Aladinov faktor

Dèk Kenfild i Mark Viktor Hansen

ALADINOV FAKTOR Preveli sa engleskog

Mladen \or|evi} i Vesna Kapuran

Naslov originala Jack Canfield and Mark Victor Hansen THE ALADIN FACTOR © 1995 by Jack Canfield and Mark Victor Hansen Izdava~ Mono & Mañana Za izdava~a Miroslav Josipovi} Nenad Atanaskovi} Urednik Tatjana Biì} Prevod Mladen \or|evi} Vesna Kapuran Lektura Milica Lazarevi} Korice Ateneum Tehni~ki urednik Nenad \uri~i} Slog i prelom @eljko Gruji} [tampa Intergraf MM Beograd Tira` 1500 ISBN 86-7804-051-3 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 159.947.3 ALADINOV faktor / (priredili) Dèk Kenfild i Mark Viktor Hansen ; preveli sa engleskog Mladen \or|evi} i Vesna Kapuran). - Beograd : Mono & Mañana, 2006 (Beograd : Intergraf MM). - 316 str. : ilustr. ; 21 cm Prevod dela: The Aladin Factor / Jack Canfield, Marc Victor Hansen. - Tira` 1.500 ISBN 86-7804-051-3 a) Uspeh b) Me|uljudska komunikacija COBISS.SR-ID 133342220

Ako moète ne{to da dobijete, a da ni{ta ne izgubite, svakako molite. – V. Klement Stoun Ovu knjigu posve}ujemo Pati Hansen, koja nam je pomogla da prenesemo Aladinovu magiju u svoj i va{ ìvot, i na{oj deci Kristoferu, Kajlu, Oranu, Elizabeti i Melani, koji se nikad nisu stideli da traè ono {to èle. Hvala im {to su bili savr{eni uzori! Posve}ujemo knjigu iskrenom detetu u vama, detetu koje jo{ uvek ima velike ideje, velike zamisli, velika o~ekivanja, kao i volju da uradi sve {to je potrebno da ostvari svoje snove.

Zahvalnost

Zahvalnost @elimo da zahvalimo svima bez ~ije pomo}i nikada ne bismo uspeli da napi{emo ovu knjigu: Peti Mi~el Oberi, koja je uskla|ivala ~itav „~arobni“ timski rad koji je radio na ovoj knjizi. Ona je transkribovala intervjue, pisala i korigovala pri~e i prekucavala kona~ni rukopis knjige nekoliko puta. Njena posve}enost ovom projektu, kao i rukovo|enje Kenfild grupom ~esto su od nje zahtevali rad do kasno u no} i mnogo radnih vikenda. Jo{ jednom ti mnogo hvala, Peti! Nensi Mi~el, na{oj pomo}nici i istraìva~u, koja je proveravala podatke, traìla knjige i novinske ~lanke, verifikovala citate, kucala mnoge pri~e i uskla|ivala proces dobijanja autorskih prava za ovu knjigu, a istovremeno se bavila i prikupljanjem i korigovanjem stotina pri~a za knjige iz serije Melem za du{u. Kim Vejl, koja je puno pomogla u korigovanju informacija i prekucavanju mnogih pri~a, a istovremeno je uspe{no organizovala najve}u obuku te godine. Hvala ti, Kim! Heder Meknamara, koja nam je pomagala u svakom segmentu ove knjige: u kucanju, korigovanju, prekucavanju i istraìvanju pri~a, a da ne spominjemo ostajanje do kasnih sati kako bi obavila sve {to je bilo potrebno da bi se ovaj projekat priveo kraju. Endì Huver, Lizi i Dònu Vilijamsu, Lindi Mekinturf, Dùli i Dùdi Barns i Majklu Adamsu, koji su doprineli na bezbrojne na~ine, vode}i na{e poslove ~itava dva meseca, od aprila do maja 1995. godine, da bismo mi mogli da se usredsredimo samo na ovu knjigu. Lari Prajs i La Verni Li, koji su nam pored vo|enja poslova Dèkove Fondacije za samopo{tovanje i projekata Melem za du{u pomogli u pisanju ove knjige. 7

Aladinov faktor

Zahvalnost

Vandi Peti, koja je transkribovala preko pedeset sati intervjua za na{e potrebe. Nikada ne bismo uradili ovu knjigu bez tebe! Trudi Klefstadu, predsednici Office Works-a, koja je transkribovala bezbrojne intervjue i koja je bila tu uvek kada nam je bila potrebna. Dèfu Hermanu, na{em agentu koji je knjigu odneo divnim ljudima sa Berklija. Hvala {to si uvek bio tamo gde je bilo potrebno! Ljudima iz Berkli pabli{ing grup: Dejvidu [enksu, predsedniku Berklija; Hilari Sige, na{oj urednici, koja je imala poverenja u nas od samog po~etka; Lesliju Gelbmanu, Luisu Burku i Lu Aroniki, koji su verovali u ovaj projekat i ~ija je organizacija stajala iza nas. Arijel Ford i Kim Vajs, na{im publicistima, koji su marljivo i efikasno radili da bi upoznali svet sa onim {to mi radimo. Hvala {to ste strasno i profesionalno u~estvovali sa nama u ostvarivanju na{e vizije! Piteru Vegsu i Geriju [ajderu {to su uvek verovali u nas i {to su nas poveli do vrha. Buk staru iz Kalvera u Kaliforniji, koje smo zvali tri meseca svakodnevno sa bezbroj pitanja na koja su oni uvek brzo i rado odgovarali. Stotinama ljudi koji su popunili upitnike i dali nam ekskluzivne intervjue. Suvi{e je ljudi koji su nam pomogli da bismo mogli sve da ih spomenemo, ali oni koje }emo navesti su se istakli i prevazi{li sve obaveze i zahteve prijateljstva: Dèj Abraham, Linda Albert, Tea Aleksander, Keli Ejpon, dr Geri Artur, Dòn Asaraf, Dèf Oberi, dr Harold Blumfild, Dèjn Blustajn, Judit Brajls, Dìm Brit, Ketrin Kasl, Dìm Kethart, Sten Dejl, Barbara de An|elis (koja je provela sate i sate pri~aju}i sa nama i ohrabruju}i nas), Vin Di Bona, Bernard Dormen, T. Heri Eker, Rabi Dov Perec Elkins, Rik Gelinas (koji je najbolji u postavljanju pitanja i dobijanju odgovo-

ra na planeti!), Dejvid Ger{enson (koji nam je pomogao da traìmo i dobijemo ugovor sa Vin Di Bono produkcijom za na{e knjige Melem za du{u), Patri{a Frip, Mark Golston, Kej Grejs, Beti Mazeti Ha~, Majkl Hese, Ejmi Huver, Norman Houv, Ron i Meri Halnik, Koledt Hanter, Majkl Dèfris, Tom Dàstin, Danijel Kenedi, Ken Ker, Brajan Klemer, Merilin Krigel, Marijan Lerned, Marsia Martin, Hanok Mekarti (koji je od hiljade ljudi traìo da se pridruì i u~ini revolucionarno dobro delo), Rus Mekgi, Dèki Miler, V. Mi~el, Karla Morgenstern, Dèjn Nilsen, Dona Nilsen, Tim Piering, Meri Filips, Ken Pontijus, Dòn Preskorn, Lari Prajs, Linda Prajs, Bob Proktor, Nido Kobejn, Robert Rizoner, Marija Salomon, Dòn Vejn Dèk Sleter, Mark A. [nurman, Ron Skolastiko, Frenk Sikone, Brus Bear Man Smit, dr Luis A. Tartalja, Piter Vegso, Kej Valburger, Doti Volters, Lili Volters, Lojd Vajntraub, Dijana von Vilenc Ventvort, Ted Ventvort, Bred Vin~, Dèk Vulf i Dejvid Joho Junior. Posebno zahvaljujemo Dòrdìji Nobl i Peti Hansen, na{im suprugama, koje su nas volele i podràvale iako nismo bili pored njih poslednjih meseci dok se projekat privodio kraju. Hvala jo{ jednom na razumevanju! Dèk èli da zahvali Eni Hajman, od koje je sve po~elo; Dèku Gibu koji me je nau~io da verujem u sebe i ~ove~anstvo; V. Klementu Stounu, koji me je nau~io da pitam sve {to me interesuje; dr Robertu Rezniku koji me je nau~io da budem direktan kada ne{to traìm; Marti Krempton koja me je nau~ila da traìm odgovore od svog unutra{njeg bi}a. Hvala vam {to ste me podu~ili i podstakli da budem zadovoljan samo onim najboljim i da verujem u ìvot.

8

9

Neka imena i osobine onih koji su nam pomogli smo promenili kako bismo sa~uvali njihovu privatnost.

Kada sam bio mali prosjak, I ìveo u vla`nom podrumu, Nisam imao ni prijatelja ni igra~ku, Ni{ta osim Aladinove lampe... – Dèjms Rasel Lovel

Sadržaj

Mono & Mañana 2006

Sadràj Zahvalnost

7

Uvod

17 PRVI DEO ALADINOV FAKTOR

1. Pet prepreka u zahtevanju: najva`niji razlozi {to ne traìmo ono {to èlimo

25

2. îtav novi svet: dobrobit od traènja

54

3. Gospodari lampe

72

DRUGI DEO OSLOBA\ANJE DUHA 4. Kako da znate {ta da poèlite

87

5. Paljenje lampe

97 13

Aladinov faktor

6. Izlazak iz lavirinta straha

107

TRE]I DEO KAKO DA MOLITE, KOGA DA MOLITE I [TA DA MOLITE 7. Kako da molite

150

8. Traìte u ku}i

195

9. Traìte u {koli

220

10. Traìte na poslu

232

11. Traìte od sveta

260

12. Traìte od sebe

289

13. Traìte od vi{e sile

302

14. [ta ~ekate? Po~nite!

311

14

ALADINOV FAKTOR

Uvod

Uvod * Nekada davno, u jednoj dalekoj zemlji, sedeo je u pra{ini prljavi de~ak i zurio u lampu me|u svojim kolenima. Stara, prljava i ulubljena, ali nekako jo{ uvek lepa, lampa se grejala od njegovog dodira. Aladin je prstima prelazio oko natpisa sa strane, jedva vidljivog zbog pra{ine. Pljunuo je na rukav i o~istio lampu kako bi pro~itao urezani natpis: Traì i bi}e ti dato. Tek {to je ovo pro~itao, lampa se zatresla i okrenula u njegovim rukama. Koà mu se najeìla, a kosa podigla. Jedan glas kao da je zagrmeo sa svih strana pijace.

* „Ko si i za{to me zove{?“

* Pra{ina oko Aladinovih nogu postala je ruì~asta, uskovitlala se obavijaju}i njegovo malo telo. Dugine boje su zasvetlele pred njegovim o~ima i on se osetio kao da ga je neko podigao iznad oblaka. „Gde sam? [ta mi se de{ava?“, vri{tao je. 17

Aladinov faktor

Uvod

*

Dok nisam shvatio da treba da traìm ono {to èlim ìveo sam u stanju neprosve}ene obeshrabrenosti. Mislio sam da ne treba nikoga da uznemiravam, nikome da ne budem na smetnji i da se ne name}em, nikada da ne oduzimam tu|e vreme, i naravno, da nikada ne budem dave`. Jednom smo na po~etku braka moja supruga Dòrdìja i ja oti{li u vikendicu na obli`nje jezero u zapadnom Masa~usetsu. Ku}a se nalazila na brdu, a mi smo parkirali kola na putu iznad ku}e i stepenicama silazili do kuhinjskih vrata. Nalazili smo se kilometrima daleko od grada i kada god smo i{li u kupovinu, donosili smo mnogo hrane i namirnica, koje

smo morali da pakujemo u deset ili vi{e kesa. Kada bismo se vratili ja bih unosio kese, a Dòrdìja ih je raspakivala i stavljala namirnice na odgovaraju}e mesto. Podsvesno sam uvek bio ozloje|en takvom situacijom. Ja sam se peo i silazio niz, ~inilo mi se, beskrajne stepenice, dok je Dòrdìja imala lak{i posao – samo je uzimala stvari iz torbi i stavljala ih u ostavu. Posebno sam bio uvre|en kada bi padala ki{a ili sneg. Ovakav postupak, kao i moja ozloje|enost, trajali su godinama. Jednog dana su nas u bra~nom savetovali{tu zamolili da nabrojimo sve frustracije koje smo imali. Izneo sam razlog svoje dugotrajne ner voze, jer kada je trebalo nositi namirnice niz stepenice, u na{oj vezi uvek sam ja bio „tovarna mula“. Odgovor moje ène mi je zauvek promenio ìvot. „Meni nikada nije palo na pamet da si time nezadovoljan“, rekla mi je. „Za{to ne{to nisi rekao? Bilo bi mi drago da ti pomognem da nosi{ torbe. Samo je trebalo da me pita{.“ Samo je trebalo da pitam? Bilo je tako jednostavno? Za{to to nikad nisam pomislio? Jednostavno mi nije palo na pamet. Ali za{to? Odjednom sam se setio trenutaka kada mi je bila potrebna pomo}, a ja sam se pla{io da je potraìm. @eleo sam da zatraìm od svojih u~itelja u {koli da malo sporije predaju i ponove {ta su rekli, ali sam se pla{io da }e pomisliti da sam glup. Kada sam bio srednjo{kolac i radio preko leta, èleo sam da zamolim kolege na poslu da mi pomognu da podignem veliku balu, ali sam se pla{io da }e misliti da sam slabi} jer traìm pomo}. @eleo sam da pitam jednog momka u {koli da mi pokaè kako svira odre|ene akorde na gitari, ali pla{io sam se da ih ne}u dovoljno brzo nau~iti i da }e se on iznervirati {to mu oduzimam vreme. Na kraju sam se zadovoljio sredinom – obi~nim sedi{tima na predstavama, lo{im stolovima u restoranima. Hladnu ili lo{u hranu koju su mi ser virali nikad nisam vra}ao. Navikao sam na sobe niè kategorije u hotelima i na spavanje na fote-

18

19

„Ti si sa mnom, sa Duhom koga si pozvao“, javio mu se glas. „Tu sam da odgovorim na sva tvoja pitanja i pomognem ti da dobije{ ono {to èli{.“

* „@elim da me ljudi vide onakvog kakav zaista jesam. Spolja sam ubogi prosjak, ali ja znam da sam princ. Kada bi samo to i drugi mogli da vide, sva bogatstva sveta bila bi moja“, odgovorio je Aladin.

* „@eli{ li zaista da ljudi u tebi prepoznaju uzvi{enost?“, upitao je Duh.

* „Da, i vi{e od toga.“

* „Tvoje èlje su za mene zapovest. Sedi na moja stopala, drago dete, da ti ispri~am bajku o ~udu i uspehu, o tome kako da nau~i{ da traì{ ono {to èli{. Poveo sam mnogo prijatelja koji }e nam ispri~ati svoje pri~e. Gledaj u lampu, sine moj, i saslu{aj bajku o promeni.“

*

Aladinov faktor

Uvod

ljama u avionu, iako su mi nudili i prvu klasu. Prihvatio sam da sam osrednji radnik sa osrednjim sposobnostima. Nosio sam odela koja mi nisu dobro stajala i obu}u koja me je ùljala. („Ne brini. Ra{iri}e se.“). Pla{io sam se da vratim ili zamenim neèljene poklone i gotovo nikad nisam traìo od prodavaca da mi pomognu da na|em ono {to mi treba. Jednog dana, kada sam odlazio na koled`, o~uh mi je dao nov~anicu od 20 dolara i rekao: „Ako ti nekad bude bila potrebna pomo}, pogledaj u svoju ruku.“ To je u stvari zna~ilo: „Sad si samostalan i trebalo bi da si sam sebi dovoljan. Ne traì vi{e ni{ta.“ Prethodnih osamnaest godina od majke, oca i o~uha mogao sam da ~ujem samo: „Ako ikad bude{ upao u nevolju, ne tr~i kod mene da traì{ pomo}.’’ „Za{to mene pita{? Ne znam!“ „Misli{ li ti da pare rastu na drve}u?“ „[ta ti misli{, da sam ja Rokfeler?“ „Prestani da me zapitkuje{! To je poslednje {to ho}u da ~ujem!“ „Nemoj da postavlja{ previ{e glupa pitanja!“ „Odgovor je ne i prestani da me uznemirava{!“ „Ostavi majku na miru! Imala je teàk dan!“ „Rekao sam ne – i ta~ka!“ Zara|ivao sam manje nego {to sam mogao, smejao sam se vicevima koje nisam razumeo, u razredu nikada nisam dizao ruku. Prihvatao sam autoritete bez preispitivanja i grizao se za jezik kada je trebalo da zovem devojke na sastanak. ê`njivo sam gledao u sve {to sam èleo, a retko sam to dobijao. Takav je bio moj ìvot – manje od onoga {to sam èleo, manje nego {to sam zasluìvao, manje od najboljeg i manje od onoga za {ta sam bio sposoban.

* „Dèk je ovu pri~u ispri~ao, Aladine, da bi ilustrovao pet najva`nijih prepreka za ostvarenje sopstvenih te`nji. Pr vo, bio je zarobljenik neznanja. Nije znao da moè da traì i da to moè biti vrlo jednostavno. Drugo, pogre{ni stavovi su ga odveli u zabludu. Mislio je da njegova èna, po{to ga voli, automatski zna {ta on èli i da mu to i ponudi. Tre}e, strah je odlu~ivao, ne Dèk. Pla{io se negativnog odgovora i poniènja. êtvrto, ponos ga je blokirao i doprineo udaljavanju od ljudi u njegovom ìvotu. I peto, ose}ao je da nije vredan pomo}i koja mu je bila potrebna i koju je zasluìvao, jer nije imao dovoljno samopo{tovanja. Ovih pet prepreka su karike lanca koji te spre~ava da traì{ ono {to èli{. I sve dok ne pokida{ te veze i oslobodi{ se ropstva u koje su te bacile, ne}e{ biti slobodan da ostvari{ svoje snove.“

– Dèk Kenfild 20

21

PRVI DEO

Aladinov faktor * I{tite, i da}e vam se; traìte, i na}i }ete; kucajte i otvori}e vam se. Jer svaki koji i{te, prima; i koji traì, nalazi; i koji kuca, otvori}e mu se. – Jevan|elje po Mateju, 7:7–8

Pet prepreka u zahtevanju

1 PET PREPREKA U ZAHTEVANJU:

Najva`niji razlozi {to ne traìmo ono {to èlimo 1. NEZNANJE Pri~a se da je nekada davno jedan lopov ukrao predivan kaput napravljen od najfinijih materijala, sa dugmadima od srebra i zlata. Lopov je prodao kaput na pijaci, a kada je potom oti{ao kod svojih prijatelja, najbolji prijatelj ga je upitao za koliko novca je prodao kaput. „Za sto srebrnjaka“, odgovorio je lopov. „Ho}e{ da mi kaè{ da si dobio samo sto srebrnjaka za onakav kaput?“ „Pa zar postoji broj ve}i od sto?“, upitao je na kraju lopov.

Mnogi od nas ne znaju {ta da traè. Ili nismo svesni {ta je dostupno, ili smo se toliko udaljili od sebe samih da vi{e nismo u stanju da prepoznamo svoje prave potrebe i èlje. Neki su se toliko u~aurili da su jednostavno nesposobni da osete prirodne èlje i potrebe. Neki od nas vi{e ne znaju {ta zaista èle. Mnogi od nas ne znaju kako da traè. Nikad nismo u~ili kako da postavljamo prava pitanja. Nismo videli da se takav model komunikacije koristi u na{em domu. O tome nam nisu govorili u {koli, ni na poslu. Mnogi od nas ne znaju od koga da traè i kada. Nismo nau~ili da prepoznamo dobre prilike koje nam mogu doneti ono 25

Aladinov faktor


{to èlimo, bilo da je to zagrljaj, mudar savet ili naredba. Mnogi od nas nikad nisu nau~ili da ~itaju neverbalne znake koje nam drugi ljudi {alju i koji zna~e „s tobom sam“ ili „ne sada“. Strah uvek nastaje iz neznanja. – Ralf Valdo Emerson

Ne znamo {ta je dostupno i mogu}e Mnogi od nas nikada nisu znali da se mogu kupiti ku}u bez poloènog novca dok nisu pro~itali knjige Roberta Alena. Nismo znali da moèmo zahtevati i dobiti manju kamatu na kreditinim karticama dok nismo ~uli ârlsa Givensa. Nismo znali da moèmo traìti besplatnu dodatnu opremu uz automobil ili manju cenu za hotelsku sobu dok nam to neko nije rekao. Ako nas roditelji nisu nau~ili, ako o ne~emu nismo u~ili u {koli ili nismo videli neki primer, kako bismo mogli da znamo? Ako ste navikli da za obrok uzimate samo komad hleba, ne shvatate da moète traìti tanjir testenine. Nikada ga niste videli. âk i ne znate da on postoji i zato je taj zahtev potpuno van va{eg vidokruga. Na sre}u, u jednom trenutku neko }e vam pokazati tanjir testenine, pro~ita}ete ili ~uti ne{to o njemu, tako da }e on postati realan, vi{e ne}e biti fantazija. Tada }ete po~eti da razmi{ljate: „Hej, pa ja èlim tu testeninu.“

jane, ili smo bili primoravani da ih se stidimo. Mogli su da nas kritikuju ili ismeju ako bismo nastavili jasno i glasno da traìmo ono {to èlimo. Manje je bolno bilo da prestanemo i mi smo jednostavno sahranili svoje èlje, jer bi njihovo ostvarenje moglo biti uznemiruju}e ili neprijatno za na{e roditelje. Njihov sistem vrednosti mogao je biti stavljen na probu ili na neki na~in ugroèn. Mo`da smo traìli ne{to ~ega su oni u detinjstvu bili li{eni, pa su nas zato podsvesno odbijali. Na{e èlje su mo`da budile potisnute frustracije zbog neostvarenih èlja iz njihovog detinjstva. Mo`da su nas odbili samo zato {to smo bili deca, a mo`da su nas uskra}ivali kako bi, ka`njavaju}i nas, kaznili nekog iz svoje pro{losti. Ili su se jednostavno pla{ili da }e ih rodbina i kom{iluk kritikovati {to su razmazili decu i {to im sve popu{taju. Nebitno iz kog razloga, posledica je da smo prestali da ose}amo {ta èlimo, jer je to bilo suvi{e bolno. Lak{e je bilo u~auriti se i postati apati~an. Pitanja: „[ta èli{ da radi{ ve~eras?“ vodila su odgovorima tipa: „Ne znam“ ili „Nije mi ni do ~ega.“ Kada bi nas pitali {ta èlimo, nismo znali kako da odgovorimo. Ne znamo da traìmo

Ne znamo {ta zaista èlimo i {ta nam zaista treba

Mnoge od nas nikada u ku}i nisu u~ili kako da jasno i otvoreno ne{to zahtevamo. Ve}ina {kola ne nudi kurseve o ve{tini komunikacije i delotvornih zahteva. Vi|ali smo jedino zanovetanje, cviljenje, àljenje, jecanje i tuàkanje. Gledali smo nagove{taje, aluzije i neodre|ene zahteve, ali nikad jasnu komunikaciju usmerenu ka potrebama, zahtevima i èljama. Ako je nikad nismo videli, ne moèmo ni da je nau~imo, niti primenimo u ìvotu.

Mnogi od nas nemaju dodira sa svojim pravim potrebama i èljama, jer su u detinjstvu one neprekidno ignorisane i odbi-

Niko mi o tome nikada nije pri~ao. Moj otac nikada u ìvotu nije ni{ta èleo. Nisam ga nikad video da ne{to traì. Traì-

26

27

– Barbara de An|elis, psiholog, autor knjiga Kako da ljubav deluje (Making Love Work) i U potrazi za sre}om.

Aladinov faktor


ti ne{to nije bio model u mojoj ku}i, tako da sam odrastao sa mi{ljenjem da ~ovek treba da bude dovoljan sam sebi.

– Ron Hulnik, autor knjige Finansijska sloboda za 8 minuta dnevno.

o~ekuj previ{e od ljudi kao {to je tvoj otac; i da je bolje }utati, pa da drugi misle da si budala, nego progovoriti i otkloniti sve sumnje. Programirali su nas roditelji

Kao dete nisam videla nijednu ènu koja zahteva ono {to èli. Moja majka to nikad nije radila. Nisam imala nikakve jake ènske modele kao dete. Oko mene nije bilo mnogo uspe{nih èna.

– Barbara de An|elis

2. OGRANIÂVANJE I NETA^NA UBE\ENJA Druga prepreka u traènju onoga {to èlimo su ograni~enja i negativna ube|enja programirana u podsvesti, koja tiho vladaju na{im postupcima. Mi smo rezultat svog mi{ljenja. – Damapada ôvek je ono u {ta veruje. – Anton êhov

Odakle nam ova ube|enja dolaze?

Roditelji su me nau~ili da ni{ta ne traìm. Se}am se da je baka imala obi~aj da mi daje novac, a ja sam morao nekako da je odbijem. To je bio deo igre. Roditelji bi obi~no rekli: „Ne uzimaj novac od bake i dede.“ Baka i deda bi rekli: „Ne, ne, uzmi.“ Ja sam novac stvarno èleo, ali sam morao da kaèm ne. Onda bi mi baka i deda tutnuli novac u ruku ili zadnji dèp i ja bih najzad rekao: „Dobro, vaì.“ To je bila ta igra. Se}am se da sam jednom oti{ao kod bake i, po{to mi je ona uvek davala novac, upitao sam je: „Bako, mogu li da dobijem od tebe malo novca?“ Ona me je za~u|eno pogledala: „Time, nikada ne traì novac!“, rekla je. Bio sam zapanjen. Bio sam klinac i mislio sam da ima smisla da traìm novac ako oni èle da mi ga daju. Ali postojala je etika, taj pre}utni moral kome deca treba da se pot~ine – trebalo je da se deca vide, a ne da se ~uju. Nisu nas shvatali ozbiljno, pretpostavljam.

– Tim Piring

Ro|eni smo sa umom koji je bio prazna baza podataka i tek je ~ekao da bude programiran. Mnoge od nas su negativni i ograni~avaju}i stavovi koje smo preuzeli od roditelja, u~itelja, crkve ili medija ometali da traìmo i dobijemo ono {to èlimo. Zbog ovih roditeljskih i kulturnih ograni~enja moèmo postati stegnuti, ~ak i paralizovani. Rekli su nam da je bolje da dajemo nego da primamo, da „ako me on zaista voli, ne moram da traìm“ i da traìti pomo} zna~i slabost. Iz gre{aka i traumati~nih iskustava u ìvotu nau~ili smo da ako ne èli{ mnogo, ne}e{ biti razo~aran; ne

Mnogi od nas su odrasli u porodicama u kojima se li~nim èljama ne pridaje va`nost. Na{e èlje su zanemarivali, ismevali ili poniàvali. Na{e èlje i te`nje nisu bile va`ne. Nisu nam pruàli izbor, nisu nas pitali {ta volimo ili nisu ispunjavali na{e prohteve. Bili smo gra|ani drugog reda, trebalo je da jedemo {ta nam serviraju, da obu~emo {ta nam daju i da govorimo {ta nam se kaè. Podse}a li vas neka od ovih re~enica na va{e detinjstvo ili, jo{ gore, na va{e roditeljstvo?

28

29

Aladinov faktor

• • • • • • • • • • • • • • • • •


Prestani da me optere}uje{ svojim zanovetanjima. Prestani da uznemirava{ svoju majku. Ostavi baku na miru. Ne èlim to da slu{am! Sada nemam vremena! Ne opet! [ta sad ho}e{? Tako si sebi~an. Misli{ samo na sebe. Nikad ne razmi{lja{ o potrebama drugih, ve} samo o svojim. Dok god ìvi{ pod mojim krovom, bi}e kako ja kaèm. Ako ti se ovde ne svi|a, idi kuda èli{. Ako ne moè{ da kaè{ ne{to lepo, nemoj uop{te da govori{. Kada budem hteo da ~ujem tvoje mi{ljenje, da}u ti to do znanja. Poùri, danas imamo mnogo posla. Ne interesuje me {ta ti èli{. ]uti i radi {ta ti se kaè. Ako }uti{ i radi{ {ta ti se kaè, sve }e biti u redu. Uradi kako ti je re~eno!

Programirala nas je {kola Ako u {koli traìte pomo} u~itelja, nazovu vas {treber. U mnogim gradskim {kolama, ako pokazujete interesovanje i ako traìte od u~itelja da vam ne{to objasni, optuùju vas da se ulagujete. Kaù vam da radite sami i da je pomo} ili saradnja sa ostalima prevara. Brzo nas nau~e da ne postavljamo glupa pitanja. U~itelj }e nas samo za~u|eno pogledati. Druga deca }e se smejati ili nervirati. Mnogo nas se borilo sa ovim problemom i izdvajalo od ostalih. 30

Sme{no je bilo u {koli. Seo je u ~etvrtastu sme|u klupu, istu kao sve ostale. Pomislio je da bi trebalo da bude crvena. Njegovo mesto je bilo ~etvrtasto i sme|e kao sva ostala. Malo, ste{njeno i neudobno. Mrzeo je {to je morao uko~eno da drì olovku i kredu, sede}i pravo u klupi, dok ih je u~itelj uporno posmatrao. Morao je da pi{e brojeve koji mu ni{ta nisu zna~ili. Brojevi su bili gori od slova, koja su i mogla biti ne{to kada ih stavite zajedno... Brojevi su bili sitni, ~etvrtasti i on ih je mrzeo. U~iteljica je do{la da razgovara s njim. Rekla mu je da treba da se pona{a kao i ostali de~aci. On joj je rekao da ih ne voli, a ona mu je odgovorila da to nije va`no. Posle toga su crtali. On je sve obojio u ùto, jer se tako ose}ao tog jutra. U~iteljica je do{la i pogledala njegovu sliku. „[ta je to?“, upitala je. „Za{to ne nacrta{ ne{to kao Ken? Zar to nije divno?“ To je bilo sve. Posle toga je uvek crtao avione i raketne brodove, kao svi ostali.

– Odlomak pesme O {koli, koja je uru~ena u~iteljima u Regini u Saska~evanu. Premda se ne zna ta~no da li je u~enik sam ovo napisao, zna se da je dve nedelje kasnije izvr{io samoubistvo.

Programirali su nas vode}i mediji Zbog dugotrajnog uticaja televizije mnogi su nau~ili da biti mu{ko zna~i biti ma~o, patiti }utke, biti ~vrst i nikad ne pokazivati ranjivost i dublje potrebe. Mu{karci u~e da ironijom ili nipoda{tavanjem sakriju emocionalno nezadovoljstvo koje se stvara suo~avanjem sa istinskim bolom, potrebama i èljama. Ovaj ma~o imid` smeta mu{karcima da zatraè pomo} ili saradnju. 31

Aladinov faktor


Religiozno vaspitanje nas uslovljava Crkvene dogme, sve{tenici ili religiozna literatura uslovljavaju na{ odnos prema sopstvenim te`njama. Ve}i je blagoslov davati nego primati. – Dela apostolska 20:35 Odgajana sam da budem svetica. Moja majka je htela da ode u manastir, ali umesto toga se udala i posvetila mene, svoje pr vo dete, devici Mariji i njenoj majci. Ja sam posve}ena i ponu|ena kao `rtveno jagnje. Ceo moj ìvot je bio neprestana `rtva, tako da nikada nisam mogla da razmi{ljam o sebi. Trebalo je da pomaèm nesre}nim du{ama u ~istili{tu, gladnoj deci Vijetnama i svakome ko je povre|en, gladan ili bez doma. Trebalo je da im pomaèmo i da ni{ta ne traìmo za sebe. Rekli su mi da je sebi~no èleti ne{to za sebe, jer onda ne bi ostalo dovoljno za druge. Ne o~ekuj previ{e. Uvek bih prvo morala da budem sigurna da drugi sve imaju, pre nego {to bih ja ne{to dobila. Dok sam bila mala, èlela sam da umrem dok sam mala i da postanem dete-mu~enik. Tada bi me roditelji kona~no voleli. Rekli su mi da }u dobiti nagradu u slede}em ìvotu; u ovom ne}u dobiti ni{ta. To je bilo moje iskustvo vezano za crkvu – ne moè{ traìti za sebe, mora{ da se posveti{ drugima. Umalo nisam umrla od astme ne traè}i ono {ta mi treba.

postavljajte pitanja o receptima, dijagnozi ili tretmanu.“ Satima ~ekamo u ordinacijama, a da se i ne zapitamo za{to nije napravljen bolji raspored za pacijente. Navikli smo na lo{ odnos i ~esto nadmeno pona{anje. Mi smo neznalice. Oni znaju. Samo radi {ta ti se kaè i ne pitaj. Nedavno je jedna mlada majka donela u hitnu pomo} dvoipogodi{nje dete sa veoma visokom temperaturom. Osoblje ju je umirivalo re~ima da mnoga deca dobijaju groznicu i da ne brine previ{e. Rekli su joj da konsultuje lekara ako detetu ujutru ne bude bolje. @ena je oti{la uznemirena, ali je mislila da su oni stru~njaci i da ne treba vi{e da postavlja pitanja o zdravlju svog deteta. Ostala je budna pored svoje bebe skoro celu no}, ali u 6 sati ujutru je primetila pod bebinom rukom ne{to {to je li~ilo na modricu. Hitno je odnela dete u drugu bolnicu, jer je bilo pomodrelo skoro po celom telu. Bolnica je izvr{ila podrobnu analizu i izvestila je da njen sin~i} mo`da ne}e preìveti dan, jer je dobio bakterijski plu}ni meningitis koji poga|a malu decu i koji se le~i samo ako se otkrije na vreme. Niko nije mogao biti siguran da li je njen de~ak mogao da preìvi, ali ona }e to pitanje postavljati sebi do kraja ìvota.

– Heder Meknamara

– Marijana R.

Programirali su nas na{i doktori Vrlo rano smo nau~ili da je doktor u stvari Bog. Morali smo da radimo {ta doktor kaè. „Doktor nema vremena za budalasta pitanja. Sledite terapiju koja vam je prepisana, molim vas. Ne 32

33

Aladinov faktor


NEKOLIKO NAJÊ[]IH OGRANIÂVAJU]IH STAVOVA Ako me zaista voli{, zna}e{ {ta mi treba Jedna od naj~e{}ih re~enica me|u parovima je: „Ako me zaista voli{, zna}e{ {ta mi treba.“ Ali to nije istina. Vrlo je mogu}e da vas neko voli, a da ipak ne zna {ta èlite. Dvoje se ne slaù uvek! Ovo romanti~no verovanje da }e neko ko vas voli intuitivno znati i predvideti sve va{e potrebe prouzrokovalo je mnogo razo~arenja i nesre}a. Upozorenje: Te{ko da }e va{ partner ikada znati {ta èlite, osim ako niste u braku s proverenim vidovnjakom, sve dok ne steknete hrabrost i inteligenciju da to jasno traìte. Kao {to duh iz lampe ne moè Aladinu da ispuni èlju dok mu je on ne kaè, va{ bra~ni partner ili ljubavnik ne moè da ispuni va{e èlje ako ne zna koje su.

Kad sam imala {est godina, moja majka je povela sestre i mene u posetu tetki u Vermont. Sedele smo na zadnjem sedi{tu. Najmla|a sestra, kojoj su bila tek dva meseca, imala je problema sa disanjem. Zatraìla sam od majke da zaustavi auto i rekla joj: „Dijani nije dobro!“ Majka nije stala, rekla je isto {to i obi~no. „Bi}e joj dobro.“ Kad smo stigli kod tetke, Dijana je bila mrtva. Nije bilo va`no {ta sam traìla – zaustavite kola, nemojte imati vi{e dece, spre~ite katoli~ku crkvu da maj~inu kontracepciju progla{ava nemoralnom, neka moj otac prestane da èli da ìvi luksuzno – slu{ajte me, volite me, brinite o meni, odvojite vreme za mene – nikad nisam dobila ono {to sam traìla. Posle nekog vremena, prestala sam da traìm. Nakon nekoliko godina i ja sam imala problema sa disanjem – po ìvot opasnu astmu. Trebalo mi je deset godina da se izle~im i po~nem da traìm ono {to èlim.

– Marijana R.

Ako èlite vi{e romantike, pa`nje, posve}enosti ili pomo}i oko sudova, mora}ete da zatraìte. Ni{ta se ne dobija lako Kao najstarija od desetoro dece u irskoj katoli~koj porodici, bila sam vaspitana da budem vrlo odgovorna, ~ak i kao mala. 34

Jednog popodneva dok su {etali, mali{an je upitao oca kako struja prolazi kroz ìce razapete izme|u telefona. „Ne znam“, rekao je otac. „Nikada nisam znao mnogo o elektricitetu.“ Nekoliko ulica dalje sin je upitao {ta prouzrokuje munje i gromove. „Iskreno“, rekao je otac „ni sam to nikad nisam potpuno razumeo.“ [etali su dalje i de~ak je nastavljao da postavlja pitanja na koja otac nije umeo da odgovori. Najzad, kada su se pribliìli ku}i, de~ak je upitao: „Tata, nadam se da ti ne smeta {to toliko pitam?“ „Naravno da ne“, odgovorio je otac. „Kako bi druga~ije ne{to nau~io?“

– Priru~nik za govornike II 35

Aladinov faktor


Pre ili kasnije, ako otac ne bude pruào odgovore, de~ak }e prestati da postavlja pitanja. Radoznalost i èlja za u~enjem su potisnuti. Moj uspeh }e onemogu}iti druge êsto mi se de{avalo da, kada sam èljan ne~ega, ose}am da }e ispunjenje moje èlje li{iti nekog drugog. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim da se svet ne kre}e tako.

– Dèjn Blustejn

Mnogi od nas veruju da nema dovoljno vremena, novca, hrane ili pa`nje za svakog. Verujemo da ono {to mi dobijemo na neki na~in li{ava druge njihovih potreba. Smatramo da }e biti manje za druge ako dobijemo ne{to {to èlimo. Smatramo da nema dovoljno hrane za svakog, tako da je bolje da ne jedemo vi{e od onoga {to nam je postavljeno. Mislimo da je bolje da se mu~imo na dosadnom poslu koji ne volimo, jer treba da budemo sre}ni {to ga uop{te imamo. Ako ga napustimo, mo`da ne}emo na}i drugi. Ne}u biti sre}an ako dobijem ono {to èlim Kada bi ~ovek ostvario samo pola svojih èlja, udvostru~io bi svoje probleme. – Bendàmin Franklin Pazi {ta èli{, jer bi to mogao i da dobje{. – Uobi~ajena roditeljska poslovica Preovla|uju}i mit glasi da ako dobijemo ne{to {to smo èleli, moèmo shvatiti da smo pogre{no èleli, a tada }emo se zarobiti u sopstvenoj èlji. Kao deca u~imo da s ku}nim ljubimcem dolazi i obaveza da ga ~uvamo i hranimo. Ako stupim u vezu s mu{karcem koji mi se svi|a, moè se desiti da je 36

on nasilnik. A ako se udam za njega, zarobila sam se za ceo ìvot. Ako èlim da se selim, mo`da mi se nova lokacija ne}e svideti kao stara. Zato je bolje da ne traìm ni{ta. Ta~no se se}am trenutka kada sam shvatila da sam sposobna da ne{to zamislim, poèlim i dobijem. Imala sam petnaest godina kada sam rekla sebi: „Mogu da imam sve {to èlim!“ To me je upla{ilo, jer su mi govorili da treba da budem oprezna kad ne{to èlim, zato {to me èlje mogu unesre}iti. Od tog trenutka bila sam vrlo upla{ena, pla{ila sam se da me ostvarenje èlja moè stra{no unesre}iti.

– Kej Volburger

3. STRAH Strah nastaje u glavi. – Kurs o ~udima

Kao rezultat negativnih, bolnih i sramnih iskustava iz detinjstva, postajemo upla{eni, pla{imo se da traìmo ono {to zaista èlimo. Pla{imo se da ne ispadnemo glupi, da ne budemo ranjivi, povre|eni, odbijeni. Kao rezultat tih strahova postajemo pasivni. Navikavamo se na manje od onoga {to zaista èlimo i sledimo sudove drugih koji su uzeli ono {to mi èlimo. Nemamo hrabrosti da traìmo ni samodiscipline da stvaramo. Odustajemo tro{e}i svu energiju da se za{titimo od aveti koje smo stvorili u glavi, umesto da tu energiju koristimo da stvorimo ono {to èlimo. Strah od odbijanja @elim da do|e{ kod mene, Ali i ne èlim. Ti si tako vaàn, Ali na na{im ulaznim vratima je rupa, A moja majka nema finih kola~a da te posluì. 37

Aladinov faktor


@elim da do|e{ u moju ku}u, u~itelju, Ali i ne èlim. Moj brat `va}e otvorenih usta, A moj otac ponekad podriguje. Voleo bih da mogu da ti dovoljno verujem, u~itelju, Da bih te pozvao u svoj dom. – Alber Kalum

U srednjoj {koli sam bio zaljubljen u jednu devojku, najlep{u i najinteresantniju u celoj gimnaziji. Toliko sam bio zaljubljen da bih u njenoj blizini gotovo zanemeo. Nekoliko godina kasnije sam joj pri{ao, a ona mi je rekla da je tada bila jako zaljubljena u mene i da je o~ajni~ki èlela da je pozovem na sastanak. Zbog svog straha protra}io sam dve godine ìvota. Kada sam je kona~no pozvao na sastanak rekla mi je: „Tvoj problem je {to ti uvek sam sebe odbije{ pre nego {to ènama uop{te pruì{ {ansu. Sam sebi kaè{ ne, jo{ pre nego {to mi to uradimo. Treba da bude{ hrabriji.“

– Dòn Tejlor Biti ismejan – poniènje i odbijanje – neuklapanje – ne znam da li sam ikad verovao da bi neko iza{ao sa mnom. Toliko sam bio dobar.

– Majkl Hese

Pla{imo se da ne ispadnemo glupi Preovla|uju}i strah koji nas blokira je strah od odbijanja. ôvek u baru: „[ta bi trebalo da ti dam za poljubac?“ @ena: „Hloroform.“ Po~eo sam da se pitam: „[ta me to zaista pla{i?“ Svaki put sam se vra}ao ose}anju nemo}i – ose}anju da treba da budem nemo}an u svakoj situaciji. Pla{io sam se odbijanja i odbijanje je dolazilo sa stotinama razli~itih lica. Kao da nikada nisam bio dovoljno dobar, nikad nisam postupao pravilno, a ljudi su mi se smejali. Strah od odbijanja bio je na prvom mestu i tada je re~ strah u mom ìvotu zna~ila „zaboravi sve i beì.“

Mnoge od nas parali{e strah tipa: „Ako traìm ono {to èlim, ispa{}u glup i ljudi me tada ne}e voleti.“ Nikada u {koli nisam postavljao pitanja, traìo uputstva ili traìo od u~itelja da sporije predaje, jer bih tada ispadao glup. Nikad nisam rekao: „Usporite, ne znam o ~emu govorite.“

– Tim Piring Smatrali su me nadarenim i zato sam se pla{io da traìm pomo} od u~itelja. Mislio sam da treba sve da znam, a ako bih podigao ruku, to bi zna~ilo da nisam zaista nadaren. êsto sam dospevao u nevolje, jer nisam mogao da podignem ruku i nisam mogao da traìm.

– Hanok Mekarti

– Sten Dejl 38

39

Aladinov faktor


Jednostavno ne mogu da razgovaram sa svojom majkom. Pla{im se ~ak i da je pitam da razgovaramo, pla{im se da }e se naljutiti na mene ili da me ne}e razumeti. Pla{im se da traìm pomo} oko doma}eg zadatka od profesora, jer }e oni pomisliti da sam glup. Pla{im se da podignem ruku u razredu i traìm razja{njenje, jer }e druga deca, a mo`da i profesor, misliti da sam tupav i tada }u dobiti lo{iju ocenu. Ne èlim da ispadnem glup. Pla{im se da ostale u~enike pitam za pomo} oko doma}eg, jer }e ispasti da nisam samostalan i oni }e to upotrebiti protiv mene.

– Srednjo{kolac Bio sam na desetodnevnom kursu meditacije. Sedmog dana predava~i su odràli intervjue s nama, kako bi bili sigurni da smo ostali pri zdravom razumu. Ceo postupak je ra|en u ti{ini, bez kontakta o~ima, diskusija, pisanja dnevnika ili ~itanja. Samo razmi{ljanje, {etnja, hrana i spavanje. Se}am se da me je predava~ pitao kako mi ide. Rekao sam mu: „Mislim da ludim. Ni{ta u {ta sam verovao vi{e nema smisla. Vi{e nisam siguran da je realno i{ta {to mi je ranije re~eno.“ Mislio sam da }e mi re}i: „U redu, skloni se, idi i jedi malo mesa, gledaj TV, stani bos na zemlju ili ne{to sli~no.“ Umesto toga, on mi je rekao da je to dobro. Zapanjen, pomislio sam: „Kako to moè biti dobro?“ Objasnio mi je: „Ionako skoro ni{ta u {ta si verovao nije istina. Mora{ da se oslobodi{ svih ranijih stavova da bi postao svestan {ta je zaista realnost. Sve tvoje strukture verovanja se raspadaju da bi u{ao u prostor ~iste svesti.“ Posle tog razgovora sam, ose}aju}i vrtoglavicu, iza{ao na terasu velike gregorijanske ku}e u kojoj smo boravili i zagrlio {iroki stub kao se borim za ìvot. Ose}ao sam da ni u {ta nisam siguran. Bio sam u stanju „ne znam.“ 40

Tada su po~ela da mi naviru se}anja na trenutke u mom ìvotu kada nije bilo dobro ne znati, kao kada je moj otac upitao: „Gde je }eki}?“ („Ne znam“) „Prokleto bi ti bilo bolje da zna{! Ti si ga poslednji drào!“ Nije bilo bezbedno ne znati. Se}am se prve godine kada sam radio kao u~itelj – studenti su mi postavljali pitanja, a ja nisam znao da im odgovorim na njih. Nije bilo ispravno da ne znam, tako da sam po~eo da foliram – da se pretvaram da znam, da sam ~itao knjige koje nisam pro~itao, da se smejem vicevima koje nisam razumevao, da klimam glavom kao da razumem, iako sam bio izgubljen. Po~eo sam da se pla{im da kaèm: „[ta zna~i ova re~?“ ili „Moè{ li to jo{ jednom da objasni{?“

– Dèk Kanfild

Strah od nemo}i Kad traìmo od drugih, postajemo ranjivi. To zna~i da nas oni mogu povrediti negiraju}i na{e potrebe. Ne volim da drugima dajem takvu vrstu mo}i.

– Kevin Smit

Strah od poniènja Mnogi od nas su u detinjstvu bili ponièni, naterani da ose}aju stid i uznemirenost kada su ne{to zahtevali. Jednostavan ~in traènja dozvole da se ode u toalet u nekim u~ionicama moè biti poniàvaju}e iskustvo. „Velika ili mala nu`da?“ „Jesi li siguran da ne moè{ da izdrì{?“ „Je li ti hitno?“ Strah od ka`njavanja Bio sam jedan od najupla{enijih ljudi na licu zemlje. Ako bih ne{to traìo, majka bi me udarila. „[ta se de{ava s tobom? 41

Aladinov faktor


Jesi li ti blesav?“ To joj je bila omiljena re~enica. Bio sam svakako ka`njavan kad bih pitao ~ak i za najmanju sitnicu. Oca uglavnom nije bilo kod ku}e, tako da od njega nisam mogao ni{ta da traìm, a i kad bih zatraìo, uvek sam strahovao da }u ~uti „Ne!“ To je bilo ne{to najgore {to mi je neko mogao re}i, jer mi je oduzimalo svu hrabrost kada sam nastojao da do|em u situaciju da ne{to zatraìm. Nije bilo bitno {ta mi treba. Traìti je zna~ilo da sam sebi~an, obuzet sobom i egoisti~an – {to su sve bile lo{e osobine. Poku{aji da me smeste u kalup bili su vrlo temeljni. Ishod je bio taj da mi je postalo lak{e da }utim ili okoli{am, nego da jasno i glasno traìm {ta èlim. Kada je moja majka imala osam godina, bila je talenat za violinu u Rusiji. Jedne no}i kada se spremala za koncert, njen pijani o~uh joj je uzeo violinu i razbio je o zid. Tada se ne{to slomilo u njoj i odlu~ila je da mrzi sve mu{karce. Dvadeset godina kasnije, kada je trebalo da bude majka koja voli i brine o svom muù i deci, ona jednostavno to nije mogla. Dete u njoj je vri{talo, vikalo, udaralo i mrzelo sve mu{karce – uklju~uju}i i mene, njenog vlastitog sina.

– Sten Dejl Moj prijatelj je imao osam godina kada mu je otac rekao: „Vrati ~amac u vodu“, ali je on uprskao stvar i o{tetio ~amac, iako mu je otac izdeklamovao silna uputstva kako da pokrene motor, kako da upravlja i drì ~amac pravo, itd. Moj prijatelj nije zapitkivao, jer je u njegovoj porodici bilo uobi~ajeno da ga udare ako ne{to ne zna. Kada bi traìo informaciju, bio bi fizi~ki ka`njen, uz primedbu kao {to je: „Ve} sam ti jednom rekao kako se pokre}e motor!“

– Kel Apoun

Strah od napu{tanja

„Ne budi naporna, previ{e zahtevna. To dame ne rade, nije pristojno. Bi}e{ nazvana ku~kom i ubicom mu{karaca.“ Re~eno nam je da ne bi trebalo da zahtevamo i da bi trebalo da uzmemo ono {to moèmo. Ovaj stav je najve}i neprijatelj èna u svim oblastima ìvota: emocionalnom, fizi~kom, seksualnom i finansijskom. Svaka èna ima pri~e o neispunjenim èljama, o prihvatanju ne~ega {to je manje od onoga {to èle. To je zaista tu`no i mu{karcima je zaista te{ko da razumeju na{ bol. Na primer, mu` }e re}i svojoj èni: „Za{to me nisi pitala? [ta ti je trebalo da brine{ dok poku{ava{ da nasluti{ {ta ja mislim?“ Mu{karci ne razumeju kako izgleda biti gra|anin drugog reda. S obzirom na to da ène pre sto godina nisu imale ni pravo glasa, da za svoj rad jo{ ni sad nisu pla}ene kao mu{karci i da u biznisu jo{ ne mogu da do|u do odre|enih poloàja, ~esto me|u ènama postoji stav: „Ja sam druga~ija. Ja sam manje vredna. Smatraju me manje vrednom. Ne usu|ujem se da traìm, a ako i zatraìm, ko{ta}e me.“ Kad sve to saberete, uhvatite sebe kako èlite da kaète svom muù: „Ho}u vi{e pa`nje“, ali re~i vam zastanu u grlu koliko god da ste prosve}eni, jaki ili agresivni, koliko god da o tome pri~ate s drugim ljudima. Hiljadugodi{nji programirani glas vri{ti: „Ne, nemoj to da kaè{. Ako kaè{, bi}e{ izba~ena iz pe}ine, osta}e{ sama i poje{}e te vukovi, jer postoji mnogo èna sli~nih tebi koje te mogu zameniti.“


Strah od beskrajne obaveze Neki ljudi se pla{e da }e, ako od nekog zatraè ono {to èle, dugovati za uslugu, koju }e morati da vra}aju u nedogled.

@enama je re~eno da je traìti, èleti i ~eznuti za ne~im karakteristika mu{karaca. To je agresivno, a ne receptivno.

Pitala sam da li oba moja deteta mogu da prespavaju u ku}i kod drugova, iako je samo jedno od njih pozvano, a njihovi roditelji su se sa tim sloìli. Kasnije su oni jednom iza{li da pro-

42

43

Aladinov faktor


slave godi{njicu i pitali me da li njihove }erke mogu da prespavaju kod nas. Kada su se vratili, doneli su nam poklon. Sada se ja ose}am obavezanom da im uzvratim i pla{im se da }e se taj krug nastaviti; ja posedujem nju, pa onda ona poseduje mene i tako zauvek.

– Peti Hansen

4. NEDOSTATAK SAMOPO[TOVANJA Prema nekim istraìvanjima samo tre}ina nas ima potrebno samopo{tovanje. „Pogledaj ulevo i pogledaj u desno. Samo jedan od nas vredi.“ Ovo je standard koji koristimo. Jedna tre}ina! Patimo od epidemije nedostatka samopo{tovanja. Ve}ina ose}a da nije vredna ljubavi, sre}e i ispunjenja i nije sposobna da stvori ìvot kakav èli. Patimo od kompleksa niè vrednosti, neuroti~ne krivice i manjka poverenja u sebe. Kao rezultat, ne verujemo da su na{e potrebe i èlje vredne i da zasluùju ispunjenje. Postajemo zavisni od verovanja da su potrebe drugih ljudi va`nije od na{ih – posebno potrebe mu{karaca, dece, na{ih starih roditelja, na{eg {efa, potrebe besku}nika i bespomo}nih. @rtvujemo vlastito ispunjenje na oltar brige za druge. Bila sam sre}na {to me bar neko èli Pre sam, ako bih se svidela nekom mu{karcu, automatski stupala u vezu s njim, zato {to me èli. Nikad se nisam zapitala mogu li bolje ili: „[ta JA èlim?“ Govorila sam: „O, neko ho}e da bude sa mnom!“ Ovo je osnovni razlog nekoliko uzastopnih brakova u mojim dvadesetim. Kada me je pr vi mu` zaprosio, nisam ~ak ni bila zaljubljena. Nisam se zapitala da li je on savr{en ~ovek za mene. Nikada se ni{ta nisam pitala, samo sam se prepu{tala, jer me neko èli. Na poslu sam zapo{ljavala ljude samo zato {to su iskreno èleli da budu pored mene. Nikad se nisam pitala: 44

„Da li su oni sposobni? Jesu li inteligentni? Mogu li dobro da odrade posao? Da li mi se dopadaju?“ Samo sam znala da me èle. To me je ko{talo mnogo bola i razo~arenja.


Ose}aj da smo nedostojni Za vreme Drugog svetskog rata vodio sam grupu vojnika ka Rajni. Posle uàsne trodnevne bitke, shvatio sam da sam jedini preìveo. Izgubio sam sve svoje ljude. Bio sam poraèn. Ljudi za koje sam bio odgovoran bili su mrtvi. Za{to sam samo ja preìveo? Ose}ao sam se potpuno ni{tavno. Ose}ao sam krivicu {to sam ìv, a svi ostali su izginuli. Kada sam se vratio u Majami, tri dana sam se opijao, a zatim sam oti{ao u benediktinski manastir, `rtvuju}i svoje èlje i potrebe. Vi{e se nisam ose}ao dostojnim radosti ìvota, kad moji ljudi nisu mogli da ih osete.

– Ime je na zahtev izostavljeno Verujem da je ose}anje da smo ne~ega nedostojni najve}a prepreka koja ometa ljude da traè ono {to èle. Kada znam da sam dostojan, lako mi je da kaèm.

– Dajan Lomans Mislim da svaki put kad izrazi svoje èlje, èna mora da krene u rat protiv hiljadu godina genetskog programiranja. Takvo pona{anje je veoma, veoma duboko urezano u gene i poti~e od ose}anja da je èna bespomo}na sama, ose}aja da ne moèmo da se same izdràvamo, ose}anja da }emo biti iskori{}ene. Zato je potrebno da se oslonimo na ne{to ja~e od nas – mu{karca, posao, prijatelje – nije va`no {ta. Za svoje dobro moramo da se oslonimo na ne{to {to nismo mi. Dakle, ne èli{ da se izloì{ opasnosti, to je pitanje opstanka, i bolje da se ne igra{.

– Barbara de An|elis 45

Aladinov faktor


Afroamerikanke su petnaest puta podlo`nije AIDS-u od belkinja. Istaìvanje me|u ovom populacijom pokazalo je o~iglednu vezu izme|u samovrednovanja i brige o sebi. Jednu ènu su pitali da li uvek koristi kondom prilikom odnosa. Odgovorila je ne, jer je u vezi sa svojim ~ovekom i ne moè da traì da ne{to stoji izme|u njih. [ta god on ima (uklju~uju}i i seksualno prenosive bolesti), podjednako je i njeno. Tako je za nju veza bila va`nija od sopstvenog ìvota. Tako|e, strah je bio bitan faktor. Nije mogla ni{ta da pita, jer je ose}ala da bi se on naljutio. Udario bi je ako bi traìla ne{to radi za{tite. Druga u~esnica istraìvanja, èna u poznim ~etrdesetim, zaplakala je za vreme razgovora. Kada su je pitali za{to pla~e, odgovorila je: „Ovo je pr vi put u mom ìvotu da iko brine i pita {ta ja mislim i kako se ose}am.“ Nju je o~igledno duboko dirnulo to {to cenimo njeno mi{ljenje. Uostalom, ~etrdesetak godina zanemarivanja je zaista mnogo.

– Frenk Sikone

Moje potrebe nisu va`ne Ne èlim da zbog mene zapadne{ u nevolje. Nemoj da osu|uje{ sebe. Ne èlim da ti napravim posao. Kada od bitnih ljudi u na{em ìvotu ne dobijemo ono {to èlimo, obi~no zaklju~imo da to {to èlimo nije va`no. U stvari, dove{}emo sebe u jo{ podre|eniji poloàj ako pomislimo da su tu|e èlje va`nije od na{ih. Tada prestajemo da zahtevamo. Ne mogu da se setim koliko puta me je moj biv{i mu` pitao {ta èlim za ro|endan, ali kad bih mu rekla, on bi mi doneo ne{to drugo. Kada bih ga upitala: „Za{to si odlu~io da mi donese{ ovo umesto onoga {to sam traìla?“, on bi odgovorio: „Mislio sam da }e{ ovo ~e{}e koristiti.“

– Peti Oberi 46

Nisam vredna toga Se}am se da su mi bili potrebni neki koferi. Moj otac se bavio name{tajem i imao je dosta veza po prodavnicama, tako da me je upitao {ta èlim. Rekla sam mu da sam videla komplet koji mi se zaista svideo. On je iza{ao iz ku}e i vratio se sa zelenim kompletom druge marke. Isti model, ista stvar, ali to nije bilo ono {to sam èlela. Rekla sam mu {ta èlim, ali dobila sam ne{to drugo, nekoliko dolara dolara jeftinije. Kada sam rekla: „Ovo je zaista lepo, ali ja sam èlela one plave“, o~itao mi je duga~ku bukvicu kako sam sre}na {to uop{te mogu da imam kofere. „Ima mnogo ljudi koji svoje stvari moraju da nose u jastu~nicama.“ Ovo je bio samo jo{ jedan u seriji slu~ajeva kada sam dobijala ne{to pribli`no onome {to sam èlela. Kasnije sam primetila da mi se godinama de{avalo da, ako odem u kupovinu, prvo prona|em ono {to sam èlela, a zatim kupim ne{to mal~ice gore. Ako bih traìla TV, na{la bih onaj koji èlim, a zatim kupila onaj ispod. Ako bih kupovala ode}u, nikad ne bih kupila ta~no ono {to èlim. To je bilo zbog toga {to sam smatrala da sam sre}na {to uop{te ne{to imam. Jedno od pravila u mojoj porodici bilo je: „Nemoj da èli{!“ Poku{avala sam da shvatim odakle ono dolazi i mislim da su me to nau~ili roditelji, koji su odrasli u siroma{tvu. „Sre}na si jer to nije najgore, sre}na si zbog ovoga, zbog onoga, treba da bude{ zahvalna, itd.“ Upu}ivali su mi poruku da nisam dovoljno vredna da posedujem ono {to zaista èlim i da nisam dovoljno zasluìla da dobijam najbolje.

– Dèjn Blustejn Moj otac je retko bio kod ku}e i davao je mnogo obe}anja koja nije ispunjavao. Zbog toga sam nau~ila da }u biti razo~arana ako ne{to traìm. 47

Aladinov faktor


Zato ne zahtevaj i uzmi ono {to moè{. Za mene, to je bilo vi{e od oskudice. To je bio o~aj. Bilo je: „Uze}u sve otpatke u svemiru.“

– Barbara de An|elis Se}am se da sam bukvalno morala da popijem ~a{u vode kada sam za svoje predavanje prvi put traìla 500 dolara. Nisam mogla ni da izgovorim tu cifru. Me|utim, èna koja me je angaòvala rekla je da je to u redu. Zurila sam u nju, a ona je odvratila: „Niste mislili da }emo pristati, zar ne?“ Pomislila sam: „Jesam li traìla suvi{e?“ Odgovorila je: „Vi vredite 500 dolara!“

– Dèjn Blustejn

Strah da }e odbijanje potvrditi neko duboko urezano uverenje o samom sebi

5. PONOS Mnoge od nas, posebno mu{karce, blokira ponos. Postanemo suvi{e oholi da priznamo da nam je neko ili ne{to potrebno. Ne zastajemo da pitamo za put, savet ili pomo}. Ube|eni smo da sve moramo sami – savr{eno i u prvom poku{aju – ina~e }emo biti u opasnosti da izgubimo po{tovanje, prijateljstvo i sopstveni ose}aj vrednosti. Nisi mogla samo da kaè{: „Gospodine! Moète li mi pomo}i?“ Ne! Pala bi ti kruna s glave! –Klerk Gebl Klodeti Kolber u filmu Desilo se jedne no}i Mrzeo sam da pitam za pravac. Tako bih priznao da ne znam {ta radim. Smatrao sam da }u, ako vozim okolo dovoljno dugo, na kraju na}i put.

– Dèf Oberi Bio sam s porodicom na odmoru u Sedanu u Arizoni. Odlu~ili smo da idemo na jahanje. Pozvao sam {tale radi rezer vacije i uputstava. Uputstva koja su mi dali su bila vrlo oskudna, ali sam smatrao da sam u stanju da sam na|em put. Kada smo bili izvan grada, èna me je upitala mogu li da zastanem i ponovo pozovem {talu radi detaljnijih uputstava. Odbio sam i nastavio, jer bi ina~e izgledalo da sam nemo}an i nekompetentan. Vozili smo kilometrima, a moja èna je postajala sve uznemirenija. Uporno sam traìo znak na putu, koji sam bio upisao. Najzad, na{ao sam ga na levoj strani, a ne na desnoj, kako mi je bilo re~eno. Na tom mestu sam se predao. Uputio sam se u malu radionicu i zamolio za pomo} ~oveka koji je tu radio ne{to ~eki}em. On nije imao pojma {ta ga pitam. Govorio je samo {panski, a ja samo engleski. Ipak, nekako smo komunicirali – „konji, konji“ – i on mi je najzad rukom pokazao niz put.

48

49

Aladinov faktor


trebala tu|a pomo}?“ Kao i mnogi, vi{e volim da dajem nego da primam, jer ne èlim da se obavezujem primanjem. Imao sam opekotine, a ~etiri i po godine kasnije bio sam paralizovan, pa je bilo nemogu}e da ne zavisim od drugih. Veoma je te{ko priznati da ponekad ne moè{ da uradi{ ono {to drugi mogu. Mislim da ve}ina ljudi voli da pomaè invalidima, ali trebalo bi da razumeju da im uskra}uju nezavisnost kada im ne pruàju priliku da urade ono za {ta su sposobni. Moj savet je – gledaj, pitaj, slu{aj i onda pomozi.

– V. Mi~el Zato {to me genetska programiranost spre~ava da stanem i pitam za pravac – eto za{to!

Tada je moja èna ve} pobesnela. Kasnili smo, a ja sam ve} po~eo da sumnjam da }u na}i {tale. Krenuo sam pra{njavim putem koji je obe}avao i, gle! [tale su bile tamo! „Pogledaj“, rekao sam èni, „nisi imala poverenja u mene. Znao sam da }emo ih na kraju na}i.“ Morao sam da budem u pravu, ali koliku sam cenu za to platio? Divno jutro s porodicom pretvorilo se u no}nu moru punu napetosti. Moja èna je poludela zbog mene, a deca su plakala. Najlak{e bi bilo da sam pitao vlasnike {tale za put kada sam pravio rezer vacije: „Izvinjavam se, moète li dopuniti svoja uputstva? Ne poznajem okolinu. Moète li ponoviti koliko je to daleko?“ Ponos mi nije dozvolio da priznam da mi je trebalo vi{e pomo}i od one koja mi je data.

Pre otprilike sedam godina vodio sam jedan mali restoran i posle dve godine sam bankrotirao. Nisam uspeo da lokal uredim kako sam èleo i nikad nisam imao novca za odgovaraju}u reklamu. Pretpostavljam da sam mogao da pozajmim potreban novac od svog oca, ali u to vreme moj ego je bio preveliki. @eleo sam da dokaèm da mogu sam, ali dokazao sam samo da mi je trebalo vi{e pomo}i.

– Stiv Parker Kada do|u u situaciju da pokaù da im ne{to treba, mu{karci tu potrebu pori~u. Smatra se da oni moraju da znaju sve, da im niko nije potreban, da su dovoljni sami sebi, tako da njihov zahtev pokazuje da im ne{to od toga nedostaje. Molba implicira potrebu, potreba implicira slabost, a slabost da nisi mu{ko. Prema tome – ako pitam, nisam mu{ko.


– Mark Viktor Hansen Bolje je da dvaput pita{ nego da se jednom izgubi{. – Danska poslovica

Pla{im se da ne izgledam slabo i bespomo}no

Strah da }e me ljudi procenjivati po onome {to jo{ nemam Hanok Mekarti nam prepri~ava vic koji je njegova majka stalno pri~ala. Vic opisuje stanje straha od zahtevanja, koje bi moglo da otkrije na{a ograni~enja.

