na izgovor d također umetane slova i ili ;' ne samo ispred a, o, u, već i ispred e, i: rnagior Pave, od Parigia, od Algier a, Rugiero i dr. Naprotiv, ne nalazim u Kačićevoj grafici traga, da bi se u takovim riječima imalo transkribirati g (za koji glas Kačić, kako smo vidjeli, biježi u tuđim riječima i imenima promisčue cx, x ili c). Malo ima tragova i mletačkome izgovoru z {dz)\ sarzento, giganti alliti xiganti. U drugim tuđim riječima i vlastitim imenima, što ni jesu к nama došli usmenim putem i kod kojih nije očito talijansko porijetlo ili barem talijansko posredovane, ostavio sam netaknuto ge, gi, a u prvom redu to vrijedi za mnoštvo vlastitih imena, što ih je Kačić (osobito ü Korabjici) uzeo iz Vulgate ili iz Vitezovićeve Kro nike, n. pr. na planinu zvanu Gelboe, od grada Getta, kod vodde Gionske (u Voilg.: Gelboe, Geth, Giban), Ger eh (u Vitezovića: ban Gereb) itd. N e mislim nipošto reći, da je tom -mojom transkripcijom upravo u svim slučajevima posve riješeno1 pitane, kada se u Kačića u tuđim imenima i riječima ge, gi ima izgovarati de, di, a kada ge, gi. Naprotiv, ne mogu naprečac poreći, da su možebiti Kačić i suvreme nici mu, koji su čitali negova djela, gdješto izgovarali, de, di, gdje sam )?.. u transkripciji ostavio ge, gi. U tome je teško- odrediti granicu po uzdano i točno, ali po svemu, što sam ovdje iznio о transkripciji tuđih riječi i imena, u kojim dolazi u Kačića ge, gi i ce, ci, mislim, da ne bi nikako bilo. opravdano sve te riječi transkribirati po tali janskom kniževnoni izgovoru. 4. Glasove s i š piše Kačić-obično s (/) i se (Je), no u pisanu ih p o s v točno ne razlikuje. Osobito se i u domaćim riječima i u udomaćenim tuđicama često nađe s (f), gdje nema šumne da se

LVI


izgovaralo š: baština, dusmanin, saracz, pšenica, saglie, šarene sanduke, sura, nepošten, stitti, štampati, sajka, sanczi, sambek, с odore oliti šatore, serbet, sichiar, varoš, Vuksa, Rodos, Uros itd. Usto se te riječi dakako i pravilno pišu: basctina, duscmanin, scar acz, scura, sctitti, sctampati, scambek i sciambek, scichiar, U rose itd. Pridjevi na -ški i imenice na -Uvo također se dosta često (uz pravilno pisane -seki i -setvo) prsu -ski i -stvo, n. pr. junaski, junaštvo. Osobito naponrińem, da Kačić redovno ima: sucundid i prasucundid, a bez izuzetka: Simun i Subich. Prema tome ne možemo niti u pisanu »oštar« vidjeti ostatak starijega izgovora, oisobito kada Kačić usto piše i »osetar«. U takovim sam riječima pisao š, a miješam to daje napose isticao u biješkama. Još je veća zbrka kod udvojenoga ss ( / / ) , što u Kačića može biti i s i š: glasoviti, nossechi, odnos sio, odnesše, odnes sošce, harvasskoga, V las si, Kos sovo, na Klissu, — arambassa, kus sati, razrussisce, poslussajťe, kossuglie, Vlassich, Dabissa, Stanissa, Savissa^ Milossa (uz Miloše), Vukassin (uz Vukoscirí) itd. Radi toga nastaje katkad već i u domaćim riječima šumna, ima li se čitati s ili š, n. pr.: spassegne, vissasce, nossasce (osobito ako se uzme u obzir, da Kačić ima i impf, marzasce, nadlazasce, dolazaju, a usto da također piše: odnososce i donoscahu). I inače je poznato, da i u drugih dalmatinskih i dubrovačkih pisaca ima u. impf, oblika: nosaše, mrzaše, ulazaše (Daničić, Istor. obi. 311, i VaiMant, La langue de D. Zlatarić II, 239). Još je teže po samom Kačićevu tekstu odrediti, kako va}a. čitati ss (ff) u nekim vlastitim imenima, osobito prezimenima iz dalmatinskih, bosanskih i hercegovačkih krajeva. U takovim slu čajevima često nema druge pomoći, nego da se za prezimena tragańem i raspitivanem pojedince utvrdi mhov pravilni oblik, a u tome sam se osobito okoristio kronikom Pavla Šilobada (transkribiranu iz bosančice u latinicu izdao Stj. Zlatović u Stari nama XXI), zatim ispisima iz bosančicom pisanih matica, pri općenim u Eterovićevim i Kolendićevim radńama o Kačiću, i radnom prof. Stojkovića о Podgori u X V I I . stojeću (Zbornik za nar. život i običaje X X I X / i ) . U tuđicama, gdje se s nalazi pred konsonantom, ima u Kači ćevu pisańu kolebana između s i s , tako da se ne može uvijek pouzdano znati negov izgovor, pogotovu kad takoga kolebana ima


LVII

i u drugih starijih i novijih pisaca, a katkada i u današnern govoru* n. pr.: apostoli — aposctoli, juste — fuscte, istoria — isctoria i si. Kako u Kačića uopće ima dosta štamparskih pogrješaka, vajat će svakako mnogo riječi, u kojima se s nalazi mj. s, odbiti na nepomnu slagarovu, a vajada i Kačićevu. Gdje god sam u spome nutim slučajevima kolebana između s i š mislio da se ne radi о očitim štamparskim pogrješkama, tako da bi moglo biti ma i najmańe šumne о izgovoru, popratio sam svoju transkripciju bi(eškama, a pri tonie sam volio da bude i po koja biješíka, što će se možebiti činiti suvišnom, nego da koja sumniva riječ ostane bez bljeske. 5. U pisanu slova h Kačić je dakako posve nesiguran, tako da ga sad ne piše, gdje' bi trebalo pisati, a sad ga opet biježi, gdje mu nema mjeta: gniov, de fet igliad, pooditi, ochiu, — od svojih vojnikah, proscaftah junafctva, sctih '" (štij), pih (pij), dajuchihim, opacih od Boga odpadnici> sve toh itd. Gdje je h ispušteno između dva vokala, znade Kačić katkada mjesto ńega pisati ;, a to osobito rado čini u 3. 1. pluir. impf.: machieji, obujitivsci (pače: nadjitifce), nektia'fu, bixaju, bragniaju, nofcaju itd. — Razumije se, da nigdje nijesam pisao h, gdje ga nema u Kačića, a gdje ga je on zamijenio slovom j , pridržao sam ; i u transkripciji. Naprotiv, kada Kačić neispravno piše h, gdje mu nema mjesta, ispustio sam to slovo, izuzevši samo neke riječi, kod kojih se takovo pisane održalo u pisaca i u rječnicima sve d o kraja devetnaestoga vijeka, sporadički pače i duže, n. pr. (na)huditi, holost, hrđa, hrvati; se. 6. Zanimjivi su Kačićevi ijekavizmi. Dakako, nije Kačić prvi ikavac, koji je u svoje kńige unosio ijekavizm'e: da ne idemo daje, već i negov kniževni preteča Grabovac ima ih u svojim pjesmama, 1 va}a mu priznati, da je boje od Kačića osjećao, gdje se refleks staroga e u stihu broji za dva sloga. Kako ijekavizmli u Kačića (a i u Grabovea) najviše dolaze u stihovima, vrlo često upravo u epi tetima i drugim riječima običnim u dikciji narodnih pjesama, ne ćemo pogriješiti, ako rečemo, da su Kačićevi ijekavizmi dobrim dijelom posj-edica negova zanimańa za narodnu pjesmu, osobito kada uzmemo u obzir, da je Kačić po svojemu zavičaju i po boravištu u doba izrađivana Razgovora bio susjed ijekavskoj Hercegovini. T o može dakako vrijediti samo za ijekavizme, što doista po stoje u narodnom govoru. N o u Kačića ima u Razgovoru od g.

LVIII

NAPOMENE UZ OVO IZDANE

L

759- u n e k i m p j e s m a m a 1 neobično mnogo riječi, u kojima je ijekaviziran glas i, što nije postao od ě: vjetez, vjela posestrima, Lieka i Karbava, vjekati (vikati) i vjeka (vika), brexan (brižan), gnieko (nitko), veglieko (veliko), rieschianska gospoda, lief tak kgnighe, uzdjegnuli, czarra sjellenoga, bijeli zjedovah, nadjetili (nathitili), z brijetkimje fabgliam udarrifce, mjeslih (misi) uddarriti n&me, od fvjeralah, Mjelofc KobUichia itd. Pače, Kačič je u svojem neispravnom ijekaviziranu išao tako daleko, da spoimińe i »chiekvu vina« i kazuje, kako se u Garigradiu zem}a tresla od »trubgliah garcki i lachienski«. U drugim se pjesmama od tih neispravnih ijekavizama nađe još samo gdjegdje koji (brijetki, vjetez i deriv.), a naprotiv ime, kojim je pjesnik sebe okrstio, svuda se po cijeloj kńizi piše kon sekventno »Mjelovan«, pače gdjegdje i »Melovan«. Ne bih rekao, da ima pravo fra G(aibro) R((uratić), koji je priređujući zagrebačko izdane Razgovora od g. 1889. posumńao, da li nije tko drugi u prepisivanu ili pri štampanu! unio u Razgovor te neispravne ijekavizme. T a šumna, koja već sama po sebi nije osobito vjerovatna, danas je još nevjerovatnija, kad se zna (ispor. Eterović, Fra A. Kačić Miošić, str. 36), da je Kačić 1759., dakle u godini, kada je na osnovi odobrena državne vlasti štampano ui Mle cima drugo izdane negova Razgovora, dobio od redovničkoga starjesinstva dopuštene, da putuje u Mletke i sa sobom povede druga po voji (»con compagno ad placitum«). Upravo taj dodatak pokazuje, da je Kačič putovao u Mletke po privatnom poslu. Sva kako je, po mojem mišjenu, prilični je istini, što je' kazao već i Puratić, piri je nego je posumńao na tuđe prste: da je naime Kačić zapao u maniju ijekavizirana iz obzira prema ličnostima, kojim je prikazao pjesme, dakle iz obzira prema »gospodi riješćanskoj«, »gospodi presvijetloj dubrovačkoj«, bokejskoj obiteji Ivanovića i »gospodi zagrebskoj«. Bilo je takovih pojava u starijoj hrvatskoj kmževnosti već i piri je Kačića: negov sjeverni susjed i stariji suvre menik Splićanin Jerolim Kavanin prošarao je svoju Povijest v^nđelsku isto tako- naopakim i neukusnim ijekavizmima — na to su već 'upozorili prof. Aranza (Stari pisci hrv. X X I I , str. X X X I V ) i 1

Pisma Radovana i Mjelovana (str. 1—2), Pjesma od uzetja carigraskoga . . . překázaná gospodi riješćanskoj (str. 165—i68), Popijevka od gospode presvijetle dubrovačke (str. 186—187), Kratka pjesma od jasne kuće i vitežkoga plemena Ivanovića (str. 194—195), Pisma prvá od vitezova ungarski i hrvatski . . . . Prikazana prisvitloj gospodi zagrebskoj za srčené Jubavi vikovičnu uspo menu (.str. 238—241) i Pisma druga od vitezova rvatski (str. 241—245).


LIX

prof. Fanoev (ljetopis Jugoslav, akad. 52, 123) — a pri tome su se i Kavaninu otimale oči za Dubrovnikom (u nego voj »velop jesni« ima mnogo reminiscencija iz dubrovačke kńige), pa je i on — baš kao i Kačić — u ijekaviziranu zašao na krive staze. Kao ikavac nije Kačić uopće umio razlikovati ije i je. U rije čima, što su mu bile dobro poznate iz narodnih pjesama (osobito u epitetu bijeli), redovno je refleks dugoga e u stihu brojio kao dva sloga i pisao ije. U drugim je riječima, naprotiv, pisao sad ie sad je ne razlikujući dugoga i kratkoga e, a samo katkada je refleks dugoga e u stihu brojio za dva sloga. Kolebao se također u pisanu riječi, u kojima je sam na svoju ruku ijekavizirao glas i, što nije postao od e: mjesto kratkoga i u takovim je slučajevima gotovo uvijek biježio je (vrlo rijetko ie, n. pr. Jliellovita, íNiekola), a mjesto dugoga i je pisao* ije, ie i fe, ali ih je u stihu gotovo uvijek računao kao jedan slog. Ta velika zbrka u Kačlićevu pisanu ijekavizama, ispravnih i neispravnih, ne osniva se da/kako na izgovoru i nema nikakoga značena za Kačićev jezik, pa bi jalov posao bio vjerno iznositi u ovome izdanu sve to šarenilo Kačićeva pisana ijekavskih i pseudoijekavskih riječi. Zato sam na tu osebinu negova pisana samo ovdje upozorio, a u tekstu sam u svim tim riječima pisao u dugim slogo vima ije, u kratkim je; iz samih se stihova i onako razabire, gdje Kačić refleks glasa e broji za jedani slog, a gdje za dva. 7. Za razliku od Razgovora ugodnoga, gdje se uz rijetke omaške i primarno i sekundarno \ i ń piše gl[i] i gn[i], Kačić je u Korab\ici uz gl[i] i gnfij vrlo često pisao također Ij i nj. Što više, u Korabjici se nađe (vrlo rijetko doduše) i ovakih primjera: zabilixenie, zerngli od obetania, xeoskoga misecenia, blagovanija, odbacenia, govor enia i si Već samo doba i zavičaj Kačićev upućuju, da živi govor nije uzrok toj osebini grafike u Korab\ici. A to potvrđuje, osim Razgo vora, i samo pisane Korabßce, jer se u ńoj // i nj piše uz gl [i] i gn[i] također za primarno / i ń, a osim toga se i za sekundarno / i ń (često upravo u istim riječima) piše ne samo /;, nj, nego i gl[i], gn[i]: razdiljenja, oznanjen, iznutrenje, — veseglie, posoli sogliu, pedipsagne, vladagnia, pofctegnje, stagnie, poznagne, zargnia, psegnie itd. Prema tome je to jako kolebane u pisanu glasova / i ń samo grafička osebina Korabßce, a nema osnove u izgovoru Kaci-

LX


ćeva doba, pa zato sam na ń samo ovdje upozorio i uz rijetke izu zetke ni jesam' ga daje isticao u bi|eškama, a u tekstu sam pisao / i ń.

Radi nedostataka Kačićeve grafike, što sam ih u ovim napo menama iznio, često sam zbog transkripcije lokalnih riječi i mjesnih imena, a nada sve prezimena iz dalmatinskih, bosanskih i hercego vačkih krajeva, ali i inače zbog ispravnoga razumijevanja drugih lokalnih oseibina, zatražio savjeta i upute u poznavalaca Dalmacije i liezina zaleđa. U tom<* su se vrlo spremno odazvali mojim zamol bama i upitima gg. Don Frano Ivanisevic, Don Rade Jerković, akademici prof, Iûbo Karaman i Hamdija Krešev[akovič, fra Dr. Stanko Petrov, fra Frane Rakić, prof. M., Stojković, Don Krsto Stosie, Don Matej Škarica, Jakov Tomasovič i prof. Mato Ujević. Svima im od srca hvala. T. Matić.

RAZGOVOR U G O D N I NARODA SLOVINSKOGA, [u] komu se ukazuje početak i svrha kraja slovinski, koji puno. godišta vladaše svim silovinskim državám, s različitim pismam od kra}a, bana i slovinski vite [zov] a, izvađen iz različiti kńiga talijanski i složen u jezik slovinski

PO FRA ANDRIJI KAČIĆU MIOŠIĆU, Štiocu jubilatomu, iz Brista, reda Male bratje s. Frane, države pris. Odkupiteja u Dalmaciji.

Prikazanoi Prisvitlomu i Pripoštovanomu Gosp. Gosp. VICENCU KOSOVIĆU, BISKUPU KORČULANSKOMU.

U MLECI NA MDCCLVL PO DOMINIKU LOV1ŽI. 2 dopuštěném stařešina. Stari pisci hrvatski. XXVII.

i

ы

Illustriss. ас Reverendiss. Praesul.

Si ad hujusce libelli patrocinmm evocanti lieitum foret tiaram [4] Tuam, praeclarissime antistes, quam ipsius libelli fronti J faustam peropto, Те impellerem invitum ad confessionem laudum tuarum, quas ounctiis claras vel negligis vel odisti. Attamem nee is sum, qui valet per Tuae modestiae jacturas gratiam apud Те quaerere, nee futurum erk, ut per Те mihi indultum sit, praesidřum Tuuim iis emereri industriis, quas cum jamdudum adulatip suspectas effecerit, effica-cissimas gignit ambitkx Ab hac quantum gloria Tua distat, ut non aliter illi libandum sit quam obsequioso silentio, quod nimirum de Те praedicet palam, quae rara et mira numerosa virtutis Tuae decora frustra dissimulas. Premere, suštine quae», vocem nobilisisima Tua de coimitibus Kosović propago> non sink, quae inclytum stipitem e regno* Bosnae detrahenis, facultatibus largis diimissis, se in fugam a barbarorum insecutione conjeeit, tot tantosque celebres viros utriusque Palladis glorioso hujus reipublicae nornini devovit, [5] quos rnachaera illis in ditionibus scythici furoijris in odium orthodoxae fidei immolavit. Vera loquar, si ante posteritatis oculos Patrem Martinům Kosović, mei instituti, Sacrae paginae lectorem, cujus mentorům praerogativae ad praefecturam provincialem Bosnae Argentinae evexerunt, proposuero*. Numquid silere valebo curules, super quas aequa lance Matthaeus repetita vice et simul Antonius, •ejus filius, Macarschae et totius Primordiae consedere? Non inficiari potest, ubi tu vix Ecclesiae militiam ingressus habuisti illüd in adolescente fortuna maximum, quod nondum maturus meritis ma tures premiis visu« fuisti. Etenim scientiarum palaestris expeditis re~ pente apiscoipalis cancella>nii muinus obiisti et Christi Evangelium e suggestis fervido dicendi genere illustrasti eademque Tua florente aetate parochiali tuae sarcinae creditum gregem zelo, doctrina atque solertia rexisti, quod ab omnibus amatus obsequium Tibi [6] sponte delatum a probis vel ab improibis exegijsti non invitis, quod haud dispari gradu innocentiam simul ac scelus pervaderet Tui nominis admiratio. Нас factum, ut pariter ultro vel iniquitas Tibi judicandum se sisteret, parique voto perditarum gentium pliurimarum

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) meritem ab haeresibus avertisti, potissirnum Teutones non р а и т « , qui poethumi Martis tempestatibus illo vitiati toxio> doctrinis Tuis ad Evangelii comfessionem et verae fidei agnitionem conversi fuere, et ut candor catholicae religionis inconcussus^ intemeratusque subsisteret, proprias contra ejus hostes insumpsisti opes, non sine vitae discrimine. Horum Tu praesidio et institution« numeris omnibus absoluta cum natum ad maxima ingenium calamumque imbuisses, canoihicatui Catarensis ecclesiae addiotus fuisti. Id quod plene adeo et perutiliter difficidimis tempoiribuis praestitisti, ut post non breve vir tu tis experimentům Sanctissimus Pontifex Clemens X I I . Tibi [7] infulam Corzulensem, qua safcros jure circumcingis crines, praemium emensi virtutum stadii Tuarum decreverit. Praesulatus Tui quatuor intra lustra labentia dignitatis splendor Tibi fuk curae Tuam effundendo in Ecclesiam et pauper es propriae fortunae bona; ac restaurator et vindex enervatae ecclesiasticae disciplinae immunitatisque existens, languida cbristianae doctrinae instructio per Те revixit atque reviruit. Nunc sacri ritus olim neglecti in sua sede consolidantur, et ut non modica religionis et pietatis opera in Dei cultum а Те excitata magis eluceant, sanctuarium quoque coelitum reliquiis et exuviis inclytis locupletasti. Ergo, Illustrissime Praesul, nobilis et pervetustae Kosović faimiliae fulgidissimum sydus, gloria et splen dor Dalmatarum antistitum, dicatum sacratumque libellum Iranc meum benignus accipe, simul excipe clemens authors obsequentissimum aninium, quem sane minimum esse conjicies, si ex dono> metiere. [8] | Hanc histoiriolam, quae titulům gerit Sermocinatio jucunda gentis llliricae, per me ex Amphiteatro Europae chronologico Joannis N i colai Dogliomi, civis Bellunensis, decerptam et in vernaculum idioma inversani, cum decade carmine non a Calliope Parnassia, sed a Musa momtana nostra intexto, u t nositrates, qui glorios a Princiipiiis Sere nissimi protectione atque amore exultant, otii insidias devitent, in lucem inoffenso pede typis prodituram spe 1 inducor. Hoe est testi monium meae erga Те observantiae exiguum, quo aliqua ex parte cognosces2 Те ob singulárem anim'i Tui virtutem ас prudentiam tamti a me fieri, quantum jure credi potest. Seel cum ob virium mearum imbecillitatem opportunius nihil hactenus invenire potuerim, hoe argumenta usus sum, ratus scilicet hunc in modum aliquam animi in Те mei significatiomem dare. Ut igitur munus bujusmodi 1

fpem. —

2

cognoj'cens.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.)

[9] his rationibus jucundunr charumque esse non dubito, ita J cordis propensionem meam, qua Tibi illud offero, gratam fore confido* et spero. Vale. Zaostrogii, in conventu B. Virginis in Coelos Assumptae, decimo octavo Kalendas Maii, annoi 1756. Illustriss. et Reverendiss. Dominat. Tuae addictissimus et obsequioss. servus F. Andreas Kačić Miošić Min. Obser. ro]

Bratu štiocu.

Po naravi je čovika svakoga svoj narod faliti, uzdizati i uz veličavati, i zato' vide se mnoge khige 1 na svitlost iznesene, u kojim se štiju kraji, duke, markeži, knezovi, gospoda, vitezovi, junaci i hiova junaštva. Ma národ slovinski vazda je Ыо, kako se vidi, u tomu malo pomliv, jer se malo stvari štije i nahodi od stari kraja, bana, gospode i događaja, koji su se događali u našim stranám. I da se posve ne izgube od stari vitezova uspomene, Gosp. Bog dao* je našemu narodu taku pamet naravnu, da onó, što drugi narodi ti] uzdrže u kńigatm, oni uzdrže u pameti pivajuci | na sobetim, dernecim i po svim mistim, kuda putuju, pisme svoji krala, bana, vitezova i vrsni junaka, koje premda nisu posve istinite, ništa ne mane ima svaka dobar temej od istine. Želeći dakle ja, da siromasi težaci i čobani naroda slovinskoga, koji se naslađuju u takizim pismam, mogu doći u poznane, da niove pisme i davorije nisu brez temeja istinita, na službu istih siromaha dajem na svitlost ově kru žiće skupjene, složene i přinesené iz različiti kńiga talijanski u jezik slovinski, u ikojim će se viditi kraji, báni, gospoda i vitezovi slo vinski, niovi rati, junaštva i sva dilovana dobra i zla. Ma viruj mi, [2] moj štioče poštovani, da kada razgledaš ovi moj trudak, vidićeš | nesrićno i nemirno stane, u komu se nahođahu vaši prašukundidi u vrime slovinski vladaoca, i po-znaćeš čestito*, mirno' i rajsko' stańe, u komu se nahođimo- sada pod krilom našega Privedroga Principa, za koga imamo u potribi našu krv proliti. Ako> li tj pak ne budu ove knižice ugodne, a ti čini boje. N a peru ti srića, i da si mi zdrav i veseo! 1 knighe. Kačić piše u toj riječi katkada i kn- uz kgn- (v. odmah daje na istoj strani i na str. 11 i 12); to će biti samo grafička varijanta bez značena za izgovor (isp. i Ak. rj. s. v. kńiga).

6

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) [Tekst Razgovora od g. 1756. (R1) Kafić je od str. 13. do 207.

uz neznatne promjene pre štampao -u Razgovoru

od g. 1759. (R2) na

str. 19. do 69. i 71. do 89. Zato taj tekst nije ovdje napose

štampan,

nego sti varijante - iz RL naznačene u hi\evskama ispod teksta u R2-]

[18] ísma 0 0 Iure h

lotica, pridivkom Skenderbega, ove majke Vojsave.

Tio sam u ove knižioe metnuti život i junaštva Jure Kaštriotića, sina kraja Ivama od Epira oiliti od Albanije, koga otac posla u tutiju к caru Muratu i od koga Latini mnoga čudesa pišu i štampaju, ali znadući, da bi kńige veće bile nego kaluđerski brvijar, koje ja, budući siromašak, nisam vrstan štampati ne mogući pengatura platiti, zató ostavjam negovu historiju. I neka vi siromasi možete u kratkoi štogod od ńega i liegova junaštva znati i drugomu prikazati, postavjam vam prid oči ove od ńega pismice, i prva proćimle ovako: to ćeš rodit golema junaka, kojino će caru dödijati. Što li krilim Epir pokrivaše, to će branit sve krajestvo naše.

Sanak snila Vojsava krajica, virna juba kraja od Epira, po imenu Ive Kastriota, sanak snila, u sanku vidila, da je juta zmaja porodila: krila su mu Epir pokrivala, к Carigradu glava dopirala, koja žive Turke proždiraše. Kada li se od sna probudila, u ńojzi je čedo proplakalo, suzicam je lišce oblivala, Ivanu je sanak povidila. Kad je kraje jubu razumio, lipo' joj je sanak iomačio: »Što si, jubo, u sanku vidila, da si juta zmaja porodila,

5

I0

:

5

Što Г j ' u tebi čedo proplaka nejako^ će biti odvedeno: za ńime ćeš suze prolivati, ali će se dite izbaviti.« Još ne prođe nedijica dana, porodila Voj-sava krajica lipo čedo prija neviđeno, zlamenito prija nerođeno. N a čelu mu od krune zlameń a na ruci od brijetke ćorde. Čudila se epirska gospoda gledajući po nemu zlamena.


Majka čini veliko vesele, svoga sinka šale na krštene; lipo áemu ime posta više, lipo ime: Jure, dite mlado. Kada li je dite pomareslo, Vojsavi je losa srića bila, [209] zašto Turci Epir porofbiše, u tutiju Juru povedoše.

35

4°

Za ńime je majka izlazila, sva u crno bise obučena, od žalosti kose rasplitala, bilo lišce suzam poilivala. Da je komu pogledati bilo, kako* cvili Jure, dite mlado! Fataše se majci о grjocu ter je svojoj majci govorio:

Lipo ga je care razgledao, zlameńe je na nem ugledao: britku čordu na desnici ruci, svitlu krunu na glavi junaškoj. Goji ńega u dvoru svojemu. 65 Kada li je dite ponareslo», ne bijaše takoga junaka u Turčina ni u kaurina. On na mejdan često izlazaše, na mejdanu glave odsicaše, 7° po vázdan se s Turcim gilitaše2 i često ji s koiria obaraše.

45 b °]

Malo vrime postajalo biše majka nemu bilu kńigu piše, da je nemu babo priminuo u Krojanu, gradu bijelomu.

75

»ostaj z Bogom, mila majko moja! Vidiš li me, vidim li te veće? 5° I fala ti na mlíku bilomu, s kojim si me, majko, zadojila.«

Turci nemu oteše kralestvo, osta jadna Vojsava krajica i brez krala i brez krajevine. Ej neviro, nigd'i te ne bilo!

Majka sink# lipo celivaše1, suze roni, nemu govoraše: »Odi z Bogom, drago dite moje, 55 ne privrni svete vire svoje!«

Mislio se Kastriotie Jure, kako bi se caru izmakao, siroticu majfku pobodio i svoje se krune dobavio.

To izusti, na zemlicu pade, a Turci joj sinka odvedoše. Kad su bili giradu Drinopolu, mlado dite caru darovaše.

Al je áemu srića priskočila: 85 udariše ungarske katanę, udariše na zemlu carevu, prid ńimam je vojevoda Janko.

1 2

celivajce. xilitajce.

6o

8o

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (1756.)

Kad to vidi Murat Sukmanę, siknu je vojsku sakupio 9° pak je daje Kastriotic Jur ju ter je nemu tiho besidio:

Spomeni se, Bogom pobratime, da mi jednu viru virujemo: k a d a sjutra u boju budemoi, pridaću ti svu vojsku carevu. I 2 °

»Virna slugo Kastriotic Jure, što god imam u dvoru junaka, mladi paša, aga i spahija, 95 nada tebe ne imam junaka,

Ja sam suzan a sinak sam Ive pokojnoga krala kojino je sikoro

koji će mi prid vojskom otići i pobit se s vojevodom J a n k o m . Pridajem ti silnu vojsku moju IO i mojega ćatu velikoga. °

Murat mi je očinstvo oteo, babe moga krunu osvojio-; majka moja u nevofi cvili, rad bi moju majku pohoditi i očinstvo moje prigkdati.«

Spomeni se, drago dite moje, da sam tebe za sina, uzeo, u mojemu dvoru odgojio i za pašu tebe učinio.«

Kad je sjutra jutro- osvanulo, I 3° na Magare 1 Turci udariše. Kad se poče krvca prolivati, poče Juko natrag uzmicati.

K a d je J u k o ńega razumio, I05 pokloni se caru čestitomu, t 2 I I l ode s vojskom к ravnoj Ungariji priko .ravne žemle R o m a n i je. Brzo dođe u zemfu ungarsku i onde je tabor učinio; iz tabora bilu kńigu pise ter je šale vojevodi Janku:

II0

»Kaurine od Sibińa J a n k o , ja imadem i za dvoje vojske, IJ sjutra ćemo na te udariti, S al se nemoj, p o b r o , poplašiti. 1 2

maxare. maxari.

Murat Sukmana, Kastriota, od Epira, primkrao. I2

5

Kad vidiše age i spahije, da Kastriot natrag uzmicaše, x3> koji nije nigda uzmicao-, svi od straha natrag pobigoše. Tad Magari% ćorde povadiše, svoja bojna kopja položiže, dobrim końem diždume pustiše x4° [2I21 svu carevu vojsku isikoše. Kad to vidi Kastriotic Jure, dobavi se ćate velikoga, nad ńime je ćordu izvadio x ter je nemu Jure govorio: 4*


»Udil piši listek kńige bile, napiši je od strane careve i ša|i je krojskom kapetanu, nek mi dade Kroju u Epiru i svu ravnu zemju Albaniju.

A kad li se kjuča dobavio, družini je svojoj govorio>: »Družinice, mila bratjo moja, naoštrite 1 britke sabje vaše. 150

A kad budě noćas о ponoći, što nađete da je sunećeno ter se ne će krstom prikrstiti, isicite málo i veliko.«

Ako li je napisati ne ćeš, evo tebi tvrdu viru dajem, odsiću ti rusu glavu tvoju i daću je vojevodi Janku.« N a ino se ćati ne mogaše, već napisa listak kńige bile. Kad se Jure kńige dobavio, ćatinu je glavu odsikao.

I

S5 C21^

Jedva družba noćce dočekaše, x svoje britke sabje naoštriše, a kada je od ponoći bilo, isiikoše malo i veliko.

Pak otiđe к ravnoj Albaniji, i š ńime je trista Albaneža, 160 sve plemića i gospodičića i ditića. prija neženeni.

Kada li je danak osvanuo, ori Jure visoke munare tere gradi crkve i otáre. Uze krunu starca babe svoga

Kad je doša u Kroju bijelu, dade kńigu krojskom kapetanu. l6 Kada li je kńigu proučio, 5 dade nemu kjuče bila grada.

i Oisvoji ravnu Albaniju. t Što god nade da je sunećeno, sve isiče malo i veliko, pak pohodi milu majku svoju.

Nije zmija zmiju privarila što Skenderbeg Murat Sulemana. Onda bilo, sad se spomińalo.

1

Naojtrite. — Jamačno to nije trag starijega izgovora -st-, jer Kačić u riječi oštar i deriv. piše vrlo često -Jct-. ' Zato sam u ovom izdanu proveo transkripciju -st- ne iznoseći svaki put u biješkama, gdje je u Kačića upravo -Jt-, a gdje -Jct-.


Pisma druga od jure Kastriotića. Telar vice od jutra do mraka u bijelu gradu Carigradu: »Ko je godir od stola careva, čestiti je car zap ovi dm, da se sjutra na div ami nađe.« 5

Ja virova onoj zmiji jutoj i odráni zmaja u nidarcu, a sad me je Jure odbignuo-, Muhameda sveca pogrdio.

Kad je sjutra jutro osvanulo, skupiše se na divan gospoda, mlade pase, age i spahije; tiho jim je care besidio:

Posla ńega к ravnoj Ungar i j i, da boj bije Sibińanin Jankom, 3 5" al nevirni Jure Kastriote svu izdade silnu vojsku moju.

IO »Poslušajte, pase i kadije, i ostale age i spahije! Bojak bismo s krajem od Epira, bojak bismo i pridobismo ga.

On pogubi pašu kapitana, s kapitanom ćatu velikoga i dvadeset ijadä vojnika 4° pak pobiže к ravnoj Albaniji.

Dade meni po krajestva svoga 1 i tri svoja u tuti ju sina, 5 [214] i još meni davaše arače, da mu svitle ne odmjern krune.

Uzě tvrdu Kroju na privari i posice krojskog kapitana, uze krunu starca babe svoga i podloži negovo kralestvO'. 4i

Kad li umri od Epira kraju, dozvao sam ja . negova sina, po imenu Juru Kastriota, kogano sam lipo milo>vao.

20

3°

Što god nade da je sunećenO' po Epiru i okolo ńega ter se ne kti krstom prikrstiti, sve isiče, niko ne uteče.

Dava nemu krunu od Epira, [" koju mu je babo uzdržao, da krajuje i da arač daje, 2 kako mu je i cako davao. 5

Ah, ni to mu dosta ne bijaše, 5° već ulize u kralestvo naše: robi, pali 1 sela i varoše, siče, koje malo i veliko.

Ne kti Jure uzeti krajestva, već se meni zakle na ćitapu, da on mene ne će ostaviti, nego krvcu za mene proliti.

A sad mi je tužba dodijala, da vojnika nejma na krajini, koga Jure nije pogubio, pogubio oli zarobio;

1

pábij.

55


sve konika po izbor delija, silne vojske četrjest ijada.

da se bila dvora ne bijeli,, koga nije ogńem opalio; da nejmade majke ni lubovoe, koja nije u crno zavita. О gospodo paše i kadije i ostale age i spahije, nije Г koga porodila majka, da odđe do Epira ravna

6o

Razviše se sviomi barjaci, 9° udariše careve borije, ode vojska k~ ravnoj Albaniji, prid ńome je silni Ali-baša. 6

S

i osveti krvcu prolivenu čistě vire sveca Muhameda, da pogubi Juru Kastriota, koji mi je puno dođi jao? Ko pogubi onu zmiju jutu, il pogubi il dovede živa, čestita ću ńega učiniti, od Epira krunu darovati.« Umukoše paše i kadije i ostale age i spahije, a veziri g zemji pogledaše, ali ne će silni Ali-baša, veće caru tiho odgovara:' »Evo, care, desna ruka moja i u ruci britka ćorda ova, koj ano je krvce napojena, a tako se moje ne napila, ona oće osvetiti tebe [216] i pogubit Juru Kastriota, kogano si s sinkom odgojio.« Kad je care ńega razumio, sílenu je vojsku sakupio, 1

xejtoka. četiri sloga.

7°

75

8o

Malo vrime postojalo biše, glas dopade Juri Kastriotu, da na ńega iđe Ali-baša. Kupi Jure vojsku po Epiru: Oisam ijaď sileni konika, sedam ijáď p o izbor vojnika, u sve vojske petnajest ijada, ali je to ogńa žestokoga1.«

5

I0

°-

Pod Krojom je vojsku 'pribrojio pak je svojoj družbi govorio: »Da idemo, mila bratjo moja, I0 pozdraviti silnog Ali-bašu! 5 Nemojte se, bratjo, poplašiti, što je veće vojske u. Turaka: oni slave svoga Muhameda, a mi lipo ime Isusovo.« Kada Jure svrši govorene, učini se veliko zlameńe. Svi konici końe posidoše, britke Corde pisci pripasaše.

8

9$

Razviše see svileni barjaci, udariše bubńi i svirale: u vojsci se činaše veseje, oko vojske tuge i žalosti.

Isp. u istom stihu u R29s: xejtokoga. — Stih traži svakako

IIOł

115:

R A Z G O V O R U G O D N I N A R O D A S L O V I N S K O G A (1756.)

[217]

Plaču majlke jedine sinove, plaču lube svoje zaručnike, mala dica majke gledajući, ' plaču seke milu brátju svoju.

Svojoj bratji pute priticaše, priticaše ter ji celivaše1 fatajuči końe za diždume, ne bi li se koji povratio.

I2

I2

°

5

Majke svoje skiduju đerdane, a Jubovce zlatne prstenové, divojke vince pozlaćene, ter zavité meću na otäre. Uz otare ruke razpińale, da bi majke sinke pričekale, a Jubovce svoje zaručnike i sestrice milu bratju svoju.

x

3°

Blizu pola gusta go>ra biše, u toj gori postavja busije tri ijade sileni konika, prid ńima je Amega 2 vojvoda. 14J Amegi je 3 Jure govorio: »Netijače, drago di té moje, pO'Stoj, sinko, u gori zelenoj, drži tvoju na okupu vojsku. х Ali nemoj prija udarati, 5° neg se poeme krvca pralivati. [218] Kad ugledaš dvi vojske ogńene - i barjake turske i kaurske,

ti ćeš izać iz gore zelene, x na Turke ćeš juriš učiniti, 55 pristrašićeš svu vojsku carevu, svu-ćemo je p o d m a č okrenuti.«

Otolem se vojska podignula x 1 otiđe suproć Ali-baši. 35 Kad su bili na poje dibrensko-, oode ji je noćca dostignula.

A m e g a je 4 ńega poslušao i oitiđe u goru zelenu. U ta, d o b a silni Ali-baša, a k a d ga je J u r e ugledao, na poju je vojsku raz,redio>.

T ů t e ořií pobiše barjake i p o po]u bilě čadorove. K a d je sjutra jutro osvanulo, 4 ° poče J u r e razredivat vojsku.

O d k o n i k a krila učinio, za krila je pisce postavio, među krila Jure ulizao-, oko ńega pisci i końici.

1

celivajce. Ameja. — Ime Jurina sinovca piše Kačić: Amecxa, Amexa, Ameca, pače i *AmeJa (ovo posjedńe jamačno po pisanu u Barlecija; isp. De vita, moribus ac rebus praecipue adversus Turcas gestis Georgii Castrioti, Argentorati 1537.). U vezi s napomenama iznesenim u predgovoru о Kačićevoj grafici, pisao sam uvijek »Amega«, a gdje je u Kačića -x-, -c- ili -J-, spomenuo sam u biješkama ispod teksta. 3 Amejije. 4 Amejaje. 2

l6

°

i6s


Iza sebe straže ostavio, sve konika dvanaest stotina, prid ńima je bane Vrananine, l koji biše junak od starine. 7° Vrananinu Jure govorio: »Drži, bane, na oružju vojsku, ali nemoj prija udarati, neg udari iz gore busija. A kad udre iz gore Amega 1 , 45 ja ću vojsci krila razmaknuti, tvojoj družbi pute otvoriti, a ti końu popusti diždume, nek udare čili na umorne.« Malo vrime postajalo biše, dade Jure od boja zlameńe. T u se dobri koni razigraše, udariše bubńi i svirale.

l8

Kada vidi Amega 1 vojvoda, da se silne vojske udariše, I iz potajni udari busija 9° kano vuče iz goire zelene.

x

95

Kud Amega 2 s vojskom dopiraše, na alaje Turke razgoáaše; tá nenadńa iz gore busija strah zadade svoj vojsci carevoj. 1 2

Ameja. Amexa.

Tu se teška krvca prodivaše, do neba se jadan glás ču jaše 2°$ od velike jekě i jauka: Turci zovu sveca Muhameda, a kauri ime Isusovo. U tri ure boja žestokoga pade mrtvi sileni Turaka dvajest i dvi ijade konika, dvi ijade osta u sužanstvu.

2I

°

°

Tu se britke ćorde povadiše, l8 a bojna se kop ja položiše; 5 [219] tu udari konik na konika tu se poče krvca prolivati.

Tri ijade kopja položiše, tri ijade sabaja povadiše, učiniše juriš izazäda, siku jadne Turke iznenada.

Kad tó vidi Kastriotić Jure, 2 °° svojoj vojsci- krila razmaknuo, Vrananinu p^te otvorio, pák udriše čili na umorne.

Od vojnika Jure Kastriota pade mrtvi pisac' i konika dvi stotine i tri jest junáka, toliko ji raněni bijaše. Kada vidi silni Ali-baša, da so áemu družba izginula, skupi ono zdravi i rańeni b- >] pak pobiže g bilu Carigradu brez barjaka i brez čadorova.

2I :

5

22

°

Osta Jure s vojskom na mejdanu, dok pokupi turačku odoru i dok rane zavije junakom, 22 pak otiđe u Kroju bijelu £ pivajući i popivajući, vince pijuć, końe igrajući. Nije majka rodila junaka, što je majka Skenderbega Jurja.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) Budući da se u ovoj pisimi imenuje Carigrad, dajem na znane, da se ovde ne spomińe .Carigrad, u komu sada čari pribivaju, zašto ga još tada ne bijaše car osvojia, nego pribivaše u Andrijanopoju. Razumi se dakle grad carev, gdi biše negovo pristoje, koji se mo gaše po razlogu zvati Carigrad, to jest carev grad.

[Tekst

R\ str. 221.—224., odgovara tekstu R2, str. 70.—yi.,

a isto se tako i Rx, str. 22j.—24o., 2

R , str. i8y.—191.

Varijante

uz neke razlike slaže s tekstom

teksta R1 naznačene

su u bi\evskama

ispod teksta R2.]

[20.]

I^J]

Slidi pisma od Cipra. al po poju zelene naranče, al je poje magla pritisnula? Čim li se je ,go>ra nakitila, al s jabukam al z žutim

Lipa ti je gora Romanija, još je lipši Cipar nasrid mora: u ńem reste bilica pšenica, rujno vino kano malvasija.

narancamr« Po Cipru se bijele gradovi kano bile tiče lab u tovi, najiipša su dva grada bijela, jf-dnom ime Nikožija biše, a drugi se Famagošta zvaše. Po nem setá mlađan providure, po imenu Ante Bragadine; izšetao gradu na bedene ter pogleda niz tó poje ravno.

5

Dozivje ga vila iz planina ter je ńermu tiho besidiila: »Nit je gora nit studena voda, 2 nit po poju zelene naranče, 5 nit je magla po}e pritisnula.

IO

Sam se sobom Ante razgovara: »Ah, moj Bože, čuda velikoga, *5 što se vidi nasrid poja ravna: al je gora al studena voda,

242J

Već je ono silná turska vojska, prid ńome je Mustapa vezire; sinoć dođe izpod Nikožije, kojuno je jučer osvojia. 3° Sve isiče, niko- ne uteče, jedno z drugim za trijest ijadá. N e žute se po granam naranče, već na kopjim glave od junaka,


kojeno su jučer odsičene ' 35 u bijelu gradu Nikožiji. Najlipša je glava Dandulova, od bijela grada providura, spored ńome glava biskupova, Kontarina, žalosna mu majka! 4° N a glavi mu mitra od bisera, koj ano je u Mlecih krojena. Al su glave lipo osvećene od Arnalde, lipote divojke, koja ibise caru darovana i još s ńome trista divojaka. U navi je barut upalila, sultaniju u laguni dignula, sve izgori, niko ne uteče, sama sebi lipu slavu steče.«

45

i pod gradom mine kopajući, kule bile u lagum dižući.

>

Tu gospoda mnoga izgiboše, koluneli i mladi serdari, vojevode i još barjaktari, ine vojske ni broja se ne zna. 7° Al se bili grade ne pridaje, jer ga bráni Ante Bragadine. Kad to vidi veliki vezire, on uzimje divit i artiiju ter napisa listak kńige bile. 75 Pak je šaje Anti providuru ter je nemu tiho besi dio: »Zlo ti jutro*, Ante providure, bila grada obraniti ne ćeš.

5° Šali kluče od bijela grada,

Istom vila tako besideći, silni Turci na grad udariše, vas se bili grade tresijaše od onizi bojni lumbarada. Pod ńim Turci lito litovaše 5 5 od Jurjeva do Mio\a danka, često oni juriše činiše, z golim ćordam na beden skakaše. Siče Turke Ante Bragadine i negovi mladi vitezovi, 6° mnoge oni glave odsikoše ter ji meču gradu na bedene. C243]

6

Nigda, pobre, Turci ne pristaše ob dan, ob no'c juriše čineći

8o

ako li ji ti poslati ne ćeš, gola ću te p o vojsci voditi, živa ću te na mije derati.« jŇemu A n t e kńigu odpisuje: » N e k a znadeš, M u s t a p a vezire, 8 5 da ti ne ću p ř i d a t bila g r a d a , dok je moja na r a m e n u glava, jer će meni d o b r a p o m o ć doći od mojega b a n a d e n e r a l a : sto galija d u ž d a mletačkoga 9° i dvanajest bojni galijaca; sto galija kraja španolskoga, v l á d á ńimam D o r i a principe, i dvanajest b a n a malteškoga, a toliko p a p e velikoga.« 95

X6


Kad je vezir kńigu razgledao, [244J od jada je bradu ogulio:

od tvojega b a n a đenerala, Do*ria je ńega odbignuo.«

ne će vezir da s mirom miruje, janičare na grad natíraje.

K a d je A n t e kńigu progledao,, bio barjak biše r a z m o t a o ter ga meće gradu n a bedene, I 3° Pod gradom je mine ukopao I 0 ° [245] jer se i n o nemu ne mogaše. i brzo ji biše užegao; kada li se mine užegoše, N e s t a d e m u p r a h a ni olova po bijela grada oboriše. ni zaire što je od p o t r i b e ; sva m u vojska biše izginula, T u se teška krvca prolivaše, X a bedeni n a zemju p a d n u l i . 3S 10 teška krvca końska i junaška; 5 tu se bráni málo i veliko, Veziru je 1 kńigu napisao, kaluđeri i svi svećenici, u kńizi je nemu besidio: » Z a k u n i se n a ćitapu t v o m u , udovice, žene i divojke, daj mi jamca Boga velikoga, dica, starci i mladi trgovci; tu brat brata poznat ne mogaše, I I 0 da ćeš p u s t i t moje vitezove I 4° jer svakoga k r v c a oblivaše. z d r a v e poći d u ž d u m l e t a č k o m u i p o d puškám i p o d britkim D a je komu pogledati bilo ćordam, Bragadina, m l a d a p r o v i d u r a ! poslaću ti kjuče bila, grada.« K r v a v e m u ruke do ramena Il i svijetla ćorda do balčaka. 5 K a d je vezir kńigu proučio, x od vesela crnu zemju lubi, 45 Viteški se i t a d podnesoše, zaklińe se n a ćitapu svomu • jer iz grada T u r k e iztiraše: i daje m ü jamca Boga svoga, osta m r t v i sileni T u r a k a o k o trijest i veće ijada. da će poći d u ž d u mletačkomu O p ě t vezir bilu kńigu piše I 2 ° ter je saje Anti B r a g a d i n u : »Zlo ti bilo, A n t e p r o v i d u r e , sto li misliš, u što li se u z d a š ! Bila grada obraniti ne ćeš, a ne će ti dobra pomoć doći 1

"i

Vezijrmuje. — Ispr. R 2 i82: Veziruje.

i nagovi m l a d i vitezovi oružani, z d r a v i i veseli. Ali vire u T u r č i n u nije. P r i v a r i se, ujide ga zmija: od g r a d a je v r a t a otvorio*, veziru je kjuče p o k l o n i o . G o v o r i m u sileni vezire:

x

x

5°

55


i/

»Dobro doša, turska krvopijo! Kamo moje paše i kadije, kamo moje agá i spaije, kamo li mi dica janičari,

već ja plačem, da si utekao, di ti glave nisam ođsikao i posla je k. Mietku bijelomu x7° za jabuku duždu mletačkomu.«

l6

To veziru puno mučnoi biše, na svake ga on muke mećaše, crne mu je oči izvadio i bijele ruke odsikao. 45

kojeno si s vojskom isikao* oko šeset i veće ijada?!« Nato se je Ante nasmijao-, veziru je tiho besidio-:

°

»Muč', ne luduj, veliki vezire, l6 t246] ja ne plačem paše i kadije, S nit ja plačem age ni spahije, još ni tvoju dicu janičare,

Viša ńega o lantini 'tankoj, neka vidi sva vojska careva Bragadina, mlada providura, koji turske glave odsicaše.

Kada li je sunce počinulo, ski duje ga s tanene lantine, živa ga je na mije derao. Bragadine, pokojna ti duša!

l8

°

Krajestvo od Cipra zvašé se edan perivoj oliti đardin od svita radi negove lipoté, ravnine i ploda, koga porađaše, kad u nemu krali . kršćanski staju, a navlastito kada uživaše lipi mir pod krilom pri- • vedroga principa, koji ga izgubi na 1.5 71. .

[21.] [247]

Slidi pisma od boja, koji se učini na dan svete Justine. Prid ńimam su tri siva, sokola, tri principa od zemje latinske: I 0 od Mletaka bane Veniere, od Đenue Doria Andrija, a od Rima Kolona principe.

Odkada su Mleci sagrađeni, nije lipša vojska sakupjena, što- je vojska dužda mletačkoga vrime rata Cipra nesrićnoga:

dvi stotine taneni galija, dvajest i pet od boja brodova i d vana jest bojni gali jaca, ormanica ni broja se ne zna. Stari pisci hrvatski. XXVII.

5

Kapetani vlastela mletačka, kavaliri gospoda malteška . *5 od velika roda i plemena, sve tó trče, da Turčina siče.


iS

Zavezoše uz more duždevo, zajedriše izpod grčke zemle: sine se je móre zapinilo

Venier mu tiho odgovarah »Nije vrime о tom besiditi, vaja danas s Turcim bojak biti, za Isusa našu krv proliti. 5°

zo

od galija i o d galijaca, od đemija i od ormanica.

Nismo došli šetati po moru ni Jubiti Grkińe divojke, već braniti viru Isusovu i našega dužda mletačkoga.«

K a d su bili izpod Svete M a v r e , govorio Doria principe: 2 »Što se bili gori u istoku, 5 al su snizi ali laibutovi, ,.

Istom oni tako besideći, dojedriše turske ormanice i p r i d ń i m a morski k a p e t a n e АН-paša od zemje careve.

al je magla posrid poja p a l a , al p o p e t i bili čadorovi, [248] al -se vile n a planini bilé, al su grčke n a plandištii ovce?« 3°

U d a r i š e pašine borije, zavikaše T u r c i janičari; k a d a li se blizu sastadoše, galijace živi o g a ń daše.

Veli nemu bane Vcniere: » N i t su snizi, nit su bile vile, nit je magla, nit su labutovi ni p o p e t i bili čadorovi. Već su o n o turske ormanice, 35 sto galija, dvista sultanija, trijest paša, trista l u m b a r a d a , sto šambeka kraja Alđerina.

[249]

Stoji jeka b u b a ń ' i svirala, grmjavina silni lumibarada, stoji zvizda 2 šiba i pušaka, lomjavina taneni galija, stoji jauk p o m o r u delija.

P r i d Aimam je morski k a p e t a n e A l b p a š a o d zemje careve, 4° 1 š n i m ćemo se danas ogledati i v i t e ž k u sriću prokušati.«

K a d a li se, p o b r e , sastadoše sve galije turske i latinske, r e k a o bi, nebesa se ore, a p l a n i n e u dubine noře.

AH veli D o r i a principe: »Poslušaj me, bane Veniere, l u d o ćemo glave izgubiti, 45 m i n e m o j m o s T u r c i m bojak biti.«

Ž a r k o sunce p o m r č a l o biše od crnoga praha i olova, sve se sine more tresijaše Oid topova turski i latinski.

1 2

Signimchiemoje. — Isp. R2i83'. Scgnimchiemoje. zvizda. — Isp. R2i84: Zvizxda.

55

6

°

6

5

7°

75


Po moru se drugo ne viđaše nego vesla, jidra i lantine, i tilesa turska i krstjanská po ijadu zajedno plivaše, jedan drugom smrću zadavaše.

[250] Sto galija turski ufatiše, toliko ji oigńem sažegoše, sam uteče kraju od Alđera samo svoji trideset galija. 8o

Ne čuju se pisme ni popivke, nit se čuju gusle ni tambure, nego jauk i plač od junaka, zveketana mača i sabaja.

Ne bi ni ón junak utekao, već ga pusti Doria principe, koji duždu pomoći ne dade. Ej neviro, nigdi te ne bilo!

8 Sine more krvavo bijaše S sve od krvce turske i kršćanske; najveća se krvca prolivaše, di bijaju mladi denerali.

Osta mrtvi sileni Turaka za trideset i veće ijada, pet ijada živi ufatiše, sedam paša duždu darovaše.

Tu se biše od jutra do podne, još se ne zna, čiji mejdan biše; 9° kada li je po podnevu bilo, na duždu je mejdan ostanuo.

Osta mrtvi duždevi vojnika pet ijada po izbor junaka, četrnajest vlastele mletačke, puno veće rimske i malteške,

Ugleda se glava Alijina na lantini od galije tanke, svezana mu dva sinka klecaju 95 prid koliinom bana Veniera.

sve principa, vrsni vitezova, kavalira, poibre, i knezova, što pogibe dan svete Justine zarad svete vire Isusove.

Rečeni boj bi učiněn u Levantu na dän s. Justine godišta Gosp. 1571, u komu pogibe veće od trijest ijada Turaka, pet ijada živi ufatiše, medu kojim bihu mnogi zapovidnioi, paše, age, bezi, alajbezi, kadije i ostali vrsni glavari. Kapitan Ali-paŠa pogibe s mno žim oficijalim. Dva mu sina živa ufatiše, i povede ji Kolona princip u Rim s množim suznim. Uluzali, kraj od Alđera, uteče samo svoji [251] tri jest galija, budući ga pustia | Doria, spanolski denera, koji ne kti Mlečanom pomoći dati. Sto i šeset galija turski osvojiše, također mnoge fušte i bro dove različite. Veliki topova osvojiše stö i sedamnajest, malo mańeniji dvista i pedeset i šest; topova, iz koji se stine velike bacaju, osamnajest izvan topova, koji se z galijam potopiše.

I0

S

IIQ

li

s

20

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.

Oružja ostaloga i robě svakojake ni broja se ne zna. Petnajest dana potratise, dokiem robu razdilise. Nađoše na galijam turskim tri ijade živi kršćana, a vece ji se potopi i ubijeno bi, to jest sužana turski. Pogibe naši pět ijada i mtnoga gospoda mletačka, rimska i malteška, kojizi imena ne mećem za ne uzminožati govorena.

[22.] Slidi pisma od s. Ivana Kapistrana i vojvode Janka.

[252]

Divan čini Otmanović care, po imenu Murat Sulemane, gospodu je na divan sazvao, sve po izbor paše i kadije i vezira s agom janičarskim. 5

Pak je tiho Murat besidkx »Na noge se, paše i kadije, brzo silnu vojsku sakupite od istoka lipo do zapada:

A kada ji sakupio biše, car se seta uz divan, niz divan, ' svitlu krunu к vedru nebu baca ter se care s krunom razgovara:

dvista ijaď mladi janičara, sto ijada po izbor konika i pedeset taneni galija, da idemo uz Dunaj vodicu.

»Vira moja, svitla kruno moja, ol ću tebe brzo izgubiti oli carstvo moje raširiti, što mi nije babo* raširio. Dobio sam grčkoga césara, od istočni strana gospodara, i osvoji gradove negove do bijela grada Carigrada.

IO

*5

Ah, tako mi sveca Muhameda, osvojiću i Bosnu ponosnu, 2< više Bosne ravnu Ungariju, Dalmaciju do sińega mora.«

Uzećemo ravnu Ungariju, a zatizim svu Bosnu ponosnu, Dalmaciju do sińega mora, od Istri je do Ercegnovoga.« Kada paše cara razumiše, silnu vojsku brzo' sakupise: dvista ijäd' mladi janičara, sto ijada po izbor konika i pedeset taneni galija. Ode vojska к ravnoj Ungarij prid vojskom je Murat Sulemane. Al je rrialo vrime postajalo, glas dopade kraju ungarskomu, po imenu mladu Vladislavu:

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) 253]

malena je, al je ogńenita, u sve vojske trideset ijada.

»Zlo ga sio, kra}u Vladislave, zlo ga sio i vino p o p i o ! 45 E t o ná te silna t u r s k a vojska i p r i d vojskom care Armirate.« [254]

K a d je kraju glase r a z u m i o , zove к sebi vojevodu J a n k a , đenerala od vojske ungarske, 5° ter je nemu tiho besidio: »Što bi reka, vojevoda J a n k o , m o ž e m o li s carem bojak biti?« A l i m u je J a n k o besidio: » N e brini se, svitla k r u n p moja. 55 O v d e ima j e d a n Božji svetac, koji čini velika čudesa, Božji svetac f r a t a r franceškane, p o imenu I v o K a p e s t r a n e . O n če tebe lipo svitovati,

6o

možemo li s carem bojak biti.« Kad je kraju ńega razumio, Ivanu je tiho- besidio: »Slugo Božja Ivo Kapistrane, káži pravo, tako bio zdravo, 65 možemo li cara dočekati i na ńega skladno udariti.« Veli nemu Ivo Kapistrane: »Ne plaši se, kraju Vladislave, već sakupi vojsku na sve strane; 7° ja ću poći s carem bojak biti, za Isusa moju krv proliti.« Kad je kraju ńega razumio, brzo vojsku biše sakupio,

2I

Sveti Ive slavnu misu reče, kad je reče, na kolina kleče, blagosivje vojevodu Janka i negovu vojsku svu koliku.

75

8o

Pak se skače na noge vitežke, uze barjak u desnicu ruku, na barjaku ime Isusovo-, i prid vojskom g Biogradu pode. Kad je doša gradu, Biogradu, 85 lipo 's Jankom vojsku razredio: oko grada kane. i кошке, а u grádu pisce i vojnike. Malo vrime postajalo biše, od istoka Turci udariŠe, 9° prid ńimam je care Amurate, i Biograd brzo oibsidoše ter ga biju sa četiri strane: od istoka Turci janičari, od zapada crni Arnauti, od Dunaj a tanene galije, a od Save bosanske balije.

9J

Biograd se, pobre, tresijaše kano listak na gori zelenoj od topova turski i ungarski, od bubana i od tambalasa.

IO

°

Brani ńega Ivan Kapistrane i delija Sibińanin Janko, u po noći juriš učiniše, I0 na galije turske udariše. 5

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i 75 6.)

Sažegoše tanene galije, isikoše careve delije. Kad to vidi care Amurate, od žalosti rusu bradu guli. Zove к sebi dicu janičare ter je ńima tiho govorio: 1*55] »Dica moja, skladno udarite i Biograd brzo osvojite.

Branimo se do mrkloga mrak; a kada li к mrkloj noćci bude, onda ćemo juriš učiniti, sve ćemo ji pod mač okrenuti.« II0

Što je rekä, tó se dogodilo: *3 vazdan Turci juriše činiše, kada. li je sunce počinulo, otiđoše Turci počinuti.

Ah, tako mi ruse brade moje i tako mi sveca Muhameda, IX5 kad dođemo bilu Carigradu, ja ću vami primaknuti plaću.«

A Ungarcl juris učiniše, na carevu vojsku udariše, pobigoše Turci janičari, tir a ju ji ungarske katanę.

Kada Turci cara razumiše, na Biograd juriš učiniše, brzo prve samce osvojiše i Biograd malo ne uzeše.

N a Dunaj ji vodu natiraše; što od sabje ńima uticaše, ono Dunaj voda proždiraše; ^ svitla ćorda Sibińanin Janka siče Turke, ni broja se ne zna.

I20

Cvili Janko kano zmija Juta: »Pogibosmo, Ivo Kapistrane!« Al je nemu Ivo besidio: »Ne straši se, vojevoda Janko! I2 5

Tu gospoda mnoga izgibose, sve po izbor paše i kadije, mlađan vezir s agom janičarskin

[2*6] Al uteče Murat Sulemane, . uđe rańen, vesela mu majlka. Ov6 uvik nek se pripovida, kako Ivan Turke pridobiva. Ovi se boj učini pod' Biogradom godišta Gosp. 1442. Car Murat, puno* rasrđen i ožalošćen, misli dan i noć, kako> bi se osvetio i vojvodu Janka imao- u svoje ruke. Opet kupi vojsku silnu i š nom iđe u Ungariju na 1443. Ma bi i tada razbijen jako od vojvode Janka. Rasrđen gore negoi prija opet1 kupi vojsku još veću, ma bi od vojvode Janka razbijena, koji otiđe u carevu zemlu, namiri se na pedeset ifada vojske turske, prid kojom biše paša, Mesićek1 imenom. 1

Mejichec.

*'


23

Udari Janko na ńe, razibi ji i posice trideset ijadá Turaka, a mnogo ji živi ufati. Ide s vojskom naprid, namira se na Karambeja, pašu Muratova, vojsku mu isiče, a ńega živa ufati. I to se zgodi godišta gori imenovanoga, to jest 1443.

Poče rat Kandijanski na 1645, dura godišta 26. Osvoji car Kandiju na 1671. Biše Turci Kandiju godina 26. Poče rat Bečki s cesarom na -1682, s principom na 1684. Poče rat Mali na 1715, i praklama ga pod Sińem đenera Anđeo Emo. Dura godišta 3 i sedam miseci. j- 257 j Svih ovizi ra|ta biše,Jzmeđu ostali vitežki podnesoše se i turske odsicase glave. Pooimjem dakle od Kotara, i koliko mogu znati, sve ji kažem po imenu. Slide vitezovi od Kotara, koji turske odsicase glave. R a t a od

Kandije.

Serdar i kavalir don1 Štipan Sorić, silni vitez na oružju. Serdar Ilija Soiijamić. Serdar Janko Dimitrović. Serdar Petar Smijanie. Serdar Marko> Mijkovič. Vojvoda Vuk Bajak. Vojvoda Ivan Matkovič. Vojvoda Todor Kladnič, od Turaka prozvan Todor Latinin. Močivuna Vuk. Arambaša Durut. Rata Serdar Serdar Serdar Serdar

Bečkoga

i kavalir Stojan Janković. Šimun 1 Mijkovič. Bože Mijkovič. Smojan Smijanić. ,

1 Kačić konsekventno piš'e »Simun«, no jer se u ńega s na početku riječi i inače često bilježi za glas š, a usto u Dalmaciji katolici općenito govore »Šimun« i »Šime«, pisao sam i ja tako u ovome izdanu.

RAZGOVOR U G O D N I N A R O D A S L O V I N S K O G A (1756.)

[2*8]

Panga 1 Pokrajać s Varivóda. Serdar Ilija Janković. - Serdar Jakov Resica od Zemunika. Vučen Perišić. Serdar Saviša Janković. Serdar Šime Bartulaćić. Serdar Antun Vujavić. Nikola Klanac od Novoga. Serdar Miloša v Pokrajać. Serdar Duka Pokrajać. Aramibaša Toma Sinovčić. Kapitan Iveško Jović. Tintor, Janko vica net jak i barjaktar. Barjaktar Vrbnica. Serdar Frane Mirčetić. P osli r a t a

Maloga.

Silni vitez Marko Pl-etikosa isiče na moru Turke i imade od principa veliku plaću i gospodstvo. Slide vitezovi od Šibenika i države šibeničke. R a t a O' d К a n d i j e. Vuk Mandušić iz Rupa., glasoviti vitez. Šimun Bogetić s Mijevaca.2 Serdar Ivan Šamdić3 od Šibenika. Rakitić Gavran. Popović Dragojla. Dujam Omelić. Vid Omejić i bratja negova. 1

<

Panca. Jmiglievaczaa (isp. R 1 319: Sliivna = s Livna). Sckandich. — T a k o Račić redovno piše u R 1 (str. z$8, 280, 305) pre zime serdara Jovana iz Šibenika. Naprotiv, u R 2 piše ga »Sandich« (str. 257) i »Jcandich« (str. 325), a na izgovor »Šandić« upućuje i Grabovčevo pisane (Cvit razgovora, str. 345: Serdar Jouan alliti Juan Scandich). D a se prezime doista izgovaralo, »Šandić«, potvrđuje također narodna pjesma »Četiri uskoka« (Vuk, Nar. pj., III. krt. bečkoga izdana, 337 i daje), gdje se pjeva о junakovanu Jovana Šandića u bojevima proti Turcima. »Sckandich« u R 1 bit će prema tome omaška, koju je Kačić u drugom izdanu Razgovora ispravio. 2

3

R A Z G O V O R U G O D N I N A R O D A SLOVINSKOGA (1756.)

Kažu starci od Šibenika, dostojni da jim se viruje, da dozva Foškarin denera majku Vida Omejića prida se i skide prsten s ruke \г59\ pak ga metnu | na ruku ńezinu, skide također ćurak ter ga na ńu postavi govoreći joj ove riči: »Budući da si porodila sedam vitezova, koji braneć krunu i poštene svoga principa izgiboše i mnoge turske glave odsikose, dostojna si take časti i poštena.« Ovako kažu starci od Šibenika. • Frane Ugulin. Markovinović iz Mandaline. Aničić iz Doca. Fakac iz Šibenika. Ivan Palikuća. Rati

Bečkoga.

Urban Latinin olití Fenac, gospodin šibeniški, veliki i glasovit vitez na oružju. Frane Kosirić, vlastelin šibeniški, pošteno vojeva i s Turcim boj čini. Koduneo Sedmunić biše prid vojskom velike sriće. Mi jat Jurišić s Jankovićem isiče Turke na Vrbniku niže Knina. Serdar Pavasović od Skradina. Bariša Blažević. Šimun Babačić. "Cvitkö Šarić.1 1 Sarich. — Prezime С vitka ili Cvijana (iz Mandaline kod Šibenika) piše Kačić i »Jcarrich« (R225s) i »Sar[r]ieh« (R2258 i Kor. 486), a da se doista ima čitati »šarić«, potvrđuje ne samo današni izgovor, nego i Šilobadova kronika (Starine X X I , 91) i narodne pjesme 0 Šariću Ovijanu od Kotara (Vuk, III. kń. bečkoga izd., str. 114 i 116, i Jukić, izd. 1858., str. 184 i d.). Isto tako svjedoči sadašni izgovor i Šilobad (Starine X X I , 109), a i matice krštenih iz Kačićeva doba (ljetopis Jugosl. ak. 32/2, 56), da se »Sarichi« iz Brista (R 1 332 , R222i, Kor. 471) zovu doista Šarići. U R2267 spomińe se za Petra Radića, jednoga od junaka zagorskih, u dva puta kao pridjevak »Jcare«, a jednoć »Jare«, tako da već samo Kačićevo pisane upućuje na izgovor »Šare«. A bez šumne se i »junak od. N e retve« Matij Sarrich (R12735 R23oi) zvao Šarić (u Neretvi ima i danas Šarića). — I na turskoj strani spomińe Kačić nekoliko junaka, kojima, prezime biježi »Jare« i »Jarrich«: bubabaša Sare (R2252), Sarrich Ajdar (R229e), Sarrich Omer (R329o), Sarrich dizdar-agt (R 2 33 o). Poznato je, da se u Dalmaciji čuje i danas također prezime Sarić (iako znatno rjeđe nego Šarić), a sudeći po skedariju Akad. rj. čini se, da Sarića ima još i više prema istoku. Ne znamo, iz kojega su kraja upravo bili turski vojnici, što ih Kačić piše »Jare« i »Jarrich«, no- samo negovo pisane nikako ne dokazuje, da se ti ludi nijesu zvali Šare i Šarić. Prema tome ne bih znao pouzdano reći, kako se doista izgovaralo prezime tih turskih ratnika, a kako nema dovojnih razloga, da se u prezimenu povuče oštra granica između ńih i nihovih sunarodńaka na kršćanskoj strani, pisao sam i nihova prezimena Šare i Šarić.

26


Marko Lugović. Filip Rajčević. Bariša Berović odnese šezdeset obduja i jedan dan na Graovu tri glave turske odsice. Vuoen Mamdušić, silni junak. Slide vitezovi od Knina, Drniša i Zagorja. R a t a od

Kandije.

putića Bogdan od Sratoka, žestoki junak, s množim ostalim. Rata

В e с к 01 g a i S i ń s к о g a.

Kavalir Grgo Radnic iz Drniša. Serdar Matij Nakić od istoga mista. Koluneo Grgo Nakić. Serdar Ivan Sinobad od Knina. Vojvoda Petar Širnić pošteno vojeva. Arambaša Nikolica Matic od Petrova poja na mejdane izlazi,, pod Glamočem i pod Kninom mnoge turske glave odsice, koji sedamdeset i dvi obduje odnese. Čolak Despotović na puno mistä junaštvo^ učini i turske glave, odsica. Ivan Valičijić.1 Bože Zoričić. Dva Radnica od Sitnoga. Nikola Knežević pošteno vojeva. Arambaša Marko Gepina vojevä s Jankovićem i turske odsica glave. Slide vitezovi siński, koji viteiki

vojevase i turske odslcase glave.

R a t a S i ń s к о g а о 1 i t i M a l o.g a. .Kavalir do' Ivan Grčić. Zec Vučković. Bože V'ućković. ® Frane Surić. Anton Grabovac. Jakov Tomašević. 1

Valicikh. — Isp. R1 283.


Nikola Žanko. Grgo Baković. Filip i Grgo- Lovrić, otac i sin, pogiboše na livadi Tomaševića čineći juriš na Turke. Ivan Gulić, topčija. Arambaša Elek. Fra Pava Vučković. Fra Nikola Brčić. Ova dva s ostalim krajisnicim vkežki Siri braniše od turske sile. Grabić iz Vrlike. Jelinić iz Graba silni junak bise. S l i d e kuće, od k o j i

[262]

Od Od Od Od Od Od Od

su о f i с i j a 1 i p r i n с i p o v i..

Surića kapetani i sada koluneo Ante. Vučkovića serdari. Tomaševića serdari. Grabovca serdari. Kruševića od ređimena. Bobovića vojvoda i mađor Pave. Maretića vojvoda. . ..

Slide vitezovi od Kaštela, koji turske glave odsicaše i na vojsci se* vitežki podnesoše. R a t a o d К a n d i je. Kolomeo Rabadan, vitez i delija na glasa. Varnica, ajduk, odnese Turkom mejdane. Berigetići1 u stara vrimena bihu knezovi i vitezovi na oružju.. Rata

Bečkoga. .,

Ive Kumbat imade zarad viteštva đeneralstvo, budući isikao* Turke na mnogo mista. Kavalir Rajević. Dva brata Ivančevića. Anton. Kumbat. 1

Bergetichi.

28

R A Z G O V O R U G O D N I N A R O D A SLO V I N S K O G A (1756.)

Slide vitezovi od Klisa, koji turske odsicaše glave. R a t a O'd

Kandije.

Ive Klišanin mejdane mnogě odnese. Bariša Klisanin, mejdangija1. Serdar Šimun BreuJ, silni junak. Šimun Perkovíč. [263]

Rata

Bečkoga.

2

Serdar Matij Gakulić. Serdar Filip E>ijić3. Arambaša Marko Buliga. Arambaša Mijo Ivančević. Slide vitezovi policki i omiški, koji turske glave odsicaše i vitežki vojevaše. R a t a od

Kandije.

Tadija Kulisie, silni vitez. Petar Kulisie, od koga se čudnovate stvari pišu, čuju i. pivaju. Koiuneo> Marko Sinovčić. Rata Bečkoga. Kavalijer Ivan Marinović, mador od bataje, zaradi vitežtva imade kavalirstvo od Neretve. Bariša Kosor od Zadvarja, zarad junaštva imade kavalirstvo. Knez Luka Brnićević. Maloga. Koluneo Furioz vitežki vojeva prid Zadvaranim i Primorcim, od koga Vlasi pivaju, kako je otišao^ prid vojskom na Utovo. [264] [ Ive Perinovič, konik na glasu, podnese se vitežki pod Imotom. Dom Jura Pavic, mrki vuk i delija na sabji. Mar ti či bihu junaci. Gotici također. 1

Mejdancija. -xaktilich. Isp. u Grabovca (Cvit razgovora, 349): Cakulich (u Grabovca с može biti i g). N a Klisu postoji i danas obite} Ćakula. 3 giglich. — Po Kačićevu pisanu je svakako »Đijić«; isp. i u Grabovca (Cvit razg. 349): Filip Gilich. Koliko sam mogao doznati, u sredńoj su Dalma ciji danas poznata prezimena: Gilić, Gijatić, Gijanović. Isp. također Gijanovic i Gilo u Akad. rj. i Gijević, prezime iz Lapčana i Bacine, u Eteroviea (A. Kačic, itr. 63). 2

*


Slide vitezovi od Primorja, koji turske odsicaše glave. R a t a od

Kandije.

Dêli-Marković iz Igrane, slavni vitez, od koga Latini lipe stvari pišu. Serdar Žale iz Igrane, Antičić rodom, od koga se pivaju pisme, i jedna ovako pocimje: Sve Primorje caru arač daje, al ne dadu dva sela malena Živogošte i selo' Igrane: i oni bi caru arač dali, al jim ne dá Zále iz Igrane ec. Vojvoda Tomica Antičić. , Dva Martinčevića. Dva Klarevića 1 . Od ovi dvaju ima pisma i 'počinile ovako.* Falio se, Imbro kapetane u bijelu gradu Imoskomu: »Pogubiću dva Martinčevića i dva brata do> dva Klarevića ec.«

[265J

Serdar Jurko Šajinović iz Ko tišine. ' Grujo Grubišić vazda vitežki vojejvá i ufati silnoga Mamut" agu Ažalića, kapitana Jubuškoga. Ivan Medvidović iz Podgore, drugačije Galiot, odnese Turkom mejdane. Arambaša Grgur Vraneš iz Podgore. Arambaša Kardum. Batina, ajduk, spomińe se u pismi. Arambaša Jure Rušendić, spomińe se u pismi. Arambaša Pave Vukejić. Grgur Bašić iz Kotišine, Arambaša Matij Kojkalo iz Podgore. Arambaša Ivan Katić iz Brelä. % Arambaša Grgo* Bušejić iz Tučepe, 1 Klaravichia. — No odmah daje u 4. stihu: Klarevichia; a tako i u R222i i u Kor. 469 (od plemena Kačića iz Kotišine).


Mrkońić, Bakońić oliti Bakotić, od koji se piva ovako: Igra li nam końic Bušejića, vije li se barjak Mrkońića, svitle li se toke Bakomća ec. Aramb. Matij Anicie, stoji sada na Vrh Brača. Ivan Komar, silni mejdangija1, stoji na Vrh Brača, uskok. Petar Vasijevič, pogibe u Podgori. Marko Arar iz Kotišine čuda počini. Mileta iz Velikoga Brda. Aram. Grgur Perić iz Živogošte. Vojvoda Stipićević. Pavä Ivičević iz Drvenika, spomme se u pismi. . Vojvoda Mijo Visikovići iz Podace, spomińu ga delije u pisma. Nikola Barišić iz Podace. Vojvoda Šimun Žarlković iz Brista, spo-mińe se u pismi. Arambaša Pavä Miošič, od koga sę piva. ovako: Kńigu piše dizdar od Vrgorca ter je šaje Miošieu Pavlu: »Zlo ti jutro, arambaša Pavle, jer opali varoš pod Vrgo
Bečkoga.

Kóluneo Marko Pavlovic. Fra Štipan Lovreta. Mijo Vodano vic, serdar od Primorja. 1

mejdancija.


Sare Rudanović. Aram. Bulat iz Zaostroga. Alfir Jure Visković iz Podace. Aram. Buklijaš od Podace. Matij Aleksie iz Brista. Ivan Miošić iz Brista. Spoimińe se u pismi, kako* je poginuo u Bunini pod ^Vrgorcem, i pocimje pisma ovako-:

[267]

Cvilila je trava ditelina u Bunini pod Vrgorcem gradom, pitala je s.Motokita | vila: Što je tebi, travo ditelino? ec. Nikola Bilopavlovie iz Brista pošteno vojeva. i pogibe u Zažabju. Grgur Stipić iz Lavčana-. Nikola Bartulović od istoga mista. Aram. Matij Tomašević iz Baćine. Rata

Malog a

Filip Matutinović iz Zaostroga. Ivan Matutinović od istoga mista. Matij Jeličić od istoga mista. Jure Vujinčević, starinom Vojković, iz Zaostroga, isiče Turke na moru kad i Marko Pletikosa.

Slide kuće oliti plemena, od koji su bili oficijali principovi, što ja mogu znati po kartam. В a ć i n a. Od Samsirovića, Samoboda oliti Mijovilovića biše tenente koluneo imenom Ivan i guvernatur od hrvatske vojske imenom Marko. Od Matijevića oliti Pisula bi vojvoda Tadija i pogibe pod Korčulom.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) / L a v сv a n.

[268]

od Öd Kačić, Od Od

Bartulovica vojvoda Ive i voj|voda Matij, Kacici. Pekića vojvoda Pave, i guvernatur od svega Primorja, Stipića kapitan sada Nikola od svega Primorja. Andrijaševića bi vrstan vojvoda. Brist.

Od Žarkovića: Vojvoda Grgo od pisaca. Guvernatur od Primorja Petar. Vojvoda pišački Šimun. Vojvoda koińicki BarftKx Vojvoda pišački Pave. Vojvo4a koruški Gašpar. Vojvoda koáiški Grgo. Vojvoda pišački Jure. Vojvoda konički Grgo. Koluneo Petar. — I ovo su Kačići. Od Miošica: Vojvoda pisač. Pave. Vojvoda od cernidä BartuO'. Vojvoda od cernida Grgur Kačić. Od Vezica bi vojvoda Jakov. P о d а с a.

[269]

Od Viskovića vojvoda Mijo. Od istoga su plemena u Kotoru vojvode i koluneli. Od Barišića: Vojvoda Stipe. Vojvoda Grgur. Vojvoda Ivan. " Serdar Bariša. Koluneo Jure. Serdar sada Ivan. Kačići. 2 а. о s t r o g . Od Križojevića, rečenoga Matutinovića, vojvoda Filip..


33

Drvenik. Od Ivice vica koluneo Jakov i vojvoda Štipan. I g r a n e. Od Anticića bibu rata od Kandije serdari, vojvode i guvernaturi od Primorja. D r a č nice. Od Alačevića koluneo Nikola i vojvoda Petar. Pod gora. Od Kojkala tenente koluneo konički. Od Pivčevića vojvode od cernida. Od Vodanovića bihu serdari rata od Kandije i Beča. [270]

Makarska. Od pkmena Pavlovića koluneli. Slide vitezovi, koji turske glave odsicaše i viteški vojevaše, od krajine imoske, s kojom sada vlada, i upravja prisvitli gosp. Ive Deškojević, rečeni Furioz, vlastelin omiški. R a t a od

Kandije.

Fra Štipan Kumbat. Juriša Lekiić iz Tialine. Mate Baričić iz Vrhdola. Jure Slipica iz Zagvo'zda. 1 Marko Vodanović iz Vrhdola. Matijaš Krajević od Studenaca. Jura Vejić. OYÍ junaštva činiše rata od Kandije, kad bihu uskočili u Primorje. Rata Matij Pavlinović iz Župe. 1

izagvozda. Stari pisci hrvatski. XXVII.

Bečkoga.


34

О f i с i j a 1 •' p r i n c i p o v i o d Od Od Od Od

0

krajine

imoske.

Mrń- a bi koluneo i guvernatur od oružja. Grančica vojvode i koluneli. Budalića bihu serdari. Maršića serdari.

Slide vitezovi i junaci, koji turske glave odsicaše, od krajine vrgorske* s kojom sada vlada prisvitli gosp. Petar Kambelović, knez i vlastelin splitski. R a t a od

Kandije.

Arambaša Filip Crnobor od Zavojana bi silni junak, kada s Primorcim vojevä rata Kandijanskoga. Rata

Bečkoga.

Serdar Rado Miletić devedeset i devet glava turski odsiče, što se je moglo očito znati. Arambaša Nikola Pervan. Petar Jelavić, Pava Jelavić, junaci obadva. Jakov Erceg bi silni junak. Ivan Ravlijić1, starinom Bogetic, pridivkom Tepčević, iz Kozice. Jure Ravlijić 2 . Toma Pervan, silni junak. Rata

Maloga.

Petar Jeličič, pridivkom Barišić, Radov barjaktar, bi žestoki junak. 2]

Anton Markotić. Nikola Vidović. Nikola Borovac i tri brata negova. Ivan Vujičić. No'sić. Jure Trlin. 1 2

Rauliich Ravliich. — Isp. R1289-


Oficijali Od Od Od Od

principoví.

Miletića serdari. Miočevića serdari. Maršića serdari. Pervana kapetani od sve krajine vrgorske.

Slide vitezovi, koji turske glave odsicaše, od krajine neretanske oliti države kavalira Novkovića 1 . R a t a od

Kandije.

Vuk Vejić. Aram. Vojín. Nikola Popović. Matij Vejić. — Ovo bihu uskoci. Rata

мъ\

Bečkoga.

Kavalir Nikola Novkovic. •, .. Matijaš Sen tic z bratjom. Milinko Knežić, sedam glava jedan dan odsiče. Arambaša Marko Grgurinović. .Jure Strbić. Alfir Jakov Nikolić. Šimun Talajić. Vojvoda Ilija Lučić od Metkovića, biše silni vitez. Rata

2

73

Maloga.

Serdar Aleksa Kadijević. Serdar Vuko Knežić. Marko Čupić. Andrija Rajič, arambaša od Metkovića. Jure Vladmirović, pošteno vojeva. Nikola Žarković. Miajlo Majčica.

-• • :

*

1 Kačić bileži ime te obiteli u R 1 (272, 274, 296, 311), u R 2 (300—304, 327) i u Kor. (488) »Novkovieh«, a i u jedinom sačuvanom hrvatskom pismu Kačićevu, pisanu bosančicom (isp. faksimile u Eterovićevoj monografiji о А. Kačiću), u . tri puta . je to prezime. zapisano »Novkovic«. Tako ga pišu također Šilobad (Starine X X I , 106) i Grabovac (Cvit razg. 352). N o usto se nalazi i u Kačićevo doba »Noncovich« (ispor. Eterović, A. Kačić 29).

6


Jakov Bajić. Rade Šuman. Ilija Dražić. Koimlen Miletić. Miško Miletić. Andrija Glavinić. Matij Vlaović. Jure Bažić. Frane Žderić., Nikola Lalić. Rade Kantarina. Boško Biliš. Matij Šarić1 Matij Ajduk. Frane Banožić.

;

Od svih ovizi vitezova imenovani, počamši od Kotara do Ne[274] retve, ne će | se naći tri oli najveće četiri, koji svojom vlastitom rukom nisu turske odsicali glave, ali jesu svojim umińem, srićom i na redbom. Od principa Eudenija ne štije se, da je Turke sika. svojom rukom vlastitom, i ništa mańe svak govori, da je veliki vitez i vojnik bio, jer je sikä Turke svojizim umińem i naredbom. Tako se isto ima reći od vitezova gori imenovani, ako. bi se koji našao, da nije svoju sabju O' krv tursku omrsio, što će se oli mučno oli sasvim malo naći. S l i d e o f i c i j a l i p r i n c i p o v i o d d r ž a v e N o v к оv i ć a,2 k o j i s u b i l i u r a z l i č i t a vrimena. Od Novkovića kavaliri, sopraintendenti, serdari i mnoge. Od Sentića serdari i vojvode. Bihu od ovoga serdar Mafijaš, vojvoda Andrija i vojvoda Filip, glasovita viteza. Andrija umri u Estu, i štiju se na riči: Hie facet lllustrissimus Dominus capitaneus nobilis Niarentinus, qui obiit 170p. 2. septembris. gospodskoga plemena Žantića. 3 1 2 3

popisu

vojvode

plemena tri brata: sva tri na oružju negovu grebu ove Andreas Sentich, Izlaze Sentići od

Sarrich. —, Isp. biješku uz Ri259. Novkovichia. —. Isp. bij. uz R1272Xantichia. — Po Kačićevu bi se pisanu moglo čitati i »Ksantića«. U bosanskih plemenitih obiteji, priopćenom od Fermengina (Mon. spect.


Od Bebića serdari. Ova kuća bi | pristupna i dostojna kod principa, jer izvede mnogi puk 1 iz turske zemje, i zove se Be bića buk 2 . Od Vejića bihu serdari i vojvode. Od Pirkovića bihu serdari i vojvode. Od Arbića bihu serdari i. vojvode. Od Knežića serdari i vojvode. Od Nikolića bihu serdari i vojvode. Od Lučića bihu vojvode. Od Manića bihu vojvode. Od Kadijevića serdari i vojvode. Od Vojinovića biju vojvode. Od Borisavjevića vojvode. Od Franića vojvode. Od Marinovića kapitáni, to jest kapitan Ive, a i sada je ka pitan Ante. [23.] Slide pisme od vitezova gori imenovani, \ najpri od Kotara. Pobratim je pobri govorio1: »Odi, pobre, da se domišjamo, di će biti gnizdo 3 sokolovo, di li, pobre, srce od junaka.«

Vino piju dvi delije mlade u bijelu gradu Šibeniku: u jednoga brci do ramena, u drugoga perčin do pojasa. U koga su brci do ramena, ono bise momče od Kotara; u koga je perčin do pojasa, biše momče od grada Mostara.

5

Falilo* se momče od Kotara, da je Kotar gnizdo sokolovo, di se legu tići sokolići ter razgone bile golubove.

hist. XXIII, 561), gdje ima mnogo obiteji spomenutih također od Kačića u Dal maciji i u Bosni, zapisana je obitej: »Xantich, de Travnik« u grupi obiteji, ko jima se svima prezime počine sa x = ž. Isto je tako i u R1232> R3i89 i Kor. 457. 1 puk. 2 Buuk. — U Grabovca (Ćvit razg., 320) ima nekoliko puta »buk« za oznaku jedne grupe naroda. U Sińu se govori: došao veliki buk vode = bujica vode (Dr. Petrov); valjada je ta riječ uzeta u prenesenom značenu za bujicu naroda, mnoštvo naroda. 3 gnijzdo. — Kačić tu riječ redovno piše »gnijzdo«, a to bi se ро> negovoj grafici moglo također čitati: gńizdo. No isp. R 1 303: ghnjzdo.

38


Veli nemu momče Ercegovče: »Ne fali se, kotarska delijo, Vrgorac je gnizdo sokolovo, 20 u komu se legu sokolići, koji love utve i labutě od Vrgorca do grada Mostara, od Mostara do Novog Pazara.« Cine oni, da ne čuje niko, [277J al to čuje starce Melovane: bila mu je brada do kolina, žute oci kano u sokola.

2

5

35

od Karina do gorice crne i od Zadra do Kotora grada, u nemu se legu sokolići, Jute zmije kano Ugričići, koji Turke pod mač okreeaše 4° i gradove mnoge osvojiše pod barjakom dužda mletačkoga, kojino je majka od junaka. Nemoj reći, da Melovan laže, delije vam po imenu kaže: 45 od Kotara mlada kavalira, 1

cetirie

a od Zadra Smijanić Iliju, Jutu zmiju, na glasu deliju, 5 koji Turke pod mač okrećaše žestokoga rata od Kandije. Viteza je porodila majka u Kotaru Mi}kovića Marka, druga rodi u Zadru ditića 5 po imenu Todora Kladnića, koji Turkom mejdan odnosa.se. Treća rodi na sabji junaka [278] po imenu Dimitrović Janka, a četvrta tića sokolića po imenu Petra Smijanića.

Čini mi se, vilenik bijaše oli prorok od gorice crne: lulu pije ter se posmiuje, trese bradom ter se podruguje. Pak je ńima tiho besidio: »Ne fal'te se, neznane delije! Veliko je gnizdo> sokolovo na četiri 1 grane savijeno

koji turske glave odsicase, po imenu Sorić don Štipana,

Jos ti kažem žestoka junaka u Kotaru Močivunu Vuka: silni vitez Močivuna biše, često turske glave odsicase.

k

Veseli se kotarska krajina, jer porodi Ivu Matkovića, raduje se još krajina naša, jer se rodi Durut arambaša. Ovo bihu na glasu junaci, od Kotara po izbor koníci, koji turske glave odsicase velikoga rata od Kandije.

7

Ej Kotaru, gnizdo sokolovo, ti porodi sivoga sokola, ž po imenu Janković Stoj ana, od Kotara mlada kavalira.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (175 6.) Koliko je u godini dänä, on'liko je odnio mejdáná; već se taka ne rodi delija u Kotaru ni okolo ńega. Ponosi se Vrana u Kotaru, jer porodi zmaja žestokoga, po imenu Franu Mirčetića, Bukovica Šimu Mijkovića.

8o

8

S

A sto ti se čini, pobratime, od serdara Janković Ilije? Ilija je roda junaškoga, brani krunu dužda mletačkoga. Deliju ti kažem od Kotara, po imenu Tintor barjaktara, koji turske glave odsicaše [279] Beča grada rata žestokoga.

Ej Kotaru, gnizdo sokolovo na visokoj grani savijeno, ti odgoji Tomu Sinovčiča 1 serdara Antu Vujavića.

Još se čuje zmija od Kotara ter.se glasi do Novog Pazara, po imenu Vuče Perišiću, na glasu je kano Smilaniću.

I kažem ti zmaja ogńenoga, po imenu Klanca od Novoga: junak biše i pristalo mu je, često turske odsicaše glave.

Ej delijo Pletikosa Marko, vele ti si glava odsikao', ormanica turski potopio, ti si drugi vojevoda Janko.

°

Oprostite, kotarske levente, [280]

koji turske glave odsicaste, sve vas želim zvati po imenu, al ne mogu, jer sam ostario.«

1

Pance.

II0

Svitla sabja Pokrajca serdara, po imenu Pange 1 od Kotara, IX5 turske se je krvce napojila, majka ga je pod sablom rodila.

Još ti kažem zmiju od Kotara, po imenu Resicu serdara 95 od bila grada Zemunika, poznaje ga Krbava i Lika.

IO

5

Još odgoji dva mlada serdara, dva serdara, oba od Kotara, koji Turkom rane zadadoše, na mejdanu glave odsicaše. Jedan serdar Pavasović biše od Skradina, grada bijeloga, drugi biše Bartulačie Šime, koji slavi dužda mletačkoga.

9°

I0

lzo

I2

5


[24.] Slidi pisma od vitezova šibeniški i države negove. Jos porodi Mandušić Vučena i deliju Šandića 1 Jovana, [ 28l l koji biše serdar od krajine velikoga rata od Kandije.

Šibenice, gnizdo sokolovo, ukraj sina mora savijeno, u tebi se légu sokolići, vitezovi kano Ugričići, koluneli i mladi serdari, vojevode i još barjaktari, koji tursku zemju porobiše i gradove mnoge osvojiše. Šibenice, krilo principovo, Dalmacije diko i pofalo, ná te doide sva sila careva, ali tebe osvojit ne móže, jer te bráni Foško denerale, koji Turkom dade teške rane, i gospoda grada Šibenika. Pivaj, pobre, junaška je dika! Ti porodi Fenca kolunela, po> imenu Urban Latinina, i viteza Franu Kosirića, Ercegovca, na glasu plemića,

5

IO

I

5

2

°

i ostalu po izbor gospodu, koji tebe lipo' obraniše z britkom sabjom i desnicom rukom pod barjakom dužda mletačkoga.

1

Jokandichia. — Isp. bij. uz R12s8-

ż

Slavě Vuka latinska gospodia i junaci slavnoga naroda, Ь da bijaše Vuče Mandušiću boji junak nego Kraleviću. Zmija biše Rakitić Gavrane, koji Turkom odnese mejdane, od bijela grada Šibenika, 3 kojino je od Rváta dika. Ej delijo Omeliću Dujme, od vojnika slavni arambaša, fali tebe sva krajina naša, da si bio srca junaškoga.

4

Dokazuju Markovinovića ter ga slave kano Krajevića, od malena sela Mandaline, da bijaše junak od starine. Još mi po imenu Ovo bihu žestokoga

kažu tića sokolića Vida Omejića. na glasu delije rata od Kandije.

4


[25.] Slidi pisma od vitezova drniški, kninski i zagorski. i Šimića, n a glavu viteza, koji Turkom jade zadavaše: oba bihu roda junaškoga i vojnici dužda mletačkoga.

Ej Drnišu, gnizdo sokolovo na bukovoj grani savijeno, u tebi se sokolić izleže, po imenu Nakiću Matiju, koji turske glave odsicaše.

5 Petrovo je po Je ponosito, 3° jer porodi zmije od dvi glave, dva. Matica, dva mila bra jena, u Petrovu poju odgojena,

I odgoji zmaja žestokoga kavalira Radnica Grgura, [282] komu dužde dade za junaštvo od Drniša grada kavalirstvo. Ponosi se gnizdo sokolovo kod Petrova poja savijeno, di porodi mlada kolunela po imenu Nakića Grgura,

IO

koji turske glave odsicaše i carevu zemju porobiše: jedan biše kneže Nikolica, a drugi je vitez Jerolime.

35

R o d i majka golema j u n a k a p o d P r o m i n o m visokom p l a n i n o m , koji Turke pod mač okrećaše, p o imenu Gepinović M a r k a , 4° I po Petrovu poju razgoáaše 5 koji turske glave odsicaše, 28 kano soko bile golubove, з] s Jankovićem u četu iđašiv kano orle tiče labutove. Deliju ti kažem od mejdana od Sratoka putiću Bogdana, dva Radnica od sela Sitnoga, Radnici su roda junaškoga.

2

°

Kninu grade, gnizdo sokolovo na visokim stinam savijeno, ti odgoji zmaja ognenoga, 2 po imenu Ivu Sinobada, 5

Delije mi u Zagorju k a ž u , p r a v o kažu i ništa ne lažu, Zoričića i Valičijića, koji tursku zemju porobiše, ibj Krvce napojise. svoje saDje

45

Još mi k a ž u Despota Č o l a k a , baš deliju i vrsna j u n a k a , koji često n a mejdan iđaše, 5° na mejdanu glave odsicaše.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) [26.]. Pisma od vitezova siński. Sinu grade, gnizdo sokolovo u Cetini ravnoj savijeno, u tebi se legu sokolići, mladi pisci i brzi koníci,

T i r a p a š u niz C e t i n u r a v n u , 3° z bojnim ga je k o p jem u d a r i o , u paši je kopje ulormio, — odnese ga, vesela m u majka!

koji Turkom rane zadadoiše, 5 na mejdanu glave odsicaše, kadune jim u ród odpraviŠe, a sestrice u crno zavise.

K a d je bio k r o z P r o l o g p l a n i n u , družini je paša g o v o r i o : 3S » K a ž i t e mi, mila bratjo moja, koja onó delija bijaše, štono mene s kopjem udaraše?«

Ako li mi virovati ne ćeš, evo ti ji po imenu kažem: najprvoga Grčić dom Ivana, od krajine sińske kavalira, koji Turke po Cetini tira i ruse jim glave odsicaše ter ji meće Sińu na bedene, neka mu je dika i pofala kod gospode i kod vitezova.

10

15

Joe ti kažem Božu Vučkovića, baš sokola i sokoličića, . 2 [284] koga fale latinska gospoda ° i sva zemla našega naroda,

Vele n e m u T u r c i v i t e z o v i : » O n o biše Zeče Vučkoviću, kojimo te s kopjem u d a r a š e , p o Cetini T u r k e razgonaše.« A l je p a š a ń i m a besidio*: »Nije, o n ó p o imenu Zeče, veće m r k i iz gorice vuče, koji T u r k e p o Cetini tuče.«

4°

45

Sinu grade, gnizdo sokolovo, u tebi se legu sokolići, Surić F r a n e , zmaje od dvi glave, koji T u r k o m odnese mejdane. 5° I delija Ž a n k o v i ć N i k o l a ,

da bijaše srca junaškoga od krajine silni arambaša, i desnice Janković Stojana: [*85] opo'šteni od Sina krajinu siče Turke po Cetini ravnoj, z b r i t k o m ć o r d o m i desnicom daje pomoć svoj družini svojoj. 25

rukom.

A što ti se ćini, pobratime, od delije Zeca Vučkovića? U ńega je kop je Krajevića, a desnica Milos Kobilića.

Još ti k a ž e m dvi Jute aždaje, 5 5 koji T u r k o m p u n o dodijaše, Bakovića i Tomaševića, od Cetine dva sokoličića.


Deliju mi kažu od mejdana po imenu Grabovca Antuna: ńega fale po svitu junaci, Dalmatim i Turci Bošáaci, . da bijaše srca junaškoga.

6o

Sinu grade, gnizdo sokolovo, 6 Dalmacije diko i pofalo, 5 na te dođe sva sila careva, ali tebe. osvojit ne može,

jer te brani Balbi providure i Sináni mlädi vitezovi, dobri pisci i brzi komici 7°' i topčija Guliću Jovane. Oprostite, od Sina levente, koji turske glave odsicaste, Melovan je teško ostario, ne umi vas starac poznavati ni junake po imenu zvati.

7$

Bog vam dao zdravje i veseje, rujna vina i bile pšenice: vami pisma, starcu čaša vina! [27.] U86]

Pisma od vitezova omiški i pojički. Ponosi se Sen grad ukraj móra, jer porodi Ivu Seříanina i Jurišu, seńskog arambašu, koji tursku zemju porobiše.

a za nime zmaja žestokoga, po imenu Petra Kulišića, koga fale gospoda latinska . i sva zemja turska i kaurska,

N e fali se, Seńu bili grade, i Omiš je majka od junaka, koji rađa. iz gore aždaje, kohmele i vojvode mlade.

da bijaše junak od starine velikoga rata od Kandije. Kad -delije rujno vino piju, Kulišića u pismi spomimj

5

Često Turkom^ na mejdan iđahu IO i ruse jim glave odsicahu: umeću se s ramena kamenom i skaču se skoka junačkoga.

25-

kano mlada Ivu Seńanina i Jurišu, seńskog arambašu; on starinom od Pofica biše, al se, pobre, od Omiša piše.

Ah, tako mi, pobre, biti zdravo, Čuo jesi na glasu viteza nike ću ti imenovat pravo: [287] kavalira Marinović Ivu, najprvoga Kulišić Tadiju, 15 komu dužde dade za junaštvo svu je tursku zemju porobio od Neretve mutne kavalirstvo>. i Mostaru vrata zatvorio;

30

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLÖVINSKOGA (1756.)

Pojica su misto ponosito, jer porodi silne vitezove, od Pojica na glasu knezove, koji turske odsicaše glave.

35

A treći je Paviću dom Jure, spomińu ga Turci svake ure; u ńega je ćorda demiškina 1 , turske se je krvce napojila. »

Biše jedan Sinovčiću Marko, od vojnika mlađan kolunele: siće Marko careve delije 4° pod Kandijom,pod bijelim gradom.

Od Cotića, kneza pojičkoga, 5° vazda bihu golemi junaci, od Martića sivi sokolovi, od Pavića iz gorice lavi.

Drugi biše Brnićević Luka, u koga je od mejdána ruka; junaci ga u pismi spominu, kada, pobre, goricom putuju.

Oprostite, omiška gospodo, kojinO' ste krilo principovo, 55 sve vas želim zvati po imenu, al ne mogu, jer sam oslipio.

45

Već ne vidim sunca ni miseca, kamo li ću po svitu junake! Svim delijam pisma na poštene, 6c Bog vam daO' zdravje i veseje? [28.] Pisma od vitezova vr gor ski i imoski, Vrgorac je gnizdo sokolovo, svíjeno je na stini studenoj, u nemu se legu Ercegovci. Sivi soko Miletiću Rade, koji Turkom zadavaše raiie, 5 nemu ne bi slike ni prilike od Skradina do kule Norma. Sto je turski glava odsikao sve po izbor aga i spahija,

kapetana i mladi serdara, b'ujjumbaša i još barjaktara.

IO

Na glasu su do dvá Jelavića, koiji siku Turke lyubušane, Mostarane i Počitejane, * x Gabe Jane i Nevesinane. 5 Jedno biše Jelaviću Petre, a drugi je Jelaviću Pavle:

1 demijchignia.-—'Kacić piše tu riječ i »demijckignia« (R i 94, 29s; R249) 251; amo idu i »demijekiga« R 2 2 9i i »demiskignia« R23oi)- Ima u Kačića i inače -Jchi- — -ški- (na pr. tejchim), ali vrlo rijetko. U drugu ruku Akad. fj. ima (doduše tek iz X I X . v.) demišćina i demišćija.

RAZGOVOR UGODNI.NARODA SLOVINSKOGA (1756.)

puškom bijú kano Crnogorci, šabloni siku kano i Ungarci. '. Deliju ti kažem od mej dana, 2 ° po imenu Markotic Antuna, koji turske glave odsicaše ter ji meće gradu na bedene. Ko pogubi Mesiović Zuku? Pogubi ga Markotić Antune. Ko isiče Turke Mostarane? Isiče ji Vidović Nikola.

2

5

Ко к Vrgorcu glave donašaše1? Donese ji Borovac Nikola i negova tri mila brajena, 3° [289] u Vrgorcu gradu odgojena. К б pogubi zmaja žestokoga, po imenu Kosaric Ameta? Pogubi ga Nosić, dite mlado. Pivaj, pobro, to je meni drago! 3 Ko ufati Zidoáu Ameta i isiče Turke Iûbušane? Ufati ga Erceže Jakové i posice tri delije mlade kod bijela lyubuškoga grada. Jos ti kažem Petra Barišića, od starine roda Jeličića, barjaktara Miletića Rada, koji turske glave odsicaše,

1 2

donajajce. Ravliichia.

4°

i deliju kano Ugričića, po imenu Ivu Vujičića, i on turske glave odsicaše, к Vrgorcu ji.gradu donašaše1.

4$

Ponosi se selo Zavojane, jer porodi zmiju od dvi glave, 5° po imenu Crnobor Filipa, koji žive Turke poždiraše velikoga rata od Kandije. Deliju je porodila majka u Kozici, selu malenomu, po imenu Tepčevie Ivana, od starine roda junačkoga, koji s Radom u četu iđaše, često turske glave odsicaše: on bijaše roda Ravlijića, 2 a desnice Marka Kralevića.

55

6o

Tri se zmaja čuju na krajini od kolina, pobre, Pervanova, koji turske odsicaše glave [290] pod barjakom dužda mletačkoga. Jedan biše Ilija Pervane, sivi soko, pobre, od krajine; drugi bise mlađan arambáša, po imenu dite Nikolica; a treći se *Toma zovijaše, 7° koji siče Turke bulumbaše, — neka, pobre, poštene je naše.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) Imoski se bili na kamenu k a n o labut na vodi studenoj, u nemu se lěgu sokolići: 75 sivi soko K u m b a t fra Štipane, koji T u r k o m zadavaše rane,

Viteza je porodila majka, po imenu Sovićanin Marka: od uskoka biše arambaša, 8 ńega fali sva krajina naša, i da je bio desnom rukom junak.

i delija Lekiću Juriša, o d u s k o k a slavni arambaša, svu je tursku_ zemju p o r o b i o

Ej delijo Pavlinović Mate, tvoja svitla ćorda demiškina 1 turske s>e je krvce napojila bijuć bojak s carevim delijam. 9°

8o

i trideset glava odsikao.

[29-] Sli'di pisma od vitezova primorski. Kad Marković na vojsku iđaše, vazda Turke pod mač okrećaše; već se taki ne rodi vojvoda od Primorja, mista kamenoga. 2 °

Primorje je misto kamenito, krševito i još vilenito, goji zmije i zmijareviće, u Makarskoj mlade Klareviće, 2 I291] koji često u četu iđaju, od Mostara rob je do vodahu; vitezovi bihu od starine velikoga rata od Kandije. Igrane je selo glasovito, glasovito, puno ponosito, jer porodi tića sokolića, po imenu Deli-Markovića.

5

I0

Slave ńega latinska gospoda i delije našega naroda, da je vitez Deli-Markoviću *5 i na glasu kano Kobiliću. 1 2

demijchignia. — Isp. ЬЦ. uz R1287kkravichie. — Isp. bij. uz R1264-

Zmija biše Zále iz Igrane, kojino se čuje na sve strane: biše serdar rata od Kandije i delija, pobre, od starine. Soko biše Tomica vojvoda od Igrane, sela malenoga, koji čestó na mejdan iđaše i mejdane Turkom odnosaše.

2

S

Ako želiš znati, pobratime, od koga je Žale iz Igrane 3° i Tomica, na glasu vojvoda, — ah, tako mi, pobre, biti zdravo, ja ću tebi poviditi pravo.


Oni jesu roda Antičiča od kolina, pobre, junaškoga, od koga su bili kapetani, koluneli i mladi serdari. Još ti kažem tića sokolića, [292] po imenu Marka Pavlovića, od Primorja mlada kolunela: biše naša dika i pofala.

35

junaci su bili od starine velikoga rata od Kandije.

65

N a glasu su dva v Martinčevića, i oni se u pismam spomińu, jer u četu često odlaziše, od Mostara robje dovodiše. 7° 4°

Dokazuju silnoga junaka, p o imenu Ivana Komara: Kupi Marko vojsku po Primorju [293] kad na mejdan Turkom izlazaše, }ube nemu noge i kolina, i otiđe gradu IûbuŠkomu, da se prođe hala i mejdána. 75 pod gradom je varoš opalio, Jyübusane pod mač okrenuo. 45 Ej, delijo- Šajinovic Jurkp od malena sela Kotišine, Od uskoka i od Primoraca tebi dužde dade za junaštvo, .serdar biše Vodanović Mijo, od kršnoga Primorja serdarstvo. prid junacim na vojsku, iđaše, često turske glave odsicaše. Pivaj, pobre, junaška je dika, 5° deliju ti kažem i vojnika, po imenu Gruju Grubišića, koji često u četu iđaše,

još i turske glave odsicaše i ufati zmaja žestokoga od bijela grada tubuškoga Ažalica mlada Mamut-agu, kapitana od bijela grada. Piva ju se pisme i popivke od delije Rušendića Jurja i mladoga Batine ajduka, da bijaju dva silna junaka, koji turske glave odsicaše, od Imote rob je dovodiše;

55

60

Rodi majka golema junaka, koji turske glave odsicaše, po imenu Bušejić Grgura, u Tučepi, selu malenomu.

8o

Od vojnika biše arambaša — pivaj, pobre, to je dika naša — 85 junaci ga u pisnii spomińu, kada vino na sobetini piju. Još se Čuje na glasu delija ů PodgOiri, selu gizdavomu, po imenu Medvidović Ive, 9° od Podgore mlađan arambaša. On na mejdan Turkom izlazaše pod Kozicu, dino i Tomica; ' viteški se Ive podnosaše, jer mejdane Turkom ođnosaše. 95

48

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) On isiče turske aramije s Pletikosom na sinemu moru.

U pismi se sponiińe delija, da je tursku zemju porobią, još i turske glave ođsicao, od Podgore Vranešević Grgo. Ponosi se selo Živogošte, i°° di porodi golema junaka po imenu Perića Grgura, a pridivkom Deranu ajduka. Od vojnika biše arambasa, često Grgo u četu iđaše i na mejdan Turkom izlazaše, U94] jer od mača biše mejdangija1,

Kažu meni na glasu delije u malenu selu Drveniku, koji tursku zemju porobiše i Vrgorcu vrata zatvoriše.

I0

5

Ш

II0

N a glasu su tri delije mlade, koji turske odsicaše glave: jedan bise Bulat arambasa, i'ovo je teška dika naša. A drugi je Filipe vojvoda od Križića roda i plemena; treći biše Križieu Ivane; oba turske glave odmicaše na Utovu i na veće mista.

I2

Što ti se čini, pobratime, od alfira Vujinčević Jurja?

I2

mejdancija..

Vitežki se Mijo podnoisaše, Gabejane pod mač okrećaše. Kad delije rujno vino pijú, Viskovića u pismi spomińu.

Kažu meni Stip'u Buklijaša, od Podace biše arambasa: u ńega su od zlata medaje, za junaštvo nemu darovane. I4°

Jedan biše Bakotiću Marko, . a drugi je I vićević Pavle, obadva se u pismi spomińu 1X od junaka i od vitezova. 5

1

Podaca je više sina mora, više mora u gorńem Primorju: x3° u Podaci juta zmija biše po imenu Viskoviću Mijo.

°

5

Što bi reka, dragi pobratime, od viteza Barišić Nikole? On isiče Turke lûbušane pod Jezerom, vesela mu majka! I od Brista bihu vitezovi, od Kačića kolina knezovi, koji tursku zemju porobiše, još i turske glave odsicaše.

x

45

Jedno biše Žarković Šimune, drugi biše Miošić Ivane, * 5° a treći je Alesić M a t i ju, tri delije rata od Kandije. Šimun biše na moru vojvoda, u ńega je krilo sokolovo; Ivan biše mlađan arambasa, *55 u ńega je perje pozlaćeno', za junaštvo biše darovano.


U Matija biše geverdane 1 , po imenu Bilasa Matija, koji vaja tri jest žuti dukat';od starine roda junaškoga. ne biše ga za jaspre kupio, i6° [296] p i v a j 5 pobre, junaška je dika: v s nego junak na boju dobio. rodi majka golema junaka po imenu Bartulović Niku, U Lavčanu bihu vitezovi koji turske odsicaše glave od Kačića plemena knezovi. pod bijelom kulom Juričevom. Jedno biše Jurioević kneže — pravo kažem, istina me steže — po imenu Radoš arambaša.

l6

5 U rodi koji pod

Drugi biše Stipiću Nikola, a treći je Pekiću Tadija: siku oni Turke Gabejane ogńenoga rata od Kandije. 4°

Baéini, selu malenomu, l 8 ° majka sivoga sokola, siče Turke Dulciiiane Dulcińem, pod bijelim gradom,

po imenu Tomašević Matu, od Bacine sela arambasu. Vitezovom 2 pisma na poštene, Mel ovanu starcu oproštene!

Još ti kažem vuka žestokoga od Lavčana,. sela malenoga,

l8

5

[30.] pisma od vitezova države Neretva je u Ercegovim, teöe ona posrid poja ravna, koja rani kone i junake i porodi vitezove jake, koji tursku zemju porobiše, još i ruse glave odsicaše pod barjakom dužda mletačkog a s pomoću Boga velikoga. Nemoj reći, da ja ovo lažem, delije ti po imenu kažem: 1

najprvoga Novković Nikolu, koji biše srca vitežkoga. On kavalir od Neretve biše, često turske glave odsicaše, za junaštvo steče. kavaürstvO': l5 neka, pobre, to je meni drago. Još ti kažem lava žestokoga [297} po imenu Sentić Matijaša i řiegova dva mila brajena,' 2 u Neretvi 3 lipo odgojena. °

3

ceverdane. Vitezom. — Jamačno štamparskom grijeskom mj. vitezovom.

3

I s p . b i j . UZ R 1 272.

Stari pisci hrvatski. XXVII.

5О


Sva tri turske glave odsicaše i carevu zemju poTobiše: seidari su, pobre, od starine i gospoda o>d Neretve mutne.

kazace vam Turci ДллЬшаш, Mostarani i Počitejani, 55 Tribińani i Nevesinani i ostali mladi krajišnici.

2 Viteza je porodila majka 5 po imenu Knežića Milinka: sedam glava odsikao biše pod Gabelom na ograšu prvom.

Što bi reka, dragi pobratime, koji nosiš od junaka ime: 6o kakav biše Talajic Šimune, kojino je junak od starine!

č u d a kažu od po imenu Aleksę i vojvode Vejića da jim biše ruka

Kadijevića, serdara, 3° Vučena, od mej dana.

Onó zmija na krajini biše, koja žive Turke proždiraše: svu je tursku zemlu porobio i Mostaru vrata zatvorio.

Kada godir u četu iđahu, vazda tursko robje dovođahu, još i turske glave odsicaše 35 i krajinu našu razmicaše.

Imadiše virna pobratima po imenu Vladmirović Jurja, često oni u četu iđaju, od Mostara robje dovođahu.

N a glasu su dva mlada serdara ter se čuju do Novog Pazara: . jedno biše Vejić Matijaše, a drugi je Knežiću Vučene. 4°

Lipo ti je selo Metkoviće, u nemu je zrna je od dvi glave, 45 po imenu Rajič arambaša, koji turske odsicaše glave, kako znade sva krajina naša. Drugi biše Lučiću Ilija, mrki vuče, na glasu vojvoda: koliko je glava odsikao [298] i sestrica u crno zavio, jubovácá u rod odpravio,

5°

5

Još mi kažu Miška Miletića 7° ter ga fale kano Krajcvića: u ńega je сот da demiškma, turske se je krvce napojila. U Komlena, pobre, Miletića srce biše kano Jankovića, često K o m l e n u četu iđaše, još i ruse glave odsicaše.

Oba bihu zmije od Neretve, koji Turke pod mač okrećaše: 'neka, pobre, poištene je naše!

6

75

Dokazuju dva mlada junaka, Glavinića i Čupića Marka, 8o i trećega Franu Banožića: sva tri bihu srca junaškoga, a desnice vojevode Janka. Rodi majka po izbor junaka, po imenu Mati ja ajduka, 8 i deliju Blaža Nikolića, > [; 99]ter ga slave kano Smijanića.


Oba turske glave pod kriocem dužda tako kažu starci od i junaci, pobre, od

pdsicaše mletačkoga: krajine starine. 9°

Oprostite, moji Ercegovci, koji turske odsicaste glave, Melovan je starac obolio od starosti, bola velikoga.

95

Ne umi vas više poznavati ni junake po imenu zvati. Ej starosti, velika žalosti, puno ti si svakom dodijala, a najveće starcu Melovanu!

Ponosi se ćorda Žarkovića, turske se je krvce napojila, vaja da je roda Jankovića i da ga je Kotarka rodila.

[3I-] Slidi pisma od. vitezova kotorski. Ej Kotore, gnizdo sokolovo na visokoj grani savijeno, di se lěgů zmaji i sokoli, • koji caru puno dođi jaše.

v

Svi jeno je na . jeli zelenoj' ter pokriva Buku od Kotora, kojano je dika od Rvata. i vitežko srce od junaka.

5

Viruj meni, dragi pobratime, IO koji nosiš od junaka ime, da já brojim nedijicu dána od Kotora mlade vitezove, [300]

koji turske glave oidsieaše i na mejdan često izláziše, ne bi ti ji moga izbrojiti ni niova junaštva kazati.

l

5

Koliko je mladi Kotorana, toliko je na .maču delija, svi su oni srca vitežkoga, krunu brane dužda mletačkoga. 2 °

Ej Kotore, gnizdo sokolovo, Dalmacije diko i pofalo, u tebi se legu sokolići i gospodska dica Zmajevići, u Perastu" Šestokrilovići i žestoke zmije Bujevići, koji Turkom na mejdan iđahu, na mejdanu glave odsicahu. Zmiju biše porodila vila, po imenu Bronzu kavalira; delija je od Buke kotorske, boje ga se aramije turske.

25

30

Čuda kažu od Ivanovića, od Dobrote kneza i viteza, da isiče aramije turske 35 pod P e t r asom na sinemu móru. Samo svoji šesnajest viteza, Dobroćana a i K o t o r a n a , u tartani svojoj i malenoj on pogubi šezdeset T u r a k a , toliko ji obranio biše.

4°

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) D a mu mrkla, ne otela noćca, cn osvoji i tursku tartarm; isti T u r c i od Petrasa kažu, p r a v o kážu i ništa ne lažu. '45

nego vitez, morski k a p e t a n e i levente od Buke kotorske? K o p o t o p i turske ormanice i šambeke k r a j a A l đ e r i n a neg od Buke mladi vitezovi,

8< D u ž d e nemu dade kavalirstvo [301] za poštene, pobre, i j u n a š t v o : [3' ,21 kavaliri, pobre, i knezovi? na maču m u dobra srića bila, Sabjom siků kano i Ungarci, desnica m u T u r k e pridobila.

Još ti, pobre, jedno čudo k a ž e m , Jc nemoj reći, da ja ovó lažem: deliju ti kažem od mejdan a, p o imenu od Perasta bana. N e m u J u r o lipo ime bi se, p o d D r a č o m se gradom nahodase 5 5 samo d^vajest i četiri druga, biće brzo od T u r a k a ruga. Od D r a č a se T u r c i sakupiše, stó i šeset mladi vitezova, ter na b á n a ob dán udariše, al se bane ne boji vragova.'. N a T u r k e je ogan oborio, t a r t a n u je tursku osvojio, sto je turski glava, odsikao, šezdeset je živi ufatio.

6o

6

5

7°

K o p o f a t ä poi m o r u ajduke, p o imenu Alđerine T u r k e , 75

8

Pristali su kano i Ingleži, bogati su kano Olandeži, pametni su kano Talijanoi, a visoci kano i Božnaei. Ej Kotore, gnizdo sokolovo 9< na visokoj jeli savijeno , ná te dođe od Bosne vezire, ali tebe osvojit ne može, jer te i delije na sabji i turske

Ali b a n a rane dopadose, od kojizi pribolit ne 'može. N a Božić se sve ovo dogodi, k a d n o Gospa Isusa porodi. Ponosi se Buka od K o t o r a , jer p o r o d i mlade vitezove, koji b r a n e more prinoipovo od onizi turski aramija.

puškom biju kano Crnogorci, delije su kano i Kotarci, a brzi su, jer su Ercegovci.

brani bane đenerale od Buke kotorske: jim dobra srića bila se krvce napojila.

9

Oprostite, kotorske levente, koji Turke pod mač okrećaste, Melovan je starac na umoru, I0 ' već ne može više govoriti ni delije po imenu zvati. Krojite mu do zemje mantije, u čem će se starac ukopati. T o izusti, dušicu izpusti u gorici pod jelom zelenom.

I0

Vitezovom pisma na poštene, Melovanu nebesko spašene!


Ove pisme ne će biti ugodne svakomu, jer medu ńima malo ima razlikosti, budući da se u svim rečenim pismam iste riči nahode, kakono1 ti ove: junak, vitez, delija, le|venta, zmija, zmaj, vuk, lav, soko', sokolić, gnizdo' sokolovo, mač, sabja, kopje, rodi majka, Kra je vić, Kobilić. Kad bi bilo moguće, imala bi u svemu biti jedna od druge različita, ali budući svi vitezovi gori imenovani od iste vrste i kriposti, tako- je potribito, za ukazati niova dilovana, s istim se ričma služiti. Komu su ugodne, neka ji pivä, komu li nisu, široko je poje, neka čini boje, ja mu ne smetam.

[32.] Slidi pisma od vitezova dalmatinski, koji, posli nego mnoge turske glave odsikoše, od Turaka pogiboše rata od Kandije. Od

Kotara.

Odi, pobre, da se domišjamo, di je koji vitez poginuo od slavnoga mista Dalmacije žestokoga rata od Kandije.

U Cetini blizu Bitejića • pogibe nam Dimitrović J a n k o , posice ga na glasu delija, p o imenu Jamanliću beže.

Pogibe nam mlađan kavalire, 5 po imenu Soiić don Štipane pod Bunićem, pod bijelim gradom, pogubi ga Zenče Ibraime.

I pogibe P e t r e Smijaniću 11a krajini p o d U d b i n o m gradom, pogubi ga junak od krajine, p o imenu Ograšević Mujo.

Pogibe nam na glasu delija po imenu Smijanić Ilija na Vučjaku izpbd Velebita, [304] pogubi ga Markić Radojica, kóga trikrat vadi iz galije,a četvrto s taneni višála. Radojica raja ne vidia, jer pogubi svoga poočima!

I0

x

5

2

°

N a Driniću, poju širokomu, 2 5 sileni je junák poginuo, p o imenu vojevoda Vuče, od delije kjučkog k a p e t a n a , p o imenu T a t a r a n o v i ć a . J o l pogibe j u n a k od krajine, 3° p o imenu M a t k o v i ć J o v a n e , od Turčina Poprženovića na Ribniku, ognern izgorio!


N a Zečevu više V a r i v o d a žestoki je zmaje poginuo, p o imenu M o č i v u n a V u č k o , pogubi ga Lopužić Ćemane.

Í3 0 5]

35

Odkrajine Pogibe nam serdar od krajine, po imenu Šandicu2 Jovane, pogubi ga od. Knina aždaja, 45 juta zmija Kuna Asan-aga. Odkada su Mleci sagrađeni, nije taki junak poginuo što delija Mandušic Vučene; pogubi ga Vidimjiću beže 5° u Kotaru blizu Varivödä. Pogibe nam Omejiéu Dujme na Kosincu u Cetini ravnoj,

I o v o je t e ž k a m u k a naša, di pogibe Durut arambaša na Otresu pod Pribirom 1 gradom,, 4° smače ńega na glasu delija, po imenu Filipović beze. šibeniške. pogubi ga beže Atlagiću, al mu bihu ruke savezane.

5$

Ah, moj Bože, čuda velikoga: ко pogubi Zorića Gavrana? Udari ga momče iz čardaka rad Begzade, lipote divojke; mrtav Gavran crnoj zemji pade. 6o : Strašan ti je junak poginuo, koji turske glave odsicaše, na Lijevnu, poju širokomu, po imenu Omejiću Vide.

О d К 1 i s a. Pogibe nam zmija od dvi glave, 6j I pogibe Klišanin Bariša, po imenu Breuju Šimune, koji često na mejdan iđaše; 7° paša mu je glavu odsikao. b°6] pogubi ga Turčin od Skradina Ej Šimune, desno krilo naše! na mejdanu više Klisa grada. Od

Kaštela,

• Ej Kandijo, ogńem izgorila, pod t o b i i ^ je vitez poginuo od Kaštela ravni kolunele, 75 po imenu mladi Rab a dane.

1

I pogibe Varnica ajduče, silni junak od ravni Kaštela, koji turske glave odsicaše; na mejdanu, pobre, junaškomu pogubi ga Neziću Ižače.

Pribijrom. — Kačić piše ime toga grada i Pribir (R272, i89> 325;

Kor. 457) i Bribir (R29, 12 ; Kor. 423); Bribirani Kotarci (R2s). — Isp. u Grabovca (Cvit razgovora, 341): Bana Paula od Pribira. 2 Jckandichiu. — Isp. bi}, uz R1258-

8o


Od

P о 1 j i с a. si kuć Turke pod Kandijom gradom.

Ako želiš znati, pobratime, gdi pogibe -od Pojica kneže, po imenu Sinovčiću Marko, komu biše dato đeneralstvo od našega dužda za junaštvo,

I pogibe Kulišiću Petre pod Vrgorcem, pod bijelim gradom; plaču ńega latinska gospoda i sva zemja slavnoga naroda, zašto biše junak od starine. 95

ja ću tebi poviditi pravo, ah, tako mi, pobre, biti zdravo: u Kandiji, gradu bijelomu, [307]

Od

9°'

P r i m о r j a. ubiše ga nasrid Tiafine velikoga rata od Kandije.

Pogibe nam Deli-Markoviću, koji Turke pod mač okrecase; pogubi ga Bogom pobratime, po imenu Paviću Nikola. Neote je ńega udario iz svijetle puške talijanke, mrtav junak crnoj zemji pade kod Osina ukraj mora sina.

I0

°

Pogibe nam junak na krajini, I0 po imenu Lekiću Juriša, . S od uskoka mlađan arambaša;

Još pogibe Kardum arambaša od Makarske, grada bijeloga; I I 0 pogubi ga- Zlojić Omer-aga u Dr-ežnici, ognern izgorila! I pogibe Jurićević kněze, koji turske glave odsicaše, po imenu Rado« arambaša; pogubi ga zmija od Gabele, po imenu Babicu Asane.

г1

5

[33.] [308]

Pisma od vitezova, koji izgiboše rata Bečkoj Od

Kotara.

Još zodca ne zabijelila -ni danica pomolila lica, viče vila s Velebit-planine ter dozivje majku Stojanovu: »Ustani se, majko Stojanová, 5 u za čas ga zoricu zaspala

i na .vojsku sinka odpravila, već ga, majko, pričekati ne ćeš! Pogibe ti Janković Stojane, od Kotara mlađan kavalire, x ne pogibe od brijetke ćorde> ni od mača, ni od bojna kop ja,

6

RAZGOVOR U G O D N I N A R O D A S L O V I N S K O G A

već od tanke puške talijanke, kojano je u Breši kovana: fo°9] pogubi ga Nagaković 1 Mujo 15 llasrid Duvna, po|a širokoga.« Jankoviću, krilo principovo, vele ti si glava odsikao, sve po izbor aga i spahija, kapitana i mladi serdara.

N u poslušaj, drági pobratime, gdi pogibe netjak Jankoviča, 3° po imenu Tintor barjaktare: u' Neretvi pod Gabelom gradom pogubi ga Ijuboviću beže.

zašto Marka rane dopadoše bojak bijuć s carevim delijam, on od rana pribolit ne može. 4° Mijkoviću, krilo od Kotara, mnoge ti si Turke pogubio!

Pogibe nam Pokrajać serdare, juti zmaje dite Milos ave,

Ej Gabelo, da bi se prosila, pod tobom je junak poginuo po imenu Nakiću Matiju, Juta zmija od grada Drniša.

pogubi ga Kolak bujumbaša. Ej Pokraj če, pokojna ti duša!

Kukala je crna kukavica usrid zime, kad joj nije vrime: 35 nije ono crna kukavica, veće majka Makovica Marka,

Ej krajino, krvava ko-šujo, mnoge ti si majke razcvilila, a sestrice u crno zavila i Jubovce u ród odpravila!

Od

(1756.)

Drniš

45

Š ńim pogibe Štipane Maticu, od starine vitez i plemiću; prija neg je junak pogibao, 50 pet je turski glava, odsikao.

Od Knina. tuto' cvilě od Knina levente, pogubi ga Nožinović Mujo jer pogibe od Knina serdare, pod Glamočem, pod bijelim po imenu Ive Sinobade: gradom. [310]

Od 2

I pogibe kliski arambasa, po imenu Buligović Marko, 1

Klisa.

u Skopju mu glavu odsikoše, za jabuku paši darovaše.

naxakovich. klijski. — Pridjev od imenice Klis piše Kačić ponajčešće »klijcki«, a usto »kliski« i »klijski«. Ako se uzme u obzir, da Kačić piše također »od KliJJa«, a usto »KliJJanin«, pače i »Klisanin«, očito je, da samo pisane »klijcki« pouzdano zajamcuje izgovor š, dok »klijski« i »kliski« za utvrđivane izgovora nemaju dokazne snage. Prema tome sam uvijek transkribirao »kliski«, a gdje je и Kačića »klijski« ili »kliski«, naznačio sam to u bijesci. Za stanovnike toga mjesta pisao sam dakako »Klisanin«. 2

55


Od

P o> J i с а.

Pogibe nam od Pojica kněze, po imenu Brnićevic Luka, u Gabeli — da je Bog ubio! Od

6o

Al se biše lipo zaminuo, četiri je glave odsikao.

Z a d v a r j a.

Jos pogibe Kosor kavalire, 65 od Zadvarja po izbor serdare: pogubi ga Kusiću Juriša, Od

koga biše uzeo za sina. Ej neviro, nigdi te ne bilo!

Makarske.

U Zažablju više Metkovića 7° na jurišu Sina bijeloga, pogibe nam Vodanović Mijo, Ej delijo, pokojna ti duša! od Primorja na glasu serdare, koji turske odsicaše glave. [311] Junak biše Vranešević Gr al i nemu glavu odsikoše, I pogibe Visković Juriša, na Vrjici izpod Imoekoga od Primorja mlađan arambaša, 75 pogubi ga dizdar-aga Mujo. Od Pogibe nam na glasu viteže, koji turske odsicaše glave, u Popovu pod kulom Sejića, po imenu Novković 1 Nikola, od Neretve mutne kavalire. '

1

Isp. bi].. UZ R1272-

Neretve.

8

s

I pogibe Talajić Simune, juta zmija, pobre, od krajine: Turci nemu glavu odsikoše u Mostaru, gradu bijelomu. 9° Vitezovi, pokojne vam duše!


58

[ЭФ] 1

b ^] Slidi pisma, od glavara turski i silni junaka, koji pogiboše od vitezova er,cegovaški rata Kandijanskoga, Bečkoga i Maloga oliti Sińskoga. Mále, koji su poginuli, ne brojím niti je moguće izbrojiti ji, nego poglavite, koji bihu glasoviti junaci. Rata

od

К

Da je komu poslušati bilo, što govore dva Turčina mlada, dva serdara od grada Mostara! Kunu oni cara i césara i Latina, dužda mletačkoga: 5 »Bog ubio cara i césara i Latina, dužda Mlečanina, koji ne će da zametnu rata, da se vlaški glává. nasičemo! Narestosmo, za rat ne znadosmo, iC ostarismo, boja ne vidismo. Sto će nami sabje okovane, što li će nam koái od mejdana?« T o je čuo> starac Del ali ja x pak je ńima tiho besidio: 5 »Ne fal'te se, dvi delije mlade, ne fal'te se, žalosna vam majka! I prija je bilo vitezova, ter pobo|i nego li je sada, 2 ali svoje pogubiše glave ° [313] bojak bijuć z duždevimdeli jam. Di su sada tri Perizovića, lute zmije od Gabele grada? 1

mekiancija.

n d i j e. Pogubi ji Deli-Markoviću u Neretvi blizu sina mora, di udara u more Neretva.

z

$

Di je sada zmija od Mostara, po imenu Turčin Asan-ago Orapović, silni mejdangija1 ? Pogubi ga Kulišić Tadija 3° na Zadvarju više sina mora. Kamo li nam Bojčiću Alija, mrki vuče, na glasu delija? Pogubi ga Lekiću Juriša 1 negova brata Ibraima. 3> Di li nam je Ibruiević ago, коji ruse odsicaše glave? Pogubi ga Žale iz I grane. Ej Mustapa, krilo od Vrgorca! Di je sada Duhagić Memede, 4° luta zmija, pobre, od krajine? Pogubi ga Crnobor Filipe, od uskoka silni arambaša. Zmija bise Asan bufumbaša, od Popova na glasu delija: 45 posiče ga Buše]ić Grgure, od Tučepe mlađan arambaša.


Kakav biše Talin bujumbaša od Novoga, grada bijeloga! Vajadiše dva grada careva: 5° pogubi ga na glasu vojvoda, po imenu Popović Nikola. U Gabeli Juta. zmija biše, p o imenu Babicu Asane, [314] silni j u n a k , aga od Gabele, koji često glave odsicaše. N a m i r a ga n a m i r i l a biše na v i t e z a Miošić G r g u r a , po bile se r u k e ufatiše više G r a c a u k r a j ' sina m o r a .

55

60

A s a n u je loša srića bila, jer ga G r g o na zemjicu baca, odnese m u toke pozlaćene, kojeno su u Bosni k o v a n e . I odnese prsten z desne ruke, 6 5 kojino se i sada n a l a z i

[34]

Rata

baš u dvoru Miošić G r g u r a : dušica mu bila saraiiena! K a m o li n a m sila Alil-aga od bijela Počiteja grada? Pogubi ga Vejić Matijaše, silni vitez od N e r e t v e m u t n e .

7°-

D i li n a m je Kurbegović Mujo, m r k i vuče od Gabele grada? Posiče ga T o m i c a vojvoda 75 više bile kule od Igrane. Sila biše M a n u k a A m e t e , od bandura, turski k a p e t a n e : često čini u Primorje t r k e , al m u momče odsiječe brke,

80

p o imenu Grubišić Matiju, od Tučepe, sela malenoga. L o v o se zgodilo bijaše velikoga r a t a od Kandije.

Bečkoga. 8

Kamo zmija Topalović Mujo, 5 komu ne bi slike ni prilike od Neretve ter do ravne Like? Pogubi ga Miletiću Rado, silni vitez od • Vrgorca grada. Kamo li nam Ämet bujumbaša 9° od bijela Počiteja grada, koji vlaške glave odsicaše? Pogubi ga Aleksie Matiju ukraj bile kule Jurićeve. Junak biše Firdusović beže, 95 sto je rusi glava odsikao,

ma i ńega mlada pogubiše: pogubi ga momče golobrado, mlado momče Dugaš iz Vrgorca. Ko bijaše Katić Usejiňe? Ne bi take zmije na krajini: pogubi ga Sentić Matijaše i negova tri druga najboja.

IO

°

Što bi reka, dragi pobratime, 10 od junaka Sulagića Sule? % Dizdar biše od Norma kule, pogubi ga Buklijaš Štipane, od Podace mlađan arambaša.


6о

Iûta zmija biše po imenu Vrgora pogubi ga momče po imenu Nikolić

na krajini, ćihaja, * 10 od Neretve, Jakové.

Vi ste čuli crnog Arapina, koji biše carev mejdangija1 ? Često junak na mejdan iđaše, na mejdanu glave odsicaše. ;L3I6

-I

Namira ga biše namirila na junaka, na Bašića Marka, po bile se ruke ufatiše nasrid Livna, poja širokoga.

ll

Što god biše u cara junaka, ne bijaše žešćega vojnika, što< bijaše Osman, kapetane od Novoga, grada bijeloga.

I2

°

I2

5

1

meidancija.

Sto je rusi glava odsikao, malo mane suzan' >ufatio. Namira ga namirila biše na sokola i na zmiju }utu, po imenu Pervanović Tomu.

x

45

I i ufati Jusup bujumbasu 5° х [з 7] pod Vrgorcem, pod bijelim gradom, ter ga vodi g dvoru bijelomu, da ga čini i za ń blago pita tri ijade od zlata dukata.

Al zavika maló i veliko: x55 »Smakni, Toma, zmiju od krajine! Puno nam je Jusup dodijao i kršćanski glava odsikao.« 1

l°

Dvadeset je glava odsikao sve delija prija neženeni, al i nemu glavu odsikoše, — 135 ej Osmane, krilo od Novoga! Posiče ga netjak Zmajevića, po imenu Visko Bujeviću,

Odkada je Bosna, zemja ravna, ne bijaše žešćega junaka u Turčina ni u kaurina, što bijaše Jusup bujumbaša.

5

Al je áemu loša srića bila, jer ga- Marko na zemjicu baca ter ga kole kano jańe malo, — ej Arape, carevo uzdáiíe! Brz ti biše Zidona Memede, brži, pobre, od kona careva: ufati ga momče od Vrgorca, po imenu Erceže Jakové.

mlado momče od dvajest godina, na mejdanu, pobre, junaškomu. 4 °

Al se Tomi ino ne mogaše, već povadi sabju od bedrice, r 6 ° manu sabjom, odsiče mu glavu. I sad mu se nabodi odora baš u dvoru Pervana Antona. I ovo ie zgodilo bijaše Beča, pobre, rata ogńenoga. Ej Jusupe, zlatni buzdohane, ко će vlaške odsicati glave!

l6

5


61

R a t a M a l o g a i p 0 s 1 i ń e g a. Kud se diše dvi aždaje }ute, Posiče ga Knežiću Vučene, dvá Tukura Počitejanina? od Neretve na glasu serdare. Jedan, pobre, biše poginuo 4° Vi ste čuli zmaja žestokoga od junaka Matija ajduka. od bijela, grada Lubuškoga, I9°1 po imenu Selim Bakotića? Drugoga je junak pogubio, Pogubi ga Vidure 1 Šimune, po imenu Arste arambaša,' silni junak od Vrgorca grada. silni vitez od Neretve mutne, gdi se legu plemenite utve. Ko bijaše Mesiović Zuko? Onó biše zmaje od dvi glave, pogubi ga soko od Vrgorca, sivi sokó Markotić Antone. Ajme Zuko, naša desna ruko! [3181

*75 Kakav biše Turčin Osrnan-aga, r koji vlaške odsicaše glave! 9f Po-siče ga Sakulović Laze, juti zmaje od gorice crne. l8

°

Kakav biše Kosarić Amete? Vafadiše dva grada careva, pogubi ga momče od Vrgorca,' po imenu Nosić, dite mlado. Kamo nami sila Anušiću, koji devet kona priskakaše?

*85

Evo ima malo godinica, odkad nam je junak poginuo 2 ö po imenu Usa mejdangija2: ° pogubi ga momče od Neretve, po imenu Batinović Mate. Pogubi ga više Metkovića u Neretvi nasrid poja ravna. Ajme Usa, krilo od Gabele, ludo ti si izgubio glavu!

2

°5'

[35.] г

isma od na Koga doae bosansiü vezir 1 -i i'isrna on Graca «uraca uu gorńem górnem Primorju, iTimorju, na ercegovaški paša samo četrdeset if ada vojske na 1666 otobra na 8. Krugu pišu Turci Gabejani nego Jurić, od Lavčana kneže, ter je šaju caru čestitomu: i fra Luka Smojanović fratre. »Svitli care, podnit ne možemo: grad se gradi nakraj sina mora. Zatvori nam Buku od Neretve IO: i Neretvu do kule Norma, mi ne smimo više vojevati Ne gradi ga care ni césare ni na more sine izlaziti.« ni viteže dužde Mlečanine, 1 2

Vidure. — Isp. bi}, uz R2329. meidancia.

&2


»Spoimineš se, Šalinović kneže, što si skoro meni govorio,

Kada caru bila kńiga dođe, kńigu štije, drugu napisuje ter je- šaje na Bosnu ponosnu, г5 • a na ruke od Bosne -veziva.:

da odsičem rusu glavu tvoju, ako dođe na stine lumbarda? Nemoj reći, da ti je do mene; ^° sam si sebi glavu odsikao.

»Slugo moja, od Bosne vezire, kupi vojske četrjest ijada, digni s Livna od boja lumbarde ter obori Gradac u Primorju.« -'°

Bre đidijo, Šalinović kneže, što ne može sila učiniti! Kud namisli, tud će udariti.« Pak primače svojega gelata 55 manu ćordom, odsiće mu glavu.

Kad veziru bila kńiga dođe, skupi vojske četrjest i]ada i poveze šest bojni topova. A kad dođe na Jezerac mali,

I namisti na stinam lumbardu, poeě biti Gradac ukraj mora, al ne može odbit ni kamena, 6o kamo li će Gradac razoriti.

zove к sebi od Broena knezove 25 ter je ńima tiho besidio: [320]- »Kaž'te pravo, tako bili zdravo, mogu li se izvesti topovi više Graca na Primorske stine.« [321]

Veli áemu Šalinović kneže: 3° »Evo, paša, rúsa glava moja, a eto ti britka sabja tvoja: kad izvezeš na stine lumbardu, odsici mi rusu glavu moju. N i t je puta koáu ni koniku 35 ni Turčinu tvojemu vojniku; visoke su više Graca stine, -jedva bi ji priletio ždrale, kamo li će iz jezdi ti Turci.« Za to vezir i ne haje ništa, 4° već podiže silnu vojsku svoju i poveze za vojskom lumbardu, izveze je na Primorske stine. Pak dozivlje Šalinović kneza, srdito je nemu besidio: 45

A kad vidi sileni veziru, posla vojsku pod Primorske stine, ne bi li ga s jurišem uzeo. N i tako ga osvojit ne može, jer ga brani vojska principová 65 i prid vojskom Korner đenerale, još ga brani Jurićević kneže i fra Luka Smojanović fratre. Mnogi Turci pod ńim izgiboše, a veće ji rane dopadoše: 7° osta mrtvi ijadu Turaka čuvajući Gradac ukraj mora. A kad vidi sileni vezire, da ne može Gradac osvojiti, povrati se u Bosnu ponosnu 75 suze roneć, rusu bradu guleć.


63

[36.] Pisma od grada Zadvarja, na kojega dođe bosanski vezir i ercegovaški paša na 1685 jula na 15. kada nejma bojni lumbaradá niti ima moći ni pomoći,

Jos zorica ne zabijelila ni danica lica pomolila, zapopivä Vlašić kirigija1, lipo piva. a lipše popiva: »Ne čudim se Beču bijelomu, 5 di ga care osvojit ne može, jer ga brani cesar Leopoldo i negovi mladi đenerali. Nit se čudim Petru Varadinu, di ga vezir osvojit ne može, I 0 jer ga bráni princip Udenio, [322] koji Turke vazda dobivaše. N i bijelu gradu Šibeniku, koji se je caru ubranio', j>er ga bráni Fosko denerale "1 Kotarci po izbor junaci. Nit se čudim Sinu bijelomu, koga vezir osvojit ne može, jer ga bráni Balbi providure i Sináni na glásu koníci.

x

s

20

1

kiricija.

Udariše na grád od Zadvarja: da bi na što, ne bi se čudio, ali ńega uzet ne mogoše, 35 i tomu se izčudit ne mogu.« Dozivje ga iz gorice vila ter je nemu tiho besidila: »Ne čudi se, neznana delijo, di ga vezir osvojit ne može!

4°

Jer Zadvarju dobra pomoć dođe: od sińega mora denerale, od Kotara Janković Stojane, od Primorja Tomica vojvoda. Udri bane od sińega mora 45 [323] i Janković od gore zelene, a Tomica od kršna Primorja.

Ni Drnišu kod poja Petrova, jer ga bráni Nakiću Grgure, od krajine mlađan kolunele, kojino je roda vitežkoga. Već Zadvarju, gradu na kamenu, kako se je caru obranio,

N á ń dolazi od Bosne vezire, još i paša od Ercegovine, 3° na Avaru kulu udariše i brzo je, pobre, osvojiše.

25

Mnoge turske glave odsikoše i vezira s vojskom potiraše, oteše mu tope i pitáre, 5° čadorove i alaj-barjake.

б4


Dvista živi Turak' ufatiše, sve spahija i mladi kadija, alaj-bega i drugi delija. К sińu moru Turke povedoše, 5 5 đeneralu banu darovaše.

Ban ji meće u galiju tanku, ne bi li se vozit naučili. Ko me čuje, na čast neka mu je Г

[37-] Pisma od Kačiéa, kako so izginuli r; »Nu poslušaj, Bogom pobratime, što se čuje u gori zelenoj! Al u travi Juta; zmija cvili ali sokó gori u vedrini, ali bila Slovinikma vila, 5 • jer joj biše poginuo Marko, ali cvili u gori jelinče za košutom, svojizim jaranom?« Pobratim je pobri govorio: »Zle ti pisme, a čemerni glasi! Nit je zmija u travi zelenoj, nit je sokó gori u vedrini,

IO

nit je mlada Slovinkina vila, [324] jer joj nije poginuo Marko, ja sam sinoć s Markom besidk>, 1'> besidio, rujno vino'pio; ni jelinče u gori zelenoj, jer košutu nije izgubio; nego kneže Kačiću Nikola prid kolinom bána đenerala. Cvili kneže kano zmija Juta, rodbinu mu Turci isikoše, a veće ji živi odvedoše, u tamnice tamne posta više.

2

°

.oga i Be Cvilee kneže suze proliváše ter ovako banu govoraše: »Neka znadeš, bane đenerale, da mi bábu Turci posikoše,

2

S

bábu moga Kačića Ivana; na Čistoj ga ufatiše Turci, 3° pod Gabelom odsikoše glavu. Ej Gabelo, ogńem izgorila! I Radoša, mili gospodine, starca babu Jurioević kneza, ukraj bile kule ufatiše i rusu mu glavu odsikoše. Meni biše prvóbratučede, često turske odsicaše glave. To su, bane, jute rane moje, koje nigda priboliti ne će„

35

40

Još ti kažem dva sinovca moja, dva sinovca, dva siva sokola, obadva ji Turci ufatiše: starijemu glavu odsikoše, a mlađega ufatiše živa, u Mostaru ńega poturčiše, ter promini viru za neviru. г Ъ 5) I ovo su Jute rane moje.

45


Cvili }uba Kačića Ivana, jer joj Franu sinka zarobiše, gore cvili kneže Nikolica, jer mu Pavla sina pogubiše. Još ne biše zora zabílila ni danica lica pomolila, više Brista, sela malenoga, viče vila iz Crjeni stina:

[з 6J 5°

55

,Zlo ti jutro, Jubo Stipanova, vrlo ti si zoricu zaspala! Štipana ti Turci pogubiše, 6o Pavla sinka ogńem sažegoše i negovi deset rodijaka, još toliko mladi divo jaka; sam uteče Kačiću Grgure, ude junák, vesela mu majka! c Imaš znati, bane đenerale, da su ovó moji rođijaci, bratučedi i moji sino'vci od staroga Kačića kolina, gospodskoga roda i plemena.

6

Da je tebi poslušati, bane, kako cvili Mirkova jubovca u Mostaru, gradu bijelomu, jer je mladu zarobiše Turci i četiri po'sikoše sinka! Knezu Juri odsikoše glavu, braneć tebe, mili gospodine; četvero mu dice odvedoše к Sarajevu, gradu bijelomu.

8

5

9°

Još pogibe vitez na krajini u Baćini, selu malenoniu, po imenu Kačiću Ivane, od mojega roda i plemena. Već te molim, bane đenerale, 95 da mi dadeš do tri ormanice i na ńima tri mlade vojvode od Primorja, místa kamenoga:

5 od Igräna Đeli-Markovića, od Pod асе Miju Viskoviča, a od Brista Grgu Žarkovića, vitežkoga kolina Kačića.

IO

°

Ej Baćino, ognem izgorila, 7° gospodske si krvce napojena od Kačića, od rodbine moje, braneć krunu duž da mletačkoga!

Zavešću se u mutnu Neretvu, pogubiću Turke Gabejane, I0 O'Svetiću moje roidijake, 5 bratučede i još netijake.«

Ah, tako mi, bane, biti zdravo, sve ću ti ji poviditi pravo, 75 u Baćini koji izgiboše velikoga rata od Kandije.

Što zapita Kačiću Nikola, što god pita, to mu bane dáje: dade nemu do tri ormanice i na ńima tri mlade vojvode.

Knezu Miji glavu odsikoše, Nikolicu živa ufatiše, lübovcu mu Mandu zarobiše i dvoje mu dice po tur čiše. Stari pisci hrvatski. XXVII.

Zavezoše morem pod Primorje; kad su došli gori na mladine, di udara u more Neretva, kod Osina ukraj mora sina,

8o

I

II0

66


sritosV ji turske ormanice b 7] i u ńima Turci Gabejani, a prid ńima tri age careve, tri bra jena, tri Perizovića.

1г

5

z

Pobiše se praom "i olovom, od praha se ništa ne viđaše, od' topova ništa ne Čujaše. Markoviću dobra srića biše, jer potopi do tri ormanice i isice Turke Gabejane; pogiboše tri mila brajena, tri brajena, tri Perizovića.

I2

I2

°

5

Posice ji DelrMarkoviću kod Osina u mutnoj Neretvi, al i ńega rane dopadoše, da b' od koga, ne bi ni žalio,

130

već od svoga Bogom pobratima po imenu Popović Nikole: neote je ńega udario, s crnom ga je zemjom sastavio. Plaču ńega gospoda latinska *3J i sva, pobre, krajina primorska: Markoviću, pokojna ti duša, vele ti si glava odsikao! ,

Pisma ova bi složena i izvađena iz procesa, koji bi učiněn po knezu Nikole Kačića 1 , pridivkom Ćendića, iz gorńega Primorja, na Faru otobra na 11 1661 i poičimje ovako: Dovendo io Nicoló Kacie valermi dell' imgiontd veritd, produco gl' infrascritti capitoli e testi[328] moni ec.2, u komu se procesu štiju svi Kacići u rečenoj pi|smi ime novani, to jest iz Lavčana, Brista i Baćine, u početku Kandijanskoga rata posičeni i zarobjeni. U Bnistu sva čejaď Miosića i Stipićevića bihu zapájena, u sve čejadi dvadeset i sedmero, od kojizi uteče jedan, imenom Grgur, od koga su sada svi Miošići u Bristu. Od ostali kuća i plemena ništa ji mańe nije isičeno ni zarobjeno, ali nisu bili niovi harni upisati ni zabiližiti. 1 Kacići od puno su viková u Dalmaciji, kakoi se štije u Luci ju i u životu s. Arnira. Bihu u vniime kra|a ungarski velici i zapovídali su kakono knezovi po svim malo da ne gradovim od Dalmacije, a u nika vrimena namistO' bana zapovidaše banovinam kakono bani, - navlastito' Juran, Nikola oliti Mikleuš, Kajalisio, Koloman, Brenkon 3 , Saracen, Domaldo, Petar, Primislav, Osorio, Dingan, Stanoje, Vukmir, Ivan i ostali mnogi, koje ako želiš znati, štij Lucija i ostale pisaoce dalmatinske. 1 Tu je bez šumne nastala pometńa u štampanu; u R2332 se veli, da je proces učiněn »po najtojagniu kneza Nikole Cacichia«. • 2 Taj je proces štampan u Buli. di archeol. e storia dalm. XI, supL 8, str. 61—68, iz rkp. biskupa Petra Kačića (f 1663.), no datiran je »12 Ottobre 1561« (očito pogrješno mj. 1661). 3 Cajalijijo, Coloman, Brencon.


6j

Niki od ovizi odoše u Ungariju na službu kraja ungarski i imadoše u Ungariji bogatstva i gospodstva oliti of ičija velika, za službu, virnost i vitežstvo) ńima pokloriena. I dade jim Masimilijan 2 [3 9] lipu diplomu, u kojoj ji meće u broj j gospode ungarske, budući od starine knezovi i vlastela bosanska. A rečena diploma bi data Miji i Gašparu, bratu negovu. Ma posli nikoliko vrimena zavadiše se •Kačići, koji staju u Ungariji, s jednom kućom gospodskom i poglavitom, koja se z v äse Zagari, i dogodi де, da Kačići pobise rečenu gospodu, koji dogadaj bi uzrok, da biže u Dalmaciju. Kraj ungarski, poznajući niova dostojanstva i gospodstva, dade jim kakono knezovom Vranu u Kotaru, misto lipo, ravno, rodno i obilato, ali puno nezdravo, i ovo bi uzrok, da se dile iz Vrane. I otiđe jedan na stane u Zadar, od koga izađoše Detrici; drugi stade u Šibeniku, i od ńega izađoše Ružici; a dva otiđoše u gorńe Primorje i stadoše na Gracu i uzidaše dva. kaštela, jedan na Gracu, a drugi na Trpńu u državi raguželskoj, koga zidovi i sada se nahode u svomu bitju na jednoj glavici više mora. Posli toga sagradiše fušte i počeše robiti Puju, čineći dosta zla u rečenomu krajestvu. Razumivši rodbina one gospode ungarske, koju bihu Kačići isikli u Ungariji, da su se na Gracu namistili, dođoše na Rike, uzeše [33°3 dvi fušte i zavezoše put Graca, ali | ne budući doma dvaju brat je Kačića, upališe jim kuće, odvedoše dicu i odniše sve, što u kući nađoše, zarobivši još drugu mnogu čejad, i diliše se veseli niz Pri morje. Malo posli togä događaja dođoše s fuštam dva brata Kačića, i budući jim kazanoi, što Ungarci učiniše, otiđoše za ńima u potiru, stigoše ji niže Makarske na Baškoj Vodi 1 , gdi se bihu izkreali za počinuti i veselo blagovati. Udariše na ńe iznenada jedni iz gore, a drugi s mora, sve ji isikoše, fušte osvojiše, a žene, dicu, robu i ostalu čejad osloboidiše. Od jednoga brata muški porod ne ostade, a od drugoga, komu Vrsajko ime biše, ostade sin imenom Baran. Baran imade četiri sina, to jest: Vukašina, Vukića, Andrijaša i Barana. Vukašin stade u Bristu, i bi negov Brist, Lavčan i sve Podjezerje. Vukić, Andrijaš i Baran imadoše Podacu, Živogošte i sve done Primorje do Vruje. N a koji to način imadoše, naćeš, moj 1 na Backoj vodi. — Pričajući о istom događaju u R22i9 veli Kačić »kod Bajcke voddě«. I Šilobadović r zna za Baško poje i Basku planinu (Starine X X I , 90, 98, n i ) , a i iz Kačićevih računa bračkoga samostana (pisanih bosančicom) citira Eterović (A. Kačić, 25) »na Baškoj vodi«. Mjesto se i danas tako- zove.

68


štioče, u arboru staromu od Kačića, koji se nahodi u Makarskoj i na puno mistä, ako- ti bude drago, gledati i štiti, iz koga sam sve ovo govorene izvadio virno brez nikakve laži. [331] Od onizi, koji odoše u dorate | Primorje, izadoše svi Kačići, koji se nahode u Makarsko) i u selim đonim-, također knez Mitrović u Vrbovskoj. Od Vukašina izadoše Kačići u górnem Primorju, to jest: Žarković, Miošić, Alesić, Franićević i Stipićeviić oliti Šeputić u Bristu, i ovo nejnla puno vrimena sve je jedna kuća bila. Bi prozvan Žarković od Žarka, Miošić od Mije, Aleksie od Aleksę, -Franićević od Franića, a Stipićevići od Stipića oliti maloga Štipana prozvani bihu, i ova se sva imena nahode u staromu arboru Kačića, kako može svak lasno' viditi, ako oće. Od istoga Vukašina izadoše Kačići na Čistoj, to- jest: Juirićević, Pekić i Stipić, i svi ovi nahode se u rečenomu arboru, u komu se štije Jurić, Peko- i Štipan oliti Stipić. Od Vukašina također izadoše u Bacini Mirkovic, knez Bartulović i Barišić na Sućurju. I sve kuće od ovoga plemena drže s. Ivana evanđelistu za svoga prokuratura, ma različito, jer ovi u górnemu Primorju slave ga na rišćansku, to jest sjutradán poi rišćanskomu Vodokršću, u koji dán dolazi rišćanski Ivan dán, a oni u donem Primorju slave ga na latinsku po našemu Božiću. [332] I Imadu u Podaci crkvu s. Ivana grčku sagrađenu i u noj nikoliko greba, di se kopaju Aleksići i Miošići, koji nejmadu na drugom mistu od starine greba izvan u rečenoj crkvici. Bi od plemena Kačića pet biskupa, to jest: Valentin, Saracen, fra Bartuo iz Brista, fra Petar iz Makarske i dom Antun iz Ma karske, arcibiskup splitski. Svi dakle Kačići u górnemu Primorju stairdnom: su iz Brista, u komu nahodaju se od starine ove kuće, to jest Bilopavlović, od koga izadoše Šarići1, Vežići, Levrići i Kuluzovići. *Dode Bilopavlović u vrime razasutja bosanskoga od Biloga poja iza Mostara i sagradi crkvu s. Mare u Bristu, koju sam uzdrža puno1 godina, pak videći da sejani nejmadu svoje crkve, svemu je selu darovaše. Ima od Bilopavlovića lipa pisma i počimje ovako': Svu noć sjala sjajna misečina, u po noći krvav daždic nade: 1

Jarichl.

I s p . b i j . UZ R 1 2 5 9 -

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) car porobi Bilopavloviće i zarobi dvai gospođičića, Mirka jedno., a Milinka drugo

69

ее.

СзззЗ

J Svu pismu ne mećem, jer je í mála d k a po Primorju znadu. Je li pak rečena pisma od ovizi, koji se nahođe u Bristu, ali ne, znati se temejito ne može. Ovo> se znade, da su od starine Bilopavk> vići. Bi od ově kuće vojvoda Jakov i sudac na Sucurju, obrán na 1676. Ostojić dođe u Brist iz Broćna. Kuća ova u stará vrimena velika i gospodska bise, ali se sada od muškoga plemena ne nahodi niko1 u Bristu od ove kuće. Pećarević dođe u Brist iz Grnčenika, mista privileđijanoga. Od starine zvaše se Zoranović, kako se nahodi u kartam biskupa Žarkovića. Ako su od plemena Zoranovića, koji bise u vrime kraja bosanski plemić i gospodin u Sarajevu, tot su Pećari došli iz Sara jeva. I ovi bihu puno1 bogati u vrimena stará, kakoi se štije i nahodi u kartam biskupa gori imenovanoga. Bi od ovoga plemena na Su curju za suca od novi habitanata Ivaniš, obrán od zbora na 1676. Crnohor, pridivkom Borić, dođe u Brist od Zavojama na 1610. Bise od ovoga plemena silni junak, koji rata od Kandije vojeva i turske odsica glave, imenom Filip Crnobor. Od istoga su plemena Alfiri sada u Bristu. [334З Marušić, starinom Miloradović, dođe u Brist iz Desana, a u Desne iz Broćna, nejma puno vrimena. I od ovizi su plemena sve sada kuće u Bristu. * [38.] . . Pisma od testamenta Karla césara. N a ijadu i sedam stotina još trideset i devet godina umiraše cesar Karlo Šesti, ali joster u svisti bijaše. Svoje bane к sebi zovijaše ter ovako ńimam govoraše: »Vi ste meni vazda virni bili, vašu krvcu za me prolivali.

Zmija biše Otmanović care, ' koji zemju svu kršćansku tare; povisoko glavu nadizaše, da dobavi orla, nastojaše. Zavija se orle pod oblake, tira zmiju iz zemje nimaške, a orlićem krila narestoše, Jutoj zmiji puno dodijaše.

IO

I

i


ovo me je bolest obrväla: ja umirem, ali Bogu fála.

Ob noć mrki dolazaše vuče od. zapada, gdi počiva sunce, da zakole orla, nastojaše, i ugrabi sve krajestvo naše.

20

AI se orle vije pod oblake, oblači se u sunčene zdrake; oblak svija, načina gromove, do dna muti sve morske valove. L335]

j

oblaka Jute strile baca, ne da klati svojizi ovaca. Doletiše tići sokolići, od Uingarske zemje Ungričići. z

Teške vuku rane zadadoše i orlovu krunu obraniše: neka znadu svita banovine, kako siku ungarske katanę. Iz jame se libi lisičina i jejina, nemila ti čina, da zakoje orla, nastojaše, i Ungarce, sive sokoliće.

2

5

3°

1

4:

sve države mojega krajestva, još i krunu mojega cesarstva, S' ja O'StavJam dragoj ćerci mojoj, virnoj Jubi duke od Lorene, nek se moje dušice spomene.« Pak doeivje svoga sekretara, od cesarstva svoga sveznadara, 5 niz obraz je suzam oborio ter je áemu tiho govorio:

»Uzmi, slugo, [336] piši kńigu kraju drugu piši kraju 35 po imenu Filipu

Sokolićim panče narestose, lisičinam oči povadiše, obrániše pristoje orlovo, kod Dunaja vode postav Jeno. 4° Sad, moji vitezovi, 1 vi po izbor bani i knezovi,

Poslušajte, da riči izustim, prija nego dušicu izpustim: što se godir nabodi mojega i u Beču i okolo ńega,

divit i artiju, franceškomu, španolskomu, Petomu.

6l

Priporuči virnu Jubu moju i Mariju, Jubu Loreninu, nek jim vazda budu na pomoći.« To izusti, dušicu izpusti na kriocu svoje zaručnice, virne Jube, rimske cesarice. Ej césare, pokojna ti duša!

Isp. taj stih u R2 332: A Jad moi mladi vitezovi.

б


[39.]. Pisma od rata krafice ungarske s krafim kršćanskim. Malo vrime postojalo biše posli smrti krune césarové, Bavijera bile kńige piše i pripravja velike darove.

»Kupi, kraju, tvoje vitezove ter otimji sela i gradove.

Jednu šaje kraju franceškomu 5 Ludoviku, prijateju svomu, u kńizi je nemu besidia: »Kupi vojsku, svitla kruno moja,

ter otimji sela i gradove sve do Beča i okolo ńega. A k o meni Bog i srića d a d e , d a ' o s v o j i m k r u n u césarovu, ja ću Milan tebi d a r o v a t i . «

I0

D r u g u šaje kroju španojskoimu, p o imenu 1 Filipu P e t o m u , *5 ter je nemu tiho govoirio1: »Ej Filipe, o d ŠpaAe m o n a r k o y pomogą te vanđelišta M a r k o !

N u sakupi tvoje vitezove [337] ter užim ji bijele g r a d o v e , sto je godir o k o sina m o r a Lorenina oli césarova.

A evo ti t v r d u viru dajem, k a k o k r u n u césarovu n a đ e m , Šleziju ću tebi d a r o v a t i i u v i k ćeš sa m n o m mirovati.«

K a d a kraji kńige progledaše, 35 brzo silne vojske sakupiše, sa svi strana oni udariše sve do Beča g r a d a osvojiŠe.

Cvili j a d n a ćerca césarova: »Ej n e v i m , nigdi te ne bilo!« 4° D i v e r a je K a r l a dozivala, ovako je nemu govorila: ,

»Poslušaj me, moj mili brojené, brani Beča, ne izdaji mene! J a ću poći к ravnoj Ungariji, 45 uteću se Divici Mariji.

2

°

A k o meni Bog i srića d a d e , da ja sidnem u Beču bilomu, 2 d a r o v a ć u tebi Fiorencu 5 sve d o R i m a , g r a d a bijeloga.« T r e ć u piše kraju o d P r a š i je, u kńizi je besidio n e m u :

3°

Sakupiću moje Ugričiće i Posavce sive sokoliće.« P a k uzimje sina malenoga, u svilu je ńega zavijala,

5°

svojim ga je suzam oblivola.

I otiđe к ravnoj Ungariji. Kad je došla Požunu bilomu, 1зз81 iztrčalo malo i veliko, da pozdrave ungarsku krajicu. 55


Maleno je vrime postajalo', silenu. je vojsku sakupila: [339] šeset ijaď mládi Ugričića, prid ńima je Palfi đenerale;

Kada ji je ona ugledala, niz obraz je suzam oborila, ovako je ńima govorila: »Ugričići, mila bratjo moja, u točiš će1 i uif ane moje, branite mi sina malenoga, a vašega kraja ungarskoga. Svi su kraji na me udarili i cesarstvo moje ugrabili, branite mi Beča bijeloga, koga mi je babo 'ostavio.«

6o

6

5

Kad to čuše ungarska gospoda, sve proplaka malo i veliko, svoje britke ćorde povadiše, na čordi se svaki zaklinaše, 7° da će prija izgubiti glavu nego izdat ungarsku krajicu i Jozepa, kraja ungarskoga. Još ti, pobre, jedno čudo kažem, nemoj reći, da ja ovo lažem: 75 skočiše se ungarske divojke, udovice i niove majke. Otv orise šarene sanduke, pokupiše i srebro i zlato, sitni biser i drago kamene, krajici ga nose na poštene:

8o

»Eto zlato, ungarska krajíce, srićo naša, prisvitla danice, kupi sada tvoje vitezove, plaćaj vojsku, bane i knezove.« 85 1 2

Utocijctje. pijuchi. — U istom stihu u R2 3

dvajest ijaď Rvata junaka, 9° sve ditića i mládi momaka, prid ńima je od Karlovca bane, od rvatske vojske đenerale; šeset iláď silne Nimädije, ali je to ogńa žestokoga, 95 prid ńimam je Keviniler bane, p d nimačke vojske đenerale; dvajest i Jad' Boema junaka, izabrani po izbor vojnika, prid ńima je Lubkoviću bane, kojino se glasi na sve strane.

IO

°

Malo mańe biše Posavaca, sve delija prija neženeni, prid ńima je kneže Trenkoviću, na glasu je kano Krajeviću. I0 5 Ode vojska g Beču bijelomu pivajući i popivajući, vince pijuć, 2 końe igrajući. Kad su bili g Beču bijelomu, IIQ gledale ji iz Beča divojke, gledale su ter su besidile: »Lipi kona, da lipši junaka kano jedna kita divojaka!« Kaži pravo, iz gorice vilo, je li lipo pogledati bilo pijuch.

XI

5


.od Posavja pribrze końike i delije Krbave i Like! Trepeću jim krila pozlaćena, za kalpakom kita vesliđina.

Prid dvorom ti resla zer deli ja, x45 Ugričić je na glasu delija, sabju paše kano pustaija, kona jaše kano pašalija!

T u se vojske vina ponapiše, I 2 0 od Beča se zdravo podigoše. 34 °] Ode jedna u Šležiju ravnu: vitezovi ravne Slavonije, prid ńimam je kneže Trenkoviću,

Ode treća к Pragu bijelomu: r 0 šeset ijaď silne Njmadije. 5 dvajest ijaď iBojema junaka, prid ńome su do tri đenerala, tri sokola, našem Bogu fala.

i delije Like i Krbave, i25 od rvaske po izbor države, prid ńimam je o»d Karlovca bane, koji često odnese mejdane.

Jedan bise od Lorene Karlo, г a drugi je Keviniler bane, 55 i] treći biše bane Lubkoviću, boji vitez nego Kobiliću.

Kad su došli u Šležiju ravnu, robe, pale sela i varoše; 13° kud niova sabfa dopiraše, on'da crna krvca oblivaše. Iztiraše kraja od Prušije, a negovu vojsku isikoše. Nije brata, što ne rodi majka, X3S nad Slavonca ne ima junaka! Druga ode к ravnoj Bavijeri: šeset1 ijaď mladi Ugričica, prid ńimam je soiko tica siva, po imenu Palfi đenerale. 14° Popáliše sela i varoše, osvojiše kule i gradove, iztiraše duku Bavijeru, a negovu isikoše vojsku. 1

Kad su došli к Pragu bijelomu, sa svi strana ńega obsidoše l6 i na ńega skladno udariše. ° Odkuda, ga Keviniler bije, odonlem se grade tresijaše od topova Keviniler bana. Odkud li ga Karlo udaraše, l6 biše gradu pocrnilo lišce 5 od crnoga praha i olova. A odkuda bije Lubkoviću, niz bedene krvca teci jaše od juriša Lubkovića bana i negovi mladi vitezova. AI je malo vrimb postajalo, bio barjak na gradu trepeće, zä mir pita, ne će boja veće.

Scejt. —• U istoj je pjesmi prije rečeno, da je Ugričica bilo »scejet igliad«, a takovo čitane odgovara ovdje i stihu.

T

7°


[342]

Bilu gradu vrata otvoriše, principu se Karlu pokloniše, 45 od grada mu kjuoe pridađoše, a Francuze nadvor is.tiraše.

Dosta lipa blaga donesoše i sužana mladi dovedoše, sve Francuza mladi neženeni, Prušijana ni broja se ne zna.

Ungarci se povratiše natrag pivajući i popivajući, vince pijuć, 1 kone igrajući.

Ugričićem pisma na poštene, Bog jim dao zdrav|e i veseje, rodilo jim vino i šenica, nek su zdravo kra}ičina dica!

l3

°

Slide junaštva, koja činiše stari Primorci i uskoci rata Kandijanskoga, koji poče na 1645, a dospi na 1671, također i rata Bečkoga, koji poče s cesarom na 1682, a s principom na 1684, u koja vrimena biše »turska Gabela, Neretva do mora, Podjezerje, Vrgorac, Imoski, Zadvarje i sva Župa do' Primorski stina. U ta vrimena sa svim rečenim krajinám Primorci i oni, koji bihu uskočili u Primorje, rat činiše i vitežki se pođnosiše, kakoi će se viditi iz ovizí događaja, koji slide i koji se nahođe u manastiru makarskomu pisani i biliženi u isto vrime, kada su se događali, od Oca fra Pavla Šilobada Imoćanina. 2 Ali od mene biće štogod, premda malo, nado- . metnuto, što se može očito znati i koliko sam mogao u pisiiii naći i od staraca čuti. Ko nejma posla, neka štije, ako> oće; ako' li ne će, ja ga ne silujem. Lipši stvari čućeš i viditi rata Bečkoga.

j-

N a 1662 januara na 22 dođoše pođ Lavčan Turci Gabejani i -. prid ńima Asan Babić, aga i silni junak od Gabele, koji | mnoga zla krsćanom učini i glava odsiče rata ođ Kandije. Izmetnuše se ob noc u Žrvnovnici, ali niova bi nesrića, jer ji pođpazi Joze Glamuzina i dade na znane knezu Juriću Kačiću. Turci zorom udariše na kulu rečenoga kneza, ma ji dočeka busija pod kulom,, udari na Turke i к moru ji potira. Pogibe ji dvanajest, a ostale sve kolike pof ataše žive. Namiri se na Asana Babica Grgur Miošić, koji se ne dade svezati, nego se š ńime ufati po ruke; posli nikoliko' vrimena od niova rvana, 1 pijuchi. — U istom stihu u R 2 334 također: pijuchi. —• N o isp. 108. stih ove pjesme. 2 Šilobadoivu kroniku izdao je u Starinama X X I (1889.) S. Zlato vic lati nicom po izvorniku pisanu bosančicom, a sačuvanu u arhivu franevačkoga samo stana u Makarskoj.

lS

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1756.) baci ga Grgur na zemju, i ne dadući se svezati ni zasužniti, dotrča. Đik iz Živogošte ter mu smrt zadade. Asanov prsten i sada se na hodí u Miošića, a od negovi toka učiniše Kačići križ, koji se nahodí u niovoj crkvi svetoga Ivana u Podaci.

3

N a 1662 januara 28. Dođoše Gabejani i Iûbušani, da porobe' selo Lavčan, za osvetiti prvu sramotu. Dočeka ji knez Jurić svojom družinom, pobiše se vitežki: sedamnajest živi ufatiše, a posikoše jí dvanajest. U tomu boju bi ufaćen arambaša Mujo Vazlinović iz Дддbuškoga i arambaša Marko Vejić, koje darovaše deneralu, neka se nauče voziti i letanije govoriti. J N a 1662 setembra na 7. Dođe skenderski beg samo tri ijade svojizi vojnika i udari na gome Primorje, popali kuće u Lavčanu,. Bristu i Podaci, ali ne posikose niti odvedoše nikoga, nego- Turaka pogibe trinajest, raniše ji Primorci pedeset i oteše jim dva alajbarjaka. N a 1662 decembra na 22. Otiđe trista Primoraca i uskoka na Metkoviće u Neretvu i opališe kuće sve kolike; sto turski odsikose glává, pedeset robja dovedose, i ubiše Turci naša tri. N a 1663 januara, na 25. Otiđe naša četa na Stolac, ufati robja trijestero' čejadi, posikose deset Turaka, ali naša tri pogiboše, a. raněni ostade dvanajest. N a 1663 marča na 3.'Otiđe u Popovo- Pava Orlijaš samo- dva najest vojnika i dovede šest kaluđera, koje učini svakoga po dvista. groša, ali mu niko ne pofáli junaštvo. N a 1663. Arambaša Grgur Kuštrić, samo trideset vojnika, do vede iz Dubrava četrdeset čeiadi turske, među kojim bihu dvi turske bujumbaše.

N a 1663. Arambaša Juriša Lekić iz Tiafine samo četrdeset [345] vojnika uze kulu u Sovici Asan-bega j Vlaovića i u Aoj nađe čeiadi,, muška i ženska, dvajest i sedmero. Ubiše Turci našega jednoga, a drugoga raniše. N a 1663 aprila na 24. Alija Bojčić ufati na Baskom poju 1 šest fratara makarski, dvoje dice i jednoga momka. Pet fratara odvede na Livno i sve ji prođade janičarom za petnajest stotina groša, a. šestomu odsiče glavu. ' 1

na Backotn Pogliu. —Pričajući о istom događaju veli Šilobad (J, da su fratri uhvaćeni »u Basku poju«. — Isp. također bij. uz R^so-

c#

^0)я


N a 1663 maja na 26. Arambaše primorske zatekoše Aliju Bojčića z bratom oi Vruji u jednoj spili, i biše ji još osmerica š ńima, u sve deset Turaka. Udarise na ńe i jedva ji izvadiše iz spile. Aliju i š ńime petericu posikoše, a dovedoše ji na Makarsku živi četvericu. Po'siČe Aliju i brata mu Ibraima Juriša Lekić, i pogiboše naša tri. N a 1665 jula na 28. Otiđe sto, i pedeset Primoraca u Popovo, ali ijim bi pu.t malo koristan, jer budući za ńe Turci zaćutili, ne zapliniše nego pedeset goveđe, mále životine malo više od pět; sto tina i pO'sikoše arambaŠu oliti bujumbašu Asana i četiri druga negova. N a 1663. Izađe iz Novoga arambaša Asan Talin u fušti i ufati [346] na moru celadi trideset i sedmero, J ali mu loša srića bi, jer ga susrite vojvoda Nikola Popović z družinom u svojoj fušti, udari na ńega, fuštu mu osvoji, šest Turaka pogubi, a ostale pofatä žive. U tomu ograsu1 pogibe rečeni Talin bujumbaša, i samo. tri Turčina, utekoše, jer se bihu pobili blizu! kraja. N a 1663. Arambaša Pave Vukejić samo. devedeset vitezova porobi Rakitno, dorna životine dosta i dovede dva kršćanina boja od sebe. N a 1663. Ufatiše Gabejani sedam Zaostrožana, dva pogubiše, a dva pošteno utekoše. N a 1663. Otiđe pedeset Primoraca? pod Iûbuški, sedam Turaka posikoše, a sedamnajest ufatiše živi. N a 1663. Arambaša Grgur Bašić samo dvadeset i pet vojnika zaside Turkom Imoćanom u Grabovcu: osam živi ufatiše, dva posi koše, a ostali utekoše; i naša dva bihu ubijena. N a 1663. Arambaša Pave Vukejić i Grgur Kuštrić samo. osam deset vojnika od Primorja zasidoše kod Počiteja sajmarom,2 i budući izašlo na ńe Turaka0* sto i dvadeset goneći trgovinu, udariše na ńe, [347] posikoise ji sedam, jednoga ufatiše živa i pět bula. Dornaše na | Ma karsku kóna naprćeni robe svakojake osamnajest. Naš jedan pogibe,, a dva bihu rańena. N a 1663. Matij Baričić i Miajlo Rušendić oisvojiše kulu Vazlaginu u Prološcu i u noj. nađoše čejadi turske, muška i ženska, dosti. N a 1663. agtťsta na 16. Dođe' Ali-paša Gengijić samo šest ijada vojske na Primorje, i popali Kotišinu i Podgoru. U Tučepi 1 ograjchu. -^Počiteja sajmarom-.. >

2 ;

ža imarom. — Isp. Starine XXI, 91: ...zasidoše kod

RAZGOVOR UGODNI NARODA -SLOVINSKOGA (1756.)

osvoji dvi kule, Bušejića i Lalića. U Podgori također osvoji dvi kule: Batošića, i u noj nade čejadi trideset, i Marinovica, u kojoj nađe: čejadi sedamdeset i robe svakojake dosti. Pogibe Turaka dvadeset i šest, bi rańeni trideset, i oteše turski kona deset. Istoga dnevai druga, vojska udari na Dračnice i na Igrane, ijadu i šest stotina Turaka„ opališe oba sela, ma platiše glavom mnogi, jer pogibe četrdeset Tu raka, a raniše ji veće od stotine. Pogiboše dva silna glavara turska,, to jest: bujumbaša Ämet Glize Karamilić 1 i Kurbegović iz Gabele,, a ostali utekoiše priko> stina. Na 1663 agusta na 20. Arambaša Juriša Lekić samo' pedeset vitezova porobi jedno selo u Duvnu i dorna šest stotina male životine i nikoliko koéa i goveda. [34g]

I N a 1663 agusta na 22. Arambaša Matij Kojkak> iz Podgore„ samo dvadeset i pět vitezova, dovede iz Rame turske čejadi petnaest. N a 1663 setembra na 19. Otiđe četrdeset i šest Primoraca i pria!, ńima arambaša Grgur Kuštrić pod Vubuški, ma ne ufatiše izvan šestero čejadi turske. Otolem se diliše put Neretve, udariše na kulu. od Norina i uzeše je, ufativši u noj sina dizdareva s nikoliko> Turaka.. Ali ne mogući kule uzdržati, jer biše u turskoj zemji, utopiše u N e retvu šest topova i dvanajest kudeta, ma ostadoše tri najveća topa,, što ne mogoše baciti u Neretvu. Ovo se zgodi na 21 rečenoga miseca. N a 1663 setembra na 28. Arambaša Ivan Delalija i arambaša. Tadija Kulišić samo> dvajest i pet vitezova otiđoše pod Velež i dovedoše sedmero čejadi turske, tri Turčina posikoše i dornaše plina. dosta. N a 1663 setembra. Jure Slipica i š ńime četrnajest vojnika dovedotše od Konica iz Neretve turske čejadi trinajestero i šest glava, turski odsikoše. , • N a 1663 setembra na 29. Dovede arambaša Pave Уи-kejić: sedmeroi čejadi turske i četiri glave odsiče.

N a 1663. Arambaša Jurić Kačić samo trideset i tri druga udari З349] J na Turke kod Jezera i ufati Turaka živi pět, dva posiče, a rani četiri. N a 1663. Otiđoše primorske arambaše samo dvista i pedeset vojnika i porobise Goricu, Sovice i Lukavac u Imoti. Posikoše devet 1

Ämet Glijze karamilich. — Isp. Starine XXI, 92: Halset Glize Kapo Karamilic.


Turaka, četiri dovedoše živa, dornaše goveđe dvista i četrdeset, kona petnajest, male životine sedam stotina i dvadeset. Naša dva bihu rańena. N a 1663. Turci porobiše Žeževicu i odvedoše u sužanstvo čejadi trijestero, a ois-mero posikoše. N a 1663. Arambaša Kačić Jurič samo sedamdeset vojnika otiđe pod Vrgorac, ali ne može,, učiniti ništa, jer se Turci u grad zatvoriše, izvan što mnogu dorna životinu. Isti dán svađi se knez Jurie s vojvodom Jakićem, i malo zla ne bi do«sta, jer bi rańen Jurić, Jure, brat rečenoga vojvode, i Nikola Ivićević. N a 1663. Otiđe četa iz Primorja, četrdeset i dva vojnika, u Jezerac s onu stranu Ilijina brda i prid ńima arambaša Mileta i ufa tiše turske čejadi šesteromajestero, a posikoše osmeroi. Naš pogibe jedan, a ostali zdravi dođoše u Primorje. Na. 1664. Otiđoše primorske arambaše samo trista vojnika u ÍL350] Popoijvo i dovedoše turske čejadi trideset, male životine osam stotina, goveda devedeset, kona troje i ostale robe, što je koji mogao nositi. N a 1664. Arambaše primorske samo dvista i pedeset četnika pođoše na Viae cetinske i zapliniše ovaca pet -ijáďa, goveda, kona i ostale robe dosti, ali ji sapeS muka siromaška, jer se otiskoše za ńinia Vlasi cetinski, půte jim pritekoŠe, dočekaše ji u busiji, udariše na ńe i sve jim plino oteše, ubiše dva Primorca, a šest ji živi ufatiše. Daje, momče, od tuđi ovaca! N a 1664. Otiđe šesnajest četnika i prid ńima Pave Vukejié pod Imo'ski i dovedoše četiri Turčina, a dva posikoše. N a 1664. Dođe na Makarsku АН-beg svojizim vojnicim i odvede jednu babu. N a 1664. Otiđe devedeset vojnika iz Primorja na Rakitnu i prid ńima arambaša Juriša Lekié i Matij Kojkalou Dovedoše Turaka četrnajest, tri posikoše i mnogo doirnaše plino>. N a 1664. Arambaša Matij Baričić, samo šesnajest vojnika, do vede iz Buškoga blata pet1 Turaka, a dva. posiče. N a 1664. Otiđe pod lubuski dvista i trideset Primoraca i Í351! uskoka | i prid ńima arambaša Pave Vukejić i Juriša Lekič; zasidoše Turkom Iûbušanom, ali se malo okoristiše, jer ji malo izađe na ńe. Posikoše ji sedam, - a ufatiše živi osam. Bihu naša dva ter dobro rańena. N a 1664. Dođe na Makarsku četiri stotine i šezdeset Turaka, ma zaludu, jer ne odniše iz: Primorja ni kokoši.