U mnogim prilikama ne volim da molim. Ja sam mu{karac, biv{i marinac, veliki sam i jak i ponekad mislim: „Za{to bi mi

Neki stariji ~ovek stajao je na autobuskoj stanici, a mladi} iza njega ga je upitao: „Izvinite, imate li vatre?“

50

51

Aladinov faktor


ôvek je zbog ne~ega nervozno odgovorio: „Ne, nemam.“ Mladi} je pomislio: „ôve~e, iskuliraj“ i upalio cigaretu kod nekog drugog. Nekoliko minuta kasnije i stariji ~ovek je zapalio cigaretu. Mladi} ga je pitao: „Prijatelju, za{to mi nisi rekao da ima{ {ibicu, kad je o~igledno ima{?“ ôvek je odgovorio: „Slu{aj, da sam ti dao da zapali{, ti i ja bismo verovatno zapo~eli razgovor. Ako bismo po~eli da pri~amo, verovatno bismo u autobusu seli jedan pored drugog. A ako bismo seli zajedno, zapri~ali bismo se. Ti izgleda{ kao vrlo fin de~ko i verovatno bi mi se veoma svideo. Tada bih mogao da te pozovem da si|e{ na mojoj stanici i do|e{ kod mene na ru~ak. Ako bi do{ao, verovatno bi sreo moju }erku i verovatno bi iza{ao s njom. A ako biste iza{li, ko zna, jedno po jedno, mo`da bi se na kraju njome i oènio, a ja ne èlim da se ona uda za nekog ko ne moè sebi da kupi ni upalja~.“

– Hanok Mekarti

Nau~ili su nas da budemo ponosni U vojsci je pravilo da se ne pita za pomo}, da se ne bude slabi} i da se ne pita za posebne uslove. U filmu Malo je dobrih ljudi gledamo marinca koji se ubio, jer nije mogao da izdrì napore zbog zdravstvenog stanja koje ga je onesposobilo da prati ostatak odreda. Se}am se majora i poru~nika u marincima, koji bi nam rekli: „Ako imate neki problem, moja vrata su vam otvorena.“ Ali ako biste do{li sa problemom, to bi zna~ilo da ste slabi}. Nepisano pravilo u marincima je: „Sna|i se sam. Ne dolazi da se àli{. Bori se sam. Ne traì pomo}. Mora{ da bude{ sposoban sam da se sna|e{.“

– Tim Piring 52

Treba da budemo sposobni da sve sami shvatimo Uverenje da treba da budemo sposobni da sve sami shvatimo toliko je rasprostranjeno da, kada na primer kupimo DVD, uklju~imo ga ne ~itaju}i uputstvo. Uputstva se setimo samo kao poslednje opcije, tek ako ne uspemo sami. Za{to na skoro svakom ure|aju sat na displeju trep}e na dvanaest ~asova? Zato {to nismo pogledali uputstvo kako da ga isprogramiramo! U uputstvo za kori{}enje kompjutera pogledamo samo kada iscrpimo sve druge mogu}nosti. Ovo uverenje je toliko rasprostranjeno u na{oj kulturi da je u mnogim okolnostima postalo smetnja traènju emocionalne ili psiholo{ke podr{ke. înjenica da je senator Tomas Iglton iz Misurija jednom zatraìo pomo} psihologa ko{tala ga je nominacije za potpredsednika Demokratske stranke 1972. Smatrali su da, po{to je traìo pomo} psihologa, on nije stabilna li~nost, sposobna za rad pod pritiskom. Za{to mentalna pomo} nije pokrivena zdravstvenim osiguranjem i nacionalnim zdravstvenim programom? Mi verujemo da normalni ljudi, posebno mu{karci, treba preko svega da pre|u i sami se izbore sa problemom. U mojoj porodici uvek je postojao ogroman pritisak da uvek budemo fini, da dobro izgledamo, da budemo savr{eni i ne pravimo gre{ke. To je isklju~ivalo svaku mogu}nost da se pita za pomo}. Moj otac je u ìvotu uspeo bez i~ije pomo}i i sam preìveo depresiju. Njegov moto bio je da ne treba traìti pomo}, jer to ostavlja utisak nemo}i. Ako si nemo}an, ljudi vide da nisi savr{en i povredi}e te.

– Dèjn Blustejn

* „Oh!“, rekao je Aladin. „Sada razumem za{to nisam traìo ono {to èlim. Ali ako po~nem da traìm, kako }e se moj ìvot promeniti?“ 53

ýitav novi svet

Aladinov faktor

2 ÎTAV NOVI SVET

Dobrobit od traènja * ôvek koji ~eka da mu pe~ena patka uleti u usta mora da ~eka vrlo, vrlo dugo. – Kineska poslovica Ako ne traì{, ne}e{ dobiti. – Gandi

* „Aladine, pita{ kako }e se tvoj svet promeniti. Slu{aj i bi}e{ zadivljen.” „Sve tvoje èlje }e biti jasno prepoznate i shva}ene. Svi tvoji zahtevi }e mo`da biti nagra|eni, a svi tvoji snovi }e postati stvarnost. Moè{ da zahteva{ koliko god ho}e{, kad god poèli{, od koga ho}e{ i {ta god èli{... i to da dobije{.“ „Mogu}e je da ostvari{ naizgled nemogu} san ako nau~i{ i primeni{ tehnike koje }u ti pokazati.“ 54

Pomislite na korist od znanja kako, kada i od koga da traìte sve {to èlite: manje razo~arenja u vezama, uspe{niji timski rad, jasnije pregovaranje za stolom, novac potreban da zapo~nete posao, manje sva|a s roditeljima i sa decom, posebna uputstva i podr{ka koja vam je potrebna, manje patnje u tihom o~aju usamljenosti. Bukvalno, ~itav novi svet se moè otvoriti za vas i svakog do koga vam je stalo. Moète da traìte bilo {ta Moète da traìte zagrljaj, udobnost, slu{anje, opro{taj, pa`nju, vreme, intimnost, brigu, po{tovanje, ljubav, negu, masaù, isceliteljsku energiju, molitve, obja{njenje, lojalost, seksualnu vernost ili stopostotnu posve}enost. Moète oko sebe da traìte pomo}, uslugu, nekog ko }e ~uvati tajnu, pomo} pri doma}em zadatku, dèmper ili sako, privatno starateljstvo, obave{tenja, pomo} oko projekta, saradnju svoje dece, bebisiterku, ~asove plivanja, novac za bioskop, u~e{}e u lutriji, pomo} oko probu{ene gume, iznajmljivanje porodi~nog automobila ili popustljivija pravila. Moète da zahtevate da budete razli~iti, da se obogatite, postanete poznati ili da smr{ate. Moète zahtevati bolji sto, zamenu menija, podgrevanje jela, vi{e butera, specijalno pripremljenu hranu, niskokalori~nu zamenu ili poseban obrok. Moète da traìte dobrovoljce, u~esnike, donatore, davaoce priloga, simpatizere, vo|e odreda, pomo}nike u~itelja, savetnike, ~lanove odbora i pomo}nike za svoju organizaciju! Moète da zahtevate dèparac, pozajmicu, investicioni kapital, produètak, bolje uslove, manje interesne stope, refinansiranje, bolji ugovor, smanjenje cena, povi{icu, unapre|enje, vi{e odgovornosti, manje odgovornosti, odmor, promenu polise, jednaku {ansu, isplatu u delovima, kra}e radne sastanke ili manje papirologije. 55

ýitav novi svet

Aladinov faktor

Dana 31. maja 1995. dobila sam pismo od jedne ène iz Ilinoisa. Godinu dana ranije, ona je pozvala kancelariju Dèka Kenfilda da pita imam li telefon Rodèra Kroforda. Rodèr je fenomenalan govornik i autor, koji je ro|en bez sedam prstiju na rukama. Ovo pismo me je tako dirnulo da sam zaplakala kad sam ga pro~itala. Evo izvoda:

Kroforda. Odgovorila mi je da je to dom njegovih roditelja. Bila je to Rodèrova majka! Dugo smo pri~ale i veoma me je ohrabrila. Mislim da je Bog tako|e zasluàn za ovaj razgovor. Nekoliko nedelja ~ekali smo medicinske snimke i izve{taj, a onda smo zaklju~ili da je taj de~a~i} pravo dete za na{u porodicu. (U to vreme je na jednom slikarskom takmi~enju u De Moinsu u Ajovi pobedila petogodi{nja devoj~ica o kojoj je iza{ao ~lanak u tamo{njim novinama, jer je mala Houp imala samo po jedan prst na rukama. Moja majka ìvi u De Moinsu i poslala mi je ~lanak, a ja sam pozvala majku te devoj~ice. Mislim da to nije bila slu~ajnost.) Dana 14. maja rezervisali smo avion za Moskvu i 27. maja Igor je postao Endru. Endi je ve} skoro godinu dana u na{oj porodici i on je predivno i savr{eno dete. Posle samo dve-tri nedelje prestala sam da razmi{ljam o njegovom hendikepu, jer nema ni~ega {to on ne moè da uradi. Dobro se uklopio sa svojom petogodi{njom sestrom, koja ga veoma voli. Kim, hvala ti {to si nam pomogla da postanemo porodica. Mnogo si u~inila za nas, iako se ne poznajemo. Neka te Bog blagoslovi. Srda~no, Holi K.

Draga Kim, ...Pro{le godine sam pozvala tvoju kancelariju i saznala da moè{ da me poveè{ sa Rodèrom Krofordom. Bila si dovoljno ljubazna da potraì{ njegov broj telefona i adresu. Pi{em ti da te obavestim {ta se desilo. Mo`da se se}a{ da sam od tebe naru~ila traku: Kako izgraditi samopo{tovanje, posle poha|anja seminara. Nikad ne slu{am takve trake, tako da je ~injenica da sam ih naru~ila i po~ela da ih slu{am odmah po{to su stigle, zadivljuju}a sama po sebi. Slede}eg dana pozvali su me iz dru{tva De~ja ku}a; dobili su na{u prijavu za usvajanje, u kojoj smo naveli da bismo razmotrili usvajanje deteta bez prstiju. Pitali su nas da li bismo razmislili o Igoru, kome je dvadeset i jedan mesec i koji je ro|en samo sa po jednim prstom na svakoj ruci i sa po dva prsta na nogama. Po~ela sam jako da se molim da mi se Bog javi i povede me, budu}i da sam obi~no prili~no nesnala`ljiva. ...Slu{ala sam traku i do{la do dela o Rodèru Krofordu... Pomislila sam da bi on bio pravi ~ovek s kojim bih popri~ala o ìvotu sa hendikepom. Tada sam shvatila da mi se Bog obra}a. Stvaralac sveta je uredio da dobijem tu traku ba{ u to vreme, kako bi se jedan de~ak iz siroti{ta u Volgogradu pridruìo porodici u Americi. Pozvala sam te... pozvala sam i Rodèra, ali je broj bio isklju~en, pa sam ga potraìlia u imeniku. Javila mi se neka gospo|a, koju sam upitala da li je to dom govornika Rodèra

„Aladine, kad bude{ odlu~io da uzme{ ìvot u svoje ruke i postane{ kapetan svoje la|e, moè{ ostvariti sve {to ti srce èli. Tvoje samopo{tovanje }e se ra-

56

57

– Kimberli Viejl

PREUZE]ETE VLAST NAD SVOJIM @IVOTOM Vetar i talasi su uvek na strani dobrog navigatora. – Edvard Gibon

*

ýitav novi svet

Aladinov faktor

zviti i poverova}e{ u svoje snove i svoju sposobnost da ih ostvari{. Ne}e{ vi{e biti prosjak, ne}e{ zavisiti od drugih da dobije{ ono malo dobra u ìvotu – sam }e{ stvarati svoje dobro.“

Tada sam definitivno odlu~io – od pr vog dana sam se pona{ao kao da imam 66 kilograma, iako sam imao 116. âk sam oti{ao da kupim ode}u u koju bih stao sa 66. Trebalo mi je godinu i po dana da smr{am, ali sam na kraju uspeo da je obu~em. Najva`niji faktor bilo je verovanje.

– Ken Ros

* Promeni negativnu energiju u pozitivnu! Radio sam sa havajskom hranom, {to je odli~an posao za nekog ko je teàk 116 kilograma, kada me je Ri~ard Nej iz finansija upitao: „Kada bi ti se u slede}e dve godine ostvarile sve èlje, kako bi ti voleo da se promeni{?“ O tome nikad nisam razmi{ljao, tako da sam ga pogledao i odgovorio da ne znam. „Razmisli“, rekao mi je. „Kada bi i{ao na ru~ak, zar ne bi razmi{ljao {ta bi jeo?“ „Da.“ „Reci mi onda, kako bi voleo da se tvoj ìvot promeni?“ „Voleo bih da prestanem da pu{im.“ „Lepo“, rekao je. „Zapi{i to.“ „Voleo bih da smr{am do 84 kilograma.“ „Sad stani“, rekao je. „Ne pitam te {ta bi voleo, nego {ta zaista èli{?“ Tada mi je iznenada sinulo da }e razum èleti samo ono {to veruje da moè imati. To je sve bazirano na pro{lim iskustvima, tako da sam na kraju zapisao: „@elim da imam 66 kilograma.“ Nisam imao toliko od desete godine, tako da sam upitao: „Koji bih broj nosio ako bih imao 66 kilograma?“ „Pantalone 32 ili 33, pretpostavljam.“ Tada sam nosio broj 46, tako da nisam mogao ni da pretpostavim da bih mogao da nosim 32. On me je upitao: „Kada bi sad imao 66 kilograma, kako bi se tvoj ìvot promenio?“ 58

IMA]ETE BOLJE POSLOVNE I LI^NE ODNOSE Drugi }e prema tebi postupati onako kako postupa{ prema samom sebi. – Martin Rut

êkaju vas mnogo dublji odnosi sa svima koje znate i s kojima dolazite u dodir. Moète posti}i vi{e bliskosti s kolegama i vi{e intimnosti u ku}i, s onima koje volite. Zahtevajte vreme, razumevanje i saradnju. Zahtevanje pove}ava {anse da ne{to dobijete za 200% Kao dete sam bio siroma{ni uli~ni klinac. Otac i majka nisu ba{ sasvim shvatali {ta se stvarno doga|a u svetu. Obi~no sam i{ao u saune u obli`njem klubu i tamo sedeo s poslovnim ljudima sve dok ne bih dehidrirao. Donosio bih tim ljudima vodu, bio sam vodono{a u stvari, tako da sam mogao da slu{am njihove poslovne razgovore. Sedeo bih tamo po dva sata za ve~e. Izbacili bi me govore}i da nije zdravo da toliko boravim u sauni. Nisam èleo da odem, èleo sam da slu{am njihove pri~e i èleo sam da im postavljam mnoga pitanja, {to sam i radio. To je verovatno bio najne~uveniji moj postupak u ìvotu. Moji prijatelji su ìveli na ulici i dilovali drogu, a ja sam bio u sauni i slu{ao te ljude kako pri~aju o uspehu, zdravlju i porodici.

– Dòn Asaraf, predsednik Re/Maksa, Indijana 59

ýitav novi svet

Aladinov faktor

Dobi}ete ono {to traìte Najva`nije pitanje koje sam postavio donelo mi je prvi posao u trgovini. Imao sam petnaest godina i radio sam preko leta na stovari{tu kompanije za proizvodnju gra|evinskog materijala. Utovarivao sam i istovarivao kamione i morao da teglim te{ke tovare po stovari{tu. Radio sam naporno, sav znojav i prljav. Ubrzo sam primetio da tamo postoji jo{ jedna zgrada – kancelarija – i uo~io na njoj neke zanimljive detalje. Prvo, imali su klimu, a slu`benici nisu bili znojavi i prljavi. Drugo, bilo je èna. Pomislio sam da je tamo sigurno bolje. Jednog dana sam u{ao u zgradu da bih oti{ao u toalet. Kada sam izlazio, na~uo sam razgovor izme|u direktora i {efa prodaje. Razboleo im se najbolji ugovara~, koji je telefonom pronalazio poslove za prodavce na terenu. Ponestalo im je kontakata za prodaju i sad su poku{avali da na|u neko re{enje. Kada sam ~uo njihov razgovor, stao sam nasred hodnika, okrenuo se prema Benu Krejmeru, koga i danas iz naklonosti zovem ujka Ben, i pozvao ga. Kada se okrenuo prema meni upitao sam: „Za{to to ja ne bih radio?“ On je rekao: „Ma beì!“ i nastavio razgovor sa kolegom. Ja se me|utim nisam pomerio. Ponovo me je pogledao, a ja sam opet upitao: „Za{to ne?“ To je bilo pitanje koje mi je donelo prvi posao u trgovini. Zurio je u mene i ja to nikad ne}u zaboraviti, jer je uperio prst u mene i rekao: „Idemo, de~ko!“ Odveo me je u sobu i podu~io kako da prodajem. Da nisam tog dana u to vreme postavio to pitanje, ko zna kakav bi moj ìvot bio?

se {irite, a ja mogu da vam budem to pro{irenje“, odgovorio sam. Ovo se pretvorilo u partnerstvo u RE/Maks Indijani. Po~eli smo 1988. sa oko 50 miliona dolara. Pro{le godine prodali smo 16.500 domova u Indijani i obrnuli oko milijardu i po dolara. Ove godine moèmo dosti}i dve milijarde. Samo jedno pitanje napravilo je od mene multimilionera.

– Dòn Asaraf

Odgovor je „da“... ali mora{ da pita{! Prodavac ma{ine za izradu klju~eva u{ao je u prodavnicu gvo`|a i priredio demonstraciju ma{ine vlasniku. „Zar ovo nije divna ma{ina?“, upitao je. „Da, jeste.“ „Moè biti odli~na investicija i velika u{teda vremena, zar ne?“ „Da.“ „Pa, za{to je onda ne kupite?“ „Pa,“ odgovorio je vlasnik, „za{to me nisi pitao ho}u li?“ – dr Dejvid A. Maklenan

Ne pitati ko{ta

Moje najva`nije pitanje bilo je ono kada sam sakupio hrabrost i upitao svoje sada{nje partnere mogu li da radim s njima. Oni su pitali: „Na {ta ta~no misli{?“ „@elim da radim i èlim da ne{to stvorim. Vi ho}ete da

Jednom prilikom je îka{ki univerzitet dobio donaciju od milion dolara od gospo|e Filds iz robne ku}e Mar{al Filds. Kada je administacija Severozapadnog univerziteta pro~itala naslov u novinama, bila je {okirana. Kako je to mogu}e? Gospo|a Filds je ìvela u Evanstonu u Ilinoisu, a taj univerzitet se nalazio tako|e u Evanstonu. G|a Filds je im ranije pruàla podr{ku. Za{to je onda novac dala îkagu, a ne njima? Kada su slu`benici pozvali g|u Filds, ona im je odgovorila: „Ljudi sa îka{kog univerziteta su traìli donaciju. Vi niste.“ Od svih tu`nih re~i koje mogu da se izgovore ili napi{u, najtu`nije su: „Mogao sam da budem...“

60

61

– Dejv Joho

ýitav novi svet

Aladinov faktor

Oh, ispunjena sam beznade`nom ùdnjom. A ti?

POVE]A]ETE LI^NE SPOSOBNOSTI Ne postoji znanje koje nije mo}. – Ralf Valdo Emerson

To }emo jo{ da vidimo, pomislila je. Nakon bezbroj poziva, dospela je do kalifornijske kompanije koja je kupila motel, a oni su mislili da je name{taj sklonjen. Uz njihovu dozvolu, Rast je preuzela brigu. Pozvala je Omladinsku alternativu, ustanovu za odbeglu i zlostavljanu decu, ~ijoj je prodavnici o~ajni~ki trebala donacija. Obratila se i Vojsci spasa, Udruènju retardiranih i drugim organizacijama. U roku od deset dana volonteri su odvezli pune kamione name{taja. Uskoro je prodavnica Omladinske alternative bila puna, a ostale organizacije su dobile sli~nu pomo}. Premda je pr vobitna [enonina èlja bila li~na, ona je osetila ponos rade}i sa ljudima koji se mo`da nikad ne bi povezali. A danas, kru`ni put oko ku}e Rastovih je ukra{en sa ~etiri kerami~ka }upa, po dva sa svake strane.

– Debs Mekrari

* „Samo onaj ko je vredan i trudi se da zna“, rekao je Duh, „moè da u|e u pe}inu ~uda. Oni koji koriste li~ne mogu}nosti imaju jasan cilj, fokus i ìvotnu strast koja privla~i druge.“

*

Ljudi }e vam pomo}i, ali samo ako pitate Ova tvrdnja je dokazana u dva istraìvanja koja je na terenu sproveo psiholog Tomas Morijarti i objavio u Glasniku li~ne i dru{tvene psihologije.

[enon Rast i njen suprug su èleli da na oba kraja kru`nog puta oko svog novog doma postave velike kerami~ke }upove s cve}em. Ali druge potrebe su bile pre~e. Jednom je [enon primetila ~etiri kerami~ka }upa ispred jednog zatvorenog motela u San Antoniju. Misle}i da ih moè otkupiti po niskoj ceni, pozvala je broj koji je videla na znaku motelskog parkinga. Re~eno joj je da cela zgrada, sa 300 soba punih name{taja, treba da bude sru{ena, ali da ni{ta ne sme biti otkupljeno.

Mlada èna je u{la u jednu kafeteriju u Njujorku, stavila torbu na sto za kojim je neko ve} jeo i oti{la da naru~i obrok. Dok je bila odsutna jedan mladi} je pri{ao, uzeo njenu torbu i oti{ao. Samo u jednom od osam slu~ajeva u ovom istraìvanju, mu{terija za stolom bi probala da zadrì mladi}a. Kada je ista èna u{la u kafeteriju, stavila torbu na sto i zamolila onog ko je ve} jeo za stolom da pripazi na torbu dok ona uzima hranu, mladi} koji bi uzeo torbu i krenuo, bio bi zaustavljen svaki put. Drugog dana, ista èna je oti{la na plaù, ra{irila }ebe i ostavila radio na njemu, a zatim oti{la, ili ne govore}i ni{ta

62

63

Bila je uporna i dobila je {to je zahtevala

ýitav novi svet

Aladinov faktor

najbliìm osobama, ili ih zamoliv{i da pripaze na radio. Morijarti je dobio iste rezultate. Na oba mesta, „lopova“ bi poku{ali da zaustave skoro svi zamoljeni, ali samo neki od onih koje nije zamolila – jedno od osmoro u kafeteriji i jedno od petoro na plaì.

– Prajoriti riport, februar 1992.

Dakle... ako èlite da drugi preuzmu odgovornost za ne{to, uputite nedvosmislen zahtev i oni }e vam verovatno iza}i u susret. IMA]ETE I PRU@A]ETE VI[E LJUBAVI Ako proma{i{ ljubav, proma{io si ìvot. – Leo Buskalja

*

shvata da }e me najlep{e voleti ako mi pomogne da uspem da volim nju. To ukazuje na veliku zrelost u ljubavi. Jo{ se se}am tog dana kad je prvi put zatraìla da je zagrlim. Traìo sam ne{to u ormaru, a ona je iscrpljeno uzdisala: „Uf, kakav dan“, rekla je. Duboko je udahnula, a zatim polako izdahnula. Na njenom jeziku, to je zna~ilo da traì zagrljaj. Meni se u~inilo da je umorna i pogre{no sam pretpostavio da èli da bude sama. Umesto da me vre|a {to nisam primetio njen zahtev ili odgovorio na njega, ona je u~inila veliki korak i zatraìla {ta èli, iako je za nju to bilo o~igledno. „Dòne, ho}e{ li da me zagrli{?“, pitala je. Odmah sam odgovorio: „Naravno.“ Pri{ao sam joj i zagrlio je. Ona je uzdahnula i zahvalila mi za zagrljaj. „Kad god èli{“, rekao sam. Ona se prigu{eno nasmejala. „[ta je?“, pitao sam.

„Kad smo se upoznali“, po~eo je Duh, „rekao si mi da zasluùje{ svetska blaga. Prava bogatstva nisu samo dijamanti i zlato, ve} i porodica i prijatelji.“ Duhov glas je postao neàn kao golubije krilo. „Ljubav je najbolji odgovor na sva ìvotna pitanja. Video sam {ta ~uva{ za princezu u svom srcu i to je ono {to je duboko i trajno. Ako ne razgovaramo s onima koje volimo i ako ne brinemo za na{e tihe potrebe, one }e zauvek ostati neispunjene. Molbe daju krila na{im najdubljim snovima i èljama.“

* Zamolite za pa`nju Se}am se kada me je Boni prva zamolila za zagrljaj. To je jako promenilo na{u vezu. Umesto da me vre|a {to je ne grlim, jednostavno me je zamolila da to uradim. To je bio pravi dar ljubavi. Po~ela je da 64

„Nema{ pojma koliko mi je bilo te{ko da zatraìm da me zagrli{.“

– Dòn Grej, psiholog

Ako ne traìte, ne}ete ni dobiti Gabrijel je dugo gledao njeno lice, ali svetlost vatre je bila slaba i nije se dobro videlo. „Bat{eba’’, rekao je ne`no u zanosu i pri{ao bliè. „Kada bih samo jedno znao: da li bi mi dozvolila da te volim, osvojim i na kraju se oènim tobom – kada bih samo to znao!“ „Ali to nikad ne}e{ saznati“, promrmljala je. „Za{to?“ „Jer nikad ne pita{.“ – Tomas Hardi, Daleko od razuzdane gomile 65

ýitav novi svet

Aladinov faktor

Kada je moja majka imala devetnaest godina, bila je ludo zaljubljena u mog oca. I{li su zajedno u {kolu, ali otac nije „bio spreman“ da joj predloì brak u devetnaestoj, tako da se ona udala za ~oveka koji se nije pla{io da je zaprosi. Godinu dana kasnije, on se razboleo i umro, a moja majka je postala udovica u dvadesetoj. Kada je moj otac uvideo da je ponovo slobodna, àrko je poèleo da je pozove na sastanak, ali ponos ga je spre~avao da to uradi. Moja baka je znala {ta ga mu~i. Imao je drugu {ansu, koja se retko dobija, ali je i dalje }utao. Najzad, moja baka je nazvala maj~inu majku i one su zajedno napravile plan. Moja majka je iza{la u {etnju s njenom, a otac s njegovom i sve se desilo samo od sebe – dok su {etali, naleteli su jedno na drugo. Majke su postigle da to izgleda kao slu~ajan susret. Posle nekoliko meseci su se ven~ali.

– Peti Oberi

MO@ETE DA OBOGATITE SVOJ @IVOT @ivot se ne gubi sa smr}u, ìvot se gubi iz minuta u minut, u dosadnim danima, na hiljade malih i neprimetnih na~ina. – Stiven Vinsent Benet

* „Obogatiti ìvot zna~i znati sopstvenu vrednost i verovati u snove. Ose}ati se vrednim hrane koja je pripremljena po tvojoj èlji, udobno putovati, obla~iti se u najfiniju svilu, doprinosi da se ose}a{ dobro. Kada primeni{ svoju sposobnost da ulep{a{ drugima ìvot sopstvenom velikodu{no{}u, posedova}e{ najbogatija carstva!“ 66

* Zanimljivo, ali ako u ìvotu ne prihvata{ ni{ta osim najboljeg, obi~no to i dobije{. – Somerset Mom Kada sam pitala Dèfa gde bi èleo da provedemo medeni mesec, odgovorio mi je: „Idemo na Maui. Rezer vi{i ne{to zaista posebno.“ Tako sam i uradila. Rezervisala sam divan apartman u jednom od najboljih hotela na ostrvu. Kad sam muù rekla gde }emo boraviti, obradovao se i upitao: „A jesi li pitala da li sobni ser vis radi svih 24 sata?“ Pitala sam, a oni su mi odgovorili da nemaju 24 ~asa, ve} do 2 popodne. Kada smo stigli u hotel, prijavili smo se i odmah oti{li u na{u sobu. Oboje smo umirali od è|i i jedva smo ~ekali da otvorimo mini-bar. Me|utim, tamo ga nije bilo! Nismo ba{ bili odu{evljeni, ali smo odlu~ili da pre|emo preko toga i ne dozvolimo da nam i{ta pokvari putovanje. Ipak, pozvala sam sobni servis, a osoba s druge strane ìce me je obavestila da servis radi samo od {est do deset pre podne i od {est do deset uve~e! Mom muù nije ba{ bilo drago {to to ~uje, ali ja sam mu rekla da }u se pozabaviti tim problemom. Si{la sam da prona|em direktorku. Kad sam je prona{la, rekla sam: „Za 350 dolara dnevno o~ekujemo sobni servis i mini-bar. Bro{ura i va{i slu`benici su me uveravali da }u to i imati.“ Izvinila se {to ne moè ni{ta da u~ini. „Danju je kuhinja zatvorena, a mini-barovi u na{em hotelu ne postoje.“ Po~ela je zatim da se raspravlja sa mnom. Vratila sam se u sobu i ispri~ala muù {ta se desilo. Za ve}inu ljudi ovo ne bi izgledalo kao problem, ali ako mi neko 67

ýitav novi svet

Aladinov faktor

ne{to garantuje, ja to i o~ekujem. Mu` mi je rekao: „Draga, slu{aj, ovde smo na medenom mesecu i hajde da nas to ne uznemirava.“ Me|utim, ja nisam htela da se pomirim s tim. Rekla sam mu: „Sad idem da spavam, kasno je, ali ujutru silazim da potraìm direktora ove direktorke. Pet godina rada za Dèka Kenfilda mi je utuvilo u glavu: pitaj, traì, zahtevaj! Na kraju, {ta mi mogu? U najgorem slu~aju, prove{}u nedelju u apartmanu bez mini-bara!“ Ujutru je mom muù bilo gotovo neprijatno – nije hteo ni da bude prisutan kada sam traìla glavnog direktora. Ispostavilo se da je on vlasnikov sin. Predstavila sam mu se i izloìla slu~aj: „Kada sam rezervisala sobu, naglasila sam da su mi sobna usluga i mini-bar vrlo va`ni i slu`benik me je uveravao da to nije problem. Sad sam ovde i to jeste problem. @elim slede}e: sobu prve kategorije u kojoj su mi hrana i pi}e dostupni svih 24 ~asa dnevno.“ Direktor mi je objasnio da su jedine sobe sa friìderima vile na vodi koje ko{taju 895 dolara dnevno. Odgovorila sam: „Ba{ lepo, ja bih onda tamo, ali po ceni hotelskog apartmana.“ Pet minuta kasnije on je iza{ao iz kancelarije: „Iz volite klju~eve vile, gospo|o Oberi. Nadam se da }ete uìvati.“ Mislila sam da }e moj mu` pasti u nesvest kad mu budem rekla {ta se desilo. Rekla sam: „Vidi{, Dèk je u pravu – treba samo da traì{, da traì{ i traì{.“

Na seminaru Samopouzdanje u~estvovala sam u ve`bi Moli, moli, moli, moli i moli! Nedelju dana ranije moja }erka Dèjna je uvr{tena u razmenu studenata za Nema~ku, a {kolarina je bila 4000 dolara. Budu}i da sam samohrani roditelj troje maloletne dece, nisam imala tih 4000 dolara, niti sam imala ideju kako da ih nabavim. Jedva sam sastavljala kraj s krajem. Nisam imala u{te|evinu, nisam mogla da traìm pozajmicu

i nisam imala ro|ake koji bi mi pozajmili. Ose}ala sam se bespomo}no, kao da je trebalo da skupim milion dolara. Za vreme ve`be su od mene traìli da zamolim svakog za pozajmicu. Bilo mi je vrlo te{ko da molim druge u~esnike za novac, posebno prijatelje koje sam znala od ranije. Na kraju ve`be sam zaklju~ila da nisam izgubila ljubav i naklonost iako sam molila za novac. Na osnovu svega {to sam nau~ila na seminaru, odlu~ila sam da ne{to preduzmem. Napravila sam flajer sa Dèjninom slikom, njenom izjavom za{to ona èli da ide u Nema~ku i zahtevom za novac. Na dnu flajera bio je kupon koji su oni koji èle da po{alju ~ek mogli da otkinu i po{alju nam prilog do 1. juna. Traìla sam 5, 20, 50, 100 dolara ili koliko ko èli da priloì. Poslala sam flajer porodici, prijateljima, saradnicima, lokalnim novinama, biv{im kolegama i 50 uslu`nih udruènja u kraju. Imala sam samo dva meseca da sakupim novac, po mom mi{ljenju mnogo novca za ne tako mnogo vremena. Ali, odlu~ila sam da se pona{am kao da }u novac sigurno dobiti. Na seminaru sam zapamtila da su me u~ili da ja sama „stvaram, promovi{em i dopu{tam“ sve {to mi se u ìvotu desi. Napisala sam: „Do 1. juna }u sa rado{}u skupiti 4.000 dolara da platim Dèjnin put u Nema~ku.“ Stavila sam papir na ogledalo u kupatilu, a kopiju u ta{nu, da bih mogla da se podse}am svaki dan. Napisala sam ~ek na 4.000 dolara i stavila ga na komandnu tablu u kolima. Provodila sam mnogo vremena u vo`nji i to je bio vidljiv podsetnik. Slikala sam nov~anicu od 100 dolara i uve}ala je. Stavila sam je na plafon iznad Dèjninog kreveta, tako da je tu sliku videla prvu ujutru i poslednju uve~e. Kada sam Dèjni objasnila celu ideju, nerado je pristala da poku{a da je ostvari i da po~ne da ve`ba potvr|ivanje. Prvi prilog koji smo dobili bio je 5 dolara. Najve}i je bio 800. Ve}ina priloga bili su od 20 i 50 dolara, neki od ljudi koje smo znali, a neki od nepoznatih. Svi delovi su se sklopili u celinu.

68

69

– Peti Oberi

Jo{ jedna pri~a o uspehu

ýitav novi svet

Aladinov faktor

Do 1. juna radosno smo primili 3.750 dolara. Bili smo dirnuti i tako uzbu|eni! Ali, uprkos radosti, jo{ uvek nisam imala ideju kako }u nabaviti jo{ 250 dolara. Ipak, imala sam vremena do 5. juna da ih nekako prikupim. Tre}eg juna telefon je zazvonio. To je bila èna iz jedne od uslu`nih organizacija na{eg grada. „Znam da je rok pro{ao, da li je kasno?“, upitala je. „Ne!“, odgovorila sam. „Mi bismo zaista voleli da pomognemo Dèjni, ali moèmo da priloìmo samo 250 dolara.“ Sve zajedno, dobili smo donacije od 23 lica i dve organizacije – dobili smo ta~no onoliko novca koliko nam je trebalo i dobili smo ga na vreme. Ovo je za mene i Dèjnu bilo divno i prakti~no iskustvo: kako koristiti afirmativno mi{ljenje u kreiranju ìvota, kako traìti od univerzuma ono {to èli{ i kako verovati u sebe i druge. Znam da }e ovo ìvotno iskustvo biti jedno od onih koje }e Dèjna zapamtiti i koristiti u budu}nosti, kao i ja.

– Klodet Hanter

POVE]A]ETE SVOJE TALENTE I VE[TINE DO NAJVE]E MERE *

Budi drzak Oduvek sam htela da budem producent i neprestano sam sebe tako zami{ljala. Jednog jutra sam se probudila veoma rano i gledala emisiju Danas u El Eju, koji je Glorija Stejnem zavr{ila re~ima da svet moè biti bolji ako svako sebi obe}a da }e tog dana u~initi ne{to ne~uveno. Tri sata kasnije, odlu~ila sam da i ja da budem bezobrazna. Uzela sam telefon, pozvala Glorijinu kancelariju i ugovorila sastanak s njom. Bila sam klinka u dvadesetim i rekla sam sebi: „O Boè, uradila sam to.“ Posavetovala sam Gloriju: „Mislim da bi trebalo da bude{ u jutarnjem programu“, a ona se sloìla. Posle sam oti{la kod Stiva Fridmena, koji je u to vreme bio izvr{ni producent emisije [ou danas, prodala ideju o Glorijinom redovnom u~e{}u u {ou i provela tamo nekoliko godina. Tako sam po~ela da radim kao producent.

– Karla Morganstern, televizijski producent „Razumem, o Du{e, za{to je potrebno da zahtevam i {ta }e se tada desiti. Moj ìvot i ìvot mojih bli`njih }e se zauvek promeniti nabolje. Moè{ li mi ispri~ati vi{e o onima koji su imali uspeha u svojim zahtevima?“

„Ako ostane{ zarobljen na pijaci celog ìvota, Aladine, ne}e{ razumeti svoje prave talente i ne}e{ imati vremena da usavr{i{ svoje ve{tine. Put tvoje slobode leì u pitanjima koja postavlja{ i u onome za {ta si spreman da se zaloì{. Misli na veliko, Aladine, sad je vreme.“

* Svoje prilike stvara{ ako ih traì{. – Peti Hansen 70

71

Aladinov faktor

Gospodari lampe

Gospodari neprestano mole za podr{ku na mnogo na~ina Nema ~oveka koji je uspeo sam. Ciljeve }e{ posti}i samo uz pomo} drugih. – Dòrd` [in

3 GOSPODARI LAMPE * I prije nego povi~u, ja }u se odazvati jo{ }e govoriti, a ja }u usli{iti. – Isaija, 65:24

* U istoriji je bilo mnogo ljudi koji su usavr{ili sposobnost da mole i dobiju ono {to èle. Ovi gospodari lampe prevazi{li su sve vrste prepreka i uobli~ili svoju sudbinu. Imaju}i usavr{ene principe molbe i njenog ispunjenja, ost varili su svoje snove i doprineli ìvotu drugih na bezbroj na~ina.

* Mora{ to da uradi{ sam, ali ne moè{ bez i~ije pomo}i. – Martin Rut

72

Gospodari se izdvajaju od ostalih po tome {to neprestano mole za sve {to im treba. Mole za vreme, pomo}, uputstva, nadlgedanje i uve`bavanje. Mole ljude da im pokaù kako se peva, slika, ònglira, podesi vreme na tajmeru ili poprave kola. Staju da pitaju za put. Mole druge da im daju recept za ~okoladne kola~i}e, kao {to traè i recepte za finansijski uspeh. Slede}i savet gospodara vi tako|e moète da otkrijete svoju misiju, saznate svoje snove, ponovo probudite strast i nau~ite da zamolite za ono {to èlite jasno, delotvorno, kreativno i vi{e puta. Gospodari lampe pitaju za novac, pozajmice, donacije i stipendije. Mole druge da investiraju u njihov biznis, podrè njihov projekat, daju prilog njihovim akcijama i finansiraju njihova istraìvanja. Po{to nije mogao da osigura kaparu za svoju narednu knjigu, sada poznati pisac je zamolio 40 prijatelja da ga podrè sa po 1.000 dolara, od ~ega je ìveo godinu dana, koliko mu je trebalo da napi{e knjigu. Knjiga je postala bestseler i zaradila 400.000 dolara, od kojih je svim prijateljima vratio novac sa kamatom. Gospodari lampe mole za obave{tenja, vo|stvo, savet i mnogo povratnih informacija. Neprestano teè da unaprede svoje obrazovanje, prihode, prodaju, rezultate ili sposobnosti. Olimpijski skaka~ s motkom koji je iznenada prestao da napreduje obratio se biv{em svetskom {ampionu. Svetski rekorder mu je iza{ao u susret i nedelju dana ga trenirao kod svoje ku}e. Mladi} je osvojio zlato i oborio svetski rekord. U jednom trenutku skoro svako od ovih gospodara lampe je imao problem. I oni su se borili sa uobraèno{}u, strahom, ponosom ili ose}anjem manje vrednosti kao i mi, ali su im se suprotstavili, prevazi{li ih i nastavili da stvaraju ìvot kakav su èleli. 73

Aladinov faktor

Gospodari lampe

Ako mogu oni, moète i vi!

Nedaleko od na{e crkve u Hantigton Bi~u jedan klinac je do{ao kod mene kada je ~uo da pri~am o De~joj banci. Pri{ao mi je, rukovao se sa mnom i rekao: „Zovem se Tomi Taj, imam {est godina i èlim da dobijem pozajmicu od va{e De~je banke.“ „Tomi, ~ime èli{ da se bavi{?“, upitao sam ga. „Kada sam imao ~etiri godine javilo mi se da mogu da stvorim mir u svetu. @elim da napravim nalepnicu za automobile sa natpisom ’Mir, molim vas! U~inite to zbog nas, dece!’“, rekao je Tomi. „Potrebno mi je 454 dolara da bih od{tampao hiljadu nalepnica.“

„Mogu to da podrìm!“, rekao sam. Kada su nalepnice bile od{tampane, Tomijev otac mi je {apnuo: „Ako ne vrati pozajmicu, ho}e{ li mu zapleniti bicikl?“ Tomi je ubedio oca da ga odveze do ku}e Ronalda Regana. Pozvonio je na vrata i ~uvar je iza{ao. Tomi mu je priredio neodoljivu dvominutnu prezentaciju. ûvar se ma{io za dèp, dao Tomiju dolar i po i rekao: „@elim jednu nalepnicu. Odne}u je biv{em predsedniku.“ Kasnije je poslao nalepnicu i Mihailu Gorba~ovu, uz ra~un od 1,50 dolara. Gorba~ov mu je poslao novac i potpisanu sliku sa re~enicom: „Tomi, bori se za mir – Mihail Gorba~ov, predsednik.“ Kako je Tomijev projekat napredovao, subotnje izdanje Registra Orand` kauntija objavilo je pri~u o Tomiju. Marti [ou je {est sati intervjuisao Tomija i napisao odli~an ~lanak. Pitao ga je {ta misli kakav }e uticaj imati na svetski mir. Tomi je odgovorio: „Jo{ sam mali, mislim da }u zaustaviti sve ratove u svetu sa 8 ili 9 godina.“ Neko je poslao kopiju inter vjua Dòani Rivers, kojoj se svidela pri~a i ona je Tomija pozvala u njen TV {ou. „Tomi, pozivam te u svoj {ou!‘’ „Super‘’, rekao je. „Plati}u ti 300 dolara.‘’ „Super“, rekao je Tomi “mada ja ne mogu da do|em sam, imam samo osam godina. Ti moè{ da plati{ i mojoj majci da me dovede, zar ne?“ „Naravno“, odgovorila je Dòana. „I gledao sam {ou @ivot poznatih i bogatih i ~uo sam da ti ima{ obi~aj da odsedne{ u Tramp Placi kad si u Njujorku. Moè{ tamo da nas smesti{, zar ne?” „Da“, odgovorila je. „U {ou su tako|e rekli da kad si u Njujorku, ima{ obi~aj da poseti{ Empajer stejt i Kip Slobode. Moè{ da nam nabavi{ karte, zar ne?“

74

75

Ako neko drugi moè, moète i vi. Ovo je dokazano kod hiljada ljudi koji su prevazi{li svoje strahove i sumnje i onda dospeli do {kolarine, oènili se ènom svojih snova, zapo~eli privatni biznis, objavili knjigu, unapredili svoju privatnu praksu, pro{irili bazu klijenata, dobili ulogu u TV seriji, dvostruko i trostruko uve}ali svoje prihode, kupili skupu ku}u bez u~e{}a ili oti{li na odmor u egzoti~ne krajeve bez imalo tro{ka. Strah i sumnja su ~ovekovi najve}i neprijatelji. – Vilijem Rigli Mla|i

SEDAM OSOBINA GOSPODARA LAMPE Ja sam jaka, ambiciozna i ta~no znam {ta ho}u. Ako sam zbog toga ku~ka, ba{ me briga. – Madona

1. Oni znaju {ta èle Gospodari lampe znaju {ta èle. Imaju jasne ciljeve, viziju i postignu}a i znaju da to izloè drugima.

Aladinov faktor

Gospodari lampe

„Da... “ „Super! Da li sam ti rekao da moja majka ne ume da vozi? Moèmo li da koristimo tvoju limuzinu?“ „Svakako“, rekla je Dòana. Tomi je oti{ao u Dòanin {ou i odu{evio ekipu i sve gledaoce. Tako ih je o~arao i ubedio, da je publika u studiju izvadila novac iz nov~anika i kupila nalepnice na licu mesta. Na kraju, Dòana je upitala: „Tomi, da li zaista misli{ da }e tvoje nalepnice posti}i mir u svetu?“ Tomi je odgovorio sa entuzijazmom, uz blistav osmeh: „Imam jo{ dve godine fore i ve} sam sru{io Berlinski zid. Ne ide mi lo{e, zar ne?“

– Mark Viktor Hansen

2. Oni veruju da vrede Da biste dobili, morate verovati da ste vredni onoga {to dobijate. Kad sam po~injala svoj posao, nisam imala novca, pa sam odlu~ila da odem u banku po kredit. Nisam imala za zalog, jer je ku}a koju smo kupili bila pod ugovorom, {to zna~i da ne}emo dobiti tapiju dok ne platimo poslednju ratu. Doterala sam se, uzela kopiju svoje knjige i oti{la u banku. Pri{la sam slu`beniku, spustila knjigu na sto i rekla mu: „Slu{ajte, vi me ne poznajete, nemam ovde ra~un, ali upravo sam zapo~ela posao koji }e pomo}i mnogima. Vrlo sam sposobna i treba mi novac.“ „Koliko?“, upitao me je. „Petnaest hiljada dolara“, rekla sam, a on mi je dao ~ek. „[ta li ti misli{ da si!?“, pitala sam se s jedne strane kada sam iza{la, ali s druge, rekla sam sebi: „Ba{ me briga, imam petnaest hiljada vi{e nego pre sat vremena, mo`da je trebalo da traìm trideset.“

– Dèjn Blustejn 76

3. Oni veruju da mogu Gospodari lampe su sigurni kad mole, jer znaju da }e dobiti ono {to èle. Neki to zovu verom, drugi poverenjem u sebe. U svakom slu~aju, verovanje da je cilj mogu} pokre}e ih na akciju. Tek {to smo zapo~eli kurs samopouzdanja u Majamiju, moja èna Linda i ja smo dobili bro{uru za obrazovnu konferenciju u San Dijegu. Kada smo je pro~itali, shvatili smo da moramo tamo da odemo, iako nismo znali kako }emo. Kurs samo {to smo bili po~eli, radili smo van ku}e i nismo kod sebe imali mnogo novca. Nismo mogli da kupimo karte za avion ili neki drugi prevoz. Ali morali smo da budemo tamo. Verovali smo da }emo nekako uspeti, pa smo odlu~ili da zamolimo za pomo}. Najpre smo zvali koordinatore konferencije u San Dijegu i objasnili im za{to èlimo da prisustvujemo. Pitali smo ih mogu li da nam obezbede dve pozivnice i oni su rekli da mogu. Kada sam rekao Lindi da smo nabavili pozivnice, ona me je podsetila: „Divno, ali mi smo u Majamiju, a konferencija je u San Dijegu. [ta }emo dalje?“ Morali smo da obezbedimo prevoz. Pozvao sam Nordist erlajnz i zamolio predsednika Stiva Kvinta da nam pokloni dve povratne karte. Odmah je odgovorio da ho}e, a onda me je zapanjio onim {to je zatim rekao: „Hvala {to ste pitali.“ „Molim?“ „Nemam ~esto priliku da u~inim ne{to dobro, sve dok me neko ne zamoli. Za mene je pomo} drugima ne{to najbolje {to mogu da u~inim. Vi ste je zatraìli, dali ste mi priliku i ja vam zahvaljujem.“ Zanemeo sam pred njegovim odgovorom, ali sam uspeo da mu zahvalim. Spustio sam slu{alicu i reko supruzi: „Du{o, dobili smo karte.“ 77

Aladinov faktor

Gospodari lampe

„Super!“, rekla je ona. „A gde }emo se smestiti?“ Pozvao sam Holidej in u centru Majamija i upitao gde im je centrala. U Memfisu, reko{e mi. Pozvao sam Memfis, a oni su me uputili na ~oveka u San Francisku koji je vodio sve hotele Holidej in u Kaliforniji. Upitao sam ga moè li da nam obezbedi sme{taj za tri dana. Predloìo je da nas smesti u njihov novi hotel u centru San Dijega, kao svoje goste. Odgovorio sam da bi to bilo divno. „Ali samo da vas upozorim“, rekao je, „da se hotel nalazi na 35 minuta vo`nje od mesta konferencije. Morate da se sna|ete za prevoz.“ Odgovorio sam da }emo se sna}i, makar morali da kupimo konje. Zahvalio sam mu i rekao Lindi: „Sad moramo da re{imo kako da dvaput dnevno odemo i vratimo se od hotela do konferencijskog kampa.“ Pozvao sam rentakar, sve im ispri~ao i zamolio ih da mi pomognu. „Odgovara li vam novi oldsmobil 88?“, upitali su. Odgovorio sam potvrdno. Sve smo sredili u jednom danu. Za hranu smo se na kraju nekako dovijali sami, ali sam pre kraja konferencije, na jednom od op{tih okupljanja, ustao, ispri~ao celu pri~u i rekao: „Svako ko èli da bude dobrovoljac i da nas vodi na ru~ak u pauzi i posle zavr{etka konferencije je dobrodo{ao.“ Pedesetak ljudi je sko~ilo i ponudilo se, tako da su nam pribavili i poneki obrok.

Ose}ali smo da treba da odemo na skup i ubedimo prisutne da je ekolo{ka kriza s kojom se suo~avamo povezana sa krizom na{ih srca i du{a. Smatrali smo da ovu va`nu poruku treba saop{titi, zato smo uzeli telefon i po~eli da molimo za podr{ku. Jedan od prvih poziva nam je doneo 500 dolara. Potom smo pozvali ènu koja je ùrila na aerodrom i rekla da ima samo dva minuta. Nikad ranije je nismo videli, ali posle razgovora nam je dala 1.000 dolara. Uo~ila je na{ àr za ideju i èlela je da nas podrì, iako se nismo poznavali. Zaplakala je i bila duboko dirnuta. Nije mogla da poveruje da smo je tako duboko takli i rekla nam je da je sre}na {to je mogla da pomogne. Kad se drìte svog cilja i znate da je ono {to radite va`no i sluì drugima, lako je da druge ubedite da vas podrè. Samo pomislite – 8.000 dolara za dve nedelje. I to uglavnom od ljudi koje nikad nismo videli.

– Dèki Miler

5. Oni se suo~avaju sa strahom Svi gospodari lampe imaju unutra{nje i spolja{nje vo|stvo. Nije ta~no da njih ne mu~e strahovi – mu~e, ali ih ne spre~avaju u onome {to ho}e da urade.

U poslednjem trenutku smo odlu~ili da odemo u Rio de @aneiro na prvi Samit svih zemalja. Imali smo dve nedelje da skupimo 8.000 dolara za prevoz, hotel, hranu i {tampanje bro{ura o samopouzdanju, koje smo hteli da podelimo u~esnicima konferencije, a trebali su nam i paso{i, vize i hotelske rezervacije. Mislimo da ako ljudi ne cene i ne vrednuju sebe, svakako nisu u stanju da cene ni okolinu koja im pomaè da opstanu.

Jednog vikenda ~ovek iz Vankuvera po imenu Malkolm odveo je svoju verenicu na pe{a~enje kroz severne {ume Britanske Kolumbije. [etnja ih je nekako dovela izme|u ènke medveda i njenih mladun~adi. Medvedica je u èlji da za{titi mladunce zgrabila verenicu. Malkolm je bio nizak, a zver ogromna, ali je s puno hrabrosti uspeo da oslobodi svoju verenicu. Ali medvedica ga je {~epala i polomila mu sve najva`nije kosti u telu. Na kraju mu je zarila kandè u lice. Pravo je ~udo {to je Malkolm preìveo. Slede}ih osam godina proveo je na hirurgiji, gde su doktori u~inili sve {to su mogli. Me|utim, to mu ba{ nije mnogo pomoglo i on nije vi{e hteo da se pojavljuje u dru{tvu.

78

79

– Rik Gelinas

4. Oni se stra{no trude

Aladinov faktor

Gospodari lampe

Jednog dana odvezao se invalidskim kolicima do desetog sprata rehabilitacionog centra, èle}i da se baci, ali se njegov otac, koji je osetio da treba da ga vidi, iznenada pojavio. Do{ao je u pravo vreme: „Malkolme, ~ekaj!“, uzviknuo je. ûv{i o~ev glas, Malkolm se okrenuo. „Svaki ~ovek nosi oìljke negde duboko u sebi“, rekao je otac. „Mnogi od nas ih nose ispod osmeha, kozmetike i prijatne pojave. Ti svoje mora{ da nosi{ spolja. Ali sine, svi smo mi isto. Svi smo na neki na~in duboko ranjeni.“ Malkolm vi{e nije èleo da se baci sa zgrade. Nedugo zatim, prijatelji su mu kupili neke motivacione CD-ove. Na jednom je ~uo pri~u Pola Dèfersa, koji je s ~etrdeset dve godine izgubio sluh, ali je kasnije postao jedan od najboljih trgova~kih putnika na svetu. „Hendikepi su dati obi~nim ljudima da bi ih u~inili neobi~nim“, govorio je Pol. Malkolm je tada rekao sebi: „To sam ja! Ja sam neobi~an!“ Odlu~io je da postane prodavac osiguranja – i da se izloì odbijanju mnogo puta na dan. Odlu~io je da svoju manu pretvori u prednost. Morao je da se suo~i sa strahom da }e biti odba~en zbog svog fizi~kog izgleda, ali budio se svakog dana znaju}i da je to u stvari prilika, i tako je napredovao. Stavio je svoju sliku na vizit kartu i kada bi je davao ljudima rekao bi: „Ja sam spolja ruàn, ali sam divan iznutra. Pruìte sebi priliku da me upoznate.“ Godinu dana kasnije postao je najbolji agent osiguranja u Vankuveru.


6. Oni u~e iz iskustva Gospodari lampe znaju da ne mogu sve {to èle dobiti iz prvog poku{aja. Zato izvla~e pouke i koriste ih slede}i put.

terija, torbi i sli~no, jer je marà za njih bila velika. Jednog dana do{ao mi je tip u velikoj ùrbi. Hitno mu je trebala video-kamera, jer je i{ao na put sa porodicom, koja je ~ekala u kolima. Imao je poverenja u mene i samo je rekao: „Dajte mi ne{to po va{em izboru za 1.000 dolara. Izvolite ~ek i dajte mi ne{to {to mogu odmah da koristim.“ Ja sam izabrao kameru i objasnio mu kako da je koristi. Gotovo ni{ta nisam zaradio, zbog male marè, a nisam mu pokazao drugu robu, jer sam zaklju~io da ùri. Tri dana kasnije isti ~ovek se vratio potpuno besan. Drao se kao da sam mu upravo ubio prvoro|eno dete. „Verovao sam ti“, vikao je. „Napisao sam ti ~ek na hiljadu dolara ~im sam u{ao. Trebalo je da vodi{ ra~una. Prvi put sam oti{ao sam u Diznilend, a baterija mi se ispraznila za dvadeset minuta. Ako je trebalo da brine{ o mojim potrebama, za{to mi nisi prodao dodatne baterije?“ „Zato {to ste ùrili“, odgovorio sam. „Upropastio si mi ceo odmor“, odvratio je. Bio sam ni ìv ni mrtav i tada sam zasvagda nau~io da nikad ne poku{avam da ~itam tu|e misli, niti da nekome govorim {ta mu treba. Dovoljne bi mi bile dve sekunde da ga pitam treba li mu dodatno pakovanje baterija i onda da ga pustim da sam odlu~i. Izgubio sam ne samo mu{teriju, nego i dobru zaradu. Sada uvek pitam i pu{tam mu{teriju da sama odlu~i {ta joj treba.

– Harv Eker

7. Oni su uporni

Jednu od najva`nijih lekcija sam nau~io kada sam bio prodavac tehni~ke robe u Fort Loderdejlu na Floridi. Pla}ali su nas na procenat. Procenat na skupu robu, poput televizora i T V kamera bio je vrlo mali, a veliki na sitnu robu, poput ba-

Pre nekoliko godina sam za Dan zahvalnosti bio sa ènom u Njujorku. Ona je bila tu`na, jer nismo bili s na{om porodicom. Obi~no bi za ovaj praznik ukra{avala ku}u za Boì}, ali ovog puta smo bili zaglavljeni u hotelskoj sobi. Rekao sam joj: „Draga, hajde da ukrasimo ne{to ìvo, a ne uvek isto staro drvce. Hajde da kupimo hranu i podelimo je oni-

80

81

Aladinov faktor

Gospodari lampe

ma koji ne mogu sebi da priu{te ru~ak na Dan zahvalnosti. Hajdemo negde gde }emo potvrditi ko smo i za {ta smo sposobni. Pokaìmo sebi {ta moèmo da damo. Idemo u Harlem da nahranimo siroma{ne. Imamo dovoljno novca, kupi}emo hrane za {est ili sedam porodica za mesec dana. Hajde to da uradimo.“ Po{to sam ja prvo morao da dam intervju, zamolio sam svoje partnere da nabave kombi. Kada sam se vratio, rekli su mi da nisu mogli ni{ta da urade, jer su svi kombiji u Njujorku bili iznajmljeni. Rekao sam im: „Zapamtite, ako ne{to stvarno ho}emo, u tome }emo i uspeti. U Njujorku ima mnogo kombija, a nama treba samo jedan. Idemo da ga nabavimo.“ Oni su uporno govorili da su sve zvali, ali da slobodnih kombija jednostavno nema. „Pogledajte niz ulicu“, odvratio sam. „Vidite li koliko ih je?“ „Vidimo.“ „Idemo da uzmemo jedan.“ Najpre sam poku{ao da zaustavim neki onih koji su i{li niz ulicu, ali sam samo nau~io da voza~i u Njujorku ne staju, nego ubrzavaju. Posle smo poku{ali na semaforu. Pri{li bismo i kucnuli. Voza~ bi spustio prozor i za~u|eno nas pogledao, a ja bih rekao: „Zdravo! Danas je Dan zahvalnosti i voleli bismo da znamo da li biste nas odvezli u Harlem da nahranimo siroma{ne.“ Svi bi odmah okrenuli glavu, besno podigli prozor i odjurili bez re~i. Onda smo poku{ali druga~ije. Kucnili bismo na prozor i rekli: „Danas je Dan zahvalnosti. Voleli bismo da pomognemo siroma{nima i hteli bismo da znamo da li biste nas povezli u kraj koji smo planirali.“ Ovo je zvu~alo ubedljivije, ali opet ni{ta. Tad smo po~eli da nudimo 100 dolara za vo`nju. To nas je pribliìlo uspehu, ali kad bismo rekli Harlem, odbijali su nas i odlazili. Pri~ali smo sa vi{e od dvadeset ljudi. Svako je rekao ne. Moji partneri su bili spremni da odustanu, ali sam ih ja

hrabrio: „Postoji zakon proseka, neko }e pristati.“ Uskoro, pojavio se savr{eni kombi, dovoljno velik da smesti moja ~etiri partnera. Pri{li smo mu, kucnuli na prozor i upitali voza~a da nas odveze za sto dolara. Voza~ je rekao: „Ne morate da mi platite. Rado }u vam pomo}i. U stvari, odve{}u vas na jedno od najsiroma{nijih mesta u gradu.“ Tada je preko sedi{ta uzeo svoju kapu. Kad ju je stavio, primetio sam natpis Vojska spasa. Ime mu je bilo kapetan Dòn Rondon, na~elnik Vojske spasa za Ju`ni Bronks. Bili smo presre}ni kada smo u{li u kombi. Upitao nas je: „Odve{}u vas i tamo gde nikad niste pomislili da }ete i}i. Ali recite mi, za{to ovo radite?“ Objasnio sam mu kako ho}u ne{to da dam u znak zahvalnosti za sve ono {to imam. Kapetan Rondon nas je odveo u Ju`ni Bronks, prema kome Harlem izgleda kao Beverli Hils. Kad smo stigli, oti{li smo u prodavnicu gde smo kupili dosta hrane i nekoliko korpi. Spakovali smo dovoljno za sedam porodica za mesec dana i oti{li u jednu zgradu u kojoj je po nekoliko ljudi ìvelo u jednoj sobi. @iveli su bez struje, bez grejanja usred zime, okruèni pacovima, buba{vabama i mirisom urina. Zapanjilo nas je kako ìve i zaista nas je ispunilo zadovoljstvo {to smo im bar malo pomogli. Vidite, sve moète da u~inite ako se tome posvetite i budete uporni. ûda poput ovog se mogu desiti svaki dan, ~ak i u gradu „bez kombija“.

82

83

– Entoni Robins

DRUGI DEO

Osloba|anje duha * Ne dobija se uvek ono {to se traì, ali nikad se ne dobija ono {to se ne traì... osim zaraze. – Frenklin Braud

Kako da znate šta da poželite

4 KAKO DA ZNATE [TA DA PO@ELITE * Sanjaj o uzvi{enom i kako sanja{, tako }e ti i biti. Snovi su ono {to }e{ jednog dana biti, ideal je proro~anstvo koje }e{ na kraju objaviti. – Dèjms Alen

* Aladin je uzdahnuo: „Voleo bih da sam sposoban da postupam kao ljudi koje si mi pokazao. Znam da èlim da postanem princ i znam da èlim sva blaga sveta. Spreman sam da po~nem. Gde je po~etak, Du{e?“

* „Gospodaru, najpre mora{ imati potpuno ~istu svest. To je istinska i pozdana mo}. Ono {to }u s tobom podeliti pomo}i }e ti da stekne{ jasno}u svesti. U ovom delu avanture, ho}u da po~ne{ da tka{ svoj vlastiti ~arobni }ilim. Da bi ga istkao, mora}e{ da ispuni{ nekoliko zadataka. Svaki od njih je potka za }ilim i {to ih vi{e bude{ imao, tvoj }ilim }e biti ja~i i lep{i. 87

Aladinov faktor


Najpre nam je potrebna nit èlje. Sve ostalo dolazi posle na{ih èlja, snova i te`nji. Kada jednom razjasnimo svoje èlje, i na{ put postaje jasniji.“ PRVI ZADATAK „Najpre mora{ da napravi{ spisak svojih èlja. Sedi i uzmi papir i pero. Napi{i: ’@elim da...’ i nabroj 101 èlju. Ne}u prihvatiti devedeset ili devedeset devet. Pravi i magi~ni broj je 101.“

* Aladin je po~eo sumanuto da pi{e. ûo se samo zvuk {kripanja pera po papiru. Iznenada je stao i poàlio se: „Ne mogu to da uradim. Nikad mi nije dopu{teno da èlim mnogo. Dobar obrok i topao krevet su moji najve}i snovi, ali oni ne ispunjavaju broj.“

* Duh ga je ube|ivao: „Ovo je pravi po~etak zadatka – ube|ivanje sopstvenog uma da se oslobodi. Svima je te{ko da dozvole sebi da shvate {ta zaista èle, a {ta ne. Nisam ti ni rekao da je zadatak lak ali, da bi napredovao dalje, mora{ da ga re{i{. Po~ni Aladine, prona|i svoje snove i zapi{i ih.“

Prvi zadatak: napravite spisak od 101 èlje Kao {to je Duh zatraìo od Aladina da napravi spisak od 101 èlje, i mi traìmo od vas spisak èlja. Prema na{em iskustvu, treba}e vam nekoliko sati, mo`da i nekoliko dana. Ako ozbiljno ho}ete vi{e onoga {to èlite u ìvotu, ovde stanite i napravite spisak od 101 èlje. Spisak mora da bude {to detaljniji. Ako èlite novi automobil, navedite marku i model. Napi{ite i boju, ako imate omiljenu. Ako èlite bolji posao, ta~no navedite kakav posao èlite. Budite {to detaljniji u svakoj èlji. Dòn Godard je ovakav spisak napravio kada je imao petnaest godina. Njegov otac, uspe{an poslovni ~ovek, svakog petka bi pozvao saradnike na ve~eru. Razgovori za vreme ovih ve~era ostavljali su dubok utisak na mladog Dòna, samo {to su se gosti ponekad àlili na svoj ìvot. Posle jedne ovakve ve~ere, Dòn je ~vrsto odlu~io da u njihovim godinama ne bude kao oni. Oti{ao je u svoju sobu i zapisao 127 svojih ìvotnih èlja. Sada je prevalio {ezdesetu, a od 127 zadataka ostvario je 115. Spisak je dao okvir celom njegovom ìvotu, koji ga je vodio preko stotinu zemalja, omogu}io mu da poseti mnoge svetske lidere, me|u njima i papu, i pomogao mu da ostvari mnoge li~ne snove. Posetio je Kineski zid, istraìvao Nil, jahao konja na velikoj paradi i nau~io da leti na 48 razli~itih tipova aviona. *

* Ne moète ne{to da traìte dok ne znate {ta je to. Mnogi ljudi ne znaju {ta èle ili èle manje nego {to zasluùju. Najpre treba da shvatite {ta èlite. Drugo, treba da budete svesni da to i zasluùjete. Tre}e, treba da verujete da }ete mo}i dobiti ono {to èlite. I ~etvrto, morate imati hrabrosti da to zatraìte.

„Dosta!“, povikao je Aladin. „Nikada nisam ni pomislio da mogu toliko mnogo da èlim.“ Lice mu je zra~ilo ose}anjem dostignu}a, a um mu je rastao i rastao.