N a 1664. Dođoše Gabejani u farski ško{ i ufatiše dvojenajestero kršćanske čejadi ter ji u fušti povedoše, ali zlu imadoše sriću, jer se za ńima otiskoše Primorci i oteše jim fuštu pod Pelišcem blizu Bezdije. Tri ufatiše, Memed-agu Alibegovića i dva druga • negova, a one, koji bihu utekli, iskaše Primorci mnogo dana, ma ji naći ne moigoše nipošto. N a 1664. Pet konika turski dođe ob noć na Makarsku, da što god ukradu ili koga posiku, ma ne uteče nijedan, jer ji Makarani^ žive pofataše. N a 1664. Osam stotina Primoraca uskoka otiđe pod ImO'ski, porobiše i popališe varaš i sva sela oko Imoskoga, i bi prid ńima fra Štipan Kumbat. Zapliniše male životine dvi ijade, kona i goveda dvi Í352] stotine. Poisikoše osam Tu|raka poglaviti i tri živa dovedoše. Raniše Turci naša tri. N a 1664. Otiđe naša četa na Kameno brdo i dosta robja za robi i plina zaplini, ali zaludve 1 , jer pritekoše Gabelani Turci ter jim sve oteše i tri ubi&e. N a 1664. Podiže se, sto i četrdeset vojnika od Primorja i otiđoše u Mostarsko blato za namamiti turske bandurę, koji su jim pute priticali i plino otimali. Izmamiše dakle sedamdeset Turaka i udariše na ńe iz busije, potiraše ji i ufatiše živi šest, četiri posikose, a ostali u jednu kuletinu ubigoše s odlukom, da će se iz ńe braniti. Ma naši prokopaše kulu, dvanajest ji posikose, „a ostale ufativši do vedoše žive u Primorje, i tako' od sedamdeset ne uteče ni jedan. Na 1664. Otiđe sedamdeset vojnika od Primorja u tursku zemju i prid ńima arambaša Parać. Namiriše se na Turke Orapo vice,2 žestoke" aždaje, pobiše se š ńima:'dva bihu posičena, a tri živa ufaćena. Ubiše Orapovići našega jednoga, a Paraću arambasi pribiše ruku. N a 1664. Dođe J a n k o v i ć z galijom i tri fuste na Vrh Brača i I.H31 porobi dvi kule, Martinčevića i Aničića, također i ostale kuće na | Vrh 1

zaludve. — Isp. Starine X X I , 94: . . . a l i zaludu, jer- ji p r i t e k o š e . . . na Turke Orapovichie. —r- Govoreći o tom istom događaju (Starine X X I , 95) Šilobad veli za Paraća: ». . . namiri se u Zavelimu na Harapoviće«. Isto je tako Kačićev Asan-aga Orapović (R13e7 i R2327) identičan sa Šilobadovim Hasan-agom Arapovićem (L' с 107). Naprotiv u trećoj pjesmi o pojičkim vite zovima (R2282) čini se da Kačić razlikuje Orapoviće i Arapoviće: Grgur Martić posjekao je bega Orapovića, a Jure Božić je uhvatio »dva zmaja ogńena, Sulagića Í Arapovića«. U pjesmi о četovanu fra Filipa Kumbata priča Grabovac (Cvit razg. 358), da su junaci porobili »Orapove dvore«. 2

8О


Brača, zašto bihu porobili.kuće kršćanske u Radoboji, koje na viri staju, i takó nakon tri miseca povratiše svu robu i platiše svu štetu, koju bihu kršćanom učinili u Radobuji. N a 1664. Arambaša, Sovićanin samo dvadeset četnika u Bosnu priko Neretve "otiđe čineći, da će vazda jednaku sriču imati, ali se dogodi, što ne mišjaše, jer ga podpaziše Turci i četeri mu posikoše druga, a dva živa ufatiše. Uteče Marko s ostalim, ter jedva, N a 1664. Arambaša Ivan Katić i Tadija Kulišić dovedoše na Makarsku četiri kršćanina, sto puta od sebe bofa. N a 1664. Arambaša Pave Vukejić samo dvajest vojnika otiđe u Jasensku s omu stranu Neretve i posiče pet bandura turski, a pet ji živi dovede na Makarsku. N a 1664. Arambaša Grgur Kuštrić samo četrdeset četnika ufati deset Turaka kod kule norinske i dovede ji u Primorje. N a 1664. Dovede iz Rame Marko- Sovićanin, samoi osamnajest svoji četnika, šestero turske čejadi. N a 1664. Tri mejdana jedan dan bihu pod Kozicom i sva tri о prvu ranu ugovorena, [354] Jedan mejdan Matija Bilasa iz Lavčana i Turčina j Košarica iz Iûbuškoga: ova dva udariše se vitežki mačim, i posli nikoliko vri mena udari Matij Bilas Košarica, ter jako, po ruci, i malo je ostalo da mu ruku ne prisiče. Osta dakle prvi mejdan na kršćanom. Drugi mejdan biše Grgura Perića iz Živogošte, pridivkom De rane ajduka, i Turčina o-d Mostara arambaše Orapovića. Derana udara Orapovića sad po ruku, sad po prsima mačem, ali mu rane zadati ne može, jer bihu, kako se govori, na Turčinu mađinluci, ali drugi upravnije kažu, da se Derana biše jako opio, ter Turčina oštrimice ne udaraše. Udara Orapović Deranu po- livoj ruci i jako ga obrani. Osta dakle drugi mejdan .na Turkom. Treći mejdan biše Ivana Medvidovića iz Podgore, pridivkom Galiota, i Turčina od Mostara, arambaše od bandura. Ová se dva vitežki pobiše, ali posli malo> vrimena izbi Medvidović Turčinu mač iz ruke pak mu zapovidi, da ga uzme i da se iznova ogledaju. Ali Turčin, budući se kruto poplašioi, mača uzeti ne kti, i tada Medvi dović poleti z golim rukam na Turčina, baci ga poda se, ufati ga zubim za jagodicu i ono, što biše ufatio, odgrize: neka se znade, da je [355] na mejdanu bkx Otijaše ga zaklati zubim, ali pritr|čaše diveri ter ga oteše. I tako ostade treći mejdan na krstjanom.


N a 1664. Arambaša Matij Baričić, samo d vana jest vojnika, ufati u Duvnu osam Turaka, i ne ktijući hoditi, sve ji osam posrče. N a 1664. Arambaša Gavran i š ńime šest četnika otide u četu, i dočeka ga Mujo Ćurčijić z družinom u Žeževici, koji ufatiše Gavrana i dva mu druga, a tri utekoše jedva. Na 1664. Pogibe u Bromu vrsni vitez, arambaša Pave Vukejić, koji mnoge turske osiče glave i dosta zemje porobi. N a 1664 maja na 7. Martin Glumčević sam otide u Duvno, dovede jedno' tursko dite i prodade ga za sedamdeset groša, ma da bude umk>, bi i za pět stotina, jer biše4 sin jednoga bega bogata,. Ali za nasmijati se, potribito' je kazati vas dogadaj! Otiđe Martin u Duvno-, kazuje se, da je prosijak iz careve zemje; dolazi к jednomu begu bogatu i moli ga, da se dostoji uzeti ga za svoga dvornika, koju milost lasnoi imade od bega. Stoji dakle š ńime nikoliko vrimena istući prigodu, kakoi bi mu štogod od velike fajde odnio. .U to vrime od svoga dvorstva biše razmilovao1 sina svoga gospodara, i otijuei jedan dan otići u drva s końma, moli begov | sin oca svoga, da ga pusti poći s Martinom u planinu. Beg, ne mogući izaći ditetu iz átora, pusti mu na voju, i otiđe s Martinom u planinu. Ali Martin, Videći se slobodan i dalekoi oa dvora begova, naprti dite na kona, dorna ga na Makarsku i prodade istomu ocu za sedamdeset grosa. Ma slano plati posli. Kada Martin popi i iziđe ono sedamdeset groša, opet ide u tursku zemju iznova se naimati. Namira se na Turke i pitaju ga:. »Odkolem si, siromaše?« Odgovara i laže, da je iz Gla moča. Pitaju ga: »Jesi li gladan?« Odgovarärä na primorsku: »Ni sam od jučer bokuna okusio.« Kada Turci čuše ovu rič »bokun«, poznadoše, da je morski čovik i da je uhoda, svezaše ga i povedoše u sužanstvo, od koga za izbaviti se bi usilován dati pet stotina groša. To ti bokun i najam! N a 1665 maja na 8. Grgur Vraneš i Zdrako Vejić uplivaše u otok u Prološcu i posiko'še silnoga Merčana Turčina, velikoga dušmanina fratarskoga. N a 1665 maja na 22. Arambaša Matij Baričić samo šesnajest vitezova otide к Livnu i posiče osam Turaka na livanskomu po|u, • a dva živa dovede. , Í357] N a 1665 juna na 8. Sto i pedeset | Turaka dođe к Ornišu i prid ńima Mujo Ćurčijić, ma ne ufatiše nikoga, nego ni Omišani potiraše, dva ubiše, a četiri raniše. . Stari pisci hrvatski. XXVII.

'

6

8z

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA {1756.)

N a 1665 jula na 12. Alibegović iż Gabele samo osamnajest delija u čopulam otiđe na more u korčulanski škoj i ufati dvi divojke, ma povrativši se natrag nađe vojvodu Grgura Kačića, rečenoga Žarkoviea, iz Brista, i š ńime četiri druga loveći ribu, udariše na ńe iznenada, pofataše ji i povedoše u Gabelu. N a 1665 agusta na 13. Pogibe u Tiajini Markoi Vodanović, glasoviti, vitez, koji'turske ođsieaše glave. N a 1665 otobra na 8. Otiđoše к Mostaru primorske arambaše: Grgur Bušejie iz Tučepe, Ivan Galiot iz Podgore, Ivan Kafić iz Brela i Jure Slipica iz Zagvozda, samo sto i šest vojnika, i zapliniše mnogu životima. Ma udariše za ńima Mostarani u potiru i stigoše ji na Vučjaci. Onde se vitežki pobiše, ali naši razbiše Mostarane i ufatiše ji živi šesnajest, pósikoše četiri, a raniše j:i pet. Turci našega jednoga ubiše, a tri ter jako raniše. N a 1665 otobra na 23. Pogibe snažni vitez arambaša Grgur [3*8] Ku|štrić u Zažablju: turske glave odsioa, ma i negova plati. 2 • N a 1665 otobra na 26. Arambaša Matij Baričić, samo petnajest četnika, dovede izpod Imoskoga četvero turske čeladi i pogubi sil noga Zulfir-agu. N a 1665 novembra na 4. Primorske arambaše samo sto i če trdeset vojnika porobiše gorńu Drežnicu i mnogo robe svakojake doniše, ali ne pósikoše nego> tri Turčina vrsna, jer pošteno utekoše. N a 1666. Turci Zadvarani ufatiše dva. popa i jednoga štampatura u Pođbreaju marča na 1. N a 1666 marča na 31. Pobi se naša vojska i turska u Cetini kod Sina, i pogibe naši četiri stotine i pedeset, a Turaka stö i pedeset, sve po izbor junaka, ma zaludu, jer turski mejdan biše. N a 1666 aprila na 7. Marko Arar iz Kotišine dovede .on sam i negova žena troje čeladi turske od Duvna iz Mandina sela i sve ji troje dovede u Ko tišinu, takoi da se svak začudi, sto žena učini. N a 1666 maja na 16. Četrdeset vojnika i prid ńima arambaša Miajlo dočekaše Jubuške trgovce, oteše jim trgovinu i tri glave turske odsikoše. 359] I Na 1666 maja na 30. Marko* Arar, samo deset vojnika, do vede četiri Turčina od Rame, a jednoga posiče. N a 1666 juna na 26. Dođoše Gabejani i lyubušani u Baćinu i svu je na tvrdoj viri porobiše i čejadi trideset i petero, zarobiše. Nije vire u Turčinu.


83

N a 1666 jula na 8. Grgur Vraneš otiđe u Bosnu samo sedam vojnika i dovede tri Turčina od Maglaja. Ostadoše mu tri druga, da još koga Turčina dovedu, ali ne mogoše ufatiti živa nijednoga, nego dva puno' bogata posikoše. N a 1666 jula na 14. Otide tri stotine Primoraca i uskoka u Drežnicu i svu je porobiše: ufatiše turske čeladi osamnajest, posikoše četiri Turčina, zapliniše male životine ijadu i pet stotina, goveda sedamdeset, kona dvadeset, i naš jedan pogibe. Vrativši se natrag, dočeka ji Alřbeg kod Krenice, samo trista pisaca i sedamdeset końika. Onde se junaški pobiše, i naši raniše pet Turaka, a dvä po sikoše. Pobiše /se drugi put u Tiajini i ubise tri Turčina, a četiri ufatiše živa. Ali Turci ubiše iz puške velikoga viteza i junaka sil1.360] n C l g a arambašu Jurišu Lekica: di se rodi, | onde i pogibe, ршю je vojeva i dosta turski glava odsikao>, robja priveo u Primorje i turske zemje'/porobio. Trideset glava turski svojom desnicom odsiče. Po kojna mu duša! N a 1666 augustą na 22. Arambaša Marko Sovičanin, samo dvanajest junaka, dovede iz Rame šestero1 čejadi turske i tri Turčina posiče. ' . , • N a 1666 augusta na 8. Dođe bosanski vezir i ereegovački paša samo* četrdeset ijada vojske na Gradac u gome Primorje i dovede s Livna šest topova na Jezerac. Dozva knezove od sela i poče ji pitati, mogu li se topi izvesti na stine Primorske. Kněz Šalino vic, želeći da se Turci vrate natrag, odgovori ovako: »Evo moja glava, veziru čestiti, ako dođe top na Primorske stine!« Ali mu paša ne kti virovati, nego s velikom mukom izvede lumbardu na Grabovicu više Graca pak zapovidi, da se knezu Šalinoviću odsiče glava. I to bi uči něno. Pak poče biti Gradac z Grabovice, ma se ne okoristi ništa, jer mu topčija iz galije pribi kolo pod lumbardom. Videci tu stvar Turci sadose poda stine i počeše činiti juriše na Gradac, ma ni tako [361] ne mogoše1 učiniti ništa, | jer ga vitežki obrani Katarin řyorner denera, koji z galijam biše došao Gracu na pomoć. Brani ga također vitežki knez Kačić Jurić i fra Luka Smoijanović sa svim uskočim i Primorcim, i tako ga Turci uzeti ne mogoše, negoi se povratiše sra motni natrag. Pogibe pod nim Turaka veće od ijade, kojizi kosti i sada se pod Gracem nahode. nemojce.

SĄ


N a 1666 decembra na 8. Grgur Vraneš, samo- dva jest i pet svoji četnika, dovede iz Duvna čejadi turske osmero i posice dva lurcina. 1667 februara na 8. Otiđe trideset vojnika i prid ńima Ivan Galiot oliti Medvidović k1 Mostaru i dovedoše šestero turske čejadi i četiri Turčina posikoše. N a 1667 juna na 6. Martin Jagmić iz Drvenika dovede Alibatučića iz Vrgorca, ženu mu i petero dice. N a 1667 juna na 22. Marko Sovićanin, samo> dvajest junaka, dovede osmero čejadi turske i posice dva Turčina. N a 1667 jula na 18. Otiđe Marko Arar i š ńime devet vite zova к Bajnoj Luci i posiče dva Turčina, a tri dovede na Makarsku. N a 1667 jula na 19. Dođoše Gabejani s fuštom pod Zaostrog i [362] J posikoše petero čejadi, a toliko> ji ufatiše živi. N a 1667 agusta na 12. Zdilarić, samo četrnajest vojnika, dovede šestero čejadi izpod Ijubuškoga i jednoga Turčina posiče. Na 1667 novembra na 10. Marko Sovićanin i s ńime dvanajest vitezova dovede iz Rame šestero turske čejadi, ali pO' putu pobi se z bandurim turskim iz Rakitne i ubi on i negova družina osam ban dura na mistu, a oni zdravi dođoše doma. N a 166j novembra na 28. Pođoše primorske arambaše samo trista i šezdeset vojnika na Rakitno' i zapliniše pet stotina male životine i stotińak goveda, ali ne ufatiše ni posikoše nikoga, zašto Turci bihu zä ńe oćutili i ostavivši svoje kuće pobignuli; sa svim tizim opališe kuće sve kolike, i izgori žito mnogo, sudi i roba svakojaka, ni' broja se ne zna. N a 1667 febrara na 27. Pro'dadoše ajduci primorski mnogo krstjana na galiju mletačku, sto i veće Judi, i videci fratri taku opa činu, iztiraše iz crkve ńih, niove žene i one, koji bihu niovi dila zločesti pomoćnici. I tako1 se ostaviše unapridak prodavati svoju bratju na galiju. 6 [з з1 I Na 1668 marča na 5. Salibaša Vrgorčanin odvede iz Podace četvero čejadi. Na 1668. Marko1 Arar, samo- četrnajest druga, dovede iz Duvna petero čejadi turske i posiče jednoga Turčina. Ubiše i jednoga krstjanina iz puške, koji je trča s Turcim za nirnam u potiru. N a 1668 aprila na 10. Ufatiše ú Duvnu Turci arambašu Vrańesa iz Podgore, silnoga, koji turske ođsicaše glave.


85

Na 1668 na гг.1 Parać samo osam junaka otiđe u Duvno, ufati sedmero čejadi turske, i ne ktijući oditi put Primoorja, posice ji sve kolike. N a 1668 aprila na 23. Otiđoše Primorci na Tribine u Popovo, četiri stotine i šezdeset vojnika i prid ńima." guvernatur Benom, i veće zla učiniše duši negO' koristi tilu, jer porobiše krstjane i niovo siromaštvo ugrabiše. Troje čejadi samo turske ufatiše, a krstjanske tri jestero. Zapliniše goveda dvista i pedeset, male životine pet sto tina i pedeset i svi dođoše zdravi na Sućura. Vrati ji se posli toga Sućurja dvista i šeset ter odoše pod Dubrovnik u selo, koje se zove Okra; 2 rečeno selo porobiše brez nikakva milosrđa, posikoše oko dva[364] ] jestero čejadi krstjanske, nakrcaše lađe robe svakojake pak veseli povratiše se s lupeštinom natrag.

.»

Na 1668 maja na 8. Salibaša Vrgorčanin ufati na Drašničkim stinam Nikolu Cvitanovića i posice Matija Masnicu., Na 1668 maja na 10. Arambaša Matij Baričić otiđe samo dvanajest junáka na rok Mustap-agi Islamoviću na siński most, ma se sirom a privari, jer ga na roku dočeka Stojan Kukavica samo; četr deset junáka: Matija ufati živa i tri druga negova, Boižu Budrakovića raniše, ma uteče s ostalim. Učini se arambaša Baričić sedam stotina grosa, a Filip Borojević i dva druga negova učini se svaki po trista groša. T o ti rok turski! N a 1668 juna na 6. Dođoše Gabejani s fuštom pod Primorje i pristaše o)b noić pod Bristom; otiđoše u Lavčan i uf atiše čejadi dvajest i osmero, a jedno posikoše.

N a 1668 jula na 7. Marko Sovićanin, samo» četrnajest junaka, dovede iz Rame petero turske čejadi. Isti dán dođe arambaša Mujo Ćurčijić iz Livna samo četrnajest delija na Makarsku i odvede troje čejadi, osa-mn a jestero goveda i šeset mále životine, i to bi učiněno ob noć, da za Turke i ne znade niko. [365] j N a 1668 jula na 14. Matij Baričić, Vid Lekić i Dujam Sovu} s nikoliko vitezova dočekaše Turke Imoeane kod Žeževice, koji iđahu na Zadvarje dati proiminu stražanom od Zadvarja. Onde se pobiše i ubiše tri Turčina, pet živi uf a tiše i oteše osamnajest kona naprćeni robe svakojake. 1 2

Orah.

Isp. Starine XXI, 104: 1668, miseca aprila na 22. okra. — Isp. Starine XXI, 104: .. . pod Dubrovnik' u selo, koje se zove

86


N a 1668 jula na 25. Loze, samo dvanajest druga, dovede četvero čejadi turske i pogubi dva Turčina. N a 1668 agusta na 23. Marko Arar samo šezdeset vojnika otide u Duvno i dorna od Ponora male životine šest stotina, kona i goveda sto i dovede dva rišćanina ter se osramoti. N a 1668 novembra na 14. Marko 1 Arar, samo- dvajest vitezova, ufati u Slani Doći dvanajest Duvnaka, osam krstjana, tri rišćanina i jednoga Turčina, ter ji dovede na Makarsku, ma će brzo^ platiti glavom nepravednu trgovinu. N a 1668 novembra na 23-. Otide arambaša Marko Arar i š Aime trideset i tri druga na Ravno u selo, koje se zove Kukavica, i ufati robja dosta, ali glavu izgubi, jer ga ubode Turčin arborn oliti zidom,, i pade mrtav na zemju. A kada vi diše družina, da je Marko [366] pogijnuo', tada od ida i žalosti lsikoše sve robje tursko'. Ali Marko, veliki vitez i glasni junak, koji punokrat tursku zemju porobi, robje pofatä i turske odsica glave, osta čuvajući sela Kukavice do suda

Božijega. N a 1668 decembra na 31. Filip Crnoboir i s ńime četiri druga dbvedoše tri Turčina, a jednoga posikose, to jest silnoga Memedagu Duagića 1 , komu odsiče glavu rečeni Filip Crnobor. N a 1668 januara na 9. Dođe Imbre kapetan na Makarsku samo' trijest konika i Četrjest pisaca i zasidoše u Bileševcu u potoku 2 , da pofataju čejad makarsku, ali ji Makarani zapaziše i udariše na ńe, ter četiri konika ufatiše, raniše ji nikoliko, a ostali utekoše. N a 1668 februara na 25. Otiđe četiri stotine Primoraca i uskoka u Zažabje i zapliniše kona osamdeset, goveda sto1 i dvadeset, upališe kuća petnajest, u kojizim izgori veće od dvajestero čejadi. Dovedose žestokoga viteza i krajišnika arambašu Nikolu Novkovića za suzna, četiri Turčina i robja ženska i muška dvista. Ы7] Na 1669 na 3. 3 Dođe sedam stotina Gabejana i Iûbušana u \ gorńe Primorje i upališe u Podaci trideset kuća, zajaše mále životine trista, goveda šeset, kona deset; ufatiše jednoga starca, a dva raniše, i oba od rana umriše. N a 1669 marča na 16. Otiđe osamdeset vojnika s Makarske na Zadvarje, uzeše kulu u Polemici pak je upališe. Videći Turci Zadva1 2

duaghichia, — Isp. Starine X X I , 106: Mehmedagu Nuhagića. u Bilejcevczu u Potoku. —• Isp. Starine X X I , 106: . . . u Biloševu

potoku. 3

na 3. — Starine X X I , 106: miseca marča na 3 .


rani, da kula gori, izađose noj na pomoć, i dočekaše ji Makarani pak se s Turcim pobiše: tri vrsna ubiše Turčina, a jednoga uf a tiše živa. Pogibe na tomu ograšu Asan-aga Orapović, silni mejdangija1, koji biše na mejdanu ranio Deranu ajduka pod Kozicom, i posiče ga Tadija Kulisie. Baš se biše junak na junaka namirioi! N a 1669 aprila na 14. Dođe na Drvenik u gorńe Primorje iladu i pet stotina Turaka, ali se osramotiše, jer ne zaroibiše niti zapliniše drugo nego petnajest koza, a ńi pogibe deset, a petnajest ji raniše, za svaku, kozu po jednoga Turčina. Daje, Muhamede, od kršnoga Primorja! N a 1669 maja na 10. Otiđe naša četa, četiri stotine i pedeset vojnika, na Bi}e i dor naše male životine ijadu i dvi stotine, goveda [368] devedeset, koáa trideset. Dove|doŠe Turaka šest, a' dva posikoše. Tri naša bihu raněna i jedan od ńi umri od rana. N a 1669 juna na 4. Ufati vojvoda Stipićević pod Pelišcem blizu Bezdije fuštu gabeoskú, ali Turci utekoše u Pelišac, ma zaludu, jer se Primorci skočiše, pritekoše ji ter ji pofataše i đeneralu u Split povedoše. Na 1669 agusta na гг. Namiri se naša četa na Turke, pobiše se jako, i pogibe Turaka petnajest, a raáeni ostade pet. Naša tri pogibose i 'dvä živa bihu ufaćena. N a 1671. Dođoše Turci, da uzmu Risan. Pobiše se naši š ńima, ter žestoko; naši razbiše Turke i ubiše ji pet stotina, a niki kažu i veće; naši pogibe petnajest samo*, ma sve vrsni ditića. N a 1671 novembra na 24. Učini princip mir s carom. Razdiliše " se konfini oliti mejaši, i ostade Primorje drugi put pod oblastju turskom. I bi tada u Primorju velika smutna i žalost; odlučiše niki, da se ne će caru podložiti ni arača davati, ma dadoše sva sela izvan Igrane, Živogošte i manastir od Križa. Ovi bo- se opriše, arača nigda ne dadoše, nego' se biše s Turcim kam> Crnogorci. Ali bi dali na [369] sramotu i o|ni, da se ne bude brzo' rat učinioi Bečki. Rat dakle Kandijanski dura dvadeset i šest godišta, ali se ne može znati, što' se dogodi u Primorju, ni junaštva, koja su činili iz početka rečenoga «rata, tt> jest za sedamnajest godišta, jer se ne nađe čovik, redovnik oli sekular, koji bi pisao i biližio. Samo se može znati, ako i ne sve, što Primorci i uskoci učiniše u devet godišta reče noga rata, to jest od 166г do 1671. 1

mejdancija. — О Asan-agi Orapoviću isp. bi}, uz R1352.

88


Primorje u svaka je vrimena uživalo privileđije toliko pod cesarom, koliko pod principom, jer nije uzimano po> kriposti oružja, nego' se je samo- ńima podlagakx Prvo dakle privileđije, u komu se obećaše davati privedromu principu po trista groša na godište od svoje dobre voje, imadoše na 1571 novembra na 4, i počimje dukała principová ovako: ^Ąloysius Mucenigo, Dei Gratia Dux Veneťiarum, universis et singulis capitaneis generalibus, maris provisoribus, gubernatoribus, potestatibus, capitaneis, comitibus caeterisque rapresentantibus • et ministris nostris &c. essendosi offer ti ее. Datum in Nosíro Ducali Palatk> die 4.: novembris 1571. [370] , Sela priviledijana u ona vrimena bihu ova: | Rogoźnica, Kučići, Svinišće, Slime, Brela Mala i Velika, Bast, Veliko Brdo, Makar, Kotišina, Tučepe, Podgora, Dračnice, Igrani, Živogošta, Drvenik, Zaostrog, Podaca, Brist, Grnčenik, Brista, Crnoća, Lavčan, Baćina, Plina, Granice, Vrbica i Nove Kuće. Ova sela uživaše privileđije nikoJiko vrimena, ma učinivši se rat Ciparski, posli malo godina rečenoga rata osvojiše Turci svu Ercegovinu do> mora, i ostade Primorje pod zapovidju cara podno seći teško brime i sužanstvoi tursko- sve do rata Kandijanskoga. Ma na 1646, to jest druge godište rata Kandijanskoga, otiđoše u Mletke kne zovi primorski i prid ńima fra Petar Kačić, biskup makarski, da se podlože privedromu principu i pitaju od ńega privileđije, koju milost lasnO' imadoše, to- jest da uživaju privileđije kakono i Paštrojevići, u komu se uzdrži, da ne daju nikomu ništa i da su sva niova dobra izbavjena od svaki davana, koja se običaju davati principu; da ne čine službe nikakve izvan odi ti na vojsku, kada princip zapovidi. Knezovi, koji privileđije činiše imati i koji se na ugovore podpisaše, [371] jesu ovi: knez Matij Pavlovic iz Makarske, j knez Ivan Nenadić iz Makarske; knez Ivan Kačić iz Makarske; knez Jure Kačić Baranović iz Makarske; knez Pava Kačić, rečeni Kovačević, iz KotiŠine; knez Jure Marković iz Makarske; knez Ivan Kačić Bartulović iz Sućurja; knez Mijo Kačić, rečeni Jurićevic, iz Lavčana; knez Nikola Visković iz Podace; knez Jure Kačić, rečeni Mirković, iz Baćine; knez Marko Serdanović iz Kučića; knez Marko Knezović iz Rogoźnice. Privileđije rečeno malo godina uživaše Primorci, jer opet Pri 7 mor je pade pod zapovid tursku. Uživaše ga dakle od 1646 do 1671.


89

Ali malo' godina cara dvoriše, jer se brzo' od ńega odvrgoše i pod krilo principovo utekoše, kako će se viditi doli. N a 1676 maja na 10. Ne ktijući Primorci davati caru arača, dođe carev kapigija1 na Makarsku samo četiri stotine Turaka i za pita ne samo. arač od onoga godišta, nego li i oni, koga ne bihu prija b7*] da|li. Ma Primorci, ne budući se naučili davati nikomu ništa, arača kapigiji2 ne dadoše, i tako se s velikom sržbom i pritnom povrati natrag. N a 1678 januara 26. Dođoše na Makarsku vezírevi čauši i ufatiše gvardijana fra Šimuna Rabarevića i š ńirne dvanajest Makaräna, koje uciniše i]adu i šest stotina groša, od kojizi dva umriše u sužanstvu. Tako se caru arač plaća! N a 1684. Učini car s principom rat, i dođoše Kotarci na Ma karsku, da odvedu emina Ali-bega Begzadića, i Primorci ga ne da doše ńima u ruke, nego ga priko' stina pripratiše i pridaše Turkom Vrgorčanom na 13 januara. U to istó vrirne odvrgoše se Primorci i uskoci od cara i potvrdivši svoja privileđija metnuše se opet pod krilo principovo bijući boj z Gabelanim, Počitejanim, Popovcim, t u b u šanim, Mostaranim, Vrgorčanim, Imoćanim, Zadvaranim i ostalim krajinám okolo' stojećim. Biše ji .u ona vrimena malo, ali svi, malo koji da ne, žestoci junaci i vitezovi na oružju, jer nisu kopali ni orali, nego' brez pristanka vojevali i na sabji sebe i svoju dicu ranili. Í373] I N a 1684 marča na 13. Dođe iz done krajine dvista i pedeset vojnika, a toliko ji se skupi u Primorju, i udriše na bale kod Sućurja,, osvojiše patać trgovački, ubiše četiri Turčina, raniše ji šest i dovedoše živi dvadeset' i tri. Robu svu koliku dovedoše na Makarsku, razdiliše , mnogo blago; da budu pravo dilili, došlo bi svakoga druga po i}adu i veće groša, ma glavari razjagmiše i silom oteše. Biše u brodu mnoga svila, sikerlet, velud, ogledala, jaspra, kafa, cukar, papar, sapun i svaki čudesa dosta, tako da se mogaše uzeti oka papra za osam jasipri' turski. N a 1684 aprila na 21. Dođe iz done krajine pet stotina vojnika, a toliko se skupi Primoiraca i pođoše na Zadvarje. Uzeše Poletnicu pak udariše na Avalu i osvojiše je brzo. Otiđoše na grad, učiňiše skalinadu na bedene i ulizoše silom unutra. Ali se Turci zatvoriše u kulu, i tada naši kulu prokopaše ubacivši u ńu jednu granatu, koja 1 2

Capicija. Capiciji.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA '(1756.)

jim upali gabanu 1 oliti prah, i tako ji kakono mise opáliše. Turke pofataše žive i dovedoše na Makarsku, među kojim bihu dvi age careve, to jest dizdar Vlaović i Asan Karali|jić. Bilo je Turaka trideset, a toliko kršćana, koje brez novca pustiše poći kući svojoj. Našega ubiše jednoga, a raniše ji deset. N a 1684 aprila na 29. Otiđe sedam stotina Primoraca i uskoka g Buškomu blatu do> Kamenštice i zapliniše male životine sedam stotina, kona i goveda dvista i pedeset, posikoše Turaka veće od, trideset, a tolikoi ji dovedoše u Primorje. Naša dva pogiboše, a trećega raniše. N a 1684 setembra na 13. Otiđe naša četa pod Vrgorac, četiri stotine [uđi porobiše i dosta zapliniše. Dovedoše čejadi turske i vlaške oko šezdeset, a petericu posikoše. N a 1684. Otiđoše primorske arambaše pod Pelišac, samo šest stotina vitezova, i uzeše jedan patać, u komu biše robe svakojake turske, žudinske, hermenske i kršćanske. Dovedoše patać pod Živogošte i onde ga za dva dni izkrcavaše. Međuto dođoše dvi fušte i ono, što- ne bihu izkrcali, odvedoše na Far. N a 1684 novembra na 19. Uzeše Primorci i uskoci kulu od Norina, ali u ńoj ne nađoše izvan tri Turčina. Uzeše isti dán kůlu na Metkovićim i u noj nađoše [ sedam Turaka. Našega Turci jednoga ubiše, a dva raniše, ter dobro. N a 1685 februara na 1. Otiđe s Makarske četa, Judi pet sto tina i šeset, na Buk kod Buškoga blata i zapliniše male životine četiri ijade, kona i goveda osam stotina, i svi zdravi doima dođoše. Na 1685 februara na 10. Otiđe naša četa na Rosko poje, Panga 2 svojom družinom, ali niova nesrića, udariše na ńe Turci, uzeše ji među se, posikoše ji dvadeset i pet, a živi ufatiše dvanajest. Naši posikoše četiri Turčina: Imbru kapitana, kadiju županskoga i druga dva. N a 1685 aprila na 7. Budući principová vojska obsila Siń bi jući ga z dvima lumbardam i tri pitara, dođe na pomoć turska vojska. Učiniše Turci juriš na vojsku principovu, razbiše je i posi koše oko* pět stotina vojnika, a živi ufatiše sto i osamdeset. Turaka je puno veće poginulo, ali zaludu, kad turski mejdan biše. Pogibe u 1 2

cabbanu. Panca.


tomu boju makarski vikar, a popova živi i mrtvi dvanajest i jedan kapucin. N a 1685 jula na 18. Bosanski vezir i ercegovaški paša dođoše 6 [37 ] j s vojskom velikom, da uzmu Zadvarje, i biše š ńima mnogo alajbega.. Uzeše brzo Poletnicu kulu päk udariše na grad. Naodeći se tada. đenera z galijam i s vojskom u Vruji, posla vojsku na pomoć Zadvarju. Udariše na Turke i razbiše ji: sto> glava turski odsikoše, a osamnajest ufatiše živi. U Polemici zatekoše četrdeset i osam Turaka,, sve ji izvadiše i povedoše u Vruju đeneralu. Pogiboše tri naša, a raniše ji osam i ufatiše živi pet, između koji bihu dva. vrsna viteza,, Tadija Kulisie i vojvoda Ivan Antičić. Oteše naši Turkom dvä. pitára, iz koji se bumbe meću, alajbarjaka, pušaka, sabaja, kopja y kabanica i svake robe dosti. N a 1685 agusta na 4. Otiđe četiri stotine uskoka i Primoraca. u Gabelu: porobiše dućane , opališe kuće, dovedose oko šeset čejadi, ma sve kršćanske i rišćanske, posikoše nikoliko' Turaka, a Četiri do vedose živa i doniše iz dućana robe svakojake, koliko* je koji mogao nositi. Ali pogibe naši petnajest, a bi raněni dvadeset. Tu koristi malo veće nego štete. N a 1685 augusta na 18. Otiđe naša četa, dvista i osamdeset [377] vo-jni|ka, pod Livnoi i zapliniše male životine i}adu, kona i govedädvista i pedeset. Dovedose turske čejadi dvajestero, kršćanske pedeset i doniše robe svakojake dosta, Ali se za ńima otiskoše Turci i pute jim pritekoše pak se š ńima pobiše. Naši dva ubiše Turčina, dva. raniše i osam kóńa pod sedlim oteše. Naša dva rańena bihu. N a 1685 oktobra na 2. Ubiše Gabejani na Krvavcu fra Petra Matica i š ńime šest soldata ter jim oidnesoše glave na Gabelu. N a 1685. Otiđe nalsa vojska, ifadu i šest stotina vojnika, da dignu sva sela, koja su priko' vode, i tako digoše Zagvozd, oba. Vrdola, Slivno, Runoviće i Drinovce. Biše čejadi vlaške u sve ijadu i dvi stotine, i-sve ji po zapovidi đeneralovoj dovedose u Primorje. N a 1685 novembra na 3. Otiđoše Primorci i uskoci, ijadu i tri stotine vojnika, pod Vrgorac, ali gradu ne mogoše učiniti ništa, jer udari teška voda, nego opálivši varQŠ vratiše se natrag. Istoga dneva ijadu i dvista uskoka i Primoraca, a prid ńima serdar Mijo Vodanović, udari na Ledinac, pobiše se z bandurim turskim i ubiše ban8 [37 ] dura sedam, a | živi ufatiše četrnajest. Oteše' jim kabanica osamdeset,, pušaka šeset, toraba veće od sto. Zapliniše male životine ijadu i šeset,.


kóńa i goveda trista; upališe kuća četrdeset i pět. Ubiše Turci našega jednoga, a raniše ji šest. N a 1685 decembra na 20. I Jadu i pět stotina Primoraca i uskoka porobi'Vinane, Medvidoviće i sve okolo Imoskoga. Zapliniše male životine pět ijada, kona i goveda veće od osam stotina. Dove doše trideset i šest kuća kršćanski pod krilo principovo. Posikoše tri Turčina; naši pogibe pět, raniše ji osam. Isti dan otiđe druga četa u Gabelu, četiri stotine vojnika, i upališe pedeset kuća. Zapli niše male životine ijadu i pět stotina, kona i goveda sto' i pedeset. Dovedoše sužana dvadeset i šest. Međuto pritrčaše Turci i ufatiše četiri soldata. N a 1686 januara na 10. Otiđe naša četa sedam stotina vojnika od Primorja na Vitinu pod lûbuški i svu je opališe i zapliniše mnogu životinu sitnu i krupnu, još savišě" dovedoše sužana petnajest. I379] Istoga dneva otiđe druga četa na Posušje, ijada i pet stotina I vite zova i prid ńima vojvoda Matij Nakić. Opališe sve Posušje, Gra dac, Grude i Kočerin. Zapliniše sitne životine tri ijade, goveda osam stotina, kona naprćeni svake robe veće od stotine. Ufatiše sužana trideset, a posikoše Turaka šest. Od naši pogiboše četiri, i to brez potribe. N a 1686. Otiđoše Klišani u Livansko poje, sto vojnika, i porobiše selo kod Atlagića 'dvora, zapliniše male životine i velike dosta. Ali kad se vratiše natrag, poletiše za ńima Turci u podru, konici i pisci, i stigoše ji u planini. Ma se Klišani opriše vitežki i š ńirnam se u planini pobiše ter ođsikoše dvanajest turski glava i ufatiše bega Firdusa i pět Turaka š ńime, a Klišaninu nijednomu ništa. Daje, Turčine, od planine: poje je tvoje, a planina vlaška! N a 1686 maja na 10. Otiđe n'aša četa u Neretvu, i udarile na ńe Turci kod kule Norinske ter ji potiraše tako žestoko, da ji pe deset posikoše, a sto živi ufatiše. Raniše serdara Mihu Vodanovića, ali mu ne će biti ništa. Daje, Vlaše, od po|a, jer je poje tursko! Í380] N a 1686 maja na 18. Uzeše I Klišani Otok u Cetini, koji je puno jada zadao kršćanom. Dovedoše čejadi turske trideset i posi koše tri Turčina. N a 1686 juna na 3. Vojvoda Matij Nakić samo dvi ijade vojnika porobi Župan Potok i Stipaniće u Duvnu, popali sve, porobi i učini dosta zla Turkom, Osta mrtvi Turaka za pedeset, ufatiše ji dvadeset i pět i jos bula. i dice dosti. Pogibe na tomu ograšu kadija


i nikoliko gospode turske, ter velike. Dornaše mnogo plino' i doniše robe svakojake dosta. N a 1686 juna na 28. Otiđe četa s Makarske, u sve četrjest i pet ludi, i porobiše Lukavac, Sovice i Gorice, sve kršćane na tvrdoj viri; ali slano platiše, jer ji dočekaše Turci u Lukam kod Budalića kuće. Plino' jim oteše, četiri ubiše, jednoga živa ufatise, a Ofstali, ma jedva, utekoše. N a 1686 jula na 4. Dođe sedam ij'ada Turaka u Cetinu i otiđe ji nikoiliko' priko Mosora u Pojica, u kojizim sto i veće kuća upališe; porobiše sva gorńa Pojica i dosta zapliniše plina, a kada se povratiše, pritekoše jim Pojičani pute i klance ter se š ńima viteški [381] pobiše. Tri stotine I mrtvi Turaka pade, dvista ji živi ufatise, i ubiše turski kona pedeset, a veće ji živi u Polica dovedoše. Tomu se,. štioče, ne čudi, jer je Mosor planina visoka, krševita i vilenita: jedva po ńoj mogu koze hoditi, kamo> li će turski koni i końici. N a 1686 jula na 7. Dođe na Lavčan u gorńe Primorje ijadu Turaka, popališe kuće, posikoše i ođveđoše čejadi trideset i osmero,, odarnaše male životine veće od ijade, a ńi sämo pet1 pogibe i jedan rišćanin, Stojan Zrinić imenom, silni junák, i posiče ga arambaša. Ivan Kačić Miošie iz Brista kod Milaševe gomile iza Lavčanski stina. N a 1686 jula. na, 15. Otiđe naša vojska, sedam, ijäda vitezova, na Livno- i prid ńima kavalir Stojan Janković i ostali serdari i arambaše od krajina. Udariše na varoš, porobiše ga i posikoše Ali ceha ju i š ńime tri stoitine Turaka. Ufatise rob ja tri stotine Judi, dice i žena. Pogibe naši trideset, i dovedoše sto i pedeset kona naprćeni robe svakojake. N a 1686 setembra na 2. Otiđoše kotarski serdari i ostale kra[382] jine do Makarske, osam ijada vojnika, | na Livno i ono, što prvi p u t osta neporobleno', porobiše tada. Pogibe dvista Turaka, i uskoči' '- š ńima trista kuća pod kriloi principovO'. Naši osam ostade mrtvi' pod Livnom. N a 1686 setembra na 28. Đenera Jerolim Korner uze Siń u Cetini, i biše š ńime vojske petnajest ijada. Isikoše sve Turke, koji u gradu bihu, a biše ji od boja sto i trideset, ostale čejadi sto. i sedamdeset,. čini u sve tri stotine. I pogibe naši pedeset; biše jedan od ovizi vrsni vitez i junak Juriša Visković, barjaktar od Podace. N a 1686 otohra na 29. Otiđe naša četa u Imotu, sto i dvadeset junaka, i uzeše tri kule: Karakasanovu u Sovićim, Muslijića u Gorici i Karabašinu u Medvidovići.


N a 1687 aprila na 15. Budući Turci čuli po izdaji Bustručevoj, da su Primorci otišli Sinu na pomoć do> čovika, dođoše u Pri morje gorńe i ufatiše u Podaci babu, a pod manastirom zaostroškim dida. Otiđoše na Drvenik i u dvi ga ure uzeše, jer u nemu ne bi drugo nego žena, dice i tri starca, a ni tako kaštela ne bi uzeli, da Í383] ga ne pridadoše suzni, | koji u nemu bihu. Posikoše Turci čejadi trideset, a ođvedoše ji sedamdeset. Ostade u kuli kneza Kostanića šest kuća čejadi. I bi-ubijeno Turaka dvadeset. N a 1687 marča na 28. Podsidoše Turci Sin i biše.ga s trimam lumbardam do> dvadeset i četiri aprila čineći juriše često na ńega. U to isto- vrirne Jerolim Kornar, đenera, skupi vojske dvadeset ijada i uputi se š ńorne put Sina za dati mu pomoć i udariti na Turke, koji, razumivši negovu odluku, pobigoše izpod Sina, ali ji dosta na juristu pogibe. ' Ovi događaj imadise se pisati i metnuti prija prošastoga, u komu se imenuje Drvenik i izdaja Bustručeva, ali neka stoji. N a 1687 jula na 25. Arambaša Juras Vejić skupi četiri stotine Primoraca i uskoka, pak otiđe pod Imoski ter namami Turke ná busiju, i pogibe petnajest Turaka, i bi od ovizi jedan vrstan ačija, a kadiju i drugoga š řiime ufatiše živa. Naš jedan pogibe, a dva bihu raněna. N a 1687 setembra na 30. Uzeše Mlečani grad Novi. Bi veliko svuda vesele. N a 1687 otofora na 24. Otiđe naša vojska na Ramu, zaplini [384] dojsta plina, porobi sve, što nađe. Vrativši se natrag, uskočiše š ńima ramski fratri, koji se nastaniše pod Sińem. N a 1689 na zj. Gospođin Marko Lučić, koluneo primorski, skupi devet stotina vitezova i otiđe pod Lubuški. Opališe vas varoš, ufatiše devet Turaka, a osam ji posikoiše. Dornaše plina dosta 1 doniše robe svakojake iz dućana. Naš jedan pogibe. N a 1689 setembra na 7. Izgibose naši pisci pod Gabelom, ne krijući jim Janković dati pomoći. Kažu starci od Neretve, da je onda sam beg Firdus sto» glava odsikao, ali ga najposli u istomu boju pogubi jedno dite od petnajest godina, Dugaš — kážu — iz Vrgorca. I zaradi smrti Firdusove čini paša pogubiti serdara Nakića, koga biše tada ufatio. N a 1689 marča na 2. Dođe u Cetinu ifadu Turaka i ođvedoše trista i pedeset čejadi, a plina ni broja se ne zna.


N a 1689. Otiđoše-primorski vojnici, šest stotina judi, i porobiše sve dućane turske, opališe vas varoš i pripratiše ijadu 1 veće kršćana pod krilo principovo, to jest Bebića i njegov puk. 1

[Pe]tra Kandijana, u kojoj mu daje mnoga privileđija zaradi službe, virnosti i pomoći, koju mu biše rečeni knez učinio. Í3M N a 1010. Knez Vukosav Vladmirović imade izvrstitu di plomu od Kotromäna, bana bosanskoga, u kojoj imenuje se rečeni knez Vukosav gospodar i zapovidnik od sve Neretve i kako ga vas zbor plemića bosanski i mogući od krajestva izbavja. od općenite \ tegoće davana, koja se običavahu krajem bosanskim davati. Bi mu u istoj diplomi potvrđena oblast osobita, vladane i zapovid svr'u svi svoji mistá, sela i kaštela. Štije se također u istoj diplomi, kako dobi pravdu hercegu Štipanu, to- jest misto, koje se zove Krupa, iza Čitluka, drvo-, kami i vodu. N a 1387. Imade knez Radoš Vladmirović diplomu od Šti pana Tvrtka, kraja bosanskoga, u kojoj mu bi dano i potvrđeno za vlastitu baštinu Broćno, Iûbuški i sva sela do' države primorske. N a 1461. Knez Kadivoj Vladmirović imade ođ Štipana Kristića, kraja bosanskoga, mnoge baštine u Bosni zaradi negove službe i vitežkoga vojevana. Dade mu također Mlit u1 [ ] 2 ne daleko od Stona. , 2 [388] Na [ ]. Knez Vladislav stase u |. Perci iza Baćine u državi primorskoj i uzdržá se u gospodstvu, ali ne u mogućstvu, u komu se negovi stari nahođaju, jer takö hoti turska sila, koja nikomu ne prasca. Šlaga se3 s knezovim od Primorja, s kojizim učini nike zakone i naredbe, na kojim se Vladislav podpisuje svo jom rukom, na 1560.4 1

Ni u jednom od poznata tri primjerka Razgovora ugodnoga od g. 1756. nije se sačuvao lisť 385—386. Očito se na tom listu svršila prerađena Šilobadova kronika i počelo pripovijedane о obitelji Vladmirovića (isp. »Govorene kratko od kuće Vladmirovića« u Razgovoru od g. 1759.,, str. 192—193, a i u Korabjici, str. 462). 2 Strane 387—390 sačuvane su samo u zagrebačkom primjerku Razgovora ođ g. 1756-, no listovi su pri dnu ponešto' oštećeni, te se po koja riječ ne može pročitati (te su riječi stavjene u uglate zagrade). — Za tekst pri dnu strane 387 isp. R 2 i9 2 : »Daddemu takogier mlit u m o r u ne daleko od Jtona« — i odmah zatim daje: »Na 1551 Knez Uladislav / t a j c e u P e r c z i . . . . « . 3 SI ägä/ce. 4 1610. (R 2 192 također: 1610). — Jamačno je ispravna godina 1560., što se čita u Korabjici 463.

96


N a 1620. Knez Šimun živjaše u Perci, i ovoga ubiše Seńani, koji dosta zla u svoj Dalmaciji učiniše. Os ta mu sin Ivan, i ovoga Vlasi nazvaše Šimunović, i tako se zazvaše svi oni, koji od ńega izađoše. N a 1647. Rečeni knez Ivan privede krajinu do kule Nourina, i zato mu od privedroga principa Franceska Molina biše rádi vitexki dilovana potvrđena sva privileđija toliko bosanska koliko'mletačka. N a 1654. Sinovi rečenoga kneza Ivana, to' jest Krste i Nikola, stahu u mistu gori imenovanomu i uzdržaše ime od svoga plemena i gospodstva, koliko* bi moguće u ona vrimena nesrićna, I naodeći se jedan od ove hratje na Gracu u górnem Primorju, pobi se s jednim Dubrovčaninom, koji mu podbi oko, i zaradi toga zazvaše ga Vlasi Pestarom, a one, koji od [ńe]ga izađoše, do dneva današne[ga] za, 1 zvaše I Pestarovićem. I nemoj se, moj štioče, tomu čuditi, jer je svuda taki nepodobni među Vlašim običaj nova imena i pridivke, za utrnuti i ukopati pravo od plemena ime, jedan drugomu nadomećatL N a 1685. Sin kneza Nikole gori imenovanoga, Jure imenom, bi od đenerala Zane na 1704 učiněn kapitanom od krajišnika i za radi negovi vitežki dila imade od đenerala Alvise Muciniga lipe atestáte na 1719. N a 1751. Sin rečenoga kneza Jure, imenom Luka, i sinovac istoga, Ivan imenom, imadoše izvrstito pomilovane od priuzvišene gospode inkvisitura, koji kripko potvrdiše sva niova stara, privi leđija, da ga uživaju kakono prava gospoda u vike, dokle bude durati niovo muško pleme. I ovo imadoše po nastojańu niova brata Oca fra Luke Vladmirovića, štioca bogoslovca, koji, odbacivši sve prizivke od Vlaha nadometnute, poče se opet starim zvati priimenkom. Bi od ovoga plemena dosta redovnika od svake vrste, još i biskup u nauku puno kripostan, VilemirO' Vladmirović imenom, i zvaše se biskup od Krešovije1. Nemoj se dakle, moj štioče čud [i ti], di se [39o] sada oni, koji od ovoga [. . .li]koga izlaze plemena, [ ne uzdrže u mogućstvu i veličanstvu prvašnemu, nego se vide izjednačeni u imańu s ostalim narodom, jer je od niova, kako> i od mnogi drugi, padnutja uzrok bič općeniti, to jest turska sila, koja obori i ponizi kraje i bane mnoge.2 1

Krejovie. — Isp. R2i82: kre/Jovie. Samo u zagrebačkom primjerku R 1 sačuvan je na str. 390—394, a i to nepotpuno, pregled sadržaja kńige: »Ukazane kraja, bana, vitezova i pisama, koje se u ovizim knižicam nahode.« 2

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKO GA, u komu se ukazuje početak i svrha kraja slovinski, kojii puno vikova vladaše svim slovinskim državám, s različitim pismam od kraja, báná i slovinski vitezova,

izvađen iz različiti knígá i složen u jezik slovinski

PO FRA ANDRIJI KAČIĆU IZ BRISTA, štiocu ju'bilatomu reda Male bratje s. Frane, države Pris. Odkupiteja u Dalmaciji.

Sada iznova prištampan od istoga s pristavkom cesärä, päpä, sveti i blaženi od naroda slovinskoga i s nadometkom pisama Jure Kastriotica, vojvode Janka, Carigrada, Beča i od svake vrste vitezova i niovi vojevaná.

PRIKAZAN 1 PRISVITLOMU GOSP. GOSP.

KNEZU LUCI IVANOVIĆU IZ D O B R O T E OD BUKE KOTORSKE.

U MLECI NA MDCCLIX. P O D O M I N I K U LOVIŽI. Z DOPUŠTĚNÉM STAŘEŠINA. 1

PRIKAZANA. Stari pisci hrvatski. XXVII.

7

I

Illustriss. Signore. Essendomi da molto tempo determinato di dare alia pubblica luce la storiä di Giorgio Castriotto, detto Schenderbegh, e d' inserirvi diversi poemi nella favella slavona, ne' quali si tessono le gloriose corone di molti insigni cavalieri veneti e di altri valorosi e prodi guerrieri, | fedelissimi vassalli del Serenissimo Principe, da loro conquistate sottoi Г insegne e bandiere del medemo giä spiegate contro^ la po~ tenza ottomana, coll' aggiunta delle gesta di Uniade e di altri illustri eroi della Croazia ed Ungaria, ho stimato preggio' dell' opera dedicarla al merito sopragrande di V. S. I. nella di cui persona a meraviglia concorrono tutti i titoli per aumentarle quel merito, che dalia scarsezza del mio' talento e facondia le pot esse esser tolto, e nella di cui nobilissima proisapia risplendoinO' con luminosi raggi a questi da trattarsi nel decorso della' presente non inferiori i trofei. Imperciocchě, oltre essermi incontratO' in varj monumenti di antica storia e nel diploma di Mattia, re d' Ungaria, in non pochi personaggi insigni e cospicui pe' decorosi caratteri di conti e valorosi guerrieri, che colle loro' eroiche imprese ed azioni aggiunsero nuove palme al nobili^simo tronco del vostro antico- ed illustre lignaggio', ebbi anche la bella sorte di scorrere coll' occhk> nella Storia illirica, impressa in Roma nell'anno 1630 dal Tomko Mrnavić, 1'onorevole e preggiatO' titolo di principe, di cui con queste precise inestimabili espressioni: »Illustrissimo invictissimoque principi Georgio Iva novic« freggiato venne dal detto monarca Mattia un gloirioso1 campione di vo'stra illustre progenię, confermandolo) di piú come benemeritO' della corona nel libero possesiso di molti luoghi, di non poche citta e provincie. Ne' in questi soltanto^ restringonsi i luminosi' splendori del vostro chiarissimo germe: avvegnache nella Storia degl' avvenimenti dell'arme imperiali contro i ribelli ed Ottomani, nella pagina 328, impressi trovo i celebri nomi di quattro gloriosissimi principi, cioć di Borić Petrovic, senatore primario, di Giovanni Januović, senatore e consigliere de' czarri, di Protasio Ivanovic, cancelliere del Granducato, e di Giovanni Mihajlović, segretario dell" antedetti sovrani, quali gloriosissimi -e meritevolissimi soggetti,


al riferir della Storia, f urone* dal sovran o di Moscovia all' iniperador Leopoldo inviati, il terzo de' quali risplende trä Г altri qual' ornamento e gloria della vostra sempře e tanto rinomata pro~ pagine. Ma di tanti trafei e vittorie, da si prodi campioni riportate, [V] maestosa j e' superba corona dir si possono Г imprese e sorprendenti azioni di V. S. I. nelle battaglie, quali accrescendo all' antichi splen dor! nuovi sfaviUanti raggi di lume si resero- sempře piu benemerite a questa Serenissima Repubblica, da cui foste per giusta ricompensa decorato di collane e medaglie d' oro, freggi ed insegne, che al mendo: tutto le vostre glorie a muta bocca decantano-. A vista de' quali risvegliando'si viepiu la nobile indole de' vos tri coraggiosi figliuoli, mostrarono' со' fatti di punto non degenerare dall' antico valore de' loro gloiriosi antenati, anzi d' essere veri eredi del coraggio di questi e veri parti del projde lor genitore, in cui, come giä dissi, ser to e corona qual luminose stelle risplendono. II primogenito, per nome Marco, battendo l'orme de' suoi maggiori mise a sbaraglio; i barbari Ot tom ani, d' una gran parte de' quali fece col forte suo brando una sanguinosa stragge e sconfitta sotto la cittä di Patrasso1, riportandone in premio^ dal tan te volte mentovatO' Serenissimo il nobil freggio di cavaliere. A cui per appienO' corrispoňdere s' accinse per la seconda volta a nuove prodezze, rendendoi presso la cittä di Atene a se soggetto un sciambecco ben grande, quale consegnato alle fiamme ed i barbari quasi tutti alia morte, fu da uno spiatato- di questi ancor sopravivente colpito improvisamente con una archibuggiata in fronte e qual' vittima del suo^ valore cesso gloriosamente di vivere, lasciando del suo gran nome sempře celebrę la rimembranza -ed a quei della sua schiatta d' imitazione Г esempi. Seguiti questi furono i immantinente dal vo'Stro non men' glorioso' secondogenito, di nome Giuseppe, quale gia. presente al combattimento, alle fiamme ed all' eccidio dell' amatO' fratello, vendico nella persona e nella vita del micidiale e di molti altri barbari il di lui sangue e morte faioendone tal' scempio^ e macello», che dalia morte dell' estinto germano' venne a risorgere si glorioso e a risplendere qual' invitto guerriero' per cotanto celebrę azione, che se con questa mostró di aver' nelle vene il vostro nobilissimo sangue e di essere non men' del primo' erede del vostro innato> valore, venne anche a ripoirtarne il nobil' titolo di cavaliere, con cui fü tos to premiato, accrescendo replicati splendori alia vostra inclita e preclara stirpe ed a vol di

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) [ •' j questa corona nuovi ornamenti di gloria, quali meco stesso' varie e replicate fiate, attentamente considerando, mosso e quasi astretto mi sento all' ultima determinazione di consecrarle il presente volume, certo e sicuro' che portando- in frönte il fastoso carattere e il chiarissimo nonne di personaggio cotanto celebrę ed insigne verrä da tutti piu cortesemente abbracciato e supplito insieme all' insufficienza dell' autore, il quale pregandovi dal Cieloda pienezza di tutte le felicitá e contenti, ossequiosamente col volume si dedica. Di V. S. Illustriss. ^ [VII]

umiliss. devotiss. ossequlosiss. Frä Andrea: Kačić, detto Miošić..

Prisvitli Gospodine.

Žeju, koju sam jos odavna imao dati na svit lost vitežka vo je vana i glasovita junaštva Jure Kastriotića, rečenoga Skenderbega, vojvode Janka Sibińanina, mnogě priuzvišen-e gospode mletačke i ostáli različiti ungarski i slovinski vitezova za razgovor i službu slovinskoga naroda, sada izvršujem i na svitlost dajem. Poznajući [VIII] pak, da se u Vašemu Gospodstvu Prisv. | nahode skupjene i sjedińene kriposti vitezova rečeni, zato ovi moj trud, premda m a b ure šeni, istomu velesrčno* prikazati slobodim se: prvo, kakono od sta rine gospodičiću, budući štio, da su od imena i Vaše. jasne kuće ple mena ne samo knezovi nego< li jošter i principi u stará vrimena bili, kako se nahodi u diplomi aliti blagodarstvu Jure Ivanovića, koju primi od Matijasa, kraja ungarskoga, u kojoj daje mu plemeniti tituo aliti ime od principa na ©vi način: »Illustrissimo invictissimoque principi Georgio Ivanovic«, u kojoj diplomi potvrđuje mu slobodno' posidovane od grada Niša,- negove države i drugi sela i varošá. Rečena pak diploma bi na svitlost dana od prisv. gosp. Tomka Mrnavića u Rimu na 1630. Prilična istina štije se u kńigam talijanskim, koje se imenujiu »Istoria degli avvenimenti dell' armi imperiali contro i ribelli ed Ottomani«, gdi na listu 328 štiju se četiri principa moskovska, poslani za poklisare od cara moskovskoga к césaru Leopoldu, među kojim se nahodi jedan od imena i plemena Vašega Pris. Gosp., imenom Protasio Ivanovic, veliki kancelir od Moškovije, a ostáli imena jesu ova: Borić Petrović, senatur, Ivan Januović, senatur, i Ivan Mihajlović, sekretar, koje poglavice mogu


se od svakoga viditi ú krtigam gori imenovanim. Koliko pak rabrenomu vitezu moj trud prikazati ne stidim se, jer vojujući pod bar jakom Privedroga Principa, mletačkoga istomu poštene, sebi i svoj krajini učinili jeste, á tomu svidočanstvo izvode kolajne, medaje od zlata, knežtvo i druga pomilovana od istoga primjena. Ali kruna Vašega jasnoga plemena, dika kotorske države i poštene sve Dal macije jest srićni i čestiti plod od plemenita i vitežkoga stabla po roden, neumrloga, imena knez i kavalir Marko, koji pod gradom Pa trasom od turski gusara naskočen od viteza svuda proglašenoga slavno ime steče, jer s malo svojizi junaka pridobi Turke i porazi mnoge. To vitežko dilo poznavši Privedri Princip, učini ga s velikim vesejem kavalirom s'. Marka. Ali ni ovde kavalira Marka junaštvo ne doepiva, jer nahodeći se pod gradom turskim Atenom samo svoji I četrdeset vitezova u svojoj1 tanani, ne pumo velikoj, bi naskočen od jednoga šambeka gusarskoga puno velika i strahovita, u komu biše blizu četiri stotine Turaka, koje Marko veselo dočeka, š ńimam se žestoko, pobi, šambek, bojno tursko drvo, pridobi, sažga na moru i Turke pobi, da ji se mak> plivajuć na kraj i šarani aliti od negove slavne sabje uteče. Ma u ovoj dolini od- suza malokrat se zgada veliko' veseje brez plača, kako- se dogodi u čudnovatomu boju i dobitju pod Atenom, jer kavalir Marko, pridobivši i sikući Turke, od puške smrt imade, koga Jozo., brat rođeni, vitežki osveti dobivši mnoštvo Turaka, osvojivši šambek bojni, dignuvši ga u lagum i učinivši svomu Privedromu Principu veliko poštene, koji ga nadari z darovim od visoke časti i poštena učinivši ga kavalirom svetoga Marka, davši mu medaje i kolajne od zlata, ne samo. nemu, nego. li i ostalim vitezovom, koji čestito s ńime boj biše i Turke predbbiše. Ová dakle i druga mnoga dostojanstva pritežu mene, da ovi moj trud, premda mlohav i neuredan, Vašemu Gospodstvu Prisvitlomu prikazati i posvetiti imam, komu želeći svaku sreću i čestitost ne besku i zemajsku vazda se nazivjem *

Vaš. Gosp. Prisv. priponizni i vazda držani sluga fra Andrija Kačić, rečeni Miošić.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLÖVINSKOGA (1759.) \

103

г

[ХЩ1

Noi riformatori dello Studio di Padova

Avendo veduto per' la fede di revisione ed approvazione del P. F. Gm. Paolo Zaipparella, inquisitor general del Samť Officio di Venezia, nel libro intito del segretario nostroi niente contro principi e buoni costumi, concediamo licenza a , Domenico' Lovisa, stampator di Venezia, ohe possi essere stampato, oisservando gli ordini in materia di štampe e presentaindo' le solite copie alle pubbliche librarie di Venezia e di Padova. Dat.'li 8 gi'ugno 1759. Gio. Emo1 proc. rif. Z. Alvise MosenigO' proc. rif. Marco Foscarini cav. proc. rif. Registrato in libro a carte 10 al num. 60. Gio. Girolamo Zuceato segr. [1]

Pripo\uh\enomu

štiocu.

Ne nahodeći se ú mojim knižicam od krájá,, báná i vitezova slovinski mnoge stvari i lipi događaji, koji se prija, á nikí i posli porođena Gospodinova zgodiše ú državám slovinskim, zato, moj Jubeznivi štioče, rečene kružiće pristampajem s pristavkom stari krájá, cesárá, papá i mnogi sveti od našega slovinskoga naroda, s nadometkom također mnogi pisama od báná i stari ungarski, mle tački i slovinski vitezova. Á tó ja sve sam' pomjivo izvadio iz knigá latinski, talijanski i rvatski, iz različitih-pisama i karata, diploma, dukálá, atestátá, davorija i svidogbe staraca, redovnika i svito vnäka. Svrha pak, za koju ja ovi trud činim", jest najprva slava i poštene Boži je, komu se svako diloi pošteno, brez otruje grija učiněno po svetiti i prikazati ima; druga, neka se sadašni i poslidńi vitezovi mogu ogledati kano> u zrcalo- u rabrenitá vojevana i glasovita ju naštva svoji didä i šukundidá, da ji slobodno- i veselo mogu nasli1 Na str. X. i XI. je u izdanu g. 1759. pregled sadržaja kńige: »Ukazane stvari, koje se u ovim kńigam uzdrže«.


davati i s općenitim neprijatejom boj biti. Treća, pak svrha moga truda jest ova: da se slavna imena vitezova i glasoviti junaka, mogu za puno vikóvá na svitu uzdržati, štiti i niova junaštva spominati, jer što se u kńigam ne nahodi, brzo' se izgubi i zaboravi; kńige štampane sve po> svitu iđu, ako se izgube u jednomu gradu, državi ali krajestvu, ne će u drugomu. I to su,® moj štioce, svrhe, za koje ja ovi trud činim, koji, ako. si roda Oid starine gospodskoga, vitežkoga oli junačkoga, ufam se biće ti ugodan, ako li nisi, na moje mrzićeš knižice i pogrđivat trudno dik> starca Mjelovana, kakono su i do< sada oni, koji nisu od vitežke krvi sastavjeni. Retorike ni poesije, nakićena ni napiriitana veza naći ne ćeš, nego* jednu zgradu svrhu tvrdoga temeja od istine zidanu stinam naravnim iz duboki jama po nastojańu siromaha Mjelovana izkopani. Ako se naslađuješ u zgradam narešenim, evo sam ti kamene pripravio, pilaj ji, teši ji i kreši ji s tvojizim alatom, koga si stekao, ter nacinaj visoke, ple menite i goispodske polače. Ja ti dobrovojno dopušćam i čestitu u tvomu rukodilu sreću nazivam.

ł

[i-] Slidi pisma Radovana i Mjelovana. slavna Bosna i sva Dalmacija, x5 Romanija i sva Bulgarija,

Kńigu piše od Kotara kneže, po imenu starac Radovane, ter je saje pobratimu svomu, Mjelovanu od gorice crne.

jer ostavi mnoge vjetezove, mejdangije, bane i knezove. Pazi, da ti ne ogule bradu, jer junaci za šalu ne znadu.

U kńizi ga lipo poizdravjaše 5 ter ovako starac besiđaše: »Mjelovane, sva je vjeka na te: probudi se, biće boje za te. Kadno lani prođe niz Kotare I0 i pronese gusle javorove ter zapjeva pjesmu od junaka, jedne slaviš, druge ne spomineš. Viječe na te Lijeka i Krbava, Slavonija, vjetežka država,

2

°

Ta eto si brežan ostario vojujući i bojak bijući, a junake nijesi zapantio, već ji srdiš tako pjevajući. H

II junake pjevaj sve kolike, 25 neka nije pram a tebi vjeke, ol se prođi gusaF i pjevana, niz Kotare ravne putovaná.«


Odpisuje starac Mjelovane: »Ne budali, pobro Radovane! 3° Ko će skupit po nebu oblake, ко> Г ispjevat po svijetu junake! Ne bi ti ji vijele izpjevale, kama li će starac Mjelovane: nije lasno uz gusle vi jekati 35 ni junake po imenu zvati. Ako Г ti je što pomučno', pobre, od Kotara starce Radovane, uzmi gusle, ta se i napjevaj, sve delije po svijetu -izpjevaj. 4° Ali ćeš se prija přestaviti kano cvrčak 1 pjevajuć do mraka, nego- li ćeš, pobre, izbrojiti, koliko je na svijetu junaka. Kad sam lani prošá niz Kotare, 45 svaki veli: ,Pjevaj moje stare!' Ma ne reče ńeko, Radovane: ,Na ti novac, starce Mjelovane, ter ćeš kupit jednu ćekvu vina, , sto će tebi biti do Karina!'

Nije lasno* po svijetu oditi, od junaka pjesme izvoditi. Ali neka znadeš, Radovane, da za novce ne pjevam junake, već za }ubav, slavu i poštene, 5 5 vjetezóvá stari uzvišene; Evo ću ti gusle napraviti, vjetezove po imenu zvati; od koji se spomenuti mogu, sve ću ti ji zbrojiti u slogu.

6o

Radovane, vjera ti me moja, korba mi je dodijala tvoja. Va}a mi se iz doma dijeliti, al me ne će deca prečekati. Jer 'vo sam ti težko obolio, 65 oronuo i još oslijepio skitajuć se od grada do grada, od nemila, pobre, do nedraga. * Nadaj mi se do godine dána, junake ćeš kazat od mejdana. 7° Dospivajuć pozdravjam te lijepo i U dvoru málo i-ve}eko.«

[2.] Slidi poskočnica, koja se može u kolu pjevati. Osobitu narod >vaki kripost imá, s kom se diči, koju daje Bog prijaki. Mudri kažu ové riči.

A krajuje sva rabrenóst u; narodu slovinskomu, snaga, jakost i srčenost u vojniku rvatskomu.

1 Gvarcak. — U ispravcima štamp; rskih pogrjesaka (R2337) "se veli, da je »Gvarciak« metnuto »na misto Cvarcka«.

5

ro6


Aleksandro tó svidoči, kraj veliki svega svita, svakom noseć on prid oči dilovana plemenita, koja vazda ukazaše Slovinani vitezovi; i zato se zovi jaše slavni jaki narod ovi. , Pri neg umri, ńim ostavi dopušćena blagodarna, uznosi ji, fali, slavi rad junaštva vek harna.

da niovo ima biti, od starine kako biše, i niko se nejma priti; Aleksandro tó hod se. Sva veliká Sarmaci ja od starine niova je, slavna Bosna, Dalmacija ilirička država je. Moskovija, Polonija, Bohémi ja, Ungarija, sva bogata Slavonija i vitežka Bulgarija,

Ligonija, Alani já, ravna Lika i Krbava, još i lipa Arbanija ilirička jest država.

I

S

[3]

20

25

3°

3S

40

45;

Plodna zemja Pomeranska i" Gori.ja još suviše, 5° banovina a i Krańska slavnog puka vazda biše. Isfiova je di do vin a Srbska zem|a i Rusija, u istinu još starina Tatarija i Prusija.

Kára, priti i proklińe, ко b' opsova narod ovi, i svakoga još zakłińe, da za ńima zlo ne slovi. Ostavja jim banovine sve od mora latinskoga i države jošter iné do Baltika ledenoga,

slovinské su té države, davno koje osvojiše, i puno se oni slave, jer narode pridobiše.

IO

Ü bilomu gradu svomu, Aleksandrija ki se zazva, svemu puku slovinskomu Jubeznivu pozdrav nazva.

55

6o

Blagosov jim još ostavi Marte, Jova i Plutona, svoji bogov', koje slavi, da jim dadu svaka oná, koja od ńi prosit bude i ú dnevu i ú noći, da jim nije trud zaludu, biče ńima ú pomoci. Jedanajest svitli bana s aznadarorn tu bijaše, od istočni kada strana ńi monarka pozdravjaše.

65

7°

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Z a svidočit bihu z v a n i svemu svitu, slavni puče, . upisani gori bani, k a k o m u d r i to nas uče, da t' je o v á ostavio A l e k s a n d r o , sin Filipa, ter je tebe p r o s l a v i o b l a g o d a r s t v a dileć lipa.

75

8o

Lipu sriču ter ne kuni, jer plemića i gospode gradovi su tvoji puni, u poštenu svakom ode, brez ko'jizi ti bi bila ka i brez duše mrtvo tilo, tamna, mračna i nemila; to bi ti se dogodilo. Prostrano se nebo gizdá, jer je svitlo i pristalo, al da nije na ńem zvizda, u tamnosti sve b' ostalo. Tako ni ti nigda ne bi časna bila ni ugodna, da gospode nejm' u tebi, jer b' ostala sva neplodna.

Aleksandro umirući, znam očito, ne k t i toga: svoje carstvo ń i m dajući imenová dostojnoga. N i ú raju, di su sveti, svi jednaci mogu biti; ni ú p a k l u još prokleti istu sržbu. budu piti.

Rad junaštva i virnosti tvoji stari, zemjo slavna, imala si časti dosti u istinu još odavna. Veseli se, majko jaka ilirioki vitezova, da si puna ti junaka, svitli bana i knezova.

Za običaj u tebi je, da svak j e d n a k oće biti; neprilično ú sebi je još о tomu pomisliti.

85

9°

Apostoli jer su veći nego^ sveti mučenici, svu istinu vaja reći, od svitovni svećenici.

105:

"°-

"f

12

°-

A Lucifer žešću imá od ostáli m u k u doli, osobitu sržbu prima, jer se zove kraj oholi. К vedru n e b u n u pogledaj 125; ter kriposti vidi svake,

95

I0

°

svide zvižde ter razgledaj, vidićeš ji nejednake. P o svoj žemli prošetaj se, I slišaj moja govorena, 3°' u r a z u m u " ne smetaj se, već promisli sva- stvorena, i lizuća i plazúčá,svita zviri svakojake, sva letúcá i plovúcá, ugledaćeš s v u d a take.

13 £

T08


Vrsta svaka Juti zmija starešine svoje štuje, do zemje se sváká svija, zvižduk 1 kraja kada čuje

140

Bog je tako postavio, da razlikost ima biti; od vika je ostavio, ti se zato nejmaš priti.

Slidi kratko ukazane od stari krafa slovinski i događaji, koji se ú stará vrimena zgodiše ú državám slovinskim, iz različiti knigá izvađeni i na svitlost postavjeni. Prvi kraj ilirički zvaše se imenom Ilirik, od koga se Slovinani Ilirici prozvaše. Posli ovogá mnogi vladaše, ali niova imena kńige, s kojim se ja služim, ne meću. N a 3522 po stvorenu svita Fáraní Dalmatini naseliše otok Vis. N a 3606 po stvorenu svita vladaše slovinskim državám kra} Bradilio, Slovinac, koji imade žestok rat s Filipom, krajem od Macedonije, koga Bradilio dobi i pod arač podloži. N a 3629. Glaucio i Klito, sin rečenoga kraja Bradilija, krajeváše ú državi slovinskoj, i ove Aleksandro Veliki, sin kraja Filipa, jako oblada i pridobi. N a 3655. Demetrio glasoviti bi učiněn kraj od slovinski ba novina. N a 3685. Vladahu slovinskim državám Brem i Bolg, ercezi oliti duke, Slovinci, i ovi porobiše grčku zem ju. N a 3726. Agron, Pleuratov sin, bi učiněn kraj slovinski. Ovi kraj puno snažan biše i zato podloži mnoge banovine. Imadiše sto nava od boja, s kojizim ode protiva Etolom, razbi i porobi sniovu državu, pak napunivši rečene brodove svakoga bogatstva, slavo dobitnik povrati se ú zemju slovinsku. N a 3732. Umri kralj Agron, i negova žena Teuta počé vla dati slovinskim državám. N a 3733- Bihu poslani rimski poklisari Lucios i Kajo krajíci Teuti, da je mole, neka bi pokárala svoje podložnike, koji č'nahu mnogo zla Latinom po moru; ali puna ženske holosti činila ji je pogrdno' smaknuti. N a 3734. Krajka Teuta poslala je vojsku na Skenderce, osvoji grad Dračevo, Korčulu i mnoge druge. Đenera prid vojskom biše 1

Zuizkdu.


io9>

Dimitar Faranin, koji se izneviri Teuti i sa svom vojskom pridruži Rimlanom, koji porobiš« svu Dalmaciju i osvojiše krajestvo Teutino. N a 3743. Dimitar Faranin, vladalac odi vojske slovinské, vojeva je po moru i porobio grčke države. Ovi je imao za ženu Triteutu, Pine, kraja slovinskoga, mater. N a 3744. Rimljani osvojiše Far na otoku i Dimal, mistO' jakoú Dalmaciji. N a 3745. Serdilaida, kraj slovinski, diže vojsku i porobi Macedoniju, da mu nije platio Filip, kra} macedoński, potroške za. pomoć, koju mu je bio poslao suprot Etolom i Lacedemonom. N a 3746.2 Filip, kraj macedoński, hotijući pridobiti Serdilaidu, kraja slovinskoga, i negovo krajestvo podložiti, bi od reče noga Serdilaide pridobivem i istiran iz zemje slovinské. N a 3773. Krajeva je u slovinskim državám Pleurat, Slovinac,. i ovi porobi grčku zemju do> Korinta. Na 3781. Krajeva je nad Slovincim kraj Gencio. Na 3784. Gencio, kraj slovinski, po* nagovoru Perseja, kraja macedonskoiga, učini se neprijatej Rimljana, koji s velikom vojskom dođoše u Dalmaciju ter mu mnoge gradove osvojiše, najposli Ska dar, ú koga se biše zatvoria. I tada krajestvo slovinskoi i macedon sko' pod oblast Rimjáná pade. N a 3840. Drugi Slovinani, zvani Ardijeji i Palari, udariše [5] na Slojvince dalmatinske, koji se bihu Rimjanoim podložili, ter jí neprijatejski po
376. — Isp. ispravke štamparskih pogrješaka u R2337.


N a 3926. Digoše se Posavci suproe Rimjanom, pum> vrimena s ńima boj biše; ali dođe cesar August s vojskom i podsidie stolno misto posavsko Sigečicu, koju ú dvajest dana na silu osvoji. Otolem se dili ú Dalmaciju, razibi vojsku kraja dalmatinskoga, Tutima imenom, i osvoji mu veliki grad Promiň. N a 3927. Cesar August opet s vojskom dođe u Dalmaciju, i zarad velika glada, -koji tada ú Dalmaciji biše,. césaru se podložiše, davši mu arač i ú tutiju aliti й poručanstvo sedam stotina mladića. N a 3948. Daći Pridunajci robili jesu Slovince, a Dalmatini digoše se protiva Rimjanom. Slide događaji posli porođena Isusova.1 N a 7 po Isusovu porođenu bihu kraji od Dalmatiná i Slovinaca Batana i Pinet. Ovi se digoše protiva Rimlanom, á imadihu vojske osam stotina ijádá pisaca i dvista ijádá кошка, kakoi piše Vele jus Rimjanin, tó čini mi Jun ú sve. N a puno mistä Rimjane isikoš-e na tä način, da nisu nikadar bili ú većemu strahu, tuzi ni žalosti. N a 8. Dođe rimska vojska ú Dalmaciju ter same Makarane

oblada. N a 9. Rimjani razbiše slovinsku vojsku i ufatiše Bata i Pineta, kraje slovinské N a 57. Sveti Pava pripovida je rič Boži ju po slovinskim državám. * N a 244. Vladao je svim slovinskim tada državám kralj Svates, Slovinac. Ovi Slovinci tada zvaju se Avari i Abari. N a 254. Břibirani Kotarci ubiše svetoga Maksima. N a 350. Krajeva je ovo vrmie nad Rvatim Suring. 2 N a 400. Dođe s vojskom iz Sci ti je Radigost ú Dalmaciju i ú ostale slovinské države ter se mnogo* jaki učini. N a 401. Kraj Alarik gotski slovinski osvoji Rim i Italiju. N a 417. Goti Slovinci zadobili su španolski orság. N a 421. Počeše se Mleci zidati. N a 451. Atila, kraj ungarski, rečen bič Božiji, mnogu krv po svim proli. 1 2

ASSUSSOVA. — Isp. ispravke štamparskih pogrješaka u R2337. Suringh. — U Vitezovića (Kronika, pod g. 350.): Suring.


N a 453. Atila osvoji svu Dalmaciju. N a 453. Atila razori Akvileju i mnoge gradove po Italiji. N a 454. Atila, star od 124 lita, oženi se mladom divojkom i posli velike igre i veseja svojom se krvju zadasi. [6] j N a 457. Vladaše slovinskim državám kra} Ardarik, koji s vojskom slovinskom udari na sinove Atilove i posiče veće od 30.000 Ugrićića, ú komu boju pogibe Elak, mladi sin Atilov, á stariji jedva uteče. N a 460. Vladaše Liburnijom kraj Kunimund, Slovinac, pro tiva komu dignu vojsku Dinčiš, sin Atilov, podside grad Bošaáe 1 ; udari na ńega Kunimund, vojsku mu razbi, ali i Kunimund ú tomu boju pogibe. Tada skonča posve krajestvo Atilino. Koga vas svit dobiti ne može, od Kotaráca Slovinana bi pridobiven. N a 473. Teodemir krajeva je ú Slavoniji. Osvoji grad Nišu i mnoge ostale; podside Salonik, ali s velikim jaspram podmićen ostavi ga i tó isto lito umri. N a 474. Teodorik, sin rečenoga Teodiemira, za kraja je slovinskoga stao, i ovi oslobodi Dalmaciju, Reciju i svu Italiju od usilniká i progonitejá. N a 493. Teodorik, kra} slovinski, ubivši Odokara, kraja la tinskoga, učinio se je kra} od Italije. N a 526. Krajeva je ovo vrime ú Dalmaciji i rvatskoj zemji Selimir, Svevlada kraja sin. N a 541. 2 Dođe (kako niki oće) ú ovo vrime kraj slovinski Ostroilo' ú Dalmaciju, ter istiravši stare Slovince iz država slo vinski, svoje iznova naseli. N a 548. Diže Ostrivoj vojsku i osvoji sve do- Dračeva. N a 549. Osvojiše Slovinei s Ostroilom mnoga mista i porobiše Drinopoje. N a 550. Bi za kra}a u. Dalmaciji Svevlad, sin Ostroilov, koji diže vojsku na Grke, razbi ji i porobi 3 kruto. N a у 52. Kra} Svevlad osvoji Macedoniju i Iliriju, ter se ove države tadá slovinské prozvaše. 1 Bojanje. — Ispor. Kor. 402: Bossanje. Biješka 0 sinu/ Atilinu je uzeta iz VitezoTića (Kronika, pod god. 460.): »Dincsizicb. Attilov Jin . . . pod Jede Grad Bo'ssanye . . .« U Vitezovića je ss = š, a u Kačića ss može biti i s i s, pače kat kada piše Kačić i s za s. 2 4 J I . — 3 razbij i porribii.


N a 564. Dođoše drugi Slovinani, imenom Avari oli Abari, na onu stranu Dunaja ú zemju sio vinsku, koju osvojiše, ter se mnogo jaki uciniše. Posli toga udariše na Istrijance i mnoge druge države, pak ji porobivši pod aráč staviše. Glavar niov zvaše se bán, od koga vojvode oli ti duke slovinské do> dneva današnega bani se prozvaše. Ovi se puno moguć učini, jer istoga eesara carigradskoga, osvojivši države, pod arač podloži, na godište po sto ijada zlatni dukata dajući mu. N a 584. Slovinci Abari grad Zemun kod Dunaja i mnoge druigé do zemje razoriše. N a 585. Slovinci Abari drinopojsku zemju porobiše. N a 591. Abari rečeni na Dalmaciju udariše i dosta zla učiniše. N a 592. Isti Abari Slovinci vele zla uciniše u istočnim stra nám. N a 593. Kra} longobardski s pomoću Slovinácá osvoji Paduvu. N a ^99. Slovinci Abari četrdeset gradova ú Dalmaciji razo rili jesu. N a 600. Sedam sinova bana abarskoga jedan dan od kuge je umrlo. N a 604. Slovinani, pobivši vojnike grčkoga eesara, svu Istriju opustili jesu. N a 614. Bi za kraja slovinskoga abarskoga Kajan, i ovi po robi i osvoji vas Fřiul, obside grad veliki Viđam, ú komu zapovidaše ..udovica Romilda, i videći iz grada rečenoga kraja Kajana zajubila se biše u ńega, komu posla virna poklisara 1 dajući mu na znane, da će mu grad pridati, ako< je uzme za ženu. Obeća se Ka jan, i pusti nesrić|na žena Abare ú grad, koji sve posikoše građane i nevirnost veliku učiniše. Kajan prvu noć spava je s Romildom, posli toga přidavši je ú ruke mnogi bludnika, napokon čini je na kolac nabiti. Di.lo nemilo* i sasvim opako. Dis cam mulier es. N a 620. Opet Slovinci Abari porobiše zemje istočne do> Cari grada, i zato cesar od kraja abarskoga mir je pitao. N a 637. Dalmatini Slovmani obsido.se grad Sipont ú latin skoj zemji, ubiše Aja vojvodu i svu negovu isikoše vojsku. N a 638. Dođoše Avari Slovinci, porobiše Dalmaciju pak p'riko mora odoše robit Italiju. 1 proklijara. — Kačić inače uvijek piše »poklisar«, a i Ak. rj. pozna samo takovu riječ.


N a 639. Avari Slovinci razasuše Dalmaciju i razrušiše gra dove, među kojim veliki i glasoviti grad Solin, stolno mi sto césara Dioklecijana, spored zemjom izporediše. Stari također Dubrovnik razoriše i posve opustiše. N a 639. Dođoše Rvati od gore Babine, i istiravši stare při biv aoce Slovnice, rvatsku naseliše zemju; a prozvaše se Rvati od bana Rvata imenom, koji ńirna vladaše. N a 644. Bi kraj slovinski abarski Kajm, koji se pobi s Vu kom, vojvodom furlanskim; za tri dana bili se jesu, četvrti razbi Vuka i vojsku negovu. N a 6.67. Slovinci razbiše Francuze, u komu1 boju pogibe sin kraja francuzkoga Pipina, imenom Astijagis. N a 6yj. Krajeva je ú Bulgariji Butaja, Slovinac. N a 688. Francuzi bihu zapovidnici ú rvatskoj zemji i velike propasti činahu Rvaćanom. Između ostali ovo: málu dicu izdirahu materam iz ruku pak ji raskidivahu i psom bacahu. Taku opačinu Rvati podnit ne mogući, isikoše sve glavare francuzske poi- svojim državám; i cica toga velika vojska francuzska došla je na ńe, s ko jom se Rvati sedam godišta biše i sve š niovim vojvodom isikoše. N a 706. Slovinci porobili su furlansku zemju i Lumbardiju, porazili bana furlanskoga Ajaidu sa svim plemićim, koje su ufatili. Posikli su također i Ferdulfa, vojvodu longobardskoga, zarobili mnogu čejad, zaplinili plino> i odnili neizbrojena bogastva ú svoje krajestvo. • , N a 756. Budimir, kraj sveti, ovo je vrime vladao. N a 763. Iza Crnoga mora opet jedan slovinski narod dođe, stade krajem vode Atarne. 1 N a 813. Mihajlo cesar bi razbijen od Bułgara. N a 818. Ban Lutovid, vladalac od Požege, Srima; i Slavonije, odvrže se od césara Ludovika i počé robit banovine tuđe. N a 819. Biše u ovo^ vrime kraj dalmatinski imenom Borna, koji podiže vojsku na Lutovida, bana od Slavonije, pobi se s ńime kod vode Kupe i,bi pridobiven od bana Lutovida. N a 820. Udariše sa tri strane silné vojske césara Ludovika na bana Lutovida, i ne mogući mui ništa učiniti, sramotni se natrag povratiše, ä mnogi od banovácá bihu posičeni. 1 Atarne. — Isp. u Vitezovića (Kronika, pod god. 763.): poleg vode Artane ali Atarne. Stari pisci hrvatski. XXVII. 8

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOYINSKOGA (1759.)

N a 821. Pode s ovoga svita kraj slovinski Borna, ter na mí sto negovo bi učiněn Ladislav, sin rečenoga Borne. Ü to isto vrime udari na lûtovida neizbrojena vojska césara Luidovika, kojoj ne mogući Jûtovid odoliti, 1 pobiže ú srbsku zemju i bi primjen od vojvode srbskoga u dvor svoj; ali se Vutovid ukaza nepoznán i žestoko neharan, jer pogubivši svoga dobročasnika učini se go spodar od negova grada i svega bogatstva. Pravo* je rečeno: »Ne čini dobra nepoznánu, da te zlo ne nade«. — [8] I N a 823. Pobiže lyUtovid ú Dalmaciju i bi ubijen od svoji prijate já. N a 827. Dalmatini Slovinci odbaciše rimsko i carigradsko vladane. N a 829 ú Dalmaciji i rvatskoj zemji krajeva je Tomislav. • . • N a 832.2 U drugim slovinskim državám krajeva je Gostumil. N a 837.3 Kraj dalmatinski i rvatski Trpimir. N a 83.9. Seńani robili jesu Friul. N a 864. Bihu vladaoci slovinski Demogoj i Inik. N a 872. Po smrti Demogoja krajeva je u Dalmaciji Šebeslav. N a 879. Umorio je kraja Sebeslava vojvodai Branimir. N a 880. Metodius, veliki i razumni, slovinski apostol rečen, ovo je vrime bio. N a 890. Vladao je ú Slavoniji Branislav, ä ú Dalmaciji i ú ostalim državám slovinskim krajeva je Mučimir. N a 891. Slovinci r'azbiše Bavare i Francuze. N a 920. Zapovida je ban Mihajlo ovó vrime. N a 936. Razbiše Rvati vojsku Simeona,. kraja bulgarskoga, i svu Bulgariju jako porobiše, ubivši još istoga kraja Simeona. N a 938. Primislav i Boleslav glavari su rvatski bili. N a 949. Pribina ban ubio je Miroslava, kraja slovinskoga. N a 966. Slovinci Neretvani pobiše Turke Saracene u latin- , skoj zemji i iz gore Garganske iztiraše. N a 1059. Krajeva je Krešimir nad Rvatim. Ovo vrime podložiše se Bosńaci Beli, kraju ungarskonra, s ovim ugovorom, da oni bane svoje obirú, i bi odabran Ivan Kotromanović. N a 1065. Krajeva je ú slovinskim državám Štipan, sin Krešimirov. 1 2 3

odolije. 822. — Isp. ispravke štamparskih pogrješaka u R2 337. 827. — Isp. ispravke štamparskih pogrješaka u R2 337.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Na s vladana vladane., Na Na

1074. K r a j r v a t s k i bi Z v o n i m i r , koga malo posli baci b a n Slavic; ali s pomoću G r g u r a p a p e imade krajestva 1077. Krajevaše ú srbskoj zemji kraj Mihajlo. 1100. K r a j e v a je ú srbskoj zemji i ú Dalmaciji kraj Bodin.

N a 1115. V l a d a o je slovinskim d r ž a v á m kraj Jure, koji svoje sinovce progoneći bi svržen, i Grubisa, nego v sinovac, za kraja učiněn. N a 1141. K n e z R a d o s l a v z bratjoni svojom I v a n o m i' V l a dimiron počeše v l a d a t i slovinskim d r ž a v á m , ali mnoigO' od Dese n a p a s t o v a n i bihu. ' N a 1151. Desa s u p r o t Radoslavu vojevá i snažan se p u n o učini. O v i d a r o v a k o l u d r o m o t o k M l i t k o d D u b r o v n i k a . N a 1 1 6 1 . -Deša' posve p r i d o b i kraja R a d o s l a v a . N a 1171. Bi krajem slovinskim N e m a ń a , sin Dešin, i ovi se m n o g o velik učini. N a 1190. Bi za kraja Štipan N e m a n i ć , sin rečenoga N e m a ń e . 1200. Simeon, sin Š t i p a n a N e m a n i ć a , bi k r a j o d Rašije i Dalmacije. O v i osvoji m n o g e banovine. I u tó vrime Bosnom v l a daše ban K u l i n . N a 1235. Pbrobiše T a t a r i svu Ungariju, pritiraše kraja Belu к m o r u i negovu vojsku t e ž k o isikoše; ali s p o m o ć u b a n a F r a n đ i p a n a p r i d o b i T a t a r e i srićno se p o v r a t i na svoje vladane. N a 1241. Seńani veliku virnost ukazaše kraju Beli, jer vitežki pridobiše T a t a r e ú poju G r o b n i č k o m u ter ji razbiše i o k o l o pedeset i šest ijádá posikoše, od koga vrimena G r o b n i č k o poje nije ničim d o današnega d n e v a roditi« moglo. [9J I N a 1252. Š t i p a n , b a n slovinski, počeo je zidati g r a d J a b l a nac. U tó isto v r i m e k r a j Bela učini Šubiće knezove o d Bribira. 1 N a 1271. N i n o s l a v b a n o v a je ú Bosni. N a 1289. Š t i p a n N e m a n i ć , kraj od Rašije i Dalmacije, osvoji Bosnu. N a 1312. Bi za b a n a od K n i n a , Skradina i ostáli mistá M l a

din, sin bana Pavla. N a 1317- Uro«, sin Štipana Nemanića, ovó vrime kraj je slovinski bio. 1 Kačić piše i u Razgovoru i u Korab\ici konsekventno »Subich« (jamačno po Vitezoviću, u kojega je s = i).

n6

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA. (1759,)

Na 1322. Ban Mladin mnogá zla činaše ú Dalmaciji, navla stito Trogiranom i Šibeničanom, rabeći niove države i mnogu krv nepravedno prolijući. Princip posla jim na pomoć galije, ter osvojiše Omiš i Skradin, grad rečenoga bana Mladina, koga zloću isti Karlo', kraj od Ungarije, podnositi više ne mogući, u Kninu ufati ga i odvede svezana ú Ungariju. N a 1331. Velikoga kraja Uroša sin Štipan postavi u tamnicu. N a 1339.1 Fratri s. Frane dođoše ú Bosnu, kojizim ban Šti pan uzida manastir ú Mileševu. Na 1340. Štipan Nemanić osvoji svu Macedomju, Bulgariju, Romani ju i mnoge druge države ter se poče cesar zvati. Na 1354. Uros, drugi toga imena, bi učiněn krajem slovinskim. N a 1371. Ubi kraja Uroša negov nevirni tást Vukasin, koji poče na misto negovo krajevati. N a 1373. Tvrtko, kraj bosanski, sagradi Novi u Buci od Kotora. N a 1376. Udariše Turci na kraja Vukašina, koji samo tri deset ijada vojske pobi se š ńima na bojnom Kosovu, razbi vojsku tursku ter ji isiče okolo trideset ijádá izvan oriizi, kojí se ú vodi Marici utopiše. Priđoše vodu i Turke priko. vode sikoše; ali voleći sadirati s mrtvi odoru nego- žive sići, bihu od Turaka snažno na skočeni ter sramotno' natrag pobigoiše. Deset ijaď Turci posikoše, á pét iJáď voda Marica praždri. Utopi se silni vitez Ugješa, brat kraja Vukašina, koji malo prija veće od trista glava odsiče. Proždri voda i jakoga viteza Reju, rečenoga Bošnanina. Pripliva Vukasin na kónu vodu Maricu i pobiže p'riko gore, ali zaludu, jer ga po gubi negov sluga za odniti mu kolajnu i križ
1329. — Isp. ispravke štamparskih pogrješaka u R2 337.


Na 1391. Puške i prah puščeni niki fratar Nimac iznašao- je. Isto godište pode s ovoga svita kraj Tvrtko^. N a 1392. Dabiša, Štipana bana brat, kraj j.e bosanski postao. N a 1401. Umro1 je Daibiša, kraj bosanski. Tvrtkov sin na ravni krajestvo bosansko imade. Ostoja Kristić baci Tvrtkova, sina s krajestva. Ostoja vojeva je suproć Dubrovčanom i suproć Hrvoju 1 Vukiću, banu jajačkomu. N a 1403. Hrvoje Vu'kić razbio je Ugričiće i Pavla Bistena, bana rvatskoga, blizu Bihaća. ' [i°]

J Kraj Ludovik učinio je Hrvoju • vojvodom ali dukpm split skim i banom dalmatinskim i rvatskim. N a 1406. Sigismund, kraj ungarski, dođe s vojskom ú Bosnu, osvoji Srebrnicu i mnoge druge gradove i var ose po> izdaji bana Hrvoja, suproć komu se postavi SandaJ Hranić, 2 kapitan bosanski, ali od ungarske vojske bi pridobiven, ter mnoga gospoda bosanska poginuše. N a 1407. Ostoja Kristic učini mir >s krajem ungarskim i vo-. jevat poče protiva Hrvoju. • • • N a 1409. Osvojili jesu-Mlečani Travis, Paduu, Vičencu, Ve ronu, i druga .mnoga mista. N a 1412. Šibenički puk istirao je svo>je plemiće iz1 grada, ali kraj. ungarski smutjivcem činio je glave odsići. -•Na 1415. Ban Hrvoja odstupi od césara i kraja ungarskoga Sigismunda, uteče se caru i od ńega primi pomoć protiva Ostoj i, kraju bosanskomu. Gica toga nevirna dila digla se je silna vojska ungarska protiva nemu i dođe ú Bosnu, prid kojom bihu glavari Ivan, palatin aliti ban ungars'ki, Ivan Marotić, ban slovinski, i Pava ban Kupor 3 s mnogom gospodom i plemićim ungarskim i slovinskim. Ali niova bi veliká ncąriĆa, jer Hrvoja razbi i svu vojsku isiče, á gospodu, koji ne pogiboše, one ufati žive. Bana Kupora 4 ufativši živa, u volujsku kožu čini gą saski i u vodu baciti. 1 Hervoju. —< То Ы se po Kačićevoj grafici čitalo upravo »Hervoju«, no> on je cijelu biješku о Hrvoji, pa i pisane negova imena, uzeo od Vitezovića, u kojega je er = r. 2 Sandały Aranich.— Uzeto iz Vitezovićeve Kronike, pod god. 1406. (»Juprot koniuse pojtavi Sandály Hraních«) pa je griješkom u Kačića štam pano »Aranich«. 3 Ban kupor. — Vitezović pod god. 1415.: Ban Csupor. 4 Bana kupera. — Vitezović ib.: Csupora Bana.

U 8

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759-)

Na 1416. Pođe s ovoga svita veliki vojvoda Hrvoje; i kraj bosanski Ostoja, odbaci vši svoju ženu krajicu, Grubu imenom, uze ženu Hrvojinu. Gospoda i plemići bosanski ovó vrime učiniše vice, da Ostoju bace s krajevana, u komu vicu bi ubijen Pava Radjenović; a kra| Ostoja s Petrom Pavlovićem u grad tvrdi Bobovac uteče. Ali Ostoju Bošnaci baciše, a Štipana Jablanovića za kraja odabraše. Na 1443. Tvrtko Drugi, kra], bosanski, brez poroda umri; i krajeva je na misto njegovo Toma Kristić i obracen na pravu viru Isusovu od svetoga Jakova od Marke, reda s. Frane, krst sveti primi po kardinalu Karvajali. Posli negove smrti krajeva je negov sin naravni Štipan, koji od Turaka bi ubijen, i tada. posve dospi slovinsko krajevane. Ponukovane štiocu. Upisani gori događaji, koje sam izvadio, iz knigá Pavla Vitezovića, ako se ne budu slagati s imenim i godištim oli u kakvu drugomu načinu kraja slovinski, koje sam prija na svitlost dao< i koje opet prištampajem s novim pismam i nadometcim, nejmaš mi se, moj štioče, narugati ni nasmijati, jer različiti pisaoci različito kažu, i kako oni pisaše, onako' ti ja pridajem. Slidi broj cesára od naroda slovinskoga, koji u Rimu ä niki ú Carigradu sidiše i svim vladaše svitom, izvađen iz knigá Pavla Vitezovića, Tomka, Baronija, Bedekovića &c. 1. 2. 3. 4. j-I]t] 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Maksimin Bulgarin, Drinopojac. Decio, rodom iz Srima u Slavoniji, od kolina plemenita rođen. Flavio Klaudio, Slovinac Dalmatin. Aurelio' Valerio iz Srima oli, kako ; drugi oče, Dalmatin. Dioklecijan, Dalmatin. Konstancio' Kloro, Dalmatin starinom. Konstantin Veliki, u Nišu poirođen, sin Konstancija Klora. Konstantin, sin prvi Konstantina Velikoga, césara. Konstancio, sin drugi Velikoga Konstantina. Konstante, sin treći rečenoga Konstantina. Sva tri u isto vrime cesari su bili i ovi razdiliše cesarstvo na troje: Konstantina dođe na dio Špana, Franca, Olanda, Inglitera, Skocija, Ibernija


11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24.

119

i veći dio> Đermanije. — Konstanta sva Italija, Sicilija, Dal macija, Bosna, Slavonija, Ungarija, Valakija, Bulgarija, Mace d o n i a , Arbanija, sva Afrika i grčka zemlja do Carigrada. — Konstanca západe na dio Carigrad, Tartarija, sva velika i malá Asija, Sorija, Mesopotamija, Egipat i sve krajevine istočne do Persije. . . . . . . Jovijan, Slovinac, od Srima rodom. Justin, Bulgarin, Drinopojac. Justinijan Veliki, rodom Slovinac iz Rašije, netjak Justina césara. Justin mladi, Slovinac, cesar rimski i carigradski. Glicerio!, Slovinac, Dalmatin rodom. Kvintilio, Slovinac, Dalmatin rodom, a. brat rečenoga gori Klaudija. Valerijan Treći, Slovinac. Karo, starinom Slovinac. Karino, sin stariji Kara césara. Numerijan, sin drugi rečenoga Kara; svi ovi cesari su bili. Licinio, Dalmatin rodom. Julijan Apostata, unuk Konstantina Velikoga. Valentinijan Treći, Slovinac starinom. Aurelijan, od Srima rodom.

Broj papa slovinskoga naroda. Sveti Kajo papa, od kolina Dioklecijanova, Dalmatin rodom. Papa Ivan Četvrti, Dalmatin Slovinac, rodom Zadranin. Papa Sisto Peti, od Buke kotorske iz Kruševaca, Slovinac Dalmatin, kako svido'če negova pisma, koja se ú Vatikanu u Rimu nahode; ko< ne viruje, neka pođe štiti.


Slidi broj od sveti naroda slovinskoga, izvađen iz knigá u latinski jezik na svitlost postavjeni po ocu Jozepu Bedekoviću, reda s. Pavla, prvoga pustińaka 1 . Sveti

oi H к oi 1 i n a D i о к 1 e с i j a oti o v a .

Sveti Kajo, papa i mučenik, primi krunu na 296л Sveti Gabin, misnik, mučenik, brat s. Kaja, mučen na 296. Sveta Susana, cer Gabinova, di vica i mučenica na 295. Sveti Klaudio, stric Dioklecijanov, mučenik. Sveti Maksim, brat Klavdiov, mučenik. Sveta Prepedińa, žena Klavdiova, mučenica. b Sveti Aleksandro-, sin Klaudiov, mučenik. . Sveta Kutija, cer Klavdiova, mučenica. — Svi ovi krunu primaše s svetom Susanom na 295.° Sveta Serena, žena Dioklecijanova, umri na 294. Sveta Artemija, cer Dioklecijanova, mučenica na 308.

Sveti Jerolim, Dalmatin, veliki naučite} svete crkve, koji učini žestoku pokoru u spili od Betléma pak pun svetine pode na nebesa 420. d Sveti Maksimijan, otačbinom Istrijanin. e

biskup

od

Ravene, 'roda

slovinskoga,

Sveti Porfirio, Ilirik Solińanin iz Dalmacije, biskup od Gaze ú Palestini 421. f a b с d e í

Breviar. rom. Martirolog. rom. Petrus de N a t a l , lib. 7, cap. 49. Martirolog. rom. Petrus de Natalib. lib. 3, cap. 136. Petrus de Natal. Martirolog. rom. Usuard. ec. Marianus Victorius. Baron. Cornel. Martirolog. rom. Ferr. in Topographia, verbo Raven. Martirolog. rom. Menalog. Graecor. Metaphrastes.

1 Iz Bedekovićeva Natale solum s. Hieronymi (Neostadii Austriae 1752.), pars II, pag. 195—213, uzeo je Kačić također bibliografske biješke, što ih je uvrstio ispod teksta (R 2 ii—16), no postupao je pri tome vrlo površno. Očite pogrješke sam ispravio i kod iole znatnijih ispravaka spomenuo sam to u svojim bileškama, ali inače nijesam dirao u tekst Kačićevih biježaka, iako se već na prvi pogled — i bez ispoređivana s Bedekovićem — vidi, da u tekstu ima ne dostataka svake ruke. Uopće sam imena pisaca i natpise djela u Bedekovića i Kačića kontrolirao također po Hurteru: Nomenclator literarius theologiae catholicae, I i II (1903. i 1906.) i Nomenclator literarius recentioris theologiae catholicae, I i II (1892. i 1893.).


Sveti Adrijan, mučenik, sin Valerija Proba césara, rodom iz Srima ú Slavoniji. 3 ' Sveti Ciril i Metodio, biskupi i apostoli naroda slovinskoga, koji Bulgariju, Servijn, Slavoniju, Bosnu, Dalmaciju, svu Moskoviju, Poloni ju, Boemiju i Moiravijui na poznane prave vire okrenuše.13 Sveti Venancio<, mučenik, biskup od'"Solina, Dalmatin roidom;e Sveti Herma, Dalmatin, biskup od Srima.d Sveti mučenici Paulinijan, Telo, Aster, Anastasio, Mauro, Septim, Antiokijan i Kajam, Dalmatini, u Solinu mučeni. e Sveti Orso', sin kraja dalmatinskoga, koji bi putnik po svitu za pedipsane svoga tila i umri u Italiji kod grada Sabsene p u n svetine i dostojanstva.* Sveti Momtinijan, mučenik: ú Srimú. g < h Sveti Timoteo, mučenik ú Srimu. Sveti Maksim, biskup od Iûbjane, mučenik, koji pripoviđa jući u. Bribiru vinu Isusovu bi kamenovan od nevirnika na 254.' Sveti Kvirin, mučenik, .biskup od Siscina, u riku- Savu od nevirnika utopjen na 308. k Sveti Bonifacio, mučenik, biskup bosanski, ú Moskoviji radi vire i zakona pravoga mučen na 1008.l Sveti Adalbert, Dalmatin rodom, arcibiskup od Praga ú Boemi ji, mučenik."1 [13] Sveti Ivan, ispovidnik i pustińak,. sin Gosetumila, 1 kraja dal matinskoga, koji čini sveti život u p u s t i m 56 godina i pun dosto• janstva dili se s ovog svita na bo|i. n a b с d e f g h i к I m n 1 2 3

Martirolog. rom. Niceph. in Gron. Tomko de SS. Illyr. Martirolog. rom. in notis. Bar. Joan, de Pessina. Maurus Orb. de Regn. Slav. Martirolog. roni. Szentivan in Dissert, paralipomenica, catal. 75. Martirolog. rom. Joan. Tomko in Vindic. s. Felicis, pag.; 30. Martirolog. Usuardi. Szentivan loco cit. Sc Indie, ungar. sane. Boland. 6c Szentiv. cit. ас Indicia hung. sane. Nicolaus Manzol. 2 de Sane. Istriae. Joan. Tabler in Epitome chron. labacen. Mart. rom. Beda. Usuard. Szentivan. S. Petras D a m . in Vita s. Romuald. Sur. Petrus de Natal, Petrus Ribadeneira in Flore sanc, tom. 2. Mathias Bolul. 3 in Rosa bohemica. Niool. Salius in Annal. Bohem. Sürius. Tomko. ч GoJJetumila, — Bedeković, II, 200: Gojetumili. Nikolaus Mozol. — Bedeković, II, 200: Nicolaus Manzol. Mathia Bolucz. —<, Bedeković, II, 198: cum Mathia Boluleczkio.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Sveti Ladislav, ispovidnik, kraj Slavonije, Kroacije i Dalma cije, koga ,sestrá bi žena kraja Demetrija, drugačije Zvinimira. Umri na 1095. a Sveta Hema, banica od Karintije, Slovinkiáa rodom, koja posli veliké pokore i puna dobri dilá pođe s ovoga svita u.slavu nebesku na 1045.13 Sveti Adalberto, Ilirik oliti Slovinac 1 , biskup od Koma ú Italiji, koji čini sveti život i velika čudesa pák pun dostojanstva pođe ú slavu nebesku.0 Sveti Benedeto, pustińak, Slovinac Dalmatin rodom, ubijen od lupeža na ioi2. d Sveta Gunegunda, kraja ungarskoga, dalmatinskoga i hrvaskoga, imenom Bele, cer, koja od kraja srbski po ženskoj krvi izlazi, umri na 1292.6 Sveta Jelina Križarica, žena Konstancija Klora, rimskoga cé sara, a majka Velikoga Konstantina césara, koja ga u Nišu iza Bosne porodi, ä ona se rodi ú Braču, kako> mudri svidoče, oli ú Bulgariji, kako drugi oće, ä ú gradu zvanu Sofija. Oli ú Braču, oli ú Sofiji, slovinskoga je naroda i jezika. Umri ú Rimu od godina osamdeset, na 326.* Sveti mučenici Floro i Lavro, Slovinci i meštri od stinä, radi vire Isusove mučeni. g • Sveti Anastasio, ú Solinu radi vire svete posičen.h Sveta Basila, divica i velika Božija službenica, koja kod Srima u Slavoniji sveti život provodi i sveto svrši.1 Sveti Martinijan, biskup od Koma, Slovinac. Dili se na ne besa na 6zS.k a b с d e í s h i к

Laurentius Surius. Tomko. Bonfin. dec. 2, lib. 3. Adalbertus Reischart 2 ' in Breviar. histor. Carint. Valvasor in Annal. C a m . Ferdin. 3 in Ital. sac, tom. 5, col. 242. Valv. lib. 8, pag. 497. Boland. Tomko. Bonfinius ec. Joan. Long., canonic, cracov. Vading. in Annal. Min. Tomko pag. 70. Pijaćević in sua Geograph. Baron. Cornel Grasius 4 & с Martirolog. ram. Menalog. Graecor. Martirolog. ram. Usuard. Petrus de N a t a l . 1. 7, с. 88. Petrus de Natal. 1. 11, с. ult., num. 231. Ferdinand. Ughellus in Italia sacra., torn. 5. Valvasor. 1. 8, pag. 523.

1 Već počevši od bibliografske biješke uz Adalberta Ilirika (R 2 13, bik 23) poremećene su u Račića brojke biježaka; na osnovi podataka u Bedekovića, p o kojima je radio Kačić, oznake su Kačićevih biježaka u ovom izdanu ispravlene. 2 Reiskar. — Bedeković, II, 201: Reijchart. 3 Ferdin. —• Bedeković, II, 201: Ferdinand Ughelus. 4 Grajus. — Bedeković, II, 202: Grajius.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (17 59.)

Sveti Marin, dijakon i pustińak, rodom Dalmatin iz grada Raba. Poleti u slavu nebesku na 257. 3 Sveti Niceta, mučenik, Slovinac, ú Bulgariji od nevirnoga kraja Atanarika mučen, i na vatri izgoren na 40т. 1 Sveti Salomun, kraj ungarski, pustińak, koga se rilo nahodí u Po'li u Istiriji čilo. Umri u pustini'na 1077.15 Sveti Petronio, biskup boloński, Slovinac rodom, od krvi Konstanci ja, rimskoga césara. Dili se u slavu nebesku na 425.° [4] Sveta Placidija, divica, cer Valentinijana Trećega, rimskoga césara, od jezika i naroda slovinskoga. Bi uf aćena od Genserika, kraja vandalskoga, i ú Afriku s materom Eudoksijom i s sestrom 'Eudoeijoni povedena, koja divičanstvo uzdrža i udaju odbaci čineći sveti život i pokoru čudnovatu; ú Veroni pođe s ovoga svita u slavu nebesku. d Sveta Cirila, divica i mučenica, cer Deci ja césara, Slovinca» i svete Trifoinije ceisarice. Bi imučena ú Rimu na 270. 6 Sveta Natolija, žena svetoga Adrijana mučenika, rodom iz Srima u Slavoniji. 1 Sveti Bubijan, Slovinac iz Siscina, biskup od Koma ú Italiji, koji pun svetine i dobri dila pode na nebesa na 591.* Sveti Antun, monak i pustińak, rodom iz Slavonije među Dunajem i Dravom. Čini puno godina sveti.život u pustim, od Ita lije skrovito, da za ńega znati ne mogáše niko do smrti negove.^ Sveti Savo, biskup od srbské zemje, sin kraja Nemanića, učini pokoru žestoku i umri na 1250.1 a Martirolog. rom. Ferr. in Topograph. Petrus de Natal, in ejus vita.. Baron, in notis ec. Marulusi 1. 4, cap. 5. b Inchof f er in Annal. eccl. hung. Manzol. in Descript. Istriae. с Petrus de Natal. 1. 9, с. го. Mart. rom. Genadius. Ado* in Chron. đ 'Martirolog. rom. Tomko. Petrus de Natal. Ferner, in Topograph, e Mart. rom. Tomko. Usuard. Petrus de Natal. 1. 9, с. 118. f Mart. rom. Petrus de Natal, lib. г, с. i8. s Ughell. tom. 5. Italiae sacrae. Valvas. 1. 8, pag. 567, Vitezović in Chronv croat. h Cluverius in Introduc. Geograph. 1. 4, с. i. i Tomko in Reg. fecund, illyricae sanot. Bombar. pag. 211. 1 Brojka (31) uz sv. Nicetu u R2 upućuje na posve krivu bibliografsku bljesku; uputu na biêšku sam uopće ispustio, jer je i u Kačića pometńom ispu' štena bibliografija, što ju je uz toga sveca zabiježio Bedeković.


Slidi broj od blaženi naroda slovinskoga. Blažena Margarita divica, cer kraja Bele, rođena u Klisu u Dalmaciji, koja učini pokoru veliku- i dili se s ovog svita na 1270 januara na i8. a Blaženi Karlo Csaky, Demetrija, bana slovinskoga, sin, reda svetoga Dominika. Čini sveti život puno vrimena pak se dili u slavu nebesku na 1337 januara na ij.h Blaženi pét mučenika reda svetoga Frane, ú Vidinu, gradu bulgarskomu, mučeni od šisimatika. aliti smutjiváca na 1369.° Blažena Gertruda divica, cer kraja Bele i Jeline, cere Uroša, kraja slovinskoga i srbskoga.d Blaženi Mauricio Csaky;, reda sv. Dominika, sin bana Deme trija, koji za veće pedipsańe svoga tila učini veliku pokoru. e Blaženi kraj Vladimir, mučen od Bułgara. f Blaženi Jakov, Ilirik, reda s. Frane, koga tik> i sada se na hodí cilo. g Blaženi Zagreba.11

Agustin

Gazot

aliti Kasat iz Trogira, biskup od

j[rj] Slidi broj veliki sluga Božiji od našega slavnoga jezika i naroda, koje premda crkva sveta nije metnula ú broj sveti ni blaženi, da se općenito i očito štuju od bogojubm, poznaje jí za velike sluge Božije ú raju medu svetim i blaženim. Veliki sluga Božiji Domick>, biskup carigradski, brat Proba césara, Slovinana, rodom, iz Srima ú Slavoniji. Pode s; ovog svita na 1 boji 3o8.j a Sigismund Ferr. Hist. prov. hung. ord. Praed. Tomkoi in Fecund, sanct. illyricae. b Sigis. Ferr. loco cit. Pater Tim. in Synopsi chron. с Vading in Annal. Min. Pater Tim. in Imagine Hung, d Ladiskus Turoezy in Compend. H u n g . lib. 2, num. 11. e Sigismund. Ferr. Tomko ее. Bedeković. í Tomko, Joseph. Bedeković. s Ex Chron. Min. Bedeković ее. ft Tomko, Bedek. i Martirolog. rom. Tomko in Vita sancti Metrophani. * in.


Bogojubni sluga Božiji. Probo, biskup carigradski, césara Proba, sinovac, rodom iz Srima od Slavonije. Umri n a ^ i ^ 2 1 Velečasni sluga Božiji Petar Ilirik, svete crkve kardenal. Cvatiše ú svetim na 423.15 Veliki sluga Božiji Glicerio, cesar, Dalmatin rodom, koji pod Valentini janom ces arom bi kolunea, á. po hotińu vojske rimske b£ učiněn cesar na 473; ali posli godišta negova vladana bi od Julija Marcelina Rimjanina s pristoja dignut i biskup od Solina učinert na 474. Čini svet život i sveto1 umri. c Pravovirni sluga Božiji Miovio-, kra} bułgarski, rečeni Bogor. Ovi odbaci svitovne vladane, učini se redovnik monak, čini sveti ž i v o t i pode g Bogu uživati negovo lice.d Bogojubni sluga Božji fra Agustin od Olova iz Bosne, parok,. u Iloku od države srimske mučen od Turakä. Veliki sluga Božji fra Anđeo od Verbose1 u Bosni, koji učini veliku pokoru i čudnovati život. Negovo se tilo i sada nahodi ú Fojnici cilo. e Veliki sluga Božji Monaldo, Dalmatin, mučenik, reda s. F r a n c Podnese muku na 1332.* Veliki sluga Božji fra Grgur, Dalmatin iz Trogira, reda s. Frane, od êretika posicen na 1370.2 Vazda virmi sluga Božiji fra Nikola, Dalmatin iz Šibenika,, reda s. Frane, od Turaka posičen u Jerusolimu na 1389.11 Sluga bogo'Jubni Petar od Slankamena, reda s. Pavla, prvoga pustińaka, koji cvatiše ú svetini na 1490.' a b с d e í g h i

T o m k o cit. Niceph. 1. 8. Hist. Joan. Maran in Thesaur. paroch., 1. 1. Pianpin. Lib. de veterib. monumentTomko in Vindic. s. Felicis, pag. 9. Szentivan cit. Lucius in Catal. episc. Pagius in Critica ad Baron. Graveson in Hist. eccl. torn. 3, pag. 135. Ex Chron. Min. Bagat. part. 2, 1. 6, c. 3. Spondan. in Auctario ad Annal. Baronii. Arturus in Mart, franc. Ex Annal. franc. Tomas Bozius De sign. eccl. 1. 7, cap. 27. Ex Hist, franc. Annal. ord. ejusdem.

1 Verboje. — Fra Anđeo Zvizdović (f 1498.) zove se u latinskim spisima, »ab Herbosa« ili »a Verbosa«. Ispor. Feřmengin, Acta Bosnae (Mon. speet. histX X I I I , . 559) i Božitković, Kritički ispit-,bosanskih vikara, i provincijala (Beo grad 1935.), str. 22, 29, 30 i 34.

I 2

6

R A Z G O V O R U G O D N I N A R O D A S L O V I N S K O G A (1759-)

Veliki sluga Božji Toimáf Bákač, 1 : arcibiskup od Strogona i kardenal svete crkve rimske, roden ú doáoj Slavoniji ú mistu zvanu Erdod, u knežiji valpovskoj. Pode s ovoga svita na boji na 1517-* Velečasni sluga Božiji Jure Draskovic, biskup zagrebski, posli Í[i6] arcibisjkup od Kolača i kardenal svete crkve. Pun dobrote i svetme poleti ú slavu nebesku na 1588.b Veliki sluga-Božiji1 Ludovik Velaky, biskup vesprimijenski. Od kolina stari báná srimski poroden, ä posičen od heretika na 1605.° Pravovirni sluga Božiji Nikola Mikalić, rodom iz Siscina, bi skup najpri zagrebski, pak varadinski. Bi mučen od heretika na i6io.d Veliki sluga Božiji Marko Krizin, u hrvatskoj zemji rođen, á od heretika mučen na 1619.e Veliki sluga Božiji Petar Domitrovié, biskup zagrebski, bra neći i pripovidajući zakon Božiji Ы od zločinaca utopljen u jednu jarugu na 1628.* Pravovirni sluga Božiji Ivan Keglević, reda s. Pavla, prvoga pustińaka, Dili se na nebesa pun dostojanstva na 1654.2 Veliki sluga Božiji Nikola Ratkaj, Hrvačanin, reda Družbe Isusove, od Indija misionar. Dili se s ovoga svita pun dostojanstva na boji na i66i.h Mnogoslavni sluga Božiji Ivan Ratkaj, reda Družbe Isusove, misionar apostolski ú Americi, otrovan od nevirnika na 1680.1 Mnogoslavni sluga Božji Martin Borković, Hrvat, reda s. Pavla, prvoga pustińaka; najpri. biskup zagrebski, pak arcibiskup od Kolača, čini pokorni život i priminu na i6$y.k Veliki, sluga Božji fra Grgur Jakšić, 2 reda s. Frane, od Tu raka zaradi vire svete posičen u Srimu na 1693.1 a b с đ e f g h i к 1 1

De eo Purpura pannonica, Vitezović in Chron. croat. Pater Timon in Purpura pannonica. Pater Franc. Kazy in Hist. Hung. De eo auctor libri, cui tit. Propugnaculum reipub. christianae in Hung. Ladisl. Turoczy in Gompend. Hung. num. 184. Szentivan catal. 75;. Ratkaj. Georg. Patacie in Gloria collegii bonon. Annal. ord. ejusdem. Ex relatione Patrům Lusitanor. Soci or. Jesu. De eo liber, cui tit. Undeni graecenses academici suo sanguine purpurati. Reverend. Dorn. Thomas Kovačević, can. zagrab., in opere de Episc, zagrab. Marän. in Thesaur. paroch. pag. 478.

Balsas. — Bedeković, II, 212: Bacocius (alias Bakacs). Jakxich. — Iako Kačić redovno takoi piše (R 2 188, 288; Kor. 391, 455), svakako je to poznato prezime Jakšić (isp. Lekxich, R 2 280, i Vukxich, R? 259). Isp. u Bedekovića II, 213: Jaksich. 2

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i 7 5 9 .)

Ы Versi césara Konstantina Velikoga i negove majke svete Jeline Križarice. Ako nisi znao do sad, car Konstantin gdi se rodi, stanovito znaćeš od sad, da s' u Nišu ovó zgodi.

kako mudri to nás uče Tomko, Baron, Ferario, i ostali još ne muče, , Kornelio ni Grasio,

Ü krajestvu slovinskomu blizu Bosne od istoka Bog darova puku svomu vladaoca pr'ivisoka. Otac mu se Klor o zvaše, cesar rimski plemeniti, od Klaudija izlazaše tafki vitez rabreniti, Dalmatina Ilirika i rimskoga još césara, koji bis-e čast i dika, slavnog puka srića stará.

5

IO

*5

kojim virovati, jer svak ovi Judi

imaš temejito što ti kažu, znade stanovito,* da ne lažu.

3°

35

Sveta Jele brez pristanka svoje tilo pedipsaše, od večera ter do danka gorke suze prolivaše. 4° Plače muku Božjeg sina, u srcu se svomu boli Jele, majka Konstantina, vele vruće Boga moli,

• &

A Jelina Konstantina od Rimjana zlatno pero

Križanca majka biše, cesarica, kako piše.

2

°

Za tu svrhu iđe ona u istočne strane gori do Golgote i Siona, •da za n pita i da zbori,

Rodom kažu Bulgarkińa, ú Sofiji odgojena, drugi, da je Slovinikina usrid Brača porođena. >7]

Oli Bračka, ol Bulgarka, kolina je visokoga, bit ne može to privarka, naroda je slovinskoga,

da joj kaže, gdi bijaše 45 od Žudila križ sakriven, u tamnosti koji stase crnom zem|om vas pokriven.

25

kako bi se križ našao od Žudila sakriveni i na svitlost izašao jablan rajski i zeleni.

5°

И

I28


N a vrh gore Kalvarije vele žejno kada dođe, gdi bi propet sin Marije, teška bolest na ńu dođe.

z drveta si ponorio u paklenu doli jamu. ^0

Kada zemju Jubit poče, gdi Gospodin propet biše, same joj se suze toče, od žalosti jedva diše. Kada li se bise sita pokornica naplakala, od svakoga pita svita, križ kako bi izkopala. Lucifera kune, kara, koji ga je zakopao, veli nemu: »Zmijo stara, od Boga si vas odpao 1 sakrio kopje bojno*, s kojim ti je probodeno srce tvrdo i otrovno, ji dovito i pakleno. Zaludu, si,« nemu řece, »ti pakleni о vojvoda, križ zakopa, iz kog teče plemenitá rajska voda, "

65

7°

1

JVarsu.

Po ženi si privario najprvoga ti čovika i vas narod oborio, cineć da mu nije lika. Žena će te i dobiti, svu skončati tvoju snagu, i svak će se začuditi, što se zgodi takom vragu.«

95

IO

°

Govorene kad to svrši,1 zapovidi, da se kopa. tvrda zemja i izvrši ńe odluka, ter izkopá 75 križ Isusov vele težki, u tamnosti koji stase, i Davidov mač vitežki, s kojim glave odsicaše 8

°

kada će ga pokornica naći Jele Slovinkina, sasvim da je i grišnica,; Dalmatinska i Bračkina. Z drveta si privario jadnu Evu, našu mamu,

S ńega ti je odsičena ta ohola glava tvoja i sva sila satrvena, vira ti je tvrda moja.

85

10$

Golijatu velikomu II0, i negovim još vojnikom, Luciferu oholomu sa svim svojim našli dnikom. Junaci se tad vitežki svi podniŠe kopajući, jér nađoše križ pritežki fale Bogu uzdajući.

IX

5


^9

N a ruke ga zejno primi sveta Jele Križarica, od veseja ter zanimi svega svita cesarica.

Sakrit mi se ne ćeš više ni u zemju ni u goru, jer ću tebe čuvat lipše u mojemu bilu dvoru.

Grli ńega i celiva, 1 gorko plače i uzdiše, groznim suzam áeg oblivá, ne more se reći više.

Neka resteš ú visinu, suzam ću te podívati; govorim ti svu istinu, već ú zem}i ne ć spavati.

Malo posli progovara Isusova naslidnica ter se s križem razgovara priveliká pokojnica: »Rajsko' cafolo, živa žejo, za t o b o n sam izčeznula,

125

x

3°

о krvava ti postejo, ištuć tebe uvenula.

140

Ü bostanu srca svoga usadiće Jele tebe, n a tebi će r a d i Boga Križarica p r o p e t sebe.«

Sve izvrši, što god reče, 14$ slavna majka Konstantina; Vikovičnu slavu steče po milosti Božjeg sina.

Ex colectaneis Reverendissimi Domini Simeonis Benigní, Episcopi Modrusiensis, qui habuit orationem in sexta sessione Concilii Lateranensis sub Leone Decimo anno 1513., evincitur, s. Haelenam, Constantini Magni matrem, e Bretanide, Dalmatiae in mari Illirieo insula, quam nunc Bratiam vocamus, oirtarn esse, quod tabularium 2 Salonit'anae Ecclesiae documentis ostendit.

• [4-] Pisma od četiri sveta imeńaka. Vesele se svita banovine i po svitu visoke planine, sve pustině i gore zelene, svako cvitje, ružice rumene.

135

Rodiše se četiri jednaka A istoku sveta imeńaka, koji sjaju lipše neg danica, žarko sunce oli priodnica.

1 celiva. — Tako je u Kačića još na nekoliko- mjesta (R1 209,, R2 36, 37, 93, 96, 315), bez šumne pametnom mj. c. 2 Tabulorum. Stari pisci hrvatski. XXVII. 9


Jedan biše cvitak kalopere, l po imenu Savo kaluđere, ? svetac Božji od Kalcedonije, Palestine i od Sidonije,

Neznabožei podnit ne moga hu, već prid sucem ńega osvađahu, da ne sluša riči césarové, da ne štuje negove bogove.

ogledalo misniká i djaka, • slava, dika svetih pustińaka, jere svoje tílo pedipsaše *5 i pokore žestoke činaše/-

Kada ji je sudac razumio, 45 na muke je Savu postavio, žeže ńega ogńenim plamenom, a bije ga bičim i kamenom.

Ter posveti gore i planine i pustině ravne Palestine Boga moleć, suze prolijući, travu jiduć, a vodu pijući. 2 °

Kazań pakla oni uzvariše, ter u ńega Savu postaviše; 5° svetac Božji u paklu se vari, ali za to ništa i ne mari.

Drugi bise Savo kaluđere, koji suzam svoje Usce pere, slovinskoga roda i plemena, al podavno ń stara vrimena.

Sedamdeset tada nevirnika dobi krunu sveti mučenika kapetana Savu gledajući, 55 di po kaznu šćta pivajući.

Tešku Savo pokoru činaše, 25 nevirnike često obraćaše; muku podni pripovidajući, neznabožee g Bogu okrećući.

Neznabožei, koji to gledahu, jutim bičim Savu udarahu; posli nego ńega izmučiše, 6o ú Tever ga riku utopiše.

Atanarik kra} nevirni biše, kada Savu težko izmučiše, 3° u riku mu utopiše tilo; branec Boga sve je ovó bilo.

Četvrti je ruža izabrana od kolina Nemanić Štipana, slovinskoga kraja i césara, od istočni strana gospodara,

Treći biše Sava kapetane, od vojnika denerale bane, koji zakon Božiji branaše, 35 kad u Rimu gradu pribivaše.

po imenu kaluđere Sava, 65 kruna, dika, poštene i slava slovinskoga puka i naroda, pustińaka kriposni vojvoda,

Tad ú Rimu neznabožei stahu ter krstjane težko progońahu, sveti Savo ńima pripovidá [i< i brez straha viru izpovida. 4°

koji pocé jubit Gospodina mlado dite od malo godina/ 7° pokazuje pokorno zlameńe, tlači biser i drago kamene.


Svlači Savo sa zlatom ajine, kaluđerske oblači mantije i ostavja starca babu svoga 75 rad Jubavi Boga velikoga. Tere biži ú luge zelene, neka nemu bilo lišce vené travu jiduć, ladnu vodu pijuć, težkim bičim svoje tilo bijuć. 8 o Zemja Savi prostirač bijaše, a vedrim se nebom pokrivaše, Boga moli, nigda ne pristaje, svomu tilu pokoja ne daje. Vesele se dubrave jordanske 8 j i ostale pustine izvanske gledajući Ivu Krstiteja, kako fali svoga Stvoriteja. Raduje se još i Gora sveta — kazat pravo niko mi ne smeta — 9° gledajući Savu pokornika, Nemanića Božjeg svećenika, kako plače i suze proliva, na pokoru grišnike doziva; u pustim kano sunce sjaje, 95 dobar izgled pokornikom daje. Malo vrime postajalo' biše, za biskupa Savu učiniše; posveti ga grčki patrijarka — viruj, pobre, ovó nije čarka — IO ° po naredbi pape velikoga, svega svita oca duhovnoga,

komu Grci podložni bijahu, za glavara tada poznavahu. Svoju oblast Savi pokloniše ю$ i državu srbsku podložiše, : da obraća i kara grišnike, focijane i sve nevirnike. Savo drugi Ilija bijaše, Jubav Božja u nemu goraše; I I 0 na pokoru svakoga dozivje, zle proklińe, dobre blagosivje. Zakon brani, puku propovidä, viru svetu Savo izpovida. Kada svaka izpunio biše, IX5 starešine koja narediše, skide z glave mitru od bisera, — ah moj Bože, čudna kaluđera, — svuče sebe vladičke ajine pak pobiže gori ú planine. I 2 ° On ostavi svoje bile dvore po pustinám ter čini рокоте, suze roni, plače brez pristanka od večera ter do bila danka. Kada li se naplakao biše, 125 nebesa se nemu otvoriše: Bog mu daje krunu od blažen stva i pristoje svojega krajestva. Mileševo' manastir se zvaše, gdi svetoga Savu ukopaše. I 3° Poče činit veliká čudesa, kad. mu duša pode na nebesa.


[R1

Savino se ne razpada tilo, nego posta puno godin' čilo-, i stalo bi do sudńega danka, x35 svega svita zbora i sastanka,

daudaré slobodno na Turke 145 i junašké okrvave ruke pod barjakom Save pokornika, Nemanića Božjeg svećenika.

ali Božji nevirnici Turci smamiše se gore nego vuci, svetogrđe težko učiniše, sveto tilo na vatru baciše. 4 °

Vitežki se oni podnesoše, sto ijádá glává odsikoše, ij° osvetiše Nemanića tilo, koje skoro bise izgorilo.

Brzo se je Savo* osvetio i desnicu svoju posvetio, jer podiže ter do malo* dana Karavlaha i Karabogdana,

Rad čudesa kaluđera Save slovinské ga sve države slave, a najveće ercega Štipana, *5$ svetog Save banovina zvana.

Slide kraji slavni oliti sldvinski.1

U isto vrime, u koje_ svetom crkvom vladaše papa Gelasio, a iztočnim stranám cesar Anastasio, dili se iz gorńih strana od [20J sivera neiz|brojeno mnoštvo- naroda slavnoga, slovinskoga oliti iliričkoga (ovako- se ovi narod tada zovi jaše), vládán od dva sina kraja Svevlada, to- jest od Totila oliti Totija i Ostroila. Ovi narod slavni biše se toliko uzmnožao' u rečenim stranám, da jih više gome zemje podnositi ne mogaju, i zato как ono vruci vodeni, kada sa svih strana udare, potapaju poja, sela i gradove, tako ovi narod nagli, udarivši u ravnu Ungariju, svu je u malo dana pritište, osvoji i pod oblast svoju podloži. Ma ni u tomu krajestvu 2 niova náglost smiriti se ne može, nego' hoti napridovati i boju sriču iskati. Uze dakle Totila polovicu vojske slovinské, s kojom se dili put Italije, [R'iJ u koju kada dođe, svu je brez nikakva milosrđa popali, ] porobi i 1 Ovdje počine i ide do str. 89 u Razgovoru od g. 1759. (R2) tekst, koji se gotovo posve slaže s tekstom, što se u izdanu Razgovora od g. 1756. (R 1 ) nalazi na str. 13 do 207 i 221 do 224. Isto sei tako' tekst u R 1 , str. 225 do 240, slaže uz male razlike s R 2 , str. 187 doi 191. Sve je to u ovom izdanu štampano samo jednoć ovdje prema tekstu R 2 , a u bijeskama su ispod teksta pobi]ežene varijante izdana R 1 , mo nijesu uzete u obzir razlike u biježenu naglasaka niti razlike u pisanu, koje nemaju značena za Kačićev jezik i izgovor (prema tome nijesam u bijeskama iznosio' niti razlika u biježenu- glasa h.,. kojega Kačić uopće nije izgovarao; opravdano h se u R 2 biježi nešto češće nego u R 1 , gdje se više ispušta ili zamjenjuje slovom ;, n. pr. i u 3. 1. plur. imperf.: .progogniaju, biju, vladaiu). Paginacija prvoga izdana Razgovora zabiježena je uz tekst sa strane tako, da je uz brojeve stavjena oznaka »R 1 «. 2 R 2 : Kragliestvu. — R 1 Kraglieustvu.


učini zla, koja se izreći ne mogu, prolivši mnogu krv krstjansku i razorivši mnoge gradove do temeja; i ovo su oni'Goti, od koji La r tini cesto beside niovu opačinu kazivajući. Ali krv od ni u Italiji prolivena ne bi zadovojna za ugasiti žeđu niovu, nego se diliše iz Italije u Siciliju, u komu kraj-estvu običajna zla čineći opaki život svrši. Ostroilo' z drugom vojskom otiđe u Dalmaciju, koju u malo vrimena osvoji, i kraj* dalmatinski hoti se zvati. Ostroilo, kraj slovinski I. na 492 oli, kako drugi hoće, na 541. 1 Osvojivši Ostroilo Slavoniju, Liku, Krbavu, Bosnu, Dalmaciju donu i gorńu do Macedonije, okruni se za kraja od rečeni država, po stavivši pristoje svoje u Diokleji, i za uzveličati i raširiti krajestvo svoje, svu vojsku, koju sobom imadiše, pridade ú ruke sina svoga Svevlada, da š nome otiđe u iztočne strane i da pod negovu oblast podloži okolo stojeće države. Ma dilivŠi se Svevlad iz Dalmacije s vojskom, udari na negova oca Ostroila vojska césara carigrad skoga iznenada, 2 koga našavši brez pomoćnika pogubiše, Dalmaciju porobiše, sva 3 mista po Dalmaciji osvoj iše. Svevlad, kraf slovinski II. N a 550.4 Kako razumi Svevlad smrt oca svoga Ostroila i sva ona, koja mu biše césarova vojska učinila, veoma se raztuži, a još veće rasrdi, pak s velikoim hitrostju i naglostju-uputi se s vojskom put Dalmacije za osvetiti svoga babu. Ali césarova vojska, znajući jakost, kripost 5 naroda slavnoga, 'dočekat ga né smide, nego pobiže brez obzira, ostavivši sva ona mista, koja biju osvojili. Ne našavši dakle Svevlad nikoga, ko> bi mu na put izaša, priuze sva mista brez boja. Posli toga side na pristoju oca svoga u gradu, koji se zove Piokleja, u državi prevalitamskoj, gdi pristoje kraja dalma tinski biše. Krajeva posli smrti oca svoga dvanajest godišta u sve vrime od vladana s Grčim boj bijući. 1 2 3 4 5

R1 nema »na 492 . . . . na 541.« Iza »iznenada« ima R 1 : prid ko[15]jom biše Narsete, grčki đenera. R2: sva. — R 1 : i sva. R 1 nema »na 550«. l R 2 : kripojt. — R 1 : i Kripost.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) ] [R'ie]

Sélimir, kraj slovinski III. N a 5Si, 1

Okruni se za kraja dalmatinskoga Selimir, sin rečenoga kraja Svevlada, koji, premda svitlosti svete vire nejmadiše, bi nadaren množim naravnim kripostimam, to jest poniznostju, koja ga činaše od svakoga biti pojubjena, milosrđem, koje ukazivaše ne samo svo jim neznabožcem, dali jošter i krstjanom, koje neznabožci progońahu, zašto ji čini doći u svoje domove i mista, iz koji biju iztirani od negova oca, dida i šukundida, koju kripoist podijivaše go spodaru i sluzi, bogatu i siromahu jednako-, brez nikakva mita ni hatora. Prinese svoje pristoje iz Diokleje u grad Skadar. 2 Krajeva u Dalmaciji dvadeset, godina pak pode s ovoga svita od svoji pod ložnika obžajen puno. Vladan, kra} slovinski IV. Na 582.3 Posli smrti kraja Selimira gospoda slovinská okruniše za ,]J kraja negova sina Vladana, koji u dobroti, poniznosti, pravdi i Jubezniristvu nadađe oca svoga Selimira pravdu svakomu čineći, siromahe pomagajući i Jubeći svoje podložnike, koga dobrota bi po svim državám razglasena, i tako mnotgi inostranci čuvši negovu dobrotu (kakono Bulgari, koji biu od istoga jezika, ma ne od istoga krajestva) svoja mista ostaviše i pod negovo' se kriloi utekoše. Ovi kraj prinese svoje pristoje u Solin, koji grad u stara vrimena biše toliko lip i velik, da se ne stiđau чх nemu cesari rimski pribi vati. Vladajući dakle Vladan s krajestvom slovinskim mnogo go dina u miru, ostavi krajestvo svomu sinu, koji slidi.

Radimir, kraj slovinski V. Na 63 9.4 Premda prošasti kraji slovinski bijahu osvojili svu Dalmaciju do mora, ništa ne mańe nike gradove oko mora, kakono Zadar, 1 R 2 : SELIMYY KRAGL Slovinski I I I . N a 562. — R 1 : S E L I M Y T KRA GL Slovinski III. — Daje se krajevo ime u R 1 i R 2 piše: Selimyr, Selimiir ili Selimijr. 2 R 2 : iz Dioklé u graad S'kadar. — R 1 : iz Diokleje u graad Scutari, oli jer bijsce od Diokleje. 3 R 1 nema »Na 582«. 4 R 1 nema »Na 639«.


Šibenik, Trogir, Split i druge po škojim, koji bihu césaru rim skom1 podložni, osvojili još ne biu, dok na svit ne izađe Radimir, [RisJkoji od2 svoga ditinstva biše začeo u svomu opajkomu srcu uzeti rečene gradove i progoniti'krstjane, koji u nimam staju. Stupivši dakle Radimir na vládané slovinsko, dade naredbu banim i knezovim po svojim državám, 3 da sakupe vojsku silnu i da uzimju re čene gradove krstjanske i da ne proste staru ni mladu, koji se bude krstjanin zvati. Ova prokletá naredba bi od bana brzo1 izpuńena, jer sakupivši vojsku neizbrojenu udariše na rečene gradove, koji, premda se vjetežki 4 braniše, sa svim tizim tolikoj sili ubránit se ne mogoše, nego jedan po jedan bi od Radimira osvojen na silu od vojnika negovi, koji kakono vuci, kad udare na jańce, sve krstjane, koje u gradovim nahođaju, nemilo kolahu i svakim mukam mu[22] čahu, gradove razoriše, a crkve i paláce popališe. | Mnogi krstjani za uteći progonstvo niovo: pobigoše u spile planinske, u kojizim pateći strah, glad i žeđu pomriše; a druzi pobigoše u Italiju za saranit i svoj život i viru katoličansku. Mnoge žive pofatavši za suzne obratiše, čineći od ni svaku nepodobštinu, tako da jim boje biše poginuti nego* u ńiovo> wužanstvo upasti, premda biju od istoga [R^Jna-roda i jezika. U to vrime potribnó vladaše svetom crkvom | papa Ivan Četvrti, Dalmatin rodom. Ovi imade veliko> milosrđe svrhu svojizi paizana, i tako, otvorivši aznu svete crkve, izkúpi sve suzne, koji se u ruku ovizi neznabožaca nahođaju, primi i namisti one, koji po svitu bižahu. Posli smrti ovoga kraja prokletoga krajevaše četiri od istoga kolina, sve opačiji jedan od drugoga, i zaradi zloće niove kńige,ove, s kojim se služim, niovi imena ne meću,-nego meću ime petoga, koji slidi; oli biše od istoga plemena oli od dru goga, znati se istinito ne more. Svetimir, kraj slovinski VI. Na 720. 5 Svetimir oli, kako' druzi oće, Zvonimir, stupivši na vladane slovinsko', ne kti u zlu naslidovat kraje prošaste, zašto tihóst i dobrota, koja š ńime restíše, čini gą pravo^ dilovati, podložnike, 1

R 2 : Rimskom. — R 1 : Rimskomu. R 2 : od. — R 1 : joJ"c od. 3 R 2 : Kezovim po Jvoiim darxavam. — R1: Kgnezovim pojvoijm darjta- vam Jvjim. 4 R 2 : vietexki. — R1: vietxki. 5 R 1 nema »Na 720«. 2

!36


toliko krstjane koliko, svoje neznabošce, Jubiti i pravdu svakomu činiti. I tako u vrime negovoi krstjani, koji se biju po- planinám, dubravam i spiłam razbigli, počeše iz jama izlaziti, koje kra} ovi П*ЛоЗ primi, pomilova i dade jim svoja mista, zem|Je i kuće, da mogu slobodno stati i svoj zakon obsluživati. U vrime kraja ovoga hoti milosrđe Božije pogledati na ovi narod zaslipjeni i u neznaboštvu otvrdnuti, otvorivši niove oči, da vide svitlost vire pravé, nadanuvši mudroga Konstantina oliti Cirila, sina Leona Carigrađanina, da pođe u Bulgariju i da slovinskomu narodu pripovida zakon Božiji. Ovi dakle, došavši u Bulgariju, obrati na svetu viru veći dio- puka bulgarskoga; posli toga zazvan bi od pape, da u Rim dođe, i tako- putujući к Rimu vajadiše da priđe priko Dalmacije. Tako hoti Bog milostivi, neka slovinski narod i ú Dalmaciji poznáde i primi zakon Isukrstov, kako i primi po pripovidanu Cirila naučnoga, kóga riči toliko kriposne biju, da u malo1 vrimena ovi otvrdnuti u nevirnosti narod poznade put od spasena. Pače od istoga kraja bi primjen lipo i poštovan, koga sin Budimir po- hotińu otca svoga primi sveto krštene i bi na krštenu zazvan Svetopelek, to jest »dite svétoi«. Je li se pak krstio' otac negov Svetimir, nije li, ne zna se temejito. Posli toga mudri Ciril prinese u slo vinski jezik sve Pismo sveto staroga i novoga zakona, s kojim se i 1 [R 2d danas | redovnici slovinskoga jezika služe. I pošavši do nikoliko vrimena kraj Svetimir oliti Zvonimir s ovoga svita, na pristoje negovo uzađe Budimir, kra} slovinski VII. Na 756.1 Obracené srićno na viru svetu kraja Budimira i negovi pod ložnika uzroková veliko1 veseje svemu krstjanluku, navlastito Otcu papi, koji s Cirilom 2 posla tri vrsna kardinala, tó jest mudroga [23] Onorija i J dva druga, da ga utvrde ú zakonu Božijemu, da se s ńime poraduju i da ga po običaju rimskomu posvete i okrune. Došavši dakle tri rečena kardinala ú Diokleju, gdi ovoga kraja pristoje biše, a drugi govore, u Dalmu, koje se misto> sada Duvno zove, ne more se izreći, s kojim vesejem ńih kraj Budimir pričeka, 1

R 1 nema »Na 756«. R 2 :,otzu Babi, koij s' Cirillom. — R1: Svetomu Otczu Papi, koj s' receniim Cirillom. 2

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) '

137

s kakvim li posteńem u grad uvede, u komu grádu bi od ńi po svećen i poi običaju latinskomu za kraja okruńen. Posli nego mu kazaše nauk krstjanski, posvetiše dva arcibiskupa i mnoge biskupe Aimam/ podložne. Jednomu zabiližiše pristoje u Solinu, a drugomu u ГКЛг] Diokleji. Solinskomu pođložiše bi (skupe od Splita, Trogira, Skra dina, Zadra, Nina; Raba, Ošera i Veje; a drokletanskomu bihu podložni biskupi od Antivara, Budve, Kotora, Dulcińa, Svačija, Skutari, Drivašta, Poleta, Sorbija, Bosonija, Tribina i Zakulmija. I svršivši dakle sva ova, rečeni kardinali vratise u Rim, ostavivši mudroga Cirila i š ńime mnoge redovnike, koji imadihu po svim državám slovinskim hoditi, pripovidati i nauk krstjanski novim krst Janom kazivati. Kraj Buđ'imir! razđili krajesYvo slovinsko u mnoge države oliti banovine, u koje postavi bane od svoga kolina, da namisto kra|a vladaju i arače primaju. Krajeva četrdeset godišta i četiri miseca pak pun, dostojanstva pode s ovoga svita na boji. Svetolik, kraj slovinski VIII. Na ууб.1 Posli smrti kraja Boidimira bi' od dvá arcibiskupa i od bi skupa dalmatinski okruńen u Diokleji Svetolik, sin negov. I ovi pod krunom ne kti se ponositi ni holiti i u izpraznoj slavi pono-П*Лз1 siti,2 nego kakono pravi naslidnik poniznojga Isusa ukaza se miran, krotak i ponizan na ta način, da od svakoga bi pofajen, štovan i - pojubjen, jer svakoga milovaše, pravdu činaše, nevojne i uboge pomagaše za najveće. Sagradi mnoge manastire, u kojizim redovnici faijahu Boga i krstjanom novim pripovidahu. Živi pod! krunom dvanajest godina pak pođe s ovoga svita krajevati na nebesim, ostavivši krunu svitovmj svomu sinu, koji slidi. Vladislav Г., kraj slovinski IX. Na 808.3 Od zli rođitija mnogokrat se porađaju dobri, a od dobri zli, kako se u kraju ovomu vidi, koji, premda ođ dobra otca biše rođen, ništa ne mańe u zloći nadađe mnoge očite grišnike, i premda negovi 1 2

R 1 nema »Na 796«. U R2 je ovdje griješkom još ponovjeno: ni holiti i u izpraznoj slavi

ponositi. 3

R 1 nema »Na 808«.

8


grihá osobiti knige ne kažu, s kojim se ja služim, ništa ne mane ukazuju, da je bio grisnik veliki i opaki. Opako je živio, a opako i svršia: zašto Bog pravedni, ne mogući negove zloće podnositi, čini ga lov loveći po góri u jednu jamu s końem upasti, u kojoj ga ukopa s tilom, možebiti i z dušom. [R1^]

Tomislav, kra} sio vinski X. Na 812.1

Brat ozgor rečenoga kraja, Tomislav imenom, bi za kraja dalmatinskoga od gospode okruńen i od biskupa posvećen. Ovi ne kti u zloći naslidovati brata svoga, nego- dobroga otca Svetolika, čineći dila Bogu i judem vrlo ugoidna. Imade žestok rat s krajem od Ungarije, koga vojska čestokrat u Dalmaciju slazi s odlukom, da je osvoji, m,a od kraja Tomislava i negovi vojnika 2 bi vazda sra motno iztirána i pod sabju slovinsku okrenuta. Krajeva sedamnajest godina, ostavivši krunu ovomu, koji slidi. Sebeslav, kraj slovinski XI. N a 829. 3 Sin stariji kraja Tomislava oli, kako' drugi kážu, negov netjak, imenom Sebeslav, biše4 uzdignut na pristoje slovinsko. I ovi kraj imade rat z Grčim i s Ungarcim, ma na boju vazda biše sri]ćan, jer Grke isiče pod gradom Skutari na ta način, da za negojva života već nikada na riega udariti ne smidoše. Ungarci punokrat nai negove države udaraše paleći sela i varoše brez nikakva milosrđa: ali kako bi začuli, da je Sebeslav na kona, uzjašk> i protiva se ńima uputio, koliko* da bi ji nebeski gromovi udarili, toliko ji strah ńegova osina bijaše, i zato nikada ga dočekati ne smidiju. Imade dva sina bliznaca, to> jest Razbina i Vladimira, kojizim za dobra života razdili krajestvo slovinsko: Razbinu dade sve done strane od móra, a Vladimiru države gome, to jest Slavoniju, Valakiju, Rašiju i Bosnu, ma do* malo* vrimena sve slovinsko krajestvo zajedno* se složi, kako će se sada viditi. Živi Sebeslav pod krunom slovinskom dvadeset i četiri godišta, ostavivši istu krunu sinu Vladimiru. 1

R1 nema »Na 812«. R2: gniegovii Voiniikaa. — R 1 : gniegovij Slavnij Voinijkaa. 3 R1 nema »Na 829«. * R2: biji. — Ri bij.

2


Vladimir L, kra} slovinski XII. Na 853. 1 Budući pošao, s ovoga svita Razbin brez poroda, opět se sve krajestvo slovinsko zajedno združi i ostade pod vládaném jednoga krala, to jest Vladimira, brata Razbinova, i ovi krajeva dvadeset [R1 sel godina bijući bój z Grcim, koje raz|bi na mnogo mista. Imade za ženu cer duke ungarskoga, i to novo' prijatejstvo bi uzrok od mira. s Ungarcim. Ostavi nakon sebe sina, Karamira imenom, i ovoga okruniše za kraja slovinskoga. ]z$]

Karamir, kraj slovinski XIII. Malo posli nego se za kraja okruni Karamir, odvrže se od ńega sva rvaska zemja, to< jest Lika, Krbava i Kotar, dignuvši oružje protiva nemu. Oli uzrók od toga nemira biše oštro vladane krajevo oli holost bana, koji rečenim državám vladaše, ne ktijući imati nada sobom gospodara, ne može se znati, izvan ovo da Ka ramir š ń i m a m b o j bijući izgubi glavu, ma razbi odmetnike težko. Tvrdoslav, kra} slovinski XIV.

Od ovoga kraja, koji biše sin rečenoga Karamira, drugo se ne štije, nego da dođoše к nemu glavari od Kroacije moleći ga, da [R'27] jim se smiluje i prosti zloću, koju bihu j učinili protiva otcu ńegovu Karamiru, ukazujući mu uzrok od uzdignutja protiva kraju> da nisu mogli podnositi negovo* oštro vladane i nepravedne na redbe, koje jim naređivaše. Kraj Tvrdoslav, budući dobar i milostiv,, primi ji na milosrđe i imade sve rečene države pod svoju zapovid brez muke i boja, koji pošavši s ovoga svita, ostavi krajestvo sinu Tolomiru. Tolomir, kra} slovinski XV. Ovi kraj biše puno- mudar, razuman i dobar i zato znade uzdržati svoje podložnike u miru i Jubavi, ne nabodeći se niko, ko bi od ńega zlo rekao oli pomislio, zašto svakomu pravdu činaše, Jubjaše svakoga, siromahe tišaše dajući nimam obilate lemozine-;, pak ostavivši vladane sinu svomu, počinu u miru. 1

R 1 nema »Na 853«.


1^0

Pribislav, kraj slovinski XVI. Kraj Priibislav1 ne kti u dobroti naslidovati ote a svoga Toi 2sJ lomira, jer budući velik bludnik i pijajnac, za obogatiti bludnice 2 росе svoje podložnike daviti i niovc* siromaštvo' na silu uzimati, i zato na ńega svak mrzaše i zlo od ńega govoraše, a navlastito Bošnaci, koga tegoću podnositi ne mogući, odvrgoše se od ńega, poznajući sama svoga bána za glavara i vladaoca od Bosne. -Kraj, razumi vši te glase, veoma se rasrdi, pak sakupivši vojsku otiđe na Bošnake, koji ga s velikom pripravom dočekaše, negovu vojsku razbiše, a nemu odsikoše glavu pak tilesinu za veću pogrdu baciše u jednu riku. R1

(26]

Krepemir, kraj slovinski XVII.

Sin kraja Pribislava, koga Bošnaci posikoše, imenom Kre pemir, malo posli nego se okruni za kraja, sakupi, vojsku koliko može veću pak š nome.se dili protiva banu bosanskomu i negovim naslidnieim za osvetiti otca svoga i poniziti holost bosansku. U d a r i dakle na bana 'rečenoga i na vojsku negovu toliko näglo, da ga pridobi, vojsku negovu isiče, svu Bosnu porobi, popali, gradove [R1^] osvoji i podloži pod oblast svoju, a one, | koji bihu potocnici od smutne i u dogovoru od uzdignut ja protiva otců negovu, čini3 ne milom smrtju umoriti. Ovi kraj imadiše jednu ćer, koju udade za jednoga duku od nimačke zemje, i ovi biše rodijak cesarov. Tako đer imade i sina, komu ostavi krajestvo dalmatinsko, posli nego krajeva dvadeset i pet godišta u Dalmaciji. Svetorad, kraj slovinski- XVIII. Ovi kraj imade lipo ime, ali dila još lipša, koja odgovoriše imenu, jer biše pravedan, dobar i milostiv, i .tako činaše pravdu svakomu, kako Bog zapovida: dobre Jubjaše, a Boga za najveće; siromahe poimagaše u niovim poťribam, koji ga za otca držahu.* Ne imade rata ni s kim, zašto uzroka od nemira ne dade nikomu. Ostavi nakon sebe sina, koji stupi namisto ńega. 1 2 3 4

R2: R2: R2: R2:

Pribislav. — R1: ovij. bludnicze. —• R1: bludnicze svoje. cinii. — R1: ciniji. darxahu. — R1: darxav.


[R'aol

Radoslav I., kraj slovinski XIX.

Kraj ovi u dobroti naslidova. dobroga otca Svetorada, bivši u nemu pravednost, milosrđe i Jubav, koje kriposti činaju ga pra vim putem hoditi i krstjanski dilovati. U negovo vrime odvrže se Lika i Krbava od ńega, i tako, za podložiti rečene države, bi usilo ván skupiti vojsku1 i poći na odmetnike, koju kada sakupi, napoli razdili: prid jednom dili se kraj glavom, a prid drugom posla sina Cijaslava, i tako sa svi strana udarivši na odmetnike, 1 lasno ji pridobiše, isikoše i mnoge zasužniše. Ma kraj Radoslav, bivši dobar i milostiv, sve suzne, koje negova vojska pofatala biše, Čini pustiti i poći zdrave i vesele u domove svoje, zabránivši vojnikom, da ne čine zla nikakva nikomu. Ne kti tako'učiniti sin hegov Cijaslav, zašto suzne po>"vojsci razdili, davši jim oblast, da ji mogu prodavati kako Turke, sići i svako zlo od ni činiti. Ovú stvar kada razumiše oni, koji s krajem bihu, počeše faliti Cijaslava, a kuditi negova [R*3iJotca Radoslava i na ńe|ga mrziti, pak najposli sva ga vojska ostavi i pobiže к negovu sinu Cijaslavu, ostavivši svoga kraja sama. Videći Cijaslav, da ga sva vojska sluša, Jubi i nasliduje, metnu se u taku oholost, da se hoti krajem imenovati i od svoji vojnika po znavati. Ma ni tó mu ne bi dosta, nego' posla vojnike, da mu otca [27] ubiju oli živa к nemu | dovedu. Poznavši kraj Radoslav opaku odluku sina svoga, pobiže ú planinu za uteći progonstvo sina svoga nevirnoga. Ali ni tute mirovat ne može, j e r ga zapaziše i к moru potiraše, koji, za ne upasti u ruke svoga progoniteja, к moru po biže, ú móre upliva i viteški plivajući na jedan škojic izplivá, Hoti tako srića negova, da blizu toga škojica jedna mala brodica izjedri, koju kada ugleda siromah Radoslav, puno se obeseli pak poče mor nare zvati i zaklińati, da ga к sebi primu u ladicu. Mornari, ganuvši se na milosrđe, к sebi ga uzeše i metnuše na prvi kraj od Ita lije, odkolem se dili put Rima, u komu puno vrimena živi, kako će se viditi maloi posli. A oni škojic, na koji biše izpliva, zazva se »Kamen Radoslavov« i tako se zove do dneva današnega.

1

R 2 : odmetiniike. — R1: odmetinijke.


IĄ2

CS-!1 IR1»*]

Pisma od Radoslava.

Još zorica ne zabijelila, ni danica pomolila lica, lastavica tica zapivala, Radoslavu kraju pripivala:

Ti uzimji Krbavu i Liku, tvoje majke zavičaj i diku; 3° LR133]ja ću, sinko, Kotar do Cetine, ali ne ću robiti krajine.«

»Ustani se, kraju Radoslave, 5 zlo ga lega i zoricu zaspa, odbiže te Lika i Krbava, ravni Kotar do vode Cetine!« —

Otolem se vojske podigoše, udariše krajeve borije, . pivajući i popivajući, 3S vince pijuc, копе igrajući.

Kad je kraju glase razumio, IO Cijaslava sina dozivao: »Ustani se, moje dite drago, da kupimo vojsku na sve strane.

Jedna vojska ode u Kotáre, prid ńome je kraju Radoslave; drugá, pobre, pođe na Hrvate, . prid ńome je dite Cijaslave. 4°

Odbižé nas Lika i Krbava, plemenita hrvaska država, r i vas Kotar do vode Cetine. 5 Bog će dati, dá će dobro biti.«

Malo vrime postajalo biše, razbi dite bána Selimira i negovu vojsku svu koliku.

Kad je sinak babu razumio, silenu je vojsku sakupio, mlade pisce i brze konike, Đalmatine po izbor vojnike. . 2 °

Pali sela i bile varoše, si će, koje malo i veliko, 45 suzne fata, po vojsci ji dili, ne kti slušat starca babe svoga.

Lipo ga je babo svitovao: »Cijaslave, drago dite moje, uzmi, sinko, polovicu vojske i prid vojskom pođi na Hrvate.

Kotarci se sami pridadoše, Radoslavu kráju pokloniše; a l j e nemu loša srića bila, zašto ga je vojska odbignula,

Ako tebi Bóg i srića dade, da dobiješ bána Selimira, nemoj palit sela ni varóša ni prodavat suzńe u Latine. 1

U R 1 je to pjesma 1.

2

5

50

jer jim ne da robiti Kotáre, ni svlačiti crkve ni otáre, ni prodavat suzne u Latine, ni (ubiti Kotarke ďivojke. S5


»Cijaslave, drago dite moje, puno sam te u Boga prosio, I0 i Bog mi te daroivao'biše,' ° a sad oćeš da pogubiš babu.

A ni to jim dosta ne bijaše: Radoslavu krunu ugrabiše, Cijaslava krajem okruniše, — ej nevíro, nigdi te ne bilo! Kad se dite krune dobavilo, pusti mlade po vojsci telare, da telare od jutra do mraka, a od mraka do bijela danka:

6o

»Ko ufati starca babu moga,, ol ufati, ol donese glavu, < čestita ću ńega učiniti, na divanu sa mnom će šiditi.« T o razumi sluga Milutine i uzimje dvanajest delija, pak otiđe u Kotare ravne, Radoslavu da odsiče glavu.

Odi tamo, drago dite moje, sine tebe proždiralo more, kakono će- proždriti i mene na kamenu usrid sina mora. 95 Više tebe sunce pomrčalo, nad tobom se nebo otvorilo, iz neba te str ile udarile, [R'jjsJzemjica ti kosti izmećala!

7°

Dozivje ga vila posestrima s Velebita, visoke planine: »Zlo ga sio-, kraju Radoslave, U8] eto na te dvanajest delija!

Istom takó starac besideći i niz obraz suze prolijući, ormanica šajka iz jedrila, u ,noj bihu latinska gospoda. 8o

Ah moj Bože, čuda velikoga! 8 Da je komu poslušati bilo, 5 kako starac sinka proklinaše usrid mora na stini studenoj: 1 2

I0

°

Dalmacijo-, veće ne rodila rujnim vinom ni bilom šenicom, I05 jer sin oće da pogubi babu, svoga babu kraja Radoslava.«

Prid ńima je sluga Milutine, sada će te pogubiti, starce. U za čas si sina porodio, koji ište rusu glavu tvoju!« Kad je kraju riči razumio, on pobiže к móru nis Kotare, u sine je more uplivao, na studenu 1 stinu izplivao.

Ne ostalo od tebe poroda, ne bila ti srića na oružju, luba ti se u crno zavila, brzo tebe'poželio babo!

R 2 : Studenu. — R1: Studenue. R 2 : Saklignieji. — R 1 : Zakligniej.

II0

Zaklińe ji2 starce Radoslave nebom, zemjom, suncem i misecom, da ga primu u đemijiu svoju, da ga теши- u zemju latinsku. IX5 Latini su srca milostiva, milostiva, i Boga bojeća, primiše ga u demiju .svoju, baciše ga u zemju latinsku,

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Ode starac к Rimu bijelomu, I 2 ° oženi' se Rimkmom divojkom; Rimkińa mu sina porodila, porodila mlada Petrimira. [RVI

Kada li je dite ponareslo, oženi se Rimkińo^m gospojom: lipo mu je1 oedo porodila, Pavlimira, kraja- slovinskoga.

Cijaslav, kraj slovinski XX.

Malo posli nego se okruni Cijaslav za kraja dalmatinskoga, udari silna vojska ungarska na Bosnu, državu negovu, koju porobi, popali i mnogu krv proli. Ove jadne glase kada Cijaslav razumi, odma vojsku sakupi, š nom hitro pođe u Bosnu, u kojoj našavši vojsku ungarsku, srdito i nagk> na ńu udari i sve ji pod sabju oikrenu. Prid vojskom biše vrstan đenera imenom Kis, a druzi go-•voire Vladislav, knez ungarski 2 ; ovoga posiče Tihomil, negov sluga, koji biše od ńega pobigä i kraju se Cijaslavu utekao. Ma ко zlo čini, neka se dobru ne nada. A ovo» se dogodi kraju Cijaslavu, koji biše svoga otca protirao, ugrabivši nepravedno^ krajestvo negovo, jer brzo imade pokarane od Gospodina Boga na način ovi: kada razumi žena đenerala gori imenovanoga, da je poginuo od vojnika kraja dalmatinskoga, otiđe prid kraja ungarskoga, kleče prid ńim, poče suže prolivati i moliti ga, da, joj dade vojsku, i da će ona gla[R13J] vom poći prid vojskom protiva Cijaslavu | za osvetiti muža svoga. Kraj na ńezine suze smilova se i dade joj vojsku, i otiđe š ńome u Bosnu, ma toliko mudro>, da za ńu niko- od dalmatinske vojske znati ne more. Cijaslav međuto, ne bojeći se nikoga, provođaše dobro vrime po planinám i dubravam lov loveći, ali se siroma fie . osićaše, odkuda ga mogaše zmija ujisti i na ńega udariti, kako i [29] udari, jer našavši ga Ungarci s malo družine u ( jednoj dubravi, u kojoj lovjaše smrt sam sebi, na ńega udariše, družinu isikoše, a nega ufativši živa pridaše u ruke jedne žene mnogo rasrđene i oža lošćene, koja od jutra do> mraka svakim ga mukam mucaše. Najpri čini mu uši i nos odrizati pak živa u jednu riku baciti. I tada Dalmacija, izgubivši kraja svoga brez poroda, bi od sami bana vladana, ma podnese veliku tugu, žalost i progonstvo, dok opet svoga kraja ne steče. Radoslav, otac ovoga, kraja nesrićnoga, nahodeći se u Rimu i razumivši zle glase od Cijaslava, da se ne utrne kolino kraja 1 2

R 2 : Lipomue. — R 1 : Lijepomue. R 2 : Kněz Vngasik. — R 1 : K'gneez Vngaski.


slovinski, budući udovac oženi se jednom vladikom rimskom, s ko jom imade sina, imenom Petrislava, koji posli smrti otca svoga luze rimsku gosjpoju za ženu i š ńome imade Pavlimira. Ovi Pa vlimir bi čudnovatom lipotöm narešen, tako da u negovo vrime lipši se mladić u Rimu ne nahođaše, i zaradi negove lipote od La tina bi prozvan »bello«, a tt> će slovinski reći: lip. U to isto vrime dođoše Saraceni u Dalmaciju, svu je porobiše i zla neizrečena učiniše, koje zlo videći gospoda slovinská, želeći se od ńega osloboditi, počeše među se zboriti, da kraja učine, koji će ji braniti od niovi neprijatejá. I poznavši, da rečeni Pavlimir, koji se u Rimu naho đase, biše od kolina kraja, dalmatinski, poslaše po ńega poklisare moleći ga, da se dostoji doći i niov kraj biti. Pavlimir, premda za to ne maraše, sa svim tizim promišjajući tužno stane svoga na roda primi molbu niovu i uputi se put Dalmacije s pet stotina svojizi delija, koji od negova dvora bihu, s kojizim dođe u Tribiń za okruniti se krajem slovinskim. Pavlimir, kra} slovinski XXI. Izreći se ne more, s kolikim vesejem Tribińani primiše Pavli] |mira, s kolikom li prišom bani, knezovi i ostála gospoda uputiše se put Tribina za okruniti i pozdraviti svoga^ gospodara. Sa svim tizim nađe se jedan ban od Raši je, komu Iûtomir ime biše: ovi niti dođe niti mu se pokloni, nego što je gore, ma po* ńega, kako ćemo brzoi vidi ti, ukaza se kraju očiti protivnik i neprijatej glavni./Okrunivši dakle slovinská gospoda svoga kraja Pavlimira s velikim ve sejem, vratiše se u svoje države, primivši od ńega naredbe za uz držati kraljestvu potribne. Posli toga kraj naredi, da se sagradi ukraj mora jedan grad lip i jaki, koji kad bi dospiven, zazva se Dubrovnik cica dubrave, koja onde restijaše; i u ovomu grádu zapovidaju vlastela dubrovačka. Dospivši grad rečeni, podiže se s voj skom velikom u Raši ju protiva bánu lûtomiru, i našavši ga s voj skom kod mista, koje se zove Vaska, udari na ńega, vojsku mu razbi, a banu glavu ođsiče. I za uspomenu od ovoga junaštva na mistu od mejdana sagradi crkvu svetoga Petra i više crkve uzida grad, koga zazva svojim priimenkoni Bello. Osvoji Rašiju svu ko liku i ponizi svoje neprijateje. Posli toga povrati se u Tribiń, gdi do malo vrimena život svrši. Stari pisci hrvatski. XXVII.

10

!46


[6.J Pisma od Pavlimira.

[30] [R>40]

t u t o cvilé slovinská gospoda, kako cvile, do neba se čuje; doziv}e ji vila iz planina ter je- ńimam tiho govorila:

jakost, mudrost u ńem se nalazi: biće dika slovinské gospode.

Poklisare ú Rim odpravite 30 ter za kraja ńega učinite. »Što cvilite, slovinská gospodo, 5 [R^JOn je unuk starca Radoslava, koja vam je velika nevoja? a sinovac kraja Cijaslava.« Ali su vas Grci porobili? Ali vas je kuga pomorila?« Kad gospoda vilu razumiše, poklisare ú Rim odpravise, dovedoše mlada Pavlimira, 35 s Govore joj slovinská gospoda: IO u Tribunu ńega okruniše. »Muči, vilo, mukom zamuiknula! Niti su nas Grci porobili, Svi dođoše báni na veseje, niti nas je kuga pomorila. svi dođoše i pokloniše se; ne kti doći bane I/utomite, Ali nam je cviliti nevoja, ne kti doći ni pokloniti se. 4° jer 'vo 2 ima trideset godina, 1 odkada smo kraja izgubili, 5 T o je kraju vrlo mučno' bilo, a drugoga nismo učinili.3 silenu je vojsku sakupio», ter otiđe gori ú Rašiju, Nit ga, vilo1, okr unit možemo, u državu bána lyUtomira. jer se báni pogodit ne mogu, a od kraja roda ne imade, koga bismo za kraja obrali.« 2 0 Lipo ga je bane dočekao 45 s trijest i Jad' svoji vitezova; tu udari konik na konika, Bila vila ńimam govorila: sve po izbor junak na junaka. »Ne bojte se, slovinská gospodo! U Rimu je dite Pavlimire od kolina kraja slovinskoga. Tu se teška krvca prolivaše, do neba se jadan glas čujaše: 5° viska kona, a jauk junaka, Ü lipoti svakoga nadlazi, 25 sve ditića i mladi momaka. još i mlade Rimkińe divojke, 1

U R 1 je to pjesma R 2 i R 1 : Jervo. — 233, 291, 303, 308). Isp. i do grada (R 2 242). 3 R 2 : uccinili. — R 1 2

2. Tako piše Kačić nekoliko puta (R 2 30, 36, 148, 171, sličnu vezu s veznikom ter: tervo iggem od grada okrunili.


Namiri se kraju Pavlimire na mladoga bana Lutotnira, od bedrice ćorde povadiše 55 ter se z britkim ćordam udariše. ]

Bog pomože kraju Pavlimiru, jer je banu glavu odsikao. Ovako se svakomu zgodilo, gdi ne sluša mlađi starijega! 60

Tješimir, kraj slovinski XXII.

Posli smrti Pavlimira krajica, žena negova, porodi sina ime nom Tješimira, kóga još u zibci za kraja okruni; ali zaludu, zašto bani, ne ktijući'imati gospodara svrhu sebe, za kraja ga poznati ne ktiše izvitujuci se s ovim razlogom: da se ne pristoji slavnomu narodu imati dite brez razuma za kraja svoga. I tako sve države, izvan Tribina i Dubrovnika, od ńega se odvrgoše. Vidivši dakle krajica, da na silu ne more učiniti ništa, imade veliko ustrpjeńe, dok ne uzdiže Tješimira, koji došavši na 'godišta od ženidbe,- čini da uzme za ženu cer Cidotnira, bána od żem je rváske, to jest od Like, Krbave i Kotara. Ova sva tri mista bijau tada podložna re čenomu banu. Imade Tješimir svojom zaručnicom dva sina, to jest Prelimira i Krešimira. Ovoga mlađega posla didu negovu Cidomiru, banu ozgör rečenomu, moleći ga, da mu pomóc dade za priuzeti države oni, koje ga za kraja ne će da poznaju. Cidomir prignu se na moleńe | kraja Tješimira, zeta | svoga, sakupi vojsku veliku i s ńome udari na državu bosansku, koju osvoji prolivši krv mnogu i dade je svomu unuku Krešimiru, da š ńome vlada i upravja. Do malo dana pođe s ovoga svita did Aegov Cidomir i ne imadući sinova ostavi banovinu svomu unuku Krešimiru, koji imadući tolike države pod sobom učini se райю velik i moguć. Kräj Tješimir, sku pivši-vojsku koliko može veću, starijim sinom Prelimirom udari na državu prevalitansku, pobi se z banom od rečene države, po gubi bána, vojsku mu isiče i svu negovu državu osvoji. U tó isto vrime Grci osvojiše Rašiju i iztiraše bána od Rašije, koji videći, da nije moguć z Grčim boja biti, uteče se kraju Tješimiru i pokloni mu svu svoju banovinu, ako mu je bude baštalo izmaknut iz ruku grčki, obećajući se dati mu ponioć, koliko je moguće. Kraj ^Tješimir dobrovojno primi bana od Rasijć, ženu, sinove i ceri negove, davši jim mista i vladana, kako jim se pristojaše. Imadiše ovi bán jednu ćer između ostali toliko lipu, da se izreći ne mogaše, koju ugledavši Prelimir, sin kraja Tješimira, zajubi se za ńóm i uze je za ženu. Pak uzamši vojsku i bana, tasta | svoga, otiđe u Rašiju:, u kojoj sve

r48

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA

(i759.)

Grke isikavši, osvoji je 1 u malo vrimena i ostavi tasta svoga, da vlada rečenom državom, ma da kraja unapridak ón i negovi sinovi budu poznavati za svoga gospodara i áemu negovo odgovarati. Međuto poŠavši Tješimir s ovoga svita, ostavi krajestvo sinu sta rijemu. [7-Г

^

Pisma od kraja Tješimira. u vinu ji kážu kabgagije,3 kabgagije3, teške mejdangije.4

Goji majka sinka malenoga u Tribinu, gradu bijelomu, goji ona sivoga sokola, po imenu kraja Tješimira. .Kao ga majka odgojila biše, > izprosi mu gizdavu divojku, lipu ćercu bana Cidcmira u Nadinu, gradu bijelomu. Gizdave mu svate sakupila, sakupila gospodu slovinsku, od mila je suze prolivala, ovako je ńima govorila:

IO

»Poslušajte, gospodo svatovi, vi po izbor báni i knezovi: kad dođete u Kotare ravne, ч g bijelomu dvoru divojčinu, pazite mi sinka Tješimira, . kojino je jedinak ú majke, zdrava mi ga natrag povratite i divojku mladu dovedite. [RJ4s]

Kotarci su Judi siloviti, vi nemojte s ńimam vino piti. 1 2 3 4

R2: oJVojie. — R1: o/voij. U R 1 je to pjesma 3. R2 ł R1: Kabgacije. R2 i R1: meidancije.

20

Donice vam vina trolitńega i rakije od devet godina, pazite se bana od Nadina, vi ne pijte brez vodice vina.«

;

Svatovi se na noge skočiše, svoje brze końe podsidoše, • . otiđoše svati po divojku Vukosavu, po izbor Kotarku. Zdravo svati došli do divojk do divojke i ńezine majke, i zdravo se natrag povratiŠe, : Vukosavu mladu dovedoše. Malo vrime postojalo biše, lip je ona porod porodila, porodila sinka Prelimira i za ńime mlada Krešimira. Kad li biu dica ponaresla, babo jim je tiho govorio: »Sinci moji, dva siva sokola, poslušajte vašega babajka!

l


Ovo ima puno godinica, odkad mene krajem učiniše i na glavu krunu postaviše u Tribinu, gradu bijelomu.

45

jednu glavu báná dulcinskoga, 75 drugu glavu báná bosanskoga. Nek se sviste po svitu krajine, od slovinské zemje banovine, što će reći kraja ne slušati, 8o ne slušati nit se pokloniti.«

Za kraja me bani ne poznaše, ne poznaše nit se pokkmise, 5° već vas molim, moji sokolovi, osvetite vašega babajka.

Kada dica bábu razumiše, svoje brze kode podsidoše; Prelimire kupi Tribińane, Crnogorce i sve Hercegovce.

Krešimire, drago dite moje, nu osedlaj dobra kona tvoga I tej otiđi g banu Cidomiru, И g didu tvomu, prijateju momu. Iûbi nemu skuta i kolina, moli, sinko, bána gospodina, nek ti dade vojsku nebrojenu, ., ter otiđi na Bosnu ponosnu.

6o

[R147l

Pak otiđe s vojskom u Rašiju, da pogubi bána od Rašije 9° i osvoji očevu državu sve dó ravne zemje Bulgarije.

Pogubi mi 1 bana bosanskoga i osvoji očevu državu do Dunaja, studene vodice, koja teče posrid Ungarije. Prelimire, drago dite moje, nu sakupi mlade Tribińane, Crnogorce i sve Hercegovce do Cetine, studene vodice.

6

5

Pogubi mi bana od Dulcida i osvoji očevu državu 7° sve do ravne zemje Bulgarije, Bulgarije i do Romanije. Sinci moji, ne bili prokleti, dones'te mi dvi glave junačke: 1

Pođe s vojskom Dulcińu bilomu, 85 udari se z banom od Dulcina; ali banu loša srića biše, jer mu rúsu glavu odsikoše.

R 2 : Pogumi. — R 1 : Pogubimi.

Š dim se bane pobit ne smiđaše, već mu sa je mite i darove i daje mu ćercu za jubovcu, 95 a on nemu svu Rašiju ravnu. Ali mlado dite Krešimire, on otiđe g banu Cidomiru, jubi nemu skuta i kolina ter je nemu .tiho govorio:

I0

°

»Ah moj diko, bane Cidomire, ovo ima mnogo godinica, odkad moga babu okruniše u Tribinu, gradu bijelomu.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA {17-59.)

2 a kraja ga bani ne poznaše, I ° J ne poznaše nit se pokloniše; Tu udari junak na junaka, već te molim, diko, dobro moje, ter se biše od jutra do mraka; da mi dadeš vojsku nebrojenu. [K-Vlal je banu loša srića bila, negova je vojska izginula. Ja ću poći u Bosnu ponosnu, : IIQ Sam uteče bane Selimire, pogubiću bana Selimira, sám uteče ú luge zelene, oisvojiću očevu državu a ne bi ga ni on utekao, do Dunaja, vodice studene.« veće ga je mrkla nóć otela. Što god pita dité Krešimire, što god pita., to mu bane daje: Posli toga boja žestokoga XI ] dade nemu vojsku nebrojenu, 5 svu je ravnu Bosnu osvojio pođe š ńome na Bosnu ponosnu. do Dunaja, studene vodice, koja teče posrid Ungarije. Dočeka ga bane Selimire niže Jajca nasrid poja ravna; tu se bojna kop ja -položiše Orada bilo, sad se spominalo-, I2 i svijetle ćorde povadiše. ° ко me čuje, na čast neka mu je Prelimir, kraj slovinski XXIII. Budući Prelimir sabjom u ruici osvojio mnoge države slovin ské, svi bani, knezovi i gospoda ostala za pokloniti se nemu dođoše, poznavši ga za svoga kraja naravnoga. Ovi kraj imade četiri sina, tO' jest Falimira, Boleslava, Dragislava i Svevlada. I bojeći se, da posli smrti negove bude među sinovim nemir i nesklad, za dobra života razdili ńimam krajestvo na četvero- i svakomu sinu dade svoj dio. Živi godina mnogo i dočeka velike starosti, vidivši unuke sinova svojizi, I Krešimir, brat negov, imade jednoga sina, imenom Štipana, i ovi I Štipan izvan sinova zakoniti imade svojom bludnicom jednoga sina naravnoga, tó jest kopilana, imenom Legleta. I ovi, kad na raste, pobize iz Bosne ú Tribiń к Boleslavu, svomu rodijaku, jer, ne bivši sin zakoniti dukě Štipana, biŠe od svoje bratje zlo gledan i prognat. Boleslav ga lipo primi i čini gá oženiti jednom lipóm go spojom, kojoj' ime biše Lorica, i s ovoin Loficóm imade sedam sinova, svi sedam žestoki lava. Sinovi dakle kraja Prelimira vladaju s ńegovim krajestvom, svaki u državi svojoj. Ma opako vladaše, opako


jim se i dogodi: zašto narod i gospoda' slovinská, ne mogući pod nositi niova oštra, nepravedna i ohola načina od vladana, odlučiše pogubiti ńih i dicu svu koliku niovu. I kako odlučiše, tako učiniše, nagovorivši gori rečenoga Legleta kopilana i sinove negove, da otiđu potajno po svim državám, u kojizim ova bratja vladahu, i da na govaraju puke protiva ńimam, za izkorenuti ńih i dicu niovu. I to sve bi učiněno u jedan dan određeni od rečenoga kopilana i sinova negovi, pobivši sve sinove kraja Prelimira i svu dicu niovu, što se godir muška naodaše, izvan što po milosti Božijoj uteče jedno dite [Rl5ol muško-, kojmu Silvestar ime biše, s materom svojom u Dubrovnik, i ovi posli nikoliko godina bi za kraja dalmatinskoga, kako ćemo viditi sada. Silvestar, kraj slovinski XXIV. Pobivši rečeni mulan sve sinove kraja Prelimira, učini se kra jem" od rečeni država. Ma Bog svemogući, koji ne o-stavja zločince nepokarane, hoti pokárati rečenoga ubojicu, negove sinove i sve ostale, koji su bili dionici od niove smrti, poslavši na ne žestoku kugu, koja ji pomori sve kolike, da ne osta ni jedan. Ovó pokarane videći puk slovinski i poznavši, da ji. Bog kara zaradi ubojstva, koje biju učinili, uzbojaše se veoma, pak učinivši vice odrediše zvati Silvestra, koji s materom biše utekao u Dubrovnik, da ga za kraja okrune; i tako učiniše. Kraj ovi puno> dobar biše i Boga bojeć; kra jeva u miru ni s kim- rata ne imadući i ostavi nakon sebe sina, koga Dalmatini za svoga kraja okruniše. [R'si]

Tuđimir, kraj slovinski XXV. Kraj ovi ne imade rata ni s kim, i zato se od ńega drugo ne kaže, nego da je metnut za kraja dalmatinskoga i da je .svojim podložnikom dobar i pravedan 1 bio, koga sin posli negove smrti Stade za kraja slovinskoga.

[34]

Faíimíř, kraj slovinski XXVI. Tři sina imade kraj ovi: Petrislava, Dragmira 2 i Miroslava, i zašto sva tri jednako Jubjaše, ne kti, da ostane krajestvo na jednomu, 1 2

R 2 : ipravedan. — R1: ipravdan. R 2 : Dragmira. — R 1 : Draghimira.


nego ga razdili na troje, davši svakomu -sinu svoju državu, da ńome vlada i uprala ne poznajući nad sobom gospodara nikakva. Dogodi se posli toga razdijeńa, da zaželi Miroslav pohoditi brata svoga Petrislava, i tako, hotijući izpuniti žeju svoju, uputi se priko Ska darskoga 1 jezera ú jednoj malanoj ladici. Ma udarivši na ńega vitar i zlo* vrime iznenada, utopi se sa svim, koji š ńime bijau, i poŠavši ]s ovoga svita brez poroda, negov j brat Petrislav imade državu negovu. Ovi Petrislav imade sina Vladimira imenom, koji bi okruńen za kraja slovinskoga. Vladimir Drugi, kra} slovinski XXVII. Na 1006.3 Izvan čudnovate liipoté tilesne, s kojom nareši narav kraja ovoga, biše narešen od Boga svim kripostimam duhovnim, tako da u Jubavi, dobroti i svakomu dilovartu krstjanskomu ne imade sebi prilična. Do nikodiko' vrimena kra} bułgarski, Samuel imenom, učini protiva nemu rat i došavši s jednom silnom vojskom udari ná Vladimira i na države negove. Ma videći Vladimir, da se protiva tolikoj sili opriti né može, ne smide ga dočekati ni pobit se š ńime, negoi s ono malo- vojské, što sobom imadise, pobiže u planinu, u kojoj nahodeći se mnoge zmije puno Jute, počeše klati vojsku ne govu, koje zlo videći Vladimir, izmoli u3 Gospodina Boga, da nikoga unapridak ujisti ne mogu. I takó ú rečenoj planini ni sada zmije ne koju nikoga po dostojanstvu kraja Vladimira, velikoga sluge Božijega. Videći dakle Samuel', kraj bułgarski, da mu u planini nahu1 díti ne J mogaše, poče ga moliti, da sade š ńime besiditi od stvari od krajestva 4 negova, lažući mu i dajući tvrdu viru i Boga jamca, da će se š ńime pomiriti i da mu ne će učiniti zla nikakva. Vladimir, budući pun dobrote, ne znadući, sto će reći nevira ni privara, sade s planine, koga Samuel imavši u ruke, svezana posla ga ú Bulgariju i čini ga postaviti ú tamnicu. Pak porobivši svu gorńu, Dalmaciju, povrati se u krajestvo svoje s jednim mnoštvom robja, koje biše zarobio. Ovi kraj imadiše ćer, Kosaru 5 imenom, i ová biše vrlo dobra i Boga bojeća, čineći mnogu Jubav siromahom, navlastito 1

R 2 : Skadarskoga. — R 1 : Sckutarskoga. R 1 nema »Na 1006«. 3 R 2 : izmolii u. — R 1 : uzmolij od. 4 R 2 : od kragliejtva. — R 1 : od krąglivva. 5 U R 1 ovdje griješkom »CoJJarJiu«, a inače se i u R 1 to ime uvijek piše »Cofjara«. 2


sužnem u tamnici, koje često pohod a se dileći jim lemozine mnoge i odiću niovu perući i svaku Jubav pokazujući, čineći dakle Ko sara običajna dabra sužnem u tamnici, dogodi se, da ugleda u jednoj mračnoj tamnici siromaha Vladimira, kraja dalmatinskoga, mladića ршш lipa, pristala i ponizna, koga dobro razgledavši, ulize joj u vojů i zaželi ga imati za svoga zaručnika. Vrativši se dakle к dvoru svomu, ulize p o d otca 1 Samuela, kleče na kolina i росе ga moliti, da joj Vladimira daruje za svoga zaručnika. Prenda iR^Jsree Samuelovo biše vazda tvrdo, Ju|to i nemilostivOi, navlastito prama suznim, ništa ne mane, zašto Kosaru vele Jubjaše, dopusti bj] joj milost, koju žejaše, i | tako udij čini izvesti Vladimira iz tam nice, obuče ga ú krajské ajine, povrati mu sve države, koje biše nepravedno oteo, čini ga vinčati s Kosarom i poisla ga vesela u kra jestvo svoje. Ma posli nikoliko vrimena umri Samuel, tast negov, i stade za kraja bulgarskoga Radomir, sin Sarnuelov, koji učini rat protiva Basiliju, césaru carigradskomu, koga vojsku na puno mistá isiče, države porobi i popali 2 sve do Carigrada. Videći cesar Bažilio, da ga ne može pridobiti, i bojeći se, da mu Carigrada ne osvoji, iskaše sve načine, kako bi ga pogubio, i nahodi način ovi: šaje mudre poklisare podmúče 3 к rodijaku kraja Radomira, komu Vladislav ime biše, moleći ga, da po koji način smakne kraja Ra domira, obećavši mu dati krajestvo od Bulgarije. I tako lipo znadoše rečeni poklisari reći i nagovoriti, da se ovi nevirnik prignu učiniti sve ono, što žejaju poklisari rečeni. I tako, otišavši jedan put u lov kraj Radomir, otiđe š ńime i prokleti Vladislav, rodijak negov, koga u gori, našavši lipu prigodu, posice za imati krajestvo [R'sjnegovo'. Ma bojeći se Vlajdimira, kraja dalmatinskoga, koji biše zet kraja Radomira, namisli na privari ubiti i ńega, i za izvršiti opaku misa svoju posla poklisare kraju Vladimiru, da se dostoji doći na meaš od Bulgarije 4 za zboriti s Vladislavom, novim krajem od Bulgarije, od stvari korisni za živiti u skladu i miru. Vladimir po znajući zloću opakoga Vladislava, da o nevirí nastoji, odgovori poklisarom, da na ta sastank doći ne će, jer se boji privare kraja bulgarskoga, koji je negova suru, a svoga rodijaka pogubio' i negovо krajestvo nepošteno ugrabio. Videći prokleti Vladislav, da ga po ovomu putu ne može pri variti, ište načine druge za imati ga ú ruke. 1 2 3 4

R2: R2: R2: R2:

otza. — R 1 : otza Jvoga. -— porrobi, i popalii. — R 1 : porrobij, popalij. 1 pod muce. — R : pod mucen. od Bulgarije. — R 1 : od Bulgarije, i kragliejtva Jvoga.

RAZGOVOR U G O D N I , N A R O D A S L O V I N S K O G A (.1759.)

Nahodi dva -rišćansk'a biskupa, vladike oliti patrijare, u zakonu i dilim sebi prilične, i kaza jim svu paklenu odluku svoju, pak uzamši križ dade jim ga ú rúke i reče: '»Otiđite к Vladimiru, pokažite mu križ ovi i recite, da sam se na áemu zakleo., da mu ne ću nikakve privare učiniti.« Ovi našli dnici Focija nevirnoga učiniše, što jim niov 1 kraj naredi, i došavši prid Vladimira prikazaše mu križ kraja bul garskoga i zakletvu, koju biše na križu učinio-. Čineći siromah [R15e] Vladimir, da misnici, a navlastito' biskupi, laga|ti ne znadu, uputi se š ńima put meaša bulgarskoga, na koji došavši, uvedoše ga u V: jednu crkvu, u kojoj bibu vojnici kraja bulgarskoga, od istoga od ređeni da ga u noj ubijiu, kako i ubiše. A, mistoi,2 gdi ga ubiše, zove se Preslava, ú komu mistu učini mnoga čudesa negovo tilo sveto, ali ne bi dostojno', da u nemu pribiva ovó blagoi nebesko, zato- bise od krajice Kosare přineseno u Krean, gdi ovoga svetoga kraja bijaše pristoje, i bi ukopano u crkvi Blažene Gospe, gdi se i sada čilo na hodi čineći čudesa -mnoga. Krajica Kosara ulize ú manastir, učinivši se koludrica, 3 gdi živi i umri sveto. Prokleti Vladislav ubojica, posli nego pogubi ovoga slugu- Božijega, udij poče uzimati mista i gradove negove, i naho-deći se jednu večer pod gradom Dračom, 4 koga biše obsidnuo-, zá večerom ugleda svetoga Vladimira s mačem u ruci i teško se pristrašivši poče zvati vojnike, da ga do-đu pomoći, ali prija nego dođoše, nađoše ga mrtva. [8.] 5 • [R 1 5 7 ]

Pisma od kraja Vladimira. Ь6]

Gorko cvili suzan Vladimire u tamnici kraja bulgarskoga, gorko cvili, danak proklinaše, u koji se na svit porodio-. Čini jadan, da ne čuje niko, al to čuje Kosara divojka, lipa ćerca kraja bulgarskoga, koji biše roda slovinskoga. 1 2 3 4 5

5

R 2 : gniov. — R 1 : nevirnij gniov. R2: a m i j t o . — R1: i m i j t o . R 2 : Koludricza. — R 1 : piczakara. R 2 : dračom. — R 1 : Duraczom. U R 1 je to pjesma ф ' . •

Pita nega Kosara divojka: »Što je tebi, moj suznu nevojni? Ali ti je majka omilila, ali ti je žao zavičaja? Ali ti je gladak dodijao al tamnica, jadna kuća tvoja, al na. nogu negve do ko-lina, al -na ruku. težke lisičine?

IO

г

5


Al si čuo, moj suznu nevojni, da s' udaje virna Juba tvoja, ter prokline 1 danke i godine 2 ° i staricu jadnu majku tvoju?« Govori joj suzan Vladimire: »Prođi me se, Bulgarko divojko! Nije meni zao zavičaja> 2 niti mi je omilila majka. 5 Nit je meni gladak dodijao, ni tamnica, jadna kuća moja, ni na nogú negve do kolina, ni na ruku težke lisičine. Ni s' udaje virna luba moja, 3° jer se do sad nisam oženio, [Rl68]niti ču se jadan oženiti, jer 'vo ću ti brzo poginuti u tamnici kraja bulgarskoga Samuela, da ga Bog ubio! 35 N a viri je mene privario, u tamnicu tamnu postavio.«

já sam, séko, roda gosposkoga, al sam suzan kraja bulgarskoga. U mene je blago nebrojeno, 5° moja bi me izkúpila majka, al me kraju ne da na odkupe, nego ište rusu glavu moju.« Tišila ga Kosara divojka: »Nemoj cvilit, moj suznu nevojni! 55 Ja sam ćerca kraja bülgarskoiga Samuela, gospodara tvoga. Rasplitaću žute kose moje, Jubiću mu skuta i kolina, noge ću mu suzam polivati, živim ću ga Bogom zaklínati,

6o

da te pusti iz tamnice tamne i pošaje staroj majci tvojoj, nek se tvoja obeseli majka, kad ugleda Vladimira sinka.« 65

[КЛэ] Pak odšěta bilu dvoru svomu Još mu veli Kosara divojka: ter. se sama sobom razgovara: »Da reci mi, moj suznu nevojni, »Što sam godir vidila junaka odkuda si, od koje li zemje, 4° slovinskoga roda i plemena, od koga li roda i plemena.« Govori joj dite Vladimire: »Ja sam suzan od Hercegovine; dvorio sam kraja slovinskoga , u Tribinu, gradu bijelomu. 45 Što me pitas za rod i za pleme, i to ću ti poviditi pravo: 1

R 2 : prokligriie. — R 1 : prokligníejc.

ja ne vidi lipšega junaka, : 7° ni lipšega, ni pristalijega, nit ga može poroditi majka, od mladoga suzna Vladimira.« Pak ulize ú dvore bijele, Jubi babi skuta i kolina,

75

I5

6


noge mu je suzam obliválá, ovako je babi govorila:

»Ustani se, kraju Vladimire, ter otari gorke suze tvoje, evo tebe zaručnica zove, lipa ćerca kraja bulgarskoga!«

»Daruj meni suzna Vladimira za mojega virna zaručnika, 8o a tako ti svitle krune tvoje i tako ti sinka Radomira! Čini mi se, moj mili babajko, da će biti roda gosposkoga: dvorio je krala slovinskoga, 8 lipo zbori, ponizno govori. 5 Oprosti ga iz tamnice, bábo, a tako ti šarca kona tvoga i tako ti britke ćorde tvoje, jer je lipo momče Hercegovce!« N a to se je kraju nasmijao, 9° Kosari je tiho govorio: »Nije ono momče Hercegovce, već je ono kraju Vladimire. Ja ne mogu drugo učiniti, vaja mi ga tebi darovati, sva j e ' tvoja slika i prilika, slavi ńega K r b a v a i Lika. 1 «

Kad je niz obraz blagosivje veće nego [37]

suiań riči razumio, je suzam oborio, Kosaru divojku svoju milu majku.

Päk izäde iz tamnice tamne XI i otiđe g dvoru divojčinu. 5 Lipo ga je taste dočekao, za zdravje se š nirne upitao. Zove к sebi bulgarske terzije, da mu kroje sa zlatom ajine; I2 oblači ga u skerlet i zlato, ° sinu suzan kano sunce žarko. Plemenit je sobet učinio, gospodu je na sobet sazvao, vinca ńega s Kosarom divojkom, povrati mu krunu i krajestvo. I2 5

95

Kad razumi Kosara divojka, da će biti krajica slovinská, I0 lod dragosti suze proliv aše, ° svomu babi rúke celivaše.

T u veseje veliko bijaše, ne može se, pobre, reći više: u dvoru su bubni i svirale, a prid dvorom divno kölo igra. U kolu su Bulgarke divojke, 4 ° kolo vodi seka Kosarina, lipe ona pisme izvodila, svaku pismu seki pripivala.

Od tamnice kjuče uzimala, tamnici je vrata otvor ala; [R1eJ Da je кощи pogledati bilo Vladimira suzna dozivaše, Samuela, kraja bulgarskoga, ter ovako nemu govoraše: ю$ 1

IIQ

R2.: karbava, i Kika. — R 1 : karbava, lijka.

x

3i


kako svoga zeta celivaše, celivaše i blagoslivjaše1:

, Uzmi, sinko, zaručnicu tvoju, povedi je g bilu dvoru tvomu. I 4f

»Odi z Bogom, drago dite moje, na putu ti dobra srića bila! , Puno sam ti, sinkoy sagrisio 4 ° i staricu majku razcvílio

Pozdravi mi slovinsku gospodu i staricu milu majku tvoju, kojuno sam vrlo uvridio, brezzakońe svako učinio.« *

držeći te u tamnici tamnoj, moreći te i žeđom i glädom.

Svim delijam pisma na poštene, Bóg nam dao zdravje i veseje!

Dragimir, kraj slovinski XXVIII. Kako razumi Dragimir, stric kraja Vladimira, zle glase od sinovca svoga, koji brez dice pode s ovoga svita, skupi vojsku ko liko- može veću pak se čini okruniti i poznati za kraja dalmatin skoga. Posli nikoliko dana dili se s vojskom put Kotora, jer Kotorani ne ktiju ga2 poznavati za kraja. Došavši dakle u Buku od aJ Kotora, bi oid Kotorana s velikim poštenem, pri [pravom.' i vesejem pricekan i na čast zazvän. Ma ta priprava, čast i veseje bi velika privara, s kojom Kotorani pogubiše siromaiha Dragimira, zašto u najvećemu veseju od časti i razgovora udariše na ńega, koji braneći se vitežki ubiže u crkvu svetoga Gabrijela, ali ni u crkvi ostati ne može, jer Kotorani, skočivši na pokrov od crkve, kupu skidoše i u crkvi ga ubiše. Tada cesar1 Vasilija,3 ne bojeći se nikoga, osvoji Bulgariju, Raši ju, Bosnu i Dalmaciju. Ma za malo rečene države uzdrža, zašto žena kraja Dragimira, a ćer bäna od Rašije, bivši zbabna porodi sina, komu postavi ime Dobroslav, i ovi, kada dođe na godišta od razuma, bi okruńen za kraja slovinskoga, kako će SÍ sada viditi. Dobroslav I., krai slovinski XXIX. Budući cesa-r Basilio posli smrti kraja dalmatinski ugrabio sve države slovinské, postavi po> svim državám i gradovim svoje Grke za vladaoce i svoju vojsku za čuvaoce od rečeni mistä i gradova, 1 2 3

R2: blagoslřvgliajce. — R1: blagoJivgliáJce. R 2 : nektijuga. — R 1 : nektiauga. R 2 : Vajilia. — R 1 : Bajilio.

i58

R A Z G O V O R U G O D N I N A R O D A SLOVENSKOGA ( i 7 5 9 . )

[ß'eslkoji počeše zlo vladati, nepravde činiti, nove arače namećati, | i radi toga 1 počeše ji puci zlo gledati i iskati 2 svake načine, kako bi jih iztirali i od niova se jarma oslobodili. Videći Dobroslav, sin kraja Dragimira, koji se sam od krajeva kolina nabođaše tada, zlu [38] voiju puka I svoga prama Grkom, poče ga sl.oboditi i nagovarati, da se digne protiva cesarovcem i da skine teški jaram s vrata, koga * nositi nije moguće. I tako po svim državám skrovito iđaše puke nagovarajući, da se skoče u dan i uru od njega određenu i da sve Grke pod sab Ju okrenu. Toliko mudro Dobroslav znade ponukovat i nagovoriti puk, da ga svak posluša i učini .'ono,, što naređivaše, pogubivši istoga dneva, ure i časa po svim državám, mistim i gradovim sve Grke, koji se nahođahu u krajestvu slovinskomu. Posli toga s velikim vesejem okraniše za kraja Dobroslava, koji ńih oslobodi od neprijatejä svoji. Ma kada razumi cesar sva ona zla, koja mu biše učinio- Dobroslav, žestoko se rasr.di, pak sakupivši jednu silnu vojsku udari na Dobroslava, koji ga s vojskom veselo dočeka, na negovu vojsku nagk> udari i sve ji pod sabju okrenu. Opet drugi i. treći put hori cesar sriću kušati, ali mu se vazda do ovoga svita Dobroslav, sinovi negovi razdiliše krajestvo na petero, učinivši se svaki u svojoj državi vlastiti poglavica oliti duka. Go'jislav imade Tribiń i sve okoliše negove, koji nahodeći se bolestan na svojoj posteji u rečenomu gradu bi od Tribmana, svoji podložnika, ubijen z bratom svojim Prelimirom. I tadia Tribińani učiniše za svoga bana jednoga kneza tribinskoga, koji se zvaše Donadek, ali za malo to jadno gospodstvo uživa, jer kako za rečeno ubojstvo' razumiše tri brata niova, to jest Mihajlo, Radoslav i Saganče4, skupivši vojsku udariše na Tribiń, koga osvo1 R 2 : Arace namechiati, i radi toga. — R 1 : Aräce namechiati, i J v a k o gnie; i radi togá. 2 R 2 : gledati, i iskati. — R 1 : gledati, iskati. 3 R 2 : Jvekoliko. — R 1 : Jvukoliku. '• • ' 4 R 2 i R 1 : Jagance. — Nekoliko redaka prije akuz. sg. istoga imena je 2 1 zabiježen i u R i u R : Sagancza.


jiše brzo i poraziše sve ubojice brat je svoje. Donadeka, bana ne ttes] srićnoiga, živa uf ativši, 1 |i svakim mukam mučiše, dokiem ga kakono zločinca ne umoriše. U tó isto vrimé pode s ovoga svita kralica, mater niova, koja svim krajestvom vladaše, i tako bi za kra|a okruńen najstariji sin ńezin s dopuštěném ostale bratje, koji se hotiše kraju podložiti.

Ы2 Pisma od kraja Dobroslava. Još zorjca ne zabijelila, Dobroslava majka dozivala: »Dobroslave, drago dite moje, nu poslušaj nauk majke tvoje.

Uzmi, sinko*, orjanske ajine i na ruku prsten od zlameńa, [R166]na koniu je alem-kamen dragi, na kamenu ime babe tvoga.

Ovo ima mnogo godinica, odkad su ti babu pogubili, Dragimira, zaručnika moga, u Kotoru, gradu bijelomu.

Л Ter otiđi od grada do- grada, 2 i ili koga. sritneš ili stigneš, l"39] oli starca ol deliju mlada od slavnoga roda i plemena,

Kad je čuo cesar Vasilija,3 da je tebi babo poginuo, silenu je vojsku sakupio i krajestvo tvoje ugrabio.

pozdravjaj ga, drago dite moje, i pokazuj prsten od zlameńa 3° Dragimira, starca babe tvoga, na komu je alem-kamen dragi.

Ja sam tebe, sinko, odgojila, odgojila tugóm i čemerom, krijući te po gori zelenoj, 15 da te ne bi Grci umorili.

Ko god budě roda slovinskoga, svak će tebe, sinko, zagrliti i za svoga kraja pozdraviti: . 35 al se pazi grčki vitezova.«

A sad mi je tužba dodijala od mojega jadnoga naroda, da ne može globe podnositi ni arače Grkom pripraviti.

Dobroslav je majku poslušao, na sę meće orjanske ajme i na ruku prsten od zlameńa Dragimira, starca babe svoga, 4°

1 2 3

R 2 : usfativjci. — R 1 : ufrativjci. U R 1 je to pjesma 5. R2: VaJJiHa. — K>: Baxilio.

!бо


pak otiđe od grada do grada, ili koga srita. ili stiza. slovinskoga roda i plemena, kazuje mu krajevo zlameńe.

sve aždaje od zemje arapske i svi zmaji od svita Afrike, 7C ne bi nami mogli odoliti ni protiva nami bojag2 biti.

Ali áemu dobra srića biše, skwinski ga narod nasliđaše, po gradovim Grke isikoše i za kraja ńega okruniše.'

Kamo li će cesar Vasilija 3 i negovi Grci vitezovi! I prija su s nami bojak bili, al nas nisu nigda-pridobili,

45

Veseli se malo i veliko, ali ne će Sava kaluđere, 5° veće ńimam tiho govoraše: »A jadno vam to veseje vaše!

nego jednom, Al evo1 ti viru da nás više ne sve ćemo ji pod

Kad začuje cesar Vasilija,1 kogano smo doskoro dvorili, da je nemu vojska isičena, 55 Dobroslavu kruna povraćena,

Istom oni tako besideći, viknu vila s visoki planina ter dozivje kraja Dobroslava: »Zle ti pisme, a gori ti tanci!

rßl6v]

75

i to na privari. zadajemo, će privariti, mač okrenuti.« 8c

К sakupiće Grke i Latine, udariće Grci od istoka, a Latini od sunca zapada, i to će se zgodit iznenada.

8 Eto na te Grci od istoka, 5 3 prid ńimam je cesar Vasilija* a Latini od sunca zapada, prid ńimam je rimski đenerale.

6

°

Pogubiće kraja Dobroslava, osvojiće države slovinské, žive će nas na mihe derati i nemilom smrt ju umoriti.«

Da ti znadeš, kraju Dobroslave. što govori cesar Bažilk>: 9C LR es] da će ti se umećati glavom nasrid bila grada Carigrada!«

Vele áemu slovinská gospoda: 65 »Muč', ne luduj, Sava kaluđere! Da bi. došle iz gorice vile, " naperile svoje Jute strile, i R»: 2 R2: 3 R2: 4 R2: 5 R2:

Vajilia. — Ri : Bajcilio. bojag. — "Ri: bojak. Vajilia. — R1: -Baxilio. Dobroslave. — R1: Dobroslav. Nebi. — R1: E nebi.

Dobroslave 4 vili odgovara ter se š ńome lipo prigovara: »Kad bi, vilo, na pasiju bilo, 9i nt bi 5 bilo u gori vukova!


Što se fäll cesar Vasilija,1 da će mi se umećati glavom usrid bila grada Carigrada, to se može lasno dogoditi.

IO

°

161

koń do» koria, junak do junaka, a barjaci kano i oblaci. Ne čekaj ga nasrid poja ravna, J I 5 već ga čekaj u gori zelenoj.«

Al mu reci, bila vilo moja, da i moja umi sići ćo-rda. Ako ga je rodila Grkińa, a mene je Slovinka gospoja.«

Dobroslav je vilu poslušao*, silenu je vojsku sakupio, pak otide u goru zelenu ter zasidá drame po gorici. .

Vila nemu tiho odgovara, I0 5 Dobroslava iz gorice kara: »Zla ti fala, ä gore uzdańe, nuder kupi vojsku na sve strane!

U gori je Grke dočekao, iz busije na ńe udario: Dobroslavu srića priskočila, negO'Va je vojska zadobila.

I2

°

Jer bi prija zvižde pribrojio [ß'eal К. Carigradu Grke potiraše, I2>" II0 nego vojsku cara Vasilije.2 sikoše ji nedijicu daná: Koliko je poje Drinopole, sám uteče cesar Vasilija,3 svega su ga Grci pritisnuli: sam uteče, vesela mu majka! Onda bilo, sad se spomińalo, . a mi, družbo, zdravo i veselo! I 3° Mihajlo, kraj slovinski XXX. Ovi kra} sedam sinova imadiše14: Vladimira, Prijasiava, Serdija, Derijiu, Gabrijela, Miroslava i Bodina. Ove sinove veće Mihajlo lubeći nego korist od svoga kralestva, razdili jim kralestvo 41a sedmero, davši svakomu svoju državu, da š ńome vlada i upravja. Ali jer ji puno biše, za namiriti sve kolike podpuno ote državu bratu svomu Radoslavu priko» zakletve i dade je svomu sinu Vla dimiru. Malo posli te nepravde umri mu žena prva, i uze drugu, rodicu césara carigradskoga, s kojom imade četiri sina, to „jest DobrosUva, Prijasiava, Nicefora i Todo-ra. Dogodi se malo posli smutna u krajestvu ńegc v u, to jest u Raši ji i u Bulgariji, zašto 1 R2: 2 R2: 3 R2: 4 R2: Stari pisci

Vajilia. — R 1 : Baxilio. Vajilie. — R 1 : Baxilia. Vajilia. — R 1 : Bajilio. immadi/ce. — R1: immade. hrvatski. XXVII.

11

гб2


báni od ovizi država, ne ktijući imati svrhu sebe gospodara, učiniše [ß',o]s-e gospodari vlastiti, ne poznajući Mihajla za krajja, niti mu hotiju dati ono, što mu se pristojaše. Zato kraj Mihajlo skupi vojsku i prdd ńoin posla dva sina svoja, to jest Prijaslava i Bodina. Ovi budući došli s vojskom u Rašiju i Bulgariju uciniše zla neizbrojena, dok rečene države ne osvojiše i pod oblast kraja Mihajla ne podložiše, koji imadući rečene države dade ji svojizim sinovom: Prijaslavu Rašiju, a Bodinu Bulgariju. Ma Bodin, videći se gospodarom . od jednoga krajestva, metnu se u veliku oholost, i ne bi; mu zadosta krajem zvati se, nego' li se oslobodi cesarom od istočni- strana ime novati, koju holost cesar carigradski podnositi ne mogući, sakupi vojsku veliku, s kojom udari na Bulgariju. Budući i Bodin sakupio svoje Bulgare, izađe prama vojsci'cesaro voj, i gdi se sritoše, t u se žestoko udariše. Ali Boig pravedni hoti pokárati oholost Bodinovu, zašto bi u pomoći cesarovcem, koji vojsku Bodinovu isikoše, a hega živa ufativši povedoše u Carigrad, á odonlem u Antiokiju, gdi ga postaviše u jednu mračnu tamnicu, neka može plakati opačine svoje. Pokárá Bog i Mihajla kraja, koji sinove veće negö Boga Jubjaše, [R^] zašto ji, prija nego; mrari, vidi sve kolike mrtve izvan Bodina, | koji se nahodaše u tamnici cesarovoj. Posli ńih pođe i ön s ovoga svita pun tuge i žalosti, na koga místo stupi- Radoslav, brat negov, komu Mihajlo' biše oteo državu za namiriti svoga sina Vladimira.

Radoslav Drugi, král síovinski XXXI. Budući Radoslav pun dobrote i milosrđa prama svojim pod ložnikom, a navlastito prama onizim, koji od krvi negove bihu, 1 ne mogući podníti, da iko od negovi pati zlo ikakvo, i znadući, da Bodin, sinovac negov, nahodaše se ú veliku sužanstvu u Antiokiji, mišjaŠe brez pristanka naći način, kako-bi ga oslobodio, i nahodi način ovi: imadiše u dvoru svomu delija slobodni i mudri, koje ponukova, da otiđu u Antiokiju i da izmaknu Bodina iz tamnice. Ovi, budući od velike sloboštine, mudrosti i jakosti, obetaše se uči niti, Što jim> kraj naređivaše, i tako u ajinam prosjačkim odoše od mista do mista do Antiokije, u koju budući došli, izpitaše i izviUA diše, u kojoj se tamni [ci Bodin nahodaše, koga ob noć, sa svim da [R'i2]nad ńim velika straža bi|še, izmakoše iz tamnice i dovedoše s ve1

R2s od karvi gniegove, bihu. — R1: od karvi gniegöve.


163

likim vese}em к Radoslavu, stricu negovu. Nije moguće izkazati, koliko veseje i radost imade Radoslav, kada ga ugleda, dali negovo veseje okrenuće1 se brzo u plač i žalost, kako će se sada viditi. Primi ga dakle dobri stric veselo, zagrli, pojubi i proplaká svrhu ńega; posli toga lipo ga izpokoji i dade mu Budvu sa svom državom negovom. Ali ко nepoznánu čini dobr о, dube sebi greb, kako* se dogodi i Radoslavu, jer sinovac negov Bodin, videći se u sloboštini i mogujstvu veliku, sakupi vojisku, koliko može veću, pak s ńotoe1 udari na zemje strica svoga. Ma Radoslav, budući dobar i milostiv, voli ostat brez ikrune nego* viditi, gdi se pr oliva krv Judsika.2 Ostavi dakle, grad, u komu pribivaše, i pobiže u Tribiń, gdi d o malo' dana, život svrši, budući sta. ńegoy opaki sinovac Bodin za kraja od Dal macije. Imade Radoslav osam sinová: Branislava, Gradislava, Gojb slava, Dobroslava, Falimira, Stanislava, Kocijaparu 3 i Pinezeka. Ovi se bihu raztrkali po krajestvu tamo amo od progonstva i straha Bodinova.

I'R1,

Pisma O'd-Radoslava Kukala je crna kukavica usriid zime, kad joj nije vrime: nije ono crna kukavica, već je ono Jacinta gospoja,

»Radoslave, mili gospodare, oli ne znaš, ol ne haješ za me? • x Sinovca ti Grci ufatiše, 5 u tamnicu tamnu postaviše.

virna luba kraja bulgarskoiga, 5 koga bihu Grci ufatili, u tamnicu tamnu postavili, ter ga more i žeđom i gladom.

Trikrat sam ga zlatom izmirila, ne bi li ga jadna izkupila, al ga césar ne dá na odkupe, već ga mori i gladom i žeđom. 2 °

Suze roni, : bilu kńigu piše, ne piše je grčki ni latinski, već je piše srmski i slovinski ter je ša}e kra]u Radoslavu:

A jutros mi bila kńiga dođe, da će říega brzo pogubiti, mene jadnu Jubu razcviliti, kojano sam skoro dovedena.

1 2 3 4

IO

R 2 : Xgniome. — R 1 : Jcgniome. R 2 : gliudká. — R 1 : gliuczká. R 2 : Cociaparu. — R 1 : Cociapara. U R 1 je to pjesma 6.

164


Već te molim, svitla kruno moja, napiši mi listak kńige bile ter je šaji grčkomu césaru, od istočni strana gospodaru, '

2

5

neka pusti suzna iz tamnice, druga moga, a sinovca tvoga; 3° [R17Jdaću nemu blago nebrojeno, sitni biser i drago kamene.« Kada kraju bila kruga dođe, kńigu štije, a suze proliva, pak napisa listak kńige bile . 35 ter je šaje kruni cesarovoj: »Ej césare, svitla kruno moja, pošaji mi sinovca Bodina, koga držiš u tamnici tamnoj ter ga moriš i žedom i gladom. 4° Daću tebi blago nebrojenoi još к tomu alemrkamen dragi, koji vaja grada Carigrada i po ravne zemje Romanije.« Nemu cesar kńigu odpisuje: 45 »Ne budali, kraju Radoslave! Ne bi tvoga pustio sinovca za tri bila grada Carigrada, ni za svitlu krunu Mogolovu, koja vaja mojega cesarstva, 5° ni za ćordu kraja Aleksandra, koja sjaje kano sunce žarko. Viče zem Ja grčka i latinska na Bodina, sinovca tvojega,

jer ne osta sela ni yaroša„ koga nije Bodin porobio. Tijaše se jadan okruniti usrid bila grada Carigrada; tijaše mi krunu ugrabiti, na glavu je svoju postaviti.

5f

fc

Al ovo ti tvrdu viru dajem, još i jamca Boga velikoga, da ću prija glavu izgubiti nego živa Bodina pustiti.« [42J [R'.j5] štije kńigu starce Radoislave, kńigu štije, a suze proliva; po imenu sluge dozivaše ter ovako ńimam govoraše:

6

ř

»Koji bi se od vas junak naša,, da otide priko grčke zemje 7® do tamnice sinovca mojega, nesrićnoga kraja bulgarskoga, ter otvori vräta od tamnice i izvede suzna nevojnoga, dao bi mu ćercu za Jubovcu 7£ i još к tomu blago nebrojeno.« Svi junaci g zemji pogledaše,, pogledaše i pokloniše se, ali ne kti dite Tratomire, već je kraju tiho govorio: '8с »Ja ou poći priko grčke zemje i dovešću sinovca tvojega.« Pak pokroji do zemje mantije ter se čini crnim kaluđerom..

-RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.)

I otiđe od grada do grada: izpovida, grčki pripovida, Boga moli, poji leturđiju, travu jidě, ládnu vodu pije.

s

5

Kad je doša tamnici na vrata, pita. ńega straža od tamnice: 9° »Odkuda si, svece duhovniče, odkuda li, od koje li zemje?«

v

A on nemu tiho odgovara: »Ja sam rodom od Stambulá grada. Evo ima devet godin' dána, 95 odkada sam u gori zelenoj.

Travu jidem, ladnu vodu pijem, Vîel težkim bičim moje tilo bijem, ' suze ronim od jutra do mraka i od mraka do bijela danka. I 0 ° A sad ima nedijica daná, odkada sam čudan sanak snio, sanak snio, u sanku vidio, da umire kraju Bugarine

iéj

otvori mu vrata od tamnice, da pokripi suzna do zorice.

ri

)

Kad ulize u tamnicu tamnu, Božju mu je pomoć nazivao, bile mu je ruke oprostio, I2G bile ruke i bijele noge. Izvede ga iz tamnice tamne pák podiže od zemje mantije, britke se je ćorde dobavio, od tamnice stražu pogubio. PobigoŠe goricom zelenom přiko zemje grčke i slovinské pivaj'ući i popivajući, utekoše, vesela jim majka! Veseli se málo i veliko, a najveće kraju Radoslave i Jacinta, Juba Bodinova, koja biše skoro dovedena.

I2

>

r

3°

[ ß 77] Lipo ga je striko darovao: darova mu dva grada bijela blizu ravne zemje Romanije. *3S tt nevoji u tamnici tamnoj: ioj AH se je brzo pokajao, on umire od gláď i od žeđe i brez sluge i brez svećenika, i brez brata i brez prijateja. jer ne prođe ni godina daná,

Već te molim, dragi prijateju, pusti mene u tamnicu tamnu, IXO da pokripim suzna nevojnoga, koji će se noćas přestaviti.« Privara se straža od tamnice, privari se, ujide ga zmija,

ol godina oli polovina, skupi vojsku Bodin, dite mlado, ! ter otimje stričeve države. 4° Radoslav mu bilu kńigu pise, ovako je nemu besidio: »Što sam tebi, sinko, sagrišio, ter ti išteš rusu glavu moju?

J66

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i7j9.r

Ej Bodine, drago dite moje, I45 kamo vira, kamo Г duša tvoja, kamo suze, kamo Jubav moja? U za čas te 1 striko pričekao!«

Za t6 Bodin i ne haje ništa, već mu ote krunu i krajestvo, 15c pogubi mu dva sinka malena u Tribinu, gradu bijelomu.

Ej neviro, nigdi te ne bilo, vrlo ti si svuda urodila! [43]

' Bodin, kraj slovinski: XXXII.

Opaki ovi kraj, budući ugrabio nepravedno! krajestvo strica svoga, nastojaše pobiti sve sinove negove i zaradi tě svrhe sakupivši vojsku otiđe na Tribin, koga budući osvojio, ufati dva rodi[R178ljaka svoja, Branislava i Gradislava, | rria na viri, kojizim po nago voru proklete žene2 svoje Jacinte čini očito glave odsići. I to isto nastojaše učiniti ostaloj bratji Aiovoij, ali rnu ne može na ruku izaći, jer biju pobigli u Carigrad i utekli se pod krilo césarovo. U to isto vrime bani od Kaši je i od Bosne biu se odvrgli od' ńega, i zato ode s vojskom u Rašiju, pobi se z banom-, • ali ga dobi i svu mu Rašiju osvoji,3 koju budući osvojio, dade je Bolkanu i knezu Marku, svojizim virnim dvoranom, s ugovorom i zakletvom, da mu imadu uvik virni biti i negovo odgovarati. I vrativši se Bodin s vojskom iz Rašije, udari na bana. bosanskoga, koga iztira iz Bosne , i svu negovu osvoji državu pak1 je dade knezu Štipanu zakletvom, da će mu vazda viran i podložan biti. Krajeva dvadeset i šest godišta pak pođe s ovoga svita Bogu od svoji dila razlog dati.

••DobroslavII., kraj slovinski XXXIII., Mihajlo,, najstariji sin Bodinov, nastojaše s pomoću matere Jacinte stupiti na vládané slovinsko, ma gospoda i puk radi [R^g] zloće opa|ke matere negove Jaointe ne dade mu tu žeju izpuniti, nego za kraja okruniše Dobroslava, najvećega plemića slovinslkoga. Ma se brzo pokajaše, jer kako se Dobroslav krune dobavi, hoti u opačinam naslidov.ati Bodina ukazujući se nepravedan,, nemilostiv, 1 2 3

R 2 : Uxacajte. — R 1 : Uzacajte. R 2 : хейе. — R 1 : xenetine. R 2 : oJVoji. — R 1 : ojvöij godijta gojp, 110.


167

oštar, usilnik i progonite! svoji podložnika, koga zloću puci ni vla stela dalmatinska podnositi ne mogući, poslaše u Carigrad pokli sare, da privedu sinove dobroga Radoslava, koji bihu od Bodina prognati nepravedno', za učiniti krajem jednoga od ńih. S oblast ju dakle cesarovom dođoše u-Drač 1 Gojislav, Kocioparo i ostala bratja niova, gdi ji gospoda slovinská dočekaše, vojsku sakupiše po svim mistim i državám, kojizim dade pomoć najveću veliki knez oliti ban od Rašije, imenom Bolkan, i diliše se s vojskom: protiva kraju Dobroslavu, i budući ga našli š negovom vojskom pod gradom, koji se zove Diokleja, udariše na ńega, vojsku mu isikoše, a nega živa ufativši' povedoše u Rašiju i staviše ga u tamnicu. Posli togá svađi se Kocioparo z banom od Rašije Bolkanom, s kojizimi boj bijući glavu izgubi. Ostala bratja razjagmiše države slovinské pak se po liso] češe među se klati i biti, koju smuitńu | gospoda dalmatinska podniti ne mogući, ńih bacivši učiniše za kraja ovoga, koji slidi. L44]

Vladimir Treći, kraj sloyinski XXXIV.

Ovoga kraja otac bijaše Vladimir, sin kraja Mihajla gori ime novanoga, i ovi u dobroti mnoge kraje 2 prošaste nadađe: biše milo-r stiv puno, navlastito na svoje. Radi togä sve rodijake, bratučede, sinovce3 i ostale od negove krvi, koji se bihu raztrkali po svitu o'd progonstva kraja prošasti, čini skupiti i к sebi privesti, koje kakono otac milostivi zagrli i svakomu ranu ukaza davši jim gospostva, kako se komu pristojaše. Uze za ženu cer Bolkana oli Belkana, velikoga kneza o d Rašije, ali za malo š nome krajeva, jer budući u dvoru , nqgovu Jacinta, 4 žena Bodinova, nagovori slugu Vladimirova, da otruje kraja svoga, obećajući mu mnogo blago, i to bi od nevirnoga sluge učiněno. Vladimir, nahodeći se još u životu,, poče potanko- izi skivati, k a mu biše dao< otrove, i nađe se, da jé dala rečena Jacinta, " [R1si]koja bi na sud privedena, ali se toliko znade prav|dati, zaklińati i suze_lažJive prolivati,, d a . j o j kraj gledajući suze ńezine i slušajući zakletve virova brez svake suimńe. "Ma što- je gore, uzmetnu svoje prokleto dilo na siromaha JDobroslava, kraja gori imenovanoga, koga iz tamnice biše izveo- dobri Vladimir i priveo к sebi.5 Nađe 1 2 3 4 5

R2: R2: R2: R2: R2:

drac. — R*: Duracz. mnoglie. — 'K1: mnoghe kraglie. Jinovcze. — R 1 : Jinove. jacinta. — R 1 : prokleta, jacinta. K' sebi. — R 1 : u dvoot JVoij.

!68

R A Z G O V O R U G O D N I N A R O D A S L O V I N S K O G A (i759-)

ovä prokleta duša krive svidoke, koji svidočiŠe, da ga je ovi nesrićni Dobroslav otrova, i talko bi odsuđeno, da mu se oci izvade i O'naki slip u manastir metne. Sva ovä zla učini Jacinta za metnuti n? pristoje sina, koji slidi. Jure, kraj slovinski XXXV. Sin kraja Bodina, Jure imenom, s pomoću svoje opake majke Jacinte oliti Jakvinte, kako druzi meću, učini se krajem dalmatin skim. Ovi 1 po ^nagovaranu svoje matere i babe 2 metnu svu pomnu, da pobije sinove Bratislava, a unuke dobroga kraja Radoslava, koji bi prognat od Bodina, svoga sinovca, kako smo gori rekli. Ali mu ta opaka odluka ne bi izpuńena, zašto oni znadući, što jim se LR1a2Jimadiše zgoditi, pojbigoŠe u Drač, 8 u kojemu gradu zapovidaše mov stric Gojislav. Ništa mańe, ufativši jednoga imenom Grubišu, po stavi ga ú tamnicu ú grad Skadar, 4 pák skupivši vojsku otiđe pro tiva Gojislavu, stricu rečene biratje, jer ji bijaše к sebi primio. Ma Gojislavu i sinovcem negovirn priskoči dobra srića, zašto mu posla cesar vojsku i prid ńome vrsna đenerala, Kojlojana 5 imenom. Ovi ' đenera razbi Juru, kraja dalmatinskoga, i vojsku negovu pak osvoji grád Skadar/ ú komu našavši Grubišu ú tamnici, sinovca Gojisl'avina, izvede ga iz tamnice i okruni ga za kraja slovinskoga. Us)

Grubiša, kraj slovinski XXXVI.

Budući razumio kraj Jure, da su Grci i gospoda dalmatinska Grubišu za kraja okrunili, veoma se pristraši pak pobiže u Rašiju. Ma negova opaka majka Jacinta uteći ne može, jer je ufatiše i u Carigrad u sužanstvo povedoše, gdi tugujući opaki život svrši. Posli toga uzdrža Grubiša krajestvo sedam godina ú veliku skladu, miru [frVli Jubavi. AH Jure, koji7 vaz|da о nemiru i neviri nastoja, ne dade mu u miru svoje danke svršiti, zašto kada vidi svoju prigodu, sa kupi silnu vojsku svojiizi Rašijaná i .udari na države' brafa Grubiše, 1

R 2 : ovvih. — R 1 : Jovvij. R s : babbć. — R 1 : proklete babetine. 3 R*: Drac. — R 1 : Duracz. 4 R 2 : ú grad skadar. — R 1 : u gradu Scutaru. 5 R 2 : Coilojana. — R 1 : Collojana. с R S . g r ád sJkadar. — R 1 : grad Jcutari. 7 R 3 : Jure, koij. — R 1 : opákij Jure koije. 2

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (I759-)

169

koji po isti način sakupivši vojsku, ma u priši, koliko móže veću, izađe suproć Juri, i budući se srili, žestoko se pobiše. Ali taka bi srića Jurina, a nesrića Grubišina, da ovi ú boju pogibe, a Jure drugi put za kraja slovinskoga stade.

kv _ • Jure, drugi put kraj slovinski XXXVII. Promiš]ajući Jure 1 kraj, da još bihu ostala tri brata Grubišina, to jest Predisna, Dragilo i Dragina, koji se bihu razbigli od pro gonstva Jurina po dalekim državám bižeći od nemila do nedraga, gdi će glavi misto naći, i znajući, da mu mogu s vrimenom nahuditi, krajestvo oteti i brata Grubišu osvetiti, a navlastito Dragina, zapovidnik 3 od RaŠije, koja se biše jurve od Jure odcipila i Draginu za svoga báná poznala, iskaše dakle kraj Jure svaké náčine, kako bi rečenu brat ju pogubio. Ma ga naći ne bi moguće, nego hoti [ß'gjse š ńimam pomiriti i lipo, premda priko | srca, živiti, dajući jim tvrdu viru i Boga jamca, da jim.učiniti zla ne će nikakva, pače da će jim dati banovine u krajestvu svomu. Čuvši daklem rečena bratja toliku žestoku zakletvu, dođoše к nemu, koje krá| lipo dočeká, primi i dade jim sve ono, što biše obećao. Ova tri brata kraju puno ugodiše, navlastito Dragilo, 3 koji svojim vojnicim osvoji Onogoštu i Podgofje, podloživši rečena mista i draga mnoga pod oblast kraja Jurja. Videći kraj, da je Drągilo nemu viran i na vojsci puno srican, posla ga prid vojskom u Rašiju, koja se jurve biše od kraja Jurja odvrgla i drugoga gospodara obrala. Dakle, budući došao Dragilo u Rašiju, ú malo je daná osvoji, činivši Rašijane poznati Jurja za svoga gospodara. Ma toliká srića Dragilina i bratje negove ne Ы ńimam korisna, zašto budući od svoji vojnika i od svega puka slo vinskoga puno proslavjeni i pofajeni, toliká slava i pofala kraju Juri biše vrlo mučna, i zato postavi u svoje srce rečenu brat ju i sinove niove pobiti. Ufativši dakle Dragila, koga puci najveće slavjahu, postavi ga ú âmnicu, poslavši svoje vojnike virne, da RJ i 8s] ufate i ostale. Ali oni budući razumili, što-se dogodi | Dragilu, pobigoše ú Drač 4 oni i sinovi niovi. Sinovi Dragine biu ovi: Prvoš, Grubeša, Neman i Širak; ostale znati ne mogu, jer ji kńige ne kážu. R 2 : Jure. — R*: Ovij. R 2 : zapovidniika. — R 1 : zapovidnijka. 3 R 2 : obechiao, navlajtito Draghilo. — R 1 : obechiao. Ovvä trij bratta kragliu punno ugodij'ce, navlastito Draghilo. 4 R 2 : drac. — R 1 : duracz. -

J

2


Ma srića niova hoti, jer se nahođaše blizu Drača 1 vojska césarova, piřid kojom đenera.biše jedan veliki vitez, imenom Perigordo1. Ovi videći opačine, koje kraj Jure čmaše, i kako svoju rodbinu brez [46] nikakva uzroka progonaše i smijcaše, ganu se na milosrđe ter ji poče braniti. I tako* dilivši se prid vojskom udari na negove države, koje porobi, popali i mnogu krv ptroli. Imadiše odluku krala Juru oli pogubiti oli iz krajestva iztirati, ali mu dođe zapovid od césara, da se vrati s vojskom ú Carigrad, i takó učiniti ne može, što biše namislkh2 Poznavši kraj Jure, da mu ovo zlo biše rečeni kapitan učinioi zaradi Dragila i bratje negove, hoti se osvetiti na jadnomu. Dragili, koga u tamnici držaše, izvadivši "oči negove^ neka ne vidi sunca ni miseca, pak s vojskom: dili se put Drača, 3 oibside ga i poče biti za imati u ruke Draginu, brata negova, i sinove niove. Ma cesar carigradski, ganuvši se na milosrđe, posla jim1 vojsku na pomoć, [R186]koja ob moć iznenada udari | na Jur ja i na vojsku negovu: vojsku mu isikoše, a ón uteče, ma zaludu, jer će brzo glavu izgubiti.

:

Dragina, kraj slovinski XXXVIII.

•.

Budući poznali gospoda i puk slovinská, da Dragina biše ú boju ; srican puno, kripostan i slobodan, a ú vládánu mudar, pra vedan i dobar, za kraja ga bbraše i okrúniše, na koga okruńeńe dođoše bani i knezovi sa svi strana, i biu najprvi Kotor ani, koji takó poštene svomu kraju učiniŠe. Sa svim tizim. još se nahođahu niki, koji se na kraja Jurja obzir ahu, i ovi ne ktijahu poznati Dragine za kraja, negO' se zatvoriše zajedno^ s Jurom, svojim krajem, u jedan grad, koji se zove ОЫеоЛ Ma za malo bi niovo stane ú gradu rečenomu, zašto Dragina otiđe s vojskom poda rt, uze ga na sramotu i ufativši Juru posla ga svezana ú Carigrad, gdi u tamnici tugujući i plačući život svrši kako mu i mater Jacinta oliti Jakvinta, kako oće niki. Krajeva Dragina godišta, jedanajest i ostavi1 posli sebe tri sina: Radoslava, Ivaniša i Vladimira.

1 2 3 4

R2: R2: R2: R2:

Drača. — R 1 : Durazza. namislio. — R 1 : namislia. drača. — R 1 : duracza. ; Obleo. — R 1 : Oboleo.


[Ri 87 ]

-Radoslav Ш.,'kraj slovinski XXXIX.

Radoslav posli smrti otea svoga Dragine uze blaga dosta i prikaza ga ,na dar césaru Emanuelu moleći ga, da mu bude dobar pomoćnik u. negovim potribam. Cesar primi blago dobrovolnou zafali mu i obeća se biti mu vazda u pomoći. Do malo vrimena udari na ńega Deša, sin Uroša, bána od Rašije, koji mu osvoji mnogo mistá. Cesar Emanuel ne kti mu tada pomoći dati, jer žejaše, da se ova dva poglavice slovinské biju medu se i da bijući se skonča kraJestvo slovinsko' za moći ga lašne poda se metnuti. Bán Deša s po moću bána bosanskoga uze Radoslavu i bratji negovoj, Ivanišu i Vladimiru, Zentu i sve okoliše niove, tako da ne osta Radoslavu drugo-nego Kotor, koju stvar videći Emanuel i bojeći se, da se Deša ne učini velik, posla vojsku na pomoć Radoslavu, s kojom udarivši na vojsku Dešinu razbi je i povrati Zentu Radoslavu, pak se s voj skom vrati natrag, ostavivši ova dva poglavice" u veliku nemiru, da se kolu i biju medu se, neka ji prija nestane, da je áemu boje. Ovi [RI8s] I Deša biše dobar katolik, jer crkvu rimsku puno štovaše i branašey [47! čineći redovnikom' svaku Jubav, što | više mogaše, i zato godišta Gosp. 1151 darova Mlit više Dubrovnika kofodrom svetoga Bene dikta, to jest fra Martinu i fra Ivanu, u komu ško|u i sada se паhode redovnici svetoga Benedikta. Umri u Tribinu, koga biše oteo Radoslavu, ostavivši nakon sebe tiri sina, to jest Miroslava, Nemana 1 oliti Nemańu i Konstantina. Ovi mladići bihu puno kriposni, pametni i Boga bojeći, koji skupivši vojsku otiđoše protiva Rado slavu, koga na toliko mista razbiše i uzeše mu sve države negove, tako da bi usilován svojim bratom Ivanišem bižati u Dubrovnik i učiniti se od krala slovinskoiga knez od Kotora, poznajući Dešine sinové za svoje gospodare. Posli toga otiđoše u Rašiju protiva Vla dimiru, trećemu bratu kraja Radoslava, koga bihu Rašijani uzeli za svoga bána, i budući ga našli pod gradom, koji se zove Priština, š ńime se pobiše, ali. vojska nesrićnoga Vladimira bi razbijena Í isičena pod rečenim gradom. I tada učiniše zakon, da se krali rašijänski budu unapridäk kruniti u Prištini, gdi je mejdan biói Tada [Ш89] osta ; Nemän ? za | gospodara od Raši je i hoti se zvati veliki župan od Rašije. Bratja negova, Miroslav i Konstantin, vfatiše se u svoje 1 2

R 2 : Necmana. — R 1 : Neemana. R2 i R 1 : Neeman.— Tako se to ime piše i daje.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1.759.)

države, ma do malo vrimena pošavši oba brez poroda s ovoga svita, ostade Neman gospodar i vladalac o>d svi država slovinski, koja nakon sebe ostavi dva sina: Tihomila i Simeona. Tihomil pođe brez poroda s ovoga svita, ostavivši svomu bratu Simeonu slovinské države. Simeon, kra} slovinski XL. Budući se Simeon - oženio s cerom césara Alesija, raširi s po moću tasta 1 države svoje osvojivši mnoge slovinské banovine, i zato na 1200 okruni se za kraja slovinskoga, hotijući se imenovati, zvati i poznavati krajem od Servije, Raši je* Tribunije, Zakulmije, Diokleje i sve Dalmacije, i bi on prvi koji se imenovä krajem od Ser vije. Iniade Simeon tri sina: Štipana, Vukšu i Sabu, Ovi budući dobar i pametan, pogrdi vši svit, ostavi svoje krajestvo sinu Štipanu, on2 ulize u manastir, u komu čineći pokoru sveto umri. Sin negov RI [ flo1 Saba hoti naslidovati j otca svoga i tako ostavivši svit ulize i on u manastir, sveto živi, sveto i umri, koga Servijanizovu i danas sveti Savo. Štipan L, kra} slovinski XLI. Gospoda slovinská okruniše s velikim vesejem Štipana, sina Simeonova, za kraja od slovinski država, i kako se okruni, pođe s vojskom na Petra, velikoga kneza od Ercegovine, pobi se š rtime, i budući razbio1 vojsku negovu, osvoji svu Ercegovinu i dade je svomu sinu najmlađemu Radoslavu, a suri, 3 Andriji imenom, da rova Popovo i Ston. Ma brzo pođe s ovoga svita Radoslav, i tako osta sva Ercegovina pod oblastju rečenoga Andrije, šifre Štipana kraja. Živi Štipan u miru s Grčim svega svoga vrimena pak svršivši život ostavi krajestvo sinu, koji slidi.

•Mi !.R7oi]

Štipan II. Nemańa, kra} slovinski XLII.

Ovi kräj na krštenu bi imenovan Neman oliti Nemańa, ali kada ga posveti i okruni za kraja patrijarka rašijanski, hoti da se zove Štipan i tako naredi, da se svi kraji servijanski unapridak ima1 2 3

R 2 : Tajta. — R1: tajta Svoga. R2: on. — R 1 : a on. R 2 : Suri. — R1: Suri Svo'mu. ,


du zvati Štipani. Posli kako se okruni Štipan za krala slovinskoga, učiniše Grci, Bulgari i Ungarci rat protiva nemu. Ali Štipan bi puno i srican, zašto svoje nepirijateje ponizi i mnoga jim mista osvoji. Imade rat i z banicom od Srima, 1 koja se Urica zváše, i ova. biše od kolina kraja ungarski; ma kraj Štipan, razbivši vojsku ńezinu, osvoji svu banovinu srimsku,2 a ona jedva uteče. Urica, hotijuci opét sriču kušati, sakupi Ungarce 3 i otiđe s vojskom priuzeti svoju državu, ma pobivši se s vojskom Stipanovom bi od negovi vojnika živa ufaćena, a vojska pod sabju okremuta. Posli smrti negove sin stariji za kraja bi okruńen.

[II.]4

Pisma od kraja Štipana Nemańe. Razboli se Nemańić 5 Štipane, od jada se na ćordu naslona; ne boluje od teške bolesti, već od tuge, jada i žalosti. Vele nemu gospoda slovinská: 5 »Što je tebi, svitla kruno naša? Ali ti je sinak poginuo bojak bijuć u zemji magarskoj 6 ? Al su tebi Grci dodijali? Ali su te báni odbignuli? Ali te je zabolila glava od groznice, bola velikoga?«

IO

Odgovara Nemańić 5 Štipane: »Prođ'te me se, slovinská gospodo! 1 2 3 4 5 8 7

R 2 : Jrima. —7 R 1 : Zrijna. R 2 : Jrimsku. — R 1 : zrijnsku. R 2 : Ungarce. — R 1 : Jvoje vngarce. U R1 je to pjesma 7. R2: Nemagnich. — R 1 : Nemagnia. R2 i R1: maxarskoi. R2: macarskoj. — R 1 macarskoi.

T Niti mi je sinak poginuo S 7 bojak bijuć u zemji magarskoj,

nit su meni Grci dodijali, niti su me báni odbignuli, niti me je glava zabolila od groznice, bola velikoga.

zo

Ali mi je bolovat nevoja, čini mi se, priboliti ne ću. Po tri kraja na me udaraše, udaraše, al me ne dobiše. Kraj ungarski, grčki i bułgarski zf puno litá sa mnom bojak biše, bojak biše i pomiriše se i lipe mi dare prikazaše.


Ali ne kti mlada udovica Magarkina, od Srima1 banica, [Realne kti doći.ni pokloniti se, mito poslat ni pomiriti se.

kona igra kano pašalija, ćordu paše kano Magarija.3

3°

Nego päli sela i varoše i otimje moje banovine; još mi ona bilu kńigu piše, 35 [49J u kńizi me na mejdan pozi v Je. To su, báni, Jute rane moje, od kojizi priboliti ne ću; i onda bi jadan pribolio, kada bi je živu ufatio.«

c 94j

Nemu vele slovinská gospoda: »Bre, ne boj se, svitla kruno naša, silnu ćemo vojsku sakupiti i banicu živu ufatiti. Da bi bila iz gorice vila oli zmija iz primorski stíná, kákvi imaš u vojsci delija, oni će je lasno ufatiti.«

45

Pak se skaču na noge junačke, sakupiše vojsku nebrojenu, 5° otiđoše к ravnoj Ungariji, prid ńima je Nemańa Štipane. Dočeka ji banica Urica nasrid ravna poja od Srijema,2 1

Gledao je Nemańić 4 Štipane, gledao je ter je besidio: »Odkad sam se od majke rodio 6o i na bedru ćordu pripasao, ja ne vidi bojega konika ni lipšega u vojsci vojnika od Urice, mlade udovice, koja mene na mejdan pozivje. Već vas molim, mila bratjo moja, ako nami Bog i srića dade, da ńezinu vojsku dobijemo, radite je živu ufatiti. Ko ufati Magarkinu, daću nemu još i moju

6

5

mladu udovicu od Srima5 banicu, 7° srimskú6 banovinu, ćerou za Jubovcu.«

Kad vojnici kraja razumiše, demiškine ćorde povadiše, položiše svoja kopja bojna, 75 poletiŠe niz tó poje ravno. Tu se teška krvca prolivaše, teška krvca końska i junaška! Tu se biše po bijela danka, al se ne zna, čiji mejdan biše.

R 2 : Maxarkignia od. Srima. — R 1 : Maxarkignia öd Zrijna. R 2 : od Jriema. — R 1 : Zrino.poglia. 3 R 2 i R 1 : maoaria. A R 2 : Nemagnich. — R 1 : Nemagniea. 5 R2. Maxarkigniu od /rima. — R 1 : Maxarkigniu od Zriina. 6 R 2 : Jrimskú. — R 1 : Zrijnsku. 2

55

8o


Kada li je po podnevu bilo, na Štipanu mejdan ostanuo:; riegova je vojska pridobila, baničina teško izginula. Al je ne kamo li će U vodu je na šarcu je

:

Kad to vidi Urica Magarka, 1 bizi jadna niz to poje ravno, 2a nom treu krajeve delije, ne bi li je živu ufatili. .

bi vile dostignule, krajeve delije! 9° s końem udarila, końu izplivala.

. - Pak pobiže priko Ungarije i uteče, vesela joj majka!

[ R1 9s]

' -

Štipan. III., kraj slovinski XLIII. ; .

- ^ Kraj, Štipan 2 na vojsci srican biše, zašto budući protiva, áemu došla vojska grčka i prid vojskom Ivan, duka od Drača, 3 za osvo jiti Zentu i ostale države negove, kraj Štipan ne kti se poplašiti, nego4 slobodno na ńega udarivši ufati ga živa, a vojsku mu isiče. Mä po molbi césara grčkoga, koji. biše rodijak duke Ivana, pusti ga zdrava poći kući svojoj. Pösli toga učini mir s cesarom i s ostalim kra jim oko sebe pak dovede meštare od nimačke zemje, da kopaju i raztavjaju rudu zlatnu i srebrnu, s kojom negovo krajestvo obi lovaše puno. I tako do malo vrimena učini se mnogo bogat i obilat -, u srebru i zlatu. Uze za ženu cer kraja firanceškoga, kojoj Jelina ime biše. Ova. izvan čudnovate lipöte tilesne, s kojom je narav nareši, bi od Boga narešena mnogim kripostimam duhovnim, a navla stito milosrđem^ koje pokazivaše potrebnim. Sagradi mnoge mana stire i učini neizrečena dobra u Dalmaciji. S ovom krajicom Štipan, řE 9el oliti po krštenu Uroš,. ijmade četiri sina: Dragutina, Predeslava, .Milutina i Štipana. I ovi Dragutin, ugrabivši krajestvo otcu svomu, posla ga prija vrimena s ovoga svita.5 1

R2 i R1: Maxarka. R 2 : Jtijpan. — R 1 : ovvij. 3 R 2 : draca_— R 1 : Duracza 4 R2: papla Jciti i neggo. —^ R1: poplajciti, neggo. 5 R 2 : s' ovoga_ Jviita. — R 1 : s' ovoga JVijta nego Vlada Slovinskiim kragliejtvom ojamnajest godijna. 2

17б

-


[12.] 1 Pisma od Štipana Nemańića. Vidi čudo i nagleda ga se, di se klana misecu danica, žarku suncu zvizda priodnica, u Tribinu, gradu bijelomu. Nije onó misec ni danica, nit je sunce, nit je priodnica, već je ono slovinská kra]ica, po imenu Jelina gospoja, lipa ćerca kraja frančeškoga, a iubovca Nemańić Štipana. Prid Štipana često dolazaše terę nemu tiho govoraše:

Kada dođe svetac Jurjev danak^ sakupiću slovinsku gospodu i° i sazvaću moje svećenike, Isusove virne naslidnike. 5

I0

2a kraja će tebe okruniti i na glavu krunu postaviti. Bráni,, sinko, slovinsko krajestvo 35 svitlom ćordom idesnico'm rukom.« Malo vrime postojalo biše, ali iđe momče od Mostara, suze roni, na zemjióu pada ter govori Nemańić Štipanu:

»Svitla kruno, Nemańić Štipane, eto vidim, da si o'stario, izbrojio danke i godine *5 krajujući i bojak bijući.

»Rad Ы tebi boji glas đoniti, al ne mogu, već kako je pravo: eto ná te jedna silná vojska, prid ńome je dite Dragutine.

Nuder uzmi kńige i tespije, moli Boga, plači tvoje grije i okruni sina starijega, po imenu mlada Milutina.« ,

Bile će ti dvore upaliti, a tebe će, starce, pogubiti i tvojega sinka Milutina, koga misliš brzo okruniti.«

20

!

Kad je Stipe riči razumio, Jelinu je Jubu poslušao, pak dozivje mlada Milutina ter je nemu tiho besidio:

]

»Milutine, drago dite moje, 25 evo sam ti, sinko, ostario, ne mogu ti više vojevati ni slovinskim kralestvom vladati. 1 3

U R 1 je to- pjesma 8. R2: zaduxbine. — R1: zadujebine.

Kad je Stipe riči razumio, Jelini je J'Uibi govorio: ' »Kamo tvoji posti i zaviti? U za čas ga sinka porodila! Kamo li ti bili manastiri, kojeno si - trudno sagradila? Kamo li ti tvoje zaduzbine, 2 kojeno si po svitu činila?

4°

45

5е5

55

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (175?.)

Kamo li ti suze i molena, kojeno si Bogu prikazala, [Rł98lda ti dade, sinka Dragutina? U za čas ga babo odgojio!«

Milutina sinka dozivaše ter ovako nemu govoraše: »Biži, sinko, ů zemfu magarsku, 1 bratac ište rusu glavu tvoju.«

To izusti, dušicu izpusti na krioeu svoje zaručnice, zaručnice Jelme krasce. Nemańiću, pokojna ti duša!

6

5

Uroš Dragutin, kraf slovinski XLIV. Dragutin, sin stariji Stipanov, ne kti imati ustrp|eńe čekati, dok mu otac pode s ovoga svita, za imati krajestvo' negovo, nego pobigavši od ńega sakupi vojsku ter na silu ugrabi otcu svomu krafestvo. Drugi govore, da Dragutin ne biše sin najstariji, nego sridńi krala Štipana, i zato znadući, da se nemu po> zakonu kralestvo ne pristoji, hoti ga silom posidovati. Ma do malo vrimena poznajući zlo, koje biše učinio poslavši starca otca prija vrimena puna tuge i žalosti s ovoga svita, pokaja se, ulize u manastir 1 učini se fratar, ostavivši krajestvo* bratu, koji slidi. [B1^]

Uroš Milutin, kraj slovinski XLV.

Dila, koja Milutin oliti Uroš činaše, ukazuju negóvu dobrotu, pravednost i Jubav,. koju imadiše pram Bogu i izkrńemu svómu. Četrdeset i osam manastira od svoji vlastiti dobara čini sagraditi izvan ostali Jubeznivi dilá, koja u krajestvu i izvan krajestva učini, kako se vidi u crkvi svetoga Nikole od Bara, u kojoj sagradi otar od mramora i na' nemu stoje upisane ove riči u jezik latinski: »Urosius Rex Rasoie et Diocleae, Albaniae, Bulgaria« ас totřus Maritime de culfo Adriae et maris usque ad flumen Danubii magni, praesens opus altaris etc.« Uroš (tako se Milutin zvaše), kraj od [5i]Rašije i Diokleje, Albanije, Bulga|rije i od svi strana primorski od móra Adrijanskoga do rike velikoga Dunaja, ovo dilo učini. Tako videći judi negova dobra" cińeńa za sveta ga držau, pače govori se, da negovo tilo i sada se čilo nahodi u crkvi svete Sofije u Cari1

R2 i R 1 : Maxarsku. Stari pisci hrvatski. XXVII.


gradu. Ali niki kažu od ńega dobar početak, a svrhu malo dobru, jer mu se ne bašta uzdržati u čistoći, kako se pristoji slugam BoL'ioo] žijim. Govori se, da je | imao pet žena jednu za drugom, i peta biše cer césara carigradskoga, imenom Simonida, i ová ne budući ps doresla, učini je za uvik neplodnu. Imade tri sina: dva. zako nita, to jest Vladislava i Konstantina, a jednoga naravnoga oliti kopilana, Štipana imenom. Treći brat kraja Milutina, imenom Predislav, bi učiněn za arcibiskupa od Servije. 1 tako posli smrti ńegove sin najstariji Ы o'krunen za kraja slovinskoga.

Vladislav IL Uros, kra| slovinski XLVI. Ovi kraj biše nemiran u svomu krajestvu, zašto brat negov Konstantin, hotijući krajevati, po krajestva odcipi i za sobom' po vede bijući se s Vladislavom kako- s najvećim neprijatejem. Ali bivši Vladislav negovu vojsku razbio, a ńega živa ufatio, čini ga svakim 'mukam mučiti. Najpri ga prope na križ pak razpila po poli, koje dilo nemilostivo bi svoj gospodi slovinskoj i svemu puku vrlo mrsko i nepodobno, i rádi toga svak na ńega mrzaše, baciti ga s pristoja nastojaše,1 kako mu se i dogodi, jer ga gospoda s pri stoja baciše, á postaviše krunu na glavu Stipanovu. - Rll °^

. .

Štipan IV. Uros, kraf slovinski XLVII. -

Imadući Vladislav ozgór rečeni nikoliko* vojske, koja ga naslidaše i za njega svoju krv proliti žejaše, nastojaše pogubiti Šti pana, novoga kraja. Ma budući u Štipana veće puno< vojske, pridobi vojsku nesrićnoga Vladislava, a ńega živa ufati, koga Štipan ne kti mučiti ni pogubiti, kako muči on brata svoga Konstantina. Sa svim tizim postavi nad ńim stražu, da ne uteče. Ali Vladislav videći, da je krunu izgubio, davši se po tuzi pode s ovoga svita. , Kraj Štipan, znadući otča svoga Milutina dobrotu, hoti ga u do broti naslidovati čineći pravdu svakomu brez nikakva mita, uka zujući se miran, dobar i Jubezniv svakomu. Ma sa svim tizim do brom ne dadoše mu u miru svršiti život, zašto negov sin za imati krajestvo' postavi ga u tamnicu i u noj ga čini zadaviti. 1

U R 1 je ispušteno »najtojajce«.


[ Rl m ]

Štipan V. Uroš, kraj slovinski XLVIII.

N a 1331 oli, kako oće niki, na 1333 pogubi Štipan, sin naj stariji, svoga otca Štipana za imati negovo kra}estvo. Ma jest od potribe znati uzrok i način od zla ovoga, i zato va}a kazati vas dogođaj. Kraj ovi imadiše jednu ćer, koju udade za kra}a bulgar[5 A skoga. Kra} | bułgarski drzá je godinu malo više dana, pak posli nego' Š ńome dite imade, posla je к oteu svomu, a drugu uze za ženu. Ovo nepošteno dílo. kra} Štipan podníti ne mogući, skupi vojsku koliko može veću i prid ńóm posla svoga sina najstarijega Štipana protiva svoimu zetu, kraju od Bulgarije, koji s vojskom izašavši protiva Štipanu, svomu suri, udari na nega, ali se namiri na mrkoga vuka, koji mu svojom rukom glavu odsiče i svu negovu porobi državu. Posli ovoga junaštva videći sę Štipan zapovidnikom od toliko velike vojske, a z druge strane bojeći se, da posl'i smrti otca svoga izađe za kra}a brat mlađi po nastojańu césara carigrad[R\03] skoga, ujca negova, jer bihu od dvi matere, a od jednojga otca, — bojeći se dakle Štipan, da će posli biti privaten, i imadući svu ja kost od krajestva u ruci svojoj, čini postaviti otca u tamnicu i ů ńoj ga zadaviti. I premda tako opako biše uzišá na krajestvo', ništa ne mane imadiše mnoge kriposti i izvrsnosti naravske, koje ga činahu od svakoga biti po}ub}ena i štovana. Činaše lemozinu toliko veliku, da se izreći ne mogaše, i zaradi toga imade ovo lipo ime: »Štipan Lemozinar.« N a boju biŠe mnogoi srican, jer sad s Grčim, sad si Ungarcim i s Turcim 1 boj bijući, vazda se nađe 'slavodobitnik razbivši niove vojsike i osvojivši mnoge države. Ivan Paleologo, cesar carigradski, otijući raširiti svoje cesarstvo, boj bijući s ovizim kra}em nađe se u tišnemu, zašto mu kra} Stipán osvoji svu koliku Romaniju i sva grčka mista do Negroponta. Po isti način osvojivši svu koliku Albaniju, koju biše cesar podložio1, učini se gospodar od svi mista od Epira. Ludovik, kra.} ungarski, učini rat protiva nemu, ali mu ne izađe, kako biše namislio, jer mu se krä} Štipan toliko 2 jako opri, da mu ne dade peđa} mista oliti zemje svoje. I tada. kod Dunaja, gdi se sastaje Savom, uzida jedan kašteo, koga [BôJ zazva Biograd, i to hise \ godišta Gosp. 1343. N e krijući Herce govci s mirom stati od Aegovi mejaša, udari na Štipana, bána od Bosne i Hercegovine, koga budući dobio i iz Bosne iztirá, osvoji 1 2

R2: i s' Turcim. — R 1 : s' Turcim. R2: toliko. — R1: toliko.

Igo


svu Bosnu i Hercegovinu, i tako na sve strane poníživši svoje neprijateje, učini se mnogo velik i strahovit svojizim protivnikom, a Grčim za najveće. Vidivši-se dakle gospodarom od toliki država,, dođe mu u pamet, da se zove: »Impeiator Romanorum et Serviorum«. I zaradi te svrhe čini doći к sebi sve bäne, principe, kne zove, arcibiskupe, biskupe, barone i svu gospodu od slo vinskoga krajestva, kojizim naredi, da ga unapridak imadu zvati Í pozna vati za césara rimskoga i servijanskoga. I tada učini nově oficijale i sve ono, što se pristoji jednomu césaru, ä tituo oliti ime od krala dade Urošu, sinu starijemu, pak do malo dana bi naskočen od jedne žestoke febre, od koje i umri godišta Gosp. 1354, ostavivši krunu svomu sinu, koji slidi.

Pisma od ženidbe kraja buígarskoga. Kad se ženi kraju Bugarine, na daleko prosio divojku, lipu ćercu Urošić Štipana; prosio je, i dadoše mu je.

i porobi negovo krajestvo, sve isici malo i-veliko i osveti dragu ćercu moju, ćercu moju, a sestricu tvoju,

Povede je к dvoru bijelomu s i drža je godinicu dana, a kad mu je čedo porodila, posla }ubu staroj majci svojoj.

koja cvili kano Juta zmiji ter proklińe danke i godíne i staricu milu majku svoju, koja je je za Bugara dala.

Kad tö vidi Urošić Štipane, to je nemu vrlo mučno bilo: sílenu je vojsku sakupio ter je ša}e u zemju bulgarsku.

Bugarin je glava ponosita, ne poznaje Boga ni zakona ni u Rimu papu velikoga, već se klana suncu i misecu.«

IO

Prid nom ša|e Stipu, dite mlado, Kad je Stipe babu razumio, ter je nemu tiho besidio: pođe s vojskom u zemju bulgarsku »Pođi, sinko, u zemju bulgarsku, i5[R\oe] Lipo ga je zete dočekao pogubi mi kraja Bugarina silnom vojskom nasrid Bulgarije. 1

U R1 je to pjesma 9.


181

T u udari konik na konika, sve po izbor junak na junaka, Juti zmaje na mrkoga vuka, 35 baš na zeta Urošić Štipana.

Ja pogubi zmaja ognenoga, zeta moga, kraja bulgarskoga; na ćórdi se meni srića kaže, pogubiću kraja ungarskoga,

Tu se 'L bojnim kopjem udariše, ali Stipi dobra srića biše, Bugarina kopjem udario, s crnom ga je zemjom sastavio. 4°

pridobiću silnoga césara, od istočni strana gospodara. Virujte mi, slovinská gospodo, desnica je moja od mejdana.« \Rl,

Svu negovu vojsku isikoše, Bulgariju ravnu porobiše, ©svetiše ćercu Stipanovu i zdravo se natrag povratiše.

6o

Kad gospoda ńega razumiše, 65 babajka mu starca ufatiše, u tamnici ńega zadaviše. Ej neviro, nigdi te ne bilo!

Kad su bili na po Je tribmsko, 45 onde Stipe divan učinio, gospodu je na divan sazvao ter je ńimam tiho besi dio:

Pucalo bi drvje i kamene slušajući Jubu Stipanovu, kako cvili i suze proliva, Juto cvili, Štipana doziva:

»Znate i vi, moji vitezovi, ctenerali, báni i knezovi, bapitani i mladi serdari i ostala po izbor gospodo,

»Ej Štipane, Jute rane moje, koji mnoge glave odsicaše, tvoje glave ne odsiče niko, 7i nego Stipe, drago dite tvoje,

5°

da je meni babo ostario, •od starosti vojevat ne može. Nuder moga babu pogubite . 5 5 i za kraja mene okrunite.

kojino ti desno krilo biše. U za čas ga porodila majka!« Koga nije, da kruha ne jide, a mi, družbo, zdravo i veselo!

Uros, kraj slovinski XLIX.1 Kraji, koji izlazišsr od ovoga kolina, izvan vlastitoga imena, koje na krštenu primjahu, zvaju se Uroši zarad Uroša, bána od Rašije, od koga ovi kraji početak imadoše. I ovo je najposlidni kraj od ovoga kolina, koji se boti poznavati za césara kakono, mu i otac, ali ne umidući se vladati na oni2 način, kako se vladaše Štipan, 1 2

R 2 : XXIX. — BA: XLIX. R 2 : onii. — -R1: ouij.

7°

8o

Í82


otac negov, izgubi cesarstvo, krajestvo i život isti na ovi način, [Rtio8l kako slidi. Uzdiže, ma po se u za čas, tri plemića, | koji bihu sinovi Mrnavca iz Hercegovine, od koga plemena jesu Mrnavci u Opancim više Zadvarja. Imena ovizi mladića bihu: Vukašin, otac Krajevića Marka, Gojko i Ugješa; ma bijahu siromašni i ubozi puno1. Ove dakle Uroš uzdiže na veliko- gospostvo, učinivši Vukašina banom od Prištine, a Ugješu od sve Romanije, i ově zazva despote, a to će naški reći vladaoce oliti principe, jer despot nije od kuće priimenak, nego rič grčka, štoi zlamenuje poglavica, vladaoc. Bi cesar 1541 Uroš pu|no puta od svoji prijatela ponukovan, da malo čini poni• • ziti rečenu bratju, koji se bihu posilili tako, da Uroša mak> za kraja i poznavahu. I tako običaju svi oni, koji su od rđava roda, 1 kad se. na gospostvo uzdigu. Ma Uro,š nesrićna ne kti svoji prijateja svit primiti ni rečenu bratju poniziti, nego* što je neprilično i pomisliti, učini za krala slovinskoga Vukašina i čini da se obkruni 2 u Prištini, gdli se krali od Rašije kruńahu, čineći, da će mu kao césaru biti podložan. Videći báni, knezovi i ostala gospoda jednoga siromaha prošij aka uzdignuta na toliko pristoje, ne može se izreći, kolika^ žalost, kolika li smutna bi medu ńima. Počeše tada, grabiti [^юэ] I mista, sela, gradove i države, kako koji mogaše veće s mogujstvom svojim ugrabiti, čineći se vlastiti gospodari svaki od svoga sela, grada oli države. Vukašin imade Prištinu i svu državu od Prištine; Ugleša, brat negov, 3 svu Romaniju do Salonika; knez Lazar svojim /zetom Vukom Brankovićem imade državu kraja" Štipana, to jest sva ona mista, kojä mejaše z Dunajem. Sinovi Balšini, tö jest Strašimir,4 Jure i Balša, uzeše svu Zentu gomu i donu. ća do Albanije. I tako do desetak godina sve krajestvo' Uroševo bi od bana ugrabjeno na ta način, da nesrićni Uroš osta brez cesarstva, brez kraJestva, brez banovine i kněžstva, videći svoga slugu za gospodara i ubojicu svoga, komu biše život podao.

1 2 3 4

R2: od Argiava roda. — R 1 : od argiva kolina rogieni. R2: obkrunii. — R 1 : okrunnij. R2 i R 1 : gniegovu. R2 i R 1 : Strajimijr. — Tako se i daje piše ime toga Balšina sina.


183

Orf Pisma od Vukašina i kraja Uroša. Goji majlka tri sina nejaka u Lovreću niže Opanaka: jednom ime Ugješa bijaše, a drugi se Gojko zovi jaše,

To je banom vrlo mučno bilo, ter se skaču na noge junačke 3° pak otimju- sela i varoše i gradove od Servije ravne.

treći biše dite Vukašine, 5 baš babajko Krajevića Marka. Bihu dica roda gosposkoga, gosposkoga, ali ubogoga.

Osta Uroš brez krajestva svoga, brez krajestva i brez banovine, neka kuka kano kukavica, 35 suze roni k a n o udovica.

uoJ" Babo jim s-e Mrnavac zoviše, on starinom Hercegovac biše IO od Lovreća grada bijeloga; •odonlem je pleme Krajevića.

Starac U r o š često uzdisaše, Vukašinu tiho govoraše: »Ja sam tebe, sinkó, uzvisio, na pristoje moje postavio. 4°

:

Primi mene u dvore bijele Majka sinke trudno odgojila, i nosi mi urmet 1 poštene; odgojila tugom i čemerom. I Kada li su dica ponaresla, 5 'U1) spomeni se, drago dite moje, dobra moga i uboštva tvoga.« dobra jim je srića pristupila. Namira ji namirila biše na Uroša, kraja slovinskoga; Uroš biše srca milostiva, milostiva i Boga bojeća. *

20

Vukašin se na neg izoliraše ter srdito starcu besiđaše: »Izvadiću crne oči tvoje i daću ti gusle javorove,

45

Prima dicu u dvore bijele ter jim kroji skerletne ajine, da z gospodom mogu vino piti, po divanu zajedno šetati.

ter otiđi od grada do grada, da ne umreš od žeđe i glada. 5° Ja ti ne dam sa mnom blagovati ni u. dvoru momu pribivati.«

Još mu ni tó dosta ne bijaše, 25 već jim daje svoje banovine: Vukašinu p6 Servije ravne, a Ugješi lipu Romaniju.

Kad je starac riči razumio1, Vukašinu tiho govorio: »Nije zmija zmiju privarila, 55 što Vukašin UroŠa Štipana.«

1


l%Ą

tJil


N a se meće orjanske ajine i uzimje gusle javorove, ode proseč od grada do grada, öd nemila, pobre, do nedraga, 6ofRVi2] ~ К Vukašinu često dolazaše, milosrđe od ńega prosaše, ' al Vukašin za Boga ne znade, već ga bije teškim buzdohanom. Kako ga je jednom udario, 65 s crnom ga je zemjom sastavio. Malo vrime postojalo biše, od "istoka Turci udariše, • udaraše na Serviju ravnu, na državu kraja Vukašina; svu negovu vojsku isikoše i Serviju zemju osvojise. Sam uteče kraju Vukašine, uđe gorom, vesela mu majka!

7°

Zaludu je ,i ön utekao, jer bižeci goricom zelenom pogubi ga sluga Nikolica, odnese mu krunu i kolajnu, koja biše od suhoga zlata, nakićena pridragim kamenem.

Evo,- pobre; pleme Krajevića 9$ od Mrnavca, staroga plemića: i sada se to pleme nalazi u Lovreću 1 izpod Studenaca, po imenu Mrnavac Ilija, kojino je na glasu delija. 9° Vijali se svioni barjaci, nek su zdravi Mrříavčevi 2 jańci!

Izgubivši kraj Uroš svojom budalaštinom sve države slovin ské, za přiživiti koji dan bi usilován uteći se kraju Vukašinu, da ga do smrti priráni. Ma videći se od ńega zlo gledan, a gore što van, po'biže od Vukašina knezu Lazaru, koji gore ga štujući i gle dajući od Vukašina, ne smiri se ni kod Lazara, nego se vrati opět к Vukašinu. Ali videći se od Vukašinovi sluga porugan i pogrden 'из] svaki dan, odluči bižati u Dubrovnik, koja odluka bi|vši prikazana Vukašinu od jednoga sluge, rasrdi se veoma, pak uzamši buzdohan udari ga u glavu i čini ga pasti mrtva na zemju. Krajeva Vukašin šest godišta, jer mu Turci veće krajevati ni živiti ne dadoše. Uči nivši protiva nemu Sulejman Prvi rat i budući udario na mejaše od Servi je, bi od Vukašina i vojske negove razbijen jako. Ma vlaška lakomost izgubi vojsku, kraja i sve krajestvo slovinsko, jer ne 1

8o

Božja pravda tako otijaše, da mu sluga odsiječe glavu, jer on biše pogubio1 kraja Urošića, svoga gospodara.

Vukašin, kraf slovinski L.

2

75

R 2 : Ulovrechiu. — R 1 : Ulovrichiu. R 2 : Margnavceci. — R 1 : Margnavcevi.


185

ktiše tirati neprijateje ni sići, koliko mogahu, nego ji pustivši s mi rom bižati počeše sadirati ajme s Turaka mrtvi pak naprćeni robě svakojake pivajući i popivajući povratiše se natrag. Videći Turci, da ji niko ne tira, vratiše se slobodno natrag za ńimam u potiru, koje budući dostignuíi, zapovrnuše sići, i natkavši ji na jednu riku, što uteče od sabje, ono ne uteče od rike. Dva brata nesrićna, Vu kašin i Ugleša, u riku uplivaše; Ugješa se utopi, a Vukašin izpliva, ma zaludu, jer negov sluga, Nikola Narsojević imenom, za imati kolajnu od zlata, na kojoj bihu dragi kameni, koju Vukašin -na vratu nosaše, povadivši sab}u odsiče mu glavu. I dogodi se ovako: Bižeći priko gore Vukašin ugleda jedan studencie vodě i budući ä'i'uJ ojžednio moli ga, da mu zaiti vodě, ali ne budući poslušan od re čenoga sluge, sade s kona i priniče piti. Tada Nikola Narsojević izvadivši sabju odsiče mu glavu, odnese kolajnu, a kona, i što na nemu biše, odvede. Pogibe dakle kräf VukaŠin godišta Go'sp. 1371, ostavivši četiri sina nakon sebe: Marka, Andrijaša, Ivaniša i Mitra. I ovo je oni Marko Krajević, koga rišćani za velika 1 drže i od ńega svakojake pisme izvode, koji želeći imat države otca svoga ^ 6 J ne može ujčiniti drugo nego podložit se caru i davat mu arač. Ma Ivaniš, ne mogući više podnositi globe turske, ostavivši svoju državu pobiže ú Zen tu к sinovom Balšinim, koji ga lipo pri mise davši mu on'liko z'emje, koliko mu bi za dosta pošteno živiti. Marko z bratjom davaše Turkom aráče, i kad bi godir car na vojsku pošao protiva komu kraju oli banu, vajadiše da i Marko ide nemu na pomoć svojim Servijanim. I tako bijući se jedan "put car Bajazet s banom od Valakije, komu Mirče ime biše, u tomu boju nahodeći se i Marko pogibe od rečenoga bána kod vodě Ma rice, primivši jednu strilu u grlo. Mitar pogibe od Turaka. Andrijaš, [R1iis] brat četvrti, iza ńi ostade na vladanu J od Servije, ma caru bi pod ložan; i ovi imade sina, imenom Dominik Momčilo. Momčilo imade sina, Koja imenom, i ovi biše princip od države Mužanske. Imade Momčilo i cer jednu, Jelinu imenom, koja se udade za ercega Šti pana, duku od svetoga Sabe, to jest Ercegovine. — Budući dospili kraji od Servije i Rašije (jer posli Vukašina sve ove države padoše pod Turčina poznajući ga za gospodara poglavitoga, dajući mu arač i ná pomoć i|adu vojnika), sada ćemo besiditi od ńezini banica, koji, premda caru bihu podložni, vladaše s ovim državám noseći ime despot, i to hoće reći ban oliti poglavica, kako smo gori rekli. 1

R 2 : Velika. — ВЛ: jVeta.

TS6


Lazar Grebfaoović, 1 despot oliti poglavica od Rašije. Knez Lazar biše sin Pribica Grabjanovića, plemića slovinskoga, i ova kuća bi vazda poznana od kraja dalmatinski, a od kraja Štipana i negova sina Uroša sasvim uzvišena. Ovi dakle Lazar posli smrti kraja Vukašina i nego vi sinova Marka, Ivaniša, Anđjri[R'ne] jaša i Mitra posidova j veći dio od krajestva Vukašinova, tó jest Prištinu, u komu gradu kraji stahu, Novo Brdo i mnoga místa od Rašije. Imadiše knez Lazar četiri ceri, to jest Jelinu, koja se udade za Junu Crnojevića, principa od Zente i Crne Gore, Milicu, i ova se udade za cara Bajazeta, Vukosavu, koja pođe za Miloša Kobilića iz Novoga Pazara, i Mariju, koja bi žena Vuka Brankovića. A niki kažu, da je ima. i petu cer, imenom- Despinu, i ova se udade za Susmana, principa od Moldavije. Sastavši se dakle zajedno tri od ovizi sestara, to jest žena Brankovića, Kobilića i Crnojevića, poče svaka svoga muža faliti ů ime junaštva, navlastito Vukosava, uzdižući svoga muža Miloša Kobilića do nebesa, govoreći, da je boji junak od Vuka Brankovića. Marija, žena Vukova, ne mogući podníti tolike fale, dade jaku zaušnicu Vukosavi, koja ode plačući к Milošu, svomu mužu, tužeći se na Mariju, da joj biše dala za ušnicu, da je muža falila, a Miloša pogrdivala, i da bi jedva Vuk Brariković dočekao, da ga Miloš na mejdan zazovne. Sve ove i druge laži, budući Milošu od žene Vukosave prikazane, bihu uzrok [R' m ] od velike smutne, jer Miloš otiđe naći | Vuka Brankovića, koga našavši svakim rugom naruži. Ovu sramotu ne mogući Vuk podníti, zazva Miloša na mejdan., I tako osedlavši końe izađoše na misto od mejđana, na komu žestoko' se pobiŠe; ali Miloš bäci s kona Vuka Brankovića, koga mogaše pogubiti, ali ne kti, neka samo poznade, da je Miloš boli junak od Vuka Brankovića. Od onoga vrimena Vuk 2 ne mogaše čuti ni viditi Miloša misleći ob dan i ob nóć, kako bi se osvetio. Malo posli toga vrimena ne ktijući knez Lazar, despot [57J [ oliti princip od Rašije, poznavati cara Murata za svoga gospo dara ni davati mu ono, što biše ugovoreno, zaradi toga Murat sa kupi vojsku neizbrojenu i on isti prid vojskom ode protiva reče nomu Lazaru, principu od Rašije, koji čuvši za Murata i vojsku negovu izađe s trijest ijada svojizi vrsni vojnika protiva nemu, budući s ńime i dva zeta negova, Miloš Kobilić i Vuk Branković. ^Prezime kneza Lazara piše Kačić »Greb[g]lianovich«, no još češće »Grab[g]lianovich«. 2 R2: Vuk. — R1: Vuk Brancovich.


187

• Ma Branković, noseći veliku nenavidóst i srditQst protiva Milošu, počé prid Lazarom zloi od ńega govoriti i lagati, da Miloš s Turcim ima prijatejstvo i da radi о izdaji. Laž ovu primivši Lazar za îsl istinu iroade ustrpjenje do ve|čere, a kada bi vrime od večere, sazva svu gospodu na söbet, pak posli nego blagovaše, učini jim jednu prediku od Makabeja ovako-: »Gospodo slovinská, vitezovi nepridobiveni, plemića od starine, kruno i diko našega slavnoga národa Г Evo se je sva sila turska protiva nami sakupila, da nas kakono more oceánsko proždre i našu slavu u ništo obrati. Spomenite se, što učini Juda Makabeo', koji s malo vojske svu silu svoji neprijatejá u ništo obrati, zašto Bog izraelski, vojvoda niov budući, za ńe boj bijaše i niove neprijateje pridobivaše. Tako> i mi, istoga Boga za našega vojvodu imadući, premda nas je „malo, a. Turaka puno* s pomoću našega Boga dobićemo neprijateje istoga Boga.« Posli toga uze čašu vina pak je prikaza svomu zetu Milošu Kobiliću 1 ovako mu govoreći: »Uzmi, zete Milošu, ovu kupu vina i popij je2 U zdravje moje zaradi Jubavi, koju ti nosim, premda ti ne nosiš meni, jer si me namislio sjutra izdati kao Juda svoga Meštrá.« — N e može se izreći, koliku žalost1 tada imade siroma Miloš; ti jaše se pravdat, ali mu Lazar govoriti ne dade, nego ga čini sisti i s mirom blagovati. Sva gospoda odoše spavati, ma Milošu san na oči ne će, ^19] jer biše pun tuge i žalo|sti znajući, da ga prava potvoraju; koji, kako zora zabili, uzjavši na kona, da ga niko ne vidi, i otiđe u vojsku tursku, u koju budući došao, 3 poče moliti stražane, da ga puste к caru, s kojizim imadiše od stvari vrlo potribiti govoriti.. Stražani taku prisu razumivši i poznajući, da Miloš Kobilić, koga se sva turska zem]a : bojaše, imadiše veliku potribu š ńime besiditi, pustiše ga pod, čador carev ulisti i s carem besiditi. Ali Miloš ne će besidá, nego: klekavši, da pojubi ruke careve, izvadi nož i zadi ga u srce cara; Murata, posice vezira i one, koji bihu pod čadorom, pák -učini juriš, da uteče, ma od vojske careve bi vas na sab}e raz nesen. ' I to sve biše opravio* Vuk Branković. Knez oliti despot Lazar, ne našavši sjutradan siromaha Miloša, čini brez nikakve sumje, da je otišao u vojsku carevu za izdati ga; ništa ne mane ne izgubi slobod, nego učinivši prediku kratku, ma plačnu, udari na Turke, koji ne mogući odoliti sabfi slavni vitezova Lazarovi, pleća 1 3 3

R 2 : Milbjcu kobilichiu. — R*: Milio Je kobiliohiu. R 2 : poppije. — R1: poppij. R 2 : dojjao. — R 1 : do Г Ja.


okrenuvši natrag pobigoše. Ali budući ji zatekla jedna rika, kod ńe se opriše toliko jako, da natrag potiraše vojsku kneza Lazara, Lßli2o] koji bižeći na końu upade u jednu | jamu on i negov koá i tůte glavu izgubi. A niki govore, da ga živa u£atiše i za suzna zarobiše, i tada mu bi kazano, kako cara ůbi pod čadorom negov zet Miloš Kobilić. Ovi se boj učini na Kosovu poju godišta Gos. na 1389. Posli koga Vuk Branković imade polovicu države Lazara Grabjanovića, a polovinu Lazarova žena Milica i sinovi ńezini, to jest Štipan i Vuk. I tako ove dvi kuće svim krajestvom vladaše, ma s ovim ugovorom, da caru svako godište imadu po toliko, jaspri dati i na pomoć if adu vojnika, kad god car zaiste. Ma do malo vrimena svađi se Milica, žena Lazarova, svojizim zetom Brankoi*8l vicem, jer budući opak sve о neviri nastojaše, da joj izmajkne i ono, što ne biše izmakao. I tako Milica, ne mogući negova aramzadluka podnositi, uteče se caru, od köga bi primjena lipo i pomi e lovana, a zet ńezin pokárán, jer mu car uze sva místa, kojä posidovaše, i 'dade ji Milici i sinovim ńezinim, ostavivši Vuku i sino vim negovim, Grguru, Juri i Lazaru, toliko samo zemje, koliko jim mogaše biti dosta, da od gláda ne pomru. Ma do malo vrimena R, [ i»iJ Vuk Branković imade svu svoju državu, budući cara jas|pram pod mitio. I tako ove dvi kuće vazda bijahu u nemiru medu sobom, što car i žejaše, jer da su skladno živili, ne bi nemu aráče davali. Posli toga car Bajazet učini rat protiva Tamerlanu, caru od Babilonije, i tako vajadiše da i ove poglavice oliti principi s ijadu svoji voj nika idu na pomoć Bajazetu, i tako se uputiše dva sina Lazarova, to jest Štipan i Vuk, i dva sina Vuka Brankovića, to jest Grgur i Jura, prid ijadu svojizi Rašijana, po izbor delija. Pobivši se dakle Bajazet s Tamerla-nom, carom od Babilonije, bi negova vojska raz bijena, a on živ ufaćen i u gabiju od gvozdja postavjen, iz koje, kada Tamerlan ručaše oli večeraše, vajadiše kao jedan ćuk da gleda. Ma ne mogući više podnositi taku sramotu, poče z glavom udarati о gvozdenu gabiju i tako razbivši glavu život svrši, posli koga bi učiněn za cara Murat Veliki, od koga ćemo malo posli besiditi. Bi u istomu boju ufaćen Grgur, sin Vuka Brankovića, a negov brat Jure i dvá ujca, sinovi kneza Lazara, tö jest Štipan i Vuk, pošteno utekoše. Ma Štipan, sin rečenoga kneza Lazara Grabjanovića, budući se po putu svadio svojim netjakom Jurom [R,i22l Brankovićem, | došavši u Carigrad čini ga metnuti u tamnicu. Ali do' nikoliko vrimena, budući se oslobodio iz tamnice, pođe prid


189

cara i prid ńim mnogo zla reče protiva svomu ujcu. Car želeći, da nije na svitu jednoga ni drugoga, dade mu vojsku, da ide protiva knezu Štipanu, koji budući doša u Raši ju učini zla dosta i našavši Vuka, ujca svoga, prid vojskom, pobi se š ńime i razbi ga na 1402. Ali z druge strane doletivši Štipan, brat negov, s vojnicim svojim, udari na Turke i na svoga netjaka Juru Brankovića, koje pridobivši pod sab ju okrenu. I tako medu ujcim Grab|anovićim i među netjacim Brankovićim slideći rat i nemir, sve krajestvo od Rašije bise se razrušilo i u ništo okrenulo. Ma što je još nepodobnije, zavadiše se dva rečena brata 1 Grabjanovića, t6 jest Štipan i Vuk. Ovi Vuk imade pomoć od cara, također i od svoga netjaka Jurja Bran kovića, koji ulizavši s jednom silnom vojskom turskom u Rasiju protiva bratu Štipanu 1409, porobi i popali sva mista od Rašije, u kojoj' sedam miseci vojska prista čineći zla neizbrojena, i za stati u miru vajadiše da Štipan dade Vuku, bratu, polovinu države J svoje. Ali do malo vrimena Vuk se svađi s carem i s ńime boj bijući od Turaka pogibe, također i negovi net jaci Brankovići: Grgur, koji se biše iz sužanstva oslobodio i odkupio, i Lazar, brat negov. Ostade dakle na vladanu sam Štipan Grablanović i negov netják Jure Brankovic, koji videći, da se ie kra|estvo' od Rašije razasulo i skončalo zaradi nemira ovih dviju kuća, ponuriše se i sjediniše zajedno dajući caru sve ono, što je ugovoreno od niovih otaca. Ma Štipan Grabjanović umri od kapfe na 1421, i tako Jure Brankovic, netjak negov, osta za vladaoca, despota oliti poglavicu od svega kra]estva. I ovde dospi vladane kuće velikoga kneza La zara Grabjanovića.

[I5-F Pisma od. Kobilića i Vuka Brankovića. Lipe ti su rumene ružice u bijelu dvoru Lazarovu, niko ne zna, koja biše lipša, koja viša, koja Г rumenija. 1 2

Nisu ono ružice rumene, već su ono ćerce Lazarové, od Servije ravne gospodara, od starine viteza i bana.

R 2 : recena bratija. — R 1 : dva rečena bratta. U R1 je to pjesma 11.

5


\u]

Lazar cerce za gospodu daje: Već falite Miloš Kobiliea, J D Vukosavu Miloš Kobiliću, od Pazara Novoga plemića, Maru daje Vuku Brankoviću, [R1i26l kojino je junak od junaka, a Milicu caru Bajazetu. porodi ga Hercegovka majka.« N a daleko Jelinu udaje za plemića i gospodičića, po imenu Crnojević Jur ja, koji biše od Zente vojvoda. Malo vrime : postojalo biše, tri sestrice majku pohodiše; ne pohodi Milica carica, • jer joj ne da care Bajazete.

l

$

2

°

Rasrdi se }uba Brankovića, Vukosavu rukom udaraše; kako je je lako udarila, iz nosa joj krvca izvirala.

45

Skočila se mlada Vukosava, ode cvileć g dvoru bijelomu, 5° Miloša je plačuć dozivala ter je nemu tiho govorila:

Sestrice se lipo- pozdravile, al se one brzo zavadiše faleć svaka svoga zaručnika u bijelu dvoru Lazarovu.

»Da ti znadeš, mili gospodare, što govori juba Brankovića: da ti nisi plemić od plemića, 55 nego hrđa od hrđakovića!

Veli }uba Crnojević Jurja, 25 po imenu Jelina gospoja: »Nije majka rodila viteza, što je majka Crnojević Jurja.«

Još se fáli Juba Brankovića, da ti ne smiš na mejdan izaći Brankoviću, svomu gospodaru, zašto nisi desnom rukom j'unak.« 6 o

Govorila }uba Brankovića: »Nije majka rodila plemića 3° ni junaka ni gospodičića, što ^ majka Vuka Brankovića.«

To Milošu puno mučno biše, ter se skače na noge junačke i poside kona od mejdana pák dozivje Vuka Brankovića:

Smijala se Juba Miloševa, po imenu mlada Vukosava, smijala se ter je besidila: 35 » N e ludujte, jadne seke moje!

»Prijateju Vuče Brankoviću, 65 ako te je porodila majka, izađi mi na mejdan junački, da vidimo, ко je boji junák!«

N e fal 5 te mi V u k a Brankovića, J koji nije n a glasu delija, nit mi fal'te Crnojević Jurja, junák nije nit je od junaka. 4°

Inako se Vuku ne mogaše, već posida kona od mejdanä pák izađe na to po|e ravno, gdi bijaše misto od mejdana.

70


Tu se z bojnim hop jim udariše, al se bojna kop ja polomiš«; od bedrice cor de. povadiše, 75 i ćorde se britke izlomiše. [ß'i2e]

Udrise se teškim buzdohanim, buzdohanom perje politáše. Milošu je srića priskočila, baci s kona Vuka Brankovića. 8o

Sjutra ćemo udriti na Turke, slušaćemo Miloš Kobilića, jer je Miloš na glasu delija, J°5 boje ga se Turci i krstjani 2 : on će biti prid vojskom vojvoda, a za Aime Brankoviću Vuče.«

To je Vuku vrlo mučno bilo, II0 jer Miloša vidit ne mogaše, Govori mu Miloš Kobilicu: [R1 7] Lazara je nadvor izvodio, skrovito je nemu govorio: »Sad se fali, Vuče Brankoviću, pofali se virnoj lubi tvojoj, »A ne znaš li, mili gospodare, da ti ne smim na mejdan izaći! zaludu si vojsku sakupio, x1 izdaće je Miloš Kobilicu, 5 Mogu li te, Vuče, pogubiti, 85 Turke bráni, o neviri rádi.« tvoju }ubu u crno zaviti? Ali ne ću, jer smo prijateji; Muči Lazar, ne govori ništa, pođi z Bogom, ne fali se više.« a kada je za večerom bilo, zlatnom čašom Lazar napijaše, Malo vrime postojalo biše, I2 suze roni, tiho besiđaše: ° na Lazara Turci udariše, 9° prid ńima je Murat .Sukmanę, »Ni u zdravje cara ni césara, robi, pali sela i gradove. već ů moga zeta Kobilića, koji me je izdat namislio Lazaru se ino ne mogaše, 1 kano Juda svoga Stvpritela.« nego kupi vojsku na sve strane, zove к sebi Vuka Brankovića 95 Zaklińe se Miloš Kobilicu, I2 5 i deliju Miloš Kobilića. zaklińe se Bogom gospodarom, LI Gosposki je sobet učinio, da izdaje ne će učiniti, gospodu je na sobet sazvao, о neviri nigda pomisliti. a kada se vinca ponapiše, I0 gospodi je svojoj besidio: ° Pák se skače na noge junačke I ter ulize pod čadore bile, 3° »Poslušajte, moji vitezovi, do ponoći suze přoliváše, od ponoći Boga vapijaše. vi po izbor bani i knezovi! 1 2

R2: Jitane. — R 1 : Stane. R2: Karjtjani. — R 1 : kauri.


Kada li je zora zabílila i danica lice pomolila, on poside dobra kona svoga pak otide u vojsku carevu.

1

bS

Kobiliću Turci virovaše ter prid cara ńega dovedoše. Kleče Miloš na zemjicu crnu, Jubi caru skuta i kolina.

Moli Miloš careve delije: [R1i2s] Svoga se je noža dobavio, 4i »Pustite me к caru pod Čadore, Murata je u srce udrio, izdaću mu vojsku Lazarovu, pak povadi sabju od bedrice, a Lazara živa ufatiti.« H° siče Miloš paše i vezire. 1 Al i nemu loša srića biše, jer ga Turci na sabje razniše. ^5° Što učini, Vuče Brankoviću, što učini, da od Boga nadeš! Jure Branković, poglavica od Rašlje. Ovi se poglavica pojunači ne krijući caru Muratu arač platiti za nikoliko godina. Zarad toga. sakupi Murat vojsku veliku i uputi se s vojskom protiva nemu. Ali Jure, ne budući srca viteškoga, š ńime se pobíti ně smide, nego< poslavši mu velike darove poče ga mititi i moliti, da se vrati s vojskom natrag, i za umoliti ga lašne sve mu prošaste prikaza arače. Murat na sve darove, molbu i aráoe prikazane od Jurja prignuti se ne kti, dok mu ne obeća cer Mariju za ženu, koju Jure, što ne bi ima, dobrovojno dade čineći, da radi 2 toga rodstva i prijatejstva kuća negova ima biti uvik srićna, čestita i mirna s kućom Otmanovića. Ali siromah ne znadiše, da u mački ll \vA i u Turčinu vire nije, kako- ne bi ni u Muratu, jer ne projdoše ni tri godišta posli novoga prijatelstva, da Murat, sakupivši silnu vojsku, udari na krafestvo tasta svoga na 1439. Videći Jure potribu, u ko joj se nahodaše, i promiš]ajući nevirnost tursku, uze ženu svoju, sina Lazara i ostalu familiju pak pobiže u Ungariju к Albertu, kraju od Ungarije, ostavivši u Samandriji dva sina svoja, Grgura i Šti pana, da rečeni grad, koliko je moguće, brane od Turaka. Došavši dakle Turci pod Samandriju, grád veliki, sa svi ga strana obsidoše i biše. Grgur, koliko može, toliko ga bráni, ali videći, da ga obra niti ne može, pridade grad caru, šúri svomu. Murat dade svomu 1 2

R2: ivezire. — R1: ivezira. R2: radi. — R1: zaradi.


[ 6l l suri Grguru, također i | Štipanu, svu Rašiju, da su oni od ńe zapovidnici, ali povrativši se natrag ne kti ji ostaviti u Rašiji, nego ji povede u Carigrad sobom, da pribivaju u dvoru negovu, dok se ne pomiri s krajem ungarskim; jer tada biše rat među Muratom i Albertom, krajem od Ungarije. Do nikoliko vrimena bi prikazano Muratu, da Grgur i Štipan, sure rtegove, dokazuju otcu svomu i kraju ungarskomu sve stvari, koje se čině u Carigradu. Bi li to istina, ne bi li, car se veoma rasrdi na rečene sure svoje pak zapo[K'isol vidi, da se z gvozdj-em vrućim | oslipe oči niove. I to bi opravjeno, ma takó potajno1, da za tö niov otac ne znade nigda, dok se po negovoj molbi ne pomiri kraj Alberto, koji biše Turkom svu holost slomio, s carom 1 Muratom, koji imadući onö, što žejaše, posla slipe sure 'k, ocu niovu Jurju. N e može se izkažati 2 tuga ni žalost, koju podnese princip.Jura videći tako nemilostivo nagrđene sinove svoje ođ Murata^ zeta nevirnoga, i premda mu prokleti zet bijaše toliko ., zló učinio, ne kti se osvećivat, kako mogaše, s pomoću kraja ungarskoga, koji imade vrsna đenerala prid vojskom, tö jest velikoga viteza vojevodu Janka, a z drugě strane snažnoga i nepridobivenoga Juru Kastriota,. priimenkom Skenderbega} koji bi ga u svako vrime branili i pomogli, nego u svako vrime ukaza se turski po moćnik, a krstjanski protivnik, kako' ćemo sada viditi. [B^sil

Jure, poglavica od Raši je, dade caru pomoć protiva kraju ungarskomu. Budući se opet zavadio kraj ungarski s carem Muratom, i želeći Jure Kastriot, princip od Albanije, dati mu pomoć, bi potribito, da priđe priko države Jurja Brankovića, tasta Muratova, koji veće dobra želeći Turkom nego krstjanom ne dade mu prici priko' svoje zemje i sastat se s vojvodom Jankom. Videći Skenderbeg oliti Jure Kastriot tu veliku opačinu rečenoga poglavice rasrdi s-e na ńega žestoko, pak ulizavši na sramotu u Rašiju, poče gore nego Turke robiti i paliti sela i varoše. Ma ne može imati sriće, da se sastane s vojvodom Jankom, jer mu bihu puti zapričeni, nego porobivši Rašijane, rečene 3 rišćane, vrati se natrag. Videći Jure Branković zlo, koje mu biše Skenderbeg učinio, otiđe caru, zetu svojemu, i poče se prid ńime derati i na Juru Skenderb^ga tužbu 1

R2: s' Czarrom. — R1: Czarrom. R2: izkaxati. — R 1 : izkažati. s R2: recene. — R 1 : otvardnute. Stari pisci hrvatski. XXVII. 2

13


činiti eve mu riči govoreći: »Svega svita od istoka do zapada go spodaru i moj, premda sam nedostojni vaš sluga, zete pri visoki! ßl [ i32j Ja zaradi Jiubavi, koju tebi nosim i tvojoj | kruni neumrloj, ne dado' proći priko zemje moje Juri Skenderbegu, tvomu smrtnomu dušmaninu, da se združi s vojvodom Jankom, đeneralom od sve ungarske vojske, ni da udru na mejaše tvoje. Radi toga Skenderbeg, tvoje krune nepridobivene i mene, sluge tvoga, očiti dušmanin, po robi svu zemju moju i popali a ela i varoše brez milosrdja. Zato dakle, privisoki sultanu, sad je vrime, da osvetiš i mene i sebe: udri ti s vojskom od istoka, a ja ću od sivera, da onoga neprijateja izkorenemoi do temeja.« Obeća se car Murat poslati vojsku "na Jur ja Kastriota, poglavicu od Albanije, kako žejaše Jure Branković, po glavica od Rašije. Ma Murat poznajući, ко je i što je Jure Kastriot, rečeni Skenderbeg, na ńega tada vojsku poslati ne smide. Vojvoda Janko, koji bise silni junak i poglavica od vojske sve ungarske, dili se prid vojskom protiva Muratu i udri na mejaše negove, ma -bu62 t ] dući mu protiva ne samo Turci, nego li jošter i princip od ! Rašije, rečeni gore Jure Branković, bi od obadvaju sa svi strana naskočen 1 i takó svu vojsku izgubi.2 1

R 2 : naskočen. — R 1 : obnooch na skocen. Iza riječi »izgubii« ima u R 1 (str. 132.—134.) još ovo: » . . , a on bosonog uteče, ma zaludu, jer bižeći priko Rašije, zemje rečenoga Jure Bran kovića, bi od negovi vojnika ufaćen i u tamnicu postavjen. Posli nikoliko dana • J u [ i 3 3 ] r a Branković izvede! ga iz tamnice i čini ga doći prida se ovako mu go voreći: »Ako ti, ó plemiću i viteže Janko, želiš izaći iz tamnice, vaja da učiniš ove tri stvari: prva jest ova, ima tvoj sin Matijaš uzeti za ženu moju unuku, ćer Uldrika, kneza od Sicilije; druga, vaja da mi povratiš sve gradove i mista, koja si mi prošasti godina uzeo; treća, vala da mi dadeš sina Vladislava u tutiju.« Sve ove stvári Janko obeća učiniti, i tako ga pusti zdrava poći kući svojoj. Ma vojvoda Janko, počinuvši od umora i izpokojivši se lipo, ne kti izvršit ono, što biše u velikoj potribi obetao, nego skupivši vojsku koliko, može veću, pak udarivši na zemju Jura Brankovića, popali kuće, razori kule i kastele, uze mnoga, mista, koja biju blizu Dunaja, i učini mnoga zla u onim stranám, premda rečeni Jure držaše negova sina Vladislava u tutiji, jer Janko onaki srdit prigorio biše i sebe i sina promíšjajuci toliku štetu, koju svemu krstjanluku biše Branković učinio braneći Murata, Božijega. neprijateja. Videći dakle Jure, od Rašije poglavica, da se je Janko s vojskom uputio za naći ga; pristraši se puno pak posla prida, ń svoje dvorane i prid Aimam Vladislava, sina [134] Jankova, z daro'vim velikim, moleći ga priklonito, da se smiluje na J u r a Brankovića i ' n a državu negovu. Janko budući vridni i dobri krstjanin, pun Jubavi i milosrđa, smiiova se na suze i plač niov, a navlastito' na molbe sina svoga Vladislava, i vrati se natrag s vojnicim svojim. čuvši car, da je Janko> bio u rukam tasta, svoga i da ga je živa pustio, . rasrdi se na Jurja i skupivši vojsku posla je protiva Jurjn, prid kojom posla Friđibega, vrsnoga kapitana. Jura Branković ne znadući, kud li će ni kamo li će, uteče se najposli vojvodi Janku, koji budući pun milosrđa doleti s vojskom u Rašiju i udari na Turke s jedne strane on, a z druge Branković. Friđibega 2


R'iss] '

Lazar Branković, poglavica od Rašlje.

Od ovoga poglavice ne štije se drugo, nego da je e-trova u salati mater svoju Iloinu, za moći slobodnije na svoj način živiti i krajestvo od Rašije rasuti, kako i razasu čineći dilo Bogu i judem mrsko; jer budući se po svemu krajestvu očitovalo nepodobno 1 dilo, koje biše učinio, svak na ńega mrzijaše, zlo govoraše od ńega i smrt mu že|aše._ Lazar 2 poznajući zlo, koje biše učinio, i slušajući ono, što se od ńega govori, a svrhu svega čuvši, da mu car zet pri ti, da će ga s vladana dignuti, zašto je svoju majku, a negovu punicu, otrova, upade u toliko neveseje i žalost na ta način, da do malo dana. pun grizodušja pode brez poroda s ovoga svita. Malo posli toga car osvoji svu Rašiju, u kojoj zapovidaju Turci i danas. Sada dakle budući u vladanu ova kuća dospila, a Rašija od Turaka osvojena, od ńe više« govoriti ne ima koristi, nego prilazim na Zentu i poglavice ńezine. R1

isel

Slide principi eliti poglavice od Zente. Zenta jest država lipa u Dalmaciji gorńoj, ali je sada pod ložna canu. O d istoka meaši s Albanijom, od zapada s Crnom Go rom, a od podneva z Bukom od Kotora. U sebi uzdrži mnoga sela», varóše i kaštela, također i tvrdi grád Skadar, 3 u komu niki králi dalmatinski pribivaše. Od ove države bi gospodar Balša4 Crnojević, knez i plemić od starine, koji biše od césara Štipana i njegova sina Uroša puno uzvišen i uzdignut na veliko vladane. Imade ovi po glavica tri sina: Strašimira, Juru i Balšu, koji posli smrti otca svoga osvojiše mnoga mista, to jest Zentu górnu, koja ne bise podložna otcu niovu, mnoga mista i gradove u Rašiji, od koji tada Turci bihu gospodari, i veći dio od Albanije. Po isti način u Romaniji osvojiše mnoge gradove i mista. Ma Balša oli, kako ga niki zovu, Bulša, bijući boj s Turcim kod rike Vojuše i viteški se podnoseći, pogibe na 1383. Također i brat ja negova, Strasimir i Jure, budući pošli s ovoga svita, osta za vladaoca od Zente ovi, koji slidi. živa uf atiše, a vojsku svu koliku isikoše. I posli Murat ni pomisliti 0 boju, kamoj li ga činiti protiva do nikoliko godišta život svrši, ostavivši posli sebe koji slidi.« 1 R 2 : nepodobno. — R 1 : to nepodobno. 1 R 2 : Laxar. — R 1 : Lazar. — Inače i u R 2 3 R 2 : Jcadar. — R 1 : Scutari. 4 R 2 i R 1 : Balza. — Inače redovno »Balja«

toga vrimena ne smide car tastu svomu, koji posli togá za vladaoca od Rašije sina, i u R 1 redovno »Lazar«. ili »Balsa«.-

I 9

6


[R'f37]

Jure I., princip od Zente.

Sin ozgor rečenoga Strašimira, imenom Jure, stade za vla daoca od Zen te, koji za imati veću snagu i jakost biti boj s Turcim ' i s ostalim1 svojim protivnicím uze za ženu cer Lazara Grabjanovića, poglavice od Raši je. Ali godišta Gosp. 1386 diže se protiva nemu toliko velika vojska turska, da niti mu tast Lazar smide pomoći dati niti on bi vrstan rečenu vojsku dočekati, nego- uzamši mnogo blago prikaza ga caru moleći ga i miteć, da vojsku čini vratiti na trag, i toliko se umide vladati kod cara, da od istoga 1 imade po milovane i mir, koji žejaše. Ma do malo dana posli toga mira pode s ovoga svita, i stade za vladaoca ovi, koji slidi. [6з]

Balša, princip od Zente.

Imadiše rečeni ozgor Jura tri sina: Gojka, Ivaniša i Balšu. Ma budući Gojko i Ivaniš još za živa otca pošli s ovoga svita, gospodarstvo od Zente na Balši ostade. 2 Budući otac ovoga poglaRl [ i38j vice prodao- gospojdi mletačkoj Skadar 3 i onó, što je bliže grada, ovi skupivši vojsku ode na grad i osvoji ga, ma kaštela osvojiti ne može. Gospoda mletačka, rasrdivši se na ńega jako, sakupiše vojsku pak otiđoše pod rečeni grad, koga biše i do malo; dana osvojiše. Ali jim ne bi to dosta, nego- udarivši na ostala mista, kaštele i gradove od Zente, sve ji osvojiše, ter 4 jedva Balša uteče i glavu odnese. I tako tirajući lisicu iztira vuka, ostavši i brez države i brez go spodstva. Ma godišta Gosp. 1413 5 opet se Balša opomenuvši svu svoju priuze državu s pomoću svoji prijateja, ali siroma ne bi ni u tomu srican, zašto republika mletačka sakupivši jaku vojsku udari na Zentu i svu je u malo- vrimena podloži poda. se. Balsamalo* posli toga, veće od túge nego od bolesti, pođe s ovoga svita, gdi bijaše zaslužio, na 1421. Jura 6 IL, princip od Zente. Sin kneza Lazara, principa od Rašije, budući ujac Balšin, ne može pbdniti, da Mlečani gospodaruju u državi svoga netjaka, koji ostavi posli sebe jednoga sina, imenom Jur ja, i zato sakupivši voj-1 2 3 4 5

6

R2: R2: R2: R2:

da od ijtoga. — R 1 : od ijtoga. na Balji ojtade. — R 1 : na Balji. skadar. — R 1 : Scutari. ter. — R 1 : i.

R 2 : 1423. — R 1 :

1413.

R 2 : JURRA. — R 1 : J U R E .


[К11зэ] sku koliko1 I može veću, otiđe u Zentu, koje osvoji veći dio 1 darova sva mista, što osvojio biše, Juri, unuku svomu, na 1425. MJečanom ne osta drugo nego Skadar, 1 Dulciń i Budva. N a ovomu poglavici budući svršilo vladane od kuće Crnojevića, kneza i principa od Zente, zato prilazim u Bosnu, gdi će biti govorene od vladaoca bosanski. Slide principi oliti poglavice bosanske. Bosna bi od Orosija zazvana Dardanija, od druzi Mesija gorna biše imenovana, a bi rečena Bosna od rike, koja se zove Bosna, koja izlazi izpod Digmana planine u poju niže Sarajeva. Narod slovinski, koji sada u ńoj pribiva, prija stáše u krajestvu od Traci je, i ovi puk stojeći u Traci ji činaše žestoke rate protiva svim svojim neprijatejem, a navlastito protiva Rimjanoan u vrime Otavijana, césara rimskoga. Ma budući od Bulgára iztirani iz Tracij-e, dođoše u Bosnu, iz koje iztiravši narod, koji u ńoj biše, u ńoj počeše pribivati. Ovo krajestvo iz početka bi vladano- cd kraja [ßli4oJ dalmatinski kako i ostali | vas narod slovinski, posli toga. cd bana oliti duka rvaski. 2 Drugda po sebi imadiju bane, drugda zajedno staju s Rašijanim, to jest podložni bihu krajem od Rašlje, a najposli bihu vládáni od svoji vlastiti kraja. I ovo krajestvo uzdrži pod sobom dukat svetoga Sabe, to jest Ercegovinu. Ali prija nego počmemo besiditi od vlastiti iliti naravni kraja bosanski, potribito je znati dogođaje, koji se prija dogodiš 2. Budući Krešimir Drugi, kraj hrvaski i bosanski, pošao s ovoga svita brez sinova, cer negova jedina, koja nakon ńega ostade, ud-a.de se za kraja ungarskoga, i zaradi toga kraji ungarski, koji od ove krajice izađoše, hotili su biti gospodari od Bosne i od sve hrvatske 3 zemje. Ma Bošnaci ne • ktiše ji nikada za gospodare poznavati, nego svoje t64] bane vla|daoce u od krajestva bosanskoga poznavaše. Ali budući Kulin, ban bosanski, pošáo> s ovoga svita, a Bošnaci ne mogući se pogoditi 6 bána, ostade Bosna brez svoga glavara, što-videći kraj ungarski puno se obeseli pak sakupi vojsku, posla je na Bosnu i R1 L i«] prid nom posla jednoga vrsna đenerala od na|roda nimačkoga, ime nom Kotromana Ivana, 5 komu dade naredbu, da svu Bosnu osvoji 1

R 2 : skadar. — R 1 : Jcutari. R 2 : Dukaa Arvaskij. — R 1 : Dukaa Arvaskij, tojejt, od liike, i karbave,oveje Darxave zovu harvacia. 3 R 2 : Harvátske. — R 1 : Harváske. 4 R 2 : Bane vladaocze. — R 1 : Bane vlajtite za vladaoeze. 5 R 2 : Gotromana Ivana. — R 1 : Cotromana. 2


i pod oblast kraja ungarskoga podloži. Kotroman, našavši Bosnu brez svoga poglavice i udarivši iznenada, svu je do malo dana osvoji. Videći kraj toliko junaštvo Kotromanovo i poznajući ńegovu virnost, učini Kotromana bänom od sve Bosne i negove, koji od ńega budu izaći, za uvik. I tako sinovi i unuci ovoga bana vla daše Bosnom puno vrimena pod imenom najpri od bana, pak najposli od kraja, kako ćemo viditi posli. Ma godišta Gospod. 1310 biše za bana Štipan Kotromanović, praunuk 1 ozgor rečenoga bána Kotro'mana, i ovi ban ostavi tri sina posli sebe: Štipana, Ninoslava i Vladislava, koji mladići lipo- se Jubjahu, živjahu među se u takoj Jubavi i skladu, da se boje ne mogaše. Videći Bošnaci taki sklad i Jubav među rečenom bratjom uzbojaše se, da jim ne dignu niovi privileđija i ne ukinu zakone stare, od niovi stari bana učinene... I tako- složivši se puk i gospoda bosanska, odlučiše pobiti rečenu bratju, ali srića niova biše, jer jim ta opaka odluka bi očitovana, i tako imadoše vrime uteći iz Bosne u druga mista: Štipan u Du[ßli42] brovnik, a I Ninoslav i Vladislav ů zemju hrvaskú; također i niova jedina sestra, imenom Panica, imade sriću uteći u Rim, gdi čineći mnoga dobra dila pođe s ovoga, svita na boji, i biše joj upisano1 na grebu u latinski jezik: »Hic jacet Diana IlHrica«, slovinski: »Ovde pribiva Danica Slovinka 2 oliti Bosanka.« Ma do malo vrimena . vlastela dubrovačka metnuše se za umiriti rečenu bratju z Bošnacim i toliko- mudro- umidoše govoriti i dilovati kod gospode bosanske, da ji činiše opet u Bosnu doći, koje Bošnaci s vesejem i velikom radostju primiše, poznavši Štipana za svoga bana oliti duku od Bosne. I ovi posli toga podloži svu Ercegovinu, koja se biše odvrgla po sebi stati, pod oblast svoju. Umri Štipan godišta Gosp. 1317 brez sinova, na koga misto stade. 3

[i6.r Pisma od Kotromanavića. Tri su bora uporeda resla, među ńimam jela tanko vita: nisu ono tri bora zelena, nit je ono jela tankovitá, 1 2 8 4

već su ono tri mila brajena, tri brajena Kotromanovića, i Danica, niova sestrica, . [ßli43] usrid Jajca grada odgojena.

R 2 : praunuk. — R 1 : vnuk. R 2 : Slovinska. — R 1 : Slovinka. I u R 2 i u R 1 ispalo je ovdje ime Stipanova nasjednika Tvrtka I. U R 1 je to pjesma 12.


Tri se braca lipo milovaše i zajedno skladno pribivaše; gledale ji iz gorice vile, gledale su ter su besidile:

IO

»Udačemo Danicu divojku ' 'i«l za mladoga kraja ungarskoga,, krunićemo brata Vladislava usrid Jajca, grada bijeloga.

»Ko bi onu bratju zavadio, zavadio oli pogubio, J negova bi bila banovina 5 od Dunaja do sińega mora.«

Skupićemo ungarske katanę, 45 isićemo bosansku gospodu; otecemo poja i livade i gosposka sela i varoše.«

To je čula vila Slovinkina ter je ńimam tiho besidila: »Dajte meni lipu banovinu od Dunaja do sińega mora.

Kada oni vilu razumiše, sve se skáče málo i veliko, svoje brze koáe posidoše, к Jajcu gradu hitro' poletiše,

20

5°

Ja ću onu bratju zavaditi, zavaditi oli pogubiti.« Pak poleti к Jajcu bijelomu ter nahodi tri mila brajena.

da pogube tri milá brajena, tri brajena Kotromanovića, i Danicu, Bosanku divojku, 55 koja biše skoro izprošena.

Meće na ńe teške mađinluke, 25 ne bi li ji vila zavadila: madinluci kripost izjgubiše, tri se braca nigda ne svadiše.

Ali ńimam Bog i srića dade, dokaza jim Bogom pobratime, pobigoše Kotromanoviči, 6o utekoše, vesela jim majka!

Kad vidila vila Slovinkina, da ne može brat je zavaditi, 3° letii ona gori na planinu pák zavika s visoki planina.

Dva odaše к banu od Karlovca, Stipe diüe gradu Dubrovniku, a Danica к Rimu bijelomu ter pohodi crkve i otare.

Viče tanko, ali glasovito, ter dozivje po Bosni gospodu: »Zlo va\m jutro, bosanska gospoido! 3: Al ne znate, ali ne hajete?

Al je malo vrime postajalo, razboli se Danica divojka od groznice, bola velikoga, od bolesti pribólit ne može.

Viče čině tri brajena usrid Jajca, često zbore,

Latina je lipo ukopaše i na grebj pismo učiniše: 7° »Ovde leži Danica Bosanka, od slavnoga naroda divojka.«

tri mila brajena, Kotromanovića, grada bijeloga, o\ako govore:

4°

Koga nije, da kruva ne jide, a mi, pobre, da se veselimo 75 sve u strahu Bos ja velikoga!

6

5


200

'i«!

Tvrtko I. Kotromanović, kraj bosanski.

N e imadući sina rečeni ban Štipan, koji bi z,a bana stao-, zato imadući dva sinovca, Tvrtka i Vukića, koji bihu sinovi Vladislava, brata Stipanova, bi potribito učiniti jednoga od ńi za bana, i bu dući Tvrtko stariji 1 brat, gospoda bosanska učinise za svoga bana Tvrtka, koga do malo vrimena okruniše za krafa bosanskoga, kako ćemo sada viđiti. Biše dakle Tvrtko mladić od' dvajest i dva go dišta, naučan, mudar, dobar i svim Bošriakom puno ugodan. Budući se udala cer negova strica Štipana za Ludovika, krala ungarskoga, Tvrtko' ban, ńezin rodijak, dili se put Üngarije za pozdraviti svoju rodicu i pokloniti se zetu Ludoviku, koji ga lipo i veselo primi i svaku mu čast i poštene učini. Ma kada se tijaše diliti, uzdrža ga kraj silom i ne kti ga pustiti, dok' mu ne obeća državu ercegovačku, koju, ne mogući se drugačije osloboditi, vajadiše dati; i tada ga pusti poći к domu svomu. Došavši dakle Tvrtko u Bosnu poče vladati s velikom mudrostju i jubavju, ma imadući veliku potribu poći ^«J kra|J;u Ludoviku i š ńime besiditi od stvari potribiti i koristni, dili se opet put Ungárije, ostavivši svoju mater na vladanu od Bosne. Bošnaci ne mogući podniti, da jim žena zapovida ni za vele ni za malo, digoše se protiva ńoj, iztiraše je iz Bosne i poslaše u Neretvu, neka, buduć onde nezdrav, prija vrimena umre, a Vukića, mlađega brata, za bana od Bosne učiniše. Ma razumivši Tvrtko' nepoštene, koje mu bi od Bosńaka učiněno, povrati se s velikom hitrostju iz Ungarije i imadući pomoć o-d svoji prijateja odluči boj biti svojim bratom Vukioem, koji poznavši slabost svoju i nemogujstvo, u koimu se mahođaše, izađe ponizno prid brata svoga Tvrtka i poče ga moliti; da mu oprosti, obećajući se, da će mu vazda biti viran i podložan; koju poniznost videći i molbu slušajući, Tvrtko ukaza L J se bratu milosrdan oprostivši mu sve zlo, koje mu biše | opravio. Ali s vojskom otiđe tirati svoje neprijatele, to jest one, koji se ne kti jaju pridati ni za bána ńega poznati, koje do malo vrimana, osvojivši svu Bosnu i još druga mista okolo stojeća, ponizi i pokara tako, da ga svak za svoga vladaoca i gospodara poznade. Videći U 'J dakle Tvr|tko, da ga Bog i srića pomagaše i da na sve strane do bivaše, čini se okrunit i kraj od Bosne i Rašije zvati na 1376, na komu okruńeńu zazva se krá} Štipan. Malo posli nego se okruni 1

R2: Jtari. — R1: Jtariji.


rečeni Tvrtko, kraj ungarski, zet riegov, pođe s ovoga svita, i tada. sva Ungarija biše u velikoj smutni, s kojim dogođajem krä} Tvrtko osvoji svu Eroegovinu, Kotor i druga mnoga mista kraju ungarskornu podložna. U to istó vrime sagradi u Neretvi više Opuzena jedan kašteo, koga zazva Brštanik, i zidovi ovoga kaštela vide se i danas. Ü Buci od Kotora sagradi kašteo, i zazva se Castel novo, Kašteo novi. Posli togä život svrši na 1391, ostavivši posli sebe jednoga kopilana, a drugi govore, da biše podmetak, komu ime biše Tvrtko, i ovi stade za kraja. T v r t k o II. Kotromanović, kraj bosanski II. • Ovi Tvrtko, premda ne biše pravi sin kraja gori imenova noga, okruni se za kraja bosanskoga, dali ga za malo vrimena uživa, zašto Ostoja Krištić, 1 plemić bosanski, ustade protiva nemu ßl [ i4s] ujkazujući gospodi bosanskoj, da on ne može krä} biti, budući da nije sin ni zakoniti ni naravni kraja Tvrtka, nego da je «in pod metnuti riegov. I täko Bošnaci Ostoju Krištića za kraja okruniše, a Tvrtka baciše. Ali se Tvrtko uteče caru, od koga imade pomoć, i čini ga imati jedan dobar dio krajestva. Ostoja Krištić, kraj bosanski III. Budući Ostoja digä s krajestva rečenoga Tvrtka, osta on za kraja i učini rat protiva Dubrovčanom, koji u ono vrime bivši puno snažni, malo jim nahudi, pače veće sebi nego ńimam, jer vojske bosanske puno veće izgibe nego dubrovačke. I tako bi potribito, da pitá mir od dubrovačke gospode. Ostoja kraj biše priko načina užgan u bktdnosti i zato ne prašćaše ženam, divojkam ni udovičam čineći silu najvećim gospojam bosanskim, koje nepodobštine gospoda bosanska podniti ne mogući, skočiše se protiva áemu, rastaviš-e ga s krunom i s krajestvom, učinivši za kraja ovoga, koji slidi. [R1ii9J Štipan Jablanović,' kraj bosanski IV. Videći se Ostoja dignut s krajestva uteče se k. caru, kazavši mu progonstvo, koje biše podnio od Bosnäkä, ali mu ne kti kazati nečistoću svoju, koja bi uzrok od negova zla. Car ga posluša i dade mu vojsku jaku, da š ńome udre na Bosnu, da svu popali, porobi i isiče svoje protivnik-e, .ali hoti imati u tutiji Radivoja, negova 1

I u R2 i u R 1 piše Kačić to prezime sad »Krijctich«, sad »Krijtich«.


Щ 15oJ

sina. Imadući dakle vojsku tursku, ulize š ńome u Bosnu, ma ne učini on'liko', koliko biše namislio, zašto Jablanović srite ga s voj skom, a biše mu. u pomoci i Tvrtko ozgör rečeni. Udriše se žestoko, proli se krv velika i s jedne i z druge strane, niti se može poznati, čiji mej(dan biše. I tako; se metnuše mnoga gospoda za pomiriti ove poglavice, pak najposli pomiriše se s ovim ugovorom!: da sva tri, to jest Ostoja Kristic, Tvrtko. Kotromanović i Štipan Jablanović, dok budu živi, imadu jednako Bosnom vladati i jednako ime nositi, to jest sva tri se kraji zvati. I to biše učiněno na 1412; ma pošavši s ovoga svita Štipan Jablanović brez poroda, ne budući se nigda ženio, pak malo j. posli i Ostoja na 1435, ostade sam Tvrtko, na vladama od sve Bosne drugi put. [17.7 Pisma od Ostoje Kristića i Štipana

pak póbiže priko Bosne ravne, 2 uteče se caru. čestitomu. °

3yUto cvile Bosanke divojke ter proklińu Kristića Ostoju: »Bog ubio Kristića Ostoju, slavne Bosne kraja zulumćara!

Iûbi caru ruke i kolina, gorko plače, suzice proliva, ter je nemu tiho besidio-: »Sud mi čini, care gospodine!

Jer me osta pod vincem divojka 5 ni u Bosni mlada udovica, koju nije Kristic objubio, kraj od Bosne, da ga bor ubio!« Kad to čuše bosanska gospoda,'to je ńimam vrlo mučno bilo, IO medu se su vice učinili, da pogube Kristića Ostoju, a okrune Jablanović Stipu, kojino je plemić od starine. Sto ziboriše, ono učiniše, -<*5 Stipu kneza krajem učiniše. Kad je Kristic glase razumio., skočio se na konica svoga 1


ovica.

151

Bošnaci mi krunu ugrabiše, 25 a drugoga kraja okruniše, po imenu Jablanović Stipu, slugu moga, dušmanina tvoga. Već te molim, mili gospodine, da mi dadeš silnu vojsku tvoju, 3° sto ijada mladi jamčará, trijest ijad5 po izbor konika. Osvojiću svu Bosnu ponosnu, pogubiću bosansku gospodu, Štipana ću živa ufatiti 35 i Ružicu, Jubu Stipanovu.


gubicu je nasrid Carigrada, baš na oči Jablana Štipana.« N a to se je care nasmijao ter je nemu tiho govorio: 4° »Daću tebi silnu vojsku moju, ter otiđi na Bosnu ponosnu, a ti meni sina u tuti ju, po imenu mlada Radivoja.« Al se nemu ino ne mogaše, 45 već mu daje sina Radivoja, a car nemu vojsku nebrojenu, mlade pisce i brze konike. Digoše se svioni barjaci, udariše careve bori je, otiđoše priko Romanije, ulizoše u Serviju ravnu.

5°

Malo vrime postojalo biše, glas dopade kraju bosanskomu: »Zlo ga sio, Jablanović Stipe, 55 eto ná te silna turska vojska! Prid ńome je Kristiću Ostoja, oteće ti 1 krunu i krajestvo i Ružicu, virnu lubu tvoju, 6o jubiće je nasrid Carigrada.« LRli52]

Kad je Stipe riči razumio, silenu- je vojsku sakupio, mlade pisce i brze konike, od krajestva po izbor vojnike.

što je staro, pod sabju okreću, što je mlado, vode u sužanstvo. Na Turke je Stipe udario: 7° tu se tež'ka krvcä prolivaše, do neba se jadan glas čujaše, viska koná, a jauk junaka. Bojak biše od jutra do mraka i od mraka do bijela danka. 75 S obi strane mnogi izgiboše, al se ne zna, čiji mejdan biše. Kad vidio Jablanović Stipe, on napisa listak kńige bile ter je šaje u vojsku carevu,

8o

[68] a na ruke Kristića Ostoje. U kńizi je Stipe besidio: »Spomeni se, Kristiću Ostoja, spomeni se jadne duše tvoje i pričiste vire Isusove!

8

5

Koga robiš neg iraju svoju? Koga sičeš nego bratju tvoju? Odi, jadan, da se pomirimo, počastimo i još pobratimo.« Kad je Kristić kńigu razgledao, 90 od mila je suze prolivao, poisla Turke к caru Čestitomu, a on ode к Stipi pobratimu.

Kano brat ja lipo skladovaše [ ;xi53] i bosanskim krajestvom vladaše. 95 Što je kiša, to je jela viša, što je suša, to je zeleni ja! Al je malo vrime postojalo, 65 Svim junakom pisani na poštene, na Štipana Turci udariše, od Boga jim bilo oproštene. robe, pále sela i varoše: 1

R 2 : Ozechieti. — R1: Otechieti.


Tvrtko III. Kotromanovié, kra} bosanski V. Nahodeći se Radivoj, sin Ostoje Kristića, kod cara u tutiji, kako smo gori rekli, i čuvši, da su Tvrtka za kraja učinili, rasrdi se težko, pak imavši od cara vojsku veliku oiputi se š ńome put Bosme za ugrabiti krajestvo bosansko'. Ali kraj Tvrtko, znadući za tu pripravu, skupi vojske koliko može veće, izađe suproć Radivoju i vojsci Aegovoj, i budući se pobio s Tureim, razbi ji i isiče toliko, da malo koji uteče, izvan siromaha Radivoja, koji pobiže u Dubrovnik, gđi prista za nikó vrime. Ma po molbi vlastele du brovačke i z dopuštěném kraja Tvrtka vrati se u Bosnu i bi od kraja lipo primjen i pomilovan, jer mu dade toliko sela i zemje, da mogaše pošteno živiti i z gospodom bosanskom šetati. Posli 1^154] toga umri kraj Tvrtko ( na 1443 brez sinova, i bi ucinen za kraja ovi, koji slidi. Toma Kristić, kra} bosanski VI. Posli smrti Tvrtkove bi okruńen za kraja bosanskoga Toma Kristić, sin Pavla Kristića, bosanskoga plemića. I ovi kraj, premda je vazda slidio i štovao zakon Isukrstov, ništa ne mane ne biše se joiš krstio: zato* posli nego se učini krajem, krsti ga Ivan Karvajal, kardinal rimski, i bi imenovan na kršteáu Štipan, i tako se svi kraji bosanski zovijaju, kakono i svi vladaoci rimski zvaju se Cesari, egipcijanski zvaju se Farasuni ec. Posli toga uze za ženu Kata rinu, cer hercega Štipana, duke svetoga Sabe. I budući ovi kraj mudar i dobar, za ukazati se pravi katolik čini sve manikeane iztirati iz svoga krajestva, to jest one, koji ne ktiše pravu viru zagrliti, ali se množi utekoše к Štipanu hercegu, koji biše niov branitej. I ovo se dogodi godišta Gosp. 1459. Dogodi se posli toga, da car Memed Drugi hoti podmučem uhoditi Bosnu i po noj gradove u ajinam kaluđerskim za izviditi, kako bi ji lašáe osvojio. I budući iR1i5s] đosaoi u Jajce I s istom svrhom bi poznat od jednoga Jajčanina, koji se zvaše Gojak, i tako ufativši ga kraju Štipanu đovedose. Štipan,, imadući ga pogubiti oli najmańe postaviti u tamnicu, ne kti, nego ga počasti, darova i s ńime se pobrati i posla ga vesela poći kući svojoj. Ovu stvar razumivši Matijas, kraj unganki, rasrdi se1 žestoko protiva Štipanu i iskaše sve načine, kako bi ga smakao. 1

R2: rájardje. ~— R1: rajardijje.


Najiposli nađe način ovi: piše kńigu potajnu negovu sinu narav nomu, to jest kopilanu, imenom Štipanu, također řRadivo/u, bratu C69[ kraja Sti|pana, da zadave rečenoga kraja, i obeća svakomu ponase, da će ga učiniti-krajem od Bosne. Ová dakle dva opaká složivši se zajedno' nađoše način ter ga jednu noć udaviše i razglasiše, da je umro- od bolesti naravne, koju Štipan često trpjaše. Bi za puno vrimena . virovano, da je kraj od svoje umra, dok tu naglu smrt 1 ne oči tova jedan sluga rečenoga Rádi voje, koje zlo priveliko kada razumi krajica Katarina, puno se smuti i ožalosti, pak za osvetiti svoga muža oznani Memeda, pobratima kraja Štipana zadavjenoga, moleći ga, da skupi vojsku i da osveti svoga pobratima, koga uđa'i5sl više, — govori Katarina: »Ne za drugo, nego jer | tebe pusti živa poći u krajestvo tvoje.« Car ovo čuvši posla vojsku na Bosnu, koja porobivši je i naprtivši se blaga vrati se natrag, ostavivši Katarinu veće smućenu i ožalošćenu, neg je prija bila, koja kada vidi, da za mx nije drugoga vladana ni krajestva, pobiže u Rim, u komu gradu sveti život provede čineći pokoru žestoku za svoje grihe, . dileći lemozine ubogim i dilujući sva ona dila, koja je blaženu uči. niše. Umri godišta Gosp. 1476 i bi ukopana u crkvi od Aračeli reda svetoga Fräne Mále brat je. N a nezinu grebu štiju se ove riči: »Qvde pribiva Katarina, ćer hercega Štipana, žena Štipana, kraja bosanskoga.« [70] [R1221]

DÉCRETUM

STEPHAN I

THOMAE1

REGIS BOSNAE ULTIMI. NOS STEPHANUS THOMAS,,, DEI GRATIA RASCIAE, SERVIAE, BOSNENSIUM SIVE ILLYRICORUM, PRIMORDIAE, PARTIUM DALMATIAE ET ČORBA VIAE REX ETC., MEMORIAE MANDAMUS VIGORE PRAESENTIUM SIGNIFICANTES OMNIBUS, QUIBUS EXPEDIT ETC.

Convenientibus in pago nostro Cognitz in generali nostra congregatione fidelibus nostris universis Praelatis, Baronibus, Vaivodis ac Proceribus electisque omnium Comitatuum Regni nostri Nobilibus quibuscumque tractantibus de his^ quae ad utilitatem et tranquilitatem sunt Regni et nostri Status, quibus diutius labo1

R2: TOMAE. — R1: THOMAE. — Taj se »Decretum« u R1 nalazi tek. poslije pjesama о Juri Kastriotiću (na str. 221—224).

2o6


rantibus et conservation em Regni respicientibus, idem antedicti Pro cerus inter alias eorum laudabiles ordinationes exhibuerunt et praesentaverunt certos articulos, nempe infrascriptos, humilitepr supplicantes, ut eosdem articulos confirmare dignaremur. Quorum quidem articulus talis est: [RSm] Primus. Ne Manichei nova templa construerent nee vetera collabentia restaurarent. Secundus, Quod bona data Ecclesiis non auferantur. Tertius. Si quis extracto gladio occiderit hominem, Regali Juditio' tradatur in careerem et omnia sua bona dividantur in duas partes, una Regali Fiseo vendicetur et alia filiis ,seu cognatis vel parentibus jugulati. Qmartus. Quod Consiliarii, Secretarii, Vajvodae et Comites sedis Regiae post adhibitionem solemniter Regi praestent juramentum. Quintus. Quod Herczegh sancti Sabbae sit illegitimus, nisi per Regem Rasciae, Bosniae seu Hijlliriae eligatur et post electionern praestet juramentum Regiae Majestati; si autem non praestito juramento officium exercere praesumeret, cum Majestas Regia puniat. Sextus. Quod incestuosi et corruptores consanguinearum sua-

[RI223]

rum poena capitali puniantur. Septimus. Quod traditores castrorum vel suorum Dominorum poena infidelitatis, pari modo xussores falsarii monetarum puniantur. — In cuius rei memoriam firmitatemque perpetuam constitutiones ipsas, in praesentem libellum conscriptas et positas, de Dominor um Praelatorum, Vajvo darum | et Nobilium ac totius Regni voluntate et consilio communi nostri sigilli appensione communiri fecimüs. Datum Cognitii per manus Reverendi Patris in Christo Do mini Vilkmiri Vladmirovich, Episcopi Creseviensis et Narentinarum Ęcclesiarum graecanici ritus, Aulae nostrae Secretarii et graecanicarum litterarum ac legum doctoris dileeti et fidelis nostri. Anno Salvatoris 1446. in fešto Sancti Joannis Baptistae, Regni vero nostri tertio. Praesentibus Venerabilibus in Christo Рдtribus et Dominis: Thoma, Episcopo Farensi, Apostolicae Sedis Legate. — Theo-


phano, 1 Diockae seu Pechinae 2 Patriarcha nostri Regni Rasciae graecanici ritus. Maximo, Serviae Metropolitano graecanici ritus. Joanne, Mazuae Metropolitano graecanici ritus. Theodoro, Paugna Metropolitano graecanici ritus —: ceterisque Dominis ac Vladicis nostri. Regni de ritu Graecorum. Item. Reverendis in Christo ас 1 Ь ] charis|simis Patribus Ordinis S. Francisci: Eugenio Summa, partium nostri Regni Rasciae Nuntio et Commissario Apostolico ac Gene rali Inquisitore. Michaele Jadrense, Vicario' Bosnae, Fratrum prae'dicti Ordinis. Item Spectantibus ac Magnificis: Stephano, HerCzegh Sancti Sabbae, cum filiis suis. Radivoj, charissimo nostro fratre uterino et Bano Jaicze. Radivoj Vladmirovich, Cotnite et Judioe \u) Curiae nostrae. Stephano Vladkovich, Consilia|rioi nostro ac Ussore BannO'. Joanne Covacich, Vajvoda partium nostrarum Dalmatiae. Petro Paulovich, Vajvoda Glasinczi et Dapiferarum inostrarum Ma gistro. Paulo Cubretich, Vajvoda Zuornikij, Magistro Pincernarum. Nicolao Altomanovich, Vajvoda Vaglievi et Praefecto partium Regni nostri Serviae, Vallemiro Jamometovich, Vajvoda et Prae fecto Regni nostri Rasciae — et aliis quam plurimis Regni nostri Vajvodis, Vajvodatus tenentibus et honores. [18.] 3 156]

Pisma od Štipana Kristića i negovi svatova. Odkada je Lika i Krbava, slavna Bosna, viteška država, i odkad je ravna Ungarija, Dalmacija i š nom Bulgarija,

[R\, ,J koja biše skoro izprosena, od velika roda i plemena:

nisu lipši svati sakup'Jeni 5 ni plemići lipši sastavjeni, što su svati kraja bosanskoga, po imenu Kristića Štipana, i negO'Ve lipe zaručnice dijevojke Kate Hercegovke, 1

IO

R2: Thebphano. — R1: Thophano. R 2 : pechinee. — R1: pechinae. 3 U R 1 je to pjesma 14. * R 2 : Jada. — R 1 : Jad od Jviju. 2

lipa ćerca hercega Štipana, slavna sada* Katarina zvana, koje tilo u Rimu pribiva, a dušica u miru .počiva. Gizdave je svate sakupio, sve po izbor bane i knezove, brze koně prija nesedlané, a delije mlade nežehene:

2o8'


Od Dunaj a voj evo du Janka i sinovca Krajevića Marka, komu ime Momčilo bijaše, na boju se dobro podnosaše. Od Pazara kneza Kobilića, a od Jajca Vuka Brankovića, od Kosova poja Sitničića, od Konica' Luku Senčevića.

Od Kotora Biloperjevića, od Bobovca" kneza Bjelanića, od. Popova Bogašinovića, od Blagaja Bogostinovića. 2

5

5°

Od Epira Kastriotić bana, , od gospode ruža izabrana; 55 od Popova zove Pavlovića, oa Lijevna Kositerovića.

Od Neretve Jablanović Radu, neka ide po divojku mladu; 3° od. Bobovca kneza Ajinića od Servije Altomanovića,

Od Servije Debelić Novaka, od Zagorja Divojević Marka, od Omiša kneza Deškovića, a od Livna mlada Draškovića.

Od Cetine kneza Kosovića, od starine bana i plemića, a od Bosne Kotromanovića, 35 od Jugova poja Jugovića, od Mostara Biložijeviea.

Od Vinana Križića viteza i Rupčića, od Mostara kneza, od Zagorja dva mlada plemića, 6 baš Bibića i Mirilovića. 5

Od Neretve Vladmirović kneza Radivoja, po izbor viteza; od Mostara mlada Nemanića, 4'J a od Broćna Petra Orlovića.

Zove Stipe i Dobretoviia, od Bobovca Frankopanovića, od Mostara dva mlada plemića, Kopjevića i Kresojevića,

Od Perasta Šestokrilovića, ,] od Primorja Vrsajka Kacića, ungarskoga po izbor plemića, i od Broćna Aračinovića. 4S

6o

Liničića izpod Šibenika — 7° p.'vaj, pobre, junačka je dika. Od Mostara zove Jeličića, a od Foče bana Lubkovića.

Od Olova kneza Grubišića, Još od Klisa Kružić Petra bána, 7 mlada bana od primorski strana, [72] od Neretve mutne Grubkovica, ' 5 od Utova Gizdelinovića, a od Muca bana Neorića, od Mostara mlada Ilinića. zagorskoga po izbor plemića. 1

R2: Bobo veza. — R1: Во veza.


Od Travnika zove Pokrajčića, 9J od Čitluka Parmezanovića, 8o od Ogorja kneza Rajkovića, 1 od Neretve mutne Klupkovića. Od Zažabja dva mlada plemića, Tvrtkovića i Novakovića, od Buškoga blata Sestričića, od Sutinske kneza Ždralovića. 85 Stankovića izpod Vučevice i Šubića izpod Ostrvice: Subić biše od Pribira 2 kneže, od koga se sokolić izleže, sivi sokö Zrinoviću bane, koji Turkom dade Jute rane; poznaje se, da je iz Kotara, 3 juta zmija i delija stára.

Djelovića o.d Neretve mutne, gdi se legu plemenite uitve, od Zvornika grada Mor'ovića, od Lijevna kneza Vukovića. ro 5 Od Podumja zove Bergejića,4 a od Rame Jovana Kopčića i Ćorića od B'osne ponosne, Jovinića od Hercegovine. N a pir zove Martinuševića, od Lijevna kneza Masnovića, 5 od. Posušja Radu Lovretića, R1 [ i6o] od Zažabja mlada Mrnarića. 6

9°

Od Posušja zove Kutlovica, od Primorja kneza Kostanića, 95 od Vavkova Dobrašinovića, a od Broćna mlada Knezovića. N a pir zove dva gospodičića, Vojkovića i V'ojinovića, od Zažabja kneza Žarkovića, IO ° od Popova mlada Melinića.

Od Blagaja Zlatonosovića, a od Raška Matijevkovića, još i mlada Ugrinović bana u Čikojli od Kfučica grada.

IIQ

IX

5

Zove Stipe Sokolović kneza, sarajskoga po izbor viteza, još od Bosne dva gospodičića, I 2 °

T

V

V /

•

T I * V-

• /

esepcica 1 1 lemovica. Od Čitluka dva Sagrilovića, od Blagaja dva Zvizdojevića, od Imote Sladojević kneza, I2 od Pojica Sudića viteza. 5

1

R 2 : Raicovichia. — R 1 : Roicovichia. R 2 i R 1 : Pribira. — Isp. ЬЦ. uz R 1 304. 3 R 2 : izkotara. — R 1 : izkotora. 4 R 2 i R 1 : Bergeglichia. — T o prezime spomińe Kačić na vise mjesta, a obično ga piše »Bergheglich« (isp. R 2 202—203), no usto također »Barghelich« (R 2 187, Kor 452) i »Bargheglich« (R 2 203). Po Kačiću bili su B. starinom gospoda ugarska i prebivali su »u místu, koje se Osijek zove, ukraj vode Bergo zvane«, a za provale tatarske su se naselili kod Livna. N o svakako možemo Kačicu vjerovati,- kad veli, da je ta obite} još u negovo doba živjela u Splitu (R 2 202). Koliko sam raspitivanem mogao doznati, čini se, da te obitefi danas više nema. Prema Kačicevu običnom pisanu »Bergheglich« transkribirao sam to prezime svagdje »Bergejic«, no gdje ga je Kačić drukčije pisao, napomenuo sam 2

u bifešci. 5

R 2 : Majnovichia. — R 1 : Majcnovichia. R 2 i R 1 : Mernarichia. Stari pisci hrvatski, X X V I I . 6

14


Zovi jaše Iûbetića i i mladoga od Gorice

dva gospodičića, Marulovića, Crnojević bana, Crne gospodara.

Od^Kotora dva mlada plemića: 13° Palikuću i Predojevića. Još slovinské gospode imade, koje ne ću imenovat ovde.

Duga pisma u vinu sramotna 1 : vince pili, vazda zdravo bili! *35 Amen. Štipan Kristić, kraj bosanski sedmi i najposlidni. Kopilan kraja Štipana, koji se istim imenom zvaše, bi obran i okrunen za kraja bosanskoga. Ali krv očeva ně dade mu za dugo krajevati. Ne kti Štipan | dati caru arač, kako se obetao biše u potribi svojoj, zato car udari s jedinom neizbrojenom vojískom na Bosnu i u osam dana osvoji sedamdeset gradova i kaštela, i ufativši kraja Štipana na viri sa svóm gospodom bosanskom, koji bihu došli pod grad Jajce privareni od cara, da će jim potvrditi privileđija i u miru pustit živiti, ma kraja Štipana i Radivoja, strica negova, čini na mih odriti, a devet ijada plemića, gospode i oficijala čini posići na 1463. I ovde dospiva krajestvo bosansko, do dneva današnega od nevirni Turaka pritisnuto i ugrabjeno na privari. [19.] 2 Pisma od Štipana Tomaševića oliti Kristića, kraja bosanskoga. Još ni zore ni bijela danka, ni danka pomolila zdraka, uranio Tomašević Stipe, rano rani, bilu kńigu piše.

»Neka znate, moji vitezovi, vladaoci, bani i knezovi, * koluneli i vi đenerali, kapitáni i mladi serdari,

Ne piše je crnim murećepom, 5 [Rli62] da je dobro od nas odstupilo, već je piše krvcom iz obraza vedro se je nebo pomutilo, ter je šaje bosanskoj gospodi, žarko nam je sunce pomicalo, 1 sv€ po izbor banom i kneževom-: sine se je more uzbunilo. 1 2

R 2 : Jramötna. — R 1 : Jramota. U R1 je to pjesma 15.


Muńa siva od sunca istoka, ne da meni otvoriti oka, leti zrna je od istočni strana, udariće na kraja Štipana.

[R'iosl tri plemića, tri siva sokola, odi s vojskom na poje Kosovo. 20

Što se vedro nebo pomutilo ter je svoje lice izgubilo, ono place sva žemjica grčka, vojska je je pritisnula turska. Što Г je žarko sunce pomrčalo, 25 ono care osvoji Carigrad i pogubi grčkoga césara, od istočni strana gospodara. Što Г se ter proliva to se straši i do Rima

sine uzbunilo more do gore valove, 3° krajina primoirska sva zemja latinska.

Što li muńa siva iz oblaka cd večera ter do bila danka, to mi pri ti care siloviti, da će mene b r z o pogubiti. Nuder dakle, vi plemići, bani sakupite vojsku da čekamo cara

moji vitezovi, i knezovi, na sve strane, silenoga. 4°

sakupi der tvoje Hercegovce 45 i prid ńimam do tri sina tvoja, 1

Ah, moj krilo moje mx podigni na Kosovu

ujče Jablanović Rade, i od Jajca bane, 5° prid vojskom barjake, da sičemo Turke.

Od Primorja Stanicu 1 Štipane, od starine vojvoda i bane, vrzi na se krilo sokolovo, 55 odi s vojskom na poje Kosovo. Krilo moje, Tomanović bane, kupi, bane, tvoje vitezove, odi s vojskom na pole Kosovo, 6o onde ćemo cara dočekati. Desna ruko, Kovačiću Pere, od Pouńa 2 vojvoda i kneže, ti si, Petre, od starine junak, kupi vojsku, dođi na Kosovo.

35

Prijatefu Košarić Štipane," od starine plemiću i bane, slavni duka od Hercegovine, od Pazara do vode Cetine,

3

211

R 2 : Jtanichiu. — R 1 : Jtanich. R2 i R 1 : Povnga.

:

Mrki Vuče Grabjanović kneže, 65 od Lijevna bane i viteže, sakupi der po izbor junake, mlade pisce i brze konike: odi s vojskom na poje Kosovo i podigni prid vojskom barjake, 7° o>nde ćemo cara dočekati i Ha ńega skladno udariti. Svitli kneže Vladmirović Rade, sva te Bosna do Kotara znade, da si sudac u dvoru mojemu: 75 nu pokupi tvoje vitezove

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Mostarane i Počitejane, Gabejane još i-Iûbušane, ti prid ńimam podigni barjake, da sičemo po Kosovu Turke. 8o

О Dejane Altomanoviću, vladaoče i gospodičiću,2 od Servije vojvoda i bane, sabjo moja, zlatni buzdoihane!

Sivi orle, Mičinović1 kneže, ako tebe moja jubav steže, mi sakupi tvoje vitezove, potezi se na Kosovo poje.

Vrzi na se perje sokolovo, kupi vojsku, odi na Kosovo, onde ćemo cara dočekati, š nim ćemo se, bane, ogledati.

Virna slugo Kubretiću Pave, 85 sivi orle, iz gorice lave, poznaje te Krbava i Lika za vojvodu od grada Zvornika:

Slugo moja Veseličić Vukša, Ir vladaoče od Hercegnovoga, sakupi der kotorsku krajinu, odi s vojskom na poje Kosovo.

kupi, kneže, pisce i końike i prid ńimam podigni barjake, 9° odi s vojskom na poje Kosovo •da čekamo cara čestitoga. -

I0

Mrkomiru Brankovic, vojvoda tebe fale bani i gospoda, 165 ^ nad vojskom si oberkapetane, II nu sakupi vojsku na sve strane,

Krilo desno, Škatiću Ivane, nu sakupi tvoje vitezove, odi s ńimam na Kosovo poje, 95 da sičemo careve delije.

da čekamo cara silenoga na Kosovu, poju širokomu; vaja da se juna sastanemo i na ńega skladno udarimo.

Vladislave Vukiću viteže, od Rašije vojvoda i kneže, sve sakupi malo i veliko, zmija zvižde udariće ná me.

Dospivajuc pozdravjam vas lipi sve zagrfam malo i veliko: najpri tebe, herceže Štipane, pak ostale knezove i bane.

IO

°

Bi pisana u gradu mojemu, l25 gdino sidim na stocu zlatnomu, na ijadu četiri stotina na pedeset i devet godina.« Ova pisma bi izvađena iz kńige latinske, koju gospodi pisa rečeni kräj Štipan, i počimje ovako: 1 2

R 2 : Micinovich. — R 1 : Micinovich. R 2 : gojpodicichiu. — R 1 : gojpodichiu.

I2

'

RAZGOVOR UGODNI-NARODA SLOVENSKOGA (175.9.)

[75] [ßi86]

EPISTOLA REGIS

BOSNIAE,

QUA MAGNATES REGNI AD BELLUM CONTRA TURCAS INVITABAT.

IN N O M I N E SS..ET INDIVIDUAE TRINITATIS. S T E P H A N U S TOMASCEVICH, DEI GRATIA RASCIAE, SER VIAE, BOSNENSIUM SEU ILLIRICORUM, PRIMORDIAE SEU MARITIMAE, PARTIUM DALMATIAE ET CORBAVIAE REX ETC.

Universis nostris Fidelibus Dominis Praelatis, Baronibus, Magnatibus, Comitibus, Vaivodis, Vicecomitibus, Generalibus, Tribunis, Centurionibus, Nobilibus, Juratis Civibus et alterius cujuscumque status et conditionis sub nostra ditione constitutis et existentibus salutem et gratiam nostram etc. Notum indicamus unicuique pio- Christiano, quo vulnere sauciata sit Christianitas hac nostra tempestate a p'erfidis illis Mahumetanis: quapropter meditatio cordis nostri assidua ad id summopere invigilat et intendit, ut hostes Christi nominis, quibus tot Ł1 i67] insidiis atque damnis lacessita sit fides nostra, et jam vi|cinum Mahumetum, eorum Imperatoremi, qui #infideliuim et paganorum coadunatione multiplicata ruinám et exterminium firma inüentione minatur, pröcul a nostrae regionis finibus ut arceamus, ne pedes pagani ad nostra limina ponantur, neve hoc regnum ex improvisa paganorum invasione et regnicularum inädvertentia in lacrimabilem casum involvamr penitusque dirimatur, quemadmodum superioribus tcmporibus et in proximis diebus evolutis exempláři intuitu aliis nationibus per eundem Imperatorem Turcarum illatum fuisse jam €xperti sumus. Et quis Christi fidelis et fervidus orthodoxae fidei amator lacrimas continere poterit considerando urbis Constantinopolitanae direptionem? Eapropter praenominati fideles nostri Barones, Praelati, Nobiles, Vaivode et Procerěs Regni, inprimis et nominatim: Stephanus. Cossarich, no'Ster fidelis Herczeg Sancti Sabbae, cum filiis et vexillis. Radiл''oj Jablanovich, charissimus patruus noster, Banus Jaicze. Stephanus Stanich, Vajvoda Primordiae seu Maritimae, cum vexillo. '


Momcillus1 Thomanovich, Ussore В anus, cum vexillis. Petrus Covacich, Voivoda Pounga, cum vexillo. Vuk Grebglianovich, Comes Livna et Vaivoda Prusstii, cum vexillis. [ß'iesl Radivoj Vladmirovich, Comes et Judex Curiae nostrae, cum vexillo. Vajvoda Micinovich 2 cum vexillo. Vukich Misirkovich cum fratribus suis et vexillo. Paulus Cubretich, Vaivoda Zvornich et Massuae, cum fikis et vexillis. , Vajvoda Joannes Skatich cum, vexillo. Viadislaus Vukich, Vaivoda et Praefectus Rasciae, cum fikis et vexillis. Dean Altomanovich, Praefectus Serviae et super mineralia referendariorum nostrorum Magister, cum vexillis. Vuksa Vesselicich3 Vajvoda Novi Castri prope Ragiusium,4 Praefectus partium maritimarum, cum vexilloi. b6J | Marcomijr Brancovich', Vajvoda Podvigna 5 et Tribunorum nostrorum Supremus Magister, cum Tribunis et Centurionibus, electis nobis hominibuis singulorum Comitatum ejusdem Regni nostri in campo Cossovino' hoc mense Junio coingregati super eo generaliter huic Draconi occurere debemus, n-e venenum super nos evomat. Datum 6 Pristinae, die 3. Junii, Amno^ Domini 1459. Hujus epistolae apographon in conventu Sancti Spiritus Foinice Fratrum Minorum Observantium S. Francisci, Provinciae Bosnae Argentinae, conservatur, quod fideliter extrahi curavit Pater Marianus Lecussich, Provinciae Secretarius Admodum Reverendi Patris Augustini a Salinis, die 8. Decembris 1724. [R\R9]

Slide poglavice od Bulgarije. Bulgari, kako i ostali vas narod slovinski, izadoše iz velike Skandinavije na 666, koji budući junaci, vitezovi 7 i slavodobitnici, vazda na boj pripravni biju i zato, kada izadoše iz Skandinavije, 1 2 3 4 5 6 7

R2: R2: R2: R2: R2: R2: R2:

Moncillus. — R 1 : Momcillus. Micinovich. — R 1 : Micinovich. vejjelicich. — R 1 : vejjelicich. Rarujium. — R 1 : Ragujium. Podvigna. — R 1 : Podvignia. Datum. — R 1 : Datis. vitezovi. — R 1 : i vitezovi.


udariše na césara carigraskoga Konstantina Četvrtoga, koga vojsku razbiše, isikoše i osvojiše svu koliku Bulgariju boj bijući s neprijatejim na sve strane, a najveće z Grčim. Poglavica prvi, koji Skandinaviju ostavi, a Bulgariju osvoji, jest ovi, koji slidi. Orbatj poglavica od Bulgarije. Ovi poglavica, kako smo rekli, uze krajestvo od Bulgarije, koje prija biše podložno ces arom carigradskim, i dokiem godir živi, z Grčim brez pristanka rat čini. Imadiše pet sinova, kojizim na smrti ostavi ovu naredbu: da vazda budu zajedno státi i skla dovati i da nikomu nigda ne budu podložni, to jest da se ne pustě 1 vladati od inostranaca. Ali posli smrti negove za§eđno malo sta.se, jer stariji poče vladati sam, kako mu se i pristojaše, i tako se ostali R [ V;o] I raztrkaše po drugim kralevinam. Od ovoga dakle, koji slidi, go voriti imamo*. •Butaja, poglavica bułgarski. Princip ovi oliti poglavica bułgarski učini težak rat protiva Justinijanu, grčkomu césaru, koga vojsku ná toliko mistá razbi i isiče. Ma videći cesar Justinijan, da ga srića ne nasliduje, nego da mu se protivá ukazuje, zapita mir u principa Butaje i nade ga kod ńega; koji vladajući nikö vrime i viteški se podnoseći dili se s ovoga svita 2 (budući neznabožac) na gori. - Terbelo, poglavica bułgarski. Poglavica ovi biše puno mudar, slobodan i kripostan na oružju, koji kako stade za vladaoca od Bulgarije, učini zakon, da ко bi ubio, ukrá, puteni grih učinio oli kakvu drugu nepodobštinu dilovao, ima muse odma glava odsići. I biše on prvi, koji taki zakon Bułgarom postavi. I ovi poglavica dade pomoć césaru Justi nijanu Trećemu, koji biše od Asimara iztiran iz Carigrada i iz [R\n] svega ce[sarstva. Terbelo dakle ode s vojskom pod Carigrad, osvoji ga i pridade rečenomu 'césaru virno. Drugi put budući došli Arapi iz arapske zem}e pod Carigrad, da ga osvoje, u vrime Leona cé sara, i bivši se raztrkali po svoj grčkoj zemji do mejašá bułgarski [77] robeći, paleći i smijčući Grke brez svakoga milosrđa, zato, razu1 2

R 2 : pujte. — R1: pujcte. R2: JViita. — R 1 : Jvijeta.

2i6


mivši ovi poglavica, da su udrili i na iiegove mejaše, skoči se i ode s vojskom protiva ńima, udari na Arape i posice ji tri jest1 i dvi ijade. Princip ovi puno srican biše, jer po milosti Božijoj poznade pravi zakon i pokrsti se sa svim krajestvom svojizim i za veću poniznost baci krajestvo sinu starijemu i učini se fratar. Ma prija nego ga ostavi, učini sinom ovi ugovor: da nejma nigda vire Isu sove odbaciti i da u viri negovoj ima svoj puk uzdržati, i toga ne obsiuživši, da on ima habit ostaviti i vladane priuzeti. Sve ovo bi od gospode bulgarske lipo primjeno i podpisano. Ma do malo vrimena videći, da sin negov, metnuvši pod noge rečeni ugovor i obe ćane, nastojaše odvratiti vas puk od prave vire i zakona, zato iza šavši iz reda uze vladane od Bulgarije, ufati sina odmetnika, čini 172] mu izvaditi oči pak mu reče | ove riči:. »Kako si izgubio oči du hovne, da ne vidiš svitlosti vire svete, onako si izgubio i oči tiiesne, neka ne vidiš svitlosti sunca ni miseca.« — Posli toga dozvä prida se sina mlađega pak mu poče govoriti: »Ti imaš vladati kraJestvom od Bulgarije i imaš uzdržat sebe i sve krajestvo u zakonu pravomu, koga smo skoro poznali i zagrlili; pazi dakle dobro, da se kogod od tvoji podložnika po tvojoj nepomji izgubi, i ako sve ovo' ne obslužiš, ne ću. ti oči izvaditi, ma ću ti ja mojom rukom glavu odsići.« — To rekavši povrati se u manastir, u komu živi i svrši život sveto. Malo posli, posavši i riegov sin s ovoga svita, Bulgari uzvisiše ovoga, koji slidi, učinivši ga králem od Bulgarije. jasen Veliki, k r a | od Bulgarije I. U vrime Leona, carigradskoga césara, dođe kraj arapski s jednom neizbrojenom vojskom protiva nemu, udari na iiegove države i ote mu Mediju i Armeniju. Nahodeći se Leon u tolikoj pot'ribi uteče se Jasenu, poglavici bulgarskomu, moleći ga, da mu s vojskom na pomoć dođe. Jasen, ganuvši se na milosrdje, sakupi j svoje Bulgare i otiđe š ńimam ů Armeniju, gdi našavši | arapsku vojsku udari na ńu, koju razbi i isiče tako, da se više ne smidoše kušati Arapi césarové države robiti, pak oslobodivši Mediju i Armeniju od rečeni zločinaca vrati se s vojskom natrag. Leon po znajući dobro, koje mu biše Jasen učinio, dade mu tituo oliti ime od kraja, koje ime prošaste poglavice bulgarske imati ne mogoše. 1

R 2 : trijejt. — R1: tridejt.


Dobre, kra} bułgarski Ii. Posli smrti Jasenove bi okruńen za kraja bulgarskoga Dobre, koji imade rat s cesarom grčkim, puno puta dobi césara, ali punokrat bi od ńega i dobiven, i zato Bulgari, koji se biju naučili vazda dobivati, a nigda gubiti, počeše Dobru zlo gledati i nenaviditi čineći, da od krala u boju izlazi vazda srića i nesrića. Hotijući se dakle Dobre pomiriti s cesarom, Bulgari ne dadose ni progovoriti, jer se ńimam činaše velika sramota pitati mira i od koga. Ma na stojeći kraj о miru, bi od Bułgara ubijen sa svim onizim, koji biju1 od negova roda i plemena, učinivši za kraja ovoga, koji slidi. Teleucio, 2 kraj bułgarski III.

]78] [R' m ]

Ovi kraj biše mladić od trijest godina, kada stupi na krajestvo bułgarsko. Ma u vojevanu biše nesrićan puno, jer pobivši se s cesarovom vojskom na poju, koje se zove Ankialo, 3 bi negova vojska razbijena i isičena, da se broja ne zna, a mnogi također za roba odvedeni; koje zlo videći Bulgarini, koji bihu od sabje grčke utekli, čineći da je od toga zla uzrok kra.}, skočiše se kano pomamjeni pák ubiše svoga kraja Teleucija, a drugoga okruniše. Sabin, kraf bułgarski IV. Videći Sabin, kraj bułgarski, da césarova vojska srićna biše, a bułgarska nesrićna, i da pod vládaném prošastoga kraja bihu Bul gari priko načina isičeni', uzboja se. teško> i tako rata zametnuti s cesarom ne smide, nego od ńega poče mir pitati. Videći Bulgari ovo- dilo ponizno, koje Sabin činaše, i čineći, da je tó niova velika sramota i pogrda, namisliše ubiti i ńega, koji poznavši niovu opaků [R1i7s] odluku pobiže u jedan grád, koji se zove | Mešembrija, i u nemu život šarani. Ma Bulgari okruniše za kraja ovoga, koji slidi. 1 2

R 2 : biHju. — R1: biju.

R 2 i R 1 : Teieutio. — Bit <5e (isp. u ńega: Diocletian, Domitian); u »Teleuzia«. 3 R 2 i R 1 : Anchialo. — Isp. Antiochie, Antiochian, Ezechiel. Inače »Anćalo«.

da je Kačić to ime izgovarao »Teleucio« Orbinija (str. 408) piše se ime toga kraja u Kačića tuđa vlastita imena: Melchior, bi se po Kačicevu običnom pisanu čitalo

^

218


Pagan, kra} bułgarski V. Ovi kra} biše nesrićan kakono i prošasti, zašto césarova voj ska, udarivši na Bulgariju, svu je porobi i dosta zla učini, ne mo gući joj kraj Pagan odoliti ni zla nikakva učiniti. Radi toga. čineći Bulgari, da je od svega zla niova kraj uzrok, ńega s prístoja digoše, a drugoga ućiniše.

Tełerik, kraj bułgarski VL Posli nego Bulgari skidoše s pristoja rečenoga ozgor kraja, okruniše jednoga vrsna viteza i vojnika, komu ime biše Telerik. Ovi se jako opři protiva vojsci césarovoj, tako da Grci ništa ne mogahu nabuditi Bułgarom u negovo vrime. Najposii pomiri se s cesarom, ma s ovim ugovorom: da Bulgari ne imadu unapridak robiti Romanije ni Grci zemju bulgarsku, Ali sasvim da se tako Telerik dobro podnosase, gospoda bułgarska, naučna često kraje prominivati, odlučiše ubiti i ńega. Ma bi mu tä zlä odluka pri kazana od negovi prijatela, i tako> imade vrime uteći u Carigrad, gdi bi primjen od césara Leona Kopronima s velikim veselém, koji ga učini vlastelinom carigradskim, davši mu za ženu svoju rodicu, imenom Irenu. Učini se krstjanin, živi i umri krstjanski.

Kardan, kra] bułgarski VII. Starac od sedamdeset godina, imenom Kardan, plemić buł garski, vitez i vojnik na glasu, bi od Bułgara za kraja obran i okruńen, koji, budući se uzdigao i ostario u boju, brez boja umriti stiđaše se i zato, kako se okruni, učini rat protiva césaru Konstan tinu Šestomu, kóga vojsku na puno mistá razbi i isiče i negove glavare pofata žive. Posli toga. pun dana ostavi krunu ovomu, koji slidi. Orun, kra} bułgarski VIII. Kraj °vi biše žestok puno i na vojsci srican, jer vazda dobi vaše, a ńega dobiti ne može niko. Porobi i popali Traciju svu

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA {1759-)

koliku, osvoji Sardiku i posice šest ijada Grka. Malo posli, ufativši [R'm] J živa césara Nicefora, čini mu glavu odsići i postavit je na višala za izgled cesarovacá, s koje kada meso opade, uze gorńu Jupjinu, načini od ńe čašu, s kojom za veću grčku pogrdu na sobetini vino pijaše i gospodi nazdravjaše, Obside grad Mešembriju i do malo ga dana osvoji. Posli toga otiđe pod grad, koji se zove Andrinopoje, pod kojim ostavivši nikoliko vojske on se s ostalom dili put Carigrada i poče ga biti sa svi strana. Ali premda biše došao dovrata. Zlatni, ne može ga uzeti, nego ga ostavi i vrati se natrag s vojskom к rečenomu gradu Andrinopoji, na koga onaki srdit udari vši, na silu ga osvoji i sve krstjane, koje ne posice, one za suzne povede u Bulgariju, među kojim bi zarobjen Manuel, biskup od rečenoga grada. Bi zarobjen tada i veliki Basilio zajedno s otcem i materom, koji posli nego se oslobodi sužanstva, izađe za césara carigradskoga. Ma rečenoga biskupa Manuela biše previdio Bog Bułgarom za pripovidaoca i niova spasiteja, jer budući upali u nevirnost, po negovu i ostali sužana pripovidanu okrenuše se mnozí na viru katoličansku. Malo< posli toga pode Orun s ovoga svita, i bi okruńen ovi, koji slidi. [20.] 1 Pisma od Orana i Nicefora.

[RI178]

Falio se cesar Niceforo u bijelu gradu Carigradu: »Sakupiću silnu vojsku moju od istoka lipo do zapada. Porobiću ravnu Bulgariju, pogubiću kraja bulgarskoga, majku ću. mu końem pogaziti, a Jubovou za roba odvesti, zašto više živiti ne mogu od Oruna, kraja bulgarskoga: Traci ju je ravnu osvojio i Sardiku blizu Carigrada. 1


Još se fali Orun, zmija luta, da će odsić rusu glavu moju i šiditi na pristoju momu, *5 da će sudit, kano* cesar sudi.

_ 5

•

I0

.

Nuder dakle, po izbor gospodo, sakupite Grke vitezove i zovite к sebi Persijana, 2Q još silnoga cara Tatarana. Otićemo u zemju bulgarsku, palićemo sela i gradove, isićemo malo i veliko i Oruna, kraja ohologa.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Puno mi je Oran nahudio: 25 vojsku mi je pod mač okrenuo, denerale moje pofatao, u tamnicu tamnu postavio. Ako mi ga ufatiti Bog da, gola ću ga po vojsci voditi, 1^179] živa ću ga na mibe derati, negove se krvce napojiti.« Kada bani ńega razumiše5 brzo silnu vojsku sakupiše, još na pomoć zovu Persijana i silnoga cara Tatarana.

[80] 3°

35

Ode vojska к ravnoj Bulgariji, prid ńome je kruna césarova. . Ali áemu loša srića biše: udri Orun iz gore zelene 4° kano vuče u bijele ovce, sivi soko u bile golube, sve isiče, niko ne uteče. Kamo fala grčkoga césara! Nicefora živa ufatise, 45 al mu brzo glavu odsikoše ter je meću gradu na bedene. Ej césare, pokojna ti duša! —

Ko me čuje, na nemu pisma, meni 1 2 3

N a grčku je zemju udario, gradove je mnoge osvojio, pak otide g bilu Carigradu ter ga bije sa četiri strane.

R 2 i R 1 : kujuncije. R 2 : okuite. — R 1 : ukuite. R 2 : Kujuncije. -— R 1 : Kujuncije.

Bio ga je al Carigrad Diže vojsku pak otiđe u

godinicu dana, osvojit ne može. izpod Carigrada zemju bulgarsku.

5°

55

Kad je doša g dvoru bijelomu, zove Orun mlade kujungije,1 mudre meštre od zemje latinske, 6o ter je ńimam tiho govorio^: »Okujte mi glavu césarovu ol u zlato trikrat prilivano, ol u srebro zlatom izmišano, i okujte 2 alem-kamen dragi, •3 koji sjaje kano sunce žarko.

6

5

Kada budem činiti sobete, ja ću š nome rujno vino piti i gospodi mojoj napijati sve u zđravje krune césarové.« Kujungije3 ńega poslušaše i u srebro glavu okovaše; često Orun š ńome napijaše Nicefora starca spominaše.

с neka mu je: iša vina! 75

7°


Murtag, kraj bułgarski IX. Ovi kraj bise brat Orunov, koji videći, da se svaki dan po toliko' Bułgara na viru svetu okreće po pripovidanu Manuela bi skupa i ostali sužana od- Orana, brata negova, zarobljeni, rasrdi se težko i dozva prida se Manuela biskupa s ostalom družinom negovom pak jim reče ově riči: »Oli se odrecite zakona vašega ter zakon bułgarski zagrlite, oli ću vas sve kolike nemilom smrtju. umoriti.« Ne ktijući oni pogani zakon primiti ni svoga se zakona odvrći, bihu od ovoga kraja na svake muke mećani i umoreni zarad vire Isusove. Ništa ne mane Ы ovi zločesti kraj prosvitjen od Boga tako, da poznavši viru pravu krsti se on i sve krajestvo negovo. [R\Si] Ma po'sjli smrti negove iztiraše Bulgari sve misnike latinske, a primiše karuđere grčke i zagrliše šismu niovu.

Šimun Labaš, kraj bułgarski X. Učini kraj ovj. rat protiva Konstantinu Sedmomu i sakupivši . vojsku veliku otiđe š ńome pod.Carigrad za osvojiti ga. Ma premda čestokrat juriš činaše na grad, osvojit ga ne može, jer se vitežki građani brańahu, i tako ostavivši ga vrati se natrag pak udari na Traciju, državu gršku, i puno u ńoj zla učini. Međuto sakupi cesar vojsku neizbrojenu i poda prid nom jednoga vrsna viteza, komu ime biše Foka, protiva kraju Šimunu, i našavši ga s vojskom na jednomu pöju pripravna za pobiti se š ńime, udari na ńega tako naglo, da mu vojsku razbi i mnoge isiče. Ma budući Foka ožednio tirajući Bulgare i našavši vodu sade s kona, da se napije, i to bi negova velika nesrića, jer koń pobiže brez gospodara u vojisku grčku, koga kada ugledaše Grci, čineći da je Aiov đenera poginuo od Bułgara, toliko se pristrašiše, da počeše natrag bižati; koju stvar rRi i videći Bulgari, koji | prid Grčim bižahu, osloibodivsi se okrenuše: se natrag, potiraše vojsku césarovu i toliko ji isikoše, da se ni broja ne znadiše, a siroma Foka jedva uteče i glavu odnese. Posli toga vojska bułgarska porobi svu Traciju i Macedoniju, popalivši sela i varoše brez milosrđa. Kraj Šimun od febre naskočen pode s ovoga svita.


[81]

Petar I., kra)'od Bulgarije XI. U vrime kraja ovoga, koji biše sin Šimuna gori imenovana, bi velik gläd u Bulgariji, i zato se puno strašaše bojeći se, da s ovizim događajem na Bulgariju ne udre césar, i da, gladne Jude našavši, ne budu vrsni š ńime se pobiti. I tako posla к césaru svoje poklisare za utvrditi mir š ńime, s kojizim za veću tvrđav od mira hoti se sprijatejiti pitajući ćeršu negovu za svoju zaručnicu, s ko jom imade dva sina, to jest Bonska i Romana. I ovi stariji bi okruńen posli smrti otca svoga za kraja bulgarskoga.

[R1is3]

Boriško/ kra} bułgarski XII.

Malo posli nego se Boriško za kraja okruni, udariše Ungarci na negovo krajestvo. Videći se Boriško od tolike vojske stisnut i nahodeći se u velikoj potribi, uteče se césaru Niceforu, svomu didu po materi, moleći ga, da mu pomoć dade, ali mu odgovori cesar, da ga pomoći ne može, noseći razlog ovi, da .se ne bi rad omraziti s krajem ungarskim. Videći Boriško, da mu od césara pomoći ne ima, što s molbom, što s mitom pomiri se s krajem od Ungarije. Ma gore bi po césara, jer Ungarci ostavivši Bulgariju udariše na države césarové robeći, paleći i svako zlo čineći. Kada cesar ra zumi ovo zlo nenadńe, posla poklisare svomu unuku, kraju od Bulgarije, moleći ga, da mu ide na pomoć. Ma Boriško spomińući se, što mu biše cesar odgovorio u negovoj potribi, reče poklisarom ove riči: »Kažite césaru, vašemu gospodaru, a momu didu, da ja ne mogu uvriditi kraja ungarskoga, s kojim sam se skoro pomirio; zato' ja pomoći dati ne mogu nipošto.« I tako se Boriško brzo osveti, ma ova. osveta bi nemu i svemu krajestvu puno štetna, jer [R\8i] I cesar na ńega se rasrdivsi nagovori Svetoslava, poglavicu od Ra šlje, da skupi vojsku i na ńega udari. Svetoslav, budući brz na zlo, skupivši vojsku ode u Bulgariju, uze mnoge gradove i učini zla mnoga. Osvojio bi i svu Bulgariju, da ne bude do malo dana pošao cesar s ovoga svita, koji mu pomoć davaše; jer budući učiněn za - césara Ivan Zimišija i videći zlo, koje Svetislav u Bulgariji činaše, i da to negovo toliko junaštvo ne može biti korisno Grkom, nego s vrimenom štetno-, skupi vojsku, pode na ńega, istira ga iz Bulga1

I u R2 i u R 1 piše se to ime redovno »BORIŠKO« ili »Borijco«.


rije i povrati sva místa, koja biše osvojio, kraju bulgarskomu, koga vazda branaše od negovi protivnika, učinivši ga velikim meštrom od svoga cesarstva. Ma budući se obukao na rimsku i putujući u takim ajinam priko Bulgarije, čineći niki Bulgari, da je Rimjanin, naskočiše na ńega i ubiše svoga kraja. Seleuća, kraj bułgarski XIII. Kraj Seleuća biše vitez i vojnik na glasu. I ovi sakupivši vojsku osvoji Zagorje, Topjicu i Sardiku, raširivši kraJestvo: svoje [R1isö] veće nego nijedan od kra|ja prošasti, koji vraćajući se slavodobitnik u Bulgariju po putu umri. [82]

Subotm, kraj bułgarski XIV.