89

Aladinov faktor


* Pre nego {to ne{to zatraìte, morate znati {ta èlite i morate verovati da to moète i da dobijete. Bilo {ta Po{ao sam na desetodnevni kurs o ciljevima i prve no}i smo dobili praznu svesku, uz zadatak instruktorke: „Zapi{ite svoj cilj.“ Nakon {to smo ga napisali, traìla je da napi{emo jo{ jedan. Ovo je trajalo oko deset minuta i svima nam je postajalo dosadno. Nakon toga opet je traìla jo{ jedan. To je trajalo ~itava tri sata, a ona je samo ponavljala: „Napi{ite. Samo pi{ite. Nema veze ako ne moète da se setite jednog, napi{ite slede}i.“ Tri sata! Kada je bilo gotovo, obratila nam se: „U redu, sada èlim da u~inite ne{to posebno. Zapi{ite neki cilj, ali ovaj treba da bude poseban. Zamahnite ~arobnim {tapi}em i napi{ite {ta èlite, {ta god to bilo. Ne mora biti zakonito, ne mora se pokoriti gravitaciji. Ne mora nigde da se uklapa. Samo mahnite ~arobnim {tapi}em.“ Tri sata sam zapisivao sve {to sam mogao da smislim – novac, zdravlje, veze, putovanje. Tada sam rekao sebi: „U redu, ako ne mora da bude po zakonu, onda i ne}e. @elim da ìvim u ku}i punoj lepih golih èna.“ Bilo me je stid, ali sam to napisao. Deset godina nisam nikome ovo rekao, ali sam ipak napisao. Kopao sam po mozgu tri sata, mislio sam o svemu {to sam mogao i na kraju sam i to napisao. Instruktorka Sandra je rekla: „Sre{}emo se za sedam dana na slede}em ~asu i samo da vam kaèm, ta zadnja èlja }e vam se ispuniti.“ Svi u sobi su se nasmejali. Na slede}i ~as sam se vratio potpuno zapanjen, jer sam te nedelje sreo jednu ènu, Karlu, koja je kasnije postala moja druga èna. Iza{li smo i na kraju oti{li kod nje. Prespavao sam tamo, a ujutru su njene dve }erke upale gole u sobu, a i ja i Karla smo leàli goli. Pomislio sam: „O boè, ja sam 90

u ku}i punoj divnih golih èna.“ Dodu{e, dve su imale dve, odnosno ~etiri godine! Pretpostavljam da nisam bio dovoljno precizan u svom zahtevu. Na ~asu nas je instruktorka zamolila: „Podignite ruku ako se se}ate poslednje èlje koju ste zapisali i ako vam se ona i obistinila, makar to bilo potpuno nesvakida{nje, nezakonito ili bilo kako druga~ije.“ Jedna ~etvrtina ljudi u prostoriji, nas pedeset, podiglo je ruke. „Ovo sam radila mnogo puta“, rekla nam je. „Ono {to poslednje napi{ete postaje istina, jer ja sam u~itelj koji moè da vas ubedi u to. Nisam poku{ala da vas direktno ube|ujem, jer biste postali skepti~ni, samo sam to izjavila kao o~iglednu ~injenicu.“ Naravno, niko od nas joj tada nije verovao, ali ~etvrtina nas je postigla svoj cilj. Ljudi su ustajali i otkrivali svoje ciljeve. Neki su èleli da im se prihod uve}a deset puta. Jedan par je poèleo veliku jahtu, iako je ~ovek bio socijalni radnik, a èna u~iteljica sa malim primanjima. U toku nedelje neki njihov nepoznati ro|ak je umro i oni su nasledili ogromnu jahtu. Otvarali smo usta od ~uda za svaki cilj, jer je Sandra posebno bila istakla da niko ne treba da se pokorava gravitaciji, da nijedan na~in ne sme da bude ograni~en zakonom ili bilo ~im drugim. Totalno smo podivljali. Tada nas je ona jo{ vi{e {okirala. Rekla je: „Uzgred, to se desilo jer ste svi verovali u mene.“ Ja sam ustao i upitao: „Sandra, èlim ne{to da razjasnim. Da si rekla da }e nam se ispuniti neki drugi cilj, da li bi bio ispunjen tada onaj koji se nama ispunio?“ „Da“, rekla je. „Ponekad kaèm da }e se ispuniti tre}i cilj koji ste napisali.“ Svi u prostoriji su otvorili sveske i pro~itali svoj tre}i cilj i mogli su ga imati umesto poslednjeg. Bili smo potpuno zbunjeni. Neki ljudi su zaplakali. Slede}e ve~eri nam je objasnila da tu nema ni~eg neobi~nog. Nema pravila i nema zakona. Ne u smislu da ìvimo u bezakonju, nego da um ima mo} da stvara. Sve u {ta verujete je mogu}e.

– Rejmond R. 91

Aladinov faktor


Jedini na~in da se otkriju granice mogu}eg je da se one prevazi|u i pre|e u nemogu}e. – Artur S. Klark

Drugi zadatak: izbistrite vizije Ova ve`ba je dobar na~in da razjasnite sebi svoje èlje. Pomo}i }e vam da u|ete dublje u svoju podsvest i poveète se s pravim te`njama svog srca. Klju~no je da ne mislite da li je ne{to mogu}e, ve} jednostavno da li to èlite. Kada jednom priznate sebi {ta èlite i po~nete da koristite principe i tehnike navedene i istaknute dalje u knjizi, shvati}ete kako se stiè do èlja. Paradoks ìvota je da nam se ~esto ne pokazuje kako do ne~ega da do|emo sve dok se sami ne angaùjemo. Da biste uradili ovu ve`bu, najbolje je da pustite neku muziku za opu{tanje, sklopite o~i i nekoliko puta duboko udahnete. Tada pustite svoju podsvest, svoje srce ili dete u sebi da vam prikaè vizije va{ih pravih èlja u slede}im oblastima: • • • • • • • • • • • • •

ljubav i brak porodica i prijatelji ku}a, stan ili drugi prostor za ìvot name{taj i drugo poku}stvo automobil i ostale vrste transporta ode}a, nakit i sl. posao i karijera novac i finansije dostignu}a zdravlje i fizi~ko stanje rekreacija i slobodno vreme li~ni i duhovni razvoj tvoj doprinos lokalnoj zajedici 92

Kada zavr{ite zami{ljanje i vizuelizaciju idealnih slika iz ovih oblasti ìvota, otvorite o~i i zapi{ite ih, sa {to vi{e detalja. To je ono {to }ete poku{ati da ostvarite u ìvotu. Pone{to od toga zahteva}e u~enje i pripremu, ili vi{egodi{nji koncentrisani napor. Ne{to }ete mo}i da ostvarite odmah. Drugi koristan korak je da se vratite i napravite spisak svega {to }e vam pomo}i da ostvarite zapisane ciljeve i {to }ete po~eti da traìte. Zatim zapi{ite imena ljudi i institucija kojima moète da se obratite u vezi s pojedinim ciljevima. Zapi{ite i datum kad ste po~eli da radite na ostvarenju svakog cilja. Sada imate plan za po~etak pozitivnog delovanja u smeru onoga {to èlite. Tre}i zadatak: zamislite savr{en dan Najbolje je da na|ete udobno mesto gde }ete sesti ili le}i i gde vas sigurno niko ne}e prekidati. Pustite neku prijatnu muziku, zatvorite o~i i opustite se. Neka vam neko ~ita (ili zapamtite i ponavljajte u sebi) dole navedena pitanja u razmacima od najmanje petnaest sekundi. Pitanja moète i da snimite, pa da ih pustite. Zatvorite o~i, opustite se i zamislite svoj idealni dan. Po~nite bu|enjem. S kim biste èleli da se probudite? Kako izgleda va{a ku}a? [ta biste onda uradili: ve`bali, molili se, meditirali, doru~kovali stvarno gurmanski, oti{li na masaù? Kako izgledaju va{a idealna kola? Kako }ete oti}i na posao? Da li vozite ili vas neko vozi? Gde radite? Kako izgleda va{a kancelarija? Kakav posao radite? S kakvim ljudima? Kolika je plata na va{em idealnom poslu? [ta radite za ru~ak? Uìnu? Posle posla? Da li se rekreirate? Igrate li tenis? Idete li u kupovinu? Izlazite li s prijateljima ili bra~nim drugom? Da li idete na igranku? Da li kvalitetno provodite vreme s porodicom? Popunite sve detalje svog idealnog dana. 93

Aladinov faktor


êtvrti zadatak: kompletirajte proces èljenja Ova ve`ba je jedan od najbrìh i najboljih na~ina da ispoljimo ono {to zaista èlimo. Za nju }e vam trebati partner. Najbolje je da to bude neko kome verujete i ko nipo{to ne}e suditi o va{im odgovorima. Oboje }ete odgovarati na ista pitanja. Obavezno uzmite olovku i papir. Sedite nasuprot partneru. Neka neko od vas prvi zatvori o~i i udahne duboko nekoliko puta da bi se opustio. Pre nego {to po~nete da odgovarate na pitanja, onome ko drì zatvorene o~i treba pro~itati ovaj tekst: „Samo se opusti i seti se kada si bio veoma opu{ten... kada si bio veoma, veoma opu{ten. Mo`da si tada bio u prirodi, leào negde na klupi ili si bio na odmoru. Ili je to mo`da bilo onda kada si sedeo u vru}oj kadi ili imao masaù. (Pauza). Vrati se u vreme kada si bio vrlo, vrlo opu{ten. (Pauza). Tako je, vrlo dobro. (Pauza). U toj ta~ki, dozvoli sebi da poèli{ ono {to zaista èli{ i ne razmi{ljaj o strahu, ose}anju krivice ili stavovima koji te sputavaju. Iz te duboke ta~ke svog srca, zatvorenih o~iju, odgovori na pitanje: [ta èli{? (Zapi{i partnerov odgovor na ovo pitanje). [ta èli{?“ I tako dalje. Nastavite ovaj proces slede}ih deset ili petnaest minuta, a zatim se zamenite. Na kraju pregledajte odgovore. Verovatno }ete uo~iti da odgovori koje ste dali kasnije bolje izraàvaju va{e stvarne èlje. Sada se potrudite da dobijete ono {to ste poèleli.

•

• •

•

• •

Peti zadatak: pro{irite ma{tu Evo nekih pitanja koja vas mogu podsta}i na dalje razmi{ljanje o svojim stvarnim ìvotnim èljama. Predlaèmo da uzmete par~e papira i zapi{ete odgovore na slede}a pitanja: • [ta biste najvi{e èleli da ostvarite pre smrti? • [ta biste èleli da imate {to sada nemate? Nova kola? âmac? Novi stereo sistem? DVD i kameru? Novo 94

• • •

odelo? Vi{e nakita? Dobar bicikl? Motocikl? Ma~ku ili psa? Nove tepihe? îme ste nezadovoljni u svojim najbitnijim ljudskim odnosima? U odnosima s ~lanovima porodice? U odnosima na poslu? @elite li da neko provede vi{e vremena s vama? Da vas ostavi na miru? Da vas pose}uje vi{e? @elite li da osetite ve}u bliskost? Da prestanete da se sva|ate? U~vrstite svoje veze? Da se lak{e izraàvate i delite s nekim emocije? Skinete nekog s vrata? Zatraìte opro{taj? Podelite svoje snove? [ta slomljeno treba da popravite? [ta vam treba i {ta èlite od svog bra~nog partnera? Svog najboljeg prijatelja? Svojih roditelja? Svoje dece? Bra}e i sestara? Ljudi s kojima radite? Ljudi s kojima idete u {kolu? Svog prvog kom{ije? Bebisiterke ili domara? Od ljudi u crkvi? Od ljudi u svojoj grupi za podr{ku? [ta traìte od svog doktora ili zubara? Od advokata? Savetnika za finansije? Ra~unovo|e? U~itelja u {koli? Trenera? Mentora? Savetnika? Psihologa ili psihijatra? Svog sve{tenika? Svog gradona~elnika ili poslanika? Kome zavidite i na ~emu? Trebaju li vam slobodni dani? Odmor? Unapre|enje? Povi{ica? Vi{e uputstava? Vi{e po{tovanja? Da li vam je potrebno da vas ljudi prepoznaju? Vi{e podr{ke? Bolja oprema? Neko da saslu{a va{e ideje? Neko da vam pomogne da re{ite problem? Manje smicalica? Vi{e saradnje? Vi{e razumevanja? Manje stresa? Vi{e prostora? Da li vam je potrebno vi{e sna? Bolja ishrana? Vi{e vremena za igru? @elite li da idete na ples? Da prestanete da pu{ite? Da smr{ate? Da steknete kondiciju? Da li biste èleli da vi{e putujete? ê{}e da izlazite? Vi{e idete u bioskop? Odete na neki koncert? Da se bavite sportom? Idete na vi{e ùrki? Da li biste èleli da nau~ite neki strani jezik? Da idete 95

Aladinov faktor

Paljenje lampe

na neki kurs? Poha|ate neki seminar? Nau~ite da koristite kompjuter? Odete na internet? îtate vi{e knjiga? Nau~ite da kuvate? Da igrate golf? Da svirate neki instrument? Nau~ite da slikate ili vajate? Da pi{ete poeziju? Da nau~ite da kucate? Uzmete ~asove glume? • @elite li da date doprinos svetu pre nego {to umrete? Da skupljate novac za neko dobro~instvo? Pomognete deci da dostignu svoje ciljeve? Iskorenite nepismenost? Spre~ite neplanirane trudno}e maloletnica? Re{ite neki problem u svojoj zajednici? Pomognete stvaranju mira u svetu? * „Aladine, sad kada si razjasnio {ta èli{, pogledajmo {ta je slede}i korak u tkanju magi~nog }ilima koji te moè odvesti kuda god èli{.“

5 PALJENJE LAMPE * Plamen uspeha se ne pali sam od sebe. Mora{ se izloìti vatri. – Arnold Glaskov

* „Aladine, sjaj na licu obasjava ti du{u. Pretvara{ se preda mnom od uli~nog mangupa u ~oveka ideja. Javlja ti se strast za ìvotom. Pogledaj jo{ jednom lampu u svojim rukama, ona ne moè svetleti bez dva najva`nija sastojka. Zna{ li koja?“

* „Naravno. Jedan je ulje, drugi je vatra. Nema svetlosti dok oni ne do|u u dodir“, objasnio je Aladin.

* „Znao sam da imam mudrog gospodara! Kao i lampa, i ti mora{ imati gorivo i plamen da bi se ostvario. Zadaci }e ti pomo}i da to postigne{. Kada na96

97

Aladinov faktor

Paljenje lampe

u~i{ da je mogu}e ono {to èli{, to verovanje }e biti tvoje gorivo. A kad oslobodi{ svoju strast, vatra u tebi }e goreti dovoljno jako i ni{ta ne}e stati na put ostvarenja tvojih snova.“

OSLOBA\ANJE STRASTI I JAÂNJE UVERENJA „Kada bude{ znao {ta èli{, Aladine, mora}e{ da poveruje{ da moè{ to i da dobije{. U suprotnom, ne}e{ imati hrabrosti da zatraì{. Zato mora{ da oja~a{ svoju veru. Najbolje je da se pona{a{ kao da si èlju ve} ostvario i da posmatra{ sebe kao da si svoj cilj ve} dostigao. Ovaj postupak snaì volju i pretvara se u podsticaje na neophodna dela. Aladine, zatvori o~i. Idemo u palatu!“

* Aladin je ~ekao, ali se ni{ta nije dogodilo. êkao je jo{ nekoliko minuta, a zatim je otvorio o~i i upitao: „Nismo u palati? Mislio sam da me vodi{ tamo!“

* „Ja sam mislio da nas ti vodi{“, odgovorio je Duh.

* „Kako bih ja to mogao? Nisam ja Duh, ve} ti!“

* „Ovo je po~etak {estog zadatka... u~enje da se uo~i ono {to se èli. Kada jasno i odlu~no sagleda{ da je ono {to èli{ ve} tvoje, strast prema tvojim htenjima 98

bi}e zapaljena, a verovanje da su èlje ostvarive bi}e ti usa|eno. Aladine, opet zatvori o~i. Se}a{ se drugog zadatka? Rekao sam ti da di{e{ duboko i obrati{ se svom umu. Sada }emo to ponoviti i kada bude{ bio spreman, re}i }e{ mi kako izgleda palata, {ta se u njoj ~uje i kako miri{e.“

* Aladin je zatvorio o~i i tri puta duboko udahnuo. „Prvo prime}ujem da vlada mir. Na pijaci je uvek prljavo i bu~no, dok je u palati tiho i ~isto. Miri{e na nanu i cve}e. ûje se fina muzika. Gde god pogledam, zidovi sijaju kao nakit i ima mnogo prostorija. Dvorane izgledaju kao da su duga~ke kilometrima, a stubovi {to podupiru svod kao da dodiruju nebo. Zidovi su ne`nih boja, na podovima su divni }ilimi. Tako mi je lepo! Tu ja pripadam! Tu èlim da budem!“

* „Zamisli sebe u sve~anoj odaji, Aladine. Pogledaj svoju sliku na zidu. Zamsili sebe u kraljevskoj odori, kako ti nasmejane sluge sluè najbolje vo}e. Traì da sve to poseduje{ i to sada! Kada to bude{ uradio, bi}e mogu}e!“

* Svi koji su postigli mnogo ni{anili su visoko, upirali pogled u visoki cilj, iako je on izgledao nemogu}. – Orison Svit Marden 99

Aladinov faktor

Paljenje lampe

* [esti zadatak: – vizuelizacija sna Svaki dan izdvojte vreme da u svojoj glavi stvorite sliku ostvarenih èlja, kao da su one ve} dostignute ili kompletirani. Ako vam je cilj doktorat iz psihologije, zamislite sebe kako sedite u kancelariji sa diplomom na zidu. Ako èlite da budete u vezi s nekim ko je fin i mio, zamislite sebe s nekim takvim. Kakav je njen ili njegov glas? Dodir? O ~emu razgovarate? Kako vas on ili ona slu{a? Preporu~ujemo vam da ovo radite dva puta dnevno – prvi put ujutru kada se probudite, a drugi put uve~e, pre spavanja. Neka vam to bude dnevna obaveza. U po~etku }ete mo`da morati da zalepite podsetnik na ogledalo u kupatilu, da ne biste zaboravili, ali uskoro }e vam to postati navika, kao pranje zuba. Jedan bogata{ iz Nju Orleansa, koji je stekao milione na nafti, èleo je da doprinese svojoj zajednici. Preuzeo je brigu o jednoj gradskoj srednjoj {koli u kojoj 84% u~enika nije stizalo do mature. Rekao je |acima da }e im pla}ati poha|anje koledà ako ostanu u {koli, imaju dobre ocene i postignu procenat od 95% prolaznosti. Po{to je znao {ta motivi{e decu, nije im samo dao obe}anje, ve} im je u glavi stvorio jasnu sliku. Vi{e puta je odveo svoje srednjo{kolce na nekoliko obli`njih univerziteta, gde su provodili po ceo dan prate}i nekog studenta. Sa svojim studentom–mentorom oni su poha|ali ~asove, i{li na fizi~ko, bili u udruènju studenata, jeli u menzi i i{li u biblioteku. Na kraju dana, svaki srednjo{kolac bi mogao sebe da „vidi“ tamo i tako je sticao jasnu sliku o tome kako izgleda biti student na koledù. Pre ovog iskustva, |aci nisu imali pojma o tome, a bez slike nisu mogli ni{ta ni da zamisle. Od tada, svakog jutra u narednih nekoliko godina, profesori bi |acima rekli da zatvore o~i i zamisle kako izgleda biti 100

student na koledù, {to je postepeno palilo plamen ube|enja u njima. Zavr{avali su srednju {kolu, a procenat ponavljanja razreda spustio se na manje od 20%. Ranija statistika se gotovo potpuno obrnula. Godine 1983. australijski jedrili~arski tim je prvi put osvojio Kup Amerike. Trener pobedni~kog tima je kasnije u jednom intervjuu objasnio da je ~itao knjigu Galeb Dònatan Livingston i da ga je ta knjiga inspirisala da napravi pri~u o pobedi svog tima nad ameri~kim. Zatim je ovu pri~u snimio, uz zvuke jedrili~arskog ~amca koji se~e talase. Svakom ~lanu svog tima je dao po traku i zamolio ih da je slu{aju dva puta dnevno slede}e tri godine. To iznosti 2.190 puta. Pre nego {to su uop{te zaplovili zalivom San Dijego, Australijanci su pobedili ameri~ki tim 2.190 puta. Uverenost u pobedu je bila duboko usa|ena u svakog igra~a. êtiri godine pre Olimpijskih igara, Piter Vidmar, nosilac zlatne medalje u gimnastici za SAD, ostajao je sa svojim partnerom u gimnasti~koj sali dodatnih petnaest minuta. Njih dvojica bi zamislili da je Olimpijada u toku i da poslednja ve`ba, koju upravo treba da urade, odlu~uje ko }e biti nosilac medalje. Onda bi zamislili sebe kako rade savr{enu ve`bu za desetku, a zatim kako stoje na pobedni~kom postolju, i tako svakog dana pune ~etiri godine. Njihova ube|enost je rasla iz dana u dan, pa nije ni ~udo {to su osvojili zlato. Ken Ros obja{njava kako je koristio istu tehniku da pomogne Valeri Brisko-Huks da osvoji drugu olimpijsku medalju. U julu 1982. sedeo sam s Valeri i njenim trenerom Bobijem Kersijem. Bobi mi je rekao da Valeri ima mogu}nost da osvoji zlato, ali nema poverenja u sebe. Okrenula sam se ka njoj: „Valeri, zamisli da je sad jul 1984. Ti si na stazi Koloseuma, a sto hiljada ljudi te slavi. Upravo si osvojila zlato u kategoriji na 200 metara. Kako ti 101

Aladinov faktor

Paljenje lampe

se to ~ini?“ Kako sam govorio, zapazio sam da se sva jeì i u tom trenutku sam je pogledao. „Zastava se diè, svira se himna, porodica i prijatelji te gledaju s tribina. Kako ti to izgleda?“, upitao sam je, a ona je odjednom zaplakala. Jula 1984, po{to je osvojila drugu zlatnu medalju, Valeri je dala intervju za ABC. Kada su je upitali kako izgleda stajati na pobedni~kom postolju, odgovorila je da joj je to sasvim normalno. Na svakom treningu pre takmi~enja zami{ljala je sebe kako pobe|uje.

– Ken Ros

* „Moè{ da otvori{ o~i, Aladine. Dobro ti ide. Jo{ jedna nit je utkana u tvoj ~arobni }ilim. A slede}i zadatak namenjen je i tvojim o~ima i tvojim rukama.“

Sedmi zadatak: oìvljavanje sna Ako ne umete da vizuelizujete na pravi na~in, ili jednostavno ho}ete da ubrzate proces, moète da stvorite spolja{nji privid za svaku svoju èlju. Ako èlite doktorat iz psihologije, iskopirajte doktorsku diplomu i napi{ite na njoj svoje ime. Uramite je i stavite na zid. Ako èlite na Havaje, idite u agenciju i nabavite turisti~ku bro{uru Havaja. Umetnite u nju svoju sliku, a onda bro{uru stavite negde gde }ete mo}i da je gledate svaki dan – na friìder, ogledalo u kupatilu ili iznad svog radnog stola. [to se vi{e budete gledali kako se sun~ate ili izleàvate na ~amcu, ta }e vam slika u glavi sve vi{e izgledati kao realnost. Moète tako|e da napravite „knjigu snova“, tako {to }ete ise}i slike svojih ciljeva i nalepiti ih u svesku. Gledajte ih bar jednom dnevno i rezultat }e biti zadivljuju}i. Raduj se Gospodu i On }e ispuniti èlje srca tvojeg. – Psalmi 37:4 102

Kad smo se Mark i ja ven~ali, odmah smo èleli decu. Imala sam 35 godina i moj biolo{ki sat je otkucavao! Godinu dana smo lepo ìveli, ali jo{ nismo imali dece. Onda smo po~eli da idemo na testiranja, hormonsku terapiju, merenja temperature. Ali posle {est godina neuspe{nih terapija, morali smo ne{to da promenimo i u~inimo ne{to {to bi nam pomoglo da stvorimo porodicu. Pr vo smo odlu~ili da budemo otvoreni i usvojimo decu, a zatim smo napravili „pano snova“. Sate i sate smo proveli {to zajedno, {to svako za sebe, prelistavaju}i ~asopise i vade}i slike na{e idealne dece. Bili smo vrlo detaljni, mislili smo i na boju kose i o~iju, oblik tela, name{taj za de~iju sobu, porodi~ne sportske aktivnosti, mesta koja bismo zajedno posetili, letovanja i ku}ne ljubimce. Ja sam uvek èlela dve devoj~ice, tako da sam isekla sliku dve male devoj~ice kako se drè za ruke. Tri meseca po{to smo napravili na{ „pano snova“, pozvala nas je jedna mlada dama i rekla kako je ~ula da èlimo da usvojimo bebu i da bi ona volela da usvojimo njenu. Umalo sam ispustila slu{alicu. Zaista verujem da je na{a draga Elizabeta bila namenjena ba{ nama tog posebnog dana kada smo zavr{ili na{ pano. Ne samo da smo blagosloveni divnom i savr{enom }erkom, nego smo na{u porodicu na isti na~in upotpunili 1987, drugom jednako divnom devoj~icom. Devedeset osam procenata svega {to smo zamislili na na{em panou se ostvarilo, ~ak i bolje nego {to smo zamislili. Oba na{a deteta veoma li~e na nas i ljudi se uvek za~ude kada ~uju da su usvojena. Jednom, kada je Melani imala otprilike ~etiri godine, bili smo u pekari, a prodava~ica je primetila: „Kako li~i{ na tatu!“ „Ne li~im“, odgovorila je Melani. „Meni kosa na vrhu glave nije opala.“ Koncept „panoa snova“ je veoma koristan, jer nam pomaè da razjasnimo svoje èlje i htenja. On nas inspiri{e i ima vrlo jak uticaj na na{u ma{tu.

– Peti Hansen 103

Aladinov faktor

Paljenje lampe

Kada ljudi razmi{ljaju o kupovini ku}e, ve}ina prvo razmisli {ta èli, a zatim u saradnji sa agentom za nekretnine na|u ono {to èle. To je klasi~an na~in kupovine. Ali mi nismo klasi~ni. Po~etkom devedesetih smo razvijali posao i nismo ozbiljno razmi{ljali o kupovini ku}e. Ali moja èna Tera je dve godine iz zabave gledala nedeljni novinski dodatak Ku}e na prodaju i govorila: „Znam da }emo imati lep{u ku}u nego {to moèmo i da zamislimo, to }e biti izuzetno lako. Izgleda nerealno, ali to }e u stvari biti poput nekog ~uda. To sna`no ose}am.“ Kada smo za Novu godinu planirali godi{nju Knjigu ciljeva za 1993. godinu, odlu~ili smo da na spisak stavimo i svoju ku}u iz snova. Po{to smo i{li na kurseve i ve`bali pozitivno mi{ljenje i jasno postavljanje ciljeva, kreativno smo zapo~eli lov na na{u ku}u. Na kraju krajeva, na{a strategija se vi{e puta pokazala kao dobra, a najva`nije je {to smo se zahvaljuju}i njoj upoznali, po{to smo oboje nabrojali i traìli odre|ene osobine partnera s kojim }emo zasnovati vezu. Oboje smo godinama imali ideje o tome kako ku}a treba da izgleda. Razgovarali smo, pregovarali i na kraju naveli kriterijume, a zatim odredili koji deo grada ho}emo. Bili smo vrlo precizni i èleli smo: da bude na sprat, da ima ~etiri spava}e sobe, dva kupatila, gipsanu fasadu, zasvo|ene tavanice, bele zidove, mnogo prostora, kamin, tepihe i kerami~ke plo~ice, mnogo prozora, klimu, dvori{te koje ne treba mnogo da se odràva, bazen sa |akuzijem, dve garaè, prijatne kom{ije, lak pristup autoputu do plaè i sve u finom kraju Hantington Bi~a u Kaliforniji. Zatim smo spisku u Knjizi ciljeva dodali mapu i kola` sa slikama u boji, koje su predstavljale na{e èlje. Potvrdili smo izbor, oboje smo zamislili sliku i odredili vreme za ispunjenje – 5 sati posle podne, 31. jul 1993. godine, a zatim smo zatvorili knjigu. Sada smo bili spremni da preduzmemo korake i dobijemo ono {to èlimo.

êsto smo pregledali na{u Knjigu ciljeva, a ja sam se pridruìo Teri u njenom nedeljnom ritualu razgledanja ku}a na prodaju. Onda sam odlu~io da pro{irimo izbor i sara|ujemo sa agentom za nekretnine. Radili smo sa trojicom, ali ku}e iz snova i dalje nije bilo. Neke su bile blizu, ali nijedna nije bila ona prava, a nismo hteli ni{ta drugo. Tera je i dalje govorila: „Zna}emo da je ona prava kada je budemo videli, kao {to smo znali kada smo se upoznali.“ Posle pet meseci uzbu|enja i razo~arenja, razmi{ljali smo {ta smo postigli do tada. Imali smo vrlo gust raspored za leto, ispunjen planiranjem treninga i snimanja albuma. Rekao sam Teri da vi{e ne mogu: „Neka agenti traè za nas. Hajde da stavimo oglas u novine. Ku}a moè na}i nas.“ Kao odgovor na oglas primili smo ~etiri telefonska poziva. Prvi je bio onaj „pravi“. Kako smo prilazili ku}i, srca su nam brè kucala. Teri su zasijale o~i. Ku}a je bila divna i imala je apsolutno sve {to smo hteli, osim klime. Dvori{te ispred ku}e je bilo predivno, a iza ku}e poplo~ano, s kristalno plavim bazenom u sredini. Prva nam je misao bila da ne}emo imati dovoljno novca. înilo se da }e nam to pre biti druga ili tre}a mogu}nost, ne prva. Pa`ljivo smo porazmislili. Na kraju je presudio zakon privla~enja – pred nama je bilo ono {to smo traìli. Dogovorili smo se da malo odloìmo odluku, zbog cene. Slede}eg dana nas je èna koja je prodavala ku}u pozvala i rekla kako veruje da ku}a treba da bude na{a i ponudila da zna~ajno snizi cenu, ispod trì{ne vrednosti, {to nam je omogu}ilo kupovinu. Sporazumeli smo se i zaklju~ili kupovinu za ~etiri dana. Datum je bio 9. jul 1993. u 5 sati posle podne. Ku}a iz snova postala je na{a. Zar nije bilo lako? Zaista se ~inilo nestvarno. I dan-danas ìvimo i uìvamo u na{oj ~udesnoj ku}i iz snova, koju smo jasno zamislili, i naravno, ugradili smo i klimu. Izuzetna mo} postavljanja jasnih i odre|enih ciljeva vredna je po{tovanja i znamo da su nam na{e misli donele ono {to

104

105

Aladinov faktor

Izlazak iz lavirinta straha

èlimo. I dalje smo jasni i oprezni u onome {to èlimo, jer znamo da }emo to verovatno i dobiti!

– Bob i Tera Haris

6

Ljubav je platno, dato od prirode, izvezeno ma{tom. – Volter

* „Ispunio si svih sedam zadataka koji su ti postavljeni. Napravio si spisak èlja, jasno ih uvideo, zamislio savr{en dan, shvatio {ta èli{ i pro{irio svoju ma{tu. Upalio si svoju lampu, stra{}u i verom si sagledao snove i stvorio knjige snova. Tako si satkao ~arobni }ilim koji }e te odneti tamo kuda èli{. Uvij se u }ilim i poèli {ta god ho}e{!“

* Aladin se umotao u }ilim i zamislio sebe u divnom novom odelu od najfinije svile. Mogao je da oseti miris novog. A kada se odmotao iz }ilima, se}anje na ovo iskustvo je ostalo. „Ovako treba da mi bude. Ro|en sam da budem takav. Da nosim najfiniju svilu i uìvam u bogatstvu. To je moje zadovoljstvo i svakog trenutka mi je sve jasnije da }e se moja èlja obistiniti“, uzviknuo je Aladin.

* „I ja znam da }e se obistiniti. Tvoj glas je jak i dostojanstven. Ali postoji jo{ jedna prepreka koju mora{ pre}i, a ona je najteà od svih.“

IZLAZAK IZ LAVIRINTA STRAHA * Uradi ono ~ega se pla{i{ i strah }e nestati. – Ralf Valdo Emerson Prvo sko~i sa stene, a krila napravi dok pada{. – Rej Bredberi

* „Sad smo pred najve}om preprekom s kojom se ve}ina ljudi suo~ava... pred Lavirintom straha. U}i }e{ na jednoj strani, misliti svojom glavom, slediti svoje srce kroz zbrku lavirinta i iza}i na kraju na drugoj strani. Moè{ da ponese{ svoj ~arobni }ilim i lampu.“

* „Ide{ sa mnom, zar ne, Du{e?“

106

107

Aladinov faktor


* „Sre{}emo se na drugoj strani. Sam mora{ prevazi}i svoje strahove. Niko ti ne moè pomo}i, jer niko bolje od tebe ne zna ~ega se pla{i{. U lavirintu }e{ nai}i na kapije – sve su tamo da ti pomognu. Na svakoj }e ti biti re~eno {ta mora{ da uradi{ da bi je pro{ao. Kada bude{ pro{ao kroz sve kapije, izlaz }e ti se odmah pokazati. Jo{ ne{to. Zapamti da ve}inu strahova stvara{ sam. Mnogi od nas ìve u iluziji da spoljni svet prouzrokuje na{e strahove. Kada bude{ istraìvao lavirint i kada ne{to izazove strah u tebi, misli}e{ da je razlog za strah stvaran. Ali nije. Oseti}e{ mo`da da ti srce brè tu~e i da brè di{e{, mo`da vrtoglavicu, `marce, drhtanje, ili da ti se gr~e mi{i}i. Ali zapamti, iako je iskustvo straha za tebe vrlo stvarno, izvor straha je u tvojoj glavi. Imam i poklon za tebe pre nego {to stupi{ u Lavirint.“ Oko Aladinovog vrata pojavio se zlatni lanac s medaljonom. Na njemu je pisalo, vide Aladin, STRAH. Okrenuo je drugu stranu, a tamo je pisalo: „ Zami{ljeno iskustvo koje se ~ini stvarno.“

* „Ovo je divno. Hvala ti, Du{e!“

* „I vi{e nego divno Aladine. To je ve~na istina. Kad god se u lavirintu upla{i{, pogledaj u medaljon i 108

podseti se istine da je strah stvoren zami{ljenim iskustvima koja se ~ine stvarna. To }e ti dati snagu da nastavi{. Ali ne zaboravi da ostane{ u stvarnosti i da ma{tu koristi{ da stvara{ samo pozitivne slike, koje }e te podsticati da se ~vrsto usmeri{ na svoje traganje. Treba}e ti svest i namera, a ima{ oboje. Zapamti Aladine, na tebe je red. „Ulaz u lavirint je pred tobom. U|i i pobedi sve {to ti stoji na putu.“

* Aladin je u{ao u lavirint, i samo {to se okrenuo nadesno nai{ao je na prvu kapiju.

* PRVA KAPIJA: SHVATITE DA SAMI STVARATE SVE SVOJE STRAHOVE Sreli smo neprijatelja... same sebe. – Volt Keli

Dovr{ite proces sticanja svesti Napravite spisak nastavaka za slede}e re~enice: Kada treba da zatraìm {ta èlim, pla{im se da _______ . Ovaj spisak na primer moè da obuhvati: „Pla{im se da _____________“: 109

Aladinov faktor


• zamolim majku da prestane da me kritikuje i da mi veruje. • traìm povi{icu od {efa. • pozovem Dènet na sastanak. • zamolim baku da mi pomogne i plati mi koled`. • zamolim muà da provodi vi{e vremena sa mnom i decom. • zamolim nekog da oceni moje pisanje. • traìm od ène da ~e{}e vodimo ljubav. • pitam {efa za slobodan dan. • zamolim doktora da mi promeni terapiju. • zamolim oca za pozajmicu. • pozovem suseda da mi pomogne oko struje. Sada se vratite i promenite strukturu svake re~enice u: Zaista bih èleo da __________________, a pla{im se jer mislim da____________ . Upamtite da su klju~ne re~i: „Pla{im se, jer mislim da...“ Evo nekih primera: • Zaista bih èleo da zamolim majku da prestane da me kritikuje i da mi veruje, ali se pla{im, jer mislim da onda vi{e ne}e dolaziti kod mene. • Zaista bih èleo da traìm povi{icu od {efa, ali se pla{im da }e se on iznervirati i istresti na meni. • Zaista bih èleo da pozovem Dènet na sastanak, ali se pla{im da }e me odbiti. • Zaista bih èleo da zamolim baku da mi pomogne i plati mi {kolarinu, ali se pla{im da }e se otac naljutiti i vikati na mene. • Zaista bih èlela da zamolim muà da provodi vi{e 110

vremena sa mnom i decom, ali se pla{im da }e on zbog toga pobesneti i biti jo{ gori. • Zaista bih èleo da neko oceni moje pisanje, ali se pla{im da }e mi re}i da nemam talenta i da gubim vreme. • Zaista bih voleo da traìm od ène da ~e{}e vodimo ljubav, ali se pla{im, jer mislim da }e me ona kritikovati {to nikad nisam kod ku}e i nisam romanti~an, pa }emo se na kraju posva|ati. • Zaista bih èleo da traìm slobodan dan od {efa, ali se pla{im da }e on po~eti da zanoveta kako nisam dovoljno posve}en poslu i iskoristiti to protiv mene. Kad zavr{ite ovu ve`bu, bi}e vam mnogo jasnije kako pla{ite sebe. Sami pravite negativne scenarije koji se realno nisu desili. Tu`no je {to telo ne razlikuje stvaran doga|aj i proizvod bujne ma{te, tako da se mnogo pla{ite, ponekad i skamenite. A sve to sami pravite. Sami sebe pla{ite zami{ljaju}i takve uàsne ishode. I , {ta da se radi? Postoje tri re{enja. 1. Povratak u sada{njost Prvo re{enje se sastoji u tome da jednostavno prestanete da zami{ljate negativne ishode. Vratite se na ono {to se trenutno de{ava u stvarnosti. Nemojte misliti negativno. Skoncentri{ite se na disanje. Pogledajte gde ste. Vratite se iz svojih misli u stvarnost. Vratite se ~ulima (vid, dodir, sluh, ukus i miris). Odvojite trenutak da izrazite ono {to oko sebe vidite, ~ujete i ose}ate. Na primer: „Svestan sam da kroz prozor vidim li{}e koje lepr{a na povetarcu. Svestan sam da u susednoj sobi ~ujem glas svog sina. Svestan sam da su mi le|a naslonjena na naslon od fotelje. Svestan sam da ~ujem kako di{em.“ Ova metoda }e vas vratiti u stvarnost brè od ostalih. Primenite je odmah i primetite kako ste postali opu{teniji i stabilniji. Bi}ete jo{ opu{teniji ako prethodno duboko udahnete nekoliko puta. 111

Aladinov faktor


2. Kada sumnjate, proverite Druga mogu}nost je da preispitate svoje fantazije. Pitajte nekog kako bi se ose}ao kada bi mu neko postavio ova pitanja. Ispri~ajte mu svoju najgoru fantaziju i pitajte ga da li je istinita. Evo nekoliko primera, zasnovanih na opisanim situacijama. „Mama, kada do|e{ kod mene i po~ne{ da mi zamera{ kako odgajam Dèsiku i Kristofera, osetim se potcenjeno i ljutim se na tebe. Mislila sam da o tome razgovaramo, ali sam se pla{ila zami{ljaju}i da }e{, ako ti to kaèm, misliti da te kritikujem. Naljuti}e{ se na mene i ne}e{ mi vi{e dolaziti. To bi me povredilo, jer bi mi nedostajala. Da li bi se zaista tako pona{ala, ili ja nisam u pravu?“ „[efe, èleo bih da s vama popri~am o povi{ici, ali se pla{im da }ete se naljutiti. Ne znam kako reagujete na pitanje o povi{ici i nisam siguran kako biste voleli da vam podnesem svoj zahtev. Tako|e, ne znam koji su va{i kriterijumi za povi{icu. [ta treba da uradim da je zasluìm? Moèmo li da pri~amo o tome?“ „Tata, mislio sam da pitam baku da mi da ne{to novca za koled`, ali sam pomislio da }e tebe to na neki na~in uznemiriti. Ho}e li?“

psiholo{ki oslonac da stvarno zamolite majku da bude pa`ljivija. âk i ako se u prvo vreme bude branila, ~u}e ono {to ste èleli. Tako|e moète zamisliti da }ete joj, ako se bude branila i poricala, re}i da je i dalje volite i èlite da vam dolazi, samo biste hteli da bude malo pa`ljivija. Moète ~ak i da joj objasnite kako da njeni saveti ne izgledaju kao sudske presude. Moète i da isprobate svoju reakciju na bilo koju njenu primedbu ili ljutnju. To je u stvari psiholo{ka ve`ba koja }e vam pomo}i da se tako pona{ate i u kasnijim stvarnim situacijama. *

Tre}a opcija je da zamislite ishod koji èlite. Na primer, odmah zatvorite o~i i zamislite kako molite majku da vas vi{e ne kritikuje zbog toga kako odgajate decu. Zamislite da vam odgovara: „Izvini, nisam ni pomislila da se ose}a{ kao da te kritikujem. Samo sam poku{avala da ti ponudim pomo}. Verovatno sam to mogla i nekako bolje da izvedem, pa da ti se ne u~ini da gre{i{. Slede}i put }u te samo upitati treba li ti saradnja ili predlog. Da li bi tako bilo bolje?“ Mo`da odgovor ne}e biti ba{ ovakav, ali nema veze. Zamisli}ete pozitivan ishod kakav èlite i on }e vam dati neophodan

Ispunjen zadatak na prvoj kapiji ohrabrio je Aladina. Odmah se osetio bolje nego kada je u{ao. Krenuo je polako kroz lavirint ose}aju}i sigurnost u sebe. Video je most, a kad je zakora~io na njega, on po~e da mu se ljulja i uvija pod nogama. „Ko to hoda mojim mostom?“, upitao je glas koji je zvu~ao poput skrhanog stakla. „To sam ja, Aladin, i èlim da pre|em.“ Iz magle je polako izronilo ~udovi{te i prostrlo se na drugi kraj mosta. Bio je to najru`niji stvor kog je Aladin ikada video, a njegov uàsni smrad pekao mu je nos. Zver je otvorila usta pokazuju}i redove zuba o{trih poput brija~a. „Ako se usudi{ da se pribliì{ makar jo{ korak, pocepa}u te na komade. Obe}avam ti, uàsno }e te boleti kada te budem komadala. A posle }u te pro`derati.“ „Ne verujem ti. Ni{ta mi ne moè{“, rekao je Aladin i po{ao ka ~udovi{tu, ali je ono stra{nim pokretima krenulo napred i poderalo mu rukav kaputa, ostavljaju}i krvavu ranu na ruci. Aladin je zavri{tao: „Ovo je stvarno! Ovo nije moja ma{ta. Povre|en sam, kr varim!“ Pobegao je

112

113

3. Zamislite èljeni ishod

Aladinov faktor


na drugi kraj mosta. Pogledao je u svoju ruku, ali je onda primetio medaljon. Zgrabio ga je i ponovo krenuo ka zveri, koja je ustuknula pred sjajnim predmetom. Aladin je sa vi{e sigurnosti pre{ao preko mosta i bezbedno stupio na drugu stranu. Prevazi{ao je Strah od psihi~kog povre|ivanja. Stigao je do druge kapije.

da }e svako ko je tako odlu~an da dobije narud`binu biti podjedanko odlu~an da podmiri na{e potrebe.“

– Uspe{an prodavac koji je èleo da ostane anoniman

* DRUGA KAPIJA: ANALIZIRAJTE SVOJE STRAHOVE Mnogi strahovi ne mogu da izdrè test pa`ljivog preispitivanja i analize. Kada izloìmo svoje strahove svetlu analiti~kog preispitivanja, oni obi~no lako nestanu. Zapitajte se {ta je najgore {to moè da vam se desi? Kad se bojite da pitate ili ne{to preduzmete, zastanite i duboko udahnite. Tada se razumno zapitajte: „[ta je najgore {to moè da se desi? Da li je to zaista toliko lo{e? Mogu li to da pregrmim?“ Ako mislite da moète i da je ono {to èlite va`no, krenite!

Jo{ jedan hladnokrvan nastup supertrgovca Mareja Slotera

Moète li s tim da se izborite? Albert Elis me je upitao: „[ta je najgore {to moè da se desi i moè{ li da se izbori{ s tim?“ Kada strah po~ne da me obuzima, zapitam se: „[ta je najgore {to moè da se dogodi?“ Obi~no ni{ta stra{no. Slede}e nedelje u ovo vreme toga se ne}u ni se}ati.

Jednog dana mi je iznenada svanulo. Stajao sam ispred vrata ~oveka s kojim sam hteo da ugovorim sastanak. Nisam se usu|ivao da u|em, jer mi je sekretarica rekla da je zauzet. Shvatio sam da ona samo {titi svog {efa od nasrtljivaca. Ali ja nisam mislio da je ono {to imam da ponudim gubljenje vremena. Znao sam da moja usluga moè tom ~oveku u{tedeti mnogo para i vremena. Tako|e sam znao da je najgore {to mi se moè desiti ako u|em da me taj ~ovek izbaci napolje. Samo bih se ponovo na{ao na hodniku. Po{to sam ve} tu, ni{ta gore od ovoga mi se ne moè desiti. Tako sam otvorio vrata i u{ao. I znate {ta je bilo? Uspeo sam. Dobio sam narud`binu. Kupac je rekao: „Smatram

„[ta je najgore {to moè da se dogodi?“ Uvek sam se to pitao kada sam poku{avao da se za ne{to izborim. [ta najgore moè da se desi? Ako preìvim, nije najgore. Ne gadim se da zovem Opru ili nekog drugog. Zovem i pitam, u stilu: „Ako kaù ne, u redu, pa ne}u umreti!“

114

115

–Tea Aleksander

– Dùdit Brajls

Aladinov faktor


Shvatite da u stvari ni{ta ne gubite

[ta se naj~e{}e de{ava?

Shvatite da je odbijanje samo iluzija. Razmislite o ovome: kada zovem Dènet da idemo na ru~ak, a ona kaè ne, pre nego {to sam je pozvao, nisam imao nikog da ide sa mnom. Zvao sam je i posle toga nemam nikog. Ako sam je zvao, ni{ta nisam izgubio. Nisam imao nikog ni pre ni posle poziva. Nema stvarnog gubitka. Ni{ta se nije pogor{alo, sve je ostalo isto. Ako se prijavim na Harvard i ne prime me, nisam bio tamo ni pre nego {to sam se prijavio, niti posle toga. Sve je ostalo isto, ni{ta se nije pogor{alo. U ~emu je problem ako ne idem na ve~eru sa Dènet ili ne studiram na Harvardu, kada mi to nije ni{ta naudilo? Znam da mogu da se izborim s tim, jer je to moja sada{njost i dobro mi je.

Najzad, zapitajte se: „Na osnovu svega do sada, {ta }e se najverovatnije desiti?“ Kada se podvrgnete ovakvoj analizi, shvati}ete da se naj~e{}e ni{ta veliko ne de{ava. U stvari, obi~no je ishod povoljan. Naoruàni ovim novim saznanjem, jednostavno idite i pitajte.

Nagla{avam ljudima kako je sme{no da se pla{e da ne{to zatraè, jer ni sad nemaju ono {to èle. Uvek se smeju toj istini. I ako ne pita{, nema{ ni{ta. êga se pla{i{? Pla{i{ se da ne dobije{ ono {to ve} ima{! To je sme{no. [ta te briga {to nisi dobio ono {to si traìo kad nisi imao ni pre nego {to si traìo? Zato zaista nema{ ni~ega da se pla{i{.

– Marsija Martin

[ta je najbolje {to moè da se desi? Slede}i korak je da se zapitate: „Ako zamolim za ne{to, {ta je najbolje {to moè da mi se desi?“ Zamislite! Razmislite o tome! Moète odmah da dobijete ono {to èlite – mo`da i vi{e. Izdvojte vreme za razmi{ljanje, razmotrite najbolji mogu}i ishod. [ef bi mogao da kaè da. Majka bi mogla prestati da vas kritikuje. Otac bi mogao da kaè: „Bi}u odu{evljen ako ti baka pozajmi novac za stipendiju za koled`.“ Va{a èna moè re}i: „@elela bih vi{e intimnosti, romantike i seksa u na{oj vezi. Hajde da to zajedno stvorimo!“ 116

Zavr{ite drugi proces svesnosti Psiholog Natanijel Brenden je stvorio jedan od najboljih na~ina za prevazilaènje posledica li{avanja i manjak svesnosti. Razvio je tehniku ponavljanja brzih odgovora na nezavr{ene re~enice. Proces je jednostavan, ali veoma delotvoran. Prona|ite slobodno vreme da uradite ovaj test. To }e bukvalno preobraziti va{ na~in obra}anja. Mesec dana svakodnevno izdvajajte petnaestak minuta. Sedite sa sveskom i olovkom, ili za kompjuter, i {to brè moète, ne zastaju}i da razmislite o ~emu pi{ete, zavr{ite pet do deset slede}ih nezavr{enih re~enica: • • • • • • • • • •

Da mi je neko rekao da su moje potrebe i èlje va`ne... Da sam bio voljan da zatraìm {ta èlim... Kada sam zanemarivao svoje najdublje èlje... Da sam imao za 5% vi{e samopouzdanja u ostvarivanju svojih èlja... Ako pori~em i odbacujem svoje èlje i potrebe... Da sam poslu{ao svoje najdublje prohteve i èlje... Da sam umeo da prihvatim svoje èlje... Da sam hteo da se pona{am po svom... Da sam verovao da zaista mogu da imam ono {to èlim... Izme|u ostalog, moram da pitam...

Zapamtite, pi{ite {to brè, ne razmi{ljaju}i o onome {to pi{ete i bez ikakvog procenjivanja odgovora. 117

Aladinov faktor


Na kraju svake nedelje pro~itajte odgovore koje ste zapisivali, a zatim napi{ite pet do deset zavr{etaka slede}e re~enice: • Ako je bilo {ta {to sam napisao istina, ona mi moè pomo}i ako ja... Prema dr Brendenu, ova ve`ba podsti~e nesvesnu integraciju novih ideja. Pomaè nam da odbacimo strahove, da ih preispitamo i suo~imo se s njima. Pomaè nam da stupimo u nove nivoe svesti, znanja i lako}e delovanja, za koje ranije nismo ni shvatali da posedujemo. *

TRE]A KAPIJA: KORISTITE POZITIVAN GOVOR „O, mala plava lokomotivo“, zavapile su lutke i igra~ke. „Ho}e{ li da nas preveze{ preko planine? Na{ rotor se pokvario i ako nam ne pomogne{, dobri de~aci i devoj~ice na drugoj strani ne}e imati ~ime da se igraju, niti {ta da jedu. Molimo te, molimo da nam pomogne{, mala plava lokomotivo. “ „Nisam mnogo velika“, odgovorila je mala plava lokomotiva. „Koriste me samo za manevrisanje. Nikad nisam i{la preko planine.“ Puf-puf-}uf-}uf, i{la je lokomotiva. „Ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja-mogu, ja mogu.“ – Mala mo}na ma{ina, Vati Pajper

Pred izlazom iz Druge kapije Aladin se na{ao u mra~noj i sablasnoj {umi. Veliko drve}e se nadvijalo nad njim i smetalo mu da pro|e. No} je bila bez mese~ine, pa je izvadio lampu da osvetli sebi put. Iznenada, kao da je neka ruka ugasila plamen i on se na{ao u mraku potpuno sam. To je Strah od odbacivanja. „Ne èlim da budem sam i napu{ten u mraku. Mnogo sam se upla{io! Du{e, pomozi!“ Duh nije odgovarao. Aladin je pomislio da }e se ose}ati hrabrije ako po~ne glasno da govori. Zapevao je pesmu koju ga je nau~ila jedna pralja na pijaci. Kad ju je otpevao, po~eo je iz po~etka. Tada je ~uo kako drve}e pucketa i put mu se otvorio...

Jedna od najdelotvornijih tehnika da motivi{ete sebe je pozitivan govor. Mi svakodnevno imamo oko 50 hiljada misli. Mnoge od njih su o nama, a mnoge su i negativne. „Nikada ne}u dobiti ono {to èlim. Gde li mi je bila pamet? [ta ja mislim ko sam? Koga ja zezam? Sigurno }e mi re}i ne, a {to da se trudim? Nikad ne}u dobiti ono {to èlim. Sigurno }e me opet odbiti. Ovo je suvi{e te{ko. Nisam dovoljno dobar. Ne znam {ta radim. Ne znam za{to smetam. Niko mi nikad ne}e dati ono {to èlim. On nikad ne}e re}i da. Ako pitam, mo`da }e se naljutiti i otpustiti me. Mo`da }e pomisliti da sam pohlepan. Ako sam mnogo naporan, mo`da ovde ne}u prodati ni{ta. Ako je pitam, mo`da }u pokvariti atmosferu.“ I tako dalje. Ovakve misli nas spre~avaju da zahtevamo i preduzmemo ono {to je potrebno da postignemo ciljeve. Nu`no je zameniti ovakav, negativan govor pozitivnim.

*

Postoji zakon u psihologiji koji kaè da se ne moète ne~ega otarasiti dok to ne zamenite ne~im drugim. Vakuum se supro-

118

119

Iskoristite zakon zamene

Aladinov faktor


tstavlja prirodi, i ako poku{amo da otklonimo negativno bez zamene pozitivnim, stvoreni vakuum }e verovatno ponovo usisati negativno. Ako nismo svesni i skoncentrisani, na kraju ~esto samo zamenimo jednu negativnu stvar sa drugom. Dobar primer je da kada neko prestane da pu{i, ~esto se ugoji. Za{to? Hrana je zamenila cigarete. Postoje bolja re{enja, na primer da se pu{enje zameni dubokim disanjem, ve`banjem, zagrljajima, izraàvanjem ose}anja i poveravanjem. Sli~no tome, moramo stare tvrdnje, zasnovane na strahu i samopotcenjivanju, zameniti pozitivnim, afirmativnim i ohrabruju}im. Na primer, tvrdnju: „Nikada me ne}e saslu{ati“ zameni}emo sa: „Nau~i}u da im privu~em pa`nju i zadrìm njihovo interesovanje“. Umesto: „Nikada ne}u dobiti ono {to èlim“, re}i }emo: „Ja ve{to i s rado{}u stvaram ono {to èlim uz pomo} i podr{ku drugih.“ Umesto: „[to da se trudim?“, re}i }emo: „Sa svakim korakom sam sve bliè cilju.“ Odli~na tehnika je da se napravi spisak negativnog govora o sebi. Uzvratite pozitivno na svaku negativnu re~enicu. Napi{ite svaku re~enicu na poseban papiri}. Ove papiri}e nosite sa sobom i ~itajte ih nekoliko puta dnevno. Jo{ je bolje ako ~itate naglas. Iskoristite sedenje u ~ekaonici kod doktora, ~ekanje na sastanak, ~ekanje da vam stigne ru~ak koji ste poru~ili, pre nego {to odete da spavate i ujutru kad se probudite. Stalno ponavljanje ovih re~enica }e postepeno oterati i zameniti sve negativne misli i verovanja. Drugi na~in kori{}enja ove tehnike je da napravite afirmativnu kartu za sve {to èlite da traìte. Ako vam je potrebna finansijska podr{ka za {kolovanje, zapi{ite na karti, dodajte je svom {pilu i ponavljajte svakodnevno slede}u re~enicu: „S rado{}u traìm i dobijam punu {kolarinu na dràvnom Univerzitetu u Ohaju.“ Druga mogu}nost je: „Svakog petka se provodim s muèm na kantri igranci.“ Ili: „Opu{teno traìm i sre}no dobijam povi{icu od 200 dolara mese~no.“ Ili: „Uìvam u dodatnoj nedelji odmora u na{oj brvnari u Vermontu.“

Ovo je korisna tehnika za uspe{an zahtev. Morate usmeriti misli ka èljenom cilju i zamisliti postupke potrebne za pozitivan rezultat. Va{ um je stvarala~ko oru|e kojim upravljate snagom svoje volje. Sami ste odgovorni za izbor svojih misli koje treba da podrè manifestovanje onoga {to èlite u ìvotu.

120

121

Shvatite da su i drugi upla{eni Veliko je olak{anje kada shvatimo da su svi oko nas podjednako upla{eni kao i mi. Ovo saznanje nam daje prednost. Saznanje da ve}ina ljudi èli isto {to i mi – bezbednost, prihvatanje, u~estvovanje, prepoznavanje i priliku da se izraze – daje nam prednost. Prestajemo da ~ekamo na njih da nam daju ono {to èlimo. Mi moèmo to da damo njima. Kada jednom to uradimo, pobe|ujemo strah i koristimo ga u pozitivne svrhe. Korist koja sledi iz toga je da ti isti ljudi onda èle da nam uzvrate. Sve se promenilo kada sam shvatio da nisam ja jedini upla{en na ovoj planeti. I drugi se pla{e. Po~eo sam da pitam ljude: „Jesi li i ti upla{en?“ „Naravno da jesam!“ „Dakle, i ti isto ose}a{?“ Svi se vozimo u istom ~amcu. Verovatno su zato na{e radionice tako delotvorne. Kada upitam: „Ko se jo{ ovako ose}a?“, cela sala digne ruku. Ljudi shvataju da nisu jedini koji se tako ose}aju.

– Sten Dejl Na jednom treningu neko je rekao: „Zaista se pla{im da pri|em privla~noj èni.“ Trener je upitao: „Koliko mu{karaca ovde se pla{i da se pribliì privla~noj èni?“ Svi su podigli ruku. „Tajna je u tome da se svi pla{e privla~nih èna, ali neki im svejedno prilaze.“ Pomislio sam: „Zaista?“ To je bio trenutak prosveteljenja. Po~eo sam da shvatam da, {ta god

Aladinov faktor


ose}ao, jedini na~in da dobijem ono {to èlim je da odem i pri|em im, pa {ta bude.

– Majkl Hese Svojim studentima skre}em pa`nju da mo`da misle da su jedini koji se pla{e drugih. Gledaju}i njihovim o~ima, oni razmi{ljaju ovako: „Oh, ova osoba pored mene je tako jaka, oni su tako sigurni u sebe, znaju odgovore na sve, imaju sve i ja im ne zna~im ni{ta.“ Svi imamo duboke strahove i sumnju u sebe, a mislimo da ih ostali nemaju. Mislimo da su svi drugi savr{eni. Tada naglasim da su i ostali jednostavno upla{eni. Upitala sam veliku grupu: „Ko je od vas siguran da drugi u grupi imaju jako samopouzdanje?“ Svi su podigli ruke, jer su svi uvek sigurni da ostali imaju samopouzdanje. Tada sam upitala: „A ko je od vas siguran u sebe?“ Niko nije podigao ruku. Jednom kada shvatimo da su svi na istom nivou, da smo svi na smrt prepla{eni, dobijamo malo vi{e hrabrosti da krenemo i zahtevamo.

– Marsija Martin

* Kada je Aladin pro{ao Tre}u kapiju, s leve strane je ugledao stazu. Krenuo je njom, a ona je vijugala kroz lavirint. Ose}ao je da ga neko zlurado posmatra, kao da ga u svakom trenutku neko prou~ava i procenjuje. I tada je iza sebe za~uo kikot, jedan za drugim, a zatim jak smeh. Aladin se okrenuo, ali nije video nikog. Smeh se poja~avao, a zatim se, uz zlobne komentare, za~uo i sa druge strane. „Pogledajte ga, pa {ta on misli da je?“ „Budalasti uli~ni klinac, niko i ni{ta!“ „Prljavi mali |avo!“ „Kako je ruàn, izgleda kao da ga je poplava izbacila!“ 122

„Aladin je bezvredni glupan!“ Smeh se odbijao od svakog zida. Aladin je pokrio u{i rukama i zavri{tao: „Ne}ete me zaustaviti! Ne pla{im se va{ih poku{aja da me osramotite... ovo je Strah od poniàvanja i Strah od sramote. Ne}u da se upla{im!“ Otr~ao je niz stazu, okrenuo se na uglu i suo~io sa êtvrtom kapijom.

ÊTVRTA KAPIJA: IPAK URADITE ONO ÊGA SE PLA[ITE! Strah se lepi za tebe ako se drì{ za njega. To je vrlo zanimljivo. Mislim da je strah vrlo dosadna i nedoli~na pojava, koja }e te opsedati onoliko dugo koliko je hrani{. Najbolji na~in da se izbori{ sa strahom je da ga ne prime}uje{. Ako se smeje{ svojim strahovima, oni }e nestati. Strah moèmo oterati jedino smehom. Shvatila sam da dve stvari ne mogu postojati istovremeno na istom mestu, tako da strah treba da zamenim pozitivnim namerama i jasno usmerenim postupcima i on }e nestati. Shvatila sam da u ìvotu moè{ da bira{ izme|u dva puta. Neki ìvot vide kao niz problema, strahova i neuspeha. Drugi ga vide kao iskustva, prilike i avanture. @ivot je isti, samo je ugao gledanja razli~it. Moè{ i}i putem A ili putem B, izbor je tvoj.

– Tea Aleksander

Samo napred! Ako èlite da se ne{to desi, morate to i da zatraìte. Mnogi poslovni ili zaposleni ljudi zapravo zakidaju sami sebi tako {to propu{taju da zatraè ono {to im treba. 123

Aladinov faktor


Kada god se zaista suo~i{ sa strahom, stekne{ snagu, hrabrost i sigurnost u sebe. Sposoban si da kaè{ sebi: „Preìveo sam ovaj uàs. Preìve}u i slede}e {to nai|e.“ Mora{ da uradi{ ono {to misli{ da ne moè{. – Elinor Ruzvelt Ako tako radi{, nije va`no {ta misli{ niti ~ega se pla{i{. Va`na su jedino dela. Kad god stavim sebe u situaciju da ne{to preduzmem, ose}am se vrlo dobro, iako se pla{im. Jasno vidim da kad ne{to imam, onda to ~vrsto drìm i to me tera napred i spre~ava strah da me zaustavi. Tada mi sve brige izgledaju bespotrebne. Ra~una se samo akcija. Mislim da }u se na kraju ìvota osvrnuti i zapitati se: „Boè, za{to nisam bila jo{ aktivnija?“

– Dajana fon Velanec Ventvort Dela pobe|uju strah. – Piter N. Zarlenga

Kako da se suo~ite sa strahom od sramote Ipak uradite ono ~ega se pla{ite. – Suzan Dèfers

obi~no bi se prijateljski nasme{ili. Bili su ljubazni, i izgledalo je da su sre}ni {to ih neko ne{to pita. Rekli bi: „Upravo ste na njemu.“ Ja bih im zahvalio, produìo i to je bilo to. Ni{ta lo{e se nije desilo iako sam postavio „glupo pitanje“. (2) Otkrio sam da ljudi u stvari vole da ih ne{to pitate, u slu~aju da znaju odgovor. Pretpostavljam da to potvr|uje njihovu inteligenciju i ose}aj da su korisni. Isto se moglo odigrati i ispred robne ku}e 7-11. „Moète li mi re}i gde je 7-11?“ Oni bi rekli: „Evo je ispred vas.“ Onda bih im zahvalio. Cilj ove ve`be je da se prevazi|e strah od sramote zbog pitanja koja izgledaju glupo. Meni je pomogla.

– Majkl Hese Kada je Aladin zavr{io ~etvrti zadatak, kapija se otvorila i on je u{ao u ne{to {to je izgledalo kao velika soba. Kako je on i{ao s jednog kraja sobe na drugi, postajalo je sve mra~nije i hladnije, a zid na drugoj strani mu je izmicao, umesto da mu se pribliàva. Aladin se veoma upla{io. Nije znao {ta se de{ava – soba se menjala pred njegovim o~ima i on je ose}ao da je bespomo}an. Skrhan, pao je na pod. To je bio Strah od promene i Strah od nemo}i. Po~eo je da se znoji, a zatim je ~uo: „[ta je najgore {to moè da ti se desi?“ Pred njim je u zidu bila Peta kapija.