Ovi kraj ne učiní velike' stvari, koja bi se imala biližiti, zašto je svega svoga života u miru bio ne imadući rata ni s kim. Ma posli negove smrti cesar carigradski osvoji svu Bulgariju, ali je malo uživa, jer se Bulgari od nega odvrgoše i kraja, koji slidi, ' učiniše. Samuel, kraj bułgarski XV. Bi obran za kraja bulgarskoga Samuel u vrime césara Basi lija i ovi oslobodi Bulgariju od progonstva grčkoga. Biše na vojsci srican, jer punokrat pobivši se s vojskom rečenoga césara Basilija ostade slavodobitnik, porobi grčku zemju i osvoji mnoga mista i gradove. Učini rat protiva Vladimiru, kraju dalmatinskomu, i živa ga na privari ufati i svu gomu Dalmaciju porobi. Malo posli togä opet. cesar Basilio- vojsku sakupi i prid nom posla na Bulgare jednoga pametna i vele kriposna na boju glavara, imenom Nice[R^ggj fora, koji ode | s vojskom naći kraja Samuela s odlukom, da se š ńime 1 pobije, i našavši ga ukraj jedne rike, gdi se biše s vojskom utaborio, udari ob noć na iisga iznenada, razbi i isiče, malo ko i uteče. Kraju Samuelu i sinu negovu Radomíru srića velika priskoči, jer se sakriše medu mrtva tilesa, koji kad vidiše svoje vrime, izko
R 2 : Jcgnima. •— R 1 : Jcgnime.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (175-9.)

najest ijada živi ufati i к Carigradu povede, kojim Basilio čini obe oči povaditi izvan jednomu samu, komu samo jedno oko izvadi i posla ga nakazna u Bulgariju, da kaže kraju Samuelu nemilosti vo dilo, koje biše učinio. Kraj ga videći nagrđena i razumeći, što se ostalim dogodi, poblidi i izađe c izvan sebe, pak povrativsi se u se zapita vode, koju kada popi, pade mrtav na zemju. [21.] Pisma od Basilija césara.1 Vojsku kupi cesar Basilio po svoj zemji grčkoj i latinskoj; kupio je godinicu dana. Kada li je sakupio biše, zove к sebi bana Nicefora ter je nemu tiho besidio: [ R \8i]»Nicefore, virna slugo moja, eto tebi silna vojska moja,

Junaške je krvce napojena, jer je moja vojska isičena. Osveti jne, virna slugo moja! 25 Al se pazi kraja Samuela, nemoj na ńeg ob dan udarati, jer će tvoju vojsku pridobiti.«

Я

Kad je bane riči razumio, pokloni se do zemjice crne - 3C pák otiđe s vojskom na Bugare: ob noć iđe, a ob dan počiva.

ter otidi s vojskom na Bulgare IO i isici malo i veliko, ufati mi živa Samuela i negova sina Radomira. Ol ufäti, ol donesi glavu, metnuću je gradu na bedene, neka reče, ko mimo ńu prođe: 15 ,Ono li je silni Bugarine, [83] koji Grke pođ mač okrećaše i varoše ogńem sažigaše, koji mene na mejdan pozivje, na privari gradove uzimje?'

20

Sva je grčka zemja porobjena od Bułgara, da ji bor ubio! 1


Ili koga srka ilfstiza, on svakoga za Bugare pita. Namira ga namirila biše 35 na Todora, sužáa bulgarskoga, ter je nemu tiho besidio: »Reci meni, moj suznu nevojni, umiš li mi kazat za Bugare i niova kraja Samuela?« 4C

[RVI Ali mu je Todor besid'o: »Daj ti meni trista žuti dukat', ja ću tebi kazat za Bugare, moreš na ńe noćas udariti.

. RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.)

Bugari su kod rike Čelinke, 45 vino piju, kano vuci viju, u kolu su od jutra do mraka, ne boje se Grka. ni Turaka.«

i nabodi bugarske delije, gdi spavaju kano i poklani. Tu se ladne vodice napiše, na Bugare mučem udariše.

Kad je Aega bane razumio, mašio se u žep od dolame, 5° ter izvadi trista žuti dukat' pak ji daje suznu nevojnomu.

Dvajest ijaď vojske isikoše, malo manje živi ufatiše, ter ji vode bilu Carigradu pak jim crne oči povadiše.

Kada li je sunce počinulo, podiže se goricom zelenom i ulize u zemju bulgarsku. 55 Prija zore к ladnoj vodi dođe

Kad je čuo kraju Samuele, 65 da su Aim a oči povađene, od žalosti crnoj zemji pade, g żemji pade, Bogu dušu dade.

[R' 189 ]

Radomir, kraj bułgarski XVI. Ostade nakon Samuela kraja Aegov sin Radomir oliti Roman i ovi imade krunu od Bulgarije; bi na oružju kripostan, slobodan i u vojsci srican. Porobi grčku zemju, koja blizu Bulgarije biše, i razbi na puno mista -vojnike césarové. Malo vrimena krajeva, jer po nagovoru césarovu bi od svoga nevirnoga sestrica Vladislava ubijen u lovu, za imati krajestvo bułgarsko. Ovoga Vladislava bijaše oslobodio Radomir, kada kraj Samuel, otac Aegov, čini po gubiti svu bratju negovu, jer ganuvši se na milosrđe izmoli mu od oca život, a sarn sebi smrt. Vladislav, kraj bułgarski XVII.

m

,

Ovo je sin Atona, kneza i plemića bulgarskoga, a sestrić kraja Radomira, i ovi š* nevirom imade krajestvo rodijaka svoga ubivši ga u lovu, kako smo gori rekli. Pogubi po isti način i Vla dimira, kraja dalmatinskoga, suru" rečenoga Radomira, na tvrdoj viri. Ma nahodeci se s vojskom pod Dračom, 1 | koga biše obsidnuo, od anđela Božijega u prilici Vladimira oli, kako> drugi kažu, od istoga Vladimira smrt imade. Ostavši dakle Bulgarija brez vla daoca bi do malo, dana posidovana od césara Basilija, pod kojim 1

R 2 : Dračom. — R 1 : duraczom. Stari nisci hrvatski. XXVII.

15

60

216


i ostalim posli ńega podnese pokoru trideset i pet godina. Posli toga uteče iz Carigrada jedan suzan Bulgarin, koji se zvaše Doli janin, i to se dogodi u vrime Mihovila Paflagona, césara carigrad skoga. Rečeni Dolijanin, kada dođe u Bulgariju, poče se kazivati i faliti, da je brat kraja Vladislava, premda biše sin jednoga kos zara. Bulgari, držeći tu stvar za istinu i želeći se osloboditi od pro gonstva grčkoga, digoše oružje protiva ńimam i učiniše za kraja rečenoga Dolijanina. Dolijanin, kraj bułgarski XVIII. Ne kti ovi kraj provoditi dobro vrime, kako običaju mnoge poglavice ovoga svita, nego sakupivši vojsku otiđe pod Durac, koga do malo daná osvoji. Posli toga udari s vojskom na grčku zemj
R2: dracom. — R1: durraczem.


Petar II, kraj bułgarski XX. Kad razumi cesar, da su se Bulgari odvrgli od ńega i za kraja okrunili rečenoga Petra, rasrdi se žestoko, pak sakupi silnu vojsku i otide protiva áemu, koji ga s vojskom izađe sristi, i di se sritoše, tu se udariše. Ma vojska Petrova bi razbijena i sva Bulgarija poroblena od cesarovaca. Videći Petar, da sán\ ne može učiniti ništa, uteče se poglavici od Valakije i od ńega imade jednu strahovitu vojsku, koji združivši se z Bulgarim udariše na vojsku césarovu tako naglo, da je pridobiše i veći dio isikoše, jedva cesar Alesio život saranivši. Posli toga toliko se Bulgari učiniše strahoviti césaru i negovim vojnikom, da se strasahu od niova osina i drtau, kad bi čuli niovo ime spomenuti. Videći dakle cesar Alesio', da ga srića ne sli di, nego ga ostavjä, gubeći na svakomu mistu poče od [^'issJ Bułgara J mir pitati. Ma Bulgari ne ktiše Grkom mira dati. Aleiksio tada bi usilován skupiti vojsku, koliko igda može veću, i poći protiva Petru, koji ga veselo dočeka, na ńega udari, vojsku mu razbi i priko' načina isiče, u komu boju pogibe i siromah Aleksio. Od toga vrimena ne smidoše nikada oružja dignuti protiva Bułga rom, dokiem godir Petar vladaše. Dogodi se malo posli, da niki plemić bułgarski, imenom Ivanko, posiče Jasena, brata kraja Petra, zašto Jasen nastojaše pogubit i ńega. Također i kraj Petar bi na [85] pri|vari od jednoga Bulgarina ubijen. I tako krajestvo od Buigarije ostade na trećemu bratu, koji slidi. Ivan, kraj bułgarski XXI. Ovi* kraj ne biše mani neprijatej grčki nego brat ja negova Petar i Jasen, jer puno putä pobi se s vojskom cesarovom i svaki put nu dobi osvojivši dva grada velika, to jest Konstanci ju i Varnu. Ma zašto se građani ne ktiše pridati, nego ji na silu pri dobiše, čini svakim mukam mučiti, žive ji u zemju zakopavaše i na mije deraše. Videći dakle cesar, da mu ne može ništa nahuditi, [R.'184] zapita u ńega mir i imade ga. I tako Grci i Bulgari počeše | među se lipo živiti i Jubiti se kakono brat ja. Ali do malo vrimena uda riše Latini na Carigrad i uzeše ga silom, učinivši za césara od istočni strana Baldovina. Mnogi Grci pobigoše iz Carigrada i iz ostali gradova u Bulgariju i utekoše se kraju Ivanu, od koga bihu lipo primjeni i namišćeni, koju stvar videći cesar Baldovin, rasrdi

228

. RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.)

se na kraja Ivana i posla mu četiri poklisara, da mu od strane negove zapovide i naviste, da rečene Grke iztira iz krajestva svoga. M,a kra} Ivan, ne bojeći se ni malo césara Baldovina. ne samo ne kti ji iztirati iz svoga krajestva, nego sjedinivši se z Grčim izađe s vojskom napoje i poče robiti zemju césarovu, kojk sakupivsi vojsku, koliko može veću, izađe suproć nemu i našavši ga pod gradom Andrinopoli udari na ńega, ma u za čas po se, jer Bulgari dobiše, vojsku mu isikoše, a ńega živa ufatiše i nemilo^ umoriše. Posli toga boja žestokoga osvojiše Traciju do Salonika, razoriše do temeja mnoge gradove i učiniše 1 toliko zlo u svemu cesarstvu, da se izkazati ne može. Učiniše posli smrti Baldovinove Grci cé sara imenom Todora Laskaris, 2 i ovi cesar toliku vojsku sakupi pro tkaš] tiva Bułgarom, da se tolika nije nikada skupila prosasti vrimejna, za koju vojsku čuvši kraj Ivan veoma se uzboja pak posla pokjisare, da ga mole za mir. I lasno ga umoliše, jer i on poznajući junaštvo i slobod Bułgara bojaše se na ńe udariti, i tako se pomiriše, ma s ovim ugovorom: da mu ima povratiti sve države, koje mu biše osvojio. Ivan malo posli togä mira pođe s ovoga svita brez poroda. Mirce, kraf bułgarski XXII. Posli smrti Ivanove obraše Bulgari za kraja negova zeta Mircu, koji ukazujući se mlohav i strašiv na vojsci, Bulgari ga baciše s vladana i učiniše ovoga, koji slidi. Konstantin Zeko, kraj bułgarski XXIII. Kraj ovi učini mir s cesarom Todorom i za veću tvrđav od mira zapita cer negovu za svoju ženu, kojoj biše ime Todora, i tu milost imade od césara. Malo posli toga prijatejstva pođe Todor s ovoga svita, i tako Miovio Paleolog ugrabi grčko carstvo i za veću osvetu Todorovu čini izvaditi oči Ivanu, sinu negovu, koji R [ 'ise] I biše brat žene kraja bulgarskoga Konstantina. Taku opačinu čuvši Todora, sestra negova, poče plačući moliti muža Konstan tina, da osveti svoga suru, na koje plač, molbu i suze prignu se [86] Konstantin i sakupivsi vojsku udari na | meaše césarové, porobi *. Traciju na ta način, da ostade sva kolika pusta. U to isto vrime 1 2

R2: i ucinije. — R1: iucinijce. R2 i R1: Todora Lajcari?.


umri Todoora, žena Konstantinova, koje smrt bi puno draga Miovilu césaru, zašto znadiše, da će se lašne pomiriti s Konstantinom, kako i pomiri, obećavši mu za ženu cer Euloge, sestre svoje, kojoj biše ime Marija. Š njome se Konstantin vinca i učini mir s cesarom. Posli toga jedan Bulgarin, čoban pun vraštva, a veće junaštva, imenom Lahan, sakupivši čobane i od svake vrste Jude, koji se mogahu opačiji u ono vrime naći,, odvrže se š ńimam u pustahije i poče činiti zla mnoga robeći sela i varoše, komu svaki dan to veće vojske dolazaše, tako da do> malo vrimena učinivši vojsku veliku udari na kraja Konstantina, vojsku mu razbi, ńega pogubi, a krajicu Mariju uze sebi za ženu, i tako ugrabivši silom sve kra jestvo poče se zvati kraj od Bulgarije. Ovo veliko: zlo promišjajući cesar i bojeći se, da se ta. krupa na negovo cesar|stvo ne prospe, čini dozvati prida se jednoga mladića Bugarina, koji biše sin po glavice Jasena, a sinovac kraja Petra gori imenovanoga, i koji se nahođaše u dvoru césarovu, Ivan imenom. Ovi mladić došavši prid césara imade od ńega veliko pomilovane, to jest dade mu za ženu svoju cer, Nereu imenom, pak mu reče ove riči: »Uzmi vojsku moju ter prid hom pođi u Bulgariju i smakni oli istiraj onoga kozara i lupeža, kojino; je tvoje krajestvo lupežkim načinom ugrabio, pák ti vladaj i krajuj.« — Ivan uzamši vojsku césarovu š home se uputi put Bulgarije i u malo je vrimena svu podloži pod oblast svoju, jer ga Bulgari veselo pričekaše i sami se brez boja nemu podložiše. Ma Lahana kozara ne ufati, jer biše pobigao к Nogri, 1 kraju tatarskomu, moleći ga, da mu dade vojsku na pomoć, ali od istoga Nogre smrt imade. I tako osta za kraja

Ivan Jasen, kraj bułgarski XXIV« Ovi kraj biše dobar, miran i priprostit, koga dobrota velika bi uzrok od negova istirańa i dignutja s krajestva, jer Terter, snažni vitez bułgarski, budući se oženio | sestrom ovoga kraja i poznajući negovu priprostitost, metnu se u veliku oholost i poče misliti, kako bi krajestvo imao. Najposli nahodi način ovi: poče zloglasiti kraja, suru svoga, da je budala, strašivica i za kraja ne podoban, i tako ga zloglaseći okrenu svu gospodu i vojsku protiva 1

»Noga«.

R2 i R 1 zovu kra)a i »Nogra« i »Noga«; Orbini zna samo za ime

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVENSKOGA (1759.)

230

nemu, koji videći, da će poginuti, uzamši sve svoje blago i zlato • pobiže u Carigrad, u komu mirujući život svrši, stavši za kraja negov nevirni zet. Terter, kraf bułgarski XXV. Veliko veseje bi, kad se Terter za kraja okruni, ali budući krajestvo nepravedno osvojio, za malo ga uživa i sve negovo ve sele okrenu se u plač, jer kraj tatarski, Noga imenom, s velikom vojskom ulize u Bulgariju, a Terter poznajući, da ga vojska i mnoga gospoda zlo gledahu zarad neharna dila, koje biše učinio prama svomu suri dobromu, ne smide prid vojskom izaći protiva Tatarinu, nego pobiže u Andrinopoli, gdi veće od tuge i grizodušja nego od bolesti život svrši. Ma Bulgari, premda bihu brez vladaoca, uzdajući se u viteška srca svoja udariše na Tatare, mnoge isikoše, a ostali pobigoše. •• "[87] [ R W

'

Svetislav,1 kraj bułgarski XXVI.

Budući ostala Bulgarija brez kraja i otijući gospoda okruniti jednoga od knezova veliki, bihu ponuk ováni od césara, da oberu Miovila, sina kraja Konstantina ozgor rečenoga i negove žene Ma rije, koju biše uzeo silom za ženu gori imenovani kozar i koja se nabođaše u Carigradu zajedno s Mi ovil om, svojim sinom, i obeća jim césar biti velik prijate} i pomoćnik u svako vrime. Ma gospoda bułgarska, ne slušajući césara, učiniše za kraja najvećega između ńi plemića, puno mudra, razumna i na boju kriposna, koji uze za ženu Todoru, ćer Miovila césara. Malo> posli toga, nahodeći se cesar u velikoj potribi, to jest nadskočen od neprijatejä, posla mu Svetislav na pomoć dvadeset ijadä konika i šest ijada pisaca, a2 prid ńima Macukata, kriposna i vrsna viteza i plemića, i ovi se podnese viteški na vojsci razbivši na puno mista césarové protivnike. Ma vraćajući se veseli natrag, dočekaše ji neprijateji među jednim pla ninám u tisnim klancim i na ne iz busije udarivši razbiše ji i isi— [R12ooJ koše, malo koji i uteče. | Ovi jadni događaj kada Bulgari razumiše, počeše zlo govoriti od svoga kraja Svetislava, da je kriv i uzrok od smrti toliki vojnika i glavara, koji bihu izginuli. Sveti1 R2: SVETILAV, R1: SVETISLAV. —-Daje se taj kraj i u R2 zove Svetislav. 2 R 2 : a, R 1 : i.


slavu bi prikazano, da je od tě smutne i buke, koja sve to veće restiše u puku, uzrok Joakim patrijarka. Premda mu lažno biše prikazano, čini ga ufatiti i baciti niz jedne stine visoke, i tako pravedan glavu izgubi. Ovu nemilu smrt patrijarke Joakima kada Bulgari razumiše, ufatiše Svetislava ter ga nemilom smrtju umoriše. Miovio, kraj bułgarski XXVII. Sin kraja Konstantina, od koga smo govorili gori, Miovio ime nom, bi za kraja okrunen, koji skupivši vojsku veliku ode š ńome u Italiju i učini puno- zla u noj. Ma budući mu dali mnogo blago, povrati se natrag i udari s vojskom na Serviju, ali pobivši se š ńimam izgubi vojsku, a ón primivši mnoge rane četvrti dán pođe s ovoga svita. tRôi ]

Aleksandro, kraj bułgarski XXVIII.

Kraj ovi biše rodijak oliti stričević kraja Svetislava, koji kako za kraja stade, učini rat protiva césaru Ivanu Kantakuzenu, porobi mnoga mista i osvoji sve do grada Andrinopoli. Cesar Ivan posla vojsku veliku protiva ńernu, ali ga s vojskom dočeka Ale ksandro, pobi se s cesarom i razbi vojsku negovu. Posli toga boja pomiriše se i sprijatejiše, davši mu cesar Ivan svoju cer Za ženu, s kojom imade dva sina, Stražimira i Ivana. Ma budući mu umrla prva žena, oženi se drugi put Žudinkinom, koja otrova svoga pastorka Ivana. Bojeći se Aleksandro, da ne otruje i Stražimira, posla ga u Vidin, davši mu rečeni grad i negove okoliše za bano vinu. Umri posli toga kraj Aleksandro godišta Gosp. 1363, osta vivši nakon sebe tri sina od Žudinkine, također i jednu cer, koju dade za ženu caru Muratu. Sin najstariji od Žudinke bi učiněn za kralja. [88] [R1802].

Šišman, 1 kraj bułgarski XXIX.

Ovi kraj imade težak rät s Stražimirom, bratom svojim po otcu, jer sakupivsi vojsku posla je u banovinu Strazimirovu i prid nom posla svoga brata Asenu, koga dočekavši Strazimir s velikom naglostju udari na ńega, vojsku mu räzbi i isiče žestoko, u komu 1

R2 i R 1 : SCISMAN. — Tako se krajevo ime piše i daje.


boju pogibe i Aseńa,' brat negov. Videći brat negov Šišman, da mu . učiniti ne more ništa, uteče se Muratu, 1 zetu svomu, pitajući od ńega pomoć, i dade mu vojsku veliku, koja složivši se z Bulgarian otide pod Vidin, u komu" gradu Stražimir pribivaše. Vidin biše puno vrimena, ma osvojit ga ne mogući, digoše se izpod ńega i otiđete u Valakiju, koju počeše robiti i mnoga zla činiti. Ali po glavica od Valakije skupivši vojsku udari na Turke i razbi ji jako. Šišman kraj videći, da nije vrstan biti boja z bratom, uteče se opet Muratu, 2 koji videći lipu prigodu za osvojiti svu Bulgariju i pod oblast je svoju okrenuti skupi vojsku, koliko- može veću, i po znavši, da su dva rečena brata vojske pogubili, a azne izarčili bijući 203I se medu se, udari na jednoga i | drugoga, kraJestvo> jim ote, a ńima 3 život uze. I tada do dneva današnega osta Bulgarija pod Tur činom. Evo, moj štioče, kud se okrenu slava bułgarska i ostali kraja slovinski: nesklad i nemir među bratjom bi kuće Otmanovića uzvišene, a slavni kraja skončane. Naćeš u ovim knižicam, da su Bulgari puno puta jedan grad uzimali i države osvojivali: nemoj se tomu čuditi, zašto su ista misia opet gubili oli, kad bi se s cesarim mirili, iste gradove i mista povraćali, kako se i sada čini. Slidi kratko govorene od poglavica hrvatski oliti kraáskih. Hrvatsko kr.ajestvo uzdržaše pod sobom mnoge države, to jest: Karniju, Karintiju, Stiriju, Liku, Krbavu i svu donu Dalmaciju od Istrije do Cetine. I sve ove države bihu vladane od bana oliti duká hrvatski, koji se nmogokrat kraji zovijahu, budući puno puta bili ne samo od rečenih banovina gospodari, nego li jošte'r i od sve Bosne do vode Dunaja. I svi oni, koji bihu ńima podložni, zovu se4 204] Hrvati zarad zemje Kroacije oliti H r | vati je i zaradi ńezinih bana, od koji imam u kratko besiditi. Prvi dakle duka oliti ban hrvatski biše 1. P о r i n; i ovi osvoji svu Liku i Krbavu istiravši stare pribivaoce, koji onde bihu, premda od istoga jezika i naroda slovinskoga bihu kakono i Porin. 1 2 3 4

R2: R2: R2: R2:

muratu. — R 1 : ik' muratu. Muratu. — R 1 : k' muratu. gnima. — R 1 : gnimam. zovu Je. — R i : Jvahuje.


2. P о r g a, sin Porinov; i ovi poznade zakon pravi, jer se krsti s podložnicim svojim. 3. T o m i s 1 a v, koji imade rat s republikom mletačkom. 4. T r p i m i r ; i ovi ne imadući rata ni s-kim, od ńega se vele stvari i ne piše. 5. O n u š l a v. Ovi učini rat protiva đuždu mletačkomu i porobi Kaorle blizu Mletaka, ma slano plati. 6. D e m o g o j , koji živi i umri boj bijući s republikom mle tačkom. 7. I n i к о. I ovi ode s vojskom u Istriju, porobi je i učini dosta zla u noj, ma bi istiran iz Istrije od Badoara, dužda mle tačkoga. 8. S e d e s 1 a v. Ovi istiravši sinove prošastoga vladaoca [89] s pomoću Basilija | césara, učini se krajem hrvatskim, ma od ovoga, koji slidi, bi ubijen prija godine dana svoga vladana. 9. В r a n i m i r. Ovi bi od pape Ivana Osmoga pofajen u [R1205J kńizi, koju mu | piše, da je ostavio nevinnost grčku, u koju biše upao, i da je pozna papu za vikara Isusova. 10. M u č i m i r , od koga se ne štije zlo ni dobro. 11. M i r o s l a v . U vrime ovoga poglavice dođe Šimun, kraj bułgarski, s vojskom velikom, da porobi zemju hrvatsku, ma zlo obrši, jer negova vojska od Hrvata bi isičena sva kolika. 1 Malo posli odoše Hrvati u Bulgariju i porobiše je. 12I K r e š i m i r . I ovi imade dva sina, to jest Krešimira i Dirčislava, 2 i ovi mladi ugrabi krajestvo starijemu bratu. 13. D i r č i s l a v . 3 Ovi bi prvi, koji se z dopuštěném césara Basilija imenova i zazva krajem od Kroacije i Dalmacije. 14. K r e š i m i r D r u g i . I ovi između svi kraja i bana hrvaski bi najveći u jakosti i mogućstvu. 4 Imade sina Štipana i oženi ga s cerom dužda mletačkoga, kojoj Icela ime biše. 15. S l a v i c . Koliko otac ovoga kraja biše srican, toliko on bi nesrican, jer ne biše dobro ni sio na pristoje svoje, od jednoga velikoga kneza bi postavjen u tamnicu, u kojoj život svrši. Zašto li, kako' li, znati ja ne mogu. 1

utece.

2

R 2 : bij ijicena Jvakolika.

—

R 1 : bij ijicena Jvakolika, a on jedva , ,

R 2 ' i R 1 : dirčislava. R 2 i R 1 : Dirčislav. — Isp. Kor. 417 i 418: Dercislav. U Vitezoviéa pod god. 994: Dercsijlav (u ńega se er može čitati i kao r). 4 R 2 : m o g u h j t v u . — R 1 : mogućJtvu. 3

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759-) [R12oel

j 16. Z v o n i m i r, drugim imenom Demetrio. Ovi bi od pape poznán za kraja i s velikim' vesejem posvećen i okrunen, zašto vitežki branaše svetu crkvu rimsku. Ovi kraj imade za ženu sestru svetoga Ladislava, kraja ungarskoga; i ne imadući sina zakonitoga izvan jednoga naravnoga oliti kopilana, Štipana imenom, ovi bi učiněn za kraja hrvatskoga, koji od gospode hrvatske bi zlo gledan i malo od koga za kraja pocman, jer ne biše sin zakoniti kraja Zvonimira. I tako u vrime negovo bi velika smutna medu gospo dom, hotijući se svaki za kraja učiniti. Žena Zvonimirova pobiže u Ungariju g bratu svomu svetomu Ladislavu i pokloni mu krajestvo hrvatsko, budući ga noj ostavio na smrti ńezin muž Zvonimir. La dislav skupivši vojsku uputi se g zemji hrvatskoj. Videći gospoda zlo, koje mogaše 'slíditi, izabraše dvanajest najboji knezova, među kojim se nahodaše vrsni knez Juran 1 Kačić, zapitaše mir i primiše za kraja sinovca svetoga Ladislava, koga biše doveo sobom iz Ungarije, a Štipana kopilana baciše na 1091. I ovi kraj novi zvaše se Almo. Bilo je i drugi bana hrvatski, koji se ovde ne spomiřru za ne W'2oi) uzmnožati više govorena. Ovo je | dakle 2 zadosta, što smo do sada besidili; ako li ко- želi znati više, neka se muči istući stari poderčina,, ali mi se čini, da će se malo okoristiti kakono i ja.3 Slídí čudnovati život i vitežka vojevana Jure Kastriotića, rečenoga Skenderbega, s različitim pismam, koje su iz Sagreda, Barlecija i Giammarie Brešanina izvađene. Rodi se Jure na 1404. Otac Jure Kastriotića zvaše se Ivan, bán, princip i poglavica od A'rbanije, u kojoj poglaviti gradovi jesu ovi: Kroja, Svetigrad, Skadar, Drač, Ales, Drivast, Bar, Ociń, Valona, Biograd Arbanski [90] i ostali ( mnogi kastelići i gradići mali. Skadar se talijanski zove Skutari, Drač Durazzo, Bar Antivari, a Ociń Dulcigno>. Ü stará vrimena Kastriotići bihu imenovani kraji, jer pod svoju oblast imadibu svu Arbaniju gorńu i donu, ali budući se niki gradovi odcipili i vlastite bane za svoje vladaoce uzeli, izgubise ime od kraja ter se počeše bani zvati. Država dakle Kastriotića jest • jedan dio od Arbanije, koja u stará vrimena zvaše se država slo1

R 2 : Juran. — R 1 : Ivan. R 2 : dakle. — R 1 : dakien. 3 Ovdje se svršava tekst R 1 , str. 13—207, što se uz sitne razlike slaže sa R 2 , str. 19—69 i 71—89, 2


vinska, i ova jest lipa, ravna i puno plodna, "a diči se s jednom rikom glasovitom, koja priko ńe teče, imenom Drina. Otac Jure Kastriotića biše pravi štovaoc svete matere crkve,, koji žestok rat imade s Memedom Prvim, protiva nemu vojevá i svoju banovinu obrani. Ali posli smrti Memedove od negova sina Murata bi těžko naskočen, i ne mogući se više braniti, bi usilován davati mu aráče i sve sinove u tutiju. Žena negova zvaše se Vojsava, cer bana oliti poglavice bu garskoga, koja imade s Ivanom četiri sina: Reposija, Stanišu, Kon stantina i Juru, od koga če biti naše govorene. Imade Vojsava i pet ceri: Maru, Jelu, Anđeliju, Vlajku 1 i Mamicu. Vojsava, noseći Juru u svojoj utrobi, imade san ovi: da je porodila jednoga zmaja,, koga glava u carevu zemjü dopiraše'ter žive proždiraše Turke; rep udaraše ú more, a křikni svu Arbaniju pokrivaše. A kada se pak porodi, ugledaše se na áemu dva cudna zlameńa, tó jest na glavi kruna, я na ruci desnoj sabja. Ne mogući dakle Ivan odoliti naglosti Muratovoj ni 's ńime boja biti, bi usilován izvan arača dati mu sva četiri sina u tutiju,, za ne pustiti svoju banovinu i sve svoje podložnike pod oblast poganika. Murat priko zakletve sve ji čini poturčiti nadi vši jim imena' turska, a Juri postaviše ime Skenderbeg, koji imadiše osam godišta, kada ga к caru u. Jedrenu dovedoše. I bi između ostale bratje od Murata lipo gledan, štovan i pofajen, jer se viđahu u negovu kipu zlameńa od velike mudrosti, jakosti i vitežtva, koje kriposti p o kaza, kada dođe na godišta od razuma i snage. Počimju junaštva Jure Kastriotića. Carigrada u ona vrimena još ne biše car osvojio1, nego u Jedreni pribivaše, u koji grad dođe na službu Muratovu jedan Tata rin, mnogo snažan, velik i silovit, ne za drugo nego^ za ukazat caru svoju snagu i junaštvo, pod kojim se puno dičaše д zvaše se nepridobitnik. Ovi dakle nepri dobitnik Tatarin oestokrat zazivaše na mejdan koga mu dragO' od vojske careve, ali se ne nađe niko od sve vojske turske,' ко bi mu smio' izaći na rečeni mejdan rad ja kosti, veličine i sloboda, koga imadiše. Skenderbeg, ne mogući toliku oholost ni falu podnositi, izađe mu na mejdan i na mejdanu *•- Ulajku. Isp. u Barlecija (De vita, moribus,.. Georgii Castrioti, Argentorati 1537., str. 4): Marani, Iellam, Angelimam, Vlaicam, Mamizam.

2$6


odsice mu glavu. Naodeći se jedanput u Bursi 1 s Muratom i vojskom negovom na 1429, dođoše iz vojske persijanske dva T u r a n a puno snažna, slobodna i strahovita, jedan se z vaše Zampša, á drugi Jain, koji na puno místa mejdan odnosiše, I ovi počeše zvati u. vojsku carevu, da bi jim kogod izašao na mejdan, ali se ne näde od sve vojske careve jedan, koji bi to poštene sebi i caru Muratu učinio,, izvan Jure Kastriotića, koji izađe na mejdan jednomu i teško ga rani. Videći mu drug, da će poginuti, doleti na końu, ter ga oble|ti s jedne strane jedan, a z drugě drugi, ali Jure jednomu i drugomu odsice glavu. Videći Murat negovo junaštvo, sriću i sloboštinu, učini ga alajbegom pák do malo vrimena i pašom nada tri ijade vojske. [22.] Slídí pisma od rečeni gori mejdana. Odkada su silne mejdangije postanule u zemji carevoj, ne bijaše žešćega junaka od Alije deli Tatarina. On svakoga na mejdan zoviše, 5 al mu niko izać ne smiđaše nego jedno momče golobrado, po imenu Skenderbeže Jure. Tiho mu je Jure besidio: »Sedlaj kona, silni mejdangija! IO Pozivjem te na mejdan junaški niže grada nasrid pola ravna. Neka gleda Murat Sulěmane i negove mlade sultanije x iz Jedrene, grada bijeloga, i di se bije orle i sokole. Tvoja mi je sila dodijala i izprazna slava omrznula; 1 2

Burjii. kogoni.

ako jesi junak od krajine, sedlaj kona 2 , da se oigledamo!« 20 Kad je Ale ńega razumio, Juriši je tiho govorio: »Oli si se, momče, pomamilo, oli ti je život omrznuo? K01 je godir sa mnom bojak bio, već se nije к majci povratio, ne ćeš ni ti, vira ti je moja!« To govori, na kona se skače

z

ter otiđe niz to poje ravno, a za ńime Kastriotić Jure. 3° Gleda ga je care gospodare i negove mlade sultanije iz Jedrene, grada bijeloga, gledao je ter je besidio, di ga sluša malo i veliko'*. 35 »Skenderbeže, samovojo moja!


Ludo ti ćeš izgubiti glavu bojak bijuć s Alom Tatarinom; vece neg je u godini dana Tatarin je odnio mejdana.« 4°

Ponizno mu Jure odgovara: »Ne brini se, care poočime, 7° desnica je moja od mejdana, pogubiou i dva Persijana.«

Kad su bili nasrid poja ravna, mejdangije końe razigraše ; kada li se blizu sastadoše, z brijetkim se' sabjam udariše.

Pak zavika iza svega glasa ter dozivje dva Turčina mlada: »Mejdangije od Peršije ravne, 75 obadva vas na mejdan pozivjem!«

Ali pusta glava Alijina ugleda se na zemjici crnoj. Začudi se sva vojska careva, a najveće Murat Sulemane.

45

Čudila se dva Turčina mlada, što govori Kastriotić Jure. Peršijanski Turci govorahu, kreću glavom ter mu se rugahu: 8 o

Kad zamanu Kastriotić Jure, kad zamanu, kad Г odsiČe glavu! 5° Brže mu je glavu odsikao, nego bi ga muńa ošinula.

»Čudne sile-, strašne mejdangije,. koji po dva na mejdan pozi vie! Ludo' momče ne zna, što govori, nije prija na mejdanu bia.«

Malo toga vrime postajalo, al to idu dva zmaja ogńena iz daleka od Persije ravne, 55 Jain jedno, a Zampša je drugo.

Pak se skoči jedan na końica, %5 po imenu Jain mejdangija, ter poleti niz to pole ravno, da pogubi Kastriotić Jurja.

Ali nemu loŠa srića biše, Viču oni od jutra do mraka: jer ga Jute rane dopado'še. 9° »Mo'že li se koji junak naći [92] A kad vidi Zampša pobratime, od sve vojske cara čestitoga, da će nemu pobre poginuti, da nam ide na mejdan junaški?« 6o Sve delije g zemji ali ne kti Kastriotić već se skače na kona ter izlazi na mejdan

pogledaše,, Jure, golema junaški.

Govori mu Murat poočime: 65 »Ne od' tamo, drago dite moje, već se prođi ála i mejdana, jer ćeš ludo izgubiti glavu.«

udri kona čizmam i mamuzam ter doleti kano sokö sivi, Skenderbegu da odsiče glavu. 95 U za čas je po se doletio: Jure mu je glavu odsikao i negovu Jaim pobratimu. Veseli se sva vojska careva, a najveće Murat poočime.

IO

°


N a 1432 pode s ovoga svita Ivan Kastriotić, otac Jure Skenderbega, koga smrt puno obeseli Murata za moći lašne ugrabiti negovu državu, kako i ugrabi na privari i na tvrdoj viri, po obi čaju turskomu. Kako dakle Murat razumi, da je ban Ivan priminuo, posla pašu Sabeliju s mnogom vojskom u Arb ani ju, koju našavši brez vojnika osvoji brez muke i brez krvi, postavivši u Kroju, grad poglaviti, i u ostale gradove svoje zapovidnike i vojnike. Ali bojeći se Murat, da mu koji od sinova Ivanovi ne priuzme banovinu, sve ji čini potajno otrovati izvan sama Skenderbega, brata najmlađega, koga mudrost šarani mu život, jer punokrat iskušavan od, Murata, bi li pošao u Arbaniju na svoju banovinu, dade mu odgovor, da on drugoga oca ne poznaje nego Murata i da bi prija glavu izgubio, nego bi ga ostavio:. Ma jedno govoraše, a drugo u srcu mišjaše istući sve načine, kako bi utekao i svoju priuzeo banovinu, kako i uteče na način, koji će se viditi u ovoj pisrni. [23.] Slidi pisma od svih stvari gori imenovani. Sanak snila Vojsava krajica, virna juba kraja od Epira, po imenu Ive Kastriota, sanak snila, u sanku vidila,

to ćeš rodit golema junaka, kojino će caru dodijati. Što li krilim Epir pokrivaše, to će branit sve krajestvo naše.

da je Juta zmaja porodila: krila su mu Epir pokrivala, к Carigradu glava dopirala, koja žive Turke proždirašc. Kada li se od sna probudila, u ńojzi je čedo' proplakalo; suzicam je lice oblivala, Ivanu je sanak povidila. Kad je Ivan Jubu razumio, lipo joj je sanak tomačio: »Što si, Jubo, u sanku vidila, -da si Juta zmaja porodila,

5

IO

x

5

2

°

Što Г j ' u tebi čedo proplakalo, nejako će biti odvedeno, za ńime ćeš suze prolivati, ali će se dite izbaviti.« Još ne prođe nedijica dana, porodila Vojsava krajica lipo čedo, prija neviđeno, zlamenito, prija nerođeno.

2

5

N a čelu mu od krune zlameńe, a na- ruci od brijetke ćorde. 3° Čudila se epirska gospoda gledajući po nemu zlameńa.


Majtka čini veliko vesele, svoga sinka šal« n& krštene, lipo mu je ime postavila, lipo ime, Jure dite mlado. Kada li je dite ponareslo, Vojsavi je loša srića bila: Arbaniju Turci porobiše, od Ivana arač zapitaše

35

4°

[93]

Majka sinka lipo celivaše, suze roni ter mu govoraše: »Odi z Bogom, drago dite moje, ne privmi svete vire tvoje!« To izusti, na zemjicu pade, a Turci joj sinke povedoše priko ravne zemje Arbanije, sva četiri caru darovaše.

6

$

Kad je care Juru razgledao, zlameńe je na nem ugledao: 7° britku sablu na desnici ruci, svitlu krunu na glavi junaškoj.

i četiri u tuti ju sina: Reposija prvorodenoga, Konstantina i Savišu 1 mlada, Juru dite, sinka najmlađega. Ivanu se drugo ne mogaše, jer mu biše Murat dodijao, već mu daje blago nebrojeno i četiri u tutiju sina.

239

45

Goji ńega u dvoru bilomu. Kada li je dite ponareslo, ne bijaše takoga junaka u Turčina ni u kaurina.

Za ńimam je majka izlazila, sva u crno biše obučena, 5° od žalosti kose razplitala, bilo lišce suzam oblivala.

On na mejdan često izlazaše, na mejdanu glave odsicáše, po vazdan se gilitaše s Turcim ter ji često s kona obaraše.

Da je komu poslušati bilo, kako cvili Jure, dite mlado!. Fataše se majci о grjocu, r suze roneć majci govoraše:

Maleno je vrime majka nemu bilu da mu biše babo u Krojanu, gradu

55

»Ostaj z Bogom, milá majko moja! Vidiš li me, vidim li te veće . . . I fala ti na mlíku bilomu, 5 kojim si me, majko, zadojila.« 6 o

75

8o

postajalo, kńigu piše priminuo bijelomu.

Turci nemu oteše krajestvo, 85 osta jadna Vojsava krajica i brez krala i brez krajevine, brez gospodstva i brez banovine.

1 JaviJJu. — Prije (R2 90) spomińe Kačić Ivanove sinove: Repojia, S t a n i J J u , Conjtantma i Juru. — Isp. u Barlecija (о. с 4): Reposium, Stanijam, Conjtantinum et Georgium.


Mislio se Kastriotic Jure, kako bi se caru izmakao, siroticu majku pohodio i svoje se krune dobavio.

9°

Brzo Jure srbskoj zemji dođe, na po}u je tabor učinio, iz. tabora bilu kńigu piše ter je šale vojevodi Janku: IZ

' Ali mu je srića priskočila: udariše ungarske katanę, porobiše careve države, 95 prid ńimam je vojevoda Janko.

»Kaurine, od Sibińa Janko! Ja imadem i za dvoje vojske, sjutra ćemo na te udariti, al se nemoj, pobro, poplašiti.

Kad je Murat glase razumio, silenu je vojsku sakupio, f>ak je daje Kastriotic Jur ju ter je nemu care besidio: ' IO °

Spomeni se, Sibińanin Janko, da mi jednu viru virujemo': *3° kada sjutra ú boju budemo, pridaću ti svu vojsku carevu.

»Virnä slugo, Kastriotic Jure! Što god imam u dvoru junaka, mladi pasa, aga i spaijá, nada tebe ne imam junaka,

Ja sam suzan Murat Sulemana, a sinak sam Ive Kastriota, pokojnoga kraja od Epira, *35 kojino je skoro p'riminuo-.

koji će mi prid vojskom izaći I0 5 i pobit se s vojevodom Jankom. Pridajem ti silnu vojsku moju i mojega ćatu velikoga.

Murat mi je oteo očinstvo, majka moja u nevoji cvili, rad bi moju majku pohoditi J 0 i očinstvo moje prigledati.« A

Spomeni se, drago dite moje, II0 da sam tebe za sina uzeo, u mojemu dvoru odgojio i za pašu tebe učinio.

Kad je sjutra jutro osvanulo, na Ungarce Turci udariše. Kad se poče krvca prolivati, poče Jure natrag uzmicati.

A kad sam te, sinko, poturao, lipo sam ti postavio ime, IX lipo ime, dite Skenderbeže, 5 to će reći: snažni Aleksandro'.«

Kad vidiše age i spaije, da Kastriot natrag uzmicase, koji nije nigda uzmicao, pobigoše natrag brez obzira.

Kad je Juko ńega razumio, pokloni se do zemjice crne i podiže Turke vitezove priko ravne zemje Romani je.

Tad Magari sabê povadiše, J svoja bojna kopja položiše, 5° dobrim koáem pustiše diždume, svu carevu vojsku isikoše.

I2

°

5

45


A kad vidi Kastriotić Jure, dobavi se ćate velikoga, X nad ńime je sabju izvadio 5S ter je nemu Jure besidio:

Ali mu se inó ne mogaše, već mu daje kjuće bila grada, poznaje ga, da je poglavica od sve ravne zemje Arbanije.

»UdiJ piši listak kńige bile, napiši je od. strane careve i šaji je krojskom kapetanu, nek mi dade Kroju u Epiru.

Kad se Jure kjuča dobavio, družini je svojoj govorio: »Družinice, mila. bratjo moja, naostříte svitle sabje vaše.

l6

°

°

A kad budě noćas о ponoći, l8 5 što nađete da je sunećeno, ter se ne će krstom prikrstiti, isicite málo i veliko.«

Ako li je napisati ne ćeš, evo tebi tvrdu viru dajem, odsiću ti rusu glavu tvoju i daću je voje vodi Janku.« Na, ino se ćati ne mogaše, već napisa listak kńige bile. Kad se Jure kńige dobavio, ćatinu je glavu v odsikao.

l8

l6

s

Jedva oni noćce dočekaše, svoje britke sabje naoštriše; a kada je о ponoći bilo, isikose malo i veliko.

I

9°

Pak otiđe к ravnoj Arbaniji, i š ńime je trista Arbanasa, 4° sve plemića i gospodičića, vitezova prija neženeni.

Kada li je danak osvanuo, ori Jure visoke munare x tere ziđe crkve i otare, 95 uze krunu starca babe svoga.

Kad je doša ů Kroju bijelu, daje kńigu krojskom kapetanu. Kńigu štije krojski kapetane, x75 kńigu štije, a suze prolije.

Svu osvoji ravnu Arb ani ju, što god nađe da je sunećeno, sve isiče malo i veliko pak pohodi milu majku svoju.

Nije zmija zmiju privarila, što Skenderbeg Murat Sukmana! Slide rati Jure Kastriotića i cara Murata na 1443. Brzo bi Muratu prikazano dilo Jure Kastriotića, i zato s ve likom pritńom i sržbom posla protiva nemu Ali-pašu samo četr deset ijadä konika. Razumivši ban Jure, kolika vojska prama nemu iđaše, sakupi i on vojske petnajest ijadä: osam ijada konikä, Stari pisci hrvatski. XXVII.

16

20

°


a ostalo pisaca. Mogaše i veću vojsku skupiti s pomoću bana, koji mu se bihu zakleli davati u svako vrime pomoć, ali mu se vidi toliko zadosta za slomiti tursku silu s pomoću Gospodina i svoji virni Arbanasa, a uzdaše se u mudrost i jakost glavara, navlastito sinovca Amege.1 Ovo mu ime bi od Turaka postavljeno, jer sé je rodio u turskoj zemji od bule i od oca poturčenaka, brata Jurina, a kako mu ime nadiše, kada se pokrsti, kńige ne kažu. Uzdaše se također između ostali u virnost i snagu kapitana Mojsije, koga drugojacije zvahu Musa Arbanasin, u kneza Vrananina, koji bi rodom iz Vrane od Kotara, i u ostale mnoge oficire, ter se uputi prama vojsci turskoj, kako će se u ovoj pismi viditi.

SHdi pisma od ovoga boja» Telar viče od jutra do mraka Kad li umri od Epira kraju, ů bijelu gradu Carigradu: [9s] dozvao sam ja negova sina, iC »Ko je godir od stola careva, 2 po imenu Juru Kastriota, čestiti je car zapovidio, kogano sam lipo milovao. da se sjutra na divanu nade!« 5 Dava nemu krunu od Epira, koju mu je babo uzdržao, Kad je sjutra jutro osvanulo, da krajuje i da arač daje, skupiše se na divan gospoda: 2 kako mu je i cako davao. i mlade paše, age i spahije. Tibo jim je care besidio<: Ne kti Jure uzeti krajestva, I0 već se meni zakle na ćitapu, »Poslušajte, paše i kadije da on mene ne će ostaviti, i ostale age i spahije! nego krvcu za mene proliti. Bojak bismo s krajem od Epira, bojak bismo i pridobismo ga. Ja virova onoj zmiji Jutoj 3° i odráni zmaja u nidarcu; Dade meni po krajestva svoga l a sad me je Jure odbignuo, i četiri u tuti ju sina, 5 Muhameda sveca pogrdio. i još meni davaše arače, da mu svi tle ne otimjem krune. , 1 2

Amexe. — Isp. bi}, uz R 1 217. czartera.


Posla ńega к ravnoj Ungariji, da boj bije Sibmanin Jankom, 35 al nevirni Kastriotić Jure svu izdade silnu vojsku moju i pogubi pašu kapetana i mojega ćatu velikoga samo dvajest ijada vojnika, 4° pak pobiže к ravnoj Arbaniji. Uze tvrdu Kroju na privari i posiče krojskog kapetana; uze krunu starca babe svoga i podloži negovo krajestvo. 45 Što god nade da je sunećeno po Epiru i okolo* ńega, ter se ne kti krstom prikrstiti, sve isiče, niko ne uteče. A ni to mu dosta ne bijaše, već ulize u krajestvo' naše, robi, pali sela i v aroše, siče, koje malo i veliko.

5°

A sad mi je tužba dodijala, da vojnika nejma na krajini, 55 koga Jure nije pogubio, pogubio oli zarobk>; da se bila dvora ne bijeli, koga nije ogńem opalio;, da nejmade. majke ni Jubovce, koja nije u crno zavita. О gospodo paše i kadije i ostale age i spaije! 1

czemgli.

Nije Г koga porodila majka, da otiđe do Epira ravna i osveti krvcu čiste vire sveca da pogubi Juru koji mi je puno

6

5

prolivenu Muhameda, Kastriota, dodijao?

Ko pogubi onu zmiju }utu, il pogubi il dovede živa, čestita ču ńega učiniti, od Epira krunu darovati.« Umukoše paše i kadije i ostale age i spahije, a veziri к zemji 1 pogledaše, ali ne kti silni Ali-paša, veće caru tiho o d g o v a r a : »Evo, care, desna r u k a moja i u ruci britka sabja o v a , . kojano je krvce napojena, a tako se moje ne napila, ona oće osvetiti tebe i pogubit Juru Kastriota, kogano si s sinkoim odgojio!«

7°

75

8o

8

5

Kad je care ńega razumio, silenu je vojsku sakupio, sve konika po izbor delija, silne vojske četrjest ijädä.

6o

Razviše se svioni barjaci, 9° udariše careve borije, ode vojska к ravnoj Arbaniji, prid ńome je silni Ali-paša.


244

Malo vrime postojalo biše, glas dopade Juri Kastriotu, da na ńega ide Ali-paša. Kupi Jure vojsku po Epiru:

95

osam ij.aď sileni konika, sedam i}aď po izbor vojnika, u sve vojske petnajest ijäda, i°° ali je tó ogńa žestokoga. Pod Krojom je vojsku pribrojio pak je svojoj družbi govorio: »Da idemo, mila bratjo moja, pozdraviti silnog Ali-pasu! i°5 Nemojte se, bratjo poplašiti, što je veće vojske u Turaka: oni slave-svoga Muhameda, a ml lipo ime Isusovo.« Kada Jure svrši govorene, učini se veliko zlameńe; svi koáici koáe posidoše, britke sabje pisci pripasaše. Raz više se svileni barjaci, udariše bubńi i svirale, u vojsci se čiriaše veseje, oko vojske tuge i žalosti. Plaču majke jedine sinove, plaču Jube svoje zaručnike, mala dica majke gledajući, plaču seke milu bratju svoju. Svojoj bratji púte priticaše, priticaše ter ji celivaše 1 2

Ameca. Amecije.

no

1X

5

fatajući końe za diždume, ne bi li se koji povratio.

12

'.

Majke svoje skiduju đerdane, a lubovce zlatne prstenové, dijevojke vince pozlaćene ter zavité meću na otare. Uz otare ruke razpińale, i3c da bi majke sinke pričekale, a Jubovce svoje zaručnike i sestrice milu bratju svoju. Otolem se vojska podignula I i otiđe suprot Ali-paši. 3! Kad su bili na poje Dibrensko, onde ji je noćca dostignula. Túte oni pobiše barjake i po pofu bile čadorove. Kad je sjutra danak osvanuo, x4< poče Jure razređivat vojsku. Blizu poja gusta gora biše; u toj gori postavla busije, tri ijade sileni konika, prid ńima je Amega 1 vojvoda. 4$ Amegi je 2 Jure govorio : »Ej, sinovče, drago dite moje, postoj, sinko, u gori zelenoj, drži tvoju na okupu vojsku.

I2

° J c -Ali nemoj prija udarati, i neg se poeme krvca prolivati. Kad ugledaš dvi vojske ogńene i barjake turske i kaurske,


245

ti ćeš izać iz gore zelene, na T u r k e ćeš juriš učiniti, *5S pristrašićeš svu vojsku carevu, ter ćemo je pod mač okrenuti.«

T u se britke sabje povadiše, a bojna se kopja položiše; l8 tu udari konik na konika, 5 tu se poče krvca pro Hvati.

Amega je1 ńega poslušao i otiđe u goru zelenu. U tä doba silni Ali-paša, a kad ga je Jure ugledao, na poju je vojsku razredio.

Kada vidi Amega 2 vojvoda, da se silne vojske udariše, iz potajni udari busija l kano vuče iz gore zelene. 9°

Od konika krila učinio, za krila je pisce postavio, medu krila Jure ulizao, oko ńega pisci i końici.

160

165

Iza sebe stražu ostavio, sve konika dvanajest stotina, prid ńima je bane Vrananine, koji biše junak od starine. 4° Vrananinu Jure govorio: »Drži, bane, na okupu vojsku, ali nemoj prija udarati, neg udari iz gore busija. A kad udre iz gore Amega, 2 45 ja ću vojsci krila razmaknuti, tvojoj družbi pute otvoriti, nek udare čili na umorne. Malo vrime postajalo biše, dade Jure od boja zlameńe. T u se dobri koni razigraše, ud ariše bubńi i svirale, 1 2 s

Amexaje. Amexa. cilli.

l8

°

Tri i}ade kopja položiše, tri ijade sab|a povadiše, učiniše juriš izazada, siku jadne Turke iznenada. Kud Amega2 s vojskom dopiraše, x95 na alaje Turke razgonaše. Ta nenadna iz gore busija strah zadade svoj vojsci carevoj. Kad to vidi Kastriotić Jure, svojoj vojsci krila razmaknuo, 2 °° Vrananinu pute otvorio, pak udriše čili 3 na umorne. Tu se teška krvca prolivaše, do neba se jadan glas čujaše od velike jeke =i jauka: 205 Turci zovu sveca Muhameda, a krstjani ime Isusovo. U tri ure boja žestokoga pade mrtvi sileni T u r a k a dvajest i dvi 'ijadei konika, dvi ijade os ta u sužanstvu.

2I

°

2Ą6


Od vojnika Kastriotić Jur ja Osta Jure s vojskom na mejdanu, pade mrtvi pisac' i konika dok pokupi turačku- odoru dvi stotine i dvajest junaka; [97] i dok rane zavije junakom, toliko ji raněni bijaše. 215 p a k otide na turske mejaše. Svu je tursku zemju porobio 2 i zdravo se natrag povratio. Nije majka rodila junaka, što je majka Skenderbega Jurja.

Kada vidi silni Ali-paša, da su nemu Turci izginuli, skupi ono zdravi i raneni pak pobiž-e g bilu Carigradu brez barjaka i brez čadoróvá. [25.]

Pisma, kako kraj ungarski pisa kńigu Juri Kastriotiću na 1443. Kraj ungarski bilú kńigu piše u Budimu, gradu bijelomu, ter je šaje Skenderbegu banu, Skenderije zem Je gospodaru. Ü kńizi je ńega pozdravjao i ovako nemu govorio: »Čuo jesam, Arbanase bane, da si silni vitez na krajini,

5

ništa gori od vojvode Janka; IO da te niko pri dobit ne može, još ni zmija Otmanović care, koji ote svita banovine. A evo sam vojsku sakupio, Ugričice od zemje ungarske i gospodu od zemje pojačke, Karavlaha i Karabogdana. Kupi i ti tvoje vitezove po Epiru i okolo ńega, 1 Ali. 2 Amexu.

4

da tiramo cara silenoga iz Jedrene, grada bijeloga.

2C

Čekaću te, Arbanase bane, blizu Varne nasrid poja ravna s osamdeset ijada junaka, sve ditića i mladi momaka. Prid vojskom je Sibinjanin Janko, sva je tvoja slika i prilika; želi Janko tebe pozdraviti i s tobom se lipo pobratiti.«

25

Kad je Jure kńigu progledao, brzo vojsku biše sakupio, 3C Arbanasa dvanajest ijäda, ali 1 je tó ogńa žestokoga. Pák otiđe priko Skenderije i povede sinovca svojega, kojino je soko na krajini, po imenu Amegu 2 vojvodu.

35


247

I povede od Dibre viteza, od starine plemića i kneza, po imenu Mojsiju vojvodu, srbski, poBre, Musu Arbanasa. 4°

Ravno poje Turci pritiskoše, koń do koáa, junak do junaka, 7° bio čador. jedan do drugoga, a barjaci kano i oblaci.

Kad su bili blizu srbské zemje, Skenderbegu bila kńiga dođe od viteza Jure Brankovića, a pridivkom Vukojević bana,

Kad je Janko Turke ugledao, govorio kraju ungarskomu: »Vladislave, svitla kruno moja, 75 sjutra vaja. udarit na Turke.

Ü kńizi je nemu govorio: 45 »Vrať se natrag, Kastriotić bane, Skenderije ravne gospodare! Nije puta priko zemje moje.

Evo tebi planina visoka, u planini dubrava zelena," silne vojske ćetrjest ijada Ugričića i mladi Pojaka.

Evo tebi tvrdu viru dajem, da ću prija izgubiti glavu 5° neg te pustit priko srbské zemje pomoć dati Sibińanin Janku.

Kod planine čini meterize, ali nemoj iž ne 1 izlaziti; ako bi me potírali Turci, neka mogu u meteriz doći.

Svi su tebi puti zapričeni, sa svi strana klanci zatvoreni. Ne ćeš, bane, Janka ni viditi, 5 5 kamo li ćeš nemu pomoć dati.«

Nemoj, kraju, učiniti drugo, 85 tvoje vojske ne izgubi ludo. Slušaj starca voj evo du Janka, ako želiš dobiti Murata.«

Moli ńega Kastriotić bane, da ga pusti priko zemje svoje, al ga bane umolit ne može, jer Branković za Boga ne znade.

[98]

Kada li je danak osvanuo, lipo Janko vojsku razredio. Uze vojske četrjest ijada. pak izađe na to poje ravno.

Čeka ga je Sibińanin Janko niže Varne nasrid poja ravna, di bijaše misto od mejđana, čeka ga je tri nedije daná.

Od konika krila učinio, na desno je krilo postavio vitezove od zemje pojačke i katanę od zemje ungarske.

Maleno je vrime postajalo, 65 al to ide Murat, care silni, z d'vista ijáď svojizi junaka sobom vodi dvista lumbarada.

A na livo postavio, biše Karavlaha i Karabogdana i junake od Erdeja ravna, a prid ńima vojevoda Janko.

1

izxgne.

8o

9°

95

I0

°

R A Z G O V O R U G O D N I N A R O D A SLOVINSKOGA

N a desno je krilo udario Karac-paše od Azije ravne, junak, pobre, na silna junaka; ali Janko boji junak biše, jer pridobi pašu od Azije ter ga tira uz tó poje ravno, ali paša nije utekao, Janko mu je glavu odsikao.

ne kti slušat Sibińanin Janka, već se skače na kona golema

I0

5

Mnogi s pašom izgiboše Turci, IIQ od Azije po izbor końici, za dvadeset i veće i}ada osta mrtvi carevi delija. Kad vidiše gospoda ungarska, kako Janko Turke razgonaše II i ruse jim glave osicaše, 5 to je ńima i pomučno bilo. Srdito su kraju besidili: »Sto smo došli, svitla kruno naša? Al smo došli gledat iz tabora I2 kano cuci iz gore zelene, °

pak poleti niz tó poje ravno, a za ńime sva vojska ungarska. x N a carev je dundar udario, 35 al je pod rtim konic pokleknuo, о zemju je š ńime udario. Pritrčaše Turci janičari, Vladislavu glavu odsikoše, I na bojno je natakoše kopje, 4° svoj ungarskoj pokazaše vojsci. Mrtva glava kraja Vladislava strah zadade svoj vojsci ungarskoj. Svoja bila pleća okrenuše 1 ter uz pole ravno pobigoše, 4S a za ńima careve delije: tiraše ji do vode Dunaja, sikoše ji od podne do mraka, sve izgibe, malo ко uteče. Tu gospoda mnoga izgiboše, IS° koji kraja na zlo nametnuše, tu pogibe mlađan kardinale, po imenu mudri Cesarine,

kako siče sabja Jankulova? Čini jadan vojevoda Janko, da ne ima na svitu junaka izvan starca Sibińanin Janka. Ko je godir srca junaškoga, nek se skače na kona viteza, da tiramo cara silenoga do Jedrene, grada bijeloga.«

(1759.)

JZ

5

Kraj ungarski samosvitan biše, х mlado momče puno silovito, з°

i biskupi od zemje ungarske, svi principi države pojaške; 1 x55 sam uteče vojevoda Janko priko zemje bana Branko vica. Zaludu je i ón utekao, ufati ga Jure Brankoviću,

1 Pogliaskke. — Taj pridjev Kačić 1 :dovno piše -ck-, no kako on i inače u pridjevima na -čki često piše -sek- (rjeđi -sk-), bit ce da je i ovdje imao na umu izgovor -sk-.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) l6 postavi ga u. tamnicu tamnu ° ter ga mori i žeđom i gladom.

Brzo se je Janko oprostio i silenu sakupio vojsku: Jurinu je porobio zemju i varose ogńem sažegao. 0 °

l6

Kad razumi Kastriotić bane, da su kraja pogubili Turci,

5

cvili bane od jutra do mraka, niti jide nit se razgovara. Kada .li je danak osvanuo, 4° na srmsku je zemju udario, ogńem pali sela i varose, siče, koje malo i veliko. „ . . . . . . . . . Pak se vrati к ravnoj Arbaniji suze roneć, ovako govoreć: *75 »Što učini, Jure Brankoviću, od starine nevirno kolino!«

Razbi Jure Kastriotić Fereš-pašu 1 na 1445. Kako. se povrati Kastriotić iz zem Je srbské, ulize samo tri ijade Arbanasa u državu tursku i mnogo zla Turkom učini: poro bivši mnogi vilajet, opálivši varose, zarobivši i isikavši mnogu • če Jad tursku i zaplinivši neizbrojenu- životinu, s velikim vesejem povrati se natrag. Murat, za imati ga živa u. ruke, dade naredbu Feres-paši od Macedonije, da skrovito udari na ńega i da ga radi živa ufatiti. Fereš-paša znadući, da se Jure nahodí na mejašu turskomu samo tri ijade vojske, odluči s malom vojskom na ńega skrovito udariti i tako uze samoi devet ijádá vojnika, kako jedni pišu, oli petnajest ijada, kako Barlecio kaže, ter se uputi za naći Kastriotića i na ńega udariti iznenada. Ma Kastriot, znadući nego'vu odluku, pripravu i putované, dočeka ga u jednoj dolini, koja se Mokra zove, udari na ńega iz busije ter isiče Turak', malo koji i uteče, u komu boju po gibe isti Fereš-paša. Živi Turaka ijadu ufatiše i zdravi se natrag povratiše. „ Razbi Kastriotić i pašu Mustapu na 1446. Kada Murat razumi, što se dogodi od Feriš-paše i vojske negove, srdit i puno ožalošćen zapovidi Mustap-paši, da s vojskom otiđe u Arbaniju, svu je da porobi i učini zlo koje može veće. Mustapa, uzamši vojske petnajest ijädä, ulize u Arbaniju gorńu i 1

Ime ipašino piše Kačić: Ferejc i Feres, Ferijc i Feris (u Barlecija о. с : Ferisius). Kako Kačić i u domaćim imenima, gdje nema šumne da se ima izgo varati l, često piše na kraju -s, transkribirao sam uvijek Fereš, resp. Feriš.

25o

-RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.)

poče robiti vilajet brez milosrđa. Ali od Kastriotića bi razbijen, koga vojske posice pet ijädä po svidožbi Barlecija. Mnogo veće bi rańeni i puno' zasužnem. Ode posli toga boja s vojskom u tursku zemju ter je porobi i dosta suzan' zasužm i plina zaplini.

[26.] „.Slidi pisma od rečeni događaja. Kad je paša kńigu razgledao, 2* brzo vojsku biše sakupio ter otide naći Skenderbega, ob noc ide, a ob dan počiva.

Gorko cvile Turci krajišnici prid kolinom cara čestitoga: »Sultan-care, živit ne možemo od zuluma Skenderbega Jurja. Opali nam sela i varoše, zarobi nam žene i sinove, odarna nam końe i volove i zaplini naše bile ovce.«

55

Kad je care tužbu razumio, bijelu je kńigu napisao ter je šaje virnom sluzi svomu Fereš-paši od Macedonije.

Gini jadan Turčin Feriš-paša, da će udrit na ńeg iznenada, 3° ali Jure mudra zmija biše, za negove púte znadijaše. Dočeka ga u gori zelenoj, a u Mokri, planini visokoj; IO °]iz busije udari na Turke, sve isiče, malo ко uteče.

3$

U" kńizii je nemu besidio: »Fereš-paša, virnä slugo naša, *5 uzmi vojske koliko ti drago *5 ter porobi zemju Arbaniju

Još i paši glavu odsikoše, pogubi ga Skenderbeže bane, a ijadu živi ufatiše ter ji vodě Krojami bilomu.

i ufati živa Skenderbega, koji mi je puno dođi jao paleć moje bijele varoše i vodeći suzne u. kaure.

Kad je Murat glase razumio, da je nemu vojska izginula, od žalosti rusu bradu guli, gorko cvili i suze prolije.

Naćeš ńega na mej asu morou s tri ijade svoji Arbanasa. Nemoj ob dan na ńeg udarati, nego ob noć, virnä slugo moja.«

2 20 °

4°

Kada li se naplakao bise, 45 srdito je Murat govorio: »Aranzado, Skenderbeže Jure, oli glava moja oil tvoja!


О gospodo, pase i nije Г koga porodila da pogubi Arbanasa ol pogubi ol dovede

veziri, majka, bána, živa?

5°

uzmi vojske pedeset ijada, jer ti ne znaš, što su Arbanasi: udariće jedan na stotinu, 7$ a Skenderbeg oce na ijadu.«

Ko osveti Fereš-pašu moga i delije moje isičene, vezirom ću ńega učiniti 55 nad svim pašam, agam i spaijam.«

N a to se je paša nasmijao, Muratu je tijo govorio: »Evo tebi tvrdu viru dajem, na mejdan ću zazvat Skenderbega.

Sva gospoda mukom zamukoše, ali ne ktii sileni Mustapa, već zagrće svoje bile ruke 6o i junaške zasukuje brke.

Odsiću mu glavu na mejdanu, neka vidě Turci i kauri, kako siče sabja Mustapina.« To govori, al Boga ne moli,

Pák govori caro čestitomu: »Daj mi vojske petnajest' ijada, a evo ti tvrdu viru dajem, porobiću zemju Arbanij.u.

već se skoči na kona viteza i povede svoju silnu vojsku ter otiđe к ravnoj Arbamiji, da pogubi Skenderbega bana.

Dovešću ti živa Skenderbega, 65 ol dovesti ol đoniti glavu, i Amegu, 1 sinovca Aegova,2 kapetana Musu Arbanasa.«

Al je nemu loša srića bila: dočeka ga Arbanase bane na mejašu cara čestitoga, • u busiji u gori zelenoj.

Govori mu Murat, care silni: »Poslušaj me, virna slugo moja! 7° Ako misliš Epir porobiti, Skenderbega živa ufatiti,

Iz busije udari na Turke, ter ji siče po gori zelenoj'1, pet ifádá glava odsikoše, malo mane živi ufatiše.

Al uteče falislav Mustapa i brez puške i b r e z sabje britke, brez saruka i samur-kalpaka. Ej Mustapa, kamo tvoja fala! IO ° 1

Amexu. Ovaj je stih, očito pometńom kod lomjeńa štamparskoga sloga, u R2' s vrha druge kolone na str. 100 dospio na vrh prve kolone na istoj strani, pa. je to bilo uzrok pometńama i u kasnijim izdanima. 2

9°-

95:

8a


Í4-] Pisma od ženidbe i udaje Mamice, sestre Kastriotića. Kada Jure seku udaraše, po imenu Mamicu divojku, za Topića, bana i viteza od lijepe zemje Arbanije,

A k o Г ti je što p o m u č n o , pobre, a ti odi, da se ogledamo: dilićemo sriću i divojku z b r i t k o m sabjom i desnicom rukom.«

gospodski je sobet učinio u svojemu dvoru bijelomu, gospodu j.e na sobet sazvao, sve po izbor bane i knezove. Kada li se vinca ponkpiše, dva se bana Juto zavadiše: j e d a n biše bane Zakarija, ä drugi je D u k a d i n Aleksa. 1

5 [101] jfo govoreč na kona s-e skače 3° pak izađe na to poje ravno, a za ńime Dukađine bane, ter se z bojnim kopjim udariše. IO

Zakarija. boji junak biše, teško rani D u k a đ i n o v i ć a 35 pak povadi britku sabju svoju, da odsiče Dukađinu glavu.

Svadiše se d v a bana m l a đ a n a о Jerinu, lipotu divojku, x lipu čercu bana Dušmanića, 5 kojoj ne bi slike ni prilike u svoj zemji grčkoj ni slovinskoj.

Al ga ote Skenderbeže bane i delija Vrananine kneže. Evo, pobre, rata i gorega, 4° pobiše se momci i junaci!

Govorio Dukađinoviču: »Jerina je moja dijevojka, ona se je meni obetala, evo ima. godina danäka.«

Svaki branec svoga gospodara jedan drugog i koje i para, osta mrtvi na poju delija od stotine mane ni jednoga. 45

Ali veli » E v o imä da Jerinu izprosio i 1

Zakarija b a n e : tri godine dana, jesam izprosio, prstenovao.

Aiekxa.

2

2

°

5

Vrananina rane dopadoše i Juřicu Vladenića kneza mireč momke Dukađinovića i mladoga Zakarije bana..


[28.] Pisma od rata Jure Kastriotića i republike mletačke, koji se učini na' 1447. Rano rani Zakarija bane ter govori staroj majci svojoj: v Ostaj z Bogom, mila majko moja! Evo idem do divojke moje.«

i brez sinka i brez zaručnika u Dadnu, gradu bijelomu. • 3° Al evo ti rata žestokoga! Kńigu piše dužde Mlečanine

Majka »Ne od' Dukađin koji ište

ter je šaje od Skadra gospodi, ovako je ńima besidio: »Kako bilu kńigu razgledate, ЗУ od Daina kjuče zapitajte;

nemu besidila biše: 5 tamo, drago dite moje! je davno- pribolio, rusu glavu tvoju.

Zasišće ti u gori zelenoj, udariće na te iznenada v ter će tebe, sinko, pogubiti, mene tvoju majku razcviliti.« Zakarija majke ne slušaše, već otiđe g dvoru divojčinu. Zdravo bane do divojke dođe i zdravo se natrag povratio. Kad ulize u luge zelene, loša mu je doskočila srića: • dočeka ga Dukađine bane u busiji u gori zelenoj.

IO

x

5

z0

postavite moje vitezove, neka brane Dain na krajini, jere ga je meni darovala udovica neboga Božica.«

4°

Kad gospoda kńigu proučiš«, od Daina kjuče zapitaše, posta više u grad, vitezove, sve vojnike dužda mletačkoga. Kad je Jure glase razumio, 45" to je nemu puno žao bilo; skupi vojske trinajest ijada ter otiđe g Dainu bilomu.

Iz busije udari potajne ter pogubi Zakariju bana i n e g o v a Bogom pobratima, po imenu Crnojević Pavla.

Sa svi ga je strana obsidnuo pak ga bije silenim topovim. 5° Kńigu piše mlađan kapetane iz Daina, grada bijeloga,

Osta jadna Juba Dušmanića, 15 po imenu Božica banica, kukajući kano kukavica, a privrćuć kano lastavica,

ter je ša]e duždu mletačkomu. Ü knizi je duždu besidio: »Kupi vojsku, mili gospodare, 55 i šali je na pomoć Dainu,


kogano je Jure obsidnuo, ovo ima tri nedije dänä, ter ga bije ogńenkn topovím, juriš Čini, lagum pođkopaje.«

vaja danas š ńome bojak biti i junaškii sriću prokušati. 6o

Kad je dužde kńigu progledao, skupi vojske petnajest ijada ter je šaje na pomoć Dainu i prid nome Jurić đenerala. Jurić bise roda junaškoga, mlado momče puno ponosito, družini je svojoj besidio: »Poslušajte, mila bratjo moja!

6

5

N a glasu je Skenderbeze bane, da je silni junak na krajini, 7° al u nemu ne ima junaštva, neg izdaje i turske privare. Nejma Jure od boja zanata, ne diluje dilo od junaka, ÍIQ2] već se skita po gori zelenoj 75 ter zasida kano pustaija. Evo vami tvrdu viru dajem, kad ugleda moju silnu vojsku aramija Skenderbeze bane, pobignuće natrag brez obzira.«

Ti viteže, Vrananine kneže, udarićeš s pišcim i końicim na vas dundar dužda mletačkoga ; IO u komu su mladi Arbanasi. ° Al vas molim, mila bratjo moja, nerođena kano i rođena, kad duždevu vojsku razbijete, pustite je zdravu i veselu lo pobignuti Skadru bijelomu. 5

8o

Ide na nas vojska principová, 85 prid ńome je Jurić đenerale, Szarnim. .

Poslušaj me, Musa kapetane! Ti ćeš udrit s vojskom na Latine, ja ću s mojim krilom udariti 95 na koáike, mlade Dalmatine.

Nisu Turci, nego bratja vaša, koji jednu viru virujemo, nit je lipo, niti je pošteno, da niövu krvcu prolijemo.«

Ne fali se Skenderbeze bane, već ponizno svituje vojnike. Ovako je Jure besidio: »Arbanasi, moji vitezovi!

1

Nije ovó bojak biti s Turcim, već s Latinim, mudrim Talijancim, 9° i s Hrvatim, na glasu koriicim, koji će nam puno dodijati.

Pak podiže svoje vitezove, I I Q deset i}áď pisac' i konika; tri ijade ostavi vojnika pod Dainom, gradom na krajini. Maleno je postajalo vrime, sritoše se dvi vojske ogńene, xl5 sritoše se ter se udariše crnim 1 praom i teškim olovom.


Udri Musa na Latine mlade, al se brane kano vitezovi; a Skenderbeg udri na Hrvate, I 2 ° al ji s mista pomistit ne može. Vrananin je s vojskom udario na vas tabor dužda mletačkoga, al u nemu junaka ne biše, ll neg čobana 1 mladi težaka 5 od lijepe zemje Arbanije, koji nisu boja ni vidili, kamo li su glave odsicali; pobigoše glavom brez obzira. Ostadoše Hrvati junaci i Latini, mladi Talijanci,

130

bojak bijuć od jutra do podne nasrid poja blizu Skadra grada. Zdravo došli Skadru bijelomu bojak bijuć, natrag uzmičući. 135 Osta mrtvi nasrid poja ravna dvi ijade duždevi delija. Ijadu ji živi ufatiše i Dainu gradu povedoše; x al je Jure srca milostiva, 4° sve ji pusti g dvoru bijelomu. Osta mrtvi Jurini delija tri stotine mladi Arbanasa, sedamdeset još saviše biše mrtvi Judi, Barlecio piše.

Mustapa drugi p u t razbijen o d J u r e Kastriotića n a 1448. Želeći M u s t a p a osvetiti p r v u sramotu i znadući, d a je J u r e u veliku r a t u s Mlečanim, poče moliti M u r a t a , da m u dopusti poći s vojskom n a Kastriotića zemju. M u r a t znadući, koja aždaja biše J u r e , n a ńega se izpriči; ali budući m u posli toga došla kńiga od nike gospode skadarske, u kojoj ga ponukuju, da jim pošajě n a p o m o ć vojsku p r o t i v a Kastriotiću, i da će udariti n a ńega s jedne strane o n i , a z druge T u r c i , ter da će ga "prilasno slomiti i negovu svu osvojiti državu, Murat se prignu videći taku lipu prigodu i dade oblast Mustapi, da izpuni sve ono, što u srcu žejaše. Mustapa uze vojske petnajest i]ada; toliko se áemu viđaše zadosta, čineći da je Kastriotić Jure skončao bijući se s Mlečanim. Ulize dakle ü Arbaniju, na 1448 ter poče sebice1 robiti i sela paliti. Ali budući [103] Kastriotiću svaka očitovajna, ostavi pod Dainom svoga sinovca Amegu 2 , a on se samo šest ijadá uputi naći Mustapu, koga našavši na poju zazvanu Orunić, blizu se istoga umeterizi za pobit se š ńime. 1 Jebiczě. — U štamparskom slogu čini se da su ispred te riječi na po četku retka ispala otprilike tri slova: vajada bi imalo biti »sve sebice« ili »uzasebice«. Isp. R2 160: Turci . . . počeše sebice sići građane. 2 Arnexu.

1

45

5

R A Z G O V O R U G O D N I N A R O D A SLOVINSKOGA '(1755.)

Ma prija nego se udariše vojske, izađe na końu jedan Turčin puno snažan i slobodan, imenom Karagus 1 Alija, ter poče zvati na mejdan najbojega junaka od vojske Kastriotića, i nade se jedan vrstan ple mić i vitez, imenom Pava Manes, koji se skoči na kona, udari ga s kopjem, baci ga na zemju, odsiče mu glavu i donese je u. Jurinu vojsku, vodeći za sobom turskoga hata i što na nemu biše. Sva vojska bana Jure učini veliko veseje, kada se Pava Manes z glavom 2 turskom na kopju povrati zdrav u vojsku. A Jure mu darova jedno lipo i obilato selo u svojoj državi, također i jednu a}inu, u kojoj ne biše mane zlata nego svile. Do malo pak vrimena vojske se pobiše, ma Turci smeteni i pristrašeni počeše brzati. Paša videći, što se čini, samo dvi ijade koniká pobiže natrag: ma budući se noć ufatila, izgubi put ter zađe u jednu do'linu nedaleko^ od místa, na komu se bihu pobili, i čineći, da je slobodan od vojske Jurine, hot i u rečenoj dolini tu noć pribivati i svojizim komcim počinuti. Ma za ne znadući Kastriotić, zorom rano sve ji pofata đenera Musa i svim, izvan paše i velike gospode, čini glave odsići. [29-] Slidi pisma od rečenoga boja. Kńigu piše momče samouče, po imenu Skadranin Bariša, ter je šale u Jedrenu bilu, a na ruke Murat Sulemana.

A ne će mu dobra pomoć doći, jer su ńega bani odbignuli. Sad je vrime, moj čestiti care, *5 da osvojiš Jurinu državu.«

Ü kńizi je áemu besidio: 5 »Sad je vrime, moj čestiti care, da osvetiš tvoje vitezove, kojeno je Jure pogubio.

Kńigu štije Murat Sulemane, štije kńigu, a na ńu se smije, Mustapu je pašu dozivao 2 ter je nemu care besidio: °

Naodi se pod Dainom gradom, kogano je davno obsidnuo; *° negova je vojska izginula bojak bijuć z duždevim deli jam.

»Mustap-paša, virna slugo naša, uzmi vojske koliko ti drago ter otiđi s vojskom na Skendera, naćeš ńega pod Dainom gradom.

1 Ime toga Turčina piše Kačić »Karagus« i »Karacus« (u Barlecija, о. с 95—96: Caragusius). 2 Manez' glavom. —• Malo daje u pjesmi zove Kačić istoga junaka »Ma ne Jcevich« i »ManeJe«. U Barlecija, о. с yy. Paulus ManeJJi.


Ne plaši se, moj sivi sokole, 25 jurina je vojska izginula bojak bijuć'z duždom od Mletaka, evo ima godina danáká.« Kad je ńega pasa razumio, jedva toga. biše dočekao, sílenu je vojsku podigao na Skendera,, bana od Krojana.

još ti, pobre, jedno čudo kažem: iđe vitez iz vojske pašine, po imenu Karagus Alija, 6o 3° [ю. a na hatu końu velikomu,

Svu porobi ravnu Skenderiju do Krojana, grada bijeloga. Al je_ malo vrime postajalo, 35 glas dopade od Krojana banu: • »Zlo ga sio i vino popio! Arbaniju Turci pOTobiše, ogńem pále bijele varoše, zapliniše ovce i čobane.« Kad je skočio se ter izbire šest ijádá

4°

bane glase razumio, na noge vitežke po vojsci junake, najboji konika,

ter otiđe priko Arbanije., Ili koga sritá ili, stizá, on svakoga za Mustapu pitá i negove Turke vitezove.

45

Kad je doša к poju Oranicu, onde nađe silnoga Mustapu. 5° Blizu paše peńe čadorove nasrid ravna po}a Oranica. Govorili Turci vitezovi: »Mili Bože, manita junaka!

Ludo ti će izgubiti glavu 55 s malo vojske s nami bojak bijuć!«

ter zavika iza svega glasa: »je li koga porodila majka u toj vojsci bana Skenderbega, da m' izađe na mejdan junaški?« To je čuo vitez od po imenu Maneševič ter se skače na kona pák poleti kano sokö

krajine, Pavle, golema sivi.

5

Prama nemu Karakus Alija, Manešu je Ale besidio: 7° »Drži me se, neznana delijo, više pasa u srce junaško.« Veli nemu Maneševič Pavle: »Drží me se, turski mejdangija,1 više brka ú čelo junaško.« 75 T o rekoše, k o á e razigraše. Mejdangije 2 kopją položiše, udriše se nasrid poja r a v n a . K a r a k u s u lola sriča biše, udari ga Maneševič P a v l e , dino reče, u čelo junaško, rusu jnu je glavu odsikao. Darova je banu Skenderbegu i negova hata velikoga,

1

Mej danci ja. Mejdancije. Stari pisci hrvatski. XXVII.

6

2

17

8o

258


a ö n nemu selo na krajini i kolajnu od suoga zlata, još i lipu divan-kabanicu. I p r a v o je, jer je zadobio.

8

5

K a d li vidi falislav M u s t a p a , da ne m o ž e z b a n o m bojak biti, biži j a d a n u goru zelenu I0 z dvi ijade svojizi konika. °

M a l e n o je v r i m e postajalo, d a d e J u r e o d boja zlameńe: 9° vitezovi końe razigraše ter n a T u r k e skladno udariše.

Z a l u d u ' j e i on u t e k a o : živa ga je M u s a u f a t i o u dolini blizu O r u n i ć a ter ga vodi g d v o r u bijelomu.

S v a k i siče koji koga može, Skender bane ni broja se ne z n a : k u d a godir J u r e dopiraše, 95 na alaje T u r k e razgonaše.

Sve ostale p o g u b i o biše, Barlecio i Sagredo piše:

osta mrtvi sileni Turaka deset ijaď po izbor junaka.

Vesele se orli i gavrani, lisičine još i mrki vuci, jer se lipa naranise mesa na ravnomu poju Oruniću.

IIQ

Promišjajuć vlastela mletačka i Jure Kastriotič veseje, koje činahu Turci zaradi niova nesklada i rata, koji bi među ńima, navlastito kada razumiše, da je vojska mletačka razbila Amegu, sinovca Jurina, i mnogu mu vojsku isikla onda, kad se bän Jure s Turcim bijaše na Oruniču gori rečenomu, pomiriše se lipo i -zakleše, da će ú svakoj potribi jedan drugoga pomagati. Jure ostavi Dain i dade ga Mlečanom, a oni nemu drugu državu i učiniše ga vlastelinom mletačkim. I to se dogodi godišta Gosp. 1448. Murat ožalošćen puno i rasrđen ide s vojskom na Skenderbega. Na 1449. Poznajući Murat zlo, koje primi od Kastriotića, dozvá prida se vezira velikoga i ostale vićnike dvora svoga ter jím росе ovako govoriti: »Do sada nisam mogao uložiti svu snagu moju za slomiti »holost nevirnoga Jure Kastriota, budući imao dosta činěna i muke »boj bijući s vojvodom Jankom,. Ma sada, budući se š ńime po dmirio, svu moju snagu i vojsku mislim okrenuti protiva onoj aran»zadi, od pustaijä arambaši. Znam, da će mi se narugati svita po-

io5


»glavice, gdi jedan gospodar od. svita sa svom jakostju iđe protiva »jednomu banicu, koji se skitá od planine do planine za uteći sržbu »moju, ali ne mogući ga na drugi način dobiti, potribito je, da ja »glavom idem na ńega sa svom vojskom, koju imadem. I zato »dajem naredbu, da se po svim mo[jim državám vojske kupe, ma »takó skrovito i potajno, da oni ajduk ne može doći ú poznane od »take priprave.« Veliki vezir, primivši rečenu naredbu, izvrši s velikom pomJom sve ono, što mu bi zapoviđeno od Murata, sto i pedeset ijáda vojske sakupivši, devedeset i}ádá, konika, ä ostalo pisaca, koju voj sku budući Murat svojim očima vidio, razredi i namisti svaka, kako sliditi imadu, diže se put Svetigrada. Ma prija nego se on dili, hoti da se brzokoniei na nikoliko dana nadu pod Svetigradom, neka mogu zatvoriti pute, da Kastriotić ni od kuda ne može dati gradu pomoći. Ma se privari, jer Jure znadući za tursku misa i pripravu, Svetigrad bi obilno proviđen s ranom i s .vojskom. Ukaza se dakle po'cf gradom četrdeset ijáda konika, koga sa svih strana obkružiše. Malo posli ukaza se Murat sa svom vojskom na 1449 i okside Svetigrad, koga jakost i tvrdoću razgledavši, uzboja se, da ga na silu osvojiti nije moguće, i zato posla dva. gospodičića kapetanu od grada, Petru Perlatu imenom, da ga ponukuje, neka mu na lipe grád pridáde, ako misli koji dán poživiti, i da mu od strane careve obeća mnogo blago i veliko gospodstvo. Sve to prikazaše Petru kapetanu rečena gospoda, ma od Petra i Svetigrađana bihu usilo váni mučati i udij se izpod grada diliti. Ponizno poklisari počeše ji moliti, da se dostoje s Ušati nikoliko besidä, koje od strane careve imadihu ńima prikazati; vojnici ne ktijahu slušati, ali po dopuštenu kapetanovu imadoše sriću za kazati ono, štoi u srcu mišjahu reći, i počeše govoriti ove riči: »Poslušajte, Svetigradani, milostivo' ponukovane našega čestitoga cara, koji želeći vam sarańeńe života i svako- dobro lipo vas pozdravja i kakono otac Jubeznivi sve vas ponukuje^ da uzmete, što se vašega naodi, i da mu ná dobru voju brez boja, krvi i vaše velike štete grád přidáte. Ako li biste pak botili pod negovim barjako'm vojevati, bićete puno srićni i čestiti. Drugojačije pak učinivši, nemojte se' srditi na ono, što vam se po svakoj pravdi dogoditi ima.« — N a niovo dugo i složno govorene Petar drugo ne odgovori, nego da se brez niova zla imadu udi} ! izpod grada diliti.

26o


Murat poče grad biti. Murat rasrđen puno, ne mogući grada na privari imati, zapoviđi, da se bije s topovim. - I tako bihu izvedena dva najveća topa na jednu glavicu, ter ga počeše biti i u malo dána probiše beden od grada toliko široko, da bi mogla''kola" kroz proboj proći." Vjdeći Murat, da se grad mogaše s jurišem -osvojiti, dade naredbu, da se čini juriš. Turci izvršiše zapovid carevu ter zorom rano na grad udariše, jedni noseći grede, daske, maškline, motike i poluge oliti ćuskije, a drugi skale oliti listve, ter ji sa svi strana, uz grad prislonile i uza ne uzlazeći na bedene od grada sabjoni u ruci skakaju. Ma koliko' ji uzlazaše, 1 on'liko1 ji sunovratice na zemju padaše, koji brez glave, koji brez ruku oli brez nogu. N a puno mista, ne mogući listve podníti tegoću od Turaka, pod ńima pukoše ter se š ńima niz planinu zakotrjaše. Bihu Turci načinili od greda i saratíčá nikě kaštele i kule uz bedene grada, koje jadnim građanom težak strah zadadoše. Ali građani s vrilim paklom, katramom i ujem rečene kule polijući brzo sažegoše i s velikim kamenem grede izlomiše. Tri debela sata juriš činiše Turci, á i veće bi, da bán Jure [106] ne budě udario na | turske čadorove i końike, koji bihu na poju. Gledajući dakle Turci izpod grada, kako Arbanasi siku końike po poju, bihu usilováni grad ostaviti i dat jim sa svom. vojskom po moć. Ostade mrtvi Turaka na jurišu prvomu oko' tri ijade izvan onizi, koji na poju od Arbanasa posičeni bihu. Svetigrađana pogibe četrdeset, á sto ji rańeni ostade. Posli toga juriša Turci za nikoliko dána počinuše, ma topovi ne pristaše nigda grad biti. Ban Kastriotić opet čini juriš na Turke. Videći Kastriotić s jedne visoke planine, kako se Turci bihu razpustili i tamo amo po poju brez svakoga straha raztrkali, namisli ob noć udariti na ńe. I našavši jednu nóć lipu prigodu, što biše namislio, onó učini, ali mu ne izađe sve onako, kako biše namislio, jer budući turske stráže zaćutile jeku konika i rzaiie koná, zavikaše: »Skenderbeg, Skenderbeg na nás!« Kastriotić, prem da biše poznao, da su ga Turci podpažili, ne kti se vratiti natrag^ nego hitro udari na čadore ažijanske i sve Turke, koje nađe, pokla i isioe. Iz dundara Muratova dođe Ažijanom pomoć, ali se Jure ne poplaši, nego se š ńima vitežki pobi i mnoge svojim Arbanasim odsiČe glave. 1

zlazajce.


261

Morat ožalošćen« Gledajući paše i Veziri. Murata puno smućena i ožalošćena, iskahu svake načine za razveseliti ga i zaradi te svrhe tri puta jedan dan juriš činiše na grad, ali se svaki put povratiše s velikom niovom štetom izpod grada. Murat, još većma ožalošćen, dozva svu gospodu prida se ter jim ovakó govoriti poče: »Jeda smo, о vitezovi moji, došli u Arbaniju, da zakopamo svu slavu našu, naši šukundidä, didá i otaca? Jesmo- li mi oni isti, koji dobismo kraje od Persije i Azije, koji pogubismo- Vlauša, kraja od Ungarije? Sada ne možemo dobiti jednoga banica, moga slugu odmetnika? Ne ostaše kraji, koje ne porazismo, krajevine, koje ne podložismo, gradovi, koje ne osvojismo: a sada vidim, da se jedan kokošinak, od lupeža uzidan na jednoj glavici, ruga našoj sili, snazi i slavi. Što se ovo čini? Kakvi su ovó puti, kakva li je to srića moja? Sada dakle, moji nepridobitni kapetani, vladaoci i vitezovi, ako me Jubite, u t a žite Jubav vašu, ter sjutra rano na grad udarivši osvojite ga i osve tite vás i mene, vašega gospodara.« Bilo vitežko, koje učini Jure Kastriotić. Prija nego Turci na grad udariše, dade Murat naredbu Ferišpaši, da čuva kanap samo dvanajest tisuća konika i šest tisuća pisaca, bojeći se Skenderbega. Feriš-paša dobrovo|no primi naredbu, još odviše pofáli se, da će ga zazvat na mejdan, ako bi se po srići ukazao. Ma ne posta vele vrimena, Jure udari na Turke. Spomiiiući se Feriš-paša riči, koje biše caru rekao, zazva Juru na mejdan, ma po se ne u dobar čas, jer mu Kastriotić u jedan trat glavu G'dsiče. Turci videći, što se od paše dogodi, pobigoše natrag, ä za IO Z] ńima Arba|nasi, ter ji sikoše do čadora careva. Car videći, što se čini na po]u od negovi vojnika, diže svu vojsku izpod grada"za dati ńima pomoć. Pogibe tada na poju Turaka, kako Barlecio svidoči, četiri ijade. Murat pristrašen. Murat gledajući krvave od grada zidove, mrtve oko grada Turke, veliko mnoštvo raneniká, koga brez ruku, ко/ga brez nogu, i slušajući niova ječana, plač i jauk, a navlastito promiš|ajući zlo, koje mu Skenderbeg učini pogubivši Feriš-pašu i mnoge š ńime,

26l


zanimi od velike žalosti, uzdrća se i pristraši jako. Budući se pák u se povratio, uzdanu ter poče svit od vezira i paša iskat, što se imadiše učiniti. Jedni mu rekoše, da se dlli izpođ grada i porobi sva Arbanija; drugi, da se Svetigrad ostavi, a Kroja obsiđne; a treći, da se ide tirati Skenderbeg. Nijedan ovi svit ne bi prirhjen od Murata, nego hoti, oli da se uzme na silu Svetigrad oli s velikim mitom oli s kakvom čudnovatom privarom, kako- se i dogodi na ovi način, koji slidi. Jedan rišćanin, Dibr'ež rodom, veleznan i vragometan, za imati blago izdade Svetigrad. Obećlva. Murat kapetanu od Svetigrada mnogo blago, veliko gospodstvo, zemje i mnoga druga dobra, također i svim vojnikom od grada, ako mu grad p(ridadu. Ma Petar kapetan i negovi vojnici dadoše caru oštre odgovore kako i vazda. Sa svim. tim nađe se jedan prokleti Juda od gome Dibre, koji za imati jaspre nađe način za pridati ga Muratu. Ali za doći u poznane ovoga događaja, potribito je ukazati, od koliko se vrsta nahođase Judi u Svetigradu. Bihu dakle u nemu vojnici od dvá naroda, jezika i bogoštovstva: jedni bihu Arbanasi, rođeni u Svetigradu, pravovirni štovaoci i podlož nici svete crkve rimske; drugi bihu Dibreži, poslani od Kastriotića gradu na pomoć, i ovizi bi dvojinom veće nego građana. Bihu je zika i naroda slovinskoga, a sliđena u zakonu grčkoga oliti rišćanskoga. Dvi su Dibre: jedna se zove dońa, u kojoj se porađahu junaci puno' snažni, slobodni i kriposni na oružju, s kojimno se Kastriotić najveće služaše u svakoj potribi negovoj; i ova je Dibra ravna, lipa i puno plodna. Druga je gorna, koja mejaši s Macedonijom i Bulgarijom, i u ńoj se náhodě planine velike, ma plodne i obilate, u kojoj tada pribivahu silni junaci od jezika i naroda bugarskoga, koji jezik od starine jest slovinski. I obe ove države bihu podložne Juri Kastriotiću od starine. Budući dakle rečeni Di breži, jedne, i druge države, upali u mnoga, pomańkańa grčka virujući u različita bajana i gätäna, iz;među koji držahu ovu za najveću, da se ne može - niko saraniti, koji bi se krepala mesa okusio ali napio vode, ü kojoj se mrtvo tilo nađe, i tako ji sotona u tomu biše utvrdila, da bi se prija pustili svakim mukam mučiti nego se mesa krepala oli vode, u kojoj je krepalina, okusiti. Znadući dakle jedan od ovizih blaznoviráca, da je u gradu dvostruko veće DÍ-


263

[108] breza nego Arbanasa, zaslipjen od veliki darova, koje ] Murat obečiváše, utopi jednu noć psa u gustirma, koja se tada jedna u gradu nahođaŠe. A kada Dibreži nađoše pašče mrtvo u vodi, svi počeše gorko plakati, vece nego da su jím Turci dicu poklali, pák navališe na kapetana, da u ta čas ima grad otvoriti i Turkom 1 pridati, ako želi od niove . sabje u teči. Siromah kapitan, koliko móže, toliko govori, pripovida i nastoja, da tu manitöst izvade iz glave. Ma sve to bi zaludu, jer kakono' Žudili vapijahu: »Propni, propni!«, onako oni jednoglasno vikahu: »Otvori, otvori!«' I takö s velikom žalostju bi usilován dati Muratu grád s ugovorom, da ji pusti poći s oružjem kud jim drago'. [30.] Slídí pisma od Svetigrada. Gospodu je care poslušao i otide s vojskom Svetigradu. Kada li ga biše obsidnuo, bijelu je kńigu napisao

Vojsku kupi Otmanovič care, po imenu Murat Sulemane; kupio je po godine dána, od Mratińa do Jurjeva danka, devedeset ijádá koáiká sve po izbor sileni vojnika, trijest ijaď baša i neferá, a toliko mladi janičárá. Kada li je biše sakupio, gospodi je Murat besidio: »Svitujte me, virne sluge moje, kud imamo s vojskom udariti.

5

IO

ter je šaje Petru, kapetanu od bijela grada Svetigrada, i ostalim negovim vojnikom od lijepe zemje Arbanije:

2

5

»Lipa pozdrav Petru kapetanu i nego vim mladim vitezovom, 3° a od mene, svita gospodara, čestitoga Otmanovič cara!

Ali bismo Kroju obsidnuli, al Svetigrad bili na krajini?« Vele áemu paše i veziri: *5 »Da idemo g bilu Svetigradu,

Neka znadeš, Petre kapetane, da te Jubim kano sinka moga rád virnosti i junaštva tvoga 35 i tvojizi mladi Arbanasa.

kojino je smutria na krajini cer je nami puno dođi jao! Ako ti ga osvojiti Bog dá, áva če tvoja biti Arbanija.«

I vi vašu jubav pokažite ter od grada kluče pošajite;-. a vidiče sva vojska careva, kako ču vas darovati lipo.

2

°

4°

2

6


4

Odi к meni, Petre kapetane, Čestita ću učiniti tebe; slušaj mene, ne izgubi sebe ni tvojizl mladi vitezova.

Ovako je Petar besidio: »Část i dika, poklon i poštene svitlu caru Murat Sulemanu i negovim pašam i vezirom

Ako li me poslušati ne ćeš, . 45 evo tebi tvrdu viru dajem: moja svitla sabja demiškina 1 tvoje će se napojiti krvce.

od Perlata Petra kapetana i negO'Vi mladi vitezova, virni sluga Skenderbega bana, Skenderije ravne go-spodara.

Ne uzdaj se, na glasu viteže, Čudim ti se, moj. čestiti care, u . desnicu bana Skenderbega, 5° što govoriš, što l' u kńizi pišeš, jer ne može pomoći ni sebe, [109] da ti pošfem k|-uče Svetigrada kamo 1' tebe i družinu tvoju; -• i brez boja i brez krvi crne. jer umire od glad' i od žeđe skitajuć se po gori zelenoj, istuć jame i guste dubrave, 55 da uteče sržbu Muratovu.

Da mi budeš po grada serio i s topovim beden oborio, po družine moje pogubio, vas Svetigrad krvju natopio,

Al ga prije vira potřvena, čistá vira sveca Muhameda, i pravedna krvea prolivena vitezova cara čestitoga.

još ti ne bi prida. Svetigrada ni mojega bana ostavio, jer sam nemu tvrdu viru zada, da mu ne ću přidat Svetigrada, dokle mi je na ramenu glava.

6o

Ma tako mi posta ramazana i ćitapa moga Alkorana, «neka skače u morske dubine, naće ńega sab}a Muratova!« Kńigu štije Petar kapetane od bijela grada Svetigrada; kada li je proučio biše, drugu kńigu ón Muratu piše.

1

Što li pišeš, moj čestiti care, da se Jure po planinám skita umirući od gláď i od žeđe, ti se varaš, vira ti je moja! 6

5 Ne skita se po gori zelenoj, većno kupi po krajini vojsku, Arbanase po izbor junake, koji će ti puno dođi jati.«

Demijchigna. — Kačić piše tu riječ i »demijckignia« (R 1 94, 2 9 8 ; ^ ' 49, 2j 1; amo idu i »demijckiga« R 2 291 i »demiskignia« R 2 301). Nađe se u Kačića i inače -J"chi- = -ški- (n. pr. tejchim), ali vrlo rijetko. U drugu ruku Akad. rj. ima (deduše tek iz X I X . v.): demišćina i demišćija.


265 I

Kad je Murat kńigu proučio, gospodi je svojoj,-besidio: I0 »Kako bilä zora zabijeli, ° na grad- ćemo juriš učiniti.«

T o je čudo i car ugledao izpod bila g r a d a Svetigrada. Poče care suze p r o l i v a t i i Svetigrad Juto p r o k l í n a t i :

Jedva Turci zore dočekaše. Kada li je ona zabílila, zavikaše carevi teläri, raz više se svileni barjaci.

»Svetigrade, već se ne bilio, u tebi se j u n a k ne rodio, *35 iz neba te strile udarile, Jute strile Azret-Alijine!

I0

5

Poletiš'e Turci janičari, a prid rtima paše i veziri, još i Murat Otmanović care z golom sabjom u desnici ruci. N a Svetigrad juriš učiniše

3°

Svetigrade, na krajini smraa, kamo moje paše i kadije? Kamo li mi dica janičari, *4* koji svoje pogubiše glave II0

ter ga sa svih strana obletiše; prisloniš« listve uz bedene, z golim sabjam na bedene skaču.

juriš čineć od* jutra do podne, ali tebe uzet ne mogoše, nego pod nlm jadni izgiboše, ifiene starca težko ucviliše?, 45

A h moj Bože, goleme žalosti! г1 T e ž k a ti se k r v c a proiivaše 5 oko bila g r a d a Svetigrada, • crna k r v c a carevi delija,

Skenderbeže, jedna aranzado, kamo moji po izbor koáici? Proklet bio, ko te je rodio i bijelim młikom zadojio!«

na jurišu koji izgiboše, ali bila g r a d a ne uzeše, već se p l a c u c . po vratise n a t r a g m a l o z d r a v i , p u n o izraraeni.

Kada li se naplakao biše, 'г5° Feriš-pašu к sebi zovijaše ter je nemu Murat besidio: »Feriš-paša, virna slugo naša!

Ali evo i gore žalosti! U d r i J u r e iz gore zelene na k o ń i k e c a r a čestitoga na T u r k e jadne sejsangije ter koga kone malo

ji tira. u z poje, niz poje: stiza, napoli prisica, fata, a k o ń i k e si če, koji n e m u i utiče.

I2

1Z

°

5

Kada sjutra na grad udarimo, Х uzmi vojske dvadeset ijada И ter mi čuvaj bile čadorove od ajduka Kastriotić Jur ja.« AI je paša caru besidio: »Ne brini se, mili gospodare, l6 evo tebi tvrdu viru dajem, ° kako zgledam bana Skenderbega,

2 66

, RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (1755.)

pozvaću odsiću mu tebi ću je, za jabuku

ga na mejdan junaški, glavu na mejdanu, care, darovati momu gospodaru.« l6s

Kada li je danak osvanuo, raz više se zeleni barjaci,,, udariše bubńi i svirale, zavikaše careve delije. Jedni nose gvozdene poluge, 4° drugi nose grede i balvane, oko grada kule načinaju, 1 izpod grada beden podkopá ju. Treći nose listve tankovite ter ji peńu gradu uz bedene, *75 al koliko Tur ák' uzlazaše, on'liko ji strmoglav padaše'. T u se biše tri debela sáta, ali bila ne uzeše grada: ost a mrtvi sileni Turaka sedam ijaď i veće junaka.

Dočeka ga silni Feriš-paša z dva jest ijaď svojizi delija, spomenu se, ujede ga zmija, sto se caru obećao biše, * pozvá Juru na mejdan junaški. *9° Kako ga je Jure razumio, 2

nacignahu. Jeijancije.

Pák poleti kano sokó sivi, di ga stiže, tu mu glavu diže: ri prija paša crnoj zemji pade, nego ga je Jure udario. Kad vidise ostáli koníci, da' je Feriš-paša pogibao, pobigoše glavom brez obzira, a za ńima mladi Arbanasi.

2<

Sikoše ji, pobratime dragi, cio čadora cara čestitoga. Kada li se natrag povratiše, svaki nosi glavu od junaka. • 2( To gledaše Murat, care silni, izpod bila grada Svetigrada. Nit se smije, nit se razgovara, već od tuge zanimio biše.

180

Evo, pobro, i gore žalosti! ]no[Udri Jure iz gorě zelene na кошке cara čestitoga i na mladě Turke sejsangije.2 185

1

vučju kapu nad oči namiče, bije kona čizmam i mamuzam.

On ulize pod čadore bile, 2 za tri danka ni s kim ne govori Kada li je četvrtomu bilo, progovara Otmanović care: »Pomozi me, svece Muhamede koji si me do sad pomagao!« 2 Pák uzimje divit i artiju ter napisa listak kńige bile i šale je Petru kapetanu. U knizi ga pozdravjaše lipo 2 i vezirluk još obetiváše nad svim pašam, agam^ i spahijar


267

a vojnikom blago nebrojeno i čitluke u zemji carevoj, agiluke usrid Romanije, 22 kadiluke di jé komu. drago, S

Moja vojska ne mari za blago, ti ga podaj komu ti je drago: 2 vezirluke pašam i kadijam, 4°kadiluke ogam i agijam.«

ako dadu kjuče Svetigrada brez prolitja krvi od junaka 1 poznadu cara čestitoga za- svojega dobra gospodara.

Al se nađe jedan izdajica, komu bihu jaspre omilile: Dibrež Janko, da ga Bog ubio, z bugarskoga roda i plemena. 45

Kapetan se s vojskom dogovara 230 U gradu je vodu otrovao, ter ovako caru odgovara: duša nemu raja ne vidila! »Imaš znati, moj čestiti care, Sve zapláká malo i veliko, da ću prija izgubiti glavu a najveće Petar kapetane. . nego izdat Skenderbega, komuno sam da mu ne ću

moga gospodara od.Krojana bana, 235 tvrdu viru zada, izdat Svetigrada.

Al se nemu ino ne mogaše, 250. veće s carem čini ugovore, da ji pusti poći Skenderbegu i pod puškám i pod sabjam britkim

a da će mu k]uče pokloniti i od grada vrata otvoriti. To jim care dopustio biše, a oni mu vrata otvoriše. Ej neviro, nigdi te ne bilo!

2

55

Murat kupi vojsku za poći na Kroju. Kako Murat biše s privarom osvojio Svetigrad, onakoi cinaše osvojiti Kroju i svu Arbaniju i zaradi te svrhe poče na sve strane ku piti vojsku. Ali Kastfiotić, znadući za taku pripravu, koliko* bi mo guće, pripravi se za dočekati ga. Idući od grada do grada, od mista do mista i prigledajući svaka svojizim očimam mećaše vojnike u gra dove, zairu i ostale stvari potribite za opriti se toliko snažnu ne při jateju. Ali znadući, da će najpri Kroju obsidnuti, grád poglaviti u svojoj banovini, ńu najboje utvrdi toliko s oružjem, koliko s vojnicim, gabanom i zairom za petnajest miseci. Četiri ijade postavi, u I grád vojnika izabrani, koji će ga braniti, najboji i najvirniji, kojizim za vladaoca dade kneza Vranu, viteza mudra, slobodna,

268


snažna i mnogo virna krajišnika od Dibre. Ma čini izaći iz grada žene, dicu, starce i one, koji nisu vrsni boja biti; I budući svaka razredia, učini jedno slatko i složno govorene knezu Vrahaninu 1 iiegovim vojnikom, ma takö umide lipo reći, da bi se najstrašiviji vojnik slobodan učinio. A riči, koje reče, bihu svrhu priporuke grada, virnosti i lubavi prama otačbini, Bogu i svomu poglavici,' *> koje, za ne uzmnožati govorena, ostavjam.

Murat podiže vojsku za obsidnuti Kroju na 1450. Razumivši Kastriotić, da se je jurve uputio Murat s vojskom puno većom, nego kada osvoji Svetigrad, skupi osam ijada vojnika, šest ijádá konika, a ostalo pisaca. Toliko ji, a ne veće, imadiše, jer ostale vojnike biše po gradovim razmetnuo. Uze dakle ono malo vojske' ter opali sve žito, livade к sve ono, što mogaše hiti za tursku^ službu. Isiče također voće od svake vrste, gore i dubrave oko'' grada i zavali potoke i vode, koliko bi moguće, pak ulize u jednu pla ninu, koja se zove Dumeništo, četiri mije daleko od Kroje, s koje planine mogaše viditi svu vojsku tursku i Kroji pomoć davati.

Paša Sabalija prija Murata dođe pod Kroju» Prija sve vojske careve ugleda se četrdeset ijádá brzokońika pod Krojom na poju, koje se1 zove Tirana. Posli hih do nikoliko dána ukaza se i Murat sa svom vojskom i pripravom, koja okruži Kroju sa svih strana, napuni veliko poje tirańsko, doline i glavice krojske. Biše doveo sohom svoga sina Memeda, da se nauči vojevati i krstjansku krv prolivati. Topova'zaradi duga i mučna puta dovezao ne biše, ali donese mnogi tuč i gvozd je ter čini topove pod Krojom salijati. Sve to budući brzo opravjeno, na-misti ji suproć gradu ter ga poče biti brez pristanka: oni veliki kada hi pucali, tri mi|e daleko od grada zemfa bi se i planine tresla. Ovi dakle u malo dana razoriŠe mnoge kule i do temeja na puno mista grad oboriše, tako da mogahu Turci na końih u grad ulaziti. I videći Murat svoje vrime za činiti juriš, dade naredbu svojizim vojnikom, da stoje pripravni. 1

kojaje.


Knez Vrana učini svojim vojnikom lipo govorene, Videci Vrananin, da se Turci spremaju na Kroju udariti, dozvá svu vojsku prida- se i poče jim ovako govoriti: »Ne imadu vas, moji nepridobiveni vitezovi, plašiti zidovi- od Kroje probijeni i na puno mista do temeja razoreni, jer vaša prsa gvozdena služiti imadu namisto; zidova. Sada se gleda poštene vaše i vašega pogla vice bana. Nisu zidovi, koji bráně Jude, nego Judi imadu braniti zidove. Nije Kastriotić priporučio^ nás zidovom, nego zidove nam:. Sada dakle vidiće se Jubav vaša, koju nosite Bogu, poglavici va[ii2]šemu, roditejem, ženám, dici i meni, vašemu glavaru,« I Ovó go vorene svršivši, posla svakoga na svoje misto, a Turci međuto čináhu priprave za udariti zorom na grád. Murat čini juriš. Memed, sin Muratov, povadivši sabju za dati slobod i dobru priliku Turkom, diže svu vojsku na grad jutrom rano, ter s veli kom vikom, hitrO'Stju- i snagom na Kroju sa svih strana udariše niki noseći listve za moći po! nim a u. grad uskočiti, niki poluge i rnaškline za moći grad podkopávati i na zemju ga baciti, a niki nošahu grede i daske za načinati kaštele i kule suproe gradu. I tako nevojni građani bihu mučeni sa svih strana, tako- da ne mogahu odanuti časa ni trata ni otvoriti oka od mnoštva strilá, koje kakono gusti snig priko< grada lećahu, Mnogo stotina skála bi uz grad prisloneno>, ter uza ńe janičari uzlazahü, ma strmoglav niza ne na zemju padahu. Planina, na kojoj grad bi se, viđaše se sva krv ju polivena, a oko grada na sve četiri strane na hrpe i na snope viđahu se turska tilesa ležati. Od velike vike turske, grmjavine topova i pušaka, jeke bubana i tambalásá ništa se čuti ne mo gaše ni razumiti, tako da se svakomu činaše, da je sudói dán došao i da se je pakao otvorio za proždriti vas svit. Kastriotić udari na Turke prvi put. Malo posli nego Turci na grad udariše, Jure, videci svoje vrime, učini juriš na Turke, koji bihu ostali na poju čuvajući čadorove. Ma gledajući Murat izpod grada, što Kastriotić od ni čmaše, i čujući plač i jauk od Turaka na poju posla jim Memeda, sina svoga, i š ńim mnogu vojsku na pomoć. Ali prija nego> pomoć dođe,


Arbanasi osam stotina glava odsikoše' pak se s mnogom turskom odorom povratiše veseli natrag svi kolici izvan Kastriotića i nikoliko najfooji vitezova, koji se bihu umišali među Turke zaboravivši se sebe i svoje vojske. Arbanasi, ne videći svoga bana, stahu mnogo pristrašeni i ožalošćeni čineći, da je uf aćen oli poginuo. Ma posli nikoliko vrimena ugleda se izlaziti vas krvav iz vojske turske samo deset svojizi virni vitezova, koga vojska ugledavši, mnogo se obeseli, navlastito kada vidiše, da je zdrav brez nikakve rane. Osta mrtvi Turaka na jurišu prvom osam i]ädä. Kastrrotić udari na Turke drugi put. Ban Skenderbeg videći,. da su se Turci brez nikakva straha razpustili po poju, ob noć učini juriš na ńe. Ma prija nego na ne udari, ovu naredbu dade Musi đeneralu, to jest da i on svojizim ima udriti na carev dundar oliti tabor, a da će Skenderbeg udariti, na кошке turske, i to sve opravleno bi jednu noć, udarivši Kastriotić na (koińike ter sve, koji ne imado.še sriću uteći, posice i donese mnogu jaspru, ajine, barjake, oružje i odoru tursku. Musa ne učini ništa, jer ga straže podpaziše ter turskoj vojsci na glas dadoše.

[113]

Murat čini juriš na Kroju drugi put. Izgubivši Murat vojsku mnogu ne samo* pod gradom na jurišu nego li i na poju od Kastriotića, mnogo bi smućen i ožalošćen, tako da za tri dni ńiko ne smide к nemu uilisti ni š ńime progovoriti izvan negov sin Memed, ma sa strahom i s velikom poniznostju. Videći pak, da je grad na puno mista pxobijen i; da se mogaše lasno osvojiti, dade naredbu, da se svaka spravna nađu za činiti zorom juriš na Kroju. I budući zora zabílila, udariše Turci na grad s ve ćom puno snagom, srditostju i pripravom nego prvi put. Ali se takó Kastriotića vojnici braniše, da nije moguće kazati ni virovati. Vi deći paše toliko mnoštvo mrtvi tilesa oko grada ležati i sve zidove od grada krvju oblivene, zavikaše plačući i govoreći: »Česťiti care, imaj milosrđe na nesrićnu vojsku tvoju, koja nemilo gine brez ni kakve koristi!« Murat budući svojizim očima vidio, da nije moguće Kroju osvojiti, zapovidi svojizim, da se juriša prođu, pak srdit puno i ožalošćen povrati se na poje.


271

Kastriotić udari na Turke treći put. Srce vitežko Jurino ne mogaše se smiriti ni Turke toliko vrimena pod Krojom gledati, zato dakle odluči opet udariti na ne- ob noć. I videći svoje vrime, razdili ono malo vojske na troje: dio jedan dade Tanusiji, drugi Musi, a treći ostavi za sebe istoga pak - dade naredbu, da se prija zore čini juriš sa tri strane. I takoi budući učinili, mnoge turske odsikoše glave, čadorove sažegoše, barjake, oružje i odoru niovu doniše. Poznajući Murat, da se na silu učiniti ne može ništa, poče opet napastovati kneza Vrananina, da mu grad pridade, a on da će ńega učiniti velikim vezirom, ma se ne okoristi ništa, jer primi od kneza oštre odgovore kakono i prvi put. Murat smeten od velike misli ne zna, na koju će stranu okrenuti. Zove Murat prida se gospodu ter počě od ńih pitat svit, što se ima činiti: oli vojsku dignuti izpod Kroje oli još pod nom stati. Jedni mu rekoše, da se za puno vrimena drži grad obsidnut, dokiem građani od glada ne skončaju. Ovi svit odbaci Murat noseći razloge, da Turci nisu vrsni podnositi žestinu od zime, koja se je jurve približala, i da Skenderbeg po snigu, daždu i ledu Turke lašne može loviti nego p o lipu vrimenu. Drugi mu rekoše, da se sa svom voj skom ide tirati Skenderbeg i robiti sva Arbanija. Ali ni ovi svit ne Ы od ńega primjen, noseći razlog, da je lašne sve zviri planinske pofatati i iz gustih dubrava istirati nego Skenderbega iz planina arbanaški. Treći mu rekoše, da se posaje jedna mudra glava к Skenderbegu, koji bi ga s razložim prignuo i pristrašio, da se podloži pod arač, ter ako; bi se podložio pod rečeni arač, mogli bismo se' s kojimgod poštenem vratiti u našu zem|ut. Ovi nauk bi pofa]en i [n4]zagr}en od Murata. I tako bi | poslan jedan najmudriji gospodičić, imenom Isup-paša, koji puno mudro besidi, ali ništa ne opravi, nego se neveseo povrati natrag. Isup dođe к Muratu neveseo. Budući se Isup povratio od Skenderbega, izađoše sva gospoda prania nemu želeći čuti i razumiti, što biše opravio. Ma kada Mu ratu kaza odgovor Jurin, nego'vu sloboštinu i vojnika negovi odluku, svi ostaše ožalošćeni, á Murat zanimi, pák budući na ńega naskočila


jedna jaka febra oliti naški ogań, baci ga u posteju, i poznavši, da se je iiegova smrt približala, dozyä prida se vezira velikoga, muftiju i ostalu gospodu poglavitiju ter jim učini dugo govorene, kako posli nego osvoji po svita, bi usilován pod Krojom ukopati svu slavu svoju. Posli toga istini priporuči sina svoga, da ga za cara posli smrti negove učine, virni mu budu i Да ga zdrava u Jedrenu povrate. Okrenu se dakle к sinu Memedu ter ga poče zaklínati, da osveti smrt oca svoga, koja bi uzrokovana od Krojana i niova bana Skenderbega: »I ako me ne osvetiš,« reče Murat, »proklet, bio od mene i od moga sveca Muhameda.« Najpo-sli davši proklestvo- Kroji i Kastriotiču dill se s ovoga svita pod krilo Muhamedovo treči dan, posli nego se razboli. Ma drugi pisaoci rekoše, da su ga bolesna ponili u Jedrenu oliti Drinopoje, ter da je umro u svomu dvoru. Kako mu da mu, Kastriotić, što biše Isupu obetao, ono sjutradan izvrši udarivsi na Turke i mnogo niovi glava odsikavši, koga naglost^podnositi ne mogući, diliše se izpod Kroje, posli nego je biše pet miseci, ma s veliko-m niovorn štetom, jer ji doprati Jure do mejäsa sturski na ne udarajući i niove odsicajuči glave. [31.]. Slidi pisma oď Kroje. ter je safe krojskom kapetanu, *5 po imenu knezu Vrananinu.

Odkada su čari postanuÜ u Jedreni, gradu bijelomu, • nije veča vojska sakupjena na viteza bana Skenderbega, što sakupi Murat, care silni. 5 Kupio je godinu danäkä; kada li je sakupio biše, diže vojsku na Kroju bijelu. Koliko je Tiran poje ravno izpod Kroje grada bijeloga, svega su ga Turci pritisnuli i popeli bile čadorove. Kad li vojska počinula biše, silni Murat bilu kńigu pise

IO

U kńizi ga Murat pozdravjaše ter ovako knezu govoraše: »Lipa pozdrav mladu kapetanu 2 Vrananinu, od starine banu, ° koju šaje gospodar od svita, po imenu Murat Sulemane, britka sabja Boga velikoga i buzdohan sveca Muhameda. Vidio si, kneže Vrananine, 25 silnu vojsku pod Krojanom gradom: bi li lašne zvižde pribrojio nego vojsku cara čestitoga?


Ovo jesu svati vitezovi, lipi svati Memeda mojega, koji su se dovlem potrudili po Krojami, Tipotu divojku,

3°

Kada ga je care razumio, to je nemu i pomučno bilo, ali mu se ino ne mogaše, već gospodi tiho besiđaše:

kojuno sam davno zamirio, zamirio i prstenovao za mojega sinka*najdražega, 35 po imenu Memeda. mladoga.

»Evo Vrana kńigu odpisuje, 65 u kńizi se meni podruguje, da mi ne će pokloniti grada, dok je nemu na ramenu glava.

Vrananine, krojski kapetane, ol mi pridaj Kroju ponositu oli čekaj svate vitezove i pripravjaj gospodske darove: 4°

Al evo mu tvrdu viru dajem: ako mi ga ufatiti Bog da, 7° crne ću mu oči izvaditi, živa ću ga na mihe derati.

iz bostana rumene jabuke, ruse glave tvoji vitezova. Svi su moji svati ponositi, za druge ti ne haju darove.«

Vaja da mi rano uranimo ter na Kroju skladno udarimo; ко uhvati kneza Vrananina, 75 za pašu ću ńega •učiniti.«

Nemu kneže kńigu odpisuje, 45 u kńizi se starcu po drugu je: »Ne budali,, moj starce nevojni! Nije Kroja za Turke divojka,-

Još ne biše zora zabílila, zavikaše carevi telari:. »Na noge se, Turci vitezovi, da se iđe Kroja uzimati!«

jer od davna ima. gospodara, po imenu Kastriotić bana, 5° koji bi se prija poturčio, nego bi je tebi darovao.

Skočiše .se paše i veziri, od bedrice sabje povadiše; barjaktari razviše barjake, alaj-bezi podigoše vojsku

Odi к meni, kad je tebi drago, i svi tvoji svati vitezovi, lipe sam jim däre pripravio, 55 crna praha i teška olova.

ter na Kroju juriš učiniše, sa svi strana naglo udariše: s jedne strane Turci janičari, z druge strane baše i sejmeni.

• ' Pozdravja te Krojana gospoja, zaručnica Kastriotic bana, lipe ti je dare pripravila, britku sab Ju Jure gospodara.« 6 o

Jes' li, pobre, ikada vidio, kada snižak leti iz oblaka? Tako strile u grad dolićahu ter vojnikom rane zadavahu.


80

.90

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) A trese se drvje i kamene o k o Kroje, visoke planine, od t o p o v a , šibá i pušaka, od j a u k a raněni junaka.

95

Kada li je danak osvanuo, udariše turski tambalasi, svitle sabje paše povadiše, janičare na grad natiraše.

I2

:

N a d K r o j o m je sunce p o m r č a l o od crnoga p r a h a i olova, a zidovi k r v a v i bijahu IO sve od krvce carevi delija. °

Listve nose baše i sejmeni ter ji meću gradu uz bedene, ai se brane vitežki građani, listve lome, odsicaju glave.

Bila grada ne uzeše T u r c i , nego p o d nim mnogi izgiboše, o k o g r a d a n a snope iežahu ter M u r a t u jade z a d a v ä h u .

Ah, moj Bože, goleme žalosti! Teška ti se krvca prolivaše, I niz dolinu ona-tecijaše, 3 u Drinu se riku salivaše! I0

I

3|

ter pogubi ijadu Turaka.

Maleno je vrime postajalo, udri Jure iz gore zelene na čadore cara čestitoga, siče Turke, ni broja se ne zna.

Izpod Kroje to Murat gledaše, bradu guleć suze prolivaše; "° diže vojsku izpod bila grada pak ulize pod čadore bile.

Kada ga je Murat ugledao izpod Kroje, grada bijeloga, ovako je care besidio, di slušaju paše i veziri:

Za tri danka ni s kim ne govori, niti klana nit abdest uzimje. Kad je danak četvrti svanuo, IX5 zove Murat paše i vezire.

»Skenderbeže, goorska aramijo, vele ti si meni dodijao i j'unački glava odsikao, ali tvoje ne O'dsiče niko!

Ali e v o i gore žalosti! U d r i J u r e iz gore zelene na konike cara čestitoga

Srdito je ńima govorio: »Al ste došli Kroju osvojiti, al Murata cara ukopati na Tirani, poju širokomu?

5

Ali imaš końe bile vile al junake sive sokolove? t I l 6 ] A l je tvoje od mazije tilo, I2 ° ter ti sabfa naudit ne može?

Evo vami tvrdu viru dajem: âko sjutra Kroju ne uzmete, žive ću vas u tope mečati 1 s vami ću Kroju uzimati.«

4

*i

N a Agama često udarasmo i negovu vojsku isikosmo; bojak bismo s carem Kostadinoi i negovu zemju osvojismo.


Pobismo se s krajem Karamanom ter negovo carstvo osvojismo; bojak bismo s krajem Vladislavom l6 i rusu mu glavu odsikosmo. ° A sad ima puno godinica da vojujem i da bojak bijem, da bi s kime, ne bi ni žalio, već s ajdukom, od Krojana banom, koga nigda pridobit ne mögo ni na silu niti na privaru. I ovo su Jutě rane moje, koje nigda priboliti ne će. Što će reći kraji i cesari, što Г ostali bani i glavari ко pridobi silu Muratovu, ко Г isiče Turke janičare!

l6

5

l

7°

Posla na áeg Ali-pašu moga i s nim vojske čeťrjest ijadá, sve кошка, po izbor vojnika, 45 da pogube Skenderbega bana, ol pogube ol dovedu živa; , al nevirni Kastriotić bane svu isiče silnu vojsku moju nasrid Dibre, poja velikoga. l 8 ° Opět posla Fereš-pašu e moga i š nim vojske petnajest iJádá, ne bi li ga ob nóć pri v ario i rusu mu glavu odsikao. Al prokleti Skenderbeže bane iz potajni udari busija

l8

5

ter pogubi Fereš-pašu moga i negovu na privari vojsku. Pouzda se u Mustapu moga, da će dobit Skenderbega bana, I 9° ali zmija Kastriotić Jure razbi pašu, isiče mu vojsku. Za otsvetit moje vitezove, od Skendera bana isičene, skupi vojsku, pođo к Svetigradu, 195 da na silu ja osvojim Aega. Osvoji ga, ali na privari; a kada se natrag povratiśmo^, ter pribroji silnu- vojsku moju, al to nejma polovinu, vojske. 2 0 ° Ovo ima po godine daná da ja bijem Kroju sa svi strana; ne mogu je tužan osvojiti ni na silu niti na privaru. Već izgibe silna vojska moja zo5 pod Krojanom, on se ne bilio! I još me je bolest obrvala od starosti i težke žalosti. Pomozi me, svece Muhamede, koji si me do sad pomagaoi! 2 I ° Ako li me ti pomoći ne Ćeš, evo ti se kunem na ćitapu: razoriću visoke munare, a zidaću crkve 1 otäre; 'razkovaću srebrne ibrike, a kovaćuv krize i kaleže;

2I

5

276


pogubiću ogu velikoga, klańaću se papi latinskomu.« To izusti, a dušu izpusti pod Krojanom na poju ravnomu.

I poleti к svecu Muhamedu ter se Murat s ńime barabari: blizu sveca, pod vi v noge, side 22 ° lulu pijuć, na vatri se grijuc.

Slide događaji, koji se sgodiše posli smrti Muratove„ Kako Memed s vojskom dođe u Jedrenu, side na pristoju oca svoga Murata, i budući se u vojsci uzdigao i narestao, sva negova misao bi voje vati i Judsku prolivati" krv. Posli toga udari na Agama, cara od Peršije, ma bojeći se Skenderbega zapita u ńega mir s ugovorom, da mu arač plaća. Kastriotić,' razumivši oholo pitane Memedovo, ovako mu odgovori: »Ja nisam došao' u Arbaniju, da je pod arač podložim, nego da je od arača i turskoga progonstva-oslobodim, a tvoga mira niti želim, niti pitam.« Videći pak Kastriotić, da su svaka u pokoju i u veliku miru, otiđe u tursku zemju ter je porobi i dosta zla Turkom učini. i11?} Car Memed šaje na Kastriotića paša, imenom Amegu 1 , na. 1451. Pošlí nego se Memed povrati iz Peršije, zapovidi paši Amegi, da uzme vojske, koliko mu se vidi zadosta, i da ide pogubiti Skenderbega, koji se s malo vojske nahođaše na mejašu turskomu. Amega, primivši zapovid Memedovu, otiđe samo- dvanajest ijada konika, naći Kastriotića, koji znadući za negove pute i odluku do čeka ga u jednoj^ dolini samo pět ijädä Arbanasa, na nega iz busije udari, sedam ijadä glava, odsiče, po svidožbi Barlecija, i ufati živa Amegu pašu negov sinovac, imenom Amega. Podiže se Dibran-paša protiva Skenderbegu. Kada car razumi, što se od Amege 2 dogodi, puno se ožalosti , i rasrdi. Naođaše se u negovu dvoru jedan snažan, srican vojnik i gospodičić, po imenu Dibr.an, i ovi se pojunači, da će udariti na Skenderbega s on'liko konika, koliko ji biše Amega 3 poveo, ter da će ga lasno pridobiti. Ma znadući Memed snagu Kastriotića, reče 1 2 3

Amexu. Amexe. Amexa.


277

Dibranu, da uzme najmane dva jest ijadä komkä; ali Dibran uzdajuči se u svoju slobodštinu povede samo petnajest ijádá junaka, za koje budući Jure razumio, izađe ga susristi izvan mej asa svoji samo sedam ijada. konika; koga budući našao na jednomu poju lipu i podobnu za pobit se s ńime, dođe blizu ńega ter počě činiti razredbu, kako će na ńega udariti. Dibran, ugledavši ga s malo vojske, veoma se obeseli ter ovako reče: »Sada vidim, da ga srića .ostavja i da je zaslip'Jen, došavši s malo vojske na tuđa vrata i u tuđu zemju za izgubit glavu.« — Kastriotić razredivŠi svaka, koja se pristojahu negovu zanatu, udari na Turke, ma nađe toliku jakost u końicim turskim, da se i on začudi i zamisli. Ali znadući, da u glavarom stoji srića i nesrića sve vojske, namisli pogubiti Dibrana i za tu svrhu prolićaše kroz vojsku tursku, di bi ugledao Dibran-pašu, za moći mu ođsići glavu. I evo* ti običajna srića Jurina pristupi: nađe Dibrana nevojnoga, udari ga s kop jem, baci ga na zemju i odsiče mu glavu, Turci, kada vidiše, da je niov glavar poginuo, smućeni i pristraseni počeše bižati natrag, ma š niovom velikom štetom, jer ji potiraše Arbanasi ter četiri ijade glava odsikoše, ä malo ji mane bi ufaćeno živi. [32.] Slídí pisma od rečeni paša i mejdana. Kńigu piše moimče sveznadare iz Jedrene, grada bijeloga, ter je ša]e Skenderbegu banu, Arbanije ravne gospodaru:

Ter evo je vojsku sakupio, sve konika, dvanajest ijädä; prid ńima je Amega 1 viteže, silni junak od Macedonije,

kojino se od davna zariče, »Žao mi je, Skenderbeže bane, 5 [118] da će odsić rusu glavu tvoju da ćeš ludo izgubiti glavu, i tvojega Muse đenerala, šetajuć se z banicom gospojom kojino je arbanaska fála.« po mejašu cara čestitoga. Jeda činiš, na glasu viteže, da ne znade Memed, care silni, kud se šetaš i vino izpijáš? Znade, bane, vira ti je moja! 1

Amexa.

IO

Kad je Jure glase razumio, malenu je vojsku sakupio, 'pet ijada mladi Arbanasa, pák otiđe priko Dibre ravne

278


Kad je dosa ná Modriš planinu, 25 s planine je Turke ugledao. Sade s vojskom pod Modriš planinu ter ulize u gustu dubravu. Oko druma namišća busije, sve najboje pisce i "кошке: 3° s jedne strane Musu đenerala, z drugě strane Amegu 1 sinovca. Malo yrime. postajalo biše, al to jezde carevi tonici pivajući i popivajući i veselo końe igrajući. Ü dubravu gustu ulizoše, na busiju Turci nagaziše. Udri Jure iz gorě zelene ter razgoni careve delije:

4°

45

ÍCa^âzum^Me^med, care silni, 1

A-mexu. Amexa.

»Di si sada, svece Muharnede? Ali ne znaš al ne haješ za na.s? Ali piješ u mejáni vino s mojim babom Murat Sulemanom? Ali si se, jadan, zabavio Jubeć mlade Turkińe divojke? Ali te je zabolila glava, ter ne moreš pomoći ni sebe? Ali su ti Turci omrznuli ^5 i latinska vira omilila? Kamo tvoja sabja okovana, ter ne sičeš Skenderbega bana?

Namiri se junak na junaka, na viteza, svoga imeńaka, 5° mlad Amega2 na pašu Amegu, 1 ter ga fata. i za ń blago pitá.

2

55

35

s jedne strane Skenderbeže bane, z drugě strane Musa kapetane, s treće strane kneže Vrananine, a s četvrte Amega 2 vojvoda. Sedam i Jad' glává odsikoše, a ostali jedva utekoše; mlada pašu ufatiše živa, ufati ga Amega 2 vojvoda.

i negovu vojsku isikao, vice care iza svega glasa:

Probudi se, svece Muharnede, ter osveti i sebe i mene, 7C jer u dvoru ne imam. junaka, koji bi me osvetio lipo.« — To je čuo Dibran kapetane, Memedu je tiho besidio: »Utiši se, moj čestiti care! 75 Ja ću tebe osvetiti lipo. Daj mi vojske dvanajest ijádá, sve konika po izbor delija, doniću ti glavu Skenderovu, 8c dovešću ti negovu Jubovcu.« Veli nemiu care gospodare: »Ako misliš, moj sivi sokole, pogubiti bana Skenderbega, uzmi vojske dvadeset ijádá,


jer ti ne znaš, što su Arbanasi 85 ni Skenderbeg, arbanaški bane: udariće jedan na stotinu, a Skenderbeg oče na ijadu.« .

Ali mu je loša srića bila: susrite ga odv Kroj ana bane, na ńega je juriš učinio, rusu mu je glavu odsikao.

Za to paša haje i ne haje, već podiže svoje vitezove, u sve vojske petnajest ijádá, pák otiđe niz to poje ravno.

Kad vidiše carevi konici, da je Dibran-paša poginuo^ pobigoše glavom brez obzira, a za ńima Arbanasi mladi.

.9°

Tiraše ji do Jedrene grada, sikose ji od podne do mraka. Dibran-paša, kamo tvoja fala, kamo li ti Sikenderova glava!

Car Memed po kriposti izdaje namisli pogubiti Skenderbega na 1454. Ne mogući Memed na silu dobiti Kastriotića, odluči s privaram običajnim dobiti ga i osvetiti se. Znadući dakle, da je Mojsija oliti Musa najboji vitez prid vojskom Kastriotića, u koga se uzdáše {119] ne majne nego ú sebe istoga, pisa mu jednu kńigu punu pofale i uz nesena rad negova vitežkoga vojevana, službe i virriosti, koju svomu banu činaše, á s malim poznaném od istoga. Posli te lažjive pofale poče ga moliti, da dođe na negovu službu, obećavši mu blago, i gospodstvo veliko, još suviše krajestvo od sve' Arbanije, ako po koji način bude vrstan pogubiti svoga bana Juru. Musi iz početka taká izdaja činaše se puno sramotna i mučna, ma budući napastovan od iziprazne slave i zaslipjen od mnoštva jaspri, koje se uzdáše imati, prignu se i-zpuniti ono, što mu Memed pisao biše. A najveći uzrok od negova oižana bi razbijene vojske Kastriotića pod Arbanaškim Biogradom, pod kojim mak> prija bi posičeno' pet ijada Jurini vojnika, ü komu boju pogiboše Jurini netjaci, sinovci, mnoga gospoda, i vrsni bani od Arbanije, á najveće Talijanci. Došavši dakle Musa ú Carigrad, bi od Memeda lipo primjen i darovan, á on od ńega zapita dvajest i pet ijada vojske, kako Sagredo kaže, s kojom se podiže poći u Arbaniju ná Skenderbega, obećavši se caru, da će ga pozvati na mejdan.

95

IO

°


Ulize dakle Musa u Arbaniju na 1454 febr ara na 25 i stade s vojskom na poju Dibrenskomu. Ali ne spavaše ni Kastriotić, nego skupi dvanajest ijádá Arbanasa ter ji povede na rečeno poje, na komu našavši Turke, dođe blizu ńih ter poče činiti razredbu za udariti na ńe. Cinaše Musa, da mu Jure ne će smiti na mejdan izaći, i zato se pofali ne samo- prid carom, negO' li jošter i prid svom turskom vojskom, da će ga pozvati na-mejdan, i za tu svrhu dozva prida se jednoga slobodna Turčina, ter mu naredi, da otiđe reći Kastriotiću, neka se pripravi izaći Musi na mejdan. Ma se nađe jedan Turčin puno snažan, slobodan i od Mu.se pametniji, koji mu ovako govoriti poče: »Nije podobno ni.-po načinu od vojevana dobro, da se glavari osobito udare, jer u ńima stoji zlo i dobro, srića vojske i nesrića. Vajalo1 bi dakle, da se dva mana okušaju, pák po niovu junaštvu vidilo bi se, čija srića, čija li nesrića imä slíditi. I ako se niko ne nađe, evo' sam ja koji ću zazvat jednoga od vojske Jurine.« — Turčin, koji ova. govoraše, zvaše se Atmaga, ovomu budući dopušćeno, što pitaše, izađe na mejdan ter poče zvati jednoga od vojske Kastriotića.

Zakarija Gropa ide na mejdan Turčinu Atmagi. Puno ji se nađe, koji bi na mejdan izašli Atmagi, ma budući se najpri metnuo na kona Gropa Zakarija, plemić i vitez od Arbanije, ostali se uztegoše, a on se dili's velikom hitrostju suproć reče nomu mejdangiji,1 ter posli nego se barabariše, po običaju od mejdangijä,2 zaigraše koáe i udariše se s kopjim, ma jedan drugomu rane ne zadade, jer kopja u štite udariše. Ma budući koń o kona snažno udario, obadva na zemju padoše; ali toliko jedan koliko drugi hitro se digoše na noge ter se počeše sab}am sići, i budući se jednomu i drugomu sabje izlomik, ufatiše se po ruke ter se počeše hrvati. Ma posli puno vrimena niova hrvana Zakarija baci na zemju Turčina, odkla mu glavu i donese je u svoju vojsku s velikim vesejem^ Arbanasa. Musa Arbanasin, pun sržbe i žalosti za Turčinom Atmagom, skoči se na kona, izađe na ono isto misto, gdi biše prvi mejdan, ter zavika iza svega glasa: »Skenderbeže, odi na mejdan, Musa te po~ 1 2

mejdanciji. Mejdanciä.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.).

281

2o]ziv}'e!« Sva Jurijna vojska osta izvan sebe promišjajući slobod Muse izdajnika i veliko zlo, koje se mogaše dogoditi, ako* niov ban pogine. Jure iz početka ne odgovaraše Musi ništa, nego* stase zamišjen, ne zaradi straha, nego zaradi velike [ubavi, koju Musi nosaše, i zloće istoga Muse, koji Juri smrt žejaše. Ma najposli, budući usilován, napastovan i opsovan od svoga podložnika, uzavri u nemu- krv, skoči na kona, nadmače kalpak nad oči, škrinu zubim, izkrvavi oči ter kano sokó к Musi poleti, koji videći ga srdita i puno strahovita okrenu pleća i pobiže sramotan u vojsku tursku. Slidi boj ópéeni. Musa, za pokriti svoju sramotu, ne kti drugo čekati, nego davši zlameńe od boja udari na Skenderbega, koji poznajući, da Musa drugo ne želi ni ište nego glavu negovu, puno* ga se pazaše i bojaše. S obi strane mnogi gińahu, ma puno veće Turaka. Iz po četka Turci se ukazaše vele snažni i strahoviti protiva Arbanasom, ali malo po malo počeše slobod gubiti i natrag uzmicati. Musa kano jedna rmma prolićaše tamo amo kroz vojsku tursku ter strašive slobođaše, a bižeće natrag uzbijaše, i tako za mnogo vrimena znati se ne može svrha od ovoga žestokoga boju. Videći dakle Kastriotić jakost tursku i poznajući junaštvo Musino skupi svu snágu, s kojom se još nikada služio ne biše, ter nasrnu snažno na Turke, umiša se među ńe, a ńega gledajući svi ostali, koga naglost Turci podnositi ne mogući, svi pobigoše izvan silnoga Muse," koji se s nikoliko ijadá Turaka biše zapeo, ter se za puno vrimena brani. Ma budući mu sva vojska izginula, s malo Turaka uteče i pobiž,e к Carigradu. Po svidožbi Barlecija i Giammarie Brešanina Musa ne bise mani junak od Skenderbega, i da je imao sobom junaka virni i slobodni dvi tri ifade, kakvi su Arbanasi, moglo bi se dogoditi, da bi Sken derbega dobio. Kako- mu da mu, Jure dobi, a Turaka oko dvajest ijadá o'sta mrtvi na poju Dibrenskom. Dođe Musa smućen u Carigrad. Samo četiri ijade Turaka izrańeni, krvavi, porušeni i po tamnili od straha, duga puta, gladä, golotińe i svake potribe, dođe Musa u Carigrad. Carigradam gledajući ono malo vojske nagrdene i porušene jednoskupno na jadnoga Musu zavikaše psujući ga muško

28i

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVlNŠKČGA (1759.)

i žensko, a car Memed za najveće, koji mu biše namislk> odsići glavu. I to bi mu se zgodilo, da ga ne obraniše Turci, koji š ńime bihu došli, ukazujući caru negovo veliko junaštvo i da se nije, mogao naći na svitu čovik, koji bi se poidnio tako' vitežki, kako< se je Musa podnio. Sa svim tim car ga iztira iz dvora svoga, i tako bi od svega grada zlo gledan, opsovan i nepošten držan. Nahodeći se nesrićni Musa u takonra nemilu stanu, odluči bižati u Arbaniju i prositi milosrđe od svoga bana. Našavši pak lipu prigodu uteče i dođe u svoju zemju, s jednim singirom 1 na vratu ulize prid Skenderbega,. pade po nogam negovim ter kao druga Mandalina росе negove noge suzam oblivati. Sva vojska, koja to gledaše, poče suze prolivati gledajući svoga polubjenoga đenerala toliko pokorna i žalosna, a najveće proplaka milostivi Skenderbeg, koji iga zagrli, pojubi i utiši kaikono' otac sina izgu|blenoga* i iznova našastoga. Povrati mu đeneralstvo', sve što bi negovo od starine, i zapovidi svakomu pod izgub|eńe glave, da ga tizim nejma niko pokoriti ni za ńime zlo reći.. [33-] Slidi pisma od ovoga strašnoga boja. Kńigu piše Otmanović' care, po imenu Memed Sulemane, ter* je šaje Musi kapetanu, Skenderbega bana deneralu: »Kažu meni, Musa kapetane, 5 da takoga ne ima junaka u Turčina ni u kaurina. Ali ti je zaludu junaštvo, zašto dvoriš slipa gospodara, koji ne zna za junaštvo tvoje. IO Da ti dvoriš cara čestitoga, odavna bi bio za vezira. Odi к meni, Musa kapetane, evo tebi tvrdu viru dajem: 1

Jincirom.

daću tebi blago nebrojeno i pašaluk od Macedonije. Ako li mi ti pogubiš bana Skenderbega, tvoga gospodara, daću tebi krunu pozlaćenu od lijepe zemje Arbanije.«

x

£

2

°

Kad je Musa kńigu proučio, privari se, ujide ga zmija, ter ostavi Juru gospodara, ode dvořit Otmanović cara. Kada dođe caru čestitomu, lipo ga je care pričekao, uza se je Musu postavio, da mu služe paše i veziri.

2

*


Pofáli se Musa kapetane: »Vira moja, moj čestiti care, 3° kako zgledam bana Skenderbega, pozvaću ga na mejdan junaški. Odsiću mu glavu na mejdanu, osvojiću ravnu Arbaniju. Već te molim, moj čestiti care, 3 5 da mi dadeš silnu vojsku tvoju.« Što zapita Musa što zapita, to mu dva jest i šest ijádá izabrani po izbor

kapetane, care daje: konika, vojnika.

4°

Diže vojsku cara čestitoga priko ravne zemje Romanije. Kad je doša u zemju Jurinu, na Dibri je tabor učinio. Maleno je vrime postajalo, 45 al to ide Skenderbeže bane i š ńim vojske dvanajest ijada Arbanasa, po izbor konika. Stade vojska Arbanasa bana blizu turske nasrid poja ravna; 5° ali prija neg se udariš« dvi ogńene nasrid poja vojske, viče junak iz vojske careve, po imenu Atmaga delija:. »Je li koga porodila majka, 55 da m' izađe na mejdan junaš'ki?« T o je čuo Gropa Zakarija, knez i vitez, junak od starine: 1

Mejdancije.

283

6n ne može srcu odoliti, već se skače na kona viteza.

6o

-

Udari ga čizmam i mamuzam i položi kop je od mej dan a, kubašliju nad oči nadmiče. ter poleti kano sokó siviA ^ Suproć Áemu Atmaga delija, udriše se, kako se sritoše: jedan drugom rane ne zadaje, jer u štite kopja udariše. Al evo ti goleme žalosti:, oba kona zemji pokleknuše od velike snage i itrosti, mejdangije1 na zemju baciše.

6

5

7Q

Al se skaču na noge junaške ter se svitlim sabjam udariše; a kada se sab Je iz lo mise, 75; po bile se ufatiše ruke-. Evo, brate, i gore žalosti! Jedan drugom dohrvat ne može;na usta jim bila pina skače, 8a al Turčinu bila i krvava. Hrvaše se od jutra do podne; kada li je po podnevu bilo, kleknu Turčin na zemjicu crnu ter izgubi rusu glavu svoju. Pogubi ga Gropa Zakarija, Arbanasin, silni mejdangija: odnese mu glavu i odoru, prikaza je Skenderbegu banu,

8

Я

284


a ó n nemu krilo pozlaćeno i na krilu dva draga k a m e n a ; f I22 1 još m u daje od zlata kolajnu, kojano je u Mleci k o v a n a .

9°

ter pobiže u vojsku carevu, osramoti cara čestitoga, strah, zadade svoj vojsci carevoj. Tužan Musa, kamo tvoja fala? l2

ter izlazi nasrid poja ravna.

Al evo ti boja žestokoga! Udriše se dvi vojske ogńene nasrid Dihre, poja širokoga, ter se biju prahom i olovom.

Pak zavika iza svega glasa ter dozivje Skenderbega bana. Kako viče Musa kapetane, Razližu se brda i doline: i°°

T u se biše tri debela sata, l s obi strane mnogi izgiboše; 3° još se ne zna, čiji mejdan biše, ali turski ali arbanaški.

»Skenderbeže, od Kroj äna bane, ako si ti vitez od poštena, izađi mi na mejdan junaški, zove tebe Musa kapetane.«

To je Juri i pomučno- bilo, zubim škrinu, a povadi ćordu; r na tursku je vojsku udario, 3* a za ńime ostali koníci.

K a d li vidi Musa k a p e t a n e , da je á e m u vitez poginuo, on se skače na kona golema 95

Muči bane, ne govori ništa, već se misli i u zemju gleda: al ne muči Arbanasin Musa, već ga psuje i ženom nazivje. Kada ga je bane razumio, na ino se nemu ne mogaše, ' već poside dobra kona "Svoga, po imenu Šarca velikoga.

I0

5

I1Q

5

Leti Jure kroz vojsku carevu kano vuče kroz bijele ovce, krvave mu ruke do ramena, Šarcu końu griva do strimena.. 14° Sikuć jadne careve delije nasrid Dibre, poja velikoga, prisicáše копе i кошке, još i one mlade oklopnike.

Vučju kapu nad oči nadmiče, bije kona srebrnim manrazam I][ i položi kop je od mejdäna 5 ter poleti kano lastavica.

rsiega Turci podnit ne mogahu, natrag bila pleća okrećahu. Pobigoše uz to poje ravno, a za ńima Arbanasi mladi.

Iz zuba mu vatra posipaše, iz očiju muna udaraše. Kada ga je Musa ugledao, pristraši se, žalosna mu majka,

Sikoše ji do mrkloga mraka, г dvajěst i}aď odsikoše glava, 5° seli Musa os ta na mejdanu z dvi ijade mladi janičára

I2

°

I45


ter se brani od jutra do mraka. Ali mu je loša srića bila: Х umisäse Skenderbeže bane И među Turke janičare mlade ( ter ji koje kano jarke male. Al uteče Musa kapetane: ne bi ni ön junak utekao, veće ga je dobar koń odnio. l 6 ° Biži Musa od grada do grada, dođe plačuć caru čestitomu i s Aim vojske četiri i]ade: malo, brate, i to izrańenol6 Kada ga je care ugledao, 5 srdito je Musi besidio: »Bre, dišeri, đidi đaurine, kamo vojska Otmanović cara?

Kamo moje paše i kadije? Kamo li mi age i spaije? 4° Di je mejdan, di je tvoja fala? Di je bana Skenderbega glava? Zovite mi crnog Arapina Ibraima, mojega gelata, da pogubi jednog aranzádu, koji mi je ogulio bradu.« Vele nemu Turci jańieari: »Nemoj, care, mili gospodare, jer je "junak Arbanasin Musa ka i vitez Skenderbeže bane.

Sad promisli, care gospodare, je li pravo pogubiti Musu!« Kada ji je care razumio, prosti život Musi kapetanu, x9° al ga tirä iz dvora biloga, neka umre od glad' i od žeđe. Mislio se Arbanasin Musa, kuda li će, na koju li stranu: [123] »Da bi biža к caru tatarskomu, x95 pridaće me caru nevirnomu. Da bi. biža kraju ungarskomu, Ungarci su Ju'di ponositi, ne će niko ni gledati na me, kolik'da sam roda horjatskoga. 2°° Da pobignem duždu mletačkomu, skoro se je s Jurom pobratio, psovače me i žene i dica ter će reći, da sam izdajica. . Sada znadem, što ću. učiniti: 2°S vrću težak singir na grjoce i otiću к moniu gospodaru Skenderbegu, od Krojana banu.

J

75

l8

°

Al junaci nisu tvoji Turci nit su mrki iz gorice vuci, zašto bila pleća okrenuše ter us pole ravno pobigoše. Sam ostade Musa na mejdanu z dvi ijade tvoji janičara.

285

l8

5

U ńega je srce milostivo, milostivo i Boga bojeće, meni će se Jure smilovati, i, opet ću š ńime vojevati.« Sto je reka, to je učinio: na grlo je singir postavio ter pobiže к Juri gospodaru, a zafali Otmanović caru.

2I

2I

°

*

Pada Musa na noge Jurine ter ji gorkim suzam poli vaše; svu je vojsku na plac okrenuo, 22 a najveće bana Skenderbega. °

286


Diže Musu za bijelu ruku, suze tare, š ńime se celivä, Musu tiši, za zdravje ga pitá, a ne kori, kuda se je skita. Povrati mu sela i varaše, ravna poja, zelene livaele, deneralstvo, koje imadiše, prija nego utekao biše-

Još je Jure tijo govorio: 2 »Ko bi moga Musu prikorio 3° prid junacim i prid vitezovim, mojom sabjom odsiću mu glavu.« 22

5

Posli Musa boli junak biše, Barkcio i Sagredo piše: ijadu je glava odsikao i sramotu svoju os vitlao.

2

35

Sinovac Jurin, Amega imenom, pobiže u Carigrad za imati krajestvo od Arbanije na 1456= Ne mogaše car Memed imati mira ob dan ni ob noc misleći, . kako bi se Kastriotiću osvetio, koji mu na toliko mistä vojsku Isiče i mnogo zla učini. Znadući dakle, da Amega, sinovac Jurin, biše polep an na krajevane, pisa mu kńigu punu pozdravi, slatki besidä i lažjiva obećana, da će ga učiniti krajem od Arbanije i svega Epira, ako ostavi svoga strica i dođe na službu negovu. Amega, budući još od davna započeo u. svojoj pameti svoga strica poraziti i negovu ugrabiti banovinu, lasno se prignu za učiniti na voiJu Memedovu. I našavši lipu prigodu pobiže u Carigrad s že nom, dicóm i svom familijom. Car Memed lipo ga zagrli i pofáli dilo izdajno, koje biše učinio'. Posli pak nikoliko' vrimena dade mu pedeset ijäda konika i prid ńima pašu Isaka, vrsna i mudra kapetana, komu dade naredbu, da svu osvoji Arbaniju ter učini za kraja Amegu, sinovca Jure Kastriotića. Skenderbeg, kada razumi žalosne glase od svoga nevirnoga sinovca, ostade izvan sebe, a sva Arbanija puno smućena, ožalošćena i pristrašena, navlastito kada razumi, s kolikom vojskom idaše u Arbaniju. Ma Skenderbeg, za ne poplašiti puka, ukaza se veseo pak poče na sve strane kupiti vojsku i sakupi junaka, po svidožbi Sagredovoj, četernajest ijäda, s_ kojim se dili za susritnut svoga sinovca. Ali znadući, da protiva tolikomu mnoštvu nije se vrstan cprki, ište načine, kako* bi ga s> privarom dobk>, I poznajući dobro, da Amega biše vojnik puno mudar i da za sve arbanaške klance, busije, záside i pri vare znadiše, reče vojnikom, da je potribito nove načine od vojevana i privare naći: »S kojim se do sada nismo služili nigda3 a način novi biće ovi: kada ugledamo vojsku tursku,

"' .


287

ukazaćemo se pristrašeni od mnoštva Turaka pak ćemo okrenuvši [124] plejca bižati natrag к moru prineipovu; ma toliko daleko imamo bižati, da se ne mogu domisliti ni sumjiti о kakvoj privari oli zasidi. Onda Turci čineći, da su dobitnici, brez nikakva straha rasedlaće koiie, počeće jisti, piti, igrati i spavati; a mi, kada se noć ufati, otićemo pojem naokolo, ulišćemo iza nih u planinu, udrićemo zorom na ne, i svi će biti naši.« Ova Jure reče glavarom najvirnijim, u koje se uzdaše, i kako je rekao-, tako' je učinkx ugle davši Turke pobiže niz poje к moru duždevu, koga Amega 1 gledajućf veoma se obeseli, čineći da je pobigao od straha i da se je utekao gospodi mletačkoj za saranit život. I tako se'Turci razpustiše po poju igrajući, jidući i pijući brez nikakve straže ni straha. Videći Skenderbeg vrime svoje dili se ob noć s vojskom, provede je naokolo poja. i planina i ulize zäd u planinu, pod ko jom se bihu Turci utaborili, s koje planine sve čujahu i gledahu, što Turci govore i čine, ne buduć daleko1 od istih Turaka. Čuše, kako Turci napijahu novomu kraju od Arbanije govoreći: »Neka žive u vike Amegá, 1 kraj arbanaski!« Ovä i mnoga druga áemu Turci govorahu, a siromaha Skenderbega pogrđivahu na negove uši; ali imade veliko ustrpjeńe, dok nade svoje vrime za pokárati tursku oholost i Ameginu 2 nevirnost. Skenderbeg udari na Turke. Budući se približalo vrime podobno za učinit ono, što biše namislio, Skenderbeg sade polagano sa svom vojskom s planine, dade naredbu, da po ijadu vojnika ulize u svaku dolinu, koje se naho'đahu о1ш vojske turske, ter da sa svih strana zatrube u trubje, neka se veće poplaše Turci. I kako biše naredio, onako vojnici obslužiše: u jedan čas sa sve četiri strane zatrubivši, zavikavši i udarivši na nesrićne Turke, koji čineći, da je sva Arbanija, Bosna i Dalmacija na ńe udarila, tako se pristrašiše i smetoše, da ne umihu koně sedlat, sabje ni puške u ruke uzeti. Paša-, i Amega 1 , koliko bi moguće, nastojaše za metnuti vojsku u red i tvrđav, ali ne bi nipošto' moguće vojsku pristrašenu u red metnuti, jer Arba nasi naglo udarivši počeše ji brez broja na sve strane sići i kopjim probadati, navlastito denera Musa, koji za oprati svoju sramotu 1 2

Amexa. Amexinu.


od izdaje i nevirnosti tri stotine glava ta dan odslče, po svidožbi Barlecija i Sagreda. Amega 1 nesrićni videći, da svak biži, pobiže i on, ma zaludu, jer se о tište za nim Gr op a Zakarija, ufati ga živa, dovede prid Skenderbega, koji mu ovako govoriti poče: »Koje si zlo od mene primio, moj' sinko neharni? Šta ti mankaše u Arbaniji, ter mene ostavi, а к momu neprijateju pobiže? Pokaži der tu krunu, koju ti je Memed sakovao; postavi je na glavu, da vidimo, je li ti pristalo!« Amega 1 od velika stida i straha biše vas potamnio, po žutio i zanimio; drugo ne znadiše izvan plakat, uzdisat i suze prolivat, koga gledajući Arbanasi svezana s mnogom gospodom turskom, počeše i oni gorko plakati, a ńih gledajuć Skenderbeg zaplaka i on isti,. oprosti mu ruke i povede ga s poštenem kući svojoj i posla ga kraju od Napuje, da brez prikora svoji Arbanasa može pošteno život svršit u zemji tuđoj. Ostade mrtvi Turaka trideset ijadá, kako oće Barlecio, oli dvadeset ijadá, kako drugi pišu. Bi ufaćeno' mnogo sužáná, među kojim ss nahođahu gospoda mnoga, koje Skenderbeg povede u sužanstvo i za ńe primi puno ijadá секта, koje sve vojsci ra'zdili. Ostade također na poju sve tursko oružje, čadorovi, alaj-barjaci, jaspre, zaira i sve ostalo, što bihu sobom đonili za okrunit novoga kraja, i to sve vojsci podili.

>li

[125]

pisma

ovoga događaja.

Još ne biše istekla danica ni Vlašići goru nadjitili, rano rani Memed, care silni, rano rani, bilu kńigu piše

da je ravna zemja Arbanija po zakonu tvoja banovina? J Tebi je je babo ostavio, 5sin stariji kraja Ivaniša.

ter je šaje knezu i vitezu od lijepe zemje Arbanije, po imenu Amegi2 vojvodi, a sinovcu bana od Krojana.

Odi к meni, moj sivi sokole, da ti pridam tvoju banovinu, koju ti je striko ugrabio na privari, da ga bor ubio!«

Ü kńizi ga care pozdravjaše, još ovako nemu govoraše: '' IO 1 »A ne znaš li, Amega viteže, od starine plemiću i kneže,

Kad Amegi 2 bila kńiga dođe, kńigu štije, od mila se smije, samur-kalpak к vedru nebu baca, sam se sobom junak razgovara:

1 2

Атеха. Amexi.


»Zafajuj-em Bogu velikomu 25 i mojemu caru čestitomu, kad dočeka ovoga veseja # ter imado, što od davna že{áh.« I pobiže g bilu Carigradu, sobom vodi dku i Jubovcu. Lipo ga je care , dočekao, zlatnu mu je krunu sakovao.

3°

Postavi J€ na glavu negovu, učini ga kra|em od Epira, daje nemu silnu vojsku ^voju, 35 sve konika pedeset ijádá i prid ńima Isak-pašu svoga, ter je nemu care besi dio: »Kad osvojiš ravnu Arbaniju, okrunićeš za kraja Amegu. 1 « 40 Kad je Isak cara razumio, diže vojsku к ravnoj Arbaniji. Maleno je vrime postajalo, viknu vila s Modriše planine: »Kupi vojsku, arbanaški bane! 45 Eto na te silna turska vojska, < prid ńome je drago- dite tvoje, desno krilo, Amega 2 vojvoda, koji ište rusu glavu tvoju i sva ravnu zemju Arbaniju. 5° Ima vojske pedeset ifädä, vládá š ńome Isak kapetane.« Kad je bane vilu razumio; od žalosti biše zanimio;

289

al se áemu ino ne mogaše, veće kupi po Epiru vojsku. Biše bane skupio vojnika četrnajest ijádá konika pak je ńima bans besidio: »Poslušajte, moji vitezovi!

6o

Koji meni nauke davaše i náčine lipe naođaše, kako ćemo Turke dobivati, iz busija na ne udarati, evo me je sada odbignuO' i к Memedu caru pribignuo1; ište, bratjo, rusu glavu moju i svu ravnu zemju Arbaniju.

6

5

Amega2 je mudra arąnzada, mučno ćemo pridobiti ńega, 7° jere znade za konake naše i busije po gori zelenoj. Mudro vajá mudra pri variti i s načinom Š ńime bojak biti. Evo nauk starca Skenderbega, 75 sad je vrime, da ga kažem svega: Kada tursku vojsku ugledamo, bižaćemo к moru principovu podaleko priko Arbanije, 8o otićemo к Skadru bijelomu. Pomisliće Amega 2 vojvoda: ,Pristraši se Skenderbeže bane i pobiže к moru principovu, da ga • brane vlastela mletačka-'

1

Amexu. Amexa. Stari pisci hrvatski. "XXVII.

55

2

i?


Kane svoje rasedlaće Turci, nasrid poja popeće čadore, opice se vinom i šerbetom ter će pospat kano i poklani. A kada li počine sunašee, otićemo pojem naokolo, ulišćemo u lüge zelene iza vojske cara čestitoga. Udrićemo na ńe izazäda, iz gorice crne iznenada; odkuda se ne nadaju1 Turci, odonlem će udariti vuci.

8

*

9

C

95

Al vas molim, milá bratjo moja, kada tursku potiramo vojsku, [126] pazite mi sinovca Amegu, 1 IO radite ga ufatiti živa: °

»Dobar šićar, Turci vitezovi! Pristraši se Skenderbeže bane II •i pobiže na duždevo more, 5 da ga brane vlastela mletačka.« Kad Amegu 1 razumiše Turci, svoje brze końe rasedlaše pak popeše bile čadorove po'srid Dibre, poja širokoga. I 2 ° Divná kola ufatiše Turci, lijepe su pisme izvodili, svaku pismu oni pripivaše novom kraju od Epira ravna. Piju Turci vino i muselez i rakiju od devet godina; opiše se, ujide ji zmija, ter pospase kano i poklani.

I2

5

jer je onó drago dite moje, straho me je2, izgubiće dušu progoneći strica Skenderbega, a dvoreći cara nevirnoga.«

Al ne spava Kastriotić bane, T već podiže svoje vitezove b° ter otiđe pojem naokolo i ulize u goru zelenu.

Pák podiže svoje vitezove 10S priko lipe zemje Skenderije. Kad je bio na poje Dibrensko, al to idu carevi końici.

Kada li je zora zabílila, udri Jure iz gore zelene, na ala je Turke razgoáaše ter jim ruse glave odsicase.

Ne kti bane s Turcim bojak biti, već pobiže«4; moru principovu. I I 0 Gleda ga je Amega 3 vojvoda, gledao je fer je besidio:

čudio se Amega 8 vojvoda, mlade paše, age i spahije, odkud dođe ta vojska nenadna^ odkud li je, od koje li zemje. i4°

1

Amexu. ~ Strahomeje. — Tako kaže Kačić na nekoliko mjesta i u stihu i u prozi (R2 146, 154, 175, 236; Kor. 27, 274). Isp. u Banovca: Ali me sve straho (Pripovidana 96; v. također 141). 3 Amexa. 2

x

35


Nuder kaži krunu pozlaćenu, koju ti je care sakovao, postavi je na glavu vitežku, da vidimo, je li ti pristalo!

Ne će Jure da se razgovara, nego Turke i koje i parä: kud ne gov a säbja dopiraše, on'da potok krvce tecijaše. Ne pucaju svitli geverdani 1 nit se čuju puške talijanke, nego zveče sabje i kadare, bojna kop ja, mači i angari.

45

l6

5

Pokaži der sa zlatom košuju, I koju ti je dala sultani ja, 7° virna Juba Otmanović cara, posestrima kraja od Epira!

Tri jest ijaď glává odsikoše, x pet ijáda živi ufatiše. 5° Osvitla se Musa kapetane, tri stotine podiče Turaka.

Striko će te lipše na grjoce gvozdenu narukvice na bijele i na noge negve do

A kad vidi Amega 2 vojvoda, biži tužan uz to poje ravno: r zaludu je i on utekao, 55 jer ga stiže Gropa Zakarija.

Kleči jadan Amega 2 vojvoda prid kolinom bana Skenderbega, svezane mu ruke naopako, l8 težak singir visí. o grjocu. °

Veže nemu ruke naopako ter ga vodi banu Skenderbegu. Kada ga je striko ugledao, l6 Amegi 3 je tijo besidio: °

Svu je vojsku na plac okrenuo, a najveće strica Skenderbega, gledajući sinovca svojega, kako plače i uzdiše teško.

»Dobro doša, drago dite moje! Jesi li se, sinko, umorio barjak noseć priko Romanije prid svatovim cara čestitoga?

On ne može srcu odoliti, Amegi 3 j . e ruke oprostio ter ga šaje kraju od Napuję, Ferdinandu, posinku svojemu,

neka seta. po dvoru negovu brez prikora gospode epirske. x9° To se čudo i do cara čulo, ter pofäli Skenderbega bana. * ceverdani. Amexa. Amexi.

2 3

darovati: verugu, ruke kolma.«

175

18$

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Memed car, ne mogući dobiti Skenderbega, zapita u ńega mir. N a 1459. Car Memed, promišjajući s jedne strane sriću Kastriotića, a z drugě strane Janka Sibińanina, koji ga razbi pod Biogradom i na veće mista, bi usilován pitati mir u Kastriotića .i zaradi te svrhe šaje pametna poklisara, da š ńime za puno vrimena mir utvrdi. Učini Turčin- lipo i dugo govorene prid Kastriotićem i gospodom arbanaškom usilujući se, koliko bi moguće, za prignuti voju negovu na mir za deset godina- Ma od ńega imäde ovi odgovor: »Ko je pravi sluga Božiji, nejma činit mira s neprijatejem negovim, kakav je tvoj car i svi ostali Turci.« Ali videći, da Arbanasi jednoglasno zavikaše: »Mir, mir!«, ne može drugo učiniti nego se prignut vo]i svoji vojnika, kojizim rat sveđerni biše dodijao. Obeća se dakle Kastriotić stat u miru s Turcim za deset godišta, ma s ovim ugo vorom: da za to vrime ne ima ni u jednoga kraja oli bana krstjanskoga krenuti, da mu povrati Biograd Arbanaški i Svetigrad, koga je na privari o-svojio. Poklisar prikaza Memedu Kastriotića odgovor i odluku, koji se ne kti na taki ugovor prignuti, nego sakupi vši dvi vojske, posla ji da čuvaju mejaša turski od Arbanasa, a prid ńima posla dva vrsna kapetana: jedan se zvaše Amur-paša, a drugi Sinam-paša. I ovim zapovidi pod izgubjeńe glava, da se ne imadu nipošto biti Škenderbegom ni u negovu zemju ulaziti, već a bi ón na ne nasrnuo: Ma se Jure potrudi do ńih ter po tir ä i razbi Amurpašu. Ü to vrime Ivan, duka oliti naški herceg od Kalabrije, imadući pomoć kraja od France diže se protiva Ferdinandu, kraju od Napuje, a. sinu kraja Alfonsa, velikoga prijateja i pomoćnika Sken derbega, ter mu osvoji gradove mnoge i razbi na puno mista vojsku. Prid vojskom francežkom biše jedan đenera puno srican i naučan u vojevanu, premda malahan u kipu, komu biše ime Jakov Picinin, a to će reći naški Jakov Máli. Budući dakle Kastriotić mo|en to liko od rečenoga kraja Ferdinanda koliko od pape Pija, da mu dođe dati pomoć i da ga izbavi od Franceza, koji ga bihu obsili u gradu Barletu, bi usilován doći s vojskom na pomoć rečenomu kraju, koga u mak> vrimena oslobodi od negovi neprijateja i čini mu sve gradove povratiti, kako će se viditi iz pisme. I ovo se dogodi na 1461. "

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (175»

Slid! pisma od. Ferdinanda i Jure Kastriotića.

Jučer Jure razbi Amur-pašu, a jutros mu bila kiiiga dođe od posinka, kraja pujičkoga, po imenu mlada Ferdinanda:

koji cvili, nigda ne pristaje, u Barletu, gradu bijelomu, 3° čekajući od Boga pomoći i od tebe, poočima svoga.«

»Poočime, Skenderbeže bane, У cli ne znaš ol ne haješ za me? Franoezi mi- krunu ugrabiše i krajestvo moje osvojiše.

Kad je Jure kńigu razgledao, od mila je suzam oborio pak podiže svoj-e vitezove, 35 Arbanase pisce i końike,

Svi su bani mene odbignuli, protiva se meni uzdignuli, i° a evo me sada obsidoše u Barletu, gradu, bijelomu,

ter otide gradu Dubrovniku i naodi tanene galije, još i druge od boja đemije, ter zajedri priko sina mora. 4°

koga biju, nigda ne pristaju, s crnim prahom i teškim olovom, a najveće z bumbam i Iumbardam i ostalim od boja oružjem.

Kad su bili blizu Puje ravne, ugleda ji Jako Picinine, od franceške vojske đenerale, gledao je ter je besidio:

Biše meni dobra pomoć došla od Milana i grada Turína, 128] tri jest ijaď po izbor vojnika i prid ńima od Milana bane,

zo

г

»Mili Bože, čije su đemije? Al su lovci ali su trgovci, ali meni dobra pomoć ide od mojega kraja Ludovika,

45

po imenu slavni herceg Frane, ali mu je loša srića bila: Francezi mu vojsku isikoše nedaleko od Barleta grada.

da osvojim ravnu Italiju svu do Rima, grada bijeloga, 5° do. Milana i Turina grada, štono nam je didovina stara?«

Već te molim, dragi pooćime, z5 oli sada oli već ikada, da izbaviš iz nevoje mene, Ferdinanda, kraja nesrićnoga,

Dozivje ga vila posestrima: »Ne budali, Jako đenerale! Nit su lovci niti su trgovci, ">5 nit je vojska kraja Ludovika.

294


već je ono Skenderbeže bane, kojino se slavi na sve strane. Nije dosä tebi pomoć dati, 6 već je dosä na te udariti. ° Ne čekaj ga pod Bar letom gradom, nego biži i ne obziri se kuda znadeš priko Puje ravne, jer ćeš ludo izgubiti glavu.« — Kad razumi vilu posestrimu Picinine, mlađan đenerale, diže vojsku izpod bila grada ter pobiže priko Pu}e ravne. Kada li je podaleko bio od Barleta, grada bijeloga, družini je svojoj besidio: »Poslušajte, moji vitezovi!

6

5

7°

Prid nami je planina visoka, kod ńe ćemo činit meterize, Skenderbega bana dočekati, 75 š nim ćemo se, bratjo, ogledati. Nemojte se, moji vitezovi, pripadati bana Skenderbega ni negovi kona ni konika, Arbanasa, fajeni vojnika.

Istom junak tako besideći, al to iđu dvi ogńene vojske: 9° jedna vojska kraja Ferdinanda, л druga je Skenderbega bana. N a Franceze skladno udariše, jer prid ńima silni junak biše. Kada li je danak osvanuo, 95 družini je Jure besidio>: »Arbanasi, sivi sokolovi, sve uzdańe bana Skenderbega! Kamo vaše sabje okovane, I0 koje turske odsicaše glave? ° Di li su vam koni vitezovi? Kamo li vam kopja od mejdana? Al ste došli u Tali ju ravnu izgubiti slavu i poštene i viteško ime od junaka, kojeno se slavi od Turaka?

I0

5

Oli va]a danas poginuti ol franoežku vojsku pridobiti. Mi smo, bratjo, u zemji latinskoj, di nejmamo brata ni rodjaka, I I D 8o

nit imamo draga prijatela, koji bi nas na konak primio, niti znamo pute po Taliji, s kojim bismo natrag pobignuli.

Kad udari vijar od sivera, nosi drvje i teško kamene, naglo bane, al brzo pristane. Onaki su Arbanasi mladi: naglo udru, brzo se umore pak pobignu natrag ú tabore,

turski nose, turski bojak biju, al od boja znana ne imaju.«

8

S

Sad je vrime, vitezova moji, u s da vi vaše ime proslavite i posinka moga osvetite, Ferdinanda, kraja pujičkoga.«


1129]

Kada oni bana razumiše, na Franoeze skladno udariše I 2 ° s jedne strane Arbanasi mladi, z druge strane vojska talijanska.

Niko kraja umolit ne može, 13 5 d a ga pusti g d v o r u bijelomu, već m u r u s u odsiječe g l a v u ter je meće g r a d u n a b e d e n e .

Malo vrime postajalo biše, svi Francezi natrag pobigoše, a za ńima Skenderbeže bane ter jim rusé odsicaše glave.

Iđe Jure od grada do grada, I svu je r a v n u Puju osvojio 4° i gradove bile priuzeo, ter ji daje posinku svojemu,

I2

5

Al uteče vitez đenerale, po imenu Jako Picinine: bizi junak priko Italije, brez klobuka i brez sab je britke. r 3°

a on nemu blago nebrojeno i d v a grada usrid Puje r a v n e , x u kojim se i sada nalaze 45 praunuci bana Skenderbega.

Zaludu je i on utekao, jer ga stiže od Milana bane: darova ga kraju od Napuje, ali mu je loša srića bila.

Kad- se bane n a t r a g p o v r a ć a š e , sve z a p l a k a m a l o i veliko, a najveće kraju o d N a p u j e i Skenderbeg, arbanaški b a n e . x5°-

Ü o v o m u događaju ne slažu se pisaoci, jer nikł oće, d a je Skenderbeg vojsku francežku razbio, svu Puju i gradove, koji se bihu od kraja F e r d i n a n d a odvrgli, p r i u z e o ; i o v o svidoči Barlecio A r b a n a s i n . Ali talijanski pisaoci Kastriotiću druge slave ne daju, nego1 d a je Franceze iztirao izpod Barleta 1 p a k da se je ončas n a t r a g p o v r a t i o . Talijanci daju slavu svojizim p a i z a n o m , a Barlecio svojizim. Virujte k o m u oćete, á ja slidim moje govorene.

Posla M e m e d Sinam-pašu na Kastriotića n a 1462. Ü vrime, u koje se nahođaše Kastriotić u Puji, car M e m e d u Asiji osvoji m n o g e g r a d o v e . Imadući dakle sriću n a sve strane ne mišjaše о d r u g o m u , nego k a k o ć;e Arbaniju osvojiti i dobiti S k e n d e r bega. Z a r a d i toga saje p r o t i v a nemu Sinam-pašu samo- dvajest ijáda vojske. J u r e z a t o z n a d u ć i uzě sedam ijadá Arbanasa i ulize u j e d n u p l a n i n u , koja se zvaše M o k r a , k u d a imadiše proći vojska t u r s k a , i budući j u r v e ulizla u rečenu planinu, u d a r i J u r e iz busije ter ji veći dio posiče, a m n o g e jošter zasužni.

296


Posla Memed drugoga pasu na Kastriotića, Asan-bega imenom, godišta" gori imenovanoga. Pojunači se Asan-beg, da će dobiti Kastriotića, zapita od cara trijest ijädä vojske ter otiđe s ńome u Arbaniju. Kastriotić, znadući za negove pute, srite ga s vojskom, udari na ńega ter mu vojsku isiče. Asan-paša bi rańen strilom ú ruku, i ne mogući se braniti, s nikoliko vojske i s pomoću mrkle noći uteče na mejáše turske, ulize u jednu gustu dubravu i leže spavati. Ali mu nevojniku san ne će na oci, jedno zarad tuge i žalosti promišjajuć zlo, koje se dogodi, drugo zaradi bolesti, koju mu rana zadavaše. Ma kada se svanu, bi gore ožalošćen i sasvim pristrašen, jer ugleda Skenderbega • i vojsku negovu, gdi z golim sabjam iđu prama áemu. Turci se tijahu braniti, koliko je moguće, ma jim ne dade paša Asan-beg, nego* jim zapovidi, da kleknuvši pitaju milosrđe. A paša izađe prama Skenderbegu, epade na zemju i poče mu ovako razložiti: [4°] »Kud ideš, viteže nejpridobiveni? N a koga si sabju povadio? N a jednoga suzna raněna, krvava i bolesna? Veće će tvoje junaštvo- po svitu sinuti, tvojim neprijatejem prostivši/ nego sto i}ada glava odsikavši. Vodi nas ů sužanstvo, nemoj nas smicati, neka možemo kazivati svakomu neizrečeno vitežtvo tvoje.« Videći ga Jure onako ponizna, krvava i nevojna, negovu vojsku takoiđer po zemji prostrtu i suzam oblivenu, nasminu se pak mu reče: »Ne straši se, Asanpaša, ne ćeš poginuti!« Uze ga za ruku, zagrli i pomilova; odvede ga u Kroju sa svim, koji š ńime bihu, izlici mu .rane i primivši mnogo dugovane zá ń i ostale posla ji ů domove svoje.

Posla Memed trećega pašu, imenom £)usup-bega, na Kastriotića godišta gori rečenoga. Posili se i zareče Đusup-beg prid carem, da će porobiti Arba niju i pogubiti Skenderbega s malo vojske. Car mu daje osamnajest ijáda konika, i. dlii se š ńima put Arbanije. Jure razumivšl svaka, i znadući, koliko1 je Turaka i kuda su namislili, izađe ga susristi, ali Đusup ne smidući naprid utabori se na jednomu poju, što se zove Skopje. Skenderbeg videći, da Đusup kasni, ne može imati uztrpleńa čekati ga, nego se potrudi s vojskom, otiđe ga pohoditi, udari na ńega i razbi ga prilasno. Đusup uteče, ali mu izgibe vojska.


[36.] Slidi pisma od ovi paša. Govorio paša Đusup-beže: »Junak jesam i pristalo mi je, 3° u mene su najbrži końici od lijepe zemfe Ronianije.

Falile se tri delije mlade, tri delije, tri paše careve: »Da nam oće dopustiti care, ńega bismo osvetili lipo, porobili z-emju Arbaniju i doveli živa Skenderbega.« T o se fäle tri paše careve na divanu cara čestitoga. Kada ji je care razumio, tri je silně vojske sakupio: jednu daje Sinam kapetanu, dvajest ijáď mladi krajišnika;

5

IO

Stignuli bi sivoga sokola, kamo Г ne bi bana Skenderbega! Ja imadem prvi udariti, 35 moju sabju krvce napojiti.« A kad vidi Memed, care silni, da se paše pogodit ne mogu, lipo ji je care pogodio ter je ńima tijo govorio: 4°

drugu daje paši Asan-begu, trijest ijáď pisac' i кошка; treću, pobre, daje Đusup-begu, x5 osamnajest ijada konika.

»Sinam-paša, virna sluga naša, na bana će prvi udariti, a za Aime beže Asan-beže, za Asanom Đusup kapetane.«

Al se paše pogodit ne mogu, ко će prvi s vojskom udariti na viteza bana Skenderbega i negovu zem Ju porobiti.

Kada paše cara razumiše, -do crne se zemje pokldhiše, podigoše silne vojske svoje ter odoše к ravnoj Arbaniji.

2

Govorio Sinam kapetane: »Evo ima. puno godin' daná, da vojujem i da bojak bi jem, Skenderbeže moj će suzan biti.«

°

Prvi dođe deli Sinam-paša u lijepu zemju Skenderiju, al je nemu loša srića bila: dočeka ga od Kroj ana bane

45

5°

Al mu veli paša Asan-beže: 25 u busiji kod Mokre planine,»U mene je ruka od mejdana: na ńega je juriš učinio, i prija sam glave odsicao, i1 >i] vojsku mu je pod mač okrenuo; 5 5 ja ću prvi ńega ufatiti.« —: sám uteče deli • Sinam- paša.

298


Maleno je vrime postojalo, al to iđe silni Asan-paša i s nim vojske trideset ija-da od Azije i od Tatarije.

»Salamaleć, Asan kapetane! Evo dođe Skenderbeže bane. 6o

Bijelu je knigu. napisao ter je šaje banu Skenderbegu: . »Skenderbeže, na glasu viteže, a k o jesi vitez od poštena, ne u d a r a j iz busije na me, već izađi na poje Dibrensko, da mi nasu sriću p r o k u š a m o i v i d i m o , ko je boji junak.«

6

5

N e m u bane kńigu odpisuje: •»Ne brini se, Asan k a p e t a n e ! 7° E v o tebi t v r d u viru dajem, d a ti ne ću učinit nevire. N a d a j mi se do tri bila d a n k a i čekaj me nasrid Dibr-e r a v n e ; onde ćemo końe proigrati 75 i vitešku sriću prokušati.« K a d a li je к trećem d a n k u bilo, ali iđe Kastriotić bane z deset ijaď svojizi konika 8o i četiri ijade pisaca.

Dočeka ga deli Asan-beže nasrid ravna poja Dibrenskoga, al se biše kruto poplašio od viteza bana Skenderbega. Dozivje ga Skenderbeže bane 85 ter je nemu lipo besidio: 1

voleve."

Riči vežu mlade vitezove, a konopi końe i volove 1 : nisam tebe privark>, pobre, drži me se, eto mene na te.«

9°

Pak povadi sabju okovanu i položi svoje bojno kopje ter udari na vojsku carevu, a za ńime mladi Arbanasi.

95

Svaki siče, koji koga može, ban Skenderbeg ni broja se ne zna. U tri sata boja žestokoga 10 deset ijaď glava odšikoše, ° drugi kažu dvadeset ijada, — viruj, pobre, kako ti je drago. Uđe rańen paša Asan-beže z deset ijaď svoji vitezova. Kad je doša u zemj'u carevu, on ulize ů goru zelenu, da počine i rane zavije, jer ga biše bolest obrvala. Ali mu je loša srića bila: dostiže ga Skenderbeže bane. Kada ga je paša ugledao, družini je svojoj govorio:

I0

5

IIQ

»Odpašite britke "sabje vaše, bacite ji na travu zelenu, svi kleknite na zemjicu crnu "5 ter molite Skenderbega bana,


299 r

da nas vodi sobom u sužanstvo, a rusi nam ne odsica glava.« T o govori, na noge se skače I20 ter išeta prid Jurinu vojsku.

Kad li mu je rane izličio, šaje ńega bílu dvoru svomu, a on nemu teško dugo vane i ostale careve delije:

4£

Kad ugleda Skenderbega bana, pade paša na zemjicu crnu, suze roni, ovako govori, di ga sluša sva vojska Jurina:

tri stotine ijada frenđija izvan srebra od suhoga zlata. *5<> Sve to bane Arbanasom daje, a u ńega ništa ne ostaje.

»Slavni bane, veliki viteže, 125 na koga si sabju povadio? N á jednoga suzna nevojnoga, izrańena, bona i krvava!

Kad razumi silni ř)usup-beže, biži s vojskom u zemju carevu, x na Skopju je tabor učinio. 5i

Nemu bane bilu kńigu piše: »Đusup-beže, carevo uzdańe, Smiluj nam se, Skenderbeže bane, svi smo tvoji suzni siromasi: I 3° [x32] kud tó bižis z glavom brez obzira, s čim ćes doći caru čestitomu? povedi nas g dvoru bijelomu, daćemo ti blago nebrojeno. Kad ti ne ćeš poodki mene, l6°' ja ću tebe, vira ti je moja.« • Veće će ti sinuti poštene Pak podiže svoje vitezove prid junacim i prid vitezovim ter otide priko turske zemje. oprostivši dušmaninu tvomu, *3S neg da tursku svu isičeš vojsku.« Brzo dođe na Skopje ponosno, l6 iznenada udari ná Turke: f Osminu se Kastriotić Jure razbi pašu i vojsku negovu ter je paši tijo govorio: »Ne brini se, paša Asan-beže, nasrid Skopja, poja velikoga. ne će tebe pogubiti bane.« :14° Biže Turci uz tó poje ravno, a za mma mladi Arbanasi. Ufati ga za bijele ruku, Tiraše ji do Jedrene grada, '*7°> podiže ga od zemjice crne, sikoše j$ od podne dó mraka. povede ga g dvoru bijelomu i ostale Turke vitezove. Al uteče Đusup kapetane na zelenku, dobru końu svomu. Teško ti ga svakomu junaku bojak bijuć Skenderbegom banom! l75


Зоо

Car Memed piše kńigu Kastriotiću ná 1463. Videći Memed, da nije moguće dobiti Kastriotića po kriposti vojske ni oružja, šaje к nemu svoga pokjisara s kńigom i z darovim želeći i nastojeći, da se š nirne pomiri za. moći ga lašáe izkorenuti. A u kńizi, koju mu šaje, piše ovako: »Memed-beg, amir sultan od svih strana svita, od Istoka i Zapada vladaoc i gospodar, puno pozdravja Skenderbega, vojvodu od Arbanasa i Epirota! Ja držim, moj Skenderbeže, da nijedno prijatejstvo ne može biti tvrđe, draže ni veće od onoga, koje reste među dva čovika do! svrhe niova resteńa. Budući se dakle tako prijatejstvo ukazak> među nami od počela našega ditinstva, s nami resio i sveđer se uzdržalo, kadano se naođasmo18 zajedno u dvoru oca moga Murata, koji te je Jubio ne mane nego mene, svoga sina prvorođenoga, a ja veće nego moga brata, nije dakle lipo, da se tako> prijatejstvo među nami trne i da toliko godina ů neprijatejstvu živemo. Znam, da si prav i pó pra vici priuzeo svoju banovinu, zato ocu, da si unapridak gospodar i kraj od sve Arbanije, kako ti je bilo od starine. Ali, moj dragi Skenderbeže, želim, da se pomirimo i u skladu živ-emo mi i naša dica do svrhe svita, ma za veću tvrđav od vikovite Jubavi vaja da mi pokloniš ove m a k milosti, koje želim od tebe imati: prvo, da mi pošaješ tvoga sina, da ga mogu zä života vidi ti i učiniti mu čast i poštene kako momu sinu istomu; drugo, da dođeš к meni, neka se možemo zagrliti, razgovoriti i pobratiti; treće, da pustiš priko tvoje zemje vojsku moju za udariti na državu mletačku. Ove male stvari želim od tebe imati, kako će ti prikazat naušnice moj pokjisar Mustapa, komu mores virovat sve ono, što1 ti bude kazivati. I da si mi2 zdravo. — Ü Carigradu na 2 maja 1463.« Odgovor Kastriotića ná kńigu Memedovu. »Vojnik Isusov Jure Kastriotić, pridivkom Skenderbeg, pogla vica od Arbanasa i Epirota, mnogo pozdravja Memeda ; poglavicu od Turaka! Nije moguće, Memede, da prijateji Božiji mogu brez uvridena svoga Boga biti prijateji negovi neprijateja. Budući dakle ti jedan, ter najveći, od ovizi Božiji neprijateja, ne mogu ja, koji sam sluga pravoga Boga, nipošto s tobom prijatejstva imati. Da 1 2

naogiamo. dajiim.

/


tvoj otac bude Jubk> mene, kako mi pišeš, ne bi potrovao moju bratju, ne bi posli smrti oca moga ugrabio ná privari moje očinstvo, ne bi -toliko puta na me | vojsku kupio i mene iskao pogubiti. Istina je, da sam s tobom uzrestao, ali nisam nikada u slobodu stao, nego vazda predao kao> suzan, da me tvoj babo Murat ne smakne, kakono je smakao i moju bratju. Viruj mi, Memede, nije to prava Jubav, nego običajne turske privare. Imaš dakle znati, da ja, dok budem živiti, s tobom prijatejstva ne ću. Ako- li pák želiš sa mnom mirovati, pokrsti se, ta ću ti i darovati moju banovinu, koja ti je toliko omilila. I da si zdrav! — Ü Kroji ná 29 (maja 1463.«

Jure Kastriotic 1 bi usilován od Arbanasa za učinit mir s Memedom, má za malo daná, ná 1463. Sasvim da Jure Kastriotic pomirit se s Memedom ne ktijaše, koliko' je od negove strane, bi ništa ne mane usilován učiniti mir, ma brez nikakva ugovora, koga Memed o-tijaše. Prikaza gospodi i vojski mnoge i nepridobitne razloge protiva miru s Turčinom, ali sve zaludu, jer zavika sva vojska: »Mir, mir!« I tako Kastriotic, ne mogući drugo' učiniti, podpisa se na ugovor od míra. Ali budući do malo daná udarila turska vojska na državu mletačku, bihu po slani к Juri pokjisari principoví za razbiti s carem mir utvrđeni i za imati pomoć od Skenderbega. Al ne mogući od gospode arbanaške opraviti ništa, bi potribito uteći se к arcibiskupu od Drača, koga sva Arbanija držaše za sveta. Dođe dakle rečeni arcibiskup ter učini jedno« skladno i dugo1 govorene prid gospodom arbanaskom. koji ne mogući odgovorit ná vele razložito govorene arcibiskupovo prignuse se- zá učinit rat iznova protivá caru s velikim veselém Skenderbegovim, koji ne ti kasniti, nego udari ná mejaše turske ter porobi vila€t, opali kuće, isiee mnoge Turke, pofata čefad i zaplini šeset ijada volová, osamdeset ijada koza i ovaca i tri ilade kobila oliti veliki bedevija z ždribenem. I to bihu bedevije careve postavjene ná pasu za činiti racu od kona veliki. - Posli dakle pet miseci mira bi proglašen rat ná 1463.

1

CASTRIOTIK.


Memed rasrđen saje vojsku ná Skenderbega ná 1464. Kada Memed razumi zlo, koje mu Skenderbeg po ; nagovoru arcibiskupa od Drača biše opravio, veoma se ožalosti i rasrdi, ma puno veće protiva arcibiskupu nego protiva Kastriotiću, i zaradi togä obeća mnogo ijádá cekina, ko< bi mu glavu odsikao. Šaje dakle u. Arbaniju jednoga vrsna i mudra glavara, imenom Balabana oli Belabana, kako ga niki imenuju, poturčenaka, Arbanasa rodom, s mnogo ijádá koniká i pisaca. Ovi došavši na mejaše od Arbanije piše kńigu Kastriotiću, punu lažjive ]ubavi, slatki i medeni riči, u kojoj mu ukazuje, da nije došao prama nemu boj činiti, nego1 da je usilován od cara braniti meaše turske. I u isto vrime šaje mu da rove mnogo lipe i plemenite. Ali Jure, poznajući ńegov„aramzadluk, ne kti ů Áemu imati vire, nego mu pisa jednu kńigu oštru, u kojoj istomači vas negov rod i pleme, kako se je rodio od jednoga težaka prosjaka i kozara, svoga podložnika, i za uzdarje Ša]e mu ralo, lemiš i motiku, koja uzdarja učiniše Balabana puno srdita i smu ćena. [i34]

Jure Kastriotić 1 približa se к vojsci turskoj za udariti na ńu. Promišjajući Skenderbeg nevirnost Balabanovu, to jest da se bijaše prave vire i zakona odmetnuo, a pogani i nevirni zakon za grlio, ne viđaše časa ni sáta ná ńega udariti i zato> se približa к nemu za izvršiti ono, što namislio biše. Má jer Balaban biše namislio ná privari i brez boja pogubiti ga, ne kti izaći iz meteriza nipošto. Kastriotić za izviditi, što se čini u taboru turskomu, ša|e tri svoja vojnika ná tursku obučena u vojsku Balabanovu, da svaka vide i čuju, što se govori i u komu se stanu naode, ali jedan od onizi, budući rod jak paše Balabana, okrenu za sobom ona dva, ter očitovaše paši, da su poslani od Kastriotića za uhode, i tako se u vojsku Jurinu ne povratiše. Kastriotić čineći, da su ufaćeni i posičeni, ne može svomu srcu odolit, nego samo pet konika otiđe, da iz vidi, što se čini u vojsci Balabanovoj. Má budući Turci obsili pute i na sve strane postavili-busije, nađe se ü velikoj pogibji,2 jer Turci iz busija uda1 2

CASTRIOTIH. poghiblji. — Moglo bi se po Kačićevu pisanu Čitati također pogibliji, pa i pogibli.

RAZGOVOR UGODNI NÁRODA SEOVINSKOGA (1759.)

riše na ńega sa svih strana. Ali se ništa ne poplaši, nego povadivši sabju, sikući Turke otvori put ter pobiže natrag; ništa ne manje jedva glavu iznese, a ostali, koji š ńime biu, izgiboše. Turci ufatiše velikoga viteza Musu i druge s ńime. Videći Musa, đenera Kastriotića, gdi se Turci bihu razigrali po poju, učini na ne juriš samo sto najboji .brzokońika, 1 potira ji i poče sići, ali od velike naglosti ne umide se natrag povratiti, nego tirajući ji i sikući usrnu u vojsku tursku, koja ga sa svi strana okoliši, i za puno vrimena s Turcim se bijući i move ođsieajući glave bi od Turaka ufaćen i š nim sedam gospode arbanaške, a ostale posikoše. Bi tada ufaćen netjak Kastriotića, Musakio 2 kućom zazvan, od Anđeli je, sestre Jurine, rođen. Ufatiše također Juřicu Vladenija, velikoga kneza i plemića, i š nimá petericu od izvršite gospode i vitezova arbanaski, koje s velikom hitrostju povedoše caru u. Carigrad, a kada ji car ugleda, navlastito đenerala Mojsiju aliti Musu, toliko se obeseli, koliko d a j e istoga Skenderbega ufatio. I zá ugasiti svoju srčbu, koju prama Kastriotiću, Musi i ostalim Arbanasom nosaše, oti se na Musi i koji š ńime biju osvetit mučeći ji svakim mukam zä dugo vrime, a najposli čini odrit ná mih žive. Koliku Turci' imadoše radost, toliku i puno veću žalost imadoše Arbanasi, a Skenderbeg za najveće, koji imadući ü to vrime dva suzna Turčina i budući se izporedili, jednim udarcem obadva prisiče po poli. Poznajući dakle Jure, kako Balaban nastoji s privarom pogulbiti ga, metnu svu pomju svrhu sebe i svoje vojske, kakvu nije imao nikada, i ne uzdajuci se u virnost svoji stražana/ iđaše po svu noć po vojsci gledajući, što čine straže. Dogodi se pak jedno , jutro, dá magla biše sve pole pritisnula, tako da se ne mogaše jedna ni druga viditi vojska, s pomoću "koje magle Balaban se uputi s vojskom zá. udariti potajno^ ná Skenderbega. Má Skenderbeg na dajući se svakoga časa zlu, koje se mogaše dogoditi, ne spavaše, [135] nego ná. końu tamo amo obigravaše, i budući po srići čuo | baat i rżane kona tuxski, dotrča u vojsku svoju, čini udariti u bubne i svirale, ter koJiko bi moguće, postavi vojsku u red od boja. Ä 1

barzognika. Mujachio. — Is-p. u Kačića tuđa lična imena: Melchior, Ezechiel, Antiochian. Inače bi se po KaČićevu pisanu čitalo: Musaćo. 2


međuto Balaban sa svom naglostju udari ná ńega, i tako se že stoko udariše, da u malo vrimena s jedne i druge strane pade mrtvi dosta, niti mogaše jedan drugoga s mista pomistit. Skenderbeg nade se u velikoj pogibi za izgubiti glavu, jer u istö vrime šest najjači Turaka nasrnu na ńega sama, ä jedan od ńih skoči svoga koná ná sape kona negova, ufati ga rukam za grlo ter ga otijaše bacit na zemju, i to bi mu se zgodilo, da ga Arbanasi ne bijau oteli, koji ne samo- ńega izbaviše, nego li jošter i ono šest Turaka posikoše. Videći Skenderbeg jakost tursku i poznajući mudrost Balabanovu veoma se biše zamislio, kakva svrha imadijaše biti toga žestokoga boja, i poznajući, da srića i nesrića stoji u glavaru, namisli pogubiti Balabana. Obode kona, usrnu ü Turke i za nirne sva vojska ostala, ter snažno ná meteriz Balabanov udariše sikući Turke i prodirući najveću tvrđav niovu zá naći Balabana, da mu odsiče glavu. Ali se i on nađe u stanu mnogo nevojnu, jer od ve like hitrosti koń mu posrnu, udari glavom ó jedno drvo, a ńega baci ná zemju tako jako, da za puno vrimena za se znati ne more i u isto vrime biše ištetio desnu ruku, dá š nom krenuti ne mogaše. Videći Turci, da je pao, sasvim ná ńega násrnuše, da mu odsiku glavu, ali jim ne izađe, kako mišjau, jer budući ga Arbanasi okru žili, viteški ga obraniše i opet istanovice na kona postaviše. Biše se razglasilo po vojsci turskoj, da je Skenderbeg poginuo, má kada. ga ugledaše, gdi z goloni sabjo'm trče pó vojsci turskoj noseći je u livoj, veoma se poplašiše, a vojska arbanaška priuze veću sloboda ter što mogahu i ne mogahu, ono činaju turske odsicajući glave. Videći pák Turci, da sili arbanáškoj. odoliti nije moguće, počeše natrag uzmicati, a jedni sasvim bižati, i tako do malo vrimena. sva. vojska turska okrenuvši pleća pobiže, ali ne dođe treći dio doma s niovim pašom Balabanom. I ovo je najžešći boj bio između; svih ostali, koji su do toga vrimena slidili u Arbaniji, jer u nemu pogibe veliko mnoštvo Turaka i Arbanasa. Ban jure, jedno od bolesti, drugo od žalosti zá svojizico, treće od velika umora, bi puno neveseo i leže spavati pod jednim dubom za puno vrimena. ne probudivši se.


[37.] Slidi pisma od ovoga žestokoga boja. Sunce zađe, a. misec izađe, u Carigrad mlado momče dođe brez dolame i brez kabanice i brez kape i brez opanaka. Iûbi caru ruke i kolina, gorko plače i suze proliva. Kada li se naplakao biše, čestitomu caru besiđaše:

, 36] »Arbanase, Balabane paša, kupi vojsku, što god prija moreš, 3° ter porobi zem ju Arbaniju i pogubi Juru aramiju, 5

koji mi je veće dodijao neg svi bani, kraji i cesari. Države je moje porobio, krajišnike Turke isikao

35

»Odkada je ravna Romanija, IO Bulgarija i Macedonija, nije gore zenija poroblena, što je tvoja; care gospodare!

sve na miru i na tvrdoj viri. A nije mi ni na iiega žao, već na. ogu, negova biskupa, Arbanasa od Drača biloga, 4°

Nije. vece plina zaplińeno ni junački glava odsičeno, što zaplini i odsiče bane, Skenderije zemje gospodare:

15

koji ga je na zlo nametnuo, da pomože dužda mletačkoga, velikoga dušmanina moga, i da š ńime udari na. mene priko mira skoro utvrđena. 45

20

Osveti me, virna slugo moja, porobi mi ravnu Arbaniju, dovedi mi živa Skenderbega, donesi mi glavu biskupovu.«

osamdeset ijada ovaca, a pedeset ijada volova, tri i Ja de turski bedevija, drugi kona ni broja se ne zna.

Odvede nam momke i divojke, naše lipe bule i kadune; isiče nam Turke krajišnike sve na. miru i na viri tvrdoj.« Kada ga je care razumio, udrio se rukom po kolinu pak dozivje pašu Balabana ter je care nemu govorio1: Stari pisci hrvatski. XXVII.

2

Kad je paša ńega razumio, silenu je vojsku sakupio: podiže je priko Romanije do lijepe zemje Arbanije.

5°

5

Kad li paša ná. mejaše dođe Skenderbega, bana od Krojana, 5Í. čador peńe, bilu kńigu piše ter je šaje Skenderbegu banu.

об


I saje mu gosposke darove: samur-ćurke, skerletne dolame, britku sabju srebrom okovanu i buzdoan od suoga zlata.

p o nosu se p r s t o m u d a r i o , busije je s v u d a p o s t a v i o . 6o

U kńizi ga paša pozdravjaše, lažuć junak banu govoraše: »Nisam doša, Skenderbeže bane, 6 robit tvoju ravnu Arbaniju, 5 već sam doša, da se pomirimo i još da se lipo pobratimo. Pozdravja te moj čestiti care i šale ti svega srca dare.« Srdito mu Jure odgovara, 7° Balabana i psuje i kara: »Odmetnice vire Isusove, jeda činiš, da te ne poznajem? Kako smideš, nepriliko moja, zvati mene, da se pobratimo, 75 jedan kozar svoga gospodara Skenderbega, od Krojana bana? Ako činiš, jedna poturice, da ćeš z darom privariti mene, ne ćeš, momče, vira ti je moja, 8o nego odi, da se ogledamo. A z a dar ti ja Šajem u z d a r j e : a r b a n a s k o ralo i motiku, štono ti je didovina stara b i tvojega čestitoga cara.« 5 K a d Balaban bilu kńigu p r i m i , muči junak, ne govori ništa; 1

cva.

Ali J u r e m u d r a zmija bise, 9z a busije turske znadijaše: ob d a n spava, ob noć stražu čuva, 1

da ne udru iz privare Turci: Evo, pobre, tuge i žalosti! Ne će Musa da počiva s mirom, 95 već se skače ná koáa viteza ter poleti u vojsku carevu, a za ńime najbo|i junaka sto konika, mladi Arbanasa, sve. plemića i svitli knezova, IO ° jo« i netjak Skenderbega bana. •* Udariše na turske końike, pet stotina glava odsikoše, ali, pobre, od teške naglosti, I0 deliluka i od jogunluka 5 ne ktiše se natrag, povratiti, već u tursku vojsku udariše: sa svi strana biju zatvoreni od кошка cara čestitoga. Ufatiše Musu đenerala i netjaka Skenderbega bana, pet knezova mladi Arbanasa, a ostale pod mač okrenuše.

IIQ

Povedoše Musu nesrićnoga g bijelomu gradu Carigradu X15 i š nim, pobre, sedam vitezova, arbanaški po izbor knezova.


Kad je care Musu ugledao, srdito je nemu govorio: »Dobro doša, gorska aramijo, već je vriroe, da se okumimo!

1

i°

Kad razumi Skenderbeže bane i5° što učini od junaka care, plače Jure kao dite malo, niti spava, nit se razgovara.

N a te plaču majke i jubovce, kojeno si u crno zavio, ruse glave moji vitezova, I2 kojeno si, Musa, odsikao. 5

Treći danak Jure progovara: »Davor Musa, samovojo moja! 1S5 Nisam li ti, Musa, govorio, da se prođeš jogunluka tvoga?

Ali, Musa, gorska aramijo, i tvoja će brzo ostat pusta, tvojom sabjom odsiću ti glavu, koja smače ijadu Turaka.«

Ah, moj Musa, desna ruko moja, sve uzdane starca Skenderbega! Ko će moju sloboditi vojsku? l6° Ko li turske odsicati glave?«

N a to se je Musa nasmijao х з° ter je caru tiho besi di o: »Ja ne žalim rusu glavu moju, [137] i e go tvoje, di je ne odsiko!«

Pak je svojoj govorio vojsci: »Ne plačite, mila bratjo moja! Ako vam je i pogiba Musa, kojino vam desno krilo biše, i^s

Ah, moj Bože, goleme žalosti! x Da je komu pogledati bilo 3i gorku muku Muse đenerala, koju primi od Memeda cara!

još je vami u životu Jure, kojino će osvetiti Musu i mojega mlađana netjaka, od starine kneza i viteza.«

Muči Aega nediju danaka: na pečice meso odrizuje, na kajiše kožu odkiduje, zaliva ga paklom i olovom.

Maleno je vrime postojalo, x7° magla biše pdfe pritisnula, iz magle je ništo govorilo: »Ná noge se, Skenderbeže bane!

I

4°

Kolina mu. žigom prožigaše, izpod nokta čavlim udaraše: živa ga je na mije derao, x rusu mu je glavu odsikao. 45

Eto na te silna turska vojska i prid ńome paša Balabane.« **75 Kad je Jure glase razumio, veselo je pašu dočekao. .. .. -

Sve ostale tako izmučiše ' u bijelu gradu Carigradu. Silni Musa, krilo Skenderovo, ко će turske odsicati glave?

Pobiše se dvi vojske junačke, sikoše se od jutra do podne, izgiboše kršćani i Turci *8° nasrid poja, -ni broja se ne zna.


Viknu Jure iza svega glasa: »Di si, Musa, Jute rane moje!« Škrinu zubi, a obode kona, samur-kalpak nad oči nadmiče, l 8 s pak uleti u vojsku carevu, a za ńime sva vojska negova. Leti bane kroz vojsku carevu kano vuče kroz bijele ovce. Ište pašu, mlada Balabana, da mu rusu odsiječe glavu. AH malo ne pogibe bane sikuć mlade careve delije,

^°

jer je pod nim końic pokleknuo od brzine i teške itrosti, *95 о zemju je z banom udario, desnu mu je ruku ištetio. Skenderbega Turci obletiše, mladi pisci i brzi końici, da pogube bana od Krojana, ali mu je srića priskočila.

20

a za ńima mladi Arbanasi ter ji siku do mrkloga mraka, a najveće Skenderbeže bane, jer se biše teško razmutio. Arbanasi mnogi izgiboše, a Turaka ni broja se ne zna, al uteče paša Balabane, uđe junak, vesela mu majka! Skenderbeg se umorio biše sikuć Turke od jutra do mrak zaspa bane pod jelom zelenom, niko ńega probudit ne smide. Kada li se od sna probudio, družini je svojoj govorio: »Evo ima. trideset godina, da vojujem i da bojak bi jem:

°

Oteše ga mladi Arbanasi, metnuše ga ná kona viteza, i poleti kano soko sivi ter proliće kroz vojsku carevu. 2°5 Desnu ruku podvezao biše, s livom turske glave odsicaše:

pristraši se sva vojska careva ter pobiže natrag brez obzira,

ja ne vidi žešćega mejdana, ni gorega, ni žalosnijega od ovoga boja današnega, koji mi je dosta dodijao. Ali fala a i vami, koji danas vaše sabje

Bogu velikomu, moji vitezovi, pridobismo Turke, napojiste krvce.«

Balaban drugi put s većom pripravoni ide na Kastriotića godišta ,gori rečenoga 1464, ali od Skenderbega bi i tada razbijen. Premda Balaban s malo vojske dođe ú Carigrad, sa svim tizim bi od Memeda veće pofalen nego nijedan od paša, koji u Arbaniju odiše, poznajući da se nije mogao boje vladati nego- se je vladao, i zato mu dade naredbu, da opet vojsku kupi i dá udari na Skender-


bega. Balaban, jedva toga dočekavši, skupi vojsku veliku i s nom ode put Arbanije za imati po koji način Skenderbega u ruke. Má Kastriotić, budući mudrija glava od ńega, to jest od Balabana, za negove pute, govorena, još i odluke znadiše i zato se sasvim metnu čuvati 1 sebe i svoju vojsku, i jos suviše namisli privariti Balabana, koji ga s privarom nastojaše pogubiti. Budući dakle Balaban ulizao s vojskom u jednu dolinu, reče svojizim ovako: »Ü ovoj dolini čekaćemo Skenderbega, koji ne će moći odo liti srcu, da ne dođe na nás. Mi ćemo malo posli rvaná i s ńime vojevana pobignuti uz dolinu natrag, á on tirajući nas ulišće u tisne klance među naše busije, koje će sa svih strana udarit ná ńega, i tako se ufam da ne će uteći sabje naše.« Sve bi se tako do godilo, da Jure nije imao svoje virne dokaziteje, koji mu svu na redbu Balabanovu očitovaše, i tako- on po istomu putu i načinu hoti privariti, kako' i privari ńega. Podiže dakle vojsku i ulize z druge strane u rečenu dolinu ostavivši iza sebe busiju, a kada ugleda Turke, ukaza se pristrašen ter pofoiže natrag. Turci čineći, da se je do istine pristrašio", poletiše za ńima, ali ji dočeka busija i udari ná ńe,;, također i Skenderbeg obrati-se natrag sa svom vojskom, koja bižaše. Ali Turci smeteni i pristrašeni, okrenuvši pleća, počeše bižati na trag, a za ńima Arbanasi ter jii sikoše i tiraše do onoga mista, gdi bihu Turci u busiji zasili, za koju busiju znadući, ne ktiše napridovati, nego se natrag povratiše, á Balaban plačući u Carigrad.

Memed srdit ide sa svom vojskom ná Skenderbega juna ná 15 ná 1465. Memed poznajući, da nijedan paša ne bi vrstan dobiti Sken derbega, odluči on isti poći u Arbaniju i tako dade naredbu, da se kupi vojska i d a , se ide ná Skenderbega. U malo dakle vrimena skupi se dvista ijada vojske oli sto i pedeset, kako drugi oće. Ä biše se opustio glas po Arbaniji, da car ide na ne samo pět stotina ifada vojske, i tako sva Arbanija nađe se u jednomu strahu i žalosti ve likoj ne znadući, kud li će bižat, ná koji li način toliko mnoštvo Turaka čekati. Ali Skenderbeg iđaše od mista do mista, od grada do grada slobodeći Arbanase, da se ne straše, ukazujuć svakomu 1

cuati.


lažjivi glás od tolikoga mnoštva Turaka, a pak ovako poče govoriti Skenderbeg: »Da bi ji bilo i toliko, koliko se govori, biće oni isti Turci, koji su i prija s nami boj bili i prid nami bižali, ä što ji je vece, to će veće biti mrtvi tilesa turski i veće smutne među Aima.« ^39] Ovako Jure svoje Arbanase slojbođaše pák svaki grád i kašteo hoti svojizim očima prigledati, vojnike i što je od potribe namistiti. U Kroju, grad svoj poglaviti, koga car najpri Ыч- namislio obsidnuri, postavi četiri ijade i pet stotina najboji vojnika, kojizim dade zä glavara Tanusija Topiju, plemića i bana virna i kriposna, prah, olovo i zairu za. tri godišta, bojeći se da ga Turci ne će ostavit, doklen ga po kriposti glada ne osvoje. Posla međuto Zakariju. Gr opu u Rim, vrsna i pametna plemića od Arbanije, da od pape prime kakvu pomoć, oli jaspre oli vojsku, za. moći se opriti tolikoj sili turskoj, ali se malo okoristi oli ni malo, kako niki pisaoci svidooe. I tako se vrati praznoruk natrag, a Skenderbeg samo osam ijadá vojnika ulize u planinu nedaleko od Kroje i s tom malom vojskom odluči braniti grad, sebe i svu Arbaniju.

Prvi do'đe Balaban pod Kroju na 1$ juna godišta gori rečenoga. Ukaza se Balaban s mnogo ijada konika pod Krojom, koju sa svi strana okoliši, da joj ni od kuda pomoć doći ne može, a. posli petnajest dana ukaza se Memed sa svom snagom, koju imadiše. Pod Krojom puno dana posta, dok vojska ne počine i dok ne metne u red svaka, kako se pristoji. Pöklen pak izvrši svaka, poče pitat kjuče od grada, komu kapetan Tanusio odgovori ovako: »Nije meni moj gospodar dao naredbu, da ti grád otvorim, nego da ga branim i od tebe zatvorim.« Videći Memed, da na lipe ne more ništa opra viti, poče grád bíti s topovim pák posli nikoliko dana, budući zidovi ná puno mista probijeni, dade naredbu, da se čini juriš. Slidi prvi juriš. Kako zora zabili, Turci sa svih strana udariše ná Kroju, ali po se u zao, čas, jer brez nikakve koristi turske pogibe puno ijada. Car hotijuci, da juriš ne pristaje, námisto mrtvi, raněni i umorni šajaše čile i zdrave obećajuć jim blago1 i gospostvo1, ako grád uzmu. Ma sve to bi zaludu, jer koliko ji uza skale uzlazaše, om'liko ji mrtvi


na zemju padaše. Videći Memed svojim očimam, kako mnoštvo Turaka leži mrtvi oko grada brez nikakve koristi, diže se izpod Kroje ter sade na poje i poče pitati svoje vitnike, štO' se imadiše činiti: oli grad ostaviti oli ga biti. Ali mu bi rečeno od gospode, da nije moguće uzeti grada ná silu, nego- da se ima držati, obsidnut za puno vrimena, doklen ne pomańka zaira, ter ne budu usilováni od glada pridati se brez boja i krvi. Nauk ovi bi primjen od Memeda, ter ostavivši Balabana s mnogo ijada Turaka dili se s ostalom voj skom izpod Kroje put Carigrada. Ma prvo nego iz Arbanije izađe, učini zla dosta, jer je porobi i opali, dá ne osta varoš, selo ni kuća zdrava. Uzida također usput jedan kašteo u Arbaniji blizu svoga meáša ná jednoj glavici, koja se zove Valma, i u. ta kašteo postavi mnogo svojizi vojnika, da ga čuvaju1 od Arbanasa. Naođaše se u jednoj dolini velikoj oko trideset ijada Judi, žena i dice, sve težaka i čobana, koji se bihu sakrili od turskoga straha, ali ni u takomu mistu tvrdu i skrovitu ostati ne mogoše, jer po izdaji jednoga Arba nasa nevirnika bihu našasti, iznenada naskočeni i svi isičeni.

] Jure Kastriotić, ostavivši vojsku, otiđe u Rim iskati pomoći od pape. Poznajući Kastriotić, da nije vrstan istirati Balabana izpod Kroje s ono malo vojske, priporuči se banom od Arbanije, da mu dadu pomoć, koliko ikada mogu veću, ukazujući jim zlo, koje se ima svoj Arbaniji dogoditi, ako- Turci negovu osvoje državu. I bi mu od bana obećana pomoć, koliko je moguće. Posli toga dili se put Rima, da od pape pita novce. Bi s velikim vesejem primjen od pape, kardinala i rimske gospode, ali druge pomoći nejmade nego slatki riči. I tako se neveseo> vrati u Arbaniju, ali se obeseli, kada dođe u svoju banovinu, jer nade pomoć poslanu od gospode mle tačke i bana arbanaski, to jest vojske četrnajest ijada, á on ji ima diše deset ijada, to čini u sve dvadeset i četiri ijade vojnika, koji broj vidi se nemu zadovojan za udariti ná Balabana. Dili se dakle Skenderbeg s vojskom put Kroje. Ali mu bi rečeno, da brat rečenoga Balabana, imenom Jonima, i negov sin Ederbaša s mnogo Turaka idaše Balabanu ná pomoć. Jure ji otiđe naći skrovito, sve ji isiče, a Jonima i sina negova .ufati žive ter ji povede sobom pod Kroju i pokaza ji Balabanu s mnogim glavaoi turskim, koje odsikli bijaju. 1

cuaju.


Balaban videći s jedne strane brata i sinovca ú ruku Jurinim, a 2 druge strane vojsku veliku, koja biše namislila udariti na ńega, toliko se smuti i pristraši, da ne znadiše, kud će ni kamo li. Ali najposli, budući izgubio sve ufańe od sarańeńa života i dobit ja, namisli ludo poginuti na ovi način, koji slidi. Uzjaši ná kona ter s nikoliko maniti Turaka nasrnu ná vrata od grada vičući, da mu ji u ta čas imadu otvorit, ali mu bihu otvorena vrata paklena, jer ga udari puška iz grada ter ga rastavi z dušom. Turci, naodeći se u zlu stanu, ob noć pobigoše izpod grada, ma tako mučem i po tajno, da za niovo bižane Arbanasi znati ne mogoše ništa, ali osta više topove, čadorove, zairu i ostalo, što teško biše. I budući došli ná jedno- poje, koje se zove Mala Tirana, osam тЦа daleko od grada Kroje, onde se utvrdiše jako, bojeći se za sobom potire. Kada se svanu, digoše se za putovati put turski meašá, ali putujući naprid nađoše sve klance zaprioene od Arbanasa i videći, da se u zlu stanu naode, poslaše dva glavara к Juri moleći ga, da ji pusti brez oružja poći s mirom u svoju zemju. Jure se prignu ná niovu molbu, ali sva vojska zavika, da se idu Turci sići, kojizim on odgovori ovako: »Kada neprijatej jaci biži, ne samo nejma se tirati, nego li mu jošter most od zlata učiniti, neka lame i brže mogu prići. Mi smo imali sriću brez krvi dobiti neprijateja, nejmamo. mećat ná rizik našu sriću, jer se ne zna, kakva ima biti ńezina svrha.« Pak odgo vori poklisarom ovako: »Kako ste brez moga testira u moju zemju ulizli, onako- i izađite, mene se ne bojte; ako li vas od moji Arba nasa, čobana i težaka kakva napast nađe, ja vam ne ću biti kriv.« Turci primivši takii odgovor usřnuše ná klance, prodriše ná silu od oružja i pobigoše ná turske meaše, ali ji veliko mnoštvo ostade mrtvi u klanci od Arbanije. [38-] Slidi pisma od stvari gori rečeni. Zaklnie se Memed, care silni, u bijelu gradu Carigradu na ćitapu svomu Alkoranu i feresi Azreta Alije, da će silnu sakupiti vojsku i porobit ravnu Arbaniju,

da će bilu osvojiti Kroju i pogubit bana Skenderbega.

5

Što je reka, to silenu je sakupio dvi stotine ijada sve pisaca i brzi

je učinio: vojsku, Turaka, konika,


pak podiže silnu vojsku svoju priko ravne zemje Romanije. x Brzo dođe pod Kroju bijelu 5 ter je care obsidnuo biše.

Kad je care kńigu proučio, to je nemu puno .žao bilo. Poče biti Kroju sa svi strana iz svojizi silni lumbarada.

Koliko je po|e izpod Kroje, oko poja visoke planine, još i one duboke doline, sve to bihu pritisnuli Turci.

Bio je je nediju ter učini devetera u Krojanu, gradu To bi2 drago caru

2

°

ter dozivje paše i vezire ter je ńima care govorio: »Kako bila zabijeli zora, u.drićemo na Kroju bijelu.

Kad li vojska biše počinula, Memed care bilu kńigu piše ter je šaje krojskom kapetanu, od starine vitezu i banu, po imenu Topic Tanusiji, 1 u kńizi je nemu govorio: »Ej Topija, od starine bane, a od Kroje grada kapetane!

danakä vrata bijelomu, silenomu,

2

5

45

5°

Nemojte se strašit, vitezovi! Lasno ćemo Kroju osvojiti: zidovi su krozjci probijeni 55 i bedeni na zemjicu pali.« '

Ako ti je tvoja glava draga, pošaji mi kjuče Kroje grada, 3° koga nigda obraniti ne ćeš, ni svi bani, kraji ol cesari.«

Kada li je danak osvanuo, udariše bubńi i svirale, skočiše se paše i kadije, alaj-bezi, age i spaije.

Kapetan mu kńigu odpisuje: »Poslušaj me, Memed care silni! Nije meni reka Skenderbeže 35 da ti šajem kjuče bila grada,

Razviše se zeleni barjaci, poletiše janičari Turci, a za ńima baše i sejmeni, sa svi strana oni udariše.

već je meni Jure zapritio, da zatvorim vrata od Krojana baš od tebe, cara sileno'ga, i da branim Kroju u Epiru.« 4°

Ali bila grada ne uzeše, nego pod ńim ludo izgiboše: oko grada tilesa ležahu, kano gora kad je posičena.

1 Janusj. — Taj se krojski kapetan u R 2 , str. 139, zove (u dva puta) Tanusio. Isp. u Barlecija (о. с i 6 i ) : Tanujius. 2 tih.

6o

6

5

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Izgiboše paše i veziri, silni bezi, age 1 spaije, 7° ine vojske ni broja se ne zna, juriš čineć od jutra dó mraka.

Kad nestane u gradu zaire, crna praha i teška olova, sami će se građani pridati i od Kroje vrata otvoriti.«

Plače Memed i suze proliva gledajući mrtve vitezove, Muhameda sveca vapijaše 75 ter ovako nemu govoraše:

To govora: ná koáa se skače *°5 pak se diže priko Arbanije: siče, kole malo 1 veliko, robi, pali sela i varoše.

»Kamo tvoja sabja okovana, koja vlaške glave odsicaše? Kamo li ti tvoj konic zelenko, koji silne razgonaše vojske? . 8o

Dolina je usrid Arbanije, imenom se Kidna zovijaše, u ńoj biše mladi Arbanasa jedno z drugim trideset ijada,

Kamo H ti buzdoan od zlata, koji mlade udaraše bane? Ali si se, svece, poplašio od ajduka Skenderbega bana?

sve težaka i mladi čobana, divojaka, mladi čobanica, udovica, žena mužatica i dičice skoro porođene.

Probudi zlo ga sio ter osveti od Juriše,

se, svece Muhamede, 85 i vino popio, krvcu prolivenu vlaškog arambaše!«

Kada li se naplakao biše^ Balabana pašu zovijaše ter je áemu Memed besidio: »Balabane, sve moje uzdańe!

]

9°

IIG

ll

5

Po izdaji Arbanasa Vuka — Boži ja ga pogubila ruka! — sve to Memed pod sabju okrenu I2 pák pobiže bilu Carigradu. ° Kad razumi Arbanase bane, štO' učini ta nevirni care, mislio se bane i mislio, kako bi se osvetio caru, 1Z

Lito prođe, crna zima dođe, ne mogO'Smo osvojiti Kroje ni ná silu niti ná privam, 95 već izgibe silna moja vojska.

Balabanu glavu odsikao, izpod Kroje Turke istirao. Sve je misli na jednu smislio: uteče se duždu mletačkomu.

5

Eto tebi sto ijada vojske, ter obsidni Kroju na sve strane, ali nemoj ná juriš trčati, jer ćeš svoju pogubiti vojsku. IO °

Što zapita Skenderbeže bane, što zapita, to mu dužde dade: 4 ° svoje vojske petnajest i Jada, malo mańe Jure imadiše.


zaliće se gradu na bedene, buzdoanom u vrata udara.

D i ž e vojsku A r b a n a s i n bane p r i k o r a v n e zemje Skenderije. x N a m i r a ga n a m i r i l a biše 35 ná m l a d o g a p a š u Ederbašu, a sinovca paše B a l a b a n a , koji stricu n a p o m o ć iđaše. Ü busiji ńega dočekaše, svu m u vojsku p o d m a č okrenuše. N a k o p j a jim glave- natakoše, Ederbašu živa ufatiše

i Jonima, negova babajka, ter ji vode pod Kroju bijelu. Balaban se pomamio biše x45 od velike tuge i žalosti, kad ugleda Skenderbega bana izpod grada nasrid poja ravna noseć glave turski vitezova, koje usput odsikao biše, 4° i videći brata u sužanstvu i negova sina Ederbašu. Niti klana nit abdest uzimje, već se skače ná kona golema,

]

315

Al je áemu loša srića bila: puče puška iz bijela grada i udari pasu Balabana, mrtav junak crnoj zemji pade. 140

ť

5S

l6

°

Kada li je sunce počinulo, ter se biše noćca ufatila, pobigoše Turci izpod grada, al potajno, da ne znade niko. Ostaviše silene topove, čadorove i alaj'-barjake, svu zairu, koju imadiju, ter odoše priko Arbanije.

l6

S

Al je Turkom loša srića bila: x čobani jim pute pritekoše, 7° arbanaške klance zatvoriše, mnogo i}aď odsikoše glava. , Sad dospivam pisme i popivke od viteza Skenderbega bana, jer je brzo priminuo Jure. 4% Bog mu dao nebesko spašene!

Slidi smrt Jure Kastriotića istriol ná 1467. ' Budući Memed, kada se diže liže iizpod Kroje, sagradio jedan kašteo tvrd u Arbaniji i u ńega stavio' stavio svoje vojnike, kako je gori rečeno, Skenderbeg, ne mogući podnositi podne Turke u svojoj državi, otide od grada do^ grada kupit vojsku )jsku za osvojit rečeni kašteo. Ali mu smrt ne dade izpuniti, što biše ie zamislio, zan jer kada dođe ú grád" Ales, na ńega bolest smrtna, to jest sveđerni ogań žestoki, koji ga. 2St SV" diže s ovoga svita na boji. Poznavši ivši dakle d Jure, da se biše približalo vrime od negova putovaná, s velikim skrušenem učini veliku: vel:

!б


ispovid i ,s velikim poniženstvom primi svete sakramente i veselo u svemu podloži se voji Boži joj. Ispunivši pak sve stvari duovne čini doći prida se gospodu arbanašku i pokjisara mletačkoga ter jim poče ovako* govoriti: »Znate li dobro, gospodo arbanaska, turske privare, s kojim se utemejiše i puno snažni učiniše? Poznali ste niove nevirnosti, progonstva i veliku nenavido'st, prama kršćanom. Priporučujem vam 1 sklad i mir, da se imate zajedno držati i skladno protiva obeenomu neprijateju boj biti, zašto> nesklad kraja i bana kršćanski jest temej od uzvišena i raširena turskoga. Nisam ja sám caru odolio, negO' s vami zajedno, i ako se budete uzdržati u jubavi, istu ćete sriću imati, koju ste sa mnom imali; jer kako ne sklad vladaoca kršćanski daje život i uzvišene carstvu turskomu, tako' sklad řiiov daje istomu smrt i skončane.« Posli govorena obćenoga obrati oči poklisaru mletačkomu ter mu ovako poče razložiti: »Ja sam vazda veliku jubav nosio repu blici2 mletačkoj i gospodu mletačku kakonO' moje oce jubio i niove države od naglosti turske branio. Čineći dakle brez nikakve sumle, da i oni meni istu jubav nose, zato moju banovinu pridajem ńima u ruke priporučujući je, da je brane od neprijateja, doklen moj sin Ivan dođe na godišta od razuma i ná mogućstvo< od vladařia.« — Svršivši ovo govorene dozva prida se ženu i sina Ivana ter mu poče pripovidati strah Božiji, obslužeAe zapovidi negovi i jubav prama svojim podložnikom. »Ali, moj sinko, imaš znati (reče Skenderbeg), da će Turci iskati sve načine za imati te u ruke i na tebi radiće ispuniti svu onu osvetu i srditost, koju su imali zaludu protiva meni. I zato potribito je, da se diliš u drugo krajestvo; a budući mi moj veliki prijatej Ferdinando, kraj od Napuje, poklonio tri gradića u svojoj državi, imaš otić s majkom i onde ćeš pribivati, dok ne dođeš ná godišta od vladana.« Posli rečenoga razgovora do malo dana pođe s ovoga svita, i taki se plač učini po svoj Arbaniji, da nije moguće izkazati. Te žaci, vojnici i gospoda, sve to jednoskupno' zaplaka, má iza svega glasa, znadući i promišjajući sužanstvo, u koje posli řiegove smrti imadihu upasti. I ne samo od svojizi Arbanasa bi gorko< plakan, dali jošter od sviju po svitu kršćana, a najveće od Rimjana i Mlečaná. Bi s velikim pošt enem ukopan u crkvi sv. Nikole od Alésa, grada u Arbaniji, koji grád budući posli deset godina osvojili Turci 1 2

Priporucujevam. Repupliczi. — Tako je još koji put napisano, bez šumne griješkom.


sa svom Arbanijom, izpitaše, gdi se naodi greb Skenderbegov, koga našavši otvoriše, da vide negovo mrtvo tilo, bojeći ga se još i mrtva u grebu, pak razjag.miše řiegove kosti držeći se čestit oni, koji mo[44] gase štogod u|jagmiti, koje u srebro okivahu ter uza se s velikom pomjom držaju čineći, da će biti ná vojevanu srićni, snažni i slo bodni, kako je i on bio. Tri ijade glava svojom sabjom Jure odsiče, što se je očito vidilo od negovi vojnika, ali puno i puno veće, što se znati ne može. Biše lipa, visoka i posve ugodna struka. Imadise taku snagu u ru kám, dá od jednoga maha volove po poli, oklopnike od vrata do bedre, po dva Turčina upoređena s jednim udarcem prisicaše. BÍ mojen od cara Memeda, da mu pošaje svoju sabju, koja taka čudesa cma.se, ali videći, da u ńoj ne bijaše te kriposti, koja se glasaše,, posla je natrag tužeći se,- da mu nije poslao onu sabju, koja volove i oklopnike prisicaše. Jure mu odgovori, da je ona ista, ali nije ista desnica, koja s ńome vlada, Puno se još od ńega stvari piše i štije, koje za ne uzmnožati sasvim moje govorene ostavâm. Tali janski ко razumi, neka štije Sagreda, Barlecijá i Giammariu Bierni Bresanma, iz kojizi sam 1 u kratko ovo izvadio i u slovinski jezik složio za siromahe težake i čobane, koji latinski ne znadu. I svršujem istim se priporučujući, da mi reku: »Pokoj ti duši, Mjelovane!« [39.] x

[ 453 Slide pisme vojvode Janka, rečenoga Sibińanina, koji vojeva u isto vrime.kada i Jure Kastriotić, rečeni Skenderbeg, izvađene iz različiti istorijá. Da je komu poslušati bilo, što govore krajišnici Turci! Vele oni: »Jao, naša majko, pogubi nas vojevoda Janko!

Posli bana Kastriotić Jurja nije zmije nad vojvodu Janka: 10 svu je tursku zemju porobią do Jedrene, grada bijeloga.

Ne vidiš li, svece Muhamede, 5 što se čini od ćispeta tvoga? Kamo tvoja sabja okovana? Jer ne sičeš dušmanina svoga?

Mnoge paše i mladi veziri bojak biše s vojevodom Jankom, x ali svoje pogubiše glave. fLani razbi cara čestitoga pod bijelim gradom Biogradom.

1

kojzimjam.

3 18


Vaja bižat ú zemju arapsku, jer od Janka živit ne možemo. Muihamede, naša mila majko, 2 ° ne vidiš li, što nam čini Janko?«

Kad je Janko glase razumio, 5° na pašu je s vojskom udario: sve isice, niko ne uteče izvan paše, vesela mu majka!

Ta se tužba i do cara čula, ter dozivje Isak-pašu svoga; ovako je nemu govorio: »Isak-paša, virna slugo naša!

Biži junak goricom zelenom, plačuč gorko u Jedrenu dođe; 5 5 ostade mu azna i zaira, čadorovi i alaj-barjaci.

2

5

Kad je Murat glase razumio, bijaše se teško zamislio, kako će se osvetiti Janku i porobit ravnu Ungariju.

Eto tebi silna vojska moja, ter otiđi do Erdeja ravna i pogubi vo'jevodu Janku, ol pogubi, ol dovedi živa, jer je meni tužba dodijala od Turaka moji krajišnika, da ne mogu s mirom večerati od ajduka vojevode Janka,

3°

Tomu se zove к sebi ter je ńima »Uj, veziri,

je care domislio, paše i vezire tiho besidio: moji vitezovi!

6o

6

5

koji razbi silne vojske moje pod Aradom i pod Biogradom. 35 Isiče mi Turke krajišnike i pofata momke i divojke.«

Nije Г koga porodila majka, da otide do Erdeja ravna i porobi sela i gradove i pogubi Sibińanin Janka?«

T o Isaku i pomučno biše,ko je Janko, jer dobro znadiše; ali mu se ino ne mogaše, 4° vaja slušat cara čestitoga.

Svi veziri mukom zamukoše, 7° ali ne kti Memede vezire, već se fali ter caru besidi na divami, di slušaju Turci:

Diže vojsku priko Romani je, brzo paša do Erdeja dođe. Poče palit sela i varoše, ali mu je loša srića bila. 45

»Daj mi, care, silnu vojsku tvoju, ja ću poći do Erdeja ravna, 75 Janka ću ti živa ufatiti, Ugričiće pod mač okrenuti.

Viknu vila glasovito tanko: »Na noge se, pobratime Janko! "U Erde} ti Turci ulizoše i varoše ogńem sažegoše.«

Osvojiću Erdej, zem]u ravnu, Slavoniju i svu Ungariju.« Kad je Murat ńega razumio, 8 o sve mu dade, što je zapitao.


Podiže se vezir Memed-paša, sobom vodi sina Ibraima; podiže se priko Romanij-e 8 prid. deli jam cara čestitoga. 5

Sjutra ćemo na te udariti, pazi dobro, ne izgubi glave. ^ I da si mi zdravo, pobratime! Neimeńak 2 iz vojske careve.«

Zdravo dođe do Erdeja ravna pak počinu dva bijela danka. Lipo uči Turke janičare, kako mogu poznavati Janka.

Kńigu štije vojevoda Janko, kńigu štije, a na ńu se smije. A kad li je danak osvanuo, on se biše vas priobrazio:

Jankovo jim obilicje1 kaže, [46] dogu kona, sa zlatom ajine, ter je ńima paša besidio: »Ko pogubi Sibińanin Janka, biće čestit do sudńega danka. U Janku je srića i nesrića: ako sada ńega pogubimo, sva če naša biti Ungarija, Slavonija, Lika i Krbava.« Ali Janku dobra srića biše, pobratima virna imadiše; koji nemu svaka kazivaše, što se godir u vojsci čmaše.

9°

95

IO

°

Napisa mu listak kńige bile ter u kńizi Janku besiđaše: »Pobratime, Sibińanin Janko, IOS mnogo paša obećaje blago, ко kaže dogu krilo

odsiče rusu glavu tvoju; Turkom tvoje ©biličje, kona, sa zlatom ajine, zlatno, brke do ramena.

na nemu su orjadske ajine, a pod ńime zečak Tatarija. Maleno je vrime postajalo, al to idu carevi junaci. Dvi se silne udariše vojske u Erdefu nasrid poja ravna. Sikoše se od jutra do podne, a kad li je po podnevu bilo,

IX

J

I2

I2

°

5

- razbi Janko Turke janičare i potira careve delije: Memed-paši ods'ijec-e glavu i negovu sinu Ibraimu. 4° Dvajest ijaď glava odsikoše, osam ijaď živi ufatiše. Pade mrtvi mladi Ugričića tri ijade nasrid poja ravna. Osta pusto blago Memedovo x35 i negova sina Ibraima, samur-ćurci, zelene 4olame alaj-begä, oga i agija.

II0

1 obličje. — Građa stiha traži još jedan slog, a u istoj pjesmi (stih 108.) ima u posve jednakom značenu »obilicje«, za koji oblik ima još potvrda u R2 i u Kor. 2 Netnegnak.


Sve to Janko po vojsci razdili; x rusu glavu sa Je Memedovu 4° i negova sina Ibraima Vladislavu, kraju ungarskomu.

ogńem pali sela i varoše, koje, siče malo i veliko.

x

Razbi pašu i vojsku iiegovu x75 ter ga tira us to poje ravno do Jedrene, grada bijeloga;sice. Turke, ni broja se ne zna.

5°

Evo tuge, evo i žalosti! Car prokliiie i suze prolije ter vezire prida se dozivje, ovako se š ńima razgovara:

Saban-pašu prida se dozivje, *ovako je nemu govorio: »Eto tebi silna vojska moja, osamdeset ijaď vitezova,

Kada ga je paša razumio, pokloni se do zemjice crne pak podiže vojsku Muratovu i otiđe, da pogubi Janka.

l6

1

Jielne. Isp. bij. uz R2 126.

i silene1 vojske isičene od ajduka, vojevode Janka; ne će Janko s mirom mirovati, straho me je,2 sad će udariti.« I 9°

°

Vele nemu paše i veziri: »Murat care, mili gospodare, kupi vojsku, što god veću mores, sve najboje pisce i кошке, l6

Brzo dođe u zemju Jankovu, poče robit zemju Karavlašku; 2

180

»Svitujte me, virne sluge moje, što li ćemo i kako li ćemo, kud li ćemo, na koju li stranu! l85" Sve su moje zemje porobjene

ter porobi ErdeJ, zemju ravnu, г и Kar a vlasku i Karabogdansku; sve pokoji malo i veliko, pali ogńem sela i gradove. Ako li mi ti ufatiš Janka, ol ufatiŠ, ol odsičeš. glavu, učiniću tebe za vezira najvećega u dvoru mojemu.«

7°

Ali mu je loša srića bila: na ń udari vojevoda Janko i s nim vojske petnajest ijada,. sve konika, po izbor junaka.

Kad je care glase razumio, od žalosti biše zanimio, za tri danka ni s kim ne govori, Hi niti klana, nit abdest uzimje. Posli neg se izjadao bi se, opet kupi vojsku strahovitu: osamdeset ijada Turaka, sve najboji pisac' i konika.

x

5 147]

l koji će ti čuvati gradova 9$ od onizi ungarski vragova.« Car je svoje poslušao sluge ter pokupi vojsku na sve strane:


sto i dv a jest ijada Turaka kiajišnika, po izbor junaka, ter se silna utabori vojska kod Moravě, vodice studene. To je čuo kraju Vladislave i podiže svoje Ugričiće, Karavlahe i Karabogdane, ter otiđe, da udari na ńe.

2

°°

20

s

Evo Janku sriće i šićara! Sve spavaše kano i poklano, a izađe misec iza gore, ter mogaše poznavati Turke. Povadiše pak počeše Sabje siku, teško sada

sabje magarkińe sići janičare. dobri koni taru, Otmanović caru!

235

Kad je bio blizu turske zemje, zove mlada Sibińanin Janka ter je nemu lipo besidio: »Đenerale, desno krilo moje! 2 I °

Posikoše Ungarci Turaka dvajest i pet ijada junaka, pet ijada živi ufatiše, Vladislavu kraju darovaše.

Šest ijada izberi junaka ter otiđi uhoditi Turke. Vidi, Janko, sve moje uzdańe, koliko je na okupu vojske.«

Kraj ungarski začudi se jako,, što učini vojevoda Janko: 2 diže vojsku, ode na Bugare 4S ter osvoji zemju Bulgariju.

Jedva Janko toga. dočekao, šest ijada izabra konika ter otide da razgleda vojsku u po noći, da niko ne znade.

21

5

Al na ńega Turci udariše i prid ńima Karabeg vezire, zet Muratov, junak glasoviti, na oružju puno ponositi.

Svaki budi srca junaškoga i desnice* Sibińanin Janka: da vidite čuda velikoga, što se čini noćas od Turaka!

U za čas je po se udario i po cara, silnoga Murata: Janko mu je vojsku isikao, a pašu je živa ufatio.

Oudiće se Turci i Ungarci, što učini Sibińanin Janko.« Pak ulize u vojsku carevu, da za ńega i ne znade niko. Stari pisci hrvatski. XXVII.

2

5

3°

4

Idě s vojskom malo ponaprida i porobi ravnu Romaniju, Romaniju i Macedoniju 2 do Jedrene, grada bijeloga. 5°

Kad je bio blizu turske vojske, 220 družini je Janko besidio: »Ja ne idem, da uhodim vojsku, već ja idem, da udrem na Turke.

22

2 Q

2

И

Plače Murat i teško nabraja, 2<5 svoju sriću proklińe i kara; ° suze roni, ovako govori, di slušaju paše i veziri:


»Dvi me sabje siku brez pristanka: jedna sabja vojevode Janka, z6 a druga je Kastriotić bana, S Skenderbega priimenkom zvana.

Nikako ji dobiti ne mogu: vaja da mi vapijemo Bogu, da nas brani od ovih vukova, jutih zmaja, nebeski gromova!« 27°

OYO SU rati i mejdani poglaviti vojvode Janka i cara Mu rata, koji se zgodiše na 1442 i na 1443; a što se je prija i posli zga dało, za ne uzmnozati velika govorena, sve stvari ne.mećem, nago samo poglavitije. Sagredo drugo jači je imenuje rečene paše; može biti da su se i na veće načina zvali, kako se i sada velika gospoda običaju zvati.

Uč] Pisma druga vojvode Janka.

Dođe kńiga iz vojske careve, a na ruke Sibińanin Janka: »Biži, Janko, z glavom brez obzira, eto na te sva sila careva!«

Mislio se Sibińanin Janko, kuda li će, na koju li stranu: al će1 s vojskom natrag pobignuti, 20 al na Turke naglo udariti.

Kad je Janko kńigu proučio, 5 silenu je vojsku sakupio: dvajest ijaď mladi Ugričića, sve junaka i brzi konika. .

Ovako se Janko razgovara: »Da bi s vojskom natrag pobignuo, svak bi reka, da sam strašivica; rugaće se i malana dica.

Ode sobom mlado kojeno

s vojskom cara dočekati, IO vodi Sekuła netjaka, momče, lipo i gizdavo; mu desno krilo biše.

Da bi snažno udrio na Turke, 25 po nesrići ter da izginemo, svak bi reka: »Nurbudale Janka, što učini od svoji junaka!«

Kad je. dosa na Kosovo bojno, ravno poje, dugo i široko, onde nađe cara silenoga *5 i negovu strahovitu vojsku.

Sve je misli na jednu smislio, na Turke je juriš učinio: 3° ali udri po deset Turaka na svakoga Jankova junaka.

1

Altchie.


T u se vojske sedam danak 3 biše, po Kosovu poju prigoniše: jedan danak voj-evoda Janko 3 5 pet je puta pridobio Turke.

i bijelim mlikom zadojila? Ej prokleta sabjo Muratova, jer mi nisi odsijekla 1 glavu na Kosovu, poju širokomu?«

I pogubi trideset ijäda na Kosovu carevi delija, ali ко će sili odoliti, ко li isić po svitu dubove?

Iduć Janko malo ponaprida namira ga namirila biše 7° na dva vuka, dva mlada ajduka i brez vire i brez milosrđa,

4°

6

5

Ah, moj Bože, goleme žalosti! Izgiboše mladi kapetani, Sekul dite, Jankovo uzdańe, i negova vojska sva kolika.

ter na Janka oba udariše, uzeše mu sabju okovanu. Ö vratu mu zlatan križ visaše,2 75 lupeži se oba ń zavadiše.

Kad to vidi Sibińanin Janko, 45 napuni se tuge i žalosti pak pobiže niz bojno Kosovo na vitezu dobru końu svomu.

• To je Janku dobra srića bila, jednomu se sabje dobavia, rusu mu je glavu odsikao, 8o uđe drugi u goru zelenu.

Tiraju ga najbrži końici, al ga ne bi vile dostignule, kamo li će careve delije! I uteče, poštena mu majka!

Janko ide malo ponaprida, ali od glad' zanimio biše. Side starac na stini studenoj: tud izlazi neznana delija,

5°

malo za Boga znadiše, 85 ńega sadirat ajine. Janko jedva izgovara: brate, svu odoru moju!

Biži Janko goricom zelenom stramputice, kud se ne putuje; ob dan, ob noć nigda ne počiva, 55 niti jidě nit vodicu pije.

koji poče š Starac »Nosi,

Ali evo negove nesriće: koń mu pade na zemjicu mrtav od umora, glada i od žeđe. Kud ćeš sada, Sibińanin Janko? б о

Sve ti dajem i još blagosivjem,« al mi nosi Štogod blagovati, 9° jer 'vo ću ti sada izdanuti baš od glada, velikoga jada.«

Idě junak goricom zelenom gladan, žedan, tužan i žalostan. Suze roni, ovako govori: »Jadna majko, jer si me rodila

Smilova se neznana delija, uze Janka za bijelu ruku ter ga vodi g dvoru ubogomu. 95 Nevolno je počastio Janka,

1 2

odjiekla. — Kačić je tu riječ u : tihu očito břojio za četiri sloga, v i / J a j c e . — Po Kačicevu pisanu moglo bi se čitati i »visaše«.


dade nemu sve, što imadiše: komad kruha i glavicu luka. Lipo mu je Janko zafalio pak otiđe priko srmske zemje Í49]

IO

°

I2

Božić svanu, ä u Budim banu, sve zavika malo i veliko: 13 »Evo nami naše sunce žarko! Međer nije poginuo Janko.«

brez dolame i brez kabanice, brez čizama i brez opanaka. N a putu mu loša srića biše: rišćani mu ruke savezaše ter ga vodě svomu gospodaru, po imenu Juri Brankoviću, velikomu banu i plemiću od Rašije i ravne Servije.

I pusti ga iz tamnice tamne, ter otiđe g bilomu Budimu priko ravne zemje Ungarije pocrnio i vas potamnio.

I0

5

Sve to trče malo i veliko, da pozdravi i zagrli Janka, kolik' da je skoro uskrsnuo, iznova se opet porodio.

, *3

Meće Janka u tamnicu tamnu ter ga mori i žeđom i gl adom. I I 0 Ej neviro, nigdi te ne bilo, davno ti si na svit postanula!

Malo Janko počinuo biše, tri nedije, ni mańe ni više, pak se skače na noge, junaške ter otiđe priko Ungarije. ч

Posli toga. do malo sobet čini Brankoviću svu gospodu na sobet još i suzna Sibińanin

danaka Jure, sazivje, " S Janka.

Kupi vojsku, što god veću možs kada li je sakupio biše, na srbsku je zemju udario, na državu Jure Brankovića.

Kada li se vinca ponapiše, Branković je Janku besidio: »Ako želiš, moj plemiću Janko, I2 otić doma i odniti glavu, °

Robi, pali sela i varoše, *4 siče, koje malo i veliko^ Ište Juru, da m odsiče glavu,' al uteče u goru zelenu.

nuder uzmi lipu ćercu moju za" tvojega sina Ladislava.« N a ino se Janku ne mogaše, već sve daje, što Branković pita,

Svu je srbsku zemju porobio x i gradove mnoge osvojio. 5 Ovako se svakomu zgodilo, koji nejma vire ni Jubavi!

Pisaoci, koji Jankova junaštva pisaše, u svemu se ne slažu, kakonoti u događaju Jankovu, kada ga ufatiše bižeći priko srbské zemje; jer niki govore, da ga je ufatio Branković onda, kada ga

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) pod Varnom Turci razbiše i krala Vladislava pogubiše, a drugi, da ga ufati onda, kadno< na Kosovu bi sva negova isioena vojska. Jedni pišu, da je Bran-ković usilovao Janka uzeti cer negovu za Vladislava, kako je gori u pismi; a drugi, da ima Matijas, sin drugi Jankov, uzeti Brankovića unuku, a cer Uldrika, kneza od Sicilije, kako je spomenuto u prvim knižicam od pisama na listu 133. Viruj, kako oćeš, nije cjanak od vire. [4L] Pisma treća vojvode Janka. ter je šaje к ravnoj Ungariji, z5 a na ruke Sibińanin Janka. l i 5°] Ü kńizi ga lipo pozdravjaše ter ovako Janka zaklínaše:

Sunce zade, á misec izađe, viknu vila s visoki planina ter doziv|e Juru Brankovića, od starine svoga pobratima: »Brankoviću, zlo vino popio! 5 Sam si sebi glavu odsikao, kad ufati vojevodu Janka, jer ga pusti iz tamnice tamne.

»Bogom brate Sibińanin Janko, oli sada oli već ikada! 3° Murat se je na me rasrdio i silenu vojsku sakupio,

N a te se je care rasrdio ter je silnu vojsku sakupio, svu će tvoju osvojit državu i još će ti odsić rusu glavu.

jer ti nisam glave odsikao, kadno bijah tebe ufatio. Zaklińe se postom ramazanom 35 i ćitapom zlatnim Alkoranom,

IO

Prid vojskom je paša Friđi-beže, cd starine junak i viteže. Biži, pobre, kuda godir znadeš, i* nemoj ludo izgubiti glave!«

da će moju osvojit državu i odsići moju rusu glavu. Već te molim, Bogom pobratime,, da sakupiš tvoje Ugrićiće 4°

Kad je Jure glase razumio, golemo se biše poplašio. Mislio se i mislio bane, kuda li će, na koje li strane.-

i da dođeš izbaviti mene od Murata, cara nevirnoga, zeta moga, dušmanina tvoga, koji nejma vire ni zakona.

I tomu se domislio biše: rano rani, bilu kńigu piše, ne piše je crnim murećepom, nego crnom krvcorn iz obraza, -

20

Puno sam te uvridio, Janko 45 i svu ravnu zemju Ungariju branec cara, zeta nevirnoga, a izdajuć brata krstjanina.

26


AI je veće milosrđe tvoje, neg su, Janko, opačine moje: od sada ću tebi viran biti i protiva caru vojevati.« Janko biše srca milostiva, pravi sluga Boga velikoga, virni sinak pape velikoga, obslužitej zakona pravoga. On se skače na noge junaške, kupi vojsku po zemji ungarskoj ter sakupi mladi Ugričića oko dvajest i Jada koniká.

5°

И

6o

N a ńega je Janko prija zore kano mrki Pobiše se dvi ogńene nasrid poja u Rašiji

udario vuče. vojske ravnoj.

Sikoše ji od podne do mraka, sve izgibe, niko ne uteče izvan paše mlada Fridi-bega: ř biži tužan goricom zelenom. Zaludu je i pn utekao, ża ńime se Janko otiskao. Di óe vrana uteći sokolu! Stiže pašu u gori zelenoj. Ne kti'Aemu odsicati glave, s već ga vodi sobom u sužanstvo, dariva ga banu Brankoviću, da ga "čini i za ń blago pita.

Pak otide priko Ungarije pivajući, kona igrajući: peti danak u'Raši ju dođe, u državu. Jure Branko vica. Maleno je vrime postojalo, al to ide paša Friđi-beže. Poče robit sela i varoše i goniti bile vlaške ovce.

Al je Janku dobra srića bila, jer potirá pašu silenoga i negovu svu koliku vojsku 7 ter ji siče uz to poje ravno.

6

5

7°

Posli toga boja žestokoga iđe Janko ů zemju carevu ter porobi sela i varoše i odvede rob Je nebrojeno. Nije majka rodila junaka, što je majka vojevodu Janka i negova Bogom pobratima, po imenu Skenderbega Jur ja!

[42.] Pisma četvrta vojvode Janka i s. Ivana Kapistrana, kako razbiše cara Memeda, sina Muratova, pod Biogradom na 1456.' Divan čini Otmanović care, po imenu Memede sultane, u bijelu gradu Carigradu, koga biše skoro osvojio. 1

Mufri-ocxu.

Gospodu je na divan sazvao, sve po izbor paše i kadije: Useina, velikog vezira, mufti-ogu 1 i janičar-agu.

:


Car se seta uz divan niz divan, a gospoda podvív ruke stahu. IO Svitlu krunu к vedru nebu baca ter se care s krunom razgovara:

šeset ijaď moji janičara, a toliko i veće sejmena, četrdeset taneni galija, sto i trijest tanki ormanica.

»Vira moja, svitla kruno moja, oli- ću te brzo izgubiti г oli carstvo moje raširiti, 5 što mi babo nije raširio.«

Otićemo uz Dunaj vodicu do bijela grada Biograda, brzo ćemo osvetiti ńega i svu ravnu zemju Ungariju.«

Još se svojom sabjom razgovara: »Ova. sábja osvoji Carigrad i pogubi grčkoga césara, 2 od istočni strana gospodara, °

Kada paše ńega razumiše, silnu vojsku brzo sakupiše ter odoše к ravnoj Ungariji i prid ńima Memed ponositi.

babu moga, silnoga, obsio, može,

5°

Al je malo vrime postajalo, glas dopade kraju ungarskomu, po imenu mladu Vladislavu, И u Požunu skoro okruńenu:

Osvojiće i Bosnu ponosnu, vise Bosne ravnu Ungariju, [151] Dalmaciju do smega mora, Italiju do Rima biloga. Osvetiću starca po imenu Murata koji biše Biograd ali ńega uzeti ne

4S

2

5

»Zlo ga, kraju, igru zaigrao i na glavu krunu postavio! Eto na te Memed, care silni, nit ćeš uteć ni ođniti glave.«

6o

nego svoju svu izgubi vojsku ter sramotan u Jedrenu dođe. 3° Da bi mene rodila Vlahina, a ne mlada kaduna Turkińa,

Kraj Vladislav mlado dite biše, vojevati jošter ne znadiše, nego moli vojevodu Janka, da krajuje i za ń bojak bije.

ako sada ne pogubim Janka, koji moga potira babajka i isiče janičare Turke 35 pod bijelim Biogradom gradom.« .

Još Vladislav Janku besiđaše: б5 »Kaži pravo, desno krilo moje! Smidemo li cara dočekati, dočekati i s ńim bojak biti?«

Još je Memed tiho besi dio: »Na noge se, paše i kadije, brzo silnu vojsku sakupite, mlade pisce i brze końike:

-Veli nemu Sibińanin Janko: »Ovde ima fratar franceskane, 7° po imenu Ivo Kapistrane, koji čini čudesa velika.

4°

28


On će tebe svitovati lipo, možemo li s Turcim bojak biti.« Kad je kraju riči razumio, 75 Ivanu je tiho besidio: »Slugo Božja Ivo Kapistrane, kaži pravo, tako bio zdravo! Smidemo li cara dočekati 8o i na ńega skladno udariti?« Ali mu je svetac besidio: »Ne brini se, svitla kruno moja, ja ću poći s Turcim bojak biti, za Isusa moju krv proliti. Janko ima dvajest ijad' vojske, 85 malo mane ja ću sakupiti, križ Isusov na ńe postaviti, zvati će se od sada Magari • Božja vojska imenom križari.« T o govori, na noge se skače 9° ter otiđe priko Ungarije, mnogo ijad' sakupi junaka, sve čobana i mladi težaka.

ter će nami pute zatvoriti, da ne damo pomoć Biogradu. Zavešćemo niz razbićemo turske i daćemo pomoć na sramotu cara

jer če Dunaj vodu zapričiti turske šajke, tanene galije,

5

Dunaj vodicu, ormanice Biogradu silenoga.«

Kad je ńega Janko razumio, Ivana je lipo poslušao. Od Budima šajke dojedriše, iznova se mnoge sagradiše:

II0

sto i šeset mali i veliki, koje mogu s Turcim bojak biti, " 5 među ńima Jankova đemija, strahovita kano sultanija. Maleno je vrime postajalo, glas dopade vojevodi Jariku: »Đenerale od vojske ungarske, I 2 0 turska vojska pod Biograd dođe!

Obside ga sa četiri strane: od istoka Turci janičari, od zapada crni Arnauti, Sastade se s vojevodom Jankom od Dunaj a tanene galije, ter je nemu tiho besidio: 95 [i 52] a od Save ohole bali je. »Potribno je, Sibińanin Janko, da načínáš od boja đemije, Dunaj vodu šajke zatvoriše, brze šajke, tanene galije, koje mogu s Turcim bojak biti na Dunaju, studenoj vodici, blizu bila grada Biograda,

I0

I2

5

verugam se teškim-izvezaše, Biograd je u nevoji teškoj, ne može mu dobra pomoć doći.« Ч 0 IO

° Kad je Janko glase razumio, ormanice biše oružao; na ńe meće ogńene topove i oružje, što je od potribe.


Sveti Ive slavnu misu reče, x35 kad je reče, na kolina kleče: blagosivje vojevodu Janka i negovu sabju magarkińu. Pak se skače na noge vitežke, x uze barjak u desnicu ruku, 4° na barjaku ime Isusovo, ter prid vojskom g Biogradu pode. Zavezoše šajke ormanice, a niz Dunaj, vodicu studenu, i prid ńima vojevoda Janko u velikoj od boja đemiji.

4S

Kada li se blizu sastadoše bojne šajke turske i ungarske, potrese se Dunaj, voda ladna, od onizih bojni lumbaradä. *5° Evo, brate, boja žestokoga, na Dunaju ogńa paklenoga! Stoji jauk rańeni delija, lom|avina taneni galija. A kad К se lipo sastadoše ormanice turske i ungarske, ne pucaju puške ni topovi, več zvekeču sabje i kadare.

r

Dok se Janko s Turcim prigonaše, sveti Ivo na kolinim kleči, к vedru nebu ruke uzdizaše ter za Janka moli brez pristanka. 170 Moli Ivo i domoli Boga: razbi Janko na Dunaju Turke, zdravo dođe u Biograd s vojskom na sramotu cara. silenoga. Kad to vidi Otmanović care, 45 poče biti s topovim Biograd, vas se bili grade-tresijaše od topova turski i ungarski. A kada li probiše 4bedene i široke laze otvoriše, prokušaše sriču od mejdana, udariše Turci sa svih strana. Dočeka p. na oružju Janko, Turke siče nemilo i jako: koliko ji na grad udaraše, on'liko ji strmoglav padaše.

l8

l8

°

5

5J

Sikoše se po bijela danka na Dunaju dvi ogńene vojske; *6° Dunaj ładni vas krvav bijaše, u ńega se krvca salivaše. Biše Janku srića pristupila, jer potopi dvadeset galija i osvoji mnogo ormanicä, i6s dvajest i}aď pogubi Turaka.

Ali Turci nigda ne pristaju, juriš čine, lagum podkopaju, teško oni viču i alaču, listve nose, na bedene skaču. I 9° Kano soko Janko prilićaše ter po poli Turke prisicaše; bedeni su s glavam »okićeni i svi s turskom krvju poliveni Te žalosti car* Memed gledaše, 195 bradu guli, suze prolivaše; kruto ječi, jedva izgovara, s jańicarim ter se razgovara:


»Dica moja, Turci janičari, sve uzdane cara čestitoga! Ka'ko sjutra zorica zabili, . na Biograd snažno udarite.

20

°

Ako nami Bog i srića dade, ter Biograd sjutra osvojite, 2 islcke malo i veliko, °5 a Janka mi živa ufatite i papaza fra Ivana fratra: mu či ću ji godinu danaka, jer su meni puno dodijali i svu rusu bradu ogulili.«

2I

°

Kada li je zora zabílila, sa svih strana udariše Turci: prisloniše skale uz bedene, z golim sabjam skaču na zidove. Mili Bože, tuge i žalosti! 215 Da je komu pogledati bilo di se brani malo i veliko, slipo, ronio, staro i bolesno! Janka niko poznat ne mogaše, 22 vas u krvi ogreznuo biše, ° biihu mu se umolile ruke prisicajuć jaAičare Turke. Ali ко će sili odoliti, ко. Г isići svu vojsku carevu! Prve šance Turci osvojiše ter barjake na ńe postaviše. N a zidove druge udariše, na silu ji, po'bre, osvojiše, 1

22

.3] mrtvi Turci za skale služahu, u grad živi priko ńih skakahu. 23° Cvili Janko kano zmija luta: »Pogibosmo, Ivo Kapistrane!« Lipo ga je svetac slobodkK »Ne plaši se, đenerale Janko! Branimo se do> mrkloga mraka, pak ćeš vidit čudo od'Turaka! Kako žarko opočine sunce, zažećemo 1 bako'vite junce.« Kad li poče misu govoriti, za građane Bogu uzdisati, zgodiše se velika čudesa: leti strila ozgar od nebesa,

2

4°

na otar je prid Ivana pala. Lipa dara, našem Bogu fala! 2 Sveti Ive uze je u ruke, 45 na noj štije: »Do'bićete Turke«. Ovó pismo svi građani štiše ter jedino Bogu zafališe. Sabje oštre, gorke suze taru, — 2 jao sada Otmanović caru! 5° Kako žarko opočinu sunce, sve se skoči, malo i veliko-, nose grede, daske opakjene, sijeno, slamu, goru svakojaku.

5 Užegoše, na Turke baciše, vojnici ji straga zatekoše: koji Turčin od vatre bižaše, on od sabje uteć ne mogaše;

Jaxechiemo. — Moglo bi biti grijeskom i mj. »sažećemo«.

2

5J


koji, pobre, od sabje bižahu, г6 oni živi u vatru skakahu. ° Sve izgori, niko ne uteče, kano misi izgorili ječe.

Sva je vojska Janka poslušala,, ali ne kti Ivan Kapistrane ni negovi križari junaci, nego Dunaj vodu pribrodiše. 29<>

Posli toga juris učiniše na topčije i na kumbargije 1 ter oteše carevo oružje, ogrienite šibe i lumbarde.

Pět ijadä, ni mańe ni više, svega glasa »Jezus!« zavikaše ter udriše jedino na Turke, na vas tabor cara silenoga.

l6

5

Sjajni misec pomrčao biše od crnoga praha »i olova. Što god Turak' oko grada biše, sve Ungarci pod mač okrenuše. 27° Kada li je danak osvanuo, govorio Ive Kapistrane: »Ko je godir srca junaškoga, neka sada nasliduje mene! Dunaj ćemo vodu pribroditi 275 i na carev dundar udariti.« T o je čuo vojevoda Janko ter je svojoj govorio vojsci: »Ko se nade od sve vojske moje, da pribrodi Duąaj, vodu ladnu, 2 8 ° i udari jurišem na Turke, mojom sablom odsiču mu glavu. • Zadosta koje noćas neka Turci ne dajimo

1

je našega junaštva, jesmo učinili; s mirom doma iđu, 2#5 sriču za nesriću!«

kumbarcije.

Za šest uri s Turcim bojak biše, z95: od praha se ništa ne viđaše, od topova ništa ne čujaše: Turci zovu sveca Muhameda, a krstjani ime Isusovo. Ali ко če z Bogom bojak biti, зос* ко Г Božiju vojsku pridobiti? Pobigoše Turci janičari, al ji siku Boži jí križari.. Oteše jim aznu i zairu čadorove i alaj-barjake, sve, oružje, ogńene topove, tambalase, bubńe i svirale.

3°5

Tu gospoda mnoga izgiboše, sve po izbor age i spahije, mlađan vezir s agom janicarskim, 3IC* ine vojske ni broja se ne zna. Al uteče Memed, care silni, uđe rańen, vesela mu majka! Ovo uvik nek se pripovida, kako Ivan Turke pridobiva! 31*


Rečena pisma bi izvađena iz različiti istorija latinski i tali janski. Ko li želi vas događaj obilato i svršeno' znati, neka štije Sagreda, kronike reda s. Frane i kńige, koje- se zovu »Joannes triunfans«. Nahodi se rečena pisma i u prvim mojim knižicam od pisama, ma su u noj mnoga pomańkańa i erori, navlastito u broju od godišta i u imenovanu cara, koja bi brez moje voje i znana na štampu metnuta, kakono i druge mnoge stvari. [43.] Slide pisme vojvode Janka, koje općenito piväju Dalmatini,' Bošnaci, Ličani 1 ostali od slovinskoga jezika narodi. Lipe su slušati, ako i nije moguće, da su posve istinite '"' Prva

pisma. Sekulu je majka govorila: »Što će reći, drago dite moje,

Kad se ženi Sibińanin Janko, sve obađe zemje i gradove: slavnu Bosnu i Ercegovinu, Dalmaciju, Liku i Krbavu, al ne nađe za se dijevojke, veće lipu Janu Temišvatrku. Prosio je i prstenovao i zdravo se natrag povratio.

S

Maleno je vrkne postajalo, IO od sure mu biła kńiga dođe: »Kupi, Janko, gospodu svatove, kupi svate, odi po divojku, al ne vodi Sekuła netjaka, u vinu ga kabgagijom1 kažu.« Kad je Janko kńigu progledao, *S svoga suru biše poslušao. Kupi svate, iđe po divojku, al ne zove Sekuła netjaka. 1 2

kabgacijom. Isp. bij. uz R 2 126.

2

°

da te ujko u svate ne zove? Ovo čudo ne će biti mani: straho me je,2 poginuće ludo, jer je bio u zavadi surom. Sedlaj, sinko, kona najbojega, 25 kojino ti stoji u. potaji, i obuci bugarske ajine, po nazoru odi za svatovim, ako Janku do potribe bude, nek mu moreš u pomoći biti.« 3° Kad je Sekul majku razumio, skočio se na noge junaške ter osedla kona od mejdana i oblaci bugarske a Jiné; za svatovim iđe nazorice, 35 da ga niko poznat ne mogaše.


Kad su došli g dvoru divojčinu, prida ne su sluge izšetale, primaju jim końe i oružje, na Sekuła i ne gleda niko. 4°

ako li ji ne priskočiš, Janko, nit ćeš otić ni odvest divojku.« 7° Bugarin je Janku govorio: »Ne brini se, mladožena Janko!

Sve svatove u dvor uvedoše ter ji lipo za sto postaviše; na Bugara i ne gleda niko, osta sideć na stini studenoj.

I tu ću ti biti do potribe.« Zaleti se kano lastavica ter priskoči devet dobri kona, 75 desetomu na sedlo skočio.

Kada li se vinca ponapiše, sure zetu igre zametnuše; iznesoše na kopju jabuku ter su áemu tiho besidili:

45

Treću oni igru zametnuše: izvedoše devet divojaka ter govore vojevodi Janku: »Sad poznají tvoju dijevojku:

»Strilaj, Janko, naj kopjiu jiabuku: ako li je ustrilit ne mores, i° nit ćeš otic ni odniti glavu ni odvesti lipotu divojku.« Kad je Janko ríči razumio, udrio se po kolinu rukom: »Ajme meni, Sekule netjače, ludo ti sam izgubio glavu!« To je čuo crni Bugarine ter je Janku tiho besidio: »Ne plaši se, Sibińanin Janko! Ja ću strilat na kopju jabuku.«

ako li je poznávat ne moreš, nit ćeš otić ni odvest divojku.« Teško se je Janko zamislio, al mu veli crni Bugarine: [чл

6o

8o

»Ne brini se, đuveglija Jankowi ja ću tvoju poznávat divojku.« Skide sebe bugarske a]ine, sinu Sekul kano sunce žarko. Svlači sebe skerletnu dolamu ter je stere izprid divojaka,"" 9° pak prosiplje od zlata prstene ter divojkam Sekul govoraše:

Pak se skoči na kona viteza ter poletí kano soko sivi i ustrili na kopju jabuku, oslobodi od napasti Janka.

»Kupi sada od zlata prstene, ujno moja, Jankova divojko! Ako li se koja druga maši, 95 odsiću joj ruku do lakata.«

Drugu oni igru zaigraše: °5 izvedoš-e devet dobn konä ter govore vojevodi Janku: »Sad priskači devet dobri kona;

Sve divojke na se odstupiše, ali ne kti Jankova divojka, već pokupi od zlata prstene I0 ter ji meće na bijele ruke. °

334


Uze Sekul ter je daje »Eto, ujee, Juba tvoja,

za ruku divojku vojevodi Janku: lipota divojka, draga ujna moja!«

Od mila je Janko zaplakao, 'Sekulu je tiho govorio: :)

.

»Teško ujcu brez svoga netjaka, a netjaku brez svoga brajeha.«

I0

5

Otolem se svati podigoše, dijevojku Jańu povedoše pivajući, końe igrajući. Onda bilo, sad se spomińalo!

lv

[44.]

Pisma od Sekule, Jankova netjaka, divojke Dragomana i paše Mustaj-bej a. Sinoć paša pade na Graovo, pašalije okolo Graova, a ostale pašine delije ü Nikole, kneza od Graova.

Dragoman j'e dite izprošeno za Sekuła, Jankova netjaka.

Kada li je za večerom bilo, 5 Turci ladne vode zapitaše, ali turski niko ne- umide nego jedna Dragoman divojka, lipa ćerca kneza Nikolice, ter dozivje milu majku svoju: »Na noge se, draga nene.moja, Turci ladne vodě zapitaše.«

IO

Skočila se Juba Nikolina ter je Turkom vodu dodávala. 1 Svi se Turci vodice napiše, 5 ali ne kti čelebija Mujo, već je Mujo tiho besidio: »Borja tebi, jubo Nikolina, pokloni mi Dragoman divojku za vijernu moju zaručnicu.« Ali mu je ona govorila: »Ne budali, pašina delijo!

2

°

N a mi metnu lipo obiližje: tri sadaka od svile crjene i tri burme od suoga zlata, a na Aima tri draga kamena,

2

5

pri kojim bi mogä večerati i dvanajesit kona podkovati 3° u po noći kano i u podne. Nije za te Dragoman divojka!« Kada je je Mujo razumio, neves-eo ode u ložnicu; niti spava nit se razgovara, jedva zore biše dočekao. Kada li je zora zabiKla, skočio se na. noge junaške ter otide paši pod čadore pak je nemu tiho govorio:

35

4°

»Mustaj-paša, mili gospodare, što god imaš pašiluka tvoga, ne imade tip se dijevojke, što je ćerca od Graova kneza, \


po imenu Dragoman divojka: 45 mogla bi ti za Jubovcu biti.« Kad je ńega paša razumio, zove sebi od Graova kneza

Potezi se g bilu dvoru momu, da idemo к paši na divane; na divanu pitaće divojku, da obere, koga joj je drago.« 8 o

ter je nemu paša besi dio: »Kaži pravo, tako bio zdravo! 5° Je Г istina, što Judi govore, da ti imaš jedno dite lipo,

Kad je Sekul glase razumio, skočio se na kona golema ter otiđe knezu na Graovo, sobom vodi trista Karavlaha.

lipo-dite N e bi li je Zvati će se a mi ćemo

Dragoman divojku? meni poklonio? mlada pašinica, 55 biti prijateji!«

Tu je Sekul noćcu prinoćio; 85 kada li je danak osvanuo, ide junak paši čestitomu, sobom vodi Dragoman divojku.

В rez stida mu odgovara kneže: »Istina je, mílii gospodare, istina je, što Judi govore, da ja imam gizdavu divojku,* 6o

Kada je je páša ugledao, divojei je tiho besidio: , 9° »Sad mi reci, Dragoman divojko: ali voliš poći za Sekuła al se zvati mlada pašinica?«

al je ona davno izprošena za Sekuła, Jankova netjaka, koji metnu na mi obiližje, trije burme od suhoga zlata.« 6 Kada ga je paša razumio, 5 Nikoli je tiho govorio: [156] »Dovědí mi Dragoman divojku i Sekuła, Jankova netjaka.

Vidićemo, kad se sastanemo, komu voli Dragoman divojka: 7° ali paši al Sekulu tvomu.« Nikoli se ino ne mogaše, već napisa listaik kńige bile ter je šaje Jankovu netjaku: » Neka znadeš, Sekul dite mlado, 75 da ti paša otimfe divojku!

Ona mu je tiho govorila: »Vira moja, paša gospodare, volim s tobom u travi zelenoj neg Sekułom u svili crjenoj.«

95

To jě majka naučila biše, da promini viru za neviru. IO Sekul joj je tiho besidio: ° »Bre neviro, Dragoman divojko! Kamo vira, kamo duša tvoja? Di je Isus, lipa dika tvoja? Povrati mi tri burme od I0 a ti ajde za koga ti drago! 5 Pruži ruku, neviro divojko, da poznajem obiližje moje.«

Зб


Privari se Dragoman divojka, pruži ruku, ujide je zmija.

p a k se z b r i t k i m sabjam udariše. Al je paši "loša srića bila:

Manu sabjom Sekul dite mlado, odsiče joj ruku pri ramenu pak je paši Sekul besidio: »Tvoja srića, moj čestiti paša! Meni ruka, a tebi divojka: svakoim svoije, a sito kotmú Bog da.!« Srdito je paša govorio: »Bre, Sekule, jedna a r a n z a d o ! T o li činiš na divanu momu, di gledaju age i spahije! I2 K a d si junak i t a k a delija, ° izađi mi na mejdan junaški.« Al je nemu Sekul govorio: »Služicu te, moj čestiti paša!« O b a dobre końe posidoše i brijetke sabje povadiše. Razigraše końe od mejdana p o G r a o v u , poju širokomu,

IIQ

IIJ

nanese ga końic n a j u n a k a , baš na desnu r u k u Sekulovu, u d a r i ga sabjom m a g a r k i ń o m ; k a k o ga je lako u d a r i o ,

5

K a d je J a n k o glase r a z u m i o , k a k o pašu biše pogubio, nit ga žali nit mu se raduje, *4° već se smije ter se podruguje. N e t jaku je svomu besidio: »Strašna m o m k a , lipamejdangije 1 !

1*57] Slidi .govorene od uzet ja carigradskoga, koje se zgodi na 1453. Buduć došlo vrime od Boga zabiliženo, u koje odredio biše pedipsati holost grčku, čini ganuti Memeda, općenitoga neprijateja, protiva Grkom samo trista ijada. vojske po zemji, a sto ijada po moru, kako piše Florijan Kampi, oli trista i pedeset ijadä, kako oce Sagredo. Ukaza se dakle,vojska turska pod Carigradom na 1453 2

Mejdancije. Mej'daoicijam.

x

45

Da to siče vojevoda Janko, . prisika bi kona i konika, još bi sabjom zemje zafatio.« Mejdangijam2 pisma na poštene!

Ovo se piva od našega naroda: ко će virovati, neka viruje, ко ne će, neka miruje.

1

°

d v i ga pole oko k o n a pale, J p o d ńime je sedlo prisiikao, 3-5 još i k o n a biše zafatio. N e k a , p o b r e , vesela mu m a j k a !

Usala ti ruka da ramena! Onako li sičeš poturicu? 12

I3


drugi dan aprila miseca, a do malo daná dojedriše brodovi od boja: sto galija i dvista od svake vrste ostali bojni brodova. Imadiše Memed jednoga Ungarca, meštra vrsna, koji znadiše salivati topove. I ovi između ostali topova sali dva puno velika i strahovita, koji najveće zlo činahu Carigradu, ali ga pokara brzo pravda Božija, jer, on isti š ńima vladajući, jedan se razkide ter ga odnese u ajer.1 Vidi se dakle nesrićnii Carigrad, koga okoliš brse mija osamnajest, sa svih strana okružen od Turaka, također i vas konalić carigradski napuńen brodova, bojni. A posli nikoliko dána ugledaše se četiri drva oliti nave velike kao četiri "kaštela, jedan poslan od césara rimskoga, a tri od republike đenuežke Carigradu na pomoć, i ovi s pomoću vatra ulizoše u tisni konalić carigradski. Ali budući pristao vitar i učinilo se tiho kao mliko more, stadoše na moru izpod Carigrada kakono četiri škola, da se ne mogahu pomaknuti natrag ni naprid. Turske galije sa svih strana ńi 01bletiše s pomoću vesala, ali se toliki ogań prosu iz nava, da izlomi, satrga i potopi mnoge galije turske. Nesrićni građani bihu se popeli na kule i zvonike za viditi ta žestoki na moru ogań. Car Memed gledajući svojim očima, što se od negovih galija činaše, так> od jada ne crče. I budući udario vitar pomoćnik, brodovi latinski otvorivši jidra zajedriše put Carigrada posrid galijá i nava turski na sve strane ogań prosiplući; galije, fušte i ormanice turske topeći zdravo i veselo u Carigrad dođoše. Turaka, kako omi isti kazaše posli, poginulo biše dvanajest ijádá, a krstjáná sasvim malo1. Memed rasrden zove prida se pašu kapetana od bojni brodova s odlukom, da mu svojom rukom glavu odsiče, jer mu nije bastalo dobiti latin ski brodova, nego mnoge izgubi galije i vojsku. Ali videći ga svega krvava i brez jednoga oka, uzteže sabju, ali ne uzmače buzdohan, nego ga ön isti poče nemilo biti. Biše Konstantin cesar zapričio konalić carigradski s jednom verugom gvozdenom i zada postavio nikoliko galija i nava, da se tursiki brodi ne mogu približati gradu, ma se i tomu Memed domisli, jer čini jednu noć brez buke i ogla šena priniti pojem mnogo nava i galija u por at od Carigrada s ve likim strahom i začuđenem građana. Posli toga poče sa svih strana s kopna i mora grad biti.

1

Ater. Stari pisci hrvatski. XXVII.

338


Síidi govorene od juriša prvoga. Nesrićni Konstantin ne imadiše u gradu izvan šest ijádá svoji virni vojnika i tri ijade Đenueža i Mlečića, koji bihu na pomoć Carigradu došli, a ostalo sve gospode, kaluděrá, pópá i ostaloga x 8 L 5 J J puka carigradskoga, u kojim malo ufane držase, budući se protiva nemu sve uzdigloy ne za drugo nego jer nastojaše sjediniti Grke s Latinim, što smutjivci podniti ne mogahu voleći izgubiti sebe, grad, césara i cesarstvo, nego da se dvi crkve, istočna i zapadna, sjedini, kako se očito oglasi Luka Notaro, senatur carigradski i đenera od brodova bojni, koji reče puku pristrašenu ově riči: »Što plačete, građani? Svakako nam je boje gledati turske saruke po Carigradu nego rimski kardinala crfene klobuke.« Ali Bog pravedni brzo- hoti 1 pokárati psovaoca i smutjivca, jer kada car osvoji grad, ide prida ń rečeni Luka svojizirn sinovim ter ga poče moliti, da ga pusti mirno uživati zemje i posidovana svoja stara, a da će mu očitovati mis to, gdi biše zakopao mnoigo blago, to jest jaspre i drago kamene, malo prija rtego Turci grad uzeše. Ma poslušaj, štioče dragi, što pravda Boži ja učini! Car mu reče ove riči: »Ah, pse brez duše, jer to blago nisi dao tvomu nesrićnomu césaru, da može vojnike kupiti, tebe i sebe od moje sable braniti? Kako ti moreš o'betavati meni ono, što je moje? Kako sam grad osvojio, gospodar sam od svega, što se u gradu nahodí.« Zapovidi, da se posiče on i opaki porod, i to bi izvršeno). Ü svako vrime Grci latinski neprijateji bihu, ma nigda veće što u vrime niova skončana: »Ganutje na dospitku brže je« govore mudraci. A otd ove smutne bi najveći uzrok jedan kaluđer, imenom Đenadio, koga vas puk za sveta držase. Ovi nigda ne pristavaše podbiine čineći, psujući jadnoga Konstantina, patrijaru, pope i sve ostale, koji о skladu nastojahu. I ne samo bi u ńima holost i nenavidost, dali jošter i velika lakomost, jer se ne nade gospodin ni trgovac, koji bi mu za jao jaspr« za moći kupiti i plaćati vojnike, premda je od mnogi pitao, ali ga dadoše na sramotu z glavom caru, svomu dušmaninu. I ostavivši za sada svaka., koja se tada dogodiše, od juriša prvoga činim govorene. Videći car Memed, da je grad na puno mista probijen, dade • naredbu, da se juriš čini, i on isti za dati vojsci slobod i priliku kotti.


uzjaši na kona pak priđ vojskom uputi se prama gradu, a za ńirne sva ostala vojska, ter sa svih strana ńega okolišiše i na ńega udariše mnogo stotina skala uz grad „prislonivši ter uza skale na bedene od grada skačući, ali koliko ji se uza skale peńahu, toliko ji suno vrat lećaše. A najprvi, koji juriš činahu, bihu nesrićni Grci i Ermeni, podložnici carevi, na silu dignuti i na juriš usilováni za primiti prvu žestinu od ogńa. Od jutra do mraka Turci ne pristaše na grad trčati, ma se građani vitežki podnesoše jedno mnoštvo neizbrojeno pobivši Turaka. Car Konstantin, premda malo vojske imadiše, viteški se podnosaše, a imadiše i vrsne đenerale, navlastito) od Đenue i Mletaka, kojizim Konstantin zabiliži mista, gdi koji imadiše stati i protiva se Turcim hrvati. Za braniteja dvora kod Blankerne bi postav]en Jerolim Minio, poklisar mletački.. Za čuvalca velikoga dvora reče noga »Kod usta lavski.« bi postavjen Petar Julijan, veliki vojnik i kapetan Katalanin. Za braniti Kašteo od sedam kula. bi postavjen Teofil Paleolog, rodiják cesarov. Manuel Đenuež, gospodičić i vrsni vitez, imade naredbu braniti vrata Zlatna. Justinijan Đenuež, snažoii vitez i plemić, đenera na misto césarovo, imade naredbu braniti vrata s. Romana, prama kojim se biše car s janičarim utaborio i na koja najveća snaga udaraše. Dva brata Troiła od Đenue, Pava i L159J Antun, brańahu vrata pram Je|dreni i ovi toliko pobiše Turaka, da se ne može 1 veće. Dva kapetana đenuežka, Jerolim, i Leonardo, brańahu vrata Silocernu zvana. Todor Kaništo, kapitan Carigrađanin, branaše vrata Karsiju zvana. Luka Notaro, grčki denera, branase vrata od turski galija i nava. Dimitar Kantakuzen i Nicefor Paleolog, zet negov, principi carigradski, s ostalim plemićim grčkim brańahu veliku crkvu, »Od dvanajest apostola« rečenu. Kaluđeri,popi i ostali svećenici ob dan čuvahu mista od césara zabiližena, ob noć s pukom krpjahu zidove razvajene i probijene od turski topova. Svi se rečeni đenerali toliko' junaški na svakomu jurišu i tako vitežki podniše, da se izreći ne može. Za pedeset i veće dänä Turci ne pristaše biti Carigrad i na juriš trčati, ali ne budući još došlo vrime od Boga zabiliženo, uzeti ga ne mogoše, dali mnogo i mnogo ijädä pod ńim osta mrtvi. Dođoše Duhovi, i tada bi od mnozih viđena jedna svitlost, gdi izleti iz grada ter к nebesi2 poleti. 1 2

nemone. knebesih.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Ovo čudo uzeše Turci za svoju sriču, a grčku nesnću, kako se i dogodi. Na dvadeset i sedam maja, a na dan prisvetoga Trojstva, prosvitli se sve poje oko' Carigrada u večer rečenoga dneva. Turci počeše činiti molbe Bogu i svomu lašcu svecu, da jim dadu dobru sriču za osvojiti Carigrad, á s jutr a dan. učiniše veliki proeesion za dobru sriču. Građani to gledajući veoma se bihu pristrašili i oni po isti način imojabu Boga i proeesione činahu, ali jurve biše Gospodin zatvorio svoje oči i uši, da ne vidi i ne čuje niove tuge i žalosti. Konstantin poznajući, da se Turci spremahu za učiniti veliki, opće niti i najposlidńi juriš na grad, dozva prida se sve glavare, gospodu i ostali puk od Carigrada pak: jim ovako govoriti poče: »Došlo je, о Carigrađani, vrime, oli da se s pomoću Božijom obranimo oli da svi poginemo. Svak dakle snažno, kripiko, srdito i jako općenitoga neprijateja čekaj i na ńega udari. Sjutra će se viditi vaša lubav prama Bogu, svetoj, viri, vašoj dici, rodbini, otačbini, vašemu cé saru i svemu cesarstvu. Ako' se obranimo, 1 to će naši uzrokovat grisi. Slava Bogu i Bogorodici, primimo doforovojno za grije naše! Svak se pokaj, skrasi i pravo ispovidi, ter ako naše i pogine umrlo dio, neka je spasena duša. Svak svakomu prosti uvriđena stará, ä ja od sviju vas oproštene pitam. I nemojte činiti, da sam se pristrašio oli ufańe od oslobođena izgubio^, jer s pomoću Boga dobićemo' neprijateje naše. Ako li se je pak približalo vrime od našega skončana, falá Bogu i Bogorodici. Samoi ovo želim, da svaki od vas bude osvetiti Boga prolivši krv poganiká, a što ću ja učiniti, ako Bog da, ter svanemo zdravo, vidićete!« — Gospoda, redovnici i vas puk slušajući take riči gorko proiplakaše. A Konstantin naredivši svaka, koja potribita bihu za dočekati svu snagu vojske ca reve, otiđe u svetu Sofiju, učini s velikim skrušenem ispovid đeneralu, koliko da znadiše, da će se brzo s ovoga svita diliti; i tako učiniše mnogi ostali. Otiđe posli toga u svoj palac oliti dvor, dozva prida se dvorane ter poče od ńih proštene pitati, i ovde bi veliko proiitje suzá O'd negove obiteli, sluga i dvorana, koje puno plačne i žalosne ostavivši dili se к vojnicim za pobiti se s carem Otmanovićem. 3

Očito ima biti »ne obranimo«.


160]

Turci učiniše veliki juriš na grad.

Na tri sata prije zore brez vike, bubana i svirala udari veće od sto ijada Turaka na grad, ali sve furde, to jest što se najgore i nevajalije u vojsci nahodaše, ne za drugo nego' da građani ńih sikući izmore se i učine slabi, da nisu harni hrvati se prama jakosti, koja imadiše na ńe doći. Ovi prvinci nesrićni tako izgiboše, da se od niorvih tilesa napuniše jaruge carigradske. Kada pak zora zabili, udariše turski bubńi i tambalasi, zavikaše vojnici turski, uputiše se protiva gradu, a među nim a car na jednomu końu plemenitu i oholu. Doniše mnogo ijädä skála, dasaka, greda, mašklina, poluga, motika i ostali čudesa za uzeti Carigrad pripravjenih, na koga sa svih strana s: mora i s kopna ibihu udarili. Građani se tako snažno Turkom opriše, da nije moguće virovati, bijući Turke s topovim, granatam, puškám, strilam, stinam, s vrilim paklom i sumporom, ter pobiše Turaka, da se ni broja ne zna. Tri debela sata Turci ne . pristaše z golim sabjaom uza skale na zidove skakati, ali koliko ji uzlazaše, on'liko ji niz bedene strmoglav padaše, koji brez ruku, koji brez nogu, koji brez glave. Najveću muku podnese Justinijan Denuež, jer na negova vrata car sa svom snagom od janičara uda raše, i toliko turski glava odsiče, da bi se od negova junaštva kńige po svitu štampale kao od vojvode Jarika, da se na poslidku ne bude osramotio, kako će se viditi sada. Ne mogući Turci uzeti Carigrada, počeše bižati natrag s ve likom gnevom, štetom i sramotom. Ali, ah moj Bože, velike žalosti! Holost grčka ne kti se smiriti, dok se ne izkorenu, jer uzađe sve muško i žensko, malo i veliko na bedene od grada, ter što bi imali zafaliti Bogu, da ji je od smrti izbavio, ono istu smrt nemilu zovihu, da ji umori, vičući iza svega glasa i rugajući se Turkom, da su žene, da su plašivice i da jim se ne bastä povratiti natrag za pobit se š ńima. Toliko1 cesar koliko* rečeni đenera Justinijan karahu něhami puk, da muče, ali ne bi moguće zamučikati jih, i tako car rasrđen čini svu vojsku na ńe udariti. A rečeni đeneral Justinijan rasrđen protiva Carigrađanom, ostavivši vrata svetoga Romana, pobiže s.a svim svojim vojnicim u navu. Tada Turci rečena vrata osvojiše, koja se prozvaše od Turaka »Demir-kapija«. Turci ulizoše ti grad i počeše sebice sići građane. Cesar siromah u ruke se i i v ne daje, nego izvadivši sab}u odsicaše po gradu turske glave, ma budući vas izrańen i isioen pade sikući Turke na zem}u mrtav,


komu glava bi odsičena i caru prikazana. Ü crkvu s. Sofije biše utekao patrijara, kaluderi, svi principi, sva gospoda, monake, principeše i sve gospoje čineći, da će ji Majka Božija braniti od turske sabje, ali i ona biše zatvorila oči svoje, da ne vidi niove tuge i ne čuje gorkoga plača, budući oni malo prija zatvorili reoenú crkvu, da se u noj leturđije ne govore, jer bijaše u noj rekao s. misu kardinal rimski. Razbiše Turci Yrata, ulizoše u crkvu, počeše sići, klati i nepošteno' dílo z gospojam i divojkam dilovati; još i druge pogrde, koje se ne imadu imenovati, počeše činiti. Neizbrojeno srebro, zlato, drago kamene i ostale stvari meprocińene, koje bihu unili ů rečenu crkvu, sve pokupiše i odniše. Nisu ga tili dati svomu kraju, da ji bráni, dadoše ga na sramotu caru, koji ńih izkorenu. Uzeše | dakle Turci Carigrad na 1453, drugi dan po ss. Trojstvu, i u nemu car utvrdi svoje pristoje do dneva današnega. [45-] Pisma svrhu kńige, kojo pisa cesar carigradski, imenom Konstantin najposlidńi, papi Nikoli Petomu, i svrhu odgovora, koji dade reče nomu césaru. Kńigu piše care Konstantine Carigrada nesrićne godine ter je šaje papi velikomu, . po imenu Nikoli Petomu. U kńizi ga lipo pozdravjaše, kano ocu ter imu se klafiaše. Niz obraz je suzam oborio, ovako je papi. govorio: »Oli sada, ali već ikada, spomeni se, Oče, Carigrada! Turci će ga brzo osvojiti, mene, tvoga sinka, pogubiti.

i šaji je duždu mletačkomu, od starine prijateju momu, i svim krunam svitlim od Zapa neka dođu branit Carigrada. 5

IO

Već te molim kano oca moga i vikara Boga velikoga: x tvoji sinci u nevoji cvile, 5 nuder piši listak kńige bile

Sveti Oče, potriba je taka, da me sada braniš od Turaka. Uzmi mene za svojega sina, pošalji mi na pomoć cekina. A evo ti tvrdu viru-dajem, nek sam drugi, ako te izdaj em silovaću moje podložnike, patrijare i sve svećenike, da poznadu tebe za glavara, Isusova pravoga vikara, rimsku crkvu još za majku na izpuniću svu odluku vašu.«


Ponizno mu odgovara papa, bilu kńigu suzicam natapa: »Nije vrime, care Konstantine, 35 zvat na pomoc Nimce ni Latine, jer ste Bogu i Latine teško Duha svetog u vaja da vam i

puno dodijali izvarali, vami nejmade, Carigrad pade. 4°

" Nije misec ni-godina dana, odkadá vas čeka vaša majka, kojano je od Boga vladana ter ée živit do sudńega danka. Sveti oci sabore činiše, a Latini blago iztratiše, da u miru s nami pribivate i da vašu majku poznáváte. U saborim vi se obetaste i vlastitim perom podpisaste, da ćete se s nami milovati, kano bratja lipo skladovati,

45-

5°

al se jadni vazda porekoste i od svete crkve odpadoste. Govorite riči svakojake, 55 držite nas kano mrcińake. Vi volite gledat sarukaša, neg da s vama vlada majka vaša rimska crkva, Božja zaručnica, 6o koju bráni Marija Divica. Nepošteno Latine psujete po svim mistim, kuda putujete:

jLatiini će izgubiti duše jiduć žabe i balave spuže.' Od rimske se crkve odmećete 1 65 ter proklestvo na papu mećete: ,Anatema budi lukavomu nevirniku, papi latinskomu!' Di će vrane orla pogubiti, di 1' prokkstva papi nahuditi! 7° Vaše duše nemilo trujete, kada papu pogrdno psujete. Zlo govorit, opsovat čovika nije grija niti je grišića; spuže jisti zla su privelika, 75 ne će vidit Boga ni Božića! Reci meni, care Konstantine, je li taki nauk od istine? Di će spuži nauditi duši, di li kozle, koje se uduši? 80 N e će jiće dušu o t r o v a t i , ко ga budě trizno blagovati, nego grisr i nevirnost vaša; il6z] kazat pravo to je dužnost naša. Ko će reći, da pravedan nije 85 sveti sabor od Kalcedonije, koji prokle jednog poganina, Eutika Carigrađanina, Dioskora, od Aleksandrije patrijaru, još i druge š ńime, u kojizim pravednosti nije, jer Božije opsovaše ime,'

1 Od Rimske Je odmechiete. — U ispravcima R2 337: od Rimske Je czarqve odmechiete. .

90


na Isusa kada zavikaše, dvi naravi u nem zanikaše: da nejmade Isus čovičanstva, priuzeto biše od božanstva. Sveti anateme sjediniše znadeš i

oci Boga proslaviiše, na ńe postavišć, Grke i Latine, — sam, care Konstantine!

Bilu kńigu oni napisáše, Ocu papi ter je prikazaše. 95 Milosrđe od ńega prošahu, 1:i5 pomirit se s crkvom nastojahu. Kad je papa kńigu progledao, on od mila biše zaplakao. IO

°

Al ne prođe puno godinica, medu se se zavadiše dica, j-esr razdili Latina i Grka Akacio, grčki patrijarka. Cesar Zenon, tako se zoviše, patrijari u pomoći biše. Papa áemu šaje poklisare, svete crkve duhovne likare,

I0

5

da sjedine dva mila brajena, II0 u jedinstvu vire odgojena, al ji cesar u tamnicu meće, svetu crkvu već za majku ne će. Za četrjest i veće godina u tamnostii Grci pribivaše. Bog jiim dade césara Justina, koji pravi zakon poznavaše, bulgarskoga roda slovinskoga našega Srican biše tad ovi š ńim se složi Ivan

1

I

3°

Puno godin' u skladu živiše. kano bratja Grci i Latini, T najposli se oni zavadiše: 35 protivi se Focio istini. N a sálu se čini patrijara, a s pomoću Mihajla 1 césara, Ińacija u tamnicu -meće, sklad i Jubav od sebe odmeće. I4°. Mori ńega i žeđom i gladoni, patrijaru ter muči pod Bradom. Brani papa svetog Ińacija, a proklińe i kara Pocija.

"5

i plemena, imena. monarka, patrijarka. I 2 °

Izbaviti Grke nastojahu iz tamnosti, u kojizim stahu.

I zagrli kano svoga sina pravovirca césara Justina, patrijaru i sve svećenike, Isusove prave naslidnike.

Al Focio za to i ne mari, Hi nego Jubav bratinsku pokvari ter razdili dva mila brajena, svete crkve mlikom zadojena. A što ću ti drugo govoriti, x kako Г ću ti oči otvoriti? 5° Vidiš i sam u istoku tmine, kako Grci gledaju Latine.

Mihjla. — U ispravcima R2 337: Mihajla.


Vole vadit Turke i ajduke nego rimske crjene klobuke; vole, da jim zapovídá paša . Ш nego papa oli crkva naša. I tvoj bratac puno nastojase, cesar Ivan imenom se zvaše, da sjedini Grke i Latine i da od ńih niko ne pogine. l 6 ° Uđenio tada papa biše, nemu cesar bilu kńigu piše: ,Čini sabor, kupi svete oce, primi Grke pod tvoje krioce!' N a kńigu mu papa odgovara l6S ter césara lipo nagovara: ,Nu podigni tvoje svećenike, patrijaru i grčke vladike, ter dođite do grada Ferare, i dovedi bogoslovce stare, 4° koji znadu mudro besiditi, dva naroda lipo sjediniti. Poslaću ti tri galije tanke, odi к meni, vodi patrijarke. Ne staraj se, césare, zairom, 45 nego putuj к Italiji s mirom. Rad Jubavi Božijega sina sto ijadá straticu cekina za spašene1 istočni cesárá i niovih slavni paťrijára/ —

180

Kada cesar bilu kńigu primi, od ves ej a malo ne z ani mi, 1

pak podiže svoje patrijare, mudre Jude bogoslovce stare. On ostavi svoje bile dvore l 8 J ter otiđe niz to sine more, l6 L 3Ízdravo dođe duždu mletačkomu, od starine prijateju svomu. Gospoda su prida ń izšetala, г u đemiju ńega postavila, 9° koja biše svilom pokrivena , i sva čistim zlatom pozlaćena. Zakantaše »Te Deum«, popovi, zagrmiše sileni topovi, potrese se drvje i kamene, *9S od radosti svak daje zlamene. Časti ńega dvadeset danaka svitla kruna, dužde od Mletaka, pak doprati prijateja draga 20 do Ferare, bijeloga grada. ° Lipo ga je papa dočekao, prid césara biše izšetao. Kad je cesar papu ugledao, prid ńime je na kolina pao. Al mu papa klečat ne dadiše, 2 °* za ruku ga ufatio biše, ter ga lubi kano sinka svoga rad lubavi Boga velikoga. Za ńim ide Joziip patrijarka, od istoka svitlost sunca žarka, 2 I ° svi biskupi i duhovni oci i ostali grčki vladaoci.

J'paJIegne. — Moglo bi se čitati i »spašene«.


Tu se s papom lipo pozdraviše, pojubiše i razgovoriše. 2I Posli neg su oni počinuli, 5 u sabor se jesu podignuli.

a za ńime od Efeža Marko, 24S ter razloži visoko i tanko, arcibiskup od Efeža grada; ali Marko ne fubjaše sklada.

Side papa na stocu zlatnomu, na pristoju puno visokomu, z desnu ńega cesar od Istoka, izpod ńega gospoda visoka; 2 2 °

Dva bijahu od latinske strane najmudriji, koji razlog brane: 25° jedan biše mudri Cesarine, — istina je, care Konstantine! —

s livu stranu Jozip patrijarka za pristojem rimskoga césara, izpod ńega ostali biskupi, svete crkve temejiti stupi.

a drugi se Dominikan piše, nemu Ivan lipo ime biše. 2 Privisoko ovi besiđahu 55 i duboko vazda razložahu.

Tu bijaše mudrost izabrana od istočni i zapadni strana, tu mudraci tanko govoriše, bogoslovci pisma otvoriše.

22

5

U Fer ari sabor к Florenci već se tu dispute velike razlozi se duboci

ne dospiše, uputiše: bijahu, nošahu. 1

z6

°

Izabra se dvanajest mudraca 2 od Latina sve bogoslovaca, 3° a dvanaest grčki duhovnika, u nauku ne bi jim prilika.

Malo toga postajalo vrime, — nu poslušaj, care Konstantine! — razboli se Jozip patrijarka: slaviće se do sudńega danka,

Disputaše tanko i visoko, vele znano i puno' duboko od izoda Duha Prisvetoga, staresinstva pape latinskoga,

jer učini dila plemenita prija neg se diii s ovog svita. Zove starac slugu Nekteriju pak zapita divit i artiju.

od pravedni duša očišćena, od šenična kruha posvećena; i ostala mnoga govorahu, u saboru lipo razložahu. Među Grčim najmudriji biše Bezarion, tako se zoviše, • arcibiskup od Niceja grada, u mudrosti pošteno se vlada; 1

nojjahu.

2

35

2

4°

l6

5

N a ruku se naslonio biše starac Jozip ter ovako piše: 27° »Ja viru jem s pravovirnim skupa, da je papa glava od biskupa. I ovo je Duh izlazi Ispovidam da se čiste

pravedna istina: od Oca i Sina. jošter teme Jito, duše vrimenito,

2

75


i zove se misto očištěna, di se muče radi sagrišena; očištěné na nebesa lete, vide Boga i negove svete.

Smiriti se nigda ne mogahu, patrijaru svoga proklińahu. 28

°

U prisan se posvetiti može ka i ú kvas: ja víru jem, Bože!« To izusti, a dušicu pusti ime Božje spominuć u ustih. Kada oci svaka izvidiše, dva naroda lipo sjediniše. Veseli se malo i veliko*, nit se tomu suprotivi niko>,

28

5

nego jedan od Efeža Marko, — plakalo bi još i sunce žarko! 29° [1641 Kada dođe g bilu Carigradu, guli Marko svoju rusu bradu. Tužbu čini, grozne suze ori, starac Marko ovako govori: »Naši otci zakon pokvariše, 295 s Latinim se lipo pomiriše.« Starac Marko ne Jubjaše sklada, ' kupi vojsku oko Carigrada, svećenike, svoje naslidnike, kaluđere i grčke vladike. 3°° ' U pustim sabor učiniše, na césara proklestvo staviše. Jos jim ni to dosta ne bijaše, već na pomoć heretike zvaše, da se dignu protiva césaru. 3°5 od istočnih strana gospodaru.

Među nami da je jubav stará, poslao sam moga poklisara З 10 kardinala, Božjeg namisnika, neka vam je poštene i dika. U Sofiji kada misu reče, misu reče, al jedva uteče, jer zavika malo i veliko: 31? ,Ajde nadvor, judska nepriliko! Anatema papi latinskomu, Konstantinu, césaru grčkomu, patrijari i svim odmetnikom, rimske crkve udím naslidnikom.'i 20 Još divojke, vaše koludrice i ohole grčke udovice kunu mene, od crkve glavara, patrijaru i tebe césara. Al niove anateme nisu vrsne da pauka kamo li će Božjega koji grije proklińe i

lute smute, vikara, kara!

32S

Ah, moj Bože, goleme žalosti! Ko će podnit grčke oholosti, 33° ko li ńima Jubav pokazati, svitle kraje ter na pomoć zvati? . Mojom ti se virom obitu jem: doée vrime, kako ništo čujem, da će klańat u Sofiji Turci, 335 robiće vas gore neg ajduci.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Ali neka znadeš, Konstantine, da te puno Jubim do istine: moliti ću dužda mletačkoga, da ti bráni Carigrada tvoga. 34° I moliću kraje od Zapada, nek ti dadu pomoć iznenada.«

Što je reka, to je učinio, sve je kraje po redu molio, al ji papa umolit ne móže, 34S jer se biše rasrdio Bože na nesrićno od Istoka carstvo: hoti, da jim poniańka cesarstvo.

Ne razumim ja, moj blagodarni štioče rišćanine, zlo govoriti od rišeáná, koji su od našega mnogočasnoga i slavnoga jezika i naroda, jer ne nahodim, da su oni početak od nesklada, smutne i razdijeńa bili, nego mrzim na oholost grčku, koja bi uzrok od ne sklada medu bratjom, od izgubjeńa carstva niova, još i od svi ba novina slovinski, koje ječe pod težkim jarmom turskim, razdilivši brata od brata i prijateja od prijateja, neka mogu prija skončati i lašne sebe i svoje imane izgubiti. N a ńe dakle imamo mrziti, jer su uzrok od svega zla duhovnoga i tilesnoga bili, ne samo svoga nego li i našega, protiva kojim sveti Pava piše i težko se tuži, kako se štije u negovim kńigam. A vami nosim čast i svako poštene kakono junakom, vitezovim i gospodi slovinskoj, moleći Boga i Bogorodicu, da se svi sjedinimo1 u jedinstvu duhovnomu pravovirstva i Jubavi našega Isukrista aliti, po vaš način, Rista. Amen,. Nahodí se u mojim prošastim knižicam u govorenu od KraJevića Marka, da ga rišćani za sveta drže: ono nisu riči moje, nego nadometak jednoga, koji je moje istorije pripisiva, zato mi ne primi za zlo, jer ja kriv nisam. [46.] 164) Slijedi pjesma od uzetja carigradskoga, izvađena iz káigá Florijana Kampi, prenesena u jezik preoslavni i složena po starcu Mjelovanu, uzana gospodi riješćanskoj. Kńigu piše momče sveznadare iz Jedrene, grada bijeloga, na ijadu četiri stotine i pedeset još i tri godine ter je šaje g bilu Carigradu, a na ruke cara Koistadina:

»Kupi vojsku, mili gospodare, ide na te Otmanović care.

5

Ü ńega je vojska sjeiovita od Azije i od Tatari je, Bulgarije i od Romanije i ostalih mjesta i krajestvä.«


Kad Kostadin bijelu kńigu primi, , kńigu štije, a suze prolije. Pitaju ga rijescansika gospoda: J5 »Što je tebi, care Kostadine? Koja ti je cviliti nevoja? Ali ti je netjak poginuo, po imenu Kommen Dimitrija, bojak bijuć s carevim deli jam?«

20

(i759.)

Maleno je vrijeme postajalo, 4S ugleda se vojska silovita oko bijela grada Carigrada drugi danak aprila mjeseca, sijelnä vojska cara nevjernoga, po imenu Memeda Drugoga: 5° sto i Jada po< izbor konika, dvi stotine iladä pjesacä,

Odgovara care Kostadine: »Proďte me se,riješćanska gospodo! Nije meni netjak poginuo bojak bijuć s carevim delijam,

a ná moru blizu Carigrada sto galija, dvista ormanica, oini u sve sijenih Turaka 5S za četiri stotine ijada.

2 ali mi je cvi jelit nevoja, 5 jer evo mi lijesta'k kńige dode od elčije moga sveznadara iz Jedrene, bijeloga grada,

Gleda ji je care Kostadine iz bijela grada Carigrada, gledao je ter je govorio, cle ga sluša malo i vejeko:

da je care vojsku sakupio i da mjesli udariti na me, a ja ne smim dočekati ńega, jere nejmam moci ni pomoci.

»Ah, moj Bože, čuda prevejeka! Je li veće na svijetu čojeka, koji nije dosa Carigradu pohoditi cara Kostadina?

3°

6o

Svi su bani mene odbjegnuli, protiva se meni uzdjegnuM, oboriće u sužanstvo mene, 35 a brzo će oborit i sebe.

Turskoj vojsci ко će odoliti 65 ко l' on'liku sjelu dočekati? Šest ijáda, već' nejmam. vojnika, od mojega naroda junaka.

Sva je moja zemja porobjena od Memeda cara nevjernoga, do bijela grada Carigrada, a brzo će osvojit i ńega, 4°

Tri ijade dođe vjetezova od Mletaka i Đenue grada. Udariće pedeset Turaka • na svakoga mojega junaka.

jere nejmam brata ni rodjaka niti imam draga ponijateja, koji Ы mi u pomoći bio, u potribi novce poklonio,«

Al dok mi je na ramenu glava, ne ću predat Turkom Carigrada, ~ jeda Boga i Bogorodice 75 i Sofije usred Carigrada!«

7°

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Pak se skoči na kona golema ter otiđe preo Carigrada i razgleda carigradska vrata, • na ńe meće najboje junake:

da ćeš branit svijetlu krunu. moju i od grada bijeli z jedová.« 8o

Teofila, svoga rodijaka, da mu brani vrata Pozlacena i kašteo više vrata Zlatni, koga, pobre, sedam kulä brani; a elčiju dužda mletačkoga, da mu pazi dvora bijeloga od sejmena i od jahičárá, vjetezóva cara sjelenoga.

8

5

[166] Julijana meće Katalana, . od starine časna kapetana, 9° Lavsika vrata da junašlki brani i da svoje poštene sarami. A na vrata svetoga Romana car Kostadin postavio biše od Đenue mlada denerala, 95 Justini jam koji se zoviše, pak je nemu tiho besidio: »Đenerale, sve moje uzdańe, čuvaj vrata svetoga Romana, brani, sijenko, i sebe i mene,

I0

°

jer najveća sjela od Turaka na ova će vrata udariti. Janičari, ponositi Turci, puno će, bane, dođi jati! Al se uzdam u vijernost tvoju i junaštvo tvoji vjetezova, 1

zvaně.

I0

5

Dva Troiła, dva milá brajena, IID u Đenui gradu odgojena, Antun jedno, a Pava je drugo, . od césara naredbu primiše, da mu brane vrata od zapada pram Jedreni, gradu bijelomu, Il od konika cara tatarskoga 5 i pješaca paše bugarskoga. Još dozivje Todora vjeteza, od starine plemića i kneza; niz obraz je suzam oborio, ovako je áemu govorio:

I2

°

»Slugo vjerna, Todore vjeteže, predajem ti vrata od Karšije; mnogo će ti Turci dodijati, brani sebe, ne izdaji mene.« Dozivaše i Luku Notara, denerala od tanki galija, šenatura Carigrađanina, ovako je nemu besidio:

T2

>

»Đenerale, sve moje uzdaiie, I pazi grada od turski galija. 3° Imaš dosta praha i olova i junaka kano, sokolová.« Zovijaše dva principa mlada, od bijela Carigrada oba: Nicefora, svoga rodijaka, . l7>'> i Todora, silnoga junaka,


351

těr ji saje, da mu crkvu brane od Dvanaest apostola zvane. Kaluđere, oce duhovnike, mlade pope, grčke svećenike 4 °

Pade mrtvi carevi junaka za dvanajest ijádá. Turaka. Tako isti povidiše Turci, kad Carigrad izguhiše Grci.

ponukuje care Kiostadine, da se brane prahom i olovom i da mole Boga brez pristanka od večera ter do bila danka.

Laćenom je dobra sreća bila, Bog jim dade vjetra maestrala, zajedriše g bijelu Carigradu Vi posred turski tanenih galija.

' Al poslušaj, moj mili bra jene, *45 što ti kaže starac Mjelovane: dojedriše četiri đemije iz daleka od zemje laćenske.

Na sve strane vatru prosiplući i s topovim galije bijući dojedriše zdravo Carigradu l8 pjevajući i popi jev ajúói. °

Svaka nosi po sto lumbarada, a pušaka ni broja se ne zna, 15° pune bihu o gna žestokoga i junaka od Đenue grada.

Memed care zanimio biye od velike tuge i žalosti gledajući šajke' i galije, đe se tope u to sine more.

Kad su bili blizu Carigrada, prista vjetar, stadoše đemije nasred mora kano i planine, l55 nit se mječu niti naprid idu. .

Zove care pašu kapetana, da mu rusu odsiječe glavu, a kada ga ugledao hiše izrańena i svega krvava,

Evo teška boja i mejdana! Zavezoše careve galije, oblećeše latinske đemije nasred mora izpođ Carigrada.

ne kti nemu odsijecati glave, već ga bije teškim buzdahanom: *9° »Bre, dimsuze, paša kapetane, kamo moje tanene galije?«

l6

°

Iz đemija pucaju topovi ter se čuju kano i gromovi, potJoipiše tanene .galije, izlomiše turske ormanice. Ne bi reka, da je morski bojak, već bi rekao, da je su dni danak: iz laćenski silenih brodova sipje ogań, nigda ne pristaje.

[167]

l66

55

P a k namisti velike t o p o v e p r a m bijelu g r a d u C a r i g r a d u , poče ńega biti sa svih strana i oriti do zemle bedene. P a k dozivje paše i vezire ter je ńima M e m e d besidio: »Sjutra va|a na g r a d udariti i na silu ńega osvojiti.

17°

l8

I

5

9S


Koji prvi skoči na bedene i na ń metne alaj zelen barjak, za pasu ću ńega učiniti od sve moje zemje Romani je.« Kada li je danak osvanuo, razviše se svileni barjaci, > udariše bubni i svjerale, zavijekase po vojsci čauši. Polečeše uz poje koníci, udariše sa svih strana pješci; juriš Čine od jutra do mraka, Carigrada uzet ne mogoše,

2

To je čudo 1 car ugledao, preda se je oge dozivao ter je care ńima govorio: »Poslušajte, oge zakonoše! °5

2TO

%

s%

Sjutra ćemo dovu proučiti i ramazan žestok učiniti, da ako nam Bog i sreća dade, ter Carigrad brzo osvojimo.« 24o Kada li je danak osvanuo, Turci svoju dovu proučiše i ramazan žestok učiniše, ne bi li jím dobra sreća bila.

negö pod nim izgiboše mnogi, a najveće Grci i Ermeni, 21 koji bihu silom povedeni $ i na juriš prvi određeni.

To je gleda care Kostadine, 245 gledao je ter je besidio, đe ga sluša mak> i veliko, p atrij ara 1 svi svećenici:

Ali se to malo i znadiše prama sjeli, koja došla biše: za pedeset i veće danäka. ne prestaše biti Carigrada.

»Uče dovu Turci vjetezovi, baš će sjutra na grad udariti. 2S° Svaki svoje izpovjedi grije, pakajmo se, dok imamo vrijeme.

22 J

'

gubimo se i pomijerimo se kano bratja i riješćani pravi. 2 Ako naše i pogine tijelo, 55 ne bi li nam duši boje bijelo!

Evo, brate, i gore žalosti! Bog ostavi nesrecne grešnike: ugleda se svjetlost na Duhove u bijelu gradu Carigradu. Iz grada je ona izlećela ter je к vedru nebu. polećela. Kad to čudo Turci ugledaše, od ves-eja skupa zavikaše:

22

5

»Slava budi Bogu vejekormi, dobra sreća caru čestitomu! -23° Bog pobježe iz Stambola grada, predade ga caru silenomu.«

Preoslavni otac patrijara, kojino vas i uči i kara, daće nami blaosove svete, ter će činit da se Memed smete. Svaki budi srca junaškóga, a desnice Marka Krajevića, • ter slobodno Turke dočekajte i niove glave odsijecajte.

2б

°


Ako Г se prebližalo vrijeme, da mi naše pogubimo glave rád poštena, vjere i zakona, slava Bogu i Bogorodici! ;

l6

[1 68]

Boje na.m je poginut pošteno neg na svijetu živit nepošteno. 27° Svaki radi osvetiti Boga, ja ću Boga i Bogorodicu!« Kad vojnici 'nega-razumiše, sve zapiaka malo i veliko, svak se kaje i proštene pita, 275 a najveće care Kost a dine. Maleno je postajalo vrijeme, sa svih strana ud ari se Turci: deset ijaď skála presloniše zSo uz be dene bila Carigrada. Stoji jauk ranenih delija, stoji viska turski bedevija, a zemja se tresijaše kruto oko bila grada Carigrada od topova turski i riješcanski, od. bubana i od tambalasa, od kumbará i silni pušaka, od galija turski i laćenski, od svjeraia i turski pifara i od trab Ja grčki i laćenski, od zvečana mača i sabaja, alaJkańa carevih delija. Izgibo'še janičari Turci i sejmeni, ni broja se ne zna,

a niz poje krvca teci jaše, u sine se more salivaše.

5

2§

2

5

9°

9S

Koliko su visoci zjedovi od bijela grada Carigrada, mrtvi su ji Turci nadjetili, — viruj, pobre, mudri Judi" kažu. З 00 Carigrada ni tad ne uzeše, već sramotno natrag pobjegoše. Al zavijeka malo i vejeko iz bijela grada Carigrada: »Janičari, vi li ste levente i delije Otrnanović cara. Odbacite svijetle sabje vaše, prepašite ženske opregjače,

3°5

kad ne smite s nami boja/k biti, već bižite kano strašivlce! 3 10 Pofali se, Memede sultane, / koliko si1 glává odsjekao!« Ah, moj Bože, goleme žalosti, teške ti su grčke oholosti! Kada ji je care razumio, 3r5 svu je vojsku natrag okrenuo. janičari, siloviti Turci, udariše kano mrki vuci, carigradska osvojiše vrata, u Carigrad sjelom ujezoše. Isjekoše malo i veliko, pogubiše cara Kostadina, al vjeteški poginuo biše sikuć mlade Turke janičare.

1

Kollikoji. Stari pisci hrvatski. XXVII.

2

23

320


Dvista rana na nemu bijaše, 32J al p o poli Turke presieaše, pak najposli crnoj zemji pade, zemji pade, Bogu dušu dade.

Sve po redu pozdravja riješćane po imenu starac Mjelovane! Molite mu vi Boga za zdrav je 335 ne bi li vam pjesme izvodio

Side Memed nasrid Carigrada na pristoju césara grčkoga, 33° ter od tada Otmanović care sve ponizi krale i césare.

od Stambola, grada bijeloga, Rom-anije i od Bulgarije, od Mostara i ravna Kotara, Slavonije i od Ungarije, 34c

od junaka Lijeke i Krbave i od Bosne, vjetežlke države. Na sabji vam dobra sreća bila i turske se krvoe napojila! [47-1 SHdi pisma druga od Carigrada. Cvilila je grčka cesarica, Konstantina kraja zaručnica, u sužanstvu Otmanović cara, od istočni strana gospodara. Konstantina često spomińase 5 suze roneć ter mu govoraše: »Da t' je ustat, mili gospodare, Konstantine, veliki césare, ter da vidiš sad žalosti moje, I0 ah, nesrićne zaručnice tvoje! N e zovu me veće cesaricom, već nevojnom turskom robinicom. Nit me zovu gospojom Grkińom, već Arapkom, crnom prosjačkinom, koja nejma brata ni rodjaka, XS niti ima sestre ni netjaka.

Obiličja n e j m a m cesarice, jer je m o j e p o t a m n i l o lice nemiloga dvoreć gospodara, po imenu Otmanović cara.

,

2C

Zlatnu krunu ne nosim na glavi svak me psuje i nemilo davi: od gospoje ne imam zlameńa niti nosim dragoga kamena.« Što bi reka, dragi pobratime, 25 koji nosiš od Rvata ime: koja skoro biše cesarica, Konstantina cara zaručnica!'

Poslušaj me, kazaćii ti pravo, ah, tako mi, pobre, biti zdravo. 3C Ovo biše bili Carigrade, posli nego u sužanstvo pade:

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759O

Nejma veće slave ni poštena, u áemu se ne dile proštena, nit se krsti nit se izpovida, 35 nit je čuti, da ко pripovidá.

Di su tvoji bili manastiri, kaluđeri, duhovni pastiri? Kamo tvoja zvona glasovita, Carigrade, lipoto ód svita?

Već ne štuje crkve ni otáre, neg gamije i turske munare; u Sofiji nije svećenika nit je u ńoj Božiji prilika. 4°

Plemenita di su ti gospoda od grčkoga mudroga naroda? Di li su ti Grkińe gospoje, koje bihu narešene tvoje?

Ne dolazi otac patrijara u Sofiju pričestit césara, nego oge siloviti Turci, koji viju kano mrki vuci.

Di je tvoja mudrost-i mudraci? Kamo li ti bijeli palači? 7° Sad u ńima pribivaju Turci. Što bi srića, da se legu ćuci!

Ne poje se više leturđije, svećenici ne karaju grije, nego oge štiju Alkorane ter nam Jute zadavaju rane. Oh ko te Kamo kamo

45

nesrićni grade Carigrade, tako nemilo izdade? 5° tvoji krajr i cesari, li ti tvoji bani stari,

kojino se prija neg te Kud se diše Ko li tvoju

po svitu slaviše, u zlo postaviše? crkve i otari? lipom pokvari?

Kamo li ti tvoja lipa dika patrijara, veliki vladika? Kud se diše pripovidaoci, zakonoše i duhovni oci?

И.

6o

6

5

Kunu tebe svi narodi svita, još i ńega, ко god za te pita, a najveće od istoka strane, 75 jer jim jute ti zadade rane. Kune tebe zemla Arbanija,. Bulgarija i Macedonija, slavna Bosna i Ercegovina, Košarica lipa banovina.

^°

Ü tebi se zmije porodiše, koje ove zemje porobiše: u sužanstvu cvile brez pristanka i progonstvu do dariašneg danka radi tebe, grade Carigrade! Istina je, to i dite znade: oholost je tebe pokvarila i nevirnost na zemju bacila.

Što si našao, опо> i uživaj, u turskomu sužanstvu pribivaj: 9° -kukati ćeš kano kukavica, suze ronit kano udovica.

8

5

6


[48.] Slidi pisma od kuće Frankopanovića., izvađena iz pofale, koju dade fra Frane Giavinić Istrijanin gospodi od rečene kuće na 1628. Nije misec ni. godina dana. da je pleme Zrinovića bana: od ijade veće je godina, da se zvaše kneže od Nadiňa.

Čudila se Lika i Krbava, Što govori Bugarine Sava: kudi pleme Frankopanovića, i viteza bana Zrinovića. Svoje ime uzdiže i fali, kojeno je počelo od lani, pogrduj-e stare vitezove, sve slovinské bane i knezove:

5

30

Sva su taka velika gospoda od našega slavnoga naroda: niko ne zna, odkada su bili 35 ni gospodstvo kad su zadobili.

Nu poslušaj Frankopanovića, »Što je vece pleme Krajevića, IO velikoga bana i plemića, Košarica oli Kobilića od koga je roda i plemena od mojega roda vitežkoga 17°] i od koga izlazi vrimena. 4° i na glasu vazda junaškoga? Svuda slave Zrinovića bana i mladoga kneza Frankapana, kano da su s neba doletili *5 i od vika na nebesih bilu

Dvi ijade godišta imade, odkada se ovo pleme znade. Ü Trojanu gradu pribivaše, po svemu se svitu. spominaše,

A ne znadu, da su od težaka, od čobana oli prosijaka: do jučer su uzbijali ovce 20 i dvorili po svitu trgovce,

jer porodi vrsne vitezove, 45 plemenite bane i knezove. Ovako nam sveti oci kažu, još i drugi к ńimam se prilažu.

a sada se svitli bani kažu ter s težacim ne će da se slažu, a nejmadu ú žepu ni novca, nego ištu pomoć od trgovca.«

Anicio starinom se zvaše, od Enea bana iziazaše i od Turna, kraja latinskoga, najvećega plemića rimskoga.

To je čuo Ličanin Bariša ter je áemu tiho besidio: »Ne budali, Bugarin Saviša! Ali si se brežan pomamio?

25

Od ńega se rodiše glavari, kardinali i Božji vikari: Aleksandro i Grgur Deveti, Inocenco, Grgur, papa sveti.

5°

55


Jos porodi svete i svetice, Benedeta i mnoge divice, Isusove mnoge mučenike, žene svete i ispovidnike.

60

357

Ü to vrime ban rvatski bise, imenom se Nikola zoviše, od plemena Frank opanovića, imadiše srce Krajeviča 8

Od nega su. vitezovi stari, svitli bani, kra|i i cesari, eesarice i mlade banice i od svake vrste poglavice.

ter sakupi Rvate junake, na oružju vitezove jake, siče vojsku cara tatarskoga, oslobodi krafa ungarskoga.

Po svem svitu Dante glasoviti, 65 xi nauku puno ponositi, Fiorentin koji se zoviše, od kolina Frankopana biše,

Od ńega se bani porodiše, zadužbine koji učiniše: štuju crkvu i Božje pastire, sagradiše mnoge manastire.

a od kuće na glasu viteza Aldigera, velikoga kneza od bijela Florence grada, kojano se nalazi i sada.

Sad promisli, Sava Bugarine, koji kudiš bane od starine, je li vece pleme Zrinovica 95 i viteza Frankopanovića

7^

5

9°

Od ovoga, jasnoga plemena, al podavno u stara vrimena, za dužda je mletačkoga bio, 75 imenom se zvaše Mijovio.

od tvojega roda i plemena i krasnoga od lani imena! N e m o j , pobre, nabijat kabjića ni grditi slovinski plemića!

Kad Tatari naglo udariše ter ungarsku zemju porobiše, potiraše kraja ungarskoga do sińega mora latinskoga.

Gospodstvo su n a sabji dobili, a nisu ga za novce kupili ni pasuéi po p l a n i n á m ovce ni dvoreći p o svitu trgovce.«

,s

°

IO

°

[49-] 5lidi pisma, k a k o I v a n B o n d u m i e r , L u d o v i k Kalbo i Pava Erico >ogiboše braneći Kalcidu, r e č e n o Eubeu, u Arcipelagu n a 1469., izvađena iz Sagreda. G r a d se bili u k r a j sina mora, u otoku od Arcipelaga: Kalcida se od starine zvaše, ban mletački u n o j pribivaše.

Gledaše ga O t m a n o v i ć care, 5 po imenu Mernede sultane, k a d je on'da. s vojskom prolazio, gledao je ter je besidio:

358


»Lipa grada, bogata otoka! Ali mu je zaludu lipota, kada dvori dužda mletačkoga, od starine dušmanina moga.

I0

AÍ ako mi Bog i sriča dade, ter ja zdravo к Carigradu dođem, oružara tanene galije, 15 brzě šajke, od boja đemije. Zajedricu niza sine more, [171] osvojiču bijelu Kalcidu, sve otoke od Arcipelaga i po riima sela i varoše.« Što je reka, poreka se nije: kako dođe g bilu Carigradu, naoruža tanene galije, . brze šajke, bojne sultanije, pak zajedri niza sine more.

.

1

napijjuje.

Doveo sam silnu vojsku na te: sto ijada baša i sejmena, janičara četrjest ijada; nit češ ostat ni obranit'grada.« 45 Kada Ive bilu kńigu primi, onu štije, drugu napisuje 1 ter je šaje caru silenomu. Ovako se š ńime razgovara: »Jeda činiš, Otmanović care, 5° da su vrebci vlastela mletačka, ter ji misliš z bukom poplašiti, iz Kalcide grada iztirati?

2

5

3°

jer 'vo ti se kunem na čitapu i na sabji i na desnoj ruci: 35 ako grada udij ne pridadeš i brez boja i brez krvce crne, živa ču te na mibe derati i nemilom smrcom umoriti.

4°

20

Drugi danak pod Kalcidu dođe pak napisa listak kńige bile ter je" saje mladu proviđuru, po imenu Ivi Bondumiru. U kńizi je care besidio: »Vlasteline Ive Mlečanine, sa]i kjuče grada bijeloga, a ne srdi cara čestitoga,

Ša]i kjuče, a ne gubi glave ni tvojizih u gradu građana.

Imam dosta praha i olova i junaka kano sokolova, vlada s ńirna Erico viteže i Ludovik Kaibi kapetane, koji su se na križu zakleli, da če prija izgubiti glave nego tebi pridati Kalcidu i 'izdati dužda mletačkoga.« Kad je care ńega razumio, poče biti bijelu Kalcidu iz svojizih tanenih galija i od,boja silenih đemija. N e pristaše za nediju dana brez pristanka biti bila grada, oboriš-e kule i dvorove, prolorniše cd ^rada zidove.

55

6o

6

5


Kad se svrši nedija danaka, 7° stade vika silenih Turaka, janičari na grad udariše, uz bedene listve prisloniše.

A evo ti moju čistu viru moga poslaću te g bilu oružana, zdrava

Z golim sabjam na bedene skaču, na grad meću zelene barjake, 75 ali svoje pogubiše glave na jurišu grada bijeloga.

Erici se ino ne mogaše: nestade mu praha i olova, sva mu vojska izginula biše bojak bijuć s carevim delijam.

, Koliko ji pod gradom ginaše, u vojsku ji veće dolazaše: trijest danak' ne pristaše Turci 8o udarajuc kano mrki vuci.

Lipu ćercu prida se dozivje, po imenu Anicu divojku. Svojoj ćerci plačno govoraše: »Poslušaj me, Ane, ćerce moja!

iz galija pucaju topovi brez pristanka kano i gromovi, probijaju od grada zidove, 8 ore bile do zemje bedene. 5

U Turčinu nigda vire nije: J I 5 ti si, Ane, lipa i pristala, Turci će te Jubit na sramotu, — pazi, ćerce, viru Isusovu.«

viru dajem, Muhameda: dvoru tvomu i vesela.«

Nemu Ane tiho* odgovara: P a k p o d g r a d o m laguni užegoše »Ne brini se, moj mili babajko! i zidove n a zemju baciše. A h , m o j Bože, goleme žalosti! Prija ću ti izgubiti glavu K o će ostat o d turske naglosti? [172' nego Jubit poturicu mladu.« Sa svih strana udariše Turci, 9° osvojiše bijelu Kalcidu: pogiboše dva gospodičića, Bundumier, vitez od Mletaka, 1 Ludovik Kalbi, kapetane. Erica se Turkom, ne pridaje, 95 već jim ruse odsijeca glave. Zatvori se ů kašteo tvrdi od Kalcide, grada bijeloga.

Kada je je babo razumio, on od mila biše zaplakao>, pak otvori od kaštela vrata, pridade ga caru nevirnómu.

I0

5

IIQ

I2

°

I2

5

Kad u ńega Turci ulizoše, tad Erici ruke savezaše ter ga vode к caru pod čadore i Anicu, lipotu divojku. ^°

Moli junak Turke janjičare, Nemu care bilu kńigu piše: još- jim daje groše i dukate, »Nu se pridaj, mlađan kapetane, 100 da Anici odsijeku glavu, jer kaštela obraniti ne ćeš, — jer se boji, da se ne poturči. nemoj ludo izgubiti glave!

6Q


x Vele nemu mladi janičari: 35 »Ne budali, kneže Latinine! Ko će smaknut mladu suitaniju, virnu }ubu cara čestitoga?«

Kad je M-emed razumio ńega, vas od jida biše pobiidio. Poče ńega na muke mećati ter ga čini pilom pripilati.

Kada li ga caru dovedoše, car je nemu tiho besi dio: »Silna, glavo, Latinine Pavle, jer isiče moje janičare?

Pak dozovnu Anicu divojku x)5 ter se care š ńome razgovara: »Do sad si se ti Anica zvala, a od sad ćeš Fatima kaduna, virna luba cara čestitoga.«

x

4°

Ja sam tebi tvrdu viru dao, cla ti ne ш odsicati glave: x tvoju glavu odsicati ne ću, 45 ali ču ti zadat muku veću.« Erica je áemu govorio; »Ne čudim se tvojoj viri, care, zašto vire u Turčinu nije: kakva vira, taka i zakletva!« f>'°

Srdito т.п. Ane odgovara: »O nakazo, }uska nepriliko, za te li su Latinke divojke, zaručnice Boga velikoga? Ja ću prija u more skočiti i na vatri živa izgoriti neg zanikat Stvorite|a moga i Jubiti cara nečistoga.«

l6

°

x6

5

To je caru puno mučno bilo, od bedre je sab}u povadio, 1 divojci je glavu odsikao 7° u Kalcidi, gradu nesrićnomu. [je] Pisma, kako Ante Loredan, vlastelin mletački, obráni Skadar od Turaka na 1475, izvađena iz Sagreda. Divan čini Otmanović care, po imenu Memede sultane; svu gospodu na divan sazivje ter je Memed ńima govorio:

Svi veziri mukom zamukoše, ali ne kti vezir Sulemane od bosanske na glasu države, već je caru tiho besidio:

»Ne bi li se koji junak naša, 5 da podigne silnu vojsku moju i otide priko Arbanije ter osvoji Skadar kod Bojane?«

»Daj mi, care, pisac' i konika osamdeset ijadä vojnika, ja ću poći к Skadru bijelomu, x5 na silu ću osvojiti ńega.«

IO


Što zapita vezir BoManine, što zapita, to rnu care daje: osamdeset i|ada vojnika, sve po izbor najboji junaka.

ali ludo pogubiše glave na jurišu Skadra bijeloga. 2

°

Podiže se priko Arbanije, brzo dođe Skadru bijelomu.1 Sa svi ga .je strana obsidnuo, pak napisa listak kńige bile 2

" ter je šajě mladu providuru, 5 Mlečaninu Anti Loredanu. U kńizi ga vezir pozdravjaš-e ter ovako nemu govoraše: »Providure Ante Loredane, pošaji mi kluče Skadra grada. 3° Nemoj gubit rusu . glavu tvoju ni tvojizih mladi vitezova.« • Loredan mu kriigu odpisuje: »Ne budali, paša Bošnanine! Ja sam duždu tvrdu, viru dao, 35 da mu ne ću izdat Skadra grada, dok je moja na ramenu glava.« Kad je ńega paša razumio, poče biti Skadar sa svih strana. Bio ga je petnajest danaka P' od zorice ter do mrkla mraka. Bile kule mnoge oboriše, na tri mista beden otvoriše. Kad to vidi paša Bošnanine, [173] na Skadar je juriš učinio.

45

Jedni Turci beden podkopaju, drugi skaču gradu na bedene, 1

skadaru bijelomu.

361

Osta mrtvi četiri ijade 5° oko grada na jurišu prvom sve najbojih Turak' krajišnika. Pivaj, pobre, junaška je dika! Kada li je danak osvanuo, opet Turci juriš učiniše, od zorice ter do mrkle nocce ne pristaše na grad udarati. Ali bila ne uzeše grada, jer ga brani Ante Loredane. Bise ladné vodě ponestalo našoj vojsci u Skadru bilomu.

55

6o

Loredanu to mučno bijaše ter glavarom tiho besiđaše: »Nije Г koga porodila majka, da otiđe do rike Bojane -5 s pet ijada najboji junaka i udare jurišem na Turke ter donesu vodě iz Bojane za svu vojsku, koja je ů Skadru?« Svi junaci zemji pogledaše, ali ne kti vitez od starine, po imenu Crnojević Ive, ban od Zente i Gorice Crne,

7°

već govori mladu providuru: »Ne brini se, Ante Loredane! 75 Ja ću poći do rike Bojane i donicu vode za junake.«

362


Pak povede svoje Crnogorce, Ercegovce i silne Kotarce, 8o ter na Turke snažno udariše, dvi ijade glava odsikoše.

A kad vidi Suleman vezire, da ne može Skadra osvojiti, diže vojsku izpod bila grada, ode plačuć caru gospodaru.

Otidoše do rike Bojane ter se ladne napiše vodice. Zdravo su se natrag povratili, 8 za junake vodice đonili, S

Osta mrtvi pod gradom Turál za dvadeset ijädä junaka, što Loredan pogubio biše branec Skadar, — to Sagredo piš

Malo toga vrime postajalo, ;éom Turci na era d ud ansf prisloniše listve uz bedene, na grad meću barjake zelene.

Za Antino veliko junaštvo Áemu dade dužcle đeneralstvo od Levanta i lipe Morije, Cipra ravna i zemje Kandiie,

Loredan se Turkom ne pridaje, veé jim ruse odsijeca glave. Vezir biše sabju povadio, jänicare na grad natirao.

9°

Ai graaam za to 1 ne lia;u, već jim ruse glave odsicaju, 9S biju Turke drvjem i kamenem, s crnim prahom i teškim olovom.

Vitežki je vazda vojevao, * po Levantu Turke razbijao: kad Lepanat bili obsidoše ter sa biše za osam miseci, na tursku je vojsku udario, deset ifaď glavä odsikao, Izpod grada on istira Turke, okrvavi svoje bile ruke.

Í51-1 od divojke Manile, \ je oslobodila | °ske vojske, koja ga biš podslla na 1475. Izvađena Iz Sagreda, Slušaj, pobre, koji znadeš naški, da ti kažem mejdan divojaški, koji ima biti ter ne malo vitezovom sjajno ogledalo.

v

Tu građani mnogi izgibose, a Turaka ni broja se ne zna, koluneli i mladi serdari.

Ali evo i gorě žalosti, jer pogibe mlađan kapetane, Kad na Lemno Turci udariše 5 zapovidriik od bijela grada, podaleko gori u Levantu, [174! sikuć mlade Turke janičare. juriš čině, nigda ne pristaju ter građanorn jade zadavaju.


363

Svaki junak glave odsicase, al najveće Marula divojka: krvave joj ruke do ramena i svijetla sabja do balčaka.

Pripade se malo i veliko, sve to plače i suze prolije, al ne plače Manila divojka, lipa oerca mlada kapetana. 20

Malo posli dobra pomoć dođe4° od viteza bana Loredana. Kada li ga Turci ugledaše, brez obzira natrag pobigoše.

divojačke ajine odbaci, ? svoga babe odoru oblači -5 pak pripasa sabju na ajdušku, u vojsku ie udarila tursku.

Al da ne bi Marule divojke, tad bi Turci Lemno osvojili: 45 svi je ona slava divojakä, ogledalo po svitu junaka.

Britkom sab]om Turke prisicaše i vojnike svoje slcbođaše. Boji junak od babajka biš'e, — 3° viruj, pobre, to Sagredo piše.

Uzvisuje sva zemja žudinska do nebesa Judit udovicu, jer odsiče. glavu Oloferni 5° pod bijelim gradom Betulijorn.

Kad li vidi principová vojska, što učini Marula divojka, na Turke je skladno udarila, iz grada ji bise iztirala. 35

. Uzvisuje 1 i žemla slovinská, još i lipa država latinska brez pristanka Marulu divojku, jer isiče Turke janičare, 55 a u L e m n u , gradu, bijelomu.

Poslušajte, mladići i starci, Dalmatini i mladi Ungarci! Kada vidi Manila divojka da joj biše babo poginuo,

[52.] Pisma, kako Ante Lece, vlastelin mletački, obrani Skadar,, koga car Memed.biše obsidnuo i pod ńim stao'godište dana na 1476. Izvađena iz Sagreda. Zareče se Memed, care silni, u Stambolü, gradu bijelomu: »Podignuću vojsku nebrojenu i otiću Skadru bijelomu. Na silu ću osvojiti iiega, pogubi ću Lecu providura, UzviJ'Juje.

osv-etiću krvcu prolivenu, moju. vojsku, lani isičenu. Zavešću se niz more .duždevo IO do bijela grada Venedika, pofataću gospodu mletačku i niove kadune jubovce.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Porobiću ravnu Italiju ['.7 svu do Rima, grada bijeloga, ufatiću papu latinskoga *5 i negove mlade kardinale,«

Odpisuje Lece providure: 45 »Vira moja, Otmanović care, ne pridado tebi Skadra grada, dok je moja na ramenu glava.

To govori, al Boga ne moli, već. podiže svoje vitezove, priko ravne z em Je Arbanije brzo dođe Skadru kod Bojane

Nije adet vlastele mletačke pridavati u Turke gradove brez velika boja i žalosti, brez velike sile i naglostk

2

°

Imam dosta praha i olova i zaire za devet godina, a i dobrih u gradu vojnika, kojino se ne boje Turaka.

ter ga care obsidriuo biše sa svih strana, ne more se više: s jedne strane biju ga topovi, 2 druge strane bumbe ogfievite, s a s Ali, jer

treće strane laguni podkopaju, 25 četvrte juriš ne pristaje, grada osvojit ne može, ga brani Lece providure

i negovi vitezovi mladi, Talijanci, Nimci i Rvati, Arbanasi, silni Crnogorci : ostali po izbor, junaci. •

3°

u to) ti je žeji babo umro, straho me je, 1 da ćeš umrit i ti. Prija će ti sva opasti brada, neg ćeš imat kjuče bila grada.« Kada caru bila kńiga dođe, kńigu štije, po nosu se bije, pak se skače na noge junaške ter povadi sabju okovanu.

To je caru i pomučno bilo, providu.ru bilu kńigu piše: »Nu se pridaj, Lece providure! Bila grada obraniti ne ćeš. Ф

Janičare na grad natiruje, ali ńega osvojit ne može, jer ga brani Lece providure i negovi mladi vitezovi.

Evo ti se kunem na ćitapu i na mojoj sabji okovanoj, da me ne Će vidit Carigrade, dok ne uzmam Skadar kod Bojane.«

Skadar biŠe godinu danaka vitezovi Turci brez pristanka, al zaludu, jere izgiboše sve najboji pisci i kohici.

Isp. bij. uz R 2 126.

55

Što i' mi pritiš, Otmanović care, da ti ne ćeš vidit Carigrada, dok ne sidneš u Skadru bilomu, 6o moju rusu ne odsičeš glavu,

Biju Turke prahom i olovom, teškim bumbam,ogńenim granatam, još jim ruse odsicaju glave 35 ter ji meću gradu na bedene.

1

5°

6

5

7°

y

5


A kad vidi Otmanović care, da ne može Skadra osvojiti, diže vojsku, ide g dvoru, svomu ( neveseo, tužan i žalostan.

365

Osta mrtvih pod gradom Turaka za pedeset i Jada junaka. Jadan care, kamo tvoja fala, kamo Lece providura glava!

[53-] Pisma oid kraja ungarskoga, Ludovika imenom, kako pogibe na Muačkom poju boj bijući s carem Sulemanom na 1526.1 Izvađena iz Sa£ nad Budimom, nad bijelim gradom, to će Turci Budim osvojiti. Što Г je sunce na zemju padnulo, to će Turci kra]a pogubiti.

Sanak snila ungarska krajica, lipa Juba kraja Ludovika, u Budimu, gradu bijelomu; sanak snila, u sanku vidila, da se vedro nebo prolomilo 5 nad Budimom, nad bijelim gradom, da je sunce na zemjicu palo-, da je jasni misec pomrćao, svitlě zvižde mis.ee odbignule IO ter su kraju neba pribignule; da su utve Dunaj priletile ter su pale na poje Muacko. Sveznavari sanak tomačiŠe, tomačiš-e, al ne domislise, nego jedna mlađana divojka, u Budimu gradu odgojena. Krajici je sanak toroacila ter joj biše tiho besidila: »Štono jesi u sanku vidila, da se vedro nebo prolomilo

1

1576.

l

5

20

Što to će Što Г to će

Г je jasni misec pomrčao, 2>" áemu potamniti lišce. su zvižde misec odbigmile, ńega odbignuti sluge.

Što li utve Dunaj priletiše ter padoše na po Je Muacko, ono Turci Dunaj pribrodiše, na Muaču tabor učiniše.

3°

Koliko je Muač, poje ravno, svega su ga-Turci pristisnuli: prid nimam je Otmanović care, 35" po. imenu silni Suleman-e.« Istom ona sanak tomačeći, kńiga dođe kraju ungarskomu od silnoga cara Sulemana, u kńizi je kraju govorio: 4°-

66


»Kad razgledaš bilu kńigu moju, pošaji mi kjuče od Budina •oli odi, da se ogledamo na Muaču, po]u širokomu.« Kad Ludovik bilu kńigu primi, 45 kupi vojsku po Budimu gradu, po Budimu i okolo ńega, skupi vojske ~ trideset i jada. Ali jadan samosvitan biše, [176] mudrih ludi nauk ne primaše: 5° za glavare ne meće vojnike, već biskupe, fratre, redovnike, koji nisu Turak' ni vidili, kamo li su š ńima bojak bili. Mlada krala na zlo nametnuše, 5 5 Ungariju u zlo oboriše. Nije sabja za popa ni fratra, već krunica i križ izpod vrata, dišipline i pokora težka redovnika dila su vitezka. Fratar ima čuvat manastira, biskup činit dilo od pastira, a gospoda sabje pripasati i vitežki vazda vojevati.

6o

»Ti ćeš mojom upravlati - vojskom, slušače te pisci i koníci, sva gospoda i svi vladaoci 75 od lijepe zemje Ungarije.« P a k podiže svoje vitezove, trijest ijaď mladi Ugričića, ter otide na pole Muačko. A k a d a je T u r k e ugledao,

8o

bijaše se kraju poplašio. G o v o r i o ungarskoj gospodi: »Svitujte me, moji vitezovi, m o ž e m o li s T u r c i m bojak biti, 8 smidemo li na ne udariti.« 5 Vele n e m u ungarska gospoda:

»Ludoviče, naša kruno svitla! Nemoj gubit i sebe i vojsku i svu ravnu zemlu Ungariju. Trijest i}ad',već' nejmaš vojnika, 9° trista ijaď imade Turaka; udariće deset na jednoga, pogubiće Turci do jednoga.

Počekajmo tri bijela danka, jer evo nam dobra pomoć ide, 95 Zampujane, od Erdeja bane, Kraj Ludovik mlado momče biše, 65 i š nim vojske trideset ilada. vojevati jošter ne znadiše: ne kti slušat ungarske gospode, Ide tebi pomoć od Rvata тес biskupe uze za vojvode. za petnajest ДаЛа junaka: prid ńimam je od Rvata bane, IO ° po imenu vitez Franđipane. Zove к sebL Tomorea fratra, franceskana po imenu Pavla, 7° arcibiskup od Koloča grada, Trijest ijaď ide vitezova ter je nemu tiho besidio: od Prusi je i od Bohémi je:


367

prid ńimam je junak od starine Brandeburgo, bane od Prusije.« I0 5

»Biži, jadna, k u d a godir znadeš, pogibe ti kraju Ludoviče!«

Fra Pava mu biskup govoraše, na zlo kraja ter nagovaraše: »Ne plaši se, svitla kruno moja, dobićemo cara Sulemana!

Govorila budimska krajica: » N e budali, slugo Miovile! Nisi jadan kraja ni vidio,. 4° već napijaš vino po Budimu, vino piješ, a Jubiš divojke.«

Desnica je naša od mejdana, ne čekajmo pomoći od báná, već udrimo slobodno na Turke ter mi naše posvetimo ruke. Biće tvoja dika i pofala pridobivši silenoga cara brez velike od bana pomoći, koja ti je namislila doći.«

II0

Ali veli sluga Miovile: »Zlo ti vino, a gore ti bilo! Nije mi se izlomilo perje napijajuć vino po Budimu ni. Jubeći Budimke divojke, Il

5

J

45

već se moje izlomilo perje bojaik bijuć s carevim delijam.« х Kada ga je ona razumila, 5° niz obraz ]e suzam oborila,

Posluša ga, ujide ga zmija, U77] pak pokupi i srebro i zlato, ter udari na carevu vojsku. Sve do podne krajev mejdan biše, 20 sitni biser i drago kamene ter pobiže к Požunu bilomu, po podnevu Turci pridobiše. di se krune kraji od Budima. !55 Izgiboše ungarska gospoda N a putu joj loša srića biše: braneć svoga kraja Ludo vika, pustahije na nu udariše, i pogibe fratar franceskane, oteše joj i srebro i zlato, arcibiskup od Koloča grada. I2 5 sitni biser i drago kamene. Jol i biskup od Bosne ponosne, arcibiskup od Strogona grada Osta plačuć u gori zelenoj, l 6 ° i ostali mnogi redovnici kukajući kano kukavica, poznadoše, što će reći Turci. suze roneć jadna udovica. Tu pogibe kraju od Budima, r3° utopi se u vodu studenu. Uteče mu sluga Miovile ter pobiže g bilomu Budimu, ter dozivje budimsku krajicu pak joj tijo govorio biše: 135

Ej neviro, od Boga prokleta! I od tada, pobratime dragi, l6 osta turska ravna Ungarija. 5 Teško majci budalu rodeći, a krajestvu dite vladajući!

368


[54-1 Pisma od bana Zrinovića' i cara Sukmana Trećega, koji obside Seget ungarski i pod aim umri na 1566. da idemo Seget uzimati u lijepoj zem}i Ungariji, —koga mi je babo uzimao, al ga nije osvojit mogao.

' Sukman se razbolio biše u bijelu gradu Carigradu. Pitaju ga pase i veziri: »Što je tebi, care gospodare?

3°

Koja ti je bolovat nevolá? 55 Ali ti je starost dodijala ali junak Zrinović Nikola devet godin' s tobom bojak bijuć?« i?«

Ako nami Bog i srića dade, ter mi sada nega osvojimo i Nikolu bana pogubimo, 35 biceš vezir od svih paša moji.«

Odgovara care Sulemane: »Přeďte me se, paše i veziri! Nije meni starost dodijala, već nevirni Zrinović Nikola,

Kad je paša ńega razumio, siienu je vojsku sakupio: sto ijada po izbor кошка, pišadije ni broja se ne zna. -1°

IO 10

koji razbi Ali-pašu moga pod Segetom — on se ne bilio! — x ter isiče svu vojsku liegovu 15 5 i porobi Bosnu do Fojnice.

Ode i prid Gleda gledao

Sada nejma većega junaka u Turčina ni 11 kaurina ni žešćega meni dušmanina od Nikole Zrinovića, bana.

°

»Mili Bože, na daru ti fala, 4>" kad dočeka i ovoga danka, da ja vidi ov'liko junaka pohoditi Zrinovića bana!

Nit ću živit ni veseo biti, oga dok ne smaknem dušmanina moga Zrinovića, bana rvatskoga, koji mi je puno dodijao.«

Što sam, Bože, od tebe prosio, sada vidim, da sam izprosio: 5° blagosovi svitlu sab|u moju, da osvetim svetu viru tvoju.

2 Pak dozivje Sokolović-pašu 255 ter je áemu care besidio-: »Amet-paša, virna slugo naša, reš, kupi vojsku, što god veću moreš,

Tri i jade, već'- nejmam vojnika, a brez broja na poju Turaka, al s pomoću Boga velikoga • 5S pridobiću dušmanina moga.«

220

vojska do Segeta grada riome care Sulemane. ga je Zrinoviću bane, je ter je besidio:


369

Pak je svojoj vojsci besidia: »Poslušajte, mila bratjo moja! Evo na nas turska sila dođe i prid ńome care Sulemane. 60

Ako stari Seget izgubite, u novi se opet zatvorite; ako li bi novi izgubili, bizađete u kašteo tvrdi.«

Spomen'te se, da jeste Ungarci: malo nas je, ali smo junaci, svaki udri na deset Turaka, sam Zrinović oće na dvadeset. *

Istom bane tako govoreći i delije svoje slobodeći, potrese se Seget, grade bili, od carevih silnih lumbarada.

Ako Г se je približalo vrime, 65 da mi našu krvcu prolijemo branec svetu viru Isusovu i svijetlu krunu césarovu,

Bio ga je tri nedije dana pak učini juriš od mejdana, al se brani Zrinoviću bane, lute Turkom zadavaše rane.

umrićemo kano mučenici, od slavnoga naroda vojnici, 7° z golim sabjam u desnici ruci, al će platit i nevirni Turci.«

Evo, pobre, goleme žalost'! Turci žestok lagum užegoše, po S-egeta u lagum digoše_ ter na Seget juriš učiniše.

Pak naperi tanena višala [178] n a bedenu od bijela grada ter je družbi svojoj besidio: »Poslušajte, moji vitezovi! Ako bi se koji junak naša ter spomene, da se pridademo, staviću ga na višala tanka, da bi bila ista moja majka!

75

8o

Ako bi me pogubili Turci, oli Jute rane dopadnule, slušaćete mojega netjaka, baš od mene bojega junaka. Vi imate praha i olova i zaire za tri godinice: branite se, ne izdajite se, živi Turkom ne pridajite se! Stari pisci hrvatski. XXVII.

8

Al ji siku delije Ungarci, , Zrinovića po izbor junaci. Koliko je u godini dana, ban Zrinović odsiječe glava i pogubi dva zmaja ogńena: Bulvi-pašu od Macedonije, Tiluf-pašu od Bagdata grada. Ali stari Seget izgubiše, u novi se opet zatvoriše. Ladna voda oko grada biše, al je zemfe Turci napuniše: za tu vodu ne znade se ladnu, jer je brzo Turci prisušiše.

5 Namistiše ogńene topove, novi Seget biju brez pristanka pak na. ńega juriše činahu od zorice ter do mrkle nocce. 24

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (1759.) Mnogo danak' i puno nedifa Seget biše i na ń udaraše. Ungarci se Turkom ne pridaju, već ji 1 siku, nigda ne pristaju. ll5 Tu pogibe sileni Turaka oko trijest i veće i}ada, al i vojska Zrinovića bana tad izgibe, malo i ostade. Ostade mu šest stotin' vojnika J3° Ungaraca, na glasu'junaka. Kad to vidi Zrinović Nikola, zatvori se u kašteo tvrdi. Suleman mu bilu kńigu piše: x »Zrinoviću, krilo césarovo, 35 nemoj ludo izgubiti glave, već otvori vrata od kaštela.«" Nemu bane kńigu odpisuje: »Vira moja, Sulejmane care, dok je meni na ramenu glava, x4° ne ću. tebi otvoriti vrata. Imam dosta praha i olova i zaire, što je od potribe, međuto će dobra pomoć doći od césara Maksimilijana.« *45 Kada ga je care razumio, od jada se biše razbolio, pak dozivjé Sokolović-pašu ter je nemu care besidio:

postavi me na kočije brze ter me vozi g bilu Carigradu. Ukopaj me, virna slugo moja, dino devet cara ukopano, *55 dino barjak sveca . M u h a m e d a i f ere ga A z r e t a Alije.« T o izusti, a dušicu pusti na krioou Sokolović-paše, da c d vojske i ne znade niko l 6 ° p o d Segetom, p o d bijelim gradom. Siče paša careve dvorane i Mojsiju, negova likara, da zataji smrću gospodara Sulemana, cara silenoga.

Vechi.

5

Meće ńega u kočije brze ter ga vozi g bilu C a r i g r a d u . Lipo ga je paša u k o p a o , dino devet cara u k o p a n o , dino barjak sveca M u h a m e d a I7° i ferega Azreta Alije. O b noć pode, "bb noć opet dođe, da od vojske niko ne znadiše. K a d li dođe p o d Seget u vojsku, x pusti paša po vojsci telare, 75 [179] da telare od jutra do m r a k a i od m r a k a d o bijela d a n k a :

» Z a p o v i d a care Sulemane, da kašteo t v r d i osvojimo; »Amet-paša, desno krilo moje! 150 a k o li ga osvojit ne ć e m o , . žive će nas mećat u. topove Ako meni sudńi danak dođe, i s n a m i će neea uzimati.« 1

l6

l8

°


Kad to čuše Turci janičari, rta kašteo tvrdi udariš«, uza ń tanke listve prisloniše ter kaštelu skaču na bedene.

l8

5

Gole če nas po vojsci voditi pak najposli na mibe d e r a t i . ^ Ali prija nego izginemo, hote, bratjo, da se zagrlimo.«

Za petnajest i više danaka ne pristade juriš brez pristanka-, ali svoje pogubiše glave, jer ji siku ungarsk-e delije, *9°

Svi"klekoše ter se pojubiše 2I S i za grihe svoje proplakaše. Nu poslušaj, pobratime dragi, što učini Zrinoviću bane!

a najveće Zrinoviću bane. Ali mu je vojska izginula, ostade mu dvista vitezova, a pogibe četiri stotine.

Oblači se, što god lipše može, metnu na se sa zlatom ajine 2 2 ° i na glavu kapu kubašliju, a za kapu šest pera od ždrala.

Evo, gabanu Kad to družini

brate, i gore žalosti: l95 mu Turci upališe. vidi Zrinović Nikola, je svojoj besidio:

»Turci nami barut upališe, svu zairu u lagum digoše; od c r n o g a ^ r a h a pocrnismo, cd živoga ogńa izgorismo.

200

U ž-ep meće sto zlatnih dukata ter övakö upisao biše: »Ko ukopa Zrinovića bana, 215 neka nosi sto zlatnih dukata!« Pak otvori vrata od kaštela i povadi sabju od bedrice. Na kašteo Turci udariše, 2 al prvinci glave pogubiše, 3°

A ne će nam dobra pomoć doći od césara Masimilijana. Obranit se Turkom ne možemo, zo5 da vitežko dilo učinimo.

jer ji siče Zrinović Nikola i negovi mladi vitezovi. A kad bana rane dopadoše, kleknu vitez na kolino livo.

Otvorimo oid kaštela vrata ter na sabje dočekajmo Turke: lipše nam je slavno poginuti 2I0 nego živi upasti u Turke.

U ruke se Turkom ne pridaje, 235 već jim ruse odsijeca glave, al ga biše puška udarila u zlo mis to-, u čelo junaško.

Mrtav bane crnoj zemji pade, g zem}i pade, Bogu dušu dade. 24° Zrinoviću, pokojna ti duša! Ko će turske odsicati glave?


[55.] Slid! pisma, kako kraf Uluzali dođe s mnogo galija i ostalih od boja brodova pod grad Korčulu na 15 agusta oliti kolovoza 1571 i ne može ga osvojiti. Zareče se Uluzali bane: »Sakupiću Turke katalane, oružaću tanene galije, brze šajke, od boja đemije.

»Vlasteline, od Korčule kneže, eto na te Uluzali-beže, 3C osamdeset imade galija, sve su pune oholi bali ja.

Uraniću rano prija zore, zavešću se uza sine more, osvojiću Kotor i Korčulu i bijelu Barbarigu kulu. Poro.biću po moru otoke, razoricu palace visoke ' od Kotora do balili Mletaka, pofataću dosta divo jaka. Razoriću crkve i otare, sagradiću visoke munare i gamije krajem Da l i taci je, di će klańat oge i agije.« Što je reka Uluzali bane, što je reka, poreka se nije, г 8oj već pokupi Turke katalane i oruža tanene galije;

s

IO

x

l

2

°

pak zajedri priko sina mora, brzo dođe g Buci od Kotora, al na Kotor udarit ne smide, već z galijam pod Korčulu ide. Istom zora zabílila biše, bila vila s Pelišca zoviše od Korčule kneza Latinina, vlastelina, pobre, Mlečanina:

Korčulu će Turci osvojiti, u suzanstvo tebe postaviti, već prigledaj silene topove, svitle puške, šibe principové.

35

N e pridaji bila grada tvoga, ne izdaji dužda mletačkoga. N a grad bili postavi barjake i oružaj misnike i djake, 4C sve građane, lovce i trgovce, mlade momke, starce ,i udovce, dijevojke, žene mužatice, još i one mlade udovice, svu. gospodu i gospodičiće, koji s tobom ulaze u vice. Pobignuće katalani Turci, kada vide, da ste mrki vuci.

4:

Zovi, kneže, Antu Pomenića, od starine roda Ugričića, 5( u ńega je srce od junaka, ne boji se silenih Turaka. 2

5

Neka vlada šibam i s topovim i s oružjem svitlim principovim; i prija je s Turcim bojak bio 5 ter mejdane mma odnosio.«


Kad je vilu razumio kneže, ođ Mletaka po izbor viteže, Korčuli je vrata zatvorio, na bedene tope namistio.

Dan Marije biše Uznesene, ugleda se veliko zlameńe, vedro se je nebo otvorilo, iz neba je nisto govorilo-:

6o

9°

Pak razmota svilene barjake ter slobodi po gradu junake, da veselo dočekaju Turke i bijele okrvave ruke.

»Nemojte se strašit, Korčulani, jer vas dobit ne će katalani, braniče vas Marija Divica, 95 kojano je vaša pomoćnica.«

Malo vrime postajalo biše, 6? pod Korčulu Turci dojedriše. Udariš« kano mrki vuci na Korčulu katalani Turci,

To zlameńe i Turci vidiše ter bijela jedra otvoriše, pogiboše izpoid bila grada, ali varoš opališe tada,

ter je biju kano i gromovi iz galija sileni topovi, al Korčula lipo odgovara i galije s topovim obara.

u varošu dvore Pomenića, ungarskoga starinom plemića. Al se bise lipo osvetio, jer je mnoge Turke pogubio.

7°

Korčula se Turkom ne pridaje, nego ńimam žalosti zadaje, jer je brane vitežki građani, 75 po imenu mladi Korčulani:

Zajedriše neveseli Turci, katalani, nevirni ajduci. prija zore к Visu dojedriše ter bogato selo porobiše.

> dica, starci, gizdavi trgovci, popi, fratri, gospoda i lovci, udovice, žene i divojke i niove još starice majke. ~

Isikoše malo i veliko, jer se Turkom ne nadaše niko. Kako se je onda raselilo, ni danas se nije naselilo.

8o

Al poslušaj, da ti čudo kažem, žensko čudo, ter ništa ne lažem: obukoše ajine na mušku, pripasaše sabje na ajdučku ter se brane kano muške glave, a sada se od junaka slave. Puške pune, meću se u Turke, u niove ne dadu se ruke.

ICO

105

IIQ

Tu bi Turkom pozlaćena brada, pak odoše do Staroga grada. Onde Turci malo zadobiše,. IX5 već Vrbovsku selo porobiše. 85

N a Jebu su varoš udarili, i onde su malo zadobili, jer u Jelsi bijaše junaka slobodniji puno od Turaka.

I2

°

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Vele Turci gospodaru svomu: »Da idemo g Bolu bijelomu!« . l 8 l l Al Bol ne da ni gledati na se, kamo li će ńih pustit prida se!

I2 A kad vidi Uluzali bane, 5 da nesrićan biš-e na sve strane, povrati se uz to sine more, ide naci svoje bile dvore.

Slidi pisma od Cipra. Lipa ti je gora Romanija, još je lipši Cipar nasrid mora. U ńem reste bilica pšenica, rujno vino kano malvasija. Po Cipru se bijele grado>vi kano bile tiče labutovi, najlipša su 'dva grada bijela: jednom ime Nikožija biše, a drugi se Famagošta zvaše.

ni po poju zelene naranče, nit je magla poje pritisnula.

5

Po nem seta mlađan providure, ю po imenu Ante Bragadine; izšetao gradu na bedene ter pogleda niz to po Je ravno. Sam se sobom Ante razgovara: »Ah, moj Bože, čuda velikoga, x5 što se vidi nasrid poja ravna: al je gora al studena vodia, al po poju zelene naranče, al je poje magla pritisnula? Čim li se je gora nakitila, • al s jabukam al z žutim narančam?« Dozivje ga vila iz planina ter je nemu tiho besidila: »Nit je gora nit studena voda,

20

2

5

Već je o n o silna, turska vojska, p r i d .ńome je M u s t a p a vezire; sinoć dođe izpod Nikožije, koj'uno je jučer osvojia. 3° Sve isiče, niko ne uteče, jedno z drugim za trijest ijadä. N e žute se p o g r a n a m naranče, već na kopjim glave od junaka, kojeno su jučer odsičene 35 u bijelu gradu Nikožiji. Najlipša je glava D a n d u l o v a , O'd bijela grada p r o v i d u r a , , spored ńome glava biskupova, K o n t a r i n a , žalosna mu majka! 4° N a glavi mu mitra od bisera, kojano je a Mleci krojena. A l su glave lipo osvećene od A r n a l d e , lipote divojke, koja biše caru d a r o v a n a i još s ńome trista divojaká. U navi je b a r u t upalila, sultani ju u lagum dignula:

45


sve izgori, niko ne uteče, sama sebi lipu slavu steče.«

Šaji kjuče od bijela grada; ako li ji ti poslati ne ćeš, gola ću te po vojsci voditi, živa ću te na mije derati.«

5°

Istom vila tako besideći, silni Turci ná grad udaraše, vas se bili grade tresijaše od onizl bojni lumbarada. Pod ńim Turci lito litovaše 55 od Jurjeva .do Mioja danlka, "često oni juriše činiše, z golim cordam na beden skak; :e. Siče Turke Ante Bragadine i negovi mladi vitezovi, mnoge oni glave odsikoše ter ji meču gradu na bedene.

T u gospoda mnoga izgiboše, koluneii i mladi serdari, vojevode i još barjaktari; ine vojske ni broja se ne zna. 7°

pak je šaje Anti providuru ter je nemu tiho besidio: »Zlo ti jutiro, Ante providure, bila grada obraniti ne ćeš.

Nemu Ante kńigu odpisuje: »Neka znadeš, Mustapa vezire,. 8 5 da ti ne ću pnidat bila grada, dok je moja na ramenu glava, jer.će meni dobra pomoć doći od. mojega bana đenerala: sto galija dužda mletačkoga 9° [182] i dvanajest bojni galijaca;

60 _

Nigda, pobre, Turci ne prist; e ob dan, ob noć juriše čineći i pod gradom mine kopajući, 65 kule bile u lagum dižući.

Al se bili grade ne pridaje, jer ga brani Ante Bragadine: JC.ad tö vidi veliki vezire, on uzimje divit i artiju ter napisa listak kńige bile,

8o

75

stó galija kraja španolskoga, vlada ńimarn D o r i a principe; i d v a n a j e s t - b a n a malteškoga, a toliko p a p e velikoga.« 95

Kad je vezir kńigu razgledao, od jada je bradu ogulio: ne će vezir da s mirom miruje, jaiiičare na grad natiruje. Pod gradom je mine ukopao i brzo ji biše užegao; kada li se mine užegoše, po bijela grada oboriše.

I0

°

Tu se teška krvca prolivaše, tešika krvca końska, i }uniaška;i°5 tu se bráni mälö i veliko: kaluđeri i svi svećenici, udovice, žene i divojke, dica, starci i mladi trgovci. Tu brat brata poznat ne mogaše, jer svakoga krvca oblivaše.


Da je komu pogledati bilo Bragadina, mlada providura! Krvave mu ruke do ramena i svijetla ćorda do balčaka.

lI

5

Kad je vezir kńigu proučio, od veseja crnu zemlu jubi, 145 zaklińe se na ćitapu svomu i daje mu jamca Boga svoga,

Viteški se i tad podnesoše, jer iz grada Turke iztiraše: osta mrtvi sileni Turaka oko tri jest i veće ijadä.

da će i negovi oružani, Ali vire

Opět vezir bilu kńigu piše I 2 ° ter je saje Anti Bragadinu: »Zlo ti bilo, Ante providure, što li misliš, u što li se uzdaš?

Privari se, ujide ga zmija: od grada je vrata otvorio, veziru je kjuče poklonio. Govori mu silem vezire:

Bila grada obraniti ne ćeš, a ne će ti dobra pomoć doći od tvojega bana đenerala, Doria je ńega odbignuo.«

»Dobro doša, turska krvopijo! Kamo moje paše i kadije, kamo moje age i spaije, kamo li mi dica janičari,

I2

5

poći duždu, mletačkomu mladi vitezovi г zdravi i veseli. 5° u Turčinu nije. ,;

45

l6

Kad je Ante kńigu progledao, bio barjak biše razmotao ter ga meće gradu na bedene, x3° jer se ino nemu ne mogaše.

kojeno oko šeset N a to se veziru je

Nestade mu praha ni olova ni zaire, što je od potribe. Sva mu vojska biše izginula, x a bedeni na zemju padnuli. 35

»MučV ne luduj, veliki vezire, l6 ja ne plačem paše i kadije, 5 nit ja plačem age ni spahije, još ni tvoju dicu janičare,

Veziru je kńigu napisao, u kńizi je nemu besidio: »Zakuni se na ćitapu tvomu, daj mi jamca Boga velikog'a,

već ja plačem, da si utekao, di ti glave nisam odsikao i posla je к Mietku bijelomu 4° za jabuku duždu mletačkomu.«

dá ćeš pustit moje vitezove I 4° zdrave poći duždu mletačkomu i pod puškám i pod britkim ćordam, poslaću ti kluče bila grada.«

T 6 veziru puno mučno biše, na svake ga ón muke mećase: crne mu je oči izvadio x i bijele ruke odsikao. 75

si s vojskom isikao i veće ijada?« je Ante nasmijao, tiho besidio:

°


Kada li skiduje ga živa ga je Bragadine,

Viša ńega o lantini tankoj, neka vidi sva vojska careva Bragadina, mlada providura, koji turske glave odslcaše.

je sunce počinulo, s tanene lantine, na milje derao. pokojna ti duša!

Krajestvo od Cipra zvaše se jedan perivoj oliti đardin od svita radi negove lipote, ravnine i ploda, koga porađaše, kad u nemu kraji kršćanski staju, a navlastito1 kada uživaše lipi mir pod krilom privedroga principa, koji ga izgubi na I 57 I . [57-1 l8

3] Slidi pisma od strašnoga boja, koji se učini na dan svete Justine. Odikada su Mleci sagrađeni, 1 nije lipša vojska sakupjena, što je vojska dužda mletačkoga vrime rata Cipra nesiričnoga:

Zavezoše uz more duždevo, zajedriše iżpod grčke zemje. ^Sińe se je more zapinilo od galija i bojni đemija.

dvi stotine taneni galija, dva jest i pět veliki đemija, šest od boja silni galijaca, ormanicä ni broja se ne zna.

5

Kad su bili izpođ Svete Mavre, govorio Doria principe: »Što se bili gori u istoku, al su snizi ali lab utovi,

Prid ńimam su sivi sokolovi, I0 od latinske zemje vitezovi: od Mletaka bane Veniere, od Benue Doria Andrija,

al je magla posrid poja pala, al popeti bili1 čadorovi, 3° al se vile
a od Špane Ivan đenerale i od Rima Kolona principe, od lijepe zemje Sicilije svitli bane, Kardon đenerale.