Radio sam s terapeutom Stivom Hilerom. Pored rada u kancelariji, imali smo i neke ve`be u stvarnim situacijama. Jedna od njih, koja mi je u prvo vreme izgledala prili~no glupo, bila je da idem nekim bulevarom, zaustavim jednu osobu i upitam je gde je taj bulevar. Ako bih bio na Bulevaru Vil{ir, zaustavio bih nekog potpuno nepoznatog i upitao ga: „Moète li mi re}i gde se nalazi Bulevar Vil{ir?“ U vezi sa ovim zaklju~io sam dve stvari: (1) Iako sam se ose}ao kao potpuni idiot {to postavljam takvo pitanje, ljudi me nisu gledali kao glupaka. U stvari,

Da biste izgradili svoju sposobnost zahtevanja, po~nite polako od malih koraka – slavite male pobede. One su kameni me|a{i ka ve}im osvajanjima. Svakog dana zahtevajte malo

124

125

* PETA KAPIJA: POLAKO NAPREDUJTE KA VELIKIM STVARIMA

Aladinov faktor


vi{e. Razvijajte svoju snagu korak po korak. Svakodnevno zahtevajte ne{to malo ve}e. Budite odlu~niji. Kre}ite se ka sve ve}im izazovima. Ve`bajte da zahtevate i bi}ete sve bolji. Ve`bajte sve principe i tehnike koje }ete nau~iti u tre}em delu knjige. Ve`bajte sa svojom decom, suprugom, roditeljima, prijateljima i kolegama. Ve`bajte, ve`bajte, ve`bajte. Polako po~nite s dobro}udnim ljudima

1. Kako }e mi ovo koristiti? 2. Kako }e ovo koristiti onima do kojih mi je stalo (porodici, prijateljima, timu, {koli, crkvi, kompaniji, zajednici, dràvi, zemlji...)? Malo-pomalo pobedite strah od promene

Vera u sebe je rezultat uspe{no prevazi|enog rizika. – Dèk Gib Po~injao sam sa ljudima za koje znam da su dobro}udni i voleo sam da ve`bam sa njima. Rekao bih im: „U~im kako da zahtevam i treba da ve`bam. Ho}ete li da mi pomognete i kaète mi kako to da radim i kako mogu da napredujem?“ „Treba da budete okruèni ljudima ili da se pridruìte organizaciji gde moète biti sasvim otvoreni i da budete ono {to jeste, a da vas niko ne ugrozi.“

– Helis Bridìs Uradi ono ~ega se pla{i{ i nastavi tako da radi{... to je najbrì i najsigurniji na~in izmi{ljen da se pobedi strah. – Dejl Karnegi

Podsetite se za{to traìte Da biste prevazi{li strah, korisno je da se podsetite za{to ne{to traìte. Koja je najva`nija svrha? [ta }ete posti}i ako zatraìte i dobijete ono {to èlite? Ho}ete li mo}i da po{aljete svoju decu na fakultet? Ho}ete li mo}i da prehranite porodicu? Da obezbedite penziju? Da nahranite besku}nike? Ho}ete li mo}i da diplomirate i dobijete bolje pla}en posao? Kada jednom budete sagledali vi{i cilj, strahovi }e vam ~esto izgledati sitni u pore|enju s onim {to }ete posti}i molbom. 126

Zapitajte se:

Ako vam se ne dopada ìvot koji trenutno stvarate, po~nite danas da menjate svoje misli, slike i pona{anje, malo-pomalo. Ne moète o~ekivati da vam se ìvot menja, a da se pona{ate isto. Kao {to se kaè: „Ako nastavi{ da radi{ isto kao i uvek, isto }e{ i da dobija{.“

Drugim re~ima, da su va{i sada{nji postupci mogli da stvore vi{e od onoga {to èlite, to bi se ve} pokazalo. Verovatno je nabolji izraz ovog principa jedna od definicija ludila: „Ludilo je kad se pona{a{ isto, a o~ekuje{ druga~ije rezultate!“

Postoje samo tri na~ina da pobolj{ate svoj ìvot: 1. Shvatite {ta uspeva, pa to radite ~e{}e. 2. Shvatite {ta ne uspeva i prestanite to da radite. 3. Poku{avajte ne{to novo i vidite {ta uspeva, a {ta ne. Prihvatite ono {to uspeva. Za{to se ljudi opiru promeni i napretku? Ako su sve ideje i postupci koje smo naveli tako dobri, za{to se onda tako malo ljudi zaista promeni? Za{to se ve}ina nas 127

Aladinov faktor


opire onome {to nam moè doneti slobodu? Odgovor je da smo se svi saìveli s navikama. Naviknemo se na ne{to ~ak i ako nam ne ide sasvim dobro. Uradite opet mali eksperiment. Spustite negde knjigu, tako da su vam ruke slobodne a da ipak moète da ~itate. Stavite ruke u krilo i spojite dlanove. Pogledajte koji vam je palac gore – levi ili desni. Sada ponovo spustite ruke u krilo, ali da vam drugi palac bude gore. Ovo zahteva pomeranje svakog prsta u prethodno donjoj ruci. Kako vam se ovo ~ini? Da li vam je trapavo, neugodno, ~udno, uvrnuto ili „pogre{no“? Primetite {ta va{e telo èli da uradi. @eli li da se vrati u prvi, „normalan“, uobi~ajeni poloàj? Uradite to. Vratite se u prvobitno stanje. Kako vam se ~ini? Da li vam deluje bolje, ispravno ili opet ugodno? Da li je olak{anje vratiti se u stari poloàj? U ovoj maloj ve`bi sadràn je osnovni razlog {to ve}ina ljudi nikad ne oseti kvalitet ìvota koji potajno traè. Vi{e vole da im je prijatno nego neprijatno. Vi{e vole da im je prijatno, nego da urade ono {to treba da urade kako bi dobili èljeni rezultat. Ostaju zaglavljeni u onome {to psiholozi zovu „zona udobnosti“.

moè biti neprijatno. Pa {ta? Svejedno to uradite! To je jedan od na~ina da se naviknete na neprijatnosti. Pobednici su oni ljudi koji imaju naviku da rade ono {to je gubitnicima neugodno. – Ed Foreman

Napredak i razvoj zahtevaju dozu neudobnosti. Kao {to kaè jedan mladi zaneseni skija{: „Ako ho}e{ da postane{ dobar skija{, neudobno mora da ti postane udobno.“ Mnogo {ta od onog {to je potrebno da bi se izgradilo i o~uvalo samopo{tovanje moè ponekad biti i neprijatno. Re}i ne, iskazati svoja prava i potrebe, zahtevati ono {to èli{, izraziti istinska ose}anja, govoriti dobro o sebi, pustiti nekog da se postara o nama, da nas zagrli ili izmasira – isprva sve ovo

Se}ate li se kad ste u~ili da vozite bicikl ili kola? Bilo vam je vi{e nego neugodno. Morali ste da pro|ete kroz ovo nespretno iskustvo. Kada je va{e petoro dece u~ilo da hoda, svako je prolazilo kroz ovo neugodno iskustvo. Puzali su, gubili ravnoteù, padali, ali su vremenom postajali pokretljiviji i bolje gospodarili svojim telom. Sada tr~e tako da ne moète da ih stignete. Svi moramo da pro|emo period nesigurnosti u svakoj novoj prilici. Ako ste kao dete propustili takav period, pro}i }ete ga sada. Mnogi od nas pamte kako im je bilo neprijatno prilikom prvog javnog govora, prvog plesa, prvog izlaska, prvog razgovora za posao, prvog koncerta, prvog sukoba s autoritetom, prvog seksualnog iskustva ili kad smo se prvi put suprotstavili ve}ini. Mnogi od nas su se izborili i krenuli ka novom po~etku: prvom danu na poslu, prvom detetu, prvom pokretanju kompanije, prvom klijentu, prvom kreditu, prvom radio intervjuu, prvom TV {ou i sli~no. Mnogi od nas tek treba da se suo~e sa ovim neugodnostima, koje smo izbegavali usled straha, manjka hrabrosti i podr{ke ili nedostatka samopo{tovanja. A proces se ne zavr{ava, zar ne? Bi}e i dalje prepreka na koje moramo ra~unati i koje }e nas izlagati neugodnostima sve dok se sa njina ne izborimo. Prva smrt nekog bliskog, prvi prijatelj koji je oboleo od raka ili AIDS-a, prva neèljena trudno}a, prva ozbiljna bolest ili nesre}a, prvi razvod, prvi znaci starenja, prvi testament, prvi sudski proces, prvi put kada na{e dete

128

129

Zone udobnosti su pli{om postavljeni mrtva~ki sanduci. Ako ostane{ tu, umire{. – Sten Dejl

Aladinov faktor


prekr{i zakon ili odlu~i da ne ide na koled`. @ivot je niz novih iskustava, koja mogu biti shva}ena kao neèljene patnje ili potencijalne avanture. Izbor je na vama. Dozvolite sebi da budete trapavi [ta god budete u~ili, u po~etku }ete biti nespretni. Dozvolite sebi da budete po~etnik, onaj koji u~i... Ako sami sebe ne zaustavimo, nove teritorije su mesta gde se najvi{e moèmo osetiti ìvima. Pla{io sam se da idem na kuglanje dok nisam nau~io da se kuglam. Bio sam dobar sportista u fudbalu, ko{arci, odbojci, ragbiju i tr~anju sa preponama i mislio sam da treba da budem dobar u svakom sportu. Pla{io sam se da ne izgledam smotano. Kao rezultat toga, propustio sam mnogo zabave i puno korisnih iskustava. Najzad sam shvatio da moram sebi da dozvolim da u~im – da budem po~etnik, kao u petom razredu. Se}am se kad sam prvi put proma{io ski lift na vrhu planine San Vali, a jedan ~etvorogodi{njak me je pre{i{ao u stilu olimpijskog skija{a. Ute{io sam se da mi je to prvi dan u~enja, a on verovatno skija ve} godinu dana. Imao sam pravo da budem smotan. Tako|e, imao sam pravo da traìm dobre instrukcije. Vremenom sam primetio da neki od sportista ne napreduju, jer to i ne èle. Svima su nam potrebni treneri i mentori. Posle svakog ~asa skijanja ili tenisa bio sam sve bolji. Napredak me uvek odu{evi, posebno ako u me|uvremenu ve`bam.

èlite. U po~etku }ete se mo`da ose}ati trapavo ili neugodno, ali po~etak }e vam uliti poverenje za ve}e stvari. Normalno je da }ete prvi put najverovatnije nespretno pitati nekog za izlazak, prvi put konkurisati za kredit ili prvi put pitati za povi{icu! Dozvolite sebi da pro|ete kroz stanje nespretnosti. To je neophodan korak na putu do majstorstva. Ako èlite da postanete ve{tiji, morate biti voljni da kroz to pro|ete. Svako iskustvo gledajte kao iskustvo u~enja i napredovanja. Postaja}ete sve bolji svaki put kad ne{to zahtevate. Podsvest neprestano procenjuje va{e postupke i odgovore koje izmamljujete od drugih. * Kada je pro{ao Petu kapiju, Aladinu je bilo malo hladno. Kako je hodao, bilo mu je sve gore, hladnije nego ikad. Nikada pre nije ose}ao da mu se telo i um polako smrzavaju. Ubrzo je primetio ledenice na stropu pe}ine i kosti su mu se protresle. „Kada se neko ose}a kao da su ga svi odbacili, mora biti da mu se to de{ava u srcu. Ovo mora da je Strah od odbacivanja.“ A kada je imenovao strah, pod pred njim se otvorio i on ugleda [estu kapiju.

[ESTA KAPIJA: ZNAÊNJE ODBACIVANJA

[ta god da u~ite, u po~etku }ete biti nespretni – bilo da ple{ete, vozite kola, idete na kuglanje, izlaète govor ili zahtevate {ta

Morate zapamtiti da postoje dve oblasti uma. Jedna su ~injenice, a druga je smisao. Ljudi su vo|eni potrebom da osmisle svaku ~injenicu i svaki doga|aj, uklju~uju}i i odbacivanje. Ali istina je da su sve ~injenice samo proste ~injenice, a da su svi doga|aji besmisleni. Smisao dajete vi sami, a odluka da neka ~injenica ili doga|aj imaju smisao postaje poput kutije nepoznatog sadràja, koja vas moè ograni~iti i obeshrabriti. Kada nekom doga|aju odredite smisao, morate da stvorite nove ~injenice ili ìvotna iskustva kojima }ete ga opravdati. U

130

131

– Dèk Kenfild

Dozvolite sebi da u~ite

Aladinov faktor


suprotnom }ete poludeti. Ako ste kao dete bili odba~eni, smatrali ste da ne valjate. Istina je da nije ta~no da zaista ne valjate, ve} }ete, po{to ste sebi rekli da ne valjate, prikupljati podatke kako biste to sebi i dokazali, {to }e vas opet samo u~vrstiti u va{em uverenju. Kada ste odba~eni, obi~no mislite da s vama ne{to nije u redu, da ste zbog ne~eg nedovoljno vredni da budete prihva}eni. Ubedite sami sebe da ne valjate, da ste proma{eni, nedostojni ljubavi, da je svet okrutan prema vama i da su drugi nemarni i okrenuti sebi. Ali odbacivanje ne zna~i ni{ta od ovoga, sve dok vi ne odlu~ite da bude tako. Kao {to nekom neutralnom doga|aju dajete negativno zna~enje, takvo zna~enje moète na isti na~in i da promenite, jer izbor postoji. Na vama je da ve`bate. Ako moète da mislite na jedan na~in, moète i na drugi. U oba slu~aja odluka je va{a. Za{to biste sopstvenim razmi{ljanjem sebe paralisali, obogaljivali i obeshrabrivali da osmislite svoj ìvot onako kako èlite? Zapamtite, izbor uvek postoji. Zapamtite, „ne“ se ne odnosi na vas Mnogi misle da ako su odbijeni to zna~i da su lo{i, proma{eni, bezvredni i nedorasli, ali to nije ta~no. U stvari: „To ni{ta ne zna~i“. înjenica: Od svojih roditelja nisam dobio ono {to sam èleo. Smisao: (koji ste sami odredili): Ja ne valjam i nisam vredan da budem prihva}en. (Da sam vredan ljubavi, oni bi mi dali sve {to sam èleo i {to mi je bilo potrebno. Da vredim, to bih imao, a po{to to nisam dobio, to zna~i da nisam ni vredan.) Pona{anje: Sedim u }o{ku i ne u~estvujem. Ne traìm ono {to èlim. Ne dobijam ono {to èlim. Zadovoljavam se s manje od onoga {to èlim i {to mogu. 132

Ni{ta ne shvatajte li~no Zapamti, ti si samo dodatak u igri drugih. – Stjuart Emeri Jedan od prvih polaznika moje {kole talenata i modela bila je èna koja je verovatno bila starija pet ili deset godina od mene. Posle kursa je imala prvi razgovor za posao, pa po{to nije primljena, napustila je moju agenciju. „Za{to bi odustala posle samo jednog intervjua?“, upitala sam je. „Izgledala sam najbolje {to mogu, glumila sam najbolje {to mogu i nisam dobila ulogu. Ne mogu da podnesem odbijanje, zato odustajem.“ Uzalud sam joj obja{njavala da posao mo`da nije dobila jer nije izgledala kao {to je klijentu po volji. Mo`da im nisu odgovarale njene godine, boja o~iju ili je mo`da li~ila na klijentovu tetku (koju je mrzeo). Mogli su je odbiti iz mnogo razloga, a da nijedan nema veze s njom. Palo mi je na pamet da sam i ja imala sli~na iskustva prve nedelje profesionalnog bavljenja manekenstvom. Na prvom razgovoru su mi rekli da izgledam previ{e obi~no, a na slede}em da sam „previ{e egzoti~na“. Onda su mi rekli da sam preniska, a zatim da sam previsoka za posao koji su nudili. înilo mi se da svaki razgovor poni{tava prethodni. Jedna èna koja nije mogla da se nosi sa uzastopnim odbijanjem je odustala. Od tada govorim na{im u~enicima da se unapred pripreme za odbijanje. Hrabrimo ih da ga shvate kao izazov koji treba da prevazi|u. Modeli u~e da odbijanje moè biti prilika za napredak i podstrek da nikad ne odustaju.

– Beti Maceti Ha~

133

Aladinov faktor


U svakom negativnom doga|aju leì seme ve}eg dobra. – Napoleon Hill

Nikad ne moè{ da nau~i{ manje, moè{ samo da nau~i{ vi{e. – R. Bakminster Fuler

*

Moju prvu knjigu Kako da prodate umetnine odbilo je dvadeset {est izdava~a pre nego {to je objavljena. Pa mi onda kaìte ne{to o odbijanju. Sada znam za{to toliko talentovanih pisaca nikada ne objavi knjigu. Upornost i vera u sebe im slabe ako su stalno izloèni odbijanju. Naravno, kad su mi prvi put vratili rukopis bila sam razo~arana, ali ne mnogo. Ipak, nakon pet-{est neuspeha po~ela sam jako da brinem. Pozvala sam svog agenta da ga pitam u ~emu je problem. Odgovorio mi je da jednostavno ima previ{e knjiga o prodaji, pa izdava~i oklevaju da izdaju jo{ jednu. Ali iako je teren bio prepun, znala sam da imam novi pristup i va`ne ideje. Zato sam posle slede}eg odbijanja pozvala izdava~a i upitala ga {ta da uradim da pobolj{am {anse. [ta sam izostavila u knjizi? [ta da uradim da bi ona zasluìla da je izdaju? Slede}a odbijanja sam propratila sli~nim telefonskim pozivima i unosila izmene koje su mi savetovali. Ispalo je da sam jedva ~ekala da me opet odbiju. Izdava~i su mi pomagali da objavim knjigu, a da to nisu ni znali. Nau~ila sam va`nu lekciju – da ne me{am odbijanje sa neuspehom. Kada mi je dvadeset sedmi izdava~ otkupio knjigu, nije dobio rukopis koji je odbijen dvadeset {est puta, ve} je dobio rukopis koji je pobolj{an savetima dvadeset {est talentovanih, iskusnih profesionalaca. Odbijanje je samo li~no mi{ljenje. Ne treba ga shvatati li~no, jer }e uni{titi va{e poverenje i spre~iti vas da napredujete.

– Beri D`. Farer, autor knjige Nebru{eni dijamant 134

„êka me poslednja, Sedma kapija, ali ne mogu da je na|em. Tako sam umoran i izgubljen, jedva se vu~em napred. Kada bih samo mogao da zaspim. Ako je ne na|em, pa{}u. Stigao sam daleko, dalje nego {to sam mogao i da pretpostavim.“ Aladin se ose}ao kao da }e zaplakati... ali mu{karci ne pla~u... a on je bio skoro ~ovek. Ose}ao je da vi{e nema snage u telu ni u mi{i}ima i samo je èleo da zaspi. Legao je i pogledao u nebo, kao da od njega o~ekuje odgovor. I tada je video neverovatnu lepotu. Sedma kapija je bila iznad oblaka. Sa rado{}u je doleteo pred nju na svom magi~nom }ilimu.

SEDMA KAPIJA: ZAPAMTITE, TO JE IGRA BROJEVA! Mora}e{ da poljubi{ mnogo àba dok ne prona|e{ princa. – Re~enica napisana na svilenom jastuku na krevetu princeze Dajane Najpre da razjasnimo {ta mislimo kada kaèmo „uspeh u molbi“. Bejb Rut je imao 1.330 poku{aja da pogodi go, ali ga pamtimo kao „sultana pogodaka“ po onih 714 pobedni~kih optr~avanja. Tako je i sa mnom. Ne uspem svaki put kada zamolim nekoga da nas podrì, ali nastavljam da igram.

– Rik Gelinas, predsednik fondacije Delfi, koji je prikupio milione dolara donacija 135

Aladinov faktor


Kada sam se bavio nekretninama, shvatio sam da je koli~ina definitivno bitna. Gledao sam one trake gde govore da treba neprestano biti pred ljudima. To sam i radio. Bilo je hiljadu domova, a ja sam ih bez prestanka pose}ivao. Delio sam letke, pojavljivao se na pragu i delio bundeve za No} ve{tica. Uskoro su me zapamtili. Neprestano sam bio pred njima.

– Tim Piring

Hvala za dvadeset pet dolara! Kada sam po~eo da prodajem, gajio sam uverenje koje me je sigurno vodilo u nevolju – da svi uvek treba da me vole. Ovde je pogre{no „svi“ i „uvek“. Kada sam po~eo da prodajem, odmah sam mnogo vodio ra~una da li me ljudi prihvataju. ûdilo me je dokle }e ljudi i}i da bi izbegli prodavca osiguranja. Videli bi me kako dolazim, okrenuli se i po{li drugim putem. To me je bolelo. Ego mi je bio vrlo povre|en. Moj dan je izgledao ovako: poku{ao bih da prodam osiguranje Dònu i on bi me odbio. Uveren da sam ja kriv {to nisam uspeo oti{ao bih do Elen. Ni ona ne bi kupila osiguranje, i tako dalje. Onda bih oti{ao do Bila, sa stavom da sam ja kriv za neuspeh. Naravno, ni sastanak sa Bilom nije bio uspe{an. Ose}ao sam se blokiranim u tom obrascu. Uskoro sam odlu~io da napustim posao. Moja odluka nije bila gubitak za industriju osiguranja, ali mi je bilo vrlo te{ko da priznam poraz. Na sre}u, u pravom trenutku prijatelj mi je dao knjigu Viktora Frankla Traènje smisla. Ta knjiga mi je otvorila o~i i pokazala mi mo} uverenja. Pomogla mi je da preispitam sopstvene stavove o sebi i poslu. Za mene je to bilo dragoceno iskustvo. Promenio sam nekoliko vrlo va`nih stavova. Napravio sam svesnu odluku da verujem da nijedna prodaja ne}e uticati na to ko sam i {ta sam. Oti{ao sam i korak dalje. U to vreme sam prodavao jednu polisu na dvadeset mu{terija. Prose~na cena polise je bila 500 dolara. Podeljeno sa 20, to je iznosilo 25 dolara po pozivu. 136

Na taj na~in sam sve promenio. Pozvao bih Meri, a ako ona ne bi kupila polisu, umesto da krivim sebe, govorio sam sebi: „Hvala ti za 25 dolara.“ Isto bih uradio i sa slede}ih 18 mu{terija i svaki put kada bi me odbili, u mislima sam im odgovarao: „U redu, ali hvala za 25 dolara.“ Dvadeseta mu{terija bi kupila polisu, ali bih i tad rekao: „Hvala za 25 dolara.“ Uskoro je dvadeset mu{trija postalo deset, a umesto 500, prodaja je iznosila 1.000. U toj ta~ki sam mogao na miru da zahvaljujem za 25 dolara. Nisam promenio na~in prodaje. Promenio sam na~in mi{ljenja. Prestao sam da smatram da je mu{terijino „ne“ pokazatelj neuspeha. Slu{ao sam racionalniji, sna`niji deo mene, koji me je podse}ao da ne prodajem sebe kao ~oveka. Ovo je za mene postalo dnevni ritual. Ponavljao sam sebi: „Ne moè{ da ne uspe{, ne prodaje{ sebe.“ Proveravao sam sve {to sam sebi govorio, suprotstavljao se svom egu i birao prikladnija uverenja. To je bilo bitno.

– Lari Vilson

Tehnika 25 dugmadi Klementa Stouna Ve`baj, ve`baj i ve`baj, sve dok se ne navikne{ na odbijanje. – Brajan Klemer

Klement Stoun, osniva~ velike kompanije za osiguranje i jedan od genija motivacije na{eg veka, bio je me|u najve}im majstorima poduke prodavaca u prevazilaènju strahova. Klement je znao da }e oni verovatno odustati posle deset poziva ako nemaju na~in da istraju dok ne ~uju „da“. Zato im je dao 25 dugmadi s uniformi marinaca i rekao im da ih stave u levi dèp pantalona. Svaki put kada bi obavili poziv, trebalo je da premeste jedno dugme u desni dèp. Nisu mogli da zavr{e radni dan dok svih 25 dugmadi ne bi premestili iz 137

Aladinov faktor


jednog dèpa u drugi. Zato nisu odustajali, a do kraja dana bi postigli i neku prodaju, {to ih je motivisalo da nastave. Tako su postali sposobni da podnesu odbijanje, jer su shvatili da postoji {ansa za prihvatanje. Ova jednostavna, ali uspe{na tehnika pomogla je hiljadama prodavaca da prevazi|u strahove i izgrade unosnu karijeru. Razmislite kako da u svom ìvotu primenite isti princip. Magi~na formula uspe{nih:

ci da pozovem mnogo èna da iza|emo, ali sam se tako|e potrudio da sebe udesim {to bolje da bih imao sigurne {anse za potvrdan odgovor. Na po~etku mi je bilo malo neprijatno da zovem i predloìm sastanak, ali sam shvatio da je to igra brojeva. Izlazio sam sa mo`da dve ili tri ène nedeljno, samo da bih stekao iskustvo. [to sam vi{e izlazio, bio sam opu{teniji. Mislim da sam iza{ao sa oko 40 èna dok nisam sreo Marijanu, koja je postala moja supruga.

– Majkl Hese

NHNNP[N^! Neki Ho}e, Neki Ne}e, Pa [ta!... a... Neko êka! Treba da shvatite da }ete mo`da morati da zamolite mnogo ljudi mnogo puta dok ne dobijete ono {to èlite. Neki }e re}i da, a neki ne. Pa {ta? Nastavite! Mo`da }ete ~uti mnogo odbijanja, ali napor }e vam se mo`da isplatiti zbog samo jednog „da“. I zapamtite, neko ~eka da mu pri|ete. Treba samo da upitate mnogo ljudi dok ne nai|ete na prave. Zapamtite, morate da molite, molite, molite! Zato napred, po~nite danas, odmah!

Ne ~ekajte savr{en trenutak Ako ~eka{ pravi vjetar i vrijeme, nikada ne}e{ ni posijati ni po`njeti. – Knjiga propovjednikova 11:4 100% proma{uje{ ako ne {utira{. – Vejn Grecki Ne ~ekaj. Trenutak nikad ne}e biti najbolji. – Napoleon Hill

Svoju suprugu sam upoznao preko video-slu`be za upoznavanje Velika o~ekivanja. Prvo je trebalo da napi{em izjavu. Napisao sam je i pokazao svima koje znam. Pitao sam ih za utisak i zamolio za savete kako da bude {to zanimljivija. Kada je trebalo da dam fotografiju, ja sam oti{ao kog fotografa koji radi fotografije holivudskim zvezdama, iako ve}inu ljudi slika fotograf iz slu`be. Potro{ili smo tri rolne filma dok nismo dobili jednu zaista dobru sliku. On ju je dodatno obradio tako da izgledam mla|e. Nisam ruàn, ali mi je zaista pomogao da dobijem odli~nu fotografiju. Na video -intervju sam oti{ao s prijateljem, jer sam shvatio da je bolje da razgovaram s nekim s kim bih bio opu{ten, umesto da me intervjui{e neko nepoznat. Bio sam u prili-

Odli~no sredstvo da se ubrza promena pona{anja je ve`ba „ve~ernji pregled”. Ona je veoma jednostavna i daje zna~ajne rezultate. Svako ve~e odvojite za sebe nekoliko minuta u ti{ini. Ako ne moète drugde, uradite je u krevetu. Udahnite duboko nekoliko puta i opustite se. Zatim postavite sebi dole navedena pitanja i obratite pa`nju na {ta ste postali svesni. Odgovori vam mogu do}i u zamislima ili re~ima. Oba na~ina su dobra.

138

139

Uradite ve~ernju ve`bu za pregled

• [ta sam danas èleo, a nisam traìo? • Ko bi mi pomogao da sam traìo?

Aladinov faktor


• Gde sam mogao da traìm {ta èlim i to da dobijem? • Kako da traìm sa vi{e efikasnosti? Kada dobijete odgovor, zamislite sebe kako traìte ono {to èlite. Zamislite sebe kako to radite bolje. Vidite sebe kako to radite onako kao {to je trebalo da se niste stideli, pla{ili, da niste bili previ{e ponosni ili pasivni. Iznenadi}e vas kako }e vam se odmah prikazati i okolnosti i „ispravke“. Dnevne aktivnosti nam zamagljuju svest, {to je prvi stepen u promeni pona{anja. One vam tako|e programiraju podsvest da se ubudu}e pona{ate s vi{e samopouzdanja i delotvornije. Neka vam ovo bude svakodnevni ritual sve dok ne vidite promenu u svom pona{anju.

niku u glavi sam ~ula glas kako peva: „Ba-ba-ba-ba-ba{ te briga, traì pa {ta bude!“ Nasmejala sam se i rekla sebi: „Ma ba{ te briga, traì pa {ta bude!“ Ponovo sam se okrenula, popela uz stepenice i posle ~ekanja od deset minuta u{la sam da se vidim sa predsednikom. Predstavila sam mu svoju {kolu i zamolila ga za donaciju od 10.000 dolara. On je rekao: „Obi~no bi vam traìli da popunite formular, ali va{ trud i posve}enost su o~igledno veliki, tako da vam danas mogu dati ~ek na 2.000 dolara. Ako me pozovete slede}e nedelje, pri~a}u sa direktorom za ostalih 8.000.“ Nedelju dana kasnije sam dobila ~ek na 8.000. Tako mi je drago {to iz banke nisam oti{la bez molbe.

– Elejn Stivens

Ba{ vas briga, traìte – pa {ta bude!

Osloboditi se

Slede}a pesmica vam moè pomo}i da se suprotstavite strahu:

Pitali smo Rika Gelinasa, jednog od najboljih „molilaca“ koje znamo, da nam objasni kako prevazilazi strah kada treba nekog da pita ili zamoli. Njegov odgovor je prili~no zanimljiv.

„Ba-ba-ba-ba-ba{ te briga Tra-tra-tra-tra traì pa {ta bude!“

Dve nedelje nakon va{eg seminara, i{la sam da uloìm novac u banku. Kad sam izlazila, pomislih da pitam banku za donaciju {koli koju sam vodila. Popela sam se na sprat gde su kancelarije rukovodilaca, ali sam se upla{ila i posumnjala u sebe: „Nema{ ugovoren sastanak. Nisi dovoljno zvani~no odevena. Oni sigurno imaju proces formalnog prijavljivanja za donacije {kolama. Nema{ sa sobom ni bro{uru o {koli.“ Slu{aju}i svoje sumnje i strahove, vratila sam se niz stepenice i krenula ka izlazu. Kada sam bila na zadnjem stepe-

„To nije sasvim mogu}e. Ima dana, i to mnogo, kada me strah od odbijanja potpuno parali{e. Sedim i buljim u prokleti telefon kao da je tamo postavljena bomba. Ne mogu ni{ta da uradim. Obi~no to ne traje vi{e od jednog dana, ali ponekad se de{ava da traje mnogo duè. Jednom, pre pet godina, trajalo je nedeljama. Bio sam potpuno neaktivan i ophrvan bezna|em. Pao sam u depresiju i provodio dane i no}i besciljno gledaju}i televiziju. Najzad, kada sam se upla{io da }u da poludim, a depresija po~ela da uti~e na moje disanje i druge funkcije mog tela, pomislio sam da }u umreti od neaktivnosti. Uskoro sam postao toliko upla{en, da me je upravo taj strah vratio na posao. Shvatio sam da }u ili da radim, ili da umrem. Strah od smrti bio je ja~i od straha od pitanja i odbijanja. Pretpostavljam da ponekad mora do toga da do|e.

140

141

Kad god se upla{ite, zatvorite o~i, udahnite duboko i (ako je mogu}e glasno) ponovite ovu pesmicu nekoliko puta. Za~u|uju}e je delotvorna.

Aladinov faktor


Kao {to sam rekao, tako lo{e mi je bilo samo jedanput. Obi~no mi nije te{ko da radim deset ili dvanaest ~asova, sedam dana u nedelji. Ali, s vremena na vreme javljaju mi se lak{e depresije, ali one su samo izraz straha od odbijanja. Kaèm sebi da ljudi ne odbijaju mene kada im traìm da ’investiraju (odnosno doniraju) u na{u decu.’ Znam da je to istina, ali ~uti veliko ’ne’ mnogo puta zaredom zaista je zamorno. Kada sam se izvukao iz te{ke depresije, postavio sam na zid iznad telefona papi}, na kome sam napisao sebi malu poruku da bih se povratio kada moj strah od odbijanja traje predugo:

Posvetite pa`nju potrebama drugih Svi se pla{imo odbijanja. Kada slu{am uvod u svoj govor, u mislima napunim auditorijum snopovima ljubavi i koncentri{em se na publiku, a ne na sebe. Brini o publici svim srcem. A kada pri~a{ licem u lice, govori o NJIHOVOJ koristi. Neka zamisle kako imaju korist od toga {to im nudi{, neka to vole i neka uìvaju u tome. Oni }e u teatru videti svetlu sliku projekta svog uma i rado }e u~initi to {to traì{.

– Doti Volters, me|unarodni govornik

Riko, Slede}i put kad padne{ u ozbiljnu depresiju, seti se da se uvek ose}a{ bolje kada ponovo po~ne{ da radi{. Voli te Rik“

– Rik Gelinas

Zapamtite, ve}ina ljudi èli da daje U stvari, ve}ina ljudi èli da daje. Oni te skoro ohrabruju da traì{.

– Bred Vin~

Ako ne moète da izgovorite, napi{ite pismo Sofija Andrejevna, ja vi{e ne mogu ovako. Tri nedelje govorim sebi: „Re}i }u joj danas“, ali i dalje beìm, ose}aju}i u svom srcu istu me{avinu tuge, àljenja, straha i sre}e. Svake no}i proklinjem sebe {to tog dana nisam s tobom razgovarao i razmi{ljam {ta bih ti rekao da jesam. Nosim ovo pismo sa sobom da bih ti ga uru~io ako me hrabrost ponovo napusti.

– Lav Tolstoj u pismu svojoj budu}oj èni 142

* Kada je Aladin zavr{io test na Sedmoj kapiji, osetio je na vratu da{ak vetra. Okrenuo se i video na ramenu divnog leptira, s krilima od }ilibara i zlata. Leptir mu melodi~nim glasom re~e: „Sledi me, Aladine, izve{}u te iz lavirinta. Uspeo si da pobedi{ sve strahove i obavio si sve zadatke na Kapijama. @ivot }e ti postati divan poput staze koju si pro{ao. Blagoslovio si sebe sopstvenim naporima.“ Aladin se pogledao i video da je obu~en u najlep{u svilu, kakvu je ranije zamislio. „Da li je ovo stvarno? Da li je moje?“ 143

Aladinov faktor


*

*

„To je samo po~etak, Aladine, od sada sve {to èli{ moè biti tvoje.“

„[ta je slede}e, Du{e? Imam novu ode}u, ~arobni }ilim, lampu, spisak èlja, knjigu snova i znam {ta èlim.“

* Leptir je poleteo ispred Aladina i poveo ga kroz divno cve}e, kraj potoka {to su milozvu~no ùborili preko stena od svetlucavih dragulja. Kud god bi pogledao video je drve}e, cve}e, staze i potoke, a sve kao da je bilo posrebreno i pozla}eno. Uz pomo} leptira, Aladin je iza{ao iz Lavirinta Straha. „Gde si, Du{e? Do|i odmah... imam mnogo toga da podelim s tobom.“

* „[ta èli{, gospodaru?“

* Duhov glas je ispunio prostor i odjeknuo u Aladinovom uhu: „Oh, Du{e, pro{ao sam najneverovatniju pustolovinu i sreo najstra{nija ~udovi{ta. Ovaj leptir...“, rekao je Aladin i okrenuo se, ali leptir je nestao. „Kuda je oti{ao?“

* „Sada je vreme da poèli{ prvu i najva`niju èlju... onu koja }e biti okvir za sve koje slede. To je tvoj pravac i on }e te voditi blagu koje te ~eka. Aladine, koja je tvoja najve}a èlja?“

* Aladin je zaustio da ne{to kaè, ali odmah za}uta. Na to pitanje nije mogao lako da odgovori. @eleo je tako mnogo. Nau~io je da zami{lja, postigao usmerenost i jasno}u èlja. Nau~io je da veruje da ono {to izabere moè i da dobije ako koristi tehnike kojima ga je nau~io Duh. Znao je da }e se i dalje pla{iti, ali sada je znao da mu nijedan strah ne mora zaklanjati ono {to èli. Mogao je da stvori prolaz tako {to }e prevazi}i strahove i znao je kako to da uradi. Zatvorio je o~i i duboko udahnuo.

* „[ta ti je, gospodaru? Kakva ti je nevolja?“

*

*

„I leptir je bio plod tvoje ma{te, kao i sve {to si video u Lavirintu Straha. On ti je pokazao da moè{ da stvori{ i uni{ti{ sve u {ta veruje{, i pozitivno i negativno.“

„Dobro sam, Du{e“, otvorio je o~i. „Trebalo mi je malo mira da shvatim {ta je za mene u ovom trenutku najva`nije. Ne mogu sve odjednom i moram da znam odakle da po~nem.“

144

145

Aladinov faktor


*

*

„Stekao si mnogo mudrosti, sine moj. Da sam te ovo pitao pre pustolovine, verovatno bi traìo dobar obrok i to bi bilo sve“, nasmejao se Duh. „Ti zna{ da je klju~ postaviti pravo pitanje pravom ~oveku u pravo vreme. Ja }u to nazvati: Aladinov faktor.“

„Onda ti poklanjam slobodu“, odmah re~e Aladin. Vazduh se uskome{ao i opet je nastala ti{ina. Aladin je zaplakao. Da li je Duh odmah oti{ao, bez re~i zahvalnosti? Iako ga je oslobodio, nadao se da }e Duh ostati, posle svega {to su zajedno pro{li, posle svega {to mu je Duh zna~io – mentor, u~itelj, prijatelj. “O, Du{e... prijatelju moj, u~itelju, sada moram da krenem napred bez tebe. Nedostaja}e{ mi... molio sam se da ostane{... ali, gde si sada?“

* „Hvala ti, Du{e. Dugujem ti toliko zahvalnosti, ne znam odakle da po~nem.“

* „Ovo je va`no na~elo, Aladine. Jedno je traìti ono {to èli{, drugo je dobiti, tre}e je zahvalnost. Kada si zahvalan onima koji ti pomognu, kad po{tuje{ okolinu i ceo svet, zatvara{ krug. Tada ìvi{ blagosloveno.“

* „Ovde sam, Aladine, ovde!“

* „Gde?“ Aladin se okrenuo i pogledao iza sebe. Pogledao je desno, a zatim levo. „Gde si? Gde si?“

* * „Zato sam i odlu~io da te pitam: koja je tvoja najve}a èlja, Du{e?“

*

„Aladine, pogledaj ponovo. Pogledaj najdublje u svoje srce, u svoje unutra{nje bi}e. Tu sam s tobom, kao prijatelj i u~itelj. Nikada ne}e{ biti sam, sve dok sam u tebi... Gde sam oduvek i bio.“

*

Nastala je duboka ti{ina. Tada je Duh progovorio: „@elim samo jedno: slobodu. Ako mi je da{, bi}u najsre}niji Duh na svetu.“ 146

147

TRE]I DEO

KAKO DA MOLITE, KOGA DA MOLITE I [TA DA MOLITE * Mora{ da moli{! To je po mom mi{ljenju najve}a, ali i najskrivenija tajna uspeha i sre}e. – Persi Ros

Aladinov faktor

Kako da molite

7 KAKO DA MOLITE * Pomislio sam da bi bilo mnogo lak{e kad bi svet bio savr{en, kad ne bi bilo potrebe ni{ta da se traì i kad bi ljudi razumeli sve na{e potrebe. – Dèf Oberi Nemoj da èli{ lak{e, poèli da si ti bolji. – Dìm Ron

* 1. TRA@ITE KAO DA OÊKUJETE DA ]ETE I DOBITI

Da biste stvorili pozitivnu osnovu, zapitajte se: „Kako bih se pona{ao da sam siguran da }u dobiti ono {to èlim? [ta bih govorio? Kako bih voleo da se pona{am, da se drìm i kakvi bi bili moji pokreti? Na kakav na~in bih govorio? Kako bi moj glas zvu~ao kada bih bio apsolutno siguran da }u dobiti ono {to sam èleo?“ Kada uspostavite pozitivnu osnovu, iz te ta~ke zahtevajte ili zamolite. U suprotnom }ete pomisliti: „Ne}u dobiti ono {to èlim.“ Ako predvi|ate da }e vas odbiti, to }e se odraziti i na va{u spolja{njost. Zato je va`no da zapo~nete stavom: „Ve} imam ono {to traìm. To je ve} moje. Ve} sam dobio pozitivan odgovor. To je re{eno.“ Nalazimo ono {to o~ekujemo da na|emo, a dobijamo ono {to traìmo. – Elbert Hubart

Molite s pozitivnim o~ekivanjem Teìmo da dobijemo ono {to o~ekujemo. – Norman Vinsent Pil

Prvi i najva`niji princip je osnova postojanja. Pod tim pojmom podrazumevamo koliko si siguran da }e{ dobiti to {to traì{. Ako o~ekujete da }ete dobiti traèno, to }e se odraziti na sve ostalo – va{u pojavu, pogled, ton i izbor re~i.

Bila sam u hotelu u San Francisku kada sam primetila da sam ostala bez gotovine. Htela sam da unov~im ~ek na recepciji, ali sam shvatila da }u imati dva problema. Prvo, nisam bila prijavljena kao gost, a znala sam da u tom slu~aju hoteli ne unov~avaju ~ekove. Nisam kod sebe imala ni voza~ku dozvolu. Poslali su mi je po{tom, ali jo{ nije stigla, tako da nisam imala dokument potreban radi identifikacije. Imala sam, dakle, dve velike prepreke. Zamislila sam da prilazim recepciji i pitam otprilike ovako: „Zdravo, moète li mi unov~iti ~ek? Nisam gost hotela i nemam kod sebe voza~ku dozvolu, ali u~inili biste mi veliku uslugu kada biste mi dali novac.“ Naravno, takav prilaz bi

150

151

O~ekuj da }e ljudi iza}i u susret svakoj tvojoj potrebi. O~ekuj re{enje svakog problema. O~ekuj izobilje svuda. – Ajlin Kedi

Aladinov faktor

Kako da molite

izazvao: „Ne, naravno da vam ne moèmo unov~iti ~ek. Nemate dokument i niste prijavljeni.“ Stoga sam znala da mi je neophodna druga~ija taktika, koja bi donela druga~iji rezultat. Zamislila sam {ta bih govorila, kako bih hodala, kako bi mi zvu~ao glas i koje bih re~i koristila kada bih bila apsolutno sigurna da }u unov~iti svoj ~ek. Jasno sam sve ovo zamislila i postala potpuno sigurna u sebe. Tada sam samo po{la iz te ta~ke i uradila ono {to sam zamislila. Pri{la sam recepciji kao da je sve u redu. U razgovoru sam izvadila iz ta{ne ~ekovnu knjiìcu. Nije mi bilo te{ko da je izvadim, po{to sam znala da }u unov~iti ~ek. Plan je bio da je izvadim, a u isto vreme da postavim pitanje i to sam i uradila. Pogledala sam recepcionera pravo u o~i i umesto da pitam: „Moète li da mi unov~ite ~ek?“, rekla sam: „Koji najve}i iznos ~eka mogu da unov~im?“ îm sam stavila knjiìcu na pult, izvadila sam pero i po~ela da pi{em ime hotela na ~eku. Slu`benik nije ~ak ni pitao jesam li gost hotela. Mislim da je na osnovu mog pona{anja pretpostavio da jesam. „Sto dolara“, rekao je. Pogledala sam ga i nasmejala se. „Super! Taman koliko mi treba.“ Znala sam {ta i kako treba da kaèm. Napisala sam cifru od 100 dolara i pruìla mu ~ek. „Dajte mi voza~ku dozvolu“, rekao je. „Odmah, nema problema“, odgovorila sam. Izvadila sam iz ta{ne li~nu kartu, iako ona o~igledno nije bila voza~ka dozvola. Dala sam mu je i rekla: „Izvolite. Ovo moè da posluì.“ Samo sam mu je dala, nisam poku{avala ni{ta da obja{njavam. Uradila sam to veruju}i da }e li~na karta zaista posluìti umesto voza~ke dozvole. On je pogledao li~nu kartu i rekao: „Ali potrebna nam je voza~ka dozvola.“ „U redu! Nema problema“, rekla sam. Uop{te se nisam prepirala s njim, rekla sam da nema problema, a onda sam 152

nastavila po svom. „Pa pogledajte li~nu kartu umesto voza~ke dozvole. I ona moè da posluì. Pogledajte.“ Ponovo ju je uzeo i bilo mi je zabavno da gledam kako je posmatra kao voza~ku dozvolu. Pogledao ju je i poku{ao jo{ jedanput da mi kaè da mu zaista treba voza~ka dozvola. Ja sam ga samo pogledala i rekla: „Pa iskoristite li~nu kartu.“ Na kraju se nasmejao, pogledao u li~nu kartu, a zatim u moj ~ek. Videla sam kako se zaista trudi da umesto li~ne karte vidi voza~ku dozvolu. Pretpostavljam da je i uspeo, ~im je rekao: „U redu“, i pruìo mi mojih sto dolara.

– Marsija Martin, vo|a seminara i vi{i trener

Sagledajte stvari onako kakve biste èleli da budu Obi~no dobijemo ono {to predvidimo. – Klod M. Bristol

Evo jo{ jednog primera uspe{nosti metode pozitivne osnove postojanja Jedan od najuzbudljivijih doga|aja u mom ìvotu bio je rad sa Endijem Bana~ovskim na univerzitetu UKLA. Endi je jedan od najboljih trenera ènske odbojke svih vremena i osvojio je {est dràvnih studentskih {ampionata. Jednom prilikom mi je rekao: „Da zna{ da je tvoj program zaista odli~an. Mogla bi da ga koristi i ènska reprezentacija SAD, samo {to je njihov trener je Izraelac. Veoma je uobraèn i nikad te ne bi poslu{ao. Ali rekao bih ti da ode{ i popri~a{ sa âkom Erbom iz Odbojka{kog saveza.“ Oti{ao sam i na{ao se sa âkom, a on mi je rekao: „Ovo je odli~an program, zaista nam je potreban. Zna{ {ta? Trebalo bi da se na|e{ sa Arijem Selindèrom, ali on je Jevrejin i mnogo je uobraèn. Nikad te ne}e poslu{ati.“ Po~eo sam da mislim: „Stani! Ovde ne{to nije u redu!“ Odjednom mi se ukazalo da sam radio sve suprotno od 153

Aladinov faktor

Kako da molite

onoga {to sam druge u~io. Bilo je potrebno da stvorim sliku kako Ari Selindèr uzbu|eno ~eka moj poziv i potpuno je spreman da se na|e sa mnom. Zato sam sebe doveo u odgovaraju}e stanje uma, zami{ljaju}i da sam Ariju o~ajni~ki potreban i kako on o~ekuje moj telefonski poziv. Tada bi mi bilo lako da ga pozovem, jer on na to ~eka. U mojim mislima Ari je sedeo kraj telefona mole}i: „Ken, nazovi, molim te. êkam da se javi{. Na{em timu je mnogo potrebna tvoja pomo}.“ Uzeo sam telefon i poz vao ga. „Ovde je Ken Ros. Molim vas, mogu li da razgovaram sa Arijem Selindèrom?“ „Ko ga traì?“ „Ovde Ken Ros. Preporu~ili su me âk Erb i Endi Bana~ovski. Oni smatraju da biste bili vrlo zainteresovani za program koji radim s njima.“ Odjednom sam ~uo Arijev jevrejski akcenat. Rekao sam mu {ta radim, a on mi je odgovorio da oni rade s Denisom Vejtlijem. „Znate li Denija Vejtlija?“, upitao je. „Naravno“, odgovorio sam. „Vrlo dobro ga poznajem, ima odli~ne programe. Ali ako ne odvojite vreme za mene, ne}ete znati {ta je najbolji program.“ „[ta mislite da se na|emo sutra u tri popodne?“, pitao je. Kada sam spustio slu{alicu, ose}ao sam se kao da sam poleteo, jer sam uradio ono {ta mi je trebalo. @eleo sam da se vidim s njim i to sam i postigao. Tako sam mu pokazao svoj program. Posle toga mi se nisu javili nedelju dana. Pomislio sam da sam uradio najbolje {to sam mogao, ali da oni nisu zainteresovani. Tada su me pozvali i rekli: „Jednoglasno smo odlu~ili da èlimo da sara|ujemo s vama!“

– Ken Ros @ivot teì da odgovori na{im èljama, da uobli~i sebe prema na{im o~ekivanjima. – Ri~ard M. de Vos 154

Budite ubedljivi Jednog jutra je neka vrlo neprivla~na devojka do{la da se prijavi u moju {kolu za modele. Bila je visoka, vitka i jednostavna, ali je to jedino {to bih mogla da kaèm o njenoj fizi~koj lepoti. Sve ostalo je bilo problemati~no – ten, kosa, gra|a i ode}a. @ele}i da budem iskrena, ljubazno sam je uputila na obli`nji biznis kurs. Posavetovala sam je da se obu~i za neki stalan posao i predloìla joj da bi posle toga mogla da razmisli o manekenstvu. Me|utim, ona me je pogledala pravo u o~i i odlu~no odgovorila: „Gospo|o Maceti, ako mi dozvolite da poha|am kurs, bi}u najbolji crni model koji ste ikada imali.“ Znala je {ta èli, bila je sigurna u svoje sposobnostii i bila je odlu~na. Odmah sam je primila. Posle zavr{etka obuke, re{avanja problema sa koòm, sre|ivanja kose i usavr{avanja pojave i hoda, po~ela je da dobija profesionalne ponude. Radila je svoj posao sa toliko gracioznosti i stila da su ljudi koji su je gledali na revijama u restoranima spu{tali na sto svoj pribor za jelo da bi joj se divili. Ova nezaboravna èna je zaista postala najbolji crni model koji sam imala.

– Beti Maceti Ha~ Kada sam pozvao kancelariju Ziga Ziglera da zatraìm intervju za svoju knjigu Najbolji govornici Amerike, prvi odgovor je bio ne. „Previ{e je zauzet.“ Rekao sam: „Moète li da zamislite da knjigu pod nazivom Najbolji govornici Amerike objavimo bez njega? Ja nikako ne mogu. Moète li mu, molim vas, re}i da sam ga zvao? Pozva}u ponovo kasnije.“ To je bila ona vrsta pozitivnog stava – ~injenica da ne prihvatam „ne“ kao odgovor, ube|ivanje da on u knjizi mora da se na|e – na kraju mi je donela potvrdan odgovor.

– Majkl Dèfris 155

Aladinov faktor

Kako da molite

Moj terapeut mi je dao jo{ jednu ve`bu zahtevanja. Trebalo je da odem u neki nacionalni restoran i traìm hranu koju uop{te ne sluè. Oti{ao bih u meksi~ki restoran i traìo fetu}ine Alfredo, ili bih u italijanskom restoranu traìo gove|i burito odrezak sa sirom. Jednom sam se osetio vrlo ~udno. Pitao sam u poverenju, i pre konobarice dodao: „To je glupo pitanje.“ Ali, ba{ zato je ona moje pitanje prihvatila kao potpuno normalno. Bio sam u italijanskom restoranu i traìo burito, a konobarica je rekla: „Ne znam da li imamo to. Proveri}u.“ Odmah je oti{la u kuhinju da proveri imaju li burito, a zatim se vratila sa izvinjenjem {to ga nemaju. Ali, po{to sam je pitao u poverenju, ona mi je u potpunosti iza{la u susret. Iako je to bio apsurdan zahtev, smatrala ga je potpuno normalnim.

– Majkl Hese

Zamislite da onaj od koga ne{to traìte u stvari o~ajni~ki èli nekom da dâ to {to vi èlite. Na primer, zamislite nekog kome su u bolnici upravo rekli da }e umreti od sr~anog udara ako se emocionalno ne otvori i ne po~ne da pomaè drugima. On sigurno sedi i misli: „Kako mogu nekome da pomognem? [ta mogu da uradim?“ Tada dolazite vi i kaète: „Moram da iznesem sav name{taj iz stana, treba mi kombi i neko da mi pomogne pri no{enju. Ho}ete li da mi pomognete u subotu?“ Zamislite da on samo ~eka va{ zahtev i slavi vas kao re{enje svog problema. „Hvala {to si me zamolio“, odgovorio bi. „Traìo sam nekoga kome }u pomo}i.“ Svako koga smo intervjuisali u ovoj knjizi nam je odgovarao: „Hvala vam {to ste mi dali priliku da razmislim s vama o postavljanju pitanja i zahteva. Mnogo sam nau~io iz ovog intervjua.“ Sada razmislite o ovome: mi zara|ujemo novac, mi postajemo poznati, a oni su i dalje uzbu|eni {to daju svoj doprinos stvaranju ove knjige. 156

Uverite sebe da moète Suvi{e ~esto pretpostavljamo da ne{to ne moèmo sebi da priu{timo, ne moèmo da dobijemo, ne moèmo da obezbedimo stipendiju, ne moèmo ne{to raspakovano da vratimo, ne moèmo da povedemo decu, ne moèmo da ostavimo decu, ne moèmo da imamo ku}ne ljubimce, ne moèmo da dobijemo povi{icu, ne moèmo da dobijemo podr{ku, ne moèmo da dobijemo sto pored prozora, ne moèmo da dobijemo bolju sobu, ne moèmo ovako kasno da kupimo karte ili ne moèmo da na|emo sme{taj u gradu za vreme neke konferencije. Jedan na{ prijatelj, profesionalni govornik, stigao je jednom u hotel gde je trebalo slede}eg jutra da govori na sastanku. Ali, otkrio je da su njegovu sobu dali nekom drugom. Ponudili su mu sobu u hotelu koji se nalazio na oko 20 minuta odatle, ali je on to odbio i odgovorio: „Putovao sam ceo dan i previ{e sam umoran da idem bilo gde. S obzirom na to da sam rezervisao mesto za spavanje ovde, u va{em hotelu, ovde }u i da spavam. Po{to ste rekli da nema slobodnih soba, spava}u na kau~u u predvorju. Smatram da treba na vreme da vas obavestim da spavam go i nemam nameru da ve~eras menjam svoje navike.“ Potom je po~eo da skida kravatu. Uàsnuti slu`benik je reagovao: „Sa~ekajte! Pustite me da vidim {ta mogu da uradim!“ Odmah se na{la soba za koju rezervacija jo{ nije bila potvr|ena. Uz pomo} obezbe|enja, na{em prijatelju je pripremljena soba i on je mirno zaspao za manje od dvadeset minuta. Po~nite da pretpostavljate da moète dobiti ono {to èlite. 2. TRA@ITE OD ONOG KO VAM TO MO@E DATI Ne traì od golog ~oveka da skine i da ti ko{ulju.

Pre nego {to nekog ne{to zamolite, procenite da li je u mogu}nosti da vam to pruì. Ako traìte ljude koji bi uloìli 157

Aladinov faktor

Kako da molite

novac u va{ projekat, pitajte ih da li su u poziciji da uloè pre nego {to im izloìte svoj plan. Ako traìte nekog ko }e vas saslu{ati i pomo}i vam da re{ite problem, uverite se da je ta osoba emocionalno zrela i da moè da vam pomogne. Ako traìte nekog da vas bezuslovno voli, pre nego {to zatraìte nemogu}e, proverite da li je on za to sposoban. U suprotnom }ete protra}iti godine primoravaju}i nekog da vam pruì ono za {ta nije sposoban. Glupo bi bilo da pitate portira u velikoj korporaciji da odlu~i o kupovini od sto hiljada dolara. Moè biti jednako uzaludno da traìte od svog trogodi{njeg deteta da uvek pokupi stvari za sobom. Uzaludno, tako|e, moè biti da traìte od svojih roditelja da vas vole i prihvate takvog kakvi ste. Ponekad u na{im radionicama ilustrujemo ovaj princip tako {to postavimo nekog pred zid i naloìmo mu da uzvikuje: „@elim da postane{ automobil!“ Naravno, iako on moè ceo dan da vi~e {to ja~e, zid ne}e postati automobil. On ni{ta ne moè promeniti – i zid }e uvek ostati zid. Ponekad je ovako i sa ljudima. Oni se jednostavno ne}e promeniti i pruìti vam ono {to èlite. Jednostavno nisu takvi. Nemaju èlju da to urade. Nisu dovoljno sposobni ili su suvi{e povre|eni. Zato je pred vama nekoliko te{kih odluka. Mo`da }ete morati da napustite ekipu iz firme, okruènje ili vezu da biste dobili ono {to èlite. Ovo nije uvek lako i moè zahtevati preduzimanje nekih vrlo napornih ili rizi~nih postupaka. Ali to je bolje nego da se nadate ne~emu {to je od nekog nemogu}e dobiti. Postoji velika razlika izme|u „biti nerazuman“ i „biti nerealan“. Na primer, nije nerazumno èleti da mu` razume tvoja ose}anja, ali ako je on inènjer koji nikad u ìvotu nije do{ao u dodir s desnom hemisferom svog mozga ili svojim ose}anjima, onda je to nerealno, odnosno neverovatno. 158

Ne radi se o tome da tvoja ose}anja nisu vredna razumevanja. On jednostavno nema mogu}nost za to. Jak je u nekim drugim oblastima. Zato u odre|enoj meri treba da usmeri{ svoje potrebe ka ljudima i mestima koji ih mogu zadovoljiti, suprotno od o~ekivanja da samo jedna osoba ili situacija brine o tvojim potrebama.

– Mark Gaulston

Shvatite da neki ljudi nisu sposobni da daju Va`no je znati ko je sposoban da nam pruì ono {to èlimo, a ko nije. Ne treba o~ekivati ne{to od onoga ko to ne moè da pruì. Ne zna~i da je neko sposoban da vam ne{to pruì samo ako vi to èlite ili traìte. Ako ne{to neprestano traìte od svog muà, a on vam to ne pruà, morate stati i priznati da on to jednostavno ne èli. On ima pravo da ne{to ne ose}a ili da se ne potrudi. Ne zna~i da èli da vas povredi, jednostavno ne moè da uradi to {to traìte. Zapitajte se: „Da li je ovaj ~ovek sposoban da mi pruì ono {to èlim? Jesam li ikada videla neki dokaz da jeste? Jesam li ja u stvari zaljubljena u mogu}nost koju vidim?“ Mogu da èlim da moj partner bude romanti~an i otvoren, ali u njegovom ìvotu ne vidim dokaz da se ikada prema nekome tako pona{ao. Nikad nije bio takav i nije poèleo da bude takav, pa za{to onda ja to o~ekujem od njega? Ako vam je to cilj, morate popri~ati s partnerom i otvoreno mu re}i: „Evo oko ~ega traìm da se potrudi{ u na{oj vezi.“ Ili: „Tri meseca traìm od tebe da popri~amo o ovome, a ti ne reaguje{. Ne èli{ to, zar ne? Ima{ li iole èlju ili nameru da razgovaramo o onome o ~emu sam pri~ala ili nema{? Moram da znam èli{ li to da uradi{.“ Dajte drugome mogu}nost da vam ne pruì ono {to èlite i da vam prizna da to ne èli. To je te{ko. U mnogim slu~ajevima tada odustajete.


Aladinov faktor

Kako da molite

Pitajte onoga ~iji je posao da zna Bio sam na ru~ku u jednoj vinariji u San Hozeu. Uz vino smo se lepo zabavljali, pa sam izgubio ose}aj za vreme i zakasnio petnaestak minuta na poslednji avion za Los An|eles. Nisam imao prtljag, ~etkicu za zube, ni{ta. Zvao sam hotele u San Hozeu u kojima sam obi~no odsedao, ali nisam mogao dobiti sobu. Zatim sam zvao neka druga mesta u okolini aerodroma, ali sve je bilo puno. Izgleda da se u gradu odràvao neki skup o kompjuterima i sve sobe su bile rezervisane. Ve} sam bio spreman da prespavam na stolici na aerodromu, kad se pojavio taksi i voza~ me je upitao treba li mi vo`nja. Odgovorio sam da mi u stvari treba soba, ali da su sve zauzete. Rekao mi je da sa~ekam minut, pozvao je neko mesto i obezbedio mi poslednju sobu. Hotel mi je ~ak platio i vo`nju i obezbedio mi pastu, ~etkicu i brija~. Nije bio ni{ta posebno, ali sam imao tu{ i krevet. Od tada, kad god sam u neprilici, ne predajem se. Pretpostavim da }u dobiti {ta èlim i pitam ljude ~iji je posao da znaju.

– Dòn Tejlor Pre tri godine sam dobio karte za finale bejzbol lige dva dana pre utakmice. Svi su mi govorili da tada ne}e biti karata za utakmicu, ali ja sam mislio da treba da pitam i proverim. Moja èna je bila na grupnoj terapiji s predsednikom lokalne agencije za prodaju karata. Zamolio sam je da ga pozove i vidi da li je slu~ajno ostala neka karta, kako do nje da do|emo i koliko treba da platimo. Na kraju smo nabavili karte uz teren. To su bila odli~na sedi{ta, i zato sada moj sin i ja imamo uspomene i fotografije koje }emo uvek ~uvati.

– Kajl Robertson

160

Zamolite ljude koji su kvalifikovani i motivisani da vam pomognu U knjizi Traì Mesec i uzmi ga, Persi Ros je ispri~ao slede}u pri~u: Jednog dana Bel Gedes seo je na klupu u parku sa samo 5,83 dolara u dèpu i primetio pored sebe neki ~asopis. Uzeo ga je i po~eo da prelistava stranice. Jedan ~lanak, u kome je citirana izjava poznatog bankara Ota Kana, mu je privukla pa`nju. „Milioneri treba da pomaù umetnicima“, pro~itao je Bel, uzbudio se i ustao sa klupe. Poùrio je na {alter Vestern juniona i potro{io dobar deo svog preostalog novca na telegram u kome je Kana zamolio za novac. Objasnio je svoju situaciju i èlju da bude pozori{ni producent. Slede}eg dana Kan mu je uputio 400 dolara. Sa ovim iznosom i ukazanim poverenjem, Bel je oti{ao u Njujork i dobio posao u Operi. Postao je jedan od najboljih producenata na Brodveju. Tako|e, izgradio je me|unarodnu reputaciju kao dizajner automobila, stolica, friìdera i drugih predmeta {iroke potro{nje. Bil Gedes je ni{anio visoko. Ali, zamolio je pravu osobu.

– Persi Ros

Zamolite stru~njake Nedavno su nas zamolili da razgovaramo s direktorima prodaje jedne velike opti~ke kompanije. Pre toga smo identifikovali najboljih pet organizatora prodaje. U razgovoru smo ih zamolili da naprave spisak svojih pet najboljih menadèra. Zatim smo ih zamolili da podignu ruke ako su ikad ijednog od najboljih pet pitali za savet. Jesu li ih ikad pitali da im odaju tajnu svog uspeha, podu~e ih, daju savet ili pokaù svoje cake? Od sto pedeset ruku, podigle su se samo tri. „Za{to ih niste pitali?“, zanimalo nas je. 161

Aladinov faktor

Kako da molite

„Previ{e sam zauzet.“ „Za{to bi mi oni pomogli?“ „Nisam siguran da bi pristali.“ „Ovde sam samo godinu dana. Kako bih im uzvratio?“ Kakva {teta! Najbolje ljude, s najvi{e iskustva, niko nije upitao za savet. Zato, imajte hrabrosti da pitate one koji su svojim radom stekli pravo da dele savete. Da biste uspeli, morate biti uz uspe{ne ljude. Pitajte ih kako su dospeli tu gde su. Ve}ina ljudi voli da pri~a o svom uspehu i kako su do njega do{li. Razmotrite ko je stru~njak Virdìnija Satir, pionir na polju socijalnog rada i porodi~ne terapije, uposlena je kao konsultant sa zadatkom da napravi izve{taj o reformi socijalnih slu`bi u dràvama Srednjeg zapada. Provela je mesec dana anketiraju}i socijalne radnike na terenu. Na kraju meseca, unela je sve njihove predloge u izve{taj i poslala ga Ministarstvu za socijalni rad, gde su odu{evljeno pohvalili njen rad. Virdìnija je naprosto oti{la do zaposlenih u socijalnom sistemu i pitala ih kako bi ga pobolj{ali. Njima je bilo veoma drago da kaù svoje mi{ljenje, ali i Ministarstvo je moglo da uradi isto, samo {to se toga nikad nisu setili. Ne, bolje je platiti desetine hiljada dolara za izve{taj neutralnog „eksperta“. Za{to ne pitate ljude u svojoj organizaciji, crkvi, porodici ili poslu da vam saop{te svoje mi{ljenje? Oni obi~no imaju mnogo korisnih ideja i preporuka. U svakoj organizaciji sekretarica ~esto najvi{e zna. Nju ~esto smatraju osobom nièg ranga, ali zapamtite da ona kontaktira sa svima. Slu{a àlbe mu{terija, ~uje {ta oni misle ako ne mogu da do|u do vas i sli~no. îtav dan slu{a komentare ljudi koji dolaze i odlaze. Ljudi }e ~esto sa njom pro}askati, jer ona obi~no ima dovoljno vremena da ih saslu{a. Ona komunicira bukvalno sa svima i bi}ete iznena|eni kada ~ujete kako mnogo zna. 162

Privucite punu pa`nju sagovornika Pre nego {to iznesete svoj zahtev, budite sigurni da imate punu pa`nju svog sagovornika. Ne traìte od svog petogodi{njeg deteta da sredi sobu dok na televiziji gleda crtane filmove. Ne traìte od muà da popravi neki kvar u toaletu dok gleda utakmicu NBA plej ofa. I ne traìte povi{icu od {efa dok izlazi s radnog mesta. Budite sigurni da imate ne~iju punu pa`nju pre nego {to po~nete da zahtevate. • Imate li minut? • Moèmo li na trenutak da razgovaramo? • Moèmo li da isklju~imo TV na trenutak? Imam ne{to va`no da te pitam. • Mogu li da zakaèm sastanak s tobom? • Moè{ li da odvoji{ malo vremena da popri~amo o ne~emu za mene vrlo va`nom? Kada ti odgovara? 3. BUDITE JASNI I ODRE\ENI Budite jasni u svom zahtevu Dva sve{tenika su umrla i oti{la na nebo. Sveti Petar ih je pozdravio i rekao: „Va{a mesta jo{ nisu spremna. Dok ne budu gotova, moète da se vratite na zemlju i budete {ta god èlite.” „Ba{ lepo“, rekao je prvi sve{tenik. „Oduvek sam èleo da budem orao i lebdim nad Velikim kanjonom.“ „A ja bih èleo da budem neki kul klinac (ekser).“ Puf! @elje su im ispunjene. Kada su mesta u raju bila spremna, sveti Petar je rekao svojim pomo}nicima da vrate sve{tenike na nebo. „Kako }emo ih na}i?“, upitali su pomo}nici. „Jedan leti iznad Velikog kanjona“, odgovorio je sveti Petar. „Ali drugog }emo malo teè na}i. On je negde u Detroitu, kao klinac (ekser) na lancu zimske gume.“ 163

Aladinov faktor

Kako da molite

Ovo je jo{ jedan primer kada neko nije dovoljno jasan u svom zahtevu. U na{im radionicama obi~no zamolimo u~esnike da naprave spisak onoga {to èle, a trenutno nemaju. Kada ih pitamo {ta su napisali, neko uvek kaè: „Vi{e novca.“ Tada mi iz dèpa izvadimo 25 centi i damo ih toj osobi. „Sada imate vi{e novca. Jeste li zadovoljni?” „Ne, èlim vi{e od toga.“ „Ali kako mi da znamo koliko? Kako bilo ko da zna? Morate biti jasniji. Koliko novca èlite?“ „Oh, ne znam! Dvadeset hiljada dolara.“ „Izgubili ste ih ve} u prvom delu svoje re~enice. Problem je upravo u tome {to ne znate. Tako nikada ne}ete sesti i razmisliti koliko vam novca treba da biste ìveli onako kako èlite. Kaète da èlite ku}u na moru u Santa Barbari, a jeste li se ikad zapitali koliko ona ko{ta? Znate li koliki bi bio godi{nji porez i osiguranje? Saznajte to pa }ete ta~no znati koliko vam novca treba da ostvarite san.“ Mnogi nisu sigurni {ta èle, jer ne znaju kako bi to mogli sebi da priu{te, tako da misle da je poku{aj ispunjavanja èlje samo gubljenje vremena. Ali oni ne razumeju da rade protiv sebe. Ako si siguran {ta èli{, a to ko{ta, tvoj um }e shvatiti kako da do toga do|e.

Tako je i sa ljudima. Morate jasno traìti ono {to èlite. Niko ne zna {ta ho}ete dok ne kaète. Pogledajmo neke uobi~ajene primere: POGRE[NO: @elim povi{icu. ISPRAVNO: @eleo bih povi{icu od 500 dolara mese~no. POGRE[NO: Ho}u da se obla~i{ modernije. ISPRAVNO: Ho}u da kupi{ jednu od onih dugih suknji koje trenutno svi nose i da je obu~e{ uz svoje ~izme. POGRE[NO: Ho}u da ovog vikenda budemo zajedno. ISPRAVNO: @elim u subotu uve~e s tobom da iza|em na ve~eru i u bioskop. Da li se slaè{? POGRE[NO: Ho}u da zavr{i{ izve{taj. ISPRAVNO: Ho}u da zavr{i{ izve{taj i ostavi{ ga na mom stolu do utorka u tri popodne. POGRE[NO: @elim da mi vi{e pomaè{ oko ku}nih poslova. ISPRAVNO: Ho}u da opere{ sudove i izbaci{ |ubre svaki dan posle ve~ere.

164

165

Aladinov faktor

Kako da molite

Kad se popeo na ivicu i spremao se da sko~i, primetio je bocu kako pluta i presijava se na vodi. Boca mu je toliko privukla pa`nju da je privremeno zaboravio na samoubistvo. Si{ao je i spustio se u vodu da bi dohvatio fla{u. Kada ju je otvorio, iz nje je isko~io Duh i rekao mu da moè da bira jednu èlju. Posavetovao ga je da dobro razmisli i da ne ùri. „Nema potrebe “, rekao je ~ovek. „Ja ta~no znam {ta èlim. To drìm u sebi ve} dugo. @elim da se probudim sutra ujutro kao vlasnik prodajnog centra inostranih automobila u centru velikog grada.“ Puf! Slede}eg jutra se probudio kao vlasnik prodajnog centra Krajslera u Tokiju! Ovo sam dobio kad sam traìo kancelariju s prozorom.