Veli nemu bane Veniere: »Nit su snizi, nit su bile vile, nit je magla, nit su labutovi 35 ni popeti bili čatorovi,

Kapetani, vlastela mletačka, kavaliri, gospoda maltežka od velika roda i plemena, sve to trče, da Turčina slče. zagrageni.

x

5

20

već su ono turske ormanice, dvi stotine taneni galija, četrdeset bojni sultanija, sto galija Uluzali kraja i brez broja brzi ormanica.

U R1 247 u istome stihu: fagragieni.

40

2$

37

8


Prid ńimani je morski kapetane Ali-paša od Misira grada, š nim ćemo se danas ogledati i vitežkú sreću prokušati.« 45

N a desno je krilo postavio od Đenue Andriju Doriu i viteza Kardona Ivana, Latinina i Sicilijana.

Ali veli Doiria Andrija: »Poslušaj me, bane Veniere, ludo ćemo glave pogubiti, mi nemojmo s Turcim 1 bojak biti.«

A na livo postavio biše tri Mlečića i gospodičića: Barbariga, deneraia bana, 1 Kverina po imenu zvana, r trećega Kanal providura.

Venier mu tiho odgovara; 5° »Nije vrime о tom besiditi; vajá danas s Turcim bojak biti, za Isusa našu krv proliti. Nismo došli šetati po moru ni lubiti Grkińe divojke, već braniti viru Isusovu i našega dužda mletačkoga.« Pak je svoju vojsku razr-edió i galije u rěd postavio, od galija krila učinio, đenerale lipo namistio.

U sridu je bane postavio deneraia Ivana Španola i viteza Kolonu principa, kapetana papini galija.

55

6o

Pežara se četvrta zoviše, Piižamova petoj ime biše, a šesta je Ambroz Bragadina, Mlečanina svitla gospodina.

65

75

80

Iza sebe ostavio biše dvajiest i pet taneni galija i prid ńima Alvar deneraia, od starine silnoga junaka:

[1!

Naprid ša}e bojne galijace: na jednoj je Duodo providure, a na drugoj Guoro kapetane, na trećoj je Ante Bragadine.

7°

ako bi jim do potribe bilo, nek udare čili na umorne. A Venier lipo uprav]aše sa svom vojskom dužda mletačkoga.

9°

Maleno je vrime postajalo, dojedriše careve galije i prid ńima silni kapetane Ali- paša od Misira grada. Lipo jedre turske ormanice po načinu mladoga miseca:

1 Turczem. — Isp. u' idućoj kitici: »s' Turczim«, a tako je i u istoj pjesmi u R 1 2 4 8 . — U Kačića ima oblika: megiu Sinovom Izraelskim (Kor. 89), se' gniovom bratjom Benjaminovcem (Kor. 119), s recenim Amonichianom (Kor. 130), megiu neznaboxcem (Kor. 272). 2 Te riječce u R 2 nema.

95


najveća se krvca prolivaše, di bijahu mladi đenerali.

taki način od boja morskoga drži vojska cara velikoga. A kada li blizu dojedriše, udariše pašine borije, zavikaše Turci janičari, galijace živi ogań daše. Stoji jeka bubań' i svirala, grmjavina silni lumfcarada; stoji zvižda 1 šiba i pušaka, lomjavina taneni galija, stoji jauk po moru delija. Kada li se, pobre, sastadoše sve galije turske i latinske, rekao bi, nebesa se ore, a planine u dubine nore. Žarko sunce pomrčalo biše od crnoga praha i olova, sve se sine more tresijaše od topova turski i latinski. Po moru se drugo ne viđaše nego vesla, jedra i lantine, i ti lesa turska 1 krstjanska po i|adu zajedno plivaše, jedan drugom smrću zadavaŠe.

IO

I0

°

5

II0

"J

. Iste Veniera bana, a Venier pašu kapetana; sritoše se ter se udariše, dvi aždaje Juto izraniše. Vitezovi bana Veniera u galiju tursku uskočiše, do polak je oni osvojiše, drugu polu osvojit ne mogu,

I

X

3°'

3S

jer Aliji dobra pomoć dođe od junaka bega Karaoge i Mamuta, paše silenoga. I Izb a više. Ali-kapetana 4° od viteza Veniera bana. Ali bane u nevoli biše, galije ga turske oibletiše: Venier se ńima ne pridaje, već ji s ogńem bije na sve strane. *45 A međuto dobra pomoć dođe ter udari sa četiri strane: s jedne strane Ivan Loredane, z druge strane vitez Kontarine,

I20

Ne čuju se pisme ni popivke, nit se čuju gusle ni tambure, nego jáuk i plač od junaka, zveketana mačá i sabala. I2 Smě niore krvavo bijaše 5 sve od krvce turake 1 krstjanske;

1

379

zvizxda. — Isp. R 1 249: zvďzda,

s treće strane Alvar kavalire, x5° a s četvrte Malpier Katarine. Potopiše careve galije, pogubiše bega Karaogu. Dva viteza skladno udariše, Ivan bane i duka od Parme, I55 na galiju paše kapetana, udariše ter je osvojiše.

8о


Ugleda se glava Alijina 1 na lantini od galije tanke, više glave barjak trepećaše privedroga dužda mletačkoga.

Treći danak bane Barbarigo od bolesti dušicu ispusti. l6

°

Svezana mu dva sinka klecahu prid kolinom bana Veniera, š ńima mnoge paše i kadije, l6 silni Turci, age i spahije. 5 Turska sila biše dobivena i najveća sila satrvena izvan trijest tanem galija i carevi bojni, sultanija. Ali udri zmaje od dvi glave, *7C p o imenu Kverin đenerale, razbi Turke, pofatä galije, težko siče po moru bali je. Livo krilo mletački galija Barbarigo vitezki branaše, al ga biše strila udarila, juta strila u oko junačko.

45

Za to bane haje i ne haje: strilu nosi u oku livomu, l8 britku sabju u desnici' ruci, ° ter pod strilom slobodi junake. A brzo mu dobra pomoć dođe od řiegova dragoga netjaka, po imenu Marin Kontarina, l8 ter osveti ujca Barbariga. 5 N a Turke je juriš učinio, bojak bijuć ál je poginuo. "-, Alina. •— Is:p. R 1 249: Alijina.

Još ti kažem silnoga vojnika, г90 [185] po imenu Nani Federika, vitezki je s Turcim bojak bio, Kara-pašu živa ufatio. Junak biše Šilok kapetane, vitezki se brani na sve strane; x9) namira ga biše namirila na Kanala, mlada providura. Žestoko se oni udariše i nemilo, brate, izkrviše,' al pridobi Kanal providure i potopi tanene galije. Skoči paša ú tó sine more, kruto plivá, ali ne ispliva, jer ga stiže Ivan Kontarine ter mu rusu odsijeoe glavu.

2

°°

2

°5

Desno krilo u nevoji biše, jer galije ńega oklopiše Uluzali, krala nevirnoga, pomoćnika cara čestitoga. Kruto bije maltežke galije i vedroga dužda mletačkoga: dvi galije bojne izgubiše, braniti se više ne mogoše. A kad vidi Andrija Doria jadno stane maltežki galija, na Turke je naglo udario i galije mnoge potopio.

2I

zl

°

5.


381

Tu se biše od jutra do podne silně vojske na sinemu moru, a kad li je po podnevu bilo, 22 ° na duždu je mejdan ostanuo,

sve principa, vrsni vitezova,, kavalira, pobre, i knezova, što pogibe dan svete Justine 2 zarad svete, vire Isusove.

jer negova vojska strahovita dobi vojsku cara silenoga. T 6 se zgodi rata Ciparskoga, po krstjane puno nesrićnoga. 22 5

Glasovite po imenu kažem vitezove „dužda mletačkoga, bojak bijuć koji pogiboše i poštene vične zadobiše:

Sto galija turski ufatiše, toliko ji ogńem sažegose, sam uteče kraju od Alđera samo svoji trideset galija*.

Pogibe nam slavni đenerale Barbarigo vitez Augustine, biše ńega strlla udarila u zlo misto, u oko junaško.

Ne bi ni on junak utekao, već ga pusti Doria principe, koji duždu pomoći ne dade. Ej neviro, nigdi te ne bilo! Osta mrtvi sileni Turaka za trideset i veće ijadä, pet ijadá živi ufatiše, sedam paša duždu darovaše.

2

2

3°

35

Osta mrtvi duždevi vojnika pet iladä po izbor junaka, 2 četrnajest vlastele mletačke, 4° puno veće rimske i malteške,

Pogiboše i dva Kontarina 1 , ' Marin jedan, ä Jerolim drugi, 2 al se oni lipo zaminiše, jer galije mnoge potopiš«. Pogibe nam Ivan Loredane i- delija Malpier Katarine, Frane Виошз i kapetan Mezo, providuri, sileni junaci.

Contarine.

2

Dva viteza- silna poginuše:. Marko Lando i junak Soranco. Pogiboše i dva Barbariga: Jure jedno-, a Andrija drugo. 2

Ostale ti kazivati ne ću, jer bi pisma odveć duga bila. Neka pjeva, komu je ugodna, nek ostavi, komu je neplodna! 1

2

82


[58.] Slidi popijevka od gospode presvijetle dubrovačke, kako razbiše i isjekoše Turke Saracene na moru blizu grada Korčule na 1033, kraja bosanskoga Ostoju Kristića na 1401 i bana od Neretve ufatiše i umoriše. Překázaná presvijetloj gospodi dubrovačkoj od fra Andrije Kačića, rečenoga Mjelovana. Plaču gorko svita banovine, jer su one teško porob Jene od Turaka, silni Saracena, al podavilo u stara vremena.

Saracene Turke dostigoše, sa svi strana na ne udariše.

Porobiše ravnu Italiju, 5 grčku zemju. i svu Dalmaciju, dubrovačku još lijepu državu, ravni Kotar, Lijeku i Krbavu. Mnogi kraji š ńima bojak biše, I0 na puno- ji mjesta predobiše dubrovačka prisvijetla gospoda od našega slavnoga naroda. Mnogokrat su š ńima bojak bili i vitežki jesu predobili: x kod Korčule, grada bijeloga, 5 nasred mora dužda mletačkoga. Imadihu tanene galije i velike od boja đemije, vladaoce slavne kapetane, vjetezove mlade Dubrovčane,

2

°

sijelne vojske dvanajest ijada od bijela Dubrovnika grada, , od Konavja i Popova ravna, sve vojnika od naroda slavna. Ostaviše svoje bijele dvore, zavezo'še uza sine more,

2

S

Potopiše turske sultanije, brzě šajke, tanene galije; 3° isjekoše Saracene Turke pod Korčulom, nevirne ajduke. Ne čudi se, pobratime mili, jer su tada -Dubrovčani bili puno snažni i vele bogati, — 3 5 pitaj mudri, ako želiš a znati. I nek znade još dobrota tvoja: kupi vojsku Krističu Ostoja dvajest ijaď pješac' i konika., sve po izbor bosanski vojnika. 4° Ide s vojskom gradu Dubrovniku ter ne prasca još ni duhovniku, robi, pali sela i varoše. Dubrovčani al se podigoše: deset i Jad' po izbor junaka, 4? kojino se ne boje Bošnaka, i prid ńima Červa đenerale, Dubrovčanin, od starine bane. Ide Červa kraja dočekati i na ńega snažno udariti. Malo vrijeme postojalo biše, silene se vojske susritoše

5°


38

kod Brgata, planine vjesoke, blijezu jedne doline duboke. Od bedricě sabje povadiše, 55 ' dvi se vojske silno udariše.

Ufatise morskog kapetana, od Neretve vjeteza i bána, u tamnicu tamnu zatvorise i nemilom smrcom umoriše.

Tu se proli krvca od junaka Dubrovčana i mladi Bošnáká, . žestoko se vojske isjekoše, 6o s obi strane mnogi izgibose.

Razbiše ga ter ga predobiše i Brščanik bili osvojiše u Neretvi blizu O p u z e n a , al p o d a v n o u stará vremena._

AI predobi Červa đenerale, silni vjetez, glasoviti bane: Krištiča je vojsku isjekao, i ńega bi, al je utekao.

U87J

75

8o

Posli togá oni vojevaše i španolske kraje pomagaše: tri stotine od boja đemija poslase jim u malo godina.

6 U tom boju poginuo biše 5 Červa vjetez, kako pero piješe. Di je radost, tu je i žalosti, neka nije prazne oholosti!

8 Vjetežki su oni vojevali 5 i p o moru vojske razbijali. K r a j od Špane p o z n a d e ji lipo ter zagrli m á l o i veliko.

To se zgodi, dragi pobratime, na ijadu četiri stotine. 7° I posli su oni vojevali ter gradove bile uzimali.

Svoj gospodi grada Dubrovnika čast i dika, slava privelika 9° i junaška pjesma davorija, koju pjeva ravna Slavonija.

Slide knezovi I vlastela naroda slovinskoga. 1 Ajinic od Bobovca. Aračinović od Brocna. Alaupović iz Bosne. Burnazovič iz Podbija od Imoskoga. Baožič od Zente. Baćič od Ser vije. Brzojevic iz Rogoźnice medu Omisem i Zadvarjem. Biložijevic od Mostara. ' Bogostinović, knezovi od Blagaja. Bergejic,2 knezovi od Podumja, iz Livna. 1 2

Ovaj se popis knezova i vlastele nalazi i u R 1 225—240 R2: Barghelich. — R 1 : Bargheglich. — Tsp. bij. uz R2 72.


Božinović iz Glamoča. Bibie od Midenoga Brda iz Zagorja. Bogašinović, knezovi od Popova. Branilović od Risva. Bjelavić od Bobovca. Bisaglić od Duvna. • Branković, knezovi od Jajca. Bjeloperjević. v•/ •/ . B ozicevic. Bogopanković. Iz različiti banovina. Bernaković, starinom Grubišić, od Olova. Kubr-etić iz Cetine, knezovi od Vrjike. [R,22S] Kositerović od Livna. Kačić, knezovi od Primorja, starinom gospoda ungarska. Kosović, knezovi od Cetine. Od ovoga je plemena kuća u Kotoru Prisvitloga i Pripoštovanoga gospodina Vicenca Kosovića,, biskupa korčulanskoga. Od istoga plemena nahodi se kuća u Zaoistrogu, Drveniku i na veće mista. Kotromanović od Mileševa iz Bosne, bani i kraji bosanski. . .Kobilić od Novog Pazara. Od ovoga plemena bi veliki vitez Miloš Kobilic, koji ubi cara Murata na Kosovu poju. Starinom zvaše se Obilić, ali zaradi n-enavidosti bi od Vuka Brankovića zazvan Kobilić. Kosarić, knezovi od Hercegovine. Bi od ovoga plemena erceg Šti pan, ban od sve Hercegovine. Od istoga plemena i z ode go spoda Kosirići u Šibeniku, a imadu Košarici Turci u Dubuškoimu. Kružić, bani, duke i markioni od Klisa. Kastriotić, poglavice oliti principi od Albanije. Od ovoga plemena, b i . Jure Kastriotić, rečeni Skenderbeg, koji svega vrimena svoga života s Turcim rat imade i vazda ji dobi. Koetanić, knezovi od Drvenika u górnemu Primorju f [R1.,,,] Križić od Vinana iz Posušja. Kležić iz Rujana od poja Livanskoga. Kovačić od sela Kovačića iz Livna. Krstilo, drugojačije Pavlovic, knezovi od Tribina, Popova i Konavja. Ćorić od Tvele iz Bosne.

R A Z G O V O R U G O D N I ' N A R O D A SLOVINSKOGA (1759O

385

Kukrerić od istoga mista. Kopcić od Rame, sada su Turci. Kopjević. Korjenić. Kurjačić. [188] Krasinović. 1 Klupković. Kvavković. Kragunić. Od različiti mista Í banovina Bosne i Hercegovine. 2 Knezović od Hercegovine. Divojević od Zagorja. Debejić3 od Lazarića iz Servije. [R12281 Dobrašinović od Vavkova. D'ugašinović od gome Zente u Epiru. Dińić. Draskovic. Dobrotović. Diriičić. Didlović. Deškojević. Denović. Favković. Frankopanović, Od različiti banovina i mista slovinski. Gradanović iz Kozice. Grebfanović, knezovi od Servije. Grubačević od Neretve iz Čitluka. Grubković od Neretve. Od ovoga je plemena Pujan izpod Jezera. b-rguncic. Đovič. 4 ûbibratić iz Tribina, comites,5 1

R 2 i R 1 : CraJJinovich. — Moglo bi se Čitati i »Krasinović«. Iza obiteji »Cragunich« spomenuta je u R 1 obite} Crejoevich: »Kre sojević, knezovi iz Broćna. O d ovoga plemena i sada se nahodi kuća u razli čitim mistim: jedni se poturčiše, kada Turci Bosnu osvojise, i sada su bezi veliki u Broćnu, a jedni, za saraniti viru Isusovu, pobigose u Cetinu i • stadoše više Trija u Košuti, gdi.-se i sada niova kula nahodi. A jedan dođe u Neretvu, nije p u n o vrimena, imenom Lovre Kresojević, u dobroti i imańu covik obilat i od Judi vrsni poznań i poštovan.« 3 R 2 : Debegilch. — R 1 : Debeglich. * R 2 i R 1 : Giovich. — T a k o i Kor. 454. 6 R 1 nema »iz Tribigna Comites.« •Stari pisci' hrvatski. X X V I I . • 2$ 2

86


Gijendisajić.1 Gizdelinović. Granić. Glavić. Grubjesevic, od različiti mistä. Od ovoga su plemena Grubisici na Makarskoj, knezovi od starine. Hrvojević 2 od Bane Lukě. Bili su od plemena ovoga duke od Splita, Korčule, Fara i Brača. Hrabreno vic od Bańe Lůke. Jablanović od Neretve. Jugojevič od Jugova poja: [R122e] Jaksić od Velikoga Biograda. Ilinić od Mostara. Jorinić iz Čapjine. Jankometović od Sutinske. Jelicie iz Mostara. Janosajić od Mostara. Lubković od Foče iz Ercegovine. Liničić od Šibenika. Iûbetić. Latičic. Lorkić. Lovretić. Od različiti banovina. Mirilović od mista Mirilovića. Maravčič od Livna. Morović od Zvornika. Mučijevič od Smidereva. Masnovic od Livna. Martinusevic od Buskoga blata. Matijevkovič od Raška. Mrnavčević od Ercegovine. Bi od ovoga plemena Krajević Marko, kako se nahodi u ištorijam slovinskim. Mrnarić. 3 Morovlašić. Milijenović. Marulović. 1 2 3

R2 i R1: GhiendiJJaglich. — Tako i Kor. 454. R 2 : Hervoevich. — R 1 : Herroevich. — Isp. bij. uz R2 9. Mernarich.


Mladjenović. Merejić. Margitić. Od različiti banovina. Margeritić od Zažabja. Melinie. Novaković od Zažabja. Od ovoga plemena izlaze Maslardici. [R123ol Nimičić od Iûbuškoga. Nemanić od Mostara. Neorić, bani od Muca. Oblačić iz Lazarića. Orlović iz Broćna. Omućević od Olova. Pokrajčić iz Travnika. Preclojević od Pnistioja, rečenoga Sera. Pasovčić od Neretve. aracic. Parmezanović. Palikuća. Pikoloimenović. Prelasović. Od različiti banovina. Rupčić od mista Rupčića kod dubrave Crni Vrh. Rajković od Ogorja. Radmirović od Crkvice kod Foče. i Režić od Bobovca. Radjelović od Fojnice. Ružječević. Radojčević. Sladojević od Imoskoga. Sudić od Pojica. Stanković od Vučevioe. Sitničić od Kosova poja. [189] Svimirović od Neretve iz Konica. Sokolović od Sarajeva. Zvizdojević od Konica kod Rakitniće u Bosni. Zlatonosović. Sagrilović. Sestričić. Lßl23i] Smoknonović. Od mista različiti. Svitlojević od Smidereva.

387


Šubić oid Prlibira1 iz Ostrvice. Od ove familije izađe ban Zrinović, silni vitez na oružju. Senčevic od Mileševa u Ercegovini. Šestiokriiloviić od Perasta. 2 Tomanović, ^drugojačije Toknović, iz Ercegovine. Tvrtković od Popova iz Dračeva. Tasović. 1 lcmovic. Trganovie. Tolisić. Teševčic.3 Od banovina različiti. Vojkovič iz Vojkovića od Tribina. Vilić od Gorńega Vakupa. Vuković, drugačije Hrvatnič, iz Livna. 4 Vukoslavić od Careva iz Raška. Vlašič, rečeni Vlajič Uros, Nemanić —'• sve jedno pleme. Vojinovič, knezovi od Uzica. Od ovoga su plemena NakićL Vladmirović, knezovi od Mostara. 5 Žarković od Zažabja. Ždralović od Sutinske. Županović od Županca u Duvnu. LK 232J Žimrakovic od Zažabja. Zantic 6 od Neretve. 2ilić. v • • Želković, Ercegovci. Crnojevič od Zažabja, više rike Moračevo, , principi od Zente i Crne Gore. Zoranovic od Sarajeva. Cetińanin.. Zurjatić. Od različiti mista. Slidi također 'kratko zabiližene među ositalóm gospodom bo sanskom od jasne i prisvitle obitili i kuće kneza Reje Omućevića 1

R 2 i R 1 : Pribijrá. — Isp. bij. uz R 1 304. Tu se u R 2 i u R 1 ponavja: Svitloevich od Jmidereva. 3 R 2 i R 1 : TeJJevcich. — Moglo bi se čitati i »Tesevčić«. 4 R 2 : Harvatni с Livna. — R 1 : Harvatnich iz Livna (tako i u Kor. 457). 5 LT R 1 je ovdje dodano: »Nahodi se i sada kuća od ovoga plemena i zovu se Šimunovići od Šimuna Vladmirovića«. 6 R 2 i R 1 : Xantich. Isp. bil- uz R 1 274. 2

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Grgurića, načelnoga 1 vlastelina bosanskoga, gdi ćeš vidft u kratko, dobrovo|ni štioče, trina-est poroda po muškoj krvi, od kojizi izajdoše bani od Kostura u Macedomiji, namisto-bani u Bosni, vitezovi iliti kavaliri svetoga Jakova od Galicije, bojni i nedobitni đenerali na moru i na zemji kraja od Špane i Napuje. Od islti izajdoše cesarice,2 budući da udavaju svoje sestre i svoje kćeri za kraje i césare cari gradske i trapecunske u kuću Komnenovu. U Beču također kod césara i ungarski kraja imadoše velika, dostajanstva i gospostva, kako se štije u nihovim dopuštenim iliti diplomim, koje bi dugo- bilo К1 2зз] ovde prikazati. Slide dakle | u kratko ozgor rečeni porodi od iste kuce. Porod prvi. Knez Radivoj Grgurić, rečen Vladisajić^ bi knez od grada Tuheja, koji se nalazi usrid Bosne medu Kreševom i Ko nicem, koga poeidovaše od toliko godina negovi stariji, od koji riči moréš poznat, da nisam počeo od početka pisat stablo od nihovi poroda, zašto- bi odviše dugo bilo govorene, već samo od oni, koji su bili malo vrimena ima. Misto, gdi se ovi grad nalazi, zove se župa Smuzke, odkuda starinom izajdoše. Ovi imade za ženu ime nom Vladavu Baošuća. Drugi porod. Knez Grgur, sin kneza Radivoja Grgurića ozgor rečenoga. Ovi imade za ženu Katu Krasojevića. Treći porod. Knez Radivoj, sin Grgurev, namisto-ban od Jajca i negovi država. Ovomu Štipan Kotro-manović, ban bosanski, potvrda s v a kolika posidovana, koja uživaju negovi stariji, i rečeni grad TuheJ dade na negovu zapovid i uži vane, i to bi godišta Go spodinova na 1268. Ovi imade za ženu Anicu Zvijezdića. 3 [190] I Četvrti porod. Knez Grgur, sin Radivojev. 4 Ovi bi prozvan R'234] Homutina,'zašto bijaše vragojast, 5 a imajdijaše dva brata, i mučeći se i vragujući š ńima izmakao bi jim štogod iz ruku pak izmuzdio kao riba i uteko1 bi dražeći ji. Zato ista bratja nadiše mu ime H o mutina, i tako, koji se od ńega rodiše, prozvaše se Homuoevići 6 Grgurići. Ovi bi vojevoda od Jajca i imade za ženu Ružicu Kostamca.

• 1

•••

R : nacenoga. — R 1 : nacekioga. R 2 : CzeJJaricze. — R 1 : CzeJJaricze i Kraglicze. 3 R 2 i R 1 : Sviejdichia. —• Tako i Kor. 460. 4 R 2 : Radi voji. — R 1 : Radivoev. 5 R 2 i R 1 : vragoliajt. 6 Počevši odavde Kačić u R 2 i R 1 piše prezime te obiteji: Homuchevich (prije toga: Omuchevich). Isp. i Kor. 428, 456, 460, 461. 2

2

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i 7 J 9 .)

Peti «porod. Kněz Reja, sin Grgura Homutine, bi prozvan Homućević. Ovi bi ban od Kostura, grada u Macedoniji, i'veliki, vojevoda césara Štipana Nemańića godišta Gospodinova na 1349. Bi toliko hitar i neizrečeni junak, da bi se mogle od ńegovi slavni dilovana velike kńige napisati, al mi ne dá vrime ni siromaštvo metnut na štampu. Samo ću od ńega ovdi metnuti jedno dilo od negove hitrosti. Nahodeći se ovi jedan puť s gospodom na poju više Smuzke 1 među Kreševom i Konicem blizu crkve padigmanske, učini na nogu tri skoka toliko velika i toliko čudnovita, da svi ostaše izvan sebe, kako govore, da je s mista skočio svaki skok po trideset i dvi stope, tako da za vikovičnu uspomenu usadiše velike stupove od kamena od jednoga skoka do drugoga i na ńima upisaše [R'235] slavnim slovima ove riči: »Ovdi skoči vitez Re[Ja Homućević.« Ovi, kako reko, bi kapetan đenerali svrhu sve vojske césara Štipana Nemańića; imade za ženu Vidosavu Baošića. Šesti2 porod. Knez Grgur Homućević, drugi ban od Kostura i gospodar od Popova, Orahova, Slanoga; i imade za ženu Maru Đupanovića. Sedmi porod. Knez Ranisav Homućević, gospodar od Po pova, Orahova i Slanoga. Ovomu potvrdi kraj bosanski Tvrtko sva kolika privileđija, dopuštena i posidovana, koja su uživali negovi stari, godišta Gospodinova na 1395. Ovi bi vojevoda i vladalac od Primorja hamisto rečenoga kraja i imade za ženu Radu Tvubibratića. Osmi porod. Knez Brajan Homućević, gospodar od Popova i od Orahova, zašto mu Dubrovčani na silu uzeše baštine i zapovid, koju imadijaše u Slanomu, to jest na 1460;3 i imade za ženu Go;isavu Kovačića. Deveti porod. Kněz i vojevoda Radivoj Homućević, gospodar od Popova, Orahova i od svi svoji starina, koje mu potvrdi kraj Matijaš ungarski na 1465; i imade za ženu Vidosavu Kostańića. Deseti porod. Kněz Milat Homućević, gospodar od Popova, [ 236] Orahova i od sviju svoji didovina; imajde za ženu Bilicu4 Tasovica. R1

1 2

R2: Jmuzhe. — R1: Jmuzke. R2: Slidi. — R1: Scejti.

3

R 2 : 1640. — R 1 : 1460.

4

R2: Bliczu. — R1: Biliczu.


Jedanaest? porod. Kněz Ivan Homućević, gospodar od Po pova, Orahova, i bi poglavica od svi bojni driva kraju od Napuje, to jest đeneral; i imade za ženu Rádu Ćorića. Dvanaesti porod. Kněz Ive}a Homućević, gospodar od Po pova, od Orahova i opet od Slanoga i đeneral od svi bojni lađa kraju od Špane; i imade za ženu Jelu Bogašinovića. Trinaesti porod. Kněz Petar, Ivejin sin, vitez iliri kavalir svetoga Jakova apostola od Galicije, komisar i đeneral svrhu sve vojske Filipa Drugoga, kraja od Špane, a navlastito svrhu vojske slavnoga naroda, koje mnogo imadijaše u ono vrime posli razrušena krajestva bosanskoga i negovi banovina. 2 Od ove kuće na 1320 Ы Radigost, arcibiskup metropolitan лх Bosni, u gradu imenom Glasinci; također drugi Ы metropolitan n istoj crkvi od iste kuće, imenom Dobroslavus, na 1366'. Po isti način bise množi kanonici i dekani u svetomu Nikoli u Baru i u [R1237l drugi mi|sti; biše toliki i toliki redovnici, bogoslovci i naučiteji u redu svetog oca Dominika i svetoga oca Frančeška) i jedan blaženi, [191] imenom Julijan, od bo|sanske provincije iliti države, — odkuda ćeš poznat, da je ovo bila kuća ne samo od uzvišenoga gospostva, dali jo'šter bogoslovna, 3 katoličanska i pravovirna. Od ove 4 kuće Jelina, ćer5 kneza Iveje Homućevića, udade se za Petra Komnenovića, sina Aleksina. A od kuće Komnenove izašlo je dvanaest césara. Ovo nek bude za sad zadosta za uspomenu od kuće Homu ćevića, a tko želi znati više, neka štije kńige, koje se ovako zovu: »Le glorie cadute dell'antichissima ed augustissima famiglia Comnena, del Abbate Don Lorenzo Miniati, štampate in Venezia per Francesco Valvasense, del 1663.« Ali imaš, moj poštovani štioče, znati, da ovde sva plemena gospodska nisu imenovana, budući da se nahode u različitim kar tam, dukałam i diplomam mnoga, vlastela i knezovi od naroda slovinskoga, koji nisu u broju gospode gori imenovane, kakonoti ovi, koji slide, i drugi mnogi: ,x R 2 : Jedanejti. — R 1 : Jedanaejti. 2 U R 1 je ovdje dodano: »Posli ovoga ne nalazim drugoga, zašto se ovi nije ženio, a morebiti da ne ima nikoga po pravomu i upravnomu stablu i po rodu.« 3 R 2 : Bogoslovna. — R 1 : Bogojctovna. 4 R 2 : Odve. — R 1 : Odove. 5 R 2 : chier. — R 1 : kchi.

392

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSROGA (i 7 J 9 .)

Knez Matić, iz Varvare starinom. Knez Radinović. Knez Radosajić. Knez Ivanovic. 1 l^Wl Knez Radivojević. Knez Milatović. Knez Divičić. Knez Ostojić. Knez Svilojević. Ovi plemići bosanski i mnogi drugi nabode se koji u dip lom am, koji u dukałam principovim, kakonoti niki od ovizi u diplomi kneza Kostanića iz gorńega Primorja, koju imade od kraja Tvrtka na 1398, na kojoj se imenovani knezovi podpisuju. U vrime kra|ä bosanski Matici bili su knezovi od Varvare, koja je blizu Rame u Bosni, ali posli razasutja bosanskoga dođe u Petrovo poje i u mistu, koje se zove Čipčic,. nastani se, di se i sada vide temeji od riegove kule. Od rečenoga kneza Matica i sada se nahodí kucá u Čavoglavim, 2 koji se istim plemenom zovu. 3 Uspomene mnogi gospodski kuća posve su se utrnule niti se znati mogu, i razlog je ovi: kada Turci Bosnu osvojiše, koga mogos-e ufatiti, posikoše i niove uspomene sažegoše. A dogodi se ovako: dozva car na viru gospodu bosansku pod grad, koji se zove Jajce, i obeća jim dati niove baštine, sela, gospodstva i potvrditi sva ona 1

»Knez Ivannovich« nije spomenut u R 1 . R 2 : covoglavim. — U R 1 se veli (isp. iduću biješku), da Matić »priđe stati ů Čavoglave«, a selo se i danas zove Čavoglave (isp. Općinski rječnik za Dalmaciju, Beč 1908., str. 24.; v. također u Akad. rj. s. v. Čavoglavi). 3 Mjesto odlomka 0 Matićima, što ga ima R 2 (»Ü vrime kraja bosanski Matici . . . koji se istim plemenom zovu«) ima u R 1 na str. 238 i 239 ovo: »Štije se od Matica, da je bio knez od Varvare, koja je blizu Rame, u vrime kraja bosanski, koji dođe u Petrovo' poje u vrime razasutja bosanskoga,, u koje vrime zapovidaše Dalmacijom kraj ungarski. Stade dakle rečeni Matić u mistu, koje se zove Čipčic, di se i sada vide zidine od negove kule, od koje se posli sagradi crkva s. Ilije, koji posli uzetja kninskoga priđe stati u Čavoglave. Kada Turci osvojiše Dalmaciju, bi između ostáli pomilovan od zapovidnika turski, davši mu kliski kadija zemaja dosti, to jest treći dio od Koprmä, i kadija, koji mu tó dade, podpisuje se ovako: Memed Ali, kadija od Klisa, — miseca, »koji se zove turski seval, godišta car. 1010, Gosp. 1597. Pismo rečeno bi posli nikoliko vriLK 239I mena potvrđeno od drugoga kajdije kliskoga, koji se podpisuje ovako: Ämet Memedić, kadija od Klisa, —?- miseca, koji se zove turski sufer, godišt. car. 1014, Gosp. 1621. Kada otiđoše u Mletke glavari od Petrova poja i Zagorja za pod ložiti privedromu principu rečena mista, to jest knez Nakić i ostali peterica, bi jedan od ńih knez Matić, koje privedri princip zagrli i kakono županom darova svakomu po divan-kabanicu i po zlatan prsten na ruku s jednom lipom dukalom, koja počimje ovako: Franciscus Molino, Dei gratia Dux Venetiarum &c. — 1648 augusta na 12.« 2


priviledija, koja su uživali prija pod krajini bosanskim, narodivši jim, da donesu sve svoje karte, koje se u niovim kucam nahođaju toliko od ni ova gospodstva koliko od zemaja i viteški dila, koja su oni i niovi stari učinili. Došavši dakle starišine od kuća gospodski IR124o] P r id j cara pod Jajce, prikazaše mu karte svoje, koje imadući car u ruke, sve ji čini sažeci, a ńih na tvrdoj viri, koji se ne ktiše izturčiti, čini pogubiti. Ostali puk dozvä prida se ter izprominiva imena niova stará i zapovidi, da se unapridak imadu očevim ime nom zvati, na priliku, komu otac biše Petar, zapovidi da se unapri dak zove Petr o vic ее. Mnoga gospoda, koji se ne ktiše poturčiti i koji imadoše sriću sakriti se od sabje Otmanovića, pobigoše к moru u Primorje, kako se nahodi u pismu u manastiru bosanskomu, koji se zove Fojnica, gdi se štiju ove riči: »Magna etiam Bosnensium pars ex" eo turbine in proximas Crainae piagas oramqiie maritimam fuga se salvavit, quarum plereque f amiliae, olim nobiles, nunc privatae sunt, religionis quam patriae amantiorumu« Bosanska arma jest jedan štit i na nemu po miseca i jedna zvizda. U Primorju na mnogim starim grobnicam nahodi se rečena arma; sva je prilika, da su take grobnice učinene od bosanski uskoka za jednu uspomenu od svoga došastja i go spodstva. i 192]

Govorene kratko od kuće Vladmirovića. Iz ištorija slovinski, diploma bana i kraja bosanski i dukalá privedri principa mletački savi se1 istinita plemenitost, veličanstvo i gospodstvo, koje u stará vrimena uživaše kuća knezova Vladmi rovića. I ostavivši istorije, koje su svitu očite, ukazujem ono, što se u dukałam i diplomam uzdrži. N a 990, maja na 20. Knez Vukotin Vladmirović, osobiti go spodar od kaštela Vladinca i vladalac od mnogi místa i kaštela u Hercegovini, imade plemenitu dukalu od privedroga principa Petra Kandijana, u kojoj mu daje mnoga priviledija zaradi službe, virnosti i pomoći, koju mu biše rečeni knez učinio. N a 1010. Knez Vukosav Vladmirović imade izvrstitu diplomu od Ko'tromana, bana bosanskoga, u kojoj imenuje se rečeni knez Vukosav gospodar i zapovidnik od sve Neretve, i kako1 ga vas zbor plemića bosanski i mogući od krajestva izbavja od općenite tegoće davana, koja se običavahu krajem bosanskim davati. Bi mu u istoj 1

Javi/e. — Isp. Kor. 462: vadise.


diplomi potvrđena oblast osobita, vladane i zapovid svr'u svi svoji mistá, sela i kaštela. Štije se također u istoj diplomi, kako dobi pravdu hercegu Štipanu, to jest misto, koje se zove Krupa iza Čitluka, drvo, kami i vodu. N a 1387. Imade knez Rado« Vladmirović diplomu od Štipana ' Tvrtka, kraja bosanskoga, u kojoj mu bi dano i potvrđeno za vla stitu baštinu Broćno, lubuski i sva sela do države primorske. N a 1446. Vilemiro Vladmirović, reda svetoga Basilija aliti Vasilije opata, bi .biskup' od Krešovije 1 i u jeziku latinskomu i grčkomu puno naučan i razuman; ovi biše veliki kančelir i sve znadar kraja Štipana Tomaševića. N a 1461. Knez Radivoj Vladmirović imade od Štipana Kristića, kraja bosanskoga, mnoge baštine u Bosni zaradi negove službe i viležkoga vojevana. Dade mu također Mlit u moru nedaleko od Stona. N a 1551. Knez Vladislav stase u Perci iza Baćine, u državi primorskoj, i uzdržá se ú gospodstvu, ali ne u mogućstvu, u komu, se negovi stari nabođaju, jer takó hoti turska sila, koja nikomu ne prasca. Šlaga, se2 s knezoviini od Primoirja, s koijizim učini nilke zakone i naredbe, na kojim se3 Vladislav podpisuje svojom rukom, na 1560. 4

N a 1563. Fra Danijel Vladmirović, reda s. Frane, države ^bosanske, čovik puno mudar i naučan, bi biskupom od Duvna, podnese mnoga progonstva od Turaka, od kojizi bi ubijen najposli, koga tilo od krstjana bi vkopáno u crkvi manastira Jubuškoga. tx93J I Na 1620. Knez Šimun živjaše u Perci, i ovoga ubiše Senani, koji dosta zla u svoj Dalmaciji učinise. Osta mu sin Ivan, i ovoga Vlasi zazvaše Šimunović, i tako se zazvaše svi oni, koji od ńega izađoše. N a 1647. Rečeni knez Ivan privede krajinu do kule Norma, i zato mu od privedroga principa Franceska Molina biše radi vitežki dilovaná potvrđena sva privileđija toliko bosanska koliko, mletačka. Na 1684. Otac mnogo poštovani F. Anton Vladmirović, pro zvan Gabejanin, mudar redovnik, veleznan, bi učiněn provincija lom bosanske provincije. 1

2 3 4

krej'jovie. i R i . ŠlagaJce. na kojimuje. — Isp. R 1 388: na Kojim Je — i Kor. 463: na kojimse. na 1610. — Istu godinu biježi i R 1 388, ali Kor. 463 ima 1560.

R2


N a 1685. Knez Nikola Vladmirović samo četiri druga vir na osvoji kulu od Norina, za koje vitežkó dilo imade pofalu s plaćom od principa. Ovi punokrat bi od jerolima Kornera poslan na mejaše turske, da čini ugovore z Bebića pukom, kako1 Í na koji način imadiše bižati pod krilo principovo; i našavši prigodu dođe i naseli se u državi, koja u stará vrimena biše istih knezova Vladmirovića. Rečeni knez Nikola bi u ono vrime glasoviti junak, jer vitežki vojevä i mnoge odsiče turske glave. Ali i on na uzet ju Gabele od turske puške pogibe: qui gladio cedit ее. Ove sve stvari svidoče atestati Kornera đenerala i Dulfina 1690. N a 1700. Fra Šimun Vladmirović bi parokom u Sarajevu, koga radi vire s. ubiše Turci, kako svidoče karte nošene na kapituo đenerali u Milan 1722. N a 1704. Knez Jura Vladmirović od đenerala Zane bi uči něn kapetanom od krajišnika, prid kojim vojevä, tursku zemju porobi, plino zaplini, s ńima glave odsicä i mnogo robja dovede. N a 1751. Knez Luka i Ivan Vladmirović imadoše u kriposti stari dostojanstva dukalu od principa, u kojoj potvrđuje niove diplome, koje jim kraji bosanski dali bihu, dajući ńima i niovim poslidńim u vike plemenito ime od knežtva sa svim onim užíva ném, koje gospoda ostala, od te vrste uživati običaju. Od ove kuće i sada su dva redovnika s. Frane: jedan je za lektura đeneraloga u Šibeniku, imenom fra Luka, čoviik u svomu zanatu kripostan i naučan, a drugi u Ungariji studenat, imenom fra Paška, sinovac rečenoga oca poštovanoga fra Luke. Bog jim dao sreću i vazda pošten glas! [59-] Pisma od Vukotina Vladmirovića, prikazana knezu Luci Viadmiroviću. Ponosi se1 Lika Zrinovićem, Novi Pazar Miloš Kobilićem, Crna Gora ercegom Štipanom, a Neretva Vladmir Vukotinom,

koji biše dika od knezova, svitli bana, snažni vitezova, sve ufańe kraja bosanskoga, britka sabja dužda mletačkog

1 PonoJJe. — U toj je riječi u primjercima Sveučilišne knižnice iznad slova / / dodano (čini se, štampom) slovo i.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i759.) Po porodu Boga Gospodina još ne prođe lita ni godina v devedeset i devet stotina, kad Neretva rodi Vukotina.

IO

odklem No-rin udara u more, sve Popovo čak do Crne Gore, sve države od Mostara grada, da u vike brez arača vlada.

Poznade ga dužde Mlečanine, po imenu Petar Kandijane, kada s vojskom u Neretvu dođe, *5 Vukotina u Vladincu nađe.

Svitla. kranaTvritković Štipane, 45 • kra} od Bosne slavne vazda zvane, puno fali Vladmira Radosa, veće nego Kobilič Miloša,

Vukotin se složi s Mlecaninom sš svom svojom starom banovinom, pomože mu podložit krajinu, slavu dade duždu Mlečaninu. 2 0

jer je nemu u pomoći bio i ungarsku vojsku pridobio, prid kojomno Kleševiću biše Pava bane, tako se zoviše.

Što zapita Vladmir Vukotine, to mu dade dužde Mlečanine; potvrdi ga banom od Vladinca, nek su bani i negova dica.

Zato kraju pomilova ńega \eće nego bana i jednoga, raširi mu stáru banovinu i potvrdi lipu didovinu.

Potvrdi mu i sva pisma stara, 25 Í194] što j-e ima. od rimski césara, da 'banuje vazda brez arača, da na boju ne uskrati mača. Malo zatim vrime postajalo, dva jest go din' još ne biše prošlo, 3° kad u Bosnu dođe Kotromane ter učini viče i divane. Vukotina 'zove najprvoga . . od gospode i krajestva svoga; ihoti, da je prvi u saboru 35 i negovu bijelomu dvoru. Raširi mu staru banovinu 1 negovu lipu didovinu; odlklem vrije voda Žrvnovnica, svu Neretvu do biloga Stoca, 4°

Darova mu selo Tiajinu, još Velake, Klobuk, a i Plinu, sve Zviriče, Strugę i Borovce, izvan toga darova mu Novce,

5°

55

6o

ravno Broeno sve do lûbuškoga i lubuski čak do Imotskoga, da bamije iz grada Sladinca Pvadoševa slavna porodica. Kad se pobi care Sulemane i kraj svitli Kristiću Štipane na Koisovu, poju velikomu, ravnu, dugu, puno širokomu,

6

5

toga Stipe ne učini boja brez svog ujca Vladmir Radi voj a, j 0 i rusu bi glavu izgubio, da ga Vladmir nije izbavio.


Zato kraju pomilova ńega veće nego bana i jednoga, jer mu dade mista i države, po krajini bijele gradove:

- Ako li mi, pobro-, ne viruješ, poslaću te, da diplome štiješ od bosanski kraja upisane, od mletački dúždá potvrđene.

75

Mili Bože, na daru ti fala! 85 Je Г Neretva igda na svit dala u toliko stotina godina od Vladmira većeg gospodina?

Tesan, Visu i Komotin bili, još i Gračac, pobratime mili, — od Melide, koju topi more, sve države čak do Crne Gore. §o [60.]

Kratka pjesma od jasne kuće i vitežkoga plemena Ivanovića, prikazana pris. gosp. knezu i kavaliru Jozi Ivanoviću. Zapjevajte, slovinské krajine, sva krajestva i sve banovine, davorije vaši vjetezóvá, svitli bana i mladi knezova, među ńima kneza velikoga i principa od Niša biloga, po imenu Ivanovic Jur ja, kojino se glasi do Primorja,

[195]

Izvan što mu biše djedovina, od starine lijepa banovina, dariva mu Niš grad na krajini i varoše u Ercegovini.

5

Principom ga Matijaš zoviše, 25 kakono mu od starine biše. To Mrnavić mudri svidoeaše, imenom, se Tomko zovijaše.

po svoj Bosni, Liječi i Krbavi, i0 Dalmaciji, vjetežkoj državi, po svoj ravnoj zemji Ungariji, Slavoniji i po Bulgariji,

Od negova roda i plemena izadoše u svaka vrimena glasovita po svijetu gospoda od našega slavnoga naroda.

jer je junak na oružju bio i vjetežki Turke pridobio, ter se slavi svuda od junaka Dalmatina i mladi Bošnaka,

Jedni slave dužda mletačkoga, drugi svitla cara moskovskoga. Koji slavě dužda mletačkoga, 35 oni jesu roda jnnaškoga

a najveće od Jankova sina Matijaša, kraja od Budima, koji nemu* poklona darove, ravna poja, sela i gradove.

15

2C

3°

ter se zovu i'sada knezovi, od Dobrote mjesta vjetezovi, kavaliri od svetoga Marka, — slaviće se do sudńega danka, 4°

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759., jer pošteno jesu vojevali, često turske glave odsijecali, . pod barjakom dužda mletačkoga i našega kraja privedroga.

Protasio Ivanovic biše poglavica, kako pero piše; za elčiju punokrat je bio, к Leopoldu ů Вес odlazio.

Gospodstvo su na sabji dobili, 45 a nisu ga za novce kupili, već vojujuć i bojak bijući, za Isusa krvcu prolijući.

Od césara on primi poštene, za negova gospodstva zlameńe: čast i diku, darove gospodske, to primaju elčije moskovske.

To svidoči dužde Mlečanine i junaci" kotorske krajine, 5° Dalmacija, Lijeka i Krbava, od starine slovinská država.

I sada su gospoda velika — 65 p j eva j , pobro, to je tvoj a dika! — u. lijepoj zemfi Moskoviji svitli bani, na glasu knezovi

Koji slave cara moskovskoga od starine roda slovinskoga, ono jesu velika gospoda / 55 i principi slavnoga naroda.

ođ 'kojena Ivanovic kneza, slovinskoga na glasu vjeteza, 7° a rodbina Joze kavalira, — na maču mu dobra sreća bila!

Slidi kratko govorene od. jasne kuće i vitežkoga plemena kneza Nakića, bosanskoga plemića, vlastelina sada i vićnika skradinskoga. Knez Ivica Vojinić, rečeni Nakić, na 1551 bi vlastiti gospo dar od mista Vojinića, Rompovića, Buovića, Ovina i drugi sela.; i ovi se proizvá Nakić od matere, kojoj Nako ime biše. Ovi ostavi pet sinová nakon sebe, to jest: Grgura, koji se rodi na 1590; Mitra, rođena na 1602; T o m a koji se rodi na 1603; Pavla, rođena na 160y, Matija, koji se porodi na 1607. Knez Mitar ostavi četiri sina nakon sebe: Matija, na 1628 rođena; Štipana, koji se na 1629 rodi; Martina, koji se porodi na 1630, i Ivana, rođena na 1633. Knez serdar Matij imade iiest sinova: fra Antuna, reda s. Frane, provincije bosanske, rodi se na 1660 i bi veliki naučitej, jubilat i teolog Gonzage, duke od' Mantue; Antun, koji se rodi na 1652, i ovi bi kapitan od pisaca; Parva, na 1665 rođen; Grgur, koluneo, sopraintendent i kavalir s. Marka, rođen na 1680; Nikola, serdar i koluneo od krajine, rođen na 1687; Ilija, alfir, rođen na 1689.

60


Knez Grgur imade četiri sina: fra Antuna, reda s. Frane,'koji biše puno naučan, rodi se na 1701; Matija, kojí bi kapetan i serdar, ir96J i ojvl se rodi na 1708; Štipana, kapetana i serdara, rođena na 1710; Ivana, alfira, rođena na 1715. Knez Nikola ostavi nakon sebe pet sinova: Pavla, rođena na 1750, ovi bi kapetan od pisaca, vioegovernatur od oružja i koluneo sopraintendente od krajine; Matija., koji se rodi na 1722, i ovi bi kapetan tenente od pisaca i mador od pijace kninske; Grgura, na 1724 porođena, i ovi bi alfir od konika; Miju, koji se rodi na 1728; Štipana, koji se na 1733 porodi, 1 ovi bi kadet oid kavalerije. Ne krijući knez Matij Nakić i brat ja negova podnositi tur skoga zuluma ni biti niov podložnik i želeći protiva ńima vojevati pod slavnim barjakom principovim, ostavi svoju didovinu i sve, što od starine uživaše; diže se z bratjoim i privede pod krilo privedroga principa blizu dvi ijade kuća, nad kojizim Matij biše glavar i vladalac. Privedri princip nadań nega i bratju Aegovu s privileđijam, medajam od zlata i z divan-kabanicam, koje običaje davati knezovoni velike časti dostojnim. Dade jim zem|e i mnoga posidovana u Drnišu i poju Petrovu. Učini Matija serdarom od svi drniški krajišnika, s kojizim svega svoga života vojeva robeći tursku zemju i mnoge odsicajući glave z bratjom! svojom, á navlastito s Martinom, glasovitim u ona vrimena vitezom. Vojevaše rečena brat ja pod Foskulom, Kornerom i Molinoni, deneralim od Dalmacije, ter neizrečena zla Turkom učiniše. Drniš, Zadvarje, Siń, Knin i ostale mnogě kůle i gradove osvojiti pomogoše. Porobiše puno puta Broćno do Mostara, Duvno, Livno, Ramu, Majdan, Glamoč i druga mista turska, opálivši sela, varoše i mnoge čardake. U državi šibeniškoj svojizim krajišnicim razbiše Turke, oteše jim robje, devedeset odsikoše glava, a veće ji živi ufatiše. N a Graovu razbiše pašu sto i ťrij.est i pet glava odsikavši. N a Kosovu s malo svoje družine udariše na Turke tér veće od devedeset Tu raka poS'ikoše. Serdar Matij samo dvista svoji, krajišnika na Bilaju porobi i popali turske kuće, osvoji kulu pašinu, posiče mnogo Tu raka i dovede u Šibenik mnogo robje tursko, koje dade đeneralu Jerolimu Korneru. Otiđe u Livno prid svojim krajišnicim i odsioe turski glava pedeset i sedam, a četrdeset i sedam sužana dovede. Serdar Matij z bratom Martinom razbi Turke u Rupam, gdi trijest glava turski odsikoše, mnogo plino i suzne dovedoše. Ü Vrpoju


odsikose četrdeset glava, medu kojim posiče Martin bega Dagovića, čaju paše Atlagića. Pod GlamočoiTi učini Turkom mnogo zla, na Graovu pomože razbiti Mašul-pašu. 1 Pod Sińem, pod Zadvarjem, pod Drnišom, Kninom i pod Gabelom ova. brat ja mnoge glave odsikose, rob je pofataše i krstjäna pod krilo privedroga principa privedoše, među kojim, pridostojnu kuću Vučkovića, iz koje izađoše vrsni na oružju vitezovi. Serdar glasoviti Matij sikuć Turke pod Gabelom oď istih po gibe na 1694 i bi od sve vojske principové gorko* oplakan i obžajen. Vitežki je živio,- vitežki je i svršio*. Sin negov Grgur, koluneo i kavalir, u junaštvu naslidovä stope oca svoga, jer toliko Bečkoga koliko Maloga rata mnoge turske odsiče glave, sela i varoše porobi, kule i čardake turske osvoji i zaradi negova viteztva imade kavalirstvo*, medaje i kolajne zlatne od privedroga principa. [61.'] Síidi pisma od vitezova gori imenovani, prikazana pris. gosp. knezu i kolunelu Pavlo Vojiniću, rečenom JSfakiću. Gorko cvile dva mila brajena, u bogatoj zemji odgojena: dva Nakića, kneza i plemića, od starine roda Vojinića.

Ü ńimam su zelene livade, ravna po>la, plemenite vode, al je ńimam zaludu lipota, *5 ladni voda zdravje i dobrota,

Knez Matijaš jednom ime biše, 5 vitez Martin drugi se zoviše; cvileć oni jesu besidili, među sobom lipo razložili:

kad ji tare Otmanović care, koji smače naše bane stare, i negove age i spaije, silne baše, oge i kadije. го

»Lipa ti je naša didovina, kako znade sva Ercegovina, Vojinići, a i Rompovići, Övin sek>, još i Buovići.

Ter oteše našu didovinu, od starine lipu banovinu, ravna poja, livade zelene, kud restiju jabuke rumene,

IO

1 MaJJul-paJJu. — Po Kaoićevu Masul-pašu.

pisanu

moglo bi se čitati također:


sve bogatstvo i naše gospodstvo. Upadoemo, brate, u sužanstvo.. nemiloga dvoreć gospodara, po imenu Otmanović cara.

25

divedoše ijadu junaka, sve ditića i mladi momaka, pod krioce dužda mletačkoga, odbtgoše cara silenoga.

6o

Od zuluma živit ne možemo, već sanemo i teško venemo'. 3o Sve dadosmo-, što god imadosmo, u nevoju, brate, upadosmo.

Lipo ji je dužde pričekao, darovao i pomilovao, i daje jim praha i olova, a Nakićem krila sokolova.

Naši kmeti sad su gospodari 1 carevi virni aznadari, koji svetu 'viru. ostaviše, 35 a pogani zakon zagrliše.

Nakići su srca junaškoga, od starine roda vitežkoga: svoje britke sab|e naoštriše, na carevu zenAu udariše.

Da bižimo к moru latinskomu vapijući Bogu velikomu pod krioce dužda mletačkoga, Latinina, kraja čestitoga, 4°

Porobiše Duvno i Županac, Livno ravno, Kupris i Brocanac, 7° opališe sela i varoše, mnoge turske glave odsikoše.

kojino je majka od junaka Dalmatinä i mladi Bošnáká! Daće nami praha i olova. i za kalpak krila sokolova.

Osvojiše kůle i gradove, pridobiše Turke vitezove, pofataše momke i divojke, ucviliše stare turske majke.

Robioemo careve države 45 do Bijaća, Like i Krbave, bićemo se kano Crnogorci, — vira moja, platiće nam Turci!

Osvojiše Kotar i Zagorje, Knin bijeli, Drniš i Zadvarje i Gabelu ú Neretvi mutnoj, još Siń tvrdi u Cetini ravnoj.

Sabje ćemo krvoe napojiti, Isusovu viru , raširiti, isićemo naše zulumćare, silne baše, Turke janičare.

Na Kosovu Turke potirase, devedeset glava, odsikoše. Kad razbiše pašu bosanskoga, Mašul-pašu, zmaja žestokoga,

Vodićemo suzne u Latine, platiće nam Turci do istine!« Što zboriše, ono učiniše: na latinsko more pobigose, - Stari pisci hrvatski. XXVII.

5°

55

na Bilaju, poju širokomu i mejdanu vazda junaškomu, dvi stotine glává odsikoše, puno veće živi ufatiše. 16

6

5

75

8o

8

5


Opět svoje posvetiše ruke, [198] jer nevirne isikoše Turke ?° u Vrpojcu, vise Šibenika, — pivaj, pobre, junačka je dika! — i prid nima careva plemića, po imenu bega Dagovića; posice ga vitez od starine, po imenu Nakicu Martine. Kad u Livnu Turci izgiboše, Nakići se i tad namiriše: posikoše četrjest Turaka, krajišnika po izbor junaka.

95

I0

°

IIQ

v Plaču ńega latinska gospoda i delije našega naroda, IT al je_ ńega sinak osvetio,, 5 jer j e mnoge Turke pogubio, po imenu Nakicu Grgure, od Drniša grada kavalere, i negova bratja i rodjaci, krajišnici na glasu junaci,

I2

°

kojim dade dužde za junaštvo na krajini veliko gospodstvo, ravna poja, zelene livade, svitla krila, od zlata medaje,

Porobiše Rupe u Kotaru, imadoše svoju sriču staru, jer Ruplane Turke isikoše, mnogo tursko robje zarobiše. Ne bi nigdi boja žestokoga ni mej dana, pobre, velikoga brez Nakića, stari Vojinića, glasoviti bosanski plemića.

Al pogibe serdar od krajine, Mate Nakić, vitez od starine, sikuč mlade Turke Gabejane, Mostarane i Počitejane.

I0

5

samur-čurke, divan-kabanice, I2 5 koje nose bani na vojnice. rsTimam pjesma,zdrav}e Mjelovanu, čestita jim sreća na mejdanu!

Kratak razgovor od gospodske kuće Kruševića, starinom Kneževića. Među ostalim slovinskim plemićim nahodi se Knežević aliti Krusević, koja kuća ů stara' vrimena bise velika i moguća, od različiti kraja puno uzveličana i nadarena s mnogim blagodarstvim, navlastito od Mafijaša, kraja ungarskoga, sina velikoga bana i viteza vojvode Janka, od koga imade plemenitu diplomu, u Budimu na 2 kolovoza 1400 datu, u (kojoj dopušća knezu Ivanu Kruševiču Kneževiću osobito sudstvo-, da može od svake vrste Jude suditi, i što ón odsuditi bude, koliko d a j e od istoga kraja odsudeno, ima se držati. Ü istoj diplomi izbavja od svakoga potroška, arča i davana, koje se kraju davati običaju, rečenoga kneza Ivana i kuću negovu, imenujući ga između gospode ungarske za najprvoga plemića. Rečena diploma bi potvrđena od privedroga dužda mle-


tačkoga Petra Grimana na 175i decembra na 25 s jednom pleme nitom dukalom., ú kojoj daje ime od kněžstva i staroga vlasteistva gospodinu pris. Anti Kruševiću 1 Kneževiću, tenente-koiunelu, i negovim poelidńim nakon ńega. Od ovoga plemena gospodskoga na puno se místa kuće nahode, iz kojizi izađoše glasoviti na oružju vitezovi i slavni oficijali, kakonoti Kneževići u Lici, koji su od krajine vladavci, koluneli i oibrstari, vitezovi i silni junaci, vazda na službi césarovo j . Također u. državi privedroga principa mle tačkoga nahode se Kneževići, koji pošteno vojevaše i krajinu raz micaše, 'kakonoti oni, koji se u Kninu gradu nahode i na drugim mistim, kakono gospodin pris vitli Antun rečeni Krušević, koji od svoga ditinstva bi ,na službi pirincipovoj, svega prošastoga rata vojevá, rańen bi i od priprostitoga vojnika izađe za vojvodu, za mađora i za tenente-kolunela, komu i „svim ostalim čestitu nazivjem sreću. [62.] Pisma od gospode Kneževića aliti Kruše vica, prikazana pris vitlom gospodinu knezu Anti Kruševiću. Vitežko je pleme , Kruševića, od starine jer je Kneževića.

Veliko je pleme Kruševića, od starine jer je Kneževića, ungarskoga plemića i kneza i na glasu po izbor viteza. Od ńega se rodiše gospoda, 5 vladaoci slavnoga naroda, banovinam koji upravjaše, kad u Bosni kraji pribivaše. Od ńega se rodiše junaci, vitezovi po izbor konici, kapitáni i mladi serdari, koluneli, alaj-barjaktari, prid vojnicim koji vojevaše i gradove bile uzimaše. 1

I0

Da su bili vitezovi stari, to svidoče kraji i cesari i diploma kraja ungar|koga Matijaša, roda junaškoga,

x

5

20

koju dade Krušević Ivanu, od starine Kneževiću zvanu: za sudca ga čini velikoga i plemića kaže najprvoga; što odsu-di, dobro odsuđeno, to od kra]a biše potvrđeno. Još dopusti knezu Kruševiću, da je prvi u negovu vicu.

Kruxevichiu — no inače Kačić piše uvijek: KruJJevich.

2

5

404


To potvrdi dužde Mlečanine Petar Griman, vitez od starine, 3° ter poiznade Antu Krusevića za viteza, kneza i plemića

Jedni slave césara bečkoga 45 i Jozipa, kraja ungarskoga, ter boj biju s krajem od Prusi je usrid ravne zemje Đermanije.

i negovim poslidńim u vike, nek se slave od Skadra do Like od junaka i od vitezova, 35 od gospode, báná i knezova,

Kneževići idu prid Ličanim ter boj biju s mladim Prusijanim, 5° bojak bijuć rańeni su bili, Prusijane al su pridobili.

kakono ji kraji proslaviše, kada oni u Bosni vladaše, i ostale krune i cesari, vladaoci, svita gospodari,

Drugi slave dužda mletačkoga, Latinina, kraja velikoga, voj'ujući i bojak bijući 55 i z a ńega k r v c u prolij ući.

od koji se i sada nahode koluneli i mlade vojvode, vitezovi, na glasu junaci, — to svi do če i Turci Bosńaci.

4°

Kneževićem pjesma n a poštene, Mj-elovanu nebesko spašene 1 ! Svim j u n a k o m z d r a v je i veseje 6o i n a sabji srećno vojevane!

Slidi kratko govorene od vitezova gospodske kuće Surića. U kńigam Pavla Vitezovića na listu 108 nahode se ove riči u slovinski jezik upisane: »Fridrik Bubel, dalmatinski i rvatski ban, i Surić ban ovó vrime bili su«. Na 1645 bi od ove kuće silni junak i glasovit vitez don Stioan Surić, od koga Latini čudne stvari pišu i negova junaštva na svitlost daju. Privedri dužd mletački u dukałam puno ga fali, ta kođer i braťju liegovu Marija, Nikolu, Franu i Petra, kojizim zarad junaštva dade vojvodstva i arambaštva. Ko; želi znati negova vojevana i junaštva, neka štije kńige talijanskc, koje se zovu »Framenti istorici della guerra in Dalmazia &c.« N a listu 135, 138, 168, 184, [200] 1 9 0 , 1 9 2 , 2 0 2 , 2 0 7 , J 2 1 2 , 2 1 7 , 2 2 4 , 2 3 2 , 2 4 2 , 2 5 4 , 2 5 8 , 2 9 0 ,

300

u rečenim, knižiica dom Stipanova vojevařia i smrt štiju se. Ovi glasoviti vitez nahodeći se u Kotaru, državi tádá carevoj, za paroka od krstjana, dođe u početku rata od Kandije đeneralu Jerolimu Foskulu ter š ńime učini ugovor, kako1 će svoj puk dovesti | p a J J e g n i e . — Moglo bi se čitati također »spašene«


pod krilo principovo, i utvrdivši svaka s rečenim đeneralom pobiže iz Kotara i dovede sobom sedaim stotina krstjáná, ad kojizi on biše serdar i vojvoda tilesni i duhovni, prid kojizim boj bijući s Turcim btez pristanka učini ńima zla neizrečena porobivši mnoga sela i varoše, zaplinivši blago, pofatavši suzne i na puno ji mistá isikavši, • takó da do> malo- vrimena vas Kotar podloži pod oblast privedroga principa, Pomože osvojiti Klis i razbiti pašu Tećeliju, Skradin, Ze munik, Drniš i mnoge druge kule i gradove. Pomože braniti Ši benik, kada na ńega turska vojska udarila biše, i pod rečenim gra dom mnoge turske odsiče glave. Ali i on bi u Lici raněn, od svoji vojnika ostav]en i od Turaka ufaćen, koga svakim mukam mučiše pak najposli živa na mih odriše i na kolac nabiše, a. tó on s velikim ustrpfeńem podnese radi vire i jubavi Isusove, za koga boj bijaše, Negova desnica, koja turske odsicaše glave, i sada se čila nahodí ü Sukošanu više Zadra. Bi učiněn od dužda privedroga kavalirom svetoga Marka. Ne bihu mani na oružju vitezovi bratja negova gori rečena, koji ga žestokim načinom osvetiše, i zaradi niova junaštva privedri princip dade jim kunpanije i na selim vladana i plaću, od kojizi jedan, imenom. Petar, bi posičen od Turaka. Na 1690 sin Petrov, a sinovac don Štipana, imenom Ivan Surić, dovede sobom pedeset kuća pod krilo principovo, ostavivši sva svoja dobra, i donese sobom dva avan-topa od. tuča i druga dva, koji se zovu sagri, i dvanajest bojni pušaka — zapečaćeni topi i puške pečatom s. Marka, koji su jedan put bili u Vrani, gradu Durat-Begovića, žestokoga vojnika. Sin negov kapetan Frane, á unuk dom Štipana Surića, bi od Turaka uf aćen rata Bečkoga još momče mlado, ali se, brzo odkupi ter vitežki poče vojevat i u Livanskomu po|u pogubi jednoga silna junaka i velika zulumćara, Agi-Glođu imenom, od grada Sarajeva, koji mnoge krstjanske glave odsikao biše. Maloga rata kod Atlagića dvora ufati jednoga sejmenina od Mostara, a drugoga u Lučani, od koga razumiše naši stane turske vojske. Pod Sińem izlazi na mejdan s ostalim serdarim i mejdangijam ter se vitežki podnese i mejdane odnese. Pod Sińem na poju, kada poginuše dva viteza Lovrića, rečeni kapitan Frano udari Turčina kop jem u čelo, jednoga od omizi, koji Lovriće posikoŠe:

4o6


pribi mu se kopje u čelu i odnese na áemu kalpak turski, ä Turčin osta mrtav što od udarca kopja Surića, što od puške Grge Bakoviča. Kada Sin Turci obsidoše, tada se kapitan Frano s mnogim metnu u busiju blizu grada zatvorivši pute Turkom, da ne mogu poći u robiju. Vojeva «vega rata Bečkoga i Maloga, koga princip učini kapetanom od sve krajine sińske, a po negovu dostojanstvu Łt§ov sin sitariji, Ante imenom, bi učiněn za kolunela od rečene krajine i mladi, Šimun imenom, za kapetana od iste krajine, koji se i sada živi nabode, zdravi, mladi i veseli. Bog jim dao, što jim želi starac M jelov an! Treći sin rečenoga kapitana Frane jest fratar s. Frane, otac poš. fra Marijan imenom, redovnik zadosta naučan i kripostan, koji bi učiněn za vikara fora|nea od gosp. pris. biskupa trogirskoga. Sve stvari gori rečene izvadio jesam iz ateštata i du kała, koji se u Surića nahode. [63.] SHdi pisma od vitezova gori rečeni, prikazana pris. gosp. kohmelu Anti i kapetanu Šimi, bratu negovu. Surića je pleme glasovito, u junaštvu puno ponosito, od ńega se zmije porodiše, koje tursku zemju poro bi še.

koji razbi carevu deliju, po imenu pašu Tećeliju, nasrid Bora, poja širokoga, od Kandije rata ogńenoga.

Jedan biše Surić don Štipane, 5 koji mnoge odnese mejdane, svu podloži kotarsku krajinu privedromu duždu Mlečaninu.

N e čudi se, dragi pobratime, koji nosiš od junaka ime, jer je vitez Surić don Štipane kano i mlad Kastriotić bane.

Prid junacim na vojsku iđaše, I0 Turke siče, rob je do vodaše; veće neg je u godini dana, don Štipan je odnio mejdaná.

Davaše mu dužde od Mletaka sve na misec po tri jest dukata i dade mu slavno kavalirstvo za negövo veliko junaštvo,

Šibenik je branit pomogao, pod nim turske glave odsicao, a kad Foiskul Klis grad uzimaše, г 5 pod ńime se Surić naodaše,

jer osvoji bijele gradove i pridobi Turke vitezove. 3 Mnogo Surić posiče Turaka svojom sabjom najboji junaka.

2

2

RAZGOVOR'UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (^759.)

Ali ńega rane dopadoše i družina svoja odbigoše: rańena ga ufatiše Turci kano mrki iz gorice vuci.

i dovede mnoge vitezove, krajišnike sive sokolove, p o d krioce d u ž d a mletačkoga. Robi zemju cara čestitoga,

35

Mučiše ga tri bijela danka svakim mukam, brate, brez pristanka, najposli ga na mije deraše i na kolac tvrdi nabijaše. 4°

bile dvore Durat-Begovića, bosanskoga n a glasu plemića, i donese od boja topove, koje prija biju principové. .

Često oni u četu iđaju i brez broja rob je dovoda ju. Ovó bihu mladi kapetani, vitezovi na krajini zvani.

Ali Surić ali se i lipo

45

5°

5

75

8o

Agi-Glođu, zmaja ognenoga, zulumćara cara čestitoga, od bijela Sarajeva grada, — istina je, živa moja b r a d a ! [202]

Lipo ga je sinak osvetio Ivan Surić — on se posvetio! — jer ostavi cara silenoga 6o od Morije rata ogńenoga

m l a đ a n osužAio biše Frane, k a k o p e r o piše, je brzo o d k u p i o se T u r k o m osvetio,

jer u četu s vojnicim iđaše, T u r k e siče, robje dovođaše. 'I pogubi silnoga j u n a k a , koji biše glava od T u r a k a ,

Al pogibe Petar kapetane bojak bijuc s Turcim na sve strane. Ej, viteže, pokojna ti duša, 55 desno krilo mladi krajišnika!

koji kaza silne vojske Pokoj vični lipo zdravje

6

I porodi zmaja od mejdana, p o imenu F r a n u k a p e t a n a : 7° vojeva je r a t a o d Morije, k a d na svitu b i h u mejdangije.

Cvala nemu u raju dušica! I sad mu se nahodi desnica u malenu selu Sukošanu. Pokoj vični Surić don Štipanu! I bratja mu junaci bijahu, za junaštvo dukate primahu: Petar, Frane, Matij i Nikola osvetiše sivoga sokola.

407

8 I ufati M u ju sejmenina 5 k o d bijela d v o r a Atlagića; drugoga je F r a n o ufatio u Lučani, — t a k o z d r a v o bk>! —

stane od Turaka, carevi junaka. 9° Frani kapetanu, starcu Mjelovanu!

4o8

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.)-.

Kratko govorene od gospodske kuće Bergejića1, izvađeno iz negovi karata i diploma. Bergejići starinom su gospoda ungarska i pribivali su u mistu, koje 'se Osijek zove, úkraj vode Bergo zvane, od koje ovó pleme ime primi. Bihu u vrime kraja ungarski velici, na gospodstva i vlá daná uzdignuti, a u vrime kraja Bele Četvrtoga "u ovim stranám vladali su državám i župam ter se župani zvaju. Kada pak Tatari pridobiše kraja ungarskoga, koji se Bela zvaše, i porobiše svu Ungariju, razorivši gradove i opálivši kuće, sela i varoše, tada i gospoda Bergejići s mnogim Ungarcim u ove dođoše strane ter se u različitim mistim namistiše, a mnogi z Bergejićem u poju Livad skomu na 1241 oli, kako drugi oće, na 1235, gdi na jednoj planini vele visokoj, koja se Tribanštica zvaše, grad sagradiše, koji od Ungaraca bi niovim imenom zazvan Hum, a posli do sadašnega vrimena zazva se Podhum. Biše dakle kuca kneza Bergejića mo>guća, velika i plemenita ne samo u Ungariji, nego li još ter i ü Bosni, koju bani bosanski u broju ostale gospode, knezova i plemića bo sanski držahu i na vladana velika uzdizahu, kakono ban Štipan Kotromanović, koji učini Ostoju Bergejića đeneralisimom aliti voj vodom od sve negove vojske davši mu naredbu, da porobi Dalma ciju i rvatsku zemju. I takoise Ostoja vitežki podnese, da u malo vrimena sve rečene porobi države i slavodobitnik povrati se u Bosnu, koga ban Kotromanović s velikim vesejem primi, zagrli i lipo darova davši mu jednoga sokola od zlata s k.rilim rastvorenim, koga se prilika u negovoj armi gleda. Dade mu krilo od tiče nike modra kolura i vilicu oliti kosiricu od zlata, kojiizi prilika gleda se na kapi ^vojniškoj aliti elmu u negovoj armi. Dade mu Podhum grad, Podhum je i druga sela nemu i negovim poslidńim u vike. Ova. kuća i -sada se u Dalmaciji u gradu Splitu náhodi ter se u gospodstvu, mogućstvu i imenu od knežtva uzdrži, budući privedri princip potvrdio negove stare diplome i poislidnim Aegovim u vike. Od ovoga plemena bili su kavaliri rimski, koji se običaju u dvoru . lateranskomu činiti od .duhovni vladalaca, kakomoti . gosp. pris. knez i koluneo Markiol 2 i negov brat knez Luka, učiněn juna na 28 1731. Bihu rečeni knezovi postavjeni u broj vlastele od staroga i plemenitoga grada Oisera, također i Kerse, na 1719 juna na 7, da 1

BERGHEGLICHIA. — О tome prezimenu isp. ЬЦ. uz R2 72. Marchiol. — Moglo bi se čitati i »Marćol«, no isp. u R2 257 lično ime: Melchior. 2


mogu kakono i ostala gospoda od rečeni gradova u viče š ńima ulaziti i naredbe običajne davati. Bi' rečeni knez i koluneo Markioi učiněn za governatura od oružja u Splitu na 1743. Po isti način bi od privedroga principa učiněn governatur od oružja u gradu Klisu na 1755. \

[64.]

Pisma od knezova kuće gospodske Bergejića, prikazana pris. gosp. knezu kolunelu Markiolu Bergepću. Ako ne znaš, na glasu vi teže, odkuda je Bergejiću kneže, kazaću ti pravo do istine: Ungarac je bio od starine

sagradiše i grad glasoviti, na planini puno stanoviti.

od Osijeka, grada bijeloga, 5 slavio je kraja ungarskoga. Odavna je pleme Bergejića, / vitežko je kano Zrinovića. Kad Tatari naglo udariše, Ungariju ravnu porobiše, potiraše kraja ungarskoga, po imenu Belu Velikoga,

1°

i š nim mnoge mlade Ugričiće, vitezove, bane i plemiće, x i mladoga Bergejića kneza, 5 ungarskoga na glasu viteza, otiđoše к poju Livanskomu slavu dati banu bosanskomu. T u planina visoka bijaše, Tribanštica imenom se zvaše. N a noj oni selo naseliše, od Tatara kada pobigoše; 1

i kraglievine.

Ungarsko mu ime postaviše, ZS Hum bijeli, kad ga sagradiše; posli nemu Podhum ime biše, od Bosnäkä tako se zoviše. Ali, pobro, do malo godina u slovinski vrime banovina svadiše se Rvati junaci, Dalmatini i mladi Bošnaci

3°

о krajestvo i о krajevine, 1 о države i о banovine. Kad tó vidi Kotroman Štipane, 3 5 slavne Bosne viteže i bane, zove к sebi kneza Bergejića, po imenu Ostoju plemića, ter je nemu besidio bane: »Kupi, kneže, vojsku na sve strane! 4°

20

Ti ćeš biti prid vojskom vojvoda, jer te kažu vitežkoga roda;


porobioeš rvatsku državu, Dalmaciju, Liku i Krbavu.«

Darova mu Podhum i Podhumje, jer porobi Kotar i Zagorje, &°

Kad je kneže bana razumio, 45 po Bosni je vojsku pokupio pak porobí rvatsku državu do Ijżubjane Liku i Krbavu,

do lubiane Liku i Krbavu, od starine rvatsku državu; još mu bane poklonio biše mnoga sela, kako pero piše.

do Neretve Župu i Primorje, vas do mora Kotar i Zagorje. 5° Povrati se natrag pivajući, vino pijuć, kona igrajući.

Od ovoga roda gospodskoga ungarskoga, a i bosanskoga, i sada se nahode knezovi Bergejići,2 mladi vitezovi,

Lipo ga je bane pričekao, a još lipše biše darovao: grli ńega kano svoga brata i dade mu sokola od zlata.

a u Splitu, gradu bijelomu, slavu daju duždu mletačkomu, 7° koji svuda jesu vojevali i gradove bile uzimali.

55

Još mu daje krilo pozlaćeno, sve kamenem dragim nakićeno.

Od ńega su bili vladaoci, koluneli, duždevi vojnici; od ńega su kavaliri bili, 75 gospodstva su na sabji dobili.

[204] Slidi govorene od pridostojne i gospodske kuće Vučkoviéa i ńezini vitezova. Vučkovići starinom su iz Duvna, mista sada cara Otmanovića, u komu mistu zarad1 zuluma turskoga sitati ne biše jim obično, i zaradi tě svrhě, a najveće za moći se s Turcim biti i osvetiti krstjane od ńi mučene i prognate, namisliše ostaviti svoju starinu, po|a, kuće i sve, što imadihu, ter se pod krilo- privedroga dužda uteći. I što bihu namislili, ono izvršiše. N a 1687 dođe arambaša Mise Vučković gospodinu priuzvisenofflu deneralu Kornercu moleći ga, da mu dade vojsku za porobit Livno, Duvno i Županac. Đenera prignu se na negovu molbu ter posla kavalira Jankovića, serdara Nakića, Sinobada i mnoge druge, koji porobiše rečene države i mnoge turske odsikoše glave. A rečeni 2

Bargheglichi. Isp. bi}, uz R2 72.

6i


aramibaša Mise, budući se s ńima dogovoria, podiže iz Duvna četiri stotine kuća krstjanski, također i od Livna, Rame i drugi mista podigoše mnoge kuće, a prid ńima bihu glavari knez Nikola Vucković, arambaša Mise, Tadija, Pavao>, Bože i Ivan, rečeni Zec, s arambašom Tomaševićem, koji naseliše Cetinu ravnu i druga mista okolo Cetine. Usikoeiše tada. š ńima fratri ramski, koji se pod Sińem, na-, mistiše. Mise rečeni bi učiněn za serdara i glavara od puka, koji š ńime: dođe, ter od 1687 do 1690 poče vojevati i opali mnoga sela i varoše, porobi Duvno, Livno, Kupris, Ramu, Lubuski, Broćno, Županac.i mnoga druga mista, koji, prija nego pogibe, dosta turski odsiče glava i sužana pod Sin dovede. A posli negove smrti bi uči něn za serdara negov brat Tadija, silni junak i vitez glasoviti, koji svojizim sinovcim Bozom i Ivanom, rečenim Zecom, vitežki voje,va, tursku zem|u porobi i niove odsica glave. N a 1690 marca na 2 dođe u Cetinu sedam ijadá Turaka, koje Vučkovići i ostali Getińani razbiše, mnoge odsikoše glave i sramotno iz Cetine iztiraše. Posli toga porobivši opet Livno, Duvno, Ramu, Županac, Kupris, Broćno, Lubuski, Imotski i mnoga druga mistä, doimaše neizbrojenó plino, posikoše mnogo Turaka i brez. broja dovedoše suza 11 a. N a 1691 otobra na 10 pod Glamočem i Kuprisom četiri sto tine turski opališe kuća, osvojivši jednu kulu i pofatavši Turke, koji u noj bihu. Po' isti način osvojiše jednu karaulu i pobiše Turke, koji u ńoj bihu. N a 15 juna 1692 serdar Tadija .Vučković, Bože i Ivan Zec,, negovi sinovci, s ostalim krajišnicim opet otiđoše pod Livno ter šest stotina upališe kuća. i sto i dvadeset posikoše Turaka. N a 5 maja otiđoše na Borovo poje, koga porobiše i dosta Turkom zla učiniše. Tada Ivan Zec silnoga posiče junaka, po imenu Grbu Ameta, bujumbašu, u .komu"boju isti Zec rańen biše. , ( N a 1694 razvališe most na Struzi, uzeše jednu kulu od Tu raka brańenu. N a 1695 razbiše na Kuprisu Ismail-pašu, i ufati Zec silna 205] barjaktajra. Opet razbiše pod Livnom Selman-pašu i mnoge turske: odsikoše glave. Zec Vučković posiče agu Kneževića, 1 a drugoga, agu ufati živa. 1

Knexejichia.


N a 1695 otiđoše opet pod Glamoč ter mnoge kuće porobiše i upališe, poisi'kavši Turaka dosta, gdi Zec Vučković najboje se pod nese, koji ufati silnoga Turčina Omera Alakovića i mnoge posiče. Iđu opet pod Livno ter razbiše alaj-bega kliskoga, po imenu Rustan Pašića, isikavši negove spaije. Isti Zec udari s kopjem pašu kliskoga, koje biše oteo paši tirajući ga. Bi u tom boju rańen i Zec, od koji do malo vrimena pođe s ovoga svita. Pošteno je vojevao, pošteno je i umro, pokojna, mu duša! Rečenoga godišta Bože Vučković viteški se podnosaše robeci tursku zemju i glave odslcajuć turske, između ostali ufati pod Livnom Nubega Koeiterovića, ali ga brzo' ufatiše Turci i u suzanstvof povedoše. Ma pošteno^ uteče ter opet vojevati poče svojim stricem Tadijoim, serdarom, robeci brez pristanka zemju tursku i niove odsicajući glave. • -" „ N a 1697 udariše Turci u Cetinu na Čitluk, osvojiše kulu i ufatiše fra Pavla Vučkovića, brata Tadije serdara, i bi suzan u Bagdätu, za koga pitaše šest ijáda cekina. Sužneva šest godina; posli toga junaški uteče, dođe pod Sin, načini manastir i crkvu pod Sińem. Poče vojevati protiva neprijatelju i dosta mu zla učini. Bi u Levantu kapelan z đeneralom Mučinigoin, s kojizim pomože uzi mati gradove, i od istoga bi poslan pod Biograd za izviditi, koliko je césarové i turske vojske. Kada Sin obsidoše Turci, zatvori se ú grad, pomože ga braniti slobodeći junake i sivaku jim pomoć dajući. N a 1706 umri serdar Tadija i bi učiněn 'za serdara negov sinovac Bože, koji otiđe prid vojnicim u Italiju za kapetana ter se pošteno podnese. N a 1715, učinivši se rat, pobiše turske emine na mostu i uzeše tursku kulu; odoše na Čačvinu, gradić tvrd mnogo', ter ga osvojiše, i prvi bi serdar Bože, koji barjak kapetanov odnese. Vojevase tada. š ńime ostali Vučkovići, to jest: Štipan, sin serdara Tadije; Matij, sin serdara Mise gori imenovanoga; Jerko<, Frane i Lovre. Svi se ovi junaški vladaše i viteški vojevase. Kada turska vojska grad obside, serdar Bože i alfir Matij u grad se zatvoiriše, s Turcim biše i viteški ga obraniše. Posli togá porobiše zemju tursku, Glamoč i Livno-, ter dosta turski odsikose glava, robja dovedoše i plina zapliniše. N a 1716 umri serdar Bože i bi učiněn za serdara Štipan, koji s ostalim rodijacim vojeva, dok rat dura; opali i porobi mnoga sela turska i pomože uzeti Imoski na 1717.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLÖVINSKQGA (1759.)

N a 1748 pođe serdar Štipan s ovoga svita, i stade na negovo mis to Ivan, sin negov, koji brzo- posavši s ovoga, svita, bi- ucinen za serdara kapitan Justin, sin serdara Bože gori imenovanoga, koji' se i sada nahodi na ovomu svitu. Bog ga produžio> i u svemu blago slovio! O d ńega, ne budući rata, drugo ne govorim, .nego da je go spodicić dobar i pošten i da je vazda na službi principovoj bio I pošteno, u svako vrime krajinom vladao i ńu od kuge, koja moraše po Dalmaciji, branio. Pleme Vučkovića izlazi od Nemana, kako se nahodí u ne go vim starim pismim. Od ńega izađe Vučko, ter oni, koji se posli rođiše, prozvaše se Vučkovići. Posli razasutja bosanskoga puno go[206] înä o v | s e p,0ijdilise ter jedni u Panoniju, á drugi к moru otiđoše,. a treći1 ostadoše u Đuvnu, niovoj diđini, 1 svojizim ocem Petrom Vuckovićem, i to biše godišta Gospod. 1506. Posli toga vrati se iz Ungarije. Toma Vučković, budući svi negovi pomrli u rečenoj državi, i ovi stade svojim rodijakom Matijom, koji živiše skladno; zajedno, i od ni izlaze ovi, koji slide: Matij, Grgo, Šimun i Toma, sinovi rečenoga gori Petra. Od Matija rodi se serdar Tadija, knez Šimun, serdar Mise i fra Pavao. Od Tadije izlazi alfir Toma i serdar Štipan; od Štipana ser dar Ivan; od Ivana Pavao. Od Šimuna, drugoga sina Matijeva, rodi se kapitan i serdar Bože. ' .' , Od Bože kapitan, serdar i vicekoluneo Justin; od Justina Matij, Jozip i fra Pavao; od Josipa Ivan i Štipan. Od Mise, trećega sina Matijeva, rodi se alfir Matij i F. Brno;; od Matija alfir Mijo; od Mije Jure. Od Šimuna, brata Matijeva, a sina Petrova, rodi se Ivan y rečeni Bile; od Bile Ivan Zec, junak proglašeni; od Ivana «Petar, rečen Vukašin; od Petra Ivan. Od Tome, četvrtoga brata Matijeva, a sina Petrova, izodi Jure, Šimun i Nikola knez. Od Jure Luka, Martin, Jerolim i Frane. 2 Od Luke Ivan i Šimun; od Ivana fra Frane i Luka. Od Martina, drugoga sina Jurina, izlazi Andrija; od Andrije Marko. • ' 1 2

gniovoj Diddi. Ovdje je još jednoć griješkom pooovleno »Od Iure Luka«.


Od Jerolima, trećega sina Jurina, izodi Ilija; od Ilije Štipan. Od Frane, četvrtoga- sina Jurina, izlazi Bartuo i Ivan; od Bartula Matij i Jozip. Od Šimuna, drugoga brata Jurina, a sina Tomina, izodi Ivan, Jure i Grgo; od Ivana Šimun i Toma. Od Nikole, trećega brata Jurina, a sina Tomina, izlazi Pavao i Jure; od Pavla Marin, Nikola i Petar; od Jure Jakov. Ovo je, moj štioče, arbor ali cablo stare gospodske i pridodostojne kuće Vučkovića. Ako ti ne bude ugodan, a ti ne štij! Í65-1 Pisma od vitezova gori imenovani, prikazana gosp. pris. ser Justi Vučkoviću. Rano rani Vučkoiviću Mise, prija zore uranio biše pak O'tide к moru latinskomu đeneralu, banu mletačkomu. Klana mu se ter mu govoraše: »Đenerale, sve uzdane naše! Daj ti meni tvoje' krajišnike Dalmatine, pisce i końike,

Što zapita Vučkoviću Mise, to mu bane darovao biše: daje nemu mlade krajišnike, sve po izbor pisce i кошке, i prid ńima tri mlada serdara: Jankovića od ravna Kotara, [207] od Drniša Nakića Matija i od Knina serdar Sinobada.

i prid ńima Janković Stojana, I( od Drniša Nakića Matija, a od Knina grada Sinobada, — ' tri serdara, tri sokola mlada.

Otiđoše u zemju carevu, porobiše negovu državu: l i v n o ravno, Duvno i Županac, Ramu lipu, Kupris i Gorance.

Porobiću Livno, po Je ravno, do Županca Duvno, poje slavno, l i ostale države careve; 5 isićemo Turke vitezove.

Mnogo i junaški dovedoše pro'slaviše

Dovešću ti carevu iraju, koji nemu težak arač daju, pod krioce dužda mletačkoga, cd starine krala čestitoga.«

Sve junaka, mladi vitezova, devet stotin' kano sokolova silenoga cara ostaviše ter Cetinu ravnu naseliš«,

oni robje zarobiše glava odsikose; iraju carevu, krunu principovu.


al je áemu loša srića bila, jer udari Vučković Tadija

koji često u četu iđahu, sela robě, glave ođsicahu, i prid ńima sivi sokolovi Vučkovići, mladi vitezovi. . Serdar Mise jednom ime biše, 45 Tadija se drugi zovijase, treći bise po imenu Bože, a 'četvrti Vučkoviću Zeče. Robe zemju cara čestitoga pod barjakom dužda mletačkoga; kud niova sabja dopiraše, on'đa crna krvca tecijaše.

5°

Porobiše careve krajine, ravno Bročno do Velež-planine; zapliniše, robje pofataše, 55 dosta rusi glävä odsikoše, a najveće Vučkoviću Mise, — viruj, pobro, tako pero piše, — i negova dva sinovca mlada ter se glase čak do Carigrada. 6 o Al pogibe Mise Vučkoviću, silni junak kano Zrinoviću, bo'jak bijuć s carevim delijam. Ü raju se uvik veselia! Lipo ga je bratac osvetia, po imenu Vučković Tadija, prid junacim često vojujući, Turke sikuć 1 bojak bijući.

6

5

Dođe paša u Cetinu ravnu, da porobi mlade Cetińane, 7°

i Aegovi mladi krajišnici Cetińani, na glasu koéici. Razbi pašu, pctira mu vojsku, 75 a uz Prolog, visoku planinu. Otiđoše к Livnu bijelomu jade davat caru silenomu: šest stotina kuća upališe, sto i dvajest glava odsikoše.

8

°

Udariše na po|e Borovo-, od starine gnizdo sokolovo, udariše ter ga porobiše, mnogo rusi glava, odsikoše, i prid ńima Ämet bujumbaša, 85 pogubi ga Vučković Ivane, a pridivkom arambaša Zeče, vira moja, iz gorice vuče. N a Kuprisu potiraše Turke, a prid ńima pašu Ismaila, 9° potiraše ter ji isikoše, a najbo|e Vučkoviću Zeče. Turke tira, glave jim odsica, poštena mu sabja i desnica! I ufati mlada barjaktara, 95 po imenu Musu zulumćara. M a l o posli Glamoč porobiše i bijele dvore opáliše; T u r k e siku, á robje fata ju, plino go>ne ter p o d v a pivaju. I 0 °

т6

, RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.)

I ufati bega i plemića, po imenu Kositerovića. Malo vrime postojalo biše, serdar Božu Turci ufatiše.

Silna zmaja ufatio biše Zec Vučković, kako pero piše, Alaković mlada Omer-agu ter ga vodi u. Cetinu ravnu. Opět idu к Livnu bijelomu, jade daju caru si len omu; na kliskoga pašu udariše, spaije mu mlade isiko&e.

IO

S

Al je Bože brzo utekao ter je opet voje vat počeo: i porobi Broćno do Mostära, do Gabele i Blagaja grada,

125

Tirä pašu Vučkoviću Zeče Livno ravno-, Duvno i Jabuku II0 T ter.ga rani, ali mu uteče: i ostalu svu krajinu tursku 3° z bojnim ga je kopjem udario, . [208] öd Mostära do Udbine grada, u nemu je kopje ulomio. dosta Turkom on zadade jada. Al i Zeca rane dopaološe. sikuć mlade krajišnike Turke. Ön od rana pribolit ne može, već bolujuć dušicu izpusti.

II

5

Lipo ga je bratac osvetio serdar Bože, — on se posvetio! — jer je tursku zemju porobio, I2 dosta rusi glava odsikao. °

On pomože i Sin obraniti, iz Cetine Turke istirati; pošteno je vazda vojevao, mnoge turske glave odsikao.

Ш

Još ti kažem Tomu Vučkovića, da bijaše srca Smijanića; po Levantu on je vojevao, r svitlu sabju krvce napojio. 4°

Junak biše, al je poginuo Krf braneći, s Turcim bojak bijuć. Vučkovićem pisma na poštene, Melovanu, što mu mili Bog da!

Kratko govorene od gosp. kuće Grabovčeve. Staju Grabovci u Roškom Poju u ErcegO'vini, gdi biše niova stara didovina, ali ne mogući turske podnositi globe ni zuluma, ostavivši ů počeťku rata Bečkoga sva svoja dobra pobigoše pod krilo privedroga dužda mletačkoga i stadoše u ravnoj Cetini. Šest biše bratje Grabovaca, koji cara odbigoše, to jest: Marko, Martin, Marijan, Anton, Ivan i Matij. Ovi vitežki svega Bečkoga rata vo-

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i 7 j 9 .)

jevaše, gradove uzet pomogoše i turske odsicaše glave; još suviše izlaziše na mejdan Turkom pod Gabelom i na veće mistä ter move odsijecaše glave. I za niovo- veliko junaštvo* od privedroga principa bihu nadareni z gospodstvom i plaćom oni i niovi poslidńi u vike, budući od ńi izlazili vojvode aliti kapitáni od vojnika plaćeni i serdari na krajini sińskoj, od koji se i sada nahodi gospodin serdar Ante Graibovac, sin glasovitoga junaka i viteza Ante Grabovca, komu nazivjem pokoj vični, a sinu mu zdravje, veseje, dug život i sreću na oružju! [66.] pisma od vitezova pridostojne kuće Grabovceve, pri, gosp. pris. serdaru Anti Grabovcu. Ako ne znaš, moj mili brajene i viteže od sińske krajine, odkuda su starinom Grabovci, kažem tebi, da su Ercegovci

šest junaka, sivi sokolova, Graboväcä, mladi vitezova. Kad li nirna krila narestoše, silenoga cara odbigoše.

podaleko od Poja Roškoga, 5 a starinom roda gospodskoga: od Lazara Grabjanović kneza, velikoga bana i viteza,

Uskočiše silne mejdangije 25 na početku rata od Morije pod krioce dužda mletačkoga, Latinina, kraja čestitoga.

od koga se rodi se junaci, IO vitezovi kano i Bosńaci, koji puno s Turcim bojak biše, prija nego Bosnu osvojiše.

Vitežki su oni vojevali i junaške glave odsicali, ovo bihu zmije na krajini, mrki vuci u ravnoj Cetini.

A kad Turci Bosnu osvojiše, pod arač je teški podložiše, l osvojiše i Ercegovinu, 5 Košarica lipu banovinu,

Države su turske porobili i varoše ogńem opalili; svitle sabje krvce napojiše, mnogo oni plino zapliniše.

ter Grabovci arače davaju, cara dvore ter mu se klańaju. Al u vrime rata od Kandije goji majka silne mejdangije, Stari pisci hrvatski. XXVII.

3°

35

E. Kad Gabelu princip uzimaše, ter se pod nom krvca prolivaše, [209] Grabovci su pod Gabelom bili i na mejdam Turkom izlazili. 4°

27

418


Jedan biše silni Marijane: on izlazi Turkom na mejdane, četiri je mejdana odnio i vitežki Turke pridobio.

v о ju j ući on je rańen bio, još i livo oko izgubio.

Drugi biše Marko arambaša, 45 koga fali sva krajina naša, na mejdan je i on izlazio, svitlu sab Ju krvce napojio. Ali ova, bratja izgiboše, pod Gabelom kada vojevaše, 5° sam ostade Grabovac Antone, od junaka mlađan kapetane. Vitežki je i on vojevao, s krajišnicim glave odsicao, uzimao kule i čardake, zazivao na mejdan junake. Ů Cetini silni junak biše ter se Đaka imenom zoviše, ne bijaše takog zulumćara u svoj zemji čestitoga cara.

Posli toga^ Ante vojevaše, s Cetińanim glave odsicaše; 1

Kapiciju.

Kada na grad juriše činaju ter Sináni glave odsicäju, i Grabovac okrvavi ruke sikuć mlade krajišnike Turke.

8o

N a d topčijam biše topčibaša, kako smlrá, začudi se paša: u čador je ńegov udario, kapigiju 1 mlada pogubio.

55 Posli toga boja žestokoga, koji biše rata Malenoga, govorio Grabovac Antone, od Cetine mladi kapetane: 6o

T 6 Grabovac podnit ne mogaše, već na mejdan ńega pozivaše. Udriše se dva mlada konika, dva na glasu silena. vojnika. Udriše se ter se izkrviše, al Grabovac boji junak biše, Turčinu je glavu odsikao i poštene veliko stekao.

Kada na Sin Turci udariše, — sto ijadá, kakó pero piše, — i Grabovac á gradu bijaše, 75 Jute rane Turkom zadavaše.

6

5

7°

8

5

»Rodbinu mi Turci zarobiše i četiri brata pogubiše, 9° oli ću ji lipo osvetiti oli moju glavu izgubiti.« Pak podiže mlade Cetińane, na krajini vitezove zvane, ter poirobi Livno, poje slavno, 95 dugo, lipo, široko i ravno. I pogubi zmaja žestokoga, zulumćara, pobio, velikoga, po imenu Ugarković Alu, rusu mu je odsikao glavu.

IO

°

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) svitlo perje, od zlata medaje, ravne zemje, zeleně livade, i negovu rodu i plemenu, u Cetini ravnoj odgojenu.

Drugoga je živa ufatio, dosta lipa plina zap linio, ter mu dulde dade za junaštvo u Cetini plaću i serdarstvo,

IO

S

[*70 Pisma Marka Bobovčića ika, prikazana pris„ rečenom

skoka, rata od Kandije sp„ vojvodi i mađoru

Kńigu štije Bobovčiću Marko. z5 pak uzimje svoje pero tanko, drugu Marko biše napisao, Dur ali ji tiho bssidkx

junaci su bili Bobovčići, sokolovi kano Jankovici, velikoga rata od Kandi je, posil ńega Beča i Morije. Ako li mi ne ćeš virovati, poslušaj me, ja ću ti kazati! Kiiigu piše sileni bali ja, po imenu Turčin Duralija, ter je šale Bobov či ću Marku, od krajine silnomu junaku. Ovako mu upisao biše Duralija, tako se zoviše:

'

5

I0

»Bre didijo Bobovčiću Marko, na te vice još i sunce žarko, I jer ostavi čestitoga cara, 5 od starine tvoga gospodara, ter isiče sarajske trgovce i zaplini moje bile ovce, . još pofatá momke i divojke i U'cvili naše mile majke.

[210]

Već je tvoja sila dodijala, dodijala i dovojevala. Vira moja, vlaški araimbaša, brzo će te sići sabja naša.«

ga viteza 1

2

°

»Vira moja, silni Duralija, 'još se nije Turčin porodi a, koji će mi odsić rusu glavu i učinit taku sebi slavu.

3°

Što ja jesam odbigao cara, bodega sam stéká gospodara: , svitlu krunu duž da mletačkoga, 3S Latinina vazda čestitoga. Što sam bile zaplinio ovce i isika sarajske trgovce, tvoje ovce nisu nigda bile, nego moje, ubile te sirile!

4°

Sarajlije težki zulumćari, na ńe plaču svi vlaški ovčari, jer ne mogu s mirom večerati, što imadu, vaja ńima dati! Što l' mi pritiš, careva delijo 45 Duralija, silena balijo, da ćeš odsić rusu glavu moju, čini mi se, ja ću brzo tvoju!«

420


Pak ne prođe nedija danaka, nu poslušaj silnoga junaka: 5° kupi Marko četu krajišnika, sve junaka i silni vojnika.

N a tursku je zemju udario ter je biše kruto porobio;' Dur ali je još upali dvore prija danka još i bile zore,

a nemu je glavu odsikao i jubovcu za roba odveo. Onda bilo, sad se spominalo!

[68.] Slidi malana pismica od vitezova pridostojne kuće Tomaševića. Siń je bili branit pomogao-, pod nim turske glave odsicao: tó svidoče bani đenerali i od Sina mladi providuri.

Krajišnici kada uskočiše ter Cetinu ravnu naseliše, tad uskoči' Tomašević Jako, — biše drugi vojevoda Janko, — 5

rvTemu duž de za jiunaštvo dade lipe zemje, zelene livade, u Cetini lijepo serdarstvo, na' krajini veliko, gospodstvo.

Biše Jakov zmaje od dvi glave, IO koga mladi Cetińani slave; često iđe к Livnu bijelomu, jade daje caru silenomu.

Sinovac mu još junak bijaše, "Ilija se sila zovijaše; vojeva je rata Malenoga pod barjakom dužda mletačko;

Tursku zemju brez pristanka robi, plino goni, mlado robje vodi; na mejdan je Turkom izlazio, *5 britku sabju krvce napojio.

Prid junacim barjaktar je bi tó na sabji biše zadobio. U tursku je zemju odlazio i od Livna robje dovodio.

i dovede pedeset ogäkä krajišnika, od Duvna junaka, pod krioce dužda mletačkoga vrime Beča rata žestokoga.

Imadiše silne arambaše, koji robě sela i varoše; on prid ńima Turke razgonaše 2 i ruse jim glave odsicaše. °

N a glasu je Tomašević Lovre, viruj meni, istina je, pobre, — silni junak, vitez od starine, jos i serdar od ravne Cetine.


I posice silnoga junaka, koji nemu potírá babajka: i tad bi ga pogubio, pobre, da ga nije posikao Lovre.

Vitežki je Lovre vojevao, prid junacim četu četovao, Često tursko plino dogonaše i lijepo robje dovođaše.. Siń bijeli branit pomagaše, 45 po Cetini Turke razgonaŠe; biše junak rata Malenoga, krunu brani dužda mletačkoga.

[211] Bog mu dao zdrav}e i veseje i sve, što mu želi Mjelovane, i negovim mladim krajišnicim, od Cetine na glasu junacim!

[69.] Slidi pisma vitezova dostojne kuće Lovrića, koji vitežki vojeyaše i vojujući na boju pogiboše. Blokova nije brez oblaka ni Cetina ravna brez junaka, jer porada vazda vitezove krajišnike, sive sokolove. Cetińani svi jesu junaci i na boju slični i jednací; vitežki su vazda vojevali, teške jade Turkom zadavali.

junak biše rata od Morije, robi Filip careve krajine, Maloga je rata dočekao i vitežki vazda vojevao. 5

Drugi biše Lovriću Grgure, tako kaže Balbi providure, z babajkom je svojim vojevao i na mejdan Turkom izlazio

Sve ne mogu brojit po imenu, IO po imenu oli po plemenu, jer bi pisme odveć duge bile, koje ne bi ispjevale vile.

blizu Sina, grada bijeloga, a u vrime rata Malenoga, kada na Siń udariše Turci sa svi strana, kano mrki vuci.

Samo kažem tri mlada Lovrića, od Cetine tri sokoličića, x da su bili srca junačkoga, 5 vitezovi dužda mletačkoga.

Tadä oni kode posidoše ter na Turke juriš učiniše, poletiše kano sokolovi dva Lovrića, siński vitezovi.

Jedan biše Lovriću Filipe, od krajine gizdave i lipe, koji često na vojsku iđaše, s krajišnicim glave odsicaše.

Po Cetini Turke razgońaju i Jute jim rane zadavaju, ali ко će sili o doliti, ко li tursku vojsku pridobiti?

20

Ą2Z


Sikuć Turke oba pogiboše i pošteno glave izgubiš«: vit-ežki su vazda vojevali, vitežki su i dovójevali. Babajka je sinak osvetio Lovrić Mate, on se veselio! Ü Bosnu je često odlazio ter je tursku vojsku uodio

Iđe Mate u vojsku carevu, igra kona po bojnom Kosovu.

45

i po Bosni kule i gradove, po gradovim silene topove, 5° ter kazuje stane od Turaka privedroniu duždu ód Mletaka. , Često Mate na vojsku iđaše, s krajišnicim glave odsicaše; u Cetini pogubi junaka, 55 koji biše dika od Turaká. Ne bijaše boja ni mejdana brez junaka Lovrića Matija, jer s junačini svuda vojevaše i gradove bilě uzimaše. Kad osvoji Alvis Mucenigo grad Imotski, gnizdo ercegovo, tad je Mate prvi uskočio, — Mucenigo to je svidočio. Još ti kažem dilo od junaka 65 i silnoga Lovrića- konika: oblači se u turske аЦпе, ter uodi po Bosni krajine. N a Kosovu turska vojska biše, kud će udrit, jos se ne znadiše. 7°

Turski nosi* ä turski govori, lulu pije ter z deli jam zbori: kad li vojsku biše razgledao, 7 zdravo se je natrag povratio. Priko Bosne ide pivajući i viteza kona igrajući; mrski klana, vlaški boga moli, iđe junak u Cetinu doli. 8 U Livnu mu loša srića biše, jer ga onde Turci poznadoše. Biži Lovrić niz po|e Livansko, uzdajuć se u srce junačko. Za mm treu Turci vitezovi, lete oni kano sokolovi: dostigose Lovrića junaka, ubiše mu kona iz pušaka

8

kod Prologa, visoke planine, blizu jedne dubrave zelene, 5 t 2I2 l ali Mate u goricu uđe ter veseo u Cetinu dođe. To svidoče mletačka vlastela, po Cetini varo-ši i sela, vitezovi mladi ód krajine 9 i junaci silni od starine. Ne čudi se, dragi pobratime, koji nosiš od junaka ime: Lovrići su roda junačkoga, krunu brane dužda mletačkoga. IC


Mrtvim pokoj, .živim zdravje

Pošteno su vazda vojevali i gradove bile uzimali, u tursku su zemju odlazili i s junacim robje dovodili.

lipo

io 5

i na svitu ime glasovito: sabja ńima vazda srećna bila i turske se krvce napojila! [70.]

Pisma od Petra i Mátija Brčića, vitezova cetinski £ Otočana, kako bihu isičeni od Turaka. Kosovo je poje glasovito1, kažem tebi, brate, stanovito, jer je na ńem težak mejdan bio, kad je Janka care pridobio;

Malo vrime postojalo biše, sa svi strana Turci udariše, sto ijádá pisac'' i konika, sve po izbor carevi vojnika.

a Getinsko sasvim plemenito, 5 ravno, lipo, puno ponosito, jer je u nem vojska isičena i junaška krvca prolivena

Vitežki se Otočani brane, s ognem Turke biju na sve strane, 3° ali ко će sili odoliti, ко li silne vojske pridobiti?

žestokoga rata od Kandije, malo posli Beča i Morije, a najveće rata Malenoga, Malenoga, ali manenoga.

Brzi koni vodu priplivaše, a kom ci sabfe povadiše, isikoše malo -i veliko, od mh tada. ne uteče niko

IO

м

35

Al poslušaj, moj mili brajene, da ti kažem tuge i čemere, T u Cetini koje se zgodiše, $ kadano je Turci porobiše.

već dva brata, dva mlada Brčića, koji bihu srca Jankovića: Petar jedan, Mate drugi biše; siků Turke, ne more se više. 4°

Udri vojska cara silenoga na Cetinu rata Malenoga; u Cetini tvrd Otok bijaše, oko ńega rika tecijaše. '

Kroz carevu vojsku pobigoše z golim sabjam u desnici ruci, u Cetinu vodu uplivaše, ter se čudě krajišnici Turci.

U ńega -se zbigoše junaci, Cetińani mladici i starci, da se brane od vojske careve usrid vode studene Cetine.

20

Utekoše к Sińu bijelomu, 45 zafališe Bogu velikomu. Posli toga «s Turcim bojak biše, Siń braniše, glave odsicaše.

424

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i759.)

A k a d a li pobigoše Turci iz Cetine k a n o gladni vuci, često P e t a r suze prolivaše ter o v a k o bracu govoraše:

5°

Mnogo röbje jesu zarobili, 65 i lijepo plino zaplinili, pak se natrag zdravi povratise, Otočane lipo osvetiše.

Za ńimam se, otiskoše Turci, »Dicu našu Turci zarobiše, . . . mladi pisci i brzi końici, 7° Ivana mi sinka pogubiše, odnesoše, što god imadosmo, 55 äl se oni Turkom ne pridaj'u, u sužanstvo, brate, upadosmo. [213] već jim ruse glave odsicaju. D a mi lipu četu sakupimo i L i v a n s k o poje p o r o b i m o : oli ćemo glave pogubiti ol rodbinu nasu osvetiti!«

Dva Brčića oetu ostaviše ter u Turke juriš učiniše: tri je Petar glave odsikao i krajinu svoju osvitlao. .

Što rekoše, ono učiniše: po Cetini četu pokupiše, po robi se Livno, po}e ravno, u srcu jim to biše odavno.

Ali, pobre, po ńe biše loše: sikuć T u r k e oba pogiboše. Vjetezovi, pokojne v a m duše, Mjelovana nek se ne ogluše!

75

8o

Pisma od glasoviti junaka bratie Milanovića Pavla, Bože i Grgura. Tad bijaše bane denerale po imenu Korner Jerolime: Pavlu daje lipo arambaštvo z,a negovo veliko junaštvo,

N a iladu još i šest stotina osamdeset i sedam godina tri sokola Prolog priletiše, u Cetinu ravnu doletiše, — tri brajena, tri Milanovića, koji bihu srca Zrinovića: P a v a jedan, Boze drugi biše, a treći se Grgur zovijaše. Silnoga su pod duldevo sobom trijest u Cetini selo

cara ostavili, krilo pribignuli, kuća dovedoše, naseliše.

5

IO

neka može četu četovati, prid junacim svojim vojevati. Pava biše srca junačkoga, robi zem|u cara silenoga.

x

5

20

Uze kulu Duratbegovića, bosanskoga na glasu plemića: rusu mu je glavu odsikao svojom sabjom, Bog ga pomogao!

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (1759.) To svidoče mletačka vlastela, 25 po Cetini varoši i sela, a najveće Korner đenerale, silni, vitez, -od starine bane.

Pomoć daju sińskim vitezovom, 45 biju Turke prahom i olovom, al je Božu puška udarila, s crnom ga je zemjom sastavila.

Kad šerašćer Cetinu robjaše, junaški se Pava podnosaše: 3° tirä Turke iz Cetine ravne ter jim rúsě odsijeca glave —

Lipo ga je bratac osvetio, jer je sabju krvce napojio, po imenu Grgo arambaša, — pivaj, pobre, to je dika naša!

po svidožbi Muceniga bana, po imenu Alvis denerala, koji Pavla uzdiže i fali, 35 kakono ga fäle i ostali.

Brez pristanka četu četovaše, Turke fatä, glave odsicaše, Drežnicu je varoš porobio 55 i Zmijańe ogńem upalio.

Vojeva je rata od Morije, Malenoga nije dočekao, već negova dva mila brajena, . u Livanskom poju odgojena. 4°

Pod Glamoč je često odlazio ter je mlado robje dovodio'; kad razbiše pod Prologom Turke, 6o i tad Grgo okrvavi ruke.

Često oni к Livnu odlazahu i od Livna robje dovođahu. Kad li Turci na Siń udariše, i tada se bratja namiriše.

To svidoče na glasu junaci, Cetińani mladici i starci, i vlastelin Balbi proviidure, po imenu Mlečanine Jure.

5°

[72.] l

4] Slídí pisma velikoga junaka i viteza kavalira dom Ivana Filipovića, rečenoga Grčića, izpod Sina, prikazana ocu poštovanomu fra Petru Filipoviću, štiocu bogoslovcu. Kotar a Cetina kavalira koji biše

fäll Jankovič Stoj ana, Grčic dom Ivana, dužda mletačkoga, srca vitežkoga,

a plemena od Filipovića, bosanskoga na glasu plemića, kojino je svuda vojevao i junačke glave odsicao.

Od Morije rata ogńenoga, malo posli a i Malenoga, ne bijaše žešćega vojnika, u Cetini bržega konika.

I0

Kad Cetinu Turci porobiše, na Grčića kulu udariše, J osvojit je oni ne mogoše, 5 nego pod nom mnogi izgiboše,

42б


jer je brani Grčić dom Ivane, od Cetine ravne kavalere; mnoge pobi Turke krajišnike, 20 mlade pisce i brze końike. Tó svidoče starci od Cetine, a najveće Zo-rzi providure. Al poslušaj, dragi pobratime,, sto učini Grčić dom Ivane, kad udriše na Cetinu Turci s
z

5

Grčić biše srca junačkoga, brani krunu dužda mletačkoga, 3° po Cetini Turke razgonaše ter jim ruse glave odsicaše. Najbojega posiče junaka, mejdangiju turskoga konika, po svidozbi Balbi providura, koji fali Grčić dom Ivana.

To svidoči mlađan Trivisane, od bijela Klisa providure, koji kaže rate i mejdane, sto učini Grčić dom Ivane. Često kupi svoje Cetińane, 45 bojak bije s Turcim na 'Sve strane. Recep Pajca.

po svidozbi Dulfin đenerala i Kavali, mletačkoga, bana, 5C koji ńega fale brez pristanka, da je bio dika od junaka. Kad u Grabu Turci izgiboše, a prid ńima Regep-paša 1 biše, tada turske odsicaše glave 5 silni junak Grčić dom Ivane i negovi mladi Cetinani, vitezovi na krajini zvani, kako kaže Mucenigo bane, glasoviti svitli đenerale.

6

'

Lipi bihu dvori Atlagića, Atlagića i Skendaragića, al ji Grčić upalio biše, — viruj, pobro, zlatno pero piše.

35

Kuda godir četa ođlazaše, on prid četom vojvoda bijaše, svu je tursku zemju porobio, bilu Livnu vrata zatvorio. 4°

1

Ne bijaše boja ni mej dan a brez viteza Grčić dom Ivana

Opet kupi mlade Cetińane, 6 robi tursku zemju na sve strane; mnogo plíno zaplinio biše, Turke siče, ne more se više. I pogubi zmaja ogńenoga, baš sinovca paše bosanskoga, 7 po imenu mlada Ali-bega, i š ńim mnogo aga. i sejmena. Tó svidoči siński providure, po imenu Semitekul Ante, i ostali mladi krajišnici 7 Cetińani, pisci i końici.

RAZGOVOR UGODNA NARODA SLOVINSKOGA (1759.)

Kada na Sin Turci udariše ter ga sa svi strana obsidoše, tada Grčić u gradu bijaše ter vitežki glave odsicaše.

8o

Na mejdan je Turkom izlazioi mejdan je vazda odnosio. Ne čudi se, dragi pobratime, silni junak Filipović bise!

[73.] 5] Pisma kapetana aliti vojvode Jure Čulića i ńegovi sinová .Petra i Filipa, sileni vitezova. Ali Juru rane dopadoše ter ga brzo ž dušom rastaviše: viteški je glave odsicao, viteški je jos i pogibao.

Kaži pravo, iz gorice vilo, j-e li lipo pogledati bilo kapetane i mlade serdare, od Cetine vjetezove stare, među ńima sive sokolove, tri vojvode, mlade vitezove, tri Čulića srca Zrinovića, a desnice Milos Kobilića! Jednom Jure krsno ime bise, Petar drugi imenom se zvaše, treći Filip, junak od mejdana, oba sina Jure kapetana.

5

I0

Vojujući i bojak bijući, pod Valonom Turke razgoneći on je tada težko rańen bio, 3 5" al je Petar brzo pribolio. Posli toga Petar vojevaše, još i turske glave odsicaše svega rata Beča i Morije, — to svido'ce pjesme davorije.

Vo'jujući i bojak bijući, Turke sikuć, krvcu prolijući za dvadeset i 'veće godina branili su dužda Mlečanina.

Treći biše Filipe vojvoda od Čulića vjetežkoga roda, silni junak ka mu i babajko' oli vjetez Krajeviću Marko.

Pomogose osvojit Moriju i poroibit ravnu Arbaniju, potopiti careve galije i od boja silne sultanije.

$

Lipo ga je sinak osvetio Petar Čulić, — on se veselio! — 3° jer je mnogo godin' vojevao, . svitlu sablu krvce napojio.

Po Levantu oni vojevaše, brez pristanka s Turcim bojak bise: slavu daju duždu mletačkomu, J5 težke jade caru čestitomu.

20

z

Junački je Filip vojevao, Sin branio*, glave odsicao1: tako kaže dužde Mlečanine i junaci cetinske krajine.

40-

4$

428


A čuo sam, di ludi govore ter ovako među sobom zbore: »Da ne bi se čulića konika i negovi plaćeni vojnika,

5°

mučno bismo Sin grad obranili i pod ńime Turke pridobili,' jer ga Filip vitežki branaše, И težke jade Turkom z ad a vaše.«

[74-] [216] Pisma glasoviti vitezova Ante i Petra Brešanića, topčibaša duždevi. Prikazana gosp. Jozipu, topcibasi sińskomu.

ne daTurkom blizu pristupiti, 25 na Siń bili juriš učiniti, topanu je tursku oborio, mnoge silne Turke pogubio.

Poslušajte, mladi topčibaše, ovu pjesmu, poštene je vaše, po imenu Ante Brešanina, a viteza dužda Mlečanina, koji pobi careve delije velikoga rata od Morije principové braneći gradove i negove mlade vitezove. Ne bijaše grada bijeloga na krajini dužda mletačkoga, koga nije branit pomogao, i zpod ńega Turke iztirao.

5

I0

To svidoče mladići i starci, od Cetine po izbor junaci, a najveće Korner đenerale i vlastelin Zorzi providure. Sina Petra Ante imadiše, od babajka boji junak biše: s krajišnicim on je vojevao i gradove bile uzimao.

3°

35

Kada na Klis Turci udariše, on u Klisu topčibaša biše, I ter negovi sileni topovi 5 biju Turke kano i gromovi.

Kad li opet na Siń udariše silni Turci ter ga obsidoše i biše ga za trijest danaka sa svi strana, brate, brez pristanka,

Kud Antino oko dopirase. on'dä s topom Turke obaraše, tirä Turke izpod bila grada, . 2 junaci ga spomińu i sada ; °

al osvojit ńega ne mogoše, nego pod ńim mnogi izgiboše, jer ji bije Petar Brešanine iz topova, junak od starine.

Kad li na Siń udariše Turci sa svi strana kano mrki vuci u početku rata od Morije, nu poslušaj silnoga topčije:

Kad li Turci z golim sabjam tada s kopjem i Jute jim rane

juriše činaju, 45 na grad udaraju, Turke probadaše zadavaše.

40


To svidoči bane đenerale i duždeve lijepe dukale, da je bio junak siloviti, . na oružju vjetez glasoviti.

5°

Od ńega se rodiše junaci, vitezovi kano i Ungarci: • Ante jedan, Gajtan drugi biše, 55 treći Jozip, tako se zoviše. [217]

Po moru je Gajtan vojevao i žestoko s Turcim bojak bio; bojak bijuć on je poginuo, al je mnoge Turke pogubio.

6o

To svidoči Bronza kavalire, — viruj meni, pobro Radomirę. Mrtvim pokoj, živim zdravje Hp6s na oružju ime glasovito!

Slidi kratak razgovor od gospodske kuće kneza ûbibratića iz Trebińa.

U broju gospode bosanske aliti knezova slovinski nahode se comites, tó jest knezovi, jasne kuće Vubibratića od staroga i ple menitoga grada Trebińa u državi ercegovačkoj, podložan sada caru Otmanoviću. Ü ovomu dakle gradu jest i sada kuća gospode Iûbibratića, od kojizi u stara vrimena izlazahu vladaoci od gradova i država namísto bana, a od iste kuće i sada se jedni nahode u Sla voniji na službi krajice ungarske oficijali i vrsni na oružju vjetezovi, kakonoti koluneo Jeronim i kapitáni bratja negorva. Izađose . od ove kuće kreposni i veleznani duhovnici svetoga Basilija, episkopi aliti vladike suđena grčkoga, kakono presvitli otac Petronije, vla dika u Slavoniji, i gospodin Stefan, vladika ú Kostanici; a treći od rečene kuće jest otac pripoštovani Nektarija, arkimandrit od Sabine. ... S l i d i a r b o r l ^ u b i b r a t i ć a. Genealogia nobílis familiae comitum Iûbibratić. (Porod plemenite obiteli knezova tubibratića.)

Prvi bi knez Jûbibrat, od koga se rodi Lûbimir; od lubimira Stanislav; od Stanislava Toma; od Tome Radomir; od Radomira Teodor; od Teodora Ranisav; od Ranisava Iûbimir; od Iûbimira Radoslav; od Radoslava Milorad i Petronije, vladika; od Milorada Luka i Simeon, koji bi duovnik svetoga Basilija aliti Vasilije. Od Luke rodi se Mihael, Matijaš i Radoš; od Mihaela Stanislav i Kosman; od Matijasa Vojín i Stefan,"vladika; od Radoša Marko i Lazar; od Kosmana Luka, Nektarija, arkimandrit od Sabine, ko luneo Jeronim, kapitan Kristofor i kapitan Mojse. Od Vojina izodi Matijaš i Jovan, a od Marka rodi se Maksim i Simeon.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) [75-] Slijedi pjesma od vjetezova Iûbibratića. Překázaná presvitlomu gop. Jeronimu, koiunelu.

Trebiń-grade, gnizdo sokolovo, koje jednom biše principovo, svi jeno je u Ercegovini, Košarica lipoj banovini.

ali dvori cara silenoga, gospodara vazda nevirnoga, kakonoti i druge krajine i slovinské jadne' banovine.

Ü tebi su stari kraji stali i vjekova puno krajevali, slovinskoga roda i plemena, al podavno" u stará vremena.

I sada su mnogi vjetezovi od ovoga, kojena knezovi u TrebmUj gradu bijelomu, arač daju caru silenomu.

Sijelne vojske na te udaraše, al se one vazda pokajaše, jer su kruto bile isječene, britke sabje krvce napojené.

5

IO

3°

35

Drugi slave ungarsku krajicu Teresiju, rimsku cesaricu, vojujući i bojak bijući, za krajicu krvcu pro-lijući: 40

Trebiń-grade, majko od junaka, krajišnika, pješac' 1 konika, x koji mnoge Turke pogubiše, 5 prija nego tebe osvojiše.

jedan slavni vjetez Jeronime, od vojnika mlađan kolunele, a dva brata dva su kapetana, dva sokola, pobre, od mejdana.

Iz tebe su bani izlazili, kojino su po svijetu vladali, pred junacim na vojsku odili ter su kraje mnoge predobili.

Gospodstvo su na sabji dobili, 4 5 jer su vazda na vojnici bili, a nisu ga kupili za novce ni pásuéi po planinám ovce.

20

Od ovoga, roda gospodskoga, na oružju vazda junačkoga, 5° vladike su vazda izlazili i duoviii vladaoci bili,

Ü tebi se rodiše gospoda od našega slavnoga naroda, a od kuće ûbibratic kneza, trebińskoga na glasu vjeteza, od koga se rodiše junaci, * jute zmije kano i Ungarei, gospodari od Trebińa grada, kojino se naodi i sada,

.

2

5

od istočne crkve bogpslovci, svećenici i' duovni oci, igumani i arkimandrite, — 55 tó poznaje i malano dite.

RAZGpVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) [219]

43Г

Govorene od stare i plemenite kuće Kačića.

Kačići od puno su vikóvá u Dalmaciji, kako- se štije ů Luciju i u životu svetoga Arnira. Bihu ů vrime kraja ungarski velicí i puno mogući, zapovidajući u gradovim od Dalmacije kakono kne zovi, a u nikä vrimena namísto bänä zapovidaše banovinani kakono bani, navlastito Jur an, Nikola, Kajalisio, Koloman, Brenkon, 1 Sa racen, Domaldo, Petar, Primislav, Osorioi, Dragan, Stanoje, Vukmir, Ivan i ostáli mnogi, koje ako želiš znati, štij Lucija i ostale pisaoce dalmatinske. Niki od ovizi odoše u Umgariju na službu kraja ungarski i imadoše bogatstva i gospodstva aliti vladana velika za službu, virnost i vítězstvo,' koje činami. Ma. posli nikoliko vrimena zavadiše se ovi Kačići, koji stahu u Ungariji, s jednom visokom, mogućom i puno plemenitom kućom, kojá se Zagari zvaše, i dogodi se po nesrići, da Kačići pobiše gospodu rečene kuće, koji događaj bi uzrok od niova 1 bižana iz Ungarije u Dalmaciju. Kraj ungarski, poznajući rtiova dostojanstva, dade jím kakono- knezovom Vranu u Kotaru, mistO' plemenito, ali nezdravo, i tö bi uzrok, da se dile iz Vrane: jedan otide u Zadar, drugi u Šibenik, a dva u gorńe Pri morje, gdi uzidaše kašteO', koga zazvase Gradac, ä drugi na Trpńu više mora na glavici, koga se zidovi i sada gledaju čili. Posli toga sagradiše fušte ter počeše Puju robit, koja biše ú ratu s krajem ungarskím. Ali zn,adući rodbina one gospode ungarske, koje Kačići pobili bihu, da su se na Gracu ustanovitili, dođoše na Rike, sagradiše ormanice, koje oružavši zajedriše put Graca, i ne budući u to vrirrie Kačića doma, upališe jim kuće, povedoše žene, dicu i odniše, što nađoše. Ali mah> posli togá događaja, budući došli s ormanicam svojim Kačići i videći zlo učiněno od Ugričića, otiđoše za ńima Ц potiru i našavši ji kod Baške Vode, gdi veselo blaguju, [220] udariše* na ne jedni s kopna, drugi s mora, ter ji | sve poraziŠe, žene, dicu i ostalu čejad povratiše, osvojivši, još i niove ormanice i sve, što ü ńima biše. Od jednoga brata muški porod ne ostade, ä od drugoga, ime nom Vrsajka, ostade sin, Baran imenom. Baran četiri imade sina, to jest: Vukašina, Vukića, Andrijaša i Barana. Ovi se podiliše među se, ter Vukašina západe na dio Brist, Lavčan i Podjezerje, Vukića 1

Cajalijio, Coloman, Brencon.


Podaca, á ostale done Primorje do Vruje, kako> se štije u. staromu arboru aliti cabfu Kačića, iz koga, sam sve ovo govorene virno iz vadio. Ako> li je komu mučno' virovati, neka se potrudi štiti rečeni arbor u kancelariji makarskoj'. I znadući, da su mnogi od ovoga plemena žejni znati niove prašukundide, dakle za izpuniti niovu žeju evo stare Kaciće na svitlost mećem, koji se u rečenom arboru 1 nahode. Moj je trud, moja muka, moji prašukundidi: narugat mi se niko nejma.

S

V

tan

TT"

V • / •

K a c i c i iz

t

v

I

Lavcana,

Vukasin, unuk Vrsajkov, á sin Baranov, četiri imade sma, to jest: Vukmira, Grubišu, Radonu i Radoja. Od Vukmira rodi se Mikleus, i ovi četiri imade sina, to> jest: Ivana, Štipana, Grgura i Radića. Od Ivana rodi se Jurić; od Jurića Rado«, Nikolica, Grgur i Ivan, koji se prozvaše Jurićevići od Jurića rečenoga. Od Štipana, drugoga sina Mikleuševa, izađe Grgur; od Grgura Stipic aliti Stipe, od koga se prozvaše Stipici oni, koji se od nega poro diše. Od Grgura, trećega sina Mikleuševa, izodi Nikola i Novak; od Novaka Mitar, June i Ivan. Od Radića, četvrtoga sina Mikleuševa, rodi se Ravsav aliti Radosav; od Radasava 2 Peko, Ivan, Tadija i fra Jure; i od rečenoga Peke prozvaše se Pekići. S t a r i K a č i ć i i z B r i s t a. Vukašinov sin drugi biše Grubiša, od koga se rodi Bartuo; od Bartula Žarko i Marijan; od Žarka Mikleuš; od ńega Nikolica i Franić; od'Nikolice Šimun, fra Luka, koji bi provincijalom, Jura, Grgur, Pava, Perić i fra Bartuo, biskup makarski na 1616. Ovi se od Žarka rečenoga prozvaše Žarkovići. Od Marijana, brata Žarkova, rodi se Mijo; i Radivoj; od Mije Grgur; od Grgura Ivan, i ovi se zazva Miošić od Mije, negova dida. Od Radivoja, brata Mijina, rodi se Aleksa; od Aleksę Grgur; a koji se od ńega rođiše, zazvaše se Aleksići. 1

Arbore. — Isp. isti tekst u Kor. 467: u recenom Arboru. Ravjav, alliti RadoJJav; od RadaJjava. — Isp. Kor. 467: Rausav, alliti Radossav od Radassava. 2


Treći sin Vukašinov bi Radońa; od ńega Novak; od Novaka Sladoje i Vladisav; od Sladoje Marijan; od Marijanu Štipan, koji se prozva Sladojević; i od ovizi izlaze Bartulovići na Sućurju, koji se prija zvahu Kačići Sladoje vici. Od Vladisava, brata Sladojina, izodi Radisav i Štipan, a od Radisáva Jakov i Vladisav. Četvrti sin Vukašinov biše Radoje; od ńega Štipan; od Šti pana Tadija i Nikola. Ovo su stari Kačići iz gorńega Primorja, i ovi najposlidni bili su na svitu oko godišta Gospod. 1624 — malo- više, malo mane. [221]

S t a r i K a č i ć i od K o t i š i n e

u donem

Primorju.

Drugi sin Baranov, unuk Vrsajkov, a brat Vukašinov, biše Vukić, koji se namisti u Kotišini, i od ńega se rodi Juko i Ivan; od Juke Vukić; od Vukića Šimun; od Šimuna Bariša. I od ovizi izlaze Terzići. Treći sin Baranov, a unuk Vrsajkov, bi Andrijaš, koji se ů Kotišini nastani; od ńega se rodi Rado* i Perić; od Rade Andrijaš; od Andrijaša Pava i Šije;1" od Šije Toma i Šimun. Ovi se prozvaše Šijići.2 Od Perića, drugoga sina Andrijaševa, izlazi Bariša, Štipan i Marko; od Bariše fra Petar, biskup makarski na 1661, Lovre, Andrijaš, Radoš, fra Ivan i fra Pava. Od Štipana, drugoga sina Perićeva, rodi se Jure, rečeni Klarević; od Jure Filip i Štipan, koji se prozvaše Čavelići. *

S t a r i K a č i ć i od

Makra.

Četvrti sin Baranov, a unuk Vrsajkov, bi Baran, od kogaizodi Marko; od Marka Štipan; od Štipana Jakov i Jure; od J a kova I vic; od Ivica Štipan, Jakov i Marko; od Štipana Juro i Ivan; a od Jakova Andrijaš, ter se od ńega prozvaše Andrijaševići. Od Jure gori rečenoga, praunuka Baranova, rodi se Tadija; od Tadije Mitar; od Mitra Ivan i Tadija; od Tadije Gašpar. I ovi se prozvaše Mitrovići, koji se i sada nalaze u Vrbovskoj. 1

Siglie. Siglićhi. Stari pisci hrvatski. XXVII. 2

28


Ovo je, moj štioce, cabio od stari knezova Kacica, i nemoj se čuditi, da ji je ov'liko, jer su odavna; a da ti svoje pleme mores ovako skupit, puno bi veće nabrojio Judi, nego1 ji je u ovomu cablu. Od ovizi opet odoš-e jedni u Ungariju na službu kraja ungarski t-er imadoše gospodstva velika i diplomu od Masimilijana, u kojoj kao gospodi staroj bosanskoj i ungarskoj pokazuje čast i .po&tene potvrdivši sva niova stará uživana i mećući ji iznova u broj' ungarske gospode, a rečenu diplomu dade Miji i Gašparu, bratu negO'Vu. Sve kuće od ovoga plemena drže svetoga Ivana za svoga braniteja, ma različito1: jer ovi ü górnem Primorju slave ga na rišćansku sjutradán po latinskomu Vodokrstju, u koji dán dolazi rišćanski Ivan dán, a oni u donem Primorju slave ga na latinsku po našemu Božiću. Imadu u Podaci svoju vlastitu crkvu pod ime nom svetoga Ivana i u noj četiri greba, od koji su gospodari Miošići i Aleksići, koji na drugom mistu nejmadu svoji grebá od starine izvan u rečenoj crkvi. Biskupi od Kačića plemena, što se znati more, bihu ovi: Valentin, Saracen, fra Bartuo iz Brista, fra Petar iz Makarske i dom Antun iz Makarske, arcibiskup splitski. Ü Bristu stade Vukašin, od koga. su svi Kačići iż gorńega Primorja, a u rečenomu mistu od starine bihu ove kuće: kuća Bilopavlovića, od koje izađoše Šarići/ Vezici, Levrići i Kuluzovići. Dođoše Bilopavlovići od Biloga poja iza Mostara ů vrime bosan skoga razasutja i sagradiše u Bristu crkvu svete Mare, od koji se lipa pisma piva ter ovakö počimje: ilz2\

Svu noć sjala jasna misečina, u po noći krvav daždic nađe, car porobi Bilopavloviće 2 i zarobi clva gospodičića, Mirka jedno, á Milinka drugo ec.

•

Svu pismu ne mećem, jer je i dica pivaju.

l

Druga kuća biše Ostojića, koja dođe u Brist iz Broćna, ali • se sada od ńe ne naodi niko po krvi muškoj. Treća Pećarevića, koja je starino'm iz Grnčenika, mista privileđijanoga. Pećarević zvaše se Zoranović, koji bi plemić bosanski, 1

4

Sarichi. — Isp. bij. uz R 1 259. Bilopavichie. — Čas prije je Kačić tu obitej u dva puta nazvao Bilopavlovićima, a i u Kor. 471 se veli u istoj pjesmi: Bilopavlovichie. 2

\


i ova. kuća bise puno bogata u stará vrimena, kako svidoče karte biskupa Žarko vica. Bihu od ove kuće sudci i Júdi vrsni, kakonoti Ivaniš, odabran od zbora za sudca sućuranskoga na 1676, i ostali mnogi prija ńega. ,• • ' Crnobor, pridivkom Borić, dođe u Brist od Zavojana na 1610. Bi od ovoga plemena silni junak, •koji rata od Kandije vojeva 1 turske odsica glave, imenom Filip Crnobor oliti Borić. Marušić dođe iz Desana; ako je svoje Marušiću iz Broena, tot se zovu starinom Miloradovići.

[76.] stan knezova i\acica, лалю i iz Ungarije n gorńe Primorje.

ыи

se

Prikazana prisvitlomu gospodinu knezu Ivanu Kačicu, rečenomu Bartulovicu, iz Sućurja, države farské.

Svadiše se knezovi Račići i Zagari bani Ugričići, * svadiše se ter se i pobiše, al Kačići Ugre pogubiše.

Više mora gradić sagradiše ter mu Gradac ime postaviše; sagradiše fušte ormanice, porobiše Puju i Napuju.

Evo, pobre, tuge i žalosti: sve se skoči malo i veliko, da pogube knezove KaČiće, jer smakoše bane Zagariće.

Drugi oni gradić sagradiše blizu Trpńa 1 više mora sina: i sada se gledaju zidovi, gdi su stáli Kačići knezovi.

Dobra jim je srića doskočila ter je ńima u potribi bila: zafališe kraju ungarskomu, pobigo.se к moru latinskomu.

A kad čuše mladi Ugričići, da. se bihu knezovi Kačići xx Primorju lipo namistili i kaštele tvrde sagradili,

Jedan iđe g Zadru bijelomu, drugi ode gradu Šibeniku, x dva odoše u gorńe Primorje 5 ter stadoše ukraj sina mora.

svoje brze końe osedlaŠe i na Rike brzo dojezdiše, oružaše brze ormanice, zajedriše gori pod Primorje.

1

Tarpgnie. — Isp. R2 219: na Tarpgniu.

2

°

2

S

30

6


Prija zore oni udariše i Kačica dvore porobiše. Sve se ovo zgodilo bijaše, jer Kačica doma ne bijaše.

Odvedoše malo i veliko, odnesose blago nebrojeno.« [223] Kad je kneže riči razumio, po Primorju četu pokupio

35

Zarobiše momke i divojke, Vrsajkovu dicu i lubovcu, bijele mu. dvore upališe, nebrojeno blago odnesose.

4°

5°

pak zaveze doli pod Primorje, za Ungarcim u potiru trče. Brzo ji je kneže dostigao ' 5 5 i na Baškoj 1 Vodi zatekao,

Zav-ezoše krajem pod Primorje pivajuci' i popivajući. Al je malo vrime postajalo, glas dopade Kačieu Vrsajku:

gdi blaguju i s mirom laduju, oko vode rujno vino piju. Silovito, na ne udario 60 i sve ji je pod mač okrenuo..

»Zlu ga, kn Ugričići zorom udariše, bijele ti dvore upališe, zlatokosu Jubu odvedoše.

On osvoji brze ormanice, oslobodi dicu i Jubovcu, sve povrati robje zarobjeno pak se vrati g dvoru bijelomu

pivajiići i puškarajući, šemluk čineč i vince pijuci. Sve se ovo zgodilo bijaše, kaci Primorje Ugriče dvoraše.

05

177-] [224] Slidi pisma od grada Šibenika, к samo trideset ifada vojske i bi ra: саш, Vrpojana i Krapiiana, ка!ш na 16 Kńigu piše starac Mjelovane ter je šale u Kotare ravne, a na ruke Bogom pobratima, od Karina starca Radovana: »Spommeš se, starce Radovane, 5 kadno vojska na Šibenik dođe 1

Bajtkoj. — Isp. bij. uz R 1 330. » PODAGAN,

dođe poda n 2 paša bosanski na 1646; također od Vodiše Turke pod selom Vodice u početku, rata od Kandije i prid norne bosanski vezire? Pene paša bile čadorove na Danilu više Šibenika, Derviš-pašu prida se dozivje, ovako je nemu besi dio:


,Izaberi najboji junaka šest ijada mladi krajišnika ter opáli varoš oko grada do kaštela svetoga Ivana/

*5

Ali Turkom dobra pomoć dođe: 45 sade s vojskom bosanski vezire, ter se silne vojske udariše više bila sela Mandaiine.

Kad je Derviš pašu razumio, jedva toga biše dočekao ter izbira po vojsci junake, 2 sve najboje pisce i konike. °

Stoji jauk rańenih delija, stoji viska turski bedevija, grmiavina silnih lumbarada iz galija dužda mletačkoga.

Pák O'tiđ-e gradu Šibeniku, ali mu. je loša srića bila, dočeka ga vojska principová, prid nom« su aždaje glavari:

Deset uri s Turcirn bojak biše, s obi strane mnogi izgiboše, ali dobi vojska principová 55 i potira od Bosne vezira.

Po-sidarac, od Kotara kneže, 25 i kavalir Suric don Štipane, od Žegara Mitroviéu Janko i delija Smijanić Ilija.

Tu ne biše mlada krajišnika, koji turske ne odsiče' glave, svoju sabfu ne napoji krvce pod bijelim Šibenikom gradom.^ 60

Prid ostalim mladim, krajišnicim •cd bijela Šibenika grada 3° šibeniška bijahu gospoda od našega. slavnoga naroda,

Spomineš se, starce Radovane, malo prija čuda i većega, kadno paša niz Kotare prođe i š nim vojske dvadeset ijada?

od Makarske Deli-Markoviću, a od Skadra Kruta kolunele; svim junacim lipo upravjaše 35 silni vitez Foško đenerale.

Za nime se četa otisnula, mala četa, trista Vodičana, a toliko od Krapńa delija, od Vrpojca i od Jadretovca.

Prid varoš-em Turke dočekaše, na n-e živi ogań ob orise. Maleno je vrime postajalo, pobigoše Turci vitezovi, 4°

Ü busiji Turke dočekaše, na ne živi ogań oborřše: mnoge turske odsikoše glave, ter se i sad od junaka slave.

a za ńima mladi krajišnici, Kotarani i Šibeničani, i ostala vojska principová ter ji siku, nigda ne pristaju.

Otolem se natrag povratiše pivajući i popivajući. Zdravo četa u Vodice dođe, 75 al ji paša sa svom vojskom nađe.

5°

6

5

7°

438


Pade mrtvih ijadu Turaka, ]225J sve najboji na glasu junaka, kod Vodica ukraj sina mora kao gusta isičena gora.

N a Vodice Turci udariše, sa svih strana juriš učiniše: Vodičani vitežki se brane, Turkom Jute zadavaju rane. Vazdan Turci juriše činiše, al maleno selo ne uzeše, jer ga brani malo i veliko žene, starci, dica i divojke.

''

s

Ne čudim se gradu Šibeniku, jer je ono so'ko na krajini, S već Vođicam, selu ukraj mora, kako se je Turkom obranilo

brez nikakve moći ni pomoci, brez galija i brez lumbarada. I da si mi zdravo, pobratime,- 95 od Karina starce Radovane!« Ova se junaštva nahode u Brusonu: od Šibenika na karti X I I , gdi ovako -.počimje: »Ma il Bassa & c « ; također na karti 114, gdi govori: »Da che innanimiti i Turki & c « ; jos lipše na listu 115, gdi počimje: »Percosso il Bassa e c « ; od Vođičana na listu 9S. Štij, prijateju, vidiceš, da.je istina. [78.] Slidi pisma svrhu odgovora, koji dade Radovan Mjelovanu. Lijepa pozdrav starcu Mjelovanu od negova draga pobratima Radovana od Kotara ravna, barjaktara dužda mletačkoga!

A kada li Turke isikoše Vodičani ukraj sina mora i od Krapna sela vitezovi, od Vrpojca i od Jadretovca,

Istina je, da sam ostario, 5 al pameti nijesam izgubio: tri sam rata do sad zapantio i vazda sam s Turcim bojak bio.

na sab|e jim glave natakoše, đeneralu banu prikazaše, i to sam ti lipo upantio, da se zgodi rata od Kandije. 2 °

Kada paša na Šibenik dođe, biše meni dvadeset godina: spomiiiem se dobro, pobratime, da sam i ja glave odsijecao.

N e čudi se, starce Mjelovane, jer junaci oko sina mora tada jesu krajišnici bili i na mejdan Turkom izlazili.

10

*$


Sve do mora Turci osvojiše, ńih osvojit nigda ne mogoše. Oli oeeš oli ne ćeš, pobre, nuder reci: Junaci su bili!

2

5

Kad li vidi silni Amet-p asa« da ne može osvojit Marinu, s topovim je poče uzimati 55 ter je bije nediju danaka.

Al poslušaj, da ja tebe pitam: bi li meni umio kazati, 3° jes' li ovo' čudo upantio, velikoga rata od Kandije

Pak dozivje Jerković Jakova, tiho mu je paša govorio: »Nu se pridaj, mlađan kapetane, 6o nemoj ludo izgubiti glave!«

kadno Turci na Split udariše i prid ńima Segdijiću1 paša? Al bijela ne uzeše grada, 35 već sramotno natrag pobigoše

Veli nemu Jerković Jakové: »Vira moja, Sejdijiću2 paša, ja ću prija izgubiti glavu nego izdat dužda mletačkoga.«

ter odoše niz Kaštele ravne, na Marinu selo udariše sa svib strana pisci, i komci, al se selo Turkom ne pridaje, 4°

Kada ga je paša razumio, počě biti iznova Marinu: malo vrime postajalo bj.se, od kaštela beden oboriše.

jer u nemu tvrd kašteo biše, ůkraj mora kula biskupova, dosta praha i teška olova i zaire, što je od potribe,

6

5

[226] . Učiniše juriš sa svih strana, u Marinu silom ulizoše 7° i kašteo bili osvojiše, ali mnogi izgiboše Turci.

šest stotina po izbor junaka, 4# koji tursku dočekaše vojsku, i prid ííima mlađan kapetane, po imenu Jerković Jakové.

Da je komu pogledati bilo, di se brani malo i veliko! Ü ruke se živi ne pridaju, 75 nego siku po kaštelu Turke,

Juriš čine na Marinu Turci brez pristanka ter do mrkla mraka, 5° al se brani malo i veliko s crnim prahom i teškim olovom.

a najveće Jerković Jakové i negova dva sinka priđraga, al i oni, pobre, izgiboše bojak bijuć, glave odsicajuć.

1 2

Jeghdiichiu. Jejdlchiu.

8o


Kapetana kada pogubiše, junaško mu srce izparaše, na bojno ga natakoše kopje, neka vidi sva vojska pašina, kakvo biše srce Jerkovića kao mlada Marka Krajevića. Jerkoviću, pokojna ti duša, tvoje ime ne umire nigda! Sve izgibe, ne ostade niko, nego kula puna divojaka, c male dice, žena mužatica, i u kuli tri barila praha. Kada u ńu Turci ulizoše ter počeše jubiti divojke, Marunova Jele tu bijaše, koja vazda čistoću jub|aše. Svoju, dušu Bogu priporuči, vitežko je dilo učinila: u kuli je barut upalila, sve izgori, niko ne uteče, ter pošteno ime u vik steče.

Još ti, pobre, jedno čudo kažem, koje se je tada dogodilo: tu se nađe trijest divojaka, I0 udovica i mladi nevista. 5 8

5

9°

95

IO

°

Obukoše gaće na vojnišku, prepasaše sabje na ajdušku ter se brane kano muške glave po kaštelu od sela Marine. Prid ńimam je mlada udovica, po imenu Kate Despotova, šest Turaka pogubila biše, a četiri Strijina lubovca.

Kada ji je paša ufatio ter po'znade, da su ženske glave, XIS i sam se je paša začudio gledajući dijevojke mlade, kako pašu sabje na ajdušku, nose gaće i odoru mušku. I2 Odvede ji u Bosnu ponosnu ° i pod puškám i pod sabjam britkim,

neka vide kadune Bosanke, kako nose mlade Dalmatinke, Dospi vajne po'zdravlam te lipo, I2 pobratime starce Mjelovane! 5 Bi izvađena iz istorija Jerolima Bružoiia, na listu 28 dila drugoga, gdi počimjč talijanski ovako: »In tutte invasioni ec.« — Zovu se Maririani drugačije Bosijani. Ko ne viruje, neka štije, vidiće stvari puno lipših i čudnovatijih. 1 1

Čudnovatih.

II0


Í79-]

Slidi pisma od grada Splita, kako dolaziše poda ń Turci na 1646. Izvađena iz istorija Jerolima Brusom. Vojsku kupi Sejdijiću1 pasa po svoj Bosni i Ercegovini, po Kotaru, Lici i Krbavi velikoga rata od Kandije. Kada li je sakupio biše, zove paša age i spaije, alaj-bege, oge i kadije, kapetane i mlade serdare,

jer da dođe sva sila careva još i glavom Otma'nović care,

5

ter je ńima tiho besidio: »Svitujte nie, po izbor gospodo! IO AH ćemo na Split udariti al na Trogir u Kastelim ravnim? Ali bismo posli к Šibeniku za osvetit naše vitezove, x kojino su skoro izginuli 5 pod bijelim gradom Šibenikom? Al bi moju podignuo vojsku• niz Kotare g Zadru bijelomu?« Veli nemu Atlagiću beže: »Amet-paša, mili gospodare! 2 ° Ne odimo gradu Šibeniku, Šibenik je nesrićan po Turke: [227] i skoro su poda n dolazili, al su svoje glave pogubili. Niti vodi silnu vojsku tvoju 25 niz Kotare Zadru bijelomu, 1

Sejdlchiu.

ne bi ńega osvojiti moga, da ga bije dvanajest godina, k a m o li će tvoji krajišnici, Ercegovci i Bošnaci T u r c i !

3°

Već odimo* к Splitu bijelomu, di je rána końu i koniku, r a v n o poje, zelene livade, 35 žive vode, vino» i šenica, Ü nemu su bogati trgovci i gospoda p u n o plemenita,

a gospoje kano Talijanke lipa struka i u pasu tanke.

4°

A kada li Split grad osvojimo, otićemo niz Kaštele ravne do Trogira, grada bijeloga; lasno ćemo osvojiti ńega, jer mu ne će dobra pomoć doćii 45 od mladoga bana đenerala: nahodí se u Kotoru gradu sa svom vojskom duž da mletačkoga.« Kada ga je paša razumio, silenu je vojsku, podigao 5° ter otiđe 'S vojskom na Latine, brzo dođe к Splitu bijelomu.


Ne da Turkom ni dahnuti paša, već udari na varoš od grada; varoš ne da ni gledati na se, 5 5 jer iz ńega živi ogań sipje.

i junaka dužda mletačkoga od Kotarami od Šibenika, i prid ńima Gonzaga principe, 8o od oružja mlađan đenerale.

Brane ńega vitežki gospoda, varošani i mladi građani. Tu bijaše zmaje od dvi glave, po imenu Trtajić vojvoda,

U g l e d a se n a sinemu m o r u osamdeset t a n k i ormanica, ter se bile k a n o labutovi i z p o d Brača, o t o k a slavnoga. _

60

J i d r e šajke к Splitu bijelomu, 85 jade daju paši bosanskomu. K a d a ji je pasa ugledao on se k r u t o biše poplasio

koji turske glave ođsicaše na mejdanu, pobre, junaškornu; drugi biše Posidarac kneže, od Kotara na glasu viteže. N a Turke su juriš učinili, uz pole jih ravno potírali; mnoge turske odsikoše glave kod Mrjana, visoke planine. Ufatiše pasana sinovca, po imenu mlada Asan-bega, al mu rusu glavu odsikoše ter je meću gradu na b edene.

6

5

7°,

AI je malo vrime postajalo, dođe pomoć Splitu bijelomu: pet velikih od boja đemija, 75 pune praha i teška olova

ter podiže svoje vitezove i pobiž'e uz to poje r a v n o . K a d a T u r c i na Solin dođoše, na Sućurac selo udariše.

U z a čas su p o se udarili, p o d mroe su mnogi izginuli. Ü Sućurcu vitezova biše 95 od Kaštela, k a k o Bruson- piše, Jutih zmija, ogńenih j u n a k a , kojino se ne boje T u r a k a : ; izpod sela iztiraše T u r k e , IO oteše jim oružje i ćurke. °

[80.] [228] Slidi pisma druga od grada Šibenika, kako dođe poda ń paša Tecelija samo pedeset ifadä vojske i' ne može ga osvojiti na 1647. Izvađena iz libra, koji se zove: »Framenti istorici della guerra in'Dalmatia. &c«, također iz Brusona i ostalih istorija.

Još ne biše sunce počinulo, dođe kńiga caru čestitomu ' od mladoga paše Ibraima. Knigu štije, a uzdiše teško.

9°

Pita ńega Juba sultani ja: »Što je tebi, mili gospodare? Al je Pojak na te udario, al je Agam Bagđat osvojio?«


Govori joj care gospodare: »Prođi me se, sultanijo moja! Nit je Pojak na me udario, nit je Agam Bagdat osvojio, ali mi je tugovat nevolá,' jer evo mi bila kńiga dode od mojega paše bosanskoga, po imenu mlada Ibraima,

IO

1

S

443

Kad je care ńega razumio, sve mu, dade, što je zapitao, silne vojske pedeset ijada, i otiđe g bilu Šibeniku. Soboim vodi dvajest lumlbarada, 45 a toliko ogńeni pitara. Kad je doša na po|e Petrovo, onde репе bile čadorove.

da je moja vojska izginula pod bijelim gradom Šibenikom, a nejmadem virna kapetana, koji bi me osvetio lipo.« 20

Ne diže se za trijest danaka, dok mu dobro ne počinu vojska; 5° kada, li je ona počinula, podiže se gradu Šibeniku.

To je čuo Memed Tećelija pak je caru tiho besidio: »Sultan care, mili gospodare, daj mi vojske pedeset i|ada„

Al je malo postajalo vrime, viknu vila s Kamenar-planine ter dozivje mlada providura, 55 po imenu Tomu Kontarina;

Ja ču poći gradu Šibeniku, 25 na silu ču osvojiti ńega; osvetiču krvcu prolivenu pod bijelim gradom Šibenikom.

»'Zlo ga lega i zoricu zaspa, ali ne znaš al ne haješ za se: eto na te paša Tečelija i š mm vojske pedeset ijada!«

Dovešču ti živa đenerala i gospodu grada Šibenika, a kadune, niove Jubovoe, Jubiče ji oge i agije.

Kontarinac vili odgovara: »Ne budali, vilo posestrimo! Ne bojim se paše Teeelije, dok je meni tvrdi Šibenice

Još ti, pogubiču i silnoga kavalira

3°

care, tvrdu viru dajem: Franu Posidarca Surič don Štipana, 35 od ravna Kotara,

od Makarske Deli-Markovica, Arbanasa Krutu kolunela, kapetane i mlade serdare, koji tvoju isikoše vojsku.« 4°

i kašteo svetoga Ivana više bila Šibenika grada. I prija su poda ń dolazili, al ga nisu osvojiti mogli.

6o

6

5

Ne če ni sad, vira ti je moja, jer imadem plaćenih soldata 7° za četiri ijade vojnika, a toliko ml;adi krajišnika, Kotaraca i Šibeničana,

444


i p r i d nim a F r a n u Posidarca, c d K o t a r a kneza velikoga, 75 Smijanića, J a n k a M i t r o v i ć a i viteza Suric don Štipana.«

n e k a vidi paša Tećelija m r t v e glave svojizih delija. K a d a li je d a n a k o s v a n u o , udariše b u b ń i i svirale,

I s t o m T o m a t a k o besideći, al t o iđe paša Tećelija: peńe č a d o r više Šibenika, o k o ńega mladi alaj-bezi-

alaj-bezi sabje povadiš«, janičare na grad natiraše, ali svoje pogubiše glave na jurišu grada Šibenika,

80

ter ji siku mladi krajišnici, X I a biju jih šibe i lumbarde 5 iz kaštela svetoga Ivana, iz galija duž da mletačkoga, iz đemije Mijagustovića.

A topčije tope namistiše: [229] d v a velika p u n o glasovita p r a m kaštelu svetoga I v a n a , ter ga biju k a n o i gromovi, a ostale šibe i lumbarde p r a m bijelu Šibeniku g r a d u od istoka i z a p a d a sunca, biju ńega, nig da ne pristaju. Peti d a n a k juriš učiniše na kašteo svetoga I v a n a i trpaše Turci brez p r i s t a n k a od večera ter do bila d a n k a . Osvojit ga oni ne mogaše; jer ga brane N i m c i i Latini, a K o t a r c i juriš učiniše, i z p o d ńega T u r k e iztiraše.

II0

Ali Turci nigda ne pristaju juriš oineć od jutra do mraka: I 2 0 tu izgibe vojska principová, turska, pobre, ni broja se ne zna. 90

Kad to vidi Toma Kontarine, od duždeve vojske providure, I2 on napisa listak kńige bile 5 ter je šafe g Zadru bijelomu, a na ruke Foškul đeneralu. 95

K a d a li je d a n a k osvanuo, opet T u r c i juriš učiniše^ al k a š t e o svetoga I v a n a ne da ńima ni gledati n a se. A K o t a r c i i Šibenic ani siku T u r k e , ni broja se ne z n a . Mnoge oni odsilkoše glave, ter ji meću gradu ma bedene, IO>"

Ü kńizi je nemu besidio: »Đenerale, mili gospodare, I ovo ima dvadeset danaka, 3° dá se s Turcim bijem brez pristanka. Ne ni mi ako li u čem

dadu mi nigda počinuti dadu s mirom blagovati: ja kadgod i počinem, odim, ů tomu i spavam. x3 5

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (17 $9.) Šaji pomoć gradu Šibeniku, kojino je u nevoji teškoj: mnoga mi je vojska izginula bojak bijuć s carevim deli jam.«

Čudio se paša Tećelija, čudio se ter je besidio1:

Biše bana bolest obrvala srdeboja, velika nevoja. Kad je bilu kńigu razumio, prida se je sluge dozivao

»Odkad sam se od majke rodio l6 i na bedru sabju pripasao, s ja ne vidi ogńa žestokoga ni većega ni čemernijega,

140

ter je ńima besidio bane: »Nosite me u galiju tanku, da idemo g bilu Šibeniku, 10 je ů ne voji teškoj.«

Što na bilu gradu Šibeniku, — iz neba ga strile udarale! Kada Bagdat bili osvojismo, T /°' ova/koga ogńa ne bijaše.«

145

A kad li je sunce počinuk> i mrkla se noćca ufatila, diže paša svoje vitezove ter pobiže natrag brez obzira. J75~

Vir ne sluge bana poslušaše, u galiju tanku unesoše. Bog mu dade vitra maestrala, ter zajedri gradu Šibeniku

x

5° (

i š nim mnoge od boja đemije, ormamee i brze galije. Kad su bili blizu Šibenika, zagrmiše sileni topovi 155 iz galija dužda mletačkoga i đemija, velikih brodova-, a Šibenik lipo odgovara i kašteo svetoga Ivana, ter se tresu brda i doline oko bila Šibenika grada.

445

l6

°

Kad je doša na poje Petrovo, onde peńe bile čadorove. A kad svoju on pribroji vojsku, al mu nejma polovicu vojske. Plače paša i suze prolije, bradu guli, u prse se bije, na ruku se naslonio biše ter ovako tužan besiiđaše:

»Što me nije puška udarila pod bijelim Šibenikom gradom! [230] S čim ću doći caru čestitomu i muftiji, ogi velikomu ?« [81.] ,

SHdi pisma od Веса. Rano rani Tećelija bane, bile kńige piše na sve strane. Jednu šaje Erdejiću banu i gospodi od zemje hrvatske:

»Erdejiću, od Hrvata bane, evo ima puno godin' dana, odkada smo kraja izgubili od našega slavnoga naroda,

láo

l8

5

ĄĄ6

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (17^.)

a dvorimo kraja tuđinina, po imenu cara Leopolda. Kamo naša uživana stara? Di je slava ungarske gospode?

i0

Vec je vrime, da se probudimo i našega kraja okrunimo, T koji će nas milo vati lipo 5 kano majka sinove jedine. Evo nauk Tećelije bana: cdbignite bečkoga césara ter za kraja okrunite mene u Požunu, gradu bijelomu.

го

j a imadem dosta lipa blaga; • sakupiću moje Ugričiće, osvojiću bijele gradove/ sve 'do Beča i okolo ńega. • Daću vami poja i livade, lipa sela, bogate v arose i bijele kule i gradove, štono vam je didovina stará. Ako li me poslušat ne ćete, poidignuću ungarske katanę, porobiću hrvatske države do ЕлгЦапе, grada bijeloga.

2

5

3°

Nuder ludo ne gubite glave, već se mojoj kruni podložite, kakono se skoro pod ložiš e 35 vitezovi ungarski knezovi.« D r u g u biše kńigu. napisao ter je šaje canu čestitomu: .

«Sultan care, svita gospodare, evo tebi dabre glase kažem. 4° Za kraja su mene učinili Ugričići, mojii vitezovi, al se bojim dušmanina tvoga Leopolda, cara mmaškoga. • Već te molim, moj čestiti care, 45 da sakupiš silnu-vojsku tvoju, ja ću. moje mlade Ugriciće, Er dej ravni i svu Ungariju. Otićemo g Beču bijelomu, lasno ćemo osvojiti ńega, Đermaniju i svu Italiju baš do Rima, grada bijeloga.

5°

Sad je vrime, moj čestiti care, da osvetiš tvoje janičare i pogubiš dušmanina tvoga 55 Leopolda, cara nimaškoga, koji ti je puno dođi jao, janičare tvoje isikao. Dospivajuć klańam ti se lipo ter ti jubim skuta i koHna.«

6o

Odpisuje Erdejiću bane i gospoda od hrvatske strane: »Ne budali, momče silovito, mlado, zdravo, puno ponosito! Drugomu se kraju ne klaiiamo 65 neg césaru, starcu Leopoldu, kojino je mila majka naša, kako znade i dobrota vaša.


Prija ćemo glave pogubiti nego tebe za krafa poznati, 7° koji nejmaš vire ni zakona, već Kalvina štuješ kano Boga.«

Ogli Ođa, paša od Sofije, Amet-aga, veliki ceha ja; Karamerned, paša od Alepa, Ćorbeg, paša od Mlisira grada,

Odpisuje Memed, care silni: »Slugo virna, TećeUja bane! Ne će proći dva mi-seca dana, 75 doće tebi .pomoć sa svih strana.«

Ćidir, paša od Bosne ponosne, Mustap, paša od Ercegovine, i teftedar cara čestitoga, po imenu e feudi Asane;

Sto je reka, poreka se mije: silenu je vojsku sakupio, od Bagdata do Carevi vrata sve pokupi po izbor junaka:

Osman-paša, vezir od spahija, II0 topčipaša od svitla oružja, Ali-paša od Karamanije, Omer-paša od Karaizara;

8o

I0

5

Palestinu i Aziju ravnu, Romaniju i svu Bulgariju, A ribani ju i Macedoniju, slavnu Bosnu i Ercegovinu,

Mustaj-beže, aga janičarski, Ämet, paša grada Temišvara, Ćor-beg vezir, paša od Damaska, Ali-paša od Bursije grada;

Karavlašku i Karabogdansku, 85 Tatariju do Bendera grada, Slavoniju, Liku i Krbavu, Kotar ravni i sińsku državu.

Ogli-Amet, paša od Agrije, Osman-OgU, paša od Ćutaja, Asan, paša od grčke države, Emir-paša od Edena grada;

Kada li se vojska podignula priko lipe zam}e Ungarije, 9° pribrojit je niko ne mogaš-e, dočekat je niko ne smiđaše-

Islan vezir, paša nikopojski, od Marasa silni Amet-paša, Ali-paša od grada Ancira, od Bolika paša Useine.

Ode vojska g Beču. bijelomu [231] pivajući, koáe igrajući. Prid ńome su paše i veziri, 95 juti zmaji cara čestitoga: silni vitez veliki vezire, po imenu Karali Mustapa; Yezir-paša od grada Budima, po imenu deli Ibraime;-,

IO

°

Ostale ti pivati ne mogu, jer bi pisma odveć duga bila. Al poslušaj, moj raili btajene, da ti kažem tuge i čemere!

I2

I2

°

5

Turska vojska kuda prolazaše, x on'da kuga morija moraše: 3° staro siku, malu dicu ko|u, a divojke vode u sužanstvo.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i 759 .) l6

Dok su došli do Beča biloga, > sto ijada robja zarobiše, x malo mane glava odsikoše: 35 tako, pobre, mudri judi pišu.

Ü Beču se izdajica nađe ter dokaza Tećeliji banu:, »Zlo ga legä i zoricu zaspa, uteče ti cesar Leopoldo!«

s

Maleno je vrime postajalo, Leopoldu bila kńiga dođe od Lorene duke velikoga; x u kńizi je nemu besidio: 4°

Kad je bane razumio glase, skočio se na kona viteza, *7° za cesarom u potiiru trče, al ga bane dostignut ne može,

»Svitla kruno, veliki césare! Eto1 na te sva sila careva, prid nosme je veliki vezire, po imenu Karali Mustapa.

jer uteče goricom zelenom, zdravo docie Linču bijelomu.. N a putu mu loša srića biše, pustaije iz gore udriše,

4S

Oteše mu srebrne taiiure, Biži, starce, kuda godir znadeš, 145 zlatne kupe, s kojim pije vino; nemoj ludo izgubiti glave.« ni to ńima dosta ne bijaše, Kad je cesar knigm progledao1, l8 već crkovnu odoru oteše. ° od žalosti biš-e propiakao. Pak dozivje kneza Stareniberga, I ovako je áemu govorio: 5° »Staremberže, od starine kneže, ti si meni vazda viran bio.

Malo toga. vrime postajalo, glas dopade starcu Leopoldu: »Biž5, césare, eto Ugri na te, nit ćeš ostat ni odnki glave!«

Pridajem ti krunu i cesarstvo, Beč bijeli i 'moje pristoje: ' .uzmi vojske, koliko ti drago, 4 5 brani grada kano svoju glavu.

Kad je cesar glase razumio, .l85" prija zore biše uranio ter pobiže priko Đermanije podaleko u grad Pasaviju.

A ja idem od grada do grada iskat pomoć od stara i mlada. Ne plaši se, moj sivi sokole brzo će ti dobra pomoć doći.« l 6 °

Ali evo jada i gorega: sve do Beča Turci osvojise, opališe Tatari varoše, obori se kule i gradove.

Kad li se je noćca. ufatila, biži cesar iz bijela grada, sobom vodi dicu i fubovcu, sluge svoje i dvorane mlade.

Dimovi se do neba digoše od Budima do Beča biloga, a kad bi se noćca ufatila, [232] svakoga bi tuga obujala

1

9°

г

95

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) gledajući ogńene plamene, di se dižu gori u visine od onoga ogńa paklenoga oko Beča, grada, bijeloga.

Starembergu, O'd Beča glavaru; turski piše ter mu jako priti: 2

°°

Te žalosti Bečani gledahu, gorko cvile, suze prolivahu, al ji tiši Staremberg viteze, silni junak, od starine kneže: »Ne bojte se, Bečani građani, 20S ne će Turci nauditi nami; metinimo se u Božije ruke, lasno ćemo pridobiti Turke. Za Isusa mi bojak bijemo' i za ńega krvcu Drolijemo, za našega dobroga césara, za rodbinu i za otagbinu.« Istom vitez tako besideći i družinu svoju slobodeći, vidiŠe se pisci i końici, a barjaci kano i oblaci • oko Beča, grada bijeloga. Koliko je poje naokolo, po nemiu se drugo ne viđaše nego piišci, koni i końici, čadorovi i alaj-barjaci.

2I

°

i na tvoga kraja nevirnoga 2 Leopolda, cara nimačkoga, 3S koji biži od grada do grada, da uteče sržbu Memedovu. Al ovo mu tvrdu viru dajem: nek se krijie kud je nemu drago , po planinám i gustim dubravam, 240 nit će uteć ni odniti glave. Tebe, bane, i tvoje građane ponukujem kano i sinove, da bacite te orle krstaše od dvi glave, zlo uzdane vaše, 245

2I

5 a metnete careve barjake na bedene Beča bijeloga. Čekacu vas po bijela dianka, jer je vezir vaša mila majka.«

22

°

Srpńa danak trinajesti biše, kada pod Beč Turci dojezdiše. Čador peńe veliki vezire pram bijelu dvoru césarovu. 225 Kafu pije, bilu kńigu piše ter je šaj.e mladu deneralu Stari pisci hrvatski. XXVII.

»Damine, bečki kapetane, 23° nevirniče, Boga odmetnice, kud ćeš sada, na koju li stranu? Božja srgba evo pade na te ,

Kńigu štije bečki đenerale, 25° kńigu štije, ä na ńu se smije. Odgovori Mustapi veziru s crnim prahom i teškim olovom. Kad to vidi Mustapa vezire, 2 poče kopat tvrdé meterize 55 i namišćat goleme topove oko Beča, grada bijeloga. 29

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Sa svih strana živi ogań daje ter ga bije, nigda ne pristaje 1 : ore kule, dvore césarové, 260 probijaju od grada zidove. Beč bijeli lipo odgovara, ne boji se silenoga cara, živi ogań iz ńega sipaše, na alaje Turke razgonaše.

г6

5

«Ali Turci nigda ne pristaju, [2 već pod gradom laguni po-dkopaju: tri velika, puno strahovita užegoše na dvadeset i tri. Potrese se po|e naokolo, Dunaj voda, drvje i kamene, Beč bijeli, visoke planine, dim se diže gori u visine. r•v • J anicari

•

-v

2

7°

v- \v

juris ucinise, z golim sabjam na grad udarise, 2-75 ů gradu ji vojska dočekala, na Turke je ogań oborila: granatin s ogńenim granataní, a puškari s prahom i olovom, vitezovi 'sab}am i kadaram, 2-80 a građani z drvjem i kamenem. Izgiboše Turci janičári, al bijela ne uzeše grada, već sramotni natrag pobigoše, izbijeni, juto izrańeni. 285 Ne prođose dva bijela danka, tri laguma Turci užegoše: 1

nigdi naprijtaje.

stade vika u gradu junaka, silni Turci na grad udarise. Od zorice ter do mrkle noćce 2 9° ne pristaše na juriš trčati; al udari Seren đenerale ter potira Turke janičare. Potira ji niz to poje ravno ter ji siče, nigda ne pristaje: 295 mnoge turske oidsiječe glave, opošteni cesarovce mlade. Svega jula ne pristaše Turci jade dajuć Beču bijelomu, lagumgije lagunie žegući, З 00 janiičari juriše čineći. Ali ovo velike nevoje! N a četiri agusta míseca velik Turci lagum užegoše ter široka vrata učiniše.

3°5

Udarise tada, janičari, silne baše i sejimeni Turci, sa svi strana pisci i końici kano mrki iz gorice vuci. Ali ńima loša srića biše, З 10 jer ji s ogńem Nimci iztiraše: osta mrtvi carevi delija oko grada ni broja se ne zna. Ovo opet ogńa i gorega! U po noći udarise Turci, peti danak agusta miseca, to će reći naški kolovoza.

Зх5


Sinu svitlost po Beču bilomu, i po Beču i oikolo ńega, u po noći kano i u podne З 20 od onoga ogńa paklenoga. Šarampove osvojiše Turci, na ńe meću zelene barjake: ali Turci teško izgiboše, a veće ji rane dopadoše.

325

Siče Turke Lezle đenerale, po imenu kneze Aleksandro; istiia ji iz bijela grada ter ji tira niz to poje ravno. Kada li se natrag povratiše, 33° svaki nosi glavu od junaka, al pogibe Lezle đenerale. Ej vi teže, pokojna ti duša! Jos ti, pobre, lipše čudo1 kažem: skočio se Daun đenerale, 335 u po noći udari na Turke ter vitežke okrvavi ruke. To na sedam kolovoza biše, kad se niko boju ne nadaše. Zdravo se je natrag povratio, 34° janičare mnoge pogubio. Ali ко će sili odoliti, ко Г gradove bile obraniti? Turska vojska pod zemlicom stase ter se na grad bili naslonase. 345

Sastaše se i Turci i Nimci, da bi mogli skupa večerati,

jedan drugom vince dodavati. Sad promisli tuge i žalosti! Ječi zem}a pod bijelim gradom, 35° lagumgije lagum podkopaju ter gradano'm teške jade daju, čekajući te smrti "nenadńe. Govorio Staremberže kneže: »Ko pridade bilu kńigu moju 35 5 svitlu banu, duki ©id Lorene, daću nemu sto žuti dukata.« Svi ali ne mlado već je

junaci mukom zamuknuše, kti Mikalović Jure, mo'mče srca junaškoga, З 60 nemu junak besi dio:

»Piši kńigu, mili gospodare, ja ću poći duci od Lorene po'srid vojske cara silenoga, govoriću turski i arapski.« ' 365 Kad je ńega razumio kneže, piše knigu, suzam je poliva, ter je šaje banu od Lorene. Ovako se s nime razgovara: »Đenerale i privedri bane, 37° oli ne znaš ol ne haješ za nás: od Turaka živit ne možemo ni braniti Beča césarova.

Evo ima. pedeset danaka, da ga biju Turci brez pristanka: 375 s jedne strane bumbe i lumbarde ore k u k i polače bile;

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) z druge strane lagum potkopaju; s treće strane juriš ne pristaje. Izgiboše moji đenerali, 38° kapetani, mladi obrstari. Da ti znadeš, moj privedri bane, kakvi jesu koni u Turaka! Da ji Jutim uzdam ne uztežu, skočili bi gradu na bedene. 385 Turci nami jute jade daju, brez pristanka beden podkopaju. Odi s vojskom, što god prija moreš, jer 'vo smo ti ú nevoli teškoj.« Odpisuje duka od Lorene: 39° »Ne brini se, mlađan đenerale! Ne će proći ni nedija dana, doće tebi pomoć sa svih strana. N a dvanajest setembra miseca udariće bubńi od istoka 395 Ivaniša, kraja pojaokoga, [234] i š n i m vojske trideset ijada. Drugi će ti udariti bubńi od zapada, gdi počiva sunce, moji bulbńi, moja vojska silna, 4°° trijest ijad p o izbor N i m a c a . Treći će ti bubńi udariti od sivera duke Bavijere, i š rum vojske dvadeset i}ada, ali je to ogńa žestokoga!« 405 Istom u grad bila kńiga dođe, potrese se drvje i kamene:

živi lagum T u r c i užegoše, tvrdi beden u lagum digoše. Velika se otvoriše v r a t a 4IQ u širinu dvadeset l a k a t a : britke sabje Turci povadiše, sa svih strana na grad udariše. E v o , brate, boja velikoga, evo rata, ogńa žestokoga! T u se siku pisci i komci, tu se bodu silni kopjenici. lyUte kose kosci donesoše ter p o poli T u r k e izkosiše: tu se b r a n i malo i veliko, popi, fratri, žene i divojke.

4*5

42°

Biju Turke drvjem i kamenem, vrilom vodom, paklom raztopjenim; tu se koju nožim i angarim a biju se teškim buzdohanim. 425 Skulari se junaški podniše: silovito na Turke udriše, |; dni siku, jedni bodu Turke ter krvave svoje bile ruke. T a d izgibe vojska césarova, 43° ali turska ni broja se ne zna; bila grada Turci ne uzeše, guleć brade natrag pobigoše. Kad li se je noćca ufatila, građani se peńu na visine, 435

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i 7S9 .) к nebu meću ognene plamene iz zvonika svetoga Štipana. N a glas daju duci od Lorene tužno stane Beča bijeloga, lipo' ńima odgovara bane 44° od nimaški visoki planina. Od pomoći zlameńa davaše ter građane duka slobođaše, da se brane za malo danaka od onizih nevirni Turaka. 445 Kad li dođe danak dvanajesti, ugleda se vojska césarova na planini svetog Leopolda, silna vojska duke od Lorene, u crjeno biše obučena. 45° Druga se je vojska ugledala, sva u, bilo, pobre, obučena, dvaj-est ijaď .silenih junaka i prid ńima duka Bavijera.

Đenerali vice učiniše, kako će se udarit na Turke. Desno krilo oni odrediše velikomu kraju pojačkomu, 1

Trechiaje.

još dva kneza na\glasu viteza: Magarija Palfi đenerale i Gundula, vitez glasoviti, Dubrovčanin puno plemeniti. Ovi bilu slavni đenerali 475 pod barjakom kraja pojačkoga, koji vojskom negovom vladahu i pod Bečem glave odsicahu. Livo krilo određeno biše velikomu banu od Lorene, 48° pomoćnike nemu, postaviše silne lave, o r b od dvi glave: od Badena slavnoga ercega, Jutu zmiju Lezlu đenerala, lubomirka i Merci barona, 485 Kroji -bána i Taf đenerala.

Treća se je 1 ugledala vojska, 455 u zeleno sva je obučena, silna vojska kraja pojačkoga Ivaniša, zmaja ogńenoga. Sinu bečko poje naokolo, oko ńega visoke planine od oklopa i od oklopnika, od pušaka, kopja i sabaja.

a dá nemu pomoćnici budu mladi vitez erceg od Saksena Lavemburgo, zrnaje od dvi glave, i Rabata bane đenerale, 47°

46°

4^5

N a vas dundar bani određiše dvi aždaje od zem Je nimaške: Bavi jeru, bana velikoga, i Sasona, ercega slavnoga. 49° Dadoše jim dobre pomoćnike jeđanajest mladih đenerala, a da ńima lipo zapovida svitli bane, princip od Valdeka. Tri st silne uputiše vojske 495 niz planinu svetog Leopolda. Kad su sašli na to poje ravno-,

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) đenerali ů red postaviše U3J] silne vojske, da se biju s Turcim. Boj zametnu Parela principe, 5 00 a za ńime Lezie đenerale; sa svim krilom udari na Turke silni vitez erceg od Lorene.

ůmiša se ú vojsku carevu 52° z golom sablom ú desnici ruci, a za ńime sve krik> negovo, ter potira Turke vitezove. Malo poisli duka Bavijera razbi dundar cara silenoga. Kraj pojački u potribi biše, janičari jer mu se opriše.

S25

Kraj pojački udario biše z desnim krilfam na dvanajest paša, 505 N e može ji s mista pom i štiti na Mustapu, velikog vezira, nit ji može junak pridobiti, i na mlade Turke jańieare. ali nemu dobra pomoć dođe 53° od Lorene i od Bavijere. Üdri dundar duke Bavijere na vas dundar cara silenoga. Udariše jedino na Turke, Evo boja, evo ogńa teška, 51° potiraše mlade janičare evo, pobre, mejdana vitežka! ter jih siku do mrkloga mraka, al uteče Mustapa vezire. S3S Od praha se ništa ne viđaše, od,topova ništa ne ćujaše, Ostaše mu ogneni topovi, po svem poju krvca teci jaše, u Dunaj se vodu salivaše. 515 čadocovi, bubńi „i svirale, ostade mu azna i zaira, mrtve vojske pedeset ijada. Tu se biše od jutra do podne, još se ne zna, čiji mejdan biše. Biži vezir od grada do grada, 54° Kad to vidi duka od Lorene, jedva duhat u Biograd dođe: udri kona srebrnim mamuzam. onde mu je gora srića bila, rusa mu je glava odsičena. Ü ovoj pismi imenuje se Lesle đenera, kako je poginuo Beč braneći, a u istoj se pismi piva Lesle đenera, kako; je prvi na Turke udario, kada dođe vojska BeČu na pomoć. Tomu se nejmaš čuditi, dragi štioče, jer su dva bila od iste kuće, a možebiti bratja oli rodijaci. Ova pisma bi izvađena iz kńiga talijanski, koje se zovu »Lega Sacra«.


[82.] Slidi pisma principa Euđenija, kako razbi cara Mustapu na Tisi rata Bečkoga. Izvađena iz istorija Petra Garzona, vlastelina mletačkoga.

36]

Da je tebi poslušat, césare, sto govori Otmanović care: »Nejma lipa lova brez sokola ni brez cara žestokoga boja!

i nevirni p r i n c i p od B a d e n a ! Vec ne m o g u toga p o d n o s i t i , ja ću poči š ń i m a bojak biti.«

Ode vojska g Beču bijelomu 5 tri stotine ijada delija i prid ńome Mustapa vezire, da osvoji Beč u Đermaniji.

T o govori, na noge se skače, p a k podiže silnu vojsku% svoju ter otiđe p r i k o Romanije 35 do lijepe zemje Ungarije.

Beč bijeli Turci ne uzeše, Dermaniju malo i vidiše, već pod Bečem izgiboše teško1, izgubiše poštene viteško.

R a z b i vojsku b a n a V e t e r a n a , césarova m l a d a đenerala,

što ne uze duka od Lorene

IO

i. uze mu Lipu na krajini, a upali Titul, varoš bili.

3°

4°

Ode vojska g bilomu Budimu, da obrani ńega od Lorene, koga teško obsidnuo biše *5 i na juriš često udaraše.

Još je care tiho besi dio: »Da idemo к Petru Varadinu, na silu ču osvojiti ńega i svu ravnu zemju Slavoniju.«

Al Budima obranit ne može, već izgibe silna vojska moja od Lorene, duke nevirnoga, krvolije naroda turskoga. 20

Veli nemu Tečelija bane: 45 »Poslušaj me, mili gospodare! Ne odimo к Petru Varadinu, mučno ćemo osvojiti ńega.

Ide vojska do grada Osika, da ga brani od sile nknaške, a1 ga ona obranit ne može, već izgibe ukraj Drave vode.

Ü nemu je zmaje od dvi glave, mlado momče princip Uđenio: 5° straho me je, 1 isiče ti vojsku, jer je princip roda junaškoga.

Di se godir vojske udaraše, moji Turci vazda izgiboše. Ne ostade grada, ni varoša ů svoj ravnoj zemji Ungariji, 1

Isp. bi|. uz R 2 126.

2-5

Već odimo Erde} osvojiti i po nemu bijele gradove!« Mustapa je ńega poslušao, na Erde} je vojsku p o d i g n u o .

55

456


Kad je doša na Tisu vodicu, čini care na vodi ćupriju od svójizih šajká ormanica, dok je svoju pribrodio vojsku. 60 Kada li se vojska pribrodila, kod Tise se umeterizila. To je čuo princip Uđenio ter otiđe cara pozdraviti. Diže vojsku puno ognevitu, četrdeset ijada junaka, i poveze silene topove pad otiđe uz to poje ravno.

6

5

Kad je doša blizu turske vojske, svoje lipo razredi vojnike: 7° z desnim krilom udario biše na ćupriju, da ne uđu Turci, a s livim je krilom udario na meteriz cara silenoga. Dvi se jake udariše vojske 75 ůkraj Tise nasrid poja ravna. Tu se živa vatra prosipaše, do neba se1 dimovi digoše: Turci zovu sveca Muhameda, a krstjani ime Isusovo.

80

Nimci ginu, ali naprid idu; Turci viču, al natrag uzmiču. Turčin veli: »Jao moja majko!« Nimac veli: »Stan', poček a j , Turko!« Meterize prve osvojiše pak na druge snažno udariše. 1

nebajja.

8

5

Ovde, pofare, žestok ogań biše i mnoga se krvca prolivaše. Osvojiše i meteriz drugi pak na treći snažno udariše: potiraše Turke janičare do čadora cara -čestitoga. Evo, brate, ogńa žetokoga nimačkoga i janičarskoga! Jańieari svoga cara brane ter nimačke odsicaju glave.

9°

95

Mnogo vrime š ńima bojak biše, ali i ńih Nimci pri dobiše: potiraše Turke janičare IO i sejmene niz to poje ravno. ° Evo, brate, plača od Turaka! N a Tisu ji riku natiraše: što od sable tada uticaše, ono Tisa voda- proždiraše. Dvajest i šest ijada Turaka osta mrtvi na poju junaka izvan onih, što se potopi še i u Tisi rici ostadoše. Tu pogibe veliki vezire, sedamnajest paša i vezira i velikih aga janičarski, alaj-bega ni broja se ne zna. Al uteče na komi Mustapa ter pobiže niz t o poje ravno, jedva duhat u Temisvar dođe samo svoji pet virnih delija.

I0

5

IIQ

"J

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Ostaše mu veliki topovi, osamdeset i tri strahovita, čadorovi 1 alaj-barjaci, srebro, zlato i brez broja novci.

I20

Ostade mu i pečat od zlata, na veziru visec oko vrata. Teško babam, kud sejmeni prođu, [237] a sejm-enom, kad na Tisu dođu! Evo poče sriča i junaštvo, Uđenija slavno veličanstvo: razbi cara, uzvisi césara, — mili Bože, plemenita dara!

I2

5

457

Koliko je pusto Sarajevo, šer bijeli, gnizdo trgovačko, svega ga je princip osvojio, sa četiri strane užegao.