Pazi {ta traì{ Pri~a se da je jedan ~ovek prodavao Krajslerove automobile u vreme kada je izgledalo da }e fabrika bankrotirati, pre nego {to je Li Ajakoka preuzeo mesto direktora. Prodavac je bio vrlo utu~en zbog pada prodaje i lo{ih prognoza. Svi njegovi ìvotni snovi bili su povezani sa uspehom njegovog posla. Bio je toliko utu~en da ga je èna napustila i odvela decu. To je dodatno doprinelo njegovoj depresiji, pa mu je posao propao, a on bankrotirao. Da bi po~eo ispo~etka preselio se u Santa Moniku u Kaliforniji. Nije mogao da po~ne sopstveni biznis, pa se zaposlio kao prodavac u Fordu. U to vreme, inostrani automobili sa malom potro{njom su smanjivali prodaju ameri~kih, tako da ~ovek nikako nije mogao ponovo da stane na noge. Jednog dana, u dubokoj depresiji, odlu~io je da oduzme sebi ìvot. Hodao je dokovima luke Santa Monika i hteo da sko~i negde u pli}ak da bi slomio vrat. 166

Da, ova pri~a je duhovita, ali je i tragi~na, zar ne? O~igledno da je ovaj ~ovek prekr{io jedno od najva`nijih pravila efektivnog zahtevanja. Nije bio dovoljno jasan u svom zahtevu! Isto vaì i za tvoje èlje i zahteve. Moraju biti precizni, ako èli{ da budu ispunjeni. Jo{ jednom – budite vrlo jasni u svim svojim zahtevima! Kada ne{to zahtevate, bilo od sebe, od nekog drugog ili od svemira, budite {to precizniji. Dva va`na dela jasnog zahteva su: koliko i do kada? Koliko èlite i do kada èlite da vam se èlja ispuni? Mo`da ne znate ta~no kada, ali je bolje ako znate! U svakom slu~aju, onome ko vas slu{a bi}e jasno. Nikako nemojte da koristite slede}e izraze: • Kad god ti bude{ u mogu}nosti. • Kad god se ukaè prilika. • U dogledno vreme. (Kad? Danas? Sutra? Slede}e nedelje? Slede}eg meseca?) • U toku slede}e nedelje. • U toku dana. 167

Aladinov faktor

Kako da molite

• Bilo kad. • Zna{ kad. • Iznenadi me. Ovako treba: „Zdravo, danas traìmo da kupimo ma{inu za pranje sudova koja ko{ta ispod 600 dolara. Treba nam u ku}i do ponedeljka. Moète li to da uradite?“ „@elim da popuni{ ove formulare, napravi{ dve kopije i ostavi{ ni ih na stolu do dva po podne.“

Ovo je va`no, jer kada nekom kaète {ta ne èlite, u njegovoj glavi se stvara slika na osnovu re~i koje koristite. „Ne lupaj vratima“ stvara sliku lupanja vratima. „Zatvori vrata polako“ stvara sliku laganog zatvaranja vrata. Psiholozi kaù da podsvest ne propu{ta negativne re~i. Zato, da ponovimo: „ne lupaj vratima“ postaje „zalupi vrata“. Sada vidite za{to je va`no da traìte ono {to èlite umesto onoga {to ne èlite. Ako je re~ o ose}anjima, koristite slede}u formulu: Kad ti __________________________________________, Ose}am ________________________________________, Ono {to èlim je __________________________________. Razmotrimo malo ovo. Budite jasni i deskriptivni. Budite neutralni, ne poput sudije. Na primer:

Rekao sam roditeljima da moram da imam telefon u sobi, a oni su sve moje stvari prebacili u dnevnu sobu.

Traìte ono {to èlite, a ne ono {to ne èlite POGRE[NO: Ne èlim da vi{e vi~e{ na mene. ISPRAVNO: @elim da prestane{ da vi~e{. Govori sa mnom normalnim tonom. Ako po~ne{ da gubi{ vlast nad sobom, iza|i na pet minuta i vrati se kada se smiri{. POGRE[NO: Ne lupaj vratima kad izlazi{. ISPRAVNO: Molim te, zatvaraj vrata polako kada izlazi{. 168

POGRE[NO: Kada se pona{a{ kao kreten... ISPRAVNO: Kada se napije{ i po~ne{ da flertuje{ sa drugim ènama... POGRE[NO: Kada izbegava{ temu.... ISPRAVNO: Kada po~ne{ da pri~a{ viceve i menja{ temu umesto da me saslu{a{... Cela re~enica bi mogla ovako da izgleda: POGRE[NO: Stvarno se pona{a{ kao kreten kad flertuje{. ISPRAVNO: Kada se napije{ i po~ne{ da flertuje{ sa drugim ènama, upla{im se da }e{ me napustiti i zato èlim da na ùrkama igra{ i pri~a{ sa mnom i tako me ponovo uveri{ da me voli{. 169

Aladinov faktor

Kako da molite

POGRE[NO: Tako si bezobziran. ISPRAVNO: Kada tako glasno slu{a{ radio, ne mogu da ~ujem ni sebe kako mislim. Uznemirim se, ne mogu da se skoncentri{em na zavr{etak svog izve{taja i èlim ili da smanji{ ton ili da stavi{ slu{alice.

4. ZAMOLITE IZ SRCA Govori iz srca i ne brini kako }e to biti prihva}eno, ili zamoli sa te`njom da tvoja èlja donese dobro svima koje obuhvata. – Dr Geri Artur

Zamolite strasno Moè{ imati sve {to èli{, ako to èli{ dovoljno sna`no. Unutra{nja ìvotna snaga tvoje èlje mora da eksplodira kroz koù i spoji se sa energijom koja je stvorila svet. – [ejla Grejem

Moè se desiti da budete suvi{e precizni Jedan ~ovek je u{ao u restoran i naru~io: „@elim topli sendvi~ s komadom belog hleba, komadom crnog i komadom hleba od prekrupe, srednje pe~en. Stavite na donji sloj slaninu i sir, a na gornji piletinu, salatu i paradajz. Svuda stavite majonez. Isecite korice i presecite kri{ke na~etvoro, stavite par~e krastavca i po ~a~kalicu na svaki deo da se sve drì zajedno. Razumete?“ „Razumem“, odgovorila je konobarica. Zatim je viknula u kuhinju: „Jedan topli sendvi~ za arhitektu. Sad }u vam doneti tehni~ki crte`.“

– Najlep{i odlomci (Best of Bits and Pieces)

Pitao sam svoje poverenike iz jedanaestog odeljenja da li bi podràli moju reorganizaciju. Po~eo sam sa: „Slu{ajte, evo moje misije. Ovo je ne{to {to stvarno s mnogo volje radim, i èleo bih i da nastavim. Evo mojih ra~una, a evo i rezultata knjiga koje smo objavili. Imamo knjige koje su bile na listi bestselera Njujork tajmsa. Stigli smo do milion ljudi.“ Podràli su me. „Da, vidimo {ta radi{. Da, verujemo u ono {to radi{.“ Nastavio sam da ih ube|ujem: „To su rezultati i ja sam voljan da vam otvorim du{u. Ovako sada stoje moje finansije, a ovo su planovi za dalje. Ako ne nastavimo, jednom }emo re}i: ’Mogli smo da nastavimo.’“ Ako èlite da uradite ne{to dobro, a iscrpeli ste sve druge mogu}nosti, onda objasnite ljudima {ta moè da se desi ako vas podrè ili finansiraju. To nije sebi~nost, ve} ne{to {to zaista pomaè drugima i, kao {to sam rekao, ljudi vole da misle da rade ne{to dobro.

– Bred Vin~

170

171

Aladinov faktor

Kako da molite

Imajte nezadrìvu èlju da ostvarite svoj cilj, projekat ili zamisao Onaj ko je odan ìvotu izgubi}e ga, ali dobi}e ga ako ga je izgubio zbog pravednog cilja. – Nepoznati izvor Strast je jo{ jedna tajna, ako je tako moèmo nazvati. Neobuzdana, budalasta, neprolazna strast. U potpunosti me vodi da radim ovo {to radim. To je najva`nije u mom ìvotu. Lud sam za svojim ciljem i to mi se svi|a. Objasni}u vam za{to sam tako opsednut. Po~eo sam da radim da bih na neki na~in vratio svog sina. Ubio ga je ~ovek koji je bio toliko drogiran kokainom da nije ni primetio da je kolima udario de~aka na biciklu. Tuga me je skoro ubila. Moja èna Linda i ja smo odlu~ili da se izle~imo tako {to }emo posvetiti ìvot nastojanju da deca ne odrastaju u ljude koji su u stanju da tako ne{to urade. Vidite, ja ne smatram da je ovo {to radim posao. To je posve}enost, strast, misija.

– Rik Gelinas

Molite kao da vam je hitno Entuzijazam pokre}e svet. – D`. Balfor Poha|ao sam kurs brèg postizanja rezultata i imao sam trenera po imenu Doris. Ona je bila neverovatna. Trebao mi je Epl kompjuter da bih mogao da napi{em svoju knjigu. To je bilo u vreme kada je prvi Mekinto{ upravo napravljen. Jo{ ga nije bilo u prodaji. Gde god sam ga traìo, postojala je samo lista ~ekanja. Mogao sam ga dobiti tek za 45 dana. Kada sam obavestio Doris kako napredujem sa nabavkom kompjutera, po~ela je da vi~e na mene: „Moè{ ti vi{e od to172

ga! Moè{ da nabavi{ kompjuter, znam da moè{!“ Rekao sam joj da sam ve} i{ao na pet-{est mesta, ali ona je odgovorila: „Ako ti zaista treba, nabavi}e{ ga!“ U{i su mi bile crvene od stida. Niko ranije nije tako postupao sa mnom. Pozvao sam centralu Epl kompjuters-a. Kada se neka gospo|a javila, rekao sam joj: „Ja moram da nabavim kompjuter!“ To je bilo sasvim neuobi~ajeno, ali zvu~ao sam ubedljivo i kao da mi je hitno, tako da je ona odlu~ila da mi pomogne. Dala mi je brojeve svih lokalnih distributera. Po~eo sam da ih zovem i kada bih dobio prodavca, rekao bih mu: „Moram da nabavim kompjuter!“ Obi~no bi mi odgovorili: „@ao nam je, imamo samo jedan izloèn model, a za ostale imamo listu ~ekanja.“ Kada sam peti put zvao, prodavac mi je rekao: „Znate, imamo samo dva izloèna primerka, ali proda}u vam jedan.“ U subotu ujutro sam dobio kompjuter. Rekao sam sebi: „Hej, ovde se doga|a ne{to zaista bitno!“ Shvatio sam da, ako se uìvi{, ljudi to osete. I moje molbe su imale vi{i cilj. Hteo sam da napi{em knjigu koja bi podstakla i ohrabrila ljude. Oni su to osetili. Tada molba po~inje da ima efekat – kada moli{ strasno. Isto sam primetio i kada sam bio na kraju lestvice. Izdavao sam neku nekretninu i imao mnogo zainteresovanih. Jedna èna me je zvala telefonom i rekla; „Ja jednostavno moram da ìvim u ovoj ku}i. Oboàvam je. Sedela sam ispred nje i bila je tako slatka. Moram da je imam.“ Nisam imao izbora. Morao sam da je izdam njoj.

– Tim Piring

Gledajte u o~i kad molite O~i su vodilja ka srcu, a za mene je srce tamo gde je du{a. – Sten Dejl 173

Aladinov faktor

Kako da molite

Kada ne{to zahtevate od nekog, odràvajte kontakt o~ima. Ako skre}ete pogled, uliva}ete manje poverenja. Tako|e, ovakvim kontaktom moète uo~iti neverbalne reakcije. Ako gledate na stranu, propusti}ete te va`ne znake. Zamolite ljubaznim glasom Tvoj glas je kao muzika. Budite grubi, poput: „Daj mi to!“ i do}i }e do sukoba. Mislite o svom tonu. Traìte nasmejano, ljubazno: „Tako ste pa`ljivi i velikodu{ni. Hvala vam od sveg srca.“ Pokaìte zahvalnost, to uvek vredi.

– Doti Voters

Molite u~tivo U na{im intervjuima s prodavcima, investitorima i funkcionerima fondacija, stalno smo slu{ali isto. Ljudi su mnogo vi{e spremni da iza|u u susret onima koji im ulivaju poverenje, koji su prijateljski nastrojeni i prijatni.

Molite s po{tovanjem i divljenjem Najuspe{niji na~in koji sam otkrio jeste da pokaète ljudima koliko im se divite. Nema ni~eg ubedljivijeg nego da kaète nekome: „Mislim da si vaàn. Mislim da ono {to ima{ da kaè{ vredi ~uti. Mogu li ne{to da te pitam?“ Ljudima je tada te{ko da vas odbiju.

– Majkl Dèfris

5. MOLITE DOMI[LJATO I DUHOVITO Pre nego {to odete na odmor dajte krv. Komarci ne daju kafu i krofne, mi dajemo. – Re~enica pred zgradom Crvenog krsta u Minesoti

Molite duhovito Najmanja razdaljina izme|u ljudi je smeh. – Nepoznati izvor

Bob Svilnard je bio spasilac koji je imao stav.

174

175

Aladinov faktor

Kako da molite

Mudar, ma{tovit i duhovit zahtev moè otvoriti zatvorena vrata i zatvorene umove. – Persi Ros

Jedan od najboljih na~ina da se pribliìmo ljudima je da koristimo odgovaraju}i humor. On nam privla~i pa`nju i ru{i odbranu. Preplavljuje nam mozak endorfinom, zbog ~ega se ose}amo mnogo bolje. Lomi na{ otpor i otvara nam um za nove mogu}nosti. Evo razglednice koju je Dèk na{ao u kupatilu hotela u kojem je odseo:

Bil Guti, sudija ameri~ke bejzbol lige veterana stajao je jedno poslepodne na poziciji baca~a, a jedan hvata~ gostuju}eg tima je stalno vra}ao udarce. Guti je izdrào brojne udarce, a onda je traìo da prestane i rekao: Sine, danas si bio vrlo koristan i ja to cenim. Ali mislim da sada treba da stanemo i zato }u te zamoliti da ode{ u klub i pokaè{ svima tamo kako se tu{ira. – Najlep{i odlomci

Molite ma{tovito Na ve~eri za uglednike Komonvelta, {ef protokola pri{ao je Vinstonu êr~ilu, koji je bio doma}in i {apnuo mu da su videli jednog gosta kako stavlja slanik u dèp. êr~il je odmah uzeo posudu sa biberom. Na kraju obroka je pri{ao gostu mrmljaju}i: „Oh, dragi gospodine, videli su nas. Najbolje je da ih obojica vratimo.“

– Mala knjiga anegdota Ma{ta je va`nija od znanja. – Albert Ajn{tajn

Jo{ neki primeri ma{tovitih molbi: Vojni sve{tenik stavio je slede}i natpis na vrata:

[ef prodaje jedne perspektivne kompanije bio je potpuno nedostupan prodavcima – vi niste mogli da ga zovete, on bi zvao vas. Nekoliko puta, kada su prodavci uspeli da u|u u njegovu kancelariju, on ih je izbacio. Jedna prodava~ica je na kraju uspela da probije njegovu odbranu. Poslala mu je goluba pismono{u, sa njenom karticom zaka~enom za njegovu nogu. Na kartici je napisala: „Ako èlite da znate ne{to o na{im proizvodima, samo izbacite na{eg predstavnika kroz prozor.“

– Najlep{i odlomci

Ako si u nevolji, do|i i ispi~aj mi sve. Ako nisi, do|i i reci nam kako ti to uspeva. 176

177

Aladinov faktor

Kako da molite

Kao instruktor i agent za modele i talente, nagla{avala sam koliko je va`no uneti se u traènje posla. Kao rezultat, kada je jedan nas filmski i TV glumac, Henk Ander vud, oti{ao na intervju za ulogu gra|evinskog radnika u jednoj reklami, obukao se kao pravi gra|evinski radnik. Na recepciji se predstavio: „Henk Andervud, drago mi je. [ta biste voleli da uradim?“ Sekretarica je rekla: „Bojim se da ste pogre{ili“, a on je odgovorio: „Ne, ovde sam zbog uloge u reklami.“ Naravno, dobio je posao.

– Beti Maceti Ha~ Kada sam ìvela na jugu, u prvom razredu sam oti{la sa roditeljima u Kristal hamburger posle bioskopa. Mali de~ko, mla|i od mene, je prodavao novine i pitao mog oca da li ho}e jedan primerak. „Ne, ve} sam ih ~itao“, odgovorio je moj otac. „A va{a supruga?“, bio je uporan de~ko. „Da li bi ona htela?“ Otac se nasmejao: „Ne, ona ne zna da ~ita!“ Odjednom, de~ak je uzvratio: „Onda stavite novine u njen zadnji dèp, mo`da ne}e izgledati tako glupo.“ Iznena|eni, smejali smo se do suza. Bio je to brz, pozitivan i pametan odgovor na „ne“ koje je dobio. Otac je bio impresioniran i kupio je novine.

da ih ukori, ali je znao da bi to naru{ilo duh zajedni{tva. Tako bi samo ponizio radnike i naveo ih na neposlu{nost. Umesto toga, izvadio je iz dèpa tri cigarete i podelio ih radnicima s re~ima: „Momci, popu{ite po jednu na moju odgovornost. Ali bilo bi mi drago da u radno vreme ne pu{ite.“ Neko ga je jednom upitao kako je prona{ao tako odane i vredne radnike. „Nikad nikog ne kritikujem“, objasnio je. „Najbolji na~in da izvu~ete najvi{e je da cenite i ohrabrite.“ On je to umeo da radi.

– Preuzeto iz knjige Zatraì mesec

6. DAJTE DA BISTE DOBILI Daju mi petoparac, a èle pesmu za dinar. – Naslov pesme Daj pre nego {to primi{. – Napoleon Hil

Dajte da biste ne{to i dobili

Dejl Karnegi je imao obi~aj da pri~a slede}u pri~u. Pre vi{e godina Betlehem Stil je pla}ao svog dinami~nog predsednika ârlsa [vaba milion dolara godi{nje. To je bilo vreme kada je milion vredeo mnogo. [vab je zasluìo svoju platu, jer je znao da od ljudi izvu~e najbolje. Jednog dana, kako pri~a kaè, nai{ao je na tri radnika koja su pu{ila, uprkos pravilima kompanije. On je imao sva prava

Jedna kineska legenda lepo oslikava potrebu da se daje pre nego {to se o~ekuje dobitak. U jednom gradu ubogi prosjak Vu je po ceo dan drào ~iniju, mole}i za malo pirin~a svakog ko bi tuda pro{ao. Jednog dana, video je veliku paradu koju je vodio car kako dolazi niz ulicu. Car se vozio u rik{i i darivao svoje podanike. Prosjak se obradovao i zaigrao od radosti: „Oh, evo prilike da bar jednom dobijem ne{to vredno.“ Kada mu se car pribliìo, Vu je sa velikim o~ekivanjem pruìo svoju ~iniju, ali umesto da dâ, car je od njega zatraìo neki poklon. Jadni Vu je bio vrlo razo~aran, tako da je gun|aju}i dao caru dva najmanja zrna pirin~a koja je mogao da na|e. Posle toga, car je pro{ao.

178

179

– Beti Maceti Ha~

Aladinov faktor

Kako da molite

Ceo taj dan Vu je gun|ao. Kritikovao je cara, proklinjao Budu, sva|ao se sa onima koji su tuda prolazili, a neki su ~ak prestali da pri~aju s njim ili da mu daju pirina~. Ali, te no}i, kada je Vu pogledao u svoju skromnu koli~inu pirin~a, u njoj je prona{ao dva komadi}a zlata, iste veli~ine kao i zrnca pirin~a koja je dao caru. Morate dati da biste dobili Verujem da moè{ da dobije{ sve {to èli{ od ìvota, samo ako pomogne{ drugima da i oni dobiju ono {to èle. – Zig Zigler Pre mnogo godina, u pustinji Amargosa u Kaliforniji, postojao je izvor pored puta, jedini kilometrima naokolo. Pored pumpe za vodu neko je ostavio kutijicu za puder s porukom unutra. Poruka je bila napisana olovkom, na komadu pakpapira. Ona je glasila: Ova pumpa radi bez gre{ke od juna 1932. Stavio sam u nju novi ventil, koji je trebalo da traje slede}ih pet godina. Ali ventil se osu{io i zato je potrebno da se u nju prvo upumpa malo vode. Pod onom belom stenom sam ostavio bocu vode. Ako ne popije{ vodu, tu ima dovoljno da se napuni pumpa. Prvo sipaj oko ~etvrtinu vode iz boce, zatim i ostatak, i onda pumpaj kao lud. Tako }e{ dobiti vodu. Veruj, izvor nikad nije presu{io. Posle toga napuni bocu vodom i vrati je gde si je i na{ao. POTPIS: Pustinjak Pit P.S. Nemoj prvo da pije{ vodu. Sipaj je u pumpu i dobi}e{ vode koliko ti treba. A slede}i put kada se bude{ molio, zapamti da je Bog kao ta pumpa. Mora prvo da se napuni. 180

Desetine puta sam davao strancima poslednje {to sam imao dok sam govorio „Amin“. Nikada nisam bio izneveren. Mora{ da ima{ hrabro srce, da da{ pre nego {to ti se da.

– Najlep{i odlomci Kada ste ljubazni ljudi ho}e da vam tu ljubaznost uzvrate. – Dèk Kenfild

Doktor Padi Lund, stomatolog u Brizbejnu u Australiji, ima mnogo pacijenata na listi ~ekanja. On pacijentima sluì sveè pecivo i ~aj dok ~ekaju na intervenciju. Ovako je jedan od njegovih pacijenata odgovorio na pitanje za{to dolazi ba{ kod Padija: „Za{to dolazite ovde kada moète i}i bilo gde drugde?“ „Zato {to me ovde vole.“ „Kako to mislite?“ „Pa, pre nekoliko nedelja je trebalo da do|em, ali su mi odloìli iz nekog razloga. Laboratorija nije isporu~ila materijal i zato su me zvali i izvinili se. Te no}i sam dobio i bocu konjaka sa porukom: ’Izvinjavamo se’. To me je zaista odu{evilo.“ Padi ba{ polaè na svoje klijente i zato traì mnogo zauzvrat. Kada sam po~eo sa zubnom praksom, mnogo ljudi me je zvalo no}u za hitne intervencije. Najmanje jednom nedeljno zvali su me usred no}i. Ali od kada sam ljudima po~eo da dajem broj telefona, nikada me vi{e nisu budili usred no}i, osim nekoliko puta radi nekih pitanja. Zar to nije ~udno? Kad da{ ljudima broj, oni te ne zovu, a kada im ne da{, oni zovu. Verujem da je razlog to {to kad ima{ broj u rukama, misli{: „Mogu da zovem ako ho}u, ali nema veze, mogu jo{ malo da sa~ekam. Bi}e u redu. On je bio fin i dao mi je svoj broj, bolje da ga ne uznemiravam.“

– Padi Lund, australijski stomatolog 181

Aladinov faktor

Kako da molite

Svako voli komplimente.

Poklanjajte Onaj ko poklanja nai}i }e na otvorena vrata. – Tomas Fuler Trgova~kim putnicima uvek je bio najve}i problem da u|u u ku}u. Glavni Fulerov doprinos ume}u legalnog ulaska poti~e iz 1915. godine, kada je organizovao Fuler Bra{ ekipu, koja je poklanjala ~etku za ~i{}enje povr}a. Svojim ljudima je rekao da nose reklamne primerke u kutiji, da ih predstave kao poklon, a ne kao reklamu i da ih prikaù ako je mogu}e u ku}i, pre nego pred vratima. Rekao im je i kako da odgovore doma}icama koje bi htele da uzmu poklon, a da ne vide njegovu prezentaciju. Ako bi doma}ica rekla da je previ{e zauzeta, prodavac je trebalo da kaè da joj ne}e oduzeti vi{e od minuta, a ako ona ne bi èlela ~etku, on bi rekao: „Meni ide na ruku {to sam ih vam pokazao.“

– Ameri~ki biznis

Dajte kompliment ili pohvalu Pohvala ~ini ~uda. – Nepoznat izvor

– Abraham Linkoln

Objasnite im kakvu korist oni imaju Nikada se ne obra}aj onoj dobroj strani u ~oveku, jer je on mo`da uop{te nema. Uvek se obra}aj njegovom interesu. – Lazarus Long Bendàmin Franklin je bio jedan od prvih koji je koristio ovo pravilo u reklamama. O tome pi{e u svojoj biografiji, koja je obavezna lektira za sve ambiciozne prodavce. U aprilu 1755. general Bredok je naredio Frenklinu da mu za pohod na Fort Dukvesn obezbedi 150 kola sa po ~etiri konja. Franklin je oti{ao u Lankaster i 26. aprila 1755. objavio oglas, kojim je trebalo da zainteresuje farmere da mu daju konje za kola. Oglas je sadrào jedan jedini paragraf o Bredoku, a {est o tome {ta }e farmeri dobiti sa ovom transakcijom. Franklin je u svojoj autobiografiji zabeleìo ovaj „iznenadni i veliki efekat“ svog oglasa i naveo da je za tri nedelje nabavljeno 150 kola i 259 tovarnih konja. Da je farmerima umesto ovoga Frenklin rekao samo {ta Bredok èli, ne bi postigao ni{ta sli~no. Bredok je tako probao u Merilendu, ali rezultat je, kako je Frenklin zabeleìo, bio samo 25 kola, i to ne u dobrom stanju.

– Persi Vajting

Recite partneru kakvu korist on ili ona ima od toga Uvek pomaè da objasnite nekom za{to molite i da kaète kako }e to koristiti i njemu. Glupi prodavac me stalno me{a s Dòan Kolins!

„Du{o, zaista bih volela da mi, pre nego {to legnemo, ~ak i ako si umoran, pri|e{ i zagrli{ me ili mi kaè{ ne{to lepo. Tako

182

183

Aladinov faktor

Kako da molite

}u osetiti da ti je stalo do mene i da imam tvoju podr{ku, jer zna{ koliko sam ~esto u ìvotu ose}ala da samo dajem, a ne dobijam ni{ta zauzvrat. To }e mi zna~iti vi{e od svega drugog {to bi mogao da uradi{. Ose}a}u se posebno. A kada se tako budem ose}ala, verovatno }u danju biti manje napeta.“ Tako }e on razumeti {ta vam to zna~i i za{to. „[to mi vi{e daje{ komplimente, to se ja ose}am poèljnije i vi{e }emo voditi ljubav.“ Na taj na~in se vidi kako se usluga isplati.

7. MOLITE VI[E PUTA Mora{ da moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{, moli{! – Mark Viktor Hansen

Recite „slede}i put“! Prevedite svako „ne“ sa „slede}i put“. „Ne“ ne zna~i „stop“. To zna~i ne ovde, ne sada, ne jo{. Zato nastavite da molite. Ako vam neko kaè „ne“, vi recite „slede}i put“. Na svetu ima oko pet milijardi ljudi. Neko je vredan molbe, samo ga morate prona}i. Pravi na~in da dobije{ sve {to poèli{ je da nikada sve ne izgovori{ u jednoj molbi. – Nepoznati izvor 184

Dèk je zamolio u~esnicu jednog svog seminara da napi{e kako se tu na{la. Ovo pismo pokazuje koja je korist od upornosti. Dragi Dèk, Posle tvog seminara osetila sam da je potrebno da poha|am i slede}i nivo. Prepreke zbog novca, brige o deci i porodici su mi izgledale neva`ne u pore|enju sa razlozima za poha|anje seminara, a razlog sam bila prvenstveno ja. Na pr vom nivou Rebeka mi je dala knjigu Melem za du{u, sa uputstvom da je ~itam svojoj deci. Jedna pri~a Rika Gelinasa me je ohrabrila u naporu da poha|am slede}i nivo. Trebalo je najpre da obezbedim nov~anu pomo}, tako da sam napravila porodi~ni ru~ak za roditelje, bra}u i sestre. Na pola ru~ka sam odu{evljeno objavila svoju nameru da poha|am drugi nivo kursa i naglasila da, u skladu s tradicionalnim poklonima za Boì} i ro|endan, mogu da mi priloè ne{to novca za odlazak na seminar. To je propra}eno ravnodu{nom ti{inom i nastavili smo da jedemo. SLEDE]E! Melem za du{u me je toliko ohrabrivala, da sam primetila da na njenom kraju ima mnogo adresa donatora. Tada sam dobila ideju da napi{em anonimno kru`no pismo sa ~etiri pozitivna izbora: 1) Donacija, 2) Re~i ohrabrenja, 3) Prosledi ovo pismo prijatelju, 4) Sve navedeno. SLEDE]E! Od roditelja sam dobila pedeset dolara za Boì}. S tim sam platila oglas u tri lokalne novine i jednom studentskom listu. SLEDE]E! Zamolila sam svoje {kolske drugove za pomo}. SLEDE]E! Povezala sam se sa lokalnom grupom koja sponzori{e odlaske na seminar i ~ekala njihov odgovor. SLEDE]E! Dan pre seminara napisala sam pismo tebi, Dèk, i poslala sam na adresu gde si odseo. Iako nisam bila sigurna da }u oti}i, odmah sam po~ela da zovem familiju i prijatelje da ih pitam ho}e li da mi pri~uvaju decu dok ja poha|am seminar. 185

Aladinov faktor

Kako da molite

Moje zadnje sredstvo bilo je da zamislim kako sam se pojavila na seminaru i kako u~estvujem, jer nikada nisam ni pomislila da se ne}u na}i tamo. âk i da nisam uspela, rekla bih sebi: „Slede}i put!“ Ve~e pre seminara telefon mi je zazvonio. To je bila Rebeka, koja me je obavestila da je pro~itala moje pismo i da mi daje saglasnost da poha|am slede}i nivo seminara. Zaplakala sam.

– Lori Litl Dòn, Sv. Luis, Misuri O~ekuju}i „NE” Za poslednjih deset godina vi{e od tri hiljade ljudi mi je reklo „da“ i ostvario sam donacije za na{ rad u iznosu ve}em od 2 miliona dolara. Ponekad do|em u isku{enje da mi „da“ ne zna~i ni{ta, ali tada se prisetim prvih dana i moram da se nasmejem. Nau~io sam {ta zna~e „da“ i „ne“ kada sam imao dvadeset godina. Te godine sam prodavao osiguranje „od vrata do vrata“. Tada smo koristili metod, koji vi{e nije u upotrebi, pod nazivom „zaduènje“. Kao prodavac „zaduènja“ morao sam da pro|em odre|enu rutu, kao po{tar, a moj posao bio je da skupim nedeljne premije i poku{am da imaocima polise prodam neku vrstu dodatnog osiguranja. Uglavnom sam prodavao osiguranje u slu~aju smrti ili nesre}e, i to siroma{nim ljudima, poput sebe. Premije su se kretale u rasponu od 50 centi do dva dolara nedeljno. Kada sam po~eo posao, moj trener mi je rekao (a ja sam mu potpuno verovao) da jedna prodaja do|e posle sedam odbijanja. Drugim re~ima, mogao sam da o~ekujem jednu prodaju tek po{to bih sedam puta bio odbijen. Hej! Bio sam toliko uzbu|en ovom garantovanom prodajom da sam u stvari jedva ~ekao da me odbiju! Gotovo da sam se radovao svaki put kada bi neko rekao „ne“ i pohitao bih smeju}i se do slede}ih vrata, jer sam bio siguran da me svako slede}e „ne“ pribliàva tom velikom, slatkom „DA“! 186

Jesam li se obeshrabrio kada sam na osmim i devetim vratima ~uo dva glasna „ne“? NARAVNO DA NISAM! Za {est meseci od dobijanja posla u kompaniji za osiguranje, rade}i naporno svakog dana s takvim stavom, osvojio sam prvu nagradu na dràvnom takmi~enju u prodaji, u konkurenciji od preko dve hiljade mu{karaca i èna, kao po~etnik s najvi{e prodaja. Ova formula za mene jo{ funkcioni{e. Razmera od sedam prema jedan se promenila, ali koncept je zapisan u zvezdama i ne moè da omane. Danas znam da me negde uvek ~eka „DA“, ako pozovem dovoljno ljudi, i do}i }u do njega u pravo vreme. Zato je ~uti „ne“ i dalje dobra vest.

– Rik Gelinas

Pitajte iste ljude vi{e puta Evo zanimljive statistike: 46% svih prodavaca pita za posao jedanput, 24% pita dva puta, 14% pita tri puta, 12% pita ~etiri puta. Samo 4% svih prodavaca pita istu osobu pet puta, {to predstavlja 60% prodaje. Zato uporno pitaj. Budite uporni, istrajte, nikad se ne predajte Nikada, nikada, nikada, nikada se ne predaj. – Vinston êr~il I ako prvi put ne uspe{, probaj ponovo. – Vilijem E. Hikson Volontirao sam u pomo}noj ekipi za seminar koji mi je zaista promenio ìvot. Moj posao je bio da okre}em brojeve koje sam dobio i poku{am da ubedim ljude da do|u na seminar. Prvih 89 ljudi me je odbilo, a zatim je 9 ljudi pristalo. Da sam stao posle 50 ljudi, kako sam i hteo, tih 9 ljudi nikada ne bi upoznali dobrobiti seminara, a ja nikada ne bih nau~io 187

Aladinov faktor

Kako da molite

da dam sve od sebe dok ne dobijem èljeni rezultat. Neko uvek ~eka na tebe. Ako samo bude{ dovoljno uporan, na}i }e{ ga.

– Dènet Karson Istrajnost je zna~ajan element uspeha. Ako kuca{ dovoljno dugo i dovoljno glasno, sigurno }e{ probuditi nekoga. – Henri Vadsvort Longfelou

Rikl Litl je bio uporan Dvadesetogodi{nji Rik Litl je postao opsednut svojom vizijom humanitarnog programa za gimnazijalce, koji bi im pomogao da izgrade bolje socijalne odnose, nau~io kako da na|u i zadrè posao, kako da se nose sa problemima, kako da budu dobri roditelji i kako da raspolaù novcem. Za dve godine poslao je 155 molbi za donaciju. Posle 156 poku{aja, uspeo je da do|e do dr Ras Mejbija, predsednika Kelog fondacije. Dve nedelje kasnije, Mejbi ga je pozvao i rekao da su njegove kolege izglasale da mu ne daju 55.000 koje je on traìo u zahtevu. Rik je umalo zaplakao, ali je tada za~uo: „Ali, oni su glasali da ti damo 130.000 dolara.“ [ta je Rik dobio posle sto poku{aja? [ta da nije bio uporan? Od tog uspeha Rik je sakupio preko 100 miliona dolara. Njegov program se sada sprovodi u preko 30.000 {kola, u svih pedeset dràva SAD i jo{ 32 zemlje. Tri miliona dece godi{nje u~i va`ne stvari o ìvotu jer je jedan dvadesetogodi{njak odbio da prihvati „ne“ kao odgovor. @ivot Rika Litla je primer mo}i, posve}enosti vi{oj ideji, ujedinjene s voljom da se pita dok se san ne ostvari.

Samo jo{ jedanput? Nikada se ne predaj, jer uvek postoji trenutak u kome }e se stvari preokrenuti. – Harijet Bi~er Stou

Ne znamo da li je ova pri~a istinita, ali je njena poruka mo}na. Prema navodima, desila se 1942. godine: Rafael Solana je bio iscrpljen i poraèn. Rekao je svojim drugovima: „Pogledajte! Prevrnuo sam sam 999.999 kamenova, a nisam na{ao ni jedan jedini dijamant. Jedan donosi milione, ali ja se predajem.“ Ekipa istraìva~a provela je mesece traè}i dijamante u dùnglama Venecuele i bili su potpuno iscrpljeni. „Hajde da probamo jo{ jednom“, rekao je jedan ~ovek. Solano se skoncentrisao i prevrnuo jedan kamen koji je li~io na koko{je jaje. Bio je druga~iji od drugih i ekipa je uskoro shvatila da je u pitnaju dijamant. Hari Vinston, njujor{ki prodavac nakita platio je Rafaelu Solanu 200.000 dolara za taj milioniti komad.

8. KAKO SE NOSITI SA OTPOROM Ne gubi pribranost

Na kraju, nisu uspeli samo oni koji nisu probali. – Dejvid Viskot

Otac mi je neo~ekivano umro izme|u Boì}a i Nove godine. Pozvao sam kompaniju US Air i rezer visao karte, ali na aerodromu smo najpre stajali tri sata u redu, a zatim su nam rekli da je let otkazan. Setio sam se da, ako neko ima vaè}u kartu, kompanija mora da mu kupi drugu kartu za neki drugi let. Ali morao sam to od njih i da traìm. Slede}i slobodan let bio je TVA-ov kroz tri sata, ali na drugoj strani terminala. Za one koji ne znaju, aerodrom u Los An|elesu je pun minibuseva. Mora{ da uhvati{ slobodan mi-

188

189

Aladinov faktor

Kako da molite

nibus i da se vozi{ otprilike kilometar. Ne moè{ da pe{a~i{ i kada si sa osmoro ljudi i verovatno dvanaest kofera sa li~nim stvarima, mora{ da iznajmi{ minibus da bi stigao do druge strane terminala. Ne moè{ da u|e{ u obi~an minibus, mora{ da iznajmi{ svoj. Jo{ sam stajao u redu i upitao sam: „Dobro, let je otkazan. [ta }ete u~initi?“ Imali smo odstupnicu, ali èna je rekla: „Na vama je da rezervi{ete drugi let.“ Ja sam upitao za{to, a ona je odgovorila: „Zato {to je ovaj otkazan.“ Bio sam vrlo ljubazan, ali i uporan: „Za{to je to moj problem?“, upitao sam. „Zato {to je letelica opozvana“, odgovorila je ona. „U redu, dobro!“, rekao sam. „Molim vas da zapi{ete ~injenicu da sam ja potvrdio karte, ali da je otkazano zbog vas. Rekli ste da nemate obavezu ni pravo da mi kupite kartu i molim da va{ nadre|eni to potpi{e.“ Onda sam ~ekao. „Ali svi ovi ljudi ~ekaju u redu“, rekla mi je. Odgovorio sam: „Kakve to ima veze? [ta }e oni da rade kada va{ slede}i avion kre}e za tri sata?“ Imali smo ljubaznu odstupnicu. Da skratimo pri~u, kupili su nam osam karata za TVA, {to nije bila sitnica, jer je u poslednjem minutu to ko{talo oko 10 hiljada dolara! Tada smo se prevezli do aviona T VA, ali je i to bila no}na mora, jer su imali mali boing 727, a ve} su imali otkazan let, tako da su poku{avali da spoje sve putnike. Osoblje je ~upalo kosu od muke, ali smo ih mi zamolili za sedi{ta jer imamo troje male dece. „Moète li poku{ati da nam obezbedite spojena sedi{ta?“ Obe}ali su nam da }e poku{ati i da bi mogli to da urade, jer je bilo zaista problemati~no. Imali smo osam sedi{ta, a nijedno nije bilo jedno do drugog. Ipak smo uspeli da u|emo u avion, i pored otpora slu`benice da dobijemo karte, ali kada smo kona~no u{li u avion TVA, pojavio se novi problem. Imali smo karte, ali su nam 190

sva sedi{ta bila razdvojena. Do{li smo do prvog i pitali stjuarta da zamoli ~oveka koji je sedeo pored da se zamenimo. ôvek nas je samo pogledao i rekao: „Apsolutno ne! Rezervisao sam ovo sedi{te pre {est nedelja i ne}u da se menjam. Mnogo putujem i treba da se opustim.“ Po~eo sam da se nerviram, ali se moja èna smejala. Pogledao sam je, jer nisam znao {ta joj je. Pomislio sam da ona vidi ne{to {to ja ne vidim. Ona je, me|utim, na{u {estomese~nu bebu sestila na sedi{te, pogledala ~oveka i dala mu fla{icu. „Ako bude malo plakala, dajte joj mleko, a ako po~ne mnogo da pla~e, sna|ite se.“ Dala mu je i pelene i maramice i oti{la. Tog trenutka, shvatio sam da je problem u njemu i da mi nemamo probleme kao drugi ljudi. Tada mi se promenio ceo pogled na svet.

– Dèj Abraham

[ta treba da mi se desi da bih... Jednom sam propustio avion, ali sam imao kartu koja nije mogla da se vrati. Popodne vi{e nije bilo letova , a ja sam morao da budem u jednom gradu u Kanadi, gde je trebalo da govorim pred nekih 350 ljudi. O~igledno je da sam morao da budem tamo. Oti{ao sam na let druge kompanije sa svojom kartom i ubedio sebe da }u da uspem. Do{ao sam na {alter i objasno {ta mi se desilo. Nisam rekao {ta mi treba, samo sam spustio svoju kartu sa pitanjem: „[ta treba da mi se desi da u|em u ovaj avion?“ Tada sam samo u}utao. Slu`benica je primetila: „@ao mi je, ali ne mogu ni{ta da uradim. Nadam se da razumete da ova karta ne moè da se zameni.“ Ja sam samo }utao. „Zaista bih èlela da vam pomognem“, progovorila je opet ona, „ali ne moèmo da vas smestimo u taj avion. Mo`da moète na neki drugi let, ali to }e vas ko{tati jo{ 600 dolara.“ 191

Aladinov faktor

Kako da molite

Samo sam }utao. Nisam bio uznemiren, niti besan. Bio sam vrlo smiren i ljubazan. U stvari, da je trebalo, rekao bih ne{to, ali ona je }utala. Najzad je rekla: „Imam ideju, mo`da moèmo da uradimo ovo ili ono.“ Ja sam samo stajao, a posle deset minuta, ona je najzad bila raspoloèna da mi pomogne. „Znate {ta, odlu~ila sam. Stavi}u vas u taj avion, iskoristi}emo va{u kartu i ne morate ni{ta da platite.“ Bila je sre}na {to moè da mi pomogne. Da sam sko~io i bio naporan, da sam je uznemiravao ili se àlio, ne bih oti{ao u Kanadu. Samo sam stajao i ose}ao da }e sve biti u redu, da }e se sve dobro zav{iti.

– Marsija Martin

Ne stvarajte otpor

„Izvinite“, rekao je guverner Herter. „Da li bih mogao da dobijem jo{ jedno par~e?“ „@alim“, rekla je èna. „Jedno par~e je namenjeno samo jednoj osobi.“ „Ali ja umirem od gladi“, rekao je guverner. „@ao mi je“, rekla je èna. „Samo jedno par~e po osobi.“ Guverner je ina~e bio pristojan ~ovek, ali je tog trenutka malo istakao svoju funkciju. „Znate li vi ko sam ja? Ja sam guverner ove dràve!“ „Znate li vi ko sam ja?“, odvratila je èna. „Ja sam zaduèna za ovu piletinu. Pomerite se, gospodine!“

„Ne“ moè biti sre}a u nesre}i

Va{ zahtev ne moè biti uspe{an ako niste spremni za neuspeh. Ne moète o~ekivati isklju~ivo pozitivan odgovor, jer to odmah duplo umanjuje {ansu za uspeh. Morate da ra~unate da }ete biti odbijeni. [to ste vi{e na to spremni, ve}e su {anse da budete prihva}eni. Biti odbijen je zapravo prednost, rekla bih. Moète sebi poru~iti da nemate {ta da izgubite, jer mnogi i ne poku{avaju i ako vas odbiju, uspeli ste samim tim {to ste probali. To mi daje malo vi{e hrabrosti da radim.

– Marsija Martin

Pitajte sa autoritetom, ali budite spremni na „ne“ Kada je Kristijan Herter bio guverner Masa~usetsa, mnogo se trudio oko drugog mandata. Jedanput, posle napornog dana pridobijanja glasova, a bez doru~ka, do{ao je u crkvenu kuhinju. Bilo je kasno popodne i on je bio iscrpljen. Stao je u red i pruìo svoj tanjir èni koja je servirala piletinu. Ona mu je dala komad mesa i okrenula se ka slede}em u redu. 192

Pre vi{e godina u [kotskoj, porodica Klark je imala san. Klark i njegova èna su radili i {tedeli, prave}i planove da njihova porodica sa devetoro dece otputuje u SAD. Trebale su im godine, ali su najzad u{tedeli dovoljno novca. Dobili su paso{e i rezervisali mesta na novom prekookeanskom brodu. Svi su o~ekivali mnogo od putovanja, ali nekoliko dana pre polaska, najmla|eg sina je ujeo pas. Doktor mu je previo nogu, ali je cela porodica zbog mogu}nosti besnila ~etrnaest dana morala da provede u karantinu. San porodice Klark je bio razoren i nisu mogli da otputuju kao {to su nameravali. Besan i razo~aran, otac je oti{ao na dok da gleda kako brod odlazi. Gorko je plakao i proklinjao svog sina zbog nesre}e. Pet dana kasnije tragi~na vest se pronela [kotskom – mo}ni Titanik se nasukao. Nepotopivi brod je sa sobom odneo stotine ìvota. Trebalo je da i Klarkovi bude na tom brodu, ali su zbog sina ostali. Kada je g. Klark ~uo vest, zagrlio je sina i zahvalio Bogu {to mu je sa~uvao porodicu. Ispostavilo se da je ono za {ta su verovali da je tragedija, bio blagoslov. – Nepoznati izvor 193

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

Prihvati „ne“ sa dostojanstvom Modeli i glumci imaju ponekad i po nekoliko intervjua za posao u toku jednog dana. Najve}i broj njih zavr{i se odbijanjem. Mi ih ohrabrujemo da, umesto da kaù sebi da se uzalud trude, po{alju pismo zahvalnosti. U~imo ih da budu zahvalni onima koji su proveli vreme sa njima i da im zahvale {to su im pruìli priliku. Sa svakim intervjuom dolazi do ovog potencijalnog prijateljstva u poslu i novog iskustva koje im slede}i put moè doneti vi{e {anse. Jedan od najboljih modela, Dejvid [nicer, poslao je zahvalnicu sa cve}em, ~ak i kada nije dobijao posao. Kao rezultat toga, nikada ga nisu zaboravili i uvek su ga pozivali na intervjue.

– Beti Maceti Ha~

Ne ru{i mostove za sobom Ponekad modeli ili glumci ~ekaju momenat kada su raspoloèni za inter vju, a onda doìve lo{ tretman. Isku{enje da se uzvrati istom merom moè biti vrlo veliko. Ali, treba da razumeju da su intervjui naporni i za ispitiva~e, naro~ito posle celog dana razgovora sa neodgovaraju}im kandidatima. Slede}e izjave ponekad na{im modelima donesu posao: „Razumem da nisam izabrana, ali èlim da znate da veoma cenim {to ste mi posvetili vreme. Zaista sam uìvala u razgovoru i jedva ~ekam slede}u priliku, kada }u mo`da biti prava osoba za vas.“ Drugi pozitivan odgovor moè biti: „Ako je ovog puta va{ odgovor ‘ne’ , {ta treba da uradim kako bih slede}eg puta dobila pozitivan odgovor?“ Ovakvi odgovori se pamte i na{im klijentima se pruà nova prilika – most nikada nije sru{en.

– Beti Maceti Ha~

194

8 TRA@ITE U KU]I * ]erka je utr~ala u ku}u pravo kod oca. „Tata, Bil me je zaprosio.“ Otac je odgovorio: „Koliko zara|uje?“ ]erka mu je rekla: „Vi mu{karci ste svi isti. On me je to isto pitao za tebe.“

* Da li èlite vi{e vremena? Vi{e pa`nje? Nepodeljenu pa`nju? Vi{e po{tovanja? Duì zagrljaj? Vi{e poljubaca? Da vam neko obri{e le|a? Masaù? Vi{e seksa? Vi{e intime? Vi{e romantike? Vi{e iznena|enja? Vi{e para? Manje pritiska? Vi{e zabave? Vi{e ljubavi i podr{ke? Manje kritike? Pomo} oko pranja sudova? Pomo} oko ku}nih poslova? Pomo} oko doma}eg zadatka? Dozvolu za sastanak? Dopu{tenje? Vi{e privatnosti? Da va{i roditelji prestanu da se sva|aju? Manje buke? Vi{e mira i ti{ine? Da svako stavi stvari na mesto nakon upotrebe? Pomo} oko ra~una? Vi{e saradnje? Odmor? Nekoga da ~uva decu? Pomo} oko posla? Da ne pozajmljuju va{u ode}u pez pitanja? Da neko pripremi ve~eru? Pomo} oko dece? Da neko prestane da pije? Da se neko otvori i kaè istinu o svojim problemima? Da vam neko pomogne da se oslobodite autodestruktivnih navika? Da va{ partner preduzme ne{to po 195

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

pitanju kontracepcije? Da va{ bra~ni partner poseti savetnika? Da znate {ta se de{ava? Jasnije granice? Da neko ne zauzima odbrambeni stav? Da vam pomogne oko pla}anja rente? Da vam se kola vrate sa punim rezervoarom? TRA@ITE OD BRA^NOG PARTNERA

ndan, kaìte mu. Ako èlite da vam izmasira le|a pre nego {to legnete, kaìte mu. Ako èlite hranu pripremljenu na odre|en na~in, recite to. Ako èlite... recite! Mama mi je tri godine zaredom slala ko{ulje na zakop~avanje. Da sam ih prihvatio da je ne uvredim, dobijao bih ko{ulje na zakop~avanje i narednih dvadeset godina. Trebale su mi tri godine da joj objasnim, ali je na kraju vredelo.

– Dèk Kenfild

Traìte zagrljaj Istraìvanja pokazuju da su nam potrebna ~etiri zagrljaja svakog dana da bismo preìveli, osam da bismo se odràli Da me stvarno voli, ne bih morala da traìm! Ovo pogre{no uverenje neprekidno stvara patnju i bol mnogim parovima. Samo ako ste udati/oènjeni vidovitom osobom ili osobom koja ~ita misli, partner moè znati {ta èlite i ako mu ne kaète. To je tako jednostavno. To ne zna~i da vas partner ne voli, ve} samo da ne poseduje vidovnja~ku mo}. Kao {to ni duh iz lampe ne moè da obe}a Aladinu da }e mu ispuniti èlju dok je ne ~uje, bra~ni partner ili ljubavnik ne moè ispuniti va{e èlje ako ne zna koje su. Ako èlite vi{e romantike, pa`nje, ne`nosti ili pomo}i oko sudova, mora}ete to i da traìte. Kakve veze ljubav ima s tim? Odgovor je – nikakve! Koliko ste puta ~uli ljude kako govore: „Da me stvarno voli{, ne bih morao/la da te molim!“ E pa, to nije istina. Stvarno je mogu}e da vas neko voli a da ipak ne zna va{e èlje. To dvoje ne ide uvek zajedno! Samo napred, traìte! Budite sasvim odre|eni. Pruìte nekom priliku da se odazove va{im molbama. Ako èlite da idete na piknik na okeanu za ro|e196

197

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

i dvanaest da bismo se razvijali. Da bismo se razvijali treba nam dvanaest zagrljajaj svakog dana. Zagrljaj ima lekovito dejstvo na ~ovekovo telo. Zagrljaji {tite imuni sistem. Oni nam pomaù da osetimo da smo posebni. Oni neguju dete koje ìvi u nama. Pomaù nam da osetimo bliskost sa porodicom i prijateljima. Naàlost, mnogi od nas su odrasli u domu gde nije bilo mnogo zagrljaja, i ne umeju da zatraè niti da pruè zagrljaj. Nekoga su zbog toga mo`da zadirkivali da je „siro~e“. U jednogodi{njem istraìva~kom projektu saznali smo da 83% ljudi koje smo ispitivali doìvi manje od jednog zagrljaja dnevno (prosek je ~etiri nedeljno). âk 97% onih koji su bili obuhva}eni istraìvanjem èlelo je vi{e zagrljaja nego {to su dobijali. Nikada se nemojte stideti zbog svoje prirodne ljudske potrebe za dodirivanjem i grljenjem. @elimo da vas ohrabrimo da kaète kako èlite zagrljaj. Jednostavno recite: „@elim da me zagrli{“, jer je to na~in da dobijete vi{e zagrljaja. Neka vam bude cilj da traìte i dobijete dvanaest zagrljaja svakog dana. Traìte ne`nost i bliskost Mo`da }ete morati da zamolite svog partnera da malo uspori i bude ne`niji. Da bude blag i romanti~an u razgovoru, dodirima, kao osoba. Dr Barbara de An|elis u~i ljude na svojim seminarima o odnosima izme|u partnera i kako da izdvoje vreme za „ljubavne zalogaje“ – kratke periode u trajanju od po pet minuta za ljubljenje, drànje za ruke, milovanje, duì kontakt o~ima, ljubavni razgovor – sve ono {to ~ini da se osoba oseti voljenom. Budite spremni da zamolite za ono {to vam je potrebno na polju intimnosti, ljubavi i ne`nosti.

Zamolite, ne nare|ujte! Potrudite se da ono {to èlite od svog bra~nog partnera traìte tako da to zvu~i kao molba, a ne kao nare|enje! Kada smo upla{eni ili nesvesni, obi~no se vra}amo starim obrascima pona{anja kao {to su pla~, pritu`be, zanovetanje u stilu „trebalo bi“. Niko ne voli da mu se natovari gomila stvari koje „bi trebalo“ da obavi. Prirodna je sklonost svakoga od nas da se pobuni i opire. Kad god ~ujete sebe kako svom partneru govorite „trebalo bi“, zastanite i zapitajte se: „[ta ja to stvarno ho}u?“ A onda zatraìte jasno i glasno. Mnogi ljudi na mojim seminarima osporavaju ideju da treba moliti, a ne nare|ivati. Evo jedne odre|ene situacije: Jedan ma~o mu{karac je rekao: „êkaj malo, Dòj, ima trenutaka kada mora{ ne{to narediti ljudima.“ Uzvratio sam: „Mo`da i ima, ali ja nisam sasvim ube|en u to, iako sam nekada bio instruktor u drilovanju marinaca. Jeste li oènjeni?“ „Da.“ „Jeste li zaprosili svoju ènu?“ „Jesam.“ „Pa, pretpostavljam da ste joj rekli: ‘Ti }e{ se udati za mene, u redu?’ “ Mu{karac je odgovorio: „Pa, nisam.“ Onda sam ga pitao: „[ta ste uradili?“ „Zaprosio sam je“, odgovorio je. Onda sam mu objasnio da, kada bi malo zastao i razmislio, i sam bi shvatio da u svakoj va`noj stvari koju istinski èlimo da dobijemo ili ostvarimo, u svakoj va`noj transakciji, kada dostignemo kriti~nu ta~ku, tada ne nare|ujete – tada molite. Ve}ina ljudi je razumela i sloìla se.

– Dòj Baten 198

199

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

Kada ste emotivno uznemireni Kada èlite da va{ bra~ni partner promeni svoje ìvotne navike zato {to vam ne{to u njenom/njegovom pona{anju smeta, zapamtite da treba to da uradite po slede}oj formuli: Kada ti_____________, ja mislim da_____________, i ose}am_____________. Molim te da______________________. Kada upotrebite ovu formulu kao na~in komunikacije, vi priznajete svoje emocije. Ne prebacujete na drugog odgovornost za svoja ose}anja. Samo im govorite {ta se de{ava u vama kada oni ~ine ono {to ~ine. Tada imate svoj zahtev. Oni imaju pravo da ga prihvate ili ne, ali najmanje {to mogu je da saznaju {ta vi èlite i za{to to èlite. Kada svoj zahtev ovako izloìte, on ne}e izazvati odbrambeni stav kod onoga kome je upu}en. Lak{e ga je saslu{ati, jer u ovakvoj komunikaciji nema nametanja krivice. Stoga, nemate ni od ~ega da se branite. Na taj na~in slu{alac moè svu pa`nju da usredsredi na to da li èli da iza|e u susret va{oj molbi. Traìte pomo} u ku}i Nijednog mu{karca èna nije ubila dok je prao sudove. – Nepoznati izvor

200

201

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

âk 61% èna bi vi{e volelo da vidi mu{karca kako pere sudove nego da ga gleda kako ple{e nag. – Ditejls, mart 1995.

I tako dalje. Preporu~ujemo vam da ovu ve`bu radite najmanje jednom nedeljno. Zamolite partnera da to radite zajedno.

@ene èle da im mu` ili mladi} pomaè oko ku}nih poslova: pranja sudova, izno{enja |ubreta, stavljanja dece na spavanje, ~i{}enja ili vo|enja poslova. Kada to od njih ne dobiju, u ènama se javlja duboka ozloje|enost prema partneru, naro~ito ako i ona svakog dana provodi osam sati na poslu. Ako o toj ozloje|enosti ni{ta nije rekla i nije uputila jasnu molbu, to na kraju moè da dovede do emocionalne krize u vezi. Ljubav nestaje, a bliskost i seks blede. Veoma je va`no da se uvek jasno izloè sva o~ekivanja i molbe tako da ljubav i bliskost mogu da cvetaju.

VE@BE ZA PAROVE

Traìte zahvalnost i po{tovanje Sasvim je u redu da traìte da vas uvaàvaju. Jedno ve~e, po{to je provela ve}i deo dana u kuvanju divne ve~ere za porodicu i nekolicinu prijatelja, Dèkova supruga Dòrdìja je na kraju obeda ustala i rekla: „Bila bih zahvalna da dobijem ovacije za ovako divno jelo koje sam pripremala ~itavog dana.“ To je bilo izre~eno sa dozom humora i iskrenosti, a rezultat su bile ovacije i mnogo pohvala za odli~an obrok. Kao ve`bu, parovima predlaèmo da sednu jedan naspram drugog i da kaù {ta cene kod svog partnera. On: Cenim tvoju istrajnost. Ona: Cenim to {to si dobar otac. On: Cenim veliki trud koji si uloìla u ure|enje ku}e. Ona: Cenim {to mi trlja{ le|a. On: Divim ti se kako si se postavila prema {efu na poslu. Ona: Volim to {to se uvek seti{ da mi javi{ kad kasni{. 202

Evo nekoliko specifi~nih aktivnosti koje moète da radite sa bra~nim partnerom ili nekom drugom osobom koja je za vas va`na, a {to }e vam pomo}i da lak{e traìte ono {to èlite. Garantujemo vam, da ako ove ve`be radite sa stopostotnom posve}eno{}u, one mogu radikalno da pobolj{aju kvalitet va{e veze. Razjasnite svoja o~ekivanja êsto se doga|a da partneru ne iskazujemo ono {to o~ekuejmo od na{e veze. Doktori Dòrdan i Maragaret Pol su sastavili koristan spisak neizere~enih o~ekivanja u svojoj knjizi Moram li da se odreknem sebe da bi me ti voleo/la? Radna sveska. Predlaèmo vam da fotokopirate spisak koji navodimo i obeleìte ono {to vi o~ekujete od svog partnera na skali od 1 do 5, s tim {to 1 ozna~ava “ovo ni ne o~ekujem“, dok 5 ozna~ava „ovo o~ekujem u velikoj meri“. Kada vi i va{ partner obeleìte svoja o~ekivanja, razmenite spiskove i pro~itajte {ta to va{ partner o~ekuje od vas, dok on ~ita va{ spisak. Onda prodiskutujte sva va{a o~ekivanja koja nisu ispunjena. Razgovarajte o tome koliko je to va`no za vas, a ako je zgodno, izrazite odre|enu molbu u vezi sa svojim èljama. Ostavite partneru prostora da se obaveè, da kaè ne ili da ponovo pregovarate o toj istoj molbi, sve dok ne prona|ete re{enje koje }e za oboje biti zadovoljavaju}e. Ako su mnoge od ovih stavki ispunjene emocijama, mo`da }e biti potrebno da vi{e puta sednete i zajedni~ki pre|ete ceo spisak. 203

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

Moja izre~ena ili neizre~ena o~ekivanja 1. Nemoj nikada da radi{ ne{to {to }e me oneraspoloìti. 2. Seti se mog ro|endana (ili godi{njice). 3. Nemoj nikada da kasni{. 4. Javi mi da }e{ zakasniti. 5. Da te uzbu|ujem. 6. Vodi ljubav sa mnom kad god poèlim. 7. Nemoj nikada èleti da radi{ ne{to bez mene. 8. Nikada nemoj da ode{ dok ti ne{to govorim. 9. Prestani sa ~itanjem kad u|em u sobu. 10. Gledaj televiziju sa mnom. 11. Uvek èli da radi{ ono {to i ja èlim. 12. Slaì se sa mnom. 13. Da ima{ ista interesovanja kao ja. 14. Da oslabi{ ili se ugoji{. 15. Da vi{e zara|uje{. 16. Da manje tro{i{. 17. Da uvek odràva{ ku}u ~istom. 18. Da pere{ sudove. 19. Da se pravilno hrani{. 20. Da uzima{ vitamine. 21. Da se obla~i{ kako se meni dopada. 22. Da bude{ neàn/ne`na 23. Da bude{ neàn/ne`na na javnom mestu. 24. Da sklanja{ svoju ode}u. 25. Da deli{ sa mnom obaveze u ku}i. 26. Da spu{ta{ dasku na vc {olji po{to si pi{kio. 27. Da digne{ dasku po{to si pi{kila. 28. Da uvek proguta{ moju spermu. 29. Da ne doìvi{ orgazam pre mene. 30. Da opere{ polni organ pre nego {to u|e{ u krevet. 31. Da me ~ini{ sre}nom. 32. Da nikada ne ide{ na odmor bez mene. 204

33. Da brine{ o meni. 34. Da uvek pripremi{ ve~eru na vreme. 35. Da uvek izgleda{ lepo. 36. Da mi ~ita{ misli. 37. Da predvidi{ moje potrebe. 38. Da me nikada ne pusti{ da se uspavam. 39. Da te nikada ne privu~e neko drugi. 40. Da nikada ne vodi{ ljubav sa nekim drugim/nekom drugom. 41. Da ti moje potrebe budu va`nije od sopstvenih. 42. Da mi povla|uje{. 43. Da radi{ po mome. 44. Da me zove{ svakog dana. 45. Da se prva/prvi pomiri{. 46. Da mi nikada ne kupuje{ skupe poklone. 47. Da mi daje{ vi{e para. 48. Da re{ava{ moje probleme umesto mene. 49. Da radi{ sve ono {to ja ne volim da radim. 50. Da u~ini{ da se ose}am dobro. 51. Da se brine{ o meni kad sam bolestan/bolesna. 52. Da nema{ interesovanja ili hobije izvan ku}e. 53. Da uvek èli{ da bude{ sa mnom. 54. Da prestane{ da pije{. 55. Da prestane{ da se drogira{. 56. Da se ranije vra}a{ sa posla ku}i. 57. Da provodi{ vi{e vremena sa decom. 58. Da prestane{ da gleda{ toliko televiziju. 59. Da legne{ uvek kad i ja. 60. Da se svekog dana tu{ira{. 61. Da me nikada ne laè{. 62. Da nikada ne misli{ na stare ljubavi. 63. Da u~ini{ da ne budem nesre}an/na. 64. Da prestane{ da se druì{ sa starom ljubavi. 205

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

65. Da prestene{ da se druì{ sa ljudima koje ne volim. 66. Da pocepa{ svoja stara ljubavna pisma. 67. Da se uzbudi{ zbog onoga {to mene uzbu|uje. 68. Da se interesuje{ za moje probleme. 69. Da mi sve ~ini{. 70. Da bude{ ozbiljan/ozbiljna kada sam i ja ozbiljan/ozbiljna. 71. Da me uklju~i{ u razgovor. 72. Da deli{ moja uverenja i vrednosne kriterijume. 73. Da mi kaè{ o ~emu razmi{lja{ i {ta ose}a{ a da ne moram da te pitam.

Ve`ba davanja i primanja Cilj ove aktivnosti je da pomogne vama i va{em partneru da postanete svesni i da se dublje posvetite traganju za onim {to èlite i ostvarivanja te èlje. Odvojite trideset minuta da zajedno odgovorite na slede}a pitanja u vezi sa davanjem i primanjem u va{oj vezi. Dok radite ovu ve`bu, sedite jedno naspram drugog da biste se gledali u o~i i drìte se za ruke. Po~nite sa prvom nepotpunom re~enicom i naizmeni~no odgovarajte na pitanja, sve dok oboje ne iscrpite sve {to imate da kaète. Onda pre|ite na drugo pitanje. Ponavljajte proces sve dok ne zavr{ite sa svim pitanjima.

Savet 1. Jedan od na~ina na koji ti oteàvam da mi da{ ono {to èlim je... 2. Ono {to me pla{i da izrazim {ta èlim je... 3. Ono {to èlim, a te{ko mi je da traìm je... 4. @elim vi{e... 5. Ose}am da me voli{ i ceni{ kada... 6. Ose}am se kao da ne postojim i kao da me ne ceni{ kada... 7. Ponekad se uzdràvam da izrazim zahvalnost kada... 8. Dobra stvar u vezi sa time {to ti dozovoljavam da se ose}a{ neprimetno i da nisi uvaàvan/a je... 9. Time {to te pu{tam da se pita{ da li te stvarno volim, ja... 10. Da sam spremniji/a da iskaèm koliko mi stvarno zna~i{, ja bih... a ti bi... 11. Ono {to volim i cenim kod tebe je...

Ne o~ekujte da va{ partner bude u stanju i da bude raspoloèn da vam ispuni svaku èlju. To niko nije u stanju. Mora}ete da se obratite drugim ljudima u svom ìvotu. Obi~no to ne radimo, jer se bojimo odbijanja. Zahtevi postavljeni partneru traè manje posla i rizika nego zahtevi postavljeni nekom drugom, pa se zato doga|a da previ{e zahteva postavite jednoj osobi. To je lak{e, ali nije dobro. Mora}emo da rizikujemo sa drugim ljudima. Razni prijatelji i ~lanovi porodice imaju udela u razli~itim segmentima na{eg ìvota. Neko moè biti duhovit, a neko poverljivi savetnik. Neko nas moè dobro savetovati kad je re~ o novcu, a neko drugi }e umeti da slu{a. Neko moè biti odli~an duhovni sagovornik, dok drugi ima smisla za re{avanje problema. Postarajte se da imate dosta prijatelja i ro|aka u svom okruènju koji }e vam pruìti podr{ku. Dàstin Stjuart je jednom dao savet Dèkovoj supruzi: „Nemoj da o~ekuje{ da mu` bude blizak s tobom kao tvoja najbolja prijateljica. To se nikada ne}e dogoditi. Mora{ imati najbolju prijateljicu koja }e ispuniti te tvoje potrebe.“

Evo nekoliko tipi~nih odgovora koji su dali u~esnici pro{log seminara:

206

207

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

1. Jedan od na~ina na koji ti oteàvam da mi da{ ono {to èlim je... Pretvaram se da mi ni{ta ne treba. Retko ne{to traìm. Samo ne{to nejasno nagove{tavam i nabacujem, umesto da direktno pitam. 2. Ono {to me pla{i da izrazim {ta èlim je... Zami{ljam da }e{ se naljutiti na mene. Izgleda{ iritirano kada razgovaramo o mojim potrebama. Bojim se da }e{ me odbiti. Povre|en/a sam kada ne pristane{. 3. Ono {to èlim, a te{ko mi je da traìm je... Da ranije dolazi{ ku}i sa posla. Da se kontroli{e{ u tro{enju novca i kupovini. Da se istu{ira{ pre vo|enja ljubavi. Da potraì{ savet stru~njaka u vezi sa problemom prekomernog pi}a.

Spisak èlja Slede}a aktivnost }e vam pomo}i da razjasnite {ta èlite od svog partnera i olak{a}e vam da to i traìte. Kao rezultat moète o~ekivati da se u va{u vezu vrate romantika, zadovoljstvo i radost. Odvojite najmanje pola sata za ove ve`be. Ova aktivnost se izvodi u pet koraka. 1. Prvi korak je da identifikujete {ta je to {to va{ partner radi, a vama pri~injava zadovoljstvo. Dovr{ite slede}e re~enice na {to vi{e na~ina, tako {to }ete nabrojati pona{anja, re~i i znakove koje va{ partner trenutno koristi, a koji vas uveravaju da vas voli i pazi. Ose}am da me voli i da mu/joj je stalo do mene kada... Na primer: „Ose}am da me voli{ i da ti je stalo do mene...“

I tako dalje... Kako da u ve}oj meri dobijete ono {to èlite @ene se boje da traè ono {to èle, jer se duboko u podsvesti pla{e da }e ih zameniti neka druga èna, koja ima manje zahteva i pritu`bi, dok mu{karci ~ak i ne priznaju da ne{to èle ili da im je ne{to potrebno jer, kada bi to i uradili, to bi zna~ilo da nisu pravi mu{karci. I tako imamo dvoje ljudi koji sede zajedno i èle toliko toga jedno od drugog, verovatno da su u stanju da jedno drugom i pruè to {to èle, ali o tome ne pri~aju. Onda su oboje depresivni, oboje su uvre|eni i ogor~eni, ose}aju da su za ne{to uskra}eni, varaju jedno drugo i razvod je na pomolu. A sve bi to moglo da se spre~i iskrenim razgovorom i jasnim izraàvanjem èlja.


• • • • • • •

Kada me zove{ sa posla samo da }askamo. Kada me poljubi{ pre nego {to krene{ od ku}e. Kada mi kaè{ da me voli{. Kada èli{ da vodimo ljubav. Kada se moli{ sa mnom i za mene. Kada ide{ sa mnom u duge {etnje. Kada se prvo dogovori{ sa mnom, pre nego {to napravi{ planove. • Kada mi masira{ le|a. • Kada sedi{ blizu mene dok gledamo televiziju. • Kada mi daje{ kompliment za izgled. 2. Sada se prisetite prvih dana va{e veze – udvaranja i zaljubljivanja, odnosno „romanti~ne faze“. Da li je u to vreme va{ partner pokazivao bri`nost nekim postupcima 209

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

koji vam sada nedostaju? Dovr{ite slede}e re~enice nabrajaju}i sve {to je partner ~inio da biste se ose}ali voljeno u pro{losti. Nekada sam ose}ao/la da me voli i da mu/joj je stalo do mene kada... Na primer: „Nekada sam ose}ao/la da me voli i da mu/joj je stalo do mene...“ • Kada si mi pisao/la pisma. • Kada si mi {aputao/la ne{to seksi na uvo. • Kada si vodio/la ljubav sa mnom vi{e od jedanput dnevno. • Kada si me drào/la za ruku dok {etamo. • Kada si kuvao/la specijalno za mene. • Kada smo se grlili u kolima. • Kada si mi kupovao/la poklone samo da me iznenadi{. 3. Sada razmislite o nekim gestovima koji izraàvaju brigu i ljubav i koje ste oduvek èleli, ali nikada to niste traìli. To moè biti plod va{e ma{te o savr{enom partneru ili neko prethodno iskustvo. Dovr{ite slede}e re~enice nabrajanjem svega {to biste èleli da va{ partner ~ini. Voleo/la bih da... Primeri mogu biti slede}i: • • • •

Da me masira{ dok gledam televiziju. Da mi donese{ doru~ak u krevet. Da ide{ sa mnom tri puta svakog leta na pe{a~enje. Da mi ~ita{ roman u krevetu za vreme odmora. 210

• • • • •

Da spava{ gola/go. Da se zajedno tu{iramo. Da me masira{ pola sata bez prestanka. Da jednom mese~no idemo na bran~. Da nau~i{ da igra{ golf sa mnom.

4. Pregledajte svaki spisak i ozna~ite relativni zna~aj svakog pona{anja, a zatim ih rangirajte. Stavite broj 1 pored pona{anja koje vam se najvi{e dopada, broj 2 pored slede}eg najva`nijeg pona{anja po va{em mi{ljenju. 5. Razmenite spiskove s partnerom. Dva meseca svakodnevno uradite barem dve stvari sa spiska, po~ev{i od onih koje su vam najlak{e. Ako postoji ne{to na spisku {to niste u mogu}nosti da uradite, ne pravite problem od toga. Jednostavno to nemojte da uradite. Ako se kasnije setite i ne~eg novog, dodajte to na spisak. Kada va{ partner u~ini ne{to pa`ljivo za vas, priznajte to i izrazite zahvalnost. Drìte svoj spisak kod sebe, tako da vam stalno bude na oku – na friìderu, u rokovniku, na ogledalu u kupatilu, ispod stakla na radnom stolu ili na tabli za poruke. Jedna osoba koju poznajemo je programirala svoj kompjuter tako da je spisak sa èljama svog partnera bio prvo {to se pojavljuje na ekranu kada uklju~i kompjuter. Ne zaboravite: Ovakvo pona{anje ispunjeno pa`njom je poklon, a ne obaveza. înite to bez obzira {ta ose}ate prema partneru i bez obzira na to koliko va{ partner izraàva svoju pa`nju. To je prilika za negovanje odnosa, za uzajamno pruànje radosti i zadovoljstva, a ne za prikupljanje poena! 211

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

To {to sam od ljudi koji su imali najva`niju ulogu u mom ìvotu traìla da me vole na specifi~an na~in je jedna od najzna~ajnijih stvari koju sam ikada traìla. Evo spiska „Deset na~ina na koje bih volela da me voli{“, koji sam sastavila za mu{karca svog ìvota. Iznenadi me barem dva puta mese~no. Pozovi me i ostavi mi nekoliko ljubavnih poruka nedeljno. Donesi mi cve}e nekoliko puta mese~no. Zapi{i pozitivna ose}anja o na{oj vezi. To }e nam pomo}i da se jo{ vi{e zbliìmo. 5. Nekoliko puta nedeljno odvoj vreme da me saslu{a{. 6. Isplaniraj zanimljive sastanke unapred. Na primer, ako zna{ da Fantom iz opere stiè u grad, nabavi karte nekoliko meseci unapred i reci mi to da bismo mogli da se radujemo {to }emo i}i zajedno. 7. Isplaniraj putovanje iznena|enja. Reci mi da putujemo nekud za vikend, ali nemoj da mi kaè{ ni{ta vi{e o tome. 8. Jedan od najboljih na~ina da me voli{ je da mi kaè{ {ta èli{ od mene. Reci mi, do detalja, kao {to i ja radim na ovom spisku. 9. Reci mi i napi{i {ta je to {to ceni{ kod mene. 10.Podrì me u ostvarivanju snova. Na|i vreme da svoje snove podeli{ sa mnom, tako da moèmo da podrìmo jedno drugo u ostvarivanju tih snova. 1. 2. 3. 4.

– Dajana Lumans, autorka knjige Full Esteem Ahead

Lista zabave 1. Na~inite spisak zabavnih i uzbudljivih aktivnosti koje biste èleli da radite sa svojim partnerom. Taj spisak treba da obuhvati iskustva „licem u lice“, kao i svaki drugi telesni kontakt koji predstavlja fizi~ko zadovoljstvo. To su aktivnosti kao {to su: tenis, ples, rvanje, zajedni~ko tu{iranje, seks, masaà, golicanje, preskakanje konopca, 212

vo`nja bicikla, slikanje po telu, igranje sa pi{toljima na vodu, crtanje olovkama u boji, uìvanje u |akuziju. 2. Razmenite svoje spiskove i kasnije sastavite tre}i spisak koji sadrì sve va{e predloge. 3. Svake nedelje izaberite jednu aktivnost sa spiska i uradite to. (Primedba: Mo`da imate otpor prema u~estvovanju u nekim veselim, detinjastim aktivnostima, naro~ito ako je va{a veza problemati~na. I pored toga je va`no da uradite te ve`be.) Traìte povratnu reakciju o tome kako da pobolj{ate kvalitet veze Pitanje je slede}e: „Kakav je kvalitet va{ih odnosa na skali od 1 do 10 u periodu od kada radite ve`be – u proteklih dve nedelje ili mesec dana (ili koliki god taj period bio)?“ Sve {to je dobilo ocenu manju od 10 zasluùje dodatno pitanje koje glasi: „[ta bi trebalo da u~inite da ocena bude 10?“ Ova dva pitanja }e vam dati neke od najdragocenijih povratnih informacija koje ste ikada dobili, jer ve}ina ljudi nikada ne zna {ta zapravo radi i kako bi mogli da pobolj{aju svoj odnos sa partnerom. Oni obi~no dobijaju odgovor: „Nisam sre}an/na sa tobom“, „Ti si kreten“ ili „Mrzim te“. Traìte obja{njenje Ponekad u komunikaciji sa partnerom njegovim/njenim porukama pripisujemo zna~enje koje nije uvek ta~no. Mi pravimo pretpostavke o njihovim namerama ili o zna~enju poruka, a da te pretpostavke mo`da nisu ta~ne. Kada god vodite razgovor o emocionalno {kakljivim temama, proverite zna~enje onoga {to je druga strana rekla jednostavnim pitanjem: „Da li to zna~i...? 213

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

Recimo da vam partner kaè: „Voleo bih da za vikend otputujem bez tebe.“ Po{to ste pomislili da to zna~i da vas partner vi{e ne voli, ose}ate se povre|eno. Ali onda ste se setili i upitali ga: „Da li to zna~i...?“ Dakle, vi ste pitali: „Da li to zna~i da me vi{e ne voli{?“ „Ne. Ja te jako volim.“ „Da li to zna~i da vi{e ne uìva{ kad smo zajedno?“ „Ne, nisam to mislio. Volim kad smo zajedno.“ „Da li to zna~i da ti je potrebno da ode{ negde i odmori{ se bez ikakvih zahteva? Da bi mogao u potpunosti da se odmori{ od pisanja tog predloga za subvenciju?“ „Da, to je ba{ ono {to sam mislio. @elim samo da spavam i vegetiram nekoliko dana. Mislim da to ne bih mogao kad biste ti i deca bili sa mnom.“ „Dobro, shvatila sam. Hvala ti {to si mi objasnio.“ Nastavite da postavljate pitanje: „Da li to zna~i...?“ sve dok ne dobijete odgovor. Ne zaboravite staru poslovicu koja kaè: „Ko pita, ne skita.“ Proverite svoje pretpostavke tako {to }ete pitati! TRA@ITE OD SVOJE DECE Postavite deci pitanja koja vode razja{njenju Neki roditelji se àle da njihova deca nikada ne kose travu, ne sre|uju svoje sobe, niti iznose |ubre. Mnogi od ovih roditelja nikada nisu seli sa svojom decom, pogledali ih u o~i i jasno i odlu~no im rekli, ali ne prete}i niti besno, {ta èle da deca rade. Mislim da je pri~anje ne{to najbeskorisnije {to postoji. Ono sabija, gu{i i obeshrabruje. Postavljanje pitanja daje pravo, ja~a i pro{iruje.

Pitajte, ne pri~ajte Prema deci bi trebalo da se odnosimo sa mnogo vi{e po{tovanja. Moramo da ih saslu{amo i da ih shvatimo ozbiljno. Umesto da im stalno govorimo {ta se dogodilo, {ta je uzrok tome {to se dogodilo, kako bi trebalo da se ose}aju zbog onoga {to se dogodilo i {ta bi trebalo da u~ine u vezi sa tim, mi bi trebalo da im postavimo slede}a pitanja, koja }e sve razjasniti: [ta si uradio/la? [ta se dogodilo? Kako se ose}a{ zbog toga? [ta si time hteo/la da postigne{? Ako nisi ostvario/la rezultat koji si èleo/la, {ta si iz toga nau~io/la? Kako moè{ da iskoristi{ tu informaciju u budu}nosti? Ovo }e ih nau~iti kako da razmi{ljaju o posledicama svog pona{anja i kako da budu bolji u budu}nosti. To }e ih, tako|e, nau~iti da budu otvoreni za komunikaciju, umesto da budu zatvoreni i povu~eni u sebe. Re~ „edukacija (obrazovanje)“ poti~e od latinske re~i educare, {to zna~i izvu}i, izmamiti. Ve}ina nas se zatrpava raznim ~injenicama, a ne izvla~i iz njih nikakve zaklju~ke. Zato moramo da postavimo vi{e pitanja sa istinskom zainteresovano{}u. Umesto da kaèmo: „Pa to si dobio“, bolje je re}i: „Oh, kako je to zanimljivo. [ta se dogodilo? Hajde da porazgovaramo o tome. Kako se ose}a{?“ ili „[ta si iz svega toga nau~io/la?“ Umesto da svoju decu grdite ili spa{avate, potrebno je da im pomognete da vi{e istraùju.

– Dèjn Nelson

– Dò Baten 214

215

Aladinov faktor

Tražite u kuüi

Postarajte se da poruka ljubavi dopre do onih kojima je upu}ena Jednom sam primila poziv izbezumljene samohrane majke koja se na{la u situaciji da se bori sa svojom ~etrnaestogodi{njom }erkom. U }erkinom ormaru prona{la je pakovanje od {est konzervi piva i kad je }erka stigla ku}i, majka ju je do~ekala re~ima: „Dobro Marija, da vidimo {ta je ovo?“ „Meni izgleda kao pakovanje konzervi piva, zar ne mama?“ „Ne pravi se pametna, mlada damo, nego mi reci o ~emu se ovde radi?“ „Nemam pojma o ~emu pri~a{.“ „Ovo sam na{la u tvom ormaru, mlada damo. Bolje ti je da mi objasni{.“ Marija je brzo razmislila i odgovorila: „Pa da, krila sam to za svog druga.“ „O~ekuje{ da ti poverujem?“ Marija se naljutila i besno oti{la u svoju sobu, zalupiv{i vrata. Kada me je mama pozvala, upitala sam je: „Za{to ste toliko zabrinuti zbog konzer va piva u njenom ormaru?“ „Zato {to ne èlim da se uvali u nevolje.“ „To razumem, ali za{to ne èlite da se uvali u nevolje?“ Tada sam ve} osetila da je zaàlila {to me je uop{te pozvala. Odgovorila je: „Zato {to ne}u da upropasti svoj ìvot.“ „To razumem, ali za{to ne èlite da upropasti svoj ìvot?“ Kona~no je shvatila. „Pa, zato {to je volim.“ Onda sam je upitala: „Da li mislite da je ona shvatila to?“ Odgovorila je: „Naravno da nije!“ Onda sam je upitala: „[ta mislite da bi se dogodilo da ste razgovor po~eli tom porukom? Da ste razgovor po~eli re~ima: ’Du{o, toliko te volim da sam se prestravila kad sam 216

na{la ovo pivo u tvom ormaru. Moèmo li da porazgovaramo o tome? Jer, stvarno se bojim da ne upadne{ u nevolje’.“ Ovim pristupom pokazujete da ste ranjivi i da govorite najdublju istinu, umesto da sprovodite istragu, {to na kraju dovodi do poricanja. Kada se polazi s ljubavlju i ranjivo{}u, budi se bliskost i poverenje, tako da dete moè da se otvori i zajedno sa vama da radi na pronalaènju re{enja.

– Dèjn Nelson Deca su najbolji trgovci. Oni mogu da ubede roditelja da im kupi nove ìtarice sa ~okoladom i da se ose}aju kao da ~ine najbolju stvar za svoje dete. Zato ove dve popularne tehnike – ispitivanje uz prinudu i ispitivanje sa naizmeni~nim izborom pitanja, koje se stalno koriste pri trgovini, daju odli~ne rezultate i kod dece. Vi tada govorite njihovim jezikom. Kada je imala oko {est godina, moja }erka i ja smo krenuli kod njene najbolje drugarice Amande. Ona je tog dana bila jako umorna i zato mi je pruìla priliku koja se retko pruà i koju nisam mogao da odbijem. „Tata, ti voli{ da bude{ dobar prema meni, je l’ da?“ „Da, Elizabet, naravno da volim.“ „Onda, tata, ako si stvarno, stvarno tako dobar prema meni... dopusti}u ti da me nosi{ sve do Amandine ku}e.“ Ovo je jedna od najboljih primena tehnike prinudnog ispitivanja za koju sam ikada ~uo.


Koristite prinudno ispitivanje Prinudno ispitivanje podrazumeva takvo formulisanje pitanja da odgovor uvek bude potvrdan. Slede}e fraze dodajte pitanju kako biste stvorili situaciju u kojoj }e se va{e dete sloìti sa vama. 217

Aladinov faktor

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

Tražite u kuüi

„Zar nisu?” „Zar nisi?” „Zar ne moè{?” „Zar ne bi mogla/mogao?” „Zar nije?” „Zar se ne slaè{?” „Zar nismo?” „Zar ne bi trebalo?” „Zar ne}e?” „Zar nisu?” „Zar nije i on?” „Zar nije ona?” „Zar to nije?” „Zar to nije u redu?” „Zar to nije tako bilo?” „Zar ne}e biti tako?” „Zar ne}e{?”

„Da li si uradio/la doma}i zadatak?“ „Nisam jo{, mama.“ „Sedi za~as, da odmah porazgovaramo o tome. Ti bi sigurno voleo/la da u petak dobro uradi{ test, zar ne?“ „Svakako.“ „Ako bi u~io/la malo vi{e, to bi ti sigurno pomoglo, zar ne?“ „Da.“ „U tom slu~aju, ako bi sada uradio/la doma}i zadatak, mo`da bi kasnije imao/la malo vi{e vremena da ponovi{ sve, zar ne?“ „Valjda.“ „Dakle, nije lo{a ideja da sada zavr{i{ doma}i zadatak, pre nego {to bude kasno, je l’ tako?“ „Dobro... dobro... dobro...“ 218

Koristite tehniku naizmeni~nog izbora pitanja Ova tehnika pomaè da va{e dete stekne samopouzdanje, jer on/ona zadràva pravo izbora. Da li èli{ (ili da li bi vi{e voleo/la) da postavi{ sto sada ili posle programa? Da obu~e{ crvenu ili zelenu pidàmu? Da jede{ ìtarice ili jaja? Nestle ili kornfleks? Ova tehnika posebno daje rezultate kada treba da odvratite pa`nju deteta od nekog predmeta ili okolnosti. Na primer, vratimo se opet na odeljenje u prodavnici gde se prodaju ìtarice... „Mama, mama, ho}u Barbi ìtarice!“ „Ne moèmo da ih kupimo danas, da li èli{ Vitis ili u granulama?“ „Barbi!“ Polako, ali odlu~no, ponavljate izbor koji nudite. „Vitis ili granule?“ Na kraju }e prevagnuti njihova èlja da izaberu sami i svi }e iza}i iz prodavnice sa ose}ajem da su pobedili.

219

Aladinov faktor

Tražite u školi

Traìte od nastavnika da se brine o va{em detetu Evo jednog divnog pisma, koje je napisao Ron Barns nastavniku svoje }erke: Dragi nastavni~e,

Da li vam je potrebno vi{e pa`nje? Razja{njenja? Odgovora na pitanja? Privatnih ~asova? Neko ko }e slu{ati? Neko kome je stalo? Neko ko }e vam pomo}i oko doma}ih zadataka? Uputstvo kako da stignete do odre|ene zgrade u studentskom gradu? Stipendija? Studentski kredit? Cimer/ka? Novac za ru~ak? Vo`nja do ku}e? Da budete oslobo|eni fizi~kog? Da odete u toalet? Da saznate {ta ste od gradiva propustili dok ste bili bolesni? Pomo} da napi{ete pismeni rad? Instrukcije za kori{}enje kompjutera? Pomo} da popunite formulare za upis? Pomo} bibliotekara? Pomo} da razre{ite sukob? Dodatno vreme za pisanje pismenog? Partner/ka za bal? Trener? Neko ko bi se pridruìo va{oj grupi? Pomo} nastavnika? Vi{e pribora? Roditelji dobrovoljci? Prevoz za izlet u prirodu? Ljudi koji }e biti aktivni u odboru za prikupljanje dobrotvornih priloga?

Poveravam vam svoje dete da se brinete o njemu u ovoj {kolskoj godini. Ja to ~inim rado, ali sa izvesnom brigom i odre|enim stepenom roditeljske strepnje. Vidite, moje dete ima jedan neprocenjivi dar – duh. Moja uloga je bila da negujem taj duh i {titim ga. @elim da i vi ~inite isto. Stoga mi dozvolite da vam dam nekoliko sugestija, koje vam mogu pomo}i da je razumete i cenite, budete neka vrsta podr{ke i vodi~a koji joj je potreban, jer vas dvoje polazite u zajedni~ku avanturu. Kao prvo, molim vas da negujete i ~uvate njen duh. Ona mo`da nije najbistrija u va{em razredu, ali uzdizanje njenog duha }e biti blistavo, kao i kod svakog drugog deteta. Ona sija kada je neko hvali i ohrabruje, a vene kada je omalovaàvaju i potcenjuju. Njen duh }e je poneti napred u ìvot, gde }e svoju energiju upotrebiti bri`no i sa nekim ciljem i gde }e sa uspehom posti}i ne{to, ili }e se u budu}nosti zadovoljiti rutinom i osrednjo{}u. Ja bih èleo da ona tr~i u susret izazovima, a ne da beì od njih. @eleo bih da proverava svoju snagu u sudaru sa surovom ìvotnom realno{}u, nadahnuta unutra{njom hrabro{}u koja joj govori da je u stanju da prevazi|e svaku prepreku na koju nai|e. Molim vas, pomozite da se njen duh razvija. Njeno samopouzdanje tek izranja. Ona sti~e svest o sebi, jer po~inje da shvata ko je i {ta moè da u~ini. Ali njeno bi}e koje se razvija je krhko, njeni koraci su nesigurni i bi}e joj potrebna va{a ruka. Ohrabrite je dok oprezno traì svoj put. Ona puè kada bi trebalo da tr~i, pasivna je onda kada vi znate da bi trebalo da bude na ~elu. Kona~no, ona je tako mlada i tako je neuskla|eno njeno pona{anje.

220

221

9 TRA@ITE U [KOLI * Dete ulazi u {kolu kao znak pitanja, a izlazi iz nje kao ta~ka. – Nil Postmen

*

Aladinov faktor

Tražite u školi

Otkrijte njene ve{tine, podstaknite njene sposobnosti i ohrabrite je da ostvari ne{to, dok tiho odre|ujete njene granice. Onda joj pomozite da pobolj{a, nadmudri i prevazi|e sve {to je spre~ava ili blokira njen napredak. Ona bolje zna od vas kako da ih prevazi|e. Molim vas da budete njen bri`ni pomo}nik. Moje dete dolazi vama èljno da u~i. Preklinjem vas, nemojte da je razo~arate. Neka njeno u~enje bude podsticajno i ispunjeno rado{}u. Za sada, u njenom mladom ìvotu je postojala uglavnom zabava. Njeno sticanje obrazovanja je bilo prirodno kao disanje. Molim vas da nastavite na isti na~in. Postavite sebi njeno u~enje kao vi{i prioritet u odnosu na va{e podu~avanje, i neka ona i njeni drugari budu u centru va{eg interesovanja. I na kraju, pomozite joj da otkrije ~uda i uzbu|enja samosaznavanja, tako da na kraju godine bolje shvati {ta to moè, a {ta ne moè da traì od same sebe. Ja bih èleo da ona napusti va{ razred sigurnija u svoj uspeh, mnogo iskusnija kao u~enik i ~ovek i bolje pripremljena da napravi svoj slede}i korak na lestvici obrazovanja. Vidite, ove godine vi }ete biti jedna od najva`nijih osoba u njenom ìvotu. Ona }e odlu~iti da li da prihvati va{e vrednosti i standarde ili da ih odbaci. Ceni}e vas i pamtiti do kraja svog ìvota, ili }e vas odbaciti i osetiti se obeshrabrenom zbog onoga {to ste odbili da joj date. Ja iskreno èlim da vi budete predmet njenog divljenja – to }e zavisiti od vas. Oh da, a kada va{a zajedni~ka godina bude gotova, zagrlite je i zahvalite joj {to je bila deo va{eg ìvota, kao {to se nadam da }u vam ja zahvaliti {to ste vi bili deo njenog. S ljubavlju i nadom, njen otac.

Pitali smo biv{eg {kolskog nadzornika Dòna Priskorna kako da efikasno traìte i dobijete ono {to èlite od {kole i {kolske lokalne uprave. On nam je dao slede}i savet:

Recimo da verujete da u~itelj va{eg deteta uni{tava njegovo samopouzdanje ili da mu ne pruà individualnu pa`nju koja mu je potrebna. Kako da traìte i dobijete ono {to èlite?

Pr vi korak je da sednete i razjasnite sami sebi {ta traìte. [ta èlite da postignete? Traìte li informaciju? [ta èlite da saznate? [ta èlite da znate? Smislite dva ili tri dobra pitanja koja }ete postaviti da biste do{li do informacije. @elite li da preduzmu ne{to odre|eno? Da li èlite da ne{to urade druga~ije? [ta biste èleli da se dogodi? Koji je va{ specifi~an zahtev? Razmi{ljajte o tome {ta èlite, a {ta ne? Ako je mogu}e, smislite nekoliko mogu}ih re{enja za svoj problem ili ono {to vas zabrinjava. Drugo {to treba da uradite je da se postarate da budete {to opu{teniji i smireniji. Pripremite se na vreme na mogu}nost da dobijete negativan odgovor ili poku{aj izbegavanja teme. Zadrìte neutralan stav koliko god je to mogu}e. Kada i ako odgovori na va{a pitanja ne budu onakvi kakve biste èleli, probajte u glavi da odgovorite na neutralan i smiren na~in. Ovo vam moè pomo}i. Ako ste uradili svoj doma}i zadatak, ako ste u~inili sve {to je mogu}e da se usredsredite na ishod koji èlite, ako jo{ imate i ideju kako da to ostvarite, onda ste se pripremili za uspeh, ukoliko je on ikako mogu}. Morate da shvatite da ono {to èlite mo`da nije mogu}e u toj {koli zbog zakona, politike, ograni~enog budèta ili ne~eg drugog. Ili da mo`da nisu u mogu}nosti ili nisu raspoloèni da vam daju ono {to èlite, usled nefunkcionisanja sistema. Ako to ne uspe, onda metodi~ki po~nite da se obra}ate ljudima s vi{eg stupnja hijerarhije, korak po korak. Direktoru smeta to {to se ljudi obra}aju njemu pre nego {to su razgovarali sa u~iteljem ili njegovim pretpostavljenim. Jer, na kraju }e svi dobiti odgovor da treba se obrate onom ko je direktno zaduèn za to.

222

223

Traìte drugog u~itelja

Aladinov faktor

Tražite u školi

Ako ste se prvo obratili u~itelju, a tek onda nadle`nom zameniku direktora, i ako ste na~inili dva ili tri koraka na pravom nivou, to zna~i da ste uradili ono {to treba, da ste dobro isplanirali, da ste se pripremili i da imate prava pitanja i odgovaraju}i stav. Ako ni tada niste postigli uspeh, onda morate da pre|ete na vi{i nivo. Saznajte ko vam zapravo treba, bez obzira ko je njen nadre|eni, i nastavite da traìte odgovor. Vrlo brzo }ete skrenuti ne~iju pa`nju. Ljudi sa dna lestvice ne vole mnogo tu vrstu kretanja po hijerarhiji, i kad jednom po~nete, to obi~no daje rezultate razli~ite vrste. Jo{ ne{to morate da shvatite, a to je da nema nikakvih garancija da }ete dobiti ono {to traìte. Ja sam jednom preuzeo oblast Santa Roza Veli, u kojoj nije postojala skoro nikakva komunikacija sa lokalnom zajednicom. 82% ~lanova zajednice je u anketi odgovorilo da je lokalna {kola lo{a, jer nije odgovorila na potrebe svojih ~lanova, niti je odgovarala na njihova pitanja. U takvom slu~aju morate da po~nete sa pitanjima upu}enim politi~kim strukturama. Organizujte se politi~ki i zatraìte angaòvanje novog direktora ili izaberite novi {kolski odbor. Moète se ~ak i vi li~no kandidovati za {kolski odbor. Pre nego {to su me angaòvali, poslednji direktor je otpu{ten posle tri meseca rada. îtav sistem je bio u haosu. [est stotina roditelja je potpisalo peticiju i svi su demonstrirali. Naravno, uvek postoji opcija da se pre|e u drugu sredinu, koja ima bolji {kolski sistem ili da upi{ete dete u privatnu {kolu koja vam vi{e odgovara. Dozvolite mi da dodam jo{ ne{to za {ta sam ustanovio da je veoma efikasno. Recimo da vam se ~ini da je va{e dete sme{teno u pogre{an razred. Da postoji li~ni konflikt izme|u va{eg deteta i u~itelja, a vi verujete da bi drugi u~itelj umeo bolje da sara|uje sa va{im detetom. Voleli biste da se va{e dete prebaci u drugi razred, kod drugog u~itelja. Bolje bi bilo da ne po~nete sa nezadovoljstvom ili zahtevom. Mnogo 224

}ete vi{e posti}i ako po~nete sa pitanjem: „[ta je potrebno da bi se dete prebacilo iz jednog u drugi razred u ovoj {koli (ili oblasti)?“ Ovo pitanje smatram efikasnijim zato {to njime poku{avate prvo da saznate njihove kriterijume, a ne da se sukobite s njima postavljaju}i svoje zahteve. Ako po~nete sa zahtevom, stvarate odbrambeni stav kod druge strane. Me|utim, ako postavite prvo pitanje vezano za kriterijum ili proceduru, onda }ete mnogo lak{e na}i na~in da svoje potrebe uklopite u njihov na~in gledanja. Na taj na~in im postaje mnogo teè da vas odbiju.

– Dòn Priskorn

Traìte posebnu pa`nju Ako ose}ate da je vama ili va{em detetu potrebno posvetiti posebnu pa`nju, traìte to. Moète traìti dodatno vreme, savete, posebnog u~itelja, individualne ~asove, sve {to smatrate da vam treba. Uvek postoje posebni u~itelji, ekstra fondovi i tako dalje, koji stoje na raspolaganju da iza|u u susret va{im zahtevima. Ponekad je dovoljno da pitate u~itelja da vam posle ~asova razjasni svoj koncept rada. Ve}ina u~itelja voli da podu~ava, to im je zadatak. Zato se ne usteìte da pitate. Mo`da }ete ne{to nau~iti. Traìte dodatno vreme Pritisak porodice, putovanje, bolest, prirodna katastrofa kao {to je zemljotres ili poplava mogu vas ponekad spre~iti da zavr{ite zadatak na vreme. Svakako, zamolite da vam se produì rok. Ne zaboravite da budete sasvim odre|eni u svom zahtevu. Recite u~itelju koliko vam je vremena potrebno i za{to. 225

Aladinov faktor

Tražite u školi

Zamolite u~itelja za pomo} u ostvarivanju cilja Kada sam stigla do poslednjeg semestra na koledù, shvatila sam da mi treba jo{ sasvim malo da bih postala ~lan dru{tva Fi beta kapa1. Po{to sam to objasnila ocu, koji nije i{ao na koled`, on je po~eo da se hvali svojim prijateljima. U uzbu|enju mi je rekao da mogu da radim {ta god ho}u posle koledà ako mu dam taj klju~ koji }u dobiti kad postanem ~lan! Posetila sam svakog svog profesora i rekla im da je moj cilj da postanem ~lan dru{tva Fi beta kapa. Sigurna sam da je to {to sam svoj cilj ispri~ala ocu i profesorima bilo vrlo zna~ajno. Poloìla sam i dala svom ocu klju~ koji sam dobila. Nosio ga je sa sobom sve do smrti.

– Beti Mazeti Ha~

Traìte proveru ocena ili rezultata Kada je Dèkova èna polagala usmeni ispit za bra~nog, porodi~nog i de~jeg savetnika u Kaliforniji, dobila je obave{tenje da nije poloìla. Po{to je mislila da je dobro odgovorila na sva pitanja, pozvala je Dràvni odbor i pitala postoji li mogu}nost da uloì àlbu. Dòrdìja je napisla pismo, u kojem je naglasila za{to veruje da je poloìla ispit. Posle provere rezultata dobila je licencu za rad. To joj je u{tedelo bezbrojne sate za ponovno pripremanje ispita posle {est meseci. I vi moète da zamolite u~itelja ili profesora da preispita svoju ocenu, rezultat testa ili ispita. Samo je va`no da se pripremite i izloìte svoje argumente. Ne zaboravite da je, osim u matematici, ve}ina ocena veoma subjektivna. U okviru jedne studije, koju je sproveo Nacionalni savet u~itelja u Engleskoj, sto u~itelja je dobilo da pro~ita i oceni jedan isti esej. Isti rad je dobio ocene od 1 do 5! 1 Dru{tvo Fi beta kapa je poêasno akademsko dru{tvo, êiji je zadatak „podsticanje i prepoznavanje najboljih“ studenata u dru{tvenim i prirodnim naukama. Dru{tvo je osnovano 1776. godine i najstarije je takve vrste u Americi. élanstvo može da ostvari samo oko 1% studenata. (Prim. prev.) 226

Va{a ocena moè biti uve}ana. Ali ako se to i ne dogodi, nau~i}ete vi{e o kriterijumima va{eg u~itelja za bolju ocenu. Traìte stipendiju Svake godine brojne stipednije ostanu nedodeljene, jer ljudi: 1) ne znaju da fond postoji i 2) ne podnose zahtev za dodelu stipendije. Novca ima, ali ga ljudi ne traè. ^lanovi Odbora za dodelu studentskih stipendija i kredita su nam rekli da su uvek raspoloèni da se pozabave zahtevima za nov~anu pomo}. Oni mo`da ne}e uvek povoljno re{iti zahtev, ali oni savetuju ljudima da im se obrate i porazgo227

Aladinov faktor

Tražite u školi

varaju sa njima o svojim potrebama. êsto postoje na~ini da se novac dobije i izvan uobi~ajenih puteva. Jedan Dèkov kolega s koledà je dobio pove}anje stipendije za Harvard i kupio sebi motor, po{to je ubedio Odbor za dodelu stipendija da mu je potreban kako bi se oslobodio pritiska posle ~asova i treniranja fudbala, da bi mogao bolje da u~i no}u. Ne znamo moète li da se pozovete na taj argument u dana{njim finansijskim uslovima restriktivne politike koju su prinu|ene da vode akademske ustanove, ali kako biste to mogli znati ako ne pitate? Traìte da ~ujete pravi razlog Dok smo pisali ovu knjigu, Marka i Peti Hansen su pozvali na razgovor u {kolu njihove }erke. Problem je bio u ~injenici da je ona propustila mnogo ~asova zbog nekoliko produènih porodi~nih odmora. Dan pre sastanka, Mark je intervjuisao Dejva Johoa Mla|eg, koji mu je dao slede}i koristan predlog: Direktoru bi trebalo da kaète slede}e: „@elim da vam zahvalim {to ste nas pozvali da do|emo. Veoma cenim {to ste pokazali toliki interes za Elizabet. Znam da ste veoma razo~arani. Znate, mogli ste da budete toliko uznemireni, a da nama ni{ta i ne kaète. Zato nam je drago {to ste nas pozvali na ovaj sastanak.“ U tom delu bi trebalo da budete kratki. Onda pustite direktora da kaè {ta ga brine i {ta mu smeta. Saslu{ajte sve {to ima da kaè. Onda odgovorite: „U redu, mislim da sam sve shvatio, osim dve-tri sitnice. Da li bi vam smetalo ako bih vam postavio nekoliko pitanja?“ Po{to }e on verovatno odgovoriti: „Ne“, vi pitajte: „Kako se to odrazilo na njen rezultat u {koli?“ Odgovor }e verovatno biti: „Pa, ona ima sve odli~ne ocene, verovatno to nije imalo uticaja.“ Ja bih onda rekao: „Da li se to na neki na~in odrazilo na njene odnose sa drugom decom?“ 228

Ako kaè da jeste, pitajte: „Na koji na~in? Moète li da mi date primer sa kojom decom i {ta se dogodilo?“ Tada, ako vam ne da nikakav dobar odgovor, opustite se u stolici i recite: „Vidite, ja sam danas do{ao, jer sam mislio da treba da sara|ujemo“, (dok ovo govorite ra{irite ruke) „i zato {to vas po{tujem, ali pretpostavljam, i imam ose}aj da postoji drugi razlog zbog kojeg ste uznemireni. Mo`da je moje razmi{ljanje pogre{no, ali ja ne vidim kako je odsustvo negativno uticalo na Elizabet. S moje ta~ke gledi{ta to putovanje je uticalo na njen kulturni razvoj i u~inilo je boljom osobom. Zato mi se ~ini da vas mu~i ne{to drugo. Mo`da to {to se ona ne pridràva va{ih propisa? Mo`da vam stvara problem to {to ona nije bila u {koli onoliko koliko vi smatrate da treba da bude?“ Moè da bude prili~no rizi~no da kaète sve to, ali se verovatno radi upravo o tome. To zna~i pozabaviti se pravim pitanjem.

– Dejv Joho Mla|i

Nadzornik traì da ~itav okrug sara|uje Bio sam u~itelj, onda direktor, a zatim i nadzornik. Bio sam nadzornik u San Lorenco Veli u Santa Kruzu jedanaest godina. Nije uvek bilo lako traìti, ali sam shvatio da je to neophodno ako mislim ne{to da postignem. Silno sam èleo da organizujem uspe{no {kolstvo u tom okrugu, koji je bio veoma jadan i neuspe{an u tom pogledu. Znao sam da mi je potrebno dosta saradnje svih zaposlenih, ~lanova {kolskog odbora i cele zajednice. Da nisam imao podr{ku i saradnju tih ljudi, ni{ta se ne bi dogodilo. îtav okrug je bio u haosu. Obe}ao sam sebi i odboru kada sam preuzeo taj posao da ga ne}u ni prihvatiti ako ne mogu da postignem zna~ajne promene nabolje. Sa tim obe}anjem mi je bila potrebna i njihova podr{ka i saradnja. To se moè posti}i samo ako se traì. Ne moète ne{to da dobijete ako ne traìte. 229

Aladinov faktor

Tražite u školi

Moj po~etni stav je bio da odrìm niz sastanaka sa svakim ~lanom odbora ponaosob, tako da uvidim {ta svako od njih èli i {ta im je potrebno kao ~lanovima odbora. Kada sam sagledao celu situaciju, sve sam generalizovao i pomogao im da se okupe. U osnovi sam uradio isto sa svakom grupom. Pristup mi je bio takav da se sastanem s predstavnikom svake grupe – nastavnika, roditelja, odre|enih grupa zaposlenih, grupa rukovodilaca – da bih saznao {ta ih mu~i, kakve su im potrebe i {ta misle da bi bilo najkorisnije preduzeti da bi {kole u tom okrugu bolje radile. Onda sam po~eo da skupljam sve odgovore i da me|u njima traìm sli~nosti. Na kraju sam ih pitao: Koje probleme i brige imate? [ta vam smeta i {ta vas nervira? Kakve su se sve prepreke javljale u pro{losti? [ta mislite da je doprinelo propasti ovog {kolskog sistema? Po{to sam dobio sve odgovore, po~eo sam da postavljam pitanja ovog tipa:

drugi treba da urade. @eleo bih, tako|e, da znam ta~no {ta biste vi li~no i va{a organizacija uradili da biste doprineli da stvari krenu nabolje? Pretpostavljaju}i da su svi drugi spremni da doprinesu pobolj{anju stanja, {ta biste vi mogli da uradite da se stvari promene?“ Onda sam po~eo da dobijam razli~ite odgovore. Dobio sam uveravanja o li~noj angaòvanosti. Ne znam kako bih to druga~ije dobio da nisam prihvatio i dozvolio da sav njihov bes, frustracije i nedostatak poverenja izbiju na povr{inu u prvom razgovoru. Mislim da bih, da nisam tako postupio, nai{ao na osporavanje i odbijanje mojih pitanja i ~itavog procesa sa njihove strane. Morao sam da pro|em kroz sve to negativno da bih stigao do pozitivnog. Svi su oni doprineli pozitivnim promenama, do kojih je kasnije do{lo. îtav taj proces je trajao oko godinu dana. Imali smo dosta dobrih informacija u prvih {est meseci, ali smo po~eli da sara|ujemo tek krajem prve godine. Tek posle dve do tri godine je do{lo do pravog uspeha koji se mogao izmeriti, ali krajem prve godine svi su shvatili i prihvatili ~injenicu da je do{lo do predvi|enih promena.

– Dòn Priskorn

[ta bi trebalo uraditi da se stanje popravi? [ta mislite da nedostaje? êga nema? [ta bi trebalo uraditi da {kole u ovom okrugu budu uspe{ne? Odgovor koji sam na po~etku dobio od skoro svih grupa je glasio: „Pa, kad bi se drugi promenili, onda...“ [est meseci sam slu{ao samo o njihovim frustracijama vezanim za druge osobe. Po{to sam re{io da se izborim s tim, morao sam ponovo da se sastanem s istim predstavnicima grupa i da im kaèm: „U redu, shvatio sam {ta ste rekli da nije u redu i {ta 230

231

Aladinov faktor

Tražite na poslu

Moj otac je radio sa vo}em i povr}em, prodavao je poljoprivredne proizvode iz kamiona na ulicama Halioka u Masa~u-

setsu. Jednog dana, kada sam imao devet godina, otac me je zamolio da bacim sanduk jagoda koje su se pokvarile. U sanduku su bile 24 korpe jagoda od po ~etvrt kile. Pitao sam ga moè li da mi ih dâ, po{to je ionako mislio da ih baci. Rekao je da ne moè, da mi ih ne dâ, iako su za |ubre, po{to ni njemu niko nije dao. Ipak je ponudio da mi ih proda na kredit, ali pod specijalnim uslovom. To je zna~ilo da ako ih ne prodam, ne}u biti duàn da mu platim. Sloìo sam se s tim i brzo smo se dogovorili o ceni. Se}am se da je cena bila sme{no mala, ~ak i za to vreme – mo`da pet centi za ~etvrt kile. Onda je otac udvostru~io, a meni je objasnio da tako èli da pokrije rizik. To je bila moja prva lekcija u vezi sa kreditom i povra}ajem uloga. Sortirao sam jagode – dobre sam stavio u ~iste korpe i tako spasao osam korpi. Onda sam ih stavio u kolica i odvukao niz ulicu, iza blokova ku}a u blizini na{e radnje. (Da, mnogo sam èleo da budem sin svoga oca u tom pogledu; i ne, ne moète vu}i kolica puna jagoda gore-dole niz strme stepenice a da ih ne o{tetite. Zato ostavite sve korpe, osim jedne, kod starice na prvom spratu. To je ujedno i dobar na~in da i ona kupi malo.) Za manje od sata sam sve rasprodao i vratio se po jo{. Nije bilo vi{e jagoda za prodaju toga dana, ali mi je otac pod istim uslovima „ponudio“ kukuruz {e}erac i krompir koji su ve} po~eli da stare. I njih sam prodao za jedan sat. Posle toga, kad god bih posebno dobro obavio posao – o~istio skladi{te, obrisao pod, izglancao jabuke – otac me je nagra|ivao punim kolicima robe koju sam mogao da prodajem u blokovima. Novac koji bih zaradio morao sam da ~uvam, po{to bih oca prethodno isplatio po ceni koju smo ugovorili za njegovu robu. To {to mi je otac dozvoljavao da sa njim pregovaram o ceni davalo mi je ose}aj da smo na neki na~in jednaki, iako sam ja imao samo devet godina. To je bio ogroman podstrek za moje samopouzdanje! Moja mama je uvek bila u blizini da nam pomogne da re{imo na{e nesuglasice kada bismo imali razli~ito mi{ljenje oko vrednosti

232

233

10 TRA@ITE NA POSLU * Ako traìte svoju sre}u, otvori}e vam se vrata koja se nisu otvorila nikom drugom. – Dòzef Kembel

Da li vam treba slobodno vreme? Unapre|enje? Povi{ica? Kancelarija samo za vas? Vi{e uputstava? Vi{e uvaàvanja? Vi{e priznanja? Vi{e podr{ke? Bolja opremljenost? Neko ko bi saslu{ao va{e ideje? Neko ko bi vam pomogao da re{ite problem? Manje klevetanja? Vi{e saradnje? Bolje razumevanje? Manje stresa? Vi{e prostora? Vi{e nagrada i zahvalnosti? Vi{e afirmacije? Stimulacija? Preme{taj? Neko sa kime biste mogli da menjate smene? Da prestanu da vas uznemiravaju? Pomo}nik? Da budete uklju~eni u dono{enje odluka? Pove}anje plate ili provizije? Dozvola da poha|ate seminar, kurs ili konferenciju? Dozvola da odsustvujete? Obja{njenje? Promena politike? Privremeni pomo}nik da biste zavr{ili posao? Ve}i budèt? Kontrola budèta? Produènje roka? Fleksibilan raspored rada? Vi{e angaòvanja zaposlenih? Vi{e kreativnih ideja? Traìte {ansu

Aladinov faktor

Tražite na poslu

polutrulog krompira, i oko toga koji bi bio njegov deo po{to prodam robu. Meni je izgledalo da ona nikada ne bi stala na stranu oca ili sina samo iz ljubavi ili saose}anja. Ona je samo insistirala da obojica uradimo ono {to je ispravno. I mi smo, u velikoj meri zbog nje, to uvek i ~inili.

Samo {to sam zavr{io rad u komitetu Olimpijskih igara u Los An|elesu 1984. godine, èleo sam da na|em drugi posao na kome bih mogao da budem koristan zajednici. Po~eo

sam da se raspitujem i saznao sam za Fondaciju za samopouzdanje Dèka Kenfilda. Raspitao sam se kod Norma Fraja o Fondaciji, jer je on poznavao Dèka Kenfilda, a on mi je rekao da koliko on zna niko nije vodio Fondaciju. I tako sam pozvao Dèka i upitao ga da li bismo mogli da se sastanemo i porazgovaramo o njegovoj neprofitnoj fondaciji. Na{li smo se na ru~ku i ja sam rekao: „@elim da radim za va{u fondaciju.“ Dèk je odgovorio: „Ne nameravam nikoga da zaposlim. Sve {to fondacija u ovom trenutku radi je odràvanje godi{njih konferencija o samopouzdanju za nastavnike, a nama posle svake konferencije ostane taman toliko novca za reklamu slede}e konferencije.“ Na to sam odgovorio: „To nije va`no. Ja i pored toga èlim da radim za vas. @eleo bih da vodim fondaciju.“ „Vi me niste ~uli. Ja nisam u situaciji da bilo {ta pla}am. Nema novca za va{u platu.“ „Vi mene niste ~uli. Nije mi vaàn novac, èlim da vodim fondaciju i ja }u smisliti gde da na|em novac.“ „U tom slu~aju, u redu. Kako da odbijem takvu ponudu?“ Moja supruga Linda, znaju}i da namerevam da krenem novim putem, koji je za mene bio veoma zna~ajan, dobrovoljno je pristala da se vrati na posao sve dok fondacija ne bude stala na noge i ne bude mogla da me pla}a. Sada imam dva nova izazova. Nikada ranije nisam vodio fondaciju i moram da skupim dovoljno novca za sopstvenu platu. Pitao sam sve koje poznajem, a koji su bili makar i posredno u vezi sa nekim neprofitnim organizacijama, kako se to radi. Oni su mi ili davali savete ili upu}ivali na druge ljude. I{ao sam i na seminar kod jedne ène koja se bavi skupljanjem novca za okrug Los An|elesa, i koja je stvarno znala svoj posao. Pitao sam je kako bih mogao da prikupim novac za neprofitnu organizaciju.

234

235

– Rik Gelinas

Godine nisu va`ne. Bez obzira na to da li ste mladi ili stari moète traìti i dobiti vi{e. Bilo da ste prodavac, menadèr, sekretarica, recepcioner, slu`benik, radnik u fabrici, radnik na vilju{karu, slu`benik u po{ti ili vlasnik malog biznisa, ako pove}ate koli~inu i kvalitet svog zahteva, moète pove}ati i svoju produktivnost, krajnji rezultat i kvalitet svog poslovnog ìvota. Traìte posao... i vi{e od toga! Po~etkom osamdesetih godina Dèk je osnovao Fondaciju za samopouzdanje sa ciljem da se bavi obrazovnim i dobrotvornim radom na polju socijalne pomo}i i kazneno-popravnog rada. On je èleo da obu~i u~itelje, socijalne radnike i radnike u zatvorima, da bi oni bili u stanju da studente, primaoce socijalne pomo}i i zatvorenike nau~e kako da steknu samopouzdanje i osposobe sami sebe. Osim toga, on je bio sponzor konferencije na temu samopouzdanja za osam stotina edukatora u ju`noj Kaliforniji. Rezultat jedne takve konferencije je odluka Larija Prajsa da promeni svoju karijeru. On je èleo da u~ini ne{to veliko i zna~ajno za zajednicu. Odlu~io je da bi to mogao da u~ini preko Fondacije za samopouzdanje. Evo njegove pri~e o tome kako je ostvario svoj san:

Aladinov faktor

Tražite na poslu

Ona mi je objasnila: „Postoji konkurs za projekte, koji je raspisao okru`ni Odsek za obrazovanje i na koji bi trebalo da se javite.“ Pitao sam je: „Kako se to radi?“ Ona me je poslala drugoj osobi u Okru`nom odseku za obrazovanje, koja me je stavila na spisak. Kada sam sve to obavio, oti{ao sam pred podno{enje zahteva na konferenciju i tamo sam upoznao ljude koji su pisali specifikacije za podno{enje zahteva. Pri{ao sam im i upitao ih da li bi radili zajedno sa mnom. To im se u~inilo kao dobar spoj. Onda sam oti{ao kod drugog u~esnika u nadmetanju – Dolores Retklif – i pozvao je da nam se pridruì. Dva meseca, mnogo napisanih pisama i na{ projekat je prihva}en. Iznos koji nam je odobren je iznosio 579.000 dolara. Stvorio sam novac za svoju platu i veliki projekat za fondaciju i sve to za samo ~etiri meseca, tako {to sam pitao i traìo ono {to sam èleo i {to mi je bilo potrebno.

Godine 1980. sam postala svesna da èlim da prekinem veoma uspe{nu karijeru u oblasti nekretnina kako bih se posvetila pevanju, plesu i pisanju, s krajnjim ciljem da postanem producent i izvo|a~ u mjuziklu na Brodveju. Bilo mi je jasno da to èlim, ali sam shvatila da mi nedostaje ne{to va`no: podr{ka. Svaki put kada bih nekome rekla za svoj san, odgovorili bi mi: „Ti si luda!“ I tako sam napravila plavu traku na kojoj sam zlatnim slovima napisala „Va`no je ko sam“. Po~ela sam da idem okolo i govorim ljudima kako su divni i pitala ih za njihove snove. Rekla bih: „Ohrabri}u vas da krenete u ostvarenje svog sna, a volela bih da i vi mene ohrabrite da ja ostavrim svoj san. Vidite, ja bih èlela da nastupim u mjuziklu na Brodveju 31. marta 2002. godine i svaki put kada me budete videli volela bih da me podignutim palcem ohrabrite i kaète mi: ’Samo tako nastavi, Helis.’ “

– Helis Bridìs

– Lari Prajs

Zamolite nekoga da vam bude mentor

Va`no je da po~nete da traìte Merilin Krigel nam je ispri~ala slede}u pri~u o svom sinu Otisu. On i njegova devojka su do{li s koledà na letnji raspust u San Francisko. Oboje su èleli da na|u neki posao preko leta. Razlika u njihovom pristupu pokazuje koliko je va`no traìti. Devojka je po~ela da priprema rezime. Provela je dva dana za pisa}om ma{inom, pripremaju}i se da krene sa raspitivanjem. Otis je jednostavno uzeo telefon i po~eo da zove ljude i da se raspituje ima li negde nekakvog posla. Kroz dva dana ona je imala napola napisan rezime. Otis je imao {est ozbiljnih prilika za posao, od kojih je jedna prerasla u posao preko leta. Traìte ohrabrenje Ohrabrenje je hrana za du{u. – Nepoznati autor 236

De~ak: Nau~i me onome {to zna{, Dìme. Vele~asni Dìm: To bi trajalo satima, Teri. Oh, do|avola! U svakome od nas se krije jedan mali Obi-Van Kenobi. – Taksi Evo osnovnog pravila za postizanje uspeha. Obeleìmo ga u mislima i zapamtimo ga. Pravilo glasi: Uspeh zavisi od podr{ke drugih ljudi. Jedina prepreka izme|u vas i onoga {to èlite da budete je podr{ka drugih ljudi. – Dejvid Dòzef [varc

Semjuel A. Sajpert, uredni~ki savetnik u fondaciji Napoleona Hila predlaè da pri|ete nekome i zamolite ga da vam bude mentor slede}im re~ima: 237

Aladinov faktor

Tražite na poslu

„Iskreno se divim va{em radu. Vi ste uspe{ni u onome {to radite i mislim da ste izuzetan uzor. Voleo/la bih da provedem vi{e vremena sa vama da bih nau~io/la ne{to iz va{eg iskustva. Da li biste hteli da mi pomognete?“ Na{e iskustvo pokazuje da }e ve}ina ljudi, kada im se pristupi na pozitivan na~in, pristati da vam posveti neko vreme. Moète zamoliti ljude koji ìve daleko da sa vama razgovaraju telefonom. Kada je Dèk napustio posao i odlu~io da osnuje sopstvenu firmu za obuku i razvoj, pozvao je Lua Tajsa, osniva~a i predsednika Pacifi~kog instituta, i rekao mu da se divi njegovom radu slede}im re~ima: „Ako ikada do|ete u Los An|eles da drìte predavanje ili radionicu, voleo bih da mi pruìte priliku da vas sa~ekam na aerodromu i budem va{ {ofer u zamenu za privilegiju da skupljam va{e znanje dok se vozimo po gradu. Da li biste pristali na tako ne{to?“ Lu je bio toliko ljubazan da pristane i Dèk je proveo pola dana voze}i ga po Los An|elesu. Bio je u prilici da mu postavi sva pitanja koja je smi{ljao, o tome kako da bude uspe{an u svojim seminarima i obuci, a Lu je odgovorio na sva njegova pitanja, daju}i mu dobre savete, kao i prakti~ne i korisne informacije. Dèk je izra~unao da je dobio savete u vrednosti od 5.000 dolara u zamenu za ~etiri sata vo`nje – i to samo zato {to je zamolio za uslugu. Vremenom smo nau~ili da vam neki od najuposlenijih i najuspe{nijih ljudi na svetu stoje na raspolaganju, ako smislite na~in da im pri|ete. Lu bi u svakom slu~aju morao da uzme taksi. Dèk je u{tedeo Luu ne{to novca i pruìo mu priliku da radi ono {to najvi{e voli – da prenosi znanje drugima.

telskoj sobi i intenzivno radio s njima na temu kako da pobolj{aju svoju praksu. Obe}ao je da }e ih nau~iti da utrostru~e svoj prihod i udvostru~e slobodno vreme. On sada napla}uje svoje usluge, ali je sve po~elo sa grupom kiroprakti~ara koji su èleli da provedu s njim neko vreme. Iz tog iskustva je shvatio vrednost rada u grupama. To je za Marka bilo efikasnije u pogledu vremena, a dragocenije za kiroprakti~are, jer su u~ili jedni od drugih, kao i od Marka. Za{to ne biste oformili grupu i pozvali one od kojih èlite da u~ite da vas nau~e? Pri|ite ivici, re~e on. Oni reko{e, bojimo se. Pri|ite ivici, re~e on. Pri{li su. On ih je gurnuo... i oni su poleteli. – Gijom Apoliner

Poslednjih godina Mark je odràvao mentorske sastanke u grupama za kiroprakti~are. Sastao bi se s desetoro ljudi u ho-

Mi verujemo da je svakome u ìvotu potreban neko da ga u~i i vodi ka vi{im nivoima ve{tine u onim oblastima koje je odabrao kao svoj cilj. Da bismo bili bolji, ~esto nam je potreban u~itelj ili trener. To moè biti neko ko nas obu~ava u sportu, umetnosti, finansijama ili profesionalno. Mo`da biste voleli da imate li~nog trenera u teretani, u~itelja muzike, u~itelja za glas, instruktora plesa ili trenera za golf? Moète angaòvati nekoga da vas obu~ava u pisanju, glumi ili drànju govora. Za{to ne biste angaòvali nekog finansijskog stru~njaka za pravljenje plana, savetnika holisti~ara za zdravlje ili nekoga ko bi vam davao savete vezane za karijeru? Moète na}i nekoga ko }e vam pruìti izazov da biste se istakli u bilo kojoj oblasti ìvota koju izabarete. Traìli smo savet i obuku od profesionalca u stonom tenisu, instruktora tenisa, instruktora ronjenja, voza~a auto trka, gitarista, ònglera, profesionalnih govornika, glumaca, milio-

238

239

Mentorski rad moè biti u grupama

Aladinov faktor

Tražite na poslu

nera koji su sami stekli svoje bogatstvo, pisaca bestselera, producenata reklamnih filmova, u~itelja meditacije, instruktora joge, sve{tenika, savetenika za molitvu, bankara, autovizuelnih stru~njaka, knjièvnih agenata, publicista, babica i umetnika. „Kako to radite?“ „Moète li da nam pokaète to {to ste upravo uradili?“ „Moète li da mi date nekoliko nagove{taja koji bi mi pomogli da pobolj{am svoje... ?“ „Imate li neki savet za nekoga ko je... ?“ „Primate li u~enike?“ „Da li biste bili spremni da...?“ „Znate li nekoga ko...?“

Zajednicu umova ~ine dvoje ili vi{e ljudi, koji su se okupili da rade u duhu savr{ene harmonije i ostvare zajedni~ki cilj. Nas dvojica smo imali nekoliko ovakvih zajednica, okupljenih radi unapre|enja na{e karijere i ostvarivanja ciljeva koje smo sebi postavili. Te grupe su obuhvatale: Mareja Fi{era, neverovatnog pisca i urednika; Martina Ruta, privrednog savetnika; Daga Kru{kija, stru~njaka za organizacioni razvoj; Dòna

Asarafa, vlasnika RE/MAX-a iz Indijane i neverovatnog preduzetnika; Pitera Vegsa i Gerija Sajdlera, na{e izdava~e u Health Communications; Bernija Dormana, osniva~a firme Income Builders international; kao i nas dvojicu. Dèk je jednom pripadao zajednici umova koja je uklju~ivala i doktora, savetnika, fotografa i Barbaru de An|elis, jednu od najpoznatijih svetskih autorki i stru~njaka za me|uljudske odnose. Oni su se sastajali svakog utorka ujutru od 6.30 do 8.30 i onda su odlazili svako na svoj posao. Potrebno je da bude{ mnogo posve}en cilju da bi ustajao u pet ujutru radi sastanka, ali svako iz te grupe je dostigao neslu}eni nivo uspeha, kako u profesionalnom, tako i u finansijskom smislu. Savetujemo vam da sa~inite spisak sa ~etiri do {est imena osoba koje biste voleli da imate u svojoj zajednici umova. Izaberite ljude za koje verujete da bi mogli da doprinesu vama i onima kojima ste se obavezali da }ete im uzvratiti pomo}. Pozovite svakog sa spiska i predloìte im da vam se pridruè. Objasnite im da je cilj sastanka da obezbedite uzajamnu podr{ku i odgovornost u ostvarivanju va`nih ciljeva – li~nih i profesionalnih. Na tim sastancima moète, izme|u ostalog, da traìte savete, povratne infromacije, izvore i obuku. Moète simulirati razli~ite prezentacije. Moète kritikovati poslovne planove, strategiju i ideje ostalih. Moète razmenjivati kontakte, ideje o novim mogu}nostima i tako sebi smanjiti probleme. Najva`nije je da jedni druge podsti~ete na razmi{ljanje, na velike ideje i da ra~unate jedni na druge da biste ostvarili zacrtane ciljeve pre slede}eg sastanka. Mark je trebalo da odrì prezentaciju pred devet hiljada ljudi za Njujor{ko dru{tvo kiroprakti~ara. Drugi govornik je bio Toni Robins. Mark se obratio Toniju: „Dèk i ja smo talentovani i pametni kao i ti. Kako to da ti zara|uje{ 50 miliona dolara godi{nje, a mi samo po milion svaki?“ Toni je pitao: „Koliko zara|uje svako od ljudi iz va{e grupe?“

240

241

Bi}ete iznena|eni koliko mnogo ljudi }e odgovoriti potvrdno. Pa {ta i ako kaù „ne“? Pitajte nekog drugog. Udruìte se ili oformite grupu za razmi{ljanje Knjiga koja je verovatno najvi{e uticala na na{e karijere je knjiga autora Napoleona Hila pod naslovom Misli i obogati se. Ovoj knjizi se pripisuje zasluga da je promenila ìvot mnogih uspe{nih ljudi, preduzetnika kao {to su Veli Amos, osniva~ ûvenog Amosovog keksa i Tomas Monagan, osniva~ lanca Domino pica. Jedna od najva`nijih tehnika koje je Hil podelio s ~itaocima je kreiranje i korist koja proizilazi iz udruènih mozgova.

Aladinov faktor

Tražite na poslu

Mark je odogovorio: „Oko milion. Za{to?“ Toni mi je odgovorio: „U tome leì va{ problem. Svako iz moje grupe zara|uje oko sto miliona godi{nje. Morate da se okruìte ljudima koji su ve} stigli do nivoa koji vi èlite da postignete. Oni }e povu}i i vas u veliku igru.“ Tako i mi stalno pomeramo svoje granice mogu}eg. I mi se stalno obra}amo sve ve}em broju ljudi koji imaju isti cilj – da promene ljudima ìvot, ali da i sami finansijski dobro pro|u. Stalno se obra}amo pojedincima, organizacijama i svetu, traè}i podr{ku za stvaranje realnosti koja ìvot ~ini lep{im. Milion ili sto miliona moè biti izvan va{eg doma{aja, ali poenta ove pri~e je da treba da na|ete na~in da se druìte sa ljudima koji su stigli dalje od vas na putu kojim i vi idete. Oni }e dati {irinu va{im idejama, va{em umu i pona{anju. Oni }e pro{iriti va{u sliku onoga {to je mogu}e. Ne morate biti bogati @ena koja s dvoje dece ìvi od socijalne pomo}i u okviru projekta sme{taja u objektima Kabrini grin u oblasti îkaga, odlu~ila je da iza|e iz projekta i iz geta. Znala je da to ne moè sama. Bilo joj je potrebno neko znanje koje bi mogla da proda. Da bi postala daktilografkinja morala bi da se vrati u {kolu na obuku. Kako moè da uspe sa dvoje dece koje mora da ~uva po ceo dan? Problem je re{ila tako {to je zamolila druge majke obuhva}ane projektom da joj se pridruè i da formiraju zajednicu. Najpre su stvorile kooperativni program ~uvanja dece – drugi naziv za: „Ja }u ~uvati tvoju decu u utorak, ~etvrtak i subotu, ako ti brine{ o mojoj deci u ponedeljak, sredu i petak.“ Po{to je imala tri slobodna dana nedeljno, po~ela je da u~i daktilografiju i uzima ~asove poslovanja na obli`njem dràvnom koledù. Dve godine kasnije ona i nekoliko drugih èna dobile su posao sekretarice i preselile se s decom izvan projekta. 242

Traìte vi{e novca Bukvalno ose}am da je najne~uveniji zahtev koji sam ikada uputila bio onaj kada sam traìla honorar od hiljadu dolara za drànje predavanja. Bila sam toliko nervozna, da nisam mogla da poverujem.