I

4°

Vojska mu se u skerlet obuče, sVe bogatstvo iž ńega izvuče pak se vrati к ravnoj Slavoniji pivajuci, końe igrajući. Tad krstjani mnogi uskočiše, 45 silenoga cara odbigoše: 0 Brodu se namistiše jedni, a Sibińu i selu Kobašu;

Ide s vojskom u Bosnu ponosnu, robi, pali sela i varoše: ^3° sva se Bosna poplašila biše, prida ń niko izać ne smidoše.

u Požegu drugi otiđoše ter požežki varoš naseliše, bojak biše, glave odsicaše pod kriocem bečkoga césara.

N i t je čuti puške ni lumbarde, nit je vidit kona ni konika, x još ni pisca careva vojnika, 35 sve pobiže u goru zelenu.

'Često oni u četu iđahu, plino gone, tursko robje vode. x 1 sada su na glasu junaci 55 ter se zovu delije Posavci.

[83.] [238] Slidi pisma prvá öd vitezova ungarski \ hrvatski, koji u stará vrimena turske odsicaše glave, izvađena iz različiti istorijá štampani, počamši od godišta Gosp. 1441 do godišta Gosp. 1641. Prikazana prisvitloj gospodi zagrebskoj za srčené lubavi vikovičnu uspomenu.

Rano rani starac Mjelovane, rano rani, bilu kńigu piše ter je šaje Vuku Ličaninu, od starine prijateju svomu: »Gaić Vuče, od starine kneže, 5 glasoviti na sabji vjeteže! Od tebe se pjevaju popijevke, jer si mnoge pogubio Turke.

1

5°

45 8


A čuo sam od babajka moga, IO da si, kneže, roda vjelinega. Nuder pitaj vijelu posestrimu, ne bi li ti kazala junake Slavonije, Like i Krbave, slavně Bosne, vjetežke države, srbské zemje i od Ungarije, *5 Dalmacije i od Bulgarije, jer je meni korba dodijala od mojega draga pobratima, po imenu starca Radovana, barjaktara od Kotara ravna,

2

°

• da junaka nisam izpjevao, kad sam od ni pjesmu zapjevao. Kaži mi ji,. Vuče Ličanine, da junake pjevam od starine!« 2 Odpisuje Vuče Ličanine: 5 »čudim ti se, starce Mjelovane! Prosio ti je sto godina daná, a junake ne znaš od mejdana.

Ta, čuo si Sibińanin Janka, ungarskoga bana i junaka, . 3° od koga se pivaju popivke po svoj zemli turskoj i slovinskoj, jer je veće posika Turaka, nego imaš ti u bradi dlaka. Na boju je Janko ostario*, tri jest puta cara predobk>. A čuo si i negova sina Mafijaša, kraja ungarskoga, kako turske glave odsicaše i gradove bile uzimaše.

35

4°

Na 1441.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) On porobi Bosnu, zemju ravnu, i osvoji po Bosni gradove, punokrat je s Turcim bojak bio i. vazda ji biše pridobio. Boj je bio s nimačkirn cesarom, dobi ńega i Beč mu osvoji; jos pridobi kraja pojačkoga i porobi negove države.

Na 1458.

45

Mnogi kraji na ń su udarali, ali su se brzo pokajali: 5° . boji. junak od babajka biše, pridobit ga miko ne mogaše. Da li ti je, starce Mjelovane, Frandipane, od Rväta bane, koji turske vojske razbijaše 55 i jiuinačke glave odsijecaše? Kamo li ti Gereb đenerale, 1 kojino se pjeva na sve strane? Nu poslušaj siile od junaka, što učini bane od Turaka,

6o

kad rvátsku zemju porobiše, deset ijaď röbja zarobiše ter ji vode u Bosnu ponosnu pivajuci, koáe igrajući. Ali Turkom loša sreća biše, jer Rvati na ńe udaraše, a prid ńima Gereb đenerale i Boiardin bane Frandipane. Udariše ter ji isjekoše, mlado robje natrag dovedoše: biše s pašom sileni Turaka [239] sedamnájest ijada junáka. 1

Na

6

5

7°

U Vitezovica (Kronika, pod god. 1484.): Ban Gereb.

I 8

4 3-

4 6o

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) O p ě t T u r c i vojsku sakupiše i rvatsku zemlu porobiše, al je ńima loša sreća bila, 75 d v a su b a n a n a ńe u d a r i l a : jedan biše Derenčiću b a n e , a drugi je Brno F r a n đ i p a n e . Isikoše careve delije ukraj U n e , vodice studene.

8o

Pět ijädä glava odsjekoše izvan oni, što se ipotopiše; efatiše Ijadu Turaka, pet stotina suviše junaka.

Na 1492.

N a glasu je Kolonie 1 Nikola, 85 vicebane Seńa bijeloga, junaci ga u pjesmi spomiiáu, kad goricom zelenom putuju, jer je često na vojsku odio ter je tursku zem|u porobio: junaške je glave odsicao, 2 u Seń tursko rob je dovodio.

90 Na 1494.

Još ti kažem dva silna junaka, kojino se ne boje Turaka, dva rvatska bana i plemića, 95 koji bihu srca Krajevića: jedan biše Mišjenović 3 Marko, a drugi je Karlovic Ivane. Oba turske glave odmicaše, oba sabje krvce napojiše. . IO 1

Na 1505. Na 1522.

kolonik. odezao. — Kako se1 upravo u ovoj pjesmi miješa ikavština i ijekavstina, moglo bi se također čitati: odsijecao. 3 Mislienovich. Isp. u Vitezovića (pod god. 1505.): Marka Mislyenovicha. 2

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Al poslušaj, starce Mjelovane, Što učini Krste 'Fran.dip.ane: pod Jajcem je Turke isjekao, i zpod bila grada iztirao.

Na 1525.

Junak biše Krste Franđipane — i°5 viru] meni, starce Mjelovane — kano vjetez Marko Krajeviću i delija Miloš Kobiliću. Suleman je vojsku sakupio* ter je tvrdi Kisek obsidnuo, bio ga je trinajest nedila i učini trideset juriša.

IXO

Na 1532.

Al ga care osvojit ne može, već izgubi silnu vojsku svoju, jer ga brani seński kapetane, " 5 po imenu Jurćiću Nikola. Ovo junak sileni bijaše, zlatno krilo na nem trepećaše, opoštem sen'ske vitezove, sve rvatske bane i knezove.

120

Kaže meni vi jela 4 posestrima Juta zmaja Petra Kegjeviea, od Rvatä bana i plemića, da je sjeka Turke krajišnike, prid junacim na vojsku odio i carevu zemju porobio, dogoni o plíno nebrojeno, dovodio rob je nekršćane.

I2

5

Čuo jesi, starce Mjelovane, što učini Bakić Petre, bane: 13° prid ungarskom vojskom vojevaše ter Saksonu jade zadavaše.

Na 1538.

461

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA {1759-) Oslobodi bečkoga césara od Saksona, duke velikoga, negovu je vojsku isjekao podaleko u zemji nimačkoj.

I

3i Na 1J47.

Mjelovane, zlo vino popio i u gusle mukle udario! Ta, kamo ti Zrinović Nikola, od Rvátá bane i vjeteže, *4° koga slavi ravna Ungarija, Slavonija, Lika i Krbava, jer je turske vojske razbijao, na stotine glave odsijecao? Kamo li ti Lenković Ivane, J4S silni vitez, od Rvätä bane, koji biše srca Jarikovića, a desnice Marka Krajevića? Ko isijece pod Segetom Turke, x Ali-pašu i vojsku negovu, 5° nego bane Zrinović Nikola i delija Lenković Ivane? Ko isiče kqd Rakovca Turke za četiri i veće ijadá nego junak Lenkoviću bane *55 i delija Alapiću Janko? Ko potira Turke krajišnike ter jii stiže blizu Vinodola [240] nego vitez Alapiću Janko, ter ji siče boje nego Marko? Ко isiječe silene junake, krajišnike pješce i końike , od Bijaća i od Kostajnice nego vitez Alapović Janko?

Na 1556.

Na 1557.

Na 1558. l5

°

Na 1565.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759:) Još ti, pobre, lipe glase kažem: 165 podiže se Sokolović-paša z dva jest i šest ijada Turaka, ter porobi Liku i Krbavu. Áli mu je loša sreća bila: na ń udari Erdejiću Petre, od Rvata bane i viteže, ter potírá Sokolovic-pašu i negovu vojsku silovitu. T u gospoda mnoga izgiboše, mladi bezi, silni alaj-bezi, ine vojske ni broja se ne zna.

, l

7°

Na 1565. 45

A l d a znadeš, starce Mjelovane, što učini Panović Ivane: on malenu četu imadiše, т8 ali često Turke razbijaše. ° Pali turska sela i varose, plino goni, mlado rob je vodi; kud negova sabja dopiraše, on'dá crna krvca teci jaše.

Na 1564.

Elek Vjede silni junak biše, l 8 i kako vijeia posestrima piše, od Rvatá vjetez, denerale, koji siječe Turke na sve strane. ; Kupi bane svoje vjetezóve ter osvoji po Lici gradove, pali sela i bile varoše, siče Turke, to je po ńe loše.

*9°

Još ti kažem Juru Križaniča, koji biše srca Smijanića, jer na vojsku često odlazaše, 1>5 robje fatá, glave odsicáše.

Na 1579.

463

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Ü tursku je zemju odlazio i v arose ogńem opalio, Drežnik tvrdi ori je osvojio, krajišnike pod mač okrenuo.

1

Na 1578. 200

Zmija • biše К is lin đenerale, kojino se slavi na sve strane, jer je tursku zemju porobio, bosanskoga pašu pridobio.

1

On isiče pod Ostrošcem 1 Türke, do ramena okrvavi ruke; slaviće se do sudńega danka od Rvati, sileni junaka.

20

5 Na 1580.

Kada Sisak Turci podsidose, 2I osvojit ga oni ne mogoše, ° jer ga brani pope dom Nikola, Mikačiča roda vitežkoga, koji puno posiče Turaka krajišnika, najboji junaka; svoje bile on posveti ruke, jer istirä izpod grada Turke. Opet Turci Sisak obsidoše, a prid ninia Asan-paša biše, ali mu je loša sreća bila, . na ńega je vojska udarila

2I

5

22

°

Edefića, bana rvatskoga, kojino je roda junačkoga. Razbi pašu, isiče mu vojaku, opošteni svu zemju rvatsku. Što od sabje ńemiu uticaše, ono Kupa voda proždiraše: 1

Na 1592.

Na 1593.

22

5

Ojtruczem. — Isp. u Vitezovicevoj Kronici (pod god. 1580.): » . . . i Vid Kijjlin General Hervatjki razbi Turke pri S. Jurju pod Ojtroshcem.«


465

utopi se Asane vezire, još i negov bratac kapetane i mlad netjak cara silenoga 2 Sinan-paša roda junačkoga. 3° Poznadoše siloviti Turci, što će reći Rvati junaci! Drugoga ti kažem Jankovića, po imenu Pavla Lenkovića, 2 đenerala, rvatskoga kneza, 35 na Oiriižjiu silnoga viteza,

*>

v

• koji turske vojske razbijaše ter jim rase glave odsicaše; Rvaćane podiže junake ter osvoji kule i čardake.

Na 1594. 2

4°

Petriniju 1 biše osvojio i krajinu tursku porobio1: robi zemju cara silenoga sve do Jajca, grada bijeloga. Ko osvoji bllu Kostajnicu nego vitez Lenko vicu Pavle? ř>o upali varoš pod Biaćem? Upali ga Lenkovicu Pavle.

2

45

Ko isiče Turke krajišnike nego vitez Lenkovicu Pavle? 25° Ko privede Vlahe u krstjane nego vjetez Lenkovicu Pavle? [241]

* Al poslušaj, starce Mjelovane, da ti kažem i druge mejdane! 2 Kad Rvati naglo udariše 55 ter kod Kupe Turke isikoše,

1 Petriniu. — Isp. u Vitezovića (pod god. 1594.): «Ban i Lenkovicrf uzesse Petrinyu«. Ne znajući imena toga grada po čuvenu, Kačić je Vitezovicevu »Petrinyu« loše pročitao. Stari pisci hrvatski. XXVII. 30

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i 759 .) tiu se načte vitez od knez i junak «Uni od po imenu Mmavčević koji Turke oko Rupe

krajine, starine, Vuče, tuče.

2б

°

Namira ga biše namirila na junaka Badanković-bega: z brijetkim se saibjam udariše, ali Vuče boji junak biše, г6 jer pogubi kona i konika 5 jednim mahom, careva vojnika. Istim mahom dvi glave odsiče silni junak Mrnavčevic Vuče.

Na 1627.

Veliko je pleme Dražkovića, rvatsfcoga na glasu plemića, 27° jer porodi bane i knezove, na oružju silne vitezove, koji caru puno dodijaše i negove vojske razbijaše, a najveće Dražković Ivane, slavini vitez, od Rvata bane, koji robi Liku i Krbavu, u tó vrime carevu državu. On isiče Turke na sve strane, a najveće mlade Kladušane.

2

75

Na 1641. z8

°

Svoj gospodi od rvatske strane prokazuje starac Melovane ovu pjesmu na čast i poštene, za niövo veće uzvišene!


467

[84.] Slidi pisma druga od vitezova rvatski, koji vitežki vojevaše rata Kandijanskoga i Bečkoga. Što je reka, nije se poreka: piše kńigu Seńanin Ivanu, 3° da mu idě na mejdan junački u Primorje na skelu makarsku.

Ako želiš znati, pobratime Mjelovane od gorice crne, koji bihu na glasu junaci od rvatske zemje i države velikoga rata od Kandije, Beča grada oli od Morije, poslušaj me, kazaću ti pravo po imenu, tako bio zdravol

Najipirvoga Vlatković Ivana i Jurišu, seńskog arambašu, kojino se glase do1 Misira, do Bagdata i grada Ancira,

5

IO

Kad je Ive kńigu proučio, ormanicu fuštu oružao pak zaveze gori u Primorje. 35 Kad li junak na Makarsku dođe, na mejdanu mlado Ture nade. К nemu Ivan biše izšetao i za zdravje ńega upitao, pak mü daje dva mača jednaka, 4° oba mača jednoga kovača,

jer su tursku zemlu porobili, više Seńa Liku i Krbavu, x Kotar ravni do Ercegovine, 5 sve Zagorje i kršno Primorje.

ter je áemu tiho besi dio: »Pobratime Cukarinoviću, izaberi koga tebi drago, da junačku sreću prokušamo'!« 45

Porobiše i mutnu Neretvu do Gabele, grada bijeloga; porobiše Desne do Vratara, ravno Broćno do grada Mostara. 2 °

Pak odstupi junak od junaka ter se z britkim mačim udariše: Ivanu je dobra sreća bila, Turčinu je ruku odsjekao.

Koliko su posikli Turaka, u Seń bili doveli sužana, sám Bog znade i Bogorodica, drugi niko, živa moja dica!

Kleče dizdar na zemjicu crnu 5° ter zaklnie Vlatković Ivana, da mu ruse ne odsijeca glave. Ivan biše srca milostiva, ne kti posić CukarinO'vića.

Zareče se dizdar od Vrgorca, 25 [242J Mjelovane, moj nevojni starce, 55 kamo tebi Daničiću Jure, mlado momče Cukarinoviću, kojino se slavi od junaka da će pozvat na mejdan junački i u kolu još od di vojaka, Seńanina Vlatković Ivana.


jer je tursku zemju porobio, svitlu sabju krvce napojio? Kad junaci goricom putuju, Daničića u pismi spominiu!

6o

Kamo li ti ReJanović\ Toma, — M jelov ane, ne bilo te doma! — 6 koga fale po svijetu junaci, 5 Rvaćani i mladi Umgarci? Ter je Toma silni junak bio . i mejdane Turkom odnosio. T o svidoče pisme i popivke, kojeno se od ńega pjevaju. 7° Zmije bihu i Vukasovići, vjetezovi i gospodičići: pošteno su vazda vojevali, još i turske glave odsijecali. Od Kandije rata žestokoga i Morije oiiti Bečkoga bihu oni silne majdangije, vjetezovi od seńske krajine.

75

Još deliju kažem od mejdana, 8o po imenu Makar kapetana: ovo biše lave od dvi glave, a starinom od Makarske grada. On porobi sela i varoše, po krajinám osvoji gradove; 8 ne bijaše boja ni mejidana S brez vjeteza Makar kapetana. • Fonduk-paša Juta zmija biše, al ga dobi Makar kapetane, 1

osvoji mu silene topove, čadorove i alaj-barjake.

9°

Mnoge turske odsiječe glave, veće ji je živi ufatio. To se zgodi kod Oraovice, a Bečkoga rata žestokoga. Vjetez biše Erdejiću Frane, 95 jute Turkom zadavaše rane: robi, pa.li sela i varoše, plino goni, tursko rob je vodi. Sedam stotin' podiže Rvata, IO sve ditića i mladi momaka, ° ter namami na busiju Turke pak vjetežke okrvavi ruke. 1 I pogubi zmaja ogńenoga, po imenu Muratović-bega, a ufati Karamenic-agu i Jakupa beg Đubanovića.

IO

*

Još ti, pobre, Jutu zmiju kažem, imenom se Prebek zóvijaše. Čuje junak, di bani govore, IID da je mučno Seget osvojiti, jer u nemu tvrd kašteo bise, oko grada voda tecijaše; jedva ga je care osvojio od Nikole bana Zrinovića. N u poslušaj, što Prebek 1 učini: I]C5 oblači se u turske ajme ter otide do Segeta grada, turski klana, vlaški Boga moli.

Prebet. — Inače se to ime uvijek piše: Prebek.


Pitaju ga Turci Segećani: »Odkuda si, od koje li zemje?« *2° L i p o P r e b e k turski odgovara: »Ja sam Turčin od Filibe grada. Od baruta jesam zanatčija ter 'vo idem od grada do grada, da nacinam barut za Turaka, I2 5 nek se mogu branit od Rvata.« Vele áemu Turci Segećani: »Odi s nami u kašteo tvrdi, onde ćemo barut načínati I i veselo šerbet izpijati.« 3° To Prebeku puno drago biše, ter ulize ů kašteo1 tvrdi, prah načina, po kaštelu seta. Kad li svaka razgledao biše, u po noći, kad spavahu Turci, *3S ón upali barut u kaštelu ter ga baci na zemjicu crnu i pogubi ijadu Turaka. A on uđe, vesela mu majka, pivajući u. zemju rvats'ku! 4° Što- bi rekao, dragi pobratime, je li Prebek kakav junak bio? Junak biše Patacie Stjepane, viruj meni, starce M jelov ane! I Vjetežki je vazda vojevao, 4J još i turske glave odsijecao. Al pogibe Stipe od Turaka, silni vjetez, dika od junaka, \ Pjevaje.

469

kod Osika, grada bijeloga, Beča grada rata ogńenoga.

4°

Rodi majka golema junaka, kojino se ne boji Turaká, po imenu Oršić oibrstara. Junak biše i delija stará, s\u je tursku zemju-porobio, I55 mnogo rusi glava odsjekao. To se zgodi rata od Morije, [243] kad na svijetu bihu mejdangije. Sokó biše Persilavić kneže, Rvaćanin, na glasu vjeteže: često leti u zemju carevu, kruto robi negovu državu.

l6

°

Turke cera, glave jim odsijeca, plimo goni, mlado robje vodi; l6 biše srca Marika Krajevića, 5 a desnice Mjeloš Kobilića. Da ti znadeš, starce Mjelovane, što učini Bušiću Jovane, i ti bi se, starce, začudio ter bi reka, da je junak bio. l7° On kapetan prid junacim biše, na e ń udarit niko ne £Tniđaše; svu porobi bilu Kosudjnicu ter isiječe Turke krajišnike. . Pjevaju se1 pjesme davorije 45 od vjeteza Ranilović Jurja, jer vjetežki vojevao biše, često turske glave odsijecaše.


Svu porobi Lijeku i Krbavu, l8 u to vrime carevu državu, ° i osvoji tvrdu Breko vicu, a isiječe delije careve. N a glasu je Ranilović Frane ter se, pobre, pjeva na sve strane, l8 jer je junak glasoviti bio 5 i punokrat Turke predobio. On pogubi dva silna junaka, dva Turčina, dva Beširevića, i niovu četu svu koliku samo svoji trista vjetezöva. *9° Ote Turkom plijeno zaplijeńeno i lijepo rob je zarobjeno pak se vrati g dvoru bijelomu pjevajući, końe igrajući. Vjetez biše Vojiinovic Stijepo, 19S gospodičić od zemje rvatske, prid junacim na vojsku iđaše, često Stipe Turke razbijaše ter jim ruse odsijeca glave, razgoni ji po gori zelenoj kano sokó bile golubove. Sve to biše rata od Morije.

2

°°

Dokazuje vijela planinkińa vejekoga kneza i vjeteza, po imenu Keglević Njekolu 1 : 2°S djevojke ga pjevaju ú kolu, jer junački vojevao biše, kada na Beč Turci udariše; keglievich Niekolu.

mnoge turske odsiječe glave i porobi careve države.

2TO

Al poslušaj, ti delijo stará, da ti kažem do tri obrstara: Ivanovic jedan se zoviše, Vojinovic drugom ime biše, treći biše zmaje od dvi glave od rvatske po izbor države, po imenu Makar obrstare, koji tare mlade janičare.

2I

5

Sva tri iđu preo Slavonije pred junacim mladim krajišnicim robeć turska sela i varoše, Turke sijekuć, robje fatajući. Još jim ni to dosta ne bijaše, već odose do Segeta grada, 22 u po noći u grad ujezoše 5 ter ijadu glava odsjekoše. Puno vece ufatise živi, odnesoše blago nebrojeno iz Segeta, grada bijeloga, vrime rata Beča i Morije.

2

3°

Još né biše zora zabijelila ni dańeca lijeca pomojela, izlećeše sijevi sokolovi, Rvaćani, djeca césarova, i pred nima dva orla krstaša, 23S dva vjetez;a, oba đenerala: jedan biše Jelašćić Stjepane s a drugi je Kameni ja Ive.

2


Odlećeše u zemju carevu, opáliše bijele varaše, , 24° zaplijeniše ovce na alaje, isjekoše Turke vjetezove.

Dvi aždaje goru preletiše ter rvatsku zemju poorobiše: od Požege paša Ibraime, od Bijąca silni Mustaj-beže.

Drugi letě sijevi sokolovi od Karlovca i od Seńa grada: pred ńimam su zmije krilatice, 2 4i dva glavara, dva Rvaćanina.

Al je ńima loša sreća bila, jer udari od Trsata kneže, po imenu Juriša vjeteže, ter potirä dva zmaja ogńena.

Jedan biše Bušiić Baltazare, a drugi je Galić Bernardine: kad se godir s Turoim udaraše, 2 vazda sabje krvce napojiše. 5°

Razgoni kano vuče sve isiječe, vrlo malo,

Porobiše Lijeku i Krbavu sve do Bosne, careve države, osvojiše kule i čardake, Bužim 1 tvrdi i druge gradove.

Uf a tiše beg Orosovića, 28 Memed-agu još Beširagića, ° Useina, bega silenoga, i dva zmaja, do dva BadAevića.

N a glasu je Deškodić 2 В ariša kano serdar Janković Saviša, jer na vojsci biše ostario, svitlu sabju krvce napojio.

2

И

Alaj-barjak prid vojskom nosaše, Kvisincelić starinom se zvase;- 2 б ° junaci ga spoomińu i slave, [244] jer junačke odsijecaše glave. Gospodstvo je na sabji dobio, vicekneiz je od Gorice bio; z6 starinom je od Ercegovine, S gosipodičić, pobre, od starine. 1

BuJJim.

2

Desko dich.

ji po gori zelenoj: po planini ovce, malo ко uteče, i to izrańeno«.

Vjeteza je porodila majka, na oružju silnoga junaka, po imenu Baknović Jur ja, kapetana od sińega mora, koji ruse glave odsijecaše i pofata turske ormanice. Junak biše rata od Morije, tako kažu starci od krajine.

2

7°

2

75

2§

2

5

9°

Još mi kaže vijela posestrima Jutu zmiju Orišković Niku, da je često u četu odio, još i turske glave odsijecao.

RAZGOVOR UGODNI NARODA Ko pogubi zmaja ognenoga 295 Mustaj-bega, pobre, biaćskoga1 nego vjetez Oriš'ković Niko? To svjedoči máíó i veliko. N a glasu je Borković Martine, ban rvatski, junak od starine, 3°° jer careve vojske razbijaše i junačke glave odsijecaše. Krajinu je tursku porobio, gradove je mnoge osvojio: to svidoče po svitu junaci, 3°S još u kńigam mudri Talijanci. Junak biše Dragić arambaša, — pjevaj, brate, to je dika naša! Vjetežiki je vazda vojevao i junačke glave odsijecao. 3*° Opošt-eni rvatsku krajinu z britkom sab|om i desnicom rukom vojujući i bojak bijući žestokoga rata od Kandije. Kad zapjeva starce Mjelovane 3"j 5 kavalira Surić don Stjepana, jer ostavi Mesića don Marka, koji biše ^dijeka od junaka? Zajedno zajedno su zajedno su al zajedno

su oba vojevali, Turke razbijali, glave odsijecali, ni jesu poginuli.

320

Di je kneže Milinković Lovre, koji sijelno četu četovaše,

S L O V I N S K O G A (1759.)

često turske glave odsijecaše, 3. u vrijeme rata od Morije?

325

Ne bi nigdi boja ni mejdana brez vjetez a Milinković kneza, al pogibe s Turcim bojak bijuć. Ej delijo, pokojna ti duša! 33° Kamo li ti Sekule vojvoda od Kobaša, sela gizdavoga, koga slavi ravna Slavonija, a najveće Po'savci junaci, jer je dosta glava odsjekao 335 braneć krunu césara Jozipa od Kuruca, sileni Magärä, i delija Otmanović cara. Di je vjetez Terzić Marijane, kojino se glasi na sve strane, 34° od Kobaša, sela malenoga, blizu Broda, grada bijeloga? On na mejdan Turkom izlazaše ter jim ruse glave odsijecaše. To se zgodi rata Malenoga, 345 po krstjane puno nesrićnoga, . N a glasu je Rukavina Marko kano vjetez Sibinanin Janko, od bijela Perušića grada, kojino je u Lici i sada. 35° Pošteno je Marko vojevao, pod Vakupom glave odsijecao. Kad negova bratja izgiboše, Ivan jedno, a Panča je drugo,

Biaćskoga. — Inače piše Kačié to mjesto: Bijach.


lipo ji je Marko osvetio, tri je turske glave odsjekao, al i ńega rane dopadoše, tri ga bojna kopja udariše.

355

Marko biše srca junačkoga, britkom sabjom kopja prisicaše, З 60 pak uteče g dvoru bijelomu i tri kopja u sebi odnese.

Soko biše Oříškovi ć Mate [245] °d bijela Perušića grada, vjetezki je s Turcim bojak bio, 365 pod Vakupom glave odsijecao.

473

Ali evo zmaja ogńenoga, po imenu Star če vic Jakova! On na końu Turke razgonaše, koga stiza, po poli prisicä. 37°

Pitali su kjučkog kapitana, ко -naj'bo'Je ođsicaše glave, al se zakle libom i okapom: »Najboja je sabja ,Starčevića,

a za ńime Dosen kapetana, po imenu Dujmá, Ličanina. Obadva su glave odsijecali, obadva su na mejdanu bili!«

375

[85.] Pisma od glasovitoga viteza i junaka Sekuła vojvode iz Kobaša od Posavja.

Lipa ti je Sava, voda ladná, kuda teče, nije zemja gladna: još su lipši bijeli gradovi krajem Save kano labutovi.

Među ńima gnizdo sokolovo od starine biše Sekulovo Kob as selo, majka od junaka, kojino se ne boje Turaka.

Ü nemu se zmije porodiše, tursku zemju koje porobiše, Kobašlije na glasu junaci krajišnici, prozvani Posavci.

Sve ne mogu po imenu zvati ni niova junaštva kazati, samo kažem zmaja ogńenoga 15 i viteza, pobre, silenoga,

5

po imenu Sekuła vojvodu, Krajevića Marka ú slobodu, koji brani Jozipa césara od Kuruca, sileni Magara.

Al poslušaj, kazacu ti pravo vas događaj, tako bio zdravo! Dva se Juta lava zavadiše, cesar Jozip i ban Raikocio.


Prid vojskom je césara Jozipa, 25 prid ńome je Sekule1 vojvoda; a prid vojskom bana Rakocila, pri'd ńome je Balokadam Ive.

Biži vitez Balokadam Ive brez obzira niz to po}e ravno: zaludu je i on utekao, 55 jer ga stiže Sekule vojvoda.

Robi Ivan zemju césarovu, Ungariju i svu Slavoniju: nirnačkoga razbi đenerala i negovu svu isiče vojsku.

Ne kti nemu odsicati glave, već ga vodi g bilomu Budimu, darova ga svomu gospodaru, po imenu Joizipu césaru.

3°

Kad tó vidi Sekule vojvoda, diže vojsku priko Slavonije: sedam ijaď mladi krajišnika, 35 Posavaca na glasu к о т к а .

A ön áemu daje đeneralstvo1 za nego v o veliko junaštvo, al gospodstvo Sekul ne uživa, niti ńega tad zateče živa,

Malo vrime postajalo biše, dvi se silne vojske udariše; ne biju se prahom ni olovom, već se sijeku sabjam i kadaram. 4°

jer ga biše rana dopadnula, nagla, šmrca brzo umorila. Bog ubio' nevirna likara, koji mu je ranu otrovao!

Sekulu je dobra sreća bila, negova je vojska pridobila: pobigoše Magari Ungarci, a za ńima Posavci junaci.

Imadiše virna pobratima po imenu Mirkovic Ivana, koji š nirne svuda vojevaše i junačke glave odslcaše.

6o

6

5

7°

T u ne biše mlada krajišnika, 45 [246] p o c [ Sentom je na mejdanu bio, svitlu sabju krvce napojio: koji rusu ne odsiče glavu, branio je krunu césarovu 75 a najveće Sekule vojvoda svojim pobrom Sekułom vojvodom. od našega slavnoga naroda. Krvave mu ruke do ramena, zečku końu griva do strimena, 5° sikuć jadne Kuruce Magare, Ugričiće i delije stare. 1

Prid gniome Sekule.

To se zgodi rata žestokoga od Morije alki Bečkoga. Ne čudi se, dragi pobratime, junačko je pleme Mirkovica.


[86.]

Pisma Marijana Terzijića iz Kobaša od Slavonije, glasovitoga junaka i viteza.

»Odkuda je ta delija mlada, odkud li mu konie, bilä vila?

Vojsku kupi kruna césarova, Karlo Peti roda sokolova, po svoj ravnoj zemji Ungariji, Slavoniji, Lici i Krbavi, ter je šale na Bosnu ponosnu, S da osvoji po. Bosni gradove. Brzo vojska Vrbas pribrodila ter je Banu Luku obsidnula. Ü toj vojsci silni junak biše," Marijan se imenom zoviše, kućom, pobre, vitez Terzijiću, silni junak kano Zrinoviću.

IO

Kad je došao na Vrbas vodicu, on ne može srcu odoliti, već priplivä Vrbas, vodu ladnu, *5 na čilašu, dobru końu svomu. Konic mu je roda vilineiga, krila su mu kano u so/kola, na nem leti izpod Bane Luke ter na mejdan pozivaše Turke.

20

, N a mejdan mu Turci izlaziše, al se više doma ne vratiše. T o gledaju oge i agije i opstale age i spahije. Gledali su ter su besidili, još i ruse brade ogulili:

2

5

Vaja, da je uskrsnuo Marko, oli Marko ol vojvoda Janko, 30> ter razgoni naše vitezove kano sokó mále golubove.« Ali-paša prid vojskom bijaše ter ovako Turkom govoraše: »Nije Г koga porodila majka, 35 da pogubi katanu junaka?« Sve delije mulkom zamuknuše, ali ne kti junak od krajine, silni vitez Banalučanine, po imenu Đombeg kapetane. 4<> Brci nemu bihu do ramena, žute oči kano u sokola: ne smi niko na ńeg ni gledati, kamo li će š ńime bo jak biti! Svu je vojsku glavom nadjitio, 45 vaja da je roda goljatsikoga; ne bijaše žešćega junaka u svoj vojsci cara čestitoga. Pokloni se paši gospodaru pak je nemu tiho besidio: -•>Ali-paša, mili gospodare, ja ću izać na mejdan junački.

5°

476

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i 759 .)

Ali tebi tvrdu viru dajem: pobignuće ungarska katana, kako vidi hata kona moga i na nemu Đombeg kapetana. Ako radiću zavrću doniću

li me dočeka katana, ga ufaititi živa: se końem i konikom, ji u vojsku carevu.«

Kruto Turčin obranio bise Marijana po ruci junačkoj. 55 Al Marijan za to i ne haje, [247] već obleti Dombega silnoga kano sokó orla velikoga: 75 manu sabjom, odsiče mu glavu. 6o

To govori, na kona se skače pak poleti niz to poje ravno, a pram nemu Terzijić Marjane, od Kobaša slavni kapetane. Leti junak na čilašu svoimu kano brza tica lastavica: u ruci mu svitla sabja biše, za kołpakom krilo trepećaše. Sritoše se ter se udariše nasrid poja izpod Bane Luke.

6

5

7°

Pak zapivá nasrid poja ravna: »Pofali se, Đombeg kapetane, kada dođeš svecu Muhamedu, 8o kako si mi glavu odsikao! N a mejdanu izpod Bane Luke evo sada. ja odsiko tvoju, ter je nosim u vojisku ungarsku i oidvedo hata kona tvoga.« Marijane, slavni kapetane, 85 poizdrav|a te starac Mjelovane iz daleka od gorke crne: udri, pobre, ko na te nasrne!

Ako, moj štioče, nadeš u pismi rečenoj štogod da je na drugi način bilo, nemoj mi za zlo primiti, jer kako mi ljudi kazaše, onako ja složi i pismu učini. Daleko sam od tizi strana: sve očito, kako je bilo, znati ne mogu, i koliko znado, toliko pridado.

[8/-] [24 8 J

Slidi pisma od vitezova kotarski, koji rata od Kandije turske odsicaše glave.

Poslušajte, slovinské krajine, vitezove vaše od starine, koje pjeva starac Mjelovane ter spomińe stare Kotarane,

O'd Žegara silnoga junaka, po imenu Mitrovića Janka, britku sabju dužda mletačkoga od Kandije rata žestokoga.


Vitežki je Jariko vojevao, mnogo turski glava odsjekao, zaplinio ovce i volove, pofatao Turke vitezove.

IO

N á Graovu razbi Vazli-p^šu, opošteni svu krajinu našu, T isiče mu vojsku silovitu 5 na Graovu puno straovitu. Dužde Jánku dade kavalirstvo za negovo veliko junaštvo, zlatno krilo, divan-kabanicu, 20 ravna poja, zelene livade. I pravo je, jer je zadobio* i gradove turske osvojio. Biše Janko rođeni babajko kavalira Janković Stojana. Još junaka pjeva od1 mejdana, 25 po imenu Surić don Štipana, desno krilo dužda mletačkoga, dušmanina cara silenoga. Od mejdana košulu nosaše, 1 na nem zlatno krilo trepećaše; 3° devedeset posiče Turaka svojom sabjom sileni junaka. I sad mu se naodi desnica, koja Turke krajišnike smicá, u malenu selu Sukošanu. 35 Slava Bogu, pokoj don Štipanu! Kaze starac silnoga vjeteza, od Kotara Posidarca kneza.', 1

no-šaše.

komu Frane krsno ime biše, prid junacim na vojsku iđaše. 40i Vitežki je Frane vojevao, još i turske glave odsicao: robi zemju cara čestitoga pod barjakom dužda mletačkoga. Ne bijaše boja ni mejdana brez viteza Frane Posidarca: to svidoei Foskul đenerale i duždeve sa zlatom dukale,

45

još i kńige Bružon Latinina, — viruj, brate, ovo je istina, — 5°' koje kažu Posidarca Franu, da je vazda bio na mejdanu. Zadru grade, majko vitezova Fanfońića, slovinski knezova, kojino su bili mejdangije 55 žestokoga rata od Kandije, koluneli i mlade vojvode, đenerali od vojske duždeve! T o jiim dužde dade za junaštvo 6o i svijetle kuce veličanstvo, " jer vitežki jesu vojevali, još i turske glave odsijecali, uzimali careve gradove, razbijali po moru brodove. To kazuju bani đenerali, koji su jim svidočanstva dali, i dukále dužda mletačkoga kažu, da su roda vitežkoga.

kojjugliu noj Jajce. — Po Kačićevu se pisanu može također čitati: .

6

5


Pjeva starac Smijanje Iliju, Zadranina, na glasu deliju, da je junak od mejdana bio, krajišnike Turke pridobio.

jer pogubi silnoga junaka, koji biše glava od Turaka, po imenu beg Filipovića, kod bijela turna Meštrovića 1

' I0

°

Biše dika Zadra bijeloga, krunu brani dužda mletačkoga, veće od stó posice Turaka: 75 tó svidoči dužde od Mletaka.

na mejdanu, pobre, junačkomu, slavu dade duždu mletačkomu. T ó se zgodi rata od Kandije, kad na svitu bihu mejdangije.

Još nam kaže Petra Smijanića i na glasu kano' Kobilića, da je junak od mejdana bio 8o svitlu sabju krvce napojio.

Sokola je porodila majka, po imenu Mijkovića Marka, Smijanićem glave odsicaše, po Kotaru Turke razgonaše.

Kada Petar na końu igraše, na nem zlatno krilo trepećaše; krajinu je tursku porobio, mnogo rusi glava odsikao.

Robi sela i varoše bile, tako kažu Kotarskińe vile: l'urke slče, mlado rob je vodi, plino goni, družinu slobodi.

Zmija biše Todore Kladniću, silni junak kano Smilaniću: od ńega se piv a ju popivke, Todor će se slaviti u vike,

-T249]

7°

8

5

Junaci ga u pismi spomińu, na sobetim kada vino pini, i u kolu gizdave divojke Kotarskińe, a i Ercegovke.

I0

5

IIQ

x1

5

jer na mejdan Turkom izlazaše ter niove glave odsicaše. 9° Biše dika Zadra bijeloga, robi zemju cara silenoga.

N a glasu je Durut arambaša, od Kotara lipa dika naša, jer je. s Turcim vazda bojak bio I2 i dvadeset glava odsikao. °

Turci ńega u pismi spomińu, u tamburu kada udaraju, zovu ńega Todor Latinine, — 95 viruj meni, brate, do istine,

Fáli ńega kotarska krajina, Dalmacija i Ercegovina, jer je Durut silni junak bio, na mejdane Turkom izlazio.

Mejtrovichiu.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) I2

Evo, brate, sile i junaka, od Kotara Močivune Vuka! Krajinu je tursku porobio, devedeset glava, odsikao.

5

Ne bijaše junaka žešćega u svoj vojsci dužda mletačkoga: x 3 0 tako kažu mletačka gospoda i delije slavnoga naroda. Bafak Vuče silni junak biše, — viruj, pobre, zlatno pero piše, — Х po Kotaru Turke razgonaše ЗГ ter jim ruse glave odsicaše. Vojevaše rata od Kandije, malo posli Beča i Morije, s pobratimom Smi]anič Ilijom i z vitezom Jankovic Stojanom. l4° Zmije vitezovi kapetani i serdari

bihu i Ur eno vici, kano Zrinovići, kotarske krajine rata od Kandije.

Kotare su ravne porobili, jer su tada krajišnici bili;

dosta rusi glava odsikoše i lijepa robja dovedoše. Pjeva starac Matković Jovana 1 i junaka silna od mejdana, 5° jer vitežki biše vojevao, jute rane Turkom zadavao. Ne bijaše boja žestokoga ni mejdana, pobre, junačkoga brez viteza Matković Jovana i delije Jankovic Stojana.

koji često u četu idaše ' i junačke glave odsicaše. On porodi zmiju od mejdana, po imenu Martin kapetana.

[88.] Pisma druga od kotarski vitezova, koji turske glave odsicaše rata Bečkoga. Ej Kotaru, vitežka državo, od starine gnizdo sokolovo, ti si majka sileni junaka, koji brane krunu od Mletaka.

55

Još mi kaže zmaja ogńenoga, kapetana, pobre, od Tisnoga, po imenu silu Andrijaša, x6 a plemenom od Perino vica, °

Junački je Martin vojevao, }ute rane Turkom zadavao. Ne čudi se, pobratime mili, jer su tada. na krajini bili!

45

x

Poglavite kažem vitezove: najprvoga Jankovic Stojana, jutu zmiju, lava žestokoga, kavalira dužda mletačkoga,

l6

5

48o


koga slavi Lika i Krbava, slavna Bosna, vitežka država, Dalmacija i Ercegovina, Košarica lipa banovina,

IO

jer ne osta sela ni varoša, koje nije ogńem sažegao, veće neg je 11 godini dana 15 svojom sabjom on odsiče glävä. To svidoće duždeve dukale, svitla krila, od zlata medale, [250] a zatizim pisme i popivke, kojeno se od Aega pivaju, jer porobi Bosnu zemju Već se taki ü Kotaru ni

Kad na mejdan Turkom izlazaše, 4S na nem zlatno krilo trepećaše; siće Turke, ne more se vise, boji junak od Stoj ana biše. Al je TintO!r ludo poginuo pod Gabelom u Neretvi mutnoj: 5° na dvadeset ijadá Turaka sam udari ter izgubi glavu.

Ponosi se Vrana u Kotaru, 25 jer porodi zmiju od dvi glave, po imenu Franu Mirčetića, i viteza kano Jankovića. N a mejdan je Turke pozivao i niove glave odsicao, 3° krajinu je tursku porobio i trideset glava odsikao.

koji cesto na vojsku iđaše, plino goni, rob je dovođaše;

Još viteza kažu od Kotara, po imenu Tin tor barjaktara: Tintor biše netjalk Jankovića, silni junak srca Krajevića.

20

Liku i Krbavu, i Ercegovinu. ne rodi delija okolo ńega.

U Kotaru kažu Bukovicu, koja rodi sivoga sokola, po imenu Mijković Šimuna, od Kotara na glasu serdara,

na mejdan je Turkom izlazio, britku sab|u krvce napojio. 4°

35

Ali evo zmaja ogńenoga, po imenu Klanca od Novoga: silni junak i delija biše, 55 po Kotaru Turke razganaše ter jim ruse odsijeca glave, i zato ga Kotarani slave, jer je bio junak glasoviti, mejdangija, pobre, siloviti. 60 Sokola ti kažem od Kotara, po imenu Resicu serdara, od bijela grada Zemunika: poznaje ga Krbava i Lika, jer je tursku zemju porobio, 65 svitlu sabju krvce napojio. T o svidoće starci od Kotara i delije Otmanović cara.


Porodi se silni mejdangija1 u Kotaru Gilima Andrija: 7° na mejdan je Turkom "izlazio i niove glave odsicao>.

bihu oni silne mejdangije velikoga rata od Morije.

°

Trećega ti još kažem vojnika, koji biše od Skradina dika, po imenu Lacu z Dubravicá: boje ga se sva careva dica,

Kad se jednom vojske sastadoše pod Gabelom turska i krstjanska, prija neg se one udariše, 75 tursko momče viče brez pristanka:

jer u gori sam iz gore kano vuče u ter jim ruse

»Nije Г koga porodila majka od sve vojske dužda mletačkoga, da mi ide na mejdan junački, nasrid poja da se ogledamo?« 8o

ńima zasidaše, na ńe udaraše bijele ovce odsicáše glave.

Zapjevaše iz gorice vi jele: »Junak biše Vlaić Mijovile velikoga rata od Kandije, a za ńime Beča i Morije.

Niko áemu izać ne smiđaše nego vitez Gilima Andrija: sedla kona prija bila danka, — nu poslušaj silnoga junaka! Kona bije čizmam i mamuzam, samur-kalpak nad oči namiče, od bedre je sabju povadio, Turčinu je glavu odsikao.

IO

§5

I0

5

II0

Ü Cetini na Triju ravnomu slavu daje duždu mletačkomu: na mejdan je Turkom izlazio i r 5 i junačke glave odsicao.

Imadiše snagu Sampsunovu, opošiteni vojsku princip ovu; N a glasu su dva silna junaka kad se s Turcim Mijo umećaše, I20 od Skradina, grada bijeloga: 9° [251] [2JI] odmetnut mu niko ne mogaše. dva junaka, dva Pavasovića, Marko jedan, a Milovan drugi. Prija nego kamen uzimaše, smijući se Turkom besiđaše: Oba bihu kotarski koníci »Daj ta pijak, poturice jedna, i duždevi na glasu vojnici, koga dižeš ti na rame jedva!« oba turske glave odsicaše 95 i carevu zemju porobiše. I oid tad se Pijići prczvaše I2 5 svi, od ńega koji izađoše: običaj je taki u krajini, Vojvode su i serdari bili, da s' ne zove niko po starini. gospodstvo' su na sabji dobili; 1

Mejdanxija.


31

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) oba bihu silne mejdangije Posli toga on je vojevao l6 ° pod barjakom dužda mletačkoga, 130 ogńenoga rata od Morije. al je junak glavu izgubio Dva viteza porodiše majke, od Morije rata žestokoga. Jute zmije i silne junake, po imenu Božu Mijkoviea Svitla sabja Pokrajca serdara, i Smojana mlada Smijanica, po imenu Pange od Kotara, x turske se je krvce napojila, 35 majka ga je pod sabjom rodila. koji bihu na glasu konici, l65 a duždevi po izbor vojnici: Kada Panga na vojsku iđaše, svu su tursku zemju porobili vazda turske glave odsicaše: i Turaka dosta pogubili. tako kažu mladi krajišnici, x od Kotara pisci i końioi. 4° Novigrade u Kotaru ravnu, od starine gnizdo sokolovo, 1 I 7° Soko bi se Vuče Perišiću, u tebi se zmije porodiše, silni vitez kano Smijaniću: koji caru puno dodijaše: on na mejdan Turkom izlazaše ter im ruse glave odsicaše. jedan biše Toma Sinovicicu,1 silni vitez kano Jankoviću; Al poslušaj, dragi pobratime, *45 drugi biše Bandarić Ivica, — I75 što učini Bartulačić Š'ime: pomogla ga Marija Divica! — silni serdar od Zadra bijaše ter po poli Turke prisicaše. jer vitežki jesu vojevali, još i ruse glave odsicali, Čuo jesam, gdi starci beside, bihu dika kotarske krajine l8 da on alke sabje ne bijaše 150 i junaci, pobre, od starine. ° ni desnice teže u junaka u svem Zadru ni okolo ńega. Treći biše zmaje od dvi glave, Oštrić 2 Luka, serdar od Novoga: Ah, moj Bože, plemenita dara! junački je Luka vojevao, Dva serdara kažu od Kotara, još i turske glave odsicao. dva Pokrajca, dva orla krstaša, *55 Duku jedno, Milosava drugo. Dvi je zmije Jute pogubio l8 5 na mejdanu, poštena mu majka: Vitežki su oba vojevali, mejdängiju Tabaković Mu ju i deliju Majin bujumbašu. s vitle sab Je krvce napojili; 1 3

Jokolo. OJtrich.


485

Na glasu je Medo Mijkoviću Turke siče Vide Jurjeviću, i delija Bajo Mitroviću, *9° a u vrime rata od Morije: jer obadva glave odsicaše, opoŠteni dužda mletačkoga plino gone, rob je p of ataše. [252] svitlom sabjom i desnicom rukom. Mitrović je na mejdan odio i mejdane Turkom zadobio; Mijković je silni konik bio, 195 po Kotaru Turke razgonio.

Ništa mańe Jo vicu Iv eško, 225 silni junak od Kotara ravna: na vojsci je Jović ostario, svitlu sabju krvce napojio.

Puno fale zmaja od Kotara, po imenu Vojavić serdara, jer u tursku zemju odlazaše, Turke siče, robje dovođaše . 2 °°

Vitez biše Raspović dom Visko 2 od lijepa sela Sukošana: 3° sivi soko i delija biše velikoga rata od Morije.

velikoga rata od Morije: tako kažu starci od krajine, a najveće Kotarci junaci, — viruj, pobre, jer ne lažu. starci.

Prid junacim na vojsku iđaše, robje fata, glave odsicaše s pobratimom Janković Stojanom 235 i z delijom Smijanje Smolanom.

Nekića je vitežko kolino ú Kotaru od starine bilo: od ńega se sivi sokó rodi, po imenu Nekiću Antone, koji Turkom jade zadavaše i niove glave odsicaše; ' biše junak rata od Morije, tako kažu starci od krajine. Ej delijo, Zriliću Nikola, tvoja svitla sabja demiškma turske se je krvce napojila, mletačkoga dužda proslavila.

2

°5

2I

°

2I

5

Tebe fale mladi krajišnici od Kotara do Novog Pazara, jer ne osta sela ni varoša, koga nisi ogńem sažegao. 220

Ponosi se selo Pakoščane, jer porodi .zmaja od dvi. glave: Baki ja se kućom zovi jaše, 2 kruto, turske glave odsicaše. 4° Ne Ы nigdi boja ni mej dana brez Baki je, silnoga junaka: to svidoče duždeve dukale, svitla krila, od zlata kolajne. Rodi majka iz gorice vuka, 24S ter se zvaše Pelajiču Luka: malakan je vojevat počeo-, četiri je zmije pogubio,. sva četiri po izbor koniká, — plivaj, pobre, junačka je dika! 25° AI je Luka mlađan poginuo više Knina, -grada bijeloga.


Ej viteže Pletikosa Marko od Pašmana, naše sunce %arko, 2 vele ti si glava odsikao, S5 ormanica turski potopio!

Ti si dika rvatski vojnika to svidoči Krbava i Lika: gOispodstvo si na sabji dobio, a nisi ga za novce kupio.

[89.] >še T u r k e rata Bečkoga. Pisma, kako Kotarci isikoše jer sam noćas čudan san vidio: 25 da je Stojan doša iz Mletaka, Klanac junak od gizdavi svátá, Mijković je bolak pribolio,

Kńigu píše Kuna Asan-aga baš u Kninu, gradu bijelomu, ter je saje Turkom od krajine Velagiću i Jelaškoviću. Ovako j>e Kuna besidio: »Na krajini moji sokolovi, pokupite vaše krajišnike ter dođite Kninu bijelomu, da idemo Kotar porobiti i lijepo plino zapliniti: vodićemo Vlaine divojke, ženicemo Vlainami Turke.

S

IO

Močivuna kona dobavio, a Mircetić ruku izličio. N u se prođi sile i trčana ter ne srdi mladi Kotarána.« Veli nemu Kuna Asan-aga: »Strašivice, bujubaša Šare1! Ako ne smiš trčat niz Kotare, a ti pođi z bulom u omare.«

Lasno ćemo Kotar porobiti, dosta lipa plina zapliniti, nije doma kotarski serdara: *5 Janković je u Mletke pošao,

Istom oni tako besideći, u ta doba dvi zmije careve, Velagiću i Jelaškoviću, svaki vođi po trista кошка.

Milkovic se bolom razbolio, MoČivuna kona izgubio, Mircetić je ruku ištetio, a Klanac je ú svate pošao.«

Toliko ji Kuna sakupio, ter odoše doli u Kotare: brzo ravni Kotar porobiše od Nadina do grada Skradina.

To je sluša starac bufumbaša ter je Kuni tiho besidio: »Ostani se, Kuna Asan-aga, ostani se trke niz Kotare, 1

Jare. — Isp. bi}, uz R 1 259.

20

3°

35

4°

Pofataše momke i divojke 45 i kotarske zapliniše ovce, pak se zdravi natrag povratiŠe pivajući, końe igrajući.


Kad su ЫН na Otres vodicu, silni Turci końe odsidoše 5° po livadi ter ji izvezaše, oko vodě užinat počeše. Al je Turkom loša srića bila, za nimam se potoč otisnula: od Kotara Četiri serdara, 55 a oko ni četiri alaja. [253]

Uze Stojan tri najboja druga, po imenu Lukačinovića i Jovana Zlokućarevića, 6o Jutu zmiju Vida Rosamčića. N e će junak da čeka družine, već za Turcim u potiru trče, a za áime tri druga negova, tri junaka, tri brzokoáika. Turski suzni koáe provođahu, 65 koáe vode, niz Kotar gledahu: maglovito poje ugledaše, kroz maglu se malo naziraše Jankovića krilo pozlaćeno, di mu, pobre, za kalpakom siva 7° kano muáa iz gusta oblaka. Sad ćeš čuti jauk od Turaka! Medu se je rob je besidilo: »Blago nami, evo nam Stojana! Ü daleko koáe razvodimo, 75 Jankoviću pute otvorimo!« T o je čulo tursko momče mlado ter zavika tanko glasovito:

»Zlu užinu, Turci, užinali: přispi vámi Stojan na užinu!« , 8 ° Kada áega razumiše Turci, / skočiše se na noge junačke, na svezane koáe uzjauju, smetoše se kano i ždralovi. 8

U ta doba Janković Stojane i aegova tri brzokoáika od bedrice sabje povadiše, siku oni po Otresu Turke.

5

U ta, doba ostáli serdari i junaci od Kotara ravna potiraše Turke krajišnike uz visoke od Otresa strane.

9°

Šest stotina, glava odsikoše do bijele kule od Zečeva: oteše jim plino zapliáeno i sve mlado robje zarobjeno. Utekoše tri zmije careve, Velagiću i Jelačkoviću i ne vira Kuna Asan-aga: uđe raáen, vesela mu majka!

95

I0

°

Kad su došli Kninu bijelomu, veli áima starac bujumbaša: »Dobro došli, Turci krajišnici! Gonite li plino iz Kotara? Nosite li glave od junaka? Vodite li dosta divojaka? Darujte mi jednu robiáicu, da oženim sina Useina.«

I0

5

486


Nakitiše od Zadra bedene rusim glavam naši krajišnika. Bog ubio Kunu Asan-agu, koji nas je na zlo nametnuo!«

Al mu veli Jelačković -Mujo: »Zlo ti plino, a gore divojke! » ° , Kotarani Turke isikoše -ter jim glave g Zadru odnesoše.

Ix

5

[90.] Slidi pisma Močivune Vuka. Pala magla od neba do zemje, kroz tu maglu turska vojska prođe priko Krke, priko vodě ladne, ter otiđe u Kotare ravne. Kad su došli Turci u Kotare, 5 porobile crkve i otare: s par amen tam końe pokrivaju, a s kaležim rujno vino* piju. Mnoge Turci glave odsikoše, a još veće rób ja zarobiše: ufatiše seku Mijkovića i Savišu, brata Jankovića.

IO

A kad ravni Kotar porobiše, svi se zdravo natrag povr atiše pivajući i popivajući, *5 uz Kotare końe igrajući. Govorio Atlagiću beže: »Udovice, seko Mijkovića, kada si se prija udavala, jes' Г ov'likö svatova imala?«

2

°

Veli nemu seka Mijkovića: »Vira moja, Atlagiću beže, kada sam se prija udavala, ne bijaše ov'liko svatova, ali biše poboji junaka, puno boji od tvoji Turaka,

2

5

a bojim se nadam poođanom: biće tisno tebi i svatovom!« Maleno je vrime postajalo, glas dopade Jankovi ć Stojanu: 3° »Zlo ga sio i vino, popio Smijanićem u Zadru bilomu! Kotar ravni Turci porobiše, Savišu ti brata odvedoše, Anđeli ju, seku Mijkovića, 35 [254] d r u g o robje ni broja se n e z n a . Razoriše crkve i otare, odnesoše srebrne kaleže, paramentam końe pokrivaju, a kaležim rujno vino piju.«

4°

Kad je Stojan riči razumio, udari se rukom po kolinu pak zavika iza svega glasa: »Koma, slugo, da od Boga nađeš!« Dok serdari końe osedlaše, Močivuna kona uzjahuje; dok serdari końe uzjašiše, Močivuna izađe iz grada; dok serdari izašli iz grada, Močivuna kod Babina duba; dok. serdari kod Babina duba, Močivuna dostignuo Turke.

4S

5°

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Dok serdari Turke dostigoše, Moci vuna glave odsicaŠe ter odsiče sedamdeset glava 55 na Otresu, starom razbojištu. Ali mu je loša srića bila, jer ga biše puška udarila

487

u zlo místo, u čelo junačko: mrtav Vuče crnoj zemji pade.

6o

Lipo ga je Stojan osvetio i negovi Kotarci junaci, jer carevu vojsku isikoše na Otresu, starom razbojištu.

Onda bilo, sad se spomińalo, 65 koga nije, da krua ne jide!

ы-т • Pisma od Meje Durutovića i Kotarca Stipurinovića. Falio se Durutović Mejo pod Udbinom, pod bijelim gradom, di slušaju Turci, Udbińani, ovako je Mejo besidio:

Kažu meni u Kotaru ravnom bile dvore Stipurinovića: ú ńega je junačka odora, da je take u Kotaru nejma.

»Odkada sam vojevat počeo, 5 dvakrát jesam trea niz Kotare, a kada sam prvi put trčao, ja pogubi Bojadmovića

Ja se junak mislim oženiti pod odorom Stipurinovića, pod jarakom Dikličić Janosa, na konicu Bojadmovića.«

i odvedo negova komca, da takoga ni u cara nejma. Kad otiđo drugom u Kotare, ja p'ogubi Diklića Janoša,

Što je reka, poreka se nije: kupi Mejo Turke Udbińane, krajišnike po izbor junake, ter otide doli u Kotare.

odneso mu svijetlo oružje, da takoga u Turčina nije, 7 i negovo krilo pozlaćeno, feojeno je u Mleci kovano'.

IO

, x

5

A evo vam tvrdu viru dajem: ženen nisam nit ću se ženiti, dokle trećom Kotar ne porobim 2 ter i treće ne odsičem glave. °

z

5

3°

Vas je ravni Kotar porobio baš do dvora Stipurinovića: ali ńega porobit ne može, 35 jer bijahu tvrdo sagrađeni. Otolem se Turci podigoše, uz Kotare rob je povedoše, za ńimam se digoše Kotarci i prid ńima Stipurinoviću

4°

4 88


ter tiraju Turke Udbińane. Kada li ji blizu dostigoše, meće ji se Stipurinoviću iz kubura i mali pušaka.

Kad je Mejo ńega razumio, na oči je saruk namaknuo, a bojno je kopje položio medu uši dobru końu svomu.

Izvrće se Duratović Mejo 45 ter doziv Je Stipurinovića: e »Ne meci se, vlaški govedaru, da mi koga ne obraniš druga!«

N a ńega je Mejo udario, ali mu je loša srića bila: udari ga Stipurinoviću z bojnim kop jem u čelo junačko.

55

6o

Veli nemu Stipurinoviću: Mrtav Mejo pod końica pade. »Stan', pooekaj, bosanski slivaru, 5° Vadi sabju Stipurinoviću vidićemo, ко je boji junak, [25 5] ter mu rusu odsiječe glavu, nisi meni danas utekao!« na bojno je kopje natakao ter je mrtvoj glavi besidio: »Oeeš li se oženiti, Mejo, pod odorom Stipurinovića, pod oružjem Dikličić Janoša, na końicu Bojadinovića?«

65

[92.] Pisma, kako Janković razb£ Ormuš-pašu 1 na Graovu. Ormuš-paša pade na Graovo ukraj Zvižde, studene vodice, oko ńega pisci i końici, sve po izbor krajišnici Turci. Mislio se paša Ormuš-paša, kuda li će, na koju li stranu: a! će poći Kotar porobiti al Zagorje do sińega mora.

T o je čula vila planinkińa, posestrima Janković Stojana.

5

Sve mislio, na jednu smislio: IO zareče se Kotar porobiti. ч

Prija zore biše uranila, Stojana je pobru dozivala: »Zlo ga legá, Stojko pobratime, 15 pade paša na Graovo ravnoi! Zaklińe se zlatnim buzdo'hanom, još i svojom sabjom okovanom, da će Kotar ravni porobiti 20 i o'dsići rusu glavu tvoju.«

1 ORMUS-PASSU. — Kačić piše često i u domaćim imenima na kraju s mj. s, pa va}ada i ovdje treba čitati »Ormuš«.


Kad je Stojan vilu razumio, prija zore biše uranio, kupi vojsku po Kotaru ravnu: dvi ijade biše sakupio 2 sve po izbor pisac' i konika. 5 Povede ji uz Kotare ravne ter otide pašu pozdraviti. Zdravo Stojan na Graovo dođe pak se fata. Tičeva planine. Onde dobre końe odsidoše, 3° a kada li mak* počinuše, z družinom se Stojan svitovaše,' kako će se udri ti na Turke. Veli nemu Smifanic Smo}ane: »Kavaliru Janković Stojane, 35 da ti oćeš mene poslušati, ja bi tvoju razredio vojsku.« Odgovara Stojan kavalire: »Vira moja, Smijanic serdare, naredbu ću tvoju obslužiti, što god rečeš, to ću učiniti.«

i prid ńima dizdar od Udbine, ter ćemo ji pod mač okrenuti.« Kad je Stojan ńega razumio, Smijanića biše poslušao: 55 otiđoše gorom naokolo, okrenuše od Udbine grada. Savijahu bijele saruke, zaigraše końe niz Graovo, zapivaše turske davorije, podvikuju kano pašalije.

6o

Daleko ji Turci ugledali ter su paši oni govorili: »Dobra srića, naš čestiti paša! 6 Evo nami Turak' Udbinana 5 i prid ńima dizdar od Udbine.« Kad je paša glase razumio, on prid čador biše izšetao, da dočeka Turke Udbińane i dizdara od Udbine grada. 7°

4°

Kad je Smojan ńega razumio, Stojana, je lipo svitovao: »Da idemo gorom naokolo, okrenimo od Udbine grada. 45 Savićemo bijele saruke, igiaćemo końe vitezove niz Graovo kano pašalije, tursku ćemo pismu zapivati. Kad saruke Tur.ci ugledaju, reće oni, da su Udbińani

489

5°

S pašom biše Kovačević Mujo, izpod live ruke pogledao ter poznade kona Jankovića, pak je paši „Mujo besidio: »Zla ti pomoć, a gore ti bilo! 75 Nije ono dizdar od Udbine, već je ono Janković Stojane i Kotarci, po izbor junaci.« Kad zaupio »Kona eto na

je paša glase razumio, 8o svoga čuadara: к meni, virna slugo moja, nas Janković Stoj ana!«

RAZGOVOR UGODNI I

Viknu telar po vojsci p-ašir. »Svak na noge i na dobre ко danas ćemo ludo izginuti od serdara Janković Stojana! Kad li vidi Stojan kavalire da se bihu domislili Turci, [256] baci saruk na travu zelenu, samur-kalpak na oči namiče. Pak povadi sabju okovanu i položi bojno kopje svoje, ter poleti kano soko sivi, a za ńime mladi Kotarani. Za pašom al ga Stojajr jere pod ńiir. ter uteče, ve

Slidi pisr Da je tebi poslušati, pobre što govore Turci krajišnici: »Mi nipošto živit ne moremc od zuluma Babica Dujasa. Zaplini nam 2 ovce i volov pofata nam momke i divojta pogubi nam najboje junake: žešće zmije u Kotaru nije. Nije Г koga porodila ma j'] da pogubi Babica Dujasa?« T o je čuo. Gurlić Asan-aga, silni junak od Obrovca grad; 1 2

odjiezaju. — Bit će da Zaplinam.


(i759,)

Veli nemu novski kapetane: 25 »Pobratime Ćurlić Asan-aga, ti ćeš naci Babica Dujasa izpod Jadne vode Banićevca,

dok izarnem vole na uvrate, 45 služiću te koliko ti drago.« U Dujasa sabje ne bijaše, već dozivje Bogića Ivana :.-

dl on ore poiJe izpod vode, ter brez straha, kolik' da je svoje: 3° ne boji se cara ni césara ni Turaka od ravna Kotara.«

»K meni, sura Bogiću Ivane! Donesi mi britku sabju tvoju: 5° i prija je na mejdanu bila ter je turske glave odsicala.«

Kad to čuo Ćurlić Asan-aga, to je nemu puno' drago bilo, ter otiđe niz to poje ravno 3*5 i naodi Babica Dujasa.

Kad je Bogić ńega razumio, donese mu sabju od mejdana. Kad se Dujas sabje dobavio, 55 s Turčinoin se biše udario>.

Pak je nemu Ture besidilo: »Zulumćare, Babicu Dujase, viču na te Turci i kauri: tvoja sila danas je dospilal 4°

Turčinu je losa srića bila, Dujas mu je glavu odsikao, al doleti silni barjaktare, da pogubi Babica Dujasa.

Ostav' vole ter odi na mejdan, da vidimo, ко je boji junak.« Veli nemu Babicu Dujase: »Počekaj me, jedna poturice,

I nemu je losa srića bila: pogubi ga Babicu Dujase, š ńega skide sabju okovanu, коjano se i danas nahodi u Babica dvoru bijelomu.

6o

'

6

s

Ы-1 [2571

Síídi pisma od vitezova šibeniški. Šibenice, gnizdo sokolovo, ukraj sina mora savijeno, u tebi se legu sokolići, vitezovi kano Ugričići:

Trikrat na te Turci udaraše, Šibenice, sjajno ogledalo, osvojit te nigda n e mogoše, već p o d tobom kruto izgiboše.

koluneli, alaj-barjaktari, kapetani i mladi serdari, koji tursku zemju porobiše i gradove bile osvojiše.

P u n o slave tvoje vitezove, Šibenice, kńige Bružonove, jer te oni snažno obraniše, 'svitlě sabje krvce napojiše.

IO

'

I :

5


Jedan biše Draganiću Frane, drugi vjetez Divnić Danijele, dva plemića dva Rvaćanina: to svidočl Bruson Latinine. Dokazuje Šimunića i tri sokola i tri plemića

tó svidoče negove diplome, koje mu je cesar darovao. 20

Dobrovića Marka, Šižgorovića, silna junaka, srca Jankovića.

Još i.mnoge druge vitezove 25 Bružon, pobre, po imenu zove, koji tursku vojsku dočekaše, grad braniše, glave odsicaše. Pjevaj, pobre, junaŠka je dika, sve delije grada Šibenika: 3° Kosirića po imenu zvana, od kolina ercega Štipana. On se Štipan imenom zoviše, koluneo prid vojinicim biše a na službi kraja francuzkoga 1 ; 35 biše Stipe srca junačkoga. Pošteno je vazda vojevao i junačke glave odsicao, slaviće se uvik od vojnika, jer je bio dika Šibenika.

4°

Drugoga ti još kažem viteza, Melkiora 2 Kosirića kneza: silni junak biše od mejdana, kad dvoraše Masimilijana. Kolunel je od konika, bio i punokrat Turke pridobio: 1 2

45

N a glasu je mejdangija bio po imenu Kosiriću Miho, jer je sabju krvce napojio i krajinu tursku porobio.

s°

Kad se jednom vojske udariše, u toj vojsci i Kosirić biše ter posice silnoga junaka 55 na mejdanu, poštena mu majka! I drugi su bili vitezovi od ovoga kolina knezovi, koji vazda slavno vojevaše i poštene duždu učiniše.

6o

Ko obráni kašteo bijeli u Vrpojcu više Šibenika nego vitez Kosiriću Krsto i nego vi mladi krajišnici? Ko osvoji tvrdu Rakitnicu 65 nego vitez Kosiriću Miho? Al pogibe, pokojna mu duša, sikuć mlade po kaštelu Turke. Al poslušaj, dragi pobratime, koji nosiš od junaka ime, 7° da ti kažem silnoga vojnika od bijela grada Šibenika, po imenu Mandušića Vuka, u koga je od mejdana ruka: svu je tursku zemfu porobio 75 1 stotinu glava odsikao.

Uz taj stih je u Kačića zabijezena godina: »Na 1574.« Melchiora.


Ňega fale latinska gospoda i junaci slavnoga naroda, jer bijaše Vuče Mandušiću silni junak kano Krajeviću.

8o

Pak skiduje prsten z desne ruke ter ga daje majci Omejića: skide ćurak od skerleta tanka, zaogrnu majku Omejića.

Biše serdar Šandiću 1 Jovane velikoga rata od Kandije, prid junacim na vojsku iđaše, često turske glave odsicaše.

Meće ruke u žep od dolanie, II0 vadi bane od zlata dukate ter ji daje majci Omejića, — tąkó kažu starci od krajine.

Serdarstvo je na boju dobio, 85 a nije ga za novce kupio: tó svidoče pisne i popivke, od Jovana koje se pivaju.

Nu poslušaj moj mili brajene, što učini Šariću2 Cvijane, IX od bijela grada Šibenika 5 silni vitez i junaška dika.

Rodi majka sedam sokolića, sedam bratje, sedam Omejića, 9° koji tursku zemju porobiše i mejdane mnoge zadobiše.

Krajinu je tursku porobio, krajišnike Turke ustrašio; serdar biše rata od Morije, kadno bihu s\uda mejdangije.

Al poslušaj, dragi pobratime, što učini Foskul đenerale, kada ova bratja izgiboše 95 branec krunu dužda mletačkog!!

On podiže mlade krajišnike, dvi íjade po izbor junaka, ter oađe do Udbine grada, da porobi sela 1 varoše,

Zove majku sedam Omejića ter joj bane biše besi dio: »Dostojna si časti i poštena, jer si majka sedam vitezova,

Sritoše ga Turci krajišnici, sedam ijaď carevi delija, ter na ńega skladno^ udariše, al je Turkom loša srića bila,

TO

°

koji svoje glave pogubiše vojujući i bojak bijući, Turke sikuć, robje fatajući i na mejdan često izlazeći.« 1 2 3

Sandichiu. — Isp. bi}, uz R 1 258. Jcarrichiu. „ Sarrichiu. — Isp. bij. uz R 1 259.

T

"

xz

5

jer ji razbi Šariću3 Cvijane x 0 ter jím ruse glave odsicaše. 3 Osta mrtvi ijadu Turaka, pet stotina i veće sužana.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) R o d i majka golema j u n a k a , p o imenu Jurišić Mi jata, koji T u r k e vitežki islče *3S na V r b n i k u niže K n i n a g r a d a .

Šibenik je branit pomogao, vitežki je svuda vojevao, još i turske glave odsicao ogńenoga rata od Kandije. *65

J u n a č k i je v a z d a vojevao često turske glave odsicao'. K a d ga jednom T u r c i potiraše, I on uteče k p ń u i koniku 4° n a s r i d poja brez viteza k o n a .

N a glasu je Rakitić Jovane i delija Babačić Šimune: junački su oba vojevali, oba turske glave odsicali.

P i v a j pobre, junačka je d i k a ! Deliju ti kažem i vojnika, p o imenu Lugovića M a r k a , od bijela Šibenika grada. *45

Zmija biše Poipović Dragojla, x tako kaže vila od Zagorja, 75 jer je tursku zemju porobio, svoju sabju krvce napojio.

J u n a k biše, glave odsicaše, a u v r i m e r a t a o d Morije; često M a r k o u četu iđaše i od L i v n a robje dovođaše. K o t a r fali J a n k o v i c Savišu, *5° a Šibenik Berović- В arišu, jer obduje često odnosaše 1 a junačke glave odsicaše. A k a d a se vojske udariše n a G r a o v u , poju širokomu, četiri j e . glave odsikao, svitlu sabju 'krvce napojio.

*5S

A l poslušaj, dragi pobratime,što govori Bružon L a t i n i n e : p u n o fäll m l a d a Prkijiea 2 , 160 na oružju bana Zrinovića. 1

Ovó bihu silne mejdangije 4° žestokoga rata od Morije: često oni na mejdan iđahu i mejdane Turkom odnosahu. 3

ISIega slave p o svitu junaci i lijepe pisme i popivke, kojeno se po svitu piva ju od viteza Popović Dragojle. I ovo je lipa dika riaša, po imenu Gulin arambaša od bijela grada Šibenika, ter se i sad slavi od vojnika, jer u tursku zemju odlazaše, plino goni, robje dovođaše, još i ruse odsicaše glave, i zato ga krajišnici slave.

odnojajce. Parchiichia. —• Bit će da se ima čitati »Prkijić« (u Šibeniku ima i danas Prkića). 3 odnojahu. 2

l8

°

l8

5


Al pogibe od junaka dika na Danilu više Šibenika od Kninänä turski vitezova, krajišnika po izbor junaka. Dokazuju Markovinovića ter ga slave kano Krajevića, od malena sela Mandaline, [259] cn bijaše junak od starine.

I

9°

r

95

S Mandušićem Turke razgonaše ter jim ruse glave odsicaše 2 velikoga rata od Kandije, °° kad na svitu bihumejdangije. Al da ti je, pobre, poslušati, što govori dužde Mlečanine, po imenu Erico viteže, zo od Kandije rata ognenoga! 5 Puno fali dva milá bra jena, dva Vukšića 1 Mandalińanina, Juru jedno i Ivana drugo, ..da vitežki jesu vojevali, 2I0 još i turske glave odsicali . na početku rata od Kandije, ali oba jesu poginuli braneć krunu dužda mletačkoga,

koji ńima darova dukale i niovim poslidńim u vike, da ne čine posla principová, već šetaju kano i gospoda. Pivaju se pisme i popivke od junaka Bogetić Šimuna: 1

2I

5

495

ovo biše silni roejdangija žestokoga rata od Kandije.

Krajinu je tursku porobio, mnoge ruse glave odsikao, al pogibe s Turcim bojak bijuć. 22 xEj delijo, pokojna ti duša! 5 Kada Turci naglo udariše ter Šibenik bili obsidoše, Pakčeviči junaci bijahu, juriš čine, glave odsicahu. To svidočě duždeve dukale, 2 3° koje ńima darovao biše: ako li mi, pobre, ne viruješ, pođi štiti, lašne će ti biti. Šibenice, krilo priincipovo, ukraj mora gnizdo sokolovo, u tebi se rodiše junaci, vitezovi kano i Ungarci!

2

35

Jedan biše Blažević В ariša, a drugi je Rajčević Filipe: 2 oba ruse glave odsicaše, 4° često tursko robje dovodiše. Rodi majka silnoga junaka usrid bila grada Šibenika, po imenu Matu Maričića, i viteza kano Ugričića, kojino je mnogo vojevao, svoju sab}u krvce napojio i pogubi silnoga junaka, velikoga bega od Skradina. ч

V-ukxichia. — Isp. Jakxich (R2 16, 188, 288; Kor. 391, 455) i Lekxich

(R2 2 8 0 ) .

220

45

49

б


Sivi soko Laborović Ive krajinu je tursku porobio, Kninu gradu vrata zatvorio, mnoge ruse glave odsikao.

2

5°

Odnese mu divan-kabanicu i ostalu negovu odoru, a bega je Mijo darovao prisvitlomu banu đeneralu.

z6

Jos ti kažem, moj mili brajene, 2 Jutu zmiju Dadić Mijovila 55 od gizdava sela Mandaline: junak biše rata od Kandije.

Dokazuju Vida Seralica, od Varoša mlada arambasu, da s junacim u četu idaše ter vitežki Turke razgonaše.

S Mandušićem u četu idaše, Turke siče, robje dovođaše i ufati zmaja žestokoga, po imenu beg Filipovica.

Kada jednom u robiju pođe 27( ter zaplmi ovce i volove, za ńime se Turci otiskoše, alj'e ńima loša sreća bila:

26

°

dočeka je mlađan arambaša 2 ů busiji u. gori zelenoj, 75 iz busije udari na Turke, sve isiče, niko ne uteče. [260] Slidi kratko govorene od sela Bosipne, koje se sada zove Primošćene i Kavočesto, kako bi nasejeno od Bošnaká doli imenovani. Na 1386 dođoše iz Bosne Judi, koji slide, gospodi šibeniškoj moleć ji, da ji u niovoj namiste državi, i bibu Jubeznivo> od gospode primjeni i namisćeni u mistu gori rečenomu Bosijmi, sada Primoštene zvanu. Imena, koji tada iz Bosne dođoše, jesu ova: Radoslav Pladojević, Cvitan Pribislavić, Stojiša Poznanović, Mate Paković, Mirko Jurislavić, Ivan Zdajinović, Bogdan Staničić, Radak Pragošević, Jovan Kosmatić, Grgur Purkević, Radovan Zoričić, prozvan Silbaša, Vule Vesejković,


Radovan Valičević, Radoslav Radmanić, \ 1 Frano Vidajević, Urs an Radoslavić, Ivan Juršić, Rada] Pribislavić. Ovi rečeno selo naseliše, kada izpod kraja bosanskoga u šibenišku državu dobigoše, i od ńi se razrodiše mnoge kuće i vitezovi na oružju puno snažni, koji, kada Turci Bosnu i Dalmaciju osvojiše, š ńimam se biše, glave odsicaše i vitežki se tako podniše, da niovo- selo ne bi Turkom nigda podložno*. Od ovizi plemena, mnoge su sada kuće u Primoštenu, kojizim posli dođoše i druge kuće ter jedno selo učiniše, i svi se sada zovu Primoštenci. Ü istomu selu naodi se pleme Jurića, veliko- i gospodsko••' od starine, od koga se porodiše u stára vrimena vojvode, koluneli, đenerali, još i maresali od vojske francezke, kako- se štije u niovim kartam, koje se u istih náhodě, također i u kucam gospode šibeničke. Bihu u prošastá vrimena puno bogati i mogući, imadući mnoštvo veliko zemaja i kuća ne samo u selim nego li i u gradu Šibeniku, iz koga grada jesu starinom; ali se sada vide s ostalim izjednačeni, a od toga uzrok bi sila turska, rati i svake tuge i nevoje. [95-] Slidi pisma od Bošnaka gori imenovani. Izletilo jato sokolová iz daleka od Bosne ponosne, doletiše к moru prineipovu ter padoše više Šibenika i sa više gnizdo sokolovo ukraj sina mora' Primoštena. Kada li jim tići narestoše, jutim zmijam puno dođi jaše. [261]

Nije ono jato sokolova, već bosanski kita vitezova, 1 Krano. Stari pisci hrvatski, .XXVII.

koji к sińu moru doletiše, úkraj mora selo- naseliše. Jedan biše iz gorice lave, Pribislavić imenom Cvitane, a Radoslav drugom ime biše, Pladojević kućom se zoviše. Poznanović treći je Stojiša, kako kaže vila od Omiša; četvrti je Pako vicu Mato, a peti je Jurislavić Mirko. 32

15


498

Šesti biše Staničić Bogdane, Zdajinović sedmi je Jovane: ovi Bosnu zemju odbigoše.

jedan biše Vesejković Vule, a drugi je Zoričiću Rade;

Još ti kažem osmoga junaka, г Pragošević imenom Radaka; 5 devetoga Kosmatić Jovana, lutu zmiju od bosanski strana. Deseti se Purkević zoviše, Grgur nemu lipo ime biše. I ostale kazaću junake, sokolove, imenom Bošnake,

3°

35

Radmanie se treći zovijaše, Radoslav mu krsno ime biše; četvrti je Valičević Rado, peti biše Vidajević Frano. 1 Još ti kažem šestoga junaka, 4° od starine viteza Bošnaka, Radoslavić-imenom Ursana, i stdmoga Juršića Jovana. Pribislavić osmi junak biše ter se Rađaj imenom zoviše. -V> Ovó bihu starinom Bošnaci, a sada se zovu Primoštenci.

koji tada. к moru pobigoše, bosanskoga kraja odbigoše:

[96.] Slidi pisma druga od vitezova primoštenski, kako junački vojevase i turske odsicaše glave rata od Kandije i Morije. Drugi biše Jurić Danijele, od duždeve vojske kolunele; p o Levantu on je vojevao, svoju sabju krvce napojio.

Jurića je pleme glasovito, kažem tebi, brate, stanovito: od ńega su bili đenerali, koluneli i mladi serdari (latinski se Jurini zovihu),

1

krano.

2

Jielne.

5

5

koji svuda slavno vojevase i gradove bile uzimaše. A jedan je i marešal bio od sve vojske kraja framcezkoga, vitežki je vazda vojevao i silene2 vojske razbijao. To je dika slovinski vojnika, a najveće grada Šibenika.

x

IO

' Treći biše Juriću Grgure, silni junak rata od Kandije; ů četu je junak odlazio, još i turske glave odsicao. I pogubi zmaja ogńenoga, po imenu Ametović Imbru, na oružju silnoga junaka, u Boraji izpod Vitrenaka.

2

2

°

S


Al poslušaj, dragi pobratime, što se zgodi rata od Kandije!' Diže vojsku bosanski vezire ter porobi zemju Dalmaciju.

Vitežki je Mate vojevao, četrnajest glava, odsikao: to svidoči i staro- i mlado,

Iđe naprid к moru principovu, 30 da porobi selo Primoštene, al mu. veli Omer Mamut-aga: »Ne od' tamo, mili gospodare,

K a d K a n d i j u T u r c i podsidoŠe, ter građani juriš učiniše, tu se nađe Marinović J a k o 6 od malena sela P r i m o š t e n a . 5

jer sam da je onó I prija su al ga nisu

Mnoge turske on odsiče glave,.. tó svidoči od Kandije bane, i još bi ji veće odsikao, da ne bude t a d a poginuo.

io

a najveće Visković viteže.

čuo od amige moga, selo vilovito. 3J Turci dolazili, osvojiti mogli,

jer su u nem vitezovi bili ter su vazda Turke pridobili, i prid ńima tri silna junaka, kojino se ne boje Turaka.

[262]

499

4°

Deliju ti k a ž e m od mejdana, .7° C v i t a n o v i ć imenom Š t i p a n a : vojevaše, glave ođsieaše p o d barjakoim b a n a malteškoga.

Jedan biše mlađan kapetane, po imenu Radmanić Ursane; drugi biše Kosmatić Stojiša, a treći je Radešić Ępgdane. 45

koji biše silni mejdangija, desno krilo cara čestitoga.

Ovi svoje selo obraniše, dosta turski glava odsikose; rodiše se od ńih vitezovi ter su sada sivi sokolovi.«

Munić Marko Juta zmija biše i barjaktar rata od Morije, 8o tri je turske glave odsikao pod Tribmem gradom na krajini,

Kad je paša ńega razumio, 5° na Primošten nije udario, već porobi sve kršno Zagorje pak se vrati u Bosnu ponosnu.

četvrtoga Musu barjaktara blizu Stoca, bijeloga grada. Ali Marka Turci ufatiše ter mu rusu glavu odsikose.

Junak biše Krstulović Mate, silni vojnik mlada kolunela И Viskovića od Perasta grada, kavalira dužda mletačkoga.

Vojevaše Radiću Štipane s Viskovićem po sinemu moru, namira ji|namirila biše a na s;ambek, mrsko drvo bojno.

I pogubi zmaja ognenoga, Ali-bašu Reis k a p e t a n a ,

75

8

?


Ü šambek su turski uskočili, 9° aramije pod mač okrenuli.^ Vitežki se Stipe podnosaše, po šambeku Turke prisicaše.

Još ti kažem tri aždaje jute, tri bra jena, tri Bliznakovića: sva tri turske glave odsicahu, I0 po Moriji kada vojevahu. 5

Svitla sabja Volića Tomaša turske se je krvce napojila 95 vojujući i bojak bijući pod. barjakom Fenca kolunela.

. Još ti, pobre, jedno čudo kažem: podiže se Osman kapetane ter porobi Žirje, selo malo, pak zaveze к selu Primoštenu;

Osam turski on odsiče glava, viruj, pobre, silni konik biše: IO to svidoče starci od krajine, ° a, najveće Fence kolunele.

ali ne da. ni gledati na, se, jer ga brani Voliću Štipane i delija Mirkoviću Mate, a najveće Muńiću don Lovre.

IIQ

Í97-1 Pisma, kako pogibe silni junak Gulin arambaša i Marko Šupuk. Odkada je postala krajina, nije veća žalost učiněna što u svetac na Veliki petak, kad pogibe Gulin arambaša

Evo ću ti danas poginuti na Danilu, poju širokomu: tursko me je momče izmorilo, čini mi se, nadvladaće mene.«

na Danilu više Šibenika, 5 koji biše od junaka dika, britka sabja dužda mletačkoga od Kandije rata žestokoga.

Kad je Marko zeta razumio, od bedre je sabju povadio, na Turčina juriš učinio, г< rusu mu je glavu odsikao >

--0

š Aim pogibe Šupuković Marko [263] pak pobiže niz Danilo ravno. od Turaka, kninski vitezova. IO Za nim tťču kninski vitezovi: Ne bi Marko tadá poginuo, kada li su doetignuli Marka, već pogibe junak za drugoga, desnicu mü odsikoše ruku. baš za zeta Laborović Franu. 30 Pade ruka na travu zelenu i u ruci gola britka ćorda. S Turčinom se biše ufatio, l al je Ture Frani dodijalo, 5 N e ktiše mu odsicati glavu, . pak je svoga suru dozivao: već su nemu besidili Turci: »K meni, sura Šupuković Marko!


»Ej Šupuče, vridni kaurine, ali voliš, da te posioemo 35 •il r a n ě n a K n i n u p o v e d e m o , ter ćeš dati za se dugovane?«

Evo, pobre, Markove nesriće: jere ńega dobar koń nanese na bijele od Danila stine ter udari końic priko vrata.

Govorio Šupuković Marko : »Što vam drago, kninski vitezovi! Ako ste mi i odsikli ruku, 4° još je moja na ramenu glava, dobar jesam dati za se blago.«

Rańen Marko pade pod końića, 5 5 u ta doba kninski vitezovi ter ga svega na- šabje razniše. Ej delijo, pokojna ti duša!

To govori, oko sebe gleda, ne bi Г junak kudgod utekao, jer mu liva zdrava ruka biše, 45 kojom drži od uzdě diždume. Pak okrenu dobra kona svoga i pobiže gradu Šibeniku: za nim trču od Knina levente, ali Marka stignut ne mogahu. 5°

Vele ti si Turak' pogubio s pobratimom Gulinović Franom. Plaču Franu gospoda latinska i krajina, pobre, šibenička, a Šupuka bratja i družina, sva krajina i gorńa i dona, jer su bili na glasu junaci, vitezovi kano i Kotarci.

65

[98.I [264]

Pisma od grada Knina i negovi vitezova. Kninu grade, gnizdo sokolovo, na krajini krvava košujo, mnoge ti si razcvilio majke i sestrice u crno zavio!

Kad na końu trčaše Marčinko, uteći mu ne mogaše niko1; s vitezovim kad se uskakaše, x5 doskočit mu niko ne mogaše.

Ü tebi se bani porodiše, prija neg te Turci osvojiše, ů tebi su i biskupi stali i duhovne naredbe davali.

I sada su stupi od kamena, usađena u stara vrimena, ter su- sada skakališta zvana po imenu Marčinković bana.

5

Kninu grade, naša lipa diko, u tebi se porodi Marčinko/ i° juti zmaje, na krajini bane, koji mnoge odnese mejdane.

2

Kninu grade, gnizdo sokolovo na visokoj stini savijeno, pod tobom je krvca prolivena od Turaka u stara vrimena,

°

6o

j02


al se malo mana prolivaše, kadno Korner tebe uzimaše, jer te branec izgiboše Turci, juriš činee duždevi junaci. Ti porodi sive sokolove, mletačkoga dužda vitezove, koji biju silne mejdangije od Kandije rata i Morije.

2

5

3°

Jedan biše mlađan kapetane, po imenu Mi tar Sinobade: Često junak na vojsku iđaše, 35 robi turska sela i varoše. N e bi nigdi boja ni mejdana brez viteza Mitra Sinobada, često turske glave odsicaše, od Glamoča robje dovođaše. 4° Nemu dužde mrtvu plaću daje, svitlo perje, od zlata medaje, neka mu je dika i pofala prid gospodom turskom i latinskom. Drugi biše mlađan kavalire, 45 po imenu Sinobad Ivane, koji često na vojsku iđaše i na котд Turke razgonaše kano ora bile labudove, kano sokö male golubove: 5° on bijele okrvavi ruke sikuć mlade krajišnike' Turke. Ko pridobi pašu Akażula na Graovu, poju širokomu,

nego vitez- Sinobad Jovane i negovi krajišnici mladi? Ko ufati silnoga junaka, po imenu Makrem Komaniju? Ufati ga Sinobad Ivane, od krajine kninske kavalire.

55

6o

Ko upali kulu u Bilaju i u kuli dvista vitezova, sve Turaka po izbor junaka, nego vitez Sinobad Ivane? Ko pogubi Pakvić Ibraima, lutu zmiju, na glasu deliju? Pogubi ga Ive Sinobade, upali mu kulu i dvorove.

6

S

Ko porobi Livno do Majdana, još i Majdan u Bosni ponosnoj} 7° Porobi ga Ive Sinobade i negovi mladi krajišnici! Ko pod Sinem glave odsicaše, kadno ńega Korner ,uzimaše? Odsijecaše Ive Sinobade, 75 silni junak, na glasu serdare. Za negovo veliko junaštvo dužde áemu dade kavalirstvo, zlatno krilo, od zlata medaje, ravna poja, zelene livade.

8o

Kažu starci zmiju od dvi glave ter ga puno spominu i fale, po imenu mlada Ugrinića Mjelovana, srca Jankovica,


od Kosova po'Ja gizdavoga, 8* a države Knina bijeloga. S Nakićem je na vojsku odio, Turke sika, rob Je dovodio. On otiđe do Glamoča grada i posice dva Turčina mlada, 9° barjaktara i druga negova, dvi aždaje, dva zmaja ogńena. Kninu gradu, majko od junaka, koijino se ne boje Turäkä, ú tebi se zmije porodiše, 95 {265] koji tursku z em Ju porobiše. Jedan biše Sirnicu serdare, junaškoga roda i plemena: spomińu ga sve delije stare i junaci našega vrimena.

I0

°

Pošteno je i on vojevao s pobratimom Knežević Nikolom, voijevaše rata Malenoga,. Malenoga, ali žestokoga. Silni junak Karabua biše, po imenu Jovan arambaša, od države Knina bijeloga, a u vrime rata Malenoga. Vitežki je Jovan vojevao, još i turske glave odsicao: ne bijaše boja ni mejdana brez Jovana, silna kapetana. Promina je visoka planina, blizu grada bijeloga Knina: 1 2

Valiciichia. Valicichiu.

I0

S

503

na ńoj stoje i liti oblaci, , 115 pod nom, pobre, na glasu junaci. Jedan biše Gepinović Marko, Juti zmaje od četiri glave. kano vitez Sibmanin Janko, I2 i zato ga svi junaci slave. ° Biše Marko krilo Jankovića, silni konik srca Krajeviča: ili Turke srita ili stiza, on svakoga napoli p'risica. Pedeset je posikä Turaka, **5 sedamnajest samo Glämocänä, desnica mu biše od mejdana. Još ti kažem dva zmaja ogńena od Promine dva mila brajena, dva brajena, dva Valičijića 1 : -13° Marka jedno, mlada Juru drugo. Pošteno su oba vojevali, Turke sikli, robje dovodili, al pogibe Valičiću 2 Marko . pod Glámočem s Turcim bojak bijuc. 135 Lipo ga je Jure osvetio*, tri je turske glave odsikao nasrid Livna, poja širokoga, tri junaka i sva tri konika.

"° J On posice Turudića bega 4° od Glamoča, grada bijeloga: osvoji mu kona i odoru, mur-dolamu, čurak od skerleta,


svitle toke, puca pozlaćena. Sve se ovo i danas naodi Ш u bijelu dvoru Jurišinu pod Prominom, visokom planinom. Deliju ti kažem od mejdana, . po imenu Mirko vic Grgura: l krajinu je tursku porobio, 5° sedam rusih glava, odsikao. I pogubi silnoga Gavrana, od Glamoča mlada barjaktara, blizu ravna poja Bilajskoga x od Morije rata velikoga. 55

Kada naše Turci potiraše pod Gabelom — ogńem izgorila! —

Strah zadade svoj vojsci carevoj, oslobodi vojsku principovu, svu je-vojsku natrag okrenuo, I 7° junaški je Turke potirao. Puno slave oid Knina Crjenka kano Kotar Mitrovića Janka, 2 koji sada žestok bojak bije svitlöm krunom krajem od Prušije. x75 Pod barjakom ungarske krajice Teresije, rimske cesarice, Crjenković vitežki vojuje usrid ravne zemje Đermanije.

I sad mu se odora naodi ú bijelu dvoru Mirko vica: svitla sabja, geverdan 1 srebrni, duga puška i buzdoan perni. Junak biše Bilušiću Petre, i ön Turkom zada vaše rane: pošteno je Petar vojevao, britku sabju krvce napojioi

on posiče silnoga junáka, koji našu vojsku razgonaše.

l6

°

l6

5

Krajica mu dade kolunelstvo za negovo veliko junaštvo; ako budě jošter poživiti, on de brzo i đenera biti.

Slidi pisma od vitezova drniški i zagorski. Grad se bili kod poja Petrova, u nemu su dica principová, sagrađen je na tvrdu kamenu ter se zove Drniš po imenu. 1 2

str. 337.

°

Živi, Petre, puno godin' dana, desnica je tvoja od mejdana, l8 5 spomeni se starca Mjelovana i negova pobre Radovana!

Í99-] [

l8

Ü nemu se goje sokolovi, krajišnici mladi vitezovi, koji turskoj sili odoliše, kad na Drniš oni dolaziše.

Ceverdan. Toga stiha R2 nema u samoj pjesmi, nego je uvršten u ispravcima na


Delije ti kažem po imenu, od koji se spomenuti mogu: najprvoga Nakić Matijaša, biše dika i pofala naša, a za ńime Nakića Martina, Matijaša brata rođenoga. Oba bihu turske krvolije _ žestokoga rata od Morije.

IO

u toj vojsci Radnić Grgo biše, siče Turke, ne more se više. 4° Al ga biše srića namirila, ništo srića, a ništo nesrića, na krilaša, silna mejdangiju, na áemu je mejdangi-košuja.

1

5

Svu krajinu tursku porobiše, . mnoge ruse glave odsikoše, na stotine suzne dovođahu, pusto plino brez broja gońahtr. 2 0 Ej Drnišu, gnizdo sokolovo, na krajini krilo principovo, u tebi se Juti zmaje rodi, po imenu Radnicu Grgote, luta. zmija, silni mejdangija, 25 brzi konik i žestoki vojnik, koji Turkom na mejdan iđaše ter jim ruse glave odsicaše. Kada Radnic idaše na vojsku, na ńem zlatno trepećaše krilo, 3° vijaše se mejdangi-košuja, sva od žute svile sakrojena, koju niko nositi ne smide izvan zmije silna mejdangije, koji Turke na mejdan pozivje, 35 ol pozivje oli se ozivje. •Kad se jednom vojske udariše nasrid poja, turska i krstjanska,

Z brijetkim se sabjam udariše 45 ter se oni teško izraniše: Radnicu je loša srića bila, a Turčinu gora i jadnija. Radnica je Turčin udarao ter mu obraz biše prisikao, 5° Radnić nemu i obraz i glavu, još desnicu ruku pri ramenu. Posli toga boja žestokoga ode Radnić g dvoru bijelomu: od srebra je obraz sakovao 55 i vitežki pod nim voevao., Dužde nemu dade za junaštvo od Drniša grada kavalirstvo, još mu daje groše i dukate, 6o ravna poja, zelene livade. I pravo je, jer je zadobio. Leti sokó od Karlovca grada ter Drnišu pada na bedene: brani, pobre, gnizdo sokolovo, 6 kod Petrova poja savijeno. 5 Nije ono sokó, tica siva, već je ono zmaje od dvi glave, po imenu Butković Andrija, silni vitez, na glasu delija,

об


(i759.)

koji Turkom na mejdan iđaše, 7° na mejdanu glave odsicaše: to se zgodi rata od Morije, kadno svuda bihu mejdangije.

Radnici su roda junaskoga, krunu brane dužda mletačkoga: tako kažu starci od Zagorja, I0 od Petrova poja i Ogorja. i

Za junaštvo steče kavalirstvo, svitlo krilo, od zlata kolajne 75 i čitluke u polu Petrovu, jer branaše krunu principovu.

Još deliju kažu od mejdana od Zagorja putiću Bogdana: Juti zmaje od Zagorja biše, ~řia mejdanu glave odsicaše.

Ponosi se gnizdo sokolovo, kod Petrova pola savijeno, jer porodi mlada kokmela kavalira Nakiča Grgura,

Velikoga rata od Kandije ne bijaše takog mejdangije, od ńega se pivaju popivke, slaviće se putića uvike.

8o

IIQ

koji Turke pod mač okrećaše, po Petrovu polu razgonaše kano soko bile golubove, mrki vuče po planinám ovce. 85

Rodi majka zmaja i junaka u Zagorju Despota Čolaka: desna mu je ruka odsičena bojak bijuć s carevim deli jam.

Opošteni dužda mletačkoga, a u vrime rata Malenoga, к Livnu gradu često odlazaše, robje fata, glave odsicaše.

Livom turske glave odsicaše, kada junak na vojsku iđaše; I2 on posice petnajest Turaka, ° krajišnika po izbor junaka.

Ü Zagorju Jute zmije kažu, 9° dva Radnica od sela Sitnoga, koji Turkom rane zadadoše i niove glave odsicaše.

Kad se jednom vojske sastadoše nasrid Livna, poja velikoga, viče junak iz vojske careve ter dozivje u vojsku duždevu: I25

I]f

5

Jednom Mijo lipo ime biše, [2б7] Armanda se pridivkom zoviše: 95 on isiče pod Glamočem Turke ter junačke okrvavi ruke.

»Nije 1' koga porodila majka, da m' izađe na mejdan junaški?« Svi junaci mukom zamuknuše, ali ne kti Matase Štipane,

Drugi biše Jure barjaktare: to svidoče sve delije stare, vitežki je Jure vojevao, svitlu sabju krvce napojio.

vec se skače na noge junaške, T3° po vojsci je końe izbirao, za se kona naći ne mogaše, već sejsanu žutca pod samarom.

IO

°


507

Lipo ga je Stipe osedlao ter ga igra uz poje, niz poje. I35 Veli nemu Janković Stojane: »Ej delijo Matase Štipane,

Radića je vitežko k o l i n o u Zagorju p u n o ponosito, jer p o r o d i sive sokolove, na oružju silne vitezove.

nuder uzmi mojega putaja, jer ćeš ludo izgubiti glavu!« Ali junak za to i ne haje, već poleti uz to poje ravno,

Radić P e t a r jedan se zoviše, silni Šare 1 p r i d i v k o m se piše: vitežki je Šare 1 vojevao, s J a n k o v i ć e m T u r k e isikao.

I

4°

l6

5"

suproć áemu Turčin mejdangija, ter se z britkim sabjam udari&e, ali Matas boji junak biše, I Turčinu je glavu odsikao. 45

O n pogubi Ä m e t zulumćara, I 7 ° a ufati Musu Zekijića: ocu mu je odsikao' glavu i pogubi Šaraj Bašić Alu.

Ej delijo Mandariću Pavle od Zagorja, junaške države, junaci te spomińu i slave, jer si turske odsicao glave.

K o pogubi silu Memed-agu 1 deliju T u r s u l o v i ć I b r u

i ufati Čolaka Ameta nego Radić Šare2 od Zagorja?

Kad Vrjiku Turci porobiše *5° ter lijepo robje odvedoše, dočeka ji Mandariću Pavle v busiji u gori zelenoj.

Kad Janković razbi Ormuš-pašu, s u toj vojsci4 bijaše delija, l8 po imenu Radiću- Ilija ° iz Zagorja od Suoga Doca.

N a Turke je juriš učinio, po gori je Turke rastirao, mnoge Pavle odsiječe glave samo svoji sedam vitezova.

Junaški. se Ile podnosaše, s Jankovićem glave odsicaše, ne bi nigdi boja Á mejdana brez Radića Petra i Ilije.

155

Ote Turkom robje zarobjeno i lijepo plino zaplińeno: l6 te se zgodi rata Malenoga, ° po krstjane puno> nesrićnoga. 1 2 3 4

Jcare. Jare. — Isp. ЬЦ. uz R 1 259. orus PaJJu. — Isp. R2 255. vojjeki.

T

Još mi kažu Božu Zoričića ter ga fale kanoi Ugričića: s Jankovićem na vojsku iđaše, Turke siče, robje dovođaše.

7S

l8

5

5o8


Ne čudi se, pobratime mili, junaci su Zori'čići bili žestokoga rata od Kandije, malo posli Beča i Morije.

x

9°

Petrovo je po Je ponosito, jer porodi zmije od mejdana, [268] dva Matica, dva milá brajena * u Petrovu poju odgojena,

koji turske glave odsicaše i carevu zemju porobiše: jedan biše kneže Nikolica, a drugi je vitez Jerolime.

,

[100.]

200

.......

..-

Prva pisma od vitezova siński. Sińu grade, zlatni buzdohane, od starine junački mejdane, 1Л Cetini gnizdo sokolovo, koga gleda oko principovo!

koga fale latinska gospoda i delije slavnoga naroda, jer junačke glave odsicaše, tursko robje često dovođaše.

Ü tebi se legu sokolovi Getińańi, mladi vitezovi, koji Turkom rane žadadoše i ruse jim glave odsicaše.

Ali evo zmaja žestokoga, koji slavi dužda mletačkoga, po imenu Zeca Vučkovića, u junaštvu Vuka Brankovića.

Po imenu kažem krajišnike Cetińane, pješce i końike: najprvoga ..Grčič dom Ivana, od Cetine ravne kavalira,

5

IO

Tira Turke i pašu kliskoga od Morije rata žestokoga: mnoge Turke biše pogubio i u paši kop je ulomio.

koji Turkom na mejdan iđaše ter jim ruse glave odsicaše; krajinu je tursku porobio, S5 robje fatä, plino dogonio.

Uđe rańen pak je besidio: »Kažite mi, mila bratjo moja, koja ono delija bijaše, štono mene s kop jem udaraše!«

Drugoga ti ja kažem junaka, svu priliku vojevode Janka, po imenu Božu Vučkovića, britku sabju Marka Krajevića, 2 °

Vele nemu vitezovi Turci: »Onö biše Vučkoviću Zeče, • kojino te s kopjem udaraše i vitežke glave odsicaše.«.


Veli pasa: »Ne ludujte, Turci! Nije ono p o imenu Zeče, već je mrki iz gorice vuče, koji Turke krajišnike tuče.« Sińu grade, majko od junaka, 45 ti porodi silnoga konika Surić Franu, zmaja od dvi glave, koji Turkom odnese mejdane i pogubi silnoga dizdara, po imenu Glođu zulumćara, koji zemju duž devu rob Jaše i ruse jim glave odsicaše. Ali evo zmije i junaka, koji mnogo pogubi Turakä: arambašá Ganković 1 Nikola imadiš-e srce od sokola.. Često junak Prolog prilićaše, Turke sice, robje dovodaše, krajinu je tursku porobio i od Livna plino dogonio.

5°

В ako vica i Tomaševica, d v a viteza, d v a sbkoličića. O b a d v a se o d junaka slave, jer vitežki odsicaše glave, obraniše g n i z d o sokolovo, 75 u Cetini r a v n o j savijeno. Deliju mi k a ž u od mejdana, p o imenu G r a b o v c a A n t u n a : na krajini silni j u n a k biše, p r i n c i p o v o k a k o p e r o piše,

8o

jer u tursku zem]u odlazaše, s kraj'išnicim glave odsicaše, ter ga fale po svitu junaci Dalmatini i Turci Boš'naci. 55 Kada na Siń Turci udariše ter ga sa svi strana obsi„doše, dva Lovrića juriše'činahu ter vitežki Turke razgońahu: 6o

Siń je bili branit pomogao^ i na mejdan Turkom izlazio, žestokoga boja n€ bijaše brez Nikole Ganka arambaše. Od ńega se pjevaju popijevke, 65 kad u kolu igraju djevojke i junaci kada vino piju ol goricom zelenom putuju. Još ti kažem, pobratime dragi,* dvi aždaje od Cetine ravne: 7°

otac i sin roda junačkoga [269] siků Turke rata Malenoga, ali, pobre, oba pogiboše ter vojevat oni pristadoše.

8

5

9°

Još ti, brate, jedno čudo' kažem: kada na Sin. udariše Turci, u gradu se moimče naodaše, 95 Ivan Gulić imenom se zvaše. On na Turke često pogledaše, topčibaši tiho govoraše: »Pusti mene, pobratime dragi, da ja smirarn u vojsku carevu!« IOO;

r 1 e u K'ačića također Xankövich (R1 Cxankovich. — Isti se junak 284 i R2 273). To se prezime danas služ leno piše »Žanko«, no u narodu se podjednako čuje i »Ganko« (Dr. Petrov).

5 lo


Topčija se na ńeg izcjiraše ter srdito nemu govoraše: »Bijś' otolem, cetinski čobane, za te li su šibe i lumbarde!«

Al da ti je, brate, poslušati, što govore Turci krajišnici: »Niko nami veće ne dodija što delija Brčiću Martine!

T o je čuo Balbi providure I0 5 ter topčiji biše besidm: »Pusti momka, nek u Turke smirä, da ako nam pogodi vezira!«

Turski nosi, ä turski govori, г25 turski klana, vlaški Boga moli, ter uhodi sela i gradove i svu vojsku cara čestitoga.

Od oka je Ivan pogledao i lumbardi živi ogań dao: lipo Gulič biše pogodio, top je turski zrnom zatvorio.

Ob dan spava, ob noć kupi vojsku, x robi sela i varoše bile: 3° ako nam ga ufatiti Bog da, mi ćemo ga na mije derati.«

IIQ

Drugom smirä Guliću Ivane, po'bi jadne Turke janičare: kuda godir s okom dopiraše, "5 na alaje Turke razgońase.

Maleno je vrime postajalo, na Otok su Turci udarili i Martina živa ufatili. Ěvo, brate, tuge i žalosti!

, Već se taki ne rodi topčija u Turčina ni u Latinina, sto delija Guliću Ivane, koji brani mlade Getinane.

Mučise ga tri bijela danka ter ga živa na mije odriše, al se biŠe lipo osvetio, jer je mnoge Turke pogubio.

I20

Ш

4°

[101.] Pisma drugá od siiíski vitezova. Kažu starci Vidurinovića ter ga fale kano Zrinovića, jer je bio dika od junaka, kojino se ne boje Turaka.

Malo Toma i spavaše doma, već po Livnu igra dobra kona; *° . vojujući on je odrestao, bojak bijuć on je ostario.

S krajišnicim ú četu idaše, često tursko robje dovođaše, još i bile okrvavi ruke, jer je mnoge pogubio Turke.

Ü Cetini biše dika naša, po imenu Elek arambaša: ovo biše zmija od krajine, — viruj starcu, brate, do istine.

"5


On se s čete nigda ne vračaše, da turskoga roba ne vodaše; on se nigda ne udari s Turcim, da junačke ne odsiče glave. 20

I Bekalo Frano arambaša vitez biše ter je dika naša: često tursku zemju pohođaše, plino goni, robje- dovođaše.

Puno fale Juru Jurčevića kano mlada * Zeca Vučkovića, jer je š ńime u četu odio, britku sabju krvce napojio.

Svud je Frano četu četovao, još i turske glave odsicao: tó svidoči málo i veliko 55 nit se tomu suprotivi niko.

Arambaša biše od junaka, 25 tursku zemju robi brez pristanka, s krajišnicim robje dovođaše i lijepo plino dogonaše.

I Odrjin silni junak biše, arambaša od Cetine ravne, svud je junak četu četovao, dosta turski glävä odsikao.

Poslušajte, mladi Cetińani, vitezovi kano i Seńani, 3° da vam kažem żmiju i junaka, koji dosta posice Turaka,

Punokrat je robje dovodio i lijepo plino dogonio1: tako kažu od Sina serdari, od krajine vitezovi stari.

po imenu Juru Vukoviča, na oružju Janka Mitro vica: vo<;eva je rata Malenoga 35 pod barjakom dužda mletačkoga,

Junaci su i Bujani bili, kapetanstvo na sabji dobili, prid junacim jer su četovali, težke jade Turkom zadavali.

Sin je bili branit pomogao, još 1 turske glave odsicao. Da je junak Vukoviču Jure, . to svidoči Balbi providure. 4°

Krajinu su tursku porobili, Turke sikli, robje dovodili, Sin bijeli branit pomogoše i gradove bile uzimaše.

I ovo je junak do istine Grgo- Pöjak od ravne Cetine; л svud je Grgo četu četovao, dosta tursk1' glava, odsikao. Robi zemju cara silenoga 45 pod barjakom dužda mletačkoga: tako kažu cetinski serdari i niovi mladi barjaktari.

N a glasu je Maretič Ilija, arambaša po izbor delija, krajinu je tursku porobio, dosta mlada robja zarobio. Sin je bili branit pomogao, dosta jada Turkom zadavao: tako kažu od Cetine starci, vjera moja, na glasu junaci.

5°

6o

6

5

7°

75

8o


Biše junak i Bituńac Marko, svidočiće još i sunce žarko1: г1 pošteno je vazda vojevao, 5 Turke fata, plino dogonio.

Vejića je pleme glasovito, ů junaštvu puno ponosito, od ńega su izašli Bilići, u Cetini sivi sokolići, kojino su četu četovali i junaški svuda vojevali, s Jkrajišnicim robje dovodili, Jute rane Turkom zadavali. Pomogoše osvojit gradove i pridobit Turke vitezove, al j e jedan od ni pogibao, Petar Bilić, junak od Cetine. N a glasu je Gusiću Ivane, arambaša od ravne Cetine, jer je svuda četu četovao, s CetiAanim glave odsicao. Delije su od starine bili i vladane na sabji dobili, jer vitežki svuda vojevaše i junačke glave odsicase.

8

*

9°

95

IO

°

I posiče dva silna junaka, koji bihu dika od Turaka: Omer-bašu i druga negova kod bijela Atlagića dvora.

I2

°

Amet-aga silni junak biše ter junačke glave odsicase, ali osta i negova pusta, jer ga ubi Radmanovic Jure. Ako li mi virovati ne ćeš, a ti pitaj bega Vrebkovića, koji tada. u boju bijaše, kad u Grabu Turci izgibose.

I2

5

Još ti kažem čobana ovčara, I po imenu Jukića Križana: 3° sam bijaše kod bili ovaca, kad na ńega udariŠe Turci.

U junaka Sliškovič Križana desna ruka biše od mejdana, s junacim je u četu odio, Turke šiká, robje dovodio.

Al je momče srca junačkoga ter pogubi dva konika mlada x iz svijetle puške talijanke, 35 iz velike, drugoga iz male, pak uteče, poštena mu majka!

I0 . Rosici su roda junačkoga, 5 krunu brane dužda mletačkoga, vitežki su oni vojevali i krajinu tursku porobili.

Junaci su i Bilancići u Cetini kano Bakovići, od junaka bihu arambaše, porobiše sela i varoše.

Kažu starci Omrčenovića ter ga fale kano Vučkovića, jer je' junak glasoviti bio, Turke šiká, robje dovodio.

Svuda oni na vojsku iđahu, s krajišnicim glave odsicahu: viruj ovo, brate, do istine, I tako kažu starci od Cetine. 45

IXO

x

4°


svi su taki cetinski glavari, arambaše i mladi serdari.

Akrap Marko' i on vitez biše, [27 ] arambaša, kako pero piše: kuda godir čete odlaziše, prid jimacim vazda Marko biše. J

Pali sela i varoše bile, *5° robje fata, Turkom jade daje;

T6 svidoče bani đenerali, a najveće Balbi providure, kojino je Sin grad obranio s krajišnicim, Bog ga saranio!

155

[102.] Pisma od Marka Ćurkovića. Brzo Turci Prolog prijezdiše, u Cetinu ravnu ulizoše.

Poslušajte, mladi Cetińani, kako biju Turke i čobani: to je vaša dika i pofala, — poslušajte, nije ovó šála! Podiže se jedna četa mala, od Lijevna, grada bijeloga, prid ńome' je Dizdarević Aso, barjak nos) Agicević Ibro.

5

Kad su bili uz Prolog planinu, IO govorio Agicević Ibro: »Pobratime Dizdarević Aso, ništo mi se loša srića kaže! Dunu vijar od Cetine ravne, barjak mi se vije naopako: Bog će dati, da će dobro biti, — * 5 čini mi se, da ću poginuti.« Ali mu je Aso besidio: »Strašivice Agicević Ibro, ako ne smiš s Vlašim bojak biti, 20 ne bijaše iz doma hoditi!« Kad je Ibro ńega razumio, prid junačini ide neveseo. Stari pisci hrvatski. XXVII.

Namira ji namirila biše na čobana Ćurkovića Marka, na sokola roda junačkoga: biše Marko kod bili ovaca. Kada ga je Ibro ugledao, bojno kop je biše- položio ter poleti kano sokö sivi, da pogubi Ćurkovića Marka.

2

5

3°

Al je nemu besidio Marko: »Nemoj, pobro, nasrćati na me! Skoro sam se puške dobavio, 35 čini mi se, izdati me ne će. Ako te je rodila a mene je Cetinka pođi z Bogom, a. ne moja puška za igru

Turkińa, < Vlaina: gubi glave, ne znade.« 4°

Ali Ibro za tó i ne haje, već doleti, da pogubi Marka; Marko pušci živi ogań. daje ter udari- mlada barjaktara. 33


Ü zlo ga je misto udario, 45 više brka u čelo junačko; mrtav junak к crnoj zemji pade, Muamedu svoju dušu dade. Kad tó vidi Dizdarevie Aso, on doleti, da pogubi Marka: 5° Marko biše srca junačkoga, maloj pušci živi ogań daje

ter udari Dizdarević Asu: pribi nemu ruku u ramenu, al mu smrtne rane ne zadade. 55 - Evo, pobre, velike nevole! Sa svi strana Turci obletiše, ćurkoviću glavu odsikoše. 'To se zgodi rata Malenoga, Malenoga, ali žestokoga.

6o

[ЮЗ-] Slidi treća pisma od Sina i negovi vitezova, kako dođe poda ń sarašćer Mustaj-paša samo sto Ijada vojske. Još ne biše zora zabilila ni danica lica pomolila, zove vila s Prologa planine vitezove od ravne Cetine:

Istom vila tako besideći, Cetińane mlade slobodeći, na Cetinu Turci udariše, na Kosincu vodu pribrodiše.

»Na noge se, mladi Cetińani! 5 Jer spavate kano i poklani? Eto na vas vojska strahovita, turska vojska puno silovita:

Kad to vidi Vučkoviću Bože, 25 stdla kona, Što god prija može, . kano soko udari na Turke ter junaške okrvavi ruke.

sto ijada pisac' i konika, sve po izbor najboji vojnika; ю prid ńimam je silni Mustaj-paša, Ercegovac, krvolija vaša.

Š nim bijaše tri jest vitezova krajišnika, sivih sokolova, 3° dvajest i šest glava odsikoše pak se natrag zdravi povratiše.

Od Ćelića roda i plemena, poturči se u mlada vrimena ter ostavi starca babu svoga, pođe dvořit cara silenoga

Al ne ktiše dva silna junaka, u slobodu slična i jednaka, dva Lovrića, dva orla krstaša, 35 otac i sin, lipa dika naša, —

i kod ńega jadnu od čobana za pašu i serašćer od vojske ter sad robi države

l

5

sriću nade: izađe careve duždeve.« 2 °

nego siku Turke krajišnike, mlade pisce i brze кошке, ali po ńe tad bijaše loše, sikuć Turke oba pogiboše. 4°


Iûto cvili Vučkoviću Bože, od tuge se junak prinemože, žali serdar dva Lovrića svoja: »Di ste sada, dva sokola moja,

Malo vrime postajalo biše, na troje se oni razdiliše.

koji sa mnom u četu odiste ter od Divna robje dovodiste*! Ej Grgure, Jute moje rane, ко će branit mlade Cetińane?

Jedni paze Sina bijeloga od pomoći dužda mletačkoga, drugi idu niz poje Petrovo, 75 da osvoje gnizdo sokolovo,

4S

Drniš bili više poja ravna: u srcu jim to biše odavna. Ali mnogi glave pogubiše, prija nego Drniš ni vidiše,

Ej Filipe, rumena jabuko, sva žalosti moja, težka muko, 5° jošter nisi lipo ni zenula, a vidim te, da si uvenula.« Evo, brate, žalosti i vise! N a Otoku zbig cetinski biše, u vodu su Turci ugazili ter na Otok skladno udarili.

jer ji sice silni kavalire, s krajišnicim Nakiću Grgure: ne dade jim pristupiti gradu, već jim rusu svu oguli bradu.

SS Sramotno se povratiše Turci 8 s к Sińu gradu kano gladni vuci, niti Drniš bili osvojiše, niti mlado robje zarobiše.

Ladna se je voda zajazila, kud je turska vojska prigazila. T u se brani malo i veliko, 60 ali od ńih ne uteče niko,

Treća vojska ode pod Vrjiku, svakom daje žalost priveliku: 9<> na varoš je zorom udarila [273] ter ga biše brzo osvojila.

jer je silna vojska udarila, Otočane pod mač okrenula. Puno veće izgibe Turaka nego mladih ^cetinski junaka, al zaludu, niov mejdan biše, viruj, pobre, tako pero piše. Otolem se podigoše Turci к Sińu gradu kano mrki vuci. Cetinu su uz put porobili I pod Sińem tabor 5 učinili. dovodijce.

80

65

7°

Upališe kule i čardake, Vrjičane ter siku junake, al se oni lipo osvetiše, zašto mnoge Turke pogubiše.

95

Kad su Turci varoš osvojili, udariše na kašteo bili, al na silu ńega ne uzeše, neg na viri, jer jim se zakleše, IO °

5 16


da ji ne će pogubiti niko, neg veselo malo i veliko da će poći, kud je komu drago; još jim uz to obećaju blago.

»Pridajte se, siński vitezovi, po Cetini bićete knezovi: bilu gradu vrata otvorite, *3J čestitom se paši poklonite!

Privariše jadne Vrjičane ter ji siku kano Otočane. Biše duša petnajest stotina. u kaštelu, ovo je istina.

Pridajte se, mladi Cetinani, ne ginite kano Otočani; ostavite Latinina Marka, x biće paša vaša mila, majka.« 4°

Kad u ńega Turci ulizoše, što bi staro, ono posikoše, malu dicu nemilo razdiru, učiniše veliku neviru,

*°5

no

Al serdari za to i ne haju, veće Turke psuju i karaju: »Ej nevire, Turci Glämoeani, a di su nam naši Vrjičani,

a neviste i mlade divojke poturice fataju za dojke. Sve za robje tada. popadoše "5 pak se к Sinu gradu podigoše.

г kojino se vami pridadoše 45 ter na viri tvrdoj izgiboše? Nigda vire u vami nejmade, zašto Turčin za Boga ne znade.

Tu su tuge, velike žalosti: Turci vode robje br-ez milosti: majke žale, divojčice cicu, a neviste »Jao meni!« viču. 120

Prija ćemo podnit težike muke neg se přidat ú nevirne ruke T5° ni ostavit dužda mletačkoga, a dvoriti cara nevirnoga.«

Al žalosti onde ne pristaju, pod Sinem jim goru muku daju: što god biše od boja junaka, sve pogibe tada od Turaka.

Kad serdare Turci razumiše, oko grada tope namistiše ter ga biju, nigda ne pristaju, ^-55 sa svih strana živi ogań daju.

I2

Pak su naglo na grad udarili, s rukam su se zida ufatili; živa vatra prosu se iz grada, slušaj, brate, od Turaka jada! l 6 °

Virujte mi, na glasu delije, nigda vire u Turčinu nije: s nevirom je vojevat počeo, s nevirom je po 4 svita oteo.

5

Opet oni o nevíří rade, oko Sina meťerizě grade, *3° po im-enu dozivfu serdare ter nastoje, da i nih privare:

Koliko ji na grad udaraše, on 5 liko ji, sunovrat padaše: pogibe ji petnajest stotina na jurišu, ovo je istina.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKoGA (1759.)

A ostali biže i jauču, za ńimam se saručine suču; prid Mustapu idu izrańeni, neveseli, sasvim poniženi.

*6S

Ovi tebi grada ne pridaju, nego nami Jute rane daju, i ostali siński kapetani, arambaše od krajine zvani.

2

°°

Suze rone, ovako govore: »Mustaj-paša, jos će biti gorě, 4° jer Sináni nisu Otoeani nit su ono jadni VrJiČani,

Silni vitez ńima zapovídá, da se brane, sve jim pripovida: nije ono poplašeno Ture, nego vitez Balbi providure,

već su .ono zmaji i junaci, vitezovi kano i Ungarci; prid ńimąm su aždaje glavari, J7S kapetani i mladi serdari.

koji bi se prija pomamio, još i rusu glavu izgubio, nego bi se tebi poklonio-, Sinu gradu vrata otvorio.«

Po imenu kažemo glavare, vitezove'i delije starej kavalira Grčić dom Ivana, kojino je dika Cetińana;

Paša ńimam ništa ne viruje, već ji opet na grad natiruje. 210 Sináni se Turkom rie pridaju, već jim ruse glave odsicaju.

*8°

°5

Osta mrtvi brez broja Turaka oko grada, najboji junaka; 21 obraniše gnizdo sokolovo, 5 na krajini srce principovo.

i serdara Božu Vučkovića, na oružju Marka Krajevića; Žankovića i Tomaševića i viteza Grgu Bakovića;

Surić Franu, zmiju o>d mejdana, 185 Obrani ga Marija Divica, a unuka Surić don Štipana; kojano je sińska pomoćnica. vojevodu Grabovca Antuna Koliko ji pod grad dolazaše, i Čulića, mlada kapetana. toliko ji mrtvi ostavaše. Ovo jesu cetinski glavari, kapetani i mladi serdari. Još kažemo, moj čestiti paša, tri papaza, to je žalost naša:

2

г

9°

fra Štipana roda Ugričića i fra Pavla fratra Vučkovića, J [274] trećega ti kažemo sokola, 9S ter se zove Brčić fra Nikola.

220

Bi u Sinu Gospina prilika, koja čini čudesa velika: třikrát se je ů gradu znojila moleć sinka, koga je rodila, da pogleda na svoje stvorene, 22S koje nosi negovo zlameńe: »Zarad, sin'ko, tvoje gorke muke ne daj puka u nevirne ruke!

5 18


Tako t' moje velike žalosti, nu se smiluj ter grišnikom prosti: 230 3° plačna gledat ja ne mogu puka ni slušati niova jauka.« Ali Isus majci odgovara: »Niova je opačina stara. Pusti mene, moja majko mila, 23S da pokaram ja niova dila! Niovi mi dođi jaše grisi, nek jim singir1 oko vrata visi.« Trikrat majka moli sinka svoga, da ne kara puka cetinskoga. 24° Poslušajte veliki čudesa, što će sada pasti iz nebesa!

N a Turčina dođe srdebofa, teška bolest, velika nevoja. Po trista ji na dan umiraše, 24S po toliko iz vojske bižaše, a uoči Gospojine slavne biže Turci iz Cetine ravne. Osta mrtvih trideset ijada turske vojske oko bila grada: što pogibe, što bolest umori, Gospe sinska posve ji obori.

2

5°

Zafajujte, od Sina junaci, brez pristanka Isusovoj majci, ко Jano vas od Turak' obrani! 255 I da ste mi zdravi, Cetińani!

[104-] Slidi pisma od vitezova kliski. Soko sidi na stini studenoj, koje zmije po gori zelenoj iznad sina mora latinskoga više Splita, grada bijeloga. Ne da zmijam blizu pristupiti 5 ni na tiče svoje udariti, već ji tira gori u planine, dino jim je misto od starine. Nije ono soko, tica koji zmaja proždiraše većno tvrdi grade na Klis bijeli zazvan po

sivá, živa, *° kamenu, imenu,

koji brani bijele gradove, oko mora kule i dvorove 1

Jincir.

od Turaka, carevi junaka, a najveće od silnih Bošnaka. Ü nemu su bani pribivali, za najveće Kružići su stáli, sad poznaje dužda mletačkoga za pravoga gospodara svoga.

X

S

2C

Pod ńime su bivali mejdani, kadno u. nem pribivaše bani, izginuli brez broja junaci Dalmatini, Turci i Ungarci. Ungarski je i dva puta bio, 2i a Turčina dvakrát je dvorio, sada trećom dužda mletačkoga Latinina, krafa pravednoga.


Ü áemu se rodiše junaci, to svidoče i Turci Bošnaci, a najveće silne mejdangije, koji siku oge i agije.

3°

Kada Turci Bosnu osvojiše, Dalmaciju, Liku i Krbavu, Klis bijeli oni obsidoše, 35 Kružić bana vitežku državu. Ü toj vojsci silni junak biše ter Kružića na mejdan zoviše, al mu bane izać ne smiđaše, zašto Turčin aždaja bijaše. 4° Al se nađe jedno- momče mlado, virna. sluga Kružić Petra bana, imenom se Miloš zovijaše, ter izađe na mejdan junaški. Kada ga je Turčin ugledao, 45 Milošu je tiho govorio: »Ali' si se, moimče, pomamilo1, oli ti je život omrznia 1 ? Gledaj na me, a pogledaj na se, pak ćeš vidit, žalosna ti majka, 5° jes' li moja slika i prilika, jes' li vrstan sa mnom bojak biti!« Ali mu je Miloš besidio: »Ne mire se s aršinom junaci! Da mi budeš srce izmirio, 55 ne bi tako ludo besidio.« T u se z britkim sabjam udariše, po mejdanu kliskom 2 prigoniše.

Turčinu je losa srića bila, Miloš mu je sabju pođfatio, desnu mu je nogu prisikao.

6o

Al se Turčin i na livoj brani ter mu ne dá blizu pristupiti. Г tomu se Miloš domislio, iz daleka bije ga kamenem. :. 65 To Turčinu i pomučno biše, ter Milošu tiho- besiđaše: »Psi se biju drvjem i kamenem, a junaci sabjam i kadaram!« Baci nemu britku sab Ju svoju 7° ter ovako Turčin besiđaše: »Ne muči me, jedna aranzado, uzmi sabju, odsici mi glavu!« Tad pristupi Miloš, dite mlado, manu sabjom, odsiče mu glavu. 75 Ne čudi se, dragi pobratime, Miloš biše srca Davidova! N a glasu je Klišanin Ivane, jer odnese punokrať mejdane: svidoče mu pisme i popivke,

8o

kojeno se o d ńega pivaju. I po jer ter

ovo' je j u n a k glasoviti, imenu Klišanin Bariša, na mejdan T u r k e pozivaše 8 niove glave odsicaše. 5

Al pogibe i on od T u r a k a , na mejdanu o d silna j u n a k a od Skradina, g r a d a bijeloga, od Morij« r a t a žestokoga.

1 oinarznaj. — I stih traži još jedan slog; u Dalmaciji se čuje »omrznia« (Stojković). 2 kliskom. — Isp. bij. uz R 1 310.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Dokazuju Breuja serdara, . vitez biše i delija stara, Cetinu je ravnu porobio velikoga rata od Kandije.

9°

Često serdar na vojsku iđaše, još i turske glave odsicaše; 95 [276] serdarstvo je na sabfi dobio vojujući i bojak bijući. Gakuliću, 1 od Klisa serdare, na te viče Otmanović care, jer si tursku zemju porobio, IO ° svitlu sabju krvce napojio. Deliju je porodila majka, vira moja, silnoga junaka, v po imenu Perković Šimuna, koji siče oge i agije '105 velikoga rata od Kandije.

Plino goni, tursko robje vodi, prodaje ga na duždevo more; krajinu je tursku porobio, majke turske u crno zavio. **° N a glasu su dva silna junaka, dva junaka, obadva jednaka: Đijić 2 serdar i Buliga Marko, ne bi boji ni vojvoda Janko, jer carevu zemju porobiše, .svoje sabje krvce napojiše, junaci.su bili od starine čestitoga rata od Kandije. I ovo je silni junak bio, po imenu Ivanoević- Mijo: kada godir u četu iđaše,' vazda turske glave odsicaše.

"5

I2

°

Vjetezovom pjesma na poštene, Mjelovanu zđravje i veseje, I2 neka može pjesme izvoditi 5 i junake svuda naoditi! [105-] Slidi pisma ©d kaštelanski vitezova. Lipo ti je, pobre, pogledati od Solina do grada Trogira ter Kaštele ravne razgledati, kojeno su prilika Misira.

Po nem restu zelene masline, — viruj meni, brate, do istine — I 0 rujno vino, bilica pšenica, svako voće, cvitje i ružica.

To je poje dugo i široko, 5 ne može ga prigledati oko, ravno, plodno, puno ponosito, gizdavo je, sasvim plemenito.

Oko mora varoši bijeli, po imenu zovu se Kašteli: tvrde kule, visoci palači i u nima sileni junaci,

1 2

Xakulichiu. — Isp. bií. uz R 1 263. Giglich. — Isp. bií. uz R 1 263.

1

5


koji Turkom puno dođi jaše i niove glave odsicaše velikoga rata od Kandije, malo posli Beča i Morije.

2

Svidoči ti od principa svitlo krilo, od junaštva,

°

lipo kavalirstvo, dato za junaštvo, 5° od zlata kolajne, tvojega zlameńe.

Koje znadem, kažem po imenu: najprvoga Kumbata Ivana, cd Kaštela silnoga junaka, Jutu zmiju i orla krstaša,

Pivaju se pisme i popivke od junaka Varnice ajduka, jer na mejdan često izlazaše ter po poli Turke prisicaše.

koji turske odsicaše glave, 25 u Levantu kada vojevaše; dužde nemu dade đeneralstvo od rvatske vojske za junaštvo.

Junak biše rata od Kandije, kad na svitu bihu mejdangije, a delija od ravni Kaštela; fale ńega varoši i sela.

Od Splita je Trtajić vojvoda, gospodičié vitežkoga roda: 3° ne bijaše žešćeg mejdangije velikoga rata od Kandije.

Čuo jesam, gcli ludi pivaju, kad goricom zelenom putuju, Zavorović da je vitez bio i svu tursku zsm}u porobio.

. Sedam glava odsikao biše na mejdanu, -takó pero piše; brez mejdana vece ji posice, vitezovi u áemu se diče.

b-7?} 35

55

6o

6 O d ńega su koluneli bili, 5 p o svoj turskoj zemji vojevali; ne lažu jim k r i l a sokolova ni kolajne od suoga z l a t a .

Dva brajena, dva Ivančevića, • srca bihu Marka Kra}evića; oba brata od Kaštela ravni spomińu se od junaka, slavni, 4°

Dokazuju mlada Rotundića ter ga slave kano Smijanića, 7° da je sika turske aramije po Levantu rata od Morije.

jer vitežki jesu vojevali, još i turske glave odsicali; bihu oni silne mejdangije ognenoga rata od Morije.

On pofat'a turske ormanice, boli junak biše od Varnice: svidoče mu kolajne od zlata, 75 da je bio dika od Rvata.

.Rajeviću, diko od Kaštela, tebe fale mletačka vlastela, da si turske glave odsicao, po Levantu kad si vojevao.

45

Još mi kažu dva Vrvilovića, od Kaštela dva sokoličića, da junaški jesu vojevali, 8o još i turske glave odsicali.

522


Svi su oni bili mejdangije od Kandije rata i Morije.

Pivaj, pobre, to je naša dika: deliju ti kažem i vojnika, od Kaštela Juru Treursića, biše srca Rade Miletića, jer vitež'ki Jure vojevaše, još i turske glave odsicaše: to svidoče starci od Kaštela, a još lipše mletačka vlastela. Ali evo sivoga sokola i delije od ravni Kaštela, po imenu Čikare Ivana: u ńega je ruka od mejdana,

8

5

9°

jer po Livnu glave odsicaše 1 barjake Turkom otimaše; junak biše rata od Morije, — 95 virujte mi, na glasu delije. Kad na Budvu udariše Turci, tu bijahu mladi Kaštejanci, i delija Čikara Ivane 10 tri je turske glave ođsikao. ° Svidoče mu tri perle srebrne, koje'mu je bane darovao, i sada se te perle nahode u bijelu dvoru Ivanovu. Ali ко će izbrojit junake, od Kaštela vitezove jake?

105

Ako li mi virovat ne ćete, krajišnici sadašni junaci, nuder malo da probesidimo, kano bratja porazgovorimo.

"°

Kadno Turci naglo udariše, Dalmaciju zemju osvojiše IX doi sińega mora principová, 5 al Kaštela oni ne uzeše. Recite mi, tako bili živi, ali boji junaci bijahu vaši didi, turski podložnici, al su bili mladi Kaštejani,

I2

°

koji s Turcim vazda bojak biše, bojak biše i obraniše se brez gradova i brez lumbarada i brez vaše moći i pomoći? I nemojte reći, da ja lažem, — I2 5 poslušajte, da van pravo kažem: kada Turci na ńe udaraše, vaši didi s Turcim alakaše; al Kaštela bili ne neg sramotno vazda Oli oćeš oli ne ćeš, Kaštejani junaci su

uzeše, izgiboše. pobre s bili.

Slidi kratko govorene od gospode pojičke. Naode se u Pojicih od dvi vrste gospoda: jedni su bosanska, a drugi gospoda ungarská. Knezovi bosanski izodě -od jasne kuće i plemena velikoga kneza Miroslava. Uzrok pak od niova u Pojicih nastanena jest ovi: dogodi se niki nesklad među gospodom i kra-

г

5°


523

Jem bosanskim, cica koga nesklada bi usilován knez Tišimir Miroslavić svojim bratom Krešimirom i Elemom diliti se iz Bosne u Dalmaciju i učiniti svoje pribivališite u Pojicih, a u místu Zvečanu, u komu mistu sagradiše lipe polače, od kojizih zidovi i sada se u svomu bit ju naode. ' Dođoše dakle rečeni knezovi ma ijadu i petnajest, koji se posli nikolíko vrimena razđiliše. Tišimir uze na dio sve od vode Gubavice, koja teče izpiod Zadvarja, do Graca, mista usrid Pojica. Elem uze sve, što je z gorńu stranu Mosora do Cetine i od Dugopoja do 8 i>7 ] Radobule. A Krešimiru zapadoše na dio' dona Pojica od Graca | do vode Žrvnovnice. I svaki se nastani u svomu dilu: Tišimir u Zvečanu, ter od ńega koji izađoše, zovu se Tišimiri; Elem u Górnem Docu, ter se zovu Elemićani, koji se od ńega porodi se; a Krešimir u Dubravi, od koga se mnoge kuće porodiše zovući se i danas Krešimiri. Od ovizih triju plemena sva su sada gospoda ů Pojicih, kojizi - je Jedno mnoštvo veliko, a Jols bi ji veće bilo, da se ne budu raztrkali p o mistih okolo stojećim. Niki se namistiše u Splitu, kakono knez Marijanović, rečeni Janko, i Karaman, od koga je prisvitli gosp. arcibiskup zadarski; jedni u škoje, jedni u Omiš i u druga mista od Dalmacije. Gospoda ungarska, koji se naode u Pojicih, izađoše od Jure Rajčica i negovih sinova Ugrina i Novaka, koji dođoše iz Ungarije u zadńa doba, puno posli nego' rečena gospoda bosanska iz Bosne, a posli ńih dođe gospođin Dražoje. I od ovizi su sada sve kuće gospode ungarsjse u Pojicih, kojizim knezovi bosanski dadoše između sebe dile i posidoyiańa, koliko bi moguće, budući se sprijatejili i piriko čuda zajubili među se. Ova se pak gospoda lipo pogoddše i vikovne zakone učiniŠe u ime vladana, to< jest da gospO'd'a bosanska imadu stavjati i prominivati kneza velikoga i dva pro kuratura aliti providiteja od gospode ungarske, a gospoda ungarska da imadu obírati i činiti velikoga vojvodu i dva prokuratura od gospode bosanske; i ovi jedan brez drugoga da suditi nejma, na vlastito u stvarma poglavitim. Imadoše u svako vrime vlastitu oblast i vladane do dopušćeeu kraja bosanski, ungarski i césara rimski, da mogu p o sebi od svake vrste sude činiti, zle smaknuti, a dostojne blagodariti, koja oblast i danas naodi se među ńima po dopuštenu privedroga principa mletačkoga, pod koga krilom oni vojujući vazda se ukazaše vrsni na oružju vitezovi, kako će se viditi iz ovizi pisama, koje slide.


[106.] Slidl pisma prva od Pojičana, kako isikoše T u r k e rata od Kandije na 1649 ožujaka na 27,, Kńigu piše kliski kapetane, po imenu Babametoviću, ter je saje gradu Carigradu, a na ruke Otmanović cara:

drugu glavu Petra Kulišića, od Pojica vojvode i kneza, 3° koji Turke na mejdan poziv Je, na mejdanu odsijeca glave.«

»Sultan care, mili gospodare, 5 Pojičani tebe odbigoše, pod duždevo krilo pribigoše, evo ima po godine dana.

Kad je paša ńega razumio, silenu je vojsku sakupio, mlade pisce i brze кошке, i otiđe vojska u Pojica.

35

Prid nonie su tri paše careve: Porobiše svu Cetinu ravnu 10 [279] jedan biše Memed Topan-paša, i u Livnu dvore Atlagića: drugi biše silni Sejdi-paša, mi ne smirno grada otvoriti, na duždevo more pogledati.« treći paša Izuran Alija. 49 Kada caru bila kńiga dođe, onu štije, drugu napisuje ter je šale paši bosanskomu; *5 ovako je áemu besidio:

Sva Pojica dona porobiše od studene vode Žrvnovnice sve do Graca, mista gospodskoga, dino čine kneza velikoga.

»Kako primiš bilu kńigu moju, kupi vojsku, što god veću moreš, ter otiđi к moru latinskomu 2 i porobi. pojičku državu. °

Po f ataše momke i divojke, zapliniše na ala je ovce: robje vodě, bile ovce gone pivajući i popivajući.

Sve isici'malo i veliko, a -knezove deri na mlhové, koji mene skoro odbigoše, к mletačkomu duždu pribigoše.

Al je Turkom loša srića bila: sve se skoči malo i veliko 5° od Pojica i dońi i gorńi ter za Turcim u potiru trču,

Donesi mi dvi glave junaške: 25 jednu glavu Bobetić Štipana, pojičkoga kneza velikoga, koji' mi je puno dodijao;

a prid ńima dva zmaja ogńena, dva viteza, od Pojica kneza: jedan biše Bobetić Štipane, 55 a drugi je Kulišiću Petre.

45


525-

Turskoj vojsci pute pritekoše ter u tisnim klancim zasidoše: iz busije udriše, potajne, na ńe živi ogań oboriše. 60

Tri stotine živi ufatiše i šezdeset suviše delija, alaj-bega i mladi dizdara, kapetana, aga. i serdara.

Koliko je puknulo pušaka, on'liko je ipan.ulo Turaka. Potiraše svu vojsku carevu ter ji siku uz Mosor planinu.

Geverdana, 1 pušak' i sabalä, 8£ mur-dolámá, zeleni ćuraka, samur-kapa i „ala j-bar jaká odnesoše ni broja se ne zna. 6

5

Al ne prođe puno godin' dana, opet Turci vojsku sakupiše,' 9° porobiše selo Žeževicu pak odoše doli u Pofica,

kako koji- Turčin dolazaše, niza stine strmoglav padaše; 7° veće ji je skačuć poginulo., nego ji je sáb] a pogubila.

da osvete glave od Turaka, u Pojici skoro odsičene. Al je Turkom loša srića bila, 95 zapazi ji iź Mosora vila

Alko li mi virovati ne ćeš, uzpeni se na Mosor planinu, ter ćeš vidit kosti od Turaka, pisaca, kona a konika,

ter dozivje kneza velikoga pak je nemu vila besidila: »Zlo ga lega i zoricu zaspa, eto na te careve delije!«'

Oni nije glave odsikao, koji nije u tom boju bio. Natiraše careve delije na visoke od Zakučja stine:

di se bile kano i točila, kud je vojska careva skočila. Izgibo'se vitezovi Turci u Pojicih, ni broja se ne zna.

75

8o

Kad je kneže vilu razumio, skočio se na noge junaške ter pokupi malo i veliko pak zaside u busiji Turkom.

Iz busije udriše potajne, tri stotine odsikoše glava, osam stotin' oteše pušaka, malo mane zeleni ćuraka. Ovi se drugi boj zgodi na 1663.

1

Geverdana.

105

I0

°

52б


Slidi pisma druga od Pojičana, kako razbiše Turke rata Bečkoga oliti od Morije na 1686 srpńa na 2. \ Žene, starci, dica i divojke pobigoše u Moisor planinu, 3° a junaci naglo priletiše ter na Turke skladno udariše.

Još ne biše zora zabílila, ni danica lica pomolila, viknu vila tanko glasovito od Mosora, visoke planine. Kako viče, daleko se čuje 'u Pojica i dońa i gorńa: »Pojičani, mladi vitezovi, zlo ga legli i zoru zaspali! lyUte klance Turci prijezdiše ter u Dolac oni ulizoše, •deset ilaď po izbor junaka, sve pisaca i brzi koaika.

Í280]

5

IO

Perut-pašu oni potiraše i negovu silovitu vojsku: pobigoše к Sińu bijelomu, a l je ń i m a loša srića bila. Pojičani Turke pritekoše ter jim Jute klance zatvoriše; kad u klanac ulizoše Turci, iz busije udriše junaci.

35

4°

Prid ńimam je vitez od starine, po imenu silni Perut-paša od Stambola, grada bijeloga, *5 desno krilo cara čestitoga,

Prid ńima je soko tica siva, sivi sokö Pezejič dom Jure i delija Toimičić Ivane, od Pojica kneže i viteže.

kojiino se kune na ćitapu i na svojoj sabji okovanoj, da će turske osvetiti glave, u Pojicih prija odsičene.

Svi udriše jedino na Turke 45 ter jim ruse odsicaju glave, razgone ji po gori zelenoj kano vuci po planinám ovce.

Vas je Dolac paša porobio i Srijane ogńem sažegao>: što je staro, pod sabju okrenu, što je mlado, vodi u sužanstvo.«

Trijest i šest odaiječe glava, svojom sabjom Pezejić dom Jure, 5° malo mane Tomičić Ivane г sikuc Turke oba pogiboše.

Kada oni vilu razumise, sve se skoči malo i veliko; ко god može sabju pripasati, sve to trče, da Turčina siče.

2

5

Tu gospoda turska izgiboše: devetnajest mladih bujumbaša, do dva bega i dva alaj-bega, 55 ine vojske ni broja se ne zna.


Tri stotine živi ufatiše i četiri veliká plemića: Mustaj-bega Babametovića, Giajića i Bara'kovića. Ufatiše i Murat-bega, dva pašina šest čauša i

60

Druga biše srca junaškoga kano majka Krajevića Marka: mlada Bare, Lekšića2 Jubovca, opošteni Pojičkine mlade.

Filipovića na glasu viteza, alaj-barjaktara, pet bujumbaša.

Tu ne biše kneza ni viteza öd Pojica ni dońi ni gorńi, koji turske ne odsiče glave, svoju sabiu ne napoji krvce.

Tu se nađe Mare Žujevića, dva Turčina pogubila biše, trećem sveza ruke naopako, 75 povede ga g dvoru bijelomu. 1

65

Äl evo ti veće čudo kažem pravo, brate, do ništa ne lažem: 7° još i ženski tadä mejdan biše, kad u Docu Turci izgiboše.

Jednoga je s kosorom posikla, drugoga je živa ufatila. Ne čudi se, dragi pobratime, Pojičke su roda vilmega! Ü Mosoru, visokoj planini, teče vrutak vode ladne, onde sidi vila zlatokrilka, od Mosora banica gospoja.

e dino

К ńoj dolaze Pojičkine mlade ter na vodi bilo lišce lade: 9° ńimam pisma, zdravme Mjelovanu i negovu pobri Radovanu! [108.] Slidi pisma treća osobita od vitezova pojički, koliko je koji glava odsikao rata od Kandije i Morije. N u poslušaj, dragi pobratime, što se zgodi još u staro vrime! Sokolovi sivi izletiše, u Pojica doli doletiše. Lete jedni od Bosne ponosne, 5 drugi, pobre, od zemje ungarske, 1

ter saviše gnizda sokolova u Pojicih više sina mo;ra. Porodiše tiće sokoliće, vitezove kano Ugričiće, koji caru puno dodijaše i negovu zem Ju porobiš e.

bijelorrio » Lekxichia. — Isp. Jakxich (R2 16, 188, 288, i Kor. 391, 455) i Vukxich (R2 259). 2

8o

85

j 28

RAZGOVOR UGODNI NARODASLOVINSKOGA (1759.)

Vitezove kažem po imenu [28ij [ niovu junaškom plemenu: najprvoga Kružić Petra bana, od Pojica ruža izabrana, koji turske glave odsicaše, kad u Klisu gradu pribivaše. Porodi se Kružić Petre bane u Zvečanu, mistu izpod strane.

l

5

2

°

Drugoga ti ja kažem junaka, po imenu Sinovćića Marka, iz Pojica od sela Dubrave. Junaci ga br-ez pristanka slave,

!

jer je veće odnio mejdáná, nego ima u godini daná; pod ńim kona poginulo 4 biše četrdeset, kako pero: piše,

"Al poslušaj Miloš Kobilića, AS po imenu Petra Rulišića, od Pojicä vojvode i kneza, na oružju silnoga viteza! Trideset je glava odsikao u sve vrime, što je vojevao; . 5°\ najveće ji odsikaO' biše, kad pod Gracem Turci izgiboše. Ne bi nigdi boja žestokoga brez viteza Kulišiića Petra: kad junaci rujno vino piju, 55 Kulišića ů pismii spomińu.

2

5

Peti "biše Kulišić Tadija: svu je tursku zemju porobią od Vratara do grada Mostara, od Zagvozda sve do Imoskoga.

bojak bijuć s carevim deli jam u Kandiji dvadeset godina. 3° Dužde Marku dade kavalirstvo, za junaštvo1 još i đeneralstvo'.

Često junak na mejdan iđaše ter mejdane Turkom, odnosaše: svi mejdani Kulišić Tadije. zgodiše se rata od Kandije.

SinovČiću, diko od Pojica, na te plaču janičari dica, al te fale latinska gospoda i junaci slavnoga naroda.

Kažu meni zmaja ogńenoga i krilaša roda junaškoga, po imenu Gotica Jurišu, poličko ga kneza i vojvodu.

35

6o

6

5

Trećega ti još viteza kažem, po imenu Bobetić Štipana, od Pojica kneza velikoga, britku sabju dužda mletačkoga, 4°

N a nem zlatno krilo trepećaše, mejdangi se košuja vijaše, 7° Turke siče rata od Kandije na vitezu dobru końu svomu.

koji u sve posiče Turaka, kako kažu, dva jest i četiri vojujući i bojak bijući velikoga' rata od Kandije.

Posli smrti Gotica vojvode od negove mejdangi-košuje paramenia bijaše skrojena, u svetoga Luke postavjena.

75


Pavića je kolino veliko, to ne može zanikati niko, ' jer porodi mnoge vitezove, u/PoJicih velike knezove, koji Turkom puno dođi jaše i niove glave odsicaše; velikoga rata od Kandije bihu oni silne mejdangije.1 Jedan biše Pavicu Juriša, silni junak kano Smijaniću: pod Klisom je glave odsicao, kadno ga je Foskul uzimao.

koje vitez učinio biše, kada Korner Novi uzimaše. 8o

Petar jedno, a Nikola drugo: oba turske glave odsicaše, ч 8 **5 i [282] svitle sab|e krvce napojiše u početku rata od Kandije.

Drugi biše Pavić dom Nikola, silni junak, zmija krilatica: 9° deset Turak' pogubio biše, kad pod Gracem Turci izgiboše. Treći biše soiko, tica siva, . Mjelovan ga poznavaše živa, po imenu Pavicu dom Jure 95 velikoga rata od Morije. Strašan puškar dom Jure bijaše ter ú kamiš zrnom udaraše; i pogubi trideset Turaka, biše dika pojičlki junaka. 1°° Kažu starci kneza i plemića od kolina Matijaševića: imenom se Mate zovi jaše i on ruse glave odsicaše. . Za negovo veliko junaštvo duž de Mati dade kavalirstvo, 1

Još mi kažu starci od Pojica II0 dva po|ička kneza 1 viteza od Jelića roda i plemena, al podavno ú stara, vrimena,

I0

5

Od ovoga bora zelenoga izađoše i gospoda mnoga, ko'luneli i vojvode mlade; to jim duž de za junaštvo dade.

°

Još mi kažu na glasu plemića, kneza Franu Marijanovića, iz Pojica od sela Poistina: piväj, pobre, ovo je istina! Silni junak i vojvoda biše, brzi konik, ne more se više; često turske odsicaše glave čestitoga rata od Kandije.

I2

5

Očituju mnoga svidočanstva kneza Frane dila i junaštva, T 3 0 pošteno je vazda vojevao i pod Sińem gradom poginuo. Al poslušaj, moj mili brajene, da ti kažem zmiju i junaka, po imenu Lozić dom Ivana, *3S u koga je ruka od mejdana.

Mejdancije.


I2

34


53°

. Kad Mlečani Klis grad obsidoše i na Dicmu Turke isikoše, šest je turski odsikao glava svojom sabjom Lozić dom Ivane. I 4 ° A sve vrime, što je vojevao, om pogubi dvadeset Turaka: tako starci od Polica kažu, — viruj, brate, jer brade ne lažu. Viteza je porodila majka, *4J u Pojicih golema junaka od Kordića roda i plemena, al podavno u stara vrimena, po imenu Pojicanin Marka: I pošteno je Marko vojevao, 5° još i turske glave odsicao na jurišu Klisa bijeloga. Slava budi Bogu velikomu, dobra sreća duždu mletačkomu, svíjeno je gnizdo sokolovo, *55 dino resite cablo topolovo u Zvečanu, selu gizdavomu, od starine, pobre, gospodskomu: u nemu se legu sokolići, po imenu knezovi Martići, 160 koji bihu silne mejdangije1 od Kandije rata i Morije. Tako kažu od Pojica starci i ostali po svitu junaci. Jedan biše Martiču Mati ju: i^5 siče Turke rata od Kandije, 1 2 3

dva je puta na mejdanu bio, oba puta mejdan zadobio. Bi uoińen za vladalca to mu bane svitlo perje,

od Foskula bana Klisa, bila grada; 4° dade za junaštvo, od zlata medaje.

Viteza je porodila majka, dom Mafija Martića junaka: šest je turski glava odsikao, dva je suzna živa ufatio.

45

Duž de nemu daje za junaštvo sve na misec po dva jest dukata; 2 i pravo je, jer je zadobio z britkom sabjom i desnicom rukom,. 180 Grgur Martić delija bijaše, jer na mejdan Turkom izlazaše i posiče beg Orapovića 3 na mejdanu, pobre, junaškomu. A što ti se čini, pobratime, od viteza Martića Ivana? Dvi je turske glave odsikao i Aiovu odoru odnio .

l8

5

Još donese dva mača niova, г oba mača jedinoga kovača, 9° kojiino se i sada naode u bijelu dvoru Ivanovu. N a glatsu je Martiću Grgure, jer u četu junak odlazaše i vitežke glave odsicaše, *9$ al pogibe s Turcim bojak bijuć.

Mejdancije. duka. О Orapovićima i Arapovićima isp, bi], uz R 1 352.


Turke siče Martiću Matiju pod Gabelom rata od Morije; ne čudi se, dragi pobratime, Martići su roda junaškoga.

200

Druga, rodi lava žestokoga, 2 po imenu Božića Grgura^; 3° koji bile okrvavi ruke sikuć mlade pod Kandijom, Turke.

Božića je gospodsko kolino i junaško od starine bilo, od ńega se rodiše knezovi, u Pojicih silni vitezovi.

N a sabji je vojvodstvo dobio, koje mu je dužde poklonio. 2 Ovo bihu silni vitezovi 35 od Božića plemena knezovi.

Jedan bišc, dragi pobratime, 20 5 Jure Božić, junak od starine, koji Turke pod mač okrećaše, kad u Docu težko izgiboše.

Kaže vila silnoga viteza Barić Marka, pojičkoga kneza: junaški je Marko vojevao 2 • i na moru Turke isikao. 4°

I ufati dva zmaja ogńena Sulagića i Arapovića; još odsiče na Studenci glavu Ibraimu, mladu barjaktaru.

I sad mu je krilo pozlaćeno' i panciri od suoga zlata, a na ńima dvi zlatne medale, • za junaštvo Marku darovane.

Dokazuje Mosorkińa vila jutu zmiju Božić Miovila, barjaiktara dužda mletačkoga [28з1 od Kandije rata velikoga.

2I

°

гх

5

Pusta sabja Pezejić dom Jure 245 sva je turskom krvcom polivena, jer posiče u Docu Turaka trijest i šest carevi junaka.

Da je ruse odsicao glave pod Kandijoni,pod bijelim gradom, te? svidočě od zlata medaje, 22 koje mu je dužde darovao. °

I još bi ji veće posi'kao, 2 da ne bude tada. poginuo 5° s pobratimom Tomičić Ivanom na početku rata od Morije.

Kada princip Novi uzimaše podaleko u Buci kotorskoj, Pava Božić u tom boju bise ter junaške glave odsicaše.

Kružića je pleme glasovito, , u Pojicih puno ponosito, z od ńega se bani porodiše, 55 koji tursku zemju porobiše,

Viteza je porodila majka Božić Marka, golema junaka, jer posiče Asan Begovića, Jutu zmiju kano Kralevića„

22

5

još i vitez pope dom Matiju Kružićević, zrna je od dvi glave, jer je sabju krvce napojio z6 sikuć Turke rata od Morije. °


Ej delijo D-rmiću1 dom Mijo, i ti jesi na mejdanu bio ter vitežke odsicao- glave, kad u Docu izgibose Turci. I Rogujic pope dom Tadija četiri je glave odsikao: tako kažu starci od Polica-, a to znadu i malana dica.

koji smače silnoga junaka na mejdanu, poštena mu majka!

z6<

>

Svitla sabja Maneničić Pavla siče Turke rata od Kandije: 27° u četu je često odlazio, robje fata, plíno dogonio. Oid negova roda vitežkoga iziđoše sileni junaci, krunu brane dužda mletačkoga; 275 to svidoče misnici i djaci. Kad ü Docu izgiboše Turci, tu se nađe Dragićevic Mate, silni junak, na glasu vojvoda od našega slavnoga naroda. " 2 8 ° Okrvavi do ramena ruke sikuć mlade krajišnike Turke; dade nemu dužde od Mletaka mrtvu plaću po deset dukata. I ovo je junak glasoviti, knez i vitez puno ponositi, po imenu Dragićevic Ive, tri je turske odsikao^ glave.

28

5

Suđić Frane Juta zmija biše, Krajevića srce imadiše; kad god Frane na vojsku iđaše, 29S vazda tursku krvcu prolivaše. Ej delijo Brnićević Luka, biše tvoja od mejdana ruka, spomińu te i danas junaci Dalmatini, još i Talijanci,

З 00

jer si mnoge odsikao glave pod Gabelom i na veće mista, al i tvoja biše o>dsičena u Gabeli s Turcim bojak bijuć. Knez pojički Sušicu Nikola 3°5 biše junak rata od Kandije; šest je turski glava odsikao, ů Pojici kadno izgiboše. I ufati dva zmaja ogńena Vazlagića i Barakovića. З 10 To se zgodi rata od Morije, — viruj, pofare, ovde laži nije. Nu poslušaj, što mi vila piše: deset glava odsikao biše po imenu Dageliću Mijo, 3X5 knez pojički roda junašlkoga,

[284] I ufati zmaja žestokoga, po plemenu Babametovića, Mustaj-bega, od Klisa dizdara, Još deliju kažu od mejdana, 2 desno krilo Otmanović cara. З 20 po imenu Dragićevic Jurja, 9° 1

darmichiu. — Moglo bi se čita :i i »Darmiću«. Raspitivanem nijesam doznao danas ni za Drmiće ni za Darr iće (no ima Damića i Domića).

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Vitezove porodiše majke, u Pojicih na glasu junake: jedan biše Žujeviću Frane, koji Turkom zadavaše rane,

Tri sokola porodila majka, tri Skejića, tri "mila brajena: 33° sva tri bihu srca junaškoga, jer su sabje krvce napojili.

drugi junak Žujević Matiju, 325 dva po|ička kneza i viteza; . oba turske odsicaše glave, u Pojicih kadno izgiboše.

Dva brajena, dva Sladojevića, učiniše veliko poštene sikuc mlade careve delije 33 5 velikoga rata od Kandije.

Može biti da će se kogod naći, kornu će mučno biti ova ju naštva virovati, ali da promisli, što će reći vojska razbijena ů tuđoj zemji, u planinám strahovitim i, klancim sasvim krševitim, kako' se tri puta dogodi vojsci turskoj u državi pofičkoj, ne bi sumlio> ni malo, pače bi p o razlogu rekao, da ji nisu on'liko pogu bili, koliko su mogli, budući ji iste žene sikle i vezale. Uzrok pak, što ji pu.no uteče, bi običajna naši vojnika lakomost, koji voliše •s mrtvi tilesina sadirati odoru nego ji do svrhe tirati i sići, kakono čine oni, kada jim do ruke dođe. Sve gori rečene stvari svidoče niova pisma, atestati đenerala, perle, medaje, kolajne, krila, starci i mnogi redovnici. Svidoci jesu ovi: Vojvoda Mate Širmmić, od godišta osam deset i devet; knez Jakov Martić, od godišta, osamdeset i dva; knez vojvoda Tadija Čotić, od godišta osamdeset; Toma Macanović, od godišta devedeset; dom Nikola Dragićevic, kurát od Ostrvice i kancelir vikara od provincije, koji pisa svaka, što starci rekoše i što se štije1/. u pišmih, koja se u niovi crkvam nahoide; Mijovio Žujević, knez i kancelir svitovrii od pojičke države; dom Ivan Maneničić, vikar provincije pojičke. Misto- pečata "f- Komu ne bude smetati nenavidost, ne će mu mučno biti virovati. [109-] Slidi pisma od vitezova omiški. Da je komu poslušati bilo, kako pjeva kneže Teovane Д Omišu, gradu bijelomu! Lipo slaže ter junake kaže, 1

Jctoje Jctije.

vitezove dužda mletačkoga od Omiša grada bijeloga žestokoga rata od Kandije, malo posli Beča i Morije.

5

534


Imenuje Ra dos a Ivana, u Omišu zmaja od mejdana, koji turske glave odsicaše, u Kandiji kada vojevaše.

IO

Poslušajte, mladi krajišnici, kako piva kneže Teovane! Mejdangiju od Omiša kaže, po imenu-В abulinko vica,

Svidoči mu krilo pozlaćeno i kolajne od suoga zlata, koje mu je dužde darovao *5 za negovo veliko junaštvo;

kako nemu bila kńiga dođe 45 od delije Vazlagić Alije na početku rata od Kandije. Ovako je Tomi besidio:

I za ńime Kulišića Jurja, i sokola od sińega mora, koji fata šajke ormanioe, 1 siče Turke, ni broja se ne zna. 2 °

»Tužan bio, jadan se rodio! Kako si se po gradu falio 5J prid gospodom od Omiša grada, da ćeš Turke biti zaušnicam?

Imadiše fuštu ormanicu malo manu od galije tanke, sva joj krma biše pozlaćena i crlenom svilom pokrivena.

Ako jesi junak od poštena, izađi mi na mejdan junacki u nediju, koja dođe prva, 5i pod Zakučj«, đi je mejdan stari.«

2 N a ńoj, pobre, zlatan fanó biše, 2S5 koga druga fušta nejmadiše: . za zlameńe silnoga junaka tąku slavu primi od Mletaka.

Kada Tomi bila kńiga dođe, kńigu štije, a na ńu se smije. Vele áemu omiška gospoda: »Koji aber bila kńiga kaže?« 6c

Bi đenera od vojske rvatske, arbanašlke i ercegovaske; 3°) š ńima Jure Turke razbijaše i gradove mnoge uzimaše.

Odgovara Babulin vojvoda: »Evo mene zove poturica, p o imenu Vazlagić Alija, - da mu idem na mejdan junački.<

Pjeva junak trećega viteza od kolina Nenadića kneza, [285] po imenu mađora Miloša, 35" lutu zmiju od grada Omiša,

Gospoda su nemu besidila: 6' »Ne od' tamo, Babulinkoviću! Alija je silni mejdangija, i do sad je mejdan odnosio,

koji turske glave odsicaše, u Kandiji kada vojevaše: to sviđoee negove dukale i kolajne od suoga zlata.

4°>

a ti oto josi ostario, ostario i još oronuo: izgubićeš glavu na mejdanu i poštene omiški junaka.«

7C


Ali veli Babulin vojvoda: »Ja ću poći, ako ću ne doći! Čini mi se, omiška gospodo, 75 da mi srce nije ostarilo.«

a on áemu krilo i kolajnu. I pravo je, jer je zadobio; a na poju, di je mejdan bio, vitezovi bór su usadili.

Pak uzimje sinka za divera ter se vozi uz Cetinu ladnu. Kad li junak pod Zakučje dođe, 8o ali Turčin po mejdanu seta.

Za junaka lipu uspomenu i negovu sriću na mejdanu bor zeleni i sad se nahodí 'u vitežkoj Buci od Kotora.

I0

5

II0

Za zdravje se lipo upitaše, pak odstupi jedan od drugoga ter se svitlim mačim udariše. Al Babulin stari vitez biše,

Ej delijo Marinović Ive, od starine vitežko kolino, tvoja svitla od bedrice ćorda turske se je napojila krvce

8 ú srce je Ture udario, 5 rusu mu je glavu odsikao ter je nosi niz Cetinu ladnu pak je meće gradu na bedene.

bojak bijuć rata od Morije oko Graca u gorńem Primorju i osvoji svu Neretvu mutnu I2 do Gabele, grada bijeloga. °

Još delija drugi mejdan kaže od viteza Petra Bačejića, 9° iz Omiša silnoga junaka, podaleko u Buci kotorskoj.

Ter za tvoje veliko junaštvo dužde tebi dade kavalirsitvoi, svitlo krilo, od zlata kolajne. Ej viteže, pokojna ti duša!

Ide momče iz vojske careve pak zavika iza svega glasa: »Nije Г koga porodila majka 95 od sve vojske dužda mletačkoga,

Soko biše Marinović Petre, jer ufati tursku ormanicu u Levantu na sinemu moru vrime rata Beča bijeloga.

da m' izađe na mejdan junaški?« To je čuo Bačeliću Petre, skočio se na noge vitežke pak izađe na mejdan junaški. I 0 °

Svoje bile okrvavi ruke sikuć mlade po đemiji Turke, 13'° al je i on tada pogibao sikuć Turke na sinemu moru.

Z brijetikim se mačim udariše, al Bačefić boji junak biše: Turčinu je glavu odsikao ter je daje banu đeneralu,

Vitez biše Dešković Antone ogńenoga rata od Morije, x đemiju je tursku osvojio 35 i sve Turke pod mač okrenuo.

1T

5

I2

5

6


Ne lažu mu duždeve dukale, dvi kolajne i medaje zlatne, [286] ^ 0 j , e s u m u bile darovane od našega dužda za junaštvo. х4°

Kada mlade isikoše Turke nasrid Dicma.više Klisa grada, x7° tu se nađe Pavišiću Frane ter junaške ođisicaše glave.

Pivaj, pobre, junaška je dika: viteza ti kažem i vojnika, po imenu Dešković Štipana, od Omiša, bijeloga grada.

Koliko je đužde Mlečanine osvojio bijeli gradova, svakoga je uzet pomogao i vitežki vazda vojevao.

x Pošteno je Stipe vojevao 45 prid junacim mladim krajišnicim, svitlu sabju krvce napojio velikoga rata od Morije.

Drugi biše mlađan kapetane sin rođeni Pavišića Frane: Julijan se imenom zoviše, bo]i junak od babajika biše. l 8 °

Ne bijaše grada na krajini, I koga* nije uzet pomogao: 5° to svidoči Korner đenerale i dukale dužda mletačkoga.

Nemu biše dato za junaštvo^ od krajine sińske kolunelstvo; prid junacim na vojsku iđaše, često tursku krajinu -robjaše.

Pivaju se dva orla krstaša, dva krstaša, oba iz Omiša, da su tursku zemju porobili г55 i pošteno vazda vojevali.

Kad u Grabu isikoše Turke krajišnici O'd Cetine ravne, i on ruse glave odsicaše: to svi doči „Korner đenerale.

Jedan biše Pavišiću Frane, od vojnika mlađan kapetane, goispodičić od Omiša grada, kojino se Vulas zove sada,

On pomože Novi osvojiti, г Sin bijeli i druge gradove; 9° pod Novim ga rane dopadoše bojak bijuć i grad uzimjući.

l6

°

45

l8

5

Pomogą je Klis grad uzimati i na Turke juriše činiti, od grada je vrata otvorio ter je beden prvi osvojio.

Alko li mi virovat ne ćete, Upitajte Korner đenerala: kazaće vam đenerale bane, što učini vitez julijane.

Meće barjak gradu na bedene l65 pri vedroga dužda mletačkoga; iz grada ga stine udarahu, al mu smrtni rana ne davahu.

Leti soko gradu Imotskomu, po imenu Perinović Ive, i opali varoš oko grada: 20 to se zgodi rata Malenoga. °

l

95

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) 22

Imoitu je bilu oibsidnuo prija vojske dužda mletačkoga, a kad dođe vojska principová ter Imotu poče uzimati,

Veliko je pleme Zrinovica, nije mańe ni Despotovića, glasovita od Omiša kneza, od starine po izbor viteza.

20 na juriš je prvi udario 5 prid junacim mladim krajiŠnicim. Pod ńime je końic poginuo, a ńega su rane dopadnule,

Od ńega se rcdiše vojnici, vojevode i brzi końici: pošteno su vazda vojevali, vitezovi na oružju zvali.

al je Ive srca junaškoga, rane zavi, a na juriš trče, opoišteni dužda mletačkoga na uzetju grada Imoskogia.

Vicenco se jedan zovijaše, u španolskoj vojsci vojevaše; 2 za negovoi veliko* junaštvo 3i kraj mu Filip dade kavalirstvo.

2I

°

Nemu bane za junaštvo daj« dvi kolajne od suoga zlata, 2I jer ne biše bržega konika 5 u Turčina ni u kaurina. Biše vitez Biličiću Franc, gospodičić od Omiša grada, junaški je puno vojevao od mladosti do svoje starosti.

2

5

3°

Gospodstvo je na sabji dobio', viceknaj je u Indijam bio: to je slava rvatski vojvoda, još i svega slavnoga naroda. 24°

[287] Oprostite, omiška gospodo, koj ino ste krilo principovo: sve vas želim zvati po imenu, 22 ° al bi pisma odveć duga bila.

Vojvodstvo je na sabji dobio vojujiuci, krvcu prolijući; potvrđuju Franina junaštva denerala mnogi svidočanstva.

A čuli ste, di Vlasi pivaju: z45 »Duga pisma nije nikom draga.« Ako li ti ugodna ne bude, čini boje, široko je poje.

Ako budeš junak od starine, 2 koji pravi jezik posiduje, S° biće pisma draga i ugodna: ako Г nisi, biće ti nemila.


Slidi broj oficijala omiški, koji su bili od rata Kandijanskoga do dneva današnega, Mecem, moj štioče, na svitlost rečenoga grada- oficijale, ne za drugo nego za ukazati svitu slovinskomu veliku Jubav našega privedroga dužda, s kojom nadaruje svoje podložnike, premda nisu od negova naroda ni jezika. I neka svak može doći u poznane, da budući toliki oficiri i vladaoci izašli iz jednoga malana grada, koliko ji ima biti iz gradova veliki i ostáli država, po Dalmaciji. Rata

Kandijanskoga,

Knez Marko Sinovčić, đenera od oružja, silni junak, starinom Po' Jičanin. Koluneo Dešković, rečeni Arbanasović. Knez Nikola Jelić, mađor od bataje i vladalac od sve vojske rvatske, starinom od Pojica. Vojvođa_ Jure Jelić, silni junak. Bi suzań u Carigradu. Vojvoda Agustin Jelić, posičen pod vojnicom. 1 Vojvoda Petar Jelić, posičen u Moriji. Vojvoda Vicenco' Jelić. Vojvoda Jerolim Jelić. Vojvoda Ivan Jelić. Vojvoda Štipan Jelić. Ovi se svi rođiše u Omišu, ali su starinom knezovi po|ičkL Kavalir 1 mađor od bataje Ivan Radoš. Knez Miloš Nenadić, mađor od bataje-. Knez Bartuo Nenadić, kavalir i vojvoda. Kavalir Tadija Kulisie, vitez i mejdangija, pogibe pod Gradiškom. Starinom je knez pofički. Vojvoda Frane Pavišić. Serdar Petar Kulisie, starinom Pojičanin. Rata

Bečkoga.

Vojvoda Gašpar Marćelić. Vojvoda Petar Bačelić, mejdangija. 1 pod Vojniczom. — Ne mislim, da bi se time mislilo mjesto Hvojnica, jer Kačić ime toga mjesta piše »Fojnicza« (R 1 240; R 2 15, 177, i88, 191).


Vojvoda Toma Babulinković, mejdangija. Veliki vitez Jure Kulišić, vladalac od sve vojske dalmatinske.. Vojvoda Ivan Kulišić. Vojvoda Jure Kulisie. r Vojvoda Ante Kulišić. Starinom Pojačani, rođeni u Omišu, Vojvoda od konika Ivan Nenadić. Vojvoda od konika Luka Nenadić. Vojvoda od konika Frane Nenadić. Vojvoda od konika Miloš Nenadić. Vojvoda Pava Jerčić. Vojvoda Gašpar Marijanović. Vojvoda Janko Marijanović. Starinom su knezovi poJičkL [288] Vojvoda Frane Marijanović. Vojvoda Ive Stipančić. Koluneo Marin Marinović. Koluneo Petar Marinović. Vojvoda Petar Marinović. Koluneo Nikola Marinović. Kavalir i sopraintendent od Neretve Ivan Marinović. Štipan Dešikojević, rečeni Furioz, sopraintendent i vladalac od kra jišnika zadvarski. , Tenente-koluneoi Anton Deškojević, rečeni Furioz. Vojvoda Julijan Pavišić, i koluneo od krajišnika sinski. Tenente-koluneo Frane Frančeski, rečeni Zamarijic. Ovi na mej danu posice u Levantu Arapa mejdangiju. Vojvoda Ivan Pistić. Vojvoda Matij Gvitanović. Vojvoda Grgur Gvitanović. Vojvoda Frane Gvitanović. Vojvoda Julio Jelić. Vojvoda Nikola Jelić. Knez vojvoda Jure Karalipeo Despotović. Knez don Vicencoi Karalipeo Despotović. Bi na službi kraja od Špane, učiněn kavalir, di Calatrava rečen, pak vicekraj od

Indija. R a t a M a l o g a i p 01 s l i . Sopraintendent od Zadvarja Ivan Dešković Furioz. Sopraintendent od Vrgorca Tome Furioz.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Štipan Dešković, sopraintendent od Zadvarja. Ivan Dešković, koluneo imotski. • Jure Dešković, srđente mađor. Vojvoda Jere Dešković. Voj. Joze Dešković. Voj. Anton Dešković. Voj. Petar Dešković. Voj. drugi Anton Dešković Puriozi. Knez Pava Despotović Karalipeo^, goverhatur od oružja. Knez Knez Knez Ivan

kolunelo Petar Jelić. Jure Jelić, srdente mador. drugi Petar Jelić, srdente mađor. Frančeški Perinović, koluneo i vladalac 'od Zagvozda i Župe.

Vojvoda Frane Perinović. Srdente mađor Lovre Radoš. Voj . Petar Arbanasović Voj . Ivan Kulišić. Voj . Jere Marcelić. Voj . Ante Zamarijić. Voj . Jure Grabišić. Voj . Petar Pistić. Voj . Jakov Bilićić. Voj . Jere Cvitanović. Voj . Ivan Bučić. Voj . Mate Todorović. Voj . Štipan Jakšić. Vo . Frane Biličić. Rati nesrićni uzrok su vazda bili od razasutja ne samo- od krajestvä, banovina i gradova, nego li i od gospodski kuća i ple mena, jer 1 bizeći po tuđim državám izgube ne samo imana i go spodstva, nego li jošter i vlastito ime od svoga plemena. Ü Dalma ciju iz Ungarije mnoga gospoda jesu do'bigla rad uzroka rečenoga, i a k o n o gospoda Pistići, koji se u gradu Omišu nahode, i ostáli mnogi. Pistića kuća bi velika u Ungariji i gospodska, od koje izađoše knezovi i vladaoci od gradova, pače od istih vlastiti gospo1 er

ispalo.

-

U' štamparskom se slogu vidi, da je na početku riječi jedno slovo


dari, u vrime kraja ungarski, kako se nahodí u negovim kartam.. I ovo mećem za jednu priprostitú uspomenu od rečenoga plemena gospodskoga. Vojvode u stará vrimena zvali su se duke oliti ereezi veliki, kąkoino vojvoda Janko, Kosarić Štipan i ostali. Ovde ja imenujuć [289] ] vojvode ne razumim duke ni ercege, nego kapetane od soldata plaćeni toliko pisaca koliko konika;-tako ji po Dalmaciji zovu. Slidi kratko govorene od sedam plemena gospodski, koja se nahode u mistu Rogoznici, starinom Gorici, blizu Omiša. Ü vrime kraja Bele dođoše u rečeno místo iz Ungarije ov£ plemići: Dikličić, prozvan Kuzmanić. Rubnić, priđivkom Knezovic. Davidović, rečeni Marušić. Blažević, prozvan Kardišić. Mikulić, prozvan Alaburić. Vojineoi, rečeni Dom Lučić» Radić, koji onde "pridivka nejma. Plemena imenovana imadoše mnoga privileđija u stara vri mena od kraja ungarski, bosanski i od pri vedroga principa mle tačkoga, također i od bana Franđipana, koje, budući kratko, mećem na svitlost: »Nos Xansa Frangipani, Vegliae, Segnete, Modrusii, Cetinae,. Klissae, Almissae et Dalmatiae Comes, Banus Croatiae. Cuicumque, ad quem hae nostrae pervenerint, significamus, quatenus nos pramisimus et promittiraus nobilibus viris Rogoznanis, subditis nostris, nos eos comservaturos in eorum veris et antiquis bonis, juribus et libertatibius, quibus soliti fuerant vivere, ad hoc ut ípsi denuo' revocent fratres suos, qui alibi reperiuntur vel alio discesiserant, ad eorum bona haereditaria, ad nostram olbedientiam etantiquam libertatem et jiuridicam patriam; et tarn his, qui ad prae sens reperiuntur, libertas, justitia et jus libertatis. Et ideo; ad majus robur häs nostras litteras patentes sub nostro sigillo coneessimus. Anno- Domini millesimo> quadringentesimo trigesimo sexto. Datum Almissae 30. mensis Märtii.«

142


Da se rečena diploma razumi od ono sedam plemena imeno vani, premda niki cica nearne nenavidosti to ne razume, poznaćete iz ovoga kratka terminaciona, koji slidi: »Noi Marin Antonio Cavalli, per la Ser enis sima Repubblica di Venezia Proveditor Generale in Dalmazia ed Albania. Constando dalii -esami e prove date nelle Cancellarie delia Brazza e d' Almissa, che discendonO' veramente da' nobili famiglie di Rogoznicza łe case Rubnić detti Knezović, Blažević detti Kardišić, Kuzmanic detti Borojević, Davidović detti Marušić, Voineo 2 I 9°] detti Dom Lu|čić, Mikulić detti Alaburić e Radić, devonsi anco per giustizia li stessi comprendere nel numero di quelle famiglie nobili di Poiza, che dalia pubblica munificenzá al tempo delia loro dedizione furońo privilegiati; codi' autorita pertanto del Generalam nostto ed in vigor delie presenti ordiniamo .e determiniamo, che come tali le famiglie suddette non debbano' soggiacere alle fazioni eon li villici, ma ess er considerate come famiglie nobili delia provinzia di Poiza. Tanto dovrá esser inviolabilmente eseguito ec. Spalato li JĄ Luiglio' 1740. — Marin Antonio Cavalli, Proveditor Generale.«

[ II0 ] . . ; , Slidi pisma vitezova zadvarski.

Dva bumbula svu noć pripivaše u Zadvarju, gradu na kamenu: knez Predoje iz Kotara ravna i Stanoje od Neretve mutne. Zapjevaše pjesmu od junaka 5 Zadvarana, mladi vjetezova, ka:ko Turkom glave odsicaše i carevu zemju porobiše. Sve delije kažu po imenu: najprvoga mlada kavalira, od Zadvarja Kosora serdara, Jutu zmiju rata od Morije, da je Često na mejdan odio, na mejdanu glave odsicao,

IO

četrdeset posiče Turaka, sve p o izbor najboji junaka.

15

Dužde áemu dade kavalirstvo za něgovo veliko junaštvo' i za kalpa'k krilo pozlaćeno, dvi kolajne i medaje zlatne. 2 ° Serdar Bajo silni junak biše, starinom se Kostojević piše: dvanajest je glava odsiikao, puno veće živi ufatio. Svidoće mu od zlata medaje z5 i serdarstvo zadvarske krajine, koje biše na sabji dobio Beča grada rata i Morije.


Sokö sivi Tavra arambasa ^d malena sela Žeževice šest }e turski glava odsika© i principu Zadvarje pridao. T o svidoče starci krajišnici i meda}e od suoga zlata, kojeno je gleda Mjelovane, kad je on'da skoro prolazio.

3°

35

Vitežki se dva bumbula slažu *ter i druge još junake kažu: od Zadvarja Mursel arambašu, opošteni svu krajinu našu, 4° jer je tursku zemju porobio, s krajišniiciim robje dovodio, joiš i turske odsicaše glave ogńenoga ratą od Morije.

5°

Pave Burić na glasu bijaše, Turke siče, robje dov odaše; 9 ništa mane Petkoviću Marko 55 i delija Šupuković Jure. Sva tri često u četu iđahu, od Imote robje do vodahu; sva tri ruse odsicaše glave ter se i sad od junaka slave.

Spomenuše zmije od mejdana, p o imenu Zerića I v a n a i viteza Santrića Matija, da su ruse glave odsicali 6 od Morije r a t a velikoga. 5 Junaško je selo Žeževica u á e m u se sivi soko rodi, p o imenu P o p o v i ć u P e t r e , od starine r o d a vitežkoga. U četu je često odlazio^, krajišnike T u r k e p o g u b i o ; za junaštvo i m a d e serdaristvTv i medaje od suoga zlata. Ej viteže O m r č e n o v i ć u , od starine Radošević M a r k o , *1 tvoja svitla sabja demiškina turske se je napojila k r v c e !

Još nam kažu tri silna junaka, 45 kojino se ne boje Turaka; sva tri turske glave odsicaše i pošteno1 vazda vojevaše. Jedan biše Raul arambasa, drugi, pobre, Goricu Grgure, a treći je Popoviću Jure, tri junaka i sva tri jednaka.

ИЗ

6o

7°

75

K a d a M a r k o u četu iđaše, često tursko robje do v o d a š e : j u n a k biše Radoševic M a r k o ,

8o

malo mani neg vojvoda Janko. Delija se pjeva od mejdana, po imenu Bekavac Nikola: starinom se Sekulović zvaše, 8 i on turske glave odsijecaše. 5 I ovo je lipa dika naša od Zadvarja silni arambasa, po imenu Petkovič Ivane, od starine roda Orlovića, •koji zemju porobi carevu, još i turske odsijeca glave; i sada je starac od mejdana u životu od sto godin' daná.

9°

544


Dokazuju starci krajišnici barjaktara Bekavca Jurišu, da je tursku zemju porobio, svitlu sabju krvce napojio.

95

Drugoga još barjaktara kažu dva bumbula ter se lipo slažu, 10 Jutu zmiju Petković Tadiju, ° da je smaka ogu i kadiju. I ufati suzna Ali-bega ter ga vodi g dvoru bijelomu: i sad mu se geverdan nahodí IO u bijelu dvoru Petkovića. S Krajišnici, vi najboje znate, što učini Smilojević Mate, arambaša zadvarske krajine, silni junak biše od starine. Prid jiunacim na voijsku idaše, robje vodi, glave odsicaše; i pogubi zmaja ogńenoga, barjaktara od Županca grada, po imenu Overušić Muju.

Oba turske oidsicaše glave, I2 od Mostara dovodi-še robje, ° vojevaše rata Malenoga pod barjakom dužda mletačkoga. Mate Krzić 1 u četu iđaše i junaški vazda vojevaše, tursko plino biše zaplinio, sviitlu sabju krvce napojio.

I2

S

N a glasu je Vukušiću Lov.re, sivi soko, i Deli ću Pavle: obadva su lipo vojevali I i obadva glave odsicali. 3° Ništa mane Kekez Miovile i delija Zuzule Ilija: ,y svi su ovi srca Smilaniča, a desnice Rade Miletića.

IID

Još imade na glasu junaka *3$ od zadvarske po izbor krajine al ji više pjevati ne mogu, jer 'vo sam ti težko obolio

Dvi se zrni je čuju od starine, * *5 arambaše zadvarske krajine: jedan biše Biskupović Marko, a drugi je Bubalović Mate.

od starosti i druge žalosti skitajuč se od grada do grada, *4° od nemila, brate, do nedraga. Vami pjesma, a meni Što Bog da!

[111.] Slidi pisma od vitezova države imotske. Imotski se bili na kamenu kano labud na vodi studenoj, u nemu se zmije porodiše, koji tursku zemju porobiše. karzich.

Odbigoše Cara silenoga, doletiše к moru ú Primorje pod krioce dužda mletačkoga od Kandije rata ogńenoga.

5


Često iđu gradu Imoskomu, jade daju caru čestitomu, koju zmije Turke krajišnike, Ercegovce pisce i кошке.

I0

je suzan ugledao, do zemjice crne, dva dukata zlatna straži od tamnice.