– Dèjn Blustejn

Kada je Dèk tek po~eo da radi kao savetnik za obrazovanje, dobijao je 300 dolara dnevno. Kasnije je saznao da njegov prijatelj dobija 800 dolara za iste usluge. Bio je zapanjen. „Kako to da ti dobija{ 800 dolara dnevno?“, pitao je u neverici. „Vrlo jednostavno“, odgovorio je. „Traìo sam toliko.“ „Opa, nisam znao da {kole pla}aju toliko za drànje seminara i obuku.“ U sebi je Dèk razmi{ljao: „Ja sam dobar kao i on. Isto sam toliko pametan, duhovit i inspirisan na svojim seminarima.“ I tako je odlu~io da traì 800 dolara slede}i put kada neko bude hteo da ga angaùje. Za manje od nedelju dana pruìla mu se prilika da traì. Kada ga je osoba na drugom kraju ìce pitala kolika je njegova tarifa, on se bukvalno zagrcnuo. Nije mogao da progovori. „Osam...osam...{esto dolara!“ Kona~no je izgovorio, misle}i da }e ~uti kako ~ovek na drugom kraju vi~e na njega: „Vi mora da se {alite!“ Ali on je rekao samo: „Nema frke!“ „Nema frke?“ Da li je dobro ~uo? „A {to bi bilo frke?“ „Oh, mi imamo u kasi planirano 1.200 dolara za predava~a“, odgovorio je. Neverovatno! Ostavio je na stolu {esto dolara, koji su mogli da budu njegovi samo da je jednostavno traìo. Traìte povi{icu Istraìvanja pokazuju da se isplati traìti povi{icu. USA tudej je objavio rezultate istraìvanja koje je sprovelo Luteransko bratstvo. Ustanovljeno je da je od onih koji su traìli 243

Aladinov faktor

Tražite na poslu

povi{icu na svom stalnom poslu, 45% èna i 59% mu{karaca dobilo ono {to je traìlo. Dakle, {anse su vam 50/50 da }ete dobiti povi{icu, samo ako je traìte. Zapamtite jo{ jednom, najgore {to moè da vam se dogodi je da vas odbiju. Pa {ta? Ni{ta ne gubite, zar ne? Traìte od svog {efa, zaposlenih, klijenata i dobavlja~a povratnu informaciju Postavite svim ljudima s kojima radite – svom {efu, zaposlenima, svojim dobavlja~ima i klijentima – isto pitanje koje smo vam postavili u osmom poglavlju: Na skali od 1 do 10, kakav je kvalitet na{ih odnosa bio proteklog meseca? Ako dobijete bilo koji drugi odgovor osim 10, nastavite pitanjem: [ta je potrebno da bi ocena bila 10? Ako ovo uradite, dobi}ete veoma dragocene informacije. Kako moèmo da pomognemo? Osoblje glavne kancelarije Kvik kopi, najve}e svetske {tamparske kompanije, s godi{njim obrtom od otprilike 350 miliona dolara, oformilo je tim „svinje koje se znoje“. Ovaj tim je obuhvatao ljude koji su po ceo dan provodili na telefonu i svakog vlasnika radnje zvali najmanje jednom mese~no sa pitanjem: „Da li je sve u redu? Da li vam ne{to treba? Recite nam {ta moèmo da uradimo za vas?“ Odgovori su, kako bi se pratili, i{li direktno u kompjuter, a na kraju razgovora su od sagovorinika traìli da ocene razgovor na skali od 1 do 10. Prema ovim odgovorima, trenutna ocena kompanije je 9,057. 244

Traìte unapre|enje Kada budete imali jasne planove u vezi sa svojom karijerom, recite svom {efu ili direktoru koje su va{e aspiracije i pitajte ih {ta bi trebalo da uradite da biste se kvalifikovali za unapre|enje: „Gospodine Smite, voleo/la bih da postanem sistemski analiti~ar umesto programera. Ako zavr{im odgovaraju}i kurs na USC, mogu li da ra~unam na unapre|enje?“ Traìte kredit Moète da traìte kredit od poslodavca, biv{eg poslodavca ili kreditne zajednice da vam pozajmi novac, kako biste prebrodili teàk period. Trebalo je da svoju ku}u oslobodim hipoteke, a nisam èlela nikakav kompromis u vezi sa svojinom na ku}i. Pre{la sam liniju straha i pitala biv{eg {efa, koji me je nedavno pustio da odem, za kredit u iznosu od 6.500 dolara na 90 dana. Bez oklevanja mi je dao novac u ke{u ve} slede}eg dana.

– Pem Herington

Kredit moète traìti i od banke. Pitali smo biv{eg direktora banke, Somersa Vajta, kako banka odobrava kredit. [ta treba da pitate bankara? Ako traìte komercijalni kredit, evo pet podataka koje }e hteti da saznaju od vas u prvih 90 minuta da bi vam kredit odobrili: 1. 2. 3. 4. 5.

Koliko para èlite? Na koliki period? [ta }ete uraditi s novcem? Kako }ete vratiti kredit? Ako ne{to krene naopako, koju alternativu imate za vra}anje novca? 245

Aladinov faktor

Tražite na poslu

Kada kaète bankaru koliko vam je novca potrebno, zatraìte malo vi{e, jer je ve}ina ljudi sklona da potceni svoje potrebe i kad dobijete kredit veoma je te{ko da se vratite i dobijete jo{ novca.

Kod komercijalnih kredita postoje samo tri namene za koje se krediti odobravaju: za kupovinu ili prenos imovine, za smanjenje zaduènja ili pla}anje tro{kova, ili za otkup kapitala. Bankari pominju sedam karakteristika kredita: karakter, kapital, kapacitet, kretanje ke{a, uslovi, aktuelnost informacija i sporedno. Karakter je najva`niji. [ta }e onaj koji uzima kredit u~initi ako zapadne u nevolje? Njegov integritet je va`niji od bilo kog pravnog dokumenta ili izgovora. Kretanje ke{a je slede}e po va`nosti, jer se u preko 90% slu~ajeva kredit ispla}uje iz protoka ke{a.

Pitanje 2: Gospodine/gospo|o, {ta biste uradili da ste na mom mestu? (Ne govorite vi{e ni{ta, jer onaj ko prvi progovori, gubi) Pitanje 3: Dakle, izgleda da moram da se obratim drugoj banci. Pitanje 4: Kojoj banci? Pitanje 5: Za{to? Pitanje 6: Od koga treba da traìm? Pitanje 7: Za{to? Pitanje 8: [ta bi trebalo da im kaèm?

Interesuje nas da li bismo mogli da pove}amo maksimalni limit na na{em ra~unu?

[ta treba da pitate ako vas odbiju Kada vas bankar odbije, on ose}a izvesnu krivicu. Prekrenite to u svoju korist tako {to }ete, kada slede}i put budete i{li u neku banku, postaviti jednostavna pitanja da biste nau~ili kako da „ne“ pretvorite u „da“.

Dobar {ef poverava zadatak

Pitanje 1: Gospodine/gospo|o, koliko sam razumeo/la, odbili ste da mi date kredit. (Ne govorite ni{ta vi{e, jer onaj ko prvi progovori, gubi)

Admiral i kapetan su vodili vatrenu raspravu o vo|enju ljubavi. Admiral je tvrdio da je 80% svega rad, a samo je 20% zadovoljstvo. Kapetan je rekao da je admiral lud, jer se radi samo o 10% rada i 90% zadovoljstva. Po{to su se zavadili oko ovoga, hteli su da ~uju neutralno mi{ljenje. Ugledali su prvog oficira i pozvali ga. Objasnili su mu o ~emu se radi i zatraìli njegovo mi{ljenje.

246

247

Aladinov faktor

Tražite na poslu

Ovaj je odgovorio: „Gospodo, uz du`no po{tovanje, nijedan od vas dvojice nije u pravu.“ Obojica su hteli da znaju kako to da admiral i kapetan mogu u ne~emu da gre{e. Ovaj im je odgovorio: „Pa, ako bi i postojao bilo kakav rad, ja bih morao da ga odradim za vas.“

– Predava~eva biblioteka pri~a o poslu Dò Grifit

Traìte bolji alat i opremu Ako mislite da vam je potreban bolji alat ili novija oprema da biste bolje obavljali svoj posao, treba to i da traìte. Jasno recite {ta vam je potrebno, koliko bi to ko{talo, gde bi moglo da se kupi, kako }e to pove}ati u~inak rada, bezbednost, i {ta ste vi spremni da u~inite da se novi alat ili oprema nabavi. Pre mnogo godina izbio je veliki poàr u rafineriji nafte. Plamen se dizao na desetine metara u visinu. Nebo je zastirao prljav crni dim. Vatra je bila jaka toliko da su vatrogasci morali da parkiraju vozila ~itavu ulicu dalje i sa~ekaju da se malo sti{a pre nego {to su bili u stanju da se uhvate u ko{tac s njom. Me|utim, pretila je opasnost da sve izmakne kontroli. A onda je, sasvim iznenada, uz {kripu ko~nica ulicom dojurio jedan vatrogasni kamion i zako~io ispred same vatre. Vatrogasci su izjurili i po~eli borbu s plamenom. Kad su ovo videli, svi vatrogasci koji su se dotad sklanjali, utr~ali su u svoje kamione, dovezli se do mesta poàra i sami po~eli da se bore sa vatrom. Zajedni~kim naporima uspeli su da obuzdaju vatrenu stihiju. Oni koji su videli ovaj timski rad, pomislili su: „Gospode Boè, ~ovek koji je predvodio vatrogasni kamion je pokazao izuzetnu hrabrost!“ Odlu~ili su da ga nagrade specijalnim priznanjem za hrabrost koju je pokazao. Na ceremoniji je gradona~elnik odrào govor: „Kapetane, èleli bismo da vam ukaèmo ~ast za ~in neobi~ne hrabrosti. 248

Spre~ili ste gubitak imovine, mo`da i ìvota. Ako bi postojalo ne{to posebno {to biste èleli da imate, {ta bi to bilo?“ Bez oklevanja, kapetan je odgovorio: „Uvaèni, to bi svakako bio nov komplet ko~nica!“

– Majk Viket

Traìte najbolje Biv{i dràvni sekretar Henri Kisindèr zatraìo je od svog pomo}nika da pripremi analizu. Pomo}nik je radio danono}no na ovom izve{taju. Jedan sat po{to ga je predao Kisindèru, dobio ga je nazad. Na njemu je na{ao prika~enu primedbu da treba ponovo da ga uradi. Pomo}nik je ostao celu no}, ponovo rade}i izve{taj. I opet mu je Kisindèr rekao da mora da uradi novi izve{taj. Po{to je po tre}i put uradio izve{taj, pomo}nik je traìo od Kisindèra da ga primi. Rekao mu je: „Uradio sam najbolje {to sam umeo.“ Kisindèr mu je odgovorio: „U tom slu~aju }u ga sada pro~itati.“

– Predava~eva biblioteka pri~a o poslu, Dò Grifit

Jasno objasnite posledice Svi osim Sema su se prijavili za novi penzioni plan kompanije, koji je zahtevao mali doprinos zaposlenih. Kompanija je pla}ala sve ostalo. Naàlost, bilo je potrebno da svi zaposleni prihvate plan, ina~e on ne}e biti usvojen. Semov {ef i njegove kolege su molili i nagovarali, ali bez uspeha. Sem je smatrao da se plan nikada ne}e isplatiti. Kona~no je predsednik kompanije pozvao Sema u svoju kancelariju. „Seme“, po~eo je, „evo kopije novog penzionog 249

Aladinov faktor

Tražite na poslu

plana, a evo i olovke. @elim da potpi{e{ ovaj papir. @ao mi je, ali ako ga ne potpi{e{, bi}e{ otpu{ten. Odmah.“ Sem je odmah potpisao dokument. „Sada bih te zamolio da mi kaè{ za{to nisi mogao da ga potpi{e{ ranije?“ „Vidite, gospodine, niko mi do sada nije objasnio tako jasno.“


Traìte diplomatski Kada se Gra|anski rat zavr{io, neki ljudi su glasno zahtevali da se Dèferson Dejvis, vo|a Konfederacije, uhvati i obesi. Predsednik Abraham Linkoln, èljan da se rane naroda {to pre zacele, ose}ao je da ima dobrih razloga da se suprotstavi tom zahtevu, ali iz politi~kih razloga nije mogao jednostavno da iza|e i da to kaè. Na kraju se general Simson sreo s Linkolnom i pitao ga da li predsednik èli da uhvate Dejvisa ili da ga puste da pobegne. „Dozvolite da vam kaèm {ta mislim o hvatanju Dèfa Dejvisa“, odgovorio je Linkoln. „U okrugu Sengamon bio je jedan stari trezveni u~itelj, veoma striktan u pogledu doktrine i prakse potpune apstinencije. Jednog dana, posle dugog jahanja po vrelom suncu, zaustavio se pred ku}om prijatelja, koji je predloìo da mu napravi limunadu. Dok mu je prijatelj spremao limunadu, pitao ga je da li bi hteo da mu sipa kap ne~eg ja~eg za ìvce posle iscrpljuju}e vreline i ve`bi.“ „Ne“, odgovorio je predava~. „Na to i ne pomi{ljam. Ja se tome u principu protivim, ali ako bi mogao da mi sipa{ a da ja to ne znam, mislim da me ne bi toliko pogodilo.“ „Dakle, generale, ja sam gotov da se suprotstavim begu Dèfa Dejvisa, ali ako biste vi mogli da ga pustite da umakne a da ja to ne znam, mislim da me to ne bi toliko pogodilo.“

– Najlep{i odlomci 250

Zahtevajte preterano Velika dostignu}a su mogu}a ako su zahtevi preterani. – Tea Aleksander Re}i }u vam {ta je preterano. Imali smo posao u oblasti konsaltinga za klijenta koga sam smatrao nestabilnim, ne u finansijskom, ve} u poslovno-emotivnom smislu. Honorar za konsalting je bio 68.000 dolara. Ja sam traìo svih 68.000 dolara i dobio ih. Jednostavno sam mu rekao da mi tako napla}ujemo.

– Dejv Joho Mla|i

Uradite nemogu}e u jednom danu Kada sam i{ao na kurs o prikupljanju sredstava za telemarketing koji je u Ostinu vodio Bil Rajdler, jedna èna koja se bavila prikupljanjem sredstava za fondove poàlila nam se kako misli da njena karijera stagnira. @elela je da ima vi{e uticaja i vi{e novca, a nije videla kako bi to mogla da postigne, jer je u toku godine dala sve od sebe i prisustvovala svim doga|ajima za prikupljanje sredstava kojima je mogla. Bil joj je rekao: „Pa, po{to toliko znate o organizovanju tih doga|aja, za{to ne biste vodili seminare o tome? Ja }u vam pomo}i da ih osmislite i moèmo da ponudimo da prvi odrìte ovde u Dalasu, kroz mesec dana.“ Dok smo mi bili na pauzi za ru~ak, osoblje je kopiralo spisak svih neprofitnih organizacija u toj oblasti kako bismo ih pozvali i prijavili ljude za njen jo{ neosmi{ljeni seminar. Kada smo se vratili s ru~ka, rekli su nam: „Po~nite da zovete.“ Zvali smo sve sa spiska koji su nam dali, plus ljude koje smo mi poznavali. Oni su nam dali i tekst za razgovor telefonom, koji su pripremili dok smo mi bili na ru~ku. Tekst je sadrào odre|ena pitanja i detalje o tome kako treba da postavljamo pitanja. 251

Aladinov faktor

Tražite na poslu

Rekli su nam da budemo neumorni, uporni i da ne odustajemo. Na primer: ako neko kaè da ne moè da do|e, mi treba da pitamo „Ima li neko drugi u va{oj organizaciji koga biste mogli da po{aljete?“ Ako oni kaù: „Hiljadu dolara je puno za seminar“, mi treba da se suprotstavimo re~ima: „Ako ho}ete da pove}ate svoju efikasnost u stvaranju novca, sigurno }ete zaraditi vi{e nego {to }ete potro{iti. Garantujemo vam povra}aj novca.“ Druga stvar, koju je bilo va`no da istaknemo, je ~injenica da se takav seminar retko odràva u tom kraju: „Ovaj seminar }e se odràti u Ostinu samo jednom i imamo samo pedeset mesta na raspolaganju. Ako se ne prijavite sada, vi ste na gubitku.“ Za tri-~etiri sata, skoro ~etrdeset ljudi se prijavilo za seminar. Ja sam li~no prijavio troje ljudi. Energija u prostoriji je bila neverovatna. Svaki put kada bi neko imao novog prijavljenog u~esnika, zatrubili bi na biciklisti~koj sireni. Tog dana sam nau~io mnogo o tome kolika je mo} pitanja. Od jedne ideje smo stigli do 40.000 dolara vrednog prijavljivanja, za manje od {est sati. Nau~io sam da je sve mogu}e, ako se potrudite da to ostvarite.

– Lari Prajs

TRA@ITE U PRODAJI Mogu li ne{to da predloìm?

ku da vodim otvoren razgovor sa njim, naro~ito da mu postavim neko pitanje. I tako, ne gledam u njega, nego gledam u sto, i kaèm: „Vidite, imam ne{to da vam pokaèm. Hteo bih da vam u{tedim vreme koliko god je to mogu}e. Znam da ste imali dosta posla danas, i ja sam.“ Onda pogledam u drugu fotelju i kaèm: „Mogu li ne{to da vam predloìm?“ Kada on kaè: „Da!“, ja odgovarim: „Pre|ite ovamo. Ako vam ovo pokaèm, u{tede}u vam dosta vremena.“ A onda okre}em svoju fotelju prema drugoj fotelji. On ustaje sa svog mesta iza stola i prilazi drugoj fotelji, koju mu vi pokazujete. Sada ste na istoj strani stola. To je ne{to {to ve}ina ljudi ne bi imala petlju da uradi. ûdno je to {to }e ve}ina ljudi u~initi skoro sve {to se od njih traì, ako misle da je to u njihovom interesu.

– Dejv Joho Mla|i

Traìte sastanak Jedan uspe{an poslovni ~ovek je umro i oti{ao u... pa, ne ba{ u raj. Jedva da je imao vremena da na miru popu{i cigaretu kad ga je jedna ruka srda~no potap{ala po le|ima, a u u{ima mu je zabrujao glas upornog trgovca koji mu je dosa|ivao i na zemlji: „Pa, gospodine Smite, do{ao sam na sastanak“, re~e mu trgovac likuju}i. „Kakav sastanak?“ „Zar se ne se}ate?“, nastavio je trgovac. „Svaki put kad bih u{ao u va{u kancelariju na zemlji, vi biste mi rekli da }emo se videti ovde!“

Pre godinu dana sam nau~io jednu veoma dragocenu re~enicu: „Mogu li ne{to da predloìm?“ Kada èlite da pitate nekoga da ne{to u~ini, prvo pitajte: „Mogu li ne{to da predloìm?“ Na taj na~in im govorite {ta da urade, umesto da ih za to molite. Na primer, ako bih u{ao u kancelariju kod direktora, on bi verovatno sedeo za svojim stolom, a ja bih seo u jednu od dve fotelje s druge strane. Ne smeta mi da sedim tamo u po~etku, ali ako bi trebalo direktoru ne{to da pokaèm, poku{aji da to pokaèm preko stola bi me doveli u uàsno neugodan poloàj. To mi, tako|e, ne bi dalo prili-

Nedavno smo ~uli za uspe{nog njujor{kog trgovca koji je, iako su mu klijenti bili uspe{ni poslovni ljudi, uglavnom bez muke uspevao da zakaè sastanak s njima. Taj zapanjuju}i podatak je objasnio ~injenicom da je uvek zakazivao

252

253

– Nepoznati izvor

Aladinov faktor

Tražite na poslu

sastanke u ~udno vreme. To zna~i, umesto da predloì 11 sati, on bi precizirao da to bude 10.50. Naravno, zauzeti direktor je ve} imao drugi sastanak, zakazan u 11 sati, ali mo`da nije imao ni{ta zakazano u tako ~udno vreme. Direktor je, tako|e, na taj na~in dobio ideju da je vreme za tog trgovca dragoceno i da }e se truditi da taj razgovor bude {to je mogu}e koncizniji.

– Menadèr magazin

Nastojte da zakaète sastanak Kada je Aristotel Onazis imao dvadeset godina, ìveo je u Argentini. Radio je no}u kao operater za telefonsku kompaniju, {to mu je omogu}avalo da danju bude slobodan za druge stvari. Po{to je èleo da zara|uje vi{e, zainteresovao se za mogu}nost uvoza i prodaje duvana s Istoka lokalnim proizvo|a~ima cigareta. U to vreme Argentina je uvozila velike koli~ine duvanskog lista s Kube i iz Brazila, ali vrlo malo vrsta duvana s Istoka. Vremenom je uspeo da ubedi oca da mu po{alje uzorke nekih najboljih vrsta koje su se uzgajale na Peloponezu. Kada je isporuka kona~no stigla, Onazis je obi{ao proizvo|a~e cigareta u Buenos Ajresu. Ni{ta nije i{lo brzo. Ostavio je uzorke, u nadi da }e ga neki od kupaca pozvati, ali niko se nikada nije javio. U nemogu}nosti da zakaè sastanak sa bilo kim ko donosi odluke, mladi Onazis je odabrao Huana Goana, direktora jednog od najve}ih proizvo|a~a cigareta u dràvi. Svakog dana je stajao ispred Goanove kancelarije i tiho i pun nade ga posmatrao. Svakog drugog dana je stajao ispred Goanove ku}e kad bi se ovaj vratio s posla. Posle 14 dana Goan vi{e nije mogao da izdrì. Zamolio je sekretaricu da sazna ko je taj momak i za{to ga ne ostavlja na miru. Kada ga je Goan pozvao, Onazis mu je objasnio da sve {to èli je da proda prvoklasni orijentalni duvan njegovoj firmi. Zainteresovan i sa blagim olak{anjem, Goan ga je poslao 254

u njegovo odeljenje koje se bavilo kupovinom, gde je Onazis kona~no postigao svoj cilj – zapo~eli su ozbiljno ispitivanje uzoraka duvana koje je doneo. Po{to je duvan bio zaista odli~an, Goanini ljudi su odmah naru~ili duvanski list u vrednosti od 10.000 dolara. Onazis je naplatio ocu standardnu trgova~ku proviziju od 5%. êsto je imao obi~aj da kaè kako je tih 500 dolara bila osnova njegovog bogatstva.

Ginter Klajnfild, poslovni ~ovek iz Njujorka, èleo je da se sastane sa Aristotelom Onazisom za vreme njegovog boravka u Njujorku. U nemogu}nosti da zakaè sastanak, primenio je Onazisovu taktiku. Znao je da Onazis odseda u potkrovlju, pa je oti{ao do njegove zgrade i vozio se liftom gore-dole po ceo dan, znaju}i da }e u nekom trenutku Onazis morati da se na|e s njim u liftu. Kasnije toga dana, sklopio je posao sa Onazisom dok su se vozili od poslednjeg sprata do prizemlja. Pitajte da se zajedno provozate Sid Fridman, specijalizovan za prodaju ìvotnog osiguranja u Filadelfiji, ugovara sastanke s potencijalnim klijentima koji su prezauzeti tako {to im predlaè da kupi kartu i po|e s njima na slede}e putovanje avionom. On leti sa njima, upoznaju se, nastoji da sazna njihove finansijske planove i potrebe za osiguranjem i tako prodaje dosta polisa osiguranja. îtav na{ {ou se zasniva na traènju Svaka epizoda popularne ameri~ke emisije Najsme{niji ku}ni video sastoji se u proseku od ~etrdeset ise~aka. Na{a proporcija je stotinu prema jedan, tako da nam je potrebno ~etiri hiljade predloga da bismo napravili jednu epizodu. Vrlo ~esto Americi nudimo zadatak i zatraìmo od 27 miliona na{ih gledalaca da nam po{alju trake sa odre|enim te255

Aladinov faktor

Tražite na poslu

mama, kao {to su bebino prvo {i{anje, sme{ni na~ini da se razbije jaje, jedenje {pageta, ali im ne govorimo ni{ta vi{e od toga. Dobijali smo na hiljade video kaseta – neverovatnu kolekciju interpretacija, od bezubih starijih gra|ana kako poku{avaju da pojedu poslednju {pagetu, do bebe koja jede svoj prvi tanjir {pageta. Zahtev mora da bude odre|en, jer su ljudi navikli da primaju uputstva. Ako im kaèmo da nam po{alju odre|ene teme, oni ih nam {alju. Ako ostavimo otvoreno pitanje teme, oni sami o sebi procenjuju suvi{e o{tro. Mnogi od onih koji su dobili na{u veliku nagradu su u stvari gomilali svoje video kasete. ûvali su ih i po dve godine, misle}i da njihov film nije dobar. Ljudi ~esto ne veruju da imaju ne{to vredno za gledanje, ali u skoro svakom slu~aju svi imaju ne{to zanimljivo.

– Lojd Veintraub, izvr{ni potpredsednik firme Vin di Bona prodak{n

Zatraìo je obja{njenje i napravio karijeru Mnogi televizijski voditelji jednostavno postavljaju pitanje, jer je to pitanje koje su zapisali, i veoma ~esto ne slu{aju odgovor. Ja sam odavno shvatio da ako slu{am odgovor, a nisam sasvim razumeo {ta je re~eno, moram da pretpostavim da nisam jedini, odnosno da i drugi ljudi mo`da nisu sasvim razumeli {ta je re~eno. Mislim da se to desilo posle intervjua sa ekonomistom Dònom Kenetom Galbrajtom. Razgovarali smo o ekonomiji po~etkom sedamdesetih godina i ja nisam najbolje razumeo jedan od njegovih koncepata, pa sam rekao: „Vidite, ja sam ~ovek sa Marsa, tek sam se spustio na Zemlju i nemam pojma {ta se ovde doga|a. Objasnite mi kao da sam pao sa Marsa.“ Od tada sam uvek u te{kim situacijama i pojmovima koristio taj pristup ôvek sa Marsa... Mene sport ne interesuje ba{ mnogo, ali ljudima se dopalo kako sam vodio intervjue, pa sam dobio posao da vodim 256

polu~asovnu dokumentarnu emisiju sa ragbi igra~em tima L.A. Rams, koji je {utirao loptu tako da se ona kre}e po zemlji. U to vreme se koristio taj stil udarca. Zvao se Frenk Korel. Ni{ta nisam znao o sportu. Da biste shvatili koliko ni{ta nisam znao, re}i }u vam da nikada nisam bio na fudbalskoj utakmici, a dobio sam da radim dokumentarnu emsiiju o tom ~oveku. I tako sam rekao: „Frenk, da po~nemo od samog po~etka. Kako udarate loptu?“ Odatle smo po~eli, a dobio sam posao da radim seriju Put za Moskvu. Napravio sam intervjue sa osamdeset sedam Olimpijaca i bio sam uvek veoma uspe{an, jer sam im postavljao pitanje: „Pokaìte nam {ta radite i kako to radite“, i nisam se bojao da postavim pitanja o onome {to nisam razumeo. Ve}ina drugih ljudi ne zna vi{e nego ja, ali se pla{e da pitaju, jer misle da }e ispasti glupi. Ja se nisam bojao da kaèm: „Znate {ta? Ja ne razumem.“

– Vin di Bona, producent, Najsme{niji ku}ni video

Traìte preporuke Kojim god poslom ili profesijom da se bavite, traìte preporuke od svojih kupaca ili klijenata. To vam moè udvostru~iti ili utrostru~iti posao. Peti Land, zubarka iz Brizbejna u Australiji, pre{la je s pet puta nedeljno da radi tri puta nedeljno, ali je udvostru~ila prihod i stvorila neverovatan ambijent za rad. Imali smo obi~aj da traìmo preporuke od svih. Sada to radim samo sa odabranim ljudima – sa oko 20% svojih pacijenata. Imamo A-1, A-2 pacijente, itd. Na primer, Li je osoba A-1 i zato sam joj rekla: „Li, lepo je {to ste danas ovde. Kao {to znate, mi primamo ljude samo sa preporukama i veoma je lepo od Kerol {to vam nas je preporu~ila. Mo`da ste pro~itali mali tekst koji se nalazi na kraju bro{ure? Da li bismo mogli da ga jo{ jednom pro~itamo zajedno? ’Primamo ljude samo po preporuci i veoma nam je va`no da nam ljudi preporu~uju druge, jer ako ne bismo dobili prepo257

Aladinov faktor

Tražite na poslu

ruke, ne bismo bili ovde danas, kada smo vam potrebni. Zato vas molimo da nam preporu~ite nekoga ko poseduje kvalitete sli~ne va{im.’“ Mo`da mislite da je odgovor koji dobijam: „Pro{etaj malo“, ali nije. Naj~e{}i odgovor glasi: „Oh, da li to zna~i da mogu da vam preporu~im samo jednu osobu?“

– Pedi Land

Postavite jednostavna pitanja Od pro{le godine moja prose~na prodaja se pove}ala na 640.000 dolara. Kako to da crnac, visok 185 cm, biv{i profesionalni sportista, prodaje ku}e uglavnom bogatoj jevrejskoj klijenteli? U osnovi, to je veoma jednostavno. Kada ljudi do|u u otvorenu ku}u, pretpostavljam da ne{to traè. Oni mo`da ne traè ono {to vi imate ba{ u toj ku}i, ali ja im zato postavim jedno sasvim jednostavno pitanje: „Kako vam se svi|a ku}a?“ To pitanje samo otvara prostor za razgovor, jer odgovor i nije mnogo vaàn. Ako im se ku}a dopada, onda pri~ajte sa njima o toj ku}i. Ako im se ne dopada, onda ih pitajte: „[ta zapravo traìte?“

Traìte veliki aplauz Ve}ina velikih trenutaka u ìvotu je rezultat podstreka. Koliko god veliki, slavan i uspe{an bio, ~ovek je èljan aplauza. – Nepoznati autor Nedavno su me na jednom skupu predstavili i trebalo je da se obratim publici, ali ljudi su se jo{ uvek vrpoljili. Shvatila sam da ne èlim da budem predstavljena na taj na~in. @elela sam da imam stoprocentnu pa`nju publike. Da ose}am da me uvaàvaju. Zato sam zatraìla da me podrè velikim aplauzom. Stala sam pred njih i rekla: „Sada bih vas zamolila za aplauz iz dva razloga. Pr vi je to {to ga zasluùjem, a drugi je slede}i: ako od vas dobijem aplauz, i vi }ete znati da moète za sebe da traìte {ta god poèlite.“

– Helis Bridìs

– Brus „Medved“ Smit

Postavite sofisticirano pitanje Pre vi{e godina pri{ao mi je na kraju jedne moje prezentacije dr Blejn Li, koji je radio sa Stivenom Kovijem, i rekao: „êkao sam da svi iza|u jer sam hteo da popri~am s vama nasamo. Istinski sam uìvao u va{oj prezentaciji, mnogo toga ste uradili dobro. Mislim da je to veoma vredno i da moète da budete jo{ bolji. Ho}ete li da ~ujete kako?“ Kako da odbijete takvog ~oveka? Na kraju sam ga tri puta angaòvao da doleti u La Jolu i Arizonu kako bi mi pomogao u strate{kom planiranju i usavr{avanju mojih ve{tina. U stvari, i ja sam jednom odleteo u Jutu da bih se sreo sa njim na njegovoj turneji i dobio neke savete o tehnici drànja govora.

– Dìm Ketkart 258

259

Aladinov faktor

Tražite od sveta

„Majko, potrebna mi je pomo}. Treba mi lekar, treba mi psihijatar da mi pomogne“, poti{teno je rekao brat An|elo majci Terezi. „Bog }e dati“, rekla je majka Tereza potap{av{i ga po ramenu. Mi smo ostali poslednji u kapeli u ku}i majke Tereze pri Dobrotvornoj misiji. Misa se zavr{ila i brat An|elo je pri~ao majci Terezi o stra{noj no}i koju je proveo s veoma bolesnim narkomanom. „Treba mi psihijatar koji zna ne{to o oporavku i duhovnosti. Ovo ne mogu sam“, rekao je. „Bog }e dati“, rekla je majka Tereza potap{av{i ga po ramenu. Kako sam ja bio psihijatar ~ija su specijalnost bolesti

zavisnosti, shvatio sam da je to znak da moram ne{to da uradim. Malo smo porazgovarali i kada je majka Tereza shvatila {ta ja radim, rekla je: „Vidite, brate, Bog vam je dao.“ Nasmejao sam se i upitao {ta bih mogao da uradim. „Nau~ite ga sve {to znate o bolestima zavisnosti“, rekla je majka Tereza. „Idite i uradite ne{to lepo za Isusa.“ An|elo i ja smo razgovarali o slu~aju koji je imao prethodne no}i. Dogovorili smo se da se ja pojavim u ime majke Tereze u Kalkuti, na raspravi o duhovnosti i le~enju bolesti zavisnosti. Na kraju me je otac Skolaci upitao da li bih mogao da sednem, jer je hteo da zabaleì ono {to sam mu rekao o tome kako da organizuju rehabilitaciju. Majka Tereza je imala druga~ije ideje. Pri{la mi je, pogledala me u o~i i pre{la kaìprstom po vazduhu ispred mojih grudi. „Nemoj tu da sedi{i i pri~a{. Za{to ne radi{ kao {to pri~a{? Zgrabi metlu, doktore, pa pravo u rehabilitacioni centar“, rekla je, „a dok pri~a{, moè{ malo i da ~isti{.“ Gledao sam je u neverici. Ne samo da je èlela da ih u~im o bolestima zavisnosti, ve} je htela da malo i po~istim metlom. „Bio bi greh da samo pri~a{, a ne radi{. Po{to zavr{i{ ~i{}enje, moè{ i da ofarba{ ovo mesto.“ êkala je da kaèm: „Da, majko.“ Bilo je nemogu}e odupreti se tom zahtevu. Kada je ona to izgovorila, izgledalo je sasvim ispravno. „Dobro“, rekla je majka Tereza. „Sada polazite vas dvojica i uradite ne{to lepo za Isusa.“ Po~istili smo i ofarbali, radili smo. Ja sam razmi{ljao, a onda nastavio da radim za nju i Univerzalno bratstvo, red koji su osnovali ona i brat An|elo. Radim za nju ve} osam godina, a njeni zahtevi mi se uvek ~ine razumnim. Jednom mi je rekla da je ona olovka u ruci Boga, koji pomaè svakom od svoje bra}e, jednom po jednom. Mislim da nikada nije traìla ni{ta za sebe, samo za

260

261

11 TRA@ITE OD SVETA * Svet je pun duhova koji ~ekaju da vam ispune èlju. – Persi Ros

* Dr Lu Tartalja, na{ dobar prijatelj, poslao nam je slede}u pri~u o jednom od svojih susreta s majkom Terezom:

Aladinov faktor

Tražite od sveta

Hrista, jedva prepoznatljivog u unakaènom telu ljudi kojima je pomagala. Ko bi mogao da odbije zahtev u Isusovo ime? Ja svakako nisam mogao.

Dana 31. marta 1988. godine Ron êpmen je po~eo program u 6 sati ujutru, kao i obi~no. Kao najpoznatiji disk-dòkej u Dalasu, on svakog jutra ~etiri sata bodri i hrabri svoje lojalne slu{aoce da krenu u novi dan. Dvadeset godina oni se oslanjaju na njega. On ih nasmeje kad im ìvot nije sme{an, ose}aju se dobro kada su nesigurni u sebe, on podsti~e one koji su se zaglavili u saobra}ajnoj gu`vi da se upuste u sanjarenje. Zauzvrat, oni su mu bili verni. Pojavili su se kada je delio banane kroz {alter jedne banke. Iza{lo je hiljade njih u osvit zore da bi ~uli Dalasku simfoniju vetra koja se svirala na Zabavi izlaska sunca za jedan radni dan, ~iji je on bio sponzor.

Oboàvaoci Rona êpmena nisu propu{tali jutarnji program da ne bi propustili priliku svoga ìvota. Nikada nisu znali {ta }e im slede}e spremiti: nova kola, godinu dana ìvota, vikend u Londonu ili jahanje kamila u Egiptu. 31. mart je bio druga~iji. Ron je zatraìo ne{to od svojih slu{alaca. „Po{aljite mi 20 dolara. To je sve {to èlim.“ Nikakva druga obe}anja. Nikakva obja{njenja. Ni{ta za uzvrat. Znao je da }e neko to uraditi, ali je ~ak i on bio zapanjen kada je slede}eg jutra po{tom stiglo ~etiri hiljade ~ekova, i jo{ pet hiljada u ponedeljak. U programu u ponedeljak posle podne je rekao: „Sad je dosta. Nemojte vi{e da {aljete. Ne znamo {ta da radimo sa svim tim novcem.“ Uprkos ovom saop{tenju, ljudi su i dalje slali novac. Neki su no}u ubacivali ~ekove ispod vrata ili su molili vratara da primi novac posle radnog vremena. Nastao je pravi stampedo da bi se poklonilo 20 dolara bez ikakvog razloga. Nikakav valjan razlog – nije to bio novac za siro~ad, niti novac za `rtve zemljotresa – ali u svom srcu, svi donatori su znali da, ako je Ron êpmen traìo novac, oni su svakako èleli da budu deo toga, {ta god to bilo. Nisu èleli da to propuste. Svakog jutra su slu{ali kako Ron broji novac i na kraju su izbrojali 12.156 ~ekova. To je ukupno iznosilo vi{e od 240.000 dolara – skoro ~etvrt miliona dolara! Nije lo{e za tri dana rada! „Kao da sam dao rok“, rekao je Ron êpmen u uzbu|enju. Novine su objavile ovu pri~u i neki su se zapitali: „Da li je to legalno?“ Jedan slu{alac je pozvao Federal Communications Commission u Va{ingtonu i razgovarao sa na~elnikom u istra`nom odeljenju, u odeljenju za masovne medije. Po{to je ~uo zahtev on je odgovorio: „Sve dok ne daju obe}anja ili ne kaù kako }e potro{iti novac na ovaj na~in, a potro{e ga na neki drugi, izgleda da nema nikakve prevare u svemu tome. Nema ni~eg lo{eg u tome {to je re~eno: ’Po{aljite nam svoj novac’...“ U stvari, po{to je kratko razmislio, istraìtelj je dodao: „To je neverovatno. Mo`da bi trebalo da se preselim u Dalas!“

262

263

– Brat Luis A. Tartalja, doktor medicine, U.F.W.

Majka Tereza traì od svih koje upozna Majka Tereza nas je zamolila da joj pomognemo da osnuje svoj prvi Centar za rehabilitaciju zavisnika od droge i alkohola. Ona je u tome majstor i ja sam shvatio da su ti veliki ljudi duboko posve}eni svom cilju. Najva`nije pitanje koje mi je postavljeno glasilo je: „Ako biste mogli da proìvite ìvot od kraja prema po~etku, {ta biste èleli da bude zapisano na va{em grobu?“ Verujem da su ti veliki ljudi radili unazad i sebi postavili ogroman cilj u ìvotu – cilj da sluè, i zbog te posve}enosti pravom cilju da pomaù drugima, oni se ne usteù da traè. Mislim da svaki veliki trgovac, koji veruje u kvalitet svog proizvoda (kvalitet slu`be), ne}e oklevati, jer veruje u taj proizvod. Oni veruju u svoju slu`bu. Oni znaju da ona moè biti od ogromne pomo}i nekom drugom.

– Dona Nelson

Ron êpmen je traìo 20 dolara, a dobio 244.240 dolara

Aladinov faktor

Tražite od sveta

Novine i radio-stanice iz cele zemlje su po~ele da zovu i da postavljaju pitanja: „Odakle vam ta ideja? Kako ste se usudili da traìte novac bez nekog valjanog razloga?“ Ron je objasnio da je imao sastanak s novim vlasnicima radio-stanice i da im je rekao kako su uspe{ne bile njegove promocije i takmi~enja u pro{losti. „Imamo bolju reakciju od svih ostalih u ovom poslu. Verujem ~ak da bi ljudi poslali novac kada bi ih KVIL u programu pozvao da po{alju po 20 dolara.“ Grupa se nasmejala na tu mogu}nost, a Ronu ni{ta vi{e nije ni trebalo. To ga je ohrabrilo da poku{a. „Pokaza}u im“, rekao je sebi. Nije mu trebalo mnogo vremena za pravljenje plana {ta }e uraditi sa novcem i nije potro{io ni{ta za promociju. Samo je zatraìo i novac je po~eo da plju{ti. „Razmi{ljao sam da im mo`da po{tom vratim ~ekove sa 2 dolara kamate i majicom“, rekao je kasnije. „Ali to je bilo pre nego {to sam video kakav je odziv. Moèmo nedeljama da se zabavljamo u programu, raspravljaju}i {ta }emo da uradimo sa novcem.“ I zaista su se zabavljali, primali su predloge i rangirali ih, od izgradnje muzeja za Lorens Vek u Ju`noj Dakoti, do slanja grupe navija~ica Dalasa na takmi~enje u Australiju. Novinski naslovi po ~itavoj zemlji glasili su: „Diskdòkej KVIL-a dobio veliki novac po{to se obratio molbom slu{aocima.“ âsopis Star je poslao fotografa, koji je slikao êpmena kako leì na podu prekriven ~ekovima, dok mu glava viri iz gomile novca. âsopis Pipl je objavio njegovu sliku sa rukama punim ~ekova i sa jo{ ve}om gomilom ~ekova na stolu. U naslovu je pisalo: „Traì i dobi}e{, veruje disk-dòkej iz Dalasa, Ron êpmen – kako je dobio 244.240 dolara“. Novine su nastavile da pi{u, ne obra}aju}i pa`nju na spa{avanja, samoubistva ili na poslednje dane, da je „Ron êpmen, disk-dòkej iz Dalasa, sa radio stanice KVIL, pokrenuo lavinu donacija svojih vernih slu{alaca. Dana 31. marta, kao kapriciozan test snage svojih slu{alaca, on je

na~inio mali zahtev putem svog programa: oti|ite do svojih ~ekovnih knjiìca, napi{ite ~ek za ’KVIL zabava i igre’. Iznos od 20 dolara po{aljite na na{u adresu.“ To je sve. Nikada nije rekao za {ta mu je potreban taj novac, niti {ta }e sa njim da uradi. „Mislio sam da }u mo`da dobiti trista ili ~etristo ~ekova“, kazao je êpmen (51), koji je planirao da po{tom vrati svaki ~ek vlasniku, uz kesu slatki{a od sponzora. Ali, ubrzo je postalo o~igledno da bi bilo potrebno mnogo slatki{a. êtiri hiljade ~ekova je stiglo slede}eg, a pet hiljada narednog dana. Nedavno je stanica KVIL objavila da je stiglo ukupno 12.212 ~ekova – u ukupnom iznosu od 244.240 dolara. Prema zvani~nim propisima, kako nije bilo nikakvog obe}anja, nema ni prevare. Ipak, KVIL ne}e zadràti taj plen, ve} }e ga dati u dobrotvorne svrhe i za gra|anske projekte. „Pravili smo ludosti, ali ova je najve}a“, izjavio je êpmen. U intervjuima su ga pitali: „Da li ljudi traè nazad svoj novac? Ima li onih koji su ljuti?“ „Niko nije ljut“, odgovorio je êpmen. „Jedino su se ljutili oni koji vi{e nisu mogli da nam {alju ~ekove kada smo odlu~ili da prekinemo. Tada su bili ljuti. Ljutili su se jer vi{e nisu mogli da nam {alju novac, iako nisu znali ~emu je namenjen.“ Kako je popularnost KVIL-a rasla iz minuta u minut, konkurentske stanice su bile zapanjene. Kako je mogu}e da propaganda koja ne ko{ta ni{ta donese toliki publicitet? „Ako je ovo bilo smi{ljeno kao propaganda, to pokazuje zrnce genijalnosti“, izjavio je menadèr konkurentske radiostanice. „Pitam se da li bih poslao nekome 20 dolara samo zato {to mi je to traìo?“ To je neshvatljivo. Za sve godine koje sam proveo na radiju, nikada nisam video ni{ta sli~no. Razne novine i ~asopisi, od Baptist Dùrnala i USA tudej, piosali su u svojim uvodnim ~lancima o ovom slu~aju. Tom Brokov sa NBC-a i Piter Dènings sa ABC-a su napravili intervjue sa Ronom êpmenom u svojim emisijama, a on je bio i specijalni gost u programu Zabavite se ve~eras. âsopis Njuzvik je pisao o njemu u svojoj kolumni, a novine u

264

265

Aladinov faktor

Tražite od sveta

U jesen 1988. godine Krejg [ergold je otkrio da ima tumor na mozgu. Nalazio se na veoma opasnom mestu: u blizini vrha mo`danog stabla, gde se kontroli{e rad disanja, srca i krvnog pritiska. Njegova mama Marion se molila za ìvot svoga sina: „Boè, Krejg jo{ nije spreman za tebe. Ne}u ti dozvoliti da ga uzme{, jer jo{ nije vreme za njega.“ Izgledalo je kao da njene molitve ostaju bez odgovora. Posle vi{e~asovne operacije, hirurg je rekao da nije mogao da ukloni ceo tumor jer je na veoma nezgodnom mestu. Dve nedelje kasnije stigla je uàsna novost: izve{taj patologa je govorio da se radi o malignom teratomu – agresivnoj vrsti raka mozga. Posle oporavka od operacije, Krejg je trebalo da nastavi s terapijama, ali je smrt izgledala neizbe`na. Krejg je dobio toliko ~estitki sa èljama za ozdravljenje od porodice, prijatelja i ~lanova fudbalskog tima da se doktor {alio: „Treba da se potrudi{ da u|e{ u Ginisovu knjigu rekorda.“ Me|utim, Krejgovo zdravstveno stanje se pogor{alo. Noge i leva ruka su mu bili slabiji, govor usporen i neodlu~an, a vid zamagljen. Ipak, uprkos bolovima, Krejg nije gubio smisao za humor. âk se i {alio na ra~un svoje }elavosti, koja je bila posledica hemoterapije. „Mama, razmi{ljam o ~estitkama i svaki put kad mislim o tome, ose}am se bolje“, rekao je. U septembru, u èlji da Krejgu podigne moral, [ergolds je rekao novinarima da }e poku{ati da izdejstvuje da se u Ginisovu knjigu rekorda uvede i kategorija za najvi{e primljenih ~estitki.

Ova izjava je stvorila jo{ ve}i publicitet – stiglo je jo{ hiljade novih ~estitki. Dobio je ~estitke od Margaret Ta~er, princa ârlsa, Dòrdà Bu{a, Ronalda Regana, Mihaela Gorba~ova i dve od Krejgovih idola: Majkla Dèksona i Silvestera Stalonea. U Krejgu se probudila prava nada da bi mogao da potu~e rekord za najvi{e primljenih ~estitki, koji je iznosio 1.000.265, a koji je drào jedan engleski de~ak. To mu je dalo cilj i u~inilo da njegovo stanje ne bude samo posledica okrutnog uplitanja sudbine. U stvari, po~elo je da pristiè toliko ~estitki da je Krejg dobio svoje po{tansko sandu~e u Glavnoj po{ti u Londonu. Dana 17. novembra 1989. godine do{la je velika no}. Krejgu su, iako je bio slab, dozvolili da ode u lokalni fudbalski klub na sve~anost. Okupilo se trista ljudi, a direktor lokalne po{te je predao Krejgu ~estitku pod rednim brojem 1.000.266, kojom je potu~en prethodni rekord. Krejg se zahvalio i svi su zapevali slavljeni~ku pesmu. Nekih ~etiri hiljade kilometara dalje, u [arlotsvilu u Virdìniji, ìveo je Dòn Klug, milioner koji je stekao bogatstvo u oblasti komunikacija. Klugovi prijatelji su mu ispri~ali o Krejgu i ~estitkama za ozdravljenje. Nagovarali su Kluga da i on po{alje jednu. Dok je Klug razmi{ljao da li da je po{alje, javilo mu se neobja{njivo ose}anje. Okruèn svom tom pa`njom vezanom za kampanju sa ~estitkama, nije mogao da se ne zapita: da li su ispitane sve medicinske mogu}nosti le~enja? Ima li nekog leka koji bi on mogao da obezbedi tom mladi}u? Iako je Klug davao milione u dobrotvorne svrhe, nikada nije dao novac nekom pojedincu. Nije èleo da napravi presedan, a nije èleo ni da daje la`ne nade Krejgovoj porodici. Klug je telefonirao bliskom prijatelju, dr Nilu Kaselu, profesoru neurohirurgu iz Centra za medicinska nau~na istraìvanja Univerziteta u Virdìniji. „Nile, moè{ li da stupi{ u kontakt sa porodicom [ergold? Imam ose}aj da je mo`da

266

267

Australiji, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i Nema~koj su pisale o disk-dòkeju koji je preko radija dobio 240.000 dolara bez ikakvog razloga.

– Florens Litauer

Traìo je karte, a dobio je ìvot

Aladinov faktor

Tražite od sveta

ne{to va`no propu{teno. Ja }u platiti sve tro{kove.“ U nemogu}nosti da stupi u vezu sa [ergoldovima telefonom, Kasel je 7. avgusta poslao ekspresno pismo avionom. Dani su prolazili, a [ergoldovi nisu odgovarali. Njegovo pismo se, naravno, izgubilo u moru drugih. Po{to je oborio rekord, broj ~estitki je jo{ vi{e porastao i dostigao cifru od 26 miliona. Krejg je redovno odlazio u bolnicu i povremeno izlazio iz nje. Dana 20. septembra dr Dijana Tejt, Krejgov lekar, pozvala je Marion i Ernija da do|u kod nje. Vesti nisu bile dobre. „Najnoviji skener pokazuje da Krejgov tumor ponovo raste.“ Prognoze su bile sumorne. [ergoldovi su bili o~ajni. Tog puta nisu rekli Krejgu kakve su novosti. Slede}eg jutra, da bi odagnala misli, Marion je odlu~ila da otvori ~estitke koje su stizale Krejgu. Iz gomile koverata, izabrala je paket sa ekspresnom po{tom, me|u kojima je bilo i Kaselovo pismo. Po{to ga je pro~itala, ruke su joj zadrhtale. „Ne mogu da verujem!“, zaplakala je. Marion je odmah pozvala Kasela i saop{tila mu obeshrabruju}e prognoze. Kasel je rekao da ni{ta ne obe}ava, ali je dodao da je njegov medicinski centar nedavno kupio „gama no`“, novi instrument koji emituje zrake visoke radijacije direktno u tumor, {to bi mogao da bude tretman za Krejga. Kada se Erni vratio s posla, Marion mu je pruìla pismo. „Mislim da nam je Bog mo`da poslao ~udo“, rekla je. Operacija je obavljena 1. marta i trajala je duè od pet sati. Kaselu nije bio potreban gama no`. Kasel je razdragan napustio operacionu salu i oti{ao do Krejgovih roditelja da im kaè dobre vesti. Marion je sko~ila i poljubila ga. Na odeljenju intenzivne nege Marion se nagla nad Krejgovo uzglavlje i {apnula mu: „Krejg, rak je uklonjen. Sve je nestalo.“ Krejg je naglo otvorio o~i i nasme{io se. Krejgov oporavak je bio neverovatan. Njegov govor je odmah postao brì i razgovetniji. Mogao je da izgovara re~i. Dva dana posle operacije, kada je Kasel u{ao u Krejgovu 268

sobu, ovaj mu je rekao: „Doktore, vi ste superkalafradìlistik eksialidou{s“ i prsnuo je u smeh. Laboratorijski testovi su pokazali da u tkivu tumora nema tragova malignih }elija. Niko ne}e nikada sa sigurno{}u znati {ta ih je eliminisalo. Va`no je samo to da je Krejg imao benigni tumor. Nekoliko nedelja kasnije, Dòn Klug je do{ao u bolnicu da se upozna se [ergoldovima. Kada je biznismen u{ao u sobu, Marion je ~vrsto stegla njegovu ruku i zahvalila mu. „Vi ste na{ an|eo ~uvar“, rekla je. Klug je Krejgu dao nov~i} od ~evrt dolara sa dve iste strane – glave. „Ovako nikada ne moè{ da izgubi{“, rekao mu je smeju}i se. Onda je Krejg Klugu predao poklon: montiranu fotografiju na kojoj je bio on u trijumfalnoj pozi „Rokija“ i koju je slikala njegova mama nekoliko meseci ranije. Na njoj je Krejg bio u bokserskom dresu i rukavicama; u pozadini je visila ameri~ka zastava. U potpisu je pisalo: „Hvala vam {to ste mi pomogli da pobedim u najve}oj od svih borbi.“

– Dòn Pekanen

Traìli su re{enje @ivot ima smisla samo u borbi. Pobeda ili poraz su u bo`jim rukama... zato slavimo borbu! – pesma Svahili ratnika

Film Lorencovo ulje govori o neobi~noj, istinitoj pri~i o Avgustu i Mihaeli Odon, po{to su dobili stra{nu vest da njihov petogodi{nji sin Lorenco boluje od retke i neizle~ive bolesti. Uprkos prognozama, Odonovi su naumili da spasu sina, uprkos lekarima, nau~nicima i grupama za podr{ku koji su poku{ali da ih obeshrabre u nastojanjima da prona|u lek. Njihova neumorna borba testirala je snagu njihovog braka, dubinu njihovih verovanja i granice medicinskih mo}i. 269

Aladinov faktor

Tražite od sveta

Avgust Oden je traìo od sebe i svoje ène da sami urade istraìvanje. On ne veruje da Lorenco treba da pati zato {to oni ni{ta ne znaju o adrenoleukodistrofiji, uro|enoj naslednoj bolesti. U jednom trenutku drame, kada obja{njava svoju teoriju bolesti svojoj èni i njenoj sestri, Avgust crta dijagram kuhinjske sudopere kako bi predstavio Lorencov sistem biosinteze. Mihaela se na{ali kako je udata za vodoinstalatera, a Avgusto joj odgovori da se „udala za jednostavnog ~oveka, koji postavlja jednostavna pitanja“. Ta jednostavna pitanja vode ka veoma va`nom otkri}u o manipulaciji masnih kiselina. Za vreme svog istraìvanja, Odonovi su se povezali sa grupom podr{ke za roditelje ~ija su deca obolela od iste bolesti. Me|utim, direktori fondacija su bili zainteresovani da ponude podr{ku porodicama i roditeljima obolele dece, ali ne i da ulaù u istraìvanje radi pronalaènja leka. Kada su Odonovi pozvali predstavnike na ve~eru, kako bi zatraìli da se svim roditeljima prosledi bilten o toku Lorencove bolesti, oni su ih odbili, jer je organizacija nalagala da odgovore dobijaju od medicinskog odbora, a ne na bazi pri~a o pojedina~nim uspesima. Ovo je deo razgovora koji se vodio za ve~erom: Avgusto: Kao roditelji, trebalo bi da izazovemo te ljude, da ih poguramo. Sve dok neko ne postavi pitanje, dok ih ne natera, kako se moè o~ekivati napredak? Predsednik: Da li vi to ho}ete da u~ite lekare? U kraju iz koga Loreta i ja dolazimo, mi to nazivamo arogancijom. Avgusto: Arogancija, kako da ne! Da li znate odakle poti~e re~ arogancija? Od latinske re~i arrogare, {to zna~i traìti ne{to za sebe. I ja traìm pravo da se borim za ìvot svoga deteta i nijedan lekar, ni nau~nik, niti neka prokleta fondacija nemaju pravo da me zaustave u traènju odgovora koji bi mogli da mi pomognu da ga spasem. Vi nemate pravo da me zaustavite da podelima sa ostalima informacije! 270

Odonovi su po~eli da postavljaju zahteve na me|unarodnom nivou i zahvaljuju}i svom uverenju i istrajnosti bili su u stanju da organizuju prvi internacionalni simpozijum o ALD, kako bi ubrzali razmenu informacija me|u nau~nicima koji su radili na pronalaènju leka za ovu bolest. Odonovi su imali pravo da traè i imali su pravo da podele svoja saznanja. Lorenco je danas tinejdèr na putu oporavka. Lorencovo ulje je zaustavilo napredovanje bolesti ALD kod Lorenca i druge dece obolele od ove bolesti (i spre~ilo je da se bolest javi kod stotinu druge dece), koja se nadaju da }e povratiti izgubljene funkcije uz pomo} Odonovog novog „Projekta mijelin“. Traìte mir Godine 1983. Samanta Smit, u~enica petog razreda iz Man~estera u dràvi Mejn, pisala je novoizabranom predsedsniku Sovjetskog Saveza Juriju Andropovu, ~estitaju}i mu „na novom poslu“ uz pitanje: „Za{to èli da osvoji svet ili barem na{u zemlju?“ Ona je izrazila svoj strah od svetskog rata i htela je da zna ho}e li Andropov biti zagovornik rata ili ne}e. Andropov je odgovorio na njeno pismo: „Samanta, mi ~inimo sve i trudimo se da ne do|e do rata izme|u na{e dve zemlje, da ne bude rata na zemlji uop{te... Mi èlimo mir. Moramo mnogo toga da radimo: da gajimo ìtarice, da gradimo, izmi{ljamo nove stvari, da pi{emo knjige i letimo u svemir. Mi èlimo mir za sebe i sve ljude na planeti, za svoju decu i za tebe, Samanta.“ U svom pismu on ju je pozvao da na leto poseti Sovjetski Savez. Samanta je prihvatila poziv i provela je dve nedelje u julu putuju}i Sovjestkim Savezom u mirovnoj misiji. Jedna devoj~ica je bila dovoljno hrabra da postavi svetskom lideru te{ka pitanja zna~ajna za milione ljudi koji su o tome ~itali i koje je njeno iskustvo nadahnulo. 271

Aladinov faktor

Tražite od sveta

Traìte prijateljstvo Prijatelj je dar koji darujete sebi. – Robert Luis Stivenson Jednog dana je ruski pisac Turgenjev sreo prosjaka koji mu je zatraìo milostinju. „Pretraìo sam sve dèpove i ni{ta nisam na{ao“, rekao je. Prosjak je ~ekao, a njegova ispruèna ruka se gr~ila i pomalo tresla. Posramljen i zbunjen, potraìo sam njegovu prljavu ruku i stisnuo je. „Ne ljuti se na mene, brate. Nemam ni{ta kod sebe“, rekao mu je. Prosjak je podigao zakrvavljene o~i i nasme{io se: „Nazvao si me bratom, a to je istinski dar“, rekao je.


Traìte ne{to izuzetno Pre nekoliko godina trebalo je da diplomiram umetnost na koledù. Nekoliko ~lanova moje porodice je predlagalo da „odem na fenomenalni trodnevni seminar o ìvotu“ koji su oni neposredno pre toga poha|ali, {to je neverovatno uticalo na njihove ìvote. Bili su pod uticajem toga i smatrali su da bi mi to omogu}ilo odgovaraju}e prilago|avanje stava, koje mi je bilo potrebno da bih se sna{la u pravom svetu. I tako sam pristala. Jedan od naj~udnije nagla{enih koncepata na seminaru je bio taj da se shvati {ta zapravo èlimo od ìvota, ne samo da se potrudimo da to dobijemo, ve} i da traìmo pomo}. Ne mogu da se setim kada sam pre ovog seminara traìla ne{to, a da nisam ose}ala krivicu zbog toga, ili sam ose}ala da sam slaba osoba, samom ~injenicom {to traìm pomo}. Drugog dana seminara, svima nam je dat doma}i zadatak koji je trebalo da dovr{imo u pauzi za ru~ak. Po{to smo se me|usobno zagledali, poluradoznali, a poluljuti {to moramo da radimo tokom jedine pauze, vo|a seminara je objasnio zadatak jednom kratkom re~enicom. Rekao je: „Za vreme ru~ka èlim da traìte ne{to izuzetno.“ 272

Zavr{ila sam ru~ak s desetak ostalih polaznika. Svi su se smejali, pozivali ljude oko sebe da zaple{u izme|u stolova u restoranu, ili su traìli od {efa sale da im pozajmi kapu dok jedu, ili su traìli ne{to drugo {to je bilo sasvim zabavno. Kada mi je kelner pri{ao da primi porud`binu, naru~ila sam posebno jelo i rekla da bih, tako|e, èlela veliku ~okoladnu ro|endansku tortu (moja ideja izuzetnog). Odmah me je pitao da li mi je ro|endan, na {ta sam odgovorila: „Nije, ali bih ipak èlela tortu i to besplatno.“ Na kraju ru~ka, kada smo svi ~ekali ra~un, nije bilo znakova da }e poklon-torta sti}i, pa smo poùrili da ne zakasnimo na po~etak seminara. Instruktor je zatraìo da ustanemo i ispri~amo kakav je bio ishod doma}eg zadatka. Bob, koji je bio za na{im stolom u restoranu, ustao je i rekao: „Za vreme ru~ka ve}ina nas se {alila, pitala nepoznate ljude da zaple{u s njima po restoranu ili da zamene ode}u s njima, ali je Ejmi, koja sedi tamo, imala sasvim odre|enu èlju: traìla je od kelnera veliku ~okoladnu ro|endansku tortu – besplatno.“ U tom trenutku svi su se nasmejali na re~ „besplatno“. Me|utim, dok je on pri~ao, ose}ala sam da jedino ja nisam obavila zadatak, ili drugim re~ima – nisam dobila ono {to sam èlela. „Ja sam poslednji iza{ao iz restorana i èlim da Ejmi zna da je u tom ~asu na{ kelner do{ao s velikim posluàvnikom i trinaest par~i}a ro|endanske ~okoladne torte, sa sve}icama na svakom komadu, po jednim za svakoga za na{im stolom.“ U tom trenutku, svi su zapljeskali, Bob me je zagrlio, a ja sam od tada u mnogo ve}oj meri po~ela da traìm pomo}.

– Ejmi Huver Ako ne moète, morate. Ako morate, moète. – Toni Robins Sve je te{ko pre nego {to postane lako. –Tomas Fuler 273

Aladinov faktor

Tražite od sveta

Traìte knjige

Dobro mi je i{lo u trgovini. Tako smo 1992. godine moja èna i ja odlu~ili da je pravi trenutak da kupimo par~e zemlje, na kojem bismo izgradili ku}u o kojoj smo sanjali. Projekat je vredeo 240.000 dolara i angaòvali smo glavnog izvo|a~a da zapo~ne radove. Temelj je postavljen u novembru, a zavr{etak radova planiran je za februar 1993. godine. Dve nedelje kasnije, kompanija za koju sam radio je bankrotirala. Ostao sam bez po-

sla, moja èna nije radila, imali smo tromese~nog sina i trogodi{nju }erku o kojima je trebalo da brinemo. Nisam imao pojma {ta da radim. Jednog dana, dok sam sedeo u suterenu, sinula mi je ideja. Nazvao sam je Ej~ivers Kanada. Koncept se sastojao u tome da osmislim program seminara koji bi dràli vrhunski predava~i. Oni bi do{li u Kalgari na mesec dana. Ja bih zaradio novac od prodaje godi{nje ~lanarine poslovnim ljudima. Jedinstveno! Moj preduzima~ me je pozvao i rekao: „Odmah mi treba 125.000 dolara da bih po~eo izgradnju va{e nove ku}e.“ Obratio sam se direktoru banke i ubedio ga uz pomo} velike energije, iskrenog entuzijazma i nejasnog plana da mi da 125.000 dolara kredita sa hipotekom. Dok sam traìo novac, pitao me je za predava~e. Pokazao sam mu desetominutni video snimak svog mentora, Dìma Rona. Pitao me je da li imam jo{ neki njegov materijal, pa sam mu pozajmio {est kaseta pod nazivom Izazvani na uspeh. Slede}eg dana me je pozvao i rekao mi da sre|uje sve za hipoteku i da se na|emo u petak da potpi{em papire. Rekao sam preduzima~u da okupi radnike i zagrlio sam svoju ènu Fren – vratili smo se na na{ put. U petak sam samouvereno u{etao u banku i upitao gde je Kolin, direktor banke. Slu`benik na ulazu mi je rekao samo tri re~i: „Dao je otkaz.“ Potpuno {okiran, upitao sam: „Kada?“ Dobio sam odgovor: „Ju~e.“ Kasnije te ve~eri pozvao sam Kolina i dogovorio se da se na|em sa njim. Moje prvo pitanje je glasilo: „Zar niste mogli da sa~ekate samo jo{ dva dana? Znali ste koliko mi je va`na ta hipoteka. [ta se to dogodilo?“ Odgovorio mi je: „Znate one trake Dìma Rona koje ste mi dali? E, pa sve sam ih preslu{ao. Ta~nije, zapisao sam jedanaest strana beleàka. Radio sam u banci petnaest godi-

274

275

Posle zavr{etka obuke Putovanje Dejvida Oldfilda traìla sam neke radne sveske kako bismo moj prijatelj Kamalu i ostale kolege koji su bili na obuci sa mnom mogli da prenesemo svoje iskustvo adolescentima s kojima radimo u prihvatili{tu za hitne slu~ajeve Maui porodi~nog centra za mlade. Se}am se da su mi potom dali veliku kutiju s knjigama vrednim {est hiljada dolara. Dali su ih agenciji besplatno. Slede}e dve godine bili smo u mogu}nosti da ih zajedni~ki koristimo sa stotinama tinejdèra!

– Linda Rajt

Traìte povoljniju interesnu stopu Kada sam u vestima na televiziji videla da kompanije koje izdaju kreditne kartice ponekad sniàvaju kamatu na zahtev vlasnika kartica, napisala sam kratko, direktno pismo i uputila ga na adrese dveju kompanija. Navela sam da su njihove kamate visoke i da vi{e ne}u koristiti njihove kartice, ukoliko mi ne ponude niù kamatu. Napisala sam im i da bih èlela da nastavim da poslujem sa svakom od njih. Nisam dobila odgovor ni od jedne od tih kompanija, ~ije sam kartice otkazala. Ali kompanija AT&T mi je snizila kamatu sa 15% na 9%.

– Barbara sa Floride, ~asopis Positive Living

Traìte novac

Aladinov faktor

Tražite od sveta

na i mrzeo sam to. Poruka Dìma Rona me je inspirisala da odem iz banke i dao sam otkaz!“ Slede}eg dana sam pozvao novog direktora banke da vidim da li bih mogao da spasem dogovor o hipoteci. Nisam uop{te poznavao tu ènu. Razgovor je bio kratak. Ona je rekla: „Ne znam kako je ova hipoteka ugovorena, ali nema na~ina da je odobrim, jer nemate nikakvo iskustvo u tom poslu.“ U o~ajanju sam joj pokazao plan ku}e da bi videla u kakvoj sam dilemi. Ona ih je pa`ljivo pogledala i rekla: „Ja nikada sebi ne bih mogla da priu{tim ovakvu ku}u.“ To je bio kraj dogovora. [ta sada? Drugi mentor me je podsetio da uvek postoji na~in da ne{to dobijete, ako to jako èlite. On mi je rekao: „Nastavi da traì{.“ Tako sam i u~inio. Posle mesec dana jedan stari prijatelj, koji je nekada igrao fudbal, pojavio se niotkuda. Ispostavilo se da je on novi regionalni direktor druge banke. Ovoga puta je moja pri~a bila ubedljiva, nije ~uo nikakve kasete Dìma Rona, a ja sam dobio svoj kredit. Posle nekoliko meseci ponosno smo se uselili u sasvim novu ku}u. U Bibliji pi{e: „Traì i dobi}e{.“ Sada znam da je to istina.

Teri Foks je bio izuzetan kanadski atleti~ar, spreman da se posveti dobrotvornim sportskim aktivnostima, ali su se iznenada javili problemi sa desnom nogom. Kada su ga lekari pregledali, otkrili su da mu rak razjeda nogu. Kada se lekar vratio u sobu za konsultacije, rekao mu je: „Teri, ào mi je {to moram da ti kaèm da ima{ rak koji ti je zahvatio nogu. Moramo da je amputiramo jo{ danas. Po{to si punoletan, mora}e{ sam da potpi{e{ saglasnost za tu operaciju.“

Teri je progutao knedlu, potpisao i sve izdrào. Dok se oporavljao u bolnici, jedna tvrdnja njegovog trenera iz srednje {kole mu je pro{la kroz glavu, a ona je glasila: „Teri, moè{ da uradi{ sve, ako to èli{ svim srcem.“ Odlu~io je da pretr~i sa jednog na drugi kraj Kanade, da prikupi 100.000 dolara i da taj novac da za istraìvanja raka, da ljudi vi{e ne bi patili od bolova, mu~ili se i prolazili kroz sve kroz {ta je on pro{ao. I uspeo je da se oslobodi invalidskih kolica, dobio je protezu i po~eo da hramlje. Snaga i hrabrost su mu se vra}ali. Teri je èleo da nazove svoju trku „Maraton nade Terija Foksa“. Najavio je to svojim roditeljima, a oni su mu rekli: „Slu{aj, mom~e, to je plemenita ideja, ali za sada imamo dovoljno novca i èleli bismo da se vrati{ na studije i tako da{ pravi doprinos. Mani se tih gluposti.“ Na putu do {kole Teri je svratio u Dru{tvo za borbu protiv raka i rekao im {ta namerava da uradi. Oni su mu odgovorili: „Mislimo da si u pravu, to je plemenita ideja, ali moramo da je odloìmo. Navrati do nas ponovo.“ Nagovorio je svoje cimere sa koledà da izostanu iz {kole. Odleteli su na isto~nu obalu Kanade. Teri je bacio {taku u Atlantik i tog dana je po~eo trku kroz Kanadu. îm je stigao do engleskog govornog podru~ja Kanade, dospeo je na sve naslovne strane i postao senzacija. Jasno se videlo kako mu krv curi preko proteze, videle su se grimase na njegovom licu, ali je on nastavljao. Sreo se i sa premijerom, koji nije pro~itao njegovu biografiju pa ga je pitao: „Izvini, a ko si ti?“ Teri mu je odgovorio: „Moje ime je Teri Foks i ja tr~im Maraton nade. Moj cilj je da prikupim sto hiljada dolara, a ju~e smo to i dobili. Mislim da }emo uz va{u pomo}, gospodine premijeru, uspeti da skupimo milion dolara.“ Tada se prvi put o njemu ~ulo na ameri~koj televiziji. Emisija Stvarni ljudi je napravila film o njemu. Po{to su klizali za njim preko hokeja{kih terena, skupljali su kofe pune novca sa tribina.

276

277

– Li Hjuit, osniva~ korporacije Ej~ivers Kanada

Traìte od cele nacije

Aladinov faktor

Tražite od sveta

On je hrabro i energi~no nastavio da tr~i, prelaze}i pedesetak kilometara dnevno, {to je vi{e od Bostonskog maratona. Kada je stigao do Tander beja, na jezeru Ontario, ve} je imao te{ke probleme sa disanjem. U slede}em gradu lekar mu je rekao da mora da odustane od svega. On mu je odgovorio: „Doktore, vi ne znate sa kim razgovarate. Na samom po~etku roditelji su mi rekli da se manem toga. Provincijska uprava mi je rekla da pravim gu`vu na autoputu. Dru{tvo za rak nije htelo da mi pomogne. Ja sam odlu~io da skupim sto hiljada dolara i to sam i u~inio. Pove}ao sam to na milion dolara, pre tri dana smo stigli do milion. Kada iza|em iz va{e ambulante, prikuplja}u po jedan dolar od svakog Kana|anina, ukupno 24,1 milion dolara.“ Lekar mu je odgovorio: „Vidi, sine, ja bih voleo da ti u tome uspe{, ali istina je da se rak {iri ka tvojim grudima. Ne}e{ poìveti duè od {est do osam sati. Ima{ vojni avion, jer je cela zemlja uz tebe. Savladao si jezi~ke barijere i provincijske besmislice. Postao si nacionalni heroj. Trebalo bi da se popne{ na pijedestal. Vrati}emo te avionom ku}i, a mi }emo biti tako slobodni da javimo tvojim roditeljima. Oni }e biti tamo kada stignemo.“ Mnogi od vas se se}aju kako ste u ve~ernjim vestima na televiziji gledali kako ga povijaju u Urgentnom centru. Jedan devetnaestogodi{nji novinar, èljan pri~e, pri{ao je Terijevom krevetu sa mikrofonom i TV kamerama i pitao: „Teri, {ta }e{ slede}e da uradi{?“ Gledaju}i u o~i medijima, on je bio profesionalac do kraja. Rekao je: „Da li bi ti zavr{io moju trku? Da li bi ti zavr{io moju trku?“ Kao {to se zna, on je umro neposredno posle toga. Dana 24. decembra iste godine, milioni invalida su iza{li na ulice i prikupili 24,1 milion dolara (po 1 dolar od svakog Kana|anina). To je bila vizija Terija Foksa. Neki od vas }e re}i: „Pa {ta ja mogu da uradim? Ja sam samo jedan, slab i bespomo}an. Ja ni{ta ne mogu da u~inim.“ 278

Ali Bog nam je u svojoj mudrosti rekao da izgradi{ sebe kao bolje ljudsko bi}e. Dobra vest je, dobra kao {to ste i vi, da moète da budete jo{ bolji, ako to istinski èlite srcem i glavom.


Traìte suprugu Bio sam samohrani roditelj koji je imao starateljstvo nad dvoje dece skoro dvanaest godina. I{ao sam na sve konvencionalne sastanke na koje izlaze oni koji nemaju partnera. I{ao sam u barove za samce, {to je bilo totalna katastrofa. I{ao sam na razne doga|aje, organizovane za samce, gde sam upoznavao razne fine ljude i dopadljive gubitnike, ali i neke ranjene jedinke i uàsno mnogo grabljivaca. Nikada nisam naleteo na nekoga sa kim bih voleo da provedem malo vi{e vremena i po~eo sam da uvi|am da ako èlim da upoznam nekoga, to }e verovatno biti u kontekstu mog posla. Ipak, nisam mogao da izlazim sa svojim studentima, jer sam predavao na univerzitetu; to nisam smatrao eti~kim. Pa gde bih onda mogao da upoznam nekoga? Onda sam pomislio: „Dobro, pa ja se obra}am hiljadama ljudi svake godine.“ Jedne godine sam prebrojao ~ak ~etrdeset pet hiljada ljudi. Po~eo sam da zami{ljam da }e se ta osoba mo`da na}i negde u publici. I tako sam svaki put kada bih ustao da drìm govor gledao po publici i razmi{ljao da li se ta ~arobna èna za mene nalazi ba{ u toj publici. To je trajalo neko vreme, a onda sam pomislio: „Oni ne mogu da ~itaju misli i zato je bolje da ja po~nem da pitam, odnosno da kaèm tom svetu {ta èlim.“ Napisao sam novi uvod u kojem je stajalo i slede}e: „Dr Mekarti je neoènjeni otac dvoje dece o kojoj se stara.“ Onda sam tome dodavao jo{. Kada bih po~eo predavanje ili radionice, ispri~ao bih pri~u o usamljenosti ili pri~u o raskidu veze i {ta to zna~i za samopouzdanje, o tome da kada se oporavite od toga po~nete da traìte oko sebe nekoga sa kim bi279

Aladinov faktor

Tražite od sveta

ste mogli da ìvite. Pri~ao sam kako izgleda taj proces i kako sve to uti~e na samopouzdanje. To je bio moj na~in da zatraìm ne{to od sveta. Time {to }u re}i: „Hej, evo me i na raspolaganju sam vam“, time {to to ne}u uraditi kao grabljivac, {to }e to biti profesionalno i prikladno. Odmah je vi{e sveta po~elo da mi prilazi i da razgovara sa mnom, a te osobe su bile ène. Dva ili tri puta sam pokazao fotografije svoje dece. Pri~ao sam o tome kako je to biti sam, o tome da su oni veoma dobra deca i da bi èna koja na|e tako divnu porodicu zaista trebalo da bude sre}na. Moj ne}ak, advokat iz Los An|elesa, do{ao je na jednu moju radionicu. Stajao je sa mnom i kasnije mi je ispri~ao (on je kompulsivni broja~) da je na kraju mog predavanja preko osamdeset ljudi pa`ljivo stajalo u redu da mi se obrate ili da me zagrle. Od njih je najmanje ~etrdeset èna nagovestilo da su slobodne. Nikada nije video tako uspe{an na~in zakazivanja sastanaka, rekao mi je. Sve to je upalilo, jer sam na kraju sreo Meladi, svoju suprugu, na jednoj konferenciji. Kada sam polazio od ku}e, moj sin Itan, koji je tada imao samo sedam godina, rekao mi je: „Tata, mogu li da te predstavim na konferenciji?“ Pitao sam ga: „Je l’ ti to ozbiljno? Zar }e{ da ustane{ pred sedamsto ljudi? Nastavnika, savetnika, direktora i svih tih ljudi?“ On je odgovorio: „Svakako.“ I tako sam mu rekao da u|e u kola. U kolima me je sve vreme zapitkivao, hteo je da mu objasnim {ta treba da kaù oni koji nekoga predstavljaju. Rekao sam mu koje su kategorije, a on mi je postavljao pitanja vezana za te kategorije. Dok smo mi sre|ivali stvari on je zapisivao, a onda se popeo na govornicu. Predstavio me je sjajno kao niko nikada. Na kraju je zamahnuo rukama kao Ed Mekmahon i rekao: „Ovo jeeeeeeee tata!“ Ljudi su vri{tali od smeha i odu{evljenja, a ba{ u toj publici se nalazila jedna èna koja se zaljubila u Itana. Odmah ju je potpuno osvojio, a kako sam ja vodio malu grupu u nekim 280

aktivnostima, ona je izabrala da u toj grupi bude njegov partner. Njih dvoje su uspostavili divan odnos. Na kraju konferencije Itan mi je pri{ao i rekao: „Tata, èlim da te upoznam sa svojom novom prijateljicom.“ To je bila Meladi. Pet godina kasnije smo se ven~ali.

– Hanok Mekarti

Traìte veliko angaòvanje Nas pedesetoro u~estvovalo je na seminaru o li~nom napredovanju, na kojem smo svi dobili poziv da nahranimo hiljadu besku}nika u centru grada. Trebalo je da obezbedimo topao obrok, zabavu i ode}u. Imali smo za ovo na raspolaganju 24 sata, uz obavezu da ne potro{imo ni{ta od sopstvenih para. Uspeli smo – nahranili smo 1.100 ljudi. Uzeo sam telefon, pozvao Vestern bagels i zatraìo hiljadu komada njihovog peciva. Odgovorili su mi da je za tu nabavku potrebno dve nedelje. Rekao sam im: „Nemamo dve nedelje, moramo to da imamo sutra.“ Momak je osetio da je stvar hitna i ozbiljna, ali je ~uo i upornost u mom glasu i zato je odgovorio: „Ima}ete.“ Radili smo to mnogo puta. Nagovorili smo Vona da nam da hleb, hladne nareske i sve {to nam je trebalo. Za 24 sata smo uspeli sve da prikupimo. To je zauvek promenilo moje uverenje o onome {ta je mogu}e.

– Majkl Dèfris

Pitajte nepoznate ljude U drugima budimo isti mentalni stav koji imamo o sebi. – Elbert Habard Sedela sam }utke, opu{tena na suncu, na klupi u parku stotinak metara iznad Pacifika. Na klupi udaljenoj pedesetak 281

Aladinov faktor

Tražite od sveta

metara sedela je jedna starija èna, slaba{na i povijenih ramena. Imala je veliki, kljunast nos, poput ve{tice. Uprkos njenom izgledu, ne{to me je privuklo toj èni. Pri{la sam i sela kraj nje, i dalje zagledana u okean. Dugo nisam progovorila, a onda sam se, bez razmi{ljanja, spontano okrenula ovoj starici i tiho je upitala: „Ako se nikada vi{e ne bismo videle, {ta biste èleli da znam o vama?“ Nije bilo odgovora – ti{ina se produàvala i ~inilo se da traje ~itav sat. Iznenada, suze su po~ele da joj se slivaju niz obraze. „Nikome nikada nije bilo toliko stalo do mene“, rekla je jecaju}i. Spustila sam joj ruku na rame, kako bih je ute{ila, i rekla sam: „Meni je stalo.“ „Jo{ kao devoj~ica sam èlela da budem balerina, ali mi je majka rekla da sam suvi{e trapava. Nikada mi nije data {ansa da nau~im da igram. Ali ja imam jednu tajnu, koju nisam nikada nikome otkrila. Znate, od svoje ~etvrte godine ja stalno igram. Imala sam obi~aj da se krijem u plakaru i igram, da me majka ne bi videla“, ispri~ala je jecaju}i. „Izabela, pokaìte mi kako igrate“, nagovarala sam je. Izabela me je pogledala sa zaprepa{}enjem. „Ho}ete da igram?“ „Svakako“, insistirala sam. Tada sam videla ~udo. Izabelino lice kao da je krilo godine patnje. Lice joj je smek{alo. Ustala je ponosno, uzdignute glave, ispravljenih ramena. Stajala je okrenuta prema meni. Kao da se u tom trenutku svet zaustavio zbog nje. To je bila pozornica na koju je celog ìvota ~ekala da se popne. Videla sam joj to na licu. @elela je da igra za mene. Izabela je stajala preda mnom, duboko je udahnula i opustila se. Do pre nekoliko trenutaka njene sme|e o~i su bile duboko utonule, a sada su bile sjajne i ìve. Elegantno je isturila no`ni prst napred, dok je graciozno pruàla ruku. Pokret je bio majstorski. Zastao mi je dah. Bila sam svedok 282

~uda. U jednom trenu ona je bila jadna ru`na starica, da bi ve} slede}eg postala Pepeljuga u staklenim cipelicama. îtav ìvot je u~ila da igra, a igrala je samo jedan tren. Ali ispunila je svoj ìvotni san. Igrala je! Izabela je po~ela da se smeje i pla~e istovremeno. U mom prisustvu je opet postala ljudsko bi}e. Nastavile smo da pri~amo o matematici, nauci i svemu {to je Izabela volela. Slu{ala sam pa`ljivo svaku njenu re~. „Vi ste velika plesa~ica, Izabela. Ponosna sam {to sam vas upoznala.“ To sam zaista i mislila. Nikada vi{e nisam srela Izabelu. Jo{ se se}am kako sam se smejala i mahala joj kada smo se rastajale. Od tog dana, odvajala sam vreme da zastanem i saslu{am ljude na svakom koraku. Pitala sam ih o njihovim snovima, tragala za korenima njihovih snova, i svaki put sam bila svedok nekog ~uda.

– Helis Bridìs

Uvek traìte popust Trebala mi je nova putna torba i oti{ao sam u robnu ku}u Blumingdejl u Virdìniji. Na odeljenju putnih torbi i kofera pri{la mi je jedna èna koja mi se obratila re~ima: „Dobro do{li na na{e odeljenje putnih torbi. Izvolite?“ Pomogla mi je da prona|em torbu kakva mi je trebala, koja je ko{tala oko 300 dolara. Imam prili~no uobi~ajen tekst koji koristim kada kupujem ne{to u maloprodaji, jer ve}ina ljudi ho}e da spusti cenu. Pitanje koje postavljam glasi: „Kada }e ovo biti na sniènju?“ Ona me je pogledala i odgovorila: „Oh, kakva {teta. Ovo je bilo na popustu koje je zavr{eno ju~e.“ „Zaista? A koliki je bio popust?“ pitao sam. „Dvadeset pet posto.“ Na brzinu sam izra~unao da se radi o nekih 75 dolara popusta. Pogledao sam je u o~i i rekao: „Sada, kad ste mi to rekli, moram priznati da ne mogu svesno da dam 300 dolara za torbu, koju sam ju~e mogao da kupim za 225 dolara. To 283

Aladinov faktor

Tražite od sveta

ne mogu da u~inim. Morate mi pomo}i da je kupim po ceni od 225 dolara.“ „Pa, sniènje je zavr{eno“, odgovorila je. „Vidite, ako su je prodavali za 225 ju~e, prodali bi je i danas po toj ceni. Za{to ne biste prona{li nekoga ko ima ovla{}enje da to uradi. Recite mu da sam mislio da sniènje traje do danas ili da sam bio bolestan, recite im {ta god èlite...“ I tako je ona oti{la i vratila se posle pet minuta. „Hvala vam na strpljenju, ali jo{ nisam na{la osobu koju traìm. Na{la sam nekoga, ali èlim da na|em osobu koja }e nam dati odgovor koji èlimo.“ Ne{to kasnije se vratila i rekla mi: „Dobre vesti! Dobili ste je.“

– Dejv Joho Mla|i

Traìte od sveta da napi{e va{u knjigu Napisala sam knjigu Secrets of Successful Spekares2. Kada je izdava~ primio kona~nu verziju rukopisa, bila sam odu{evljena {to sam najzad zavr{ila posao. Ali izdava~ je mislio druga~ije: „Napravi jo{ 100 strana.“ Uz dubok uzdah, izabrala sam nekoliko knjiga sa police na kojoj su bile knjige o drànju govora, a jedna od njih se zvala Executive Speeches3. U prvom odeljku autor je objasnio: „Obi{ao sam trideset vrhunskih direktora u zemlji koji su dràli govore i ovo {to sledi na stranicama knjige su njihova stru~na mi{ljenja.“ Pomislila sam kakav sam idiot bila. Imam bazu podataka sa hiljadama govornika. Stalno sa njima razgovaram, za{to jednostavno svakoga od njih ne bih pitala za nekoliko njihovih citata? To }e ispuniti knjigu, a ~itaoci }e imati originalne izjave. „Kako dobra ideja!“ Knjiga je ispala dobro. Oko 250 strana dobrog, novog materijala! U slede}oj knjizi, koja je nosila naslov What to say when you are dying on the platform4, kada je izdava~ prihvatio ru2 Tajne uspe{nih govornika. (Prim. prev.) 3 Govori direktora. (Prim. prev.) 4 [ta da kažete kad vas uhvati trema za govornicom. (Prim. prev.) 284

kopis imala sam samo 40 stvari koje se doga|aju profesionalnim govornicima i to skoro neupotrebljivih. Ali na kraju ih je bilo ~ak 130! Uglavnom zato {to sam pitala ljude i oni su mi odgovarali: „Pa, znate, kad je ne{to krenulo naopako usred govora... “, i ja sam razmi{ljala: „Dobro, {ta ~ovek da uradi kad se tako ne{to desi?“ I tako sam bila u stanju da dodam jo{ hiljade re{enja. Pitajte, pitajte, pitajte faksom, faksom, faksom! Zbog svog posla, ve} imam faks i petsto brojeva kojima imam pristup na pritisak dugmeta. To sam i uradila. Imam i veliku bazu podataka imejl adresa i poslala sam imejlove mnogim ljudima {irom sveta. Uzgred, prednost kori{}enja imejla je taj {to kada vam ljudi odgovore, ne morate da prekucavate odgovore. Za mene, kao pisca, to je super u{te|eno vreme i mnogo je preciznije, jer treba samo da sa~uvam tekst. Ako mi ne po{alju odgovor faksom ili imejlom, pozovem ih telefonom. Shvatila sam da se mnogo vi{e informacija dobije telefonom, jer su ljudi spremniji da pri~aju. Sve u svemu, rekla bih da sam poslala 500 do 600 upita raznim ljudima.

– Lili Volters Recite svima {ta èlite da uradite i neko }e hteti da vam pomogne. – V. Klement Stoun Dok sam rezervisao putovanje, nekako se dogodilo da sam rekao slu`beniku putni~ke agencije kako mi se ~ini da tro{im previ{e vremena na administrativne poslove umesto da radim posao koji volim. Volim da obu~avam, da dajem savete. Stvarno mi je potreban poslovni sekretar, koji bi vodio poslove, dok bih ja mogao da se posvetim onome {to najbolje znam. Na moje iznena|enje, on mi je rekao da zna nekoga ko je upravo napustio njegovu kompaniju i èleo bi da uloì novac u neki vredan projekat. I tako me je povezao s tim 285

Aladinov faktor

Tražite od sveta

~ovekom. Po{to je prisustvovao jednom mom predavanju, rekao mi je da je impresioniran i da je mo`da zainteresovan da se uklju~i za nekoliko meseci, po{to prou~i situaciju. Ja sam odgovorio: „To je sjajno, ali ja nemam toliko vremena. Ako ne nabavim novac do slede}e nedelje, izbaci}e me s posla.“ On je izvadio ~ekovnu knjiìcu, seo i ispisao ~ek na 18.000 dolara, kako bi platio moje ra~une. Bio je to pravi dar s neba. Verujem da klju~ za dobijanje onoga {to èlite i {to vam je potrebno leì u tome da budete verni sebi i svojim realnim ciljevima. Sve dok je ono {to radim u skladu s mojim ciljem, iskustvo mi govori da }u imati podr{ku.

– Frenk Sikone

Na svetlijoj strani Po{tovana Vojsko SAD, Mu` me je zamolio da napi{em izjavu kako on izdràva porodicu. On ne zna da ~ita, zato mu nemojte govoriti. Samo ga uzmite. Meni nije dobar. Nije uradio ni{ta osim {to je pravio pakao i pio otkad sam se udala za njega pre osam godina, a moram da hranim sedmoro njegove dece. Dobar je za vrdanje i jelo. Uzmite ga i neka vam je nazdravlje. Meni su potrebni hrana i njegov krevet za decu. Nemojte ovo da mu kaète, samo ga vodite.

– Uru~io jedan mu{karac iz Arkanzasa svojoj regrutnoj komisiji 1943. godine

Traìte knjigu Uvek nas zapanji ~injenica da vrlo mnogo ljudi traì odgovore u knjigama, kada im zatreba neka informacija. Prema navodima jedne skora{nje studije, samo jedan od sedam odraslih Amerikanaca posle zavr{ene srednje {kole odlazi u knjiàru da kupi knjigu. Mo`da }e u supermarketu kupiti roman kako bi se zabavili, ili u prodavnici sa robom na popustu, ili na aero286

dromu, ali ne}e kupiti knjigu sa savetima ili onu koja }e unaprediti njihovu profesionalnu karijeru, popraviti odnose u braku ili od njih na~initi bolje roditelje. To je tu`na statistika, kada se uzme u obzir koliko informacija je zapisano, a koje istinski mogu da pomognu ljudima u svim oblastima ìvota. Ako biste ~itali jednu knjigu nedeljno iz oblasti koju ste izabrali, za deset godina pro~itali biste preko petsto knjiga. To bi vas uvrstilo u sam vrh, me|u jedan procenat onih koji se bave obla{}u kojom se vi bavite.

– Dìm Ron

Traìte biografije U srednjoj {koli sam bila jedina podr{ka svojoj majci. îtala sam svaku biografiju do koje bih do{la, da sam skoro po~ela da ~ujem glasove iz knjiga. îtala sam biografiju Amelije Erhart onog dana kada sam iznenada shvatila da moji prijatelji kre}u na koled`, a ja ostajem. Umesto toga, prihvatila sam jo{ dva posla. Ali Amelija mi je {apnula: „Neke od nas ~eka veliki put. Ako ga ima{, kreni! Ali ako ga nema{, shvati da ima{ odgovornost da uzme{ sve u svoje ruke. Izgradi svoj i put za sve one koji }e i}i za tobom.“ Tog dana sam re{ila da ne budem neobrazovana. Uìvala sam ~itaju}i barem {est biografija nedeljno, koje sam dràla svuda po ku}i, kancelariji i kolima. êsto kaèm Ameliji: „Hvala ti, draga duhovna prijateljice. ûla sam te i uzela ìvot u svoje ruke!“

– Doti Volters, pisac, govornik, novinski izdava~, konsultant

Traìte od bibliotekara Ve}ina ~lanskih karata za biblioteku je besplatna. One koje nisu, obi~no su veoma jeftine – ko{taju manje od jedne knjige. Uzmite jednu i iskoristite je. 287

Aladinov faktor

Tražite od sebe

Za razliku od stereotipnog portreta bibliotekara iz filmova, ve}ina njih su veoma prijateljski nastrojeni i vole da pomaù ljudima. To je njihov posao. Zato, kada odete u biblioteku, traìte od bibliotekara da vam pomogne. Moète da u{tedite sebi mnogo vremena ako koristite njihovu pomo}. Ako u biblioteci nemaju knjigu koja vam je potrebna, zamolite ih da je nabave za vas. Ve}ina ljudi odustaje ako ne prona|e ono {to traì. Biblioteke ~esto nabavljaju knjigu ako su sigurne da }e je ljudi traìti. Biblioteke tako|e me|usobno razmenjuju i pozajmljuju jedni drugima knjige. Zamolite ih da to urade radi vas. Ako vam trebaju neke informacije, moète da pozovete lokalnu biblioteku telefonom. Bez ikakvih tro{kova, biblioteke se obi~no potrude da do|u do podataka koji su vam potrebni. Na primer, moète da pitate: „Koliko traje let izme|u Los An|elesa i Singapura?“ ili „Kada je izmi{ljen sat?“ Ve}ina biblioteka pribavlja takve informacije i javlja ih telefonom ili mejlom.

12 TRA@ITE OD SEBE * Drugi su videli {ta je i pitali su za{to. Ja sam video {ta bi moglo biti i pitao sam za{to ne. – Robert F. Kenedi Uvek lep odgovor onome ko postavlja lep{e pitanje. – E. E. Kamings

* Postavite dobro pitanje Prijatelj je jednom pitao Isidora I. Rabija, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, kako je postao nau~nik. Rabi je odgovorio da je svakog dana posle {kole njegova majka razgovarala sa njim o tome {ta je bilo u {koli. Nije je toliko intersovalo {ta je toga dana nau~io, ve} je uvek pitala: „Da li si danas postavio dobro pitanje?“ „Postavljanje dobrog pitanja me je dovelo do toga da postanem nau~nik“, odgovorio je Rabi.

– Najlep{i odlomci 288

289

Aladinov faktor

Tražite od sebe

Dèjkob je na kolenima traìo ne{to pod uli~nom svetiljkom, a ~ovek mu je pri{ao i upitao ga {ta traì. „Svoj klju~“, odgovorio je. „Ho}ete li da vam pomognem da ga na|ete? “ „Da, voleo bih da mi pomognete.“ Tako se Hari pridruìo Dèjkobu u traènju izubljenog klju~a. Posle pola sata uzaludnog traènja, Hari je rekao: „Izgleda da va{ klju~ nije ovde. Jeste li sigurni da ste ga izgubili ispod ove svetiljke?“ „Oh, ne“, odgovori Dèjkob. „Izgubio sam ga u ku}i, ali ovde ima vi{e svetla.“

va. @ivite s nekim pitanjima nedeljama. Zapi{ite ih i ~esto se podse}ajte. Razmi{ljajte o njima. Ba{ kao {to su ova univerzalna pitanja radikalno promenila ìvot drugim ljudima, mogu da prodube i transformi{u i va{ ìvot. Evo pitanja i nekih pri~a koje su iz njih proistekle. [ta se pretvaram da ne znam? To pitanje mi je postavio Bil Mekgrejn 1979. godine: „[ta se pretvara{ da ne zna{?“ Sve do tada nalazio sam opravdanja za ono {to mi se doga|alo u ìvotu. Pitanje me je nau~ilo da prihvatim odgovornost za izbore u svom ìvotu.


– Dejv Joho Mla|i

Koliko ~esto provodite vreme traè}i odgovore na pitanja izvan sebe, a mogli biste sebi da postavite ta pitanja. Mo`da bolji odgovori leè duboko u nesvesnom delu va{e li~nosti. Postavljaju}i svom nesvesnom bi}u prava pitanja, moète nai}i na mudrost, usmerenje i ljubav. PITANJA KOJA MOGU DA VAM PROMENE @IVOT Postavili smo slede}e pitanje stotinama ljudi: „Koja su vam pitanja postavili drugi, ili ste ih postavili sami sebi, a da su vam bukvalno promenila ìvot?“ Evo nekih odgovora. Mi smatramo da su ovo va`na pitanja koja treba da postavite sebi. Nemojte ih postaviti samo jednom. Postavljajte ih stalno izno290

Koji je va{ cilj? „Koji je va{ cilj u ìvotu? [ta biste uradili kada biste znali da je nemogu}e da ne uspete?“ Od tada sam po~eo da razmi{ljam da li su moji ciljevi bili dostojni mene, umesto da se pitam da li sam ja bio dostojan svojih ciljeva, i zaista verujem da teìm mirnijoj, harmoni~nijoj i pravednijoj planeti.

– Brajan Klemer 291

Aladinov faktor

Tražite od sebe

Zar niste vi ta osoba? Zapo~ela sam mali posao sa reklamama, putuju}i svuda sa dvoje male dece koja su me pratila. Mu` me je poveo da ~ujem predavanje Bila Gejva u [rajn auditorijumu. Tih dana nije bilo èna za govornicom. Dok sam slu{ala, iznenada sam pomislila: „Zar nisi ba{ ti ta èna koja treba da govori kao Bil?“ Srce mi je dalo odgovor: „Ja sam ta!“ Sada ja drìm govore po celom svetu. Slu{ajte poruku svog srca. Reagujte na unutra{nji poziv.

fizi~ka aktivnost koju moète preduzeti da biste bili bliì cilju. Ja imam svoje jutarnje rituale. Kada ustanem, postavim sebi neka pitanja. Prva stvar ima srce i ja se zapitam: „Da li ovaj put ima srce?“ Drugo pitanje glasi: „Da li pratim svoj uzvi{eni zov?“ „Da li se isti~em?“ „Koliki je moj nivo angaòvanosti? Da li mi je ìvot izbalansiran? Da li zalazim dovoljno duboko ili samo ostajem na povr{ini?“

– Tim Piring

– Doti Volters, koautor sa }erkom Lili Volters, Govori i obogati se (Speak and Grow Rich)

Kako bi osoba kakva bih ja èleo/la da postanem uradila ono {to ja treba da uradim?

Ako biste mogli da budete bilo {ta... Pre vi{e godina jedan gospodin me je pitao: „Ako biste mogli da budete bilo {ta u ìvotu, {ta biste bili i kako biste to radili?“ Odgovorila sam: „Odlu~ila bih da svaki dan radim ono {to èlim. Osmislila bih svaki dan prema sebi.“ To od tada i radim.

îme jo{ do kraja ovog dana moète doprineti da se pribliìte svom cilju? To mora da bude neki postupak, na primer neka

Pitanje „Kako bi osoba kakva bih ja èleo/la da postanem uradila ono {to ja treba da uradim?“ treba da bude jedno od najpodsticajnijih. Ono vas tera da se usredsredite na plemenitiju stranu svoje li~nosti, na stranu kojoj se istinski divite i za koju biste èleli da intenzivnije ìvi u vama. Po~nite s pitanjem: „Kako bi ta dobra strana moje li~nosti, kako bi ta talentovana strana moje li~nosti, inteligentna strana moje li~nosti, dare`ljiva strana moje li~nosti, uradila ono {to ja moram da uradim?“ To }e promeniti va{ ugao gledanja, ali ta promena }e vam pomo}i da ostvarite sve, jer }ete postati obzirniji, temeljniji i pa`ljiviji pre nego {to ne{to u~inite. Momak po imenu Tim Sjuard mi je pri{ao posle odrànog govora i zatraìo mi neke informacije. Radio je za firmu koja se zvala Tajdi kar i koja se bavila prodajom automobila. Rekao sam mu ono {to me je pitao, on je oti{ao ku}i, primenio to i postigao dobre rezultate u poslu. Kada je do{lo vreme za Me|unarodni sporazum o trgovini, ja sam bio doma}in ceremonije to ve~e na banketu. Denis Vejtli je odrào govor, a ja sam okrenuo mikrofon ka predsedniku i rekao: „Dame i gospodo, u narednih nekoliko

292

293

– Helis Bridìs

Jesam li spremna na sve {to je potrebno da dobijem ono {to èlim? Postavite sebi pitanje: „Jesam li spreman/na na sve {to je potrebno da dobijem ono {to èlim?“ Ako niste, za{to? Postoji li ne{to drugo {to treba uzeti u obzir? Neki drugi deo va{eg ìvota koji zahteva jednaku pa`nju? Ako je tako, razmotrite tu okolnost i onda ponovo sebi postavite isto pitanje. „Koliko sam spreman/na da se tome posvetim? Mislim li da bi to bilo dovoljno da ostvarim èljeni rezultat?“ [ta jo{ da uradim?

Aladinov faktor

Tražite od sebe

minuta preda}u onu belu korvetu iza ugla. Ona }e oti}i u ruke pobedniku na{eg Me|unarodnog takmi~enja u trgovini. Ove godine takmi~enje je sve vreme bilo vrlo napeto do pozicije broj dva, dok je na poziciji broj jedan takmi~ar koji vodi sa vi{e od trista poena u odnosu na drugoplasiranog. Takmi~ar sa pozicije broj dva vodi sa jednim poenom u odnosu na tre}eplasiranog, tre}i u odnosu na ~etvrtog za dva poena, pa vam to daje sliku o redosledu takmi~ara. Ove godine je osvaja~ ove bele korvete, me|unarodni trgovac godine, ~ovek iz Bejsitija u dràvi Mi~igen, Tim Sjuard.“ Svi su poludeli. Tima su podigli na ramena, doneli ga do korvete i smestili u nju. Po{to se buka sti{ala, provukao sam se kroz masu i zagrlio ga. „Kako si ovo uradio?“, pitao sam. Odgovorio mi je: „Zna{ da sam imao samo devetnaest godina kada je sve ovo po~elo, nisam imao nikakvog poslovnog iskustva. Oti{ao sam ku}i i zapitao se: ’Kako bi li~nost me|unarodnog karaktera, kakva bih ja èleo da budem, uradila ono {to ja treba da uradim?“ Onda je nastavio: „Poravnao sam uniformu, bolje sredio svoje fascikle, bio sam sve bolji sa svakim novim klijentom, bio sam sve bolji kod prodaje svakog novog automobila, planirao sam vreme malo temeljnije i svakodnevno koristio to pitanje kako bih bio bolji u svemu. Godinama sam unapre|ivao sebe iz dana u dan i sada sam me|unarodni trgovac godine.“ „To je fenomenalno“, odgovorio sam. „Evo ne~eg jo{ boljeg“, uzvratio je. „Kod ku}e sam sedeo i razmi{ljao: ’Kako bi me|unarodni trgovac godine i{ao na Me|unarodnu konvenciju u Nju Orelansu?’ Shvatio sam da bih i{ao prvom klasom, u jednom pravcu.“ „êkaj malo, nisi znao da }e{ pobediti, ali si ipak kupio kartu prvog razreda u jednom pravcu do Nju Orelansa?“, upitao sam ga. „Treba li mi karta za povratak?“ „Ne, svakako ne. Dobio si korvetu“, odgovorio sam.

– Dìm Ketkart 294

Za {ta biste èleli da budete stru~njak? Erl Najtingejl je rekao ne{to {to je za mene predstavljalo prekretnicu u ìvotu. Rekao je to na radiju 1972. godine, kada sam radio kao slu`benik u Litl Rok hausing autoriti. Slu{ao sam emisiju Svet koji se menja samo deli}em pa`nje, jer je radio bio u susednoj prostoriji. Sedeo sam za svojim radnim stolom, ne{to sam `vrljuckao, jer nisam imao posla, kad sam ga ~uo kako govori: „Kada biste proveli svakoga dana dodatni sat u~e}i, za pet godina ili manje postali biste ekspert u nacionalnim razmerama.“ I tako mi je na um palo pitanje: „Ako bih mogao to da postignem rade}i dodatni sat svakog dana, a ja sam dràvni slu`benik sa osmo~asovnim slobodnim vremenom, do ~etvrtka bih mogao da promenim svet. [ta bih ja to voleo da radim?“ I nisam znao! To je veoma uznemiravaju}e pitanje. Kada znate da moète da postanete nacionalni ekspert u narednih pet godina, a ne znate u kojoj oblasti biste voleli da budete ekspert, onda je to razlog da ostanete budni. I tako sam i ja bio budan. Nedeljama sam sedeo i razmi{ljao o tome. Kona~no mi je palo na um da najvi{e volim da pomaèm ljudima da se uzdiù. @eleo sam da radim ono {to je Najtingejl radio. I kao {to znate, to radim ve} osamnaest godina, puno radno vreme.

– Dìm Ketkart

Kada }ete znati da ste pobedili? Jednog dana je u fitnes klubu hotela Ric Karlton u Atlanti preko puta mene ve`bao jedan od onih tipova „napumpanih mi{i}a“. Ja sam ve`bao na spravi svoje svakodnevne ve`be, dok se on propisno znojio rade}i neku ozbiljnu ve`bu, tako da sam shvatio da se bavi bodi bildingom i da je uspe{an u tome. Pitao me je: „Koliko }ete vremena provesti na toj spravi?“ Odgovorio sam da }u ve`bati tridesetak minuta, na {ta je on rekao da radi dva sata. Zatim je nastavio da diè tegove i da mi govori koliko tegova moè da podigne i kako 295

Aladinov faktor

Tražite od sebe

je postigao razne stvari, koliko brzo tr~i, kolika su mu kola, kolika mu je ku}a, kakve ugovore ima, {ta je sve nedavno prodao. Pitao sam ga: „Izvinite, kada }ete znati da ste pobedili?“ Pitao me je kako to mislim. Moj odgovor je glasio: „O~igledno je da je ceo va{ ìvot ispunjen takmi~enjem s drugima. Kada }ete shvatiti da ste ve} pobedili?“ Odgovorio mi je: „Ja ~ak i ne razumem va{e pitanje.“ Zatim je nastavio da mi pri~a o drugom poslovnom projektu na kojem je radio. Momak nije imao putokaz! Ali mislim da }e kasnije, ako bude razmislio o mom pitanju, pogoditi su{tinu onoga {to mu se doga|a. Jer sasvim je jasno da duboko u sebi nije sre}an, ina~e se ne bi stalno poredio sa svima okolo.

da ispri~aju svoja iskustva. Nau~nici su im postavljali slede}a pitanja: 1. Kako ste izraàvali sposobnost da volite dok ste bili ìvi? 2. Kakvu ste mudrost stekli iz ìvotnog iskustva? PITAJTE SVOJE NESVESNO BI]E

Najpoznatiji svetski nau~nici koji istraùju smrt i umiranje prenose nam {ta su ~uli od ljudi koji su umrli, odnosno doìveli klini~ku smrt, pre{li na drugu stranu, a onda se vratili

Moj najve}i uspeh je to {to sam otkrio postavljanje pitanja samom sebi. Pre dvanaest godina sam prolazio kroz period ispunjen ozbiljnim li~nim problemima i po~eo sam da razvijam frustracije, jer mi ni{ta nije i{lo kako treba. Pro~itao sam ne{to o uspostavljanju odnosa sa svojim unutra{njim bi}em, unutra{njim umom. Ni{ta nisam znao o tome i u po~etku mi se sve zajedno ~inilo pomalo uvrnuto, ali kako ni{ta drugo nije vredelo, odlu~io sam da probam. Kako su se pojavili prvi uspesi, odlu~io sam da posle dvadeset pet godina prestanem da pijem. Koriste}i se ovim postupkom postavljanja pitanja svom unutra{njem bi}u, uspeo sam u tome sasvim sam – bez podr{ke i bez tu|e pomo}i. To je bio veoma veliki uspeh koji me je u~vrstio u uverenju da je ovaj postupak dobar. Zaklju~io sam da je to moj posao – mog svesnog uma – da postavljam pitanja. Unutra{nje bi}e, ili moj unutra{nji um, mi daju odgovore. Tre}i korak je sprovo|enje dobijenih odgovora u spolja{njem svetu u delo. I tada sam mogao da se vratim i uradim slede}i proces sa svojim unutra{njim bi}em i umom. Kada sam zapo~eo sa tim procesom, pre jedanaest ili dvanaest godina, nisam znao {ta zapravo radim i u po~etku je i{lo pomalo sporo, ali ne{to kasnije, posle ste~ene prakse, otkrio sam da sa jasno}om pitanja po~injem da dobijam mnogo korisnije i vrednije odgovore. Kada sam po~eo sa pitanjima, sva su bila vezana za re{avanje problema, ali sam se razvijao tako {to sam posta-

296

297

– Dìm Ketkart

Ko sam i kuda sam krenuo?

Postavite sebi pitanje svetog Petra

Aladinov faktor

Tražite od sebe

vljao pitanja vezana za ono {ta èlim da radim u svetu i kude }u sa svojim ìvotom. Pre otprilike godinu i po dana po~eo sam da postavljam pitanja o svom duhovnom ìvotu. [to sam se vi{e primicao {ezdesetoj godini ìvota, po~eo sam sa nekim ozbiljnim razmi{ljanjima o ìvotu, postavljaju}i sebi pitanja: „Ko sam i za{to sam ovde?“ „[ta mi je potrebno da bih bio uspe{an i da bih krenuo na duhovno putovanje koje je va`no za mene i ostatak mog ìvota?“ Sa svakim odgovorom koji sam davao, moja pitanja su bivala sve pro~i{}enija, a tako sam dobijao i sve odre|enije odgovore. Nazvao sam ovaj proces „mentalno treniranje“. Treniram sebe, a tako|e koristim ova pitanja da bih trenirao druge. Otkrio sam da je daleko najefikasnije kada su ta pitanja neutralna i bez prosu|ivanja. Kada se ne pretvaram da unapred znam odgovore ili da name}em odgovor u samom pitanju. Jedan od odgovora koji sam dobio u tom procesu razvoja duhovnog putovanja je zaklju~ak da moram da uradim ne{to {to }e predstavljati davanje. Ujediniti se sa svemirom i onim kako on deluje, umesto postojati kao nezavisni entitet. Tada sam po~eo da postavljam ovu vrstu pitanja: „[ta da uradim na svom duhovnom putovanju, {to }e doprineti drugima, {to }e doprineti univerzumu ili ~ove~anstvu?“ Nastavljam da budem sve odre|eniji u svojim pitanjima. Ako na primer dobijem odgovor „duhovno putovanje“, ja onda pitam: „Dobro, {ta onda treba da uradim da bih ga izveo?“ Odgovor je bio da pripremim ne{to korisno ili vredno za druge. Da napi{em knjigu koja }e pomo}i drugima na njihovom duhovnom putovanju. U izvesnom smislu ja vodim dijalog sa sobom i samo traìm ve}u odre|enost, a onda jednostavno ~ekam odgovore. Ako slede}i odgovor nije sasvim jasan, onda postavljam 298

slede}e pro~i{}avaju}e pitanje. To je kao lju{tenje luka. Ja samo idem sve dublje i dublje. Uspostavljam sve ve}i nivo saradnje izme|u svog svesnog i nesvesnog uma. Ljudi me pitaju kako dobijam odgovore. Ponekad ih ~ujem kao re~i ili re~enice. Ponekad vidim slike. Ponekad mi dolaze u vidu ose}anja, koja mogu, ali ne moraju biti pra}ena slikama. Ako ostanem pri tome, jer ~esto nisam siguran kako da protuma~im te kinesteti~ke odgovore, ja na kraju dobijem sliku – nekad sa re~ima, a nekad bez re~i. Ponekad su te slike prili~no metafori~ne. Onda kaèm: „Pomozi mi da shvatim {ta ovo zna~i.“ Na taj na~in dobijam jo{ informacija o svrhi. Kakva je dublja svrha svega toga? Ponekad dolazim do svrhe direktnim pitanjem: „Kakav je cilj svega toga?“ ili: „[ta time namerava{ da postigne{?“ ili: „[ta sve to zna~i?“

– Dòn Priskorn

Ra|anje ideja @ivot doktora Elmara Gejtsa je pravi dokaz da njegova metoda razvijanja tela i uma moè da rezultira zdravim telom i pove}anjem efikasnosti uma. Napoleon Hil se prise}a kako je naoruàn pismenom preporukom Endrua Karnegija oti{ao u posetu dr Gejtsu u njegovu laboratoriju u êjvi êjsu. Kada je Napoleon stigao, sekretarica dr Gejtsa mu se izvinila, jer u tom trenutku nije smela da uznemirava dr Gejtsa. „[ta mislite, kada }u mo}i da ga vidim?“, pitao je Napoleon Hil. „Ne znam, ali moè da potraje i tri sata“, odgovorila je sekretarica. „Da li biste mi rekli za{to ne smete da ga uznemiravate?“ Ona je malo oklevala, a onda je odgovorila: „On ra|a ideje.“ Napoleon Hil se nasme{io: „[ta zna~i ra|ati ideje?“ Uzvratila je sme{ak i rekla: „Mo`da je bolje da vam to dr Gejts objasni. Zaista ne znam koliko }e trajati, ali slobodno 299

Aladinov faktor

Tražite od sebe

sa~ekajte. Ako biste vi{e voleli da do|ete neki drugi put, pogleda}u da li bih mogla da zakaèm u odre|eno vreme.“ Gospodin Hil je odlu~io da ~eka. To je bila valjana odluka. Ono {to je nau~io je bilo vredno ~ekanja. Evo kako je Napoleon Hil ispri~ao ono {to se de{avalo: Kada je dr Gejts kona~no u{ao u sobu, njegova sekretarica nas je upoznala, a ja sam mu u {ali ispri~ao {ta mi je ona rekla. Po{to je pro~itao pismenu preporuku Endrua Karnegija, on mi je ljubazno odgovorio: „Da li vas zanima da vidite gde sedim kada dobijam ideje i kako se pripremam?“ Poveo me je u malu prostoriju, zvu~no izolovanu. Name{taj u sobi se sastojao od ravnog stola i stolice. Na stolu su bili komadi}i papira, nekoliko olovaka i dugme za uklju~ivanje i isklju~ivanje svetla. Dr Gejts mi je objasnio da bi, kad ne bi bio u stanju da re{i neki problem, oti{ao u sobu, zatvorio vrata, seo, isklju~io svetlo i duboko se koncentrisao. On je primenjivao uspe{ni princip kontrolisane pa`nje traè}i od svoje podsvesti da mu da odgovor za odre|eni problem, ma kakav on bio. U nekim prilikama ideje nisu dolazile lako. U drugima bi mu pak odmah do{le na um. U nekim slu~ajevima trebalo je da pro|e i po dva sata pre nego {to bi se pojavile. îm bi ideje po~ele da se kristali{u, on bi upalio svetlo i po~eo da ih zapisuje.

Kada je Napoleon Hil pitao dr Gejtsa da mu objasni izvor rezultata dok sedi i ~eka da se ideje rode, on mu je dao slede}e obja{njenje: „Izvori ideja su: 1. Znanje sa~uvano u podsvesnom umu i ste~eno li~nim iskustvom, posmatranjem i obrazovanjem. 2. Znanje koje su akumulirali drugi preko istih medija i koje se moè prenositi telepatijom. 3. Veliko skladi{te univerzuma Beskona~ne Inteligencije, u kojoj je sa~uvano sveukupno znanje i svi podaci i do koje je mogu}e dopreti preko dela podsvesnog uma. Kada sednem ~ekaju}i da se rode ideje, mo`da pristupam jedmom ili svim tim izvorima. Ako su drugi izvori ideja na raspolaganju, ja ne znam koji su.“ Dr Elmar Gejts je na{ao vreme da se koncentri{e i razmi{lja u potrazi za ne~im vi{e. Ta~no je znao {ta traì. I nastavio je do kraja sa pozitivnim radom!

– V. Klement Stoun

Dr Elmar Gejts je pro~istio i usavr{io vi{e od dve stotine patenata, koje su drugi pronalaza~i zapo~eli, ali su propali neposredno pre uspe{nog okon~anja. On je bio u stanju da doda sastojke koji su nedostajali – ne{to vi{e. Njegov metod je bio takav da bi po~eo pregledanjem zahteva za patente i crteè, sve dok ne bi prona{ao slabu ta~ku, upravo ono {to je nedostajalo. On bi u sobu sa sobom poneo zahtev za patent i crteè. Dok je sedeo i ~ekao da ideje do|u, on se koncentrisao na nalaènje re{avanje odre|enog problema. 300

301

Aladinov faktor

Tražite od više sile

je samo da zatraìte i najmanju pomo} i dobi}ete je. Mnogo je ljudi koji ne traè pomo} ili okre}u le|a.

– Tim Piring

Traìte pomo}

13 TRA@ITE OD VI[E SILE * Sa zahvalno{}u kazujte Bogu èlje va{e. – Poslanica Filipljanima 4:6 Kada ~ovek uradi sve {to moè, uvek postoji svemogu}i, tajanstveni posrednik, ~iji mu je uticaj potreban da bi obezbedio uspeh. Jedino je molitvom mogu}e dopreti do njega. – Rasel H. Konvel

* Majka Tereza iz Kalkute je imala san. Rekla je nadstojnici svog manastira: „Imam tri penija i san od Boga da sagradim siroti{te.“ „Majko Tereza, ne moète sagraditi siroti{te sa tri penija. Sa tri penija ne moète ni{ta!“, blago ju je prekorila nadstojnica. „Znam“, odgovorila je sa sme{kom „ali uz Bo`ju pomo} i tri penija mogu sve!“

Moja supruga Fren je imala rak. Posle operacije je leàla kod ku}e, puna straha. Celo telo joj se nekontrolisano treslo kada bi pomislila da }e umreti i ostaviti porodicu. Iskreno se molila za pomo}. Odgovor je brzo stigao. Pri~ala je da je to izgledalo kao da je Bog stavio toplo }ebe preko kreveta, pokrio je od glave do pete i rekao: „Ne brini, sve }e biti u redu.“ Ona je ispri~ala da to nije bilo ovozemaljsko iskustvo. „Telo je prestalo da se trese i ja sam znala da }u ìveti.“ Nikada nije pogledala unazad. Sada za nju ìvot ima novo zna~enje i cilj. To je bilo pre devet godina.

– Li Hjuit I zaista vam kaèm {ta god u molitvi zatraìte, vjerujte da }e biti va{e, i da}e vam se. – Marko Nau~ila sam da se usrdno molim na ~asu algebre u srednjoj {koli. Na{ profesor je uvek imao neke kvizove. îm bi najavio kviz, ja bih po~ela da se molim. Redovno sam na tim kvizovima dobijala 100 bodova.

– Meri Halnik, prodekan Univerziteta u Santa Moniki

Kre}emo se ka ta~ki u istoriji gde je duhovna energija vrlo mo}na. Potrebno je samo da se ljudi okrenu ka toj energiji i da traè. U Bibliji stoji: „Traì i dobi}e{.“ Bog ~eka, potrebno 302

303

Aladinov faktor


Kada se molim, doga|aju se slu~ajnosti, a kada se ne molim nema ih. – Vilijam Templ Godine 1976. kada sam bio savetnik u jednom kampu u severnoj Kaliforniji, nau~io sam va`nu lekciju o „traènju“. Moja prijateljica Merilin i ja smo dve nedelje vodili deset tinejdèra kroz divljinu. Sedme no}i smo kampovali u surovom planinskom predelu na nepoznatoj teritoriji. Danima nikoga nismo videli. Dok smo spavali, }udljiva letnja vejavica je navejala pola metra snega na nas. Preno}ili smo zbijeni jedni uz druge kako bismo se ugrejali. Kad je sunce iza{lo, oluja je jo{ bila toliko jaka da smo jedva videli dva koraka ispred sebe. Zamela je sve tragove. Nismo mogli da vidimo okolne planine da bismo mogli da protuma~imo mapu. Hrane smo imali malo, jer je tog dana trebalo da pe{a~imo do „hrane koja nam je ba~ena“. Bio sam upla{en. Ne, bio sam prestravljen. Ose}ao sam se odgovornim za bezbednost svih nas. Ako bi se vejavica nastavila, ve} mokra ode}a i vre}e za spavanje vi{e nam ne bi dràli toplotu. Ili bismo dobili hipotermiju i izgubili neke prste na nogama i rukama, ili bismo umrli od hladno}e. Setio sam se obli`njeg planinskog vrha koji smo videli prethodnog dana. Ostavio sam Merilin s decom i krenuo da se probijam kroz ljutu me}avu, koja je ve} uve}ala sne`ni pokriva~ na skoro jedan metar. Bez daha i smrznut, kona~no sam stigao do vrha, ali nisam mogao da vidim dovoljno daleko da bih mogao da se orijenti{em. U glavi mi je bila slika upla{ene dece koja su se oslonila na mene. Moj strah je bivao sve ve}i. Na kraju, u o~ajanju, pao sam na kolena i po~eo da se molim. Molio sam Boga da zaustavi vejavicu barem toliko da moèmo da vidimo put kroz planinu. U tom trenutku, stvarno sam verovao da }e oblaci nekim ~udom nestati. Nekoliko minuta ni{ta se nije doga|alo. Zajecao sam pri pomisli na naslove u novinama sa 304

detaljima o na{oj smrti. Preklinjao sam Boga, ali ni{ta se nije doga|alo. Kona~no sam odlu~io da se vratim do ostalih kako bismo isplanirali novu strategiju. Dok sam se spu{tao sa vrha, moja stopala su se nevoljno kretala u drugom pravcu. To je bilo ~udno. Ose}ao sam kao da me neko vodi, iz razloga koji nije bio o~igledan, ka zadnjoj strani planine. Kada sam za{ao za ugao, pogledao sam dole i video slaba{an trag. Povikao sam radosno iz sveg glasa i potr~ao nazad, ka ostalima, sa ve{}u koja }e nam spasiti ìvot.

– Piter Randèl

Traìte uputstvo Uvek }u se se}ati no}i kada su me pozvali u bolnicu zbog Dòna Vejna, filmskog veterana. Trebalo je da bude operisan ujutru, a lekari su se pribojavali raka. Molio sam se za boànski savet celim putem do bolnice. Treba li da budem otvoren i da direktno pitam svog prijatelja Djuka Vejna da li je spreman za susret sa Bogom? Osetio sam snaàn poriv da odbacim taj stav. Treba li da pitam: „Da li si spasen i da li ti je opro{teno, i ako umre{ no}as ho}e{ li oti}i u raj?“ Odgovor koji sam dobio je bio jasan: „Ne, to ne}e{ re}i.“ Onda sam ~uo „jo{ uvek slaba{an glas“, koji sam identifikovao kao Sveti duh ìvog Hrista. Rekao mi je: „Jednostavno ubaci Isusa Hrista u misli Dòna Vejna. On }e prihvatiti ili odbaciti Hrista. O tome se jedino i radi.“ Kada sam stigao u bolnicu, na{ao sam slavnog glumca kako samo u {orcu leì u krevetu. Popri~ali smo, a onda sam ga upitao: „Djuk, mogu li da se pomolim za tebe?“ Njegov odgovor je bio brz: „Nego {ta, Bobe. Potrebna mi je sva mogu}a pomo}.“ Se}am se da sam video kako je za`murio, imao je mu~an i napet izraz lica, dok sam se ja molio. Bez ikakvog plana ili zavere, ili bilo kakvog smi{ljanja, ~uo sam sebe kako izgovaram: „Boè, Dòn Vejn zna za tebe. 305

Aladinov faktor


Slu{ao je o tebi celog ìvota. On ti se divi. On te po{tuje. I u dubini du{e zna da ti moè{ i èli{ da mu oprosti{ sve njegove grehe. Duboko u sebi on te prihvata, veruje u tebe i voli te, sada.“ U tom trenutku sam otvorio o~i, da bih video lice Dòna Vejna smireno kao uskr{nje praskozorje, {to verovatno niko nikada nije rekao. Napetost mu je nestala s lica. Nije bilo apsolutno nikakvog traga neprijatnosti, duhovne nelagodnosti ili psiholo{kog nemira. Bez sumnje, ja sam izrekao prave re~i, a on ih je sledio bez otpora i sa iskrenim prihvatanjem.

– Robert H. [uler

Traìte izle~enje Jedna èna je imala tumor toliko veliki da joj je visio na grudima. Nije htela da ide u bolnicu. @ivela je u jednoj stra}ari. Nikoga nije pu{tala unutra, ali je mene na kraju ipak pustila da u|em. Sprijateljili smo se i ja sam joj pomogao da nabavi hranu i sve {to je potrebno. Bila je jako bolesna. Morala je hitno da ode u bolnicu da bi dobila transfuziju krvi, jer joj je krv bila zatrovana. I tako sam sedeo i gledao Hristovu sliku, a na kraju sam rekao: „Boè, {ta da u~inimo za Ketrin? [ta da u~inimo za nju da pomogne sama sebi?“ Dok sam gledao sliku, stigla mi je poruka: „[ta èli{ da uradi{?“ Na mene je iznenada pala odgovornost za ìvot, telesni i duhovni, drugog ljudskog bi}a. Pomislio sam: „Nisam dostojan takve odgovornosti.“ Jedno je moliti Gospoda za pomo}, ali je pitanje glasilo: „[ta èli{ da uradi{?“ Na trenutak sam pomislio kako ljudi prolaze kroz ìvot na zemlji da bi ne{to nau~ili i mo`da bi i ona trebalo ne{to da nau~i. Mo`da bi za nju to bila najbolja duhovna hrana, mo`da joj je zato potrebna ta bolest. Drugi deo mene je èleo da izle~i svakoga i da svima bude dobro. 306

To monstruozno saznanje nateralo me je da kaèm: „U svom srcu, ako bih mogao da biram, ja bih voleo da ona bude izle~ena.“ U roku od dve nedelje, ona je po~ela da odlazi u bolnicu, a u roku od dva meseca je krenula na zra~enje i rak se povukao, a i grudi su joj opet bile normalne. Lekar na klinici je rekao da je ~udo {to je ona ìva i {to se tumor povukao. To je bio odgovor na molitvu za ìvot drugog ljudskog bi}a, koje je bilo u istinskim mukama.

– Tim Piring

Traìte od an|ela U svojoj najprodavanijoj knjizi Embraced by the Light5, Beti D`. Edi tvrdi da je usled klini~ke smrti 1973. godine videla an|ele kako s puno ljubavi hitaju da odgovore na molitve, radosni zbog svog posla. Te molitve su se pokazale kao svetionici, kao zra~ak svetla, iskre koje su dolazile sa zemlje. „Jasno su mi rekli da su ~uli sve moje molitve i da su mi sve èlje usli{ene“, nastavlja pri~u. „Shvatila sam da po{to izgovorimo molitve sa èljama, treba da ih pustimo i da imamo poverenje u Boga da }e ih usli{iti. On zna na{e potrebe u svakom trenutku i samo ~eka na na{ poziv da nam pomogne. On ima svu mo} da nam na molitve odgovori, ali je ograni~en sopstvenim zakonima i na{om voljom. Mi moramo pobuditi njegovu volju kako bi ona postala na{a. Moramo imati poverenja u njega. Kada zatraìmo sa iskrenom èljom, nema sumnje da }emo i dobiti.“

– Sandra Rodèrs

Molitva za novac Jednog sun~anog jutra {etala sam u blizini kantri kluba Plaza u Kanzas Sitiju. Imala sam nov nov~anik. Tek {to sam ga kupila. Kad sam ga izvadila iz torbe, otvorila sam ga i pogledala 5 „U zagrljaju svetla“. (Prim. prev.) 307

Aladinov faktor


unutra. Dràla sam ga na dlanovima i zamolila Boga da blagoslovi nov~anik, tako da sav novac koji u njega u|e i iz njega iza|e bude blagosloven za sve. U tom trenutku, jedan karavan se zaustavio pored mene i dvojica ljudi su bez re~i bacili stotine penija na mene. To su bili istinski „peniji koji su pali s neba“.

– Ketrin Kasl

Kako da se molite Jedne no}i dok je ~uvao unu~ad, deda je pro{ao pored unukine sobe i ~uo je kako vrlo smerno ponavlja azbuku. „[ta to radi{?“, upitao je. „Molim se“, objasnila je devoj~ica. „Ali ne mogu da smislim prave re~i ve~eras, pa zato govorim sva slova. Bog }e ih ve} umesto mene sastaviti kako treba, jer on zna o ~emu razmi{ljam.“

Odlu~ite da u~inite najmanje jedno dobro delo svakoga dana Odlu~ite da svakog dana u~inite barem jedno dobro delo, ako ne i nekoliko ili bezbroj. Svakog jutra razgovarajte s Bogom i pitajte ga: „[ta dobro mogu danas da u~inim?“ On }e vam odgovoriti i pokaza}e vam put, jer on je u vama. A vi }ete mu dati ìvot svojim pitanjem. On se ne moè iskazati ako to od njega niko ne traì. Bog vam se obra}a kroz va{u du{u koja je istinski vodi~ kroz ìvot. Pitajte Boga, traìte od Boga, vodite raspravu s Bogom i bi}ete izvor mnogih ~uda. Stvara}ete ih svuda oko sebe. înite barem jedno dobro delo svakoga dana do kraja ìvota. Samo zamislite koliko }e to dobrote biti! A ako bi svih 4–7 milijardi ljudi na Zemlji ~inilo jednu dobru stvar svakoga dana, KAKVA BI TO PLANETA BILA!

– Dr Robert Miler, savetnik u penziji, Univerzitet mira, Kostarika, biv{i generalni podsekretar Ujedinjenih nacija

308


Molite se, a onda se prepustite verovanju Kada je drào govor u Atingamu, Endru Glazevski je pomenuo zakone izraàvanja i izjavio ne{to veoma zanimljivo: „Ako nastavite da se molite za ne{to, aktivirate reverzibilne zakone.“ Nisam razumeo {ta je hteo time da kaè, pa mi je objasnio: „To je veoma jednostavno. Ako nastavite da se molite za ne{to, to pokazuje da nemate vere. Treba da zamolite samo jednom i onda da se prepustite verovanju.“

– Dejvid Spengler Nebo nikada ne pomaè onome ko ni{ta ne ~ini. – Sofokle

Posle molitve dolaze dela Molite se Bogu, ali veslajte ka obali. – Ruska poslovica Jedan dobar i odan ~ovek je zapao u nevolje s novcem. Svaki put kad bi pogledao oko sebe, izgledalo je da se pred njega postavlja novi zahtev, sve dok kona~no nije toliko osiroma{io da nije imao ni za {ta. Jedne no}i, u o~ajanju, pao je na kolena, podigao o~i ka nebu i po~eo da se moli: „Dragi Boè, 309

Šta þekate? Poþnite!

Aladinov faktor

ja sam siroma{an. Molim te da dobijem na lutriji – {to pre!“ Slede}e nedelje je bio optimista i stanje mu se promenilo. Posle tri meseca, vera je po~ela da bledi, a do kraja godine je postao ogor~en {to jo{ nije dobio ni nov~i}. „Ima li te, Boè?“, molio je. „Verovao sam da }e{ mi pomo}i, ali ve} je cela godina pro{la, a od tebe nema odgovora na moje molitve.“ Iznenada, na nebu se pojavi taman oblak, sevnu{e munje, i jedan glas zagrme: „ûjem te... ~ujem te. U stvari, ~uo sam svaku tvoju molitvu, ali pruì mi priliku. Najmanje {to moè{ da uradi{ je da kupi{ tiket za lutriju.“

Molitve zahvalnosti Molitve zahvalnosti uvek bi trebalo da prethode molitvama sa zahtevima. – Nepoznati izvor Misao zahvalnosti nebesima je najsavr{enija molitva. – G. E. Lesing

14 [TA ÊKATE? PO^NITE! * Najve}i cilj obrazovanja nije znanje, ve} delanje. – Herbert Spenser Trebalo bi da nas u~e ne da ~ekamo inspiraciju, ve} da po~nemo sa radom. Akcija uvek ra|a inspiraciju. Inspiracija retko ra|a akciju. – Frenk Tibolt

* Nema idealnog trenutka Ne ~ekajte. Nikada ne}e biti pravi trenutak. – Napoleon Hil

Zapamtite, ne postoji pravi trenutak ni za {ta. Postoji samo sada. Mi vas svim srcem hrabrimo da zapo~nete putovanje ka vi{im nivoima ispunjenja i produktivnosti, smesta. Ne ~ekajte da sve bude kako treba. Nikada ne}e sve biti savr{eno. Uvek }e biti izazova, prepreka i manje savr{enih uslova. Pa {ta! Po~nite odmah. Sa svakim korakom koji napravite, postaja}ete sna`niji, ve{tiji, sigurniji u sebe i uspe{niji. 310

311

Šta þekate? Poþnite!

Aladinov faktor

Sve {to èlite je tu i ~eka da zatraìte. Sve {to vi èlite, èli vas. Ali morate ne{to preduzeti da biste to i dobili. Sanjati o ne~emu da biste to uradili valjano je ispravno, ali sanjati o ne~emu onda kada treba da radite je pogre{no. – Osvald êmbers

Vreme za snove je pro{lo. Sada je vreme da ustanete i po~nete da traìte ono {to èlite. Po~nite polako, a onda ubrzavajte; odmah prionite i po~nite od smelih i jasnih zahteva. U svakom slu~aju je dobro. Uradite ono {to ose}ate da je dobro za vas. Samo po~nite.

Putovanje od hiljadu milja po~inje jednim korakom. – Konfu~ije Prvi korak je najteì. – Nepoznat izvor ôveka spasava prvi korak. Pa onda jo{ jedan korak. – Antoan de Sent Egziperi [ta god moète da u~inite, ili sanjate da moète, zapo~nite. Hrabrost u sebi sadrì genijalnost, mo} i magiju. – Gete Niko to ne moè da uradi umesto vas. – Ralf Kordiner Niko to ne}e uraditi umesto vas. – Ben Stajn Morate posti}i da se ne{to dogodi. – Dò Grin

Onaj ko ho}e da nau~i da leti, mora prvo da nau~i da stoji, i da hoda, i da tr~i, i da se penje, i da ple{e; ne moè se uleteti u letenje. – Fridrih Ni~e Jedini na~in za po~etak je da po~nete. – Nepoznat izvor 312

ôvek koji preme{ta planinu po~inje nose}i malo kamenje. – Vilijam Fokner

Nadamo se da ste uìvali u ovom putovanju kroz svet pitanja. Nadamo se da ste svesniji zna~aja jasnog, direktnog, ponovljenog traènja onoga {to èlite u ìvotu. Svako koga upoznate i svako iskustvo koje steknete je potencijalni Duh u va{em ìvotu. Treba samo da budete otvoreni. 313

Aladinov faktor

Otvorite um da biste videli priliku. Otvorite srce da biste ~uli {ta èlite. Otvorite usta da zatraìte. Otvorite ruke da prihvatite darove koje }ete dobiti. I do{ao je dan kada je opasnost da se ostane zbijen u pupoljku bio bolniji od opasnosti da se procveta. – Anais Nin

Hvala vam {to ste pro~itali ovu knjigu i podelili na{e iskustvo. Na{a kona~na èlja za vas je da pitate, pitate, pitate, pitate sve dok vam se snovi ne ispune!

314

Aladinov faktor

Recommend Documents