I/ute zmije po imenu kazem, svekrilaše zmaje od dvi glave; najprvoga Kumbatović fratra, *5 koji turske odsicaše glave

Tiho mu je Mate besidio: 45 »Pođi, brate, tako bio zdravo, donesi mi vina i šerbeta, da napojim moje gospodare.« (

i porobi imotsku krajinu, bili varoš oko Imotskoga; robje fatä, ni broja se ne zna, ter ga vodi na skelu makarsku; 2 °

Privari se straža od tamnice, donese mu vina trolitńega 5° i rakije od devet godina, museleza i đuzel-šerbeta.

a za ńime Vejića Jurasa, od uskoka, biš-e arambaša, svu je tursku zemju porobio, dvajest i šest glava odsikao.

Piše Turci od podne do mraka. Kada li se dobro ponapiše, veli ńima Vejiću Matiju: 55 »Odvežite bile ruke moje, neka mogu s v ami v i n o piti!«

Robi, pali sela i varoše, 25 suzne vodi, tursko puno goni: biše Juras silni mejdangija velikoga rata od Kandije. [292]

Kada ji pokloni se pak izvadi ter ji daje

545

Od ńega se sivi sokó rodi, po imenu Vejić Mati jašu; cesto ruse glave odsicaše, boji junak od babajka biše.

3°

Al ga biše dopalo sužanstvo, ma ćeš čuti negovo junaštvo: vežu nemu ruke naopako 35 Mostarani, glasoviti Turci, stavjaju ga u tamnicu tamnu, da ne vidi sunca ni miseca; к nemu idu age od Mostara, da ga cine i pitaju blago. 4© Stari pisci hrvatski. XXVII.

Bijele m u odvezaše ruke, do ponoći š ń i m e v i n o piše, vino piše ter se i opiše, svi pospaše kano i poklani. Al ne spava Vejiću Matiju, već ji koje kano bile jańce, pak otvori od tamnice vrata i uteče, vesela mu majka!

6o

6

5

N a glasu je silni arambaša, po imenu Lekiću Juriša: krajinu, je tursku porobio i trideset glava odsikao. Ne bijaše žešćega junaka od uskoka Lekića Juriše, od ńega su pisme i popivke i u kolu lipe podskočnice.

7°

546

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (175.9.)

Viteza je porodila majka, po imenu Sovičanin Marka: od uskoka biše arambaša, fali ńega sva krajina naša, jer u četu često odlazaše, od Imote plino dogonaše, Turke fata i odsica glave velikoga rata od Kandije. Junak hise Ožegovič Luka, u ńega je od mejdana ruka: nigda Luka s čete ne iđaše, da junaške glave ne nosase.1

75

Biše Mate dika od junaka, dvadeset je posika Turaka; to se zgodi rata od Morije, kadno bihu na svitu delije. So

Da je komu pogledati bilo IXO Jutu zmiju Petra Mrkońića: . u ńega su oči sokolove, a desnica Miloš Kobilića! 8

5

To svidoče Turci krajišnici, Vrgorčani, a i L,ubušani; kad junaci goricom putuju, često Luku u pismi spomińu. Al da ti je čuti, pobratime, što govore careve delije: »Niko nami veće ne dodija što sileni Pavlinović Mate! Turke sice, naše bule fatä ter ji vodi na more duzdevo, za ńe prima groše i dukate i medaíe, junas'ko zlameńe.

plino goni, mlado robje vodi svojim pobrom Miletića Radom.« ioj

9°

95

Ü ńega je puška talijanka, a desnica Sibińanin Janka: kada pušci živi ogań daje, *°° jednog smira, á po dva padaju.

Često ide na Bosnu ponosnu, rodi robje na skelu makarsku IX5 ter prodaje Turke u Latine i lijepe bule i kadune. N i to* Petru dosta ne bijaše, već junaške glave odsicaše. To svidoče starci od krajine, I 2 ° da bijaše junak od starine, a najveće pisme i popivke, kojeno se od ńega pivaju: junak* biše Petre Mrkońicu, ogńenoga rata od Kandije.

5

Kad Seńani Župu porobiše do Prološca i do Imoskoga, dva bogata sela opališe, Runoviće i selo Zmijavce.

Dosta oni plina zapliniše [293] i lijepa robja zarobiše, divojaka mladi neudáni Sve porobi Broćno do Mostara, i ditića prija neženeni. do Blagaja i do Počite}a, 1

I2

nenofjaJce. — Po Kačićevu pisanu rnože se čitati i »ne nošaše«.

x

3°


Kada li se natrag povratiše, J Seńanom je loša srića bila, 35 za ńimam se četa otisnula, dvi stotine od Župe delija.

Kada Turci Tribiń osvojiše, u tom gradu Toma Gude} biše, mlađan alfir Lučić kolunela s od Primorja, mista kamenoga.

Prid ńimam je Mitar arambaša od Radića roda i plemena: x dostigoše seńske vitezove 4° kod Zagvozda, mista vilinega.

Ü ruke se Turkom ne pridaje, već uteče kroz carevu vojsku, noseć golu u desnici ćordu, a u livoj alaj zelen barjak.

N a Senane juriš učiniše ter ji к sińu moru potiraše, oteše jim plino zaplińeno i lijepo robje zarobjeno.

Čudila se sva vojska careva, r gledajući mlada Ercegovca; 75 niko ńega dočekat ne srni de, i uteče kroz carevu vojsku.

X

4J

x

7°

Mnogo rusi glava, odsikoše i zdravo se natrag povratiše pivajući i popivajući, vino pijuć, kolo igrajući.

A Što ti se čini, pobratime, od junaka Pifević vojvode? N a moru je Turke isikao, ormanice ognem sažegao^

Al poslušaj, dragi pobratime, i5° što govori Ive Seńanine: »Niko meni veće ne dodija što zeleni Gude} arambaša!«

i posiče trideset Turaka, ali primi sedamdeset ränä; liva mu je ruka odsičena, desnom turske glave odsicase.

N a nem bihu zelene ajine, ter ga zato Gudejem prozvase, Ш i od tada, dragi pobratime, Radići se Gudeji prozvase.

Nemu dužde mrtvu plaću daje, sve na misec po trijest dukata, jer isiče careve delije. Neka, pobre, poštena mu majka!

Kada Turci težko izgiboše pod Zadvarjem rata od Morije, 1(,, tada turske glave odsicase ° Karlo GudeJ, alfir od krajine.

Ü Zagvozdu Jutu zmiju kažu, V>° po imenu Tomića Štipana, od Zagvozda na glasu serdara, koji robi Broćno do MoiStara,

Nemu bane svitlo perje daje, zlatan prsten na desnicu ruku, kojino se i sada naodi l5 u Radića, popa kanonika. >"

još i ravno Duvno do Županca, 1 robje fatá, a glave odsicä. 95 Ne lažu mu od zlata kolajne i medale, junaško zlameńe.

l8

°

т8

>

548

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKÖGA (1759.)

Al da ti je, brate, poslušati, sto govori Tokmanović Mujo: 2 »Evo ima dvi godine dana, °° da vojujem i da bojak bijem.

I potira po imenu kada li je dočeka ga

N a vojsci sam vazda srican bio, sedam suzan' jesam ufatio, nit ću živit niti ću umriti, dok osmoga ne ufatimi suzna.« 2°5

ufati ga za bijelu ruku ter ga meće na pleća jtmaška, odnese ga g dvoru 1 bijelomu. 2 2 ° T o ti fala, Tokmanović Mujo!

Al ne prođe ni nedija dana s sritoše se dvi čete ogńene, turska jedna, ä krstjanska druga, ter se silne čete udariše.

silnoga junaka, Grubišić Štipana: podaleko bilo, Grubišić Štipane,

Junak biše Lovrinčević Ive 'ogńenoga rata od Kandije, pošteno je vazda vojevao, vitežki je glave odsicao.

2I

5

22

S

Starinom je od Bosne ponosne i gospodar od Radne varoša: to svidoče bosanske diplome, koje dade Tvrtkoviću kraje mladu Radi Vladmirović knezu. 2 3°

Turska četa pridobila bise ter potira mlade krajišnike; ú toj četi Tokmanović biše, ufatiti suzna nastojaše. [112.]

l>94]

pisma od vitezova vrg Svij eno je gnizdo sokolovo, od starine biše ercegovo, i sada se vidi na kamenu, Vrgorac se zove po imenu.

Junak biše od malo godina, slušaj, pobre, ovo je istina: on učaše skulu u fratara, to- bijaše u vrimena stara.

Ü nemu se legu sokolovi, junaci se zovu principoví, koji tursku zemju porobi se, lûbuškomu vrata zatvoriše.

Kad li naglo udariše Turci na manastir kano mrki vuci, ne će Rade skule ni bukvice, već povadi sabju od bedrice.

Po imenu kažem' krajišnike Vrgorčane, na glasu vojnike:; najprvoga Radu Miletića, na oružju Marka Kra}evića. 1

Odneje g' dvoru.

IO

N a Turke je juriš učinio i četiri glave odsikao, ter ji tira uz Primorske stíne do- Rilića, visoke planine.

15


Opet ide do malo danaka pod Vrgorac čekati Turaka: što žejaše, to je dočekao^, petnajest je glava odsikao. Ne kti лазе služiti fratara; vojnici ga čine za serdara, prid ńimam je Rado vojevao, sto je rusi glava odsikao', sve po izbor aga i spahija, alaj-bega i silni kadija, kapetana i mladi serdara, bujumbaša, alaj-barjaktara.

Z

S

3°

35

I pogubi zmaja žestokoga po imenu Mesiović Zuku, desno krilo cara čestitoga, sve uzdańe grada I^tibuškoga.

6o

Dokazuju dva orla krstaša, ter ji slavi sva krajina naša: u Vrgorcu do dva Vidovića desnice su bana Zrinovića. Obadva su robje dovodili, obadva su glave odsicali, ustrašiše Turke krajišnike Iûbušane, na glasu vojnike.

6

5

On ńega su pisme i popivke, ů kolu ga pivaju divojke: već se taki ne rodi delija u Vrgorcu ni okolo ńega. 4°

Silni junak Borovac Nikola imadiše srce od sokola: 7° robi sela i turske varoše, plino goni, mlado robje vodi, —

N a glasu su do dva Jelavića, koji siku Turke Iûbušane, MoiStarane i Počitejane, Gabejane i Nevesinane.

i negova tri mila brajena, u Vrgorcu (gradu odgojena, sva četiri glave odsicaše, četujući bratja izgiboše.

Jedan bise Jelaviću Petre, a drugi je Jelaviću Pavle: puškom biju kano Crnogorci, sabjoim siku kano i Ungarci. Biše Petar posiká Turaka dvajest i pet po izbor junaka, malo mane Páva ji posice, ter se lipo Vrgorčani diče.

45

5°

Deliju ti kažem od mejdana, po imenu Markotić Antona, koji čestoi u četu iđase, 55 lûbušanom rane zadavaše.

Erceg Jakov Juta zmija biše, jer vitežki vaz'da vojevaše: tako kažu od Vrgorca starci i ostali mladi krajišnici.

75

8o

Ko ufati Zidońu Meimeda? Ufati ga Erceže Jakové i pogubi tri Turčina mlada blizu bila Iûbuškoga grada. Viteza mi kažu krajišnici, . po imenu Petra Barišića, od starine roda Jeličića, barjaktara Rade Miletića,

8

5


da bijaše junak na krajini, kano Greić u ravnoj Cetini: dvanaest je glava odsikao, a još veće živi ufatio.

9°

95

Jure jedno, Ivanda je drugo, od vrgorske po izbor krajine: oba s Radom u četu iđahu, IO oba turske glave odsicahu. ° Kadno Turci težko izgiboše nasrid Cerna izpod lyubuskoga, tu bijahu do dva Ravlijića, 1 po četiri glave odsikoše. Ivanda se u pismi spomińe, *°S pridivkom se Tepčević nazivje: bi se junak srca Smijanića, a desnice Vuka Mandušića.

velikoga rata od Kandije: tako kažu starci od krajine. Arambaša od uskoka bi se, — viruj, pobre, tako pero piše. Još ti kažem Ivu Vujičića i deliju kano Ugričića: 1

Ravlichia.

120

N a glasu su tri delije mlade, koji ruse odsicaše glave, od kolina, pobre, Pervanova, a u vrime rata od Morije.

Dvi aždaje porodiše majke u. Kozici, selu junaškoniu, dvi delije, do dva. Ravlijića, 1 2 £ 95l od starine roda Bogetića.

Ponosi se selo Zavojane, jer porodi zmiju od dvi glave, po imenu Crnobor Filipa, koji žive Turke proždiraše

često junak u četu iđaše, Iûbušanom glave odsicaše.

II0

Jedan biše Pervane Ilija, na krajini vitez i delija, Nikolica drugi se zoviše, Toma Pervan trećem ime biše. Sva tri bihu sileni junaci, kako kažu krajišnici starci: vojevaše, robje dovodiše, britke ćofde krvce napojiše

1Z

5

i3°

Pofali se o ga barjaktare, da će iznit barjak na Vrgorac. J U za čas se po se pofalio, 3J Trlin mu je glavu odsikao. N e biše ga iz puške ubio, nego s kopjem pod Vrgorcem gradom. I sada je perje pozlaćeno I za junaštvo Juri darovano. 4° Tursko momče biše silovito, prid junacim puno ponosito: imenom se Końoga zoviše, к Vrgorcu se često zalićaše.

1X

$ x Ali mu je loša srića bila: 45 posiče ga junak od krajine, po imenu Marine Pervane, nasrid Cerna blizu lyubuskoga.


Leti sako doli u Primorje od Mostara, grada bijeloga, u početku rata od Kandije, po imenu Katiću Ivane. Od uskoka biše arambaša, s Kulišićem u četu iđaše, tursku zemju nemilo rob jaše, još i ruse odsicaše glave.

Zmija biše Began fra Štipane od Vrgorca, grada bijeloga, puškom bije kano Jelaviću, sabjom siče kano Miletiću. *

*5°

Ah moj Bože, čuda velikoga! Ko pogubi zmaja žestokoga od bijela Iûbuškoga grada, po imenu Kosaric Ameta?

155

Pogubi ga momče golobrado, po imenu Nosić, dite mlado od petnajest i mane godina: viruj, brate, prava je istina!

l6

5

[113.] Slidi pisma od vitezova primorski. Prid junacim vojvoda bijaše, često š ńima glave odsicaše; [296] vojeva je rata od Kandije prid delijam primorske krajine. 2 0

Primorje je misto ponosito, od starine jer je vilenito, a Makarska gnizdo sokolovo, ukraj sina mora savijeno. Ü áemu se zmije porodiše, koje Turkom puno naudiše, ter se zovu mladi Klarevići, od starine knezovi Kačići. Od Kandije rata četovahu, od Imote robje dovođahu, svuda jesu oni vojevali, još i turske glave odsicali. Još porodi, tića sokolića, po imenu Matu Pavlovića, od starine plemića i kneza, na oružju po izbor viteza.

5

IO

J

5

Klis je bili uzet pomogao i pod ńime glave odsicao. Vojvode se od ńega rodiše, koji tursku zemju porobiše*. ko lunęli, mladi barjaktari, u Makarskoj vitezovi stari, koji jesu svuda "vojevali i gradove bile uzimali.

2

5

N a glasu je Kardum, arambaša od uskoka i od Makarana, 3° svu je tursku zemju ustrašio Turke sikuć, mlado robje vodeć.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) .

Kad bi koji Turčin bolovao, ovako bi ú snu govorio: »Branite me, mila bratjo moja, 35 posice me Kardum arambaša!« Rusendic je roda junaškoga od Makarske, grada bijeloga, po imenu Miloše vojvoda, koga slave latinska gospoda, 4° jer pogubi silnoga junaka, po imenu Musagic Ameta, i ufati Ibru Vlaovića, jutu zmiju kano Bakotića. Ko pogubi Karalić Memeda? 45 Pogubi ga Ruséndié Miloše. Ko ufati Arsinović Muju? Ufati ga Rusendic Miloše. Ko pogubi Dizdar ević Muju? Pogubi ga Rusendic Miloše. 5° Ko pogubi Kuloglić Memeda? Pogubi ga Rusendic Miloše. Ko pogubi Šarića1 Ajdara? Pogubi ga Rušendic Miloše. Ko li ovó virovati ne će, neka štije Rušendića karte.

Ode s vojskom Klisu bijelomu pomoć dati duždu mletačkomu: 2 3

6 Piva ju se pisme i popivke 5 od junaka Rušendića Jurja i mladoga Batine ajduka, jer jim biše od mejdan a ruka.

Oba turske glave odsicaše, od Imote rob je dovodiše; vitezovi biliu od starine žestokoga rata od Kandije.

7C

N a glasu su dva mila brajena, dva brajena, dva Martinčevića: kada omi u četu iđahu, 75 vazda turske glave odsicabu, ter se tuže Turci krajišnici: »Niko nami veće ne dodija što dva brata, dva Martinčevića od Makarske, grada ukraj тога!«" Evo, pobre, sile i junaka, po imenu Ivana Komara, koji Turkom na mejdan iđaše, na mejdanu glave odsicaše.

55

Vitez biše Kačiću Juriša od Makarske, grada bijeloga, knez na glasu, primorski vojvoda u početku rata od Kandije. 60

1

vitežki se Jure podnoisaše2 ter pod Klisom glave odsicaše.

Jarrichia. — Is.p. bij. uz R 1 2J9. podnojajce. mejdancije. ••'

Od ńega ti veće čudo kažem:' 85 •kad na mejdan izlazaše Turkom, Jube nemu noge i kolina, da se prođe ala i mejdana« I sada se to pleme naodi na Vrh Brača, ukraj sina mora, 9C dino bihu teške mejdangije3 i uskoci rata od Kandije.


Pivaj, pobre, junaška je dika! .Deliju ti kažem i vojnika, po imenu Gr u ju Grubišiea, 95 i viteza kano Ugričića,

Viteza je porodila majka, po imenu Vojinića 1 Marka u Tučepi, selu malenomu: slavu dade duždu mletačkomu.

koji često u četu iđaše, robje vodi, glave odsicaše i ufati zmaja žestokoga, Ažalića mlada Mamu-agu, kapetana grada Xûbuškoga.

Vitežki je Marko vojevao, svitlu sabju krvce napojio; to se zgodi rata od Kandije, kadno bihu na svitu delije.

Rodi majka golema junaka, po imenu Bušejić Grgura, ů Tučepi, selu malenomu, u Primorju, mistu kamenoimu.

I0

°

10

5

"9

Ej delijo Šajinović Marko od malena sela Kotišine, "5 tebi dužde dade za junaštvo od Primorja lijepo serdarstvo, jer vitežki jesi vojevao, [297] još i turske glave odsicao od Kandije. rata i Morije. Marka i sad spomińu delije.

I2

°

5

I Zmaja kažu i sokoličića, 3° od Makarske Dujma Nikolica, pobratima Lekića Juriše, ч od uskoka mlada arambaše.

S Lekićem je u četu hodio i tursku je zemju porobio, od Imote robje dovodiše, oba turske glave odsicaše.

Arambaša od vojnika biše, on u četu često odlazaše, krajinu je tursku porobio, još i ruse glave odsicao. Junaci ga ů pismi spomińu, kada gorom zelenom putuju; slaviče se" vazda od junaka i u kolu još od divojaka.

I2

Vojevaše rata od Kandije, tako kažu starci od krajine; ne bijaše boja ni mejdana brez viteza Nikolica Dujma.

Ш

I

4°

N a glasu je Galiot Ivane, starinom se Medvidović zvaše, Juta zmija, silni mejdangija x velikoga rata od Kandije. 45 On na mejdan Turkom izlazaše pod Kozicu, dinó i Tomica; junaški se Ivan podnosaše2 jer mejdane Turkom odnosaše.3

1 Uognichia. — U Kačića se starinsko obitelsko ime drniških Nakića piše »Voinich« (R2 197 i 198) i u stihu se uvijek broji kao tri sloga. Iako- se moěebiti ne radi 0 istoj obiteji, jamačno i ovdje »Uognichia« vaja čitati »Vojinića«; svakako stih traži četiri sloga. 2 podnojajce. 3 odnojJajce.


Ü pismi se spomińe delija, da je tursku zemfu porobio, još i ruse glave odsicao, po imenu Vranešević Grtgo. Od junaka biš-e arambaša, često Grgo u četu iđaše, plino goni, tursko rob je vodi od Kandije rata žestokoga. Serdar biše Vođanović Mijo od uskoka i od Primoraca; prid junacim na vojsku iđaše, od Kandije rata i Morije. Vitežki je svuda vojevao, još i turske glave odsicaoi: junaci ga u pismi spomińu, kad goricom zelenom putuju. Devčiča u Podgori jer porodi na oružju

I

5°

1

55

Ü busiji Turkom zasidaše, iz busije na ne udaraše; razgoni ji po igori zelenoj ter ji koje kano male jańce. Mnoge glave odsjekao biše, al i ńega Turci ufatiše vojevaje.

N a to se je Marko nasmijao ter je ńima tiho besidio: »Ne ću potrt zakona čistoga l8 za sve blago cara čestitoga.« i Kada ńega Turci razumiše, vitežku mu glavu odsikoše u bijelu gradu Sarajevu. Ej vjeteže, pokojna ti duša!

l6

° Drugi biše mlađan kapetane, *S>C po imenu Devčiču Štipane: ne bi igori junak od babajka, od viteza kolunela Marka.

l6

5

je pleme glasovito, puno ponosito, sivě sokolove, snažne vitezove.

Jedan biše Marko kolunele ogńenoga rata od Kandije: vitežki je Marko vojevao, 1 svojom sabjom glave odsicao.

pak mu vele: »Poturči se Marko! Bićeš veći neg vojvoda Janko.«

I

7°

45

Đenerali ovó svidočiše г ter medafe ńima pokloniše, 9Ь svitlo' perje, od zlata kolajne, prid junacim da jim je poštene. Igrane je selo ponosito, ponosito ter je glasovito, jer porodi tića sokolića, po imenu Deli-Markovića.

20C

Slave ńega latinska gospoda i delije našega naroda, jer bijaše Deli-Markoviou 2 na oružju drugi Krajeviću. °5 Kada godir na vojsku iđaše, vazda turske glave odsicaše; već se taki ne rodi vojvoda od Primorja, mista kamenoga.


Zmija biše Žale iz Igrane, kojino se čuje na sve strane: biše serdar rata od Kandije i delija, pobre, od starine.

2I0

Soko biše Tomica vojvoda 2I od Igrane, sela malenoga, 5 koji često na mejdan idaše ter mejdane Turkom odnos aše. Ako želiš znati, pobratime, od koiga je Žale iz Igrane i Tomica, na glasu vojvoda, 220 poslušaj me, kazaóu ti pravo. '•' Oni jesu roda Antičića, od kolina, pobre, junaškoga, od koga su bili kapetani, koluneli i mladi serdari.

22

5

Dokazuje z Biokove vila od Dračnica mlada Vukušića, da je turske glave odsicao u početku rata od Kandije. I drugoga još viteza kaže, 23° po imenu Nikolu Alača, kolunela placeni vojnika, — (pivaj, pobre, to je naša dika! Gospodstvo je na sabji dobio, a nije ga za novce kupio; 235 okrvavi svoje bile ruke p o Levantu sikuč mlade Turke. Ponosi se selo Živogošte, di porodi golema junaka,

po imenu Perića Grgura, a pridivkom Deranu ajduka.

2

4°

Od vojnika biše arambaša ter u četu često odlazaše i na mejdan Turkom izlazaše, jer od mača biše mejdangija. 245 Junaci su ljubičici bili od starine, pobratime mili, i gospoda od Rubina grada, s kojim sada Otmanović vlada. Ivica se jedan zovijaše, od Kandije rata vojevaše, koji mnoge posiječe Turke i bijele okrvavi ruke. On porodi sive sokolove, u Primorju silne vitezove, ter se zovu sad Ivićevići i junaci kano Ugričići:

2

5°

2

55

Petar jedan, a Nikola drugi, i niova bratja i rodjaci l6 svi kolici glave odsicaše, ° od Vrgorca robje -dovodiše. Od niova strica rođenoga, po imenu Ivičević Pavla, pivaju se pjesme i popijevke, jer je sjeka krajišnike Turke.

z6

Bakan biše srca junačkoga i negova dva mila brajena, brane krunu dužda mletačkoga, ljubičica bijahu plemena.

5

c6

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) 2

7°

Krajinu je tursku porobio, sedam rusi glava odsikao pod Dulcmem i na veće mista: tako kažu starci od Primorja. 3°5

Od ńega su i sad barjaktari, 2 koluneli, mladi kapetani 7J u junačkom mistu Drveniku, — Mjelovanu viruj. duovniku!

N u poslušaj, dragi pobratime, što učini Vujinčević Jure: alfirstvo je na sabji dobio sikuć mlade turske aramije s Pletikosom na sinemu moru. 3IC

Od Morije rata eetovaše i junačke glave odsicase: ne čudi se, dragi pobratime, junačko je pleme ljubičica.

Što Ы reka, dragi pobratime, od junaka Burica Jakova? 28 On isiče Turke Vrgorčane ° i osveti pobratima svoga, po imenu Ožegović Luku, a ü vrime rata od Kandije: to svidoči pisma davorija, koju piva sva Ercegovina.

28

5

Zaostrog je selo ponosito vise mora u gorńem Primorju, jer porodi na glasu junake, vitezove na oružje jake. Jedan bíiše Filipe vojvoda, od kolina Matutinovića, a starinom od Rriiojevića, • silni vojnik i delija stara. Drugi bise Križojević Ive, koji turske odsicase glave na Utovu i na veće mista, a u vrime rata Malenoga.

Podaca više mora u Podaci po imenu

je više sina mora, u gorńem Primorju: Juta zmija biše, Viskoviću Mijo.

Imadiše fuštu ormianicu, 31: jer je bio na moru vojvoda; punokrat je Turke isikao s pobratimom Deli-Markovićem. Vitez biše Barišić Nikola od Kačića roda i plemena,

321

o n isiče T u r k e Gabejane, m a l o posli mlade lûbušane.

2

9°

2

95

Treći biše Bulat aramíbaša, glasni junak, lipa dika naša, koji često u četu iđaše З 00 prid junačini rata od Morije.

T o svidoči bane đenerale i n e g o v o krilo pozlaćeno, kojeno se i sada nalazi ů bijelu d v o r u Barišića.

32

K a ž u starci Stipu Buklijaša, od P o d a e e biše a r a m b a š a : u ńega su od zlata, medaje, za j u n a š t v o biku d a r o v a n e . 33 Brist je, pobre, selo vilemito podaleko u gorńem Primorju, jer p o r o d i mlade v i t e z o v e , od Kačića kolina k n e z o v e .


Jedan biše Žarko vic Šimune, 335 silni junak, na glasu vojvoda: na moru je Turke isikao, ormanice ogńem sažegao. Drugi biše Mioeiic Grgure, silni vitez rata od Kandije: pošteno je vazda vojevao, još i ruse glave odsicao.

34°

On pogubi dva zmaja ogńena: više Graca Asana Babica, ukraj bile kule od Igrane 345 1 barjaktara Šarića Omera. Treći biše Miošić Ivane, od vojnika mlađan kapetane: tri je turske glave odsikao u Bunini pod Vrgprcem gradom.35° Da ne bude tada poginuo, i još Ы jii veće pogubio, al pogibe od dvajest godina u početku rata od Morije. SHpci ńega uz gusle pivaju 355 i junaci, kad gorom putuju; boji junak od babajka biše, — viruj, pobre, zlatno pero piše. Četvrti je Aleksie Mati ju: vojevaše rata od Morije, З 60 sikuć Turke okrvavi ruke pod bijelom kulom Jurićevom. Ü Lavčanu kažu vitezove, od Kaćića kolina knezove: 1

Jarrichia. — Isp. bij. uz R 1 259.

557

jedan biše Jurićević kneže, po imenu Radoš kapetane; drugi biše Stipiću Nikola, a treći je Peki ću Tadija: siku oni Turke Gabejane velikoga rata od Kandije.

365

37°

Svidooe jim perle pozlaćene, od principa za junaštvo dane, jer pošteno vazda vojevaše, svoje sabje krvce napojise. Četvrti je Jurić kapetane, 37* od Primorja kneže i viteže: kad pod Gracem Turke isikoše, sedam glava odsikao biše; malo mane Bartulović Niko pod bijelom kulom Jurićevom, З 8 0 u Gabeli i na veće miista vojujući i bojak bijući. Još й kažem vuka žestokoga od Lavčana, sela malenoga, po imenu Bilasa Mati ja, 385 od starine roda junaškoga. On na mejdan Turkom izlazaše f pod Kozicu, dino i Tomica, ter mejdane Turkom odnosaše velikoga rata od Kandije. 39° Boji junak С vitko Bilas biše, kako kažu duždeve dukale, jer osvoji kulu od Norina" i шее Turke Gabefane.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) Rodi majka golema junaka 395 u Baćini, selu. malenomu, po imenu Tomašević Matu, od junaka mlada arambašu,

Al pogibe s Turcim boijak bijuc u Podgori, selu junačkomu. T o se zgodi rata od Kandije, kadno svuda bihu mejdangije.

koji često na vojsku iđaše prid junacim svojim vitezovim, 4°° još i ruse glave odsicaše pod Dułcińem, pod bijelim gradom.

Silni junak u. Baćimi biše, 4 4 starinom se Bogunović piše, a priidivkom Damiću Grgure, sivi sokó rata od Morije.

Kaže pismo Vasilević Petra, O'd starine Bogopankovića, da ne biše takog mejdangije 4°5 na početku rata od Kandije.

Z Biląsoni je kulu osvojio od Norina u Neretvi mutnoj 420 ter isiČe Turke Gabejane: to svidoče duždeve dukata.

Robi zemju cara čestitoga pod barjakom dužda mletačkoga, s junacim je u četu hodio i junačke glave odsicao. 4*°

N a glasu je i Lovreta fratar od malena sela Kotišine, jer u četu vazda odlazaše, 42S robje fata, glave odsicaše.

[3°°]

Kad Zadvarje naši osvojiše, izpO'd grada Turke iztirase, najprvi je na Turke udrio i najprvi glavu odsikao. 43°

[114.], 1 pisma od vitezova neretvanski. Teče voda posrid pola ravna, Neretva se proizivle od davna:, to je poje dugo i široko, jedva bi ga priletio soko.

Vid bijeli poglavica biše od Neretve, kako pero piše: malo mani od Rima bijaše, slavni krali u nem pribivaše.

Od Gabele do kule Norina, od Norina doli do mladina po nem stari bijahu gradovi, i sad jim se gledaju zidovi.

Rimske vojske poda ń dolazahu, a] osvojit ńega ne mogahu, x jer u áemu bijahu junaci: 5 to svidoče mudri Talijanei.

IO

'


Cicaron ji uzdiže i fali, da junaci vazda su se zvali: svu su grčku zemju porobili, na moru su vitezovi bili.

i negova tri miilä braj-ena, u Neretvi lipo odgojena. 20

Sva četiri glave odsicase i carevu zemju porobiše, serdari su, pobre, od starine i gospoda od Neretve mutne.

Od nih. svitli izađoše bani i knezovi na krajini zvani, koji puno godin' vojeva.se, Saracene Turke isikose.

Viteza je porodila majka, po imenu Knežića Milinka: sedam glava odsiikao biše 55 pod Gabelom na ograšu prvom.

Bojak bise z duždom od Mletaka 2* puno lita. i puno danaka, najposli se oni podložiše, mletačkomu duž du pokloniše.

Čuda kažu od Kadijevića i Vejića vojevode Vuka, da vitežki jesu vojevali i junaške glave odsicali.

Pod barjakom dužda mletačkoga bihu oni srca junaškoga, 3° carevu su zemju porobili, krajišnike Turke pogubili.

Plino goni, tursko robje vodi, 65 bojak bije, a odsicá. glave pod barjakom dužda mletačkoga. Knežići su roda junačkoga!

Prid junacim na vojsku iđaše, često turske glave odsicase; ne bijaše boja ni mejdana, brez viteza Novković Nikole. 4°

Još ti kažem lava žestokoga, 45 po imenu Sentić Matijaša 1

6o

Knežić Vuče i on Turke tuče, serdar biše od Neretve mutne: robi tursku zemju do Mostara, do Blagaja i do Počiteja.

Vitezove kažem po imenu: najprvoga Novković Nikolu, 1 Jutu zmiju, na glasu viteza, 35 kavalira od Neretve mutne.

Nemu dužde dade za junaštvo od Neretve lipo kavalirstvo svitlo krilo, od zlata kolajne, kojeno su vitežko zlameńe.

5°

Lipo ti je selo Metkoviće, u áemu je zmaje od dvi glave, 7° po imenu Rajič arambaša: pivaj, pobre, to je dika naša! On je s Turcim vazda bojak bio i niovu zemju porobio, mnoge ruse glave odsikao, 75 svitlu sabju krvce napojio.

Novkovicb. Nikola. — Isp. bij. uz R 1

zji.

бо


Drugi biše Lučicu Ilija, mrki vuče, na glasu vojvoda: koliko je glava odsikao i sestrica u crno1 zavioi, kazaće ti Mostarani i Tribmani i vitezovi na

8o

Turci Iûbušani, Počitejani, Nevesinani, krajini zvani.

Što bi reka, dragi pobratime, 85 koji no'siš od junaka ime, kakav biše Talajić Šimune, od krajine mlađan kapetane? Ono zmija na krajini 1 biše, koja žive Turke prozdiraše: [301] svu je tursku zem]u porobio, s vitlu sabju krvce napojio.

9°

Da je komu poslušati bilo, što govore dva Turčina mlada, dva Tukura Počitejanina 95 a početku rata Malenoga: »Na glasu je Arste arambaša, Jeličiča roda i plemena: vece će nam Arste dodijati, I0 nego drugi trideset junaka. ° N a sami je dvore sagradio*: sutra će mu Božić osvanuti, biće doma z dicom i s Jubovcoim, lasno ćemo Aega pogubiti.« i

Pak se skaču na noge junaške • ter golemu četu sakupiše, pet stotina mladi krajišnika, pak odoše do Arstina dvora. 1 2

kani. Kojemu.

I0

5

Prija zore Turci udariše, od dvora mu otvoriše vrata pak u dvore bile ulizoše, na dobro mu Božić nazivaše.

IID

Odgovara Arste arambaša: »Vira moja, dva Tukura mlada nit je meni nit je vami danas!« " ? Pak povadi sabju okovanu i posice dva Tukura mlada. Kroz Turke je juriš učinio, četiri je smrtno obranio>, I2 al ga mnoge puške udariše ° ter ga s crnom zemjom sastaviše. Ej delijo, pokoijna ti duša! Kažu. starci Miška Miletića ter ga fale kano Krajevića: ú ńega je sabja demiškma, turske se je napojila krvce.

1Z

S

Ü Komlena, pobre, Miletića srce biše kano Jankovića: često Komlen u četu iđaše, I još i ruse glave odsicaše. 3° Junak biše Vlaović Matiju, jer je sabju krvce napojio: vitežki je Mate vojevao' od Morije rata žestokoga. Da je turske glave odsicao, X3S svidoči mu perje pozlaćeno, koje mu je2 bane darovao za junaštvo, poštena mu majka!


ufati ga Žderić kapetane, . po imenu Ercegovac Frane.

Tri junaka kažu krajišnika: ' J Glavinića i Čupića Marka, 4° a trećega Franu Banožića, sva tri bihu srca Kobilića,

Kad udriše vitezovi Turci na bijelu kulu od Podace, tu bijaše Marojević Mariko, kulu brani, a odsica glave. Boško Biliš, junak od krajine, l 8 ° •siče Turke rata od Morije, opošteni mlade krajišnike z britkom sabjom. i desnicom rukom.

1T0

jer su oba glave odsicali i od Stoea robje dovodili 1 tako kažu starci od krajine i junaci, pobre, od starine.

Kažu starci Šarića2 Matija, da bijaše junak od Neretve, jer je sab Ju krvce napojio i pošteno^ vazda vojevao.

l

Ponosi se sabla Žarkovica $5 kano mladog 1 Rade Miletica, jer je turske krvce napojena, tomu nije ni puno vrimena. Kažu starci tića sokolića, arambašu Grgurinovića, vjera moja, na glasu junaka, po imenu silenoga Marka, a od Briste, sela malenoga: robi zemlu cara silenoga, junački je Marko vojevao i četiri glave odsikao.

l6

4°

Junak biše Marojević Marko od malena sela Pasičine, a u vrime rata od Morije, — tako kažu stare mejdangije. 175

jer vitežki sva tri vojevaše, britke - sabje krvce napojiše, T krajinu su tursku porobili, 45 često tursko plino zaplinili. Dokazuju iz gorice vuka, po imenu Matija ajduka, i viteza Blaža Nikolica, ter ji slave kano Krajevića,

561

l8

5

Još deliju kažu od mejdana, Jutu zmiju, žestokoga lava, po imenu Lalića Nikolu *9° od malena sela Metkovića.

° r

-,

Junaski je s Turcim bojak bia i četiri glave odsikao: ne čudi se, dragi pobratime, x Lalići su roda junačkoga. 95

i6

S

Zmija biše Turčin Smail-aga od bijela Počiteja grada, ali mu je zaludu junaštvo,

Još mi kažu dva siva sokola, koji turske odsicaše glave, britke sabje napojiše krvce: jedan biše Bajiću Jakové, a drugi je Dražicu Ilija.

1

mlade. /atrichia. — Isp. bij. -uz R 1 259. Stari pisci hrvatski. XXVII. 2

36

б2


[II5-] SHdi pisma od uskoka ercegovački, koji uskoČiše pod krilo principovo, niki rata od Kandije, a nikł rata Bečkoga, i svrhu tužbe, koju čine Turci na iste uskoke svomu caru. Kńigii pišu Turci Mostarani, Iûbušani i Počitejani ter je šaju g bilu Carigradu, a na ruke cara čestitoga:

Sa svih strana na nas udaraju ter nam težke jade zadavaju 3° od Neretve Novkovič Nikola, desno krilo dužda mletačkoga,

»Sultan care, mili gospodare, 5 oli ne znaš ol ne haješ za nas? Sokolovi sivi poletiše, na duždevo more odletiše:

i delija Bebic Mati jašu, koji robi svu krajinu našu i pofata. mome i divojke, naše lipe bule i kadune,

pobigoše Vlasi ú Latine, Eroegovci, na glasu junaci, koji s nami u četu iđahu i kaurske glave odsicahu.

ter ji daje d u ž d u mletačkomu, a on nemu groše i d u k a t e i kolajnu od suhoga zlata, koja vaja sto bih dukata. 4°

'i о

35

Bor obio dva papaza fratra, a od Križa bila manastira, Knezovića i Marino vica, 15 jer iraju tvoju podigoše,

Ima Bebić silne arambaše, koji nami puno dodijaše: Talajiča i Batinovića i deliju Grgurinoviča,

ter nam Jute rane zadavaju, brez pristanka na nas udaraju, pofataše momke i divojke, . naše bile zapliniše ovce.

Jutu zmiju Vladimíro vic Jur ja, 45 barjaktara dužda mletačkoga, Jeličića, zmaja ogńenoga, i Žderića izpod Iû'buškoga.

2

°

Nije noči ni bijela danka, da mi š ńima bo jak ne bijemo>: u gamijam klańat ne smidemo, po zakonu abdest uzimati.

Ovo jesu na glasu junaci, po imenu mladi Bebinovci, koji nami puno dodijaše i krajinu našu porobiše.

Nejma, care, majke ni Jubovce, 25 koja nije u crno zavita; na krajini nejmade junaka, koga nisu rane dopadnule.

Od Vrgorca na nas udaraju krajišnici mladi Vrgorčani; kakve nami jade zadavaju, nek ti znadu naši Iûbušani.

5°

55


563

Prid ńimam su dva orla krstaša: serdar« Rado, težka muka naša, i Jelavić, silni arambaša, boji ga se sva krajina naša. 6°

A koji nas skoro odbigoše ter iraju tvoju povedoše, kažemo ji tebi po imenu, po imenu oli po plemenu:

Kažemo ti o>stale glavare, koji nami dođi jaše, care: Aničića i Ivmovića, 1 ioš Franića i Mioeevića.

Rosic jedno, Proložić je drugo, Ц a treći je Gusić, zmija Juta; ovi bihu u Broćnu knezovi, a sada su duždevi serdari.

Ovó jesu mladi kapetani, Ercegovci na krajini zvani, koji tvoju zemju porobiše, lyubuškomu vrata zatvoriše. Od zapada na nas udaraju ter nam Jute rane zadavaju mrki vuci od Župe ajduci, vjera turska, na glasu junaci.

6

5

7°

A imadu tri mlada serdara, ne boje se još ni tebe cara: Budalića i.Marasovića 75 i viteza Tomića Štipana. Ovi nami puno dođi jaše, do Mostara B.roćno porobiše, [303] i niovi mladi kapetani, Ercegovci od starine zvani.

8o

K a ž e m o ti još i k a p e t a n e , neka znadeš, naš čestiti care: Jelavića o d sela G i z d a v c a , i Vejića i z p o d N e o r i ć a ; od P o s t i n a i od Bitelića 2 k a p e t a n a k a ž e m o Bujana, od starine r o d a Lovretića, bosanskoga starinom plemića;

9°

95

od Muca ti k a ž e m o J u k i ć a , od P o d s t i ń a g o m e g a Katića. O v i tvoju zemju porobiše, k a d iz B r o ć n a skoro pobigoše. 1CK>

Devet stotin' podigoše kuća ter stadoše jedni oko Muca, drugi stase okolo Cetine; kažemo ti, care, do istine.

I ako nam pomoći ne, dadeš, I0 5 tvrdu tebi viru zadajemo, bižaćemo i mi u Latine, a pod krilo dužda mletačkoga.« 1 Ancichia i Juinovichia. — Stih traži još jedan slog; prezime Anicie postoji u Dalmaciji (is.p. R 1 259). 2 Diteliceia. — Jamačno griješkom mj. Bitelichia. — Gizdavac, Neorić, Postińe i Bitelić su sela dalmatinske Zagore (prva tri u mućkoj općini, a Bitelić u sińskoj). •

S64

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (1759.) [116.] •.

Slidi pisma, kako knez Nikola Vladmirović, T o m a Kusturić, Jakov Zmijarević, Cvitan Bilas i Grgur Damić osvojile kulu od.Norina. Izvađena iz dukale, koju tada ńima dade privedri princip Marko Antonio Justiniano 1685.

što govori Korner đenerale, na divanu u Splitu bilomu!

Da je komu poslušati bik>, što govori Korner đenerale na divanu ú Splitu bilomu u početku rata od Morije: »Evo imá dvi godine dana, da vojujem i da bojak bi jem: gradove sam mnoge osvojio i carevu zem]u porobio-, al -mi os ta kula od Norina, kojoj nejma slike ni prilike u svoj zemji cara silenoga ni našega dužda mletačkoga.

5

i°

Koji bi je iunak osvojio, mrtvu bi mu plaču izvadio T i dukale od svetoga Marka, 5 svitlu perlu, medale od zlata.« To je čuo Vladmirović kneže, po imenu Nikola vit-eže, pak se skače na noge junačke 20 ter ižbire najboje vojnike: od Jezera Tomu Kusturića i Jakova još Zmijarevića, od Lavčana Bilasa Cvitana, od Baćine Damića Grgura. Tiho jim je kneže besidio<: 25 »Da vi znate, mladi krajišnici, 1

Obećaje 1 plaću i dukalu, svitlo perje, od zlata meda|e, ко osvoji kulu na Normu i isiče Turke Gabela ne. Ne bi li se ů vas pouzdao., da junačku sreću prokušamo1, da ako nam Bog i srića dade ter bijelu kulu osvojimo?* Ali su mu oni besidili: »Ti se u nas pouzdati mores ka i u se, kneže Nikolica, ali evo velike nevoje:

3°

35

4°

bilu kulu osvojit ne ćemo brez galija i brez lumbaradä, jer su u noj sileni junaci, po imenu Gabe]ani Turci, a n a ńoj je žestoko oružje, 45 brze šibe, ogńeni topovi. Jedva bi je dužde osvojio-, kamo li će Vladmirović kneže!« Nikola je ńima he siđi о: »Ne brin'te se, ,mladi krajišnici, 5° kulu ćemo las no osvojiti brez galija i brez lumbaradä,

Obećhiaje. — Moglo bi se također čitati: obeća je.


565

jer 'vo brzo turski bar jam iđe, ice Turci gori u Gabelu [304] ter će klańat s ogam i agijäm ss i ostalim agam i spahijam.

U ńu meće plaćene vojnike, 85 još i one mlade krajišnike. Osta kula do današneg danka piod kriocem Mlečanina Marka.

Onda ćemo udnit iznenada iz potaje iz gor€ zelene., bilu ćemo kulu .osvojiti, stražu ćemo pod mač okrenuti.«

Korneru se niko ne čuđaše, kako je je osvojitii moga; 9° svak se čudi Vladmirović knezu i ńegovim mladim krajišnicim,

6o

kako su je osvojiti mogli brez galija i brez lumbarada, brez nikakve moći i pomoći 95 i brez vojske dužda mletačkoga.

Što je rekao, to se dogodilo: brzo 'Turkom niov barjam dođe, otiđoše klańat u Gabelu pivajući uz to poje ravno. U za čas ga pošli i klańali, a gore ga abdest uzimali: vitezovi iz gore udriše ter bijelu kulu osvojiše.

6

5

U noj biše dvanajest delija Gabelana, silni čelebija; 7° sve ji oni pod mač okrenuše, duždev barjak na kulu metnuše.

Ne čudi se, dragi polbratime, jer su 000 Jute zmije bile, koji Turkom rane zadadoše IO i niovu zemju porobiše, ° a najveće Vladmirović kneže. Od ńega se sokolić izleže, po imenu Vladmirović Jure, od bandura mlađan kapetane, učini ga Zane đenerale.

Kad je Korner glase razumio, mrtvu jim je plaću izvadio i dukalu od svetoga Marka, 75 пока jim je slava kod junaka.-

Vitežki je Jure vojevao i carevu zemju porobioi: plino goni, tursko rob je vodi ter ga daje banu đeneralu,

Al je malo vrime postajalo', dva miseca, ni mane ni veće, opet Turci vojsku podigoše, na Norinu kulu osvojiše.

a on nemu groše i dukate, od skerleta zelene dolamfe. T01 svidoči Alvis MucinigO' i kavalir Novkoviću Vule.

A kad vidi Korner đenerale, naoruža tanene galije pak zaveze uz Neretvu mutnu i osvoji kulu na Norinu.

8o

I0

5

II0

Kada Turci końe pokradoše, lI sedamdeset na broju ji biše, $ brze końe plaćeni konika, sve Latina duždevi vojnika,

66


namira ji namirila biše, na viteza Vladmirović Jurja baš u Prudu kod vrila Norina, I 2 ° š ńim bijahu tri druga negova.

Provi dur je darovao Jurja: sedamdeset srebrni talira, po cekina za kona svakoga, jer proslavi dužda mletačkoga.

Iz gore je na ńe udario, po gori je Turke rastirao, dvojici je glavu odsikao>, dobre końe natrag povratio-.

Ali jaspre junakom razdili, tere su ji u vinu popili. Vino pili, vazda zdravo bili i junačke glave odsicali!

I2

5

4°

[ I X 7-] Slidi pisma od grada Zadvarja^ na koga dođe paša bosanski i ercegovački jula na 15 Još zorica ne zabijelila, ni dänica lica pomolila, zapopiva Vlašić kirigija,1 lipo piva, a lipše popiva.:

jer ga brani Balbi providure i Sinaná, na glasu junaci;

»Ne čudim se Beču bijelomu, 5 koga care osvojit ne može, jer ga brani cesar Leopoldo i ńegovi mladi đenerali; nit se čudim Petru Varadinu, IO di ga vezir osvojit ne može, jer ga brani princip Uđenio, koji Turke vazda dobivaše; a ni bilu gradu Šibeniku, koji se je Turkom obranio, jer ga brani Foskul đenerale i delija Toma Kontarine; nit se čudim Sińu bijelomu, di ga vezir osvojit ne može, 1

Kiricija.

1685.

2

°

ni Drnišu kod poja Petrova, jer ga brani Nakiću Grgure, od krajine mlađan kavalire, i junaci od poja Petrova: već Zadvarju, gradu na kamenu, 2S kako se je caru obranio, kada nejnia bojni lumibarada ni velike moći ni pomoći. N a ń dolazi od Bosne vezire i š Aim paša od Ercegovine: 3° na Avalu kulu udariše i brzo je Turci osvojiše.

l

$ Udariše na grad od Zadvarja, biše ńega, al ga ne uzeše: i tomu se izčudit ne mogu, 35 ко odoli caru silenomu.«


Doizivje ga iz gorice vila ter je nemu tiho besidila: »Ne čudi se, neznana delijo, gdi ga vezir osvojit ne može,

567

ormanice od sinega mora, krajišnici od gore zelene, 4°

jer mu dođe pomoć iznenada: od sirtega mora ormanice, od Pojica po|ički knezovi, od Omiša Dešk ovi ć Štipane, od Makarske Lučić kolunele, 45 od Igrane Tomica vojvoda, od Lavčana Jurićević kneže, a od Župe mladi krajišnici. Sa svi strana udriše na Turke kano vuci u bijele ovce: 5°

od zapada Furioz Štipane, od istoka Lučić kolunele, — potiraše Turke krajišnike, siků pisce i brze konike. Pet stotina glava, odsikoše do čadora paše bosanskoga; na pašine udriše delije, razbiše ji ter ji potiraše. Mnoge i puno ji oteše jim čadorove

55

6o

turske odsikoše glave živi ufatiše, tope i pitare, i alaj-barjake.

Sve se ovo naodi u kńigam talijanskim, navlastito u istorijam, koje se zovu: Lega sacra &c, na listu 250, gdi počimje ovakö: Per rip arare &c. Ova je pisma i prija od mene štampana, ali nije sve, kakoi je ovde, jer sam je štampa, kakoi sam je čuo pivari;'„ali budući istorije stio i drugačije od mudri |udi razumm, etoi je prikazujem svitu onaku, kako se je dogodilo. •

bo6]

[118.]

Slidi pisma od kaštela Drvenika u gorńem Primorju, kako- ga osvojiše Turci na 15 aprila 1687.

Ako nisi čuo, pobratime, kako Turci robje odvedoše iz kaštela bila Drvenika, kojino je u. gorńem Primorju,

a na ruke primorski knezova, IO kapetana i mladi serdara. U kńizi ji lipo pozdravfaše, a za tizim i zapovidaše,

poslušaj me, da ti kažem pravo, 5 a moreš mi virovati zdravo. Kńigu piše Korner đenerale ter je šaje gori u Primorje,

da sakupe vojsku po Primorju i da iđu к Sińu bijelomu. J Kada oni bana razumiše, 5 po Primorju vojsku pokupiše.

68


Sve otiđe malo i veliko, к о god može sabju pripasati, ali n e k t i Bustručević Andre, već pobiže u z Primorske stine.

2

°

Vadi Marko saibju od bedrice 5° pak izleti prid kulu bijelu ter odsiče barjaktaru glavu, od/nese je u kulu bijelu. ,

T o glavarom i pamučna biše, Bustručevu kuću upališe. Mislio se Bustručević A n d r e , k a k o bi se ńima osvetio.

Zavikaše pašini čauši: »Nije ovde za Turke šićara! Da idemo g bilu manastiru, dino ima dosta lipa blaga!«

Sve je misli na jednu, smislio; 2 5 on otiđe к paši Čengijiću, koji s vojskom u Rastoku biše ter iđaše к Sińu bijelomu.

Digoše se iz Pođace Turci ter odose ig bilu manastiru Zaostrogu, ukraj sina mora, ter na ńega skladno, uđariše.

Iûbi paši skuta i kolina ter je n e m u tiho govorio: 3° »Sad je vrime, mili gospodare, da porobiš sve gorńe Primorje.

Al Zaostrog, tvrdi manastire, ne da Tur'kom ni gledati na se, jer u nemu živi ogań biše, 6 dosta praha i težka olova. S

Sto1 god biše od boja junaka, sve otiđe к Sińu bijelomu, a oistaše žene i divojike, 35 slipi starci i dičica mala.

Kad vidiše vitezovi Turci, da manastir osvojit ne mogu, digoše se izpod manastira neveseli, puno izrańeni.

Možeš uz put porobit Primorje i manastir ulkraj sina mora pak otići к Sińu bijelomu pomoć dati pasi bosanskomu, 4° koji bije Siń grad u Cetini.« Kada ga je paša razumio, sade s vojskom doli u Primorje. Ü Podaci tvrda kula biše, na ńu Turci juriš učiniše, 45 ali ne da ni gledati na se, jer je brane starci i divojke, a najveće jedno momče mlado, po imenu Marojević Marko.-

55

6o

Al zavika Ture silovito, 7° mlado momče, puno- ponosito: »Ostaj z Bogom, starce gvardijane, nadaj nam se do nedije prve!« T o je čuo Despotiović Mijo, svojoj pušci živi ogań daje 75 ter u d a r i jedno! momče m l a d o , m r t a v junak crnoj zemji p a d e . P a k m u starac Mijo besiđaše: »Pođi t a m o , jedno momče mlado 1 , 8o p o z d r a v i mi sveca M u a m e d a ! Naćeš ńega, di, muselez pije usrid pakla pod' jelom zelenom.«


Í3°7]

569

Otiđoše vitezovi Turci к malenomu selu Drveniku, 8 na bijelu kulu udaraše S Kastianića, od Primorja kneza.

Braniše se tri debela sata mlade žene kano muške glave, izpod grada Turke iztiraše, uz Primorske stinie zapratiše.

Ü noj' biše Koistanić Radoše, bila mu je brada do' pojasa, i delija Ivićević Petre, mlado momče od dvajest godina, 9°

Al evo ti goleme žalosti, nu poslušaj ženske oholosti! Jednoskupno one zavikaše ter ovako Turke opsovaše:

a ostalo mladi divojaka, udovica, žena mužatica. Puške puni Koštani ću kneže, puškom bije Ivićević Petre.

»Pofal'te se, Turci krajišnici, " 5 vašim bulam i vašim kadunam, kako su vas žene pridobile Primorkińe, iz gorice vile!«

Kada prvoj pušci ogan. dade, 95 alaj-čauš crnoj z-amji pade; koliko je pušak' izmetnuo1, on'liko je Turak' pogubio.

A kada ji razumiše Turci, I2 smaimiše se gore nego vuci, ° svi se, pobre, natrag povratiše ter kašteo tvrdi osvojiše.

Kad vidiše vitezovi Turci, da se gine, a koristi nije, ostaviše kulu Kostanića pak udriše na kašteo tvrdi.

Prvi biše Sentić Matijašu, koji razbi od kaštela vrata i 'ulize u kašteo tvrdi, a za ńime sva vojska pašina.

Al u nemu ne biše junaka, nego žena, još i divo jaka, udovica i dičice male i tri starca slip a i nejaka.

I0

I0

°

5

Što bi staro, ono isikoše, što bi mlado, ono povedoše: osamdeset mladi divojaka, udovica, žena mužatica

u sužanstvo Turci odvedoše iz kaštela bila Drvenika po izdaji Bustruca Andrije u početku rata od Morije.

II0

125

130


[119.] Slidi pisma od uzetja grada Novoga u Buci kotorskoj na 30 setembra 1687. Ovo Vlasi pivaju.

Od Pojicá pet stotin' delija i prid ńima pet mladi knezova, 3° od omiške na glasu krajine pet stotina biše vitezova

Kupi vojsku Korner đenerale od Kotara d a Neretve mutne, sve po izbor pisce i кошке od slovinské zemje i latinske. Biše bane vojske sakupio osam ijaď plaćeni vojnika, dvi ijade mladi krajišnika Kotarana i Šibeničana,

5

i po pět ah,

prid ńima mlađan kolunele, imenu Dešković Štipane, vojvoda i pět barjaktara, — 35 moj Bože, plemenita dara!

a prid ńima Posidarac kneže, IO od Kotara četiri serdara i dvadeset i tri kapetana, još toliko mladi barjaktara;

Pět stotina od Župe delija, ali je to ogńa žestokoga, i prid ńima dva mlada serdara, pět vO'jvoda i pet barjaktara. 4°

od Drniša i poja Petrova, od Zagorja i Cetine ravne, dvi ijade sileni junaka, sve pisaca i brzi konika,

Od Primorja povede vojnika pět stotina po izbor junaka i prid ńima kneza Pavlovića, po imenu Marka kolunela, pět vojvoda [ pět barjaktara. 45

a prid ńima četiri serdara i dvadeset i tri kapitana, svim upravja Nakiću Matiju, silni vitez oid Drniša grada.

*5

Još povede tanke ormanice [308] od svi mista zemje Dalmacije ' ter zajedri uz duždevo more, 2 ° brzo dođe u Buku kotorsku.

Od Trogira, Splita i Kaštela i od Klisa, grada bijeloga, dvi ijade podiže junaka, sve ditića Í mladi momaka,

I oibside Novi ukraj mora 5° ter ga bije sa četiri strane: s jedne strane duždeve lumbarde, z druge «strane maltežke galije,

a prid ńima do dva kolunela 25 od Trogira i od Splita grada, još četiri na glasu serdara i dvadeset mladi kapetana.

s treće strane mfadi Talijanei, a s četvrte brzi krajišnici 55 juriš čine o d jutra d o m r a k a i od m r a k a do bijela d a n k a .


Kad to vidi dizdar od Novoga, prija zore uranio biše, 6o suze roni, bilu kńigu piše ter je saje paši bosanskomu: »Topal-paša, mila. majko naša, ali ne znaš al ne haješ za nas? Pocrnismo kano gavranovi od crnoga praha i olova. 65 Odi s vojskom, što god prija moreš, jer 'vo smo ti ů nevoli těžkoj, i alko te ne bi do nedije, pridaćemo Novi u Latine.« , Kada paši bila kńiga dođe, 7° onu štije, drugu napasuje: »Virna slugo, dizdar od Novoga, ne daj grada brez velika jada i brez krvi i brez težki rana! N e plaši se, ne pridaji grada, 75 ne će proći ni nedi|a dana, doće tebi pomoć sa svi strana.« Kad u Novi bila kńiga dođe, šemluk čine Turci po Novomu, 8o ali Korner za tó i ne haje, Novi bije, nigda ne pristaje. Pak je bane tiho govork>: »Koluneli i vojvode mlade! Ide na nas silni Topal-paša, nemojte se, bratjo, pripadati. Nuder vaše sabje naoštrite ter slobodno ńega dočekajte;

8

5

*7i

i prija ste s Turcim bojak bili ter jim ruse glave odsicali.« Istom bane tako besideći, ' al to ide silni Topal-paša ter udari naglo i srditona Rvate pisce i кошке,

9°

AI ji paša iztirat ne može iz niovi tvrdi meteriza, 95 jer se brane prahom i olovom, težko biju Turke vitezove. Ü prvomu meterizu biše silni junak Brklačić vojvoda, a starinom Pavloviću kneže: na Turke je juriš učinio, svoju sab}u krvce napojio.

IO

°

Ali mu je loša srića bila jer ga biše puška udarila u zlo» misto, u čelo- junaško,, IOS mrtav kneže crnoj > zemji pade, Š ńim junaci mnogi izgiboše, koji prvi juriš učiniše; alfira mu dopadoše rane, IIQ po imenu Vuletić Grgura. Kad vidiše mladi krajišnici, ne mogoše srcu odoliti, već pogleda junak na junaka, arambaša jedan na drugoga. Barjaktari podlbiše barjake, krajišnici sabje povadiše ter jedino udriše na Turke. Brzo Turci pleća okrenuše, uz planinu Zubac pobigoše.

IJ

5

RAZGOVOR UGODNI NARODA -SLOVENSKOGA (1759.)

A za ńima treu krajišnici, sve p o izbor pisci i koni ci, dosta rusi glava odsikoše, đeneralu banu prikazaše. <•

I2

°

Lipo- ji je bane darovaoi: komu krilo, komu perje svitlo, I2 5 jednim plaću, dokiem budu živi. I pravo je, jer ".su zadobili!

Al uteče silni Topal-paša, a ne bi iga ni on utekao, da ne bude bega lyuboviea: podmače mu svoju bedeviju, ter uteče i odnese glavu.

х

30

Kad vldiše Turci od Novoga mrtve glave carevi delija, bilu. gradu vrata otvoniše, *35 đeneralu Novi pokloniše.

Pogibe pod ńim vojske principové dvi ijade, a niki govore i veće. *

[120.]

Slidi pisma od zbora primorskoga, učiněna, u Makarskoj rata od Kandije, Překázaná presvitloj gospodi makarskoj od starca Mjelov-ana.

Vice čine primorski knezovi, od starine bosanska gospoda, i ostali po izbor glavari, kapetani i mladi serdari

od Baškoga poja Tasovića, a pridivkom i Ribarevića; Knezovica i Serdanovića od malena sela Rogoźnice;

u Makarskoj, gradu bijelomu, 5 u početku rata od. Kandije. Poglavite kažem po^ imenu, koji tada. u zboru bijahu:

od Sućurja kneza i plemića, po imenu Ivana Kačića; od Lavčana, Brista i Baćine svi Kacići bihu do istine,

od Makarske četiri 'Kačića, Markovića i Batanovića i mladoga Andrijaševića, četvrtoga Kovačević Pavla;

N IO

oid Makarske kneza Pavlovića i viteza Ivu Nenadića; l od Velikog Brda Nimičića, 5 Oid Tučepe kneza Grubišića;

20

2 koje tebi imenovat ne ću, 5 jer bi pisma odveć duga bila, — ni ostale od sela glavare, kapetane, sudce ni serdare,

koji tada u zboru bijahu, medu sobom lipo razložahu, kako će se cara Izbaviti i protiva nemu bojak biti.

3°


A od zbora poglavica biše svitli Petar, biskup od Makarske, od Kačića roda i plemena, 35 reda, pobre, svetoga Franceška. Niz obraz je suzam oborio, gospodi je tiho govorio i glavarom od svega Primorja od Baćine do Omiša grada: 4° »Odkada je krajina primorska i Makarska ukraj sina mora, naši stari arač ne dadoše nijednomu kraju ni césaru, nego vazda u miru živiše, u gospodstvu ter se uzdržaše. A sad ima. puno godin' dana, da nas tare Otmanović care.

45

Od zuluma živit ne možemo ni arače Turkoim' pripraviti: 5° to je naša sramota velika, da dvorimo cara nevirnoga. Kamo naša uživana stara, kamo li nam diploime sa zlatom, koje nam je cesar darovao 55 još podavno u stara vrimena?

Nu se, bratjo, od sna probudite ter od cara sada odstupate! A evo mi bila kńiga dođe 65 od Foskula, mlada đenerala, da silnoga cara odbignemo, pod duždevo krilo pribignemo. - Mi imamo praha i olova, bićemo se kano Crnogorci sve s pomoću Boga velikoga i našega dužda mletačkoga. Potvrdiće našu didovinu, kako nam se kune na ćitapu; od nas drugo ni želi ni pita. nego sabju i desnicu ruku.

nejtavgliate.

75

Al slušajte, da vam prorokujem, što će vam se brzo dogoditi: koji nisu krvcu proliivali 8o ni dukale na sabji dobili, radíce vas u zlo oboriti i dukale vaše ukinuti. Ü vice jii nigda ne primajte, za glavare take ne stavbjte, 1

već mećite vazda starenike za glavare i vaše vićnike, Kamo li nam mletačke dukale, ^31°] koji će vas lipo svitovati koje nam je dužde darovao, i nauke prave 'kazivati, da nikomu ništa ne dajemo, 6o nego samo da bojak bijemo? u potribii da bojak bijete i za dužda krvcu prolijete, Za t6 care ništa i ne haje, da pazite karte od starine, već nas tare, nigda ne pristaje. koje dade dužde Mlečaniine. 1

~70,

s

5"

9C=


Nauk ovi ja vam dajem sada,, Petar, biskup od Makarske grada: u pamet ga vašu postavite i naredbu moju izvršite!«

Među vami biće vazda ludi, slušajte ji, ako niste ludi, jer slip ne zna, kuda ide sunce; 9> stare vaše poslušajte suce.

Kad glavari ńega razumiše, silenóga cara ostaviše ter razviše svilene barjake v IX5 privedroga dužda mletačkoga.

Ü zbor dice nigda ne primajte, svit ni nauk od ni ne pitajte, jere će vas u zlo oboriti: ne dajte jim s vami govoriti. I 0 °

Boják biše, nigda ne pristaše, sa svim Turcim mladim krajiišnicim od Z a dv ar ja i od Imoskoga, od Vrgorca i od lyubuškoga, I 2 °

Kńige ne zná, Judsiki ne umide, prid gospodu izaói ne smide; što će biti, ništa ne razmišja, vikat samo uči i promišja. Govoriće, da malo i märi za dukale naši didá stari, ali ne zná, da mu veće vaja neg sve onö, što ima zemaja.

I0

od Mostara i od Nevesina, od Gabele i od Počiteja: dosta turski glava odsikoše, al i oni mnogi izgiboše.

5

[121.] Pisma od Juriše Seńaiiina. Pije vino Seńanin Juriša, Š ńime pije trideset Seńana; Juriša jim lipo napijaše: »Ni ů moje ni u vaše zdravje,

Svi junaci mukom zamuknuše i g zemjici crnoj pogledaše, x ali ne kti od Kosova Rade, 5 mala struka, ali junak silni.

već u zdravje onoga junaka, 5 koj' će poći do Gračaca grada i dovesti Ždrala velikoga, dobra kona bega gračačkoga,

Čašu prima, sabju odpasuje, svlači sebe zelenu dolamu i ječermu, na kojoj su toke, a oblači suzańske ajine pak otide do Gračaca grada.

i negovu na kojoj je sv ako puce što je nemu

divan-kabanicu, trideset putácá, od dvajesit dukata, care darovao.«

IO

'

2

°

Kada Rade ů Gračačac dođe, ali Turci na divanu side, medu ńima beže Gračanine Z i na nemu divan-kabanica. S

I]

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (1759.) Salamaleć turski nazivao, još je Rade suze prolivao od mudrosti, da privari Turke i izmami Ždrala, kona dobra.

Izvede mu Ždrala velikoga; 55 kušao ga i kušao Rade, r L3 l odigra ga pak opet doigra, pak zaigra niz to poje ravno,

Pita naga beze Gračanine: 3° »Koja ti je golema nevoja, kaži meni, moj suznu nevojni, ter niz obraz grozne suze roniš? Odkolem si, od koje li zemje, kuda ideš i gdi li duguješ?« 35 Ponizno mu Rade odgovara: »Na milosti mili gospodine, volio bi, da sam poginuo, jer sam einem nepodobnom činom, u tvojega Ždrala, kona dobra, 4° i u tvoju divan-kabanicu. Ja sam suzan od Glamoča grada, od Glamoča Kovačević Ramo, a dugujem Seńu bijelomu u Juriše i u Vladkovića. 45

'. ter je Rade begu govorio: »Ostaj z Bogom, beže Gračanine! Nije ovo Kovačević Ramo, već je ovó od Kosova Rade.« Kad je beže Radu razumio, skočio se i na gola kona,, a za ńima od Gračaca Turci, 6S sve potrea malo i veliko, Ali Radi Bog i srića dade, prija Turak' u busiju pade. Kad su Turci u busiju došli, udariše seński vitezovi.

7°

Svaki junak po Turčina fatä, mali Rade bega od Gračaca, skide š ńega divan-kabanicu ter ga vodi к Seńu bijelomu.

Daj mi kona, mili gospodine, a za ńega dugoivaću tebi.« Kada ga je beže razumio, ter je nemu lipo besidio:

Kaď su oni iprama Seńu bili, 75 govorio Seńanin Juriša: »Pobratime od Kosova Rade, ti si malan, duga kabanica, — daruj mi je, dragi pobratime!«

»Daću tebi Ždrala, kona moga, 5° jer smo stari prijateji bili, a daćeš mi sto žuti dukata; al ne mogu dati kabanice, da sam glavom u kaure dužan.«

8o Ali nemu Rade odgovara: »Ja sam malan, duga kabanica, — u Seńu je predobri terzija, podrizaće kabanicu moju. Ne dam ti je, vira ti je moja!«

576

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (1759.) [122.]

Pisma od Plavšé arambaše. Malena se četa podignula od Primorja, mista kamenoga, prid četom je Plavša arambaša, silni uskok izpođ Imoskoga. \

i prid ńome Plavša arambaša, koji nam je puno dodijao 3° i junački glava ođsikao, a još veće robja pofatao!«

Kad je bio na Primorske stíne, 5 družini je Plavša besidio: »Družinice, mila bratjo moja, prid nami je Trnov а с vodica:

Al ga Plavša sluša iz gorice ter zavika iza svega glasa: »Evo sam ti, Dizdarević Mujo! 35 Dočekaj me, ako ti je drago.«

da mi ladnu vodu obsidnemoi, prija nego zabili zorica! *° Da ako nam Bog, i srića dade, ter izađu Vrgorčani Turci

N a Turke su skladno udarili, sve izgibe, niko ne uteče već delija Dizdarević Mujo, biži momče к Vrgorcu bilomu. 4°

i prid ńima Dizdarević Mujo, na vodi će abdest uzimati, a mi ćemo udrit iz busije, *S sve ćemo ji pod mač okrenuti.«

Za ńim tirče Plavša arambaša ter je áemu tiho besidio: »Stan5, pooekaj, Dizdarević Mujo, nisi meni danas utekao!«

' Što rekoše, ono učiniše: prija zore vodu ob siđoše. Kada li je zora zabílila, al to iđe četa Vrgorčana

Ali mu je Mujo govorioi: 45 »Vira moja, Plavša arambaša, ti me danas ufatiti ne ćeš, jer me nije groznica fa tala!«

2

°

i prid ńima Dizdarević Mujo, ter družini Mujo besiđaše: »Poslušajte, moji vitezovi! Dianas nam se dobar šićar kaže.

Kad je Plavša ńega razumio, side junak na stini studenoj 5° ter je Muji lipo besidio: »Odi, pobre, sa mnom u Primorje,

Ovde ćemo abdest uzimati z5 i ladne se vodice napiti, da ako nam Bog i srića dade, ter izađe četa od Primorja

da pijemo vino i rakiju; sidi malo, da probesidimo.« Al mu lipo Mujo odgovara: 5S »Pođi z Bogom, Plavša arambaša!

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVENSKOGA. (1753.)

Tvoja srića i tvoje junaštvo: od mene si boje uranio, imaš s cime doći u Primorje noseć glave moji vitezova,

6o

577

al kako će Dizdarević Mujo i brez puške i brez sabje britke i brez moje bratje Vrgorčana doći gradu mojemu Vrgorcu?«

2

1 Ovo je silni junak bio rata Bečkoga, koji uskoči 1 iz Imot skoga u Primorje, a kada se mir učini, otiđe u Cetinu i onde se nastani. [123.] Pisma od Jurasa Vejića, silnoga junaka, rodom iz Zagvozda. Kńigu pišu Turci. Imoćani ter je šaju u Bosnu ponosnu, a na ruke od Bosne vezira. Ovako- su Turci besidili:

Nejma jošter ni nedija dana, sam odsiče devet rusi glava i ufati Zerduma Jakova, od bandura, turski arambašu.

»Sultan-paša, mili gospodare! 5 Ako ne znaš, kažemo ti pravom: više, paša, živit ne možemo' od uskoka Vejića Jurasa.

Rani Juto zmaja žestokoga, po imenu Mektijic : Alagu, ali junak priboliti ne će, jer su rame smrtne na Alagi.

Ne ostade kule ni Čardaka, koje nije Juras osvojio, ni bijela sela ni varoša, koga nije ogńem sažegao.

Isiče nam Turke Imoćane ú varošu kod kule Zelića 3° i prid ńima Vazlu bujumbašu, posiče ga Ivane Cijače, a barjaktar Vejića Jurasa.

I0

Što god iđe od cara ulape 2 krajišnikom Turkom: Imoćanom, sve to ote Veji-ću Jurase *• 5 svojim pobrom Lelas Mioviloim.

Kakav bise Alikalvić Aso, jedva bi ga vile dostignule:. ufati ga Vejić arambaša nasrid poja izpod Imoskoga.

I to bismo, paša, pirigoirili, ali evo tuge i žalosti: •isiče nam Turke krajišnike, sve na glasu najboje junake.

A što ćemo< drugo besiditi: žešće zmije na krajini nije ока junaka Vejića Jurasa; kada vikne, Imota se trese.«

1

2

°

osko ci. ullape. — Bez šumne je to ulefa =r plaća turskim vojnicima po grado vima na krajini (Kreševjaković). Stari pisci hrvatski; XXVII. 37 2

2

5

35

4°


Kad je pasa kńigu proučio, to je nemu i pomučno 'bilo, pak dozivje Memed bujumbašu ter je paša nemu govotioi: 45 »Slugo virna, Memed bujumlbaša, sakupi der četu Ariiauta, sve najboji i brži jtinaka, ter otiđi gradu Imotskomu i ufati Vejića Jurasa ol mu rusu odsijeci glavu i negovu dragu pobratimu, po imenu Lelas Mijovilu.«

5°

•Skočio se Memed bujumbaša ter sakupi četu Armautä 5$ i о tide gradu Imotskomu pak se fali Turkom Imoćanom: Сз1з] »Da bi mene rodila Vlaina, a ne mlada Turkińa kaduna, ako prija dvi medije dána ne pogubim Vejića Jurasa

T a se fala do Jurasa čula, ter pokupi četicu malenu pak otide gradu Imotskomu pozdraviti Memed bujumbasu. Seta Juras uz poje, niz poje, 7° ter doziv Je Memed bujumbasu: druda.

Ne ištii me p o gori zelenoj, po Zagorju ni kršnom Primorju, 75 evo sam ti i sam doša, poibre: već je vrime, da Jurasa nije!« Kad Jurasa razumiše Turci, Arnauti fajeni junaci, idu trkom к poju Imotskomu, 8 o a prid Aima Memed bujumbaša. Družini je Juras govorio: »Poslušajte, moji vitezovi! Svaki udri na svoga junaka, ')•?. ču starac na Memeda mlada.« s5 Istom Juras tako govoreći, udariše Arnauti Turci: namiri se sova na sokola, bujumbaša na Vejić Jurasa.

6o

i negova dva druga 1 najboja, barjaktara Cijaka Ivana i Lelasa, zmiju glasovitu, 6 aranzadu puno ponositu.« 5

1

»Odi, pobre, da se ogledamo: nasrid ravna poja Imotskoga!

Kada li se blizu sastadoše, 9° z b rijetkim se sabjam udariše: Memedu je losa srića bila, Juras mu je glavu odsikao. Pobigoše Arnauti Turci, a za mma Vejiću Jurase i negovi mladi vitezovi ter ji siku do Imote grada. Svaki junak odsiječe glavu, sam četiri Vejić arambaša. N a poju je kolo ufati о ter je lipu pismu zapivao<:

У*

10

°


»Pofäli se, Memed bujumbaša, kada dođeš paši bosanskomu, kako si mi glavu odsikao I0 i Lelasu, momu pobratimu. 5

Evo,, sada ja odsiko tvoju ter je nosim doli u Primorje!« Pak otide gOiricom zelenom pivajuéi i popivajući.

IID Razližu se brda i doline, kako, Juras piva i popiva, nad Makarskom tvrda Biokova od šemluka i od puškarana.

[124.] Pisma silnoga junaka Luke Ožegovića, kako pogibe rata od Kandije. »Ne budali, jadna udovice, di će žena osvetiti muža! Ne ćeš imat glave Ožegove, da je trikrat ti izmiriš zlatom,

Kad pogibe Ožegović Luka ú tismomu klancu Privornici kod malena sela Zavojane cd.siileni Turak' Vrgorčana, cvilila je juba Ožegova,' kako cvili, do neba se čuje. Kada li se biše naplakala, bijelu je kńigu napisala

5

jer je Luka nami dođi jao, dosta rusi glävä odsikao s pobratimom Lekića Jurišom, kako znadu Turci i kauni.

2

5

ter je šaje Turkom Vrgorčanoim, IO Ü kńizi je ńima besidila: »Vrgorčani, Turci na krajini, pošjite mi glavu Ožegovu,

Kada go dir s čete dolazase, vazda tebi roba dovođaš'e, 3° oli roba oli robmicu, od Vrgorca ol od Lubuškoga.

platiću je, kolik' da je živa. Ako li je poslati ne ćete, evo vami tvrdu viru dajem: *5 Oisveticu Luku gospodara.«

Ali sada, lubo Ožegova, Lučinom se glavom umećemo po Vrgorcu, gradu bijelomu, 35 prid kadunam i našim divojkam,

Kada Turkoni bila kńiga dođe, kńigu štiju, a na ńu se smiju. Odpisaše |ubi Ožegovoj, 20 ovako su oni besidilli:

Kńigu štije Juba Ožegova, suze roni, ovako govori: »Ko bi moga osvetio Luku, dala bi mu Lučino imane

4°

8о


iz busije udari potajne i potira Vrgorčane Turke.

i negovu zelenu dolamu, pri dolami puca pozlaćena i ječermu, pri kojoj su toke, a ja bi mu za Jubovcu bila.« To je čuo Buricu Jakove od gizdava sela Drvenika: kupi junak četu po Primorju pak otiđe do Vrgorca grada.

45

Ter ulize u luge zelene i namami na busiju Turke,

5°

Trideset je glava odsikao, sve po izbor vngorsiki delija, a vece ji obranio biše: tako vila s Motokita piše. Nije bratac braca osvetio-, što je Burić Ožegović Luku: on otiđe к fubi Ožegovoj ter je uze za Jubovcu virnu.

[125.] [34] Slid! pisma, učiněna svrhu diplome, koju dade cesar Matijaš Pri morcem, Župjanom i Podjezercem, da unapridak nejmadu biti . napastovani od Seńana. A rečena diploma bi učiněna po nastojańu i pisanu kneza Kaoića Grgura iz Brista, u górnemu Primorju, i bratje negove Petra i ostali. Diploma u latinski jezik ovako pooimje: »Nos Manias, Dei gratia electus Romanorum Imperator, sem per augustus &c. Haec confirmatio facta est [ad] instantiam Comitum de Brist, Gregofii nimirum et Petri ас caeterorum fratrum eorumdem, familia seu prosapia Cacichiorum. Valentinus Leepes, Episcopus Nitriensis ec. Laurentius Ferencz ec. 1614.« Ova ise nabodi u pučkoj skrińi ú Makarskoj. Knigu piše Kačicu Grgure bas iz Brista u górnem, Primorju ter je safe kraju Matijašu, a od Beča velikom césaru. Ne piše je crnim murecepom, već je piše krvcom iz obraza;

živit mu se dodijalo^ biše, suze roni ter ovako piše: »Matijašu, veliki césare, vladaoče, svita gospodare! Turska nam1 je sila dodijala, težka tuga srce obujala.


s

81

N e možemo živit ni umriti ni arače Turkom pripraviti: sve imane, što god imadosimo, *5 nevirnomu caru pridadosimo.

Spomeni se, naš césare mili, 45 naši stari da su prija bili tvoji dldá vlrnl podložnici, vitezovi i silni vojnici,

Ne moremo s mirom večerati ni pokoja našem tilu dati od Turaka, naši zulumćar a, 2 a delija Otmanović cara. °

ter pokaraj uskoke Seńane, da ne robě na miru krstjane. Ako li ji pokárati ne ćeš, u zlo stane ti Seńane mečeš, jer će brzo biti porobieni, [3*5] pobijeni i svi isičeni od krstjama, naši krajišnika, i Turaka, carevi vojnika.

Jedni pođu, drugi opet dođu, sve pokupe, što u kući nadu. Tvrda zemja, nebo je visoko, sine more strašno^ i duboko!

5°

55

Zemja ne će, a. nebo' nas ne će, 25 to su naše žalosti najveće, jer predamo od jutra do noći čekajući, kad će Turci doći.

Ja ne mogu drugo učiniti, vaja mi se caru potužiti; i prija sam к nemu odlazio i od ńega ferman donosio.

I to bismo jadni prigorili, _ tugovali i cara dvorili, 3° ali nigda podnít ne možemo, već sanemo i těžko» veinemo>,

Svitla, kruno, i opet ću poći u Carigrad, ako ću ne doći: prid carom ću davu učiniti, na Seńane vojsku podignuti.

di nas robe seński vitezovi, podložnici tvoji sokolovi: zapliniše naše bile ovce, 35 čejad vode ter primaju novce.

Vaja da se š ńimam pobijemo, 65 jere više živit ne možemo^ s jedne strane od silni Turaka, z druge strane od 'tvoji junaka.

Porobiše Kotar i Zagorje, do Gabele Župu i Primorje: prodaju nas gore nego Turci, a robe nas kano i ajduci.

Al se nadam u dobrotu tvoju, da ćeš primit ovu molbu moju 7° i pokárat uskoke Seńane, koji robě na miru krstjane,

4°

Matijašu, svitla kruno naša, može Г podnít to dobrota Vaša, da krstjanin tare krstjanin a ter ga muči kano* dušmamina?

60

od starine tvoje podložnike, kojii sada dvore nevirnike. Dospivajuć noge ti celivam 75 i gorkim ji suziicam polivam.«

582


Kad je cesar kńigu progledao, o, on je udij drugu napisao* ter je šale od Seńa glavarom, kapetanom i mladim serdarom: 8 o0

Nisu Turci, nego bratja vaša, a iraja od starine naša: zadost a je niove žalosti IO podnoseći turske oholosti. °

»Poslušajte, seński kapetani, na krajini vitezovi zvani! Dođe tužba od Kačića kneza, po imenu Grgura viteza,

Što su stekli, sve su ńima dali, za arače oružja prodali, ne imadu kona ná volova, nit imadu praha ni olova,

da robite Kotar i Zagorje, do Gabele Župu i Primorje i ostale primorske krajine, od starine lipe banovine. Prođite se dila nemiloga, ne srdite Boga velikoga, Matijaša, vašega césara, ni silnoga Otmanović cara:

88

55

9°

jer ako mi druga tužba dođe,•, ter se svaki zuluma ne prođe, on će moju milost izgubiti 95 i sam sebi puno nauditi.

da se mogu branit od dušmana, od uskoka najveće Senaná, koj ino su rodom Ercegovci, Gaibejani i mladi Primorci, a sad robe svoju otačbinu, prijatelje i svoju rodbinu na privari i na tvrdoj viri, brez pristanka rade о neviri.

Al ako se od zla ne odvrate i svakomu svoje ne povrate, IX staviću jí na višala tanka, 5 neka vise do sudńega danka.«

Ovu pismu učini ja fra Jozep Radmanovic, lektur đenerali u Šibeniku, na 1759 januara na 28, i prikaza knezui Šimunu Kaci ću, rečenomu Miošiću, iz Brista, praunuku gori imenovanoga kneza Grgura Kačića, za vikovičmi srčené lubavi uspomenu.

[126.] Slidi pisma od smrti glasovitoga viteza Mladinića, vlastelina - bračkoga, i negova vojevana po moru., Žalosti se dužde Mlečanine Molin Frane, vitez ođ starine, od Kandije rata velikoga, ognenoga, puno žestokoga.

I10

Pitaju ga mletačka vlastela: »Što je tvoja milost nevesela? Ali ti je vojska izginula, ter je tebe tuga pritisnula?


Al Kandiju Turci osvojiše, al Moriju zemju porobiše, ali si se Cipra spomenuo, kogano je care osvojio?«

[316]

IO

583

Svitla sabjo dužda mletačkoga, ко će sići dušmanina moga i tirati Turke vitezove 35 k a n o soko bile golubove?«

Veli ńima dužde Mlečanine, od starine vitez Latinine: J »Niti mi je vojska izginula, 5 nit je turska sila pritisnula,

K a d se dužde izjadao biše, uze pero, bilu kńigu piše ter je saje K a n a l u vitezu, a od Brača velikomu knezu.

nit Kandiju Turci osvojili, ni Moriju zemju porobili. Al je meni tugovat nevoja, kolik' da me muči srdeboja,

U kńizi se š ńime razgovara, ponukuje ter ga nagovara, da dozovne od Brača plemiće i da čine u palaču vice:

20

»Ko će čuvat more od T u r a k a 45 od Stambula do bili M l e t a k a i ostale sve države naše, da n a m ne bi naudile baše?

jer evo mi dođe kńiga bila, koja mi je zle glase đonila, da je umra vitez Mladinicu, silni junak kano Zrinoviću, koji Turke po moru fataše i ruse jim glave odsicaše. Zapovidnik biše od galije ter isice careve delije

4°

2

5

i branaše more od Turaka od Levanta lipo do Mletaka. 3° Mladinicu, krilo sokolovo, ко će branit more principovo?

Biračani su n a moru junaci k a n o moji na suhu K o t a r c i ; i prija su s T u r c i m bojak bili ter ji jesu v a z d a pridobili. Izberite slobodna junaka, kojino se ne boji T u r a k a : mojizim će v l a d a t i gali jam i ostalim o d boja đemijam.«

Kńiga, koju princip pisa knezu bračkomu, budući kratka^ mećem je na svitlost svitu: Franciscus Molino, Dei gratia Dux Venetiarum &c. Nobili et sapienti viro •ChristophorO' Canali, de suo mandato Comiti Brachie fideli dilecto, salutem et dilectionis affectum. Grave, quanto^ si conviene per il proprio' merito, reputiamo la perdka del sopracoimito Mladineo, il quale con la sua presenza e valoire nelle occorenze tuitte del nostro- servizio si era giustamente guadagnata la publica affetione e gradimento. Volemo pero col

5°

55


senato che f atti venire a vioi li deputati di cotesta Fidelisisima Comunitá li attestiate la nostra displicenza per la morte di cossi benemerito soggetto, eccitandoli in conformitá degli ordini che tenete dal Procurator Geronimo- Foscarini a devenire quanta' prima alia nominazione d' altro in luoco suo, ben certi che procureranno farla cader in persona abik alia carica e che possa come il precessore fedel e frutuosamente servire, avisandoei dell' operator Dat. in Nostro Ducali Palatio die 29. Novemibtis 1651.

[127.] Sudi pisma od vitezova kotorski. . Ej Kotore, gnizdo sokolovo, Dalmacije diko i pofalo, u tebi se lěgu sokolići •i gospodska dica Zmajevići,

Ej Kotore, gnizdoi sokolovo, na visokoj grani savijeno, di se lěgů zmaji i sokoli, koji caru puno dođi jaše! Svíjeno je na jeli zelenoj ter pokriva Buku od Kotora, kojano' je dika od Rvata i vitežko srce od junaka, Viruj meni, dragi pobratime, koji nosiš od junaka ime, da ja brojim nedijicu dana. od Kotora mlade vitezove, koji turske glave odsicaše i na mejdan često izlaziše, ne bi ti ji moga izbrojiti ni niova junaštva kazati,

5

IO

*5

Koliko je mladi Kotor ana, toliko je na maču delija, [^7] svi su oni srca vitežkoga, krunu brane dužda mletačkoga. 2 °

2 u Perastu Šestokrilovići S i žestoke zmije Bujevići, koji Turkom na mejdan iđahu, na mejdanu glave odsicahu.

Zmiju biše porodila vila, po imenu Bronzu kavalira: delija je od Buke kotorske, boje ga se aramije turske.

3°

N a moru je s ńima bojak bio i mnoge je Turke pogubio, opošteni dužda mletačkoga, 35 jer je Bronza roda junačkoga.^ T o svidoče Latini i Turci, Dalmatini i svi Ercegovci, kavalirstvo, medaje od zlata, kojeno mu vise oko vrata.

4°


Dvi stotine ufati sužana i šezdeset odsiječe glävä svojom sabjom Grujo Žeravica, .75 pomogla ga Marija Divica!

Ne čudi se, dragi pobratime, krajišniče i Rvaćanine, jer od davna jesu Peiraštani na krajini vitezovi zvani. Pošteno su vazda vojevali i junačke glave odsicali: te svidoče krajine rvatske, još i mudre kńige talijanske.

585

45

Krajinu je tursku porobio, dvi ijade kuća upalio: to svidoči bane • Loredane, od duždeve vojske đenerale.

Kad Rimjani vas svit oisvojiše, svi se kraji ńima pokloniše, 5° al ne ktiše silni Peraštani ni ostali mladi Kotor ani,

Od ńega se rodi soko sivi, po imenu Žeravica Ivo, a barjaktar dužda mletačkoga od Morije rata ogńenoga.

več protiva ter Rimjanom to se zgodi u a vladana od

Junak biše ka mu i babajko oli vitez vojevoda Janko: Sarabača kada vojevaše, Turke siče, rob je dovođaše.

ńima vojevaše puno dodijaše: vrimena stara, 55 Rima cesára.

Piva ju se pisme i popivke od Grujice mlada Žeravice, jer je junak od mejdana bio*. i mejdane mnogě zadobio.

6o

8o

8

5

Al poslušaj, moj mili brajene, da ti kažem morske mejdangije, 9° koje pjeva starac Melovane ter ovakó fali Koitorane:

Arambaša od junaka biše ter u četu š ńima odlaâše velikoga rata od Kandije, malo posli Beča i Morije.

Zareče se Reis Omer-aga od Tripoli, bijeloga grada: »Zavešću se niz more duž devo, 95 kojeno je ufańe negovo.

Pridivkom se Sarabaća zvase, 65 u Banani selu pribivaše; svu je tursku zemju porobio do Tribina i okolo ńega.

Po moru ću pofátati lovce i od Buke kotorske trgovce; da ako mi Bog i sreća dade, ter mi junak u ruke upa.de,

Ne bijaše boja ni mejdana brez Grujice mlada Žeravice: razbi pašu od Ercegovine, odnese mu zelen alaj-barjak.

po imenu Ivanovic Mato, mlado momče i puno bogato, vodicu ga g dvoru bijelomu, prodaću ga kraju alđerskomu.«

7°

I0

°

86


Što je reka, poreka se nije, 105 već zaveze izpod Barbarije pak zajedri niz dužđevo more pjevajući od mraka do zore. Pod viku je uz tamburu »Muhamede; da ja nađem

tanko glasovito momče ponosito: n ° pokloni mi zdravje, Dobroeane mlade!

Vezaću jím ruke naopako, vodicu ji g dvoru bijelomu, zaođiću moje vitezove, . pozlatiću fuštu ormanicu.« Ali mu namira ga na junaka po imenu [318]

je loša sreća bila: bise namirila i na zmiju lutu, Ivanovic Matu.

"J

vojujući i bojak bijući, Turke sikuć, krvcu prolijući: junaci su bili od starine i gospoda svitla od krajine.

UJ

I20

Falio se Turčin mejdangija, Rizmanagić imenom agija: »Ü mene je srce od junaka, boje nego u vojvode Janka!

Dozivje ga Ivanovic Mato: I2 5 »Poturice, Reis Omer-aga, kamo mejdan, di je tvoja snaga? Kom ostavi brzu ormanicu? Jer nagrdi svu carevu đicu?

Ivanovic mira ne ktijaše, već se smije ter mu se rugaše:

Burovići od Erceg-Novoga proislaviše dužda mletačkoga svitlom sabjom i desnicom rukom, jute rane zadadoše Turkom

Vazda jesu kavaliri bili i gospodstvo na sabji dobili: mrtvim pokoj, živim zdravje lipo, čast i dika, ime glasovito!

Kada ga je Reis ugledao, golemo se biše poplašio pak ostavi fuštu ormanicu ter pobiže, žalosna mu majka!

Evo sam ti upao u ruke, opoštemi od Alđera Turke.« Ali Reis biži brez obzira, ne će boja, nego pita mira.

i ufati fuštu ormainicu, al uteče Reis Omer-aga.

x

3°

*3 5

T

5°

Vitežíki sam vazda vojevao I i juifačke glave odsicao. 55 Sad mi kažu siva sokolića, po imenu Markis Kosovića. Zazvaću ga na mejdan junački, na mejdanu odsjeću mu glavu.« l6 Pak napisa listak kńige bile ° ter je šaje Markis Kosoviću: »Ej delijo Markis Kosoviću od Dobrote, mista junačkoga, ako te je porodila majka, izađi mi na mejdan junački!« l6 5


Štije kńigu Kosović viteže, kńigu štije, ä na ńu se smije: biše mu se srce razigralo * od veseja i radosti težke. Prija zore uranio biše ter otiđe na mejdan junački i pogubi silnog mejdangiju, Rizmanagić imenom agiju

viraj, pobre, ako ti je drago, jer tó znadu Turci i Latinci.

I

7°

N a glasu je kavalir Bolica od Kotora, grada bijeloga; 45 u ńega je junačka desnica, krunu brani duž da mletačkoga. Vitežki je vazda vojevao, svitlu sabju krvce napojio: junak, biše rata od Morije, od Kotora svidoče delije

587

l8

Čuda kažu od Ivanovića ter ga slave kano Zrinoviča, svitla kneza od Doibrote Marka, 2 °° na oružju silnoga junaka, da isiče aramije Turke ter bijele okrvavi ruke pod Petrasom na moru sinemu, slavu dade duždu mletačkomu. 2°5 Samo svoji dvadeset junaka on pogubi šezdeset Turaka; toliko ji obranio biše, kako isti Turci svidočiše.

°

i duždeve sa zlatom dukale, svitlo krilo, od zlata medaje, kojeno mu darovao biše l8 za junaštvo, kako pero piše. S Ü Buci je pleme Visikovića i na glasu kano Jankovića: od ńega se rodiše glavari, koluneli, slavni kavaliri, jer su svuda oni vojevali, . *9° često turske glave odsi'cali, ormanice mnoge potopili, aramije turske pridobili. b x 9] To svidoči i staro i mlado, x svi junaci i svi krajišnici; 95

Da mu mrkla nočca ne otela, on osvoji i tursku tar tanu: isti Turci od Petrasa 1 kažu, pravo kažu ter ništa ne lažu.

2I

°

Dulde Marku dade kavalirstvo 2X za negovo veliko junaštvo, $ na maču mu dobra sreća bila, desnica mu Turke pridobila. Još ti, pobre, jedno čudo kažem, nemoj reci, da ja ovo laž em: 22 deliju ti kažem od mejdana, ° po imenu od Perasta bana. JŇemu Juro lipo ime biše, pod Dračom se gradom nahođase samo dva jest i četiri druga: sad ćeš čuti od Turaka ruga. 22 £

Pefrasa. — Očito griješkom mj. »Petrasa«.

88


Od Drača se Turci podigoše, sto i šeset mladi vitezova, ter na bana ob dan udariše, al se bane ne boji vragova. N a Türke je ogan oborio, tartanu je tursku osvojio, sto je turski glava odsikao, šezdeset je živi ufatio.

2

3°

Al i nemu loša srića biše, u navi mu barut upališe, izgoriše krstjani i Turci, Peraštani i morski ajduci.

l6

°

Svitli kneže, od Perasta krilo, tvoje pleme junačko je bilo, još od davna i-.od birzemana z6 junaci su bili od mejdana. s

Ali bana rane dopadoše t-er ga brzo z dušom rastaviše: 235 na Božić se sve ovó dogodi, kadno Gospa Isusa porodi.

Sivi soko more prilićase ter na mejdan zmije pozivaše, al na mejdan izać ne smiđahu, sokola se žestoko bojahu.

Zmija biše Nikoli ć serdare • kanoi vitez Janković Stojane, pridivikom se Bajo zovi jaše, 24° često turske glave odsicaše.

Nije ono sokó tica siva, već je ono Jozo Kamenare od Dobrote, mista gizdavoga, koji slavi dužda mletačkoga.

Velikoga rata od Kandije ne bijaše žešćeg mejdangije, krajinu je tursku porobio i mejdane mnoge zadobio.

Ište Jozo Barbareze Turke, 2 da junačke okrvavi ruke: 75 dvakrát su se na ńeg namirali, ai sramotno jesu pobignuli.

45

2

7° :

"

Al pogibe s Turcini bojak bijoć na Vrtejci izpod Gore Crne: vitežki je Bajo poginuo, dvanajest je glává odsjekao.

Namira ga trećom namirila na tartanu veliku đemiju, Kamenar je ina ńu udario ter je mnoge Turike pogubio.

Još ti kažem zmaja ogńenoga 25° od Perasta, grada bijeloga, po imenu Smeću, kapetana i viteza, pobre, od mejdana.

Al đemiju tursku ne osvoji, jer uteče niz to sine more: sramotno1 je ona pobignula, u moru je sjedra ostavila. J 285

N a nega su Turci udarili, tri od boja velike đemije, junački je š ńima bojak bio ter je mnoge Turike pogubio.

Utekoše Turci pristrašeni, pobijeni, puno izrańeni: al ako mu Bog daruje zdravje, zaplatiće Barbarezi Turci,

2

55

28

°


Još ti, brate, žestok rfíéjdan. kažem, 29Q koji se je na moru zgodio: vozila se šajka lada imala, ů ńoj voze dva mila brajena, dva brajena Arbanasovića, Marko jedan, a Nikola drugi, 295 od Dobrote, místa gizdavoga; s ńima bihu dva druga niova. Maleno je vrime postajalo', al to ide lanca šajka brza: u ńoj biše trideset Turaka З 00 Tripulina, p o izbor junaka. N a ńe Turci snažno udaraše, al se oni ńima ne pridaju, već od bedrě mače povadiše ter jim Jute rane zadavaju. 3°S Vitežki se oni oibraniše 1 dvadeset Turak 5 pogubiše, ude deset, i to izrańeno. Kad ji budu pitat Barbareži, neka kažu, kakvi su Bukeži. 3 1 0 Ponosi se Buka od Kotora, jer porodi mlade vjetezove,

589

koji brane more principovo od onizi turski aramija. -:'.

•

'

•

. '

'

-

: -

.

" :

:

l' .

1

Ko pofatá po moru ajiđuke, 3*5 .po imenu Alderine Turke, nego vjetez morski kapetane i levente od Buke kotorske? Ko potopi turske ormanice 1 šambeke kraja Alđerina З 20 [320] neg od Buke mladi vjetezovi, kavaliri, pobre, i knezovi? Sabjom siku kano i Ungarci, puškom biju kano Crnogorci, delije su kano i Kotarci, 32S a brzi su, jer su Ereegovci. Pristali su k a n o i Ingleži, bogati su k a n o Olandeži, pametni su kano Talijana!, а visoci kano i Bošnaci.

33°

Ej Kotore, gnizdo sokolovo, na visokoj jeli savijeno, na te dođe od Bosne vezire, ali tebe osvojit ne može,

jer te brani bane đenerale 335 i delije od Buke kotorske: na sabji jim dobra sreća bila i turske se krvce napojila!

59°

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA ( 1 7 » )

[128.] 1] Slídí pisma od kavalira Marka Ivanovića iz Dobrote od Buke kotorske. . Malo vrime postajalo biše, Ibro svojoj družbi besiđaše: »Evo meni bila kńiga dođe od Atene, grada bijeloga,

Bosna slavi Rejů Bošnanina, Seń bijeli Ivu Seńanina, Ungarija Sibińanin Janika, Bulgarija Krajevića Marka, Ercegovci Miloš Kobilića, Rvaćani bana Zrinovića, sve krajine dva Ivanovića, dva od Buke kneza i viteza, koji vičnu slavu zadobiše, kad na moru Turke pridobiše pod Atenom u grčkoj državi, koja cara silenoga slavi.

5

IO

3°

da su onde dva Ivanovića, Jute zrni je, dva sokoličića, koji su nam puno dodijali, 35 našu bratju na moru pobili, oba sina deli Luke Vuka, deli Vuka, od Dobrote kneza. Sad je vrime, moji vitezovi, da mi našu bratju osvetimo, 4°

Al poslušaj, moj mili brajene, kojuno je pogubio Marko jedno čudo prija nečuveno, P o d Petrasom na sinemu moru: bojno drvo prija neviđeno, ^ evo ima pet godina daná, u Trrouli gradu sagrađeno: ^Zl] odlkad mi je u srdašcu rana.« od galije puno veće biše ter se šambek turski zovi jaše, sagradi ga silni Asaim-beže, od Tripula bane i viteže.

20

45

Gleda ji je Ivanovic Marko, gledao je ter je besidio: 5° »Dobroćani, moji vitezovi, evo na nás šambek strahoviti!

Pun bijaše praha i olova i svakoga ogńa žestokoga, četrdeset bojni lumbarädä, a pušaka ni broja se ne zna. • U nem biše sileni Turaka tri stotine i šeset junaka, a prid ńima agi Ibraime od lijepe zemje Natolije.

Kada Turci ńega razumiše, od šambeka jedra otvoriše, zajedriše i zpod В arb arije, pod Atenu brzo dojedriše.

2

S

Nemojte se, bratjo, pripadati, Bog će nami dobru sreću dati, vala brzo s Turcim bojak biti, И za Isusa našu krv proliti.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (1759.J

Naše- ime svud je proslavj-eno', nemojmo ga, bratjo, pogrditi, da ne reku naši Dobroćani, 6o Peraštani, a i Kotor ani: ,Bog ubio, ко ji je rodio i junaškim mlikoni zadojio! Pogrdiše Buku od Kotora i našega dužda mletačkoga.' Ovo barut i težko olovo, boce praha, ogńeni kolači, geverdani 1 srebrom navezeni, svitle puške u Breši kovane. Eto, bratjo, mači i kadare i svijetle sabje okovane, brze šibe i bojne lumbarde i ostalo od boja oružje.

6

5

7°

Turaka je trista i šezdeset, a nas nejma nego> četrdeset: svaki udri na devet Turaka, 75 branimo se, ne izdajimo se!« Pak napisa listak knige bile ter je šaje u grad od Atene, a na ruke pripovidaoca kapucina, duhovnoga oca,

8o

da jim dođe dati blagosove i pokoru za niove grije. Brzo dođe fratar' franceškane ter jim dade'sveto odrišene. Malo toga. postajalo vrime, al to ide šambek ogneviti: 1

Ceverdani.

8

5

na krmi mu alaj-barjak vije i na áemu carevo zlameńe. To mu care biše darovao za pofalu riegova junaštva, 9° jer vitežki biše vojevao u sve vrime svojega gusarstva. Kada li se blizu sastadoše, viče Ibre iza svega glasa ter doizivje Ivanovic Marka: 95 »Nu se pridaj, kaurska delijo!« Nemu Markoi tiho odgovara: »Ibraime, turski kapetane, nemoj, pobro, nasrćati na me, IO jer ćeš ludo izgubiti glavu. ° Zakoihi su u zem]i carevoj i našega dužda mletačkoga, ко se nade pod bijelim gradom, da miruje i s mirom trguje.« Al mu veli agi Ibraime: *°5 »Ne budali, Ivanovic Marko! Ne bojim se cara ni césara, ni tvojega dužda mletačkoga. Nu se pridaj, kaurska delijo, IIQ jer da imaš krila sokolova, stignuće te agi Ibraime, kojino je junak od starine. Nu pogledaj na šambeka moga i na tvoju malenu tartanu, I][ pak ti reci, fálo izabrana: 5 Ne bojim se Ibre kapetana.«

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (1759 )

Ponizno mu odgovara Marko: »Ne fali se careva delijo! I solko je tica primalena, ú dobiva orla velikoga. г20

A l ji siku mladi Dobroćani, vitezovi od starine zvani: *5° krvave jim ruke do ramena i svijetla sabja do balčaka.

Ne uzidaj se u mnoštvo Turakä ni u šambek, bojno drvo tvoje; i prija sam s Tureim bojak bio, ali sam jii 2 Bogom pridobio.«

A meduto, pobratime dragi, opet puče devet lumbarada i učini devetera vrata *55 u šambeiku, ogńem izgorio!

Kada Marka razumiše Turci, zmamiše se gorě nego vuci, na tartanu snažno udariše, iz šambeka ogań oboriše.

I2

5

A kad puče devet lumbarada iz tartane Ivanovic Marka, *3° a za nima četrjest pušaka, pade mrtvi šezdeset Turaka. »Medet! Medet!« Ibro vapijaše, na tartanu Turke nagonaše: Dobro с ani živi ogań daše, *35 veće od -sto Turak' pogubiše. Ibraim se biše pomamio, od velike tuge zanimao: trče naglo od krme do prove ter slobodi svoje vitezove. 5:4° Ali m u je loša sreća bila, s m r t n a ga je rana dopadnula: udari ga Ivanovic M a r k o ú zlo misto>, u čelo junaško-. K a d vidiše Barbarezi T u r c i , *4S da pogibe deli Ibraime, f323J od bedrice sable povadiše, u t a r t a n u mnogi uskočiše.

Poče tonut šambek glasoviti, izgiboiše Turci siloviti Tripulini, žalosna jím majka, léo tri stotine i veće junaka. Al je sunce pomrčalo žarko, jer pogibe knez i vitez Marko: biše ńega puška -udarila u zloi misto>, u čelo junačko. Jošter Marko u riči bijaše, svoga braca Jozu dozivaše; niz obraz je suzam oborio, ovako je nemu govorio1:

l6

5

»Evo su me rane dopadnule, od kojizi priboliti ne ću: 17° sad umirem, ali Bogu fala, kad dobismo silnoga gusara. Pozdravi strica Radu pazi sebe, a sici Turke,

mi starca babu moga, i sve Dobroćane; ne plači mene, 45 nevirne ajduke.«

Jednom reče: »Jezus i Marija!« Drugom reče: »Primi, Gospe, dušu!« Trećom reče:»Z Bogom,vjetezovi!« l8 T o izusti, a dušicu pusti °


na kriocu Jbze, braca svoga, pod Atenom na sinemu moru, bojak bijuć s carevim delijam. Kavaliru, pokojna ti duša!

Kad vidiše mladi Dobroćani, da .tona.se šamlbek strahoviti, slavni barjak turski odnesoše, 2 I 5 šambek bojni ogńem sažegoše.

Šnim pogibe osam vitezova, *%5 sve delija od Buke kotorske: dva sokola, do dva Koisovića, Juro jedan, a Filip je drugi;

Ibraime, morski aramija, kamo tvoji Turci vjetezovi? Sve izgibe, malo koi uteče, vrlo malo, i to izrańeno.

treći biše Radoničić Krste, silni junak, zmaje od dvi glave; *9° četvrti je Andriću Ilija, silni vjetez, na glasu delija;

Kamo tvoji bubńi i svjerale, kamo li ti svileni barjaci? Di je šambek, sve ufańe tvoje? Ono gori na sinemu moru!

peti biše Pero Radomirę, mrki vuče, junaik od starine,, x a šestice Ilicu. Jozepe, 95 svi junaci od místa Dobrote.

N a iladu i sedam stotina, . 225 na pedeset još i šest godina, devetnajest aprila mjeseca, drugi danak slavna Uskrsinutja,

Visko Bamba sedmi se zoviše, inostranac osmi junak biše. Svi su ovi s Markom poginuli, al su dosta Turak' pogubili. 2 0 0

Dobroćani Marka ukopaše i negovi osam vitezova. Lipo ńega brat ja oplakaše, jer bijaše dika od knezova.

Petericu rane dopadoše Turke sikuć na sinemu, moru: jedan biše Ivanovic Pero, sijeku vjetez srca junačkoga;

Pak bijela jedra otvoriše, niz duždevo more zajedriše, a na krmi barjak trepećaše ter se, pobro, daleko viđaše.

drugi biše Maro vicu Bože, treći Tomić po imenu Rade: oba, pobre, sileni junaci na oružju kano i Ungarci.

2

22

2

°

3°

2

35

°5

Kada su ga Turci ugledali od Petrasa, grada bijeloga, od jada su oni zaplakali za barjakom gusara morskoga. '-4°

Dva rańena bibu inostranca, 2I ali, pobre, junačkoga srca: ° oid rana su brzo pribolili i poštene lipo zadobili.

Pak dozivju mlade Doibroćans ter su níma Turci besidili: »Prodajte nam turski alaj-barjak, dvi ijade daćemo cekina!«


38


Odgovara Ivanovic Jozo: 245 »Vira moja, od Petrasa Turci, ne bi vam ga proda, ni darova, da mi date po careva blaga, jer sam ńega na boju dobio.« I Pak zajedri niz more duždevo; 2 s° a kad dođe u Mletke bijele, iztrčalo mąlo i veliko, staro, kjasto, romo i bolesno. Svak se čudi i veseje čini, a najveće mletačka gospoda gledajući turačku odoru, alajnbarjaik, bubne i svjerale,

2

S5

Al poslušaj, moj mili brajene, da ti kažem dilo od vojnika 2 /5 i vitežko srce od junaka starca babe Ivanovic Marka! Kad je starac glase razumio, da je áemu sinak poginuo, 28 niti plače nit suze prolije, ° Jozu sina prida se dozivje ter je áemu starac besidio: »Ako, Jozo, ne osvetiš Marka, da bi tebe poželila majka, kakono je i brajena tvoga!*
britke sabje, mače i kadare, svitle puške, turske geverdane i buzdohan agi Ibraima, 260 koga rodi slavna Natolija.

Ali mu je Jozo govori.): »Ne brini se, moj mili babajko! I sam se je osvetio Marko, jer je mnoge pogubio* Turke, 2 Ibraima i morske ajduke. 9°

Lipo ji je dužde darovao: svakom drugu od zlata medaju, a rodbini mrtvi vjetezova lipu placu, dokiem budu živi. l65

Slava nigda ne umira Marka, dokiem bude na svitu junaka, jer će ńega vazda ^pomińati, davorije od Marka pjevati.

Joizi čini veliko poštene: daje áemu lipo kavalirstvo, neka mu je dika i pofala prid gospodom turskom i latinskom.

Ako li mi Bog daruje zdravje, 295 ter ja nađem Barbareze Turke, osvetiću Marka, braca moga, — ah, tako mi Boga velikoga!«

Starcu Vuku Ivanovic knezu, 27° od starine silnomu vjetezu, darovaše medaju od zlata, koja vajá sto zlatni dukata.

Živi, Vuče, stó godina dana, desnica je tvoja od mejdana: З 00 Bog ti dao zdravje i veseje, Marku sinku u raju naseje! >


595

[129.]

]

Slidi pisma od vitezova dalmatinski,

koji, posli nego mnoge turske glave odsikoše, od Turaka pogiboše rata od Kandije.

Odi, pobre, da se domišfamo, di je koji vitez poginuo od slavnoga mista Dalmacije žestokoga rata od Kandije. Pogibe nam mlađan kavalire, 5 po imenu Surić don Štipane, pod Bunićem, pod bijelim gradom: pogubi ga Zenče Ibraime. Pogibe nam na glasu delija, po imenu Smijanić Ilija, na Vučjaku izpod Velebita: pogubi ga Markić Radojica,

IO

koga trikrat vadi iz galije, a četvrto s taneni višáíá. Radojica raja ne vidia, *5 jer pogubi svoga poočima! U Cetini blizu Bitejića pogibe nam Dimitrovič Janko: posice ga na glasu delija, 2 po imenu Jamanliću beže. ° I pogibe Petre Smijaniću na krajini pod Udbinom gradom: pogubi ga junak od krajine, po imenu Ograšević Mujo. N a Driniću, poju širokomu, 25 sileni je junák poginuo, 1 2

Pribiirom. — Isp. bi}, uz R 1 304. Xca-ndichiu. — Isp. bij. uz R 1 2j8.

po imenu vojevoda Vuče, od delije kjučkog kapetana, po imenu Tataranovića. Još pogibe junak od krajine, 3 a po imenu Matković Jovane, od Turčina Poprženovića na Ribniku, ogńem izgorio! N a Zečevu niže Varivoda žestoki je zrna je poginuo, p o imenu M o č i v u n a V u č k o : pogubi ga L o p u ž i č Ćemane. I o v o je t ě ž k á m u k a naša, di pogibe Durat arambaša na Otresu pod Pribirom 1 gradom: smače ńega na glasu delija, po imenu Filipović beže.

35

4°

Pogibe nam serdar od krajine, po imenu Šandiču2 Jovane: pogubi ga od Knina aždaja, 45. Juta zmija Kuna Asan-aga. Odkada su Mleci sagrađeni, nije taki junak poginuo . što delija Mandušić Vučene: pogubi ga Vidimjiču beže 5° u Kotáru blizu Varivoda.

596


Pogibe nam OmeJ-iću Dujme na Kosincu u Cetini ravnoj': pogubi ga beže Atlagiću, ál mu bihu ruke savezane. .55 Ah moj Bože, čuda velikoga, ко pogubi Zorića Gavrana? Udari ga momče iz čardaka rad Begzade, lipote divojke. Mrtav Gavran crnoj zemji pade. 6o

komu biše dato« đeneralstvo - 8£ od našega dužda za junaštvo, ja ču tebi poviditi pravo, ah tako mi, pobre, biti zdravo: 6 ^ • ] u Kandiji, gradu bijelomu, sikuć Turke pod Kandijom gradom. 9°

Strašan ti je junak poginuo, koji turske glave odsicaše, na Lijevnu, polu širokomu, po imenu Omejiću Vide. Pogibe nam zmija od dvi glave, 65 po imenu Breuju Šimune: paša mu je glavu odsikao. Ej Šimune, desno krilo naše! I pogibe Klišanin Bariša, koji često na mejdan iđaše: 7° pogubi ga Turčin od Skradina na mejdanu više Klisa grada. Ej Kamdijo', ogńem izgorila! Pod tobom je vitez' poginuo, od Kaštela ravni kolunele, 75 po imenu mladi Rabadane, I pogibe Varnica ajduče, silni junak od ravni Kaštela, koji turske glave odsicaše: na mejdanu, pob-re, junaškomu. pogubi ga Neziću Ižače, Ako, želiš znati, pobratime, gdi pogibe od Po'Jica kneže, po imenu Sinovčiću Marko,

8o

I pogibe Kulišicu Petre pod Vrgorcem, pod bijelim gradom: plaču nega latinska gospoda i sva zemja slavnoga naroda, zašto biše junak od starine. 95 Pogibe nam Deli-Markoviču, koji Turke pöd. mač okrećaše: pogubi ga Bogom pobratime, po imenu Pa viču Nikola. Neote je ńega udario iz svijetle puške talijanke: mrtav junak crnoj zemji pade kod Osina ukraj mora sina.

I00

Pogibe nam junak na krajini, I0 po imenu Lekicu Juriša, 5 od uskoka mlađan arambaša: ubiše ga nasrid Tiajine velikoga rata od Kandije. Još pogibe' Kardurn arambaša od Makarske, grada bijeloga: I I Q pogubi ga Zlojič Omer-aga u Drežnici, ogńem izgorila! I pogibe Juricević kneže, koji turske glave odsicaše, po imenu Rad os arambaša: pogubi ga zmija od Gabele, po imenu Babicu Asane.

IX

5


597

[130.] Pisma od vitezova, koji izgiboše rata Bečkoga« Nu poslušaj, dragi pobratime, gdi pogibe netjak jankovica, 3° po imenu Tintor barjaktare: u Neretvi pod Gabelom gradom pogubi ga Iûboviću beže.

Još zorica rie zabijelila ni danka pomolila lica, viče vila s Vekbit-planine ter dozivje majku Stojanoviui »Ustani se, majko Stojanová, 5 u za čas si zoricu zaspala i na vojsku sinka odpravila, već ga, majko, pričekati ne ćeš! Pogibe ti Janfcović Stojane, od Kotara mlađan kavalire: ne pogibe od brijetke Corde, ni od mača, ni od bojna kop ja,

I0

već od tanke puške talijanke, ко j ano je u В resi kovana, x pogubi ga Nagaković 1 Mujo 5 nasrid Duvna, poja širokoga. • Jankoviću, krilo principovo, vele ti si glava odsikao, sve po izbor aga i spahija, 2 kapitana i mladi serdara! ° Ej krajino, krvava košujo, mnoge ti si majke razcvilila, a sestrice u crno zavila i Jubovce u ród odpravila! v

Pogibe nam Pokrajać serdare, г5 juti zmaje, dite Milosave: pogubi ga Kolak bujumbaša. Ej Pokrajče, pokojna ti duša! naxakovi'ch.

Kukala je crna kukavica usrid zime, kad joj nije vrimě: 35 nije onö crnä kukavica, već je majka. Mijkovića Marka, zašto Marka rane dopadoše bojak bijuć s carevim delijam, on od rana pribolit ne može. 4° Mijko-viću, krilo od Kotara, mnoge ti si Turke pogubio! Ej Gabelo, da bi se prosila, pod tobom je junak poginuo, po imenu Nakiću Mati ju, 45 Juta zmija od grada Drniša! Š nim pogibe Štipane Maticu, od starine vitez i plemiću: prija neg je junak pogibao, pet je turski glava odsikao. 5° vuto cvile od Knina levente, jer pogibe od Knina serdare, po imenu Ive Sinobade: pogubi ga Nožiniović Mujo pod Glamooem, pod bijelim gradom. 55


I pogibe kliski 1 arambaša, po imenu Buligović Marko: u Skopju mu glavu odsikoše, za jabuku paši darovaše.

I pogibe Visković Juriša, • od Primorja mlađan arambaša, na jurišu Sina bijeloga. Ej delijo, pokojna ti duša! 6o

Pogibe nam od Pojica kneže, 7] po imenu Brnićević Luka, u Gabeli, da je Bog ubio! Al se biše lipo zaminuo*. četiri je glave odsikao.

Još pogibe Kosor kavalire, 65 od Zadvarja po izbor serdare: pogubi ga Kusiću juriša, koga biše uzeo- za sina. Ej neviro, nigdi te ne bilo! U Zažabju više Metkovića 7° pogibe nam Vodanović Mijo, od Primorja na glasu serdare, Jkoji turske odsicaše glave.

Junak biše Vranešević Grgo, al i nemu glavu odsikoše na Vrjici izpod Imoskoga: pogubi ga dizdar-aga Mujo. Pogibe nam na glasu viteže, koji turske odsicaše glave, u Popovu pod kulom Sejića, po imenu Novković 2 Nikola, od Neretve mutne kavalire. I pogibe Talajić Šimune, luta zmija, pobre, od krajine: Turci áemu glavu odsikoše u Mostaru, gradu bijelomu. Vitezovi, pokojne vam duše!

[131.] Slidi pisma od glavara turski i silni junaka, koji pogiboše od vitezova ercegovaški rata Kandijanskoga, Bečkoga i Maloga oliti Sińskoga. Mále, koji su poginuli, ne brojim, niti je moguće izbrojiti ji, nego poglavite, koji bihu na glasu junaci.

R a t a o d К a n d i j e. Da je komu poslušati bilo, što govore dva Turčina mlada, dva serdara od grada Mostara! Kunu oni cara i césara i Latina, dužda mletačkoga: 1 2

klijski. — Isp. Ы\. uz R 1 310. Novkovich. — Isp. Ы\. uz R 1 272.

»Bog uibio cara i césara i Latina, dužda Mlečanina, koji ne će da zametnu rata, da se vlaški glävä nasičemio!


Narestoismo, za rat ne znadosmo, IO ostarismo, boja ne vidismo. Što će nami sabje okovane, što li će nam kom od mej dana?« To> je čuo starac Delalija 1 pak je ńima tiho besidio: 5 »Ne fal'te se, dvi delije mlade, ne fal'te se, žalosna vam majka! - I prija je bilo vitezova, ter poboji, nego li je sada, 20 ali svoje pogubiše glave bojak bijuć z duzdevim delijam. Di su sada tri Perizovića, Jute zmije od Gabele grada? Pogubi ji Deli-Markoviću u Neretvi blizu sina mora,' dd udara u more Neretva.

г

ь

Di je sada Duhagić Memede, 4° Juta zmija, pobre, od krajine? Pogubi ga Craolboř Filipe, od uskoka silni arambaša. Zmija biše Asian bujumbaša, od Popova na glasu delija: 45 poisiče ga Bušejić Grgure, od Tučepe mlađan arambaša. Kakav biše Talin bujurnibasa od Novoga, grada bijeloga! Vajadiše dva grada careva: 5° pogubi ga na glasu vojvoda, [З28] po imenu Popović Nikola. U Gabeli Juta zmija biše, po imenu Babicu Asäne, silni junak, aga od Gabele, koji često glave odsicaše.

55

Di je sada zmija od Mostara, po imenu Turčin Asan-ago Orapović, silni mejdangija1? Pogubi ga Kulisie Ta di ja 3° na Zadvarju više sina mora,

Namira ga namirila biše na viteza Miošić Grgura: po bile se ruke ufatiše više Graca ukraj sina mora.

Kamo li nam Bojčiću Alija, mrki vuče, na glasu delija? Pogubi ga Lekiću Juriša : negova brata Ibraima. 35

Asanu je losa srića bila, jer ga Grgo na zeimjicu baca: odnese mu toke pozlaćene, kojeno su u Bosni kovane.

D i li, n a m je Ibrujević-ago, koji ruse odsicaše glave? Pogubi ga Žale iz Igrane. Ej Mustapa, krilo od Vrgorca!

I odnese prsten z desne ruke, 6S konino se i sada nalazi baš u dvoru Miošić Grgura, — dušica mu bila sarańena!

1

meidancija. — О Orapovićima isp. bij. uz R 1 352.

6o

6oo


Kamo li nam sila Alil-aga od bijela Počiteja grada? Pogubi ga V.ejić Mati jaše, silni vitez oid Neretve mutne.

7°

Di li nam je Kurbegovic Mujo1, mrki vuče od Gabele grada? Posice ga Tomica vojvoda 75 više bile kule od Igrane. ata

Kamo li nam Ämet bujumbaša od bijela Počiteja grada, koji vlaške glave odsicaše? Pogubi ga Aleksie Matiju IO ukraj bile kule Jurićeve. Junak biše Firdusovic beže, sto je rusi glava odsikao, ma i ńega mlada pogubiše: pogubi ga momče golobrado, mlado momče Dugaš iz Vrgorca. r5 Ko bijaše Katie Usejine? Ne bi take zmije na krajini: pogubi ga Sentić Matijaše i negiova tri druga najboja. Što bi reka, dragi pobratime, 2 ° od junaka Sulagiča Sule? 1 3

80

po imenu Grubišić Mariju od Tučepe, sela malenoga. I ovo' se zgodilo« bijaše velikoga rata od Kandije.

Bečkoga.

Kamo zmija Topalović Mujo, komu ne bi slike ni prilike od Neretve ter do ravne Like? Pogubi ga Miletiću Rado, silni vitez od Vrgorca grada. 5

2

Sila biše Manuka Amete, od bandura turski kapetane, često čini u Primorje trke s 2 al mu momče odsiječe brke,

Dizdar biše od .Nbrina kule, pogubi ga Buklijas Štipane, od Podaee mlađan arambaša. lyUta zmija biše na krajini, 25 po imenu Vrgora cehaja: pogubi ga momče od Neretve, po imenu Nikolić Jakové. Vi ste čuli crnog Arapina, koji biše carev mejdangija3, često junak na mejdan iđaše, na mejdanu glave odsicaše. Namira ga biše namirila na junaka, na Bašića Marka: po bile se ruke ufatiše

;

3°

35

naisrid Livna, poja širokoga. —

\

Al je nemu loša srica bila, jer ga Marko na zemjicu baca ter ga koje kano jańe malö. Ej Arape, carevo uzdańe! 4°

Curdegovich mujo-. — U.R 1 314 se isti junak zove: Curbegovich mujo. tarce. — Isp. R 1 314 u istom stihu: tarke. meidaocija.

•


Ci 9\ Namira ga namirila biše na sokola Г na zmaju lutu, po imenu Pervanović Tomu.

Brz ti biše Zidońą Memede, brži, pobre, od 'kona careva: ufati ga momče od Vrgorca, po imenu Erceže Jakové. Što god biše u cara junaka, ne bijaše žešćega vojnika, što< bijaše Osman, kapetane od Novoga, grada bijeloga.

45

Dvadeset je glava, odsikao, sve delija prija neženeni, 5° al i nemu glavu odsikoŠe. Ej Osimane, krilo od Novoga! Posice ga netjak Zmajevića, po imenu Visko Buje vicu, mlado .momče od dva jest godina, 5 5 na mejdanu, pobre, j.unaškomiu. Odkada je Bosna, zemja ravna, ne bijaše žešćega junaka u Turčina, ni u krstijani, 2 6o što1 bijaše Jusup bufumbaša. Sto je rusi glava odsikao^, malo mane suzan 5 ufatio„a Rata

Maloga

2

karjtijani.

6

5

I ufati Jusup bujumbašu podVrgorcem, pod bijelim gradom., ter ga vodi g dvoru bijelomu, da ga čini i zá ń blago pita, tri ijade od zlata dukata. 7° Ai za vika. malo i veliko; »Smakni, Toma, zmiju od krajine! Puno nam je Jusup dođi jao i kršćanski glava odsikao.« Al se.Tomi mo. ne mogaše, 75 već povadi sabfu od bedrice, manu sab]om, odsiče mu glavu. I sad' mu se nahodi odora baš u dvoru Pervana Antona. I ovo se zgodilo bijaše Beča, pobre, rata ogńenoga. Ej Jusupe, zlatni buzdohane, ко će vlaške odsicati glave?

8o

i p Oi si i ń e g a ,

Kud se diše dvi aždaje Jute, dvá Tukura Počitejanina? Jedan, pobre, biše poginuo • od junaka Matija ajiduika. Drugoga je junak pogubio, po imenu Arste arambaša, silni vitez od Neretve mutne, g-di se legu plemenite uitve.

601

Ko bijaše Mesiović Zuko? Onó biše zmaje od dvi glave: pogubi ga sokó pid Vrgorca, sivi sokö Markotić Antone. Ajme Zuko, naša desna ruko! ,

IO

5 Kakav biše Kos-arić Amete? l Vajadiše dva grada careva: S pogubi ga тоюасс od Vrgorca, pö imenu Nosić, dite mlado.

6o2


Posiče ga Sakulović Laze, Juti zmaje od gorice crne.

Kamo nami sila Anušiću, koji devet ikona priskakaše? Posiče ga Knežiću Vučene, od Neretve na glasu serdare. Vi ste čuli zmaja žestokoga od bijela grada Vubuškoga, po imenu Selim Bakotiča: pogubi ga Ujdure 1 Šimune, silni junak od Vrgorca grada.

3°

Evo ima malo godinica, odkad nam je junak poginuo', po imenu Usa mejdangija2: pogubi ga momče od Neretve, po imenu Batiniović Máte, *5 2

5

Kakav biše Turčin Osinan-aga, koji vlaške odsicaše glave?

pogubi ga više Metkovića u Neretvi nasrid poja ravna. Ajme Usa, krilo od Gabele, ludo ti si izgubio glavu!

[132.] Pisma od Graca u gorńem Primorju, na koga dođe bosanski vezir i ercegovaški paša sarno četrdeset ijada vojske na 1666 otobra na 8.

Kńigu pišu Turci Gabejani ter je šaju caru čestitomu: »Svitli care, podni t ne možemo, grad se gradi nakraj sina mora.

Kada caru bila kńiga dođe, kńigu štije, drugu napasuje ter je šaje na Bosnu ponosnu, a na rúke od Bosne vezira':

Ne gradi ga care ni césare, : ni viteže dužde Mlečanine, nego Jurić, od Lavčana kneže, i fra Luka Smojanović fratre.

»Slugo moja, od Bosne vezire, kupi vojske četrjest ijada, digni s Livna od boja lumbarde ter obori Gradac u Primorju.« 2 °

Zatvori nam; Buku od Neretve Kad veziru bila kńiga. dođe, I0 i Neretvu do kule Norina, l-33i0J skupi vojske četrjest -ijada mi ne smimio više vojevati i poveze šest bojni topova, ni na more sine izlaziti.« A kad dođe na Jezerac mali, *< Ujdure. — Isp. R 1 318: Vidure. — U Vrgorcu ima i danas obitej Ujdur. 2 meidancia.

l

$


60

zove к sebi od Broćna knezove 25 ter je nim a tiho besidioi: »Kaž'te pravo, tako bili zdravo, mogu li se izvesti topovi više Graca na Primorske stine.«

Bre đidijio, Šalinović kneže, što ne može sila učiniti! Kud n amis li, tud će udariti.« Pak primače svojega gelata, 55 manu ćordom, odsiče mu glavu.

Veli nemu Šalinovic kneže: 3° »Evo, paša, rusa glava moja, a eto ti britka sab Ja tvoja: kad izvezeš na stine lumbardu, odsici mi rusu glavu. moju.

I namisti na stinam lumbardu, poče biti Gradac u/kraj mora, al ne može odbit ni kamena, 6o kamo li će Gradac razoriti.

Nit je 1 puta koAu ni Skoniku 35 ni Turčinu, tvojemu vojniku: visoke su više Graca stine, jedva bi ji priletio ždrale, kamo li će iz jezditi Turci.« Za tó vezir i ne haje ništa, 4? već podiže silnu vojsku svoju i poveze za vojskom lumbardu, izveze je na Primorske stine. Pak dozivje Šalinović kneza, srdito je nemu besidioi: 45 »Spomineš se, Šalinović kneže, što si skoro meni govorio, da odsičem rusu glavu tvoju, ako dođe na stine lumbarda? Nemoj reći, da ti je do mene: 5° sam si sebi glavu odsikao.

1

Nitije.

A kad vidu sileni veziru, posla vojsku pod Primorske stine, ne bi li ga s jurišem uzeo. Ni tako ga oisvojit ne može, jer ga brani vojska principová 65 i prid vojskom Korner đenerale, još ga brani Jurićević kneže i fra Luka Smojanović fratre. Mnogi Turci pod mm izgiboše, a veće ji rane dopadoše: 7° osta mrtvi ijadu Turaka čuvajući Gradac ukraj mora. • A Ikad vidi sileni vezire, da ne može Gradac osvojiti, povrati se u Bosnu ponosnu suze roneć, rusu bradu guleć.

75

60Ą

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (1759 ;

[I33-] Pisma od Račića, kako su izginuli rata Kandijanskoga i Bečkoga.

N u poslušaj, Bogom pobratime, sto se čuje u gori zelenoj! Al u travi juta zmija cvili, ali soku gori u -vedrini?

babu moga Kačiea Ivana. N a Čistoj ga ufatiše Turci, • pod Gabelom odsikoŠe glavu. Ej Gabelo, ognem izgorila!

Ali bila Slovinkma vila, 5 jer joj biše poginuo Marko? Ali cvili u gori jelinče za košutom, svojizim jaranom?

I Radova, mili gospodine, starca babu Jurićeviić kneza, ukraj bile kule ufatiše i rusu m u glavu odsi'koše. Meni biše prvobratučede, često turske odsicaše glave. 331] T o su, bane, Jute rane moje, koje onigda priboliti ně će.

Pobratim je pobri govorio: »Zle ti pisme, a čemerni glasi! Nit je'zmija u travi zelenoj, nit je sokó gori u vedrini,

3°

35

40

nit je mlada Slovinkina vila, jer joj nije poginuo- Marko1, ja sam sinóć s Markom besidio, *5 besidio, rujno vino pio, —

Još ti kažem 'dva -sinovca moja, dva sinovca, dva siva sokola: obadva ji Turci ufatiše, starijemu glavu odsikoše,

ni jelinče u gori zelenoj, jer košutu nije izgubio, nego kneže Kačiću Nikola prid kolinom bana đenerala.

a mlađega ufatiše živa, u Mostaru ńega poturčiše, ter p-rom-ini viru za ne viru. I ovo su Jute rane moje.

2

°

Cvili Juba Kačića Ivana, jer joj Franu sinka zarobiše; gore cvili kneže Nikolica, jer mu Pavla sina poguhiše.

Cvili kněze kano zmija Juta: rodbinu mu Turci isikoše, a veće ji živi odvedoše, u tamnice tamně postaviše. Cvileć kneže suze p-rolivaše ter ovakó banu govoraše: »Neka znadeš, bane đenerale, da mi babu Turci posikoše,

2

5

Još ne biše zora zabilila ni danica lica pomolila, više Brista, sela malenoga, viče vila iz Crjeni strna:

45

5°

55

RAZGOV.OR UGODNI NARODA SLO VINS KOG A (1759.)

,Zlo ti jutro, lubo Stipanova, vrlo ti si zoricu zaspala! Štipana ti Turci pogubiše, 6o Pavla sinka ogńem sažegose i nego vi deset rodi jaká, još toliko mladi divojaká; sám uteče KačicuGrgure, uđe junák, vesela mu majka!5 Imaš znati, bane đanerale, da su ovó moji rodijaei, bratučedi i moji sinovci od staroga Kačića kolina, gospodskoga roda i plemena.

6

5

Ej Bacino, ogńem izgorila! 7° Gospodske si krvce napojena od Kačica, od rodbine moje, branec krunu dužda mletačkoga. Ah, tako mi, bane, biti zdravo, sve cu tii ji poviditi pravo, 75 u В acini koji izgiboše velikoga rata od Kandije. Knezu Miji glavu odsikoše, Ňikolicu živa ufatiše, Jubovcu mu Mandu zarobise i dvoje mu dice poturčiše. Da je tebi poslušati, bane, kako слаН Mirkova fubovca u Mostaru, gradu bijelomu, jer je mladu zarobise Turci , i četiri poisikose sinka! Knezu Juri odsikoše glavu branec tebe, mili gospodine,

605

četvero mu dice odvedoše к Sarajevu, gradu bijelomu.

9°

Još pogibe vitez na krajini u Baćini, selu malenomu, po imenu Kačicu Ivane, od mojega roda i plemena. Već te molim, bane đenerale, 9S da mi dadeš do tri ormanice i na ńima tri mlade vojvode od Primorja, mist a kamenoga: od Igráná Deli-Markovića, od Pbdace Miiju Viskovića, a od Brista Grgu Žarkovića, vitežkoga kolina Kačica.

Ioa

Zavešću se u mutnu Neretvu, pogubim Turke Gabejane, 10 osvetiću moje rodijake, Г bramčede i još netijake.« Što zapita Kačicu Nikola, što god pita, to mu bane daje: dade nemu doi tri ormanice i na ńima tri mlade vojvode.

II0

8o

Zavezoše morem pod Primorje. Kad su došli gori na mladine, di udara u more Neretva, kod Osina ukraj sina mora, 8

5

sritoše ji turske oirmanice i u ńima Turci Gabefani, a prid ńima tri age careve, tri brajena, tri Perizovića.

"J

боб

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVTNSKOGA (1759-)

Pobiše se praom i olovom: cd praha se ništa ne viđaše, od topova ništa ne čujaše. Markoviću dobra srića biše, jer potopi do tri ormanice ,i isiče Turke Gabejane: pogiboše tri mila brajena, tri brajena, tri Perizovića.

120

12$

Posice ji Deli-Mar'kovieu kod Osina u mutnoj Neretvi, al i ńega rane dopadoše, da b ' od koga, ne bi ni žalio, x3° već od svoga Bogom pobratima, po imenu Pa vicu Nikole: neote je ńega udario, s crnom ga je zemjom sastavio.

Plaču ńega gospoda latinska x3 5 i sva, pobre, krajina primorska. Markoviću, pokojna ti duša, vele ti si glava odsikao! 1332]

I Pisma ová bi izvađena iz procesa učiněna na Sućurju, državi od Fara, na 11 otobra 1663, p o nastojanu kneza Nikole Kačića iz Lavčana, i počimje talijanski ovako: Dovendo> io Nikolo Kačić valermi del' ingiomta veritä, ptrođueo gl' infräscritti capitoli e testimoni &C.1

U komu se procesu štiju svi Kačići u rečenoj pismi imeno vani, to jest iz Lavčana, Brista i Baćine, i ovi su Jurićevići, Pekići, Stipići, Mirkovići i Miošići, budući da čejad od ovizih kuća imenuje, koja bihu zarobjena i posičena u početku rata od Kandije, kakono same čejadi Miošića dvajesť i sedmeroi jedan dan izgoreno od nevirni Turäkä.

[134.] Pisma od testamenta Karla césara. N a ijadu i sedam stotina, još trideset i devet godina "umiraše cesar Karlo Šesti, ali jošter bijaše u svisti.

Svoje bane к sebi zovijaše ter ovako ńimam govoraše: »Vi ste meni vazda virni bili, vašu krvcu za me prolivali.

1 Taj je proces štampan u Buli. di archeol. e storia dalm. X I , suppl. 8, str. 61-68, iz rkp. biskupa Petra Kačića, no datiran je »12 Ottobre 1561« (očito griješkom mj. 1661).


Zmija biše Otmanović care, koji zemju svu kršćansku tare; povisoko glavu nadizaše, da dobavi orla, nastojaše. Zavija se orle pod oblake, tira zmiju iz zemje nimaške, a orlićem krila narestoše, Juitoj zmiji puno dođi jaše. Ob noć mrki dolazaše vuče od zapada, gdi počiva sunce: da zakoje orla, nastojaše, i ugrabi sve krajestvo naše.

IO

*S

20

AI se orle vije pod oblake, oblači sé u sunčane zdrake, oblak svija, načina gromove, do dna muti sve morske valove. Iz oblaka ne 'dá klati Doletiše tići od ungarske

lute strile bacá, svojizi. ovácá. sokolići, zemje Ungričići.

Teške vuku rane zadadoše i orlovu krunu obrániše: neka znadu svita banovine, kako siku ungarske katanę. Iz jame se libi lisičina, i jejina, nemila tičina, da zakoje orla, nastojaše, i Ungarce, sive sokoliće.

г

5

3°

?5

607

Sokolićim panče narestoše, lisičinam oči povadiše, obrániše pristoje orlovo, kod Dunaja vode postavjeno. A sad, moji mladi vitezovi, vi po izbor bani i knezovi, ovo me je bolest oibrvála: ja umirem, ali Bogu fála! Poslušajte, da riči izustim, prija nego dušicu izpustim: što se godir nahoidi mojega i u Beču i okolo ńega, sve države mojega krajestva, još i krunu mojega cesarstva, ja ostavjam dragoj ćerci mojoj, virnoj Jubi duke od Lorene.« Pak dozivje svoga sekretara, od cesarstva svoga sveznadara, niz obraz je suzam oborio ter je nemu tiho govorio: »Uzmi, slugo, piši kńigu kraju drugu piši kraju po imenu Filipu

divit i artiju, franceškomli; španolskomu, Petomu.

Priporuči virnu Jubu moju i Mariju, Jubu Lo'remnu, nek jim vazda budu na pomoći i u dnevu, slugo, i u noći.«.

To izusti, dušicu izpusti na kriocu svoje zaručnice, virne Jube rimske cesarice. Ej césare, pokojna ti duša!

65

6p8


Pisma od rata krajíce ungarske § krajim kršćanskim. A evo ti tvrdu viru dajem: kako krunu césarovu nađeni, Šležiju ću tebi darovati i uvik ćeš sa mnom mirovati.«

Malo vrime postaj aloi biše poisli smrti krune césarové, Bavijera bile Imige piše i pripravja velike darove. Jednu saje kraju franc esko mu S Ludoviku, prijateju svomu, u kńizi je nemu be sidi a: »Kupi vojsku, svitla kruno moja, ter otimji sela i gradove sve do Веса i okolo ńega. Ako meni Bog i srića dade, da osvojim krunu césarovu, ja ću Milan tebi darovati.«

Kada kraji kńige progledaše, 3 5 brzo silne vojske sakupiše, sa svi strana oni udariše, sve do Beča grada osvojiše.

IO

Cvili jadna ćerca césarova: »Ej nevíro, nigdi te ne bilo!« 4° Divera je Karla dozivala, . ovako je nemu govorila:

Drugu sa Je kraju španolsikomu, po imenu Filipu Petomu, *5 ter je nemu tiho govorio: »Ej Filipe, od Špane monarko, pomogą te vanđelišta Marko!

»Poslušaj me, moj mili brajene, brani Beča, ne izdaji mene! Ja ću poći к ravnoj Ungariji, 45 uteću' se Divici Mariji.

Nu sakupi tvoje vitezove ter uzimji bijele gradove, što je godir oko sina mora Lorenina oli césarova. Ako meni Bóg i srića dade, da ja si dnem u Beču bilomu, darovaću tebi Fioremcu sve d o Rima, grada bijeloga.«

2

°

Z

S

Treću piše kraju od Prušije, u kńizi je besidio »emu: »Kupi, kraju, tvoje vitezove ter otimji -sela i gradove. 3°

Sakupiću moje Ugričiće i Posavce, sive sokoliće « Pak uzimje sina malenoga, u svilu je ńega zavijala, svojim ga je suzam oblivala,

S°

pak otiđe к ravnoj Ungariji. Kad je došla Požunu bilomu, iztrčalo malo i veliko, da pozdravi ungarsku krajicu. SS Kada ji je oma ugledala, niz obraz je sužam oborila, ovako je ńima govorila:

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVÍNSKOGA (1759.)

609

»Ugričići, mila bratjo moja, utoeišće1 i ufańe moje, branite mi sina malenoga, a vašega kraja ungarskoga!

dvajest ijad' Rvata junaka, 9° sve ditića i mladi momaka, prid ńima je od Karlovca bane, od rvatske vojske đenerale;

Svi su krá]i na me udarili i cesarstvo moje ugrabili: branite mi Beča bijeloga, koga mi je babo ostavio.«

šeset ijad' silne Nimádije, ali je to ogna žestokoga, 95 prid ńimam je Keviniler bane, od nimačke vojske đenerale;

65 [3.

Kad to čuše umgarska gospoda, sve prorplaka maló i veliko, svoje britke sabje povadiše, na sabji se svaki zaklinaše, 7° da će prija izgubiti glavu nego izdat ungarsku kraticu i Jozepa, kraja ungarskoga. Još ti, pobre, jedno čudoi kažem, nemoj reći, da ja ovo lažem: 75 skočiše se ungarske divojke, udovice i niove majke, otvoiriše šarene sanduke, pokupiiše i srebro i zlato, sitni biser i drago kamene, krajíci ga nose na poštene:

8o

»Eto zlato, ungarska krajice, srićo naša, prisvitla danice! Kupi sada tvoje vitezove, plaćaj vojsku, bane i knezove.« 8 i Maleno je vrime postajalo, sílenu je vojsku sakupila: šeset ijad' mlädi Ugričića, prid ńima je Palfi đenerale;

dvajest ijad' Boema junaka, izabrani po izbor vojnika, prid ńima je Lubkoviću bane, i°° kojino se glasi na sve strane. Malo mane biše Posavacä, sve delija prija neženeni, prid ńima je kneže Trenkoviću, I0 na glasu je kano Krajeviću. 5 Ode vojska g Beču bijelomu pivajući i popivajući, vince pijiuć, końe igrajući. Kad su bili g Beču bijelomu, II0 gledale ji iz Beča divojke, gledale su ter su besidile: »Lipi koná, da lipši junaka, kano jedna kita divojaká!« Kaži pravo, iz gorice vilo, je li lipo pogledati bilo od Posavja pribrze końike i delije Krbave i Like! Trepeću jim krila pozlaćena za kalpakom kita vesliđena.

1

Utocijctje. Stari pisci hrvatski. XXVII.

39

"5

б! О

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOGA (175 9.)

Tu se vojske vina ponapiše, I 2 ° od Beča se zdravo podigoše. Ode jedna u Šležiju ravnu: vitezovi ravne Slavonije, prid ńimam je kneže Trenkoviću,

Ode treća g Pragu bijelomu: šeset ijaď silne Nimadije, *5° dvajest ijaď Bojema junaka, prid ńome su do tri denerala, tri sokola, našem Bogu fala!

I2 i delije Like i Krbave, 5 od rvaske po izbor države, prid ńimam je od Karlovca bane, koji često odnese mejdane.

Jedan biše od Lorene Karlo, a drugi je Keviniler bane, *si treći biše bane Lubkoviću, boji vitez nego Kobiliću.

Kad su došli u Šležiju ravnu, r robe, pale sela i varoše: 3° kud niova sabja dopiraše, on'dä crna krvca tecijaše. Iztiraše kraja od Prošije, a negovu vojsku isikoiše. Nije brata, što ne rodi majka, X3S nad Slavonca ne ima junaka! Druga ode к'ravnoj Bavijeri, šest ijada 1 mladi Ugričića, prid ńimam je soko tica siva, x po imenu Palfi đenerale. 4°

Kad su došli к Pragu bijelomu, sa svi strana ńega obsidoše l6 i na ńega skladno udariše. ° Odkuda ga Keviniler bije, odonlem se grade tresijaše od topova Keviniler bana. Odkud li ga Karlo udaraše, l6 biše gradu pocrnilo lišce 5 od crnoga, praha i olova. A odkuda bije Lubkoviću, niz bodene krvca tecijaše od. juriša Lubkovića bana i negov'i mladi vitezova.

x

7°

Popališe sela i varoše, osvojiše kule i gradove, iztiraše duku Bavijeru, a negovu isikoše vojsku.

AI je malo vrime postajalo, bio barjak n á .gradu trepeće, za mir pita, ne će boja veće.

Prid dvorom ti resla zerdelija, 45 Ugričić je na glasu delija: sabju paše kano pustaija, kona jaše kano pašalija!

Bilu gradu vrata otvoriše, principu se Karlu pokloniše, x75 od grada mu kjuče pridadoše, a Francuze nadvor istiraše.

1 Sce/t igliada. — Imalo bi biti: »SceJet igliad« (isp. 88. stih ove pjesme i isti stih u R 1 339).

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (17*9.)

Ungarci se povratiše natrag pivajući i popivajući, vince pijuć, 1 końe igrajući.

6ll

Dosta lipa blaga donesoše i sužana mladi dovedoše, sve Francuza mladi neženeni, Prušijaná ni broja se ne zna.

Ugričićem pisma na poštene, 18 5 Bo«g jim dao zdravje i vesele, rodilo jim vino i šenica, nek su zdravo krafičina dica!

[136.] Pisma najposlidńa od slavne Bosne, prikazana otcu poštovanomu fra Boni Beniću, štiocu bogoslovcu i kustodu rečene provincije, od starca Mjelovana. Probudi se, Bosno, zemjo slavna, kojano si zaspala odavna, ter mí kaži bosanske junake, na oružju vitezove jake,

Ko je bio Brankoviću Vuče, ко 1' starinom Kastriotić Jure, ко li junak Zrinoviću bane, ко Г delija Kosarić Stjepane

neka mogu i ni zapjevati, 5 čast i diku slavnoj Bosni dati! Ali Bosna lipo odgovara, Mjelovana ter žestoko kärä:

nego mladi starinom Bošnaci, ol Bošnaci odi Ercegovci, koji bihu bosanska gospoda od slavnoga mojega naroda?

»Jer si, brežan starce, poludio, putujući pamet izgubio? -IO Kad si pjeva pjesme od junaka, najveće si pjevá od Bošřiaká.

Odklem biše Seńanin Ivane i delija Makar kapetane, odklem li je Novak i Radivoj i delija Toimiću Mijate

Ko je bio Marko Krajeviću, ko li vjetez Milos Kobiliću? Ko bijaše Re]a Bošnanine, *5 Omućević junak od starine?

već od Bosne i Ercegovine, Košarica stare banovine? í ostáli uskoci junaci svi su, starce, starinom Bošnaci.

1

pijuchi.

6i2

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLO VINSKOG A (£759-)

Ko bijaše Janko Mitroviću i Ilija serdar Smilaniću, ко li biše Surić don Štipane i kavalir Janković Stojane

Odkuda su Domazetovići, 65 Jute zmije kano Jamkovići, već starinom od Bosne knezovi, na oružju silni vitezovi,

35

već uskoci starinom Bošnaci, ol Bošnaci oli Ercegovci, — i ostali kotarski serdari, kapetani, alaj-barjaktari? 4°

kojino su svuda vojevali, još i turske glave odsicali 7° od Kandije rata žestokoga pod barjakom césara bečkoga?

Odklem biše starina Nak'ića, Sinobada i mlada Radnica već od Bosne i Ercegovine? Viruj meni, starce, do istine.

A kamo ti paše Atlagići, Atlagići i Kulinovići?" Di su tebi Duratbegovići, Duagići i Sokolovići?

Odkolem je Vučkoviću Zeče 45 i kavalir Grćić dom Ivane, odlklem li su ostali serdari i na glasu cetinski glavari •nag od Bosne i Ercegovine vitezovi zvani od starine? Ko je bio Marko Sinovčiću, silni vitez Petre Kulisiću

Kamo tebi sile Bakotići, Košarici i Filipovići? Di su tebi Kopčící junaci, Iûlboviói di su Ercegovci, Sulagići i Mesiovići, Lopužići i Vazlinovići

5°

i ostali Ercegovci Dalmaciju na stotine

neg Bošnaci, starinom junaci, Ercegovci ol mladi Ungaroi? Odkolem je Deli-Markoviću., silni junalk Rade Miletiću [336] neg uskoci mladi Ercegovci, a starinom svi jesu Bošnaci? Ko bijaše Nikolicu Bajo, ко li vitez Ivanovic Marko nego mladi starinom Bošnaci, ol Bošnaci oli Ercegovci? Sto li pjevaš Posavce junake, to ti pjevaš starinom Bošnake.

75

p o izbor junaci ol silni Bošnaci, koji porobiše, glava odsicaše?

8o

85

Kamo tebi Kuna Asan-aga, koji mnogo odnese mej dana? Di je junak Poprženo vicu, na oružju Marko Krajeviću? 9(

6o

Kamo li ti Babicu Asane, di li ti je Lopužić Ćemane? Kamo tebi Cukarinovići, Nožinović i Nagakovići?

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (17,-9.)

95

Di je tebi Firdu'soivić beže, Topalović dii ti je viteže? Kamo li ti Zlojić Omer-aga, di li ti je Šarić 1 dizdar-aga? Di su sile Tatar anovići, Duratović i Tabakovići, koji svuda čete četovaše, na stotine glave odsicaše?

[

°°

613

Svi su ovo starinom Bosnaci, . ol Bo'šnaci oli Ercegoivci, 10 kojino se tada lzturčiše, S kada Bosnu Turci osvojiše, — i ostali bez broja junaci, vitezovi starinom Bosnaci, koji vlaške odsicaše glave veće, neg je u Primorju trávě.

I da si mi zdravo, Mjelovane! Boga moli, ostavi mejdane: sve je ništa, sve će u prah poći, grije plaći, vaja g Bogu doći.

Ove pisme svakomu drage ne će biti, jer medu ńima malo imä . razlikosti, nahodeći se u svim iste riči, kakonoti ove: j u n a k , v i t e z , d e l i j a , 1 e v e n t a, z m i j a , z m a j , v u k , l a v , s о к 6, о r a, g n i z id о is o< к о 1 о v о i m a ć , s a b J a, k ; о p> j' e, K r a J e v i с, К о b i 1 i ć, Z d r i n o v i ć , k o l a j n e , m e d a} e, d u k a l e , odsicaše, г о b ) e d o v o đ a š e &c. Kad bi moguće bilo, imala bi jedna od druge biti posve, razli čita, ali budući svi vitezovi imenovani od iste kriposti, s istim ričma služiti se bi potribito za ukazati niova junaštva.'Komu su ugodne, neka ji piva; komu li nisu, neka iđe spavati.

1

Sarrich. — Isp. bi}, uz R 1 259.

"°

6IĄ

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (175? )

Najposlidńi razgovori starca Mjelovana z bratom štiocem. Prosti]

pоmlivo!

I. Znadem, da će niki mrziti na pisme moje nahođeći u ńima Jude od svake vrste i zanata, ali da ji oće ptoemivati i razgledati onako, kako ji starac Mjelovan gleda i razmišja, ne bi naša medu ńima toliku različnost, dali bi ji vidili u zanatu slične i jednake. I neka me čisto razumiš, moj štioče poštovani, kažem, ti bistro i otvorito, da moja svrha nije bila iziskivati, od koga je ко roda i plemena, koga je dila i zanata, nego1 je poglavita moja misá i svrha bila posli kraja i gospode znati i svitu prikazati, ко je junak bio, je li glave turske odsicao i koliko je koji ođsikao. Nahodeći se dakle mnogi od ovoga rukodila i zanata, premda u drugim stvarmam neslični i nejednaci, u moje ji pisme metnu i svitu pokaza. Nikomu dakle to nejma mrsko biti ni sramovat se gledajući svoje stare u broju Judi od svake vrste, (kaikono se ne sramuju cesari, kraji, principi ni gospoda plemenita stati u jednomu gradu, u. komu su od svakoga zanata Judi, zli i dobri, pošteni i nepošteni. Ako li je. p a t komu sa svim tim« mrsikoi, neka se očituje: brzo> ću, ako Bog dopusti, iste pisme priŠtampati, ta ću ga lasno izvrći. Ali da može promisliti, kako simo svi od jednoga otea i matere rođeni, tu bi iz. praznu misä od selbe daleko bacio. II. Fale se niki (kako čujem, ali malo virujem), da će mi činiti pjesme porugjive. Mogli bi lasno, kad bi tili, ali virovati ne mogu, jer uzroka ne će naći, zašto« oli su u mojim pismam niovi [337] stari oli nisu: a|ko su u pismam, tot će mi vratiti zlo za dobro starca Mjelovana pogrđujući, koji ni fali i uzvisuje 1 ; ako li se u mojim pismam ne nahođe, ja kriv nejmam biti, što oni junaci nisu bili. Ako li su bili taki, jer starcu Mjelovanu ne pokazaše svoje karte s pečatom« od vladalaca utvrđene, kadno se z guslam- skitaše ođ Skadra doi Zadra, od Mostara do Kotara? Joda cine, da će ji s kapom u ruci moliti, da niove stare zapjeva junake? Vaisto nije to prilika ni pomisliti. Nejmađu pak uzroka mrziti na pjesme Mjelovanove, jer su mnogi spored niövim starim pofajeni, zašto bi se ukazali samoslavci, što ne stoji dobro; niti Mjelovan toga može učiniti, jer je nemu po' naravi svakoga faliti i slaviti, ne samo 'prijateje, quia etiam ethnici hoc faciunt, negoi li jošter i one, 1

uzvijjuje.

RAZGOVOR UGODNI NARODA SLOVINSKOGA (i 7Jy .)

6г5

koji ga i danas zlo gledaju, kako je nikim po naravi tuđe poštene, čast i slavu u zemju zakopavati. Ako li se pak kogod ne dostoji svoje stare vitezove gledati u mnoštvu ludi različiti, neka se vari u pritilini samoće svoga veličanstva: ja mu dobru sreću nazivam i molim, da se prođe siromaha Mjelovana, stara, bolesna i nevojna, koji ne misli zla ni tičici u gorici. Je li se pak kogod naoštrio pro tiva nemu zapjevati, bilo mu u sto dobri čas'! Ali neka znade, da će mu sirotna Mjelovan na onu staru crnogorsku odpojevati, koliko umioi budě; ako li mu brzo- brada opadne, kako se boji da oće, da ako se kogod nade od sve Dalmacije, Kroacije, Ungarije, Bulgarije, Rašije i Skenderije, koje krajevine puno je slavio, a najveće prrvedroga dužda mletačkoga, ter ga lipo osveti i vitežki odpojeva. III. Dajem ti, moj" štioče, na znane, da ja ovi trud nísam činio za Jude, koji latinski i talijanski jezik posiduju, jer oni znadu iste i puno veće stvari, nego sam ji ja u moje kńige postavio. Samo dakle ovo učinio jesam za službu oni ludi, koji izvan slovinski drugim jezikom govoriti ne znadu, niti se mislim radi toga slaviti pod imenom od istorika, jer je to jizbina Judi sveznanaca, kojim ja nisam vrstan sluga biti. Mnoge stvari jesam iz kńiga izvadio, mnoge iz diploma, dukała i atestata, kako se štije u početiku moji kńiga, a nike po> svidožbi mudri i veliki Judi, koji s»u veće štili nego ja i kojizim se virovati ima brez sumje svake. Ako li pak kogod virovati ne ktio bude, ni zato se odsuditi ne će. Sa svim tim primalo ćeš stvari naći, koje nisam oli iz kńiga štampani oli iz karata autentikani izvadio. IV. Naćeš tolika poniańkańa aliti erore od štampe, da ćeš se začuditi. I tomu ja kriv nisam, jer sam nastojao, koliko sam mogao i ne mogao1, ali ne bi moguće, da ji sve svladati mogu. Naćeš pomańkańe u brojim, kakonoti na listu 4, di namisto 1746 meće 176; za reći 832 metnuo je 822 na listu 8; namisto 837 metnuo je 827 na listu 8; namisto 1339 meće 1329 na listu 9. A taka pomańkańa naće se i na drugim mistim ne samo u broju, dali jošter i u slovim, kakonoti namisto- č v r č k a metnuo je g v r č а к na listu 2; na misto I s u s a metnuo je A s u s na listu 5; namistoi M i h a j l a na ćeš M i h i 1 a na listu 162; za reći p a t r i j a r a meće p a t r i j a r k a na listu 103 1 ; namisto M i j o š i ć a naćeš M i j o s t i ć a na listu 220, i na drugim mnogim mistim. Naćes mnoga poman1

Treba da bude 163.

6i6


kańa ú čilim ričmam, kakonoti u pisrni od césara Konstantina najposlidńega, gdi ćeš naći ovako*, o d r i m s k e s e o d m e ć e t e , što bi ovako imao reći: o d r i m s k e s e c r k v e o d m e ć e t e , na listu 161. Ne ćeš naći gdigod ni čila versa, kakono> u pismi kolunela Crjenka iz Kinina na 165 х , gdi počimje: P u n o s l a v e o d K n i n a C r j e n k a , ostavio je: K a n o K o t a r M i t r o v i c a J a n k a . Naćeš pomańkana mnoga u | puntim, u virgulam, u acentim, u riči sastavjenu oli rastav}enu: izpravjaj kako- znadeš, ja više ne mogu. V. Mučno će ti bit virovati, da su naši vojnici tako lasno. turske glave odsicali, ali imaš znati, da navlastito rata Bečkoga tako je na ńe pokarane Božije bilo došlo, da su ji iste žene i dica sići mogle, kakono je prija toga, navlastito rata Ciparskoga, došlo bilo pokarane na krstjanluk, u koja vrimena turski osin krstjane bijaše. Daklem se tomu, moj prijate]u, čuditi nejmadeš, q u i a d e x t e r a Domini fecit virtutem. —

Svrha.

1

Treba da bude 265.

Pregled sadržaja Strana

Život i rad Andrije Kacića Miosića Napomene uz ovo izdane

V LIII

Razgovor ugodni od god. 1756.: [Latinska posveta Bratu štiocu .

biskupu Kosoviću]

.

.

.

.

.

.

.

.

3 5

(Kačić je i pro2u i pjesme počevši od str. 13 pa do 207 Razgo vora od 1756. uz neznatne promjene preštampao u izdanu od I 759- na str- I9 do 69 i 71 do 89, pa zato taj dio Razgovora od 175()- nije niti u ovome izdanu napose "štampan, nego su samo varijante naznačene и bi\evskama ispod teksta Razgovora od 1759.) 132—205 i 207—234 [18.] Pisma od Jure Kastriotića i negove majke Vojsave [19.] Pisma druga od Jure Kastriotića .

.

.

.

.

6 10

(I »Decretum Stephani Thomae, regis Bosnae ultimi« i »Slide knezovi i vlastela naroda slovinskoga«, Razgovor od 1756., str. 221—240, prenio je Kačić uz male promjene u Razgovor od 17j9-, str. 70 do 71 i 187 do 191; te se promjene u ovom izdanu razbiraju iz hi\ezaka ispod teksta Razgovora od 1759.) 205—207 i 383—393 [20.] Pisma od Cipra • . [21.] Pisma od boja na dan sv. Justine . [22.] Pisma od sv. Ivana Kapistrana i vojvode Janka Vitezovi od Kotara, koji turske odsicase glave Vitezovi od Šibenika i države šibeničke Vitezovi od Knina, Drniša i Zagorja Vitezovi siński, koji vitezki vojevaše i turske odsicase glave . . . Vitezovi od Kaštela, koji turske glave odsicase i na vojsci se vitezki podnesoše . Vitezovi od Klisa, koji turske odsicase glave . . . . . . . Vitezovi pojiički i omiški;, koji turske glave odsicase i vitezki vojevaše Vitezovi od Primorja, koji turske odsicase glave Kuće oliti plemena, od koji su bili oficijali principovi . . . . . . Vitezovi od krajine imoske, koji turske glave odsicase i viteški vojevaše Vitezovi i junaci od krajine vrgorske, koji turske glave odsicase . . Vitezovi od krajine neretanske, koji turske glave odsicase . . . . [23.] Pisma od vitezova od Kotara . [24.] Pisma od vitezova šibeniški i države negove [25.] Pisma od vitezova drniški, kninski i zagorski . . . . . [26.] Pisma od vitezova siński

14 17 20 23 24 26 26 27 28 28 2 9 31 33 34 35 37 40 41 42

6i8 Strana

[27.] [28.] [29.] [30.] [31.] [32.] [33.] [34.]

Pisma od vitezova omiški i pojički .' Pisma od vitezova vrgorski i imoski Pisma od vitezova primorski Pisma od vitezova države Novkovića Pisma od vitezova kotorski Pisma od vitezova dalmatinski, koji pogibose rata od Kandije . Pisma od vitezova, koji izgiboše rata Bečkoga Pisma od glavara turski i silni junaka, koji pogibose od vitezova ercegovaški [35.] Pisma od Graca u Primorju, na koga dođe bosanski vezir i ercegovaški paša (1666.) [36.] Pisma od grada Zadvarja, na kojega dođe bosanski vezir i ercegovaški paša (168 j.) . . . " [37.] Pisma od Kačića, kako su izginuli rata Kandijanskoga i Bečkoga . [38.] Pisma od testamenta Karla césara [39.] Pisma od rata krajice ungarske s krajim kršćanskim . . . . Junaštva koja činiše stari Primorci i uskoci [Govorene od kuće Vladmirovića] . . . . ' . . . . . .

43, 44 46 49 51 53. 55 58 61 63. 64 69 71 74 95:;

Razgovor ugodni od god. 1759.: [Posveta knezu Luki Ivanoviću, talijanska] [Posveta knezu Luki Ivanoviću, hrvatska] Noi riformatori dello Studio di Padova Pripojubjenomu štiocu [i.] Pisma Radovana i Mjelovana [2.] Poskočnica, koja se može u kolu pjevati . . . . . . . Kratko ukazane od stari kraja slovinski i događaji u državám slovinskim Događaji posli porođena Isusova Broj césara od naroda slovinskoga Broj papa slovinskoga naroda Broj od sveti naroda slovinskoga Broj od blaženi naroda slovinskoga Broj veliki sluga Božiji od našega slavnoga jezika i naroda [3.] Versi césara Konstantina Velikoga i negove majke Jeline Križarice [4.] Pisma od četiri sveta imeńaka Kraji slavni oliiti slovinski , ustroiło', kraj slovinski I. . . . . . .. , Svevlad, kraj slovinski II Selimir, kraj slovinski III Vladan, kraj slovinski IV Radimir, kra} slovinski V Svetimir, kraj slovinski VI Budimir, kraj slovinski VII . . . . Svetolik, kraj slovinski VIII Vladislav I., kraj slovinski IX. . . . ' . . Tomislav, kraj slovinski X .

Э9 101 103, 103 104 105 108 no> 118 119 12O' 124 124 127 129 132 13З 13 3 134 134 134 13? 136 137 137 138

6i9 Strana

Sebeslav, kraj slovinski XI Vladimir I., kra} slovinski XII Karamir, kra} slovinski XIII T v r doslav, kraf slovinski X I V Tolomir, kraj slovinski X V Pribislav, kra} slovinski X V I Krepemir, kra} slovinski XVII. . Svetorad, kra} slovinski XVIII Radoslav, kra} slovinski X I X [5.] Pisma od Radoslava Cijaslav, kr.a} slovinski X X . Pavlimir, kra} slovinski X X I [6.] Pisma od Pavlimira Tjiešimir, kra} slovinski X X I I [7.] Pisma od kra}a Tješdmira Preliniir, kra} slovinski XXIII Silvestar, kra} slovinski X X I V . . . Tuđimir, kraj slovinski X X V Falimir, kra} slovinski X X V I Vladimir IL, kra} slovinski X X V I I [8.] Pisma od kra}a Vladimira Dragimir, kra} slovinski XXVIII Dobroslav L, kra} slovinski X X I X . . [9.] Pisma od kraja Dobroslava Mihajlo, kra} slovinski X X X . . Radoslav П., kra} slovinski X X X I . . [10.] Pisma od Radoslava i Bodina . Bodin, kra} slovinski X X X I I Dobroslav II., kra} slovinski X X X I I I Vladimir III., kra} slovinski X X X I V . Jure, krä} slovinski X X X V Grubiša, kra} slovinski X X X V I . Jure, drugi put kra} slovinski XXXVII. Dragina, kraj slovinski X X X V I I I Radoslav III., kra} slovinski X X X I X Simeon, kra} slovinski XL Stipari I., kra} slovinski XLI Štipan II. Nemańa, kra} slovinski XLII [1 г.] Pisma od kraja Štipana Nemańe Štipan III., kra} slovinski XLIII [12.] Pisma od Štipana Nemańića Uroš Dragutin, kra} slovinski XLIV Uroš Milutin, kra} slovinski XLV Vladislav II. Uroš, kra} slovinski XLVI Štipan IV. Uroš, kra} slovinski XLVII Štipan V. Uroš, kraj slovinski XLVIII

. .

...

.

.

.

.

.

.

. . . . . . 1 .

.

.

.

. .

.

.

.

.

. . . .

.

.

.

. .

.

13& 139 13 9 139 3 9 14° 140 140 141 142. 144 I4J 146 147 148 150 151 151 151 ijz 154 157 157 159 161 162. 163 166 166 167 168 168 169. 170 171 172 172 172 173 175 176 177 177 178^ 178 179

6zo Strana

[13.] Pisma od ženidbe kraja bulgarskoga . 180 Uroš, kraj slovinski XLIX. . . . . . . . . . . . . 181 [14.] Pisma od Vukašina i kraja Uroša 183 Vukašin, kraj slovinski L 184 Lazar Grebjanović, despot oliti poglavica od Rašije 186 [15.] Pisma od Kobilića i Vuka Brankovića 189 J u r e Branković, poglavica od Rašije . . . . 192 Jure, poglavica od Rašije, dade caru pomoć protiva kraju ungarskomu 193 Lazar Branković, poglavica od Rašije . . . . . . . . . 195 Principi oliti poglavice od Zente . . 195 J u r e L, princip od Zente 196 Balša, princip od Zente . . . . 196 J u r a II., princip od Zente 196 Principi oliti poglavice bosanske . 1 9 7 [16.] Pisma od Kotromanovića 198 T v r t k o I. Kotromanović, kraj bosanski 200 T v r t k o II. Kotromanović, kraj bosanski II 201 Ostoja Kristić, kraj bosanski III . 201 Štipan Jablanović, kraj bosanski IV 201 [17.] Pisma od Ostoje Kristića i Štipana Jablanovica 202 T v r t k o III. Kotromanović, kraj bosanski V 204 T o m a Kristić, kraj bosanski VI 204 Decretum Stephani Thomae, regis Bosnae ulumi . . . . 205 [18.] Pisma od Štipana Kristića i negovi svatova . . . . . 207 Štipan Kristić, kraj bosanski VII. i najposlidńi 210 [19.] Pisma od Štipana Tomasevića oliti Kristića, kraja bosanskoga . 210 Epistoła regis Bosniae Stephani Tomašević Poglavice od Bulgarije Orbat, poglavica od Bulgarije Butaja, poglavica bułgarski Terbelo, poglavica bułgarski Jasen Veliki, kraj od Bulgarije I Dobre, kraj bułgarski II. Tełeucio, .kraj bułgarski Ш Sabin, kraj bułgarski IV Pagan, kraj bułgarski V. . . . ., Telerik, kra} bułgarski VI. . . . . Kardan, kra} bułgarski VII O r u n , kraj bułgarski VIII [20.] Písma od Oruna i Nicefora Murtag, kraj bułgarski IX. . Šimun Labaš, kraj bułgarski X. . Petar I., kra} od Bulgarije XL Boriško, kra} bułgarski XII Sełeuća, kra} bułgarski XIII. . Subotin, kraj bułgarski XIV

.

•.

.

.

.

. 2 1 3 214 21J 215 215 . 216 217 ^7 217 . 218 . 218 218 218 . 219 221 221 222 222 223 2?з

6zr Strana:

Samuel, kraj bułgarski X V [21.] Pisma od Basilija césara Radomir, kraj bułgarski X V I Vladislav, kra} bułgarski XVII. ._ Doli janin, kraj bułgarski XVIII Alusijan, kraj bułgarski X I X Petar П., kraj bułgarski X X . ' . . Ivan, kraj bułgarski X X I . Mirce, kraj bułgarski X X I I . . . . . . . . . . Konstantin Zeko, kraj bułgarski XXIII. . . Ivan Jasen, kraj bułgarski X X I V . Terter, kraj bułgarski X X V . . . Svetislav, kraj bułgarski X X V I . . . . . . Miovio, kraj bułgarski X X V I I . . . Aleksandro, kraj bułgarski XXVIII. Šišman, kraj bułgarski X X I X Kratko govorene od poglavica hrvatski oliti kranskih Čudnovati život i vitežka vojevana Jure Kastriotića . . . . Počimju junaštva Jure Kastriotića . [22.] Pisma od gori rečeni mejdana , . [23.] Pisma od svih stvari gori imenovani Rati Jure Kastriotića i cara Murata na 1443 [24.] Pisma od ovoga boja [25.] Pisma, kako kraj ungarski pisia kńigu Juri Kastriotiću (1443.) Razbi Jure Kastriotić Fereš-pašu (1445.) Razbi Kastriotić i pašu Mustapu (1446.) . . . . . . . . . [26.] Pisma od rečeni događaja . . [27.] Pisma od ženidbe i udaje Mamice, sestre Kastriotića . . .

•

[28.] Pisma od rata Jure Kastriotića i republike mletačke (1447.), . Mustapa drugi p u t razbijen od Jure Kastriotića (1448.) . . . [29.] Pisma od rečenoga boja Murat iđe s vojskom na Skenderbega (1449.) . . . . . . Murat poče Svetigrad biti Ban Kastriotić opet čini juriš na T u r k e Murat ožalošćen . Dilo vitežko, koje učini Jure Kastriotić . . . . . . . . Murat pristrašen Jedan rišćanin, Dibrež rodom, izdade Svetigrad . . . . . . . [30.] Pisma od Svetigrada , . Murat kupi vojsku za poći na Kroju Murat podiže vojsku za opsidnuti Kroju (1450.) . . . ^ . Paša Sabalija prija Murata dođe pod Kroju Knez Vrana učini svojim vojnikom lipo govorene . . . . . Murat čini juriš Kastriotić udari na T u r k e prvi put Kastriotić udari na T u r k e drugi put

. .

.

. .

. .

.

.

.

.

. . . .

-23 2-.4. 225, 225. 2 ><> -.216 227^ 227 228 228; .-"9 230, 230. 231 231: 231 232. 234 235^ 236 238 241 242 246249 249 250 252. 253 255 256 258 260 260 261 261 261 262. 263 267 2 6 8 268 2 6 9 269. 269 270.

бгг Strana

Murat čini juriš na Kroju drugi p u t Kastriotić udari na Turke treći put M u r a t ne zna, na koju će stranu okrenuti Jsup dođe к Muratu neveseo [31.] Pisma od Kroje Događaji posli smrti Muratove Car Memed saje na Kastriotića pašu Amegu (1451.) . . . . . Podiže se Dibran-paša protiva Skenderbegu , . . [32.] Pisma od rečeni paša i mejđana Car Memed po kriposti izdaje namisli pogubiti Skenderbega (1454.) . . Zakarija Gropa iđe na mejdan Turčinu Atmagi . . . . . Slidi boj općeni Dođe Musa smućen u Carigrad [33.] Pisma od ovoga strašnoga boja Sinovac Jurin Amega pobiže u Carigrad za imati kra|estvo od Arbanije (1456.) Skenderbeg udari na Turke [34.] Pisma od ovoga događaja Memed car zapita u Skenderbega mir (1459.) [35.] Pisma od Ferdinanda i Jure Kastriotića Posla Memed Sinam-pašu na Kastriotića (1462.) Posla Memed na Kastriotića pašu Asan-bega (1462.) Posla Memed na Kastriotića pašu Đuisup-bega (1462.) [36.] Pisma od ovi paša C a r Memed piše kńigu Kastriotiću (1463.) - •. • • Odgovor Kastriotića na kńigu Memedovu . . . . . < . . Jure Kastriotić usilován od Arbanasa za učiniti mir s Memedoim (1463.) Memed šaje vojsku na Skenderbega (1464.) . . Jure Kastriotić približa se к vojsci turskoj za udariti na ńu - . . . Turci ufatiše velikoga viteza Musu [37.] Pisma od ovoga žestokoga boja . . Balaban drugi put iđe na Kastriotića (1464.) . . . . . . . Memed iđe sa svom vojskom na Skenderbega (1465.) Prvi dođe Balaban pod Kroju (1465.) Slidi prvi juriš Jurę Kastriotić otiđe u Kim iskati pomoći od pape [38.] Pisma od stvari gori rečeni S m r t Jure Kastriotića (1467.) . . . [39.] Pisme vojvode Janka Sibińanina. Prva pisma . . . . . . [40.] Pisma druga vojvode Janka £41.] Pisma treća od vojvode Janka [42.] Pisma četvrta vojvode Janka i 5. Ivana Kapistrana, kako razbiše cara Memeda pod Biogradom (1456.) . . . . . . . [43.] Pisme vojvode Janka, koje abćenito pivaju Dalmatini, Bošnaci, Ličani itd. — Prva pisma . . . £44.] Pisrna od Sekule, Jankova netjaka, divojke Dragomana i paše Mustaj-bega

270 271 271 271 272 276 276 276 277 279 280 281 281 282 280 287 288 292 293 295 296 296 297 З00 300 301 302 302 303 305 308 309 310 310 311 312 315 317 322 325 326 332 334

баз Strana Govorene od uzetja carigradskoga (1453.) . 336 Govorene od juriša prvoga 338 T u r c i učiniše velik juriš na grad . 341 £45.] Pisma svrhu kńige, koju pisa cesar carigradski Konstantan papi Nikoli V., i svrhu odgovora, koji dade rečenomu césaru . 342 [46.] Pjesma od uzetja carigradskoga 348 [47.] Pisma druga od Carigrada 3H [48.] Pisma od kuće Frankopanovića 356 £49,] Pisma, kako I. Bondumier, L. Kalbo i P. Erico pogibose braneći Kalcidu (1469.) . $57 [50.] Pisma, kako A. Loredan obrani Skadar od Turaka (1475.) . . 360 £51.] Pisma od divojke Marule, kako je osloibodila grad Lemno (1475.) 362 £52.] Pisma, k a k o A. Leze obraní Skadar (1476.) . . . . . . 363 £53.] Pisma od kraja ungarskoga Ludovika, kako pogibe na Muačkom poju (1526.) 365 £54.] Pisma od bana Zrinovića i cara Sulemana, koji obside Seget (1566.) 368 [SS-1 Pisma, kako kra} Uluzali dođe pod Korčulu (1571.) . . . . 372 [56.] Pisma od Cipra . . . 374 £57.] Pisma od boja na dan sv. Justine . . . . . . . . . 377 £y8.] Popijevka od gospode dubrovačke 382 Knezovi i vlastela naroda slovinskoga . 3 8 3 Govorene k r a t k o od kuće Vladmirovića 393 £59.] Pisma od Vukotina Vladmirovića > . . . 395 £60.] Pjesma od kuće i plemena Ivanovića 397 Govorene od kuće i plemena kneza Nakića . . 398 [61.] Pisma od vitezova gori imenovani . . 400 Razgovor od kuće Kruševića, starinom Kneževića 402 £62.] Pisma od gospode Kneževića aliti Kruševića . . . . . . 403 Govorene od vitezova kuće Surića 404 [63.] Pisma od vitezova gori rečeni 406 Govorene od kuće Bergejića 408 £64.] Pisma od knezova kuće Bergejića . . . . . • . . . 409 Govorene od kuće Vučkovića 410 £65.] Pisma od vitezova gori imenovani . . . . . . . 414 Govorene od kuće Grabovčeve . 4 1 6 [66.] Pisma od vitezova kuće Grabovčeve . 417 [6j.] Pisma Marka Bobovčića, uskoka . . . . . . . . . 419 [68.] Pismica od vitezova kuće Tomaševića 420 £69.] Pisma vitezova kuće Lovrića . . , 421 [70.] Pisma od Petra i Matija Brčića . 423 £71.] Pisma od braće Milanovića . . . . . . . . . . . 424 £72.] Pisma kavalira dom Ivana Filipovića 425 £73.] Pisma Jure Čulića i [74.] Pisma A n t e i Petra Razgovor od kuće kneza £75.] Pjesma od vjetezova

negovih sinova Brešanića . Lubibratića Lubibratića

.

.

.

.

.

.

.

. .

427 428 429 430

624 4 Strana

Govorene od kuće Kačića [76.] Pisma od knezova Kačića, kako dođoše iz Ungarije . . . . [77.]^ Pisma od Šibenika, kako dođe poda ń paša bosanski (1646.); ta kođer od Vodičana, Vrpojana i Krapńana, k a k o isikoše T u r k e

431 435

(1645O • • 436 [78.] Pisma svrhu odgovora, koji dade Radovan Mjelovanu . . .. . 438 [79.] Pisma od Splita, kako dolaziše poda ń Turci (1646.) . . . . 441 [80.] Pisma druga od Šibenika, kako dođe poda ń paša Tećelija (1647.) 442 [81.] Pisma od Beča 44Í [82.] Pisma principa Euđenija, kako razbi cara Mustapu na Tisi . . 455 [83.] Pisma prva od vitezova ungarski i hrvatski (1441.—1641.) . . 457 [84.] Pisma druga od vitezova rvatski rata Kandijanskoga i Bečkoga . 467 [85.] Pisma od viteza i junaka Sekuła . 473 [86.] Pisma od Marijana Terzijića iz Kobaša . - . . . . • . 475^ [87.] Pisma od vitezova kotarski rata od Kandije . . . . . . 476 [88.] Pisama druga od kotarski vitezova rata Bečkoga 479 [89.] Pisma, kako Kotarci isikoše T u r k e rata Bečkoga 484 [90.] Pisma Močivune Vuka 486 [91.] Pisma od Me je Durutovića i Kotarca Stipurinovića . . . . 487 [92.] Pisma, kako Janković razbi Ormuš-pašu na Graovu . . . . 488 [93.] Pisma Dujasa Babica 490 [94.] Pisma od vitezova .šibeniški . 491 Govorene od sela Bosijine, koje se sada zove Priimoscene i Kavocesto, kako bi nasejeno od Bošnaka . . . . . . . . . 496 [95.] Pisma od Bošnaka gori imenovani 497 [96.] Pisma druga od vitezova primoštenski . . . . . . . 498 [97.] Pisma, kako- pogibe Gulin arambaša i Marko Šupuk . . . . 5 0 0 [98.] Pisma od Knina i negovi vitezova 501 [99.] Pisma od vitezova drniški i zagorski 504 [100.] Prva pisma od vitezova siński 508 [101.] Pisma druga od siński vitezova . . . . . . . . . . 5 1 0 [102.] Pisma od Marka Ćurkovića 513 [103.] Treća pisma od Sina, kako dođe poda ń Mustaj-paša . . . 514 [104.] Pisma od vitezova kliski 518 [105.] Pisma od kaštejanski vitezova . 520 Govorene od gospode pofiČke 522 [106.] Pisma prva od Pojičana, kako isikoše T u r k e 1649. . . . . 524 [107.] Pisma druga od Poličana, kako razbiše T u r k e 1686 526 [108.] Pisma treća osobita od vitezova policki, koliko je koji glava odsikao rata od Kandije i Morije [109.] Pisma od vitezova omiški . . Broj oficijala omiški od rata Kandijanskoga do dneva današnega . . Govorene od sedam plemena gospodski u Rogoznici [110.] Pisma vitezova zadvarski [111.] Pisma od vitezova države imotske [112.] Pisma od vitezova vrgorski

527 533 538 54r 542 544 548

625 Strana Pisma od vitezova primorski . . . . . . . . • • 55 1 Pisma od vitezova neretvanski . . . . . . • • • 55^ Pisma od uskoka ercegovački 5^ 2 Pisima, kako osvojiše kulu od Norina . . . . . . . 564 Pisma od grada Zadvarja, na koga dođe paša bosanski i ercegovački (1685.) . 566 Pisma od kaštela Drvenika, k;iko ga osvojiše Turci (1687.) . . 567 Pisma od uzetja grada Novoga u Buci kotorskoj (1687.) , . . 570 Piima od zbora primorskoga u Makarskoj rata od Kandije . . 572 Pisma od juriše Seńanina . . . . . . . . . . . 574 Piisma od Piavše arambaše 576 Pisma od Jurasa Vejića iz Zagvozda 577 Pkma od Luke Ožegovića 579 Pisma svrhu diplome, koju dade cesar Matijaš Primorcem, Župjanom i Podjezercem, da nejmadu biti napastovani od Seńana 580 Piisma od smrti viteza Mladinića, vlastelina bračkoga . . . 582 Pisma od vitezova kotorski . . . 5 8 4 Pisma od Marka Ivanovića iz Dobrote . . . . . . . 590 Pisma od vitezova dalmatinski, koji pogibose rata od Kandije . 595 Pisma od vitezova, koji izgiboše rata Bečkoga . ' . .. . . 597 Pisma od glavara turski i silni junaka, koji pogibose od vitezova ercegovaški 598 Pisma od Graca u Primorju, na koga dođe bosanski vezir i erce govaški pasa (1666.) . 602 Pisma od Kačića, kako- su izginuli rata Kandijanskoga i Bečkoga - 604 Pisma od testamenta Karla césara . . 606 Pisma od rata krajíce ungarske s krajini kršćanskim . . . . 608 Pisma najposlidńa od slavne Bosne . . . . . . . . . 611 Najposlidń: razgovori starca Mjelovana z bratom štiocem . . . . 614

Andrija Kačić Miošić - Razgovor ugodni

Recommend Documents